SREDNJEVEKOVNA SRPSKA DRZAVA IZABRANI IZVORI DR, SIMA M. CIRKOVICisu u pitanju isti tekstovi esto uz prikazivanje pronije do pitanju isti t Kofi eu neophodni za iustrovanie privredne uloge i drustvencg polotaja vlastele itd ade weno ureaivanse zbirke imalo je presudnog woot ft esas grams, Ode usin 7 firokog podruéia, Brae avers § one Te odluka 0d naresratuta primorskin gradous 300 00 Tetopisa i zapisa i weteiea, U rbirei su zastupliene sve JUS izvora ito pret- natiigju temalje v0 wojima potiva nate znanje o srpskoj fe- Satie driavi, Ne mogu se ovde isticat! 1s tedkoée koje je ce seaasets prt tsbors | nabrajatt usions koje je trebalo erevapunjava jedan odlomak izvora da bi mode Korisno poslu- da lepemby zbirci, One se ipak moraju imatt na wire marovito Bie nalde na tekstove Koji se mops win pretedki za uz~ tad #6 tute Kojima je zbirka namenjens. To vat marocito za Taiko seljacima i viasima, Izbor je tu bio pro ograni- fen jer Je pogodnih tekstova veoma malo 1 watinu saopstavanja izvora sostavljae nije fae wT putevima. U proom redu to dolazi do israicia © davanju pred- Pueittationo kratkim odlomcima izvornih tekstou®, ft zatim testa opkirnim uvodnim objasnjenjima uz gotove svaki odlo- were Ni jedan ni drugi postupak nije potrebno naroéito oprav- Tanati, Navodenje dokumenata u celini, kad bt § bilo tehnigki sroguée, donelo bi mnogo vise Itete nego Korists U masi poje- Ginosti i reti, ne uvek narotito sadréajnih w srednjevekovnim seretovima, izpubili bi se fragmenti eaista sadrzojn vaini za problem koji treba da ilustraju. Pri skraéiven te strogo pa- Bp da se ne vr8i sakaéenje tekstova, te, osim jednog razumlji~ bop izuzetka, nisu ispuitani delovi unutar jedne regenice. Citanje izvornih tekstova pretstavlja ozbiljan napor i 20 serutnjake, Za razumevanje jednog izvora neophodne 2 To, sjornje okolnosti u Kojima je nastao i pojava ilt dogadaja 0 fojima seu icvoru govori. Kako se takva monje Ne ‘mogu tnopred ofekivati od utenikea, bilo je nuino da se on makar wejokrommijem. obimes, prue titaocima tr sam tekst Osim fope izvorni tekst mote nelto saopstiti neupuéendm éitaocu fedino ako se paznji Sitaovevoj istakne sta treba da tradi i ofe- Ieuje, Zbog toga je sastavljaé posvecivao veliku pani uvod- wee sbjabnjenjima pre svakoga dokumenta, ematrajuci da 6 izvor moze korisno upotrebiti samo al menjivati kao é Imantivati kao pomoéno t ilustrationo sretstve iu drugimn Hho. Penog i sistematskog korieccaie i pretpastavlo sulneoe eel udavanja tekstova eine een Rnsige, odinosn Tee sev tl aoe ee jizi navedeni, Sta javtiahs, dodat je malt sect eee strani nalazi § ‘ani nalaze objainjenja. Nijedan izvor « obliku jer bi ostao nm Hovde paket eee ove je preveo sestavljat. Sastaviiaéy zara Mitkonite tae Nikolt Radojeiéu t orof de an Feproduitaje snakes Teitbame dorvolli da eee eae in broj odlomaka iz 4 0v0§ zbirci niihovih prevoda, fe navodi prevodilac, tek- Beograd, 1958, SIMA M. CIRKOVICSKRACENICE srpstih od schi- vot Kratjeve | arepiskopa ssi Denil 20h panila 1, preveo I. Mirkovit, Beograd 183. °° lH, é, Novi Sad 1950. Dus, zak, — Dufanov zakonik, preveo N. Radojéic, Novi Sad ce og prava, Beo- oat espn ome eae pisma af re _srpske povelje # i i eveo M. Basic, ee mes ace a mane wp ot al I. ZEMLJA I NAROD Jeno a irons poets a oe Se svete dela Te nf ee aeat Setnsiane abel ta Taste T meni ye SOG Wak tree sa Jot ais | nepetapebee my adam. Dol Je Ut ec er vaiaen Ljepete, Natotig pn tome mata w_Stavo} Evropi. Sudovi o ljudima su. manje pouzdani, kad su Protivretni, a najées¢e pristrasni, ana gheree Najranije opSimnije vesti o doseljavanju Juénih Slovena, na- roflto Hrvata i Srba ma Balkansko poluostrvo daje vylzantlsie car Konstantin VII Portirogenit! (013-2050), (eae govom delu +0 upravijanju Ciistvome govor! se o proslosti naroda i zemalja svih vizantiskih suseda, testo na osnovu izvestaja vizentisicih Ginovnika ili tradlelja samih naroda Kojima se bavi carevo delo. Odlomak o doseljenju Srba u nji- hove oblasti na Balleanu je veoma dragocen; lako je nastao puna tri veka posle dogadaja kojima se bavi, on pretstavija jedinu podlogu 2a prikazivanje najstarije istorije Srba, ‘Treba znati da Srbi vode poreklo od nekrétenih Srba zva- nih i belih, koji stanuju s one strane Turkije! na mestu koje zovu Bojki, susedna im je Franaéka kao i velika Hrvatska zvana jo8 i nekr8tena i bela. Tamo su, dakle, s potetka sta- novali ovi Srbi. Kad su dva brata nasledila od oca vlast nad Srbijom, jedan od njih je, uzevsi polovinu naroda grebegao romejskom* caru Trakliju—Brimiuiiga. car Iralgliic°dade za robovit, otuda se servula naziva obuta robova, a servulijani ‘oni Koji nose tu jeftinu i bednu obuéu. Srbi taj naziv dobise zato Sto su postali robovi romejskog cara, Posle izvesnog vre- 8ee a RS diy ta bitanbuce .e vrate u svoju zemlju i car ih otpu- ‘mena smisle ovi Srbi ena smisle ovi Srbi da s [pokajali su se i preko stra- . Ali kad su pre8li reku Dunay, 0 oe Koji je upravijao Beogradom, zatraZill od cara da im oo redi drugu zemlju za naseljavanje, Posto su tada sadasnja Sr- ‘Paganija i takozvana zemlja Zahumljana i Tervunija ? zemija Konavljana’, bile pod viaséu romejskog cara a postale gu opustogene zbog Avara (koji su odande proterali Romane! Sto sad nastanjuju Dalmaciju i Drad) e fe. A bili su pottinjeni romejskom caru, Njih je car, do- Vevii sveitenike iz Rima pokrstio i nautio da vr8e poboznosti i lepo im razvio hri8éansku veru. Constantine Porphyrosenitus, De administrando imperio, ed. G: Se Bidapest fae esse yy. Morav- kod nlza_drugih vom grekog (Bir Se etree, Kod nas je uobifajeno i Porfirogenet. Kao i mena Koje smo primili iz grékog ili posreds zant — Vizant, Babilon — Vavilon, Helenizan Komnen — Komnin, i td) razlika je nastala 2bog natina ti tanja srékih slova, Poznato je da je slovo fi (beta) u antitko} Gréko} Gitano kao B (be), a docnije u vizantisko vreme kao V (ve), isto tako samoglasnik n (eta) ditao se u toku razvitka grékog jezika kao i (0). Isti je sluta} jo$ sa nekim glasovima, Kod je u Evropi potelo interesovanje za gréici jezik i prouta~ vanje grékih tekstova jedni su Eitali onako kako se to tinilo kod starih Grka u klasi¢nom jeziku (etacisti), drugi pak kao u Zivom grékom (itacisti). Ta se podela oseéa i danas. Zemlja naseljena sredinom X veka Madarima, To je gréki oblik imena starih Rimijana. ee ‘tome znati isto sto { vizantiski. * Tema je administrativna jedinica Vizantiskog Carstva u kojoj su vojna i civilna viast objedinjene u rukama strateg:. ‘ Ime Srba, narotito u svom grvkom i latinskom obliku (Serbloi, Servijani, Servi), veoma je sliéno latinskoj imenici koja ozna- Gava robove: servus, mnod. servi. To je srednjevekovne pisce, veama skione da u imenima trae dublii sadriaj testo ni vodilo da zbog sliénosti reti izvode zakljuéke 0 ropskom po- Ke reklu ili polodaju Srba. ‘Paganija je primorska oblast oko usta Neretve, Zahumlie je danainja zapzdna Hercegovina, Tervunija ili inija oblast oko danainjeg Trebinja, dok je zemlja Konavifana s3dasnje Konavle. Kao Romani ovde su obelezeni pretslovenski stanovnici_nasih zemalja, pripadnici brojnih ilirskih plemena koji su pretrpeli velik uticaj rimske uprave i civilizacije u toku visevekovne vlasti Rimskog Carstva nad Balkanskim poluostrvom. | {| Grnieciskon Vihein Til stao te 1108 tao postaniy-ulzan- a fr oi je upravo ratory Brotiy pobsnenih. Soba. O svome putoveniu’ hot ‘Soule ortavio Je u svoj) istorii krstadkih Grdave nekeilno Cate q es aoe zadréavao car’ u Srbiji. Ta oblast planinska Daermayen Fumom, tesko pristupaéna, lei izmedu Ugarske, Heesatclie | Mirika, Srbi su se bili pobunili uzdajuéi se u te- Skote prilaza f neprohodnast avoje oblast. Postoje stara pre- eee fitav ovaj narod vodi poreklo od izgnanika i zato- Pie Se a ented dau ae krajevima lome kamen i i de, otuda nose i ropsko imet. Narod je sirov, bez. “tnanja-slanovnik planina i Suma nevedt paljoprivredi. Bogatlet ‘sustadima { stakom a oblluj i aan -medom i voskom. imaju nosioce vlasti koje nazivaju 2 nekad poslugni a nekad, izlazedi i; svojil dae ea Zbog ovih dakle, nepodnolljivih zlo- a pao je gospodin car na njih sa mnogom Patrologise cursus cor EI >mpletus, Series latina 201, Paris 1803, 782 Drugi deo ovoga ik a_kralievsty: ° van ek oe ees Mealievstva" zave se Servig® (Srbija), - tako po stanju naroda, jer skoro svi su Topskog polo- Wid! napomens 1 ? Vizantiski car Manojlo I Komni vide rear Manos T Komnin (1143—1180 + vidi YEE mahova ratovao protiv Stba ET i re Srl Pate EES oe ova PaPaGnieT woece tefan Dragutin (1276—1316) u neki a Eph epic sac” anny Pane bn ‘nonin aucieroesiion opste podatke o Milutinovoj dréavi na Dragutin ‘ medutim, na Sebiju w eeliny, “at! OPiS zemlje odnosi ) Koji je i docnije maslom, meso, Me:: Oran ne aja i i Ovaj deo kraljevstva lezi blizu Ugarske tako da ga niSta ne ‘odvaja od nje, Osim u pomenutoj primorskoj oblasti, gde ima Best gradova, u ditavoj pomenuto} driavi nema nijednog gra- da, ali ima mnogo tyrdava i utvrdenja i velikih sela od 300 i 400 domova nadinjenth od drveta i dasaka, bez ikakvih ograda Refeno kraljevstyo obiluje srebrom, olovom i gvoidem. Kralj Raike ima sada u svojoj dréavi i kod primorske oblasti sedam srebmnih rudnika. Beteno kraljevstve-je pladno u blebu_mesu ei ( “tamo, uopite uzev’i i Kralj, medutim, ko, i viastela upotrebljavaju mnogo vina dovezenog iz primorske oblasti Ljudi retenog kraljevstva, kako muSkarci tako i Zene, su visokog i lepog stasa, ali muékarei nisu jaki na oruzju, jedan valjan na oruzju mofe da rastera pedesetoricu od njih. Kanji” su evima, oma broja, mali kao Klju- sad ali i ju... ‘Anonym! descriptio Buropae orlentalis, ed, 0, Gérka, Cracoviae 1816, 3122 Francuz Gijom (Guilloume) Adam bio Je u prve) polovini XIV veka nadbiskup barsel{ imao vlast nad Gitavom ong nizacliom katoliéke erivve ustpsko} drtavi, Bio Je" gorl Kato 1 ogoréen protivnile Vizatije | srpelah vladara, Bavio se planovimna 2a Yerstatie| rat, 2a osvejenje Palestine | obnav™ Yanje tastadiin drtava. U tu je svthu_ inradio 2a troncustd Gv9e »Upustv z= pohod na seta emu sa mnogim obs yetlenjima {Savetina, U ajemu fe dao «opis Srije oN fe Ovo kraljevstvo (tj. Ra8ka) ima malo i skoro nikako utvr- denih i ozidanih mesta, veé gu sve sela { zaseoci bez Sanéeva i skoro bez zidova, i id Stako i -gih plemiéa‘su od brvana‘i drveta? Nikada nisam tamavideo kakvu palatu ili kk i i Ll Vidi napomenu 4. jstofnu Bosnu°Maévu"; deo Srema® eee eee eee 12 ‘morskim gradovima Latina Boga! i ‘Bogato je to kraljevstva bitom, vi- Hom, uljem i mesom; prijatno je sa svojih tekutih voda i reka; Jjupko sa svojih lugova, livada, planina, ravnica i dolina, ispu- -jeno je zverima_taznih sta; ukratko sve Sto tamo rada iz vrsno je a naroéito u onom delu sto ledi iznad mora, U tom Feu: kraljevstvu su sada pet rudnika zlata sa srebrom, u njima maj-¢, "ly stori neprekidno rade. Pored toga rude srebra izmetanog safa, alatom nadene su sada i u vige razliitih drugih mesta, uz to pe¢e su tamo velike i guste Sume. Kogod dakle, bude imao ava kraz Jjevstvo"* image uistinu jedan privlatan i pofeljan dragulj. “dtagocen za sva_vremena, eee pent eared ae Francuski vitez Bertrandon de 1a Brokijer (Bertrandon de 1a Broquiere), poverljiva Ilénost burgundskog hercega Filipa Dobrog, preduzeo je 1432 veliko putovanje u zemlje Bliskog Istoka, 'verovatno sa_obavettajnim zadatkom. Pri povraticu preko Balkanskog poluostrva prosao je i kroz Srbiju i zabe- Jeti o njoj nekoliko podataka u svome delu »Putovanje (preko morac, Nego, da se vratim na svoje putovanje. Stigoh u jednu varoS zvanu Nekudim', varo8 slitnu selu, u vrlo lepom i do- brom kraju, I boravi reteni despot Rasije™ u toj retenoj varosi stoga Sto se ona nalazi u vrlo lepim Sumarcima i rekama po- godnim za svaki lov na divijat i za lov sa sokolima.... Posle toga dodoh u varo§ koju zovu Beograd, koja pripada kralju Ugarske, a pre toga prodoh mnoge velike Sume, bregove i do- line, A po tim dolinama postoji veliko mnostvo sela i dobrih namirnica, a narotito dobrog vina. Iz Krugevca u Nekudim sti- gao sam za dva dana, a otuda u Beograd za jedan i po dan. ‘Ta varo8 i tvrdava Beograd nalazi se u Rasiji u vrlo lepom % Gijom Adam je predlagao u svome planu osvajanje Srbije kao * jedan od vainih koraka na putu ka osvajanju Svete zemlje ‘Ovaj opis nastoji da pojata raspolozenje za prihvatanje nje- govog plana. 4% Varo8 u blizini Smedereva. Despot Durad Brankovié (1427—1456), 1sen keraju, Tu protie veoma velika reka, koju zovu Sava, koja dolazi iz Bosne i teée pored jednog dela zidina, a Dunav se do- tige negde jednog utvrdenog dvorista koje je u podnozju tvr- dave i tu se uliva ta reéena reka Sava u Dunay. I ta varo§ Beograd je na sastavu ovih dveju reka i na mestu dosta uzv: Senom sa tri strane, a éetvrta strana prema zemlji je potpuno rayna i moie se doéi do ivice jarka, Ima jedno selo sa te stra- ne koje se prostire od reke Dunava do reke Save, oko grada na jedan strelomet od njega. A nastanjeno je ljudima iz rasiske zemlje. U tome selu sasluSao sam na uskrs sluzbu na sloven- skom jeziku, a pokoravahu se Rimu i erkveni obredi su im isti ‘kao i na8i, Ovo regeno mesto je veoma lepo i jako a podeljeno Je na pet utvrdenja, Tri na uzvi’enju koje sam pomenuo, a dva na reci ispod tih gornjih. I jedno od dva donja je utvr- deno prema drugom. U njemu postoji jedno malo pristanist u koje mogu stati 15—20 galija za Cuvanje dveju kula, gdje ima jedan lanac od jedne do druge, kako mi rekoSe, jer je reka bila toliko velika da nisam mogao videti reéeni lanac. Ovo reteno mesto je jako utvrdeno veoma lepim podzidanim Jarkovima i dvostrukim zidom, veoma lepim i sa kulama svuda okolo prema suvu. Bertrandon de 1a Brokijer, Putovanje preko mora, preveo M, Raji&ié, Beo- ‘grad’ 1890, 131-1 Biograf despota Stefana Lazareviéa (1383-1427), Konstantin. Eilozot._bio_je_porekdom Bugarin. Pred turskim ofvajanjima sklonio se u Srbiju na despotoy dvor gde se veoma cenila 4 negovala Knjizevnost. Srbiju je prigriio kao drugu domo- vinu. 0 ti toplo i s Ijubavlju napisan opis Srbije peor “aidaviljeg dla bingcaflie, desnais ‘Sfefana_napisane oko 1433 godine Dakle, bez svakoga spora ima dobar vazduh i skladan sa~ stav u svemu. I posto se drvo poznaie po plodu i éovek po de- gema_ovu-zemlju), Treba pre Svega govoriti o onom Sto je najpotrebnije, tj. 0 zlatu, a ujedno i o srebru a njihovi izvori' Zasni i plodni, koji sve vise rastu, ukoliko se viSe crpu, kao Sto i izvori koji se iscrpljavaju sve “ Rudnici. 4 sladi bivaju. I gde se dakle na istoku i zapadu mote nati ta- ovo i toliko bogatstvo? vaistinu nigde ‘Takode su zasadeni mnogi vinogradi, nigde tako bez veli- kih trudova kao u ovoj zemlji, izobilujuéi u semenu i sadu i plodovima, Tamo su izvori reka i studenaca i saglasnosti pre dela jednoga sa drugim i slike lepote, tako da jedni preva~ zilaze druge krasotom i plodovitoséu, A kada zemlju ostavija zima i rdavo vreme i kad se priblifuje leto, vazduh je dobro Tastvoren i krasan, kao Sto neko istinito rege da je video ovoga Premnogo, a da se nigde ne moze naéi bolje. Potrebno je kazati io pticama i svemu ostalom, sto gospod predade, kao zelenje viata za hranu ljudima, a toga svega ima u izobilju svuda kao nigde u drugim zemljama... Ako ko pomisli i na zastiéenost te zemlje ona je utvrdena previsokim gorama, takvim grado vima, kakvi se po mnogim krajevima u malom broju jedva mogu naéi, Preizyanredni su svakim uzviSenjem i utvrdenjem i (snabdeveni) vodom koja se naziva veselje gradovima A pogledaj mf i ljude koji su poslednje i najfasnije stvo- Tenje bozje, da ne bi ko mislio da hvalim bezdusne i neose- éajne stvari,. {Hrabri su dakle, tako, da taki glas u vaseljeni niko drugi nema, od éega Zasnijega po Solomonu nema medu Jjudima. A dobropotrebni su in poslugnosti, da im nema ravnih- u_vaseljeni, Gde je potreba, brzi su na poslusnost,a spari na_ \govor. A gde je neSto protivno, brzi su na odgovor svakome ko ih pita, naoruzani oruzjem desnicama i levicama. A teles- -hom _distotom prevazilaze druge narode,a isto tako i lakomit _svetlom krvijn. Auz to sui milostivi i druzeljubivi. Ako bi ko od njih osiroteo u potrebama, ostali mu sve potrebno daju: Stare srpske biografije XV—XVII veka, preveo 1, Mirkovié, Beograd 1936, 5053,us PRIVREDA I DRUSTVO Srednjevekovno srpsko drustvo imalo je jamo izraen Klasni — feudalni karaktor. Potivalo je na feudalnoj pri vredi Kojo} je podlogu pretstavljao rad ogromne vetine 2: visnog i pottinjenog stanovnigiva — seljaka i stotara. Plo- dovima toga rada Koristili su se povlaséeni slojevi srpskog feudalnog drustva, viastela i pripadnici erkvene organizacije. Privredni Zivot se odvijao u okvirima viastelinstva, feudal: zemljoposeda koji su pripadali viadaocima, viasteli i mana- stirima, Odredbe kojima su se propisivale razne radne, natu- ralne i novtane obaveze 1 teret! pottinjenog stanovnisiva vlastelinstva pruzaju nam sliku 0 feudalnoj privredi i proiz~ vorinji, a istovremeno su jedini izvori za upoznavanje polo- Jaja pojedinih klasa i slojeva srpskog feudalnog drustva Osfn osnovnih privrednih grana, poljoprivrede i stovarstva, bilo je u srednjevekovnoj Srbiji razvijeno rudarstvo i vrlo iva trgovina. I podela drustva bila je komplixovanija; svaka se kdasa delila na vise slojeva sa razlititim pravima'i oba- vezams, Prisustvo i poslovanje stranih trgovaca i gradana primorskih gradova, njihova uloga u privredi i drustvu dine @riliéno slozenom sliku 0 srednjevekovnoj srpsko} privredi i drustvu,| 1. PODELA DRUSTVA Savremenici su ibili svesni da se drustvo delilo/ bez obzira a éitav niz drustvenih grupa sa Taznim pravima, na dve ‘osnovne iklase; na one koji vladaju i ma one koji su potti- njeni i sluze svojim gospodarima. Tu su podelu veoma jasno Cad Dubrovéani u jednom pismu kneginji Milici i njenom oa eee asarevice s ania 1395 g. izjednagava- drusty 0% 92. § j 4 Gitavom feudalnom svetu | eee ee ae no plete za trgovce da su meSani!,|to moze i nisu jednaki, postoji viastela i postoje kmetiéi, kako je nedu Srbima tako i u éitavom svetu. i - We 4 plama 1, 19, Drustvena podela 1 razlika u pravima koja odvaja pojedine Klase mote’ se najbolje videtl iz zakona i drugih pravnih Sdredabs koje za istu irivieu odreduju razliite kazne pri- Sadnicima pojedinih Klasa iit slojeya| Ta podela nije uvek Tovolyne. jesna ni istim nazivima oBelezena. Ziéka povelja jeralja Stefana Prvovenéanog (izdata oko 1226-8), jedan od Tau najstarijih zakonsichh spomenika, predvida ove Kazne za sluta} da se razdvoje mu 1 Zena Ako se ko nade da prestup! ovu strainu zapovest ovom ‘kaznom da se kazni: ‘Ako bude ko od viastele da se uzme od njega za kralja Rest konja. ‘Ako bude od drugih vojnika’ da se uzme od njega dva konja. of. 1 Tz éitavog pisma, u kome se inate gov 2 Sam tekst povelie pokazuje da j 2 Srednjevekoyna srpska drdava "Ako li se zadesi od ubogih ljudi da im se uzme po dva vola. Ista povelja predvida ako u isto} stvari ena prestupl ‘Ako bude od viastele da se kazni vlasteoskom kaznom, Ako bude od nignjih to neka se prema rodu kazni. spom, 21-22, 0d potetka XIII yeka, otkad potiée Ziti povelja, pa do sre- dine XIV veka, kad je izdat Dusanov zakonik, ova se podela {skristalisala tako da na jednoj strani imamo viastelu (ona je u sebi sadrzala veliku i malu viastelu ili viastelitiée) 1 ‘Sebre (pod Kojima je opstim imenom obuhvaéeno seljaéko Stanovnistvo koje se, kako éemo docnije videti, sastojalo od vise grupa { slojeva).[Kako DuSanov zakonik razlileuje kazne Za viastelina { sebra u slutaju istog prestupa, pokazuju nje- govi Slanovi 55 1 94.) ori o naéinu sudenja izmedu vidi se da je kneginja pod Dubrovéana i stanovnika Srbije, ‘goveima ima i vlastele i pu- ‘tim »mefanix mislila da medu tri tana, 2 je vojnik kategorija veoma bliska baétinik koji vr8i vojnu sluzbu. Doenijé se ovaj drustveni sloj ne javija, verovatno se raslo- javanjem izgublo, deo se izdigao medu pravu viastelu a deo se utopio medu sebre — zavisne ljude. vlasteli, verovatno slobodni Ce? y© viastelima i © sebru. Ako ubije viastelin sebra u gradu ili u Zupi, ili u katunu’, da plati tisuéu perperat, a ako sebar ubije viastelina, da mu se obe ruke otsedu i da plati 300 perpera. © psovanju viastelina. Ako sebar opsuje viastelina, da lati 100 perpera i da se osmudi® a ako vlastelin ili viastelitié opsuje sebra da plati 100 perpera. Dub, zak. 4732 2. SELJACI Satuvan! su samo izvori koji govore 0 radu i polodaju se- liaka na manastirsiim viastelinstyime, Viadaoch, kao osniz Vati, darovali su manastirima prostrane zemljisne posede Cdredene obaveze | dagbine koje su pojedine kategor je Podantka morale visits Gavati manastitima. Najbrojniju ategorify seljaka pripadnika vlastelinstva dinili su meropsr, Blihove obaveze bile su veée nego drugih manastirskih po! ganika. Najstariji propis o meropsima sadrii povelia rata iva 23 manastir Bogorodice u Bistrici izdata oko 1234 godine, A ovo je meropaska rabota: Meropah da ore polovinu osme mati’, seno da kosi dok a i ne stave®, Zetve da tanje i druge pored svojih mati, tri dana da Zanje { tri dana da plevi, a tada da im se de jesti. Yekovno) Srbiji to je ratunska jedintea koe ie soatTee” Srebrnih dinara ili groga. ete eee madi opaliti ili ofeéi. To je tek kazna primenjiva ee Srednjem veku. : a aa . om i taéno znagenje naziva meropah nije poznato. i mera za felinu — nmericay tznonla Je 40 Uneca (Aint), Sto je otprilike 230 ‘ilograma. Ovde je reg upotrebliena kao Ty nee ent T0 J sami hoje a mote race sea. . adratrsh hvat, Polovina oon ie ‘znati sedam i po mati, ee . ‘eza je nejasna zbog slabe tuvanosti povelje, St. Novakovié Zakk. spom. 590 donosi adori ga i ne stane« te bi se moglo ra- umeti dok ga { nestane, tj. doi god ima cena 18 Dijel? da rade koliko je potrebno erkvi i slad da usipaju koliko Je potrebno. O bo2iéu da daju po uborak"® hmelja i po breme luta i po est kopalja, i kabal't Zita istrebljenog, a takode 0 gospojini jagnjetine da daju svake godine 4, spom, 29-20, Meropatke »tabote« nisu bile na svim vlastelinstvima jed- nake, u toku vremena one su postajale tele, © tome svedote Propisi povelje kralja Milutina 2a manas\ir Graéanieu (Oko 1320-1321). Zakon stari Srbima: 1 ovde meropah ore devet mati a sokalnik'® Sest, i zamanicom bedbu' pluga tri mati da oru, i tako da ga poseju, poznju, odvezu, povrhu i u rupu saspu, I jo izdade i livadu nad Zdre- bicom da kose bedbu nakosicom i splaste i zdenu. Meropah da sipa slad tri puta u godini i da ga hmelji, Ako orkvi dube slad od veée potrebe da ga pop'™ ohmelji, Ida nosi meropah po- "'U poveli »djel da djelajuc; nije jasno kako se ima shvatiti ova ret. Pored rada i dela ona moie da oznati | planinu. Danisié, Rijetnii iz knjidevnih starina srpsiih, vidi ree whab, \ Mera za tebinu priblizno isto sto i mat "Isto So 1 mat, ¥ © sokalniku vidi strana 21, 22, 23, ™ Za razumijevanje odredaba iz povelja nuino je poznavati struk- turu viastelinstva, Svako vlastelinstvo se sastojalo od dela koji je bio dat zavisnim seljacima na obradu i od dela koji je Obradivao sam gospodar, u svojoj re#iji radom seljaka, Oba- veze seljaka izrazene u 'povrsini zemlje pretstavijaju tad na delu koji sam obraduje i od koga uziva deo plodova, Radne obaveze izrazene u danima a ponegdje, kao u ovom sluéaju, { U povrsini zemlje, oznatavaju rad seljaka na delu koji gospo- dar drdi u svojo} reziji, Bedba i zamanica su kolektivni radovi Seljaica na gospodarevoj parceli. Pri tome nije jo’ dato 2a- dovoljavajuée tumagenje njihovog znatenja. Misli se da je bedba isto Sto i moba poznata docnije u nagem narodu, dok je zamanica oblik kolektivnog posla gdje se radnik hranio o Svome trosiu. Medutim, bas gornje mesto gde se oba naziva Javijaju vezana zadaje teSko¢e. 4% Popovi, pravoslavni sveitenici Ziveli su u selima zajedno sa svojim parohijanima, Bili su potdinjeni gospodaru viastelin- stva, ali su im obaveze bile znatno manje od seljaékih. Popo- vima su dodeljivane njive za izdréavanje, Vidi odeljak Crkva.ost do keraljevog stana, Meropah Koji ima konje, svaki 0 {foldestva Hristovom da dovere voz drva. I da meropah nost uta o rotdestvu Hrlstovom t praziku sv. bogorodice. 1 da love steve tri dana zamanicom izuzev popova Obivece meropaho s1 viastelinwa manastira Detona, koje posnajemo” iz eenivatke povelle kal Stafans Dotenskow EP guo,anatno ou Jednostavmije | manie Zakon erkvenim metohijama: meropsi Koji zemlju drBe da ora fest matl: pSenice 2, ovsa 2, prose 2, vinogreda mat merom kao iu drugim crkvama Zgona® da nemaju. Da imaju beddu, Sto se uzore bedbom to dda se bedbom i ovril vo sarenilo odvedala, koje fe Einilo da se polos} mansstir. Sih i vlasteosidh sllaka manjao of Viastelinstvn do vaste Iinstva od manastira do manastia, pouseo Je da won car Diusan jednim tlanom (68) svoga ‘saioniea, Obavere ™mero= aha posite sy jednoobrazne za Gitavu srpseu drdavu ‘(o.merophu. Meropsima je 2akon po svoj zemlji da nedeljno abotaju po dva dana pronijaru™, i da mu godilnje daju ca- evs perp zaminicom da mu Sen hase jedan dan, {vno- ‘grad jedan dan, a ko nema vinograd, oni da mu rabotaju druge Fabote jedan dan, i #to meropah uredi, to i da dr#i a neka mu se nl8ta drugo protiv zakona ne wzima, 53 Bones ctnadava dutnortprevora i promos “aetohifa sna cevent posed. Po esvenim seine { zemisu dobila je ime i danagnja oblast Metohije. a % zaon gxnatava koletivan ‘ad daleko od mesta stanovana, — dalek mesta_stanovani, “ Pronijne Je Eovele oll dri pron, t. zemlju uslovno dobije- ‘hu od ‘visdaota a vrienje voine aludbe, To. fe. speoitiean Vizantiskl “oblie foudalnih Odnora tatisen i w Sebi V Maan oo inosa rat ‘Sibi. Vid ‘V deugom delu Dussnovog zakonika, donetom 1384 (prvi deo. Je bie fadas ino, ova Je asredba protirena | pootirena bem Sedanienravaeopnina separate st Bopoaroms hits] alma vise Ro Sto propisaje 2akon 1 zemiji carstva mi da nije viastan gospodar nista utinitl mevopsima preko zakona, osim Sto je carstvo mi zapisalo Eakoniku, to da ma rauota i daje, Ako li mu utini §o protiv ‘kona, Zapoveda etrstvo mi, avaki meropah da ima prava Pat nigit se sa svojim gospodarom — i ¢ earstvom mi, il 8 go~ Spedom earieom,fli's erkvor, Il s vlastelom carstva mi ts kim ‘io. Niko da nije viastan zadrEath ga od suda earstva ml, nego Ga mu sudije po pravdl side. Ako meropah dobije parnicu protiy gospodars, nek gudija carstva mi ujeméi, kako da go~ Spodar plati merophu ave ne rok; i potom da nije viastan ona) gospodar usiniti zlo merophu. ‘Polofa} meropshe £ uepéte zavisnh Ludi Kerateribe vera Dost 2 semiu na Kojo) 2ive | ea rospodara home pripeda PSs fe veoma sano blo season envio stave Fiva da napuita zemigy { gospodara, Oaredbu ¢ tome s Yee povelja‘Sefana Nemanje ta monasir Hilsndar tz 10 “be godine Tako ko od manastirskih Ijudi {li vlaha bedi pod velikog 2 pana’? ili pod koga drugog da se vrataju opet. Ako li od Eup hhih judi dod u manastireke jude, da se vraéaju opet. Dalju ategoriss eelioka — podanlks viastelinstva Gail Zoinlel se este maniim ebavezara nego sto su Ih im Rrecopst, Soxalnie, je ime { tagna funkelja u peivreda ‘Zivote vlastelinstva niga sasvim tasni, bill su po evom Bo Jou veota Bliskl smajsionsnae, t. 2anatlijama raznih Vr 7 Do Rrunisanja Stetana Nemanjiéa za Kralia 12 osi su fitulu velikog Aupisa. U0 Duk (et aoe! Jos od 1077 nosis kraljevsku titaKojih je bilo na svakom viastelinstvu. Sokalnitke rabote imale su specijalan kkaraixter. Prvi put se sokalnic javijaju u povelji kralja Viadislava za manastir Bogorodice u Bistrict ‘oko 1234 godine. Sokalnik da ore polovinu druge mati svaki ralije'’. Seno da Kosi jednako kao meropah. Manastir okolo i trpezariju da gradi; put da tera i s konjem koliko mu naredi stariji, I kada dode icralj ili vlastelin ili gost da plata obrok"® kao i meropah, 04. pom. 2. ~t Obavere sokalnika vide se potanje iz odredaba povelja za manastir Banjsku (oko 1313—1318) | Degane (1330). Odlomei iz spomenutih povelja ujedno daju i podatke 0 neikim vrsta~ ‘ma zanatlija na feudalnim posedima. Po Sestim imenima sela (Tulari, Stitari, Strelari, Sedlari itd) i nelim drugim izvo- rima znamo da je na feudalnim imanjima bilo mnogo vise ‘vrsta zanatlija i vise vrsta seljaka sa obavezama u obliiu specijalnih sluzbi (sokolari, psar'). A vinograd svako da kopa i pop i dijak'™ i otrok i svi maj- stori kao i drugi rabotnici. Ko ga ne okopa do uskrsa da mu se uzme vo. A seno da kose kako meropsi tako i sokalnici i maj- tori svi jednako, I na nakosicu svako da izlazi ko moze kosu da drdi za jedan dan osim popa. Takode i na plaséenje jedan jan ina 2devanje. Ako bude daleko, po jedan od kuée da ide | za tri dana da pokose, splaste i zdenu... Sokalnik kada sa gumanom ili s kaluderom nekuda ide po erkvenom poslu, da fe crkvenim hrani, a kada sam ide svoje bra’no da nosi Sokalnici da pomatu popravljati erkve i trpeze i kraljeve pa- * Ralija ovde znaéi vrstu iculture koja se gaji. Uporedi str, 20 od- Jomak iz detanske povelje, gde se tatno predvida da meropsi ru pienice dve mati, ovsa dve mati, prosa dve mati i vino- grea mai, U ovom slufaju od svake osnovne kulture sokal- 0 da 1 mat, uk Hi e ee t, ukupno 4'/ ili 6 mati (ako s Obrok je naturaina ili novéana datbina koja se plaéala povre- meno za izdréavanje iralja ili viastele ili kraljevog poslanika a iad dode u manastir ili neko mesto. Dijak je nige erkveno zvanje, udanaSnjem jeziku dakon. Inate dijak najéesée mati isto sto { pisar. U ovom sluéaju vazi za dijaka sve Sto je reteno za popa. 22 . A kovati i drvodelje i Savel i kozari { sedlari i grnéari izidari { zlatari svi da oru i kose kao sokalnici ... Sokalnici da donose u godini tri puta tovar Zita i tovar vina odakle im naredi iguman. (04, spom, 92—8. Za sokalnike zakon: pSenice mat, ovsa mat, prosa mat, vino- grada mat. Kovaéi i zlatari, sedlari i krojati i svi majstori da rade kao i sokalnici i kakve obaveze imaju sokalnici takve i svi maj- stori, ovrSeno Zito i vino da se preda manastiru Seno da kose kako i meropsi tako i sokalnici i svi maj- stori, Koja sela imaju sena da ga i kose, A vinograd svako da Kopa ili pop ili ko bilo ko dréi zemlju. 04. spom, 116, Pojedine odredbe povelia (na pr. za manastir Detane) poka~ zuju nam i kako se formira kategorija sokalnika. Potomei zavisnih podanika, duZnih da vrse specijalne sluzbe (razne ‘vrste zanatlija), nisu po pravilu postajali meropsi veé so- xalnici. Iu kome bilo selu gde se majstori nalaze, ako se razrode tri tetiri sina, jedan da ostane na mestu, a ostali da stupe u sokalnike, Ako htedne da uzme zemlju od meropske zemlje tada da stupi u merophe. 04, spom. 16 ‘Sokalnici su postajali i sinovi popova koji se ne bi potrudili da dobiju obrazovanje potrebno da nastave ofevu funkeiju, jer su po pravilu popovi postajali iz porodice popova. To nam pokazuje povelja kralja Milutina za manastir sv. Dorda kod Skoplja 1300 godine. I popovski sinovi koji knjigu ne izuée, da budu sokalnici, da se ne pomeropée. (04. spom. 9. 23Detaly iz jedine kompozicije sa likom pastira w karakte- oe eee eae Pi rar a ia ae ers stacy ae Pompe ny ig or sree eee See ee rere ry ae e, Oni koji imaju sela da kose seno na Kiere- zima® ili drugde u blizini, I da donose godi8nje jedan tovar dita i drugi tovar vina, I da donose soli crkvene odak | naredi iguman 40 kletiSta® deset tovara \ Nesto su drukéije, ako u osnovi veoma sliéne, abaveze viaha koji su pripadali manastiru sv, Arhandela w Prizrenu, prema ovelji cara DuSana za ova} manastir iz 1348 godine Zakon za vlahe Da daju jednu oveu s jagnjetom i jednu jalovu a s runom, i da daju prestupne godine ili konja ili trideset perpera kako su davali carstvu mi, a posle ovoga caru da ne daju. I da daju od kleti8ta jagnjetinu i isporak'*, A vlasi koji su siroti da teze vunu crkvenu kako im naredi iguman. A drugi vlasi da daju okroje* i arape i da nose so, i u zimovi8tu da kose seno kobilama; gradove da popravijaju i jagnjila da grade, i kod kobila da guvaju i Zito da nose i tovar s igu- (04, spom, 142 2 Samo ime kaze da se radi o desetom delu prolzvoda, ali nije po- znato kako se razlikovao mali i veltki desetak. To treba razumeti tako da su viasi duéni da nadoknade tek svaku petu Kobilu, t), 204 * Planina u manastirskom posedu. % Kletiste Je kkollb:. Tek svaka detvrta kuéa morala je po ovo) ‘odredbi da preveze jedan tovar soli Krano od nerodenog jagnjeta Tatno znagenje reti je nepoznato. Neki deo odela, mozda opanc Up. Danigié, Rijetnik s. v26 Belega je plata u | Suvanje i napasanje stoke svoiih gospodara kao glavnu duc Znost viaha istite narotito povelja kralja Miluting so ace stir Hilandar oko 13021309 godine. eenile Araljevstvo mi, da daje sveta erkva godisnje po divanaest adrebeca pastirima belegu®, toga radi pruolih lao ai Pasu erkvene kobile a da me uzimaju nikakvu belegu. A ako Sto izgube da plaéaju crkvi od svoga: za Konja po desct Bevstvo mi, svih rabota i mojih i erkvenih i malih i velikin Poa, Me Ponosa™ nikakvog ni Bitnog ni vinskog, ni pres wodait ni Konja, ni psa, ni poklisara, ni vladalea® kraljevetee mi nl u Svetu Goru da ne idu nl po kakvu nalogu, same aa Pasu crkvine kobile, 2%, spom. 385, ‘Druga Smovna privredna funkelja viaha bilo je odrsavanje Faebratala kojl se visio gotovo iskljueive tovaitin kee icp dates Zevedenih primera, tu Aunkeju viahe: teeter labo iedne odredba povelje kralja Stefana ta imenaeis a lane 1330 godine. Yaak zakonitu so da nose od erkvenog dohotika, a ato donesu to saints, d© etiv! polovina a vissima poloving, ake crine's to zateli onda da im otkupi 8. spom. 15, Za apasanje siada na tudo} send 4 BA@h4 dedblod evanu tavmina To vdieo nett ot astr ov. Arhanes 156 Toate stoci koja se davala pastir: i pe Pastirima za Guvanje 4 Ponos je duénost prevoza ili prenosa, Part ds dito lwracanja { sprovedenia viadolaca 11 poeta. nika do granice ‘2upe ili do Rajblideg grada. R Koliko je iznosila travnina »po zakonus vidi se iz Slana 197 Dusanovog zakonika. imuje, da dade travnine: Xojem vlestlina dode govek da simi, da dade ‘sto kobila kobily, od sto ovaca oveu s jagnjstom i od sto -goveda govete. Dus, zak, 68 Kato plea aha vir mong tuning der aceasta ease Soe a Se or ee aya poe ae le eee eee ee aod ‘Srbin da se ne Zeni medu vlahe, ako Ii se ofeni da je odvede medu merophe. Zak. spom. 351. ranile povella m manaric ose Joy bran, nett rnie pele m manati Banjsteu predvida jos { viio siroge kamne | sank} ae = i eee Srbin da se ne Zeni medu vlahe, Ako se See ae manovog, da se ograbi i veZe 1 onaj viat ee anol Zenio i da se vrati i protiv volje na ofevo mest s eae budu starinici™ pa se ne mogu vratiti, nijedan vojnik veé svi éelatori.? rats 2 on oi ‘ 5 * Sva éetini naziva oznatavaju cto wviadaotevih kon): et same : o sibing se 4 poveljema nazivaje zemijoradniet nasuprot stots pe le ee ms " nik je onaj ko je proveo izvesno vreme (rod mene i Staedine) bor gospedara, te se nije mogeo Brim ae ee es % Vojails | Selator au possone katagorie vole tatho prelsianjaju. Sigumo ie da e polotaj Beli od polotae eelaora a Ne za s edu viasima, Ne ana4. VLASTELA Pa pereny scne pn ts som arash, Nie asnd i kos suse sve'anurseh ee Ienstafomiraa Tako na u deuttvenom T'acooree teks Inala veliey vlog, fete! niiove peeoeea aeeeen ie ee Gah veleog bro Isvora pak” reens uae es fetsova oll bi gover iktutiva of laste sora ee Jodaju, pravima i dugnostima. Kao gospodareéa klasa feud1- Ikea, iasla mu ie Yeinstvon, pe strate aaa Cae a yo a ied a Veliku viastelu ili »vel- ‘struje 1 Duganoy zakonik. ees: | porivu vlasteoskom. Veliki sudijina pisma, a drugima petat. © psovanju viastelitiéa. Via viastelitiéa, neka plati 100 per viastelina, neka plati 100 perp. Duk. zon. 8, 62 5 vlastelin da se ne poziva bez istelin, koji opsuje i osramoti Tpera, a ako viastelitié opsuje era i neka se bije stapovima a se grein i pessaehat rab Hristo Stefan Uro§ III, bogom eee Fs Baer } postavljeni kralj svih srpskih pon , sabravti eae e™ darovanim sinom kraljevsiva tefanom, Sabor srpske zemlje, athiepiskopa Daw aznace™ i tepdije™ i vojvode j sluge i stavilce i dogovori se s njima i primih blagoslov od gospodina mi i oca arhlepiskopa Danila i svih episkopa i svih igumana i savet od éitavog sabora srpskog o prilogu ovome hramu, Detangke hrisovulje 124. M. Milojevié, Gisenik SUD de, od, XII, Beograd tte, 6 Uticaj vlastele dolazio je narotito do izraiaja i za vreme unutragnjih borbi oko Vlasti medu samim Glanovima via- dglatke porodice. Tako arhiepiskop Danilo u svome spist »Zivoti kvaljeva i arhiepiskopa srpskih« pripisuje pobunu Stefana (docnijeg kralja Stefana Detanskog) protiv ca kralja Milutina stalnom potstrekavanju viastele. T odeli mu (tj, Stefanu) dostojan deo svoje drzave, zetsku zemlju sa svima njezinim gradovima i obla8éu njihovom, Odli- kova ga svakom GaSéu carskoga dostojanstva, davii sve Sto mu je na potrebi od maloga do velikoga, i otpusti ga u takva dréavu, koju mu je sam odelio, I posto je prebivao dugo vre- mena u dréavi te zemlje sa svojom vlastelom koji zlomisleni (tj. vlastela) pobedeni davolskom vestinom, sastavise svoje lukave namere, i uludivsi vreme, pristupi8e ka ovome blago- &astivome i vazljubljenome sinu blagotastivog kralja Urosa, i prevratige ga laskavim resima od ljubavi svoga roditelja, govorei mu: »Dostojno ti je da wzmeS presto oca svoga, a evo svi mi pomazemo ti, da u sveru bude volja tvoja, Ako li nas ne poslusaé, to se mi neéemo vike zvati tvojix. I govoreéi mu dugo takve varljive regi, okonéaSe svoju volju, I ovaj njegov vazljubljeni sin otada odvrati sre svoje na lukave reti, i ne htede posluSati reti svojega roditelja, koji ga je vaspitao u dobroj veri i Gistoti, u Ijubavi i celomudrenom smislu. I pote se uznositi svojom mislju, da mu uzme presto njegov, i posto je bilo veliko uzmuéenje medu njima, pote velmoze ovog previsokog kralja nagovarati varljivim retima, da ostavivsi svoga gospodina, idu k njemu, Tako je i bilo, Mnogi, sabla~ znivii se, otstupige od ovoga blagoastivoga kralja ka njegovu sinu, % Stavilac je dvorski sluzbenik nizeg ranga,f Drustvena uloga, mo¢ i uticaj vlastele potivall su na njihovoj ‘ekonomsko} snazi 1 vojno} sluzbi kolu su vriili. Viastela sit bila potpuno neproduktivan elemenat druitva, njihovo bo- gatstvo su stvarali svojim radom potéinjent zemljoradnici i stobari koji su diveli na viasteoskim zemljoposedima — ba- Stinama, Viastelin je kao gospodar svoje bastine ubirao sve daZbine i rabote svojih podanika prikazane u prethodnim odeljcima, Karakter bastine kao zemlje u neogranivenom | naslednom viasnistvu viastelina mote se lepo videti iz tla- nova 39, 40, 41 1 43 DuSanovog zakonika. © viasteli { viasteli8iéima, Viastela i vlastelidi¢i, &to se na laze u dréavi carstva mi, Srbi i Grei, Stogod je kome dalo car- stvo miu baStinu i u hrisovulji™, i dre do ovoga sabora, ba- Stine da su sigurne, © hrisovuljama. I svi hrisovulji { prostagme”, 8to ih je kome uéinilo carstvo mi, i Sto ée ih kome utiniti, sve te bastine da su sigurne, kao i ranijih pravovernih careva; neka su slo- bodni i erkvi th dati, ili za dufu 2avestati, ili drugome kome bilo prodati 0 vlasteosko} bastini, Koji vlastelin ne uzima dece ili uzima decu, pa mu pomru, te po njegovoj smrti ostane bastina usta, to neka bude baStina njegova onome ko se nade od nje- Bovog roda, do tretega ‘bratueda®? ‘© nasilju nad battinom, Da nije viastan gospodin car, ni ‘kralj, ni gospoda carica ikome silom uzeti baStinu, ni kupiti Je, ni zameniti, osim ako ko sam pristane. Dut, 2a, 445, * Hrisovulja je ret grtkog porekla. Ozn: Detatann 2° Tes, SPEKOE Porekda, Oznatava povelju sa 2latnim * Oblik povelje u noni ae, Vizantiji, sadeki earsko naredenje it naredenie " Bratuted je brat od striea. Ova: mi sett wt Ss ann ae ea a oe ™ Ked se Dusan krunisao za cara, ierunisao je svoga sina Urota 2a Clan 42 Dusanovog zakonika predvida | obaveze gospodara Dastine, To Je ssoéec ill »perpera carevac Koja se mapladi- Vala godlinje od svakog ognjisia najprije u lanosu od jedne perpere, a docnije od jednog dukaia.” Druga obaveea bila Je voina sludba, koju Je viastelin bio duzan da visi lién0 3a odredom svojih podanika éija je veliéina zavisila od veli= Eine bastine © slobodnoj bastini. I sve baitine da su slobodne od svih rabota i dazbina carstva mi, osim da daju soée i vojuju vojsku po zakom. Df, zak, 45 astelina dolazi do iérataja | u zanimijivem Hint, pode Gort vastelina, predvidenam w 48 lan Dur Sanovog zakonika, © viastelinu i o konju. Kada umre vlastelin, dobri konj i orutje da se daje caru, a velika biserna svitat' i alatni pojas neka budu sinu mu, i da mu car ne uzme; a ako ne uzima sina, nego ima kéer, to neka je viasna uzeti ih kéi i slobodno ih prodati ili pokloniti, Dud. zak. 43, 5, VLADALAC ojo} snot, srpsiu,feudalng dar, Njegova vl S°garovang »miloséu boajoms. Vladatae Je stelovlanag ws fave | istovremeno bio alen Steanjevekovaom shvatanju bila darova peas ae agar rojo bovelll za manastir Hilandar 11ge—1199 godine i imao je stabilnu, gotovo jer Je sadrdala 12 srebrnih vrednost. Ona je 2avi- ‘alata i od veligine nmi nn ce sehr ice Sea eon el anes ie de pornore, dooms #t ue perpera, rel usmanit Dea ha oe anon san | tan Some 31inaravi ured! i g postavi svojom premudroséu. : cizmernoj milosti i goveko- Tako i po njegovo} mnogoj i neizmernoj ; Ijublju darova nasim pradedovima i nasim dedovima da via~ kom zemljom, i svakojako bog éini na bolje Ijudima nehoteéi sovedije pogibelji. I postavi me velikog Zu- Pana nezvanog pri svetom kr8tenju Stefana Nema ju, i obno- vih svoju dedinu i veéma utvrdih botijom pomoéu dano ibe in sin Stetan nije pomicio sa sboBanskim ot a bilo dato da budu i satsivao Je vest splits 200-1267 g) Vet se Nema wporetiom po kome je srpskim Veliki Zupani. Zatrazio je kralj ie krunisan 1217 g. 0 tome in ski istoriéar Toma arhidakon U to wzeme Stefan, gospodar Srbije ili Railee koji se nazivao velit Zupan, poslav8i poklisare rimskoj stolici zamolio je od Femta noviia IM krunu Kraljevstva, Posiao je (papa) svoga Jegata koji ga je doSavsi, krunisao i postavio 4¢ prvog kralja svoje zemlje, Heir 206208) wrikaruje hiandarski monah Teodesie, bio- Sree ana A918 19 | potctea 14 veka), peceee a Bie Fed eie,810 Pomiiti'ca ulogom pany Pane cree Strano athe, Sielana Prvoventanoy "zai crake, Cee yom Ban, Bupitule vom’ arhiplakspur ence TIC tama Suyeav Inleresantan Je gover ko Pes Stano “usta Savi pre krunisanja. a ‘ lamp 82 iots wi oer ee yaar) =a Pin ox rodoslovlje srpske vl ke idalatke dinastije Ne anja (na nasoj Decanski. (Manastir De Evo vas je gospod bog vas m i pregasnog oca Simeonat'* u mmnogi su medu vama ni su i Zupani vlada dostojanstvo: nom, nego kao sto stva i za glavu erkve vlada narodom treba st i pohvalu, slavu i veliéans kopima, i igumanima i s m Zanstvenu liturgiju, u vreme. venac odredenoga brata, velikoga Supa: nik, u svetinju nad sv moljenjem k bogu, prepasa ga i ukrasi bagi i venga éasmu glavu njegovu vencem carstva" mirom i nazva ga u bogu sam li i veliki, Nij Stare srpske biogratile, preveo M. Bailé, Beograd 1924, 192-10, korak ufinjen je 1845 godine kada se kralj Stefan Duan, osvoiivsi velik deo vizantiskih zemalja, proglasio ca~ rem i iduée godine icrunisao. © tome on sam govori u pove~ Yi za manastir u Lesnovu (oko 13471350 &. ). I po milosti botijoj kako podigoh dostojanstvo kraljevsko na carstvo, i arhiepiskopiju na patrijarSiju, i episkopije na mitro- polije, takode podigosmo i svetasno Skoplje, éasnog i slavnog grada Skoplja Trojeruéicu'* na prvoprestolnu mitropoliju Zak. spom. $77. ‘ia Simeon” je monasko ime Stefana Nemanje— « Grika reé hypatos; oznatavala je vizantisko dostojanstvo. 4 Bagrenica je ogra’ crvene (porfime ili siclaine) bole, carske viasti “ Venae u starom snpskom jezilux oznaéava kkrunu. Ret ‘ovde upotrebljava u Sirem smisiu viadanja uopste. 4s "fj, manastir bogorodice, trojerudica je jedan od atributa bogo- rodice, imbot 3. Srednjevekovna srpska drtavaDutanoy postupak naifao je, ne dugo posle njegove smrti, ‘na osudu srpskog svestenstva, jer Je proglas carstva, a naro= Gito patrijarsije azvao protivijenje i baeanje prokletstva na smpskcu crievu od strane Carigradske patrijarsije. Jedan od ‘nasiavijaéa arhiepiskopa Danila, pisac blografije drugog p1- trijarha Save, u zborniku »Zivoti kraljeva.{ arhiepiskopa sipskih« veoma strogo sud! 0 DuSanovom uedizinju na car= ski presto, Ovakva je povest o caru Stefanu, Muz veliki i silan u kreposti u premudrosti najsilniji, primivsi bogom danu vlast, raspro- strani se na istoku i zapadu i sever i jugu, zauze ne malo gradova i krajeva grékih, Uhvati se i on u zamku od opéeg neprijatelja, uzvisi se srcem, i ostavivgi praroditeljsku viast keraljevstva, zadelev8i carsko dostojanstvo, venéa‘* se na car- stvo. I posle ovoga astavi od praroditelja i sv. Save predano mu arhlepiskopstvo od patrijarha carigradskog, postavi sebi nasiljem patrijarha Joanikija.? Zatim savetom ovoga odagna carigradske mitropolite koji su bili po gradovima njego oblasti i nastade ne mala beda. a Danilo, Zivot! 24 U vreme polititkog opadan} “1 lanja srpske feudalne dréave, potira 14 iu 15 vel, supskl viadaoel su se morall sadovonitl ve) Pale i ha of a Sea eepota KruntsanSietan 17st, BE nea Lazare poginilog u Kosovsin) biel Deaeataey teks mek 2 ladaoci iz porodice Brankoviéa, a posle propasti on is eae {Gruga viastela izbegla u Ugarsicu. Shineiy depos dnoanstvn sive! Bogut Seas ovaj, dakle, blagogestivi , dakle, Jovant® Hanovnicima Galate'” i ked vide ovosa (ih keen sen) Stare erpake biogrative 1817 y, 70, “ Tj. krunisao se. ce Viadalac u Srbiji nije bio samo nosilac polititke vissti w drZavi, veé | veoma snazan ekonomski éinilac. Upravo velikt prihodi Kojima je raspolagao omoguéivali su viadaoeu da dra najamnigku vojsicu. Poriogu nje mogao je da drZi u po- slugnosti vlastelu i da preduzima vojne akelje radi odbrane { Hrenja dréave 1 snagenja svoje viasti. Viadalac je kao ve~ hovni gospodar svih zemljoposeda u svojo} dréavi primao namete, Upoznali smo veé so¢e od Koga nisu bile oslobo~ dene ni viasteoske baitine, Dalje je vladalac kao neposredni gospodar kraljevskih, docnije carskih zemljiéta ulivao sve rabote 1 dadbine svojih podanika kao svaki drugi feudalnt gospodar, Sta je sve viadalac uzivao sa svojih zemalja vidi se iz povelja u kojima se odriée svojih prava u korist mana~ stira, Pougna je u tom pogledu narotito povelja cara Dugana za manastir sv. Nikole u Dobrusti (oko 1355 g). Toslobodi carstvo od soéa, od pozoba™ od priselice™, od vojske, od psara,** od poklisara, od grada,** od senoko&e, od vino- grada, od globe, od svakog danka, i prosto govoreti od svih rabota malih i velikih carskih { zakonitih, Niko da mu (t}. ma- nastiru) ne meteha®, ni da viada, ni kefalija'™ ni vojvoda, ni knez ni sevast* ni niko od viadajuéih u zemlji carstva mi po srpskim obigajima, veé sve ovo da je u viast sv. Nikole Do- bruskoga. spom, 120. © Joanikije je pre postavljanja za patrijarha bio svetovno lice, Dusanov kancelar — logotet. “© Car Jovan VII Paleolog; u ovo vreme vladao je kao regent u ‘ime svoga brata Manojla II koji je putovao u Zapadnu Evropu trazeéi pomoé za borbu protiv Turaka, e «© predgrade Carigrada u kome je bila kolonija denovijanskih ‘trgovaca, z % Carigrad. Vizantiski pisei su prestonicu carstva Sesto naaivali ‘samo. gradom, % Pozob je duznost ishranjivanja viadaotevih konja. ® Priselica Je duznost ishrane i smeStaja viadaoca kada prolazi ili se zadrdava u nekom kraju. . % Na ishranu { smestaj imali su prava | vladaogevi sokolari i psari kad bi se kralj nelazio u lovu. < s Na ishranu. i smeitaj po selima imali su pravo i poslanici — poklisari kad ibi se nalazili na putu vrSeci svoju siudbu, % Dumost zidanja 1 popravijanja gradova. : wt Mutual anati imativudela, uestvovatl pa éak & metat! se. 8 Gréka reé potige od kefalos — glava. Vladaotey sluzbenikx kome Ne poverena uprava grada ili oblasti. ‘ U ranijim vremenima sevast je oznaéavao visokko visantisko dostojanstvo, u._stpsko} feudalno} dréavi to je viadaotev upravni sluabenik,Bu sakupel nifta ne dugufu. Satuvano Je vise tmenye Donosimo u celini pismo cara ‘Dusana iz 1347 fodine Povelie 1 pisma 1, ssn, Sliénog je sadréaja pi tefana . cima earine uy halen an despota Lazareviéa 9 za- iz 1411 godine. ‘eéem rudarskom gradu Novom Bréuy ‘Milogéu patho Sespedin Srbima despot Stefan knezu viada- duces ar ay be ovnika, viasteli i svoj opstini mnogo posto- ee ada Bartel wecoert 0H! rijatelji da su viastelitiei ene trtol Marinéetié i Sinko Staniti¢ primili bili & Grad u Atbaniji u erp: T). da nisu nists quant jima, da im i vi na tome zahvalite { jo8 da mate, da mi ni u emu nisu ostali dugni vet su mi dobro i posteno posluaili, T ovu knjigu (pismo) verovanja radi poslah po mom doveku Vukosavu. I bog vas veselio, ‘Miloséu bozjom gospodin Srbima despot Stefan, Pisano maja 28 u Novom Brdu. Povelje 4 piema 1, 208 Kada su zbog sve jateg razvitka rudarstva | trgovine medu visupnim vladalaékim prihodima pofeli da imaju sve veeu ‘ulogu prihodi od trgovine i rudarstva, viadaoci su potell po Klanjati manastirima uz zemljiine posede i delove svoiih stalnih novéanih primanja od trgova ili rudnika, To pokazuje povelja Stefana despota za manastir Vatoped uu sv. Gort iz 1417 godine, Tada prilozih mali prinos kao Sto je gore reéeno. Da se dava od Novoga Brda od carine gospodstva mi, svake godine 60 litara'™ srebra, i to da se svake godine ispunjava manastiru nepromenjeno od praznika‘rofdestva Hristova do toga istog praznika, O prazniku svetih i vrhovnih apostola Petra i Pavia da se daje 30 litara i o praznilu rotdestva Hristovog 30 litara. Tu sledetim godinama ko bilo da se desi, da dr#i carinu go- spodstva mi u gradu Novom Brdu duzan je ovo ispunjavati manastiru bez ikakvog protivretenja. Ako se ko nade da nije ispunio i potrudio radi toga kaludera manastirskog da dode u dvor gospodstva mi, takav da plati gospodstvu mi od svoga imanja 60 litara srebra. 1M, Lascaris, Actes Serbes de Vatopédi, Byzantinoslavica VI (8), 18 “« Mera za tedinu. U osnovi to je bila stara rimska funta, vizan~ iiski litra, Nije bila svagdie podjednaka, postajala je rad nigka, smederevska { novobrdska, mera, Posnata Je veednost dubrovatke litre Koja je bila dvojaka, tanka 2a merenje menitih metala i debela za ostalu robu, Dubrovatka tanka Utra fanosila je 327,992 grama 31Prihode su viadari imalt 1 od danaka (tributa) primorskih gradova koji su bili u sastavu smpske dréave. Cak Jet Dur brovnik, Koji nije bio pod viaséu srpske dréave, za'slobodu frgovanja svojih gradana plaéao srpskim kraljevima tev, ‘Svetodmitarski dohodaic 1 iznosu od 2000 perpera,'O tome Postoji vise pisama u Dubrovaékom arhivur Veoma Je icine Fesanino pismo kralja Milutina iz 1320 godine. Dragom i Ijubaznom srodniku kraljevstva mi knezu du- brovatkom Bartolomeju Gradeniku i sudijama i vetnicima 1 ‘svoj opttini dubrovatkoj. Kraljevstvo mi je miloséu bozjom ‘adravo i daj bote da 1j \jubazno pismo kraljevstva mi, nade te zaravo i u svemu dobro. Salje tamo kraljevstvo mi episkopa skadarskog i kneza Dabitiva da im date dohodak na Mitrev. dan Sto pripada kraljevstvu mi, da im date dohodak irraljev= sstva mi, I za vaiu dragu ljubav dajte mi dobre dinare a neo mojte mi davati zle dinare™, jer zle dinare neée Grei, gde th dajemo za koju god potrebu, oni neée da ih uzmu. Stefan Uros kralj Povelje s puma 1, 39 Sipski srednjevelxovni viadaoci nisu imali stalne prestonice Kretali su se po gradovima u razlititim o oblastimg semi i dvorovima zadréavajuei se svud: a Porodice, dvorskih slugbenika, tile ‘azvilala privredna snaga dave’ viadgote wore ‘okoling bili su sve bogatiji pene 2 1 raskoiniji. Dva nam izvora sroeieuhy reese, Poredenje, Vizantiski storitar ee polaneaenetka 14 veka), govoredi 9 jednem fe 1208 posetlo Sxbiju sk epskog dvora zn vreme Iealia Ureda 1? SONY dae slugu { vojnika. Ukoliko se lina novac manje vrednost!, slabi Dovac nego na falsifikovani novac. i toe sabti Car Mina Pee Jo. eg ateol0g (1262-1282). Njegova 61 0 kojoj je je Ana. " Pahimer je Suk Pogreslo. Ustvari Mijutin je istoimen sa ocem je Dri (Uroé 11) fagutin imao zvanitno i “ Vearake, to je bila Kotarina kel kralis Sinton yee Da bi se o tome sklopio uzajamni ugovor, uputi kao pos jetarha"* a zajedno je poslata i nevesta sa velikom carskom svitom, Stigavil u Verijut® oni su odlutili da najpre posalju Stefanu Urogu hartofilaksa"” Veka i zajedno sa njim Kudunina ‘Trajanopoljskog, Tim pre Sto je despina"* naredila hartofilaksu da pode ranije i da se obavesti podrobnije o Srbima, kakav je njihov natin Zivota, kakav je red njihovog upravljanja... Da bi saznao to Sto je trebalo da upozna, hartofilaks je u Srbiju dotao ranije | ne samo da nije naSao tamo nikakve pripreme 2a prijem princeze koji bi odgovarao njenom dostojanstvu, vee je { za’udio UroSa | njegove dvorjane svojom svitom u kojoj je najvise bilo evnuha, i naveo ga da pita za8to su ovi dosli. Kada mu je na to (Vek) rekao da je takav ceremonijal propisao sam car i da svi ti Ijudi sadinjavaju pratnju princeze Uro8 je uzbu- den uzviknuo »aj, aj emu to, mi nismo navikli na takav nadin divota«, Rekavai istovremeno je pokazao na devojku odeven u bedno odelo sto je sedela za preslicom i pokazujuéi rukom kazao: »tako mi dréimo nage snahes. A bee u njthovom Hi- votu prostota i skromnost do te mere da su se hranili samo kradenim Zivotinjama."? Georgit Pachymeris, De Mlchaele et Andronico Palgeologis t ed. I. Bekke~ us) Bonnae 10, 5082 oe ies cS Se ee eau tates US iT je has Kars Ae Sea er oe ol itl potas tt mie eet cn, Se i Ueno Solin scoot ctl Tay alle Paton a gledna preterivania, Milutinov dvor Je nasuprot c dng rte plana Goede kv arto aie Geta get anetl gompadas crore abogvellkog neraspoloten eee ieee arog kaky sh newpaon mune HO Seer een arlanje prema, Vani KalSutradan tim je svamulo, dobljemo poziv i odemo gospo- daru” uz pratnju junatkih mladiéa svetano opremljenih, koji ‘u poslani po nas potasti radi, Citava ceremonija be’e vesela, Puna dostojanstva i gasti. Ona pokazivase stanovnistvu da je stigao plemeniti izaslanik velikog gospodara’! sa misijom ‘ozbiljnijom no sto su bile ranije misije, I sam kralj beSe veoma Jepo ukraSen nakitima. Oko tela imao je vi8e nakita od sku- pocenog kamena i bisera, Keliko god je moglo da stane sav je treptao u alatu. Ceo dom blistaSe svilenim i zlatom ukragenim nameStajem. Okruzen je bio svojim odabranim Ijudima, i sve Je uopite bilo sto lepie uredeno i ukraseno. Ukratko reéeno, Sve bee ude8eno po romejskom ukusu i po ceremonijalu car ‘skog dvora i ikao Sto veli poslovica »pokuialo se peske nad- metanje sa lidiskom dvokolicom, ali se ipak nadmetaloc.?* Posto je kralj primio careva pisma { poslanikov pozdrav, otpustio je Metohita i pratioce da se odmore, I tako se vratimo u stan, ‘koji nam je bio odreden. A sa nama dodoge i Ijudi iz kraljeva dvora, koji su nam bili stavijeni ‘a raspolozenje da nas slute kao intendanti i nadzornici i da se staraju © naoj rani i ostalim potrebama, i da sluSaju. Svaki dan dobijamo otuda (iz kraljevog stana) svega u iso. bilju, i to bolje i vise no Sto bi nam trebalo, a u takvoj koligini, da bi bilo suvige éak da nas je bilo dvaput vise. Izmedu ostalog dobivamo i divljadi, raznih ptica i drugih Zivotinj koje se jedu, kao veprova, jelona a sa gospodareve trpeze tance jela i slatkige na zlatnim i srebrnim tanjirima i posudu i to, f obrirom na onaj dan, ne toliko potrebe koliko potastt radi, er onaj dan je bio postan a trebalo je da pastime. Toga radi am se Salje i lepa vota i parteta priugotovijenih rita, ax. Gevno wlovijenth u mesnim ili podaljim rekama, ili usoljenih, 0d onih poveéih i debelih dunavskih riba, ‘koje nam odovud , Vizantiski car Andronik 11 Paleolog. ™ Metohit hose da kage da su sredsty: J us sredstva 2 takmiten ; sani, vorom suvide akromna, all ik Sdsie disease retko u Carigrad dolaze i jako se trate, ali se uvek ne nadu. Eto, dakle, takav je bio na§ dodek, da ne bismo o tome vide govorili, ‘Totora Metohita poslanies, preveo M. Apostolovié, Letopis Matice srpele 2 (1900), 824 Bogatstvo viadaoca dolazi narotito do izraéaja i u vreme fpolititkog opadanja srpske feudalne drave u prvo} polo- Vini 15 veka, Ovo je razdoblje i usprkos turskim provalama i ratovima { opitoj polititio} nesigurnosti proteldo u znsiea procvata rudarstva i trgovine. Prihodi srpskih despota bili su golemi za tadainje pojmove. Izvesnu pretstavu o tome pruzaju dubrovatke priznanice o delu despotove imovine koju je ostavio u Dubrovnilou 1441 g. posle svoga begstva iz Srbije. Te su prizmanice veoma detaljne i bridljivo sastav- Yjene. Tz njih se ovde donose samo mesta koja daju ulcupan bir pojedinih vrsta despotovog blaga. U ime oca i sina i svetoga duha amin, Mi knez viastela i sva opitina vlastele viadajuéeg grada Dubrovnika primismo od slavnog gospodina despota Durda gospodara srpske zemlje { kk tome’, po poStovanom bogoljubivom mitropolitu Atanasiju i po Paskoju Sorkogeviéu viastelinu nasem, a sa njegovim pu- nomoéjem, na éuvanje nize imenovano blago. A najprvo dukata 2latnih deset vreta a u svako} vreti pet hiljada dukata... (Sleai nabrajanje Kolike w svako} vreti ima veneefjansitih, ugarsiin i turskih dukata) .-. Suma: 30,000 9 od njih je venecijanskih 43.553, ugarskih dukata 6.134 i turski ob Zlato u polugama deset vreéa.... (a nabraja se be polgn i tekina svake vrece)... suma zlata: 1018 litara 9 uné aksada.™* poveljama skraéuje potpuna ti- tila viadaoca Koja je Sesto prilifno velika. Navodi se nai8io™= nija oblast, a ostalo se izstavi | zameni pomenitin ie % Unda { aksada ou mere 28 tefima, dalovs ss VS ieee 60a, Svaka litra je imala 12 unata a brovatka unéa izosila je 27,328 grama. % 1 kk tomes je izraz kojim se u aTsrebra glamskog’ dve vreée... (navodi se taéno Sta ima u svakoj i kolika je tetina) ... suma: 342 litre 6 undi, 3 aksade. Vi8e reteno dve vrete ostadose zapetaéene pod petatom gore pomenutog mitropolita, I srebra belog... (detaljan opis sadrZine i tezine svake vrete)... suma: 2.927 litara 6 unéa i 3 aksade, T aspri® 82 vreGe, a od njih u 20 vreta svakoj po tri hiljada aspri, 6 vrets u svako} po 40.000 aspri, ave vente svako} po 35.000 aspri, dve vreée u svakoj po 25.000 aspri, ve vrete u svakoj po 20.000 aspri, Suma; hiljadu hiljada aspri koje su teSke 3.530 litara, 2 unde i tri aksade. {xin toga je naveden jo8 velik popis zlatnog i srebrnog Povelie + pisma 11, 21-25, Se Sst 82 ere miso | prio o desotovom bogat- » Jeo pokaauje pismo ‘rogiraning Jorsee Soke, {Rt sedine, Pose osvaienia Carigrada (1453) sultan steyncd Botee Je veliti pritisak na Srbija { volne akelje prot nic vropa Je tada pratilasudbimu nadin zeman ea eohinhs interesovanjem. Pismo je trogitskt humanisie ay prijatelju u Tealisu, ou Kahu da se presvetli des Povukao u Ugarsku kao u cen, jedva je petnaest dana bil tka imovina”” na drugu obalu Dunava’ ™ Glamsko srebri ie tralia od belog aapea im. Sethavao Je neitoproke Bir eigsee> EEN Apr Je turk srebrni novae & = tadainji gros iy ainay'* PTbUiéno iste texine 1 vrednosti Je upotrebijena x, z pokué- Sbljena ret supellectilis sto znadi pokué. a i 6. CRKVA Kao i u Gitavoj Evropi u doba feudalizma Jriitanska erleua je 1 u srednjevekovnoj srpskoj dréavi bila Ginilac velo veli- kkog znadenja. Ona je pre svega bila najboljeorganizovan yenat us Pod njenim neogra- ‘nigenim utieajem bio je sav duhovni Zivot srednjevekovnih judi, Svojim uéenjem o poitovanju zemaljskih viasti, 0 bo~ Zanskom poretku koji viada u drustvu, crkva je prudala snainu podriku vladaocu | feudalnoj klasi. Najzad, erkva je kao gospodar golemih zemljignih poseda iu privredi imala ulogu kkoju je teéko podceniti. Iako je cricva kao organizacija pretstavijala oslonac i bila aktivan pomoénik viadajuée Kase, ona sama nije bila homogena u drustvenom pogledu. Njene visoke stareSine bile su po bogatstvu i drustvenom utieaju jednake najvecim svetovnim feudaleima, a istovre- meno su njeni seoski svestenici bili u jedva nesto povoljni- jem polokaju od zavisnih seljaka. To se vidi i iz 65 Clana DuSanovog zakonika. © popu. Koji pop nema svoga stasa,"* da mu se da tri njive po zakonu; i koji god pop ima svoga gospodara, nikuda da ne ide; a ako ga gospodar ne hrani po zakonu, neka dode svome arhijereju, i arhijerej rekne onome viastelinu, da hrani popa po zakonu, a ako onaj gospodar ne posluSa, neka je pop slo- bodan kuda bilo; a ako bi pop bio bastinik, da ga nije viastan oterati nego samo da je slobodan, Dus, zak, 4. Kao Sto se videlo ranije (v. odeljak Seljaci), popovi nisu bili oslobodeni éak svih rabota, veé su poneke radove obavijall zajedno sa seljacima. Oni su naprimer morali raditi u gospo- darevim vinogradima ako su dobili od njega zemlju, (B-vinograd svako da kopa, ii pop ili bile Ko, ko dri zemlju. ‘04. spom, 114 ‘M4 Stas je deo imanja, parcela zemljista. 8J Pored toga tetilo se da se zatvori pristup medu popove Negde se vodila briga da popovski sinovi ostany s0- alnici, ali to nije bio svuda slutaj, a ee Popovski sinovi koji izute knjigu da stoje s ocem na svome Ssrebur®, @ ako ne izusi knjigu da je meropah. I pop da se od pope Postavija a meropsié ako i izudi knjigu da je meropah, 26. spom. 1s Ui menus Bei J sce revi pe enh Ce opin ne So Sete aon Sea eceres Pe Sinovi popovski koji knjigu izute svi da drie j v3 inte jednu ofevu ae ee ne izuti, ako mu je otae popovié on da bude patinik, @ ako li mu je otac meropiié ili sokalnisie bude Sto mu je bio i ded. Oa Od. spom. 6, Giivenu oreanizaciju su uz popove velikim del i n lelom satinja- Promemonasickaluder Oni cu’ 2ivell povuteno ey iyehe se Utvama obenuatin® Tamo ou se trudili da poston trot in Tae meee SPAE svOje duke, Buduél da ou fivalf ncn date Manestirskih seljaka, jos seu Srednjen vere Deena SS Mihov bro} suvige ne uveéa: yea bude u nekom razmeru sa brojem stanovmike: © mona8kom Zivot. I na tisuéu ie stirima pedecet kaluders? “SUH Kuéa da se hrani u mana- Dus. aa, a1, © mona&iom postrigu, I kaluderi | kalu 8 dive po svojim kuéama, da se iza, Putanov zakonile je u isto vreme zabra Hive van manastira, nilvao da kaludert \derice, koji se postriéu, "gnaju i da Zive po manas Dub. zak, 41, ™ Zdreb se parcela zemlje, “4 I U monastvo su stupali Ijudi iz raznih drustventh sredina, potev od Blanova viadarske dinastije do zavisnih seljakea, Tako su se kaluderi u madelu odricali svin dobara ovogs sveta i predavali postu i molitvama, neki medu niima imal su 1 svojih imanja. Starac Grigorije je sim mogao da digne erkvu i zajedno sa imanjem da je daruje manastiry svetin Athandela, ovaj Casni i blazeni i prepodobni starac Grigorije rege kraljevstvu mi kako je sazidao crkvu u mestu zvanom Korisa, S trudom i troskom sazidao je { islikao i ukrasio po naredbama erkvenim kao ito je lepo. I prilozio je, ne pod silom niti po nuidi veé s voljom i htenjem, sa palatama, granicama, sa dva vinograda i s mlinom i s pravima te erkve da bude metoh ma- nastiru kraljevstva mi do veka : a. spom, 126 Crkvena organizacija koja se javlja kao viasnik velikih ma- nastirskih poseda imala je “znagajnu ulogu i u privredi, ‘Manastiri su od svojih seljaka uzimili sve datbine i rabote kao i drugi feudalni gospodari. Proizvodnja viastelinstva, ukoliko se nije sva trosila u manastiru, iznosila se na trilste. ‘Manastir svetog Dorda kod Skoplja dobio je poveljom ieralja ‘Milutina 1300 g. pravo da odréava sajam radi prodaje svojih proizvoda. i i me duru da se I postavi kraljevstvo mi panadur.””* I na tome panai prodaje crkveno vino, heb i meso, a drugi niko da ne prodaje bez igumanovog blagoslova. Ko se nade da je prodao da plati 12 perpera i da mu erkva wzme vino, hleb i meso, 4, spor. 72 ; ane ano venta | an, em Sich ues en de mccain viastelinstvu. To se vidi iz povelje kralja Stefana @anog za manastir Zitu oko 1220 godine. Panadur je ret grékog porekla, znadi isto Sto { sajam, vasar. r je reé grékog porekla, znacl isto Sto | salI ove Zupe So smo priloZili orkvi Spasa nadega, nad tim da ‘nemaju protopope dvorski nikakvu vlast. A sto dolazi od po- pova ili od vlaha ili zemaljskih Ijudi, sto je popovska bir sto se uzima od Ijudi to sve da se uzima ovoj erkvi, (04. spam. 21 Crievene staretine rile su sudsica viast nad ljudima ovakvo eslobodenje trgovaca i po tim zemljama, Iz svih okelnih strana neprestano dan za danom poteSe dolaziti i za kratko vreme taj se grad veoma naseli, Konstantin Fitozot, Zivot Stetana Lazareviea, ed. V. Jagi¢, Glasnik s a. ana, © zanatlijama u gradovima u unutrasnjost! S veoma malo. Iz jednog. élan, znamo sigurno da su zlatari 1 dovima i treovima, gde su bil rbije znamo a Dusanovog zakonika (160) morali iskeljuéivo Ziveti w gra Ie kovnice novea, da bi se oak ze Sala kontrola od strane vast, gh ¢ buanatima. Ziatara u Zupsma i u zemlji carsiva mi nigde 52 da ne bude osim u trgovima, gde Je carstvo mi odredilo novac 5 kovati, 8 us. ak, 4 3 doaideninls; CBvante i popravijanje gradova i tvrdava (gra- f. SoFiantic 1 gradobiiudenije) ‘bilo se seo, obavera gotovo Sub zavisnih stanovnika dreave, visage 20 manastirske 5 eee Brvom ‘reds fu du Jude. Stanovnici grada imali sta most. Ona je bila ozak jena i jednim S Stnom (127) Dufanovog zakconika * C™¥ONENa I Jed 3 ule daianth grade, Za zidanje grada: Gade so obori grad ili r - » Ga ga naprave gradani toga grads { & a 3 bus da ga Ba grada i Zupe, koja je predeo : ul, ak, 51 * Owe wu - Smislu povelje sa poviasticama, Uearaki kralj Zigmung Luksemburski (1385—1437) 36Od te obaveze nisu bili gradova, Povelja k uu tome posed trgovine sloboden oji se je Dubrovéanin zabastinio u Novorn Brdu rarskog pustos { prolzvodnia m ‘maticlh rd: a, Oni nam medutim g0 nikakvih vesti 0 pis gospodin Hajne de Biberanis na Vasa opStina, da sam posle (Balje) pozdra zdravog savet za uvek up ju kapelu da su pomenuti frat ritim muzevima, obeéao, dao i daovao ovnikea, SvO~ fratrima propovednicima’ iz Dul izgradio u Cast presiavne dé ‘duini da stalno sluze u Po! 14 dominikanaca. propovednie! su poznati monaskr, ppeli, osim ako kakvim opravdanim poslom za kratko vreme budu spreveni. Osim toga darujem istim fratrima sve drago- ‘cene relikvije ove kapele, i jo srebrni putir zajedno sa dru- gim sveltenidkim odetdama i oltarima sa ne malim ukrasom. Za svedotanstvo ovoga darivanja dréao sam da treba da se na ‘ovo pismo stavi petat pomenute kapele. Dano u Brskovu, u kome je regena kapela, u nedelju uoti sv. Dionisija leta go- spodnjeg 1285. ‘T. Smidiklas, Diplomatidki zbornik VI, 538, Iz drugog dokumenta upoznajemo i liénost tada8njeg brskov- skog kneza Sasa Frajbergera Dana 13 oktobra (1262). Ja sveStenik Konrad, kapelan gospo- dina Frajbergera, kneza u Brskovu, priznajem da sam se svo- Jom dobrom voljom sporazumeo sa Dominikom, Zenom Marina de Dragulija, o zahtevu od 40 i po perpera, koji sam pokrenuo Protiv nje pred plemenitim muzem Jovanom de Georgio, kne- zom dubrovatkim i njegovim sudijama. Te perpere sam dao Pomenutom Marinu u Brskovu za koriséenje’ i tvrdio sam da Je za njth retena Dominika bila jemac za svoga muda. Retena Dominika mi i i : je dala éetiri perpere da napravimo ovaj spo- G. Cremotnik, Kencelariski 1 notarski spisi, Beograd 1982, 92 Ses su uéestvovall i u otvaraniu drugih velikih rudnika koji Spdavlisia poste Brskova,s u Rudnileu, Trepti, Novom Brau Srebinicl, Janjevu i drugima. Sasi su bili tollko vatan faktor mastajanju 1 Zivotu ovih gradova da su oni u domatinn * Iagleda d3 to mesto treba Muivanga Hearne Webs razumeti tako da je novac dat radi ™ Brskovo je evetalo TR PA sh, ra Znike | mnog! drugt Mees S2sPodstv0 Prizren,, Brskovo | Zele- SP loge on neat cy spomenicima nazivani saskim mestima Sasi gotovo potpuno pretopili u domace vidi iz povelje éelnikat® Radita za manastir Kastamonit u Sv. Gorl iz 1433 godine, ‘Takoder i sela koja sam prilozio i carinu i delove po saskim mestima, Sto Ge reéi u Novom Brdu i Rudniku, na takav natin da ih ne moze ni jedan pretstojnik? prodati, samo ako se desi nuda da ge zalozi privremeno dok se ne otkupi. ‘Spomenike 3, 35 ‘Tragovi o boravicu Sasa i mesta rudarske proizvodnje navode se wzgredno u nekim poveljama pri odredivanju _granica manastirskih poseda. Narodito je u tom pogledu bogata ve likta povelja Kralja Milutina za manastir Banjsiu, Ovde su izdvojena mesta koja se odnose na rudarstvo, a Rogozno sve s rudinama i Crmljem, sopotskim za- belom.. meda ide od Rastelnice usaSku reku i od reke kako ide deo vise starih rupa... Selo Redobradi nad rudnicima, Sto je kupljeno od rudnika sa svojim medama, Selo Banje a meda mu je od Suhogrla u Ljubsinu Luku, u Rakitu, u Venae u veliku rudinu, u vrata Gradi8tu i putem u GloZak, u Hudaé, niz Prvo8 u pra~ pratni dol; od rudnika na Studenac u Drékov Laz, u oblw medu i po delu kako se kamen valja prema Banjama i pre marudnicima...... A ove planine: planina nad Sasima trepéanskim, Pstra Bukva sa svim njenim medama ‘A ovo su dohoci crkveni: od Brskova svake godine 200 perpera 1 Gluha Vas, kolo sveis rudatima i dohotke da daju erkvi kako su davali kraljevstva mi ‘Svetostefanskt hrisovulj, ed. Lj. Kevagevié, Spomentie TY, 2-8 misli na visoku dvorsku slu- * Celnik ima vite anagenia, Ovde se misil na visoku Syor S “bu. Postojao je »éelnike riznitki« vim finansijama 2 Staredina manastira 59Pojedina okna w rudnicima nazivala su nazivala su se rupe, Uz ajih su Be plone 28 snr ude! dlenje metaa eo? ke a, pojedine rupe { ola, bili su u_ pri svojini viastele, va i mar rs ete ‘Seen lass, tgovacs i ok manastra, To Se vidi ie Celnik despota Durda Rad x ida Radié poklonio je neke svoje elove i Kola manastiru Kastamonitu u Sv. Got! 1491 gouios I delove sto imam u Rudniku, i 1 kolo Sto sam sagradi oe 10d delova 1 od tole Meee ine nae man: ‘astamonitski dohotka, a polovinu d; fv. velikomutenika Georgija u Vratevstien tM Spomenthe 1, 34 tir Dibrovatid iiovae Gostita Bratosaljié mao je svaje delove Je saveitue vera Bid koja se zvala Hllus. U testamenta U ime Hri i nd we eee amin, 7 oktobra 1411, Ja Gosti8a Bratosaljié jul dobru ret! Pron eravim svoj poslednji testamenat ima- Zatimn pope Tait cen oeevtiam erkvi jedan deo rupe Hilus igh den. oa eae. naka (@rebra),Zatim Miloveu / nude iv, Zati i Fes seme Siatanicesien: Mo. go Bea Re ist lniod Hiluss, Marist | oct, losalig i M. Dinié, 12 Dubrovatkog arhiva, Beograd 1951, Beograd 1957, 27-20, * Uporedtep opis rea ged lp opi eda u rudartvy distri nara Wei eKada bi unto pronatan radu tvanane ee cht) ik spravace do slojeva’ wader eae Su se izgradivale sétolnee Potrehs miadivale sitolnes (Stollen). "Pravace sttolnes se. po imrovimae (Zimmerung) Detanski manastir je jo8 pri osnivanju doblo Jedno skolo gvozdenos, zbog dega je tak iavrsena zamena zemlje. J postavismo kolo gvozdeno . .. (o8teteno).. na altinskoj zem- ji? na Bulatovom selu a Bulatu dasmo na Vreli njive i mline { goru Pustos, a pri kolu ljude: Doja kovat s decom... (navode se imena). Detanske helsovulle, ed. M, Milojevié, Glasniic dr. od. Xf, 1 Radtitel koji su radili u rudnicima nazivall su se rupnici Rudarska proiavodnja bila je organizovana sa prilitno ve~ likom podelom rada, U dokumentima se javija iz naziva za pojedine vrste radnika u rudarstvu, vetinom nematkog porekla: vaoturci, hutmani, Safari, utrajtari, trajbari, plaka- Snitari, zlatari, urbarari, furnici.* Za neke {ne znamo vrsba posla Kojom su se bavili, Tako je rudarski posao bio unosan, fod je bio tezak, a radna snaga je od strane viasnika Tupa Taelova jako eksploatisana. To je muino dovodilo do neza~ dovolistva i pokreta medu rudarima. Saguvana nam Je samo Seana vest 0 pobuni Koja je izbila u velikom rudniicu } grad Srebrniel 2a vreme despota Stefana Lazareviéa. O nicl Ieratko govori despotov biograf Konstantin Filozot, ‘Jer beSe mesto pod napred Tetenim gradom Srebrnikom,* 1u kojem su mnogi srebrodelci,” Koji su imali poslana mladice vad sadom#A neki nemimni duhovi podigavsi spor, ubife ga ? acide ga sa palate, A saznavil za ovo (despot), podigavll se cam { posto su mnogi pobegli od mesta a uhvativél { neke ne oe a Tam je ta w aranino} oblast prema Cro] Go SNE ri, Plakaoniéari su radili na ispiranju 0 a i a rages pavill transportom, urbarari su naplaéivali Ubu me eng ee arn eoee dislav. avine Pa Arvi (ubistva mladiéa), otsecage im ruke i noge. I ovage setivli se, nije se mogao uzdriati i radi toga Ho se do- Stare srpske blogratije XV—XVII v. 14118, Tako je rudarska tebnika u Srbi au Srbiji bila na favanredno} visini & poredenj ca rudarsivom u estilo) ‘Evropl, ipa zaitta Besta o Kojima tmamo belezaka wstarin ‘oeeee See se jeaka u starim ‘stpskim leto. U godini 1429 v Zaplaninju, Januara 1 u ponedeljak upali se ceh Srednjikiz'? U godini 1459 oktobra 15 u ponedeljak, padoge Sirine'? njem cehu i pogibe mnogo Ijudi, za mnoge so nije mi anal 14, Stolenovie, Star srpski rodosiov' 4 letopisi 220 mice despotu skada eanatava ridnit, 0 ik, okt > aninju na Kopioniiay, zira ko to blo, veé samo tgumanu sv. Arhandela da polrije svoju crkvu Arhandela i to pod pretnjom kazne da se izgubi Zivot. K, Jiretek, Spomento! srpski, Spomenik« XI, 2. U Rudniku se osim erebra proizvodio { bakar Koji je imao relativno malu vrednost. To nam pokazuje odlomak iz te- stamenta Grubata Hranjenoviéa, dubrovatkog trgovea kojt je Zivio u Rudniku, VU ime Hristovo amin, 1427 dana 29 decembra u Rudniku. Ja Grubaé Hranjenovié’ pravim svoj poslednji testamenat pri &istoj i zdravoj svesti... JoS dugujem Bartolu Maringetiéu 100 zlatnih dukata, Od tih refenih dukata ja Grubaé platio sam Bartolu ovde u Rudniku 400 litara bakra Sto iznosi w sre- bru dve litre. Jo§ mi reeni Bartol bee jemac, jednog Soveka iz Beograda po imenu Dabiziva iz Trstenika za jedan komad sukna, koji komad be8e dat za 5 litara srebra; odbi sedam Iitara i ono Sto ostaje da se plati retenom Bartolu. M. Dinié, Grada za istoriju Beograda u Srednjem veku TT, Beograd 1988, 21 Zlato se nalazilo pomeSano sa srebrom u Novom Brdu, gradu Koji Konstantin Filozof naziva »grad srebrni, vaistinu i alatnic, To je takozvano glamsko srebro koje je sadrzalo ‘esto vise od 16% zlata. Zbog toga, a i zbog veoma velike Tudarske proizvodnje Novo Brdo je bilo najveti grad i ne- ‘uporedivo najveéi izvor prihoda za svoga gospodara. Vee pomenuti Bertrandon de la Brokijer to izriéito saopstava u ‘svojim putnim belesiama. I reko§e mi ljudi koji to dobro znaju da despot ima jednu ‘varo’ zvanu Nijeberge (Novo Brdo), koja je na reci Moravi, na granici Bugarske i Esklavonije!* i Arbanije i Bosne, I u toj varo8i postoji rudnik zlata i srebra zajedno i svake godine iz~ vlaéi iz njega vie od 200.000 dukata, a da nije toga verujem da bi on vee bio izgnan iz svoje Rasije, Rertrandon de la Brokijer, Putovanje preko mora, preveo M. RajiGié, Beo- Brad 1930, 183 i Esklavonija ovde oznatava Srbiju.U danima kada je Novo Brdo konatno palo u turske ruke njegova proizvodnja, a s njom i despotovi prihodi osetno su ‘se smanjili, Poznati franjevatki propovednik Ivan Kapistran saopstavajuéi papi Kalikstu IIT vest o padu Novog Brda, po- ™minje znatno manje despotove prihode od ovoga grada Dalje javijam s bolom tvojoj svetosti da je danas stigao, spe- cijalno odreden kurir, despotu Raske... javijajusi despotu i viasteli, da je neizrecivi neprijatelj Hristovog imena turski car Mehmed osvojio najva2niji raski grad po imenu Novo Brdo dje je rudnik srebra i zlata, koji svome gospodaru donosi go- dinje, kako kazu 120.000 dukata ‘Acta Bosnae 222—213, 9. TRGOVINA Rasvitk feudalne privrede u Srbii stvorlo Je dosta rano uslove aa rarvitak trgovine, Prostrana I bossta vieeisineans fu radom pottinjenth zemijoradnika’ | stesara’ protseatva Wile of svotih unutrasjin potreba, U patetka se aoc Bromet odvija0 u dosta uskom oblmu, najvite preke eae. ih sajmova I panadura pri gradovima’ | mansctrine toku daljegseavitha, pojavom novih prolavodar mane darsiva, 1 protirenjom oblma uvoza robe Kola we oe och fa strane trgovina Je dotivela polet, Na mene slew Rastala su prva trgovatka sedis, a'u pradovine eee Mitave kolonie trgovaca. 0 tngovimna, safmovine | aS Kime svedote nam odredbe nekih povelje satin eee. ustupali anatirima, Takvu odtedbu sadrd!{ povella Kearns Mic #4 manastir sv, Borda kod Skoplja 1800 soins Sa 1 panadur ranije utvrden od sv 8 novembra. Igumani da ga post sam dana. I svako ko dode na Srbin, Latin, Arbanas ili Vlah d; de u Tetovu ili Grasanici i po Aja niti drugi viadalae da nem * Verovatno vizantis " Zatvoriti, uhapsit ot retog cara Romana,'® da bude fave gde ho¢e, i da kupe crkvi Panadur, bio Grk Ui Bugarin, a daje zakonitu earinu kao 810 svim drugim erkvama, A kefa- a vlasti na panaduru ni vezatit? ki ear Roman IV Diogen (1068—1071), an kefall i uzett bilo kakvog dohotka, veé sam iguman da je Bunsduru. T ave globa 1 avait dohodak Sto se ufinl ‘na pan Guru sve da se uzima crkvi a od vraide™ polovina, Zak, spom. 61 oaredbe te povelie tralia Stefane Detensog 12 manac ogorodicu Lyevisies u Prisrenu jot se vise brina o sigurn Bomergovrica weil vote posete panadura, Koja, donos! | eet promet 1 vate prihode : \a se skuplja @ dan meseca septembra, na 1 postavih PuZagorodice.- ina tj panadur da ide svako bilo Gark iii Latin aii ko bilo drugi, Niko da ga ne dira, tak ako je ‘Sudan vel dug, vet avako da trguju slobodn poset pana; "Ako bi ko hteo nekog mapadati ili izazove Gi tutu, da plat kratjevstvu mi 600 perpera, a ako ko potrgne mat ili no da plati kraljevstvu mi vrazdu. Zak. spom, 610-6 Imajuél a 1 veoma mataine Koveti od fgoyntiog rata prego carina raznih vrta,viadaocl su tei da pr promt ftolved bro) irgovaca ne samo na pojedine trgave vee ‘isto svoju semiy, Zato je blo potrebno osigurat Emu {imo sku bezbednost trgovaca. Car Dusan je oe Teer stoge caredve W Clanovima 119, 21 1 1 weoma. stroge od zakconikea. he © trgoveima. Trgovei potrebnoga skrlata,"* i male i velike rst dé ruke, da idu slobodno, bez smetnje, po zemlji carstva mi, da < trg donosi. je vlastan viastel eee atoll ispretiti svoje Ijude ili druge trgovee da ne idu reve trgove; neka ide svako slobodno aa i Ti kopi vastell © trgovelme. ‘Nt, ga eavinlk zadsli da plat 300 perpera plati 300 perpera; Dud, 20k. 56. Talia ie novéana nakmada 20 ubletvo it ranjavanie, Vai eo- sifipbedna taanina ervene bole 65 15 Srednjevekovna srpska drtavaNajtiviju i najobimniju trgovaticu aktivnost u srpskim ze~ mijama vrSili su trgovei iz naiih primorskih gradova, po- najprije Dubrovéani, Zbog toga su njihov polozaj, njihova prava i duinosti regulisani posebnim ugovorim izmedu supekih viadalaca i grada Dubrovnika, U potetku su ti ugo- vori bili veoma kratki i sadrZali samo najopstije odredbe © slobodi 1 sigurnosti trgovaca. Takav je slutaj s poveljom Eospodina Stefana za koju se ne zna sigurno da li pripada kralju Dragutinu ili Zupanu Stefanu, sinu Nemanjinom. Milost stvori gospodstvo mi, dubrovatkim trgoveima da idu slobodno s robom po svojoj Zelji. Bez pravde da im niko ni- Sta ne ispakosti a u kojoj se Zupi Sto ispakosti, ta Zupa ili da preda krivea ili da plat. Zak, spom. 126, Gospodin Stefan U toku vremena trgovina je i Dri etc spate cl | ro) cane, rastao je i broj pitanja iz medusobnih odnosa dubro- inh ere btee i eee ce ee aa ak fe Seba eal se abv uaeensm gerne esi adore sludila kao uzor doenij oeecezer Goenijim ugovorima, izdvojene su ovde od= i a: 7 eacen e carstvo mi, da sinom carstva mi, kraljem Uro~ a Waastelom, utini carstvo mi od sada unapred ovak milost gradu i Dubrovéanima, aa Da idu sa glavama syojim i i im nj} 4 sl aaa i manjem svojim njthovi trgovei : ‘uzme silom ni zasmeta. Ni vlast posers ni kraljev vlastelin, ni bilo ko drugi u art a mi i kraljevoj, vet da idu slobodno, Akko se nade ko mi i kraljevoj, sve to da I njihovi trgovei s robom, ako koji Zeli da ide u drugu zemlju s robom da ide slobodno bez smetnje kroz zemlju ear stva mi i kraljevu. Samo oruzje da ne nose, ni u Bugare ni u Basarabinu zemlju” ni na Ugre, ni u Bosnu, ni u Grke ni bilo kuda drugde u tudu zemlju, veé samo u zemlji carstva mi i kraljevu. Ko se nade da nosi oruzje u drugu zemlju da mu se uzme sve to oruzje, I ko ide u Dubrovnik i iz Dubrovnika da im se ne uzima carina na Trebinju ni na jednom putu ni brodu,*! svako da ide slobodno bez smetnje. Jo8 ako se trgoveima Dubrovéanima, koji se nalaze na trgovima carstva mi i kraljevim, desi bilo kakav sud, da se sude pred carinikom i knezom ili pred kefalijom koji bude w tome gradu a po zakonu roditelja i praroditelja carstva mi. A za ovo da idu na sud pred carstvo mi: 2a krv, za zemlju, 28 provod,?? za goveka i za svod"* i ni za Sto drugo. ‘A kada carstvo mi, dode u trg da me postuju i daruju od svoje volje kako priliti cara postovati a da nema nasilnog dara i uzimanja. I koji trgovei idu po zemlji i trgovima carstva mi i kra- Vjevim, da plaéa svaki carinu po zakonu kako su davali za ro- ditelja i praroditelja carstva mi. (04, spom. 145-147 Na koji se natin naplaéivala od trgovaca »zakonita carinac vidi se iz jednog Slana Kotorskog statuta. a. Mi opStina kotorska, razmatrajuéi i promi- koristi i napretku naSih Leta gospodnjeg 1321 meseca septembr: sakupljeni po obiéaju na zvuk zvona, &ljajuéi o dobrom stanju naSega grada i 2 Viaska, 1 Mesto prelaza preko reke 1 Pomoé pri bekstvu Coveka od svoga gospodara #8 Dokazivanje da imovina nije ukradena ertrgovaca, dobrom voljom nas sviju Zelimo i odredujemo: da bilo koji nas trgovac koji bude i830 sa robom na trgove nakeg gospodara, kad stigne na prvi trg, ako Zeli da se zadréi tamo, ecarinik onoga trga neka mu popise svu robu koju je tamo doneo trgovac. I duzan je 2a svu robu koju isti trgovae proda da cariniku plati carinu, A ako nefto od te robe trgoveu pre- ‘ostane i zazeli iéi na neki drugi trg naSega gospodara, mode taj ostatak odneti ne plaéajuéi nikakvu carinu prvom trey, i tako da bude u svim trgovima nagega gospodara gde bi dosao neki od natih trgovaca, Jedino ako onaj trgovac hoée da pode sa robom sa toga irga gde je stigao, i da ide u druge strane koje ne bi pripadale nafem gospodaru, tada je 2a svu tu robu dutan da plati carinu u onom trgu iz koga bi posao. I ako bi koji carinik ili koji Srbin* ili drugi Zeleo da uéini nasilje re- fenom trgoveu zbog te robe i da uzme carinu druktije nego So je gore reveno, carinik onoga trga da plati stetu i kaznu od 1.000 perpera na8oj opstini. Zak. spom, 6. Dubrovéani, kojima je veliki broj stanovnika sa znatni bogatstvom diveo u Srbiji, brinuli su se da se poviastice, Prave 1 litna i imovinska sigumost njihovih trgovaca po Stuju. Odredivali su u tom smislu svoga pretstavnika kod wladalaca u Srbiji. Njegovu duznost upoznajemo iz jedne odluke dubrovaékog Velikog veéa. 8 marta (1932). U Velikom vetu sakupljenom po obiéaju na ‘vuk zvona, u prisustvu 73 vetnika, odluéeno je da se konzulu koji treba da ide u kraljevsivo Radke, u ime opstine Dubrov- Podanik srpskog kralja, ™ Posie smrti cara Duiana, 2aleti se na nerede u Srbiji koji eu fgmetali trgovinu Dubrovéani su porutivall ugarskom kealju Laudoviku I: »...ne mozemo da divimo osim vodeel treovinac a Yeti deo naie trgovine obuvijao se u kralievstvu Rasie a aoe 2davog stanja, u kome je reteno kraljevstvo avog suche vise Stele, ne motemo, niti se usudujemo da obsvljame taken trees ¥inu kakvu smo obavijal u proslim vremenima sss iach ‘ekolnosti dubrovatid trgovei su se odali irgovini ne gkolnost dub ‘trgovei ‘su se odali trgovini po morue nika au sludbi dubrovatkih trgovaca koji tamo borave ili ée ubuduée doéi, naloZi da mora imati i stalno driati éetiri Konja i tri sluge. Konzul ée biti dufan da ide na sve velike sajmove Srbije sa pomenutim Konjima i slugama, a njegovo boravi8te ée biti u Priarenu i u dvoru gospodina kralja po volji veéine dubrovaskih trgovaca koji se tada nadu u Prizremu. A ako se desi slutaj da ga i drugi trgovel iz drugih krajeva Srbije, z3- trate, Konzul Ge biti dufon da Ide na dvor gospodina iralja za njihove potrebe i da tamo radi i deluje kao 2a dubrovatie trgovee u Prizrenu, Monumenta ragusina V, 241-982 josve osigura nesmetan boravak gov Ee eae ligiti, a Sesto i suprotni inte- cath reves seve act uanacaa Snoya | n h izvora 0 takvim sukobima vidimo da ae See slob di trgovaca i njihovog poslovanja nisu vuvel at te ea a pola oe da protiv volje kupuj ilo dije, ni malu ni veliku robu, aa cele Nias i da im ne nameée niko rave ili svinje bilo kraljeve yeé samo kad se hoée kraljev celom trgu, da ne prodaju ni ne proda. zak, spom 161—I6h fo meso P ‘upuju meso dokle se i ai su, u teane poslovne Hi aonaulo.obostrane i drugi trmovei_stupé snosti; trgovae nije f vlastelom. To i bilo puno opast feivom pat ho Tvegprtn i peunaen cue HE Neki nespor' a‘ogo je de nanese zlo svim treoveims 1s zemij\, Najrad) {ir lado! urna 38 zakupni avolin carina Bo, Fadhcina t epvine‘ravvac bpd vind omer a tam bi Yo miplacivanie ering 1 (ritom octvarivao.snaton Gobi. Takay se\posno nastesce Savravao ne ip natin ao Ho se vil x peta Mowe Stee fana Detanskog Dubrovnilu iz 1326 gedine. ra tenon ett Asem es Para Team ital senna ay} opin Dubrovatho, De sete akg Je Pate Gute aun tgoveaeyobrise lator ake Tt deme ne orzo dato, rad to rai toga mje alesis ‘pasio mies de niko meme brige se nega? Povave 4 puma we Stefen Uro8 kralj Poslovna saradnis nije se ar ale co vee 20 Je mastain a danima opadanja, centralne. visa pos taka prve-poineine 18 veka. olixo je to wmnstai 3 Ticeteniy paca vide tb pls “Dive Brankovic 1402 godine, iz vemena kad Je 012) fm svojim ujakom despotom Stefanom Lavarevice <.-a sada eto Gxjemo da je gospodstvo vale u ruzmirct sa iknezom { njegovim bratom" a to nam je nodrago. Bog 2na ds Bi smo voleli da je medu vama mir {ljubav Kako pristojl. A kad bl tako bilo gospodovall bi ste { driali zemlju u dobrom mira i stanju te bi sve dobro bilo { nai bi trgovel mogli opti Jer trgovae tradi samo mirnu | gojnu zemlju. Zato molimo ospodstvo ti da na8i trgovel koji se nalaze tamo budu prepo~ Tudeni, neka th tuva vate gospodstvo da im u to} razmiril neko ne ulini Hete, 108 tzvornog dsicumenta Xoji bi prufio Ito ‘Eversim | uvornim artilima 1180 Vine “kowa ae. obvvilala u Sebi. 12 mnoftva pojedinaénih os aeomjemo dag se save sven prozvod rida rebro, isto pometane 4a alatom, olovo 1 baka, zatim Br fevod stant, oda, saleno mes, a med Wonk | male iietta bojenje, a uvonie xs ae najvige tkanine naira Tie tia ordije, vino, ule, so, 2atini 1 wissen predmet cago po Dubravtaon dopa Silas Larva Jegne,oato Topo Tustruje racvolnt put koii je preila wedine ‘Srbi, mavotito u doba razvijania Tuda‘stva to pido gonodatvo tI a nao tgove, da ra prve gcepade A oder vonl aim Kote, woska | sreis nls dra eave {nat Genpodine devote tof va! Bin sata te nn rola twoge 1 goeousta ia td 6 {uy dane somos via ade ae dona zu proafu sla mr eee Po Teli ego ao u Nowom Bri FO TF pretan Laaarovié {brat mu Vuk sinovi knesa Lazard 4 Sitna ro5a male veednost 1ee eve ee Sere eet es tee ‘deji, tisti svileni pastavei i velikotiste postave i biser, takva oba se ne pristojiniti se mode platati kotema, voskom {si ee Seer ee oe (aurea Teracoh scene ore eee - Razne vrete sh Blagaina ranica, 2 wpih tkanina stranog poekda II, FEUDALNI ODNOS! I PRAVO sums nation rade po.) dues ke ‘Kova0 od feudallama u dragim evropskim zemliama, Imao Je reve doe specie rte fn, Soralon, mate Domo Salta eueina aratea u Pemtatn, Neato ¢ Ral Sind potisjnoe stanovailtva bo jew Sy ao ta avo Esty eres sraae ents | tone eee ee ‘erally io bo podeleno aa Was poenieih pro YEH ovaiconin goupodars. Feudal w Se te dnvodats 20g feudal &evtopatim semen tog ses SecShapog lila foudalth odo Kap suonomasonie Faeaae cei tokio Je sole me po feodu, semi ai Beletencas i uovao 2a‘erense voine Sulbe, Gompedara — SSner' veal, ome toe to Tonos ae poe ak HEHA vosila¢ vara) pomagat gospodara :ratovatl 28 DIS Eh sams ste fesda ja veo een pron fe cere sted oy vladalag dale este woe, hub Bamlit ess Fads dan a vest wena stu, adobe Prenat ee et Sua natn chit U fobs emena rete eas cueavana gone, U, tame ames reece eee UL ye ano arakor gro, ‘Smo fet Brera tact ven peuagot rom eee cme, ig pms od. Vizeiskog Cat oyna Seb IS caus miogn fe oblast Brava, soak eee eye cdavanos u_waamiskom sexonedaysinn HEAR Percuog chalaoe prava araden Jew Sel SP Sun Peovar pores 1, PRONWA ‘Pronia se kao uslovn | ogranitent posed swore, Fits’ neoecanitenom vasa Pastel, ogee darovanier exe hs (Willen” nima, zahvalite pomenutom jak Viastela). Proniju je mogao dréati pronijar samo za svoga Zivota i samo pod uslovom da vrai vojnu sluzbu, Svako otudivanje bilo je izri8ito zabranjeno. To se vidi iz povelje kealja Milutina za manastir sv. Dorda kod Skoplja tz 1900 godine. I sjedini kraljevstvo mi selo Retice sa svim stasovimat da ga drai sv. Georgije bez izma*, i od sada doveka da ne dode drugi pronijar u Revice osim sv. Georgije. I u Reticama da nema davanja miraza izvan’ i da se ne prodaje vinograd izvan. Ko bi se naSao u Reticama da je dao miraz izvan, ili prodao njivu ili vinograd izvan, ono sto je prodato njiva ni dato u miraz izvan da se uzme erkvi, a onaj Sto je prodao i dao u miraz da plati enkvi kaznu 12) perpera. Tako isto i svima selima u Vo nije niija ba8tina, Zak. spom. a. dnju i u Nerezima jer je crkvena pronija a Us zabranu prodaje i davanja u miraz jedan malo nejasni an Dutanovog zakonika (59) zabranjuje 1 darovinje proniie erkvi, Specijalan oblik otudenja je oduzimanje nepokretog imanja za dug. I u Srednjem vel kao | danas dug se Monae aplatiti od duBnika ako ne raspolaze novcem odurimanjern Bisgove kate i zemlje. Zbog toga su viadaoc, Zletr da sa- it pronije kao svoje zemlje, moral! 1 u' tom pogieda shiant Mobodno raspoliganje, O tome sveded! oalemelc te va dubrovac Janicima kod de: rn iz 1447 godine. ee Zatim o pitanju poseda i kuéa za dugove naSim grada~ gospodaru sa nage strane 2a dobar vam je dao, Zeleéi da nasi mogu da * Stas Je deo imanja, parecla zemijita, * Izam je, inade, represali; navodnieima, Nije po *U originalu: ieksoprik, sto znagi esis, ovde invan viasielinstva mastir. pronijarey gospodar, on nema ivy oi unutar njegov: oseda i njegovih Ludi | malt deanoct bree mye heFOvOE Poseda Y njgovinthual menjs}udednoe pret Manastira \ja_zbog jednog krivea nad njegovim su- yanato Sta ovde treba da znati. davanje mirsza licima izvan Buduéi da je ovde izuzetno Pronija ode Ijudima koji ne pripadaju naplate dugove na nepokretnim dobrima, Pohvalite i izuzetak Koji hoée da uéini za ono Ato je dato u proniju jer je to pra- vedna i doligna stvar. I da njegovo gospodstvo mote Ainiti &to hoge sa takvim kuéama i posedima sto su dati u proniju, G, Ostrogorsic, Pronija, Prilog.tstori\ feudatizma wv ¥ 1 sutnorto Sensieim Sembjama, weograd 1s, 1 Tako se u naéelu prontja kao u ed Tmona.nasiedivaty spak su powobe 1 interest |, vadalaes ronijaraw ioky Vremena nametoul praksa predavanja pro= Rije naslednieima, simovima Ii rodacima préniasevim pos suave sm Pri tome prenija nije menyala evo) kavakier Tes nastedena, ona le {dalle estate posve raziita od bac Hine, naseatiepronjarev, nov dale proms, mere fsputlavatl uslove | vruith pronarske udnosl, To se vi BPunleiie despola Lagara Brankoviés za njogovog rianitar Ravoslava iz 1457 godine MiloSéu bozjom gospodin Srbima despot Lazar. Stvori mic Jost gospodstvo mi, riznigaru gospodstva mi Radoslavu, 22 nie govu vermu rabotu { sluzenje, Sto mu je dalo gospodstve mt roniju u vlastit smederevsko} selo Glumee i selo Tr vlasti golubaéko} selo TupSince. Milost mu (od) cones mi; ako bi se desilo Radoslavu da se zamonaii ili umre, da ove vile pisana _sela ostanu njegovim sestrititima Radesiar® Radovanu da ih drée u proniju i da za njih rabotaju i vo} kao i drugi pronijari... antinoslaviea VE (825), 20-21 woes de Vatopedi Byzant MM, Lasearis, Actes se vladalae. iia je dayao u. Srbiji kao { u Vieantit samo vladalas, Bronlia Je dese od anagajnih roaika izmed pronile | 2 ome Je seog.foudes Feud te mogao plemié det! t dalle ae ‘ojim vazalima pod istim uslovima nee ay a svat eel bog. toga Je zemia koju Je viadal m doprmorala biti neposredna vladaogeva svojina. 9 Sin ju morala bi i proniju je jednom dao u Pine pio niéim obavezan da zemiju ioju je Jed sjaine sedinice, snistrativneteritorialne jedini stratives, dupa, Viast su kao 810 wy obian erad ami J Viasti se javijaju kao a Wietreme despotovine na mest ovaj sluéa} pokazuje vezane 5proniju daje i dalje u proniju. Imamo podatke iz kojih se Vidi da su se pronijarske zemlje poklanjale manastirima, Jedno pronijarsko selo doblo je manastir Banjska od cara Dusana 1346 godine. J ovo darovanje Sto je pre darovalo carstvo mi éasnom mana- stiru sv. Stefana, selo Kitiée sa medama i svim pravima toga sela, kako su dréali prvo pronijari, pre prilaganja carstva mi erkvi, Zak. spom. 61, Isti slutaj vidimo { iz povelje kralja Milutina 2a manastir SV. Dorda kod Skoplja (1300). Stanovnici na imanju dodelje~ nom enkvi vise ne duguju rabote i dazbine pronijaru vee ‘ovom gospodaru — manastiru, 1 stas popovska u Durdevistima i s ljudima koji sede na njoj, ‘Sto je dao roditelj kraljevstva mi s arhiepiskopom Savom i sv. arhiepiskopom Nikodimom, da su erkveni i da rabotaju erkvi Sto im je zakon. A od svih rabota pronijarskih da su slobodni ‘ao Sto su od prva bili, ‘Zaie, epom. 640, Desavalo se nasuprot tome da pronijareva zemlja bude daro- Yana manastiru zajedno sa svojim pronijarom. Takay sluéa} imamo u veé pomenutoj povelji kralja Milutina za manastia $y, Dorda kod Skoplja. Odlomak iz povelje interesantan je G5itn toga | zato, Sto pokazuje kako je ipak bilo moguée da $s 2b0e slabe evidencije, razumljive za ovo vreme, pronija gotovo pomesa sa bastinom, Ova} nam odlomak pokezuje 1 be SnSt,Wiada0ci tolerisali ustupanje pronije naslednicima fe study yap: Proniju je dobio Manota, zet Dragotin, all 1 Dragotino mesto® u Reticama, nade se da j. nija ane battina Drag ee otina, I dade je kraljevstvo mi crkvi Tradi toga Manota zet Dragotin, videvsi da je otifla od njega * Ovde znati njiva, zemlja, deo imanja, ee tastna préijat, predade se erkvi da drfi tastninu i da rabota erkvi po vojniékom zakonu, da mu se konj ne tovari { tovara da ne vodi, Ako Manota i njegova deca i njegovi unuei otstupe od orkve, da su ligeni Dragotinog mesta, da ga drii erkva kao Sto ga i nade kraljevstvo mi u starim hrisovuljima da je carska pronija a ne Dragotina baitina. Zak. spom. 614-615. fu bastinu drugim licima. Tako je sa jednim selom datim i majka mi? despotica omenu carstvu mi, gospoda i majka mi c Kier byerabatly traZeti od carsiva mi da prilosi radi svoje duse neko selo, donmu pretiste bogomateri, obitelit carskog volikog manastira Hilandara, ito Jeli u sv. Gori Atonu, Tv devil earstvo mi, njenu dobru Zelju o svojoj duil, savetova se sa gospodom majkom Kira Evgenijom 1 sa vlastelom <> stva mi, da se ne prezre njena, ee aa sea rena gu ispuni za njenu veliku ju! eae Zupi Levatkoj, Sto je drzao u proniju Mladen Pisisin prt go” aa ee erroaitelju mi svetome hen 1 1a fo) GanOVa a oe sea seokom i mede, atari i Jo sa zaseokom ; es give, mh on? Site pr gompodinu i rodtelju svetom Ren T ay Jo} darova carstvo mi ta sela da ib ima Sao Deere bagtinu ili kupljenicu? da ih prilozi m: Hilandarske kao Sto gore rekosta0 (0d, apo. 180-101 {ana miraz «Pra et peu te a all i ree Prous svanja, Ne radi ae bukvaing o mael Sie " Oblik erazaven' bot moginja Milica u monastvu Rvgen novo}, mak redova nie. se javija nekoliko * Kira je gréka ret, znaéi gospoda, * Zemija stedena kupovinom. 4Bile Je.{ sulaieva da se neta baiting pretvor! w_ prontju Spomenu gospodstvu mi, viasteli a ssalié da sazida crkvu na § Bane, crocs : ae od osnova po na: le, svetinje u svetinju preneporotn e Bogorodice. Ovom hramu Vavedenija.t naseterian ose stva mi prilogi Obrad badtinu svoju 1 Higsie, selo Kukanj i zaselak Sipatno i zasel Novoseljani. I sve to sa medama i pravi imala od potetka. Vide i hrisovulje 2a Ujima i praroditeljima od ranije vlade ‘ad Drago- vojoj bastini u selu zvanom Kukanj redenju gospodstva mi, hram Vave- saliéu erkvu ato sazida s ba8tino; i ym sv Gall Jo eke: 98 niko ne moke uzeti, da je ima ida; lasta: ; ‘ino Eh eee eayleaian: iniku ili ss wvakom slobodom gospodstva mi, °° "*Y% Kako ‘Zak, spom. 73775, ‘ ojom i selima ovde upi- Knez Stefan je docni; fome sam gover! wjedno, ney ge °dtze0 ova hastinu. O° Prontja se davala, ikao sto smo videli, 2a yoinitiu slukbu it 2a srabotu po vojniskom zakonue, Prema jzvorima saguy nim u Srbiji, pronije nisu pretstavljale velike posede. (osm Jednog slutaja); otuda { pronijari nisu bili po pravili lie osti visokog drustvenog tanga. Pronija Je postojala | w stpskim oblastima u zetskom primorjti koje su 0-vojli Mle ani. Tz Jednog mletaskog dokumenta vidi se jos jed Je vojna sluzba, u ovom sluéaju konjaniéka, bila uslov za dréanje prone. 1400 dana 9 marta... Prihvaéeno: posto ima mnogo natih po- danika stanovnika Skadra 1 Drivasta!t, koji imaju neke pro- nije zbog kojih su u vreme gospodara koji su viadali u tim gradovima, bili duzni da sluZe na konjima i vrie izvesne ra- botel?, a sada ne vrSe konjaniéku sluébu niti postuju ono na Sta su obavezni; proizlazi predlog: da se pife nalim upravni- cima u Skadru i Drivastu da se postaraju da oni koji imaju ‘ovakve pronije postuju i vrée naSoj vladi ono, sto su za retene pronije radili i poStovali ranijim gospodarima, S. Lyublé, Listine.., rv, 422 2, PRAVO Posle svoga doseljenja na Balkansko poluostrvo, w prvim Wekovima svoga drdavnog zivota Srbi su imali jedino svole hepisano obiéaino pravo. U duhu toga obléajnog prava sva~ Keako su sui supa 1 plemenske staresine tl t0_doba. To Se obitajno pravo u uslovima jatanja drfave | razvilanja feudalizma rezvijalo | Dogatiio Jer stare norme nisu mogle zadovolliti sve potrebe izmenjenog 1 Yeevijenog drustvenog porelka, Novelost, nije nam sabavan nijedan spi sa odred= Bama ‘ovog slovenskog obieajnog prava, Velie je uti) na pravai Zivet imalo hiScanstvo, Criva se aktvno mesala u Fiet stanovnika srednjevekovnih rdava, Pod mjen si dadletnort dolaa sutalevi tz oblast porodiémog | beatnog rave, Profimanje svetovnog | erkvenog prava uputilo Je Eipske viadaoce da u Vizantiji potraze prve pisane pravae tovore, Pulikom osnivanja somosialne sxbake aehlepskopil prvl echiepiskop ‘Sava: Nemanjle organizovao je prevodenie sslavensko-albanske granice. 4 Nekadasnji grad kod danasnje jugoslavensk a ™ U originalu angarija, Sto u ovo doba mode da oznatava i raboty i svaki teret, t}. jo8 i plaéanje, 9»Nomolkanonac vizantiskog zakonodavnog 2bornika erkvenog 4 svetovnog prava, Taj zbornik, koji se | danas upotrebljava u pravosiavno} exkvi, dobio je naziv »krméija knjigae, 1). knjiga za upravijanje. Zapis sip:kog prevoda »Nomokanonae svedodi o velikom znatenju koje mu se pridavalo. Gospode Isuse Hriste bo%e na8 pomiluj nas amin, Zavriige se ‘eve bogom nadahnute knjige Nomokanon, pomoéu svete tro- dice, silom Zivotvornoga ‘krsta i molitvama presiste viaditice nage bogorodice i svih svetih amin, Izido8e na svetlost sloven- skog jezika ove bogom nadahnute knjige zvane Nomokanon. Jer pomragene behu ranije oblakom mudrosti jelinskog jezika 4 sad zablistage, istumatene jasno sijaju blagodaéu bozijom, goneél tamu neznanja, prosvetujuéi razumnim svetlom i izbav- Ijajuéi od grehova. Svaki utitelj, to jest episkop ili prezviter ilt drugi, ko uditeljsko dostojanstvo dri, ako ove knjige ne 2na dobro, ni sam ne zna ko je. A proniknuvii u dubinu bogo- nadabnutih ovih knjiga, kao u ogledalu sam ée videti kakav deste, kakay treba da bude i druge ée upoznati i pouditi, Taide na svetlo naSeg jezika ovaj bozanstveni spis. Sada otpusti, viadiko raba tvojeg s mirom. 1, Stojenovié, Stari srpski zapisi 1 natptsi 1, 122 Wiadalatke povelje srpskih vladara bile su u toku di ve ra bile su u toku dugog Yremena najvazniji izvor prava. U poveljama se pored eee ina obaveza za podanike viastelinstva (akon Stbljem i axon viahom) nalazio i niz odredaba najvise iz oblast; kri- Mitnog ‘prava. Te su odredbe sami viadaccl nazivait vate patrao da je zakonodavstvo prva | navatia sek oat ae Mme Sam gover! u Lvodus zalkoniNa saben ae asnom —ralovaghoms propina N* *#€2Vanom samo w ‘Stoga i ja svih istiniti rab gospoda mojega hrista, bogom kru- nisani i blagoverni car Stefan drieti u ruci s verom carsii skiptar sa sveljubljenim sinom carstva mi, kraljem Uroiem, { bogodarovanom caricom Kira Jelenom, zazeleh postaviti 23- kone dobrodetelji i sveistinske pravoslavne vere kao ato pri- Wii imati i pomoéi u svetoj i apostolskoj erkvi gospoda boga i spasa Isusa Hrista, po zemlji i gradovima. Da se ne bi umno- Hila u dréavi carstva naega neka zloba i zla obmana i lukava mrinja, veé da protivimo u svakoj tifini i mirnom fivotu i u pravoslavnoj veri; Zivotu sa svim Iudima naSega carstva malim i velikim i da dobijemo carstvo nebesko u onom bu- duéem veku amin, S. Novakovié Zakontk Dulana, cara Grka 1 stba 5. Osim Duganovog zakonika, donetog na dva dréavna sabora, 1349 | 1354, sludili su u radu smpskih svetovnih { exkkvenih sudova jo§ dva vizantiska zakonodavna teksta, jedno tako- zvani zakon cara Justinijana, kompilacija koja nema nikakve veze sa Justinijanom, i sintagmat Matije Vlastara, priruénik sa odredbama vizantiskog prava poredanim po azbutnom redu, Iz vizantiskog prava nisu preuzimani samo tekstovi 1 zakonske odredbe veé i pojedina pravna naéela. Jedno takvo nagelo, prlznato u Srbijl, bilo je postovanje zakona kag nal- vifeg izraza pravde, jateg i od volje vladaoea. Po tome shva- tanju viadalac je bio vezan zakonom. Nije smeo tiniti nista Sto me bi bilo u skladu sq zakonom, a kad bi i naredio nest protivne zakont, sudije se nisu smele pokoriti niegovel volji. To pravno naéelo izritito je sadréano u dva dana Du- Sanovog zakonika (81. 171 i 172). © zakonu, Jos zapoveda carsivo mi: Ako usplée pismo carstvo mi, il iz srdzbe ili ia Yubavi, il iz milosti za nekogss a to pismo rufi zakonik, nije po pravdi i po zakona, Kelee zakonik pie, sudije tom pismu da ne veruju, nego da izvriuju kako je po pravdi © sudijama, Sve sudije pige u zakoniku, a da ne su da sude po zakoniku, pravo kako de po strahu od carstva mi Dus 2a. 64-65 6 Stednjevekovna srpska drtavaPisahim pravom sudrzanim u zakonodavnim tekstovima upo- trebijavanim u Sriiji nisu se mogla regulisati sva pitanja iz drustvenog Zivota .eudalue Srbije. I pored svih preuzetih vizantiskih tekstova u nizu oblasti viadalo je obiéajno pravo, Natela obitajnog prava prodrla su i u najvainiji snpski 24 ‘konodavni tekst — Dusenov zakonik. Jedno od najvaznijih pitanja koje je regulisano obigainim pravom svakako je su- denje za ubistvo i ranjavanje. Dok se po navelima rimskog prava 2a takve zlo8ine odgovaralo Zivotom i teskim kaznama, ‘smpsko zakonodavstvo je pod uticajem obitajnog prava, iz gradenog jo3 u rodovsko-plemenskim drustvenim odnosima tratilo samo novéanu naknadu t. zv. vraidu. Vraida se veoma Siroko primenjivala u Srbiji, ali je njena primena u sluéa- Jevima mesovitog sudenja izmedu Dubrovéana { Srba iz1- avala sporove. Zahvaljujuéi jednom takvom sporu. imamo vesti o stavu snpskih viadalaca prema vrazdi, 29 septembar 1308, Stari je obitaj bio izmedu svih kraljeva i judi Srbije i sita- 12k Kealjevstva { svih knezova i ljudi Dubrovnika, da, ako bi eet oubrovtanin ubio nekog iz Srbije ili aitavog kraljevstva, Praha a2dt 500 perpera, i obratno bi éinili Ijudi iz Srbije ci Hevstva. U vreme plemenitog muta gospodina Beleta ae price are dubrovatkog, desio se slutaj da je bio nekoga Srbina’* i re8eni gospodin knez nij hteo da asta tome obigaju, veé je hteo da cepts statutima gospodina Ivana Tijepola, za éije j vorio, da je vezan zaklety Peminienaee en, , rom. I zbog ovoga tall ‘neza i Ijudi dubrovackih, ae eéeg kneza Andrije. Ai ra upugeno je ee Gudu s molbom da se postuje stari objeaj ° POSnstvo ———— Sriginalu Sclavus, buk; ornatavali Sete we ttkvalno Sloven, ‘Tako su Dubrovéani Srog reall Stbe iz zale ae njega traze i uporno mole da postuje pravdu koja je ugodna: bogu, Ijudima { gitavom svetu, tako da, ako koji od njegovih Yudi iz @tavog kraljevstva, ubije nekog Dubrovéanina, to ubistvo kazni smréu, Ako tako hoée da éini, gospodin knez { judi dubrovatki spremni su da éine istu takvu pravdu. ‘Ako se kralj ne bi slodio, onda je duéd dopustao da se i dalje tolerige obiéaj vrazde bez obzira na statute. Poslanstvo se sa pismom du%da i molbom obratilo kralju Milutinu, Posto je to guo reveni gospodin kralj je odgovorio da ni na koji nadin nege na to pristati i da ne Zeli da proliva krv svojih (judi) veé hoée da poStuje i drai stari obivaj vraide, sv predaka i svoj. I da nikako druktije neée utiniti jer je ovo vet potvrdio zakletvom, A Dubrovéani mogu da éine od svojih Dubrovéana sto hoée ali on sam neée drugo @initi sa svojima osim po regenom obiéaju vraide. I sve to je potvrdio zakle- ‘tvom pomenutim poslanicima i dao im je svetane i autentiéne privilegije za dubrovaéku opstinu. LV, Bogisié—K, Jiregek, Liber statutorum elvitatis Ragusll, Zagreb 1904 201-202 feudalno} Srbifi, kao iu titavo} Evropi, izricale Ha‘od plinth odlika feudalnog pravosuda je pri- inom gospodaru da sam bude sudila 0 izvora Koji bi pokaz'~ Y sudsteu viast nad 1 imamo 2a to vesti ina odre- oje Je Pravdu sti sudije. Jedna od bi znavanje pray feudal svojim potéinjenim Ijudima. Nemam vali kako su svetovni feudalel vrsili dima nastanjenim na njihovo} zemlji, Ali © manastirskim posedima, Povelja kralja Draguti Quie sudska prava manastira Hilandara nad ljudima zajedno sa zemljom poklonio manastiru ete erkve za pamice koje imaju medu sobom da .d igumanom ili pred vladaocima erkvenim, osim ie! A sa zemljanima’’ sud da I ljudi ove svi se parnige pre m ili p nevere, provoda, zemlje i vrazd oe rove prac ove elo ra fai, ne pers a a Le ee vn anerare M4 Nevera je izdajstvo, 33de pred kraljem ili pred jednim od viadalaca dvora kraljevog, Feudalna podeljenost drustva na strogo odvojene idase 1 ‘Koga izmole iguman i bratija, a sevast ili drugi koji vladalae Teclatnort peaver-viadslo Je batelo’ da Soditooabe teas niu gemu da ne sude u ovim metohijama, jednak jednakome (po svome drustvenom polodaju). To je = nagelo ozakonjeno | u dlanu 152 Dusanovog zakonika U tom : eo je @lanu i odredba koja treba da osigura nepristrasnost po- rote; iz nje su iskijuéent rodaci ili lita! neprijateljt okriv= jenih © zakonu. Kako je bio zakon za deda carstva mi, za sve ‘Veoma je sliéna odredba cara soma te slgma o Dugana u povel{i za manastir toga kralja, porotnicl da su veliko} vlasteli velika vlastela, a Sr, Athandela, samo su ovde slutajevi tarervieani za view srednjim ljudima drutina prema njima, a sebrdijama njihova 108 sudiju nesto drukéiji, drutina, i u poroti da ne bude ni srodnika, ni zlobnika, i f i: Dub, 20k. 61. Ako se parniée sami crkveni Ijudi, da im nitko ne sudi osim igumana. A ako se parnite sa dri Konja, za provod, da idu pred mitropolita i pred i ‘ugim ljudima za zemlju, za Pred cara, Za druge sudove da idu Porotno sudenje imalo je svoj specititan oblikk ako se radilo Prpadne erkvi sei ss Ceguepeadislobe'aa SE ee ea eee pe. horn poloda) ovin gradova ii hiihova nezavisnost (kao slueaju’ Dubrovaila) zahtevali su da se sastave meiovite Porott of pretstavnika i jedne { druge strane, Za Dubros~ Pane je cor Dutan takay natin sudenja,propisao_svojom poveljom fecal por nat Sl ai Latin'® Srbina, da da Latinin Srbinu po- ali po ithova fen yeiku Su ulogu pored sudija 1 kad se parniéi Latin" protiy Srbina, , porote a mae Nithova funketia nije bila ni sligna funkerg lovinu Latina a polovinu Srba za svedoke; takode i Srbin kada ustvar! svedoei j Jamei za stranke ioe oe BON te parniti protiv Latinina da mu daje za svedoke polovinu ig porotnika da se anicune i time jamsi 2a niece eet Srba i polovinu Latina po zakonu Koji su imali u roditelja Ge be enn fazvitkom porcte, porotnicl su dobll’T dumece i praroditelja carstva mi svetoga kralja. Ta nova funkeija porotnike donee ie joptuzent keiv ili ne. (04. spor. M6 dolae! do istataja PER RMARONOE sahatia, Ye nie ae ulodsorrigs S90 5%, ni; ji é eo gees Eee im je bio praéen njihoy rad Pravo, manastira, kao gospadara svojib liu aim gud svim sluéajevima osim u onima Sto su rezervi .- ‘daoea, imalo je uticaja i na imenovanje porote u eudeniy manastirsiim judima. To se vidi iz povelje kralja Milut za manastir sv. Dorda kod Skoplja, Porotnici da im se ne imenuju Ijudi kraljevstva mi ni viaste- oski veé samo ljudi crkveni.!” (04. spom. 7. Traovee iz, Primorja, Kato a 7 tone aati lan erkvene organizacije, vet Covek kome je ma- nastir gospodar. 85Gar Dutan je u svome zakonodavstvu predvideo, ugiedajudi se na vizantisko pravosude, j narotite sudije koji su obilazili pojedine krajeve i resavali sporove, ‘© sudijama, Sudije da obilaze po zemljama, kuda je koga oblast da pregledaju i da ispravijaju za uboge i za sirote. Duk zak, 6. Jedan od najteséih slutajeva sporova u Srednjem veku, kao idanas na selu, bilo je parnigenje oko zemlje zbog raznih zahvata, zauzimanja, pomeranja granica itd, U tim su sluéa- jevima odluénu ulogu imali svedoci, obiéno stariji 1judi po- Znavaoc! zemlje i poseda. Takav natin reSavanja graniénih sporova propisuje i DuSanov zakonik (#1. 80) © seoskoj medi. Za seoske mede da daju oboji, koji ih trade, svedoke, jedni polovinu i drugi polovinu, po zakonu: kkuda reknu svedoci, takova da je. Dub, zak. 60, Takav propis uSao je u DuSanov zakonik iz starijeg obiéaj- og prava. To vidimo iz jedne veoma retive saguvane pre- ude. To je presuda DuSanovog oca, Kkralja Stefana Detan- ‘sk0g, u spor oko zemlje izmedu manastira Hilandara | vlaw stele Hardomiliéa. Spor je iznet pred kralla jer je viadaocu bilo rezervisano sudenje u zemlji (vidi str. 72), Postupak koji 3e x presudi opisan veoma je sliéan onome ‘koji propisuie Dutanov zakonik, jedino su umesto svedoka od obe parniéne strane u odredivanju mede uestvovall starinici, ajstariji Sanovnicl toga ‘kraja, poznavaocl granice. Tex na osnovu njthovog odredivanja mede kralj je doneo presudi, Pile { nareduje kraljevstvo mi na znanje svakome, kako dode Kraljevstvu mi svetasni iguman sy, Gore Atona, presvete Bo Serodice Hilandarske, Kir Gervasije, na sud pred kraljevstvo mil sa sinovima tepéije Hardomila Dmitrom i Borislavom Gevori iguman: pita vas susedi, vlastelo gospodina kralja, Kako pritiste(te) nasiljem zemlju i brdo Hilandarsko med # 1 hilandarskim selima? Govori Dmitar: mi ne zna~ : o | sudi kraljev zemlja i brdo su Kosoriéski. I tako i sudi Yralj Sem jana, Yudi dosto}- vo mi, da povedu dvanaest starinika Zupljar ai dost} eng Sn ao aa strani zoey ofa a graniou da pokaiu gde je meda Kosoriéima a aie Je hlsn darsko, I posla kraljevstvo mi Gradislava Voysiéa pristave;® 1 dodote starinici na granicu 1 zakle th pristav: tako da niste prokleti od gospoda boga i pretiste aie ae = vi i va8a deca, kako neéete krivo fe Je meda bilan darske zemije 1 brda i Kosoriéa, I oni se zaklefe ee a Kcletyom svi zajedno i pokazafe medu... (navode starinika i taéna meda kako su je oni odredili) Zak. spom. 301 ‘Ovde znati kraljev organ a7IV. KULTURA ‘Kultura je u srpskoj feudalnoj dréavi kao i u éitavom feudal~ nom svetu bila pod neobitno jakim uticajem erkve, Kulturni razvitak Srbije prekinut je turskim osvjanjem u trenutku ad su se tek pojavile drustvene snage koje bi mogle da Pokrenu neka nova strujanja u kulturnom Zivotu, Zbog tona Ge utisak o verskom kkarakteru srpske srednjevexovne kulture. 408 izrazitiji. Sve sto je utinjeno na polju kulturne delatnosti 4 Srbiji u toku Srednjega veka inspirisano je od strane erkve: ili je neposredno sluéilo erkvi. Na polju knjizevnosti prevo- Geni su i beskrajno prepisivani obredni i drugi religiozni tekstovi, I ono Sto je jedino originalno u srpskoj knjizevnosti feudalnog doba i sto oznatava gotovo jedini umetniéki domet. — biografije srpskih viadara i crkvenih vellkodostojnika nastalo je iz Zelje i potrebe da se oni proslave kao zaStitnici vere i visoki i poutni primeri. Arhitektura i slikarstvo, kroz koje se srpska kultura uzdigla do izvanredno visokog mesta u srednjevekovnoj kulturi uopste, vezani su najneposrednije za erkvu. Spomenici arhitekture su iskljucivo manastiri, a slikarstvo je satuvano jedino u njima. O srednjevekovnoj stpskoj muzici suvigse se malo zna da bi se uopite smelo- Suditi o njenom karakteru, Uopite uzevsi, saduvano je vrio. malo izvora koji govore o srpskom kulturnom Zivotu u Sred- njem veku, Da nam nisu saéuvani spomenici arhitekture i slikarstva, samo po pisanim izvorima dobili bismo veoma Skromnu § jednostranu sliku 0 srpskoj srednjevekovno} Knijidevnost, gotovo iskljutivo religiozne sadrZine, satuvana, de u rukopisnim knjigama, Spor! j tegobni posao prepisivania Gelovao je veoma nepovolino na sirenje Knjizevnosti u fe Galnom druitvu. Zahvaljujuei okolnosti da su prepisivati Yeoma cenili svoj posao i trudili se da na kraju prepisane Knjige u nekom zapisu ostave po koju vest o sebi i evome- Fadu, znamo ponesto o knjifevnim naporima | stavu drusiva, U Hristu bogu blagoverni gospodin imajuéi veliku Zelju i naklonost za provitavsi j risne rei Jedno a ovsi drugo, i sas { potrazivii na radu i 1 Pega grtke1epate T prisvel sav. Gore, Alona aaene muzeve sveStene i uéene e, 1 fnergiéni visantiski car Manojio Komnin, anadan:pokset is Raike predvoden Stetanom Nemanjom { srpskorn vielelow Js unutrainjosti-uspeo je da Konatno. postigne, nessvicroet supske dréave i da pripoji oblasti u Primorju. Daljem usponu sipske driave Pogodovale ou nevolje Vizaniickeg Corres avajenje Carigrada od strane krstasa 1204 | rasiedinieveet faataka carsiva. Pod Nemanjinim potomeima Srbija We vex alee narotito otkako je obnavljanjem rudarstva poli- [iGea mot sipskih viadalaes dobla snazny ekosoraska bod 2 tid Pravac Sirenja srpske drZave iSao je Preko Sava obvalania Nemasie aie Sa eee Peet , italia Milutina i Dusana’ ke} ie pone aay Albaniju, Epir, Teale ree ra | Strume. Polozs Fenbatboye promeni: Visa hol je nekad viadala Se ere po 1 zamenila Srbija, fo je dotlo do ierabsja iu nae carske titule. Duganovo. ees Ymunse polititkes uspona srpake Griave Ur wonens 2S se i st Moe, str motnu carevinin untea ospodara, 1 izvara Tur Hau baé u vreme Dusana stall évisto ne’ evropske tet Stefan Nemanja Je ostev.: anatajan trag u daliem Zivot Stbije. Sui sreanjevekovni piset pripisivall sw Nemanit om Vanje srpske driave i svin njenih ustanova. Nemania je Do He vavoje smth dobio tri Zivotopisea, svoje sinove Stetans, Goenijeg prvoventanog kralja, 1 Sava, docnileg Pres episkopa, i monaha ‘Domentijana iz sredine 18 veka. So ing blografija Nemanje je vrlo kratka 1 puna religious tlemensta, all. je njena v¥ednost tpak velika er je Sites dogadajima o Kojima govori, Odlomale P' Nemanjine politi¢ke delatnosti nama i drugim, da bog koji upravija Tjudske pogibli, postavi ovog prebla~ i oca za samodrZnoga gosp0- nazvanog Stefan Jer neka je znano svima jude na bolje, ne hotedt jenog, u istinu, gospodina nam dina, da viada svom stpskom zemljom, Nemanja ; Teo obmovt afew dedovinu i bole Je ube Polo é udroséu, dano mu od boga, 0 ae aaitel i jorske zemlje Zetu ju dedovinu, pridobi od primors : Props eae 0 Sy ie sme kero, Hosno ave i Podrimlje, Kostrae, Dr8kovina, Satie Lab i Lipljan, Dubodicu, Reke, Usku | Pomoravije, Zagat Levée, Belieu? Sve to mudroben i trudom svoll ice TO 3 ine 10 propalo nasiljem od njegove dedovine, pee se aulg bd anpske zemlje, Is pomotu boBijom njegova fe Sear eae aata enir 1 tifinu aa avilySerane. Jee Jey tm asencaea udivel qwadan avima Koji su aivell okolo njega jer J¢ Sekes pjegova, bila za 37 godina sabuvans u celosth} Mi povredena, Stare srpske biograftie, + nin Nenana od ola stan gota 2h Biopatie Noman co on, Oe eae tftp ede ee Ee oma bo aly milstva ‘koje je imalo i obelezje drustvenog mules Me foal elonak = nil i visi na ko Dode jedan od pravovernih vojnika njegovih, pane) ta lena, s uzbudenjem { unizgenjem mnogim go" 1 Rabno | Pilot Gornji i Donji s Rabo Je eave \sko-albanske granice. wane edana wc Ht cext +r ‘Srbiji. sy oblasti u blizinisam medu najhudim slugama tvojim najmanji... usudih se Javiti dravi tvojoj, da se mrska ti i prokleta jeres veé uko- Fenjuje u drdavi tvojoj.« A ovaj pretasni sveti moj gospodin, nimalo ne zadocne, edmah prizva svoga arhijereja, po imenu Jeftimija i kaludere § igumanima svojim i gasne jereje i velmoze svoje, od maloga do velikoga pa govorage svetitelju’ i kaluderima i svima sa- branima: »Dodite i vidite, oci i braéo, ako sam im najhudi medu braéom svojom, ali gospod bog i pretista viadi8iea Bo- gorodica, mati njegova ne gleda na lice éovetije, nego udostoji mene najgrdega, koji vjerujem u jedinobitnu i nerazdeljivu trojicut da éuvam ove predano mi stado, koje vidite sada, da se ne poseje kukolj lukavoga i odvratnoga davola, I nikake nisam mislio da je on u oblasti mojoj, a veé sad éujem da se jukavi bro ukorenio ida hulu nanosi ma svetoga duha i da deli nedeljivo bozanstvo. I dok je govorio ovaj sveti i dok je bila velika prepirka, dode kei jednoga od velmoda njegovih pravovernih, udata za ‘muta od tih krivovernih, koja je bila u njih i saznala netiste odvratnosti njihove, ali se ni malo ne kosnu vere njihove i avi k nogama svetoga ispovedate jasno, govoreéi mu: go- sPodine mo} evo vidim kako tvoja dréava ispituje o ovo} trskoj i odvratnoj veri; u istinu gospodine moj, bih isprosena, Bo bratnom zakonu u oca mojega, sluge tvoga koji je mislio Ga je jednoversivo u tvojoj dréavi, I bih u tih zakonoprestup- nika i videh, gospodine da zaista sluée otpedniku od slave botije, samome sotoni, 1 nemogueéi trpeti smrada gluhih ku mirat i mrske jeresi, istrgavii se iz ruke njihove 1 prebegavai, ‘Napijem dréavi tvojoj: porazi krstom one koji se bore s nama, a nauée netastivi neprijatelji kako je moéna vera ivoja, go. spodines. A sveti izvevsi ovu pred sabor svoj, sabran protivu te lukave jeresi, izobliéi krivoverje njihovo, i savetova se ¢a fvetiteljem Jeftimijem i sa Gasnim ikaluderima, i sa velmo. Zama svojim, i nimalo ne zadocne, posla na njih vojsiey, nan oruzan od slavnih svojih, govoreti: »Revnujuéi porevnovah sa Sespedom bogom svedrtiocems. Kao nekada prorok Tlija, koji de ustao na bestidne jereje, i on izobliai bezbotivo njihove t { Teraz se upotrebliava ovde 3 Sveto trojstvo, ovde 2a episkop: * Idol, jedne pope Geiave evo} re ove seatenim | wbog Je ispoveda Hriat, sina bodies, a Knilge miu njegovs, sto ne Srogove notestve spali ominju po svi siren Pent tt prokletu Vers anama Kamm, tote progna i Nt aude ean ove | ave imange sakupl rand BIO aim. Uek telniku njihovu jezik ureza U ii izagna ga zapretiv da ispovedaju t ofa ime. 1 na eve strane isko~ nica zs e nikako u drtavi njegovo} « ao bore tamed njegovth Mviadao u Zeti 1 Stefana Koji je presto, U njinovom = erect brat S3¥a) Da Se fa 13. veka, opisao Mstvarl je prerada Salt { ranracene Ma Svetoua anjine smth dot Poste Ng Vulcan oil ye viadag Tako mladi, nasledio veliiozupa eitentu mao je veliku ulogu njihov ; Tigov blog ah Teodosije, s kral jogo Diogra mon oil. PieHoN gale, Teodosiieva biografa Save Us sf Domentijanove biografije, m starile Domes nreligianih razmatranis | et ae atu svojemu 58° tee gasni Simeon Dee rest oaiae je srpske, utvrdiv sala ica sve zeml} oe eae oklinje proklet, i da ti 5 Ps Sete ate ges gospodin«. bratu tvojeru BES EOHDOHY I veliki knez Vul sl . ir gore ae mlbitt ga i wkloniti i majull mnog sedi mu uzeti zemlju, 02 ot oan lemenicima aie men om yao Ss ‘mestima. Taj, vreme oteve smrtl ~___neprijateljstva i gonjenja medu braéom srpska je zemlja bila 1u velikoj nevolji, kao u nekoj teskobi zapustevsi od plenjenja i proliéa krvi, propadajuéi do kraja od gladi zbog neoranja, tako da su se mnogi po tudim zemljama razi8li. Stare axpake biograije, 142 Za viede Stefana Prvoventanog njegov brat Sava, monsh i Kxnjidevnik, isposlovao je u Nikeji samostalnost srpske ctkve i postavijen je za arhiepiskopa. Saradnja feudalne dréave i erkve dosla je ovde do simbolitnog izrataja u einjenici da su dva Nemanjina sina, dva rodena brata jedan na elu , a jedan na éelu crkve. Uzdizanje stpske crkve na stepen arhiepiskopije izazvalo je ostre proteste ohridskog ‘hiepiskops Dimitrija Homatijana koji u Jedno} poslaniel pigano} S8 mnogo pristrasnosti,osvetljava lik prvog srpskog Odavno nam je stigao glas 0 tvojoj éasnosti kako si osta- vio svoju zemlju i rodbinu { celo odinsko naslede, i, prosto re- eno, svet i sve Sto je u svetu, te u ranoj mladosti doa u Primorski Aton, Svetu Goru, ikoja zbog sinova asketa nasta- nienth na njoj i jeste i zove se Sveta Gora. Tamo si se postri- Bee rerimlo monaikl Zivot i postao prijatelj tamoSnjim ispo- 8, Koji se svim snagama junatki bore protiv neprijatelja satane. Veé si i = Vet si se i preko granica protuo kao slavan medu zarobila i ugrabila iz 1 wrdave Sveti pretvorils 40 fe Gore te se opet s Srb isposnika u vrsi i 5 ca telj rina aah Poslova i proizvela ga za poslanika ofeinina eect Be Je odbacio no Sto je zidao kao monah i a ae nae . ‘Futpuno 2 upustio u svetske brige i serait | ,Poteo je da utestvuje u gozba “aka Zulplemeniie Pasmine, lepe, okiéene” era veal }9BU poslugu, da se razmeée u svetanin Povorkama raskoSnom i raznovrsnom pratnjom, Iduéi dalje tim putem, zazeleo je i dostojanstvo jerarha,? otifao neznano Kuda i dobio najedanput to dostojanstvo, te se vratio w otadabinu, proglaSujuéi se velitanstveno athijerejem Srbije Tamo je rukopolotio i mnoge arhijereje, bez naznatenja ili i za neka odredena mesta, ne znamo. Ukratko reteno, ne samo da je povredio monaske zavete, nego je uzdrmao i sam ustav 9 erkvenim stvarima, Pismo Dimitrija, Homatijana sv. Savi, preveo G. Ostrogorski, Svetosavsk Zbornike II, Beograd 1086, 90-99, Opsirnije izvore imamo tek za vreme unuka prvoventanog kralja, Dragutina i Milutina, To je zbornik »Zivoti kraljeva i arhiepiskopa srpskihe, koji je veéim delom napisao arhiepi~ skop Danilo II. Ovaj 2bornik biografija ima relativno veliku istorisku vrednost. U navedenom odlomku Danilo prikazuje smenjivanje na prestolu izmedu Dragutina, koji Je ranije zbaclo svoga ca Urosa, i mladeg brata Milutina, Posle ovoga uskoro, i za malo vremena, bog javlja_ovakvo znamenje ovom blagotastivom kralju Stefanu, Kada je jezdio nekim poslom sa viastelom svojom pod gradom Jeletem’, pavsi sa konja slomi nogu svoju. Posto je bila velika uzbuna i ve~ lika Zalost u njegovu otaéastvu Sto je njihov gospodar tako ranjen, plaguéi govorahu: »O moéni i slavni i samodréavni gospodine na8, guvaru i zastupniku, Sta emo raditi mi sluge tvoje, stado tvoje darovano ti bogom? Jer ako ko od okolnih careva tuje za takav tvo} iznenadni pad mi Gemo nasilno pot- pasti pod ruku tudinaca, liSavajuéi se tebe, na mili gospodine i uvaru, slavo naSa i radosti« vorom u kome je Dragutin je po Danilu odvratio jednim govorom u ‘svoje stradanje pripisao svome grehu — pobuni protiv oca. Kada je tako govorio sa velikom skrugeno8éu svoga srca, odmah wu taj 8as posla poslanike svoje najmladem bratu Milu- tinu, govoreéi mu: »Brzo dodi ka meni, jer imam veliko tajno TCrievene staredine, aluzija na Savino uzdizanje za arhiepiskopa. © Grad u Raskoj Zupi. 103savetovanje sa toboms. A on éuv8i za takvu njegovu bolest, ‘rao pode ka njemu, i dofavsi mu u mesto zvano DeZevo, u oblasti Rake Zupe, i tu utini veliko ridanje i plaé nad svojim bratom. A rege mu blagotastivi i hristoljubivi kralj Stefan: sijubimi moj brate, evo vidi8, kako uéinih, tako mi se vrati, da vie neéu viadati na ovom prestolu, koji silom uzeh svome roditelju... A ti dragi moj i Ijubimi brate, uzmi moju carsku krunu, i sedi na prestolu roditelja tvoga, jer bog tako zapo- veda, iu mnogoletnom Zivotu kraljuj i brani otatastvo svoje od nasilja onih, koji vojuju protiv tebe... I posle ovoga da- Tova mu svoj presto, i kako treba proslavise govoreéi: »Mnoga deta neka dade bog blagotastivomu i hristoljubivomu i samo- Gréavnomu sve srpske i pomorske zemlje Stefanu kralju Urotus, i sve Sto je potrebno iza ovoga, Dade mu dragocene darove i zlato i haljine skupocene carske, konja svoga i orugje ‘svoje, koje sam na sebi, na svome telu noSake. Dantio, Zivott sta. Kralj Milutin se narotito istakao osvajanjima na ratun Vie zantije. Danilo pored ostaloga opisuje i te njegove uspehe. 1 posle ovoga zapovedi da se saberu svi njegovi vojnici, i kada 3° ovo bilo, i uzev8i molitvu i blagoslov od svoga arhijereja svetitelja i celog osvetenog sabora sveitenitkog lika, i pod!- Bavii se sa svojom silom, pode u dréavu oblasti Grikoga car- Siva u okolne predele, a to su ovi, koje éu kazati: prvo uze oba Pologa sa njihovim gradovima i sa oblagéu, i grad slavni Skoplje potom Ovte Polje i Zletovo i Pijanac’, Takve sve zemlje uze u potetku svoga doleska (na Presto), i prilozi th ka Grtavi ofatastva svoga, i slavu | bogatstvo takve dutee inc { bopatstvo i slavu svoju, velmota { naroda svoga, Svi eredsal * Oblasti u Makedoniji, 104 skup i progna sve one koji su dinili meteze i bure, i opet se vrati sa svetanoSéu i velikolepnom slayom w svoju dréavu ka svome carskom prestolu bogom darovanom mu, veseleéi se i radujuéi se u gospodu svome. Danilo, 2ivott 02 Za vreme Stefana Detanskog, sina Milutinovog, odigrala se veoma vaina bitka na Velbuzdu, Njome su ofuvane tekovine Milutinovih osvajanja, otklonjene velike opasnosti za Srbija { otvoreni putevi za docnija Dusanova osvajanja, O rat sa Bugarima govori kratko sam kralj u povelji 2a manastir Devane. I dok se ovaj hram zidao, iznenada izide bugarski car Mihailo Sismanié sa éetiri druga silna cara i sa inoplemenim jezicima’’....... (o8teéeno)... u zemlju. Ja pak... (o8teéeno) sa ljubljenim sinom kraljevstva mi mladim kraljem Stefa~ nom i sa svom viastelom kraljevstva mi, s pomoéu bodijom i molitvama svetih roditelja i praroditelja kraljevstva mi, cara ‘Mihaila ubih u toj bitci, I druge careve pobedih i razbih i uzeh njihova dostojanija na mestu zvanom Velbutd godine 6838 (1330) meseca jula dan 28... Deganske hrlsovulje, ed. M. Mulojevié Beograd 1090, 138 r i irnije Dani Tsti dogadaj opisuje vet kitnjastije 1 mnogo opsirnij Jov nastavijaé u biografiji kralja Stetina Detanskog u 2bor- niku. »Zivoti kraljeva i arhlepiskopas. Ovdje je i2dvojeno mesto u Kome se govori 0 samo} borbl. i i la sva Vo} Kada je dan subote svitao i kada mu je prispel ska, a ovaj car je mislio da previsoki kralj neée da se bori ¥ Jezici anadi ovde narodi. Cetiri inozemna cara su plod preteri- “Santa Desansitog, Car’ Minajlo Sitmanovie Je oveo ova) eat U saveru sa_vizantiskim cirom Andronikom, 2 doblo. je po~ moene odrede | od viaskog vojvode Basaraba, Visantiska vo}- tka, medutim, sje utestvovala u Bich Jer “je tek dolazila prema Stbiji, a posle vesti o bugarskom porazu odus napada, 105jenada_u samo podne subotnoga dana spremivsi MIME Se ic vttctnn, pote nope rat naan vu dotli do toga mesta, na kome je trebao da se ovaj previsoki kralj proslavi sa velemoénim svojim vojnicima, kao i silni makedonski car, kada uéini rat sa persiskim carem Darijem. I tako kada vide bugarski car dolazak gospodina kralja koji je isifao protiv njega na borbu, bio je u velikom meteZu, i kao primoran ine hotedi da ide protiv njega na borbu. I gospodin ikralj ustzoji svoje vojnike na ete veoma smisleno i razumno, i jedan deo izabranih svojih vojnika odluéi da ide na rat sa sinom svojim mladim kraljem, a sam sa drugim delom vojske; i tako se ustremi na rat, govoreti: »u ime tvoje gospode prog- naéu neprijatelje moje i pobediéu ih.« I tada zatrubise ubo- Jene trube, sudari se oruzje s obe strane, i konji frkom zarza3e, i blo je veliki vapaj. Mladiéi previsokoga kralja tako ustrojeni na rat, na obe ruke streljahu i ni8ta nisu gresili i potese se moéno boriti, i stojahu krepko, ne razilazeéi se ni jedan od drugoga. I tako boredi se, bi veliko padanje Bugara i tako odole srpska sila, A car Mihailo videvsi padanje svojih vo}- nike, pote betati, i kada je ibetao, sila gospodnja sape noge ajegovu konju, i spavsi sa konja sakrugi sve telo svoje. I tako VidevSi vojnici gospodina kralja, njegovo padanje, prisko8ivsi ubife ga svojim oruzjem, i tako izdahnu, I polozivii telo nje- ovo na konja, prinesoSe ga ka gospodinu svome kralju. Panilo, Zivoti 98-129, Gulia, na Velbuldu je odjekmula nadaleko kao velik doga- aj, 0 tome svedoti odluka Dacca : reko dva poslanika, 9 véana da éestitajy kralju as a 80) U retenom Velikom veéu prihvaéeno je i 50 pret o4 MU Se, zbog triumfa i slave koju je sanandgbio presvetli kralj Rake zbog pobede nad gospodinom Sarem Bugarske, upute dva svetana poslanika, Monumenta ragusina v, 29, “a eden od prvih znagajnin postupaia Dusanovih poste dolaska BE Presto bilo je ustupanle. peluortiva Peljeiee es ees Signom Dubrovéanima za stain! goditn)i doses see 8000, Derpera. ‘Taj deo sxpske driavne tertorhe: Cures Oe gitoten otkako je Bosna posle smtti Kralje Maria eres SrbUit Hum, oblast istotno od Neretve: Dok sey, auzel Hiflla prema jugu gublla Je oblast! na zapat Oye ea Stona ladao je Kral) Dufan povelju Dubrevtaninos Saat Videh srdaénu ljubav i verno sluzenje roditeljima i prarodi- teljima kraljevstva mi { samom kraljevstvu mi, viasteie cree MartinuSeviéa, Klimenta Guéetiéa i Nikolu Lukateviéa i dadoh 72,8 miloséu i potvrdom Rat stonski"' sa svim svojim medama a seocimaci sa Ijudima. Da su viasni ozidati ga na Previact Povelje 1 pisma 1, 49-8, © Dusanovim ogromnim osvajanjima Vizantije ne govori se Kod nagih pisaca, Uostalom Duganovo doba gotovo 1 nema savremenih istoriéara, Ta su osvajanja poznata iz grékih izvora i broinih povelja. U nepotpunoj Dusanovo} biografiji, koja obuhvata samo prve godine njegove viade, govori se ReSto 0 osvajanjima vizantiskih zemalja, ali ne sasvim taéno, Poito mu je gospodin kralj neki deo zemlje i gradova daro- vao'', i tako izmirivgi se rastadoge se. A ostale gradove i ze- Poluostrvo Peliegac. "* Ostrvo Posrednicu 1 kraj od Previake do dubrovatke granice Dubrovéani nisu dobili ovom prilikom zbog protivijenja Bosne. Kupili su ga tek 1399 od kralja Ostoje 1 Uskrs, “ Ovom. priganju prethodila je vest o miru izmedu Vizantije { Stbije, Ovo se ima razumeti tako da je Dusan nesto od osvo- jenog vratio Vizantiji. 107milje gréke, sto uze, dodade ka zemlji otatastva svoga, i neke ‘mnoge zemije od oblasti carstva toga i gradove, &ija su imena: prvo grad slavni Ohrid, i grad slevni Prilep (u kome blago- astivi Kralj podite sebi carski dvor za prebivanje), i opet slayni grad Kostur, grad Strumieu, grad Hlerin, grad Zeleznac, grad Votien, grad Cermen. I ovo sve uze u tri godine kraljev- stva svoga, posto ga je bog tako proslavijao, Danio, Zivot 10, Pripreme 2a DuSanovo krunisanje 2a cara vrene vet od je~ seni 1345 praéene su sa interesovanjem i u Dubrovniku. O tome svedoti ova odluka Velikog veta. Dana 24 marta (1346). U Velikom vetu, sakupljenom kao 3to Je obitej na zvuk zvona, prihvaéeno je i potvrdeno od sedam- deset Slanova veta, da se uputi gospodinu caru poslanstvo radi ukazivanja éasti njegovom pretstojegem krunisanju. ‘Monumenta ragusine 1, 226 Najvisi domet Duganove ambicije bilo je osvajanje Cari grada, prestonice Vizantiskog Carstva, Medutim, samo sa Kopnenom vojskom s kojom je raspolagio nije mogao Dusan nista preduzeti protiv tvrdih carigradskih zidova. Zato je zatrazio pomot od najveée pomorske sile toga doba Venectie. ‘To se vidi iz dokumenata o srpskom poslanstvu koje je u pro= Jete 1350 posetilo dutda. Iz opsirnog poslanstva izdvojeni su ovde samo trazenje i odgovor koji se odnose na pomoé za osvajanje Carigrada, 1350 dana 13 aprila... Dole ispisano je poslanstvo izlozeno dutdevskoj viadi'* od strane plemenitoga muza Mihajla Buce poslanika presvetlog cara RaSke i Romanije'*... MU lriginalu: duces dominatio, raz, jednak po mhatentu a: ria, Koji se upotrebljava za duéda i njegovo vece u nasim krajevima u docnije vreme. ee ™ Romanija je Vizantija. 108 Zatim, posto je gospodin car miloséu botijom zadobio { obve- za0 deset delova Vizantije, catigradskog carstva, osim grada Carigrada koji ne mote da osvoji | pottini; da dufdevska viada favoll dati mu pomoé na moru u vojsci i galijama, I ako s¢ desi da tako utini gospod, da se reteni grad pottini, gospodin car 2eli { pristaje da gitay despotat! pripadne opstini veneci- janskoj, A ako ne bi htela despotat, tada se gospodin ear nudi da, uz pomoé duddevske vlade na moru, napadne grad Peru" {ako se desi da se on osvoji da pripatine veneeljansko} opatini Venecija je taktléno odbila Dufanovu ponudu. Na Hesto poglavije, kojim se traii pomoé u gelijama za potdinjenje Vizantiskog carstva, da se odgovori da smo u primirju sa carigradskim earem, kojim smo se izmedu ostaloga zakletvom vezali da postujemo Cisti {i istinsiei mir sa njim i njegovom vojskom, I on je, obratno, vezan da to tint prema nama, Zbog toga to ne moZemo utiniti bez veoma teike uvrede boga i gatenja zakletve i povrede nase Sasti i dobroga glasa. Zbog toga mode presvetlost careva da nas dri za oprav- dano i2vinjene od navedene molbe S, Ljubié, Listine HE, 175-172 Ratujuéi protiv Vizantije DuSan se istovremeno morao bra~ niti od Ugarske koja je u to vreme takoder dosivijavala ve- lik polet i uspon. Ugarska je ugrofavala Srbiju sa severa. Jedan ratni pohod kralja Karla Roberta u potetku Duganove Viade 2avrsio se, prema pisanju DuSanovog biografa, s neu- spehom. Stefan bodijom pomoéu dobro stano slavio svoga dobro- tih, i ne za dugo bi zavist Posto je ovaj blagoverni kralj pobedio sve svoje neprijatelje i nepres tvora Koji se od potetka slavi u svetlosti sve yremena, po nagovoru starog navelnika zlobe, davola, 17 Bpirska despotovina, deo danainje Gréke i Albanije u oblasti pored Jonskoga mora. “+ Predgrade Carigrada naseljeno denovskim trgoveima, 109Po od ugarskog kraija Karla protiv ovoga blagotastivoga kralja i na dréavu otatastva njegova, Jer behu mu (Karlu) javili, govoreti, da ovaj hristoljubivi kralj izide sa svojim silama daleka carstva naroda, hoteéi th zavojevati, a otatastvo nie- govo niko ne éuva... I uzev8i u pomos sebi okolne kraljeve i ‘drugih naroda i sjedinivSi njihove mnoge vojske sa svojim si- lama, podite rat na ovoga blagotastivoga, sabraysi desetine hiljada mnogih naroda na pogubljenje njegova otatastva, i ove posla, misleti bezumni da ovaj blagoverni nije u drzavi ota- tastva svojega. Kada su pre’li reku zvanu Dunav, dodoge vesnici kao ‘ovom blagotastivom kralju, govoredi: »Neka je znano previ- sokom ti kraljevstvu, da sile mnogih inoplemenih naroda do- ose na dréavu previsokoga ti kraljevstva«, I ovu vest ¢uvi ovaj gospodin moj hristoljubivi kralj, i u taj tas zapovedi da budu sabrani svi vojnici dréave njegove, i priznavsi svoje ve- likoimenite velmofe, utini sa mjima saveéanje, i utvrdi svojim bogorazumnim retima, da se nikako me uklone takve pobed> mnogih naroda, koji su doili na ovoga hristoljubivoga I kada je do8ao sa svojim vojnicima do mesta zvanoga Zita, gde se nariée domov spasov, velika arhiepiskopija srpska, i tu se pokloni ikoni vladike sviju boga i Ppregiste bogomatere, iz dubine srea zovuéi i moleéi mu se za svoju pomoé, A one pred- ‘etene mnoge sile sujemudroga kralja ugarskog, poslane na ‘ovoga blagotastivoga i na drZavu otatastva njegova, kada cuse da vaistinu dolazi gospodin kralj i kako grede protiy njih, hoteéi da se bori sa njima, oni se svi u jedan éas smetoie, i ava njihova mudrost i8seze, i ne beSe ni jednoga od njih koji bi mogao ‘Koju reé reéi na njihovu korist, no su svi bili u ne- doumici i javise se kao mrtvi t veseeeed Kada su ao roku avenu Savu itu ne imajutinikakve spreme, 28 u reku i ne znajuéi pristani8ta kuda e isploviti poteSe ulaziti u nju zajedno...... i vada ih potopi # malo od njih se izbavi od takove Ijute smrti... i Dano, ive min, 2. SRPSKA DRZAVA U PERIODU BORBE, PROTIV TURAKA Py er babi}ng: suotena ta farveory opaenven: loss) fe bio ater Tika tel s10 nile blo Jedinstvene Jake drdave Kola ol mo- fle prudil ‘odlutan otpor, Pred snaino organizoyani sep Sei bonjasteimat taettéee: cluster eofin elaaartne Oa Doveaniclna, nrigile se, jo nedavno Wrote eetaea, ease Jena na deretinu sumertainih oblart Kojima suvledallfe- tidain! goapodarl Jedan po Tedan pudall su pod udateem fare Ban ieniar a fliners ouenacacte nt wectieen eal oat ii puma potdinienor. Bitke na Mavic iy tna Keser {Hate obeletevaia taatalag clope na puss Grate ee galt polls stmmontsinosts Veliko snatenje treba pripiat ob Fednom dogedaiy, poraza Turaka Kod Angove 1000 #uk00u derTamerianoviry Mongslima, Borba sinova sultan Baeza Sacha Elavog rize gotina svelo fe tursku via @ Evropl na Taney skromalic, mera: Time Je blo produien_nesavisan Hoot arpake dase w kao) dati | priveeds niu ol» cian Naprotie! prva polovina XV veka Je vreme #ha- SRogakononsicog poles | Gruttvene stallsacive, Srpaa Ge- Spotoving ne povpaie:feudain| separatizam koji je Tazone Protea earcvire Peltke srpokin cespota Te posle“Angorake Eee tcano verona za Ugaraeu, Uaaraca fe pomogla despots Burd poste prvog esvajania, Srbije 143, da posle uspeine jednidne rate asic obnonssvojs dzavu iat godine, All zalednltke reine erat rum ona nije toga. ita usin Teeter je kaonie ed ou Turel 1499. konaéno osvolll Sr- Si Sepa cedars aot se, bar forme, astaviow Uke BUM: Sije ne eklonios groin arpeko stanovisivo, Taro sui ttjeNimenovani stp despot odravan! srpski vo)al od dale need ame Uorsea rie srutena turskom 2a} a zatim | ear Jovan Kantakuzin, na)~ eprjately Dusanov, napsvo je nek Senavao Je Srbiju u kaj at skionio Te poked svojeborbe 2a wash Bio Je pisen da eat Bases njo) jer Je ea myn bla teano venana njeeova sua Bite Syome dla Rants J nt | dan ope See Dalanove snr Njogovasika nie potpuna jer opiuie Poste Prada feudaine anarhija jos nije dati do sv0g vi hunea, Vizantishi pretendent, rije saver aati Vista svojin memoara. Pe .spodar srpski preminu a medu Oko toga vremena | Kral, gospoder sr7et Per simeon, ei Srbima nasta ne malo komeSanje, Kantalcuzin nije priznavao srpsku carsku titult, ut } Car Dusan.; Je vladao u Akarnaniji* stade traBiti vlast nad svim srpskim Zemliama, u misli da su njegova prava preteinija iu za nj behu mnogi izmedu velikaga srpskih, Uro’, pak sin kraljev, dite vojsku da otevinu od strica brani, Majka mu, pak, Jelena niti prista uza sina niti uz devera Simeona, nego sebi odvojt mnoge gtadove, okrudi se dosta znatnom silom i pote viadati sama 2a se, te niti na koga napade miti koga pomagate, Naj- moéniji, pak, velika8i poisterivage nige i slabije, prigrabige avaki sebi koje su god mogli okolne gradove, pa jedni prista. doe uz kralja, jedni pak, uz Simeona strica mu, ali ne kao mladi im i kao gospodaru potdinjeni, nego kao savezniel i pri Jetelji koji potperu Salju. Neki opet ne pristadoge ni uz jednog ni uz drugog nego se dréahu uz onoga koje jati, otekujuéi sa ée biti i spremni da pristanu uz onoga ko naposletku osvoji, Tha hiljadu strana rastureni poteSe medusobno gloienje Istoriia naroda Jugostavije 1, 40 $.Znamenito} Mariékoj biel imamo veoma malo izvora, Naj- Sragoceniii medu njima je zapis savremenika monaha isaifo ~svtih pak tu (knjigu) u najgore od svih vremena, kada ef spun! Enjevom hriséane zapadnih strana i podife se despot Peliesa, i sva srpska i gréka vojska i svoga brata kealia Vor kaéina i mnogih drugih velmota. Negde do 60 tisués isbreve quake: 1 Podote u Makedoniju na tzgnanje Turaka, nersens sjuél da se gnevu botijem niko ne moie suprotstaviti Jer Pete, zagnate veé sami od njih ubijent bi8e, 1 tamo njlhove kosti padoge i nesahranjeni ostado8e... Tolikke nevolja { Ijuto iio tall se na sve gradove i krajeve zapadne, kako nikad Lise i le ubistva ovoga hrabrog musa fiespota Usljese rasuse se Iamailjéani* { poletace Po svoj zemlji kao ptice po vazduhu, i jedne od hriséena maton koljahu, Gruge odvodahu u ropstvo a one Sto su ostali spall prevremena Frag One Koi i od smrti ostale, glad pomori, jer nests taken ged u svim stranama kekva nije bla u avim sieanane od stvorenja sveta... Zapist 4 natpiss 1, © Tesalija * Ture. uz a To Kosovako} bicl, 0 Kojo} je nastala veoma tiva tradicija Gavana i razvijana w narodnoj avestl kroz epsicu poeaiju Ima veoma malo savremenih jzvora. Toliko malo dara sto, rijsko} nauei viada nedoumica o tome kalay je ustvart bio ‘shod bitke. Citav dalji razvoj dogadaja, doenijt tursk uspesl 1 osvajanje Stbije, formirali su shvatanje da se rea © vellkoj tursko} pobedi { isto tolikom srpskom porazu, Ali savremenicl nisu tako mislili. Bosanski Kral} Ivete, Qiji dred vojske je uéestvovao u bicl, obavestavao ie firentinsieu | twogirsku opétinu © svojo} velikoj pobedi nad ‘Turcima. Niegova pisma nisu saéuvana vet samo odlgovori. Narotite je zanimljiv odgovor grada Firence, Preslavnu pobedu, koju je neiskazana milost svemoguéeg i veinog bozanstva, gledajuéi s visine stado svoje, darovala vaSoj svetlosti upoznali smo iz pisma vaieg veliganstva; i zbog nje se zajedno sa uzviseno8éu vaseg veliganstva veselim srcem radujemo, Jer iako je naa odanost vet odavno doznala 2a ovaj triumf darovan 5 neba vaioj uzvisenosti, kako iz prispe- Ith glasova tako i iz pisama mnogih ljudi, iako nam je dobro poznato bilo, da je petnaestog dana proteklog juna, ohola dirskost i drska oholost Muhamedovog vernika Murata, koji je nasilno uzev8i viadu Friga ili Turaka, i nameravao istrebiti sa lica zemlje ime hriSéansko i spasa naSega i da je mogao izbrisati ga iz knjige Bivih; i koji je ludo provalio preko gra~ nica vase kraljevine, u mestu koje se zove Kosovo Polje po- ginuo zajedno sa dva svoja sina i beskrajaim hiljadama svojih vojnika, Ipak evo je bilo naSoj ponimosti saopSteno kraljev- selearod (ivan ee takvog poraza, koje ée saéuvati kesti palih kao vetni spomenil Bove ga manok! vera Steen liaias a zadesilo da bije tako slavnu bitku i zadobije toliku pobedu deanicam Hristovom, Sreéan je onaj dan {slavna i potovana uspamena blaienog Vidn preavetoga riuteniha na Bil igi da se nadviads onaj surovl nepriatelj. Srefno 1 tol puta 1 tetiri puta sreéno dvanaest zaklete viastee, Koja je prodrevéi lroa Sete neprijatelja {kroz laneima rig: weasn Basel junaéke prodria do Muratovog fatora, Steéan nadasve druge i onaj koji je vodu takve sile matem hrabro ubio udarivii g: 8 Srednjevekovna srpska drdava 13‘u grlo i trbuht Blazeni svi koji su Zivot i krv prolili slavno Kao mutenici kao Zrtve ubijenog vode nad onom grdnom JeSinom. A od svih najsreénije je vase velitanstvo koje je po- svetila tako slavna pobeda Kojoj se uspomena nikad nece izbrisati ... ‘Giasnik SuD, 32, 172-178. ‘Da je Kosovska bitka na strani Turaka izazvala nesigurnast { strah govori zapis ruskog dakona Ignjatija Koji je putovao kroz Tursiku dvanaest dana posle Kosovskog boja: Mitropolit se zadr2a tu' da bi saznao vesti o Muratu. Murat je bio oti8a0 u rat protiv Lazara, srpskoga kneza; a Asrutio je glas da su obojica Murat i Lazar, bili ubijeni u jed- noj bici, Zastrasen ovim nemirima, posto smo se nalazili u dréavi Turskoj, mitropolit otpusti monaha Mihaila; episkop Mihail otpusti mene, Ignjatija i Sergija Azakova, svoga monaha, B.S, Radoji8ié, Sayremene vesti o Kosovsko} bitei kod ruskog putopisea ‘Dakona Tgnjatije, Starinar XT 1537) 82. I Mletani su bili istoga miiljenja. O tome svedodi njihovo: uputstvo za poslanika novom sultanu, (26 juli 1389) Posto je veoma potrebno pobrinuti se za turske ‘stvari, zbog promena ynastalih u onim krajevima, da se nalozi vicebajulu® koji bude u Carigradu, da sazove savet dvanaesto- tice. I posto u njemu ispitaju i izloze sve sto mogu saznati 0 tim dogadajima, treba da vide i ispitaju da li ée biti korisno 2a stvar nage opStine i nalih trgovaca, da ide i poseti onoga ‘koji bude na vlasti na mestu Murata, Ako odluée da treba da ‘To je najstarija vest po kojoj je neki srpski vitez ubio sultana Murata. Odgovor Firentinske opstine je d:tiran 20 oktobra 1889, dakle éetiri meseca posle Kosovs 2, ovo pismo ms Hat nameseea posle Kosovske bitke, Tvrticavo p *U gradu Astraviji na obali Crnog mora, * Stalni mletatii pretstavnik, konzul u Carigradu, E ide, tada s dobrom milosu, neka ide i pret verovnim pismom’, koje ¢e se radi oprezno Jeno 2a oba sina Muratova, a predace ga viadao. Posto preda ovo pismo i utini doligni pozdrav i opéta obetanja onim retima kojima mu se wéini korisno, treba da kaze, da je uoti odlaska sadainjih galija iz Venecije dosla do usiju nage viade, ali ne jasno, rat i novost sto je bila ‘amedu velemoznog gospodina Murata, njegovog oca i kneza Lazara, © emu su se razne stvari govorile kojima se ipak verovati he moze, stavi se sa nagim osti naéiniti odvo- onome koji bude S. Ljubi, Listine rv, 269 Na potetioa velike i veoma br2o_nastale legendarne tradi« sije'0 Kosovy, najbolje olitene u narodnim pesmama Roser skog cilclusa, stole broine pohvale ieneay Lazard pis Rofl Prosiaviiaju junaky smrt kneea T srpske vorsce, Yeome fe Pounata pohvala kolu Je sastavila | ievecia monahlnja dete mija, prva srpska knjidevniea, Ponvala’lz koje donosine ote Tomaic nedavno Je objavijena | bila je navodno urezana a stubu, Koil je uz pomen bike bio’ podignut na Kosova na esti knefeve pogibije Covete koji stupa’ na srpsku zemlju bio pridodlica ili si tu, ko si i Sta si, kada pride’ na polje ovo, koje se zove Kosovo, i vidi8 da je celo puno kostiju mrtvih, as njima i kamenu prirodu, mene® u obliku i sa znakom krsta kad vidi pored njih kako uspravno stojim, da ne prodel, da ne previdis, ao nesto uzaludno i sujetno, no molim te, pridi i pribliai se meni 0 ljubljeni, i razmotri reti koje ti prinosim, i od toga ée8 razumeti radi koga uzroka i kako i po temu stojim ja ovde, jer istinu ti govorim ne manje od onoga u kome je duia, sve u suitini hoéu da vas izvestim o onom sto se desilo. Ovde (je) negda (bio) veliki samodréac, éudo zemaljsko, i riga® srpski, koji se zvao Lazar knez veliki, po pobo#nosti ne- pokolebimi stub, bogopoznavanja putina i mudrosti dubina, plameni um, tudinima zastitnik, hranitelj gladnih i siromasnih * Pismo kojim se dokazuje da poslanik ima ovlaséenja da prenese poruku i obavi misiju, ‘ * Tj. sam kameni stub na kome je, navodno, bio ovaj natpis. * Gréki oblik Jatinske reéi rex, kralj, ovde znati viadalae uopste. 15‘sataljenje, nevoljnim milosrde i uteSitelj. Sve ljubeti koliko Hristos hoée, ovamo (je dofa0) po svojoj odluci sam on, a Sta vige i sa svojim bezbrojnim mnostvom, koliko je pod rukom njegovom. Ljudi (su to bili) dobri, Ijudi hrabri, Ijudi zaista u Tevi i na delu, koji su se blistali kao zvezde svetle, kao zemlja eveti¢ima preifarana, u odelu zlatnom i kamenjem dragim ukrageni, Veoma mnogo (bilo je) konja izabranih { sa zlatnim sedlima... I tako saglasno bezbrojno mnogo mnostva zajedno 5 dobrim i velikim gospodinom, hrabrom dugom i u veri kraj- aje évrsti, kao na lognicu krasnu i na mnogomirisno jelo, na neprijatelje se ustremi§e, i suitu 2miju zgazige, i umrtvige zvera divijega, i velikog protivnika i nesitog adovog pro- 2arljivea, t. j, Amurata i sina njegova. Borde Sp. Radositit, Svetovna pohvala knetu Lazaru 1 kosovskim suns- ima, Jufnosiovensid fiolog (Mess), 196i31, (Preveo 1D. Sp. Redo}ieio Turska se breo oporavila vosle bitke na Kosovu, Osvoiia je fnovsiat Bugarsiu 1 odrala w_vazalno} potsiajenoet nce srpike feudalce. Kao vavall ont su moral kntans peatit; eo oli u aiesovim pohoding, © ult spskin feudsacs u rata sultana Bajarita u Vasko} govorl Komstantie sig blograf despota Stefar a oe viene sls ovoRe zamisli ona} gordi { velita lahe, i podigavsi se sa svima silama svojima dode, i preSavsi Dunav 6903 (1394), u bitkama sukobie se sa velikim i samo- Gréaynim vojvodom Jovanom Mirtom, gdje je bila neiskazana mnotina krvi prolivena. Tada pogiboge kralj Marko i Kon. stantin. A tu se nade u ovoj bici sa svima gospodarima i ovaj knez Stefan, o kome mi govorimo. Jer svi ovi behu sa Ismailéanima, ako i ne sa voljom, a ono po nuldi, tako da kebu za blagenoga Marka da je rekao Konstantinu: »Ja kazem i mo- tim gospoda da bude hriséanima pomoénik, a ja neka budem prvi medu mrtvima u ovom ratu,« Stare sxpake biogratije XV—xvit v. oon, Sultan Balait 1. tka na Rovinama bila je ustvari 1395, ™ Konstantin Dejanovie, foudalae tije ast SHIT severoistotno} Makedonij, “Pla! bile istotno} 16 rat na‘Ugro- ‘Turski vazal bio Je { Stefan, sin kneza Lazara. On se u bor~ ama, u Kojima je uéestvovao po dufnosti na tursko} strani, {stakao narodito kod Nikopolja 1306 godine. Po Konstantinu Filozofu on je u toku vremena sredio svoje odnose sa sulta~ inom. Sultan ga Je lepo primi | dao mu interesantan savet kkako da upravija drdavom, U navodne sultanove retl, Kon- stantin je, kao da pretskazuje buduénost, uneo neke doga- dase Koj! bu se docnije odigeall, a koje je on poznavao Jer je svoje delo pisao mnogo docnije (posle 1439). moji sinovi ustaée brat na brata i svaki od njih slate k tebi sluSaj mene i ja éu ti kazati Sta treba a a Dok a Stare stpske blogratije XV—XVTT v. 661 et ie po nee fat EA Ath Seo Mea ee Ges let aa a Isto tako, svetli gospodin Stefan despot Ratke, predalud’ #6 nnafoj viastt { vladi, | pretavit k nama, potao je tollkom sya gom protiv Tureka i drugih neprijatelja natih & Hsin meng, da je veé vide puta, prihvativil | uSeval u rat sf nisms zadobio pobedu, Koju bog daje svojim vernima, lu posit ratnom pohodu blizu 10.000 ih je porazivsi satro . M, Dinié, Pismo ugerskog kralja Zigmunda Burgundskom volved! Pitpu, Bhornik Matice sipske 18, #6 utStefan Lazarovié nije iman naslednika, rato je jok zn Zivota sah di aaboru, oaredio dg baat vind Sebi bude nie are Bunad Brankovie. © tome obavestava Konstan- fin Filozof, Blagotastivoga despota Stefana posti#e vise n : koje odavno stradate, Zato i veoma pobojavli se smrti posla ‘svoga sestriéa gospodina Durda, i dode ovaj u mesto zvano Srebrnica," 1 tu sabre hom sabor éasnih ariereia { Blagorodnih sviju vlasti i sviju izabranih, i blagoslovi njega na saboru na gospodstvo, govoreéi: »Od sada ovoga poznajte ‘gospodinom mesto menes, Usinige i molitvu nad njime sa po- laganjem ruku, i sve zakle da ée mu biti verni, A prokle one kkoji ée podiéi kakvo neverstvo. Zatim zakle i njega samoga da neée prezreti reda njegovog vaspitanja, »no kako sam ja sam © sve mislio, tako éini i ti, Jer mnogi su mi posluzili, koji- ma ne uspeh dati nagrades. ‘Stare srpske biogratije XV—XVIT y. 113, e vie noZna bolest, od Promena na despotskom prestolu nije prosla bez potresa, ‘Ugarska je jo8 za despota Stefana jednim ugovorom prihva- tila Durda isso naslednikea uz uslov da vrati Ugarskoj Beo- grad, Matvu i Golubae koje je Stefan ranije litno dobio od lugarskog kralja. Dolazak Durdey na ylast pokuali su da iskoriste Ture} smatrajuéi da je zgodan trenutak da osvoje Srbiju. Car Amurat GuvSi tada i saznavii da je ovo istina, dode ubrzo sa svom vojskom ... I do8avsi, dakle, napade Kruéevac, ‘Xoji uzee ratom, i posto se narod koji je bio u njemu ustremio iz grada, predadote se i drugi gradovi, I dode na Novo Brdo, neuspevil, potrudivai se mnogo, A hteo je sa poslanicima koji Su tu dofli da se slozi i zemlju koju je zauzeo da vrati, Ali ode glas od vojvode golubatkoga grada da Ge grad iadati, I ‘evi poslanici pogrefivsi vratige se. A car otide svojoj kuéi, po- So je nastuplla zima. A ostavi tuvare zemlje, koji otidavéi ™ Ovde se ne radi o poanatom rudarskom gradu na Drini, veé Astolmenom mestu u okolin{ Rudnika, ©""" 7 Print, wi a © tim dogaa, fedajima govore kratko : | srpski tetopisi 6935 (1427) cs Poste blazon svrtet Spot Stefan gospodin Sibi ee Prim! natelatye ostav! despoton 6936 (1498) odmet: 1 EN Blenifo Bronigevo:novemare Pe: POde Turia na Li. Stotan ianovie, st 'ABOECStivi gospodin de Stpsko Durad Vukovie i iste godine se 8 SEBSKL rodosiovt 4 4 letopist a2s—sp, 18 dle Je do brvog osvaan itishju despotoving oat rovala duboko i shee Se wore Poke 1 STBU nanela pone Mle Sedna gorse Tamo ga je kk, ‘alj Alt i Je ral) Albert topo pete’ 7 povell edatoy tom prion gan ome 1191 "ogo da se, i blo kakvog leg poticaja, obelei Ijagom never “Hiva poo je spomenuti gospodar Turaka ustraja0 w opsadt Pomenutog grada, despot Je zbog, vidjive tistote svoje ver~ ‘Boat, zajedno sa svojom 2enom ! jednim sinom, ostavivel dru ‘fou 22 tuvanje opsednutog grada, 1 itavim svojim dvorom pre~ {ES fod nateg velitanstva, Lodmah je bio spreman da zajedno "name pode ususret vojsci refenih Turake, posto Je saguvao ‘he mals alu avoje vojske 4 Ueasske Je despot zajedno ex kraljom Viadislnvom i Jan~ ‘for Hunjedjem preduzeo voll. pohod prot ‘Turakes, Ko} Jerble krunitan saacajnim vapesima ujeses 164) godine. Po- ‘Sldicn vars uapeha jess mitoval pregovor!|sklapanje mie (Be home je despot dobwe svoju zemlju sn svim eradovima Besidogada; Sellte sopsklIetopis 6952 (1444) Umiri se despot sa carem!* meseca augusta pet hati dan na uspenje Bogorodice, {primi pale, srpeku zemlju Tide «'Smederevo avgusta dvadeset drugi dan. Pose svogs obnavijania 16 Sebi Je bila ~ reletivnom mira ave do novih tateidh ofanaiva 24 viede sultana Nchme 44s 1 Owatats, Pose osvajania Carigrada doéao Je red 1-na Stbiju Turska voles Je provalis, pustoala | osvoifa juane blast. Jedan Gubrovatic trgovac fe opis te dogudaye u ‘lami nékim tegoveima w Ankon!, U Anion! je to Pismo pre ‘Pisano | poslato u Mm gee Je eatuvano, Toll Je Blo ite Tesovanje u to vieme 2a dogadaje na Balean ‘Cull ste kako je-veliki Turtin' dosao u Srbiju | Rasku i optjat- ‘kao zemlju, Zatim se re8eni TutEin utahorio pod Krudeveern ‘tu stajao nekoliko dana | 2atim poslao inovnike, earinike | ‘namesnike uzimajuél pod svoju vlast éitavu zemlju, Zatim je sultan Murat 1 Uobiéajent neniv 2a turdkog eultans polao veliki Turtin i otifao u Solu sa vetim delom vojoke Lsvojim dvorom, pod Kruteveem je astavio Pertabegavita, Ese bbega Avranezovita i drugog Bsebega Isakovién { sinovea Dax tatbegovog i mnoge turske sindéake'” i s jim vojsku od sale Istalenutijin odreda ttave Turske, Kate se 2a sigurno da je bilo 30.000 onja; smesteni tamo callazil su da pijatkaju zemlja i gatim so vratall u to isto mesto pod Krulevac u ave} tabor. Despot je bio pobegao sa celom porodieom | dvorom u User skal dio je novae da se skupl vojaka, tako Je skuplo veld broj Ugra a doiao mu je u pomoe i knez Janko voivoda a8 fvojom vojskom | svojim sinom sa vide of osam iljada kona ‘Ta vojska je stajala pod Kovinom s one strane Dunava prema Beograd {tu je kez Janko koristio jedno lukavstvo, Jer je prefao jedne noti s2 svojom vojskom 1 ulao w oblast koja Se zove Beograd | sledetog dana, pri izlasku sunca uzjahao 4 st geo notu pred 2oru da napadne turskt logor. Na natin koji ‘Se dopada bogu natao ih je nespremne i potukao, porekavil veliki bro} i ubvatio aivog Ferizbegovica, jednog od zapoved nika Turaka 1 ubio Esebega Isakovita, @ija je glava odneta despotu. ‘spe rare { arose vojske 1454 nile mogao spasitt Srbiia ‘od daljeg pustosenja, Tduce godine sultan je oxvoilo vaént fad Novo Brdo, Pr omvajanju grada sarebilen Je, a zatim {Bovina jangar, adi Novobrdanin Konstantin, Doe ‘nse a Jajeu predao wsnrako} voisl. Poste fe napisso me imoare »Uspomene janitavas U xolima govort | o pau Novos Bria tak tae car dla u jen zl Kontron 8 ite kole se zove Zeq'igavo, na granil ralke zemie 80 Je re del a sate sup Sltnt a au droge w Chabot Taub je tetao kor tetirtnedeljeu Klint | nfe 2a ita da Tint nina kop vojstu pre da udar faa ona volsk, koa je Sajala u Dubodla heabro dart a burscu vosku i pobila Je tnoge Turke pa t znamenitu tarsku gospodu, Pose dogs sam ured vosni sapovednic 1 upravnie oblast Neladainja feudsina oblast Delanovies aawvojom vojskom, i razbije ih kraj jedne vode koja se hije se éulo niked za takvu bitku od tako malo Ijudi protiv tako velike sile; — pa ketu, da svi ont gore spomenuti Ijudi tu skupa bijahu sjedinjeni, zacelo bi turski car od njih do nogu fazbijen bio. Ali ovako su oni siromasi razbijeni bili, neki su pobijeni a drugi su se razbegli, a jedan gospodin imenom Ni- kola Skobalié, i sa svojim stricem nabijeni su bili Zivi na kolac. Odatle je car stupao napred i opseo je jedno mesto, koje se zvalo Novo Brdo gde je bio rudnik sa majdanima zlata i sre- bra, Ovo je osvajao a najposle i uzeo, jer mu se ono samo pre- dalo po ugovoru, Obeéao im je da ée ih ostaviti pri njihovim dobrima na miru, i da nete uzeti od njih ni devojke ni mla- dige, A posto se to mesto Novo Brdo veé predalo, tada je za~ povedio car pozatvarati sve kapije, a samo jedna vrata otvo- Titi, i kad su Turei uli u varo’, zapovedili su svim kuénim gazdama, da svaki sa svojom feljadi, sa mu8kima i Zenskima izide ikroz ona vrata iz varo8i napolje na Sanac, a da ostavi va svoja dobra kod kuée. Tako je i bilo, te su isi sve jedan za drugim, a car sam stajao je pred onim vratima pa je iz- birao momke na jednu stranu, a Ijude na drugu stranu i Zene na treéu stranu, One koji su medu mutevima bili najodlitniji, zapovedio je sve poseti, a ostale je dao pustiti natrag u varo8, au njihova dobra i imanja nista nisu dirali... I ja, koji sam ‘ovo spisao bio sam u tom mestu zarobljen, zajedno sa mojom braéom... Mihaila Konstantinoviéa, Istorija i letopisi turski, preveo J. Sa Is 1g Konstantnow ia { letopisi turski, preveo J. Satarti, Gl Posle smrti despota Durda (decembra 1456) njegov nasled- alk Lazar uspeo je da privremeno zasttl Srbija helnin wees otum sa sullanom. © fome je obavestio Ugareins U Budisea 4e 28 tu vest saznao Petar ‘Tomazi, poslanic mllanskoy her ga 1 saopiti je u svom plama id prvi dang M497 Dana 29 protlog stize ovamo jedan vojvoda iz Srbije poslat 'vu ovoga gospodina kralja!* od strane presvetlog go- ‘" Ugarsk ieralj Ladislav Posmrée, ‘spodina Lazara, novoga despota Srbije, da javi kako je pret- hodnih dana umro despot njegov otac i da ga je on nasledio u Srbiji, Zeleéi da sredi svoje stvari napravio je sporazum sa turskim gospodarem koji mu je vratio sve zemlje i mesta koja su pripadala pomenutom pokojnom njegovom ocu u Srbiji i drugde, sto ih je dréao Turéin, izuzev Novoga Brda, a sam despot mu daje 40.000 dukata haraga godiinje MEH DD xxxtT1, 229-206 Posle smrti despota Lazara pofetkom 1458, Srbija je dosla 4 veoma tesku krizu. Izbile su borbe oko viasti, Dva bratt Lazareva nisu imala prava na presto jer ih je veé ranije sul- tan oslijepio. U Smederevu su i viadajuéi keugavi i narod bili podeljeni na stranke, Priligno jaka bila je { stranka koja je trazila sporazum sa ‘Turcima, Takvo je stanje dovodilo do vrlo dramatiénih dogadaja, Jedan takav dogadaj opisin je u pismu nepoznatog trgovea iz Bosne. Zatim turski gospodar pokuava lukavstvom da uzme Smede- Tevo, glavno mesto onoga gospodstva (driave), trudeti se da uzdigne za gospodara, brata pase Romanije" uz pristanak mno- gih iz Srbije, Oni su dodli s jednim subagom i dosta Turaka da bi postavili za despota revenog brata pase Romanije, po imenu Mihaila Andeloviéa. Nekoliko viastele sa opStinom naroda sto je bio u Smederevu verovali su bez prevare, da treba da se pagin brat postavi za gospodara uz tursku potvrdu, da ne bi bili potpuno u turskim rukama, Pustili su ga da ude u Sme- derevo sa nekoliko éeta i dosta Turaka sa njima, A Turei iz nenada, dim su u8li unutra, popeli su se na kulu nad kapijom sa turskom zastavom viduéi Ziveo turski car, Narod uvsi za tu prevaru podife metez te poscko’e Turke 1 mnoge iz Srbije 3to su bili sa njima u savezu i zatvori’e pasinog brata. Magyar Diploméczial Emiékek Métyés kirély Korébét Qfadarskt Diplo matski spomentci iz vremena kralja Matije) T, 18. Nekadasnje ime Vizantije upotrebljavali su Turei za oznaéav2~ nje evropskog dela svoje carevine. Pasa Romanije, docnije beglerbeg Rumelije, namesnik je evropskog dela Turskog Car- stva, Ovde se radi o poturgenjaku Mahmudu Andelovieu. 123UEinjen je pokuéaj da se Srbija spase ujedinjavanjem sa Bosnom sklapanjem braka bosanskog prestolonasledniica Ste- fana Tomageviéa | Jolene, kéeri despota Lazara, O tome braku pie bosanski kralj Tomaé u jednom pismu od 1 maja 1459, Sada tako obavestavam vaiu svetlost da je na predragi sin Stefan u nedelju uodi uskrsa uzeo za Zenu kéer spomenutog despota Lazara i dobio sve njegove posede u Ugarskoj i Srbiji Sto Turel jo8 nisu osvojili, Postavljen je za despota od strane presvetlog gospodina kralja Ugarske na mesto svoga tasta po- Kojnog despota Lazara, sloinom voljom svih Srba. ‘Magyar Giplomacziai emlékek MAtyés Kindly Korabol 1, 49-50, Dolazak bosanskog kraljevi¢a u Smeterevo nije nista pomo- 40. Pred turskom opsadom on je predao Smederevo, Time je konaéno pala Srbija. Srpsiei letopisi lak: Be OV aoe 0p: ppisi lakonski beleze ovaj 6967 (1459) primi car Mehmed Smederevo po drugi put. ‘Magyar Giplomécziai emlékek Matyas kirély Koréb61 1, 4930, eh Ri) (eyicn nate aksada 41 aspra 42 baatina 30 bedba 19 belega 26 brod 67 carina 67 ceh 62 Belnik 59 desetak 25 dijak 22 dukat 31 gradozidanije 35, 58 hartofilaks 39 hrisovulja 30 izam 70, 74 izvod 89 Jeksopril 74 jerarh 39 kabal 19 katun 18 kaznac 28 Kefalija 35 Kletiste 25 Keir 52 Kemetiéi 16 Kolo 59, 60 komora 72 konzul 68 KAZALO, kumir 100 kupljenica 77 logotet 50 majstori 21 mala braéa 96 mat 18 meda 86 meropah 18, 1921 mréarija 71 nevera 83 nomokanon 80 obrok 22 otroci 24 ponadur 45 peéat 48 perpera 18 pirg 95 podgrade 52 poklisar 35 ponos 20 pop 19, 43 porotnici 84 préija 7 preuzam 70 priselica 35 pronijar 20, 7379 prostagma 30 protomajstor 94 provod 26, 67 provod (drugo znage- inje) 83 psar 35 purgari 54 ralija 22 Romanija 123 rudari 57 rupa 60 sebri 17 sevast 35 skrlat 65 sokalnik 19, 21—23 srebro glamsko 42 stas 43, T4 stavilac 28 starinik 27 svita 31 svod 67 Sirine 62 tepdija 28 travnina 26-27 uborak 19 unéa 41 Veta dubrovatha 53 oe te Visualac 91 Mast 28 Nast 15 Vlastela 16, 17, 28 viastelidi¢i 17, 28 vojnik 17 vraida 65, 82, 83 zamanica 19 gon 20 fupan 21 125,SADRZAJ Predgovor I. ZEMLJA I NAROD Il, PRIVREDA I DRUSTVO 1. Podela drustva 2, Seljaci 3. Viasi 4. Viastela 5. Viadalac 6. Crkva 7. Gradovi i trgovi 8, Rudarstvo . 9. Trgovina Ill. FEUDALNI ODNOSI I PRAVO 1, Pronija 2. Pravo IV. KULTURA V. POLITICKI RAZVITAK SREDNJEVEKOVNE SRPSKE DRZAVE 1, Srpska dréava u periodu uspon: i Sirenja 2. Srpska dréava u periodu borbe s Turcima Kazalo