Sveti Atanasije Veliki- Učenje

-Po Atanasiju, sve što je stvoreno, uopšte nije slično svome Tvorcu po
suštini jer je nastalo iz nebića i ne može imati sličnosti sa samobitnim
bićem. Stvorena ni iz čega, tvorevina i postoji nad ponorom ništavila,
spremna da se u njega vrati jer u sebi nema oslonca za postojanje.
Samo Bogu pripada istinsko biće jer on nije niti nastao niti je stvoren,
niti ima početka.

-Kako tvorevina dobija biće? To je moguće samo kroz pričešće Logosu

koji prebiva u svetu, u njemu je početak i izvor uredjenja kosmosa i
kosmičkog reda. U tom jedinstvu i ustrojenosti sveta se otkriva sam
Bog. Iako je Bog nevidljiv po prirodi, on je ipak dostupan čovekovom
poznanju preko svojih dela. Bog Otkrivenja je Logos i on je sve ispunio
znanjem o Bogu. Dakle, po Atanasiju, načelo ustrojstva sveta je Logos
Očev i priroda sveta je dualistička, naime, u njoj postoji stvorena i
prolazna priroda i na njoj ima otisak Logosa koji je čuva, kroz kojeg ona i
postoji.

-Atanasije razlikuje dva momenta koja nisu hronološka:

1.Stvaranje prirode ex nihilo.

2.Njeno rodjenje kroz sina Božijeg.

-Sto se tiče učenja o postojanju zla, Atanasije navodi da su blagodat i

dar duha uvek bili čoveku spolja i zato ih je mogao izgubiti, što on to i
čini u padu. U padu se čovek odrekao gledanja u Boga i zatvorio se u
sebe, duša se od mislenog okrenula ka telesnom i zaboravila je da je
stvorena po liku dobroga Boga i tako se okreće nebivstvu. Zlo je ono što
ne postoji, ono nema svoj obrazac u Bogu i ono je proizvedeno
čovekovim primislima. Po Atanasiju, prirodni zakon je zakon truležnosti
i čovek je postao njegov rob, rob prirodnog stanja. Takodje, uživanje, po
Atanasiju, nije istinsko dobro. Duša čoveka se više ne okreće prema
vrlini, niti da bi videla Boga, već se okreće ka strastima i uživanju koje je
sama izumila jer je stvorena kao slobodna.

-Bog je stvorio čoveka i hteo je da ovaj ostane u nepropadljivosti.

Medjutim, ljudi su se zbog svoje lakoumnosti odvratili od umnovanja o
Bogu, okrenući se sebi i zbog toga su osudjeni na smrt. Kršenje
zapovesti ih je odvelo do stanja po prirodi, naime, kao što su postali a
da ih ranije nije bilo, tako isto je i prorodno da njihovo biće kroz vreme
podnosi propadljivost. Jedino u vlasti Logosa je da ono što je
propadljivo bude dovedeno do nepropadljivosti i da nad svima sačuva
vlast Očevu. Samo je Logos u stanju da sve iznova stvori i da postrada za
sve, da bude moćni zastupnih svih pred Ocem.

-Ovaploćenje se dogodilo kada je Logos postao čovek, u svemu sličan

nama. Silom sjedinjenja sa Logosom, telo se oslobadja svoje truležosti i
nemoći, životvorna moć logosa oslobadja Spasiteljevo telo od prirodnih
nemoći. Telo ne sputava Logos, naprotiv, ono se njime oslobadja greha i
sklonosti ka istom.