Crna slačica

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Crna slačica (Brassica nigra) je jednogodišnja biljka iz familije kupusa
(Brassicaceae), visoka do 1 m. Cveta sitnim žutim cvetovima od maja do Crna slačica
avgusta. Crna slačica je široko gajena kao industrijska i lekovita biljka. Osim
imena crna slačica, postoje i druga narodna imena: mustarda, senf, ardalj,
gorušica, ognjica, muštarda, muštar, hardan itd.

Slačica se gaji, a raste i divlja i poludivlja bezmalo po celoj Zemljinoj kugli.

Gaji se u znatnim količinama, naročito u Holandiji, Indiji, državama bivšeg
SSSR-a, SAD, Italiji, Nemačkoj, Francuskoj.

Sadržaj/Садржај
Uslovi uzgoja
Proizvodi od slačice
Seme
Brašno
Slačično etarsko ulje
Naučna klasifikacija
Ostali proizvodi Carstvo: Plantae
Divizija: Magnoliophyta
Sastav
Razred: Magnoliopsida
Upotreba slačice
Red: Brassicales
Literatura
Porodica: Brassicaceae
Rod: Brassica
Dvojni naziv
Uslovi uzgoja Brassica nigra
Slačica traži humoznu, dobru, sitnu, laku zemlju preko zime uzoranu i položaj (L.) Koch.
dobro zaštićen od hladnih vetrova. Neposredno đubrenje stajskim đubretom nije
preporučljivo. Najbolja je zemlja u staroj snazi, posle krompira i drugih okopavina. Može se na hektar zemlje baciti do 600 kg
superfosfata ili do 200 kg šalitre.

Seje se rano u proleće ili već krajem zime ako je vreme pogodno. Setva, obrada i sve ostalo je kao za uljanu repicu. Seje se oko 10 kg
na hektar na rastojanju od 30 x 30 cm. Klijavost semena traje 3—5 godina i iznosi oko 85 %. Sumporna đubriva (gips) povećavaju
procenat sumpornog heterozida.

Žanje se u leto dok je stabljika još zelena, kad lišće počne opadati i kad ljuske požute, a seme u donjim ljuskama postane mrko. Žanje
se noću, za rose da se seme ne bi omlatilo. Snopići se ostave 10—15 dana u krstinama i kamarama da se osuše i zatim vrše ili mlati
kao pasulj. Svaka ljuska ima desetak zrna. S jednog hektara se dobija oko 1.000 kg semena. Seme se osuši na tavanu kao žito i često
lopata da se ne bi upalilo, dok se potpuno ne osuši.

Proizvodi od slačice
Seme
Zrelo i osušeno seme slačice je okruglasto, mrkocrveno, sitno, u prečniku svega 1—1,6 mm veliko. Lupom se vidi kako je veoma
fino i pravilno mrežasto-jamasto naborano. Na preseku semena vidi se lupom žuto-zelenkasta uljasta klica sa dva velika kotiledona
savijena jedan oko drugog kao oluci. U otvoru ovog oluka vidi se obrnut, valjkast, povijen korenak. U vodi seme postaje sluzavo i
sklisko i mrežasti nabori iščeznu, jerepisperm jako nabubri usled velike količinesluzi.

Slačično seme je bez mirisa. Međutim, kad se žvaće, ukusa je u početku uljastog, nagorkog i nakiselog, a zatim je ukusa i mirisa vrlo
ljutog, peče, guši i pali. Taj isti ljuti miris oseti se kad se seme u prah stuca i pokvasi vodomslačično
( ulje, alil-izo-sulfocijanid).

Brašno
Kad se slačično brašno (samleveno seme) pokvasi vodom, mora otpuštati vrlo ljut miris koji izaziva suze. Ovaj miris se ne može
javiti ako prašak (ili seme) prelijemo ključalom vodom, kiselinom, bazama ili alkoholom, jer tada enzim mirozin ne može delovati,
ne može doći do hidrolize sinigrozida.

Slačično brašno iz koga je etrom ili petroletrom odstranjeno masno ulje ima beličastu boju, bolje se čuva jer se ne užeže i aktivnije je.
Kad se prokuva 1 g slačičnog brašna u 50 cm³ vode i filtruje, tečnost, kad se ohladi, ne sme poplaviti s jodnim rastvorom (skrob).
Slačično seme mora dati najmanje 0,7% alil-izo-sulfocijanida.

Slačično etarsko ulje

Ovo etarsko ulje je vrlo efikasno i energično antiseptično i paraziticidno sredstvo, ali je opasno, te u rukama nestručnjaka može
izazvati teška trovanja, pa čak i smrt!

Prema tome, slačično etarsko ulje ne postoji u semenu slobodno, kao što je to slučaj s većinom drugih etarskih ulja u bilju, nego je
vezano u obliku heterozida rastvorenog u svim ćelijama koje ne sadrže enzima mirozina. Zato se hidroliza i oslobođavanje ulja ne
mogu odigrati u netaknutom semenu, jer su mirozin i sinigrozid lokalizovani u različitim, odvojenim ćelijama. Etarsko ulje se dobija
destilacijom iz semena, koje je prethodno samleveno i ceđenjem pod pritiskom oslobođeno masnog ulja, a zatim macerovano u
hladnoj vodi! Ovo ulje je bezbojna ili žućkasta, bistra tečnost, ljutog i prodornog mirisa, izaziva suzenje, jako draži sluzokožu, koža
pocrveni i javljaju se plikovi, pa čak i rane; ukusa je vrlo ljutog. Rastvara se u alkoholu i etru, malo u vodi; u vodenom rastvoru se
brzo raspada.

Zbog toga se ovo ulje u apotekama drži pod ključem i izdaje se samo na lekarski recept. U apotekama i u farmaceutskoj industriji od
slačičnog ulja se spravlja velik broj raznih lekova, ali se oni smeju upotrebiti jedino i isključivo po savetu lekara. Upotreba na svoju
ruku, nestručno i neznalački, često izaziva neželjene posledice koje se, ako bolesnik preživi, teško leče. Od 4 grama slačičnog ulja
zec ugine za nepuna dva sata, a od 15 grama za svega 15 minuta. Aktivni sastojak slačičnog etarskog ulja (alilizo-tiocijanid) ima mali
molekul i zbog toga brzo prodire u sve organe, a izlučuje se preko pluća i mokraćom.

Antibakterijska moć slačičnog etarskog ulja je vrlo velika. Otud opravdana upotreba tzv. senfa ili mustarda kao začina i dodatka uz
mnoga jela, osobito slana. Ljutina slačice deluje, dakle, preventivno.

Ostali proizvodi
Slačični špiritus spravlja se u apotekama. To je najčešće 1% ili 2% rastvor slačičnog etarskog ulja u čistom (ili 80—90%-nom)
alkoholu. Može se upotrebljavati, ali samo spolja umesto slačične karte i obloga, ali vrlo oprezno. Čim se oseti toplina, odmah treba
to mesto na telu oprati i namazati svežim uljem da bi se sprečilo crvenilo i opekotine.

Protiv reumatizma i sličnih oboljenja upotrebljavaju se, osim slačičnog špiritusa, i razne emulzije, linimenta, pomade, lekovite masti
kojima se mažu bolna mesta na telu.

Masno ulje se dobija industrijski iz semena crne slačice. Ceđenje ili ekstrakcija je vrlo rentabilna, jer slačica ima više od 30% masnog
ulja koje se upotrebljava za ishranu i u razne industrijske svrhe.
Sastav
U slačičnom semenu ima oko 5% sinigrozida (sinigrina), što čini 0,7 °/o do 1,3% etarskog ulja. Ima još i oko 32% masnog ulja, do
25% belančevina, do 20% sluzi, enzima mirozina i tragova sinalbozida. U slačičnom ulju ima 90 % alil-izosulfocijanida. Vrednost
crne slačice određuje se prema procentu sinigrozida, a ovaj se izračunava na osnovu određivanja alil-senevola. Tačan postupak
određivanja opisan je ufarmakopeji.

Upotreba slačice

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).

Slačično brašno deluje samo ako je sveže. Zbog toga u kući treba čuvati celo seme i, tek kad zatreba, samleti ga u
mlinu za mak ili kafu ili istucati u avanu.
Slačično seme i ulje su sredstva za draženje kože: revulziv , rubefaciens (izaziva crvenilo kože), a ako se drži duže
na koži, može izazvati iplikove, dakle, i vezikans. U većoj dozi droga je otrovna; izaziva povraćanje. Upotrebljava se
i kao začin, a naročito kao izvrsno sredstvo za konzervisanje namirnica, jer deluje antibakterijski.
Sveže spravljeno slačično brašno (Farina Sinapis) je žućkastozelenkaste boje. Od njega se načini kaša u vodi,
metne na laneno platno i stavi na telo kao oblog. Kad počne jače peći, skine se i to mesto namaže masnim uljem da
se ublaži bol i spreče neprijatne posledice upale kože.
Charta sinapisata, hartija sa slačicom, slično se upotrebljava. Pre nego što se prilepi na hartiju, iz slačičnog brašna
se odstrani masno ulje.
Slačično brašno se upotrebljava u raznim oboljenjima organa za disanje, kao: bronhitisa, lakšeg zapaljenja pluća,
zapaljenja plućne maramice (suvog ili s izlivom). Najčešće se upotrebljava u obliku obloga ili kupke.
Slačični oblog (prožganica, prožik) pravi se ovako: na litar mlake vode (oko 36°) stave se dve šake slačičnog brašna.
Kad slačica počne da pušta ljutinu (što se poznaje po parama koje štipaju za nos i za oči), u tu smešu se potopi
čaršav ili pelena (prema uzrastu deteta). T im pokvašenim čaršavom se bolesnik obvije oko grudi i leđa, a ruke
ostanu slobodne. Preko toga se stavi suv flanelski čaršav i pod tim se bolesnik ostavi 3—5 minuta. Ako je slačica
dobra, za to vreme sva koža pocrveni. Zato treba brzo skinuti oblog, kožu oprati mlakom vodom da ne bi po njoj
ostala slepljena slačica, koja može da stvori opekotine. Kožu namazati svežim jestivim uljem da ne bi došlo do
stvaranja plikova i rana. Takav oblog ne treba davati češće od 1—2 puta dnevno, i to samo po savetu lekara.
Slačična kupka: u vodu koja je spremljena za kupanje potope se dve šake slačičnog brašna, stavljenog u kesicu od
tankog platna. Voda treba da ima oko 40 °C.Kad se oseti ljut miris, stavi se bolesnik u vodu i ostavi 5—10 minuta,
što zavisi od dejstva slačice. Kad koža pocrveni, opere se običnom vodom, dobro osuši i namaže uljem; bolesnik
treba posle toga da leži u postelji. Deci i osetljivim osobama, da bi se ublažilo energično nadražajno dejstvo
slačičnog brašna, na pokvašenu slačičnu hartiju ili na pokvašeno brašno na platnu doda se lanenog brašna, razume
se, potpuno sveže samlevenog! Jednostavno se kašikom pospe svuda podjednako. Sve jom sluzi i masnim uljem
laneno brašno vrlo blagotvorno deluje, ublažujebol i sprečava pojavu opekotina, mehurova i rana.
U slučajevima kome, apopleksije, reumatizma i raznih grčeva razmuti se 30—40 g svežeg slačičnog brašna u 1 litar
mlake vode (oko 30°S) i u tome drže ruke ili noge.
Unutrašnja upotreba slačice je reća, i tu se mora biti još oprezniji! ako
T je, pored ostalog, slačica zajedno srenom
bila glavni sastojak antiskorbutičnog vina.
U Zapadnoj Evropi još se spravlja mešan čaj u kome ima 60 g stucanog slačičnog semena, 60 g nastruganog
korena rena i 30 g limunove kore. Ovo se sve stavi u lonac, popari s dva litra ključale vode, hermetički poklopi i
ostavi 20 sati. Od ovoga se uzima 3 puta dnevno po jedna šolja kao sredstvo koje pojačava mokrenje i pomaže
osobama čiji su bubrezi oboleli. Najčešće se uzima s medom, jer je onda lek prijatniji.
I za spoljnu, a pogotovo za unutrašnju upotrebu slačice, pitati lekara.

Literatura
Jovan Tucakov, Lečenje biljem

Dobavljeno iz "https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Crna_slačica&oldid=19509374
"

Ova stranica je zadnji put izmijenjena 01:29, 24 juli 2015.

Tekst je dostupan pod Creative Commons Attribution/Share-Alike licencom
; dodatni uslovi se mogu primijeniti. Za detalje
pogledajte uslove korištenja.