Novi princip naplate naknade za

zaštitu životne sredine

maj 10, 2019

Naknada za zagađenje životne sredine biće određena onima koji emituju štetne materije,
proizvođačima i odlagačima opasnog otpada i javnim komunalnim preduzećima. Drugu
naknadu, koja je propisana za zaštitu i unapređenje životne sredine, osim firmi i preduzetnika,
platiće i građani koji zagađuju životnu sredinu.

– Na listi platiša biće i firme koje prevoze naftne derivate i opasne industrijske materije.
Uredbom su obuhvaćeni i proizvođači opasnog otpada, kao i oni koji ga odlažu- kažu iz
Agencije za zaštitu životne sredine.

Biće pojačana kontrola trošenja novca od ekološke takse, ali i naplata, koju će obavljati
gradovi i opštine. Svi prihodi biće uplaćeni u njihove budžete.

– Uz Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo finansija i Agenciju za zaštitu životne

sredine, biće angažovano i više ekoloških inspektora na lokalu. Računa se da će se primenom
udvostručiti prihodi po tom osnovu. Biće povećana izdvajanja za troškove životne sredine od
0,8 do jedan odsto BDP-a, što je i prosek Unije – navode iz Agencije.

Novo pravilo najviše će uticati na proizvođače koji posao obavljaju zastarelim tehnologijama.
Na ovaj način uvodi se poštovanje principa „zagađivač plaća“, koji se nekoliko decenija
primenjuje u EU.

ZAKON O NAKNADAMA ZA KORIŠĆENJE JAVNIH DOBARA:

Od 1. marta 2019. godine počinje primena pojedinih odredaba Zakona, kojima se

propisuje naknada za zaštitu životne sredine

Naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine propisane Zakonom o naknadama za

korišćenje javnih dobara ("Sl. glasnik RS", br. 95/2018) primenjivaće se od 1. marta 2019.
godine, novac koji zagađivači i transporteri opasnih materija budu uplatili pripašće
opštinama i gradovima čiji žitelji su ugroženi zbog zagađenja.

Naknadu plaćaju firme, preduzetnici i građani čije aktivnosti utiču na životnu sredinu,
kao i firme koje prevoze naftu i naftine derivate, odnosno hemijske i druge opasne
industrijske materije na teritorijama opština i gradova kojima je Srbija dala status
ugrožene životne sredine.

Za tonu emitovanog sumpor-dioksida plaća se 9 hiljada dinara naknade na ime zagađivanja

životne sredine, dok je taksa za tonu azot-dioksida 7,2 hiljade dinara, a za praškaste materije
14,4 hiljada dinara po ispuštenoj toni, osim ukoliko te materije potiču iz asfaltne baze, kada je
nadoknada deset puta uvećana.
Taksa na tonu plastičnih kesa bez aditiva je 25,9 hiljada dinara, a za emisiju proizvedenog ili
odloženog opasnog otpada plaća se po toni hiljadu i po dinara, dok svaki kilogram uvezene
supstance koja oštećuje ozonski omotač košta 52 dinara.

Za transport nafte i derivata, odnosno hemijske i robe od drugih opasnih materija za industriju
ili iz nje naplaćuje se naknada od 100 dinara po toni, dok se za aktivnosti koje negativno utiču
na životnu sredinu može naplatiti do 0,4 odsto godišnjeg prihoda ostvarenog u prethodnoj
godini od obavljanja tih aktivnosti.

Utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, njenu kontrolu i

naplatu, obavljaju gradovi i opštine, a ostvareni prihodi uplaćuju se u njihove budžete.

Izvor: Vebsajt Novosti, 25.02.2019.