Udruženje roditelјa-staratelјa, dece i prijatelјa dece obolele od malignih bolesti

RADIO MladiCe (www.radio-mladice.rs)

Mladi ljudi koji su pobedili ovu tešku bolest, imaju potrebu da pričaju međusobom o svom
iskustvu. Jedino se oni mogu razumeti međusobno, bez obzira na godine, školu, interesovanja. O
njihovom iskustvu njihovi prijatelji i okolina često ne želi da sluša. I ne moraju, i ne trebaju. Jasno
je Mladicama da se tu najčešće radi o neznaju, i strahu.

Društvo ne mari za decu i porodice koje su bile u situaciji po život ugrožavajuće bolesti. Svako će
dete koje se lečilo na nekom onkološkom odeljenju proći kroz stradanja koja se mogu uporediti sa
ratnim stradanjima, ili lično, kroz svoje iskustvo i doživljaje na svom telu, ili kao svedok. I ta
svedočenja o stradanju drugih su takođe traumatična. Pre svega se misli na odvajanje od porodice
i matične sredine, gubitak privatnosti, intimnog prostora, gubitak pojedinih telesnih funkcija ili
delova tela, strahu od bola i na kraju smrti.
Šta se dešava sa njima kada završe lečenje? Da li je bitno da je samo glava na ramenima ili smo
dužni da sve njih ponovo ohrabrimo za život i sve ono što život dalje nosi. Treba se vratiti u sve
tokove života. Kako nadoknaditi izgubljeno vreme pre svega. Opet zreliji su, u odnosu na vršnjake,
drugačije cene i gledaju na život posle ovoga.
Posle lečenja su najčešće prepušteni sami sebi , zajedno sa svojim porodicama. Ne postoji
sistemska podrška, koja bi pomogla lakšoj socijalizicaji i vraćanju normalnom životu, posle jednu,
dve ili tri godine lečenja.
„Čika Boca“ Vojvode Stepe 298, Beograd
PIB: 107282863; mаtični br.: 28062761; rаčun: 285-2321040000003-64 VоlksBаnk
Теl: 011/412-8216; fаks: 011/411-2124; roditelji@cikaboca.org
www.cikaboca.org
 Udruženje roditelјa-staratelјa, dece i prijatelјa dece obolele od malignih bolesti

U jednom od razgovora sa ovim mladim ljudima i razmišljajući o tome kako i na koji način
artikulisati njihove želje i težnje za povezivanjem i zajedničkim radom sinula im je ideja da bi
nekakav vid radio programa mogao biti taj link, veza svih njih i da možda preko danas dostupnih
medija kao što je internet je moguće pustiti glas mladog čoveka, pa neka slušaju oni koji i treba da
slušaju. Činjenica jeste da ih slušamo sve manje i da i dalje smo mi ti koji postavljaju pravila i
smernice sve lošije po njih same…

Ti mlad ljudi nisu ni zarazni, ni opasni. Lepi, mladi, veseli, zaljubljeni....kao i svi drugi. A opet možda
malo drugačiji od drugih. Veže ih to slovo C u zdravstvenim kartonima. Ali to slovo C jeste njihovo i
otuda i radni naziv celog projekta “Moje ime nije C40” Otuda i ideja za njihovom neformalnom
himnom koju su sami birali - pesma grupe Vještice “Totalno drugačiji od drugih“.
Survajverima se uglavnom u celom svetu zovu, oni koji su prošli ovu bolest. Prevod na srpski jezik
zvuči pomalo rogobatno-„Preživeli“. Nije nam se dopao. I onda je nastalo ime MladiCe, spajanjem
reči Mladi i slova C kao oznake za dijagnozu kancera (iz internacionalnog šifarnika bolesti). Mada
sada Mladice mogu da imaju i druga značenja i svako ih može drugačije tumačiti.
I tako povezujući socijalizaciju sa željama mladih da se čuju i da u nečemu deluju samostalno
nastao je Internet radio radio „MladiCe“.

„Čika Boca“ Vojvode Stepe 298, Beograd

PIB: 107282863; mаtični br.: 28062761; rаčun: 285-2321040000003-64 VоlksBаnk
Теl: 011/412-8216; fаks: 011/411-2124; roditelji@cikaboca.org
www.cikaboca.org
 Udruženje roditelјa-staratelјa, dece i prijatelјa dece obolele od malignih bolesti

Prvo emitovanje radija desilo se 29. Seprtembra i evo

svake subote od 15,30 pa sve do 18,30 Mladice u živo
pričaju svoje priče. Svaku od emisija moguće je
preslušati i naknadno na sajtu www.radio-mladice.rs ili
na facebook grupi „Mladice“
Udruženje Čika Boca (www.cikaboca.org) svim srcem je
stalo iza ove ideje i svojski smo se potrudili da
obezbedimo i početna materijalna sredstva kako bi se
sa idejom krenulo. Tu smo zbog tehničke i materijalne
podrške, pomažemo u pronalaženju gostiju za emisije,
pronalaženju donatora za hranu tokom emisija kao i
pbezbeđivanja putnih troškova jer polovina Mladica ne
živi u Beogradu.....MladiCe same biraju teme, koje imaju
i često i nemaju veze sa bolesti.
Iza cele priče o Mladicama sada stoje i udruženja „Uvek
sa decom“ I „Zvončica“
Radio ima za cilj da se loše stvari kao što su tuga i
nesreća sklone u drugi plan i da lepe stvari kao što su smeh, humor, sreća, lepota, mladost izbiju u
prvi plan. Otuda i teme koje se vode u emisijama „Šta nas čini srećnim“, „Šta je to humor“, „Koliko
nam muzika pomaže“, „Nerviraju li nas roditelji“ „Ljubav“ „Prijateljstvo“ „Kako nas drugi vide“
„Živimo li brzo“ „Zašto su kreveti neudobni“ „Kojim sportom mogu da se bavim“ pa čak i
„razumem li šta je to nacionalizam i šovinizam“ i slično.
Ta neobična grupa mladih zrači pozitivnošću i uliva nadu i veru onima koji su trenutno na lečenju.
U početku projekta promovišući svoj radio i oni sami su bili iznenađeni, ali i presrećni kada su videli
ozarena lica i dece i roditelja, koji nisu verovali da su svi oni bili na lečenju,i bili ćelavi, bledi....
Svi na projektu su potpuno volonterski angažovani. Ideja je da pomognemo da se Mladice
maksimalno osamostale i da što više mladih ljudi koji su imali dodira sa ovom bolešću budu deo
ove priče bez obzira pripadaju li možda nekom drugom udruženju ili ne. Da sami šire svoju priču,
ideje, svesni problema, počevši od banalnih npr. Troškovi prevoza i slično, pa do mnogo životno
značajnijih, kao što su školovanje, egzistencija. Treba im pomoći, da se osnaže i postanu
pokretačka snaga svima koji su direktno ili indirektno suočeni sa ovim glupim rakom, ali
pokretačka snaga mladima koji treba da vode ovo naše društvo.
PLANIRA SE DA SE SARADNJA PROŠIRI I NA REGION. VEĆ JE BILO INTERESOVANJA I KONTAKATA.
AKO USPEMO DA PRODUŽIMO PROJEKAT, POSLE JANUARA, USLEDIĆE I REGINALNA SARADNJA.
U početku su emisije bile grupne. Zamislite jedan bolje opremljen namenski kabinet, gde dođemo,
namestimo stolove, stolice, postavimo jedan laptop, jedan mali mikrofon uključimo se na net i
emisija počinje.
Posle je došla i mikseta, pa gajtani, pa bolji mikrofoni...kako koja emisija ide, sve smo bolji i bolji i u
emisionom i tehničkom smislu. Bilo je šumova. Onda su Mladice bile stidljive, pa su tiho
govorile....da bi razbili strah i da bi ih opustili, maskirali smo se u početku, sa veselim jarkim
perikama, kapicama, rogićima, sunčanim naočarima....

„Čika Boca“ Vojvode Stepe 298, Beograd

PIB: 107282863; mаtični br.: 28062761; rаčun: 285-2321040000003-64 VоlksBаnk
Теl: 011/412-8216; fаks: 011/411-2124; roditelji@cikaboca.org
www.cikaboca.org
 Udruženje roditelјa-staratelјa, dece i prijatelјa dece obolele od malignih bolesti

Gosti su nam uvek prvo vrlo zbunjeni. Jer svi kada čuju reč RAK, odmah pomisle na neku patetičnu
priču, kukanje nad sudbinom, životom. I onda Mladice razbiju sve predrasude. Cilj i jeste da se
razbiju tabui i predrasude. Problem je što ih drugi najčešće sažaljevaju, a oni opet upućeni u tok
lečenja ih ponekad tretiraju kao da je to neki grip, previše banalizujući sve.
Rečenica koja se često ponavlja u našim emisijama je poznata rola Al Paćina u filmu „Miris žene“
koju smo prilagodili nama „Mnogima je amputirana ili ruka ili noga, ali za amputaciju duha ne
postoji proteza.“
Kada su se malo oslobodili, počeli smo sa emitovanjem 3 emisije sa različitim voditeljima. Kao tri
ekipe. Opet zanimljivih imena.
„Prvi glas Mladica“ su Ivana, Slađa, Petar, Miloš, Dino, Dušan..
Drugi: „DNK“ Davor, Nikola i Kiza
Treći: „Čavrljanje sa 3M“ Milica, Milkica i Martina
Poruka onima koji nas okružuju: nemojte ignosrisati one koji su bolesni od raka. Nisu zarazni, isti
su kao i svi vi drugi.....od ovog baš ne mora da se umre...statistika nam ide u prilog....stopa
preživljavanja je u razvijenim zemljama je i do 80%, a kod nas nešto manji, oko 65-75%. Ne leče
samo lekovi!!! Nega, pažnja, pozitivni stav je dragocen i značajan faktor u ozdravljenju.
Bolest nešto uzme, ali i nešto se dobije. Ovi mladi danas više cene život. Plemenitiji su, stekli su
prijateljstva koja imaju za ceo život, zreliji su, duhovno obogoćeniji. Ne pogađaju ih krupne stvari,
sitnice ih nerviraju, medicinski su edukovani....razvili su socijalnu inteligenciju...znaju kako da priđu
drugima, da pomognu.

Vladimir Radulović

________________________________
Predsednik udruženja “Čika Boca”

„Čika Boca“ Vojvode Stepe 298, Beograd

PIB: 107282863; mаtični br.: 28062761; rаčun: 285-2321040000003-64 VоlksBаnk
Теl: 011/412-8216; fаks: 011/411-2124; roditelji@cikaboca.org
www.cikaboca.org