Information Society 30.01.

2003

EFEKAT DEZINHIBICIJE NA INTERNETU

Dobro je poznato da ljudi, kada su na mreži, govore ili rade stvari koje obično ne govore
ili ne rade u ”licem u lice” svetu. U sajber prostoru ljudi se osećaju manje inhibirano,
otvorenije izražavajući sebe. Ova pojava je poznata kao dezinhibitorni efekat. Prentice-
Dunn and Rogers (1980) dezinhibiciju vide kao produkt redukovane javne samo-
svesnosti što može voditi smanjenju brige za mišljenja drugih (Fenigstein, Scheier and
Buss, 1975). U tri rane studije Siegal, Dubrovsky, Kiesler and McGuire (1983) poredili
su nivo dezinhibitornog verbalnog ponašanja u uslovima komunikacije licem u lice,
uslovima anonimne konferencije putem kompjutera, ne-anonimne konferencije putem
kompjutera, kao i u uslovima e-mail prepiske. Eksperiment se sastojao u tome da grupe
od po tri ispitanika postignu konsenzus u zadacima višestrukog izbora. Kada su Sigalova
i njene kolege posmatrale nivo dezinhibirane komunikacije (definisane kao agresivni
komentari kao što su psovanje, prozivanje i vređanje) našli su viši nivo dezinhibiranog
verbalnog ponašanja u svakom od eksperimenata kada su ljudi koristili kompjuter.
(Najveći nivo dezinhibiranog verbalnog ponašanja nađen je u situaciji konferencije putem
kompjutera). Parks i Flojd (Parks and Floyd, 1996) su takođe pronašli visok nivo samo-
otkrivanja (kao forme dezinhibiranog ponašanja) u on-line vezama (visoko skorovi na
ajtemima “Ja obično kažem toj osobi tačno kako se osećam”; kao i niski skorovi na
ajtemima “Nikada ne bih rekao toj osobi ništa lično o sebi). U jednom eksperimentu iz
1997 (Joinson, 1997) ispitanici su popunjavali upitnike koji su merili samo-svesnost,
socijalnu anksioznost, samopoštovanje i socijalnu poželjnost koristeći WWW ili papir-
olovku. Takođe ispitanici su mogli da biraju između alternative da ostanu anonimni ili ne.
Rezultati su pokazali da su ispitanici manje socijalno anksiozni, kao i da postižu manje
skorove na skali socijalne poželjnosti kada popunjavaju web-upitnike u poređenju sa
papir-olovka verzijom upitnika. Interesantno da se ovaj efekat nije smanjivao kada su obe
grupe ispitanika (koje su upitnik popunjavale preko interneta, kao i grupa koja je
popunjavala upitnik koristeći papir-olovka metod) izabrale da ne budu anonimni.
Dezinhibicija u formi povećanog samo-otkrivanja može biti evidentna u ponašanju na
internetu.
Gledajući sa pozitivne strane dezinhibicija ukazuje na pokušaj razumevanja i istraživanja
sebe samog, na rad na problemima i pronalaženju novih načina funkcionisanja. A
ponekad, sa druge strane može biti i slepo čišćenje (katarza), izbacivanje na površinu
nezadovoljenih potreba i želja i gde ne može biti govora o personalnom razvoju. Šta
uzrokuje on-line dezinhibiciju? Šta je to u sajber prostoru što čini da se psihološke
barijere nekako ”olabave”? Nekoliko faktora je u igri. Kod većine ljudi ti faktori su u
interakciji, pojačavajući jedan drugog stvarajući jedan kompleksniji efekat.
Ti me ne znaš (anonimnost) - jedan od osnovnih faktora. Kada ljudi imaju prilike da
svoje radnje odvoje od stvarnog sveta i svog identiteta osećaju se spremnijim za
otvaranje. Jer sve ono što urade ili kažu nije direktno povezano sa ”ostatkom” njihovog
života
Ne vidiš me (nevidljivost) - ovo se može uporediti sa psihoanalitičkom situacijom kada
analitičar sedi iza klijenta koji ga ne vidi, te tako analitičar ne otkriva nikakav znak
telesnog ili facijalnog izražavanja, te pacijent je slobodan da izrazi sve ono što želi bez
bojazni od toga kako će analitičar da reaguje (telesno).

Vidimo se kasnije (asinhronicitet) - u sajber prostoru ljudi ne stupaju u interakciju u

realnom vremenu. Neki ljudi mogu doživeti asinhronu komunikaciju kao bežanje posle,
recimo, poruke koja je duboko lična, emotivna ili agresivna. U nekim slučajevima kao što
Kali Munro, on-line terapeut opisuje, osoba zadaje emotivni udarac i beži nakon toga.

Sve je u mojoj glavi (solipstička introjekcija) - novi lik sada postaje karakter unutar našeg
intrapsihičkog sveta, karakter koji je oblikovan delimično time kako ta osoba prezentuje
sebe u sajber-prostoru, ali isto tako i oblikovan našim očekivanjima, željama, potrebama.
Zbog toga što nas ta osoba podseća na nekog poznatog, mi punimo sliku tog
novostvorenog karaktera uspomenama na one na koje nas podseća.

To je samo igra (disocijacija) - Ako kombinujemo solipstičku introjekciju sa mogućnošću

odlaženja, napuštanja koje pruža sajber-prostor dobijamo prilično moćnu snagu koja
pojačava dezinhibiciju. Ljudi mogu osećati da imaginarni karakteri koje su oni kreirali
egzistiraju u drugačijem prostoru, da on-line persona zajedno sa on-line drugima žive u
nekoj drugoj dimenziji odvojenoj od zahteva i odgovornosti realnog sveta. Oni cepaju
(disociraju) on-line fikciju od off-line činjenica. Emili Finč, pravnik koja se bavila
proučavanjem kriminala na internetu, sugerisala je da neki ljudi vide svoj ”on-line život”
kao vrstu igre sa određenim pravilima i normama koje ne primenjuju u svakodnevnom
(off-line) životu.

Psihološke implikacije dezinhibicije

Moguće je da se tzv. internet-ponašanje prenese i u stvarni život. Jedan od potencijalnih

mehanizama dolazi iz Bemove teorije o samopercepciji (Bem, 1972). Prema ovoj teoriji
mi dolazimo do razumevanja sebe i sopstvenih stavova kroz opservaciju našeg ponašanja
i zaključujemo o unutrašnjim razlozima. Kada su internalni unutrašnji znaci slabi,
dvoznačni ili se ne mogu interpretirati, pojedinac ili osoba se nalazi u istoj poziciji kao i
spoljašnji posmatrač, te i koristi iste procese da zaključuje o uzrocima nekog ponašanja
kao i spoljašnji posmatrač. Mnoge teorije se slažu da je dezinhibitorno ponašanje
povezano sa redukcijom privatnog self-fokusa (e.g. Kiesler et al., 1984; Reicher et al.,
1995). Ovo sugeriše da se ljudi oslanjaju možda na samopercepciju da bi objasnili
sopstveno dezinhibitorno ponašanje. Ishod ovoga može biti: 1. atribuciju uzroka
sopstvenog ponašanja traže u sredini (npr “svako je ovakav na mreži”) 2. Odluka o tome
da su oni kao njihov on-line self; 3. Njihovo ponašanje predstavlja ustvari kombinaciju
konteksta i njih samih.
Kroz prizmu tendencije da ljudi prenaglašavaju ulogu ličnosti u objašnjavanju ponašanja
(Ross, 1977), moguće je da korisnici interneta vide sebe drugačijim očima prateći
sopstveno on-line ponašanje
Još jedna implikcija ove pojave može se ogledati i u domenu interpersonalnih relacija.
Dezinhibicija na internetu sugeriše da se veze preko interneta mogu razvijati u
drugačijem pravcu u odnosu na one koje postoje u realnom životu. Očigledni razlog za
ovu pojavu je manjak licem-u-lice interakcije, kao i verovatni porast informacija
usmerenih ka traženju podataka o drugoj osobi (ne bi li se kompenzovao manjak
vizuelnih znakova). U svakom slučaju povećani nivo samo-otkrivanja u internet-vezama
(Parks and Floyd, 1996) sugeriše da se neke od ovih veza mogu razvijati brže u poređenju
sa vezama iz stvarnog života, kao i da ove veze mogu brže postati intimnije i dublje.
Na kraju treba reći nešto i o implikacijama ove pojave na odnose između socijalnih
grupa. Reicher (1984) ukazuje na činjenicu da pod uslovima anonimnosti socijalni
identitet individue postaje izraženiji u odnosu na njegov personalni identitet. U skladu sa
teorijom socijalnog identiteta (Tajfel and Turner, 1986), samopoštovanje bazirano na
pripadanju nekoj socijalnoj grupi se povećava poređenjem sa onim što je van njegove
grupe. Ako korišćenjem interneta socijalni identitet postane glavni regulator nečijeg
ponašanja moguće je da ljudi mogu postati mnogo više diskriminatorni i otvorenije
izražavati svoje neprijateljstvo (pa i mržnju) prema pripadnicima drugih grupa nego u
stvarnom životu. To zavisi od vrednosti i norme koje grupa smatra istaknutim.

LITERATURA

1. Michael Tresca-The Impact of Anonymity on Disinhibitive Behavior Through

Computer-Mediated Communication (1998)
http://www.msu.edu/user/trescami/thesis.htm

2. Mauri Collins-Flaming: The Relationship Between Social Context Cues and

Uninhibited Verbal Behavior in Computer-mediated Communication (1992)
http://www.emoderators.com/papers/flames.html

3. Adam Joinson-Causes and Implications of Disinhibited Behavior on the Internet (1995)

http://iet.open.ac.uk/pp/a.n.joinson/papers/disinhibition.PDF

Aleksandar Maksimović