Uvod

Postoji jedna osobina elektri~ne energije, koja je odredila oblast

planiranja elektroenergetskih sistema: zbog svoje fizi~ke prirode, elektri~na
energija se gotovo jednovremeno i proizvodi i tro{i. Koli~ine elektri~ne
energije koja se skladi{ti su relativno male. Zbog karakteristi~ne, skoro
istovremene proizvodnje i potro{nje, koju je jedan autor nazvao “pra}enje u
stopu” (close tracking), planeri elektroenergetskog sistema bi svojom
aktivnošću trebalo da pomognu da elektroenergetski sistem odgovaraju}om
proizvodnjom odgovori zahtevima potro{nje. Po{to se objekti elektroprivrede
dugo grade, a s obzirom da je za njihovu izgradnju potrebna i duga
priprema, pojavila se multidisciplinarna oblast dugoro~nog planiranja
elektroenergetskih sistema, koja koordinira aktivnosti planiranja i sumira
potrebno ekspertsko znanje.
Skladi{tenjem proizvoda, mi ga odla`emo za kasnije kori{}enje. Od
davnina ~ovek skladi{ti stvari za upotrebu, novac, energente. Ta briga o
budu}em `ivotu, ponekad i na {tetu sada{njeg, osobina je koja ~oveka
razlikuje od ostalih `ivih bi}a. To je su{tina planiranja - planiranje je jedan
oblik odgo|enog odziva. Akcije se preduzimaju u odre|enom trenutku, ili
planiraju za odre|eni trenutak, a korist od takve akcije se ubira kasnije.
Interesantno je da se poriv za odlaganjem nau{trb trenutnog zadovoljenja
kod ~oveka javlja u toku `ivota kasnije, sa sazrevanjem. Poznato je da
veoma mala deca zahtevaju trenutno zadovoljenje svojih potreba (instant
gratification). Jacob Bronowski ka`e da je planiranje u osnovi sociolo{kog
pona{anja ~oveka, kao vrste [1]. Mi odlažemo dono{enje odluka dok ne
pro|e detinjstvo, da bismo mogli da akumuliramo znanje. Ovoj hamletovskoj
‘ko~nici’ ~ude se u primitivnim dru{tvima, kod kojih je sazrevanje mnogo
br`e. Von Neumann, rodona~elnik ra~unarstva, ka`e da treba razlikovati
kratkoro~nu taktiku, koja se mo`e precizno izra~unati, od dugoro~ne
strategije kod koje se generi{u mnoge, a biraju najbolje varijante. U ovoj
definiciji vidimo heuristi~ku prirodu dugoro~nog planiranja, od koje se ne
mo`e pobe}i. Heuristika je, po definiciji, generisanje potencijalnih re{enja
(planova) i izbor izme|u njih, po unapred definisanom kriterijumu. Ovoj
definiciji }emo se vra}ati, kad god je budemo prepoznali u na{im
problemima. U ovoj knjizi, Excel je taj izvanredni alat koji je omogućio da
navedenu definiciju autor pretvori u praksu. Autor koristi Excel da generiše
‘potencijalna rešenja’ kroz spreadsheet proračune, i na taj način pokaže da
planirati nije napraviti jedno rešenje, ‘jedan plan’, već više njih, izmeñu kojih
se bira, po nekom kriteriumu. Slično. i kod drugih primera, planirati znači
uzeti u obzir makar jednu alternativu, makar ona bila i kvijetističko ‘ne raditi
ništa’.
UVOD • 1
 Bronowski ka`e dalje da je u toku evolucije, koja traje od milion do pet
miliona godina, ljudski mozak uve}an dva do tri puta. Me|utim, mozak se
nije u svim delovima proporcionalno razvio. Uve}ao se samo u ~etiri oblasti.
To su: oblast koja kontroli{e rad ruku, oblast koja upravlja funkcijom govora,
oblast koja omogu}ava predvi|anje i na kraju, oblast koja kontroli{e funkciju
planiranja. Planiranje je, zaklju~uje ovaj filozof nauke, biolo{ki va`na ljudska
delatnost, aktivnost va`na za opstanak vrste. Planiranje elektroenergetskih
sistema je jo{ jedna oblast u op{toj “planerskoj” delatnosti ~oveka.
Elektri~na energija se jednovremeno proizvodi i tro{i, ali je potro{nja od
proizvodnje nezavisna veli~ina, sklona rastu. Potro{a~i elektri~nih usluga
organizovani su u ogromna tr`i{ta svojih dr`ava. Do pre izvesnog vremena,
mo}ne dr`avne elektroprivredne organizacije imale su ‘prirodni’ monopol na
svojim tr`i{tima. Monopolski polo`aj dr`avnih elektroprivrednih organizacija
podrazumevao se zbog strate{ke va`nosti ovog resursa. NATO agresija
1999. godine pogaña i na{ elektroenergetski sistem. U danima kada cela
nacija nema elektri~ne energije, ili kada je ona zbog o{te}enosti postrojenja
lo{ijeg kvaliteta, shvata se {ta znači ‘strate{ka va`nost’. Da bi se postojanje
elektri~ne energija i dalje ’podrazumevalo’, treba stimulisati školovanje,
razvoj i istra`ivanje u ovoj naučnoj oblasti.
Do pre izvesnog vremena nije se moglo zamisliti da elektroenergetski
sistem mo`e da bude druga~iji, nego centralno organizovan i centralno
planiran. Od Teslinih patenata iz 1888., nastaje razvoj elektroenergetskih
sistema od elektrane koja napaja potro{nju (1895, Niagara), sve do
dana{njih kontinentalnih interkonekcija. Me|utim, od 1980., javlja se ideja da
o demonopolizaciji. Deregulacija, re-regulacija, demonopolizacija ili
liberalizacija tr`i{ta snage i energije, kako se sve to naziva, trebalo bi da
omogu}i konkurentnost na tr`i{tu ‘elektri~nih proizvoda’, rastere}enje
dr`avnih bud`eta, ve}e mogu}nosti za plasiranje inovacija i ulaganja u nove
tehnologije, ali i stvaranje prostora za prodor velikog, internacionalnog
kapitala... Nove tehnologije (Internet, ili FACTS) bi trebalo da omogu}e da
cena elektri~ne snage i energije postane osetljiva od ponude i tra`nje, {to
bi u~inilo da ovi ‘elektri~ni proizvodi’ vi{e li~e na drugu robu. Kroz cenu
formiranu na tr`i{tu, trebalo bi da se promovi{e tehnologija, sigurnost,
kvalitet, odgovornost za zaga|enje, {to sada optere}uje podjednako ceo
sistem. Osnovna nau~na istra`ivanja u eksloataciji i planiranju
elektroenergetskih sistema okrenula su se tržištu. Aforizam Jiržija Leca ‘ex
oriente lux, ex occidente luxus’ (sa istoka svetlost/duh, sa zapada luksuz),
na`alost, i uz ogor~enje koje svako od nas ose}a zbog tretmana kojem nas
je Zapad podvrgao, najbolje odslikava muku na{eg duha. Naime, in`enjer
se trudi da se bavi onim najnovijim u svojoj struci, odnosno tehnologijom.
Izraz ‘nova tehnologija’ je pleonazam. Tehni~ke nauke skoro da i nemaju

IVAN [KOKLJEV: PLANIRANJE ELEKTROENERGETSKIH SISTEMA • 2

memorije, nemaju svoje istori~are. U tehni~kim muzejima ne le`e predmeti
upotrebne vrednosti. Tehnika je uspešna inovacija, zastarelo se zaboravlja.
Ova knjiga se bavi selekcijom osnovnih pojmova planiranja sistema. I
kao ‘centralno’ planiran (izraz je ozloglašen posle propasti sovjetskog
modela) i kao deregulisan, elektroenergetski sistem je od strateške važnosti
za državu. Uvek će morati da postoji barem minimum opšteg zajedničkog
interesa za planiranje sigurnog i održivog razvoja ključnih segmenata
elektroenergetskog sistema, od izvora, preko proizvodnje i prenosa, do
smanjenja gubitaka. Fenomenologija elektroenergetskog sistema sagledanog
u njegovom razvoju, ipak se menja, no pojmovi iz ekonomije, sigurnosti,
pouzdanosti, mre`a i sli~no, u osnovi su invarijantni od promenljivih
političkih re{enja, premda je glosar sada bogatiji (obnovljivi izvori, tržište). U
većini kapitalističkih zemalja, vlada je ta koja poseduje znatan deo
nacionalne privrede preko državnih preduzeća u ključnim infrastrukturnim
sektorima (železnice, putevi, luke, aerodromi), ili preko onih koja se bave
pružanjem ključnih usluga (vodovod, električna energija, pošta), a često
njima i rukovodi. Pošto vlada planira aktivnosti državnih preduzeća, to znači
da je znatan deo prosečne kapitalističke privrede podvrgnut direktnom
planiranju. Mnoge razvijene zemlje koriste tzv. ‘indikativno planiranje’.
Naime, vlada utvrdi {iroko postavljene ciljeve za ključne ekonomske
varijable (ulaganja u strate{ke industrijske grane, razvoj infrastrukture, izvoz)
i radi s privatnim sektorom, a ne protiv njega, da bi se ti ciljevi ostvarili. Za
razliku od klasičnog centralnog planiranja, ti postavljeni ciljevi nisu pravno
obavezuju}i. Me|utim, vlada }e dati sve od sebe (poznata metoda ‘{tapa i
{argarepe’), da se oni i ostvare. Dalje, u svim kapitalističkim zemljama,
vlada planira nacionalnu tehnolo{ku budu}nost time {to finansira veliki deo
istraživanja i razvoja. U SAD, zemlji slobodnog tržišta, osamdesetih godina
prošlog veka, vlada je finansirala i do 65% razvoja! Slepo pra}enje tržišnih
signala nije dobar put za rukovo|enje nekim poslom. Ukratko, ne moze se
živeti ni samo od slobodnog tržišta, ali ni samo sa centralnim planiranjem.
Planirati zna~i stvarati, razra|ivati plan mera i utvr|ivati vreme za
izvr{enje, odnosno ostvarenje kakvog zadatka. Planiranje je sistematski
na~in razmi{ljanja o budu}nosti. Smisao planiranja je smanjivanje rizika. Evo
i jedne heraklitovske definicije: planiranje je vremenski proces koji uzima u
obzir stalnost promena. Dugoro~no planiranje ima svojstva upravljanja.
Proces planiranja generi{e planove. Planovi brzo zastarevaju. Plan je samo
jedan od rezultata planiranja. ‘Planiranje je sve, plan je ni{ta’.
Karakteristike planiranja su:
• profitna orijentacija
• kontinualnost
• tr`i{na orijentacija

UVOD • 3
• primarna faza procesa upravljanja
• realizam, kao kompromis ambicija i mogu}nosti
• efikasnost
• sveobuhvatnost
• demokrati~nost, kao po{tovanje i uskla|ivanje
interes ve}eg broja subjekata [2]
• multidisciplinarnost.
Planiranje elektroenergetskog sistema jedne dr`ave povezano je sa
planiranjem energetike, koja se kao strate{ka i infrastukturna privredna
grana bavi obezbe|ivanjem, proizvodnjom, transportom, supstitucijom i
kori{}enjem svih vrsta energije. Zadatak u planiranju op{te energetike jedne
dr`ave je izrada globalnih planova dru{tveno-ekonomskog razvoja dr`ave,
razvoja op{te potro{nje energije i primarnih resursa, kao i razvoja
elektroprivrede i njenog elektroenergetskog sistema. Elektroenergetski sistem
(elektrane, prenosne i distributivne mre`e, transformatori i potro{a~i) je
slo`en tehnolo{ki sistem, dinami~an u vremenu, ~ija je funkcija da sigurno i
na ekonomi~an na~in snabdeva potro{a~e elektri~nom snagom i energijom,
odre|enog kvaliteta. Slo`enost ovog sistema ogleda se u njegovoj veli~ini,
geografskoj rasprostranjenosti, slo`enosti strukture i slo`enosti informacija
koje pru`a i koje tra`i da bi se njime upravljalo. Matemati~ki modeli koji
opisuju rad i razvoj ovog sistema raznovrsni su i razlikuju se u svojoj
slo`enosti, {to zavisi od stepena dekompozicije, agregacije i zanemarenja u
modelu elektroenergetskog sistema. Na problemu izvo|enja takozvanog DC
modela prora~una tokova snaga, bi}e pokazano {ta se dobija postupkom
dekompozicije, agregacije i zanemarenja (na primer, dobija se na brzini, od
iterativnog postupka dobija se direktan), a {ta se gubi (na primer,
informacija o naponima, reaktivnim snagama, kao i ta~nost prora~unavanja
aktivnih snaga). Potro{nja elektri~ne energije gotovo stalno pokazuje rast.
Slede}a tabela pru`a nam uvid u ovu tendenciju [3].

Tabela U.1 [3]

godina 1950 1960 1970 1980 1990
Instalisana snaga (GW)
Jugoslavija 0,7 2,5 6,9 14 20
Srbija 0,18 0,7 2,7 5,5 8,8
SAD - 186,5 360 630 -
Svet 135∗ 531∗∗ 1125 2003 -
∗ ∗∗
-bez SAD -bez Kine

Prime}ujemo da je porast stalan, a udvostru~enje instalisane snage za

deset godina redovna pojava. Civilizacijski progres se izjedna~ava sa

IVAN [KOKLJEV: PLANIRANJE ELEKTROENERGETSKIH SISTEMA • 4

potro{njom i proizvodnjom elektri~ne snage i energije. Postoji i ovakav
primer: ako je miši}na snaga najja~eg ~oveka 100W, tada je prose~an
stanovnik SAD oko 1980. godine imao oko 600x109/240x106=2,5kW ili 25
‘elektri~nih robova’ na raspolaganju, dok je stanovnik Jugoslavije imao
20x109/20x106=1kW ili 10 istih. I to su pokazatelji razvoja od zna~aja za
planiranje sistema. Oni ukazuju na to za{to postoji ‘glad za energijom’, kao
i na primarne motive politi~kih doga|anja.
1973. godine, takozvani Consumer Price Index za grupu zemalja
Zapada (indeks sli~an na{oj ‘potro{a~koj korpi’) pokazao je drasti~an skok.
To je bilo u vreme naftnog embarga koje su zemlje OPEC-a (Organisation
of Petroleum Exporting Countries) nametnule Zapadu. Ovaj skok proizveo je
tamo politi~ke tenzije i zabrinutost. Cilj proarapskog OPEC-a bio je da se
Izrael porazi u ratu koji je, uz savezni{tvo SAD, vodio protiv arapskih
zemalja. Proizvodni tro{kovi za barel nafte bili su tada 10-20 centi, dok je
barel na tr`i{tu vredeo 1-2US$. OPEC je zatra`io 10US$ za barel, pri ~emu
je Saudijska Arabija, da bi se ostvario pritisak na SAD, bila spremna da
potpuno prekine svoju proizvodnju [4]. Pod takvom prinudom, cene nafte su
porasle. ‘Naftni {ok’ je imao mnogostruke implikacije. Jedna od posledica
bilo je i koncentrisanje istra`ivanja na nove primarne izvore energije
(obnovljivi izvori, obuhvaćeno sadržajem predmeta Opšta energetika, sajt
katedre za Elektroenergetske sisteme Elektrotehničkog fakulteta,
http://ees.etf.bg.ac.rs/predmet.php?Id=15), na iznala`enje boljih na~ina za
generisanje i prenos elektri~ne energije sa naglaskom na iskori{}enje i
smanjenje gubitaka u pretvaranju i transportu elektri~ne energije [5].
Paradigma stati~ke sigurnosti elektroenergetskog sistema nastala je tada,
osnovan je poznati EPRI (Electric Power Research Institute), a kao
posledica brige za energetsku budućnost SAD nastao je 1977. i DOE
(Department of Energy).
Jedan od ciljeva planiranja elektroenergetskog sistema je maksimalna
efikasnost investiranja. U ovoj knjizi bi}e prikazana ova, naizgled
transutilitarna koncepcija, koja se ne zasniva primarno na maksimizaciji
profita. Cilj takozvanog B/C (Benefit/Cost) koncepta je op{ta dobrobit, koja
ima socijalni karakter. [to je za manju investiciju (cost=tro{ak) dobijena
ve}a op{ta korist (=benefit), to je B/C koli~nik ve}i, plan je atraktivniji.
Prikazan je i koncept vrednosti novca u vremenu, kao i pojam tro{ka
propu{tene prilike. O in`enjerskoj ekonomiji govori prvo poglavlje ove knjige.
Neizvesnost u predvi|anju budu}eg razvoja doga|aja, kao {to je trend
potro{nje, ili pojava kvarova, karakteristi~na je za planiranje
elektroenergetskih sistema. O tome }e biti re~i u drugom poglavlju, u
prognozi potro{nje, kao i u ~etvrtom poglavlju, koje obuhvata prikaz jedne
probabilisti~ke metode (LOLP).

UVOD • 5
Ideja da izgradnja izvora treba da sledi trend potro{nje i da prednja~i za
iznos rezerve zbog sigurnosti, i kako se to ostvaruje, prikazana je u tre}em
poglavlju. Simulacija rada sistema u vremenu data je na jednostavnom
modelu koji obuhvata samo izvore i potro{nju. Simulacija proizvodnje
elektrana je deo op{e problematike ovog poglavlja.
Koncept razvoja mre`e, koncept sigurnosti mre`e elektroenergetskog
sistema, kao i elementi problematike gubitaka, prikazani su u petom
poglavlju ove knjige. Dodatak donosi mali prikaz onoga {to je autor objavio
sa studentima, sa kojima je sara|ivao na izradi njihovih diplomskih radova,
semestralnog rada u okviru magistarskog kursa, kao i u jednom doktoratu.
Indeks pojmova i sadr`aj treba da poslu`e tome da se pojmovni sadr`aj
ovog kratkog kursa iz planiranja elekroenergetskih sistema {to bolje usvoje.
U poslednje vreme sna`no se razvija nova paradigma, tzv. deregulisani
elektroenergetski sistem. Ovim se bavi predmet ’Tržište električne energije i
deregulacija’ koji autor predaje kao izborni predmet u poslednjem semestru
osnovnih studija na Energetskom odseku, smer Elektroenergetski sistemi.
Prezentacija kursa nalazi se na sajtu katedre za Elektroenergetske sisteme
Elektrotehničkog fakulteta, http://ees.etf.bg.ac.rs/predmet.php?Id=17. U skladu
sa principima deregulacije, donet je Zakon o energetici po kojem
elektroprivrednu delatnost u Srbiji obavljaju EPS (Elektroprivreda Srbije) koja
se bavi proizvodnjom i trgovinom energije i EMS (Elektromre`a Srbije) koja
se bavi prenosom energije i tr`i{tem. Ovim zakonom omogu}en je princip
otvorenog pristupa prenosnoj mre`i svim potencijalnim partnerina u trgovini
električnom energijom na veliko. Javljaju se i ’drugi igra~i’ u mreži sistema
(na primer nezavisno generisanje ), kojima je omogućeno da koriste mre`u
EMS-a. Ugovorom o Energetskoj zajednici (Atina, oktobar 2005.), vlada
Srbije se obavezuje da do 2015. potpuno otvori svoje tr`i{te elektri~ne
energije i gasa. Meñusobno povezani elektroenergetski sistemi rade
paralelno, bez obzira na svoju unutrašnju organizaciju, u kojoj ’nivo
deregulacije’ može da varira, od toga da postoji staro, centralizovano,
vertikalno organizovano preduzeće, do potpuno deregulisanog sistema. Pred
nama je vreme u kojem naučna misao treba da da konačnu ’specifičnu
razliku’ planiranja, eksploatacije i regulacije u elektroenergetskim sistemima
različitog ’nivoa deregulacije’.

U Beogradu, oktobra 2000. Dr Ivan Škokljev,

Redovni profesor
Elektrotehničkog fakulteta
Za www popravljeno izdanje, novembra 2013. Univerziteta u Beogradu

IVAN [KOKLJEV: PLANIRANJE ELEKTROENERGETSKIH SISTEMA • 6