Zadaci iz Nacrtne geometrije

Srdjan Vukmirović
26. novembar 2009.

1 Homologije
1. Date su centar S, osa s i protivosa u homologije. Ako kvadrat seče i osu
i protivosu i ima dve ivice paralelne osi, konstruisati sliku tog kvadrata.
2. Afina homologija je zadata osom s i parom odgovarajućih tačaka A i A0 .
Konstuisati sliku trougla ABC.
3. Afina homologija je zadata osom s i parom odgovarajućih tačaka S i S 0 .
Odrediti sliku kruga sa centrom S u toj homologiji.
4. Konstruisati glavne ose elipse koja je zadata parom konjugovanih di-
jametara AB i CD.
5. Homologija je zadata osom s, centrom V i parom odgovarajućih tačaka S
i S 0 . Odrediti sliku kruga sa centrom S u toj homologiji.

2 Metoda odstojanja normalnog projektovanja

2.1 Osnovni zadaci
1. Data je prava p projekcijama svojih tačaka M (M 0 , OM0 ) i N (N 0 , ON0 ).
Konstruisati: a) trag prave p; b) pravu veličinu duži M N ; c) nagibni ugao
prave p.
2. Date su tačke A(A0 , OA0 ), B(B 0 , OB0 ) i C(C 0 , OC0 ). Konstruisati a)
trag a ravni α = (ABC) b) težiste T = (T 0 , OT0 ) trougla ABC; c) centar
S = (S 0 , OS0 ) opisanog kruga trougla ABC.
3. Data je ravan α(a, A0 , OA0 ), tačka S koja joj pripada i duž d. Nacrtati
projekciju kruga k koji pripada ravni α, ima centar S, a poluprečnik mu
je podudaran duži d.
4. Odrediti projekciju kruga čiji je centar data tačka S(S 0 , OS0 ), a koji
dodiruje datu pravu p(P, Q0 , OQ0 ).

1
 5. Data je ravan α(a, A0 , OA0 ). Konstruisati pravu p koja pripada ravni α,
sadrži tačku A, a sa projekcijskom ravni π gradi ugao od π4 .
6. Data je prava p(P, A0 , OA0 ). Konstruisati ravan α koja sadrži pravu p, a
sa projekcijskom ravni π gradi ugao od π6 . Konstruisati zatim projekciju
kvadrata ABCD koji pripada ravni α i čija je ivica AB podudarna datoj
duži d.
7. Odrediti presek ravni α(a, A0 , OA0 ) i β(b, B 0 , OB0 ) ako važi:
i) a ∩ b = {P }; ii) a k b.
8. Odrediti prodor prave p(P, A0 , OA0 ) kroz ravan τ (t, M 0 , OM0 ).
9. Date su ravan τ (t, K 0 , OK0 ) i tačka M (M 0 , OM0 ) koja joj ne pripada.
a) Konstruisati normalu n iz tačke M na ravan τ. b) Odrediti tačku N
simetričnu tački M u odnosu na τ.
10. Date su prava n(N, S 0 , OS0 ) i tačka K(K 0 , OK0 ). a) Konstruisati ravan
τ koja sadrži tačku K i normalna je na pravu n. b) Odrediti udaljenost
tačke K od prave n.

Uputstvo: a) radjeno na predavanjima.

b) Ako je {M } = n ∩ τ tada je tražena udaljenost d(K, n) =
KM = [K][M ]. Primetimo da je prava KM normala
iz tačke K na pravu n.

11. Data je ravan α(a, A0 , OA0 ) i tačka M (M 0 , OM0 ) koja joj ne pripada.
Konstruisati trag ravni β koja sadrži tačku M i paralelna je sa α.
12. Date su ravni α(a, A0 , OA0 ) i β(b, B 0 , OB0 ) koje se seku. Odrediti ugao
izmedju ravni α i β.
Uputstvo: Neka je a ∩ b = {P }. Odrediti presečnu pravu
p(P, Q0 , OQ0 ) ravni α i β. Odrediti zatim trag c ravni γ koja
sadrži Q i upravna je na pravu p. Ta ravan γ seče ravni α i
β po pravama redom k i l koje sadrže Q. Tragovi tih dveju
pravih su tačke {K} = c ∩ a i {L} = c ∩ b. Oboriti ravan γ,
tj. tačku Q ∈ γ. Ugao izmedju ravni α i β je ugao izmedju
pravih k i l, tj. ugao izmedju pravih [k] = K[Q] i [l] = L[Q]
u oborenom položaju ravni γ.

Napomena: Ako je a k b tada se zadatak svodi na Zadatak 7

ii). Proveriti.
13. Data je ravan α(a, M 0 , OM0 ) i prava p(P, Q0 , OQ0 ). a) Odrediti ravan β
koja sadrži pravu p i normalna je na ravan α. b) Odrediti zatim presek α
i β.

2
 Uputstvo: a) Odrediti trag N , prave n, koja sadrži tačku Q
i upravna je na α. Usput odrediti i prodor S prave n kroz
α. Pošto tražena ravan β sadrži prave p i n, njen trag je
b = P N. Dakle β(b, Q0 , OQ0 ).
b) Označimo sa c presek ravni α i β. Trag te prave je {C} =
a ∩ b, a jedna tačka je tačka S dobijena pod a). Dakle
c(C, S 0 , OS0 ).

14. Date su prava m(M, N 0 , ON0 ) i tačka S(S 0 , OS0 ). Odrediti ravan α koja
sadrži pravu m, a od tačke S je udaljena za dato rastojanje d.

Uputstvo: Neka je α tražena ravan i T podnožje normale iz

tačke S na ravan α. Važi ST = d. Označimo sa β ravan
koja sadrži tačku S i upravna je na pravu m. Ravan β sadrži
tačku T i seče pravu m u nekoj tački L. Dakle prave k =
LT = α∩β i m pripadaju ravni α čime je ravan α odredjena.
Odredimo sada pravu k = LT, tj. sada tek počinje crtanje.
Konstruišemo trag b ravni β koja sadrži tačku S i upravna je
na pravu m i usput dobijemo {L} = β ∩ m. Oborimo ravan
β, tj. dobijemo [S] i [L]. Tačku [T ] dobijamo kao dodirnu
tačku tangente iz [L] na krug k([S], d). Dakle dobili smo
pravu [k] = [L][T ]. Njen trag je K = [k] ∩ b. Pošto tražena
ravan α sadrži prave m i k njen trag je a = M K. Dakle
α(a, N 0 , ON0 ).

15. Date su tri paralelne prave a(A, P 0 , OP0 ), b(B) i c(C). Konstruisati pravu
s jednako udaljenu od ovih pravih.

Uputstvo: Primetimo prvo da su druge dve prave zadate samo

tragom, jer važi a0 k b0 k c0 . Kako je tražena prave s par-
alelna datim pravama, dovoljno je odrediti samo jednu njenu
tačku, jer važi s0 k a0 . Neka je τ ravan koja sadrži tačku P
i upravna je pravu a (pa dakle i na b i c). Označimo sa
Q i R presečne tačke pravih b i c sa τ , redom. Centar T
opisanog kruga trougla P QR pripada pravoj s i u nastavku
njega konstruisemo, tj. sad počinje crtanje.
Odredimo prvo trag t ravni γ. Za nagibnice m1 , m2 i m3 ravni τ
kroz tačke P, Q, R, redom, važi: m01 = a0 , m02 = b0 , m03 = c0 .
Njihovi tragovi M1 , M2 , M3 su preseci a0 , b0 , c0 sa t. Obaramo
projektujuće ravni pravih a, b, c (na istu stranu) i dobijamo
Q0 ∈ b0 i R0 ∈ c0 koristeći da važi: [a] = A[P ] k)b(= B)Q(k
{c} = C{R} i [a] ⊥ [m1 ] = M1 [P ] k)m2 (= M2 )Q(k {m3 } =
M3 {R}.
Obaramo ravan τ i dobijamo tačke (P ), (Q), (R). U oborenom
položaju ravni τ nalazimo centar opisanog kruga (T ) tog
trougla, a zatim i T 0 . Prava s0 3 T 0 je odredjena sa s0 k a0 .

3
 Trag S prave s dobiti obaranjem projektujuće ravni prave s,
tj. |s| = S|T | ⊥ M |T |, gde je M = s0 ∩ t trag nagibnice m
ravni τ kroz tačku T (važi s0 = m0 ).

2.2 Složeniji zadaci

Napomena: Rešenja (DWF fajlovi) prva četiri zadatka možete naći na adresi
http://alas.matf.bg.ac.yu/ vsrdjan/files/nacrtna.htm
To su zadaci: piramida, oktaedar, valjak i tetraedar.

1. Metodom odstojanja date je ravan τ (t, S 0 , OS0 ). Konstruisati projekciju

pravilne četvorostrane piramide ABCDV, čija osnova ABCD ima središte
S i pripada ravni τ . Visina piramide je podudarna datoj duži h.
2. Metodom odstojanja data je ravan τ (t, L0 , OL0 ) i tačka E(E 0 , OE0 ) koja
joj ne pripada. Konstruisati projekciju pravilnog oktaedra ABCDEF ,
čije je teme data tačka E, dijagonalni presek ABCD pripada ravni τ , a
ivica AB gradi ugao od π6 sa ravni slike.
3. Metodom odstojanja data je prava s(S, R0 , OR0 ) i tačka A(A0 , OA0 ) koja
joj ne pripada. Konstruisati projekciju valjka kome je osa prava s, tačka A
pripada kružnici jedne osnove, a visina valjka je jednaka prečniku osnove.
Odrediti zatim presek valjka i ravni β koja je paralelelna ravni slike, a
visinu valjka deli u odnosu 1 : 3.
4. Metodom odstojanja data je prava p(P, A0 , OA0 ). Konstruisati projekciju
tetraedra ABCD čija ivica AB pripada datoj pravoj p i podudarna je
datoj duži d, a pljosan ABC tetraedra gradi ugao od π3 sa ravni slike.
Konstruisati zatim prodor prave a i tetraedra, ako prava a sadrži središte
tetraedra i paralelna je ivici BD.

5. Date su mimoilazne prave p(P, A0 , OA0 ) i q(Q0 , B, OB0 ). Odrediti za-

jedničku normalu n i rastojanje izmedju pravih p i q.

6. a) Da je ravan τ (t, S 0 OS0 ). Konstruisati projekciju prave četvorostrane

piramide ABCDV , čija je osnova ABCD paralelogram sa središtem S koji
pripada ravni τ , a visina je jednaka datoj duži d. b) Konstruisati presek
piramide i ravni α koja sadrži pravu t i središte visine piramide.

Uputstvo: Kako osnova, tj. paralelogram ničim nije zadat,

mozete krenuti od proizvoljnog paralelograma A0 B 0 C 0 D0 sa
središtem S 0 . Dakle, obaranje ravni τ nije neophodno.

7. Data je tačka A(A0 , OA0 ) i prava p(P, N 0 , ON0 ) koja ne sadrži tačku A.
Konstruisati projekciju pravilnog oktadera ABCDEF ako je teme A data
tačka, a ivica BC pripada pravoj p.

4
 8. Data je ravan τ (t, M 0 , OM0 ) i tačka S(S 0 , OS0 ) van ravni τ . Predstaviti
normalnu projekciju pravog valjka ako je tačka S središte osnove, τ tan-
gentna ravan valjka i izvodnice valjka grade ugao od π6 sa ravni slike π.
Visina valjka je jednaka 3r, gde je r poluprečnik osnove.
9. (novembar 2005.) Metodom odstojanja normalnog projektovanja data je
tačka A(A0 , OA0 ) i ravan τ (t, M 0 , OM0 ). Konstruisati projekciju kocke
ABCDA1 B1 C1 D1 ako je teme A data tačka, dijagonalni presek BDD1 B1
pripada ravni τ , a prava BD sadrži M .
10. Data je tačka A(A0 , OA0 ) i ravan τ (t, M 0 , OM0 ). Konstruisati projekciju
tetraedra ABCD kome je teme A data tačka, pljosan BCD pripada ravni
τ , a ivica BC zaklapa ugao od π6 sa ravni π.
11. Data je tačka S(S 0 , OS0 ) i prava p(P, A0 , OA0 ). Konstruisati projekciju
prave kupe kojoj je središte osnove tačka S, jedna izvodnica kupe pripada
pravoj p, a ugao izmedju visine kupe i izvodnice jednak π6 . Konstruisati
zatim prodorne tačke prave r koja sadrži središte visine kupe i tačku P i
kupe.

5
3 Metoda tragova i nedogleda centralnog pro-
jektovanja
3.1 Osnovni zadaci
c
1. Date su tačka M na nosiocu p(P, P∞ ) i tačka N na nosiocu q(Q, Qc∞ ).
Konstruisati trag i nedogled prave l = M N .
2. Date su ravni α(a, ac∞ ) i β(b, bc∞ ). Konstruisati trag i nedogled prave
p = α ∩ β ako važi:
i) a ∩ b = {P } ii) a k b.
c
3. Odrediti projekciju prodora prave p(P, P∞ ) kroz ravan α(a, ac∞ ).
c
4. Data je prava m(M, M∞ ) i tačka T na nosiocu q(Q, Qc∞ ). Konstuisati
trag i nedogled ravni koja sadrži tačku T i pravu m.
5. Data je tačka B na nosiocu q(Q, Qc∞ ) i ravan α(a, ac∞ ). Konstruisati pro-
jekciju prave p = α ∩ β, ako ravan β sadrži tačku B i paralelna je projek-
cijskoj ravni π.
6. Data je ravan α(a, ac∞ ) i tačka B koja joj pripada svojom projekcijom B c .
Konstruisati trag i nedogled prave q koja pripada ravni α, sadrži tačku A,
a sa projekcijskom ravni π gradi ugao od π4 .
c
7. Data je prava p(P, P∞ ). Konstruisati trag i nedoglednicu ravni α koja
sadrži pravu p, a sa projekcijskom ravni π gradi ugao od π6 .
8. Data je ravan α(a, ac∞ ) i tačka M na nosiocu p(P, P∞c
). Konstruisati trag
i nedogled ravni β koja sadrži tačku M i paralelna je sa α.
c
9. Data je tačka A na nosiocu p(P, P∞ ) i ravan τ (t, tc∞ ). Konstruisati trag i
nedogled prave n koja sadrži A i upravna je na ravan τ.
c c
10. Data je tačka A na nosiocu p(P, P∞ ) i prava n(N, N∞ ). Konstuisati trag
i nedoglednicu ravni τ koja sadrži A i upravna je na pravu n.
11. Konstruisati trag i nedoglednicu ravni α koja sadrži datu pravu a(A, Ac∞ )
i normalna je na datu ravan τ (t, tc∞ ).
12. Data je ravan α(a, ac∞ ) i u njoj tačka A. Konstruisati centralnu projekciju
kvadrata ABCD koji pripada ravni α, ivica mu je podudarna datoj duži
d, a ivica AB gradi ugao od π6 sa ravni π.
13. Data je tačka S u ravni α(a, ac∞ ). Odrediti centralnu projekciju kruga
koji pripada ravni α, centar mu je data tačka S, a poluprečnik kruga je
podudaran datoj duži d.
c
14. Date su tačke M i N na pravoj p(P, P∞ ). Odrediti rastojanje tačaka M i
N.

6
 15. Date su ravni α(a, ac∞ ) i β(b, bc∞ ) koje se seku. Odrediti ugao izmedju
ravni α i β.
c c
16. Date su prava m(M, M∞ ) i tačka S na nosiocu p(P, P∞ ). Odrediti trag i
nedogled ravni α koja sadrži pravu m, a od tačke S je udaljena za dato
rastojanje d.
17. Date su tri paralelne prave a(A, Ac∞ ), b(B) i c(C). Konstruisati trag i
nedogled prave s jednako udaljenu od ovih pravih.

3.2 Složeniji zadaci

Napomena: Rešenja (DWF fajlovi) prva četiri zadatka možete naći na adresi
http://alas.matf.bg.ac.yu/ vsrdjan/files/nacrtna.htm

1. Metodom tragova i nedogleda centralnog projektovanja date su dve mi-

c
moilazne prave p(P, P∞ ) i q(Q, Qc∞ ). Konstruisati projekciju njihove za-
jedničke normale i odrediti rastojanje izmedju pravih p i q.
2. Metodom tragova i nedogleda centralnog projektovanja date su dve par-
alelne ravni α(a, ac∞ ) i β(b) i tačka A koja pripada ravni α. Konstruisati
projekciju kocke ABCDA1 B1 C1 D1 čije osnove ABCD i A1 B1 C1 D1 pri-
padaju redom ravnima α i β, teme A je data tačka, a ivica AB gradi ugao
od π6 sa ravni slike.
3. Metodom tragova i nedogleda centralnog projektovanja data je tačka V
na nosiocu q(Q, Qc∞ ) i prava t(T, T∞ c
). Predstaviti projekciju prave kupe
čiji je vrh data tačka V , prava t je tangenta osnove, a ravan osnove gradi
sa ravni slike ugao od π3 .
4. Metodom tragova i nedogleda centralnog projektovanja date su tačke S1 na
c
nosiocu p(P, P∞ ) i S2 na nosiocu q(Q, Qc∞ ). Predstaviti projekciju pravog
kružnog valjka kome su tačke S1 i S2 središta osnova, a prečnik osnove je
jednak visini valjka.
c
5. Date su tačka M na nosiocu p(P, P∞ ) i tačka N na nosiocu q(Q, Qc∞ ).
Odrediti projekciju tetraedra ABCD takvog da je tačka M središte duži
AB, tačka N središte duži CD, a ivica CD gradi ugao od π6 sa projekci-
jskom ravni π.
6. Data je ravan τ (t, tc∞ ) koja gradi ugao od π3 sa projekcijskom ravni i
c
tačka A1 na nosiocu p(P, P∞ ), A1 6∈ τ . Konstruisati projekciju kocke
ABCDA1 B1 C1 D1 kojoj osnova ABCD pripada ravni τ , ivica AB je par-
alelna projekcijskoj ravni, a teme A1 je data tačka.
7. (decembar 2005.) Metodom tragova i nedogleda data je ravan α(a, aC ∞)
koja gradi ugao od 60o sa projekcijskom ravni π. Konstruisati projekciju
prave kupe čija osnova pripada ravni α i dodiruje ravan π, prečnik osnove
jednak je poluprečniku kruga odstojanja i vrh V pripada ravni π.

7
8. Date su paralelne ravni α(a, ac∞ ) i β(b). Odrediti projekciju valjka čije
osnove pripadaju ravnima α i β, jedan krug osnove dodiruje projekcijsku
ravan π, a prečnik osnove je jednak visini valjka.
c
9. Date je metodom tragova i nedogleda duž AB na pravoj p(P, P∞ ) koja
zaklapa ugao od 60 stepeni sa projekcijskom ravni π. Konstruisati pro-
jekciju pravilnog oktaedra ABCDEF čija je jedna dijagonala da ta duž
AB, a dijagonala CE je paralelna projekcijskoj ravni π.