Čitanje karata u regulacionim planovima 

 
U  ovom  dijelu  pokušaćemo  dati  neka  pojašnjenja  kada  je  u  pitanju  „čitanje“  karata. 
Regulacioni  planovi  sastoje  se  od  tekstualnog  i  grafičkog  dijela.  Grafički  dio  obuhvata  više 
karata (tematskih i sinteznih). Kada lice dođe na javni uvid u mjesnu zajednicu, objekat firme 
koje izrađuje plan ili u prostorije ASGBL na uvidu ima tekstualni dio plana i sve karte.  
 
Na  sajtu  grada  bude  postavljena  samo  jedna  sintezna  karta  (plan  prostorne  organizacije) 
koja  se  odnosi  na  regulacioni  plan  koji  je  na  javnom  uvidu.  Ova  karta  sama  ne  čini 
regulacioni plan (ona je samo jedan od mnogih grafičkih priloga – karata). 
Ovdje ćemo analizirati planove prostorne organizacije. Potreba za nekim pojašnjenjima leži u 
činjenici  da  se  većina  ljudi  teško  snalazi  na  ovim  kartama  (jer  je  prostor  koji  oni  poznaju 
manje ili više izmijenjen novoprojektovanim objektima i saobraćajnicama). 
 
Strane svijeta na regulacionim planovima nisu postavljene kao na geografskim kartama. Na 
geografskim kartama sjever se uvijek nalazi na vrhu. Ovo nekada može predstavljati problem 
ljudima koji čitaju karte. 

Slika 2. – Prikaz različite orijentacije na regulacionim planovima 
 

Slika 3. ‐ Mjesto gjde se nalazi znak za strane svijeta 

 
Ispod znaka za orijentaciju obično se nalazi legenda. Legenda sadrži kodeks uslovnih znakova 
i objašnjenja koja tumače kartu. 
Postoji velika šarolikost kada su u pitanju boje, štafure, linije i simboli koji se primjenjuju u 
planovima  (ne  postoji  usvojena  standardizacija  znakova,  boja  i  šrafura  za  regulacione 
planove).  Iako  su  regulacione  planove  radile  različite  firme,  držali  su  se  načelno  slične 
simbologije.  
Kada  su  u  pitanju  individualni  stambeni  objekti  dominiraju  nijanse  žute,  kod  stambeno 
poslovnih objekata dominiraju nijanse narandžase a kod objekata višeporodčnog stanovanja 
i poslovnih objekata dominiraju nijanse crvene boje. U većini slučajeva objekti javnih službi 
obojeni su plavom, ljubičastom i rozom bojom. 

Slika 4. – Primjer različitih znakova/boja za određene namjene objekata 

Slika 5. ‐ Mjesto gdje se nalazi legenda na karti 

 
 
 
Kao što je već rečeno, plan prostorne organizacije predstavlja budući izgled nekog prostora. 
Zbog  toga  se  ljudi  mogu  zbuniti  jer  neko  buduće  rješenje  može  biti  dosta  drugačije  nego 
postojeće stanje.  

Slika 6. – Prikaz postojećeg i planiranog stanja na konkretnom primjeru 
 
Ako Vam je karta na prvi pogled konfuzna i imate poteškoće u orijentaciji, pročitajte nazive 
ulica  (ukoliko  postoje),  pronađite  neke  karakteristične  objekte  ili  mjesta  poput  škola, 
objekata kulture, vjerskih objekata, spomenika, zelenih površina, raskrsnica i sl.  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 
Spratnost objekata 
 
Na  svakom  objektu  označena  je  spratnost  tj. 
koliko će objekat imati spratova. 
 
Oznaka Po+P+3+M znači: podrum + prizemlje 
+ 3 sprata + mansarda.  
 
 
 
 
 
 
 
Dijelovi zgrade: 
(Po) Podrum – dio zgrade koji je potpuno ukopan ili je ukopan više od 50% svoje zapremine i 
koji se nalazi ispod prizemlja odnosno suterena. 
(Su) Suteren – dio zgrade čiji se prostor nalazi ispod poda prizemlja i ukopan je najviše do 
polovine svoje visine ili je najmanje jednom svojom fasadom izvan terena. 
(Pr) Prizemlje – dio zgrade čiji se prostor nalazi neposredno na površini, odnosno najviše 1,5 
m iznad tla, ili čiji se prostor nalazi iznad podruma ili suterena (ispod sprata ili krova). 
(S) Sprat – dio zgrade čiji se prostor nalazi između dva poda iznad prizemlja. 
(G)  Galerija  –  poluotvoreni  ili  otvoreni  dio  zgrade  čiji  se  prostor  koristi  u  sklopu  prostora 
etaže zgrade sa kojom čini funkcionalnu cjelinu, za čiju površinu se uvećava površina etaže i 
sa  kojom  je  povezana  stepenicama,  a  u  ukupnoj  spratnosti  zgrade  tretira  se  kao  zasebna 
etaža. 
(Pe) Povučena etaža – posljednji sprat zgrade čija je fasada povučena u odnosu na prednju 
fasadu zgrade. 
(Pk)  Potkrovlje  i  (M)  Mansarda  –  dio  zgrade  čiji  se  korisni  prostor  nalazi  iznad  posljednjeg 
sprata i neposredno ispod kosog ili zaobljenog krova, a čija visina nadzide ne može biti viša 
od 1,8 m. 
 
Regulaciona linija 

 
Regulaciona  linija  je  planska  linija  koja  odvaja  zemljište  planirano  za  javne  površine  od 
zemljišta planiranog za druge namjene. 
Na  lijevoj  slici  regulaciona  linija  označena  je  isprekidanom  ljubičastom  linijom  a  na  desnoj 
označena  je crvenom isprekidanom linijom. U  oba  slučaja regulacione linije odvajaju javnu 
površinu (put) od privatnih površina (parcela). 

 
 
Građevinska linija 
 
Građevinska  linija  je  planska  linija  na  površini,  iznad  ili 
ispod površine zemlje i vode, koja predstavlja granicu do 
koje  se  objekat  može  graditi  ili  na  kojoj  se  mora  graditi, 
odnosno  liniju  koju  ne  smije  preći  najistureniji  dio 
objekta. 
 
 
U ovom slučaju građevinska linija je označena plavom 
crta‐tačka‐crta linijom i predstavlja granicu do koje se 
objekat može graditi. 
 
 
 
 
Na ovoj slici građevinska linija predstavljena je crnom 
isprekidanom linijom i predstavlja granicu na kojoj se 
objekat mora graditi. 
 
 
 
 
 
 
Na slici postoje dvije vrste građevinskih linija:  
‐ puna crna linija: označava građevinsku liniju 
prizemlja koja se ne smije preći 
‐ isprekidana crna linija: građevinska linija 
spratova (isturenog dijela zgrade) koja se 
takođe ne smije preći 
 
 
 
 
  
Građevinska parcela  
 

Građevinska  parcela  je  površina  zemljišta  ispod 

objekta  i  zemljišta  za  redovnu  upotrebu  objekta 
koja  je  određena  numerički  i  grafički,  sa 
obezbijeđenim  kolskim  i  pješačkim  pristupom  na 
put  i  obezbijeđenom  zelenom  površinom  koja 
obuhvata  minimalno  20%  ukupne  površine 
parcele  kod  izgradnje  novih  objekata  (osim  u 
slučaju zamjene postojećeg objekta novim). 
 
Na ovoj slici pored granice parcele može se vidjeti 
i  broj  parcele.  Broj  parcele  se  uvijek  piše 
„okrenut“ prema sjeveru.