Istorija World Music U Srbiji PDF

Odlomak iz publikacije World Music u Srbiji : prvih 30 godina / cetvorobroj magazina Etnoumlje 19-22 (2012.
godina)
vim radom, koji je plod dosadaš-

njeg istraživanja, i koji može poslužiti kao
prilog za istoriju muzike u Srbiji, pokušao
sam da čitaocima prikažem period od pr-
vih dvadesetak godina (tokom osamdese-
tih i devedesetih) koji smatram najznačaj-
nijim za istoriju ovdašnje world music.
Tokom ove dve decenije osnovano je više
sastava od strane vrhunskih muzičara koji
su, i pored toga što su omalovažavani u
akademskim krugovima, uspeli da istraju
u nastojanju da upotrebom folklornih mo-
tiva obogate savremene muzičke oblike i
istovremeno skrenu pažnju javnosti na po-
trebu očuvanja tradicionalne muzike. U
ovom vremenskom razdoblju nastalo je vi-
še antologijskih muzičkih izdanja koja i
danas mogu poslužiti kao dobar primer
organske sinteze tradicionalne i savremene
muzike. Svakako da će dalja istraživanja,
čime će se magazin Etnoumlje i ubuduće
baviti, produžiti korak u otkrivanju novih
detalja iz istorije world music u Srbiji.
ŠTA STAVITI POD WORLD MUSIC

OKRILJE?
Kada je reč o bluesu, jazzu ili ro-

cku, sa malim odstupanjima možemo reći
da su utvrđeni počeci i mesta njihovih za-
četaka, dok vremenski i geografski to nije
moguće odrediti za world music. Kada go-
vorimo o „muzici sveta”, nema početka ni
sredine, kao ni ograničenja. World music
je poslednjih decenija postala najuzbudlji-
vija muzika na planeti. To je muzika zas-
novana na tradiciji, nastala ukrštanjem
98
Izvodi iz ove publikacije mogu se koristiti za potrebe naučnih radova, kritičkih prikaza i novinskih tekstova uz molbu da izvori i autori budu navedeni. Hvala.
© 2012 World music asocijacija Srbije www.worldmusic.org.rs
različitih tradicionalnih muzika sa
savremenom popularnom muzi-
kom u proizvod koji ima svetlu bu-
dućnost. Peter Gabriel je izjavio
da je XX vek obeležio jazz, rock i
pop, dok XXI vek pripada muzici
sveta.
Ovaj, u potpunosti nedefi-
nisan muzički poližanr, prvo pita-
nje koje postavlja muzikolozima i
ostalima je da li može, mora ili ne
sme da uključi tradicionalnu muzi-
ku pod svoje okrilje? Mišljenje ug-
lednog kompozitora, saksofoniste
i multimedijalnog umetnika Bori-
sa Kovača po tom pitanju je sledeće:
To što danas pod kapu
world music guraju i izvornu etno
muziku (tradicionalnu muziku ne-
ke etničke grupacije koja se preno-
si usmenim putem a izvodi je na-
rod kao deo svakodnevnog života
i tradicionalnih rituala) kao i fol-
klor (muzika koju izvode profesio-
nalni muzičari, koja proizilazi iz
etničke muzike ali koja ima svog autora ili barem da čudi saradnja svetski priznatog world music umet-
aranžera i orkestratora ali koja se još ne može oka- nika Gorana Bregovića (ovenčan prestižnom Songli-
rakterisati kao savremeno umetničko stvaralaštvo), nes Music Award, 2010. godine!) sa vodećim turbo-
to stvara jedan galimatijas u kojem je sve teže raza- folk reprezentima: Draganom Mirković, Vericom Še-
brati šta je šta. No taj žanrovski haos i nije ono što rifović, Stojom i drugima.
me najviše zabrinjava, pošto je tu, svakako, reč o Poznati britanski didžej Charlie Gillett (1942-
afirmaciji principa razlike i po tome je ovaj muzički 2010), koji je rado posezao za muzikom Balkana ka-
mega trend revolucionaran jer su, po prvi put u is- da publika traži nešto dobro za đuskanje, prihvatio
toriji, protagonisti jednog planetarnog trenda oni je i „turbo” repertoar, koji je za njega nešto kao „post-
koji dolaze iz svakog pa i najudaljenijeg ćoška sveta moderna disko muzika”. Po njegovim rečima, tamo
a ne iz zapadne fabrike muzičkih produkata. Taj gde su nekad carovali reggae i funk, danas je nastupi-
trend jeste isfabrikovan na Zapadu jer jedino to trži- la „turbomanija” (Gillet, www.charliegillet.com).
šte ima snagu da ove produkte oblikuje, zapakuje, Iako u Srbiji večito žigosan kao zgusnuta verzija
dizajnira i plasira. I tu je upravo bila zamka: zapad- svega što je krenulo naopako, „turbo-folk” je izvan
no tržište je omogućilo nastanak ovog trenda ali ga granica regiona očigledno ravnopravno tretiran kao
sve više preusmerava u pravcu koji dovodi u pitanje i svaka druga egzota, pa se svrstan pod etiketu world
osnovne razloge njegovog nastanka tj. njegov auten- music, može naći i u svetskim muzičkim prodavni-
tični sadržaj i kvalitet. Ti produkti se sve više saobra- cama, zajedno sa bezbrojnim drugim „turbofolk” va-
žavaju konzumentskim potrebama zapadnog tržiš- rijantama „trećeg sveta”, kao što su alžirski rai, indij-
ta i zapadne publike i gube svoju autentičnost. Na ska bangra, meksički narkokoridos
taj način world music sve više postaje pop music. (Ćirjaković, beogradskidogon. blogspot.com). [2]
Komercijalizacija world music trenda je neumitan O mogućnosti da se i u Srbiji turbo-folk svr-
proces, vrlo sličan onome koji se dogodio transfor- sta pod odrednicu world music nećemo ni raspravlja-
macijom rock muzike u potrošački idiom. [1] ti jer autor ovog prikaza smatra da je to proizvod bo-
Delim mišljenje Borisa Kovača da tradicio- lesnog stanja našeg društva tokom 1990-ih godina
nalne sastave i izvođače (većinom iz ruralnih sredina) koji je unazadio naše kulturno biće. To je najanemič-
koji neposredno održavaju i izvode tradicionalnu mu- niji i najklaustrofobičniji oblik ljudskog, muzičkog
ziku (Bartok njihovu muziku naziva SELJAČKOM izražavanja. I što je najgore, on daje neku vrstu ilu-
MUZIKOM) ne uključimo u world music. zije da je deo naše nacionalne kulture. Kakav kancer!,
Šta u Srbiji obuhvatiti odrednicom world mu- ističe dr Nele Karajlić, frontmen sastava The No Smo-
sic, koje podžanrove? Po ovom pitanju, situacija u king Orchestra i dodaje: Turbo folk nije naša izmiš-
svetu je poprilično konfuzna, zahvaljujući promoteri- ljotina ni u jednom svom pojavnom obliku. U orga-
ma i distributerima koji u police sa oznakom world nizacionom i institucionalnom smislu, on je puka ko-
music stavljaju sve moguće – od tradicionalne muzi- pija zapadne muzičke industrije, rešene da ubije sva-
ke Aboridžina do modernih fusion produkata tipa ku invenciju i svaki pomen na lepotu. Muzički, on je
Gotan Project. Kvazimodo sastavljen od arapskih, turskih i grčkih
Recimo, na Zapadu su izdanja sa srpskim tur- melodija, koje verovatno svoje pravo ishodište imaju
bo-folkom često na policama sa oznakom world mu- u majci Indiji. Zbogom turbo folk, ne trebaš nam.
sic. Zato ovdašnje poklonike world music ne treba Treba nam nešto autentično, brzo, šarmantno i neo-
99
Odlomak iz publikacije World Music u Srbiji : prvih 30 godina / cetvorobroj magazina Etnoumlje 19-22 (2012. godina)
doljivo što mi imamo a što može da pokrene svako strukturne odlike narodne muzike. One mogu biti to-
srce i svaku dušu na planeti. [3] [4] nalne, meloritmičke, formalne ili harmonsko-sazvuč-
Stav autora ovog prikaza je da u Srbiji, pod ne odnosno višeglasne. Ovaj veoma suptilan, neupad-
odrednicu world music treba uključiti muziku (veći- ljiv i analitički ne tako prepoznatljiv način preobraža-
nom urbanih), tzv. NOVOTRADICIONALNIH PE- vanja narodne muzike pretpostavlja da je kompozitor
VAČKIH DRUŽINA I POJACA, koji posredno nastoje zaista iznutra usvojio idiom narodne muzike i da tač-
da nastave i ožive tradiciju u njenoj autentičnoj formi no poznaje njegovu strukturu.
ili sa varijacijama, baš kao što to rade i tradicionalni Najbrojniju grupu čine sastavi koji su po
izvođači, dok se melodijska linija ne ustali u obliku svom stvaralaštvu najbliži stilskoj odrednici world
kojim su novotradicionalni interpretatori zadovoljni. music, tzv. FUSION sastavi: od ethno-jazz sastava,
Do materijala, novotradicionalnе pevačke grupe i preko sastava world orijentacije do modernih varija-
pevači dolaze usmenom predajom, procesom koji od- cija tipa folk-pop, folk-rok, folktronica, New Age itd.
govara onome koji se odvija i u tradicionalnom životu U pitanju je autorska muzika. Predstavnici su: Hazari,
narodnih pesama ili pomoću terenskih snimaka. Može Bilja Krstić i Bistrik, Sanja Ilić i Balkanika, Slobodan
se reći da ovi urbani umetnici zahvataju vodu na Trkulja i Balkanopolis, Naked… U ovu grupu ubra-
izvoru cepter posudom. Pevačka grupa Paganke je jaju se i sastavi koji se koriste citatima melodija, mo-
prvi oformljen novotradicionalni sastav u Srbiji (ak- tiva ili stila koji su preuzeti iz narodne muzike te uba-
tivan od 1982. do 2011. godine), dok su danas, pored čeni u kompozicije, u isvesnom smilu kao folkloris-
ostalih, na ovdašnjoj muzičkoj sceni prisutni: Ženska tički ukras, što nema stvarnog kompozitorsko-tehnič-
pevačka grupa Moba, Pjevačka družina Svetlane Spa- kog značaja i umetničku vrednost.
jić, Teofilovići… Pod world music ćemo uvrstiti i neotradicio-
Pored pevačkih družina, pod world music nalne muzičke sastave – BLEH ORKESTRE, prevas-
ćemo uvrstiti i novotradicionalne muzičke sastave hodno one koji u svoje opuse uključuju i fuzijske obli-
(većinom iz urbanih sredina) koji izvode, istražuju i ke. Do afirmacije limenih duvačkih orkestara došlo je
rekonstruišu tradicionalnu muziku Balkana sa arha- 1960-ih godina, zahvaljujući ustanovljenu Dragačev-
izovanim prizvukom uz upotrebu tradicionalnih mu- skog sabora trubača i kasnije filmovima Emira Kustu-
zičkih instrumenata (tapan, saz, gajde, rog, zurla...) i rice. Predstavnici su orkestri Bakije Bakića, Fejata
njihovo stvaralaštvo često asocira na srpsku (balkan- Sejdića, Milana Nikolića-Donje, Ekrema Mamutovića,
sku) drevnost. U pitanju je autorska muzika. Pred- Bobana i Marka Markovića…
stavnici su sledeći sastavi: Pavle Aksentijević i grupa Poslednja dilema je da li pod world music tre-
Zapis, Belo platno, Izvor, Marsya, Kulin ban… Nazva- ba uključiti i muzičke žanrove koji su znatno stariji
li smo ih: OBNOVITELJI MUZIČKIH TRADICIJA. od world music (MUZIKE STARIJIH ŽANROVA), ali
Zatim slede sastavi i umetnici koji stvaraju u u svojoj osnovi imaju tradicionalnu muziku – poput
tradiciji tzv. IMAGINARNOG FOLKLORA (zamišlje- reggae, tanga, rumbe, salse..? Smatram da u Srbiji i
ni, umišljeni, izmišljeni folklor), odnosno stvaraju ove žanrove treba uvrstiti pod world music, podrazu-
kompozicije sa atmosferom narodne muzike i kom- mevajući njihovu autonomnost, s obzirom da u našoj
pozicije nadahnute narodnom muzikom. U pitanju državi egzistira relativno mali broj sastava koji se za-
je autorska muzika. Predstavnici su: Boris Kovač, nimaju za ove muzičke forme i da je, prevashodo, u
Miloš Petrović, Institute, Arhai... Kompozicija sa at- njihovom marketinškom interesu da budu prezento-
mosferom narodne muzike podrazumeva da se bez vani kao deo šireg umetničkog konteksta. Predstav-
obrađivanja tradicionalne melodije u celini, kao ni nici su: Del Arno Band, Beltango, Ansambl Pacha-
njene imitacije, u kompozitorski rad unose pojedine mama, Beogradski fadisti...
100
ŠTA JE PRETHODILO
WORLD MUSIC?
Da li je uopšte moguće
pričati o world music u Srbiji i pre
zvaničnog nastanka ovog termina
od strane nekolicine muzičkih pro-
ducenata na sastanku u Londonu
1987. godine? Svakako da je mogu-
će, jer je world music kao poližanr
karakterom, ili marketinška odred-
nica, kako god, koji je grubo defini-
san kao popularna muzika sa folk-
lornim karakterom postojao i ranije.
Polazeći od činjenice da
su world music parametri strogi
poput linije povučene u pesku,
podsećamo da je i pre nastanka
termina world music postojao ter-
min ili fraza world beat, nastao
početkom 1980-ih [5] koji je obu-
hvatao sve etno-pop mešavine,
fuzijske plesne muzike, i nadola-
zeće sinkretičke populističke hib-
ride iz čitavog sveta, naročito iz
urbanih centara. [6] Koju godinu
pre toga, članovi sastava Ancient
Future iz SAD su svoju muzičku
kreaciju nastalu u kombinaciji sa
tradicionalnim muzikama, nazvali
pojmom world fusion music da bi
opisali žanr koji je mešavina muzič-
kih ideja različitih tradicija. [7]
Prema tome, možemo reći
da je world music samo preimeno-
van termin za nešto što je i ranije
postojalo. [8]
Tako se u svetu za polaz-
nu tačku world music, neki muzi-
kolozi opredeljuju za ploču Briana
Enoa i Davida Byrnea My Life in
the Bush of Ghosts, koja je spajala
nezapadnjačku muziku sa zapadnjačkim plesnim rit- značajno doprineo popularizaciji, afirmaciji i komer-
movima. Ova antologijska ploča je objavljena još 1981. cijalizaciji muzike sveta.
godine, dakle znatno ranije pre nastanka termina Pojedini muzikolozi čak smatraju da začetke
world music. Eno je nešto ranije realizovao sličnu sin- world music treba tražiti i ranije, od kraja šezdesetih
tezu sa trubačem Jon Hassellom na projektu Fourth godina, u pojavi koja je imenovana kao jazz-fusion,
World: Possible Musics (Vol. 1). Hassell je kumovao kada su jazz muzičari počeli da u svoje opuse sažima-
terminu Fourth World kojim je želeo da opiše muzi- ju, pored elemenata rock muzike, i folklorne motive
čki stil nastao pod uticajem različitih kultura i epoha. [9] koji do tada nisu korišćeni u jazzu. Ovde prvenstve-
U isto vreme Jan Garbarek za etiketu ECM no treba pomenuti pionire novog muzičkog pravca -
započinje saradnju sa indijskim i pakistanskim mu- Mahavishnu Orchestra, odnosno sastav Shakti (sa
zičarima kao što su Trilok Gurtu, Zakir Hussain, Ha- indijskim violinistom i kompozitorom Lakshminara-
riprasad Chaurasia i Ustad Fateh Ali Khan. Osamde- yanan Shankarom), gde su jazzer John McLaughlin i
setih godina i drugi umetnici objavljuju materijale za ostali veoma uspešno iskoristili osobine indijske mu-
etiketu ECM koji se danas svrstavaju u world music: zičke tradicije. Ili je praistorija world music u jazz-
Steve Tibbetts, Stephan Micus, Trio Codona (Don fusion opusu pijaniste i kompozitora Chick Corea?
Cherry je od 1970-ih godina bio pod uticajem tradi- Od 1960-ih godina još jedno ime se vezivalo
cionalne muzike Bliskog Istoka, afričke i indijske mu- za Indiju - Ravi Shankar je sarađivao i uticao na muzi-
zike), i drugi. čare sa Zapada iz različitih muzičkih sfera, kao što su
Godine 1982, fasciniran muzikom drugih džez, zapadna klasična muzika i folk ali tek su susret
kultura, Peter Gabriel je organizovao prvi festival sa George Harrisonom i njegovo podučavanje izazva-
WOMAD (World of Music, Arts and Dance) koji je li pravi potres. Indijska muzika i kultura su iznenada
101
privukle svu pažnju Zapada, a Shankar je postao deo vić Sextet je postao najpoznatiji bend u Jugoslaviji
popularne svesti, bilo kao ugledni klasični muzičar, koji je svirao autorsku latino muziku, preciznije spoj
bilo kao idol hipika iz Montereja i Vudstoka. salse i balkanskih melosa. [11]
Izvesno je da je veoma teško usaglasiti se oko Treba pomenuti da je i kompozitor, pevač i
toga koji momenat treba smatrati začetkom world virtuoz na harmonici Vladeta R. Kandić-Bata Kanda
music u globalnim okvirima ali možemo reći šta si- od 1960-ih godina folklornu muziku naroda sa naših
gurno nije. Začeci sigurno nisu albumi poput Grace- prostora, naročito instrumentalna kola, dopunjavao
land Paula Simona iz 1985. godine, koji su nastali sopstvenim umetničkim izrazom, što ga je izdvajalo
prisvajanjem muzičkih tradicija. od drugih ovdašnjih umetnika koji su se zanimali za
narodnu muziku (uz to je jedini izvođač na harmonici
koji je niz godina kontinuirano nastupao sa jazz orke-
ZAŠTO 1982.? strima Zvonimira Skerla, Ivana Ilića, Lale Kovačeva,
Miloša Petrovića i drugih). Možda najznačajniji Kan-
Sa istom nedoumicom se susrećemo i kada dićev uspeh je uvođenje elemenata ethno-jazza u nu-
se opredeljujemo za momenat, tj. momente koje ćemo merama Kandoro i Sofkina ljubavna igra što je pred-
nazvati polaznom tačkom – začetkom poližanra world stavljalo kolosalni pomak koji zaslužuje mesto u isto-
music ili muzika sveta u Srbiji. riji harmonikaškog stvaralaštva u Srbiji.
Posle brojnih konsultacija sa muzikolozima i Sedamdesetih godina su sa etnom krenuli da
umetnicima, odlučili smo se za 1982. godinu koju su koketiraju i rokeri – Yu grupa, Korni grupa, Smak..,
obeležila tri značajna događaja: dok je pastirski rok bila odrednica kojom je polovi-
1) Objavljen je album Lale Kovačeva Group nom 1970-ih godina časopis Džuboks označio muzi-
pod nazivom Balkan Impressions, za izdavačku kuću ku Bijelog dugmeta. [12]
PGP RTB,
2) Boris Kovač i Stevan Kovač Tikmajer osni-
vaju grupu za novu improvizovanu muziku Ritual „BALKANSKE IMPRESIJE”
Nova,
3) Na inicijativu Buce Vukosavljevića u Beo- Po čemu se ethno-jazz album Lale Kovačeva
gradu je osnovana Pevačka grupa Paganke. Balkan Impressions razlikovao od ostalih koji su se
World music u Srbiji je te 1982. godine počeo takođe bavili džezom i folklorom, i zašto smo se opre-
da se grana u tri pravca: sastav Lale Kovačeva je pred- delili da baš ovo izdanje smatramo začetkom world
stavljao fuzijske oblike jazza i folklora, opus Ritual music u Srbiji? Objašnjenje nam daje etnomuzikolog
Nove organskije je tretirao folklor u duhu ECM pro- Predrag Milanović:
dukcije, dok su Paganke „oživljavale” tradiciju u nje- Razlika je u tome što su se prethodna izdanja
noj autentičnoj formi i sa varijacijama. svodila na korišćenje folklornih tema na koje su „na-
Slažemo se da su i pre objavljivanja Lalinog lepljene” potpuno autentične jazz improvizacije, ri-
albuma, koji svakako nosi status antologijskog, od- tam i harmonija, dok je Lala Kovačev stvorio muzi-
nosno formiranja sastava Ritual Nova, ovdašnji ku koja više ne predstavlja jazz sa elementima bal-
umetnici bili nadahnuti folklorom. [10] kanskog muzičkog folklora već sadrži potpuno novi
Vojislav Bubiša Simić je početkom 1960-ih i autentičan muzički kvalitet, samosvojna muzika
godina postao prvi kompozitor u Srbiji koji je uradio koja za osnovu ima folklor a stilski predstavlja jazz
jazz obrade tradicionalne narodne muzike, dok je koji je primeren savremenim poimanjima ovog mu-
Duško Gojković u isto vreme koristio balkanske folk- zičkog idioma. Drugim rečima, dostignut je najviši
lorne motive, u okviru sopstvenog stila i načina raz- nivo interakcije kulturnih identiteta, kulturno zaje-
mišljanja, u okviru bebop jazza zaradivši epitet ute- dništvo… Originalnost se kod Lale Kovačeva najviše
meljivača pravca Balkan-jazz. ogleda u pristupu formi, ritmu, interpretaciji i na-
I drugi džez muzičari su često koristili folk- ravno, harmoniji. [13]
lorne motive u svom stvaralaštvu. Na primer, Ljubiša Mišljenja sam da jazzy varijante pre pojave
Stojanović-Luis među prvima počinje da spaja jazz albuma Balkan Impressions ne treba ubrajati u world
sa prepoznatljivim zvucima folklora sa prostora Bal- music, jer ovi naši jazz muzičari, ma koliko bili dobri,
kana. Na festivalu u Knjaževcu 1971. godine osvaja nisu na neki refleksivniji i temeljniji način prilazili
prvu nagradu za moderan aranžman popularne sev- toj, da je tako nazovem, autentizaciji jednog standar-
dalinke U Stambolu na Bosforu. Pop festival u Japa- dnog muzičkog jezika kao što je mainstream jazz ko-
nu mu donosi punu afirmaciju, gde u velikoj konku- jim su se bavili. Folksi tema ili neki neparni ritam ni-
renciji izvođača iz celog sveta uspeva da pobedi sa kom- su značajnije uticali na glavni sadržaj njihovog muzič-
pozicijom baziranom na folkloru jugoistočne Srbije. kog izraza – klasičnu jazz improvizaciju. Ostvarenja
Ploča američkog pijaniste srpskog porekla pre objavljivanja albuma Balkan Impressions imala
Larija Vučkovića Blue Balkan iz 1980. godine pred- su različite domete, od grotesknih i bizarnih pokuša-
stavlja fuziju balkanskog folklora i jazza. Svakako ja spajanja dva u osnovi folklorna fenomena, pa do
treba pomenuti i ethno-jazz album Krčma Džerima uspelih. Kao najistaknutiji problem prvih pokušaja
snimljen 1985. godine, seksteta Jovana Maljokovića ove vrste bio je sledeći: narodna melodija ne postaje
koji su, pored vođe sastava, činili i muzičari iz grupe suštinski deo muzičkog tkiva. To dolazi otud što me-
Lale Kovačeva (Goce Dimitrovski, Uroš Šećerov i Ne- lodijski obrazac koji biva izložen kao tema, nije i osnov
nad Jelić). Godine 1989, Maljoković objavljuje album za muzičku improvizaciju, već nakon nastupa takve
Sa sa za džezere. Od ovog albuma, Jovan Maljoko- melodije sledi standardna jazz improvizacija.
102
I pored toga što je bio jazz muzi-
čar, Lala Kovačev je nastojao da
drugačije pristupi folkloru. Njega
je, kao ritmičara, kopkalo nešto
drugo-da zadrži autentiku zvuka.
U naponu snage, Kovačev je prvi
naslutio ogromne kreativne poten-
cijale koje nosi balkanski folklor.
Kao jazz muzičar izuzetnog senzi-
biliteta i visokih estetskih kriteri-
juma, uz značajnu podršku Vojina
Mališe Draškocija, Kovačev je kre-
nuo u avanturu spajanja našeg folk-
lora i jazz mnogo pre nego što je
to postao opšti muzički trend.
LALA KOVAČEV: Napravio sam

koncepciju u Minhenu, gde sam
tada živeo, 1980. godine, kako bi
to trebalo da zvuči, zatim sam ra-
zmišljao o instrumentima koji su
potrebni da bi se taj sound napra-
vio, pa kada sam i to fiksirao, onda
sam pronašao ljude. Ključnu ulo-
gu je odigrao Mališa Draškoci, koji
je živeo u Beogradu i radio u Beo-
gradskoj filharmoniji i kao jazzer
na beogradskoj jazz sceni sa ma-
lim sastavima. On je muzičare iz
Beograda poznavao, pa su preko
njega išli svi kontakti jer nisam
bio u Srbiji. Mališi sam rekao da
imam nekoliko muzičara koje že-
lim da angažujem. Prvi, Günter
Klatt, tenor saksofon i sopran, sja-
jan mladi muzičar, potpuno otvo-
ren, od klasičnog jazza do avant-
garde jazz. Drugi, Jovan Džo Mi-
ković - tenor i sopran. Mene su
zurle zanimale, jer kada se sopra-
ni upare dobije se zvuk zurli. Treći,
Paul Grabowsky, veoma talento-
van mladi Australijanac. Potom,
trebao mi je perkusionista. Mališa mi je preporučio ljujući Kovačevu koji je nastojao da članovi ansam-
Nenada Jelića. Na kraju, trebali su mi izvođači na bla ostanu na okupu. Nastupali su u Srbiji i na više
narodnim instrumentima, ne da bi svirali solo, već evropskih jazz festivala (najviše u Nemačkoj), što je
da se njihova muzika provlači kao „boja”. Mališa mi značajno doprinelo da se ova ethno-jazz ideja i dalje
je preporučio Ljubu Dimitrijevića, profesora flaute razvija, pa muzika Lale Kovačeva i njegovih saradnika
koji je svirao i na nekoliko narodnih instrumenata (pre svih Vojina Draškocija), poprima sve više na ori-
– fruli, zurlama, gajdama, kravljem rogu... [14] ginalnosti u pristupu muzičkom folkloru. Narednih
godina nastala su još dva albuma: Balkan Impressions
Mališa je sa zadovoljstvom prihvatio Lalinu Vol. 2 i Izvorni folklor i džez.
zamisao i u želji da se u potpunosti posveti radu sas- Prema tome, u prilog odluci da album Lale
tava 1981. godine sa suprugom Svetlanom se nasta- Kovačeva Balkan Impressions smatramo začetkom
nio u Minhenu gde su živeli do 1984. godine. Ne mo- world music u Srbiji stoji i činjenica da na ovo izdanje
žemo sa sigurnošću da utvrdimo koliki je Mališin treba gledati u kontekstu šire umetničke priče, s obzi-
udeo u stvaranju muzike za Balkan Impressions ali su rom da predstavlja samo prvi deo trilogije koja će se
svakako njegovo muzičko obrazovanje i iskustvo u tre- dalje razvijate u pravcu organskije sinteze doživlja-
tiranju folklora (pre svega zahvaljujući radu u Rene- vanja etničke muzike i jazza.
sansu) uticali na konačni muzički proizvod. O znača-
ju njegovog angažovanja u Lalinom sastavu ne zna se SASTAV „RITUAL NOVA”
dovoljno i zbog skromnosti kojom se odlikovao.
Posle snimljene prve ploče Balkan Impre- Drugi važan momenat za razvoj ovdašnje
ssions 1982. godine, muzičari se nisu razišli, zahva- world music scene dogodio se takođe 1982. godine,
103
kada je Boris Kovač osnovao grupu za novu improvi- ljeni napravili jednu muziku koja je izmicala svim
zovanu muziku Ritual Nova. žanrovskim odrednicama, sa dosta elemenata slove-
Pre toga, bio je aktivan u grupi za savremeni načkog folklora, muzika prepuna vedrine alpskog
jazz Meta sekcija, koju je osnovao 1977. godine, za- duha, vrlo duhovita, vrlo razigrana, prilično različita
jedno sa saradnicima Aleksandrom Dujinom, Alek- od onoga što je mene interesovalo iz perspektive neke
sandrom Kravićem i Sinišom Sekulićem. panonske melanholije. Ono što je tu bilo za mene fas-
cinantno je to koliko je ta muzika organski delovala
BORIS KOVAČ: Grupa 'Meta sekcija' je pre- jer se nikakvi folklorni obrasci nisu mogli prepoznati
stala da postoji iz razloga što sam neke svoje ideje a opet je ta muzika delovala potpuno autohtono i bi-
koje sam pre toga imao da se muzika povezuje sa lo je jasno da dolazi iz Slovenije. Po meni je to prvi
određenim folklornim elementima, počeo da reali- muzički produkt koji bi se mogao podvesti pod kate-
zujem, što je izazvalo jedan, da tako kažem, estetski goriju „world music” mada su oni muzički proizašli
konflikt unutar sastava. Dujin je insistirao na jed- iz alternativnog trenda koji se zvao „Rock in opposi-
nom stilu, ja na drugom, nije tu bilo nikakve svađe, tion” koji je tih godina pokušavao da spase rock and
ali smo shvatili u jednom momentu da više ne „pu- roll od komercijalizacije i da očuva onu artističku li-
tujemo” zajedno kroz svetove muzike. Zato sam na- niju rock muzike iz 1960-ih i 1970-ih godina. [17]
pravio novu postavu koju sam nazvao „Ritual Nova”,
koju sam osnovao sa nešto mlađim muzičarem iz TIKMAJER: Bio sam fan Begnagrada i sma-
Novog Sada, budućim kompozitorom Stevanom Ko- trao ih, i još uvek ih smatram, za preteču mnogih stva-
vačem Tikmajerom koji je do tada, takođe, svirao ri, čak smo zajedno sa prerano preminulim bubnja-
neku jazz muziku, ali vrlo brzo smo se našli na tragu rem Đorđem Delibašićem (1965-2005) uspostavili
jedne nove koncepcije. [15] vezu sa Bogom Pečnikarom, tadašnjim klarinetistom
„Begnagrada”, i planirali da ga priključimo, mom
U opusu koji su prezentovali Boris Kovač i novom ansamblu „Intellectual Cabaret”. Međutim,
Stevan Kovač Tikmajer, zajedno sa Danielom Starim najsnažniji uticaj na tadašnji naš rad imala je sva-
(originalna formacija Ritual Nove u prvom periodu kako ECM produkcija. Podjednako sam voleo prva
rada bila je trio), kasnije sa bubnjarima Sinišom Se- izdanja ove kuće (koja su bila više na liniji free-jazza)
kulićem i Borivojem Janjićem, etnos je bio prepoznat- kao i ona legendarna iz sredine 1970-ih do sredine
ljiv i daleko kreativnije utkan u originalni muzički 1980-ih (kada sam lično prestao slušati tzv. ECM-
jezik. jazz). U tom smislu je za mene Garbarekov „Tryp-
tykon” ili „Afric Pepperbird” bio isto toliko važan
TIKMAJER: Jazz-rock je tada bio na izdisaju, kao i „Dis” (kojeg je Boris obožavao). Za razliku od
tražilo se nešto novo, ECM estetika je bila na horizon- mene, Boris se nije interesovao za bilo koju vrstu
tu, nama neuporedivo bliža, jer ona nije više robova- free-jazza, pa je shodno tome preferirao ECM izda-
la isključivo američkim jazz manirima, i mislim da nja koja su obeležila istoriju muzike. Garbarek je
smo verovatno bili među prvima u tadašnjoj državi imao ogroman uticaj na Borisovo sviranje. A što se
koji su pokušali da ponude viziju savremene impro- mene tiče, sasvim neočekivano, ispade da sam prvi
vizovane muzike, bazirane na muzičkim obrascima kompozitor sa ex-Yu prostora kojem je objavljena
ovoga podneblja. Nije se tu radilo o nikakvim jazz kompozicija od strane ove kuće. [18]
harmonizacijama 7/8-ih makedonskih melodija, i
blue note improvizacija baziranih na harmonizaciji BORIS KOVAČ: Ono što sam priželjkivao da
melodija, već o pokušaju komponovanja novih, au- se desi bio je trend koji je nastao pod okriljem pro-
torskih tema, ukorenjenih u tradiciji ovih podneblja, dukcije ECM, predvođen u početku skandinavskim
dakle više bartokovski, a ne beerkleyevski put - nešto muzičarima kao što je Jan Garbarek, da se stvori
u šta sam ja kasnije, još mnogo svesnije i promišlje- jedan muzički idiom koji se bazira na spoju klasične
nije ušao radeći sa već spomenutim muzičarima u i improvizovane muzike, i da ono što je u jazzu bilo
Mađarskoj. Spoj u triju, u potpunosti različitih ka- vezano za američku muziku crnaca, sada gotovo ra-
raktera i estetika (Boris je donosio iskustva jazz ro- dikalno svoje težište premesti na evropsku muzičku
cka i balkanskih elemenata; Daniel klasičnog jazza, tradiciju, koja je meni oduvek bila bliža, koju sam vi-
Brazila i Debussya, dok sam ja svemu tome dodavao še prepoznavao i sa kojom sam imao intenzivnije ve-
disonace i manire free-jazza i „nove poljske škole”) ze. Čim su se pojavili prvi snimci sa specifičnim zvu-
davao je izuzetno zanimljive rezultate, i moram pri- kom ECM produkcije, shvatio sam da je to ono što
znati, da se ni dan danas ne bih stideo mnogih onih sam priželjkivao, nešto što treba da radim, i napisao
stvari, koje smo tada negovali. Nažalost, niko tada sam nekoliko kompozicija koje su bile u tom stilu. [19]
nije imao ni najmanjeg sluha za naš rad. [16]
TIKMAJER: Što se ostalih uticaja tiče, sećam
Godinu dana pre nastanka trija Ritual Nova, se, recimo, da je Boris od pokojnog Sube (Mitar Su-
Boris Kovač je doživeo, prema sopstvenim rečima, botić, alias Rex Ilusivii), dobio na slušanje „My Life
najznačajnije iskustvo-na koncertu grupe Begnagrad in the Bush of Ghosts” i da ovaj album ni sa masla-
iz Ljubljane koji je održan u Novom Sadu. cem nije mogao da proguta i svari. Ja sam imao ma-
nju odbojnost prema istom izdanju, ali su mene odu-
BORIS KOVAČ: To je bio koncert koji je osta- vek strašno nervirali funky ritmovi. Međutim izuzet-
vio snažan utisak na mene pošto su ti mladi slove- no sam voleo ploču „Fourth World vol. 1 - Possible
nački muzičari koji su bili sjajno tehnički priprem- Music”, te Enove „Discreet Music” (naročito obradu
104
Pachelbela), naravno „Ambient 1/
Music for Airports” kao i „Ambient
3: Day of Radiance” (Eno & Lara-
aji). Jedno kratko vreme sam slu-
šao i „Talking Heads”, ali to nije
potrajalo. [20]
BORIS KOVAČ: Osim

„Begnagrada”, značajno iskustvo
za mene bilo je i slušanje radova
Duška Gojkovića i Lale Kovačeva
koji su imali folklorne elemente.
Smatram da je za istoriju muzike
sa ovih prostora veoma dragoce-
no da su oni, već visoko etablirani
jazz muzičari koji su svoje karije-
re napravili na tom „američkom
jazz obrascu”, odlučili da se okrenu
prema tradicionalnoj muzici sa
ovih prostora i da nađu spoj, sva-
ko na svoj način, između jazza i
folklora. Ono što smatram izves-
nim ograničenjem tog obrasca je
to da je često taj spoj bio dosta me-
haničke prirode, pa se dešavalo
da se posle neke folklorne teme ko-
ja je veoma često bila „citat” neke
postojeće narodne pesme, ulazilo
u klasičnu jazz improvizaciju i tu
nije postojala baš neka logična ve-
za između ta dva muzička elemen-
ta. Tako da smatram da je to neš-
to što, svakako, ima istorijski zna-
čaj, ali kao nekakav muzički jezik
nije došlo do tog nivoa da se „ulje
i voda” povežu u jedinstvenu sup-
stancu. Za mene je uvek neka tač-
ka oslonca ili repera bio Bartokov
koncept koji je nakon ozbiljnog,
dubokog proučavanja etničke mu-
zike sa ovih prostora komponovao
svoju autorsku muziku koja nika-
da nije imala direktnih dodira sa
folklornim motivima koje je jako
dobro poznavao. I u Srbiji je dos-
ta primera umetničke muzike ko-
ja je nastajala na osnovu tradici-
je (Slavenski, Mokranjac...), tako
da iz tog ugla, muzika pomenutih
i drugih jazzera nije bila revoluci-
onaran domet, ali je revoluciona-
ran u tome da se unutar te neakademske muzike pre man da koncertno nastupa. Nakon tog prvog perioda
Kovačeva i Gojkovića tako nešto nije dogodilo. [21] u kome smo dosta dobro postavili muzički koncept,
baziran na komponovanim i improvizovanim delo-
Treći član u grupi Ritual Nova bio je jedan vima, gotovo je sva muzika imala folklorno obeležje,
vrlo interesantan klasični gitarista Daniel Stari sa dos- mada, ni tada, kao ni danas, nisam koristio citate iz
ta slobodnog-jazzističkog odnosa prema muziciranju i folklornih muzika. Tih godina sam intenzivno puto-
sa tim, takođe folklornim elementima koji su njemu vao kroz zemlje jugoistočne Evrope i tu sam sakup-
bili bliski. ljao snimke, notne zapise, etničke instrumente i osta-
lo, i proučavao bez pretenzije da to bude etnomuzi-
BORIS KOVAČ: Nas trojica smo činili prvu kološko izučavanje, nego u tom smislu da tu muziku
postavu „Ritual Nove”. Zatim nam se priključio i koju sam doživljavao kao meni blisku tradicionalnu
bubnjar Siniša Sekulić, ali nažalost, ta postava nije muziku, što bolje upoznam. I to je, svakako, ostavilo
dugo trajala, iz tog razloga što Daniel nije bio spre- nekog traga na meni i moj rad, mada ja folklornu
105
muziku pre svega shvatam kao nešto što postoji svu- TIKMAJER: Daniel Stari je bio jedan od izu-
da oko nas, i naprosto, čovek uz to, manje ili više od- zetno retkih, ako ne i jedini u gradu, koji je svirao
rasta, i to na njega na neki način mora da deluje. U savremeniju viziju nove jazz muzike isključivo na aku-
tom prvom periodu „Ritual Nove”, folklorna „boja” stičnoj gitari. Daniel je na neki svoj način fuzionisao
bila je važan element. Ostalo su bili elementi savre- jezik klasične jazz i brazilske gitare sa harmonijama
mene muzike i tog savremenog improvizovanja koje Debussya, i pisao jednu izuzetno lepu i produhov-
nije bilo bazirano na tim jazzističkim premisama, ljenju muziku (nažalost, sve je te partiture docnije
nego se više baziralo na modalnoj improvizaciji, na uništio). Mnoge od tih kompozicija smo presviravali
nečemu što je u muzici bilo prisutno i u ranoj muzici u toj trio postavi, svako dodajući pri tome i neke od
celog zapadnoevropskog prostora, a takođe je mo- svojih ideja. Ceo projekat je rezultirao samo jednim
dalna struktura muzike nešto što je karakteristično jedinim, zaista uspešnim koncertom u Galeriji Mati-
za gotovo sve istočnjačke tradicionalne muzike. To ce srpske i jednim, Bogu hvala, i danas sačuvanim
je bio jedan prostor strukturisane slobode u kojem snimkom dela toga repertora ostvarenim u „Barba-
sam se ja najbolje osećao – mogao sam da izrazim ro” studiju. Ja sam ubrzo nakon toga otišao na slu-
svoje autorske ideje, a sa druge strane u tom kolek- ženje vojnog roka, i to beše ujedno i kraj tog zaista
tivnom improvizovanju svako od nas trojice je imao zanimljivog trija. Nakon što se „Ritual Nova”, posle
dovoljno prostora da u postupku samog muzicira- jednog neuspešnog pokušaja da oživi u formaciji sa
nja izrazi ono što je u tom trenutku imao da kaže. bubnjevima definitivno raspala, Daniel Stari se pri-
„Ritual Nova” je po nekom estetskom opredeljenju ključio „La Stradi”, ovaj put u svojstvu bas gitariste.
pripadala novom trendu evropske improvizovane Na kraju priče, ostao sam sa Borisom u duetu, radeći
muzike a imala je „kolore” tradicionalnih muzika ju- uglavnom u studiju i kreirajući jedan multimedijalni
goistočne Evrope, i to je nešto što bih ja i dugo posle projekat, u kojem smo osim muzike uživo koristili i
toga radio da smo mi kao sastav nekako uspeli da muziku sa trake; tekst napisan od strane Borisa, i
pređemo rampu prema evropskoj sceni koja je tih projekciju crteža Vladimira Marka, današnjeg filo-
godina nastajala i da smo imali dovoljno jak kon- zofa i profesora filozofije na Univerzitetu u Bratis-
tekst ovde pošto improvizovana muzika mora da se lavi. [23]
bazira na kontekstu koji ne čine samo tri nego dovo-
ljan broj muzičara koji bi uspeli da stvore jednu pra- BORIS KOVAČ: Onda smo neko vreme nas-
vu scenu. Mi smo bili usamljeni u tome što smo že- tavili da radimo samo nas dvojica, uz nekakve trake,
leli da radimo i vrlo brzo se desilo da se raziđemo i naratora i slajdove, to je bio multimedijalni događaj,
sa Danielom koji nije imao sklonosti prema muzici- odnosno projekat „Bivstvovanje Arhelija Panonca”
ranju pred publikom. Želeo je da „Ritual Nova” osta- na jedan moj tekst koji zapravo govori o prototipu
ne naša interna delatnost, što Tikmajer i ja nismo panonskog čoveka, malo fantastički tretiranog, tako
prihvatili. [22] da je to bio jedan poetsko-narativni sloj tog projekta,
ostalo smo nas dvojica muzicirali na sceni. Tikmajer
106
je svirao klavir i kontrabas, ja duvačke instrumente, mene zadovoljavao. Ovaj album je dobro prihvaćen
i koristili smo na magnetofonskoj traci neke priprem- od strane kritike u svetu, i nakon toga je usledio al-
ljene matrice sa nekom zanimljivom inscenacijom. bum „Ritual Nova II”, koji je objavljen 1989. godine.
Ovaj multimedijalni projekat smo izveli nekoliko pu- Za razliku od prvog, gde nisam koristio elektroniku,
ta na sceni tokom 1984. godine. Prvi naš značajan nana drugom albumu sam koristio semplovane etnič-
stup je bio na festivalu „Druga Godba” u Ljubljani, i to ke instrumente koje sam skupljao na mojim puto-
je tamo prepoznato kao nešto veoma autentično. Me- vanjima. Sempler je tada bio „revolucionarni” pro-
đutim, vrlo brzo smo Tikmajer i ja shvatili da u duu nalazak, ja sam sam pravio semplove tih etničkih
veoma teško možemo da napredujemo, i to je bio neki instrumenata i dobar deo tog albuma je zasnovan
momenat kada sam ja shvatio da ovde ne postoji do- na tim semplovanim zvucima uz akustičke instrumen-
voljno jak kontekst za takvu muziku, da nema ljudi te. Bilo je i gostujućih muzičara. Taj album je, da
koji se tako nečim hoće baviti, i nisam želeo da toleri- tako kažem, bio jedan korak napred u toj priči. On
šem situaciju da stalno radimo tako neke lepe projek- ima tu boju folklornih instrumenata. Album je ob-
te a da rezultati nisu adekvatni tome što radimo. [24] javio „Recommended records” iz Londona i tako je
počeo da se ostvaruje moj mladalački san da ostva-
TIKMAJER: Ubrzo su se naši putevi velikim rim svetsku karijeru sa tim što radim. Ovaj album
koracima počeli razilaziti, i došlo je vreme da se upu- smatram početkom svega onoga što će uslediti. [26]
tim sopstvenim stazama i da postavim na noge svoj
ansambl. Tačku na rad u duu sa Borisom stavili I kritičar Uroš Smiljanić saglasan je da je in-
smo 1985. godine, u maju iste godine smo nastupili timnom, iskrenom i uznemirujućom pločom „Ritual
i na prvom izdanju festivala „Druga Godba” u Ljub- Nova” sve počelo, i dodaje:
ljani. Poslednji nastup sa Borisom smo odsvirali na
Danima džeza u Novom Sadu oktobra 1986. godine „Ritual Nova” je kao dnevnik snova što po-
sa bubnjarom Borivojem Janićem. [25] hode čoveka koji je na životnoj prekretnici, procesija
ambijenata i melodija koje plaše i zavode. Kada u fi-
Posle prestanka rada formacije Ritual Nova, nalu albuma, u manifestnoj „Tri metafizičke folklor-
Boris Kovač se bukvalno zatvorio u svom improvizo- ne teme” Kovač za trenutak stupi u domen teatra
vanom studiju u Bukovcu, u staroj familijarnoj kući, koji je u jednakoj meri groteska i srceparajuće otva-
i snimio praktično sam, postupkom nasnimavanja, ranje svih karata i bacanje na sto, ovo je momenat
prvi album Ritual Nova koji je objavio Simpozion zastrašujuće iskrenosti i snage, gest kojim se dve i
1986. godine, kao jedan od prvih nezavisnih izdanja po decenije karijere što slede zapisuju u kamenu. [27]
sa ovih prostora.
BORIS KOVAČ: Taj moj album prvenac je

pokazao moju umetničku poetiku na način koji je
107
PAGANKE dičnih nastupa, ništa značajnije u radu grupe tih
godina se nije dešavalo.
I treći važan momenat za razvoj ovdašnje Zaposlila sam se 1983. godine u Televiziji
world music dogodio se 1982. godine kada je i zva- Beograd. Kada je počelo snimanje serije „Vuk Kara-
nično osnovana ženska pevačka grupa Paganke. džić” znala sam da su „Paganke” prava grupa za to.
Paganke su osim negovanja izvorne narodne pesme, Jednog dana sam presrela reditelja Đorđa Kadijevi-
značajan doprinos dale i kroz saradnju sa drugim ća na hodniku Televizije i predložila da čuje neki stu-
umetnicima i grupama (Voki Kostić, Lala Kovačev, dijski snimak „Paganki”. On je pozvao Vokija Kostića
Del Arno Band…). i nas troje smo u magnetoteci preslušali nekoliko
snimaka. Đorđe je uzviknuo: „Tooo, to je ono što mi
KRISTINA KIKA STOJKOVIĆ: Polovinom treba!” Sve ostalo je istorija. Voki Kostić je došao u
1970-ih godina, na probu folklornog ansambla KUD Produkciju Radio Beograda na našu probu i poneo
„Jedinstvo” u Cetinjskoj ulici (preko puta Radio Beo- ugovore za seriju „Vuk Karadžić”. Sećam se da sam
grada) došao je etnomuzikolog Petar Buca Vukosav- se osećala kao na roditeljskom sastanku. Nažalost,
ljević. Razlog je bio taj što je iz Muzičke produkcije Buca Vukosavljević je bio skeptičan prema ovom
Radio Beograda potekla zamisao da bi njegove za- projektu i vrlo nepoverljiv. Smatrao je da će nas sa-
pise trebalo da peva neko kulturno-umetničko druš- mo iskoristiti, da nas neće ispoštovati, da će tradi-
tvo. Buca je doneo magnetofon „Nagru” i pustio nam cionalnu pesmu oskrnaviti, zloupotrebiti... „Paganke”
nekoliko pesama koje bi trebalo, eventualno, da nau- su se mirno, s poštovanjem rastale sa njim. Od tog
čimo i otpevamo. Tada smo u „Jedinstvu” igrale Lula trenutka grupa postaje samostalna, bez umetničkog
(Julija Mandić-Perić) i ja. Sećam se da se ceo ansam- rukovodioca, menadžera, mentora, bez prostora za
bl smejao i negodovao na ideju da bi trebalo da pe- vežbanje... Ipak, naša ljubav prema srpskom tradi-
va to što čuje sa magnetofona. Jedino smo Lula i ja cionalnom pevanju drži „Paganke” na okupu već tri
bile zainteresovane. Ja sam prvi put čula takvu vr- decenije!” [29]
stu pesme i znam da me je to vrlo zaintrigiralo. Me-
ni je to bio izazov – da čujem sebe kako pevam stare
izvorne pesme koje do tada nikad nisam čula. Neko- DRUGA POLOVINA 1980-IH
liko godina kasnije, ponovo smo se susrele sa Bucom
Vukosavljevićem, voljne da odemo sa njim u Radio I posle 1982. godine, glavni nosioci world
Beograd i tamo učimo tradicionalno pevanje. Tako music pokreta u Srbiji ostaju Branislav Lala Kovačev,
je počelo. Vojin Mališa Draškoci i Boris Kovač, ali svakako treba
U kancelariji Muzičke produkcije Radio Beo- pomenuti i sastav Institute koji predvode Srđan Asa-
grada, veličine 2 sa 2, pretrpanoj trakama i kaseta- nović-Fraparega i Veljko Nikolić-Papa Nik, kao i al-
ma, od 1979. godine preslušavale smo sa magneto- bum Opera Nenada Jelića i Laze Ristovskog dok kom-
fona terenske snimke koje je godinama Buca Vuko- pozitor Vojislav Voki Kostić polovinom 1980-ih godi-
savljević sakupljao po Srbiji. U to vreme kroz tu mana stvara petnaest sati muzike nadahnute tradicional-
lu kancelariju prolazile su mnoge devojke više ili ma- nom muzikom za seriju Vuk Karadžić (TV Beograd,
nje talentovane i više ili manje zainteresovane za 1987.) reditelja Đorđa Kadijevića uz angažovanje vr-
ovakve pesme. Svetlana Cica Đurić, koja je tada bila hunskih umetnika Bore Dugića, Dobrivoja Todorovi-
student Muzičke akademije u Beogradu, došla je u ća, Paganki i drugih.
Muzičku produkciju Radio Beograda sa idejom da se
konsultuje sa Bucom oko eventualnog osnivanja gru-
pe koja bi pevala tradicionalne srpske pesme. Tako „IZVORNI FOLKLOR I DŽEZ”
se ona priključila već postojećoj grupi. Na Bucin po-
ziv, grupi se ubrzo priključila i Verica Veca Gajević, Godine 1983, u izmenjenom sastavu, Lala
kao četvrta članica, koja je bila kumče i komšinica Kovačev Balkan Impressions Group objavljuje album
Bucina. Tada je bila četvrta godina gimnazije. [28] Balkan Impressions vol. 2, da bi 1985. godine bio
objavljen album Izvorni folklor i džez gde su elemen-
Njenim dolaskom, grupa je konačno ofor- ti folklora značajnije zastupljeni. Naime, ovim albu-
mljena 1982. godine. Nazivu Paganke kumovao je mom, Lala je došao na ideju, kako je svojevremeno
Buca Vukosavljević sa namerom da simbolizuje da istakao u razgovoru za naš magazin, da jazz muziku
pevaju vrlo, vrlo stare pesme, običajne, lazaričke, ko- integriše ali ne sa jazz muzičarima isključivo, već sa
ledarske, koje opisuju paganske običaje. autentičnim ansamblima koji se bave folklorom, bez
toga da se oni rukovode jazzom, već da sviraju ono
KRISTINA KIKA STOJKOVIĆ: Dve godine što inače sviraju a da on, kao vođa sastava, sa svoje
smo samo preslušavale i učile način pevanja. Kroz strane uklopi elemente jazza na tu muziku sa izvora,
mnogo preslušanog materijala svi smo shvatili da tako da postane jedno telo. [30]
„Pagankama” najviše odgovaraju pesme iz zapadne Lala se potom raspitivao za ansamble, u čemu
Srbije, tzv. „dinarsko pevanje” po čemu su „Paganke” mu je veoma pomogao kompozitor Vojislav Voki Kos-
do danas ostale prepoznatljive. Kako smo koju pes- tić, kasnije producent albuma Izvorni folklor i džez.
mu naučile i savladale tako smo je snimile kao traj-
ni snimak za fonoteku Radio Beograda. Buca je i LALA KOVAČEV: Rekao sam mu da mi je
posle dve godine zajedničkog rada mislio da nismo potrebno nekoliko folklornih ansambala koji bi bili
spremne za publiku. Osim nekoliko manjih, spora- u stanju da shvate ono što želim, spremni na nešto
108
drugačije od onoga čime se bave,
a da pri tom sami sebe ne menjaju.
Niti su oni to mogli. Svakako da
nisam mogao frulaša Dobrivoja
Todorovića da nateram da svira
jazz solo na fruli. To ne ide. Naime,
želeo sam da njegovu frulu i moj
jazz sastav tako spojim da posta-
nu celina. Jedino što sam od po-
četka znao da želim, bio je duvač-
ki ansambl. To mi je bila stara že-
lja, od festivala u Guči koji sam
pratio. [31]
Voki Kostić je Kovačevu

poslao demo snimke tri ansambla:
ansambla frulaša Dobrivoja Todo-
rovića, pevačke grupe Paganke,
čije su se članice bavile i etnomu-
zikološkim istraživanjima i orke-
stra Fejata Sejdića. Snimke ova tri
ansambla Kovačev je preslušavao
nebrojano puta.
LALA KOVAČEV: Sada je

bilo potrebno da tu njihovu muzi-
ku, koja je morala da ostane ne-
promenjena, uklopim sa jazzom.
Pravio sam skice, šta sa frulaškim
ansamblom moram da učinim, šta
sa „Pagankama”, šta sa Fejatom...
Džez sastav činili su Vojin Draško-
ci, Vlatko Stefanovski, Goce Dimi-
trovski i Uroš Šećerov iz Novog
Sada umesto Nenada Jelića. Pro-
be su bile u „Ateljeu 212”, u sali
gde su probali glumci. Tu smo ne-
delju dana najmanje, svaki dan
probali, ne svi zajedno, već, reci-
mo, prvog dana sa „Pagankama”,
drugog sa orkestrom Dobrivoja
Todorović, i tako sa svima osta-
lim, dok nisam došao do zvuka sa
kojim sam bio zadovoljan. Onda smo ušli u studio i gov razvoj značajno uticao i Vojin Mališa Draškoci
dobili termin, čini mi se za ovu ploču, od 8 do 12 uve- (Beograd, 1945-2000), kontrabasista i kompozitor,
če, dakle samo četiri sata za snimanje LP-ija. Zahva- član Lalinog sastava od osnivanja. Međutim, iako je
ljujući uvežbanosti, album je uspešno snimljen. [32] široj javnosti postao poznat najviše zahvaljujući ovom
ciklusu, rad Mališe Draškocija u pravcu upotrebe fol-
Potom je Vojislav Kostić organizovao sa Ra- klora datira od ranije.
dio-televizijom Beograd da se prvi koncert posle Njegovo interesovanje za izvornom narodnom
objavljene ploče snimi u podrumu Konaka kneginje muzikom započinje polovinom 1970-ih godina kada
Ljubice, za mali broj ljudi sa pozivnicom. Ovaj koncert je postao član ansambla Renesans s obzirom da je u
je snimljen i emitovan na televiziji. On je, nesumnjivo, programu ovog ansambla bila i rekonstruisana srpska
snažno uticao na mnoge jazz muzičare u Srbiji da svo- narodna muzika srednjeg veka. Uporedo sa živim
je stvaralaštvo obogate folklornim motivima. Zbog aktivnostima u Lalinom sastavu od početka do kraja
ove činjenice, album Izvorni folklor i džez dodatno osamdesetih godina (za to vreme objavljena su tri
dobija na značaju. albuma i održano više od stotinu nastupa širom Evro-
pe), muzički poduhvati koji su prevashodno bili pred-
met Mališinog interesovanja bili su obeleženi istraži-
MUZIČKE SINTEZE MALIŠE DRAŠKOCIJA vanjem ne samo instrumentalnih mogućnosti kontra-
basa, već i stvaralačkim traganjem za sintezama, kako
Govorili smo o muzičkom ciklusu Balkan ih je on zvao, bilo u objedinjavanju kompozicija i iz-
Impressions koji je bio projekat Lale Kovačeva, ali je vornih muzičkih elemenata od rane srednjovekovne
potrebno istaći da je na nastanak ovog ciklusa i nje- muzike do muzike XX veka, uključujući i elemente
109
jazz i rock muzike, bilo u pogledu zvučnih spajanja mome, Kopanitska) dobili sasvim nove, uvek druga-
sa glasom ili drugim instrumentima. čije, improvizatorski bogate oblike.
Nažalost, ne postoje zvanično objavljeni al- Mališa je tokom druge polovine osamdesetih
bumi sa muzikom Mališe Draškocija (sačuvano je sa- godina postao prepoznatljiv u umetničkim krugovima
mo nekoliko demo snimaka skromnog kvaliteta). po unikatnosti svog muzičkog izraza - kao kompozitor
Svoj rad je isključivo predstavljao na koncertima od čije je delo nesvakidašnje, nastalo u spoju elemenata
kojih su među najznačajnijim održani u Galeriji fre- narodne i savremene umetničke muzike i kao vrhun-
saka u Beogradu u periodu druge polovine osamdese- ski improvizator čiji doživljaj muzike nije dirao u po-
tih, tokom kojih je prikazao specifičan vid svoga bav- ruke koje su kompozicije nosile. Zato je često biran
ljenja muzikom, na granici izvođačkog i stvaralačkog, od strane naših kompozitora za izvođača njihovih de-
u prožimanju elemenata narodne i savremene umet- la. Pretpostavka je da su Mališin talenat i muzicira-
ničke muzike kao i iskustava jazz improvizacija. U nje bili podsticaj Ljubici Marić da se posle dvadeset
ovom, za njega najplodnijem stvaralačkom periodu, godina vrati kompozitorskom radu kada je 1983. go-
pored ostalog, svirao je svoje kompozicije nadahnute dine napisala kompoziciju Invokacija.
narodnom muzikom, zatim improvizacije na teme
Ljubice Marić, Vuka Kulenovića, Minte Aleksinačkog
i drugih kompozitora, sarađivao je sa brojnim umet- „INSTITUTE”
nicima (Dušanom Bogdanovićem, Miroslavom Tadi-
ćem, Bojanom Zulfikarpašićem, Zoranom Todorovi- Godine 1974, u Beogradu je osnovan Institute
ćem, i drugima), sa Milošem Petrovićem predvodio - sastav, projekat, kulturni poduhvat, kreativni proces,
je ethno-jazz kvartet Katamaran gde je aranžirao na- umetnička fikcija ili kako god (naziv Institute u upo-
rodne teme dok je Miloš komponovao u stilu koji je trebi je od 1984. godine, pre toga: Gandharva, Bridge
prethodio projektu Istorija Vizantije. Kao duo, nastu- i Visoka vegetacija), a koji su predvodili Srđan Aleksić
pao je i sa Lalom Kovačevim (nezavisno od projekta – Fraparega i Veljko Nikolić – Papa Nik. Prvih godi-
Balkanske impresije), gde je odnos jazz idioma i na, sastav je funkcionisao u kućnim uslovima, bez
elemenata koji proizilaze iz ritmičkih i melodijskih javnih nastupa, a njihov rad u to vreme bi se mogao
obrazaca naše narodne muzike bio više na strani na- podvesti pod odrednicu fusion-jazz. Egzotični motivi
rodne muzike. Jedan od najznačajnijih momenata u u muzici su bili prepoznatljivi zahvaljujući Srđanu
njegovoj karijeri bio je koncert iz 1990. godine sa gi- koji je u to vreme slušao snimke muzike afričkih ple-
taristom Miroslavom Tadićem (i gostom Dušanom mena, dok je Papa Nik svoj doprinos dao uključiva-
Bogdanovićem), kojim je pokazao da je moguće sro- njem orijentalnih instrumenata na kojima je muzici-
diti najnežniji i najgrublji od žičanih instrumenata u rao. Početkom 1980-ih godina, muzika sastava Insti-
snažnu muzičku imaginaciju zahvaljujući kojoj su tute bila je pod uticajem Fele Kutija, Ravi Shankara,
odabrani motivi, pretežno foklornog porekla (Make- mongolske muzike… Nažalost, sve se to dešavalo da-
donsko devojče, Sadila moma lojze, Se zaljubi jedno leko od očiju šire javnosti, pa je ovaj period ostao
112
upamćen kao interna muzička
priča.
Prvi značajniji događaj u
radu Institute, i prvo javno pred-
stavljanje ovog sastava, dogodilo
se 2. novembra 1984. godine u Dru-
gom novom klubu SKC-a u Beogra-
du, kada su kao duo nastupili Fra-
parega i Papa Nik. Za nas je zna-
čajno ono što je pisalo u promotiv-
nom materijalu ovog koncerta, jer
opisuje umetnički pristup sastava:
Institut je pristup muzici
koji je proizašao iz hiljadugodiš-
njih iskustava, gotovo svih poz-
natih ljudskih skupina i kultura
na planeti, ali sa sasvim novim
ciljem. To nije spoj muzike, ritu-
ala i maski, kakav je, na primer,
pri raznim obredima, već su ritu-
al i maske pomoćna sredstva u
službi stvaranja muzike. Umetnik
se tokom performansa delom ili
potpuno poistovećuje sa svojom
maskom, on njoj pridaje važnost
novog identiteta.
Iako pod jakim uticajem
svih „muzika planete”, „Institute”
ima načelo da prosto ne spaja raz-
ne muzike, već da od njihovih bazičnih muzičkih i se još uvek nije umorio od traganja za novim izvori-
civilizacijskih komponenti sintetizuje novi izraz. ma zvuka, jedan je od najosobenijih umetnika koji
Zbog ovoga su prisutne razne primitivne forme, se pojavio na muzičkoj sceni Srbije, kako ističe Ivana
primitivni instrumenti i zaboravljeni zvuci. [33] Komadina.
Institute stvara kompleksnu muziku koja se Osim što je do 1984. godine učestvovao u ra-
u najširem smislu može nazvati alternativni, ekspe- du sastava Lale Kovačeva, Jelić je sarađivao sa mno-
rimentalni ethno-jazz. Neraskidivi delovi opusa In- gim značajnijim umetnicima toga vremena. Krajem
stitute, grubo se mogu opisati kao: fusion muzika i 1970-ih godina, sa saksofonistom Paulom Pignonom
cool-jazz, globalna etno-muzika sa velikim uticajem i pijanistom Milošem Petrovićem svirao je free-jazz u
afričke, indijske i stare balkanske muzike i muzika grupi Interaction. Kada se ovom sastavu pridružio
slobodnog duha i eksperimentalne prirode, nastala Vojin Mališa Draškoci, započelo je veliko prijateljstvo
na bazi novih muzičkih instrumenata i prerađenih ili (i kumstvo) između njih dvojice, što će, po svoj prilici,
neuobičajeno primenjenih već postojećih, sa ciljem uticati na Jelićevo umetničko usmerenje.
pronalaženja novog zvuka i autentičnog muzičkog iz- Draškocijev umetnički kredo da muzika koja
raza. Kompozicije uglavnom nastaju uživo, kao niz nema korene u narodnoj muzici ne može da bude au-
improvizacija na okvirno dogovorene ritmičke, har- tentična, uticao je na mnoge muzičare tog vremena,
monijske i tonalne strukture, sa manjim ili većim od- pa i na Nenada Jelića, koji će mu ostati veran tokom
stupanjima. čitave svoje karijere. Zajednički imenitelj dugogo-
Godine 1992, pod etiketom nezavisne izda- dišnje saradnje dva umetnika na najrazličitijim mo-
vačke kuće Nikad robom objavljen je antologijski al- gućim projektima uvek je bilo etnička muzička tradi-
bum Minijature kao prvo zvanično izdanje Institute. cija Srbije: bilo da se radilo o srednjovekovnoj mu-
Album je nastao uživo u emisiji Pomen crvenom pa- zici u triju „Skomrasi” (Draškoci-Miša Ristić-Jelić),
tuljku Bojana Đorđevića i Aleksandra Konjikušića na bilo o raznolikim spojevima jazza i izvorne narodne
Radiju B92 kao proizvod improvizacije - bez jasnog muzike, zabeleženim na velikom broju snimaka za
melodijskog toka, uz česta ponavljanja određenih mo- Radio i Televiziju Beograd. Ne čudi, otuda, da se up-
tiva, gde zvuci više od trideset narodnih i pravljenih ravo Nenad Jelić našao kao idealni perkusionista za
instrumenata u radionici Institute donose moderan prvu postavku kultnog benda Lale Kovačeva i nas-
oblik i arhaičnu konturu. tanak albuma „Balkan Impressions” 1982. godine,
napominje Ivana Komadina.
NENAD JELIĆ Krajem 1985. godine, u vreme dok je živeo u
Portugalu, Jelić je, uz Lazu Ristovskog koji se pridru-
Značajan doprinos na ovdašnjoj world music žio kao klavijaturista i koaranžer, snimio album Opera,
sceni pružio je i Nenad Jelić, perkusionista opčinjen koji se danas smatra antologijskim izdanjem.
melodijom i tišinom, harizmatični koncertni muzi- Jelić i Ristovski su Hasselov i Enov koncept
čar zaljubljen u pozorište, multiinstrumentalista koji „četvrtog sveta” moguće muzike koja premošćuje
113
(kao i kod nacionalnih škola u domenu ozbiljne mu-
zike).
Među prvima sa ovakvim pristupom bio je
kompozitor i čembalista Miloš Petrović. On je smatrao
da je ethno-jazz vrlo konfuzan termin.
Ovaj termin i sam vrlo često koristim, iako
ne verujem u njega. Voleo bih da se ono što stvaram
naziva muzikom... Smatram da je jazz jedini origi-
nalni američki doprinos svetskoj muzičkoj baštini.
Neosporno je da su improvizacija i ritam afro-ameri-
kanaca temelj ovog stila. Kasnije ugrađivane sofisti-
ciranih harmonskih obrta proisteklih iz „bele” (evrop-
ske) tradicije, kao i uspostavljanje swing-pulsa, for-
miralo je bebop pravac, za koji smatram da najle-
gitimnije predstavlja ono što bismo mogli nazvati
američkim jazzom. Ali zaboravlja se da je već Gilles-
pie, jedan od rodonačelnika bebop pravca, uneo
elemente kubanske tradicionalne muzike. Tako je,
već tada, počelo demontiranje osnovnih stilskih ka-
rakteristika američkog jazza. [36]
Polovinom 1980-ih godina, Miloš Petrović je
sa Vojinom-Mališom Draškocijem osnovao grupu
Katamaran. Bili smo okrenuti folkloru, ističe Petro-
vić. Mališa je aranžirao narodne teme, ja sam kom-
ponovao u stilu koji je prethodio projektu „Istorija
Vizantije”. Članovi grupe bili su i Veljko Nikolić -
Papa Nik i gitarista Dušan Bogdanović.
Sredinom 1970-ih godina, po završetku ško-
lovanja na Muzičkoj akademiji u Beogradu, Petrović
je upoznao engleskog fizičara, muzičara i kompozitora
elektroakustičke muzike Paula Pignona. Kod njega
sam završio tehnički kurs koji me je osposobio da
samostalno ostvarujem svoje kompozicije. Zajedno
smo osnovali grupu „Interaction” koja je izvodila
tzv. „spontanu” muziku (teme i kompozicije nasta-
jale su na nastupima, forma i trajanje izvođenja
nije bilo ograničeno dogovorom, iako smo ovaj pro-
ces uvežbavali na probama). Tada sam, čini se i
pronašao svoj „etno način” izražavanja. I shvatio da
vreme i kulture, tehnologije i religije i spaja ih u pros- je najverodostojniji način improvizovanja moguć po-
toru uobičajeno rezervisanom za snove, sa zaostat- najviše u okviru lestvica u kojima je i nastala tema-
kom od samo nekoliko godina upotrebili na doma- ako je tema vezana za folklor. [37]
ćem tlu i podarili nam jedan diskografski biser, [35] Preokret u Petrovićevom stvaralaštvu dogodio
ističe Uroš Smiljanić. se krajem 1980-ih godina kada je napustio vlastiti
Godine 1989, sa Milošem Petrovićem i Mišom avangardni govor i krenuo putem retrogarde. U jesen
Blamom (Trio Jazzy), Jelić je učestvovao u stvaranju 1990. godine, u sali Fakulteta muzičke umetnosti u
prve Istorije Vizantije. Na ovom albumu našla se i Beogradu (u okviru ciklusa Muzika viva, u organiza-
jedna njegova kompozicija: Vrata varvara - sasvim ciji Trećeg programa Radio Beograda), održao je
dovoljan udeo za album koji se ubraja u najznačajnija koncert na kome je premijerno izveo više dela savre-
ostvarenja novije srpske muzike. Isto to se može reći menih srpskih autora namenjenih čembalu. Među
i za ukupan doprinos razvoju world music u Srbiji njima bila je i, sada već kultna, kompozicija samog
tokom 1980-ih godina koji je pružio Nenad Jelić – Petrovića nazvana Prva svita za klavsen Mihaila iz
sasvim dovoljan da se njegovo ime nađe među nekoli- Peći. Nju je pratio i obiman pseudo-dokumentarni
cinom najzaslužnijih začetnika ovog muzičkog pravca. materijal koji je publici predočavao verodostojnost
podataka da je Petrović, zahvaljujući nepoznatom
darodavcu iz Francuske, došao u posed nepotpunog
„ISTORIJA VIZANTIJE” manuskripta do tada nepoznatog srpskog kompozi-
tora Mihaila koji je, tobože, umetnost sviranja na čem-
I dok se kod većine autora u drugoj polovini balu učio od Žan Anri D'Anglbera, francuskog kompo-
1980-ih godina stvaralaštvo svodilo na citate folklor- zitora XVII veka. Naša javnost je tada reagovala dvo-
nih melodija, kod pojedinih autora početkom 1990-ih jako: neki su odmah uvideli da je reč o izmišljenoj
ovakav način tretiranja folklorne melodike prevazi- ličnosti i ironijskom šegačenju sa tadašnjom klerikal-
đen je na taj način što su njihove teme potpuno ori- no-nacionalističkom atmosferom u našoj kulturi, a
ginalne ali komponovane u duhu muzičke tradicije neki su oberučke prihvatili neverovatnu činjenicu da
114
je u XVII veku u Peći, pod Turci-
ma, živeo i stvarao autohtoni srp-
ski barokni kompozitor. Ovo šega-
čenje sa našim tadašnjim kultur-
nim establišmentom, međutim,
poslužilo je kompozitoru da naglo
i u potpunosti promeni svoj dota-
dašnji stilski izraz i lako uplovi u
vode postmoderne. [38]
Ukoliko izuzmemo rad u
grupi Katamaran, Petrovićevo na-
dahnuće folklorom, preciznije stva-
ranje u duhu imaginarnog folklo-
ra, započeto je i pre Prve svite za
klavsen Mihaila iz Peći. Godine
1989, u okviru Trija Jazzy (Miloš
Petrović, klavijature, Miša Blam,
kontrabas i Nenad Jelić, udaralj-
ke), nastao je projekat/studijski
album Istorija Vizantije. Autor
većine kompozicija na ovom albu-
mu je Miloš Petrović (dve potpi-
suju Blam i Jelić), dok su aranžma-
ni zajednički. Ostalo je zabeleženo
da je 22. januara 1990. godine u
SKC-u u Beogradu, održana pro-
mocija ovog antologijskog albuma
i tom prilikom je podeljeno oko
stotinu audio kaseta. [39]
Godine 1991, objavljen je mnogo poznatiji
album Istorija Vizantije koji se na kompakt disku
pojavio 1991. godine pod etiketom Sorabia Disc iz
Niša. U odnosu na prethodno pomenuti i zvanično
neobjavljeni album sa istim nazivom iz 1989. godine,
album iz 1991. godine većim delom predstavlja ponov-
ljeni autorski i koncepcijski izraz Miloša Petrovića, s
tim što na ovom albumu Petrović nastupa solo na
klaviru i autor je svih kompozicija. U knjižici koja je
priložena uz CD Istorija Vizantije No. 1, Petrović is-
tiče da je reč o autorskom viđenju narodne muzike
različitih nacija koje su živele u granicama Vizantij-
skog carstva: Grka, Srba, Jermena, Rumuna, Tura- sam jednostavno zakazao termin kod Đorđa Petrovi-
ka, Arapa i Španaca. Ova napomena pristaje i svim ća za rad u studiju, ton majstora na Fakultetu muzič-
njegovim potonjim ostvarenjima. ke umetnosti u Beogradu i koji predaje tonsku režiju
U razgovoru za naš magazin, Petrović se pri- – tada je bio šef našeg studija i potom producent
seća vremena nastanka prve Istorije Vizantije: ovog diska. Uzeo sam termin uveče od 23 h, da buka
Izgleda da je prva „Istorija Vizantije” ključ- iz drugih prostorija ne bi uticala na snimak, i snimali
na za moj dosadašnji rad. Tek kasnije sam shvatio smo do pet ujutru. Preslušali smo snimak na kraju,
da se ona dugo, dugo taložila i da je u jednom tre- možda sam neke stvari napravio u dve ili tri verzije,
nutku sublimirano uspela da izađe i tо na jedan vrlo i posle desetak dana, kada se to „ohladilo”, Đorđe je
čist način, bez onoga što bi mi umetnici rekli – brljo- to jednostavno stavio na disk. To je jedan od retkih
tina, znači nekih komercijalnih stvari, nekih povla- diskova gde uopšte nema rezova - kako su kompozi-
đivanja zahtevima tržišta. Sa te estetske strane odu- cije odsvirane u realnom vremenu, one su tako i
vek sam bio vezan za narodnu muziku. Narodna mu- izašle. Mislim da je uspeh tog diska u spoju jednog
zika je sublimat, ona nastaje brušenjem i ne može da savremenog jazza, onda u spoju sa balkanskim lest-
se napravi za tržište, ona prolazi sito i rešeto, prola- vicama, i naročito u tome što su moja sola, a uvek
zi vekove. Narodna pesma predstavlja jedan arhe- smatram da je to najvažniji estetski princip ako se
tipski kod, genetski kod jednog naroda. Možete vide- neko bavi ethno-jazzom, to je da svoja sola svira u
ti ljude koji slušaju jazz ili klasičnu muziku, među- lestvicama. [40]
tim, možete te iste ljude da nađete u nekoj drumskoj
kafani ili na nekom narodnom saboru, kada se nađu Prema mišljenju nekih kritičara i umetnika,
u tom ambijentu, gde skinu to kvazi-moderno ruho. album Istorija Vizantije 1 je otvorio novu stranicu sav-
Istorija Vizantije I je sigurno najbrži disk koji sam remene srpske muzike koju su nazvali Nova balkan-
snimio. Dugo sam pripremao ovaj album, i onda ska muzika.
115
NOVA BALKANSKA MUZIKA – da Nešu Petrovića, Lajka Feliksa, Vladimira Nikića,

PRVA POLOVINA DEVEDESETIH Vojislava Ivanovića, kao i sastav Balkan Music Club.
Devedesetih godina dogodio se raspad zemlje U razgovoru za potrebe ovog rada, Dragomir
i sve njegove nuspojave: rat, nemaština, sunovrat kul- Milenković se priseća događaja s početka devedese-
turnih vrednosti... Začudo, u ovo teško vreme, možda tih godina kada je osnovao sastav Hazari.
i kao odraz nemoći da se suprotstave potpunom mo-
ralnom i ljudskom posrnuću, možda i podstaknuti DRAGOMIR MILENKOVIĆ: Mislim da je to
svugde prisutnim buđenjem nacionalne svesti, od bilo 1989. godine, kada sam sa nekom ekipom muzi-
strane više umetnika koji su tokom osamdesetih go- čara radio letnju šemu u Budvi, u turističkoj sezoni.
dina bili strogog jazz usmerenja, nastaje značajan Tu smo se družili Vlada Maričić i ja, i još nekoliko
muzički pokret (i zaokret) koji je zadržao jazz ele- muzičara. Često smo pričali o onome što radimo, kao
mente i uključio motive iz tradicionalne muzike. što obično biva, kod muzičara je tema za razgovor
Neki umetnici i muzikolozi su ovaj pokret nazvali obično muzika. Počeli smo da analiziramo šta mi
Nova balkanska muzika. zapravo radimo, prevashodno mi koji smo se bavili
Početkom devedesetih godina bio sam u bla- jazz muzikom. Vlada je napomenuo da, u stvari, mi
goj ekstazi, jer je počeo moj novi umetnički život. Ose- sve vreme sviramo nešto što ne proizilazi iz naše kul-
ćao sam se bolje nego ikada do tada, prepun energije, turne matrice, nešto što nije kultura prostora gde
jer sam konačno pronašao sebe kao muzičara. Doži- živimo, već kultura Amerike. Zaključili smo da smo
veo sam neku vrstu preporoda. Prvi put sam mogao zato na lošem putu, jer pokušavamo da se bavimo
da stojim iza onoga šta sviram, a da ne strepim od nečim što nama ne pripada. Ubrzo posle toga, shva-
toga da će neko doći sa strane i reći da vrtim ono što tio sam da je neophodno da uradim potpuni zaokret
je davno urađeno. Počeo sam da radim nešto što ra- u svom stvaralaštvu i posvetim se prostoru gde ži-
nije nisam radio, otvarale su se beskrajne mogućno- vim. Do tada, prošao sam dug umetnički put. Kao
sti, razvijala se čitava jedna nova scena ili novi talas mlad svirao sam rock muziku, zatim klasičnu gitaru,
koji sam zvao „Nova balkanska muzika”. Bilo je to jazz i narodnu muziku. Čim sam se vratio u Niš, po-
nešto potpuno drugačije od sveta spolja, odnosno čeo sam da pravim koncept onoga što ću nadalje ra-
realnosti koja nas je okruživala – rata i nemaštine, diti. Upravo u vreme kada sam se bavio tim razmi-
ističe Dragomir Milenković-Joga, kompozitor, gita- šljanjima, ono što me je jako razveselilo i dalo argu-
rista i spiritus movens sastava Hazari. ment da krenem u dobrom pravcu, bio je album „Isto-
Sastav Hazari je bio među rodonačelnicima rija Vizantije” Miloša Petrovića. Kao što je i Petrović
pokreta Nova balkanska muzika. Pored Dragomira uradio, najlogičnije je bilo uzeti našu foklornu bašti-
Milenkovića, u ovaj novi segment ovdašnje muzičke nu i raditi sa njom. Napominjem da su u to vreme
scene, nastao početkom 1990-ih, kao najznačajnije, ovakvi postupci bili veoma nepopularni i neobični
svrstaću i sledeće umetnike: Vladimira Maričića, Nena- za krug ljudi koji su se bavili jazz ili rock muzikom.
116
S obzirom da sam i dalje duboko bio u jazz muzici,
logično je bilo da napravim sintezu jazz a i našeg
folklora, i šire, folklora Balkana. Imao sam dosta is-
kustva i sa narodnom muzikom. Svirao sam u orkes-
trima Vaske Ilieve, Staniše Stošića i Dueta Selimova-
Želčevski pa mi je narodna muzika bila prilično poz-
nata i bliska, dakle nisam spadao u one muzičare ko-
ji nisu poznavali našu narodnu muziku. Počeo sam
da radim muziku koja je ličila na ovdašnji folklor sa
principima jazza i onim što jazz podrazumeva, a to
je sloboda izražavanja sa naglašenom improvizaci-
jom. Ali sam želeo da stvaram muziku koja neće biti
tzv. „selotejp nadgradnja” – odnosno da sviram neku
narodnu temu, a zatim da usledi klasična jazz impro-
vizacija, nego da napravimo „balkanski jazz” koji
će po svemu biti „balkanski” - od teme, koja se svira,
do improvizacije. Naročito je bilo bitno da to bude
karakteristična balkanska ritmika, neparni ritmovi,
i ta vrsta emocije... Dakle, ne da se muzika „ameri-
kanizuje” već da se učini jedan radikalni zaokret -
stvarati novu muziku u duhu našeg podneblja. Uk-
ratko, uključiti savremene muzičke tokove razmiš-
ljanja u okviru balkanskog melosa. [41]
Sastav Hazari (odnosno kulturna zajedni-
ca, kako stoji u prvom promotivnom materijalu sas-
tava), osnovan je 1991. godine u Nišu.
DRAGOMIR MILENKOVIĆ: Prva postava

„Hazara” mi jako nedostaje. Još uvek nisam uspeo
da ujedinim energiju na taj način kako je ona bila
ujedinjena na početku. To su ljudi koji su odlično ra-
zumeli koja je naša misija. Sve nas je okupio jedan
veoma poznati niški bubnjar Josip Hartl-Joško koji
je više puta preslušavao moju muziku koju sam za-
beležio na nekom trakašu, i to je bila sirovina-neke
muzičke skice šta bih i kako bih mogao da radim. On
mi je rekao da to može da bude jako zanimljivo, s tim
da se svira uživo. Naravno, znao sam da je veliki
problem napraviti sastav. Rekao sam mu da je to veo-
ma zahtevna priča i da je teško napraviti i održati
sastav koji će izvoditi takvu vrstu muzike. Ipak, spon-
tano smo se okupili: Joško, basista Zoran Talević i
ja. Jedno vreme u sastavu je bila i pevačica Maja Ni-
kolić koja je tada bila na početku karijere. U počet-
ku smo radili jedan opšti-klupski program, a zatim
smo počeli da dodajemo naše kompozicije da bi, pos-
le izvesnog vremena, na našem repertoaru bile isklju-
čivo autorske kompozicije. Držali smo svirke dva pu-
ta nedeljno u „Rok klubu”. To je bilo 1991. godine.
Podstaknut ovakvim razvojem događaja, neprekidno
sam se bavio stvaralaštvom u tom pravcu pišući no-
ve kompozicije. Bio sam prepun energije, do te mere
sam imao nove ideje da nisam uspevao da sve zapi-
šem notama. Potpuno sam se posvetio sebi i zatvorio
od spoljnih uticaja. Do tada sam preslušao veliki broj
ploča, naročito iz oblasti jazz muzike, i smatrao sam
da je to dovoljno, da sada treba tragati u sebi. Ubrzo
su nam se priključila još dva člana – perkusionista
Goran Đorđević-Sole, vrhunski muzičar sa odličnim
osećajem za ritmiku, i Goran Ilić, gitarista, koji u po-
četku nije želeo, a zatim je došao u sastav, sa kojim
sam bio jako zadovoljan. Napravili smo neku vrstu
radionice, gde je svako imao svog udela u konačnom čitav dan, provodili smo u pomenutom niškom klubu,
muzičkom proizvodu Mnogo vremena po nekad i i bili smo sa velikim stvaralačkim potencijalom Preko
117
Godine 1996, prvenstveno iz privatnih razlo-
ga, ali i nedovoljnog interesovanja u Nišu za ono što
Hazari rade, kako sam ističe, Milenković se preselio
u Beograd. U poslednjih desetak godina nastoji da
oživi narodnu muziku i njegove kompozicije se odli-
kuju značajnijim učešćem etničkih motiva.
Dok su Hazari početkom 1990-ih godina bili

aktivni na jugu Srbije, sastav Campus Caravan pred-
vođen saksofonistom Nenadom Nešom Petrovićem,
uplovio je u ethno-jazz vode 1992. godine u Beogradu.
Devedesetih godina je bilo puno entuzijazma,

ističe Petrović. U to vreme su mnogi počeli iskreno da
rade sa etno muzikom, dok su kasnije neki počeli da
veštački pokušavaju da se „okače na trend” i da se
bave „etnom” iz racionalnih razloga. Meni smeta ka-
da čujem da muzika nije kompaktna, odnosno da ne
postoji jasan izraz i jasan muzički jezik. Kod nas ima
puno stilski propalih pokušaja. Recimo, neki rock gi-
tarista odsvira rock solo, pa neki narodnjački har-
monikaš neko kolce, pa odmah posle toga jazz tru-
bač svira swing... To je kao da jedete crevca i picu
na istom tanjiru. Ne zanima me muzika koja nema
svoj jezik. Cenim Miloša Petrovića, „Hazare”, muzi-
dana smo vežbali, dogovarali se, eksperimentisali, kalnost Nenada Jelića... [44]
dok je u spoljnom svetu počinjao rat, mobilizacija,
nasilje... Kada danas pogledam na početke našeg NENAD PETROVIĆ: Godine 1992, poželeo
rada, vidim da smo u „Rok klubu” nalazili utočište sam da sviram nešto što je bilo tada prirodno za mene,
od spoljašnjeg sveta. [42] jer sam dugo pre toga svirao sve bazične muzike što
sam doživljavao kao neku vrstu zanata. Da bih se
Usledili su prvi veći nastupi van kluba. osećao u svom izrazu slobodnije i jasnije, kompono-
vao sam nekoliko numera, pomalo pod uticajem Ja-
DRAGOMIR MILENKOVIĆ: „Hazari” su svoj na Garbareka, koji ima fascinantan lični izraz. U
prvi koncert u Beogradu odsvirali 1993. godine. Ta- stvari, da bih se oslobodio klišea i zanata, koji sam
da sam video da u Beogradu sličnu stvar radi sakso- zaista dobro savladao, pomoglo mi je slušanje Gar-
fonista Neša Petrović sa svojim sastavom „Campus bareka, sa muzičke strane, a i saradnja sa Rambom
Caravan”. Na našim prvim koncertima naišli smo Amadeusom, sa mentalne strane, pa sam u band poz-
na izuzetan prijem u nekim krugovima, dok nas je vao basistu Batu Božanića (sa njim sam svirao i u
od drugih dočekala žestoka kritika, naročito od jazz džez triju), bubnjara Gorana Ljuboju, s kojima sam
muzičara, koji su smatrali da smo „prodali” ili „izdali” već svirao zajedno u funk bendu Ramba Amadeusa,
jazz, da je to što radimo skandalozno, jer smo se usu- svog brata Milorada Petrovića koji me je inspirisao
dili da spajamo jazz kao američki kulturni proizvod svojim arhaičnim pristupom na električnoj gitari, a
sa balkanskom narodnom muzikom. Nisam se na to upoznao sam i Savu Latinovića koji je svirao tara-
osvrtao, jer većina ovih „kritičara” jesu bili dobri mu- buk. Jedno vreme sa nama su svirali i Boris Bunjac,
zičari ali u stvaralačkom smislu ništa nisu pružili. [43] klavirista Ognjan Radivojević i tapanista Dušan Đu-
kić. Za svaki novi bend potrebno je i mesto gde može
Prvi album Čuvari istine, Hazari su objavili da se svira bar jednom nedeljno, a mi smo imali sreću
1993. godine i donosi relaksirajući New Age zvuk folk- da nas je pozvao Marin Krešić da sviramo svake sre-
lorno obojen. de u „Jazzbini”, jednom od mesta gde se zaista svi-
118
ralo odlično i gde se eksperimenti-
salo ponekad. [45] Brzo smo pos-
tali interesantni mnogim ljubite-
ljima instrumentalne muzike, pa
smo često bili pozivani da sviramo
koncerte (u SKC-u, u Bitef teatru,
na raznim festivalima po Srbiji...),
i imali smo poslednji koncert po-
vodom izdavanja albuma u „Ate-
ljeu 212”, početkom 2000. godine.
Na RTS-u smo bili često gosti-po-
zivani smo da uživo sviramo na
Trećem kanalu ili su snimali naše
koncerte, kao na primer već po-
menuti u Ateljeu, a imali smo i
emisiju „Tv poster” gde smo lepo
tehnički snimljeni, pa se i ona emi-
tovala jako često na Prvom i Dru-
gom programu... Emisiju je reži-
rao Branko Kičić. [46]
Album prvenac, zapaljiva

mešavina električnog jazza sa pre-
poznatljivim folklornim motivima,
koji je objavljen 1998. godine pod
nazivom Campus Caravan, snim-
ljen je u Studiju 6 Radio Beograda
za dva dana s tim što su tri numere
dodate iz Petrovićeve arhive - kom-
pozicije Hram, Arhaik i Razrušen grad, Petrović je Maričić se priseća početaka svojih intereso-
snimio još 1990. godine, kada je, kako sam kaže, po- vanja za ethno-jazz.
čeo da svira slobodnije, ali tada još uvek bez benda.
Poslednjih desetak godina, Petrović je član VLADIMIR MARIČIĆ: Nisam baš imao pot-
sastava No Smoking Orchestra. U formi kvarteta, puno jasnu ideju kada sam počinjao jer sam počeo
Campus Caravan je 2011. godine nastavio sa radom relativno skromno kada je u pitanju spajanje eleme-
sa autorskim repertoarom u domenu post-bopa. nata tradicionalne muzike i jazza. U Londonu sam
boravio 1989. i 1990. godine, tamo sam pisao kom-
Pored Dragomira Milenkovića i sastava Ha- pozicije koje su bile u džez maniru, meni je jedan od
zari, odnosno Neše Petrovića i Campus Caravan-a, najvećih uzora bio Bill Evans i drugi klaviristi poput
tretiranju folklora kroz jazz matrice pristupa i Vla- Oscara Petersona i Duke Ellingtona. Međutim, bora-
dimir Maričić. Doživljavajući muziku kao univerzalni veći u Londonu i radeći sa tamošnjim muzičarima,
jezik, Maričić teži spajanju jazza, latin jazza sa izvor- često sam od njih dobijao podsticaj da uključim neke
nom folklornom tradicijom našeg podneblja ali pri elemente muzike svoje zemlje u ono što radim. Tada
tom ne narušavajući bazične karakteristike stilova je to meni bilo potpuno nejasno jer kada sam u Radio
koji ga inspirišu. Beogradu snimao neke svoje prve snimke, razmišljao
sam na sledeći način: jazz je jazz, a narodnjaci su
VLADIMIR MARIČIĆ: To spajanje elemena- narodnjaci. Recimo, postoje dva orkestra: Džez
ta naše tradicionalne muzike i jazza i stilova srodnih orkestar i Narodni orkestar RTS-a i nikada nisam
jazzu (funk, soul, blues itd.), uopšte nije jednostavno video da oni sarađuju, pa tako i ja u početku nisam
i na tome dosta radim, već petnestak godina, gradeći smatrao da je prožimanje jazza i narodne muzike
određeni stil ovakve fuzije. Svakako da pri tom pos- dobro i da je potrebno. Međutim, muzičari u Londonu
toji određeni skup tehnika i načina pomoću kojih se su mi dali podsticaj. Pošto sam u Londonu snimio
mogu izvesti takva spajanja. Naša muzika se razli- nekoliko svojih kompozicija u jednom studiju, kada
kuje od zapadne muzike u mnogim tačkama i te ra- sam se vratio u Beograd, rešio sam da drugu polo-
zlike polaze još od nekih bazičnih temelja same muzi- vinu albuma snimim ovde. Tako da, snimajući u Beo-
ke. Upravo sam završio knjigu na tu temu u kojoj gradu sa svojom ekipom, a to su bili Miša Blam na
objašnjavam teoretski ove razlike, a samim tim i gde kontrabasu i Nenad Jelić na perkusijama, poželeo
možemo naći sličnosti. Pošao sam od rada začetnika sam da jednu kompoziciju odsviram tako da sadrži
moderne etnomuzikologije u Srbiji, profesora Mio- etno elemente. A da bude još veće čudo, to je bila
draga Vasiljevića 1960-ih godina, gde je on studio- kompozicija koju sam napravio kao veoma mlad, sa
zno objasnio da se srpska muzika teoretski razlikuje petnaestak godina, jer sam bio inspirisan grupom
od ostalih muzika, čime sam se i ja detaljno bavio. [47] „Leb i sol” i ova kompozicija je ostala nekako u zap-
lećku. Međutim, kada sam dobio tu vrstu svesti u
Londonu, onda sam napravio kompoziciju „Dodole”
119
vom sazrevanju. Po odlasku iz Kovačevog ben-
da 1995. godine, Lajko odustaje od stalnih va-
rijanti i potpuno oslobađa svoje aktivnosti. Sam
ili u pratnji stilski i brojno različitih postava,
svira po celom svetu - na festivalima ili na solo
koncertima. Prvi tiraž albuma Lajko Felix es
Bandaja Jatszyk rasprodat je u rekordno krat-
kom roku. Feliks ovu ploču ne priznaje, niti se
ona pominje u zvaničnim pres materijalima,
(možda iz razloga neraščišćenih računa s pro-
ducentima). Nekoliko meseci kasnije izlazi od-
lična ploča Lajko Felix es Zenekara snimana u
Vojvodini a objavljena za mađarskog izdava-
ča. U Mađarskoj (pod etiketom Fonó Records)
objavljuje i sledeća dva albuma snimljena uži-
vo u Muzičkoj akademiji u Budimpešti, 1997. i
1998. godine (poslednji je objavljen i u Srbiji,
za B92). Zanimljivu muziku prati i neuobičajen
dizajn: prvi CD upakovan je u ekološki karton-
ski omot, a drugi je postavljen na drvenu plo-
čicu. Da bi mladić stekao kultni status u muzič-
kim krugovima, postarali su se i organizatori
njegovih koncerata i predstavnici medija. Orga-
nizatori se uopšte nisu trudili da troše velike
pare za reklamu, niti ih je zanimalo da Lajko
svira u uobičajenim prostorima. Nastupi u Kući
Đure Jakšića, Sinema Reksu, Barutani, maloj
sali Centra Sava ili atrijumu Etnografskog mu-
koju sam snimio na prvom albumu „Ornaments”, a zeja najavljivani su maltene usmenim obaveštava-
koji je objavljen za PGP RTB 1991. godine. Kompozi- njem, ali to uopšte nije smetalo da publika do posled-
ciju „Dodole” snimio sam i kasnije, na albumima „The njeg mesta ispuni sale. [49]
Paganic Trilogy” i „Ritual” sa Dragoljubom Đuriči-
ćem. Tada sam intenzivno počeo da razmišljam da
se uključivanju tradicije u jazz kompozicije mora po-
svetiti više vremena. [48]
Kada se violinista i citraš Feliks Lajko pred-

stavio javnosti u Srbiji polovinom 1990-ih godina, po
svom stvaralaštvu veoma se razlikovao od ostalih mu-
zičara koji su bili u world music vodama. Njegovi kon-
certi, bilo solistički ili sa bendom, izazivali su ushiće- Krajem 1990-ih godina, Lajko je uspeo da još
nje kod mlade publike. jednom uzburka ovdašnju kulturnu javnost-saradnja
Najveći deo srpske javnosti čuo je za Feliksa sa Orkestrom Bobana Markovića bila je više nego
tek kada mu je pažnju poklonio Treći kanal Televizije uspešna. Njihova muzika jeste ogledalo balkansko-
Beograd, na kome je 1997. godine emitovan njegov panonskog sentimenta, nemirnih duhova u nama i
portret, uz dva nastupa u studiju: na prvom je bio oko nas, ali su njeni aranžmani i izvedba retuširali
gost grupe Hazari i izveo je numeru Crni orfej (koja poimanje domaćeg izvornog zvuka. Globalan zvuk
je nekoliko puta izabrana za hit dana), a potom je Srbije pokušao je i uspeo da razgraniči tradicionalne
imao svoj koncert sa zanimljvim gostima. Privlačio note sa jeftinim svadbarsko-slavskim emocijama,
je pažnju javnosti, osim svojim zanosnim improviza- a Lajko i Boban postali su rodonačelnici novog žanra
cijama koje spajaju istočne narodne melodije i ritmo- u nas, nazovimo ga progresivni etno, [50] bio je je-
ve, i svojim neobičnim moderno-maničnim stilom dan od komentara.
muziciranja koji je podrazumevao duboku posveće-
nost na sceni - gudalo koje se rascveta i punk atmos- Pomenućemo i rad dva muzičara, Vladimira
feru. Posle ovih gostovanja na mediju koji je bio veo- Vlade Nikića i Vojislava Voje Ivanovića, koji su polo-
ma popularan kod mlađe urbane populacije, Feliks vinom devedesetih uplovili u world music vode, pre-
je dobio na ogromnoj popularnosti, rasprodate kon- vashodno zahvaljujući Milošu Petroviću.
certe u prestonici i za ovaj muzički žanr - odličnu
prodaju albuma što je značajno popularisalo i afir- Nikić je sviranje na harmonici učio od oca
misalo world music u Srbiji. kao dečak.
Pre pojavljivanja na Trećem kanalu, neko VLADA NIKIĆ: Muzika uz koju sam se „mu-
vreme muzicira u sastavu Ritual Nova Borisa Kovača zički opismenio” bila je narodna, pa je logično bilo
što kritičari smatraju prelomnim trenutkom u njego- da se kasnije pridružim nekom kulturno-umetničkom
120
društvu. Godine koje sam tamo proveo svirajući kao u njegovom kvartetu su se prirodno nadovezala na
korepetitor pružile su mi mogućnost da se upoznam moja muzička stremljenja i bila su veoma dragocena.
sa izvanredno bogatim muzičkim nasleđem naroda Ne samo zbog prilike da sviram sa njim, Mićom Mar-
koji žive na ovim prostorima. Sticajem okolnosti po- kovićem i Papa Nikom, već i zbog prilike da u tim
čeo sam da sviram i kontrabas u kulturno-umetnič- devedesetim sviramo na međunarodnim festivalima
kom društvu. To su bile već tinejdžerske godine kada na kojima smo mogli da čujemo muzičare iz drugih
počinje da me zanima i rock muzika, ali i jazz, uz
nesmanjeni afinitet prema tradicionalnoj mu-
zici. Početkom devedesetih sam intenzivno svi-
rao jazz u klubovima u Beogradu sa Aleksijevi-
ćem, Švagerom, Maleševićem, Vasilom... Jazz
me je uvek privlačio zbog improvizacije, ali
mnogo toga ipak ostaje na standardima. U po-
krajeva, ali i da dobijemo odlične kritike koje su u to

vreme imale posebnu težinu, jer se ljudima iz naše
zemlje nisu lako davale. [51]
U periodu od 1997. do 1999. godine Nikić je

snimio album Čestita nedelja (objavljen 2002. godine
kao autorsko izdanje) uz gostovanje eminentnih mu-
zičara: Ognjena Popovića, Vlade Jovanova, Ivana Ale-
trazi za načinima da se muzički izrazim, bilo je neiz- ksijevića, Gorana Miloševića i Peđe Mihajlovića. Iz-
bežno da izbiju ritmovi i melodije na kojima sam među ostalih autorskih kompozicija, na albumu su
odrastao. Bilo mi je potrebno da na harmonici ili objavljene i sada već antologijske Harmonika i Lamia
basu sviram ritmove neuobičajene za taj instrument, (objavljene su i 1998. godine na albumu Iza... sastava
i čini mi se da je to nekad bilo sasvim dovoljno - da Pro et Contra) u kojima će Nikić nagovestiti svoju
nije bilo potrebe za dodatnim instrumentima u nekoj muzičku poetiku i jednostavnost u izrazu. Kritičari su
melodiji. Zato je muzika koju sam na početku kom- se odmah složili da je reč o albumu koji bez nakićene
ponovao veoma jednostavna. Taj moj intimni peri- produkcije i drugih trikova, u jednostavnoj i svede-
od traženja sopstvenog izraza kroz prožimanje jaz- noj formi dočarava magiju muzike sa Balkana. [52]
za i balkanske tradicije poklopio se sa usponom
world muzike i mojim upoznavanjem sa Milošem I rad gitariste Vojislava Ivanovića, vezuje se
Petrovićem, čiji muzički senzibilitet mi je jako odgo- za sastav Miloša Petrovića. Ivanović je diplomirao
varao. Iskustva iz perioda koji sam proveo svirajući klasičnu gitaru na Konzervatorijumu u Atini i diplo-
121
Balkan Music Club, polovinom 1990-ih

[izvor: Filip Krumes]
mirao je i magistrirao kompoziciju na Muzičkoj aka- BOGDANOVIĆ I TADIĆ

demiji u Sarajevu. U toku školovanja i studija usavr-
šavao se kod poznatih umetnika gitare Alfonsoa Borg-
hesea, Davida Russella, Manuela Barueccoa i drugih.
Godine 1997, Milošu i Papa Niku, koji su nas- Više je dodirnih tačaka u karijerama Beogra-
tupali kao Levantines Duo priključio se i Ivanović pa đana i gitarista Dušana Bogdanovića i Miroslava Ta-
nastaje Levantine Jazz Trio (kao četvrti član bio je dića. Obojica su studirali u inostranstvu (Dušan kom-
pridružen basista Vladimir Nikić). Prvi nastupi odr- poziciju i gitaru na Konzervatorijumu u Ženevi, Mi-
žani su u Atini, u džez klubu Parafono, sa gošćom roslav klasičnu gitaru na Kalifornijskom institutu za
Savinaom Yannatou, grčkom pevačicom. Pored Milo- umetnost), i obojica predaju na Univerzitetima gde
ševih kompozicija, okosnicu programa su činile i Iva- su završili studije. Osim ovih podudarnosti, njihove
novićeve kompozicije (Jutro Lazarevo, Anđeo čuvar, karijere vezuju se za saradnju sa kontrabasistom i
Aloimono i dr.), mada se muziciranje prevashodno profesorom Mališom Draškocijem.
zasnivalo na improvizaciji.
TADIĆ: Mališa je za mene bio vrlo značajan
Na kraju ćemo pomenuti sastav Balkan Mu- mentor i velika inspiracija. Upoznao sam ga kao ti-
sic Club koji je nastao 1995. godine na Fakultetu mu- nejdžer još 1978. godine i brzo smo se zbližili. On je
zičke umetnosti u Beogradu. Na samom početku, u meni video nekakav potencijal a to nije bilo lako
bend je svirao renesansnu muziku u okviru časova jer tada je moje sviranje bilo dosta bledo i neintere-
kamerne muzike u klasi profesora Miloša Petrovića. santno, a moje znanje sasvim ograničeno. On je ose-
Pod njegovim uticajem ansambl otkriva i tradicio- tio da tu ipak ima „nečega” i imao je veru u mene a
nalnu muziku Balkana. Profesor Petrović je bio autor ja sam tek kasnije shvatio koliko mi je ta moralna i
prvih aranžmana i mentor ovog seksteta. Na progra- duhovna podrška značila. Pre mog odlaska u Ame-
mu su bili aranžmani rumunske, makedonske pa i riku bio sam u njegovom swing kvartetu koji je svi-
kiparske narodne muzike. Muziku grupe odličnih mu- rao isključivo kompozicije jugoslovenskih autora kao
zičara oživljavala je svojim vanrednim glasovnim mo- što su Darko Kraljić, Drago Diklić itd. Nakon mog
gućnostima Katarina Jovanović. Pored nje, prvu pos- odlaska u inostranstvo viđali smo se svaki put kad
tavu su činili sledeći muzičari: Tea Dimitrijević (kla- bih došao u Beograd i on je sa zadovoljstvom pratio
vir), Ivan Maksimović (kontrabas), Milica Jević (flau- moje muzičko sazrevanje koje je sve više i više bilo
ta), Filip Krumes (violina) i Vladimir Marinković (uda- vezano za rad sa balkanskim temama. [53]
raljke). Kasnije je umesto Maksimovića nastupao
Đorđe Stijepović i povremeno perkusionista Goran Saradnja između Draškocija i Bogdanovića
Milošević. Sastav je bio aktivan do 1999. godine kada započinje polovinom 1980-ih godina u ethno-jazz
je i nastao njihov zvučni zapis iz Etnografskog muzeja. kvartetu Katamaran.
122
BOGDANOVIĆ: Premda sam uglavnom ži-
veo negde drugde (osim perioda 1987-89, kada sam
predavao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogra-
du), često sam se vraćao u Beograd. Tokom ovih bo-
ravaka, sarađivao sam sa našim muzičarima i učest-
vovao u zajedničkim projektima. Tako je moja sarad-
nja sa Milošem Petrovićem, koji je bio jedan od mo-
jih najbliskijih „duševnih muzičkih blizanaca”, uro- albuma sa Mališom na „Lullaby for Angel Fire” mi
dila mnogim koncertima i, između ostalog, snimcima je i dalje jedan od najomiljenijih snimaka. [56]
u okviru grupe „Katamaran” (nastali su u Radio Beo-
gradu polovinom 1980-ih). Iz tog vremena potiče i Od ovog albuma, otprilike, započelo je življe
saradnja sa Mališom i Papa Nikom, koja se nastavila interesovanje Bogdanovića i Tadića za folklorne mu-
periodično. [54] zičke obrasce, koje i dalje traje.
Saradnja između mentora Draškocija, i Bog-

danovića i Tadića, kulminirala je 1990. godine kada
su održali zajednički koncert u Galeriji fresaka u Beo- MUZIČKE RADIONICE MALIŠE DRAŠKOCIJA
gradu. I BORISA KOVAČA
TADIĆ: Mališa je osmislio veoma zanimljiv

i neobičan program u kome smo istraživali teme iz Nekada je Muzička omladina Jugoslavije odr-
srpske srednjovekovne duhovne i svetovne muzike, i žavala letnje muzičke tečajeve u Grožnjanu, u Istri.
makedonskog folklora. Na programu su bile i neke Osamdesetih godina uvedeni su i jazz programi, pa su
od Dušanovih i mojih kompozicija. [55] i beogradski jazzeri Stjepko Gut i Miša Blam odlazili
kao instruktori u ove jazz kampove. Raspadom zem-
Takođe u leto 1990. godine, u istom prosto- lje, mladi (i ostali) muzičari iz Srbije ostali su bez vred-
ru, isti trio snimio je antologijski album Levantine ne edukativne podrške.
Tales, s tim što za razliku od pomenutog koncerta,
album potpisuje Dušan Bogdanović, dok su Miroslav Zato je od velikog značaja bilo održavanje Jazz
i Mališa gosti. radionica pod pokroviteljstvom Fonda za otvoreno
društvo u periodu od 1994. do 1998. godine, kojim je
BOGDANOVIĆ: Moj rad sa Mališom i Mi- rukovodio kontrabasista i pedagog Vojin Mališa Draš-
roslavom rezultirao je albumom „Levantine Tales”, koci. Organizovane su u okviru umetničkih kolonija
koji je snimljen u „Galeriji fresaka” i to negde od po- koje su bile namenjene talentovanim mladim ljudima
noći pa nadalje, zbog gradske buke. Snimak sa tog sa već profilisanim opredeljenjima (rad se odvijao u
123
Način rada u Jazz radionicama obuhvatao je
teorijska objašnjenja i praktični rad na instrumentu.
Informatika nam omogućuje pristup raznim muzič-
kim ostvarenjima i to danas za nas mnogo znači jer
možemo biti na izvoru svetskih događaja. Jazz ima
budućnost. Savremeni trendovi vezani su uz klasičnu
muziku, mlade generacije su obrazovane, etno muzi-
ka je popularna, a za sintezu klasične, etno i jazz mu-
zike koristi se novi termin – world music. Pitanje je
vremena kada će sve to skupa biti platforma za je-
dan novi muzički izraz, [57] govorio je voditelj radi-
onica Draškoci.
Polaznici Jazz radionica su od svojih preda-
vača dobijali osnovne informacije o šifriranju akorda,
harmonskim promenama, o metrici i fraziranju, što
je u praksi primenjeno sviranjem osnovnih formi
jazz-tema. Predavanja o istorijskom i stilskom raz-
voju jazza sa audio i video ilustracijama bila su redov-
na ali ne i obavezna.
Tokom pet godina postojanja Radionica, kao
predavači i saradnici, smenjivali su se: Vojin Draškoci
(voditelj radionice, kontrabas i drugi instrumenti),
Vladana Marković (vokal), Goran Potić (gitara), Miro-
slav Karlović (udaraljke), Zvonimir Tot (gitara), Ivan
Aleksijević (klavijature), Bojan Zulfikarpašić (klavir),
Vasil Hadžimanov (klavir), Svetolik Jakovljević (audio
i video prezentacija), Mladen Jagušt (dirigent)...
Polaznici Radionica bili su iz svih krajeva Srbije
(tokom pet godina kroz radionice je prošlo više od
stotinu mladih umetnika). Mnogi od njih danas su
značajna imena na ovdašnjoj world music sceni: Filip
Krumes (violina), Đorđe Stijepović (kontrabas), Jasna
Jovićević (saksofon), Ana Vrbaški (glas)...
Po okončanju Radionica, održavani su završni
koncerti u gradovima Srbije i Crne Gore: Subotici (Mu-
zička škola), Novom Sadu (Muzička akademija), Beo-
gradu (Bitef teatar, Galerija fresaka), Kragujevcu
(Gimnazija), Prištini (Boro i Ramiz), Podgorici (Dom
omladine), Kotoru (Muzička škola), Prizrenu, Som-
boru (Pozorište)... Neki zvučni materijali su objavljeni.
Za nas je značajan podatak da je oktobra 1998.
godine u Centru za kulturu i sport Šumice organizo-
vana radionica pod nazivom World music studio za
likovnim, književnim, muzič-

kim, slikarskim, teatarskim i
drugim radionicima), tokom
zimskog i letnjeg školskog ras-
pusta. Najčešće su održavane
u Ečkoj i u staklenom paviljo-
nu Zoo-vrta na Paliću. Pola-
znici radionica birani su putem
konkursa. Kandidati su morali
da ispunjavaju sledeće uslove:
da su starosti od 15 do 25 go-
dina i da prilože snimak sa iz-
vedbom jedne klasične i jedne
džez ili kompozicije drugog
žanra. Bila je otvorena moguć-
nost da je kandidat samouk ali
da dobro vlada instrumentom.
124
za muzičare klasičnog obrazovanja na kojoj su polaz- zovanih do autodidakta, sa osnovnim preduslovom da
nici mogli da se upoznaju sa osnovama improvizacije vladaju jednim instrumentom i da su muzički pismeni.
pop, rock, jazz i folk muzike. Radionica je obuhvatala ceo stvaralački proces od pi-
sanja kompozicija, orkestracije do postavljanja muzike
Gotovo u isto vreme kada su organizovane sa orkestrom, javnih nastupa sa tako nastalim prog-
Jazz radionice Mališe Draškocija, organizovane su i ramom do audio snimanja materijala koji je zabeležen
Radionice nove muzike Borisa Kovača. na CD-u. Moto Kovačevog pristupa edukaciji mladih
Radionica nove muzike je nastala 1996. go- muzičara bio je: Samo polazeći od sebe i svojih indi-
dine na osnovu koncepta i pod vođstvom kompozitora vidualnih sklonosti, afiniteta i potencijala možemo
i instrumentaliste Borisa Kovača, i njen rad je trajao pronaći adekvatno, vlastito mesto u svetu umetnosti.
sa prekidima do 1999. godine, kada je kao finalni pro- Sjajan uspeh nekoliko koncertnih nastupa,
izvod objavljen album sa autorskom muzikom ansam- odlična recepcija snimljenog CD-a kao i činjenica da
bla Silencio! koji su činili desetoro pripadnika Radi- su Miloš Matić i Ištvan Čik izrasli u vrhunske izvođače
onice. Ansambl je imao nekoliko koncerata, uključu- (Matić je i sjajan kompozitor) nove, jazz i world muzi-
jući i nastup na prvom Festivalu nove muzike Inter- ke, da je Ivan Burka među najboljim klasičnim perku-
zone u Novom Sadu 1997. godine. Muzika ovog an- sionistima u Vojvodini, da je Voja Malešev frontmen
sambla sadrži elemente improvizovane, tradicionalne grupe Drum'n Zez, da Ana Vrbaški svoj nesvakidašnji
i klasične muzike sa jakom crtom teatralnog u sebi umetnički izraz ispoljava sa sastavom Alice in Won-
(kasnije je upotrebljena za slovenačko pozorište). [58] derBand, da je Srđan Beronja, koji se godinama usa-
Finansijer Radionice bio je Fond za otvoreno vršavao u Indiji, odličan svirač na tarabuku i indijskoj
društvo. Organizovana je jednom nedeljno uz indivi- tabli, a da su i ostali nastavili da se na ovaj ili onaj na-
dualni mentorski rad sa autorima kompozicija. Stalni čin bave umetnošću - govori o izvanrednom uspehu
saradnik Borisa Kovača bila je kompozitorka Nineta ove Radionice koja je pokazala da alternativni oblici
Avramović, uz više gostiju koji su održali po jednu edukacije bazirane na hermeneutičkom pristupu, mul-
radionicu (među kojima kompozitor Erne Kiraly, mul- tidisciplinarnoj metodi i neposrednom odnosu prema
tiinstrumentalista Papa Nik, perkusionista Jim Mene- polaznicima i njihovim stvaralačkim potencijalima
ses, likovni umetnik Igor Antić i drugi). donosi neuporedivo vrednije rezultate od oveštalih
Metod Radionice je bio baziran na sledećem: školskih pristupa. [59]
1. Upoznavanje učesnika sa aktuelnim muzič- Na omotu albuma Silencio!: Radionica Nove
kim stvaralaštvom, uzimajući u obzir sve releventne muzike Borisa Kovača, koji je objavljen 1999. godine,
pojavne oblike savremene muzike: od striktno kom- vođa projekta Boris Kovač, i umetnički direktor festi-
ponovane do strukturalne improvizacije. vala Ring Ring Bojan Đorđević, izneli su svoje sudove
2. Bavljenje individualnim kreativnim aspi- o Radionici i albumu kao njenom produktu:
racijama svakog učesnika Radionice - bilo ih je dese- Odabravši pet školovanih i pet muzičara au-
tak, što srednjoškolaca što studenata, od školski obra- todidakta, sa verom u jedan sasvim nestandardan
125
lepše, pritom se dobro zabavljaju, ne plašeći
se zalaženja u eksperimentalne ali i u profa-
ne forme. (Bojan Đorđević) [61]
Članovi ansambla Silencio! bili su:

Boris Kovač - saksofon & dirigent, Miloš Ma-
tić - kontrabas, Srđan Beronja - perkusije,
Ana Vrbaški - alt, Vojislav Malešev - tenor,
Svetlana Vuković - violina, Ivan Burka - viola,
Marius Tomić - violončelo, Ištvan Čik – bub-
njevi i Stevan Radojević - akustična gitara.
Saradnici Radionice nove muzike bi-
li su: Nineta Avramović, Veljko Nikolić-Papa
Nik, Jim Meneses, Erne Kiraly, Aleksandar
Obradović, Miloš Mitić i Igor Antić.
koncept edukacije, koji polazi od pojedinač-

nog-ličnog iskustva a ne od velike umetničke
nauke i baštine, upustio sam se u avanturu
čiji su tok i rezultati bili iznenađenje čak i za
mene koji sam sve to vodio i usmeravao. Nai-
me, desetak mladih ljudi (niko stariji od 22
godine) gladnih informacija, znanja, kreativ-
nosti, iskoristili su priliku koja im je ukazana
i poneseni mogućnošću jednog drugačijeg -
slobodnog i uzbudljivog sveta, vinuli su se ka
visokim stvaralačkim sferama. Koliko je ko
od njih na tim visinama umeo da poleti pro-
ceniće slušaoci ovog diska koji predstavlja
finalni produkt našeg 15-mesečnog procesa
rada. Za mene je ovaj projekat izuzetno us-
peo jer sam pošavši od svakog pojedinca išao
prema muzici i nazad i na taj način, kao od-
govor, dobio, verujem, maksimum njihovih
aktuelnih stvaralačkih potencijala. Jer jedino ako po- KONCERTNE AKTIVNOSTI U
đemo od razumevanja Sebe možemo pronaći mesto ETNOGRAFSKOM MUZEJU
koje nam, u velikom svetu Umetnosti, pripada. (Boris U DRUGOJ POLOVINI 1990-IH GODINA
Kovač) [60]
Dok se poslednjih desetak godina umetnici
Pasioniranom pratiocu Nove, drugačije mu- gotovo nadmetaju ko će organizovati spektakularniji i
zike često prođe kroz glavu pitanje: „Ima li ova mu- glamurozniji koncert u Centru Sava ili na otvorenom
zika budućnost ili ćemo se utopiti u muziku koja pro- (Sanja Ilić, Slobodan Trkulja, Bilja Krstić, Bora Dugić,
daje milione diskova?” I još češće: „Da li su mladi Vasilisa...), sa što više izvođača iz zemlje i inostranstva
muzičari zainteresovani za istraživanje?” Iako je od- (broj muzičara u spektaklima se neizostavno naglaša-
govor najčešće optimističan, svaki orkestar mladih va uz napomenu da su tako zahtevni koncerti neispla-
ljudi i njihov zanimljiv album podignu raspoloženje. tivi i da troškovi organizacije znatno premašuju pri-
Ako još znate kako su se razvijali i odakle su stigli i hode!), u atrijumu Etnografskog muzeja u Beogra-
dokle mogu ići, to je već razlog za veselje. „Silencio!“ du od 2000. godine je broj održanih koncerata sveden
su i za naše i za svetske uslove neobična pojava. Uvek na zanemarljiv. Ovaj prostor očito je postao nezanim-
zainteresovani da čuju novo i neistraženo, napredo- ljiv, dok je 1990-ih godina u ovom i sličnim manjim
vali su veoma brzo. Dobri svirači, spremni da lagod- prostorima i klubovima u Beogradu, održano na sto-
no izvedu kompozicije različitih autora. Još bitnije, tine koncerata i snimljeno je više živih nastupa, od ko-
spremni da se upuste u rizik komponovanja i to iz- jih su mnogi dobili status antologijskih, poput albuma
nesu pred ostale, ne plašeći se poređenja sa poznati- Miloša Petrovića, sastava Izvor, Balkan Music Club-a,
jim autorima i uzorima, čija dela već izvode. I još Ansambla Pachamama...
126
sijom institucije, ali i mnogo šire: cilj je bio omogući-
ti prostor za mlade školovane muzičare, ali i druge
talentovane amatere i sve one koji su zaista imali šta
da kažu u muzičkom smislu.
Nikako nam nije bila jasna činjenica da u
tako jednom velikom gradu nema dovoljno prostora
gde bi muzičari javno iskazivali svoje vrednosti, od-
nosno da prostora zapravo i ima, ali da su organi-
zaciono-tehnički zahtevi na drugim mestima bili pre-
više zahtevni. Zbog toga su mnogi umetnici i njihova
verna publika osetili zov mesta koje odiše otvorenoš-
ću i iskrenošću. Dobra lokacija u centru grada, ne-
formalna atmosfera, sjajna akustika atrijumskog
prostora, druženje publike s muzičarima i gostoprim-
stvo Etnografskog muzeja su bili aduti na koje smo
računali. Koncerti su se nadovezivali na izložbe, film-
ske projekcije i slična dešavanja. Zarada od konce-
rata nikada nije prelazila iznose koji nisu mogli da
se po njihovom završetku potroše u klubu Muzeja ili
kafani (uz druženje domaćina, publike i muzičara),
ali je zato i taj neveliki novac bio dovoljan da se po-
krivaju troškovi organizacije i da se održavaju aktiv-
nosti ne ugrožavajući na bilo koji način budžet Etno-
grafskog muzeja u toku dužeg niza godina. Sem toga,
uvek je bilo mogućnosti za razvijanje publiciteta, pa
čak i za plaćene novinske oglase. [62]
Saša Srećković je tih devedesetih godina bio
zadužen za odnose sa javnošću i organizaciju gotovo
svih javnih manifestacija Etnografskog muzeja.
Organizaciju sam nastavio da radim i posle
2000. godine, mada sada uglavnom samo još film-
skih aktivnosti i „Međunarodnog festivala etnološ-
kog filma”. Koncertne aktivnosti su nastavile da se
povremeno održavaju i posle ovog perioda (prevas-
hodno nastupi muzičkih škola u Beogradu), ali su
postepeno zamirale od 2005. godine. Uz svest da ću
se neminovno o nekoga ogrešiti tako što ga neću po-
menuti, ovde ću evocirati uspomene na jedan broj ne-
zaboravnih koncerata sledećih umetnika i sastava:
- Tradicionalna muzika Srbije i Balkana:
Moba, Belo platno, Pavle Aksentijević, Kolo, Izvor,
Iskon…
- Ethno-jazz i world music: Miloš Petrović,
Balkan Music Club, Ognjen i prijatelji, Institute, Ha-
zari, Feliks Lajko, Neša Petrović i Campus Caravan,
Danilo Grujičić, Nikola Samardžić, Dejan Pavlović,
Etnografski muzej u Beogradu je tokom druge Stiv Mirković i dr.
polovine 1990-ih godina bio domaćin dugog niza kul- - Popularna muzika naroda sveta: serija kon-
turnih događaja, koji su i danas ostali u sećanju. Go- cerata Ansambla Pachamama, nastupi grupa latino-
tovo svakodnevna dešavanja učinila su atrijum Muze- američkih Indiosa koji su u to vreme dolazili u Beo-
ja svojevrsnim kultnim mestom u to vreme. Ti progra- grad, So Sabi, Huliot, Duende, Tango Nova i dr.
mi su obeležili čitav jedan period u radu muzeja i - Klasična muzika inspirisana folklorom:
sličnih kulturnih ustanova, inače neveseo period u Vesna Opsenica, Aneta Ilić…
društveno-političkom okruženju. Raznovrsna kultur- - Gostovanja muzičara iz inostranstva (pome-
na publika doživljavala je tada Etnografski muzej kao nućemo nastupe instrumentalista indijske klasične
svojevrsno duhovno utočiste. Koncertne aktivnosti muzike Sanđeju Guhija i Udaju Mazumdara sa Milo-
Etnografskog muzeja započele su zapravo još formi- šem Petrovićem i Papa Nikom 1997. godine)
ranjem muzejske prosvetno-pedagoške službe 1960- - Uz koncerte, u pojedinim prilikama održa-
ih godina. Poseban zamah ove aktivnosti su dobile vale su se i otvorene muzičke radionice, poput krea-
počev od proleća 1995. godine, kada je započela se- tivnih programa grupe Institute i sl.
rija muzičkih nastupa inspirisanih tradicionalnim mo- Teško je izdvojiti neki događaj između mnogo
tivima tada sve popularnije tzv. etno muzike. Svakako drugih, uzbudljivih, ali pomenuću nezaboravne kon-
da su programi u velikoj meri planirani u skladu s certne trenutke, pa uz nezvanični muzički program
programskom orijentacijom i pretpostavljenom mi- koji se nastavljao kasnije u klubu Etnografskog mu-
128
zeja, a koji nam je priredio hor „San Tarcisio” iz Ve-
necuele 1996. godine. [63]
Srećković ističe da su u organizaciji koncert-
nih aktivnosti tokom devedesetih nesebično pomogli
i brojni saradnici, i dodaje: Koristim ovu priliku da
se svim ovim ljudima još jednom zahvalim za lepe
zajedničke dane kada smo uživali u dobroj muzici i
ostalim programima u Etnografskom muzeju. [64]
UTICAJI
Iz razgovora sa više ovdašnjih world music

umetnika, možemo da (grubo) zaključimo koje mu-
zike su bile podsticaj i uticale na njihov rad tokom
1980-ih i 1990-ih godina.
Pre svega to je diskografska kuća ECM iz
Minhena. Uspeh ECM etikete koja je postala najbit-
nije obeležje u svetu za jazz i new music (tzv. ECM
zvuk) se pripisuje umetničkoj viziji njenog osnivača
Manfreda Eichera u kojoj estetske vrednosti imaju
prednost u odnosu na komercijalne. Između ostalog,
Eicher je zaslužan za predstavljanje muzičara zapad-
njačkoj publici kao što su bandoneonist Dino Saluzzi,
indijski violinista Shankar, brazilski gitarista i klavi-
rista Egberto Gismonti, libanski udista Rabih Abou-
Khalil, brazilski perkusionista Naná Vasconcelos,
tunižanski udista Anouar Brahem i dr. Solo pijano
snimci Jarretta i snimci grupe Cordona (Don Cherry,
Nana Vasconcelos i Collin Wolcott), prema mnogim
kritičarima spadaju u sam vrh jazz muzike druge
polovine XX veka, koji su poslužili kao nadahnuće
izdanjima u periodu nastanka New Age i world music
žanrova. Podsticaj nastanku world music ostvarenja
širom sveta pružio je i norveški saksofonista Jan Gar-
barek koji pod ECM etiketom započinje saradnju sa
indijskim i pakistanskim muzičarima kao što su Tri-
lok Gurtu, Zakir Hussain, Hariprasad Chaurasia i Us-
tad Fateh Ali Khan. puna vedrine alpskog duha, duhovita, razigrana i or-
Uticaju ECM zvuka pridružuju se i neki rani ganska, jer se nikakvi folklorni obrasci nisu mogli
radovi Brian Eno i David Byrne, odnosno njegovog prepoznati, bila je podsticajna za rad Borisa Kovača.
sastava Talking Heads. Hvaljena sinteza nezapad- Ploča „Begnagrada” iz 1982. godine i danas „zvuči”
njačke muzike i techno ritmike na albumu My Life in kao remek delo, ističe Bojan Đorđević.
the Bush of Ghosts koji je objavljen 1981. godine, na- Televizijska emisija Izvorni folklor i džez, re-
stavak je koncepta koji je započeo Talking Heads ditelja Ratka Ilića, sa snimkom koncerta sastava Lale
1979. godine albumom Fear of Music. I zimbra, koja Kovačeva koja je proizvedena i emitovana 1985. go-
otvara album Fear of Music, je kvaziurođenička pes- dine na Televiziji Beograd, snažno je nadahnula i po-
ma, zasnovana na izmišljenom jeziku i njegovoj rit- krenula ovdašnje umetnike. Njen značaj je i u tome
mičnosti, slavna poema nastala 1918. godine u krugu što se usprotivila predrasudama prisutnim kod aka-
originalnih dadaista u Cirihu – ova fascinacija nju- demskih muzičara da su spojevi jazza i folklora ne-
jorškog kruga art-rock muzičara zvucima drugih primereni i da predstavljaju skrnavljenje jazza.
kultura bila je nova granica za muzičke pionire, a iz Kompozitor Vojislav Voki Kostić polovinom
toga je potom nastao world music trend. [65] Treba 1980-ih godina stvara petnaest sati muzike nadahnu-
pomenuti i projekat Fourth World: Possible Musics te tradicionalnom muzikom za seriju Vuk Karadžić
(Vol. 1) koji je nastao pre antologijskog My Life..., koji (TV Beograd, 1987) reditelja Đorđa Kadijevića uz an-
je Eno realizovao sa trubačem Jon Hassell-om. gažovanje vrhunskih umetnika Bore Dugića, Dobri-
Kada su u pitanju uticaji koji su do- voja Todorovića, Paganki i drugih.
lazili sa prostora bivše Jugoslavije, pomenućemo slo- Na nastanak ovdašnje world music scene, na
venački sastav Begnagrad koji je prvi na prostorima umetnike i publiku uticala je i muzika za world
nekada zajedničke države stvarao muziku koja se da- film. [66]
nas svrstava pod world. Njihova muzika, koja je još Goran Bregović je 1988. godine bio autor mu-
od kraja 1970-ih izmicala svim žanrovskim odredni- zike i obradio je tradicionale za film Emira Kusturice
cama, sa dosta elemenata slovenačkog folklora, pre- Dom za vešanje (LP je objavljen za Diskoton). S obzi-
129
rom da je film postigao veliki uspeh, i muzika za ovo Nakon saradnje sa Anastasijom, profesor
ostvarenje je bila u centru pažnje javnosti, baš kao i Dragan Dautovski je oformio osmočlanu grupu DD
potonji Kusturičini filmovi i Bregovićeva muzika za Sintezis koja je postigla zavidan uspeh na evropskim
njih: Arizona Dream (1993) i Podzemlje (1995) – prostorima u svetu world music. Ovaj sastav je od svog
ovaj poslednji je naročito popularizovao i afirmisao nastanka 1995. godine, dosta učinio na afirmativnom
trubačke orkestre iz Srbije. planu na čitavom ex-Yu prostoru. Mnogi sastavi u
Globalni uspesi filmova tokom 1990-ih godi- ovom regionu bili su podstaknuti prepoznatljivom
na Kraljevi mamba i Buena Vista Social Club uticali muzikom Sintezisa koja i danas obiluje snažnim emo-
su na osnivanje niza latino bendova, plesnih škola i cijama sa primesom melanholije i nostalgije za ira-
pojavu salsa klubova i manifestacija u Srbiji. cionalnim vremenom i prostorom u kojima se smenju-
Poput srpskog filma Dom za vešanje, i maju životne priče i situacije koje, očigledno, dotiču i
kedonski film Pre kiše, reditelja Milča Mančevskog, umetnike i slušaoce. Sam naziv Sintezis za koji je, svo-
koji je u Veneciji dobio Zlatnog lava 1994. godine, za jevremeno Dragan Dautovski rekao da simbolizuje
muzičku podlogu je imao vrhunsko ostvarenje. Autor spoj makedonskog folklora i svetskih muzičkih tren-
muzike je sastav Anastasija, koji je osnovan 1990. go- dova, bio je najava da će mnogi muzičari koji su se
dine u Skoplju. Njihova muzika je kombinacija ele- bavili džezom, popom ili rokom u svoje stvaralaštvo
menata vizantijske i pravoslavne muzike sa onim što uključiti i motive iz tradicionalne muzike. Naravno,
se popularno karakteriše kao balkanska etnička muzi- nekima je to uspelo, a nekima ne.
ka sa vokalima koji su najbliži crkvenoslovenskom
pojanju. Dodatnu karakteristiku predstavlja spoj tra-
dicionalnih instrumenata (kavali, gajde, tapani i dru-
gi), sa jedne, i modernih tehnologija (računari, sinte- MUZIKA KOJA DOLAZI: NOVA SCENA I
zatori, sempleri i drugo) sa druge strane. Njihovo de- NOVA ENERGIJA OD KRAJA 1990-IH
lovanje je usko povezano sa njima vrlo srodnom mu-
zičkom grupom Mizar (Goran Trajkovski, pevač Ana-
stasije, u jednom periodu bio je član Mizara).
Iako se muzika grupe Mizar (sastav je osno- Krajem devedesetih godina u Srbiji je osno-
van 1983. godine u Skoplju), najčešće svrstava pod vano i započinje sa radom više desetina sastava world
rok, kroz njihov zvuk se provlače motivi makedonske music usmerenja sa stvaralaštvom u okviru više pod-
tradicionalne muzike i vizantijske muzike u dosta žanrova – od neotradicionalnih (urbanih) pevačkih
mračnoj atmosferi. Mizar je zahvaljujući svom auten- družina (Grupa Svetlane Spajić, Braća Teofilovići…) i
tičnom stvaralaštvu ostavio snažan uticaj na sastave neotradicionalnih sastava koji izvode, istražuju i re-
u Srbiji i regionu. konstruišu tradicionalnu muziku Balkana uz upotrebu
130
tradicionalnih muzičkih instrumenata (Pavle Aksen-
tijević i grupa Zapis, Belo platno, Izvor, Kulin ban…),
preko ethno-jazzz sastava (Vasil Hadžimanov Band,
Eyot, Konzilium...) i fusion sastava koji su po stvara-
laštvu najbliži stilskoj odrednici world music (Mar-
sya, Arhai, Paniks, Tundri, Naked, Lazar Novkov &
Frame Orchestra...), zatim modernih varijacija tipa
folk-rock (Popečitelji), electro-rock (Vrooom), drum
'n' bass (Vrelo), folkstep (Shazalakazoo) do velikih
orkestara sa nešto komercijalnijim etno-pop pristu-
pom, zahtevnom produkcijom, organizovanim scen-
skim nastupom i marketinškom kampanjom po ugle-
du na rad Gorana Bregovića (Sanja Ilić i Balkanika,
Bilja Krstić i Bistrik, Slobodan Trkulja i Balkanopo-
lis...).
Na masovnosti dobijaju i reggae, tango, afro
scena...
Od 2000. godine, osnovano je više festivala
koji opstaju i u svojim programima isključivo pred-
stavljaju world music (npr. Etnofest, Todo Mundo) ili
značajno uk-ljučuju i world music (npr. EXIT, Nišville).
Sve je razvijenija i infrastruktura: deluje ne-
koliko udruženja koja zastupaju interese prevashodno
wold music stvaralaca: World music asocijacija Sr-
bije, Beogradska tango asocijacija, Ring Ring Pro-
motions, Tutti Srbija...
World music asocijacija Srbije od 2010. go-
dine organizuje godišnji Srpski world music samit
koji okuplja muzičare, promotere, muzikologe i sve
ostale koji se interesuju za world music sa ciljem raz-
mene mišljenja, rešavanja problema i dogovora oko
zajedničkog nastupa pred državnim institucijama.
Značajan je sve veći broj radio emisija koje
predstavljaju world music, objavljeno je i nekoliko
publikacija koje se bave pitanjem world music...
Evidentno je da se world music u Srbiji pos-
lednjih desetak godina razvija u više pravaca, da je
scena omasovljena, da su se pojedini sastavi i umet-
nici izdvojili po svom autorsko izrazu i da je kvalitet
prisutan. Vreme će pokazati njihovu i našu istrajnost.
[8] Termin „world beat”, kao i termini „roots” i „world mix”, da-
NAPOMENE: nas su u upotrebi u anglosaksonskom žargonu kao odrednice za
tri podvrste „world music”. „World beat”, (ponekad nazvan i „et-
[1] Intervju sa Borisom Kovačem, magazin „Etnoumlje”, broj 3. hno-pop”) predstavlja skup modernih muzika koje odlikuje prete-
[2] Jovana Papan, „Etno nije opredeljenje”, izvor: žna upotreba električnih i elektronskih instrumenata, pomešanih
www.riznicasrpska.net. ili ne sa zvukovima „akustičkih” instrumenata uzetih iz različitih
[3] Dr Nele Karajlić: „Mi se bavimo turbo folkom”, izvor: kultura. „Roots” označava tradicionalnu ruralnu muziku, muziku
www.novosti.rs. korenova, to jest rodnoga kraja; njegovo današnje, šire značenje,
[4] Do sada je objavljeno više studija na temu odnosa world mu- podrazumeva originalne, nemodernizovane ili nedigitalizovane
sic i „turbo-folka”, pa čitaoce upućujemo na njih. oblike određenog muzičkog žanra. „World mix” ili „world fusi-
Preporučujemo radove: 1) O fenomenu „turbo-folk” kulture, vi- on” pokriva razna međukulturna iskustva muzičkih sinteza, što
še značajnih radova objavila je Ivana Kronja (spisak radova mo- podrazumeva mešanje glasovnih i instrumentalnih tehnika, od-
žete pronaći u katalogu Narodne biblioteke Srbije); 2) J. Miloje- nosno boja zvuka, najrazličitijeg porekla. Ovaj potpravac ne tre-
vić, „Turbo-folk : World music ili postmoderni Vavilon?”, izvor: ba mešati sa „jazz-rock fusion”, koji je nastao u SAD početkom
http://jasminamilojevic.page.tl; 3) I. Nenić, „Popkulturalni pov- 1970-ih godina, zahvaljujući muzičarima kao što su: Miles Da-
ratak tradicije” (odeljak: „Turbo folk i turbo kultura”) u: „Istori- vis, Larry Coryell ili John McLaughlin. Osim toga, postoji i od-
ja umetnosti u Srbiji XX vek“, prvi tom, urednik M. Šuvaković, ređen broj muzičkih postupaka koje je nemoguće razvrstati, jer
Beograd, 2010; se ne uklapaju ni u jednu od tri navedene podvrste. Više o ovome
[5] Autorstvo ovog pojma pripisuje se teksaškom radijskom di- u: Loran Ober, „Muzika drugih”, prevela Ana A. Jovanović, Bi-
džeju i muzičaru Dan Del Santu, mada je ovaj termin bio deli- blioteka XX vek, Beograd, 2007, 117-125.
mično u upotrebi još od 1950-ih godina. [9] Godine 1981, Jon Hassell objavljuje album „Dream Theory
[6] Jack Bishop, „Kako zvuči world music? World beat - identi- in Malaya: Fourth World”-Vol. 2.
tet i autentičnost” (prevod: Đorđe Tomić), magazin „Etnoumlje”, [10] Navodimo jedan zanimljiv podatak. Tokom 1930-ih godina,
dvobroj 13/14. u Srbiji je delovalo nekoliko jazz orkestara. Među njima, „1933.
[7] Vidi prikaz o sastavu „Ancient Future”, magazin Etnoumlje, godine u Petrovcu na Mlavi je osnovan jazz orkestar, koji je po-
broj 4. red tamburaških instrumenata, violine, flaute i harmonike, imao
131
[31] Isto.
[32] Isto.
[33] Iz promotivnog materijala za koncert „Instituta” u Drugom
novom klubu SKC-a, koji je održan 2. novembra 1984.
[34] Prikaz rada i opusa Nenada Jelića, autorke Ivane Komadine,
koji je objavljen u ovoj publikaciji, u odeljku „L2: Trideset sas-
tava i umetnika”.
[35] Viši o ovom albumu vidi u ovoj publikaciji, u odeljku „Lista
3: Trideset esencijalnih world music albuma”.
[36] Zoran Erić, „Onome ko leti ne trebaju krila”, intervju sa Mi-
lošem Petrovićem, časopis „Novi zvuk”, br. 13, 1999.
[37] Intervju sa Milošem Petrovićem, magazin „Etnoumlje”, dvo-
broj 9/10.
[38] Zorica Premate, „Ukras kao simptom autentičnosti, poetika
Miloša Petrovića”, časopis „Koraci”, sveska 7-8, Kragujevac,
2007, str. 179.
[39] Viši o ovom albumu vidi u ovoj publikaciji, u odeljku „L3:
Trideset esencijalnih world music albuma”
[40] Iz razgovora autora sa Milošem Petrovićem koji je vođen 3.
novembra 2009. u Beogradu.
[41] Prepiska autora sa Dragomirom Milenkovićem, 22. jun 2012.
[42] Razgovor autora sa Dragomirom Milenkovićem, 31. 10. 2009.
[43] Isto.
[44] Prepiska autora sa Nešom Petrovićem, 2. februar 2012.
[45] „Jazzbina” je bio kultni jazz klub u Beogradu, koji je radio
u vreme najveće krize i inflacije kod nas, od februara 1993. do
kraja 1994. godine. Ostao je upamćen po gostovanju preko dve
stotine istaknutih jazz muzičara (Allan Parker iz SAD, Stjepko
Gut, Peter Mihelich, Jovan Miković...). „Jazzbina” je bio i knji-
ževni klub i antikvarnica i mesto za gradske žurke i zabave, au-
kcije slika, galerija u kojoj je izlagalo preko pedeset naših naj-
većih umetnika, slikara i vajara. Ovaj klub su osmislili i vodili
Nikola Caranović (dan) i Marin Krešić (noćni program).
[46] Prepiska autora sa Nešom Petrovićem, 2. februar 2012.
[47] Razgovor sa Vladom Maričićem, emisija „Džez scena”,
čak i frulu (kakva specifičnost u jazz istoriji)”. Mihailo Blam, Drugi program Radio Beograda, 25. jun 2011.
„Jazz u Srbiji 1927-1944”, Beograd, 2011, 29. [48] Isto.
[11] U ovoj publikaciji, o ethno-jazzu u Srbiji pročitajte rad [49] „Vojvođanski orfej”, autor: Vojislav Pantić, Evropljanin, 2.
Vojislava Pantića (od 78. do 85. str.), dok o muzikama Latinske mart 1999.
Amerike pročitajte rad Olivera Đorđevića (od 142. do 149. str.). [50] Igor Mihaljević, stanisaj.blog.hr, post je objavljen 14. decem-
[12] Vidi rad Marije Vitas u ovoj publikaciji (od 86. do 91. str.). bra 2005.
[13] Predrag Milanović, „Balkan Impressions”, magazin „Etno- [51] Prepiska autora sa Vladimirom Nikićem, jul 2012.
umlje”, dvobroji 9/10, 11/12. [52] „Dobra vila iz mladosti”, autor: Milorad Pavlović, „Blic”,
[14] Intervju sa Branislavom Lalom Kovačevim, magazin „Etno- 21. avgust 2003.
umlje”, dvobroj 11/12. [53] Intervju sa Miroslavom Tadićem, autor: Oliver Đorđević,
[15] Razgovor autora sa Borisom Kovačem koji je vođen 6. de- magazin „Etnoumlje”, dvobroj 17/18.
cembra 2010. u Bukovcu. [54] Prepiska autora sa Dušanom Bogdanovićem, septembar 2011.
[16] Intervju sa Stevanom Kovačem Tikmajerom, autor: Adrian [55] Intervju sa Miroslavom Tadićem, autor: Oliver Đorđević,
Kranjčević, časopis „Nova misao”, Novi Sad, broj 12, 2008. magazin „Etnoumlje”, dvobroj 17/18.
[17] Razgovor autora sa Borisom Kovačem koji je vođen 6. [56] Prepiska autora sa Dušanom Bogdanovićem, septembar 2011.
decembra 2010. u Bukovcu. [57] Radionice, korak u budućnost, autorka: Nela Skenderović,
[18] Prepiska autora sa Stevanom Kovačem Tikmajerom, 2. feb- Žig, Subotica, broj 62, 18. januar 1997.
ruar 2012. [58] Prepiska priređivača sa Borisom Kovačem, 7. novembar 2011.
[19] Razgovor autora sa Borisom Kovačem koji je vođen 6. de- [59] Na osnovu prepiske priređivača sa Borisom Kovačem i
cembra 2010. u Bukovcu. Srđanom Beronjom, tokom novembra 2011.
[20] Prepiska autora sa Stevanom Kovačem Tikmajerom, 2. feb- [60] Tekst sa omota albuma „Silencio!” (Kachara, 1998)
ruar 2012. [61] Isto.
[21] Razgovor autora sa Borisom Kovačem koji je vođen 6. de- [62] Prepiska autora sa Sašom Srećkovićem, višim kustosom
cembra 2010. u Bukovcu. Etnografskog muzeja u Beogradu, januar 2012.
[22] Isto. [63] Isto.
[23] Intervju sa Stevanom Kovačem Tikmajerom, autor: Adrian [64] Isto.
Kranjčević, časopis „Nova misao”, Novi Sad, broj 12, 2008. [65] „My Life in the Bush of Ghosts”, autor: Dragan Ambrozić,
[24] Iz razgovora autora sa Borisom Kovačem koji je vođen 6. izvor: www.popboks.com
decembra 2010. u Bukovcu. [66] Ako reč „music” zamenimo sa „cinema”, pridajući tome ne-
[25] Prepiska autora sa Stevanom Kovačem Tikmajerom, 2. feb- ke temeljne i konceptualne ideje koje važe za „world music”, vi-
ruar 2012. dećemo da u oblasti filma taj termin zvanično ne postoji. Narav-
[26] Iz razgovora autora sa Borisom Kovačem koji je vođen 6. no, „world cinema“ u tom smislu ne postoji iz nekih vrlo očigled-
decembra 2010. u Bukovcu. nih razloga. Ipak, postoji jasno uočljiv savremeni filmski feno-
[27] Prikaz albuma „Ritual Nova”, objavljen u ovoj publikaciji, men, donekle sličan „world music”. Jedna od mogućih definicija
autor Uroš Smiljanić. kategorije „world cinema“ je da predstavlja filmove režisera iz
[28] Prepiska priređivača sa Kristinom Stojković, 13. januar 2012. zemalja u razvoju i filmove izvan uobičajenih žanrova i nezavi-
[29] Isto. snim od tržišnih preokupacija. (Više: Teresa Hoefert de Turéga-
[30] Intervju sa Branislavom Lalom Kovačevim, magazin „Etno- no, „Transnational Cinematic Flows: World Cinema as World
umlje”, dvobroj 11/12. Music?”), izvor: www.web.mit.edu
132

Istorija World Music U Srbiji PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Istorija World Music U Srbiji PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Odlomak iz publikacije World Music u Srbiji : prvih 30 godina / cetvorobroj magazina Etnoumlje 19-22 (2012.

vim radom, koji je plod dosadaš-

ŠTA STAVITI POD WORLD MUSIC

Kada je reč o bluesu, jazzu ili ro-

LALA KOVAČEV: Napravio sam

BORIS KOVAČ: Osim

BORIS KOVAČ: Taj moj album prvenac je

Voki Kostić je Kovačevu

LALA KOVAČEV: Sada je

NOVA BALKANSKA MUZIKA – da Nešu Petrovića, Lajka Feliksa, Vladimira Nikića,

DRAGOMIR MILENKOVIĆ: Prva postava

Dok su Hazari početkom 1990-ih godina bili

Devedesetih godina je bilo puno entuzijazma,

Album prvenac, zapaljiva

Kada se violinista i citraš Feliks Lajko pred-

krajeva, ali i da dobijemo odlične kritike koje su u to

U periodu od 1997. do 1999. godine Nikić je

Balkan Music Club, polovinom 1990-ih

mirao je i magistrirao kompoziciju na Muzičkoj aka- BOGDANOVIĆ I TADIĆ

Saradnja između mentora Draškocija, i Bog-

TADIĆ: Mališa je osmislio veoma zanimljiv

likovnim, književnim, muzič-

Članovi ansambla Silencio! bili su:

koncept edukacije, koji polazi od pojedinač-

Iz razgovora sa više ovdašnjih world music

You might also like