Dr Milan Gojkovic, dipl. inz. grad.

redovlli profesor Graaevinskog fakulteta u Beogradu (u pellziji)

Dr Dr~lgoslav Stojic, dip\. illz. grad.

Predgovor

valU'edni profesor Grnaevinskog fakulteta u Ni!;'U i

hOll. profesor nn Grnaevillskom fakultetu u Beogradu

DRVENE KONSTRUKClJE
Recellzenti:

Dr Mihailo Muravljov, dip!. iId. grad.

redovni profesor GradeviIL~kog fakulteta u Beogradu

Dr Dragan Budevac, dip!. inz. grad.

vanredni profesor Gradevinskog fakultcta u Beogradu

njiga DRVENE KONSTRUKCIJE obraduje materiju iz
K oblasti proJektovanja, konstruisanja i proracuna dr­
venih konstrukeiJa. Izlozena materija je prvenstveno namenjena
Lektor:

Milen,'\ Pel'kovic, profesor

studentima gradevinslce tehnike osnovnih i magistarskih studija, sa
ciljem da im se olaksaju studiJe i ato uspesnije savladaju kom­
pleksne problematike drvenih konstrukcija. Osim studentima Imjiga
lzdavllci:

moze korisno da posluzi Inzenjerima kao prirucnik u resavanju

Gradevinski fakultet u Beogradu
aktuelnih problema iz gradevinske prakse, i inovaeiji znanja u
Bulevar Revolucije 73{l
trendu savremenih tokova razvoja drvenih konstrukeija u oblasti
novih tehnologija, novih materijala na bazi drveta, novih metoda
"Grosknjiga", d.o.o.
gradenja, proracuna i ispitivanja.
Beogmd, Serdar J. Vukotica 5

Knjiga je nastala kompilacijom i sistematizacijom materijala

koji je godinama koriScen u nastavi na gradevinsl!:.im fakultetirna,
Za izdavaca:
prvenstveno udzbenika pod nazivom "Drvene konstrulccije" autora
Milovan Stojadinovic, direktor
Milana Gojkovica, objavlJenog u Beogradu 1982.godine i obnov­
IJenim izdanjima 1985. i 1989. godine. U sustini, nova knjiga je
Slog:
prosireno izdanje tog udZbenika, saglasno novim saznanjima u ovoj
Vladica Pejovic, dip!. inz. gmd.
oblasti, zadnjih godina veoma illtenzivnih istrazivanja drvenih kon­
Mr Dragan Radivojevic, dip!. ifiZ. grad.
strukcija. Ova nova knjiga, sa kojom ce se sigurno uti u 21. vek,
je rezultat dugogodisnjeg istrazivackog rada kabineta za Drvene
konstrukclje na Gradevinskom fakultetu u Beogradu i Nisu.
Stampa:

"Zwod za grafickn tehnlku TMF-a"

Knjiga "Drvene konstrukclje" sadd! opsta pravila za proracun
Beograd, Karnegijeva 4
elemenata, veza 1 konstrukcija od monolitnog, lepljenog lameliranog
M.· ..••..••••••••••••••••..•••••.. •..•••••..••••••••••••···•.......................................................•••..•••..••••••••••••••••••..·••••.. ·1
drveta lmo I proizvoda na bazi drveta. Problematlka proracunu
i CIP - KaTanOnt3aUllja y lIy6nuK81lHj"ll data je na bazi naJsavremenijih saznanja teorije i prakse drvenih
lHapoJlHa
i 6"116n"llOTCKa Cp6HjC. 'Scorpa]( . " konstrukcija. Posebna paZnja posvecena je nasoj aktuelnoj regula­
ttvi, !tao i reguiativi za projektovanje I izvodenje drvellih l;:onstruk­
1624.011.1 (075.8) clja pojedinlh zemalja. Izlozene su metode Ispitiva.nja i zastite dr­
!rOJKOBHB., MHIIaH venih konstrukcija.
i Drvene konstrukcije I Milan Gojkovic, Dragoslav Stojic. - Beograd: Gradevinski
ifakultet: GrosknJiga, 1996 (Beograd: Zavocf za graficku tehniku TMF-a). - 652 str. Nove metode i postupci u projektovanju, izvodenju i pro­
i: graf. prikazi ; 24 em racunu drvenih konstrukcija jOs uvek nlsu potisle klasicna tradi­
I .
cionalna i kroz vreme i praksu proverena saznanja, pa je i jedan
lTiraZ 600•• Blbliografija: str. 639-644.
!ISBN 86-485-0024-9 deo knjige posve¢en ovoj problematici. Drug! delovi knjige sadde

!1. Croj"lll'i, Uparocnan Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle

1a) ,llp'llCHC KOHCTpyxl\"IIje
L!Q=1.!;!!.1.?§~!L ..........................................··.................................................................................

II Drvene konstrukclje Pre<lg~ _____.

---------

nove koncepte proracuna I ispltlvanja drvenih konstrukclja u skladu U zadnjem poglavlju obraduje se kOllcept dimellzionisallja
sa savremenlm naucnim i strucnim saznanjima i aktuelnoj regu­ drvenih konstrukcija prema grrulicllilll stalljima. lwji Je predlozen
lativi. lz ovih razloga iznet je klasicrul - deterministicki koncept evropsktm standardima ENV 1995-1-1 (EUROCODE 5). Ovo po­
proracuna zasnovan na dopustenlm naponima, a takode ! savremel1i glavlje obraduje granicna atanja nosivosti (Ultimate limit st:'ltes)
koncept grallicnih stanJa. granii":na stanja upotrebljivosti (Serviceability limit states).
Drvel1e konstrukcije BU jedan od prvih strucnih predmeta koj! Ovaj koncept uvode zemlje Evropske unije do 2000. godine,
student! slus~u neposredno posre pripremllog dela studija. nakon pa se pocetak novog milenijuma smatra krajem vise od sto godina
teorijskih predmeta. Iz tog razloga a i zbog prirode drveta kao korlscenog kOllcepta dimellzionisanja prema dopustenim naponima.
materijala za gradenje, njegovog mesta u gradevlnarstvu uopste,
citaoci se postepeno preko pripremnih poglavlja uvode u sustlnu Ocekuje se da ce nasa regulatlva btU u potpunosti usaglasena
sa EVROKODOM 5.
drvellih konstrukcija.
Prva poglavlja su u stvari pripremni, elementarnl deo drvenih Autorl ce blti zahvailli korisnlcima na primedbama I suges­
konstrllkcija. Drvo lmo tvar organskog porekla zavlSlla od .mnogih tljama koje vode potpunijem prikazu i svrsishodnoj narneni prezen­
tiranog teksta.
faktora Imperatlvno traZi llJegovo bezprekorno poznavanje kako bl
se naJbolje I svrsishodno moglo iskorlstlti. U tom cilju izlozena su
svojstva drveta kao materijala nosecih konstrukclja. Istaknuta su
svojstva anizotropije i heterogenosti gracte drveta I date au veze
napona i deformacija kao I konstante materijala u razlicitim prav­
cima anlzotropiJe. Obradene su tehnicke karakteristike drveta. Po­ U Beogradu, 1996.godine Autor!
sebno au obradenl I relevantni faktorl kOJI uticu na mehallicke
karakteristlke drveta. Ovde je detaljno obraden uticaj anlzotroplje
drveta, faktora zapremlnske mase I uticaja vlaZnosti drveta (uzl­
majuei u obzlr vlaznosti vazduha i temperaturu). Dalje je iznet
osnovni koncept dimenzionisanja drvenlh konstrukclja. Posebno je
obraden deterministicki k'oncept dimenzionlsanja prema dopustenim
naponima. DetalJno je obraden proracul1 l{Ojl se zasniva na vazecoj
jugoslovenskoj regu!ativi, ali su date i uporedne analize sa pro­
pisima nekih zemalja. Poglavlja Spojna sredstva i Veze i nastavci,
ukazuju na osnovne principe vezivanja odnosno spajanja elemenata
u konstrukcijsku ce1inu.
U drugom deluknjige - ostala poglavlja - teziSie je na krov­
niin oclnosno lepljenim lameliranim konstrukcljama. U ovome delu
su u stvarl date osnove drvenlh l{onstrukclja sa nesto viSe detalja,
onoliko kol1ko je to potrebno studentlma. Primetno je, - da ovaJ
drugi deo prezentirane materije ne obraduje detaljnije koncipiranje
prostora odnosno projektovanje hala i zgrada od drveta kao nl
drvene mostove, Sio je posledlca malog fonda i":asova u nastavnlm
planovima. No, ovu manjkavost studenti ce nadolmaditi kroz ostale
discipline struke ! sa ukazanlm speclficnostima uzrokovanim drve­
tom kao materijalom za gradenje i uz koriscenje literature - mlad!
inzenjeri moci ce uspesno da rade i u ovim oblastlma.
Qvom knjiyom obelezava se duyoyodiSnJi rad dr Milana Gojkovica., re­
Izlozena materija zasnovana je uglavnom na vaZecim stand­ dovnog profesora Gractevlnskog fakulteta u Beogradu i obJavltuje se
ardlma za projektovanje 1 izvodenjedrvenlh konstrukcija (JUS povodom njeyovog .Illbll~/a. 70 godincr zivota i 45 god in a naucne, strucne
U.DO.OOl; JUS U.C9.200; JUS U.C9.300; JUS U.C9.400 i JUS 1 pedagoske delatnosti.
U.C9.500), mada su koriseeni i standardi nekih zemalja, kao I
illternacionalni i evropski standard!.

Milan GoJkovl¢. Dragoslav StoJle Ml1all GOJkovle. Drogoslav StoJic

 Sadrzaj

.... nesto kao uvod .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 1

1. Tehnologija drveta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

1. L Stablo drveta, njegovi element! i dimenzije .... 15

1.2. Grada drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

1.2.1. Elementi grade drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 18

1.3. Hemijskl sastav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

1.4. Tehnicka svojstva drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

~I 1.4.1. Estetska svojstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

1.4.2. Fizicka svojstya drveta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

1.4.3. Fizicko hemijska svojstva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

1.4.4. Mehantcka svojstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

I
1.4.4.1. Tvrdoca.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

1.4.4.2. Otpornost na abanje. . . . . . . . . . . . . . . 30

1.4.4.3. Zilavost drveta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

1!
1.4.4.4. Cepljivost drveta. . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

1
1.4.4.5. Elasticnost drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.4.4.6. Anizotropija drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..
1.4.4.7. Oznake naprezanja u pravcima ortotropije ..
1.4.4.8. Cvrstoca drveta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
31

32

45

47

1.5. Relevantnl faktori od uticaja na mehanicka svojstva

drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

1.5.1. UUcaj anizotropije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

1.5.2. Faktor zapreminske mase . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

1.5.3. Poroznost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

1.5.4. Zapremtnska masa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68

1.5.5. Uticaj vlainosti drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

1.5.6. Jednovremeni uticaJ zapreminske mase i vlaznosti

drveta . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . : . . . . . . . 77

1.5.~. Jednovremeni uticaj anlzotropije I vlainosti drveta 79

1.5.8. UUcaj temperature.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

MIlan GoJkov!c, Dragoslav StoJlc

,.
 VI Drvene konstrukcl~
Sadrzaj

VII

1.5.9. Jednovremenl uticaj temperature i zapreminske

Inase . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
2.4. Relevantni faktori kojl uticu ua nosivost i krutost

1.5.10. Utlcaj duzine trajanja opterecena . . . . . . . . . . . . . 82

drvenih konstrukcija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 116

1.5.11. Uticaj postojanja cvorova (kvrga) . . . . . . . . . . . . 83

2.4.1. Uticaj vlaznosti drveta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 116

1.5.12. Uticaj velicille uzoraka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

2.4.2. Uticaj teceuja drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . " 119

1.6. Greske u drvetu . . . . . . A ••••••••••••••••••••••• 86

2.4.3. Utlcaj trajanja opterecenja . . . . . . . . . . . . . . . . . 124

2.4.4. Elastoplastiena analiza u teoriji graniene

1.6.1. Greske grade drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

ravnoteze drvenih konstrukclja . . . . . . . '. . . . . " 127

1.6.1.1. Grdke poprecnog preseka . . . . . . . . . . . . . . . 86

2.4.4.1. Modeliranje i proracun po teoriji graniene

1. 6.1. 2. Zakrivljenost debla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

ravnoteze. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 127

1.6.1.3. Nepravllnost vlakana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

2.4.4.2. Preseci optereceni momentom savijanja... " 129

1.6.1.4. Nejednaka sirlna godova. . . . . . . . . . . . . . . . . 88

2.4.4.2.1. Polozaj neutraine linije u trenutku loma 129

1.6.1.5. Kvrge (cvorovl) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

2.4.4.2.2. Moment loma izraZen preko unutrasnjih

1.6.1.6. Urasla kora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

sUa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130

1.6.1.7. Smolnjace (smolne keslce) . . . . . . . . . . . . . . . 90

2.4.4.3. Bimoduini preseci u granicama elasticnih

1.6.2. Greska drveta od uzroka fizlcke prirode . . . . . . . 91

deformacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

1.6.2.1. Paljivost (srcane pukotine) . . . . . . . . . . . . . . 91

2.4.5. Geometrijske karakteristike popreenog preseka .. 133

1.6.2.2. Okruzljivost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
2.4.6. Preseci opterecenl momeutom savljanja I

1.6.2.3. Greske usled skupljanja . . . . . . . . . . . . . . . . 92

normalnom sHorn. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 135

1.6.2.4. Uticaj mraza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

2.4.6.1. Polozaj neutralne linlje za sIueaj postojanja i

normalne sH.e . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . .. 135

1.6.2.5. Krivljenje grade . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . 93

2.4.6.2. Momentl noslvosti preseka od drveta u

1.6.3. Mehanicke ozlede drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

trellutku lorna za slueaj delovanja momenta

1.6.4. Greske bOje drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 93

savljanja i normalne slle. . . . . . . . . . . . . . .. 137

1.6.5. Greske od lnsekata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

2.5. Proracun drvenih konstrukcija prema granienim

1.6.6. Greske kod obrade drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96

stanjima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 139

1. 7. Monolitno drvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
2.5.1. Uopste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139

1.8. Kvalitetne klase drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

2.5.2. Osnovl proraeuna. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 139

1.9. Zastita drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

2.5.3. Karakteristlke materljala " . . . . . . . . . . . . . . . . . 151

1.10. Pregled vrsta drveta i njihovlh oznaka . . . . . . . . . . . 107

2.6. Proracun drvenih konstrukclja prema dopustenim

1.10.1. Liscari .... : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 107

naponlma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . " 155

1.10.2. Cetinarl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

2.6.1. Uopste....................... . . . . . . . . .. 155

2.6.2. Opterecenja . . . . . . . . . . . .' . . . . . . . . . . . . . . . .. 156

2. Proracun nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti

2.6.3. Dopusteni naponi. ....... , . . . . . . . . . . . . . . . .. 157

drvenih konstrukcija .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

2.6.3.1. Ploeasti proizvodi na bazi drveta . . . . . . . " 159

2.1. Osnovne pretpostavke i opsti principi proracuna

2.6.3.2. DeIovl od metala. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . " 161

drvenih konstrukcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

2.6.4. Koef1cijentt sigurnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 162

2.2. Drvo 1 prolzvodi na bazi drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . 110

2.6.5. Dimenzionisanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . " 163

2.3. Moguci koncepti proracuna konstrukclja . . . . . . . . . 111

2.6.6. Dimenzionlsanje stapova monolltnog preseka. . .. 164

2.3.1. Srednja. osnovna. karakteristicna 1 dopuskna

2.6.6.1. Aksijalno zatezanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164

vrednost napona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

2.6.6.2. Savijanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . " 169

['
MIlan Gojkovt6. Dragoslav stojlC
Milan OOJkoVlc. Dragoslav Stajl6
I VIll
prvene konstrukciJ.!l.
Saddaj

I
3.2. Pomerljivost spojnih sredstava . . . . . . . q
2.6.6.2.1. Pravo savijanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 171 3.2.1. Odredivanje modula pomerljivostl .
2.6.6.2.2. DopuSteni ugibi i nadvisenja . . . . . . . . , 173 3.3. Element! od celika . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.6.6.2.3. Koso savijanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 3.4. Zavrtnji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

I 2.6.6.3. Pritlsak upravno na vlalma. . . . . . . . . . . . .. 182

2.6.6.4. Smicuci napon u blizini oslonca.. . . . . . . .. 183
2.6.6.5. Ekscentricno zatezanJe . . . . . . . . . . . . . . . .. 184
3.4.1. Nosivost zavrtnja s obzirom na pritezanje ... .
3.4.1.1. Nosivost zavrtnja s obzirom lla savijanje .. .
3.5. Trnovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29'i

2.6.6.6. Aksijalno pritisnuti elementi. . . . . . . . . . . .. 185 3.6. EkserL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 299

I 2.6.6.6.1. Proracun pritisnutih stapova sa inicijal
110m imperfekcijom. . . . . . . . . . . . . . . .. 186
2.6.6.6.2. Naponski dokaz prema kritienom
3.6.1. Debljna eksera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300

3.6.2. Secnost eksera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301

opterecenju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 193 3.6.3. Dubina zabijanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301

I 2.6.6.7. Pritisnuti stapovl sa promenljlvim momentom

inercije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 208
2.6.6.8. Direldno odredlvanje preseka . . . . . . . . . . . . 211

3.6.4. Dopustena nosivost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. a02

3.6.5. Raspored eksera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3.6.5.1. Modul pomerljivosti ell za eksere . . . . . . . . . 312

2.6.6.9. SavijanJe pravih stapova pomerljivlh u bocnoj 3.7. Zavrtnjl za drvo bez navrtke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313

I ravni (van ravni sistema) - uticaj

imperfekcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , 214
2.6.6.10. Ekscentricni pritisak . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220

3.8. Mozdanici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316

3.8.1. Patentirani celiclli mozdanicl (ulosci) . . . . . . . . . . 322

3.9. Pijavice . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 324

2.6.6.11. Smieuci naponi od torzije . . . . . . . . . . . . . . 232

I 2.6.6.12. Smieuci naponl usled jednovremenog

delovanja transverzalnih sila i
momenata torzija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 234
3.10. Drvene civiJe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . " 326

4. Veze i nastavci 327

4.1. Uopste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327

2.6.7. Stapovi slozenog preseka teorijske postavke .. , 234

I 2.6.7.1. Pritisnuti stapovi slozenog preseka . . . . . . . , 238

2.6.7.1.1. Svi elementi preseka idu kontinualno

duzinom stapa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , 240
4.2. Konstrukcijske iIi tesarske veze i nastavci . . . . . . . .
4.3. Staticke veze i nastavci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.3.1. Nastavci zategnutih stapova . . . . . . . . . . . . . . . .
328

. 330

. 330

4.3.2. Nastavljanje pritisnutih stapova . . . . . . . . . . . . . . 337

I 2.6.7.1.2. Stapovi slozenog preseka sa mestilllicno

rasporedenim podmetacima (vezama) . .. 243
2.6.7.1.3. Stapovi slozenog preseka sa poreenim
vezama u odnosu 3<a/hl<6. . . . . . . . . . 247
4.3.3. Veze na zasek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.3.3.1. Zasek pod pravim uglom . . . . . . . . . . . . . .
339

. 340

4.3.3~2. Zasek u simetrali ugla . . . . . . . . . . . . . . . . .- 343

2.6.7.1.4. Resetkaste konstrukcije pritisnutih stapova 4.3.3.3. Dvojni zasek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344

11\
j
(ispuna reaetke vezana ekserima). . . . .. 248
2.6.7.1.5. Rdetkasti stapovi preseka kao na
4.3.4. Veze pod uglom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.3.5. Veze pritisnutih stapova pod pravim uglom ....
. 346

. 350
s1. 2.74 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . '. 249
4.3.5.1. Proracun deformacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356

I
2.6.7.2. Savijeni nosaei slozenog preseka. . . . . . . . .. 250
2.6.7.3. Kovan! nosaei sa tankilll rebrom . . . . . . . . , 255

2.6.7.3.1. Dimenzionisanje . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 258

4.3.6. Veze kod resetkastih nosaca . . . . . . . . . . . . . . .
4.3.7. Ekscentrieno vezivanje stapova. . . . . . . . . . . . . .
4.4. Veze iznad oslonaca-ldiSta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. 357

. 368

. 374

2.6.7.3.2. Veza izmedu rebra i pojaseva . . . . . . . , 259

I
I.
3. Spojna sredstva ................. ............. , 275

3.1. Nosivost spojnih ~redstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275

5. Klasicne drvene konstrukcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 379

5.1. Grede sa sedlima - jastucima . . . . . . . . . . . . . . . . 379

I
I, "

Milan Oojkovic. Dragoslav Stojlc

Milan Oojkovlc. Dragoslav StojlC
x Drvene kOllstrl!kclje SadriaJ Xl

5.1.1. Nosaci prekinuti lznad sedla . . . . . . . . . . . . . . . 379

6.5.3. Uticaj poprecnog preseka. . . . . . . . . . . . . . . . . .. 469

5.1.2. Nosaci idu kontinualno preko sedla . . . . . . . . .. 380

6.5.4. Uticaj pravca lame1a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 471

5.1.3. Nosaci na sedlima i kosnicima . . . . . . . . . . . . .. 383

6.S. Proracun. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 472

5.1.3.1. Proracun sedla i kosnika . . . . . . . . . . . . . . . 384

6.6.1. Pray! nosaci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 472

5.2. NosaCi sistema slozene grede . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 385

6.6.1.1. Uopste. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 472

5.3. NosaCi u kombinaciji drvo + cellk............... 386

6.6.1.2. Proracun deformacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 472

5.4. Krovne konstrukcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 388

6.6.1.3. Proracun lezista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... 473

5.4.1, Uopste . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . , 388

6.6.2. Zakrivljenl nosaci sa I=const. . . . . . . . . . . . . . . . 477

5.4.2. Krovni pokrivaci ..... . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 389

6.6.2.1. Poprecni naponi u zakrivljenom nosacu . . . . 480

5.4.3. Roznjace . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 391

6.6.3. Nosacl sa nagnutim iv1cama, odnosno nosaci sa

5.4.4. Proracun krovnog pol{rlvaca .. . . . . . . . . . . . . .. 392

promenljivom visinom H . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 484

5.4.4.1. Optereeenje.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 392

6.6.4. Zakrivljeni nosaCi slozenih geometrijskih

5.4.4.2. Letve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , 394

karakteristika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... 496

5.4.4.3. Oplata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395

6.6.4.1. Efikasnost poprecnog preseka . . . . . . . . . . . . 497

5.4.4.4. Rogovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 395

6.6.4.2. Provera napona. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 498

5.4.4.5. Roznjace. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 398

6.6.5. Konstrukclje ramova . . . . . . . . . . . : . . . . . . . . . . 510

5.4.5. Konstrukcijskl detalJi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 400

6.6.5.1. Trozglobnl ramov1 sa ,zubcastom vezom

5.4.6. Krovne konstrukciJe u zgradarstvu . . . . . . . . . . . 404

("clnkanjem") u uglu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 514

5.4.6.1. Jednovodni krovovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 404

6.6.5.2. Montazne veze sa karikama odnosno sa

stapastim sf>oJnim sredstvima. . . . . . . . . . . . 521

5.4.6.2. Dvovodnl krovovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 406

6.6.6. Lucnl nosacl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 527

5.4.6.3. Dvovodni krovovi sa stolicom . . . . . . . . . . . . 411

6.6.6.1. Luk na tri zgloba. . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. 530

5.5. Resetkasti nosaCi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , 418

6.6.7. LeziSta 1 zglobov1 i montaZni nastavci . . . . . . . " 544

5.5.1. Moguet obUcl resetkastih nosaca . . . . . . . . . . . . , 420

5.5.2. Redosled proracuna resetkastih nosaca . . . . . . " 426

7. Prostorna stabilnost ........................... 571

6. Lamelirane leplJene konstrukcije . . . . . . . . . . . . . . .. 435

7. t. Uopste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 571

7.2. Bocna - torziona stabilnost nosaca . . . . . . . . . . . . . . 573

B.1. Uopste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 435

7.2.1. Pravougaoni poprecnl preseci. . . . . . . . . . . . . . . . 573

6.2. Lepkov!. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . 437

7.3. Slozeni preseci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 587

6.3. Uslovl proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . " 446

7.4. Resetkasti nosacl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

589
6.4. Konstrukcijske pojedinosti . . . . . . . . . . . . . . " . . . .. 450

7.5. Konstrukcije za osiguranje bocne stabilnosti. . . . . . . . 590

B.4.1. Uopste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 450

7.6. Spregovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 597

6.4.2. Poprecnl preseci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . " 451

7.6.1. PolozaJ. oblik. broj i konstrukciJa spregova.... . 598

6.4.3. Lamele . . . . . . . . . . . . . : . . . . . . . ' . . . . . . . . . . " 460

7.6.2. DeformaclJe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
603
6.4.4. SpajanJe lamela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 462

7.6.3. Bocni poduzni spregovi . . . . . . . . .' . . . . . . . . . . . 610

6.4.5. Raspored nastavaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . " 464

6.4.6. Radijus! zakrivljenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . " 465

8. Proracun drvenih konstrukcija prema

6.5. Dimenzionisanje i kontrola napona.. ~ . . . . . . . . . . .. 467

Evrokodu 5 ................................. . 613

6.5.1. Osnovni dopuSteni naponl . . . . . . . . . . . . . . . . .. 467

8.L. Uvod . . . . . . . . . . . . " . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
613
6.5.2. UticaJi zakrivlJenosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . " 467

Milan GOJkovlc. Dragoslav StoJlc Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc

 XII Drvene konstrukclje

B.2. Opstl pregled stanja Evropskih Standarda za

Drvene konstrukcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 614
B.3. Osnove proracuna drvenih konstrukcija . . . . . . . . . .. 617
B.3.1. Opste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 617

8.3.2. Granicno stanje upotrebljivosti. . . . . . . . . . . . . . . 623

8.3.3. Granicna smnja no~ivostl. . . . . . . . . . . . . . . . . .. 626

8.3.3.1. Pritisak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 627
8.3.3.1.1. Pritlsak paralelno vlaknima . . . . . . . . .. 627
B.3.3.1.2. Pritisak upravno na vlakna . . . . . . . . " 627

8.3.3.2. Savijanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 629

8.3.3.3. Zatezanje............................ 630

B.3.3.3.1. Zatezanje paralelno vlaknima . . . . . . . . 630

8.3.3.3.2. Zatezanje upravno na vlakna. . . . . . .. 630

8.3.3.4. Savijanje sa pritiskom . . . . . . . . . . . . . . . .. 632
8.3.3.5. Savijanje sa zatezanjem. . . . . . . . . . . . . . . . . 632

B.3.3.6. Torzija .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 632

8.3.4. Bocna stabilnost nosaca opterecenih na savijanje 634
8.3.4.1. Proracun stabilnosti ramova u ravnL . . . . .. 634
8.4. Proracun spojnih sredstava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 637

8.5 .... na kraju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 640

Literatura . ..................................... , 641

Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc Milan GoJkovic, Dragoslav Stajl"

t'
 ••• nesto kao uvod

rvo kao gradeVinski materijal primenjivano Je od najstari­

D jih vremena. Pored kamena, to je dugi niz godina bio
osnovni materijal za gradenJe. I danas, i pored progresa eelika i
betona u savremenom gradeVinarstvu, drvene konstrukcije imaju
svoje mesto - ako ne kao osnovni,' one kao neminovni. usputni,
pomocni materijal za gradenje (skele. opIate i slieno ).
ZadnJih decenija drvo dobiJa i ima sve vecu primenu u izgrad­
nji modernih - stalnih objekata, a posebno arhitektonskih gra­
devina, objekata sa svim elementima savremene arhttekture. Ova
renesansa i prodor drvenih konstrukcija. iako sputavana mnogim
nepovoljnostima. rezultat je poznavanJa drveta kao materijala i pri­
mene lepljenih drvenih konstrukciJa (kvalitetnih spojnih sredstava).
Drvene konstrukcije. po svojoj definiciji. su skup elemenata
od drveta, preko kojih se oblikuJu odredeni i svrsishodni prostori
i preko kojih se prenose odredena opterecenJa.
Mala zapreminska masa drveta ( drvo je 13 puta Iakse od celika
i 4 puta Iakse od betona. a to nije bez znacaja) i relativno velika
evrstoca paralelno sa vlaknlma, laka obrada i posebno sto je ista
nezavisna od vremenskih uslova,. velike mogucnosti oblikovanJa kako
popreenogpreseka, tako i siluete kostrukcijskog elementa, mogucniJsti
prlmene najrazlieitljih statickih sistema i dispozicije ugradenog ma-'­
terijala prema intenzitetima statickih uticaja i, 8to Je takode bitna
odlika, sloboda u izboru duZine elemenata. jednako dobro koriscenje
u stalnim i privremenim konstrukcijama, mala osetljivost materiJala
na temperaturne promene. mogucnosti montaie 1 dislociranja kon­
strukcije postavljaju drvo kao materijal za gradenje u ravnopravne
odnose sa drugim materijalima koji se koriste u. gradevinarstvu.
Medutim, drvo ima i svoje nedostatke i mane. One se mani­
festuju u; anizotropiji i kvalitetima uslovljenim bioloskim faktorima
(rastom drveta). mogucim greskama u drvetu - truljenje, pod­
loznost uticaju glJiva i insekata, zavisnost mehanickih osobina od
% vlaZnosti. zapaljivost drveta i rad drvetana vazdubu - skupljanje
i bubrenje. No; 0 ovim negativnlm stranama drveta ne treba pose­
bno voditi racuna. jer savremenost tehnologije gradenja. koriscenjem
sitne grade, odnosno decidnim odstranJivanjima ostecenih delova

Milan GOjkovle. Dragoslav StoJle

 2 Drvene kOllstrukclje ... nesto kao lIvod

drveta I upotrebom efikasnih hemijskih sredstava 100 % se isk­

ljueuju sve ove nepovoljnosti. Na primer, protivpozarna sigurnost
za lamelirano drvo veca je nego kod drugih materijala.
Koriseenjem sltne grade zeljenog kvaltteta i savremenih lep­
kova za njihovo spajanje u monolite zeljellog oblilm i veliCine ­
nema ogranicenja u pogledu dimenzija poprecnog preseka i oblika
siluete. Dugogodisnje neraeionalno I na tradicijama zasnovano ko­
riscenje drveta dovelo je do toga da se 11a ovaj materijal skeptieno
gleda. Medutim, kako se iz prednjeg vidi, nije to taka. S obzirom
na stanje 'i mogucnostl drvne industriJe, htenja u savremenim drve­
nim konstrukcijama. sva ovakva misljenja treba Iskljucitl kao ne­
umesna i neosnovana.
Upotreba po svaku cenu drugih materljala - betona, na primer, - !
na mestima i pod okolnostima kada mu tu nije mesto, dovod! do
formiranja hladnih i za eoveka nepriJatnih ambijenata i sredlna.
do kostrukcija na samo neekonomicnlll, vee I stranih savremenom
i modernom gradevinarstvu u celhli. posebno konstrukterstvu.
~
lako je drvo organska materija, heterogeni materijal sa pot­
punom anizotropijom i materijal zavistan od mnogih prirodnlh fak­
~
.~:¥
II, tora - vlage, vrste drveta, naelna obrade, tretmana i ponasanja
1l'
pod optereeenjem I slienog moguee je, u savremenlm drvellim
~.Q.1T-'-­
konstrukcljama, kontrolisano vladati svim njegovim svojstvlma i
kvalitetima i naterati ovaj i ovakav gradevinski materijal da radl ao',e
I";
1 da ge ponaSa po ielji graditelja. Sigurno je, i postoje podael, da :-9 I II I I I I I > ~bl ! t ~
I,

~c
I'
je kroz vreme rezultirao; niz ispitivanja i istraZivanja ovog materi­
jala. ponasanja u razlicitim uslovima i da su adekvatne teorijske
analize pratile sva ova istrazivanja - a sve to skupa vodi ka pro­
B:l .t;t;> Q:) .flO

WTKOST sraA:P .iii _

.tt:J r.;Q
+
JI'£:) 16(;) 15 a:7 .%l 'n.?
filL!!
MO'.e-& B87l:wa

~, gresu, raeionalnijem i svrsishodnijem koriscenju drveta kao ma­

terijala za gradenje. Jer, prlmena drveta u savremenim konstrukeijama
ij
'I
bogatih statieklh sistema, bazlra na savremenoj tehnologiji i visoko
ga postavlja na lestvici koriscenja razlicitih materijala u gradevi­
narstvu.
I,11' betona je Yb 2500 kgr/m3 a dopusteni naponi na savijanjc
II U ne malo prlmera drvo se uspesno nosl sa betonom I ceU­
kom. Cvrstoca drveta (I kvalitetne klase) veca je nego evrstoca zavisno do marke betona, od 600 N/cm 2 (za MB 15) do 1850
II
nekih betona I u Propisima ml10gih zemalja, pa i u nas. dozvoljena
(za ME 50).

~ naprezanja su dosta vlsoka. Na sHei L 1. dati su odnosi dopuStenih Odnos sopstvene teiine jednog materijala prema dapustenim

,
napona izmedu drveta i betona za neke slucajeve naprezanja koji
uspesno llustruJu prednje tvrdenje. No, za kvalitetno projektovanje
i izvodenje drvenih konstrukcija neaphodno je dobro poznavanje drveta
kao materijala za gradellje.
Samo prvorazredno poznavanje drveta i sveukupnih njegovih
I vosmisleno .ukazuju na uticaj - udeo sopstvene tezine nosaca na
1 svojstava konvergira optimalnim drvenim konstrukcljama. Na pri­
1
mer, beton je izvanredan gradevinskl materijal u pogledu konstruk­
naponima za taj isti materijal daje pogodan parametar za medu­
sobne komparacije razlicitih materijala· sa aspekta primcllc i svr­
sishodnog koriscenja. odnosno ekonomicnosti primene. Neosporno
je, da ekonomicnost primene jednog materijala zavisi i od mnogih
drugih uslova (i parametara), no sigurno je da odnasi (loop: Y ned­
velicine napona.

~;, cijskih odlika i elastomehanlckih osobina ali sa jednim nepovoljnim

svojstvom - a to je velika zapreminska masa. Zapreminska masa
1
J
] Milan Gojkovle, Dragoslav StOjle Mllan Gojkovle. Dragoslav Stojle
~
~
j
 ..

4 Drvene konstrukcl~ ,.. nesto kao uvod 5

tora, a posebno sadrzajnijim esteticnim kvailltetima pozltivnim

psiholoskim dozivljajima za coveka 1 njegovu okolmu.

Armimni beton 6000 kN/m2 240 po 18500 kN/m

2
% 140
'" '" 1\1

(MB 15 do MB 50) 25 kN/m

3
25 kN/m 3
Svakodnevne potrebe gradevinarstva i arhitekture traZe od gra­
ditelja sve novije i sve savremenije konstrukcije, primenu i kori­
140000,kN/m
2
'" 1783 do 240000 kN/m2 = 3057
scenje sve novijih materijala. a samim tim t sve vecu ekonomlju.
Gradevlnski cellk Isto tako, u sve intenzlvnijem zivotu coveka kao neposrednog koris­
78,5 kN/m3
3
78.5 kN/m
nika ovih gradevma, u ert savremenih tehnologija i nepresusnih tek­
14000 kN/m2 = 2800 do 16200 kN/m2 '" 2314
ovina tehnicke revolueiije dvadesetog veka, covek i njegova okolina
Lepljeno lamelirano
5.0 kN/m
3
7.0 kN/m
8 Imperativno traZe materijale koji ce oplemeniti sredmu u kojoj
drvo egzistira, tako oblikovane volumene i konstrukeije koje ce ucmiti
I kIase) (tvrdo drvo I kJase 1 njegov zivot bogatijim i esteticno sadrZajnijm. a samim tim t pro­
duktivnijim. OJ Ovim i ovako postavljenim zadac1ma u punoj meri
KlasiCne drvene 10000 kN 1m2 '" 1667 do 12000 kN/m2 '" 1500 odgovaraju savremene drvene konstrukc1je").
konstrukclje 3 3
6.0 kN/m 8.0 ltN/m
O} I.judskom rukom I teljom obllkovant Dolumen! / spontano. prlrodno, nastali
prostort - su sredlna u kojoj covek zltJl svoj tlDot. Iz ovakve sred/ne. III bolje
Iz datog pregIeda vldl se, da armlranl beton Ima najmanji receno, njegove neposredne Ilf posredne okollne, prema kojoj cove1c nlje f ne moze
dopustenl napon u odnosu na svoju zapreminsku masu a da se da busde pasIvan. rezult/raju sva njegova saznanja I sveukupne njegove aktiunostl.
lepljeno lamelirano drvo pribUzilo visoko kvalltetnim celicima (zaostaje Raznoursnl prostor! I ambljentf kOjl okruzuju coueka. mogu dvojako no njega da
za cca 15%). deltyu: pozltltJno - kada ga podstlcu u njegoDlm aktlDnostlma, u poz!ttvnom­
stuaralaStvu uopste, I suprotno - da u njemu bude I Izazlvaju negatlvne rea1cctje
Drugim recima ova clnJeniea ukazuje da - jedan nosac od I posled/ce koje Iz toga profsttcu.
drveta cije dimenzije direktno zavise od sopstvene tezine i korisnog Jedan grq.devtnskf Intenjer drustpeno je odgovoran kreator. jer oslm ekonom­
sklh. statlcko-Iconstrukcljsklh I uopste tehn/clco-tehnoloilklh parametara. kojl su
opterecenja s obzirom na malu sopstvenu tezinu moze da primi u Integralnl ! Imperatlvnf deo njegovog stDaralastDa I !ntu!clje. mora da vodl raeuno
odnosu na adekvatne nosace od drugog materijala - mnogo vece I 0 pslholoillclm faktorlma. ODe ps!holoske /componente jednog prostora nlsu bez
korlsnc;> opterecenje, odnosno nosac od drveta je ekon0l!licnijl. znaeaja I Imaju odredenl akeenat na ostDaranje I obllkoDanJe. rezultlraju Iz skuplne
pozltlDnlh obllkovnlh kvallteta - kao: odnosa obllka I veltelno unutar uolumena ill
Neosporno, da ukupnu ekonomlcnost primene jednog materi­ u cellnl form!ranog prostora, urcwnotetenost mera I proporclja. surslshodnom
jala treba analizirati sa vise aspekata. No, evidentno je, da sa plaslranju svetlostl I bOje I optlmalnom formlranju akustlke prostora. t kao posebno
porastom vcIiCine raspona jednog nosaca od betonaudeo sopstvene podvuceno. dotlouljaj kvallteta ugractenog materlja.!a.
tezine je sve veei (u odnosu na ukupno optereeenje). Dozlvljavanje drueta kao mater!fala. sa jlzfoloskog I senzualnog aspekta, manl­
festuje se u odnosu na coueka ka.o subjekta I korlsnlka. tako Mo: ne Izazlua
kontrastne efekte. poseduje prflagodljlvost temperaturne sredlne, pospesuje Inten­
'" '" '" zlvne pSlhleke dozlvljaje - ugodnost. zadovoljstDo, uzbudenje, smlrenost I slteno.
Neka ne bude zamereno. ali je po svemu sudecl. neophodno vezt!le pSlhu cove1ca za mnoge objekte Iz njegovog tluota I neposredne okollne.
za stvart gde je rezononc!la drveta rasplrtDala njegovu maStu. Na prImer, respek­
da se zacne jedna opsta interakcija svlh disciplina gradevinarstva tt!le clnjenleu utkanostl drveta u njegouu svest. jer ga je druo pratl/o od najranljlh
- da se napusti one sto je vldeno. nauceno i decenijama pa i Dremena, 1stIce karakter Indluldualnag zahualjujuci strukturl drDeta. suprostav!Ja
vekovima praktikovano i da se prede na kvallltetnije koriscenje se dozluljaju bezllcnog, hladnag I monotonog. asoelra no uldenja I dozluljaje saZ­
svoJstava drveta; da se iskorlste sve njegove mogucnosti. kako po nanja, lako I jednostauno se uklapa u fuke/onalne zahteue I sto podstlile pslhlcke
dozlvljaje da je drvo kao materljal za gradenje covekova sDojlna. Suemu ouome
komponenti konstrukelje, tako' i njegove primene u zivot i okolinu treba dodatl znacajne sadrzajne estetlcne fenomene kOje poseduje jedna gradevlna
savremenog coveka. Resenje za takvu primenu se nalazi u savre­ od drueta.
menim tehnologijama. daljim istrazivanjima' i teznji ka industrij­ lako samo parc!Jalno dotaknute. Iznete clnjenlce pokazuju da je druo bllsko
skom 1 sve masovnijem gradenju drvetom. To treba da bude impe­ coveku ! da pruza. zahDa!Jujucl savremenoj tehnologtjl, veUke konstrukc!lske mogu­
ratty savremenog konstrukterstva. Tako ce nastajati savremene dr­ cnost[, Ukollko se sa drvetom prauflno postllpa odnosno ako se surstshodno I
zahua!Jujucl 1st/nama 0 njegovlm karakterlsttkama praulfno obltkuje I ugradt ­
vene kontsrukelje, koje pruzaju velike mogucnosti 1 uspesno kon­ onda c!e takDa jedna gradeutna. Deca LU manja - suejedno. Imatl sue poz!tlvne
kurisu drugim materjalima; gde ce sveukupna ekonomija rezultiratl iz kualltete dozlvljaja za coueka / njegovu okolfnu kao neposrednog kor/snlka.
znalackl koriscenlh svojstava drveta, Industrljskog nacina gradenja. o O} Postoje stgurne tndtka.cUe da se prut tragoD/ lep!Jenth predmeta I lep!Jenog

lz kvantuma mogucih dizajna oblika i bogatog manevarskog pros- drueta jauljaju jos u eglpatskoj kulturl (cca 3000 god. pre n.e.). Ovu elnjenlcu
poturduju Istrazlvanja mnoglh arheologa, kojl .BU pronasll dragoeene I autent/cne

Milau Gojkovl6. Dragoslav 5toJ16 Milan GOJkov16. Dragoslav 5toJI6

"

 1­

6 Drveue konstrukclJ e nelito kilo tlvod 7.

Savremene drvene konstrukcije jednako dobro mogu se kor­ permanentno se popravlja. Postepello se, ali dosta usporeno. menja
istlti za sve vrste gradevinskih objelmta, kako u Visolcogradnji. tako i odnos coveka iii jos bolje receno, investitora i gruditelja uapste.
i u niskogradnji. Mogu se koristiti i leao pomocne - privremene prema ovim i ovakvim konstrukcijama.
konstrukcije. Medutim. njihov Je znacaj mnogo veel kada se koriste Deplasirana su misljanja da drvo kao materijal ne maze dtl
kao stalne gradevlrie, posebno u arhitekturi. Na primer, za kOll­
zadovolji stremljenja savremenlh konstruktera. jednog kreativnog
strukciJe zgrada i hala od drveta najrazl!citijih oblika, funkcije i
plodnog gradevinskog in~enjera i zahteve koji se pred njega pos­
velicine. Isto tako, njihova saslrzajna primena je I u gradenju sup­
tavljaJu. Ovakva misljenja, a ona su evidentna i neopravdano staje.
tilnihkonstrukcija mostova, kao I u mnogim druglm slucajevima. zasnivaju se uglavnom na iskustvu stecenam u radu sa klasicnim
Cinjenica Je, kada se Izuzmu neki primerl lz skorasnje inze­ drvenim konstrukcijama. Ovome treba dodati da ima primera da
njerske prakse. da se u nas drvo relativno malo koristi za stalne je ovakvo misljellje podstaknuto i na osnovu kompromitovanih kon­
konstrukcije. Razlog za ovakvo stanje treba traziti u nerazvijenosti
IndustriJske prolzvodnje, ili, bolje receno, kadrovskoj I tehnickoj mlranl svrslsltodnt prostorl. odnosno gradevlnenallk na nama poznate brvnare.
neopremljenosti nasih proizvodaca .savremenlh drvenih konstruk­ o drvenlm konslrukclJama najstarUlh drustuelllh zajednlca malo je ostalo S(lCII­
cija. Ovome treba dodati i pogresno ukorenjeno misljenje da je uanth podataka. praktlcno Ih I nema. zbog prlrode drveta leao mater(Jala za
drvo pogodan materiJal iskljuciyo za privremene i pomocne kon­ gradenje. N!Je suv/sno pomenutl da su prve drvene konstrukcUe sillille leaa uzor
strukcije (I u ratnim uslovima). Sto se tice undustrijske proizvodnje u kasnIJem gradenju kamenom.
Za razltlcu od medlterallsleuh naroda kOjl druo neznatno korlste. u kantinen­
i tehnicke opremljenostl nasih prolzvodaca savremenlh drvenih ko­ la/noj Evropl (bogatstuo suma) drvo se obi/ata /corlstt. U vreme seabe naroda druo
nstrukcija, ovaj se faktor zadnjih godina umnogome popravio i je osnovnl mater!fal kako u gradenju preblvallsta. talco I za lzradu jortlfolcac!fa.
U to vreme javljaJu se I prve nazovlmo lh 'kroune Iconstrukclje" - kOje se II suojaj
najstarlJoJ varl/antt oslanjajll na vertlkalne slubove, zal/m konstruleclje II obtlkll
podatke 0 ovakvom nacfnu rada.
brvnara (lzvedene od bruanal, jarbolastl slsteml I sHeno. Jarbolastl slstem! Sll "
TI su tragovl evldentnt, kako na arheoloslclm nalazlma, tako i na onourem.ensktm
stvarl prve konstrlt!<elje gde je osnovn! element jarbol. centralnl stub. a ob/mni
zapis/rna. Znanje lepljenja dructa. kasnUe. kako saopStauaju IstorUslee clnjenlce.
'''zldovt' Sll pomo':nl element I.
proslruJe se na grcku t r!msleu clVilizaclju. odnosno nJlhovu arhltelduru.
Prve konstrukcl/e bondruka. kOje /(arakterlse <loseel sketetnl slstem od drueta
sa /spunom od zemyanog materl/ata (nabqJa), javljaju se na regljama centralne
IstorfJski pregled' Evrope.
Razvoj druenlh konstrukc!fa usko je povezan sa razvllkom druenlh mostova.
Pored gracteulnskog kamena druo je najstar!}1 materlJal za gradenje. Druene
Prul drvenf mostovl bill Sl! deto prlrode. bllt Sll stvorent prlrodnlm sf/ama. /cakvom
leonstruleclje u Istortjl gractenja suoj najvecl domet dostlzu u 16. 1 17. uelet!. Ponouna
vremenslcom nepogodom. Znaci. bruno. taj prul drvenl most. sluzlo je za prelaz
renesansa druenlh leonstrukclja .Iaulja se pocetleom ouog veka I uslou!lena je,
izmedu astalog. sauremenom teltnologlJom Izrade I posebno razvojem spojn!h preko prepreke I bio je uzor I sugest!}a coveku za gradenje sllcnlh I sue junk­
Clonainlj/h drvenlh mostova. Prvl druenl mostovi bill su grednog Sistema. malll,
sredstava.
raspona I za mala oplerecenja; /casn[fe. evoluc!/om gradenja I stvaranja ani postaju
Gde poctnje Istorlja druenlh konstru/cC[fa? Odgouor moze da bude samo: onda
sve slozen!le konslrukclje - sa verl/kalnlm poduplraC/ma. sa kosn/dma I sl/cno.
kada je couek poteo da se bav! stocarstvom I poljoprlvredom. onda - kada je
Gradenje pontonsklh mostova od drveta, sa n/zom prostlh greda oslontenl" na
napustlo pa/eoUtslet nactn zllJljenja. odnosno kada je poceo sam sebl da gradt
meslne (pontone) I "kolovoznom Iconstrulec!lom" od drueta javljaju se
sopstveunl zaklon. •
tt(:kom per/odu. kod najstarl/lh clvtllzacl/a.
Prve urbane aglomerac[le javljaju se u ureme leada !Judi poclnju da zlve u s/cupl­
Kod veelh prepreka starl gradlteljl /corlstllt su I odred:ene slsteme II gradenju
nama, Ova prvanaselja - zemunlce, peelne, jame pravUnlh I nepravllnfh osnova
drvenlh mostova. konzolnl slstem. na prImer, kOJlma su. ka/co saopstauaju dosa­
polerluene drvetom,slbljem I "ouacom - gradene su uz pomoc drveta. touek poste­
da.snja Istrazfval!Ja. premoscavali prepreke I do 34 m slrlne.
peno - uremenom. prelazl na gradenje preblva!lsta nad zem!/om.gradl sebl sklo­
nlSta razifcltth konstrukclJa I to uglaunom od drveta. Kao poseban slstem drventh mostoua. zavlsno od kraJeva gde Sll gra<1enl. blo
je s/stem u/seclh mostova - od spleta I!lana. bambusa i drveta. Due I oua/cve
Razvltkom ljlldsklh zajednlca. zavlsno od mesta zfuljen}a ! stepena razvttka couek s/steme Iznedrlle su drevne cWlllzacuje IndUe I Kine.
gradt SUe slozen!Je drvene konstrukclje. Na severu Europe. u h/adnlm krajevlma.
Posebno mesto II IstorUI mostova I drvenlh konstrukclja zauzlma rlms/co grade­
grade se prostorl od masfvne grade (tzv. megaronl). u top/ljlm Icrajevlma korlstl se vlnarstuo. Os/m krounlh konstrukcl/a od drveta. sa /cojlm SII rlmsle/ gradlteljl sav/a­
sltnlja grada, a u mocvarntm krqlevlma grade se preblvali!!ita Iznad terena. tzv,
dlva/t raspone I preleo 20 m, Rlmljanl su ostavlll 1 veWeI broj dobra poznatlh
sojenlce. Obllje suma, a samlm tIm I drveta, laka obrada f mantpulaelja sa drvetom, mostova od drueta. Neka budu pomenutl: most "Subllc/us" preleo Tlbra u Rlmu
usloutll SII da je drvo prvl gractevins/Ci materljal leojl Sll !Judi pocell smls!Jeno da (graden u VII v. pre n.e. - bez metalnih elemenata). Cezarou IIlosl preko Rajne
korlste. Najpre po lIg/edu na prlrodu I njeno stvara/astvo. a kasnlje. razvojem In­ (graden50-tth goldlna pre n.e.). Trajanou most prelco Dunava kod Kladova (duz/ne
telegenc!fe. grad/l! su sebl svojstuene gradeulne.U ouo !lajstarIJe ureme javljaju se I 1127 rn sa 20 maslvnlh stubova ad kamena, sagraden 105 god. a.e.l. kao I mnog/
prvl slsteml. prul prlnelpl I nacela u gradenjll drvetom. Jedan od ovlh prlnclpa blo drug!. Iz ovog vremena je ostao I pedatak. ad klaslcnog rlms/cog plsca MarCllS(L
je - da se preko uert/kalno zabljenlh (postav!Jenth) debla Ihor/zontalno ugradenlh Vltrtw!la (zlveo u I ueku pre n.e.l. kOJI plse: "... napaljenlm gredarna od maslinovog
obllcajormlraju odreden/ skeletl. odreden! konstrukcljskt ststeml (leojt S11 bill pokrlvenl drveta ne skodl gnjl/oca. nl vreme, nl godine; ana u zemlju ukopana / II VOdll
granjem I Ilouaeom. zemUom). Kasn!le. javljaju se horfzontalno nanlzanl elementl. p%iena trajna su I bez kvara ......
zldne povrs/ne od drveta, posebno uvezan! - povezanl ·na krajevlma koJlma sll jor­

Milan GOJkOV!c., Dragoslav StoJlc Milan GoJkovlc. Dragoslav StOJIC

r

Ij
8

strukeuja od drveta - kao poslediea loseg i neadekvatnog projek­

Drvene konstrukclJe .,. nei'to kao uvod 9

tovanja i rdavog gradenja.

(nastavale)
1 Posebno poglao!Je II IstorUI druenlh konstruke!]a prezentlraju sacuvanl objelctl
j drevIlI? lOne I druglll naroda Dalekog Istolea. Izuanredne kreaeUe sa mnogo leon­
strllkterslcog dllha. spec!flene konstrukc{fe krooooa sa posebno zapazenlm delcora­
tlUn!m elementlma - karakterls!! 000 gradeonarstua. Pajedtne kanstruke!fe, hramovl
I paui!fonl saeuvait su se I do nas"; dana.
Period rlrnskog grac'tevinarstva I njlhavlh drvenlh konstrukc!fa traje sve do X
uelea. Europa. (1 posebno nJenl juzni krajeul. blfl su punl auakvlh konslrl.lke!la.
Medutlm malo je toga saeuvano do uremena danasnjeg. Oslall Sll uglaunom tragoul
Jaovn/ll konstrukclJa na sakralnlm gracteulnama.
Pojauo sistema vesa!Jkl, sistema kojl se smatra preteeom danasnjlh resetlcastllt
konstm1cclJa, takode je tuoreu/na starlh gradlle!Ja.
I IstorUi dobro stuaraael apste kultllre astauill Sl! prllog razuoju druenlh
1construkeija. Taka Izmeau ostallh, Leonardo da VincI (1452-1519), za ureme
Renesanse, razmatrao I proueauao elemente dmenlh konstrulceija. Njegoua je kon­
s/ataeija: ' ••.kod svakog elementa kojl .Ie oslonjen all je slobodan da se savija I
fma podjednalc poprecnt presek I od Is/orodnog je materUala - najuda!Jenijl dec
od os/onca najulse ce se poultl•• .'.
Pocetale razvoja sauremenlh druenlh konstrukcija, resetkastlh konstruke{fa pose­
bno, uezrye se za Palad{1a (Andrea Palladlo 1518-1580). Osnoue luenlll konstrukelfa
od drveta postauW su Philbert I Delorm (1515-1570). U ouo ureme pojavUuju se
prvi slstemf luenlh I resetkaslth konstrukeUa. Nisu to slstem! danasnjlh koneepata,
alf S II dall osnov I Inlclrall pravac razvoja ouakvlh konstru!ce!la.
Sue do poeet/ca XIX ueka, oslm nevedenlh Izuzetaka, druene konstrukeUe u
svo}oj uglavnom masovnoj elespanzUI su plod I protzvod tntulclje I predanja,
posebn/h leonstruktersle/h sposobnostl njlhoulh gradlte!Ja. Do tog !)remena raz!)oj
drven/h leonstrukc!la je uglaunom spor I karakterlse ga emplrlja, stvarala$tua zo.s­
novano nn tradtcU' I Iskustvu sa vee Izuedenlh graaevtna.
U XVlIl ueku sagraaeno}e ulse znaca}nlh .objeko.ta ad drueta. Gradrte!J1 ovog
IJremenn ostavill su: konstruleeUu mosta na reel Llmat kod Wetlngena (u Svajcarskoj
- 1778) sagradlo }e Grubenmman. Most je Imao otvor od 119 m I spa!Jen je * * *
nakon 20-tale godlna suog postojanja. Konstrukeljo. mosta, kaa / vee/nu mostoua
toga !Jremena, karaletertsala je /crovna konstru/ccUa, koja}e stltlla gradev/nu od
atmosferslclh Iltleajo.; zatlm paladUeu most preko kanala 1I Vtrehtu, I mnogl drugl. Razvoj savremene tehnologije u oblasti proizvodnje konstruk­
Poscban progres u razultku droelllh konstmkc!la potlee od T. Palmero:, sa kra}a elja od drveta 1 kompozita nn bazi drveta, zadnjih decenija, doveo
XVJIl velea. To -:su . bile speciflcne resetkaste konstrulee!le sa glaunlrn nosaelmo. lz
trl po)asa (od kojlh je jedan Imao tUcll1 obllk). U SSSR-u, I.P .Kullbtn (1776) je do pune afirmaclje i progresa drvenih konstrukcija. Svojim su­
Izrad!o}e projelcat I model lucne konstruke!Je rnosta od drvela sa pasponom od periornim osobinama (mala zapreminska masa, velika cvrstoca
300 m (preko reke Neue). Mectutlm do Izyradnje ouog mosla nUe doslo. drveta paralelno vlaknima, velike mogucnosti razlicitog oblikovanja
Tokom XTX !Jelea u druenlm konstrukeljama pojav!Jllju se I spec!flcne konstruk­ elemenata, mala osetljivost materijala nn temperaturne promene,
c!le resetJeastth nosa'::a. Nelca budu pomenutI slsteml Town I How. nazuanl po
nJlhoulm autorlma. mogucnost primene velikih rasponaitd.) leplJeno lamelirano drvo
Ka/co se Iz oUlh nekoltko fragmentarno datlh prlmera uldl, razuo} drvenlh kon­ postaje pravi konkurent konstrukcijama od drugih materijala.
struJecUa je konstantan kroz vreme I u stalnom proyresu. ad prostlh ·1 slozenth
poduplrala, pa pre/co komb/novalllh sIstema I konstrukelja, /uenth konstrukc!Ja od
Drvo ima primcnu u visokogradnji kod krovova malih i velikih
drneta, nastale Sll danasnje - sauremene druene konstrukc!le. raspona,· u konstrukeijama hala. montaznih kuca, u saobracajnim
Nagl! progres It razultku drvenlh konstrukc!Ja nastaje [>ajauom sauremenlh spOjnlh konstrukcijama kod mostova i skela i u hidrotehnickim konstruk­
sredstava elcsera I lepkoua. Jedlnstvene Icanstrukc!le drvenlh skcla, sa ekserlma eijama kod akvadukata i brana ltd.
kao spojnlm sredstvom, Izveo je Freysslnet (za mostove St. PIerre du Vauvray I
most Elorne lead Plougasteia, u Franellsko}}.Razultkom tehnolog!le lepkova I le­ Poboljsanje karakteristika drveta lepljenjem bilo je poznato
pljeIllh lamel!ranlh lconstrukeYa, druene konstrukeUe na/aze sue ueeu prlmenu, jos u starom Egiptu, ocemU svedoce tragovi leplJenih predmeta· i
jer omogucuJu elconomlcnu rea!!zae!lu, bogatstuo obllka I leonstrukeUsklh karak­ erteza kojl su otkriveni u grobovima faraona. Prema istorijskim
terlstlka, stlte t obogaeuju covekouu okollnu, omogurJuju brzu montazu - Izgradn/tl.
jedllostauno odrzQuanje I posebne estetlcne sadr:!aje. . splsima grcke i rimske kulture za lepljenje drveta koriscen je pro­
teinski lepak biljllog i zivotinjskog porekla. Ovi lepkovi su zadrzall
* * *

Mllan GoJkoV16, Dragoslav stoJlo5 Milan Gojkovlc, Dragoslav stojlC

 JO Drvene konstrukclje
driaH svoj znacaj vrlo dugo. U Evrop! 1890. godine pry! put se
pojavljuje lepljeno lamelirano drvo kao nekorodir~uCi materijal za
potrebe zeleznice. Hetser je u Nemaclwj prvi formirao noseeu lame­
Uranu konstrukciju, pomoeu kazeinskog lepka. Mnoge ovakve kon­
strukcije kOje su izvedene jOs pre 1914. godine, bile su koriseene
do 1950. go dine. a neke koje su bile sacuvene od vlage jOs i danas
ne pokazuju znake raspadan}a.
U Americi 1920. godine u Cikagu, jedna od prvih primena
lepljenog lameliranog drveta bila je od e1emenata segmentne resetke.
Pojasni stapovi resetke bili au izradenl od lameliranog drveta a
dijagonale od rezane grade. Ovaj popularni oblik drvene rei'>etke
cesto se koristi i danas za raspone do 35m. Prva lamelirana le­
pljena konstrukcija kOja je nagovestila novu epohu u istor1ji gra­
denja drvetom formirana je u Wisconsillu 1930. god. u americkom
. institutu "U.S. Forest Products Laboratory" primenom sintetickih
• lepkova.
U SSSR-u lepljena lamelirana konstrukcija bila je napravljena
1938. godine. Proizvodnja ovih konstrukcija zahtevala je mnogo
truda i vremena. bez posebne garancije kvaliteta. Ove konstrukcije
nisu nasle siru primenu sve do 1950. godine.
Period od 1930. do 1941. godine karakterise primena lakih
lepljenih lameliranih lucnih nosaca za izgradnju farmi. Do pocetka
drugog svetskog rata proizvodnja I gradenje lepljenim lameliranim
drvetom po svom znacaju jedva je vredno spomena.
Za vreme drugog svetskog rata' zbog nedostatka celika, iz­
nenadni zahtevi za drvenim konstrukcijama je naglo poraslo potre­
born za vojne i !ndustrijske objekte. Klasicne drvene konstrukcije
nisu mogle da zadovolJe novonastale potrebe: Pojacana istrazlvanja
u tom pravcu dovela su do znacajnih rezultata. Pocinje uspesna
primena vodootpornlh lepkova.
U Kanadi se 1941.. godine, izraduju prve lepljene lamelirane
konstrukcije u ratnim uslovima. VOjna skladista u blizini Toronta
sadrzala su 545 lepljenih vezaca dimenzlja 8 x 35 inca (oko 20
x 89 cm) raspona 45 stopa ( 13,7m). U Svajcarskoj u Bazelu je
1941/42. godine sagradena izlozbena hala raspona 45 m od le­
pljenog lameliranog drveta. sto je u to vreme bio rekord.
Proizvodnja lepljenih lameliranih konstrukcija u visokorazvi­
Jenim zemlJama doblja sire razmere tek 1950. godine. Usavrseni
tehnoloski proces prolzvodnje, visok stepeu automatizacije proiz­
voduje, primeua sintetickih vodootpornih lepkova podlgli su kvalitet
ovim konstrukcijama kOje nalaze svoje mesto u sve veeoj konkuren­
clj! sa celicnim i betonskim konstrukcijama.
Pronalazak lepka na bazi rezorcin-formaldehida, u Engleskoj
1947. godine, otvara nove mogueuosti prinlene leplj enih lameliranih
Milan GOJkovIC. Dragoslav StoJlc
(.
~~~~~~~ _____________________________________________ ~Jl
konstrukclja u hemljski agresivnim i vlaZnim sredinama.
U periodu posle 1950. godine, proizvodnja ovih konstrukcija
se siri ! na zemlje kOje su siromasne drvetom kao 8to su: V.
Britanija. Japan, Belgija, Holarldija, Dlll1ska i druge.
"' * *
Projektovanje i gradenje savremenih drven!h konstrukclja ba­
zlra se na savremenoj tehn!ckoj regulativi. Savremena svetska regu­
lativa podrazumeva unifikaciju I harmonlzaciju tehnickih normi i
standarda pojedinih zemalja, radi prevazilaZenja postojeCih razlika.
Un1fikacija tehnicklh norm! iz oblasti drvenih konstrukclja Evrope
je proces koj! traje vee duze vreme.
Dosadasnja harmon!zacija normi nije imala privredni karakter,
vee je bila ua nivou tehniclmg sporazuma pojedinih zemalja. Ova
cinjenica dovela je do toga da Evropska zajednica, za potrebe svog
unutrasnjeg trziSta uvede jedinstvene norme za drvene konstrukcije
EUROCODE 5, sa oznakom ENV 1995-1.1. (Deslng of Timber Stru­
ctures).
Pregled tehnicke regulative i lnstitucija Evrope iz
oblasti drvenih konstrukcija:
CIB W 18 STRUCTURAL TIMBER DESING CODE iz
1983. godine po lzvestaju 66
• Internacionalno veee (savet) za istraZivanja
u oblasti gradevinarstva,
• Studije i dokumentacije,
• Radna grupa za cirvene konstrukc1je sa 1s­
traZivac!ma iz cele Evrope.
RILEM Internacionalno udruzenJe za istrazivanje i
ispitivgmje mater!jala i gradevtnsklh konslruk­
cija. Sire udruzenje sa istraZivacima ivan
Evrope.
EHC - Evropski homologacloni (homologatlo)· ko­
mUet za zaStltu cirveta (zastitna sredstva za
drvo).
Milan GOJkovlc. DragosJav StoJlc
I"
"~,--'" 1
I
I
I

12 Drvene konstrukclJe 13
u esta ltao u vod

CEI Bois - Evropski savez cirvne industrije. Okuplja stru­ EUROCODE 5, iIi skraceno EC 5, u periodu od dYe godine
cnjake iz oblasti proizvodnje (cilj je har­ primenjuje se kao privremeni evropski standard ENV, paralelno
monizacija Evropskih dokumeneta i propisa). vaiecim nacionalnim propisima. Da bi olaksale primenu EC 5 u
FEMIB - za lepljeno lamelirano drvo pre1aznom periodu, sve zemlje clanice CEN obavezne su da izrade
takozvana nacionalna dokum,enta za primenu EC 5.
FEIC - za sperplocu
Konacno' privremeni evropski standard ENV treba da preraste
FESYI' - ploce iverice u obavezni evropski standard EN, sto podrazumeva stavljanje van
EMB - vlaknaste ploce ~mage svih nacionalnih propisa iz oblasti drvenih konstrukcija.

EWPM - sredstva za zastitu drveta Proracun drvenih konstrukcija prema vazecim jugoslovenskim
WEI - impregnacija drveta standardima, bazira na konceptu dopustenih napona, odnosno pos­
tavkama klasicne teorije naprezanja i deformacija.

CEN - Evropski komitet za norme

CE.C - Komisija Evropske zajednice
EUROCODE 5 (EC 5) Norrne Evropske za­
jednice

ISO International Standard Organization

ISO/TC 55 - Rezano i oblo drvo (sekretarijat
USSR)
ISO/TC 89 - Drvo kao materijal (sekretarijat
Nemacka)
ISO/TC 165 - Drvene konstrukcije (Sekretari­
jat Danska)

ECE Timber Comittee - Evropska privredna komisija Uje­

dinjenih Nacija (U.N.)
• Radna grupa za klasifikaciju
drveta
J

Odbori grupe iz oblasti drvenih konstrulccija:

CEN/TC 38 Trajnost drveta i produkata na bazi drveta

(sekretarijat Francuska)
CEN/TC 103 Lamelirano drvo postupak ispitivanja (sek­
retarijat Velika Britanija)
CEN/TC 112 - Drvo kao materijal (sekretarijat Nemacka)
CEN/TC 124 - Proizvodi na bazi drveta (sekretarijat Dan­
ska)

Milan GoJkovl~, Dragoslav Stojl~ Milan Gojkovl~, Dragoslav Stojl~

,.

 .:~"' ....--­
:1
.~

C!J Tehnologija drveta

1.1. Stablo drveta, njegovi elementi i dimenzije

ehnologiJa drveta je nauka koja se bavi proucavanjern i
T poznavanjem grade i svojstava drveta. Drvo je
materija nehomogena u organskom. ana­
tomskom i fizickom smislu. Prema bo­
tanici drvo je odrvenjena biljka koja se
sastoji od podzellJ:nog (korcnal. i nadzem­
nog dela-stabla. Sto znaci stablo je os­
novnl deo drveta iznad terena. dec
. drveta koji ima prakticnu vrednost za
drvene konstrukcije (S1. 1.2.).
Stablo se sastoji od srednjeg dela
zvanog deblo i krosnje drveta (prelaz

T
korena u deblo naziva se iiliste). KrOSI-YU
drveta cine grane - 1 nije od interesa U
drvenim konstukcijama. Deblo je donji
~~ dec s~abla. od panja do yocetka razg~a-
. ~ naVaIIJa. do prve krupne Zlve gnme - sto
~ je posebno izrazeno kod liS6ara. Kod
:::=.:'::":'~=:::;; ~ cetlnara deblo je izrazeno prakticno do
'---'~'-'--'-'-'~ vrha drveta. pa je deblo istovremeno i
stablo - do na 7cm precnika (bez kore)
(S1. 1.3).
I
1
Za drvene konstrukcije je od inter­
esa deblo drveta. Kao sto je reeeno. de­
1 ~~ blo je osnovni nosae stabla i moze biU

l
. vise ili manje izraZeno. zavisno od vl'ste
drveta. Poprecni presek debla je uglavnom
krug, ili. bolje receno, figura bliska kru­
gu.
Pod debfjinom stabla podrazumeva
1 se precnlk stabla na 1.30 m od tercna

II, MUan GojkoVlc. Dragoslav Stojlc

(od zemlje). Debljina debla
stabla na polovini duzine

Milan Gojkovlc. Dragoslav StojlC

precnik
Visina

t,

 T-­

"i

j .l~ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ Drvene kOlJstrukc!.!! 3 ehllo !oglla drveta

17
4,
1
~ _ beljikovina (bije!), deo gde je proees raseenja drveta u
1 stabJa i njegova debljina (precn!k) zavise od mnogih uslova. Radi
! i1ustracije ove flU velicine date U donjim tabelama: toku.
1I Tabela 1.1. Odnos izmedu visine i godina starosti stabla Na poprecnom preseku drveta, kao sto se lz prednjeg vidi,
; lal{o se uocava nehomogenost grade drveta, a samim tim i njegova
diskontinualnost i anizotropija kao materijala za gradenje. I na
svakom godu drveta zapazaju se dYe zone: unutrasnja - na kOll­
l<avnoj strani, poznata kao ranD ili proletnje drvo i spoljasnja ­
na konveksnoj strani, poznata pod imenom kasno - pozno, ili
1 jesenje drvo. Kao sto se vidi i jedan god. posmatran sam za sebe,
I' nije homogene grade. Isto tako postoji razl1ka u strukturi i boji
:1 pojedinih godova. Godovi blize perlferiji debla su mladi. manje

I
5-17
3-13
12-30
13-28
15-35
15-32
17-38
17-34
gust!, sveziji i svetlijeg su tona od godova bliZe sdi. koji su zbijeniji
i tamnije boje. 8poljni deo popreenog preseka. deo svetlije boje i
gde je proees raseenja drveta jos u toku naziva se beyika ili
beljikovina. Deo drveta oko sdi,
I
6-18 10-26 11-29 20-31 oko srea drveta, zbijeniji i re.dovno
tamnije boje naziva se srcika ili
i'
I
srcevina (poznat i pod imenom
Tabela 1.2. Odnos izmedu debyine i godina starosti stabla pravo drvo) - (81. 1.4).

4-14 11-23 14-29 I 18-36 21-43 -, I

I .f s,eeewlVa

2-12 7-24 13-34 I 18-41 23-46

fL ~

8-16 11-23 15-33 I 18-43 25-49 BcL.7IA::'OVl'Na

1.2. Grana drvet~

Zbog nacina rasta i nastajanja drveta. drvo je po svojoj unu­
trasnjoj gradi slieno nizu tankih i supljib eilindara kojt su na­
taknuti jedan na drug!, prirodno - uvek siri lla uzi. Na poprecnom
preseku drveta ti eillindri obrazuju koneentriene krugove oko sre­
dista preselta, oko srea drveta. 8vald od ovih prstena nastaje jedno­
godisnJim prirastom drveta i nazlva se god drveta. Na jednom
poprecnom preseku stabla koje je pravilno raslo razl1kuju se :
sri, sree Uedrae) drveta. deo drveta oko anatomske - ose
stabla;
- srcevina, deo drveta gde se vee odigrao proces raseenja;

Milan GOJkoviC. Dragoslav StoJlc

Mllan GojkovlC. Dragoslav Stojlc
 18 Drvelle l<oll.5trul<cl.1! J9
~~-----

I beljika. koja Ima fizioloski zadatak - omogucuje rascenje ceveica (drvnih sudoval
drveta. I srcevlna. clja je funkclja da nosl drvo, znaci, Ima me­ nacln
hanlckl zadatak - fiU od interesa u drvenim kOll:'ltrul(cijama. Za na
illzenjerske konstrukcije od drveta od interesa je ceo poprecni odJ:losno
presek debla - bez kore. u masi drveta - taImde utice
Kora drveta je u stvari njegov zastitnl omotae. Kora drveta na tehnicka svojstva drvek'l.. l{od
satoji se od: - kambijuma,' sloja leoji
obuhvata cetil1ara nema Ovill e1emenata.
sloj svake godille rasta drveta formlra jedan
Traheide su elementi gra­
lwnveksne strane sloj like. I{ambijum i HIm z~"tjN'T de drveta koji se nalaze uglav­
strane mrtvom korom iIi lubom, debljilne od nom kod cetinara (medutim.
vlsno od vrste drveta. mogu se kad - lead srest! i
kod nekih liscaral. Traheide
1.2.1. Elementi grade drveta kod eetinara istovremeno ima­
ju I mehanicku i fizioloslm
Nehomogenost grade drveta manifestuje se u razliCitosti ele­ funkciju. U stvari, to je kombi­
menata koji ga cine. Jedan deo je podesell mehaniekom (aJ VU:1k'~Nea nacija izmedu vlakalla i drv­
zadatkU. iIlIa uticaj na cvrstocu drveta. a drugi deo fizioloskolll. o~==== nih sud ova (lmd grade lisca­
zatlatku. odno:mo omogucuje
rascellje drveta (hrani drvo I.
Mehrulicki zadatak obav­
o (6) t:r3VCICe
raj. Sto su traheide tanje i sto
je manja razlika izmedu ranog
I kasnog drveta - to je drvo
IJaju vlakna drveta. vlakanca. homogenije i obrnuto.
a fiziolosk! - drvni sudovi. o ..:::=:=
(c) 7'.£li]NIf:/£){jf
n n m _________ ~
Srzni zraci su elementi
srzni zraci. drvni parenhimi drveta
i tkiva za sekreciju. Oslm
prednjih. postoje I elementi ko]1
o 'I. _:1 drveta u l<J.UIJ"WIUUl
~

«/)vz;:;VZ'Nl ~iM se elementi naz

obavljaju istovremeno obe funk­
cije - to su traheide.
Vlakna ill vlakanca su
izrazlto mellanickl elementi grade
drveta i nalaze se sarno kod
liscara. Svojom pravilnoseu. du­
zinom i debljinom, znatno uti­
eu na tehnicka svojstva drveta.
(e) s,eEJlli z~a""
recni parenhim.
ni zraei prozimaju i beljikov!­
nu I sreevinu. Po nacinu
de slicni su tankolll zidu
denom od nelwliko redova pra­
vilnlh prizmaticnih celij Ica.
Srzlli zracl imaju fizioloski za­
datak u lllasi drveta I ukrs­

Inace, tehnicka svojstva drve­ taJu se sa viaknima i drvnim sudovima, odnosno sa traheidama

ta, 0 kojima ee kasnije biti vise pod pravim uglom. NJihov fizioloski zadatak mrulifestuje se u odr­

zavise od % zavanju veze izmedu unutrasnjeg i spoljaslljeg drveta. U masi drveta

, ' (c VlalUIUUCa I. kao i od razlilmju se: primarni srzni zraci - kada polaze od srca drveta i
f upisanja u maS! drveta. idu prema periferijl preseka, i sekundarl1i srZni zraci - kada idu
i!
:! Cevcice, drvni sudovi iIi od goda gde su form irani, negde na delu poluprecnika. ka periferiji
ij preseka.
traheje su elementi drve­
i] ta koji sluze za provodenJe so­ SrZni zraci imaju veliki uticaj na koheziju drveta. odnosno
!1 kova. Razlikuju se od vlakana na njegova tehnicka svojstva.

~
po tome sto su im otvor! vee! Drvni pi:r.renhim. 0 poprecnom (radijalnom) drvnom paren­
Cel'iNa,E) ~OVI;.w,) i zidovi dosta tanji. Mogu da hlmu vee je bilo reci. Uzduzni drvni pru'enhim je najslabije zas­
I~ imaju cilindrican, prizmatican tupljen element u mast drveta. Razvija se u ravnima god ova i sa
tilf1 ili bacvast oblik.

ijil
Milan GoJkovlc, Dragoslav Stojl6 Milan GojkovlC. Dragoslav Stojle

20 __________.::Drvene konstrukcI~

srznllll zracima eini jednu prostornu mrezu koja hnn Cisto fiziolosku SadrZaj hemijsklh elemenata rnanje - vise 1st! je za sve vrste drveta,
odl1osno suva materija drveta saddl prosecno: ugljellika (C) 49,6 %;
_vodonilca(H) 5,9%; -kiseonlka(O) 44,0%; -azota (N) 0,2% I pepela
Smolnjaci. odnosno smolni kanali, locirani u zon! kasnog u lwlictni od 0,3 %, Drvo liscara i cetinara je po sadrzaju eeluloze
drveta. su mesta gde se vrsi sel{reclJa smole iz okolnog tkiva isto (50 %), drvo cetinara ima manje hemiceluloze - 23 % (visi i
drveta. Sl1lolnjaci se rasprostiru u poduzllom (longitudinalnom) i nizi polimerl ugljenih hldrata) a vise ligl1ina (27 %) nego drvo
tangcl1cljalnom pravcu. Razlikujll se od traheida velieinom otvora liscara (26 % odnosno 24 %).
i svctlijom bojom.
Voda u drvetu nalazi se kao slobodna, u porama I kapilarlrna
Kao sto Be iz prednjeg vidi, drveta ( kapilarl1a voda l. lImo vezana - u zidovirna celija. Procenat
(,
za razIikll od liscara, gde je grada vode u drvetu varira u sirokim granlcama: od 40 do 200 % - za
o drveta slozenlja - kod eetinara gra­ cetinare, i od 35 do 130 % za drvo liscara (ovo je sadrZaj vode
d dn je prosttja i homogenija. Kod u vremenu sece - obaranja drveta). SadrZaj vode u drvetu izrazava
cetlnara postoje sarno traheide i srZ­ se u % po tezini. odnosno tezina vode u odnosu na tezinu suvog
111 zracl sa nesto uzduznog paren­ drveta (susenog na 103 0 C ).
hima. Raspored traheida je pravilan.
a sdni zracl su uglavllom nevid­
l.livl1i. Kasno. odnosno pozno drvo 104. Tehnicka svojstva drveta
je izrazito tanmije.
roPReC,vi Al:'eSeK 71fJa!l,ii:Joe
Pod pojmom tehnicka svojstva drveta podrazumevaju se one
(_910 DRY<> SOit'OVlNej Submikropska grada drveta njegove osobine koje su posledlca grade i hemizarna drveta, a koje
je ona grada koja se ne vidi pod su od posebnog interesa za te111licki rad, odnosno za prlmenu
oblcnlm mlkroskopom. III se. vidl
u ogranleenoj formi. Na 81.1.6. je drveta u drvenim konstrukcljama.
prikazano jedno drvno vlakance Ua­ Telmlclm svojstva drveta grupisu se u:
ko uvecano), Kao sto se Iz sl1ke vldl, ovaj osnovni element drveta
je sastavljen od vise slojeva I to: (a) sredisnjl sloj ( sljubniekl sloj ) 1.4.1. Estetska svojstva
koJ! je amorfan i izotropan I sastojl se od lignina; (b) primarnl
sloj spoljnjeg - prelaznog sloja (b-c); ovaj sloj obuhvata centralnl Estetska svojstva drveta su one pojave kOje se registruju euli­
sekundarni sloj (d) koj! je ogranleen unutrasnjim - tercijalnlm rna prilikom osmatranja obradene povrsina drveta (vidom, mirisorn,
slojem (e) ovi slojevi medusobno se fizlcki razlikuju i cine obimni pipanjern). Estetska svojstva drveta irnaju velilm ulogu kod prirnene
zid traheide. Unutar vlakanaca nalazil se supljlna (f) ispunjena drveta za enterljere i svuda tame gde se vodi racuna 0 estetsklrn
vodom iIi vazduhom, Slojevl se medusobno hemiJski razlikuju (razl!citi kvalitetima - kako gradevine kao takve tako I sredlne gde se taj ob­
saddaji lignina, hemiceluloze, celuloze i drugih materija). a tako jekat gradi. U estetska svojstva ubraja se:
isto 1 po orljcntaciji. Boja drveta - pod pojmom "boja drveta" podrazumeva se pri­
rodni ton boje koje oko zapaza na mehanicki obradenoj povrsinL
Boja je karakteristiena za svaku vrstu drveta. Moze da bude vrlo
razlicita - od bel1caste do smede, zatim zuckasta, crvenkasta. mrka,
1.3. Hemijski sastav pa cak I crna kod neldh vrsta egzoticnih drveta.
Na boju drveta uticu: anatomska grada drveta, hemizmi, fiz­
Hemijski sastav drveta ne utilce bltno na njegove tehnicke ioloske 1 patoloske promene na drvetu. Drvo rnoze da promeni
osobine. Osnovni sastojcl materije drveta su: - ugljeni hldrati,. sa boju pod ut!cajem atmosferilija - da posiv!, pocrni, I pozutt. Osim
\wlieinorn do 3/4 tezine suve materlje drveta (I sa osnovnom kom­ navedenog, na boju drveta utice: vlaznost i prornena prltiska ( drvo
ponentom celulozom koje ima oko 50% suve materije drveta); ­ rnenja boju kada se stavi pod povecanl pritisak ). Prema bojl drveta
fenolne materiJe u koliclni od 20-30% suve rnaterije (veCi deo poz­ utvrduje se, rnakroskopski, vrsta drveta i stepen zdravosti drveta.
nat je pod Imenom lignin); - terpeni i njlma .srodnl sastojel u
Iwlicini od oko 5%; - alifatske kiseline; - alkoboli; - proteini (do Tekstura drveta pod pOjmom tekstura drveta podrazumeva
1%); anorganske rnaterije (sa manje od 0,5%): I neke druge 01'­ se lzgled odredene povrsine drveta posle rnehanicke obrade (videnje
ganske materije u neznatnim kolicinarna, anatomske grade ?-rveta golim okom ). Razlikuju se fina od grube

Mllan GoJkovlc, Dragoslav Stojle Milan GoJlcovle. Dragoslav StoJic

22 Drvene kOllstrul(clle ]!hllologlia drveta 23

teksture, u zavisnosti od 1n­ odnosno sto se manje medusobno razlikuju elementl grade po veli­
tenziteta razaznavanja vlakana. Cini, formi, boji i tvrdoei. Drvo je grublje sto je grada drveta
grade drveta. makroskopskom !Il' heterogenija, odnosno sto su vece kvalitetne razlike njegovih e1e­
analizom. ~ menata. Finoca drveta lma i estetski i tehnleki znaeaj.
U zavisnosti od karal{tera ~
preseka razlikuje se (S1. 1.7.): '" 1.4.2. Fizicka svojstva drveta
Flzicka svojstva drveta su ona svojstva koja se javljaju kao
Frontalna (ill popreenaj tek­
stura, radljalna tekstura i posledica delovanja prlrodnlh sila ( sUa tde, kretanje vode, talasa,
SPiRaL/VB 7C'KsTVRB
tangenc!}alna tekstura (l{od iz-. zvulm, toplote, elel{triciteta I svetla). U fizicka svojstva drveta ubra­
rade furnira javlja se i spiralna jaju se:
tekstura drveta). Poroznost drveta - je osnovno fizicko svojstvo (po kome se
Na teksturu drveta utlcu: drvo razUkuje od metala). Pod pojmom. "poroznost" podrazumeva
anatomska grada drveta, oblik se odnos izmeclu ukupne zapremine pora prema zaprcrnini suvog
debla i naein obrade. drveta izraZeno u %.
Tekstura drveta ima svoju Vlainost drveta - je neprljatna pojava I vrlo je promenljiva,
prakticnu vredno~t prilikom od­ jer je drvo higroskopan materijal (higroslwpnost drveta tumaCi se
redivanja vrste drveta i njegovih velildm afinitetom vode prema celulozi i pratiocima celuloze, s
mehanckih l{aral{teristlka. jedne strane, i sa druge - velikom povrsinom unutar drveta. Tako,
Sjaj drveta - je svojstvo na primer. 1 cm 3 drveta ima unutrasnju povrsinu supljina, pora,
da obradena povrsina drveta do 1000 cm 2 ). Vlaznost drveta utiee na njegove mehaniCl{e osobine.
jace iIi slabije odbija svetlo, od­ Procenat vlaznosti dobija se iz tdinskog odnosa pre susenja i posle
nosno intenzitet prirodnog sjaja. susenja.
Na sjaj drvel:c1. uticu: anatomska Susenje drveta moze se !zvrslti dvojako:
grada drveta (a posebno srZni zra­ a) prirodnim putem susenjem na vazduhu kada se grada, ug­
e! i zone .kasnog drveta) i kva­ lavnom manjih dimenzija. propisno slozena izlaze prirodnom
litet obradene povrsine. Sjaj drve­ strl.\ianju vazduha (proces zahteva susenje duze vremena,
ta je najintenzivniji na radijal­ u tolm od nekoliko nedelja l. i
nim preseeima Uer je tu POvr­
sina srZnih zrakova srazmerno b) t ehnicko susenje, kada se drvo, odnosno grada posebuo
(i:Y)r>EONletLNB iL;' A:::lPRG"CM5'
najveea). 8to je veei prirodni sjaj 7C'K6TVRa
slaze u specijalne komore, u susare, 1 intenzivno izlaze
drveta, to je one i kvalitetniJe. (O),fB{)I'.:,f5'LNi!? 7<?KSTU,t>a' usmerenom struJanju vazduha odredene vlaznosti i tem­
(13) ~~..;>CLNa Tc"KSTt.W,;;­ perature. Ovakvim susenjem moze se postiCi zeljena vla­
Miris drveta - svako drvo, znost i za relativno kratko vreme.
a posebno sveze obradeno drvo.
Ima svo] karakteristlcan miris. Teiina drveta zavisi od nmogih faktora. Zapreminska tezina
Uzrocniei mirisa su hemizm1 drveta, a naroCito isparavanja - smola. drveta, odnosno zapreminska masa karakterise vrstu 1 prema njoj
tanina, eterskih ulJa ! slienog. se mogu odrediti mnogl kvallteti drveta. Na teiinu drveta utieu:
vrsta, starost, grada drveta i hemizmi; zatim poroznost, vlaZnost,
Na osnovu mirisa odreduje se zdravost drveta (eim u drvetu lokaliteti uzimanja uzoraka. uslovi rascenja I slieno.
poenu proces! raspadanja - uzrokovani railicitim uticajima - Ja­
vljaju se neprijatni mirfsi i drvo gubi svoj karakteristieni mlrls). Kod razmatranja kvaliteta, odnosno tezina drveta treba razUl\:­
Promena mirisa je direktno vezana sa promenama hemizama u ovatl: zapremlnsku masu za normalne uslove (relativna vlazllost
drvetu. Takode je vredno pomena da se mirls drveta maze izmeniti 65 % i temperatura 20° C) i za apsolutna suva drva.
I veStaekim putem. ProlTlenJjivost dilTlenzija zavisi od skuplj8l1ja i bubrenja drve­
Finoca drveta finoeu drveta karakterise krupnija Hi sitnija tao Pod pojmom slmplJanje, odnosno bubrenje drvel:c, podrazumevaju
tekstura. Drvo je finije Mo je njegova anatomska grada homogenija, se promene dinlenzija kao posledica variranja % vlaZnosti drveta.

Milan Gojlmv!6, Dragoslav Stoj16 Milan Gojkovl6, Dragoslav Stojic

 Drvene lconstrul{cij e
Promenljivost dimen­ bubrenja pri promeni % vlainosti, sto se najbolje moze videti na
zija je razlicita u raz­ 81. 1.9. Za vece vlainosti (> od 30 'Yo) moze se smatrati da nema
liCitim praveima. jer je promene dimenzlja.
drvo diskontinualni llk'l:­ Tabela 1.3; Srednje vrednosti koeficyenata skupljanja. od­
terijal (celijasta grada), nosno bubrenja u % pri promeni vlainosti za 1 % prema
heterogen i anlzotropan izvrsenim istraiivanjima su
materijal.
Skupljanje odno­
sno bubrenje najvece
je u tL'1JIgencij<"llnom pra­
veu (u smeru godo­
va), nesto manje u rn­
dijalnom praveu a naj­
rnanje 11 pravcu vlaka­
na, u longitudinalnom
praveu. Za evropske
vrste drveta su (u %, Velieina skuplJanja odno­
min.-srednja-max. ), SIlO bubrenja moze se sraeunati
s1. I.B.: na osnovu datih koefieijenata sku­
~
- u praveu vIa kana ~ pljanja odnosno bubrenja i di­
~l3
0,1--0,4-0,6 '. menzija elemenata a preko re­
laelja (sI. 1.10):
u radiJalnom pra­ ~f2
veu 2.3 - 4,3 6,8 za gredu:
~6.i~.
"
- u tangeneijalnom DoW h
pray. 6,0 8,2 11,8 ~~ lib = 0,5 (o:.t + o:.R) 100 .
- promena zapre­ ~q6'.
mine 8,5 - 12,9 - 18,8. !J.W b
~ !J.b 0,5 (o:.t + o:.R) 100 .
~
Na velieinu sku­ qa~'?'J'~ml I I~ za dasku:
pljanja drvetautleu:
grada drveta, starost,
obojenost sdl, zapre­
t
O· a a? ,:p it7 £>

VLa2,vOsr £M'!yera" %
H.6msKO~
!J.b o:.t 100 . b .

minska masa, koliCi­

I
;"t}£M'!lt"Je Ovde su:

I+b-t~ -t-b-t
na smole, vrsta drve­ o:.t i o:.R - koefieijenti skupljanja.
ta, sredina u kojoj se drvo nalazi. postupak s drvetom tokom seee, odnosno bubrenja

~I~~~
obrada i slieno.
b i h - dimenzlje elemenata za
Bubrenje drveta Je obrnuta pojava od skupljanja. Mlado drvo odredivanje vlainosti
Vise bubri od starijeg, suvo vise od prosusenog, beljika vise od
sreevine, i slieno.
I ~a Ab drveta (W %)

Skupljanje i bubrenje drveta je osobina 0 kojoj se podjednako

+- .
AI; !J.W - razlika vlaZnosti za ko­
ju se traii promena di­
vodi raeuna, kako prilikom projektovanja tako i kod gradenja. menzlja.
U higroskopnom podruciju, sa vlaznoscu drveta"" do 30 %, Kao sto se iz prednjih lz­
prakticno postojl linearna zavisnost izmedu skupljanja, odnosno raza vidi za gredu .se uzlma srednja vrednost koefieJjenata izmedu

Milan GOJlcov16. DragosJav StoJl6 MUan GOJlcovl6. Dragoslav StoJl6

 TehlloloJ!lIa drveta 27

tangencijalnog i radijalnog skupljanja, odnosno bubrenja a lwd da­
saka se redovno predpostavlja da je merodavan tangellcijalni ko­
eficijent (o:.t).
Provodijivost zvuka - zdravo drvo daje jasan i kratak zvuk.
Trulo 1 natrulo drvo prilikom udara daje mulcli zvuk. To znacl,
prema provod1jivosti zvuka moze se oceniti dati je drvo kvalitetno.
Na provodljivost zvuka utlcq: vrsta drveta, procenat vlaznosti, he,...
mizml i grada drveta (provodljivost zvuka ogleda se na onim svoj­
stviIna drveta kOja su od interesa za njegovu upotrebu, a to su:.
svojstvo rezonancije, svojstvo apsorpcije i· svojstvo izolacije).
Provodijivost toplote. Drvo je slab provodnik top10te - dobar
lz01ator. Provodljivost toplote zavisi od: grade drveta, .z5lpreminske
mase, pravca vlakana, temperature i vlaZnosti drveta. Sto je drvo
poroznije (manje zapreminske mase ) to je koeficijent provod1jivosti
toplote manji. Prosecni koeficijent provodljivosti toplote za razliclte
vrste drveta na 20"e krece se:
u poduznom pravcu od 0,1908 do 0,2844,
t - velicina temperature za koju se traZi promena velicine l.
u radljalnom pravcu od 0,1044 do 0,1512, i
- .1 na vlakna (u radljalnom smeru od 1,6 do 3,5'10- 5 , 1.1
tangencijalnom pravcu od 2,4 do 7,5'10-5 ).
Od praktlcnog znacaja je medutim sarno promena duzine II
vlaknima ( no i ona u poredenju sa celikom i betonom je neznatna j.
U normalnom temperaturnom podrucju promena duzine direktno
je proporcionalna koeflcijentu dilatacije paralelno vlalminma ((:ttl! I
i duzini elementa ( l I odnosno temperaturi ( t ) i odrec1uja se prema
poznatoj relaciji
Illo:..·/·t
gde je:
0:.t11 - promena jedinice duzine za temperaturu od 1°C od­
.nosno koeficijent dilatacije,
- duzina elementa, i

u tan~encijalnom pravcu od 0,0900 do 0,1404 kcaI!m 2 /m/ht'e Provodljivost elektriciteta - Drvo je slab provodnile elektri­
(kolicina top10te u kcal leoja prolazi kroz zidove deb~ine citeta (najveca je provoclljivost II vlaknima), Sio znaci, kao i u
1 m, sa jedne na drugu stranu, cije su povrsine 1 m, u slucaju toplote - drvo je dobar izolator. Povecanjem % vlaznosti
jednom satu vremena, pri razliCi temperature za obe povrslne povecava se 1 provodljivost elektriciteta.
od l"e J. Akusticna svojstva dr-veta. Drvo je nezamenljiv materijal za
Pri porastu temperature za 1 % koeficijent provodljivosti to­ postizanje akusticnih efekata. Brzina rasprostiranja zvuka u drvetu
plote raste prosecno za"" 1,25 %. Da je drvo dobar izo1ator, los krece se 11 vlaknima od 3200 do 5200 m/sec skoro leao kod
provodnik toplote najbolje se vidi u komparaciji sa nekim drugim metala - a upravno na vlakna od 900 do 1500 m/sec. Ova brzina
materiJalima. zavisi od: vrste drveta, zapreminske rnase, smera vlakana. vlazIlosti
i temperature drveta i frekvenclje zvucnih talasa. Brzina rasprosti­
Koeficijenti provodljivosti toplote (kcaI!m 2 /m/h/"e)
ranja zvuka kod drveta najveca je 11 smeru vlakana. znatno manja
aluminijum 174 voda 0,500
u radijalnom i najmanja je u tangel1cijalnom pravcu.
- gvozde 41
cement 0,250
Provodljivost zvuka vazna je za ocenu zdravosti 1 kvaliteta
- mermer
drveta. Zdravo drvo daje kratak i jasan zvuk ( udarom I. trulo drvo
22 pesak 0,060
odzvanja. muldo i kratko a suplje - muklo i dugo.
- opeka, staklo 0,60

Koeficijent apsorpcije zvuka, posebao je vazan za akustiku

TermiCke dilatacUe. Drvo kao i sVaki drugi materljal rad!
pri temperaturnim promenarna. Koeficijenti termicl<ih dilatacija ( za
temperaturne promene od 25°C do 60"e) zavise od: vrste drveta,
zapreminske rnase, pravca vlakana, vlaznosti, i - od temperature.
Kod drveta, zbog napred navedenih speclflcnosti njegove grade, tre­
ba razlikovati koeficijente toplotne dilatacije u radijalnom i tangen­
cijalnom pravcu i pravcu II vlaknima. U normalnom temperaturnom
podruciju, od -50 G e do +50 o e, koeficljenti dilatacije variraju
" vlaknima od 2,50 do 11-10-6 , najcesce od 3 (cetinari) do
5'10-6 (liscari),
prostora oblozenih drvetom 1 prostora u celini izrac1enih od drveta,
je odnos izmedu apsorbirane i upadne zvucne energije ( detaljnije
podatke videti u Fizici j. Drvo je prakticno nezamenljiv materijal
za dobijanje akusticnih efekata. Kvalitetna akusticna svojstva odre­
denih prostora postiZu se drvetom oblaganjem zidnih povrsina za
tu svrhu pogodno obradenim drvetom ili proizvodima 11a bazi drveta.

Milan GOJkovic. Dragoslav Stojle Milan GoJkovle. Dragoslav StoJle

,.
r;)'

J
:w
Drvene kOl1struk"ll~ ~glJa drveta 29

1.1.3. Fb::icJco hemijska svojstva

TabeZa 1.4. Trajnost drveta (po Campredonu - za
Pod flZlc:ko-hemijskim BvOjStvima podrazumevaju se ana Bvoj­ neobradeno drvo)
IllvII' Imdtl S{~ pod utlc~em spolJasnjih sila ne narusava sarno ana­
IOlllNJm grndn drveta vee se menja i njegov hemijski sastav (kao i
"'VII oNtain tehnicka svojstva drveta). U ova svojstva se ubr~~u:
Trajnost drveta - je osobina da ono moze duze Hi krace
Vl'cmc da zadrzi nepromenjena Svoja prirodna svojstva, posebno­
anatomsku gradu, boju, tvrdocu i cvrstocu. Tr~l1ost drveta. po
c1efinlcij!, Je ana vreme u kame su Sva prirodna svoJstva drveta
nepromenJena. TraJnost drveta varira u veltkim vremenskim inter­
valima zavisno od kValiteta I kvantUeta uticaja kojl deluJu na drvo­
ad nekoliko mesee! do nekoliko hiljada godlna (vid! str. 29).
Parametr! kojl uticu na trajnost drveta su:
a) unutrasnji => grada drveta, hemizml, zapreminska masa,
indlvidualnc oBoblne stabla, 1 Kesten neogra­
500
b 1 spoljni => vreme sere, postupak sa drvetom posle sece. mik:roor­
ganizml, insckti, vlaZnost, meh.micke povrede. nac!n upotrebe.
1.1 Brest 8-12 60-120 200 i
vise
nlceno:
dostlze do godlna
vise
500 godina
Po tr~nosti vrste drveta mogu Be podeliti u tri grupe: Bagrem

1. veoma trq/ne: 2. trajne: 3. sZabo trajne: Grab

aris smreka Jasen
bukva neogra­
brast bor 1001 niceno: 50-100
Javor 2. I Breza 4-6 20-60
brest vise dostize do godina
jela breza 500 godina
tisa Jasen lipa
kedar Bukva
topola
dud Platau neogra­
divlji kesten manje
bagrem
vrba 3. Topola
manje
od 4
manje
od 30
150 I vIse I dostlZe
niceno:
do od 50
-500 godlna godina
Vrba
Zapafjivost drveta BvOjBtvO da drvo lakse iIi teze gori. Meko
(lrvo lakse gori od tvrdog. Llpa

1.4.4. Mehanic.ka svojstva

4. Arls
8-12 50-100 150 i
neogra-
nlceno:
I 500
godina
Pod pojmom mehanicka BvojBtva drveta podrazumevaju se ana 40-80 vISe dosllie do vise
Bor 500 godina
svojstva kOJa se manifestuju pod uticajem Bpoljnih sila. Zbog ne­
homogenoBti grade drveta i njegove potpune anizotropije mehanicke
osobine znatno Be medUBobno razlikuJu. kako lzmedu pojedinih
vrsta tako i za drvo jedne, iste vrste (zbog toga i nema zakona ill Jela < 4 30-50
neogra-
niceno:
I manJe
od 50
pravila koji bi medusobno povezao ove oBobine). I 50 i vise I dostiZe do 'godina
500 godina
Prema nacinu delovanJa BpolJnlh sila kao i prema nacinu
otpora drveta. razlikuju Be sledeca mehanicka BvoJBtva:

Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle

MIlan Gojkovle, Dragoslav Stojle
('

Drvene konstrukcll!;
30
velicina ugiba neposredno pred slom,
1.4.4.1. Tvrdoca
velicilla ugiba ua granici proporciollalnosti.
Tvdroca je osobina. da se drvo suprostavlja prodiranju nekog
drugog tela u njegovu masu. Tvrdoca zavisi od: botanicke vrste,
anatomske grade, hemizanm, vlaznostl, sadrZaja smola u drvetu i
lokaUteta uzilllanja uzoraka (gornji Hi donji deo stabla. srcevina
ili beljikovina, na· primer). Tvrdoca drveta je razlicita u razlicitim
praveima - poduznom, radijalnom iIi tangeneijalnom. G. Janke deli
drvo po tvrdoci na: vrlo meko (smreka, topola); meko Caris. bre­
za::; 3,5 N/cm2); srednje tvrdo (brest, dud); tvrdo (hrast, bukva);
vrlo tvrdo (simsir) 1 tvrdo kao kost (sa> 15 N/em 2 ).
Tvrdoca drveta je od posebl1e praktlcne vaznosti jer od ste­
pena tvrdoce zavisi njegova obradljivost (i izbor alata za obradufl
1.4.4.2. Otpornost na abaIlie
Otpornost na abanje je svojstvo drveta da se one suprostavlja
postepenom narusavanju svoje povrsine pod uticajem spoljnih sila
{posebno onih koje izazivaju trenje, trosenje}. Otpornost na abanje
je direktno zavisna od tvrdoce drveta (ali je potrebno razliltovati
ova dVa svojstva). Isto tako, otpornost na abanje zavisi od: grade
drveta i" broja, rasporeda i velicine pora u drvetu. Na primer,
prema Kollmannu, ako je otpornost na abanje za smreku 1,0 - onda
je za: arts 0,80, bor 0,74, hrast 0,40 i bukvu 0,26.
Otpornost na abanje je od posebne vaZnosti kod izrade podova
(i kolovoza) od drvenih prizmi (i kocki).
1.4.4.3. Zllavost drueta
Zllavost drveta je svojstvo da drvo posle deformaeija od uti­
caja spoljl1ih sila zadrzi deformisani oblik. ne moze da se vrati u
provobitno stanje a da tom prilikom ne dode do loma. Zilavo drvo
omogucuje koriscenje cvrstoce drveta i preko graniee elasticnosti
a da tom prilikom ne dode do lorna (vellko rastojanje izmedu
granice elasticnostl i graniee lorna; s.to je vece ovo rastojanje to je
zilavost drveta veca).
Zilav"ost drveta definise se izrazom (D. Janke)
z
u radijalnom pravcu ER2 varira od 1/6 do 1/23 od E li l , i u tangen­
0' -0'
cijalnom pravcu ET 3 Je od 1111 do 1/40 od E ll j . Takode, treba
B "p
gde je:
OJ Tvrdaca drveta naJvlse zavlsl ad vrste drveta. Don)" granlcu ctnl - basenogo
drva - sa 920 Nlcm 2 a· garnJu gran leu - grenadtl drva - sa 24300 Nlcm 2 • U nas. kod
na!;eg drveta. takot1e pasto)e vellke razllke. Taka pavlovnUevtna r Paulumla Impe­
rlalls J lma tvrdocu ako 2400 Nlcm2 a menduljevlna (Prunus amygdalfs J ad aka
14800 Nlcm 2 •
Milan GOJkovlc. Dragoslav StoJlc
("
3J
Teh tlologlja drveta
YB
Yp
velicina napona na savijanje, pred slom.
O'B
0' - velicina napona na granici proporeionalnosti.
p
Zilavost drveta je uslovljena pravilnoscu grade dl'veta (sto je
pravilnija grada drveta to je veca zUavost: camovina sa tanjim
godovima je zilavija od camovine sa sirokim godovima). Na step en
zilavosti utice vlaznost (sirovo drvo Je zilavije), zapreminska masa
{lalw dno je zilavije od teSkogl. zilavije je drvo blize korenu ncgo
krosnji, sa starcnjem drveta i opadcUlJem zdravosti - opada i zila­
yost.
1.4.4.4. Cepljivost drveta
Cepljivost drveta je svojstvo da se isto lakse iIi tde cepa u
pravcu vlalmna (treba razlilwvati c:vrstocu na eepanje od pravilnosti
cepanja. od cepljivosti drveta). Na cepljivost drveta uUell: anatom­
ska grada. paralelnost vlakana, srzni zraci, Strina god ova, hemizmi.
vlaznost drveta i zapreminska masa. Cepljivost drveta jc podobllO
svojstvo sto se ti(':e obrade ali se nepovoljno odrazava u konstruk­
eiji kada drvo puca, kada se eepa ugradivanjem (nekihj spojllh
sredstava.
1.4.4.5. Elasticnost drlJeta
Elasticnost drveta uslovljena je: vrstom drveta. zapreminskom
tezinom, gradom drveta, praveem vlakana. 1 temperaturom. Veca
je elasticnost kod drveta sa pravilnim godovima 1 sa pl'avilllim
oblikom vlakana. Suvo drvo je elasticnije od vlaznog; mlado drvo
je elasticnije od starog - uz ist1 % vlaznosti.
Mera za elasticnost drveta je modul elasticnosti (E = cr / E, od­
nos izmedu naprezanja po jedinici povrsine, cr = N I A. i deformacije
po jedinici duzine, 8 = MIl). Razlikuju se modul elastienosti· kod
savijanja (Em)' pritisaka II vlaknima (E cll ) i zatezanJe II vlaknima
(E tII ). Izmedu ovih modllia ne postoje velike razlil{c, medutim stojl
da je Em > Em > E eli • Isto tako modul elastlcnosti je razlicit u ka-·
rakteristicnim pravcima drveta - u pravcu vlakana Eill je najveci,
razlikovati modul elasticnosti II vlaknima (Ell) od modula elasti­
cnosti J.. na vlakna (El.)' Najvise je istrazen modul elasticnosti
U narednoj tabeli date su vrednostl modula elasticnosti (t!
I cm 2) za neke vrste drveta (po Campredonu).
Od modula elasticnosti E treba razlikovati modul ldizanja G
(iIi moduI smicanja), koji je takode razlicit - u tangeneijalnoj (G T ).
Milan
 T I
I i

32 J:)Tvene konstrukcll~ Tehllolo~lja drveta 33

u radijalnoj (G R ) i u ravni poprecnog preseka (G,,). Pri tome Kod oblog drveta. bez kore, sa pravilnom konturom preseka
modul srnieanja G H neznatno je vee! od G T a oba au za nekoliko pravilnim rasporedom elemenata makrostrukture, jasno Je izra­
puta veea od G". zena cilindricna anizotropija, Glavni pravei anizotropije su poduzni

Tabela 1.5. Moduli elasticnosti za neke vrste drveta

;IICJ/JEI. CA:I7{RlcN'E
AAI/ZOTKOPIJE

iii longitudinalni, radiJalni i tangenciJalni. Na sliel 1.11. prikazane

1200 110 60 100 su ose I. r i t koje deffl1isu glavl1e pravce anizotropije.
PoJutdki cetl-, 0,5-0,65 do do do 10 80 do Primena cilindricne anizotropije je moguea sarno kod oblog
nar! (bor) 1600 130 80 120
drveta sa pravilnom konturom i pravilnlm rasporedom elemenata
Lagani liscari ~900 110 60 110 malrrostrukture (makrogradeJ gde je jasno odreden radijalnl i tan­
( to.. p. ola, vrba. 0,5-0,65 do do do 10 SO do geneljalni pravae.
lipa ) . 1200 120 80 120
Obradom drveta, r ezanjem , dobijaju se element! sa razlicitorn
Poll1teskl 1 tes­ orijentaeijom gOdova- i drugihelemenata malrrostrukture, pa je,
kl lis(;a1'i (hra­ 1300 150 80 40 SO 120 generalno, otezano definisanje radijalnog i tangeneijalnog pravca
st. bukva, ba-I 0,65-1.0 do do do do do do anizotropije. Prilikom naprezanja unutrasnje sile imaju slucajnu or­
grem, jasen. ja··· 1800 200 120 50 100 150 ijentaeiju u odnosu na elemente makrostruktureJmqjuci u vidu da
Val' J ,,~~, _,_
• •,d..'_ _ _",.,l~
se mehanicke karakteristike drveta pri naprezanju u poduznom
pravcu bUno razlikuju od karakteristika za tangencijalnl i radljalni
pravae, to seza potrebe inzenjerskih proracuna moze usvojiti model
1.4.4.6. Anlzotroplja drlJeta ortogonalne anizotropije (S1. 1.12.), Ovaj model podrazumeva dva
glavna pravea anizotropije ito: poduzni II (paralelni) i poprecni .L
Pored prisutne nehomogenosti grade drveta drvo ima ! svojstvo (upravni). Na sliei 1.12. predstavljen je model ortogonalne anizot­
anlzotropije sto je poslediea razllcitog ponasanja drveta u razUcitim ropije, sa poduznom osom II vlaknima 1 poprecnim osarna .L na
pravcirna naprezanja, vlakna.
U poprecnom preseku obliee drveta ( bez kore ) jasno su izra­
zeni godov! u vidu koncentricnih krugova. Mehanicke karakteristike -1-t
goda zavise od njegovog polozqja u poprecnom preseku oblice.
Veoma slozena grada goda i prisustvo ranog 1 kasnog drveta u
jednorn godu ukazuju na bitne razlike mehanickih i anatornskih
karakterlstika slojeva. Prisustvo ostalih elemenata gratle drveta i
nepravllnosti uslovljene bioloskim nastajanjem ukazuju na veoma
slozen racunski model drveta.
U aktuelnoj lnzenjerskoj praksi racunski model se definise
na dovolJno velikoj makro zapremlni drveta cija svojstva pod dejstvom
spolJnih sila odraiavqju svojstvo zajednickog dejstva svih elemenata
grade drveta,

Milan GoJkoVlc, Dragoslav StojlC MIlan· GoJkovic, Dragoslav Stojl~

(.
 ,i
T"

I
i
i

34 Drvene konstrukClje Tehllologlja drveta 35

Ponasanje deformabilnog tela pod dejstvom spoljnih sila mo­ oBa X odgovara tangellcljalnom pravcu t.

ze se definisatl linearnim vezama napona 1 deformacija. Kako su osa y odgovara poduznom pravcu I i

mehanicka svojstva izotropnog tela (81. 1.13.) jednaka u svim or­

togonalnim pravcima x. y i z to su moduli elasticnosti i moduli osa Z odgovara radijalnom pravcu r.
klizanja za pOjedine pravce naprezanja medusobno jednaki. od­
nosno '(I) -Lo/7GJrvoJJ7aLol

Ex = Ey = E z = E f: const. !Slikil':i~Li4;l PRavac

G yz G zx = G xy = G = const.

I
~<:::!
~=l&~~~~ f'\l~ PRavac

J.I >t
~z -G.;'".r~~~ ~Ci ~f6~~ . "~.zr!" q.x¥ 0-v
C Ii) SS :e(r)-RBDI..7at.171 FRavae
G = - ,:-..!1<.
X 2(1~) ~~ MOIJEL C/LI)yb~/CNE"'<wlzOTROPi..7E
• I ~ $.~
Moduli elasticnosti i moduli klizanja, za posmatrane ose se
medusobno (8\.1.14.) razlikuju.
Linearne veze napona i deformacija mogu se definisati u ma­
IYIO£Jt:l· tricnom obliku
I2'OTRO,oNX TliZA

Linearne veze deformacija ( E - dilatacija i y - klizanje) i na­ &x 1/Ex 8 12 8 13 0 0 0 ax

pona (cr - normalnlh napona i .. - tangencijalnih napona) mogu &y S21 1/Ey 8 23 0 0 0 cry
se predstaviti u matrlcnom obliku. &2 8 31 8 32 1/Ez 0
0 0 az
0 0 0 1/Gyz 0 0 1:yZ
Yyz
0 0 0 0 l/Gzx 0
~ _.I:!. _.I:!. 0 o crx Y7.X 'l: zx
ex E E E
0
0 0 0 0 0 I/G xy
1 Yxy 1:"y
.I:!. .I:!. 0 0 0 cry
Ey E E E
_.I:!. 1
sz 000 crz
E E
Yyz 0 0 0 ~ 0 0 'I:yz Konstante 8 12 , 8 13 i 8 23 ill u opstem slucaju 8lJ' za glavne
G
1
ose anizotropije dobijene su eksperimentalnim putem za oblast
Y2X 0 0 0 o G 0 1:
zx elasticnih deformacija. Konstante 8 11 odgovaraju vrednosti l/Ex.
Yxy 0 0 o 0 1. 8 22 lIEy i 8 33 = 1/E z , 8 44 = lIGyz. 8 55 lIGzx i 8 6B 1/G"y.
0 1: xy
G

Vrednost kOllstanti, za neke vrste drveta. date su tabeli 1.6.

Kod cllindricno anizotropnog tela svoJstva se razlikuju u or­ str. 37. Za ortogonalno anizotropno telo moduli elasticnosti bice
togonalnim pravcima ito:

Milan Gojkovlc. Dragoslav StoJ16 Milan GOJkovlc. Dragoslav StOji6

('
 36 Drvene konstrukclje TellnologlJa drveta 37

Ey = En'
Tabela 1.6.
:':";'
E x =E z E J.

;[; \:;:) I·C(·~·~;·;'. I.;<~,t~./· 111t~~··; ~J~ 19~;~~~:j I;.:"')'
1'.':i,\d.. L.·.• ~S.; r:;~;}
.: . .
I·'·<~~~;/ I· ·.:·:~i>~:·;· · · · j:--:'. '::.:'. I:;H~ ItiF~;';~\.. /i~;; I"I!::
<Sl~/
i~l
,.,.... ,~~ ~D.Lk I:~ I::.~' \-\T~'
G zx = GJ.'

..~"".'

G yz =Gxy = G II.
•. 1 i.' I'>~~ii ".,' I,.. . . :.~&~>,· (·.:.;ji$:;; ..:,
.."::' . : ' : ...".:
L~;;~~:,. ·:~~~}iI}i.' ~'l;2D1( .:.. :.\i';::....:: 1.;,:::::& Ii"';; I/P<
S~!··:··>:::··
!.. ':.::.
Linearna veza napona'1 dUatacija. sa novim modulima. moze
se predstaviti u matricnom obliku
-..•
,.\.:..),' };iE2'::;~;;
~./.~.,.
,"3,,19-~
,"''''''':~':l''.,
-'"
0,0001015 0,000076 0,0000087 9900 13200
,­ .­ .. ­
Hrast 0.0000172 0,000250 0,000030 58100 4000 4.4 7.4 [1] I
1/El. S12 S13 0 0 0 al. 0,0000457 0,000128
I "­
0,0000055 21900 7800 [2J
S:;n liEn S23 0 0 0
all
1 0 ,0000862 0,000061 0,0000037 11600 16400
S31 S32 1/El. 0 0 0 .-:--
a.1.
0 0 0 1/G II 0 0
Bukva 0.00000714 0,000215 0,000031 140100 4700 8,5 13.0 [ 1]
'tJl
0 0 :
0 0
1/Gl. 0 0,00004.38 0,000092]0,0000032
't.1.
-.­ 22800 10800 [2J I
0 0 0 0 0 1/G
n 'til 0,000122 0,0000731 0,0000032 8200 13700
--.­ .---­ .­ -'-
Jasen 0.00000621 0,000363 0,000045 161000 2800 11.8 17,7 [IJ
roo -.~

0,0000651 0,900110 0,0000029 15400 9100 [2]

r--.... ­ f--­ .­ ~.

0,000159 0,0000836 0,0000026 6300 12000

Poasonov koeficijent moze se sracunatt iz relacije
Breza 0,0000060 0,000527 0,000064
-
"- 13,9 17,9
166700 1900 [1]
f--- .. -

0,0000888 I 0,000108 0,0000029 11300 9300 [2]

1 S12 + 5 13 + S23 1
J.1k ::;­ 0,000172 0,0000563 0,0000027 5800 17800
mk SII + S22 + S33 2 f---­ -­ .. ­
Bar 0,00000602 0.00148 0,000054 166100 700 9,3 24.4 [IJ
0,000089 0,000146 O,0000028! 11200 6800 [2]
-.-1 - -t - - . - j-'-.
0,000126 0,0(10111 0,00000219 8000 9000
Jela 0,00000625 0,00111 0,0000427 160000 900 17,8 17.8
.~

0,6000994 0,000111 0,0000019 10100 9000 [31.c_

r­
0,000250 0,000159 0,0000033 4000 6300
f---­
Smreka 0.00000616 0,00270 0,000060 162300 400 25,8 20,8 [lJ
0,000143 0,000129 0.000027
-
7000
... ­
7800 [2J
[1] H. Horig: [21 J. Stamer: [3] Doyle, Drow. McBurney.

Milan GoJkovlc, DragosJav StoJlc Milan GOJkoV16, Dragoslav StoJIc

('
 r.

t
'

,
38 Orvene konstrukclJe
TehnologlJa drveta 39

Ukoliko pravae sile (napona) zaklapa odreden ugao sa glavnim

Tabele 1.7.
praveima anizotropije konstante SI) se mon\Ju modifikovati.
Karakteristike drveta Slj u praveima koji zaklapaju posma­
trane uglove Ct 1' ~2 i 13 sa gIavnlm osama anizotropije, na bazl Vrednost konstante S\J u posmatranim pravcima
istraZivanja predstavljene su graficklm putem. Na sliei 1.15. je
predstavljen graflkon sa vrednostima S'!), Ctl; S'W P2; S'I)' 13 za
bor i bukvu, a odgovaraJuce vrednostl date su u tabeli 1.7. [cm 2 /dN] Tabela 1.7a

~ ~.~

II ::93 5v 1,704 0.855 0.063 0.074 I 0,980 0.443

'/,0 10° 1.&95 0,835 0,072 0,084 1.239 0,457

8.6'~
15° 1.585 0.804 0,088 0.098 1,639 0.480

4? 20° 1.487 0.761 0.111 0.118 2.134 0,511

Z 30° 1.234 0.649 0.184 0.169 3.180 0,587
ZjJ 400 0,943 0,516 0,295 0,231 3,926 0.669

, "'~~
1I)"<5-t------I---------1I----·
45° 0,796 0,447 0,364 0,263 4,082 0,707
~ ~O 50° 0,655 0,379 0.439 0.295 4.070 0,742

;fu
,!,!
1I)t>.i !I,{ C ' °
~f6"
" ~, .x"~ "\ ,{ .x .rr..:~ Z 2",~
1'- ;c/ 60 0,404 0,254 0.599 0.353 3,595 0,799
11)'
~2 a:'t
Y \,::.,,9
"" 1/ A.<:'
A~'"
rZ:1
~ :;;~;or
~.x ~ ____
70° 0,215 0,155 0,747 0,398 2,"170 0,836

'$./ UI'.J"8
y --­
__ 75° 0,148 0,119 0.806 0,415 2.358 0,848
I!J... ~---- 80° 0.099 0.093 0,852 0.428 2.027 0.855
O¥I- " " ~ ..r~--i - ---- --­
7 , , - 850 0.070 0,077 0.880 0.435 1.797 0,860

9t1~ .:1(J' 67" .90" l 90° 0.060 0.71 0.890 0.438 1.720 0,862
;;;

Mllall Gojkovle. Dragoslav Stojle

Mllall GOJkovtc, Dragoslav StoJie
('
 40 Drvene konstrukclje Tell II olClgi,La___<lrveta 41

Tabela 1.7b

5° -0,024 -0,536 -0,176 0,088 -1,236 -0,036 -0,307 -0,075 0,048 -0,133 5° -0,030 -0,024 0,034 -0,089 1.158 -0,039 -0,032 0,034 -0,047 0,106
0--------­
0
10" ··0,016 -0,524 -0,343 0,175 -2,434 -0,034 -0,301 -0,147 0,095 -0,263 10 -0,042 -0,015 0,070 -0,175 2,281 -0,045 -0,033 0,068 -0,093 0,208
----
0
15° -0,003 -0,505 -0,495 0,256 -3,559 -0,032 -0,291 -0.214 0,139 -0.385 ! 15 -0,061 0,000 0,111 -0,256 3,335 -0,055 -0,034 0,099 -0,136 0,305
-~ ----- -----
-----­

20° 0,011 -0,480 -0,625 0,329 -4,575 -0,028 -0,277 -0,273 0,178 -0,494 20° -0,087 0,017 0,157 -0,329 4,287 -0,068 -0,035 0,126 1-0 ,175 0,392
------

30" 0,043 -0,412 -0,799 0,443 -6,164 -0,022 -0,240 -0,359 0,240 -0,666 30° -0,155 0,055 0,263 -0.444 5,776 -0,105 -0,038 0,166 -0,236 0,528
----­
----
40" 0,063 -0,328 -0,849 0,504 -7,010 -0,018 -0,195 -0,395 0,273 -0,736 40° -0,238 0,079 0,370 -0,505 6,568 -0,149 -0,040 0,183 -0,268 0,601
--- ----
1-------­

45" 0,066 -0,284 -0,829 0,512 -7,118 -0,017 -0,171 -0,395 0,278 -0,770 45° -0,283 0,082 0,414 -0,513 6,670 -0,173 -0,041 0,183 -0,273 0,610
---- ----I­
50° 0,063 -0,239 -0,785 0,504 -7,010 -0,018 -0,146 -0,382 0,273 -0,758 50° -0,328 0,079 0,446 -0,505 6,568 -0,197 -0,040 0,177 -0,268 0.601

60° 0,043 -0,156 -0,637 0,443 -6,164 -0,022 -0,101 -0,325 0,240 -0,666 60° -0,411 0,055 0,455 -0,444 5,776 -0,241 -0,038 0,150 -0,236 0,528

70° 0,011 -0,087 -0,441 0,329 -4,575 -0,028 -0,064 -0,234 0,178 -0,494 70° -0,479 0,017 0,375 -0,329! 4,287 -0,278 -0,035 0,108 -0,175 0,392

75° -0,003 -0,062 -0,333 0,256 -3,559 -0,032 -0,050 -0,180 0,139 -0,385 75° -0,505 0,000 0,303 -0,256 3,335 -0,291 -0,034 0,083 -0,136 0,305
-~-

80° -0,016 -0,043 -0,223 0,175 -2,343 -0,034 -0,040 -0,122 0,095 -0,263 80° -0,524 -0,015 0,213 -0,175 2,281 -0,301 -0,033 0,056 -0,093 0,208
-------

85° -0,024 -0,031 -0,112 0,088 -1,236 -0,036 -0,034 -0,061 0,048 -0,133 85" -0,536 -0,024 0,109 -0,089 1,158 -0,307 -0,032 0,028 -0,047 0,106
90° -0,540 -0,028 0
90° -0,027 -0,028
° 0 0 -0,037 -0,032 0
° ° ° ° -0,310 -0,032
° ° 0

MHall Gojkovtc, Dragoslav StoJ!e Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJle

,­
 42 Drvene lcollstruiwlle ...Iehllolo~rv-"e",ta==--- ________________. 43
-----

y z x
qu'/o'! BUKYA ..7e veoma tTIO'<
07I7'~;V vet/C/oa ~o
ql/ 1£' ~ -OCl7,j"..fO- P/ J
11;>S,

Tabela 1.7d ,1.)'<,~ qe0 IG!<L! r,,'. I! to) J(1cd I _,

!! =-w= .I-f'! I r ! , ~;
l;:t:!:i

'~
~,-q2
,~ $~,.
tr,'_q'l

-1J,6

5· -0.0270 -0.623 1.022 0,0001 0,077 -0.oa09 -0,311 0,056 -0,0008 0,027 -Q,f./1"
-'oS'

~x
Z
10· -0.027~ ~64 1.927 o,oooa 0.153 -0,0368 -0,316 0,109 -0,0017
!--­
0,054
----
:;c :t;'
\,,;rY' .Y
11­....'
!I
l Z'th
=~~
t-.\.,;:
-·->..-7
Xl x
15° -0.0270 -1.234 2,612 0.0005 ,_ 0.224
.. -0.0367 -0.324 0,155 -0,0025 0,079 .10 ./(/1­ 0:1 ' 1;"" X
-- \---_.. - -----­
cQ;l~N
20· -0.0271 -1,687 3.002 0.0006 0.288 -O,03G4 -0,333 0,192 ~32 0,102
'-}tJ
30° -0,0272 -2,623 2,764 0,0008 0,388' -0,0358 -0,353 0.233 -0.0043 0,138
---
40" -0,0274 ~3 1,358 0.0009 0.441 -0,0349 -0,365 0,228 -0.0049 0,157
&;0
- \_.. - --- --­ 6tW
45° -0.0275 -3,317 0,415 0,0010 0.44B --0.0345 -0.367 0,212 -0.0050 0,159
--- - - - - - - f----_..
'to
-3.233 -0.541 0,0009 0.441 -0,0311 -0,365 0.189 -0.0049 0.157
1-----. 3,0
1-2 ,623 ~2~ 0,0008 0.388 -0.033a -0.353 0.133 -0.0043 0,138

-1.687 -2.468 0.0000 0.2BB -0.0326 -0.333 0.079 -0,0032 0.102 2,0
---
-1.234

1-0 •864
-2.197

-1.643
0.0005

0.0003
0.244

0.153
-0.0323 -0.324

-0,0322 -0.316
0.056

0.035
-0.0025

-0.0017
0.079

0,054 .
,,'!Io 1,0
vi'
1,,~ 17
-0.023 -0.877 0.0001 0.077 -0,0320 -0.31l 0,017 -O.OOOB 0.027
--------- j---..
-0.510 0 o I 0 ":0.0320 -0.310 I 0 0 0

-!J:)0 IiO' .!lO" .90'

-'i/D· ft.?
.,..s~.-s~, flU
-4° YeOmamgL6'
-50 V6'tI&oe"" 0
• I ~ =--I-OiJt??·IO-jI
-9 Im,;;~ I -i"
-f~VQt 'l2ma::r- -QI727· Jt)
X Z!s:/ ~-OiJ'?6"IO-.y:c
"2mJ>l://;, ,

Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJle Mllall Gojkovlc, Dragoslav Sto.llc

('
"

Tabela 1.7.8 I!
2
lem INI I

~ 5° I 1.47 0.671 0,931 0,621 I 0,576 14,68 0,608 2,14

tJ
::; 10° 1,50 0,992 0,938 0,656 0,614 14,39 0,605 2.11 13.50 I 1,43
o

~ 15° 1.55 1.51 0,948 0.713 0.673 13.90 0,600 2,06 12,02 1.39

o
F: 20° 1.61 2.22 I 0.961 0,790 0.746 13.23 0.594 2.00 10.20 l 1.35
!:;' 30° 1.74 4.12 0.987 0,995 0,895 11,46 0,582 1.84 6,46 1.23
tJ

~~ 40° 1.82 'I

I6.44
!,1.005 1,24 0,992 9,28 0.574 1.64 4.02 1.08
~ ,
~ 45° j 1.83 7.68 1.007 1.38 1.006 8.13 0.573 1.53 3.69 1.01
o 0 I I
~ 50 1.82 8.91 1.005 1.51, 0.992 !
6.97 0.574 I 1 1,43 4,02 I 0,938
0. j "
0
60 1,74 11,24 0.987 1.76' 0.895 4,79 0,582 1,23 6,46 0,787
0
70 1.61 13.13 I 0,961 1.96 I 0.746 3,02 0.594! 1.07 10,20 I 0.667 2.05 0.647 II' ~
o 1 ~
75 1.55 13,84 0.948 I 2.04 0.673 2,35 0.600 1.01 12.02 0.623 2.09 0,631,1 ~
0
80 1.50 14.37 0.9381 2,10 0.614 1,86 0,605 0,965 13,50 0,590 2.12 0,619 g
0.931 2,13 0,576 1.56 0,608 0.938 14,46 0,569 2.14 0,612 1$
::
0.9291 2,15 0.563 I 1.46 0.610 I 0.929 14.8010,563 2.15 0.610 ~ .

•• ,..._, •.-..'>-, ,. '., "~'''.- . .,

g-~ 'El'g'g ';J

'""'C (1 p.::s ~
0"1 n',:1ll ~ ;:I
r---- 1'0
:::J N /I;J 0
r t:! N 'C -:::J'''''' c::::..... is 0"
1 III III ~ ..... -"0 ~ "l:
..;0.- ....; .t::I tj:= 0 5" ~ 10
h: I (J)-., .... II>. "
~." I :-Ill" .... ::::SN'. <I) t. Co
...C/) L___ "1 "''''
::; "0 "0 n n'l
"1 t::I. "
"! I'-. _," ....'"
1""1- foooooooo' 0.> "1 \,;;""". "I"( L" \t
f\) III "1 III o· " -on ...
' ..... _ L-L.u...
' N (J) .... III 1'0 1 ' "
t::I "
ll>
;:l oo ...·r:t .... <"-'rJl N

" .~·~Illlll~;:!
... ,: '" n'
't! ..... "". ~ "1~' ~
~ t----- . C'C
'C Pl f\)
::s
~ N r ~Ul"1 P>~!:i'El

~ I=l :""E--~ .. 1'0 §n $. ~ ~ ;:!

e.
J:l <.E. "'i I ..... (J) IllnE",.§
'"
'"
I=l r •l\:) 1'0 ~ III ,..: -
-""• ::s t:! ... .,
f\)

a $:! --- 0 P. III III '" ~ N

8" _g,- $.1'0< I=l

;:l. 0 n'C e:.p.~ a

n. P. ..,. ..... 0 A
ltl ""<:::.
;:! t;:,< - • :::Jill .....
1\. l\:)
......
0 "'10 0...... ....

'::; C/) r--- ~ .....

;!l. N' N S ~ $:!
°
~ $:! I Ili' (1~~1ll::'0 't!

o I ,:~ Ot:!.,
!. ;:! ".,.--~ '::>. ~ :::J 0 "'ac. '" p
ll> A" I ,"-' ,e$.tjllloqc:
.. I v Ill" t::I (')
Yl 't! ' '-- - 0 ~ 0 ~
e. ,:
~:::! t-- ~ :::J [S
~ 'mum. / ....
~ Ill0"­
.[- 'c:i:l
.." (') ':,: ~IP> 0
f\) o III ...

"'0 tjt::l'C ......

I=l r - -- < '" ., - "1 0

;:! I (1)..... ~ - ......
N
- __ ~
I ° tj :::J
., " 'C
=. . .1_ Cl
o "< I -::..':rJl ...·0"1 '--'

!::l' I , ' : 'C'Cg ~

"0
o 1...-- i,thi
. ,' ....; ;r
'" :::J III
"1 III
::s IIIn<
C;:. :~,", ~ III < §
f\)' :,1:1,:" 0 'C III 'C
',,',"","," ' - "1 ... ~!"'j
,J;''': n ' l l l :n; ::!
: ,: 'j,
,,'" \''!i'!'::1I
,.i,;;. '"" ~ 'g n~,~. I~
,~, 0 n 1 f'? I '" (.II
.,:,

46 Drve"e konstrukclJe Tehnolo/(lJa rlrveta 47

ClRi:7eIJT8(?i.:Ja Vial(ana 1.4.4.8. Cvrstoca drveta

Cvrstoea drveta je mehanicko svojstvo od velike vaznosti u
--~
CTTT drvenim konstrul{Cijama i na !ljOj se zasniva rllogucnost primene
i svrsishodne upotrebe drveta. Cvrstoea drveta predstavlja i najbolje
~
~ merlio trajnosti drveta.
% ~ ~~~
"
i:tf:f.~ff1t...l fu ~ ~ 4-<,­
I .~~~ ''C"
~
~
~SD~
#~JMn~~~
Na velicinu cvrstoce drveta uticu razliciti falctori, kao:
vrsta drveta,
q;,.ya:: ,.R ;g ~ I :J. ~ ~~~ - zaprenlinska masa,
, 70' I ~~5;;!
C\:: ~ ~
I
L _____ JI ~CIJ .~ ~:::.~
~~ ~~~
L_-J["--...J
11\ ~:::.~ ~ - grada drveta,

I
NI
~~~
<'l.f..~
,.~~
~~
~
~ ~~~
~ 'Z~
kvrgavost drveta,
- hemizmi u drvetu,
- procenat vlainosti,
Naprezanja 1.. i II vlaknima
- postupak s drvetom tokom seee, pripreme za obradu i same
lSl~ifl:i9~1 obrade i postupka tokom lagerovanja obradenog drveta,
- nacin slabljenja elemenata (zbog vezivanja).
6;c B;"t = 6 m
R;
Zbog toga sto je drvo anizotropan materijal, materijal sa raz­
licitim svojstvima u r:azlicitim pravcima, odnosno sa svojstvima

B t.~
I! zavisnim od ugla' izmedu pravca sile i pravca vlakna jedno isto
drvo ima razlicite cvrstoce.
T-E- _
'Ii!1 Na primer, evrstoea drveta na pritisak upravno na vlakna, moze
i -·-·-t·EN~ da bude i nekoliko puta manja od cvrstoee na pritisak paralelno
ii,! -? =====­
~ vlaknima ( 3 - 10 puta ). Kao i kod tvrdoee, cvrstoea drveta je razlCita
i!! ~.
Ii
'C;"" u pojedinim delovima stabla, odnosno njegovog poprecog preseka.
I
G;"t Pod pojmom graniCna cvrstoca podrazumeva se cvrstoea pri
!L

Naponi savijanja: normalni i tangencijalni naponi 1~!i~di.2(};1 slomu (cr,). Odredivanje granicne cvrstoce izvodi se laboratorijskim
postupkom - ispitivanjem standardnih uzoralca pod odredenim ok­
olnostima do sloma. Laboratorijska ispitivanja pokazuju znatno rasi­
panje rezuitata, dobijenih vrednosti cvrstoee, kako za jednu istu vrstll
drveta talw i u zavisnosti od primenjeng naNna ispitivanja.
q;. 1~1.~a.l:2i;1
Ova cinjenica se objasnjava heterogenoseu grade drveta
kao materijala. Tako, na primer, kod cetinarske grade lcoja se
~=G;, najvse koristi u gradevinarstvu, cvrstoca poznog drveta moze da
bude dva do tri puta veea od cvrstoce ranog drveta. Uticaj
6'x=~ poroznosti drveta i debljina zidova traheida su znatni; eim deblji
~;'0I zidovi tralleida i veei % poroznosti drveta, tim veca zapreminska
masa a samim tim i veee vrednosti za cvrstocu drveta. Do sada
t;;.r==~ izvedena eksperimentalna ispitivanja ukazuju na zavisnost, pro­
q:' = q;:9;'"IX porcionalnost, izmedu granicne cvrstoce i zapreminske mase drveta.
Isto tako, konstatovano je da sirina god ova takode utice na
cvrstoeu drveta. Suvise uski a isto tako i previse siroki godovi
Naponi za slozeno naponsko stanje smanjuju cvrstoee drveta.

Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc

Ii
:!.
 4S Drvene kOllstrul<c'lk Tehno!ogl.la dr'leta 49

Drva kao materiJal ubraja se u one materijale lwd kojih je ea na zatezanje veca je
otparnost materijala veea ukoliko je prirast opterecenja brzi od­
nosno kod vece brzine prirasta opterecenJa dobijaju se vece otpor­ fq.9
tP=
t
nego kod jelovine. I da­
Ije, na primer, srednJa
nosti drveta, dobijaju se vece cvrstoce. Ovo se objasnjava reoloskim
1
vrednost cvrstoee na za­
knrnkteristikama drveta kOje su t1 uslwj vezi sa submikroskopskom q<l' tezanje II vlaknima za
r-.., q7 borovinu je 10 kN/cm 2 •
strul>:turom zidova e1emenata grade drveta.
Cvrstoca na zatezanje
~qG Neke vrednosti ovlh
\~ qs cvrstoca date au u pred­
Kada zateiuca sila deluje' paralelno vlaknlma koristi se cvr­ ~ q'l njoj tabeli.
stoea drveta na zatezanje. Dakle, zatezuea sila prenosi se direktno ,
:;:;;'l: 03 Dosadasnja labora­
preko vlakana, preko vlakanaca (51. 1.2.2). 'G qz
q;f4¥, ~~I~~, ! ~So
o 7 2 d 'I- .5 6' 7-0 7
toriJska ispitivanja poka­
zala su znatna kolebanja
u dobijenim vrednostima
Tabela 1.8. Cvrstoca na zatezanje pojedinih vrsta drveta
(po Campredonu) Z
Rt?18-r!VIVe <:JeF'OR?M8G'k>e [C-.
ZJ cvrstoce na zatezanje II
vlaknima, sto Je i nor­
maIno, jer je drvo ne­
homogen 1 anlzotropan
materiJal. Ove cvrstoce
zavise od: vrste' drveta, zapreminske tezine, oblika, velicine 1 loka­
litet:.1. uzorka kojl se ispituje, vlaZnosti i pravilnosti gr.ade drveta.
Je1a. omo­ lagan! Rad drveta na zatezanje II vlaknima najbolje 'se vidi na di­
rika, smreka 0.4 - 0,5 9,0 - 12,0 150 200
cetinari jagramu a-s (51. 1.23). Ovaj dijagram se dobiJa ako se na apcisnu
1 neki borov!
os1.1 nanesu relativne deformacije u %0 (S=lil/lJ a na ordinati odnos
poluteski ce­ ((p) cvrstoce na zatezanje izraZene u delovima
Bar, ari."iI 0.50 0,70 10,0 - 15,0 200 - 300
tinari cvrstoce do sloma (qJ=a/cr1). Iz slike se vidi
---1--­
~
(dijagram je za odredenu vrstu drveta) da od
Topala, vrba
lipa, breza o do tacke A (qJ=0,5 i s=3,57 %0) Je prava
linija. Tacka A naziva se granica propor­
Hrast. bukva, cionalnosti. I dalje, posle tacke A kriva je
jasen, brest 0.65 - 0,80 10,0 - 15,0 250 350 sa vel1kim poluprecnikom krivine, odnosno
neznatno odstupa od prave linije.· Iz slike se
Bagrem, takode vidi da lorn materijala nastupa tre­
vocke. simsir nutno, bez prethodnog naglog povecanja de­
i tvrda egzo­
0,80 - 1,0 12,0 - 18,0 350 600 teski liscari
ticna dry. formaclja - sto Je svojstveno drvetu kao ma­
teriJalu (ovo i zbog toga sto modul elasticosti, po pravllu prelazl
vrednost 106 N/cm 2 ).
Iz navedenog raz­ Kada zatezuca sila deluje upravno na pravac vlakana (51.
loga nepravllnosti grade 1.241 koristi se cvrstoca na zatezanje upravno na vlakna. Zbog
drveta, posebno kvrgavost, prirode i anizotropije .materiJala granicna. cvrstoea drveta na za­
mogu u mnogome da tezanje .L na vlakna Je za 20 do 25 puta manja od cidgovarajuce
umanJe cvrstoeu drveta cvrstoce na zatezanje II vlalmima (cvrstoca na zatezanje .L na vlakna
na zatezanJe paralelno naziva se i radiJalna cvrstoca na zatezanje). Prilikom laboratorijskih
vlaknima (cak i za 50% ispitivanja (uzoraka bez gresaka) konstatovana je cvrstoea na zate­
do 35%). Na primer, kod zanje .L na vlakna u granicama od 150 do 400 N/cm 2 • Medutim,
smrekovine, zbog veeih zbog mogucih gresaka u drvetu vrednost moze da se smanJi do
duzina trliheida cvrsto- nule.

Milan Gojko'lIC, Dragoslav Stojle Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojie

{.
 50 Drvene konstrukclJe Tel1nologlja drveta 5]

Cvrstoca na zatezanje paralelno ulaknlma - /spltiuanje Pri ispltivanju vlaZnost epruvete je priblizno 12%; a vreme
Cvrstoca na zatezanje paralelno vlaknima odreduje se labo­ delovanja opterecenja do sloma je od 2 do 5 milluta.
ratorlJskim lspitivanjima prema standardu JUS D.Al 048/79 (usa­ (a)
glasen sa ISO 3345/75). lspitivanje se vrsi na malim epruvetama
(pet epruveta) (S1. 1.25), i na velikim epruvetama (trl epruvete).

] .~

MaLf} G!'PRl/Ilt?rC' !.f?i?5..f#!Omm

'--------=== ~; ~r=
,:+:?t )~
1 ===
i G w 70
I
i
t
":0 ~
~--"l
70 ~ 6V ~ Cvrstoca na pritisak

. . "Il "
Vt!lIKt? ePRtJveTe .5t7.¥6'.6OtJmm~"" "
.
~iik~!~2·1
r,... . __
~

J!~
Kada Je drvo izlozeno pritiskajucoJ sili paralelno vlaknima
"
c=::::J ;;;.
koristl se cvrstoca drveta na pritisak II vlaknima (81. 1.27). Ela­
stiena svojstva drveta na pritisak II vlaknilua sliena su kao i zate­
¥4­ zanje II viakllima. Na s1. 1.28 data je kriva za "borovinu" i Imo

J ""_ j';1 .: j",j ,,0 l sto se iz slike vidi od graniee proporeionaInosti (tacke A) pa sve
do sloma materijaIa l<riva je izraZenija nego u prethodnom slucaju
(kod zatezanja II vlaknima). Drugim recima, pred 10m materijala
javljaju se povecane deformaeije (moduli elasticnosti 1\ vlaknima
En varira od 10 6 do
Epruvete se iseeaju iz uzorka u praveu vlakana. Llnlje godova l,8 x l0 6 N/em 2 ). Ovde
moraju biti upravne na dye suprotne strane poprecnog preseka. 7,0
~= 6" je potrebno napome­
Posle ispitivanja iz ceonih del ova epruvete isecaju se epruvete za ~9,
6t. nuti da se cvrstoca na
utvrdivanje vlaznosti.· J " 0,8 pritisak II vlaknima
Epruvete su vlaznosti prlbltZno 12%. Brzina nanosenja op­ r---.,4;t povecava sa zapremin­
terecenja do sloma odgovara vremenu od 1,5 do 2 minute. ~"o,6 skom masom drveta­
qs kao i kod zatezanja II
,~ q'f vlaknima. Inace, cvr­
Curstoca na zatezarye uprauno na ulakna - [splt/uanje ~ o~ stoCa na pritisaIl: II vla­

~;,~
knilua kao i leod za­
q, ~c(:!I ~ ~~~
Cvrstoca na zatezanje upravno na vlakna odreduje se prema tezanja II vlaImima za­
JUS D.A1.052. Za ispitivanje izraduju se dYe epruvete dimenzija 'll I I ,>1..
I visi od: vrste drveta.
50x50x63 i to sa opterecenjem u radijaInom praveu (S1. 1.26a) i " 1 e .3 'f 5"' "" 7 zapreminske mase,
u tangeneijaInom praveu (S1. 1.26b). Linije godova moraju bit! Ifl:::"La?"IVN6' t:eFGeMaei::JB jj::~1!-] oblilm, veliCine i lolm­
upravne na dYe suprotne strane poprecnog preseka epruvete. liteta uzorkovanja nn
kame se ispituje ova
'J JUS D.A1.041
~tJIc", i_2~ cvrstoca, % vlazIIosti

Milan Gojkovlc. Dragoslav Stoj!C Milan Gojlmvic. Dragoslav StOJIC

("
52 Drvene kOllstrukclJe Teilllologlja drveta 53

i, all nesto manje - od grade drveta. Odnosno nepravilnost grade nieama. Tako, na primer, za cetinare Ell = 600 do 1600 kN/em 2
drveta nije tako bitna Imo kod cvrstoce na zatezanje II vlaknlma. a za hrast i bukvu 800 do 2200 kN/em 2 • Kada pritiskajuca sila
Tabela 1.9. Cvrstoca drveta na pritisak II vlaknima [aleul i sa pravcem vlakana zahvata ugao a (a ¢ 0)
koristi se evrstoCa na pritisak koso na pravac
na pritisak 1. na vlakna [a'r-J.l za neke vrste drveta (gde

•
vlakana (81. 1.29). Kada je a=90o (1t/2) onda
prestaju elastiCne deform.ac.geJ - u Nlcm. 2
:"',
I
·a ';1
..... .'
lfiiziV dtveta
se ta cvrstoca naziva cvrstoca na pritisak 1.
na vlakna. Zavisno od odnosa pritiskujuce
sile prema frontaInoj strukturi (prema popre­
cnom preseku) razlikuju se (81. 1.30):
t :=jj
600 I lagan! cetillari

Bor poluteskr' ceti­

750
!lart
Arls 4000 5500 1000 teski cetinari
- radijaIni pritisak.L na
1bpola, vrba 2500 3500 900
"Tlo laga nl lis­ vlakna. kada sila del uje
earl u praveu precnika. i
Lipa, breza. ja­ - tangencljalni pritisak
vor, bui{va, hra­ 3500 5000 1100 laganl liscarl (f;t)~/S'6'K # 1. na vlakna. kada sila
V.OlIWIMi/
st Imeki), orah deluje u praveu tangente
(b) _ ...i s",,,, .i. 1>18 VLBKNa . na poprecni presek.
Hrast, bukva,

brest I
5000 7000 1300 poluteskl liscari

U inZenjerskoj praksi obe ove cvr­

Grab, simsir.
hrast, oskorusa 6000 8000
Izvedena ispitvanja su pokazaIa da je granicna cvrstoca na
pritisak II vlaknima 1 do 2 do 2,5 puta manja od cvrstoce na
zatezanje II vlaknlma, sto najbolje UustruJu podael lz gornje tabele
(po Campredonu).
Kaa sto se lz s1. 1.23 1 s1. 1.28 vldi, u domenu elasticnog
ponasanja materljala, sve do granlee proporelonalnosti, modul elas­
ticnosti drveta II vlaknima je EII=tg a (redovno se iskazuje u
kN/cm 2 iii u N/cm 2 ). Kao sto je poznato lz otpornostl materljala
u elasticnom podrucju ponasanja drveta vazl Hukov zakon. odnosno
CJ'tU;<t1
E I, ili cr~l;ql = Ell .1::111 ;011'
I::~I; ell
lz prednjeg lako se zakljucuje da modul elasticnosti prilikom
zatezanja i pri pritisku II vlaknima Ima prakticno gledano istu
vrednost sve dok su, naponi ispod graniee proporeionaInosti. Me­
dutlm. zbog prirodedrveta kao materijala, pa call: i za jednu lstu
vrstu drveta. vrednosti modula elasticnosti variraJu u sirokim gra-
stoce pozuate su pod imenom - cvrstoca
1500 - 2500 teskl liscari
'drveta na pritisak .L na vlakna (81. 1.31).
U takviOl slucjevirna javlja se gnjecenje
drveta. Kod opterecenja drveta 1. na vla­
kna javljaju se najvece deformaeije. Ove
deformaeije su osirn opterecenja posle­
dica specificne grade drveta 1 veze vla­
kana u poduznom praveu.
Cvrstoca drveta 1. na vlalma je ma­
la. Rad drveta na gnjecenJe, odnosno ..pri­
tisak .L na vlakna karakteristican je po
tome, sto kod gnjecenja drveta - posle
1 lorna, posle zbijanja grade drveta do­
jer 'je I:: a·cr E'cr lazi do povecanja cvrstoce na pritisak 1.
na vlakna. Ovo se najbolje vidi na dija­
gramu a - s, na sl. 1.32.
Kod cvrstoce na pritisak 1. na
vlakna, kako je opitirna dokazano, ka­
rakteristicno je da dolazl do povecanja
cvrsto6e drveta (aL) u zavisnosti od od

Milan GoJkovl<!, Dragoslav StoJlc Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJI<!

54 Drvene kOllstrllkclJe
nosa povrsina, odnosno povrsine preko koje se prenosi pritisak i
povrslne na koju se prenosl pritisak. Ovo se objasnJava time sto
deformacije neposredno ispod povrsine glljecenja angazuju urad i
materiJal neposredno oko ove povrsiue - u radu drveta ucestvuJe
veca zapremina drveta (S1. 1.33).
Kako .se lz slike 1.33 vid!, najvece deformaeije Javljaju se u
slucaju pod a) - najmanja ~Je cvrstoca (i do 20% od slucaja c),
nesto manje su u slucaju pod b) i najmanje su u slucaju pod e)­
kadn se drvo gnjeci na delu duzine ! na delu sirine. U slucaju c)
sto se 12: slike vidl, cvrstoea zavisi i od susedn!h elemenata grade
drvet.'t, odnosno od cvrstoee na zatezanje susednih vlakana. Ukoliko
je manJa povrslna preko kOje se prenost opterecenje P (velielna c,
u odnosu na I - nn s1. 1.33) utoliko je veca cvrstoca drveta na
pritisal< ..L na vlakna, nn gnjecenje, a samim tim I manJe defor­
.. . ..... .. maeije. Iz tog razloga, kod os­
~ ft;tikq~~,g1J J lalljanjn sile P upravno nn vla­
kna a da bi se koristio efekat
angazovanja susednih vlnkana
mora da postojl prepust velieine
a (S1. 1.34) koj! treba da je vee!
od visine elementa koji se gnje­
A ci. Kad sila deluje koso na pra­
~ . vae vlaluUla (oo<cr<900) koristi se
i6'~~LM::I57i cvrstoea drveta koso rut prcwac
vlakana-cr", [S1.1.35). Velicina
e evrstoce na prltisak koso na
DEFQ,e'/W(!i('i'r;;76 pravac vlal<ana, osirn paranleiara
navedenjh za cvrstoCe na prltisak,
zavisi od cvrstoce
na pritisak II i 1.
L.:::= 21 nn vlakna I od
velicine ugla cr.
Sa napomenom
da je evrstoea na
prltisak II vlalmi­
ma od 3-10 puta
veca od evrstoce
na prltisak 1. na
vlakna.
+2.-+
Milan GoJkovlc, Dragoslav StOJlc
TeI1I1olol'(lja d rveta - - - - -55
-
Cvrstoca na pritisa1c paralelno
vlakntma - ispitivanje
Cvrstoea na prltisak paralelno vla­
knima odreduje se laboratorijskiIll ispi­
tivanjima JUS D.Al.045 na epruvetama
proplsanih dimenzija. Cvrstoea je racun­
ski napon dobijen kao kolicnik sile loma
ciji je pravae paralelan vlaknima i prvo­
1~#fkJ'i,.~4!1 bitne povrsine poprecnog preseka epru­
vete pri standarnoJ vla!lnosti od 12%.
TrajanJe optereeenja je 2 do 5 rninuta
od pocetka nanosenja sileo Za uzorak sa
proizvoljnom vlaznoscu, moze se sraeu­
nati evrstoea kOja odgovara vlaznosti
prema izrazu:
cr ell
=O'CIl(w),[ 1 +O,04(w -12)]
Modul elasticnosti dobija se, merc­
njima na epruvetama 50x50x200 a ra­
euna se prema obraseu:
Ecu .I
t'/ Au
gde je:
Fo - sila predoptereeenja 10% od napona lorna
FI sila u granlcama elastienosti
Ao - povrsina poprecnog preseka epruvete
duzina pod predopterecenjem [u Illm]
Al - promena duzine u granicama elasticnosti [mm]
Cvrstoca drveta na prUtsak upravno na vlalma - ispitivanje
Cvrstoca drveta na pritisak upravno na vlakna adreduje se
u svemu prema JUS.D.Al.051fi9 (usaglasen sa ISO 3132/75), a
definise se kao napon koji odgovara granici proporeionalnosti (uo­
bicajena granicna cvrstoca). Iz dijagrama napon/dllatacija odreduje
se ordinata taCl<e u kojoj tangenta na krivu zaklapa ugaa veei za
50% od ugla pravolin1Jskog dela HnlJe deformacije. Za ispitivani
uzorak proizvoljne vlaznosti [S1. 1.36.) moze se sracuIlati evrstoca
kOja odgovara cvrstoci pri via!lnosti od 12%. prema obraseu:
Milan GOjkov!c. Dragoi>lav StoJlc
~
.,
.;
i

56 Drvene konstrukclj e
rI Tehnologila drveta 57

dardnih uzoraka do sloma (lmo i za sve ostale cvrstoce drveta).

(J01. = crC1.(W) • [ 1 + a. (W - 12)] Cvrstoca na smic~U1je /I vlalmima (51. 1.37-e) neMo je veca nego
cvrstoca na smicanje /I vlalmima u radijalnol11 pravcu (51. 1.37-f).
Ovo lz razloga jer se po radijalnoj povrsini lakse rusi veza grade
drveta, veza lzmedu vlakana, nego sto je to slueaj kod smicanja
po tangencijalnoj povrsini. Tako, u pojedinim slucajevima cvrstoca
na smicanje /I vlalmima po ta.ngencijalnoj povrsini moze da bude
veca 1 do 35% od cvrstoce na smicanje po radijalnoj povrsini.
Tabela 1.10.

~toCe~eUl'~~~~j~I:~Ialmi=taZane~emte .drvetauN/cml
Cvrstoca na smicanje sre~;: :m"x.. dr-veta
'.. .
mim . sred,.· I max.
. . F···~~~II
I
Cvrstoca na smicanje javlja se u onim slucajevima kada se Arls 450 900 1000 Smreka 400 670 1200
drvo smice po odredenoj ravnl - po smicucoj povrsinl (usled uticaja
smicucih sila). U zavisnosti od Bar 600 1000 1460 Hrast 600 1100 1300
polozaja smicuce ravni u od­ Jela 1 370 500 630 Bukva 650 800 1900
nosu na gradu drveta, u od­
nosu na pravac vlakana, raz­ l~~ Topola 400 500 600
likuje se viSe vrsta smicanja Kako su pokazala do sada izvrsena ispitivanja raspored napona
- s1. 1.37. na smicanje /I vlaknima ('II) po povrsini smicanja (~) vrlo je ne­
Presecanje vlakana ka­ ravnomeran, kalw je to pokazano na s1. 1.3S. Velicina napona
da je ravan smicanja .1 na smicanja ('II) odreduje se preko izraza
vlakna - slucajevi a) i· b) na T
s1. 1.37. CYrstoca na smicanje 't
'II ST A
<
.1 na vlakna veca je za 3 do
4 puta od cvrstoce na smi­ gde je:
canje II vlaknlma. 't - srednje, prosecno naprezanje na smicanje /I vlaknima.
lisT
Tangencijalno i radi­
;alno smicanje pod uglom bJ . ZT

prema pravcu vlakana, kada

je ravan smicanja u pravcu pre­ a)

cnika odnosno u pravcu tan­

gente - slucajevi c) i d) na
s1. 1.37. i
Smicanje paralelno vlak­
nima, slucajevi e) i f) na istoj
slici, kada je povrsina smi­
canja /I vlaknima i smicanje
se vrsi u pravcu vlakana. Ova
cvrstoCa drveta najcesce se ko­ I
risti u praksi. I

ISlfka7ill
Granicna vrednost cvrs­
toce drveta na smicanje od­
reduje se ispitivanjem stan- Isrika 1.38:1 f--t T "'r

Milan Gojkovl~. Dragoslav Stojlt Milan Gojkovlt, Dragoslav Stojlt

 58 Drvelle kOllstrukclle TeilllologlJa drveta 59

Medutlm redovan je slucaj da je 'tllsr < max't . Srednja vrednost Pri vlaznosti uzorka koja se razlikuje od 12% treba vrsiti
smicueih napona ('usr) opada sa duiinom ravnl smicanja a zavisi od korekciju prema izrazu:
odnosa duzine smlcanja prema ekscentricitetu (e) sile T. Laboratori­
jska ispitivanja su pokazala da Je neravnomernost raspodele napona 'til ( 12) '" 1:11 ( w) [1 + (X • (1 - 12) ]
smicanja veea kada smicuea sUa deluje 'Jednostrano" - s1. 1.38-a. Na s1. 1.41 data
C": T Je zavisnost izmeau CVl"­
1crmnrarm
ItilllliHfDOlJ'"' (a) o stoee na smicanje pri po­
stojanju, sUe trenja u smi­
cueoj ravni, usled slle l{o­
'Tt'l I ~ I !- ja deluje upravno nn ovu
ravau. Tako kriva (1) po­
JO kazuje naprezanje kada
u smicueoj ravni postoji
za+-+-I J""'"T r~ Illli....J I I sila velicine V= od 0,4

Smicanje pri ekscentricom delovanju sile - T zavisno ad velicine

ekscentriciteta e, cesto je propraeeno zatezanJem droeta upravno
l~uIi"l,~~·l
'lEtt III Eefli+J f~#~~e~l.a,:~e~~tg?
~;v!7 ~,:i:~~)~'\:~';,~~~
d?t?~2
na vlakna - cepanjem drveta, sto umnogome pogorsava rad drveta 1 2 J '" S" G 7 ,5' .9 10 ?¥ ) 1, i knva (3) -. kada slle
na Nsto smicanje. Uticaj sile koja "cepa" drvo (.1 na vlakna) moze V nema, odnosno zn slu­
pogodnhn konstrukcijskhn . caj smicnnja (bez
merama da se smanji ill sile trenja u smtcucoj povrisinil. U slucaju (3) kao sto je receno
potpuno odstrani. Velicilla lorn u smlcucoJ povrsini (u vezi) moze da nastane ne od smicanja
napona na zatezanje .1 II vlaknima vee od zutezullja .1 nU vlalma (od cepanja drveta).O)
na vlakna odnosno na­

mt{~ 11
prezanje drveta na repanje
moze da bude matno pa i Cvrstoca na savuanje
I '
da dostigne granicnu cvr­
{
stoeu i pre iskoriseenja Kada se uzorak optereti u
svemu kalw je to pokazauo na
.~J. cvrstoee na smicanje-us­
~. led cega moze da nas­ s1. 1.42 koristi se cvrstoea drveta
tup! slom spoja - veze. na savijanje (cr m ). Osim vrste i
Konstrukcijska pogodnost grade drveta - na cvrst06u na sa­
manifestuje se postojan­ vijanje utice i vlaltIlost. No, uticaj
jem sile V (S1. 1.39.) koja vlaz.nosti nije tako izrazen kao lwd
aktlvira trel1ie u smicueoj cvrstoee na pritisak, odnosno nn
ravni odnosno time se
poveeava cvrstoea drveta na smicanje (smicuea ravan u takvom slu­
'J Naponl pri cepanju drveta to c:cpJ doblja/u se prelco odnosa = ~
w . k. gde Je
Caju uspeSnIje prima smiCuCe sile). .
Ie = koificljent koncentraclJe normalnlh napona Iderzticnim naporzlma na ceparzje
Cvrstoca na smlcanje paralelno vlaknlma - Ispltivanje vfalcarza (po Habbe-uJ.
2

Odreduje se u svemu prema JUS.D.A1.053 79 (usaglasen sa M T· e ; W =-;;

b1 ='6
" (za b 1); creep = W
M
. k . 6 . k. S druge strane T = ..-1,
ISO 3347/75) i definisana je kao napoll koji odgovara naponu lorna,
odnosno doblja se po obrascu ~II' gde je A, - povrslrza poprecnog smlcanJa => bl b, a '11- rzapon lla smicanje
vla/mima. Sadaje 0
(.ep.
=6~:e.k
r..o.
·I<i' =,
II II
~k.
l
odrzosno, =0
II C"P
l.
l{
'til = PIA Pri povecanju lle/(cine e III smarzjenju duzlne I 'II => O. Elemerzt rze radl na smlcanje
ve" na s{lvlja'1.le 1. fla vlakna.

Milan Gojkovic, Dragoslav Stojic Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJlc

{.
~
1
II 60 _Drve.ll~~onstrul<clJ! TehnologiJa drveta 61

zateznnje. Moze se tlZ eti, prosecno, da jedan % vlaZnosti smanjuje ISO 3133/75). Epruveta za ispitivanje cvrstoce drveta na saviJanje
cvrstOCtl nn snviJnnje za olw 15%_ (51. 1.44 ) postavlja se tako da leZi na osloncima jednol1l radijal
Razliimje se tangencijaino i radijalno savlj<mje, zavisno od nom stranom.
poprcenog preseka drveta koje se savija - s1. 1.42. Tangencijalno Vreme nanosenja opterecenja je 1,5 ± 0,5 min uta, a vlaznost
savijanje je u slucrVu kada je ravan opterecenja u pravcu tangente. epruvete oko 12 %. Za uzorke vlaznosti od 9 do 15% cvrstoca se
" sa godovima, a radljaluo savijanje je kada se ravan opterecenja moze prevesti na eVfstocu koja odgovara vl<tzn08ti od 12% na os­
poklapa sa preellikom, kada de1uje upravno na ravan godova. U slu­ 1l0VU obrasca:
caju tangenciJalnog saviJanja na uzorcima, ka1l:0 u zonl prltiska
tako I u zonl zatezanja. maicsimalni naponi javljaju se nn iVicama
gete se naizmenicno smenjuju zbiJena vlakna, odnosllo veca i manja 0'1ll(12) = O'm(w) (1 +a(w 12)]
gustina drveta. U siucrVu radijalnog saviJanJa maksimalni napon! se
nnlaze u ravni godova a tu je drvo gugee i zbijenije. Iz ovog razloga
veca evrstoca drveta lHl savijanje u radijaluom pravcu.
Kod nosaca pravougaonog poprecllog preseka opterecnih ua sa­
vijanje i za rad materijala u elasticnom podrucju - naponi od
t/II 1 ilg
q'i
savijanja su simetrieno i pravolinljski
rasporedeni po preseku. U gornjJm vla­
knima koristi se cvrstoca drveta nn pri­
tisa1\: a u donjim, zntegnutim vlaknlma, I§t~~~1:it~_J
cvrstoca drveta na zatezanje. No, ovo. su

-i cvrstoce koJe se korlste prj savijanju,

ili, decidno reeeno - cvrstoce drveta na
savijanje.
ex. korekeionl faktor
posebno utvrden.
lznosl 0,02 ukoliko drugacije nije

Naprsline od skupijanja koje se Odredlvanje modula elasttcnosti

mogu pojaviti na povrsinama nosaca,
posebuo na njegovim vertikalnim
rSlikC1-i.4~J povrsinama mogu znatno da uticu na
..__._-_... povecanje napona (smanjenje povrsine
koja preuzima odrede.ne nap one - pose­
bno kod napona smieanJa). Iz ovog razloga preporucuje se, kod
upotrebe vlazne grade, umanjenje opasnosti od pojava prslina (us­
led susenja. skupijallja drveta) na taj nacin sto se izrade vestacke
pukotine. prorezi na ovim povrsinruna,' gde po pravilu, nema napona
smicanja u svemu kalco je to pokazano na 81. 1.43.
Cllfstoca na savijanje ispitivanje
Odreduje se prema standardu JUS D.A1.046/75 (usaglasen sa
o¢
f14.
Odredivanje modula elastienosti pri &'wijanju je utvrdeno stan­
dardom JUS D.Al.035 (usaglasen sa ISO 3349/75). Postupak odre­
divanja modula elasticnosti zasniva se na merenju veUcine op­
terecenja i ugiba na epruveti (51. 1.45).
Epruvete su vlaznosti od 9 do 15% a opterecenje se nanosi
konstantnom brzinom sve dok se ne postigne naprezanje od 18
MPa za vreme od 30 sekundi. Zatim se opterecenje smanjuje do
naprezanja od 5MPa. a onda se ponov! ciklus jos jednom. U toku
sledeca 4 opterecenja mer! se ugib u periodu ne vecem od 10
sekundi za naprezanje od 7 MPa i od 18 MPa. Opterecenje mora
da lezi u pravolinijskom delu dijagrama opterecenje/uglb, a ako to
niJe slueaj onda se donja i gornja granica opterecenja moze menjati.
Modul elasticnostl racuna se prema obraseu:
3 P 13
(GPal
"" 64 b h 3 f
gde je:
P sila (kN]
raspon [em]

Ml1all Gojkovic, Dragoslav Stojle Mllan Gojkovlc, Dragoslav Stojle

 62 Drvelle kOllstrul(clje Tehnologija drveta 63

f - uglb epruvete u [mm) 1.6. Relevantni faktori od uticaja na mehaniCka svojstva

Za vlainost epruvete koja se razlikuje od 12% moze se sra­ drveta
cunati modul elasticnosti koji odgovara epruveti vlaznosti 12% pre­
rna obrascu: 1.5.1. Uticaj anizotropije
Ew Jako izrazena anizotropija drveta bltno utlce na ponasanje
El2
1 -o:(w 1'2) drveta pod dejstvom spoljasnjih sila. U razlicitim pravcima anizot­
ropije prisutne su i razlicite cvrstoce i razliciti moduli elasticnosti
gde je: drveta.
0: = 0,02, Strogo uzevsi. prema konceptu cilindricne anizotropije, raz­
w - v1ainost epruvete pri ispitivanju. likuje se cvrstoca drveta za longitudinalni. transverzalni i radijalni
pravac. U inzenjerskoj praksi i prema uproscenom konceptu orto­
Modul elasticnostl jednak jesrednjoj vrednosti od pet uzas­ gonalne anizotropije, razllkuje se cvrstoCa drveta paralelno vlalmima
topnih merenja za istu epruvetu. Modul elasticnostl odredenog uzorka i cvrstoca drveta upravno na vlal{na.
drveta jednak je srednjoj vrednostl modula elasticnosti svih ispi­
tivanih epruveta. Mnogohrojna ispitlvanja uzoraka od razlicitih vrsta drveta po­
kazuju izrazenu anizotropiju u pogledu cvrstoce u dva osnovna
Kao 8to se Iz svega napred izlozenog vidi cvrstoce jednog pravca anizotopije.
istog drveta su vrlo razlicite zavlsno od pravca i smera sile prema
vlalmlma. Na 81. 1,46 u jednom zbirnom dijagramu cr - 8 prlkazanl Drvo ima veliku cvrstocu na zatezanje paralelno vlalmima.
su odnosi ovih cvrstoca - sto jos jednom potvrduje i komparativno Kod uzoraka od jele I smreke bez gresaka (elsto drvo) cvrstoca
ukazuje na lleterogenost drveta, odnosno na njegovu anizot­ na zatezanje iznosi prlblizno:
i nehomogenost.
crt: 8 do 12 kN/cm
2

crt~ = 0,5 do 0,7 kN/cm

2

ill priblizno:

cr~ '" 0.06 . crt\.

" Cvrstoca na pritisak paralelno vlaknima je olw poloVine cvr­
stoce na zatezanje, odnosno

crCiI1 ",05
'
·crtilt •
Cvrstoca na prltisak paralelno vlaknima je znalno veca od
cvrstoce na pritisak upravno na vlakna. odnosno

cr;'J."" (0.1 0,2)· cr: u.

Za potrebe inzenjerske prakse. u zoni radnih napona, moduli
elastlenosti za prltisak i zatezanje paralelno vlalmima mogu se
usvojiti kao priblizno iste i konstante velicine.
1$ll]<,ii1.';t(ij Na bazi mnogobrojnih ispitivanja uzoraka od drveta na pri­
Usak koso (pod uglom 0:) u odnosu na vlakna. moze se graficklm

Milan Gojkovi6, Dragoslav StOJ16 Milan Gojkovlc. Dragoslav StoJlc

["
 65

Drvene kOllstrul{clj! Tehnologl1a drveta

?_4~_.

putem (SI. 1.47) predstaviti pad cvrstoce nn pritisnk sa poveca­

njem ugla kojt zaklapa napadna liniJa sile i pravac vlakana. Kod
hOlllogCIlOg izotropnog tela cvrstoca na pritisak je jednaka u svim
pravcima, vid! sliku 1.47.

(;\
l

·~1 I(; 25"'

~t !..-=;.. ,~ o lS \'5" 6.?

ISlik~ ·.,J;;4S·1

Najmanja cvrstoca drveta na pritisak je ako napon deluje

upravno na vlakna, a najveca ako napon deluje paralelno vlakn!ma. 1.5.2. Faktor zapreminske mase
Vredllosti cvrstoce na zatezanje takode zavise od pravca zateZuce Fizicka svojstva, kOja se javljaju kao posledica delovanja pri­
sile U odnosu na pravac vlakana i vaze slIcna objasnjenja kao i . rodnih sila teze, zvuka, toplote, vlaZnosti i drugo, bitno utlcu na
za pritisak. evrstocu I elasticnost drveta.
Zakosenost vlakanaca u odnosu na pravac dejstva sile (narona) Zapreminska masa drveta definisana je odnosom mase drveta
bltno utice na evrstocu drveta. !straZivanja GEHRI/STEURER'po­ i njegove zapremine. Sa promenom vlaznosti drveta menja se i
lmzuju da sa povecanjem ugla koji zaklapa pra.vac naprezanja i masa ! zapremina posmatranog tela. Shodno vazecoj regulativi')
pravac napona opada staticka cvrstoca drveta. SHeno se ponasa i zapreminska masa drveta u vlaZnom stanju definisana je izrazom
modul elastlcnosti drveta. Ovi rezultati predstavljeni su na s1. 1,48
- za zategnute,prltisnute i savijene st;apove. mw masa drveta prt saddaju vlage w (kg, t]
3
Pw Vw
3
zapremina pri vlaznostl w [cm " m ]
Rezultati ovih istrazivanja se uglavnom slazu sa Izrazom HAN­
KINSONA. "J prema kome je zapreminska masa 1.1 apsolutno suvom stanju

0' 0' mo _ masa drveta u apsolutno suvom stanju

ell C.l
0' .. "
Po v - zapremina drveta u apsolutno suvom stanju
o
0'
en
slrr a + 0' C.l co;' a
Zapreminska masa drveta, bez pora - specifiena masa") je
fizieka velicina koja se definise kao odnos
*J Holzjestlgkett bel Beanspruchlmng scltrag zur Faser. SAH - BulletIn 712 - 79 OJ STANDARD JUS.Al.044/79 (ISO 3131/75)
krece se
.') HAGEN { HANIaSON 1 KOLLMANN ..) Strogo uzelJiH 'Y. zalJlsi od hem!./skog sast<wa I temperature drveta

u granlcama ad 1,46 -do 1,56 tlm3

MUau Gojkovle. Dragoslav Stojle Mllan Gojkovlc, Dragoslav Stojle

66 Drvenc konstrukclje Tchnologlja drveta 67

_ masa drveta bez pora

Zaprem1nska masa drveta u apsolutno suvom bitno se
Y" - zapremina drveta bez pora
razlikuJe za pojedine vrste drveta.
Na bazi eksperlmentalnih istraiivanja' l odredel1e su zapremin­
prlblimo je konstantna velicina za sve vrste drveta i !znosi Y,,=1,5 tlm:l. ske mase za neke vrste drveta kaje se najces{;e koriste u grade­
Relatlvna gustlna drveta deflnise se odnosom vinarstvu. Na sliei 1.49. dati su rezultati slstematskog ispitivanja
uzstatisticku obradu podataka.
Po
Y =-. Za pojedine vrste drveta postoje razlicite zapreminske mase
Ys pa se statistickim metodama, prema ucestanosti. odreduje velicina
Sve napred navedene fizicke velicine odreduJu se eksperimen­ prosecne zapreminske ,mase. Kaleo se sa slilce 1.49. vidi, najvecu
talnim putem. Radi ilustracije u donjoj tabeli date su zapreminske zapreminsku masu Po ima bukva. a najmauju smreka.
mase nekih vrsta drveta koje se najcesce koriste u gradevinarstvu.
Tabela 1.11. Zapreminska masa drveta 1.5.3. Poroznost
Poroznost je osnovno fizlcko svoJstvo drveta. Pore u drvetu
su ispunjene vazduhom iii vodom. Procentualno ucesce pora u
volumenu drveta moze se definisatl preko relativne gustine drveta.
Poroznost drveta se definlse izrazom
I Jela 0.30 0.43 0.64
Bor a Ys - Po . 100 [%} ill

0,30 0.49 0,86

Aris
Y"

0,40 0,65 0,82

Bukva 0.49 0.68 0,88 a (1 ) . 100 = (1 - y) . 100 .
Hrast Y8
0.39 0.65 0.93
Zamenom Y,,= 1,5 := 3/2 [t/ma}

7IJ
- . _ . - SMREk'3(JIiZ3) 1~!~1sri,.i-g] sled1
- ... - LJOIf' 2
Btl -+-A,1'/,.:[
Y ="3 Po
h. St),
- - - - - h';f'Asr kanacllo
I/:) ---8t/,KYi7
2
~
a == (1 .100 "I,'
~
~

3
,~ Eksperimentalna ispitivanja pokazuju da Je poroznost drveta
~ 3,
za hrast a = 55 % - 58 % i za jelu do 75 %. '
Zavisnost poraznosti 1 zapreminske mase maze se graficki
predstaviti (51. 1.50.).
lQ t-----I---:L-: OJ Svajcarska lstrazluanja: Hduflgkettsuertellung der Darrdtchte bel Schwelz. Hol­
zarten ermltte[t uon der Schwelz. Ansta/t fur das forstllche Verstlchswesen,
"J Primer: Za jelu srednja vrednost zapremtnske maSe je 0,43 t/m3 , pa.le
oI -1""'- 1/ I ---t<='=i r=;t;;tm..J=-<-=!~~
qo '17 tpfih-Y,fi a = ( 1- 3"2 ·0.43) . 100 71 %

Milan Oojkovlc. Dragoslav Stojle Milan Oojkovlc, Dragoslav Stojlc

 68
Orvene konstnlkclje Te hne loglja drveta 69

+ PJf'3KPicNa 08Las'1' t
100 ~lllIIlm I l I . .-.,

90 -l---+-"'!""'=-+---r--r- So
~6'O r
~ ~

t t/"O ~

11.'0 +----+-+-t-----t-.
o oI ,
00.11
;/; I
.....-

Pri ovome fizicId nije moguce da zapreminska masa drveta

bude nula iIi da tezi nuli, a talwde i da bude 1,5 t/m 3 • Prakticna
oblast zapreminske mase Je oznacena na slid.

1.5.4. Zapreminska masa

!rOO
Nazivna zapreminska masa drveta je odnos mase drveta u
apsolutno suvom stanju i maksimalne zapremine drveta u tacki
zasicenosU vlakana, odnosno Anatomija drveta upucuJe na cinjenieu da se zapreminska
masa razlikuje u zavisnosti od polozaja' goda· u preseku drveta
(sri, srcevina, heljikovina). Sam god se sastoj! od dye zone (rano
Py V [tlm 3 ] i kasno drvol pa se i zapreminska masa tih zona razlikuje, Ucesce
max dehljine goda u zapreminskoj masi drveta je znacajno, Za istu
vrstu drveta zapreminska masa razlikuje se u zavisnosU od debljine
Temperaturl od 20 ± 2°C i relativnoj vlaznosti vazduha 65 ± 3% goda i to sa smanjenjem deblJine goda zapreminska masa Po raste
odgovara uzorak drveta vlainosti oko 12%. (gusce drvo) i sa povecanjem debljine goda Po opada.
Zapreminska masa drveta sa proizvoljnim proeentom vlaz­ Na slici 1.52. data je zavisnost debljine goda i zapreminske mase Po:'
nosti, moze se preracunaU na zapreminsku masu drveta vlainosti
od w 12 % preko obrasea:
G,

P12 = P [1 - (1 - K) (w - 12) S;
w
100 J 'l:l
~ ~.
gde je: \!) .3
K .~ ,
- koefieijent zapreminskog skupljanja, pripromenl vlainosti
za.1%, . .§::! Z
J~
w - vlaznost drvenog uzorka.
()
Relativna vlainost vazduha hitno utice na promenu zapremin­ qtlO
ske mase drveta. Na sliei 1.51.· data Je promena vIaznosti w u
tJ,32 0,50 tjmS
zavisnosti od relativne vIaznosti vazduha. ')
OJ PremfJ DIN 52182 kojl se zasn/va na Islraz/vanjlrna prof, Kolmana 'J May, H.-A : ElnJliisse von Rohdlchte und Jahrrlngbrelle alif das Quel/ungslJer­
halten von Flchten und Kl/ifernholz, Holz als Roh und Werkstqff 36 (1978J s.199­
202.

Milan Gojkovl6, Dragoslav stojl6

I· Milan Gejkovl6, Oragoslav Stojl6
 70 Drvene kOllstrukclle Tehno!oglja drveta 71

Korelacija zapreminske mase drveta i mehanicl{ih karakteris­ Kc=(cvrst. uzorka promenljive Po)/(cvrst. uzorka za Po=O,4 tlm 3 )
tika (cvrstoca) i elastiticnosti drveta (modula elasticnosti) zavisi od
vise faldora ito: vlaznosti drveta, relativne vlaznosti vazduha, vrste gde Je:
drveta, sirine goda ltd. Eksperimentalna ispitivallja tlzoraka sa kon­ Ke - koeficijent reJatlvne promene cvrstoce
stantnom vlaZllosCU pokazuju da sa povecanjem zapreminske mase
linearno raste 1 cvrstoca drveta (zatezanje. savijanje i pritisak) kao e1~'1:ic. uzorka sa
K., =(modul elastic. promen. po)/(modul
i modul elasticnosti paraleillo vlalmima pri savijanju. Ke - koeficijent relativne promene elasticnosU
Na uzorcima od smreke konstantlle VlaZIlOSti W= 15% i pro­
menljive zapreminske mase u sv~carskom instltutu EMPAO) mer­ Koeflcijentl Ke i Ke graficki su pred5tavljeni na 51. 1,54.
enjem je odredeu8 korelacija cvrstoce i elasticnosti drveta sa zapre­
minskom masom. Rezultati istraZivanja dati su na s1. 1.53.

~~ ~~
~ "Z I---+-- I
\.A,L....r \
~ ~~

9tXl()
~~

7()()O
~~!.O
\...'1:'
I
-+---
I4W
~~

G(}()() ~~

fEW
~ ~
0,3 1-1-;,---+---1---1
~ il
J;,
~~
c()(}()
l~ --~

[~lifo~;l 0,:15' q'l qo/5 O,5[t/t1J

'1(JO{J
BClO

3()Q
600 105.5. Uticaj vlainosti drveta
2000
VlaZnost drveta iIi tacnije procentualni sadrzaj vlage pred­
WO stavlja odnos razlike masa drveta u vlaznom i apsolutno SUVOl1l
stanju i mase u apsolutno suvom stanju, odnosno:
ltXlO 200
6$. lnw -lno
. .p, w == • 100 .
0
q.J5 q'lO ~'t$[tli71J q$ ~Ukal~~ mo
VlaZnost drveta se odreduje Jaboratorijskim ispitivanjima pre­
Laboratorijski su obradelli i ispitani uzorci drveta na savi­ rna vaZecim standardima.·' Smatra se da je drvo u apsolutno suvom
janje, zatezanje. pritisak paraleillo i pritisak upravno na vlakna, stanju ako je pri susenju na konstantnoj temperaturi od 103 ± 2°C
smicanje paralelno vlaknima. u tntervalu od 6 sati gubltak mase drveta manJi od 0,5 %,
Relativno odstupallje vrednosti ua zatezauje, pritisak i savi­ Na bazi utvrdenib metoda ispitivanja vJaZnosti prema nema­
janje, kao i modula elasticnosti drveta od sredl1je vrednosti zapre­ ckim normama'O) na uzorcima od smreke KEYLWERTH je u labo­
minske mase za smreku od pQ=O,4 tlm:l moze se odrediti koefi­ ratorijskim uslovima izradio higroskopske izotenne (S1. 1.55). De­
cijentom relativne cvrstoce­elasticIlosti finisana je korelacija tri paranletra ito: vlaZnosti drveta. tempera­
ture i relativne vlaZnosti vazduha.
Ratlmgewicht,
und Jahrringstellllng aUf die Veirfo,rm,baJrJce'it schwelz.
Flchten-Tannen-Larchen-Rotbuchcn und OJ JUS D.A1.043179 usaglaiien sa ISO 3130/.75
oOJ DIN 52138

Milan GojkovtC, Dragoslav StoJle Mlla!1 GoJkoVlc. Dragoslav StoJlc

('
", i "it
, 1:

Tehnoiof(iJa drveta 73

!YO
C· IN '"':rVt> 9\ tQ }{ 1"6' t4",ZJ'6. &1- -\.1 2 t I / koje su potpUllO zasticene od vlazcllJa. vlazllosti w 12 ± 3%
/20 ~, \ )J ~\J, '7§.0),;' .
, \ 1\ \I 1\ \
\' I\\~ l'o'M_PRlriSilK ~
/7(J 1\ .-i
delimicl10 ill potpuno lzlozelle vlazellju. vlazllostl w 18 ± 6%
100 1l~~F\f\I\ ~ \ \
.1 J - koJe BU stalno Izlozene vlazenju !II Btl pod vodom w 24% do gran i­
9(1 hJ\\\l\ ,\1\ 1\ [," \-'?.J,\ 1\ \
\ 1\ ce zasf{:enosti vla­
kana.
I'M _\' ~ :.. f\ \ .~ ~70 r'\. '\ 1\
\
~$CJ tGc ~\l\ \\ \"\ ~ f'\-->- [\.. f\. \
1\ \J Voda u drvetu nalazi se kao slobodnu i vezana. Karakteristicna
~;; ,\I\'l\ ,\I\~f'. '\ ~ \
1\ \
su dva podrucju vla.znosti ito:

~&7 11 'li ~I\ 1\ I\J\"\ ~\ 1\

\i\--I\--l higroskopno podrucje w}! (vezana voda koju sadde zidovi
celijiea drvetal,
~W \1\1\ 1\ \ \ 1\ \ ..... \ [L1LH I
~ 1\ \ \!\ \1\r\I\ \., [\
\ -V- l\.1 - lmpilarno porlrucje w1( (slobodnu voda koja isptmjavu supljiue
drvnih sudova i prazne prostore u gradi drveta).
; '. .1 j \ \ 1\ \ 1\
\ Stanje zasicenosti vlakana (zice) je one stanJe vlafnosti kada
10 i\ 11 \ 1\ \ 1\ \
\-\.W.l-H+- drvo vise ne sadd! slobodnu vodu, a zaddalo je svu vezanu vodu. ')
~· •• •• w._we.·._$.SO
~La:>lrIDfip'lr I~' fr
-~
~LaJ7VNa naff/VOST p'azOt:/#a fC'
I() II " 6 .~ K I{ fl{ I
~~~
Granica zasicenosti vlalmna Zc"1Visi od vrste drveta - tako je za:
• JELU/SMREKU w H = 30 - 34 %,
• BOR w
H
22 - 28 %,
Prema istrazivanjima za potrebe sVa,.learskih norm!, za tem­ • BUKVU 32 - 35 %,
wa
peraturu vazduha od 0 do 20°C definlsana je zavisnost srednje
vrednosti v}aznosti drveta i relativne vlaznosti vazduha. Na slie} • HRAST w
H
23 - 25 %.
1.56. kriva predstavlja srednJu vrednost' rezultc'1.ta, a srafirana povr­ Vlaznost drveta, za kapilarno podrucje moze da se predstavi
sinn oznacava polje rasipanJa rezultata eksperimentalnog ispitivanja. !zrazom:
2 3
'"
~?$ ex . YH• O 1 -:3 Po 2 - Po
-- ·100
~ lU3XWlt
Po Po 3
lti 2ll 2" Po
~
::;;:
uz . pretpostavku da su sve supljine (pore) ispunjene vodom, masa
~ IS
vode jednaka je proizvodu poroznosti i specificne mase vode
~
ex . Y".o.
~;!

,~ !?
tlj
Maksimalna vlaznost drveta je:
~
5 1,5 - Po
maxw = wH + maxwk = (WH + ) . 100.
1,5 Po
o 25 50 75 100 /"/,!/ Prema nemackim" J propisima razUkuje Se:

~77WVG Y.:s.iVa5"TI6'2a:I'A'2 Jt:>

suvo gradevinsko drvo sa w<20%

Prema klimatskim uslovima i arubijentu u kome se drvena - polusuvo gradevinsko drvo 20%<w<30%
konstrukcija nalazi prema SIA 164/81 prl temperaturi od 200C OJ JUS D.A1.020 tac/ca 2.212
odgovara za konstrukeije: oOJ DIN 4074

Mllan GOJkoV16. Dragoslav Stojl6 Milan GOjkov!C, Dragoslav StojlC

 76 Drvene konstrukclie Tehllolo~lja drveta 77

.~ 7(;
601 /v
A

~~
1::
/2
K

r- .::::: E;;::, ~ ~N;'em 2

~
~
~ !oo..

'lj
ttl
¥

0
-'I
~
1"'IiI ..
, ~ Sro II
~
~ -8
~ -I?
~
~~
.~ /L I-Wr.-7%

!.b -76'
~-W

'"'"
§l: .....
r-" ~
~

~
¥a:X7
, ;/
~-2'1

~-28

~ rtf" ~ "'9'1~105)
£'VU1ZNO I
N/cm Z
,..
IV
P z Y ;; <9 to 12 1'116 At :JJ 22 21121: M.J:J pi 1~Ii~al.59J ~ II
qj ..rC!?, '7
sve vrste drveta procentualna promena modula elasticnosti je priblizno
ista. Na osnovu tog zakljucka moze se definisati jedinstvena kriva
promene modula elasticnosti, generalno za sve vrste drveta, (SI.
~
~t:(
./
1.60). 1/-fi;:Z.37/J NJon Z
~ o~ 196'6 N/<'C/772
.~ 72 .~ 20tA 7
~%
~~
R ., --I---­
.K:
~ I ",~
~~
II
Q;:
I'....
~
It) 0
7 /
~ -0'

1;

~
rtJ -8

-1?

~
........

&
~ /j ,
t- 6'~ '77Z Njem 2

~ ·76

~-.?o

I"­
-r
li3il@.i;~t,l
?lP ~E
~ -2'1
o qoo; 0,002 ~<703 q~ q~
~ -28 ~
'l:: 1~~~~4~~Q·1
Opit cvrstoee drveta na pritisak paralelno vlaknima') za ame­ 1.5.6. Jednovremeni uticaj zapreminske mase i vlaznosti drveta
ricki hrast pokazuje korelaclju vlaznosti i cvrstoee drveta, vlaznosti
i modula elasticnosti i vlaznosti i granicu proporcionalnosti. Ek­ Promena zapreniinske mase drveta zajedno sa promenom vlaZ­
speriment je raden na uzorcima vlaZnosti od 7% i vlaznosti na nosti bUno utice na cvrstoeu drveta. Na bazi ekspersmentalnih
granici zasieenosti vlakana (olm 25%). istraZivanja KOLLMANN je na uzorclma drveta optereeenih" na pri­
tisak paralelno vlaknima odredio zavisnost zapreminske mase drve­
Na sl. 1.61. graficki je predstavljen rezultat opita, kroz pra­ ta vlaZnosti w=O%, w=lO% i w=wmax i cvrstoce (SI. 1.62.)
eenje poyeeanja normalnog napona i korespodentne dilatacije do
sloma. Cvrstoea drveta vlaznosti 7% je za skoro tri puta veea Za vazdusno suvo drvo i za sirovo drvo (vlaZnost na granici
(tacnije 2,96 puta) od cvrstoee drveta sa vlaznosbi kOja odgovara zasieenosti vlakana) KRZYZEWSKI i SEDZIAK (Canadian Forestry
granici zasieenja vlakalla. Modul elasticnosti je oko 2 puta veei Service, Eastern Forest Products Laboratory) definsali su zavisnost
(tacnije 1,96 putal, a napon na granici proporcionalnosti suvog vlaZnosti i zapreminske mase i cvrstoee na pritisak upravno i
uzorka (w=7%) veei za tri puta (3,08) od napona na granici paralelno vlaknima (SI. 1.63).
proporcionalnosti sirovog uzorka (w=25%). Cvrstoea drveta na pritisak upravno na vlakna, prema ispi­
0) F.J.Keenan: Llmlt states of wood structures, Toronto (1986)

M!lan Gojkovlc, Dragoslav Stojl~ M!lan GOjkOvl~, Dragoslav Stojl~

,"
 I~"
I 74 Drvene kOllstrukclje TehnologlJa drveta 75
I -------------_.
I
I I,
I j
- sirovo gradevinsko drvo w>30% za preseke povrsine lstraZivanja svajcarslwg instituta EMPA'I na uzorcima od smreke
, A<200 cm 2 srednje zapreminske mase 0,4 t/m 3 pokazuju korelaciju vlaznosti
I
w>35% za preseke povrslne drveta i cvrstocu drveta, odnosllo vlaznosti drveta i modula elas­
A>200 cm 2 .
ticnosti drveta.'(Sl. 1.57.)
Prema JUS D.Al.020 razlikuje se:
Prema nonnama SIA 164 za trl karakteristicna podrucja vlaz­
nosti definisani su faktorl redukcije cvrstoce drveta i to
• Napojeno drvo ' ciji je % vlaZnosti iznad stanja
zasicenosti ike i cije su pore za w 10 - 12% redukcionl faktor je 1.0.
potuno ispunjene vodom, w 18 6% redukcioni faktor je 0.8 i
• Sirovo drvo eiji je % vlaznosti iznad stanja w ili vece od 24% redukcioni faktor je 0,6.
zasicnosti zice,
• Polusuvo drvo kOje sadrzi slobodnu vodu, Uticaj vlaZnostl drveta na cvrstocu na pritisak paralelno vlak­
nima, prema istrazivanjima KOLLMANN-a. pril<azan je nn dijagramu
• Prosuseno drvo deli se na: s1. 1.58. Ispitivanja su vrsena na uzorcima od tvrdog, drveta (bukva)
- transportno suvo drvo koJe sa­ i od cetinara (smrekal. vlaznosti od 0 % do 80%. Cvrstoca drveta
ddi vlaznost od 18 do 22%, na pritisak paralelno vlaknima, sa povecanjem vlaznosti odnule
pa do granice zasicenosti vlakana opada skoro po linearnom zak­
- vazdusno suvo drvo kOje sa­ onu (S1. 1.58.) a zatim teZi asimptoti (za vlaznost drveta vecu od
ddi od 12 do 18% vode, 35%).
• Isuseno drvo koje sadrii od 6 do 12% vode,
• Suvo drvo kOje sadrzi oko 0 % vode.· t"l
~ !. ?tV
Sa promenom relativne vlaZnosti vazduha i temperature menja
se zapreminska masa drveta, odnosno vlaZnost drveta, a samim ~
~~ 7()0 ~.
tim menjaJu se i elasto-mehanicke karakteristike drveta - cvrstoca
i modul elasticnosti drveta (SI. 1.57). ~
.~
90- \
.~

er[N/Cllf2j E
~

It ,.a?~\"~
6'a7,
I/cm'
1(ilJO
~ '.~,
,~
~ r-- ~_¥K!Jf- --
7000

$~

.rtJt:Jll

'100

nw

~
~
}~
I.S
Q,

0
t1 lfl
"
?PI
""
"
J£?
,:Y-'Rera
7f7 5"tJ 6'0
i
~ &:7% V--~"'''.
VLama9 T at'Yera
~tl?(l '()tJ Prema istrazivanjima lnstituta EMPA vlaznost drveta utice i
na vrednosti modula elasticnosti. Za referelltnu vrednost modula
.'It!?(> w elasticnosti uzima se ona vrednost modula koja odgovara stand­
ardnoj vlaznosti drveta od 12%. Ispitivanja uzoraka su vrsena za
2'.:lOl w vlaznost uzoraka od 0% do .32%. Procentualna odstupanja vrednosti
modula elasticnosti data su na ordinatl dijagrama (SI. 1.59.) za
to(), 'tV neke vrste drveta.
w Na osnovu rezultata ispitivanja moze se zakljuciti da za skoro
o ->
5 ;v 15 w zs 3{) !is w/t OJ EMPA - Bertcftt Nr.•183

Milan GoJkovle, Dragoslav StoJle Milan GoJkovle, Dragoslav Stojlc

r
 Tehnolo~!ja drveta 79
78 Drvene konstrukcl,le

.t--. 1b.A. fi<N/cm"l

J 1'5 j l-~"""'--'---i ,_ I
~'

l,i20t -I I H
.~y;
l!:! 1S'
~

~/O
\~ $' o

,~
P~ jJ
o qe q'l q6" '30' 1,(7 1,i! 7,'1 ~s
ZC?PR!3M1/11$'1(<f/ Mas-a Jg [tfm!!}
O

tivanjJma HEIDENA-a zavisi od saddaja vIage u uzorku. od zapre­

)

mlnske mase uzorka i od vrste ispitivanog drveta.

Ovi rezultati su sistematlzovani i dati u vidu prostorne krive
povrS! (S1. 1.64.).

~4ri--~-----+~--/1 1.5.7. Jednovremeni uticaj anizotropije i vlaznosti drveta

~
Na bazi eksperJmentalnog IstraZivanja KOLLMANN je na uzor­
J\~" J I "",,c
cJma drveta od bora definisao zavisnost cvrstoce na prltlsak. vla.z­
nosti pravca anlzotropije (ugIa kojl zaklapa pravac naprezanja i
!Ii pravac vlakana drveta). Eksperiment je raden za vlaznost drveta
.~

~ r-~--~~~t:=
'~e
od w=O%. W= 15% i w=28% I za ugao koji zaldapaju vlakanca
drveta i pravac pritiska od 0° do 90°. Rezultati istrazivanja dati
su na s1. 1.65.
'~ ~'2 r.-~~'-
>u~ ;;;;;;;;;;.; ..... _--­ ~
~,o I \,1
BO,f
q5' ~
q6' ;§ /1
ZOl"lf'eAfi/tl$Ka /Hasa.f. ,{tI".,.,J 1§i~<t,i;~3:1 -R

Za drvene konstrukcije najznacajnija j'e oblast vla.znosti od

.~ 6 1----+-\0
I~
!\)
10 do 25%. Oblast u kojoj je vlaznost manja od 5%, gde zapravo ~¥~
drvo pokazuje najbolje karakteristike u pOgIedu cvrstoce i mddula \~

elasticnosti Jma sarno teorijski znacaj.

~
z I 1":,,,
!\(
OJ Beitrag zur zerstorungsfteten Holzprufung. Holz a.ls Roh und Werkstoff. 5.Jg.6 l~
o
(1942) ~ 50 60 70 0'0 !90
,vG't90 //!'Nt:?!JV PR.aKJa W-f'aN'a> / J"'A'Q7vea Min$Ka

Milan Gojkov!e, Dragoslav Stojle Mllan Gojkovlc, Dragoslav StoJle

1:i'
;~
~

80 J:)rvene konstrukclle Tehl101oglja drvetn 81

1.5.8. Uticaj temperature Dosadasnja istrazivanja pokazala BU da granicna cvrstoca drveta

Cvrstoca drveta i elastlcnost (modul elasticnosti) drveta zavise pri svakoj vlaznosti zavisi od temperature. Sa povisenom tempera­
od temperature. Ova cinjenlca je veoma vaina u analizama vatroot­ turom evrstoca se smalljuje a sa smanjenjem temperature evrstoca
pornosti drveta kao j u statickim analizama gde dolazi do povecane se povecava (u zavisnosti od vlainosti). Pri vecoj, vlaznosti i tem­
temperature. Merenjima') pti temperaturi 10 - 1000e uocen je pad peraturi ispod ooe voda u drvetu prelazi u led pa se povecavaju
cvrstoce drveta (savijanje, zatezanje i pritisak) kao i modula elas­ evrstoce na pritisak, savijanje i smicanje. Medutim zamrznuto drvo
tiCIlOSti (zatezanje j savijanjej sa porastom temperature. Sa poras­ je krtije i cvrstoca drveta za dinamieka opterecenja je smanjena.
tom temperature najizrazitiji je pad evrstoce na saviJanje (do 50%) Modul elastienosti drveta pri povecanoj temperaturi takode se sma­
dok cvrstoca na pritisak trpi neznatp.e promene (oko 10%). njuJe, sto ima za posledicu povecanje deformacija. Na smanjenje
mehaniekih svojstava pri povisenim temperaturama, utiee i rasu­
~ }PRiris8K sivanje odnosllo skupljanje drveta Ii druge slicne pojave kao posle­
,§
""-"
~10
\
,
r-...
r-
I""­
dica povisene temperature). Isto tako i sn1Zene temperature, posebno
kada je temperatura ispod ooe, razornim uticajem leda (kod viai­
nog drveta), nepovoljno utieu na drvo. 0 ovim eil1jenicame vodi se
,~ raeuna kako prilikom projektovanja talco i prilikom gradellja.
~
~
"­
i\
'" '" is. VI"BNJe
Inace, drvo kao materijal u prvoj fazi pozara znatno je rez­
istentllije nego metal - zbog slabe toplotne provodljivosti i zbog
)~ .5 I' ~ toga sto ugljenisani sloj drveta, po obimu povrsine preseka deluje
I-
t­
r7" ~
"'­ kao izolator - zastita od pozara.
~I- Z8'l'eZ8}1Je
1 1 1 I I 1.5.9. Jednovremeni uticaj temperature :1 zapreminske mase
() I I I I Cvrstoca drveta zavisi od veHeine zapreminske mase i tem­
() SO 100 perature. Cvrstoca na pritisak paralelno vlaknima, prema standar­
7'&MP(!RarORa rc:/ dima eSA:) opada sa porastom temperature. Na s1. 1.68. je pred­

~ ~/¥I
§
.~~ £1 ~

~
4J
~ 1<'!.....---+i--'
~
III
.~TOr­ ~ ""Rx \'~ I
~

1,0
~ 81
1'.... No" 1'" I
0.B2
~
~tl'1
~
o 20 60 100 :~

7'elYA:"RBrl%'Ra f'r:J ~¥I ~

Modul elastlcnosti pri savijanju takode opada sa porastom
temperature. dok se kod modula elasticnosti pri zatezanju, sa po­
rastom temperature, prvo javlja skok modula (zona 10" do 20o e)
'~ 2

a zatim nagH pad - s1. 1.66 i 1.67. ~

>~ () ...._"------'---'-­
-{50 -100 -$I) 0 "'5l} +1OO<"SO
'} Oedecn K.: ,FIre' res/stance of glued laminated timber structures, Symposium reM.Pt'Ra7'l/~a rqJ
No.3 Proceedings of the symposIum held the FIre Reswarch Stat/on Bareham Wood,
s. 8-15, London 1970. O} Canadian Standars AssocIation 1984. Engineering Deslng In Wood (Limit St~tets
Deslng). CSA Standard. CANS-086-1-M84

Milan GoJkovlc, Dragoslav Stojic Milan GoJkoVIC, Dragoslav Stojlc

f'
 Drvene konstrukcije Telmo\ol!lja drveta 83
82

stavljena zavisqost temperature i cvrstoce drveta paralelno vJaknima

za razlicite zapreminske mase drvetc'l u suvom stanju. Cvrstoca ~~
~ (; - W- <l)o/.
\
drveta, prema slici 1.68. linearno opada sa povecanjem tempera­
ture. Podrucje ispitlvanja je od -200°C do + 150°C. ~ ...---11"-107­
I!:! 5 ' ...

1.5.10. UticaJ duzine trajanja opterecenja ~

~

Duzina traJanja opterecenja utice na cvrstocu drveta i na mo­ ~tf

dul elasticnosti drveta. Cvrstoca drveta za dugotrajno opterecenje

je 50 do 70 puta manja ad cvrstoce koJa se dobija za trenutno
opterecenje. Ispitivanja WOOD-a') na savijenim elementlma od drve­
~ 3 r~h -:l:~~-~
\~

ta (daglaslja) pri konstantnoj temperaturi ad 26"C i pri razlicitoj

vlaZnosti ad 12% i od 6% pokazuju da pri dugotrajnom opterecenju ~ 2t---

r--3!:p?"'- I -"""',,___ 1
opada cvrstoca drveta . ~
'G --
',0.pr;;~1"-1o'
01 I I I I~t
1 10 R7 1fT lo1fmnJ 10'$

5% na uzorcima sa grei§kama (S1. 1.70) uocava se da cvrstoca

drveta ne zavisi ad vremena delovanja opterecenja 1 od vlaZnosti uzorlm.
(1,01 '':'; Na dijagramu (S1. 1.70) je prikazana zavlsnost cvrstoce na
savijanje u zavisnosti od vremena trajanja opterecenja za realllo
o W= 12. '/~ gradevinsko drvo - sa ucestanostallosti 5% do 95 % u odnosu na
"cisto" drvo.
Q6i­
, I e"''.
+ W'" p..... I
1.5.11. Uticaj postojanja cvorova (kvrga)
Utic~ cvorova (kvrga) na cvrstocu drveta na zatezanje ispitivao
1mill. 1S:97' 7JJ8# fliteS. fGOO. fOGO/).
je DAWE. Ispitivanja su vrsena na uzoreima bora sa razlicitim
Ispitivanja su vrsena u laboratorijskim uslovima na epruve­ procentom zastupljenosti povrsina cvorova u poprecnolll preseku.
tama od "cistog" drveta. Na sIlei je predstavljen odnos dugotrajne 6tH
cvrstoce drveta i trenutne cvrstoce drveta prema duzini trajanja ~8' I I--t­
opterecenja. U logaritamskoj razmeri. vremena, rezultati se mogu §
predstaviti pravom linijom (S1. 1.69). ~ I I
~G-'. fWRI.7SKQ - ­
Prve sumnje u Wood-ova istrazivanja ispoljio je MADSEN, Jer !\l -.;:;; 0"-'-_", ,-c--A'tlOtI£CI.li'
I.:: ~_ -~_r-
nije verovao da cvrstoca drveta sa vremenom tako mnogo opada. \J i/ 0 ~ 0 _ .....

Kada je sam izvrsio ispitivanja na "cistom" drvetu dosao je do ;:::: ~·I -.­
tl 0; "D."""'J. o - .........

istih rezultata kao i Wood. Madsen") je eksperiment prosirio na

200 uzoraka drveta Uele) ali drveta sa svim 'greskama kakvo se u 'Ill" • -. .~
konstrukcijarna primenjuje (normalno gradevinsko drvo). Rezultati ~' ~
ispitivanja su pokazali odstupanja i vise ad 100%. Uzorci BU bili )~O,n_-c
sa proeentom vlaZnosti od 10% i od 25%. Pri ucestanosti rezultata o W 92 q3 0." o.S &
OPNOS pOV;f'siNe cvo;f'api...) par,-rSiNClM
SCI . A
rt!P!E'C'CNOG' f'ReseKa
OJ Relatfons oj Strenght oj Wood to duration oj Load. FPL R 1916 Forest Product
Laboratlons. Madison Wis. 1951.
"J Duration oj Load Test Jar Wet Lumber in Bendlng Forest Products Journal Vol.
25, No.5

Milan Gojkovle, Dragoslav Stojlc MOan GoJkovle, Dragoslav Stojle

"
 85
84 Drvene konstrllltclje Tehnolol!lJa drveta

Prisustvo cvorova prouzrokuje vece koncentracije napona u zont ~

evora, pa samim tim cvrstoca drveta bpada. Rezultati ispitivanja .~ ,~.+I--4--4--~--~-+--+-~---

~JI~
(S1. 1.71} dati su za po]ozaj cvora u sredlni strane uzorka.
Na sHci 1.71. su predstavlJeni rezultatl ispitivanja kojl se

kL>Uhci~

mogu svestl na linearnu funkciju (puna linija). Takode Je data i

teorijska kriva prema kojoj se moze redukovatl evrstoca drveta na
zatez~Ulje u zavisnosti od oanosa AD/A. Dalja istrazivanja.. uticaja
cvorova sproveli su KUNESH /JOHNSON. Oni su pored veUcine
cvorova proucavaU i uticl\i polozl\ia cvorova u poprecnom preseku
uzorka.
~ () o,r ql.> 0,.3
OON()S RlYA"siNI' ~ap! .. ) / PCJYlf'Slill!;"
M'ES'cKo5' ~ca(;4}
Kod cvrstoce na savijanje veoma je vazan po]ozaj cvora u
odnosu na prltisnutu, zategnutu zonu preseka ili neutralnu osu. cvora Aa i povrsine preseka nosaca A.
Ispitivanja GRABER-a i SlIMES-a") cvrstoce na saviJanje drveta sa Prava linija predstavlJa lineamu aproksimac1ju dobljenih rezu1tata
cvorom u zategnutoj zoni na mestu maksimalnog momenta savijanja ispitivanja. Uticaj cvorova na velicinu modula elasticllostl zategnutih
predstav]jeni su na s1. 1.72. Ispitivani su uzorc! sa razlicitim geo­ stapova obradio je MADSEN. Redukcija modula elasticnosti takode
grafskim poreklom (severna 1. Juzna Finskal. Cvrstoca drveta na se moze predstaviti linearnom funkcijom u zavisnosti od odnosa
savijanje data je u zavisnosti odnosa precnika cvora i v:isille ispl­
tivane grede. AJA.
6,;; 1.5.12. UUcaj velicine uzoralta
~8'~-t--t- Sa povecanJem preseka. odnosno volurriena stapa Cvrstoca drveta
~
=> . • J
-_JIlZNa FlNSKa 5.15'"",_
I opada. Uticaj volumena stapa na cvrstocu drveta na zatezanje para­
leIno vlaknima istraZivao je GRAF. ') a rezultati lstraZivanja pred­
~ll 6
f!!
'l: l/
~'''''... d
--~W/Ie'RNa FlNSK;j 5.dSc-n
I
... :»"'¢.ff :---4-­
stavljeni su na s1. 1.74.

'k
.., •
........~..{;:
~~f~~ _
d>
1o~ ~~
\
.. !
N

\~ - .........

7P
.~10 '* ....
~ -
~ ~,
~ ~ +
I"~
~8
>.:. T
'..., 01 I--I....~
o 0.1
!

OONosP~eCNiKa CVMa(B);y~.s'i~e
I
o.z 0..3
/
()/I..£.
R ~ I ..........
1".. .
.
~ikJ;Cf~~ \\.J
1S'1'/"'/JI'ClNe fi'1t"f"pe(1i)

Na slici 1.72. dataje i teorijskakriva "a" redukclje cvrstoce

drveta na savijanje.
~6' Y--"
~

po... 1',
of

Postojanje cvorova takode utice na redukciju modula elasti­ ~ II

.j.
-
I
cnosti drveta. Novija istrazanja na nosacima od leplJenog lameli­ ~ :;;--.
ranog drveta pokazuJu da sa procentualnim. tlcescern povrsine cvo­ ,~ 2
rova u poprccnom preseku nosaca opada modul elasticnostt.
~
r--i
:;e
Redukc1.ja modula elasticnosti prema lstraz.ivanjima CURRY-a") ~
predstavljena je na slici 1.73. u zavisnosti od odnosa povrsine .~ -+ -4 ~ I A
0; T.~. 2 j ~ l;. 5 ,6 /,:1O!Jn;;,,,}
OJ MlrreltUngen uoer ale untersuchungen aber dIe jestlghettselgenschajten der jin­ vellelNa POPRf.:?CNOG PRt:'SC'K3
nfschen Schnrttwaren. SI/vae Vrbls Nr. 15. Berlln-Wannensee (1944) .
..) WorkIng Stresess jar Structural LamInated TImber. FaresI' Products Research
Special Report No 15 (1961). "
OJ TragJdhlgkelt der Bauh61zer und Holzverblndungen. Hejt .20 (1 98B}.

Mllan Gojkovlc, Dragoslav StoJic Milan QoJkovlc, Dragoslav Stojlc

,"
 86 Drvene konstrukclje Tehnologlja drveta ~-~

Uticaj visine preseka savijene grede na (:vrstoeu na pritisak eliptican oblik. Ove gre­
moze se predstaviti koeficijentom Kform U svemu prema sliet 1.75. ske prenose se i na gra­
prema SCHIFFER-u· J du (dobijenu od ovakvog
debla). Zakoni biologiJe i
!,t
normabli uslovi rasl:c'l drve­
ta diktiraju da deblo drve­
lO
~ ..... , ...... ta ima pravilan oblik cUin­
r

~
" ' - J.-' ...

~ q.l
...
.~ L/5
"- t-- - -- -- -- -- dra. odnosno da je pop­
recni presek drveta krug - slucaj kada se
anatomska 1 geometrijska osa preseica pokla­
paju. Ukoliko je razUka, u velicinama
.!<j ---A'""",.., RI,07-W"if1. cnika eUpse veea, veea je i greska. Ova
~ 0,'"

0.2
f--r
-K~M ~ QI(l r- d","S7200)_
r50J

d'
direktno povecava vee postojecu nehomoge­
nost 1 anizotropnost drveta. Greska se kon­
statuje vizuelno. Ako je maxD - llllnD S 1/10mR"D
o '----­ tada se smatra da greska ne postojl. da je
o ~ ./j'O(J !ZOO $00 az:o
vis/iVa ~eSef'QI d ll7HJ?] ESI!#ti/".4&~1 poprecni presek debla pravilan. Kod preseica
kao na sl. 1.77. postojl zljebovitost pop­
1.6. Greske u drvetu**) recnog preseka (grab, na primer). 5tepen zlje­
bovitosti meri se dubinom zljeba (tl. Ako je t ~ D/20 smatra se da
Posto je drvo materija, nehomogena u organskpm,
anatomskom i fiziekom smisiu, materiJal koji nastaje prirodnim je popreClli presek pravilan.
bioloskim procesom - raseenjem na cije stvaranje eovek ne moze Nepravilna struktura drveta manlfestuje se preko neravno­
100% da ucestvuJe - moguee su greske u drvetu. Greske drveta mernog i nepravilnog toka godova Imo posledica omet~mja normal­
su ona mesta kOja nepovoljno utieu na zeljene kValitete. -..-=- t ~ nog raseenja.
5va ostecenja drveta bez obzira da Ii su nastala u fazi stva­ Ekseentri
ranja drvne mase ili kasnije, na vee preradenom drvetu odnoslIo enost sreel. (51.
na proizvodu od drveta - izazivaju bioticki i anbiotieki faktori. 1.78). slucaj ka­
U biotieke faktore ubrajaju se sv! oni uzroenici iz oblasti zivih da se ne pokla­
organlzma, kao: virus!, bakterije, gljive, insekti, mekusci, ptice, pa srce drvel:c'l sa
glodari i slieno. Grupu anbiotickih faktora elne svi oni cinioci tezistem preseka.
neorganske prirode, odnosno - fizicki, hemijsid I mehanicki uticaji. U tal(vinl prime­
Greske drveta su uglavnom posledica uslova nJegovog rasta rima jed:ll1 isti
i naslednih osobina i preduzetih sumsko tehnick!h mera tokom god ima razlicite debljine (vecu na delu intenzivnijeg prirasta drveta
raseenja drveta. Nastale su i nastaju tokom stvaranja drvne mase. I obrnuto). Ako je e s D/lO smatara se da ekscentricnost srca ne
postoJi.
Dvostruko STet: (51. 1.79.) je slucaJ kada se u popn;cnom
preseku nadu dva srea. GreSka nastaje kada srastu dva stabla ili
na mestima gde poClnje racvanje grana.
1.6.1.2. Zakriv!Jenost debla
Zakrivljenost debla (51. L80.) meri se vlsinom sITe1e luka i
oznacuje se sa % zakrlvljenosti. odnosno velicinom sITe1e na 1 m:
f
p = d . 100 . Za p s; 1% smatra se da zakrivljenost debla ne postoji.

Milan GOJkovle. Dragoslav StoJle Milan GoJkovle. Dragoslav StoJlc

r
 I
ii
IlII
Drveue kOllstrukc!~ Tehnolo~~la drveta 89

l.a.I.:t Nq)/'wJllnost ulalcatta Inace, u nacelu ovakvu gradu treba izbe­

s>
N~~prnvllll()st vlnkana (usukanostfl je greska Imda vlakna ne gavati u on1m delovima konstrukcije gde se ja­
hIli IHlnttl'lllQ sn 08001 debla (vee se splralno uvijaju ili su zakosena). rr vija savijanje i smicanje.
IJlllllWIHlst se merl veliCinom odstupanja vlakana na 1m. Oznacava 1. 6.1.5. Kurge (cvoroui)
fIt) v(~IJNllom odstupanja (n), Sl. 1.81. prema precnilm debla (D).
;1,1\ odstupanja as D/20 smatI;.a se da nema USUkrul0sti. Ova greska je posledica prirodnlh karak­
II ~
teristilm drveta }{ao zivog organizma. Kvrge au
Inace, prema velicini a razlikuje se (za oblu gradu): u stvari ostaei grana a grane su nosioci vege­
mala usukanost ::::;i a = D/20 do D/IO tativnih organa. Po pravilu, svako drvo sadrzi
- srednja => a = D/IO do D/5, i UI 1
ovakvu gresku.
velika usukanost => a > D / 5. III r Na mestima gde su drvna vlakna pretr­
pela odredenu devijaciju, kOja se manifestuje
1.6.1 Nejednaka Slrina godoua. +~
zakrivljenoscu, odnosno zakosenoscu vlakana u
odnosu na osu debla, a posledica je sto je u
Na dimenzije, odnosno oblik gOdova u poprecllom preseku masi debla umetnuto drvo grane - naziva se

r
drvetn uticu: klimatski faktori, godisnja doba, duz!na vegetacionog kvrgavost drveta - s1. 1.82. Drvo kvrge iako
perioda kaoi od pred~etlll swnsko-tehnickih zahvata tokoln rasta

j\

Je od istog drveta ima potpuno drugaciju strukturu 1 homogenost

N
,/1 10

'~~t
I
r
drveta. Neujednacenost sirine ~odova utice na tehnicka svojstva drve­

J
I
.
J,V/
J/{
10
ta, na homoge:nost grade
drveta - poveeava anizo-
/.,.
tropnost i umanjuje me­
han1Ckasvojstva a pose­
pa samim tim i druga tehnicka svojstva. sto znaci da se u osnovnoj
masi drveta nalazi jedan prirodlli ukIjucak lmji umanjuje l{valitet
cellne.
Zavisno od oblika,
velicine, rasporeda, orijen­
7
bno cvrstocu drveta na tacije, mesta nalaZenja,
I '
\
smieanje. Veliclna greske stepena sraslosti i zdra­
I
konstatttle se merenjem 81­
rlna godova na uzorcima. I
vosti - kvrge u manjoj
, Utvrduje se maksimalna, '\ ili vecoj meri wm,mjuju
tehnicka svojstva drveta.
-.-!. minimalna i prosecna de­
bljina goda u sveinu
'I Kvrge predstavIjaju poten­
I CijalllU opasnost od even­
I prema JUS D.Al.04. tualnih infekcija jer se u
Prilikom odablranja kontaktnoj zoni (drvo-kvr­
i
I
grade, dobljene od debla
sa ovakvom greskom, tre­
J gal. kumuUra vlaga kOja
pogoduje razvoju mikro­
I
~.l. _~ .........

ba se drZati kritel'ijuma
da jedan element-greda,
organtzama. RazliCita ute­
zanja izmedu mase drve­
daska-imri priblizno uje­ ta i kvrge imaju za pos-
dnacenu sirinu godova, sto Iedicu labavljenje veze i, kasnije, ispadanje kvrge.

se postlZe (prilikom reza­

~
Gradu kOja sadrZi kvrge treba u konstrukcYi orjentisati tako

nja: grade) pravilnim i da se njihov negatini uticaj sto vise unlanji - strane preseka kOje

smisljenim isecanjem iz sadrze kvrge staviti u pritisnutu zonu, kvrgavo drvo ugradivatl

poprecnog preseka debla. izvan veza i spojeva kao i izvan lace optereeenih preseka.

~~==============~==~==~======
'} Oreslm se vldl gollm o/com / Iltlce no. mehan/elm sVojstva drveta. LaboratorljSklm
Ispltlvarylma je konslatovano do. pr/ zakosenjlf vlakana 1:8 od cvrs/oce no. savfjanje Kvrge se razlikuju:
astaje svega ceo. 53% (za zalcosenje 1:15, oko 76%/. Sioprocentna curs/oeo. drveto. po zdravostt - zdarave i trule;
nct so.v!Janje ostaje aka je zalcoSenost valkana 1 :20. III, net prImer, od cvrstace na
pr/tfsak prl zo.kosenostl vlakana 1:6 ostaje nesta oko 56%. Omaa kOja tma Ilsukana - po nacinu zarasclvaja -:- zive i mrtve. Zive kvrge poticu od
ulakana vise nego sta je dopt/Steno - ne sme se upotrebrtl za nosece elemente.

Milan GOJkov!6. Dragoslav StoJI6 Milan GoJkovl6, Dragoslav StoJI6

 90 Drvene kOllstrukclje TehnologlJa drveta 9]

zarasCtvanja zivih grana a mrtve od zarascivallja mrtvih stukture, povecanjem nehomogenosti, umanjenjem estetienih faktora
(obamrlib) grana u drvnu masu; i povecanjem opasnosti od zapaljivosti. oJ
po stepenu uraslostt - neurasle, zarasle 1 urasIe; Prema velieni dele se na:
po nacinu I stepenu srasiosti - srasle Itvrge (srasljike) kada sitne (vel. do 2x20 mm);
je kvrga sasvim iii najmanje sa dYe trecine svog obima
srasla sa masom drvt;ta. i nesrasle UspadaJuc;e) kvrge. kada male (vel. do 5x5o. mm);
kvrga ni.le srasla sa masom drveta; sredllje (vel. do lQxlo.o. mm);

po ooliku - okrugle (ako je dmlll/dmax 5 1/2,50.) i poleguse velike smolnjace (duzine preko 10.0. mm bez obzira na

(kada je ~lIll/dma" > 1/2,50.) - s1. 1.82. i ivicne poleguse sirinu).

kada kvrga polegusa izlazi na ivieu;

po velicini -na kvrziee (vel. do 10 mm - kod liscara i
vel. do 6 mm - kod cetlnara), male kvrge (vel. do 20 mm).
srednje kvrge (vel. do 40 mm) i velike kvrge (vece od 40.
mm). Pri tome velicina kvrge mert se prema najmanjem
preclliku.;
- po polozaJu - pojedinacne kvrge (ako su bez reda po­
.7irlM.?5J<?YNB If*'oSTo5l.) VNa~Na

razmestane). skupne i prsljenaste kvrge (kada se vise kvr­ FeW/YOST rEi'LVIYOST

2VeZ~'ra
fl5~"/Yo.i> r
ga nalazi na okupu).
1.6.1.6. Urasla kora
Po definlciji ova greska je poslediea kada se kora drveta 1.6.2. Greska. drveta od uzroka fizicke prirode
rialazi u zljebu, usled mehanicke povrede' drveta i kOja je obu­ Ove greske su nastale usled odredenih fizickih pojava kOje
hvacena prirastom stabla, ili, u vezi sa kvrgom. na stablo deluju spolja. To su:
RazUkuju se: 1.6.2.1. Pa!Jlvost (srcane pu1cotlne)

mala urasla kora (kada se na Jednoj dase!
nalazi jedna - strine S 5 mm i duzi­
neS5o. mm);
srednje urasla kora (kada se na jednoj
'dasei nalazI,jedna - slrlne S 10. mm i du­
zlne S 10.0 mm); i
- velika urasla kora (kada se na jednoj
dasei nalazl jedna iIi vise njlh u slrinl >
10. nini i u du.zini > lOOmni, I kOje mogu
da prolaze kroz eelu dasku).
1.6.1.7. Smolrijace (smolne keslce)
To je greska kada su meduprostori razlicitih veUCina Ispunjeni
smolom. Nalaze se u zon! jednog goda, paraJelno sa njegovom
granicnom llnijon. i pruzaju se u praveu vlakana (S1. 1.83)
Nedostaci koji se javljaju u drvetu utteajem smolnjaca manl­
festuju se: umanjenjem njegovih tehnicklh svojstava - prekidom
To je u stvari raspueavanje drveta u radijalnom praveu i
manlfestuje se na nJegovim poprecnim preseeima. Raspukline idu
od srea drveta, gde su najsire. pa prema periferiji preseka gde
su najuze.
Prema rasporedu pukotlna razlikuje se (S1. 1.84):
jednostavna (prosta) paljivost, raspukline u smeru jednog
precnika;
unakrsna paljivost, raspukline Idu u srueru dva razlicita
precnika;
zvezdasta paljivost. kada su raspuldine u smeru tri i vise
precnika.
Prema veli{;ini razlikuju se:
- mala paljivost koja nije od 1/6 debljine daske
nema zrakastih' kosih
" Greska se odstranJuJe tako !Ito se ovaJ deo drveta (sa smolnJacom) poqodntm
kroJenJem grade odstranl (kada Je mala), Ill. spaijlvanJem I tada se
!llna lspunl. na primer" kUom.

Milan GoJkovle. Dragoslav Stojle Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc

"
 Drvcne kOllstrukc!~ Tehnolog!Ja drveta 93

srednja paljlvost. kada nije dublja od 1/2 daske i zrakaste.
leose pukotine nisu duze od 3 em; i
velUm pnljivost kOja je dublja od 1/2 debljine daske I zra­
knlite puirotine zahvataju Ivieu daske.
1. (3.2.2. Olcruzljfvost
I duge BU do dvostruke sirlne daske na jednom celu daske
iii na oba cela zajedno.
Usled neravnomernog isusivanja drveta mogu da se jave povr­
sinslte raspukline na drvetu - odnosno tzv. napukUne (suncane
raspukline).

Oknl:;,ljlvoRt (SI. 1.85) je b'Teska kOja se manlfestuje u odva­ 1.6.2.4. uticaj mraza
ndluplJlvnnju, drveta - drvne mase u smeru godova (izmedu
Usled uticaja mraza (i
1{1ll',lIIntJ(~ fie: WadnoCe - zimotrenostl) nas­
taju pukotine u radijalnom
totalna okruzlJivost. ako je odvajanje drveta pravcu. Nast.--uu trenutno 1
po celom obimu jednog goda : vremenom. rascenjem drve­
ta mogu da zarastu - kada
- parcijalna okruzljivost. kada se odvajuje se na vidnoj povrslnl uo­
javlja na jednom delu obima goda: Cava oziljak, poznat pod ime­
- Jedl10struka okruzljivost. ako se odvajanje nom oziljak od mraza.
javlJa u jednom godu; i
W7Z1.Pe',eIVOST
1.8~l dvostruka Ui visestruka okruzljivost, kada
se odvajauje javlja na dVa ili vIse godova.

1.6.2.3. Qreslce usled sJcupljanja 1.6.2.5. Kriuljenje grade

Usled slntplJanja grade, smanjenjem vlaznosti drveta, nastaju Kao posledica nepravilnog skuplJanja, odnosno nepravilnog su­
raspuklinc i pukotine (SI. 1.86). Raspukline zahvataju ceo presek senja (lagerovanja) javlja se krivljenje grade.
I pruznju se po duzini grade. Mere se duZinom raspukline i definisu Razlikuje se (SI. 1.87):
odnosom cluzi.ne raspukl1ne prema duzni grade (daske ili gredel. - lzboeenost, ako, je zakrivljenost poduzna;
Pul<:otine nastaju u raclijalnon pravcu, od perlferije ka sreu drveta
I zahvataju same deo preseka. Mere se duzinolll i dubinom puk­ koritavost, ako je zal{rivljenost poprecna; 1
oUne u odnosu ua duzinu odnosno debljinu obradenog drveta. - vltopernost je spiralno uvijanje po duzint grade.
Prema veUclnl razli­ 1.6.3. Mehanicke ozlede drveta
kuju se:
- male pukotine, ko­ Pod pojmom mehanicklh gresl{a (ozleda) drveta podrazumeva­
je su prave i nisu Ju se razlicita zarascena iii nezarascena ostecenja, ozlede na zlvom
dublje ad 1/6 deb­ drvetu, nastala od: zasecanja, zabijanja tvrdih predmeta u drvo,
ljine niti duze od si­ ostecenja usled vuee - transporta, tociljanja i slieno.
rine daske;
1.6.4. Greske boje drveta
- srednje puiwtine. ka­
je su prave i nisu Pod pojmom greska bOje drveta podrazumeva se promena nor­
dublje od 1/2 deb­ malnog tone bOje. Te su promene posledica poremecaja normalnog
Ijine niU duze od sirine daske na jednom ill na oba eela zlvotnog procesa drveta, iii, ,sto je cesci slueaJ. posledica posebnlh
daske zajedno; patolosklh procesa u drvetu (posledica ttulezi).U najvecem broju
velike pukotfne su takode prave i prelaze 2 debljine. daske primera promena boje drveta nagovestava narusavanje njegove grade.
Promena bOje dryeta ne mora da znael i umanjenje njegovih

Milan GOjkqVlc, Dragoslav Stojl6 Milan GojkoVlc. Dragoslav Stojlc

t'
 94 Drvene ltollstrllitclje
tehnickih svoJstava. Meau greske koJe ukazuju na promenu bOje
drveta ubrajaju se:
- Srine mrrje javljaju se obicno na poprecnom preseku a
mogu da se jave i na uzduznon preseku. Obicno imaju
crvenkasto smedi ton. Nast.'lle su zarasCivanjem (parenhim­
sko tkivo) grizotina l~cinaka (Agromyza sp.);
- Dvostruka beljika - kada se na poprecnom preseku drveta
vide dva sloja beljike a izmedu nJ1h prsten tamnlje srzi;
- Neprava sri: kada se ne poldapa sa granicom goda, ne­
pravllnog je oblil<a. Centraini deo je obieno tamno crveno­
smede bOje (cesto puta i neujedl1acene boje). Javija se kod
bukoville;
Sri ad studeni {mrzlo jezgroJ slieno je pojavi neprave
srz!. Nastaje delovllJem jakog mraza.;
Modrina - promena bOje beljike kod horovine kao posledica
delovanja. gljivica. Rede se javlja lwd smreeville i jelovine.
Razlikuju se :
• mala modrina, kOja Je sasvim svetle boJe i obuhvata
vecim mrijama ili prugama do 1/6 povrsine preselm;
• srednja modrina, kOja je zatvoreno modre bOje i obu­
hvata u vecim mrlJama iIi prugama do 1/3 povrsine
preseka;
• velika modrina, tamno modre bOje a mesttmicllO pre­
lazi u mrku i obuhvata preko 1/2 povrsille grade; i
• potpuna modrina, kOja je tamno plave bOje i pretezno
mrke boje a obuhvata preko 1/2 povrsine i debljine
grade:
Zelenilo - je promena boje drveta liscara i cetinara kao
posledica delovanja gljivica;
Rujavost (zdrava), je promena u prugama iIi u celosti;
- Sivrjenje je promena bOje pod uticajem atmosferalija.
Navedene greske u boji drveta bitno ne uticu na mehanicka
svojstva drveta.
Greske bOje drveta kOje mu umanjuju cvrstocu:
Zagusenost {piravostJ - je promena bOje drveta kada drvo
postaje crvenkasto-IJubicasto-smede bOje, u prugama i u
celosti, sa crnim rubom a kasnije se pojavljuju tragovi bele
truleZi (prozuklo drvo);
Rujavost su stupnjevi trulezi prouzrokovani delovanjem glj­
ivica. Razlikuju se:
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
r
~'rehnologl!a drveta 95
• mala rujavost, ako je trakasto zahvatila samo jedllu
ivieu daske;
• sredllja rujavost, ako Je trakasto zahvatila dve ivice
dasl{e;
• velika rujavost, ako je povrsinu daske zahvatila pot­
puno sa jedne strane ; 1
• potpuna rujavost ako je PQvrsinu daske potpuno za­
hvatila.
Trulei Je promena boje.teiZine I cvrstoce drveta kao posle­
diea nastala delovanjem gljivica. Premo. lokalitetu razlikuju
se:
• perlferna trulez. ako je trulez zahvatila spoljni deo
drveta;
• eentralna trulez. ako je truIez zahvatila unutrasnji (cen­
traln!) deo drveta;
• nepravilna trulez, ako Je truld zahvatUa llepravilno
spoljni i unutrasnji deo drveta.
Po bOji razUkuje se:
• bela trulez, kada je trulo drvo svetlo bele, belkaste i
zucl<aste boJe
• crvena trulez, kada je trulo drvo ervene ill smede
boje;
• boglnjava trulez, kada je trulo drvo tamno smede bOje
sa nepravilno razasuttm bellm pegama;
• prosarana trulez, kada na drvetu nastaju smede
razasute u vidu trakova kOJI pozute iii pohele.
1.6.5. Greske od insekata.
Greske od Insel<ata nastaju kao busotine i hodnlei kOje buse
insekti i njihove larve u beljicl 1 u srzl drveta. Ove i ovakve greske
umanjuju tehnicku upotrebljivost drveta. Razlikuje se:
_ ervotocno drvo, od larvi insekata roda kuekara (Anoblum
sp.),
_ musicavo drvo, napadnuto od llsekata roda Xyleborus i dr.,
drvo sa busotinama "vellkog erva" (Ceramhyx, Saperda. Cos­
sus, Sirex i dr.).
Prema broju busotina razlikuju se:
mala musicavost. kada su busotine do Jedne no. 1 m, ras­
poredene sa jedne strane daske ill no. dve strane gredice,
srednja muslcavost, kada su busotine do 4 po 1 m. ras-
Milan Gojkovlc, Dragoslav StojlC
1
flo
1 Drvelle konstrukclJe
poredene naizmenicno po jednoj i drugoj strani daske ili
113dye strane gredice,
velika musicavost, kada su busotine rasporcdene u grupama
na obe strune daske 11i na sve cetiri strane grediea.
1.6.6. Greske kod obrade drveta
Lisicavost je greska kOJa se manifestuje zaostal0111 oblinom
na obradenoj gradi (81. 1.88,). Lisicavost se mer! po tetivi naJveee
obline. Kod viseivicne lisicavosti tetive 1 duzine se zbrajaju. Li­
sicavost se moze pokazati kod dasaka, greda i grediea. Lisicavost
dasaka moze da bude jednoivicna i dvoivicna. Kod dvoivicne Ii­
sicavosti velicine tetive 1 duzine lisicavosti se zbrajaju.
Na daskama se razHkuju:
- mala i jednoivlcna Usicavost. kada na najnepovoljnijem me­
stu tetiva nije veca od 1/4 debljine a duzina lisicavosti nije
veea od 1/4 duzine daske;
- mala dvoivicna lisicavost. kada zbir tetiva nije veei od 1/3
debljine a duzina lisicavosti od 113 duzinedaskc:
srednja jednoivicna Iisicavost, kada na najnepovoljnijem
mestu tetiva nije veea od 1/2 debljine, a duzina lisicavosti
nije veca od 1/2 duzine daske;
- srednja dvoivicna Iisicavost, kada zbir tetiva nije veei od
3/4 debljine a duzina Iisicavosti od 3/4 duzine daske:
- velilm Jednotvicna lisicavost, kada na najnepovoljnijem me­
stu teUva nije veea od debljine nit! veea od 1/4 sirine daske
a na eeloj duzini:
velika dvoivicna lisicavost, kada zbir tetiva nije veei od 1/4
sirine daske a duzina obostrano do duzine daske. Pri tome
obe lisicavosti po celoj duzini moraju biU testerom za­
hvaeelle tj. druga strana daske mora imatt obe ivice ostre.
Milan Gojkovlc. Dragoslav StoJle
Tehno!ogi.Elu drveta 97
Lisicavost na gredama i gredicama:
- mala, kada je na najnepovoljnijem mestu zbir obradenih
delova stranica dva puta veei od zbira oblina a duzina na
pojedinoj Ivlei nije veea od 1/4 duzine grade;
- srednja, kada je ua najuepovoljniJem mestu zbir obradenih
delova stranica jednak iIi veei od zbira obUna a duzina na
pojedinoj ivici nije veea od 1/2 duzine grade;
velika, kada Je na najnepovoljnijem mestu zbir obradenih
delova stranica manji od zbira obIina a duzina na pojedinoj
ivici nije veea od 3/4 duzine grade.
Nejednakost deb{jine po duzini i sirini dasaka nastaje usled
skretanja testere za vreme struganja. Meri se razlikolll izmedu
najvece i na,jmauje debljine po duzinl dasaka.
Nejednakost ~Hrine paraleillo okraJicenih dasaka nastaje kod
ueprav11nog okrajcavanja.
1.7. Monolitno drvo
Monolitllo drvo. za llosece drvene konstrukcije moze biU obra­
dena kao:
Obla grada - pod oblom graqom podrazumeve s'e drvo
bez ikakve obrade i bez kore. 8to znaci, koristi se deblo
odnosno stablo bez !,fI"alla. Debljina oblog drveta meri se
unakrsno na polovini njegove duzine. Mlnimalni precnik
:?:: 0 16 cm. Pad precnika kod oblovine ne sme da bude
veei od 2 em/mt;
- Poluobla grada je u stvari obla grada prerezana po po­
lovinL Ako je obUca zatesana sa jedne strane onda je to
flie, sa dYe straue planson i sa tri strane - "ances.
- Tesana grada - najkvalitetnija a samim tim i najskuplja
i dobija se iz debla tesanjem. Redovno je kvadratnog i
pravougaonog preseka. Koristi se u posebnim slucajevima
- uglavnom za enterijere.
- Rezana grada ill ostroivicna grada, raznovrsnog je po­
precnog preseka, dobija se struganjem (pHjenjem) u pHa­
nama.
Prema obliku poprecnog preseka razlikuju se:'
tanke daske, debljine 9 do 13' mm (iIi listovi);
- daske debljine 14 do 48 mm;
planke, ,debljine od 49 do 100 mm;
Milan GOjkovle. Dragoslav Stojl<!
 98 Drvene konstrukcije TeII I,-o_l(lglja d r ve t n ___ 99

letve. tmaju debljinu dasaka i odnos strana poprecnog pre­

seka 1:1.5; W!Q»J»))))u))\)Ii)1 BUSTaCa R:?LUBLis­
7CSa?
grediee. imaju debljinu planki i presek sa odnosom strana &..iSTaCa Q'(P.aJak:' '7l::>Lt/-­
1:1 do 1:2; tL-,c-vl~
tjq\'Y'<"';U ~}~i·4;,1J LeVa
grede imaju diinenzije poprecnog preseka > od lOx I 0 em.
;VW8UST~ ~;ca---·
, .stmV~f~;cMij itJ A:lluecC;v!ca
--r-~ ~ £ds+:fa>(7J
cl.-~~'
I klasa - grada visoke nosivosti. Korlsti se za lepljene kon­
strukcije. Kod klasicnih konstrukcija od drveta koristi se u izuzet­
nlm slucajevima - na mestima i delovhna koji su intellzivllo op­
tereceni (s obzirom na staticke i kOllstrukcijske uslove);
II klasa grada normalne nosivostl. Upotrebljava se ug­
lavnom za sve klasicne drvene konstrukcije l~ao i kod manje op­
terecenlh elemenata lepljenih konstrukcija od drveta;
III klasa - grada male nosivostl. Koristi se u klasicnim IWll­
l.e(3jeNOE:]' strukcijama u slucajevima kada se ne traii poseban kvalitet (manje
C a-~~l./~ ; lI-rawOllLtC8 optereceni elementi), kada upotreba ove grade ne dovodi do nez­
~ ~ ~ .::t?L:WO' $7il'l5'A6'(1'it-iO; eljenih posledica, ~ za pomocne i privremene konstrukeije 1 svuda
C-~a5>~~ ¥... ~Jd'-o~..,.£ tame gde je to ekonomski opravdano I konstrul~eijski celishodno.
0. ($'I:eiNe",;; 1i! Cb»J e-t/G/i:I9Yp> ~ C;.s;ecz,­
Drvo koje se koristi u drvenim inzenjersklm konstrukcijama
~"'j N~Vj~- ~M'CN,,! G'.eel:C9 (&~lir.iC~~&67- principijelno, mora da ispunjava sve uslove lwje traze vaZeci stand­
~lq.:!:r:!~~:~t l!Ja ,~j.$1:" «>7II:'l:>IYI.::w<i' ~~J i 7U$i!<:Q>IQ

~ (/,t.i '(""".<Ai'./"
ardL 1z ovog razloga moraju se izvrsiti odredene kontrole koriscene
grade. Grada se kvalitetno kontrolise: pre gradenja, za vremc gra­
Grede' I grediee su redovno sa parnim dimenzijama strana (sir­ denja i posle ugradivanja (prema vazecim standardima). Jos pri­
ine b:=2n+2.4.6....em i visine h=2n+2,4,6...... cm). Najveca dimenzija likom projektovanja moraJu se predvldeti sve potrebne kontrole,
grade kOja se moze doblU iz kruznog preseka je 36/36 em.
Kontrola kvaliteta drveta mora da obuhvati: botanickll vrstll,
Kod dasaka poprecnl presek je pravougaonlk Cija je sirina 5 kvalitetnu klasu, dimenzije i vlaZnost drveta, podatke 0 izvrsenim
do 10 puta veca od deblJlne. Ne preporucuje se upotreba dasaka ispitivanjima drveta (uzlmanje I broj uzoralm, gde je vrsello ispi­
sirine vece od 20 em. Uvanje. ko je ispitivao) i drugt podaci od znacaja za kvalitet grade.
Prema duzinama railikuju se: Prilikom kontrole kvaliteta. odnosno kod prijema grade, kontrolise
se jos i: trul.eZ, greske od insekata. okruzljivost. raspukline, 1Isi­
- kratka grad~ duzine :5 4.0 m.
cavost, tacnost mera (u prihvacenim granlcama toleraneije), debljina
- 'duga grada duzine > 4.0 m.
godova, kvrgavost, zakosenost vlakana , zakrivljenost osovine
kao i sve drugo sto je od interesa za zahtevani kva1ltet
8 obzirom na godove poprecnog preseka dasaka razlikuju se
(81. 1.90): bllstace, polublistace ill polubocnlce i bocn!ce. Grada drveta za nosece konstrukcijske clemente mora biti
vidno obelezena. Obelezavanje se vrili prema vazecim struldardima
(putem postojanog ziga) i sadrzi podatke: Idasa drveta, vlaznost
1.B. Kvalitetne klase drveta drveta i datum ispitivrulja vlaznosti.
Uslovi za razvrstavanje drveta u kvalitetne klase, !cako za
Prema .v~ecim standardtma za drvene' konstrukclje drvena
struganu tako i za oblu gradu. defillisaill su vazecim standm-dillla
grada za nosece konstrukeijske elemente razvrstava Se, u ,trl kva­ za drvene konstrukeije.
litetne klase, odnosno '

Mllan Gojkovic. Dragoslav StOJic Milan GoJkovle. Dragoslav StoJle

f'
;'1
'~
;;

I 100 Drvene konstrukclje Tehllologl.1a drveta 101

I
I
Dopusteni naponi (kmmije eitiralli) koji se koriste u drvenim Bocne povrsine nosaca treba da su izlozene slobodnoj cir­
kOl1strukcijama zavise od: kulaciji vazduha; i
- botan!cke vrste drveta, spolJne povrslne elemenata od drveta treba da budu talw
kvalitetne klase, obradene (brusene, blanjane) kako bi omogucile brzo otl­
canje lwndenzata i kvalitetno nanosenje zastitnih sredstava
vrste naprezanja, (samlm tim su i otpornijena zapaljivost).
- % vlaznosti. KOllStrukcijskl elementi od leplJenog lameliranog drveta kojl
Prema botanickoj vrsti u drvenim Inzenjerskim konstrukei­ mogu bitt Izlozeni uslovima nagle promene vlaznosti I temperature
jama razlikuju se: - treba da budu izradeni od drveta sa manjim % vlaZnosti i sa
odgovarajueim lepkom za ove uslove. Isto tako. laminat treba izvesti
- cetinari Uela, smreka, bell i erni bor), od tanjih lamela. Nosac i elementi namenjeni ovakvim uslovima ne
tvrdi liscari (hrast - kltnjak, luznjak medunae: jasen, smeju u toku trans­
bagrem, grab, bukva, brest), porta docl u uslove
znacajnih promena %
- mekl lIscari Uoha, lipa, topola i jasika). vlaznostl.· Adaptiranje
konstrukciJskog ele­
menta vlaZnosti i te­
1.9. Zastita drveta meraturi prostora u
Drvo se u drvenim konstrukeljruna najpre stiti jos prililwm kome se rnontira. ugra­
projektovanja. Naime, vee prvim koncipiranjem jedne drvene kon­ duje, mora biU poste­
strukeije, kOja se knsnije razraduje projektom, vodi se racuna da: peno.
konstrukcija ne bude u direktnom dodiru sa vodom i drugtm Kod projektova­
nepovoljnim atmosferskim utieajima (kada je to izvodljivo); nja i izvodenja drve­
nih konstrukcija kOje
- evakuacija atmosfersklh voda kod krovllih konstrukcija i u toku svoje eksplo­
konstrul<cija uopste bude brza i efikasna; atac1Je, tokom koris­
- pojedini ko nstru1{C1j ski elementi budu tako projektovani a i eenja, mogu bit! izlo­
konstrukcijske eelme kada je to moguce, da ne budu lzlozeni zene povisenim tem­
mzllcitim Idimatskim uslovima (po preseku ill po dUzini); peraturama nastalim po­
wom, povecanoj vlazi
no see! elementi ne budu oslonjeni na otvorene temelje (te­ i delovanju gljiva i
melje direktno izlozene atmosferilijama). Ukoliko je to ne­ insekata - moraju se
izbeZno onda je potrebno oSigurati dovoljno provetravanje na adekvatan nacin
I odgovarajueu zasUtu; oslanJanje ne temelje treba da je na zastititi. Drvo je za­
dovolJnoj visini iznad kote terena; paljivi materijal. Me­
- dementi krovova, nastresnica i slieno - moraJu na svojim dutim. treba razlik­
slobodnim krajevima bitl osigurani sistemom za odvodnja­ ovati zapa1ji»ost c1rve­
vanje - okapniee (kada je to svrsishodno); ta U odnosu na nje­
elementi obloga (preko betonskih zldova i zldova od opeke) govu otpornost na
moraju u odnosu na elemenat kojl se oblaZe da budu na pozarno opterece­
odredenom odstojanju (zbog provetravanja); nje, na uticaje od
pozara. Drvo se ubraja
- kraJevi nosaca kojl ulaze u zidove i stubove (od betona i u one materljale koji
opeke) moraju se osloniti na zld, odnosno stub preko pod­ i pored nepovoljnosti
metaca od tvrdog drveta ill posebno konstruisanog leziSta; kOje za sobom nosi
pozar rnogu da nose

Milan OoJkoVlc, Dragoslav Stojlc Milan OojkoVlc. Dragoslav Stojlc

 103
]02 Drvene i(Ollstrllkclje Tehno!og!la drv.ta

odredeno opterecenJe 1 da ostanu sastavni deo odredenog prostora, od 30 min. I (c) posle uticaja pozara u trajanju od jednog sata,
odnosno lmnstrukcije. Drvo kao materijai je sposobno da se gra­ kada je nosae lzgublo od prvobitnog preseka cea 39.3% (nosae je
dom i svojom materijom u dobroJ meri suprostavl. da dovoljno sve ovo vreme nosio zadato opterecenje. uz nesto povecane defor­
dugo, sto nije slucaJ se drugim materijalima. odoleva nepovolJ­ macije).
nostima pozara - sto nije bez znacaja. Ova i te kako znacajna
cinjenica ilustrovalla je na fotografiji (sa isp!tivanja izvrsenih u
labomtorij! eSTB u Parizu - stub od tvrdog drveta 15/15 i celicni
stub od NP I 100 mm. vis!ne 2,30 m. sa opterecenjem od 100
kN bili su izloZelll lstom pozarnom opterecenju. Za slueaj kada
~ .301
i':
I' I
su stubovi nezastieeni od pozara i za iste pozarne uslove drveni ~

stub je b!o otporall na pozar 52 min. a celicni stub 10 min.l. E: ZO\'­

.~ '-
40L
I
Vreme potrebno da se drvo zapali zavisi od: temereture. vlaZ­ ~
nost! (drvo kOje sadrz! vise od 30% vlage tesko se palO. zapre­ ~ ~I ~
minske mase (drvo sa malljom zapreminskom masom, sa veCim %
poroznosti - lakse se pall), grade drveta (lakse gore eetinari od
j
;,;
liscara) i velicine kOja je izlozena plamenu (tanje drvo lakse se
pali, rezalla grada lakse se pall od tesane, odnosno oble grade). 700 TSD 200 a50 3a? ..%D
Temperatura na kojoj drvo prihvata plamen, uslovno posmatrano, 'T'eMPEIf:a77VR8 V Co
je 275°e (na ovoJ temperatur! izmedu - drug!h pojava drvo na ~!.lkct~~~~.j
svojim vidn!m povrsinama dobija cokoladnu boju).
Posle paljenja nastaje sagorevanje spoljnih povrsina drveta. Ovde je potrebno napomenuti da se temperature do 100° C
Toplota koJa nastaje ovim sagorevanjem vee1m delom se gUbi zra­ u pozaru vrlo brzo postizu, tako da drvo relativno brzo pocillje
-cenjem a jedan manj! deo trosl se na zagrevanjemase drveta. da gorL Gorenjem se stvara karbonizkani sloj leoj! predstavlja
Ul{Oliko se spoljni uticaj! ne rnenjaju 1 ne povecavaju temperaturu toplotni izolator i sprecava, ill, u najgorem slucaju, usporava sa­
sredine. tada ce usled slabe temperaturne provodljivosti drveta i gorevanje. Ovo ukazuje, da se promene cvrstoce drvcta za tem­
vee stvorenog sloja uglja po njegovoj povrslni prestati izluelvanje pereture do lODGe mogu zanemariti:)
gorivih gas ova i plamen ce se ugasit1. Ovo ukazuje na sposobnost
drveta da se "brani" od pozara. jer stvaranjem sloja uglja na svojoj Teoretsko odredivanje otpornosti drvenih elemenata na pozar
povrs!ni konstrukcijski element od drveta sam sebe stiti od daljeg zasniva se na povecanju poprecnih preseka. Naime. dimenzlje ele­
sagorevanja (neosporno, ia slueaj kada nema pr!t!caJa toplote sa menata (stuba. nosaca i sHeno) uvecavaju se za veHcinu sagorevanja.
strane). Pri tome masa drveta unutarugljenisanog sloja, kako je Ako se sa "s" obelezi sagorevnje a vreme izlaganju elementa pozaru
vee reeeno zbog slabe term!cke provodljivosti, uglavnom zadrzava sa "t". onda funkcija sagorevanja !ma opsti izraz s f(t).
iii neznatno gubi svoje elastomehan!cke karakteristike tako da Mnogobrojna ispitivanja na razliCitim vrst:c'llIla drveta daju po­
element moze i dalje da nosi, da primi odredeno optereeenje i datke 0 sagorevanju, odnosno dubinl ugljenisanja (presekaJ, u sve­
pored nepovoljnih pozarnih uslova. Ovo je bitna odlika drveta kao mu kako je to pr!kazano na s1. 1.93. Kako se !z slike vid!.
materijala za gradenje pri pozarnom optereeenju. Na primer, tem­
perature izmedtt 400 i 550 0 e su pogubne za eel1cne i armiranobe­ Sin = 0,06 do 0,08 tit<'
tonsl{e konstrukcije. medutim konstrukeiJski elementl od dl-veta u
istim ovlm uslovima unutar svoga preseka. imaju prakticno nc­ gde je
povisenu temperaturu a samim tim i odredenu nos!vost. t lu vreme u pozaru kada se manja straria preseka. kriticna
Na osnovu eksperimentalllih istraZivanja (srednje vrednosti za strana preseka, gorelljem smanji na krfticnu veliCinu.
razlicite vrste drveta) vreme palJenja u zavisnosti od temperature
pr!kazano je na s1. 1.91. Isto tako. na s1.1.92. dat je prikaz ispi­ .) Kada je drvo zagreJano na vise od 140 e.C lz njega Izlazl sva vlaga I zal'oi':lnJe
tivanja jednog lepljenog lameliranog nosaca (raspona 3,6m) na proces raspadanja organsklh mater(la a samim tim I stvaranJe lako gorlLllh spo./eva.
pozar odnosno na uticaJ temperature od 925 0 e. Na sHel je: (al Druo sa ulazrlOscu. ad 18% do 40% pall na temperaturl oei 175 do 200 "c II
roku od 15 do 40 mlnuta. Prt temperaturl od 400°C drvo se pall momenta Ina.
presek nosaca pre pocetka ispitivanja. (b) posle pozara u trajanju

Milan GoJkovJC. Dragoslav StoJle MUan Oojkovic. Dragoslav StOJiC

,­
~
''/
~

t
\ ______________________--'D""rvene kOllstrukclje
104

§'
~
Tabela 1.12.

t1l Sf- I ~ \all, I

~
r
'R:I I I "TA
Q
~ 2j I 1::A"Fl1i!lJC
po~ilxlt ,l:i,mhl. '

.~llS 1t-- -m..... 1 I·

am ~ 1400N/em2
~ I I f I I I I I;;;.. ~----------,--+--.
o 10 ;;0 .JO <StI .5D 6V ~
V-e'C'Ne' (M/t/Ura) [SHIi~~ am = 1100 N/em2

Drugim recima, brzine sagorevanja nalaze se izmedu velicina
0,06 cm/min i 0,08 cm/min. Ovo znaci da - ako se zele dimenzije
preseka otpornog na pozar za vreme od 30 odnosno, 60 minuta,
to presek treba da inla velicine:
• za 30 min. b b o +2 x 30 x 0,08 b o + 4,8 em;
• za 60 min. b b o +2 x 60 x 0,08 b o + 9,60 em.
Ovde je:
manJa strana preseka sa naponom kojt garantuje sto'1.­
bilnost elementa.
Vreme do gubitka nosivosti jednog konstrukcijskog elementa
treba tako izabrati (skoro redovno do 30 mlnuta) da je moguca
evakuacija i gasenje pozara pre nego Mo dode do rusenja kon­
strukcije.
Po definiciji, otpornost nn poinr (poznrnn otpornost) kon­
strukeijskih elemenata predstavlja one vreme posle kojeg dolazi,
usled sagorevanja, do smanjenja preseka na kritienu povrsinu pri
koJoj moze doci do sloma iIi do prekomernih deformacija.
Otpornost nosecih konstrukcijskih elemenata prema pozaru,
prema stavovima JUS U.C9.500 - Zastita drveta u konstrukcijama,
zasniva se na minimal no potrebnim dimenzijema i vrsti,' 04nosno
intellzitetu opterecnJa.
Tako, na primer, pritisnuti Stapovi (sa du~inom izvijanja ~ 4,00
monolitnog preseka sa naponima (J.II= 850 N/cm 2 • za otpornost
prema pozaru u trajanju od 30 min, zahtev;lju minimalnu stranu
preseka::: 22 cm.
IIi za nosace od lepljenog lameliranog drveta pravougaonog
poprecnog preseka (b/h) opterecenih na savijanje, u svemu kako
Je to dato u tabeli L 12.
Q'm = 700 N/em2 8 16 18
- h u em
am ~ 1400 52
40
am = 1100
UkUPllO pozarno opterecenje je ukupna kolicina toplote koja
se moze osloboditi iz zapaljenog materijala - bez obzira dall taj
materijal pripada konstrukciji iIi ne - u posmatranoj jedinici pros­
tora (prostol'ija, stan, etaZa i sHeno). ' .
. . Specificno pozarno opterece'11e je prosecna vrednost ukupnogfo­
zarno~ opterecenja na jedinicu povrslne osnove prostora - u J/m ili
MJ/m (~alor1cna moc materijala'j odreduje se prema JUS U.J1.020).
Protivpozarna sredstva u uslovima pozara su ona - uglavnom
hemijslw - sredstva koja usporavaju paljenje drveta i sirenje pla­
mena a kolicinu dima i toksi<:nost smanJuJu na minimum. Izraduju
se od negorivih materijala kOJi slabo provode toplotu i uspesno
stite drvo ad pozara. 0110 mora da je takvo da na temperaturi od
BOODC ne' gari. ne siri vatru, niti razvija otrovnegasove.
Za hemijsku zastitu drveta najvise se koriste: boraks, borna
klsel!na, d!amonijeu fo:ifat. amoll{jeu sulfat. c!nkou hlorid. arno­
n!leu hlorid, l druga.
Protivpazarna zastita moze se izvesti i bojenjem (cetkama iIi
OJ KalorlCna moe IlMam.le 17 MJ/lcg a cetlnara 19 MJ/kg.

Milan GojkoVl~. Dragoslav Stojl~ Milan GoJkoviC. Dragoslav StoJlc

"

 107
106 Drvene konstrllkc!je Tehnologlja drveta

prskanjem). Redovno se nanosl u vise slojeva po odredenom pos-, Za zastitu drveta impregniranjem koriste se: rastvori na bazi
tupku. Pored protlvpozarne zastite zallUtni premazi mogu imati i fosfora i sulfata; za zastitu ad pozara I trulenja koriste se boraks
untisepticl,a svojstva.· J 1 cinkov hlorid, kao I u komblnaciji (sa antisepticlma). Prodiranje
ant1pira u drvllu masu treba da je min. 5 do 10 mm (ad povri'>ine).
Drvo se protiv pozara moze stititi i premazivanjem razlicitim
zastitllim sredstvima (cetkom ill prskanjem) Ovi specijalni premazi, .. .. .
u Imlicinama od 300 do 500 gr/m2. pod uticajem temperature I na kraju, osnovna mana drvenih konstrukcija ~ ll1ogucnost
(vatre) nabubre i stvaraju gust! mikroporozni sloj penaste mase, sirenja pozara, kao sto se iz svega napred iznetog vidi, maze se
kOJi je 1 nekoliko stotina pULc'l deblji od svoje prvobitne debljine: savremenim tehnlekim sredstvima 1 adekvatnim tehnoloskim pos­
Kvaliteti ovakvih zastita manifestuju se u: tupclma zastite svesti u sasvim zadovoljavjuce okvire. N a taj naein
do bubrenja premaza ctolazi kod temperatura I,oje prakticno i takvo drvo, kao materijal. moze da se koristi i u najrazliCitije
ne razgraduju drvo. Ovo stvaranje pene trazi znutne kolieine svrhe I namene.
toplote i Istovremeno oslobada bladne i neotrovne gasove; .. . .
- zapaljena zastita, elja je debljina 2 do 3 em, uspdno sluzi
kao odliena izolaeija drveta i spreeava dalje zagrevanje pod­
loge; 1.10. Pregled vrsta drveta i njihovih oznaka
zastltnl I'lloj pene spreeava prltieaj klseonika, pristup do
povrsine drveta, a samim tim i vatru, odnosno gorenje drveta. 1.10.1. Liseari
Napominje se, da ovl premazi omogucuju i odredeno dekora­ • BG Bagrem (Robinia pseudoacacia)
tivno oblikovanje vidnih povrslna drveta. Pazljivo lzabranl i svrsi­ • BR Brest ulzinsl{i (Ulmus campestris)
shodno aplieiranl aditivi omogucuju izvanredno oblikovanje vidnih • VE Vez (Ulmus eifusa)
povrsina drveta. Dosadasnja iskustva ukazuju da zastitini premazi Brest plaIlinskl (Ulmus montana)
imaju pun efekat i posle 10 godina. • BP
Bukva (Faqus slluatlca)
Drvo se prolv pozara moze stititi i krecelljem, malterisanjem • B
Grab (Carpinus betulus)
opsivanjem vatrostalnim plocruna. Kod malterlsallja koriste se mal­ • G
teri na bazl: glpsa, perlita, azbesta i slieno. Mane ovakvih zastita • GC Crni grab (Ostrya carplnifolia)
su: gubltak estetskih kvaliteta drveta, mala efektivna athezija za Hrast lUZlljak (Quercus peduflculatu)
povrslnudrveta i mala otpornost obloge na udare.
• L
Hrast kitnjak (Quercus sessiliflora)
• K
Im.pregnacija: Drvene konstrukcije se uspesllo stite i impreg­ • SL Hrast sladull (Quercus conferta)
niranjem (postupak vakuma i prltiska odllosno pellatraeije antisep­ Hrast medunae (Quercus pubescens)
tika iii antipira, ili kombinovano). Duboka Impregllacija u speci­ • M
Hrast cer (Quercus cerrfs)
jalllim komorama, pod pritiskom ad '~2 do 16 bara I u trajallju • C
od 2 do 20 satl, korlsti se za formirallje tesko gorlvih materijala. Hrast cesmika (Que reus !lex)
• C (FraxllHls excelsior)
Drvo se moze impregnlsati i metodom potaprulja u toplim I hladninl • JS Jasen obleni
kadama-konteJnerima uz upotrebu vakuma. Drvena kOllstrukcija • JC Jasen erni (Fraxinus ornus)
zastlcena impregnlraIljem u potpunosti se izjednaeava sa eelikom Javor gorski (Acer pseudoplatanus)
u pogledu pozara. Medutlm, impregnaCljom drvo !tao materijal gubl • JV
na svojoj cvrstoci i do 20%, sto treba Imati U vldu pr1l1kom pro­ • ML Mlee (Acer platonoides)
jektovaIlja. Posle impregnaciJe bOja drveta postaje tamnija. • KL Klen (Acer campestre)
Zestika (Acer tataricum)
OJ Sua hemUslea sredslua za zaMltu druela mogu se pOdelll! u; • Z (Tilia)
- sredstua lopU/ua u organsktm rastunrae/ma. • LI Lipa

"Uana zaMltnn sredstva (Populus alba)

Bela tapola
- kontalctne !nseletle/de. • T
- sredstaua za kua1i.enJe. / Crna topola (Populf1:S nigra)
• TC
- sredstua za protlupozarnu zastttu. • JA Jasika (Populus tremula)

Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJle

,. Milan OoJkovlt. Dragoslav StoJle
'·r
!1. :

1i
;!
l.oa Dl"vene kOllstrukc1le

• v Bela vrba (Sal Ix alba)

1.10.2. Cetinari
.
[.
. ..··
. ...... .
/····2··.:·
.:'V

.... ",-
,

,",;':"
Proracun nosivosti,
.. A
• BB
Aris
Bor obicni
(Larix
'(Pinus
europaea)
sl1vestris)
stabilnosti i upotre­
• Be
• BA
Bor crni
Bor alpski
(Pinus
(Pinus
nlgra)
halepensis)
bljivosti drvenih
.. J
• S
Jela
Smreka
(Abies
(Picea
pecttnata)
excelsa)
konstrukclja
• BU Munika (Plcea heldrelch1)
• BO Molika (Picea peuce)
• TI Tisa (Taxus baccata)
2.1. Osnovne pretpostavke i opsti principi proracuna
drvenih konstrukcija
ao lito je poznato tehnicl,a mehanika proucava probleme
K ponasanja materijala pod dejstvom spoljasnjih sila. Pri to­
me, materijnlu se najcesce pripis\.Uu sledeca svoJstva:
• Idealnl'l eiasticnost bez obzira na intenzitet spoljasnjih
sila, temperaturu i dugotrajnost dejstva spoljasnjih sila.
• Materijnl ima isU sastav u svim tackama - idenlno je
homogen i pre i posle nanosenja sila (postoji kontinuum
medljal.
• Potpuna izotropija .(u svim pravc1ma materijal ima ista
mehanicka svojstval.
U osnovi drvo kao materijal u mehanickom smislu ne ~spunjava
nl jedan navedeni kriterijum. Fenomen dUatacija-klizanje zavisi i
od intenziteta sila, od duzine trajanja opterecenja, od temperature
i vlaZnosti drveta. Drvo je nehomogen materijnl sastavljen od vise
elasticnill i amorfnih elemenata, koji su cesto prozeti pukotinama,
sa puno supljina iSpunjenih vodom iii vazduhom. lsto tako drvo
je potpuno anizotropan materijal jer ima razlicita mehanicka svo­
jstva u razlicitim pravcima.
Iz navedenih razloga drvene konstrukciJe se u gradevinskoj
praksi proracunavaju po prlnclpfma tehnicke mehanike. ali se uticaj
-..,..,..-~.
anizotropije i nehomogenosti pa i neeiasticnosti obuhvata odgova­
fiI/S:'"' . rajucim faktorima uzimajuci u obzir:
,~ft.h . ...
<>
..~~. ~~~~ 1. vlaznost drveta i temperaturu,
2. dugotrajnost delovanja opterecenja.
3. tecenje drveta.

Milan GoJkovie, Dl"agoslav StoJle

Milan GoJkovle, Dragoslav StoJle
 110 Drvelle kOllstrukcije Froractln uoslvosti. stabilllostl I upotrebllivostl drvenlh kOllstx:!,!;lk~c:::.i:J.l:::a____, III

4. materyalnu i geometrysku imperfekcyu, 1220 do 1800 mm i duzine 2000 do 3100 mm,

5. pravac anizotropye.
6. fenomen promene zapreminske mase i slicno.
2.2. Drvo i proizvodi na bazi drveta
U savremenoj gradevmskoj praksi. pored tradicionalnih - klasi­
cnili drvenih konstrukcija (koje cine elementi od monolitnog drveta)
veliku primenu imaju savremene drvene konstrukcije cijl su ele­
ment! dobljeni industrijskom postupci~a. Razvojem savremene te­
huologije doslo se do novih kompozitnih materijala na bazi drveta,
sa superiornijim mehanickim. fizickim i hemijskim svojstvima. Tu
se ubrajaju lepljeni lameliranl: elementi, razni plocasti materijali
na baz! drveta kOj! se dobiJaju posebnim tehnoloskom postupcima,
kao i elementi dobijeni kombinaeijom razlititih materijala (drvo,
metal, beton i dr.). Posebnu grupaeiju cine spregnute konstrul{eije,
kao kompoziti, drvo-drvo. drvo-celik, drvo-beton, za:tim armirane
i prethodno napregnute drvene Imnstrukeije.
j, Monolitno drvo') cine proizvodi dobijeni mehanickom obra­
dom debla drveta. U zavisnosti od vrste mehanicke obrade mono­
I litno drvo moze biti:
I:
r
oblo monolitno 'drvo Hi "obla bez posebne
I~ mehanicke obrade;
I poluoblo monolitno drvo iIi "poluobla grada":
, -, tesano monolitno drvo 11i "tesana grada";
Ii
- rezano monolitno drvo ili "rezana grada" je ostroivicna
I: grada dobijena piljenjem debla drveta.
Monolitno drvo, za nosece konstrukcije, prema vazecim stand­
ardima, razvrstavaju se u tri kvalitetne klase") (l klasa - grada
velike noslvosti,' II klasa - grada nor~nalne nosivosti i III Idasa ­
grada male nosivosti). Grada od tetinara svrstava se u tri, a grada
tvrdihliscara u dye kvalitetne klase.
ploce vlaknatice iIi "lesonit ploce" dobijelle od drvenib v\a­
kana razlicitim tehnoloskim postupcima, 1
ploce il1erice dobijene od iverja drveta, takode razliCitim
tehnoloskim postupcima.
Lepljeni lamelirani e1ementi') (laminaU) dobijaju se poseb­
nlm tehnolosldm postupeima - lepljenjem lemela od speeijalno ob­
radenih dasaka. Grada za lameUranje je cetinarska I i II
Idase, a rede od hrasta i buiwe. Vlaznost u proeesu proiz­
vodnje je 15 %. Lamelirani elementi su pravougaonog po­
precnog preseka (sa sirinom preseka 8-20 em), a rede sanducastog
iIi "I" preseka. Maksinialna debljina lamele je 32 mm. Lamele se
lepe vodo-otporntm lepkovima pod pritlskom od 50-80 N/cm 2 • De­
bljlna Jeplm u laminatu je, u pravilu, do 0,2 mm. U zavisnosti od
t.ehnoloskih mogucnosti, visina lepljenog lameliranog dementa iz­
nosi do 2200 mm iIi (kod nas) do 1800 mm.
Odnos visine 1 sirine poprecnog preseka lameliranlh eiementa
u praksi je od 4 do 10, mada je moguce primeniti 1 presek sa
odl1osom strana i 15 do 20. Duzina jednog iameliranog elementa
ogranicena je uslovima transporta i montaze i iznosi do 40 m.
Krivi nosaei su ograniceni pravougaonikom dimenzija 4x40 m (zbog
transportal. U lameliranim elementima moze se primeniti drvo raz­
!icitih klasa u zavisnosti od preraspodele napona, odnosl1o pom­
eranja. Lameliranjem se omogucuje i izrada armiranih pa i pre­
thodno napregnutih nosaca.
2.3. Moguci koncepti proracuna konstrukcija
Za proracun konstrukeijskib elemenata i konstrukcija u nor­
mativima u nas i u svetu u literaturi postoje tri koneepta ito:
A. Proracun prema dopustenim naponima

PloCasti pro!zvodi na bazi drveta''') cine proizvodi dobijeni pose­ U drvenim lwnstrukcijma dopusteni napon ad definisan je
bnim tehnoloskim postupcima se kao osnovni materijal koristi odnosom garantovane srednje cvrstoce drveta pri slomu koja se
drvo. U gradevinskoj praksi poznati su: dobija laboratorijskim ispitivanjem standardnlh uzoralm i koefici­
jenata sigurnosti n (n=2-4).
- furnirske ploce ili plote" izradene od neparnog broJa
listova furnira koji su medusobno slepljenl tako da se vlak­ Osnovni uslov je da stvarni napon i deformacije (fstv ) pri
na susednih furnira u konstrukeiji ploce medusohno ukr­ zadatom najnepovoljnijem opterecenju bude manji od dopustcnog.
Staju. Izraduju se dimenzija: debljine 6 do 25 mm, sirine oOOosno
.) Deta!Jn!Je vid/ str. 98 a :::; ad f stv :::; f doP •
..) Deta!Jnlje vldl str. 97
...) JUS U.DO.OOl ') JUS U.C9.3DO

Milan Gojkovlc. Dragoslav StojlC Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJIC

, "
~
.!..L2__ _ Proracull noslvostl, stabllllostl I upotrebillvostl drvellih kOllstrukclla
Ovakav koneept prOraCUlla prisutan je i kod celicnih i be­
tonskih konstruli:eija. Kod celicnih konstrukcija dopusteni naponi
su odredeni direktno na osnovu granicnih vrednosti (granicne sred­
nje vrednosti) - graniee razvlacenje materijala ill graniee tecenja,
odnosno CV1"stoce nn zatezanje i odgovarajuceg koeficijenta sigur­
nosti n (n= 1,5-1,33).
Kod betonsltih konstrukcija dopusteni naponi su odredeni na
osnovu karakteristicne .cvrstoce kocke i odgovarajuceg koefieijenta
n (n=2.5-4).
B. Proracun prema granicnim stanjima nosivosti sa globalnim
koeficijentom sigurnosti
Prema ovom koneeptu zadato opterecenje se multiplicira sa
globalnim koefieijentom sigurnosti 'Y. pa se stvarni napon uporeduje
sa karakterlsticnom cvrstocom materijala f ll. • odnosno
'Y'0':5f1<
Ovakav koncept koristi se u drvenim i celicnim konstrukci­
jama. Vrednostl karakteristicne cvrstoce matertjala definisanesu
normnma na osnovu laboratorijskih ispitivanja.
C. Proracun prema graniCnim stanjima nosivosti sa parcijalnim
koeficijentima sigurnosti
Prema ovom konceptu opterecenja. odnosno stvami naponi mnoze
se koeficijentima (faktorima optereccnja 'YI)' a karakteristicna Vl-ednost
cvrstoce sa koeficijentom slgurnosti materijala 'Yl!.' tako da je
fl<
nosti napona lorna koeflc1jentom sigurnosU n.
'YI • 0'1 :5 ­
'Yk
Ovakav koncept je, za sada, prisutan kod betonskib. celicnih
drvcnih konstrukcija.
U vnzecim Jugoslovenskim standardima za sada je prisutan
smno koncept proracuna zasnovan prema dopustenim naponima.
Mectutim predstojeCim izmenama i dopunama ,ovih standarda, obzi­
rom na trend razvoja drvenih konstrukcija uopMe. neminovno je
I ocelmje se uvodellje i drugih koncepata proracuna.
Ova i ovakva modifikacija zakonske regulative standarda za
proracun drvenih kOllstrukcija omogucice primenu savremenih i
vee proverenih metoda za proracull drvenih konstrukeija. sto ce
neosporno dovesti do jos intenzivnijeg progresa u drvetom_
Ovo je i razlog da su u kontekstu daljeg izlaganja sve trl
Milan Gojkovle. Dragoslav Stojle
,.
113
metode proracuna.
Svi ovi koncepti su zasllovani na mehanickim, odnosllo mate­
maticldm osnovama koji su JOB u 18. veku dali Newton. Leibniz,
Hoocke i Bernuull1.
2.3.1. Srednja. osnovna. karakteristicna i dopustena vred­
nost napona
Proracun drvenih konstrukcija u zavisnosti od primenjenog
postupka zasniva se na kriterijumu iskoriBcenja dopuBtenlh napona.
odnosno karakteristicnih vrednosti napona.
Obe vrednosti napona odreduju se eksperimentalnim postup­
cima - ispitivanjem standardnlh uzoraka i zavise od srednje vred­
nosti napona lorna f.
Srednja vrednost napona lorna f predstavlja srednju vrednost
graniene cvrstoce drveta {CvrstoCa drveta pri slomul. Odreduje se sta­
tistickirn metodama zbog evidentnog rasipanja rezultata ispitivanja.
Karakteristicna vrednost napona fm dobija se na osnovu re­
zultata eksperimentalnog ispitivanja standardnlh uzoraka i pred­
stavlja vrednost 5% fraktila na statistickoj krivi raspodele vrednosti
cvrstoca.
Osnovna vrednost napona lorna fo je redukovana vrednost
napona lorna koeficijentom koji uzima u obzir uticaj velicine i
oblika elementa, vrste i trajanje opterecenja i stepena sigurnosti
konstrukcije.
Dopn!!itena vrednost napona O'd predstavlJa redukovanu vred­
Na s1. 2.1 predstavljena je statistlcka kriva raspodele rezultata
ispitivanja malih uzoraka od "cistog drveta" vlaZnosti 12-15%. kao
i uzoraka kojl odgovaraju konstrukcijskim elementima kvruitetne
klase I, II i III i za nesortirano drvo.
Na primeru cetinara II klase oznacent~ su vrednosti napona
f, f , fa i ad kao i f~aktil 5% i odgovarajuci koeficijenti sigurnosti.
m
Karakterfsticna vr~dnost napona fmdobija se iz izraza.
fm == f 1,64 c
gde je:
c - standardno odstupanje opltnih rezultata.
1,64 - konstanta koja odgovara fraktilu 5%
Milan GoJkovle, Dragoslav Stojle

 114 Drvene konstrukclJe Proracnn noslvost!. stabllnostl I tlpotreblJlvosti drvenlh konstrukctja 115

Tabela 2.1
I-..
!g Srednja. osnovna. karakteristicna i dopustena vrednost
napona
..::~ Opit 53 kt:likotrajnim opto­

f - srednja vn:dno!lt napon.. 10m. dobljena

>~
ebperimentalnim putem (a400%)
CisTO .DA'VO retenjem na urorku ad

'cistog rllVeta" pri I.,borato­

rijskoj vlnl!nosti w",U-15%.

r. - braktefiSli&a vrednost ""jJOna,

Teorijska vrednoS! 1l<'\fX>I13 X%;::;:~:$:::::;::::::::::~::~:«z;~?".t;;«:r~~;:::~.:ywxr.:!;:;::;~~!!;;':l;.::~:~;;::::*::::::::~i:~:;:::;;;;:;i~ "(> 100%)
6H koja odgovll/'a Craktilu SO/..
f~ '" f -'1.64'[;
OJ '

~./
Utica; veli~ine i oblika ele­

menata, "rste i trajanje opte­

f. - mnovna yrt'dnost nalro.n~
retenia i 5Ulpel'la iligumosti.
:!"":~~-li:"~i"m'",!."?"'l"M"'.4"'''&;!''r.f (100%)
f. "" f~/k "'/i

Utlcajvlazno~ti gr~ka «100%) Itl klasa

~\<"--)

strukl.ure dsveta u realnim

-f dI"\t(!flim elementima

II klasa
MD - monolltno dNa.
lid..." ,

Efukat I ameilt:lnja drveta

ltD .- lepljeno lamelir.mo
dlVo. =:::dA\
klasa
II klasa

=:::3;)(:

U tabeli 1 graficki su predstavlJene vrednosti srednje, osnovne. Utica) vlalnosU kon5l1ukdj­ !.Iasa
karakteristlcni i dopustene'vrednosti napona kao i vrednosti faktora skih elemenata u eksploataciji.
redukcije. ' , II kl=
Kw21.0, Kw<1.0

F..klor kratkotrainog opIretcnja Idasa

- oollotrajno Kd .. 1.0
- kralkakajno Kd " 1.0 :j",:,,;,,~,;;*&,*,¥,?,,;r4,,!*)l$~:!l!!N~"11 II idasii\

Uticaj drugih faktora reclu­ '/V 1

"dJe dopu~nlh napona
- koeiidjllnt ~ijanja
:?~;%~~~~:~:f.~:~'i:~&~~,::w.~::m:t.-i,&::{?*~f:l;:;~:::~~;~:5~~
....
:;;::::i;:~>.~;:;~;:~~~tO/f.~~:::::::~:~:~::;:3~:m~::::::;~*;~:&~
Ida.a

II klasa
-- faktor visine praseka
- faktori prednaponil u lamelama
- faktori krilrlne ltd. ICS 1.0

OJ C - standardno odsbJplll1je opltnih rezulata na malim uzorcima od

"l:Islog· drveta
1.64-konstanta koJa odgovara 5% fraktilu

Milan GojkoVic. Dragoslav Stojic Milan GoJkovle, Dragoslav Stojle

('
 116 Drvelle konstrukc!j e ProraclIn noslvostl, stabilnostl I upotrebljlvostl drvelllh kOllstrukclja 117

2.4. Relevantni faktori koji uticu na nosivost i krutost Svajcarski propisi SIA 164 definisu koeficijent redukcije u
drvenih konstrukcija zavisnosti od stepena zast!cenost! konstrukcije, tako je:
G Zasticene konstrukcije Kw=l
2.4.1. Uticaj vlaznosti drveta U - Nezasticene konstrukclje K w =O,8
Pri prorncuntt napona i pomeranJa savijenih nosaca (a i kod F - Konstrukcije lzlozene vlazi Kw=O,6
pritisnutih, odnosno zategnutil; Stapova) potrebno je voditi raeuna
o sadrzini vlnge u drvetu.
Prema JUS standardu. vrednosti dopustenih napona treba re­ Uticaj vlaznosti na cvrstocu ilustrovan je dijagramom [istra­
dukovnti koeficijentom u zavisnosti od % vlaznosti drveta i zivanja u Cirihu) na slief· 2.2.
vrste napona.
U opstem sIucaJu osnovne dopustene napone treba redulwvati ~'00
~
];:oeficijentima:
~ 8tJ
1. U zavisnosti od duiine trajanja optcreceTlja [Kd 1

~
60

.. Kd= 1,0 - za puno racunsko opterecenje koje deluje \~ 5tJ

permanentno
~ itO

za korisno opterecenje Hi sneg u trajanju !!l 8()

preko 3 meseca. ,~ 217
i.j 10
• 1,0 - za kratkotrajna opterecenja. (7
05717 20 ,JOaSifO

vLBinol'rfoJ"J
2. U zavisnosti od vlainosti drveta [Kw1
.. Kw=l,O monolitno drvo (w=18%)
" Kw =I,O - lepljeno lamelirano drvo [w= 15%) Komparacija koeficijenata redukclje dopustenih napona Kw pre­
Vrednost koeficijenta Kw data je propisima tabelarno u zav­ rna vaZeclm propislma nekih zernalja data je na s1. 2.3.
isnosti od vrste naprezanja (Kw S 1 iIi Kw:2: 1)

3. Koeficijent odriavanja*J [Katl 1,tl 'I' I -" k:: ~ -:., StA Hi'l
"'-?. -·-lJI/>/ 1(}5;;'>
• Kat::; 1.0 :- za gIavne i sekundarne elemente. t),11 I I --'""j'W'
~===-:-;.:} (!SA

1?6'
--c.D. 71
4. Za konstrukcije koje su izloiene delovanju hemijskih .
uticaja sa koncentracijom: [~l

()
pH 3.5 8,5 K 1,=1.0
2,0 - 3,5 i I' ., 1->
8,5 10,0 K k =0,65 r

*J Slepert zailtlte konstruJcclja od atmosferillja

Milan GojkoVlc, Dragoslav Stojlc Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojle

,.
 118 Drvene kOllstrukclle ProraCllll lloslvol<tI, stabllnosti I upotreblJivosti drvelllh konstrukclja JI9

Na osnovu istrazivanja u Cirlhu pri proracunu pomeranja 2.4.2. Uticaj tecenja drveta
potrebno je voditi racuna 0 % vlaznostl. Uticaj procenta vlaznosti
na velicinu modula elasticnosti, za savtjanje i pritisak ilustrovan Dugotrajna (stalna) opterecenja i procenat vlaznosti drveta us­
je dijagramom (SI. 2.4.). lovlJavaju pored dominantnth elasticllih deforinacija i
Hene deformaCije.
Razvoj deformacija po vremenu-teeenje drveta moze da se
~~ '/ , opise reoloskim modulima elastienostl tj. srnicanja.
I ~;::""" "-
'1::: .Gt7
~~

\~ 7l

,
-. ~.
-. - t- -- . --
.-
Najizrazenije rrajne deformaciJe javljaju se kod elemenata op­
terecenih na savijanje (sa ili bez normalne sile).
Elastiena deformacija kod savijanja je:
·ts
~~ 6,
-'--
- - - fiSC1Vi;Jaqje
. O'e elastienosti
J m~ ~ _._.- .€ sov/;JiYf?/e E =: 'E­ ---'''----.:::..-­
.. - e e modul elasticnosti

+I .
~ 2,

, EI'Rir/saK /I-
~

~
I I
I,
Usled dugotrajnog opterecenja. pri odredenom intenzitetu na­
pona, nastaje fenomen teeenja. Dilatacija tecenja - !L Itraina di­
latacija) izrazeno u fUllkclji elastiene dilatacije bi6e:
'0 !i 10 7S 2£) JtJ ¥O so 61J
VLBZNOST fro] "':l..
E", = (jl • Ee

I'SlUca.2~4J gde je:

Komparacija redukcionih fa]{tora prema vaZecim propisima
nekih 'zemalja data je na s1. 2.5. <p - faktor tecenja «(jl ) •

Ee

Ukupna dllatacija je:

t,:?
'.

~1 ...:.."
1,0 - S I A l().IIt:
et =: EE + E<p =: Ee + (jl • Ee
,~, ...
q9 --$IA .:1$7'($3)
tl,! ~ AITC(VSA) Et =: Eg . ( 1 + (jl )

t
~~
47­
till
It
II~%
.....
"'.
i2'L02el
_.- 01/11 1052
-.- ell 71 2i77!i'Z'. /
.-_. Ct)
5aW.;qw.7e
7/ P&TISC1K
odnosno:

E=-(l+cp)
0'
=> 1 +~
t Ell et =0' ~

z~sTicf'/7
nt'2'il5TiCe/7
I
o I
vt.azno rP!..; Uticaj tecenja drvel:.:l uvodi se u racun preko redukcije kore­
spodentnih modula E. odnosno G, pri eemu je:
G __ .::;...
~ .::;... E - -E - G gde je:
<--~ 'I' 1 + rp 'I' 1 + rp
r
E", - reoloski modul elastienostl.
!#l~::i.{;] G", - reoloski modul smlcallja,

Mllan OoJkovlc. Dragoslav StoJiC Milan GOJkov16. Dragoslav StoJlc

,.
120 Drvene konstrukclje Pro rae un noslvostl, stabllnostl I upotrebljlvostl drvenlh konstrukclja 121

rp - faktor tecenja. Uvodenjem oznake:

Faktor tecenja rp zavisi od duzine trajanja opterecenja, od % rp=A.tB
vlaznosti drveta i od stepena naprezanja usled stalnog - dugotrajnog
tereta (OdnOSllO stepena iskoriscenja preseka). sledi
Zakon tecenja drveta je:
Cq> = q> • cE
C, = ( 1 +A . tIl ) • cE
odnosno:

(JE C
lOt = ( 1 + A . tB ) rjl=---'!'.=A.tB
E cE
II

Hi: • Faktor tecenja (p za lepljeno lamelirano drvo, se prema

vazecim JUS-standardima dobija iz relacije:
C t = cE + Cq>
gde je: rjl = ( W ~?~ W ) . ('~ W2~ 15 ) . (:m _ 0,2 )
md
Cq> =A·tB·cE .
gde je:
Na osnovu istrazivanja, uzoraka od smreke pri zatezanju j W - laboratorijska vlaznost od 15%
pritisku, G. Maier je pri konstantnim klimatskim uslovima (20 0 C,
65%) definisao konstante A j B (S1. 2.6.).
• Prema DIN 1052, deo 1- deformacije usled tecenja racu­
naju se prema sledecim parametrima:
za vlaZnost s; 18%
zaTeZ8AJ'"e p;eiTISa.;c 3 g pod uslovom da je:
.1i,..JoO'.9}.tq~~
I 0
,ac;dttl?ZSfEa 111< 2 q

t
J

t za vlaZnost > 18% 0,5 < g < 1,0

~
q
~
L
'I ~ .<;j 1..' 5 4 g (J
111< = 3 3 q 0,5 < ~ < 1,0 OJ
1 ./ (Jmd
~ ..... I/~
1./1 .l ~
t gde je:
I 510 ~Ta> 7VW 1 . 510 .;tJ TCO TCO g stalno opterecenje,
tiE/al7(j tLlJalJ/J p - pokretno (povremeno) opterecenje,
q=g+p - ukupno opterecenje.
WkiE~:6~J

.) Predlog autora

Mllan GoJkovlc, Dragoslav StoJlc Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJlc

 122 Drvene kOllllt!lll<cll! Proracun noslvost!. stabilllostII upotrebllivostl drvenlh kOllstrukclla ~23

Tako da se faktor tecenja dobija kao;

'P 1
11k
(za slucaj glq ~ 0,5 :::;> 'Po=O; Eq>=E - ne uzima se u obzir tecenje).
Nt /?8S'PO[)t?LEl
Zavisnost faktora. tecenJa (p i glq data je na s1. 2.7. MOM. SaVi.7aN..7C7

6:.
t1;t~~
lfa.sJOODeLa
---OIN m 1tO/tYlJ.l'1::9pona
- - - - S fA
~ t
~
>~
.-.. """'-, .",.,,-"-- CfA?aSPoDeL8
~
'" " /' koej'n:::C6?llB
~
1//
'V

~~
&.I °1
.-
I*""'t~ I~ 1[_--/):,--- _J L
f+Y;
BB$?O(j8lB
EeOLOSKOo'
moot/La eLa.5',!;
'(J ",2 q8 ?O
qll %~

f
'P
=J 1
M.M. dx
E q> . J
Na primeru savijene grede najbolje se Hustruje uticaJ faktora
(p na veliCLnu reoloskog modula elasticnosti u funItciji stepena na­
prezanja (stepena lskoriscenja preselui). odnosno:
Kod savijene grede, lwnstantne visine, opterecene koncentri­
sanom sHorn p. duz raspona I, raspodela momenta savijanja i
napona je linearna. fq> = J1
M·M
E·J
·(l+(p)·dx

I Faktor teeenja je nelinearna funkcija opterecenja (momenta)

pa ce njegova raspodela duz raspona 1 btU nelinearna s1. 2.8. gde je:
I
Modul elasticnostl Ima makslmalnu vrednost za cp=O. a mini­ M - fiktivni moment.
I"
malnu za cp=q>max'
Proracun pomeranja, sa uticajem teeenja drveta. daje se preko Na s1. 2.9. data je komparacija velicina. modula Eq> u funkciji
,
reoloskog moduia elasticnostl, odnosno preko faktora tecenja vlaznosti drveta I'lW i stepena iskoriscenosti preseka ali/aUld_ prema
Pomeranje - ugib nosaea za zadato spoljaSnje poprecno op­ vazecoj regulativi nekih zemalja:
terecenje. elji je moment M, moze se sraeunati jz izraza:

Milan GOjkov!c, Dragoslav Stojic Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc

('
 124 Drvene konstrukclje
1
!,roraCllll noslvostl, stabllnostl I upotreblJlvosti drvenlh kOllstrukclJa 125

Komparacija ovih vrednosti data je na dijagramu s1. 2.10.

,,0' ,__, '"' - - 8M 10'1£ ) ~

---514 761/(19&) SVa.7C8R5k'a
q8 -·_··l)IJ\I 70!iC'~. - ;,ema0'K.;;>
o,6' ----C.r:"2((/K)-~LeSKa
-00_.. LI7'eR87V,ea ~ I, 7
t ~--.--.c.6'.
'",
f--------+'''-.
1,6 f------1----".,.
1}o,'l 7/-F,f'anCL6Ka
t 1,5 --siA 16'fI E

q2t---~~---1----~----+-~~
'~t w -.-si~ ItPI(j.9S.fI)
,~ 1,3 {)dna -+-DIN 7052

o
~ 1,2 DiN-l--.....:.-.J---I-I-":::""
o ~ sn
0,2 q¥ 0,6' 0,6' ~O ~ I,1 j-----:-.:....f.:--...:...---.:j'---.:....-H---J.-2:>."­
c:. I:!7POn 00 STaU70G 1,0
-"'=
qg~ -s/A-:.·~ ~ ~ ~
'OP7Elfec-en/8
~ DO/'L/s7E'ni 1.0'/'01/'
~
rli I, I, STilLNO";"
'" III ~ ,~S:i S\
... ~ " " ~ ~ ~~
.... . . . ;
'" •
1.:5
K
~ ~
Islik.:t·.2;9.! D(/ZINa TR8Jal?lB OPTe.Rece~B ~

f§ii1~~~;1 o~J
2.4.3. Uticaj trajanja opterecenja
Cvrstoca drveta zavisi od dugotrajnosti delovanja opterecenja.
Cvrstoca drveta zavisi od duzine trajanja opterecenja tako da Sa vremenom, cvrstoca drveta opada i priblizava se asimptotskoj
se to manifestuje na dopustene napone (odnosno na karakteristicne vrednosti Go (S1. 2.11 l.
(;vrstoce drveta).
Prema svajcarskim propisima, koeficijent koji uvodi duzinu
trajanja opterecenja iznosi: fro (i'%
• za stalni teret - sopstvena tezina i sneg
- korisno dugotrajno opterece­ t 9
81. J:~
'
.'.~ ..
nje (Kd= 1),
~7l'J :
.~

.
~&?I .
"
• za kratkotrajni teret - vetar, kratkotrajno korisno op­
\~ SO? lb ~I ~
terecenje, opterecenje pri sta­
~w I ~/,O~
v,
q\~~,~\~
nju montaze (Kd=3),
--'"
~ .it
, 0
• za trenutno opterecenje - zemljotres, udarna opterece­
I I;;
:A! ~!1l
nja (Kd=1.5).
'" eo ~~ lo"" ~
h

0 ~
Na osnovu istrazivanja iz USA koeficijent Kd iznosi:

l~ :Sd\l/i~
0 70 a? 30 tI() 5l) 60 ;r:J hi:) 90 ltV 7 ,­ -~ '"/ '
Za trajanje opterecenja od:
V,eeMe (oa.vi) --;...
• dva meseca [kao snegl - Kd=I,15
• sedam dana - Kd=I,25
• vetar - Kd=I,33 §4t.~~:it:1
• udar Kd=2,OO

Milan Gojkovte, Dragoslav Stojle Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle

,.

 126 Drvene konstrukc!je ProraCll1l llosivosti. stab!lnostl.J upotrebliivosti drvenih kOllstrukc::.J:J.I;::a_ __ 127

Ako je naprezanje elementa 0<0 0 onda ne nastupa lorn tokom 2.4.4. Elastoplasticna analiza u teoriji granicne ravnoteze
vremena s1. 2.11. drvenih konstrukcija
2.4.4.1. Modeliranje i proracun po teoriji granicne ravnoteie
Kao sto je poznato, na osnovu pretpostavki klasicne teorije
~ elasticnosU' J, poprecni presek. stapa napregnut momentom savijanja,
~I __ ostaje ravall po pretrpljenoj deformaciJi. 8 vrednost nonllaluih 118­
pona savijanja i dilatacija raste proporcionalno udaljenju vlakana
od neutralne ose preseka. Pri tome su naponi zatezanja i pritislm

~
u krajnJim vlaknima medusobno Jednaki po apsolutnoj vrednosti
6'<G;; (S1. 2.14a). Kod pravougaonih poprecnih preseka (najcesce primen­
jivanih u drvenim konstrulccijruna) neutralna osa polovi visinu po­
precnog preseka. Posmatrajci ponasanje drvenog stapa takvog po­
Io 'I
t<
- -<." '-' -'.
~"(; precnog preseka opterecenog sarno momentom savtjanja, moze se
V~Me doci do zakljucka da raspored napona i dilatacija odgovru'a ovim
pretpostavkruna sarno pri vrlo malim vrednostima normalnih na­
~a:?'12·1 pona savijanja.
Ako je naprezanje iznad trajne cvrstoce a 0>00 , mogu da
nastupe tri karakteristicna podrucja (S1. 2.13): q;
• u podrucju 1 raste brzina tecenja
• u podrucju .2 brzina tecenja je konstantna
• u podrucju 3 ponovo raste brzina tecenja do
lorna.
[<

s; 6f~6:>fi.
{; 6,;'<6f:'"
g;
.~

I
tq
'a
Nairne, jos u fazl elasticnih deforrnacija. zbog razlicitlh rno­
dula elasticnosti u pritisnutoj i zategnutoj zoni preseka. dolazi do
dislokacije neutralne .ose prema zategnutoj lvlei. pri cernu se javlja
bilinearna raspodela napona (S1. 2.14b). Sa povecanjem optere­
cenja. odnosno sa poi-astom normalnih napona, kako je grallicna
cvrstoca drveta napregnutog na prltisak (a c'), po apsolutnoJ vred­
nosH rnanja od granicne cvrstoce na zatezanje (G t ·) i do tri puta.
o w I
i.€pDft"VC,> '" fbDRVC.7e
v V..et?Me
I ~
;;: Eo
to ce vlakna poprecnog preseka izozena pritisku. pre bit! dovedena
(}) 0 POM!.!..
da naprezanja na granici elasticnosti od vlakana napregnutih na
zatezanje. Trenutak kad su zategnut.."l vlakna jOs uvek u fazi elas­
® ticnih deformaciJa. a u najopterecenljern pritisnutom vlalmu je dos­
tignut napon a e * moze se definisati kao pocetak ili prag tecenja
(S1. 2.14c). Onog trenutka kad i u najopterecenijem zategnutom
fS1i~~:h~d vlaknu bude dostignuta cvrstoca drveta na zatezanje G t •• presek

Milan GoJkovlc. Dragoslav StOjlc Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojic

t·
 128 ______________________=O,.,rc..::vene kOllstru]{clje ProraCllll llos1vostl. stabilnosti upotrebilivostl drvenih kOllstrtlkclja 129

VIse nije u sto'\nju da prim! prirastaJ spoljasnjeg opterecenja. pa Kako je:

dolaz! do lorna u preselm (SI. 2.14dJ. 1 1

etc -
Deo dijagrarna kOJi karakterise naponc pritiska je zaobljen, Ct t = Etll
a neutralna osa se izrazitlJe pomera ka zategnutoj lvlei pravou­
gaonog poprecnog preseka. Pri tome i u trenutku loma raspored to se moze racunati sa srednjom vredlloscu modula elastlcnosti:
dilatacija po preseku ostaje prlbItzno linearan.
1 2 2EIII ·Ec II
Ako se umesto stvarnih aijagrama cr-e u racull uvede ideali­ E E =Esr
zovan dijagrarn napona I dilataclja, 1 to u slucaju prltiska ponasanje
II Ct
ar
Ct
t + Ctc EIII + Eel!
drveta predstavl Prantl-Rojsov!m materijalom (idealno elastoplas­
ticall materijal - bez ojacanjaJ, a u sluc~u zatezanja Hukovim (krto­
elasticnim) materijaIom, to se ne­
linl".aTlla raspodela napona moze apro­ 2.4.4.2. Preseci optereceni momentom savijanja
ksimirati modelom Mirka Rosa (S1. 2.4.4.2.1. Poloza) neutralne llnUe u trenutku loma
2.15).
Kod oval{ve aproksimaclje evi­
delltno je da postoji razlika modu-:­
Ia elasticnosti u pritisnutoj i zate­ ","Prj<;, 0 MU7'1r
gnutoj zonl preselm (cak u· pritis­
nutoJ zonl modul elasticnosti nije V ­
konstantan). Tacne vrednostl ovih
moduia moguce je doblti Jedino ek­
sperimento'llnim putem. Prema ve­
cem broju autora"l, kada se zahte­
K I i
z

_,---'C'---_

v~u tacH!j! proracuni deformac!Ja.

dilatacija se odreduJe iz relacije
Polozaj neutralne linije bice definisan koordinatom (,;h (mereno
c Ct. am od pritisnute ivlceJ, a moze se dobit! !z uslova ravnoteze unu­
trasnjih sila <Fc=FIJ:

gde je: a'

a c• ·(,;·h- 2
1
a •c -E._I.
E -"2 at . ( I - (,; ) . h .
cr korespodentnl napon,
Ako se napon pritiska Izrazi preko napona zatezanja
Ct, m - konstante materiJaia.
Kako u drvenim konstrukciJama postoJl linearnost dilatacija
to je realna vrednost konstante m= 1. tako da konstanta Ct pred­
at . =n·
.
a r.
stavlja reclprocnu vrednost moduia elasticnosti. 1 pri tome se ( na osnovu slike 2.16.) uvede zamena
Za to podrucje napona gde postoj! znacajna razlika moduia
elasticnostl EtII i E ell , proracun se sprovodi sa srednjom vrednoscu a'
koeficijenta et. Et (l-(,;)·h

polozaJ neutralne l1nije je odreden izrazom:

Ct
Sf
n2
*) B(lch; Baumann I dr. c; ( 1 +. n )2

Milan GoJkoVlc. Oragoslav StoJlc Milan GoJkoVlc, Oragoslav StoJlc

r
 130 Drvelle konSlrtlkclJe PrOraCtlll Iloslvostl. stabllnosti I t1potreblJlvosti drvenlh kOl1strukclja 131

2.4.4.2.2. Moment lorna lzraien pre1co Unt!tra.snjlh sila 2.4.4.3. Bimodulni preseci u granlcama elasticnih deformacija
Ako se polozaj neutralne linije definise koordinatom z=~h
Moment loma ili moment nosivosti mereno od pritisllute ivice, iz uslova ravnoteze unutrasnjih sila (SI.
-----'v'k~_ preseka moze se dobitl kao zbir mo­ 2.18), za slucaj cistog savijanja
menata unutrasnjih sila pritiska i za­
tezanja u odnosu na l1eutralnu osu pre­ Fc =Ft
seka.
gde je:
M· Fe' z\ + . Z2 + F t • z3 A~·h b.h~·h
I
F
c
=-J
2 0
0' dz
c
=--J 20
0' dz
c
Ako se iz slic.nosti truglova [SI. 2.17)
---'--,--'''....-..'1<-,,- odredl vrednost A ~··lt .h ~'·h

0': 1
Ft = 2' Jo at dz 2 Jo at dz
E -;,:;:(1 ~)·h
dobija se:
to Se unutrasnje sile izrazene preko cvr­ 1,;,11 . II
stoce na pritlsak mogu dobiti integraci­
jom dijagrama napona, i njima odgova­
Jo adz=
c
CIt dz
rajuct kract (odstoJanja od neutralne lintje):

o
=
n
b h (n . ~ + ~ - 1), Zl 2
1
n
(~n - ~ + 1 ) . h
-*- -T.l'- ~ ~ 'i,""

2
=2 n b h ( 1 - ~ ), Z2 3 n (1 ~). h
~
2
Ft 2 b h ( 1 - ~ ), Z3 3 ( 1 - ~ ) .h.

Ako se izraz za polozaj neutralne ose, definisan samo u funk­

cij! odnosa cvrstoce pri zatezanju i pritisku n, zam~ni u navednim
jednacinama dobija Se konacan izraz za moment 'loma ili moment ~.2
nosivosti pravougaonog poprecnog preseka od drveta:

3 n4 + 8 n3 + 6 n2 - 1
M· 0'"' W

c y ( 1 + n )4
Kako su Ivicni naponi ac t CIt konstante. resenjem prethodnog
tntegrala dobija se
gde je:
b . h2
otporni moment preseka za glavnu cen­
6 tralnu osu oko koje se vrsi savijanje.
=;:,
CIt ~

Milan GoJkoVIC. Dragoslav Slojle Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojle

t'
l':1.
, ~

1
'I
,I 132 Drvene kOllstrukclje Proracun noslvosti, stabllnosti I IIpotrebljivosti drvellih kon$trukcl~ 133
!
. ,
:i gde je:
I = E. . t;/:! . h 3 •
t;+t;'=l. 2y 3 E
c

Ako se na rastojanju 21 i 22 od neutralne Bnlje uoce elemen­ ukupan moment inercije za osu savijanja:
tarne povrsine ciA=bd2, odgovarajuce dilatacije. na osnovu ldasicne
teorlje savijanja, bite: 3 E 3
I = ~h . ( t;3 + q3 . --.!. ) =b h ,t;2
2
d2 w
L. 3 Ec 3
I:: 2 d w
I 1
d 1::2 22 d;il
Polozaj neutralne linije dobija se iz izraza:
lz uslova ravnoteZe momenata (81. 2.18) dobija se:
ZIl.O. t;. h
C-h 1;,10
Io 0'1' Zl ciA + f
0
0'2' Z2 ciA + M 0 gde je:

Na osnovu HUkovog zakona naponi na rastojanju 21 I Z2 mogu 1 -

{!;
E
se odrediti lz izraza,:
t; = I
Ec
0'1 =1::\. 0'2 "" 1::2 • E[ 1 - E
[
l+~
E
Iz prethodnih izraza dobija se: t

d 2w 1;·10 1;'·h
Kriticna sila Za blmodulno-elastiean stap bite:
d [ Ec Io z~ ciA + E[ fo z~ ciA + M] = 0 .
7(2

~l' = (i [ I ty + E t 12y ] •
Ako se uvedu oznake:
1;·b
II =
y f 0
Z2 ciA
I
2.4.5. Geometrijske karakteristike poprecnog preseka
l::·11
12 =
y f 0
Z2 ciA
2 Pri sracunavanJu polozaJa neutralne linije, kao uporedna vred­
n08t uzet je modul elasticnostt pritisnute zone Ee' Da bl proracun
doblja se diferencljalna jednacina elasticne Unlje za biomodularni po teoriji homogenih i izotropnih materijala bio moguc, potrebno
elastican Map usled savijanja je deo zategnute povrsine redukovati faktorom ElEc'
d2w Na osnovu napred recenog geometriJske karakteristlke pra­
- I + E tIt ] + M = 0
- [Ecc
d;il vougaonog poprecnog preseka raeunaju se na sledeCi naein (81. 2.18);

Za pravougaoni poprecni presek vaii: a) staticki momenti odsecene povTsine

I b 3 3 - za y-osu:

Iy 3 ' t;' . h
b
8 cy = - ( t;2 . h 2 Z2
2

Milan OoJkovlc, Dragoslav Stojle Milan Oojkovle. Dragoslav Stojle

("
 134 _________________ .___________~D=r_'_v:=.e~Il"_e_kol1str~_"_ Proracun noslvostl. stabilnostl 1 upotreb\jlvostl drvenih kOllstrukc[ja 135

s = ~ ( t;,2 . 112 Z2).

gde je:
~ 2 E ro - sektorska kordinata.
c

- za z-osu: Polozaj centra smicanja odreduje se iz relacije

s 7. = 11 . (0,5 . b y,
) . Yo 1

h (C,-2)

d) torzioni moment increljc

b) momenti increye
za y-osu 1 b 3 h _Q b:3 h
IT '3-C, 3
I _ b Q + (E.)2
;,;
;.:
yc - 3' . t;;'" . h 3 c;, h

...I
,
~ I
yt
= b3 . t;,•'\ "
. h"·
E
e
2.4.6. Preseci optereceni momentom savijanja i normalnom
i
silom
H Ukupan moment illerciJe za y osu:
~i
Jf, 3 3
I :: b h • ( t;3 + (/3 . ) = b h . t;2 Ako je pored momenta savijanja Map izlozen i 8ili
Y 3 Ec 3 pritiska, i to takvoJ da je ona manja od sile pritiska
gnjecenje drveta po celoj povrslni poprecnog preseka
- za z-osu:
• cr* <e
N '" AN N* = e
A • cr'
3
I b
lle 12' t; ·11 . a prl tome se problem stabilnosti nosaca ne razmatra.
odredivanja nosivosti preseka u svemu kako sledi:
moment inercije za Z osu:

h 3 2.4.6.1. Polozaj neutralne linije za slucaj postojanja i normalne

III 12 . ( t; + t;' .E ) -
- b­ h ~-- sile
c 12 1 -t;;

4Ufl~~{'li
gde je:

Iii 1 r=-(--T"F:
"> C,I-·V~~.
EC
{
- i"it
! Lt =¥~I'L~

Ii:1
J. it b J, o;~n'G;" t ff~ ~!n.~1>' ~~
\!:)
L'·I e) sektorskt moment inereye:

;ii
'j:; 2
2 Iy . b b3 • h3
Ii I
woo A f (I) dA:: - - = - - - . r 2
12 36 "> Ako se ovakva sila pritiska apllcira u tezlste
u nosacu izazvati konstantan llormalni napon __ '~'_l.~_
1.>
visini preseka (Sl~ Z.19)
1il
l\
Milan GoJkovlc. Dragoslav StoJle
n Milan GOJkoVI6. Dragoslav StoJlc
~~
i'
I,
 136 Drvene kOllstrukcll.e

N 2.4.6.2. Momenti nosivosti preselta od drveta u trenutku lorna

0'0 A za sluc.aj delovanja momenta savijanja i normalne sile

Lako se da zalcljuciti da ce se neutralna linija, definisana za Postupak za odredivanje Intenziteta unutrasnjib sila i njihovih
slucaj postojanja sarno momenta savijanja, pomeriti ka zategnutoj
zon1 preseka i to u ana vlakno u kame je pre nanosenja centriene odstojanja od neutralne ose potpuno "plastifikovanog" preseka je
analogan onom za slucaj delovanja sanlO momenta savijanJa, jer
sile pritiska vladao napon: O"(FI-O"cl=N/A.
se mogu koristiti prethodni izrazi samo umesto I; treba unet! I;N'
Tada je: odnosno:
t;N· h =s·h +x'. cr" . b ·11 cr
Fe] ,N
C [ n:i n + 2 ( 1 + n ) 0':]
Velicina pomeranja neutralne linije moze se dobit! iz s!icnosti c
trouglova (S1. 2.20)

zl • N [ n'3 + 3 n + 2 ( n 1) cr ]
~
O'c h cr"c
x=-·
0" n
·(I-t;)
c
cr; . b . h_ [ n .] __-=-==---_ [ n _ cr:]
Z.2. N
Ako se zamenl da je ,1'1
)2 cr o cr c ­
1 +
cr" ,b ,h
1;"'(I+n

dobija se
Ft '" 'f1+ n )2 [n - cr"] . n ;
c
~,N
h - ; ; [ n - -cr
- - -4- -
cr"
C ]

ls{ikd2~ Moment nosvosti preseka se u OVOlll slucaju ne moze pisati

2h u odnosu na neutralnu OSU, jer nJen polozaj nije definisan iz uslova
x'
0'" ( 1 + n )2 jednakosti unutrasnjih s11a. U slucaju cistog saviJanja unutrasnje
c sile BU formirale spreg eij1 je moment nepromenljiv bilo gde u
preseku. U ovom slucaju. neutralna osa preseka u fnzi loma je u
Iz prethodnih izraza dobija se da je polozaj neutralne ose funkeiji normalne sile (zbir svih unutrasnjih sila u preseku u prav­
pravougaonog poprecnog preseka od drveta opterecenog momentom eu Qse s~'lpa mora biti jednak zadatoj spoljasnjoj normalnoj sili),
savijallJa sa normalnom sUom: tako da se moment nosivosti preseka moze odredit! sarno u odnosu
na glavnu eentralnu osu, u ovom slucaJu tdisnu osu Y-Y, oko koje
se i vrsi savijanje.
0'
1 + n 2 + 2~
0'
1;+ 2 -.5­
( 1 + n )2 ( 1 +n cr"c

Milan GaJkavlC. Dragosluv StaJic

Milan GoJkov!c. Dragoslav StoJIC
,.
 138 Drvene konstrukclje ProraCUll lloslvostl. stabllllosti I upotrebUivosti drven.!!~ollstn~~~ 1 ::l ~l
~~~------

Odstojanje izmedu glavne centraine ose i neutralne ose pre­ llosaca, izrazenom preko spoljasnjeg opterecenja, moze se doci do
J seka u trenutku loma za slucaj opterecenja i momentom savijanja
normalnom sHom, na osnovu slike 2.21. bice:
intenziteta opterecenja 10m a u posmatranom preseku.

x" = c,N . h - h
2
E.2 ( 2 r "'N
- 1) [4
0"
+ (11 + 1 )2 ]
2.5. Proracun drvenih konstrukcija prema graniCnim
c
stanjima"')
Sada se kraci unutrasnjih sila (odstojanja od glavne centralne
ose preseka) mogu definisati kao: 2.5.1. Uopste
Z'
1.1'1
:= Z
I.N
- x'; z' 2.1'1 "" X' - z2.N z' :~.N = x' + .N
.
Koncept proracuna drvenih konstrukcija prel1la granicnim sta­
Iz prethodnih izraza dobija se: njima prihvatilo je vise zemalja Evrope i Kanada. OVaj novi kOl1ccpt
diruenzl,ollisanja bazira na saznanjima tehniCke mehanike i mno­
h 0
gobrojnim eksperimentalnlm proverama. Kao pouzdalliji i ekonomic­
i postupak potiskuje detenninisticki metod dopustenih napona.
z'l, N

11 ( 1 + n f [n - 0:] cilju uskladivanja nasih propisa sa propisillla Evrope ovde ce

c
bitt razmotren propis Evrokoda 5-EUROCODE 5 ili skraceno EC5.
h Propisi za proracun drvenih kOllstrukcija EUROCODE 5 us­
3
Z'2. N 6n ( 1 + n )2 [ 4 (3 n + 2) 0" + 3 n - 6n - 5] vOJile su zemlje Evropske uniJe. a kasnije i zemlje EFTA. Rad na
c izradi EVl'okoda 5 inicirala je KomisiJa evropske zajedl1ice CEC, a
kasnije inovacijeje prenela na Evropski komitet za standardizaciju
CEN. Telmicki komitet CEN(fC 250 je odgovoran za sve evrokodove
z'
3. N
h
6 ( 1 + 11
[Oe
4 0' + 11 (3 n
2
- 2 n + 3 )] za konstrukcije. Komitet CEN je izdao evropski predstandard sa
c oznakom ENV sa ogranicenim trajruljem. EUROCODE 5 bazira na
kOllceptu granicnih stanja kOja se klasifikuju kao granicllo stanje
pa je moment loma: loma GSN i granicno stanje uptrebljivosti GSU.
Grrulicno stanje nosivosti je stanje kolapsa. odnosno rusenja
M' ; M! . N - M;. N + M;. N = Fel . N . z'l . N F e2 • N • Z'2. N + Ft. N • z·3. N konstrukcije ill drugo stanje kOje moze da ugrozi bezbednost Ijudi
i materijainih sredstava. Pod graniCnim stanjem nosivosti podrazu­
mevaju se i stanja koja prethode rusenju konstrukcija. kao i gu­
Konacan izraz za moment lorna pravougaonog preseka od drve­ bitak ravnoteze konstrukcije ili bilo kojeg njenog dela. posmatranih
ta, za slucaj da u preseku deluje i moment savijanja i normalna kao kruto telo i gubitka nosivosti usled velikih deformacija.
sila glasi:
Gral1icno stanje uptrebljivosti sadrzi kriterijume estetske i
0*· W funkcionalne stabilnosti i obuhvata: deformacije kOje uticu na izgled
M* c y [ n 2 ( 3 n'" + 8 11 3 +6 112 1)­ i efikasnu funkcionalnost konstrukcije, vibracije Imje lose uticu iIi
N n2 ( 1 + n) 4 ostecuju objekte, l<:ao i ostecellja leoja dovode do smanjenja trajnosti
konstrukcija.
4
-1l(3n +4n -6n -1211 3 2 5) -4(n+l)~ .(OC)2] . 2.5.2. Osnovi proracuna
a~ cr~
o Projektna stanja (proracunske situacije)
Znajuci vrednost momenta nosivosti preseka a iz jednakosti II Projektna stanja svrstavaju. se na sledeCi naCin;
rada unutrasnjih sila sa radom spoljasnjeg opterecenja, odnosno
Iz jednakosti ovog momenta sa momentom u opterecenijem preseku normaln! uslovi ko­
==~======~==~======~===~==
') IZtJodl Iz

Milan Oejkevl':. Dragoslav StoJic Milan OOJltovl':. Dragoslav StaJic

1,1 "
I:
 140 _____________________-'Drvene konstrllkcl!!
riscenja konstrukcije (stalne situacije),
• kratkotrajna st.'lnja, npr. za vreme lzvodjenja Hi pop­
ravke (prolazne situacije),
• slucajna stanja (incldentne situacije).
o O pterecenja
o Definicije i osnovna klasifikacija *j
II Opterecenje (F) je:
• sila (opterecenje) apliclrana na konstrul{ciju (direktno
opterecenje),ili
• prinudna defomracija (indlrektno opterecenje): npr.,
uticaj temperl'\ture ili sleganja.
B Opterecenja Se klasifikuju:
o prema njihovoj promeni u vremenu:
• stalna opterecenja (0), npr. sopstvena tezina konstru­
kcija, uredjaja, pomocne i fiksne opreme,
• promenljiva opterecenja (Q):
dugotrajna opterecenja, npr. skladiste,
srednje trajna opterecenja, npr. povremeno korisna
opterecenja,
janja konstrukcije, ill pretpostavljeno tr~anje pro­
kratkotrajna opterecenja, npr. vetar ili sneg,
trenutna opterecenja,
• propisanoj vrednosti.
• slucajna opterecenja (A), npr. eksplozije ili udar pre­
voznlh sredstava. " n Za slucajna apterecenja karakteristic.na vrednost AI$: (ka­
o prema njihovoj promeni u prostom
• fiksirana opterecenja npr. sopstvena tezina (za kon­
strukcije veoma oste1jive na promene sopstvene te­
zine), .
• slobodna opterecenja, koja rezultiraju razlicitim ras­
poredom opterecenja, npr. pokretna povremena opte­
recenja, opterecenje vetrom. opterecenje snegom.
*) Deta!fn{fe defCn!clje t klas!flkaclje opterecenja mogu se nacr u ENV 1991 EC 1
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
ProraCltn noslvo.• tl, stabllnostl I upotrebillvo"tl drvenlh konstrllkcljn 141
o Karakteristicne vrednosti opterecenja
II Karakteristicne vrednosti F k su specificirane:
• U ENV 1991 EUROKOD 1 Hi drugim relevantnim 110r­
mama za opterecenja, iii
• od strane illvestitora iii projektanta u konsultaciji sa
investitorom uz uslov dn je obezbedjen minimum pos­
tovnnja odredbi naznacenih u relevantnlm nonnanla
Hi uredeni od strane nadleznlh organa.
I!!I Za stalna opterecenja gde je ko~icijent promene veliki
ili gde su opterecenja veravatna za vreme veka trajanja
konstrukcije (npr. za neka pridodata stalna opterecenja),
razlikuju se dve karakteristic.ne vrednasti, gomja (G}c S}Lpl
i danja (G1<: W' U drugim sluc.ajevima je dovoljna Jeana
karakteristlcna vrednost [Gk ).
III Sopstvena tezina konstrukcije moze, u mnogim sluca­
jevima. biti srac.unata na bazi planiranih dimenzija i
srednjih zapreminskih masa.
II Za promenljiva opterecenja karakteristic.na vrednost (9 k )
odgovara:
• gornjoj vrednosti sa oceklvanom verovatnocom da ne
bude prekoracena, iIi donjoj vredllosti sa ocekivanom
verovatnocom, da ne bude dostignuta, za vreme raz­
matranog perioda, Imajucl u vidu ocel~ivani vek tra­
jektnog stanja, ili
da je relevantna) abicno odgovara propisanoj vrednosti.
o Reprezentativne vrednosti promenljivih opterecenjaoJ
II Osnovna reprezentativna vrednost je karakteristiCna vre­
dnost 9 k ,
III Ostale reprezentativne vrednosti su izraiene preko karak­
teristiene vrednosti 9 k uz pomoc faktora '1'(' Te vrednosti
su defmisane kao:
• kombinovana vrednost II'oQ k,
*) Plme deflnlclje i klasifllcaclje opterecenJa mogu se nael u EUROCODU 1
Milan Gojkovlc, Dragoslav StoJlC
 ;1
:1
.i;

142 Drvene kOllstrukclfe Proracun noslvostl. stabilnostl I upotrebljJvosti drvenlh k,,_"stnlkciJa 143

• frekventlla vrednost o Proracunske vrednosti uticaja usled opterecenja

• kvazi-stalna vrednost \l/ 2 QI<' III Uticaji od opterecenja (E) su odgovori (npr.unutrasnje siZe
i momenti, naponi, deformacfie) konstrukcfie na dejstvo
opterecenja. Proracunske vrednosti uticaja od opterecenja
II Faktori "'I su specificirani: (Ed) odredjuju se iz proracunskih vrednosti opterecenja,
geometrfiskih podataka i svojstava materijala leada su
• u ENV 1991 EUROKOD 1 iIi drugim relevantnim nor­ relevantna.
mama za optereCenja, iii
• Ed E ( Fd ' ad ' ... )
• od strane investttora 1H projektanta u dogovoru sa
investitorom, uz uslov da je obezbedjen minimum po­ .. gde je ad posebno definisano u sledecem poglavlju.
stovanjn odredbi specificiranlh u normama !li uredeni
od strane nadleznih organa.
o Svojstva materijala
o Proracunske vrednosti opterecenja
o Karakteristicne vrednosti

iii S vojstvo materijala je predstavljeno karakteristicnom vred-.

II Proracunska vrednosti opterecenja F d je izrazena u op­ noseu X k koja u principu odgovara fraktilu u pretpostav­
stem obliku kao: . yenoj statistickoj raspodeli za odredjeno svojstvo materijala,
specific irana u relevantnim standardima i ispitan pod spe­
• Fd = 'YF Fk cificiranim uslovima.

II Specificni primeri SUI II U izvesnim slucajevima nominalna vrednost se koristi kao

karakteristicna vrednost.
• Gd = 'Yo G I<
• Qd = 'Yg Q)( Hi 'Yg \II) Qk o Proracunske vrednostl
• Ad = 'Y" Ale (ako Ad niJe direktno specificirano) gde su:
III Proracunske vrednostl Xd svojstva materijala se definise
'Y F , 'Yo' 'Yg i 'Y" parcijalni faktori sigurnosti za raz­ leaD:
matrano·opterecenje vodeci racuna 0, npr. mogu­
cnosti nepovoljnih odstupanja opterecenja, mogucnosti • Xd = Killod XJ,I'Ym
netai5nog modeliranja opterecenja, l1esigurnosti u pro­ gde uvedene oznake imaju sledece znacenje:
ceni uticaja opterecenja i u procenl razmatranog "1m - ~arcijalni faktor sigurnosti za svojstva materi-
granlcnog stanja. Jala, dat U napred navedenom stavu.
II Kmad - faktor modlfikacije kojt uzima u obzir uticqj tra­
janja opterecenja i sadriaj vlage u konstrukciji
II Gornja i donja. proracunska vrednost stalnog opterecenja na parametre cvrstoce.
su izraiene kao:
1:11 Vrednosti za Kmad date su u Tabeli 2.5.
• Gd , sup = 'Yo, "ltP G){, sup ili 'Yo .• up G\;
• Gd ,.., ='Yg,..,Gk .", iIi 'Yg,,,,Gk •
II Proracunske vrednosti za svojstva materijala, geometri­
jske podatke i uticaje od opterecenja, kada je to rele­
vantno, biCe konseene da bi se odredila proraeURska ot­
pornost (nosivost) Rd iz:
• Rd "" (Xd,ad • . . ·)

Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc Milan Gojkovic, Dragoslav Stojlc

("
I,
I.
 144 Drvelle kOIl!!ltrul<clJe Prorac\tIl noslvostl, stabllllosti I upotreblJlvosti drvenlh kOllstru_l<<:JJa 145

ModeU ce biti dovoljno preeizni da predvide ponasanje

II Karakteristicna vrednost Rk moie se odrediti i ispiti­
vanjem. konstrukeije. srazmerno standardu izrade koji ce ve­
rovatno biti dostignut, i sa realnoseu podataka na kojima
bazira proracun.
o Geometrijski podaci
o Granicna stanja nosivosti
II Geometrijski podaci,koji opisuju konstrukeiju su uglav­
nom predstavljeni svojim nominalnim vrednostima
• Pri razmatranju grantenog stanja statlcke ravnoteie ili
• ad unom velikih pomeranja ill deformaeija konstrukeije. biee pro­
vereno da Ii je:
Ii! U nekim slucajevima geometrijske proracunske vrednosti • Ed .dot < .atb
defmisane su kao:
gde su Ed ds~ i Ed sIb proracunski utieaji destabilizirajueeg
• ad = a nom + 6. a i stabilizlraJuceg' opterecenja.
Vrednosti za 6a su date u odgovarajuclm stavovima EC 5.
B Pri razmatranju gramenog stanja loma ili prekomerne
deformacije preseka, elemenata iii veze treba proveriti
da Ii je:
o Raspored (dispoziclja) opterecenja I slucajevi opterecenja • < Rd
gde je S proraeunska vrednost unutrainje sile ili momenta
_II Raspored opterecenja odreduje poloiaj, velicinu pravae (iU rezuitujueeg vektora unutrainjih -sUa iii momenata) i
slobodnog opterecenja. Rd je odgovarajuca proracunska nosiv~st.

n Slucaj opterecenja predstavlja kompatibilne rasporede op­G Pri razmatranju granicnog stanja prelaska konstrukeije
terecenja, grupu dtiformaeija i imperfekeija razmatranlh i mehanizma, treba proveriti da Ii se mehanizam ne javlja
radi posebne verifikaeije. dok optereeenje ne dostigne svoju proracunsku vrednost
dodeljujuci svim svojstvima konstrukclje njihove prora­
cunske vrednosti.
LJ Proracunski zahtevl
III Pri razmatranju granicnog stanja stabilnosti izazvanog
o Oplite napomene uticajima drugog reda, treba proveriti da Ii se nestabil­
nost ne javlja dok optereeenje ne dostigne svoju pro­
racunsku vrednost dode!iujuei svim svojstvima konstrukeije
II!lI Bice izvrsena provera da relevantna granicna stanja nisu njihove proracunske vrednosti. Pored toga, presecl ce biti
prelcoracena; provereni prema brazu Sd < Rd ,

m B ice razmatrana sva relevantna proraeunska stanja i slu­

cajevi opterecenja.
o Komhinaclje opterecenja
II! Biee razmatrana moguca odstupanja od pretpostavljenih
pravaea i dispozieija opterecenja. III Za svaki slucaj opterecenja, proracunske vrednostl Ed za
utieaje od optereeenja biee odredjena pravila za kombi­
naeije koje uk!iucuju proracunske vrednosti optereeenja
m Proracun
ce biti sproveden uz upotrebu odgovarajueih kao sto je predstavljeno u Tabeli 2.2,
proracunskih modela (dopunjeni. ako je potrebno, ispi­
tivanjima) obuhvatajuei sve relevantne promenljive.

Milan Gojkovlc, Dragoslnv StoJlc Milan GojkoVlc, Dragoslav StoJlc

(­
,',
'It

146 Drvene konstrukcije Proracun noslvostl. stabHnosti u!='otreblJivosti drvenih kon"trukcija 147

III Kombinacije opterecenja pd slucajnim proracunskim sta­

njima Hi ukljucujuci eksplicitno slucajno opterecenje A
iIi se odnose na stanje nakon slucajnog dogadjaja (A=O).
Stalna Promenljiva opterecenja Ako nije drugacije propisano, treba uSlJojiti "faA =1.
Prorae:unske Izuzetna II Uproscene kombinacije opterecenja J zgrade date su u
o pterecenJ a
situacije
Gd
Jeduo Q" I Sva ostala opterecen.la dalje nalJedenom stalJu. a

Trajne i
kratkotrajue 'YG G k
'Yg Q k 1\10 'YO Q k o Proracunske vrednosti St,:-Inog opterecenja

'YeA G k
Il'! Q k Ill!,! Q k 'YA Ak &I U razllcitim kombinacijama napred difmisanim, ona sta!na
Izuzetne opterecenja koja povecavaju uticaj promenljivog optere­
(al~oA,I cenja (tj. izazilJaju nepovoljne efekte) bice pretpostalJ'!jena
nlje dato svojom gornjom proracunskom IJrednoscu, a ona koja sma­
direktl1o) njuju uticaj promenljilJog opterecenja (tj. izazivaju povoljne
efekte) slJojom donjom proracunskom vrednoscu .
• Proracunske vrednosti iz Tab. 2.2 bite kombinolJffRe koris­
cenjem sledecih pravila (datih preko simbola/ III Gde rezultati provere pokazuju osetljivost na promenu
lJelicine stalnog opterecenja mestimiCno na konstrukciji,
• Trajna i prolazl1a projektna stanja (osl1ovne kombl­ nepolJoljni i povoljni delolJi tog opterecenja treba da budu
nacije) razmatrani kao posebna opterecenja. OIJO posebno vaii kod
provere staticke ralJnoteze. U gore pomenutim slucajevima
L'Yo.J+Y9 . i Qk.l +L'Yq • J \j!o.J Q l'.J G vrednosti treba razmatrati posebno.
• Izuzetna projektna stanja (akonigde posebno nije
naznaceno 1, IlI!I U astalim slucajelJima ill donja ili gornja proracunska
IJrednost (ona koja daje nepolJo'!jniji uticaj) bice primenjena
L 'YOA •J G k •J + Ad + IVi . l Qk.l + L IVZ .! QI,.l za celu konstrukciju.
gde uvedene oznake znace sledece:
G k •J - karakteristicne vrednosti stalnog opterecenja, II Za kontinualne nosace ista proracunska vrednost za sop­
stlJenu teiinu moze se primeniti za sva polja.
Qk 1- karall:teristicna vrednost jednog od promenljivih
. opterecenja.
Qk 1- I{arakterlsticna vrednost i-tog promenljivog op­
o Parcijalni koeficijenti sigurnosti za granicna stanja nosi­
. terecenja, vosti
Ad - proracunska vrednost (propisana vrednost slu­
cajnog opterecenja. o Parcljalni koeficijenti sigurnosti za opterecenje nB zgrade
parcijalni koeficijent sigurnosti za stalno op­
terecenje, • Parcijalni koeflcijenti sigurnosti za dugotrajna kratko­
trajna proracunska stanja dati su tabelarno.
YOa.r kao i Yg)' sarno za slucajno proracunsko stanje.
Yg .t - parcijalni koeficijent sigurnosti za promenljivo 1'.1 Za izuzetno proracunsko stanje parcijalni koeficijenti si­
optereCenje - 11'0' IV" 11'2' koeficijenti definisani u gurnosti za promenljilJo opterecenje jednaki su jedinici
prethodnom poglavlju.
lEI POlJoUni i nepolJoljni dec stalnog opterecenja treba raz­
matrati kao posebna opterecenja, za pOlJoljni deo opte­
OJ Deta!Jn!Ja pravlla 0 komblnacUama opterecenJa dat SlI U ENV 1991 I EC 1
recenja treba uzeti Y,lnf =0,9 a za nepovo'!jni deo Y,sup

Milan GojkovJc, Dragoslav StoJle

r
148 Drvelle 1<oIlstrukclJe

'" 1.I. III Cd nominalna vrednost iii fUll1{cija nekih proracun­

II Redukovani parcijalni koeflcijenti mogu se prlmeniti kod skih karakteristika materijala ltoje se odnose
jednospratnih zgrada umerenih raspona. u kojima sarno na proracunske uticaje usled razrnatnll1ih op­
povremeno borave ljudi (magacini, garaie, staklene baste. terecenja
kao i zgrade i mali silosi za poljoprivrednu namenu), proracunski utica] usled opterecenja odredenog
obicnih stubova za osvetljenje, laldh pregradnih zidova i II Ed
na hazi pravila 0 kornbinaciji opterecenja dat
obloga). Za astale konstrukcije treba primen;.ti uobicajene
koeficijente. ' u glavi 4 Evrokoda. 5.
,.
II Usvajajuci vrednosti date u Tab. 2.8 izraz za trajna i III Parcijalni kotificijent sigurnosti za karakteristike ma­
prolazna .prajektna stanja moze biti zamenjen onim od terijala ('Ym) dat je u Taberi 2.8.
"'cdecih izraza koji daje vceu vrednost:
- razrnatranjern sarno najnepovoljnijeg promenlJivog op­ o T rajnost
terecenja
- :E G.] .G1<,J + 1,5 9 k ,l o Opste
• razmatranjem svih llepovoljnih promenljlvih optere­
cenja II U cilju obezbedenja adekvatno trajne konstrukcije, treba
+1,35 razmatrati sledece uzajamno povezane faktore:
• :E G,j 9 k ,I
• narnenu konstrukclJe,
o Parcijalni koeficijenti sigurnosti za materijale • trazene kriterljurne za svojstva l{onstrukclje,
• ocekivane prirodne uslove,
I'l!I Parcijalni koeflcijenti sigurnosti za karakteristike ma­ • sastav. karakteristike i osobine materijala.
terijala em) dati su u Tabeli 2.8
• oblik elernenata i kOllstruktivne detalje,
Tabela 2.8
• kvaltet izrade i nivo kontrole,
• posebne mere zastite,
Granicna stanja nosivostl • odgovarajuce odrzavanje za vrerne predvidenog veka
OSllovne kombinactje:
trajanja.

drvo i l1a bazl drvela 1.3 iii Prirodni uslovi ce biti procenjeni u stadijumu projek­
celik tlpotrebljen vezama tovanja da bi se procenio njihov znacaj u odnosu na
tI 1.1 trajnost i omogucile adekvatne pripreme u cilju zaitlte.
Tztlzetne kombinaciJe: 1,0
GraniCllo 1.0
o Otpornost na bioloske organizme

o Granicna stanja upotrebljivosti

II Drvo i materijali na bazi drveta treba da imaju prirodnu
I!J Treba dokazati da je
trajnost u skladu sa EN 850-2 za posebne rizicne klase
(deflnisane u EN 850-1 l -2 i prEN 885-8), ili pod­
Ed ~ Cd !Ii Ed ~ Rd vrgnuti zaitltnom tretmanu izabranom u skladu sa prEN
gde uvedene oznake znace sledece: 851-1 i prEN 460.

Milan Gojl<ovic. Dragoslav Stojle Millln GoJkovle, Dragoslav StoJle

 150 Drvcue kOllstrukclJ. e Proracun noslvostl. stabllnostl i upotreblJlvosti drvenlh konstruk"i,,,la=--_ __ 151

o Otpornost na koroziju 2.5.3. Karakteristike materijala

.. Metalna spojana sredstve i druge konstruktivne veze tre­ o Opste

ba. gde je neophodne, iii da budu inherentno koroziono
otporne iii zasticene protiv korozije.
- Parametri cvrstoce krutosti
III Primeri za minimalnu zaStitu od koroziJe tj. popis ma­
terijala za razlicite upotrebne klase dati su u Tab• .2.4.
II Parametri cvrstoce i krutosti bice odreaeni na bazi ispi­
tivanja na vrste uticaja od opterecenja kojima ce ma­
terijal bitt tzloien u konstrukciji iii na bazi uporeaivanja
.....11. 0•• :~}~m:i~;7s~~~7~~d~;!J~~#~~~joit* .· sa slicnim vrstama drveta ili materijala na bazi drveta
ili na bazi dobro utvrdenih odnosa lzmeau razlicitih ka­
rakteristika.
Upotrebljelln klnsn
2 3 iii T reba pokazati da su dimenzionalna stabilnost i po­
nasanje u eksploatacionoj okolini zadovoljavajuca za pre­
ne Fe/ZIl25c·· dvidenu nantenu.

Zavrtnj!
Spanke
----+--~.
ne
Fe/Zn 12c
Fe/Zn 12c
Fe/Zn12c
--1 Fe/Z1l25c"
nerdaJuci celik
o Karakteristicne vrednosti

III Karakteristrene vrednosti cvrstoce Se defUlise kao 5% fraktil

NazublJene vrednosti dobijene fz rezultata ispitivanja sa traja'ljem
metnlne place I Fe/Zn12c Fe/Zn12c Ilerdnjuci cellk od 300% uz koriscenje epruveta sa sadriajem ravnoteine
celiclle palce do vlage na temperaturi od 20°C i relativnoj vlainosti sre­
3 rom debljine dine od 65%.
Celicne ploce ad
3 mm do 5 mm ne Fe/Zn 12c Fe/Zn25c" !flI Karakteristicne vrednosti krutosti se definisu kao 5%
debljine fraktil iH kao srednje vrednosi dabijene pri istim ispi­
tivanjima kao u standardu EC5.
Celicne place
preko 5 mm de­ ne ne Fe/Zn25c**
blJine 1111 Karakteristicna spec!{icna gustina se defmiSe kao 5% fraktil
vrednosti sa mas om i zapreminom koja od90vara sadriaju
vlage pri temperaturi od 20°C f relativnoj vlainosti od 65%.

o Ve~e izmedu napona i deformacija

g Kako su karakteristicne vrednosti odredene pod pret­

postavkom 0 linearnoj vezi izmeau napona i deformacija.
do loma, i provera cvrstoce pojedinih elemenata treba do.
bude bazirana na takvoj linearnoj vezl. Za elemente
izlozene istovremenom savijanju i pritisku. medutim treba
Aleo se learlste vruc( premazl clnkom. lada FelZn 12c treba zamen/tl so. Z257, koristiti nelinearnu vezu (elastoplasticnu).
I FelZn 25c so. Z350, oba u skladu sa EN 10147.

•• Za Izuzteno korazlVne us/ave prednost/ treba dati FelZn 40, teZlm vruClm

premazlma tlt nerdqfucem l!elllw.

MIlan Gojkovlc, DragosLav StoJic Milan GoJkovlC. Dragoslav StoJic

('
 l=~ ________________________
DrveJle kOllstrukcI/e
Proracun noslvostf, stabllnostl I lIpotreblJlvosti drvenlh konstrukclJa 153

o Racunski modeli

I!lI PonaSanje konstrukcue uglavnom ce se procenjivati koris­

cenjern linearnog modela (elasticna oblast) za proracun opterec~nja
uticaja us led opterecenja. Za ramovske lconstrukcije i
druge konstrukcije sposobne za preraspodelu opterecenja, Stalno od 10 godina sopstvena te:l:ina
mogu se primeniti metodi elastoplastike za proraeun re­
zultujuceg napona u' elementima. Dugotrajno skladiste
~~~~~------

Srednjetrajno prinudllo opterecenje

o Ekspioatacione klase ~~~~~-----

Kratkotrajno manje od jedne nedelje I vetar

9 Konstrukcija ce biti svrstana u jednu od dole navedenih Trenutno SIUCajllO opterecenje

eksploatacionih klasa.
Ell Eksploataciona klasa 1: okarakterisana jc sadric:i.em
vlage u materijallma koji odgovara temperaturi od 20 C u
relativnoj vlainosti okolnog v.fzduha koja samo nekoliko
nedcfja godlSnje prelazi 65%
I!:'l' Eksploataciona klasa 2: okarakterlsana je sadrzajem
vlage u materijalima koji odgovara temperaturi od 20°C III Treba koristiti vrednosti modijikacionog faktora Kmod
u relatlvnoj vlainosti okolnog vaz.cJuha koja sarno nek­
oliko nedeUa godisnje prelazi 85% )
!\!!I Elcsploataciona klasa 3: klimatski uslovi koji dovode do
veceg sadriaja vlage nego kod upotrebne klase 2. «<J
o Klase trajanja· opterecenja
* U podrucJima gde Je opterecenje snegom veliko u dllzem perlodu
vremella. dec opterecenja treba smatrati kao srednje-trajno.
o Korekcioni faktori prema ekspioatacionim klasama i kla­
sarna trajanja opterecenja.
date u Tabeli 2.6.
III Ako kombinacija opterecenja sadrzi optereeenja koja pri­
padaju razlicitim klasama trajanja opterecenja, treba iz­
abrati onu vrednost koja odgovara optereeenju sa najkracim
trajanjem, na pr. za kombinaciju sopstvene teiine i krat­
kotrajnog optereeenja, treba koristiti vrednost K mod koja
odgovara kratkotrajnom opterecenju.

I!iI Za proraeun cvrstoce i krutosti, opterecenja ce biti svrs­

tana u klase trajanja opterecenja date u tabeli 2.5.

B Klase trajanja opterecenja karakteriSe uticaj konstantnog

delovanja optereeenja u nekom periodu trajanja kons­
trukcije. Za promenUiva opterecenja odgovarajuce klase
biee odredene na bazi procene interakcije izmedu ti­
piene promene opterecenja u vremenu i reoloskih karak­
teristike materijala

') U upolrebnoj klas/ prosecan sadr:laj vlage Icod vee/ne meJcIll orsta drveta
nece preel 12%.
H) U upotrebnoj Idas! 2 prosec;an sadrzq} o/age kod oec/ne meklh orsta drveta
nece preel 20%.
"') Jedlno u Izuzelnlm slucajelilma ce pokrlvene leanstruleclje bltl razmatrane
leaa da pripadaju upotrebnoj lelasl 3.

Milan OoJkovle, Dragoslav Stojle

Milan GoJIs:OVlc.D:~goslav St6jlc
,.

 ~
j

154 Drveue koustrukclje Prorai!lm llosivostl, stabllllostl upotrebljlvosti drvenlh lWllstrllkclJa 155

I •••·;c'····t.;~%i, ':::··"":'f.:,/'·C:"i<,·, .,••:.:<•.•. 2:~····'·"·····:i~:······,·:···:·······:.:Ar··:.j:);i 2.6. Proracun drvenih konstrukcija prema dopustenim
MaterlJal Eksplontar.lollC klase

naponima
------

Klase traJallJa op­ 1 (u'; 12%) 2 (u:';20%) 3 (ll > 20%) 2.6.1. Uopste
tereeellJa

MOllolllllo I leplJeno lalllellrano drvo

Proracun drvenih konstrukcija mora da bude tako sproveden da
,
sa sigurnoscu dolt.:'lie da konstrukcija u celini ili njen elemenat posebno
Sperplo/:a moze sa dovoljno sigurnostl da primi i najnepovoljnije opterccenje,
1----'-....
Stalno 0,60 0.00 0,50
Tom prilikom, osnova proracuna moze da bude teoretska, na bazi
istina teorije konstrukcija i otpornostl materijala, ili u posebnim slu­
Dugolrajllo
0,70 O.TIl 0.55

------- cajevima, na osnovu eksperimentalnih, odnosno modelskih ispitivrulja.

SrednjClrajllo
0,80 0.80 0.65
Ako su stvarni naponi i deformacije pod uticajem najnepovoUnijeg
--- opterecenja manji od c.\.)puStenih smatra se da element konstrukcye
Kratkotrajllo
0.90 0.90 0.70

ima dovo'(jnu stabilnost. Dopusteni naponi i deformacije definisani

Trellutno
1.10 1.10 0.90 su vaZecim standardima za drvene konstrukclje.
Ploce od lverlce prEN 312-6' 1-7 OSB prema prEN 300. klasa :3 I 4
Rezimirano, smatra se da jedna drvena konstrukciJa kao
Stalno
0,40 0,30
celina iIi sastavni element celine - neupotrebljiva za namenjenll
svrhll, kada nastupi:
DugotraJllo
0,50 0,40

gubitak staticke ravnoteie konstrukcijske celine Hi njenog

SredllJelraJllo
0,70 0,55

elementa.- posmatrani kao kruta tela (prevrtrulje);

Kratkotrajllo
0,90 0.70

10m kriticnog preseka .konstrllkciJe zbog prelwracenja cvr­

Trenutno
1,10 0.90 stoce ugradenog materijala ili prekoracenja deformacija;
Ploce ad Iverl.e prEN 312-4' 1-5 aSB prema prEN 300. klnsa 2' ploce gubitak stabilnosti zbog izvijanJa pojedinih elemenata IWll­
Vlaknattce prema
strukcije; i
prEN 622-5 (tvrdl

nekontrolisanog pomeranja konstrllkciJe kao celine 1U kog

Slulno
0,30 0.20
njenog elementa.
DugotraJno
0,45 0,30
Isto tako jedna drvena konstrukciJa je neupotrebljiva a samim
SredllJetrajllo
0,65 0,45

tim niJe ni svrsishodna ako su:

------

Krulkotr'\lno
0,85 0.60

preveJike deformacye i iste se nepovoljno odrazavaju na

efikasnu eksploataclJu konstrukcije. nJen izgled ili izgled
Trellutno
1.10 0.80 pojedinih elemenata;
Ploce vlaknatlce proma prEN 622-3 (sfednje tvrdl) preterane vibracije koje se odrazavaju na neudobnost eI<­
. Siaino 0.20
sploatacije iIi nepovoljno uticu na elemente konstrllkcije iIi
opremu koja se nalazi II (Hi na) konstrukciji;
Dugotrajno
0.40

lokalna ostecenja. ukljllCujuci tu i pllkotine koje smanjuju

SredllJetraJllo
0.60

------- trajnost. efikasnost i oblikovne vrednostl konstrukcije kao

KratkotraJno
0.80
celine i pOjedinih njenih elemenata;
Trenutno
1.10 lokalna izbocavanja bez lorna (tankih ploca); i
• lie korlstl se u eksplontaclolloJ klnsl 2 preterana utiskivanja kod naprezanja materijala upravno
na vlakna (gnjecenje drveta) bez obzira na koriscenu CvrstOCll.
Prilikom proracllna elemenata drvenlh konstrllkcija uvek treba
Evrokod 5 dalje abraduje granicna stanja. upotrebljivostl, gra­
razlikovatl vrstu merodavllog opterecenja - kratkotrajno iii du-
nicna stanja nosivostl, veze i izvodenje sa kontrolom.

Milan GOJkovic. Dragoslav Stojlc Milall GOjkovlc, Dragoslav Sfojlc

"
156 Drvene konstrukclJe Prorncun noslvosti, stnbllllosti 1 IlpotreblJlvosti drvenlh konstmkcljn 157

gotrajno ili pak posebno (narocito) - prema sadasnjim vazecim

propisima za opterecenje. To znaei da proraeun stabilnosti mora
o Treca grupa - Narocita opterecenja
• potres!.
biti zasnovan na relevantnoJ i adekvatnoJ analizi, odnosno naueno
priznatom postupku. Medutim dopusta se i drugaciji naNn dokaza • razmicanje (i primicanJe) oslonaca,
ali isti mora btti bezprekoran u naucnom i struenom pogledu i • prltisak leda,
dokazan - potvrden odgovarajucim opitima. • pozarno opterecenje u trajanju od 30 min.
Prilikom proraeuna uticaja od sopstvene teZine (g=zapremina
2.6.2. Opterecenja x zapreminslm masa). racunati sa sledecim zapreminskim masama:
Dokaz napona i deformacija sprovodi se za moguce kombi­ Tabela 2.7. Racunska zapreminska masa pri normalnoj vlai­
nacije opterecenja. Merodavna je ona kombinacija kOja daje najvece nosH u kg/m 3
uticaje. Jedna komblnacija sastoj! se od vise opterecenja, uticaja,
koji mogu da deluju istovremeno. Ovl komponentalni uticaji su:
- uticaji od stalnog opterecenja,
- utlcaj! od korisnog opterecenJa u trajanju do tr! meseca.
Cetlnnrl 500 600
uticaj! od korlsnog opterecenja u trajanju preko trI meseca. ----
Tvrdl lI!!carl 700 soo
uticaj! koj! potieu od klimatskih prilika i dele se na:
• uticaje kojt potieu od vetra. Meki lis earl 500 600

• uticaje od snega u trajanju do tr! meseca. i Racunska zapremlnska masa za sveie oboreno drvo cetlnara
• uticaje od snega u trajanju preko trt meseca; mekih liScara = 900 kglm3 , a za tvrde liScare = 1000 kglm3 •
utIcaji koji potieu od temperaturnih promena (ako je to od

znacaja). !
2.6.3. Dopusteni naponi
uticaje od seizmickih sila.
Dopusteni baponi koj! se koriste prilikom dlmenzionisanJa od­
Sva moguca opterecenja dele se na trt grupe'! to: nosno kono-ole .riapona u drvenim konstrukcijama ...: razUkuju se:
o Prva grupa - Osnovna opterecenja: - prema botanickoj vrsti drveta, - vrsti naprezanJa, i
• Vertikalna opterecenja: - kvalltetnoj klasi, - % vlaZnosti grade.
stalno opterecenje Osnovnl dopusteni napont su dopusteni napont za osnovno
- poitretno opterecenje (ukljucujuci tu i sneg) opterecenje - za grupu 1, prema navedenoj podeli opterecenja i
vlaZnosti w=18% za monolitno drvo, i w=15% za lepljeno lameli­
• Horizontalna opterecenja ranD drvo. 1 dati su u narednoj tabeU (u daljem tekstu osnovni
- opterecenja od vetra (kada deluje kao samost.c'1lno dopuSteni naponi). Za slucaj zajednlckog delovanja osnovnog, do­
opterecenje), punskog i naroeitog opterecenja (opterecenja grope 1. grupe 2 1 grupe
3) - dopusta se povecanj e osnovnih. dopustenih napona za 50%. Kod
o Druga grupa - Dopunska opterecenja zajedniekog delovanJa osnovnog (grupa 1) i dopunskog opterecenja
• vetar (koji ne deluje kao samostalno opterecenje). (grupe 2) osnovne dopustene napone treba povecati za 15%.
• opterecenje skela i oplata (za beton).
Posebna napomena: Za dlmenzlonisanje 1 dokaz stabllnosti kao 1
• opterecenja privremenih konstrukcija za odredivanje potrebnog broja spojnih sredstava merodavan je onaj slucaj
• trenje na leZistima. opterecenja koji daje najvece popreene preseke. odnosno najveci broj
• sila koeenja (od motornih vozila), spojnih sredstava. .
• temperaturne promene.
U zavisnisti od procenta vlaZnosti dtveta, od kvaliteta odrza­
.. skupljanje I bubrenje. i
vanja, odnosno stepena zastite, duzine trajanja opterecenja, inten­
• druga moguca horizontalna opterecenja kOja nisu obu­ ziteta odrzavanja i kvaltteta i vrste grade - osnovne dopustene
hvacena prvom grupom. napone o-eba reducirati u svemu prema odredbama vaZecih Stan-
Milan Gojkovlc, Dragoslav StoJle Milan GoJkovl~. Dragoslav Stojlc
 .~~

158 Drveue konstrukclje ProraClIll lloslvostl, stabllllostl I upotreblilvostl drvellih kO!lstruk~lla 159

darda za drvene konstrukcije - JUS U.C9.200/300. 2.6.3.1. Plocasti proizvodi na bad drveta
Tabela 2.8. Osnollni dopusteni naponi za 1Ilainost drlleta od U proizvodnji savremenih drvenih konstrukcija koriste se
18(15)% /N/cm 2J za konstrukcije od .punog - masillnog drlleta plocastl proizvodi izradeni od drveta, odnosno:
i lepljenog lameliranog drlleta. - furnirske ploce ("sperploce"),
-.:,.'.,

""';:;.:.,:.:.:.
Jamelirane gradevinske ploce,
ploce vlaknatice,
ploce Iverlce.
u svemu prema
JUS U.DO.OOl
}
Furnirske ploce ili "sperploce" kako se jos u praksi cuje,
su ploce izradene od neparnog broja listova furnira koji su me­
dusobno slep1eni tako do. se vlakna susednih furnira u konstrukciji
ploce naizmenicno ukrstaju. Izraduju se u dimenzijanla: debljille
Savljanje 6, 8, 10, 12, 15, 18, 20, 22 i 25 mm; sirine - 1220, 1500, 1700
i 1800 mm; i duzine - 2000, 2100, 2200, 2500, 2800 i 3100 mm.
Zatezanje 100.0. 1050. 850. 180.0.1 1 0.80. Ploce 1Iiaknatice (iIi lesonit ploce) su ploce izradene od drvenih
vlakana prema razIlCitlm telmoloskim postupcima. Koriste se u zat­
Pritlsak 100.0. 110.0. 850. 150.0. 1200. vorenim prostorima sa niskim % vlage. Izraduju se u debljinama
- 2.5; 3,3; 4 mm i dalJe rastuci po 1 mm sve do debljine od 50 mm.
Pritlsak
upravno na
30.0 30.0 20.0. 20.0.
-- 490. I 430. Racunska zapreminska masa ploca vlalmatica je 2: 800 kg/m s .
vlakl1a 40.0" 40.0.' 250.* 250.* Ploce illerice su one ploce koje su izradene od iverja drveta
-. po posebnom tehnoloskom postupku. Proizvode se u debljinama
Smlcanje 1'20. i 120.
90. I 90. i 15~ od 3 mm idalje rastuci navise po 1 mm.
Smicanje
ad T sila I Tmlld I 90. 120. 120. 112D~~D 110 Tabela 2.10. Furnirske ploce osnollni dopusteni naponi u N/cm2
Presecanje
vlakna 't.ld I 350. 350. I 30.0. I 250. I 40.0.

G [kN/cm2] Zaprem.insk" masa za vlai.nost 12% = 500. kg'm3

l.:i~ai!~~r~;i~:l:~
SaviJanje upravno na
ravan ploce (JUld 130.01) 5002 ) 1 14951] 575 2 )

Savijanje u ravnl ploce O'lnd 9DO I ! 600.2 ) 10351) 690. 2 )

hlb",2
Tvrdo drvo h!b=2 Prltlsak u ravni ploce I (Jed SOO1) 40.0"'1 I 920.1) 460. 2 )
Leplj. lamellr. drvo 110.01 30 blb>4 Zatezanje u ravlli ploce (Jtd SQDl) 40.0 2 ) 920. 1 ) 460. 21
0) Kad upatrebe avlh vrednastl patrebna ra'::unatl Set veclm utlsklvanjem kaje
treba uzetl u abzlr - u zav/snastl ad Kad veza Prltlsak upravno lla
ravan ploce GCJ.d 30.0. 345
sa razll'::/tlm Spajnlm sredstu/ma ne smejl! se /cor/stltl
ave vrednastt. Dapustenl napan prttfsket leasa na pravac
lJ!akna (G.«x) sracunalJaju se po abrascu: Smicanje Td 90.3 ) IS041 20.7 41
G~~.. = Gelid - (O'cl/d - O'cJ.d)slna

MIlan GojkoViC. Dragoslav StoJIC Milan

 .. -~

160 Drvene kOllstrukclj e Proracun noslvostl, stabllnostl ! upotreb11lvostl drvenlll kOllstrukc!la ]61

Napomene: 2.6.3.2. Delovi od metala

1) Vlakna pokrovnog furnira II sa rasponom ploce, Elementi od ceUka u drvenim konstrukcijama (vid! standard
2) Vlakna pokrovnog furnira 1. na rasp OIl ploce, _ JUS. C.BO.500) dimenzionlsu se u svemu prema pravilirna i
nacelirna rnetalnih konstrukcija. Pri tome i takvorn proracunu vrede
3) Opterecenje deluje 1. na ravan PIOCe,} vlalma pokrovnog u svernu osnovni dopusteni naponi kao i za rnetalne konstrukcije
' . furnira II sa ras- ali umanjeni za 10% (detaljnije vidi poglavlje 3. Spojna sredstva).
4) Opterecenje delUJe 11 ravni ploce. ponom ploce
Za rnetalne delove ciji kvalitet ne odgovara vaZecirn stan­
dardirna za ceHk. dopusteni naponi na savijanje i zatezanje za
opterecenja iz grupe 1 + grupa 2 i opterecenja grupa 1 + grupa
Tabefa 2.11. Moduli elasticnostii moduli smicanja u ravni 2 + grupa 3 - uzirnaju se 11000 N/crn 2 • Kod celicnih elemenata
ploce sa navojnicorn, za sve grupe opterecenja. a ciji kvalitet ne odgovara
standardirna za celik dopusta se proracun nosivosti prerna neto 2
preseku sa max. dopustenim naponorn na zatezanje od 10000 N/crn .
Dopusteni pritisak po omotacu rupe, izrnedu zavrtnja i lima. ako
je debljina lima::;; 5 mrn, je 16000 N/cm 2 • Svi elementi od cel1ka
u drvenim konstrul(cijama moraju biU na adekvatan nacin zasUceni
od korozije. Sva spojna sredstva 1 metalni delovi cije dirnenziJe to
dopustaju moraju biti pocinkovani.
Dopusteni naponi za elernente od cellk.a u drvenim konstruk­
cijama dati su u tabeli 2.13. Velicine dopustenih napona dobijene su
iz tablice napona za celicne konstrukcije rnnozenjern fstih sa 0,90.
Ploce ad iverja 200 200 40 Date vrednosti vaie za valjane profile. limove i cevi bez sava. U
Place vlaknatice WO 200 ~
drvenim konstrukcijama rnoguca je u posebnim slueajevima i primena
livenog gvozda (za specijalne oslonce. papuce i slim~). Za Uyeno
Tabefa 2.12. Osnovni i dopusteni naponi za ploce vfaknatice gvozde korfste se dopusteni naponi - u svemu isti kako to dato
i ploce iverice - prema JUS U.DO.OOl u celicnim konstrukcijama (na primer, za elemente na
savijanje. u zategnutoj zoni. vaze dopusteni naponi na zatezanje a u
· · · •.·.• yrs~~)i~p~fi~i\·········· pritisnutoj zoni - dopusteni naponi na pritisak za Uyeno gvozde).

Smicanje (Jmd 300 BOO

Tabela 2.13. naponi za elemente od celika
Zatezanje u ravnl place (Jtd 200 400

Prltlsak u ravni ploce (Jed 200 400

-
Prltisak 1. na ravan place O'cl.d
50 300
SmlcanJe u ravnl place 't lld 50 30

Smlcanje 1. na ravan ploCe 't l.d 60 150

16000 24000 9350 14100
Za slucaj zajednickog delovanja osnovnog. dopunskog i naroci­
'. tog opterecenja - grupe 1, grupe 2 i grupe 3 dopusta se korekcija 16600
18000 27000 10400
osnovnih dopustenih napona. Potrebne detalje videti u JUS U.DO.
001 i JUS U.C9.200.

Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojl6 Milan GOjkov!6, Dragoslav Stojl6

"

 ~ "".""If"":'!!':

162
Drvelle konstrukclJ!. ProraCllll lloslvostl, stabllnostl I t1potreblll,,()sU drven!h kOllstrukclla IG3

2.6.4. Koeficijenti sigurnosti Praksa i konstrul(cijski razlozi i, posebno, u slucajevima kada

Proracun drvenih konstrukcija zasniva se na dopustenim na­ su deformacije merodavne za dimenzionisanje (tecenje drveta, pri­
ponima. Dopusteni naponi zavise od velieine koeficyenta sigur­ tisak .1 na vlakna) - dopuStaju primenu nejednakih koeficijcnata
nosti (n). Koeficijent sigurnosti obuhvata: moguce gresl~e drveta, sigurnostL
eventualne greske u radu kOllstrukcije, razUke u vrsti drveta, i Razvojem drvenih konstrukcija i sve boljim poznav<mjem ugra­
slieno. Velicina dopustenog napona (O"d) odreduje se iz odnosa cvr­ denog materijala, odnosno potpunijim sagledavanjem naprezanja ma­
stoce drveta pri siomu (0"1)' koJa se odreduje laboratorijskim pos­ terijala pri siomu (i u konstrukciji) - elementi drvenih konstrukcija
tupkom ispitivanjem standardnih uzoraka, i koeficijenta sigurnosti mogu se racunatl i u odnosu na granicna stanja. U takvom pro­
(n), odnosno preko relacije racunu treba razlikovati:
al granicno stanje izddljivosti materijala, odnosno granicu slo­
ad ma i tecenja, i
n
granicno stanje deformacija.
Velicina koeficijenta sigurnosti varira u granicama od 2 do
4. Ko.eficijenU sigurnosti nemaJu konstantnu vrednost i zavisni su 2.6.5. Dimenzionisanje
od vrste naprezanja, optereeenja 1 velicine cvrstoee pri slomu. Taka, Pojedini konstrukciJsld elementi, zavisno od statickog sistema
srednje vrednosti koeficijenata sigurnosti predlozene od svajcarskog i vrate, odnosno Intenziteta optereeenja, mogu da budu optereeeni
instituta EMPA (bazirani na dugogodisnjem iskustvu i mnogobro­ razUcitim statickim uticajima.
jn1m 1spitivanjima), dati u odnosu na srednju cvrstoee (dobijene
opitima), dobijene su za najnepovoljnije uslove. Prilikom proracuna ovakvih elemenata mogu da nastanu dva
slucaja:
Koeflcijenti sigurnostl Instituta EMPA (Svajcarska)
• ispitivanje preseka - znaci, poznati su staticli::i uticaji
a) za konstrukcije u zatvorenim prostorima 1 dirnenzije preseka pa treba odrediti stvarne napone 0
zatezanje 2,6/3,3 (minimalni/srednji) I ugibe f i uporediti ih sa dopusteninl dol'O" i
pritisak 2,6/3,3 • dimenzionisanje preseka - u primerima l<ada su poz­
savijanje nati staticki uticaji i kvalitet materijala (ad i EJ pa treba
3,0/3,75 odredlti presek.
prit. na vlak. 1,6/2,0
U pravilu, ako au stvarni naponi i deformacije pri zadatom
smicanJe 3,0/3,75 optereeenju (najnepavoljnijem) manji od dopustenih smatra se da
tecenje 1,6/2,0 je element konstrukcije (i konstrukcija kao celina) dovoljno stab1­
lan, odnosno siguran. .
izvijanje 3,3
Kako ae dirnenzionisanje, odnosllo kontrola napona u vee za­
datom preseku vrsi prema dopustenim naponima' l , to se potreban
b) za konstrukcije na otvorenim prostorima koeficijent sigurnosti vee sadrzi u intenzitetu dopustenog napona,
odnosno deformacija. .
zatezanje 4,0/3,2 (minimalni/srednji)
Velicine dopustenih napona i deformacija definisane su vaze­
pritlsak 4,0/3,2
savijanje 4,75/3,8 .) Kontrola stabflnostl I dlmenzlonlsanje preseka prema doustenlm naponlma lea/co
je u icontelcs/u da!Jih fzlaganja II ovom tekstu dato, zasnovano ja na vaieclm
prit. na vlak. 2,5/2,2 proplslma, odnosno Standardlrna za projektovanje I IzvodenJe drvenlh Iconstrukc[ja
u nas. Medutlm preporulce 'Eurocode 5' I ISO-standarda traze kontrotu napona
smicanje 4,5/3,6 u korespodenclJl sa granlcntm slal/jlma (najnoulJe DIN norme su uec usag/asene
sa oulm preporukama). Sio znacl, da uskoro I 1I nas predslojl osaurernenjfveq}e
tecenje 2,4/1,9 uaieclh Proplsa I Standurda a samlm tim t /corekclja napred Izlozenth metoda
proracuna elemenata druenlh kOTlStrukclju. Neosporno, da modernlzaclja Standarda
!zvijanje 3,2 za projektovanje f IZvodenje drvenlh konstrukclja trf"ba I mora da obuhvatl ade­
levatflu prlmenu savremenlh racunsklh metoda.

Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJ!c Milan GOJkov!c, Pragoslav StOJIC

 !,roractln noslvostL stabilnostl I ltpotreblj!vostl drvelllh kOllstrukclJa 165
1G4 Drvene konstrukc~

elm Standardima za proJektovanje i izvodenJe drvenlh konstrukcija. raspodeljen po preseku,

Prilil{Qm proraeuna napona i deformacija kao 1 prilikom proracuna Na· osnovu definicije sile i uslova ravnoteie posmatranog ele­
spojnih sredstava, kal{Q je vee reeeno, merodavan je onaj sIueaj menta (S1. 2.22) vaii:
optereeenja koji zahteva najvece preseke i maksimalan broj spojllih
sredstava. Bez obzira na ve!icinu napona i deformaeija minimalni
preseci stapova mor~u da budu:
2
40 cm s tim da je rrianja strana preseka :2! 4 em (ovo ne
I'"

jo(
i! ::c
.---3Jiao--.~
By
'/'z
vazl za krovne letvel. 1
'--_~ 6(1/ ~ C0t7st
- kod slozenih preseka') i kod krovnlh konstrukcija mlnl­
malna povrsina preseka treba da je 18 cm 2 s tim da je
manja strana preseka ;:: 2,4 em ISli~a:.2~~~1
Kao sto je vee pomel;uto noseCi element! u drvenim kon­ z:=:JadA.
strul{eijama dimenzionisu se i konstrulsu i s obzlrom na defor­ A til
maeije. Dopustene deformaeije, uglavnom definisane vazeeim stand­
ardima, moraju da omoguee besprekornu upotrebu i ekspoloataciju Rezultanata untrasnjih sila Z deluje u tezistu preseka dija­
gradevine od drveta (ili pojedinog njenog dela) - u svako vreme i grama naprezanja. .
za svako optereeenJe. Ako se proracun deformacija sprovodl prema Kad se govori 0 monolitnim-prostim stapovuna u drvenim
statickoj shemi nedeformisane kOllstrukcije. raspodela i intenzitet l<onstrukcijama. pri aksijalnom naprezanju, treba voditi raeuna 0
napona ne smeju se menjati utie~em deformacija. Ako to niJe lokalnim "oslabljenjima" stapova l{oja nastaju kao posledica ugra­
slucaj naponska analiza i proracun deformacija vrsi se za defor­ divanja spojnih sredstava (rupe za zavrtnje i sl.l iIi zaseka. Al{Q
misani oblik konstrukcije. odnosno pojedinaenog njellog dela. je oslabljen presek simetriean u odnosu na osu S1:<1.pa 51. 2.23.
Po pravilu. proracun deformacija tad! se sa bruto presecima presek moze da se racuna na aksijalno zatezanje all sa neto­
(manja lol{alna slabljenja od eksera. zavrtnjeva i slieno - ne uzl­ oslabljenom povrSinonl preseka. Ako je stap .promenljive visine
maju se u racun). U slucajevima kada slabljenjapreseka uUeu na onda u ral::un treba uvestl najmanju povrsillu poprecnog preseka
deformaeije. proracun deformaeija se sprovodi sa oslabljenlm. sa stapa. Centrieno optereceni stapovi sa nesimetricnim rasporedom
neto presecima. U zavisnosti od rasporeda. karaktera ! intenziteta oslabljenja u odnosu na oau stapa, u pojedinim presecima, ne
statlckih utieaja razlikuju se vise naCina naprezanja materijala od­ ispunjavaju uslove lwji su propisani za al{5ijalno zatezanje i naj­
nosno konstrukeijskih elemenata. cesce se ractmajtl l<ao e1{scentricno zategnuti stapovi.
Integracijom izraza za atl!=const. dobija se da je normalni
2.6.6. Dimenzionisanje stapova monolitnog preseka napon zatezanja
2.6.6.1. Aksijalno zatezanje Z
Aksijalno zatezanje je linearno stanje napona izazvano de­
at II A neto povrsina preseka
o
lovanjem aksijalne sile zatezanja (eentriene), pri cemu se napaClna
l1nija sile, u posmatranom preseku. poklapa sa osom stapa. Idealno PMSC'Ka'-IX
pray (geometrijski perfektanl stap u kome se u svakom preseku

~!-----.~~-.-.j~
napadna Unija sUe poklapa sa osom stapa, naziva se aksijalno ~LlAt
zategnutl Map. Ako je pravac sile paralelan ·sa pravcem vlakana -'~';"J'
drveta, napon u preseku naziva se normalni napon zatezanja para­
lelno vlaknima. Na s1. 2.22 prikazan je aksijalno zategnuti pravi
stap, eija je osa, odnosno napadna linija sile. paralelna sa pravcem
--,f_n . ? Ie( '>.) J zf .6A,
.4o=~-.dA
vlakana. U proizvoljnom preseku stanje napona je homogeno. od­ LlA.eAA1
nosno normalni napon zatezanja paralelno vlaknima je ravnomerno
• Kada je presek Stapa sastavljen Iz vf§e preseka (medusobno spojenihJ onda
se talco I preseci nazlva}u sloieni preseci stapooa.

Mllnn Gojkovle.· Drngoslav Stojle

Milan GoJkovlc, Dragoslav Stojle
,.
,

166 Drvene kOl1struk~cl.l!

Normalni napon zatezanja. definisan datim izrazom. realan je povrsina preseka:

kod drveta bez gresaka ttv. cistog drveta. Kod stapova od drveta,
A Z
koji se koriste u gradevinskoj praksi, problem definisanja napona o
nije sasvim jednostavan Jer se radi 0 materiJalu sa strukturalnim O'tlld
greskama (imperfekciji). Najcesce su to lokalne strukturalne gres­ - nosivost stapa:
ke: usukanost vlakana. kvrge. prsline ltd. U ovakvim slucajevima
cesto se javlja koncentraciJa n~pona, odnosno raspodela napona u Z == Ao . O'tlld •
preseku nije konstantna. Na primeru zategnutog stapa sa kvrgom
u osi stapa s1. 2.24, ilustrovana je raspodela napona (nosivostl) i Izduzenje al{sijalno zategnutog stapa, za elasticnu oblast de­
krutost takvog stapa. formacija, je:
Z . l

nl == "' • E

gde je:
Ao - neto povrsina poprecnog preseka
0: Ak - bruto povrsina poprecnog preseka
til
/
""-----­ I duzlna stapa
Ell modul elsticnosti paralelno vlaknima

E~~ tr
Prilikom dimenzionisanja stapova na
-'~i t
b-
2C zatezanje treba razlikovati neto presek

~~j
(~) od bruto preseka (1\:). Razlika izmedu

bruto i neto preseka jasna je na s1. 2.25.

4r~
Kod upotrebe patentiranih - prste­
nastih mozdanika od bruto preseka od­
i::1
bija se ukupna projekcija mozdanika i
odgovarajuceg zavrtnja.
Ako u preseku posto]i nesimetricno
U statickim proracunima uticaj oslabljenja preseka izazvanog slabljenje, kao na s1. 2.26.a. moze se
fizioloskim razvojem drveta ill fizickim· i mehanickim ostecenjima
uveden je preko koeficijenata sigurnosti pri definisanju dopustenih
t 6
Ar- bli
+ racunati sa ravnomernom raspodelom na­
pona po celom oslabljenom preseku jer
napona zatezanja: paralelno vlaknima. U procesu deformacije-izdu­ aoeimxl je rasporedom spojnih sredstava spreeeno
zenja stapa, angaZuje se cltav stap tako da lokalne greske i lok.alna A4 ""zac+(6-zc)d savijanje pojedinih elemenata preseka.
smanjenja preseka bitno ne uticu na veUCinu izduzenja. Pri di­ M?lD ,q:;>11t'5. PIe€$l:?~ Usled krivolinijskog toka sUe N/2 javlja
menzionisanju preseka uvek je merodavan uslov iskoriscenja do­ -1, ., AX-AA se sila D koju preuzimaju zavrtnji. U
pustenog napona, a uslov ogranicenja deformacija se ne postavlja. celin! posmatrano. veza je centrieno op­
Prema vaZecoj regulatlVi aksijalno pritisnute stapove treba kon­ terecena pa se naponi Ow mogu racunati
trolisati prema izrazima: kao za centricno zategnute stapove (jako
je boeno drvo nesimetricno oslabljeno).
- normalni napon:
Ispitivanjima je kostatovano da se slabljenje preseka u pravcu
Z· sile rasprostire na duzini jednakoj petostrukom slabljenju, kal\:o
O'ta A ~ O'tud je to pokazano na s1. 2.26.b.
o

Milan GOJkovlc. Dragoslav StoJlC Milan GoJkov!6. Dragoslav Stojlc

"

168 Drvene kOl1atr.ukclle ProraCUll noslvostl. stabllllostl 1 upotrcbljJvosti drvcnlh konstrukcija 169

Ovo znaci da je S Napomena: Prerna neklm autorlma (I pre­

presek oslabljen ako se cr III =-s;cr
A til rna DIN 4074) ako au dva slablJellja na
~ nalazl na rastojanju s; 5d
odnosno s; 5t ad stvar­
o
rastoJanju S; 15 em 11 racun za neto presek
treba uzetl oba siabijenja.
nog slabljenja (to je
tzv "raeunsko slabljenje"
preseka.)
! Ie,
Drugim recima,
avo znaci da - ako su c,<c
D= SIU~ KO.:>'O' Aeevz/- _~
M!Y a;;rVlf'raN.7 ~-*D--~ spojna sredstva razme­
r stena u vise red ova,
I
I kao na 81. 2.26.c pre­
sek je oslabljen stvamim
slabljenjem od rupe za
spojno sredstvo ali i
"racunskim slabljenj­
I em" od uticaja suse­ AK~bl1

~~~it
j~[IJ
dnog slabljenja. AA = 2k+(~-2C)d
To znaci - ako su A,,-4K -AA

slabljenja u dva blis­
_ :;;.'III1. ' "\;\
__5. .., 5& ka preseka na rasto­
janju e s; 3d, kao na
(C) a: 6 131. 2.26.d, onda se as­
labljenl presek - "neto'
presek" racuna sa
ukupnim slabljenjem,
kao da je presek os­
labljen sa tri rupe.
Na primeru sa
s1. 2.27., principijel­
JE'aCVNSKO 5LaB~N@
V p;eeSI!f?/t:.v G - G
no je prlkazan prora­
CUll napona u zateg­
'e nutom stapu (vertika­
Ii). Koanici se vezuju
za vertikalu vezom na
dvojnl zasek (pri tome
Je c>c 1 ). Pod pretpo­
stavkom da je rasto­
janje zavrtnja (prec­
.dv'lS,f;'/A'l'Iem ntka d) s; 3c, gde je c
p,ee5e'K, .
- dubina zasecanja
(c s; b/6), neto presek
(Ao) koji ulazi u racun
je srafirani deo pre­
seka (vidi s1. 2.27.) pa
Je .napon zatezanja
-i--!OJ ¥t±t
~g" ~D ;;. %Id
2.6.6.2. Savijanje
SaVijanje je stanje napona u poprecnom preseku nosaca op­
terecenim poprecnim opterecenjem (upravno na osu stapa), odnosno
momentima savijanja. Kod pravlh stapova naponi savtjanja su pa­
ralelni vlaknima. Ako opterecenje deluje u ravni nosaca moment
savijanja u preseku i transverzalna sila je u jednoj odglavnih
ravni inercije) onda je to pravo savijanje. Ako opterecenje deluje
u ravni kOja se ne. poklapa sa jednom od glavnih ravni inercije,
onda je to koso savijanje.
Pri dimenzionisanju drvenih nosaca opterecenih na savijanje
potrebno je razlikovati sledece slucajeve:
• Stap opterecen' u svojoj ravni, idealno pray stap, sa
sprecenim pomeranjima van ravni sistema (bocnim pome­
ranjima). Stap moze da se deformise sarno u svojoj
ravni s1. 2.28a.
• idealno pray stap opterecen u svojoj ravni, sa delimicno
sprecenim pomeranjima van ravni sistema. Stap moze
delimicno da se deformise u bocnoj ravni, ali je duz

Milan GojkoviC. Dragoslav Stojlc Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc

 170 Drvene konstrukclje Proracun noslvostl. stabllnostiLEflotrebljlvosti drvenlh konstrukclja 171

raspona u pojedinim taclmma bocno prlddan (oslonjen)
s1. 2.2Bb.
• idealno pray stap, opterecen u svojoj ravni. sa slo,bod­
nlm pomeranjlma van ravn! sistema s1. 2.28c.
• krivi stap opterecen u svojoj ravni sa razlicitim us­
lovima pomeranja van ravni sistema", s1. 2.29.
<:(-0:
modula elasticnosti (modula smicanja), Rupe za zavrtnje i zaseci
u nosacu l~ao ! gresl{e u strul,turi drveta - posebno one kOje se
odnose na prekid kontinuunm evorovi, pukotine i s1.. bitno utlcu
na distribuciju sila (naponaJ. a talI:ode i na pomeranja savijenog
nosaca. Na prlmeru grede opterecene sav!janjem koncentrisanim
sllama. u svemu prema skici s1. 2.30., data je distribucija napona
duz raspona nosaca 1 1 dlstribucija krutost! nosaca na savijanje.
Dlmenzionisanje ovakvog nosaea prema velieini stvarnog napo­

-l~~, (I na sprovod! se prema merodavnoj vrednosti napona. u preseku

,I t~
III
koj1 je loc!ran na mestu oslabljenJa. odnosno max momenta savi­
janja dok pomeranja angazuju citavi nosae (srafirana pOVl,sina).
2.6.6.2.1. PrauD sauijanJe
~
«-0:
Za savijeni idealno pray! Map (nepomerljiv u boenoj ravni)

'- (I, t . II prema klasicnoJ teoriji savijanja. uz vazenje Bernoulli-eve hipoteze

·
x
i Hooke-ovog zakona, potrebno je dokazat! (SI. 2.31):
~ti:.l<-~ ;s.. S ,BoCHI
ILl III

q)t --t,---l-"
lX-a:

,~-P, (11)
"j
mnmrrrr~
t r-;;o. ;r -

t ~§r-~«)
I
1-;;>

.;z'
~

Om
6;;,

Proracun napona odnosno po~eranja za idealno pray stap

kojl je pomerljiv same u svojoj ravni, moze se provesti preko
konvenc!onalnfu relacija linearne teorije savijanja Mapa. Sve spe­ • normalni napon u nqjnepovognijem preseku
cificnosti kOje prate drvo kao materijal i odstupanja od klasicne
M

teorlje saviJanja obuhvacene su kroz faktore redukcije i napona i cr m =~ s:crmd

W
y
pri eemu je distribuc!Ja napona po v!slni linearna (vidi sliku 2.32)
J..J..J-J-J-J..J-

~jL,-s
____ p-JE/dZ

• Krtvt stapovl deta!JrIo su datt u poglav!Ju 0
.j.
lep!Jentm lame!lrantm konstruJcc!1alTW.

Milan Gojkovle, Dragoslav StoJle Milan GOJkovle, Dragoslav Stojle

('
 172 Drvene kOllstrukclje
1
Proracun nosivosti. stabllnosti i upotrebljlvostl drvenlh \wllstrukclja 173

• smiCu6i napon u oslonackom preseku (na mestu mak­ '11 - bro] zavistan od statickog'sistema i zadatog opterecenja
simalne vrednosti transverzaine sile T) moze se racunati
prema obraseu Zuravskog:
• najveca vrednost ugiba:
T . S(ods)

• od momenta Je:
'tm

-y- :5:

Jy • b(%)
!
f v=J. M·M
I
y
EJ
Ydx=­
m

Kod nosaca male visine (h ~ 30 em) transverzalna sila se ra­ Z

y •
cuna u punom iznosu dok se kod lepljenih Iameliranih nosaca
(h>30 em) T sila redukuje. m - konstanta data Propisima

J
W =-L
0'111 O'm-lllax y ZJnRX
2.6.6.2.2. Dopusten! ugtb! ! nadviserya
Wy - za neto oslablJen presek Deformacija nosecih elemenata u drvenim konstrukeijama ogra­
nicene su vel1cinama kOje osiguravaju besprekornu ekspoloataeiju
• napon pritiska na mestu oslanJanja:
gradevine u bilo kOje vreme i za projektovano opterecenje.
P P U slucajevima pomeranja na ld;istlma konstrukcija ne sme
O"Cl = A ~ CJcld CJC.IJ A:5: CJ c "1d biti ostecena, 8tO znaci, da se pr1likom proracuna ove deformaeije
uzimaju u racun. Racun deformacija treba da omoguci - da se sa
od momenta i od transverzalne sile: dovoljno tacnosti mogu odrediti pomeranja elemenata konstrukdje
odnosno konstrukeije kao celine.
My 1, 2Mmax 1

Ako se proracun sprovodi prema statickoj shemi nedefor­

f=\I"~+ GA S;m

misane konstrukcije, raspodela napona u razliCitim elementima no­

y

sece konstrukcije ne sme bit! zbog deformacija promenjena. Ako

to nije slucaj proracun se mora sprovest! prema deformisanoj she­
m! konstrukciJe.
U slucaju malih lokalnih slabljenja (ekseri, zavrtnji, trnovi)

.1~d ~~

proracun deformacija se sprovodt sa bruto presecima, sa neoslab­

ljenim presecima. U slucaju kada slabljenje preseka ima uticaj na
deformacije - proracun treba sprovesti sa oslabljenim presecima
(neto presecima).
I ~ Kod nosaca slozenog preseka, 0 kojima ce kasnije biti vise

,­
reci, u proracun treba uvest! reducirani moment inerdje koji zavisi

1lllllmmJ~ od popustljivosti spojnih sredstava. U odnosu na vreme trajanja

opterecenja proracun deformacija moze se sprovesti:
a) za ukupno opterecenje ne vodeci racuna 0 vremenu tra­
janja, i
b) uzimajuci u obzir vreme trajanja opterecenja, odnosno
1- za kratkotrajna opterecenja (opterecenja u trajanju do
tri meseca), i
2- za dugotrajna opterecenja (opterecenja kOja permanen­
tno deluju, odnosno cije je trajanje duze od tri meseca).

Mila.n Gojkovl6. Dragoslav 5toJM Milan GojkoVl6, Dragoslav 5tojl6

('
I

I
174 Drvene konstrukclje ProraCUll 110$lvostl. $tabilnosti I npotrebljlvastl drvenlh kOllstrllkcJ.l!!. 175

htg2)' IdA _faktor

I U ovom drugom slucaju, pod b, ukupna deformac1ja dobija
se superponiranjem parcijalnih pomeranja - pod I. i 2. Proracun slo­
zenih deformac1ja sprovodi se prihvaeenim metodama proracuna.
k2 4J A takode zavistan od geometrije po­
precnog preseka i koji obuhvata nagnutost
ivica kod nosaca....stapova sa promenljivim
presekom, gde je:
Kod slozeniJih sistema velicine deformacija treba utvrditi modelskim

I: ispitlvanjima (modeli moraju da obuhvate sve moguce uticaje i

karakter drveta kao materijala).
)' - ugao izmedu pravca lepljenja
vlakana, i zakosenosti ivice
nosaca.
PrUikom odredivanja deformacija za slucaj a) i b)-I mero­
davne su velicine osnovnih modula elasticnosti i modula klizanja.
Za slucaj b)-2 za proracun ugiba od dugotrajnog optereeenja u
I. racun se uvodi efekat "tecenja" drveta preko reoloskog modula
elasticnosti (Eq» i reoloskog modula klizanja (G<p) - detaljnije videti
Ovde je potrebno podvuei. da izvedene ananlize ukazuju - da
je udeo ugiba od smicuelh napona u odnosu na ukupnu velicinu
ugiba vee! ukoUko je odnos E/G vee!. Isto tako, udeo ugiba usled
u pogIavlju 0 lepljenim lameliranim nosacima.
smlcanja ('tmll) veei je ukoliko je veel kol1cnik J/A (zavlsi od odnosa

I Proracun deformac1ja nosaca prostih i slozenih poprecnih pre­

seka mora da obuhvati sve moguee uticaje (presecne sile). kao i
popustljivost spojnih sredstava, kod nosaca slozenih preseka, uk­
Ijucujuei i elastomehanicke karakteristike drveta.
sirine preseka b prema visini nosaca H).
Prvi clan u navedenoj opstoj jednacini za ugib <) ~~ ds) daje
pomeranje (ugib) nosaca usled uticaJa momenta savijanja (M), od­

I
Izraz za velicinu ugiba, kako je poznato lz otpornosti materi­ nosno od normalnih napona na savijanje (am)' Za nosace pravou­
jala, dat je u obliku gaonog poprecnog preseka i uobicajene sheme optereeenja. koji se
najcesce srecu u praksi drvenih konstrukcija, ove velicine lako se
I sracunavaju preko poznatih obrazaca lz otpornosti materijala.

II'
"
f =: s I MM INN
E J ds +s E A ds
I
+ k1s GAds + kzs
IMM
G J ds Drugl clan u opstem izrazu za ugib (f) daje velicinu ugiba
usled uticaja normalne sile N. Za slucaJ zajednickog delovanja mo­
menta savijanja (M) i aksljalne prlt1skajuce sile (N), na primer ­
na jedan stap sistema proste grede, ukupna velicina uguba (maxf) je
U ovom izrazuje je:

I
M,N,T - moment, normalna i poprecna (transverzalna sila)

sila od zadatog - spoljnjeg optereeenja. rna'! =: f( M) + f( N) S f dop •

M,N,T - moment, normalna 1 poprecna (transveizalna sila)

I sila od jedinlcnog.(T) virtualnog opterecenja na mes­

tu 1 u smeru tra.zenog pomeranja,
E i G - moduli elasticnosti, odndsno kl1zanja (prema navede­
Udec deformacija od uticaja pritiskajuce sile N dobija se pre­
ko izraza
nom stavu) ,

I J - moment inercije,
A - povrSina poprecnog preseka stapa, f( N)
4e
n . N
N
krtt
.
1
1
N
Nkrlt .
I j)dA
I kl
A
J2
A
S2 - konstanta koja zavisl od geometrije po­
precnog preseka, gde je:
S - staticki ,moment poprecnog
Ovde je:

"" n2
EJ
T - velicina OJ)erove kriticne sile.
preseka U odnosu na tezisnu
I b
osu preseka, i
sirina preseka,
E
J(
- modul elasticnosti II vlaknima,

stvarni-racunskf moment inercije obuhvata pomer-

I (' Mllan Gojkovlc, Dragoslav StoJle MUan Gojkavlc, Dragoslav Stojle

 I'm Drveue koustrllkclJ e Proracun noslvostl, stabllnostl 1 upotrebljlvostL drvenlh konstrtJlc<illa 177

IJIYOSt, spojnih sredstava, kod nosaea - stapova slozenog Tabela 2.14. dopusteni ugib (racunski)
preHeim),
c· cltHcelltrlcitet normalne sile N u sredini raspona,
N - nonnalna (aksijalna) pritiskajuca sila.

Ovo uYecanje deformacija ne treba uzimati u obzlr kod eks­

ccntrlcno pritisnltih elemenata kod kojih je proracun stabiluosti
obuhvacen dokazom napona sa koeficijentom izvijanja ro.

350 175 250 125 - - 350 175

TreCi clan (k l
s
J ds) u opMoj jednacJni za ugib (f) odnosl 600 300 400 200 - - 600 300
- ---­
se na uticaj smicucih napona, odnosno na uticaj transverzalne sile.
Ovnj uticaj se svakako mora uzeti u racun posebno kad nosaea 300' 150' 200' 100'
---­ ----
- 300' 150'
vclii{ih raspona (od lepljenog lameliranog drveta. naprlmer), kao Vesaljke I poduplrala GOO 300 500 250 - - 600 300
i kod nosaca gde dominira uticaj transverzalne sile (nosaei malog -
raspona optereceni velikim opterecenjem). Konzole 1 prepustl nosa"a 150 100 150 100 150 100 150 100

Kao sto je pomenuto parc~jalni ugib (f("t» od ovog uticaja Stambenl, javnllsa glps. plaf. 600 350 500 250 - - 600 350
dobija se preko konstante kl koJa zavisi od geometrije poprecnQg
preseka. Za gredne nosace sa konstantnim pravougaonim popre­
I drugl objektl bez gips, plaf. 400 250 300 200 - 400 250

cnlm presekom (k l 1.20) i opterecene jedn:ako podeljenim optere­ l'oIJo,'lw"'" obJ.ktl, 'd'~
cenjem q velicina ovog ugiba dobija se preko izraza skladlsta, prlvr:objektl (do 2 god.J=-_
300 1~~1200 100

f(q 1,20· sqGA

12
(oznake u svemukao napred).
I mOllolltnl
Roznjace, rogovl ---­ ---­
- 300 150 200 100

resetkastl - 300 150 200 100

Za uobicajene sheme opterecenja velicine fIt) mogu se naei u (1) Za ukupno opterecenje bez obztra na vreme trajanja
odgovarajucim tabelama. Za gredne nosace sa konstantnim pb­ (2) Za kratkotrajna opterecenja u trajanju do trt meseca + za dugotrajna
prccnlm presekom,prostog iIi slozenog oblika. moze se takode kori­ opterecenja
stlt! gornJi izraza za ugib - f ltj . Za sve vrste simetricnog opterecenja 0) moraju se uzeti u obz!r i stapovi ispune ( pomer!jivost! spojnih
proste grede u racun se uvodi fiktivno-zamenjujuce jednakopo­ sredstava
delJeno opterecenJe, opterecenje q. koje se dobija iz uslova jed­
nakosti maxM u polovini raspona.
U prednjoj tabeli korisno opterecenje obuhvata pokretno op­
terecenje ukljucuJuCi tu sneg 1 vetar, ali bez uticaja udara i di­
narnickih faktora.
Cdvrti Clan jednacine za ugib (~IMlifl ds) odnosl se na veli­
, s OJ Kod proracuna ugiba za resetkaste nosaee treba razlikovati
emu ugiba od uticaja smicuClh napona usled savijanja nosaca sa priblizan proracun, gde se uzirnaju u racun sarno deformacije po­
prornenljivom visinom preseka, kod nosaca sa kosim - nagnutim jaseva, i tacan proracun - kod kojeg se uzimaju u obzir deformacije
ivicama, i kod nosaca gde gornJa odnosno dOllja ivica sa pravcern svih stapova i popustljivost svih veza (u datoj tabeli vrednosti
vlakana (u odnosu na ravan lepljenja, kod lepljenih lameliranih oznacene *). Kod resetkastih nosaca ciji su pojasevi slozenog pre­
nosaca) zahvata ugao y. seka, za priblizan proracun ugiba. ne uvodi se u raeun popustljivost
Za nosaee pravougaonog poprecnog preseka veliCina parame­ spojnih sredstava.
tra k 2 =3tg2 y (kada je y<10 0 velicJna ugiba od 'ovog uticaja moze Deformacije nosaca anuliraju se odgovarajucim nadvisenjima.
se zanemarlti). Nairne, tokorn gractenja nosac se izvodi tako da posle deformacije

Milan GoJkovlc, Dragos1av Stojlc Milan Gojkovlc, Dragoslav StoJlc

,-
 Proracun noslvost!. stabllnosti I upotrebljlvostl drvenlh lwnstrukclja 179

pod opterecenjem zauzme projektovani oblik. Nadvisenje resetkastih gde je My, Mz ~ momenti savljanja za ose z i y.
nosaca 1 nosaca sa puniro rebrom izvodi se u pravllu po paraboli
drugog reda. • Smicuci napon:
Kod lepljenih nosaca ekstremno nadvlsenje mora bltl jednako
ugibu od stalnog i mirnog pokretnog optrecenja. Kod ostalih ele­ 1: ~--+ 1:2 s; 1:
mil mllz IIlllY mild
menata ekstremno nadviSenje je jednako ugibu od stalnog + 1/2
ugiba od mirnog pokretnog opterecenja. gde je:
Kod upotrebe polusuvog iIi svezeg drveta a obzirom na nemi­
novno skupljanje treba predvideti nadvisenje velicine ;:: 11200. T S
1: == 1: __ ~---.l.
In lI.z Iz b In IIY Iy h
2.6.6.2.3. Koso sauljanje
Pod kosim savijanjem podrazumeva se slucaj stapa. kada ra­ T z ' Tv - transverzallle sile za ose z i y.
van savijanja ne pada u jednu od gIavnih ravni inercije poprecnog
preseka.
Za proizvoljno opterecenje 'k i qy koJe deluje u glavnim ravni­ • Ugib:
rna inercije xoz i xoy, sile u preseCima bice: momenti ~ i M.
transverzalne sile T z i Ty i odgovarajuca pomeranja fz i fy' (si. f == .,fj2-; ~ S; • odnosno
2.34). ' z y m

-r('l'z E M l

~
)2 + ( -.:L)2 S;
'J
~
f = I

~
pj ~
Eilly m

~Y ?y, II Z

~~
Zy e-v
Kod stapa opterecenog na koso savljanje, u tehnickoj praksi,
potrebno je kontrolisati:
• Normalnt napon savijanja - jednak je zbiru kompo­
nentalnih napona za ose' z i y odnosno:
Ako je idealno pray nosac opterecen jednakopodeljenim tere­
:tv tom q [kN/m] iIi koncentrisanim sllanla kOje Ide u ravni kOja ne
pada ni u jednu gIavnu ravan inercije, onda se opterecenje. sile u
presecima- MiT i pomeranja f mogu razloziti na odgovarajuce
komponente. u pravcima glavnih osa inercije s1. 2.35.
f

CJ xu =0" rnz +CJmy

~
\". I ~
gde je: "" '!If• ,/.. I. ;.y

M
0' 0' == ---..L
tnz W my W
z Y

Zbirna velicina napona Je -

Pri ovome vaZi:
M M qz= qcosa. Mz = Mcosa. T z = Tcosa. fcosa.
0'
m
=~
W
+ ---..L
W
S; 0'
md
z Y q y = qsina.
,y
M Msina. T y= Tsina. fsina.

Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojle Milan GoJkovlc. Dragoslav StoJlc

"
180 Drvelle kOllstruk"l~ Proracun lloslvostl. stabllllostJ J ul2.<.ltrebIJivostl drvenlh \tolls!rtlkJ!lja 181

Iz izraza za normalnl napon

Iz iskoriscenja jednog od trl navedena uslova moze se di­
menzionisati stap proizvoljnog poprecnog preseka. Merodavan uslov
M M
M coso: M sino: dimenzionisanja je onaj koji daje najvece dimenzije poprecnog preseka
0' -...!y+->'z y + 1 z stapa. Najcesce u praksi se iz uslova iskoriscenja dopuStenih nor­
1lI Iz 1y Iz y malnUl napona savijanja odreduju dimenzije preseka, a druga dva
moze se definisati jednacina neutralne Hnlje koso saVijenog stapa. uslova za usvojene dimenzije se lwntrolisu.
Na primeru grede pravougaonog preseka dimenzija b i h pri­
coso: sino: kazan je postupak dimenzionisanaja pri kosom saVijanju.
I Y + - I-z :: O.
Z Y 2

W :: W b • h.

Za pravougaonl presek dimenzija bib Uy =bh 3/12 i Iz =b 3 h1121 Y z 6

bice
Iz uslova iskoriscenJa normalnog napona sledi:
h
z :: ( b )2 ctgo: . y . M M
0' =_z +->'=0'
m W W md
Dimenzije pravougaonog preseka stapa mogu se odrediti iz " y
uslova iskoriscenosti ugiba:
1 W

- { M +->'M )=0'

W y W z. llld
f ..fF;f
z y
S fd m gde je 'l'z ='1fy • y z

_r - M 2 M 2 _ 1M2 M2 '!!:t
W = 6bh
2
b11 ' . ove vre d nos ti u gornJl
smenom .1"
lzraz
f :: -'J ("''I'zE
-
- "
1
) + -L)
('I'yE 1
= ~
E
. -'I ~
12
+--1.
12 m
z 6 h
II Z II Y II z y

2 dobija se
f :: '1'_M . " coil 0: + sin 0:
12 m h
Z M +-M
Y b z
Wy
~ _I h2
O'md
f E I . V coil 0: +2 5m2 0: m

II z b

Za poznati odnos stranica preseka c=hlb moze se odrediti

pot]",:: m EM " cos2 0: + 2
h2 sin"
2­
0:
M +cM
II b
W Y z

O'md
ili iz uslova iskoriscenja smlcucih napona
a dimenzije preseka iz otpornog momenta:
1: ::~'t2 +1:2 ~1:
mil mllz mllY mild
h2 b c 3 2
WY 6
=-6
't\llil ­
_" 3
(2' A)
T", 2
+
3
(2 . t)
T 2
:: 3
2A
Vr:?z + r2Y i odavde
Iz jednacine za nap on:

pot/'.. :: {T2--;-Ti. ~+ 6M z _
2't z y b h2 b 2 11 - O'md •
mlld

Milan Gojkovlc, Dragoslav StOjlc Milan GoJkovlc, Dragoslav StojlC

 182 Drvelle konstrnkclJe ProraCllll noslvosti, stabllllosti J llpotrebilivostl drvellih kOllstrukclln 183

odnosno resavanjem izraza N

O'Cl= A :::; O'cld kc
0' m d h2 b2 - 6 M y b - 6 M.z h 0
gde je:
a) za poznato h moze se odrediti nepoznato b • iIi
b) za poznato b moze se odrediti nepoznato h. 1\ {150 I (mm)

2.6.6.3. Pritisak upravno na vlakna 1 :::; k :::; 1,8.

c
Elastomehanicke karakteristike drveta (modul elasticnosti i Korelacija duzine nalegallja koeficijenta kc data je na s1.
cvrstoea) upravno na vlakna bUno se razl1kuju od odgovarajueih 2.36.
karakteristika paralelno vlaknima.
Pritisak upravno na vlakna nastaje u presecima kad napadna
sila (optereeenje) zaklapa pray ugao sa pravcem vlakana. Ovo na­ 2.6.6.4. Smicuci napon u blizini oslonea
prezanje najcesee se javlja na kontaktu stubova i rigli. kontaktu
Cvrstoca na smicanje drveta zavisi od uticaja napona upravnog
oslonacke leiisne ploce i nosaca s1. 2.36.
na vlakna a l ' U slucaju jednovremenog dejstva smictlcih sila i sila
fin 7,mm ,ph 7S0(DT
J. na vlakna (sto je cest slucaj u oslonackim presecima) cvrstoca
na smicanje se povecava do 40% cvrstoce bez prisusutva sila J
:f;lI fi"!:,.L 6'<!L na vlaltna.
II .

.!~
;:6'
,,"1 t
t ~2 ~V"
%.l

-
II
~"'I,O
7

r-- t- I'--r--, 6'

o 517 100
l['mnzl~
150 ,. . ~ --- - r--'- "-5I~ '--l

t s 1\
Pritisak upravno na vla1ma definise se kao odnos pritiskajuce
sile N i odgovara,juce povrsine A. Prema vaiecim standardima JUS t:' /
2_
~
U.C9.200 potrebno je ispunlti uslov:
!i;'~.6s::c Q=l!!I@..L
N
-c -5 -If' -..'1 -~ -7 0 1 2 .y
O'c = A :::; O'cld •
~~

Prema najnovijim istraiivanjima gornji izraz daje dovoljnu tac­

nost u slucajevima kada je duzina naleganja stapa veea od 15 cm.
U slucaju da je ta duzina rnanja od 15 crn, dopustena naprezanja
treb~ redukovati koeficijentorn kc ~ 1 *, odnosno U prakticnom proracunu uzima se umesto tacnog uticaja "re­
Code 1988. dukovana transverzalna sila Trac." (S1. 2.38).

Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc Mllan GojkoVlc, Drngoslav Stojlc

('
 r-
II
ProraCUll uosivosti. stabllnosti I lIpotreblJlvostl drvenlh konstrllkclla 185
184

c. Usled poprecnog opterecenja i aksijalne zatezuce siZe

IDHJlf~ ~

D. Naponi u preseku (J. ­ (J.:

m
L 2h ~, r~~;;~C----CCC--':Al Z M O"tlld ,.,.
"
izVll'si'7i
iIliia<':.a1 ~d2.3~J A+W --'-ll..

O"md
5 v( II d •

&?lJlJl<ei:7l1 ~a s/I'id

2.6.6.5. Ekscentricno zatezanje

Slucaj naprezanja Mapa aksijalnom zatezucolll sHorn i mo­
melltom savijanja naziva se ekscelltricno zatezanje.
OM -­ I --­
b-~--.-+--
U drvenim konstrukcijarna moguci su sledeci slucajevi ek­
scelltdcnog zatezanja u ravni (pri ovome nosae se deformise sarno ct. I 6t-;/ 6;n 6(;1/+~
u svojoj ravni):
IS~~kd• ·.!4~~ij
A. Usled ekscentriCnosti sUe Z
2.6.6.6. Aksijalno pritisnuti element!
Slucaj aksiJalno pritisnutog pravog stapa nastaje kada se na­

f-:£t;L-;.

ti! M",Z.e
X
padna linija sile pritiska poklapa sa osom stapa.
Po teortji elasticne stabilnosti. idealno pray stap (perfektni
slstemj, bez gresaka u materijalu, moze. pri odredenoj velicini sile
pritiska. da se izvije, odnosno da zauzme novi, veoma bliski. ravno­
tezni polozaj.
B. Usled nesimetricnog slabljenja SHa pritiska pri kojoj dolazi do izvijanJa stapa naziva se
kriticna sila. a odgovarajuci normalni napon - kritican napon.
"\..:l
E I
r=----~~.~--. I .J.-~
Nit
gde je N == 1[2....lL
O"lt == A' k (2'
6=1..
z Kritican napon je cesto i manji od moci nosenja materijala
'+' i3 ~AVP(, E'a ZaVRTi?Nil - granicnog napona loma, pa je prl oredenoj vitkosti merodavan

i'-'Qj~-LZ'----l ;;I.~
za dimenzionisanje. Pri dimenzioni&"U1ju racuna se sa odredenim
koeficijentom sigurnosti.
Kako u praksi ne postoje Idealno pray! stapovl, bez greSaka
'fz A-!<:i!.e u struktur! (pogotovu u drvetu), niti je moguce apllcirati silu pri-

Milan Gojkovf~. Dragoslav Stojle Mllan Gojkovlc, Dragoslav Stojl~

 186 Drvene kOllstrllkcl~ ProraClill noslvosti. stabllnostl I upotreblJlvostl drvenlh kOllstrukclja 187

tiska tacno u teziste presel{a, zadnjih godina se pr1tisDuti stapovi u vidu obrtanja stapova
racunaju sa uticajem razlicitih imperfekcija.
1
Greske u strukturi (pukotine, cvorovi, smolni kanaB)' nazivaju \jJ "" ± 100 .
se strukturalna lli matcrijalna impcrfekcija sistema (stapova).
Moguce greske pri montazi, neravnomerna naleganja, pocetna gde se maksimalno pomeranje nalazi na slobodnorn kraju:
krivina usled nepravilnog susenja Hi nepravilne obrade drveta ­
nazivaju se geometrijska imperfekcija stapa. 8=IV· h
Sve nepravilnosti u strukturi drveta, moguce nepredvidene je:
ekscentricnostl sila i inicijalna lcrivina stapa obuhvataju se opstom
imperfekcijom sistema ill inicijalnom imperfekcijom sistema.' h - duzina vertikalnog stapa (S1. 2.40).
Radi jednostavnosti proracuna svi ovi uticaj! su obuhvaceni
pocetnom krivinom Stapa u neopterecenom stanju.
Proracun pritisnutih stapova sa inicijalnom imperfekcijorn svodi
«

ff~

se na naponski dokaz sigurnosti po teoriJi II' reda, odnosno na

dokaze deforrnacija.

2.6.6.6.1. Proracull pritisnutth stapoIJa sa inlc!}alnom lmpeifekcijom

IniciJalna imperfekcija za stapove koji BU vezani na oba kraja
(zglavl{aste veze. ukljestenja. elasticne veze) uzirna se u obliku sinu­
sne funkcije (iIi kvadratne parabole).
Pomeranje u sredini stapa. prerna DIN-u 1052 po ugIedu na
EVROKOD 5 definisano je sledeCim izrazom: U sledecoj tabeli date su geometrijske velicine 1, 11: i Vo za
rnonolitne preseke prema normama DINI052 i EVROKOD-a 5.
k
vo=1'\'~
, i . 1 Tabela 2.15. Geometrijske velicine i,k, i Vo za monolitne pre­
min. seke prema DIN 1052 i EVROKOD - u 5.
pri cernu je:
'd 1'\ - koeficijent zavistan od vrste materiJala
'. • 1'\=0,003 za lepljeno lamelirano drvo
• 1'\=0,006 f!",a rnonolitno drvo a a {3
2 ..[3 6 3
duzina stapa

i _-r:r­
min--V ~
minimalni poluprecnik' iner­
cije d d
A 4 I 8 2 _1_,
:<3:,
Wlllln rninimalni poluprecllik jezgra

taF;~
preseka. E
"" P;:- G
y­ ....a
h !!.
Kod ramova - konzola potrebno je uzeti dodatnu irnperfekciju 11 2.,.:3 6

Milan GOJkovlc. Dragoslav StoJlc

{'
 _________________________
188~
_ _ _ _~D"_r'_v'_'e'_'I""le~ l<0nst~kcl~ Proracun noslvostl, stabllnost! I upotrebljlvostl, drve1l1h kOllstrukclja ]89

LLD - lepljeno 1runeliran 0 drvo

lJS8ll)e9!.NO PtI:'8VQG STaPa
MD monolitno drvo

il
Oya.fr8P.9 89 INIC>/:;8l. fMP.:w­
reKc.(ZtM!'oore-e S'TaN..7l!)

resenj~
cfN itfN oPT&~e)l.Q'a
~..>::..~
OS';> frClpa US"L<?.o .ot"JtS'TVa

~''''''~,jf:.-'. ~TrN-""
Teorijsko za standardni stap
1 -
Obostrano zglobno oslonjen stap, u svom neopterecenom sta­
nju, ima pocetnu imperfekciju u vidu sinusne liniJe oblika +-% 7t~ %
vo(x) = . sin 7t • x
1

Ovakav stap naziva se standard! stap (S1. 2.41).

Maksimali moment po teoriji drugog reda je:

!." Mll=M
z+l>.M
o =N·y
o oV +N.y ·6.V
f

"" odnosno
M ZII N. Y . (v0 + 11 V(xy) = N . y 0 VI.

Vrednost momenta u bilo kom preseku bice

osa 1f,1$'.cAlo PR8VO~ STc9P.9 M !{ = N 0 y [ v0 ( x 1 + 6. V ] N· Y '1lx 1 •

'" ...
osa $'Tc9pa sa /NfCfJaLIVOId
Kt6''W..vOM
lz diferencijalne jednacine elasticne Hnije

2
1

EJ
Z
d [6. v
d
Jx) ,odnosno

. d2 [ 6. v ]
Noy.[v +I1V] EJ (x)
o(x) (xl z' "
Faktor sigurnosti pri proracunu stabilnosti uvodi se u racun
2

kao faktor opterecenja y. Dsled dejstva pritiskaJuce sile (Ny) sa d [ 11 v( x) 1 N Y

napadnom linijom u pravcu ose idealno pravog stapa nastaJe pri­ d x2 + EJ [11 v( x )] = - N .y 0 v0 ( x )
rastaj deformacije l>.V, tako da Je ukupna deformacija u sredin! >:
stapa: .
integracijom, dobija se za granicne uslove l>.v(x)=O za x=(O,l) ne­
vl=vo +6.V poznato pomeranje .

k 2• v0
Kod ovog koncepta uslovi ravnoteze postavljaju se na defor­ . sin 7tx
misanom sistemu. Pocetni moment sistema u sredini raspona bice 11 v(x) = _ k 1
2
Mo = N . y 0 vo'

Milan GOjkovl6, Dragoslav Stojl~ Milan GOjkov!c, Dragoslav Stojlc

 190 Drvene konstrukclje Proracun nos Ivostl, stabtillosti I upotrebljivosti drvenih kOllstrukcIja 191

odnosno za x=1I2 doblja se gde je:

vo (J
AV = N 11 ~

c
~ -I (J

md
yN
Ovakav nacin kontrole napona moZe se pojednostaviti uvodenjem
gde je: granicne linije izvijanja XCI. pri cemu je

kZ=~ (Jell::: (JClld ' odnosno N Ne

EJ
z
Iz predlozenih uslova moze se definisati koeficijent redukcije
Nk = -r
1t
2
E J
Ojlerova kritiena sila.
dopustenog napona (koeficijent izvijanja);
1
Iz prethodnih jednacina dobija se konacan ugib u sredini
x ::: A 1
raspona (pO teorij! drugog reda):
c 1 +vo W­ • 11c

mIn. l!!..r

Nk
_JI
y_ = V0
, !!..r N
1 -
NIt Xe= A . (Jclld

'Promena ugiba duz ose stapa moze se uzeti u obliku:

Uvodenjem pojma-granieni napon izvijanja (Jt :;r dobija se
vll = Vi sin It x
(,,) 1

Momentsavijanja u sredini stapa po teoriji drugog reda na x :::C

y(Jclld
osnovu pretbodnih jednacina je
vo Kako je stvarni napon od spoljaSnjeg opterecenja Gdl uvek
MIl= N .y . Ny manjl od granienog napona Gil y to vail relacija
z
I-
Nk N
A Xc S (Jclld •
Kako je stap istovremeno opterecen sUom Ny, i momentom
MIlZ(x) izraz za dokaz napona glasi Izjednacenjem 'desnih strana jednacina dob/ja se:
Nv MIl
"'z (x \
(J =~ +~ '11 :S;(J (Jt 1
ell Ay yW C clld'
niln. 1 1
y (JClId 1 + Vo • k--- . (J • 11c
dalje
mlu. 1-~
N 1
• 110 S (Jclld (Jk
(Jcn=P;:(l + Vo W . Ny
)
m1n
I--N pri cemu je:
'k

Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojle Milan GOJkoviC. Dragoslav StoJle

,.
192 _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _D=..::.rvene konstrukclJ-". 193

2 2.6.6.6.2. NapOI1Ski dolcaz prema Icrlticl10m opterecell/u

N 1C E
0"
I, A
.--;-n
1,.A
- Ojlerov kriticnl napon. Poznato je da izviJanje pritisnutog Stapa moze nastati i pre
iskoriscenja dopustenog napona pritiska. Zato se kod pritlsnutih
odnosno stapova umesto dopustellog napona korisU dopusteni kritlen! napon:

YO"Clld=l+1] 1 ,
__ 1
'1] n O"kd
0" c
0"1 1
1
O"k O"kd !> O"elld • pri cemu je n=2-4 - koeficijent slgurnosti,

O"~ - [YO"cnd + (1 +9)O"k 1 0"1 +YO"clld O"k O. tako da je:

N
gde je: O"clI=A !> ili
1
e ::= 'l'] . 1]0. N
!> 1.
A O"kd
Resenjem kvadratne jednacine po 0'1 odnosno pO 'Xc dobija se
koeficijent izvijanja gde je:
2 2 ·2
_ q> • ~-ri:
Nit 1C En J lIllll • 1C ElIlnllll. == 1C2.=n _ Ojlerova hiperbola
'Xc - 2
O"M::= A l2 A
t
l2
t
1,.2

gde je: pri cemu Je:

q>=(1+9).x,.+1.
i _-TJ­ - minimalni poluprecnik inereije,
min. - ." :.. min.
A
~ =
I, 0" 1,.20"
Y clld Y elld It
Koren jednaCine deflnise vrednost koeficijenta redukeije dopus­
1,. vitkost stapa.
tenih napona Xc u funkciji od XI,. q> i 9 vrednosti. Koeficljent izvijanja
XI, predstavlja sarno gornju gran1eu koefic1jenta 'Xc' odnosno vazl
relaeija
Vitkost stapova (A.) u drvenim konstukeiJarna je ogranicena
Xc !>'XK • sledecirn vrednostlma:
Koeficijentl Xc i. XI{ mogu se predstavtu u funkc1ji vitkosti o A ~ 150 za glavne nosece elemente za koje se sa dovoljno
stapa 1,.. Vrednosti Xk zavise jos od klase drveta. odnosno od veIi­ sigurnosti moze odrediti duZina izvijanja (ltli
cine EII/crclld' dok vrednostl Xc zavise takode od klase drveta i od o A ~ 120 za glavne nosece clemente kod kojih konstruk­
tipa stapa, odnosno faktora q> i e. cija ne omogu6uje pouzdanu tacnost proraeuna vitkosti
(1,.) ;
Interakclja vrednosti XJXk pokazuje da sa smanjenjem vitkosti
1,., granicna sila Ny naglo odstupa od idealne Ojlerove kriticne sile o A S 175 za sekundarne clemente tj. za one konstrnk.ci­
jske clemente cija je stabilnost od sekundarnog znacaja
Nk , i da se sa povecanjem vitkostl granicna sila tezi ,tSvojoj gornjoj za stabilnost konstrnkcije kao ccline.
graniei odnosno Ny ~ Nk •

MIlan GoJkoVI~, Dragoslav StoJle Milan GoJkovle, Dragoslav StoJle

 Drveue konstrukcl.!! Proracull noslvostl, stabllllosti I upotreblJlvosti drvellih koustrukclJa 195
194

Radi la1dieg racuna uvodi se oznaka: Tabela 2.16. Duzine izvijanja pritisnutih stapova

0'
CJ.l=~ - koeficijent izvijanja
O'kd

if ~N ~N

I r~ £~ ({ ~~
tako da izraz za O"cll dobiJa nov oblik
N

O'cil = CJ.l A :s; O'c lid '

odnosno I
I
~~1 It 2l l q7tJ71 O,707t o,5l
AO'ciid
q&JIII' ~80r q6:5Z*
.... .;­

t~ iN
tt q E ~
• za elasticno ponasanje. materijala .(EII=const.)
IN
I
I
O'Clld O'ClId ')..2
·n
(i) -- --=2
q- -'!.­
I
O'kd O'k 1t .
Ell z~f I --­

kako je:
IJ.t (J.2 (J.5t7' 0.1/32 0.776 0.769
0.2 o./f (J.t$SJ o.S28 0.306' 12M
0' ·n 0 ..1 o./i C{7tJ9 0.5"52 0.399 O,.J'f
Clld 1
all 0.8 0. 728 0.55'1
0.'1'/1 (J..Hi2
["l
~.....
Ell
I'" 312
as ~o Z 17.727 ~ o..5~ ;; 0.'157 ".:I
~
0..90''1
•
t1.6' /.2 x a,73f1 '<: o.SM 0.'159 1aJ'J"7
0.7 f.JI 0.776 0.5'1 a'T'tf'1 o.'T'3
to ce biti: Cl.tf 1.0­ qIB!] 0.676 0.537' tJ.'t7
tJ,9 /.6' 0.9/1 \46\9';­ 0.0()S QW
')..2 1.0 2.0 UtJ 0.'):17 47tJ7 (J.5lJ
(')..>75) _. .­
(i) 3100 If VRe.oNOsr/ vpze M ST&Yrt:JJI'e 00 DRverp

• za neelasticno ponasanj e materij ala vazi 0 brazac

Kocetkova:

(za 10<')..5:75).

(vidi s1. 2.43, na str. 196).

Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojic

M!lan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
(.
11)6 Drvene konstrukcl[e ProraC1Ul noslvost!, stabllnostl j upotrebljivost! drvenlh konstrukclla 197

L ;to 1. Duzine izvijanja (il) stapova duzine (l) usvaJaju se u za­

tl ar ~3iDci vianoati od naClna kako su stapovi oslonjeni na svojim' krajevima
~~ ~.~;~&M8ffl21{Q.' odnosno (vidi str. 194)

1J7.j. ,~ ~m_~r"-i:iL8Xil>~'~~.~f'l\lS~ya
za obostrano zglobllO oslolljen $tap /1=/;
za $tap s jedne strane zglobno oslonjen a na drugom

kraju 'kruto ukljesten /1=0,81;

q6'.
qli.
,­ za obostrano uldjesten stap 11=0,651; i

qll, za kOllzolni stap /1=21.

r-_WUfA?Ova
q3 / JllPeR8O£,5I
w_~
q2 "too 2. Kod resetkastih nosaca duzine izvijanja pritisnutih stapova
0,1 treba uzimati (81. 2.44.)
~Ij: £/Im05r ;j.. a) u rami resetke
(Nl!aa.;rI<'!NO
f")~l/C:;:7-=
+ Eta.S'7".tC-",:O .. ~
f'fX>~7f'/ kada se stapovi vezuju ekserima 11 =0,81;
kada se stapovi vezuju vezom na zasek, mozdanicima
zavrtnjima II =1;
Ptilikom odredivanja vitkosti stapova (A.=l/i mln ) od posebne za pojasne stapove duzina izvijanja (Ii) jednaka Je sistem­
Jr' vaznosti odredivanje imln' Za poznato i mi1l . dobija se llIaxA. ~ a
noj duzini stapa 1 (pri tome eventualni' nastavci pritis­
flllillim tim i velicina koefictjenta ro. nutih stapova moraju bit! izvedeni i locirani u svemu
kako je to receno za nastavljanje pritisnutlh stapova).
Primeri odredivanja i:
b) izvan rami resetke

.
a) za kvadratni presek
za sve stapove ispune 11=1; i

+~+t tz",,,,;!f
. . cr
" <iJ
=(f2.a
a'f
z ... ~9G
a.
...
za pojasne i3tapove duzina izvijanja zavisi od razmaka
ukrucenja kojima se ukrucuJe pritisnutl pojas.

•:/ .. q26'.9 a..,;

b) za kruzni presek

.-1-l1::-f_--,--jj-~-
,i~-- \

nt
'
\a---­

'+1 . . ·rei .!iiil¥.L

~"~#'fA;=Y' GY Jrdll =

c) za pravougaoni presek
=- ~j
-,r-:"- ---JI ,

~Ii: ~1
! I:
I y

.1
-¥t+
'/lj
tz-~=
AA:
_t~;
11*$
t~"",1Jf;
tI ,;It:
.../;;;09
.. t;"Ut.. .
;;;-r;;-~O~.n=
12-0II'V

aZ9!Jb"
12.M.. ­ "I
.1'
I 28VisNO ao KOVSTRUK­
<:;:x3 veze {/ cYaeC/

Milan GOJkov16. DragosJav StoJl6 Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc

,.

198 . DrVelle kOllstrukclJe ~~~!.2:~~~~~'!!!!~!.J..~~ '='."-'..:=--",,=-==,--,-,=,,-,,-," ",.=. ______19Jl.

3. Za krovne konstrukcije prema s1. 2.45.: Za vece raspone lulwva, prema tacnijem proracunu, duzine
izvijanja odreduju se prema obrascima
a) u ravni vezaea
- za lukove na dva zgloba
- ako je su<0.75s i sistem je pomerljiv SI=O,88;
ako je Su ~ O,75s ! sistem je pomerljiv SI=S; f
Sl = 0,50 . 1 • -{l+6~15k , gde je k =-
1•
kod
~
nepomerljivih sistema
r
nezavisno od odnosa s '!Is 0 mo­
ze se uzeti SI=S odnosno SI=S . Pri tome meroaavan je - za Iukova na tri zgloba
odseeak sa vec~m duzinom, gdnosno vecom pritiska­
jucom sHomo
1,~5 . ~1-:;:-2k ,
f
Sl == gde je k
I'
koje - ili po obrascu SI=lVl, gde je IV koeficijent kojt zaV181 od
odnosa fll i eije su vrednosti date u Tabeli 2.17.
Tabela 2.17. Koeficyenti '"
-D

~x~
-f
1- . ~. 0,59 0,61 0,66 0,75 0,85

[i:tI$<i}l;~${j Za ispitivanje stabilnosti kruznih i parabolicnih lukova (du­

zma izvijanja SI' za izvijanje u ravni luka, u ravni opterecenja,
4. Lukovi (S1. 2.46.) -sa kruznom i parabolienom osom mogu se koristiti i obrasci S. T'imosenka. Po Timosenku, kriticl10
radijalno opterecenje (qRkru.l za Iul<: sa centralnim uglom 2<p dato
Duzine izvijanja lukova (Sl) elja je duZimi sredisne Hnije (ose) je izrazom
- s i za odnose 0,15 ~ fll ~ 0,50 i za A=const. moze se uzeti
(ukoliko se ne sprovodi taean proracun stabilnosti): 2
EJ(~2
n ---2- 1)
a) u ravni luka q In. -: R <p
simetricno opterecen i obostrano ukIjesten Iuk sl=O,50s;
gde Je:
simetrieno optereeen luk na dva zgIoba sl=O,625s;
E modul e1astiel1osti
simetricno opterecen trozglobni Iuk sl=O,70s;
J - moment inercije Iuka
- nesimetricno opterecen (na polovini raspona) ukIjesten,
dvozgIobni i trozglobni Iuk 81=0,508. (p polovina centralnog ugla (2(p) nad rasponom (I) u lucnoj
meri.
Prilikom kontrole napona od ovog izvijanja vel1cinu ilOrmalne Potrebna stabilnost Iuku zagarantovana je pri koeficijentu s1­
sile treba uzeti u s/4. Kod proraeuna napona na mestu lllaxM U gurnosti n=2,75 1 data je, odnosnom
racun treba uzeti odgovarajuce N i karakteristike preseka na mestu qR
maxM (odnosno na mestu maxN treba uzetl odgovarajuce M i elemente n-~
preseka A, odnosno 0. - qR

Milan Gojkovic. Dragoslav stojlc Milan GojkovlC, Dragoslav Stojlc

,.
:W() Drvelle kOllstrukclje ProraCUll nosivostl, stabllnosti i llpotreblJivosti drvenlh konstrukciJa 201

Wit' 1(': luI, u njegovoj ravni (duiina izvijanja = razmaku ukrucenih tacaka).
1/" 1'(l(UJnluo opterecel\le luka (velicina qR moze se sracunati
pn~ko odnosa q"= N/R, gde je N maksimalna normalna
5. Duzine izvijanja (Sl) ramova sa resetlmstim riglama (51.
Hila u lulw, a R poluprecnik krivine ose Iuka. Korlscen­
jmn ovog obrasca t:ini se neznatlla greska). 2.47.) mogu se za priblizan proraeun uzeti:
a} u ravni rama
Alto su paraboUcni i kruzni lulwvi tako opterecenl da au 15, = 2 hu + O.70ho'
momentl savijanja (M) primarni u odoosu na normalnu silu (N). pri tome treba sracunati
uticaj momenata Je presudan oa velicinu napona u preaeku, i pri napone za vecu pritiska­
tome moment savijanja na delu izmedu zglobova menja znak ­ JUcu silu (No iIi N u )' Uz­
onda se priblizno za duZinu izvijanja takvog luka moze uzeti raz­ ima se da ta sila deluje
vijena duzina izmecu nultih tacaka takve momenme povrsine. duzinom stapa (h=ho+h u)'
Duzine izvijanja lukova za napred date geometrijske karak­ lio:S htf
Ako je veza izmedu
teristike i ako se ne sprovodi tacan proracun, mogu se sracunati stapova ho 1 hu lzvedena
prema izrazu sl=/3(1/2) (prema JUS U.E7.116). U ovom izrazu je: kao zglob, za duzinu lz­
P koeficijent za izvijanje u ravui luka i uzima se prema 1~~l~~}~;~Zll vijanJa uzeti sl=h u'
donjoj tab eli, i
- raspon 1uka.
b J upravno na ravan rama
Tabela 2.18.
~·-I - ako je veza stapa izmedu ho i hu izvedena kao zglobna
:: ;::::-~.
treba uzeti sl=h u;
': ::~:. '~.:~:'

/.. -:S::';::.: ~a: ako cvor na visini h nije ukrucen (pridrzanJ 1 ukrucenje
'.. :,:~.:
..

£..--~-. ~ je rasporedeno na uvisinu ho +hu' duzina izvljanja je

t '),~/ +
.:'~:

·0'·
sl=hu+h o '
. 'I::
~ 6. Duzine izvijanja (s,) dvozglobnih i trozglobnih ramova pu­
o It.l.K Ni!l net Z6UJ8Ci1 .tVK NO' t:Y6' .a:;w.&;7' nog preseka (51. 2.48.), ukoUko se ne sprovodi taean proracun
mogu se uzeti
0.1 1 18 1,16 .....
!J)
1.05 .....!J) .....
U)

0.2 l~ 1.19 _
.::0 1.18 § ~
0
.....til CJ CJ t.)
0,3 1,43 1 II 1.43
~
0 9­
0,4 1,70 CJ 1.43 U)
1,70 9­
til
9­
U)
II 0 0 0
0,5 2,03 ..... 1,62 ....
u 2,03 ....CJ 1.62 ....u
0,6 2,49 (1j (1j 2,49 (1j (1j
N N N N
0,8 3,56 3,56
-
1,0 4,74 4,74 t------+
Meduvrednostl za fIl dobijaju se pravolinijslwm interpolaciJom.
b) upravno na ravan luka
a) u ravni rama
Bocno izvljanje lukova (izvan njegove ravni) je znacajno i zna­
tno se razlikuje od pretbodnog. DuZine izvijanja zavise od slucaja za stub (za ex. ~ 15o)"l
do sIueaja, ili boljereceno. od razmaka ukurucenja kOja fiksiraju OJ Za 0.>15° duilne fzuU=Ja uztmatl adekuatno onome sto Je re~eno za lukoue,

Milan Gojkovit:!, Dragoslav StoJle Milan GoJkovle, Dragoslav StoJI6

 202 Drvene konstrukclJ e Proracull Iloslvostl. stabllnosti I upotrebllivostl drvenlll konstrukclia 203

2 I S2 Duzlna izvljanJa (za 1/2 ramal moze se odrediti na dva nacina

Sl sl..f4 + 1,6 . e , gde je e == 1 s (8l. 2.48.):
o 1
1/ == 1.25 (s2 + s\ ),
1 moment inercije stuba (em4),
1[ == SI • ..f4+ 1.6 C - od ove dYe vrednosti merodavna je veta.
I., moment inerclje rlg1e (cm4),
Ako Je 0,10::; fit ::; 0,50 tada je duzlna izvijanja polurama
SI duzina 8tuba (em), 11=\111, gde je II' koeficijent kojl zavisi od odnosa fII, i odreduje se
82 duzina rigle (em), prema navedenoj tabeU (kao i kod lukova).
Ako su ramov! sa promenljivim. momentom inercije onda se
A - povrs!na preseka stuba (em 2 ), merodavne velicine za 1 odreduju leao ! kod rumova sa vertikalnim
Ao - povrsina preseka rigle (em 2). stubovima.
•1
- za riglu k==I.h
Tabela 2.19. 2
10 Nl
8. := SI ..f4 + CS:C .--/k, gde je l{ ;: IN2

N1 - pritiskajuca sila u stubu (kN),

N2 - prltiskajuca sila u rigli (kN).

Kada su poprecni preseci stuba i rigle promenljive Visine,

jl
=l..
J: &2

l. t:O
hi'" 2 h -.r1+O.8k I I. '" I I h, = h

:J8 "" 1
vrednosti za 10 , I, A., i A a tsto tako i odgovarajuci radijusi
inercije "i" - uzimaju se u preseeima na 0,65s 1 i O,65s2 (81. 2.48.).
hi 2 h -.rI+OAk
Kod proracuna napona treba racunati sa maxN i maxM, u rigli
odnosno stubu (uz odgovarajuce M odnosno N) u odgovarajucim
preseeima.
ll",
A-4- -~_
jP
II '" I h. = 2 h -.rI+Q.4-f

bl upravno na ravan rama

- za stub, duzina izvijanja jednaka Je rastojanJu od zgloba, h,"'h~8k II I h, h
od tacke oslanjanja na temelj, do gornJe ivice rigle, 7,5 + 2k
t
za rtglu, za du~tne -izvijanja merodavne su duZine izmedu
ukrucenih taeaka (izmedu taeaka poduhvacenih spregom -=:i8 C'

+J" :' +D
ill kakvom drugom odgovarajucom konstrukcijom).
Duzine izvijanja u ravni sistema dvozglobnih i trozglobnih
h
t
= h -{7. ,5+4 k
II '" I ,
h = h
7.5 +k
ramova sa vertlkalnim stubovima i horizontalnom rlglom, iIi se sa
riglom u nagibu ::; 10 %, uzimaju se u svemu kako je to dato u
tabeli (na sledecoJ strani). Kod rarnova sa razudenim stubovima, kao na skid (str. 204)
Kod dvozglobnlh i trozglobnih ramova gde stubov! sa verti­ duzine izvijanja prttisnutJ..Q stapova u ravni opterecenja uzimaju se
kalom zahvataJu ugao > 15° I kod kojih je rigla u nagibu « 1 0%) kako sled!:
- mogu se pribll~no tretirati kao lukovi (prilikom odredivanja duzi­ - za kosi pritisnuti stub (AA2 l - Ij=ho :
ne izvijanja).

-------------------~----------------------------------
Milan GOJkovlc. Dragoslav StoJlc Milan GOJkovlc. Dragoslav StoJIC
r'
 PrOraCllJl noslvostl. stabllnostl I upotrebl\lvostl drvenlh kOllstrukclJa 205
204 Drvene konstrukclJe
Na primer. za stub rama pro­
- za nagnutu riglu (AlGI - II = 1,25 (110 + S1) ; mellijivog prcseka. u svemu prema
skid:
- za vertikalni pritisnuti stub (BB I ) ­
naJpre treba naci odnos HiHs;
za odgovarajucu kosu riglu - It = 1,25 (h + SI ).
- za sracunati odnos HiHs na
Podvlaci se da i shema op­ napred pokazani nacin naci me­
terecenja jednog altsijalno pritis­ rodavnu visinu preseka Hr od­
nutog stapa ima uticaja na nje­ nosno if:
govu duzinu izvijanja. Promena - zavisno od oblika dijagrama
intenziteta opterecenja duz ose sta­ normalnih sila N i staticke she­
pa - kod stubova, ramova i luk­ me stapa preko faktora redu­
ova - umanjuje duzinu izvijanJa kclje Ikql nalazi se duZlna izvija­
(II) - vidi tabelu. nJa odnosno
hI kq • h ;
Tabela 2.20. KoeficiJent redukcije kq

'
sada se moze sracunati merodavna vitltost (A=h/i r), a samim tim
i odgovarajuce co.
Dalji racunski postupak za veliCine napona u svemu kako Je

~ ~I
4f to napred receno. Za izyijanje stapa oko slabija ose preseka i za

j1 , t
r '" I' slucaJ da postoje odgovaraJuca ukrucenJa - merodavne duzine iz­
vijanja zavisne su od rastojanja tih ukrucenJa.

7. Kod resetkastih nosaca treba za izvijanje pojasnih stapova

u ravni resetke (odnosno nosaca). pored lokalne vitkosti Al (sra­
cunate u svemu kako je navedeno pod 2.) uzeti u racun i globalnu
vitkost Ag (prema uputstvu iz napred datih stavova - 3. 4, i 5.).
Ukupna vitkost (At) dobiJa se preko izraza
~
"'I;
==..fif+
1
A2g

0.554 Totalnu Vitlt08t pritisnutih stapova

-~il
kojl su istovremeno .i elementi resetkastog
. -- _ 10.58Q sprega (a spreg je tretiran kao nosac na
0.606 elasticnoJ podlozi), takode treba sracunati
po gornJem obrascu.
--'-----'If'-0---'.'63~
0,654
8. Kod ukrstenih stapova, u svemu
0,676 prema s1. 2.49, u kojima su razlicite sile
po znaku a Stapovi su na mestu ukrstanja
kruto spojeni - za duzinu izvijanja moze
se uzeti:
a) u ravni rdetke 81=0.50s 2 :

Milan GojkovlC. Dragoslav Stojlc

MUan Gojkovlc. Dragoslav StoJlc
 208 .-.!!.r.!ene konstrukclje Promeltll 1l0SIVOlltl, stabllllosti I upotreblJlvostl drvenlh kOl1strukclja 209

U tac},i A stub se zglobno oslanja na temelj a u I:c'l.cki B na menja jedlla dimenzija (ravan y-y) pravougaonog poprecnog preseka
evor sprega - tacke A i B su fiksirane nepomerljive. - onda se vitkost takvog stapa odreduje:
Za izvijanje upravno no. ravan rama treba razlikovati 1. Za odnose 0,8 S HAfHI3 S 1,00 racunska a samim tim i
a) karla je taclm C nepomerljiva, boena prihvacena parom mel·odavna visina preseka je
kosnika (presek n - nl duzina izvijanja je sy=a odnosno b.
Pri tome tacka C treba da prim! silu upravno na ravan ramo. H r ==
ve!ieine (ovu silu u stvari primaju kosnici)
za sracunato H f poluprecnik momenta inerc1je i f =0,289H r (kao za
mnxN
Ky (maxN - najveea sila u stapu a Hi bl. prost pravougaolli presek konstantne visine He).
50
2. Kada je 0 s; HAfEn S 0,8 merodavna visiua Hr odreduje se
b) kada je tacka C pomerljiva, presek m - m, - moze da iz dva uslova
se pomera upravno na ravan rama, duzina izvijanja je sy=a+b.
HI - vislna presell:a ua rstojanju I f =ll3 mereno od oslonca
Pri tome stabilnost stapa AB treba proveritl i na uUcaj jedne A. od l<raja sa manjom visinom, ill
horizontalne sile intellz!teta
Hi' - visllm ua rastojal1ju. takode od oslonca A, dobijenu
1ll3xN preko odnosa
Hy {maxN - kao i u prethodnom slueajul.
30
HA
Od ove horizontalne sile stap je optereeen na savijanje sa 1 =
e
lH13
momentom
Od ~ve dYe vrednosti (H r' ili Hr"I merodavno je one He koje
M == H~-· b

y Ya ~'
je manje
3. Za kakve druge obl1ke pritisnutih stapova i za odnose
odnosno napone u stapu treba proveritl po obrascu 0,1 ( HAfE n )3 S 1,00 racunski poluprecnik momenta inercije {lrl
dobija se preko izraza
maxN (Jclld ~

(Jell (t) A + (J • W S(Jclld •

~-2If
A +~
md

ie =
A

2.6.6.7. Pritisnuti stapovi sa prom€mljivim momentom inercije gde je:

Cest je slucaJ u praksi savremenih drvenih konstrukcija da If = c ' Is
je pritisnut stap promellijivog preseka. Proracull vitkosti ovakvih AA =bH A minimalna povrsina poprecnog preseka (H A - minl­
stapova zavisi od zakona promene preseka malna visina preseka),
'\.,;
odnosno od oblika stapa. Skoro je redovan
slucaj da je promenljiva sarno jedna di­ AB=bHB- maksimalna povrsina poprecnog preseka (~ mak­
'"~ simall1a visina preseka),
menzija preseka a do. je sirina preseka

~
b=const. U praksi savremenih lepljellih la­
meliranih konstrukcija koriste se ovakvi
stapovi i tada se njihova stabilnost pro­
verava po dalje llavedenom postupku.
Za slucaj da je za stabilnost Stapa
AB merodavno izvijanje u ravni u kojoj se
Ia llajveci moment inercije duz ose stapa AB,
c redukcioni faktor koji zavisi od zakona promene visine
H u ravni izvijanja i odreduje se prema tabeli 2.21.
Za sracullato ie vitkost stapa u ravlli vece dimenzija preseka
je

MUan Gojkovlc, Dragoslav Stojle Milan Gojkovlc, Dragoslav StoJlc

"
t

I 206 Drvene kOllstrukclJe Proracull nos!vostl, stabllnosti I lIpotreblJlvostt drvenih kOllstrukclJa 207

b} upravno na ravan resetke

~

~""J
" '.
" S S2'
-J3F\S2
''II - -=-- ~ O,5s
4 F2 2
",~.~~~\\)
I SI
" " 9 II II
~~~~!:> Ovde su:

~~ F2 sUa u pritisnutom stapu duzlne

.('

;~;I; G'7/CI~::'I .\i !I t~ F t - sila u zategnutom stapu duzine SI'

~---- 4tilt
,\

" ___ - - _ .[!l U ovom proracunu. na mestu ukrstanja stapova deluje trans­
tIf N
verzalna sila (upravno na ravan resetleste ispuneJ intenziteta
\ il», B=O,02{F 1 + F 2fl (leao posledica savijanja usled izVijanja).
")

~
"-,
~
~
~ 9. Kod bondorucnih zgrada odnosno konstrukcija po s1. 2.50
'\)~~It\j
~ duzlne izvijanja treba uzimati u svemu kako je to dato na slid.
~
~"'~~
::1: " "
~
'I ~
~

fj)(!Ouuu " ), "'", , .It.::J

til

,('1 til
"i
\

.~ AJt--------~ ~
I'IlJ

- - ~..."....>..

~
til'
t\I
"'-,

..,:;
~ <..t:~ ~ [~~I
"~;,.,, ~
. t\j
"\
~ ~~ ~
• .,,'" 'I) •
k' 10. Kod resetkastih ramova (i ramova punlh preselta) po sl.
~"'~ B ~~ 2.51 stub AB moze bitt u tacki C slobodan Hi poduhvacen parom
~~~~ ~
q
, t<l kosnlka. kao 1 u preseku n - n. na s1. 2.51.

__._. __;;(=_=::::-.
,
\;

V-~'-- . ~~
I
OJ Jedna pololJ!na slle B deh!le na prft!snutl a jedtta p%vlna na za/egnutl slap,
Ve/!c/na napona II prlt!snu/om §taptt dobua se preko Izraza

. 1 crell F + Vi
= OJ Ii: M cr d • 9 d e je F - prllls k <!1.u •~a sl Ia U s<tapu a M - llIomen t satJUar~/a
cr."

o/'~ 'J 2nd f

ya' B BS2
7 od ttt/caja sHe vel/cIne '2 (M -8-)' Na mestll ulcrstarya stapotJu veZll treba
kontroltsatl na velie/nil sHe B,

I Milan GoJkov\c. Dragoslav StoJlc Milan Gojkovlc. Dragos!av StoJic

I: ('

I "
 ~os_ _ DrVe~le konstrukcll! ProraCllll lloslvONtI. NlabUnostl 1 upotrebljlvostl drvenlh kOllstrukclJa 209

U taek1 A stub se zglobno oslanja na temelj a u tack! B na menja jedna dimenzija (ravan y-y) pravougaonog popreenog presel{a
eYOr sprega - tacke A i B su fll{sirane - nepomerljive. - onda se vitkost takvog stapa odreduje:
Za izvijanje upravno na ravanrama treba razlikovati 1. Za odnose 0,8 HA/H[I ~ 1,00 raeunska a samim tim i
a) kada je taeka C l1epomerljiva, boeno pr1hvacena parom
merodavna visina preseka je
kosnika (presek n - n) duzilla izvijanja je odnosno b.
HA +HIJ
Pri tome taclm C treba da prim1 sUu upravno na ravan rama
velicine (ovu sHu u stvari primaju kosnict) 2
za sraeunato Hr poluprecnik momenta Inereije i r=0,289H r (kao za
K maxN ( maxN - '
n~veca I -
s1 a u stapu '1 b ).
ali prost pravougaoni prese1{ konstantne visine He).
Y 50
ol

b) kada je taeka C pomerljiva, presek m - m, - moze da

2. Kada je
iz dva uslova
° ~ HA/H[l ~ 0,8 merodavna visina He odreduje se

se pomera upravno na ravan rama, duzina iZvijanja je sy=a+b.

HI - vislna preselm na rstojanju 1(=1/3 mereno od os10nea
Pri tome stabUnost stapa AB treba proveriU i na uticaj jedne A, od kr~a sa manjom vislnom, ill
horizontalne sile Intenziteta
- visina nn rastojanju, takode od oslonea A, dobijenu
maxN preko odnosa
Hy (IlmxN - kao i u preiliodnom slucaju).
30
Od ove horizontalne sile stap je opterecen na suvijanje sa o
lr:: 1
momentom
a
Od ove dYe vrednosti (Hi ili Htl merodavno je one Hr koje
My = Hy a + b
je manje
3. Za kakve druge oblike pritlsnutih stapova i za odnose
OdllOSllO llapone u stapu treba proveriti po obrascu 0,1 :$; ( HA/H{l)3 1,00 racunskl poluprecnik momenta inereije (ir)
dobija se preko izraza
M
0" maxN
A + (fclld
..,. • Wl ~ O"clld
ell
::OJ
vmd - -y'--rr;­
if ­ A +~
A

2.6.6.7. Pritisnuti stapovi sa promenljivim momentom inercije gde je:

test je slueaj u praksl savremenih drvenih kollstrukcija da If = e . IB
je pritisnut stap promenljivog preseka. Proraeun vitkosti ovakvih AA =bH A ­ minima1na povrsina popreenog preseka (HA - m1ni­
stapova zavisi od zakona promene preseka maIna visina preseka),
~
+~+ odl1osno od oblika stapa. Skoro je redovan
AB=bH B ­ ma1{simalna povrsina popreenog preseka (HB - mak­
JS sIueaj da je promenljiva samo jedna di­
§ menzija preseka a da je sirina preselm simalna visina preseka),

~-yffliallb--ImfM-+- b=const. U praksi savremenih lepljenih la­

meliranlh konstrukeija koriste se ovakvi
IB
e
najveci moment inereije duz ose stapa AB,
redukc10ni faktor kojl zavisi od zakona promene vlslne
W IA~
stapovi i tada se njihova stabilnost pro­
verava po dalje navedenom postupku. H u ravni izvijanja i odreduje se prema tabeli 2.21.
Za slueaj da je za stabUnost stapa Za sracunato ir vitkost stapa u ravni vece dimenzija preseka
HA-t+ je
AB merodavno izvijanje u ravni u kojoj se

MIlan Gojkovlc. Dragoslav Stojl~ Milan Goj!wvie, Dragoslav Stojle

to
 210 Drvene konstrultclJ.!!. Proracun lloslvostl, stab lIn osti i upotrebljivostl drvenlh kOllstrukcila 2]]

A.( 'I
1f
~a.

OaIj! proracun adekvatan je napred navedenom (za pritisnute

stapove konstantnog poprecnog preseka).
0.lB+032(HA 3 ,r­
Navedeni proracun u literaturi je poznat kap priblizan pos­
tupak za proracun stapova promenljivog preseka - na pritisak sa
~ l ' H)'
B
0,'" (H.
110
)3
izvijanjem. Kao takav daje zadovoljavajuce rezultate u praksi savre­
menih drvenih konstrukc1ja (potpuno tacan i rigorozan proracun
stapova promenIjivog preseka opterecenih na pritisak sa izvijanjem
sprovodi se prema priznatim stavovohna Teorije elasticne stabil­ -:t-
~t----.--3~
i

nosti). H
Tabela 2.21. Vrednost koefteyenta redukcye C
za b=const. i razlicite oblike pritisnutih stapova vazi za s.
+____ l ~
0,08 + 0,92 ( --1! )3
HB

HA 3

++f§~
O,10S ( I i ) S 1,00
B H ,r­
~ )3
~=
y 2 I
f If =c' I B ; AA = b· H A ; As = b· HB ; it f
,
= c!-. _ ,t _____.. ,.+_
0.11 + 0,33 ( HA)3 + 0,50"V (
B HB

~+~ ~ 6.

2.6.6.S. Direktno odredivanje preseka

lz svega napred iznetog rezultira - da kod dimenzionisanja
stapova na izvijanje treba prvo pretpostaviti presek pa tek onda
0,48 + 0,02 ( HA }3 + O,60...j (HA )3 sracunati napone O'cil (mora da se zna presek da bi se sracunaJa
HB llB
vitkost stapa odnosno koeficijent izvijanja (j) I.
/. Za direktno odredivanje preseka mogu se koristiti, podaci iz
napred navedene tabele (vaZi sarno za proste preseke).
~~
HA )3 +[O,32+4"V(3)3­ Ova tabela nastala je na sledeci nacin:
0.08+0,92 ( H
B HEI za A S 75 sledi
H /
- 4.32 ( --1! ) ~ ). ]
104
$ • (
HEI ! 1
co )2 1()4 - 0.8A2 '
1 - O,8( 100
HA 3 ~-
HA 3 iz jednacine
0.11+0.33(ii) +0,50 (_) +
EI HB
~J¥-
+ fI [ 0,62+ "V, (~A)
HB
3 - 1.62 tA ).
HB
J O'c II co
N
A sled! A (j)

0'0 lid
OJ U ouom obrascu t dalje- umesto Ak pisano. je A {brlito pOEJrs!na prese1ca, Tad!
(nastavak na sledecoJ stranO jedno.staEJnosti

Milan GoJkovlC, Dragoslav StoJIC Milan GOJkoviC. Dragoslav StoJ!C

I'
212 Drvene I{Ollstn,lkcll!; PrOraClll1 l1oslvosti, stabUllosti I upotrebljivostl drvenlh konstrtlk.<:lja 213

Zamenom sracunate vrednostl za CJ) doblja se A

. i kalw je A.2 = I to je
N
A
AI2
0"0 lid 1 1 N
potrA = -1- • i dalje
3100 0"
I
= Al~
e
Kako je A. =...! to je 1..2
l2
i
VIA I
potrl
N
0" 3100
I

ell
smenom u izraz za povrsinu A, se 4
a
Za kvadratni presek I = 12 pa Je
A == 10'" N
l2
104_ 0 ,sA O"Clld
a4 N I 2 11
i odavde a = 16.1
I
12 3100
0"ell O"ell
A N SHean postupak moze da se provede i za kruzni. odnosno
i odavde A ( 10" - O,S I ) ·104 . pravougaoni poprecni presek - pa tabelarno sredeno' vrednosti lma­
O"Clld JU oblike kako sledi.
a4 Tabela 2.22. Dimenzionisanje aksijalno pritisnutih stapova
Kako je za k~adratni presel{ A a2 1 2 to se srneilorn
prostog preseka
ovih vrednosti u gornju jednaCinu dobija

a4 /
2 ¥t
a 4 (104
,a
_ O,S--T . 12) 104 N
O"clld .~

re8enje jednaeine daje vltkosti A = 1,11 ::: 75

I, :;; 18.75d 1( !': 21,7a II:;; 21.7b
-N ... = 9,6 ( 100 )2
2
a =
tltI~ A + 0,0011; A =-+0.001~
N
A = ~ + 0,001 ~. C
O"clld
C:.C:: tI
,Q .... ,lC Gelid Gelid
Cl)'fII Cl)
I-.l-.fII
Uzme Ii se da je 9,6", 10 dobija se konacno .... ::.ICl) d 1.13..JA a = ..fA b =-.lA/c. h cb
001-.
~~ prl tome mora biti ispunjen uslov
a =....r~ + 0 001 . 12 , I
d ~ 1/18.75 a ~ 1/21,7 I
b ~ 1/21.7
O"ClId
za vi tkosti A = VI :. 75
> 18.75d It > 18.75a I, > 18,75b
A.2
a,,, . r, 1310,
Za A. > 75 sledi (i) = 3100 c: ... ,,,,I NI
tI=.~ • 1 a = l,86'vI ....
4
b = 1.86 ..Jf7C
,Q Cl)'O d 2.1S,tf
N A.2 N ~e:1-.
p"trA = ~(i) = 3100 O"ell
1:iO~
~e: ...
prl tome mora bitl
I,
lspunJen uslov
.
ell

d < a < 21.7 b < 21.7

Milan GoJkoV1C. Dragoslav Stojlc Mllan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc

214 Drvelle kOllstrukclJ.!: Proracllll Iloslvostl, stablillostl I upotrebljlvost! drvellih konstrukcila 215

Oznake u prethodnoj tabelu su:

Kriticni napon izvijanja blCe
A potrebna povrsina preseka
M I,
I - potreban moment inerclje
crkr = W·
y
N - alcsijalna slIa pritiska

Za pravougaoni poprecni presel{ je:

O~lId - dopusteni napo}l ua pritisak II vlaknima
W bh
2
b3 h I = b 3h
3
(1 _ 0 63E.)
y -
6 Iz =1"2' T 'h
2.6.6.9. Savijanje pravih stapova pomedjivih u bocnoj ravni
(van ravni sistema) - uticaj imperfekcije Kako je kriticnl napon cesto manji od granicnog napona loma:

Sa povecanjem raspona savljenlh nosaca. odnosno povecanjem cr kr < cr:~m •. odnosno sa koeflcijentom sigurnosti n, je
visine preseka na raciln sirine (kod pravougaonog preseka), sman­
juje se krutost nosaea na boeno savijanje i torziju. Ovako "vUki (JIQum
°kr < _I_li_
preseci" mogu da uslove pojavu bocnog Izvijanja i da dovedu do ill 0kr < °md '
destrukcije sistema lako su formalno svi uslovl napona i pomeranja 11 n
ispunJen1. Izraz za dime11zionisanje sada gIasl:
StablInost sistema pomerljivih u bocnoj ravni kontrolise se
na dva naclna: _M
crm - W - °kd
<
•
a) P reko klaslcne teorlja stablInosti - bifurkaclone teorije boc­
nog IzviJanja. Ova teorija bazira na predpostavci ldealno ili ako se uporedi sa dopuStenlm naponom savijallja dobija se:
pravog stapa - "perfektnog sistema" bez ekscentricnosti po­
precnih sila. RezuItal: je kriticni moment savijanja, iIi kore­ Mo
spodentno opterecenJe (iIi napon); ~<O
W0 - kd
b) Preko teoriJe II reda - naponske interakclone relacije na kd
sistemu sa inlJ:ijalnom imperfekc1jom. Ova teorija polazi
od predpostavke da nosae u boenoj ravni (ravni van ravo! °kd koeficijent bocnog izvija­
Ako se uvede oznaka: N m = - ­
opterecenja) ima pocetnu krivlnu (poeetno opterecenje) ­ °md nju za elasticno podrucje
imperfekciju. Pri ovome no.sac Je opterecen (za vertlkalnl izvijanja
teret) na koso savijanJe I torziju. Tendencija savremenlh dobija se:
istraZlvanja stabilnosti zasnovana je na ovom metodu.
M
< 0llld ' gde Je:
WN III
Na osnovu klasicne teorije boene stabilnosti za nosae sistema
proste grede sa konstantnom raspodelom momenata savljanja (Stall­
dardnl stap), dobija se kritlenl moment: . o 0 M b3 h 6 -.rE-G~
N =~=~ k.
1t _---=.i

III 0 noIud Wyo IY 6 b G nlll

Mk == T"E Iz G T IT
ako se uvede oznaka
Iud Y Illd

gde Je:

Elz krutost na bocno savijanje,

'),.2 1 _ ~~ l h Y 0llld stepen vitkosti nosaca usled
torziona l{rutost.
lU N - 1t b 2 -.rEG bocnog izvijanja
GTIT 111 T

Milan GOJkovlc. Dragoslav StoJlc Mllall GoJkovlc, Drilgoslllv StoJle

216 Drvene konstrukclJe Proracun noslvostl, stabllnostl 1 upotreb~llvosti drvenlh konstrukclJa 217

odnosno: Prema DIN-u 1052 IEVROKOD 5) Imperfekcija se zadaje u

vidu sinusne linlje (S1. 2.51):
-V=lhr~~_ K
= 21tb -.[EG VO(X) + Vo • sin <Po = 0 ; Vo = 11 • mill • l
T

~-~x
Granicni prikaz velicine- All u ftmkciji duzine nosaea, visine i
iHrine preseka, dat je na s1. 2.52.

i . ~J'
11
~ C(lI
~~¥;~~
Posle apUkacije sile (momenta) stap se deformise i to u ver­
tikalnoj ravni uglb w(x)' u boenlj ravni Ilv(x) i na ugao torzije <p
(S1. 2.55.).
'~
~nO/~"II
~~r~
j'~
• ...::::-- ~-~

VX-l{;'+..rV
:5a.
~~Jl'
I I
Drugaciji koncept kontrole stabilnosti bazira na pocetnoj de­
formaciji sistema - inicijalnoj imperfekcUi. Polazl se. od pretpo­ J
stavke da u neopterecenom stanJu, u bocnoj ravnl, postoji geometri­
jska imperfekcija.
t-x-t
AI Iff :x: Ji"r;;;
Q;
Y;(' I
,2
i&~
,c~.~ ~#cW~y
·?r~J
~ X
~-*~~--~ t'! t!t t~ifkii~:~~;1
,rf
Moment! savijanja su:

Za standardni stap moguca imperfekcija nosaca je

= MY cos ( 11 ' y) = M; = Mil
Vo - pocetno boeno pomeranje Mil M"sin<p=MII<p=Mu<p
~ y ~
<Po pocetni ugao torzlje
d d VII
kao konaene velieine. Mil = Mil sln(
I; y
Vii
x
) = Mil - -
Y dx
= MU d dVII x

Milan GoJkovlc. Dragoslav StoJlc Milan GoJkovlc. Dragoslav Stojlc

 218 Drveue koustrukc!Je 'proraCllU noslvostl, stabllllosti I upotrebljlvostl drvenlh koustrtlkclJa 219

Pri ovome je sektorski moment inercije

Mil W
y';(I+vi MII)S(Jllld'
=f(odA""o.a
z .. Y
A

dv" d
Wz h
dx = dx [Vo(X) ,+llVo(X)]
kako je: W - b
y

Diferencijalne jednaClne elasticne u boenoJ ravni: M Y h M: M: y

d [ 6.V (x) 1 = M '" Mil If!

"# ( 1 + b
y
Mil)
y
s cr md ; Mil
y
M Y
y
<P
E Iz dr "

My h
W (1 + bill) s: (JlIld
o I ~ =M Mll dvll =M.'II[ dvo(x) d(llV(X»] y
T T dx x dx ' dx + dx •
Iz uslova iskoriscenja dopustenog napona na savijanje
d 2,yo(x) •
pa je ~+;;;Ill=
dr
2 Mil ,
dr"
M
vi (1 + b <p)
h
s: (JlIld
y

gde Je: moze se sracunati koeficijent redukcije napona' p'o teoriji drugog
x = >/E-{OTLr reda. gde je:

ReSenje je: Mil

1
=~ tako da je:
~ = h
Mil wyamd
" 1 +ti lll
<p Mgr
Mil •
1 _( )2 --L-
Wy
= ~
"md
a
nosivost (granicna vrednost) momenta po teoriji II
Mygr -
Mil
reda.
iIi III ""
Mk
Mil ' -V E I" Naponski dokaz za sve vrednosti My S My gr
1 - ( M )2 GI
TT
M
" i min vi S ~"amd
I<
.
y
Naponski dokaz nosae je opterecen kosim savijanjem i
torzijom o Dokaz bocne stabilnosti prema DIN 1052
o Koso savijanje - interakciona jednaciua

(Jmy + (Jill.. S (Jllld

~
Mil
Wv
s 1 •
-----L + yW s: (JUld 1,1 ,a
yWy t-<t" md
, z

Milan GOJkovlc, Dragoslav StoJIC Milan GoJkoVIC, Dragoslav StoJ!C

r
220 Drvene konstrukclJ e Proracun nosivostl, stabllnostl 1 upotr~lvosti drvenlh konstrukclja 221

gde je: B. Usled nes!metr!cnog slabijenja preseka.

t{ = 1 za AIII :0;0.75
~J
t{"

t{
"
= 1,56 - Q,75Am

1
za

za
0,75!> Am !> 1,4

Am > 1,4 •
f -.~~-
ZOSC'K--r-t;
ii---;t ct\ ­
N -~
r:r . "\.:> ,M... N-e
~~
C. Usled jednovremenog dejstva momenta od poprecnog
tereta l normalne sile' prtt!ska.

~) Iv' X

t-----l--·---t#:#~~::)

.'f2
D. Usled pocetne krlvlne nosaca kojamoze da nastane usled:
if qs. ·.~O 1,5 2.0 ~5 ';'0
ltm>' • geometrijske imper:fekclje nosaca,
• strukturne (materijalne) imperfekcije,
• pomeranja usled tecenja materiJala.

~","---_N

~=~-=~
2.6.6.10. Ekscentrlcni pritlsak Q;'
51ucaj naprezanja stapa aksijalnom pritiskaJucom silom I mo­
mentom savijanja naziva se ekscentrlcnl pritisak. U drvenim kon­ M-IM
strukcljama moguel su sledeci slucajevi ekscentrienog prltlsl{a nosa­
ca u ravni (pri ovome nosae se deformise sarno u ravni sistema):' ~ 1
A. Usled ekscentr!cnost! sile N.

~ ~ _jft___
N ;"'.'X
a) Dimenzionisanje
teoriji
ekscentricno pritisnutih stapova prema klasicnoj

Normalni napon u preseku a. - a. (51. 2.58):

'V.? M:=Ne Dokaz napona u preseku a. - a. (hez "efekta stapa"). za slu­
caj da je:

pri cemu je moment savijanja M=Ne. O'cn + 0'", !> 0, odnosno

MUan GoJkovlc, Dragoslav StOJIC Milan GoJkovle, Dragoslav StoJle

'\

222 Drvene kOllstrukclje !'roraCUll noslvost!. stabUllostIJ.upotrebUlvQst! dr'!~!l~onstrukc!ia 223

b) Naponski dokaz baziran na teoriji drugog reda

(Jell = I¥I + I~I (JUld
:5: (Jc lid b.I) Stap £zlozen ut{caju aksijaille sile
poprecnog opterecenJa
i momenta savijanja od

[<0 -F
Usled 'Y puta uvecanog poprecnog opterecellja slstem se de­
formise tako da je u sredini raspona maksimalno pomeranje w.
• Pocetll£ slstem:

W
0;:<;;'<0

I ' + = - ­
iLl '
lX! q;-rG;,>o 6;+-r;;,<o
~/I ~

za sIueaj da je:
.. Pomeranja sistema usled opterecerya qy (teorija prvog reda·J
(Jcu + (Jm > 0, odnosno

(Jm I¥I + I~ :5: (Jmd •

Pored ovakve kontrole u preseku, potrebno je kontrolisati

. .-.J:
napon u najnepovoIjnijem preseku sa uticajem dodatnih napona
usled deformaclje sistema.
Prema vaZecim JUS - Propisima, uticaj izvijanja reglllise se
\f~
C!) koeficijentom. Tako je:
[~~i~~:~j#~i~
N M ~ (Jelld •
(Jell
C!)-+w
A (JUld wi ",J -MIIM
I
-dx
Ely
Savremeni koncept dimenzionisanja ekscentricno pritisnutih Ovde je:
stapova bazlra na teoriji II reda. Pri ovome uzima se dodathi uticaj MI moment od qy opterecenja
(moment sUe) usled pocetnih pomeranja.
wi - vertikalno pomeranJe po teorlji prvog reda
Pocetna pomeranja mogu bitt posiedica:
• Pomerwye sistema usled sile Ny
• spoIjnJeg opterecenJa (poprecno opterecenje i ekscen­
tricnost sile), Moment saviJanja od Ny sile:
• inicijalne Imperfekcije (geometrijske i materijalne), i
• teeenje materijala.
AM = N -r . Wi
OJ Ltnearna teor!Ja sa\>!Janja

Mi!~n Gojlcovlc. Dr"gos.lav Stojlc Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc

('
 '.

·····r·_·
proracun noslvosti, stabllnostl I upotrebljlvostl drvenlh konstruk_clja 225
224 Drvene konstrukclje j

L'.wl - ugib od momenta L'.M Pri cemu je:

I u =l:..[!1y =~~NY.
2 E I 2 N
II kr
No I Kontrola napona:

£lW
I Ny Mil O'c lid
I =
~~ 0' --+-
y
c II - AW Y .
1]:;;0'
c
•
c II d '
1]
c O'md

1~~#~~\#:~;9Ii;1

II Pomeranja po teorij! drugog reda

I
I
II 'Pribliina resenja teorije II reda
Pretpostavlja se da elasticna linija nosaca sistema prave grede
ima oblik sinusne linije, odnosno:
+
w" = Wi l!.W
I W(IXl = Wi • sin ( 'Itt )
.. Sile (momentl) po teorlj! drugog reda
wi - pomer:anje u sredini raspona.
M"=MI+t.M
Ako se y puta uvecano opterecenje zada u vidu sinusne funk­
dje:
U drvenim konstrukcijama cesto je moguce slozeni problem X
Y C!(x) + Y qo sin (-1-)
'It
teorije II reda resiti na uproscen nacin. Za neke slucajeve op­
terecenja proste grede bice izlozena tacna i uproscena resenja l
njihova komparacija. ReSenja teorije drugog reda za slucaj proste odgovarajuci moment savijanja:

grede dat je na slid (S1. 2.60). . l[X

YM (x) = YM 1 sin ( -1- )

I YP e 3 ( tg u - u ) y P 13
12

wmax = 48 Ell I [ u3 ] = 48 F11 I . 4>1

gde je: M I = Y q2

Nr ~Pf 1[
_~ I'll' Sada je maksimalni ugib za zadato sinusno opterecenje u
~ MI =yPl[tgU] _yPl
max 4 u3 - 4 . 4>2 sredini raspona
y q 14
= ~ [ 12 (2 sec u - 2 - u = ~ . "­
2 Wi =--­
I ) ]
't.r­ wmnx 384 E II I 5 u4 384E I '1'3
4EII I Y
'
l'I!imBHfjflJ'l'~q
1[
. II
iIi u drugom obliku

MI = 1'....9...f [ 2 (sec'u - I}] = ~ . "­

max 8 u4 8 '1'4
y q 12 12 Yq 1 2 1 M I

w l =-- .--- =--.- =­

MI
N.~) D
~Q-
G N·r
Mo·r 2
YMo 1 [2 ( 2 sec u - 1 )] _ y ~
I
wmax - 8 E I
_
2 -
l2
8 E I
. "­
'1'4
'lt 2 1[2 E II IY 1[2 Nkr Nkr

II U II moment savijanja
Wi
!SlilcqZ,ljq:1 M,~,ax = y Me [ sec u l = y Me . h kriticna sila u ravni sistema

Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle

Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojle

"
 226 Drve"e kOllstrukclJe !,roraCtlll noslvostl, ,-,tabUlIo"tl I upotrebilivostl drvenlh konstrul<cijll 227

• Ugib po teorUi drugoy reda je: Tabela 2.23. Funkcije .J>l' +2' .... +5 relacije 1 1(1-NyIN1<r)' za

gde je:
w

!J.W
ll = Wi
N
+ lJ.W
Wi
razliCite vrednosti Ny/Nkr
lIN
Ny kr !{Cl =~Yll!l<.rl
., ~2
1.000 1.000 1.000 1.000 1,000 1.000
~1 -~---+ ----- ----c------­
yN 1.111 1.109 1,091 l,lD7 1.114 1.137
I------\--------t- -- - - - - - ­
Wi 1,247 1.205 1.253 1.258 1.310
pa Je: wI! = Wi + --'-~-
1 _ yN 1. 420 I 1,533
yN - 1 N kr
r-0'~ 1.350 1.430 1.441
0,4 _-+_---'-_ _ _-1- l,E)~7 1.545 1,663 I l,6~L 1,831
1.982 1,815 2,000 2,029
---~-- --~~---r
Moment savijanja:
2,477 2,223 2.502 2,544
Mil = MI + tJ.M gde je tJ.M = N yw ll

1--~ __ "_1. ____,---_ _+--_3,--,3__0_3 2.901 3,347 1-3.~()7_1· ___ ~_1

Wi MI
1 4.943 4,253 5,013 5.124 6,057
pa je: Mil =MI +Ny 1 Ny =MI +Ny
---~-----""--4--'-"
N kr Ny 9.876 8.308 10.040 10.290 12,420
N kr 1 - N ~-~~~---~~~~==~
kr

Za potrebe prakticnog proracllna oval{vom aproksimacijom ci­

Mil ;: MI . [ 1 + NY]
ni se neznatna greska.
N .(l--N)

kr kr 5 Na grafikonu (S1. 2.61.1 predstn­

~
...!- t/O-I!fT/Nltr)
r-~3(11;';:-~)j1l~ vljenn su odstupanja tacnih i pribliznih
• W,WI rdenja.
Mil = !'i.r

tjI Kontrola napona:

1 - N

kr I - normaini napon:
Kod pribUznog (uproscenog, proracuna, moze se uzeti. bez j Mil
obzira na vrstu opterecenja, da vazi: 3~

Mily =
1
V' O"CII Ay + -
Ny WyL . TIc S Gelid'

1 !'i.r
<2
L' odnosno:
N kr V N
0" ell '" A
M
+......1: W e 'TI -< lid

w
ll
=w l
•
1
Ny
, / ,i/l' 1 ­
N kr
1 -
o o,Z 0.'1 0.6 ({S 1,0
smicuci napon:
Nfl"" '}(.r
Til Sods
Tabeliranjem funkcija 4'1' 4>2' •••• <1>5 ipriblizne relacije 1/0­ ---L..
Ny/N kr ), za razlicite vrednosti Ny/N kr dobijaju se ybJy

Milan Gojkovlc, Dragoslav Slojlc Milan Gojkovlc, Dragoslav StojiC

(
 228 Drvene konstrukclje Proracnn noslvostl, stablJllostl I upotreblilvostl drvenlh kOllstrukclla 229

gde je: II
Wo = 11 .-
1y
. Ky=11 I-.yI<y
Til ;: d Mil d ( MI ) dMI 1
Ny dx N . gde je:
dx x 1 1 _ _1
N kr N kr ~-~ :::;. za pravougaonik - kvadrat,
iy - 3
dM
Kako je na osnovu definicije T
dx ' ~ _l :::;. za krug.
iy - 2

T
dobija se Til Funkcija elasticne linije je (51. 2.62)

1 !!I
N kr • 'ltX
W =W' Sln­
o(x} 0 1
pa kontrola napona glasi:
Ako se sitemu aplicira sila Ny sledi:
T50ds 1
1" ~ ~ 1"mlld •
111'11 Y b Iy
1 !!I -.~
N kr .x

b.2) Stap lzlozen utLcaju alcs!la1ne sHe t momenta savi­ te

janja od poprecnog opterecenja
Moment ekscentrlcne sile Je
M = N· e .
Za ravan savijanJa vaZi

Normalni napon:
N A 1

N N·e 1 O"clI=A·(l +wo ·Wy 1 _.!'!.1. • 11J ~ O'clld

O"cu=A + W • 11e ~ O"elld '
1 - .!'!1. N kr.
N kr
gde Je:

N ( e 1
ill: 0"0 II A 1 + W 1 _ -.:1 '11)~ O"c lid
Nkr - Ojlerova sila u ravni sistema

N C

N kr E I

N = 'It:! .::JL.1:

kr 12
Iy

b.3) Uttcaj lmpeife/cc!}e u mvnl sistema opterecenog po­ Koeficijent izvijanja u ravni sistema racuna se iz uslova:
precnim opterecenjem i norma1nom sHom
U neopterecenom stanju nosac (stap je sa inicijalnom imper­ O'CII O'clld
fekciJom. U bocnoj ravni nosac je nepomerljiv. Prema DIN 1052
1mperfekcija sistema se racuna lz izraza (za osu savijanja): tako da se dobija:

Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc Milan GojkovlC, Dragoslav Stojlc:

('
 230 Drvelle kOllstrukclje ProraClIll noslvostl, stabllnostl 1 upotreblJlvostl drvenill kOllstrukclja 23]

1
~ c = l+W. ~.
"
W
y 1
NkT
• TIc
-­

gde N* - granicna sUa i~wijanja,

" N"
odnosno ~c N ,Hi sa oznakom CJll = A Y , bice:
ACJclld Na osnovu definicije koeficijenta izvijanja:
N'
~c
=
~ :=
c A · CJ ~k = Y • A • CJ
clld Clld
YCJ clld

MI
CJ ~ CJm W •
gde je:
= --.:i.
~c je funkcija pocetllog pomeranja w" i geometrijskih karak­ ell A;
teristika nosaca i moze se smatrati pocetnom - poznatom velicinom. Y

q . l2
Izraz za napon glasi: MI -y.-­
y(qy) - 8
N
:= CJclld Izraz za napon glasi:
A·~ c
eliCJ CJ," 1
-"-"- +­ ~c ." c $;CJ C II d
odnosno: CJ eli = N· $; CJ clld ' y . ~c y
1
~k CJ
clld
odnosno: => N <
N' $; 1 crm
N· - CJ"lId ili: + :;; 1
Y • CJ CUd • ~c Y • CJ elid
1 - ~
~k CJc lid
Ako se sistemu sa imperfekcijom i normalnom sHom aplicira
transverzalno opterecenje qy Hi (PyJ .~S1. 2.63) dobija se: Odnosno pO teorij! granicnih stanja:
od opterecenje qy moment savijanja je 1
+ $; 1

1 f c • o • ~c fm ~c

M"=MII ,-­ 1 ~
Y y(qy) Ny
1-- ~k fe,o
Ako je sistem pomerljiv (van ravni crteZaJ onda se kontrola
Konacan izraz za napon sa uticajem imperfekcije u ravni nosaea stabilnosti nosaca sprovodi dvojako:
Na osnovu bocne imperfekclje traze se uticaji po teoriji
N
-.CJ +-L
M! 1 drugog reda i kontrolisu se naponi za obe ravni izvijanja.
;S; CJclld '
N" Clld Wy .!!l N - Uproscen nacin:

Y 1-
Nkr. (N0)
aJ S1:abilnost u ravni opterecenja

Milan GoJkov!c, Dragoslav StoJIC Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojle

(.
 232 Drvene kOllstrukelJe Proracun lloslvostl. stabllnostl I upotrebljlvostl drvenlh kODstrukclla 233

N M I. _ _ t:;mJn
a
ell
=
A. t{
+-1
W· t{
:::;crelld (:\=1)
u Mr
Q---.. .
if~t~-
cy y m y ~ i «",,, oX

/ ": x l'4 Afr

b) Stabilnost u boenoj ravni !II? l~
a
e II
""
N
<a/
A. t{cz - e lid
I.
(A. =-)
y i
.t4,
y

Interakeione jednaeine:
3
M M,. G . IT T h b [ 1 _ 0 63!!. + O,25( ~ )2] ,
N + y :::; 1 za osu y WT = - .
'tTd
= <p'
X • 't
3' h
t{
ey
·A·aend Nm ·W·
Y
a clld
Td

N
gde je: ~.x.
:::; 1 za osu z <P GT • 4
l'{
cz
·A·aend
Smicuci napon je: 'tT = q> x w.:::;
T
'tTd

2.6.6.11. Smicllci naponi od torzije

Za odnos strana h/b> 1,8 moze se uzeti da Je: ~ '" b
Kod drvenih nosaea (prema teoriji izotropnih materijalaJ pro­ T
vera napona ad torzije vra! se prema maksimalnoj vrednosti smi­ odakle se dobija:
cuceg napana na osnovu izraza:

MT 'tT
~.
X GT :::;'t
Td
•
'tT -- ----
W :::; 'tTd

Na osnovu eksperimentalnih ispitivanja drvenih monolitnih sta­

Mr pova od cetlnara I i II klase, kao i stapova od leplJenog lameliranog
Hi .:::; I , drveta od cetinara I klase, definisane su dopustene vrednostl smi­
WT ' 'tTd cuCih napona od torzije:
gde je: - za monolitno drvo
MT - moment torzije (komponenta za osu x, M,,=MT ),
WT otporni moment pri torziji. '"
'Td
'tmereno = 250
25
= 100 NI 2
em .
"IT '

Za pravougaoni presek (51. 2.64):

- za lepljeno lamelirano drvo

za y=O => 't

Tmlll _ 'tmereno= 384 = 160 N/cm2

'tTd - "IT 2,5

za z 0 => 'tT lIIax

(na,jveci smieuci napon je na sre­
din! duzine strane preseka) gde je:
yT = 2,5 - koeficijent sigurnosti

Milan GOJkov16. Dragoslav StOj!6 Mtlan GOjkovlc. Dragoslav Stojle

('
 234 Drvene kOllstrukclje Proracun noslvost!, stabllnosti I upotreblltvostl drve_n~kOllstrukclja 235

2.6.6.12. Smicuci· naponi usled jednovremenog delovanja

raspodelu (distribuclju) napona i dilatacija pO visini preseka, tako
transverzalnih sila i momenata torzija
da se ovaj uticaj ne moze zanemariti.
Kod nosaca opterecenih transverzalnim opterecenjem i mo­ Popustljivost mehanickih spojnlh sredstava uvodi se u racull
mentom torzije (slucaj savijanja nosaca sa inicijalnom imperfekci­ preko modula popustljivosti C [kN/cml. gde je:
. jom) napon se kontrolise po obrascu:
C =!'! = sila kOja pripadajednom spojnom sredstvu
~+(~) ~1,
"C 11 8 pomeranje koje nastaju usled sile N
"CTd "C
mlld
Diferencyalne jednacine izvyanja stapova sloienog preseka (SI. 2.65)

Ui 'tT d + "C~,
"Clliid

:5: 'tTd
GeometriJska relacija: 8 + u = a 1 • ~: •

Elementarna sila koja pripada elementu duzine dx Je:

gde je:

n=1 - za cetinare (meko drvo),

d Nl = t f • dX• odnosno d NI =;,C & . d X
n=2 - za tvrdo drvo.

Sila koja pripada duzini stapa X je:

Odnosno:

- za cetinare
"C

_T + ~ 1,

r r
o
d Nl = t •
0 f
d X • ili integraljenjem

"CTd 'till lid

N =
1
~ r" 8
e' J
dx .
"C o
za tvrdo drvo +(~ 2
Promena duzine stapa na osnovu HOOKE-ovog zakona
'tor d 't ) . :5: 1.
mild
d u/dx NI/EAl .
gde je:
Diferenciranjem gornje jednacine dobija se
"C stvarnl smicuci napona od T - sile usled savijapja,
mll
"Cmlld - dopusteni smicucl napon od T - sUe usled savljanja, d2 u d NI 1 C 1
=-- ·8
d dX E AI e' E AI '
"C stvarni smicuci napon od MT - (momenta torzije).
T

'tTd
dopusteni napon torzije.

,!-8&[lffiP[E'KeCt?~6'
STQlPQ>

2.6.7. Stapovi slozenog preseka - teorljske postavke

Osnovne odlike ovakvlh stapova su: sastavljeni su od dva lli

vise stapova monolitnih preseka; stapovi su medusobno vezani me­
hanickim spojnim sredstvima; usled deformacije stapa - savijanja.
izvijanja Ui pocetne imperfekclje nastaje popus~e spojnihsredstava ~
u spojnim ravnima. PopustlJlvost spojnih sredstava bltno utice na [Slika:i.6PJ

Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc Milan Gojkovlc, Dragoslav 8tojic

,.-
 236 Drvene konstrukciJe ProraCUll noslvost!, stnbilnostl I upotrebljlvostl drvellih konstrukclja 237

2
1tX
odalde je: <5 == dd u . e'.
C

E . At odnosno w == w sin n: x .
o /'
U == u o cos-{- (SI. 2.67);

Zamenom funkcije w i u, 11 sistemu napred daUh diferenci­

d 2
u e' jalnih jednaCina dObiJa se sistem hOlllogenih linearnih Jednacina
dr c .EA1 +u=aI .dw
dx
e' 'It2 'It
(E·A ·-·-+1)·\,1
IC I
a1·-·w=O
1 0
$7:4 pIPRl:St:KA Iz 'prethodnih jednaeina dobija se 0

2
'It n:
-2a I ·E·A . -/ . u 0+ [ F - E ( 2 I + sI ) · -l2J . w0= 0
e' d2 u dw '''l 1
EAI '
C' dr
+a l dx -u O.
Sistem ima netrivijlna resenja samo ako je determinanta sis­
tema D=O.
Nepoznate velielne su pomerallJa u i w.
2
e' 'It 'It
Za stap I preseka (S1. 2.66.) EA + 1 a,T
D
1Cf =0.
moment spoljnih sila 2
'It 'It
-2aI EA1 T F E ( 2 II + Is) P
M =F·w,
moment u preseku
odakle se doby.. 2 a: . A, , ]. gde Je
f~[(2I+I)+ ~
Mx == 2 MI + M. + 2 a l N I ' e'
F == FI< == E • I & 1 + E Al • C • 12
uslov ravnoteze
ISlik~'2i66:1 2 a~ . Al
F . w = 2 Ml + Ms + 2 a l Nl
If = ( 2 II
+1)+
S
~._2
1 + EAI . C, 1t/2
'
DlferencyaLna jednaClna eLastlcne llniJe:
2
'It .E. ·e'

d2 w du k
E (2 II + Is) . dil + 2 a l EAt' d x + F . w = 0 ·C
1
d2 w M du

odnosno
r =1 +k
:::;. If 2 II + I.. + 2 r ai Al
EI' dx EAI

u(x):
Sistem diferencijalnih jednaeina po nepoznatim velieinama w(x)
22i x-I V-o
- granteni uslovi

du 0

4; COS gX
x 0 ~ w =0 x w..s1n:tr.x
l
() T
x 1I2 ~ dw =0 u 0
dx
za x--o w....o
- resenJa

Milan GoJkovlC. Dragoslav StoJic Milan GOJkov16, Dragoslav StoJIC

('
 238 Drvene kOllstrukctje ProraClUl uoslvostl. stabilllostl I upotrebljivostl drvellih konstrukclja 239
,[;
I 2.6.7.1. Pritisnutistapovi slozenog preseka racuna. cIJe su osnove identlcne proracunu prostih preseka. mora
posebna paznja da se obrati na popustljivost spojnih sredstava u
I Stapovi slozenog preseica. po definiclji. su onl stapovi koj! su
sastavljeni iz dva iIi vise prostih preseka, s1. 2.07. U IdeaIno pravim
ravni oko koje se vrs! savijanje stapa, u ravni u kojoj se mani­
festuje popustljivost-pomerljivost spoJnlh sl-edst.'lVa.
stapovima slozenog preseka, opterecenih al{sijalnolll pritiskajucom

II sHom N, teorijskl posmatrano, spojna sredst.'tva u spoJnlm ravnima

su neopterecena, odnosno pritiskajuca sila prenosl se samo preko
elementa slozenog preseka. Medutim to niJe tako, jer usled nemi­
Za izvljanje stapova oko materijalne ose preseka. za izvi­
janje u ravni z-z, proracull je u svemi ist! kao i za proste preseke,
odnosno
novne pocetnekrivine Stapa. moguce ekscentricnosti i evidentno
i prisutne anizotropije drveta kao i mogucih gresaka u drvetu ! uvek n " b2
i prisutih nedostataIm prilikom gradenja - redovan je slucaj da su A LA]; Iy = L I]y L AI 1 ~ + L AI • a~ ;
\;1 .. I ];1 1;=1
pojedini elementi slozenog pre­
J!:-.i! seka vise optereceni, preopte­
,11 J Marelf!lJaI.Na osa
11 ; , .-1-. 1",€'C'Se'Ka (Ii1.a)
receni na racun drugih. Duzi­ .{1z
1
:t - => A =-
II
S dOl,'}...
nom stapa javljaju sa pomer­ A :t i
i! " , .. Ii !/-!/ z
-, ~ ~,"(:)-'- SW80LWa' 0SC1 allja u vezama, odnosno javlja­
• t~;' -+ . l"A:'eseKa (.5:0) ju se sile u spojnim ravnima.
na mestima gde su elementi pre­
Za sracullato Az iz odgovaraJuce tabele uzima se (i), pa Je
~a~a~ I-I N

~ ~n: lI! '.:.f ~ et:eMt"-vra Si!O­

" WK8LNa osa sekn povezani u celinu. Drugim O'cil = 00 A S O'clld

recima, kod slozenih preseka pri­

~ \lj~ Vw .' l. ~ Z.::7IOG AeC'S(:'&'I
tisnutih st.'lpovn mora da se ra­ Izvijanje stapova oko slobodne ose preseka oOOosno kada je
~ _~ IY cuna sa pomerljivoscu u veza­ ravan izvijanja (ravan elsticne linije} u ravni materijaIne ose preseka
_~ _ ~_"o<. ).!)

!llt~ r- ~ '!Ii' ~
rna, sa prisutnom cinjenicom ne­
)6~ ~ II~,~ ravnomernog prenosenja pritis­
r

~,l!j '~'~,~ ~ layuce sile preko clementa slozenog ..............

\l; l:1 ~ '" ~ " preseka.
~I Q)tll ',., ~ ,,''::!
~", ' f f i
~ Napred navedeno upucuje
Q GJi
l~~ i; ~ ;~ >t;;~ ne clnjenicu da se stapovi slo­
9J~ ~ ~ 9l ,~~ zenog preseka s obzirom na mo­
~'N ~ 2i : ~ 'lj 9.l
gucu pomerljiVost u spojnim
~I~ I i, ~t\ ~~ h

ravnima - mogu racunati kao
--.-.~~~
stapovi prostog preseka aIi sa
uzimanjem u racun popustlji­
yost! spojnih sredstava (SI. 2.69}.
Usled pomeranja spojnih sred­
k" s.yo .A:>"'~,1V~Plf!~!'l stava u spojnim ravnima javlja­

U
~;' ,.l'!lllA l.. ,_l. 1L , /1.
'I'

,IT.:
/' ~. /~

so.
ju se smicuce sile (t e} koje se
moraju na adekvatan naCin pre­

,
s.o. uzeti odgovarajucim spojnim
9jso, i! ,. ,/"
sredstvima (postojallje smlcucih Q. . ,
,!i! zMO. 2~.~a" sUa u spojnim ravnima je pos­ y~o.
-srvaRNa ./£eaLi\.6'

IJ
A'!YSA::l(;'C:'La £5lS'rt:JXia
!. ' ,-,~ ':s.~..fL.
. .~
-~o. #..~+;;;
. /
',,'
t.::t:-W· .
ledica savijanja' stapa, odnosno
.Y.i:a ut!caja transverzaIne sile Q}. _.~.s
~(.I7l!!I
~
N ,
7K'a~
s/.ce Q
7&lVsn::eZ.
Site Q i
.l'!:>MgeA711<C;
, ili.' lz prednjeg razloga pro­ SA?.7Na'
r jtlf.o. i'i JIlO 1$.9. 91 ,-6;;>lG'N $)'0.7116'
racUll stapova slozenog preseka
je nesto drugaciji od naped iz­
(W"av ~N
~,eO
[ijiQt4l\j~~~gdl lozenog. Prilikom ovog pro-
lli~
I Milan GojkoVlc, Dragoslav Stojlc Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojic
,.
I
 240 Drvene kOllstrukclJe Proracun noslvostl. stab Hnostl I upotrebJjivostl drvenlh konstrukclE 241

(iIi slobodne ose, zavisno od oblika poprecnog preseka). proracun pri tome je
stabilnost stapa se modiflkuje. F
muQ 60 [N] za Af ::::. 60,
Da bi se sracunala merodavna vitkost stapa slozenog preseka, 0)

kOja zavisi oid momenta inercije (I) i duzine izvijanja (II)' u racun
se uvodi popustljivost spojnih sredstava pomocu kojih je kon­ F
luaxQ
m 60 [N] za 3D!'.': Af < 60,
struisan stap. To znaCi, da se umesto momenta inercije za krut­ 60
monolitan presek u racun uvbdl racunski moment inercije (If) pre­
rna izrazu F
maxQ = m 120 [N] za Af < 30.
h n

Ie = L 1\ + Y L ~ . a~ [ cm4 ]. U ovim izrazima je:

,~, '=1
m koeflcijent izvijanja (uzima se iz odgovarajuce tabelel.
Ovde je:
F - zadata pritlskajuca sila,
:tI, - suma sopstvenih momenata Inerclje pojedinih elemenata
slozenog preseka (oko sopstvene ose), A.r=!!, ir= -{I ,
A, - povrsina preseka pojedinih elemenata slozel1og preseka, 1r A
al - rastojanja teiista pojedinih elemenata preseka od tezista y - koeficijent koji karakteriSe popustljivost spojnih sred­
slozenog preseka, i stava i odreduje se prema datoj tabeli.
y= 1/(1 + k) koeflcijent koji karakterise popustljivost spojnih Sl - staticki moment povrsine preseka (Ala.), i
sredstava i odreduje se prema napred datoJ ta­ If - racunski moment Inercije.
bell.
Tabela 2.24 je rezultat mnogih ekspermentalnlh istraiivanja. Na primer, za Jedan aksijaIno priUsnut stap u svemu prema
s1. 2.70:
2.6.7.1.1. Sv ( element! preseka ldu Iconttnualno duiinom Mapa n n ~
Elementi slozenog preseka povezuju se u celinu uz pomoc If = L II + Y L (A . ~2):; Al 12 + ~ 12 + Y (AI ai + ~ ~)
spojnih sredstava. Za slucaj da svi elemnti slozenog preseka. idu 1=1 1=1
kontinualno duz Stapa spojna sredstva se ravnomerno raspo­
dalje
reduju takode duz stapa.
Kontrolu usvojenog razmaka spojnih sredstva (konstantnogl
e' treba proverlti za najvecu smicucu sHu t f po jedinici duzine
stapa prema izrazu
II ir='J~
_rif­
odnosno
AI +~
e' : : : l
mute A=...!X
gde je
y ir

dopN dopustena nosivost spojnog sredstva [kN]. Za sracunato Ay odgovara iz tabele

~.et;;a ...._ my pa je napon u stapu
maksimalna smicuca sila u spojnoj ravni kOja se a;:;r .-.-~ ~
racuna preko izraza
+ ~ :;;
2
YO'el! = my Al O'cn d [N/cm ].
mut_wuQ.y.s 1
y_ . I [kN/cm ] •
Ie

Milan Gojkov16, Dragoslav StojlC Milan GoJkovlC, Dragoslav Stojlc

t'
 242 Drveue kOl1strukclje Proracull noslvostl. stabllllostl I upotrebljivostl drvenih konstrukc:lja 243

Tabela .2•.24. Koeficijenti pomerijivosti spojnih sredstva 11 za dopusteno optereceqje moidan ika s; 16 leN;
2) za dopusteno optereCel!/e moidani1ca od 16 do 30 leN;
31 za dopusteno opterecenje moidan!1ca > 30 leN;
41 dopuStena nostvost zavrtnjeva, odllosno trnova;

e'-e U ovim obrascima i tabeli je:

modul elasticnosti II vlak­
nima,
jedllosecnl 60000­ 60000­ 9000a. 60000. e:.,g
y-y I :2 C - modul

i:: dvosecnl 140000­ 180000.

[' Q.l
rJl el
proseclli razmak spojnih
I:
~
r::I jednoseclli 9000a. 60000. sredstava prema sl. 2.71,
I'

'.­
Z-Z I e'-!Z o.=2.94d. gde Je d precnik ek­
I!
dvoseclli 180000. 14000(1. 8
sera u cmI.
150000 11 Prema standardima za drvene
I Y-Y I 225000 21 z
~ -- --._--
_'_._ ___ __ konstrukcije u nas, za razliku od DIN
e'..fl. 1052 (nemacke norme), vrednosti koe­
I
Mozdanlci
300000 31
150000 11
;.. - ---:::::= --:-
___ e e e ,
n ficijenata C vezuje se za precnik eksera
- pomocl.;I vrednosti a.. Nairne, Mo je
precnik eksera manji to je i vrednost
~Ni !8:rZMaK za C manja i obrnuto. Kako se ova
z-z I 225000 2 )

I
30000031
41
SC07NiH ~LlS7aya(e') vrednost (za CI nalazi u imenitelju iz­
raza za It - to je - za manje C vece
k i obrnuto, s Jedne strane, a s druge

~
I: Zavrtllji i - manJa vrednosU k daJu preko izraza­
41 )'= 1/(1 + It) vecu velicinu koeficljenata y a 5tO Je k vece to je )'
I
Z-Z
manJe. Kako koficiJent )' direktno utice na vellcinu momenta inercije
I If to znaci da - tanJi eItseri vise monolitizlraju presel\:, daJu veCi
racunsIti moment irIercije, a deblji ekseri obrnuto - smanjuju veli­
I
Koeficijenti k:
1t 2 • IiII . A 1 . e'
cinu I r • To znaci i - da konstruisanjem (projektovanjem) elemenata
slozenog preseka sa ekserima manjeg preenika manja je pomer­
I
- za tip 1, 2, i 3 k
l2 . C
Iy

[za y- y osu] ljivost u spojnim ravnima i obrnqto - deblji ekseri uslovljavaju

vecu pomerljivost u spojnim ravnima.
2
_ 1t II 1 " 2 ·e'

.E·A·A
za tip 4 => k [za y-y osul
- + A ). C
l2Iy . (A l'~ 2.6.7.1.2. Stapovi slozenog preseka sa mesttmicno rasporedenim
- za tip 4, kada je presek slmetrican odnosno za Al =A2 podmetaCima (vezama)
Cest je slucaj u praksi da stapovi slozenog preseka imaju
k _ _..l1...----'­ . e' mesUmicno po duzirIi poprecne veze - u obliku podmetaea ili "ra­
[za y-y osu]
men veza" (slieno ramen blehovima u celicnim Itollstrukcijanla). Na
sl. 2.72. dato je nekoliko karakteristicnib primera: al stap iz dva
n2 • Ell . A;,. • e' preseka mestimicno spojen lepljenim podmetacima; b) takode Stap
~
- za z-z osu i tip 2 3 => k iz dva preseka ali sa poprecno zalepljenim vezama; c) podrnetaci
l~. C

,~ Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJlc Milan GoJkovic. Dragoslav StoJlc

! ,.
~ i
 244 Drvene kOllstrukclle Prorai!ull llos1vostl. stabllnostl I upotrebljlvostl drvenlh l,onstrukclja 245

a) !..9 b) Ay - vitkost stapa racunskog preseka kao da je kruto

§11/:::::gc,S)!.Y 5pojen (u odnosu na y-y osu),
~7 2 .t-. ~. s - koeficijent koji se uzima prema tabeli 2.25.,
A . A, m broj elemenata preseka kojt idu celom duzinom sta­
4 pa (na 51. 2.72. za sve tipove preseka 01=2),
~~a ~
f .y
1,.\ - lokalna vitk05t jednog elemel1ta preseka. oduosl1o
taf~a,~ II =1/1 1 , II '" -V f. 1 s; ~l odnosno S 60 i l (za slucaj
1y
A7l:»feTdtY' ,Q7MeW I
LeP~/ ve.ze RZWeT~ da se dobije II =1/1 1 <30 u dalji racul1 unosi se vred­
~oeNe
,tVVaNI nost 30).
dl Aei9Y01C
YI Y.u~~;wa
.
~e:Y
Y Za sraCullatu vitkost At odgovara 1z tablice koeficijel1t co pa
~
je

tm;, -' l'

A,
..
.
c
A,
G ell
N

= co A S Gelid

fi!t-+-a~h'
¥4-B!~. . J&01~
.-65>~N ~~t:
veze I'tJOM6727CI Je­
.wVBlVe i£lNi ~£IKaNa

vezanl za e1emente slozenog preseka ekserlma; d) stap iz dva pre­

seka i sa poprecno zakovanim vezama i e) stap slozenog preseka
sa podmetacima kOJl su za elemente preseka vezani karikama.
Najmanj1 broJ podmetaca odnosno veza kod ovakvih stapova je
dva. ill maksimalni razmak lzmedu poprecnih veza treba da je
manj! ill jednak 1/3 duzine izvijanja stapa. Kod stapova sa pod­
~~I~
t I
metacima treba da je alh 1 S 3 (S1. 2.72a. c i e) a kod stapova sa i
poprecnim vezama (S1. 2.72b i d) ovaj odnos je 3alh 1 < 6.
Proracun stabilnostl stapova sa razmaknutimpresecima. sa
podmetacima. odnosno mestimicnim poprecnim vezaina duz stapa.
sprovodi se na sledesi naNn: ~''''E'''3' -+
±l
a) za lzvijanJe oko slobodne ose y-y ~-=m"~f!!'~'~
Racunska vitkost stapa za osu y-y dobija se po obrascu A, I I .0 i
~. II
Y !a: I a ~'h,~
At =0
~, lit,
At bin". """b........
t i"

"'tUJI1 ,.,

Ovde Je:
A. t - racunska vitkost stapa,
.
ts.~~a ~/73.1

Mllan Gojkovl6. Dragoslav Stojl6 Milan Gojkovl6, Dragoslav Stoj16

("
 246 Drvelle kOllstrukcUe Proracull Iloslvostl, stabllnosti I upotrebilivostl drveuih kOllstrukcija 247

Tabela 2.25. Koeficyenti s 2.6.7.1.3 .. Stapovi slozenog preseka sa porecnim vezama u

odnosu 3<aJh]<6 (Sl. 2.73)
a) b)

Podmetacl
Mozdanici
Ekseri 3.00
~~
.....
~.:!]
Vi ~~
Zavrtllji 3.00 "-> s:
Poprecne veze
Lepak
Ekserl
3.00
4.50 1'";'-1 ~"\j:: t~
Proracun stab iln 0 sti stapa za izvijanje oko materijalne ose
preseka (ose z-zl - u svemu kao i u prethodnom slucaju (monolitni
.S\~
f.d ·li
presekal. \;JI~
Broj spojnih sredstava za vezu sa podmetacima. odnosno "-S'I' s:­
poprecnih veza sa poduznim elementima slozenog preseka od­ . --+.;:! ~
reduje se obzlrom na velicinu smlcuce sile T, odnosno
.. llIax!;} • II
T 2 gde je:
!d
lUaxQ poprecna (transverzalna) sila (racuna se u svemu
kako je napred prlkazano),
.L.
A, L·I·-t-J=L
At j At
11 - Iokalna duzina izvijanja, 1i4 I a !I --+J4"
al - rastoJanje osa poduznih elemenata od tezist.'l slozenog
~ ;, ~ af +
preseka. Napomena: U ovom stavu i dalje (stav 4. i 5.) materijalna
1sto tako, dimenzije podmetaca•. odnosno poprecnih veza treba osa preseka obelezena je sa z-z, a slobodna osa preseka sa y-y.
proveritl na moment velicine .
I
I I
Proracun ovakvih stapova sastoji se u sledecem: proracun
maxQ • l vitkosti za osu z-z (slobodnu osu) u svemu je isti kao i za dvodelne
M = 1 stapove, sarno je ovde
2
za presek prema s1. 2.73c m=3,
Na krajevima slozenog preseka postavljaju se podmetaci, od­
nosno poprecne veze idehticnih dimenzija i sa istim brojem spojnih - za presek prema s1. 2.73b m=4,
i, sredstava kaol po duzini stapa. Kada se elementi slozenog preseka
vezuJu u k6nstrukcijsku celinu uz pomoc podmetaca onda u jednoj
(m je broj elelmenat.."l. preseka koji Idu celom duzinom stapa).
spojnoj ravol mora da bude Proracun vitkosti za osu z-z (materijalnu osu) sprovodi se
kao za monolitnl presek (kako je vee pokazano). Broj spojnih
~ 4 kom. eksera, sredstava u spojevima lzmedu poprecnih veza i poduznih elemenata,
~ 2 kom. zavrtnja, odnosno mozdanlk;a, i odreduje se u odnosu na smlcueu silu T prema izrazinla:
kod lepljenih podmetaca duzina podmetaca treba da je veea maxQ . II
tli Jednaka dvostrukom razmaku izmedu poduznih elemenata sloze­ a) za trodelne stapove T = 0.25 ----"-----'­
al
nog preseka.
b) za cetvorodelne stapove

Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojic Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojic

r
 248 Drvene konstrukclJe ProraCUll nO!llvostl, stabllnostl I upotrebljivostl drv<:nlb konstrukclja 249

Til 0 1ll",.Q' I C=6000a. [N/em].

i .15 I
al a1 b) izvijanje oko z-z ose (materijalne ose preseka)

Proracun se u svemu vrsi kako je to receno za stapove mono­

(oznake u svemu lste kao i pod 2.6.7.1.2). litnog-prostog preseka. Kad konstrukeije jednog ovakvog stapa tre­
Dimenzije poprecnih veza proveravaJu sa na moment savljanja ba sracunati potreban broj eksera za vezu dvadelne dijaganale sa
prema izrazima: poduznim elementima slazenog preseka (povrsine AI)' Patreban broj
eksera racuna se prema sili il1tenziteta
M ma,.Q·
a) za trodelne stapove
D = ma~ t

sin /3

ma,.Q . II
b) za cetvorodelne stapove M gde Je maxQ veliCina transverzalne sile u svemu kaka je to navedena
4 na pacetku avog stava
Sve ostalo receno za prethodne konstrukeije stapova val!.! i F F Ar F
za ove stapove. [ mruQ '" (() 60; Dl",.Q = (() 60 . 60 i ma,.Q = 0) 120]' zavisno ad Af·
Na krajevima ovako konstruisanih resetkastih stapova moraju
2.6.7.1.4. Resetkaste konstrukclje pritisnutih stapova da postoje dvodelne vertikale. koje se vezuJu sa poduznim elemen­
(tspuna resetlce vezana ekserima) tima preseka sa istim brojem eksera kojim su vezanl stapovi Is-'
pune.
Za resetkaste konstrukeiJe stapava izlozene izvijanju u slucaje­
vlma kada je resetkasta ispuna ad zakavanih dasaka. racunsta­
bUnasti spravad! se po sedecem pastupku: .r! 2,6.7.1.5. Resetkasti stapovl preseka
a) izvijanje ako ose y-y (slobadne ase) kao na slicl 2.74.
Racunska vitkast P.. f) racuna se kaa i kod stapava sa razmak­ Ovako konstruisani stapovi slo­
IIutlm preseeima zenog preseka imaJu u stvari dYe slo­
..s. bodne ose. ProracWl stabilnasti izvodi
47t2 EA se u svemu lsto kao I u· pretbadnom
Af "A; +~ X; Ai; Sh2
I
111
Al n Csln2 ~
slucaju - ali sa obzirom na dYe slo­
bodne ose preseka.
sarno sto u ovom slueaju. vrednast S;\..1 2 treba uzetl prema s1. 2.74a. Sve napred recena vaZi za pri­
tisnute stapove sa konstantnlm mo­
sirr~
2
47t EIIA) 1 v •
SAt'" a sin 2 A ( C + - C )•.za stap prema sliel 2.74b. mentom inerelje i sa konstantnom pri­
l f' IId IIp tiskajucam sUom. U slucajevima kada
U ovim obraseima je: je potrebno proracun sprovesti za
lSilkci~ stap sa promenljlvim momentom in­
Ell - madul elastlcnasti (N/em2) drveta II vlaknlma. ereije. za stap sapromenlJivlm pre­
sekom. ili kada se pritiskajuca sila
Al pavrsina (em 2 ) jednog elementa preseka (vidi 81. 2.74). menja duzinom stapa proracWl stabUnosti se sprovodi prema
II - ukupan broj eksera u vezi jedne 'dvodelnedijagonale sa stavovima Teorije elasticne stabUnasti. Medutim. za drvene kon­
uzduzntm elementom resetkastog stapa. strukcije dopusta se priblizall proracWl U Svemu prema napred
p ugao nagiba diJagonale, iznetim stavovima sarno sto se u racun uvodi fiktivni, odnosno
uporedni moment lnercije (I r). Na taj nacln zadatak se svodi na
n d • np ukupan broJ eksera sa kOjirna Je sila u stapu di­ vee pokazane slucajeve.
jagonale odnosno vertikale vezana za poduzne ele­
mente (n d • i np Se Wlapred usvajaju),

Milan GoJkovle, Dragoslav StoJle Mllan Gojkovlc. Dragoslav StoJie

('
 250 Drvene kOllstrukclJe ProraclIn noslvosti. stabilnostl I uP2!rebljlvosti drvenlh_konstrukclja 251

2.6.7.2. Savijeni nosaci slozenog preseka M A

_~. _I

Proracun napona i deformacija prema standardima za drvelle

a C II - - I 'Y a l A :5: a c II d '
f In
konstrukcije uzima u obzir pomerljivost spojnih sredstava ,u spo­
jnim ravnima. Ova pomerljivost se definise preko modula pomer­ odnosno
Ijlvosti zavisnlh od' vise parametara i njihove velicine baziraju na
mnogobrojnim eksperimentlm,a ispitivanja. M
0'111 -
-~.
± I 'Y al A <
- at II II •
r In
Horizontalne spojne ravnl
Ovde je:

Na primer, za poprecni presek kovanog nosaca po s1. 2.76 h ukupna vis ina nosaca (h - 2t = visina rebra);

za' poznate statlcke utlcaje (lllaxM i maxT) je:

t visina flanse odnosno pojasa;
A = t . b' A = d (h 2t)· S =- A ho, = d-'-(=h_-----'2~t)'_2 al rastojanje od tezista flanse do y-y ose - prema s1.
1 ' ''R ' 1 1 2' 8
2.76
(SI - statickl moment flanse, odnosno pojasa I SR - staticki moment a l = hi2;
1/2 preseka rebra u 'odnosu na y-y osu).
II' 1111 - moment! inercijeza bruto, odnosllo za neto pOpreC111
Koeficijenti kojima se obuhvata pomerijivost spojnih ravni dati presek pojedinili elemenata slozenog preseka (u ovom
su izrazima primeru flanse);
AI' AID bruto, odnosno neto povrsina pojedinih elemenata
7t
2
E Al e' slozenog preseka (u ovom prhueru flanse);
1
,k = ---=2,-------"-­ I R • I Rn moment! inercije za bruto, odnosno neto presek re­
l .c y == 1 + It -
bra nosaca; I
b f3 d ( h :.. 2 t )3 h 2 If' r kako je napred receno.
Ie = 2 12 + 12 + 2 y Al (2") =:>

raaunski moment inercije za bruto od­ Za primer preseka sa s1. 2.76 i za slucaj da je II = lin'
nosno neto presek kojim je obuhvacena odnosno IR = IRII tj. racun se sprovodl pod uslovom da je bruto
pomerljivost spojnlll ravni. Racunski mo­ neto, odnosno zanemaruje se slabljenje preseka el~serima (jer je
ment inerciJe (Ir), kao sto je vee receno neznatno) dobija se:
dat je opstim izrazom
- napon savijanja na ivici rebra (O'mR)

Ie = L 11 + 'Y L AI . a; • m,.,.M' h - 2t
O'mR = ±-r- . --2-- :5: O'mcl ;
f
Saovim vrednostima opstl 1 tacniji izrazi za napone u sIo­
zenim presecima stapova izlozenih savijanju (s obzirom na mogucu - napon savijanja na ivici flanse (O'mF I
pomerljiVost u spojnim ravnima) glase,
a mF ± m,.,.M' t
lllaxM h - 2t IR , ' Ir
• ('Y 2 :- 2') :5: O'md ;
0" =~ ' - - , - ' - , $0'
IllR If " R
2l'l '
Illd
napon pritiska u teZistu pritisllute flanse (O'e II)

mal'l AI t II )
_ -t Illal'f. ho '.
O'mF = ~ . ('Y a l A +2I $ O'md
0'0.11-- If 'Y 2 :5: O'cJld ,
fin III

Milan OoJkovlc. Dragoslav StoJI6 Milan GOJkoviC. Dragoslav StoJI6

"
252 Drvene kOllstrultclje Proracull llos1vost!, stnbllllostl 1 upotrebilivostl drvellih kOllstrukcl!a 253

napon zntezanja u tdistu zategnutog pojasa (alII) Deformacije

dec ugiba od savijanja
,.. maxM..
- +-=- y -110 < ,..
Vtll-- I 2 -'"'tlld'
maxM [2 2
f
5 ~ 5 E1 == 0,104 m""MI
f(" 1 == 394 • Elf == 48 f E If
Kno 8to se iz predllJih obraznea vidi. kod nosaca slozenog
preseka kod kojih svi elemepti preseka Idu kontinualno duz ras­
pona a spojna sredstva su raVllomerno rasporedena, ivicni napon - dec ugiba od utieaja napona smicanJa
na savijanje (O"mF) pojedinih elemenata preseka moraju biti manji
l 2 M
od dopustenog napona na savljanje (Cl'llld)' Isto tako. i teZisni napon -~~.
na pritisak (u tezistu pritisnutog pojasa) - (Jell i tezlsni napon na f(t)- 8G~ G~'
zatezanje Cl'tll moraju bitt manji od dopustenih napona - Cl'clld' od­
nosno a tlld • ' - ukupna velicina ugiba
Skok na dijagramu napona, vidi sl. 2.76, je poslediea pomer­
Ijivosti spojnih sredstava u horizontalnim spojnim ravnima. f f( G ) +f( t) ~ f
ma" dop m
Stvarni napon smieanja u neutralnoj osi
Kao 8to se iz izraza za f(tTl vidl u jednaclni za ugib uvodi se
racunski moment inercije If. U izrazu za fIt) je: AR - povrsina rebra
max'mll'" I ySI +SR)~'tml\d'
preseka
r

AR == d ( h -' 2 t ) .
Ovde je:

SI - staticki moment bruto povrsine preseka flanse

ho Vertikalne spojne ravni

4
(AI 2) u em ; i Slican nacin kontrole napona i deformacija sprovodi se i za
kovane nosaee sa vertikalnlm spojnim ravnima. kao na primeru
SR statickl moment bruto povrsine preseka rebra sa s1. 2.77.
~ h - 2t .
(2 . --4-'-) u em4 - u odnosno na y-y osu.
bl
Al == 2 t 2" "" t bl; AR ::: h d;
S obzirom na l1Ia,,1:mll potrebno je proveriti razmak eksera (e)
za vezu izmedu flanse i rebra:
sila smieanja po jedinlci duzlne spojne ravni (T 1) n? EAl e'
k i Y==I+k;
l2 • C

TI m;"T. y SI ; gde je SI = A" . i : ;, staticki moment d b l t3 ho 2

f Ir == 12 + l'2 + 2 YAl (-2-)
bruto povrslne flanse u odnosu na spojnu rava:n.
ako je nosivost eksera Nt i ekseri Stl zabijeni za rastojanju (prema s1. 2.77ho = h - t).
e onda je

Nl PoJasevi se vezuju za rebroekserima precnika dE'

e . Tl = Nl ::;, e T (dalje u Svemu Isto kako je napred
1 dh3
receno ::;, kriterijum za broj redi eksera). T == T =I rI. d . h2
"'R 12 "'Rn R I;; '''E

Milan GoJkovl~, Dragoslav Stojl<! Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle

 254 Drvene kOllstrl1kclje Proracull lIoslvostl. stnbllnostl. I upotrebljlvosti drvenlh konstrukc.t"j",a_ __ 255

(hE - rastojanje slabljenja - rupe eksera - od lleutralne ose y-y); SUa smicanja po jedinici duZine pojasa

bI 3
t bI t3 bI ho

maxT
2.
II 2'2 12 1:2: Ito II - ~ . '2 . 2 ' l'l.hE ' Al Nl
=: =: T . _ _2_.
14'
e -:?or:: dakle 8lieno onome sto je
(hE rastojanje tezista rupe za ekser od Iokallle ose flanse);
reeeno za slozen! presek sa horizontalnim spojnim ravnima.
ALII Al - ~ . b i · , Deformacija - kao u prethodnom primeru:
Sa napred sraeunatim vrednosUma dobijaju se odnosi deo ugiba od savijanja
~ M/2.
IRll I III A
III
' f(,,) 0,104 Ill; I f
;
Sada su naponl: deo uglba od uticaja napona smicanja
napon savijanja na ivici rebra (UmR] M
f«) = ~~ :
III""M h
U mR = r=y- . 2" I :::; (j"md;
- ukupna ve!ieina ugiba
'f Rtl

napon savijanja na ivici flanse (Um!,) I

Illax
f f(0) +f( < ) :::; dop
f=-,
m
ho t II
UIIlF =: .(y-.
2 A
+2- ' T- ) <
-
U '
md'
III 2.6.7.S. Kovani nosae! sa tankim rehrom
napon prttiska u tezistu preseka flanse (pojasa) Kovn! n08ael sa tankim reb rom odnosno nosaei vecih i vel1kih
llluM Al visina (h) u odnosu na resetkaste nosaee imaju vecu potrosllju
(fell = ±-! .y 2 'A $Uelld ; drveta, ali, ako se uzme u obzir da se za rebro kovanih nosaea
f "1n moze koristiti sitnija grada. pa i manje kvalitetnija - ako je to
odnosno. napon zatezanja opravdano, onda je ekonomija na starani kovanih nosaca.
ho Al
Ovome treba dodati i cinjeniCu da je visina Iwvanih nosaca
manja u odnosu na odgovarajucu visinu resetkastih nosaca za 1/2
'Y2 A10 : :; (j"tlld'
do l/3 od potrebnog h za resetkasti nosae.
Napon smicanja u neutralnoj osi (1:mll) Pojasevi (flanse] kovanih nosaca izraduju se od greda, gredica
dasaka (od talp1) a rebra od ukrstenih dasalm iIi od prefabrik­
·T h 2. ovallih ploca (sperpIoea). Ako se rebra grade od dasaka onda se
1: = max ( A ~ + d h ) < 't . daske ukrstaju pod uglom od 90 0 (tada daske II rade" naizmenicno
max III II dI Y I 2 8 - mild
. f - jedne primaju pritisak a druge zatezanje) za rebra od dvostrukog
Vel1eine dobijenih napona moraju da zac\ovoIje uslove - da sra­ sloja dasaka. Hi se ugraduju pod uglom od 30° do 45°.
eunati naponi budu manji od dopuStenih. kao i u sIueaju siozenih Kod kovanih nosaca vecih i velikih visina duz raspona ras­
preseka sa horizontalnom spojllom ravni. U dijagramu napona na poreduje se dovoljan broj vertikalnih ukrucenja (obicno na rasto­
s1. 2.77 jasno se uoeava skok- smanjenje l1apOlla <Yell' odnosno <Ytll janju pribliznom visini nosaea). Vertikalna ukrucenja su neophodna
i nap Dna <YF kao posIedlca pomerljivosti spoJnih sredstava u ver­ i kod kovanih nosaea kod kojih su rebra od sperploca.
tikalnim spojnim ravnima. Prilikom izrade ovakvih nosaea od posebne je vaznosti izbor
Provera rastojanja eksera (velieine e' kOja je usIa u izraz za kvaliteta grade.
k odnosno y):

.Mllan GoJkovlc. DragoSlav Stojlc Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc

,.
 256 Drvelle kOllstrukc{le Proracull lIolllvostl. stabllnostl I upotrebilivostl drvenlh ~ollstrukc1ja 257

Neke 1110gucnost! za konstruk­

ciju l{OVallih nosaea date su na sl.
2.78. Kao sto se !z slike vid!, pojasevl
nosaea, odnosno flanse preseka mogu
da budu iz jednog. dva Hi vise pre­
seka. rebro no~mca moze da bude jed­
llostruko (51. 2.78a) ili dvostruko (51.
2.78b 1 c). pa u nekim primerima 1
visestruko. Presek nosaea moze bitt
pojaean (na primer u zonl maksimru­
nIh lUomenata saviJanJa) i hor1zontal­
nim lal1lelama (na s1. 2.78 oznaceno
sa var.). Broj horizontainih Iameia ne
treba da bude vee! od dva. Kada Je
rebro preseka jednostruko i od Jed­
nog sloja dasaka, tada se daske ugra­
duju u svemu l{ako je to pokazano
na s1. 2.78d. Za slucaj da Je rebro
1611
1 ~U~H~~ , (L 6::. ~+6;.d jednostruko ali od dva sIoJa dasaka.
'CIt'"' tI;:So 2 od dva sloja ukrstena pod ugIom od
P!i. ... ZIi. _ til -7- 90° - 81. 2.78e. Naime, po jedna po­
~ _ ,;> M lovina nosaca !zraduje se posebno pa

~~~IB!
P~2= ~ t?~ikai$;i9:1
, "",'
se u celinu ove polovine spajaju uz
pomoe eksera i zavrtnjeva.
dl ~o~,w..ee"&e::1 Cl? ~ AX>~t:(, Kod proraeuna ovakvih nosaca. uobicajeml praksa u drvenim
:/ (.v'~ "''' #5"'). konstrukciJama pokazrua je da naprezanje materljala u tci!stu po­
jasnih preseka (gredica iIi talpi), kod nosaca opterecenih na savi­
janje, moze da dostigne naJvecu vrednost jednaku (iIi manJu) do­
pustenlm naponima na pritisak (crclld)' odnosno zatezanje (O'tlld)' Pri
tome visina pojasnih preseka (hi) treba da bude u granlcama
cz) ~Ko~..w OD V~H h] :s; O,20h za drvo klase,
D9S5'k2i'.
hI :s; 0,15 h za drvo II klase.
IJ Iz prednjeg uslova rezultira da su ivieni naponi priUkom savi­
janja nosaca (O'm) vee! od dopustenih napona na pr!tisak, odnosno
na zatezanje, s1. 2.79. Medutim om;'; omd i;j. ovi uapon! na sav!janje
moraju ostat1 u dopustenim granlcama (dijagram napona, kao 810
se iz slike vid!, Je tl'apez, medutim kod visokih nosaca moze se
uzeti da je ovaj d1jagram pravougaon1k).
Pri ovakvoj preraspodeli napona u pojasevima kovanog nosaca
rebro !reba da je od sperploce. sto znae! iz jednog monolitnog
~~;7;g;J komada. Kada se za rebro nosaca kor!ste ukrstene daske, preseci
poJaseva se konstruisu i dimenzionlsu kao i kod reSetkastih nosaca.

Mllan Oojkovl6, DragosJav Stojl6 Mllan Oojkov16. Dragoslav Stoj!c

r
rrJ'J)l
.",1,
~ ! :t
I
II
, ·1 258 Drvene konstrukclle ProraClln noslvostl, stabllnostl I upotrebl.llvostl drvenlb konstrukclja 259
1
2.6.7.3.1. Dlmenzlonlsanje Rese 11 se jednaeine za ho i h po Iy medusobno iZjednaee
I Iz opste jednaeine za ugib 8t/ = k/EI i dopustenog ugiba c10pf ove vrednosti dobija se
! = 11m (gde je k - koeficijent koji zavisi od sheme opterecenja nosa­
ea; ostale oznake kao nnpred) dobijn se I =
h
max
M ho maxM
11. potr y I
20'Illd potry 2'O'mlld
1 m
St v
f = dopf => k -EI , m i odavde po trI == k E 1 •
h· max
M h· M 0'
_0_ max => h == h ~
Iz velieine za potrl dobija se potrebna visina preseka (h)
20'md 2.0' 00'
clid clid
h
. 0 2 .
Iy = potrl == 2 [ II + F I (2) ],

ako se zanemari moment inercije rebra (lR)' Isto tako moze se

zanemariti i sopstveni moment inercije pojasa (II) kao neznatna Sada je hi = h - ho i
veliCina u odnosu na Iy (sto je i na strani sigurnosti). pa se moze
pisati b == pot,F'1 ma)\1 1
2 2 hI h o ' O'cUd hi
h h
Iy == 2 Fl .; = Fl ; . Na ovaj naein odre­
duju se potrebne velicine po­
5 druge strane precnog preseka: h. hOI hi
i b (S1. 2.79).
max
M
== P • ho == z . h o ' pa je P Z -- --
I. maxM max max ho I#w~,r~:~(fl

5ada je 2.6.7.3.2. Veza lzmectu rebra I pOJaseua

l F _ maxP max
M Za slueaj da je rebro od ukrstenih dasaka (pod uglom a) i
1 - -- odilosno F == da daske padaju prema sredini raspona i da se veza izmedu dasaka
0' cUd I h o ' O'CUd i pojaseva ostvaruje ekserima (51. 2.78d) od jednog sloja dasaka
iIi· prema s1. 2.79 (dvostruko rebro ali daske simetricno padaju
5menom u izrazu za Iy dobija st; prema sredini raspona) - veza izmedu rebra i pojaseva ostvaruje
M h 02 se:
max 2 . O'clld
Iy == . 2' i odavde ho
M ..pottIy . smieuca sila na jedinicu duzine nosaca (T I) je

ho . O'ClId max
TS TS S

:i
Kako je "Cmu=ctT a TI =="Cmli·d =~d

y ~
=Ty' y
j maJd 2· pOlrly
crm == maJd aW== potrW = Kako je
W 0' - - i potrW h
to je
md
h2
2 h~ ho S FI~
· I O'md. I. :J _ 2 _ 1
h ~ ==2~ potry Iy == Fl . 2' a 5 y = Fl . 2 to je i odnos I - - - h' pa je
pob'W max y F ho o
1­
2

Milan GoJkovlc, Dragoslav 5tojlc Milan GojkoVlc, Dragoslav 5tojlc

r··
 Proracun nosivostl, stabUnosti I upotreb11lvostl drvenih konstrukclja 261

veHcina smicuce sHe Sirinu daske (b d ) treba unapred usvojlti. Isto tako I debljinu
daske (d/2), pa je za ugao a = 45° =:> cosa = sma = -J2 12
TI '= T ,~ (gde Je T - veHcinn transverzaine sile).
±D = TI . ~
2.J2 1
=T·b odnosno ±D = hT . b d ,
Kako Je ZI cosa Tp to odavde ZI:: T1/cosa, gde je ZI­ _ 1 d
o
zatezuca sila na jedinlcu duzille nosaca, vidi s1. 2.BO. Sirina duske 2 2
(bel) unapred se usvaja. Za uBvojenu slrinu daske i ugao a = 45°
(sto je redovan slucaj u praksi) - to je sila Zr!' sila kOja otpada
nn jednu dasku sirine b d a za sIueaJ po s1. 2.BO kada je rebro
±V ~.b .rz
ho d 2'
od dvostrukih dasaka
Tl 1 Pri tome treba vodlti racuna da je jedna daska zategnuta a
T . bd
2
1

'::[2 T
~ ..
druga - suprotno ukrstena prltisnuta. Sile V primaju vertikalna uk­
Zd cos a 2 sina ho hQ rucenja.
2 2:
Kao I u prethodnom prl­
Kao sto se vldi iz prednjeg Izraza zatezuca sUa u dasci sirine meru, slle u daskama zavise od
b d direktno je proporc1onalna vel1eini transverzalne sUe 1'. Kako veltcine transverzalne sUe T. Pa
se vel1clna sile T menja duz raspona. najveca je na osloncima a je, na primer, za nosac optere­
zatim se smanjuje. to i velic1nu sile Zd treba. sracunati za vise cen jednakopodeljenlm opterece­
preseka duz raspona L. Za usvojenu debljlnu daske (a) odreduje njem po celom rasponu l linija
se precnik eksera (dE) I njegova nosiVQst INll pa se zat11n na vee transverzalnlh sila kao na s1.
poznat naein odreduje potreban broj eksera za vezu. . 2.82. Polovmu raspona trebapo­
Za nosace sa jednostrukim reb rom od ukrstenlh dasaka, po deliti - obicno je dovoljno u pet
81. 2.78e i f I s1. 2.81. racun je u svemu IsH kao i kod prethodnog preseka I za svaki presek sra­
slucaja osim u proraeunu dasaka za rebro kovanog nosaca. cunatl velielnu transverzalne si­
[$'~dY Ie, odnosno smicuce sile po Jedi­
Vellema smicuce si­ nici duZine pojasa nosaca.
Ie po jedinicl duZine do­
bija se na 1sti naem kao . Za usvojenu sirinu daske (b d ). obicno 12 do 16 em, na po­
napred, odnosno T 1 . T kazan naein dobijaju se sUe ± D u pojedinim preseeima (od 0 do
/ h Q • Ovu smicucu sUu 5). Na poznat nacin, za usvojenu debljinu daske (d/2) usvaja se
treba da prime dYe spoJne ekser. cita njegova nosivost (N 1 - lz odgovarajuce tabele) 1 racuna
ravnl-spojne ravni Izme­ potreban broJ eksera za vezu (n) - u presecima 0 .....5.
du rebra i poJasa. Kako Raspored eksera u svemu kako je to receno u poglavlju 3­
je rebro od ukrstenih da­ Spojna sredstva.
saka pod uglom a, to se
slla T 1 razlaie na dva Nastavak gornjeg (prltisnutog), odnosno donjeg (zategnutog)
pravca - na pravc~ ukr­ pOJasa prema napred datim pravllima i naeeUma za nastavljanje
stenih dasaka (S1. 2.B1). stapova u drvenim konstrukeljama.
Velie Ina zatezuce sile Kod kovanih nosaca velikih visina potrebno je provertti i sta­
(+D). odnosno pritiska­ bUnost pritisnutog pojasa na izvijanje. odnosno na tzbocavanje.
r@'"".··Ib"'· •.·~=}.1 juee s~e I-D) u jednoj
...,-··.•-:-:2"..,.j87 Racun se sprovodi u svemu lsto kao i za lepljene-lameUrane no­
dasci slrine b d (i deb­ saee. odnosno kao za pritisnut stap cija je duzina lzvijanja jednaka
Ijine d/2l i zakovane za pojas pod uglom a je duZini nosaca izmedu boeno fiksiranih taeaka (potrebnim boenim
TI bd ukrucenjima). Vertlkalna ukrucenja. cije dimenzlje zavise uglavnom
1
+D = - - - a ±V = ±D . sina od dimenzija pojaseva nosaca. postavljaju se obtcno na rastoja­
- 2 sina cosa nju""h.

MUan Gojkovlc. Dragoslav StoJJC Milan GoJkoVlc. Dragoslav Stojlc

r
 262 Drvene kOllstrllkclJe ProraclIn noslvostl, stabllnostl I upotrebilivostl drvenlh kOllstrukclJa 263

Njihove dlmanzlje trebo proveriti na velicinu sile V (vertikalno

ukrueenje obavezno dolazi iznad oslonaca i na mestu nastavka
pritisnutog pojasa). = - h
Kovani nosacl slozenog preseka rnogu bitt kOllStruisant 1 tako o
da je rebro od plocastog rnaterijala - uglavnom od furnirskih ploca.
sperploea - sa poreenim presec1ma obUka u. svemu kako je to dato

na s1. 2.78a, b 1 c. Kod ovakvih nosaca rebro je monolitna ploca,

proizvod na bazi drveta, i njegove elastomehanicke karakteristike
razlikuju se u odnosu na drvo od kojeg 8U pojasevi nosaea. Ovo
znaei da se sraeunate velicine napona u rebru nosaea moraju kom­ 0
parisatl sa dopuetenim naponlrna za odnosni materljal, za upotre­
bljenu vrstu ploeastog materijala.
Proracun veze lzmedu pojaseva nosaca i rebra (kontrola ra­
-I-"'-"
t!I a

cunskog razmaka spojnih sredstava e ' ) i proracun napona i deor­

macija vodi raeuna 0 cinjenlci da su moduli elastlcnostl rebra i
-r-------TT-------TT-:

pojaseva medusobno razlieitl. Prilikom proraeuna navedenih vred­

nost! raeun obuhvata i popustljivost spojnih sredstava, u svemu
kako je to unapred reeeno. Nairne, racun se sprovodi za merodavnu I
J ______ I
II
I
l.L______ JI
0 11I
I
<
osu preseka i racunskimoment lnercije If uzima se u racun bez
uticaja rebra. Os1m proracuna napona kod nosaea sa rebrom od
ploeastog materijala mora se dokazatl i stabilnost rebra na izboca­ li?_ a
vanje.
Nosaci slozenog preseka, prema s1. 2.78. kod kojih srnicuee
sUe u neutralnoj osi preuz1maju rebra od ukrstenih dasaka kom­
binovane sa vertikalnim ukrueenjima (mrezasta rebra i slieno)­ Stabllnost monolitnog rebra na izboeavanje (rebro je od plo­
eastog materijaIa debljlne t) i koje je po ivicarna vezano u svemu
ivicni napon na savijanje O'm treba daje ::;; O'llld a tezisni napon O'ell'
prema gornjoj sldd (odgovarajucim spoJnim sredstv1ma) - stabilnost
odnosno 0'111 ne sme preel O'elld' odnosno O'tlld - vidi s1. 2.79. rebra kontrolise se prema izrazu (ploea strine a i vislne ho 08­
Kod nosaea konstantne visine, sa paraleln1m pojasev1ma, kod lonjena je po obimu na elemente kovanog nosaea):
kojih je hi::;; h/7 (S1. 2.79) provera napona moze se ograniCiti
sarno na proveru tecisnih napona ((Tell' (Ttll) i koji moraju biti u °
_c_ + ( )2 ::;; 0,4.
dopusten1m granicarna (manji od O'clld' odnosno O'tlLd)' Ovo znaei da Cfkrtl t kr1t
se ovi naponi mogu sracunati preko iztaza - s1. 2.79 (uz zanemari­
vanje sopstvenog momenta inercije pojaseva): Ovde je:
maks1malni napon pritiska u rebru (u N/cm2);
ho 2
If .. 21 AI ( 2 ) ::;> racun8ki moment inercije. °
°krlt
kritleni napon pritiska u rebru
x2
M h0 Al M ° krlt
=k
"Dcr
.-
t h2 • .J(EI)x .(EI)z '.
°llil = +1 . 1 -.-""
2 AlII h o ·A111 ::;; °llld ' o
f
t smicuci napon u rebru (N/cm2);

°ell!
M
If .
h0
'1 . -
2 ~II
.. M
h o ·AIn SOeild' i
t krll kritleni napon smicanja u rebru
t =k .-
x2
• .J(EI) .(EI) .
krlt "M t h2 x· z'
o

Milan GoJkovlc, Dragoslav Stojlc Milan Gojkovlc. Dragos]av Stojlc

r
1
264 Drvene konstrukclJe Proracun lloslvostl, stabUllostl I upotreblllvQstl drvenlh konstrukclja 265

(En", (EIl z - krutost ploee na savija~e na jedinlcu duzlne

oko x-x ose, odnosno z-z ose I moze se uzeti If(l I Kp{j
';0
~6"
Ex f3 , E z f3 36 .J6
( E I )x == ~ odnosno ( E I )z = 1'2 ' gde su E"
.32 .J2
I E moduli elastlcnosti plocastog materijala,
od koga Je rebro, u pravcu x-x. odnosno z-z 2tJ ZS
ose; 2'1 2'1
k b• koeflcljenti zavisni od naelnaopterecenja dela 2Q ;rJ
rebra kOje se IspltUje odnosno od rasporeda 16 16

napona po visinl preseka 'I uzli:naju se prema

sl. 2.84, odnosno oCltavaju se sa dijagrama da­ 12
n
tlh na sledecoj stranL 8 8
1/ l/
lei 0d I I
.: 3 f 2 :1 'I
'iO 1..t6.... 1 ­
~eifJ..ro
ClI(;fXIceN:JB .%

tfN.6'l-h'.¥a
t'e"&e7' .12
3t!

29
28~~j.1
'29

:rK1\\~
2()

16

JZ
8
'I
Napred opisanl nosael slozenog preseka mogu bitt opterecenl o ;1
i na koso savljanje - sa momentima Mz I My. Proraeun napona kod o 1 2 J ;' -J o
l'O I K~t'
oVako opterecenlh nosaea sprovodl se prmclpljelno u svemu tsto
kako je to reeeno u poglavlju 2 (vldl str. 178), sa napomenom­
da se proraeun radl Istovremeno za obe ose preseka (z-z i y_y)
a prema napred datlm stavovlma za slozene preseke. Najvecl Ivleni, ;!1+---m+--+.
odnosno teZisnl napon (a) doblja se preko izraza [~Il~$l
121 ani I I I I I I
CT =CTz +CTy ,:5C!d'

gde Je: 8 I I \ 't '<I::;o:l.

CTz ivlenl odnosno teilsni napon od uticaja Mz (N/cm 2 );

'1~
CT y ivienl odnosno tezlsni napbnod utlcaja My (N/cm 2 );
CT d - velielna dopuStenog napona. oI I I I G-mo"v.t: $"",i::~.;'N...7";> v N/on Z
o 1 '2 .J ..

Milan Gojkovl~. Dragoslav Stojle Milan Gojkovlc, Dragoslav StoJle

f'
 266 Drvene konstrukclje Prornctlll noslvostl. stabllnostl I upotrebilivostl drvenfh konstmkclja 267

Analogno prednjem velieina smicuceg napona proraeun de­

formacija raeuna se na sliean naein, odnosno
-;:
"r
.... :,;;
... +
~~:; ~
,III =
-1":2
'I 'III II II
+,2
m II Y
<, II ,
- III d
'+
~T ..
~i':S!
+l ::
a :)! ~

...rf~~?2
+ I; f- 'l
­
"'n
"0 ..
~~ +j=:t
•
- m .
...".;..
f = ::; dop ~ ~
~ ~

•'7... -I
...
~

• .;;•
I)C)

.. ..

~!~ ~ ..

, Nosaei slozenog preseita kod kojih svi element! preseka idu ..,
.
~

R .; ':f:.....
J
I

kontinualno duz raspona i sa ravnomerno rasporedenim spojnim

sredstvima - osim momentom savijanja mogu biU istovremeno op­ ..r•
n
tereceni i uzduznom pritiskajucom ill zatezucom silom. ..r
I
..r
NosaCi kod kojih je rebro od ploestog materiJala i nosaei kod
kojlh sile smicanja u neutrallloj osi preuzimaju diJagonale, di­ ,.~
~
. j agonale kombinovane sa verttkalama, mrezaste ispune i tome slieno ... ...
.;
..
t;
- raeunaju se na sledeci nacin: velicina napona kod ovakvih nosaea
racuna se prema navedenim obrascima s tim da se umesto koe­
ficijenata izv1janja (00), otpornog momenta (W), odnosno (WllI u
-J/i l'
;:1..
4 " --I
,.q
~
.Q
~
'j
,
;:i
.h

proracun uvode vrednosti wc' Wf' odnosno wfn kOje se dobijaju • II • -'

l
~ "l
preko raeunskom momenta inercije Ic-
~

'"
Pri tome vodi se racuna 0 konstrukcijskom kvalitetu rebra NO
slozenog preseka.
•,
..ol..;!' ;:1.. ...j..r
...;..
~
..
'"
Za proracun nosaca slozenog preseka sa razlicitim meha­
niekim karakterlstikama pojedinih elemenata koristiti sledece date
"I~
•
Q
... .;
.;
,.;'I.r
"
I 'I tabele (2.26), ;J
•
..
.::
..rJ.r '"L<S ~I::"
..r
11.. .
.::
'::1-' ~ •.:
~ 'ii

..r,.... 'li•
'".:.' '.1;'1 :u'
I
i
• ...cl­•
Q
~ ~
tir• • ~
~
'"
",j..;
+
'"
..rl..;
~
""I:::'
:
E".
:'

•
i
2" - il u. ...

Milan GojkoVIc., Dragoslav Stojle Milan Gojkovlc, Dragoslav StoJiC

) ,
c
"
~.

I~

All,
tip

£1=E.t=:E.~B; ~=t: .i. 1

.4/# I..
ill:
ir =~ )- ,,1. ,," .A~: r ""*--------;:J'E'A 1 ' . '
:> 11 fZ.c t+ 11 .C

o
,..
2­
o
"--2­
11.+111

<
J'>. S.-A I ~ " . . . b) 'k,' "1+"'1
...t:l :r S,aA ,h, b.'h' 2
~ IS"-T
'"
~ l-2·I,
,
'~+l,
E,
. .!:L+l·'1·Al·~·41,
E, E, d 1,-1'11 +1J +2'''' A, . of

9}
2­ At ( A,., 1,) 'K;
£,
At. +T "7;; Q~.:;::±-"
M(""".+­h.)
n; #tl=±efl, '1'41' err,- 1
M A, Et M
6.t-:!: ell, '7' 4 t':t;:""E; 6... """±--·Y·"1
dl,
At h, 1, e, M h,
tr..1 =-±cft, .~. fa. 'E; z-± cfI, "2
9 ..
...<t:l
etr.. muQ: .,. . .!L. s, efl=mnQ: '1'$1 '"
:>
ai, E, el 1,

,..'"o
....Q 7"-·$l+-·S:r
IIIH,M-.-- ,11,
.fl,
(E'
) .."g,

~Ut"" h~.etJ, (l·$,+S.zl £

.......t::
b,' E, E,.

"2­
"

'J(
o
j;l
'"~
§
6;.'"
h g
tip

~hl~1
i#'f"Flt
_,_ I

1
s;., <?
,.

-'1'4y
~r ~
F!
'"S­O'
£1+£.. ; Ea-£..; ~-1: _II, =-1
A.. I.
::
ir
:>
o
-­
"""n
5
'"r:!:
,..
2­
o
11;-11,
·'~·,'-l-
I:

::;. ...~
!"
St=A, "o,-b 1 "1, ,ltl-It.

g"
t:l
~
~ . 1."'-,­
SO)
.I'.._A ,h, o"l} 2
~
'"
~ ell, .l·'I·:l+J,·!t+l·7·A"~·Q~
8.
cfJ,.,2 '11 'S;+ 11 +2')1'..4 1 ~E;'at
E, 1 ...0.
E,E, E, (i
9}
2­
n; II
fl
"''',._+----0
M(
_.:1:_
til,
A, h. I,) .­E,
Ai. 2 I,,, E­
M ( 1.) E,'
"" .. :t ef1t "I'QI+2' 'F.
,..o~
M A, e. Itt E, :::
a:.-±-'"",,,'_'­
~u l.,
6"-±ef1 ,,.+/JI'£; ~
• dt,
AI hIla Es
#1·%-'-'--­ rrd
1
M h"
-±er/,'2
,..2
• ell, 1 I,. E, 2­
;-
eft_ mu:a .y~!!..$1
ell, EJ

Q E.E, E")
..U- - - ( ,.~-·Sl+-·~
IIJUC
b,'ell, E,
'm""ll(
mau-Z,J.cfl" Y'i;~Sl+SJ)
e. \

'"
Cj)

'"
'!~""~"'7;*':r-.-~-~-~. -~-~-~~~--~

~,

t-)

,1'~7t' ,ltl~r
-A,.f~

'n>
~;
~...

£,*£1; E::-E.: ~'.=l; ~=I

A. I ..

is:
;-1
I='
,....,.
_m»

0 '1""1
~ O',+4J-"t­
:-;­
0 y,A.(h,+h,)
<
j>;
',--- -;
2(r''/, ·.1,1

..,tJ
'"
lit>
0 S" S,-A 1'G\-b."hl "d1; Sl.-:;: b, (h'""i- )' ,S:"-2'"
O,2 b, (h''2+dl)'
:

~
III
< I;rl,r:::II ·§ +1,+,., A. '!!.'of+A,,'I1,i ell,-I. +I.+1·A.'ot+A1'o!
dl =/!'!!.+/J·fa.+y·A,'!!·of+A,C!!·O) El £,
:1 E,
~ '£,£, 1!,
~
!>:. ffl·- _~()I'OI'~+~".!L)·!!.
_\I ('
O',I---·'1'dl +­
h,)
t cU, A~. 2 It. E. ,Ur \ 1
M M M
O'ft --!!-.'Y'dl·.!!.·!!.i tr,,_~"a~ .~.!!.
M
",.,--til,
E,
·,'11, 'i;' ff,J-cr/,·.aJ ff.. --·r-.,;
cU,
O'JJ.--·II J
cU,
cU, .4H B, eIl,.4,. £.
M(
'ctl,
A, h, I,) E,
lIa·-+ .....· ­ -
0' , , - -
.4,. 2 Jill £.
],I (
fI·a""'-oIIl+­
cf/,
h.)
1
M( +'2h')
O"l-;cr dJ
,­
..,
tJ
<
!!
ell = mlUC Q•.,.,!!..S, c:.rl-~Q. ;;
.(1, E, d.J, -,'S,
8'
maltt ..- ­
(E,
....12 ""-'$1+-°51. E,) , ",u(! E,
=-----SJ" m~l.t,.--
• ,..(! ( E, ) I mltrQ
y·-;·S,+.$,.. ---'SlOll maxt_~(l~J!.b·SI+S:a.).~'S;c..
b-,fI, b'cf/" ,
:~
:t"
i::;
, b,"U, £, £. b,'cf/, £, "'t"efl, EJ, h!l.·efl,
It:

Ii>;'

...o
."

...Il>
()<
r:
;::

!iJ~
,f-~.?-t~ ~ 0/'1

n;r
0:
A,~E, 0­ <'
o

-~J~ I
tiP if" ~
4' - I-i-' 1-­ - , - ~ C
'"
::t:
~ ~ ! . ~ I is)' "
Y0 J' 'Ii
'~r--'~'
til
I ~ 7
:: 6
l!
All! fh . tti~~ ~
fe iii -WI ~
g
ir
::> ~.l'tI
EJI!e£.t=£.... Ei ~"'I: it_l . A, I, t!
o
_........

Hl1_,II.h.i:
A.. 1.. E,+-!,: E,uE,: A; c l; r.:-I
~ :::
8' ,- t
7('J,!·,4,·c'
~ 1 1~

tJ 1I 1 +1I: J
hl - n,-2.f'
agiil
4l+4I~-1I 111+41'--2­ 1I1+1I;C<=--2-­ ~
,-~ A ~
~
8
dJ.;:;r; 0,· ,+1 1-5,-'(.(h,+h,) ,.,E, <A , (h s -II, -2tl .
Il>
<
·'-l(Y.EcA,+E,-A,1 ',- 2{7·F.,'A,+E,·A,1 .,c.
E,' A,{h, +11.1 E,''',{Ii,-h,-2.) ~
~ "=2(1'E, 'A,+E,.A,J ".=-' +EJ'A~} ;;:
a;;; D'h'
2(T'f"! -.AI

-i"+'Y
SI=,A'4:1
SI-A 'd 1 -h, -hl"l ig
S
s.. c~(~-o.)' ~
2 1
Hi'('-1)'
5 1+1
"
(h' )'
b~ 2-4 )
s~-t ..,~
be2+ 01)' D,h' y;r
Sz"m 2 =,' CHT S"-2' 2+ 0 , )'
b, (""
t:
:0;­
!1
I ok' C+71)
e([~-2'I+A(y'at+D~)=-' ­
6 1+1 efI,-/} .!L+ It +1·.4: .~.of+Al"£l~
'"
El E J

...
~
 ~
...:J
~

SSI
~
tip

4'
AI11ft
:-';;I_~
~.,. "'-I
,_.
r Y
r
A'lf~~t~
~1'2J~' ~5
~ ---'i./ZriM
:;
or.rv
"

.2­
:>;'
0 It~l--~~--C~, (7·.l+~) M(
_.. ___ .,"0'1+­ -­
efl,
h')1l'
2 !.
:!.
!>' M 3(1+3,)
-,,.­ -:" (~-.,)
.

t1
III
- -f."i" {I +771
M
rt,.--#4=-cf/, ".,"d,
M
·,..:'---""1"­
ell, E.
E,

~
., M 6" M M(h. )
--f."i'~
0',.1. fll,'lIzZ flj,z.-;U '2+4.1
~
~ rtl~-g" .•• --g,~ cf,,,,,,maxQ
rtt
E.
"'E.'S,
oft II (1+7.1
.2­
;:;;
moe-mua: (y,Sl+S"JJ.. mnQ .Sb ....Q(
mUfll:-- ,.-~Sl+S1..
••••(1 £,
E, ..... 12
) ---·S..
•• 'ofl
~'oft o,ofl
.... (1 3(1+'7)'
-'iT' 4,(1+7):(1 +71) ..,t1
~
::
'"
~
..,'~"
~
!l
;;­

...'tlo
..,
~
§
:;
g
:;;­

tip
X
~ --:1'-'l/Y
6it';;' ~t""
·AI'I,G;

~ J~%
o
~
~
]z: ~J'~r ~
0'
'6;,
::: g
~
:; ~
£1+£:'*'£1; El""~ At..
~=rl;. 1=1 £1""'El=!l-4~E; ~_t; !!a::1
"o

.2­
:>;'
=w
Ir. At. I;.
r:
..,~
< 71.J=· ltJ.E•.s"At.,"t'"J. ?'l.l-~I.)·,r'l'l
p;
7a ..T
I J 12 .. C
U
)I, -I
l+----;r:c~ g
t1

i "
It.. +Ie,
~-2--l2J:
h,ot-hl Q
QJ .... -
2
-+ J.: Irl +h 1
4. --2--0"
1I!+ ItJ!
IIIl--'-2-+a,,; ~
~
4) .'I'E, ·A,{II. +h.d-1.s,.8,-A:s(i J +A:a);
2IY.' E,' A,+E, 'A.+7,'£,'.4,)
~ _ '1.' A,{it. ~~l)-i'l' A)(h1+h,},
lIY,'JI,+A,+?'A,) •
...co.
a'"
no
Ea o Aj:{It J.1 +",)+1J.1· EM ~Al.I{1I1 +2 -.II, +11'.11 • _ A,(1,.)+".I+7>" ·A.,,(A, +2· ••+b,)
e~;:;;
".J­ lll,'E"A, +E.'A.+7, 'E,'A,) I,' 21t\'.Al+.Al+~'1'A,J ::;­
51",wA, ,,"d .J ... II I.J ·hJ.J ~dl.1 :>;'
' o
., (A, :::
It, (T-
-'2 " 'a)
1 ' $').-1" '2+4.11)'
s Ih' J
'...."
2
till -it .!!'+1 .!!+ 1.1 '~+"I "At .3.·
'.!!.E"E.
2
E.
of+ At'!!' dJ +1,' Aa'~'lIf
E. E.
. B, 8)
etl.-I'"e;+ ,1+1 i;+11· A"E;'.J
l', ,
ell,_!, +I,+l,~ 11 'A t ·d:+AJ ",,1+1,·.A;:r'aj
:>;'
!l
" t>
+A.I·4}+1,· A,.!! 'II}
£,

J:.:)
...:J
t>l
 .~

I
I

I
274 Drvene konstcukclJe I
I
I

•
4>'''0
d~
,l:
'0'"
i
",.1
..
..'.~
Spojna sredstva
-..1; i;)'Rj'"
i
...-:: ....
~
<: ~

",y j: ~ ~

~
~
+ +
.:+t ~
+ ,.~
f ! -.;"i~ N
+
t
~
~
~ :
...-.I.. . Q<-~I
.......

~f~~~.~
~t~ j~ ~Oi v.~ ~.
::.; Ij:if:!! Il:n" ::iI.j:::"::a i:n" ::iI1'ii"::'!I\:;;" il~ = ...'!' Ii::l ..r
&
'!'

~ ~ ~
•"!
! ...
tJ" Q: ~ l i.
3.1. Nosivost spojnih sredstava
pojna sredstva u drvenim konstrukcijama imaju zadatak

~I~ ~I~ J
77
.. +
S da spoje dva vise elementa u celillu.
Hi bolje receno,
Hi
imaju zadatak da onemoguce uzajamno pomeranje elemenata od
~ ~
..; or
..rt, ~J~ Jj~
drveta koji tu celinu cine.
"'1•:" ~J~ '7' ~j•..r~j:r

mm
';..:; IN '!Ill
"!
~ ;: Za razliku od cellcnih konstrukcija, konstrukcija od armira­
~;: ~ "'~::: nog betona i njima slicnih konstrukcija - gde se racuna sa krutim
l!!i'if)!i::a"~:!!I:;;'~ i'ii'::aj:u" il:s" prakticno nepomerljivim vezama u cvorovima. u drvenim konstruk­
~ • u .,
cijama su zbog prirode materijala - neminovna odredena pomeranja
:,
J
Mil".. u...
J J ·b-·~" b
'I
'if i u cvorovima i nastavcima, na mestu spajanja elemenata od drveta.
Proracun spojnih sredstava vrsi se prema silama koje
na spojno sredstvo, a pod predpostavkom da je veza kruto izvedena,
..-;-.. da je nepomerljiva. Pri tome i takvom proracunu pod pojmom nosivost
or
..ri~ spojnog sredstva podrazumeva se njegova nosivost u spojnoj ravni
.r+ (u N iii kN) sa kojom se ulazi u proracun.
.ri~ Nosivost jednog spojnog sredstva moze se odrediti dvojako:
....£-. teorijskim ispitivanjem, ill, 810 je cesei slucaj,
tlIl-"
~ '\'
E.,c - na osnovu eksperimentalnog ispitivanja do sloma (odgo­
-I
~I~ ~~!~ ..-;-.. varajucih veza i spojeva).
or
::;:J) ..;') ~ -::;j) ",jut U prvom slucaju, teorijskim razmatranjem, spojno srestvo se
..rj...
+
~II.;'::;Q .
..ri...
+ kl
ftl~ +
.; analizira kao odredeni sistem i preko dopustenih napona - odgo­
..1-<' ",i..€ ..."'.!.N ..;'Iut "J':..i.: ..jut varajueom anal1zom dolazi se do njegove nosivosti. U drugom slu­
f ; ..:I~ "i ~ ~ ;; caju, prillkom ispitlvanja do sloma bilo spojnog sredstva bUo prik­
~ ~ G ""<."'Y..~ ;: ~I:> Ijucnog drveta, za dopustenu nosivost uzima se 1/2,75 n08ivosti
lit j:,f:!! j:;f~:!! I::)! h;'::aj:;;" :I'\'
a.,c pri 810mu a pod uslovom da nije prekoraceno dopusteno medu­
J~ !. '" '~ ~
I
sobno pomeranje prikljucnih elemenata. Kao dopustena pomerlji­
b" b" • b j i yost u jednoj vezi, u jednom spoju, usvojena je velicina A= 1,50mm.
Drugim recima-postoje dYe dopustene nosivostl spojnog sred­
stva: - jedna, kada je dopustena llosivost 1/2,75 deo nosivosti pri
! ... slomu (bilo spojnog sredstva bUo prikljucnog drveta), i druga ­
kada je nosivost spojnog sredstva njegova nosivost pri pomeranju
od 1,50 mm - s1. 3.1. Od ove dYe nosivosti merodavna je manja.

Mllan Gojkovlc, Dcagoslav StojlC Milan Gojkovl6, Dragoslav Stojlc

('"
 :l.'IO Drvene konstr~ukclli.
Dozvoljavaju se izvesna od­
~ stupanja od osnovnih dopuste­
~
nih nosivosti spojnih sredstava
u posebnim slueajevima - u sve­
mu sUeno kao i kod povecanja
osnovnih dopuStenih napona­
~
kao na primer. kod zajedniekog
delovanja razlieitih opterecenja,
~ ~
duZine trajanja opterecenja. od
stepena zasticellosti gradevlne i
~ ~ slieno..
~ ~
Dopustena nosivost jednog
spojnog sredstva najsigurnije se
odreduje opitima. Iz navedenih
{S ,"11'1 PcMe&W.:7~
opUa dobija se dopustena nosi­
yost i ona se redovno definise
meritornim zakonskim odredba­
rna (Propisima). Nije na odmet
podvuci - da na nosivost spo­
jnog sredstva utieu:
- preciznost made spoja, od­
nosno veze,
- vlainost drveta,
- vreme trajanja optereeenja,
o.dnosno vreme nanosenja
opterecenja.
U drvenim konstrukcijama
je od posebne vainosti u kak­
yom su odnosu nosivosti razli­
o ~S"'m ~~"mm cltih spojnih sredstava i njihove
pomerljivosti (S1. 3.2.). Kao 8to
:-, III:4 ;;1 ;;~
a;:lY£TlVOI M:\fll5lv~1
se iz dijagrama vidi razlieita je
pomerljivost razlieitih spojnih
sredstava, odnosno pri pomer­
ljlvosti od 1,50 mm anaIizlrana
II ~ ~1 I ~ [I (~) Ii spojna sredstva imaju razlieite no­
sivosti. NajkvaIitetnijl su lepk9vi
a najnepogodniji su zavrtnji. Sto
~ '[IIltH: =>
~;el
:> ~ 41
znaei, pri Istoj pomerljlvosU za­
vrtnji imaju najmanju nosivost;
nesto su povoljnlji mozdanlci, jos
i Imtml i povoljnlji su ekseri i najkvaIitet­
nije spojno sredstvo su lepkoVi.
U drvenim konstrukcijama
lepkoVi se smatraju kao kruto-
MIlan OoJkovle. Dragoslav Stojle
( .
~jlla sredstva 277
nepomerljivo spojno sredstvo a sva ostala moguca spojna sredstva
tretiraju se kao pomerljlva. Kod pomerljivih tzv. mehaniCkih spo­
jnih sredstava u spojnim ravnima nastaju pomeranja usled uticaja
smieucih sila.
Ova pomeranja su posledica deformacija prlklJucnog drveta, od­
nosno deformacija usled savijanja stapastih spojnih sredstava (ek­
sera, zavrtnjeva i trnova). Kod lepljenih veza, kOje prenose sUu II
vlaknima, deformacije sloja lepka u spojnic1 su tako maIe-neznatne
da se slepljeni .spoj moze smatrati kao apsolutno krut.
Iz prednjeg rezultira - ne preporucuje se sadejstvo. za­
jedniCki rad. razliCitih spojnih sredstava u jednoj vezi. Sadejstvo
razlieitih spojnih sredstava dopusta se sarno u slucajeVima kada
je njUlova pomerljivost (popustljivost) prlbUzno jednaka. Ovo znaci,
da se eventuaIno moze dopustiti zajednicki rad eksera i mozdanika.
Kombinacije lepka, odnosno zavrtnjeva sa drugim spojnim sred­
stvima nisu dopustene. Ako se i pored navedenog u jednoj vezi
koriste dva razlieita spojna sredstva onda je jedno nosece a drugo
konstruktivno. I daIje. u vezama gde su ugradena dva razlicita
spojna sredstva, spojno sredstvo kOje preuzima manji deo sile
uzima se u racun sa 2/3 svoje dopustene nosivosti.
Kada se zeli raeunom da obuhvati sadejstvo razl1citih spoJnih
srestava. to se moze uradit1 ako se u racun uvede nejednaI(a pome­
rljivost. Pri tome se uzima da Je medusobno pomeranje m, spoJenih
elemenata pri sill NI u 'spojnom sredstvu i
~I
mt dop
dopN '
I
Ovde je:
dopm, - medusobno pomeranje pri sill d, N, (pribliZno se mo­
ze uzeti da je d pm,= 2m), gct'tf je m pomeranJe u
spojnoj ravni. Prt tome je:
'm = 0 mm - za lepkove,
m = 0,25 mm - za eksere. kandzaste ploce i uop­
ste spojna sredstva koja se zabi­
jaju u prikljucno drvo.
m=0.50 mm - za mozdanike i druga spojna sred­
stva kOja se ugaraduju u unapred
pripremljene zljebove i otvore. i
m = 0,75 mm. - za zavrtnje.
Prilikom proracuna spojnih sredstava mora se voditi racuna
kako se sila iz sI?ojnog sredstva prenosi na prikljucno drvo. Od-
Milan Oojkovle, Dragoslav Stojle
 T
i

I Spojna sredstva 279

278 Drvene konstrukcllc: i
i
i
Mera pomerljivosti spojnog sredstva je modul pomerljivosti C
nosno da U je prikljucno drvo optereeeno II vlaknima Hi 1­ na koji predstavlja odnos sile u spojnom sredstvu i korespodentnog
vlakna.. Ovo zbog toga jer drvo, kako je vee receno, ima mnogo pomeranja, odnosno
·
~. ,
manju cvrstoeu 1­ na vlakna pa se, shodno tome, nosivost spojnih
sredstava na odgovarajuei nacin smanjuje. Izuzetak cine ekseri, jer kN
C N
se merodavna sila prenosi preko velikog broja spojnih srcdstava u [~]
pa pravae vlakana nema utieaja na nosivost eksera. Kod proracuna
potrebnog broja spojnih sredstava racun se sprovodi prema sili u Modul pomerljivosti, kao mera deformabilnosti veze, moze se
spojnoj ravni. Isto tako, raspored i rastojanje spojnih sredstava definisati dvojako, ito:
moraju u svemu da odgovaraju dalje navedenim stavovima i us­
"I lovima vaieeih standarda. - modul pomerljivost veze za aksijalno pomeranje
N:i osnovu ispitivanja i aproksimaeije u normarna, u prineipu, L NI smna svih sila u spojnom sredstvu
za sva spojna sredstva koja se ugraduju u prethodno izbusene Cu
rupe, nosivost veze zavisi od vitkosti spojnog sredstva (S1. 3.3). u ukupno pomeranje veze izazvano
pomeranjem spojnih sredstava
Vitkost stapastog spojnog sredstva je definisana izrazom:
- modul pomerljivosti veze za rotaeiono pomeranje
A. = am
debljina najtanjeg eiementa u vezi
d precnik spojnog sredstva C = M uk1J • moment elasticnog ukljestenja
Tako za male vitkosti nastaje lorn po drvetu, dok za veee d cp ugao nagiba ukljestenja
vitkosti nastaje lorn i po drvetu i po spojnim sredstvima, a za
velike vitkosti sarno' po spojnim sredsMma. Na sUei 3.4a - dat je staticki sistem konzole sa punim uk­
ljestenjem, gde je C d = 00 i cp=O; za aksijalno napregnut stap gde
N je C u = 00 i u=O.
~CIB
/I~
Na sUci 3.4b - dat je staticki sistem sa deformabilnim vezarna
~ u oznacenim cvorovirila. Mera krutosti tih veza su moduli Cd [kNm/rad]
~
'S:
/ , 1I BIA /tjtf i C u [kN/m].
/ I DIN7052
~ I a) P....LM ~
~ I ~ ·t~ ~1
t ~
I " IOeat.NI SISTeN
IV ~ 5rV6'RNI SlsreM
'.If -CIB
loA, SIA 76'11 SOvTlca.7c.M POMe­
15 1 "G ­ DIN 10S2 ,e8N.7aSpoJ. sReosraVa
I'
~~---~
~
1
_ '[FO
o VITKOST .;t.. ~171 ~~
~
l({"

I ~ >'.:>... ~
-qr

LOM PO LOM I PO
D.('VeTU TV/ .A? SPa7N­
ORve-1
LOM pO 5POJNOM
SReOSTVU
Cg=:oo Cd=!1txl."/p [KNmja'!}
OM SR£OSTVU rm:~¥'#l~>1 KRtlTlA1aO ~
N ZG/.08 N ~
+- --~ Cu
3.2. Pomerljivost spojnih sredstava
r····', ":.::1
loe,,!}NISlSreM
l/~o·~l~~~,1~
S'rYaRNI SlsreM
ClI=Nh [RNlm.]
Poznavanje karakteristika pomerljivosti spojnih sredstava ima Na primeru cvora rarna biee objaSnjen postupak izvodenja
veUki znacaj, pored nosivosti, kod proracuna pomeranja i stabil­ izraza za module pomerljivosti Cd (S1. 3.5).
nosti konstrukcija.
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
Milan Gojkovl6. Dragoslav Stojl6
("-
 Drvene konstrukc\Je SpoJlla sredstva 281

Cd C':L r~
o
3.3. Elementi ad celika
Za pojedine veze i spojeve u drvenlm konstrukcijama koriste
se elementi od eel1ka. Ovi i ovakvl konstrukcijski elementi mogu
imati najrazlieitije oblike I

-­
!Q
6-ft- dlmenzije Iprojektuju se,
J I t&
j+"".."""""'""+;---;-+-----;-+-+;--+
71 ~ i izvode, od slueaja do slu­

'I <:7
eaja - kako to zahteva kon­

r
! I 1 101 strukcija veze. Tn nema ne­
0<7 kog posebnog pravila i stan­
~,
l,,$PO.7NO
Stee.o$TJ1:J
darda - sl. 3.6 (vldi i 81.
5.25 i 81. 5.26).
II
$ -1'eZ/S77: ~Y~NA Kod proraeuna eleme­

~
7'.1.&;P,;;>.;wIH S~l'S'r. natc'l od- ceUka vare sva pri­
~~
znnta pravila i naeela koja
L
~ .~~.
~ £ se korlste u metalnim kon­

r(:ij strukcijama.
Za elemente izvedene
od celika CN 24 1 CN 36,
m od livenog gvozda, vaZe
osnovni dopuSteni naponi kao
1 u metalnim konstrukci­
jama - umanjeni za 10%.
3.2.1. Odre4ivanje modula pomerljivosti veze Ovo smanjenJe dopu­
stenih napona uvod! se lz
Modul pomerljivosti veze za "n" spojnihsredstava u evoru "A" razloga mogucih gresaka to­
moze se odreditl Iz izraza:: _ kom realizacije.
n
Za zavrtnje. ankere i
Cd = :L CI ' r~ • sUene elemente kOJi se ru­
1=1
eno izraduju (u zanatskim radlonicama) preporueuje se proraeun
gde je: potrebnlh preseka sa dopO = 11000N/cm2 •
,I n Za elemente od livenog gvozda;
:Lq 'Yal :L C1 .. ZS! - pritisak dopj = 6000 N/cnr
1=1 1=1
rI = Ys = n Zs n zatezanje dopj = 3000 N/cnr
:Lq :Lq smicanje dop't = 500 N/cM
1=\ 1=\
8vl elementi od eelika u drvenim konstrukcijama moraju bit!
C - modul pomerljivostl (N/m)

adekvatno zastlceni od korozije. Ova se zaStita uglavnom sprovodl

pocincavanjem. .
za C=const. 1 simetriene raspodele spojnih sredstava (Ys=zs=O),

Milan GoJkovl~. Dragoslav Stojl~ Milan Gojkovl~. Dragoslav Stojle

("
 IB,I
282 Drvene konstrukclJe ~ojlla sredstva 283

Elementi od celika nmogo se koriste u savremellim - lepljenim sto.ticki zo.vrtnji.

konstrukcijama. Obliei i moguce kOllstrukcijske odlike ovih 1 ova­ zavrtnji kOJi preno­

kvih elemenata dati su, kroz tekst i pojedine detalje, u poglavlju se odredenu silu u

roj-I~
- 6. Lepljene lamelirane konstrukcije. vezi.
. ~ ----~
3.4. Zavrtnji Precnik i broj kons- "- !, / I
I !'
ZavrtnJi kao spojno sredstvo cesto se koriste i drvenim ll:on­
trukcijskih zavrtnjeva usva- d '---l--" -t-- I di
strukcijama - posebno kod konstrukcija skela, privremenih gra­
devina i konstrukcija ratnih-vojnih mostova. Po definiciji - zavrtnji
su cilindricna metalna tela kOja na jednom kraju imaju glavu a
teru veze i ose"a u ons-
truktera. Dlmenzije 1 broj .-~~-'t.
T+-.D
ja se prema vrs;iJi kkarak- 4=1@k"Wl.vma/&'7/4Jee;a.ruE.i:
I I a
-r--:'--t­
I -i-­

na drugom navoJnieu i matieu, (S1. 3.7). statickih zavrtnjeva odredu- D Sl:.:l5a a~ .3.cn:o.3.sd
je se odgovarajuCim proracu- d.~d~7m", cI,.':.dl-1:"m
1#
Ono 8tO se posebno podvlaci to je do. zo.vrtnji u drvenim
konstrukcijo.mo. obo.vezno moraju da imaju podlozne plocice. nom. J".. qt16!Di,i a/ T G5 m m.
kOje mogu biti kvadratnog Hi kruznog oblika. Ove podlozne plocice
imaju zadatak da spreee. prilikom pritezanja zavrtllja. utiskivanje
u drvo glave odnosno matice- llavrtke, (S1. 3.8).

~ +._.-:! ::;;
&~r:t'~

~~., .v
3.4.1. Nosivost zavrtnja s obzirom na pritezanje
Nosivost zavrtnja S obzlrom na prttezanje ostvaruje se aktivi­
ranjem trenja u spojlloj ravnl. izmedu spojenih elemenata. Veze sa

:~ 1~1~
ovakvim zartIljiIna koriste se same u slucajevlma kada postoji do­
voljna sigurnost za aktiviranje trellja u spojnim ravnima, odnosno
koriste se sarno kao prlvremena veza.
Nosivost jednog oVakvog zavrtnja data je lzrazom
K"'~7d; c-q05'l)+ 1,5",,,, ; 6.. (2;5.-(;.S.JIl'!;
m""o; S~1,¥d.. 5mm ; l).,> .f!5d j 7t
e; !I!i2d,. 6'",HI;
v=qafldr-1mm ;. ci',.lo qo cob4S'd. N1 = 4 0'ad • I! .
4 _o/Jd-,{Jmm; (h2;;;{ 5-75 mm )
Ovde je:
f stit;ii:~>i;1
Nt sila koju moze da prenese jedan zavrtanj,
Za izradu zavrtnjeva koristi seeelik elja je graniea razvla­ d~7t povrsina jezgra zavrtnja,
cenJa".250 N/mm 2 • Dopusta se upotreba supljih odnosno cevastih 4
zavrtnjeva. Cevasti zavrtnji su u svemu isti kao i klasieni same
sto im je "vrat"od eevi. O'ad dopusteni napon na zatezanje za zavrtanj (eelik}, I
Po polozaju i funkeiji svi zavrtnji u drvenim konstrukcijama J.I. koeficijent trenja u spojnoj ravni koji zavisi od: ­
mogu se podeliti na: vrste drveta: 1 - vlaZnosti i kvaliteta obrade povrsina
prikljucnlh elemenata.
konstrukcijske - koji su konstruktivni i dopunjuju kakvo
drugo spojno sredstvo, i

MHan Gojkovlc, Dragoslav StoJlc Milan Gojkovlc!, Dragoslav Stojlc

{'
284 Drvene kOllstrukclje Spojna sredstva 285
-------

Tabela 3.1. Koeficyenti trenja drveta po drvetu (po Campre­ - .L na vlakna

don-uJ • nehoblano ~l=O,60.

_.•,.. ,(~~~~i"> • hoblano J.l=0,40.

-!t~~ficiJent- -"
...iteJiJ"-Jl ••
Potreban broj zavrtnjeva u jecilloj vezi dobija se preko relaclje
15% vlaznostl 0.78
N
nehoblano 15% pokvasen spoj 0.71 n =-Nl
II vlaknlma 22% do 25% 0.52
--­ gde je:
15% 0.53 N sila u vezi koju treba primiti oduosno preneti zavrtnjima
hoblano
22% do 25% 0,39 koji nose na trenje. .

15% 0.71
----­ 3.4.1.1. Nosivost zavrtnja s obzirom na savijanje
nehob lano 15% pokvasen spoj 0.60
Klasican primer zavrtnja koji radi na savljanje je kod nastavka
- 24% 0.56 aksljalno zategnutog stapa - kada je nastavak izveden pomocu ce­
.L ua vlakna 15% vlaznostl 0.59
licni.ll traka i zavrtnjeva, kao na 81. 3.9.
- --­ Za malu silu u zavrtnju (N), zavrtauj se ponasa kao kruto
15% pokvasen spoj 0.59 telo i naponi pritiska po omotacu rupe ravnomerno se prenose duz
hoblano ---­
0.38
raspona b (S1. 3.10-1). Kako sila N raste nastaju deformacije. do­
24%
lazi do gnjecenja drveta neposredno uz celicnu traku pa se pritisak
mekano drvo I po omotacu rupe nejednako prenosi duz raspona (slucaj 2. i 3.
0.26 na sl; 3.10).
auseno na vazduhu

Tabela 3.2. Trenje drveta po gvozdu

It

gvozde glatko. drvo nehoblano (rapavol 0.43

15% do 24%

gvozde drvo hoblano

0,35

gvozde drvo hoblano 0.50 ~~M~7e + e1 WLi

8
/i,
aE/'Ye.7aW ~ GG'..esd7'"i /I ~ M.i>N'.?tW ~M:',*
~.
Koeficijent trenja J.l moze se uzeti:

- trenje drveta po drvetu (srednje vrednost1} II vlaknima

• nehoblano J.l=O.70,
~~M~~:~;i\~,·1
• hoblano J.l=0.40,

Milan GOJkov16. Dragoslav StoJll: Mllan GOJkov16. Dragoslav Stojl6

 286 Drvene konstrukeJle Spojna sredstva 287

~~ 4l'f Za jos vecu silu Nova nerav­

nomernost je jOs Izrazcllija pa se cak
moze j a viti i negativno opterecenje
Osim nosivosti na savijanje zavrtanJ 1ma i nosivost zavisnu
od dopustenog pritiska po omotacu rupe (a R ), pa je
(51. 3.10-4). N b 1 **) b d *)
Ovaj slul::aj se javlja tek posle 2 :: and 2 2' d => N2 =:aRd
2
vc61h deformaeija zavrtnja.
Od ove vrednosti (N l ili N2 ) za dalj! raeun merodavna je manja.
Ova razmatra.nja upucuju na zak­
ljueak dn jedan znvrtanj opterecen na Potreban broj zavrtnJeva (n) sa jedne strane veze (51. 3.9)
(1)~!l!!!Jjll.JIlII!.I~ savijanje treba tretlrati kao prostu gre­
du raspona b (debljlna trake 6 zane­ n = _---=z__
maruje se - mala velicinal kOja je op­ Nt iii N2

~:B
terecena sa simetricnim trouglastlm op­
terecenjenl (51. 3.11). Potreban razmak (el dobija se iz uslova (51. 3.12)
N
Za ovo opterecenje je N 2· e . b . tl~1 => e ~7d
2·tlid ·b
(If)~ N b N b N·b
lIIilxM ="2 . 2" -"2 '"3 == 12­ odnosno 10 em. Od moguca tr! razmaka (e) zavrtnjeva:
***)
~ isto tako e =:---­ e 2 <:: 7 d e3 <:: 10 em
1 2 t ... . b

dop1VI= W . a ild • merodavno je ono koje je najvece.

gde Je: Potrebne dimenzije cei!erie trake (51. 3.131,
W - otpornl moment za za­

vrtanj. za kruZni pre­ pot A., =: ~ • Z (bo - do ) 8 pa je,

aad
sek, a N

:2 'J Sa N odnosno N~ obelezene su sracunate nos/vostl s obzlrom nn sauljarye

J
Ilndeks J r na dopustenl prftlsa/c po omotacu rupe (lndeks 2).
a - dopuStrnl napon 11a· sa­

ad vijanje za zavrtanj (za

celik).
"J Za ..
,..
= 2!
2'
. 2
= 1 :::> a R sIn..
T
a '
R'
6;... lJO~Ni P/f!irtSaK m za 'I' 0; sIn 'I' =0 :::> OR 0;

dalje
OWOTaCO ~
+.~.-~¥.~
N f2 a
.
lz uslova l:Y""O (vidl sklcul:

'\.
Nb = w . a
12 => .) 2'" R . sin", . dOl; cis =2d dcp
od o
K •

2Nf2
= O'R' sin", . 2d dcp = '2df2
a R sin '1" d",
gde je: o . 0
•
- nosivost zavrtnja s obzirom na savijanje.
d I 1-
= 2 OR cos '1': = 2 a R odnosllo N
d = d a R.

'''1 RastoJanJe e2 ;a 7d I es <! to em su zahtelJl uazeclh standarda Za druene kon­

•J Vldf stram! 21/7 strukcije

Milan Gojkovlc, Dragosiav Stojlc Milan GOjkovlc, Dragosiav SloJIC

r
 Drvene konstrukclje Spojlla sredstva ~ _ _ _ _ _ _ _" _ _
289
• _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 0 _ _ _ _ _ __

288

Nbc N b Ib N
ako se usvojl b o Mo 2 (2 + 2 ) - "2 (2: - 3""2) = 12 (b + 3 c) ;
o z
pot 2 (b o ... do) O"ad moment Ml na osloncu (ad sprega sila)

odnosno aka se usvoji 15 cd 2 c2 d

Ml 0"2' 4 . 3"c = 0"2 '""6;

pot b o , + do'

25 O"ad d..,dr1",m moment savijanja u sredini raspona b

.~ I tzn.m
¥jrf-u~-+
Kontrola napona u stapu (51. 3.14) N
m '" Mo Ml = 12 (b + 3c) - 0"2 6
A,. == b (h d); O"t --~
A,l <
- O"qjd •
ll>liko!:~;:l3il ako se u izraz za III uvede smena
Kada se nastavak zategnutog stapa lz­

tl~~i$j
vodi uz pomoe drvenih podvez1ca, kao na N

s1. 3.15, nosivost zavrtnja doblja se nesto O"z = O"R 0"1=0"1l-2cd

izmenjenim postupkom. Nairne, zbog pri­

sutnosti podloznih plocica (a one su oba­
vezne) sada zavrtnji rade nesto drugacije.

Kako radi zavrtanj u Jednoj ovakvoj vezi

najbolje se vidi na s1. 3.1S.

+-W"~"
":,tj,""

dobija se
N c2 d
m = - ( b +3c) - - -
12 6
'(O"
R
-'---)
2 cd
N

Kao sto se iz slike vidi. u prvoj" fazl zavrtanj radi sa malom Ako je precnik zavrtuja d i njegov otporni moment W i aka
sHorn N. Nema deformacija i zavrtanj se ponasa kao kruto telo je dopusten napon na savijanje zavrtnja (Jad' onda je nosivost zavrt­
(51. 3.1Sa). U kasnijoj fazi sila N je puna veca i zavrtanj se nja na savijanje
deformise. Naponi pritiska po omotacu rupe neravnomerno se pre­
nose; javlja se gnjecellje drveta na pojedinlm delovima veze (sto je M=W·
z
potvrdjeno eksperimentalnim ispitlvanjima). s1. 3.16b.
Ovakva deformacija ill. bolje receno, rad zavrtnja u vezi inicira Iz uslova da je Mz=m, dobija se
da se za dalj! racun moze sa dovoljno sigurnosti predpostaviti da
je zavrtanj optereeen simetricnirn trouglastirn opterecenJem (51. 3.16c), N N
odnosno staticka serna i optereeenje zavrtnja je u svemu kako je to 12 (b + 3c) 6 (O"R - 2 cd) = W . O"ad

prikazano na s1. 3.17.

kada se ova jednacina resi po N dobija se
Kao sto se iz

sli ke vidi to je gre­

r~~~*A-n ,
12 W d c2 *)
da sa prepustima
N1 =
optereeena u raspo­ b + 4c
nu sa dVa trouglasta
optereeenja a na pre­ tg)!~tl + +1 ! + +1 ~l gde je: N1 - mac nosenja zavrtnja S obzirom na moment m, od­
nosno nosivost zavrtnja S obzirom na srednje drvo.
pustima sa negattv­
-¥+144
nim momentima cije
je postojanje uslov­
ljeno debljinom pod­
vezica c.
lz s1. 3.17 je:
Zf-;W I~fj i
teie+e~ete~e~
Ako se moe nosenja zavrtnja (WO"ad) izjednaci sa oslonackim
momentom, sa momentoIll Ml dobija se

.') Sa /ndekslma 1 / 2 obelezene Sl( razllc/te nos/vostl zavrtn)a s obzirom na

srednje drvo Nl I s obzlrom na Icrajnje drvo N2 ,

Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJIC

Milan Gojkovt~. Dragoslav Stojl~
 :2.90 Drvene konstrukcl.!! ~pojna sred"tva
- - -291
-

e2 d
M=(a-
l R
N
C
).
6
=W·a
ad
All == 2 c (h - d ); a," = 1,50 A"Z :;; al!~1 ;
odavde Ovde je potrebno llapomenuti da se prilikom kontrole napona
u drvenim podvezieama sila
-12 W de *) uvecava za 50%. Ovo iz
N 2 == razloga jer ne postojl sigur­
C nost da ce po 1/2 sile preci
u svaku podvezicu (razlicite
gde je vlaznosti, jedna strana, veze
N2 - nosivost zavrtnja s obztrom na je izlozena suneu, vetru, i
moment Ml odnosno s obzl­ ,-'~L, , "'riC7~ ~7? s1.).
rom na krajnje drvo.
Napred llavedena ana­
/III . liza pokazuje kako se odred­
Kod proracuna potrebnog broja .~
~
. 6i--b-JL
ea 2~
juje nosivost zavrtnja iz teo­
zavrtnjeva In) od ove dYe vrednosti
(N l odnosno N2 ) merodavna Je manja
vrednost.
f ,\I ~ffd-!f:f
rijskog razmatranja. Medjutim,
praksa je pol{azala da Je svrsi­
shod:no odrediti nosivost za­
vrtnjeva s obzirom na Izve­
RazmaI{ zavrtnjeva e odredjuje se
dena eksperimentaIna ispitiva­
iZ uslova slgurnostl. na smleanje nja, na ispitlvanja ovakvih ve­
kako stapa-osnovnog preseka taka i ~"G£-Gf za do sloma. Kako su poka­
podvezica (SI. 3.18). lz uslova da Je zala ova istrazivanja nosivost
zavrtnjeva nezavisno od kva­
N=2·e·b· => e liteta klase drveta moze se od­
2 . 'tl~ . b rediti po obrasclma
c.
Ukollko je b>2c onda u obrazac N = ad' a .d
za e umesto b treba uzeti velicinu 2c.
__ Isto tako, razmak zavrtnJeva e?: 7d odnosno
odnosno ?: 10 cm. N k _d 2 •

~ Od ove trl vrednosti merodavna

je ona ~oja je naJveca.
I ovde, ad ove dYe vred­
:nost! merodavna je mauja. U

~%!;s!
t~i~d:$;11:1 gornjim obrasclma je:
Kdntrola napona u stapu i pod­

,l4:1!tr
vezicama (SI. 3.18):

- u stapu
z ki;t:i3ii~;
A" = b (h - d): alII = An ~ all~ ;
a debljina drveta u cm;
- u podvezicama d - precnlk zavrtnja u em;
_OJSa !ndekslma 1 ! 2 obelezene su razlfcite noslvostl zavrtnja - S obzfrom na
sredn}e drvo Nl I s obz!rom nn Icrajnje drvo Nl/" ad i k - vrednosti lz prllozene tabele u N/cm 2 •

Milan GojkovlC, Dragoslav Stojle Milan GOJkovie, Dragoslav Stojle

r
 292 Drvene konstrukclje SpoJl1U sredstva 293

Nosivost zavrtnja dobija se u N. Nosivost zavrtnjeva po jedoj povrsini preseka. prema CIB,
DIN (JUS) iSlA normama, U zavlsl10stl od vitkosti A. date su na
slikama 3.20a i 3.20b.
Tabela 3.3. Nosivost zavrtnjeva [NJ

1.al'fl
+:: L
~2J
r qz
a) Z8 SR€oN:7€
[,.d~A-N
DRVO

If::- CIB
~a )E'.!'B Tvrdo fi(l(l 2000 4.00
50 .~'}'O I I':V' ;,G--­
Srednje drvo vI
.~I:
2. f?J I
I/O
.Jf~ /.~
fH~r:1Tvrdo
c:--etil:--larl_---.-J~~~
850 1 3800 4.47
I.,\v/II'"
e~f>/ 'v
0
drvo 100C!.~500 30
DIN 1()52 pU5)
az Boeno drvo 20
(I 511. --;-}SIO 161/
ff.'O I rJo ........ (JIG

~:H!i".2P
Cetillarl 550 4,73 10+ ,,~I etJC v~e!?._"" .... ¢ziI
I DQtVO/'~..,e,""'.-'! ~ JLc; "'&
Tvrdo drvo 650 4.62
I .... 4
o0
¥"""'"" I
1 2
I
J
I 'II J
5' . ra., 7
vlrKosr 71 .
6
Za sluc.'lj jednosecne veze (1) i za at <~ nosivost zavrtnja je: l
q; 23 K"ea::1N.::1£ p"eYO
Nt == O'd • a 1 • d

N2 k· d 2 •
odnosno
{x
SI)
N
[0' r-- .t
6'=~6

CI8
--­
J,:~U

Kod dvosecnih veza, slucaJ (2) u tabeli: '10 ''''

.§ffb (
.loG' ·<I!G

Nt =: 0' d ' 2 a 2 • d (8 obzrrom na bocno drvo) 110

!Iff jeKe 1~~5Z

iii, 2(J+(lf/~
~ (~ rI!'Z~.,or..051'1,.. ~~G sla
~(.:j .J~eri'~
} '''II
= O'd . ~" • d (s obzirom na srednJe drvo). odnosno 70 J. '12'1
N2 2kd 2 • I .t17"'~

Ako su kod dvosecne veze debljine bocnog drveta razlicite. I) ~ I I I I I >.A.

na primer a l <~ onda je o 1 2 .3 'I S [8.,7
wrKosr:~J
d.
mer.NI = O'd . 2a1 • d KOMPA..('AG'I.7A Ni A PRG'HA AJ<'l'OEL/IItl::7
SYE'TSKO..7If'EGVLATlv/
Za visesecne zavrtnje ukupna nosivo8t sracunava se iz zbirne
nosivosti.
Neke napomene kojth se treba pridriavati prilikom konstr­ !~~~ci8.:fuJ
uisanja veza zavrtnjiroa:

Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJIC Milan GoJkovlC, Dragoslav StoJIC

,"
 Drvelle kOllstrukcl.1e ~ollla sredstva 295
294

Kod sila koje se prenose 1- na vlakna, nosiuvost zavruljeva ~

AI ~?; 'r/'
~-e"" q~q;~#\, "
se smanjuje. Tako je:
- pO DIN-u N./NII = 3/4
.~ G}/ /,/' "',
- po ClB-u N J,IN II = 0,45 + 8 . d-1.5; d [mm}. ~.
~f:1 J...O~

/'/'v
-2M. ,,/
Zanlsnost t precnllca zaIJrtnja u+'
~I I/"Cp P
/'1 /~~g

M ,:r~.Y
1.0~ MI '1/.,,/ I
7
;..; / ' II
0.0 OIN 7052 pUS)
,-~-~-.-.-.-.-.-.-.-
o l,S ':;;0 J{mnj
0.0 ' ' ............. ~

...... -----------­
G$
ravni.
NajmanJi broj trnova je dva ali uz uslov da ima cetlri spojne

a.y Ako je broj zavrtnjeva (trnova) ve~i od 6, onda se racu11a sa

efektivnim broJem:

0.2 2
net = 6 + 3' (n - 6).
d ~

0 Ako Je n> 12. onda se racuna sa n 12, odnosno 11.(= 10.

0 ~ B 12 16 go 2if Jo~nY Prema CIB-u. maksimalan broj zavrtnjeva je 4. a za veei broj
vafi:
l~id,,~:3·~~·;l 2
ner = 4 + 3' ( n - 4 ) .

Modul pomerUilJostl C Tabela 3.4. Mod"' pom.eryivosti za zavrtnjeve (prema Egner-u)

,,,·-,"::~:.':_·l" "1 "I· ~
Promena pomeranja sa promenO'pl sile nije linearna. pa zato
modul pomerljivostl nije konstanta.
Na sl. 3.22 je predstavljen modul pomerljlvosti za Slucaj sile
F paraIelno vlaknlma. za dozvoljenu nosivost zavrtnjeva prema N10ma
In, zatim za pomeranja od 1,5 mm i za stanje lorna (81. 3.22).

":=Uf~~:J
Prema preporuci Ehlbeck-a precnlk rupe u drvetu treba da
bude veel od precnlka zavrtnja max Imm.' dok precnik rupe za
trnove treba da bude jednak precnlku trna.
0,30 13310 16200 8870
Najmanji broj zavrtnjeva u vezi je dva, ali izuzetno kod zgIo­ 16 4865
bova sa jednim zavrtnjem, potrebno je noslvost zavrtnja smanjitt ______+­______-+__ 0,39 10690 12500 7130
za 50%, odnosno potrebno je da bude: 24 10950 0,15 28625 73000 19080
F :s; 0,5· Ndoz '

Milan GojkoVle. Dragoslav StoJle Milan GoJkovle. Dragoslav 8toJle

('"
 296 Drvelle konstrttl<cij e Spojna sredstva 297

Neke napomene kojib se treba priddavati prilikom konstru­ nja daUh na sl. 3.23, i
isanja veza zavrtlljima:
k) Zavrtnji obavezno moraju da imoju odgovarajuee podlozne
a) Zavrtnji se lllogu upotrebiti kao spoJno sredstvo ako se plocice (vidi S1. 3.7.) sa dimenzijama lz odgovarajuee tabele u
oSigura njihovo povremeno pritezanje i ako se vrsi rigorozna kon­ prirucniku.
trola ugradjivanja (busenje mpa, ugradjivnnje zavrtnjn);
b) Najmanja debljina znvrtnjn u drvenim konstrukeljama je
M12 (d =12 mm). Izuzetno dopusta se upotreba zavrtnja MI0 ako 3.5. Trnovi
je debljina drveta :;; 6 em;
c) Rupe za zavrtnje buse se masinsklm putem i to tako da Pod trnovima se podrezumevaju puna 111 suplja cilindricna
je precnik mpe (d R ) ndto manji od precnika zavrtnja (d), odnosno metalna tela bez navojniee. Trnovi se ugradjuju u prethodno iz­
d R =0,9d; busene rupe. Precnik rupe treba da je za 0,2 do 0~5 mm manj!
d) Jedna noseea veza konstruisana zavrtnjima mora da ima ad precnika trna (51. 3.25). Da
najmanje dva zavrtnja; bi se izbeglo osteeenje drveta pri­
likom ugradjivanja trnova zavr­
e) Aka sila deluje koso na pravae vlakana (S1. 3.19) smanJuje setak mpe, uz vidnu povrsinu
se dODustena nosivost zavrtnja, odnosno spoja, na mestu, gde izlazi trn,
treba busiti na precnik trna.
dop.N . N , gde .Ie K.x = 1 360 Duzina trna u pravilu tre­
ba de je veea od debljine paketa
fl Za spoJeve i veze koji se spaja, Isto kao i kod
ostvarene sa metalnim zavrtnjeva, trnovi moraju biti na
traltama (podvezieama) adekvatan naNn zastieeni od ko­
doptistena nosivost zavr­ roziJe.
tnjeva dobijena prema na­
vedenoj tabeli moze se Kada se iz odredjenih ra­
uveeati za 25%; zloga zeli da veza izvedena trno­
virna bude skrivena. tada duzina
g) Zavrtnji u kon­ trna maze da bude nesto manja
strukeiji moraJu bltiza­ od debljioe paketa kojl se spaJa.
stieeni ad lwrozije po­ Deo rupe, sa strane sa koje se
eincavanjem; trn zabija, zatvara cepom od drve­
b) Najveci broj za­ ta (51. 3.25).
vrtnjeva u jednom redu Mlnlmalni precnik trna u
0. ,Ele£l:;lV/ a5>VlE'77\lveva n(": treba da .Ie veei od jednoj vezi jeste mllld=8 mm a
21 ~~.~ cetiri; maksimalnl maxd=24 mm. Jedan

I:U HI n: t
1) Zavrtnji se ras­ staticki ispravan spoj treba da
poredjuju simetricno u od­ lma minimum 4 trna. Minimalna
g--+---+- I
.+---+---t--+- ~ ~ " ",-,
a9Y~J-5'
110SU 11a osu elementa. U
protlvnom, u racun treba
rastojanja trnova prikazane su na
s1. 3.26.
"I
uvesti ekseentricnost za­ Za trnove Ciji je precnik
vrtlljeva;

?±=t=j;:t-~ ~~

~ 20 mm minimalna rastojanja
.I) Prilikom k011S­ su u svemu ista kao i kod za­
truisanja veze zavrtnjima vrtnJeva. Prilikom rasporeda
treba se drzat1 rastoja­
l$r!)l:~~:z'i;j trnova u vezi iste treba ugradlti

Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc Milan Gojkovl~. Dragoslav Stojl~

('
 298 Drvene konstrukclle SpoJna sredstva 299

na1zmenicno u odnosu na linije trnova (kao i kod eksera). Trnovi Za visesecne trnove ukupna nosivost dobija se 1z zbirne no­
u jednoj vezi mogu biti jecinosecni, dvosecni 1 visesecni. 0) slvosti (kao i kod zavrtnjeva).

3.6, Ekseri
Pod pojmom ekseri podrazumevaju se glatk1 z1cani komadi
celika koj! su sa Jedne strane zasiljeni a na drugom imaju glavu.
Ekseri se Izraduju od Thomass-ovog celika sa cvrstocOlll na kidallje
od 600 do 850 N/mm2 (granica razvlacenja je visolm i ~ 95% od
cvrstoce na zatezanje). Ekseri se lzraduju u svelllU prema JUS
~a,+;: + c9
.rt M.B4.021 (S1. 3.27)
Posle dugogodisnjih isplt1vanja

Stoy-a, Gabera, Grabbe-a (l drugih)

odnos prema ekse­

rima je bitno izmenj- ===",-=~

~
"''i=='£==.

Tabela 8.S. Nosivost trnova IN}

~~ en oni se udanas
do ikoriste ra- ~!~i=lil
drvenim
)~~ konstrukcijama. Eks
eri se zabijaju u dr­

~Ii l~~ 1~ ~i~ \ vo pri cemu se vla1<­

<in
na razmicu, potisku- ""f-------~~

~~
ju u stranu. Pretho- ~
.-..: ~I ~ ~

m
dno busellje rupa pri-
Srednje drvo ! menjuje se kod deb-
.~~
I i
" Ijih eksera (kada je Bt!'2A~:7Na ~KO­
Cetinari
Tvrdo drvo
850 5100
1000 6000 6.00
Boeno drvo
6,00

0) -+
i

bJ 9
)fi ! d>42) Imo I kod pri- TiN8 ('N'c?v/o=lva
mene suvog i tvrdog .A:lI\:'OriNa).G~v8.
drveta - s1. 3.28. eRSel605' Je I"Q\:'li?i16

cV~ S8l/I"'C/S7C'/VOM6~ Osnovna lmrak­

lJ'tOSd1t1e i vik~ CeUnart 6,00 0'~.5Q?~VNOM6~ teristika Jedne veze~
"-------~-:;i'
Nt Vl!lfJ
C)~~ so rt;I.w.tlel/~ ~ iZ~dene ekserim:; sas- ~
Tvrdo drvo 6,00 tOJI se u tome sto je __ _
spojna ravan povr-. - - -_ _ _ _.L
Nosivost trnova, nezavisno od kvaliteta pri­

kljucnog drveta, odredjuje se prema obrascu

SillSki vezana "tac- t:eaeo ex~; R/­
kasto" - uz POIllOC ..t'oriNa Je w~/va.
veeeg broja eksera. lz ovog razloga za ovakve veze AI'OZI!!!' Qi1 i~ c~dl:"
N = 0'd • a .d odnosno dopN k· d 2 .1 moze se cuti 1 termin - "tackaste veze". IVI!//OO 70 em.

Ekseri se mogu zabljati dvojako: rucllim I

od ove dYe vrednosti merodavna je manja
masinskim putem uz pomoe specijalnih pneumat­
(vrednosti O"d i k uzimati 1z gornje tebele. Vred­
skill zabijaca. Za jednu vezu izvedenu ekserima
nosti su u N/cm 2
neophodno je odrediti: Wil~
*J Kada spojno sredstuo, U ovom slucaju tm, radt u jednoj spojnoj raun! - onda llajpovoljnlju debljinu u eksera, I
je jednoseeno; kada radt u due ravnt - dvosecno, odnosno kada radl u trl III vIse
spojnth raunl onda je uliiesecno (trosecno. cetuorosecno). - optimalnu dubinu zabijanja eksera, [S~tk~~
Mllan Gojkovle, Dragoslav stojle Milan GojkovlC, Dragoslav Stojh:;
,.
 300 Drvelle konstnlkcIJ~ SpoJna sredstva 301

- najpovoljniji raspored eksera. nost veze). Kod upotrebe lima dehljine <
2 mm nosivost veze izvedene ekserima tre­
ba dokazati eksperimentalnim putem.
3.6.1. De~ljna eksera 3.6.2.Secnost eksera
Bira se i usvaja prema debljini najtanjeg elementa u vezi. Zavisi od broja spojnih ravni u ko­
Dosadasnja ispitivanja su poka,zala da je najpovoljiji odnos izmedju ~'" eA:!i'<!ilE'-lE'eJD/ jima ekser radi (na savijanje). s1. 3.31 po­
debljille najtanjeg elementa u vezi (a) i debljfne eksera (d) - da ~o V~.7 sP(7,7NO.7 kazuje kada je ekser jednosecan, dvosecan
hi se sprecilo eepanje drveta (po Graber-u) A".;>VN!
i visesecan.
a a

d '" 8" do 12'

3.6.3.Dubina zabijanja
Dubina zabijanja eksera (5 = na s1.
Vitkost eksera definice se odnosom i.. aid (51. 3.29). Ispitl­ 3.31) je dubina iza ravni kOja definise sec­
vanja su pokazala da vitkost eksera treba da Je u granieama 6< nost eksera. Ova dubina, kako su pokazala
i..< 11,5 (sto Je veca vitkost eksera to je manj! dopusteni napon na ~6ltm?A1'-/Q!7.Di V ispitivanja, treba da je
pritisak po omotacu rupelo Za vlaZno ~ ~e .e:;>vNi

,.

i meko drvo i drvo sa sirokim go­ za punu nosivost jednosecnog ek­

sera 5:2: 12d, i

t
dovima biraju se deblji ekseri i obr­
nuto; za suvo drvo, za tvrdo drvo i - za punu nosivost dvosecnog, odno­

drvo sa tankim godisnjim prstellovi­ sno visesecnog eksera 5:2: 8 d

ma biraju se tanji ekseri. .

gde je 5 dubina zabijanja eksera u zadnje
VaZeCi standardi za drvene kon­ drvo koje se spaja.
strukeije preporucuju da minimaIna de­ _, .3. ~ Bz+ .9..~ ..9¥ + Ako dubina zabijanja 5 nije u gornjim
bljina drveta, prilikom koriscenja za­
!Sltk~#'';OTI bijenih eksera, treba da je 'nIDS~~.e-$l)i granicama tada se mora smanjiti dopus­
V 7i(>/ sc:a7A1tl' .Q:iYNi tena nosivost eksera odnosno
- za cetinarsku (meku) gradju - kod jednosecnog eksera kada
6d<5< 12d
a [em] d (3 + 8 d) :2 2,4 em,
za dascane nosace, po s1. 3.30, uz uslov da je sirina dasaka NI ' NIl: d '
jednaka 10 em i ne vise od 14 em
2 "~

- kod visesecnil1 eksera kada je 4d<5<8d.

a [em] =3 d (3 + 8 d) :2 1,8 em,
5

N2 ' Nl (1 + a d)

za spajanje furnirskih ploca

a [em] = 0,5 d (3 + 8 d) :2 1,0 em Ovde je:

N - osnovna dopustena nosivost eksera.

(u ovim obraseima d u em).

N' - redukovana nosivost,

Kod veza izvedenih ekserlma mogu se koriatitl i tanki celicni 5 - dubina zabijanja.

Hmov!. Tom prilikom limovi moraju biU zastisenl od korozije i da Kada Je dubina zabijanja 5 manja od 6d odnosno 4d - smatra
Imaju debljinu ;;: 2 mm (kada ne treba posebno dokazivati stabil- se da ekser u vezi ne nosi (to je onda konstruktivni ekser).

Milan Oojkovlc. Dragoslav Stojlc Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc

("
302 Drvene konstrukclJe Spojlla sredstvn 303

Kada se za spajanje el(serlma koristi eelleni lim debljine ~ 2 Nosivost eksera - ako u redu eksera ima vise od 20 kom.
mm, dubina zabijanja eksera iza spojne ravni treba da je 15d. treba umanjitl za 20% odnosno dopN=0,8N j :
Nosivost jedne veze ostvarene ekserima upravno je propor­ Kod spajanja oble i rezane grade nosivost el<sera treba ra­
cionalna broju eksera u vezi. Pri tome se vodi raeuna da gustina eunat! sa 33% odnosno dapN=0.33Nl.
eksera u vezl ne prede dozvoljenu granieu.
U slucaju upotrebe gradje elja je vlaznost veea od dopustene,
noslvost eksera treba redukovati Imeficijentom K=O,65 odnosno
dapN=0,65Nj;
3.6.4. Dopustena nosivost Spajanje dva obia drveta ekserima nije dopusteno. Najmanji
Dopastena nosivost eksera je sila u spojnoj ravni kOju moze broj eksera u jednoj vezi a da se ona smatra nosecom je eetiri.
jedan ekser da prim!. Prema vaZecim standardima (i prema DIN U tabeli. na sledecoj stranl, date su dopuctene nosivosti el{­
1052) OSllovna Dosivost jednosecnog eksera data je izrazom - za sera prema vaZecim standardillla za drvene konstrukcije (ove no­
meku gradu i osnovna opterecenja sivosti su lste kao i u DIN 1052, list 1).
Ekseri se zabljaju nelzmenicllo u OdllOSU na lilliju eksera (S1.
Nt 1 +d [u N] . 3.33).
Nosivost eksera moze se odrediti i preko obrasea (izveo ga
je Preuss - Darmstat)
Nt = 0,80 d 2 ..J <In • <J R '

gde je:
N1 - nosivost el{sera u spojnoj ravni,
d - debljina eksera u .em,
O'a - dopustell napon na savijanje za ekser. i
<J - dopusten napon na pritisak po omotacu rupe.
R

Nosivost dVOseCDOg odnosno visesecnog eksera upravno je pro­

porcionalna nJegovoj secnosti. odnosno
Nm = m . Nl ' gde je m =broj spojnih ravni,_ Injormativni prtkaz pisto!Ja za zabljanje eksera: (1) vodka; (2)
elcser; (3) elcsplozlvno punjenJe; (4) udama igla; i (5) obarac /coji
Kao sto je receno, ekseri se ugraduju zabijanjem u drvo (rue­ podsredsvolT/. udarne /gle aktiv/ra eksploztv.
no Ui masinski). Ekseri preenika ~ 42 min/lO zabijaju se u pre­
thodno izbusene rupe preenika 0,85d (na celu dubinu zabijanja. Pod pojmom gustlna eksera podrazumeva se odnos izmedu
Ovakvi ekseri poznatl su i pod imenom "buseni ekseri". odgovarajuce povrsine spojne ravni kOja pdpada jednom ekseru i
povrsine eksera, odnosno (51. 3.34)
Kod spojeva i veza sa tankim limom debljine ~ 2 mm busi
se i lim i drvo odjednom rupama precnika d - na duzini kroz maxD !:. = 10 d 2 . 5 d 200 = 64 .)
Um i neposredno uz gIavu eksera. f d :n; :n;

Racunska nosivost busenlh eksera i eksera u kombinacijl sa 4

celienim limom povecava se za 25% odnosno dopN=l,25N j ; OJ Ovo je makslmalna gustlna eksera. M/nlmalne gustlnu je m("D; _--,;;--__ _

Nosivost eksera - ako u redu eksera ima vise od 10 kom. =1020. Sto je D manje veca je gust/nu eksera I obmuta. 4
treba umanjitl za 10%, odnosno dopN=0,9N t :

MUan GOJkovlC. Dragoslav StoJic Milan Gojkovlc, Dragoslav StoJlc

 30'~4 _________________________ Drvene kOllstrukE!l~ SpOJIl<l sredstva 305

Tabel 3.6. Nosivost eksera IN}

>200{
10d 1 :»fOd.

22/45 24 24
27 18 200 I 250 I 300 fsiilt;a'~~~
22/50 201) 201)
25/55 24 24 3.6.5. Raspored eksera
30 20 250 310 375
25/60 20 1) 20 1 ) Zavisi uglavnom od debljine Srednje~ drveta i odreduje se u
svemu kako je to pokazano na s1. 3.35:
28/65 24 24
34 23 300 375 450 Kod spajanja tankih da­

~
~
20 1) 20 11 saka povljanje eksera nije pre­
31/65 24 24 porucljivo. jer osteeuje povrsine
31170
20 1 ) 20 1)
I 38 25 I 375 I 480 56.0 +-1r+'lr+~~~
" !JI drveta, smanjuje njegovu 6vrs­
toeu a ne daje posebnu pove­
~ ~ eanu noslvost eksera. Sta se
31/80 -'!",j!'~--I~~~
dobija povijanjem eksera nnj­
34/90 24 24 l~ bolje se vidi lIa s1. 3.36.
41 27 430 540 650 §!
22 1) 22 1) ~sy Ne sirinu jedlle daske re­
38/100 24 24 46 30
~ dovi eksera mogu se raspore­
525

m
650 780 diU kako je to dato na s1. 3.37.

-~ttlJ)~!
42/110 26 26 51 34 625 775 930 Najvise se koriste puni redovi
eksera.
46/130 30 28 56 37 .725 905 1090
-~ MaksinlaJno rastojanje ek­
55/140 l:: sera u jednoj vezi je 7a, gde Je
55/160
40 35 66 34 975 1220 1460 ..,-,\--J-4-.4-*~ ~ a debljina najtanjegelementa u
- ~I~~ vezl; ill u smeru sile 40d a up­
60/180 50 35 72 48 1120 1400 1680 +@~oa! ~ ~.~ ravno na ovaj pravac 20d.
70/210 60 45 84 56 1450 1800 2170 ~
Pravae vlakna ne utice na
75/230 I
70 45 90 60 1600 2000 2400 ~
nosivost eksera, sto znac! da Je I
~
noslvost eksera data bez obzira , !
80/260 75 50 96 64 1780 2220 2670 kako sila deluje U' odnosu ne
pravac vlakana.

I
90/130 90 55 108 72 2130 2660 3200
Ova okolnost je od pose­
1) vaz! sarno za opiate; 2J za punu nos!vost;
bne vainosti kod proracuna i
A - zabyeni. elcser!; C - jednosecn! ekser!;'
'1\ konstrukcija veza pod uglom.
B buseni ekseri; D - visesecn! ekser!;
1 @';'O-d 1
s<a < (3~ T
'S
i,J'-"--":"d ")Vrednosli u ugaontm zagradama no.
.$!ik.9-', "!'?,:?,; 51. 3.35 lJa.ze za eksere precnUca ~ 42.

Milan GOJkovle, Dragoslav StoJle Milan Gojkovlc. Dragoslav StoJlc

,-'
 306 Drvene kOllstrukclJ..<; SpoJlla sredstva 307

Prillkom konstruisanja veza

i~
~ pod uglom posebnu paZnju treba
)

~~
obratiti na rastojunje eksera od op­
terecenih ivica elemenata od drveta
(81. 3.38).
Potreban broj eksera (no) za
It
Ii
i
~lS vezu dijagonale D za pojasni stap

j
preseka b1/h odnosno broj eksera
(n) za vezu Jedne daske je (nosivost
jednosecnog eksera oznacena je sa
~£mm N I ):

n
2
D
~-J_~
?-=l=~:j=±=t::±=$:=1;=ju jednom
L
Mogue broj eksera
redu zavisan od
(8) u
visine
sto'1.pa (h) dobija se preko us­
lova

~~
7d

--
Sd 7d 15 d + ( S - I ) '0 d + sill" = slm

'l}~E~l~~E~~~~i~~~~j~~l~~ln i sin a.

odavde
sin a.
+ (S - 1) 10 d + --. ==
sin a.
a:\~~
.9'
odavde

S=( 7)_ '-_0.5

h 6 1 OJ
-TO slna
8 =(-- --)-- + 1
10d 5 sina.
Hi za eksere E 2 42 mm
Broj 8 zaokruzuje se na 10
~--- prvi manji ceo broj.
I ,~l()dr/2a1J{~_ Za poznat potreban broJ
c),s.w.;>~ ~Yi . ek,sera n i mogue broj eksera
u redu (8), potreban broj re­ odnosno
dova eksera (R), je R=n/S i za­
S= ( _ §. )_1__ 0.25
!$f*J.2:r;Irlil okruZuje se na pryi veei ceo
broj. .
2 6 slna

iii za slucaj kada je potre­

Potrebna slrfna dijagonale da bi se smestio sracunati broj bno pritisnutu dijagonalu
redova eksera vezati ekserima za pojasl1i
stap preseka b/h (S1. 3.40),
20 cm 2 b 2 (R +1 ) 5 d. oYde je kao i u pryom slu­
caju
III na primer, kada se traZi da kraj dijagonale bude u ravui
donje ivice pojasnog Stapa (S1. 3.39) 7d h
--+(S-I)IOd+
*) Vadl se raC'una. zavlsna ad debljlne drveta by mogu II se ekserl zab!fatt jedan sin a sina slm
naspram drugog It! se moraju pamerltt [vld! SI. 3.35).

Milan Gojkov!6. Dragoslav 8tojl6 Milan Gojkovl6, Dragoslav 8toJl6

( ..
 Drvene kOl1strukcije Spoj on sredstva 309
308

f'iffil mit;;$) M%t,n E%{ i

odavde R Sb - 1 (zaokruzuje se na pry! manji ceo broj).

d

av ~~t;;T S
h §.)
(10 d - S sina
+1
Za usvojen! broj eksera => potreban broj eksera u redu je
S=n!R (zaokruzuje se na pry! veei ceo broJ).
Odredivallje preseka (s1. 3.41) Zathn potrebno Je sracunati moguc broj eksera u redu SI'
kada se Zlla sarno velicilla sile i da se zavisan od ugla ex. i visine pojasnog stapa h, pa je Sa=S-S\.
dijagonala vezuje ekserima: ' Broj eksera S2 zabiJa se u podmetac visine hp' Treba teziti
da je S2:5: 2 eventualno 3.
D br. =5d·a·cr·
hr. ,. Dn =4d·a·a
n ·•
Velicine sila D\ odnosno D 2• delovi sile D koJa se prenosi
iz uslova Dbr.=Dll dobija se preko sracunate grupacije eksera S\ odnosno Sa nalaze se preko
relaciJa (S1: 3.42):
4
5 d . a . a br. 4d· a . crll i odavde a br. = 5" an D .S D S.
ih. D2 -- S -+ S2
. a' dalje
D1 := S + S2 I
I I

odnosno O,80a n •
To znaCl da prillkom dimenzionisanja zategnutog stapa koji V=DzSinex. i H Dacosex..
je u cvoru vezan ekserima
Sila V prenosi se pritiskom podmetaca na poJasni stap, a
D sUu H prihvutaju ekseri kojima ,se podmetac vezuje za pojas. Potre­
potrA bna visina podmetaca (vidi s1. 3.42) je
0,8 . a 1lld
5d . h
povrsina jedne daske je 2 .-- + ( - 1) ·10 d =~, i odavde
sin ex. sin a
Al =potr.N2 i za usvo­
Jenu debljinu daske a hp 10 d . [ l + ( S2 - 1) . sin ex. f)
sirina je

b = :5: 20 cm . . Na osnovu visine h biraJu

a
~r
iVz
n '!. se ekseri ! potreban bro! eksera
U slucajevima ka­ "*' ~ _ t'"I
I 2'1' /7' ,.,. za vezu podmetaca je

da je uslovljena sirina
daske b odllosno za­ ~W=I~Z~
I ';;..-P I
H

nl=N'

date su dimenzije di­ :V2 1

Jagonale pa potreban d~~ZIi:'e Primer nastavka zategnutog

broj eksera (n) ne stapa izvedenog ekserima (S1.
moze da stane na 3.43). Poznato je: vellcina. aksi-
zadatu spoJnu ravan ­ Jalno zatezuce sile Z i kvalitet drveta a tlld •

zadatak se resava tako

Mo sa visak eksera Dimenzionisanj e:

zabiJa na podmetac. Podmetac se postavlja uvek tako da pritiska Z

- osnovnog preseka
pojasni stap (SI. 3.42). poir.A= 0,8 =>
Ukupano potreban broj eksera odreduje se isto tako ako i u
prethodnim primerima (n=D/2N 1 ). Na zadatu sirinu daske moze
da stane redova eksera *J Za eksere E<42 mm/10. U prot/ullOm, Ispred uglaste :zagrade =:> 12d.

Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc

r
310 Drvene konstrukclJe Spajna sredstva
311

usvajn se pravougaoni presek (ukolil<a presek nije uslovljenj sa _z < .

izrazenom visinom (moguc veei broj redi eksera); 0'1 11- A -O'IOd'
II
Z
- podveziee ~ = 1,50 =>
u podvezieama
0,8 . 0'1 lid

An A -
"""br t::A = 2 a hI - 2Rda 2a ( - Rd)
(kod provere napona O'w u podvezieama.
prema standardillla. sila se uveeava za 50% Z
1,50p;:-:;; ~llId'
- zbog toga 8to moze da dode do nerav­ u
nomerne raspodele sile Z - rasusivanja
veze. razlicita vlaznost 1 slieno.
... ... ...
Popreeni presek podveziea bira se ta­
ko da visina hI bude veea od visine h za \P. \\? t 1 b L, Ekseri su nepovoljnije optereceni kod dinamlckog opterecenja
2 . (2 do 3 em) - s1. 3.44. Tako se dobija'~ .",-1,-=a~+--=,--.;=.. (mostoVi, kranske staze i sHeno) nego 11 kod staUekog opterecenja,
manja debljina a a time 1 moguenost pri- !1;! ~ jer ponovIjene deformaeije eksera u hladnom sLo'lnju nepovoljno
melle tanjih eksera. Za usvojeno a => bi- ~ ~ uticu na nosivost.
raju se E. d/l i Nl - nosivost eksera. Za ~ :g [~Hika3.4:4,1 Nosivost eksera na cupanje ¥rIo je mala i u racun se uvod!
usvojenu dubinu zabijanja i debljinu pod- ,.
vezica odreduje se potrebna duZina eksera sarno tada ako optereeenja traje kratko, na primer, kod oplata,
(l). Posle konstatacije da 11 se ekser.i mogu
rogova, roznjaca I sl. Nosivost eksera na cupanje zavisi od:
zabljati jednn naspram drugog (zavisno od anatomske

~I
dlmenzije bl. potreba broj eksera sa jedne grade drvet:.. ,
strane veze i za jednu podvezieu jeste
~~~~
vlaZnosU
n =- 0,5 . ZINc
drveta. T ­ --....,-..­ I
cvrstoce drveta, I I
I
1/ eel
Posta Je usvojena vlsina preseka h
to Je mogue broJ redi eksera ~a~ tal - precnika eksera. ne.
b duzine zabija- ~,L
~
nja, .
h
R :--1 tsiika;;,t,~~;1 [$/ii"d ~.47.1
5d - kvallteta

(zaokruzuJe se na manji eeo broj), a potreban broj eksera u redu povrsine eksera. i

s=n!R (zaokruzuje se naprvi veei eeo broj). Ukoliko je s> 10 proteklog vremena od dana zabijanja.
nosivost eksera treba umanjiti za odredeni % (zavisno od velicine
s) u svemu kako je to receno na str. 302 i 303. Inace, moze se racunati sa sledecom nosivoseu eksera na
cupanje(salOo ako Je vlaznost drveta u dopustenim granieama·) _
Kontrola napona (S1. 3.45) u protivnom ova se nosivost mora ulOanjiti koefieijentom 0,65) _
u stapu nosivosti su date u sledeeoj tabel!.

~r b· h Nosivost eksera na eupanje racuna se Lo'lko Sto se dubina

zabijanJa (S) mnozi sa dopustenoim nosivoseu na cupanje, l<aja ke
M. R· d . b . 2"' data uN/em, odnosno
NcupanJa [N) = S [em) . dopuiiltena noslvost [N/em].
An A - M. Kod zabijanja eksera u komplikovanije cvorove i nastavke,
"Dr
isti se zabijaju uz pomoe sablona (od kartona ili sperploce).
'J Kada se ekserl nl!mollaze u srednJem drlJetu adb(ja}u se fupe na celaJ sirflll
preseka. 'J Zavlsna od % vla:tnastl.

Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle Milan Gojkov(e, Dragoslav StaJlc

 312 Drvelle. kOllstrukclje ::lJ><:>Jna sredstva 313

Ako na jednoj nosivost eksera 3.7. Zavrtnji za drvo bez navrtke

spojnoj ravni 1ma dO-II"...... "'~~\:l"". .-=.
voljno prolltora za za­ Zavrtllji za drvo su cililldrcna tela koji iamju jednu glavu
bijanje eksera onda jel . ,~m. nQsivost. povoljnog oblika, koja omogucuje lako zavrtanje u drvo. Prj tome
J
potrebno najpre Meed '10 U N/c.m
glava zavrtnja maze da bude u osnovi - kruzna iii poligonalna.
spojne ravni vezatt F ... - il Isto tako, glava zavrtnJa moze da bude prizmatiClla Hi "polukrugla"
ekserima (SI. 3.46). 1-. 38 50 ~ - kada se nalazi na
Prililwm proje- 42 55 povrsini drveta - iii ?8V~TN.Ji2a Qt'YO .so ~7CXA9Ot7N'OM GtaYO/h'
"upustena" kada lOla
ktovanja i izvodenja
veza i spojeva ekse- 46 60.~a'A. .~_ _~
kOllicni obUk I deli­
n ­
~I .!B'J
rima naJcesce su gre- 55 ~~ micno se ugraduJe u
?ike, kOje svakako drvo.
treba Iskljucitl: 60 Konstrukcija za­
-- vrtnja treba u svemu
- nepovoljan" 70
da odgovara JUS M.
raspored ek- ....-..·

!~an~;:~~~~m. 75
zabljanje,
m_I__ 100
__.. ~. 110
i 150
200
B1.024 (SI. 3.48 i 3.49).
Veze izvedene ova­
kvim zavrtnJbna ugla­ 02'~ 6 8
L

10
b

lZ 16 2tI

~
a:;>vt€'7l\U'i
upotreba vnom su jednosecne. me.ee,.. mm
neodgovarajuclh eksera. NaJmanji dopus­ d B 8 10 12 '6' ZO ~.

- nedovoljna duzlna eksera. teni preenik zavrtnJa je ok .r,:z 5,6 7 6;5 Ie 15 ~

4 mm. Jedan spoj se e :::;6 J.S '45
~
- upotreba nekvalltetne grade. S 6 7
smatra nosecim ako je
u vezi najmal'!je K ~ 55 7 8 1.5
10
Prillkom zabijanja eksera glava eksera treba da ostane iznad s '7 1'9 2i" ..v :
i
10 13
povrsine drveta (SI. 3.47). - za d<lO mm
=> 4 Z<'1.vrtnja a min 70/1 1'1,2 ItS: 7 31'1 ~2 ~91
3.6.5.1. Modul pomerljivosti ell za eksere ,,
- za d>lO mm
..e 0'1- o/i q6 !of F -Fi ~
Kao srednja vred1lost tri mente vellclne data je u donjoJ tabeli cI(lzinf! L- cd ZO ab 2'a1 hIhI
(Mohler-Ehlbeck): => 2 zavrtnja.
b- 2E'ViSNO OD tx./i/ive L ,. Rf;'etfAllk8 d
Nosivost zavrt­
Tabela 3.8. "'ls"'"··~pc"":tJ=····.·""'a-;~~8-';1

·····~!t· . nja za osnovna opte­

recenja dobija se po

i~!t~~~ . Y"A'lhlJ"IWr~
obrascima

dopN = 400 . a 1 • d, odnosno

.··1·
2,8 1J O.:~ 496 514 331 dopN = 1700 . d 2 • U [N].
2.8 485 732 324
Od ove dYe vrednostl za dopN merodavna je manJa.
4,2" 1024 1550 683
OVde je:
4,2 625 999 2206 666
a1- deblJina drveta kOje se spaja,
5,2'1 975 1560 1681 1040
d - precnik glatkog dela zavrtnja.
5,2 975 1681 3798 1120
1) spectjalnl ekseri

MIlan GojkoVlc, Dragoslav Stojlc MIlan GojkoVl6. Dragolllav Stojl6

"

 Drvene kOllstrukclje Spojna sredstva 315

314

• upravno na pravac sile:;:; 20d;

aka su minimalnl razmaci zavrtnjeva kao i kod busenlh

t1t

eksera. odnosno
• medusobno rastojanje II i 1.:::::> 5d
L • od opterecene ivice

+-
*d
~
D
~6
~1
41f
Z
I7'1I!!!Iee

1,"f

'"
2,5 3
,,7
~8
1.1

2,1
6
177m
3,5 'I
:zW Rfi
7 8
5

10 12
G
{S ~'2
8
06
i6
10
7
a:>
II :::::> 10d

1.:::::> 5d

• od neopterecene ivice

II :::::> 5d

1.::::) 5d;

e q1 q9 t,' !,JS ~6 18 Z;2 ~6 oJ$ 'f,S'

- ako je debljina zavrtnja za drvo d;;::: 4 mm.
/(

(J
fillS t
qs qs CJG qu qa
~z tS ps z
,. ~s !J
~2 ~G Z
'I S
~s
min q,'15 o,G q 1 q9 T ~z tS t8 2',0 2;7 Kod zavrtnjeva d < 10 mm nosivost zavrtnja ne zavisi od od­
nosa pravca sile prema pravcu vlakana. Medutim, kod zavrtnjeva
~-
mar a6S qus / Z 2? 2)1 ..'!Z
1,3 (¥ ~6 gde je d;;::: 10 mm nosivost treba redukovati koeficlJentom
dcdiNe' L 0'0 7a:>(1$) mm; t*?eM'8 ..7t1S U 81. 670. ex.

_.
18=
-J Kk- O"t q6'L

16!eI::eN727 -+ Sf(!" isro ~ A::t7D

. - a::lY.£77V:Ja sa umS7eNO">lG'taYCM

0SI1lI l.ISJN(! G'Laye j ( .. :

K.. = 1 360'
gde je ex. ugao izmedu pravca sile i pravca vlakana.
Isto tako nosivost zavrtnjeva treba umanjiti ako u jednom
redu zavrtnjeva Uedan za drugim) ima vise ad:
K ·llp 11,5 1~71~7 \~7'1:?uI4sl~zlspt 71
- za d<10 mm: 10% ako u redu. ima 10 zavrtnjeva odnosno
~a Jt5 M. 81. 530
20% ako u redu ima 20 zavrtnjeva.
3fJYR'TN.:Ji «7 D~ 6i;9 (/At/8TeNOMt$(2YOM i ~M'
- za d:<: 10 mm: 10% ako u redu ima 4 zavrtnja odnosno
Ova nosivost vazi uz sledece uslove: 20% ako u redu Ima 8 zavrtnja.
_ ako je dubina prodiranJa zavrtnJa (s) u nosece drvo veca Za zavrtnje precnika d;;::: 10 mm mlnimalna rastojanja - medu­
ill jednaka 8d (S1. 3.50); sobno i od ivlce drveta - u svemu lsto kao I kod zavrtnjeva sa
glavom i navrtkom.
- ako je prethodno Izbusena rupa za deo zavrtnja sa na­
vojem precnika O,7d a na
glatkom delu zavrtnja d;
~-."'\- .. -­ Ako je duzina uvrtanja zavrtnJa 4d>S;;::: 8d onda nosivost za­
vrtnja treba redukovati, odnosno
- aka je zavrtanj po eeloj svo­
~-t.
joj duzinl ugraden zavrta­
N =N· 8
dap
njem (zabranjuJe se pret­

hodno zabijanje zavrtnja pa

Ako je S<4d :::::> zavrtanj u vezi ne nasi sHu.
zatim uvrtanje):

Za slueaj da se u vezl koriste metalne podvezice nosivost

- aka je najveci razmak zavr­
zavrtnja treba povecati za 25%.
tnjeva

Nosivost na cupanje, nezavisno od % vlaZnostl, dobiJa se pre­

• u pravcu sile:;:; 40d, I
I~li';~; S:~p~1 ko relacije

Milan GoJkoVIC, Dragoslav StoJlC Milan UOJkovlc. DragosJav StoJlc

,'.
 ... :~".~ . -~
·1
i

316 Drvelle kOllstnlkclle Spol na sredstva 317

300 . b . d. Paralelopipedni moidanici od drveta (za izradu mozdanika

koristi se tvrdo drvo) ugraduju se tako da su im vlakna "" paralelna
pri cemu mora da bude zadovoljen uslov 4d>S:<!: 7d (gde je b­ sa vlalmima elementa koji se ~pajaju. Kod klinastih drvenlh moz­
duzina sa navojnicom. s1. 3.48). Kod proracuna ncto povrsine pre­ danika, kod eilindricnih-stapastih mozdanlka i mozdanika tannjl­
selw odbiJaju se rupe velicine d· a p odnosno d s (51. 3.50). rastog oblika pravae vlakana u mozdaniku na poklapa se sa prav­
cem vlakana u prikljucnom drvetu. Ne preporucjuje se da u jednom
redu, sa jedne strane veze. bude vise od cetiri mozdanika.
3.8. Moidanici
Veze izvedene tesarskim mozdanicima zahtevaju posebno pre­
Po definiciji, mozdanici su elementi razlicitog obHka i kon­ ciznu izradu.
strukcije i od razlicitog materijala i ugradujuse u spojne ravni. Stabilnost i nosivost jednog tesarskog mozdanika zavisi od
Ugrac1ivanjem mozdanika sprecava se
pomeranje u vezi odnosno vrsi se r kvaliteta drveta - od dopustenih napona na celo mozdanika. Ove
C'aV.€7'.i!lN..::J
dopustelle napone treba uzimati prema prilozenoj tabeli.
spjanje elemenata. Pri tome mozda­
nici mogu da rade: na prltisak, na
smicanje, na savijanje, iIi kombino­
5'\.
~
vano (51. 3.51).
Mozdanici se dele: /.... I M.fi9 I7 '-"Ka- I t I;;;> I If .f"
1. Prema nacinu ugradivanJa
mozdanici koji se ugraduju LM'CliDi!liVi&/.. ..... .. ...
%~s ~
[N/cn!J
I 8£1 I arXJ
7£1
u prethodno izradene zljebo- rSW~~3.511 ,%-<5 J,W
ve 1 otvore u elementima od drveta koji se spajaju;

tE I i4'*i~F ±#~
- mozdaniei koji se utiskuju u prikljucno drvo. i
- mozdanici koji se ugraduju kombinovano - delimicno ugradi­
vanjem u pretbodno pripremljelle zljebove a delimicno utlski­
vanjem; .
2. Prema obliku
=;~~~ ~~~~~
"tjtt'rfB.. y1O
- prizmaticni mozdanici.

- mozdaniei kruznog oblika.

- specijalne konstrukeije mozdanika;

3. Prema vrsti materijala

- mozdaniei od drveta (poznati i pod imenom tesarski moz­
daniei). .
.'1
+D+ W
~; lIdD8iVtCI {/
O8I.IKU KlINt:>va

- mozdanie\ od ce1tka. i
- mozdaniei od plasticnih masa.
Uglavnom sve veze izvedene mozdallicima moraju biU utegnute
$itt #1n~

?:f fT~ ?} .~~I~ ~J~ tOG!

odgovarajucim zavrtnjima. Zavisno od konstrukcije mozdanika ovi

zavrtnji mogu: da prolaze kroz mozdanik, iIi - da spajaju prikljucne
elemente od drveta na delu izmedu dva mozdallika (S1. 3.52). Ovi l--t----io. (SIC!'" W";:lSVlCI
zavrtnji se pritcZu tako da ceUcne podlozne ploclce budu utisnute 1;'/ \l S1¥!'C1!'! CBJ.t_
u drvo najvise 1 mm. Po pravllu, ovl zavrtnJI ne mogu bit! manjl
od M12 (precnika 12 mm). }(~) (t) +1 ~ l~ !si1Jc~~~,i,1

Milan Gojkov16. Dragoslav Stojl6 Milan GoJkovi6, Dragoslav StoJ16

,.
 318 Drvene k01I.~trllkclje Sp"lna sredstva 319

Za ldinaste mozdanike merodavni su naponi O'eL' (gde je 'Clld - dopusteni na­

pon na smicanje u priklju­
Jedan tesarski mozdallik pO s1. 3.53 u vezi radi na smicanje enom drvetu).
II vlaknima i na pritisak II vlaknima po celu mozdanika (utiskivanje
u vlakno moze se spreciti ubacivalljem komada pocillkovanog lima). Potrebne dimenzije
zavrtnja odreduju se iz gra­
lz slike 3.53 je:
nienog polozaja sile T (SI.
3.54) odnosno uslova
T =z·b . O'elld
T·2z=F·a.
g --~.O'
2 cold
.l'b
2
a·b
4 . O'.Ld; gde
F - sila u zavrtnju.
iz uslova
2 Odavde se dobija
T .z = 9 3 ' a dobiJa se
2z
2 a .b 2 F=T
z·b.O'elld = ·O ' ·3· a a
4 cold
dalje
I odavde
1[

-16
a,22" -=
'0'
Clld

4 . <la = F =:> dl<

O'Cld
potreban preenik jezgrn
sto znaCl da duzinamozdanika treba da Je tollka da ne do de do zavrtnJa (d k ).
njegovog okretanja u spojnoj ravni (u vezi). Isto tako, duzina moz­ SUena analiza moze se
danlka treba da je tolika da ne dode do smicanja II vlaknima u izvesti i za slucaj da BU
moidaniku (s obzlrom na 'C1I1, to znaei prildjuene grede medusobno razmaknu­
te (zn velieinu, na primer zo)' Racull
T =z·b . 0'0 lid =a ·b '1: ,
lId
lodavde je analogull prethodnollI samo Mo je
ovde krak izmedu sHa T velieine z +
ZO (SI. 3.52).
a~2 . O'c--,
lid
Analoglla analiza Vazl i za po­
[silled 3~D4:1 precne-klinaste mozdanike. SHa T je
(gde je 'tll d - dopusteni napon 11a u mozdaniku). - -- - -' .'.-.' u tom slucaju
Da ne bi doslo do smicanJa na duzi11i e, na delu izmedu dVa
mozdanika, mora da bude ispunjen uslov ~ T = z . b . <leLd'
e·b·'!:lid =T==z·b·O'C lid (I u svelnu kao
odavde
0'
e~2 ~ 6'+tiY-.:1
1:11<1

Milan GoJkoVlc, Dragoslav StoJlc Milan GoJkovlc, Dragoslav Stojle

("'
 ~'

320 Orvene konstrukclli SpoJna sredstva 321

Kosi tesCU"ski moidanici (S1. o C '1!1 :: 0 CII d - ( 0 e II d - 0 old) . sin Ct.

3.55) takode se lzraduju od tvrdog
drveta kao i pretllOdnl ali se ugra­
duju koso-naglluto prema spojlloj
ravnl, sto uslovljava nesto tezi rad.
I ovde se lzmedu lllozdanika. re­
, dovno na polovini medurastojanja.
ugraduju zavrtnji.
ISifka 3.56:] Kao 1 ~ u prethodnom slucaju
da ne bi doslo do okretanja (prevr­
tanja) mozdanika u spojnoj ravni.
Os1:.-Ul deo proracuna je u svemu Isti kao 1 napred.
Cilindricni mozdanici (S1. 3.56) takode se izraduju od tvrdog
drveta (a mogu biti 1 od plasticnih masa ili od celika). Mozdanik
se ugraduje tako da su vlakna mozdanika upravna na vlakna ele­
menata kOJi se spajaju. PriIikom ugradivanja okruglih mozdanlka
precnlk treba birati tako da je h/4 ~ d ~ h/2. _
Prema s1. 3.56 velicina sile T koja pada na celo mozdanika
je

it. ;ti!: duzina kosog mozdanika (a) treba

da je a <: 5z; pri tome dubina zase­
canja (z) treba da je 2 cm < z <h/5,
gde je h visina prikljucne grede,
~ odnosno 3 cm < z < D/4, gde Je D
+ - precnik oblice ukoliko je slozena
\ greda od oble grade.
Veliclna sile kOja deluje upra­
&;>..:b! vno na celo mozdanlka (R) dobija
.. sa preko relacije
f ~ R=r~Q2._
Iz uslova da je Q . a=T . z do­
T =:
d
2: . b . O'Ud
(gde je add - dopuSten napon .1 na vlakna za mozdanik). 5
druge strane, mozdanik precnika d treba da priml silu T preko
napona smlcanja 'til_ u ravni identienoj spojnoj ravni, odnosno
T =: d . b . 'tIl'
Za unapred usvojeno d moze se sracunati T odnosno kon­
trolisati napon 'tu' Potreban razmak mozdanlka dobija se u svemu
lsto kao i u prethodnim primerima.
Prizmatlcnl ce lien I ulosct (51. 3.57) korlste se za nastavljanje

a:tci se Q=T· z/2.

bija Kako je
zategnutlh stapova (uglavnom). Ovo je jedinstven sluCaj u drvenim kon­
strukcijama gde zavrtnji rade na Cisto smic8nje jer je smicuCa ravan
izmedu dva elementa od celika. Prema oznakama na s1. 3.57 je

* tgCt = .9.
T
~T
a
T
z
- a'
2Z=C.b.Oelld=>C

d 2 1[ Z
2.b·O
clld
Z
iIi OCII=2.c.b

to je za unapred usvojene velicine z f a, odnosno ugao Ct

4
• 't
a 2 :::) d =='" 1[''t
2Z
a
z
R . b . 0 A' dalje
COSct C-.IX Kontrola napona u celicnom mozdanlku (radi kao konzola
raspona b/2):
T = R . COSct z· b 'OC4IX' odnosno
M=~.E._Zb._ 1 _ 12
. . £a
(3
4 2 - 16 ' 11 - d3
);
~ct ~ .
Q =: R . sin ct . z . b . OC~!1 =: tg ct . z . b . 0C'I!1 . b . 0c"d
COSct a 21 M

n •
U ovim izrazima je a c11X - dopusteni napon izmedu cela moz­
danika 1 grede preseka bib (greda je prltisnuta koso na pravac vlaka­
WIl=a' °a = W II
S 0ad'

nal.Kako Je greda preseka bib redovno slabljeg kvaUteta, mozdanik

je od tvrdog drveta, to je merodavan napon ae'la za priklJucno drvo,

Milan GoJkovlc, Dragoslav Stojle Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle

 .'~

322 Drvene konstrukclJe ~ollla sred$tvD. ____• _ _•_ _3~

3.8.1. Patentirani celicn! mozdanici (ulosci) Ovde se ilustra-

I clje radi d<uu sarno os­
Za spajanje elemena'tc'l u ~venim konstrukcijama koriste se
i
11 II A A H n~novlli podaci za neke
i mnogt patentlrani mozdanici - 81. 3.58. Svaki od njih poseduje
posebne konstrukcijske specificnosti kOje su rezultirale iz teznje ~Jll n~ lI( vrst~ moz,da;lika. T~-
11 51J-1fS_ I ko su na sl. 3.58a pn­
da se sto uspesnije prenesu odredene sile iz jednog elementa u
vezi na drug!. r T kaUUli mozdallici tipa
• "Appel" lcojl se ugra­
Prilikom korisc.enJa ovtl~ ulozaka odnosno mozdanika nea­ duju u speeijalno iz­
phodno je pribaViti prospekte odnosno uputstvo proizvodeca ovih radene zljebove. Moz­
mozdanika za uptrebu a posebno ateste 0 njihovoj nosivosti. daniel tipa "Kubler",
s1. 3.58b, izraduju se
od tvrdog drveta i ta­
if-"'! '~i
lR
its-to !rI kode ugraduju u pre­

• ! 0Bt' I~+ .
I
thodno izradene zlje­

I GS-mo_ j Rki­r----T--i
0. SI$~N ,.seK8'"
t7' (.DJ'~.II/)
1i.$~M .,G/!!ka N
~.-;wO
bove. Prstenasti moz­
danicl t1pa "Beier" i
Tuehscherer" dati su

-w- . .­ Ci.A£;'R/KB' S~Ma ",APpel..'"

I -f'~
~~
J

=t

~~pa "~'u.ehscherer su
-1,~_-""::tr/""",=,,,_..j__
na s1. 3.58e i d. Moz­
daniel tipa "Beier" su
~-:tt~monolitni-kruti. a ti­
elastielll odnosno ima­
ju jedan prorez (na
pero i zljeb J. I jedni
i drug! ugraduj u se u
~V or:"l1~.,..-t-+-,-II qt!;J n
~* ~t I 9''1-- ~ j s~
posebno izradene zlje­
bove prstenastog ob­

~$$

lika i silu prenose

preko prltlska po
omotacu karike tmoz­
i. 3/S77!!!1/In ALLI'6'i'1'ne' • r , danikaJ i na smicanje
J·5'/S7l!'H'~1 11(­ drveta untar karil{e.
~ll 11~~t\M~ Nosivost I:,vth ovih

h. " C.
SlS7l:'bf,,8elee h
/c/.
SISn:',y,iVCW~,ee,e1
JV~VV ~ozdanlka utvrdena

5ISTI!!N"WBLe£'"
1 ~ -Wilt". ~ je mnogobrojnim ek~

I S-*1~1'
f ,.-""- F!
sperimentalnim istra~

zivanjima kako kad

J I I ~& sila deluje II vlalmima

I• n_ tako l kad sila deluje

m~
._pod ugIom prema pra~

K. S/S7E'N/.. .8t/LL.L)CJq'
veu vlaklla. Noslvost!

koje su neophodne

prilikom projektova­

nja date su u odgo­

varajjucim Prirucni­

e, Si57l?M .,t:SIS7e&f L. $/S7l!'Nw et:.At.tZDt;· eima (ovde nisu pri~

,,(7IIf:/SlQ'W",U#AfBCK'" ,,~"f).l/L.'SlW'1
~4;ki;#~1 kazane sve vrste ulo-

Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojic

 ~

324 Drvene kOllstrukclJe SpoJna sredstva 325

~~'Z~. fl:::iit
zakal. sa svim pomocnim i za projektovanje potrebnim podacima od celika 0;;:: 16 mm, *8.30 mm, 1 D/
i vrednostima (minlmalne dlmenzlje grade neophodne za pravilno 16,60 mm (S1. 3.61). Pijavice mogu da
ugractivanje. precnik zavrtnja, dimenzije plocice I ulozaka i drugo). prenesu manje sile.
Karike sistema "Tuchscherer" u nas se najvise korlste jer je njihova
izrada jedllostavna - ne zahteva posebnu tehnologiju. DopuStena nosivost pijavlca mo­
..V.II.?r.
... ze se uzeti kao za jednosecan zavrtanj
Slicnih konstrukcijskih karakteristika je I ulozak tlpa "Cris­ J. .']ro PIRf L- s tim da se faktor ad zamenl bocnom
toph & Unmack" - s1. 3.58e (horlzontalno rebro mozdanika kOje lezi povrsinom vrha pijavice, za deo zabi­
u spojnoj ravni ima zadatak da oSigura podjednako i ravnomerno jen u drvo, a faktor d 2 povrsinom
ugradivanje prstena u prlklJucno drvo). Sistem Frers & Nilson" je preseka vrha pijavlce - sve mereno u

~
prstenasti mozdanik sa zubclma. Zubci se utiskuju u prikljucno uglu pijavice.
drvo ­ s1. 3.58f. i--=== -E', ~
Nosivom pijavicom, puna nosi­
Patentni mozdanici tipa "Ge-Ka". s1. 3.59g i h, mogu da budu a5'81~t\l:'iI P/~V~ vost pijavice - je ona kOja se dobija
.i,ednostrani i dvostrani. To su u stvari prstenaste ploce sa siljcima. prl potpunom zabiJanju njenog siljka.
Siljci se, prilikom zatezanja veze zavrtnjem, utiskuju u prlkljucno Ukoliko postojl opasnost od cepanja
drvo. Sistem "Al!gator", s1. 3.591, slicnlh je karakterlstika ka I
mozanlk tipa "Frers & Nilson", s1.
(
L
F l - <:
i
'~ drveta, prilikom spajallja pijavicanla,
u drvo treba prethodno izbuslti rupe
3.59f. '!.!~~~'" za 2 mm manJeg precnika od precnika

"'iJji
.t:eIMtCkl
Tipovi mozdanfka "Pfrommer" '''''''''''iI/';~''''''''' sUjka pijavice.
1 "Bulldog", s1. 3.59j, k I l - su us­ t,<';,,;,,~ Prema ispitivanjima Fonro­
tvari cellcne ploce speclficno p~r­
forlrane - sa zubcima kojl se uti­ ~e~~o;~~ij~S;ij~~,::":) u~~u~OSlvost

skuju u drvo. Mogu da imalu raz­

liClte oblike. - cvrstoca i vlai:nost drveta,
Prilikom konstruisanja veza sa - krutost pijavice,
L-'"~~~"'" patentiranim uloscima posebnu - duzina siljka i dubilla zabl­
pai:nju treba obratiti na potrebna rastojanja mozdanika f potrebne janja.
dfmenzije grade s obzlrom na usvojeni tip i nJegove dimenzlJe (8tO S~~~/(;?e? Na osnovu izvedenlh ispitiva­

se takode moze nacl u pomenutim prirucnlcima). nja veza ostvarenlh pijavicama pre­

U novije vreme u drvenim konstrukcijama javlja se i jedno porucuju se njlhove nosivosti i sheme zabijanja u svemu kako Je

novo spojno sredstvo - metalne perforirane ploce poznate pod ime­

nom konekter ploce (S1. 3.(0). Izraduju se od pocinkovanog lima, . 1M:>'C~2!¥6/4kIY
tako, da su sa jedne strane ploce poJavljuju zubci, siljci, koji se 'I"/P ~ 9/L.::.raA:a
utlskuju u drvo. Zavlsno od broja, rasporeda, obllka i orijentacije -+--:-wo~ 1r!:'7"~ 3:11~
zubaca postojl vise tlpova ovlh ploca (Gang Nail, Mullpress, i dr.).
UgIavnom se razlikuJu prema nacinu utiskivanja zubaca (presama
I r¢p"",~ ~¢=1.1
odJednom, rucnim zabijanjem, "upucavanjem" 1 s1.). -t-..w--+~
'jJf~lI6/t*'4
+-~-+
3.9. Pijavice
Pijavlce kao spojna sredstva koriste se uglavnom kod privre­
t",-r.str Ht
menih gradevina, kod skela - na primer, na konstrukcijama manjeg iWSI'rosr /,,/';7aY/&
znacaja, ali I u konstrukcijama kada sluze kao dodatno spojno
sredstvo. Tom prilikom sile u vezl prenose se trenjem ili na suce­
~
Ijak a pijavlca sIuzi samo da oslgura zelejni rad veze. Izraduju se

Milan GoJkoVlC. Dragoslav StoJIC Mllan GOJkovlc. Dragoslav StOJIC

~r,i

-~"'"

~r'I"

F,f,
","j
I~; ,
326 Drvene konstrukclje
~iL'
~]I

~
to dato na skici i prilozenoj tabeli. Po pravilu, pijavice sluze samo
za spajanje elemenata vecih dimenzija. ..........................

11.:1 ·····:·4···'····,···:···,'···'··

!t.i'.'1
~;I
i;i:1
Pijavice specijalne konstrukcije (finne Karl Piehler) prakticne
su za privremeno spajanje elemenata -lako se vade (demontiraju), • •••••••••••••••••••••••••••
Veze i nastavci
s1. 3.62.

I
~:;:I
l!~;!i
3.10. Drvene civije
Drvene civije izraduju se od prvoklasne parene bukovine, dre­
novine ili hrastovine. Pre ugradivanja moraju biti potpuno pro­
H~·· ,
susene i bez prslina.
Ctvlje se zabijaju u prethodno izbusene rupe. Rupe treba da

!l

il'il
1)h
imaju manji precnik od precnika civije za 1/50 do 1/20.

Isltk~.:M3.1
~ "t-(
I.()
U pravcu dejstva sile moze se
ugraditi najvise pet clvija i jednom
redu. Razmaci civija u svemu
.--__--,:=+______-.-----''N:.:;:'''"+_prema s1. 3.63. Dopusteni napon
4.1. Uopste

S veposebnog
veze i nastavci u drvenim konstrukcijama a koje su od
a u mnogo prlmera i od presudnog znacaja za

!i~t

stabilnost konstrukcijske celine - mogu se podeliti u dYe velike

~ za drvene civije na smicanje jednak grupe ito:
!I~",
\-~s;J~ts~~~f-----+-~-~ je petostrukoj velicini dopustenog aJ tesarske ili konstrukcyske lIeze i nastallci,
I't) napona na tallgencijalno smicanje.
;;"il'·
~,p.
b) staticke ill nosece lIeze i nastallci.
~!r;~ : . ~ Napomena: Lepkovi kao spo­
"iil:l, 1[ jno sredstvo dati su u poglavlju 6. Tesarske odnosno konstrukcyske lIeze i nastavci po pravilu
~i:':I· '--_-+___--1_ _---'-----'N~ Lamelirane lepljene konstrucije. se ne racunaju, sto znaci, da im se unapred ne zadaje odredena
' 1' : j,
~ sila ill opterecenje. Medutim one i kao takve u jednoj slozenoj
~I:' ~.t,{:i ~~
i'~.i! '
konstrukcijskoj celini, u posebnim a cesto i ekscesnim slucajevima,
ako su pravilno izvedene mogu da prime odredene uticaje - pa se
rj~rl'::
\,"'1 ,.
shodno tome i konstruisu. Pravila za izradu tesarskih veza rezul­
tiraju iz bogate prakse drvenih konstrukcija i prilagode-..na su vrsti
~:il"l I nameni konstrukcije ili, jOs bolje receno, buducoj funkciji veze
~t(Ji i nastavka u jednoj dI'venoj konstrukciji. IIi, kako se cuje u nas
-izvode se iz konstrukcijskih razloga.

I!~

StatiCke lIeze i nastallci, za razliku od tesarskih veza, kon­

struisu se za odredenu sUu, odnosno optercenje i shodno tome moraju
biti obuhvaceni i obradeni odgovarajucim statickim proracunom.
til):!::'
Prilikom koncipiranja veza i nastavaka, uopste, mora se voditi
~~jj! : racuna 0:
111~~,i!': '\
""'II· uslovima izrade i montaZe,
W~' ,

~
uslovima eksploatacije,
kvalitetima upotrebl'jenog materijala,
..•
koroziji i drugima faktorima a koji mogu da umanje sigur­
nost veze,
1:,1.:<1 ,: prlstupacnosti veze povremenim revizij am a,
~1:!;
1 ;
~;~i
1

~L!
Mllan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc Mllan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
(.
~,b~.,.i
~1~,::J
 -~

32tl
- ---_._._----------­ DE ve n !.~o...!!strukcll'" Veze I nastavcl 329
---- -

- pravilno ugradenim SPOJIlllll sredstvima. Veze preueziua­

Kod statiekih veza, osim prednjeg kOllstrukcija veze, odnosno njem su one veze kod
nas1:c'\vka mora cia omoguci pravilno i jasno prenosenje sila; kojlh se ose stapova
mimoHaze. Razlikuju
konstrukcija veze odnosno nastavka mora biti obuhvacena adekvat­ se veze na: prost, dvoj­
nim statickim proraeunom. Po svoJoJ koncepciji ovakve veze moraju ni i krstasti prevez.
biti decidno statieki jasne I isjovremeno jednostavne. Imaju adekvatnu pri­
menu kao i veze ukla­
panjem.
Veze na cep ­
4.2. Konstrukcijske ili tesarske veze· i nastavci eesto se koriste u

Ove i ovakve veze konstruisu se prema usvojenhn nacelima drvellim konstrukci­

struke. Ne ulazeci u mnoge detalje (a koji se mogu naci u oc1gova­ z,;;.YteTr5'N:7 ./ jama. Oblik tepa moze

rajucem prirueniku), ovde se daju samo neke principijelne napo­ biti posve razlieit. Po­

.tZ!S" L./$T 60' P~YlM SUCeL.:7KOM sebnu paznJu treba

lnene.
obratiti na preciznost
Mnoge tesarske veze imaju oc1redene specifiellostf I nazive izrade i da dubina zlje­
uglavnom prema konstrukcijskim karakteristikama (S1. 4.1). ba bude bar za 0,5
Veze na suceUa/c - pray iIi kos - su one veze gde se dva CePIYa cm do 1 cm veca od
elementa stleeljavaju. Zavisno od oblika sueeljka nose Ime (prav
UG'LU visine eepa.
iii kos). Veze se redovno dodatno vezuju parom pijavica. Najvise U drvenim kon­
se koriste u krovnim konstrukcijama jednostavnijeg oblika, ali i u strukcijama, kod sta­
konstrukcijama skela. tiekih veza - nije pre­
Veze na llst u kombinacijl sa sueeljkom razlieitog oblika porueljlvo koristiti ve­
ze cepbm.
takode su nenosive veze. U odredenim slueajevima, kao leod lista

~za Ira F7f'aY ~-lO'a...e

~.I\&~
sa zubom iIi koc1 listova osi­
guranih zavrtnjima, iste mogu
[ ~t:fDD I Veze na zasek 1
ueze pod ug/om su
da prenesu i manju sHu za­ one veze kada se dva

'[¥~ I
a,.p S5 RoN/M P~ZG11
tezanja. Veze na list takode stapa susticu pod ug­
"*

e~rt:
se dosta koriste a konstruistl 10m 90°. 0 ovim ve­
se uglavnom zavrtnjima, ek­
~ ~ .~/
zama, njihovoj kons­
""1 , ­ serima, trnovima i eivijama.
J trukciji i proraeunu

""5riN~b-
--
qp
K'(?57~7i~Z

~
">:,' .
, ,
/ Veze ulclapanjem su one
veze kod kojih se ose stapova
seku, odnosno jedan element
od drveta uklapa se u drugi.
Razlikuju se veze na: prosto
uklapanje, uklapanje na lastin
rep ill polurep i druge.
kasnije ce bitt vise
reel.
Nastavljanja za­
tegnutih i pritisnutih
1~IJk~4+J stapova pripada gru­
pacij i statiekih veza.
Detalji ovih spojeva ­

£~
Ove veze nalaze primenu koji se daju kasnije, u statickim vezama - nalaze primenu i u
u konstrukcijama zgrada od tesarskim vezama.
drveta (bondruene zgrade), kod Tesarske veze jednako dobro se izvode kako od ostroivicne
oplata i kod konstrukcija raz­ - rezane tako i od oble grade. Kod izrade veza i nastavaka od
1 M*~I{ r~~,
lieitih ukrucenja.
1.-f!c~.ii-:4:-·.-.1-';1
oble .grade osim navedenog vise paznje treba obratiti na pravilno
ugradivanje spojni~ sredstava - posebno zavrtnjeva.

Milan GoJkoviC, Dragoslav StoJic Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJlc

 -~

m,:i:!ilj
~r
i:\lii
~~'111
~1I' i Veze 1 nastavcl
l 330 Drvene konstrllkclje 331
""I'
~i,"" '
W' ,
IrV"
I"

-I' I

~i!:' Kod nastavaka

~z;~
N~l + + + + I~N
I
~!II:
zategnutih stapova ­
~:'
- sila moze da se pre­

~:'{I: . .9P~r ~LreQ~

....~ytlZ _,
a) 6:( N
nese preko metalnih
podvezica, iIi. sto je

•
~;;,
_.l- Gea&e "'" 5-;;r;;; cesci slucaj, uz pomoc
~]r:i:
~P N drvenih podvezica iIi
k~!j

I
1!Ir-!5.,?A" drvenih obraza (S1.
G:I
1
~il~ 4.2).

~
"'~h'
,',:1
;;L Prilikom nastav­
•
Ijanja zategnutih sta­
~;:I',
o:-zs~ pova sa drvenim pod­

t\~i':, ' ~
, 2';"n vezicama mogu da nas­
N 6:".
tanu tri osnovna slu­
f,.
~;'I"
~ £/N~N.;c> RJDYf!zk:a
iIr A;; caja:
~ll ~ DltCUlVi
G) a) da se nasta­
~:I ~ p,eeytlZ tI/,WA'~ E yak konstruise sa dYe
~,l:
"':h:
tI:I" ~ ~Nl2 ~ Nlz....;;. podvezice, nastavlja se
~ ~~~ ~/,(
liii'l
pi! ~t( ~N/Z f \ N/2-?-
prost presek. sl. 4.2a;
f)J:
W#/LL2l' ':/fi ~ ( b) da se slozen
filii
presek Stapa nasta­
fr\:; ~ _--"~_.,-- --_._- \ vlja samo sa jednom
~tl ~
podvezicom. sl. 4.2b; i
IitIf i 1',

~,~~; i

II~ 'iI,
,/,
I

~--%.-2A"
N ~~t5~
c) da se slozen
presek stapa nastav­
l~'1 Ija sa tri podvezice, sa
~'; :1 # jednom unutrasnjom i

I
p
'ii:
',Ii
Ll:,"

yr!,
!:}~) i~ \
1G>.ei.7, , .sa DttMlit'­

/VI;" p,eQf?ezoA-!

~ t3 1
I ~~ ~.!
IT "-}6
L~ii"'t/4~:LI

, U sva tri navedena slucaja, mada su moguCi i drugi, broj

potrebnih spojnih sredstava racuna se prema stvarnoj sili u stapu
sa dYe spoljasnje, s1.
4.2c.

li'W',Ill
1,,1 ,

koji se nastavlja.
1

l 'Prilikom kontrole napona prema sl. 4.2a principijelno moraju

I il: l;
~:
l
'!,
Il3i~;;4:wJ bitt zadovoljeni uslovi:
li,I'; Vt
- za osnovn i sap S
0'111 -
< 0'1 lid

i
·~i' :\
Il
4.3. Staticke veze i nastavci - za podvezice O'ill S 0'111 d (vidi sl. 4.2a, b, i c).
j.lil
1',,',,'iI: ,

SHe u podvezicama su: N/2 (SI. 4.2a) i N (S1. 4.2b). Za slucaj

,:Jl : 4.3.1. Nastavci zategnutih stapova
na sl. 4.2c sila N deli se proporcionalno povrsinama podvezica
~lli Polozaj nastavka jedllog zategnutog stapa: je potpmlo slobodan. odnosno na spoljne podvezice otpada

I ~:ji; Nastaval{ se moze postaviti gde je to zgodno, zavisno od duzine

konstrukcije nastavka. Skoro redovno, nastavci su definisani pla­ N = l! . Aps' a na unutrasnju N = l! . Apu
~:I: nom montaze. • A p ,
u A p

t\
,:,\'
1

lil~ : ("
Milan GOJkovic. Dragoslav Stojle Milan GOJkovle. Dragoslav StoJle
ID"1
~.j
 T­

332 Drvene konstrukclJe Veze I nastavcl 333

Ovde je: Nastavak zategnutog stapa sa priz1[LatiCnim celicnim ulos­

Ap - ukupna povrslna podvezlca, cima i celicnim trakama, po s1. 4.3. Celicnl ulosei ugraduju se
paralelno sa vecom stranom preseka (veca nosivost).
Aps - povrsina spoljnlh podvezlea,
Vel1clna e unapred se usvaJa - po kriterijumu C"" (0,10 do
Apu - povrslna unutraSnjlh podvezlea (sHe u podvezleama 0.15)b, odnosl1o 1 do 3 cm. Potrebna povrsina cela uloska n::f.J s
raspodeljuju se prema povrsinama preseka podvez­ obzirom na zaclatu sHu (Z) I cr"lId:
lea).
Sada je Z
potr?: fc = L c . 11 (cm2); oclavde je
Nil (Jtllt!
- za spoljne podvezlee (Jtli = 1,50 ~s ~ (Jtllt! '

LC
z , I zatim potreban broj pari ulozalm (n):
N
h·(J
- za untrasnju podvezlee (jIll = ~uu ~ (Jtllt!
C lid

1
Kada se sila N prenosl preko spoljnlh podvezlea, odnosno
preko srednje podveziee, kod nastavka stapova slozenog preseka, n -
2 LC :::::) zaokruzuje se na prvl veel ceo broj nl'
onda se napon! u spoljnim podvezleama, odnosno naponl u sloze­ c
nom preseku Stapa racunaju sa uveeanom silom N. Ovo uvecanje
je 50%; ovo zbog toga':' ato zbog mogueih eksefmtrleiteta u nastavku Rastojanje ulozaka (e):
moze da dode do neravnomerne preraspodele sile N. Z
Iz uslova 2 . e . h ::: PI elobija se (PI = ­ stvarna sila)
Kod kontrole napona u metalnim podvezieama racuna se sa nl
stvarnom sHom N.
Pj
e oelnosno osovlnsko rastojanje ulozaka
2 .h . 1:1It!

je

a
e1 ::: e + 2:2 '
_ ~a~ e lsl e J e fa~ _I: Ja~'~2ct

I.:f 1:;c~ ~2
eo = e + a2 pr i cemu je a
v
~ 3 d .

*:I I
c
~c{-P,---LeJ
I. el ~
Pri tome mora da bude zaclovoljen uslov da je eo odnosno
7d iIi 10 cm (uslov standarda za rastojanje zavrtnjeva).

Proracun zaurtnjeua:
J'
~fflftt-"¥*-"
d
+ _ ~ 2Pl
Iz uslova 2
d 2 1t
4 1:" = PI dobija se d -
7t .1:
.
a
~~

~4.~.]
u gde je
1:
a
- clopustell napon na smJcanje za cellk (usvaja se zavrtanj
sa dk>~ sracunato).

Milan GOjkovlC, Dragoslav Stojlc Milan GojkovlC. Dragoslav Stojlc

r
 334 Drvene kOllstrl1kclje Veze I lIasta vel 335

Celiclla traka: Napon u stapu:

Z An :; (b - 2 e ) (11 d),
An:; 2 (bo d) (3 odavde za usvojeno b o
°ad
Z
Z
crq=P:: 50111 <1 •
8 \I

a ad . 2 . ( b -d)'
0 Kontrola ulozaka na savijanje (S1. 4.4)
gde Je d
~-=f.C p :; e . 0ell ; M 2
h
4::; .EJi.
8
dopusten napon na zatezanje za cel1k.
0ad -
+8--+
e
w = -6 (a2 - d2 ) , i napon
ISJiIf~.~;4;'1
\I
Zbog neravnomerne raspodele napouaq 'til duz smicuce povr­
Sine, uslov Propisa trazl: moze se racunati sa ravnomernom raspo­
delom napona 'til na duzini smieanja ako je e 5 Se (u protivnom
velicina 'tIl racuna se preko e' , preko redueirane duZine an --~
W <
- °ad' gde je 0ad - dopllsten napon na savijallje za
Il
Za prednji uslov treba da je celik
Nastaoak zategnutog Mapa karilcama sistema "Tuchscherer":
e . h . a C II = e . b . 'II => a ell =e e Ob1cno je zadato: velicma aksiJalno zatezuce sile Z i kvalitet
materijala (atlld' 'tlld)'
Za spojno sredstvo koriste se karike sistema Tuchscherer
a kako je ~=Se to je 0c II Sec ;::·S 'II . (dimenzije 'karika. nosivost kao i ostaI! detalji uzimaju se iz
varajucih tabela).
Ovo znaCi, da u lzrazu za ~e treba uzeti da je 0clld=8'lId'
Na osnovu zadate sile (Z) iz tabliea biraju sa karike i to
tako da priblizno 2 do 3 para karika bude sa jedne strane veze
Kontrola napona: (SI. 4.5). To znaci. na primer, za .tri para karika u pomenutoj
tab li ei treba traziti kariku kOja moze da prenese silu
Stvarna sila (P l ) koja pada na jedan par ulozaka P1=Z/n 1 , a
stvarni napon Z
Nt ~6
P,
Za usvojenu kariku (iz iste tabliee) uzimaju se ostale vrednosti
- dimenzije karike i zavrtnja. dimenzlje grade (minimalne) i ras­
tojanja karika (e). Na osnovu minimalno potrebnih dimenzija grade
a prema zadatoj sill (Z). usvaja se potreban stapa, odnosno
podveziea.
PI Provera napC!na:
ili , <,
'II;:: 2eh II 2 e' h - lid - u stapu (SI. 4.6.)
u racun treba uzeti racunsko e' ­ A;:: b . h •
fA - k . m ·2 + d (b - 2 m-L.,.
lOe sA1I ;:: A - fA , pa je napon

MUall GoJ\(oVic. Dragoslav StojlC Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc

r
336 Drvene kOllstrukclje Veze 1 llllstavcl 337

Ii. Napomena - Nast.:wljanje zategnutih stapova pomoeu eksera

i zavrtnjeva dato je u poglavlju - 3. Spojna
i! <; I + _ .-, I • sredstva.
+
t+l r+} (i.'l
_./ "'..."......,..,
(i:l (+'.
.... "'" ,-=",

4.3.2. Nastavljanje pritisnutih stapova

Kod nastavljanJa pritisnutih stapova, za razliku od zategnutih
+6' t tete t e
2" eli. f/6
ima vise pravila, odnosno nacela:

---V ....t-+
1~lfka4.5ol j mm,
(Jtll
Z

.A 5: (Jtlld •

I . It ~-"['(--af"
4~
S Il

u podvezicama (S1. 4.7J

A 2· c ·h , . I t::-----t--HE-I

li~~
~
IlA k·m·2+2d(c-m),
pAil A - IlA , pa je napon
a) nastavak stapa, po pravilu treba postavit! sto blize pros­
torno ukrucenom cvoru - kod skela, na primer (SI. 4.8). Ovo iz

ri ~r
razloga jer su pritisnuti stapovi izlozeni izvljanju pa ukoliko je
I~trk~}~\(ld nastavak na minimalnom rastojanju od ukrucenog evora, od oslonca

,
I

I
~
­

°tn--Z .~A ::;;Otlld rill

- evora, onda su u nastavku minimalni
moment! od izvljanja. Ui ih nema;
b) posebnu paznju kod nastavljanja
I P"'n
I
. pritisnutih stapova treba obratiti na cen­
I
trisanje nastavka. Jer. prilikom ekscen­
L ~
Za slicaj da je 0tll>Otlid - znaCi da trienog nastavljanja u nastavku oslm
.~
podvezice treba da imaju veei presek, od­ pritiskajuce sile javlja se moment savi­
nosno janja - a to Je po nastavak nepovolJno
(S1. 4.9).
Centrisanje nastavaka pritisnutih
stapova. posebno kod skela, najbolje se
Z izvodi primenom "srcanika" - komada ok­
po trAil' == 1,5 - - ; Mn' == A'l' All; i dalje
(JclId .
ruglog gvoMa.
c) po pravilu, na mestu nastavka
6c(h-d).2 =IlA,/, pritisnutlh stapova, mora da bude osigu­
ran kontakt preko kojeg se prenosi pri­
i odavde se sracuna velicma D.C, odnosno konacna sirina pod­ tiskujuca sila. U takvim slucajevlma pro­
vezice (na sliean naein TIsi se i korekcija osnovnog preseka - b/h racun nastavka je nepotreban a podvez­
ukoliko je to potrebno). Posle ovako sprovedenlh korekcija pre­ ice i spojna sredstva su konstruktivnog
seka naponi su u dopustenim granicama. r$i~~~;j:] karaktera.

Milan GOJkovlc. Dragoslav StoJl6 Milan Gojkovlc, Dragoslav Stoj16

 338 Drvelle kOllstrultc!lJ.! Veze I uastavcl 339

Ali i pored iznetog, preporucuJe se u oval{vim primerima, da

e~7¢
se potreban broj spojnih sredstava sracuna za 1/2 pritiskajuce sil-e.
~Jt::)U8

Za slucajeve gde llije oSiguran neposredan kontakt pritisnutih

stapova u nastavku - podvezlce i spojna sredstva moraju biti taI{o
'1". Izabrani da mogu preneti uI{Upnu pritisImjucu silu u nastavI{U.
,<\n
~\~ U prlmerima kada se zeli da deformaciJe u pritisllutoj vezi
•
budu sto nmnJe, odnosno da teze nuli (posebno u konstrukcijmna
.:v h'le7Z1LlVe R::lOVez..t::e - maKe
skeIa), dobro Je na mestu kontakta pritlsnutih eiemenata ugraditi
komad pocinkovanog lima iii tanak sloj cementnog maltera (spre­
cavanje utiskivallja vIakna u vlakno a samim tim I deformacija).
Podvezice pritisnutih nastavaka, kao Sto je reeeno, mogu da
budu statieke ill konstrucijske, jednako dobro se izvode od ceiilm
(pljoste gvozde) a i od drveta.
Dimenzije konsti-ukcijskih podvezica usvajaju se prema ose­
caju konstruktera a dimenzije statickih podvezlca na osnovu pri­
tislmjuce sile u nastavku. Nastavak se redovno pokriva simetricno
ugradenim. podvezicam (SI. 4.10).
d) u primerima pojeclinih konstrukcija skeIa, na primer. l{oje
mogu da budu karal{teristicne po velikom broju pritisnutih stapova
- nastavci se moraju rasporedlti nalzmenicl10 - u jednom preseku
moze se nastaviU makslmalno 1/3 stapova (33 %J - s1. 4.11.
eJ kod nastavljanja pritisnutih pojaseva resetkastog nosaea sa
slozenim presecima, moment inercije podvezica mora da bude 1st!

g!¥---­~
kao 1 moment inercije stapa na mestu nastavka.
-4- __
_
<~. , ~I ""E:--t-­

~ -r ~
t:), ~
I -/3<& 4.3.3. Veze na zasek
Veze na zasek Iwrlste se kada je potrebno vezati pritisnuti
11 stap pod uglom a. za pojasni stap. Na prlmer, pritisnutu dijagonalu
~.
- kosnik i slieno.
Kada je konstrukcija zaseka izvedena kao na s1. 4.12, sa
1 " __L t + jednom dubinom zasecanja 4, onda se takve veze nazivaju veze nn
prost zasek.

i
Eksperimentalna ispitivanja su pokazala da se upotrebljive du­
blne zasecanja (tv - dubina zasecanja) dobijaju alw je
h 0
IIUlX.tv :s; 4 za a. :s; 50
T t;;:"t:. t.. t

l I
>d '1
. !
lllax.4 :s; h
6 za a. > 60"

Kada je 50o <a.<60o ouda 11111",4 treba sracunati iz gornJih gra­

1~!~~4~J,oil nica pravolinijskorp interpoIacijom.

Milan GoJkovlc. Dragoslav StoJIC MUan GoJkoVlc. Dragoslav StoJlc

r
 I

Veze I nllstllvcl 341

340 Drvene konstmk,,_Ij~

Za slucaj dvostrukog zaseeanja, kod veza kosnika sa stubom

S1. 4.13, IIlIlXi:y S; h/6 bez obzira na veliclnu ugla tl..
Veze zasekom osiguravaju se zavrtnjima (l1i ekserima kod ma­
nje vaznih kOllstrukeija). Ugradeno spojno sredstvo ima za cilj da

~1
pospesi trenje u ovakvoJ
vezi; medutim sila tre­
nja - prllikom racuna ­
ne uzima se u obzlr (po­
vecana sigurnost veze).

~
,t\ , .~ .~:hH_ · ~ ,,1#. t Ut 7 4.3.3.1.Zasek
/± ~ vim uglom
pod pra­
To Je onaj zasek gde !Slik 9 ·-"::.li I !~iik~.~i3;1
Je celo zaseka (ab) up­
ravno na ravan (be)-SL
4.14. i dalje 2hl·siny.cosy=2tv,sina., odnosno h l ·sln2y=2tv sma.
Kao 8to se iz slike
vidi. sila N I zaldapa ugao (lz trlgonometriJe sin 2 y 2 cosy sin y).
y sa vlaknima horizon~
talne grede. odnosno re­ Iz ove jednacine
akeija sile N I pod uglom
j} sa vlaknima kosnika.
S obzirom da je na
Celu zareka memdavno cr <I"
najbolje Je kada je y=/3.
Jer je tada cr<l"cr. Isto za
oba prildjucna elementa
u vezi.
Kod ove i ovakve
konstrukcije prostog zaseka uvek se Pt.:vo usvoji dubina zasecanja
I:y - pa se potom ispituju naponi. Oblcno se usvaja i:y=2. 3, 4
em....... S; h/4 odnosno h/6. Za poznato tv sada je

. y
SIn ali
=, g d e je -=-=
au =t = COS Y , a -a c = sin a.
ac S t
Ako se ove vrednosti zamene u izraz za amy, dobija se
tv
tv . sin a.
sin y = cosy amy· cosy· hI = tv . sina. •
;t
~ hI . cosy
sin a. [IS 1.i.ki1, ,;(;1:4.1

Milan GoJkovle. Dragos1av Stojle Milan GoJkovle. Dragoslav Stojle

('
 342 Drvene konstrllkclje Veze I nastavel 343

h h
sin 2'{ = 2 sina.

e == 2 2
h1

u u· e
Kada se zna sin2y zna se i ugao y odnosno ~, Jer je /3=a.-y
(ugao a. je zadat).
°tll = A
n
+ ----w-
n
. T] = °tlld

Sa poznatim uglovima lalw se dobijaju velicine sto predstavlja izraz

za velic1nu napona kod
Nl D cos ~ N2 == D sin /3 jednog ekscentrieno za­
tegnutog stapa.
a samim tim i naponi

N1 Nl t
O"ot= - - - =- - , a kako je t
cosy
v to je konacno
4.3.3.2.Zasek u sime­
ap·b t·b •
• traIt ugla
Nl Nl . cosy
To je onaj zasek
O"ot=
t .b SO" <ld • ~ I \, kod koga je celo za­
v seka (t s ) u pravcu si­
·b
cosy I~ metrale ugla 13, sl. 4.16.
''2' Konstrukcija ovakvog
Velicina a otJl' u ravni cela zaseka
(t.} zavisi od velicine ugla izmedu pravca
sile i pravca vlakana. odnOSllO
~ ~ li zaseka povoljniJa je od
prethodnog (pod "pra­
vim uglom") jer kod
ovog zaseka sUa Nl
0"-<td = 0"C II d ( ° C II d - ° eJ.d) sin ( J3 ill y ) (i reakcija sHe N \) za­
ldapa isti ugao (a./2) sa pravcem vlakana u kosniku, odnosno sa
F'y='=F~-+- od ova dva ugla merodavan je veei. jer pravcem vlakana u horizontalnom stapu. To znaei, da je O"-<td isto
ima veei sIn (pa je vrednost u zagradi i za jedan i za drugi prikljucni stap u vezi a to je povoljno.
veca odnosllo O"-<td manJe). . Zanemarujuci silu N~ kao i kod prethodnog zaseka, i iz
uslova ravnoteze za ravan ab, dobija se:
Potrebna velieina I.. nalazi se iz us­
lova smicanja II vlaknima. tj.
t .b . 0" == N D eos~ OJ
S "'id 1 2
'" . b . 't
lld
=N lH Nl cosy == D cos ~ cosy I odavde a.
D . cos,!!
'" == D cos @cos y
odavde
ts b '0ot.'!.d
b
2

Na sracunatu duzinu '" obieno se dodaJe 10-ak em - zbog I kako je ts == a.

eventualnog prskanja drveta usled rasusivanja. eos2'
Kontrola napona u horizontalnom stapu (SI. 4.15): u oslablje­
a.
nom preseku horizontalnog stapa (usled zaseeanja ~) sila U deluje OJ Oude Je uzeto N J = D cos:!: . Medutlm ugao fzmedu Nl I N2 je > 90" pa se
ekseentricno za velieinu e ouakvlm racunom doblja ne.§to veea slla Nl a samllll tIm I povecana slgurnost
ueze.

Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc Milan GoJkovlc. Dragoslav Stojlc

r
344 Drvene konstrukcIle Vez e I nastavel 345

to se izjednacenjem ave dYe vrednosti dobija h h

111."\ 26 - 1 3 1 za a. > 60" .
D ' cos~ D . co~~
2 < h (11) Velieina slla Nil N2 dobijaju se proporclonalno usvojenim
=> tv - 4 6 dubinama zaseeanja ~ i ~ (ove se velic!ne dobijaju iz ~ ito,
b . <J<I'!!d b . cr " I 2
2 2 ":ad kal{o je receno, da je ~ ~ + 1 em ), odnosno
2 I
Kao 8to se iz prednjeg da zakljuclti kod ovog zaseka. jer
D cosp . t
moze unapred da se sracuna cr <td' moze dlrektno da se odredi
potrebna veliclna zaseka (~), Isto t.'1ko, kod ove konstrukcije zaseka
N
1
.t
"VI N:=
2 tv v.
u odnosu na prethodnu dobija se manja dublna zasecanja.
Potrebne duzille :l:
Potrebna veliclna :l. analogno prethodnom slueaju. dobija se
iz uslova N +N2H
D coli' ~
A. := A. =
III
1 b· 'til d 2 b· 'til d

A. • b . 'tlld NIH D· cos

..2,
2"<X. => A. =:
b,
2
OstaI! racun je u svemu isti kao i kod llapred pokazan!h
konstrukcija prostog zaseka. Analogno napred datim obrascima mo­
ze da se izvede I racun za dvojni zasek kada je celo zaseka u
4.3.3.3. Dvojni zasek "simetraIl ugia 13".
U slucajevlma kada ne maze da se izvede veza na prost zasek, '
dobij~uu se vellke potrebne dubl~e zasecanja (~>h/4 odnosno h/6).

~~'Y.N~
konstrui8e se dvojni zasek. SU8tina konstrukclje dvojnog zaseka je
u tome Sto sada postoJe dva .eela zaseka i dYe ravnl smicanja II

~}h:
vlaknima (u horizontalnom stapu). Ovo znaei. da je kod dvoJnog
zaseka tVl + lcm=tv2 '
Konstrukcija dvoJnog zaseka jednako dobro moze da se izvede N
po prinelpima za "zasek pod pravim uglom" I za "zasek u simetrali
ugla". ' 'If /l/2¥
Iz uslova da Je (S1. 4.17):
tv + tv tV
I 2

i kada se ovde zameni vrednost ~ '" ~ - 1 em, dobija se .;t

I 2

.i/.
tv - 1 + tv
2 2
= tv odnosno 2 tv - 1
•
= tv
Ova znae! da fiktivna dublna zasecanja 1v. kod konstrukciJe
dvojnog zaseka, moze da bude (zavisno ad ugla a.): • • •
h h U drvenim konstrukcijruna cesto se korlsti detalj kakav je
=2--1=--1 za a. ~'50" dat na 81. 4.18, odnosno da se dva elementa vezuju kosim pritls­
4 2
nutim stapom - kosnikom. Kao 8to se !z slike vidi kosnik je
pritisnut stap kOj!, se za susedne elemente vezuje vezom na zasek.

Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc Milan GOJkov16. Dragoslav Stoj16

 346 Drvene konstrukclje Veze I nastavcl 347

Zbog ovakvog sPaJanJa kosnika, zbog polozaja sile N koja se

prenosi preko cela zaseka, kosnU, Je osim prltiskajuee sUe N op­
tereeen 1 momentom savijanja M (usled ekscentricnog delovanja sile
NJ. Pri tome velic1na momenta M moze bit!, zavlsno od polozaja
kosnika u konstrukclji - s1. 4.18, jednoznacna Hi dvoznacna (da a)
moment menja znak duzinom kosnika). Ova cinjenica upueuje na
zakljucak - da prilikom kontrole napona u pritisnutom stapu - u
.A,
kosn1ku - lste treba proveritl preko obrasca
N M

CTeli = {() A + W Tt .$ O'elld' gde Je

Tt °'
=~ (1zraz za napon kod ekscentricno pritisnutih stapova).
O'md

4.3.4. Veze pod uglom b) It,

U savremenoJ inzenjerskoj 'praksi ima prirnera kada niJe mo­ b
guee izvest1 vezu ni na prost n1 na dvojn1 zasek - zbog veUke sile he
u kosn1ku D. U takv1m slucajevima veza se konstruise u svemu
kako je to. dato na s1. 4.19. Nairne, kosnik se oslanja na jedan
podmetac (koj1 u slucaju potrebe, kada su potrebni veei dopusen1

napon1, moze da bude i od tvrdog drveta) a ovaj se podmetac

vezuje za pojasn1 stap preko potrebnog broJa spojnih sredstava.
~.
rJ~7 Sila D prenosi se preko povrsine iili. odnosno tsb (S1. 4.19),
; gde je b sirina grede. Pravac sUe D sa vlaknirna podmetaca zaklapa
ugao a pa je
~#
/'
CT.qd :O'elld - (O'elld - CTC.ld ) sina

Za poznato O'q-d sledi

··· ....... I

I~~~~.~;:*-$i
Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJlc Milan GoJkovlc, Dragoslav StojiC
r
 348 Drvene konstrukclJ e Veze I· nastavc;! 349

D COSIX a'll:~d = crclld - ( cr c lid - crcld ) sin p

cos IX • b . cr<td '" D I odavde tv
b • cr<td
mora da bude ispunjen ualov
Slla N2 odnosno V prenosl se preko povrsine be upravno na
vlaklla horizontalne grede, na stap U, pa je Dc . b . a<td =A =:> Dc A
b ·cr
<td
D sinu.
N2 (V) = D sinu. = be .b . crcld be SUa U prenosl se
b . aCId u cvor pomocu zavrtnja
precnika d I celicnlh tra­
Podmetac preseka blh2 treba vezat! za poJasnl Stap za sUu ka sa celicnim ulosclma
H odnosno U - merodavna je veca sila (prilikom proracuna gra­ (potrebno je sracunati:
nicnih vredllosti sila u stapovima jednog resetkastog 110saca, a potreban broj pari ulo­
detalj na s1. 4.19 deo je neke resetke, ne mora horizontailla pro­
jekcija sile D da bude jednaka sili H). Veza Izmedu podmetaca I zaka. presek celicnih n~'

traka, vezu izmedu tra-.u.

pojasnog stapa najcesce ka i zavrtnja - zavari­

se ostvaruje uz pornoi':
mozdanika (u ovom pri­ va31jem, i}iimenzije pod- DIn' 'V~A.I'.I'/7..tW-?9?!t: ~ )

lozne ploclce kOja se os- ( 7.'77/777

meru l{arikama sistema lanja na dijagonalni
Tuchscherer). stap). Podlozna ploclca
Za sluCaJ d.:'l nije mo....
prenosi sHu U na dija-.
It, guce leva od oslonca os­
gonalni .stap preko po­
T tvaritl potrebnu duzinu
vrsine as. Slla U u od­
podmetaca (zbog smes­
nosu na pravac vlakana
taja potrebnog broja ulo­
u stau D zahvata ugao 0.. Sada. je
zaka - 1st! se moze pro­
v , duziti 1 desno od oslon­ U
f)

,~(
, (..

+ ca, u svemu kako je to

A :s a <td' , gde je
pI.
.a;o/a~~~._
prikazano na s1. 4.19a.

Proraeun je isti kai i za

primer sa s1. 4.19b, ali a <tad = a CII d - ( a ell d - aCId) sin 0.;
j e potrebno sracunati
jos i vel1cinu A, kOja se
dobija iz uslova ApI - povrsina plocice kOja se oslanja na povrsinu a1=>.

D coso. Cest je primer U:dr~e~im 'kon~trukcijania, posebno kod reset­

A. • b . 1: d H = D cos 0.
11 b .1:
Na prlmeru veze sa s1. 4.20 prikazana je konstrukclja veze
za slucaj da nlje moguce izvesti prepust levo od oslonca A.
U tome slucaju potrebno je sracunat1: reakcija A prenosi se
u cvor preko povrsine bc. Pravac vlakana u stapu D sa pravcem
sile A zaklapa ugao P=90°-CJ.. Za cr<td odnosno
=:> A. = . kastih nosaca, da se. pet stapova susHee. u cvoru - sl~ 4.21. Da
bi svi stapovi bill centrieno vezanl. a treba 1 mora jer je to tehnicki
lid
ispravno resenje, l,1bacuje se jedan podmetac ispod sile Dl odnosno
vertikale V (podinetac moze da bude i od'tvrdog drveta).
Sila D[ oslanjase na podmatac preko povrsine afJ.· Ovde je
potrebno ispltati cr<t [pravac sile D[ sa vlakn!ma podmetaca zahvata
ugao 0.). Horizontalna. komponenta sile D[-DIH - prenosi se na
donj! pojas preko zuba velicine c.

.Mllan GojkoVlc, Dragoslav Stojic Milan Gojkovic, Dragoslav Stojic

r
 360 Drvene konstrukclj e Veze I nastavcl 35]

Za poznnto Gelid je punjen uslov, s1. 4.22:

c . b . G CJjd = Dm odavde N N kako Je

0) A A'
DIH
c
b . Gelid N _ G CII N
A - 0) A :; GeL to je
Isto tako je

D1H a
A. • b . :; DIH ::::> A.=-­ G =roG ::::> Ul ~
ell cL
b . "lid GeL

Vertikala V oslanja se na podmetac pod odnosno sarno za OVU velicinu ro su istovremeno lskoriscena oba
pravilll UglOlll. Ovde je potrebno proverlt1 napon napona. Nil primer za
2
G V -< G Gelid == 850 N/cm G
CLd
:; 200 N/cm 2
CL A CLd

NIT v

DlJagonala D 2 , iz dva preseka - od dYe

daske, vezana je za evor ekserima ill kakvim
ro
850
200
.
4.25 (OVO] vrednosti odgovara iz tablica A= 115).

I 1
drugim spojnhn sredstvom. Napominje Be, da spcij­
na povrsina za smeStaj eksera (Ui kakvih drugih
I ~.
I spojnih sredstaval moze da bude umanjena za
velicinu c u slucaju da velieina A. zahvata spojnu
ravan (zato je bolje· povecati duzinu podmetaea
Ii
IT
[ kako bi vellcina A. bUa van spojne ravni). Uko­
liko velicina A. zahvata spojnu ravan - korisna
I visina pojasa za razmestaj spojnih sredstava je
h-c, vidi s1. 4.21..
o vezama u evorovim resetkastih nosaea,
kasnije. bice jos reel.
I::~::I ~ ~
I A -/ii---:;;-r
4.3.5. Veze pritisnutih stapova pod pravim uglom
f~riif;i~
Uopste uzevsi, dimenzionisanje pritisnutih stapova moze se
izvesti na dva nacina: Kod vezivanja pritisnutihstapova mogu da nastupe sledeci
slucajevi:
- prellla pritiskajucoj sili N. i duzini izvijanja. Ui
- prema povrsini oslanjanja u evoru, prema nacinuvezivanja. 1. Kada Je ac < aCLd (51. 4.23)
1 sUi N. . .
Stap se preko povrsine A=h1b oslanja na horizontalni stap,
Da bi jednako dobro bili iskoriscenl napo~i izvijanja (crea = '" ~) pa je
i naponl na mestu oslanjanJa pritisnutog stapa (cre .!.= ~) treba da je is-

Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc MUan Gojkovlc, Dragoslav StoJIC

r
 352 Drvene konstrukclje Veze I nastavcl 353

N N N
(JCl =A S (JCld (Jd =: A b. b s a Cld za' tvrdo drvo.
Veza se oSigurava m sa dye pijavlee m uz pomoe trougIastih Potrebna duzina podmetaca (el doblja se Iz uslova
podmetaca I eksera (min 4E po jednom podmetacu). Ukoliko se
prlmenl veza sa cepom onda se vertikaHI. oslanja ill preko cepa Ui N .
e .b . 0' d = N t odavde e = • gde je
preko ostale povrsine - s1. 4.24. Tako je Cl b . (J
cld
N N
(J =- <(J iii (Jcl = ~ S
(J - za cetinarsku gradu, odnosno za horizontalnu gredu.
cl AI - cld (JCl.d cld
Sada je a=(e-bl/2 (zaokruzeno na eeo em).
Usled uticaja sile N i reaktivnog opterecenja (Jcl. - podmetac
2. Kada je, (Jcl> (Jcld se deformiSe slmetricno, odnosno elasticna UnlJa podmetaca' ima he­
rizontalnu tangentu (u sredinl podmetaca). Ova konstataclja dopusta
Onda mogu da nastupe dva slucaja da se podmetac tretira kao konzola, tj. moment savijanja je
kada je (Jcl> (JCld za cetinarsku gradu a mallJe od (Jcld za N e N b N

tvrdo drvo (za hrastovinu), I M 2' ~ 2 '2 4 .8 (e - b ).

kada Je (Jcl> (JCid za tvrdo drvo (za hrastovlnul. Potreban otporni moment podmetaca
U prvom slUcaju veza se izvodi tako sto se vertikala osfanja
na donJi poJas preko podmetaca od tvrdog drveta, s1. 4.25. potr'YV =~
(J
_ b6
- d
2

~
d =: .y 6
. potr'W
Prilikom proracuna ovakve veze mora da je b
md

gde je (JlIld dopusten napon savljanja za tvrdo drvo.

Kada je podmetac "kratak
element" to su evidentnevelike po- l§t~7~
precne sUe, odnosno veliki '"mil na­ ' ,... '" ,.,'
poni. Iz tog razloga moraju se nje­ C
gove dimenzije proveriU i s obzl­ J1'
rom na '"mild' 1 1

t
Illax:r
N

e
·a

t
'tmil :S'tmUd I odavde

~
. "'0
~'~ "9 d
~ maxT
2 b . 'tm lid

2 "
<\' Od ove dye vrednosti za d me­
eft' rodavna Je veca.

Milan GojkoviC. Dragoslav Stojlc Milan Gojkov!c. Dragoslav StoJlc

(
 354 Drvene kOllstrukclje Veze 1 nastavcl 355

U drugom 8lucaju - kada je napon a c1> a e1d za tvrdo drvo, Kontrola napona ispod podlcrine plocice (S1. 4.27):
prosirenje se maze izvesti uz pomoc podmetaca od celika (sa ana­
lognim proracunom kao u prethodnom primeru), ili u svemu kako d 2 1t z
je to pokazano na 81. 4.26 (pomocu vertikalno ugradenih paklica). A == a 2 -'-. a Cl A ::; a C1d •
n 4 ' 11
Velicma e ,odreduje se kao i u pretbodnom slucaju. odnosno
Napomena: Umesto gornjeg zavrtnja veza se moze osigurati
N a=e-d sa po 4E za svaku pakUcu.
e=--­
b • add 2 Prosirenje vertikale, odnosno povrsine naleganja maze se iz­
vest1 1 uz pomoc komada drveta - dasaka zakovanih ekserima,
Kaa sto se iz s1. 4.26 vid!. sila N deli se na tri dela: deo kao na s1. 4.28. Velicina a, e i Nt nalaze se kao i u pretllOdnim
kojl otpada na vertikalu (preseka dlb) ideo koji se prenosi preko primerima, adnosl1o
dYe pakUce (sile N I ), cija su vlakna II sa pravcem sile N. VeliCina
sile Nt dobija se lz odnosa e == N a==e-d N
.a .
b . a e1d 2 e
N
N =-·a.
t e

~I
Iz uslova c . b . a CII Nl dobija se veUcina napona prltisaka
na mestu zasecanja c, u ravni n-n,

~--+
Nt .

I
a ell =--
c. b
saclld
~llm
.
(pri tome je a clld = 8 'tlld da bi bio ispunjen uslov da je %::; 8 ). --
.
.
',I
-
.
Ii
b
Usled uticaja sila NI vertikalne paklice mogu da se smaknu
na duzinl A.. Iz uslova

A.
Nt
-­
=ft : 1]
A. ·b·'tlid =N t dobija se
b . 'CUd
Sile Nt obrazuju spreg sa krakom't. Velicina ovog momenta
je NI t. Ovom momentu suprostavlja se moment Zs - od sile u
zavrtnju, odnosno
Z Nl · t
Nt . t z· s :::)
s
gde je
Z - zatezuca sila u donjem zavrtnju. Potreban broj eksera za vezu Jedne daske odreduje se po
Potreban precnik zavrtnja dobiJa se na poznat naein obrascu
Z Nl
f =­ n == 1,50 N ' gde je NE - nosivost Jednosecnog eksera.
k a E
ad

Milan Gojkovic, Dragoslav Stojle Milan Gojkovle, Dragoslav StoJie

r-
 'j
i

356 Drvene konstrukclJe Veze I nastavcl 357

Kao 8tO se iz prednjeg vidi potreban broj eksera uvecava sa

za 50% zbog toga sto se sila N na donji pojas prenosi na dva 81 = <Jell' N
nacins direktllo preko vertil<ale i preko nakovanlh dasaka (preko A
prosirenja - indirektno).
Raspored eksera odreduje se u svemu kako je to receno u gnjecenje drveta u kontal<tnoj ravni. takode usled uticaja
poglsvlju - Spojna sredstva (ekseriJ. sile N
Vez<'1 vertikale sa donjim pojasom moze se prosiriti i sa cetirl ,ili' = _N h
llakovane daske. podvezice. u svemu prema s1. 4.29 (ako dimenzlje . Ovde je A. s· b .
vertikale to dopustaju). A.El

Za zadatu sHu N i preseke dlb t 1 b/h racun je sledec!: najpre

.---~~
se sracuna koliku sUu moze da prenese vertikala (presek dIb ,) KonstrukciJe prosirenja
o8lanjanja pritisnutih stapo­
odnosno NI\=A<Jcl<l' Ostatak sUe No=N-N/\ treba da prenesu nakovane

1T 11'1 hf
va jednako dobro mogu se
podvezice; posta se usvoji presek podvezica (zavisno od vellcina d, koristiti i u slucajevima ka­

b l i b) napon je da je gomji pojas u nagibu.

Racun i konstrukcija u sve­

mu ist! kao i u napred iz­

<Jcl"" 1,50 <) (Ii + A , :;; <J Cld • netim primerima, sarno u pro­

I 2 I~¢l~ffi
raeunu umesto O"Cld u racun
potreban broj eksera treba uvesti O"~d - 81. 4.31.
Al . <J Cl
- za podvezice AI => nl = NE 4.3.6. Veze kod resetkastih nosaca
~ • <Jc.l
Kod resetkastih kon8trukcija stapovi ispune vezuju se za po­
- za podvezice A:,. => n = N­ jasne stapove. Pri tome pojasni stapovi mogu da budu prostog preseka
2 E (Sl. 4.32a), Mo Je bo­
(sila se uvecava za 50% jer se prenosi na dva razUcita nacina). a '\ ~ ~ b);;..t..;;J.;~'" ~je i jednos!avnije za
~ I" ["I ':/ I • L Tn.J" lZradu. i slozenog pre­
Ostali deo proracuna u svemu je isti kao i u prethodnim pri­
merlma. seka (S1.4.32b) - kod

krovnih konstrukcija

vellkih raspona.

4.3.5.1. Proracun deformacija Kao sto se iz s1.

!~ti~~o!,~tiJ
Prilikom proracuna veza pri­
t~_H 4.32 vidi. stapovi slo­
zenog preseka omogu­
cuju centricno veziva­
tisnutih stapova pod' pravim ug­ nje veceg broJa prik­
lorn. posebno u konstrukcijama Ijucnih stapova.
skeIa, ne ietki su slucajevi da Prilikom konst­
je potrebno sracunati i deforma­ ruisanJa Cvorova reset­
ciju u vezi, 81. 4.30. Ovaj pro­ kastih nosaea treba se
racun sastojl se u sledecem: pridrZavati slede6ih pr1n­
- skracenje duzina. stapa l cipa:
usled uticaja pritiskajuce
osovine stapova moraJu bit! centrisane. odnosno Bve ose sta­
sile N
pova moraJu se seci u JednoJ tacki (matematickom cvoru

Milan Oojkovle. Dragoslllv StoJle Milan OoJkovle, Dragosla.v Stojle

r
 358 Drve"e kallstrukclj! Veze I nastavcl 359

resetke). To znaci, da se ose Pl-ikljtlc.nih stapova llloraju sek za dijagonalu Z (zategnuta). Dl.jagonala se na poznat nacin
poklapati sa sistemnlm linijama Stapova resetke. Isto tako vezuje ekserima za pojas. Stap D oslanja sa na pojasni stap sHom
ose prildjucnlh stapova, za slncaj da Stl ti stapovi slozenog V (V=Dsina,) i na podmetac preseka d/b silom H (H=Heosa,).
preseka, moraju da budu slmetriene u odnosu na ravan
rdietltastog nosaca:
)<P.~
raspored spoJnih sreqstava. odnosno njlhovo teZlste. kada
.se radl 0 vecem broju spojnlh sredstava. takode mora da ~~'
v+-t _.+
se poklapa sa 0130111 st.'1pa. odnosno slstemnom linljom re­
setke;
- aksljalna sila u prlkljuenom stapu ravnomerno se deli na
sva spojna sredstva u ve.zl: I
u jednom evoru. u jednoj vezl, treba koristitl same jednu
vrstu spojnog sredstva.
Na s1.4.33 dat je primer Icada se u evor resetl,e sUeu eetiri
Stapa - dva pojasna, vertikala
(zategnuta) i dijagonala (pri­
tisnuta). Pri tome pojasni sta­
povi mogu da budu prltisnutl
Hi zategnutL
Na s1. 4.33 pod a), po­
jasni stap ima prost presek,
pritisnuta dijagonaia je tako­ ,£t:W'STRVA:77YI\6> .A::1~2'm
de prostog preseka i vezana
je vezom na prost zasek, za­
teguta vertikala je iz dva pre­
seka i za evor se vezuje karl­ Na kontaktnim po­
l,ama. Sve ose stapova seku vrsinama izmedu stapa D
se u jednoj tack!. i pojasnog stapa U treba
Net Istoj sliei, pod bJ, ispitati napone a.L izme­
su pojasni stapovl slozenog du stapa D i podllletaca
preseka - stapovi ispune su - napon a~d
prostog preseka i. vezuju se
na Isti nacin kao I u prethod­
. nom slueaju. I sIueaj pod e). (j~d db
pokazuje nepravilnu - I ne­ jer Je al <a~d a",d <
dopustivu - l,onstrukciju cvo­
adj'
ra, jer je dijagonala ekscen­
trleno vezalla za evor resetke Podmetac se za ve­
(e-ekseentrlcitet prltisnutog Bcinu sile H vezuJe za
stapa). poJasni stap ekserima.
Konstrukcijske podveztce
Primer cvora sa s1. 4.34 imaju zadatak da drze
lma jednostrukl (prost) pre­ projektovani polozaj sta­
sek za pojasne stapove i stap pa D (podvezlee se ve­
t. ·.·tk·..••.........., .",\ D (pritisnut) i dvostrukl pre­

S.I !:t. 4.~;:J,

zuju ekserimaj.

Milan GajkavlC, Dragoslav Stajlc Milan Gajkavlc, Dragaslav Stajic

t'
 11

360 Drvene ItOllstr\lkcI.!.£ Veze I nastavcl 361

OVde je usvojena mala debljilla podmet.-'1.ca (zbog veze el{­

serlma). Medutim. podmetac moze bit! tako konastruisan da uspes­
no primi celu sUu D preko kOlltaktne povrsine. odnosno preko
zuba velicille c kal{O je to pokazano na s1. 4.35.
Ovde se prUisnuta dljalgonala D (S1. 4.35) celim presekom
oslanja ua obradeni podmeta~. Treba ispitati napone 0<l:oc

O'<l:a = D/h\ b .

Za velieluu sile H IH=Dcostx) treba osigurati podmetac od

klizanja po pojasu. odnosno
H
c A. =
b . O'elld b . 1:
lld

Podmetae se
vezuje za pojasnl
stap zaVl1r.\.i1ma Ikon­
struktlvni). Staticki
ekseri za vezudl­
1(Z,W'6./~/·~YNr c;""~':-.k"
..
{a;I6'~d.5l!:'UA:>~....v
!.
tAl
~~l
E jagonale Z zabljaJu
x C:7' se sarno na pojasnl
~ stap. Konstruktivni .
I . ekseri vezuju pod-'
'\ ~I ~ "l t metac za elemeI?te
t -t
~
dijagonale. Polozaj
$ L. , L, Jpritisnute dijagona-
Ie oSigurava se. sa
dYe manje pijavice.
I u jednom i I konstrukc1ja cvora jednog resetkastog nosaca sa ostrim pre­
u drugom primeru lomom gomjeg pojasa ima odredene specificnostf, s1. 4.37. Stap
stapovi BU u cvoru gornjeg pojasa nastavlja se na mestu preloma vezom na suce1jak.
resetke centricno Sa donje strane nastavak se poduhvata jednlm obradenlm pod­
vezani. metacem (lli jednom podvezicom), redpvno !zradenom od odpadaka
grade za gomji pojas. Duzina ovog podmetaea zavisi od velicine
1st! evor moze se resiti 1 bez podmetaea, zavis.no od intenziteta prelomnog ugla i potrebnog rastojanja .za zavrtnje (sa Jedne strane
sile D. u svemu kako je to pokazano na s1. 4.36. Stapovi se vezuju podmetaca treba ugraditl mill. dva zavrtnJa). Gomj! pojas resetke
na poznat naeiu - pritisnuta dijagonala ID) n~ prost zasek a zateg­ treba tako zaseci I::; h/4) da podmetac bude kvalitetno upasovan.
nuti stap IZ) ekserima. Prilikom proraeuna i rasporeda eksera za Ovako konstruisan podmetae. upasovan u prelom intardosa gornjeg
vezu zategute dijagonale' treba racunati sa umanjenom vlsinom (h-4) pojasa. pospesuje prenosenje pritiskajuce sile u pOJasu preko pre­
doujeg pojasa. Isto tako. na mestu gde Je oslabljen pojasni stap lorna u slemenu.
treba kontrolisati napone (om) usled ekscentrlcnosti sile U. odnosno DiJagonalni stapovi, redovno zategnutl, vezuju se ekscentricno
tv U U· e za evor (u ovom primeru ekserlma). Staticki ekseri za vezu di­
e=2; O'tll A + --W . 11 Jagonale moraJu se razmestiti sarno na spojnoj povrsini pojasnog
n n stapa. Na povrStni podmetaca zabija se odreden broj konstruktivnih

Milan Gojkovlc. Dragoslav StoJlc Milan Oojkovlc. Dragoslav Stojlc

,.
 362 Drvene kOIl$trul~
eksera (ovl ekseri ne uzimaju se u racun - da prenose deo sile).
Za slucaj da je jedna dijagonala pritislluta, ili. da su obe pritisnute.
onda se one dimenzionisu kao prost prcsck i· za evor vezuju prel{o
upasovanog podmetaca vezom nn zasel{ (prost iii dvojni). Veza se
osigurava zavrtnjima 111 podvezicama i ekserima.
smr,oKi (;>.t:~e-e/
I
Pritisnuta vertikala, prostog preseka. osInnja se nn podmetac
jednostavnim naleganjem a veza se osigurava pomocu para pijavica
ill sa trouglastim podmetacima zakovanim ekserima (min. po 4
eksera).
Roznjace se u evoru oslanjaju ckscentricno (zbog dUagonala),
kao i na detalju datom na sl. 4.38. I ovde podmetac ima Istu
Milan GOjkoviC. Dragoslav StoJle
r
Veze I nastavcl 363
funkciju Itao 1 u prethodnim primeru. Kod ovakvih cvorova treba
obratiti paznju na ravan suceljavanja - nastavljanja pririsnutih Sta­
pova - 01 i 02' Ovu ravan treba tako postavitl da bude II sa osom
zategnute dijagonale, jer se tako gubi najmanje povrsine spojne
ravnl neophodne za vezu zategnute dijagonale (ovde je dijagonala
D2 iz eetiri daske; medutim, dijagollala moze da lma samo dYe
daske. da bude iz dva preseka, no, tom priUkom, treba voditi
racuna da se ekseri ne mogu zabijati u ravan sueeljka - na s1.
4.38, vidi: varijanta). Prilikom kontrole napona u vezi potrebno je
sraeunati i napone u ravni sueeljavanja (sila 01 odnosno sila 02
sa vlaknima pojasnog stapa zaklapa ugao a. - merodavni su naponl
04). Ostali detalji slieni su kao i u prethodnom primeru.
Prilikom dimenzionisanja resetkastih nosaea sa "nultom" ver­
tikalom. kao na primeru sa s1. 4.39, vertikala je pritisnuta a prva
diagonala je zategnuta - sa napomenom, da i vertikala 1 dijagonala
imaju maksimalne aksijalne sileo U stvar!, reakcija resetkastog no­
saea prenosi se direktno preko "nulte" vertikale u gornjl evor re­
setke. Isto tako i sila iz donjeg pojasa resetkastog nosaea preko
prve dijagonale prenosi se u gornji evor resetke.
U ovakvim primerima celisbodnije je j konstrukcijski po­
voljnije dimenzije vertikale odrediti iz uslova iskoriscenja napona
O"dd - mala duZina stapa, pa se uz neSto vise ugradenog materijala
Milan GoJkovlc. Dragoslav StoJlc
 3!:l4 DTII'ene konstrukclJe Veze ! nastavct ,. 365

nog preseka na projektovanom rastojallju. I pritisllllti stapovi sloze­

,I dobija jednostavnija konstrukcija (bolje nego proslrlvati povrsinu
oslanjanja vertikale).
U konstrukcijama zategnutih stapova resetkastih nosaca, kada
su st."lpovi ispune, slozenog preseka, lleophodno je duzinom stapa
postavitl bar dva podmetaca (priblizno na 1/3), kako je to pokazano
na sl. 4.39. Ovi podmetael, vezani za elemente preseka st:'lpa min.
sa 4E ill min. dva zavrtnja, imaju zadatak da drze elemente sloze- .
I~Ilka·.·1~
nog preselca morajll da imaju ove podmet:'lce. Medutim, l1Jihov broj
i ra8pored rezultira iz adekvatnog statickog proraclllla (razmak i
dilllenzije podmetaca i ugradena spojlla sredstva uticu na krut08t
stapa), 0 cemu je bilo reci u poglavlju - Dimenzlonisanje stapova
slozenog preseka.
Na s1. 4.40 dat je primer karakteristicnog cvora jedne slozene
resetkase konstrukcije od drveta. Donj! pojas resetke (2) ima slozell
presek, sastavljen je lz trl medusobno identicna prosta preseka
(izrazeni pravougaonik - zbog boljeg plasiranja potrebllih spojnih
sredtstava). Ovako formirani presek donjeg pojasa uslovljava da !
gornji pojas Ima identicne konstrukcijske karakteristike, da bi bilo
mogllee konstruktivno vezivanJe stapova u evont. Vee! broj spojnih
ravni u pojasnim stapovima omogucuje eentricno vezivanje veceg
broja stapova ispune.
Zategnut:'l dijagonala iz dva preseka (4) vezuje se za evor sa
sest lmrika-mozdallika. Elementi preseka dijagonale provlace se
kroz meduprostor preseka donjeg pojasa I kako postoje samo cetiri
spojne ravni, a treba ugraditi sest karika, sa donje strane cvora
dodaje se jedan podmetac koji dozvolajava ugradivanje jos dYe
karike (ukupno 6 koliko I treba, na primer). OvaJ podmetae (1)
oslanJa se na srednjl deo slozellog preseka donjeg pojasa (podmetac
zubom prenosi horizOllt:'llnu silu na pojas, odgovarajueu horizOll­
talnu komponentu dijagonalnog stapa).
Druga zategnuta dijagonala (3), sa manjom zatezucom sHom,
takode je iz dva preseka. Elementl preseka su na veeem rastojanju
jer prenose zatezueu silu preko dYe karlke na spoljne - bocne
povrsine slozenog preseka donjeg pojasa.
I jedna i druga zategnuta dijagonala imaju konstruktivne pod­
metaee (7), eiji je zadatak da drl1:eelemente preseka na projek­
tovanom razmaku.
Pritisnuta vertikala (5), zavisno od velieine prltlskajuce sile,
moze da bude iz jednog Ui, kao na sliel 4.40, iz tri preseka. Sila
pritiska direl{UlO se prenosi na gornje povrsine preseka donjeg
pojasa - oslanjanjem.
Kao sto se lz s1. 4.40 vid!, svi slozeni preseci stapova simet­
ricno su postavljeni u odnosu na ravan resetkastog nosaea - a to
je jedino ispravno resenja.
Skoro je redovna potreba da se oval{av evor resetkastog nosaea
povezuje sa konstrukcljom sprega za vetar iIi kakvima drugilll
potrebnim ukrucelljem (horizontainim), sa jednom resetkastom kon­
strukcijom (takode od drveta) koja lezi u ortogonalnoj ravni. Ose
ovog sekUlldarnog resetkastog sistema (8) nije moguee centrieno
vezati za evor, zbog njegove konstrukcije - zbog postojanja dijago-

Milan GoJkovlo:!, Dragoslav StoJle Mllan GoJkovlc. Dragoslav StoJle

('
 366 Drvene konstrukcUe Veze I nastavcl 367

nala (a) i (4) i vertlkale (5)' Iz ovog razloga elementi horlzontalnog
sprega (9) vezuju se za evor ekscentrlcno. u svemu kako je to
prUrazano na s1. 4.40.
okrulog celika !betonskog gvozda). Veza u cvoru ostvaruje se za­
vrtnjem. odnosno profil na krajevima ima navojnicu i navrtku - s1.
4.41. Prilikom proracuna ovako konstruisane vertikale osim napona
u stapu (prema povrsini jezgra uavojnlce - kao kod zavrtnjeval
treba kontrolisati i napone Ispod podlozne ploNce cr"~ na gornjem
pojasu I crc.L na donjem pojasu. Na istoj slici, pod b) prikazan je
isti primer ali sa vertikalom od drveta (slozenog preseka).

Sile iz stapova ove ortogonalno postavljene resetke prenose

se u ev~r, odnosno na elemente donjeg pojasa primarne resetkaste
konstrukcije pomosu z"avrtnjeva (Ui mozdanika. zavisno od dimen­
zija preseka).
Da bi konstrukcija cvora kao celina dobila na krutosti. po­
spesila prijem horizontalnih uticaja iz stapova (9), na dovoljnoj
duzini leva i desno od cvora ugraduju se lzmadu elemenata sloze­
nog preseka (2) - podmetacl (6) - u /svemu kako je to dato na
s1. 4.40.
Prllikom konstruisanja cvorova resetkastlb nosaca velikih raS­
pona i sa slozenlm presecima stapova. ne retki su primeri da
konstrukcija cvora - veze diktira dimenzije stapova ispune. Iz ovog"
razloga uvek je dobro - prvo konstruisati - d~menzlonisati stapove
donjeg. odnosno gornjeg pojasa a zatim. pocevsi od najkomplilco­
vanijih i najvise opterecenih cvorova, resavati pojedine cvorove i
istovremeno dimenzionisati odnosne prikljucne stapove.
U konstrukcijama resetkastih nosaca, zavisno od sistema Is­
pune, ima prlmera kada su pojedini stapovi stalno zategnuti od­
nosno pritisnuti (za sva moguca opterecenja). Zategnutl stapovi u a1i~
takvim slucajevima konstruisu se od celicnih profila najcesce od
[1S'1~~<{4;#2.1 i'
Milan GoJkovlc. Dragoslav StoJI6 Milan GOJkoviC. DragosJav StojiC
("
 iJ
"

1
369
i
Veze I nastavci
3(~8 Drvene kOllstrukclj e

vezivanje stapova u cvoru 'resetke

U slucajevima kada Stap resetke prima i zatecucu i pritts­ uslovljavaju I konstrukcljske kara­
kujucu silu, gde sila zatezanja dominlrn. konstrukclja stapa moze kterlstike nosaca kao takvog.
biti izvedena u komblnnaciji celik-drvo. Nalme, sUu zatezanja prima
celieni profil. redovllo kruznog preseka - kao na s1. 4.41a. a pri­ Primera radio u slucajevlma ka­
tiskajucu. silu drvo, presek od drveta, kojl se oslanja na pojsne da se veel broj stapova resetke sus­
stapove. Stap je slozenog preseka - od drveta i od celika pri eemu tlce u jednom ,cvoru 1kada postoj1
se celien! profil postavlja, neposreduo uz presek od drveta. malibroj spojnlh ravnl - ekscen­
trlcna vezlvanja su neminovna.
Kod resetkastih nosaea sistema proste grede sa "padajueim"
diJagonalama prema sredinl raspona - dljagonale su zateguute. Naj­ Dva moguea I najcesca slucaja
veca sila zatezanJa je u prvoJ dljagonali (sila zatezanja iz donjeg ekscentr.icnog vezivanja prikazana su
pojasa direktno se prenosi preko ove dljagonaleJ pa se zatim sile u na s1. 4.43. Ovo ekscentricno vezi­
dijagonalnim Stapovima smanjuju prema sredlni raspona (dijagonale vanje stapova Ui stapa u jednom'
i vertikale oko sredine raspona. zavisno od intenziteta opterecenja, cvoru ima za posledicu dodatne uti­
mogu da budu alternatlvno opterecene). Optimalna konstrukcija ovakvih caje u evoru resetke. Pri tome vodi
stapova prikazana je na s1. 4,42a, odnosno - prva dljagonala je se racuna da - ako je prikljucnl
iz 2x3=6 dasaka, druga ,2x2=4 daske I dalje dljagonale - po dYe stap u evOrll vezan popustljivim spoj­
daske. Usvaja Se obicno konstantna Slrina dasaka pa se zavisno nim sredstvima, popustljivom vezom,
a jeste-ako se za spajanje kor1ste
od velieine sile menja same njlhov broj. Pri ovakvoj konstrukciji
stapova ispune, kada su dijagonale (a tako isto i vertikaIe) slozenog
preseka - posebno se vodl racuna da se teziste stapa, tezlSte
,iiilll!lllIlIIWlllllllllmlllll,-­ ekserl; zavrtnji 1 nJlmaslicna, me­
han1cka . spojna sredstva, moment
slozenog preseka dijagonale, poklapa sa sistemnom Iinljom nosaca. - 'f'-L1njil ekscentrlcnosti prenosi se na su­
sedne pojasne stapove kojl kroz
Kod trouglastih resetkastih nosaea, a isto tako I kod tra­ evor Idu neprekinuto - slueaj a) na
pezastih nosaca sa malom visinolll"nulte" vertikale, prvo polje s1. 4,43.
resetke moze u celin! bit! opsiveno daskama - u svemu kako je
to pokazano na s1. 4,42b I 4.42c. Medutim, kod krutih - nepo­
merIjlvih veza stapova ispune u
" \ ~ I ! IF.q J.... / posmatianom cvoru, kada se veza
" , ... ~~ , ,,/ 7", ~ l ostvaruje Iepljenjem, - na primer,

4.3.7. Ekscentricno vezivanje stapova

( 'vn
,:-'s=: (
..... ~'F~0/.' ~ "'{"'~ ekscentrlenost veze izraZena: pr~ko
'0 "
I Jl. '
momenta ekscentricnost! prenosl se
na sve stapove .koj! se susticu u
Po pravilu stapovi Ispune resetkastlh ,nosaca vezuju se u cvoru r1!f cvoru a srazmerno njihovim kruto­
centrleno, odnosno, kako je to u' Mehanlcl I Teorljl konstukclja stima.
definisano - sistemne lInije resetkastih nosaca moraju da se pok­ :1 " . ' , :,' " .
lapaju sa tezlsnim osama materljalnih stapova. Veze stapova u jed­ ,P praksidrv~nih konstrukcija
nom cvoru ostvaruju se odgovarajueih spojnim sredstvinta - ug­ _- ovaj , sIuca]. se javlj;i sjuno. kod pi'i­
Iavnom mehanickim. Da bl centrlsanje stapova bilo potpuno potre­ mene lepkova . kao 'spojnog 'sred­
bno je ne same da se njihove tezlsne ose poklope sa sistemnim
linijama stapova resetke, vee I da raspored spojnih sredstava za -~lllIllIlrnll~""""'III"""'ml'TTTTml--'-ll~ stva. Na primer, '~~
s1. "4.43a. mo­
vezu jednog stapa bude slmetrlcan i odnosu na sistemnu Hnlju. .' .. 1-' ment ekscentricnosti (Mel uzroko-:­
Hi, bolje receno, da tezlste usvojene grupacije spojnih sredstava, 7!tl'J}'d , van ekscentrlcnim vezlvanjem stapa

bude na pravcu slstemne llnlje. p" za, velicii1~eD' je. ' .

Kao Sto Je to vee pomenuto, u drvenim, konstrukcijama ne Me = AU . e == D ',' eD ,

retko spojna sredstva diktiraju dlmenzlje preseka j kada nema
uslova i moguenosti za centricno vezivanje stapova ispune u cvoru,
gde je
kao na s1. 4,43, onda se stapovl ekscentrlcno vezuju. Ekscentrlcno !IB;;1~~i~1

Milan Oojkovlc, Dragoslav StOjlc

Milan OOJkovl6, Dragoslav Stojl6
('
 370 Drvelle konstrukclje Veze I nastavcl 371

t.U - razlika sila u pojasnom stapu, i

D n eu + D" + 1 eII + I ( All +. I _ ) ,
e ekscentricnost sile t.U. M) = AIl +An+l

D
Ovaj moment (Mel prenosi se na poajsne stapove Un i U"+l DII e11 + Il + I e
Il +
) ,
("'" - sin 0.11
)
i to po MJ2 na svaki Stap (mpment u pojasnom stapu na mestu M2 = A + An + 1

cvora n, odnosno taeke gde osa stapa Dsece pojasni stap UIl +) ­ "
u tacki d je e
D U e11 + D" + til'" 1 A11 _ M 2 oJ
M M" A + An + 1
M = e • ).1\ "
A11 + ... 1 Napolli zatezanJa (crUl) u stapovima donjeg pojasa su (sa Cin­
jenicom da je M n <M2 ):
kak9 je redovno \. = All + 1 A to Je dalje
U 11 M2
M=_e' A
M M O"u.. - - + O"qC\
__
- :S 0"
2 A
_e
2 • til - Au O".nd W" Ilid' 1

odnosno moment savijanja u tacki n odnosno dl. Sada je napon U 0" M

u pojasnom stapu. pod predpostavkom - na primer. da je U,,>U ll + 1 O"u•• I
til
=--!!..!..l
A +
~. _1 !!:: 0"
0" W tlld
U md n
_ Un O"tlld
O"to- A + 2W !>O"tlld I u jednom i u drugom slucaju polazne ekscentrienosti (e, ell
n O"md n e"+l) rezultiraju iz konstrukcijskog rei3enja cvora. To znaei, naJpre
treba konstruisati cvor. veze stapova u evoru, odnosnQ iz uslova
gde je rasporeda izabranUl spojnih sredstava odrediti velicine ell i e n + t
(ove velicine oeitavaju se sa crtezal.
Me - moment ekscentricnostl u veZi,odnosno Me=AUe.
Medutlrn, oslm provere napona u pojasnom stapu na uticaJ
A" - povrsiIia neto pOh::enog preseka stapa Un U taCtd n, od momenta ekscentriciteta (Me) - pojaslli stap treba proveriti i
Wn - otporni moment ndo poprecnog preseka stapa U" u na uticaj transverzalne sile (T). Nairne, usled postojanja momenta
tacki n. savijanja (Me) U posmatranorn Stapu se tom prilikom. ovakvom
konstrukcijom cvora, javljaJu i transverzalne sUe odredene velicine,
kako je to pokazano na s1. 4.43. 8to znae!, da osiIn norrnaillih
Sliean slucaj je i na primeru sa s1. 4.43b, gde se u cvor napona treba kontrolisatl i smicuce napone po obrascu
sustlee pet stapova - od kojib· dva neprekidno idu kroz evor. Eks­ 3 .-_.!!::'t
maxT
. centricnost prikljucnlli s1:apova u evoru n izra.zena preko momenta 't =- .
mil 2 A mild

Me = AU . e Dn en + Dn + ten + 1 Za slueaj da u posmatranom polju resetkastog nosaca treba

prenosi se takode na susedne pojasne stapove U" i U,l+ I ' koji su
osim aksijalnom zatezucom sUom optereceni i momentom savijanja.
Pritisnuta vertikala>vezana je centrieno (vertlkala moze da
bude i zategnuta).
Za geometriju i oznake na s1. 4.43b je:
postavfti nastavak isti se locira sto bUze suprotnom evoru. Prilikom
proracuna odgovarajuceg momenta savijanja od uticaja ekscentri­
cnosti veze, treba uzimati na mestu nastavka da je M=O odnosno
duzinu A uzimati domesta nastavka (nastavak se oslobada od
momenta savijanja - radi sarnO na aksijalnu sUu). Ili. 8tO Je puno
OJ Moment ekscentrlclteta ",Ue odnosno D"en +D..+Je"+I opterec,!/e pros/u gredu
raspona '-" +'-, ... l' Vellclne MI I Ma nalaze se preko reakcUa (sa odgovaraj!lclm
krakom). I da!Je - veH61na M".

Milan Gojkov)e. Dragoslav Stojle Milan Gojkovle, Dragoslav StQJlc

r' r
 373
372 Drvene konstrukclje Veze I nastavci

napred datim obrascima, za

bolje i konstruktivnije, ukupan moment od ekscentriciteta u vezi uticaj od aksijalne pri­
(Me=6Ue) predati polju gde nema nastavka (nastavak postaviti u ">--...... tiskajuce sile 0 i momenta
poljll gde je izvedeno centricno vezivauje stapova tspune). _ _.~___ savijanja Me' Prilikom lwn­
Ista ovakva analiza moze se koristiti i kod provere napona na i 11.7'~~ trole napona (Tdl S obzirom

~
pravim delovima gornjeg - pritisnutog pojasa resetkastog nosaca, ta­ -::,.. da moment deluje nepos­
kode za ekscentrieno vezlvanje stapova ispune. U takvim slueajevima --. 1"...... redno uz cvor resetke - ut!­
napont u gornjem pojasu usled ekscentrienog vezlvanja ispune su: ~~'i--,:-- caj izvijanja je neznatan ­
~ ~11~7' i t-:;-.......... ..s u izrazu za napon moze se
N 0Clld M
. izostaviti koeficljellt ro od­
(j'cu=ro A +-- ·w :S:°clld'

nosno S (ek5centrieno pritts­

°mt!
nut Stap).
Napomena: kako se ovde
radt 0 stapu - koji je istovre­ Kao stoje pokazano na
,.."./Klflmj -I(klfl'!! meno optereeen aksijalnom si­ 51. 4.37 prelom gornjeg po­

~~J
lorn prltiska - na izvijanje i jasa pojacava se obradenim
podmetaeem ill. ako je to
momentom savijanJa. moment konstrukcijski povoljno sa
savijanja deluje neposredno uz
posebno obllkovanim traka­
lt~l
J......__ iI6:
evor - gde prakticno nema iz­
vijanja (Ui je neznatno) to se u ___--0
rna. Dlmenzije jednog ova­
kvog podmetaea i sile u za­
gomJem obrascu, za male ek­ vrtnjima, odnosno naponi u
scentricnosti, moze izostaviti
."."'.\".. . . ,. ~"."",
isUm, mogu se kontrolisati
il-c.: koeficijent izvijallja co.

Kod konveksnog preloma ur~ '" LN~

sa oznakama na s1. 4.45
preko obrasca (na adekva­

~
gornJeg pOJasa i za ekscentricno tan naelll kontrolisu se i na­
vezlvanje dijagonale u cvoru. ponl u celicnim trakama):
s1. 4.44, za proveru napona - lz uslova
usled ove ekscentrienosti mo­
ze se koristiti sledecaanaliza Af.. pa.is-a e e
grafteki po stupak: Rz "22 - Rl 21 = a , i
- za nesimetrieno i mo­ ~~·~.• ~.I
guce jednako podeljeno -opte­
recenje nosaca raspona I (za R2 - Rl + T =a
uticaJe od slmetrlenog opterecenja dobijaju se neznatni utlcajiJ,
odnosno za nosae opterecen jednako podeljenim opterecenjem g e1 2
(kN/m) preko celog raspona i opterecenja p (kN/m) sarno na levoj
dobija se Rz = R l - 2 e2
i smenom Rl = Rz + T
polovini raspona - u preseku a.-a. uticaj desne polovine resetke
moze se zarneniti sHarna Na iTa odnosno R,., gde je T
R2 =(R2 +T)
e2
:::::>
~= e2 _ 1
Na = T=El el
a 8'
Analogno prednjem dobija se
Pri tome rezultanta Ra deluje u evoru resetke. u tacki preloma
gornjeg pojasa. Ako se u racun uvede (uplan sila) cvorno op­
terecenje 1/2 roznjaee intenziteta P a onda se dobija rezultanta R., R = _--C.-_

I 1 - e 1 /e 2

koJa u odnosu na taeku d daje moment ekscentricnosti velicine

~=R"e. Sada je potrebno sracunati napon u stapu gornjeg pojasa, po,

Milan Gojkovie. Dragoslav Stojle

Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle
/­
 374 Drvene kOllStru)(CIJ~ Veze 1 llastavcl 375

Ovde su Rl i R2 sile u zavrtnjima a T najveca moguca trans­ da OlllOgUC! pravilno dilatirnje. pravilan rad konstrukcije.
verzalna sila (uglavnom od nesimetricnog opterecenja nosaca). odnosno statlckog sistema; !
Od uticaja R( i R2 odnosno T 'podmetac treba uspesno da - dn ftksira sistem u ravlli, kod ravanskill nosaea, i da svo­
primi moment velieine jom konstrukcijom uslov! staticke uticaje predviaelle sta­
e2 - e j tickim racunom.
T T
M =Rz , 2 2
. eI . U drvenlm konstrukcijama leziste moze. da se lzvede:
- 1 a) od drveta, kada se za izradu lezlSta koristi tvrdo drvO­
e1
(hrastovina) najboljeg kvaliteta,
Naponi od ovih uticaja kontrolisu se na napred pol{azan nacin.
b} od celika. kada se projektuje u svemu prema priznatim
principima i nacelima celienm konstrukcija a prilagodava potrebi
I na kraju ovog stava, cest je slueaj u praksi drvenih reset­ drvene konstrukclje, i '
kastih konstrukcija, posebno kod krovnih konstrukclja, da resetka c) komblnovano - I od drveta I od celika.
u svojoj ravnl prima opterecenje od roznjaee neposredno uz evor, Kroz nel{oliko datib primera lako se uocavaju navedelle i
kao na' sl. 4.46 - na primer. Kao sto se Iz sUke vidl, prltisnuti potrebne konstrukcijske karakteristike kOje treba da ilIla jedllo
stap gornjeg pojasa oslm pritlskajuce sile 0 treba da primi I mo­ leziste.
ment savijanja velicine

M =p a
I A.

I, Naponi u stapu 0 dobijaju se prelw izraza

I
o M
'W~O'Clid'
r crCII=O>A+
cr md

4.4. Veze iznadoslonaca-leiista 0)

Kod jednostavnih krovnih konstrukcija i nosaca malm i manjih

Konstrul{cija leZista, uopste,' ima zadatak da prim! odredene sta­
tleke. utlcaje, elji intenzitet i karakter zavise od pr1menjenog statlckog
'sistema, i da m sigurno prenesu na temelje, zidove Ui susedne kon­
strukcijske elemente. Jednom reeju, - na konstrukciju kOja nosi krov.
Kao sto je vee pomenuto, konstrukcija leziata umnogome zavisi kako
i na koji element se oslanja vezac; da 11 je to zid ill stub i od
kakvog je materiJala izveden. U veeini slucajeva, kod krovnih kon­
strukcija sistema proste grede i manjih raspona oba lezista se
izvode identicno, sto znac! - da svako prima po 1/2 horizontalne
sile sistema.
I; Konstrukcija leztata u principu treba:
.) V!dl pogkwlje - 6. Lepljene lamelirane /constrtlkcUe
raspona leziste se izvodi u svemu prema sl. 4.47. Naime. glavni
nosae se oslanja na zid (ili nastub) preko podmetaca od tvrdog
drveta (treba kontrolisati napone 0"01)' Za slueaj da je potrebno
konstrulsati nepokretno leziste, odl1osno oslonac kojl treba uspesno
da primi i negatvni reakclJu - nosae se vezuje za leziste pogodnim
ankerima. Ovl ankeri mogu da budu od pljosteg (Sto je bolje) ili
okruglog gvozda iii profila (ugaonika, na primer). OstaI! detalji
jasni su Iz slike.
Detalj lezista eesto je vezan I sa resenjem strehe krova. Jedna
takva kostrul{cijska mogucnost prikazana je na sl. 4.48.
Slika 4.49 pokazttle nacin oslanJanja stuba od drveta na temelj
ad betona. Kod ovakvog oslanjanja ,redovllo se koristi celiclli profit
celicne trake - ankerl, I posebnu paZnJu treba obratiti na moguenost

Milan Gojkovlc, Dragoslav StojlC Milan Gojkov!c, Dragoslav Stojlc

['
 376 Drvene kOl1strukclle
---.~~~--
Veze I uastavcl 377

ispravnog ventillranja lezisne povrSfne. Cest je slucaj u praksi da o njihovoj konstrukeiji i proracunu, dato je vise detalja u delu ­
se opterecenje stuba predaje temelju preko ubetonlranog profila i 6. Lepljene lamelirane konstrukelje.
odgovarajuceg broja spoJllih sredstava. kao un primeru sa s1. 4.49
(8to omogucuje kvnlitetuo provetravanje).

~('u~~T~.l

l~f~t'i.~;~8;1 I~ii~d ~,49.i

Kada se drvena konstrukeija osla­

nja na betonske temelje. spoJniea drvo­
betou treba da je za 50 do 60 em iznad
+ terena(potrebna siguruost od VlaZellja,
+ odnosno abnorsferske vodel.
+ Posebnu paznju priIikom kons­
truisnja leiista traze resetkastl ramovl i
3@~~ njima slicne konstrukciJe. Dvatakva
~t/,f0".a

'''''~:
I~!
primera poknzanu BU na s1. 4.50 1 s1.
4.51. U prvom prir:lleru. drveni stub je
okovan [profillma. a u drugom bez i
sa celicnlm trakama. PreporucjuJe se, da
i ako nema negativne reakciJe -drvena
konstrukeija bude na pogodan nacln vezana za temelje.
Goruja· povrsina temelJa redovno se ,obUkl:\Je u nagibu radi
efikasnijeg odvodenja atmosferske vode (0 leiistima i zg!obovima,

Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle Milan Gojl<ovle. Dragoslav Stojle

r
 mJ

::··:··:"~"···;'i.;:·,:·;;;;·······
''';5" ",
;"~/> Klasicne drvene
konstrukcije

laSicne drvene konstrukcije ohuhvataju sve one konstruk­

K cije kOje su izradene od prave grade prostog-monolitnog
poprecnog preseka i odredene - sL.'Uldardne duzlne. Za povezivanje
ovih elemenata u cellnu konstrukcije korlste se uglavnom meha­
nicka spojna sredstva - ekserl, zavrtnjl, mozdanlci, trnovi i pijavice
(klamfe).

5.1. Grede sa sedlima - jastucima

Ko d ovakvih nosaca (ili mosnlca, korl' drvenih mostova) mogu
nastupltl dva slucaja, 1 to:
a) nosaN su preklnuti wnad oslonca, odnosno nasttlvljeni su
(cesci slucaj), il1"
b) nosacl idu kontmualno - neprekinuto preko sedla.

5.1.1. Nosaei prekinuti iznad sedla

Kod ovakv1h nosaca (S1. 5.1) u pravilu se usvaja da je sir ina
sedla jednaka Strinl nosaca. Duzina sedla je "" O,H. Da hi se dobili
najnepovoljniji uticaji. posmatrano polje treba opteretiti sa najvise
lito moze (sa q) a susedna sa najmanje sto mora (sa g). Da hi
sedlo bilo u ravnotdi mora da je
gl a :;: ~ a odavde a = Ii a .
2 2 1 1 q •

maxM u sredinl raspona maxM

.9l . !!._.9l. 1
2 2 2 4
II l
kako je II I - 2 al 2' = '2 - a1

Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle Milan Gojkovlc. Dragoslav StoJle

 380
Drvene konstrukclje Klnslcue 'drvene kOllstrukclje 381

to se smenom ovih velieina u izrazu za pa primenjeno za ovaJ slueaj - za nosae (mosnicu)

M dobija
A ~-~.wsNlcO')..E ~
_d.. --=- ql l g _.9.£ = q 12 _tt! a
.J-:s.1ar-··~04? ~a'a
a) EMIM '
ma,.M = 2 (2 q B B 2'
t· t
.__. . - ,Kao sto -se iz gornjeg izraza vidi i za sedlo
" - maxM proste grede raspona l umanjen je
pt..
-MTUfrrilj""'ill""I/Ih-111'f.-1,rn!r'TnHinTI111Tf1;lmT!He+?: za velicinu (gI~).a kao li:od proste grede
~ - . ~ sa prepustlma .
d2 ' __
--'i. M s_

<:ix2 - Es Is

Po vazecim standardima za drvene

-.g konstrukcije ne dopusta se smanjenje maxM Za identiean oblik elasticne linije nosaca (mosnice) i sedla
[]!r~ u rasponu l i ovakve nosace treba di­ mora poluprecnik krlvine nosaca (PM) da bude Isti sa poluprec­
. a menzionisatl kao proste grede raspona nikom krivine· sedla (Ps).
t l (ne uzima se u racun uticaj sedla). To Izraz za p je (lz matematlke);
znaci, prema ovom stavu standarda, no­
saee treba dimenzionisati prema ~
EW¥~ 1 ctx:2

llla,.M =.9.£
B ; maxT =.9.i
2 P [1+(~23/2'

dx) ]
a sedlo za moment Zbog malih deformacija, odnosno malih uglova okretanja moze

At----L,_._¥____. _-+G l mlllM 2 a.

da se uzme da je vellcina u imenitelju = 1, pa je, 'za praksu
dovoljno taeno -
.
1
p
=
d2
~ •
ox-
LiNl".:7a min M~-·-t~· I 5.1.2.Nosa~i idu kontinualno Primenjeno za ovakvu konstrukciju nosaca i sedla, moze da

It·~ preko sedla se napise uslov da je lIps I/PM' Kako Je

2 2
1 d y d y
t -- Kako je skoro redovno kod = =-- -- =-M .
to Je
l.iNt;;'a """.r t}/..J
ovakvih nosaca IlIliuMBI>imaxMI, s1. PM Ps d r d:i' E I '
5.2, to se nosaci dimenzionisu tako
da se dimenzije odrede prema maxM Ms
a oslonacki moment (MB>max M ­ E~ Is "" EM 1M
,po apsolutnoj vrednosti) prihvata no­
sac ABC i sedlo zajedno. Nosae 1 sedlo su od istog materiJala pa Je EM = Es E; za
pravougaoni presek nosaca blhM i sedla· blhs Je:
Da bi nosac ABC i sedlo ra­

~~ dili zajedno (spregnuto) lljihove ela­

sUene linije moraju da budu iden­

I
bh 3
1; .
~*
Is'= 12 1M =
ticne, s1. 5.2. Opsta jednacina ela­

sticne Hnlje glasi

44-t­ smc;:nom ,ovih vrednostl u gornji. izraz dobiJa. se
d2y M M
ctx2=Ej' ~3 = _M_
3 i odavde'
Ms _ MM
h3 - h3
E bh
__ 5 E bh
__M.. 5 JIl
*J Analogno ouame racllnu maze da se Izuede I Izraz za nta2ll za apterecenje 12 12
Iconcnetrlsanom sllom.

Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojl6 Milan Gojkovl6. Dragoslav Stojl6

{.
382 Drvene konstrukclJe Klnslcne drvene kOllstrul<clje 31:13

Oslonacki moment (M B ) raspodeljuje se - na nosac (MM) i na Kontrola napona u svemu l~ako je -to napred pokazano
sedlo (M s ), odnosno
(za slueaj da je O"m>O'md povecava se onaj presek koji je manje
iskoriscen).
Ma=MM+Ms; MM =MB - Ms;

5.1.3. Nosaci na sedlima i kosnicima

Ovakvi nosaci cesto se koriste u drvenim konstrukcijama.
(,.---~~
Sedlo se prihvata kosnicima, smanjuje se raspon nosaca (I) a sa­
~IA ,1
-fa l
----- Z:---- a .. t _ mim tim dobija,Ju se povoljni staticki uticaji.
~ ,

-- -
K£a7NJi07l1::>R(l'),1--____ lo Za krajnJe polje nosac je (S1. 5.3) na jednom kraju (AI 1310­
II~ T. ~M,. !II
-
Ras~ l' QPTe.R~a S!1
~.
=:i?6la5'y;t;/Ih$I.£,ICa.7eJ//: 1"if'CtS7C1 c!O"&'£161
'1 (~~i
bodno oslonjen a na drugom kraju (B) oslanja se na sedlo i kosnik_
U jednom granicnom slucaju to je prosta greda - sa
~~H8&,N 1./T/t:a.7 seOJ.q)iMa ~)fa1tJ.

P i
~.El;'o.a A8 A?aSt"OM:T l'K,f'V7(J,;>t? 7rJ Ill"
,.M l,2 1
=q . B
- U';(/iJe8ret.la U' rXA::'/8, Fe.:7l!' <Ute
"';'~=-F; 2

.
e.e&VKfNisu/ca::;-ev/+
. S.€t':'LW:J1 onoe (l), fi ~ ;?
mrfITilllI.1II111111!1II1I11I1I~~1'"
• a u drugom jednostrano ukljeStena greda - sa millM ~~
AmS'Ta ~CI5> /6!i'S'R::WaZ ~<:: Za srednje polje (CD), takode: u jednom granicnom slucaju
CP7C>~Ci;?M; $S'q.(Z>',ve-1 !~
~aReN t/T.,f;a:J6'el>U9).~ ~~I~
I to je prosta greda sa lIIaxM = qi2 I S, a u drugom kruto ukljdtena
twa -M-'J.l')J· •. I" t ~N greda sa mlnM = - qi2 /12.
___ a> -:I'""vnf"""'" ' ~ ~ I u jednom i u drugom slucaju stvarno stanje je izmedu ova
~"'qlJ!jlflllJ!?:
. t.:?(!SJ?;'Na C ; D rg.:re . _ -'~:

_i> "f.:-1f j ,.,8.r1{,,!I#-j _._ i dva granicna slucaja, odnosno greda AB, .odnosno greda CD je
elasticno uldjdtena. Zbog prirode materijab_ i konstrul{cije veze ­
nili je to prosta greda. niti ukljeSten nosac.
Dimenzionisanje nosaea sprovodi se tako sto se greda di­
menzionise za neku srednju vrednost momenta savijanja, naime za
Sada je iz jednacine
_ .q
M- 1O , [ ( S
e- +12)
.9.f . .!. 1
22
3 q /2 + 2 q
24
e -10)]'
_.9..f
Ms _ MM 3r;-­
h3 - h3 => h:::h
s M
TM/M.
S M bM ::: hs 'I~/Ms Za prvo polje (AB). merodavan je moment savijanja intenziteta
S M

a stvarna preraspodela momenta MB , odnosllo iz. M := ql,2 . 8"1 .

Ms MB - Ms h3 113 . Da bi se dobio isti poprecni presek u krajnjem i srednjem
hS3
hM 3
::::;, Ms s M
h 3M+ h 3S B
M =
M h3
M M
+ h3 B
polju treba da je .if '" 0,91.
M S Po vaZecim jugoslovenskim standardima ovakvi nosaci racu­
Ovo znaci, da na,Jpre, prema maxM, treba odredit! dimenzije naju se (za lo ~ 1.20 I vidi 81. 5.3):
nosaca ABC na uobicajen naNn. Razliku momenata MB-MM=Ms za staticko opterecenje nosace treba racunati sa rasponom
prima sedlo i potrebna visina sedla, je . 1 "
Ii{ 2" (lo + I). gde je IR racunski raspon proste grede (tada
hs ::: hM ~Ms/MM (prl tome je MM = S!yWM . (Jmd ).
je; na prffiler, lIu,xM '= q l; . ~),
Milan GOJkovJ6. Dragoslav StOJf6 Milan GoJkovlc., Dragoslav Stojlc
 384 Drvene kOllstrukcl.le 385
Klaslcne drvene kOllstrukcije

za pokretno-runamieko opterecenje zanemaruje se utlca,j sedia gde su Nl i N2 zatezuee sile u zavrtnjima.

j kosnika 1 dlmenzjje nosaea se odreduju kao za prostu
gredu raspona 10 odnosno 1'0' Velieine a l 1 a 2 , po pravilu. unapred se usvoje.
5.1.3.1. Proracun sedla i kosnika
Reakcija nosaea raspona 10 prenosl se u evor B, pa je kosnik
opterecen pritiskajucom sHom K a sedlo zatezucom sUom H. Veza 5.2. Nosac'H sistema slozene grede
izmedu sedia i kosanlka, po praviIu, ostvaruje se vezom na zasek.
Nosael sistema s!ozene grede flU oni nosaei koji su sastav!jenl
Zbog ove 1 ovakve. veze sedio je iz dva ili vise prostih preseka. Primenjuju se U onlm s!ueajevima
ekscentrieno zategnuto a kosnik kada treba premostiti veei raspon, odnosno primiti veee opterecenje
je ekscentricno pritisnlt stap. To (i kada za date statieke uticaje ne moze da se primeni prost
znael, da napone u kosniku tre­ presek). Od posebnog su interesa u konstrukcijama ratnih mostova.
ba kontrolisati preko lzraza
co K .) S obzirom da su ovakvi nosaei sastavljeni iz dva ill· vise

b fI
N:q.lo
e
O"clI==A+

a napone u sedlu
W 'TJ ~O"clld prostih preseka posredstvom razlieitlh spojnih sredstava (ldinovi,
mozdanici. zavrtnji pijavice i s1.). to ova!w sastavljen nosae ne
moze da ima otporni moment kao nosae prostog preseka. Tako,
na primer, ako se uzmu· dye grede jedna iznad druge, istih di­
MM - H t1i 0) menzija, odnosno preseka, one ee se poviti svaka za sebe i svaka
0"111 =A + W 'TJ ee greda primiti jednu polo­

.£~
N .. t:t!"
·z !/_ '112 (SI. 5.4).
.v
Moment ukljestenja u tackl
B prima,ju zavrtnjl (SI. 5.4) - si­
Ie N 1 i N 2 • Za ravnotezu mora
da je ispunjen uslov
$1
,n
vinu statiekih uticaja. Priro­
~t-
~t~~~~!~~
dno da je u ovakvom nosaeu
omogueeno slobodno pomer­
anje u spojnoj ravni - nema
spojnih sredstava. Neka svaka
od ovih greda ima visinu h
tada je nj ihov otporni mo­
ment

t~Hr~
2 2
W = 2 b h b h
MB == NI • a l + N2 . ~ ; 6 3
/

18to tako je Alto bi se umesto dYe

t .;: .'. ~.: ..:.; i
!:$i@d.~;${1 grede uzela jedna greda visine
2h, odnosno dYe grede sa vi­
sinom h i kOje su u spojnoj
~1#~i~;.#. 1 N2
=> ravni kruto spojene, vezane, onda je otporni moment
N2
al ~

Sada je Me Nt' at + N2 . ~
W ::: b == ~bh2.
odavde

at sto znaei dva puta veei od prethodnog, s1. 5.5.

N
1
-2 - . M
a + a2 B
N2=~
~ + a; .M B, I pored medusobnog spajanja ovih greda zbog prirode ugra­
t 2
denog materijala - drveta i evidentne pomerljivosti spojnih sred­
.) Vldl pag1ao!Ja Ekscentrlcno prltlsnutl I Ekscentrlcno zategnutl IItapov/. stava u spojnoJ ravni. ne moze se postici 100% iskoriseenost slo­
zenog preseka. Ovo znaei. da usled neizbezne pomerljivosti u spo-

Milan Gojkovle. Dragoslav Stojle Milan Gojkovle. Dragoslav Stojle

386 Drvelle kOllstruk;ciJ!; Kiaslcne drvene kOllstrukclJe 387

JnoJ ravni slozene grede u statickom proraeunu moraJu se tretiratl 2 21d

sa reducuranim presekom. odnosno otpornim momentom. Proracun, Wd = h =:>

bd Wd
nosaca sistema slozene grede sprovodl se u svemu prema JUS d
U.C9.200.
IZjednace Ii se vrednosti qclqd iz jednacine (a) i jednaclne (b).
dobiJa se

5.3. NosaiH u kombinadji drvo + celik

21~
I WcO'"
- . hd . a c· Ie odnosno
Kada se konstrukclje nosaca izvode u kombinaciji drvo + d wda md he' a md • Id
celik, kao na primer sa 81. 5.6,
sto Je Cest sluc~. posebno u kon- .
strukcljarna skela onda se di­
menzionisanje vrsi iz uslova da O'md
h = 21· _.- . he
deformacije eelika i drveta me­ d a
J~l...., dusobno budu identicne. il

Iz uslova Jednakosti defor­ (na primer. za

macija ukupno opterecenje q de­
~ h"
2
li se na deo opterecenja koji O'.;.d 1000 N/cur i O'il '" 14000 N/cm 1.5h c )·
prima drvo (qd) ideo optere­
cenja kOJi prima ceUk (qc)' odnosno q=qd+q,,; Iz Jednacine q=qc+qd i jednacine (al
4
.!C I·
.9..¢ = 2,1 _10 21!J; (a) .9.£ = 21 !£ : qc'" 21t~ i dalje
~ Ed Id . 163 Id 1<1 ~ Id d

Opterecenja q~ i qd dobijaju se iz uslova da su dopusteni

naponi puno lskorisceni, OdnOS110
q = 21 ~ qd + ~ = ~ (21 ~ +1)
ld Id
Mc=W,,'O'c Md "" Wd . O'uid kako je za jednako podeljeno q
q

opterecenje
~ 1
= 21 c + 1 Id + 21 Ie

~l2 Id

M,,"" 8 Md :::; 8 to je', dalje

Na sUcan naein dobija se
WO' 21 I"

w"a c :::; d md , i odavde

q =Ql +21I
c
q" ~
d

Ovde se napominje da ova analiza vazi sarno za prostu gredu.

W"O'c =~ (b) Dalji postupak sastoji se u tome 8tO se odvojeno dimenzionise
Wd O'md ~ celieni deo nosaca a odvojeno drveni deo (a prema odgovarajucem
opterecenju qc odnosno qd)' Prednji racun ukazuje da se visine
Potrebne vislne nosaca su dela nosaca od drveta (h d ) prema vlsinl dela od celika (hel ima
2 2 kao hdlhc '" 1,50. Skoro redovno, u praksi, naJpre se usvoji presek
We he ~
b~ W"
(deo od drveta ideo od celika) pa se sa poznatim statickim ve­
!iclnarna preseka Lako dobijaju veliCine qd i qc i dalje kontrolisu

Milan Gojkovl6, Dragoslav Stojic Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc

 T

388 Drvene kOllstrukclje Kiasicne drvene konstrukclje 389

naponi u pojedinim elementima preseka. Na vee poznati nacin od­ Krovni pokrivac. kako se iz gornjeg pregleda vidi. cine: sam
reduje .se i ugib ovakvih nosaca. pokrivac. oplata ill letve koje nose pokrivac i rogovi - konstruk­
cijski elementi koji primaju optereeenje od pokrivaca. odnosno op­
Iate ill letava i ovo optereeenje prenose na roznjace - na krovnu
konstrukeiju.
5.4. Krovne konstrukcije

5.4.1. Uopste 5.4.2. Krovni pokrivaci

Kao sto je poznato. krovovi odnosno krovne konstrukeijc:: cine Krovni pokrivaci mogu da budu posve razliciti. kao: erep ili
zavrsni deo kakve arhitektonske ill inzenjerske gradevine. Pri tome sHcni opekarski proizvodi. terisana h artija, ravan 'ili valovit lim ili
krovna konstrukclja moze da bude deo gradevinske eeline, nadgrad­ limovi speeijalnih profUa (l konstrukclja). ravan ili valoviti salonit.
nja kakve konstrukeije izvedene od drugog materijala, ili. zajedno tegola. najrazlicitiji oblici i konstrukcije ploca od plasticnih masa.
sa osnovnim delom objekta da cini eelinu. U ovom delu govori se staklo i slicni uglavnom industrijski proizvodi (prostije i slozenije
uglavnom 0 krovnim konstrukeijama koje se naJcesee sreeu u inze­ konstrukclje). Za pokrivanjeinzenjerskih konstrukcija - industri­
njerskoj praksi. jskih, sportskih i izlozbenih hala i prostora u novije vreme koriste
se i speeijalne "sendvic" ploce koje istovremeno i pokrivaju prostor
Jedna krovna konstrukclja ima zadatak: i vrse njegovu viseznacnu izolaclju. Ove ploce. razlicitih oblika i
da zavrsi gradevinu. dimenzija - zavisno od proizvodaca, uglavnom su samonoseee ­
nose same sebe i optereeenje od snega i vetra na odredenim ras­
da je stiti od atmosferillja. ponima.
da povoljno izolira prostor ispod krova. Od vrste krovnog pokrivaca zavisi nagib krovne povrsineO)
Krovna konstrukclja moze da prenosi optereccnjc: na obimnc raspored letava odnosno konstrukcija opIate koja nosi pokrivac.
zidovc, na sistcm stubova i podvlaka ill kombinovano - pri cemu O} Prema Pravf/nlku a tehnlclclm merama I us/ovlma za naglbe krovnlh ravnl.
osloncl krovnc konstrukclje mogu da budu od drveta ili kakvog zavlsno ad kllmatslclh us/ova I vrste krovnog polcrlvaca, su
drugog materijala.
~0,5 % za vlses/ojne hldrolzo/aclje.
Osnovlli clementi jedne krovne konstrukeije suo 2:2,5 % za hldro/zo/aclje ad hladnlh premaza I namaza.
pokrlvac ad 0.5 do 4% za mastllcsnu Izolacju,
ad 45 do 80 za slamu I trsku,
krovni pokrlvac oplata 111 letve 45 60 za slndru.
.20 50 za pr/rodlll skrlljac I kamelle· place,
rogovi 45 150 za blber crep postavljen jednostruko retko.
/
roznjace 33 60 za blber. crep postavuen jednostruko gusto.
33 60 za blber crep postavUen dvostruko,
glavni vezaci (nosaci) 33 60 za utorenl crep
Krov 22 45
spregovi* zQ. tlatenl crep,
22 35 za lcanallce. ceramldu.
krovna konstrukcija u ki-ucell.l a· 18 45 za azbest-cementne ravne place.
Ho:zista 8 45 za azbest-cementne talasaste place.
17 45 za salonllke (azbest-cementne place),
odvodn.lavan.le 6 30 za' poclnkovanl 11m u tab lama,
12 35 za talasast poclnkovanl 11m,
ventilaeija
16 30 za' clnk 11m,
svetlarniei 6 30 za alumlnljumskl 11m.
8 45 za telltnl lLrn u tab/ama
o} 0 spregovlma ulcrucenjlma blce vIse retl u poglavljlma 6 I 7. Sve sto je 15 60 za ·talasast celLtlll 11m
receno tamo vazl ovde.

Milan Gojkovl(!, Dragoslav Stojl(! Milan Gojkovl(!. Dragoslav Stojl(!

('
 390 Drvene konstrukclJe Klaslcne <\rvelle konstrukclje 391

"

;~
To znaci, da vrsta krovnog pokrivaca uslovljava nagib !:crovne grede. Ovo iz razloga mogucnosti koriscenja kratke grade i moguce
povrsine i raspored letava odnosno konstrukclju opIate (detaljne zanlene elemenata (zbog ostecenja).
i podatke 0 krovnim pokrlvaC1matreba videti u odgovarajucim Pro­
pisima 1 prospektima proizvodaca ovih proizvoda).
Nagib krovne ravni defillise se odno8om tga.=2h/l ili, jed­
nostavnije uglom a., 81. 5.7. Skoro je redovan slucaj da proizvodaci
krovnih konstrukcija daju i rnspored (sa dimenzijama) elemenata
kOji nose pokrivac. PreporucuJe 8e staticka provera ovih dimenzija.
Na sl. 5.8 dat je primer pokrivaca - jednostrUki biber crep.
Rogovi se nalaze neposredno ispod letava odnosno opIate i
prenose opterecenje na roznjace (S1. 5.8). Kod kla:,;,H~nill~QP.l~ka ..i

wtf=1
_~"
!, ~W~~?j~f~~:§~~~~~~ii{~~~~~~rxt
Kod vecih i slozenijih konstrukcija ka­
e)
da se za pokrivac koriste samonosece
~~
krovne ploce - rogovi kao elementi

t iE'StS'rt::w ~, ~ + krovne konstrukcije izostaju, nema ih.

""LaVAl';'
Rogovi kao konstrukcijski ele­
NOSacY'
menti prenose opterecenje na roznja­

,ce. Razmak roznjaca je istovremeno i

raspon rogova. lako, rogovi skoro redovno idu preko vise polja,

znaci da rade kao kontinualne grede, oni se racunaju kao proste

1:
,,
5~4.3. Roznjace
Roznjace su elementi konstrukcije krova koji opterecenje od
krovnog pokrivaca prenose na glavne nosace (na glavne vezace). Re­
dovno se postavljaju na konstantnom medurastojanju (A) - s1. 5.9.
Osim prednjeg, roznjace u kombinaciji sa drugim elementima
imaju zadatak 1 da sprece izvijanje pritisnutog pojasa glavnog no­
saea, kada je isti rdetkasta konstrukcija, Ui da onemoguce Iz­
Nustaoal<: bocavanje nosaca u slucaju primene lepljenih lameliranih odnosno
od 6 do 30 zo, balcarnl 11m, kovanih kOllstrukcija. Rastojanje roznjaca P..') zavisi od vrste krov­
6 35 za oloonl 11m.
ali ,IO<lKo-ristriikC1je gIavnog vezaca I uzima se
i'
6
6
15 za terlsanu hartUu (kroonu lepenku),
d? .?,QQ~m(pa ivise). .
I 20 za doostruku terlsantl hartUu no, daseanoJ
oplatl, Roznjace mogu da budu postavljene koso, s1. 5.9a, b, c, ili
l 30
8
45
30
za
zo,
arm/rana staklo deb!Jlne ~ 6 mm.

talasaste ploee Izradene od plastlenth

masa.
da stoje vertikalno - sl. 5.9d. Kod resetkastlh glavlh vezaca pos­
tavljaju se iznad cvora rdetke iii u njegovoj neposrednoj blizini
I',:'
(Naglbl kraonlh raonl. ostm proa trl. dati su u stepentma)
(zbog konstrukcije cvora).

rr:
"

Milan GojkoVlc, Dragoslav StoJI6 Milan Gojkovtc, Dragoslav Stoj1c

 393
392 Dnene konstrukclje Klasicne drvene konstrukciJe

I "" Sl elemenata. obuhvaLo"'t: tezinu krovnog

1ZKKr
U krajnjim poljima pol{rivaca. tezinu letava iIi opIate i te­
~ jedne krovne konstruk­
r--r"· n ­ T~ ~I cije (S1. 5.10), gde se re­
dovno ugraduju konstru­
zinu rogova;
2. Tezina roznjaca se pretposta­

I
'~ .~ vlja. Naime, nn osnovu pretpostavlje­
kclje spregova. roznjace
~.~ ~:~ osim navedene funkcije nih dimenzija preseka tezina roznja.za
DI~a.te~ ~~
r -v • '

tR=1F~~~~~~~~~)~~
imaju zadatak da sluze
i kao verUkale sprega.
Kod krovnih kon­
L13 , .a:[
po m 2 osnove krova je (S1. 5.9b)

g =A·'Yd
1
',~/j " ' 1', 71", . "/ " ~~~ strllkcija gde se za glav­ A.
'" ' " " / / . " ) ~ ne nosace koriste resetke Aa:ls'7'i!1 ~
~ ovde je:
.,....~, roznjace se mogu posta­
,," "\. ,,'\l "" '".

r
, "" L , ( " "'...." " ===aii=
povrsilla poprefuog pre­
, L. . t= viti i izmedu cvorova. sl.
5.11. " " Jf , • A
seka;

:~ il
Tada se one nazi­
'Y d zapreminska masa drve­
vaju rogovl-rozllJaee. U
ta; i
KOIVnNc-6I.NC1 Glf:eOii'
takvim slucajevima gor­
horizontalno rastojanje
- nji pojas resetkastog no­

'
saea oairn aksljalnom pri­
.tIi/IfO;

6Eil'~~
:::as;:
A.
roznjaca;
"-r-:'---'r-~w' 3. Sopstvena tezina glavnih no­
G'LaJ-?V1 ve~·-NCtS'3.g..· tlskaJucom silom optere­
cen je i momentom savi­ ~~~I / I • • • saca. zajedno sa spregovima i pot-
janja. LJ,~" " rebnim ukrucenjirna. kako je vee po­
,ee.s;:~a " menuto - uzimase po m 2 osnove kro­
Statick! sistem roz­ 1et:\W~ va;
njaea u vecini slueajeva je prosta greda. sa rasponom jednakom
4----.s l' 4. Opterecenje snegom takode je
~~osaGi J
razmalm glavnih vezaca. Medutim. za konstrukciju roznjaea mogu
se koristiti i sistemi: kontinualna greda. greda sa prepustima. ger­ definisano vaZecim Propisima. Daje se
berov nosae i slieno - zavisno od konstrukcije krova odnosno uvek u kN/m2 osnove krova. zavisno od
njegove dispozicije. Kod hala velikih raspona i sa velikirn rasto-­ ugla nagiba krovne ravni - s1. 5.1Sb.
janjem glavnlh vezaea za konstrlkciju roznjaea lwriste se lepljeni
lamelirani nosaei iIi resetkasti nosaci, s1. 5.12. Prema s1. 5.13b redukovano opterecenje na a)~

~
Roznjaee se po pravilu nastavljaju iznad glavnih vezaea. No, m 2
kose krovne povrsine je

u posebnirn konstrul{cijsklm sistemimanastavci roznjaea mogu biU s s

i drugaeije rasporedeni. S --1 cosa.

COSeL
5. Opterecenje vetrom takode daju vazeei
5.4.4. Proracun krovnog pokrivaca Propisi. Ovo se opterecenje daje zavisno od geo­
5.4.4.1. Opterecenje grafske zone i stepena zasticenostl objekta - u
kN/m2 kose krovne povrsine i uvek deluje up­ b) ~
1\'~¥c;lI
Opterecenje koje deluje na konstrukciju krova. odnosno krov­ ravno na krovnu ravan - s1. 5.1Sc.

~~
nog pokrivaea Cine opterecenja. ito:
6~ Opterecenje koncentrisanom sHom inten­
1. Teiina krovnog pokrivaca (S1. 5.13a)" je gravitaciono op­ ziteta p= 1 kN. Svi konstrukcijski elementi jedne
terecenje j uvek se daje po m 2 ko'se krovne povrsine. Ova tezina. krovne konstrukcije a posebno oni malog ras­
kOja se uzima prema Propisima ill prospektima proizvodaea ovih pona - letve, oplata i rogovi moraju se proveriti
i na veUeinu ove, sile; l~i.*ii'~l;~3:1

Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJlc

Milan Gojkovic, Dragoslav StoJic '
t""
 r
394 Drvell~ kOllstrukc~ I Klaslcne drvene konstrukclle 395

7. Eventualno korisno opterecenje uzima se - ukol1ko postoji I - od koncentrisane sHe P= 1 (kN).

- prema vazecim Propisima (teiina tereta, vesanje dizaliea i slieno).
I IsU/ct!1<7;
Svako od ovih opterecenja allalizira se posebno I opterecenja
se komblnuju tako da se dobiju mal(simalni statieki utieaj! za pos­ Opterecenje po m I letve rfr. a,W0$""''' ~i"
matrani element krovne konstrukcije~ Na 'primer:
q = (-g- + s) . I.. odnosno
=¥.;:~!~
eosCf. ..1CSL~ 14' ~ali
5.4.4.2. Letve
~~
Kao sto je receno, letve prenose opterecenje ad krovnog pok­
rivaca na rogove. Njihov presek i razmak zavise uglavnom ad ka­
qy == q cos 01. + W
T ~t
rakteristika krovnog pokrivaca (u vecini slucajeva dlmenziJe pre­ CJ.: == q sin 01. ,

pOrueuje proizvodae pokrivaca). Raeunaju se kao proste grede ras­

pona a (SI. 5.14) gde je a - razmak rogova. jer Je letva opterecena na koso savijanje.
Moguca su dva slucaja opterecenja (S1. 5.15), ito:
1. slueaj - kada je letva opterecena punhn jednako podeljenim
optereeenjetn qy odnosno q., 1
, 2. slucaj - kada je letva opterecena sopstvenolll teiinom, sa
i
J'
gy odnosno g. i koncetrisanom sHorn P y odnosno P z • Od ova dva
j. optereeenja merodavno je ono kOje daje vee! moment savijallja M
(dalj! proracull je u svemu isti, kako je to
;1 receno za koso savijanje).

5.4.4.3, Oplata
Oplata se dimenzionise na Isti nacill
kao 1 letve. Optereeenje se svodi sa sirlnu
daske b (oblcno b=20 em) ili na sirinu ad
100 em. S obzirom na karakteristike pre­
seka (b je mnogo vece od dJ. redovno se
zanemaruje sav!janje aka z-z ose. Sto znae!
- oplata se dirnenzioniSe na Nsto savijanje
~ , (savijanje oko y-y ose). s1. 5.16. ISUI<li .,'1); 16.j
Dimenzije dasaka opIate kao i letve
su diktirane konstrukcijskirn karakteristikania krovnog
~~~29 pokrivaea. No, nije zgoreg, kako je
vee receno, ave dhnenzije proveriti (na­
.~8i pred datim postupkom).

Analiza opterecenja:
- od krovnog pokrivaca g (kN/m2) kose krovne povrsine,
~.~

-.­ 5.4.4.4. Rogovi

- ad snega s (kN/m2) osnove krova, I rogovi se raeunaju kao proste
grede (lako rade kao kontinualni no­
od vetra w (kN/m2) krova i 1. na krovnu ravan, sael), iz napred navedenih razloga.
Opterecenje se svodi na III I roga i to

Milan GojkovlC,· Dragoslav StojlC MUan GoJkovlc, Dragoslav Stojlc

r
"!i
1;
"
!
r'
i
1
i 3~6 Drvelle kOllstrukclje Klaslcne drvelle kOllstrukclje 397
I
tako da se pojedina opterecenja razlaZU na dYe komponente _ jedna 11 slucai:
upravna na krovnu ravan, i druga, paralelna sa krovnom ravni. I. $lJJa,;].~ lJ
Poznate velicine: ugao a.; raspon roga A. odnosno A.', razmak rogova g A.,2
a, intenzitet opterecenja i kValitet materijaIa, sl. 5.17.
Analiza opterecenja
-r ~ ~~ ~
L$lUCa.;J.·p'
max _
M 11-
1 PI A.'
-8-+ -­
4
ad"ova 'dva momenta savijanja (M) za di­
a) od krovnog pokrivaea g [kN/m2] kose krovne povrsine (SI.
,"~k'~I!'IGZ~ m~~ziollisanje
5.18a)

gR=g'a [kN/ml],

-+ "'.
.{!
.. . ....
=+= vecl.
roga merodavan je onaj koji je

Kriterijum za maxM: ako se postavi uslov,

Istljj:"'~;i9:1 na osnovu intenziteta pojedinib opterecenja, da je
gl = ~ . cosa. [kN/ml],

~ = ~ . sin a. [kN/ml];
(gl + SI + w R )
A.,2
8
gl A.,2
> -8- + ~
PI 'J...' I 1.
.4

• A.'
b) od snega s (kN/m2) osnove krova, sl.
5.18b A.'
(SI + W R )"2 > PI odnosno (SI + W R ) A.' > 2 PI
s' = s . cos a. [kN/m2]
onda je za dimenzionisanje merodavan I slucaj opterecenja. U pra­
SR = S' . a = s . cos a. . a [kN/m] ksi (kada je (51 + w.) s' < 2 PI) za dimenzionisanje merodavan je II
slucaj opterecenja.
Sl =sRcosa.=s·a . coila. [kN/m]

Rogovi se racunaju kao proste grede raspona A.' odnosno A.

(mogucnost koriscenja kratke grade i eventuaIne zamene ostecenih
S2 = SR sin a. = s . a . cOSa. . sin a. [kN/m]

delova). Zavisno od intenziteta opterecenja odnosno ugla a., rogovi

su optereceni momentom savijanja (M), transverzalnom silom (T)
e) od vetra W (kN/m2) kose krovne povr­
i normalnom silom (N), s1. 5.20.
~- sine'i upravno na krovnu ravan, sl. 5.18e .
PriIikom ispitivanja napona (skoro redovno unapred se pret­

q)~SL
WR =W • a [kN ];
postavi presek roga) iste treba proveriti po obrascu

d) od koncentrisane sUe velicine P= 1 kN

N O"clld maxM

~
5.18d
-w- + - ::; 0"

O"clI- A O"md W clld

PI =P . cosa. [kN]

odnosno
P 2 = P . sin a. [kN ] .

N O"tlld maxM
Moguca su i dva slucaja opterecenja, sl.
- + -- ::; 0"

O"t II - All O"md W tlld

5.19,
1 slucaj: q = gl + Sl + wR zavisno od toga da Ii je rog ekscentricno pritisnut iii zategnut.
Isltk<l~;l't.1 q A.,2 Smicuce napone od savijanja ('mil) treba proveriti po obrascu
ma,.l\11 = -8­
- 1 50 maxT <
'mll- ~ A -'mild

Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc

 398
Drvene kOllstrukcll.e Klaslcne drvene kOllstrukcije 399

(naponl '11111 su redovnQ u dopustenim granlcama - monolitni pre­ Prilikom prorac.una roznjaea najbolje je opterecenje svesti po m 2
sek). .
osnove krova, sl. 5.21.
Napred sracunate staticke uticaje moraju da prime i veze _ Analiza opterecenja
izmedu roga i roznjac.e.
1. Od krovnog pokrivaca (sarn pokrivac + oplata iii letve +
rogovl)
5.4.4.5.Roznjace g = ~
(kN/m 2 osnove);
cosa
Roznjac.e suo kako je vee re­
ceno, vaZnij! elementi jedne krovne 2. Sneg s (kN/m 2 osnove);
konstrukclje. Za uobicajene kons­ 3. Sopstvena teZina roznjace
trukcije krovova, sa resetkastim
glavnim vezacima ali i sa leplje­ ~

~
nim lameliranim glavnim nosaci­ 1
~=A 'Yd'i (kN/m osnove)
2
rna, roznjace su uglavnom siste­
ma proste grede. Naime, rofnjace
nose optereeenje na rasponu od 4. Opterecenje od vetra
jednog do drugog glavnog vezaca.
A.
W =W" cosa
vrit'?iNliOl) eW.~tY?,,~..:J1Ie
:'i I
KallreN?"'R/S8Ne Site P
(kN/m l roznjac.e i to upravno na
krovnu ravan).

::,' i « i \\\ 1\(llP'I.....ro)\\\l\\)m~~ Optereeenje od koncentrisa­

ne sile (P= 1 kN) nema potrebe
uzimati u racun. jer su rasponi
roznjaca uglavnom veei od 2 m
pa Je merodavno opterecenje od
snega i vetra (koncetrisana sila
uzima se sarno u kombinaciji sa
sopstvenom tdinom).
[$Y~~\~[~~TI
Opterecenje po m I roznjace je
q = (g + s +~) A. (kN/ml]
tf~
odnosno
CIy=.q ·cosa +W. q,.=q . sin a ,
1a jer je roznJaea opterecena na kaso savijanje. Dalje je potrebno.
1'18
zavisno od usvojenog statlekag sistema roznjace, sracunati mero­
davne staticke uticaje I na vee poznat naeina dimenzionisati roz­
njacu.
KofAeI.N~ SIte N~#,"O
U slucajevima kada roznjaca prima osim momenta i aksijalnu
pritlskajucu suu tN), bila da je vertikala sprega iIi sprec.ava izvi-

Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojle MIlI\.D Gojkovle, Dragoslav Stojle

 rI

!
401
400 Drvene konstrukclje Klaslcne drvene konstrukclle

Na s1. 5.25 i 5.26 pri­

janje - izbocavanje glavnog vezaca, onda je ona osim na koso kazanl su razllciti obliei ovih
savijanje opterecena i na izviJanje - pa napone treba sracunati po papuCa. odnosno limova za ve­
obrascu
zu.
Spojna sredstva kojima
N <Jclld My M"
<Jell t)) A+ <J (Vi + w ) ~ <Jclld •
se llmovi vezuju za roznjaeu,
PHI ,y z ~~~"-:;;;:'aV"'./odnosno glavni nosae mo~ da
budu ekseri ilizavrtnji (ele­
menti od celika. kako je vee
reeeno, moraju na adekvatan
5.4.5. KonstrukciJski detalJi naCin bitl zasticenl od koroz­
lje).
Najcescl slucaj u praksi je - da roznjaca leii upravno na
glavni vezae i da prima opterecenje u dYe ravni (opterecena je na U sIueaju potrebe roz­
koso savijanje). Kako roznjaea treba istovremeno 1, da spreei izvi­ njace se skoro redovno nas­
janje, odnosno pomeranje glavnog nosaea iz 5voje ravni, to se ona tavljaju iznad glavnlh vezaea
za nosae vezuje u 5vemu kako je to prikazano na 51. 5.22. s1. 5.27.
Nairne, roznjaca se zaseca na dublni .od 2 do 5 em i "preveztUe"
sa pojasnim stapom. Ovaj zub drii pojasnl stap na mestu oslan­
janja roznjace u projektovanoj ravnl. S druge strane zaseca se rog
(l do 3 em) i ovako formiranlm zubom prenosi sHe iz krovne
ravnl na roznjacu.Rog se obicno sa dva eksera vezuje za roznjacu.
Za krovne ravni u naglbu :5 25 0 roznjaca se fiksira uz pomoc jedne
ugaone pijavlce (pljaviea sa siljcima pod 90°).
Za vece naglbe krovova fiksiranje roznJace je temeljnlje - s1.
5.23. Roznjaea se oslanja na jedan podmetae nesto veCih dimenzija
kojl se vezuje za pojas
ekserlma, iIi, kod veelh

~
sUa u ravni krova, zavr­
tnjimaizasecanjem gor­
.~ njeg pojasa.
Kod lameliranih
!WS7<!1I1i9A!. ~ konstrukcija roznjaee se
~~_ veztUu za glavni nosae u
rO'J6K ~GRS'- svemu kako je to prl­
rl.5?Tt»e,cr;sw:" kazano nn· s1. 5.24.
iZ' k/ 68 M;>,tt1If7­
«" {!$' M.M ~~. Kod kontinualnih
~aSt'l~ roznjaca gde je potrebno
~a IV-t3:7 ~Y: o5tvarlti kontlnuitet na
~.%:"~iNW"c::.
mestu oslanjanja, roznja­
ce· se oslanjajusHeno pret­
hodno datim detaljima.
U slueaju da je roznjaca sistem proste grede, veza izmedu
roznjace i glavnog nosaea resava se uz pomoc eelienlhlimova ­
"papuca".

Mllan GojkoviC. Dragoslav Stojl6

Milan GoJkoviC, Dragoslav Stojlc
( ..
402 Drvene konstruketje Klaslcne drvene konstrukclje 403

Nastavak se moze oSigu­ Nairne, zglobove u roznjaca­

r
rati pomocu pijavica (a) iIi uz mao na primer - kada su lste SiS­
pomoc drvenih podvezica; dr­ a) tema gerberovog 110saca. treba ras­
venih Iasn! i eksera (b). porediti tako da isti ne padaju u

Nastavak roznjace pod (c).
na istoJ slici, konstruisan Je
vezorri na list 1 zavrtnjima.
f ~,
Cesto se korisiti 1 veza - da
se roznJace na mestu nastav­
ka miinoilaze a!. 5.27d.
Ovakve konstrukclje nas­
tavka roznjace korlste se ug­
lavllom u klasicnim drvenim
} ~El'
kotlstrukcijama.
~
isU presek u dYe uzastopne roz­
njace. a1. 5.28.
Posebu painju treba posvetiti
i vezama izmedu rega i roz11ja{;a.
l"I Kako rogovi treba da prenesu
1
na roznjace odredene sHe u krov­
nOJ ravni. II sa krovnom ravni, to
se rogovi zasecaju (za 1 do 3 em)
pa ovim zasekom cine siguran os­
lonac na roznjacu - zasek prenosi
sHu na roznjacu - vidi s1. 5.22 i
5.23.

Kada roznjace oslIn

momenta savijanja pri­
maju 1 aksIjalne sile ­
nastavcl se moraju tako
konstruisati da: uspecno
prIme I prenesu love ug­
lavnom pritlskaju6e sile
f
d)
~
'a'
81
"J
ljil
~ njace.
Na sl. 5.29 prikazana je veza
rogova u slemenu i oslanjanje ro­
gova na vertikalno postavljene roz­

(direktno suceljkom ill u.z

U
3
pomoc spojttih sredstava
i podvezica).
} 1+++1 {
JIll l~tm.a;:#;~1~1
S1. 5.28 pokazuje
kako se mogu resiti zg­
lobovi kada je staticki sis­
tern roznjace - gerberov
nosae. kao sto se iz sli­
ke vidi. zglobovi su kon­
struisani tako da mogu M2Ma~ a<iiLO.8OYa (" OSNOvi)
da prIme i normalnu sl­ ! &J.;!NJace
Iu (M=O).
Proracun ovakvlh
zgIobova je u svemu Isti
(iIi slii~an) kako je to po­
kazano kod konstrukcija
zglobova za nosace.
I rasporedu zglo­
bova (u osnov! krova)
mora se posvetiti odre­ I$~~~

dena paznja.
I~~~~~~l
Milan Gojkovle. Dragoslav Stojle Milan Oojkovle,D[agoslav Stojle
404 Drvene konstru~clJ! Kiaslcne drvene kOllstrukclje 405

Korlste se za male ras­

pone. Donja - niza vencanica
a) prima 081m vertikalnog opte­
recenja I llorizontalne sile, ho­
rizonto'llne reakclje (Hw )' Na 9s­
novu ovih reakcija odreduje se
potreban presek vencanice kao
i njena veza sa masivnim zi­
dom (iIi bondruenom kons­
trul<:cijom obimnih zidova za­
visno od vrste gradevine koju
ft¥i,f~a:~'29:j treba pokriti). Veze izmedu ro­
gova i lezisnih greda formiraju
odredenu konstrukcijsku celi­
nu krova. Rogovi u jednoj ova­
kvoj konstrukciji rade kao pro­
ste grede i dimenzije im se od­
5.4.6. Krovne konstrukcije u zgradarstvu reduju uglavnom preko momen­
ta savijanja.
Krovne konstrukcije kOje se koriste u zgradarstvu, na manjlm i <V Za sIueaJ da se rogovi
ve6im objektima visokogradnje, mogu da budu posve razlicite od onih
prostih, sasVim jednostavnih, za manje uglavnom stambene objekte, 'pa osianjaju na poduZnu gredu ko­
sve do onih velikih raspona i sloZenih konstrukcijskih sistema ja se preko sistema stub ova
oslanja nanosecl zid objekta,
Ne upustajuci se u detalje koji su obradeni u zgradarstvu ovde kao na s1. 5.30b onda se ta­
se ohraduje ugIavnom inZenjerski dec posla, odnosno stabilnost i kve konstrukc1je krovova nazi­
konstrukcijski problemi vezani _za ove i ovakve krovne konstrukcije. VDW.b:7NI'a' 68 ..va.oZ/Dt'Q.!of'
vaju jednovodni krovovi sa jed­
Zavisno od velicine i karakteristlka osnove koju treba pokriti nom stolicom. Zid iznad os­
odredenom krovnom konstrukcijom - vrste krovnog pokrivaca, od­ lonca B iIna zadatak same da
nosno nagtba krovnih povrsina kao i drugih posebnih funkcija koje zatvor! krovni prostor (zabatni
treba da udovolji krov u sklopu konstrukctjske celine gradevine zld). Na s1. 5.30b je: (1) ro­
kao takve - lste se dele u vise grupa. govl; (2) vertikalni stubci kojl
sa oslanjaju na horizontalnu
Svaku grupu, svaku grupaciju krovnih konstrukcija karak­ gredu (3). Ova horizontaina
terisu vise ill manje odredene statlckC} konstrukcijske karakteris­ greda (3) moze biti i od ar­
tike. Slozenost konstrukcljskog sistema jedne krovne konstrukcije miranog betona I lstovremeno
odlikuju uglavnom broJ razlicitih kon8trukcijskih elemenata, njihov nosl i plafonsku konstrukciju.
sklop t odnos prema celini kao i veliCina raspona. U poduznom pravcu (krova)
veza Izmedu gornje lezisne grede 1 stubaca ojacava se kosnicima
I kljestima (4) koja vezuju stubac sa rogom (imaju konstrukcijskl
5.4.6.1. Jednovodni krovovi karakterl. Na lstoj slici,5.30b. data je 1 varijanta kada je n1Z1 dec
Najjedostavnija - prosta konstrukcija je jednovodni krov pb s1. krova izveden sa "nadzidkom". U ovom prlmeru nadzidak same
5.30a. Kao sto se iz slike vidl konstrukciju krova cine rogoVi i Idisne zatvara krovnl prostor a donja-nlza veneanlca oslanja se na slstem
grede poznate pod iInenom "veneantce"·). vertikalnih stubi6a (kao i u prethodnom slueajul. Kosnik u po­
precnoj ravni krova (5) ima zadatak da pospesi l<:valitetnije pre­
OJ Grede 'vencantce" oslanjaju se na zld III preko greda 'tavanjaca' II! dlrektno nosenje horlzontalne reakcije na horizontalnu gredu odnosno ma­
zav!sno od konstrukcUe krova. Presek greda vencanlca rezultlra uglavnom Iz sivnl zid gradevine.
konstrukcUsklh karakterlstlka krova. Presek je redovno kvadrat a kod pravougaonlh
preseka - vee" stranu preseka treba polozltt na zld. odnosno na gredu tavanjacu.

Milan Gojkovle. Dragoslav Stojle Milan GojkovlC. Dragoslav Stojle

~
1/

l{iaslclle drvene kOllstrukclje 407

---------~
406 Drvene kOllstrukclje

medusobno spojeni na suceljak (Ui na list sa suceljkom) i ovakva

Za vece konstrukcije jednovodnih krovova rog se poduhvata veza se smatra kao zglobna veza (za potrebnu stnticku analizu).
jOs jednim poduznim osloncem, sa Jednom roznjacom (6) tako da
U osionackim tackamn A i B rogovi se osianjaju na horizontalnu
sada rog radi kao kontlnualni nosac na dva polja (al{O ide nepre­ gredu vezom na zasek. love se veze takode smatraju kao zglobne
kinuto preko roznjace), kako je to prikazano na s1. 5.30c. Roznjaca veze. Nakovani deo (4) ima eisto konstrukcijski karal~ter - po zelji
preko stubiCa prenosi optercenje na lllasivni zid gradevine (pos­ oblikuje pop­
redno, preko horizontalne grede). Poduzni i poprecni kosnici (7) reeni presek
imaju zadatak da povecaju prostornu stabilnost konstrukcije krova. krovnog ku­
Na istoj slie! je data i varijallta sa nadzidkom. Kako se ova kon­ busa.
strukcija krova poduhvata sa dva vertlkalna stuba za istu se cuje
i termin - jednovodni krov sa dYe stolice. Kljes1<1. (4) imaju iskljucivo Zavisno
konstrukcijski karakter (povecavaju prostornu stabilnost konstrukcije od karaktera
luova). i intenziteta
stalnog (g) i
U popreenom preselm krovne konstrukcije, u jednoj ravni.
~
korisnog (s i
nalaze se: rog, stubiei koji nose roznjacu odnosno vencanicu, klje­ w) opterecenja
sta i poprecni kosnici. Jedna ovakva celina naziva se vezac krova. jedrie ovakve
Razmak vezaca krova zavisno od intenzite~'l opterecenja varira od konstrul{Cije
4,00 do 6,00 m Ozmedu vezaca postoje samo rogovi). osnovni eleme­
nti - rogovi (1) u najnepo­

~
voljnijoj kombinaciji opte­
5.4.6.2. Dvovodni krovovi recenja. optereceni su sa M.
Na s1. 5.31 prikazana je jedna prosta konstrukcija dvovodnog TiN. u svemu kako je to
dato na s1. 5. 32.
~;,"'
krova. Element! jedne ovakve konstrukcije su: (1) rogovi. (2) hori­
zontalne grede kOje su istovremeno i tavanjace, odnosno zavrsavaju Ovo znaei da unapred
donji prostor (umesto ovih greda moze se izvest! i armirano be­ usvojene dimenzije preseka,
tonska ploea) i spregovi odnosno poduzno ukrucenje, ukrucenje u ""'b A .$ kao i odgovarajuce veze iz­
ravni konstrukcije krova (3). Rogovi su u tacki C, u slemenu krova, medu pojedinih elemenata
l$i~-.i6,~1 krova, treba proveriti na
relevantne staticke uticaje­
u svemu kako je to receno u napred datim stavovima.
Konstrukcija krova na s1. 5.31 mora da ima, kao sto je vee
reeeno, i jedno poduzno ukrucenje u ravni krovne povrsine. Ovo
ukrucenje se formira od dijagonalno ugradenih stapova eije se di­
menzije usvajaju na osnovu velicine krova i dimenzija rogova. Uk­
rucenje se postavija sa donje strane rogova. na strani prema
krovnom prostoru (ista ovakva ukrucenja ugraduju se i kod jed­
novodnih krovova).
Za slueaj da je u krovnoJ ravni potrebno ugraditi otvor za
prozor, kao na aksonometriJskom lzgledu krova po s1. 5.31, onda
se to radi tako sto se prekinuti rog poduhvata sa jednom pod­
vlakom. sa jednim 110sacem, koji opterecenje od prekillutog roga
prenosi na susedne rogove. Za ovu podviaku. u tesarskoj praksi.
moze se cut! naziv "veksIa" a sama radnja poduhvatanja prekinutog
roga "vekslovanje".

Milan GOjkovlc. Dragoslav Stojlc

Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJle
li
I
, 408 Drvene konstrukclje Klaslcne drvene konstrukclje 409

Konstrukeije krova pO s1. 5.31 koriste se za raspone 1"" do
7,50 m, za manje gradevine. i za uglove a. = od 400 do 60 0 prema
horizontali. Pri tome velicina a ~ 4,50 m.
Prosta konstruk­
eija dvovodnih krovova iz
prethodnog stava moZe se
koristitl i za vece raspo­
ne - na primer I ~ 10 m
(pa i do 12 m).
Ovakvi krovovi osirn
navedenih elemenata ima­
, .c L ju jos jedan a to je ras­
v -- K/t"lm---
m pJnjaca - 51. 5.33. I kod
~tV "~e~ , ~~~:trs~~~~a ~~~ ~~
merno podeljeno opterecenje roga, na mestu gde se oslanja raa­
pinjaca - u tacki D, Javlja se negativni momenat savijanja intenzitet.'1.
MD = - q 8 a Normalna (N) i poprecne sile (T) ra­
cunaju se na poznat naNn.
Raspinjaea moze da bude opterecena i - od konstrukeije _plafona
lli od korisnog opterecenja iznad ravlli DE, s1. 5.33. U tom slucaju
rasplnjaca osim normalne sile prima i moment savijanja velicine
l21
MR =Ps'
Ovde se napominje, da velicina reakeija raspinjace utice na
veliclnu normalnih sila u donjem delu krova.
Nesirnetricno opterecenje krova izaziva pomerljivost sistema,

~
'~ menata (rogovi +raspin­ odnosno raspinjace (na s1. 5.33 oznaceno erticama) kl'ova, tako da
w.~ jaea+horizontalna rogovi rade na savijanje na eeloj duzini a. Prilikom proracuna
.vb~;""l"!""~""'~:S greda) u jednoJ popre­ ugiba ovakvih rogova merodavna je lljegova ukupna duzina a = au
~ cnoj ravlli krova cine ve­ + a o ' Sve ovo govori ­ da su pomerljivi sistemi oval{vih krovova

~
~ zac - prenosi opterecenje adekvatni prostim dvovodnim krovovima.
u svojoj ravni.
---'------..E-~: Medutim ako se u visini rasplnjace, u ravni DE, formira
Ovakve konstruk­ horizontaini spreg*) koji se vezuje - ankeruje za kalkanske zidove
cije krovova wlo su ek­ (i eventualno za postojece poprecne zidove), kao na prirneru sa s1.
onomicne, mala potros­ 5.34 onda Je ovakva konstrukcija krova i za nesirnetricno op­
. ~ nja drveta, posebno u
terecenje nepomerljiv sistem - 5istem sa nepomerljivom raspinjacorn.

~
c9 ~ primerima kada hori­
zontalni elemt"uti
:'-L- - grede AB - zat\fa­
~ 1<.rfo raju kromi pros­
!6 tor.
)~ Kada je raa­
~ ~ //saoA?tojanje nosecih zi­
Q1 l'o..'1 "" ~a:: .1 a: ~~ dova (I) ~ 2l 1 , 8tO
.....~ ~," r;.'i:I dfl je obicno slucaj •
• ~.~ ~ p onda se ravan ve­
-;t;.
<0 .~~
I
~,~
eJ
"' et zaca moze smat­
rati kao kruta
~ ankerovana sajb­
'.~ ~ na (za staUcki proracun).
~~ Za simetricno opterecenje ovaj
~ t£ sistem je krut - nepomerlj!v. Rogovt
~ !3 rade kao kontlnualni nosac! (na dva
razlicita polja - au i a o )' Za ravno­
'".4

IWltJt~~.~~~J .) U oaom spregu (reSetkastom nosacu) rasplnjace su vert/kale - dodaj« se samo

dUagonalnl stapovl.

MIlan GoJkovlC, Dragoslav StoJ1C Mllan GOJkovIC. Dragoslav StoJIC

 410 Drvene konstrukclJe Klaslclle drvelle kOllstrukclle 411

Redosled statlckog proracuna sprovodi se na poznat naein,
odriosno za najnepovoljniju komblnaciju optereeenja. (g, s I w).
Proracun merodavnih statiCkUl uticaja i adekvatna kontrola napona
- u svemu kako Je to napred receno.
Raspinjaca se vezuje za rogove u svemu kako je to pokazano
na s1. 5.35 (dve v8rijante: sa ,rasplnjacom prostog i sa raspinJacom
slozenog preseka). PrlnClpijelno - rasplnjaca treba da je tako vezana
da se 8tO maIlje. ili nikako.
slabi presek roga i da veza
moze di:t prenese alternativ­
nu sUu (pritisak i zatezanje).
Potrebno ukrucenje kose-nagnute krovne povrsine kod ovakvih
konstrukcija izvodi se uz pomoe nakovanih dasaka (postavljenih
dijagonalno), kao i u prethodnolll prinleru krova.
Kod pomerljivih sistema dvovodnlli krovova sa raspinjacom­
za nesimetricno opterecenje raspinjaca kao takva je bez uUcaja
na. sistem pa se elementi krova racunaju kao kod prostlh dvovodnih
krovova (rog radi sa rasponom a).
5.4.6.3. Dvovodni krovovi sa stolicom
Za vece raspone i veee krovne konstrukcije, rogovi se podu­

n Kako se vezuju rogovi

za noseei zld gradevine, od"":
hvataju na sredini specificno oblikovanim podupiracima. Takvi kro­
vovi nazivaju se - sistem sa stolicom, s1. 5.37. Dakle, krov sa pros­
C'~,~--- U nosno, bolje receno, za ho­ tom stolicom odlikuje se verttkalnim podupiracima - stolicom kOja
I rizontalnu armiran 0 betons­ poduhvata sleme krova preko roznjace.
!tu plocu iIi za horizontalnu
gredu, gredu tavanjacu - dato Jednako dobro koristi se i za dvovodne i za jednovodne
je na s1. 5.36. Na istoj slici krovove. Razmak vertlkalnih podupiraca - stubaca - defini8e raspon
roznjace (kada je roznjaca u slemenu. kao na s1. 5.37a, onda se
:.' je pokazana i veza rogova u
slemenu krova. ona naziva sl~menjaca).
;,
i
,

H Veza Izmedu roznjace i stubaca oSignrava se u poduznom

pravcu kosnicima - paJantama (osiguravaju poduznu krutost kon­
strukcije krova). Uobicajeni preseci roznjaca zahtevaju razmak stu­
baca, odnosno razmak vezaca do 4,5 m.
Podupirac, odnosno vertikalni stub oslanja se, kod manjih
raspona, na hor!zontalnu gredu, 11a gredu tavanjacu (koja je op­
tereeena na savijanje - prima optercenJe od ovog stubal, a kod veeih
raspona - pozeljno je da stubci ·stolice prenose opterecenje direktno
iIi preko grede tavanjace na masivne zidove (na nosece zidoveJ,
Kod ovakvlli sistema krovova rogovi rade kao proste grede
oslonjene na jednom kraJu. u slemenu, na roznjacu - slemenjacu.
a na drugom - na gredu vencanicu.
Preko vencanice rogovi. odnosno krovna konstrukcija ankeruje
J se za masivne zidove. Osim sistema proste grede rogovi mogu da
~ budu i grede sa prepustima - zavisno od velicine strebe.
I'~
Za vece nagibe krovnih povrsina potrebna stabllnost u po­
L precnom pravcu, u ravni vezaca, postize se kosnicima - kako je to
pokazano na sl. 5.37b (vidi i s1. 5.30 - slstem kod jednovodnih
~q
"

krovova).
~
Kod jos vecih raspona rogovi. sa poduhvataju na vise mesta
I1 - sa vise roznjacqa, odnosno podupiraca. Takvi krovov! nazivaju se
- sa dvostrukom (S1. 5.37c), odnosno trostrukom stolicom (S1. 5.37
~
u d) i imaju dye, odnosno tri roznjace. Kao 8to je vee receno, vezac
r krovne konstrukcije u svojoj ravnI ima:
J
I r
Milan OOJkovie. Dragoslav StoJle Milan GojkovlC, . Dragoslav. StoJle

t:
 412 Drvene konstrukclje 413
Klaslcne drvene konstrukc!Je

Krovov! sa dvostru­
C!J ty kom stolicom (Hi, kako
se Cesto cuje sa dvojnom
stolieom) imaju dva re­
da uglavnom vertikalnlli
~ _------~~--t--
'*~-1

stub ova { ovakvi sistemi

~
se koriste za krovove ve­
6ih raspona (do'" 12 m).

~
_ It! \!!" I ovakvi sistemi kro­
A -. lJ It'
vova imaju vezace na ras­
C, tojanju :S 4,5 m a konstru:­
kelja krova kao takva od­
govarajuca ukrucenja u
poprecnom i poduznom
pravcu (li popreCnom pra­
veu to je potrebno uk­
rucenje vezaca a u podu­
znom - potrebna krutost
ostvaruje se pomocukos­
n ika-pajanti, izmedu roz­
ujaca { vertikalnih stuba­
ca. Principijelno - sistem
ukrucenja jedne krovne
t~ konstrukeije rezultira iz
koneepta projekta. odno­
sno konstrukterske spo­
sobnosti projektanata.
'[$(~~'5,3~;1

, Kada su podupiraci kosi-nagnuti dobija se specificna krovna

rogove, vertikalne stubce sa kosnic1ma-pajaotama i roznJace. Raz­
mak vezaca uslovljava raspon roznjaca.
konstrukeija poznatai pod {menom kosa krovna stolica, sL 5.38.
OvakYi, krovovi, posebno onda kada se izvode sa nadzidkom, po­
godnisu u slucajevima kada se tavanskl prpstor koristi u posebne
svrhe. ,Sve sto je receno za prethodne krovove vafi i za krovne
konstrukelje sa kosim stolicama. Ovde, treba obratiti pafnju, zbog
potrebne eflkasnosti formiranog vezaca" da ,rog treba da "padne" u
ravan vezaca - u ravan kosnika kao i na pravUnost veza izmedu
pojedinih' elemenata krova (vidi aI.' 5.38). '
Ilustracije radi, jedan krovni vezac sistema sa dvostrukom
stolieom, sa dye roznjace, odnosno sa dva vertikalna poduplraca,
u svemu preina 's1. 5.37c; ima aledecf redosledproracuna:
. redovno je zadato .:.. r~m~'Iio;ecih zldova. r~sPQn' krova; duzine
rpgova, odnosno x:aspored vertH~alnih stubaca (odreduje se' pret;hod':':'
nom dlspozlcljom); nagib krovnih povrs,ina i razmak, rogova ,r.

Milan Gojkovl<!, Dragoslav Stojl<! Milan Gojkovl<!.Dragoslav Stojl<!

"
 414 Drvelle kOllstrukclJe r
I
Klaslcne drvene konstrukcl!e

u kOllstrukciji krova ima

vertikalan polozaj. sto
415

I znaci da treba sracunati

najvece moguce vertilm­
Ino opterecenje (qv) lwje
"pada" na roznjacu)-me­
rodavni staticki ulicaji do­
bijaju se na poznat naNn.

~­ Sila u kosniku do­

bija se razlaganjem rele­

/¢fol~~ n
~ vantne l-eakcije; na ver­
" e tikalni stubac dolazi sila
(±) velicine
B
·2
p.ejrisaK 2
si.5D'N.:7e
!lie"9"'Rqr velW (pod pretpostavkom da je
razmak veza&'1 B = const.).
Dalji racunski pos­
A./
~
'>. <: 1'\ .... -,f. 'CI ~ B tupak satoji se u proveri
napona u kosniku. pro­
racunu veze kosnik-roz­
J1I njaca i proveri napona u

(~¥ ~ centricno opterecenom

stubu (opterecen na lz­

NeM9~~~~~~
viJanje).

~~ Krovne konstrukcije po s1. 5.37 - sarno sa vertikalnim podupi­

~. ,.... \l::..
.­
~­
~ \
Za zadato opterecenje (g. S i w) rog radi kao greda sa pre­
pustima, s1. 5.39 (dobija se u sigurnosti), sa statickim uticaJima.
sracunatim na poznat naNn. u svemu kako je to dato na s1. 5.39.
Roznjacu treba proveriti kao nosac sa kosnicima lSI. 5.40}. Sa
razmakom stubaca B jednako razmaku vezaca (51. 5.40) Iroznjaca
~
'\.
racima - stubcima primaju horizontallle sile u svemu kako je to
~~~ pokazano na s1. 5.40. Naime, usled priUskujuceg. odnosno sisueeg
~ I dejstva vetra vertikalni stubac moze biU opterecen' na pritisak (-)
ill zatezanje (+) - za sisuee dejstvo vetra. Isto tako i rog. ukoliko
\~~ je sastavni deo vezaca u posebno oblikovanim konstrukcijarna. mo­
"1(. ze biti opterecen alternativno - savijanje sa zatezanjem. odnosno sa
pritiskom (to isto vazl i za odgovarajuce veze ovlh elemenata).
1z navedenih razloga za veee raspone krovova i strmije nagibe
krovnih povrsina - stolice se vezuju kljestima. odnosno rasplnjacom
- za ovo i ovakvo optereeenje formira se sistem kako je to pokazallo
na s1. 5.4l.
Kao sto se iz slike vidi sada za alternativne uticaje vetra,
pritisak ill sisanje. rogovi. odnosno kosnici stalno rade na prltisak
(sto je povoljniJe). Ovakve krovne konstrukcije poznate su pod

Milan GoJkovle, Dragoslav Stojle Milan Gojkovlc. Dragoslav StoJle

r
II
416 Klaslcne drvene kOllstrukclje 417
Drvene konstrtlk<:~ .

Kao sto se iz slike vidi (S1. 5.41) vertikalni stubci prenose

opterecenje na masivne zidove preko horizontalne grede (.pozeljno
je da se stubci oslanjaju. 'centricno na zidove ili sa neznatnim
ekscentricitetom manje je opterecenJe horizontalne grede od utl­
caja podupiraca). Kosnici prenose 'pritiskajuce sile takode na hori­
zontalnu gredu (redovno se vezuju za gredu vetom na zasek).

Kosnici zajedno sa rogovima i vertikalni podupiraCl (stubci)

imenom dvojna, odnosno troJna stolica sa raspinjacom, iii kada
postoJe posebni kosnici za prijem sUa pritisaka - sistem sa podupi­
ralom, kao na s1. 5.41.
daju povoljnu krutost kQnstrukciji U r.aVlli vezaca (sistem trouglova)
a poduzna krutost, krutostkonstrukcije krova upravno na ravan
vezaca postize se kosnicima-pajantama (ugradenih lzmedu' stubaca
i roznjaca). s1. 5.42.
Ne redak je primer u konstrukcijania krovova u visokogradnji,
posebno na stambenim objektlma, da je raspored nosecih zidova
u osnovi takav - da horizontalna greda ne moze .direktno da prenese
opterecenje od vertiklanih stubaca, kao na primru sa s1. 5.43.
U takvim slucajevima horizontalna greda, osim. sto zavrsava
vezac krova i prenosi opterecenJe na obimne-nosece zidove, op­
terecena Je. i na savijanje - od sila u vertikali stoUce, i od eventu­
alnog korisnog. opterecenje koje se moze naci u krovnom prostoru.
Isto tako ova horizontalna greda prima i horlzontalnu-zateZucu sUu
sistema (horizontalne komponente kosnika). Redosled statlckog pro­
racuna krova po s1. 5.43 sastoji se u sledecem:
proracun rogova i roznjaceu svemu na napred pokazan naNn;
dvojnu stolicu treba kontrolisati na najvece moguce simetricno op-

Milan Gojkovlc. Dragoslav StoJlc Mllan GoJkovlC. Dragoslav StoJIC

r
 418 Drveue kOllstrukclje 419
Klaslcne . drvene konstrukclje

X
terecenje i naj­ nosaei nalaze primenu i u drvenim mosto­
nepovoljnije ne­ vlma, pa 1 u kostrukcijama skela, - ug­
a) PI./AIi NOsaGi

P'~~~~
simetrimo optere­ lavnom na onim mestima gde je to svr­
cenje. sishodno.

~~~ ---, Za krovnu kon­ Kod resetkastih nosaca uopste. zah­

strukciju raspo­ valJujuci konstrukcijskom sistemu, ugrade­
na lIsa vezaei­ nl materijal je bolJe iskoriscen 1 rasporeden
ma na rastoja­ u odnosu na statieke uticaje nego Ii kod
nju B, sa pozlla­ punih nosaea. To se lepo vidi na s1. 5.44.
n tim uglom nagiba ~ReSeTldllsri NOsaC/ Kod punih - monolitnih nosaca opterecenih
1v ._ .. Z ~' krovne ravni a. i na savijanje najveci naponl su na ivicama
5bWem/C/I!O
G<'}'2;R&<:fEH.7E" /I
1&S visinom, odnos­ :::w=-- preseka, a zatim se smanjuju prema neu­
no poloZa,iem ras­ tralnoj osi. Kod reSetkasUh nosaea. kod
pinjaee (a) - 81. kojih su stapovi opterecelli aksijaillim si­
5.43, na uobiea­ lama, naponi su ravnomerno rasporedeni
jen naein (preko po presecima - pa je samim tim materijal
relevntnih kon­ bolje iskoriscen. Prilikom projektovanja i
centrisallih sila) ~ ~ 6t, konstruiSanja resetkastih nosaea od drveta
dobijaju se me­ i tieba se priddavati sledecih naeela:
rodavni statiekl
AN77"Nen'/.?",w utiCaji. Uglavrall primenjivati kada je god to moguee
OP.l'Ee6"CCm'C Ha JPa, unapred usvoje­ sisteme prostih greda,
Ra.=o ne dimenzije po­
jedinlh stnpova vezace, odnosno nosace postavljati uvek na konstantnom
~ JI., sistema treba pro­ medurastojanju,
veriti na ovako prllikom izbora sistema iSPUllC truditi se da se sto manji
sraeunate uticaje. broJ stapova sustiee u jednom evoru,
- tezlti da u sistemu ispune duzi stapovi budu zateglluti a
kraei pritisnuti,
voditi racuna 0 velicini uglova izmedu stapova ispune
pojasnih stapova - radi konstiuktlvllijeg vezivanJa stapova
u cvorovima,
priUkom lzbora sistema ispune obratiti paZllju na moguce
oblike poprecnih preseka stapova - jer isti umnogome uticu
na konstrukclje cvorova.
- da konstrukclja krova kao celine ima dovoljan broj horl­
zOlltalnih spiegova, te moguenost njihovog pravilnog kon­
5.5. Resetkasti nosaci struisanja. kao i dovoljan broj ukrueenja,
U savremenlm drvenlm kostrukcljama, ponaJvise zahvaljuJuci da nosaN imaju dovoljno nadvisenje (odnosno moguenosti
kValitetnim spojnim sredstvima, velilm primenu imaju resetkasti za realizaciju ovog nadvisenjal. i
sistemi nosaca najrazlieitijih oblika i sistema. Rdletkasti nosae! kor­ o realnim mogucnostima za realizaciju konstrukcije odno­
lste se skoro u svim oblastlma drvenih kOllstrukcija a najvise kod sllomontaZu nosaca.
krovnih konstrukcija velikih raspona. za obltkovanje velikih prostora
- volumena, kod izrade najrazlieitijih hala i objekata od drveta i Kod konstrukciJa iesetkastih nosaca u krovllim konstrukci­
svuda tanlO gde je to ekonomski opravdano. lsto. talm, resetkasti jama, od posebnog je interesa odredevanje velicine polja (A) rcset-

Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojle MUan GOJkovlc. Dragoslav Stojle

("
 420 Drvene kOllstrukclje
kastog nosaea. Velicinu poIja treba tako odrediti da duzine izvijanja
pritisnutih stapova budu u opUmainim (dopustenim) granicama. Na
velleinu polja (A) 1sto tako utiee raspored roznjaea, odnosno kon­
strukcijske karakteristike krovne povrsine, najbolje je i jedino is­
pravno kada se resetkasti n08aei optereeuju u cvorovima. To znaei,
da ro.znjaee krovne konstrukcije treba osionitl u evorove resetkastog
nosaea (iIi u njihovoj neposrednoj bUzini) - 81. 5.45,
Osianjanje resetkastih nosaea moze da bude posve razl1cito:
da se nosaei oslanjaju na masivne zidove, stubove od betona ili
celika kao i na konstrukciJe stub ova od
drvetc'l. Kako kod drvenih resetkastih kon­
strukcija nema (Ui su beznacajne) tem­
peraturnih dilatacija, zbog prirode ugra­
denog materijaia, to se oba osionca u
veeini slueajeva mogu 1zvesti kao kruta
- nepomerljiva. U takvim slucajevima se
po 1/2 horizontalne sile rasporeduje na
svaki osionac. Kod velildh raspona i slo­
zenijih konstrukcija resetkastih nosaca,
IeZista odnosno oslonci moraju biti tako
izvedeni da se oSigura pravilan rad us­
vojenog statickog sistema.
Oblik resetkastog nosaea zavisi, kako je vee reeeno, od vrste
krovnog pokrivaea. U kOllstrukcijama krovova gde se za glavne
vezaee koriste resetkastl nosaei, primenjuju se uglavnom Iaksi kro­
vni pokrivaei (da bi se sIIlanjili uticaji od sopstvene tezine). Na
oblik konstrukcije resetke mogu da uUeu uslovi osvetljenja, pro­
vetravanJa u pokrivenom prostoru j slieno.
Donj1 pojas resetkasUh nosaea izvodi se horizontalno (ukoliko
sistem j oblik resetke ne zahteva drugaeije) - tada je konstrukcija
najjednostavnija. MeduUm, resetkasU nosaei jzvode se sa potrebnim
nadvlsenjem. Koliko treba nadvisiti jedan resetl{sti nosae - definisu
standard! za drvene konstrukcije. Velieina potrebnog nadvisenja stvar
je iskustva 1 zavis! od: vlaZnosU drveta, stepena naknadnog isusivanja,
od kvallteta izrade (vrste upotrebljenUl spojnih sredstava), 1 od duzine
traJanja optereeenja.
5.5.1. Moguei oblici resetkastih nosai:a
Kao Sto je vee reeeno, zavisno od svrhe kojoj su namenjen1
i funkciji kojoj treba da udovolje, resetkasti nosae1 mogu imati
najrazl1citije oblike i sisteme. Na s1. 5.46 (od I do IV) prikazani
su neki od najvlse koriseen1h oblika I sistema:
(1) TrouglastC resetkastl nosaCi sistema proste grede najvise
se koriste u krovnim konstrukcljama. Sistem ispune moze da bude
,.. Milan Gojkovt(!. Dragoslav Stojl(!
l<laslcne drvene kOllstrukclje 421
vrlo jednostavan. kod manjih raspona 1 optereeenja, pa sve do
slozenijih sistema, do sistema sa sekundarnom ispunom - za krov­
ne l<onstrukcije velikih raspona. Jednako dobro mogu da se kon­
strulsu od dasaka, kada se nazivaju "dascani nosaei", ali i od
puhih - monolitnih i slozenih preseka. Velieina polja resetke (Al
varira od 1,00 do 2,50 m (pa i 3,00) m kod velikih raspona.
Prilikom izhora sistema ispune uvek treba teziti, ulwliko je to
moguce, da kraCi stapovi ispune budu priUsnuti a duzi zategnuti.
Kao sto se iz sl. 5.46 v1di - gomji pojas resetke je u nagibu.
Velieina nagiba (ugao a,) zavisi od vrste upotrebljenog krovnog
pokrivaca i potrebne visine u sredini raspona. Potrebna visina re­
setke usvaja se prema datim odnosima (kao deo raspona l) a kod
vecih kOllstrukcija odnosno raspona nije zgoreg prethodnim - gen­
eralnlm raeunom proveriti unapred usvojenu vlsinu nosaea;
(2) Trapezasti resetkasti nosaCi, slmetrieni ili asimetrieni, su
oni nosaei koji imaju oblik trapeza. odnosno nosae ima poeetni
visinu iznad oslonca. Sve sto je reeeno za nosaee pod (1) vazi
uglavnom i za ove resetke. Kada dijagonaie "padaju" prema sredini
raspona onda su one zategnute i obrnuto. Kako sile u stapovima
ispune zavise od transverzalnih sila u nosaeu i Italw ove sile zav­
isno od sheme opterecenja menjeju znak u iIi oko sredine ras­
pona to i stapovi ispune u ovom delu resetke - dijagonale i
vertikale mogu da budu dvoznacno opterecene (na pritisak i
na zatezanje);
(3) Mansardn{ resetkastl nosacl imaju gornji pojas koji se
zavrsava neposredno ispred oslonaca, odnosno prva .:.. oslonaeka
dijagonala je u stvari prodliZetak gornjeg pojasa. Ovaj prelom gor­
njeg pojasa, lwd krovnih konstrukcija, redovno se pokriva staklom
- .radi propustanja svetla u prostor lspod krovne konstrukcije (uko­
liko je to potrebno).
Mansardni resetka1j!ti nosaCi nalaze prhnenu sHeno kao 1 tra­
pezasti. Sistem lspune moze da bude vrlo razlicit - jed110stavan i
sa sekundarnom ispunom. U slucajevima kada treba vise svetla
"pustitl" 11 halu, iIi ugraditi poseban sistem provetravanja, man­
sardni nosac moze da dobije u sredini raspona, nadrgradnju u
vidu svetlarnika iIi prostora za ventilacijU;
(4) Paralelni reset1casti nosaCC takode nalaze veliku primenu.
U krovnlm konstrukcijama koriste se kada imaju osionce na raz­
lieitim vislnama (zbog potrebnog pada). Koriste se za konstrukcije
roznjaea, razlleitih spregova i ukrucenja. Ispuna nosaea moze da
bude kao na s1. 5.46-IY, ali i od ukrstenih dijagonala (kada rade
na zatezanje) ill od dijagonala 1 zategnutih verUkala (kada su di­
jagonale pritisnute izvode se od drveta a zategnute vertikale izvode
od eelika - tzv. How nosaei);
MIlan Gojkovlc. Dragoslav Stojle
 F~I
~! ,'. 1
~!- I
~' I

~
1.. 422 Drv.elle kOllstrukclje Klaslclle drvene konstrukclle 423
'I:i
r
,: i
'7. r.eOUG'taSTi NOSat7/· . $.~
-+-~"
I ---.,~~~
' I
r<VtWt
ct + v ~oV/,vi
#:(/06j)l;
~A?Ala

It. ~ i ~ &9ylswo 00 1/
/oo~~;
ts",,~ T"'~ ~
"...:.I'-'l~ .... ~ ~ ~
~~1~ ~
7J
.LL~
-+-: .E . I '&ZMaK YC'~a ~
y '

t - I?,Q 01" JO.D171

r ...0...;\ -
'I lS$_ ! I
t :A U IgeeT.f'a:>.1/OV rteiM&t/

. ,easn:ll5'~ ye~ LzaA:tJYaNe ,eeSig.TKe] q.w-':::?5"(~.50)nz

3. ~MlO'RDV; NasacY ..sleTLa£AII'K
'r7>"~ -r-."...:E..
~liltl, IImQ(j-ob j)t ~~ a: :,': ~~ I . +
6-'0,0-'5;17 (z'f,ojm

~ "g~ '&57Z7';o'NJe w~ q5t?-?,:5{t9J}",

.tOO ~yova 55' K"~,v/M .tt::w'­ ~=SV/9·00st~6 4. ~#...
+ T ~Vkt'Y~H A:t:>ZN~.6' 85>.?M'aK n:-zaca 00 ~~4=+
~ t .E92MQW ~~a / co ~1Z1 M. Ut? D:> .rCD("1~)/T}; KCV IA ~ 'I' > .E
t.
~I
Ida!Je.. S4"t',{.I/..7~# .ttW.s7A'O'Kc.oa
~A.(EQ7-m~~K re~
_+, I "~d Db oX:'(..fa) m
r
,
Ii ;£0 ~tl;7<,?Q::7)R1' ~R,A ~ Ya-e, B.;:..
~
u
Ip
,i'. ~
~"'~IIz:(lch;)l
r~=t;:
R8.?'M'axUQS'~ ~ ...A...~~=--1-~--'_:::JL--L-.L..-......c",,--~
V~THO.aM::W':'=__tA
~~~:
I.,
~'
tl5&?,IXJ(.%;cv)m t:B
: I a:: ,." '.' 7"R~.?q>ST/~~K.&'STi
Ii r--:' -, II«?.SQC SQ .2"kr/AlOQ'RM?M"
I',· ! /~NOM

~.
I '
::z,....

(I
" l s: ~,M(.%:to).n T
~ .v. /Btf'.aLeLIV/ ..ft".s'l?~sTi NOS,xY·
~
I"
j~
~t !'
11= (f c/o iJ)t;
89~K n;oa;i"o> 00 cwo zo J>NSNSVWl21/1
~A
~
t ~ ,~co ~ 1!V(2¥Jm -p'
". ?,aJ(<{q::;)m - $ i v;~ ~D
~H SLt::>!6>AI/.7ihl ,w"vST,w;tt:"/-E>

m (D:7 4Cl7 "'J

~
~ ,
2. ~,a;;>$77. N~·.
lI~kt pVSZS/S21J"
t l::§ 2qa:Jm r~
~.
A

~~J

t¥-6"'-~.j

Z-,?Oob ~~")III' S fO'$'87L/C,v/' R~A:Q7STi ,v~.

~ Ii -(/-"0 ;f)t I MY/s'lO

h~·I' ~ ~~- .. -~
',k ~ • 00' ,t-a::
;-t­ -Tt::; !!illJ4z5~.'J~d!:...J
~
t~ ~NJ~ ye~ O~ {8:'~N/)Z.:> ~CD_.~';> SLO~A/I'~
.tOVS7'a/.K~ ~~ Ala ~M<:'le C/O .te~~ .o,e~ AU'~
Yi!"2l7C"a" D? 6Jco~(7)m.
.L::...
~A ,.eas,A;W Nasaro i IV 6l?to m! TB
.8.

ISllki1.1i:46.j,·1 tW,II$7jWAt:'i.;6' NOsaas T~· lfffe;~LlKe" 1R5'Z-..M9~

'IIII. MUull Gojkovle, Dragoslav Stojle MUan Gojkovlc. Dragoslav Stojle

~J\
 424
Drvelle konstrukc:IJ!: Klasicne drvene ItollstrukclJe 425

6'. .. S<"b"'-~""..v; VC~/

~~;~6.;iyl

~
)')fl'~ .;e.c:we Sl..01e.
~~~ N'e ;eC!s/!!!TKCi'S're
~TlE'v~i.7e
I~
!b'~
~ _~t=lfo.,;;om t t f t <iil~
I:lr~
~l~
6<:f- go4 ~
1Q1I?/.7. sa SHS"T1aIf?,vMtOM
~--~~
-=y=.=rr
~TAa'$Ti t.VK IVe TI('; $~

~t::~
\ ~'''':'~
____~I
{/"".!..,s
fa
MS7l?~~ AA.?S~ 00
- I
I
_
16Wf.7. 4tZ>
4:J ~a:>(.It?~.n.

t = 1'0.0 06 .5ZJ.Q:;I m a:>s<!"7KaSli ,,9:?D I' Ali::>S:5'Ct'

(
I
II

. Z,..lQO ob ~O ....

11.fUt5tq' ~S7j ~.

tt­
ArtKl
u

t t -2t7,a?..b~«7"" ~
{UK M9 Tie; .a:;t08e sa ymgCW

ISll,li;a 5.46,m J
STa7iCKi~,
~ril:S'STa 1"'If!05TCI 5"~
se ~PVS'7;Ma
. _ ;4-~ VKLV~t.t:Ae

Milan Goj ko vic, Dragoslav Stojlc

r Milan Gojltovlc, Dragoslav Stojlc
ri1
,I

426 Drvene konstrukc~l e

(5) Parabolicni rdetlcast! Hosae! imaJu gomji pojas u obliku

duzina svih stapova i velicina uglova (izmedu stapova ispune i
parabole (potporne Hnije za raVnOmerllO podeljeno opterecenje). Na­ pojasnih stapova). Na primer, za reSetku sa s1. 5.47 je
laze primenu kod krovnill konstrukeija velikih raspona i redovno duzine stapova
se konstruisu sa sekundarnom ispunom. Gornji pojas resetke ima
veliki broj preloma i na ovim mestima se redovno izvode nasta.vei U I =U2 =U3 =U4 =:> A.
gornjeg pojasa;
(6) ·Sed" nosae! odnosno "testeraste" krovne konstrukeije su A.
o 1 =02 =03 ==0
4
=:>
coso.
u stvari trouglaste resetke u llizu. Strmiji nagib sluzi za pokrivanje
staklom, za propustanje odredene kolicine svetla unutar prostora.
Zbog relativno malih .raspona unutar hale mora da postoJI odreden je 0. ugao nagiba gornJeg pojasa unapred usvoJen (zavisi od
sistem stubova, odnosno podvlaka za oslanjanje resetkastih nosaca. raspona l i usvojene visine nosata u sredini raspona 1 na krajevlma).
Ekonomicni su - Jer su Jednostavne konstrukeije, malih poprecnih . tgo.; i
preseka stapova i rade se u velikim. serijama; VI Vo+UI·tgo.; V2 =V 1 +U 2 ·tgo.; 1 +
(7) Trozglobl).i i dvozglobnt reset/castl ramovi takode su drvene U
konstrukeije kOje imaJu veliku primenu. Kao sto se iz slike vidi D = {V:r+U2
101
i l i D = -I - ,
1 coso. l
mogu imati najrazlicitije oblike (u vertikalnoj ravni) , zavisno cemu
sluie i kakav prostor oblikuju. Sve sto Je receno za napred nave­
dene resetkaste nosace vazl i ovde, sa napomenom, da se kod gde je 0. 1 ugao nagiba stapa D 1 ; ltd ...
ovakvih nosaca javljaju i konstrukcije zgIobova. Na s1. 5.46 III pri­ Na slii~an nacin dobijaju se uglovi 0.1' 0. 2 ..... 0.", odnosno
kazane su razlicite mogucnosU oblikovanja resetkastih ramovskih
nosaca. Kod ovakvih konstrukeiJa, zavisno od sistema ispune, mogu ugloVi ~I' ~2 ••• ~I\'
da se jave ekseentricna vezivanja stapovau cvorovima; IS~U!;~5~'t7d
(8) Resetkaste luene lconstrukefje koje nal<.ize primenu u kon­
strukeiJama hala velikih raspona, u drvenim mostoVima i kod skela.
Ovakve resetkaste konstrukcije obicno se konstruisu sa paralelnim
pojasevima - poJasevi po krivini 1U kruznog lulm iIi parabole. Jed­
nak6 dobra mogu da se konstrulsu sa jednostavnom ispunom,
obicno dijagonale i vertikale. ali i sa selmndarnom ispunom -kod
slozenijih lucnih kostrukcija.
A

5.5.2. Redosled proracuna resetkastih nosaca

Posle usvaJanja pogodnog oblika'reseticastog nosaca - raspona
i visine resetke u karakteristicnim presecima - i posle usvaJanja
sistema ispune, odnosno rasporeda stapova ispune prelazi se na sta­
ticki proracun oosa&'I.. Pri tome, usvojen oblik i sistem ispune re­
seticastog nosaca treba da zadovolji: uslove gradevine za lwju. se gradi
(most, krovna konstrukclja, kran i sl.), mogucnost za llbtradivanje
potrebnog broja spregova i ukrucenja (kojl rezultiraJu iz uslova pros­
torne stabihlosti konstrukciJe kao celine) i arhitekturu celine vo­
lumena konstrukclje Ui prostora ispod kOllstrukcije.
Pre nego sto se na statickl proracun potrebno je obe­
leZiti sve stapove i sve cvorove usvojenog resetkastog nosaca. Kod
simetricnih resetkastih nosaca pozeljno je da sistem obelezavanja
bude slmetrican (S1. 5.47). Posle obelezavanja sledi proracun geometrije
sistema resetke. Geometr1ja treba da obuhvati: proracun sistemnih
Posle proracuna geometrije sistema resetkastog nosaca sledi
staUcki proracun, koji treba da obuhvati:
1. Analizu opterecenja
2. Proracun reakcije oslonaca
3. Proracun ekstremnih vrednosti sila u stapoVima resetke
4. Dimenzionisanje stapova i proracun veza i nastavaka
5. Proracun deformaeija i potrebnog nadvisenja, i
6. Prostornu stablinost reSetkastog nosaea, odnosno konstrukcije
u celini.

Mllan GoJkovlc, Dragoslav StoJlc

Mila!l GOJkovlc. Dragoslav StoJlc
("
 428 Drvene konstrukcij; KIaslcne drvene konstrukclje 429

Napomena: U dalJem izlagm-uu objab~Java se postupak pri proraeunu rekt­ Tezina roznjaea sra­

kastih nosaea u lrrovnlrn konstrukcijama (m proraeun re.set­ cunava se na osnovu us­

f1LI<H/M.l

--­
kastih llosaca u drvenlm mostovima - vidi Drvene mostove) vojenih dimenzlja roznja­

./JllilJJUlMUlJumID ca. Za presek roznjace

1. Analiza opterecenja
povrsine A je
Analiza optereeenja treba da obuhvati sve moguce slucajeve (1) :-sa"sntWa reiliva
opterecenja resetkastog nosnea. Opterecenja se uglaVllOII1 svode na 1
m 2 osnove krova (za resetkaste nosaee u krovnlm konstrukcljama),
S'LKN/mJ ~ = A . Yd' "­
odnosno po m I resetkastog nosaea. .HfM14HUH:mm:mml (u kN/m2 osnove krova),
-~ ~,ecC"'N'.7e

~
'.$V~
a) stalno opterecenje obuhvata (u kN/m2 osnove krova): gde je Y zapreminska masa
opterecenje od sopstvene tezine krovnog pokrlvaca,
(2)

drveta, a "- razmak roZnjaCa.
s *fov/lI1]
~~""""TTIT1WTr~ . . Sopstvena teZina gIn­
opterecenje od sopstvene tezlne roznjaca.
-~~~- vnih nosaca (a taka Isto
opterecenje od sopstvene tezlne resetke.
O)~ i spregova 1 potrebnih
ukruCenJe) dobija se na as-­
- opterecenje ad tezlne spregova i· ukrucenja,
novu podataka za vee 12­
opterecenje ad hldro I termo lzolaclje, I -v7lblV ~a.sa vedenih konstrultcija kro­
optereeenje od instalacija i plafonske konstrukciJe. 1£Yl" .57i6OWE" vova. Velicina ovog op-
OptereeenJe ad krovnog pokrivaea uzima se prema Propisima
M~
W' c,..""".::"= terecenja, koje se uzima
(vidi prilozenu tabelu) a zavisno od vrste krovnog pokrivaca. Propisi '=C~C=W=:..:.Juvek u kN/m2 osnove
daJu tezinu po m~ kose krovne povrsine i ova veliclna redukovana krova, za uobicajene kon­
-V71tii15\7
~ ag
strukcije resetkastih no­
sa l/cosu daje opterecenje po rn 2 osnove krova. CESlVE~
saca, data je u donjoj ta­
bell:
t-~l
£'"~.
Tabela 5.1. Opterecenje od lcrovnog

pokrivaca
Tabela 5.2. Sopstvene teiine. nosaca
+,

od 15 do 20 0.20 do 0,25
od 20 do 25 0.25 do 0,35
Dv:>~tnl~a terisna hartiJa nal 1:10 do 1:31 SO_iS" od 25 do 35 0.35 do 0,45
cl~~'?lnoJoplati

Poclnkovani lIm deblJlne od 35 do 40 0,45 do 0,60

1;10 do 1;5 6"-12° 8°
1 mm na dascanoj oplaU
za spregove 1 ukrucenJa od 0.05 do 0,10 kN/m2 osnove krova
Talasast salonU na letvama 1:7 da 1:1 S°-45" 15-20° I 0.25 (U literaturi mogu se naei i empirijski obrasci, izvedeni na
Talasast salanU na dascanaj 1:7 do 1:1
aplatl 8"-45" 15-20° I 0.45 osnovu velikog broja konstrukctja, pomocu kojib se moze i 1ll1apred
I tacnije sracunati sopstvena tezina resetkastog nosaca (vtdi Gra­
Napomena: Deta!Jnije podatke potraziti u odgovaraJuCim proplsima devinski prirucnik).
standardlma. b) Slucajno optereeenje (ill korlsno opterecenje) obuhvata:
Teilna krovnog pokrlvaca-u kNlm 2 kose krovne povrSlne-obuhvata tezlnu opterecenje snegom,
pokrlvaca zajedno sa oplatom, odnosno letvama I tezlnom. rogova.
- opterecenj~ vetrom,

Milan GOJkovll!. Dragoslav StoJ11! Milan GoJkovl6. Dragoslav Stojll!

("
 Klaslcne drvene koustrukclje 431
430 Drvene kOllstrukclJe

vrednostima sila u stapovima.

- eventualno lwrisno opterecenje, (ukol1ko postoj!). Jedlla ovakva shema (81. 5.49)
Intenziteti opterecenja od snega i vetra uzimaju se u svemu daje preglednost prilikom dim­
prema vazecim Propisima. ~ enzionisanJa - sto nije bez zna­
-"'fI}!l1Ilf ~ I'\. caja.
Sva ova opterecenja shematski su prikazana na s1. 5.48. ~ ~
Najpre se dimenzionisu po­
2. Proracun re/cacUa i~vodi se u svemu kako je to receno u jasni stapovi i to prvo stapovi go­
Statici konstrukcija (najbolje na dva naeina: racunskim i grafickim ll"l "'~ ,,- y rnjeg pojasa a zatim donJi pojas.
postupkom). Prilikom dimenziol1lsanja donjeg
3. Proracun e/CStremnlh vrednosti sila u stapovima reSetke. El{­ T pojasa treba rasporediti nas­
stremne vrednosti dobijaju. se tako sto se najpre sraeunaju sile u tavke i istovremeno ill sracunati.
stapovima resetke za svaki sIueaj opterecenJa (takode i raekcije os­ l;StikfL5;~iJ~] odnosno konstruisatL Ako se za
Ionaca) i mogucim kombinacijama datih opterecenJa (koja mogu da konstrukciju donjeg. odnosno
deluju istovremeno) dobijaju se ekstremne sile u stapovima resetke gornjeg pojasa koristi jedna greda koja ide krozvise polja, a to
(maxN i m!"N). SHe u stapovima resetke dobijaju se na bazi principa je sIueaj kod uobicajenill kOllstrukcija,onda se njene dimenzije
statike konstrukcija. Racun se po pravilu sprovodi tabelarno (u tabeli odreduju prema maksimalnoj sili u polju reiilteke. Ovako dobijene
se slailu sile u stapovima resetke za svaki slucaj opterecenJa posebno). dimenzije pojasnih stapova uglavnom su orijentacione. jer ne retki
su primeri u drvenim konstrukcijama da konstrukcije cvorova, vezi­
vanje stapova ispune u cvorovima reiiletke,diktiraju i usIovljavaju di­
.;1
menzije pojasnih Stapova. Iz ovog razloga. posle dimenzionisanja pojas­
nih stapova prlstupa se konstrukciji i proracwlU cvorova resetke i
istovremeno se dimenzionisu stapovi ispune koji se sustieu u odnosni
evor. PriHkom proracuna cvorova kontrolisu se naponi u pojasnim
stapovima (i ako je potrebno vrsi se korekcija preseka).
Prilikom dimenzionisanja stapova resetke i konstrukcije cvo­
rova posebnu pailnju treba obratiti na centrlcnost stapova. 0 cemu
(2) (3) (4) je bilo reel u poglaviju 4. Veze 1 nastavci i na sto kvalitetniju
unifornlIlost dimenzija i konstrukcijsku podobnost veza u evoro­
virna.
5. Proracun deformacya t potrebno nadvisenje. Deformacije
a samhn tim i potrebno nadvisenje resetkastih nosaca zavisi od:
geometrijskih i konstrukcijskih karakteristlka resetke,
Nmax/mln=[2] + [3] [4]+[5] [6] vlaznosti drveta i stepena naknadnog isusivanja (posle iz­
mora lie mora all lle mora all rade i rnontaze resetke a tako isto i u eksplotaciji).
moze moze
_ vrste i kvaliteta upotrebiJenih spojnih sredstava. i kvaliteta
zavisn od S daje m min tapu

[I
izrade.
Velicina ugiba resetkastog nosaea nalazi se po principima sta­
tike konstrukcija. odnosno po obrascu (nosac se optereti jedintCnom
sUom na mestu i smeru gde se trazl ugtb - s1. 5.50)
11 N1N1s1
f AE
1=1 I II

4. DimenzlonisimJe stapova ! proracun veza ! nastavaka.

Pre pocetka dimenzionisanja. posebno se preporucuJe pocetnlcima, Ovde je:

dobro je napraviti jednu shemu reiiletke sa upisanim ekstremnim

Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
MIlan GoJkovlc, Dragoslav Stojlc
r'
 KIaslcue drvene konstrukclje 433

NI sila u stapu resetke za zadato opterecenje;

x ­
y H't' 4f,1; ,1;'.
NI sila u stapu od optereeenja P= 1 (na mestu gde se
traZi f);
Sl - duzina stapa; Ovde je:
f - nadviSenJe u sredini raspona (SL
AI - povrslna poprecnog preseka: 5.52).
n - broJ stapova. i ------,... Velicina ugiba

Ell - modul elasticnosti drveta 1'::1 n N1NIsi

1/ vlakntma.. f L-·-
1=1 ~ Ell
Racun se sprovodi tabelarno.
Velicina potrebnog nadvisenja re -;.40-'- ' ­ _ __ je de facto ugib zavisan od clasticnih karak­
setkastih nosaca krece se od 1/200 teristika materijala.Za ukupnu-totalnu velici­
do 1/250 raspona l. ' nu ugiba napred sraeunatom ugibu treba dodati
...vedcM" tA:;i.lk/ za fl.,.1ffi ugib kojt je nastao usled pomerljivosti spojnih
Medutlm. velicina potrebnog nad­ ISli~~:4:~ sredstava u spojnim ,ravnirila, (foJ. Odnosno
visenja moze se sracunati. Tom pri­
likom velicina potrebnog 11 NiNI
tI nadvisenja treba da odge­ f=2L .
'U vara ugibu od sopstvene o 1=) C k
~ tdine i 1/2 korisnog op­
CI
I:! terecenja (51. 5,51 J. U ovom obrascu oznake su iste kao i u izrazu za f;
:$ Suvise velika nadvi­ C - Modul pomerljivosti spojnih sredstava u vezi (N/m) de­
oW
II)
senJa nosaca mogu da bu­ finis an standardima i
tI du stetna, jer sa velikim
°1 ~ nadvisenjem mogu da nas­ k broj spojnih sredstava u jednoj vezi na pOjasnom stapu.
2~ Q)
'11)
tanu horiZontalne sile na
osloncima, sa jedne. stra­ Ako u resetki postoji m nastavaka u kojima postoji kl - broj
~ ne. a s druge-da nosac spojnih sredstava i sUa Nj • onda je:
lJl tI dobije neprirodan polozaj.
U
:S Uvek je dobro da linlja do­ ~
III N N

--=:l:..L

~ njeg pojasa ·resetke. uk­

oliko je projektovana kao
fl 2 t:.... C . k
J=1 1
I:! horizontala. ima i posle
~
VI 'U deformacije nadvisenje Racun se sprovodi takode tabelarno.

f velicine priblizno 1/800 Ukupni ugib je sada (sa tacnim proracunomJ

e do 1/1000 od raspona L.
t:I, Linija nadVisenja daje se 1$(1~(w~1~~~1 mml = f + fo + fl S dop;f
po parabol1
2 Fri tome. prUikom kompari­
D 4 fx
oSQ) y =-2-(1 x) . sanja maxf sa dopf - merodavno dOllf
D2 1 T dato .u tabell na str. 177 (vrednosti
,Q
Paa?a:::!!8 oznacene *)
~
__ L_ _.......-

Tabela 5.4 .
LNNS
A
odnosno
~ ............-- ~ :,s.,. -- 1 Napomena: Kod vezivanja pri­
tlsnntih stapova - dijagonaia - ve-

Milan Gojkovlc. Dragoslav StojlC Milan GOjkoVlc. Dragosiav Stojle

r'
 434 Drvene kOllstrukcl!e

zorn na zasek uzimatl da je fo =O,15 em a za vezu vertlkale sa

pojasnim stapovima, za vezu jednog stapa, koristiti obrazae dat uz
s1. 4.30 (na str. 357). Kada je veza izvedena ekserima i za du­
gotrajno opteresenje treba vrednostl koefieijenta C umanjitl za 25%.
Prema ruskim normama tacna velicina ugiba, uzimajuci u
obzir 1 elasticne deformaeije nastale u vezama, u spojevima, usled
pomerljivosti spcijnih sredstava, racuna, se prema obrascu
,. Lamelirane
leplJene
n konstrukcije
lila,! = 2:
!~l

gde je

A~ E

6.1. Uopste
1 +---.11
Nj Sl
'LE

od poj'mom lepljene-lameUrane konstrukcije podrazumevaju

U ovom izrazu za Ai - sve oznake su kao napred a
LE- zbir uslovnih deformaeija za dati st.'1.p (prema ruskim
normama treba uzimati sledece deformaeije u veZ<'l.ma:
kod zaseka 1,5 mm; kod' veza ekserima 2 mm i kod
veza oslanjan:jem ..L na vlakna 3 mm. Proracun defor­
maeija po ruskim normama dat je rad1 llustraeije 1
komparaeije ,sa vrednostima dobijenim prema vazecim
Propishna kod nas).
P se one konstrukeije koJe su dobijene lepljenjem dasaka ­
lamela - u lamelirani element (laminat) potrebnog poprecnog
preseka i potrebne duzine. Za lamele. koJe su u pravilu sarno
poprecno spojene (nastavljene) koristi se standardna grada. Larnele
se ugraduju tako da vlakna lamela medusobno budu paralelena
da budu u pravcu duzine lepljenog lameliranog elementa.
Uglavnom. SYe vrste drveta koje se koriste u klasicnim
drven!m konstrukcijama jednako dobro se upotrebljavaju i u le­
pljenim konstrukeijama - ali sa pun 0 vise paznje prilikom izbora.
Opsta tehnicka svojstva drveta !maju veei a u nekim slucajevima
i ,presudni znacaJ kod lepljenih konstrukcija. Posebno se podvlaci.
da se za lepljene konstrukcije koristl: druo 1 kvalitetne klase.
zdravo drvo i druo bez gresaka. - suvo druo, odnosno drvo
sa najviSe 15% ulaznosti.
Lamelirano drvo je u stvari oplemenjeno masivno drvo, pod
pretpostavkom da je lepljenje izvrseno kvalitetno i da su greske
drveta svedene na minimum Hi potpuno iskljucene, Mala vlaZnost
i probran kvalitet drveta omogucuju u odnosu na klasicno drvo
primenu veeih dopuStenih napona. Pri tome. mora da postojl kompati­
bilnost izmedu drveta i upotrebljenog lepka.
Pre lepljenja bar sedam dana element! laminata - drvo, pre­
nosi se iz susare i. sto je posebno vaZno, ispravno lageruje u
radionici. u prostoru gde ce se izvrsiti lepljenje. U radionici (ra­
dionickoj hali) u tom slucaju,kao i prilikom lepljenja, vlaznost i
temperatura moraju !mati stalne vrednosti. Iste se konstantno kon­
troUsu.

Milan Gojl(ovlc, Dragoslav StoJIC MIlan GOjkayjc, Dragoslav Staj!c

('
436 Drvene konstrukclle L.nmellrane lepllene lcollstrul<cile 437

Pre pocetka lepljenja blanjane povrsine lamela moraju se
kvalitetno ocistiti od drvlle praslne i njima slienih stetnih ma­
terija. Na povrslnama lamela' ne dopustaju se masne mrlje, sto
znaci, da radnici kOJi rade sa lamelama. u radionici, na pripremi
lamela za lepljenje, moraju da. rade u eistim rukavicama. Ili, jOs
bolje receno, lamele moraju da budu savrseno ciste od svih onih
supstanci kOje mogu da umanje atheziju sloja lepka.
Ukoliko se na pripremljenim lamelama konstatuju izvesne gres­
ke, greske bioloskog 111 mehaniekog karaktera, lste se odstranuju
isecanjem (osteeenlh delova) i ubacivanjem kvalitetno ispravnih ume­
taka. Tom prilikom umetci treba da su od lste vrste drve1:c"1 a pravci
vlakana moraju se postaviti adekvatno pravclma vlalmna u lamel1.
50 Nlcm2 • Isto tako, potrebno vreme za drZanje slepljenog elementa
pod pritiskom zaviai od vrste i kvaliteta upotrebljenog lepka i
mikroklimatskih uslova u prostoriji u kojoj se radio
Ovaj nadpritisak prilikom lepljenja moze da se ostvari 1 uz
pomoe eksera. Ovakvo stvaranje pritiska dopusta se sarno u slu­
eajevima na primer, kod sanducastih i I nosaca - kada su rebra
preseka monolitna. iz jednog komada. Kod ovakog nacina rada
moraju biti ispunjeni sledeei uslovi:
- maxdebljina pojaseva 32 mm;
- max visina pojaseva :;;; 18 em;
raspored eksera E 34/90 u zavisnosti od vislne pojasa a

Obradene povrsine lamela moraju da budu rayne i potpuno u svemu prema s1. 6.1:

gIatke. Posebno treba obratiti paZnju da nema neravnina od otklnutih razmaci eksera prema datoj tabeli;

komada niti zareza od alatk1. Na ove povrsine ne' treba utiskivati

nikakve oznake. Element! jedne lepljene konstrukcije koji ne sadde - ekseri moraju biti jednosecni.
sve potrebne kvalitete ne smeju' se ugradivati u presek. Ne dopusta ·Kod ovakvog nacina
se ispravka neravnlna uz pomoe smirgl papira, 111 kog drugog sredstva Il<-"zc:m pritezanja, stvaranja potreb­
(na vee obradenoJ povrslni). Smolni dzepovi, koji mogu da se nadu 1T , ....., I nog nadpritlska, smatra se
na spojnim povrslnama. moraju se orapaviti. Drvo liseara, tvrdo drvo. da je postignut dovoljno ve­
posle blanjanja spojnlh povrslna - povrslne treba orapaviti uz pomoe Uki pritisak ako obostrano
masina sa orapavljenom blanjom (zubcastom 111 testerastom). Ne pre­ iz slepljenlh spoJnica, po
porucuje sa, orapavljenje pomoeu brusnih papira. eeloj duzlni spojnlca izblju
Isto tako, da bi se sacuvala potrebna tolerancija mera posebna "kuglice" lepka (''blseri'' od
paznja treba da se obrati na primenjeni postupak prilikom susenja r==l=~===+==:::;:::::r lepka). Gde to nije slucaj ­
lamela. znaCf treba usvojiti deblji
k:-d---.-:...----~ ekser (Ui zabiti dodatne ek­
Izrada jedne lepljene konstrukctje izvodi se redovno na u za sere). Ovakav nacin prl­
to unapred pripremrjenom. ravnom podu prostorije (radionicke ha­ tezanja prilikom lepljenja ne
le) u kojoj se radio Lamele se ugraduju prema unapred odredenom dopusta se za druge kon­
postupku. Ovaj postupak, redosled ugradivanja lamela, redovno se
strukc1je.
deflnise gIavniIn projektom lamelirane konstrukcije. Isto tako, pri­
likom "redanja" lamela, slaganja lam.ela u projektovani presek. od­ Tabela 6.1. Razmaci eksera
nosno "paket", vodi se racuna da nijedan element preseka ne dobije
nepredvidene napone. Rasored nastavaka lamela izvodi se na nacin
kako je to deflnisano projektom. Po pravilu, tokom ugradivanja, la­
mele ne smeju da se krive ukoliko to gIavni projekat nije predvideo
(i racunskirn putem dokazao ispravnost ovakog rada). 6.2. Lepkovi
, Lepljenje lamela posle slaganja u paket projektovanih dimen­ ~ 10 2
zija i oblika - izvodi se pod pritiskom. Ovaj pritisak, kOJi se Progres u razvitku lepljenih
12 8.5 2 konstrukcija rezultira iz mono lit­
realizuje uz pomoeu posebno konstruisanih presa i stega, mora da
bude ravnomerno rasporeden. Da bi ovaj pritisak bio ravnomerno I 14 7 3

nost! slepljenih spojeva (adekvatno

rasporeden po preaeku i duzlnom elementa kOJi se lepi, iapod r
zavarivanJu u metalniIn konstruk­
stega, odnosl1o presa treba postaviti dovoljno velike podmetace.
16 6 3 cijama). Ova kompaktnost-monoUt­
18 5,5 3
nost-Iamlnata postiZe se uz pomoe
Velicina ovog pritiska zavisi od vrste i kvaliteta upotrebljenog lepkova. Uz pomoe lepkova kao
lepka, sa napomenom, da ovaj pritisak ne moze biti manji od spojnog sredstva nastavljaju se

Milan GoJkovle, Dragoslav Stojle MIlan GoJkovlc, Dragoslav Stojle

 438 Drven e konstrukclJ e
lamele (poduzno i poprecno) i medusobno se spajaju u monolitan
presek. Lepkovtma se nazivaju one supstance kOje poseduju spo­
sobnost transformisanja iz stanja lepljivosti u cvrsto stanje,
u stanje monolitizlranja spojenill elemenata. Monolitlziranje se iz­
vodi prianjanjem (adhezijoml lepka na dodirne povrsine drveta pri
cemu kohezija ostaje nepromenjena.
Kao sto je' to ranlje receno (u poglavlju - Spojna sredstva)
deformacija sloja lepka u spojnoj ravni, zahvaljujuci nJegovim me­
hanickhn karakteristikama. tako je mala da se ovakav spoj moze
smatratl krutim-nedeformabilnlm.
To je osnovna i bltna razlika u odnosu na druga spojna
sredstva (mehanicka) u drvenim konstrukcijama (koJa omogucuju
izvesnu pomerIjivost u spojnim ravnima).
Lepkovi kao spojno sredstvo u drvenim konstrukcljama mo­
raju da zadovolje sledece uslove:
da imaJu zadovoljavajucu cvrstocu kroz vreme,
da imaju dovoljnu cvrstocu u spojnici kOja treba da je
jedmi.ka cvrstoci drveta na sm1canje II vlakntma i upravno
. na vlakna,
da budu otporni na organske i anorganske materiJe,
- da budu otporni. na hemijske uticaje,
- da su vatrootpornl. i
da stvrdnjavaju na temperaturama do 25° C.
Trajnost i postojanost lepkova, odnosno lepljenih spojnlca
mora da odgovara nacinu eksploatacije objekta i negovoj sveukup­
noj trajnosti. Za lepljenje laminata mogu se upotrebljavati samo
oni lepkovi koji odgovaraju vazeci standardima i Propisima za
drvene konstrukcije.
Svaka vrsta lepka proizvodi $e posebnim tehnoloskim pos­
tupkom. Pre upotrebe od proizvodaca treba traziti sva potrebna
obavestenja 0 lepku, odgovarajuce ateste 0 njegovim karakteristi­
kama, nacinu upotrebe, odnosno rada sa lepkom.
Za svaki Iepak mora da se zna: sastav i izgled, nacin pak­
o'vanja i uskladistenja (lagerovanja), nacin pripreme lepka za rad
i postupak pri radu, mehanicke karakteristike. postojanost kroz
vreme i na uticaj vlage i postojanost na druge moguce stetne uttcaje.
U zavisnosti od svojstava lepka i oblasti gde se primenjuje
lepkovi se mogu podelitl:
- prema materijalu koji se lepi (drvQ, metal, guma i 81.);
- prema agregatnom stanju (cvrsto, fluidno i si.);
Milan GOJkov16. Dragoslav StoJic
r
Laxnellrane leplJene konstrukcije 439
prema sastavu - Wirodnl (biljni i Zivotfnjskl) i sinteticki
(pol1kondenzacionf. ). polimerlzacioni);
prema stabilnosti - postojanl 1 nepostojani (koji menjaju
agregatno stanje pri nepovoljnim uticajima);
- prema elasticnosti - krti (lomljivl) i elastlcni;
prema nacinu lepIjenJa - hladni, topli i vruci;
- prema nameni, vrstl konstrukcije - na Iepkove za namestaj.
za stolariju i za inzenjerske konstrukclje.
Prema nacfnu upotrebe zavisno od temperature lepka. od­
nosno lepljenja razlikuju se:
hladni lepkovi, Iepkovi kojl vezuju na temperaturama cca
15° do 20°C;
temperirani lepkovi. kada je radna temperatura od 20°
do 25°C;
topli lepkovi sa radnom temperaturom od 50° do SooC; i
vruci lepkovi, kada je radna temperatura od 80" do 160°C.
U lepljenhn inzenjerskim konstrukcijama. u Iameliranim kon­
strukcljama. upotrebljavaju se ugIavnoffi. sinteticki IepkovCl ­
lepkovl na bazi sinteticklh smola (rezorclnskl ler,ak. ureaformal­
dehidni lepak. fenolni i rede melaminski Iepak(· ).
Urea-formaldehidni lepkovi pripadaju grupaciji sinteticldh
lepkova, Iepkova na bazl sintetlckih smola. Polje primene im je
dosta veliko jer se koriste za konstrukcjie u zatvorenim i negre­
janhn prostorima. sa dobrim provetravanjem. i za konstrukcije koje
su uglavnom zasticene od atmosferllija (sa vIaznoscu do 15%). Ne
koriste se u slucajevhna kada je konstrukcija staino izIozena vlazi
(kratkotrajno moze ali bez ponavljanja). Kvalitet lepka mora u sve­
mu da odgovara JUS H.K2.023.
OJ Pollkondenzac!!a Je hem!!skl proces (rea/ccljaJ kod kOJeg se od dve llf vise
raznorodn/h mater!!a doblja nov produkt. Ovom reakcljom rw.staJe dlre/ctno spaJanJe
molekula u makromolekule uz Istovremeno odvaJanJe vode. amonljaka. solne k/­
sellne / drugog. Reakclju ubrzavaJu kataltzatorl / toplota. U toleu prolzvodnJe
kondenzaclja se u potrebnom momentu prek/da. prlgusuJu se hemUslee slle. tako
da se /(asn!!e u toku lepljenJa mogu ponovo aktlv/ratl dodatleom katallzatora I
utlcaJem temteperature. To ponovno aktlv/ra,ye, nastavak / zavrsetak proceaa leon­
denzaclJe odvlja se tokom 'vez/vanJa" (stvrdnJavanJa) /eplea. Po!!merlzacUom se
ne stvara nolla materlja kao kod kondenzaclJe nego se samo IInearno povecallaJu
moleleull. NastaJe udruzlvanJe mallh molekula (monomera) Jedne materlje U !Jel/lee
tzv. makromolekule (pol/mere). Pollmer/zaclju ubrzaIJaJu (kao I kondenzaclju)
katal/zator! I temperatura. Pol/merlzaclja se ne moze / ne sme prekldatl.
Pol/ad/cUa Je hemljska reakclja kod koJe se atom III grupa monomera premeSta
u drugt monomer a p,osledlca toga Je nnstaJanJe novoy spoJa. (nast. na sled. str.)
Milan GoJkovl~, Dragoslav Stoji6
 440 Drvene konstrukclje
Za primenu ovih lepkova drvo mora da ima vlaZnost :s; 15% a
temperatura prostora gde se vrsi lepljene treba da je > moe. Posle
spravijanja lepal< mora da se uotrebi U roku od 2 do 4 sata. Laminat
mora da se stavi pod pritisak, u procesu lepljenja, u vremenu od
0,5 do 1 sata - posle nano.senja sloja Iepka.
Utouar lepUenlh nosa­
ea za transport na me­
sio rnontaze
Fenolni lepak .upotrebljava se za lepIjenje 'e1emenata koji se
koriste u otvorenlm prostorima, Nisu otpornl na duze delovanje
visoke vlage. i temperature. Kvalitetno moraju da odgovaraju JUS
H.K2.024.
Rezorcinski lepak****} (sa katalizatorom K2) je u stvari flu­
idna masa rezorcin-formaldehidne smole. Katalizator je praskastog
sastava, sa mirisom na formaldehid. Rastvor lepka ima prozirno
smedocrvenu boju.
Rezorcin je vrio kvalitetan lepak i koristl se za izradu lami­
nata i u najtezim klimatskim uslovima (egzistiranja). Nema ogra­
nlcenja u pogiedu vlage i temperature. Lamele koje se lepe treba
da imaju vlaznost od 8 do 15%. Najkva1itetniji spojevi dobijaju se
kada je vlazllost lamela 10% ± 2%.
Odnos lepka i katalizatora je 1:5 (tezinskl). Lepak se mesa
Pr( tome procesu ne odvajaju se drug! spojevt kao u procesu poltkondenzactje.
Poltadtctja je vezivanje maW, molekula U lJelUce tZIl. makromolekute a proces
veztvanja je u stvart stvaranje makromolekula.
H) Sintet/ckt lepkovl na bazt veStackth smola pocelt su cia se upotreb!Javaju (za
lepijenje dreta) JOS 1930, godtne. Od tada se beld.1 njlhov konstantan progres
zbog mnoglh pozlt/vnlh svojstava. a posebno - otpornost na vlaznost. hladnu t
vrucu vodu. vlsok" temperaturu. g!Jtve I Insekte.
'H) Prvu sfntetlclcu smolu fenolnog tlpa pronasao je 1843. godtne Plrla. pod
/spar I. posebno prl vtso/clm temperaturama). Maslne kOje se korlste za razastlrar!le
!menom "Sallretln". . ,
rezorelnslclh leplcova moraju fmatl sledece karalctertstlke: Sio mar!lu radnu slr/nu. mall
....) 0 ovome tepku se daje vIse detaija Iz razloga njegove ve/lke prlmene u
poluprecn!k va!Jalca, pokrlvenu-zatvorenu posudu za /epaJc I. prtllkom mda za vreme
savremenlm drven!m konstruketjama.
letnjlh dana, posude z~ /epa!c kOje fmaju vodeno h/adenje.
,. Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
Lanlei!rane lepljene kOllstrukclje 441
masinski u specijalnim mesalicama. Posebnu paZnju treba obratiti na
temperaturu izmesane smese lepka, kOja se mora kretati od 15 do
20° e, jer jsta utice na upotrebno vreme lepka kao i na sam proces
lepljenja (u slucaju potrebe, u letnjim mesecima, mesalice treba da
lmaju rashladne uredaje, obicno uredeje za vodeno hladenje).
Kako se menja radno odnosno upotrebno vreme lepka (Re­
zorcin FR, proizvodnje Hromos-Zagreb) u zavisnosti od temperature
smese lepka' l , prikazano je na sl. 6.2.
Lepljenje kao radna operacija je jednostavno. Lepak se nanosi
na spojne ravni, na povrslne koje se lepe, pa se zatim posle od­
redenog vremena uspostavlja kontakt lzmedu tih povrsina, redovno
pod prltiskom. Ovaj pritisak se odrZava sve do ocVrSCivanja lepka
(vreme ocvrscivanja jednog lepka je vreme od momenta mesanja­
spravljanja lepka do njegovog potpunog ocvrscivanja). Prilikom na­
nosenja lepka od posebne Je vaznosti "kvasenje" spojnih ravni. To
zllaci, da vlskozitet lepka mora da bude takav da ispuni sve pore
na spojnim povrsinama, odnosllo da kvalltetno nakvasi spojne ravlli
(pod pojmom "kva~enje" podrazumeva se kontakt izmedu spojne
ravni i sloJa lepka. Sto je odnos ostvarenih dodira izmedu molekula
spojne ravni i lepka prema maksimalno mogucem povoljniji to je
i "kvaaenje" kvalitetnije).
Lepak se nanosi na spojne ravni, na spojne povrsine, rav­
nomerno 1 najbolje masinskim putem**), rede rucno - pomocu
gumenih valjaka ill nazubljenih lopatlca. Potrebna kolicina lepka u
spojnoj ravni (dva premaza, svaka lamela se premazuje lepkom)
varlra oko 450 gr/m 2 (od 350 do 500 gr/m2), zavisno od: vrste
drveta, vlaZnostl. temperature i drugog (potrebna kolicina lepka
odreduje se probnim lepljenjem na probnim uzorcimaj.
Vreme od nanosenja .8loja lepka na spojne ravni kOje se lepe
pa do vremena kada su premazane spojne ravni pripremljene za
lepljenje (za sljubljivanje) naziva se otvoreno vreme. Zatvoreno vre­
me jeste vreme od premazivanJa spojnih ravni lepkom pa do vremena
spajanja lamela. odnosno vremena kada su lamele spojene, prilju­
bljene jedna uz drugu. - do postavljanja lamela u projektovani paket
ali bez aktlviranja---.pritlska.
'J Radno odnosno upotrebno vreme /eplca jeste vreme koje protelcne od momenta
prlpreme leplca (u lonett) do njegove ttpotreb!Jlvostf. Posle ovog vremena lepak je
nettpotreb!Jlv.
..) Kao prlbor za nanosenJe sloja leplca na spojne raun!. gde je posebno vazno da
Sloj lep/ca bude raunomerno nanesen. sluZl: za ruena nano§er!le - nazuh!Jene topatfce.
gumen/ va!Je/ sa mary/m rezeruoarom. f speetjalne maS/ne. koje su najf!flkasnlje (maSln­
ski rad).MaS!ne Icoje se korlste Za nanosenje leplca u stolarskoj fndusttj/ I Industr!JI
namestaja 1 sperploca. po pravllu. ne mogu se korlstltt za nanoSenje rezorclnsk!h
/epkolJa (rezorcfn sadrz! odredenl % alkohola /cojl U oulm aparatima-maSfnama brzo
Milan GojkoviC. Dragoslav StoJle
 442 Drvene kOllstrukclJe
~li~J Ova dva vremena za­
vIse od temperature dr­
veta, Iepka i okoline u
~'\.) .30.3ntf1'l'"
kOjoj se radio odnosno
vIaZnostl vazduha u pro­
Ii) storiji u kojoj se radi.
~ 2.5:
Ova dva vremena su od
znaeaja za proizvodnju Ia­
m~ mlnata i odreduju se na
~ probnim uzorcima (pro­
~ IS. bama) - u uslovima pro­
izvodnje. Orijentacione
~ ;0. vrednostt. pri vIaznosti
~ vazduha u prostoriji od
2 3 ¥ 5 (i oko 65% date su na 81.
v..eeue u saT/Ma 6.3.
SIepljeni laminati,
zavisno od vrste drveta, sta­
vljaju se pod prese, pod
pritlsak, za koje vreme Ie­
pak vezuje-oevrscava. Ve­
·Beina ovog pritlska va­
rira u granicama:
- za meko drvo od
30 do 60 'NJcm 2
1 izvodaca i kojib se treba striktno driati, pre pocetka svakog le­
6{l 1a;> 750 2Clt:l - za tvrdo drvo od
~e u UiNUTlMa 60 do 90 N/cm 2 •
Vreme ddanja la­
minata pod pritiskom za~
visl od tehnoIogije pro­
!~~
izvodnje i orljentaclono
se krece - u svemu ka­
ko je to prikazano na s1.
6.4. (za Iepak iz proiz­
~~
-
&!
--+--~.=i=4 I I l­ vodnje Hromos-Zagreb).
10 Nakon oslobadanja
~
~ -i i
128
I I III - Si 6I' 7 !IJ ' .I 5 /j 10
Ianlint:c'1 od pritiska, pos­
Ie zavrSenog procesa stvr­
dnjavanja lepka, materi­
Y~Me aE'.i:YM.70' L.aMINSra R:lD A€'177SKQW
t:/ .scrT7MO' .jal nije odmah podoban
za mehanieku obradu (rav­
nanje), vee se mora pod­
vrgnuti kondicioniranju.
Mllan Gojkovle, Dragoslav StoJle
('
Lamelirane leplJelle konstrulccije 443
Vreme kondicloniranja je najkrace vreme koje mora proteci
posle stvrdnjavanja lepka (pod presama). Posle kondicioniranja (od­
lezavanJa) u vremellU od namanje 24 sata - moze se pristupiti
mehanlckoJ obradi Iaminata. Lepljent spoj je potpuno cvrst i lanli­
nat se moze transportovati posle 5 do 7 dana.
Rezorcinski lepak mora u svemu da odgovara JUS H. K2.025,i
JUS H.KB.024.
Pored napred navedenih lepkova u lepljenim drvenim kon­
strukclama mogu se primeniti 1 drugi lepkovi, kao, na primer:
glutinski lepak, PVA lepak. kaurit lepak, Tegowiro-Datheim
lepak. i drugi. U principu, mogu se koristiti svi oni lepkovi koji
se ne raspadaju, postojani su u sredini u kojoj se primenjuju. ne
teku i ne postaju krti kroz vreme, odnosno imaju postojane me­
hanieke karakteristike.
Ma kOJI lepal, da se upotrebi uvek trebe strogo sledlti i pos­
tovati upustva proizvodaca lepka posebno sastav, naein upotrebe
1 postupak tokom rada.
Upotrebljivost jednog lepka ne zavisi samo od uslova egzis­
tiranja u kojima ce se naci lepljeno drvo vee i od uslova proiz­
vodnje ovakvih konstrukclja. Na' primer, opremljenost proizvodaca
- inventarom i kvaliflkaclonom strukturom radnika, kvalitetom ob­
rade grade za lepljenje i slieno. Pri svemu tome bitan faktor je i
cena lepka (mada ne presudan).
Osim podataka i upustva koji se obavezno dobljaju od pro­
pljenja treba izraditi dovolJan broj probnih uzoralm. Ovo isto vaZi
i za svaku novu isporuku lepka. Sva ta Ispitivanja treba da pokazu:
- dovoljnu evrstocu na smicanje kako spojne ravni tako i
spoja u celini;
kontrolu nacina pripreme i ugradivanje lepka;
sposobnost vezivanja lepka za upotrebljeno drvo, naime, od
posebne je vaZnosti da popreeno skupljanje drveta ne utice
nepovoljno na slepljenu spojnicu;
uslove kondicloniranja i kasnije obrade elemenata, cvrstocu
na smicanje u spojnoj ravni;
uticaje od adltiva. sredstava za zastitu drveta i drugih mo­
gucih uticaja s ObZirOlll na cvrstoeu slepljenog spoja;
- stalnost cvrstoee na smlcanJe u spojnoj ravni tokom eks­
ploatacije objekta;
kao i sva druga potrebna ispitivanja za koriscenu vrstu
lepka.
Milan GOJkovic. Dragoslav Stojle

444 Drvene konstrnkclje
Nedopustlvo je mesati razlicite vrste kpkova tokom izrade
jedne lepljene konstrukcije, kako lepkove razlicitih kvaliteta i ka­
ral{teristika tako i lepkove razlicitih proizvodaca.
Merodavna cvrstoca lepka u jednoj lepljenoj· konstrukciji mora
se kontrolisati i posle zavrsenog lepljenja. Ovo se postize ispiti­
vanjem probnih uzoraka izradenih u istim uslovima i pod identic­
nim okolnostima kao i za osnovnu-Iepljenu konstrukciju, ili, pak,
uzimanjem probnih uzoraka iz same konstrukcije.
Pod tankim slojem lepka podrazumevaju se slojevi debljine
do 0,2 mm. Debeli slojevi lepka su debljine 0,2 do 1,3 mm. Za
slucaj upotrebe tankog sloja lepka (do· 0,2 mm) povrsine lamela
moraju biti kvalitetno obradene i sa tolerancijom kOja ne sme biti
veca od 0,1 mm - sa svake strane larnele. Ovako zahtevani kvaliteti
obrade traie posebnu painju na odriavanju masina za blanjanje
larnela. Za svaku vrstu lepka, sto se posebno podvlaci, neophodno
je znati sa kojom debljinom sloja treba raditi. Ovaj podatak je
neophodno proveriti eksperimentalnim postupkom (sto t~ji sloj
to manje elaatomehanicke razlike izmedu lepka i drveta. Sto tanji
sloj lepka to je potrebna kvalitetnija-obrada spojnih ravni).
Proces vezivanja-stvrdnjavanja lepka predstavlja vreme za kOje
lepak pod uticajem pritiska ocvrscava-stvrdnJava. Tokom ovog vre­
mena cvrstoca-Iepka postize veliki procenat svoje granicne nosi­
vosti.
Proces vezivanja-stvrdnjavanja lepka moze biti: jizicki,
jiziCko -hemijski i hemijski. Fizickim procesom odstranjuje se
razredivac ili disperziono sredstvo isparavanjem i apsorbcijom. He­
mijskom reakcijom lepak prelazi iz fluidnog u cvrsto stanje, pove­
cavanjem molekularne teZine. .
. Reakciju pospeSuje temperatura, katalizatori i pritisak. U pra­
sredstva, mogu se koristiti i - ekseri, zavrtnji, razlicite vrste ulozaka
ksi nema cisto hemijskog procesa vezivanja lepka. Skoro je redovan
i druga spojna sredstva.
slucaj da prilikom monolitiziranja spojenih elemenata dolazi do
kombinacije - fizickih i hemijskih procesa.
Tokom rada sa lepkom mora se osiguratl permallentna kon­
trola (i lepka.i lepljenja) od strane meritorne i za ovu vrstu posla
ovlascene institucije. Kontrola mora da sadrii sledece elemente:
- dimenzione karakteristike osnovnog materiala,
kontrole kvaliteta lepka,
- vlainost osnovnog materijala,
debljinu sloja lepka,
- temperaturu, pritlsak i vreme drianja pritiska,
fizicka i mehanicka svojstva prema JUS-u.
,. Milan GojkoVle. Dragoslav StoJle
,
I
I
! I
LamelJrane Iepljene konstrukclJe 445
Nadzorna sluiba kod objekata izuzetnih karakteristika stalno
a kod ostalih povremeno mora da kontrolise proizvodnju laminata.
Ova kontrola obuhvata:
- uslove radionice (temperatura, ·vlainost, cistoca),
I
drvo (ravnost ·lamela, presek i duzina larnela, vrsta drveta,
kvalitet povrsina kOje se lepe),
- vlaznost drveta (maksimalna i minimalna, najbolje uz po­
moe elektronskog vlagomera),
I lepak (vrsta, proizvodac, broj i datum isporuke, nacin is­
poruke, pakovanje, mesanje),
- uslove lepljenja (vreme pripreme lepka, pocetak lepljenja,
debljina sloja lepka, vreme pocetka presovanja, vreme po­
pustanja prese), i
- kontrolu gotovih laminata (broj komada, duzina, poprecni
presek, oblik, radijus zakrivljenosti).
Osim lepljenja u radionici u pojedinim slucajevima lepljenje
se moze obaviti i na gradilistu, na primer, kod spajanja manjih
komada u celinu, kod izrade montainih nastavaka, i slicno. Ovakvo
lepljenje izvodi se pod oteZanim uslovima (uslovima gradilista) pa
shodno tome treba pojacati mere kontrole (a i po stupak rada mora
da bude posebno prostudiran). .
U pravilu, lepljenje na gradilistu-van radionice za izradu le­
pljenih konstrukcija, izvodi se sarno u opravdanim i izuzetnim
slucajevima.
U lepljenim konstrukcijarna osirn lepka kao osnovnog spojnog
Medutim ne treba izgubiti iz vida, da se za,jednicki rad raz­
licitih vrsta spojnih sredstava moze ocekivati sarno u slucajevirna
kada imaju identicnu pomerljivost. Kako je ovo prakticno nemogui;e
ostvaritl - to se ne dopusta zajednicki rad lepka i zavrtnjeva ili
kog drugog spojnog sredstva, u jednoj vezi, u jednoj spojnoj ravni.
Rupe za zavrtnje ili kakva druga potrebna obrada (za veze,
spojna sredstval, po pravilu, buse se Hi se rade potrebni zljebovi
- posle izrade laminata.
Ova dodatna ili zbog posebnih konstrukcijskih .zahteva us­
lovljena spojna sredstva treba, po mogucstvu, uvek ugradivati i
rasporedivati simetricno u odnosu na poduznu osu larninata. Potre­
bni razmaci odreduju se u svemu isto, kako je to receno u delu
- Spojna sredstva.
MIlan GoJkovle, Dragoslav Stojle
[-:'
:t
it.
446 Drvene konstrui(clje
6.3. Uslovi proizvodnje
Proizvodnja lameliranog drveta - laminata - izvodi se, po
pravilu. u halama i radionicama specyalno opremljenim za ovu
vrstu poslova. Kako se u ovim prostorima izraduju konstrukciJe
posebnih karakteristika i sa unapred strogo propisanom tehnolo­
gijom, to ove i ovakve radipnice moraju da budu adekvatllo tra­
zenim uslovima i opremljene. Ostm potrebne opreme prolzvodac
mora da raspolaze i sa za ovu vrstu radova odgovarajucom struk­
turom radnika, odnosno da je strucno osoblje vicno i upoznato sa
ovakvim radovima.
Prostori za izradu lamlnata osim nobicajenih kvaliteta koJe
traZe savremne tehnologiJe u proizvodnim halanla, treba da:
- omoguce konstantnost temperature u prostoriji kOja, po pra­
vUu, treba da je ~ 20°C a nikako ne manje od 17°C lima
autora koji traZe da ova temperatura bude ~ 16°C). S obzirom
na karakteristike koriscenog lepka, temperatura prostora
moze da bude i drugacija - ali uvek konstantna, zavisno
od vrste upotrebljenog lepka. Samo u slucajevima akc se
drvo 1 lepak, kao osnovne komponente kod lzrade laminata,
dovoljno dugo pre pocatka rada uskladiste u ovim prosto­
rima, i tako budu blagovremeno temperirani, dobljaju se
kvalitetno izvedene lamelirane konstrukcije. U protivnom,
postojl opasnost od gresaka u radu, odnosno izrade lami­
nata sa umanjenim karakteristikama;
- omoguce relativnu vlaZnost vazduha u hali od oko 60%;
- podne povrsine prostorlja moraju da budu dovoljno velike
za: smestaj potrebnlh maslna i masma u nizu, za lage­
rovanje dovoljne kolicine drveta - lamela, za lzradu pot­
rebnili sablona, za pravUnu i nesmetariu lzradu konstru­
kcije, za ~mestaj vel1ke blanjalice (sa odgovarajucim ma­
nipulativnim prostorom), i Zl;j. delimicno lagerovanje vee za­
vrsenih laminata.
Sve ovo upucuje da jedna radionica za izradu lepljenili kon­
strukcija osim uobicajenog inventara mora da ima:
vlagomer i termometar za kontrolu vlaZnostl 1 temperature
sredine u kojoj se radi. Treba da ima elektronske vlagomere
za kontrolu vlaznosti drveta;
- vage odnosno dozatore za merenje lepka. Jedna vag~ treba
da bude preclznija - za merenje katalizatora(ocvrscivaca);
- potrebne instrumente za merenja vremena ocvrsCivanja, vez­
ivanja lepka (najbolje po upustvu prolzvodaca lepka);
potrebne uredaje za ispitvanje kvaliteta zubcastili nastavaka
(spojeva), kod veza ostvarenili cinkanjem;
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
r
Lamellrane lepljelle konstrukclJe 447
- uredaje za merenje realizovanog pritiska u presama (pri­
likom lepljenja).
Osim navedenog. jedna savremena radionica za proizvodnju
lamelirallih konstrukcija u svojoj neposrednoj blizini mora da ima
susaru, prostoriju gde se drvo susi, dovodi na potrebnu vlaznost.
Kao to se iz svega napred iznetog vidi, tehnoloski proces
proizvodnje lepljenih lameliranih konstrulccija je slozen ali uz nje­
govo detaljno poznavanje i blagovremeno preduzirnanje odredjenih
radnji istovremeno je i jednostavan. Shematski receno ovaj proces
obuhvata:
1. Stovariste rezane grade (pravilno formiran lager rezane grade
neposredno uz radion1eku halu. U primerima velikih in­
dustrijskili pogona lager grade nalazi se neposredno uz
strugaru, odnosno radion1eku halu);
2. Razvrstavanje grade (razvrstavanje grade prUikom preuzimanja
sa stovarista - prema vrsU, dimenzijama, kvalitetu, kvan­
titetu i l~valitetu gresaka i slieno. Na primer, za zeljeni
kvalitet laminata od presudne je vaznosti sirina god ova.
Prevelike dimenzije gOdova imaju za posledicu nehomo­
genost u volumenu laminata);
3. Transport grade do susare (obuhvata pogodan transport grade
od stovarista do susare i slaganje u prostore susare);
4. Susenje grade (cilj susenja je da se grada dovede na VlaZIlost
< 20%. To se postize u specijalnim uglavnom zatvorenim
prostorijama - u susarama - gde se strujanjem vazduha
iIi pregrejanom parom lli kakvlm drugim postupkom, su­
senje u vakumu na primer, odnosno uslovlma susenja koji
se mogu podesavati-drvena grada dovod! na potrebnu vlaz­
nost pa samirn tim 1 reduciraju moguce deformacije kao
posledica skupljanja 1 unistaVaju gljive i druge stetoeine.
Brzina susenja utiee na vreme trajanja susenja a samim
tim i na kvalitet grade za lepljenje. Ova operacija obuhvata
1 transport grade, posle susenja, od susare do proizvodne
hale 1 Iljeno pravUno lagerovanje);
5. Poduzna obrada grade (u ovoj opreraciji sve daske se svode,
na 15tU sirinu grubom obradom, redovno rezanJem);
6. Kontrola grade (obuhvata proces kontrole vlaZnosti pre ulaska
u proizvodnju, bar na dva mesta, i kontrolu sirine godova
- najpovoljnija s1rina godova je do 4 mm - vizuelnim putem
lli pomocu lupe, odnosno merne lupe);
7. Poprecno prerezivanje i izrada zubcastih spojeva (obuhvata
1secanje i odstranjivanje defektn1h delova dasaka, ispucalili
1 posivelih krajeva 1 izradu zubeastih spojeva posebnih pro­
fila uz pomoc specijalnih masina);
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc

448 prvene konstrukclle
8. Lep'ljenje pojedinih komada. odnosno formiranje lamela (naime
izrada zubcastih spojeva lepljenjem I oblikovanJe lamela.
Zubcastl spojevi Izraduju se uglavnom maslnskim putem);
9. Kondicioniranje ZameZa (obuhvata potrebno vreme za odle­
zavanje prlpn:mljenih I- posebno slozenlh lamela, zavlsno
od vrste lepka korlScenog za izrudu zubcastlh spojeva od­
nosno proeesa Izrade ovih spojeva);
10. Priprema Zamela za lepljenje (lamele se tako prlpremaju da
garantuju kvalitetno lepljenje. Ovaj proees obuhvata blanjanje
lrul1ela sa potrebnom kontrolom obrade bla.."ljanih povrsilla
i dimenzionalnu kontrolu - sirlne i debljine lamele);
11. Priprema lepka (sva potrebna .prethodna ispltivanja upotre­
bljlvosti, utvrdivanje- radne sposobnosti lepka, kolicine na­
nosenja. vreme' stvrdnjavanja, viskoznost lepila za dati kvalitet
obrade lamela, odnosno podobnost za O1a81nsko nanosenje
sloja lepka):
12. Nanosenje sloja lepka (lepak se redovno nanosi masinskim
putem neposredno posle blanjanja lamela I Izvrsenih kon­
trola. Posebrtu paznju treba obratiti na viskozitet lepka
kako bi "kvasenje" lepljenlh povr8ina bilo 5to kvalltetnije.
Ako izriledu vremena blanjanja i nanosenja lepka postojl
odredeni vrerrlel1ski interval Javlja se mogucnost promena
na lepljenlm povrSinama - talozenje prasine, slucajnog za­
mascivanja. defol'maelja usled naknadnog $U8enja i s1., 5to
uIllruljuje kvalltet lepljenja):
13. Transport lamela. do presa (transport od masine za na­
nosenje lepka do presa-stezaca gde se vrsi slaganJe lamela
u paket vrsl se pojedlnacno i rucno iIi uz pomoc speeiJalnih
kolica. Prenos vise lanlela u pal;:etu ne preporucuje se ­
moguca su 08tecenja "kvasenih" povrsina):
14. Priprema presa (prese su konstruisane tako da omoucavaju
odredenu pomerljivost. fleksibilnost u odnosu na lammat
se lepi. i sa stezaeima koji daju odredeni pritisak.
Postavljaju se na odredenim raz01acima - kod pravlh nosea
do 50 em akod zakrivlJenih i gusce. Polozaj presa odreduje
se odgovarajucim sablonima a i Insfrumentima ako je to
svrslshodno);
15. Postav'ljanje lamela u prese (lamele se boeno slazu jedna na
drugu po odredenom redoshidu i' privremeno se pridrZa­
vaju. Redovna je pojava da boerte strane lamela nlsu u
istoj ravnl neminovna pomeranja tokom rada. Radl pot­
rebnog ravnanja korlste se specijalni - pokretni stezaei kojl
privremeno stezu i ravnaju lamlnat);
16. PritezanJe stezaca, odnosno stav'ljanje laminata pod pritisak
(stezanje lamela slozenih u projektovani presek vI'si se po­
mocu apecijalnih stezaca, kojl se zateZu rueno, elektricnim
Milan Gojkovl.:!. Dragostav stoj!.:!
n
!
~meliral1e leplJene kon:;trukclJe 449
Hi pneumatsklm kljucem iIi speeljalnim i elektronski pro­
gramiranim presruna. Definitivno stezanje lamela, odnosno
stavljanje laminata pod pritisak obavezno se Izvodi od sre­
dine prema krajevima);
17. Kontrola pritiska (velicina pritislm zavisi od vlsine paketa,
vrste lepka i stanjn i kvallteta lepljenlh povrsina - i varira
od 50 do 80 N/em 2 • Kontrola se izvodi moment kljucem
(ruenol. ill. 8to je bolje, ugradenim meracima pritiska.
Oslm ove osnovne kontrole pritiska potrebno je izvrsiti 1
dopunslm kontrolu - posle eea 5-6 sat! od stavljanja pa­
keta pod pritisak);
18. Odleiavanje pod pritiskom i odpustanje stezaca (to je pot­
rebno i odredeno vreme za stvrdnjavanje - ocvr8cavanje
lepka. Za 6 do 8 sati u odredenitn uslovima vlaznosti i
temperature tadnog prostora. lepak u spojnim ravnima pos­
tlze oko 80% od svoje konaeneevrstoce. Posle ovog vre­
mena stezaci se mogu demontirati. Nosaci ostaju na mestu
lepljenja najmanje 24 sata (vreme kondicioniranja) pa tek
onda moze se prlstuplti njihovoJ daljoj obradi. Za konacno
ocvrscenje lepka potrebno je eea 10 do 12 dana);
19. Kontrola taenosti dimenzya (svodi se na uporedenje dimen­
zija ovako formlrrulOg nosaca sa projektovanlITI);
20. Transport do blanjalice i blanjanje Zaminata (do velike
blanjaliee iaminati se transportuju, posle vremena potreb­
nog za kondicionirrulje. specijalniln kolieima. Prilikom trans­
porta vodl se raeuna da lamillat ne dode u nedopuSteno
naponsko strulje. Masme za hoblrul,ie - blruljrulje lrullinata
inmju radnu sirinu eea 2200 0101 (u nas 1800 0101). Obos­
tranim hoblanjem nosaei se dovode na projektovanu sirmu
preseka);
21. Kontrola kvaliteta lep'ljenja (vrsi se u za to odredenoj labo­
rator!ji i ima za ellj da ispUa ostvareni kvalitet lepljenja
za svakl laminat. Kontrola se sprovod! na standardno ob­
likovarnim epruvetama dobijenlm odrezivanjem krajeva sle­
pljenog elementa. Dobljena nosivost u lepljenoj spojniei mora
da je veca Hi jednalm od cvrstoce drveta na smieanje);
22. Nanosenje zaStitnog sredstva (izvodi se pogodnlm 1 odgo­
varajucim zastitllim sredstvima koji oslm potrebne zastite
daju i zeljeni ton boje u slepljenom elementu);
23. Krojenje laminata na proJektovane mere (obuhvata obrezi­
vanje krajeva. izradu rupa 1 montiranje eelicnih elemenata,
iIi ramova i veza. i s1.); i
24. Priprema nosaca za transport i uskladistenje (je zavrsna
radnja u ovom tehnoloskom proeesu. Lanlinat se obmotava
plasticnom folijom i lageruJe izVrul hale za proizvodnju do
vremena kada se transportuje ne gradiliste. Lagerovanje
Milan Gojkovl.:!. Dragoslav StOjl.:!
 LameUrane ieplJene kOllstrukclle 451
450 Drvene kOIlStrtlkclJ e

zavrsenih elemenata mora da bude takvo da u istima nema
stetnih neprezanja ugradenog materijala. 'To isto vail 1 za
transport do gradilista, do mesta ugradivanja}.
Napomena: oSllovni faktori za kvalitetnu prolzvodn.iu lepljenog lameli­
ranog drveta su: proplsana vlaznost, temperatura i vlaznost u prostoriJama
proizvodnje. lepka I drveta za lepljenle. kval1tetno nanolienje sloja lepka.
otvoreno vreme. vreme ddallja laminata pod prltiskom i veliclna pritlska.
6.4. Konstrukcijske pojedinosti
6.4.1. Uopste
S obzirom na raznovrsne osobine drv.eta kao materijala eVl­
dentan je niz tehnickih pogodnosti lepljenog lameliranog drveta. Ne
upustajuei se u detalje neka bude pomenuto:
visoh;e mehaniCke karakteristike uz malu zapreminsku
masu sto daje prednost kod transporta i montaie (u odnosu
na druge materijale);
- industrijska izrada - laka, jednostavna i brza i.' sto nije
bez znacaja. nezavisna od vremenskih priUka. Laka 1 efi­
kasna kontrola proizvodnje;
- kvalitetan akusticni absorbent 1 velike pogodnosti za oblik­
ovanje industrijskih prostora sa velikom bukom; slab ter:'"
Kao sto je vee pomenuto osnovna konstrukcijska karakteris­
Uka lameliranih konstrukcija je u tome Mo se za izradu iste koristi
sitna grada, odnosno grada mallh dimenzija 1 relativno malih du­
zina. Isto tako, u jednom poprecnom preseku mogu se upotrebitl
i razlicite kvalltetne klase drveta..lnace sve vrste drveta kOje se
koriste u klasicnim drvenim konstrukcijama nalaze primenu i u
lepljenim - lameliranlm konstrukcljama (lzuzev u slucajevima kada
nema podudarnosti izmedu izabranog drveta i kvaliteta lepka koj!
se kortstl. lz tog razloga pre pocetka bilo kakvlh radova uvek je
potrebno proveriti kompatibUnost lepka i drveta, lspravnost lepka
1 kvalitet lepljenja).
Mehanlcke, f!zicke i bioloske osobine drveta koje se koriste
u lameliranim konetrukcijama ill u elementlma ovih kOllstrukcija
moraju u svemu da udovolje zahtevima vaieeih standarda. lsto
tako, za lamellrane konstrukclje, koristi se lskljucivo piljena grada
clje karakteristike (mehanicke i flzicke) moraju da odgovaraju naj­
manje donjoj granici II kvalitatne klase.
6.4.2. Poprecnl preseci
Projektovanjem lepljenih konstrukcija. uz pomoe lepkova trajnih
i odredenih karakterlstika. dobljaju se najrazl1citiji poprecni preseci
i zeljeni oblici stapova u ortogonalnoj projekciji.

t~rl
micki provodnik, materijal sa neZllatnim promenama meha­
nlckih svojstava pri temperaturnim promenama;
- mogucnost korlscenja najrazUcitijih obUka i .statickih
sistema i pral{tlcna lleogranicenost velicine i oblika po­
precnog preseka;
~
- mogucnost oblikovanja i formiranja najrazlicitijih volu­ ~
mena, pokrlvanje velikih povrsina - veliki rasponl - 1 lako
prilagodavanje savremenim arhitektonskim zahtevima;
- velike mogucnosti prosirenja, modifikacije tokom eksplo­
ataclje i, sto se posebno podvlacl, dlslokacije bez velikih
teskoea (l troskova);
- ne mala otpornost na najrazlicitije hemijske uticaje (pre­
dnost u odnosu na druge materijale kod gradevina za ~
hemijsku industriju. fabrike harUje. bOje, vestackih dubriva
i s1.); i Neki moguei poprecni preseci, najcesee korisceni dati su na
- intenzivne arhitektonske pogodnosti i karakteristike kOje s1. 6.5. Kao sto se iz slike vidi konstrukcija stapa formirana od
u potpunosti odgovaraju savremenim arhitektonskim kre­ horlzontalno ugradenlh elemenata - lamela 1 za ovakve konstrukcije
tanjima I neprekidnoj i sve uspdnijoj borbi za zastitu co­ upotrebljava se termin lamelirane konstrukcije.
vekove okoline.
Milan GoJkovlc., Dragoslav StoJlc
Milan Gojkovlc, Drngoslnv StoJlc
"
 452 Drvelle kOllstrukClje Lamellrane lepljelle kOllstrukclje 453

NOsac/ Of) ~~ (t5'~.v,@M::t7 DeveTa' . . Na5Tci'vaK.

-OR/~.Iat'IONe KaRaA:7e~;tKe
~SA:wi aei7tJNTdC.
V,f'sTa
NCJ.5a<ff'a
srar,uKi slsreM
KQlS"PON'i
t
Qf'I.7eN/a'C.
VlS;liVe VRsra
Nosa<fa
srart<¥xl sisreM I t w$J,ve
£tnJ lit ~ H.!/ Em.J ~I Hzll&
F"~ ~ Na 1))/6' 2J'S'iOlIi1 ~"'2q IJ~J-f
f",o?sra 6...eea:;o
l 1151f!P8Sr"WK
1 ..toN'S7O'NT'......e - - <3

I~~
K/-j$'

~
7?

,tl-Lr:
VI$;~ .......--t 111 5<9/Li eez I&'-W
a:nE5e ~~
M::W17A/ti6'LNS hj-=t: ~t
.1:.. .~!~ ~ ~

tt+b~ -
~~A:'O
2
.~~
vge~('/t.i 10-!1O
a:J "'-l
6&e&',e::vd'~) ~
KONTiNtId't.NS ~.. I
121 KON'r:::,aLNI 10-90 ~
~
::.;,....

3 G.eti'D8 $8 .£; ::..:;1 ~

IF .L .~ I'l ~
VVlO'Ma
~ t +~ 10-30 16 ~~...:.
~~'Q
I~
siMeT;f:iC'Na
4 :r.B5"f"C'2D'SIa'
I"lf:'OSTS G.e~ 4=t§b=t '{)-.!IS
t
J'O 15
...,.
t . . I~
t.....
~ ',:
~ ~
.~~
'~"­~
131 .w.vzo..:a
t.,..~ fI=:l

-+4--t~-+­
S-2tJ
t
fO

~Merlt'tCNS
1'" ~ ~ &! .~ ~~
5 ~t"t:"&sm
.&If'aS7<!i' ~.ll:5' ~1=~~ 10-90 "-.\.I~
~
~~
~,,~t~
~
~ ~~
1~IKJ-35
~~
141 /6:j>MOvi sa ~ ~
.a7K~IYb.7eNa ~ ~ ... ~ i ~'i 7Z'1I. "Vd
....1~\B·~ ..If<\
t~ J.... l 'F"
• ,6 (Nii'OY/seNi:l) srvtJOVlMa
TO-SO

Y-1Y--­
I, •
f"lJ:JSTa w.:t>eo& 26, 19 '0
~ ~"'~{ ::t ....
~

~
7POZJ5}l.QBNi iu'
D'Yt;JZG't.OBNi
7 KaM 58 lu' Bl!!Z
&7?'i.tSc . ',' i'-'" 20-$ ~I~.."" "'1:iS~
~-'\
- "'I~
:::t;.... ~'~
'l"1e0E.GLOB,vi ..e;>
MOv;MS08­
tF.i~ ,t l
~~
1. .\. NaR::J.WeAla:
8 Ii7&IVIM iLi air-
If?Mt PIt'l!'40MiMd
AZWT.IWCa 4 I ~
15'- O{)
SO 18 5lJ
.
~~
"
~~'"
fld:JS1C:' ~ KOV'7TMJ4t.Ne G'£E!.t:e AQ;'t/ Blr; ..toI1tYNOvaM:' $a'
I'feeR.IS7iMa £~Y/' NOSi!lCjJ i ~ /iu::?r/ ~zl.ic/Te ~­
-A:at:I M!i' ~ &t'~a AS' ~A>e~, ..
~'-~~' ~, ~ "f~
.r- . . . . '*
~
[)VOZG'U?8,v;
t l l
.~ ~'H
.e::;>M!:/Y/ So' ,1. '1.

l :!~ ~~
9 ~LVeN;M 15"- f../O .10 20 50 I
liImea/XJS'OM t "i'~
I

~ ~

~~
lM:Jas'.L08Ni iLl .7=('Onst:! f"'J-J 't

~
'7",eO.a9LoBNI
10 .£UK sa'lt.i eez 2D-ftkJ t .... I~~
!

.--.~ . ~:-----­
~~
.?a7afie .--. il7 ~
+ t. • '~T-'

MJlan GOJkovlc. Dragoslav Stojlc MIlan GoJkovlc, Dragoslav StoJlc

"

 454 Drvene konstrukclje Lamellrane lepljene koustrukclle 455

t
Let ---1
:J ~~~' It:: ::1\ ~~!

~ ~
5
l 1 ~

TIL
-
1
~~
~'~
t~
~,~ if:: ::1\~I~~
'- ~:t
~~~
~~ ~
"---"

1.~O
~ .- ._ "'~
--
~~ ~IM A,
. . . . . . . . .- - - ­""" "
~~
~~§

"!Q ~ , 6 " ...., .....

.,...-- // -~-
,
~

~~
~ ____1~~~~
~~~

______ ~~
~1
~isZ-""'-------- ~~ ~~~~
tH~

~ ~--~
.
...............

.-
1

.-
•
,

. A. ~
I <1>

Z
1~::-.
---- ,~~ ~~~ "e
-, -"'"',
~-~
-

----~~ Lf"=- :=1\]§~

-".' , ......

:La I > ,? -.~~ ~~~ .~~

1~

!"
Ii
~I
.. ,
~~~~~~
~M ~~~\~
~~ )~~~
P;6:'JS7'ORNI Jf;el3Rasrl SlsreMI sa 1"A"'.aY.M:
POLICiOM5'1.NlM / /t'ffIVIM ST8PDY/Ma 1110'..0
;:t?LIG'OIVO"LNIM OSIVOVa.M8
t
JJ 5 ~ ~~ ~~~
I
I

I
t
tZ "'-__ _ ~1
,

_---
~~
.~~
~~
~~' ,
~~~
~~~
"~.,'IJ
~~~
~ 9,d~

~ ~~ ~i ,,~~~

"I'
I'

t ~~~

Ii'I '----~£
m~ , ~~
~~
I'

~
I
~
~'
' '~~ ~~~' 14·,wsril..:7lVe j;1JNsr,€C/KCi..:7t?
t ~~ ~lJl'" a .. 2;~06 7,.20m
~' '~~ !Ji~R
~ ~
' .
'~ffi Pi·,iI:i
f, .. IZ;O 06 2?fo m
Vlsliva NOSdca, #=(~- ~)t
,
rf ~'\'! ~":i~
L
I

~
Mllan Gojkovl6, Dragoslav StoJIC MIlan GojkovlC, Dragoslav StojlC
r
 'S'0tP7l?r7';?7S oa:JS IN/CVa' 8:7 :?20W e.tVedlOAl7
~a.;;!.' ?.9)
(es/7
w G'~ .;?M'SIA I (.LBO?d .9/£) W m e::rI/V2;9CYd
lvat£1lVIHseM.,) IPKK7tiU. /J ;970dn;:r eCIa;tI7a:.i.9Nar

'!?d'e2LSOJIc/

5>o.N'i'JAlaId'Od' <! w/t;w ££00 §'.LaAao

soNl?d'I7.;7,wG'l 5>oN.;7C'h'a7 ;¥~~..cl?

'l</BS-Q {i;7Odn;y ;:rl(ll"'~ 1?..?..101VD'(¥

-£?o.17 eAQ.LaodS I ,;)dtI71717;V etfCO PVaN

-Bd'OAO wQ.¥f7a.A a&>N ;;rJ'Qd/J)f PAONSO

'£
0'
til
~

f
'"

;;
o
.:.:
0'
o
~
:s
..,
..,:::

BCI.J.-¥nCYLSJI!Q:¥ ejll/oCe'4' eN,;;J~O

..,..

..,
..,,.c::
....
o
 458 Drvelle kOllstrukctje Lameltrane lepljene konstrukctje 459

~ ~
t t~ ~ .' 1

.~~
t>' V ~
~
~
:;..--./' ,/
~2

~.~'
//

.~
~
r.;
NB8CIea-ve KOtVSTRt/K<!!I.JE', 2. f"a~aLeLNe; a.

LveMi Nosaci,' .t;t.-6. p~Os7ZJ,f?Ne A?Lleoa,eSKe

N0l80£!aNe KON$T,f?t/Kol.Je.
• 6
••
~~5
KQt.V0M1 A?/'RSINSKI

M:)saCi Kao K.a7YNe

KOVSlIf't/,t'cIJe

A:?vIt'SINS-t'1 N05aCt OBL./KB rQ',ctRt!OLlCN/

paIXlBoLO/O: /-s. seOtBSTOG" OBLt/r:a,' 6. seD­
LaS7e<:; 081.M:a sa m,ea80L.~;1/IM iVICNIM
LVCI/WB. tm'OVNC' KCWSTtt'vKC'i7e
~ t/ ~,t'v I/I.PEIE'~LCV£l5'

KROyN'e A:ONSli'E't/K/?I.7e ,5ZozeAlOG OBLlKa.. 1. i2. wseca KCW5'T;f'LI.k'{,IJ8

~ ~J& o&:'setlla 0 a;'MT.eaLNI L.t/4::; 3. vlseciY Jtl:lNS~UKCI:;o. oBdeNa
o oYa KOlL-t2YNSK8 Lt/KO'...' '9. ayOl LUKa 1 08IM#/ ZI;X>V/ Nose Y/scrv
klt'OY;VV KOVSTIf'VKG'IJV;6.'l 0. .sam;eaS'Ta J;isct:"'a ,kZ;WS7i!?vk'C;.7a~ora.

/'
•
eiL/No,eICNe LvvsKe

Mtlan Gojkovtc, Dragoslav Stojtc Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojtc

 460 Drvene konstrukclje
T
Lamellrane lepljene konstrukclJe 461

Na primer, kod nosaca pravougaonog toku svoje eksploataeije biti izlozene ekstremnim klimatskim pro­
poprecnog preseka po s1. 6.6, za izradu sre­ menama.
~
~.~ disnjeg dela preseka, dela preseka gde su
Najveca dopuStena neto sirina jedne lamele treba da je ~ 20
~~
naponi manji. moze se koristiti drvo nize
~ em, odnosno bruto sirina ~ 21 em. Neto sirina lamele je njena
kvalitetne klase od onoga koje je ugradeno
u spoljnim petinama preseka. Za ovako ob­ sir ina posle konacne obrade elementa a bruto sirina - sirina larnele
sa kojom se izvodi konstrukeijeki elemenat. Uobicajene neto sirine
~ likovane nosace, odnosno lamelirane elemente
moze se smatrati da odgovaraju onoj klasi
lamela variraju od 8 do 20 em. .

~I ~I ~~~ drveta kOja je ugradena u spoljne petine pre­

seka. Ovo vazi za elemente koji su optereceni
1.$>, U slucajevima kada je po­
trebno izvesti vecu sirinu no­
rT)1lr) ~ § na. savijanje (bez utieaja normalne sile) i kod

~
saca, odnosno konstrukeijskog
savijanja sa normalnom silom ali samo u elementa gde je b>20em, no­
slucajevima kada su u spoljnim petinama • saci se izvode tako Sto se la­

1$1 ~.~
preseka naponi razlicitog predznaka - priti­
sak i zatezarije. t b<20cm
t
~ .30~>G >20=~ mele lepe po bocnim povrsi­
nama - poduino lepljenje la­
W---t'4-g~ Kada je lamelarni elemenat konstruisan
od dYe ili vise vrsta drveta onda je za do­
tePt.veNJe JaMe­
La R:I HOrf.'IZoIIIT.
R;V~M5>JI.J6' -?
~L.:;e;'IV~ LaMe£? mela. Prilikom upotrebe ceti­
-/.Eze::'i,H I'OV~S/Nq- nars'ke grade ·Strme
fi::J llaeIZCWfa'LiVIA( ' . ov:akvih eI e­
puSteni napon (ad) merodavna najniza klasa S~I6:5>VNI !>fa i ~N'lM vee­ menata moraju biti b ~ 30 em,
1~iilc<16~6.1 upotrebljenog drveta. 5'l/ M:1€'izQ.V.7Q?we. 7lIrBLNiM fVVR.s"i­
tV6',If'6'.

s1. 6.8.
U ortogonalnoj projekeiji ova­ ·Minimalne debljine lame­
kvi Stapovi mogu da imaju najraz­ la kod lepljenih elemenata ni­

/ licitije oblike - konstantnog i pro­

[$~m4~~Bjl su ogranicene.
menljivog preseka, pravi ili zakriv­
ljeni stapovi i krivi elementi. Isto Kada se za jednu lameliranu konstrukciju koriste daske sirine

//
///?-/
tako, sa ovakvim konstrukeijskim
elementima mogu se form irati naj­
razlicitiji staticki sistemi.
b>20 em (kada je to moguce), da bi se sprecile deformaeije usled
susenja (i slicnog) lamele .treba da imaju poduzne zljebove (utore),
u svemu kako je to pokazano na s1. 6.9.
/-~~/
Duzina jednog konstrukeijs­
/ kog elementa ogranicena je uslo­
virna transporta i montaze. Moze
ns~ik#}~~~;] .
Istit.!#.. ~~7: I se uzeti, sto umnogome zavisi od
napred navedenih uslova, da mak­
simalni gabariti elementa budu kako je shematski naznaceno na
s1. 6.7.
L ~
Irl:;: ~
/ .~.~~

.~~&Y~
6.4.3. Lamele

1 6-+-­
Debljina lamela odnosno slojeva drveta u jednom lamelira­ I.
nom elementu treba da je ~ 32 mm. Ova debljina moze se izuzetno
povecati i na 42 mm ali u tome slucaju moraju se sa izuzetnom
painjom sprovesti potrebne mere susenja i izbor kvaliteta drveta
~I~
~:
~
~II/,I
\
I~ d-:
net
REDlRLN!
(sto tanje larnele, principijelno, to kvalitetnije susenje i bolji uvid p;j \ !~ ~~-_vae
u kvalitet drveta). Isto tako, deblje lamele (ali ~ 42 mm) mogu
se koristiti sarno kod onih lameliranih konstrukeija koje nece u
~
•.··~=)6..,..,)=ip=11
=Wl,.."Jk=
~
.
6----+
SMCVC8 .$IvaN
1~lf#dI~~;l.l;1

Milan Gojkovl6, Dragoslav Stojl6 MIlan Gojkov16, Dragoslav Stojl6

,.
 462 Drvene kon~strllkel.l! Lamellrane lepljene konstrukelje 463

Kao sto je reeeno, drvo na vazduhu radi - skuplja se i bubri - poduzno spajanje. kod preseka kod kojih je b>20 em. i
zavisno od vlaZnosti. lz tog razoga prilikom lepljenja sve lamele ~ popreeno spajanje. kod nastavljnja lamela.
moraju imati 1sti % vlaZnosti (suvo drvo priIikom nanosenja lepka
prima vise vlage pa sanlim tim i vise bubri, sto izaziva nezeljene' Kod poprecnog spajanja. kod nastavljanja lamela u potrebne
nap one u spojnoj ravnl, u leplJenom spoju; molekularna struktura duzine. lsto moze da se izvede:
lepka pod ovim naponom se razara i pod odredenim uslovima a) spajanjem na pray suceljak.
nepovoljno utice na kvaliteLslepljene spojne ravnO. lsto tako, nije
svejedno kako se lamele lepe, odnosno postavljaju u paketu, u b) spajanjem na kosi suceljak. 'odnosno veza na list, 1
jednom popreenom preseku. To ukazuje da lamele treba orijentisati c) zubcastim spajanjem Ui spajanje "clnkanjem".
tako da imaju ide~tiene moguenosti skupljanja i bubrenja (orijen­
~', SpaJanje lamela pravim sucelj­
tacija godova).
Iz napred recenog rezultira: lamele u poprecnom preseku mo­
raju da imaju pravilnu or1jentaciju (u odnosu na godove). Ako, je
~~~
1
5 - {
kom rede se koristi u praksi. Ako se
i koristi onda se primenjuje kod prl­

tisnutih stapova a i kod savijenih ele­

lepljeni elemenat iz dYe lamele bocnog reza (bocnice), one se moraju '--le~M' Sl'fXT menata kada se nastavljaju lamele u

lepiU tako da konveksnl delovi godova budu orijentisan1 prema .5i$'.lii"N~ M9 PJe:;1Y~t.:eKpritisnutoj zoni preseka. lsta tako mo­

spojnoj ravni, lepe se leve strane, s1. 6.10. Slepljene elemente iz gu se koristiti za nastavljanje lamela

dye lame1e radijalnog reza (blistiee) treba izbegavati. Radijalna ra­ kod savijenih stapova na srednjoj po­

van podloznija je stvaranju radijalnih prslina - usled susenja - i,

svakako treba teiiti da ra­
dijalna ravan bude upravna
;ftl
t if
~/..iJI!1N/.s;q;,j' lovinl, visine 1 to isldjuCivo za prave

na spojnu ravan (SL 6.11).
Kod viseslojnih pre­
seka lepi se leva strana"
lamele sa desnom stranom
sledece lamele. Krajnje la-"
mele lepe se po levoj stra­
nl. s1. 6.12. Ovo je vaZno
zbog toga da bi se izbeglo
naprezanje spojne ravni .1
na ovu ravan. I kod isto­
smerne orijentac:1je godova
.80b7e! moze da dode do napona
upravno na spojnu ravan.
ali su oni mnogo manji. To
se najbolje vidi na s1. 6.12.
De5"NaS'7i'f?BNa
± ~
stapove (na vishli do 3/5 H).
Veza na list. oOOosno veza na ko­
, 1O,q ~ si suceljak je puno kvalitetnija, ima
~a.A5'M,;t;? /Il;? K~ ~- veIiku nosivost na zatezanje ali i za­
t.::EW /I..IIIVf)ifB ~ lIST hteva velike pritiske kod lepljenja.
Nagib suceljka (51. 6.13) oblcno se
uzima 1: 10 za cetinare. odnosno I; 14 za tvrdo drvo. Ispravno iz­
veden nastavak racuna se kao neoslabljen presek"'.
Zubeasti nastavci lamela (ili spojevi izvedeni "cinkanjem"),
u svemu prema s1. 6.14. najvise se koriste u lamel1ranim kon­
strukeijama. Ispitivanjem je dokazano da su cvrstoce Jednog ova­
kvog spoja vece ili jednake od cvrstoce neprekinute lanlele. lzrada
ovakvih spojeva je vrlo jednostavna (masinski radIo Ukoliko su
OJ Iz uslova EX=O ( t da je 0"11 = O'tUd J
O"lld' A = 0"'11' AI = 0"'11' SI~O; odavde a'lI' = a'ild' slna
Iz sllke je:

0'",' AI = atj{' AI' sino; = a'ild' sura

To. • AI = a tll · AI' coso; =a'ild • sin a . eosa

6.4.4. SpaJanJe lamela
Medusobno spajanje lamela u lameliranim konstrukeijama moze da Za suce!Jak u nag/bu 1:10 sledl
bude dvojako (spajanje lamela u pravilu izvodi se pre blanjailja sin 0; a : a..JIm '" ; cos 0; '" I §to znac/,
njenih sirth strana): '
za napon crtlld napon upravno na kOSll ravan
a ...=D,olcrWd t napon smtcanja u lep!Jenom spoju 'r... =D.1crwd (cr..-zatezanje koso
•J 'leoa strana' jedne lamele je strana uda!Jenlja od 'srea" drveta.
na pravae vlakana, o~nosno .L na sloj lepka I 't...- napon u ravnl lep!JenjaJ.

Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc Mllan GoJkovic. Dragoslav StoJlc

"

 ,;~:-.~.

464 Drvene konstrukclje Lamelirane leplJene konstrukclje 465

Isl6~crfi.l~;l ~ va;!! 2a eV8!faSTe O~AO /(.t.illl:51S7?!J tS,.q:;1.;e-re

ryi4"·~;15.~1 .t~8?a + ;;20,.:; T ~~d

;,.t;5t:m· ~ ~Scm

--""
~-
t =.Dl/,!,r..i.€;> Z{/Ci:a' (&? so, w; a:JmJ'h),:c...sAi"/Ha Y.eA6> .?VL/­ ~ 12a':$J: 1 2 8 - =
cap;~~o,- tOmnJ}d-A:O.8:9k ZVBC8ct5,f2.,o'if2 mm)j ~2tJcm~ -
K - .5Y£,,v.;> o.wOYe rt/BCa ; .:fP',6;>,?,tG>K /~ 2:0'851:1:9.
-0XtS .D£f. oro_
nastavei pokriveni suednim lamelama, u svemu kako je to napred
dato na s1. 6.15, raeuna se sa bruto presekom lamele - kao da
presek nije oslabljen. Ukoliko to nije slueaj tada se kod elemnata H. I'l I +~ X'a ~ ~~oa~~20a ~
opterecenih na zatezanje, sa zubeastim nastaveima lamela, u raeun a:waA~ VS.at.!
S /-aMete?
He IM5'N..7C' a;J
~ '15;; '15 . ?'~~scn.
uvodi oslabljen-neto presek.
- da pojedinaena duzina dela lemele bude ~ 170 em;
Ar = <\r.. ( 1 - v), gde je v=e/t"·). Vrednost v naziva se stepen
- da u jednom preseku nosaea broj nastavaka bude ::::; 25%
slabljenja. od ukupnog broja lamela; i
- spojeve lamela ne treba stepenasto razmestati na jednu stranu.
6.4.5. Raspored nast~vaka

Smatra se da popreenim nastavljanjem lamala na zubeasti

spoj (einkanjem) nije oslabljen presek lameliranog elementa ako
su razmaei nastavalea u dYe susedne lamele rasporedeni u svemu 6.4.6. Radijusi zakrivljenosti
kako je to dato na s1. 6.15. U savremenim drvenim konstrukeijama zbog primene najraz­
Prilikom izrade plana rasporeda nastavaka preporueuje se: lieitijih statiekih sistema eest je slueaj koriscenja krivih, odnosno
zakrivljenih stapova, stapova izvedenih po krivini. To mogu biti:
') Iz uslova (vidi skicu) 'tlld · A, = crtlld · Aa ~ gde je (uz cosu I): lukovi i ramovi (na dva i tri zgIoba, lukovi i ramovi sa zategom,
s stapovi delimieno ili potpuno izvedeni po krivini, sa krivinama
A, = 2 (I - s) . a =2 I( 1 - T) . a (a=debljina lamele); pravilnog matematieki definisanog oblika, iIi pak sa krivinama
c .
nepravilnog oblika - i zavisno od zeljenog dizajna projektovane-le­
Aa = ( t - c) . a = t (1 - t) . a; za 511 = e f za
pljene konstrukcije. Ovakvi stapovi mogu biti sa konstantnim ali
clt=v, pa je i sa promenljivim momentom inercije.
A, = 2 I a (1 - e) I Aa = t a ( 1 - u); smenom Lamele eija je debljina (a) zavisna od polupreenika krivine
ovih vrednostl u postavljenf uslov dob(fa se
(RJ. formiraju zeljeni i statiekim utieajma zahtevani presek i savi­
'til d . 2 I a ( 1 - e) = crt lid' t a ( I - v) jaju se i lepe u savijenom stanju. Savijanjem lamela iste se dovode
f odavde u odredeno naponsko stanje - zavisno od polupreenika i debljine
lamele - pa se shodno tome smanjuje i nosivost preseka u eelini
1 - v crt II d (S1. 6.16).
2 J-e 't

lid
Kod krivih stapova od lameliranog drveta kada je Rl >200a,
[spftfvanja su pokazala da se najkvalitetnUf gde je a debljina lamele, ne vodi se raeuna 0 zakrivljenosti lamele
nastavef doblJaju sa zubefma du:tfne 1=50 mm.

Milan GoJkovl~, Dragoslav StoJI~ MIlan GoJkov1~, Dragoslav StoJI~

 466 Drvene konstrukclj e LameUrane lep)jene konstrukclJe 467

u laminatu - sto znaci, 6.5. Dimenzionisanje i kontrola napona

smatra se da je lamela
prava (veliki poluprecnik
krivine).
Kada je 150a<R 1 <
200a debljina lamele (a)
zavisi od poluprecnika
krivine (R1 ), jer savijanj­
em lamele dobijaju od­
redene prednapone. U ta­
kvim slucajevlma usvo­
jena debljina lamela mo­
ra cla zadovoljl uslov
Ovakvi nosaei racunaju se usvemu kao sto je to napred
pomenuto (poglavlje 2.) - prema dopustenim naponima (sada va­
zeeim Propisima, odnosno Standardima za projektovanje i izvoaenje
drvenih konstrukcija u nas), odnosno preporukanla "Evrokoda 5"
i ISO - standarda (koji zahtevaJu dimenzionisanje i kontrolu napona
u korespodenciji sa granlcnim stanjima), elja prlmena i UVOaenje
u nase Propise neposredno predstoji.
U daljem tekstu daju se uputstva, za dimenzionisanje, odnosno
kontrolu napona prema vaZeeim Propisima, odnosno prema - Teoriji
dopustenih napona.

[$~~k~i~~:!~~1 R
rO+0,4(.-!.- 150).
a:!>
a
6.5.1. Osnovni dopusteni naponi
Osnovni dopuSteni naponi za leplJene konstrukcije (vidi str.
odnosno debljinu lamela treba odrediti prema dijagramu sa s1. 157) definisni su u odnosu na osnovno optereeenje (vidi str. 156).
6.17. Kod zajednickog delovanja osnovnog i dopuskog optereeenja do­
pusta se poveeenje osnovnih dopustenih napona za 15%.
Tabela 6.2. Korekc(ja 0md za slucaj da' je I30a5'R l <ISOa '
Kod zajednickog delovanja osnovnog, dopunskog i narocitog op­
tereeenja dopusta se poveeanJe osnovnih dopustenih napona za 50%.
Dopustenni naponi za popreen~ zatezanje (crUd) SU:

- za eetinare I meke liseare s: 25 N/cm 2 , i

140 10 1250 1000 - za tvrde liscare s: 35 N/cm 2 •
130 1100 900 Veee vrednosti napona na poprecno zatezanje mogu se doz­
voliti samo izuzetno - u slucaju detaljnog ispitlvanja popreenog zate­
zanja (ovako uvecani dopusteni naponi ne smeju preei vrednost
•.f..a{inm] Manjl radijusi zak­ 113 srednje
2
evrstoee drveta na poprecno zatezanje. moraju biti s: 45
rlvljenosti nosaea od 150a N/cm , i vaZe za sve slucajeveoptereeenja).
32
a veei od 130a dopus­
40 taju se samo ako je naj­
deblja lamela 10 mm. U 6.5.2. Uticaji zakrivljenosti
takvim slucajevima do­
20 pusteni naponi na savi-· Napon izazvan savljanjem lamela, kako je napred receno, utice
janje moraju se korigo­ na cvrstocu lameliranog nosaca opterecenog savij anjem , pritiskom
10f:=· ::s vati prema gornjoj tabe­ Ul zatezanjem. pa Je potrebno napone crm' crell i cr w redukovati
faktorom "prednapona", sto znaCi da je debljina lamele (a) direktno
..&11.
zavisna od poluprecnika k<riVine (R).
~ Manji radljusi kri­
o ~ '7eo 7t1O no JI!V ?50'" vine od Rl =130a nisu Zavisnost izmedu deblJine lamele, i poluprecnlka krivine moze
dopusteni, ne dozvoljava­ se odrediti preko dijagrama na s1. 6.17.
se. Uticaj krivljenja lamela, prema stranim istraZivaeima moze se
predstaviti faktorof!1:

Milan GoJkovlc. Dragoslav Stojlc MIlan GOJkoVlc. Dragoslav StoJlc

r
 468
-~------
Drvene kon~trtlkclJe Lamellrane lepljene konstrukclje 469

a 2

WilSOll (USA iz 1939. god.) Co 1 2000 (Rl )

Hudson (GB iz 1960): Co 1 - 15 . R\

predlog CIB-a (1980): Co 0.76 + 0,001 . RI

Svajearski propisi (1981): I'" 1- 40

. ~
'-'" Rl

EUROCODE 5: Co 0.76 + 0.001 . aRJ za. ( a S 240 ) -7-1/0 a..

, R
Faktor prednapona predstavljen je dijagramom na s1. 6.18. O'm
+ ::;;l.
0' 0' '0'
elld 0 md

l,O~ W/LSON-LSA (1939): ~= 7- zax;( i ll Napon na unutrasnjoj lvlei:

(nema utieaja C c = 1)
I!UOSON-GB(1360):Ce ",f-15 ~
0'

Q9, '",' ~/B (lg60)/EO,ft/C'OOE(1a:5).­ I 1+1~1::;;1.

::""'''''''~:--.Fe""o,076+qaJj:­
O'olld O'md

Napon na spoljasnjoJ iVici:

aRc,,; 2.tfO
(},8 -1 1----""<
O'tll
+
0'
III ::;;1.
Co' O'tlld Cc ' O'lllcl

~7+1-- Napon na unutrasnjoJ ivie1:

(nije merodavan).
~462'@
~6-1-1~-

I I I f : > R,
.a. 6.5.3. Uticaj poprecnog preseka
1/300 1/200 1 50 tj100 1 Kod visokih nosaca opterecenih na savijanje. sa povecanjem
' visine. odnosno povecanjem napregnute zapremine dolazi do sman­
jenja otpornosti nosaca na saVijanje. Naroeito se to odnosi na
Prema SIA 164 na zategnutoj unutrasnjoj iViei C c =l. a na lViene zone nosaea.
zategnutoj spoljasnjoj ivlel 1-40a/R 1 (51. 6.19).
Prema sada vaZeCim standardima za drvene konstrukcije. no­
Uticaj "prednapona usled savijanja laniela" prema SIA 164', saee sistema proste grede raspona t, za visine nosaea H>30 em,
prema 81. 6.20:
treba dlmenzionisati sa redukovanim dopustenim naponom (cr'md J•
Napon nn spoljasnjoj lviet: odnosno

Milan Gojkovle. Dragoslav StoJle MIlan GoJkovle, Dragoslav StoJle

"
r~
1:.

1 Deo ugiba - flTJ> od transverzalne sile, moze se zanemariti

r O"md' = O"Uld . KH gde je KH =( ~ ) "9 • (1 + C1 + C2 ). kod nosaca gde je I/H ~ 10, jer Je neznatan. Za nosace kod kOJih
je I/H < 1 0 mora se sracunati ideo ugiba - f(T)'
i KH - faktor redukclje zavistan od visine preseka i sracunava Za lamelirane nosace poprecllog preseka kao na s1. 6.21 Idu­
t se uz pomoe veliCina (30/H)1/9, C l i C 2 - datib u donjoj
tab eli.
pH T presek), osnovne dopustene napone (Cl"md) treba smanjiti fak­
L torom Ks. koji je dat izrazom

Tabela 6.3.' Vrednosti aa i c2 c ' (b - t ) t . hi

CI K. = 0,58 + 0,42 [ h ' +b ], gde JC c H'

v :0 t1l

I
(J)~
o (J)
.§'.."
tf 0.078 <Il :§
t1l
~o:::::;"l
6.5.4. Uticaj pravca lamela

f"­
Kod lepljenib lameliranih stapova kod
;:3 ~ ~
! JEI!!!!!I!I!!!ll\m!l~ <Il P. 0
kojih se pravac sile, ne poklapa sa povr­
o Sinama lepljenja, pravac sile sa pravcem
-f----:l o
-0,016 E_ ~ lamela zahvata ugao ~ - kao na skici ­
c-M,
~I.
t1l>~ ...,
osnovlli dopusteni naponi Cl"md' Cl"clld i aUld
M~ -0,032
-0.028 N >.S
iz odgovaraJuee tabele moraju se umanjiti
I
r koeficijentom K"" prema datoj tab eli.
•I! '
U opstem slucaju moze se koristlti uprosceni izraz
I
J,
V 8° I 10° I 12°
~ 1
l,, ~ 17,0 117.5121.5
KI! (H)9 0,93 0,90 0,86
rf; ~
\
Smicuci naponl (1: m\l) pro­
t, I
veravaju sa prema maksimalnoj
transverzalnoJ sili (UlaxT) - po po­
Za ostale vrednostl ugla ~ koefictjent KeI. za redukciju nave­
denih napona treba sracunati preko izraza

!. i~+,~_~+
znatom obrascu za pravougaont
~
presek
I ~ za ugao ~ > 200 => ~ = ----=."-=-----=-"-"-_~~_ _
O"clld
~ 3
1:mll "2 Kada povrSina lepljenja zahvata ugao 0 sa
r~. smerom vlakana. sa pravcem lamela. tada se svi
osnoVlli dopusteni naponl umanjuJu faktorom Kp
Izvrsena lspitlvanja su pokazala da preseci u neposrednoj
II,(:1 blizini oslonaca mogu da prime i znatno vece smicuee nap one lu
(vrednosti date u donJoj tabeli). Pri tome lllax/3::;; 7°,
odnosu na dobijene po prednjem obrascu).

I
i
" Deformacije lepljenih lameHranih nosaca zavise od momenta
savijanja (M) i transverzalne sile IT). odnosno 5° I 6°
,90 I 0,86
maxi' f(M) + fiT)'
I
~
H Milan GoJkovi~. Dragoslav StoJlc Mllan GoJkovic, Dragoslav StOJlc

~
f
 Lamelirane lepljene KonstrukclJe 473
472 Drvene kOllstruKclj e

6.6.1.3. Proracun lezista

Ovo je slueaj u lepljenlm lameHranim konstrukeijama kada pos­
tOje dYe ravni lepljenja. laminat se lept u dYe faze, koje medusobno
zahvataju ugao 13. Smanjenje napona vaii za bUo koje llaponsko stanJe.
6.6. Proracun
Proracun lezista (0 leZistima ce kasnije jOs biti reei) sastoji se
u tome da se nade potrebna povrslna naleganja (51. 6.23). Iz do­
pustenog napona acId i uslova da je
b . e . <JCId = A (gde je A - reakeija nosaea) dobija se

6.6.1. Pravi Dosaci

6.6.1.1. Uopste
lm'l~. f III
~
~
potr e b.
A

<J

cId

!~

e~M,c,(li .easPo#i
{ Ne retki su primeri da se oslanjanje nosaea izvodi sa reduk­
Pravi nosaei, po de­ t a 70do30m;

eijom visine nosaca iznad oslonea (51. 6.24). Pri tome smanjellje
finieiJi, su onl nosaN kod
kojlh je osa nosaea prava

fiR> ,~
linija (51. 6.22). Za poz­
nate statieke utieaJe (M i
t. visine (H) moze da bude stepenasto ili postepeno - sa kosim zase­
canjem nosaea. Kako su pokazala dosadasnja istraZivanja kod ovakvih
zasecanja javljaju se naponi zatezanja upravno na vlakna (a.. 1. od­

T), kvalitet materiJala (amd' IIX L -6;;.

8oiJ7e!

~il'!lrl'JII:IIH=--l
m ~/.;6'S5' ~M_
pustenog ugiba (dop/1. -di­ STePeHO'sra J?t'![)tIKCI'X; &:>'~CatV.;;e;>M ~
menzije
't l1d' Ei poprecnog
G) i velicinu
prese-
do- ~~--- .,
ka biraju se po kriteriju- ~
mu: b (1/4 do 1110) H. s
tim da je b:::;; 20 em i H "" ­
(1/17)1 (za H (1/17)l 11X +6;" 1("
sledi b = (l/66 do 1/170). Za T"..."lf;
usvojene dimenzije preseka !s.iik~e'#~~l
(b/H) kontrola napona i de­
formaeija sprovodi se u svemu iato kako je to reeeno za noaace
monolitnog poreenog preseka (vidi str. 163 i 173) uzimajuci u obzir,
napred date. vrednosti merodavne za lepljeno lamelirano drvo.
6.6.1.2. ProracuD deformacija
~
Vreme trajanja opterecenja ima
presudan znacaj na deformaeije ­
posebno. na pojavu nepovratnih I§.ms@:i!t~~~;jl
deformaeija. Pri tome treba razlik­
ovati utielilJe na ugib odki'atkotra­
jnog. u trl\ljanju od tri meseea. od
dugotrajnog opterecenja u trajanju
preko tri meseea. Pod dugotra:jnom
",,",,~~~"':1 opterecenjem podrazumevajti se sva
.~~~~=~ ona opterecenja (uglavnom gravita­
- eiona) koJa deluje duze od tri me­
seea kao i sva ona opterecenja koja deluju u intervalima kracim ~; NaA::wa M!!J ~7iMa Re.o£lKOVQWIN 145:1..-%5'
od trl meseea - ako je ukupno vreme njihovog delovanja vece od IVOsaO;;' - M!'A::!S'~ VZ' C6:lDMiiJe
50% eksploatacionog veka konstrukeije.
MIlan GOJkov16. Dragoslav StoJI6
Milan GOJkoviC. Dragoslav StoJl6
 474 Drvene kOllstnlkclJ e Lamel1rane lepljene konstrukcije 475

nosno javljaJu se poprecna zatezanJa upravno na poduznu osu no­ h - visina redukovanog preseka, i
saca. Ova zatezanja mogu da budu od utieaja na sigurnost i sta­
bllnost izvedene oslonacke veze. Puno je povoljnije kada se smanjenje k - korekeioni koeficijent koji se racuna pO obrascu:
preseka vrsi postepeno, sa kosim 'zaseeanjme (SI. 6.24). Kako drvo
ima malu cvrstocu na zatezanje J.. na vlalma a usled skupljanja a
drveta bas na mestu nagle promene visine, na zaseeenim delovima,
k =1 - 2,8
h (klllill = 0.30).
mogu da se formiraju horizontalne pukotine - to se ovakva zase­
eanja moraju osigurati u sverriu kako je to priltazano na s1. 6.25 Gornji obrazac vaZi same dok je e:<; O,4H (SI. 6.26).
(ukoliko se ne mogu izbeci). Za redukciju visine (H) kosim zasecanjem kada se dopusta
da je a>O,5H, ukoliko Je
o.7<9CaN::Je sa KOV8N/A( s ~ 14a

RlaVeZA::"8M.a - J.BSN<I¥­ :::: 2,5H => za drvo I klase, odnosno

/11'4'
s :::: lOa

~ 2.5H => za drvo II klase,

tada se smicuci naponi racunaju po gornjem obrascu i sa k= 1.

U gornjim izrazima merodav­

11

na je manja vrednost za s. Za str­

~;2VeC\.'$'J\IO
L.dP~N~~­

~ 0,0 6'Pt!!!If1PJ.OCe
'·fIt
"" miju kosu redukciju racun je 1sti.

kao i za stepenastu redukciju vis­

ine.

w'
Zatezucu sHu kOja izaziva za­

tezanja J.. na vlakna odnosno u rav­

ni m-m (S1. 6.26), primuju verti­

lit
kalne podvezice (od dasaka, sper­

a:lm~-_
ploca 11i od celicnih traka). Velicina
~,;;w..:;l!' /bf!?DeNO sile Z nalazi se iz uslova
&UC,vIM 7iIii7~~
pI ..
A # I Z = 1. 3 . A . [ 3 ( ~ )2 2 ( ~ )3 ]
t~m~~ .6;25·1
[Sl~~.~;~A1 gde je:

Dosadasnja eksperimentalna ispitivanja pokazala su da uk­

H - ukupna visina nosaca;

oliko je velicina a:<; O,5H, odnosno a:S; 50 em (S1. 6.26). ne treba

vrsiti posebno konstrukeijsko ojacanje iznad oslonaea. ~-t a visina redukcije,
i
Velicina smicuceg napona ('mll) u ravni m-m (S1. 6.26) moze
se sracunati prekd poznatog obrasea ' ~1
n:akcija. OdnoS110 mak­

sirnailla srnlcuca sila.

A 1
¥+---t- Potreban broj spojnih sreds­
1: = 1 ' 50 - - . - :s; 1:
b. h k
• tava 1 preseka podvezica odreduje

l-:t
mil mild
se na poznat nacin (kada je poz­
nata sila Z); slrina podvezice je
Ovde je: O,25a:<; c:s; O,50a. Dopusteni napon
A - merodavna transverzalna sila, u sper ploei je O'tlld=400 N/cm 2 , a
b - sirina preseka (nosaca),
c(46~¥t + napon Smlcanja u lepIjenom spoju
.=25 N/cm 2 •

Mllan GoJkovlc, Dragoslav Stojle Milan GoJkovie, Dragoslav StoJle

('
476 Drvene konstrukcije Lamellrane iepllene ItollstrukclJ e 477

Redukeija visine nosaca iznad oslonea moze da nastane kada a

H 5: 0,7 za h 5: 3<km
se transverzalna sila px:enosi direktno i samo preko spojnih sred­
stava (zavrtnjima preko "T" profila) kao na s1. 6.27.
tada je velieina smieuceg napona
Na s1. 6.27 je prikazana veza dva medusobna ortogonalna no­
A
saca, roznjace i glavnog nosaea, na primer. = 1,50 a s't IUJld '
Ovakva veza smatra se 'Cia Je izvedena stepenastom redukeijom b(H- ·e)
visine H (maxa= 15 em; za zakrivljene nosace ma,.a= 10 em) i sve napred h
reeeno vaZi i u ovom slueaju. Na primer, za vezu po s1. 6.27 Za vrednosti e>h i a/h>0,5(O,7) odreduju se preko poznatog
obrasea i za presek veIicine bib
1
't == 1 50 . -- S 't A
mil ' (b-5)h k mild 'tmll =1,50 S
bh
(h - deo visine preseka koji prihvata transverzalnu sHu T).
Redukcija visine oslonaekog preseka, 8to je konstrukeijski po­
voljnije, moze se izvrsiti i sa gornje strane nosaca, kao na s1. 6.6.2. ZakrivlJeni nosaci sa I=const.
6.27. Ako je e<h i za Zakrivljeni nosaei su oni nosaei kod kojih je tezlsna linija,
a . odnosno osa stapa - delimicno iii u eelini - lzvedena po krivoj
H 5: 0,5 za H > 30 em , liniji, skoro redovno po kruinom lul<u (mada to ne mora da bude
pravilo). Cesto se javljaJu u praksi lamellranih konstrukcija. Ovakvi
nosaei poznati su i pod imenom. "nadviseni nosaei" (ali i "kolenasti"
[~!tk.#~;~ i "bumerang" nosael).

Veia l))/,f/ ~a POl)

s------t Prilikom konstr­
uisanja zakrivljenib no­

~
PRaY/A( t/G't.O/H saca mora da se vodl
raeuna 0 einjeniei da
;.4 Rl '\.
l:> -.
--. B deblJina lamele zavisi
od poluprecnika kri­
vine. ili, drugim reci­
~ t"lSd:J JfOm ma, poluprecnik savi­
~ janja lamela je ogra­
&,,-(;}.b;6-)t nicen njihovom deblji­

nom. lsto tako, jedna

savijena lamela prili­

kom lepljenja tezi .da

se ispravi, sto neSto

liS.l.f~~:.·.~;2#;'1 otezava postupak lep­

Ijenja.

i1

Nosaci se formlraju od lamela koje se zakrivljene postavljaju

u "paket" nosaea. Kada je R <:: 200a, gde je a - debljina lamele a
R polupreenik krivine zakrivljenog nosaca - nosae se radi u
svemu isto kao i pravi nosae!. Teorija savijanja krivih stapova
zasniva se na sledecim predpostavkama:
A a) poprecni presek stapa ima bar jednu osu simetrije,

Milan GoJkov!c, Dragoslav Stojlc MIlan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc

 478 Drvene konstrukclje Lamellrane lepljene konstrukclje 479

lako uo~avaju. Usled deformacije ugao dq) dobija odreden prirastaj

a sarnim tim gornja vlakna (na ekstradosu) i donja vlakna (na
intradosu) dobijaju odredena skraeenja, odnosno izduzenja. Kako
je dle>dl j to su i dilatacije (8) razlifite, odnosno
lidl l lidle
81 = ill > ill = 8e '

I e

a to je neminovno jer su vlakna na konkavnoj strani nosaea kraea

pa je njihova relativna dilatacija veea.
Na osnovu Hukovog zakona a=En8 dobija sa da je Icr.l>lcrel.
Ovo ukazuje da su naponi na Intradosu (na konkavnoj krivini) veei
od napona na ekstradosu (na konveksnom delu stapa). Za razliku
P.Ea'V «csse Ko:;1 S\!:' J'{a,j'­
od pravih stapova gde je dljagararn napona izrazito pravolinljski
asee .:<5>v.t..:7a U PIf!5'KS/ .t:€'1V ~5WO aG'K£fY.t.7C'N/ I ~ (vid! s1. 6.29J, kod krivih stapova normalni naponi od savijanja
Nl:!SQ'C /tVo K~.;;e ,12;.11,,"1' rasporedeni su po hiperboli. Kako je crl>cr. a povrsine cr-dijagrama
r---£t~# '
AI i Ae moraJu medusobno btU iste, to se neutralna, odnosno nulta
linija spusta ispod tez!nsne ose preseka. uvek' se pomera prema
b) osa stapa ja kriva Jinija kOja leti u jednoj ravni, u ravni konkavnoj strani krivog stapa. prema intradosu' - sl. 6.29.
simetrije preseka (niJe prostorna kriva). i Na osnovu napred iznetog. prilikom proracuna zakrivljenih
C) spoljne-preseene sile deluju u ravni simen-ije preseka, u
nosaca pravougaonog poprecnog preseka i izlozenih saviJanju - nor­
ravni krive linije, odnosno u ravnl o'se stapa. malni naponi nisu direktno proporcionalni visiili preselm H vee
umnogome zavise i od zakrivljenosti nosaca.
Proracun napona i deformacija sprovodl se sUeno kao i kod
pravih stapova ali sa nesto izmenJenim, odnosno dopunjenim pos­ Zakrivljenost nosaea (~) defini.se se odnosnom ~=R/H. Ovde je:
tupkom. Definicija preseenih sila - moment savijanja (M). normalna R - radijus zakrivljenosti tezisne ose preseka. i
sila (N) i transverzalna (popreena) sila (T) - je adekvatna kao i kod
pravih stapova: H - visina poprecnog preseka.
Velieina smicueeg napona ('mil) i normalnih napona (cr~lI) od Za zakrivljene nosace pravougaonog popreenog preseka kod
aksijalne sHe (N) dobija se u svemu isto kao i za prave stapove. kojib je odnos
odnosno po obrascima R
2 S; H < 10 normalni naponi savijanja ispituju se po obrascu
1:
lllax mll
== maxT • maxS
b.1
< 't
- mild
i 'a
ell
==!'!
A
s; a
CUd
.
M 1

Normalni naponi od momenta savijanja (M) raeunaju se na am = W ( 1 + 2~.) s a md•

1 osnovu napred daUh hipoteza (poprecni preseci ostaju ravni i up­

ravni na osu staRa i posle deformacija; oni se izmedu sebe sarno
U ovom obrascu su:
II relaUvno obreu). Sto znaei. za prave nosaee i za nosace sa velikim M - moment savijanja u posmatranom preseku,
I:], radijusom krivine, naponi od savijanja su linearno rasporedeni po
preseku. Maksimalni' naponi su na ivicania preseka a u teZisnoj
W otporni moment preseka (za siueaj da je presek os­
i[ labljen u obrazac se unosi WIl
otporni moment za
osi ovaj napon je jednal{ 0 (S1. 6.29). Ovo Isto vail i za nosaee
I: kod kojih je R>200u.
neto presek).

t: Medutim kod savijenih nosaca (kada je R S; 200a I istovremeno

f R>H) problem savijanja je neato izmenjen. Nairne, ako se posmatra
I:
e1ementarni deo stapa deflnisan uglom dq> (S1. 6.29) ove se promene
Preporucjuje se, ukoliko je to moguee, izbegavaU radijuse R<4H;
(1 + 1/2PJ je faktor redukclje dopustenih napona (cr md ) kao posledica
savijanja larnela. Velieina ovog faktora menja se od 1,05 do 1,25
odnosno

Milan GoJkovle, Dragoslav Stojle MIlan Gojkovle. Dragoslav Stojle

r
 Lamellrane 1epljene kOl1strtll~o;Ije 481
480 Drvelle konstrukclje

2 3 4 I 5 9 I 10
1.25 I 1.17 I 1.13 I 1.10 .055 I 1.05

U slucajevima kada je zakrivljenost nosaca mala, kako je vee

receno, odnosno kada je 13> 10 - nosac se ispituje kao prafJ; sa
pravolinijskom raspodelom normalnih napona. Za dati odnos 13=R/H
normalni naponi savijanja mogu se sracunati i po obrascu kOJi su
dali Mohler i Blumer. odnosno
M
0'HI =W . k n ~ 0'md'
Ovde je M i W kao napred a koeficijent kOJi se ocitava
iz grafikona sa s1. 6.37*).

6.6.2.1. Poprecni naponi u zakrivljenom nosai:u

Od uticaja momenta savijanja (M) u zakrivljenom nosacu jav­
ljaju se naponi upravni na osu nosaca, naponi zatezanja U1 pritiska
.L na vlakna, zavisno od smera mo­
a) menta savijanja. Ovi naponi takode za­
vise od stepena zal{rivljenostl nosaca
(b=R/H).
Kada su vlakna na intradosu kri­ bH
vog stapa zategnuta (S1. 6.30a) u pre­ U D· dcp 4 ' 0'm • dcp.
seku se javljaju naponi zatezanja .L na
vlakna. I obrnuto, kada' su vlakna na Kao sto se iz· s1. 6.31 vidi rezultante sila D i Z su lste
ekstradosu zategnuta (S1. 6.30b) u pre­ Velicine, istog pravca. ali suprotnog smera - odnosno zatezu presek
seku se javljaju naponi pritiska .L na upravno na osu nosaca. To znaci da ovu silu (U) prima povrsina
vlakna. I u jednom i u drugom slucaju A:::: b • ds b· R .
ovi naponi su nepovoljni za konstruk­
ciju i moraju se proveriti adekvatnim Sada je napon zatezanja upravno na poduznu osu nosaca,
statickim proracunom. odnosno
Ako se posmatra elementarni deo bH . 0' . dcp
nosaca duzine U 4 III H H M
ds =R . (S1. 6.31)
O't.L = A b . R . dcp 4R . O'm = 4R . W

optereeen momentima koji zatezu vlak­

na intradosa, onda se vidi da Je presek
Kako je O'nl =~ i 13 :' to obrazac za napon ima konacan
opterecen silom D. odnosno Z koJe nisu u pravcu -:- medusobno oblik
zaklapaju ugao dq>. Iz slike je M 1

1 H bH O'u = W • 4~ ~ O'Ud • i dalje

D Z "'"2 2 ' O'm • b = 4:' . O'm' i dalje (iz plana sila)

za 13 R i
= H;
*) Deta!ln!Je 0 vellctnt napona am odnosno koejtc!Jentu kJl - Dldt 1Ul str. 500 • W 6

MIlan Gojkovle, Dragos1av Stojle

Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle
r
482 Drvene l(Ollstrukclie Lamellrane lepljene kOllstrukclje 483

M 1 3 M Velieine normalnih napona od uticaja nonnalne sile N

a t.L .B·-·R
4R 2 bRH s a Ll.d' se preko izraza
U ovim obrascima je: aq 0,875 N (jilid
au - racunski radijaln1 napon na zatezanje (zatezanje 1. na ± (1 + - - - <
a c II ~~ A-aclld
vlakna), i
a - dopusteni radijalni napon na zatezanje. (zavisno da Ii je sila N zatezuca iii pritiskajuca), odnosno preko
Ud
odnosa
Ostale oznake u svemu iste kao napred.
U slucajevima kada su gornja vlakna (na ekstradosu) zateg­ a til ± kN • _
N
S
a lild

nuta - za obrnut smer momenata (S1. 6.30b) - a donja (na intra­

dosu). pritisnuta (ovi naponi javljaju se ugIavnom kod ramovskih (jCII II A aan d

konstrukciJa. Ve!1cina ovih napona moze da bude znatna kod luiv­ gde je
ina sa malim R), tada se u preselm javljaju radijaini naponi pri.,..
tuska. Proracun ovih napona je identiCan prethodnom, odnosno 0,875 0,675
naponi se dobijaju po obrascu ( 1 + -13- - ~ ). Ostale oznake kao napred.

M 1

Uticaj llormalnih napona nn presek uzrokuje pojavu poprecnih

acl.. = W 413 s
(radijalnih) napona (Cl"cl' odnosno Cl"u. zav1sno od smera sHe N),
Kao sto je napred receno, kcid ovakvih nosaea u zoni os­ vid1 sl1ku 6.32. koj1 su u posmatranom preseku dvoznacnL Pri­
tiskujuca .sila N izaziva u gornjoj poiovini preselm (blize ekstra­
lonackih presel{a treba ispitati smicuee napone('tmll) po obrascu
dosu) napone Cl"u a zatezuca sila napone O"cl' Velieine napona racu­
naju se preko reiaclja
'till II =.1,50 S'tmlld
atl.. + 0,075 ± 0.200).!! < a tl..d
(kao za pray nosae sa H=const, sto je na strani sigurnosti). (
acl.. - 13 132 A -acl..d
Zakrivljeni stapovi osim momentom savijanja (M) mogu bili op­
tereeen1 1 normalnom sUom (N), odnosno zavisno od karaktera sHe odnosno
- na zatezanje ili na pritisak. Normalni napont od zatezuee odnosno
pritiskajuee sUe, kalw su pokazala gosadaSnja istraiivanja, nisu rav­ all.. N at l..d
nomerno rasporedel1i po preseku. Sto je zakrivljenost nosaea veea, ± kN < ,
odnosno kolienik b=R/H manji to je neravnomernost raspodele na­ acl.. II A -acl..d
pona po preseku izrazitija i obrnuto (vldl s1. 6.32). .
(znak "+" zatezanje 1. nn vlakna, znak "-" pritisak 1. na vlai{na).
!tt Za istovremeni uticaj momenta saviJanja (M) i normaine sile
(N) na posmtrani presek ukupna velicina napona dobija se super­
pozicijom (kao za ekscentrieno pritisllute, odnosno ekscentricno
zategnute stapove), odnosno
_M a Clld N
acll-W(1+2A)' +00 A saclld '
p a md
,Nr;;:;gros M 1 atjld N
(jIll -
- -W ( 1 + 2~ ) . a + A
"n

S alii d '
md

Milan GoJl(ovlc, Dragoslav StoJle MIlan GOJkoviC, Dragoslav Stojle

 484 Drvene konstrultclJe Lamellrane leplJene lmnstrukclje 485

sa napomenolll da se maksimalne vrednosti napona ne nalaze u Stapova neminovno je

istim vlaknima posmatranog preseka (veca sigurnost). "klillasto" zavrSavanje po­
jedillih lamela. edllosno
Zakrivljenost ose nosaca povoljno utice na raspored 'tmll na­ zavrsavanje lamela u na­
pona usled uticaja transverzalne sile T (naponi 't 1l1 11 manjl su nego gibu. .
u slucaju pravog stapa). Prakt1cno uzevisi, ovi se naponi mogu
sracunati kao za pray stap (sa H=collst). Tacna veliclna ovog na­ I{ada se staticki pro­
pona racuna se po obrascu' raCtul radi sa celom visi­
nom preseka, a posebno
0,057 :;:; 't za konstrukcijske elem­
'" (1,50 - ---a-) . bH mild' ente na otvorenim iIi de­
II p
limlcno otvorenim pros­
torima. onda u zategnu­
toj zoni preseka treba ug­
6.6.3. Nosaci sa nagnutim ivicama, odnosno nosaCi sa radlti najmanje trl kon­
promenljivom visinom H tinualne lamele.
Dve se lamelle tra­
siraju paralelno sa za­
tegnutom ivicom nosaca.
)?/"
~~ tg ~ Konstrukcijski je

~ ~ jos povoljnije da se ove

~ :~. ~
~\I:i
kontinualne lame1e ugra­

de na visini od 0.15 od

I ~ .~~ najvece vislne stapa, od­

il~ nOSIlO nosaea - s1. 6.33.

~.

I
!Ii..... Pri tome. pod poj­

~
.:l:)~ mom kontinualna lamela

~
'" !\)
~
II podrazrnnevaju se one
%i lamele kOje su poprecllo
\ .~ nastavljene.
~~ Kod pravlh nosaea
-~! ,.~ .~ ~ promenljive visine u ra­
.;: ~ CUll se uvodi ceo popre­
,.q:r;~M? ~I:l cni presek ako su kli­
~~ nasti krajev! lamela (SI.
)\)l6.33):
~VN'O
\~ li: - U zategnutoj zo­
~.~. ni:
• za I klasu
drveta
Ne retki su primeri u savremenoj praksl lepljenih lameliranih a=O,071 odnosno 1<:: 14a:
konstrukcija da se projektuju i izvode nosael sa promenljivim pre­ • za II klasu drveta a=O,101 ednosno l ~ lOa:
sekom, sa promellljlvim momentom inercije. Zbog promene vislne

MUau Gojkovlc. Dragoslav stojle MIlan Gojkovle. Dragoslav StoJic

r-
486 Drvelle konstrukclje Lamellrnne lepllene kOllstrukclJe 487

u pritisnutoj zo­
ni: dO'm (X) = 0
odnosno
dx
• za I klasu
drveta X
a=O,lOl
M(x)
.9J. . X - qx . 3q
(/x-r) .
odnosno
O'm" = W (X)
2 b
I;;:: lOa; ~{H
6 A
+x . tgy)2 (H" + X • tgy )2'
• za II klasu
drveta
a=O,151 pa prvi izvod O'mx pO X izjednacen sa 0 - daje
odnosno
1:<: 6,67a.
IIII
x
Nosaci sistema pro­ Hill I

~ l;r1
IX H+2.2!!. 1
t. b;,'t',.1c:'I' ste grede sa promenlji­ A I

~~.~.
yom visinom H - sL
6.34a i b dimenzionisu Visina nosaca je
6;, se s11cno kao i pravi no­
sacl sa konstantnom vi­
sinom, ali sa sledeeim Hill _ 1 + I
napomenama:
a) visina nosaca iz­ H = 2 HA • H 2 ,1m _ 1

" ----'.'!. 1 + I

nad oslonca (H A i Ha J HA

odreduje se iz uslova i8­

1*""'dIE-~
korisc.enja dopustenih na­ Sa ovim vrednostima poznati su M" 1 W x ' pa je napon u
pona na smicanje (1: mlld ) preseku x

7r7tffltmtttft~,..r
na primer, najveci napon
smicanja' (1: mlld ) na 08­ 0'
M"
=-<0"
0:'1" 7 W - Iud"
::.0 loncu A je lUX
l$lfi.;d6~ "
c) kod nosaca sa promenljivom visinom na zakosenim ivicama
maxT "
od zadatog opterecenja nastaju istovremeno poduzni, poprecni i
1:mll '" 1.50 bH :5: 1:111 lid odavde
smituei naponi. Zajednicki uticaj ovih napona umanjuje cvrstocu
drveta kOja opada sa poveeanjem nagiba ivice nosaca, posebno u
slucajevima kada se javljaju poprecni zateZuci naponi. Ovo znaCi,
H == 1.50 1: da kod ovakvib nosaca treba dokazati da su pojedini - kompo­
A b . IIIJJd
nentalni naponi u dopustenim granicama kao i da ukupni-zbirni
napon zadovoljava kriterijUm za dopustene napone.
b) najveci normalni napon savijanja (ma"O'm) ne poklapa se
uvek sa mestom maxM. U takvim primerima visina preseka Hili Velicine ovih napona dobijaju se iz uslova (s1. 6.34b) rav­
noteze elementarnog dela nosaca duzine dx na nagnutoj ivicl, od­
odreduje se lz dopustenih napona na savijanje (O'md) i dopustenih nosno iz uslova
ugiba (dopfJ, ali, istovremeno ova visina '(Hili) treba da zadovolji
potrebnu visinu nosaca na rastoJanju x, da odgovara potrebnoj "" X = 0 :::) 0'III . b . dx . tg y + 1:Y . b . dx =0 odavde
visini Hx- Na primer, za nosac po s1. 6.34b i opterecen jednako L.... II
podeljenim optereeenjem q - max Mx je na mestu gde je

MUan GoJkovle, Dragoslav StoJle Milan GoJkovle, Dragoslav StoJle

488 ~~ Drvene konstnt~l~ Lamelirallr. lepljelle kOllstrukclje 489

za nagnutu prit!snutu ivicu nosaca

1:1 ;: 0" • tgy odnoSllo 0" _:5"L uslova
II m 111 tgy 1
ke
LY = 0 ~ 0"1, b . dx + 1:~ . b . dx . tgy "" 0 1 odavde 2 2 t gy )2
O"md . " ( 1 ) + ( 0" ) + ( 2,66 • 1:
O"md cJ.d lId
0"1
0" J..,1 1:1II • tgr = 0"m • t..2
0 r odnosno
1:~ tgy - za nagnutu zategnutu ivicu nosaca

Velicine ovih naporia treba da zadovolje uslove. odnosno 1

....1 -
"II -
0" 111 • tgy <
-
1:mil d = 0" III • tt y ~ O"tJ.<l'
k '"
t
O"md
.~(-1-) 2 +( 1,25tty
.
) +(_tc~)2
:.I

1,33 •
Velicine ovlh napona mogu se odrediti I na osnovu tnterak­
clone jednacine koju daje Noris za ortotropne materijale i na os­ Preko ovih faktora smanjenja O"md mogu se naponi sracunatl
novu obimnih istrazivanja - za kontrolu vel!cina ukupnog napona po obrascu
na koju uttcu komponentalnl naponl 0'11' O'.L I 'til - iz opste
jednacine "
O"m -
__ "",Jvi <I .
W -- c O"tnd'
0" 2 O"J. 2 2 ne vodeci racuna 0 stvarnoj nelinearnoj raspodeU napona kao pos­
( --1L) + ( - - - - ) + ( ) ~ 1 "J. ledici nagnutih lvlca nosaca.
0"11 d A . 0" J.d B •
Na prilozenom dlj-­
agramu (5L 6.35) data
smenom vrednost! 0" J. 0"1Il' ti r i 'til + O"m . tgy dobija se veliclna je zavisnost promene fak­
napona II vlaknima. odllosno " tora ke -- za pritisnutu i
k( -- za zategnutu ivicu
0"
(-'" ) + (
2 • tt r ) 2
+(
• tgy
)
2
= 1 i odavde ~q
1/7
nosaca zavisno od ugla y.
Mnozeei dopusteni napon
0"11101 A . O".ld B . 'tlld ~qs
'~ql'
na savijanje (O"md) za os­
I nomo opterecenje sa falc­
~qj
0" m 1< torom k c • odnosno ~ do­
. r--- 1 2 ~ 2 hl"v 2 ~'1'2 bija se dopustenl napon
'1(~_~ ) +( ") +(-_::f:>-L-) ~ na
savljanje za nosac sa
'1"
0"md A·O".ld B'1:lid nagnutim ivicama.
(J
1\tW/6 lv/ire N~ ~ Kod nosaea sa nag­
gde je O"m ukupnl napon pri kombinaciji od tri moguca napona nutim ivicama i pri ko­
na nagnutoj lvlcl nosaca. rlscenju daUh obrazaca
ne preporucuje se veel nagib od 14° za pritisnutu i 6° za zategnutu
ivicu nosaca.
Ako se naplse O"m = kO"md onda je k faktor kojim se SmaIIJuJu
Na s1. 6.36 prikazan je raspored napona u slemenom preseku
dopuStenl napon! (eJ md ) zbog zakosenostt lvica nosaca i taj faktor­ jednog trapezastog nosaca sa horizontalnom donjom ivlcom (od
je ~ ~
Jednako podeljenog optereeenJa preko celog raspona). Dijagrami na­
*) A, B -- faktorl kOj! zav!se od naprezalt/a na !Vlcl nosaca.
pona dobijenl na osnovu stavova ortotropne teorije a provereni
A = 1.25; B= 1,33 -- za napone savlja/t/a I zatezanja,
odgovaraJucim opitima.
A=1.D; B=2,66 - za napone savljanja I pr!t€ska.

MIlan Gojkovlc, Dragoslav Stojl6 MIlan GoJkoVlc. Dragoslav StoJI~

f"'n
i

490 Drvene kOllstrukclje Lamellrane iepljene kOllstrukclje 491

Napomena: Prema mnogobrojnim ispitivanjim K. Mohlera I jednostavniji postupak koji za praksu daje dovoIjno taene rezultate.
H. Blumera (Brettschichttr5.ger veranderlicher Hohe. Bauen mit Holz. Nairne, velicfna ugiba dobija se preko izraza
8/1978) naponi u ovakvirn nosacirna mogu se sracunati prema ob­
rascima (za drvo iz familije evropskih eetinara): Illn,[ = :I( 0') • k" + f( ,) • Ii:.. s m
M III Mm Ovde je:
=k
II WIII ~=~.~
, III veliclna ugiba od zadatog opterecenja, od uticaja
f(o) i f(,)
MiT, za fiktivan nosae konstantne visine H A :
b· k" I k, korekcioni faktorl koji obuhvataju promenljivost
Ovde je Wm = 6 a kll I preseka duz raspona.
kl. koeficijentl koji se oeitavaju sa Na primer, za prostu gredu pravougaonog poprecnog preseka
prilozenih dijagrama (S1. 6.37). i linearnu promenu visine (S1. 6.38) i za jednako podelJeno op­
terecenje q. ugibi se dobljaju preko izraza
~
. ,. " od momenta savijanja
9.l Potrebni obrasci za simetriean maxlV1 • l2 b H~
~~ FII11I11l11I·!l!1I1f1lb.t i nesimetriean nosae trapezastog f(o) = 9.6 . Ell' IA
gde je IA =12
i·~ . oblika i za jednako podeljeno op­
~V) tereeenje q, dati su na s1. 6.38. ( H A)3
~ Naponi se ispituju u svemu ka­
ko = H

ko je to nnpred pokazano.
0,15+ 0,85 H A

III
~
* * .. od transverzalne sile
~ Za slucaj da Je trapezastl no­
1.2 ~';ttb . Ii:..
2
~ f~1I1 h~1
() ~
fIlHJ'h • sac osim momenta saviJanja (M) f(,) = gde je
~ "ii,illlil1
optereeen i normalnom silom, (N). A Ii:..
1 + HA
fS odnonso transverzalnom silom (T)
vel1efne napona treba sraeunati U ovim izrazima je:
prema navodima u stavu 6.6.4.2.
(str. 498). HA - visina iznad oslonca, a
Veliefne deformacija - ugiba Hm - najveca visfna nosaca u sredfni rasponar
kod nosaca promenljive visine (H
Koeficijenti, odnosno faktori k" i k, graficki su prikazani na
I" nije konstantno) od utlcaja momnta
s1. 6.41.
I (M) I transverzalne sile (T) dobijaju
I'
'I se, kako je vee receno, preko in­ Boena stabilnost nosaca ovakvog oblika Ispituje se adekvatno
'I tegraia nosacima sa konstantnom visinom preseka.
I klf T Ads k2f ~~ ds
Za ma kOje drugo opterecenje i za pro stu gredu sa simetricn­
J. om promenom visfne pravougaonog preseka. velicfna ugiba moze
t
!r
s s
Ovaj i ovakav racun za ugib
se sracunati prema datim obrascima all sa uvodenjem u raeun
uporednog momenta tnercije II' kojl se dobija preiw relacije
kod nosaca sa promenljivom visi­
nom, nlje najpogodniji - pa se za 11 = ( 0,34 + 0,66...fi/I,~) . 1m .
proraeun deformacija uvod! neSto

Milan Gojkovlc, Dragoslav 5tojlc Milan GOJkovtc. Dragoslav 5toJIc

(
492 ~~~~I)x~vene konstrukcije ~ Lamelirane lepljene konstrukclje 493

Ovde Kod kontro1e na­

1I,.,;ti7"..

f:F:t
IA moment inerciJe iznad as­
6').:5iMet£lCaA/ TtfEJ'A!'j}:¥:;iTl' NOsaC pona kontinualnih no­
Ianca, i
I:f saca sa vutama iznad
oslonaca (vidi donju

~~I~jt
1m moment inercije u polovini sk1cu), maze se desit!

~
raspaua (maxI). da se merodavni pre­
B-ty sek (sa maksimalnim
naponima) ne pok­
~
I
~~ x.,L.fp.;
2 ~ lapa sa ml"M. U tak­
~~=h"" I" I r 11.1 I I I II II II I I j t' i11-f.lNiJa ~-1(.?- t ) vim primerima zada­
tak se rdava ispiti­

~ ~:I 11111 If ri'i:tt11 II IW1'ft:tj

~.!f..r(t-x) vanjem napona u vise

2/ z na duzini (S)

w~E&;
'" Ii a presel! iznad oslo­
nca posmtra se iden­
~ q12 .tiello temenom prese­
ku trapeznog nosaca
~ qfO ,l-:±!r?rf I I I I I l b) NeSIMeT,fica/LI n')!9pemSTi M:J:Jc:if5 (sa pritlsnutom nag­
~o~ nutom ivicom).
~dQ6~
~
==~-" il~
U ovakvim pri­

2x.~

merima dopusta se po­

~qQS vecanJe osnovnih do­
pustenih napona za
'iq,~~ n", .,.1
~
10% - za oslonacki
presek (B), prema od-
"" q2 eta ot;. '!,s­
II ",kg
aY..eeI¥,h;E'NC5T J -~' D
'~-;::-
2#""

7/A T1
redbama vaZeCih stan­
darda. Ovo iz razloga
jer postojanjem reak­
?Q 1 0
~
~~.a,
I
ciJe u preseku stvara
~ ~B
_-"?tnt-I!> Mii'll!!s'-
'''I!IIIII~IIIlII!lI!''t:J:j:»" _~ tl'"l''lfJ!!- se povo Ij nJa
i' raspo­
~,~.;;e ~ ..o dela napana.
. ~ ~I-+-l-l-r't,r I I I I I I I I I I I I I I I I I I I
~
~~2

l~o
'" ,,8 ttt1ITtHd
_. III J lln-t--I I ~ I I I I

~i".ii

~ 1.6
~ ts- I I I ,'.1 I l:r
~
~~ 1~errr-~+
0 II
o q2 43 q¥
ZB£eiyL.:;e'NC7ST J -% ~6•.i1·1 [~l#ili;i1.3s: 1

Milan Gojkovl6. Dragoslav Stojl6 MIlan Gojkovlc, Dragoslav StoJlc

~~H

494 ____________________________ Drvene l~onstrul(c!le

Lamelirane lepljene konstrLlkclle 495

Ovoj grupaciji nosaea pripadaju i pravi stapovi pravougaonog

poprecnog preseka sa promenljivolll visillom, kao na primer na s1. Lie> I\'tlRM8Ltve
6.39. s/L.eN
~

"eKsyaJ)()S i

1 oX
eK9T;f'c[)O$
A'~.
:Al4l:~N

~~
"-~~

l--
'A z
!
_ I /Nr.-€'a.::vS'
----.:1>4-1
'-v--"---'
lo-;'
d;"..11 c!lli i 1;¥: 1;
~.::- ~::: f ~li i ~=f:tB
l$lUcd lS.a9.]
Proracun napona u karakteristicnim presecima adekvatrul je
proracunu naponu kod trapezastih nosaea, sa napomenama:
- poprecni naponi (1. na vlakna) usled uticaja momenta savi­
.€!iRS\"!?Reo
--=-r I ---1-- +V4~~~6C:l1€'f-
N.&rt:WO' rt::> $..:eM'eNOM "*!c1'Sel;'o .A<'a~ M:>;;Q'ca .sa 1'!ft',,17<:WLJ/YO,w
janja (M) javljaju se dvoznacno (cru u prltisnutoj zoni i O"eJ. U V'/S/NO,w H I 6I'l'aS'7l'E'aNO NBb'WO;rz.v Iv/CO',.".?
zategnutoj zoni preseka);
- smicuel naponi (1:11\11) takode menjaju znak po visini preseka 1~~~p.f1;.4Q;j
i po apsolutnoj vrednosti ovi naponi najveci su na gornjoj odnosno
donjoj ivici preseka; i Ke-A~
*'
- za Y... YI' za razHc:ite nugibe iviea nosaca u odnosu na
1~~~~;4 ~-
poduznu osu Mapa, prilikom proracuna napona treba u racuu uueti 'l\\. .
• '\'
-
·--L-I--l-.L...j.: I I I I I I -!-l-!~
veei uguo Y (to isto vazl 1 kada je I" I B ). * 0,7 - .-
.~~~M:&ia-
_ .
Na sl. 6.40, nu sledccoj strruli, priknzani su dijagrami napona
u dva karakteristicnu preseka ~ od uticaja M. NiT, 0,6 -.
qs _:-. I- =p
q'l - . ._ . .._
f-. - ~M~~57>'~-
q3 f-- ~,-T.·

O,2 !-- - ~-
.
q1 .. .. . f..- - ' " . H_
o 1-. w?"A!~~-i>n"
$.' .
I I I i I I., HA
10 ;;5 . 40 ,/0

Na sliet 6.41 prilcazan Je dljagram lJeliClna potrebnih

za proracu.n deJormacya k" I k", (lJidi str. 491 J.
1.$'~~l<;~8:,m

Milan GoJkovlc, Drllgoslav StoJlc

Milan GC'Jlmvlc. Dragoslav StoJlc
 496 Drvene konstrukclle Lamellrnne lePl.lene konstrukclje 497

6.6.4. Zakrivljeni nosaci slozenih geometrijskih 6.6.4.1. Efikasnost poprecnog preseka

karakteristika
Prilikom kOllstruisanja lepljenih nosaea sa promenljivim mo­
mentom inercije, sa promenljivom visinom preseka (H), ne redak
je sIueaj da se IS.lllele lepe u dva
ill vise "mahova" faza, zavisno
od zeljenog l{olltinuiteta lamela.
a.
Kod lepljenih lameliranih
nosaea sa konst..'1ntnom visinom

~
~,,~I
..-
.•
raeunski popreeni presek jednak
je pWlom popreenom preseku, pod
pretpostavkom - da je nosae iz­
~
veden u svemu prema napred na­
vedenim naeelima i principima.
~?I)r Kod pravih nosaea sa nagnutim
iviCallla, ukoUko su klinasti kra­
jevi Iamela u odredenim graIli­
D. cama, kalw je to reeeno u pre­
thodnom stavu, i ako su locirani
u pritisnutoJ zoni preseI{a - u
raeull se takode uvodi pun po­
preeni presek.
\ . Kod zakrivljenih nosaea sa
promenljivom visinom velieina ra­
AeFJK.-(M+I4Uz)b \ eunskog poprecnog preseka od­
~~.? 13IW'J£ reduje se u zavisnosti od raa­
poreda lamela (51. 6A3), ito:
a) za slueaj da je lepljenje
Zakrivljeni nosael eesto se sreeu u inzenjerskoj praksi i mogu
bit! kostruisani posve razlicito. Donja iviea nosaca (intrados) je na
s. izvedeno u jednom mahu (u jed­
noj fazi) i Qdreaen broj Iamela je

.~~~'
delu ol{O sredine raspona u krivini a gornja iviea (ekstrados) moze preseeen spoIjnom konturom
da bude - prava sa ostrim prelomom u 1/2 (51. 6.42a), iIi da bude
zaobljena (vidi s1. 6.28). Poprecni presek nosaca je redovno pra­ I
\~
\~ ~.f,.
1. \... #1.
,,:'
II
I
nosaen, efikasan dec preseka ­
deo preseka koji ulazi u raeun ­
vougaonik dimenzija b/H. lata tako visine nosnca, odnosno momenti L-i"iii/?B \ .... je onaj deo gde sve Iamele sa obe
lnercije mogu blU delimieno konstantni a delompromenljlvi (51. Z. \ ~ strane preseka lamju najmanju
6A2a i e) ili promenlJivi na eel oj duzini nosaea (51. 6.42b). du2:inu od 2,00 m (Ae! = efikasni
A eRK. -(II,+II~Hz)" dec preseka Hb; povrslna H'b
U krovnim konstrukcljama, gde se ovakvi nosaei najvise kor­
iste, nagib gornje iv1ce zavisi od vrste krovnog pokrivaea i zeljene 'H,- l Hz Ii: J' /.;tJIIIt?J..e [siikit6:43)
.. " " . .,,," '. ~. - .' ,"
ne uzlma se u raeun - to je
"mrtav deo" preselm) - sl. 6.43a;
siluete nosaea. Obieno su oveivice u nagibu od 3° do 15°.
Ekonomieni rasponi (zavislli od intcnziteta opterecenja) vari­ b) u prlmerima kada se Iepljenje izvodi u dva maha, u dYe
raju u granieama od 10 do 30 m.· Pri tome, za orJentacione visine faze, 1 krajnje Iamele su - sto je posebno korisno i konstrukcijski
treba uzimati (prilikom pretpostavljanja sopstvene te.zine), - u sre­ povoIjno - neprekinute (min 3 lamele), u raeun se uvodi cela visina
dini raspona H ,U ~ 1/13-16 1 lznad oslonca HA '" 1/26-30. preseka
A.:flk. b (HI + ~ + H' ) s1. 6.43b; i

Mllan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc

Milan Gojkov1c, Dragoslav StoJM
 498 Drvenekollstru_kcije Lamelirane leplJene kOllstrul'ciL _ _ _ _ _ _ __ 499

Raspodela napona po preseku jednog zakrivljellog nosaea, Im­

lw se vidi iz s1. 6.29 nije adekvatlla pravim nosacima. Najnovija
eksperimantalna istrazlvanja ukazuju do. se u presecima no. poiovini
raspona zakrivljenih nosaea, sto znaci u slemenim presecima gde
redovno linija ekstradosa hna ostar preiom, javlja preraspodela
napona u svemu kako je to pokazano no. s1. 6.44. Od naznacenih
napona Ilajneprijatniji za nosae su llaponi zatezanjn 1. na vlakna
(crul jer od njlh nastaju stetne posledice kOje se manifestuju puko­

.'.
tinama (II vlaknima) tt slemenom podrueju laminata. lsto tako,
.~
<p~ /:;~ opitima je dokazano da kod zakrivljenih nosaea sa ostrim prelo­

~
!b '¢ -
1:~ ~'J'"'
-­
mom u slemenu pod nekim okolnostlma nastaju znatno veei naponl
zatezanja 1. na vlakna nego sto je to slueaj kod zal{rivljenih nosaCa
so. konstantnom visinom (Hl.

i C) 'luCa] kada se
~ ~ mela izvodi u tri (Ui vise) faza i

~.~ iviene zone noaaea su sa kontinu­

~:!~i-
Najnovija istraZivanja u ovom pravcu Orriogucuju da se ovakvi
nosaei, nosaei sa donjom ivicom (intradosom) po krivini i gornjom
ivicom (eIcstradosom) redovno u simetriellOm nagibu premo. sredlni
raspona o.buhvate adel{vatnlm proracullom za istovremeni t1ticaj
momenta savijanja (M), normalne sile (N) i transverzallle sile (1').
Na osnovu ortotropne teorije ploea i za uticaje M, NiT (SI. 6.45),
~ ~ alnim lamelama (min po 3 komada)

~.}!; - u racun se uzima cela visina. pre­

uzimajuci u racull zakrivljenost llosaca (J3=R m IH m l, nagib gornje
~.~seka, odnosno
ivice nosaca (ugao y) 1 evidentnu anizotroplju drveta - velieina
napona dobija se po obrascu (napisan u opstem obliku)
~.fI< A"fJk. = b (HI + H' + ~) - S1.
"'I:.~ 6.43c. cr=k,cr
I~
,,~
°
~~
Ovde su:
6.6.4.2. Provera napona
cr racunski napon u posmatranom preseku od uticaja M,
~.~ . Kod zakrivljell.ih nosaea, no­ TIN;
~! s.ae.a sa gornjom ivicom po krivini, . cr o napon od uticaja M, TiN sracunat po ldasicnim sta­
tl mogu da nastupe slueajevi - da su
vovima otpornost1 materljala;
Il;. nosaet sa konstantnom visinom pre­

~~ seka ali i da je visina preseka pro­ k - faktor redukcije stvarnill napona dobljen na bazi po­
~~ menljiva. . dataka eksperimentalno - teorijske analize, u vidu aprok­
simativnog polinoma, Konstante polinoma zavise od ugla
.~ ~ Kako se raeunaju nosaei sa nagnute ivke, a promenljivu polinom cinl odnos RIll/Hm'
~ ~ konstantnom visinom preseka po­
~ "<: kazano je u poglavlju 6.6.2.
~~ Dati obrasci daju za praksu Opsti obrazac za k glasl
~ ~ dovoljno taeno velieine napona am
i za uticaj momenta savijanja . Hill ( )2 ( Hm )3 ( )4
O'u k A + B R"l + C R.1I +D R.ll + E Rill .
(M) i za zakrivljenost nosaea
Na osnovu izvedenih teorljsklh istrazivanja za preseke u 1/2
Rm > 2 i za f3=R.,/Hm :::: 2,50 i y::;; 25°, a potvrdenlh izvedenim opitima za
f3=H < 10 tri osnovna oblika ovakvih nosaca, dobijaju se jednacine za pro­
III
racun ma}{simalnih vel1cina napona:

Milan GoJkovle,Dragoslav Stojle MIlan GoJkovle, Dragoslav Stojl6

if'
[

500 Drvene kOllstrukclle Lamellrane lepljene konstrukclje 501

r

a) za uticaj momenta savijanja M: Vrednosti za kliM i kiM u zavisnosti od velicine ugla y i zak­
rivljenosti nosaca 1/[3 = HmIR,,; pretstavljene su graficki na na s1.
aM = k M . M b H2 6.37 (na s1. 6.37 obelezeno je kllM=k ll i k 1 M=k1 ).
II -11 W' gd~ je W = --'-"
S obzirom na uvedena uproscenja u racun za k i karakter­
111 III 6
lstike materijala E, G i ~L - gornji obrasci nisu apsolutno tacni.
H H 2 H 3 Medutim, za praksu drvenih konstrukcija oCitavanjem vrednosti za
kM = AM + BM ~
II -11 II R
+. eMII ( ~)
R
+ DM ( ~ )
II R . k sa dijgrama na s1. 6.37 dobijaju se sasvim zadovoljavajuci rezul­
111 01 In tati. Napominje se, da su u nekim Prirucnicima za projektovanje
drvenih konstrukcija ove vrednosti za k sredene tabelarno.
Ovde je:
b) naponi od uticaja normalne sile N:
~~ = 1 + 1,4tgy + 5,4ttf y,
aN = kN AN , gde je A = b . H
II II III III
B~ = 0,35 - 8,0 tgy, m

eM = 0,6 + 8,3tgy - 7,8tiy, H H

II
kN = AN + BN ~ + eN ( ~ )2
II -11 II R II R •
111 m
DM = 6 0~n2 y.

II ' ~
Ovde je:
Za tacku preseka na ekstradosu nosaca, za gornju lvicu nosa­
ca, (JIIM=O "(y>O). Zu nosace sa H=const. dovoljno tacno je aka se A~ =1 + 2tgy + 4,35tg2y,
uzme kllM=l.
BN = 0,875 - 2,65 tgy - 14,oti y,
Maksimalni poprecni naponi od momenta savljunja, zatezanje II .
(('fu) ili pritisak (('fel)' nalaze se nesto ispod tezisne linije preseka
i dobijaju se preko re1acija e~ = + 0,675 - 13,25 tgy + 51,0 ti y.
aM _ kM M b H2
1. - 1.' W'
111
gde je W
111
= --'."
6 Poprecni naponi zatezanja od uticaja sile N (ako sila pritiska
pr~sek javljaju se naponi zatezanja .1 na vlakna - vidi s1. 6.44):
H H
kM = AM + BM ~ + eM ( ~)2 N N
a1.N = k 1.A'
- gde je Am =b . H III
1. 1. l.R 1. R .
111 llr' m

Ovde je:
H H
kN = AN + BN ~ + eN ( ~ )2
1. 1. 1.R 1. R .
Al = 0,2tg y,
111 111

B'1= 0,25 -1,5tgy +2,6ttfy

Ovde je:

el = 2,1 tgy - 4,Otg2 y.

Al = - 0,2tgy - 0,34ttf y,
Bl = -0,075 + 0,29tgy - 1, 16ti y,
Pri tome poprecni naponi su zatezuci ("+") ako moment tezi
da poveca radijus krivine (Rill)' i obrnuto - naponi su pritiskajuci el = - 0,2 - 0,083tgy + 2,49ti y.
("-") ako moment tezi da smanji radijus krivine.

Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle

r
 502 Drvene kOllstrukclJe

Iako maksimalne vrednosti napona II vlaknima i -L na vlakna,

za uticaje od MiN, ne nastaju u istom vlaknu posmatranog 1
preseka, u istoj lameli, oni se superponiraju.
OvakVim racunom konstrukcija dobija na sigurnosti.
~
c) smlcuci naponi od uticaja transverzalne sile T:
T
~~ 2
'tT '" kT - gde je A = b . H ~ I
II 'A' III III
III G:

kT = AT + BT ~ + eT (~)2
H H l~ ~

!'_iii @Uill IT_l~

R R' lH III

gde Je:
AT = 1,5 + 2 tgy + 2.28tg2 y.
0 qr 42 qa ~K£/VL.:7el\A:7S7j (,j

I
BT =-O,057-12,5tgy+ l3,B3tg2'y.
,)I\K,N '1 5 ~
q5 :L
. , '.., . _ ~
I!LLR ~I_t.~ __ ~ o.l1L~1J[~ .~

e T
= 14.25 tgy - 23.0tg2' y.
qtf
~'·~I.~llI

-...t:. I)
i
i
N lib OJ ~ ~ "< ",111("­ :.L- ':1.. Am ' Il
Prilikom proracuna napona O'u , 0'1N i kilT - od uticaJa nor­
~ I I ! ~ll i.!!. ~ 1:" ~ :i
maine sile N i transverzalne sile T velicine koeficijenata ku ' leJ. N i Iii 02 I . "" II ~
k T mogu se oCitati sa dijagrama na s1. 6.46 ill uzeti iz odgo­ ~ I
"
varaJucih tabela.
~ q1v
\~
Napred dati obrasci mogu se koristlti za proracun napona
od uticaja momenta savijanja leva Hi desno od preseka A-A u ~ (J I ,-+- -1 ~
slemenu - na primer presek B-B na s1. 6.47 - a za preseke na £ () O! 02 q.3 qS7 ~ q'f
rastojanju x ~ H/2 (za uticaje od NiT ne dobijaju se dovoljno .~ 2aKeiViJeNOSr 1=1f: .~
tacni rezultat1).
Rl J\K T j3 '~

Naponi 0'11 od momenta saVijanja Mx u preseku x s1. 6.47: h ­ . .. =1=1:: r=FFI ~

~ ,-- . " j . f . gJ~tT T __,1_ ~

,., ...."'" - - - ' - ...,..,,:

:"Ssi (.,.¥. It. A m -,'-
-·1-­
'~

donja ivica nosaca (naponi zatezanja + a~x) '-f-"' ....

~ .... ;;;;;.?;!,~ .. ~
.~
all x
M M
k"
Mx
w' gde je Wx = 6
b '''" 2 ,- ..-.;a:;~ <'\
~ ~ ,i-
~
"
, H H 2 H ,~ f5 ~
k: :; A + B tgy + e tty + DR +E (R) + F R tgy + -~
~"<
~
III m m

)2 )2 tt y;
~ 1]1 qz qa OJf t{S
+ G R tg2' Y + H ( : + I (: ~.KR1VbJeNOST ..1 = /I
n1 In III J.3 t€

Milan GojkoVic, Dragoslav Stojlc MIlan GojkoviC, Dragoslav Stojlc

r"
 504 Drvene konstrukclJe Lamelirane lepllene kOllstrukclje 505

Velicine koeficijenata k xM mogu se sracunati po napred datim

obrascima iii uzeti iz odgovarajueih tabela.
Illtenzfteti poprecnih napona zatezanja (iii pritiska zavisno od
smera momen1:c1. M) i smicueih napona na gornjoj nagnutoj ivici
nosaca, ivici sa koso zasecenim lamelama, dobijaju se iz uslova
ravnoteze elementa nosaca - kao kod pravih nosaca sa promen­
Ijivom visinom - odnosno obrascima
M
M M X..2
a1. = kx w-t/'> y,
x

M
1M = kM~tgy.
II xW
x

W!C4~~+i.~ I Izneti stavovi teorije proracuna napona za zakrivljene nosace

sa promenljivom visinom H, uspesno se mogu koristiti za ostale
- gornja ivica nosaca (napolli pritiska - afi"x) slicne nosace, na primer:

a~x = - k~ ~x
, gde je vrednost za kxM - kao napred - za

1. za pray nosac sa konstantnom visinom preseka H

H IU M
zateiuei napon. Velicilla koeficijenata A, B, .... I date su u donjoj o y = 0 napon je aM = kM ~
tabeli. Rm II IIW'
m
Tabela 6.3. Vrednosti koeficyenata A. B. ..... I M
gde je k ll = 1 pa konacni izraz za napon ima oblik
. .•·•. ~~~~~lt.
a: M
wIn
.t~t~~~~~
= kako je to vee napred receno;
0,370 I 4,170 I 0,350 I 0,555 1-6,050 I 2,850 I 11.00 I 14,50 m

2. pray nosac sa promenljivom visinom H (simetrican tra­

o o pezast nosac)
-1 1.830 0.3331-0.7131-1.805 o o
H III
Sa ovim vrednostima koeficije~ti k xM imaju oblik =0 y>O
RDl
- za donju ivicu nosaca
a) od uticaja momenta (Mm)
k~ = 1 + 0,370 tgy + 4,170tj y + 0,35 RH + 0,555 (H)2
R - 6,050 H tgy + napon savijanja u sredini raspona - II vlaknima (vidi sl.
m m Rm 6.36)

+2, 85 H t ty+ll,00 (H)2

R tgy+14,50 (H)2
R tty M
Rm m m aM = kM m gde je
mil II W'
m
- za gornju ivicu nosaca
I{M=A M= 1 + l,4tgy +5,4tiy (ostali clanovi su =0);
k~ = - 1 + 1,830tgy + 0,333 H- 0,713 (H)2
R - 1,805 H tgy. II -11
Rm m
Rm

Milan Gojkovl6, Dragoslav Stojl6 Milan Gojkovl~. Dragoslav Stojle

, (.
 506 Drvene konstrukclJe LameUrane lel'ljene koustrukclJe 507

- poprecni nap on. odnosno napon pritiska iIi zatezanja .l na normalni naponi II vlaknima [u sredini raspona)
vlakna (kada je prelom ekstradosa u pritisnutoj zon! presek
je opterecen naponlma zatezanja .l na vlalma)
aM ;: kM gde je
mil II W
ir' , M m
I
a~l. ili a~l. = k l. Wm, gde je k 1 = 0,20 tg Y
m H" H

1 kM
II
0 35~
= 1 +. 0 555(~)2

R +, R
(ostali clanovi jednacine su jednaki 0, jer je H,ulRlll 0); in III

(ostali clanovi opste jednaCine za k su Jednakl 0 jer je tgy=O).

b) od normalne sile N m (za presel{ u sredini raspona)
- poprecnl - radijalnl napon [.l na vlalrna)
- normalni napon! II vlaknima
M H
M M
atl. = k l. W'
III
gd e je kMl. = 025
• RUl
N 'Ii
alII 1
N
a CIl = kNII W.
m
gd e Je
. Dl III
III
(ostaU clanovi jednacine su jednaki 0 jer je y=O, odnosno tgy=O);
= 1.00 + 2 tgy + 4,35ti y [ostali cIanovi == 0);

- poprecni naponi .l na vlakna b) od uticaja normalne sile N m [u sredini raspona)

normalni naponi II vlaknima
M
N
au N
111 acl. = kN fiI
l. W' gde je
kNl. = - 0,20tg Y- 0,34t~.;! Y
III
a~11 iIi a~1I = k~ W gde je
(ostali clanovi jednaki 0). III

H H
Ako sila pritiska presek javljaju se napon! zatezanja 1 na
vlakna 1 obrnuto - ako sila zateze presek javljaju se naponi pritiska ;: 1,0 + 0.875 Rill - 0,675( Rfil t [ostali elanovi = 0);
III Jll
.l na vlakna;
c) od uticaja transverzalne sile - popreeni naponi .l na vlakna

N . N MIII H111 H )2
(1Il
= kT = 1,50 + 2 tgy + 2,28 ti y
N N
't~'ll gde je kT atl. ill acl. = k l.A' gde je k l. = 0,075 0,2 R
III
R III m
(ostali elanovi jednaki 0).
(ostali elanovi jednaki 0);
Napomena: PodvlaC1 se, da na velieinu napona .nlll bitno utiene c) od uticaja transverzalne sile Till
nagib gornje ivice nosaea - ugao y (ili donje, 111 i gornje 1 donje).
.:11:: kT Alii, gde je kT
T

m
= 1.50 0,057 R
3. Zakrivljeni nosaei sa konstantnom visinom H III

(ostali clanovi jednakl 0).

1. Hm
/3 R>Oiy 0
1lI
Odgovarajucie vrednosti koeficijenata kll' kl i kT mogu se
a} od uticaja momenta ocitati lz odgovarajucih dijagrama. odnosno tabela [51. 6.37 i 51.
6.46. za tabele - yidi: Drvene konstrukcije,

Mllan Gojkovlc, Dragoslav Stojle MIlan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc

,.
 508 _______________________..______ . ____.___ ,,_.,_!)r.Y~!.!"_~OllS!!~~.! Lamellrane lepljene kotlstruitclJe 509

Resent primer! iz teorije i praln,e, izdanje Naucne Gradevin­ Ipitivanja su

skog fakulteta, Beograd 1989). pokazala da se kod
ovakvib nosaea ja­
-'-1 vljaju znntno veei
poprecni naponi ne­
\o~
'"
i'1~
II go sto se dobijaju
po napred datim iz­
~ razima. Isto tako, u
....'
....i/
1'0-11
~;;:j
W-, I
~_;
~ L_
~
'\;)
I
spojnici 1-1, na pre­
I-
lazu iz flanse u re­
bro preseka, dolazi
-r
do neravnomerne ras­

+J..:.L
(0 I z I podele ovih popre­

+t~4
f!tb- cnihnapona - pa
1. prilikom dimenzio­
L'l'" nisanja ne treba ko-­
ristiti pune vred­
nosti zn dopuStene
napone (crUd)'
Na osnovu brojnih eksperimentalnih lspltivanja dokazano je
da popreena evrstoea nosaea na zatezanje (1. na vlakna) opada sa
porastom zapremine drveta, odl1,?sno nosaea.
Iz tog razloga se kod nosaea velikih dimenzija i kod moguceg
stvaranja pukotina usled susenja kOje se mogu oeekivati usled
naknadne promene % vlaznosti - preporueuje:
- koristiti cr1.l d ::; 15 N/cm 2 , ili povecati polupreenik krivine
Krovna kQnstrukcija
(Rm ), iii - Kada to nije moguce - popreene sile zatezanja
iznad klizalista u
preuzeti posebnim konstrukcijskim merama.
Selb/Oberfrankenu Za slueaj kada su poprd:ni naponi pritiskajuei onda u slu­
(Nemacka) caJevima kada HIl/Rm::; 0,4 nije potrebno lste proveravati.
Ovl su napon! od interesa tek kadaje H,,/Rm>0,80 (Detaljnije
videti: K. Mohler - Spannungsberechnung von gekrilmmten Brett­
schichttragern mit konstanter und veranderlicher Querschnittsh6he
:.... Bauen mit Holz, sv. 7, 1979; Heimeshoff B.• - Spannungsber­
echnung fUr den gekrilmmten Trager mit einfach- Symmetrischen
Ovde se podvlaCi da. nnpred llnvedelli obrasci vaZe sarno za Querschnitt - Holz als Roh und Werkstoff. sv. 31, 1973; K. Mohler
lepljene lamelirane nosaeepunog pravougaonog poprecnog preseka. und H. Blumer - Brettschichttrager veriinderHcher Hohe - Bauen
Za zakrivljene nosace poprecnog preseka 'po sL 6.48 i sa kon­ mit Holz, sv. 8, 1978; K. Mohler - Zur Berechnung von Brettschich­
stantnom visinom H, poprecne nap one od uticaja momenta savijanja tholz - Konstruktionen. Bauen mit Holz, sv. 3, 1976.)
M treba sracunati preko obrasca (prema B. Helmeshoff-u).
S
i crt J. '" M
I b·R
~ i o In

MUan Gojkovlc. Dragoslav Stolle MIlan GoJkovle, Dragolliav StoJle

f­
 510 Drvelle kOllstrukclje
6.6.5. Konstrukcije ramova
U savremenim drvenim konstrukcijama ramovi najrazlicitijih
oblika i sistema nalaze veliku primenu. Posebno mesto u eks­
ploataclji lepljenih lameliranih kOllstrukc1Ja zauzimaju ramov! na
trl zgloba.
KOllstrukcije uglo­
'va ramova mogu bitl ug­
lavnom dvojako kOllstrui­
sane.
a) sa osloncem u
vidu slozellih konstruk­
stubova, sa stubom
-l~~~~========:;::==9~,---__ OiDllKOyanUIl iz dVa stapa.
kao 11a s1. 6.49. Kod ob­
PliitiDf![t.,'SrrJH
$iMI!JTII: •HV"snn:J likovallja ramova po 81.
se gotov poluram transportuje do
r· 6.49. moguce su razl1­
cite kombinacije u kon­
nastavak u uglu izvede i na gra­
, atrukciji stubova, u sve­
!i:
I mu kako je pokazano na
I·
1, slici (najbolje - pritisnuti
stap prostog preseka a za­
tegnutl litap od eelika ill iz
dva preseka), j
sa monolitnom
vezom rigla rama - stu­
ba. s1. 6.50. Kod ove me­
nolitne veze, kOje se ug­
lavnom izvode u zatvo­
renim prostorima, mogu­
ce Je:
1. Vezu ostvaritl kr­
I
ivinom (sl. 6.50a.) od­
nosno stub 1 rigla rama
su kOllstrukcljska - mo­
~
nolitna celina j izvode se
jednovremeno, u radio­
nici. Pri tome linija ek­
stradosa ugla rama mo­
ze bitl zaobljena, po kri­
I' vini, ili izvedena sa 08­
I'~
I! trim prelomom. U ovom
il: drugom slucaju, sa oS-­
ii trim prelomom ekstrado­
sa, dodatni deo skoro
rm~~~;~9iil redovno ne ucestvuje u
1
I
[: Milan GojkovlC, Dragoslav StOJIC
I
Le~eJ.ameJt:ralle kOllstrukclJe 511
~ cadu p""ka. Konstruk"Je ova­
.:,,~, kvih ramova zahtevaju posebne
;IiL gabarite prilikom transporta od
:."ij" radioniee do gradilis1:..'l (do mesta
;;l!. montaie).
III
~ "" 2. Formirati ostrl ugao ra­
~ ma uz pomoe zubcaste veze od­
nosno veze izvedene c1nkanjem
(s1. 6.50b i c). Ovakav oblik ra­
mova omogucuje bolje iskorisce­
nje prostora, volumena hale, u
poredenju sa ramovima koji ima­
ju zal{rivljene uglove. Ovakve lwn­
strukelje ramova omogucuju iz­
radu nastaVaka u radionici. kada
gradilista. ali i mogucnost da se
dilistu - kao montccini nastavak.
U ovom drugom slucaju usloYi
transporta su puno povoljnij i
(posebno s~ transportuje rigla, a
posebno stub ramal. Prilikom iz­
rade nastavka u uglu rama kao
montaZnog, na gradilistu, pose­
bna paznja mora se obratiU us­
lovima lzrade jedne ovakve veze
(tacnost izrade zubaea u zubcas­
tom spoju, uslovi lepljenja - tem­
peratura, vlaznost, vreme dria­
nja nastavaka pod pritiskom,
potrebno vreme kondicioniranja.
- uostalom, uslovi izrade mOn­
taznog nastavka treba da budu
adekvatni uslovima rada u ra­
dioniei).
Ugao rama moze biU izve­
den sa jednom zubcastom spo­
jnicom, redovno u simetrall ugla preloma, ili sa dYe zubcaste spo­
jnice, odnosno sa ubacivanjem jednog klinastog komada u ugao
rama (s1. 6.50b i c).
Kod oblikovanja ovakvih uglova ramova od posebne je vainosti
kako se "vode" lamele u rigli odnosno stubu. Kako su redovno
e1ementi rama promenljlve visine to lamele treba da idu konti­
nUalno i II sa spoljnom ivicom rama, sa linijom ekstradosa. a da
se sa donje strane, na intradosu, klinasto zavrsavaju,
Milan GOJkovle, Dragoslav StoJle
512 Drve Ile konstrllkc~1 e LeplJene larnellrane kOllstrukclJe 513

~-~-- Isli#ii.':f~;~J.tl

Tcre::=-~
--. ~ ';fI~ I
~ti~~--il~
11 ,&*'1 l t 00
-Na~CUr I~
tl '~ \
~-~l I~
3. Slucaj kada se ugao rama formira ugradivanjem mehanickih -u CIG'lV .e,;>M.;> \~U 7i:I\7KI' tr)
. w.
: ,
,ttc;; "S_ t
. . "17. - :a!'
'I

-+
spojnih sredstava (S1. 6.50d) - uz pc;?moc karika i1i stapastih spo­
.lnih sredstava (trnova, na primer. Stapastim spojnim sredstvima -----------------~~
u praksi se daje prednost jer je, po pravilu, veca nosivost veze I> ._--fL-­
nego li kada se upotrebe patentirani ulosci). Na.stavak odnosno
veza u uglu redovno se izvodi kao montaini nastavak (povoljniji
uslovi transportal. A! ff> .,J~
Kod ovakvih nastavaka spojna sredstva se redovno raspo­ ~~$
reduju po krugu. Kruini raspored spojnih sredstava ima sledeca ~'111'~
-~\~ ~.~~
preimucstva:
omogucuje laku izradu nastavaka (na gradilistu);
ugradivanje .spojnih sredstava je krajnje jednostavno:
• , ~'/i"'N##~ ,In
ovakva veza daje siroke mogucnosti za povoljno estetsko
obl1kovanJestlueta nosaca, odnosno rama. 'lxO\ nr'l/,tZ+2.1
)I,. ~
t:IiA \
tae
'B'd ~.

Ix
'iii\'

~-
Jedna ovakva veza zahteva da rigla rama bude prostog a stub
slozenog preseka. sto je cesci slucaj u praksi, - iIi obrnuto (rigla
a... _!-::'11'
rama iz dva dela a stub je prostog preseka). .~. t, Z
Da bi se postigla stokvalitetnija izrada veze rupe, odnosno I~iq(~,~:~~<l
zljebove za spojna sredstva treba busiti na lieu mesta, na gradilistu,
neposredno pred spajanje elemenata u eelinu (greske usled even­
e f, in r'
"'i/O-Zl!i
&;>-1

tualnih deformacija - skupljanje odnosno bubrenje drveta usled 1

promene % vlainosti - svode se na minimum), At;1t. -9'J'
Konstrukcijske pojedinosti. Uglovi 'ramova monolitno izve­
deni po krlvlni, s1. 6.50a, racunaju se i konstruisu u svemu kao
I zakrivlJeni stapovl. Sto znaci, da osim normalnih napona treba
proveriti i napone zatezanja odnosno pritiska 1. na vlakna (zavlsno "r 'Ii: ..
j,I..... ,J oj ,Jl\ - 6(4­
f\ "
od smera momenta savijanjal. 0 detaljima sa s1. 6.50b, c i d ­
kasniJe ce biU vise reci.

Milan Gojkovlc, Dragoslav stojlC Milan GOjkov!c, Dragoslav StoJ!c

 ,.;:.'r.;~~'

I,; 514
Drvelle kOllstrukcIje Lep\Jelle lamelirane konstrukclJe 515
'. L·
'.'i;
1;i 6.6.5.1. Trozg1obni ramovi sa zubcastom vezom (" c inkanjem") u
t"
Dijagranli MiN su osnova za dimenzlonlsanje odnosno kontrolu
uglu napona nosaca.
I;, U savremenim lepljenim lameliranim drvenim konstrukcijama Veza u uglu rama, kako je vee receno, moze se izvesti dvojako
cesta je primella konstrukcije rama po 51. 6.51. Kao sto se iz slike
,Ii vidi, ramovske konstrukcije - najcesee sistema sa tri zgloba _
- s1. 6.54: sa jednom zubcastom vezom I sa dvostrukom zubcastom
vezom. U ovom drugom slucaju u ugao rama ugraduje se poseban
!<.
! izvode se sa ostrim uglom. sa ostrim prelomom linija intradosa i umetak (takode od lameliranog drveta - duzine, na uzoj strani ­
ekstradosa. Tom prilikom, 'Veza izmedu rigle rama i stuba izvodi 30 do 50 em).
)'.
se zubcastom vezom ("cinkalljenl n ). Ova veza, kada se izvodi na
gradilistu - kao montazlli nastavak - trazi, kako je vee receno, Pravac zubcaste spojnice je redovno u simetrali prelomnog
I
.!" posebnu paznju i tretman . ugla na intradosu.
I:' Priliko predpostavljanja dimenzija pojedinih elemenata rama
i konstrukcije ugaone veze mogu se koristiti orjentaciolli podaei
dati na s1. 6.51, odnosno prikazana dispozicija (crtano sarno do
ose simetrije) mora da definise sve potrebne dimenzije (koje, kas­
nije, prilikom statickog proracuna mogu biU korigovane) i sve pot­
rebne uglove.
'Iz dispozicije kOllStruk­
cije rezultira staticka shema
·nosaca, statickl sistem, kako

I
·je prikazano na s1. 6.52. Sta­
e ticki sistem osim visine (h) I
. raspona (ll - deflnlse I tacke
[ I, 2 i E odnosno D, preseke

"
. M ~ u kojima treba sracunati sta-
DI<JaS13::1IvI
.
j'
I ticke uticaje (za veee rasp one
. I kod izrade glavnog projekta
· . osim navedenlh pteseka uz­
L ·t_ f ima se i jedan broj preseka
.. -.~

F
+ t duz stuba odnosno rlgle).
--&-----2 Jedna ovakva konstruk­
--Jt I cija optereeena je: sopstvenom Iill~~6,;54.j
! .

~·e
. tdlnom (g) - tezlna krovnog
--~pokrlvaca + tezina roznjaca +
I sopstvena tezina ramovske kon- Kao Mo se vldi iz s1. 6.53 I s1. 6.54 vidi zubcasti spojevi u

uglu rama optereeeni su negativnim momentom savijanja, iIi, jOs

I I
·
strukcije; snegom (s) u kombl­
nacljama - puno optereeenje sne­ bolje receno, na intradosu nosaca a u zubcastom spoju javljaju se
naponl prltisaka O'ell i O'd (vldl i s1. 6.30).
~ gom preko celog raspona (ll i
~ uoaGeaM /V I. nesimetricno optereeenje sne-
gom (prema Proplslma); i op-
Veee pozltivne momente u uglovima ramova treba izbegavati
jer ani izazivaju napone zatezanja .ina vlakna (O'u)' Proracun
I tereeenje od vetra (w). Iznala­ ovakvlh veza, odnosno analiza takvog naponskog stanja nije podkre­
~ 1 ....._ zenjem presecnih sila (M, N I pljena dovoljnim I odgovarajueim eksperimentalnim ispitivanjama
. T l . T) za svako od navedenih op­ (izmedu ostallh istraiivaca, Helineshoff predlaze da kod pozitivnih
---- _ 1 tereeenja i mogueim komblnaci­ momenata u uglu rama racunski napon na pritisak usled savijanja
2 T jama dobljaju se maksimalnl bude S; O,20'e'!a)' pa se treba trudlti da ovako optereeelli uglovi
uticaju u pojedinim preseci­ budu drugaclje konstruisani (monolitno ill uz pomoe mehanicklh
l~i~~6'~m ma. Na s1. 6.53. prikazani su spojnih sredstava).. 'Za uoblcajene konstrukcije ramova na tri zgloba
ovi uUcajl za 1/2 raspona l.
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc. Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
516 Drvene konstrukclJe LeplJelle lamellrane kOllstrukclJe 517

ovakve zubcaste veze u uglovima nalaze znatnu primenu (u nas, ---t Vitkost nosaca za izvi­

~
ne posebno). ManJi pozitivni ugaonl moment! mogu se bez teskoCa ~.. . fI, jallje u ravni nosaca (sl. 6.55)
prlmlt1 (na primer, za slucaj opterecenja g + w).
Prema Izvedenim eksperimentalnim IstraZivanjima (Kolb-a), uz
. II:
H.1i!

-t,f'
If:
H~ R/q/.B
___'1 055--"""-
\ Co je A. 1\ /1 gde je i 0.289 .
Ha·

T~ t~. ~ +(1,:t-~q6"S
koeficijenat slgurnost! prl slomu od n ~ 3,3 dopusta se uproscen Za sracunato A. iz tablice
nacin proraculla zubcasUh spojeva u uglu rama prema obrascu ~·Ab+<74 -;I,: qos se uzima odgovarajuce (0. Ova
velicina (0 uvrscuje se gomji

"* ~
CTelid OM J b
N M ~ '" c~..;k.2$ '" .l!l!.._ ~.§.
~
0 razac za <J C1CL
CT '-SCT
=(0-+
CT Iii /2 Iii 6w
1
cw. A W c'l"d iiI Kod ovakvih ramova je
n uld 11
~ t\" dVVAS i<!'!<CG>N";><;> It: od interesa I kontrola napona
gde Je: ~ I t;-2,7,+!r+qllC u rlgU jer ista ima promenljivu
bH2 . M --t- 'I lSltka 8.55.' visinu (analiza je sliena kao I
A.l == 0,8 bH I WIl == 0,8
6 - vidl s1. 6.54 I dalje: '" kod trapezastlb nosaCa). Pri­
mera radi, rigia rama je op­
M - moment savijanja u odnosu na tdiste zubcastog spo­ terecena ravnomerno podelje-
ja, preseka 1 I 2 na s1. 6.51 I sl. 6.52; Ct'GlId .,'" '1-r':r;Cl. nim optereeenjem upravno na
Lfo-":;~\'iJS::!-''j.}J;;;~~'l''=1 tic osu - q.L' (S1. 6.56), odnosno
N normalna sila u osl stuba odnosno rlgle; 4"'n;JJL~_i"5;¥;t'· . e
All' Wn - neto presek I neto otpornl moment - bruto presek Ul:t:;!:~; =t - _ .m-'-;j.'l: ) l..."p . q.L.= q • cos
2

a.
[kN/m1;
umanjen za 20%, neto presekkod zubcastog ~poJa, -+,e _--- &:'. - "' :x:; 1r' Tc = C H • sin a. i

*
11
s obzirom na Idealnu visinu HI od unutrasrijeg ugla Ii .-.­
'.L~--'::- Nc = C H • cos a. .
::c .
..t;~
upravno na ekstrados nosaca; I. . 1 -.-
Kao sto se iz s1. 6.56
(Jc.,d - je dopusten napon pod uglom a., gde je a. ugao iz­ !VI.... [j vidi, momentna liniJa menja
medupravca sile K (sila K je upravna na pravac znak.Polozaj nulte tacke (m)
zubcastog spoja) I pravac vlakna, s1. 6.54. mornentne Iinije je:
Napomena: Pojacanje jedne ovakve veze, a samim tim 1 po­
veeanje njene nosivosti moze se postlel lepljenjem podvezlca od
sperploca. Podvezice se lepe slmetricno, sa obe strane nosaca~ pre­
ko zubcasto Izvedene spojnlce. M =0. =T.y
C "111.-
q.l:~'
--2- =0;
odavde T C q,L'
--2-x.., 0,
Za slucaj ugla rama po s1. 6.51, odnosno sl. 6.54, da bi
rc~~-

sracunali napone u zubcastoj spojnlci "I" po napred datom obrascu

(za CT C<1CL) treba: '
uzetl vrednost Ml il N - moment savljanja i normalnu
sUu za presek 1 (teziste zubcaste veze) , lz dijagrama s1.
6.53;
sracunaU An I W n po napred daUm obrasclma;
. ~ .o/:J6I5RaM M

~Jl m~M ~l~A+ ~

sracunati vitkost nosaca u njegovoj ravnl (A.) i uzeU iz ta­

blice odgovarajuee (0;

i za vel1cinu napona korlstitl obrazac !

_ .' _, . 1'-411' 't Il
Nl CTclJ~
Mt . . _A + IZ----4~
CTe~d (0 A +~. W S CTclld-(CTclid-CTcJ.d)·sina.
--n rod 11 )tv

Milan Gojkovlc. Dragoslav stojlc Milan GojkovlC, Dragoslav Stojl6

618 Drvene konstrukclje Lepllene 1amellrllOe konstrukclje 519

2Tc v!sina u preseku X:

odnosno x'u =--.
ql.

2 Hili

VisIna nosaca u tackt m:

Hx = Ax = bHlt ·

(HR_H }:s =(H -H ):x odavde sledi. 1 + H

E c m C III
c

x
H =H + m(HRE-H). Sada je
UI esc

Mx = T• . X - ql. 2
r Nx = - Nc - q.L' cosa. . sin a. . X
PolozaJ tacke x u kOjoj se javlja maxcrm (kao kod jednostranog
trapezastog nosaca)
i napon u preseku X

x N cr M
.51III = CJ) ...2'.
A + ..:..ill ' - :x: : 0 '
1+ x 0' W IIld '
md x

CJ) - kao napred; kod kontrole napona O'.o,er.o

Di0a61i?i1M M
(M'AWiH'e;>;e/Ovo ~e6~.v
maltM U rigli (51. 6.56) Je: lIIaxM "" 2

ql.

Kontrola napona tlllil u oslonacklm preseclma (A i C) sprovodi

se na poznat nacln, odnosno
T
Ctmu = 1,5b~- S t mlld = 1,5 bH ~ t mlld •
e
"
Proracnn deformacija
Velicina ugiba (nl""f) racuna se prema poznatom obrascu (oz­
nake kao 1 kod prethodnih primera).

nuu/ MM Lds

Ell I.

Ie - racunska - srednja vrednost momenta Inercije

b b
Ie :: -12 • H3B (u rlgli) ,1cIs = -12 • H3s (u stubu) - vidi s1. 6.55.

Primera radi, za puno opterecenje' (q) preko celog raspona,

s1. 6.57. velieIna uglba u sredlnl raspona - u zglobu c - je (integrale
1~~iJ(:~~ se povrlline na polovlnl raspona, zbog simetrlje) .

Milan Gojkovlc. Dragoslav stojlc

Milan Gojkovlc. Dragoslav StoJlc
 LeplJene lamellralle kOllstrukclle 521

povrsine: (1)(4;)= 1:. h (- ~)(- ~) povrsine: (~)~2) =: 1 8 (+ MOm' ) ( - Mo )

-- --' 3 1 E I = + fl _ 3 E f
11 cs II ICR 8

povrsine: (2)(5\
__, __IJ = 31 s (- ~) ( M,)
E = + f2
povrsine: (7)(13)
____
=: !31
h (- MoEI
) ( - Mo ) =+f
EUICR II cs 9

povrsine: (3)(5)
_'___ = 1:.
3 s ( Mo)( - ME ) - f povrsine: (~)(13)
___
1.3 h I (- MOl') (- M D
EI
)
f
Ell ICR - 3 II CS 10

ll~IO
Lfll=M I
mai L fn M<
-dop
f~-'
m
l
f=2M~ f~-, n=1
max dop m
Ili. za nesimetricna' opterecenja rarna (sopstvena tezina + 8neg
sarno na levoj stTani + uticaj yetTa sa leva). 81. 6.58,

povrsine: (iXg-) = 1:. h (- ME ) ( - ~ ) ··1

__ 3 1 E I =+f
II cs 1

povrsine: (~)(9)::
___ 1:.31
h (+ MOl) ( - ME )
EI =-f ,
11 cs 2
"ill
povrsine: (3)(10) 1 8 (- ME ) ( - ME )
-_ _ 3 EI =+f,
" CR 3 II

povrsine: (~)~o) = 1 s (+ Mom) ( :... ME)

ne Af'e1'V~~.se/
- 3 _ E II ICR =- f
,4
t:Icko! d?6..eo!
povrsine: G)({i) !6 8(1+ J!! ) ( - ME ) ( + ~x) _
., EI --f5 6.6.5.2. Montaine veze sakarikama odnosno sa stapastim
11 or
spojnim sredstvima
f':\C) 1 (+M )( + M ) Spojna 8redstva se rasporeduju kruzno - po jednostTukom
povrsine: \.4)\11 =: -3 s ( 1 + (tl) ,Om Ox =: +f
-- '-' REI 6 iIi dvostrukom krugu (si. 6.59). Treba izbegavati raspored spojnih
II or
sredstava po kvadratu odnosnu pravougaoniku ( osim u slucajevima
kada su uglovi optereceni neznatnim statickim uticajima ).
povrsine: (~)C0) = !3 s ( ~E) (I - ~ ) + f7 Prilikom proracuna ovakvih veza cine se sledece predpostavke:
II tr
poduzna (N) i poprecna sila en
rasporeduju se ravnomerno
na sva spojna sredstVa u vezi; ,

Milan GOJkovlc. Dragoslav StoJlc Milan GoJkovic, Dragoslav StoJic

('
 522 Drvene kOllstrukcije Lepljene lalllelirane kOllstrukclle 523

Non i (NN + NT) imati Isti pravac i ist! smer, odnosno maksimalna
r;
sila (maxN) u jednom spoJnom sredstvu je
b)
~
maxN = Nm + YN N2 - ; NT2 ~ N.

dop

Najveea nosivost Jednog spojnog sredstva je u slucaju kada je

~,

sila II vlaknima. Medutlm, po pravilu, nitl je ova sila .1 lla vlakna,

niti II sa vlaknlma - vee sa pravcem vlakana zaklapa lzvestan ugao.
S druge strane. nosivost spojnog sredstva zavisi i od pravca sile
prema pravcu vlakana (za pantentirane uloske ta se sila daje tabe­
larno a za stapasta spoJna sredstva dOI'N,f N· (1 - a./360) vidi
glavlje Spojna sredstva). Prilikom odredivanja dopN u spojnom
stvu merodavno je ono N kOje je ". .1 na pravac vlakna, bilo u
NT' rigli. bilo u stubu}.
AW Spojna sredstva u uglu rama mogu bitt razmestena i u dva
~J]YW ~ . /" '\ ' --r' , koncentricna kruga, s1. 6.60b (kada za to postoJI dovoljno pros­
tora).
N l ...
rl
Kako je -N == - to odavde N 2m == N
lm
a) " \
111 ",fJI!I)J 5'FI:U;£e~t~NeM
n2·fM!I).1rUa!.~J::1v!'/Ntn1e,
KRVGV
KR?tK;'V
2m r2
moment kOji mogu da prime unapred usvojena i pravilno raz­
r2

mestena spojna sredstva u dva koncetrlcna kruga je (maxM )

- sila u jednoni spojnom sredstvu usled momenta (M) pro­ r2
porcionalna je rastojanju spojnog sredstva od te.zista iz­ UUlX
M= dop
' ni
N Im ' rl+ N
dop 2m
· n2 · r2= dop
N 1m · nJ · r 1+ ·n'~=
N 1m
dop 2 r.
vedene veze. Sila u spojnom sredstvu ima tangencijalni pravac
na krug, odnosno upravna je ria precnik (r). N

Prema s1. 6.60a, gde su spojna sredstva razmestena po krugu -- ~ . (n I . ~I + n 2 . ~).

2
r1
po!uprecnika r, na jedno spojno sredstvo otpada sila.
M Iz ove jednacine za poznat moment savlJanja u vezi (M s
• od momenta M => Nm "" - - ; obzirom na teziste grupe spoJnlh sredstava) moze se sracunati
r .n
, N koUka sUa otpada na jedno spoJno sredstvo, odnosno
• od normalne sile N => NN = -;
n M·r M
T N 1m = 2 1 2 napisano u opstem obl1ku :.I
• od poprecne (transverzalne) sile T. => N T : : :n- ; n l ·r 1 +n2 ·r2 :E n l • rt
(ovde je n - ukupan broJ spojnih sredstava u vezi ). Od normalne (N) i transverzalne sile (T) spojna sredstva pri­
Iz napred iznetog rezuitira da jedno 'spojno sredstvo u vezi maju (pO istom kriterijumu kao i napred)
(sa kruZnim rasporedom) treba da primi silu (izraz napisan u
T
opstem obUku); N =--.!'! n + n
IN nl +~ NIT
1 2
N Nm + NN + NT
Kao i u pretilodnom slucaju, max sila u jednom spojnom
Kako su spojna sredstva kontinualno razmestena po krugu sredstvu (maxN) doblja se preko relacije
onda ee u jednoj tacki kruga. u jednom spoJnom sredstvu, vektori

Milan GOjkovlc. Dragoslav Stojlc Milan Gojkovle. Dragoslav Stojle

,..
 ~
!
524 Drvene "konstrukclJe Lepljene lamellrane konstrukclje 525 II I
I

N
+ .,[-'2---2 < N ceIog raspona presecene sile u uglu rruna - u svemu kako je to

max N 1N + NIT - dol' •

sa
Do sada izveclella eksperimellt:.o"lIlla ispitivanja ukazuju da veze
spojnim sredstvima l"aZmestellilll u dva koncelltricna kruga ima­
dato na sl. 6.61.

Moment u ugIu (M) sa datim smerom je II

ju manju sigurnost. Iz ovog razloga preporucuje se (prema Kolb-u) M
M=H·h-V·e+ F=
da se u racun uvede dopustena nosivost spojnog sredstva umanjena 2
za 15% (odnosno => 0,85do1'N - prema DIN 1052). Ako se sada sUa HiM prebace na zamiSljeni cetvorougao
onda se dobija vertikalni stap opterecen u svemu kao je to pri­

Tc;l
kazano na sl. 6.61 (horlzontalne sUe Ho I Hu su sabrane a spreg

Ib:
od vertlkalnih sUa zamenjen je momentom M/2=F· a), odnosno

~r

M H
Ho F -!!
2 2a -2";
" f'-~
I_.;:L._+ H M H
H=F+-=-+­
Ii I •• i . i i i
u 2 2a 2
Sa ucinjenom predpostavkom da je 2a = 1t • r (krug zamenjen
kvadratom istog obima), to je poprecna sUa za I krug spojnih
sredstava (u stubu).
T M H

1t • r 2'

k/.... EF.a T. M i H treba uzeti sa "odgovarajucim znakom, prema sl.

F=Ad "6.61. Za vezu u uglu sa spojnim sredstvima u dva koncetricna
2a
kruga treba uzeti
• za spoljni krug MI = n l . N lm 'rt'
1/ • za unutrasnji krug M2 n 2 · N211l . r2'
~6.6.. ·1 Prema gornjoj jednacini za T, sada je T M (poprecna sUa od

Heimeshoff preporucuje gornji proracun sa pUllom nosivoscU: momenta M)

spojnih sredstava (dopN) all predvida da se spoljne lameIe u vezi

oslguraju (od cepanja) pomocu eksera iIi pomocu zavrtnjeva za TM=~
MI
+~
1t • r
nl·Nlm·r 1
1t • r
+
n 2 ·N2m ·r2
1t • r
drvo (holcsrafova). 2 l 2
Sa ranije izvedenim izrazom za
Naponi smicanja M .r r

N= iN N~
U ovako konstruisanlm uglovima ralllova treba proveritl smi­
cuce nap one. potreban racun zasniva se nn
analizi zamisIjenog
1m n r2 + n
1
1
2m
I
1m r
2
r2 I

modela, odnosno kruzni raspored spojnih "sredstava zamenjuje se sada je

sa kvadratnim, ali tako da je 2rn = 4a; 2n = 2n. sl. 6.61.
M rl 11a Mr l M(n l r t +n2 r 2 )

Sada se toI{ smicucih sila moze zamenlti sa dva lstosmerna TM = . _.2 2 +­

sprega F· a - s1. 6.61. Rako 8U ovakvi uglovl uglavnom kod ramova 11: n 1 ri + nzr 2 11: rl _2
n 1 ri + n 2 r 22 = 1t (n 2 2)
1 r l + n2 r 2
sa malim nagibom rigle to se moze, radl jednostavnlje analize.
uzeti da je rigla horizontalna, pa su za opterecenja (g + s) preko

Milan GoJkovl6. Oragoslav 8toJI6 Milan OoJkovlc. Dragoslav StoJle

 Drvene konstntkciJe Lepljene lameliraue kOllstrukclJe 527
526

odnosno poprecnn sUn za spojna sredstvn razmestena u dva kon­ VeliCina tangencijalnog pomeranja na krug precnika r I je
cetricna kruga N
t.S =~
M n 1 r t
+ n2 r 2 H I C
1
T 2 2-2"'

1C n)r l +n2 r 2 Napred je vee receno da je sila u spojnom sredstvu od uticaja

momenta M
Sile, T,M i H treba uzeti sa odgovarajuCiOl znakom (premn sL
6.61). Nn adekvatan nacin odreduje se poprecnn sUa u rigli rama. Mr1 Mr 1
~
Smicuci nnponi u stubu odnosno rigli odreduju se na poznat ----2·
N lm -- n r
2
+ r2
2
2: n 1 r •
naein. Zn praksu je dovoljno tncno da se veliCina smicucih napona 1 I
odredi na osnovu transverzalne sile u posmatranom preseku, od­
t. Sl N lm Mo
nosno preko relacija Sada je: t. <p = - - ---C-:: 2 • Deformacija usled
rl rl • 1 Cl 2:(n 1 r 1 )
.R
mil
= 1 ' 50 QR ::;; 't
AR mild
i r11111'
= 1 50 gs
AS
::;.mild popustanja spojnih sredstava je:

Ovde SU: MD~

.R i.S - smicuci naponl u rigli odnosno stubu: i'\ Mo' t. <p
C ' ' ' ( nI · r21 )
mil mil 1 L..

t;;"w!J-f-5 QR i QS - poprecna (transverza­

#nHHL~HHHflHHOO Ina) sila u rigli, od­
nosno stubu - na me­
stu vezivanja. spa­
j anj a, u tezistu kru­
zno razmestenih spoJ­
nih sredstava: i
AR i AS - bruto povrSina prese­
ka rigle odnosno stuba.
Usled ugaone veze u jed­
nom ovakvom ramu, veze ostva­
rene uz pomoc mehanicklh spo­
- - t jnih sredstava. i usled popus­
~-~- 'Iii
A-8 :2
1
, tljivosti spojnih sredstava u vezi
- javlja se povecanje deformacije
usled opterecenja q = 9 + s (Sl.
B 6.62). Istovremeno ova popust­
Ijivost utice na izvesno poveca­
nje pozitivnih momenata.
Ovde je:
MD moment u tacki D (u tezistu kruzne vezeJ usled
opterecenja q = 9 + s,
MD moment u tacki D usled jedinicnog opterecenja P =
1 na mestu gde se trazi ugib.
nl - broj spojnih sredstava,
C 1 - modul pomeranja odnosno koeficijennt poOlerljivosti
za jedno spojno sredstvo = 2C kod dvosecne veze,
koji se uzima prema tabeli nn str. 242 - poglavlje:
izvijanje stapova slozenog preseka.
Kod veceg stalnog optereeenjn u racun treba uvesti uticaj
tecenja materijaln. Ovaj se uticnj uvodi preko redukovanog modula
pomeranja (C I R ) odnosno
0" g
C~ l]' C1 ~de Je" 1,50 - ---'!L ::;; 1.0.
0"ll1d

)~
Usled popustanja kruzne
veze u cvoru javlja se ugao de­ 6.6.6. Lucni nosaci
formacije Generalno pomatrano lucni nosaN, po definiciji, su zakrivlJeni
t. St
nosael Cija sistemna osa ima obUk kruznog luka. lancanice (rede)
t.<p r ili parabole. Isto tako osa' luka moze da imn i obUk elipse. U
1 savemenim drvenim konstrukcija lueni nosacl nalnze primenu kao
pojedinacni - osnovni noseei elementt konstrukcije. Opsta karak-

Milan GoJkovle. Dragoslav stoJle Milan GoJkovle. Dragoslav Stojle

 528 Drvene konstrukcJje Lepljfl11uamellrane kOllstrukclJe 529

k!lf~a6.6!il luku je linija koja spaja napadne tael(e rezultanta napona u po­
hl1
·if
teristika jedne luene
konstrukeije su njene
horizontalne reakeije,
.Jedillim preseeima. Potporna linija je promenljiva i zavlsi od op­
terecenja, menja se od slucaja do slucaja zavisno kako deluje op­
- J S~§t>ISNCt {u' horizontalnl potisak Iu­ terecenje na luk, dok je sredlsna odnosno tezisna linija luka zav­
._. .-.'f 7l1ZISNd t-INI,Jq I<a, kojim se lucni no­ isna od njegovih geometrijskih karakteristika.
• :--.... _ ~.(.(.IKC sac oslanja na svoje
Na konstrukeiji jednog luka treba razlikovati: tems luka ­
oporee. odnosno teme­ presek u osi simetrije luka. na sredini raspona; i oporcs luka ­
Ije. Isto tako. kako je nJegove preseke na osloncima. Visine preseka luka definisu se ob­
poznato iz Statike ko­ likom gornje (ekstrados) i donJe (intrados) linije luka. U drvellim
nstrukeija. opterecenje konstrukeijama ovo su obicno koneentrU:ne krive liuije mada to
luenih nosaca u po­ ne mora da bude pravilo. Kada Je visina preseka lucnog nosaca
jedinim preseeima iza­ (H) konstantna lljegovom duzinom, onda se kaZe da su to lue! sa
ziva normalnu (priti­ konstantnoIIl visinom preseka, sa konstantnim momentom lenj­
sku,jucu) sUu koja do­ Ivost1. I obrnuto, kada se duzinom nosaca visina preseka menja
mlnira u odnosu na onda su to luei sa promenlJivim momentom inereije. sa promen­
H ~toll"O momente savij~a i poprecne si- IJivom visinom.

~!
Ie. Ove pojave su poslediea zak­
,e rivljenosti poduzne ose stapa, U savremenim lameliranlm drvenim konstrukeijama najvise se
I ~ odnosno luka. koriste sledeci staticki sistemi lukova:
v~ ~L. E
ZI t
UIK Ala ~; 2GLOSa
Konstrukeija luka definise
se svojim otvorom odnosno ras-
ponom 1 velicinom strele (otvor
rr
.
!JGJei7.
1. Luk sa tri zgloba, sa 1li bez
~zatege, i
~ ~2. Luk sa dva zgloba. takode sa
luka je rastojanje od jednog do f ~~~.-. ill bez zatege.
lI=tZ>I1S':.- I • drugog oslonea - svetli otvor a ,,=S~ 'a':Jm . .
raspon je rastojanje od ose jed­ -, Pri tome moment inereiJe
nog do ose drugog letista luka; moze da bude konstantan ili pro­

~"·''!'il
_.. strela luka je rastojanje ad pra­ menljiv. s1. 6.64.
____ ~.I. ve koja spaja lezista - oslonee
.:., .
'.
Osim konstrukelja lukova
luku do tezlsta preseka u teme­ koje se dobijaJu leplJenjem lamela
nu, do tezista preseka na sred­ . f41k66sj
~o;t.:"." u eelini, obicno formiranjem pra­
ini raspona luka). Odnos strele vougaonog poprecnog preseka.

_I ~
luka prema rasponu If/l} naziva lucne konstrukcije nosaea mogu biti i drugacije oblikovane. Na
se stinjenost ili plitkost luka. primer, tzv. Delorme-ovi luei formiraju se od dVa iIi vise slojeva
Ukoliko je odnosJ/l manji uto­
L'f!~--
~-'._.E+
pogodnih komada dasaka iIi plattca, ugiavnom nasatiee postavljenih.
liko je stinjenost luka veea 1 obr­ s1. 6.65. Prilikom oblilwvanja nosaca od vaznosti je da se sastave!
1 nuto. Od veliclne stlnjenostl um­ jednog sloja naizmenicno postave u odnosu na sastavke u susednom
nogome zavisl raspored i inten­ sloJu, 8to znaci da se sastave! preklapaju. Elementi ovakvih lukova
WK' IYZ" .ova 2t;;7.!Cl8aT
zitet preseenih sila u luku. se medusobno spajaJu ekserima (najvise). trnovima ili zavrtnjlma.
ISU1~:d:6;ii~;j Prillkom izrade lukova ekstrados. se redovno oblikuje po krivoj
U poprecnom preseku lue­
nl nosaei mogu da Imaju oblike kao 1 kod grednlh odnosno ra­ liniji a intrados moze da ima i poligonalni oblik (zavisno od funk­
movsl{ih nosaCa. U praksi savremenih lepljenih konstrukc1ja najvlse eije u konstrukeiji). Posebnu paZnju tretin obratiti da sastavei ele­
se korlsti pravougaoni poprecnl presek luka. menata luka imaju radijalni pravae i da bude osigurana intlmna
veza izmedu dva susedna elementa. Zavisno ad precnika krivine i
Oblik luku u vertikalnoj projekeiji definise se oblikom njegove vlslne preseka luka duZine pojedinih elemenata mogu da variraju
sredisne odnosno tezisne linije. Po definieiji, srediSna iii teiisna u granicama od 150 em do 250 em.
UniJa luka je l1nlja koja spaja teZlsta preseka duzinom luka (za
razliku od potporne linije). Potporna linija iIi linija pritisaka u

MUan OOJkovic. Dragoslav StoJic Milan OOJkov16. Dragoslav StoJlc

,­
 '""'E.:;;'
'.'

530 Drvene konstrukclje Lep1lelle IUlI1ellrune koustrukclJe 531

Raspon! lukova koji se

mogu rec'1l.izovaH jednom ova­
~~ kvom konstrukcijom zavlse
~ zgIoba, za llloguca optereCellja
od vislne elemenata. Za or­
jent:'lciju vlsina preseka na
sredini pojedinacnog eleme­
nta luka treba da cca 80-U
dec raspona. Strele lukova
su prlblizno ve!icine 1/6 l.
Vecu primenu nalaze u ko­
llstrukcijama skela i opla­
ta.
Emy-jevi lulwvi form­
iran 1 su od niza pljosUmice
ugradenih dasalm meduso­
bno spojenlh ekserlma, tr­
novima Hi zavrtnJima. U po-
ISltka: ¢.66d jedinim prlmerima korlste
se 1 specijalno konstruisa­
ne stege kOje ne ostecuju
daske 1 sa kojima se povezuje celina. Korlste se kao i u pretbod­
nom slucaju, za raspone do '" 20 m, a u nekim primerima sa
posebnim konstrukcijskim karaltteristikama i za raspone do 100
m, pa i vise. Prj tome je fll '" 1/5 - 1/6 1 H:::: 1150.
Nastavc! dasaka u ovakvim konstrukcijama Iukova medusobno
se preklapaju (za "" 20 deb lj inaj i stepenasto rasporeduju.
6.6.6.1. Luk na tri zgloba
a) 'I Dominlrajuci uticaj po
mrrrnrmnmmniIDJ!IIIIIIIIIIIIlIIIII!lII!1I preseclma jednojS Iuka n? ~i
~. ~ '<oja ,e u pra,,,, mogu javiti,
Ci su - moment savljanja (M) i
A .,_. ~ llormalna sila (N). Zavisno od
t zadatog opterecenja, njegovog
i !
i intenziteta I rasporeda, I geo­
~ ..•.. ,.,;;;;;,'1 metrljskih karakteristika luka
SU1!:a 6.~ dijagram momenta savijanj a
"" moze da bude posve razliCit.
'/ " T a l m . na primer, za luk
b) , ! ~~ "\. ima stinjenost fll 118 potp-
I ~ \ orlla lillija za jednako pode-
I ~ LI,.vI.w za \ Ijeno opterecenje preko celog
If \ ~o ~OPlE'~ ~ raspona 1 sredisna linlja sko-
A L ~~~ ~~
t ro da se pokl?paj~: T.o znaci
t . _ -+ da su momelltt SaVljaUja u lu­
ku mlnimalnib veliclna, sl.
6.67a. Medutim za stinjenost
luka f/l = 1/2 ova razlika je znatna (izmedu oblika sredisne i pot­
porne Iinlje) pa su moment! savijanja veCi. s1. 6.67b.
Kno £Ito se iz sl. 6.67. vldi, za simetriCno opterecenje. zavisno
od oblika i stinjenosti Iuka, makslmalni moment savljanja (sa zna­
kom "_" ) javljn se priblizno na cetvrtini raspona (vlakna intradosa
su prltisnutaj, jer je na ovom mestu i odstupanje oblilta potporne
Hnlje od sredisne linije najvece. Za nesimetricno opterecenje mo­
mentna liniJa menja znak u rasponu pa se moment! znatno uve­
cavaju na 1/2 raspona.

Luk na trl zgloba iIi trozglobnl Iuk je staticki odreden sistem, Kao 8to je iz statike kOll­
slstem gde se presecne sile mogu odrediti iz osnovnih uslova rav­ strukcija poznato u oslonac­
kim presecima i temenom zg­
noteze. Kako se odeduju reakcije oslonaca I velicine presecnih sila
detaljno je objasnjeno U Statici kOIistrukcija. ~~~-
/~~- I@ ~
t Iobu M=O. Na primer, za je­
dan simetrican luk na trl
Kada se poduzna osa,odnosno sredisna iIi tezisna linija luka loba, kakav se najce8ce
ne poklapa sa potpornom linijom za zadato opterecenje, a to je u snvremenilll drvenim kOll­
cest i tedovan slucaj u drvenim konstrukcijama 1 uopste kod ova­ strukcijama npliclranlm u ob­
kvlb sIstema. rezultanta sila u posmatranom preseku ne deluJe u jekte visokogrndnje, racunski
tezlstu niH upravno na presek, sl. 6.66., To znacl, kao 8to je postupak se sastoji u slede­
poznato, da u posmatranom preseku luka deluju tzv. presecne sile cern (s1. 6.68.):
(S1. 6.66).
- najpre se duzina polu
Ms = Ns . e ~ moment savljanja, Iuka AC podeli nn n jednakih
delovn - obicno 3 do 5
Ns =R . coscp ~ normalna sila, selta. Za svaki presek
sracunati ordinatu i odgova­
Ts =R . sin <p ~ transverzalna sila .
rnjuci ugao a.. Istovrerneno tre­

Milan GoJkovic. Dragoslav Stojic

[<'
 h.ep1lene lamel1rane konstrukcl!e 533
532 Drvenc kOllstrukclje

ba sracunati sve geometrijske karakteristike sistema;

konstrukciju luka treba proveriti na zadato opterecenje, L/NlJi1M'Ou~r&' ;;9~~
kOje se u objektima visokogradnje sastoj1 od: ao/eee&IIoCl!?Cil+s)pRem~~
I
1. Sopstvena tez1na krovnog pokrivaea zajedno sa roznjaeama UN/::raUOUC'N6'm a9 ~m ~";~'NO
=> g (kN/m2) zakr1vljene krovne povr81ne, a<'l'C'~ G''''',*,,)~.w (Et£)(l,&sA:W9-f
'£{1;: )N.&> Fe. ~~ .__'_. .
2. Sopstvena teiina nosaea => 15., (kN/ml) nosaea.
.-:.- ~..<:.-:::::::::\
. . -----.:::~.~
3. Opterecenje snegom => (kN/m2) osnove krova.
4. Opterecenje vetrom => w (kN/m2) .1 na krovnu ravan.
. _._.- e ..? "\:
Adekvatnom analizom zadata optercenja treba svesti po 10 2
osnove konstrukcije za g. go i s i upravno na krovnu ravan za w,
takode po m 2 (na primer. od sopstvene tezine - dec A-2 =>
... -----l t
~~.£M:> /l7OQ;/te
l.iNca M.cW<!'Mii'78 i!'.t!I
gicos a o . razmak nosaea + g., => po 10 1 nosaea; ili za dec 2 - C => AI""6Y.w~cM1 ~evvstl"s"l+ w)
gicos a 2 • razmak nosaea + g., => po 10 1 nosaea.
Na sHean naein dobijaju se 1 uticaji od snega s tim 8tO se
vodl raeuna da se promenom ugIa a menja i intenzitet opterecenja
od snega. Na sliean naCin dobijaju se 1 uticaji od vetra). ,o,i..A,i'G',$'h,I' N
Za usvojeni broj preseka 0.2,3 •...n) na poznat naein raetmaju
se momenti savljanja (M), reakcije oslonaca odnosno normalne sile
(N). Ovakav raeun treba sprovesti ponaosob za sledece slucajeve lQ~"" N/M'8 Pif!i8lJZM::l isri COt./K
opterecenja. za ~6a a.o/'~N.1a L.t.MI!I
1. Sopstvena tezina;
2. Opterecenje snegom preko celog raspona;
3. OpterecenJe snegom sarno na levoj polovini raspona;
A
4. Opterecenje snegom sarno na desnoj polovini raspona; l'
5. Uticaj vetra sa leve strane; i
6. Utical vetra sa desne strane luka.

Kombinovanjem mogucih uticaja dobijaju se maksimalni. od­

nosno minimalni momenti savijanja (a tako isto i normalne sile).
Anvelopa momenata savijanja za jedan luk na tri zgIoba ima obl1k
u svemu kako je to pokazano na s1. 6.69.
Kao 8tO se iz slike vidi lUaxM se javlJa od nesimetrienog op­
terecenja i to "" u l/4 (negde oko preseka 2). lz slike se takode vidi
da vlakna intradosa odnosno ekstradosa zavisno od polozaja op­ Velieine normalne sile (N) u preseku 2 za opterecenje kOje
trecenja - mogu da budu i zategnuta 1 prltisnuta. Ova cinjenica je daje ma"M dobija se iz uslova
od posebnog interesa za proracun stabUnosti nosaea na izbocavanJa L V2 = Ay L vertikalnih sila leva od preseka 2.
(0 cemu ce kasnije bit! vice reel).
Na osnovu dobijenth velieina preseenlh sila vrsi se dimenzion­ . L H2 AH + uticaj vetra leva od preseka 2.
isanje nosaea. Na primer, za pre5ek· 2 (vidt 51. 6.68. i s1. 6.69.):

MIlan GOJkovlC. Dragoslav StoJl6

MIlan Gojkovlt. Dragoslav Stojlt
,..
 534 Drvelle konstrukclje

2f
Nagib tangente u preseku 2 ~ tg a z =I ' pa je strukcija temenog zgloba, u ovom primeru, izvedena je sa jednlm
umetkom od I NP i sa dye celiene trake) s1. 6.70. odnosno
N2 '" .L: V2 sin a 2 + .L: Hz . cosaz ' C Hc :s; 't
max'tnll1 = 1,50 b H 1 HI mild'
Za pretbodno usvojen presek velicine b/H

H3 . I = b H . I = - ~ .! ==
3
A '" b • H . I
, x
= b 12' y 12' 'x 'J -:.. '''Y
-J!i . i Wx
'V t.. '
b H2 .
6'
Faktor He / HI u gor­
njem obrascu je uveeanje

~"

. "mil napona zbog nagle re­

Merodavna vitkost (za II = 1,25· AC ~ duzina izvljanja u ravni , :1/ ~i~ d~kcije pr;seka, vi sine
:' ~' lucnog nosaca.
luka za nesimetricno opterecenje) A. I, / ix ~ 0) (iz odgovarajuee
tabele), pa je napon u preseku 2, na mestu gde se javlja IJUlXM :) ,V'+
Kao 8to se iz s1. 6.70.
\ . vidi, transverzalna sila maxT c
N2 a elld 1 < prenosi se na flansu I pro­
a ell roA+~ W (1+ 2 (3")_a clld fila pa je
md x

, jlil:t O'c.!. t:""b S O'C.!.d

ll",,,Tc
(presek je istovremeno optereeen momentom savijanja i normalnom

- -.-, ~ zi It:'Ii- se
silom -,ekscentrieno pritisnut stap). '
U gornjem obrascu za crcll - faktor (1 + 1/2(3) uz Qdnos (ovde Je t - m'na 1/2 flan-
I profila vidi s1. 6.70 a
ma:JVIIWxje uticaj krivine na vellcinu napona savijanja (vidi poglavlje g b - 8irina nosaca).
- Zakrivljeni nosaeO.
Kod malih poluprecnika krivine nosaca (Rl treba ispitati i
(~tmij!iJ:ti Ostale pojedinosti u
vezi sa proracunom temenog zgloba vidi u delu: Lezista i zglobovi.
napone cr u 'odnosno O"c.l
Za slucaj da je sistem konstruisan sa zategom tada zatega
a a prima horizontalnipotlsak sistema - horizontalnu sHu H (H = llu,xAH)'
aLL = H 4 ill
R ~ <"
0Url
'I'
11 a e .!. H 4 ~ ~ aC.!.d •
Maksimalna horizontalna sila (maxR) dobija se iz merodavnog op­
tereeenja (za simetricne lukove redovno puno optereeenje preko
celog rasp~na daje maxH).
i; Kontroia napona u osioncu A:

ilIa!
Zatega se dimenzionise, zavisno da 11 je od eelika ili od
L -¥4-- maxT... = A. . COSeI. - Au . sina (u obra­ drveta, na vee poznati nacin.

l
;;liil~1!~r,
,+.+-.+-.....
ciJe treba
zac kOje daju T ), vrednosti
uvest!maxone pa je reak­
Na sl. 6.71. prikazan je detalj oslanjanja jednog ovakvog luka
kao i veza zatege (koja je od drveta) sa oslonackim presekom.
Vellcina podmetaca od tvrdog drveta dobija se iz uslova !skoriscen­
nja (j~a. za nosae, odnosno cr cl - za tvrdo drvo.
,,'tlllll '" 1,50 bH s'tmlld •
Veza zatege sa Iukom i eventualni nastavakzatege konstruise
~ 1'" se na vee, pokazan nacin - skoro redovllO uz pomoe zavrtnjeva i
Veliciua' maksimalne transverz­
aIne sile (muTe) U zglobu C dobija
se iz uslova l:Y leva od preseka C
, .
mozdanika odnosno ulozaka.
,

Kako se odreduje vel1clna uglba jednog oVakvog nosaca po­

za odgovarajuce optereeenje. kazano je napred - kod konstrukcije ramova na trizgIoba(raeun
je u svemu isti sarno se vod! raeuna 0 krivini nosaea).
Sa sraeunatom poprecnom silom Tc po poznatom obrascu
dobija se velieina smieucih napona "mIl' sa napomenom da je visina o problemu stabilnosti trozgIobnih nosaca u ravui upravnoj
preseka u zglobu ,C reducirana - zbog konstrukcije zgIoba (kon- na ravan luk - kasniJe ce biti reei.

MUan GOJkovic, Dragoslav StoJlc

Milan GOJkovlc. Dragoslav StoJIC
('
 536 Drvene kOllstrukclje ~ljelle lamellrane kOllstrukclje 537

Sistem: lull na dva Odnosno, konstrukeija luka se

zgloba leoiG'II/(./Ta i!!9n:Jt9'8 izvodi iz dva dela pa se na gra­

~I
Z5'7~ ~ dilistu, za vreme montaZe, izvodi
------ spajanJe u celinl pomocu monta­
znog nastavka. MontaZni nastavak,
zavisno od velicine lucnog nosaca,
t redovno se locira u sredlni raspona
-+t----­ t

r - mada se ne iskljucuje I rilogue­

~ nost da se ugrade dva montaZna
t.iNi;-.,a M?MeN6'T,9 Of) :~ nastavka, u trecinama raspona (ras-
~r'67YeNe reZ/Ne I~ pored nastavaka umnogome zavlsi
:~ od intenziteta statlcklh utieaja koji
119 ti nastavci treba da, prime).
'f~ l'~ Konstrukcija nastavaka moze
N"""" .. ,.. se izvesti dvojako
a) lepljenjern na lieu me­
sta sto je u naSim us­
lovima dosta rizicno a
samim tim i nepovoljno
(otezani i vrlo slozeni
A M#f\ i~ 1IIIfil j;j{ II i!.' II \lor Konstrukcija "lul{a uslovi rada), i
rstm-w:~;~~~l
na dva zgloba u drvenim
konstrukcijama - kako je
vee receno, moze da ima
oblik kruznog luka iIi
parabole (a i lancanlce).
l.iNi:1a'"TKS/IISYef!zaLNili Pri tome popreenipre­
sits 35' M$/Menet.'ivO sek je najcesee konstan­
T ~e,m+(2
tan ali moze da bude I
promenljiv. Principijelno,
jedan lueni nosae siste­
ma na dva zgloba moze
se korlstitl 1 za vrlo ve­
like raspone (i do 100
mI. Medutlm, teskoca se
Javlja prilikolll izrade
nosaca jer je sa velikim
duzinama teSko manl­
pulisatl u radionlei (gde
se vrsl lepljenje), uslovi

I
transporta i montaze su
krajnje nepovoljni - pa
se velikl rasponi nosaca
proizvode sa montaZnim
nastavcima.

MUan GojkovlC!, Dragoslav StojIC Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc

,
 -'·'r:.'· .
538 Drvene konstrukcll e
b) uz pomoc mehanickih spojnih sredstava - zavrtnjeva, moz­
danika i slicnog i metIl.lnih limova ili sperploca posebnih
kvaliteta.
Osobenosit statickog sistema od znacaja za drvene konstrukcije
mallje vise su slicne kao i kod luka na tri zgloba. Zavisno od intenziteta
i sheme opterecenja momenti savijanja imaju i pozitivan i negativan
znak, s1. 6.72. To znaci da anvelope momenata imaju dvoznacni karak­
ter; drugim recima - vlalrna intradosa su uglavnonm pritisnut.'l ali
mogu da budu i zategnuta (za nesimetricno opterecenje) i obrnuto ­
ekstrados luka je zategnut ali moze da bude i pritisnut . kOja daju zadovoljavajuce duzine komada, odnosno omogucavaju
Za simetricno opterecenje momenti su dvoznacni, odnosno
deo nosaca oko sredine raspona radi slicno prostoj gredi - vlakna
na illtradosu su zategnuta a na ekstradosu pritisnuta. Ovo je od
znacaja za proracun stabilnosti lucnog nosaca na izvijanje.
Prilikom proracuna ovih i ovakvih statickih sistema postupak
je slican prethodnom. To znaci, za. odreden broj preseka duz
nosaca i za date slucajeve opterecenja treba sracunati· presecne sile
odnosno velicine M, NiT. Pogodnim i svrsishodnim kombinacijama
dobijaju se maksimalni uticaji koji su merodavni za dimenzioni­
sanje. Kao i kod trozglobnog luka i u ovom sistemu dominiraju
uticaji MiN. Dimenzije nosaca, redovno prethodno predpostavljene,
kontrolisu se na vee pokazan nacin, odnosno preko relacije (naponi
od uticaja normalne sile i momenta savijanja)"
N O"ClId M 1
O"clI=OlA+~ ·w(I+
md
213 ) ::;;O"clld'
Prilikom kontrole napona po prednjem obrascu treba uzirilati:
jedanput - maxM i odgovarajuce N, i drugi put - lIlaxN i odgovarajuce
M. Pri tome za .male poluprecnike krivine (R) nosaca, kod velike
zakrivljenosti, treba kontroIisati napone upravno na vlakna - acJ.'
odnosno au' zavisno od, smera momenta.
lj"
Smicuci naponi. od uticaja transverzalnih sila su manje kri­
:!
li ticni i kontrolisu se na poznat nacin, redovno prilikom proracuna
it.
Ii
oslonackih preseka, odnosno zglobova.
U slucajevima kada se ovakvi luci konstruisu sa zategom,
odnosno kada horizontalni potisak sistema preuzima drvena iii
celicna zatega - sistem je spoljno staticki odreden. To znaci da
jedaIJ. oslonac treba konstruisati da bude poduzno pomerljiv.
Zatega moze da bude horizonta1.na ali i izdignuta (nadvisena),
pomerena prema temenu luka. Polozaj zatege·u sistemu utlce na ras­
pored momenata savijanja, u svemu kako je to pokazano na s1. 6.73.
:NT = - '- - , gde je m . n broj zavrtnjeva sa jedne strane veze.
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
i "
Lepllene lamellrane konstrukclle 539
Kod dvozglobnih lukova i ramovsltih odnosno lepljenih kon­
strukcija uopSte,uslovi transporta a u nekim slucajevima i tehnolo­
gije izrade zahtevaju odredenu duzinu elemenata, limitiranu duzinu
kOja ne zadovoljava koncepte projekta. U takvim slucajevima llosaci
se izraduju u delovima odnosno sa montaznim nastavcima s1. 6.74.
Prillcipijelno, lokalitete montaznih nastavaka treba birati tako
da se, s jedne stralle - nalaze na mestima gde su staticki uticaji
u minimumu, kako bi se dobila 810 jednostavnija konstrukcija
nastavka, a s druge strane - treba ih aplicirati na onim mestima
efikasnu mont.'lZu. Montazni nastavak treba talw izabrati da opti­
malnozadovolji i jedan i drugi uslov.
Montazni nastavci mogu biti lwnstruisani kao lepljeni, kada
se izvode uz pomoc podvezica - lasni uglavnom od prefabrilwvanih
ploca na bazi drveta, od sperploce na primer, iIi - pomocu me­
hanickih spojnih sredstava i uglavnom sa metalnim podvezicama.
U nasim uslovima koriste se uglavnom montazni nast.·wci sa zavr­
tnjima ili karilwma i sa celicnim podvezicama - jer je to jed­
nostavnije i sigurno. Primer jeduog takvog montaZnog nastavka
prikazan je na s1. 6.74. Izrada lepljenih montaznih nastavaka
trazi posebne uslove i specijalnu tehnologiju izrade koju je tesko
ostvariti u uslovima gradilista. Bar za sada (u nas).
Proracun montaZnog nastvka po s1. 6.74. sastoji se u sledecem:
ltonstrukcija nastavka treba uspesno da, primi uUcaje M, NiT
(na mestu nastavka). Najpre se konstruise nastavak - izaberu di­
menzije celicnih limova, usvoji precnik zavrtnja d i razmeste zavrt­
nji - pa se zatim nastavak' ispituje za zadate (uslovljene) uticaje.
U ovom primeru, osnovni deo konstrukcije nastavka je vertikalni
lim debljine t1 koji se ugraduje zasecanjem nosaca po sredini sirine
(na tc'lj nacin velika povrsina ceIika zaklonjena je drvetom). Di­
menzije i oblik lima odreduje se tako da moze da se smesti potre­
bart broj zavrtnjeva - u ovom primeru 11 zavrtnjeva naizmenicno ug­
radenih u dva reda (razmak zavrtnjeva mora da zadovolji uslove
potrebnih rastojanja - vidi poglavlje: Spojna sredstva).
Normalna sila N prenosi se direktnim pritiskom drveta na lim
debljine t 2 • Velicina ovog napona (Jq = ¥ je redovno u dopustenim
granicama Uer je napon adl u stapu uvecan za koeficijenat 0)).
Moment savijanja M i transverzalna sila T prenose se preko
zavrtnjeva. Pri tome, transverzalna sila (T) ravnomerno se prenosi
na sve zavrtnje u vezi (sa jedne strane nastavka), pa je
T
m ·n
Milan GOjkovlc. Dragoslav Stojlc
 -:

540 Drvene konstrukclje Leollelle InmeIJrnne kOllstrtlkclle

541

MOmelk'1t saviJanja (M) na mestu nastavka, tezl da okrene vezu Ovde je:
oko nJenog tezista (S) 1 uzrokuje u svakom zavrtnJu silu kojaje upravna
nu pravac od teZlsta veze do zavrtnJa 1 eiJa Je veliciu.'!. proporc1onalua HI' IllnxH - horizontalne kompol1ente odnosno kompol1ente
njegovom rastojanju od tezlsta veze, odnosno centra okretanja. sila u zavrtnjima paralelne sa osom nosaca,
Kako su svi zavrtnJi lstog preenlka (lste krutostl) to je el - razmak simetricno ugradenih zavrtnjeva. i
n e. - maksimalllo rastojanje zavrtnjeva u jednom redu.
M="'N·r
L.., I I JednaCina ravnotde moze sa sada l1apisati u obliku (m =
I=! broj redova)
gde je:
maxH n •
Mmoment savijanja u vezi; M=m - .L e~ , gde je n - broj zavrtnJeva u jednom re-
e. 1=1

NI sila u i-tom zavrtnju. 1 duo Odavde

r l - poluprecnlk okretanja zavrtnja. es

Ukupan broj zavrtanja u vezi Je m· u. gde je lllnxH M· II

III - broj redova, a m L e~

I=J
n - broj zavrtnja u jednom redu.
Za dimenzlonlsanje je merodavna sila u najudaljenljem zavrtnJu Kako je e. =: IIIaJ(e = (n - 1) e to je za paran broj zaVTtnjeva u
redu
(ma"N). U konstrukc1Ji veze postoji proporc1onalnost N1:r l = Ill""N: Iila"r,
odavde
L e~ e [12 + 3 2 + 52 + '.... + ( n
2
f] _ n (n2 - 1 )
=: 1
- 6
. e2 , .

N1 ma"r' lIla"N . odnosno neparan

Ako se ova vrednost zameul u napred napisani izraz za M

doblja se L e~ = e
2
[ 22 + + 6 2 + .... + ( n _ 1 l] n ( n:- 1) . e2 •
m·u lU' It
r
M L --
lIlaxr
. maxN
l
. rJ , odnosno M = lUaXr
tnrutN L r2
1
Sada se izraz za mn"H moze napisati u obliku
1= 1 1=1
.max H =M II .. =M
(n-l)e M 6 n
1 odavde, najveca sila u zavrtnju n (n2 - 1) 2 es mn(n+l)'

mL e~ m 6 ·e
mnxr 1=1
maxN = M . ",·n
odnosno
L r~
1=1 - M . de e 6 (n - 1 )
max H - e IPm' g j IPm m n ( n + 1)
Kako je redovan sitteaj u praksl savremenlh drvenih kon­ s
strukc1ja da je razmak zavrtnjeva po vislnl konstantan i da Je (u dalJem izlaganju uvedena je oznaka lllaxH = Nil).
njihov raspored simetrican u odnosu na osu stapa (1 llnlju nas­
tavka) 1 na osnovu hipoteze Navijea (Navier) Je Vrednostza IPIn za razlicite sheme rasporeda zavrtnjeva mogu
se unapred sracunaU i date su tabelarno.
e
HI: el = maxH : es odnosno HI =;-J . lIIaxH. lIlax H je u stvarl sila u zavrtnju od uticaja momenta (M) u
s vezi. Oslm momenta M u vezi postoji i moment MT (u odnosu na

Mllan Gojkovl6. Dragoslav StoJI6 MUan GOJkovl6. Dragoslav Stojl6

 Drvene konstfukelje Lepljcne lamcllrane konstrukcile 543
542

teziste zavrtnJeval. odnosno moment od uticaja transverzalne sile­ Tabela 6.4. Vrednosti za (Pm
jer se i ona prenosi preko m· n zavrtnjeva. To zllaci, analogno
prednjem. da je sila u zavrtnju od uticaja momenta MT

T T <Pm
N M =M - = T · e
e$ T eS

Ukupna sUa koua treba da primi nDJoptereceniji zavrtanj jeste: .

NR = ...f( ~ f + (~ + W'T)2 •
Ovaj zavrtanj je u stvart krajnji zavrtanj u

~
- NT
J .rv.{' vezi (po vertikalil. Pravae vlakna poklapa se sa
+ NMT) odnosno sila NR sa
iV~"'NM:>
smerom sila (NM
pravcem vlakna u lamillatu zaklapa ugao ~; 2 1.00 0.1500 0.333 0.250 1.000 0.500 0.500
'l / 3 1,00 0,500 0.3:i3 0.250 0.800 0,444 0.100
/
/ NT 4 0.90 0,450 0,300 0,225 0.64:1 0.375 0.332
tg~ ---- => odavde se dobiJa ugao ~.
5 0,200 0,533 0,320 0,209
~+NMT 0.80 0.400 0,261

;I Ii'""
II 0,714 0.357 . 0,2"8 0.170 0.455 0.278 0.227
7 0.643 0.322 0.214 0.161 0.396 0.245 0.19t1

8 0.583 0.292 0.194 0.146 0.3[)0 0.219 0.175

1 If
vedenM;;'o'J'!";,I, n..tavak moze bitt iz- - r--'
~
9 0.533 0.267 0.178 0.133 0.314 0.198 0,157
. a) sa l1mom debljine t u sredini . I I I '
10 0.491 0.246 0.164 0.123 0,284 0.180 0.142
preseka kada zavrtanj rad! kao dvosecan.
odIlosno II 1---.°,455 0.228 0.152 0.114 0,260 0,IG5 0.130
-
12 0.423 0.211 0.141 0.106 0.239 0,153 0.120

b - t 13 0,396 0.198 0.132 0.099 0,222 0.142 0, III

do··l\T
p"
2 0' d . ~-2
• d . k . 1 25 ill
,,' 14 0.371 0.186 0.124 0,091 0,2011 0,133 0.103
15 0,350 0,117 0:117 0.088 0.19:3 0,124 0.097
dopN = 2 . k . d 2 • k" . 1 ,211 (merodaVI}.a je manja vrednost); i
Iz analize dopuStene nosivosti zavrtnja precnika d rezultira pO­
b) sa dva lima. debljine t l • na bocIlim povrsinama preseka. dobnost montaZnog nastavka. Konstrukcijski je povoljnija veza pod a).
kada je Iloslvost zavrtnja

I [I \l:
U vezi Je potrebno jos kontrolisati napon po omotacu rupe u
celicnom limu debljine t l • odnosno
dopN = 0'" •b . k.. . 1.25 . d. Hi 1
dopN 2· k . d 2 • ku' 1,211 (merodavna
-.'l:
0' = ~ ~ dop:1 (za upotrebljeni celik).
. t\
je manja vrednost).
Normaina sila N prenosi se direktno preko vertikalnog lima
U izrazima za dopN koeflciJenat klI (k.. 1 - 3~O ) je zbog toga debljine t 2 • pa je uapon
sto sUa NR zaklapa ugao ex. sa pravcem .vlakna u laminatu. S N
obzirom na velicinu sile NR mora biU ispunjen uslov 0' = $0' •
ell (b -t1).H end
dopN ~ NR •

Mtlan GOJkovie, Dragoslav StoJle Milan GoJkovlc, Dragoslav stoJle·

r
~
U jednoj ovako konstruisanoj vezi treba kontrolisati i napone
u varovima (u savovima). jer se ploea deblJlne t2 vari za plozu
debljine tty (varovl. 9d~~s~o savovi ispituju se u svemu isto kako
je to objasnjeno u Cehenlln konstrukcijnma).
Varov! treba da budu tako dimenzionisalli da mogu uspesno
da prime moment savljanja M i transverzalnu sHu T.
Napomena: U montaznom nastavku nn s1. 6.74. nn tntradosu i
skstradosu nosaca upasovana je eeliena ploea debljlne tao Ova ploca
je zavarena za I1move debljine tl i t2 I ovde. u ovoj vezi. lma
! l~kljuclVO konstrukcijskl karakter. Medutim. postojanje ove ploce
i
moze da se lslwristi za pdjem transverzaIne sile T - u svemu kako
je to prlkazallo na s1. 6.80. i s1. 6.81. Konstrukelja veze ne bi
,i izgubila u s1:c'1bilnosti ako bl se lzvela 1 bez ovih llmova (ovako je
i konstrukeijsld povoljnije).
6.6.7. Leiiita i zglobovi i montaini liastavei")
Konstrukcije lez!sta u drvenim konstrukcijama, a 0 njima je
napred bilo reCto imaju zadatak ' deformaeije od. stalnog opterecenja;
_ da uspesno prenesu vertikaIne I horlzontaIne reakcije na
temelje. odnosno zidove lli stubove, ,
da omoguce pravilan rad nosaea koji se na njib oslanja,
odnosno povijanje. ugibanje uz istovremeno praVilno okretanje
osionackog preseka. popreenog preseka nosaea u ravni lezista,
_ da omoguci ispravno poduzno pomeranje nosaea usled sku­
, I
pljanja, odnosno bubrenja drveta i kod velikih raspona pot­
rebno dilatiranje usled temperaturnih promena.
da fiksiraju polozaj i pravae reakcija uslovljen primenjenim
statiekim sistemom, oOOosno "statieklm proraeunom.
i Konstrukeija lezista prenosi reakeije i osianja se uglavnom
nn arrnirano betonske elemente, na temelje - na kvadere i lezlsne
grede od betona, na zidove ili pak na stubove - od betona ill kakvog
drugog materijaIa.
opsta pravila kojih se treba prldrZavati priIikom konstru­
lsanja lezista i zgIobova sastoje se u sledecem:
_ konstrukeljU lezista uvek treba tako konstruisati da prenosi
reakeiju preko sto manje povrshle;
_ priIikom konstrulsanja lezlsta voditi raeuna da Isto spre­
cava prodiranje vode 1 skupljanje neeistoce:
~taljn!/e vfd! JUS. U.Ell31 I DIN 4133
Mllnn GoJkoVlc. Dragoslav Stojl<!
LeplJene lamellrane konstrukclje 545
sv! elementi lezlsta moraju biU pristupacni prillkom pre­
gleda - revizije konstrukeije;
- priIikom oblikovanja i konstruisanja osnovne lwnstrukeije
vodlti racuna 0 mogucnosti da nosae bude privremeno 08­
lonjen. pored lezista, kako bi mogIa da se izvrsi eventualna
popravka iIi zamena lezista;
elemente lezista i zglobova treba tako konstruisati da na mes­
tima dodir.a prenosenje opterecenja bude sto ravnomernije;
le!iiiiite se moze konaeno fiksirati na temelj tek posto se
utvrdi taenost. poIoZaja u odnosu na proJektovano stanje;
ravnomerno prenosenje opterecenja na maslvan oslonae (zid,
stub, temelj) postize se izradom. jednog sloja eementnog
maItera ispod donje Ieiisne ploce (u razmeri 1: 1 1 debljine
2 do 3 em). Ovaj maIter moze bili spravljen, kod jace
opterecenih lezlsta. i sa dodatkom epoxy smola:
- Prilikom postavljanJa leziSta u konacan polozaj voditi
racuna da je projektovani polozajdat za sredisnu godisnju
temperaturu (za mesto gde je loeiran objekat) i za projek­
tovanu vlaznost drveta. Leiiste, se montira posle izvrsene
- svi delov! leiista. posebno pokretni, prilikom montaze
moraju bitt potPUllO Clstl;
u jednoj konstrukeiji lezista ne moraju svi njegovi delovi
da budu izradeni od istogmaterijaIa;
~.QPro
~,
If
bl
.:I-Scm
If ' .; : :-r(j'-~;!Scm
~~D&?d­
~4~~ ~S5'CVN~.~·
lezista i zglobovi od celika, uopste. mogu biti izradenl livenJem
iIi zavarivanjem pogodnib oblika i dimenzija Iimova. U dr­
venim konstrukcijama koriste se uglavnom lezista izradena
zavarivanjem limova. Kod izrade lezista zavarivanjem kvaIiteti
savova (varova) moraJu da odgovaraju vaZecim standardirna;
Napomcna: Tabllca dopu§tenlh napona za ilellk kao osnovnl mhterUal date su u
odgovaraJu~lm tabllcama.
Mllan Gojkovlc. Dragoslav StoJlc
546 Drvene konstrukclJe
za slucaj da se na lezistu moze javiti i negatlvna real{cija
OSllovni elementi jednog ld:ista su:
(odlzanje) onda se ono mora talw konstruisati da moze da
gornja lezlsna ploca koja se nn pogodan nacin vezuje za
primi i ovu negativnu reakciju;
nosae od drveta, I
dodirne povrsine izmedu dva elementa od eelika moraju
donja lezlsna ploca koja se flksira za temelJ, odnmmo 08­
bitl ravno obradene;
lonae nosaea.
kod konstrukcije lezlsta sa valjcima isU moraju biti pos­
Lezlste moze bitt pokretno - kada prenosi sarno vertikalnu re­
tavljeni u pravllan polozaj a konstrukcija lezista tako pro­
akeiju, reakciju 1.. na ravan leiUme ploce, t nepokretno - kada se
jektovana da ne moze da dode do okretanja valJka (da
talw konstruise da moze da prlmi vertikalnu i horlzontalnu reakciju
valjci ne prenose kose sile); i
(kosu reakeiJu).
,... svi elementi od ceUka, kod konstrukcija lezista i zglobova,
moraju biti na adekvatan nacill zasieeni od korozije - najbolje
pocineavanjem.
Prilil<om statlckog ispiUvanja lezista llloraju se proveriti:
1. Pritisak na beton iapod donje lezisne ploce;
2. Pritisak na dodirnlm povrsinama lzllledu dva elemcnta od
celika lli Izmedu eelika I drveta;
3. Dimenzije donje le:zisne ploce (opterecena Je na savijanje);
4. Dimenzije gornje lezisne ploce (takode optereeene na
savijanje);
5. Prenosenje odgovarajueih horizontalnih sila.
Vel1cine dopustenih napo­
na prillkolll kOlltrole napona u
elementima leziSta treba uzeti
u svemu kao i ;za celiene kon­
sttukcije ali umanjene za 10%
(JUS U. E7:131l.
Za konstruisanje lezista u
drvellim konstrukcija mogu se
oYaLM!';E>t/~ a!T
~~~- koristiti i drugi materijal1 i
drug! tipovi leiista (fabrikova­
ne konstrukcije,. na primer
sa elastomerolll, gumolll, neo­
prenom i slieno). Za svaku vr­
stu ovakvog lezista, pre ugra­
divanja odnosno primene, pot­
rebno je od proizvodaca pri­
. baviti dokaze (ateste) da leiiste
ispunjava uslove koje traZi os­
novna konstrukeija - nosae od
drveta.
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojle
Lepljene lall1E!lirnne kQlIstru!<clJe - - -547
-
U dosadasnjim izlaganJima vee su date neke konstrukcije le­
zista. Sada se ta izlaganja dopunjuju i sa napred datim principima
omogucuju nmoga i raznovrsna resenja koja se mogu javiti u praksi
drvenih konstrukeija.
Najstarije i najcesce korisceno leziste u drvenim konstrukci­
jama je u stvari ~eposredno oslanjanje nosaca na oslonac odnosno
preko podmetaca skoro redovno od tvrdog drveta. 0 ovakvoj kon­
strukeiji lezista lSI. 6.75) vee je bilo reci.
Kod nosaca. vecih i veUkih raspona korisU se konstrukcija
tzV. linijskog lezista, s1. 6.76. Leziste se sastojiod donje i gornje
lezisne ploce i jednog posebno .obradenog komada celika, komada
koji ima jednu povrsinu eilindricno obradenu; ovajkomad celika
definise raspoll konstrukdJe nosaca, direktno prenost. reakciju, i
moze biU zavaren i1i za gornju plocu(kao na s1. 6.76} ili za donju
leZisnu plocu. Osim ovlh elemenata konstrukl.:ija lezista ima i pose­
bna oSiguranJa "noseve" iii "zubee" - kojt sprecavaju nezeljena po­
meranJa. Ova i ovakva pomeranja mogu se sprecitl i posebnom
obradom leilsnih ploca Isa zubcima !Ii bez) i ankerima - kalw je
prikazano na s1. 6.77. Kao sto se iz slike vidi, donja ploca prellosi
reakeiju na temelj, na zidnu masu. Veza izmedu donJe ploce i
temelja odnosno zldne mase moze se 1zvesti kao na sUd, posebno
konstruisanIm anl{erima od plJosteg gvozda, ill posebno navarenim
zubom (sa donje strane lezista ploce) lwji se upusta u zid odnosno
temelj.
Oblik i dimenzije leZillta se redovno predpostavlJaju, na os­
novu konstrukeijsk!h karaltteristika nosaca lwjl se na isto oslanJaJu
i prema konstrukciji kao celini. a zatim se usvojene dimenzije
proveravaju static kim raeunom. Kao lito je pomenuto, staWSki pro­
racun treba da proverl sve karakteristicne napone uzrokovane od
zadatog opterecenja.
Najprostija konstrukcija lezista je kada dYe ploce nalezu jedna
na drugu. u neposrednom su dodiru na celoj povrsini - kao na
s1. 6.77. ali bez navarenog komada ceUka. Pomeranje jednog ova­
kvog lezista vrlll se. klizanjem . izmec;lu gornje i donje ploce. Ovo
Milan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc
 548 Drvene konstrukclje Let:>Uene lamel1rane kOllstrukcUe 549

d=.!....J3An.

<) 2 b· O"nd

Na sliean nacm proveravaju se i dimenzije donje Iezlsne ploce

(ovde je merodavan napon !Jb' napon u betonu).
Velieina pritiska po liniji dodira racunn se po obrascu Herea
(vidi: celicne konstrukcije), odnosno

~tJ- 0" = 0,42 S O"dop'

Ovde je:
~ A merodavna reakeija nosaca,
E modul elastienosti za celik.
R - polupreenik cilindriene povrsine.
11 - duzina Iinijskog dodira izmedu navarenog uloska
ls:ilkii~~\iE1~] donje, odnosno gornje lezisne ploce, i
0dop dopusteni napon za usvojeni materijal.
pomeranje je otdano zbog trenjn u spojnoj ravni pa se ovakva
konstrukcija ldlsta ne preprucuje u drvenlm konstrukcijama.
Na primer za leziste sa s1. 6.76. dimenzije gornje lezisne
ploce proveravaJu se pod predpostavkom ravnomerno podeljenog b)
opterecenja od reakcije, odnosno
A

O"CL = ab S O"cl.d

(gde je ab = povrsina lezisne ploce). Od ovog opterecenja moment

savijanja u sredini gornje Jlloce je (na a/2J
a a A / a2 Aa
M=O" ·b· =-·b·-=-·
eL 2 4 ab 8 8'

b d2
kako je W =T to je napon savijanja u gornjoj ploci
ez;~ '.3
Aa
,(!if: M r.tel
0" _~
a - b d2 ='43 . bAa

S O"ad' (dopusteno 01');

.2~~ J
o
6 Kod konstrukc1ja odredenih vrsta lezista a posebno' kod os­
lonack1h zgIobova (za lucne konstrukclje nosaea) eest je sIucaj da
ili za usvojeni dopusteni napon lOad) => potrebna debljina gornje se donja lezlsna ploca (a u nekim primerima i gornja) projektuje
lezlsne ploce je

Milan GOJkoviC. Dragoslav StoJlc Mllan Gojkovl6, Dragoslav Stojl6

'"
550 Drvelle konstrukclJe Lepllene Inmeltrane \(onstrukclje 55J

i izvodi kao "rebrasta stolica", 81. 6.79. Broj i oblik rebara i di­ KonstrukciJa zgloba treba istovremeno da prenese normaluu
menzije u takvinl slucaJevima zavi8e od dimenzija gornje odnosno silu (N) i transverzalnu sill (T). Metalni cep precnika d radi na
donje lezisne ploce i konstrukclJske celine kao takve. U drvenini smicanje (kao dvosecan zakivak) i na pritisak po omotacu rupe.
konstrukcijama ovakva leZista se oblikuju od limova povoljnlh ob­ Prilikom oblikovanja limova kroz kOje prolazi ovaJ cep treba se
!ika i dimenzija koji se medusobno povezuju u celinu zavarivanjem. driati uputstva datih na s1. 6.79c (na slici je: t - debljina limova
Kao i u prethodnom slucaju. unapred se predpostavi oblik jedne na koji se oslanja cep).
ovakve stollce a zatim se VT~i statlcka provera usvojenlh dimenzija.
Tabela 6.5.
Prema sl. 6.78, proraeun se sastoji u sledecem:
velieina napona izmedu donje ploce i betona ;:;­
...
0)

t..=
(jb = a . b :s; (jbd (dopusten napon za beton); 1&1
::i

00

- ispitivanje preseka (51. 6.78)

; 24
<II
a 1 a ·b a 2 a
Md = cr b • b ( '2 - c) . '2 . ( 2 - c) = 2 ( '2 - c) • e eN 36 I.
II.
31000
e:-. 35000
pa su ivieni naponi u rebrastom preseku • za drveue konstrukciJe Dve dopustelle
napone treba umanJIU za 10%;
Md • sluc. opterecenJa prema celtcnhn
(j =.-$;cr (gore) kODS­
o W dop trukcljama
0

Md

(jk = W $; (jdop (dole).

u
j­
Ix Ix
)/
U ovim obrascima je: W~ = -h- Wu = - (Ix - moment in­ ~~t
ercije za x - x osu.

-y

Proraeun gornje lezisne ploce i veli1!ina napona na kontaktu

y

/'
celtk - celik sprovodi se na napred pokazan nacin.
Konstrukcija lezista odnosno zgloba moze da se izvede i tako
- da gornja i donja lezisna ploca budu konstruisane kao stolice
(donja kao rebrasta). u svemu kako je to prikazano na s1. 6.79.
Obllk i konstrukcija donje stolice u svemu je ista kao, i u pre­
thodnom primeru. Kraj lucnog nosaca okovan je cel1cninl limom
na kOJi je navareno jedno rebro. Ovo rebro zajedno sa elementima
- rebrima donje lezisne ploce formira zglob. Reakcija nosaca pre­
nosi se preko cilindrlcnog komada ceUka. preko jednog metalnog
cepa ("bolena") na donji dec lezista. Ovo je u stvari klasicna kon­
strukclja zgloba kOja se najviSe koristi u savremenim drvenim kon­
strukclJama.

Milan Gojkovlc, Dragoslav StoJlc Milan GoJkovlc, Dragoslav Stojlc

 1 !

552 Drvene kOllstrukclJe Lepljene lamellrnlle kOllstrukclJe 553

Velicina napona u zglobu sa cilindricnim cepom dobiJa se po Na s1. 6.80. prikazana je

obrascu konstrukcija zgloba za jedan Iuc­
ni nosac iIi Imkvu ramovsku ko­
No nstrukciju. Zglob treba da primi
0"o := 1,06 ~l- :S 0"1 reakcije: - horizontalnu velicinu
. r (OP
AH i vertikalnu velicinu Av.
gde je Zglob je konstruisan uz pomoc
elemenata od celika i to taltO sto
No - rezultujuca sila pritiska u zglobu, No = ~:r-:;-~. se nosae osianja na lezisnu pIo­
duzina cepa = ts Hi 2t 1 , eu (;e a o • b) za koju je zavareno
r - polupreenik cepa; i rebro (rebro ulazi u prorez na
b/2 - po sredini nosaca s1rine
0d
op
dopusten napon prema datoj tabeli. bl. Visina rebra se odreduje ta­
ko dn Be moze rasporediti jedan
red zavrtnjeva (II sa visinom no­
Za napred uBvojeni precnik metalnog cepa (d) je: saca H). Za gornju plocu zgloba
- napon Bmicanja od normalne sile ('tN ) zavaruje se tzv. "centrir" cep koji
prenosi reakciju na donju zglo­
't - - - -
N 2N
~~,-'
bnu plocu. Na donjoj ploe1 BU
N- d2 d2' navarena dva "zuba" kOja drze
2~ 1t centrir cep u odredenom polo­
4 zaju (centrir cep i oSiguravajuci
- napon smicanja od transverzalne sHe ('tT )
"zubi" su za 5 do 10 mm kraci
od sirine nosaca b). Gomji deo
T 2T zgloba vezuje se sa dva ankera
od pljosteg gvozeta, (na rasto­
janju bJ za temelj od betona.
Vertikalna odnosno ,nagnu­
- i rezultirajuci napon ta celicna ploca kOja se nalazi
u betonu, u .temelju, zavarena je
" ,~l 4N2 4 ~ 2 . r:-::;;---­
2
za ankere i za donju l~isnu pIa­
'tll := 't~ + 't~ == 'I 42" + 42" -2d 'i N + ~ $; dOp't.... , CU i ima zadatak da prenese tra­
dn dx 1t nsverzalnu sUu na temelj. Konstrukcija zgloba se ugraduje tako
Pritisak po omotacu rupe zavisi od precnika cepa (d) 1 de­ sto se prilikom betoniranja temelja u istom ostavlja otvor sirlne,
bljine Umova (t). Pri tome treba razlikovati - napon po omotacu duzine i dubine potrebne da se ugrade projektovanl ankeri 1 pra­
vUno postavi donja lezisna ploca.' Ovaj deo se betonira 'posle pos­
rupe (O'R) za srednji lim debljine ts i prttisak po omotaeu rupe za tavljanja i finog centrisanja donje lezisne ploce. Ostali podaci u
krajnje limove - debljine t 1 • Ukoliko je ts < 2t1 merodavan je napon svemu prema s1. 6.80.
za srednji lim i obrnuto (iz tog razloga treba teziti da 2t1 "" ts)'
Skoro je redovan slucaj da je ts < 2t\ pa je tada Proracun jednog ovakvog zgloba sastoji se' u sledecm: poznato
je - max. reakcije u zglobu Ay I AM odnosno ugao' a.; dlmenzije
N 0' -~
d t ' odnosno
nosaea b/H I kvaliteti materijala.,
O"p == d ts pT -
Sada je:
s

1 _~--
- normalna sUa u zglobu A
. t·
- t 'i N 2
0" p d +~ S; dorIJ
p•
s NA :-.: - ~ cos (X -Ay cos( g(j> - a.) = -~ cosa. - Ayslna.

Milan GOJkov!c. Dragoslav StoJlc Milan GoJkovlc. Dragoslav StoJlc

 554 Drveue kOllstrukclj e L.epljene )amellrane kOllstrukclJe 555

- transverzalna sila u zglobu A koeficijenat cp zaVisi od

tipa veze i od rasporeda
TA = Ay sin ( 90° - a ) - AH sin a = Ay cos a ~. sin a ,
zavrtnjeva - vidi tabelu
na str. 543.
Najpre se na osnovu ovih statickih uticaja i na osnovu vee
sracunatih dimenzijn nosaca (b/H), kao i na OSllOVU karakteristika Sada je potrebno sr­
materijala - uz eVidentno i Fotrebno konstruktersko umece - kon­ acunati koliku maksim­
struBie zglob: Sto znaci, unapred se predpostave sVi potrebni obBci alnu sUu moze da primi
i dimenzije limova, raspored zavrtnjeva, Savova, ankera i drugo ­ usvojeni precnik (d) za­
u svemu prema sl. 6.BO. - pa se zatim vrsi staticko ispitivanje vrtnja. Prema stavu stan­
predpostavljenih oblika i dimenzija: darda za drvene kons­
trukcije
1) Provera napona u nosacu (drvetu) - sl. 6.Bl - naponi 't'mll
(S1. 6.Bla)

max't.III =1 5't·
.H mild'
/.~
{/
,./"", \,.
'.7­
2) Naponi iznfedu gornje lezisne ploce i drveta. LeZisna ploca /:A. //
dimenzija ;toa" . b i debljine 5 prenosi normalnu silu u zglob ­ '\.," /p/
koriste sa naponi O"cll (za uobicajene dimenzije nosaca b/H ~ IB do ~;;/
20/90 do 140 cm debljina /) uzima se od 20 do 24 mm).
Povrsina preko kOje se prenosi sila NA je
b - /)

F JIll :: a0
(b - 51 ). '
pa je·
napon dOpN = 2 .' 550 . _ _1 • d . 1,25 Ui

2
NA
dOpN = 2 ·2600, d 2 • 1,25 'j,
n'axO"cll =F S; O"clld'

"II
Ovde je potrebno JOS kontrolisati napon na pritisak po omo­
Za vertikalno rebro u drvenom nosacu zavaruje se ploCa di­ tacu rupe (za celik). odnosno
menzlja;to ab i lsta ima zadatak da primi transverzalnu sUu velicine
TA (s1. 6.81a). Sada Be koriste naponi na pritisak .L na vlakna (O"C.1) 0'ta ma..N < IT
13 • d - dop"'ta'
pa je 1

, TA Donja lezisna ploca usvaja se slicnil} ill nesto manjih di­

F nil = a ( b - 51) 1.= -F·
1 napon maxC'c 5 cr c .....
•.,' menzija kao i gornja ploca. Napon izmedu centrir cepa i donje
nil
leZisne ploce racuna se su svemu kako je to napred pokazano.
Gornji dec zgloba - gornja lezisna ploca, rebro i ploca kOja
prima silu T A (na ekstradosu nosaca) - medusobno su zavarene i Napon u betonu, izm~du celicne ploce dim. ;to e s • b zavarene
za nosac se vezuju zavrtnjima precnika d' (u ovom primeru sa 7 za ankere i donju lezisnu plocu, 51. 6.Blc:
zavrtnja), s1. 6.Blb. Kao sto se iz alike vidi spreg sila TAO sa
krakom c a moraju da prime zavrtnji. odnosno Ml = TA . c a a mak­
simalna sila u krajnjem zavrtnju je O'b e. b 5 O"b
•
Ml
maxN = h . cP (Vidi s1. 6.Blb);

'J Umesta zaurtnJeua. sta Je balje. za lJeZu mogll se kar/stUf I fmolJ/.

s

Milan Gojkovlc. Dragoslav 5tojlc Mllan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc

I·
556 Drvene konstrukclje LepJlene Inmellrane kOllstrukclje 557

dopuSteno za usvojenu marku betona u temelju. Napon u betonu b2 1

ispod lezisne ploce: poznato je NA 1 M = T A • s (si. 6.Ble). Sada je M == O"c.lli • B (Nem/em). W == 6 f (em 3 /em), pa je napon
u ploCi:
M Nj\ 6 .e
e naponl 0"1 2
.
=- - ( 1 ± -~- ) ~ O"b d 01' •
b. ~ M
NA O'a == W .::;; O"ad'

Konstrukcijske karak­ Donja ploca je zavarena savovima debljine e za bocne limove

terlstike zgloba prlkazane
(velicina e =:> po pravilima za celicne konstrllkcije). Napon u savovima
na s1. 6.82. sastoje se u
sledecem: nosac se oslanja l' 2
na Jedan celicni lim za kojl 't = 2 (N/em ).
.a .e
BU zavarena dva bocna Ii­
') rna. Normalna sila (N) pre­ Za slucaj da zglob treba da priml eventualno i normalno sUu
+ + II - nosi se direktno korlscen­ N (pritisak ili zatezanje) - ista se prenosi:
\1 jem napona Cf clld na lim de­ pritiskajuca sila direktno kontaktom preko vertikalnog lima,
li bljine (t) a transverzalna si-
II la (1') preko grupe zavrt-
za zatezucu sHu dodaje se sa donje strane jedna celicna
traka (51. 6.83) sa odgovarajucim mozdanicima (uloseima).
njeva na bocnim lhnovlma
III .
(debijine t 1 )· Zavrtnji pri-
Proracun ovog dodatka je u svemu ist! kao i kod nastavka
zategnutih stapova.
It maju transverzalnu snu (1')
'L + +
I ----
.- -
~
~
.
1 moment T· e - na nacin
kako je to napred prika­
Zavrtnji, kojima se vezuju boeni - vertikalni limovi zgloba,
optereceni su horizontalnom sUom zbog ekseentricnog uticaja trans­
};{t~~ ,l-.,~ ...,. 1 b L zan? zglob se fqrmlrav ug­ verzalne sile T. odnosno

@ 'l . ht
-r ~-T,/).at" -r-1 radlVanjem metalnog eepa
T·~.2

,
~~':'!"Ja~a';IJ~::' ~:iJ:

koja su istovremeno i ank­

H
2
e
T·a
e
stwa
er1. Ankeri su posebnim ko­
6.83J gde je H velicina sile koju treba da prime dva zavrtnja precnika d.
. madima (zavarenim) [.pro­
fila, na delu kojl je ubetoniran. ojacani. U slucaJu potrebe ovi
ankeri mogu da budu ojacanl (da rade kao l' profil. nil. primer). dopN == 2 ·850 . b . d . 1,25 } > v

dopN 2 . 3BOO • d 2 • 1.25 - od sraeunatog H

U savremenim drvenim konstrukeljama cesto se primenjuje
sistem gerberovog nosaca. s1. 6.83 ..Principijelno, zglob gerberovog Gerberov zglob moze se izvesti i prema detalju kao na 81.
nosaca treba da primi transyerzalnu silu odredenog intenziteta. Na 6.84. Kao sto se lz slike vidi, celicna papuca ima samo Jedan
primer, za nosac po. prednjoj sliel, poznato je . vertikalni lim koji se useeanJem ugraduje u lepljeni nosac. Proracun
- poprecni presek nosaca b/H, u je svemu isti kao i napred. sa napomenom:
velicina poprecne sile u zglobu T (u N ill kN). l{Qd proracuna napona
lima
Cfc.l odbija se deblJina vertikalnog
eventualno i normalna sila veUcine' N (u N ili kN). 'T'
- karakteristike materijala. (a - ' ) . 1
-(b-t)O' '
c.lJ:l

Iz uslova a . b . ac.l d = l' dobiJa se a = l' / b . acld' DeblJine gor­ - donja celicna ploca od napona Ge.l radi kao konzola
nje i donje ploce i debljirle bocnih limova posebno konstruisanog u2
oblika usvaJaju se iz konstrukcijsklh razloga. (Umovi se medusobno ( M = 0'cJ..'"2)' Ostali detaljl u svemu prema s1. 6.84.
spaJaju zavarivanjem). Moment savijanja donje ploce

Milan Gojkovill. Dragoslav StoJI6 Mllan Gojkovlc, Dragoslav StoJlc

 558 Drvene konstrukclJe Lepljene lamellraue koustrukclJe 559

~lrfKTnTrrrr :~
'.~.
:'oiJ
~~3'"
~~ <t-a.'

['1'
.,:,~:':
:::.,::.... t8.
•••••• ~;V;;;;-'

1f1
I~

II.
_m
[ij%~l

t~

.,

~6j~El

Milan GoJkoVlc, D ragoslav Stojlc Milan Gojkovlc, Oragoslav Stojl6

,.
560 Drvelle kOllstrukclJe Lepllene lamellrane kOllstrukclje 561

Na s1. 6.85. prikazane su jos dye konstrukeije gerberovog UsvoJen T presek (51. 6 89d):

zgloba. Proracun je u svemu ist! kao i u prethoduim primerima - polozaj tezlsta

samo se svodi na koustrukcijske karakteristike date na slikama.

J os jedna Illoguea konstrukeija gerberovog zgloba. zajedno sa
srednjim osloneem nosaca luad cellcnim stubom), data je ua s1.
(X) => X
t\ h (¥ + 8) + (5 b l %
6.86. Na ovom detalju umesto boenih Umova ugradena je jedna 1\ h + 8 b l
"mauzetna" pod uglom. /
Na slikama 6.87 i 6.88. date su jos dYe varijaute konstrukcije 3 3
8 h
1 _ h, 2 bl 8 (5 2
temenog zgloba kod luenill i ramovsldh nosaca od lepljenog drveta. Ix = 12 + 8\ h ( "2 + 6 - x) + 12 + b l (5 ( X "2);
Na s1. 6.87 kOllstrukc1ja zgloba izvedeua je od jednog umetka (od
tvrdog drveta) i sa dYe eeliene trake od pljosteg gvozda. Konstruk­ (napomena: u izrazu za ~ moze se zauemariti sopstvenl moment in­
elja temenog zgloba na s1. 6.88 je nesto slozenija (primer iz ercije odnosno da se u raeuu uvede samo polozajni moment inereije);
pral{se). Proracun zgloba, i u .lednom i u drugom slucaJu slicau
je vee iznetim postupcima. Principijelno, prilikom proracuua zglo­ vel!cine otpornih momenata
bova (a i lezista) strogo voditi racuna da se svi dati uticaji uspesno
prenesu preko zgloba odnosllo lezista. Ix Ix
W +-.
U savremenim drvenim konstrukcijaula cesti su primeri da Wo = h + 3 - X u X
treba izvrStti spajauje dva ortogonalno postavljena nosaea, kao na
primeru sa s1. 6.89a. Ovakve veze se redovno izvode uz pomoe Napon u preseku a. - a.:
eelicnih papuca. Kao i u svim prethodnim slucajevima, llajpre se Presek je optereeen momentom M (velieina M = A • a/2) i za­
konstruise ovakav oslonae pa se kasniJe statiekom aualizom pro­ tezueom siIom vel!eine A' (velicina sile A' dobija se iz uslova
veravaju usvoJene dimenzije. Za dati primer (si. 6.89), poznato je:
- velieina poprecnog preseka sekuudarnog nosaca b /HI ; A a =N ~. H => N 3 0 A . a.
2 3! 4 HI'
- vellcina poprecnog preselta glavnog nosaca b/H;
velieina reakeije sekuudarnog nosaea A (N ili kN); uzima se da sUa A' deluje u ravni gornje iviee nosaca visine HI)'
kvalitet drveta odnosno celika (daje se preko dopustenih 5ada su naponi u T profilu
napona). .

N M
Potrebna povrsina lezlsne ploce za sekundarni nosae dobiJa CJ o F W (pritisak)
se iz uslova
N M
o
} "T," iCeUk.
a (b l - 3) . CJ"J.d = A, i odavde au = F + W (zatezallje)

A Naponi u savovima (prethodno se usvoje debljine savova c ­

a

(bI - 5) . CJcJ.d
prema pravilima iz celicnih konstrukcija):
Ova se eeliena ploea oslauJa na glavni nosae preko T preseka povrsine savova (vidi s1. 6089e)
(s1. 6.89b i c). Moment savljauja u preseku a. - a. je
b2
Lf.~":
fl 2·h·c

M 2' acJ. . f 2 = 2 b o . e
}
0

fa
.c

Milan Gojkovl~. Dragoslav Stojl~ MUan Gojkovld. Dragoslav Stojl~

 562 Drvene konstrukclje L~ptlene lamellral1e konstrukclje 563

polozaj tezista savova

h
ft • ( + s ) + f2 . S
X::: x=11+0-X;
,I As
moment Inercije
h ):I +f ·(x-t;::
Ix =f1 · ( x - - l )
2 _.2
+f·.l'
2 2 3

(sopstvenl moment inercije je zanemaren).

Napon se kontroUse u tackama 1. i 2. (vidi s1. 6.8ge).
U tacki 1

1 Md' W Ix
10' L = I't L + {2 . -w;,'
ge Je s -;('
-
I '6TIf!UA::T.2aV,f!TaNiJ
>

O's

U tacki 2
= "1/ to'1 + 1,8 1't1 S; O'SdOP
+
--1+
'tll=~; .'t~ '--i
~~~ir
O's=.f1,8 S;O'SdOp'
I a. + It --tI
Ostall elementi u vezi usvajaju se lz konstrukcijskih razloga 'II
- prema nahodenJu konstruktera. Primer kako treba osloniU Jedan
lamelirani nosac na armirano betonski stub (iIi zid) prikazan. je
na s1. 6.90. Kao 8to se iz slike vidl, papuca od eelienog lima
C o
T,. --L
~
_.1
vezuje se za armirano betonski elemenat sa celli! ankera. Potrebna
sirlna papuce (a) odreduje se iz uslova da ad ostane u dopustenim
granicama (acl S; CTc.Ld =:> za lamellrani )1osae).
Nosac se oslanja na donju ploeu papuce kOja je zavarena za t:
I
~ll
I E

:F-"tf
boene limove (debljina.ove ploce se oblcno usvaJa. No, ona moze
da se sraeuna -- kao ploea ukljestena na trl strane 1 opterecena
ravnomerno podeljenim teretom CTell. Papuca: se vezuje za nosac
--f-L+I
.rd-~ Ii'
+
sa jednim ill dva zavrtnja (konstrukUvno).
~.e ·:fl-;e;;n1_+­
Na s1. 6.91 prikazan je detalj kako selainelirani nosae oslanja I I......
na Jedan eelieni stub. Konstrukcija veze izvodi se uz pomoc eelicnih ; Ii" I!J"
limova - u svemu prema skici a proraeWl prema svemu napred iznetom.
Lamelirani lepljenl nosaCl sistema proste grede iz razloga boc­
i-!;:------.,I.
I
'j
f
S3
'r-
I t- -r
ne stabUnosti oslanjaju se na "viljuskasto" obHkovana leZista. Ova­ I
r~~-:9.il
kva konstrukclja oslonca ima zadatak osim prlJema reakcije i da
spree! okretanje oslonaekog preseka. Na s1. 6.92 dati su nekl najcesce korisceni primeri.

MUan GOJkoviC. Dragoslav StoJI6 Milan GoJkovlc, Dragoslav Stojle

t'
 1

564 Drvene konstrukclje t.e£lLene lamelirane konstrukclje 565

Na s1. 6.92: (a) nosae se oslanja na drveni stub slozenog Za sraCWlato Z na poznat nacin odreduje se potreban presek
poprecnog preseka. Stub se na gornjem kraju tako obraduje da zavrtnja (ill za usvojen precnik zavrtnja velicina napona).
viljuskasto obuhvata nosae. Veza se uevrscuje zavrtnjima, sa na­ Eventualna horizontalna sila iz stuba (H'o - od uticaja vetra na
pomenom - da rupa za gornji zavrtanj u nosaeu ima eliptienl oblik stub, nn primer) prenosi se u nosac preko zavrtnja preenika d, sto
kako bi nosae mogao pravilno da radi; (bl- u ovom primeru lameli­
rani nosae oslanja se na eel1eni stub I profila. Oornji kraj eelicnog znaci da zavrtanj treba da prima sHu H' o' Dopustena sila koju moze
da primi zavrtanj preenika d (zavrtanj radi kao dvoseean);
stuba, glava stuba, tako je obraden - da omoguci efika.sno naleganJe
nosaca 1 nJegovo viljuskasto osianJanje (navaruje se horizontalna­
iezisna pJoca i 1/2 I profila uglavljuje se u vertikalni prorezl. Dva
dopN = 2 .550.(b-O)/2.d.l,25} itrebada je ~H'o
zavrtnJa, kao i u gornjem primeru, ucvrscuju ovakvu vezu; i primer'
(e) gde se nosae oslanja na stub pravougaonog poprecnog preseka, dopN = 2 . 2600 . d . 1,25
na stub od drveta. Potrebna veza na osioncu ostvaruje se pomocu Da bl zavrtanj bio na zadovoljavaJucem rastoJanju od kraja
, T profila i zavrtnjeva. T - profil treba upasovati u nosae na duzini nosaea (~10 em ill ~ 7d) - na rebro T profila zavaruje Se celicna
~ 3/4 H. gde je H - visina nosaca iznad oslonca. ploea (debljine SI.
Prema detalju sa sl. 6.92c, leZisna povrsina (\1. \1.) treba da Ne retki su prlmeri u praksi da se lepljenl nosae oalanja na
primi vertikalnu reakclju inteziteta F 1 horizontalnu silu velicine viljuskasto oblikovall stub od armlranog betona. Na sl. 6.93 je prikazan
Ho (na primer. reakcija stuba od njegovog horizolltalnog optere­ detalJ takvog oslanjanja - primer kada se dva kraja nosaea oslanjaju
cenja. ill komponente kose reakcije, kod nepokretnog lezista proste na jedan stub od betona (1). Na sliei su; (21 i (31 rupe za zavrtnje ­
gredel. Velicina napona na lezlsnoj povrsinl (et - et) je pri tome rope (2) imaju eIiptiean oblik (zbog pravilnog rada nosaea­
neometane dilataelje 1. na vlakna); (4) - podmetaei od eeUka (da drze
F potrebno rastojanje izmedu betona i nosaea); (5) - eeliena ldisna ploca;
0" cl h (b _ 0) ::;; 0" cld :=:> merodavno za drvo nosaCa.
1 (6) - ankeri lezisne ploce (zavareni za lezisnu ploeu).
Horizontalna sila Iz nosaca '(HoI prenosi se na stub preko T
- profila (kojt se za stub povezuje sa dva zavrtnja). Ovo znacl da
T - profil u ravni ~-f3 prima moment savijanja velicine
:+ (Vt~IO+~t- .po
t-t -(!t­
3
:?!"4H ) 3
M Ho ( - 2 - + 10 em = Ho ( 2: 8 H + 10 em ).
Napon savijanja od ovog momenta je
M

O"a W S; O"adop

Xll

Ovde je;
Wxn - otporni moment za neto presek (u ravni P-PI i
O'adop dopusten napon na savijanje z,a eelik.
+_,i~
Moment saviJanja (M) prenosi se preko dva zavrtnJa na stub
(zavrtnji su na rastojanju a), pa je max. zateZuca sila u zavrtnju
3
2:
a H+ 10+a I$W4~rul
ma"z Ho a

Milan GOJkov16. Dragoslav StoJ!6 Milan GOJkoVi6. Dragoslav StoJI6

,.
 566 Drvene konstrukclje Lepljene lamel1rane kOllStrukclJe 567

FULko moze da se Ve­ Potreban racun ovakvog oslonea sastoji se u sledecem: zadati
ze stub pravougaonog po­ moment (M) prenosi se preko sila Z (zatezal1je) 1 D (pritisakl. 1z
preenog preseka b/H za te­ slike je
melj od betona pokazano

tt!t je na s1. 6.94. Kao sto se

lz sUke vidi, stub treba
da prenese na temelj nor­
ez :=:
H
'2 - ea ; eo
H
= '2 - ( 1 + '2 ) ;
tl
eo = ez + ed'

~"
malnu sHu N, transverZa­ pa je za zadato M: Z D =M .
lnu sHu T i moment savi­ eo
janja M (stub je "uklje­ Celicne trake ¢ t . 0 oslabljene su rupama za zavrtnje (d),
Sten" u beton). odnosno
Konstrukc1ja jednog
!II'·i =(t =>

$t
Fl1 - d) . 8 neto presek trake,
III I, ovakvog lezlsta sastoji se
"-f -.. . u sledecem: stub dobija Z
........ dva vertlk~na proreza (131­ aa = F ~ 0' Ii
=> dopusten napon za celik.
~tIt rine 0 i dubine t+ 1 em) 11

't:-~"" u kOje se ubaeuje p~joste

'<l' Na kraju ankera preseka tlo navarena je ploca dimenzija
_.~._ 'II­ gvozde, celicna traka di­ . b I .~. Usled utieaja sUe Z ova ploca pritiska beton pa je
;e b l
~d:; menzlJa ¢ t . O. Ove celic-.
ne trake vezuju se za stub
napon
\ 4, I Z
0'=
b b . b _ t . /} :s;0'b dop => dopus-ten napon za beton.
1 I I
Provera ankerne ploce (¢ b l . bl . ~I na savlJanje:
Z ( - t) b1
· t22 Ms
Ms 8 a a == Vi ::; a b dop •
W = 6
l71_ zL £lL
2 e
Kontrola vara (sava) izmedu ankera (;e t . 0 I i ankerne ploce
......! dll!
(¢ hi . b l . ~). DuZina sava je l = 2 tl + 20 i .dehljina a. Sada je
-.+~ ~ ·~-z,;4~ Z
I H~ F ~ = 2 . a . I, odnosno 1: = -F •
II s
pa je velicina uporednog napona
zavrtnJima precnika d (u ovom primeru pO
pet zavrtnjeva sa svake strane; e ~ 7d od­ O'us = ...f1:8. 1:~ ~ as dop'
nosno 10 em; e 1 ~ 2d 1 e 2 nesto vece od e
Ankerne trake odnosno celicne trake za vezu sa stubom za­
Celicne trake (2~t· 0) zavarene su za ++ varene su za: T - profile. Kontrola napona u ovim savovima koji su
T profile .

(t + 1 ) / 2 to + 1 ...b .
i+ + optereceni momentom saviJanJa (M), normalnom sllom (N) i trans­
verzalnom sUom (HI:

Za ove T profile su ankeri F~ :=: 2 at· 2 :=: 4 a t.

od pljosteg gvozda 2¢ t . 0, u svemu prema
dispozic1ji datoj na s1. 6.94.
I~ = ~; [ H3 - ( H - 2 t )3} 2 Is
W --:
s- H.

Milan Gojkovl6. Dragoslav Stojle Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojle

r
 568 Drvene kOllstrukcIJe Lepljelle lamellralle kOllstrukclJe 569

li. 1 N M) M.,. = M -H . h (moment M je sracunat za ukljesten presek na koti

til = 't11-- F!\ , (j.L "" 't.L = ~2
_r;;;- (F- + W.
s s
; betona - oslonca).
pa je uporedni napon usavu Sada su naponi u preseku ex. ex.

O"U!\ = + 1,8 .( 'tl + 't~) ~ 0" !idop'

N
---+
O"elld
I
H
-~O"
F an
O"c II - 0" "y"eto 2 ell''"
nul
Za slueaj da su· napon! 0us > 0Sdop eelicne trake zavaruJu se
i za flansu T preseka. Nepokretno leziste moze se konstruisati' i prema s1. 6.95.
. Zavrtnji: sila Z prenosi se preko n - zavrtnjeva precnika d (u za manje staticke uticaje. Kao sto se vidi stub promenljive visine
ovom primeru n = 5). Stvarna sila u jednom zavrtnju oslanja se na betonski temelj preko jedue celicne papuce (oblik­
ovane od limova) i ankera (obiCno od okruglog profila). Papuca je
Z vezana za stub potrebnim brojem zavrtnja. Na osnovu napred po­
stJ'J =n . kazanih analiza ne bi trebalo da bude teskoca pr! proracunu ovak­
vih veza.
Zavrtanj rad! kao dvoseean pa Je dopustena sila u jednom
zavrtnju (Ndop ): Principijelno, prilikom konstruisanja i proracunu lezista i zgla-:
bova, 1 uopste veza, kod lepljenih lameliranlb konstrukcija .:.. per­
manentno voditi racuna kako se prenosi zadato opterecenje, od­
dop" -
N - 2 . 550 . t2 . d . 1.25} i treba da Je
.
2: stvN. nosno kako rade pojedina spoJna sredstva, odnosno elementi od
dO;J' = 2 . 2600 . d . 1.25
celika.

Pritisak po omotaeu rupe (eelik - celik)

<0"
d ·8 -. aldop

Prltiskujuca sila D prenosi se na stub II vlaknima pa je

D

--~---'-"'-:---- ~ crc.Ld •

Kod ove veze potrebno je jos ispitati napone u preseku 0. - 0.,

presek koji prima najvece uUcaje.
Fa =b . H; Sportska hala - IcllzaliSte u Davosu (Svajcarska)

Fall b ·H-2(t+1)o,

I _ 1 bH3 I b H3 .
aY-12 ; ayneto 12 2(t+1)om2.

Presek 0. - 0. opterecen je sHom N i momentom Ma

Milan Gojkov16. Dragoslav Stojl6 Mllall Gojkovl6. Dragoslav Stojl6

"
 • Prostorna
stabilnost

.. ...
-..... -.: : .."
:::~

7.1. Uopste

ri projektovanju i izvodenju drvenih konstrukcija. pored re­

P dovne kontrole napona i deformacija. posebnu painju treba
posvetiti prostornoj stabilnosti konstrukcija. Osnovni zalltev koji
se ovde postavlja je da se obezbedi najmanje prosi."l kinematicka
stabilnost projektovanog sistema.
Kod ravnih nosaca. potrebno je obezbediti prostu kinematicku
stabUnost, kako u ravni sistema tako i van nje. Kod prostornih
konstrukcija potrebno je projektovati kinematicki stabUan prostorni
sistem (SI. 7.1).

~ b
-F-'
£0"-""-+------=-::-==-::-:::::-=-===16 _y.J

Ii
I !~ .tj

I
I

1Z
A
~~
~~ AN
~ J1
Go'
.,

Kinemaricxit:auitaNsiS7eM Kint!'tmlTiCKi SWBI@17 sisT6'm

Do nestabilnostl kinematicki stabilnih sistema, moze da dode

usled gubitka staUcke ramoteze. kOja nastaje kao posledica izvi­
janja stapova sistema. Izvijanje moze da nastane kao posledica
pritiskajuclh normalnih sila u vitkim stapovima konstrukcije ili
usled momenta savijanja kod "vitkih" preseka (S1. 7.2).
Izvijanje usled normalne sile moze bit! u ravn! nosaca (SI.
7.31. a takode ! van ravni nosaca u zavisnost! od geometrije sis­
tema.

Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle Mllan Oojkovlc, Dragoslav Stojle

572 Drvene konstrull:<:i.!!
;Ih'//) '/1'//,
;.:lnemar/CKi IPs/Lan SIS'7CYn KiI7em';:llicK/ sr.tlsiu;17 s1sreM
Izvijanje usled savijanja, u praksi
drvenih konstrukcija. redovno nastaje van
N N
ravni sistema nosaca. U teznji da se po­
veca otpor savijanju i krutost nosaea, pre­
sed su redovno sa izraienom visinom.
Ovakvi nesaei obicno imaju malu boenu
i torzionu krutost pa se boeno izviJaju.
Ovakvo izvijanje se nazlva boeno­
torziono izvijanje. Na'sl. 7.4 su date for­
me izviJanja van ravni sistema nosaea
usled normalne sile i momenta savijanja.
Usled normalne sile sistem se boeno
lzvija, a forma izvijanja je de:fmisa.ri.a hort­
zontalnim pomeranJem v, i usled momenta
savijanJa, pomeranjem w 1 uglom uviJanja (torzije) preseka cp (S1. 7.4).
eLtlSTlCna LI/J/::Ja
·Kat? POSLeOloa !V-s/Le
van RaV/7/ nosaC'a
:crr-~--[]
PR&SeK rr~JJ
~-c:t"
-Kao .t:t?5'..!ep)c6' M -SEYvi.,7a/l..7a
Jl W[J
--+~La~'J7~~ PReSC'K
a-a;-
N nosli na sirinu (b) i optereceni na saviJanJe (savijanje u ravni
nosaca) mogu u pojedinim slucajevima da budu nestabilni iako je
U praksi se najcesce koristi sistem paralelnih ravnih nosaea,
sa sekundarnom konstrukcijom (roznjaee i specijalni elementi za
osiguranje prostorne stabilnostl). Svi ovi elementi imaJu ulogu:
Mllan Gojkovl~, Dragoslav Stojlc
Prostorna stab!lnost 573
r.silk~'1.2;1 1. da obezbede konematicku stablinost konstrukcije u ravni
nosaca i ..l na ravan nosaca;
2. da smanje duZtnu izvijanja pritisnutog pojasa resetkastog
nosaca, odnosno da smanje duzinu bocnog izvijanja kod
lepljenih larneliranih nosaca;
3. da prime i prenesu horizontallle i vertikalne sile na oslonce.
Sistem ravnih nosaca (vezaca) prima opterecenje sarno u svo­
joj ravni. Za prijem opterecenja ..l na ravan nosaca koriste se
specljalne konstrukcije - spregovi (S1. 7.5).
----tt
/,--"
?f
PRavac M8Le &::CN'e K/?OTClS'Ti
Na ~VI~M.?Ie'~oeud"a n?'uka
f't»1'e.tf'8NJ8)
~ '" "lfoRi?ONTaLNi"s.Plf'eG­
" ./8OcNO {//(A'!l./ol./:?e..eCWSZ,i€
$flfaNJU~e !X(211i1e. $OeNOG /2'­
VY.TaN.7Q1 1.PIf'IMQI $1L.6:' Y.t?TIf'a
.....
/?(i ~Ii
I .. ye/?TtWaLNi'''sfWC'G''-aBeZl:1ElJVJe
~iveMaT.tCKl./ S7C1t1ILNOST KOV­
"yerOf.' ~ /- II!
ST/rC/Kebe(PRIi.iKOM Mcwr.,:;i'e
I"R}1? se R80i Ova..7 S,PReG)
1$I~k~.i,s':]
o-LJ 7.2. Bocna - torziona stabilnost nosaca
t1'
W V
7.2.1. Pravougaoni poprecni preseci
Pravougaoni poprecni presecl sa velikom visjnom [H) u od­
fP
napon O"m < O"md' zavlsno od intenziteta opterecenja i geometrljskih
karakteristika nosaca. Ova nestabllnost manifestuJe se u bocnom
izviJanju, odnosno izvijanju pritisnutog pojasa, pritlsnute zone pre­
seka (zbog velike slobodne duzlne). Nairne, nosac napusta svoJ
osnovni polozaj u prostoru i pre nego sto naponi od savijanja
dostignu velicinu d?pustenog napona. Moguce nepravilnosti prilikom
Milan GojkoviC. Dragoslav StojlC
574 Drvene konstrukclle
izvodenJa - pocetna bocna zakrivljenost nosaca ili malo bocno op­
terecenje - pospesuje ovo izvijanje. Ovaj problem poznat je u teoriji
elasticne stabilnosti kao boeno torziono izvijanje nosaea.
Na stepen sigttrnosti od izvijanja od posebnog je znacaja kako
se nosac oslanja na svojim krajevima (kakva je konstrukcija lezista),
kakav je polozaj cvorova spn;ga po visini i raspored po duzini nosaca,
vrsta i polozaj opterecenja i odnos izmedu sirine i visine preseka.
Problem bocne torzione stabilnosti nosaca zasniva se na:
- .klasicnoj teoriji bifurkacione stabilnosti sistema, odnosno
na odredivanju kriticnog napona izvijanja, i
- na teoriji stabilnosti sistema sa pocetnom geometrijskom
imperfekcijom, odnosno na odredivanju merodavnih napona
savijanja po teoriji II reda.
Klasicna teorija se zasniva na cinjenici da se iz uslova rav­
noteze nosaca, koji je od opterecenja pretrpeo odredenu bocnu
deformadju, ispise diferencijalna jednacina nastalog bocnog izvi­
janja. Resenjem ove jednacine za odgovarajuce konturne uslove na­
lazi se ono opterecenje pod kojim nosac i dalje ostaje u ravnotezi
- odnosno nalazi se tzv. kriticno opterecenje. Problem se svodi na
odredivanje najmanje sopstvene vrednosti sistema.
Kod nosaca sa pocetnom krivinom ose, odnosno pocetnim
uglom uvijanja preseka, usled vertikalnog opterecenja, do resenja se
dolazi preko napona, odnosno deformacija sracunatih po teoriji II
reda. Imperfekcija nosaca se javlja kao posledica nesavrsenosti pri
izradi i montaZi nosaca, kao posledica trajnih deformacija ili iz drugih
razloga.
Kod nosaca koji su jednovremeno optereceni kosim savijanjem
i torzijom, koriscenjem geometrijske nelinearnosti preko teorije drugog
reda, dolazi se do tacnijih vrednosti napona i deformacija. Proracun
tankih nosaca po linearnoj teoriji ne daje uvek zadovoljavjucu tacnost.
Prva resenja bifurkacione bocn~ stabilnosti za idealno elasticne
homogene i izotropn\,! materijale, po analogiji Ojlerove teorije izvijanja
pritisnutog stapa, dali su Prandtl 1i (1899) i Miche1l 2 ) (1899). Oba
autora su razmatrala bocnu stabilnost proste grede sa viljuskastim
osloncima, pravougaonog preseka, opterecene konstantnim momen­
tom. Nesto kasnije Timoshenk0 3 ) (1905) dao je resenje bocne sta­
bilnosti grede I preseka sa efektom krivlJenja pri torziji nosaea.
Timoshenk0 4 ) (1913) je prvi primenio metod energije za resenje pro­
, Bending, Trans. ASCE, 1943, p. 247.
1) Prandtl L., Klpperschelnungen, Thesis, Munich, 1899.
2) Michell, A.G.M., Elastic Stability of Long Beams under TranslJerse Forces, Phil.
Mag., Vol 48, p. 298 1899.
3) Tlmoshenko, S., Elnlge Stabllltatsprobleme der Elastlcttaetstheorle, Zettschrif/ fur
Mathematik und Physik, Vol. 58, p. 337, 1910. Publlshedjlrst In Russian, 1906 -1907.
4) Tlmoschenko, S., Sur la stabillte des systemes elastlques, Annales des ponts
et chaussees, 1913, Parts III, IV, V.
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
Prostorna stabllnost 575
blema bocnog izvijanja. Bleich 5 ) (1933) je prvi dao resenje bocne
stabilnosti grede I preseka sa jednom osom simetrije opterecene els­
tim savijanjem i aksijalnim pritiskom. Dalji razvoj kar~terisu resenja
bocne stabilnosti razlieitim matematickim metodama. Stiissiu) (1935)
dao je mogucnost resenja metodom sukcesivnih aproksimacija, za
grede pravougaonog i I preseka. Chwalla7 ) (1939) je dao resenje bocne
stabilnosti elasticno ukljeStene grede pod jednovremenim savijanjem
i pritiskom. WinterS) (1941) prezentira aproksimacionu formulu za
bocno izvijanje nesimetricne I grede dobijene na osnovu Reylegh-eve
metode energije. Hill 9 ) (1942) daJe egzaktna resenja Winterovog pro­
blema. Goodier lO ) (1942) dao je mogucnost generallzacije problema
bocne stabilnostl preko teorije tankozidnih nosaca. Uopstenu teoriju
elasticne stabilnosti dao je Vlasov (1950) na osnovu teorije tankoz­
idnih nosaca. Kod nosaca opterecenog neravnomernim momentom
savijanja mogucnost primene diferencijskog metoda resenja bocne sta­
bilnosti dao je Vinnakota (1977), a metodu konacnih elemenata Bar­
sourn i Gallagher (1970), Nethercot (1972) i metodu konacnill integrala
Vacharajittiphan i Trahair (1974) (1977), Brown i Trahair (1975).
Na osnovu ideje Young-a i Navier-a (1807) da se fenomen
izvijanja pritisnith stapova objasni kao posledica geometrijskih ne­
savrsenosti ose nosaca, odnosno neizbezne ekscentricnosti sila, raz­
vila se teorija II reda i kod nosaca opterecenih na savijanje u
vertikalnoj ravni (geometrijska nelinearna analiza). Time je omo­
gucen tacniji proroacun napona i deformacija dok kritieni napon
predstavlja sarno gornju gran1cu moguceg naprezanja. Resenja bocne
stabilnosti za nosace sa razlicitim granicnim uslovima, razlicita
opterecenja, promenljivim momentom inercije i nosace sa neelas­
tienim svojstvima dall su Lee (1960), Nethercot i Rockey (1971)
Galambos (1977) i Trahalr (1977) kao i drug!. Primena metode
konacnih elemenata u analizi elasticne teorije bocne stabilnosti tank­
ozidnih nosaca uvode Gallager i Podlog (1963), Kapur i Hartz (1966),
Zienkiewicz (1971), Roberts i Azizian (1982), W1lllderlich (1984).
Primena metode konacnih elemenata u geometrijski nelinear­
noj analizi, dali su: Schmidt (1969), Murray i Wilsom (1968),
5) Bleich, F., "Stahlhochbauten", Vol. II, p. 925, Julius Splnger, Berlln, 1933.
6) SlUss I, F., Die Stabllltat des alif Blegung beanspructhen Trdgers, Pubs. Intern
Assoc. Bridge and Structural Eng., Vol. 3. p. 401, 1935.
7) Chwalla, E., Die Klpp-Stabllltdt gerader Trager mit doppelt symmetrlschem
I-Querschnltt, Forschungshefte alif dem Geblete des
Stahlbaues, No.2, Berlln, 1939.
8) Winter, G., Lateral Stability of Unsymmetrical I-Beams and Trusses In
9) Hill, H. N., The Lateral Instability of Unsymmetrical I-Beams, Jour. Aeronaut.
Sc.l., Vol. 9, p. 175, 1942.
10) Goodier, J. N., Flexural-Torsional Buckllng of Bars of Open Section, under
Bending, Eccentric Thrust or Torsional Loads, Cornell UnllJ. Eng. Exp. Sta.
Bull. 28, Itacha, N. Y., 1942.
Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
 'o;;y-"
II
I

576 Drvene konstrukclje Prostorna stabllnost 577

Kawai i Yoshimura (1969), Brebbia i Connor (1969), Roberts i
Ashwell (1971). Zienkiewicz (1971). Teorijska resenja bocne sta­
bilnosti nosaca prvi put su eksperimentalno potvrdena od strane
Michel-a (1989) godine na gredi od celika pravougaonog preseka.
Seriju ispitivanja greda I preselm do lorna dao je Moor!l (1913).
SHena ispitivanja vrsill su Ketchum i Draffin 2l (1932). Bocnu sta­
i na hipotezi ravnih preseka Bernoulli-a za savijanje i Sant-Venant­
a za torziju.
Za nosace konstantnog pravougaonog preseka optereeenih savi­
janjem bifurkaciono stanje bocne stabilnosti definisano je parametrom
~

bilnost grede od aluminijmya pravougaonog i I preseka eksperi­

matnalno su ispitivali Dumont i Hill 3l (1937). Na osnovu eksperi­
;.. = ..JETGI~

z
mentalnog i teorijskog istrazivanja, Hooly i Madsen (1965) su prvi
dall metodu za proracun bocne stabilnosti lepljenih lameliranih Za razlicite vrste optereeenja i granicnih uslova na krajevima
nosaca. n<). bazi redukcije dopustenih napona. nosaca vrednost X je tablicno o dredena.
Relativno slozen problem odredivanja kriticnog optereeenja pre­ Na osnovu izraza za I'{ i I'{' dobija se:
ko klasicne bifurkacione teorije bocne stabilnosti, odnosno tacnijeg
proracuna napona nosaca sa imperfekcijom po teol'iji drugDg reda, I'{
O'k 3:" E Iz G II , odnosno

zamenjuje se sa koeficijentom redukcije dopustenih napona savi­ V'O' v . W . 0'

I md I md
janja, odnosno
(j'
mel
0'
md
. I'{ . I'{=---
67 . ~ . l
A=
-{111 67
-,ilil'{=-'
A
;.. = - - , ili
A2 '
b
2 ;..2c ' C hl
Koeficijent I'{ predstavlja koeficijent bocnog izvijanja prema
resenjima ldasicne teorije bocne stabilnosti definisan relacijom -
1 \ ~ ,----; W O'Old

O'kd I'{ = ~2' AN = ...[67 = .'V ~r;;ETGI

I'{ = - , gde je: AN A"~z T

O'md
Uproscena metoda za proracun bocne stabilnosti nosaca prema
O'k vazeeoj regulativi zasniva se na postavkama tacne - klasicne teorije
O'kd dopuSteni kriticni napon O'kd i za praksu je posebno prihvatljiva .jer brzo dovodi do reilenja i
VI pruza zadovoljavajuee rezultate. Sustina metode sastoji se u tome
ili predstavlja faktor redull:cije dopuStenih napona da se uz pomoe koeficijentabocnog izvijanja, parametara koji uticu
dobijenih relacijom: na izvijanje, reduciraju velicine dopuStenih napona, odnosno
O',~, gde je 0'1111 - stvarni napon savijanja po teoriji 0" =0' .1'{
I'{' md md
0'"
III gde je:
I reda, a 0'11111'::' stvarni napon savijanja po
. teoriji II reda. I'{ - koeficijent izbocavanja, odnosno faktor redukcije dopu­
stenih napona,
Koriseenjem izraza I'{ dolazi se do tacnijih vrednosti napona, O'md - dopusteni napon koji definisu Propisi,
\. a izraz I'{' definlse gornju granicu mogueeg optereeenja.
0" - reducirani dopusteni nap on.
Resenja klasicne teorije bocne stabih;lOsti baziraju na pret­ Old
postavkama idealne elasticnosti, homogenosti i izotropnosti medija
1) Moore. H.F. The Strenght of I-Beams tn Flexure, Untv. llItnots But!. 68, pp. Ako je jedan nosac. na svojim krajevima, na svojim leziStima .
20. 21. 1913. fiksiran - tako da je sprecena rotacija oslonackih preseka - a po
2) Ketchum. M.S .. and J.D. Draffin, Strenght of LIght I-Beams, Untv. Wtnots duzini nosaca nisu predvidena posebna sredstva, ukrueenja, od­
Butl. 241. pp. 25. 26, 1932. nosno konstrukcijski elementi za sprecavanje bocnog izvijanja onda
3) Dumont, C. and H.N. Htll. The Lateral Stabtltty of Deep Rectangular Beams. se kao neosigurana duzina nosaca na bocno izvijanje smatra duzina
NACA Tech. Note 601, 1937.
od jednog do dru~og oslonca, ill bolje receno, raspon nosaca (ili

Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc Milan GoJkovl6, Dragoslav StoJI6

 578 Drvene konstrukclJe Prostorna stabllnost 579

nosaca i ukrucenja pritisnutih stapova (izlozenih Izvijanju), sman­

jenja duzine izvijanja pritisnutth stapova i uopste od rada lwn­
strukcije kao celine I njenih sastavnih delova tokom eksploataciJe.
Za slucaj da su roznjace fiksne, da imaju slguran oslonae u
poduznom pravcu. duzine izvijanja su manje pa je i stabilnost
nosaca na izbocavanje veca. Kada su roznjaee poduzno pomerljive.
odnosno kada nemaju siguran oslonac - nosae se izvija, ili, bolje
receno. izbocava na duzini izmedu oslonaekih preseka. Na sHei 7.7
prikazana su u osnov! ta dva granlena slucaja.
Ako ie H:S; b nisu potrebna boena ukrueenla nosaea. Ako to

=r =r= !f=---=t=
. k I. /' /'
-tt-wil--fj­
-t+...& /.- " /,
q a
it-jt-tt
q
I'
n~1 !t -rt-it
'T&.4-f-++~W
t \. R-\tt. ---t-t-­
-4+- t i 4-'
\II I \. I
U 'd 'Ii -
+f1f­ =m=;,:'__::1­ A ·;:ftl .
-~-rr--V-Ir
\.
£
\.
-=-l---,=-­
Ii \.

~At:' Aehi:JWV~ ~.s'Ci' GJaY­ ;wJr/S/vvn' J't7.;a1.9 GI..ilj/NO@ ~

~~(&N)P..el~AeIft:Ji'­ ~ se lawY /Ifd a!'U),7
~.Ha (..E') os.tQV:7eNl.H 1118~ ovPNi &>ZN.A11a>(Ie) ~.7V 0:­
-,re>~e.cv£itt:e kw.':aw.76'. GV£5'AI ~1:S'C,

t a l ~ ~"
<5'-~LMiil ~ IZ~.v.;Eil
raspon konzole kod kozolastlh sistema). Ova se duiina kod visokih
nosaca moze smanjiti apIiciranjem elemenata koji spreeavaju bocno
izvijanje, dodavanjem ukrucenja I posebnih konstrukcljskih sistema
(spregova) kojima se smanJuju slobodne duzine nosaca. U takvim
primerima duzina nosaca izlozena bocnom izvijanju (pre~tanju) je
duzina izmedu ukrucenih tacaka, s1. 7.6.
DUZine izvijanja u krovnim konstrukdjarna smanjuju se roz­
njacarna i spregovirna. Spregovi su u stvari konstrukeijski elementi
koji prihvataju: spoljaAnje opterecenje - od utlcaja vetra na kal­
kanske povrsine i horizontalne sile od bocnih udara i sila od
kocenja na kranskim stazama (kad one postoje), opterecenja od
zemljotresa (u posebnim slucajevima); i unutra.snja opterecenja­
kao poslediea pocetnih krivina (moguce irnperfekcije), eventua1nlh
gresaka u radu I prilikom montaZe, utieaje od moguceg ubocavanja
nije slucaj. odnosno kada je H > b, mora da se bocnim ukrucenjima
spreei moguee boeno izvijanje nosaea, a polozaj boenih ukrueenja
odrediti proracunom.
Stabllnost pritisnutog pojasa na izvijanje kod nosaca sistema
proste grede 1 konzole kod kojih je Iz odredenih razloga pritisnuta
ivica nosaea slobodna (nema pridrzajnih - ukrueenih taeaka duz
raspona) a pri tome su oslonacki preseci fiksiranl (viljuskastim
oslanjanjem sprecena je rotaclja preseka), sprovodi se, kako je vee
receno, uz pomoc reduciranog dopuStenog napona na savijanje
cr'md' Ako su stvarni n'aponi < od cr'md onda je takav nosac
stabilan na izvijanje. Dati postupak je primenljiv za staticke sisteme
proste grede 1 konzole - bez sekundarnih bocnih ukrueenja. Faktor
redukeije. odnosno velicine reduciranog napona') zavisi od para­
'} Prema JUS-u.

MIll!-1t 9ClJl!:~l'!¢'; D~agO!ilav stoJlc Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle

r-
 580 Drvene konstrukclJe Prostorna stabilnost 581

.' VeliCina reduciranog napona na savijanje' (cr' dobija se:

metara bocne stabilnosti - C s i ~. Ove vrednosti dobijaju se preko
relacija za slucaj C s :5: 10
_rT-:-"H cr'l1ld = crmd
(ovakvi Stapovi nazivaju se "kratki stapovi");
Cs"'-\l~ K za slucaj 10 < Cs < CK

C O'md

Ovde je: 1 4
0" -0'
nul - Illd
[1--(
3 C )].'

Cs - pararnetar bocne stabilnosti zavisan od geometrijskih ka­ K

rakteristika preseka (vitkost preseka).

C K - pararnetar bocne stabilnosti zavisan od kvaliteta ugra­ - za slucaj CK < C s < 50
denog materljala, E

Ie - efektivna duzina nosaca izlozena izboCavanju, uzima se

0' ' md = 0,40 ; . ;

. , prema podacima lz donje tabele,

s

H - visina nosaca, - sluCaj kada je C s > 50 nije dopusten (mora se korigovati

1l - sirina
poprecni presek nosaca). '
nosaca,
Tabela 7.1. Efektivne duiine Ie Za' slucaj da na nosac istovremeno deluju i moment savijanja
aksijalna sila pritiska - za cr'md treba uzeti 75% od napred sra­
- ~:s~~os- ~~ cunate vrednosti napona.
tl koji ul- '§ ~ Teorljsko resenje bocne stabilnosti zasnlva se na prlznat1rn
~i u ra- .9 postavkarna i resenjima Teorije elastlcnosti. Nairne, kada, nosac
CUD za iz-
1.611
~
gii
.s usled savijanja u svojoj ravni (od uticaja mo­
bOCavanje
(uzima se
~rht?
...,J'Y
menta M) dostigne kriticnu vrednost momenta
.Jelll!!!!!!!!!!!!!!!!. OJ :::., (j (Mkr1L ) - tada se on izvija - bocno pomera,
1300
kN/cm 2
4-l-+ 1.921 ~~ ~
r.:: S tl I rf'·
I
odnosno savija se 1 u ravni upravnoj na ravan
opterecenja. Osa preseka (ravan y - y, ako je
~ ~ 5.
Hi osnov-
11a vredn-
ost mod-
a M /If;) 1,841 ~ ~ ,\\l
OJJ!., 2' 1
1'1
.£f.!I !~.t'l
itT
II
-.
ravan X - x neutralna osa preseka) rotira se
za ugao cp.,
Metoda se jednako dobro koristi i za
t;la uve- §' ~ ~ I IJ
cana za a:J, 1 1::n.!2 L+ nosace koji su mestimicno, izmedu krajnnjih
oslonaca, bocno pridrzani (odgovarajucim kon­

1,691.~ H
y!
~i~:';' ~"""""'''''''
strukcijslcim element1rna).
O'md

savijanje, 1.061 O':i 5. ~ Kada je nosac, Hi bolje receno, njegov pritisnuti pojas - na
(sa surna­ delu izmedu oslonaca - poduhvacen (pridrzan) bocnim ukrucenjirna
rnirn ko_b-~~~~~~~=-~~~~~~~~~
na rastojanju a, do bocnog izvijanja moze da dode sarno lzmedu
rekcionirn 1- raspon odnosno slobodna duz!na nosaca
ovih ukrucenih tacaka (51. 7.6). Kontrola stabllnosti sprovod1 se
faktorirna). na napred pokazan naNn a za duiinu a, duiinu izmedu fiksiranih
na primer - za I klasu lepljenog drveta, za Em 1300 kN Icm 2 i taCaka. Pri tome, i u ovom slucaju, na mestu oslanjanja nosaca,
cr md = 1,4 kN/cm
2 na leZistima, pogodnim konstrukcijskim merarna mora se spreciti
okretanje - rotacija oslonackih preseka, najbolje "vlljuskast1rn" os­
_ ,,~ 1300 = 23,6. lanjanjem nosaca.
CK - 5· 1,4
Potrebna velicina a, rastojanje izmedu tacaka kojima je fik-

Milan GoJI-."vlC, Dragoslav StoJlc Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJle

r
 Presterna stabllnest 5!l3

siran pritisnuti pojas nosaca, odnosno rastojanje tacaka kOjima se odnosno za lepl~eno lamelirano drvo I Idase sa En =1.1 x 10!! kN/em 2
sprecava boeno izvijanje, dobija se kontToiom izbocavanja na duzini i G 50 kN/em dobija se
a. Uzimajuci rastojanje a kao duzinu na kojoj moze da dode do
izvijanja, do izbocavanja, ua osnovu klasicnih postavki teorije izbo­ 280 b2
cavanja dobija se velicina kriticuog momenta (Mkru.l, po Timosenku. dopa ~ - ­ • H'
odnosno am
Ovde je:
M krlt. == a . 'J-fE."'"
1t
~Iy . G ' IT stvarni napon od savijanja u kN/em2 (u pre­
1 ant
seku)
1 J
Ix b. H dimenzije preseka u em.
Za slucaj pravougaonog poprecnog preseka (b/H) u ovom izra­
zu je:" Za slucaj da je posmatrani stap ekseelltricllo pritisllut, osim
Hb3 b momentom savijanja (M) opterecen je i aksijalnom pitisl{ajucom
Iy =="12; I" == 12 - moment! inereije za y - y i x - x osu, sHorn (N). koristi se gomji obrazac ali sa vrednosc.u

Ell - modul elasticnosti, a = aM + aN

m III ell
GI T - torziona krutost preseka,
U ovom izrazu je:
IT = 'Tl b3 H torziona konstanta kad kOje je
1 b b 5 a.lllM - stvarni napOlI od momenta savijal1ja (M)
'Tl == 3" [1 0,63 ( Ii) + 0,052 ( H) ] .
N
llapon pritiska od utieaja normalne pritiskajuce
== roy A
sile N (u izrazu za (TNell je:
Dopusteni moment savijanja dobija se preko koefieijenata si­
gumosti i kritil:nog momenta savijanja. Prema odredbama standarda N - aksijalna pritiskajuc.a sila,
za drvene konstrukcjie - koeficijent sigumosti uzima se n = 2,50, pa A povrsina poprecnog preseka,
je sada roy - koeficijentizvijanja za slabiju osu preseka.
osu y - y. i dtiZinuizvijanja jednaku rasto­
b janju ukrucenih tacaka, OdnOSllO 11 a);
M == 2 50 . M == 2 '50 . (j. '
"1(r' m 6 Na osnovu n!'lpred usvojenog rastojanja n, rastojanja izmedu
tacaka u kOje se vezuju potrebna ukrucenja, kriterijum izbocavanja
Zameuom ovih vrednosti u izraz za Mkr. dobija se maksimalni postavlja se u odnosu na rastojanje n, na napred pokazan nacin.
dopusteni razmak a izmecu bocnih ukruc.enja nosaea a za delove nosaca koji su optereceni llajvecim momentom savi­
janja, odnosno aksijalnom pritiskajucom silom.
-IE ,G
~ b 1 1t ... ...
~ *
1_(~)2 'R
dopa'" 6b '" . 2,50',
12 am Najnovije nemacke norme, DIN 1052 (Teil 1. od aprila 1987.
godine), saglasno postavkama "Evrokoda 5" (Timber Structures, od
Za nosaee pravougaonog poprecnog preseka b/H za odnose 1993. godine) daju sledeci postupal{ za proracun stabilnosti na
2 :5: H/b :5: 15 maze se gomji izraz napisati u obliku izbocavanje pravougaonih preseka, I preseka i sanducastih pop­
recnih preseka. Predlozena metoda proracuna takode uzima u ra­
1t • b -vE":-6 b "
cuntorziollu krutost noaaca (prema H. Brunlnghoffu: Vorschlag
dopa == 2.50' ~ . Ii ·0,948.
zur Neufassung von DIN. 1052, univerofftentlichtes Manuskriptl i
m uvodlpretpostavke . " .

Milan Gejkevlc. Dragoslav Stejle Milan Gejkovle. Dragoslav Stojlc

r"
 '1 I

584 Prostorna stabllnost 585

I
I
Drvene konstrukclle

- l1nearnu raspodelu napona I deformaCija. I - za velieinu normalnog napona

- preseci i posle deformaclja od savljanja I torzije ostaju
ravni. N crClid • M < crOlld ;
0)-+ W-
Za stabilnost nosaea pr"eseka b/H. sa I = const. treba da je A crmd
ispunjen uslov
za stabilnost nosaea pravougaonog popreenog preseka na
M izboeavanje
-=cr
W IU
:5:1.1· k
&" ·crIUd
(dopusteni naponl uvecav~u se za 10% jer nosae u deformisanom
N crclld M :5:
0)-+ -
W
crclld'.
stanju radi na koso savijanje. ima vecu otpornost odnosno IllruPm javlja A 1 • 1 ·k"b . crmd
se sarno na uglu posmatranog preseka). U gornjem obracu je:
- za I nosace. odnosno sandueastog popreenog preseka

~ =
1
1.56:0.75A.
}
za
1 A. :5: 0.75
0.75 < A. ~ 1.4
} T cr011
cr
~ ~
0)
a
{ 2
1.4< A. Najnovija istrazivanja ukazuju ( Dr D. Stojic: Lateral Buck­
J ling of Glued laminated Beams. 1988. International Conference
pn cemu je sa A. oznacen stepen slgurnosti od Izboeavanja "(na on Timber Enginnerlng. Seattle. USA) - kod boeno ukrucenih no­
osnovu resenja koje daje klasiena teorlja boene stabllnosti). od­ saea (roznjaeama). bocna stabilnost na lokalnoj duzinl Izvijanja
nosno raeuna se:
- r;;-'}i--:-:;--:-cr- ako se boena ukrucenja nalaze na prltisnutoj lvici preseka.
A. ='V ~
2
1 IUd na razmaku a = lin gde je n = broj medurazmaka. tada se
koristi resenje kao za viljuskasto oslonjenu prostu gredu
1t • b • -{Ell • G
(ovim se pravi greska velicine 5 do 15%);
gde je a - slobodna duzlna Izmedu ukrucenlh taeaka (vidi s1. 7.6);
- ako je boeno ukrucenje u ravnl neutralne linlje preseka (u
YI = 2 - koeficljent slgurnosti; ostale oznake kao napred. H/2). moze se raeunati na Isti naein all sa 30% uvecanom
Raeun bocne stabilnosti nosaea I profila I sandueastog poreenog duzinom a; I
preseka. prema DIN 1052 - nesto je jednostavniji. Nairne. kada je kada se" boeno ukrucenje nalazi u ravnl donje - zategnute
radijus inerclje I ~ a/40 nosae je stabilan na Izboeavanje. praktieno Ivice nosaea moze se raeunati u svemu Isto kao I u prvom
boeno nepomerljlv. Prl tome I se odnosi na merodavnu - slablju slueaju ali sa 50% uvecanom duzinom a.
osu preseka. na osu y - y oko koje se nosae Izvlja. s1. 7.6. Ako
je I < a/40 onda tdisnl napon prltlsnutog dela preseka (Tuell) tTeba
da je

T
cr011:5: ~
cr

O)a

gde je O)a koeficljent izvljanja za vltkost pojasa A. = 40 (detaljniji

proraeun uz ukljuclvanje torzlone krutosti preseka - vldl DIN 4114).
Za slue~ da je stap IstoVTemeno opterecen I momentom savl­
janja (M) I aksljalnom pritisk~ucom silom (N) - prilikom kontrole
stabilnosti stapa na boeno pomeranje. izboeavanje nosaea. treba
koristiti obrasce: Iv.{oguc polozaj bocnlh u/crucenja

Milan GojkoVlc, Dragoslav Stojlc Mllan Gojkovle. Dragoslav Stojle

("
 586 Drvelle kOllstrukclje Prostorna stabllllost 587

U takvim slucajevima dOllja ivlcn llosaca oSigurana je ad

"KOillTltVt/&L1/a 6"J?(!?oa
izbocavanja posrcdllim putem" Naimc, odredcllc tncke intradosa
l"£o:1T& 17~
poduhvataju se sa dYe. kosnika - I'll. 7.8. Ovl kosnki se redovno

~.
izvode od ceHka, vezuJu se sa Jedne .strane za Ivicu nosaca a sa

~~~
druge za roznjacu.
d"'l S;
Kosnlei rade alternativno - uvek na aksljalnu zatezueu sHu.
Potreban razmak ovako konstrttis~mlh osigttranja dobija se iz izraza
I7$ICit/£aN& 6'Cl-€W.7&
IJI'KJa ..va;:aCi>'
~ue.;wa I~J'" " za dopa (vidi strane 582 - 583) a sila maxB na osnovu stavova daUh
I!,,!ca~,l%' I na str. 586. Usled vezivauja lI:osnika D za roznjacu u Istoj se
G,f2a.;/ sa p£ept!$7t:IW
I O$/GC/,e;Jtf860HJIJ.6..JfI'f(i'D javljaju dodatni uticaji (moment savijanJa ad vertikalne komponente
sile D), pa vee ttsvojene dimenzije roznjaca treba proveriti 1 na

~~I

LUK IV3 i>ra zr;;LCJea ove tttieaje (S1. 7.8).

Za slueaj kada se zeli da ova konstrttkcija bude od drveta,
iz odredenih arhitektonskih raZloga. tada se lste mogu lwnstruisati
Q.V~~Na
~Ja
t ~Af.i, ~­
Ntt:i!I IY/Ca ~...
u svemtt kako je to dato na donjoj skid (osiguranja su od lepljenog
lameliranog drveta i za roznjaeu se vezuju uz pomoe zavrtnjeva).

~ Mi' FAil' ZG'lOIJa

_~~:::k~~PT~eQ;W.A9 .
v.a:wl ""_7"IV#IN MO~ 0$'1­
sv,t'aM:?.:!!' tI,...t/~» iri::a (iIVT­
AfSDO$) & u awl ftlZll7YNIN Af~­
T<l $POUNa IJIIC8J11O~&~S,ml'~:

O5IG'~..vd I ....

6'u.etV.lIi' IYIC<!' ~
Kao sto je vee reeeno. kod o-WV,&,VQI 1>OII.7.:? Med' I
luenlh i ramovskih konstrukcija, M::>SaCa~a"""''''l ..:.J
_i~
a I kod drugih sistema, za neko
u praksi moguce opterecenje mo~
ze da nastup! slucaj da linija mo­ v
menta na delu nosaca menja znak
(izmedu zglobova i oslonaca). 5to 7.3. Slozeni preseci
znaci da pritisnuta Iv!ea nosaea,
moze bit! u ravni intradosa ali i Za nosace slozenog popreenog preseka a optereeenoe 11a savl­
u ravni ekstradosa - I'll. 7.8. Kako Janje, kada su elemeenti preseka i spojna sredstva kontinualno
je skora redovan slueaj da se ro­ rasporedeni duz raspona - bocnu stabilnost treba. proveriti prema
znjace nalaze u ravni ekstradosa izrazu:
a taka lsto i konstrukelja sprega: (osiguravaju gornju ivicu nosaea
ad izbocavanja, ad izvljanja) , to se i donja iviea nosaea, odnosno O'Clid .• H . lIl""M
!ntrados u zon! mogueih negatrivnlh momenata, na mestima gde -- . 0 . ro + 1 50 . 0' .-.---- < 0'
0' III • clld C - cUd'
maze doC! do lzboeavanja (do izvijanja) - mora obezbediti od mo­ nld d
guceg izbocavanja.

Milan GOJkovle, Dragoslav StOjle Milan GoJli:ovlC, Dragoslav StoJlc

r
 :!
588 Drvene kOllstrukclJe Prostorna stabllnost 589

Ovde je: 0'

1,26~
0' 0' dopusten napon na pritisak. odnosno na
- 00
clld' md savijanje (u N/cm 2 - zajedno sa korek­
cionim faktorima); gde je co koeficljent izvijanja s obzirom na vitkost A. = a/f.
0' - maksimalni ivieni napon na savijanje (u N/cm2);
m ­
00* - koeficijent izvijanja za vitkost A.";
7.4. Resetkasti nosaci
A..==1t~~; Za resetkaste nosace kontrola bocne stabilnosti sprovodi se
O'kr
preko izraza (kod oslonackih preseka je spreeena rotaeija a ceo
pritlsuti pojas je siobodan)
Ell - modul elastienosti (II vlaknima); H . ma"M ::;
O'kr - kritiet;i ivieni napon na savijanJeza uticaj Mkr (uz­ O'C' co· + 1,50 . O'clld
Cd
imaJuci u obzir popustljivost spojnih sredstava);
Ovde su:

2
napon na pritisak. odnosno na savijanje (u N/cm ­
O'c
zajedno sa korekcionim faktorima);

M kr == T"[E~-:-Cd (u Nem);
moo - koeficijent izvijanja za vitkost A.*;
raspon nosaca lu em);
If raeunski moment inerciJe za merodavnu osu nosaca ')... == 1t ~ ~ ; gde je:

(na izbocavanje) u cm 4 ; O'kr

Cd - torziona krutost nosaca u Ncm2• odnosno

Ell - modul elast1cnosti;

Cd = G (L Ip I + Ifs ), gde je
O'kr
kritieni ivieni napon od savijanja momentom;

modul klizanja u N/em 2;

G
EI p1 + I fs - sumarni torzioni moment inereije svih elemenata
~r == T{E~. Cd (kao i kod nosaea slozenog preseka)
preseka s obzirom na lokalnu osu preseka + torzioni
moment inereije preseka s obzirom na popustljivost raspon nosaea (u em);

spojnih sredstava (detaljniJe vidi - torzija sanducastih If raeunski moment inereije za merodavnu osu nosaea

preseka). (na izboeavanje) i uzima se po obrascu

ML2
Za nosace slozenih preseka kada su elementi pritisnutog po­ I ==
jasa ili pritisnutl pojas u eelini - poduhvaceni bocnim ukrucenjima, f 9,6" Eu" u
odnosno spregovima na rastojanju a
- ako je radijus inereije i pritisnutog pojasa s obzirom na
merodavnu osu (na boeno izvijanJe) ~ a/40 ::::> nije -potrebno Ovde je:
sprovoditi kontrolu bocne stabllnosti; _ M - moment savijanja za proizvoIjno odabrano popreeno
- za sIueaj da je {< a/40 ne sme tezUmi napon na pritisak opterecenje;
(za posmatrani deo poprecnog preseka) preci veliCinu duZina stapa uzeta kao prosta greda na koju deluje
proizvoljno opterecenje;

Milan GOJkovi6. Dragoslav StOJlc Milan GoJkov!c, Dragoslav StoJ!c

1­
 Prostornll stllbllnost 591
590 Drvene \(onstrukclj e

Ell - modul eiasticnosti (II vlaknima); N za llosaee izradene od II klase drveta.

B
u ugib u sredini nosaca za izabrano proizvoljno po­ 50
precno opterecenje; Ovde Je;
N - maksimalna prltiskajuca sila u nosaeu (u kN), na
Cd=GI:I pl mestu veze elementa kojim se vrsi boeno osiguranJe
bez koeficijenata izvijanja, u svellU kako je to
LIpJ - sumarni polarni moment inercije svih elemenatn kojt graficki prikazano na s1. 7.9.
prihvntaju torziju; i
U slucaJevlma kada jedall konstrukcijski element oSigurava
0" clld - dopusteni uapon nn pritisak II vlaknima. izbocavanje vise glavnlh nosaca. odnosno smanjuje njihove duzl11e
Ostale oznake u svemu su iste kao i kod uosaca slozenih izvijanja a element se oslanja na nepomerljiv oslonae. na fiksno
preseka. ~ o#- ~ N,)Nz N.II'''''
Kod resetl<astih nosaca koji su boeno prihvaceni odgovara­
jucim ukrucenJima. skoro °redovno u evorovima resetke. proracuu -.4 ~ tk ; N. ,b ."

se izvodi u svemu kako je to reeeuo u poglavlju - 5. Klasicne drvene 5lJ 80 !ill,tO

konstrukcije. -, A\
Napomena: kod saVijanja u kombinaciji sa aksijalnom pri­ ~6f.'l;:Jliti ()SJ.otlci -FiKSNetaYKe -1
tiskaJucom silom (N) kontrola prostorne stabU­
nost! provodi se analogno kao i kod savijanja s
tim sto se u obzir uzima i uticaj od pritiskajuce ~ ~
N
sile - roN/A. 7i1
~ ~
2N
N~
.~
m ~
7.5. Konstrukcije za osiguranje bocne stabilnosti IJN
m:
Prostirna stabilnost nosaea obezbe<1uje se krovnim spregovima ~"'GA:':'L"''¥ 1-'" thlir.:tiL '1:97]
ili njima slicnim konstrukcijama. Ovi elementi osiguravaju i smanjuju O$~
duzine izvijanja i mogu da se osJanjaju na fiksne oslonee (zidove, tn~5tI ki 6t?, i!!'ayiSNO 00

stubove ili posebne konstrukeije) ili na elasticne oslonee - kada KlaSe af?IIeTCl

se oslanjaju uglavnom na resetkaste konstrukcije. Bocne sile od

nosaca. sile koje nastaju tendencijoni za izboeavanjem. skoro re­ A{" #4'>lII'y ~z Ao:zo NIJr « N.<;r 2.~
dovno prenose se preko roznjaca na'spregove. Iz tog razloga. da ~..IS:'
t ~;, #,;,
bi uspesno izvrsile ovaj zadatak - roznjace i veze roznjaea za glavni m fI1
nosae konstruisu se i dimenzionisu na utieaje koji se u njima
javljaju. Od preciznosti izrade ovlh elemenata umnogome zavisi ~-6:1 1i:>~z I jI,k J!1l!' ~>~
~
M;,

prostorna stabilnost glavnih nosaca. odnosno konstrukcije u eelini. ML'...}Q~ Nq ..~,.

Stapovi koj1 osiguravaju prostornu stabilnost i njihove vez~

-----m­ m

~ II....,)NKI' L~
~Z>~":A~~
moraju bitt tako konstuisani da mogu uspesno da prime alterna­ ° =-:;.......~.
tivno opterecellje intenziteta (prema vazecem stalldardu JUS MIl"1!L+~ Ag ..ltIl,p"ilke
U.C9.200): It! nr
• . _,:~ 17,FW.
N
B za nosace izra<1ene od I klase drveta. i ~~wW; 1 t
80 ~I

m",OJ Zti.1LKIi!i'SU t m-6t:J 209.r KJaSV tAe/lll!fl7Cl

Milan Gojkovlc, Drllgoslav StoJlc

Milan Gojkovlc, Dragoslav StoJlc
r
 I
1'
r
\1
iI
592 Drvelle kOllstrukclJ e Prostorna stabilnost 593

Idiste, onda se stabllnost ovog elementa ima sraeunati za sumarnu

sUu za zbir sila B lz prethodnog slucaja, odnosno za
PlfiM03 ~~ $"/i!I!$V
N N
ili B n 80' zavlsno od klase drveta, s1. 7.9.

I
B ;; n . 50

In II !
Ovde je:
11 broj glavnih v'ezaea, odnosno nosaea koji se osigu­
rava jednim ovakvim elementom. ~
;~
1111
U slueajevima kada bocne elemente za ukrucenje pritisnutog
pojasa glavnog nosaea. za oslguranje nosaea od izboeavanJa. nije
moguce osloniti na fiksne oslonce tada se oni oslanjaju na elas­
tiCne oslonce tzv. spregove. ,
5pregovi su elasticne uglavnom prostorne konstrukclje koje
~1~(1
~
I I •
I _
'
! t
'i T "I
: I :"il
se pod opterecenjem nastalom od izbocaval1ja glavnih nosaea i III II) ~
eventualnog opterecenja od vetra povijaju - deformisu (u ravni spre­
gal. Pri tome moze se uzeti kao pravUo da je maksimalno dopusteni
a) ~~ ~i~ 'lj~ ll~
•. ~ ~ i',
ugib sprega ~ l11000, gde je l- raspon sprega. Ovo se postize ako 'i.' i'J \
. !d"1Ifi~<I('j'I> • !$:OlC'o,i;)p:!£j
je odnos izmedu vistne i raspona sprega u granicama $ 1/12..
Opterecenje q. koje deluje na spreg kojt obezbeduje stabllnost

Ako bi svi glavni nosaei bili idealno pravi kao i kad bi bilo glavnog nosaca, odnosno pritisnutog pojasa - na tzboeavanje - odre­
moguce idealno uvodenje opterecenja na konstrukciju, teoretski po­ duje se"): .

smatrano, ne .bi nastajala nlkakva boena opterecenja. Medutim,

zbog moguCih Imperfekcija kOje su realne i moguce u praksl, spre­ a) za ostguranje prttisnutog pojasa resetkasog nosaea (1 za
gOY! primaju i odredene horizontalna opterecenja (lmperfekclja kovane I nosaee ili sandueastih preseka)
nepreciznost u izradi 1 montaZl, poeetne krlvine stapova), kako se
to vidi na s1. 7.10b. q.;; 30 . l [ kN/m ] .
Ako jedan konstrukcijskl elemnt boeno oslgurava, odn6nso
smanjuje duzinu k glavnih .nosaea tada se on mora dimenzionisati Ovde je:
nezavisno od klase drveta na ukupnu sUu velieine N proseena velieina pritiskajuce sUe u pojasu reset­
kastog nosaea u kN
B k· q . a
1 n
k
m
s
(N L 01 ~ srednja - proseena vrednost
n 1=1
Ovde je: pritiskajuce sUe u gornJem pojasu);
broj glavnih nosaea koji se oSigurava od izbocavanja m po pravilu 4 do 6 ~ broj glavnih nosaea koji se
k
jednlm elementom; ostgurava Jednim spregom (Ui broj polja lzmedu gla­
vnih nosaca posto je kalkanskt nosae, po pravilu,
qs - ukupno jednako podeljeno opterecenje kOje pripada opterecen sa 1/2 vertikalnog opterecenja); i
jednom spregu (od izbocavanja - moze da deluje al­
ternativno); _ raspon, odnosno duzina pritisnutog pojasa kojt se
oSigurava - u m.
a razmak elemenata koji vrse boeno osiguranje;
OJ Tacna uellclna ollog opterecenja moze se odredttl fz d(ferenc!Ja1ne jednacfne
m - prosecan broj glavnih nosaca koji se osiguravaju jed­ za efastU!nu IIn!Ju dejorm!sanog sprega oslonjenog na elastfcne oslonce. Medutfm,
nom spregom (51. 7.10). za praksu dob!Jaju. se dOllo!Jno tacnf rezulatatf f preko daWI. lIeUcfna za qs'

Milan Gojkovl6. Dragoslav 8tOjl6 Milan GojkovlC, Dragoslav Stojl6

"
 Prostorna stabllnost 595
594 Drveue konstrukclje

Prednja velicina za q.. vaZi pod predpostavkom da pocetna ovo opterecenje (q.. ) treba uzimati kao podeljeno opterecenje po
zakrivljenost pritisnutog pojasa (usled greSaka u drvetu. vlaZnosti zakonu "sinusa" sa najvecom vrednoscu u l/2 a po obrascu
i cesto neizbeznih gresaka prilikom izrade) nije veca od l/400. m· max M 2
1
Dopu8tena deformaeija - ugib - od opterecenja q.. i od vetra qS=k.l.b
gde je k 30. n .!! .-,
8 b <p
(w) treba da je ~ l/600;
2

OSAlOY8~Va <p
1+ 120 + 17 ( H )
b 2 I'
.O'm (H)
Kao 8to se lz prednJeg izraza vidi koeficijent Ie zavisi od
dimenzija poprecnog preseka (b i H), raspona nosaca (/), isk­
oriscenosti preseka O'm (u kN/cm 2 ) i predpostavljenog dopustenog
ugiba od bocnog opterecenja (dopf = 11m) izraZenog preko koeficijenta
~.

Velicina koeficijenta ~ zavisi od dopustenog ugtba sprega i

odreduJe se prema tabeli:
eLa.9?i~ t.liv);:;e SJCl/'&
I'!?O a"lC'A?tt:'eN.7C'M

b) Za spregove pravougaonih nosaca sa punim rebrom (punoz­
idne nosace) i za odnose 4 ~ HIb So: 10 jednako podeljeno opterecenje
sprega (qs) treba sracunati prema obraseu
m·U
q.. - - - , gde je U odnos M!H i uziIna se u anom pre­
30 . I . Kao lito je receno, dati izraz za qs vaZi za nosace sa H =
seku gde je taj odnos najveci; ostale oznake kao pod a);
e) Za spregove kojim se osiguravaju .nosaci pravougaonog po­
precnog preseka od lepljenog lameliranog drveta optereceni na savi­
janje, konstantne ill blago promenljive visine H (trapezasti nosaCi,
na primer). i kod kojih je 1-:5 H/b ~ 10 - veI1cina opterecenja qs
dobija se preko odnosa
q.. = m . max M , (prema vaZecim standardima JUS U.C9.200,
350· I . b
stay 11.3).
Prema istraZivanjima Bri.ininghoffa (Spaunnugen und Stabiltiit
von quergestiitzten Brettsehiehttragern. Karlsruhe, 1972.) i Mohler
- Herrodera (SeUenlast zur Bemessung der AussteUungs Kontruk­
tlonen paralelgurtiger Brettsehiehttrager. Bauen mit Holz, 11/77)­
U napred datom izrazu za q" => m = broj glavnih nosaca koji
se oSigurava jednim spregom. Kao 8tO je receno, preporucuje se
m:5 6, s tim da u konstrukciji gradevine postoji minimum dva
sprega (u krajnJim polJiroa osnove hale).
const - kada se dati izraz koristi u svemu kako Je napred dato.
Za nosace sa promenlJivom visinom H umesto muM u izraz treba
.uneti max. odnos M/H, odnosno velicinu qs odrediti za najvecu
vrednost kolicnika M/H duz ose 8tapa.
Ako je nosac osim momentom savijanJa (M) opterecen i nor­
malnom silom (N), za odnose 4.::> H/b s: 10 i uz islov da je MIN.H
s: 1,40 =:> vellcina opterecenJa q .. uzima se prema izrazu
m·M m·N b b 2
qs =k . I . b + 30 . l [B,50 H - 16 (Ii) - 0,46] .
Za slucaj da Je MINH > 1.4 velicinu opterecenja treba uzeti
prema punom iznosu sile N odnosno prema izrazu

Milan Gojkovle. Dragoslav Stojte

Milan GojkoVlc, Dragoslav Stojle
 59-,-6_ __ 597
Drvene konstrukclJ! Prm,torna stabllnost

m ·M
q =0 +m·N
--.
S k. I . b 30· I
Ovako sracunato opterecenje sprega. od uticaja izbocavanja
glavnih nosaca, qs menja se duzinom raspona po zakonu "sinusa"
(na sredini raspona optereeenje je intenzlteta q. a lznad oslonca Vellcina dopustenog ugiba spregova za opterecenJe q. u sredinl
jedako je 0). kako je to prl~azano na s1. 7.11. raspona (ako je statickl slstem sprega resetkasta prosta greda) ne
~Ma aoJl:£6"CEN.1a bi trebalo da bude veei od:
_ 1/800 za konstrukcije raspona 1:5 25 m.
1/1000 za konstrukcije raspona 25 < l:5 40 m,
_ 111200 za konstrukciJe raspona l > 40 m.

Kako je vee receno. optereeenje q = q. + w menja se duZinom

raspona l (vidi s1. 7.11) sa najveeom vel1cinom (ordinatom) u sred­
inl raspona (q)
q = (qs il1 q. + w) .

Krlterljumi za optereeenje spregova prema DIN 1055:

U prednjim izrazima za q. uzeta je u racun torziona krtitost
nosaca- prema najnovljim lstraZivanjim u oblasti drvenih konstruk­ _ za hate raspona 1:5 30 m
Oj
cija • •
• ako je q.:5 w/2 => optereeenje sprega je q'" w,
Napomlnje se,' lako je to vee receno, da optereeenje qs moze • ako je qs > w!2 => optereeenje sprega je q = q. + w/2;
da deluje alternativno.
_ za hale raspona 30 < I < 40 m
Spregovi za ukrueenje glavnih nosaca koriste se, po pravilu,
i za prijem sila od vetra. U takvim slucajevima, a to je redovan • ako Je qs:5 w/2 => optereeenje sprega je
primer u praksi, dimenzlje elemenata sprega odreduju 'se za uku­ 1 30
pnooptereeenje sprega, odnosno za (drugi slucaj opterecenja - os­ q W + ----u:> . q...
novno + dopunsko): q = qs + w. U ovom obrascu za ukupno op­ • ako je q. > w/2 => optereeenje sprega je
terecenje sprega Je => qs - uticaj izb 0 cavanja, a W - optereeenje vet-­ w 1- 30

rom (sisuee iIi pritiskajuee, ili sisufe + pritlskajuee). Vel1cina W q q.+2(1+-W-)'

odreduje se prema izrazu

j: za hale raspona l ~ 40 m
W = W o .!1,
n
gde je Wo prema JUS U.C7.112/113. • opterecenje sprega je q = q. + w.
1'\ koeflcijent kojl zavisi od dopustenog ugiba sprega (dat
je u tabeli na sledecoj stranO, ~
n - broj spregova u konstrukciji kojt primaju vetar.
706. Spregovi
U Jednoj krovnoj konl':ltrukc1ji glavni vezaCi su ravanski nosaCi,
*J q. = . b => premo. standardu JUS U.C9.200 => za spregooe nosaea pra­ znaci nosaci kojl primaju opterecenje sarno u svojoj ravni - u ravni
oougaonog poprecnog preseka. za I = const. odnosno nosace za. neznatnom pro­ vezaca. odnosno nosaca. Za optereeenje koje deluje upravno na
menan! momenta InerclJe (tra.pezastl C nJlma sl/enl nosae/). U ooom' Izrazu za. qs ravan nosaca oni su nestabilni pa za priJem ovlli sila mora se
nVe uzeta. LI raeun torzlona krutost nosaea. (znatna s/gurnost konstrukcljeJ. oblikovatl posebna konstrukcija - koJa treba i mora da primi ovo

Milan GOJkovlc. Dragoslav Stojlc Milan Gojkovlc. Dragoslav Stejlc

("
598 Drvene kOllstrukcl.le Prostorna stabllnost 599

optereeenje. To se moze postiel na dva nacma. IIi apliciranjem nosaca - postavljaju se u svako
plll10g - monolitnog nosaca pravougaonog poprecnog preseka i do­
voljne krutosti u ravni dejstva optereeenja, ili - tako sto se formira
posebna konstrukcljska celina kOja prima ovo optereeenje.
Ova celina kostruise se od dva vezaca, odnosno nosaca kojt
a if I I i I I ~ ~~ ~~stb~~~~ta.
8)'

, !E
.eo;w~(~)

,~ . ' ,E ~ ~ ."
i'" sesto polje tako da osiguravaju

."
izvijanja maksimum
To znaci, da duz krovne ko­
se poprecno vezuju. Poprecna veza izmedu glavnih nosaca ostvaruje
se roznjacama a da bi ova} sistem mogao uspesno da primi i
prenese na oslonce horizontalne sile, glavni vezaci, odnosno nosaci
povezuju se i kosim - dijagonalnim stapovima.
»~. i
iI!'
~;:
i' ,
. ii
iii !
'I ~~
=as '~
nstrukcije mora da postoji mi­
nimum dva ali moze i vise spre­
gova - zavisno od duzine grade­
vine odnosno broja glavnib ve­
Tako sada - pojasevi glavnih vezaca zajedno sa vertikalama (a zaca, sl. 7.12d.
~',,---------..- - - '
to su vee postojeee roznjace) 1 dodatnim dijalgonalama cine jedan _aDa ~ U svakom slucaju, sto se I
resetkasti sistem u ravni optereeenja, u ravni krovne konstrukc~ie, ~5PIC'(!'(;LI ~~
najcesce javlja u praksl, po je­
koji treba uspesno da primi ovo optereeenje.Ovakve konstrukcije bJ ....,. dan spreg treba postaviti u kra­

~i~~grro
~li'll
nazivaJu se spregovi (ill spregovi za vetar, kada primaju i op­ jnjim poljima i jedan u sredini
tereeenje od vetra). Po pravilu uvek je bolJe za konstrukciju sprega, ~! . .::..... krovne konstrukcije - ili vise re­
upotrebiti resetkastisistem nosaca (veea krutost). :,P=!=t+'1 «'+
dovno simetricno rasporedenih,
Kada je gornja povrsina krova ravna'- to je ravanski nosac. zavisno od broja glavnih vezaca.

::I i I gj I!! I:

U slucajevima kada je gornja povrsina krova prelomljena, sto je Pri rasporedu spregova, za
najcesei slucaj u praksi, ill je izvedena po krivoj povrsini - to je
onda prostorni resetkasti sistem. '
Osim zadatka da prime horizontalne sile (od vetra) spregovi
imaju zadatak da smanje duzine izvijanja pritisnutog pojasa, kod
resetkastih nosaca, odnosno da osiguraju pritisnute zone od iz­
- sluCaj da su roznjace sa zglobo­
virna - gerberov sistem, straga
voditt racuna da spregovi ne
",,"'~~~ mogu bit! u polju gde
se nalaze zglobovi.
bocavanja - kod larneliranih lepljenih i kod kovanih nosaca. Za male duzine
hala, odnosno krov­
Ako je donji pojas glavnog vezaca. Odnosno nosaca pritisnut, nih konstrukcija mo­
ili donji deo preseka kod plll1ih nosaca. slucaj koji se javlja kod ze se ugraditi i sarno
lucnih i rarnQvskih konstrukcija - onda se preduzimaju posebne jedan spreg (mada se
konstrukcijske mere da se i donji pojas, odnosno intrados nosaca

tDll++~ 111

ne preporucuje), l{ako
osigura od izvijanja. odnosno izbocavanja (u ravni upravnoj na je to prikazano na sl.
ravall vezaca, odnosno nosaca). 7.12b.
Konstrukcija je­
dnog ovakvog sprega
7.6.1. Polozaj, oblik, broj i konstrukcija spregova d)v, __x " prima i opterecenje
f"I;1()U;;MII~D<'<-""1 z/o od vetra koje se pre­
Spregovi se redovno postavljaju u prvo polje krovne kon­
strukcije. Odnosno prva dva vezaca (sa strane kalkana) vezuju se nosi preko roznjaca,
pomocu .sprega u prostornu celinu - sl. 7.12a. Varijantno' resenje ali i sprecava izvija­
moze da bude, ukoliko je to konstrukcijski opravdano, da se' drugi nje - izbocavanje glav­

r
i treei vezac spajaju u prostornu celinu. da cine prostorni sistem nih nosaea.

~21>1·;I'll
ill) ~ II II.

za prijem horizontalnih sila a da se horizontalne sile kOje deluju Kod konstruk­

na kalkansku ravan preko sistema roznjaea prenose na ovu celinu. cija hala manjih
U takvim primerima prvo polje krovne konstrukcije je bez sprega. duzina i za manje
vldi s1. 7.12c. raspone dovoljna su
Po duzini krovne konstrukcije. odnosrio oblikovanog volumena dva horizontalna
a lz razloga sto spregovi imaju zadatak i da sprece boeno izvijanje R}DtdNi-~i 2iL> sprega lSI. 7.131, kojt

MIlan GOjkov!c, Dragoslav Stojlc Mllan Gojkovlc. Dragoslav StoJIC

 .'

Prostorna stabltnost 601

600 Drvelle konstrukclle

na primeru sa s1. 7.12d) ill vi­

se. Broj spregova zavisi od broja
gIavnih vezaca. Prema nekim
autorima rastOjanJe spregova a)
treba da je:S; 25 m (i tada se ne
zallteva rigorozan proracun pro­
storne stabilnosti), m kako je vee
reCeno - jedan spreg treba da pros­
torno osigura :s; 6 gt,:,-vnih nosaea. b)
Kao sto je receno, kons­
trukclju sprega Cine vee post­
ojeei pojasevi glavnog nosaca i
roznjace - dodaju se sarno dija­
gonale. Novo dodati dijagonalni oj
stapovi mogu da budu od dr­
veta - kada se nazivaju "proste"
dijagonale (najcesce se koriste
Primer proizvodne hale od drveta za hemtjslcu lndustrlju­ kod rdetkJistih krovnih kon- d)
povrsina 7750m 2 , raspon 46m,. duz!.na hale 168m. strukcija). Stapovi ispune mogu
da budu i od ukrstenih di­
jagonala i tada se, u naJveeem

~'~I ~I!~I
broJu primera. izvode od celika.
Pr! tome ukrstene diJalgonale.

i'i '~~~~
. '~~ ~ii
mogu iei kroz jedno, dva ili trl
polja. Da 11 ee jedna dijagonala iei kroz jedno ill vise polja zavisi
od ugla ct, ugla izmedu pravca dijalgonale i glavnog vezaca, odnosno
11 roznjace. Ovaj ugao treba da varira oko velictne od 45 0 •
Neke moguee konstrukcije spregova prikazane su na s1. 7.14.
Na slid je: pod a) konstrukcija sprega je od ostroivicne grade.
Zavisno dali su dijagonale "padajuee" ill "penjuee" u odnosu na
smer optereeenja - mogu da budu zategnute odnosno pritisnute. Po­
voljnije je da roznjace, odnosno vertikale budu pritisnute - manje
duzine izvijanja. Koristi se u slucajevima kada je jedan smer op­
tereeenja dominantan, daje .veee sile u stapovima ispune. Postavlja
se, po pravilu. sto blize kalkanu; pod b} - spreg je konstruisan od
ukrstenih dijagonala kOje se redovno izvode od celika (od okruglih
(/KR~l\Oe profila ali i od pljostog gvozaa).
kaLka-NO'
Dijagonale<iSts.! optereeene sarno na zatezanje i redovno se 1z­
HOIf?IZON'ra£N'e RlGte vode sa zatezac!.nta. Prednost1: jednostavna montaia, ro~njace i
li;9Lk<5W.5'A:tl>' Z'I/E
glavni vezaci su optereeen! na dodatno opterecenje; varijanta pod
STLldOYI l<'aLl<' ziD!5 c) - ispuna sprega je od "padajucih" i "penjucih" dijagonala i kon­
struise se od drvene grade (duzine izvijanJa pritisnutih stapova
sprega - u ravni rdetke II = l a upravno na ravan resetke duzine
istovremeno primaju horizontalne sile od vetra ali i ukrucuju pri­ izviJanja mogu se smanjlti vezivanjem pritisnutih stapova za roz­
tisnutl pojas glavnog nosaca. Za vece du.ztne gradevina osim spre­ njace).
gova koji se postavljaju neposredno uz kalkanske zidove moraju
se prepvideti spregovi i izmedu kalkanskih povrsina - Jedan (kao

Milan Oojkovle, Dragostav StojiC Mllan OOjkovle, Dragostav StoJle

( .
 602 Drvene konstrukcl/e Prostorna stabllnost 603

XKOVN/ POKlf?iVaa Konstrukelja sprega, od­

!IIIII~ nosno njegovi elementi u

pravilu ne Ide u jednoj ravni.
Redovna je pojava, sl. 7.16,
da su vertikale sprega - roz­
~M5'$P~­
.o/~O\ICS"JC
njace - u jednoj ravni a ne­
posredno uz njih nalaze se
G/aVA/j l'KJS19c?
dijagonale. Ove i ovakve ek­
r'~~~~.-. scentricllosti su neminovne i
==~=:-J U odnosu na resetkast sistem
i u odnosu na njegove geo­
metrljsl{e, konstrukcij~~ke i statH:I{e karakteristike one su neznatne
i 0 njima se ne vodi racuna (osim u posebnim slucajeVima kada
su od utieaja na pojedine elemente sprega).

Reakeije sprega, odnos­

no prostornog 1li ravanskog
~JZ[
~tl
sistema koji prima borizoll­
talne sile moraju se sigurllo
i llajl{racim putem preneti na ~
temelje gradevine. Ovo se po­
stiZe svrslshodnim projektova­
U
'7'0.
. . .
~H

7W­
njem vertikalnih - boenih uk­ .
rucSenJa kOja se postavljaju u
.1~liko:i7.11i.J vertikalne (odgovarajuce) rav-~~ ~m
ni gradevine. Kalco sve mogu

da izgledaju ove konstrukelje

Karakteristike: nema dpdatnog optereeenja roznjaca, dijago­ za prenos reakeija dato je na - { f - ' .

nale moraju da imaju dovoljnu krutost (moguc pritisak); i d) s1. 7.17.

konstrukcija sprega je sa tzv. K - ispunom (roznjaee su na 1/2

raspona horizontalno poduprte. Duzine pritlsnutih roznjaea kod
istog naglba kosnika umanjuju se na polovinu. Nedostatak: veliki
broj cvorova).
Najcesce se u praksi, posebno za lamelirane lepljene kon­
strukeiJe glavnih nosaca koriste spregovl s ukr~jenim diJagonalama,
dijagonalama kOje se izvode od okruglih profUa. Jedna karakter­
istiena veza izmedu stapova i dijagomala (od 0 pJ;'pfUa) i e1emenata
krovne konstrukeije od leplJenog lameliranog dp-veta, prikaiana je
na s1. 7.15 (na sliei Je: (1) celieni lim za vezui"stapova ispune­
vezuje se zavarivanjem za papuce kojima Je izvedena veza roznjaea
gIavni vezac; (2) celicni Hmovi za yezu sa 0 profUirp.a, za glavni
lim vezuje se zglobno pomoeu zavrtnja; (3) stapovi dijagonala; (4)
zatezac kojma se regulise zategnutost dijagonale; (5) zavrtanj; (6)
zavrtnji za poprecnu vezu papuce; (7) eeliene papuce za vezu roz­
njaca sa glavnim nosacem). I dalje, dijagonale se redovno izraduju
od celika 020 do 036 mm.
[Sfiku-;7,;i7:1
7.6.2. Deformacije
Ako se za ukrucenJe glavnih nosaca i prijem horizontalnih
sila (utieaj vetra) koriste puni pravougaoni preseei nosaca (ug­
lavnom od leljenog lameliranog drveta), tada osim dokaza napona
(da je am < crllld) treba ptoveriti i njegove deformaeije (od zadatih
utieaja) u ravni opterecenja, odnosno ravni nosaea, tj. dokazati da
je s;vf < doi. Medutim, ne treba jzgubiti 1z vida prisutnu cinjenicu
sto je spreg - ukrucenje elasticnije to Je veee opterecenje koje on
prima. Pun presek je meksi - elasticniji i deformabilniji u poredenju
se reeetkastom konstrukeijom sprega, odnosno ukrucenja (pa sa­
mim tim navlaci i veee optereeenJe).

Milan Gojlcovlc, Dragoslav Stojlc Milan Stojlc

t'
 604 Drvene konstrukclje 605
Prostorna stabilnost

Deformaeije resetkastog sistema konstrukeije sprega, po pra­ pojasni stap, za glavni vezac, to se za Ao uzima sarno
vilu, treba tacno odrediti (kako bi se doblla ekonomicna konstruk­ 1/2 preseka),
elja, odnosno izbeglo preopterecenje sprega usled uvecanih bocnih
opterecenja).
a - rastojanje glavnih vezaca, odnosno sistemna visina re­
setke sprega,
Deformaeije se mogu sracunati:

a) tacnim proracunom prt;ko obrasea

1
y = -- k
2. C=: ::::> popustljivost veza i
1+k l . /
11 karakteristika preseka (vidi str. 242); vrednost modula C' treba
St v
f=2: .NI +2: n . C .Nk:>:dop f. uzimati (za resetkaste sisteme bez vertikale i sa identicnim nagi­
I~l k bima dijagonala od drveta):
Ovde je - direktno vezivanje dijagonala (AD, ED) za poJasnl stap (Ao'
Eo)
NI - sila u stapu resetke od zadatog opterecenja,
NI - sHa u stapu resetke od virtuelnog opterecenja P = 1 na
1
-~=-[
1 a'
+ -l
-'].
mestu i u smeru trazenog ugiba, C 2 . co::ra. 2· ED . ~ , sina. n· C '
Sl duzina sistemne ose stapa, dijagonale (AD, En) za pojasnl stap (Ao ' Eo) vezuju se pod­
>' Ell - modul elasticnosU drveta II vlaknima, vezieama
AI - povrsina poprecnog preseka stapa, 1 1 . . a
~ [.' +] ;
- sila u prik1jucnom stapu' C' 2 . eos a. 2· ED . ~ . sin a n · C .

Nk - sila u prik1jucnom stapu od virtuelnog opterecenja P = dijagonale (AD, Eo) za pojasnl stap (Ao ' Eo) vezuju' se uz
1, pomoc cvornlh ploca
n broj spojnih sredstava, i

1 a 2
C - modul pomerljivosti spojnog sredstva (vidi str. 294).

--=--;::- [ +-­ + ] ;
C' 2 • 2 . Eo . A
.~
• sin a n · C n·
0
C0
Racun se provod! tabelarno.

gde je
a. - ugao nagiba izmedu pojasnog stapa resetke i dijagonale.

b) uproscenfm proracunom tzv. If- postupkom, kojl se korlsti

kod spregova sa pravilnom i ujednacenoJl1 ispunom i sa identicnim n - broj eksera u vezi.

vezama stapova u cvorovima (tada daje tacnost rezultata kao pod

a). Najveci ugib se dobiJa preko obrasea C - modul iz tabele na str. 242. i

a konstantna sistemna visina resetkastog nosaca;

5 q. l4 a 2
max f =: 384 E---r:
I • 'f
pri tome je It = 2 . Y • Ao . ( 2") :
Za resetkaste sisteme sa Ispunom od vertikala (Av, Ev) I dl­
Ovde je: jagonala (AD' Eo)
q - zadato opterecenje sprega, - sa vezivanJem direktno za poj.as resetke
raspon sprega, 1 1 a a . slti2 a l l sln2 a
-~- [ + +-(-+--)].
Ao - povrsina pojasa (s obzirom na najcesci slucaj u praksi C' 2· co::ra. 2· ED . An . sin a ~. Ev . Ay C no Dv •
- da su stapovi ispune sprega ekseentricno vezuju za
- sa vezivanJem preko podvezica

Milan Gojkovic, Dragoslav StoJiC Milan GojkoVic, Dragoslav StoJie

,..
 606 Drvene kOllstrukclje Prostorna stabllllost 607

1 1 a a ·sin2 a. 2 1 sin2 a. 2) Resetkasta ispuna sprega je od drveta i za pojasne stapove

--[ + +-( + )]. vezuje se mehaniekim spojnim sredstvima (bez cvornih plo­
C' 2 . corl-a. 2· Eo . AD . sin a.. 2 . Ey . Av C no n" '
cal
- za vezivanje za pojas preko evornih ploCa
2
!_- 1 [0924~
, E +
0,00324· cos a. {I + sin a. )] .
1, 1 [ . + . gJn a. l ~n2a. a
- '" + +--+ .
C A . sin a. , 2 . Ev""v
2. co!l'a. 2· E o . "-0 . A n0 nY . ev n0· C0 ] ,
Ako se vezivanje u evoru izvodi patentiranim woscima (ka­
Napomena; navedene jednacine vaze za ugao a. const. i iden­ rikama). prema uputstvUna DIN 1052, to se pesek stapova
Hene povrsine preseka pojasnih stapova i Stapova ispune. moze iskorisHti sa cca 40% pa sa ovim podatkom izraz
dobija oblik
Za slucaj da se preseci stapova rc­

setkastog sprega dimenzionisu prema

f 1 a
-I 2 [0,37 -E + ( 1 + sin a. ) ] •

~~.~
stvarnim sHama moze se uzeti lw '" 0,851.
1000sin a. a

:<W>LXD¥"
1 >~*
fl.2-t
To isto vaii i za proracun deformacija

(detaljnije vidi: Bauen mit Holz, 3, 1978.

godina);
c) deformaclje resetkastlh spregova
3) Za ispunu resetke od drveta vezanu u cvorovima pomocu
upasovanog pocinkovanog lima i eksera koristi se odnos

. za odredene sisteme kOJi se javljaju u f = 1 ( 1,39~ + 0,0034);

praksi mogu se sraeunati pribliZnim pos­ sin 2 a. E a
tupkom koji Je dao Gerold (W. Gerold, Seitenlast zur BemessUllg
der Aussteifungskonstruktion prallelgurtiger Bretischichttriiger, Bauen kako stapovi dijagonala, zbog moguceg izvijannja, nisu u
mit Holz, 3, 197B. godlna): Proraeun se zasniva na predpostav­ potpunosti iskorisceni (sa. iskoriscenjem cca 50% => cr =
kama: sistem ispune je od ukrstenih celicnih dijagonala, puna isk­ 0,5·1,15·8,5 = 4,89 MN/mm2 i E = 104 MN/mm2 prednji ob­
oriscenost preseka dljagonala 1 veza, i deformacije pojaseva sprega razac ima obUk
(glavnl vezaci i vertikala (roznjaea)) zanemaruju se.
!I 1
1000 sin 2 a. (O,6B~
Razlikuju se slueajevl: E +3,24
a)'

1) C elicne dijagonale vezane za pojas preko cvornih limova. i U prednJim obrascima velicinu a treba staviti u m.
vertikale od drveta (velicnia ugiba J prema rasponu sprega lJ

!= (139~+0,0034) • • •
I sin 2 a. .' E a '
Prednja izlaganja se zaokruzuju sa jOs nekoliko primera kon­
odnosno za dijagonale od celika St. 37 sa iskoriscenim strukciJa spregova i ukrucenja. Tako je, na sl. 7.1B. prikazana
bruto presekom (dO' = 180 N/mm2) odnosom a/E Jedna prostorna konstrikcija sprega (primenljiva za resetkastu kon­
180/210000 = 0,B57 . 1O~3, prednjl izraz dobiJa oblik strukciJu glavnih vezaca) sa naizmenicno proJektovanim dijagona­
lama (od ostroivicne grade). Kao sto se lz sUke vidi reakciJe sprega
f 1 za vetar, koji istovremeno sluzi za prihvatanje sila od moguceg
-= . (1,2+ ), bocnog izvijanja pojas~va nosaea, prenose se na temelj preko pose­
I 1000sin2a. a bnih resetkastih konstrukcija (datih u vise varijanti).
IIi za dijagonale od celika St. 37 (okrugli profili sa zate­ Kalkanske povrsine velildh hala primaju znatno opterecenje
zaeima; sa dO' = 125 N/mm2) 1 odnos O'IE 125/210000 = od vetra. Na sl. 7.19 dat je primer sprega za vetar koji je postavljen
0,446 . 10-3 prednji izraz ima oblik u ravni donjeg pojasa glavnog nosaca (ravanski nosae). Vetar se
preko kalkanske povrsine, odnosno preko vertikalnih re.setkastih
f 1 stub ova prenosi na spreg i dalje na temelje. Reakcija sprega za
1000s1n2a. (0,62 + 3,24
a ).

Milan GojkoVlc, Dragoslav StojiC Mllan Gojkovlc. Dragoslav Stojlc

,.'
 608 Drvene konstrukc!Je Prostorna stabUnost 609

vetar prenosi se na temelje preko resetkastih stubova (u bocnim

ravnima gradevine).
sP..eeGov/
KROVNI7,7
;&v..v/·

Jc ......"i Jl':?"<'at'<60"
~
Kod reSetkastih konstrukcija krovova velikih raspona. kada
su glavni vezaci resetkaste konstrukcije razl1citog oblika i sistema.
potrebna prostorna stabilnost gradevine dobija se ugradivanjem po­ ~·t
duznih ukrucenja. Ovo su u stvari resetkaste konstrukcije koJe OP'RJ,et::t::feN.:7e-siJ.e Ko.:te Q!!ZV,7U.M:i" l"DiX,z­
III/ ~e6' / N.7/NOJ.'t) Rt':'t'Wa5e~ M»' ~
GtO'YlV/ W':'~
~~ AZW~.:::e ~fLftjJ ::o~:,a~~u:!,~vn;:'.:',".l:'~
~~ ''I leze u vertikalnoj ,ravn! i po­
~i!,:(l:1· i~';1
*' ~ vezuJu sve vezace u celinu. s1.
7.20. i s1. 7.21.

'1-,--1--1--1-1--
....

/"" . .,1.--. . ]--f:--1­ -

_J" . .,
Redovno
sredini rasponaseglavnih
,.,.._ ,_
ugraduJu
. veza­u
ca. Kod vecih konstrukc!Ja
I -1 l
mogu da se ugrade i tr! po­
duzna ukrucenja (u cetvrtinama raspona).
Poduzno ukrucenje je de facto resetkasta konstrukciJa kOJu
cine: gornji pojas - roznjaca a vertikale su istovremeno i vertikale
~ fi1JZ//fiVYI (/ glavnih vezaca; dodaje se donji pOjas i dijagonalni stapovi. U po­
Z/[/q jedinim dispozlcijama poduzno resetkasto ukrucenje moze da
zameni roznJacu (na tome mestu).
"
lI~.:ell R:>lUZ~
... /.oe!ZO/J"}?fWf 6l'lt'65" l?d ~
(/ J@VN/ ~;q:;;J;7BSB
MQ11' ,?//J{/-I"1{'eIVOSf.
l'I.6"~e~M7-
6WYM::l9~
.;e" S<"~ a;1 ~

Mllan GOjkovit, Dragoslav StojiC Milan Gojkovic. Dragoslav Stojl6

r
 610 Drvene konstrukclj e Prostorna stabilnost 611

7.6.3. Bocni poduzni spregovi
Javljaju se u onim konstruk<;ijama zgrada od drveta kada je
potrebno horizontalne sile, redovno od uticaja vetra na bocne po­
vrsine gradevine, prenett na temelje, s1. 7.22. To su u stavri reset­
kaste konstrukcije postavljene redovno u ravni donjeg pojasa glav­
nih vezaea koJe prenose opterecenje od vetra na temelje gradevtne.·
preko resetkastih konstrukcija stubova postavljenih u kalkanskim
zidovima.
Medutlm, ne iskljueuje se mogucnost postavljanja ovih spre­
gova i u ravni gornjeg pojasa glavnih vezaca. Kako sto se lz slike
. 7.22 vidi i popreeni i poduzni spregovi locirani su u ravni donjeg
pojasa glavnih reSetkastih vezaca date krovne konstrukcije (tro­
uglastog oblika). Za slueaj da su poduzni spregOVi u ravni gornjeg
pojasa, kao na primeru sa s1. 7.20, reukcije spregova prenose se
na temelje L'l.kode preko resetkastih konstrukcija stubovu postav­
Ijenih u ravni kalkanskog zida.
Kod krovnih vezaca sa nagnuttm iv1cama (u ravni l{rova), na
konstrukcijama dvovodnih krovova (na primerima kada su glavni
nosae! od lepljenog lamel1ranog drveta trapezastog oblika iii imaju
oblik rama na dva ili tr1 zgloba, ili su luenog obllka). konstrukcija
sprega ima prelom u slemenu. odnosno pojasni stapovi sprega.
kojt su istovremeno i glavni ili sastavnl delovi glavnih vezaea­
nosaea. takode imaju prelom. na mestu preloma pojasl1ih stapova,
u slemenu. tom prilikom javljaju se sile V W' kako je to prikazano
na sl. 7.23.

Usled postojanja i uticaja sile Vw u glavnim nosaeima nastaju

dodatni uticaju. momenti savtjanja kod ramova na tri zgloba. i
dodatne reakcije na osloncima. Ovo znaei. da glavne vezace koji
su dec sprega treba priveriti i na uticaj sile Vw '
lI~JI':7' t.I M9ktC'NSKOM

'~m
~ ~~ zku
0f)I./0(;N()
(~e .M9£C"I.7e~-
;~ J;& I\G' 7I!?M(!Jil7C' ~.v Intenzitet sile Vw moze se sracunati preko relacija

~-
1 n
''""'Jf-~
Vw = B L WI' hi odnosno = 2 ·0 . sin a. .
1=1
U ovom izrazu je:.
~LKaJII

Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc Mllan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc

r
 612 Drvene konstTukclje

~
n

~
:EWI . hi moment slla Wj U odnosu na horizontalnu ravan
1:1 kroz oslonce sprega;
Proracun drvenih
B - razmak vezaca. odnosno visina resetke sprega;
kod punih nosaca 0 - sila u stapu rigle a ugao (X - ugao nagiba
konstrukcija
glavnog vezaca (S1. 7.23). '
Staticki uticaJi usled utlcaja sile Vw i provera napona u pre­ prema Evrokodu 5
secima glavnog vezaea racunaju se na poznat nacin.

8.1. Uvod
agli razvoj tehnoloskih procesa proizvodnje u svetu, a

vih
N i kod nas, najrazlicitiJih elemenata od drveta, posebno no­
proizvoda na bazi drveta. kao i razvoj savremenih adhezivnih
i mehanickih spojnih sredstava, doveo je do sasvim novog koncepta
proJektovanja, modeliranja, proracuna i ispitivanja drvenih .kon­
strukcija.
Zadnjih godina. posebno u Evropi. cine se veliki napori da
se postojeee nacionalne norme usaglase sa evropskim EN normama
ili sire (ISO). Jedan broj jugoslovenskih standarda za drvo i drvene
konstrukcije je vee usaglasen sa medunarodnim standardima , ali
tek predstoji veliki posao usaglaSavanja • izmena i dopuna. pa i
izrade novih standarda. Zemlje evropske zajedniCe i EFTA su vee
na putu da po usvajanju jedinstvenih evropskih standarda povuku
svoje nacionalne standarde. Time ce i pored otpora nekih grupa
u miucnim i strucnim krugovima. ipak, zauvek nestatt poznati DIN,
BS, SIA i drug!. standardi.
Celokupnu vaiecu regulativu iz drvenih konstrukcija kod nas
clnl nlz standarda sa oznakom JUS (bez prateeih pravilnika, uput­
stava i propisa). ·Prvipropisi za drvene konstrukcije objavljeni su
1947') godine pod nazivom "PTP za drvene konstrukcije". Godine
1984 ovi propisi su' stavljeni van snage . i umesto novih propisa
objavljeni su Standardi za projektovanje i izvodenje drvenih kon­
strulkcija i skela. Pored toga objavljeni su i Standard!") za protiv­
pozarnu zastitu drvenih konstrukcija. Na sastanku Odbora za. un­
apredenje gradenja drvetom u JugoslaviJi u SaraJevu 1989. godine
prihvaceno je da opsta orJentacija jugoslovenske rej:{Ulative iz ob­
*} Bluebenl list FNRJ 32/1947
.'} JUS UC9. 200 do 500 ProJektovanJe:.1 IZQodenJe. drvenlh konstrukcUa

Milan Gojkov16, Dragoslav 5tojl6 Milan Gojkovlc. Dragoslav 5tojl6

to<
'f.i.
~,
;
l~:·
~,
:1,
.. ,f
614 Drvene konstrukcl.le
d
t! lasti drvenih konstrukcija bude Evrokod 5. U novonastalim i ratom
:it
1\ j'f stvorenim uslovima prekinut je rad Odborl:). kao i .Komisije savez­
'"~of
.·.1 nog zavoda za standardizaciju. Novi napor da se postojeca regu­
lativa sistematizuje i prezentuJe strucnoj javnosti, da se procesi
':':'l stvaranja evropskih normi, posebno Evrokodova za konstrukcije,
predstave javnosti Nni se ua strateSkom projektu tehnoloskog raz­
voja') "Uvodenje Evrokodova i osvajanje novih metoda projekto­
vanja proizvoda i tehnologiJa u gradevinskom konstrukterstvu Sr­
bije", od .luna 1994.godine. U okviru projekta radi istraZivacki tim
koji prati Evrokod za drvene konstrukcije. Rezultati projekta bice
osnova komisiJanla za izradu novih standarda iz oblasti konstruk­
cija.
Ocekuje se da Evrokodovi i prateci evropski standardi za
drven.e konstrukcije budu u celini prihvaeeni kao Jugoslovenski
standardL Pregled tehnickih instituciJa i regulative Evrope iz ob­
lasti drvenih konstrukcija:
B.2. Opsti pregled stanja Evropskih Standarda za
Drvene konstrukcye
Rimski ugovor 1z 1957. godine 0 osnivanju evropske ekonom­
ske zajednice dopunjen je 1986. godine jedinstvenim evropskim
aktima, posebno u Clanu 100 ugovora, sto je tek· od 1. januara
1993.godine omogueilo ostvarivanje jedinstvenog evropskog trzista.
Time su po}ozene politieke osnove za stvaranje jedinstvenog evrop­
skog trzista u oblasti gradjevlnarstva. Da bi se doslo do realizacije
ove ideje i da bi se ostvarila.trgovina nesmetano unutar evropske.
zajednice, 21.12.1988.godine objavljena su uputstva za "gradjevin­
ske proizvode"") visoke i niske gradnje. Gradjevinski proizvodi ce
biti prihvaceni na trzistu ako odgovaraju "evropsklm tehnlckim spe­
cifikacijama" odnosno usagiasenim evropskim standardima iIi za
norme koje nisu usaglasene, evropskim tehnickim uslovima.
Evropski komitet za. standardizaciju (European Comm tttee jor
Standard!zatfon - CEN) bavi se na osnovu odgovarajucih mandata
Komisije evropske zajednice (Commtsston oj the Europeon Comu­
ntties - CEC) normiranJem na evropskom prostoru da bi se una­
predio transver roba i usluga otklanjanjem prepreka izazvanih te­
hniekom regulativom. .
'} Projekat zajednickiJlnanslraju Mln/starstvo za nauku I tehnolog!lu I Ministarstvo
za Urbanlzam, stambeno -komunalne delatnostl t gradevinarstvo Republllce SrbUe.
Nosllac projekta je Gractevtnskl fakultet u Beogradu u saradnjl sa Gradevlnskim
fakultetom u NI;§u I Fakultetom tehnlcklh nauka u .Novom· Sadu.
..) Der Rat der Europaelschen Gemeinshaften, 1988: Richtllne des Rates zur
Anglelchung der Rechts - und Verwaltungsvorschriften der Mltgliedsstaaten ueber
Bauprodukten (AZ 89/l06/EWG). Fassung 21. 12. ·1988.
Milan Gojkovic, Dragoslav StoJlc
r
Prora~un drvenlh konstrukc!la prema Evrokodu 5 - - - -615
-
Gradeci ovaJ zajednieki !concept za stvaranje jedillstvenog ev­
ropskog gradjevillskog tdista, CEN je u okviru tehnickog komiteta
TC 250 izradio st:'ll1darde za proracull !construkcija u gradjevinar­
stvu (Evro!codovi za konstrukcije "Structural Eurocode") kao i pra­
teee standarde za gradjevinske materijale, industrijsku proizvodnju
odredjenih gradjevinskih materiJala i ispitivanje svojstva materijala.
Tako je i CEN/TC 250/SC5 PT - 1 za proracull drvenih konstrukcija
prema izvestaju EUR 9887 izradio "Eurocode 5"- zajednickapravila
za drvene konstrukcije od 1987: 1 godine.
Nacrt Evrokoda bio je pripremljen od radne grupe W18­
CIB-a (Conseil International du Biitiment pour la Recherche, I,
Etude et la Documentation) u saradnJi sa CEI (Conjederation Eu­
ropeen des Industries du Bois) i radne grupe RILEM-a (Reunion
Internationale des Laboratolres d Essais et de 'Recherches sur
les Materiaux et les Constructions ) i ISO (International Stand­
ardization Organisation). Izvestaj CIB - REPORT iz 1983. godine
"CIB Structural Timber Design Code" bio je radlla verzija Evrokoda
5. Evropskl komitet za standardizac1ju je objavio novu verziju Ev­
rokoda 5**) pod nazivom proracun drvenih konstrukcija, deo 1.1
'~ Opsta pravila i pravila za proraewl zgrada" (skraceno EC 5).
20.11.1992. za privremenu upotrebu kao evropski predstandard
ENV 1995-1-1:1993. sa ciljem da za tri godine preraste u evropski
. s tandard EN. 08tali delovi Evrokoda 5, ( koji se pripremaju Hi
su u planu), su:
Deo 2: Mostovi (u pripremi)
Deo 10: Dopu)lska pravila za zastitu od pozara
Clanovi CEN"":a su trenutno 18 nacionalnih instituta za stand­
al'diZaciju zemalJa evropske zajednice 1 EFTA. Sediste CEN-a je u
Briselu. CEN ima za razlicite radne oblasti telmicke komitete {
Technical committee - TCl. podkomltete (Subcomlnittes - SC) i
projektne grupe (Project Team."'" PT). Na Evrokodu .5 radi podk­
omftet SC 5, a zaodgovarajuc~.. delove Evrokoda. 5 zaduzene' su
projektne grupe .PTl, PT2, ... , P1;'l.O.
Prema stanju obrade, evrop~ki standardi mogu bitt::.
pr EN . - nacrt 'evrop~kih standarda, ..
EN . evrcipski.stand~d,
pr ENV nacrt ev-ropskog pr.edstandarda,
ENV - eviopslcipr~dstandaid,.
'.' , '.:. ~ . , . )J,',. • , " :
OJ Kommlsslon der Eruropaelschen, G~rri.e(nsc/iaftt'!n.. ) ~87: Gemelnsame' elnheitl/(::he
Reglen fuer Holzbauwerke;. Report, f;UR· f'j81:J7.. (Alitorl' H.J. Larsen (Dans/mJ. P.
Grubtle (Francuska), H. Bruenlngh0.u I :J,"Ehlb'edi: (T:-lemacka) I J. Sunley (Eng/es/ca) .
..) Radna grupa je proslreTia. sa A. Oecce<;>n '(ItaIUa). J. KUlpres (HolandUa) I P.
de Sousa (PortugalUa) . . . . .
MlI~nG()jkovic".Drag6slav Stojle.
 616 Drvene
'. Objavljivanjem EN lstovremeno se povlace odgovaraju6i na­
cionalni standardi. Ovo je praceno tesko6ama zbog nedostaju6ih
normi. a cesto se ENV i naclonalni standardl u potpunosti ne
poklapaju tako da povlacenjem nacionalnih standarda ostaju iz­
vesna podrucja primene nepokrivena. Iz navedenih razloga neo­
phodno je doneti "Evropski paket standarda" koji bi u potpunosti
bio u stanju da zadovolji zahtev~ nncionalnlh llormi.
Vaznost evropskog predstandarda ENV 1995-1-1: 1993. najpre
je ogranicen na trt godine. U tom perlodu je potrebno da se prikupe
sva iskustva u primenl ENV i da budu razjasnjena sva otvorena
pitanja. Po isteku postavljenog roka CEN donosi odluku:
- da se ENV prevede u EN. tli
- da se produzi vreme vaZenja i dalje kao ENV (najvlse jedan­
put. ali ne duze od dye godine). tli
- da se ENV zament novom preradjenom verzijom ENV stand­
arda. ili
- da se ENV povuce (bez zamene).
Prema sadasnjem stanju, CEN je predvideo standarde za kon­
struktersko gradjevinsko inzenjerstvo od EC 1 do EC 9. CEN pred­
vidja da 6e evropski standardi b1t1 usvojeni do 1999.godine i da
se do tada povultu svi nacionalni standardl (kao sto su DIN. SIA,BS
i dr.). Danasnje stanje evropsklh standarda. iz oblasti proracuna
drvenih konstrukcija u odnosu na stanje drugih evrokodova je
zadovoljavajuce. Moze se reCi da je veei deo neophodnih poslova
zavrsen i da se relativno daleko otlslo. Deo 1. "Opsta pravila i
pravila za proracun zgrada, Evrokoda 5: Proracun drvenih kon­
strukcija stavljen Je u "probnu fazu" kao evropskl predstandard
ENV 1995-1. kao i "Opsta pravila za proracun" i "Proracun i zasUta
od pozara".
Na izradi pratecih standarda EN iz oblasti drvenih kon­
strukcija rade sledeci tehnicki komiteti:..
CEN/TC 38 Zastita drveta.
CEN/TC 103 Lepkovi za lamel1ranje,
CEN/TC 112 Drvo kao gradevinski materijal,
CEN/TC 124 Divene konstrukcije
Sa Zaljenjem moramo konstatovati da za sada proracun po
Evrokodu 5 nije moguc radi broJnih teskoca. Prvl razlog je sto
same norme nisu dovolJne za proracun. jer ne sadrze relevantne
podatke neophodne za proracun. Neophodni su dopunski podaci 0
karakteristikama materijala (npr. cvrstoca i modul elasticnosti).
Sve vazece nacionalne norme sadrze ove podatke. Sve potrebne
podatke treba uzeti iz prateclh nonni za drvo EN kao i normi za
Milan Gojkovie. Drn!!o~lav StOjl/!
kOllstru~-! Proracun drvenlh kOllstrukclja premn Evrokodu 5 617
opterecenja EN 1991. Poteskoca je u tome sto pojedini standardi
nisu JOS uvek usvoJeni u konacnoJ formi. U prelaznom (probnom)
periodu primene ENV. sv! neophodni podaci za proracun koji ne­
dostaju u Evrokodu sadrzani S11 u "Nacionalnom dokumentu za
primenu EC 5" (National Application Document). Svaka zemlJa
clanica mora da izda NAD, i time se omoguci probna paralelna
primena EC 51 nacionalnih standarda. U NAD-u su sadrZane sve
potrebne vrednosti za primenu EC 5, a posebno moraJu biU naz­
nacene sve odredbe i vrednosti konstanti materijaJa kOje se raz­
likuju od onih u EC 5. NAD u oblasti drvenih konstrukciJa u
pojedinim zemljama JOB je u pripremi. NAD D (Nemacka) se pojavio
u prvoj polovini 1995 godine. NAD sluzi da se prevazidju razlike
u EC 5 i sadasnjih nacionalnih standarda. NAD sadrzi i neka
dopunska pravila. a i neke modifikacije u cilju uproBcenja nekih
stavova EC 5. Kako se EC 5 zasniva na konceptu granicnlh stanja, a
ostaIi nacionalni standard! u Evropi na konceptu dopustenlh napona.
potrebno je da se EC 5 zajedno sa nacionalnim dokumentom koristi
i proverI u gradjeviuskoj praksi u sto viSe projekata kako bi se razlike
u rezultatima prepoznale. a timebi se EC 5 mogao eventualno
korigovatl.
B.8. Osnove proracuna drvenih konstrukcua
8.3.1. Opste
Osnovni zahtevl koji se postavljaju u EC 5 za drvene kon­
strukcije su u svemu i~ti kao i kod konstrukcija od drugih ma­
terijala (Beton EC 2 i Celik EC 3).
Osnovni koncept dimenzionisanja je koncept graniCnih
stanja ito:
gran!cno 'stanje nosivosti (Ultimate LImit States - ULS)
- granicno stanje upotreblJivostl (Serviceabllity Limit States-
SLS) , .
Proracunske situacye mogu biti: stalne. privremene i
incidentne.
Koncept granicnih stanja se bitno razlikuje od dosadafinjeg.
u mnogim zemljama vaZeceg koncepta dopuBtenih napona. Koncept
granicnih stanja podrazumeva resenje dva problema ito:
-; proracun dejstava n,8. konstrukcije. odnosno odredivanje od­
.i. govaraJucih uticaJa i
!... proracun karakteristika materijala. odnosno odgovor kon­
strukcije na zadata deJstva.
Milan GojkoVie, Dragoslav Stojle
jll'i:

~: :'l
t':'1
~:; 618 Drvene konstrukclje· Proracun drvenlh konstrukclja prema Evrokodu 5 619
H:
~('

~:.: Proracun dejstva na drvene konstrukcije u svemu je isti kao Karakteristicne vrednosti cvrstoca date su u posebnom stand­
kod konstrukcija od betona i celika. ardu prEN 33B (Structural timber, Strengh classes). Vrednosti su
Racunska vrednost nekog dejstva F d generalno se moze izraziti date u tabeli B.1 za razlicite slucajeve naprezanja i klase cvrstoca.
Prema ovom standardu postoje 12 klasa drveta cetinara i liscara.

ii
.t::;llj
kao:

Fd=yF·Fk
Tabela sadrzi i vrednosti E i G modula kao i vrednosti zapreminske
mase. Za oznacavanje pojedinih klasa koristi se oznaka, na primer:

gde je: Algoritam za proracun drvenih konstrukcija prema EC 5

I
F oznacava dejstva: G - stalna, Q -promenljiva i A­ SVO.lSTVA
incidentna, M,\Tl~HlJAl.i\

F k - karakteristicne vrednosti dejstava oznacava G k , Q k i

KARAKTBRlSTl<:NA KARAK'I1(RlSTI(:Nl(
AI," VREDNClST SVOISTVA V~EDNOSTI
OIlOMETRIJSKIII
YF - parcijalni koeficijent sigurnosti za dejstva. MA'J1JRlJAI.A
~j!~i VELlCINA

~1,:t
Detaljna analiza za proracun po Evrokodu 5 predstavljena je
algoritmom (Sl. B.ll. .-- ' "'-"''-·-'' '"-r
,
rf,'l;il. Kao karakteristiku materijala treba odrediti karakteristicne
l:h~
'n
ii:),
vrednosti i racunske vrednostl svojstava materijala. Racunska vred­
nost nekog svojstva materijala dobija se kao : Dugorrnjno oplcreC'cnjc i
~:,jil' Dugytmjno (koriliuo optcrc6:njel
ebploal'lciom: kwc
tiil l,'
i Srcdnje (pokn:tU>l oplcn.~uja)
~
K.luod
~A: Xd =Kmod .
~:iiil; Ym .~jno (vclur iii sneg)
[t!ij Purcijllini kOI:CicijC'llt

~
~,l;~i'
i~!'~
gde je: Y...~~~~~.~~~~n.ou •••••_ ••• m n ••• .J materljala 1m

n'!'{'
faktor koji uvodi uticaj vlaZnosti i vremena trajanja
K mod - PRORM:ON KARJlK'I1lIUST,CNIII VW'lDNOS'1l
Ii;!. I,
opterecenja na mehanicka svojstva drveta, DEIS'J'AVA
ffrr.
!<;~:l
.l'i'j Ym parcijalni koeficijent sigurnosti za to svojstvo ma­ Gk Qk
\~!t, terijala,
Racunska vrednost nosivosti Rd materijala dobija se u zavis­
ij;i!1: nosti od vrednosti Xd i geometrijskih podataka ad' odnosno:
W~il
,;JJ
i""1
i~fji .
Rd = Rd ( Xd • ad )
(1,1,\,;
r~!~ Karakteristicna vrednost cvrstoce se defdinise kao 5% fraktil KACUNSKA VREDNOST 1)'J'I'ORNOSTI
lfil' statisticke raspodele dobijene na osnovu rezultata ispitivanja uzo­ MA1'EnUALA
tii'!'
li~~11 raka sa uravnotezenom vlaZnoscu koja odgovara atmosferskiril uti­ R"
!I:1i ~~ cajima (20°C/60%) opterecenih u trajanju od 300s.
11~!Hi
.~~;Itl Karakteristicne vrednostl krutosti (modula E i G), definisu se
1'·"1"
kao 5% i 50% fraktil statisticke raspodele dobijene pri uslovima
'l_~Jli'
r~i~ ~

(20°C/60%/300s).
':~::!
I~!l!. Karakteristlcna zapreminska masa definise se kao 5% fraktil
lf11~ statisticke raspodele sa masom i zapreminom koja odgovara vlaZ­
li\'iL
"!;It: nosti drveta pri uslovima (20 o C/65%). IsiUiCt~:i~1

I~~!
!'ir:

~~i
Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle Mllan Gojkovle, Dragoslav Stojle
,"
IiL'
Wj,.
 620 Drvene konstrukclje Proracun drvenlh konstrukclja prema Evrokodu 5 621

C24 - lIE Tabela 8.2. Podela po klasama za lepljeno lamelirano drvo

prema CEN/TC 124.207 i EN 1194
sto znaci da je cvrstoca drveta na savijanje 24N/mm2,
a modul elasticnosti E O,k50 = 11000 N / mm 2
Tabela 8.1. Klase evrstoCa za monolitno (gmtfevinsko) elroo premt:1 prEN 338

P'
KarakteristU:ne cvrstoce IN/mm 2 )
SavlJanje f'nl'~ ! ~~'116 I 18 I 22 I 24 I 27 I 30 I 35 40 50 60 70

Zatezanje ft,(),k 1 13
8 10 II 14 16 18 21 24 30 36 42
paralelno
ZatezanJe ft,w,k I 0,3 I 0,3 I 0,3 I 0.41 0,4 I 0,4 10,4*10,4'10,4*1 0,6 I 0,7 I 0,9
upravna
Prltlsak fc,o,k 1 17 1 17 1 19 1 20 1 21 1 22 1 24 1 25 1 27 1 30 1 32 1 35
paralelno
Prltlsak 10.5 13.5
£:,OO,k
I\upravllo

SmlcanJe fv,k 5.3 6.0

Karakteristicnc krutost! rN/nl1"Zl +

SrednJI E-modul 1 9 1 10 1 11 1 12 1 12' 1 13' 1 14' 1 14 1 17 1 20
paralelna
MIIl,E-madul Eo,kSOl 4,7 I 5,4 I 6,0 I 6,7 I 7,4 I 8.0 I 8,0 I 8,7 I 9,2 111.7114.2116.7
paralelno
SredllJI E-modul
upravno

5% fraktil E - modula
E 0.05.g = 0,8· E O,05.g
290 310 320 340 350 3701380*1400*142016501700 1900 II

350 370 380 410 420 450 1460 1480 1500 1780 1840 11080

U tabeli 8.3 date su uporedne vrednostl vaZecih standarda

JUS. UC9.200, DIN 1052, DIN 4074 i prEN 338.
• Za odred:ene urste drveta osim PAPPEL mora u klasama C30, C35
i C40 urednostl jt,90,k, jc,90,k i k pomnozltl sa jaktorom 1, 4, Eo 1<:50
i G k50 sa jaktorom 0.8 kao i E90.k,'j sa jaktororrl 2.0. '

Milan Gojkovl6, Dragoslav StoJI6 Milan Gojkovl6, Dragoslav StoJI6

r
 622 Drvene konstrukclje ProraCl1l1 drvenlh konstrukclja prema Evrokodu 5 623

Tabela B,3. Uporedna analiza klasa JUSIECIDIN 8.3.2. Granicno stanje upotrebljivosti

Graniena stanja upotrebljivosti su stanja eijim prekoraeen­

C 18 1Il C22 1Il 57
jem vise nisu ispunjeni upotrebni (eksploatacioni ) zahtevi ito:
deformactje Hi ugibi koji utieu na izgled iii lcvalitetnu ek­
C24 II 510 sploataciju konstrukcije (uldjucujuci lose funkcionisanje
C30 513 masma i opreme) ill prouzroktiju ostecenja na zavrsnim ob­
radama Hi nekonstrukcijskim elementima.
\I C35 lit C40 MSI7
- vibracije kOje prouzrolnlju nelagodnost ljudi, ostecenja zgra­
da iii njenog saddaja, Hi ogranicavaju njenu funkcionaluu
Modiflkacioni faktor Kruod , dat u tabeli 8.4 zavisi od vlaZnosti drveta efikasn0 st.
i, eksploatacionih klasa i klasa trajanja opterecenja'l. Deformacije konstrukcije kOje mogu da nasL,'lnu usled uticaja
izazvanih dejstvima na konstrukcije (kao sto su aksijalne i smicuce
sile, momenti savijanja i pomeranja u vez!) , kao i usled uticaja
Tabela B.4. Vrednosti za kmod za monolitno., lepljeno drvo i viage, treba da ostanu u odredenim granicama, zbog mogucnosti
sperplocu., ostecenja obloga. plafona, pregradnih zidova 1 zavrsne obrade, funk­
cionalnih potreba kao i zahteva spoljasnjeg izgleda.
Kombinacije dejstava za granicna stanja upotrebljivosti treba
lzraeunati na osnovu izraza:

L Gk,j + Qk.j + L '1'1.1 Qk.j

Trenutna deformacija u illst' lisled nekog dejstva racuna se

koriScenjem srednje vrednosti odgovarajuceg modula krutosti i tre­
nutnog modula pomerljivostJ za granicno stanje upotrebljivosti le ser •
odredenu ispitivanjem prema metodi za odredivanje ks (= k. er )
0.90 datoj u EN 26891­
Konacna deformac1ja, Utili' usled nekog dejstva racuna se kao:
Parcijalnl koeficijenti Ym za elemente u drvenim kons!iukci­ uflll = U illst (1 + k def)
jama dati su u tabeli 8.5. ,.,
gde je k def faktor koji uzirna u obzlr povecanje deformacije, sa
Tabela B.5. Parcijalni koeflCyent za karakteristike materi­ vremenom usled kornbinovanog uticaJa tecenja i vlage. Treba kor­
jala (Ym) 1stit! vrednosti k def date u tabeli 8.6. -
Konacnu deformacij'li. konstrukcije sastavljene od elemenata
sa razlicitim karakteristikama tecenja treba sracunati koriscenjem
modifikovanih modula krutosti. koji su odredeni deljenjem trenut-"
nih modula z~ svaki element sa odgovarajucim vrednostima (1
+ k def )·
Ako se kombinacija opterecenja sastoji od dejstava koja pri­
padaju razliCltim klasama po trajanju, doprmos sVakog deJstva uku­
pnom ugibu treba izracunati odvojeno koristeci odgovarajuce vre­
dnosU k def •
OJ Za prolzvode na bazl drveta kmod Je dat u tabell 2.6 na stranf 154,

Milan GoJkovle, Dragoslav StoJle Milan GoJkovle. Dragoslav StoJle

{'
 1
624 Drvene konstrukclje ! Proracun drvenlh konstrukclja prema Evrokodu 5 625

Tabela B.6. Vrednosti kde/J I

I Tabela B.7. Izrazi za pomeranja i vibraclJe
I
i Pomeral\lc vcza
elastlt\no pomeranje Ulnst :
Moduli pomerljiV08ti
Eksploataclona klasa I 1.5
F SUa K' eT '" 20 Pk d (zavrtnjl. busenl ekser!)
2 lu .$ 20%) 3 (u "> 20%) 1 ilUlnst= K,..r'" ModulpomerljlVostl

II--­ 1 1.5 dO'S (k

K••r '" 25 Pk e ser I)

Mottolltllo drvo krajllj e pomeranj e Unn:

stalno 0.60 0.80
Unn '" Uln• t ( I + !<:.t.r) K = 2.. pl.S d O' S (klame)
StT 60 k

Uno U
lnst ..J[i'-'-+"'"k:---.-.l-C):-'(;-I;-:-+'kC--.,-.-2;:-)

d r d
0.50 0.50 1.50
0.25 0.25 0.75 Granicne vrednollti ugiba Granicne vrednolltl ugiba
kratkotrajno 0.00 0.00 0.30
L~oo
e!astleno pomeranje usled promenlJlvog
··::---------Tiib-.------~.-. Uo dejstva
./f....-.::::":----1I":-----:::::::"l.. U
----- ~-~-~~ J)d:

I} Za monolitno drvo koje je ugradeno zasiceno na 1li blizu tacke Uz .Inst .$ 1/300; za konzole 1/50
zasicenja i koje ce se susiti pod opterecenjem, vrednosti koefici­
jenata k def treba povecati na 1.0 Uo nadvlilenje u neopterecenom stanju Ikonaenl uglb
u\ uglb usled stalnog dejstva
u2 uglb usled promenljlvog dejstva I ~. fin .$ 1/200; za konzo1e 11100

"net'" u l + u 2 - Uo
"net, Inst .$ 11200; za konzole 11100

Vibracije Vibracijc

sopstvena frekvenclja meduspratnih

dokaz za meduspratnu konstrukclJu sa
konstrukclJa fl "> 8 Hz
.f\ = -{< E I )\ u
F:S 1,5 mmlkN

f} sopstvena frekvenclja

Granicno stanJe upotreb!JLuostl

I raspon meduspratne konstrukclje IU najveea vrednost uglba
statlcka koncentrlsana slla
ttl masa po jedlnici povrslne F
(EI)l krutost na savlJanje meduspratne
konstrukclJ e v.$ lod f , ~-l) m/( N s2)

v max pocetlla vrednost brzlne

vertlkalne podne vlbraclJe
f\ sopstvena frekvenclJa
I; modul prlgusenja (I; = 0,01)
Vibracijc

2 }O.25
v=
m
4(O,4+0,6-n40 ) m/(Ns2
( m'b I + 200)

m'lim pojedlnlcl povrslne

)
.' n 40

b
={ [(r;) -
40
1] (
illrlna meduspratne konstrukclJe
b
T) (
4 (EIh
EI It.

'J 1{deJ Je daf sarno za monolltno 1 lep!leno monoHtnodruo, za plocaste prolzuode

vldett tabelu 4.1. Eurokoda 5. ,I dulUna meduspratne konstrukclj'e EI krutost na savljanje

Milan Gojkovle, Dragoslav Stojle Milan GOjkov1c. Dragoslav Stojle

,.

 1
626 Drvene konstrukclje
I
1
Proracull drvenlh konstrukclJa prema Evrokodu 5 627

8.3.3. Granicna stanja nosivosti· !! granlcno stanje lorna.

Granicna stanja nosivosti drvenih konstrukeuja podrazwne­
vaJu:
1.Granicno stanje staticke ravnoteie ili prekoracenje pom­
~ eranJa ill deformaeija konstrukcije.
Granicno stanje lorna usled zamora nije predvideno u EC 5.
Na sliei 8.3 su slikovito predstavljena stanja granicne nosiVosti
drvenih konstrukcija.

I
!]
Dokaz:

••a Ed. dst ~ Ed ••tb

Ig

l~.!lfll
gde je:
E - efekat (reakCija) deJstva (effect of actton)
B
I, d - racunski (design)

I~'.
!

dst - destabiliztrajuce (destabiltztng

stb - stabilizirajuce (stabtltztng)

I,I 2. Granicno stanje loma ill velike deformaelje preseka ill vezt:.
Grantcna stanJa drventh konstrukclja

I'i·
Dokaz:
, 8.3.3. I. Pritisak
Sd ~ Rd

j gde je: 8.3.3.1.1. Prtttsak paralelno vlakntma

~ S sila iIi moment (force or' moment)

otpornost, nosivost (reststencej

(J'c. 0, d ~ fc • O. d
R
Sd 1 Rd proracunske vrednosti 8.3.3.1.2. Prtttsak upravno ria vlakna

(J'c . 90. d == k c • 90 • f c • 90. d

3. GranlCno stanje prelaza konst~cije u kinematicki lanac
(mehanizamj.
Dokaz: na vlalcna
.1 Mehanizam ne postojl sve dok se deJstva i lljihove proracun­

~
ske vrednosti ne prekorace, uzimaJucl u obzir sva svoJstva. kon­
strukcije sa proracunskim vrednostima. h,;; 150mm I • ---J'
a ';·100 mm

~ 4. Granicno stanje stabilnosti.

!£15 m

II
J!
Dokaz:preko teorlje II reda dokazuje se da ne postoJi stanJe
nestabilnosti sve dok se deJstva i njihove racunske vrednosti ne
150mm>

I~ 15m
t
150 - I
+-rn- 17000 ~ '---------':>'

prekorace, uzimajuci u obzir sva svojstva konstrukclje sa odgo­

, varajucim proracunskim vrednstima. Pored toga dokazuje se 1 150mm> ! 1.8 1+~
125
i
I MilAn Gojkovie, Dragoslav StoJle

~
Milan GOJkovlC. Dragoslav StoJle
,.'
 ·1' ...·"':"

628 Drvene konstrukcije Proracun drvenih konstrukcija prema Evrokodu 5 629

Pritisak pod uglom ex. u odnosu na pravac vlakana 8.3.3.2. Savijanje

fc ,0 ,d -: normalnt napon
a c, .. ,d < sin2 a. + cos a. 2
- fo . 0 •d a a a~+ a m.y.d
(l ) fm ,Z ,d +k f m , Y ,d 5: 1 (2) 5: 1
fc, 90.d m f m.z.d f m.y.d
m.z.d m.y.d

m - saviJanje (bending) knl 0.7 za pravougaonl

Komparacija zavlsnostl pritiska pod ugIoril i ugIa prema nor­ presek.
mama JUS-u, EC 5 i DIN 1052' data je na slici 8.5. y, z - koordinate (coordinates) km 1.0 za proizvoljni
t presek
b 1,
Io~q "'",t\.\ d - proracunsko (design)

~ 0.8 ~ "Cd 5: fv,d 'td 5:kv ·fv • d

a c ... ,d(EC_5) ili
~q
fc • o , d l:S ~ ,-f'C5 i1.5
K,,' ( 1 + 1,1 . --Til )
~o.C?, ~~ ky= 5:1, iliky=l
'.
zul (DIN 1052) ~o , "'......" ~ r-.....
!o... ..fh . (.J ex. • ( 1 - ex.) + 0,8· ~ . - a.2 )

zul aD II 11.'
~q

):::~ q
il:: a,
OIf'11052­
.74 - 1"--'::- I ­
I
h
Kn
visina grede u mm
- 5,0 za monolitno drvo
x - polozaJ sile

6.5 za Iepljeno Iamelirano drvo

(JUS) ~
a clld o
o 10 20 30 ¥(1 !iO GO 'to. 80.' gO" f3 = x/h
ex. = h.,lh v - smicanje
VGliOa: kv - koeficijent za nosace zasecene u donjoj zoni osIonaca
Interakcija napona kosog savijanja prema normama EC 5, DIN
Komparac!ja zavlsnostl prltlska pod 1052 i JUS data je na
uglom I ugla .
~~~N::I

sUci 8.6.

~
am,y,d (EC-5) ili ~ a ...
ftn,x. d ~ ~ r"- '''1'-, !r- tIC 5
normalnl napon
a ~ ~5 '" ~v?1 I
0,90 =ex.
ugao izmedu pravaca sile I vlakana ' ~ Oqf- I" '~
(DIN 1052) N! ' rio;
c
pritisak (compression) .~ 0,3
z!:f.l as
proracunski (design) ~ 02 ,n "'''- '- "
d
\:.:. 01 I~
am (JUS) '0 ~
a md o C!/ 0.2 o,a 4'1' 0,5 0.6' 0. 7 qe 0.9 1,0
(savbaN.7e z-os-V

Milan GoJkovlC, Dragoslav StoJ16 Milan GoJkovlc. Dragoslav StoJJC

('
 Drvene konstrukclje ,Proracun drvenlh konstrukclja prema Evrokodu 5 631
630

a a
~(EC-5) Hi ~(DlN 1052)

f m • z .d zul a
o Radljalnt naponl zatezanja
upravno na vlakna.

8.3.3.3. Zatezanje

B.3.3.3.1. ZatezanJe paralelno vlakntma

Kod zakrivljenih nosaca opterecenih na savijanje (momentom
M). s1. 8.8, dolazi do radijalnih napona zatezanja upravno na vlak­
at,O.d s ft,O.d na.

za monolitno drvo
8.3.3.3.2. Zatezanje upravno ,na vlakna
a t ,90,d S ft,90,d
za monolitno drvo

a to 90 • d :,; ft, 90 , d za lepljeno lamelirano drvo

at,90.d Sft,90,d (Vo /V)O.2kdI9

za lepljeno lamelirano drvo

at,90,d Sft,90,d (V/V)O,2 V [m3 ] uzetl maksimalno 2/3 zapremine celog nosaca. Vred­
nost! za kdl8 date su na slici B.9.

1;0

o,a
Vo = O,Olm3 - jedinicna zapremi­
na '1:06
~'
V - zapremina zateg- (J/f
nute zone
t - ,zatezanje (tensi­ 0,2
on)
0 0 o,s 1,0 1.$ 2P 2,S" ~(1 .1,S
90,0 = a. - ugao ZiflPREMIlVil zart:zaN:7a..L1le VLdKlVa
~~qOJm9p'£PIIVJi5vB U PRE.61INa) (0

Dyagram faktora k"OI'

Milan GoJkovlC. Dragoslav StoJle Milan GoJkovlc, Dragoslav StoJlc

632 Drvene .konstrukcije Proracun drvenlh konstrukclJa prema Evrokodu 5 633

8.3.3.4. Savijanje sa prltiskom U opstem slucaju kosog savijanja sa normalnom sHom, na

s1. 8.10 dat je postupak kontrole napona.

(1) ~
cr )2 +
cr m.z.d+
cr
k ~~1 -{!-
~ .?!.~
c.o.k
( f
c.o.d
f
m.lI.d
m f
m.Y.d [ A
rei
=
cr C • crlt
==
1t E
0.05
I i I
cr )2 cr cr Are! ~ 0.51 I Arel > 0,5 I !

f
(2) ~ +k m.z.d+~~l

m
( f c.o.d

- savijanje (bending)

m f
m.z.d
f m.y.d
~
f
e,o.d
j' a
+~+k ~.s;l
f m f
m,z,d
am.y.d
cr
c.O.d
ke fe . o . d
cr
+~+k
frn .....
cr
~.s;l
m fm. y. d

c - pritisak (compression)

o
y. z
d
0: - ugao

- koordinate (coordinates)

- proracunsko (design)

(a
~
f
c.o,d
Ja
+k ~+~.s;1
ttl f
a
f
m.z:.«t 111,y.<1
.
cr
kC
c;O.d

e c,o.d
+mf +f
cr
k ~ ~.s;l
I
m~:z.d
cr
mfy.d .

8.3.3.5. Savijanje sa zatezanjem

(1) +
crm.z.d+ cr m,y,d:S;l Na slici 8.11' dat je postupak proracuna aksijalno pritisnutog
k
f f m f stapa:
t.O.d m.z.d m.y.d
cr cr cr
(2) ~+k m.z.d+~:S;l
f
t.O.d
m f
m.z.d
f
m.y.d
~-",. ",,' G, I
J
G, - Yo Fo A If. o. k

k;" 0.7 za pravougaoni presek

"
Q, • Y•• !. Fdj___.
. ". . . ,.;A. £".00
_c.

c~.d~u
v
km 1.0 za proizvoljni presek

[cr ". _ _ _ _ n

8.3.3.6. Torzija

d:S; fv. d

Pc = 0,1 za LLD
tor - torzija (torsion)

v - smicanje (shear)

Kod savijanja sa normalnom pritiskujucom sllom. uzima se :$ 1

u obzir pomeranJe izazvano poprecnim opterecenjem, odnosno pro­
racun se sprovodi po teoriji II reda.

MUan Gojkovl6. Dragoslav Stojle Milan Gojkovle. Dragoslav Stolle

I 6::14"_ _ __ Drvelle kOllstru~e. Prorttcun drvenlh konstrukclJa prema Evrokodu 5
635

8.3.4. Boena stabilnost nosaea opterecenih na savijanje ken!

1.0

0.' EUROCODE5
Visoki llosaci (lepljeni lumelirani noaae!. n08ae! sa t~Ulk!m
rebrima od sper ploce i al.J. zbog svoje male krutosti na savij~Je 0.'
h/b=4
u bocnoj ravn! i torzione krutosti. osetljivi BU na bocna pameranja 0.7
i torzlju. Ovakvi nosue! pokazuju telldenelJu bacnog izvij~Ja (lz­ 0.5
vijanja van ravni apterecenjaJ. Proractln bocne SL'1.billlostl nosaca 1 h/b=lO
0.'

apterecenih na savij~je prema EC 5zaSllovan je na l{riv! izvljanja

kOja je dabijena aproksimaeijom I{rive lzvij~ja standardnag Mapa 0.'

(stap konstantnog pravougaonog preseka sa vlljuskaatim asloneima O.l

lla krajevima, opterecen konstuntnim malllentam aavij~jaJ. Kriva
0.2
lzvijanja se dabija na osnovu praracuna po tear!j! II reda za stap
kome se u neopterecenom stunju zadaje bocna imperfekcija (po­ 0.1
cetno pomeranJe slstemaJ.
Napollski dokaz je: .... , A"'I~"
1.0 1.s l.o 2., --+
l.O

crill. <l .s; .<1 Zavlsnost k cr1t ' Arel. m prema EC 5

Najm~ja vrednost imperfekeija je:

III crill. rrll

~ 0,005 zah::::Sm

A --"J~-.
rT;;fl fill, I~'I.
IE o.ou
__ ~ 0,005 ..[Sib za hS;5m

rei. III 7t b2 E o.ou G

50 e 0,0031

I
"i a)
~~'\,
~
kern = 1.0 za "rel. III :s; 0,75 ,,_L---\

1~
1,56 0,75"m za 0,75 < m.s; 1,4

kerit = 1 zal,4 < /'rel..m

,Ill
bJ ........._::::-...

I
ill
"
Korelacija kel'lt - Arel. m prema EC 5 I prema tearij! II reda
za h/b = 4 ! h/b =10 data je na sliei 8.12.

8.3.4.1. Proracun stabilnosti ramova u ravni

Stabilnost ramova u ravni sistema bazlra na teariji II reda.
~
.,
'''''';

-"
'""
\~ ISlikaB.13,]
U neapterecenom stanju sistemu se zadaje poeetna Imperfekcija u
vidu ugla obrt~ja stapava i pomeranJa elja Je strela e sinusne
forme elastiene linije lzmedu dva cvora.
Primerl tmpeifekcfja ramova za simetrlcno

aJ'"!tlmetrlcno opterecenje

i~ Mllan OoJkovlc. Dragoslav Stojic

~
Milan OoJkov!c, Dragoslav Stojlc
 Drvelle konstrukclje Proracun drvenlh kOllstnlkclja prema Evrokodu 5 637
636

'u raeun treba uzeti E = Eo.o5 fm,d / fm,k 8.4. Proracnn spojnih sredstava
Proracun leplJenih lamel1ranih nosaca iZlozen je na slief 8.14. Za razliku od vaiecih standarda koji baziraju na determin­
Za cetiri osnovna tipa llosaca dati au izrazi za napone savi­ istickom koneeptu sigurnosti. proracun spojnih sredstava po EC 5
janja crm.tt,d i napone zatezanja crt 90.d upravno na vlakna~ Koefieijentl bazira na probabilistickom koneeptu slgurnosti.
redukelje napona dati su u funke!Jl geometrtjskih velielna kOJe su Nosivost stapastih spojnih sredstava prema EC,5 bazira na
obelezene na sUeL elastoplasticnoj analiz!, s jedne strane, spojnih sredstava kOja su
opterecena na savijanje I, s druge strane. drveta kOje je optereceno
1-1 po omotacu rupe. Proracun uzima u obzir sledece utieaje:

~!... ./~
cvrstocu drveta po omotacu rupe

precnik spojnog sredstva

J.!,.~ 0­ 01,111

krutost na savljanje spojnog sredstva

1(l·~=V~:Sk,.Jw a_=;.. +J.:l dimenzlje Veze.

f "1+'."·tu4"5.~· ...IQ
Na sHe! 8.15 predstavljene su veze drvenih elemenata i to
jednosecne veze (a do fl sa odgovarajucim jednaCinama (1) ! dvo­
=1-4*tan a t seene veze (g do k) sa jednaeinama (2)
gde Je:
I."
f..., ·sinta.+ 1...,1 *cosl «
!a..,l:k. Ok. °f.~ 1 t2 - debljlna drveta

f._
IN *sinJa+ f..... * cos ex
J
r ""=i
J-PH'; v•..." ~.
fh.1,d proracunska vrednost cvrstoce drveta po omotaeu
rupe za drvo"I"
k .f
mod. 1 1,.1. k

fh,l.d

)~
Ym

~/~ • fit."
------>, "'"' ""to
l{mOd.l
fh •U ,
faktor (EC 5/tabela 3.1.7)
- karakteristicna vrednost cvrstoce drveta po omotacu
rupe za drvo "I"
. gm - pareijalni koefieijent sigurnosti materljala (EC 5/ta­
.. ,,~+., .. ~+.,·r~Y +t•• (~J
bela 2.3.3.2)
. '.D,Jj"~+~).6.(;J
-I M ~21(Q lIit .... '.1.4·~Q,+S..·WI'G

t.

.
,,_d,lS_.,O·\ulg:
_1l.16+/J.OO'.!Ie. M :5..<2_ At "'O,6+II.l·.a.-l.... \M·GI Analogno vazi za drvo"2".
.II._,,".t Q

I t, _',0 M~~1lQ
My •d
proracunska vrednost momenta tecenja spojnog sred­
*u.1. +tJ.lAn ... ~ M ~ <14d stva

'.
r-lL*i M
My. d -
-~
'J Yin

1'1>0 .. 1,1

M y •k - karalderisticna vrednost momenta tecenja spojnog sred­

.... -(tf. ~""Oh"
stva

Milan GOjkov!C. Dragoslav Stojle Milan OoJkov!c. Dragoslav StojlC

('
 638 Drvene kOllstrukclje
ProraCUll drvenlh kOllstrukclja prema Evrokodu 5 639

d - precnik spojnog sredstva

a) b) ,,)
a) q; o;.J dJ e) f)

J J
~~t,~~~ I It
dJ . e) fJ /7) Ii)
$) Ii) ,,~ It)

~~Q " 'fll,l.d;'I· d

t~iii¥$~i5.,1
Isiiktt8~16;1
fh,l,d"l'd'P fh,l,d ",'d

.fbAJ "I'd .[
l+P
r-~f2'P-'-!
[1+-!lt(---=!!)Z)-tPJ.(----=-!.i.)2_~.( I t!l)~
II 'I '( II I]
RD-min
j
t "'d
1,25' h.I.d J .[
3
4+(
12'M 'd
y 2)
fh,l,d 'd",
-I]
4'P'{2tPJ'My~ _p] 1,25' ~2 'Myll'fh,l,d'd
ltD -mi. fh,J,d"l'd.[ 2'P'{ltp)+
'11 2+P fw·d'l. l
I

!i fh.I/J'!Z'd.[ 2.p1 '(ltp)+ 4'P'(h2'P)'M YA -p]

1+2'P fh,l,d~,d"/ fh.t.d "I'd

-1]
j
~ d"I'd 12M
IH '.J2iM;,d 'flo,l,d'd RD-min 1,25' h,l, .[ 4+ Y,d 2
'I
,11 i~ . 3 fh,l,d'd'l,

II'
14'~2'M
, yd'f"""d
,,'P

tW·'.'d

O'S·th.... ·ll·d·~

_ . [ 2'P'(ltp)+ 4'P'(2tp)'M,Y. _p1

fUd"I'd O.5'fh.2.d "2 'd
-
Rd -min { 1.25' ~2'My,d'fh.2.d'd
Ro-min
2t~ fb.... ·d.'.l

Ifi.~2'My,d'fb",,·d
fi;~ Veze drvenlh elemenata Veze drvenlh I metalnlh elemenata

Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc

Mllan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc

640 Drvene konstrukclj e
Na sliel B.16 predstavljene su veze drvenlh 1 celicnih ele­
menata i to jednosecne veze (a, b, e) sa jednaclnama (1) 1 dvosecne
veze sa spoljasnjim drvenlm elementima (d, e, f) sa jednacinama
(2) i sa spoljasnjim cellcnlm elementima (g, 0 sa jednacinama (3).
Noslvost spojnog sredstva je najmanja vredllost dobljena iz
prethodnih jednaclna.
8.5. ... na kraju
Uvodenje Evrokodova u gradevinskom konstrukterstvu Evrope
praldlcno predstavlja kraj prlmene koneepta dimenzionisanja kon­
strul{cija prema dopustenlm naponima. Time ee, dugo prlmenjlvani, 1.
determlnlsUcki metod dimenzlonlsanja konstrukelja prema dopus­
tenim naponlma biU zamenjen novim probabilistiGklm metodom 2.
granlcnlh stanja. Osvajanje novth metoda projektovanja, modell­
ranja, proracuna i ispiUvanja konstrukcija, kao i razvoj savremenih
materijala 1 tehnologlja u gradevinskom koristrukterstvu uslovllo je 3.
pojavu novog, modernijeg 1 superlornijeg koneepta granlcnih stanja,
a potislo vee tradleionalnl koneept dopuStenlh napona.
Novl koneept dlmenzlonlsanja konstrukelja prllagoden je no­ 4.
vim metodama teorlje konstrukclja, softverskom pristupu modeli­
ranja 1 proracunavanja, kao 1 metodama lspltlvanja 1 zastite ma­ 5.
terijala 1 konstrukelja.
Ovaj trend razvoja evropske regulative, koja ee biti regulativa 6.
21. veka, nadamo se blee prihvaeen 1 kod nas, tako da ee Evrokod
5 biti i Bas standard za proracun drvenlh konstrukelja. Uvodelljem
Evrokodova ne treba zaboravlti staru llteraturu 1 lnzenjerska ls-· 7.
kustva koja su se godlnama formirala na Idejl dopustenih napona.
Pre1azno, novi koneept traZi drugaclja razmlsljanja i drugaclji prls­
tup prlblemu, pa je za duzl perIod potrebno predvldeti period 8.
prilagodavanja, pa 1 paralelnu prlmenu vazeelh standarda i Evrok­
9.
odova.
10.
11.
12.
Milan GoJkovlc5, Dragoslav StoJI6
,.
;.4:;.
Literatura
Gehrl, E., Holzfestlgkelt bel Beanspruchung schrag zur Faser. SAH
Steurer, T ..: Bulletin 7/2 (I 979)
EMPA: Ueber den Elnfluss von Wassergehalt, Raumgewlcht,
Faserstellung lind Jahrrlngstellung auf die Festlgkelt lind
Verformbarkelt schwelz. Flchten-, TUllnen- Liirchen-,
Rotbuchen und Elchellholzes. Empa-Bcrlcht Nr.183
May, HA.: Elnliisse von Rohdlchte und Jahrrlngbrelte auf das guel­
lungsverhalten VOll Flchten-und Klefernholz. Holz als
Roh-und Werkstoff 36 (1978) S.199-202
Melerhofer, Physlkalische Vorgiillge In wetterbeanspruchten Holzbau­
U., Sell.J: tellen. Holz als Roh-und Werkstoff 37 (1979) S.227-234
Kufner, M.: Elastlzliitsmodul und Zugfestlgkelt von Holz verschl­
edener Rohdlchte in Abhiinglgkelt vom Feuchtlgkeltsge­
halt. Holz als Roh-und Werkstoff. 36 (1978) 9. 435-439
Bethe, E.: Festlgkeltselgneschaften VOIl Bauholz. bel Lagerung 1m
Wechselklima unter glelchzeltlger mechanlscher Belas­
tung. Holz als Roh-und Werkstoff (1969), S.291-303
Mohler, K.: Versuche fiber das Dauerstandverhalten von Nagelverbln­
dungen. Berlchte aus der Bauforschung. Heft 47. Ernst
& Sohn (1966)
Dawe, P.S.: The effect of knot size on the tensile strength of Euro­
pean Redwood. Wood. Vol. 29 (1964)
Egner K., Untersuchungen fiber den Elnfluss von Aesten auf das
Kolb, H.: Verhaltell und auf die Bruchlast genagelter Brettstosse.
Berlchte aus der Holzforschung. Heft 28 (1963.)
Curry, W,T.: Working Stresses for Structural Laminated Tlmber.Forest
Products Research Special Report No 15 (1961).
Goldl,M., Scherfestlgkelt der Klebeverblndung von vorlmpriignler­
Sell, J., tem Holz-Beltrag zur Entwlcklung wetterbestiidlgen Bre­
SHissler, H: ttschlchtholzes. Holz als Roh-und Werkstoff. 37 (1979)
S.241-250
Schneewelss, G.: Der Elnfluss der Abmessung auf die Blegefestlgkelt von
Holzbalken. Holz als Roh-und Werkstoff. 27. Jg Heft I
(1969)
Milan GOJkov16. Dragoslav StoJIc5
I 642 Drvene konstrukclJe Llteratura
643

13. Waiters C.S., Statistical reliability of predlctlug beendlng strength from. 35. Dlnwoodle J.:
Gulther, J.K. strellght-ratlo tables. Forest Products Journal Vol. 21 Timber - a review of the structure - mechanIcal property
Norton. H.W.: (1971 J No.6. relationship - Journal of Microscopy, 1975. Vol. 104, N I.
36. Gellkel Z.: Elect. und angew. Phys. Chemle. 1932. N 38
14. Keenan. F.J.: Limit states design of wood structures. Toronto (1986)
37. Gillis P.: Orthotroplc elastIc constants of wood - Wood ScI. and
15. Canadian Standards Association (1984) CSA Standard CAN3-086-I-M84
Techno!.. 1972. Vol. 6 N 2.
16. EUROCODE 5: Design of Timber Structures, Part 1.1. 1993. 38. COhre K.: Werkstoff Holz. Leipzig, 1961.
17. EOpOllHKon A. M., OcooermOCTH ,CT!UmapTOB MCO lIa MeToi1bl HcnblTallHfl 39. Jahn Eo,
EBi10K.lIMOlla H. M.: i1peBecllllbl. - Pe¢. HH¢OpM. MeXallHqeCKali o6pa6oTKa Preston S.: Timber: more effective utilization - Science. 1976, Vol
i1penecHbl. 1976. Ep. 9 191, N 4228
18. ,!l.peBeclIlla: IToKa1aTeJlII ¢H3RKO - MexaHlflleCKRX ClIOliCTbl. PYKOlJO­ 40. Kollmanu F.; Technologle des Holzes und del' Holzwrekstoffe, Bd 1.
All'Jr(Re TeXHI'I'leCKlle MaTepUaJlbl, MocKlIn (1962). Berlin, 1951
19. neXHHI.\KHH C. r.: KpyqeliHe aRH'lOTpOmlblx HeOi1ROpi1l1blX CTep:lKHeli, Moc­ 41. Kollmann F.: Verformung und Bruchgeschehell bel Holz als elnem an­
KBa (1971) Isotropen, Inhomogenen, porlgen Feslkorper VDJ 1967.
N 520
20. HHKOJ:laelJ B. fl.: K onpei1enellRIO lIpeAeJla npOqllOCTR lIpH CJ{lJHre lJ RJlO­ 42. Kunesh R ..
CKOCTH cnoeB H'l OIIblTOB lIa '!(pyqeHHe TPy6qaTblX o6pa­ Effect of sIze Oil tensile strength of clear Douglas-fir and
Jolmson J.: Hem-fir dimension lumber. -Forest Prod. J. 1974, Vol
31.\0ll, Tp. M3M, (1976). lJbIn. 280
24 N 8
21. Yl1nen A.: A comparative stuby of different typ.es of shear test of 43. Mark R.:
wood, Helsinki, (1963) Coli Mechanics of Trachelds. London 1968.
44. Nwokoye D.: Strength variabilIty of structural timber. Struct. Eng.
22. COOOJlell 10. C.: 3aBRCHMOCT"h MOllYJl.Sl o6"eMHoli i1e$opMaI:\HR ApeBecRlIbl
1975. Vol 53. N 33
01' MaclIITa6Horo ¢aKTopa, C6. pa6oTIMJITJiI. lIbIlI. 21.,
MocKBa (1969). . 45. Radcliff B.: A method for determining the elastic constants of wood
by llleans of electrlcreslstance strain gauges. Forest Prod­
23. Tsutomu A., The viscoelastic properties of wood used for musical In­ ucts Journal. 1955. Vol. 5. N I
11 Tadashl J.: struments.-Wood Res. (1973), N 54
I 46. Helmeshoff. B" Zugfestlgkelt und Blege-E-Modul von Flchten-Brettlamel­
24. Wegener W" Der Elnfluss der Probendlcke auf die Blegefestlgkelt und Glos P.: len. Holz als Roh - und Werkstoff 1980, str. 51-59
1'1

I
Hausmann K.: der Probenbrelte auf die Zugfestlgkelt und die Schlag­
zi1hlgkelt glasfaserversti1rkter Kunststoffe.. Kunststoffe, 47. MObler K.: Karlsnlher Forscluwgsarbelten und Versuche 1m Illgen­
(1967) 57, 12 leurho12bau Von 1972 bls 1977. Bauen mit Hob 1977
25. 48. Mohler. K.,

Co6onen 10. C.: HOBbIii cnocoo I{cnblTaHIHI APeneCHHbI np'" craTHqeCKOM H')­
Hemmer K.:
Spaunullgskombillation bel Brettschlcllttriigern mit gen­
m6e. B KIl.: TeXHOJlOI'l! H MaTep.l1aJIblllepBOo5p6aTbmalOJr(HX
npOIi!'lBOACTB. Hayq. '!pJ MnTH BbIll. 95. MOCKBa, (1971) elgten Randerll, Banen mit Hplz, 1980. S. 355-357
49. Mohler K ..
Verformungs-und Festlgkellsverhalten von Nadelvoll-uud­
26. EOPOllHKOH A. M.: YnpyroCTb, B~'lKOCTb:ll lInaCTl!qHOCTb AepneRcHbI, ,!l.epBoo6- Hemmer K.:
Brettscblchtholz bel Torslollsbeanspruchuug. HoJz als Roh­
pa6aTbilIalOJl(ali npoM - CTb, (1970) Ep. 9. . ulld Werkstoff 1977. S 473-478
27. Gordon J.: The design of materials, Proc. Roy. Soc. Lon\lon. (1970). 50. Gehrl. E.. Holzfestlgkelt bel Beanspruchuog schriig zur Faser. SAH­
28. Hearmon R.: The Elasticity of wood and plywood. Forest Product La­ Steurer T.: Bulletin 1979, 7/2
boratory Madison USA. Spec.Rep. 1948. N 7 51. Foschl R., LongitudInal shear strength of Douglas-flr, Can. J .Clvll.

29. Holz 1m Bau hat Zukunft - Hoch und Tlefbau. 1974. N2 Barrett J.: Eng. 1976. p, 198-208

52. Barrett J., Shear strength of uniformly loaded dimension lumber.

30. Holz 1m Industrlallslerten Bauen - Scbwelzer Baublatt. 1974. N 38 Foschl R.: Can. J.Clvil Eng. 1977. p.86-95.
31. Holz als Wunder der Natur und Baustoff-Schwelzer Baublat, 1974. N. 17 53. Keenan F.: Shear strength of wood beams, Forest Products Journal.
32. Harig H.: Zur Elastlzltiit des .FlclItellllolzes-Zeltschrlft fUr teclmche No.9 (19741. p .. 63-70.
Physik, 1931. N 8. 54. Madsen B.: Duration of load tests for wet dry lumber In bending.
33. CaVe I.: Modelling the structure of the softwood cell wall for com­ Forest ,Products Journal. No 2 (1973]. p.21-28
putation of mechanical properties. Wood ScI. and Tech­ 55. Madsen B.:
nol. 1976, Vol. ION I Duration of load tests for wet lumber subjected to bend­
Ing. Struct. Res. Ser. Rep. No.4, Dept. Clv. Eng. Unlv.
34. Curry W., The relation between the modulus of rupture (ultimate B.C., Vancouver, 1972.
Tory L.: bending stress) and modulus of elasticity of timber ­ 56. Madsen B.:
Build Res. Establ. Curro Pap. 1976. N 30. Duratloll of load tests for wood In tension perpendicular
to grain. Forest Products Journal No.8 (1975), p. 48-53.

Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc

Milan Gojkovlc, Dragoslav Stojlc
 644 Drvelle konstrukclje Llteratura 645

57. Gehrl E.: Betrachtungen zum Tragverhalten gekrfunmter Brettsc­ 78. Hooley R.F.• Lateral Stability of Glued Laminated Beams:Jourll. Str­
hlchttrager konstalltell gnerschnlttes. SAH - Bulletin 1976. Madsen B.: uet. Dlv. ASCE June 1964, p.201
4/2. S. I 7-26 79. Lindner J.: Zum Blegedrlllknickell ("Klppen"l 1m Holzbau; Beltrage
58. Anderson J., Bending strength of curved glued laminated timber. Jour­ zur Bauteehnlk, 'R.von Halasz zum 75. Geburstag gewld­
Booth L.: nal of tbe Structural Division, ASCE. 1979.• p. 1167­ met". W.Ernst & Sohn 1980, S. 119
1187. 80. Johansson B.: Lateral-TorSional Buckling of Escentrlcally Loaded Tim­
59. Roll M.: Ergebnisse der Beiastugusversucile Von Arth-Goldau an ber Columns: CIB-W 18. Stockholm 1974
elnem elnstlellgen Versuchsblnder der Krelsdlrektlon Lu­ 81. V. Hahisz R.,
zern der SBB, 'Berlcht. Nr 152 der EMPA. 1945. Czleslelskl E.: Berecbnung und Konstruktlon gelelmter Trager mit Steg­
60. Henrlcl D.: Die Berechung wasserbelasteter. elastlsch gestiitzter en aus Furnlerplatten; Berlchte aus der Bauforschung.
Tragerroste (Flachdeclten); Holz als Roh-und Werkstoff H.47. W.Ernst & Sohu. Berlin 1966. S.75
1972, S. 394 82. Autographle: "Elnfiihruug In die Norm SIA 161 (1979), Stahlbauten·, Pub I.
61. Cassens J.: Wassersachblldung auf Flachdlichern; Bauen mit Holz Nr.79-1. Baustatlk und Stahlbau, ETH Zurich, 1979.
1974. S.381 83. Autographle: "Elnffihrung In die Norm SIA 164 (1981). Holzbau. ETH ZUrich.
62. Prigge, W.: Flachdlicber. Verfornmng und Bemessung, Bauen mit 1979.
Holz 1974. S.383 84. KUipers J.,
63. Wienecke, N.: Wasser auf dem Flachdacb; Bauen nlit Holz 1974. S.385 Ploos Van Amstel H.: Buckling Strength of Plywood: Results of Tests and Rec­
(vgl. zudem Bauen mit Holz 1972. S.128) ommendations for Calculations; CIB-WI8, Aalborg 1976.
64. Delesques R.: Effets de I' accumulation d' eau sur les toltures hormontales; 85. F. Brochard: Bois et charpents en bois. Editions Eyroless, Paris 1960.
construction metallique. C.T.I.C.M .• No 3-1979, p. 3 86. J. Campredon: Le bois materlau de la construction moderlle, Paris,
65. Krabbe E., Krltlsche Stellungnnhme zu Schaden an Flachdachhallen; 1946.
Klntrup H.: Bauen mit Holz 1977. S.512 csnovl konstrukclje od drveta 11 vlsokogradnjl, Beograd,
87. F. Fonrober:
66. Ros M., Die Knlckfestlgkelt der Bauholzer, Kongress Intern. Ver­ 1951:
Bruuner J.: band f. Materlalprufllng, Zurich 1931.
88. Gattnar. Trysna: Holzerne Dach und Hallenballten. Berlin. 1954;
67. EMPA-Berlcht Ueber die Knlckfestlgkelt von schwezerlschem Flcbten.
Nr.190: Tannen- Lii,rchen. Rotbuchen und Elcbenholz. April 1960. 89. P. Dutko,
F.Lederer
68. Larsen H.J.: Tests wIth Centrally Loaded TImber Columns: CIB W18, P. Ferjenclk.
Paris 1975. L. Cizek: Drvene konstrukclje, V. T. A. E. L. Bratislava. 1976.
69. Mohler K.: Tragkraft und guerkraft von eln-und mehrtelligen Holz­ 90. G. Hempel: Frelgespallute Holzblnder, Karlsruhe, 1946;
druckstliben nach Versuch und Rechnung; Dlss. TH Karl­
srube. 1942: vgl. auch Baupl. u BautechUlk 1958, S. 41 91. Lehman. Stolze: Ingenlerholzbau, Stutgart. 1969. 1972 I 1975;
70. CIB Structural Timber Design Code; CIS-WI8, 5th ed'.• August 19S0. 92. R. Halasz: Holzbau Taschenbucb, Berlln-MiiI!chen-Diisseldorf. 1974.
71. Larsen H.J.: The Design of Solid Timber Columns; CIB-WIS. Copen­ 93. Taschenbuch·tler Holztechnologle. Leipzig, 1966
hagen. 1973 94. Materljal sa slmpozljuma - Drvene InzenJerske konstrukclje I njihova
72. Moers F.: Standslcherhelt elngespanllter Stii.tzen aus Holz; Bauell algurnost, Cavtat, 1977.

mit Hob: 1977. S.571 95. K. Tonkovl6: Drvene konstrukclje, Zagreb, 1962.

73. Helmeshoff B.: Bemessung von Holzstutzen mit nachgleblgem Fussan­ 96. Tiemann: Wood technologle. New York. 1944.

schillsa. Bauen mit Holz 1979. S.403

74. Gehrl E.: Betracbtungen zum Tragverbalten von Bolzeuverbindun­ 97. F. Kolmann: Tecbnologle des Holzes und der Holzwerkstoffe. Berlin.

gen 1m Holzbau: Schwelz, Ing.. u. Arch. (Fritz Stussl 1942.

zum 80. GeburstagJ 1980. S. 1338 98. S. Mlovclc: Drvene konstrukclje, Sarajevo, 1961.

75. Gehrl E.: Elnlge Probleme der Holzforscbung; .Neue SIA -Normen 1m 99. D. Spaslc: Drvene Inzenjerske konstrukclje. Beograd. 1932.

Dlenste des Ingenleurs. Studlentagung FBH 1976. SIA Dok.

18 .• S. 103 100. :rh.Gesteschl HoJzertte Dachkonstruktlonen, Berlin. 1932.

76. Larsen H.J.: The DeSign of Built-up Timber Columns; CIS-WI8. Delft 101. ;..A. ugrenovl6: Tehnologlja drveta, Zagreb, 1950.

1974.
77. Jobansson B.: Dlmenslonerlng av trabalkar med hil.nsyn till vlppnlng: Sta­ 102. Wlncenty Konstrukclje drewnlane" 1958.

tens planverk. 1972 Mlchnlewlcz:

103. Jerzy Czechowlcz: Konstrukclje drewnlane klejone, Wydawnlctwo Arkady.
1960.

Milan GoJkovl6, Dragoslav Stojlc Milan Gojkovl6. Dragoslav Stojl6

('
/

646 Drvene konstrukclje Llteratura 647

104. Timber construction manual: John Wllr & Sons, New York ... singapore, 128. Schroedter V.•
1985 mit H. Cramer,
105. American Institute of Timber construction. New York. 1974. H. Kollakowskl.
H.G. Llegweg.
106. Lehmann Stolze: Ingenleurholzbau, B. G. Teubner - Stuttgart. 1975. H. Rapp,
107. Hoffmann, Griese: Bauen mit Holz. Julius Hoffmann. Stuttgart, 1966. W. Redanz. Elngabevorschrlft fuer dns Program STAN 3D. Ruin UIlI­
F. Schnabel: verstat Bochul1l. 1984.
lOB. M. GoJkovlc,
B. Stevanovic, 129. Zahn J.J.: Loss of TorSIonal SUffness Caused by Be:lm Loading.
M. Komnenovlc, Journal of the Structurtal Division. 1984. s: 47-54.
S. Kuzmanovlc, Drvene konstrukclje, Resenl zadacl Iz teorlje I prakse. 130. StoJle D.D.: Bocna stabllnost nosaca od lepljcnog lamellranog drveta.
D. StoJle: Nllucnll klljlga. Beograd 1989. sa bocnlm ukrucenjlma, kno kriterljlll1l za dlmenzlonl­
109. M. GojkoVle, sanje, SlmpozlJum: Savremene drvene kOllstrukclje. Bled
B. Stevanovic: Drvenl mostovl, Nauena knjlga, Beograd, 1985. 1986.
110. M. GoJkovle: Opiate I skele, Naucna knjlga, Beograd. 1988. 131. Reyer E .• Klppkoefflzlenten fUr Elnfeldtrager mit horlzontaler Ab­
StOjle D.D., stiltzlIng am Obergllrt, SlmpozljulIl: Savrelllelle drvene
Ill. D. StoJle: Zblrkn Jugoslovensklh prnv!lnll~a I standnrda za grade­ Cramer H.P.: konstrllkclje, Bled. 1986.
villske konstrukclje knjlga 4: Drvelle konstrukclje, Gra­
d:evlnskl fakultet Unlverzltet u Beogradu, 1995. 132. Wunderllch W.: Softver STAN 3D; RUB Bocillll1l. 1984.
112. Bortslav Zaklc: Lepljene dtvene konstrukclje, Beograd. 1965. 133. Stojle D.D.: Bocna stablInost lepljellih lameUralllh nosaca od drveta
optereeenlh na savljanje I tonlju. Doktorska disertaClja.
113. Borlslav Zakle: Uvod u mehaulkll drveta, FTN Novl Sad, IMS Beograd, NI~, 1987.
Beograd, 1985. 134. Reyer E., Zum genaueren nachweis der Kippstabllitiit blege­
114. Vlatko Brele: Otpornost materljala, Beograd, 1978. und StoJle D.D.: beallsruchter parallelgurtlger BrettschlchthoIz-Trager mit
115. Gerhard Werner: Holzbau - Tell I (Grllndlagenl und Tell 2 (Dach lind seltllchen, Zwlschenabstiitzungell des Obergurtes nncl!
Theori~ ll. Ordnllug; Ballen mit Holz, Heft 2 und 4/92.
Hallentragwerke),Diisseldorf, 1977 I 1979.
116. Gradjevlnskl prlrucnlk, Tehnlcka knjlga, Beograd. 1974.
135. Stojle D.D.: Later Buckling of Glued Lmnlnated Beams. International
Conference on Timber Engineering, Seattle. Washington.
117. G. Hempel: Frelgespante Holzblnder. Bruderverlag 10 Auflage. 1973. U.S.A., p:908-915, 1988.
118. Tlmoshenko S.P.: Theory of elastic stability. New York. 1936. 136. Holzbau Atlas. MUnchen, 1978.
119. Tlrnoshenko S.P., Theory of Elastic Stability. McGraw-Hill. New York. 137. Casopls - Bauen mit Holz (Karlsruhe);
and Gere J.M.: Kogakusha. Tokyo. 1961. 138. Informatlonsdlenst Holz
120. Tlmosenko S;P. TeoriJa elastlcne stabllnostl. Beograd. 1952 139. Holzbau Tabellen. Zurich, 1982.
121. Pfluger A.: Stabllitatsprobleme der ElastostaUk. Verlag Berlin, 140. Schweizer Ingenleur und Archltekt (SIA)
Heidelberg. New York 1975.
122. Allen H.G., Background to Buckling, McGraw-Hill, London. New 141. Annales de L1nstltut technique du baUment et des Travallx publics
and Bulson P.S.: York• .,. Tokyo, Toronto. 1980. 142. JUS standardl za cellene konstrukclje
123. Rolk K., Garl J .• Bigetorsionsprobleme gerader dUnnwandlnger Stabe, Ver­ 143. Stadnardl JUS U.DO.OOI, JUS U.C9.200, JUS U.C9.300. JUS U.C9.400 I
Lindner J.: lag W. Ernst u. Sohn, Berlin. 1972. JUS U.C9.500. JUS D.Al.048/79 {ISO 3345/751. JUS D.Al.0415, JUS D.AI.
124. Kirby P .A., and Deslng for structural ·Stab.ilIty. Granada Publishing Llm­ 045. JUS D.Al.051179 (ISO 3132175, JUS D.A1.053179 (ISO 3347175), JUS
Nethercot D.A.: ited-Tehnlcal Books DivIsions. Granada. London. D.Al.046/79 (ISO 3133175), JUS D.A1.035 (ISO 3349/75). JUS D.A1.044
Toronto, Sidney. New York 1980. . 179(1S0 3131175), D.AJ.043179 (ISO 3130/75, JUS D.A1.043/79 (ISO 3130175)
125. Chajes A.: Principles of Structural Stability Theory, Prentlnce-Hall, 144. DIN 4074, 52182. 52138
Inc, Enaglewood Cllffs, New Jersey. 1976. 145. SIA 164/81
126. Taylor A.C .. Torsional Restraint of Later Buckling. Journal of the
and OJalvo M.: Structural Divisions, ASCE. 9211966, s: 115-129.
127. Bathe K.J" Numerical Methods In Finite Element Analysis. Pretlnce­
and Wilson E.L.: Hall, Inc .• Enaglewood Cliffs. New Jersey, 1976.

Milan Gojkovle. Dragoslav Stojle Milan GOjkovle, Dragoslav Stojlc

r