Ćelavi Mandžurac alijas Čvarkonja Pogačić

Jedna stara izreka kaže otprilike ovako: “Ono si što jedeš.” Apsolutno se slažem. I dodao bih: “Ono si
što misliš da si.” Ali moraš biti realan. Ako misliš da si bog - onda si budala. Naročito ako si ćelav i
krezav, i nosiš cvikere/ćoroskope/očajle/naočare.

Malopre, u jednoj prodavnici zdrave hrane, kupujem neke lešnike i bademe, kad u prodavnicu upada
neki ćelavi Mandžurac, sa ćoroskopima debelim kao tegle, i reče prodavačici (izgleda da je dobro
poznaje) kako je u obližnjoj mesari kupio odlične čvarke. Bacio je kesu punu svinjskih GMO čvaraka
na sto. Njoj je krenula voda na usta, kao i nekolicini kupaca koji su stajali u redu. Svima ih je ponudio,
da ih probaju, a zatim da odu u mesaru i kupe ih po povoljnoj ceni. I probali su ih svi osim mene.
Rekoh mu da sam vegan i da ne dolazi u obzir ni da ih pogledam. Ali Čvarkonja Pogačić, prdon,
pardon, ćelavi Mandžurac, reče mi kako će on da ih pojede za mene. Ja rekoh da ih slobodno sve
pojede i da me ne zanima. I on poče da sere. Kao, mi vegani smo fašisti, ovakvi, onakvi... Ja mu
odgovorih da ne treba da ga boli kurac kakav sam, budući da ga nisam zvao da živi sa mnom, te da ja
mogu da živim sam, ili sa devojkom, a nikako sa inferiornim GMO svinjožderom, koji proždire GMO
kobasice, salame i paštete od svinjskih creva i tumora, ćelavim, ćoravim i krezubim Mandžurcem.
Pomenuh Hitlera, koji je bio vegetarijanac (a oni piju mleko i jedu mlečne proizvode i jaja, što je u
neku ruku daleko opasnije od mesa, jer je mleko puno kravlje krvi i gnoja, a jaja su puna kancerogenih
ćelija, odnosno onih odvratnih crnih tačkica načičkanih oko žumanca), i kako su najveći zlikovci u
istoriji bili vegetarijanci ili vegani. Rekoh mu i to da mi nismo fašisti, već nacisti, da pišamo na većinu
hrane koju jede većina ljudi, i da može slobodno da podnese privatnu tužbu protiv mene, zbog toga što
nikada u životu neću da probam čvarke, jedem meso, mleko i jaja, kao i industrijsku hranu sa kodom
HACCP. On me pogleda svojim svinjskim očima, kroz debele tegle, i reče mi da sam lud što ne jedem
meso; ovim rečima: “Ja mislim da si ti lud!” Počeo je da se trese kao prut, jer su ga opasno radili
životinjski proteini koji su mu ušli u krvotok. “Au, neću moći da zaspim večeras od sekiracije zbog
toga šta ti misliš o meni”, odgovorih mu ja smireno. “Znaš li koliko me zabole ona stvar za to šta ti
misliš o meni. Ja o tebi ne mislim ništa, jer me uopšte ne zanimaš. Pišam ti u tu kesu punu čvaraka.
Ono što imam da ti kažem nije nešto što mislim o tebi, već nešto što je očigledno: takvu kožu kakvu ti
imaš na glavi ja imam na guzici. U stvari, koža na mojoj guzici daleko je lepša od kože na tvojoj
ćelavoj glavi. Ćelavi i ćoravi Čvarkonja Pogačiću.” Ućutao je, jer nije više imao šta da mi kaže.

Šta će Čvarkonja Pogačić, pokazao je ko je i šta je, kao i koliko mu je kratka živka. Ljudi u prodavnici
se odvališe od smeha, mada su negodovali i na njegov stav, kao i na moje rečenice (nažderu se svinjske
kurčeve pečenice). Trgovkinja me je uslužila preko kurca. Zabole me dupe. Kome smeta što sam ovo
učinio, i sada upravo preneo na svoj Facebook zid, neka podnese privatnu tužbu protiv mene, i to ako
ima muda. Ojha