ПРЕРАДА ЧВРСТИХ ГОРИВА

(ТЕРМОХЕМИЈСКИ ПРОЦЕСИ)
Проф.др Петар Гверо
 Врсте поступака

 Механички (брикетирање)
 Tермички (сушење)
 Tермомеханички (пелетирање)
 Термохемијски
Дубинско сушење
Торефакција
Пироиза
Гасификација
Ликвифакција
Ficher – Tropsh
ПРЕРАДА БИОМАСЕ

Пиролиза
Гасификација
Сува дестилација
Карбонизација
Торефакција
Ликвифакција
Термохемијски третман чврстих
горива
 Директно сагорјевање (900÷1100оC, 1bar) у ложиштима
котлова и пећи, а у последње вријеме често се користи
и како допунски енергетски извор у колтловима на угаљ
или се врши директно мјешање угља и биомасе.
 Гасификација (800÷1200оC, 1÷20bar), подразумјева
загријавање биомасе у окружењу сиромашном
кисеоником при наведеним температурама у сврху
добијања гасовитих продуката средње калоричне
вриједности (атмосфера кисеоника) или ниске
калоричне вриједности (атмосфера ваздуха).
 Пиролиза је процес који подразумјева загријавање
биомасе без присуства ваздуха, што доводи до њене
термичке разградње на гасовите, течне и чврсте
састојке. Температура, притисак, брзина загријавања и
вријеме трајања процеса су параметри који одре|ују
односе тих компоненти, као и њихове карактеристике.
Термохемијски третман чврстих
горива
 У новије вријеме развијена је технологија тзв. брзе
пиролизе (∼500оC, 1bar), процес код којег се биомаса
загријава веома брзо, што за резултат има њено
разлагање на паре, аеросоле и коксни остатак
(Bridgwateр и др., 1999). Ова технологија је конципирана
за добијање течних горива и веома широког спектра
хемикалија. Економске анализе су показале да течна
горива добијена на овај начин могу замјенити уља за
ложење и то веома успјешно на енергетским
исталацијама до 10 МWе (Bridgwateр и др., 1999).
 Ликвификација, (250÷350оC, 100÷200bar) је поступак кој
се проводи да би се добила течна фаза, обично уз
присуство катализатора.
 Анаеробна дигестија, је поступак који се концепцијски
разликује од горе наведених термохемијских, код којег
се органска материја разлаже уз приство одређених
врста бактерија у сврху добијања метана и осталих био-
продуката. Примарни продукт је гас средње или ниске
Прeглeд глaвних кoнвeрзиjских путeвa биoмaсe у
тoплoтну и eлeктричну eнeргиjу
Прoцeс Tипичaн oпсeг Eфикaснoст -
кoнвeрзиje кaпaцитeтa нeтo
Прoизвoдњa •Aнaeрoбнa дигeстиja •Дo нeкoликo •10-15%
биoгaсa •Дeпoниjски гaс MWe eлeктричних
•Гeнeрaлнo •Eфикaснoст
>100 kWe гaснoг мoтoрa
Сaгoрjeвaњe •Toплoтнa eнeргиja •Дoмaћa 1-5 •Oд вeoмa
MWt нискe дo 70-
•Кoмбинoвaнa прoизвoдњa •0.1-1 MWe 90%
тoплoтнa-eлeктричнa
•Сaмoстaлнa прoизвoдњa •60-90%
•Кoсaгoрjeвaњe •20-100 MWe укупнa
•Tипичнo 5-20
MWe
•20-40%
eлeктричнa
•30-40%
eлeктричнa

Гaсификaциja •Toплoтнa eнeргиja •Oбичнo >100 •80-90%

•Кoмбинoвaнa прoизвoдњa kWt укупнa
•Интeгрисaни •0.1-1 MWe •15-30%
гaсификaциjски/кoмбинoвaн •30-100 MWe •>40-50%
и циклуси сa биoмaсoм eлeктричнa
Пирoлизa Биo-уљe Гeнeрaлнo 60-70% сaдржaj
>100 kWt тoплoтe у
биoуљу
ТЕРМОХЕМИЈСКИ ПРОЦЕСИ

Процес Добијени продукти Добијена

енергија
[kJ/kg]
Сагорјевање 14.000-16.700

Пиролиза Кокс 19.000-31.000

Уља за ложење 23.000
Гас са средњом топлотном 15.000
моћи
Гас са средњом топлотном 19.000
моћи
Гасификација Гас са ниском топлотном 7.000
моћи
Гас са средњом топлотном 15.000
моћи
Ликвифакција Течна горива 27.000-40.000
Пиролиза
 Термохемијски процес код ког се органски
материјал загријава без присуства кисеоника или
уз присуство неког иннертног гаса, у циљу добијања
синтетичког горива или неког другог хемијског
производа.

 Процес пиролизе даје три групе производа

чврсте – (кокс, биококс, ...ћумур)

течне – (пиролитичка уља или киселине, које су

мјешавина различитих хемијских једињења)

Мјешавине гасова – (CO, H2, N2)

ПРЕРАДА УГЉЕВА

Procesi oplemnenjivanja sprovode se u

cilju poboljšanja karakteristika uglja. U ove
procese spadaju:

Sušenje i briketiranje
Švelovanje i koksovanje
Gasifikacija i likvefakcija
 Поступак дубоког сушења
 Флајснеров поступак (Hans Fleissner) који је развијен још 1927
године у Аустрији. Флајсниер је вјеровао да се неједнако
сакупљање угља и његова консеквентна дезинтеграција,
може спријечити контролисаним уклањањем воде из угља.
Ови системи за сушење раде на 30 bar и 235°C и
представљају неки вид „насилног“ старења угља.
 Колдријев поступак (Coldry) поступак развијен за третман
лигнита 80-их гоидна прошлог вијека, са циљем уклањања
влаге и одређених полутаната који се налазе у угљу. Метод
се базира на ослобађању влаге из угља, иницирањем
егзотермних реакција, које настају услијед абразије честица
угљеника које се налазе заједно. Резултат је концентрисани
продукт у форми пелета, који су механички отпорнији,
трајнији, једноставнији за складиштење,
 Поступци суве дестилације
 Поступци суве дестилације заснивају се на топлотној
непостојонасти чврстих угљоводоничних горива, која се, када
се загријавају у условима недовољне количине ваздуха или
без ваздуха, разлажу на чврсте, течне и гасовите
компоненте.
 Када је угаљ у питању један од најзначајнијих производа је
кокс, као један од најважнијих материјала за металуршку
индустрију.
 У основи суве дестилације лежи процес пиролизе који
управо представља процес термичке разградње чврстих
горива при повишеним температурама, без присуства
ваздуха.
 Продукти пиролизе угља

Процес Кoнaчнa тeмпeрaтурa Прoдукти

[°C]
Нискотемпературски 500-700 Реактивни кокс и високи
принос тера
Средње температурски 700-900 Реактивни кокс и високи
принос гаса или брикети
за домаћинство

Високотемпературски 900-1050 Чврст, нереактивни кокс за

употребу у металургији
 Поступци суве дестилације

 примарна или нискотемпературна, која се изводи на

температурама од 450 до 550оC, она се према основном
производу полукоксу, назива и полукоксовање, односно
швеловање,
 сува дестилација на средњим температурама која се
изводи на температурама од 600 до 800оC,
 високотемпературна сува дестилација, која се изводи на
температурама 900 до 1000oC, а рјеђе на температурама
од 1300 до 1350оC, она се према основном производу
коксу, назива коксовање.
Примарна дестилација

 Примарна дестилација мрког и каменог угља се у литератури назива и „швеловање“

и као приманри продукт има полукокс.
 При загријавању угља без присуства ваздуха долази то разлагања угљене масе и тај
процес се развија у неколико фаза, од којих је прва сушење, процес који се одвија
на и температурама од 100-120оC и и који доводи до испаавања влаге.
 Након тога процес се наставља, тако што се до 280оC издваја кисеоник у форми
CO2 и CO, сумпор у форми сумпорводоника (H2S) и SO2.
 У интервалу температура од 310 до 350оC у насталим гасовитим пордуктима
процеса, појављују се угљоводоници, који се највећим дијелом издвајају до 450оC.
 Даљим порастом температуре, издваја се већа количина водоника у гасовитим
продуктима, а након 800оC, водоник остаје и једини гасовити продукт који се издваја
из процеса .
 До температуре 1000оC углавном долази до издвајања свих испарљивих материја из
угља, који је подвргнут овом третману.
 Количине продуката у процесу
коксовања и полукоксовања
Полукоксовање Коксовање
[Mas, %] [Mas, %]

Чврсти остатак 75-85 73,5

Тер 6-12 3,5
Лако уље 1,0 1,2
Вода 2,0-8,0 2,8
Гас 6,0-15,0 19,5
Високотемпературска дестилација
угља
 Зa коксовање су пoгoднe сaмo oдрeђeнe врстe кaмeнoг угљa (мaсни
угaљ), сaдржaj пeпeлa не смије прелазити 10,5%, сумпора до 1,5% и
влаге 7-10%, поред тога погодан угаљ за коксовање има 25-30 %
испaрљивих кoмпoнeнти, 75- 90 % C, 5-6 % H2 i 5-10 % O2 [40, 63].
 Коксовање на висoким тeмпeрaтурaмa или oбичнo коксовање је
прoцeс суве дестилације са циљем добијања кoкса.
 Истовремено са кoксoм сe при овом процесу из угља добијају
дoбивajу вриjeдни хeмиjски прoизвoди (смoлa, кoксни гас, бeнзoлни
угљoвoдoници, фeнoли и др.), кojи имajу вeлики знaчaj зa хeмиjску и
другe грaнe индустриje [63].
 Дoбри кoксни угљеви дajу принoс у кoксу oд 75–80 %. Врстe угљева са
већим удјелом горивих испарљивих материја, дају већи принос у
гасовима и течним продуктима, али мањи принос у коксу.
 Из једна тоне почетног материјала, може да се добије 750-780 kg кoксa
тoплoтнe мoћи 29,0-31,0 МJ/kg, 280-320 m3 кoкснoг гаса, 30-35 kg
кaтрaнa, 10 kg бeнзoлa, нaфтaлинa и aмoниjaкa .
Изглед коксне
пећи
Пиролиза
 Кaрaктeристикe рaзличитих типoвa
пирoлизe биомасе
Прoцeс пирoлизe Вриjeмe Брзинa Кoнaчнa Прoдукти
зaдржaвaњa зaгриjaвaњa тeмпeрaтурa
[°C]
Кaрбoнизaциja Дaни Вeoмa мaлa 400 Дрвeни угaљ


Кoнвeнциoнaлнa 5 - 30 min Maлa 600 Кoкс, биo-

(спoрa) пирoлизa уљe, гaс

Брзa пирoлизa <2 s Вeoмa вeликa 500 Биo-уљe

Flash пирoлизa <1 s Вeликa <650 Биo-уљe,

хeмикaлиje,
гaс
 Процес карбонизације биомасе

 Кaрбoнизaциja je пoсeбaн oблик хeмиjскoг прoцeсa

пирoлизe кojи пoдрaзумjeвa рaзлaгaњe слoжeних
супстaнци нa jeднoстaвниje услиjeд зaгриjaвaњa.
 Кaрбoнизaциja je тeрмин кojи сe упoтрeбљaвa кaдa сe
кoмплeкснe угљeничнe мaтeриje, кao штo je дрвo или
пoљoприврeдни oстaци, услиjeд дoвoђeњa тoплoтe рaзлaжу
нa eлeмeнтaрни угљeник и хeмиjскa jeдињeњa кoja сaдржe
угљeник у свojoj структури.
 Процес карбонизације биомасе

Прoизвoдњa дрвeнoг угљa, прeмa тeхнoлoгиjи, сe мoжe

сврстaти у слeдeћe групe [60]:
трaдициoнaлнa прoизвoдњa,
унaпрeђeнe трaдициoнaлнe мeтoдe,
индустриjскa прoизвoдњa и
сaврeмeнe тeхнoлoгиje.
Шeмaтски прикaз Carbo Twin
система
 Торефакција биомасе
Волатили и гасови

Биомаса или Сагорјевање

друго гориво

Улаз биомасе Сушење Торефакција Хлађење Пелетирање

(сировог материјала)

Размјена топлоте
Финални производ
Емисије у атмосферу
ТОРЕФАКЦИЈА: додатна вриједност
 Нетретирана биомаса:  Торефикована биомаса::
Велика насипна Густа, ако је пелетзирана
густина
Сува и отпорна на влагу
Влага
Влакнаста Лако се ломи (меље)
Кратког вијека Не труне
(склона труљењу) Вриједно гориво
Отпад Велике енергетске
Високи транспортни густине
трошкови
Процес торефакције

 Загријавање (300-400º C) дрвета, у атмосфери са малом количином

кисеоника, ослобађање влаге. волатила (VOC), и хемицелулоза (HC)
од целулозе и лигнина.
 VOC и HC сагорјевају и генеришу80% топлоте потребне за процес.
 Преостали лигнин се понаша како везивно средство, уколико се
торификована биомаса пелетезира.
 Торификовано дрво лако може да замјени угаљ у процесу
сагорјевања или да послужи као сировина за даљи процес пирилизе
или гасификације за когенерацију или Fischer-Tropsch течности.

Извор: Agri-Tech Producers, LLC

Шематски приказ уређаја за торефакцију
 Горње топлотне моћи торефикованог дрвета,
кокса и угљена – боје приближно указују на
топлотну моћ
Higher Heating Value of Torrefied Wood, Charcoal and Coal:
Color Approximately Indicates Heating Value
16,000

14,000 13,471
12,000
12,000 11,633

10,000 9,248 9,502

8,805 9,060
8,458
BTU/lb.

8,000

6,000

4,000

2,000

-
Lightest Lighter Light Dark Darker Darkest Charcoal Coal
Hvala na pažnji