Pismo nemačkog istraživača povodom naše serije

"Traganje za korenima Srba"

Slovenska Atlantida u Baltiku

"Grad Vineta je bio najveći u Evropi, a prema legendi nestao

je u moru zbog bezbožništva. Neki istoričari tvrde da su ga
razorili Danci", tvrdi dr A. Hepfner

Inspirisan serijalom "Traganje za korenima Srba", hteo bih

da dam skroman doprinos toj temi i to iz nemačkih izvora
koji nisu baš "gluvi" za ovu oblast i koji su dostupni svakom
nemačkom školarcu. Evo odmah i konkretnih primera. Na
početku knjige "Istorija Nemaca", koja se koristi kao
udžbenik za osnovnu školu, u jednom delu doslovce piše:
"Sve ukupno možemo slobodno reći da su zapad i jugozapad
Nemačke kelto-romanski, severozapad germanski, sredina i
jug kelto- germanski, jugoistok kelto-slovenski i istok
germansko-slovenski..." O slovenskim ustancima u
oblastima koje su naseljavali u današnjoj Nemačkoj
doznajemo iz brošure broj 29 pod nazivom "Učimo istoriju"
koja je, takođe, namenjena osnovcima. Tu se pominje
ustanak iz 983. godine vođen iz svetilišta Retre, pa ustanak
iz 948. protiv Ota Prvog, ali i odbrana slovenskih sveštenika
od napada koji su trajali godinu dana (1123-1124).

Ovo je samo deo podužeg priloga koji je našoj redakciji

poslao A. Hepfner, zaposlen u Arheološkom muzeju u Gros
Radenu. Gospodin Hepfner objašnjava da ne postoji samo
nemačka ili berlinska škola, kada je reč o istraživanju naših
korena, već nemačko-berlinska, bečka i švajcarska i da se
one umnogome razlikuju. Interesantno je, svakako, piše naš
čitalac, da se bečka škola ili škola Vindebone (rimski naziv
Beča) uvek razlikovala od nemačke. Istorija Slovena je za
njih pisana, a i danas tako čine, prema potrebi. Bečlije se ne
stide, neki čak i ponose, da kažu da je Vina, ili kako bismo
mi rekli Vien, skraćenica od Slovina ili Slovenien.
Posle ovog uvodnog dela gospodin Hepfner piše
argumentovano, navodeći izvore o tome, gde su bili
slovenski gradovi na severu Evrope, običajima koji su
sačuvani do današnjih dana, pa i legendama koje kruže.
Primera je puno, veli on. Šta reći, recimo, na to da je "na
prostoru od sedam hiljada metara kvadratnih do detalja
rekonstruisano Gros Raden, naselje Slovena, potomaka
Sorba, sa kućama, bedemima, hramovima, mlinom,
kovačnicom... Sve to je iz vremena devetog i desetog veka,
a objekti su onakvi kakvi su nekada bili".

Slovenski Titanik

Da je gospodin Hepfner zaista mnogo vremena utrošio

izučavajući prošlost Slovena, vidi se u svakom delu priloga.
Evo njegovog istraživanja o slovenskom gradu pod morem,
"slovenskom Titaniku", kako on kaže ili "Atlantidi severa".

"Vineta je slovenski Titanik, ponos Venetie i bila je najveći

grad Evrope. Atlantida severa nestala je u moru, ostavivši
nagoveštaj o svom postojanju, slovenski Amsterdam, grad
bezbožnika, dobrog provoda i trgovaca... Vineta je Jomsberg
iz starih nordijskih saga, to je Vineta ili Jumne, Uimne..."

Pišući dalje o ovom gradu, on navodi stihove pesnika

Viljema Milera koji u pesmi "Vineta" ispevanoj 1825. godine,
između ostalog, kaže: "Iz mora dubokog, dubokog sa
dna/Zvon večernjih zvona tmula i jad/Predivnog nam nudi
sna/To je stari lepi čarobni grad..."

Ribari sa ostrvceta Usedom, na samom severu Nemačke,

zbog legende o potonulom gradu nerado tu bacaju svoje
mreže. Kažu da u predvečerje, kad utihne vetar, može da se
čuje kako iz zelenih dubina dopire zvon srebrnih zvona sa
zlatnih crkava, cika dece, žamor ljudi sa trgova, kako predu
nežne vredne Vendenke sa zlatnim vretenima. Čitav grad
izroni nakratko, ali niko ko je to doživeo nije kod sebe imao
nekoliko srebrnjaka da da vili koja čuva grad. Tada bi ga ona
ostavila na površini i opet bi oživeo najveći grad Evrope koji
je more progutalo zbog božje kazne za bezbožništvo.

U staronordijskim sagama se kaže da je Jomsburg, kao

predivna trgovačka metropola severa, sa velikom tvrđavom,
regulisanim rečnim i pomorskim saobraćajem, nasipima za
zaštitu od ćudi severnih mora, plodnim i medonosnim
ravnicama ispod nivoa mora... prava mala Atlantida severa,
svetionik i kotva svakom trgovcu...

To su legende i priče. Ali, gospodin Hepfner navodi i zapise.

Adam fon Bremen u delu "Istorija Hamburške crkve iz
1075.", između ostalog, piše: "... Iza Luiticen (Ljutića) koji
se i Vilcen (Vilćani) zovu naići će čovek na Odera (Odru) gde
se pruža vendska zemlja. Tamo gde je ušće u Skitsko more
(Baltik), naići ćete na poznati grad Jumne, za Varvare i Grke
u mnogo posećeno mesto... I bez preterivanja može se reći
da je stvarno najveći grad od svih što ih ima u Evropi... Grad
je prepun robe i svih naroda severa. Ovde je Neptun
pokazao trostruko obličje svoje. Ostrvo zapljuskuju tri vode:
duboko zelena, bela i divlje rečne struje. Od ovog ostrva se
brzo stiže do grada Demina preko ušća reke Pene gde
Raneni (Rujani) žive.

Spaljeni hram

Na Vidovdan 1168. godine spaljen je poslednji

mnogobožački hram na tlu čitave Evrope posvećen
četvoroglavom Svetovidu. Nalazio se kod sela Vit, na
najsevernijoj tački Nemačke. Vikinzi su u toj pljački odneli i
tonu srebra. U knjizi "SaŘonis Gesta Danoum" opisan je
izgled svetilišta, vračanje pomoću vina iz roga ili nekog dela
konja... Zapisano je, takođe, da je tog dana uveče vikinški
kuvar iscepkao "demona" (kip Svetovida) na sitne komade i
pristavio večeru za umorne vojnike.

Hepfner napominje da se upravo obavlja rekonstrukcija tog

hrama. Prave turističke atrakcije na najsevernijoj tački
Nemačke, na belim (krečnjačkim) stenama visokim više od
trideset metara. Biće to turističko ostrvo i nacionalni prirodni
park sa poslednjim "neverničkim" hramom na tlu Evrope.

Postoji još jedan zapis o ovom gradu. Doduše, kratak i malo

drugačiji od prethodnog. Helmold fon Bosan u "Slovenskim
hronikama" zapisao je i ovo: "Do nestajanja ovog grada
došlo je tako što je jedan kralj Danaca napao ovo prebogato
mesto sa velikom flotom i potpuno ga uništio. Ostaci njegovi
se još ponegde vide..."

Grad je nestao poput Hazara, ali ostali su zapisi, pa i

legende koji uvek imaju nekog osnova. Na geografskoj karti,
štampanoj 1633. godine u Amsterdamu, pored ostrva Rugija
neko je rukom dopisao: "Uništeno od danskog kralja
Valdemora 1168.".

Tragača za nestalim gradom ima. Među njima je najuporniji

direktor Nacionalnog muzeja u Šćećinu (Poljska) Vladislav
Filipovjak. On još od 1953. godine strpljivo iskopava u
Svinjskom ušću (Svinoušće). Otkrio je luku, pristaništa,
predgrađa, grobove prepune vendsko-slovenskih predmeta,
ali sam grad Vinetu nije našao. Možda uporni Vladislav nije
imao sreće i zbog toga što su mesta na kojima se,
verovatno, prostire grad bila, a neka i danas jesu, značajni
vojni poligoni. Nadajmo se da će se Vladislavu Filipovjaku
jednog dana, ipak, isplatiti toliki trud.

I mnoge druge podatke iznosi gospodin Hepfner u prilog

tvrdnjama da su Sloveni naseljavali severne obale Nemačke,
odnosno obale Baltičkog mora. Na početku mosta koji spaja
obalu sa ostrvom Usedomom izgrađeni su objekti koje imaju
sve karakteristike sojenica drevnih Veneta. A na samom
ostrvu svake godine u avgustu se održavaju "Dani Venete".
Reč je o kulturno-istorijskom programu. Učesnici su obučeni
u srednjovekovnu odeću, tu su i starinska jela, nešto od
običaja i, naravno, ono što prati svaku turističku priredbu.
Ko želi može da se provoza do Danske i poseti Kraljevsko
groblje kod mesta Triglav (TrÚggele).

Na kraju podužeg priloga gospodin Hepfner moli one koji

imaju sve nastavke našeg serijala ili žele na bilo koji način
da tragaju za korenima Srba da mu se jave na adresu:

Dr A. Hopfner c/o Jack

Dr. A. Ýittrupstr 3

47475-Rheinberg
Deutschland

Срби пре ДАНАЦА у Данској

И док је по Милојевићу само део данашње Шведије био

српски, данашња земљ Данска је целокупно била
настањанњ српским становништвом пре не го што су
Немци нахрупили на њих..

Око 98.године пре Христа хорде Немаца, Гота и Дајчера

беже пред најездом (турских) племена од Црног и
Каспијског мора и наваљују на Србе(прво на оне који
живе у данашњој Бесарабији, или БЕЛОЈ СРБИЈИ.,
Влашкој, Молдавији па „пошто им не успе да се настане у
ове српске земље и стану под заштиту Рима оне се упуте
на север, опет преко српских земаља) и једва се скрасе у
данашњој ДАНИЈИ (Данска) која се тад звала острво
СРБИЦА..

Као доказ, Милојевић наводи имена српских владарапре

него што је Данска створена

Сегуб или Сегуд се помиње као први књез или жупан, а

престо (столица) му је била у граду СРБИЦИ
Тројданс или Тројанс
Теломир, који је „столицу“(престо) пренео из Србице на
острво ВИТОСЛАВ (Готи су га прозвали Зеланд, а данас је
Лангеланд))
Острад или Острој
Тројдан други
Орел или Торел
Јело,Јелацхин односно Јелашин
Вико,Војка
Богој или Богшо (написано је Boghscho)

ЛАНГЕЛАНД се звао ВИТОСЛАВ

Зет БОГОЈЕВ звао се Вичан или Вићан и управљао је

градом и облашћу СУЗИЦОМ (или Слезвигом) на реци
Слију, а житељи те области били су Сљевонићи- српска
племена. ВИТОСЛАВ је било име за Зеландију (данашњи
Лангеланд), а ВИТЕЛОШСКИЈИ ОСТРВИ (.?).

ПРВИ „ДАНАЦ“ је пола НЕМАЦ(ГОТ), пола СРБИН

У време поморског рата (морске војне, каже Милојевић)

СРПСКОГ КРАЉА БОГОЈА против Фриза (Французи
данашњи- које су у то време Римљани звали Саксонцима,
у значењу саксум=стрменити брег или литица) један
витославски(зеландски) великаш Хумл (ожењен
Српкињом, Вићановом ћерком, односно Богојевом
унуком) наговори Богоја и одвоји део земље
(витославска, односно зеландска острва) под своју власт.

Немац Хумл и Српкиња (из владарске породице) су имали

сина ДАНА, па је по њему данашња Данија (Данска) и
добила име, као отцепљена српска земља.(Зет
припремио, унук отцепио)

Дакле, први владар Србице/Даније/Данске био је

Полусрбин Дан.
После њега владао је његов син који је носио дедино име
Хумли, а протерао га је брат Лотер..Следећи владар звао
се Лото, а затим Лотов син Скиолд, па син Фридлеј (по
Саксону Граматику)..

У то време, код Срба се владар звао КНЕЗ ГОДОМИР, који

је имао сина Вратислава и кћер Световиду и много је
пропатио у борби са лукавим и препреденим Немцем под
именом Фродо.

Фродо је копао јаме и лишћем сакрио своје

војнике,изненадио Годомирову војску и тако победио
Србе на копну. А морску Годомирову флоту је опет
лукавством победио: унајмио је лјуде који су „провртели“
(пробушили) све годомирове лађе..Исти Фродо је, да би
узео и град Пљесков под своје, кобајаги умро и нјегови
ратници су почели да траже место где би сахранили
мртвог вођу- житељи Пљескова наседну на причу, радо
уступе место за гробницу и таман се почну веселити кад
се „повампирен“ Фродо појави у граду и „исече их“..

Тако су се Готи.почели да се шире по новоосвојеној

територији и протерују Србе са острва (после Фрода
владали су немачки владари:Веремунд,Улфо или
Олаф,Дан други,Хунглет,Фрото други,Дан трећи,Фридлев
и Фрото трећи

Наредни српски владари у Србици-данашњој Данији су

(после Богоја):

Хладан или Владан

Раја
Олег у Данији, а истовремно АНТИСЛАВ (син Годобрата) у
Скандинавији данашњој
Рален са надимком Крагуј или Врана
Годој (погинуо у борби против једног отпадника из
српске вере који је почео да се клања „Одену“- звао се
прелетач Богој, али нема везе са владарем из прошлости)

српски кнјез или ЦАР ЈАРОВИТ

ВОЈБОР- који је и основао у тадашњој својој српској
земљи град Војбор, а данас је то Вибург у немачкој
Русији).

Војбор је и последњи забележени владар Северних Срба

у данашњој Данској јер од владавине Фрота трећег сва је
„Данија била готска“, каже Милојевић.

Намети Фрота трећег и претходника били су тешки за

староседеоце Србе: плаћао се долазак пред краља Фрота,
плаћало се ако удајеш сопствену ћерку, за сваки посао….

СТРУМИЋЕВ УСТАНАК

Део Срба се организовао и подигао устанак у време

Фрота трећег- вођа се звао СТРУМИЋ (ПоСаксону
Граматику устанак су подигли Склавини или Срби, а по
другом историчару Меурсију устанак су подигли Вандали-
познато српско племе).Струмићева војска не напала сада
немачко (а претходно сопствено) полуострво с намером
да протерају немце и битке су се водиле и на мору и п
суву копну. Српска војска изгуби- а рањени и заробљени
Срби буду разапети живи..

ПАД СРПСКЕ ВАНДАЛИЈЕ

Фрото трећи је, у намери да покори српско племе из

Вандалије, почео да их зове себи, обећавајући службу и
приходе (јер је као мирнодобско време)..Кад се скупе, он
их почасти прво па одведе дубље у територију , онда
опколи својим војницима и на превару, посече све.. Иза
тога са војском немачком успе да уђе у земље вандалске
и покори преостале Србе, те се отада поче звати
владарем Даније и Вандалије..
РАТ ЗБОГ КЊЕГИЊИЦЕ ЈАНЕ

Из политичких разлога, да би узео још од српске земље,

Фрото трећи ( по савету својих 12 саветника- диара)реши
да ожени Српкињу Јаницу-Јану, ћерку Кнеза
холмогорског Јанка..Иако она никако није хтела и стално
враћала просце, Фрото трећи прибегне врачању
(Милојевић каже:“но као што историци тог времена
веле:њу уврачају“)- и она пође. Но, Фротов план не успе:
у свом двору он затекне другу доведену младу, Алвилу,
кћер норвешког краља, И још, Јанин отац Јанко скупи
војску и нападне Фрота да поврати отету ћерку..

По неким изворима кнез Јанко је повео са собом 69

кнежева, а по другим чак 200 кнежева и њихових
војника..Нека имена тих српских кнезова која су
помагала кнезу Јанку су:
Кнез Олимир Холмоградски
Кнез Јанко Кијевски
Кнез Јанко Саксонски
Кнез Раул или Радул са Оркаских острва
Кнез Дејомир Хелзингије
Кнез Јаробор
Кнез Јамтор Лапски
Кнез Дако Јетски.

Кнез Јанко је у биткама на сувом управљао са 900.000

Срба, а морском војском је управљао Кнез Олимир или
Еломир, каже Милојевић.
Борили су се седам дана и седам ноћи и на мору и на
копну, али Фрото (уз помоћ Ерлиха, краља норвежског)
разбију српску војску..

Милојевић не пише шта се десило са Јаном, а у даљем

тексту помиње се да је Фрото остао са Алвилом женом
(таст му је помогао да победи Србе) али није имао са њом
деце. После његове смрти, Готи изаберу „некога скалда
или певача „по имену Јарно, који је вероветно судећи по
имену био Србин. Но, појави се Фротов син из првог
брака Фридлев,за кога се веровало да је мртав,скупи
војску и протера Јарнаа на острво које се и данас по
њему зове Харноа.

Тај Фридлев узе за жену ОПЕТ СРПКИЊУ. Звала се

Ђурђица и била је ћерка српског кнеза Грубана.Имали су
сина Олега (млад је умро) и два унука Гараљда и Фрода
петог. (У међувремену, док су унуци порасли, владали су
Фрото четврти и његов стриц Игњо.) Унуци као владари
најпре поделе земљу на пола, али Фрото пети убрзо
удави брата и оста једини владар.

Милојевић даље помиње (после уништене српске

династије) и породицу, односно династију ОГЊАНОВИЋА
који су наставили борбу са Готима, али под вођством
Ерманорика, сва српска земља буде покорена.
(300.година нове ере). О мучењима које су Готи
спроводили над Србима Милојевић наводи песму
Жмудско-литовског народа која вели:

„О, Перун Боже!

Не мучи Жемојта
Већ мучи Гота
Рудога пса“

Или, „Perkunas Dievaitis

Nemuszk Zemaytis
Bet musz Gudu
Keip szuniu rudu“.
О ЕРМАНАРИКУ

О оцу Ерманариковом, готском краљу Сигберту, Сакс

Граматик каже овако (по Милојевићу):

Сигберт је изгубио битку од српских племена Сављана у

Скандинавији које је предводио Годој и побегне у Србицу
(данашњу Данију). Пошто кнез Србице (Даније) тада није
био у земљи но ратовао изван граница своје
земље,Сингберт са својим немцима уђе у „безљудну“
Србицу и посече и разапне оно мало одраслих
мушкараца,жена и деце и „направи се“ господаром. Не
задуго, јер се српски кнезИЗИМИР врати и тако разбије
Сигберта, да он једва спаси голи живот бекством на
острво Фионију, а нјегов син Ерманарик и две ћерке
осташе у српском ропству. (Касније је Сигберт напао и
Славенију Србије-Самску, и ту га убије управитељ
области САМ.

Кнез српски Изимир је заволео заробљеног Ерманарика

због оштроумности, но Ерманарик искористи прилику
(док је Кнез Измир давао парастос/даћу погинулом брату)
и удружен са једним Хуном_покраде благо Изимирово,
запали дворове кнежевске и побегне на острво
Зеландију- где се одмах постави за вођу немачких
племена и склопи савез против кнеза Савског Годоја. Уз
помоћ српског издајника великаша Саве, он успе у
намери. Иза тога сабере сву могућу војску и нападне
острво Србицу и зароби 40 српких кнежева и обеси
их..ПОмиње се још једна битка Ерманарикова против
балтичких Срба где је он рањене и заробљене везивао за
ноге и репове коња и дивљих бикова и тако растргао.
Коначан пад српских свих племена под Готима ( у Данији
данашњој) био је 300.године после Христа.
ЕРМАНАРИК ГИНЕ ОД СРПСКЕ РУКЕ ипак

По Саксу Граматику, Ерманарик је ухватио четири брата

разбојника- морска Срба,који ишли из Хелеспонта
натоварени благом_примора их да поделе добит, а сестру
њихову СВЕВЛАДУ узе за жену…

Годинама иза,због дојаве заробљеника Ливонског

Кралевића Вука, да га жена вара са пасторком Фротом
(од прве жене)- Ерманарик осуди на смрт обоје: њу
растргну коњи, а њему ипак опрости пресуђена вешала.
Исти Ливонски Вук дојави браћи Свевладиној шта се
издешавало и они дођу са војском,оплоле га и убију му
војску( У окружењу је Ерманарик имао српска племена
која нису хтела да му притекну у помоћ). Ерманарика
ухвате браћа живог, одсеку му руке и ноге, па тек онда
убију.

SRBI PRASTANOVNICI NEMAČKE; ŠVEDSKE; DANSKE....

Kad kažem Srbi, to se odnosi na zajedničke pretke Lužičkih i

Balkanskih Srba, ali i ostalih slovenskih plemena koja su
promenila glavno i početno ime..

Покушала сам да средим у тексту ту гомилу података до

којих сам дошла, пре свега захваљујући књизи дуго
скриваног српског историчара Милоша Милојевића
„Одломци српске историје“ ( објављене први пут
1872.године), Београд, 2003.г., али и других до којих сам
могла доћи…

У првом делу излажем Вам делове који се односе на

сакривану и мало знану српску историју у време кад су
преци данашњих „Еуропљана“ пешице и кроз трње
гмизали према мирним и развијеним српским
светилиштима и градовима на крајњем Северу:
(стране 222-242)

Срби живљаху на бреговима СРПСКОГ( Белог) или

данашњег Балтичког мора, каже М.Милојевићу поменутој
књизи на странама 222-224)..Још се звало ЕРСКО МОРЕ
по српском племену Ера или Ерула које је живело на
обалама.. То су они Срби који дођоше из Сибирије (сеоба
из Индије, трећи правац), гоњени Китајцима/Кинезима и
населише северну данашњу Европу пре свих народа. Још
неколико стотина година пре нове ере Финикињани
(Феничани данас) су куповали јантар/ћилибар од тих
„Балтичких“ Срба.

Из Сибирије су српска племена насељавала данашњу

Русију,Данију,Шведску, а отуда (као и из
Хвалијског/Каспијског мора и из Мале Азије) насељавали
данашњу Ђерманију, нешто Францукје,Белгије итд….
……………………….
СРБИ БИЛИ ПРЕ ШВЕДА

По Милојевићу, који се ослања и на дело Александра

Вељтмана, Срби су живели у целој данашњој Ђерманији
пре Ђермана, у Данији пре Данаца која се звала тада баш
Србица, и делу Шведске ( Богусланска и Смоландска
област)Сама „званична“ историја помиње стварање
скандинавских земаља тек око десетог века нове ере, а
помињу се Венди (Винди, име за Србе, касније Словене-
из Виндије) у скандинавским изворима да су постојали и
у петом веку нове ере..Данас су потомци Винда измешани
са немачком популацијом, а имена су замењена, п ипак
нека с још увек препознатљиво српска. Милојевић
наводи:

Српска имена насеља и река у Шведској:

Богуслан
Смоланд
Богуш
Нерика
Даљекарлија
Умео Здрављан
Севар
Река Јадерн,
Медопад
,Гередањен Маљунга,
Сиљан,
Божан језеро
Река орша
Мора
Мотала река
Скора
Бравичен
Супебра
Раба
Села острво
река Даља

Племена српска

Богуслани
Богуши
Смољани
Рекарни
Миљани

Лична имена:
Богуш
Годрун
Вулистан
Љуба
Раде
Рашко
Драго
Лакман
Бојемунд
Одо
Ателстан
Ивар
Горда
Сидок
Татил
Ласкар
Сваран
Смирди
Милан
Божа
Радан

Чак и у 13.веку нове ере забележено је три имена Срба :

Вукашин,Ђурађ,Нелпан..

Краљ Шведски увек је имао у титули да је владар

„шведски, норвешки и вендски ( веноски/српски).
Део који је био насељен Србима/Виндима у данашњој
Шведској је област Богуслан (пишу као Бохуслан), дакле
западнп јужни део (познат је град Готаборгна реци Готи),
а

А интересантна је прича о Богуславу, Скандинавском

краљу,, који је због круне морао да назове себе Ериком
( од Помераније, земље По-Морја и словенског-српског
племена Поморани, данас би рекли Срби Приморци или
Поморци)

ДИНАСТИЈА БОГУСЛАВ ИЗ ЕРСКОГ ПриМОРЈА (Балтичког

приобаља)

Од 11. (до 17.)века, породица кнеза Богуслава(богу-

слав) је владала Померанијом, али се све теже бранила
од страних напада и прихватила је заштиту Саксонаца, па
је од 1108.године примала саксонске насељенике у
пространо Поморје.Некадашње пространо поморје
обухватало је тле данашње северне Пољске, део северне
Русије, северну Немачку (наравно још постојеће Лужичке
Србе).

The arms of Pomerania from 19th century, then a Prussian

province. The first to use the griffon in the arms was Duke
Boguslav, in 1214.(овде не могу да пребацим слику,жао
ми је)

По Милојевићу,у истом простору,поред племена

Поморјана, живела су и ова српска/вендска племена:
РАНИ или РАНЦИ,данас понемчени као Ругијани
ВОЛИЋИ или ВЕљИЋИ;
РУЈАНИ или Рујанци,данас понемчени Ругијани

Племе ВеЉића или Љутића живело је западно од Одре, а

међу њима Укри на истоименој реци. Ови Вељићи или
Љутићи деле се опет на 4 главна племена:
РАТАРЕ Данас су понемчени у Волгастене..

ДОЛЕНИЋАНЕ Данас су понемчени у Волгастене..

ШЧИРОПАНЕ на реци Пени Данас су понемчени у

Волгастене..

КИЋАНЕ Данас су понемчени у Волгастене..

Племе Љубића,Љубенића,данас понемчени као Љубегсци

и Алденбургсци

Племе СТОДЕРАНА живело је југозападно од Вељића (или

Љутића) на реци Спреви и Хавољу и такође су се делили
на неколико племена мешу којима је најпознатије било
БРЕЖАНИ (при изливу Хавоља у Лабу). И Стодоране и
Брежане често зову једним именом ГАВЕЉАНИ.. Данас
потомци ових племена носе понемчена презимена
Перлберг,Хаволбург

БОДРИЋИ ( АБОДРИТИ или РАРОЗИ),специјално важни и

моћни
ВАГРИ,биће посебно речио њима
ПОЛАПЦИ (ПОЛАПСКИ СРБИ),Полабљани,данас
понемчени Рацебуршци
ГЛИЊАНИ,ГЛИНИЋИ, живели су између Лабе и реке
Степенице,данас понемчени Аненбургсци
ВАРНИ, на истоименој реци Варни или Варнави, данас
понемчени као Роштохинци,
РАЦИ или РАШАНИ, у граду РАЦИГРАДУ
КАШУБИ ( изумрли у 19.веку)
ДОЛЕНИЋИ
РАТАРИ, данас понемчени Штетинци
ВИЛИНИЋИ, ВИЛАЦИ око данашњег Берлина или
Брандербурга
БРИЗАНИЋИ, данашњи Хавенбурци
ЕРЕ или ЕРУЛИ, данас понемчени као Мекленбуржци
БРИЗНИЋИ, данас понемчени као Пригнићини и
Перлбергци
ХАВОЉАНИ, данас понемчени Ховелбургци
СЕДИНИЋИ, данас понемчени Штетинци
КИСЛИНИЋИ, данас понемчени Грифенвиздци
СРБИЋИ, данас понемчени Најбранденбургци
БУЦОВЦИ и ГУСТОВИРЦИ
Сораби и Серби ( данас понемчени Сервестани)
Лужички Срби или данас Саксонци,Мисници и Липисцини
МИЛЧАНИ, данас Саксонци и Пруси

У 14.веку Кнез Богуслав Пети (1326-1372) и његов брат

Кнез Барним(1326-1365) четврти изделили
суадминистративно земљу на Предње и Стражње
Поморје, односно по природној граници током реке
Прситице .Племе Поморјана (Померана) је иначе живело
на територији од реке Висле до Одре.
Кнез Богуслав Пети је имао седам потомка: једна од њих
је била Маргарета од Поморја (*1366+1410 ), коју је
1392.г.оженио прилично млађи Ернест Гвоздени
(*1377),надвојвода Карантаније( данашње
Словеније),Претпоставка је да је Ернест желео овим
браком да обнови династичке везе измедју две словенске
(вендске) државе.
[URL=]http://img148.imageshack.us/my.php?
image=670cced0erikodpomeranije14vekujedinio
skandetj4.jpg[/url]

БОГУСЛАВ,касније Ерик од Поморја,краљ Данске,

Шведске и Норвешке пуних 40 година

Ерик од Поморја (краљ 1397-1439)имао је контролу над

целим Балтиком,Планирао је да оснажи нордијску Унију
Краљевстава ,Даније, Норвешке и Шведске, али није
успео у тој намери .Родио се 1382.године, у српској
породици племена Поморјана. Његов отац је био
Вратислав Седми, кнез Поморја, владао је до 1394.г
(убијен је).

Мајка му је била Марија из Велиграда( понемчено

Мекленбург),ћерка велиградског кнеза Хенрија Трећег и
мајке Ингеборг из Данске.Родјена је 1363.(живела до
1402.), а њена старија сестра била је Маргарета Прва,
Краљица Данске (р.1353+1412), по удаји и Краљица
Норвешке,сахранила и мужа и сина, а после 1389. и
Краљица Шведске.

По теткином наговору, и да би био проглашен за краља,

Богуслав усваја нордијско име Ерик, и бива крунисан у
Калмару у Шведској 1397.г. Родјена је Калмарска Унија-
три краљевства!Звали су га Ерик 7.у Данској, Ерик 3.у
Норвешкој и Ерик 13.у Шведској. Већ 1405.жени ћерку
Краља Хенрија 4- од Енглеске, али нема деце са њом и
остаје удовац 1430.(жени се поново Сесилијом

Краљ који је имао само 15 година на крунисању,морао је

да препусти је тетки Маргарети да води Унију.После њене
смрти 1412..,узео је пуну управу над владом, али било је
све више тешкоћа- изгубио је контролу над Шведском
1436, а три године касније и у остале две земље.Повукао
се у родно Поморје и умро у Дарлову ( понемчен назив
Ригенвалде),које данас припада Пољској..Сахрањен је у
цркви Св.Марије 1459.г.

И док су у прошлости Поморци Срби морали да се

одрекну дрвених и златних идола Перуна и Световида
због наметаног хришћанства од стране Гота, 1534.приме
лутеранску/протестантску веру, а 1618. букне верски
тридесетогодишњи рат између лутерана и папинаца. И
домаће и непријателјске војске у току рата нанеле су
велику штету градвима Поморја, а две трећине Помораца
је убијено или прогнано, док су многе области изгореле
до темеља.

Последњи потомак српске поморске династије био је Кнез

Богуслав Четрнаести..Умро је 1637. године а Поморје је
испрва била под владавином Изабраног Принца из
Бранибора (понемчени Бранденбург) који је оженио
девојку из Богуслављевове породице.Он је такође узео и
земље Источних Боруса/ Пруса ( Тевтонских витезова) и
насловио се титулом Краља Прусије и Помораније.(С
тражње, јер је Преднја припла Шведској 1815 као
Вестфалија).,
………………………………………………………………………………………..
А ево шта о северним и иним Србима пише други аутор
Sim Lukin Lazić (у књизи „Kratka povjesnica Srba, od
postanja srpstva do danas, I izdanje piščevo 1894.g.,IV
izdanje u Beogradu 2003.g.; strane 18 i 19 )

…………, дотле се они северни Срби већ беху разместили и

учврстили. Они Срби у негдашњој Сармацији, а у
данашњој Русији, Пољској и Галицији основаше тамо
Велику Србију, која се звала још и Бијела Србија или
Бојка.

Они тамо даље на западу, иза Висле и Одре и око ријеке

Лабе, Сале и Мулде основаше Полапску Србију, која се
звала Сорабија и Сурбија.

Ниже њих, у данашњој Баварској и Чешкој, остали

полапски Срби основаше другу Бијелу Србнју, која се
таксђер звала Бојка по српском племену Бојки или Боји.
А од те Бојке српске касније Швабе створише своју
Бојоарију (Баварску) и Бојемију (Чешку), коју Швабе и
данас зову: Бемен, па и ми је кад што зовемо Немска, као
што и Чехе зовемо Немцима.

Но више свију ових Срба, они најсјевернији Срби дуж

Балтичког Мора основаше Балтичку Србију у Пруској,
Поморској (Померану), у Мекленбургу и Хановеру на
сјеверним странама данашње Њемачке.

А од тих балтичких Орба одвоји се велико племе Рујанци

и насели се још севервије у самом Балтичком Мору на
великом острву, које се по њима прозва Рујан, а Швабе
га данас зову Риген.

Временом Балтички Срби продреше чак у Данску, па тамо

основаше Данску Србију.

Но у каснијим ратним походима својим пружаху се

балтички и полапски Срби и у Шведску,
Холандију,Белгију, Енглеску, Француску, па чак и у
Швајцарску, али тамо им је свуда брзо траг изгинуо.
Сви ови северни Срби дељаху се у многа премнога
племена. Најглавнија српска племена беху : Полапски
Срби, Лужички Срби, Љутице, Бодрице, Рујанци и Боји
илити Бојки. (Боји живљаху и у сарматској и у чешкој
Бојки, па и данас има у Малоруса племе Бојки.)

За све време свога живота ови Срби живљаху одвојено

сваки за се у своје племенске државице и мало кад су
пословали заједно, али сви држаху једне обичаје и
говораху једним истим језиком тако, да им је „готово
свака ријеч једнака била“.

У прва времена живљаху они са свим слободно и

независно, негђе под изборним, а негђе под насљедним
старјешинама својим. За Србе у Сарматској Бојки зна се,
да су имали насљедне кнезове, а Срби Рујанци имађаху
своје цареве и посебно своје царство на Рујану. Рујанци
бјеху врло велики јунаци, те једно вријеме и сва остала
племена српска признаваху њихов првенство и власт.

Дуго времена сјеверни Срби живљаху мирно и дивно

напредоваху у просвјети и радиности. И тек негде у
другом и трећем стољећу по Христу дођоше они у ближи
додир са Ђерманима (Нијемцима). Нијемци се лукаво и
лагацко увукоше међу Србе, па како бјеху у свему много
слабији од Срба, дуље времена живљаху са Србима у
љубави, У тој слози затече их и четврто стољеће, кад
поче велика сеоба народа и узавре сав свијет…….

………………………………………………………………………………………………

Поводом Шведа, требало би још објаснити:

-Једноставно читање слова, малтене по Вуковом
правопису—увек ми је асоцијација да су Словени чули
немачку (или енглеску ) реч па је записали својим
словима (јер су словари-писмени од памтивека) и у свом
роду. На пример, реч Queen (краљица), чује се као квин
и у шведском постаје именица која означава жену, а
пише се једноставно КВИНА.Не пишу ц па да га читају
као к, већ једноставно пишу к- опет асоцијација да су
говор записали