JOHAN JOAKIM VINKELMAN – 1755-65.

‒ naučnik širokih interesovanja, različite naučne discipline, u zrelim god. – proučavanje um.
‒ studije teologije na Univerzitetu u pruskom gradu Hale, privučen filozofskim i naučnim
poimanjem stvarnosti
‒ predavanja Baumgartena
‒ želja da upozna same pojave i procese – prirodne nauke (medicina, matematika, fizika)
‒ 1740. – bibliotekar kod kancelara Ludevika
‒ studije na Univerzitetu u Jeni – prirodne nauke (medicina, matematika, fizika, matemat.
medicina)
‒ nastavnik u gradiću Zehauzenu
‒ učenje jezika (latinski, grčki, hebrejski, engleski + francuski i italijanski)
‒ u Saksoniji - 1 od 3 bibliotekara grofa fon Binaua
‒ proučavanje um. – pod uticajem Krista
‒ okrenuo se literaturi o um.
‒ počeo da posmatra um. dela – drezdenske zbirke
‒ u um. krugovima Drezdena, preselio se u Drezden i upozanje tehnike i postupke pri izradi
lik. dela
‒ 1755. – tekst o podražavanju grčkih dela u slikarstvu i vajarstvu – cilj istraživanja
‒ seli se u Rim – razrađuje elemente svog postupka, Apolon Belvederski i Torzo
‒ osnovni cilj – prenošenje ant. ideala ukusa na savremenike; pojam gracije
‒ katalog sa opisom gema i kameja jednog preminulog grofa – veliki br. klasifikovanih
primeraka  zaključak o odlikama egipatskog, etrurskog i grčkog stila slika o
stepenima razvoja umetnosti, od njenog postanka do vrhunca
‒ 1764. – knjiga o istoriji starog sveta – uobličio svoj pristup proučavanju umetnosti (2 dela)
‒ predstava o usponu i padu um. – 4 perioda razvoja um.
‒ pokušao da predvidi dalji tok um. – najavio novu epohu um. posle Mengsa
‒ tragična smrt
‒ dobar prijem kod savremenika
‒ njegov pristup dopunili: Mengs, Lesing, Rejnolds, Didro…

GOTHOLD EFRAIM LESING – 1766.

‒ Pesnik, kritičar, dramaturg
‒ rođen u Gornjoj Lužici, školovan u kneževskoj školi u Majsenu
‒ teologiju trebalo da studira po želji oca
‒ Lajpcig  Vitenberg  Berlin Breslav
‒ 1746-48. – na Univerzitetu u Lajpcigu  1748. – u Vitenbergu studira medicinu iste
god. prelazi u Berlin (radi u privatnoj biblioteci i piše za 1 časopis) sledećih 12 god.
formirao se kao knj. kritičar i pisac 1760-65. – u Breslavu kao pisac i teoretičar
‒ najveći teorijski doprinos teoriji lik. um. dao kao knj. teoretičar – cilj da oslobodi
pesništvo od poistovećivanja sa likovnim umetnostima
‒ pokazao i analizirao razlike između predstavljačkih mogućnosti pesništva i vajarstva –
posmatra motiv i estetsku kategoriju
‒ utvrdio konkretna izražajna sredstva ovih umetnosti
‒ ove razlike između lik. um. i književnosti postojale i pre Lesinga
‒ u svoja razmatranja uključio ukus
‒ plan za 2. deo Laokoona
‒ 1767-70. – boravio u Hamburgu – formiranje nemačkog nacionalnog teatra
‒ u Volfenbitelu u Braunšvajgu – bibliotekar u službi lokalnog vladara, ne zanima se više za
likovne umetnosti
‒ 1775. – 8 meseci putovanje po Italiji – malo zainteresovan za lik. um.
‒ neoklasicisti dobro primili njegovu teoriju lik. um. + Vinkelman, Rejnolds, Hajnze
‒ definicija predmeta proučavanja
DENI DIDRO – 1759-81.
‒ razvijao način delovanja teorisjke misli o um. na tekuću umetnost – kroz lik. kritiku
‒ za um. se zanimao kao estetičar, filozof i, u osnovi, kritičar društva
‒ rođen u Langru, školovan kod jezuita do 1731.
‒ nije postao teolog (na zahtev oca), zanimao se za prirodne nauke (fikiza i matematika),
filozofiju i književnost
‒ 1734. – u Parizu – 10 god. radi kao pisac i vaspitač, boemski život
‒ prevodio knjigu Šeftsberija
‒ 1746. – „Filozofske misli“ – 1. njegovo ozbiljno delo, javno spaljeno u Parizu
‒ 1747. – uređuje franc. izdanje Čembersove engl. enciklopedije – sa Dalamberom pravi
Enciklopediju u 35 tomova (pojmovnik nauke, umetnosti i zanata)
‒ 1759. – Kraljevski savet zabranjuje prvih 10 tomova i dalje izdavanje
‒ razvijao estetičke principe
‒ pisao novele, eseje, pozorišne komade, satire – zbog svojih knjiga saslušavan i zatvoren
‒ 1759-81. - pisao komentare o delima na pariskim Salonima
‒ sudovi o delilma na osnovu filoz.-estetskih stavova i osećanja pri posmatranju um. dela –
hvalio Šardena, Falkonea, Robera, Vernea
‒ vremenom razrađuje shvatanja o pojedinim lik. elementima
‒ 1795. – „Esej o slikarstvu“ – razmatranja o boji, svetlo-tamnom (u 2 dela), izrazu,
kompoziciji, ideje o skulpturi i arh., pitanje ukusa i prouđivanja um. dela
‒ racionalan pristup u kritici, teorijski stavovi – hvalio Greza, Viena
‒ kritikovao Akademiju i upotrebu uzora kao posredniku između stvaraoca i prirode
‒ njegov rad imao snažnog odjeka – predstavnici apsolutističke vlasti ga uhodili, zatvarali,
ispitivali, zabranjivali mu i spaljivali knjige
‒ saradnici i istomišljenici ga veoma cenili, smatrali ga vodećim teoretičarem 18.v.
‒ teorijski zasnovao lik. kritiku – najveći doprinos

JOHAN VOLFGANG FON GETE – 1770-1810.

‒ 1 od najzn. nemačkih istoričara um. i 1 od onih koji su dali pravac daljem razvoju nauke
‒ čovek širokih interesovanja, mislilac, naučnik, književnik
‒ studije u Lajpcigu kod Adama Fridriha Ezera
‒ 1772. – „O nemačkom graditeljstvu“ – anonimno, slabo primljen, o katedrali u Strazburu
‒ novi ukus i novi kriterijum  osnova za određenje granica lik. um. – na neoklasicističkom
kriterijumu – lik. delo je svako delo koje je lepo
‒ promena ukusa – u zrelim god. postao pravi klasicista – vodio se razumom
‒ interesovao se za probleme i elemente um. – želeo da upozna lik. postupak
‒ kolorit – pozabavio se problemima boje – želeo da stvori teoriju boje u lik. delima
‒ do 1820. - učenje o boji u 3 toma:
‒ istorijski tom – hronološki pregled raznih učenja o boji
‒ polemički tom – polemiše sa Njutnovskom teorijom svetlosti i boja
‒ didaktički tom – daje skicu nauke o boji, uočava fiziološke, fizičke i hemijske boje, bavi se
percepcijom boja, entoptičkim bojama
‒ 1805. – tekst o Vinkelmanu – želeo da nastanak IU objasni Vinkelmanovom ličnošću,
osećanjima, stavovima, uopšte stanjem duha

GOTFRIG SEMPER – 1830-60.

‒ tehničko-tehnološki pristup u nauci o um.
‒ proučavao um. kao arhitekta, teoretičar arh. i istoričar umetnosti
‒ 1830. – boravio u Italiji – želeo da stvori arhitektonski izraz za savremeno doba
‒ 1834. – predavač na Akademiji u Drezdenu
‒ smatrao da arhitekte moraju da proučavaju IU
‒ 1849. – učestvuje u revoluciji, napušta Nemačku i ide u Francusku  1851. – u Englesku
‒ 1851. – Engleska – Svetska izložba – muzej za um. zanate – Muzej Južni Kensington
‒ „Stil u tehničkim i tehnološkim umetnostima“ – gl. delo, stil i forma u vezi sa materijalom,
svrhom ili upotrebnom namenom dela i tehnikom izrade, prirodni i istorijski sloj um. dela
‒ njegov pristup previše materijalistički
‒ pristup zasnovan na znanjima i iskustvima inženjera, tehnologa i umetnika, posmatrani
razni tehnički elementi, njihove vrste i osobine, međusobni odnosi, i razvoj kroz epohe
‒ pr. u slikarstvu – proučavane su vrste i osobine podloga, preparature, pigmenti, veziva,
rastvarači, razne dodatne komponente, medijumi, lakovi, emulzije, tehnike njihove izrade,
fizičke i hemijske odlike, uloga u procesu nastanka lik. dela, postupci koje iziskuju, njihov
hronološki razvoj i primena u IU
‒ rezultati pristupa kao „dokazni materijal“ uz studiju istoričara um.

DŽON RASKIN – 1840-60.

‒ 1 od najuticajnijih intelektualaca u svoje vreme
‒ studirao arhitekturu, geologiju i mineralogiju na Oksfordu
‒ prve članke o um. pod pseudonimom Katha Physin, učio slik. kod Koplija i Hardinga
‒ nije težio skupljanju, proveri i klasifikovanju saznanja, podataka, činjenica o umetnosti i
delima, nego je težio njihovom razumevanju, ili još i više njihovom osećanju ili
doživljavanju – intuitivna analiza
‒ otkića „lepote“ - dokazao lepotu Botičelija, crkve Sv.Marka, italijanske arh. i um. 13-14.v.
‒ rad u lik. kritici, delimično zaštiti spomenika, i kulturnoj politici
‒ 1843-60. – „Moderni slikari“ – najpozantije delo, iz odbrane slikarstva Tarnera  postao
1 od najvažnijih kritičara Engleske
‒ poseta Italiji – proučavao staru um., posebno onu iz 13-14.v., kopirao stare freske 
povratak u Englesku – knjige o ital. arh. i um.
‒ oko 1850. pojava prerafaelita, čeka se sud Raskina
‒ imao romantičarski kriterijum, subjektivan sud, nije bio objektivan kao kritičar, zatvoren
za onu umetnost koja nije romantizam, srednji vek, ili oživljavanje ukusa srednjeg veka
‒ od sredine 50-ih – delovanje u zaštiti kulture spomenika
‒ 1854. – osnovao Društvo za čuvanje starih građevina
‒ od 1860. – delovanje u domenu kulturne politike – kritikovao društvenu strukturu Engl.

JAKOB BURKHART – 1852-72.

‒ 50-ih i 60-ih uveo postupak proučavanja um. u kontekstu kulture – kulturološki metod
‒ studirao teologiju (pod uticajem oca), prešao na filozofiju i istoriju
‒ studirao u Bazelu  zatim 3 god. u Berlinu  1 semestar u Bonu  zainteresovan za lik.
dela putuje po Belgiji – knjižica o um. delima belgijskih gradova
‒ 1843. – diplomirao, radi kao kritičar u kelnskim novinama, zatim kao žurnalista u
bazelskim novinama
‒ 1844. – docent na Univerzitetu u Bazelu, 1845. – vanredni profesor
‒ kao istoričar zanimao se za kulturu – želeo da utvrdi kakvu su viziju sveta, kakve duhovne
horizonte imali ljudi u određenom istorijskom periodu
‒ 1852. – knjiga o vremenu Konstantina Velikog – da sagleda kraj starog i poč. srednjeg v.
‒ 1854. – „Čičerone“ – kao uvod za uživanje u um. delima Italije, na ličnom sudu i ukusu
‒ 1855-58. – profesura u Cirihu, pa ponovo u Bazelu – redovni prof. Istorije
‒ 1860. – „Kultura renesanse u Italiji“ – da prouči proces prelaska iz srednjeg u novi vek,
svetska slava
‒ 1867. – posebna studija o um. Renesanse u Italiji – dokumentovan, sistematičan, egzaktan
‒ od 1867. – usmerio se na nastavu, javna predavanja, ništa novo nije objavljivao
‒ kretao se od intuitivnih i subjektivnim sudova o delima do egzaktnijih utvrđivanja
činjeniva
‒ različit prijem kod naučnika
‒ dopune kulturološkog metoda – Ten, Špringer; Velflin, Šmarsov, Dvoržak, Rigl, Varburg..
IPOLIT TEN – 50-60-ih god. 19.v.
‒ filozof, književnik, estetičar, istoričar, putopisac
‒ radio kao gimnazijski prof. u Tulonu i Neveru
‒ odbijena disertacija na Sorboni  posvećuje se knj. kritici i estetici  piše 2. disertaciju
‒ 1864. - primenio postupak u proučavanju istorije engl. književnosti
‒ prof. Estetike na Škoil lepih um. u Parizu – primena metoda na proučavanje lik. um.
‒ 1865-69. – 2-tomna „Filozofija um.“ – iz predavanja nastala, posmatrao motive, ali više
opšti razvoj um. i osećaj za lepo + u vezu sa rasom, sredinom i vremenom; tok umetnosti,
kontrola nad tokom um., uvođenje morala u estetski sud
‒ značajno dopunio kulturološki metod – predmet je umetnost, a ne kultura
‒ sistematizovao i na nov način razložio elemente kulture, proučavao mehanizam delovanja
kulture na umetnost
‒ 1862. – „Beleške o Engleskoj“
‒ pozitivistička pozicija

HERMAN GRIM – 60-70-ih god. 19.v.

‒ literari npristup
‒ studirao IU u Berlinu
‒ uporedo se bavio književnošću, pisao novele, eseje, drame
‒ proučavanju um. pristupao kao školovani stručnjak, snažno izražena stvaralačka crta
‒ IU kao vrsta književnosti, a ne istraživanje
‒ vredno je bilo samo ono što je veliko, važno, značajno za čovečanstvo
‒ izgradio svoj sistem vrednosti i imao visok kriterijum vrednovanja ljudi i pojava
‒ Homer, Dante, Šekspir i Gete; Rafaelo i Mikelanđelo
‒ orijentisao se na tumačenje velikih umetnika – njihov razvoj, formiranje, život
‒ vratio IU na istoriju umetnika
‒ definisao zadatke IU
‒ 1872. – knjiga o životu Rafaela; i prof. na katedri IU na Univerzitetu u Berlinu
‒ odjek njegovog rada u kulturnoj i širokoj javnosti
‒ u nauci nije previše prihvaćen
‒ Špringer ga kritikovao

ANTON ŠPRINGER – 1852-90-ih

‒ kasno došao u IU, kao formiran političar, žurnalista i istoričar
‒ želeo da obezbedi legitimnost i poziciju IU u društvu i među drugim naukama
‒ rođen u Pragu u siromašnoj porodici, detinjstvo u oskudici
‒ prvo radi kao prof. po kućama, zatim kao novinar, zatim ulazi u politiku (revolucionar i
demokrata)
‒ zanimanje za prosšlost u njemu probudilo zanimanje za kulturu i IU (grana ist. nauke)
‒ od 1873. – prof. na Univerzitetu u Lajpcigu
‒ iz politike u IU – preneo svoj politički, partijski temperament
‒ nezadovoljan položajem IU kod publike i uopšte u društvu
‒ težio ostvarenju IU kao egzaktne nauke
‒ um. formu u vezu sa spoljnim činiocima, IU mora da reši 2 zadatka
‒ kritikovao Hermana Grima
‒ definisao mogućnosti primene metoda drugih nauka u IU
‒ dobro primljen u nauci, imao puno učenika i sledbenika među nemačkim istoričarima um.
‒ humanista – zastupao interese Srbije i podunavskih zemalja u zap. Evropi

ĐOVANI MORELI – 1871-93.

‒ 70-90-ih god. 19.v. uveo atribucioni metod u IU
‒ iz franc. porodice, rođen u Veroni  školovan u Švajcarskoj  studirao prirodne nauke i
medicinu u Nemačkoj (Erlangen i Minhen)  berlinski kulturni krugovi  seli se u Pariz
‒ vraća se u Italiju kao lekar, ulazi u politiku
‒ 1861. – poslanik ital. parlamenta, 1873. – senator
‒ tada se zanima više za um., za dela starih majstora
‒ sebe nije smatrao za istoričara um.
‒ od 1871. – objavljuje tekstove i knjige o um., „umetničko-kritičke studije“ o um. – pod
pseudonimom Ivan Lermolief
‒ u vreme neposredno posle rasprave u IU oko identifikovanja Holbajnovih dela
‒ proučavao osobene forme - u vezu sa radom rukom – u vezu sa umetnikovim načinom
gledanja i umetnikovim duhom
‒ morao da prepoznaje dodatke nastale usled restaurisanja
‒ osobene forme nisu stalne
‒ želeo da predstavi svoj metod kao egzaktan
‒ postupak zahteva i intuiciju istraživača
‒ različito primljen u nauci, mnogi savremenici bili uzdržani i otvoreno neprijateljski
‒ metod neophodno dopuniti estetskim analizama
‒ metod postepeno našao primenu u IU
‒ Tauzing preuzeo rad na metodu
‒ imao više sledbenika, svaki od njih dopunio metod – Berenson najznačajniji

BERNARD BERENSON – 1887-1901.

‒ rođen u Litvaniji, studirao na Harvardu i tad počeo da proučava um. i nastavio u Italiji od
kraja 80-ih
‒ promenjen odnos sredine prema istoričaru um. – kao student kontakt sa američkim
kolekcionarima, uticao na njihov izbor dela za nabavku
‒ živeo u Rimu polu-boemski, pratio modernu um.  seli se blizu Firence, živi kao bogat
čovek, ima znamenitu zbirku umetnina
‒ 1901. – monografija o Lorencu Lotu – primenio varijantu atribucionog metoda, „mladi
morelijevac“, po stani ostavio ličnost umetnika
‒ 1903. – knjiga o crtežima firentinskih slikara – uobličio svoju varijantu atrib. metoda,
analizirao forme i sadržaj (motive) – u vezu sa umetnikovim duhom
‒ 1923. – knjiga o ital. slikarima – proučava celokupnu formu i motive – u vezu sa osobenom
duhovnom sadržinom umetnikovog bića
‒ poređenje sa Morelijem
‒ umetnik zamenjen delom, uz imena slikara ne iznosi biografske podatke
‒ dobio velike pohvale od kolega za svoj rad
‒ priznat kao od najvažnijih poznavalaca ital. um.
ALOJZ RIGL – 1895-1901.
‒ uveo 1 način sagledavanja um. prošlosti drugačiji od ostalih
‒ studirao pravo, zatim filozofiju i opštu istoriju, kasnije se zainteresovao za IU
‒ od 1883. – radi na Institutu za istoriju
‒ 1886. – volonter u Austrijskom muzeju za um. i obrt
‒ 1895. – vanredni prof. na Univerzitetu u Beču, 1897. – redovni prof.
‒ prepoznavanje dela, poznavanje, znanje – nije nauka
‒ nauka počinje kad se postavi pitanje zašto?
‒ IU kao građ. sa 3 krila, zatim 4. stražnje krilo za primenjenu um.
‒ predmeti proučavanja treba da se sagledaju kao 1 celina  nova oblast istraživanja
‒ skoncentrisao se na posmatranje forme – u formi traži pravilnosti  novi koncept
‒ razvoj um. sagledao kao delovanje um. volje
‒ u lik. delu posmatra elemente – u vezu sa opštim pravilnostima razvoja um.
‒ elementi: svrha ili primena, materijal, tehnika, motiv, oblik, površina – nosioci razvoja
‒ um. delo je rezultat određene i svrsishodne um. volje, koja je u sukobu sa primenom,
materijalom i tehnikom dela – negativni činioci po Riglu
‒ pažnja usmerena na proučavanje dela, a ne istorijskih okolnosti
‒ odbačen stari koncept razvoja um. – novi koncept – „sinusoida“ razvoja ispravljena
‒ veliki odjek u nauci
‒ dao značajan doprinos razvoja IU na Univerzitetu u Beču
‒ isključio ukus iz IU

KONRAD FIDLER – 1876-87.

‒ tokom 70-80-ih otvorio preispitivanje odnosa između um. i stvarnosti
‒ studirao pravo
‒ proučavanju um. prišao kao mecena i ljubitelj, druženje sa slikarom Hanson fon Maresom
‒ 1874. – odbio da preuzme upravu nad berlinskim kabinetom bakroreza
‒ posmatrao um. iznutra, iz samog dela
‒ obratio pažnju na um. postupak, proučavao formu
‒ 1876. – „O prosuđivanju dela lik. um.“
‒ 1878. – „O sistemu i istoriji graditeljstva“
‒ 1887. – „O poreklu um. delatnosti“
‒ um. mora stati na mesto prirode
‒ um. je realnost za sebe, koja ima svoja pravila i svoju istoriju – novo shvatanje um.
‒ novi stav o tome kako treba proučavati um.  novi odnos prema um. delu – sumnja mora
uvek da postoji
‒ odvojio umetničko od lepog – estetiku treba prognati iz obalsti IU
‒ podržalil ga oni koji su smatrali da se IU ne može poistovetiti sa istorijom ideja, osećanja,
praktičnih okolnosti, ist. događaja
‒ rad nastavili Šmarsov, Velflin, Hecer i drugi
‒ njegov rad otkriven u vreme procvata moderne um.

HAJNRIH VELFLIN – 1888-1941.

‒ u IU uveo novu analizu lik. dela, nastavlja struju istraživača koji su proučavali formu
‒ rođen u Švajcarskoj, studirao IU, doktorirao sa temom iz oblasti psihologije arh.
‒ proučavao uglavnom ital. um. (renesansa)
‒ 1888. – „Renesansa i barok“ – izneo novi način posmatranja um. dela – lik. dela moraju
da se uključe u ist. kontekst  naslednik Burkharta na katedri za IU u Bazelu
‒ 1901. – naslednik Hermana Grima na katedri za IU u Berlinu
‒ 1912. – pozvan u Minhen, do 1924.
‒ 1915. – „Osnovni pojmovi IU“ – dao sumu svojih pogleda na analizu dela umetnosti, svoj
sistem, izgradi oparove pojmova
‒ pojam IU bez imena
‒ 1924-34. – predaje na Univerzitetu u Cirihu
‒ ostavio znatan trag u IU – doprineo naučnom disciplinovanju IU
‒ imao preistalice i kritičare
‒ pristalice – Velflinov doprinos u tome što je ukazao na pojedinačno um. delo
‒ sledbenici: Goldšmit u Berlinu, Fege u Frajburgu, Varburg u Hamburgu
‒ njegov značaj prevazili okvire IU – metodike ist. književnosti, arheologije i muzikologije
koristile njegov pojmovni sistem
‒ uspeo da obezbedi IU istaknuto mesto među naukama

ADOLF GOLDŠMIT – 1890-1920.

‒ razvio faktografksi metod, usmerio na „opipljivi“ materijal
‒ radio u bankarstvu (po želji oca)  1883. odlazi u London da stekne iskustvo u trgovini,
počeo da se bavi slikarstvom
‒ 1884. – studije na Univerzitetu u Jeni  1 semestar u Kilu  1886. u Lajpcigu, kod
Špringera
‒ 1890. – na Siciliji proučava um. normanskih kraljeva
‒ privatni docent, pa vanredni prof. IU na Univerzitetu u Berlinu
‒ 1904. – redovni prof. u Haleu
‒ 1912. – naslednik Velflina na katedri za IU na Univerzitetu u Berlinu
‒ postaje član Akademije nauka
‒ teži otačnosti i predmetnosti, pokušao da razradi naučnu metodiku
‒ težio da utvri predmetne, opipljive činjenice – želeo da se na traženju činjenica ostane
‒ primenom metoda usmerio izbor svog predmeta proučavanja – srednjovek. minijaturno
slik. u karolinškoj i otonskoj um., rezbarski radovi u slonovači
‒ dobro primljen u nauci o um.
‒ istakao se kao predavač – formirao generacije istoričara um. – „Goldšmitova škola“
‒ njegov metod podržao postavljanje IU na egzaktnije naučne osnove

MAKS DVORŽAK – 1904-1920.

‒ bio uveren da je 1 od najvažnijih i najhitnijih zadataka metodologije istraživanja um.
određivanej odnosa IU i drugih naučnih disciplina
‒ istorija ne može da se predaje, podučava, nauči  priznat značaj osobina istraživača
‒ 1904. – knjiga o zagonetki um. braće van Ajk – primenio nešto doteran Morelijev metod
‒ sagledava IU kao istoriju duha – kulturološki metod sveden na posmatranje veze između
um. i duhovne kulture (filozofije i religije)
‒ 1928. – posthumno knjiga o ital. um. u doba renesanse – pažnja na krizne periode i na
promene u razvoju um.
‒ njegov način istraživanja određen i njegovim ukusom – ekspresionizam
‒ ukus odredio izbor tema za proučavanje
‒ 1 od duhovnih tvoraca ekspresionizma, družio se sa Oskarom Kokoškom
‒ dobro primljen u IU
‒ u Bečkoj školi IU nasledio katedru od Vikhofa
‒ predvodio struju koja je bila suprotstavljena Štžigovskom

ERNST KASIRER – 1910.

‒ nemački filozof, ostvario značajan uticaj na IU – prelazak na pozicije funkcionalizma
‒ zanimao se za istoriju nauke, teoriju saznanja i logiku jezika
‒ 1923-29. – „Filozofija simboličkih formi“ – um. kao pojava koja ima nekakvu funkciju,
određenu nekih duhovnim sistemom
‒ 1910. – knjiga o pojmu supstance i pojmu funkcije
‒ 1919-33. – prof. na Univerzitetu u Hamburgu
‒ proširio definiciju um. dela  proširen predmet interesovanja IU
‒ funkc. def. um. dela ohrabrila nove pravce u modernoj um. – konceptualizam, bodi art
‒ funkc. pozicija IU uticala i na njen postupak istraživanja
‒ um. delo postaje predmet tumačenja razl. naučnih disciplina

ABI VARBURG – 1893-1912-1929.

‒ izgradio ikonologiju kao postupak u istraživanju um. – Varburgov metod
‒ iz bogate hamburške porodice
‒ trebalo da bude bankar, bratu prepustio posao, dao se na stvaranje biblioteke
‒ ideal mu bio da izgradi sveobuhvatnu nauku o kulturi u kojoj bi se poništile granice
između pojedinih disciplina
‒ boravak u Italiji – proučava Botičelija
‒ putovao u Sev. Ameriku – u Novom Meksisku proučavao kulturu Pueblo-Indijanaca
‒ zatim 10 god. živeo u Firenci – bavio se proučavanjem ital. um. 2. pol. 15.v.
‒ 1. objavljeni rad – bavio se problemom ant. predstava u ital. ranoj renesansi na primeru 2
Botičelijevih slika
‒ svoj metod razvio kao nadgradnju ikonografskog metoda – posmatrao simbole u lik. delu
– u vezu sacelokupnom ljudskom civilizacijom (duhovana i materijalna kultura)
‒ 1912. – svom postupku dao ime ikonologija i predstavio ga na međunarodnom kongresu
istoričara um. u Rimu
‒ ikonološki metod – za odgonetanje i dešifrovanje značenja pojedinih neobičnih i retkih
predstava
‒ malo pisanih radova
‒ dobro primljen u nauci
‒ metod mu doneo naučnu slavu
‒ imao dosta saradnika i sledbenika
‒ zalagao se za formiranje Univerziteta u Hamburgu i sarađivao sa Panovskim i Kasirerom
‒ u radu ga prekinula duža bolest, koja se završila smrću
‒ njegovi sledbenici premestili biblioteku u London, tu formirali Varburgov institut,
vremenom spojen sa Univerzitetom
‒ ikonološki metod i dalje razrađivan u delima Panovskog, Gombriha, Vitkovera i ostalih

ERVIN PANOVSKI – 1939.

‒ razvio ikonološki metod stvoren uVarburgovim istraživanjima
‒ studirao u Berlinu kod Goldšmita i Fegea
‒ 1914. – doktorirao u Frajburgu
‒ 1921. – privatni docent u Hamburgu, 1926. – prof. IU
‒ 1933. – emigrirao u Ameriku po dolasku nacional-socijalista, 1 od vodećih svetskih
stručnjaka
‒ svoju varijantu ikonološkom metoda izgradio proučavajući, tumačeći i kritikujući druge
metode
‒ stavio ikonološki metod u službu IU – sistematizovao ga i podelio na faze
‒ 1939. – „Ikonološke studije“
‒ u lik. delima razlikovao formu i sadržaj
‒ 1. faza, predikonografska deskripcija um. dela - posmatrao lik. forme + u vezu sa
svakodnevnim iskustvom  primarna ili prirodna sadržina lik. dela, faktualna i
ekspresivan sadržina, korektiv „istorija stila“
‒ 2. faza, ikonografija u užem smislu – posmatrao motive + u vezu sa literarnim izvorom 
sekundarna ili konvencionalna sadrćina lik. dela, korektiv „istorija tipova“
‒ poslednja faza, ikonografija u dubljem smislu – posmatrao teme i ideje + u vezu sa
civilizacijom epohe u kojoj je delo nastalo i ličnom kulturom umetnika  suštinsko
značenje ili sadržina lik. dela, korektiv „istorija kulturnih simptoma ili simbola“
‒ metod ima izvesna ograničenja i neke slabosti
‒ 1 od najprihvaćenijih metoda u IU
ARNOLD HAUZER – 1939-74.
‒ Sociološki pristup sredinom 20.v. – Vinkelman, Georg Zimel, Vakernagel, Hut, Raulson,
Antal, Rid
‒ dao najsnažniji podsticaj daljem razvoju soc. Pristupa
‒ rođen u Mađarskoj
‒ studirao filozofiju i IU u Beču i Budimpešti, 1. učitelj mu bio Dvoržak  zatim boravi u
Parizu
‒ 1918. – doktorirao u Budimpešti
‒ 1921. – u Berlinu proučava dela nemačkih sociologa (Zimela, Vebera)
‒ 1924. – napušta Mađarsku i prelazi u Beč – radi kao slobodni publicista, pa kao šef
propagande u jednoj filmskoj kući, postavio osnove sociologiji filmeske um.
‒ 1938. – preselio se u London posle Hitlerovog ulaska u Austriju – nastavio istraživanja iz
oblasti filozofije umetnosti, IU i sociologije um.
‒ 1951. – predavač IU na Univerzitetu u Lidsu
‒ 1951. – 2-tomna knjiga „Socijalna istorija um. i sociologije“ – sagledao celokupan razvoj
um., od praistorije do moderne kao rezultat društvenih činilaca
‒ pokušao da razreši neka teorijsko-metodološka pitanja sociologije um.
‒ na primeru manirizma pokušao da proveri mogućnosti soc. proučavanja stila
‒ 1974. – 2-tomna „Sociologija um.“ – sumira njegova istraživanja teorije um., IU i
sociologije um.
‒ ohrabrio premeštanje jednog dela IU na filoz. pozicije marksizma
‒ više razloga za nerazvijenost soc. pristupa u IU
‒ pseudosociološki pristup – zasnovan na ideologiji marksizma, suprotstavljen sociologiji
‒ soc. pristupom postiže se objašnjenje neke pojave u um.
‒ istoričari um. koriste soc. pristup prema potrebi

HORST DŽENSON – 1962.

‒ opštim pregledom afirmisao postupak metod lanaca ili metod nizova
‒ studirao u Nemačkoj kod Panovskog i Pindara, kasnije predavao IU na njujorškom
univerzitetu
‒ metod zasnovao na razmatranju o nastanku, vrednosti i definiciji um. dela, umanjio
značaj spoljnih činilaca, rangirao um.
‒ svako delo oslanja se na prethodna, formula – tradicija + um. uobrazilja  originalnost
‒ sva um. dela su karike svojevrsnih lanaca, može da se nađe na više takvih lanaca
‒ ne postoji 1 istina o um. koja se može otkriti, ne postoje čvrsti fakti o um. i delima već
samo iskazi različitih stepena verovatnoće
‒ njegovo istraživanje na filoz. poziciji relativizma
‒ dosledno primenjen u praksi, metod nizova bi doveo istraživače u ćorsokak
‒ nejgov opšti pregled pokazuje samo 1 lanac um. dela
‒ dobar prijem u nauci
‒ u nekim školama IU njegov opšti pregled služi kao ivod u studije, ili kao udžbenik

HANS ZEDLMAJER – 1931-59.

‒ premestio IU na poziciju strukturalizma
‒ formiran pod uticajem bečke škole IU
‒ proučavao baroknu arh. i slik. novog veka
‒ 1936. – nasledio Šlosera na bečkoj katedri za IU, do 1945.
‒ pokušao da upotrebi geštalt psihologiju kao pomoćni instrument u IU
‒ okupio oko sebe nekoliko istraživača, formirao „strukturalističku školu“
‒ u lik. delima posmatrao delove, slojeve, njihove međusobne veze, pojedinačne funkcije, i
načela njihovog organizovanja – opaža se individualno i bitno u lik. delu
‒ analizi stila suprotstavio analizu strukture
‒ nova filoz. pozicija uticala i na tumačenje umetničkog – nova def. predmeta proučavanja
‒ um. ne mora da ima veze s lepim  nova def. um. dela
‒ um. delo postalo predmet nauke
‒ razmatranje vremena u prostoru – 2 sistema vremena (istoriski i nadistorijski sistem
vremena – 3 momenta vremenskog: sadašnjost, budućnost, prošlost), razlikuje profano,
trivijalno od pravog, zdravog vremena
‒ shvatanje cilja istraživanja um. – IU zasnovana na analizi strukture um. dela usmerena je
na um. delo
‒ stvaranje novog odnosa prema drugim naukama
‒ IU vremenom prihvatila strukturalistički način razmišljanja
‒ svoj postupak zasnivao na domišljanjima, improvizaciji, intuiciji i subjektivnostima
‒ bio pristalica nacional-socijalista

KENET KLARK – 1953-83.

‒ britanksi istoričar um. koji je razvio mogućnost televizijske popularizacije IU
‒ rođen u Londonu
‒ studirao IU na Oksfordu
‒ 1928. – knjiga o obnovi gotike kao pokazatelju ukusa – 1. njegova knjiga
‒ 1931-33. – kustos za lepe um. u Ašmolovom muzeju u Oksfordu
‒ 1934. – nadzornik kraljevih sika i upravnik Nacionalne galerije u Londonu – tu posebno
proučavao Leonarda da Vinčija, koristio faktografski i atribucioni metod, i psihološki
pristup, niz predavanja i monografija o da Vinčiju
‒ 1953. – izabran za predsednika britanskog Umetničkog saveta
‒ 1956. – monografija o prikazivanju nagog tela u um. – primenio postupak blizak metodu
lanaca ili nizova i uporedni metod
‒ u sudove o delima unosio lični stav
‒ posmatrao karakteristične forme i odlike ličnosti i duha umetnika
‒ novost za IU – primenio svoj metod u televiziji
‒ televizijska serija „Civilizacija“ – izneo svoj lični pogled na razvoj zapadnoevropske
civilizacije od srednjeg veka do najnovijih vremena, po scenariju napisao i knjigu, svetska
slava
‒ dobar prijem u struci
‒ njegove serije imale velikog odjeka, to doprinelo i njegovoj ličnoj afirmaciji
‒ 1969. – proglašen za plemića u Velikoj Britaniji zvog svojih zasluga za kulturu, titula lord
Klark od Saltvuda