„Ikona i podobije“ u antropologiji Svetog Grigorija Niskog

Dra`en N. Peri}

U~ewe Svetog Grigorija Niskog o ~oveku je posebno zanimqivo

zbog toga {to je raznovrsno. Istina, to jo{ uvek nije potpuno iscrpna
pravoslavna antropologija, ali je Sveti Grigorije dotakao niz tema koje
}e se vi{e puta postavqati pred svetoota~kom mi{qu. Sveti Grigorije
Niski sasvim jasno u~i da Bog stvara ~oveka i da ga poziva ka poznawu
Sebe (tj. Boga), kako bi bio prijateq Bo`iji i delio wegovo bla`enstvo.
Logos Bo`iji stvara ~oveka po ikoni i podobiju Svojem usled preobiqa
Svoje qubavi, s ciqem da ga u~ini pri~asnikom bo`anstvenih dobara i
`ivota ve~noga 1 .
Svojstvo ~ovekove prirode je okretawe ka Bogu, prvom Uzroku
bi}a. Ovo okretawe i stremqewe ka Bogu ne samo da osigurava wegovo
postojawe, nego ga razvija i izgra|uje. ^ovek je su{tinski razli~it od
svih ostalih stvorewa. On je izvan i iznad wihovog niza.
Ako se u stvarawu svega vidqivoga mo`e primetiti stvarawe
„odjednom“, odnosno na jednu zapovest Bo`iju, prilikom stvarawa ~oveka
prime}uje se ne{to sasvim drugo. „Stvarawu ~oveka prethodio je savet i
Umetnik koji kroz skicirawe re~ima predizobra`ava budu}e stvorewe -
i to kakvo ono mora biti, i kakvog }e praobraza (arhetipa) nositi
podobije...“ 2 . „Svetvorac je jedino stvarawu ~oveka pristupio obazrivo, da
bi i ve{tastvo prilagodio wegovoj gra|i, i da bi wegov oblik upodobio
lepoti praobraza, da bi predlo`io ciq radi kojeg }e biti stvoren, da bi
stvorio prirodu koja }e mu odgovarati i prili~iti wegovom dejstvovawu,
kao {to i zahteva predstoje}i ciq... 3
Posle ovoga nije te{ko shvatiti koliku va`nost Oci pridaju
~oveku. On je kruna stvarawa, sve{tenik slovesne i car vidqive
tvorevine. ^ovek, naravno, nije veliki pred Bogom, ali nije ni mali pred
svetom. On je u malom veliki. Predstavqa vozglavqewe tvorevine, pa se
stoga neki Oci ne ustru~avaju da mu pridaju stoi~ki termin
„mikrokozmos “, koji u wihovoj misli, prirodno, gubi svaki trag
panteisti~ke obojenosti. Kod Otaca ~esto susre}emo iskaz da je ~ovek
mikrokozmos, kao proizvod prirode on u sebi sumira elemente
celokupnog sveta. Ali ti elementi posle ~ovekovog pada i
„protivprirodnog “ izopa~ewa nalaze se u wemu i u okolnom svetu u stawu
fragmentarnosti i razdeqenosti. ^ovek je mikrokozmos u smislu da
predstavqa grani~nik koji spaja ~ulnu i duhovnu kategoriju postojawa, i
posle pada sara|uje na wihovom ponovnom povezivawu. Ostaju}i, me|utim,
i posle pada li~no bi}e, logi~ka psihosomatska ipostas, ~ovek zadr`ava
sposobnost da u svojoj li~nosti dinami~ki ostvari jedinstvo sveta - da
sumira logos sveta u li~ni odgovor na priziv Bo`iji, na zajednicu i
odnos tvarnoga i netvarnoga. ^ovek je prizvan da objavi sveop{ti logos
sveta kao li~ni logos slavoslovqa koje stvorewe upu}uje Tvorcu; da

1
Grigorije Niski, Velika katihetska re~ 5, PG 45, 21BC.
2
Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 3, PG 44, 133C.
3
Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 3, PG 44, 136A.
energiji, koja sa~iwava svet, da pravi smer i zamah ka wenom
egzistencijalnom kraju. Zbog toga, prema re~ima Novoga Zaveta: „`arkim
i{~ekivawem tvorevina o~ekuje da se jave sinovi Bo`iji... sa nadom da }e
se i sama tvar osloboditi od robovawa propadqivosti na slobodu slave
dece Bo`ije, jer znamo da sva tvar zajedno uzdi{e i tuguje do sada“ (Rimq.
8, 19-22) 4 .
^ovek je mikrokosmos u smislu da predstavqa grani~nik koji spaja
~ulnu i duhovnu kategoriju postojawa, i posle pada sara|uje na wihovom
ponovnom povezivawu. Me|utim, on je i ne{to vi{e od svega toga: on je
stvorewe koje poseduje takve mo}i da {iri svoju ipostas izvan kategorija
prostora i vremena, s one strane po~etka i kraja - da dostigne do trona
Bo`ijeg 5 .
^ovek po Sv. Grigoriju Niskom predstavqa najve}i stupaw
tvorevine. U prologu svoga dela „O stvarawu ~oveka“ nagla{ava
uzvi{enost ~oveka u odnosu na sva ostala stvorewa: „Jer nijedno drugo
bi}e se ne upodobquje Bogu osim ove tvorevine, tj. ~oveka“ 6 . A u tre}oj
glavi istog dela podvla~i razliku ~oveka od sve ostale tvari govore}i:
„Sve se to jednom re~ju privodi u bi}e... jedino je Svetvorac stvarawu
~oveka pristupio obazrivo, da bi i ve{tastvo prilagodio wegovoj gra|i,
da bi i wegov oblik upodobio lepoti praobraza“ 7 . Na taj na~in ~ovekovo
dostojanstvo i posebna va`nost se nalazi u tome {to je stvoren „po ikoni
i podobiju Boga“. U tome je dakle ~ovekova veli~ina da je po ikoni
(obrazu) prirode Stvoriteqa, a ne u wegovoj sli~nosti sa stvorenim
svetom.
Hri{}ansko u~ewe o ~oveku da bi ozna~ilo su{tinu ~oveka na
druga~iji na~in od onog koji je upotrebqavala jelinska filosofija
zasniva se na stavu: „~ovek je stvoren po ikoni i podobiju Bo`ijem “.
Hri{}anska antropologija je tako od samog po~etka nastojala i
insistirala na tome da je ~ovek stvoren „po ikoni i podobiju Bo`ijem“.
Ovo stanovi{te, odnosno izraz, predstavqen je od prvog trenutka u
Starom Zavetu, u Kwizi postawa, u pri~i o stvarawu. Mnoga tuma~ewa su
data ovom izrazu. Bez obzira na ta tuma~ewa jedno treba da bude sigurno:
kada govorimo o „ikoni i podobiju Bo`ijem “, treba da se neminovno
(neizbe`no) odnosi na ne{to {to karakteri{e Boga na jedan iskqu~iv-
eksluzivan na~in. Ako je ono „po ikoni Bo`ijoj “ ne{to {to se nalazi
izvan Boga, tada se ne radi o ikoni Bo`ijoj. Na taj na~in ovde govorimo o
ne~emu svojstvenom Bogu, a ne stvorewu.
Ovo nas upu}uje da tra`imo „ikonu-obraz Bo`iji “ u ~oveku
iskqu~ivo u onim karakteristikama, svojstvima i na onoj strani wegovog
bi}a kojom se razlikuje od prirode, tj. u wegovoj „razumnoj (slovesnoj)
strani“, u umu. Zajedno sa tim ikona pretpostavqa i odblesak: ikonom
Bo`ijom u ~oveku ima biti priznato sve {to odslikava Bo`anska
savr{enstva, tj. sva sveukupnost dobara koja su polo`ena u ~ovekovu

4
Hristo Janaras, Azbu~nik vere, Beseda, Novi Sad 2000, 76-77.
5
Panajotis Hristu, Tajna Boga - Tajna ~oveka, Beograd 1999, 198.
6
Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka, PG 44, 128A.
7
Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 3, PG 44, 136A.
prirodu 8 . Na pitawe, dakle, {ta je ikona Bo`ija u ~oveku Sveti
Grigorije nam govori da je to u stvari u~e{}e, zajedni~arewe ili
participacija u svim bo`anskim dobrima 9 . Svetiteq Niski nam govori
da je, svakako, veliki niz tih bo`anstvenih dobara kojima je Bog obdario
~oveka i da se, svakako, ne mo`e tako lako obuhvatiti nekim brojem.
„Zbog toga je Re~ (=Logos) Svojim glasom sveukupno ozna~ila sve to,
govore}i da je ~ovek stvoren po ikoni Bo`ijoj. To je isto kao da je re~eno
da je ~ovekovu prirodu stvorio kao pri~asnu svakom dobru. Jer ako je Bog
puno}a dobara, a ~ovek Wegova ikona, onda je ikona podobna praobrazu
(prototipu, prvoliku) i u tome {to je preispuwen svakim dobrom“ 10 .
Od svih ovih dobara, svojstava i karakteristika koje se uop{te
pridaju izrazu „po ikoni Bo`ijoj“ u antropologiji Svetog Grigorija
Niskog ove ~etiri su po na{em mi{qewu, najbitnije:
a) Um koji predstavqa nosioca ikone-obraza Bo`ijeg u
~oveku i sa~iwava duhovnu prirodu ~oveka.
b) Samovlasnost - sloboda voqe, koju Grigorije karakteri{e
kao „najboqe i najdostojanstvenije“.
v) Qubav, nedostatkom koje bi se izmenila jasno}a ikone-
obraza Bo`ijeg.
g) Li~nost, ~ovek kao celina, a ne samo jedan od wegovih
delova, ili jedna od wegovih funkcija.

Um - ~ovekova duhovna, umna priroda

Po u~ewu Svetog Grigorija Niskog nosilac bo`anske ikone u

~oveku je um, odnosno duhovna, umna priroda ~oveka. Tijelo nije u
mogu}nosti da ima tu ulogu zbog toga {to je Bog prevashodno umna i
duhovna priroda. Um koji je stvoren kao „ikona Najprekrasnijega
(Najboqega)“ 11 odnosno Boga, ne izjedna~ava se sigurno sa Bo`anskim
arhetipom, pored toga {to mu je su{tina umna, ve} u~estvuje u „bogolikoj
blagodati“ i „zajedni~ari u dobrima arhetipa“. Jer je Tvorac svom
stvorewu podario bogoliku blagodat, daju}i svom obrazu podobije svojih
sopstvenih dobara, onda je sva dobra, osim uma i rasu|ivawa
(razboritosti), od svoga izobiqa dao ~ove~ijoj prirodi. A za um i
rasu|ivawe se ne mo`e re}i da ih je samo i jednostavno dao, nego ih je
predao ili preneo, stavqaju}i u svoju ikonu ukras svoje sopstvene
prirode 12 .
Ikona Bo`ija jeste dinami~ki faktor koji dozvoqava pove}avawe
i umawivawe, koji poseduje ve}u ili mawu ta~nost ili punotu. Ikona je
utoliko boqe ostvarena i projavqena ukoliko ~ovek punije odra`ava
Bo`ansko savr{enstvo, ukoliko se punije pokazuje kao „odraz bo`anske

8
Vidi protojerej Georgije Florovski, Isto~ni Oci IV veka, prev. prezviter Milivoj R.
Mijatov, Manastir Hilandar 1997, 163.
9
Vidi Hans urs von Balthasar, Presence and Thought. Essay on the Religious Philosohy of Gregory of
Nyssa, (Trans. by Mark Sebanc), Ignatius Press San Francisco 1995, 113.
10
Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 16, PG 44, 184B.
11
Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 12, PG 44, 164A.
12
Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 9, PG 44, 149B.
prirode“. Tada se bogolikost otkriva u sveukupnom ~ove~ijem sastavu iz
wegove sredi{wosti, iz uma.
„Ikona-obraz je samo dotle uistinu obraz dok ne bude li{en ne~ega
od onoga {to je poznato u praobrazu. U onome, me|utim, u ~emu otpadne od
podobija (sli~nosti) prototipu (praobrazu), on u tom delu vi{e nije
obraz. Saglasno tome, ako u onome {to se sozercava u Bo`anstvenoj
prirodi postoji nepojmqivost su{tine, sasvim je nu`no da se i u wenom
obrazu na|e podra`avawe praobrazu. Dakle, ako bi se priroda obraza
mogla pojmiti, a praobraza bila iznad poimawa, onda bi takva suprotnost
onoga {to se u wima sozercava razobli~ila pogre{nost obraza. Me|utim,
kako priroda na{eg uma izmi~e poznawu, i kako je to po obrazu
Stvoriteqa, to pouzdano zna~i da ima sli~nosti („da ima podobije“) sa
Prevashodnim, i da svojom nespoznatqivo{}u izobra`ava nepojmqivu
Prirodu“ 13 .
Ikona Bo`ija u ~oveku pretpostavqa wegovu `ivu povezanost sa
Bogom, upodobqavawe Bogu. Jer jedino kroz takvo upodobqavawe ~ovek
postaje pri~esnik Bo`anskih dobara 14 . „Um sve dok je pri~astan
Prvoobrazu (koliko mu je samo mogu}e), kao sazdan po ikoni Najboqega, i
sam prebiva u krasoti. Ukoliko se pak samo unekoliko udaqi od tog
podobija, on se li{ava te lepote (krasote) u kojoj se nalazio. Um se
ukra{ava podobijem prvoobrazne lepote, sli~no ogledalu koje u sebi
izobra`ava crte onoga {to se u wemu vidi “ 15 . I krasota uma se odra`ava
u ~itavom ~ove~anskom sastavu: „U svemu se srazmerno odvija op{tewe sa
istinskom krasotom. Posredstvom uzvi{enijeg ukra{ava se ono {to mu
neposredno sledi“ 16 . U izvesnom smislu, biti ikona Bo`ija zna~i `iveti
u Bogu, imati mogu}nost i za~etak toga `ivota, „mogu}nost da se bude
prekrasan“. Ta mogu}nost se izra`ava u odre|enim svojstvima ~ovekovog
bi}a. I to pre svega u samovlasnosti, tj. u slobodi.

Samovlasnost - sloboda voqe

Sloboda ozna~ava nevezanost nikakvom prirodnom silom,

sposobnost samodelatne odlu~nosti i odabirawa. Sloboda je neophodni
uslov vrline. Jer vrlina jeste ne{to neprinudno i dobrovoqno. Ono {to
je prinudno i protiv voqe ne mo`e biti vrlina 17 . Vrlina je odgovor na
priziv, dobrovoqni krst, potvrda ~ovekove slobode u Bogu, a ne neki
kategori~ki imperativ autonomije. Ona je li~ni odgovor na poziv na
upodobqavawe, na usavr{avawe, s tim da Bog nikad ne prinu|uje ~oveka da
slepo i bespogovorno sledi Wegovu voqu u gor~ini prisilne discipline
i ropskog poslu{awa. Bog ne}e prijateqa pod prisilom, na silu, nego

13
Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 11, PG 44, 156AB.
14
Vidi J.T. Muckle, The Doctrine of St. gregory of Nyssa on Man as the image of God, Medieval
Studies, vol. VII, Toronto 1945, 56 i daqe. Vidi tako|e i Gerhart B. Lander, The philosophical
Anthropologie of Saint Gregory of Nyssa, Dumbarton Oaks Papers – Number Twelve, Cambridge
Massachussets 1958, 63 i daqe.
15
Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 12, PG 44, 161CD.
16
Isto.
17
Sr. Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 16, PG 44, 184B.
podvi`nika u vrlinama. A vrlina nastaje iz dobre i slobodne voqe, a ne
iz nu`de 18 . Osobina vrline i dobra je sloboda i odbacivawe
pot~iwenosti bilo kakvoj prirodnoj ili moralnoj nu`nosti. Vrlina je
stvar slobode, budu}i da pod prinudom i prisilom nije mogu}a. Tako
podvig, sve ono dobro, istinito i vrlinsko jeste ono {to biva u slobodi i
qubavi, ono dakle, {to se ne pot~iwava nikakvom zakonu i ne povezuje sa
nasiqem, {to ne opoziva li~nu jedinstvenost i li~ni dar.
Mogli bismo re}i da je vrhunac blagosti i dobrote Bo`ije da
dobro postane upravo slobodom na{a sopstvenost, ne samo da je zasejano u
nas zajedno sa na{om prirodom u vidu svih onih dobara kojim je Bog
obdario ~oveka, nego treba da postane na{e htewe, na{a `eqa i
stremqewe na{e slobode, da bi ~ovek mogao da nasledi vi{wu slavu radi
podviga i da bi primio ono ~emu se nada kao nagradu za svoju vrlinu i
podvig, a ne samo i iskqu~ivo kao dar Bo`iji.
Sveti Grigorije Niski o tome ovako govori: „Savr{eni vid
dobrote se sastoji u tome da privede ~oveka iz nebi}a u bi}e (doslovno
postojawe) i da u~ini da ne oskudeva u dobrima. Kako je veliki taj niz
dobara, ne mo`e se lako obuhvatiti brojem. Zbog toga je Logos-Re~ Svojim
glasom sveukupno ozna~io sve to, govore}i da je ~ovek stvoren po ikoni
Bo`ijoj. To je isto kao da je re~eno da je ~ovekovu prirodu stvorio kao
pri~asnu svakom dobru. Ako je Bog puno}a dobara, a ~ovek Wegova ikona,
onda je ikona podobna praobrazu (prototipu, prvoliku) i u tome {to je
preispuwen svakim dobrom“ 19 .
Bog stvara ~oveka da bi mogao da u~estvuje u svim wegovim dobrima
i zbog toga je na~inio ~ovekovu prirodu pri~asnu svakom dobru, svakako
ne li{avaju}i ga najboqeg i najdragocenijeg (najdostojanstvenijeg) od
svih dobara, a to je blagodat slobode i samovlasnosti 20 . Jer ako bi
nu`nost, na bilo koji na~in, bila gospodar ~ovekovog `ivota, onda bi
ikona-obraz (Bo`iji) bio ola`wen u tom posebnom delu 21 . Na taj na~in
sloboda (samovlasnost) je su{tinski deo ikone Bo`ije 22 . Bez slobode
~ovek ne bi mogao ni na koji na~in da li~i odnosno da bude nalik Bogu,
jer u tom slu~aju bi morao da se nalazi pod upravom nu`nosti. U palom
stawu postojawa, sloboda je poprimila zna~ewe mogu}nosti izbora
izme|u dve ili vi{e datih mogu}nosti, te je tako zadobila poprili~no

18
Sr. Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 16, PG 44, 184B.
19
Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 16, PG 44, 184B.
20
Grigorije Niski, Velika katihetska re~ 5, PG 45, 24C
21
Isto.
22
Bog je u stvari hteo da mu do|emo u zagrqaj sa na{om qubavqu i slobodom na{e voqe,
dakle nikako nasilno, ve} slobodno, iz qubavi, dragovoqno. Ovu realnost ~ovekove
slobode darovane od Boga sam Bog do kraja po{tuje kao jednu trajnu osobinu svake qudske
li~nosti. Sloboda je prostor li~noga susreta sa samim Trili~nosnim Bogom. Me|utim,
ona se danas posmatra prvenstveno kao autonomija, autarhija, i sve se ~ini kako bi se
oslobodila svih spoqa{wih ograni~ewa. Odbacuje se Bo`ija voqa i bo`anska blagodat.
Mada bi mogli najsmelije progovoriti i re}i da Bo`anska voqa ni u ~emu ne ukida niti
ograni~ava slobodu ~oveka, nego naprotiv, po{tuju}i ~oveka do krajwih granica, mogli
bismo re}i da se pritom sama Bo`anska voqa „ograni~ava“. Kao da postoji neko
snisho|ewe i pra`wewe same Bo`anske qubavi i slobode. Kao da Bo`anska sloboda i
qubav same Sebe ograni~avaju po{tovawem tvarne slobode, radi qubavi svoje prema
~oveku.
eti~ki sadr`aj (zna~ewe). Me|utim, prvenstveni i istiniti smisao
slobode nalazi se u wenom ontolo{kom sadr`aju. Ontolo{ka sloboda, za
razliku od eti~ke, podrazumeva da je postojawe ~oveka ve~no i da je izraz
wegove voqe, slobode, tj. da nije uslovqeno ni prirodnim ni bo`anskim
zakonima.
Sa druge strane, ono {to je izvan slobode nema razuma. Ukoliko
prestane da dejstvuje slobodno, slovesna i razumna priroda ujedno gubi
dar razumnosti tj. dar razlikovawa i prosu|ivawa. Najzad, kad bi neka
neophodnost ovladala ~ovekovim `ivotom (prirodom), sa te strane bi
obraz izgubio sli~nost, i tom nepodudarno{}u bi se udaqio od
Prvoobraza. Jer, kako bi se priroda, koja je pot~iwena i porobqena bilo
kakvim neophodnostima, mogla nazvati obrazom carstvene prirode.
O~igledno je da Sveti Grigorije Niski daje zaista veliki zna~aj
samovlasnosti odnosno slobodi ~ovekovoj i da s pomo}u iste poku{ava da
rasvetli jo{ vi{e pitawe ikone Bo`ije u ~oveku i wegove veli~ine.
Tako ga vrlo ~esto naziva nezavisnim, nepodjarmqenim, autokratorom,
samovlasnim, slobodnim i na taj na~in ga postavqa iznad svih drugih
stvorewa. Dok istovremeno nagla{ava da sloboda (samovlasnost) jeste
stvar „ravnobo`anska“ 23 i da poseduje silu (mogu}nost) da u~ini ~oveka
„bogolikim“ 24 . Sveti Grigorije smatra slobodu najboqim i
najdragocenijim bo`anskim dobrom darovanim ~oveku od Boga, a
li{avawe istoga iz ~ove~anske prirode i eventualno preme{tawe iste
ne dobrovoqno i na silu iz jednog stawa u drugo, predstavqalo bi
uskra}ivawe najve}eg dostojanstva ~oveku i li{avawe ~oveka
ravnobo`anske ~asti i bogolikosti.

Qubav

^ovek treba sebe da dovede u stawe postojawa u kojem sloboda ne}e

biti izbor izme|u dve ili vi{e mogu}nosti, nego }e se ispoqavati kao
(po)kretawe qubavi. Qubav bi na taj na~in ozna~avala najsavr{eniji
odnos izme|u dva slobodna i razumna bi}a, tj. izme|u Boga i qudi (bilo da
se odnosi na qubav Boga prema ~oveku ili ~oveka prema Bogu), ili ovih
me|usobno. Tajna qubavi je nadumna tajna. Bog je qubav i qubi svoja
stvorewa, a posebno ~oveka, na savr{en na~in. ^ovek pak kao ikona
Bo`ija i on je qubav. Qubav privla~i Boga i ~oveka ka jednom uzajamnom
pokretu ~ine}i Boga ~ovekom i ~oveka bogom. Na taj na~in vozqubqeni
Sin O~ev iz qubavi prema ~oveku je postao „ovaplo}ena qubav“,
poistovetiv{i Sebe sa objektom svoje qubavi - ~ovekom. Qubav tako|e i
~oveka bogoqupca uzdi`e dotle dok ovaj ne postane „bog po blagodati“, po
svemu ravan Bogu, osim „poistove}ewa sa Ovim po prirodi“. Bez qubavi
od strane Boga ne bi se moglo ni zapo~eti ni okon~ati delo spasewa

23
Grigorije Niski, Beseda o upokojenim, PG 46, 524AB: „Po{to je ~ovek postao
bogolik i bla`en, po~astvovan samovlasno{}u (jer samovlasnost i sloboda je svojstvo
bo`anskog bla`enstva)”.
24
Grigorije Niski, Beseda o upokojenim, PG 46, 524AB. Vi{e o samom pojmu „bogolik”
kod Grigorija Niskog vidi J. Daniélou, Platonisme et theologie mistique, Paris 1954, 211 i
daqe.
qudi. Bez qubavi, opet, od strane ~oveka nemogu}e je spasewe u~initi
svojim, niti se pribli`iti bla`enoj ve~nosti. Tako|e bez qubavi bilo
kakav trud i podvig nemaju nikakvu vrednost u delu na{eg spasewa. No bez
trudova i podviga qubav je nemogu}a i nezamisliva, budu}i da je ona „sveza
savr{enstva”.
U antropologiji Svetog Grigorija Niskog od svih svojstava i
karakteristika koje se uop{te pridaju izrazu „po ikoni Bo`ijoj“ qubav
je, po na{em mi{qewu, jedna od najbitnijih. Sveti Grigorije to izra`ava
tvrdwom da nedostatkom iste bi se izmenila jasno}a obraza-ikone
Bo`ije.
Sveti Grigorije, ponavqaju}i re~i Svetog Jovana Bogoslova 25 da je
Qubav od Boga i da je Bog Qubav, dodaje i konstatuje da je Bog Qubav i
Izvor Qubavi. Nagla{avaju}i ovde qubav kao jednu od glavnih
karakteristika i obele`ja ikone Bo`ije bez koje ona ne bi bila ono {to
jeste i {to je trebala da bude, Sveti Grigorije pi{e slede}e: „Stvoriteq
prirode je to (=qubav) u~inio i na{im obele`jem, jer je re~eno: Po tome
}e svi poznati da ste moji u~enici, ako budete imali qubavi me|u sobom
(Jn. 13, 35). Prema tome, bez we (qubavi) se mewaju (izobli~avaju) sve crte
ikone (obraza).“ 26 .

Li~nost

^ovek je najsavr{enije stvorewe Troji~nog Boga, zato {to je

stvoren „po ikoni “ svoga Tvorca. Po{to je ~ovek stvoren po ikoni
Li~noga Boga, i sam je li~nost. Bog je li~nost i ~ovek je li~nost po{to je
stvoren po ikoni Li~noga Boga, koji je ve~na zajednica Triju Li~nosti,
koje su, slobodne u qubavnom op{tewu, i predstavqaju prototip i
obrazac za qudske li~nosti i qudsku besmrtnu zajednicu slobode i
qubavi. ^ovek je tako `iva slika Bo`ija, pre svega kao li~nost. Li~nost
~ovekova i jeste ta sli~nost (ikoni~nost) ~ovekova sa Bogom, wegova
srodnost sa Bogom, ~ovekova bogolikost i bogosinovstvo.
Tako postoji neka li~nosna „analogija“ izme|u ~oveka stvorenog od
Boga i wegovog Tvorca, Troji~nog Boga. Sa ovim `elimo da ka`emo da
postoji unutar ~oveka kao i unutar Boga razlika izme|u su{tine i
ipostasi, jer kao {to postoji jedna su{tina, a tri li~nosti (ipostasi) u
Svetoj Trojici, tako isto postoji i u ~oveku jedna, jedinstvena i ista
su{tina (priroda) unutar mno{tva stvorenih qudskih li~nosti
(ipostasi). Ova istina o jedinstvu ~ove~anske prirode 27 i qudskih
li~nosti osta}e uvek temeqna u pravoslavnoj antropologiji. Odnosno
stvarawe ~oveka po ikoni Bo`ijoj odnosi se pre svega na stvarawe celoga
~oveka kao `ive li~nosti i svih qudi kao `ivih li~nosti po ikoni
Troji~nog Boga zato kao {to ka`e Sveti Grigorije Niski: „Ikona

25
1. Jn. 4, 7-8.
26
Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 5, PG 44, 137C.
27
Grigorije Niski, Avlaviju, o tome da nisu tri Boga, PG 45, 120AB.
Bo`ija nije u samo jednom delu prirode“ 28 . Bog je jedan po prirodi, a
priroda je triipostastna, tako isto i qudska (~ove~anska) priroda je
jedna i jedinstvena, ali je mirioipostastna, odnosno postoje}a u mno{tvu
stvorenih qudskih ipostasi (li~nosti).

Ikona i podobije

Eminentni poznavaoci misli i u~ewa Svetog Grigorija Niskog se

ne sla`u oko na~ina na koji ovaj Sveti otac upotrebqava izraze „ikona i
podobije“. Poznati patrolog Johan Kvasten (Johannes Quasten) u svojoj
Patrologiji pi{e: „^ovek je verna ikona svoga Tvorca uglavnom iz
razloga wegove du{e ili ta~nije zbog toga {to mu du{a ima um, slobodu
voqe i nadprirodnu blagodat... Za Grigorija razlog za to se ne nalazi
samo u umu i samovlasnosti nego i u vrlini. On nije usvojio razlikovawe
Aleksandrijaca izme|u izraza „ikona” i „podobije” koje kasnije shvata
kao eti~ki poku{aj ~oveka zasnovan na „ikoni”, nego ih tretira i
upotrebqava kao sinonime “ 29 .
Atinski profesor teologije i izvrstan poznavalac dela i misli
Svetog episkopa Niskog, Ilija Muculas, u svojoj disertaciji
„Otelovqewe Logosa i obo`ewe ~oveka u u~ewu Grigorija Nisko”“
smatra tako|e da Sveti Grigorije ne pravi razliku izme|u ikone i
podobija smatraju}i ova dva pojma istozna~na. Dodavaju}i pri tom da se
podobije vi{e odnosi na poku{aj ostvarivawa onoga {to je po ikoni, a da
pri tome nema razli~it ciq (svrhu ili „objekat “ upodobqavawa) 30 .
Naravno, mogli bismo navesti mnoga mesta u delima Svetog Oca
koja daju utisak da on ne odvaja ova dva pojma. Me|utim, postoje i neka
druga mesta gde se jasno uo~ava dinami~ki karakter samog izraza
„podobije “. Na primer, u spisu „Pesma nad pesmama “ nailazimo na misao
da „kraj vrlinskog `ivota jeste upodobqavawe bo`anstvu “ 31 , kao {to i u
delu „Natpisi psalama“ ~itamo: „Dakle, odre|ewe qudskog bla`enstva
jeste upodobqavawe bo`anstvu“ 32 . Uop{teno govore}i mogli bismo re}i

28
Grigorije Niski, O stvarawu ~oveka 16, PG 44, 185CD: Pri stvarawu „Bog svake
tvari kao da je u jedno telo obuhvatio svu puno}u ~ove~anske prirode, o tome nas pou~ava
re~ koja ka`e: I stvori Bog ~oveka, po obrazu Bo`ijemu stvori ga. Obraz se, naime, ne
nalazi u jednom delu prirode i blagodat nije samo u jednom od onoga {to u wemu stoji,
nego se ta sila podjednako rasprostire na ~itavu vrstu. Znak za to je taj {to je svima
podjednako darovan um: svi imaju sposobnost mi{qewa, slobodnu voqu i sve ostalo, po
~emu se Bo`anstvena priroda odra`ava u onom {to je od we stvoreno. Onaj ~ovek koji se
pojavio prilikom prvog stvarawa sveta, kao i onaj koji }e se pojaviti na kraju sveta
podjednako }e na sebi nositi Bo`anski obraz (ikonu). (...) Tako je sva priroda, koja se
rasprostire od prvih do posledwih, jedinstveni obraz Su{tog“.
29
Vidi Johannes Quasten, Patrology III, Westminster, Maryland 1986, 292-293. Vidi tako|e Hans
urs von Balthasar, Presence and Thought. Essay on the Religious Philosohy of Gregory of Nyssa,
(Trans. by Mark Sebanc), Ignatius Press San Francisco 1995, 117.
30
Vidi λία Δ. Μουτσούλα, σάρκωσις το Λόγου καί θέωσις το
νθρώπου κατά τήν διδασκαλίαν Γρηγορίου το Νύσσης, θ ναι 1965, 68-
69.
31
Grigorije Niski, Pesma nad pesmama 9, PG 44, 961A.
32
Grigorije Niski, Natpisi psalama, PG 44, 433C.
da izu~avaoci misli Svetog Grigorija uglavnom prihvataju da unutar
spisa svetog Oca postoje dve vrste mesta sa suprotnim sadr`ajem.
U dve omilije o stvarawu ~oveka „po ikoni i podobiju“ Bo`ijem
pisac razlikuje (odvaja) na neki na~in ova dva izraza zato {to pridaje
„podobiju“ jedno dinami~nije zna~ewe. A to je bio jedan od glavnih
razloga {to ovo delo nije moglo da se uvrsti me|u autenti~ne spise
Svetog Grigorija Niskog. Jasno i odre~no razlikovawe i odvajawe ova dva
pojma „ikone“ i „podobija“, {to se ne prime}uje na taj na~in u ostalim
autenti~nim delima Svetog Oca, dovelo je do izra`avawe sumwe u
autenti~nost ovih beseda 33 .
Jednostavno re~eno, ono po „ikoni “ je ono po ~emu ~ovek li~i na
Boga, a da ta sli~nost nije ono „podobije “, a istovremeno ne ukida ni onu
prirodnu razli~itost izme|u nestvorenog Boga i stvorenog ~oveka.
Me|utim, ako ne bi postojalo ono po „ikoni “, ne bi se moglo ostvariti
ni „podobije“, odnosno upodobqavawe Bogu, {to u stvari predstavqa
dinami~ko kretawe ka krajwem ciqu usavr{avawa. Tako, ostavqaju}i po
strani ona mesta sa razli~itim sadr`ajem ovih pojmova, mogli bismo
re}i da je osnovna karakteristika „ikone i podobija “ u antropologiji
Svetog Grigorija Niskog jeste zapravo neprestano slobodno iz qubavi
kretawe, pokret, dvig i stremqewe ~oveka ka napredovawu, usavr{avawu
i upodobqavawu u Bogu. Upravo to predstavqa neprestano ostvarivawe
„podobija “.

33
[iru analizu ove problematike vidi u 65 broju VEPES-a, Atina 1996, str. 334-
337. Tako|e vidi Σ. Γ. Παπαδοπούλου, Πατρολογία Β , θήνα 1990, 627.
Kao i Ν. Α. Ματσούκα, «Ο δυό δημιουργίες στό ργο το Γρηγορίου
Νύσσης», Κληρονομία, tom 21, sveska Α -Β , ούνιος-Δεκέμβριος 1989,
188, f. 25.