BIBLIOTEKA CIVILIZACHE, ARISTOTEL Atistotel RETORIKA ( | | Tedavat TIP "UNIREKS' - Podgorica RETORIKA Za indavata Janko Brajkovie, direktor {i glavni i odgovorniurednik Prevod sa storhelenskog komentar Urednik DrMarka Visi Olivera Mili Kompjuterska obrada { Martin Popowie Stampa Grafokarton Prijepolie irae 1000 i ropgonicaAuistotel IZABRANADELA LX {Organon Metafizka ML Fcika 1 0 nastajanaipropadanj, O neh, Metcorlogik, Problemt V Isto voi Oradanyu2votnja (O krvtanj Pon, (hod Foun Vio dui Mani pring pis [Nagowsrm loz ‘VU Nikomahova tka udemova ek, Velika etka ‘VIN Politik, statins PX Opesnigkom umeé XRotorika Urednik Iija Marié PREDGOVOR PREVODIOCA Prevodeti Aristotlons Retrku, doo istinske flosoile go- ‘ornisiva, suo sam se tretim rdanjem helenskog testa Reto- ‘ket godine 1967, sto ga je piredio Medéric Dufour (Aristo, hctonque, Pars 1938, Socite dion Les Beles Lettres do ‘ekle, Seti idanjem elenskog teksta Rete godine 1975, $o gaje prizedio Tobin Henry Freese (London 1926, ed. W. He: inemans), ‘Od provoda i komentara na raspolaganu su mibil prevodi ‘komentar gornjih przedvaa ivornog teksta Rerorike koja, S obivom na eeu ki, pr koje fevidira izvornitekt rancasks provod Re tenare treo} Kaji Rete fate 1973, godine. Osi toga, od ‘ike mije Kors bio sjjan rusk prevo Retort to gaje 197, godin objavio Moskovski univerzitet uzborniky Antenevito ki (15-166, strana) Sestalsjucl napomene i odjsnjnja, previa se korstio komentarima gornjh autora, kxoDrojnim Arstoelovim del ‘ms posebno Organonom, | drupim izvorima antiéke duhovne matenjalnekolte iz koi je epeo relevantne podatke za wod- nsdn ‘Sta reo maga samoj motodiprevodenja ovoga dela na stalog poste svi lava filosofskih spr Misioen 2 Stag _Neka bude reeno tolko da je Aristotelsoju praklin spe -eulativn mudrost, kao filo tga, prapmatiar i sistemat Siena dsciplina, dobrim delom slow Reto. Zavalj jel tome, ez sil ovoga dela ns jednostaval za rxzumeva ie prevodene,pritom ne zaborasjjuci da ovo, kao ivecina ‘Aristotelovh dela, predstavja bir predavanja, da, dake, ree fe ockom kabinetskom delu vee 0 diskus} sa njgovim sled- enicima, Imajuck ovo na um, pevodila studio dau pre +5‘vos nama jezik sate mistiogevn Hv 8 gipkost mish koje Doses pra digresje od glavnog 1a deja koje ace, U ime Toa voto se raéuna da umesto prevod ne ispadne obiénain- terpretaci il paraftazastovremeno izegavao dosloyo pre \odene, jet taka nesto pre clo na ma ta drugo no a Taina ta nego dubokt,Sroku imesputanu misao. Koliko se ‘tome uspelo neka prosudi dobronameran Gita kojem san, tisha lake razumevanja materiiesto je wovome delu aso Inlave,drzet se francuskog prevoda Retorike, tekst originala prevodi rastavio na misaonecslne, to jest dao nasove glavama Proje podnaslove. U ov je svrbu satinjena i wodna studa {jie pr deo uplavnom posvocen sazetom prikazu store go ‘ornistau drevnoj Held drugi deo koji predtavja samo: {alno udavanje relevantih Patonovih i Anstotelovih ds poneden istrazivanj Patonovog narosito Aistoelovog dopr- sa zasivanju govornista, govornitke vestin, kao discipline Zssnovane na prnipima istinskevetine, odnosto nae. ‘Napesletkt dodajem vo da sam se prilikom prevodena Re torte, uprkos stv dase w prevdima filososkih dela sa taro Nelenskog na nasezik ne keris termini drug era, sluzio Tatinskom trminelogsjom, posehnoflosofskom koja je post Dlago mag jezik Dr Marko Vise uvop 1 POIMANJEIZNACAJ GOVORNISTVA KOD DREVNINARODA 1. Pocect govomisia | njegova sting Govoristva kao osmijenritmiek oblikovan natin ita anja ij je osnovna sta wveravanje,pidobijane sisalaca ra ‘ono Sto Se zagorara, jase zajedno sa covekovim dulovnim “Stoaralackim procesom aastalim w onom ravvojnom period 6 ‘ekove dufowme kulture bkojem nisu postojali poscbni oblii tsmenog stvaralatva w usmenoj narod) kant. Drugim Teeima, ovornistvo,besedene je kao jeaiéno redo ticgja na Slulaocet prdebyinja odnosno oderacanja sth od nega staro Kolko sim gor, dovljjuciora avo) s pofavom drustvenog ‘Nema sume da je gavornsivo Kao nadahnot i drama ski, neposredait konkretni nagin wamenog nana prkazivanja ‘olvedenh sbivanja i tajanstvenog vata Desmrtaih bozo, pr foe smrtnih ui ka pikarivanjasaaihaktera th bivanja ‘ozoru udskoga dha bilo najpodesnie za iradsvanje duo to, to Ge ree misaonog saratattva drevnih eviizaij, To Jone jedan od razlogs zo w najraniin zapisima usmene kj Jevnosti ove ne mozema rasta na cso knizene St, ka {tos recimo, pripovetke. poslovce i, i odelit ih od govora- {kin vista, kno Sloss nazdavliana, profes, ritmom oblikovs fn prorocansva;potom,Dasne raznevstezalinjanj, eg701e ‘lil pak nijacsk obra oj cine sustina kako Tekst pi amid sarkofaga tako | Knjige meni o emu smo ops raspraviala Uvodu Flo egiparsoy kl mrs,Ste tatke gledano i Zakonicidrevnih naroda, kao, na pi mer Sumerans, Vavilonjana Rimljana, dabrim delom nasal tego rezultat Kiasne borbe, toga afplodotvorijeg idaka go ‘ornistva,spadaja-u govornicky kapizevnost. 7 Zakontc, Kao oaificirano obiajae pravo kristlziano u mesnim vecima sta Fesina,u puckim skupstinama,heleaskirm i inskim agorama i forumims svojim postanjem, dake, behu deo usmenog narod- tog stvaralestva usmene Knjdemmost Koj) Se pesmi 1 go- Tomicko wmece dubuko prosimale nadopanjvalo ne smo uta ‘atcka i amom obavijens vremena na koja ses pravom move primentstihrimskoga Homers rinse vek plat vette no Ervee ce se profimats kroz cel ati, srednjivek i novoweko- ‘mi itor sve do savnogs Gocthea Koj je me samo kao lad ‘he poets retonick sata gem spajarim, veg jet di tok starost govornicko urnecesa swim aegonim ostion Jalekickim postulatina dréao vrednim poSiovanjapreko pote im svestavajcl ga meds nojusiSenfe pomebe udshogs rode 8 " GOVORNICKA VESTINA U DREVNOI HELADL 1 Patec govorieva kod sar Helena Dabismo mol pravino vednovati Aistoteovu kritiku sto jeurvojej Revit rie na ragun ranijh, kako th on prezsvo w tive tantace’ Upudtava w govornchi vestiny, Kao je80e rest! daprinos zsnivanj sotorke kao odredre vestine nat Thu sasttjanja nckoga govor,vestine kao discipline Koj po sca vlastiteivore arpumentacdje | mstode weravanja 0 gems Eels bit opsimije gowora, auzno je da makar w najkracim ‘Sua nese kako mien devi Helena o govornickom ‘St takol relevantne stave helenskh govornik witli ‘ornate o govornigko} vestini kao © nano} metodtpisanja Urdanja odredenog povora “Za tacsmnrtnoga je Homeraretot, kao ipesmivo, dar bos ‘vw to nam potvrdufu naredn stibovi iz Oise (04, WU 165175 ragoviéu, nf zor pravo, drskome malik siti Bogont rasta ove Seakom ne daju date fine svoj, iba, ka, gov een Sedan igledo svojim je slab a St god bese tons fpeseu zane bo, Hust itm gledaj ngs govor mu sin econ ‘ido mitinom ijupkom wskupstin: parodia bliss Ka gradom veema de, k'o Boga si mitre ga ud Droge iagledom baz, Stono su vee, ali alm sede upkoseu ne zaaenuse bos (kurziv M. Visi, Daje ipesnitoo, sto e resi nadahnuto i nesvakidasne vide jet pakantvane proslon,sadatnjst i uduénost (pri gemu rodstbuducnostw mits doba predstajjuprineipe torske sweat) 2a Homera bofonsi dor istowetan govornickom da ru, posvedotyje nam Femije,pevat na Odisejevom dvoru ive no propagator arsokoaskogugleda slave: dob epopee 04, XXII347-38. Ja sum pevad samuk,zasio i stce ment hogie svakakve pesme,«tbi pevajue™ mis hogu da pevam.? ‘Atos uhomensom drs gest govorom A dom bogors ednato tao mate bop poste led | pola ot ‘dane Eu So je obagorodenj, ssavrsvane gowomit. twodeoot among. of bogs danoga cara ve ative I lee muzik chrawanj bis jedan od Gtr wasp Moxa ptosis atest he shang "Vsiteneariokratke iad ka idanka bud he soja) dul navedervetina bo je moran feat naz, [to1 Snot praka dohiomerstog dria ‘Daye nu vetina,eensto muzika! neganfe govor sithog alent io jedan zahlevaprethomersog astokat “ing suspinjaobrrorann pomedocye am sta om tov ep 1x49, ae ene govor kako p je Adj tac Fes posao madome AMeju da gb uS ne sano rato] scsi, Fit udvtven) jedi slat oo usa st. Jbesednik wstan da bude, junaéna dela da vor S10 se tge Hesiod, pvoga iz istorie nam poznatog evrop ‘hog pesniks, po nem je govornik talent dar mz th beste Sn, pirituainih bia postovanih kao drugoraedna bozansta koja mitska daha hada cvetase narodno samoniklo pesto oj je, Hao urodengovornih dar, io jjstenairistaln plod ‘eins el tase Pon es ms, sjudskoga daha —behusmatranatvorcina zatitncima pesniva J reeitosti. Neka nam to posvedoti sim Flesiod, miljenik muza: Teog 80-103 -Kome od kalev oa ston ih aoe idle Ecaveliog Dan op odnse oh Syed svo} svt, ome sadam rst ope ek, Trsiene ei nt rasta mi ek, 2 Ho ‘eo jeg he avn pesudam’ kaa Terie praia, On pk nepiaresn sree br70 iano anide lik repre sa. Kate! bo og er udm te, ako prety kad na tg ako popravit 3, ourajue ddreda narod hace jcima lagi Kad supstinom de set ma ko Bogus upkom Srvenoleu Mana, na bors moa sma je pv “Tika jesel od imps Muza ud da. Oded dalskistelnog Apina dota rowel poi ud nazi | Kare, tal Diasadar,Roga sive Maze sedan jet, Beseda lat anak mee. Jerbo toms ood shore pata 1 dul vene, ‘Sseustragjue som, ka Se pevaea, Mua Stina ade Cenc deta pred hprostnia pemnom Dlazeneboy'e Obmp so de evo} fama raboradja ojo, wise seme seat, {ako gu bravo ola ovate Dona (kurziv M. VBiO. Nijenaodmet poastitca vestna u govorenj smatra darom ogo rims ite} govornstva Kvintijan kojusvom de Suto oratora (Naceagovorncke vesting) nastalom oko 90. ko ‘tne nage eres IL 16,13, kae da je rector wopite govon dar hog, Zao has ne Cadi topo Kentijanu vesan govormik mo: Fait ne samo posten vee sins mudar éovek, a (oj zacelo 5G Sa hop, um 7G)il kako flsofsog tako i opt obrazovanja, sto retorka po egowom uvereni maze da oir Vestn se med die pof Head ano pty prone wesc ko star He Fropadanjm bai elenskom drut od Jone do Ve- like Grek Juno} al prageno unodenjm demokratkins Stem ubeojnim potnimn govoritwo dob see sama. © tome na lav Holnist Milos Buri haa sede: mal de Imokotioy deat ae ave re rebtostjew ist ma a Itt none nck napa ade nape: bebe pat Zina it dbione pane, jubey narod deb voles ‘ta: nae nj poloai ec joe owe mote ha ‘lst neg sithon podina Ito ew ao}. Snegovenje ve el dati stoma so stepen taste lio pre to ona nije oko Covel ct odvojen od hake spoatjens Seta ez simpatnage dads none nego Sv to gasno gore ren nagovore po vedi chon, pe hada usta ‘Smal oft sj geno na ana dhone eltase ko Jase pal med ina uve sonora, dba edna Te nedenogexgrovitog opisa fvota ve rei whelenskim demokratskim pons prov dajeons Koje ele da uae kino udescsu olligkom vot svg prade-dréave morse bic vistan gowornik Dab to pontguo tebe a oxin rode nog govornithog dara stckne Sroko obrazanan se upoena Spraiinavestne wpe tine a pravlimsgovornihe vein, ‘anos da upoma nen ary, Wo Cre upoen govern ke rte sunt, poiig i savetodavou |epldckeau tim, da upornanajnatnn blast govornv, toes eon invedenja dokaza pe spas chnike. loge obese, mo ralneisubjekte metodo rtorickog dokzvana tan ete ‘ouneravaja js, pronadene dant sagom fama iode postesvon goose upoenapsehnaa)entka me stasgake od vite povors kao metas pon, Sos pal ie joe tofet nana utara, odnose a cslishodnijegnacinailaganjsargumenatarpotichno eda Seizes noha clan pompoen pn fi A 2 ‘upoana stehnikom de#anja odredenog govora, odnosno da se Uupezna sa stom idispozciom, rasporedom delova govora. Ovo je eimnjivo postut govornickevestine kao istinske, na prin tipima nauke Zasnovane vestine So Ge posta stom s Arstote fom. Helens soft nih doprinos rath govomike vestine Dug je imuéan pot Sto ga je antigka retorika moral prev ti dao nog skustn rutine postal tins vestina, od nosn diseiplina st vlastitim prinipima Prve pokisaje dase strutno definite sustina govornistva— njegow princips metode kao odredene vesting sstecemo na helenskom Zapscls. Kao njogov arhege auljjuse sos 1 slasnogovornici ne samo nove, raionalisicke prosvecenost i ‘brazovanja(Kojibehu ve srtli nauéa tckovina no izvorni stvaraoc) vec wore novoga pravea u helen} filesofi do ik 2aokuplenoj prablemom postanj itka universums, odnosto prized, to et orc soiseke Meso koja za predmet ues ‘anja uma coveka i njegovo duhoeno svaralaswo:isia2vanje hastanka ivazitk uke kulture, pritom se sluZei empiisko Jnduktivaom mictadom pronalazenja dokava suprotstvijeng| ‘orisko-deduktivng} metodkojom suse uz star mad he lent kosmolozi Tok eran spekultina sof elas _nanju,spoonaji ad spornaje, Sto lksruje da joj hn {Glos bio teorskeprrode, dot je sfistickom losoliranju ser hha praktigne prirode:sticane speanaj i znanj radi svota. Dev zim recima, soft svom filosofsko-prosvetitelskom radu tee poz znanju a Goweko a veka? Sofistima, Kao itl ‘a nove obrazovanostvaspitanja i saznanja va re je bila a plodowornije sredstvo zato nije za Eudenje So su bas oi bese. i, govoru, kao najnepostedaifem i najdclorvoraijem sredstvu jaa ads dust — vo, rau oxeéanja pv poe po anja pean "Ako, pi tome, namo daje osnovna sha njovog vsping, rada ilo poduéavanje ombadine novi sienanjma ooueaanje b‘oe lepor,spreom duhentom shorn na agri ili sic imo su helenskinpolisima odajkada ticwo drustvent poi ki weled 1 moc, onda nas ne Ci Sto st ups soft ped sal da sastaljaju priruénike i govorntke vestine, time udarajuet temelje ucenom. odnosn0 na znanju zasnovanom mctodskom {govornistvu. Onis isto Tako, upisanim govorina prvi tal i Koristavatjorigke sagasnost u postizanju muzikalno-poctskoe ffekta Sime nauk o govereni poctajemauka oath 0 terarno} Tehnc. Tae rao ait st rvnomernot recenica koje se niu ‘dvorrakoyuélanenost,poacavanjeantiezeasonancama ia ‘ma, oblna upoweha mejor, umuilito lage postal elekt Kaka edo sista ila vstanju poste samo poctia, (Od predstavnika zapadnog.scljanskog stistickog govor- nistva koje je veeu paznju posveivalolepot, odnosno kigenest {eucpeia no pravilnostgovora, za ovu priligu navesemo mir $Sjnja | stavove a govormekoj vein uételjagovornistv ipo vornik Koraka. Tse, Agatona, Pola, Buena Paranina, Alki ‘manta i Likofrona, te govornik Lisi uitelja govorniva so rata. dok se « Gorgij njegovom naucavanju-e govornistva, potom o Likimnju, Poiana drugin govornicina koje Aristo- {et mavodi usvojo Reto, postavan alae, wz pomoe Registra mena, moze obsvesiizodgevarajush nomena Reto, ‘Redonageliksofistitkog govornistva na Scli bio je Sia ku?anin Koruk, tworac prvog prirucnka 0 govornigkoj vestini, ‘ang Teva (Uetine) odnonno Upusva i govorid vestne ‘Prema Korakovom weju Vsti treba da adsledeée> 4) retorka je sedsivo wseravanja recima (praopicn RrGOS, Snytosprs Se Ayo) b)glama gewormigka metodakavodena largumenata mora biti obesnacinune tine ralosina verovatno- Gey Sto Anstotel s Reto It 1 1 39,spravom osu. Njegov uéenik sj, takode auto jednoy Upuasan govor- nich vestna,usveSio je metod obesnzivanja sine rato ‘erovainoce smatrajul verovat sono Sto i na stn zac rij od same istne, toe Platonwsvom Fad 272.D~ 273 A- °; podkrgae oftro ii? Sto se tice Gorgjna uéeniks Agana, tapickor pesnika, ne govao je kiceni govor antiteze i paraleliane,pasebno naginjul FO Kaka Tava, mapomensurdp kg Rea? 4 figuti zvanojantonomasija koja ide a tim da se umesto leno, fmena kori eit ‘Kao sto je Agaton jedan od uéesnikau Patonovom dijalogu Gocba, ako je | Poo te slink yeaa Akraganta jedan od ‘hesednika tu njegovo dijlogs Goria. Lon se, kao utenik ‘ornika Goraj. sion kien govorima tafektiranim stilom ‘hog cega je bio esto mapa U soo} Hest i Roje nam se { PlatonovinArstotlovim dems otavalo nto Tragmensta, ‘osta tops je preuseo od uth Goreie TFuen sa ostivs ara, pest clog soft, Sokratov save menik, autor jedne Vine, w stbovima je davao prvi a go ‘orenje, domo primere i retorike Paton ou adr 267 A avo kao (orca users pou, dok ga dba Sotrato- Yo) navodt kao sos kot za svoju dros uci pet mina Sofist Aikidamant, akode autor jedne Vestine, kyo ucenik nasledikgovornika Gorgie, napsso je priv wiila govor {tv Tsokrata~ Koji je, bul bez govornicke prakse, samo i so govore 24 sje anike | Rjente~spisOsofisima whom ‘sige nadmogaostimprovizovanog nad pisanim govorom. Alki ‘damantovise spat odlixovshu bladnim, suvoparmim slo re {eranom upotrebom ukrasaih prideva!ivestacenth metator, ‘Aristotelw Rete 3,1 epost navod! kao primer tad ‘og, to est neukusnog,vsokoparnog stl, dok Dionisie Fl arnassnin u spisu Dele XIX njgb stil banat kao pro ‘Kao Sto Anstotel ma navedenom mestsw Retonc 2g ¥e- Statenosti osudje Alkidamantow si ako bog tog ralogs ost ‘dye ss Likofona, sts Sirakuze, wenika goworniza Gor te koje oko 368, veo na dvoru Dionsja Mladeg. Cini se da se posetmo naginjao upoleeh parafesza : ‘Nakon wg setog pik naavanjao govorigkoj vet ‘i glvaihpredstavnisiioaskog sfistickog govoenisiva red Je da prikazemo nauivanje Lise, glavnog predstavaika Su ‘Skog govornswa koje jeu ran govoritke Vestine imaloglv- nw ulogs, kao i naveavanje Isokrat, najvecepatinskog uctcja ovornitva po kome je ono ravnofilesoi,adhesno filsofskom brazovani 1sPo govornik Lisisinu Kofi, doseljnika sa Siero donor ¥ Alini 446, godine, cl} govornike vestine sist se w tome da se sudije dosed w odredeno, po govornika povalino, dusevn sane, aspolozenje sto se pstze Kako karakicrom 000" {2 ko govor tako faspolazenjem susalaca kao sua kad im over pobudi po njoya povolno osecanje. Tp govori da je Lisa {vazavansubjeltime,ounosno moraine meiode govorichoy do acisana,dok oobjektiomi, odnosno locham nit ne povor. ‘Dai govornikwoworom posigaaZeljentcicn po Lisi tr ba da vod raguna osu ekspresit dike deklamaci. To je zag zato Lisija u sojim govorima,osim ednosaynost sila ‘Koja toliko zagovarake Gorge netvestacenos,pirodnost sila ma emu temo asnocs io predvonanje sa sazetin a avanjen, Sto po ajen mora des do araajau deg are i, ialaganja predmeta. Ukratho, Lisa se dolakao problema Subjektivnb, morals metoda weravanja hoje se posi govo om kao | problema sastavlianja govora, odnosno problemas a, dok najenaéaaijalogitka metoda uveravana, 10 jest ntimem (etoriksilogizam), potom primer (aapader ye, dakar i pr ‘mera, uror~retricka mdukelja), kao eke inde, ost epoumat sve do Aristotela ‘Velika paz stily poklana soko nastvnipredstavnik «pideikticKog (Potvaliog i pokudnog) govornistva. Dok je Lis js pan posvesvao jase stl, dotle sokrat~roden wat ‘kom Sclu Fh, uvenik Sista Prodi Protagors—kao pom: ‘itl opSteobrazovni dseiplin filosofije u starohelenskora ‘brazovnom sistem, cdnosno kaa ute} govornista, po Kome ‘Sw obdarenost i vetba glavn preduslov2asticanje govornitke ‘umesnosti svoju pana usredtedjens granu ene kn poste, Konketnijeteceno na problem perodnog sla to so — ‘a ealiky od Kontinulanoy takai po seb nema kaj 2 ‘Svs se tek onda kad st misaona celina zak sso od periods to jest reéenica koje mau poset vet sa uot ‘im razmerom. Drugim rea, skratsebavioslazonim pero ‘dom sastaxlionim od Kolona (Clanova, manjih ecenicnihdelo ‘a) ers samo taka period mode rastavit na svojedclove Tks ‘aka ima oblikzawsene denice, So, drukije roteno, mat da Seni pei ne pekan a se mae gover nom 16 ‘Osim toga, polska pero ov (kolon) oxnosno sim porodticba daposvan prncpime efonjetcurtmj, aura [ohe time, po sedocenys DemetnjaFaleranina, De eloeutione Rul Tomaje doprinen azviku umetnihe ps Prov gevra(opbocaea) sail psa govira vel pwdnj pont predator cng sisi govormita fredu Kojima se stich Tash, Teor Viz, potom so Tis Protagora, Pro Fp ‘Dok sco Tranmatt, autora jee Vestine i pronaezatu me- sovtoge, sicjopa sila hoist izmeds sito Anifontovog ‘Tidelovg enon jog Lain sls over 1 pment ur tree knigu Reon, dle out govomisiva fe Fedo te Vian eco tok df ao corer govorigke ‘Stine autor jee Fee pronasio rojne nova kao sto Scrurime.wsavne ponent pose Diane. abopCoga gue Plton oF 2681 mara mas fom Usporie delve gover, to modi Kikeron usps Or Tor RIL 9, dk uspis Brats XIU 48, rd je Ls mapstio trvjenjeteorijom govornstve Koi pisaja such gover iooqraieupriv ato to gajenatom po daleko prev Sho Ieodor gad Vian ade pl ro Prorapr (oko 481-10), naéuveijem ol sur Andere om er adbrav posi ayes um {rdssct godinavaspitava helensku made, enzo se bavi {eorjom dave pavs peincpinsudskoe ming, tea nt axpravu od posshnog saga, naucnm std 0 jez Tame posetosvo spi 0 pron govora, dkazyut da je fowur seme ajegora posta bo sasnovan ha jean Pra rama onome stonasArstotel Retort IL, 5 obavetn ‘a Potagoa je raztikovao rodenefnenica, 2 Kod gagoa vr Tnona maine Sroje je weenie FAjente uo Kako reba dase “Tue erikom, odaosnogovorom dace igleda sabi, 2 Iie tim, Pej mada sft ko see az im menom ‘ied prvima je naplivan svn peedavania= St roa eden oes Kel py pon toga tha, ov pike rela tik dase havo soni Th, elma rain pou la skim po zaceng kao ”Sto su, na primer, slagoi hada i te imonic avant brat id Nie custo je bas Prodik, po kojem jo zemloradn, ‘ne ten, temelj Kulture, w wom spisu Zivoie dob donee ‘nu éuven parabolu o Heraky na raskrenic 2evota koja je ne Sumjivo pretzeta i pri 0 sumersko-akadskom Heraklu, od rnosno o Cilgamesy, 0 emu cvde nije mesto da se raspeasia. ‘Sto tice Hip, room ie Ede, va} se polhisto, koa je anti smatrala2efuom vaso wsianova®, basi vim na- ‘tim dseplinama i vestinama,psanjem tragaija, citramba fovord, Koo iauavanjom jerieke problematike,Hipija bro fim spisima taspeasjo grams, Korektnom jumvserm = Tu, odnosnoo dei. Dodajmo ito da je uporedivanjem zakona iredenja ranih drdava, po emu je siéan Astotel Platont ‘iim coma nazorima 0 govorni¢koj vest upravo govorit, ‘snivae pliticke vesting, adeno natke, Prvije aa misilacs ‘ukazao a suproinostizmedu psanog i prirodaog prava 0 cemu, govorijArstotelu Retorci 113,254 3. Platonow ads prema govorni sutelina sgovornice vestne Probiemom govornitke vesine bao sei Platon, najdubj holensk milli dijo, sobirom nao dau njma laze een program mag Osi ho provepih poles Paton pitanja govornigke vein i poimanjy ove od strane sofithih gov uitelja govornisva Kojima se kao svoj Fialima na pole obrazswanjaaskrupulozno suprotsasjao p- ‘secuje svoj djloge ~ Gor, dest lal spi, Fiujde U Gora Plton nae hlososka oor povoraisa, io jest pitanje prirade govorisvs, kako ono mora bit da bi se mole Stnatrad istinskom veStinom, ane esti Shustom irtinom, sto je sano isinsko} vein, Da bi dred istinsk privadu govorntt Plato rasp: ja orivtc koja posteyi med pojmovima verovati i znat, wer Ives spoznae,ptajucise dale retorika a isin sznanju ‘zasnovana vesting i je ona samo pividna vestina. Flos do fart do vakjucka da cetoriks, neste govarnicka vitin nije 8 isinska vesting; ona je zatetnica uverivog, ane nauénog mile jas retorka je akijucivo vestinn uveravanja7asnovansa na sku Svat’ ej je Keane dau sudnicama i narodnim zboro ‘ima nou mast uver dj nto pravedno bez obra na svat ho, stinsko stanje svar, Drogm Fedima, govornstvo je, kako Soltat rete, umeceraxesehavanjprdobyjanj sualaca ‘So se tide Fajdea,Plton s drugom deli ovoga dialogs ras pra pitanja na Goma se govornstvo da imal oak isin ke weitine, mora asia, usp preresajuc ane defincje 0 rid govornisiva ‘Da bi besednistvo, odnosno govornstvo moglo stojtatina- rivistinske vestine mova se asniat na stn, onosno fovorni treba da soy govorzasniva na stinskom pornavanju stat o Ko jim Zeltgovert i istinitostrebenog sluSaoes uveravai. AKO 5, name, govor ne zasniva natin, neyo na mnjenu (08a) on da jeon ldan priv (Phaedr 252 C) ‘Da bi govornik mogao da ma oem valjno govor ida mu govor ima organskojedinsvo Sto ce poste ako Kompetentno Sad sim obliina gumentacje | ako 2na koji argument kao ‘edstvo uveravanja najbol odgovara daignom sucaj i ode ‘Seno vist susalaca~potrebno je dase w dovoljno) meri bai fe Tosofom Sto Ge ma omogucit da dode do pravog anja sat U tome ce ma od mart korst bit djalektika, odnosno dis lewticks metoda js temel princi sintezai analiza. Dok sinteza,eovayr (put saznana opstih pjmnova a vise’ ed ‘oj ide sad razasute pojmove,pritom definicijom 0 clint ‘ukzajcio Gem wdatom lvsja ieeba aspealat(Phaed: 265, 1) dotle analiza (Seipers, po semana ha ae) tu defini ju misaont coins, astvja na none Konstittivne delove ‘a pritodnom poretk star, pritom vodeeiraguna da se nia ne osakati (Phaedr. 265 F). Tako se analieasintezapokazaju kao temeljne metode Pla- tonove filosaie, ednonno dialeike kao vestine nautnog ras- pravjanja krone svckobikog naveavanja i najsinitije od sin testing, kao io fo Platonisigou Das, Dravniku i Flee. On jes aime, metodu analize i sintee wzdigao ma rang zakona ki- 6 filosoiskop naginarazmishjanjatako | prenosenja drugom slnstog mins pomoct govome vest nas germ: "0 ovo dijalektichoj metod Paton na Sokratova usta Fi dru 265 C, kate: Vid, Fajdre, mene Kod anaizetsinteze poimov Inarocito anos! ono So me kod toga ent sposobnim da razxonno _govorim irs. ko bis veo w veranda ima ma Koga ko fina moc wotrvanja jadnog(missone celine sastavlione ie po} ‘mova koje ead priate odedeno da posta mnogo (da smi ‘Shona ealina rst na Konsttatime delve) tome bi ii 2a Inagom kao debe Sam hog na da one kot maj tu mo na ‘ham proving, lf hot sada zovem djaleksigarina’™ ‘Ova pass ujedno ukzuje na velikiznaaj so ga Paton kod naunog istralivanja pride dvostruko logitko lunes ane Tilt sinter ‘Toje ralog rato se Platon podsmehuje sofistitkim govor- ici Kojima nije potrebno da ive ono So je steno pra ‘dno, dabro | lepo, vee dase ue jedino tome kako ce neuku hast vert da je nto tako ber obrira na pravo stanje svar. ‘Toje ralog ait se obra na Tisjina i Gorgiinu teorij vero vatnog: Tor su da verovatno zaslusue veu paznju od ine, “nagom govora posi do male svar isle vel, o vel ma [e-novim sarin daju ped star, a star led novih™® "Nema sunnje dau ovako nakatadim poimanjima govorn stv treba (azit ralog 2aStoPlaton govoricku vesting smatra laznom, ane stinskom venom, adnesno rutinom Koja nema rita spravom vestinom, Ovakvo sfistickoivitopereno sleds jena govornickuvestina pdstige Platons da sim isa pin ‘Spenna Kojima bise moglaasnivatiistinskigowornikavetin, Po ovom misliocu na prvo mesto dala porpuno vladanje vim oblicima retoricke argumentacije kao i poznavanje Koji ar fzument kao sredstvo uveravanja najbolie odgovata datom su sj odredeno vai shvalaca Za Sto je polrebno ne samt pr rohnaubdarenost nego irevnosno uéene i vezbane. Drug ima, govornik, osm teorjskog zanja mora mati prakliéno iskustv koje Ge mut pomoei da dade do adgovarajuce argumen "aie Dale ako je govornicka vestia Veen duseretima, on- dda se retorka mora oslanjti na phology 0 jest govornik ‘mora poznavatipritoduljudske duse:dalisesastoizjedno i 20 siSedelove, adnosn dalij jednodena il viedetna; kiko ima ‘esta dute, temperamenats, 1, dosledno tome, koliko treba da Jima usta govor, jer svaka wea govora ne oslgovara svakom tn peramentu, Zao je govornikci?an zat kojj vst us ob. om na temperament pripadajunjegovslusaoci koji im gover ‘odgovara, Into tako, odzmavanjejudske due govormiku omogu: ‘iva da odabere pogodan ienbtak za svaku vista govoral®. sum tos, gowormiku je pi sstanjanju govora od Kors i poznav ne aznih retort stilova i figura govornog irazavana 1 ZASNIVANIE GOVORNICKE VESTINE KAO "ZASEBNE DISCIPLINE. 1 Aristteova fot rani sastvhjaéa Vein [Navedeni Patonovi postulati o govorigkojvostink nesum ajvo su utical na Arstotclove savave o ovo vestin. Tvore ‘lematske | na prineipima nauke zasnovane govorncke vestine nsavoce Uputtavan gor veima pods nepostenoj kertc 1 prvom poglavju pve knjige ~u uvodnom dey posve enom teoryigavornistvagde sa dost otrine ila oxabine pO Kojima se od ih razlikuje ‘Ovi satay, umesto da se posvetesavetodavnom, odno- so poiickom govornistv koe je po sojojsuStn ici Seiji drzaynika dostjne, su paznju posvecuju suéskom go- vornistvuu kojem se njbrz i nalase daz do uspeha, Aristo {eltim saavfjacina, it pristupgovornistvu napadasa staat {ilosaie psihologie, zamera to sto si kod sudskog govornisa “umes da stazuj ope principe na kojims pots, oda i ‘vod clemente za argamentac,oosno subjektine + objeke tiene motode iverivanja sav td pan usmeri prop ‘ju empinjskin ratinskihuputstave,odnosno flaganja meto- {Gu kako da sulje dovedu w odredeno dusevno stan tite 2 ‘obijunjihowa naklonost, kao i tome da Kod susalaea iazove ‘Up Mack 7.A=22 A Cato aman emu Ginse Am a‘odredeno oseéanje strate im padnju na ono sto nije znataino ‘a cudredenipredmet, slo je isto Slo | govort o onome sto evan predmeta, Ovim se mislima rokovode iad raspravijaj odelo ima govora, kao fo su svod,iiagane predmeta epilog, do ‘njina vapravo treba raspraijat samo a stanoviteargumen- fucie, Toe earl rato sastavyjael- ne spoznavsi dedi ‘meto vodenia oka, time subjluine | bjektie tl (he metode uveravanja nist mo sort doktrinw Koja iim ‘Smogueila da odtede sv} zadatak,poseban raze od njihova, posla da mu odrede domen sastavne delore"”. Ta se po Aristo {elke raziogrSto su neznatno dopencl govoraistvu kao od Fedeno} vest. 2. Aristotle sox prema Platonovom nongavanjao govoriSue Kaa je reé 0 Aristorelovom odnosu prema Platonovoj kon: expel govoricke vesting, tu je nun rei dve-tr o Platonovo) FArstotelovoj metodizvodenja dokaza, odnosno zajucak. Dok je Platonova ilsofsksaktivnost obelevona dijlekt kom, odaosno induktivnom metodom iwodenja dokaza, dole se Arstotelova dokitin, time anticka Glesota, moze podeli- tina dva perioda:preslogistich sposlesilogistich ‘Arstoel do vastitog pronaaska silogizma ~ nove spozn ne metode temeljene na prineipima nauke, odnosno dedukt ne metade ivodenja dokara Koa io od opseg ka pojedinaénom lel Platona injegovu djalestickw metodo kao} je gore Be lo ri, Kad je, medutim, Arstotel oti silogizam, hoe rei dm savin novo poimanye logikeukazalo na ogranicenost Tnedoveljnost stare dialektik, ta odluéno ustaje protv sv: tt itela: Nesumnjivo je lee at dunost nalase dae, kad re bb saute morjucraskidatt i vate vez, nario med fi losofima maar da su prjatel seta je duno da sting mora bi onad vega ‘Aristotelovafilosofjapronalaskom slogizma asta nije sa- ‘no nova poimanje misaonog time materjalnogsveta, Vet je "ex avi, Nach tn Raha, oon 75,161 8 Tina), sarong poco, Vike 2 oan okedenmetds jin sro insets espe bat lopke ss ope bee An aye ‘lis edewop weber reba on i es ng (Crcoride moll tks ass ba proctor ‘Sateat ito mies ‘at ded idk Arte, stain, widso Ga, simsiogema ie upc creshorts mint dno ‘tio as a np ano De ‘ral gore ck Rt pox ean Fekishpeam eens prem sathiea a] ep rs [tho torial Radoypvjnitsvoy opens jews NoMa vhost sige dnc mf pee pot Gane rev as lit, a Soda ne Pa Sime rae w pode Retr sno eto. So ‘cu grolanmds Saute last imis (pou isuet Goa lane Retuomla sete mode opani ae ppt mio ola nt Pitue Pete 2620) ecco ca Titos ae ermine fea mje Paton ao cai Arr dale, pris stigma, covtnena bse Eat: errno mien mc A ko mene prone Suc paseo open db fds icant sfogeanteskotker prot hive Slopes hroteloin pac eel siegon aes Paton stav a veri Sum dhs porate meson eae Hog Anon” brnetl sara moeiadn ase one Mint apes ees ter potas pres guralvrb Sob iarpedne uk posite nevsigauo Si sopomvdanom btnom see prtine wads eee Sim adnan ej ogni ween ed fel miley soe se) mods Maaotl cede vlins os rise aon pokes {Goths predmet moa at pat dobro est Five ijcposthan site pone Lepont™ cha dana ‘ern princi je db open pbs rode hw edn gcse ooh a»cijama za ogretenjeo kone bilo skuptin, ge se raspravia ‘rast draave. Toukacuje dae Anstotel Retorikunastojo i bavi iz stega Eke, dnosno raskinul vestacke veze ma kojima J Plt Retonk,rlaten nauk, e730 2 apsolutnu manos ‘nauk, siéno postupajue + Poctikom u ver! s poeztjom Koj Paton w Dent osudje kao Gt piv bmn, odnost in tac koja zamaglvje put do isthe ‘ike je no ato dae Arisotl, kao autor Nikomahove, Eu ddemove, a mutatis mutandis Heke ene, dobro poznavae hu Ske movalne nemarslne postupke, Da bi gradanin w uli ‘oni odnosnouételia govariswa mogao da savetuje ono sto je bole odvraca od onoga Sta fe gore, od njepa se ne tradi da bude nemoralan ed da pozaaje dob ose strat Ijudskihpo- Stupaka, cepa sedi da pesto govornicksvestine koja mors {il mogivenost da ivodlzakjucke zai proui, nije moral wee ‘eutralan stv prema moral, to je dijametcainosuprotno Pl tonovim etkim stavovima Sto he Retort neopravdano nat Posledaje Aristotelovo neslagane sa sastaviagima i Plato rm odin se na posmanye susine govoraicke vstine, jer pre ma Arstotclovom, alii Platonovor misjenju, rani autor Stina otto nau razumel, sperma uslove koje reba daispuni fodvedena vestina da bi mogla vit sv funk, or skustv ‘icnarutina nsu doston dase nazovu stinskom vstinom. krustvo, nsime, pornaje pojedinaene sluesjeve ine uaz u zak nitost (po Kojima se neto dogad) 4 upravo bi one trebalo da postany natela Cupzat,principa, cause efficients, praposels) Eds pokretat nau Koa e asnival ns tin prinelpima ‘Ovestn koja se sstini poxpune rate od ruined skustvs AAnstotel tu Niomooso) eet VI 43,4 kaze sledege: Buduci da Je gradevinareto odredenavestina, to de ret sposobnest raz Slog varanja.a Kako nema nije vetine koja ne ila spose rot rau sarang nt ede take spocobmost Omogucno- $1) Koa ne ia vein, pila daj vesting ito So paso how rasumskog ina stn! asnovanogstaranja Vstnaweelin je “nokuplona proceso svarana; basse vestinom znai tease isinuivati mogucnort kako da u postojanje dovedemo nest to ‘moe poston tnepostoat, «ei je rok postanja wore, ane ‘eanorenom predment 4 (Ono too mnt il x sad privadom post ne pst neat jen tno eto uzrok poston ima se iu gomjega proiziei da veStina u prineipu {ez svojem esnovnom ej, to je razumsko stvaranieeinjene.To7nati da je vedtinsoblkcwne,svaralacke, to jst na stvaranje podsticuce Cease fats) a ne samo tonsskeprivode (Soap spe ula). TD ujedno pokazje da vestna nije delotvorne,radne (rps ‘sys ails) pritode®, jr nema isa zajednickog s moral iineimoraliaim detanjem u Fol, pa je ne vala brkat s eazbo- ritoseu (opine, pdr) Koja eran praktigno}mudrost ‘ova sposohnost azumskog ina itinizaspowanog peblianja bare kno Soe ne val kat ni s-ananjom (exter ‘entia, poinavanje) jer je naveno spaznanje sumo sebi ei. To, ‘edt, nije sata tetinom kod koje zmanje nije samomn se bei ved ima u viv imicrane staralackog procesa. Kao akva ‘eiina je vl blzu pojma ovens, potentie, moguenost. jer fe ‘ma uistiny mopucnos staranja, bole reno, ona seojom me- tovdom govekowu staralagku sposobnost vod | odr2va™ 'Na kaj vesting ne vlja kat als prirodom (po, natu- ‘7, pritena nro) ko soje peste ina use a esti i Vi ne, Vestna ee dodate povodi 2a pirodom tolko sto kao ‘ona stvata tani, davsava ono Sto prod mje bila u mogue ost da doves “Tako slau na vesting upc, smim tim ina govornicku ‘estint, Arstotelodbacuje Platonaw stv da je govoristvo ve Sina veravanja, Ona je, mapeoi, se sposobmast tors radaenjawveriiog vam datom soap, manje vestina Uve- evan jai vida svarno i privdno uverjvo, kap stoi Di jaletika operse sa swarnim! prvidaim iopizmom™ 26 ono Dla Revi pu mpomens pk eta!U ime toga Aristrel, kao ustanositelprineipa udskog mi- sien, postavia nave, foie temele govoricko westin do bro znajci da bez logitke argumentacije nema uspeha u obra ganja predmet,samim tim a uverlivog govoraKoinn se sh foci pridobiajy "Buduci daa podragju logickeargumentacie ni ani sate jag, Paton abu gotovo na sistematsk strait Arstotely Je kao logitar predsojalo ds stra najanaajnu oblast gover ritke vestne 1 jest tchnicke metode uveravanja, odnosno da ‘mie Leon objektivnihssubjekivnih mctoda uveravana; da potom, ustanowi govorigke vise, ists opti pose mest $asvaku govornichu ust, da ies temelin principe retrickog ‘doksrvanjat pobjana samim im ds govornicku vesting uti So delolwornjom u domenu verovatnog. Une toga Aristotl sovornigko)argumentaci, kaostZi govora, poset rd ‘qu laiigu Reonke w kojima define i revrstava metode eto ‘hog dokazivanja, uveravanja koe mopu bit logitke i objet ne, moralne i subjektme. Te metodeStagirani.sobsirom a ‘ain ako govornik ola do th, deli na tehnigke do kojh se dolazimetedom ici alaganjomiatelnehe, koje nematu Sua sajednickegstehnigkomn metodom, er posto echanie. “Tworac govomitke vsti tehnikim, iki ioe smetodama dokazivanja upvoj Kyi posvecuje gl 3-M, aw du 0). 1826, dok morabur il sujestiman meodsma - koje ko {de spadaju medu tehnike metode useravanja, pod savor dase ‘lbijene pomocn gavora— drag jit pomecuje gh. I-17. ravedenoga proilai dase Retort pocine | zavisav logickom $rgumentacjom, sto nedvosmslenoukaruj da je Flot nssoja0 ‘sono sto ea plj lope pronasao kita leo prime. tina Rev bog ceyase ona ode spravom ubrojti med Ar Stotelovelogeke spss, odnosno bit tinsks dopuna Organon ‘Koliko je Arstotel neznatno paznje posveto atchnickim srodstvima weravanja koja se zapravonalae van predmeta kao taka sino zaokuplala sastaijage Testing, vil soi toga Sto th navod samo u petnaest)glavi pve ke pritom im dau teh niki ogi’ Karkter. Tako Filsot umestoatcnickim cele de lo poswecujetehnigkim, objektivaim i subjltivnim metodama uvtravanja, jim se oredivanjem | razastavanjem prema ef Keasnost! spunjue zadatak vttne 26 Med metade koje sate za sven it prividno dokazivane. ‘odnosno retoriskouveravanje i entimer i parddelgma (pr ‘ner, uzor, Sto su indukia (gpagoge) slog u alata Suprimerjentimen u Revo Saari Retorke Aristotel kao toe re8eno, pou Kjigu uglavaar posses je logy ii objekionoj med wverovanja 0 jest detinsanju {Entimema ka najenaeamie metove retorekog dokarivanja fe Stpremige venom verovatne, 4 samo ftko nue, | razesta ‘nj entimems, odnosno posebnih mesta koa fine logic pod Togu govornickim sstamapoliizkoj (al. 4-8) epideititko} (a 9) sudsko} (10-18), U drag fit Aristotel nastavla i zaveava tori teh ‘ih metoda inodenja dokava,pritom prvih sedamnacst lava jposvecuj moral”, subjeiainim metodama,dok seu po ‘leds devel glava viaéa lopickim metodama weravanja Teta yin ~ posvens form, izueavanju razhith magna tana, nono ian agunepata—Ioan mss ak, Stave, quZna dopuna prve i drue knee ori, aaime, tuprve dv knjge sada) govornicke vesting wor ehnighih, Togickini morainih metoda uveravanja, potom poscbnaizajed nik mesta si tj ovornih vst, kao Sto su etme, pe fer i maksime, jaa kraj, metode pobjanj pomoea Kontrs logizma objekeije ~ Aristotel u reco) kj ria irucavanj ‘hia, odnosna iauéavanueoshoda toda laguna th st Sava uveravanja, kao i mesta Koj im pripada urasporedu go- ‘ora, jer zaclo nije svejedno kako Ge aosto biti iozeno. “Tako gledajudl na svat rasproveo st (dikes lok) koja obutvata prvi dvanacst glava ima dokaznu moe gov0ra, sok se rasp raspored delova govora (13-19) po sei pod razameva, jr govornik prikom dokazvanjaili pobijanja mora ‘od racana oredosledu delova govora Goma govornixustiny {Iuguje so} uspeh. Drugim rtima, dab govorpostgao Zljent abort da ore sake cod hud iu gover Mork theres apr nto a i a ‘Shranani i nebrafrun, tegen i peigaps n«il nije dovoljno dase samo upoznaju ivoriargumentacie, vee Vali upoznat vetting koja ce goxortiku omogucli da argu mente Sto oxmisjnije ilo ite i tin So delowwornijin. Ti ko ve tr knjige Reforke ine nerazdvojnu logitku celina te se pitaneautenticnot tose kjige, 0 emu se ranije dost rapra Uijlo™, zeta ne moze dovodiliu suman. Sto se tice sina ‘hin veznickin nepodudarnost sa pve dve Kaige, tose danas pripisue aii fekturama Revorte 4. Vremenasianka Retorike [Na kraj rocimo de trio vremenu nastanka ovoga Arist telovog logigkog spisau kojem je govornighu vestinu zasnavan ta prineipima nauk tstinske vestine "Vreme postanja Aistotlove Retorke treba vezati za njogo- vo otkrie silogizma kao deduktimne metode ivodenja dokav to est 2 njegov dri Dora u Ain (med 335-322) jer ure ‘me preg boravka (367-346) sleds Platona injegovo nautavanic ‘Oa sverih dopadajs kop eine terminus a quo plava 23, dru ge kmjiealudira na poslanstvo Flips Makedonskog Tebancima ‘i kojih eno zauzeea Elteje, Wado prolazkror Tea radi ups ‘Se WAtiku dogacs) ko se odigra nevembraoktobra 339. U IL 23.18 alia se na zakueivanje mrs u Koriotu po Aleksandeo- ‘vom wsponu na presto, ujesen 36, ‘Na raj ostije di se zapitamo zaitoperipatericar Aleksan- dla i Airodisjade u Kari (dslovao oko 20, godine nove cre) ‘Reon ~koja sobrirom ns coi dokazvanja i pebjana, ad ova opstihi poscbmih mest, kao i navodenje i razesavanje ‘vinspada w Arisoelove lopigkespise nije smatra0 ogrankom ‘Organona’? Drugim retina, sto je loka verovanyprimenje- ‘ar samo na dle, edgosno Topi, a nena Vestn govare ia, kad, ka i Dial, eeu menu verovatnog na os ‘Sega bi Retort, kao i Dijk, bilo mestau Orgaionu? Dr Matko Visi 28 ARISTOTEL, RETORIKA Kejiga 1GLAVA PRVA. Novi naéinrazmatrana govoriéke vitne Predmetmetodaretorie |njen odnos prema diaektict 1. Retorika je saobrazna djalektc obese tiku onoga ja je sparnaja donekle rjedicka sim ludima, a St ne pipada nijednojedredenoj nasi, Zato svi donekle uestvuju ujedno} omni aanoas dpuma mes Okie ec pie rah [Gr Artsteoun patna cs vas ao doce ho pratinee i Scdco tet jet a prone nok perc ma a Oke Sins peri in ae mp rs en ‘ee propites oat tea, One nomena ep ‘iets jeyeposabum tn saan scrcentabir pings os open ade Lo pod encase urug, je ssw odedeno} mer nasoje da ncko mien ee {tesu pide, dase Bran op. >To. medutim, vena s jedne strane, Gn nasumes, 2 duge, po nai Koa prose {sesene]sposobnost [Fabs stecena daowna spo hos devo taj, nai ‘lsu dae cu postop moguns,jasn ed sta ma tej moi aio whee erate i wk sto poste Kako on St posts po maa tak oni sto pontpaju names, asvibise dol dae os to-datak Yes Sosa asta Upustane ne gvoncn ete nls, edu, smo neratan do ove vest, jer samo me toue uvcrovanja spadaju oblistvstine dok eve esta spo ‘Onin gre cnet oj of ve ‘Shona saifon dab nua sens oscar ute ne oanose hu prednet ee nasa Ako bs, dale, suas postupak po 2nd ok eines stoma melo, podem sar ioe od atop oe ene prem: is Grp mit a pet ae iu ai in of taal Teo ‘ppd ncn nnn, cs {Siping Use EGE’ soso omens goer svude praktikovao, kao Sto se sada praktikuje upojeinim dita ‘ama, posehno w oni sdobrim uredenjim, tim sexta lagi re i ost ita Gemu bi stop govort 5:Svise im lz ali jedi smatraj da bi sie vakone tba lo takoiglasat’ dokse pak drugh zakonor bas tako se spre ava dae govorio onome Soe van predmeta, kao Sto jes uw Areopsgu tome supra, jer zeta ne valu da sui, po Thudaju ms osanja tne, avis ssPaljenja bunjujem sto Ibi isto Kao db aekoiskrvo lei kejm se tea si ‘6. Osim tog, ofgledno je da je oui parmiarevzadatl do ‘ozivati da delo posto il ne posto: dae potinjeno Ii nije da lije pak delo znacajno i beenatsino, pravedno il ncpravedno lizseno}, a svim shitajevima gde zakonodavac nije dao ode ‘eno uputsfo kako dase postupi, sua jet) koji te da do nese odioku, a ne da ga parnicai ude kako da post "7. Zato dobro sastadjentzakonitecba da, Kolko fe 0 Mog e, sami dau tumazenje svi slugajeva ida sto mange prepuste ‘nahodenju Sud prvo,zato St je lak proms ednoga il ne Keolicins. nego mnostvo raabortih 7a donotenje akon iia njesudova spenobnih vd drugo. akon se donone poste soe razmatranaapresude se incu nara rk, ako de oni Ko Fiprosudh te donet vlan odio pravednor korn ‘Odi svega fe njznatajije da se zakonodsveeva aka ne dino” sina pojedinaéno, vet na budude opt, acklesiast sudlja do- ‘ose duh sayin i odredenim lajevima com se esto pridruzoe prijateiska naklonos i mena, ka asia zante esovanost tako da nsu ustanju pourdano wget stinu pat astito zadovolstvo nezadovoljoo potemajyje odluki '8. Prema tome, nahodenju sul, kao Sto rekosmo, iroha prepustt sto manje sugajeve: st se pak tie pitanja die de o potinjeno il mje, da je moguéno inj, dale tv. je,odluka o tim prtanjima mora se prepusitinahodenj sui, Jerzakonodavae ne mode predvidelit take slacajve 8. Ako je ovo tako, onda je ofigledna da asta Ups a ugovomiékevestina pod pravila veitine podvode 070 06 van predmeta kad razmatraj ostala pitanja kao, na primer, ‘reba da sar uvod il ilaganje prednet, fi svaki pojedin deo “gdh srs papas hoje B a._govora, jer sojim sastavima no demu drugom ne raspravls: juno. tome kako da sui davedu wodredeno dusevno stan, oko tebnickim metodama weravanja® ne govore nt, a bas je to ono na temelju Goya bi neko mogae postat vest u barat I retorikonrargumentaciiom. Ii: Upravo zato, prema je metods ita u govorima upuée nim narad!u govorima Sudskog karakters mada je anim rjc eovorom upucenim narodu uitenije | drzavnika pine ho zanimanje ovorom koi se tie odnosa medu gradsnstvom 5 pit tra poze gle vse vos ode bende oj ene 1 Sul adh got yes Saag als ‘wae lua) abe vrai. hprvnn- says amos tat in ete co he ulin pees pote Guat. ‘ipa nie cara ttn ar god a). ‘lojra ert dw) a ‘SE olson rape nana a (afer le cmeaayeonen fu. wb cys nara = aan preset) ‘Eilon rodent fa a Peta atid pein respon opi mill So ne ss ‘rasan pe wea omens aoe rr pet ma La a ae eci pine pone [Stic i sora loc M {uses o pv va gona na ne gover alse sv pind sus over paved pod praia vestine- Ov mejero ost jeu grin nod i Kor Sho govorito onome Ho Jovan predmcta, ka | 00 govor ‘neterioj kup mje podozanobmanjvanjy no owe {udu er ime wpsten interes U govorutoseobratanaroda Su aime, sudo domain pram, ako ds ea jen po. trebno dokazts not wrdenaonoga Ko predate oare dn tera, dokto mje dovaljposgovorma kj sr 0 sug je tsJhovat da se sale pride jose de olka sa tie Choga sto mje de, 8 Rak se barra samo nase 103} Samo ono to mse pada, oi usar ne suds Ye c prep ajo sankamn na sud, Zat, kao So rekob, akon wanogin Polsima spetava dase usu govoro onome Ho jean pre Feta, dok skupstini na to dowljo pare sme sad. Ti: Kako ogeidno dase metoda soatena vei sina mete uveravanja, a metas ureravanja jst odredena ‘rata dokarvanj’ er sno madaeve veren won So sata tho dae dokavano}, dj etorska metods dakacivanj et tem Koj, edoatano reno, nanan metoda wer ‘anf Konan da je etme arodens rst logo: kako fal tazmatanje sake wt slogzma spuds obs jlo Fo ett u neki njn deo, jana je dace ona} koe veoma Sposobun da misaono Brana osm 4a KO S80" ifgiam wed bir olospossan a barstaeatmemom ako tome [poraaju slogan} prdrtimo poravanje predimeta tukojése enimem odes kao ono po gem se radi od o- cin slogiama jr jdom itm sposobnoicaspornajemo tino ono so mt eslino, ud, pri tome, po naa do Solin lon istintom fe tina vein sucajewn dosegn. Ko Jedi sposban da od verona mien? [ 6Ea, opt ‘lone, nena je sposobun da spa Ti onde Arist po Dar potrarumen opi ia dk pd oo ‘ton isthe pena Prana Shee pon * Fewats Tp. pd pj hie pram ona opto id bar eit meth dsb Proms ome oa 35asno je, dale, dt ostali sata Uptsiava ugovormihar ‘estinul pod praia vestine pogvade ono Sto je van predmeta, Kao ito Zao su sklonj sudskom govornive 2. Retorkaje Korner je sito pravedno po svoj na ravi jaée od svi suprotnotia ako oduke ne nastaj na osno- ‘Su onoga sto pie onda stint pravedno nufno nadjagavsju hove suprotnost ato zaslzuje prekor. Kad bismo, Stave, u Saobracanju§ nekim Hudima raspolagali najegzaktatjmn 25a ‘jem, ne bismo sh mogl ako User, ukolikobismo mas govor ‘znenvali na vom znanj, jer maven gocor pipads poducavanju®, {140 [pred masom] netzvadivo, Ovde se, aime, metode ve" Tavanja arguments moraje nvdno zasnivat na opStepoznatim ‘Stavotin, kao St smo to inl Topic" prlixom rasp ja imei mis s mason. Dale, rca da budemo sposobei uveravatu suprotno, 0 je sues} Kod ejaleKuidkihslogizama, ne zat da Bsmo sera fhousno shui jedim i drugim Ger ne vj uvoraval wnesto Tose) veéda znamo kako se posta taka pitanja, aida sat bbudemo sposobn pobijal estate dokaze,ushucaju dase ne ‘a takvam dokazima post, Od ostalihvestina aijena se nebo zakdjutivanjem iz suprotnih prema: to jodino eine dial ka i retorika, jr se obe podjednako dott suprotnost. Sass ‘mim stvarima, medutim, nije it sluga, vee je, jednostavno Feeno, ona so sini i ole po pritodi uvek pogodnije za Adonosenje zakjutaka i uve ‘Osi toga, ako bi nesporabmost da se brani telom ils samp, blob besmisieno kad se sramotom ne bi smatrala ne pasobnost dase branimo govorom tie je korscene udsko} Prtodi sojstvenije no Korieene tom: 13. Ako bi se prebailo da ona ko se nepravedno shu spo sobnoid moze potinit velikazla, ond bi soto moglo fee 0 ‘vim dobrima, asrocite o najorisnijin, kao Sto su snag, 2a ‘je, Bogatsvo, komandovanj vjskom ako se, naime, ti pre "cae san dem wins Saronic lee 21 Up. fp 12 ges gover oxo dete pom mene miss ‘mts objets ono at 36 Jimustvima sluzimo prvilno, dopose veliku korst, a ako se su imo neprailno,nanose velku tt 1M. Iz gornjegotiledno praia da se retoika ne odnosi nt ‘na jedan posed od predmeta, ved se, kai dijalektika fodno- ‘Sn sve oblast da je orisha dase njen osnovnizadatak ne “isto u uveravanjuy nego alazenju uverhivogu svakor dv tom slusju sto vrei 42a sve onal vestine. Tako se, na primer, Yaudatak medicine ne stot tome da bolesniku pov zg bbjeno adraie, veé u tome da nastavis legenjem Sto je moguce die, jerse sasvim uspesno mogu let | jdt ee se oxdealie- je smatra nemogucim. Dale, o€evidn je da se zadatakrtorike sastoiutznalae ‘ju swvarno wvelivog spividno werljivog, upravo onako kao St je oijalektiizadatak da tkriva istinsk i prividnslogizam, jerse ono dime se bat sofistia ne odnosi na Sposobnost ve ns hameru [spqipen, ilentio, moralaa svthovitst, sera i). Noy tim ruikesw etriet govornik moze it onaj kos si £valjanom argumentacjom, kot onaj Ko postupa u skladys rnamerom, doku dijaletii sofistom nazivaju Coveks Koi rad Uiskladrsamrom «djalekticarem Goveka koji ne rai uss ‘dus namerom, nego uskladu sa sojom sposobnoseu "Asa dase porabavime samom metodom, est da vidio ‘ako ime mozemo postii sel postavjen i. Prema tome, ‘odtedivsi ponovo, kao u pocetku tae 10 retoriks, pret éemo ‘a olagange njenin estab osobina, GLAVADRUGA Definicia evorike 1. Nekaretorika bude spossaosteoriskog izalaenja wer Ijvog usvako datom sine, To nije zadatak ma koje druge vein jr as svaka drugs move podusits veri wonome sto "not atn sftp sah ovorninowe noraleh mer ust adnmage esol srs pine epost Seren ie tate le Uren nein ttn on ale U 7pripaa nen) oblast, ka, prime, medina upogted ono EaSty daprnos zis lest gomet u posed ake Scent sojava vlna aitmetiav pope oer, to Jealuaj sain oxtalm vdtinams naam: Moga bs, me Joti, fe daje retry sanju doors made vei v Svan dato sins} og ope timo dase njona provi te tic nekog ito adredenogroda od melo wveravana ode su atehoike drugs tb ke, Atchalckimnarvam one koje iso sh pronal, ve po Stoje od rani, hao St su svedoc. sks emadeni mucenjem ipdoavor, pament ugovod fmm sen. Tehnihim [37am] {oe to in mozemo Korstrlsat metodo vin aga, {Ese pia reba st, drug Stadt 3 Sloe pak ibe meioddtveravana oj s posti2ugovo- rom one su rove: edna ssa ponte Kasra gov tik, raga aspoloscnem v Koes dvd slate trea inn govorom exotica se neste Joka lien da neo do tant “T Uveiostse poste érim krakerom ada kad ego sor kav a govern ini dosti poveren, jot mi wpste "ural nagpremniepoklanjame ponerenje ces ima, ravotito onda kad ere svar toe niu jane tu kje Se Ihave surnjatyPovereje se medutin, mora emi a oo tara neni nckom predwerejuo povomorom karakion Ne- eno dake, ao sone nei santa wv Up Soma ugovornha veto da govorikova estos! emai proves, poten] bu tae doprnon naa gone wer Feat rj takoreth govorikovkaratr najlovonije ted svouversran verve se poste aspotoenjem salaca kadim be sedaikorgovor pba onecanf, jr covek ne dono ist el Eeustan zadoolstva i nradovljva, bavi ze Ex, foje ono ocemu dana ssa puta u govorchuve in kao So rekosmo, sino nasa da rasan. O ako) ‘odmavedcnih toda gvorgemposcbao ka adem rspr ‘alo cnc {6 Naposct simi se govorom posite wverivest kad govit ts uverjsih osbina seg odredenog pred Steam pean in. By 1. Baud a se metode woravanj ostvaryj tim sredstvea, ‘ogigledno je da je oma koje sposoton dt njima oval, sposo- ban za logicko rasudwanje i misaonu spoznajy karakter ve nb rede oseanja ~ spoanaju prinode f karaklera svakog ose anja, njogov wok postanja natin otovana, icons prose fda je roorika nekakav ogranak dialektke | loso(skoe istrarivanja nara koe es pravom maze nazvat plitikom!™ ‘ato rotorka | poprim oblefa politike, aud koji sma 1 aim je rtorikasvostvena ida se za polticare come moze bit wok neabrezovanost, ost ncka drga judska mana. Retorika je, kao sto smo pocetku istak, deo dja Ko njona lik, fr ni edna ni drug nije naka Koja se Bas redenim predmetom, tome kakva je ajegova nara 86s Aj vsti Kojima se Koristimo prom zmaltenjasrgumena. ta Tako smo skoro dovojao raspranjali o znacajy ov vestina ajihowtm uzajamnim odnosina. '- Sto se, ie stvarni li privdaih metoda dokazivanja, kao Sto ijlektict posto indus, ilogizam prvi slog, take jet onde jer je primer [rapes yu, dokiz primera ink ‘ja [exayayh), a enumem slogizam (prividni entimem-prividi Silogizam) Eniiniem aazivam fetorikim silogizmonn, a primer ‘etorickom inkeyjoms, Si govomic wera ako sto kao deka benawode primer entimeme nit drugo. Desledno tome, ko Sc svako dokivivanje mora nino iveuiti i pmo slog i Pomoc indukej Sto jas prozlziizAnattte!* onda se sa Enodnavedenihmetoda mora nuino pododaratvobevestine fats cpn po Ach pian ve ‘Shona th driven arnt ees aes Sek ‘oj anki abraananavauptanj bn rad daa, pi x»9, Kaka racika posto izmedu primera enimema atevi no jee Tepito woo sm (rasprajjuco silogizm | ind ‘hi ekl dase zakhueianje o nekom datom stacajunatemelju ‘brojnih seni slucajva,ujlektc nazivaindukeij wreton primer: da sey kad i odredenihpremisa rezulia nova tear fila propociija, pod uslovom da ste premise apsolutao i Uiglavnomistnite, tava peopoicija [zakljuCa] djletic na vasilogizam, a lore entimem 10s Tz porajezs je ctevidno da jedan i deugi® predstavjau valjan etorigk sti. Ovde dobro prstaje i ono sto Smo ilo ‘etodic™ er eda sols ovor obj primerima. 2 rue en timemima, wpravo onake ka so st jedi govornci sklont pr trina, 2 drug\ entimemima. Gover zasnovani a primenima ab ipak, bol tak ota {ovori koji oblujsentimemimna. 11.0 wrroku ove pojave, kao FFonaginu na koe primer i enimem mogu kos biee ret ezsnije a sade hajde da asnije defniemo narav ove materi ‘vei da je ono sto je uverivo za nekoga uvedjivo bu 6 dae jedno averivo verovatno odmab ipo seb drugo fe tvervo ato Sto igleds dokazano na temeju onoga Sto Jet vo. a kako, dal, aijeda vestina ne isttauje poedinaeno, kao Sto, wim, medicina ne israzue ono Soe dobro samo 7a S0- {ratowo i Kaljino zaravj, nego ono So koistzdravlju Eve ‘el gue uk takvih osobina tlesnog ustrojstva (postednje Spada u oblast vesting, a pojedinacn su shuzjen bez Sirpredimet nauk), to niretorika neée razmatrati ono to izgle dlaverovatno poyedincu, na primer, Sokratu ill Hip vee ono §to je verovatno 2a ude ovakvih i onakvih Karakteri oobi 16 dein spied vp. Tops 1431 Tel taetanic hpcpeantl oheaspenke {Blom asset upron poms Ama Helped sP fn ‘na, ypravo onako kao to postupaiialetika, Ova ata nei ‘oui zakueke i bio kojihpremisa Ger Cak i ludac imaju ode dene predtsve), nego wrima w razmatranje predmete ko} 7a tev login dshusive: sien tome etorka se bai pan fn o kojima se ud obo saver 12 Zadatak retorike sstoi se u protesanja pitanja o ko ‘nu se savetujemo, alo kojima nemamo strogo odeedenih pes “il, fu prisustus tah salaca koji nb sposobn da sagleds ‘aj brojne okolnost sua da rate opSirno ievodenje aku aka, Savettjome seo onome 6 naizgled moze bit i ovakvo ‘omakvo, jor se niko ne savetujeostvarima koje ne mogo, nit so tole, mtb bude nost mole bit drukle, pod uslovom da {hsmatrame takeima, jr to ne i niem voi 13, Zaks = jee strane og ivodinavoditl pro poviija hoy su prethodno doksrane slogstichin pute, 8 Ur Ev izallopsticth propoziia kojima je potecbno silogisiko i Soden, er nisi tenovatne! U pavom je slugayy dedukes ja ea eso pati sbognjne dfn ers prctpestava da je sua obigan covek) dok u drugom slutaj izvodenje zakljucak nije vero, jer premise [na kojima se zasivaivodenjezaklucs i] niu opitepriznatenitiverovatne, Uz toga nufno sled da se ‘enlimem primer odnose na propaeije koje veeinom mogu po Prim rei miso, primer move it nauk, enter si Fogizam, pri com se jedan drugivode malobrojih propo ‘cj, esto malobeomiin od oni iz keh se eo soar pr We figure”, Ako je name, jedna od premiss pozmat, nem potree dae navodimo, jer slusalac'y misma moze sam do- "at Tk jena primer, da bis kj daje Donic} waa Tre vo cnt uiones ces ew komme eb {lire pure Aneel pina nape Pop ena 1 appobede wagons primio pobedniki venac, davolno rei dae po- Fodio na Olimpyskim igrama, nema potrebe dodavati da po- hhednik na Olimpsskim igrama prima pobedaicki venac, jer to sina H. Bud da ima samo mali bro nuznih propecia ko Jihse ivode retoriek silogizmi (er vena svar koje cine pred ‘met nae prosudivanjarazmatranja moze da bude i druktja, kiko se jd savctujrazmisjjuo onome to je pred ‘el njhovihaktonoa, a ones asta takvop Karabtera da un ‘ma take re nema mig nuznogs, kako se dale, npronto Be Ste i moguée propoziife nino Loe iz drugihistovetaih pre: Povilj, kao so se aus mor, voit iz mah proportcia {Sto nam je pozato iz Analke™),jsno je da Ce od propozic ji kojih se ivode entimemjedne i nugno, a druge, Koihje daleko si, bit sits Kako se, pe tome, entimem vod ‘erovatnog ianakova, to sai a ova dvi element mors Jo odgovarat avi dvema vstam properici™ Felons ms met 42-07 Dae ae ee ma putas rn het acs pe a us rope dooms 2 15. Verovatno [1% eas] je ono So se veginom dogada, ai ‘ne apsohtno, kao Sto neki adreduju ova) pojam, ve je takvo w ‘dnosu na ono sto mode bili drukije no Sto jest, odnosee se prema onone wodnost na ono so maze bit Erevan, kao op Efe prema pojedinagnom.- 16, Sto se tie znakova jedi nose kao pojedinagna prema opstem, drugi kao pte prema po Jedinagnom, Od znakova, ona} so nuéno vod zakjuchu naziva fe tekmerion, dok ona) So ne vod nuino kha nema nariva Koji bl odgovarao 1 saici- 17. Znacima Koj nano vode 2 ‘jusks narivam one propovicli iz kojh se moze jolt log {silogizam, pa se, dosledno tome eandrion naziva ona zn koja taka karater, Kase stra dase neijiargument ne ‘moze poi ada se verujedaje tw maven ekmarion, kao nest Ho je dokarano i zavrSeo, jer ranijem stadjuma [helenskog] _Ralka pojmov tckmar pera avtSeno] maj isto mavenje 180d akova jedi se dose kao pojedinagno prema op: Stem, kao, nu prime, kad bi neko nav zhakom toda suse nud lad pravedni jr je Sokrat bio mudar i pravedan. To je hesumnjivo vaak, alse uprkos tome sto ta propozicja more tiistinita, moze pobit, jer se vz nje ne moze Lvest silogizam, Druga bivstaznaka ia kad bina primer, neko rekao da je ne ko bolestan, er ima povienu temperatut i dase neka ea Porodhlajerima mleka~ovakavbiznak bio auzan, Od znakova, amo je postednja vista fekmrion, jer je edino on, ukaliko Je {erdna ists, nepobitan Sdrage strane, znak se odnosi kao op- Ste prema pojdinaénom, aa primer, ka bi se teklo da je a {de neko ima povisenu temperaturu to Sto brz0 de. Ovo bis, medutimy sve da je taj ana, moglo pobit jer Govek mo- Ze ubreano diss! Kad nema povisenu temperature. Tako Sto, table. objanil sta su verovatno, zak fekmzron, kao tone oso bine po kojima se medusobno rzliky, U Anal smo ose ‘tome dal esi donut ukazal na razlog cast su ncke ‘od oh propos nepodese 2 slogizam, dok duge mogu po= Suzt Kao silogisticke premise 19, Reéeno je da je primera indukeje i objasnjeno masta se ona oxinosi, Primer se ne adnos ni kao deo prem clin, ao celina prema dol, nego kao deo prema delu, lino prema ‘Sitnom, kal suoba postojees sua podredena stom rod shu 8aja, pri em e jedan od ajih poznai. Tako je, ma primer, ‘de bismo veil da je Dionisje™ razed cles strazu, tio, tira, doveljng red a je pre njegn Pojistrat™, nameravajuc {i postanetrtnin, zatrazio telesn gar, kaj do, po Stag tranin, bas kao toe postupio’ Teagen ir Megare™”. Utom bi sigaju Bionisija ko petmer mogl posta sv esta pozn vlad aie toga ipl ne moze zat dae bas tot Fo telesn stra, Su tak pojedinaenlsluajewt podreden su ‘opiojpretpostavci da ona Ko fe rani taz eles straza Tako smo gevorih 0 ivorina i oj se ivode metode wve- ravanja koje se smatraja apodiktekimn 20. Medu entimemima, medutim, posto jako elk razika no koja skoro su istrazival vaboraijaju, a istovetna e racic koja posto kod dijalektitke metode uvodenjasilogzama. (Ta seria sstoi tome] da se jednj entimemt grade uskladu ‘etorckom ijslektickom metodom izodenjaslogizama, dok ‘Se'drugi gra sklad«drugim vetinama i mogucnostima {umocimal od koh noke ves postojeu zaernom abit, dak dr Jot nis ablikovane, To este taog zat slsaoe! ne mogu ‘da onete tu raztky, jer Sto god je govornik upudenit svoj pred ict to vie pela okie cetorike jlektike. Ovo cebit ast je kad detalnije razijemo nasu misao 21, Pod dialetickim | retorckim slogizmima podrazume ‘vam one kaj se odnoxe a on0 Sto mazivano mestina. Opstim Imestina nazivam ona koja se adnose na pra, fzku, poli 2 lati as Din Stage. sins Hemekiators sbusog ania, fra probrnl Ane be geen prone Smet pli Pop ‘ue hfe Peat Oval ores eae Evinama wate Get ge, prion koh ena me rnc Panatcnge unfree pane ‘arc ps ha at a i “ maoge druge nauke koe se ralikyju po vsti ao toe, na pri tor, mesto veces mang erse i njegs mode ives siogizam ientimem koje [pochednsko| odnon na pravo, Hziku i na fk drugu nauk, uprkos tome Stose one medusobno raziku jnpowrst Posebnim mestina nazivam ona iz kojih se vode propor cije onabene 1a svaku vrs i rod preameta™ Takve su, na pri- Incr, proposiil i fizike i koji seo ote ne maze vest nie timem a slogizar, dok u oblast etike ima premis i Kojih se Stiri ne move izvest ni entimem nslogizam, Sto je slut} od ostalih naka, Opita mesa nce nikoga uni iskusnim ‘oblast nk possine nake, jr se ne odnose nina koji pose ‘ban predmet, sto se pak ie posebnih est, ukoliko posto} bo Iiizbor proporicj, to ce se neprimetnie stort nova nauka dlosta rata od dialektike tretorike, Ukoliko nekome pode promi tomlin posta [apr prieipum, prin vor ada pred sobomnece ima di- jalektiku lretorke, nego dseiplin cm ebitsim prineipima vlad, 22 sini za vou veéinn entimema nasa izovih posebih mesa koja narvamo pojedinazn posed, dok sno mnt ‘deo prota iz opstih mesa. Prema tome, ove, kao iw Topic tec dase postu razikaizmedu poscbnihopstin mesa ko: jiltica ivocitientimeme, Posebnim mesma nazivr propo, im igh ne en Kv ad aio ai de taka she ‘Tins rs ans num) epost dco wets ae A iced rc nn ech mje akc in gue ei oe, ‘upcnivon dean sain epsepaoacns mene soso "Sento crm zara pep apn sf pine (Dee inc enc) Stl pekinese seep panties Sporn pe sty opm e in eget dug pin ten 45‘oe rice swojstvee sakom posebnom rod prodmet, a optim: me Stina proporkije hoje su podjednako zaednitke vim predme- tima, Na preom mists, dakle, govorimo o posebnim mestina,. prsthodno rzmotnis sie govornisa, da bismo,odredvai ni Fw bro, kod sake vate mogh ededitilogicke elements i pro povcie GLAVATRECA Viste govona 1. Posto teste govors oj odorata esta sh Salaga, Sv se povor sutton clement ea koje gor pedintao hoje ovo es hoje se obraga pod kojm pe Faumevam sisaoes na koga se anon kate predmet ey ‘Slugalac treba da bude ili obigan gledalac, ili sudija, s tim: dasa oduae io posi i bud dogadaima Ti fosesm primer Glanom narod spin smatra. on) ko ot Thtajeo buds dogadjns sudjm ona) ko ollie ope $m ogadajima, bieningledaacem ona ko prone 060 tomikovon talents "> Danledno some, ima noi vet govornit:poli- ko [svetodunno,sudsko epidkiho. polsekom Se governs it nant posite it od ne éega ogvraca, jr trek joni rage ne om sto privat ea Stet na hove iin Jobo, kas oni So nared seta na ‘pie dobro, Sudskom govornifwssrecemo opt i odbran jer cul ve sranke wsudskom spor ena l opal uga Soran Tpldetico govorntvo i eto heal i hud ‘5 eumelanin sai ha sa porn "Omori ome int meg scp 4 4.Sto se tee wromena sojivenog svakom od navedenih go ‘ora, plik govornik mma uv dans, jr blo dant So podstie st od noéega odvrags, dae saveleo basen ‘jalima uid prostst,jersu vek vptani pros dogada ad jedan opty drupe bran, dok epidiksckon najse od ovara fadashjost jer gotovo sv govornic, bilo da nesto vale Ai ku, poaze od postojecegstanja, prema Geso pose? 7a prosséu, ukoliko tastoje da evociraj uspomene, a bud osu, Kad nastoje neste antcpiat, 5. Svaka vista govora ima ait kraj erhu, a bududt dima ui wstegovoriva, ma St esabens kraj cj, rhe ‘Stra politickog govornikajeste korisn i stlno, jr ons) ko podstide, aj savetaje anasto je ole, ons pak ko ada, {aj bvraga od necega gores. Osta se dno) ao osu pra iinepravda, ast il samota, ovom urgred prideuuj, Svtha govorniksu sudu jestepravedno Il nepravedno de Io, dok ostalerarloge i oni otom usputpridrszuy, Sora oni ej vale il Kude este casi sramota, na to oni svade sve costal, 16 Znak da svaka vsta govora ima gore isin il jeste «dase fovek ponckad ine pri oko onoga sto se anos na dr ie tatke. Tako, na primer, parma ne porige uvek da je ud prokrS ili da je manco set, ai nian nee priznat cla je po ino nepravedn delo, jer kad bi ako nestopriznao suds bi proces bio isan. Signo tom, i politic’ govornic ako Sesto Umnogecemu praveustopke, nikada ne primal dajeono sto ‘Zagovataju beskorisna a ono ol Gega odvraca da je korisn, lise zato gosto dosav da [narod] ne skrec pans de ne ravedno podjaemijvat suse narode™ take Hue Ko nam isu manelnikakvu nepravd, st ako, igovornic koi vale 2 ig drain mgs i rams ps " Sprang phn ipso ann Disa ue Sparano Ponda oe tink posi ase pr ii one as as a Spon onsen oan pede a rn ps 4”ude ne paze dali jedovekuraio nest stetn il korsno™, wee nu gest stavjaj uzanlg da je, anemariai én interes, ‘rsio neo urtseno, Tako oni, na primer, vale Abie Sto je prtckao pomoc drugu Patrol, 2najuci da mu je poste toga dena da ume, prema je ne avs to, mogao dale 2vet Za nek je tava snr bla asia, ako mu je bio stalo do vot” "ie navedenoga je ofevidno ds govornie pre see mors po ‘znavati premise ovh tu subjekata™ a tekmra,verovatn ‘ac st retoricke premise. Slagizam se po prvi vod iz pre tia, entimem je sllogzam ko} se woul iz yore navedenif re tori premisa, 8 Dale, buduti dase nemoguce nije mogle ‘situ proslost, nit se mofe vt ubuducnost, yee samo on Wo je moguce, «kako se ono sto nije nasal nite nastat nije ‘ogi vs upresiost nite se vit u budugnosti, neophod- ho je da gore navedeni govoraici poznaje premise 0 mogucem ‘imemogucem, kao (o tome dali se aesto dogodio ii nie, da ese dopoditiilinece ‘9: Osim toga, bud da se skoro si govornic, kad eae i ude, zagovaraj il odvrags, opluzajy th brane, ae trades ‘mo da (a govorimal naveda gore lodeno, vee id Uka7u nave Hin i beenatajnost dobea la, lepog i ruznog, pravednog, ilvnepravedinog, prtom to razmatisjulapsoitn it w porede ‘js drugim, jo oda govornik mora raspolagati premisama ‘opsteg i possbnog rmagajao vltin hi bernacajnost,o vecem lifmanjem, kao na primer jeje dobro, koe prekrS, i na ‘akong rasnovan ak, vei a Koj mani, tome steno. “Tako smo, dakle,raspravial o mestina o Kojima govornik ‘ucha nuznoimati premise Psle ovoga, premise tea raza {ipo vstuma da by se videlo kojim premisama barata poli, osima epidlticky a Kojima stdskt govor 48 GLAVACEIVRIA Poltcko govomisoo 1, Prema tome, mjpre vals ustanovii koja to dota ili ‘ana um poltckigovornik, jer ne moze da dajesaveteo PH ‘remo, vee kljuino oonome Stofe mogucno inemosucno.~2. fr Sto se pak te onoga Sto se nuzno dogada i ese dogodit i tanoga st nije moguen, bil usadatnyost lv budunost oo mmo nema savetovanja, Slave [covek se ne savetyje] ni osvemu ‘nome so se mote dogodi, 3, jer medu debrima koja mogw bith ne bit ima taki koje psioje prrodnim pater sue no te se oajima nema sythe svetovai pa je Jasno dase web “avotavai a starima koe po svoj} narav ako nestozatevae ju. Tosa sears koe su po soo] nara upacene na as, ka ta Fei uzzok postanja za od nas, jor mi nesto dole strane tno dok ne wvrdimo dt i jexmo ih nso u moguénosti da 0 1 Nema, medutim, potrebe da za ov priliku potanko ma- Gece brajamo razvrstavama predmete 0 Kojima se obitno raspray~ Hata da ih st je moguce vernijeoaredimo, jer takvo Ita fvanje ne spaga w oblast govornicke vee u oblast dublje ie ‘akin veitne kao | logast seu nase wremeretori powers ‘re pole teorskog istragivanja no Sto jo je sojsvens. Savi sina nas ania veda da 6 retorikasistoj iamaltike nuke ione grane politike nauke koja se odnosi na ‘ik, kao toda, sede sre sia dijlektc a, s drug, Solistigkim dijalozima® ' Ako bi neko pokutao da od dijlektike i retorike natin mauke, a ne praktiene discipline, ono to jest, tj i neprimetno cma sem -ony bse shin. nik sap ”razor njow peas nara i, tke ih transformibué,zafao w ‘blast nauenih ceilings defi matcrjom, a he Bj vos djalogom. 7 Paipak, sad porazgovarajmo opitanjima koja ved am lzrai, asta poitickoj nave prazaju dovolin prostora ats vane ‘Move se rida se ono emu se ju savetyj, a politiki govoric ivf svoj stavove sv na pet gla ataka: ribo i rashou rt ie, odbrana zemlje, wor vor proiwoda ‘akonodavstvo, Ko by Feleo davai savete o pribodima i rasta jb mora paznavai pro | bro) dr2avaih vara prods kako bi Seon Sega nema moglo doponiti li ono cepa nema w vol to] meri uve Tab, osim toga, morko da poznaje sve za ne ialatke kako bi nepotechne mogao ukinutl a prekomerne Smanjit, Cowsk,naime, ne postae bogatii sano Uvecavanjem postojecegogatsiva vei smunjvanjem izdatak, ‘Posnavanje prod rashoda samo sje eric nije dovol no da bi seo ama stekao opsti naar. Dabise 8 njima moti tlvatvaljanisavet potrebno edi seo istima ice dostignuca Hod dragih narod. 9, Sto se tice rata ita, govornik mora pomnavati vjnu ily vem olka je renutno, a Kolika bi mogla bit; eakve So Adisije snag take se mogu oat: koje jest atone mba vo. {lias kakvim ihe uspehom vod se to polrebno je zn ne ‘amo o soo} nego a susedni zara. Daj, aja ats ho= jim bjod susednih narod moglo dei do rata, kako bismo at ‘ato dfs stl mir Sto ee lbh da Bi oduka oat hjima zai od nas, sto ako, tea nat dale |nepratelsks ‘ojna sila jednaka nao} nie jr se tako moze poste wspeh lidorivet neuspeh, U vert tim porcbno je ds govoraik prow: ishod ratova Sta thje vodio ne samo njegownagod, nego testa ‘aro jr obigno sign posledice protic izshigni uzroka 10. Kaj pak ret o oleate, govorik ne sme ne zn tine samo kako se ona bran, vee [mora zat] bro} vest 0 tambenih rupa, kao Fodrambene atke (St je nemoguce da ‘na onaj kone pina Zr) Kako bi ve olbrana, ako Je slab, ojala i pak ako fe preKomern, smanjla, da vee paz posvetuje znaajngim ickama, 50 11, Osi toga kad je reo sabevanju zemlje votnim na ‘miricama [poitihi svoraik tra da zn] Klik je kolicina i Koj su sve protec potrebnizemis tase proivodh Sta wo: 17 Sta reba ivorit a Sta uvozt kako bismmo mogli a, w tus fu, s odgovarajuim narodima zakijucimo ugovore #tracvinske sporazume,Zato je nuzno da se gradan wie od prezra dv IW kategorja naroda~ monje od mas one Koji sv od Kort rotom navedenih raziog 12, Ako je za siguraost mle neophodna sposobnost da se navedeni slo terishi razmotte, nije od mane 2nacaja ni po- ‘navanje zakonodavsta, er suzakoni one na gem se zasniv si {guraoxt zie. Zato je pottsbno nat kolo ima rede: ko je peilike pogodkju svakome od aj: koji wzrodi, unutrasnj i Spoljasnj, pritodno uigu na propadane svakog uredenja. Kad sovorim o unui uzrosims propadasja, postin muslim da, euro svtSenog obi urednja, otal obit propadaju sled popuitajastege sl uled prenapregnatos Tako, na primer. de ‘nokratjane sabi samo wsled popustanja step, Soma kraju vod -g zbogwelikenapregnutost, pravoonako Kao S10 ni orlowsi i splosten nos pr ulazavanju saijenost Splioftenost postigne odgovarac vein, al ako Se preko- ‘cro ste pj tak se obi do wSe ne Hl na nos 3, Kad je tet 0 zakonodavstvu, nije samo korisno dase te “oriskim isvanjem prostosl sazna koje uredenje pogodje ‘il nego je potrchno provi postojecs uredenja kod drusih ‘oda spaznal koje uredenje nsbole odgovatapojedinim na rextima sobvitom na njihove karakterae exobine Ez toga je ji ‘no dis rt vakonadstvo od kristi opis zemalja er nam po ‘main da upoename rakone drupih nafoda) upravo onake kao ‘So st zt politickerasprave Kora istonska dla. Sea taka ‘wazivana, medal spadaj udelokrug politike, a ne retoik. “Tos najenaestia pitanja. okojima plik govornik cha ‘da bude dabroohavesten ako Zelda onjima daje save. Hajde ‘de sca joe jednomywvrdimo iv koi e nam pruzitargumen- tem porktianje ih advracane 0 pogledy gorajiisih stalin Pitan stDaa GLAVAPETA Siva fudshe delamnot 1. Mate se rei da Govek kao poedinac ili ud kao eetina imaju odredeni lj kojem teze kad nestosvesno odabir kad Sse neGega Klone. Tj je ci rej, seca feudzimonia flictas, Ds Zenstvo} i njenidelow. 2. Hajde, dale, da, primera radi, ursrdimo sa jet, jedno stavno reteno,sreéa i Ono iz Gega se sastoje neni elon er se ‘acelo seako podsticanje na nese | edracanye nd nedega tie ‘rege bilo dae eo stvaima ke jo po svoj nara ere o "varim koje joj protivurece. Covek, dakle, trea da radi on Sto osiguravasecb il nek njen deo i ono So fe uveeava, ume sto da je umanjuje a dase ne pribeata onoga Sto je vate, spa {avai jj protivuret 5, Nekasreca bude definisans kao blagostanje udruzeno s ‘elinom, il kao zadovalistvo Zvotom ii kao veoma ugodan, na ‘Sigumost zasnovan v0 il kao obi dobar robovae smo _gvenoiu da ih oswvamo injimase korstimo, Gotove se sss $d seu sainjava jena viz navedenih stan 4. Ako se, dalle, sre ast u tome, onda st jo] nui de Jovi plementio poreklo,broja i valjan prijateli, bogattvo, vi {jano iron potomstvo,lepastarost; dale teleane ok, kao osu adele lepo, snag sastot,telesna oda u pogledy takmigema, te lava, eas, sreena okolnest, rina (ili pak elovi line, kao St surazboritos,brabrost, pravednos i fezvenos) Covek ée bit sasvim zadovoljanZvoiom ako bude posedovao spolina unuteasna dobra, jer drugih nema. Unutrasna dobra ‘i dusevna i telesna dobea a spina plemenita poreko, prj tel, hogs eat, Smatrima da ovome valja pruritic. nostshuaju okolnost (ri, subg, seca, sata jer ime 2 ‘ot postajeveomasiguran, Sadjered dana atovetannadin ras pratimo Sta predstavjasvaki od navedenih delova src 5: Plemenito poreklo za jedan narod ili dea 2a ds je sutoton il starodrevan; a med dalekim preci ia slay ‘dau sojem potomatv ima vis bey sav ad ko 8 ‘Daron peda oe dont, Main bliin pode: 2 se pros onome So suzi kao predmet nadmetanja, Kad je reZ0 pojedine, plemenito poreklo prota iz ofevog i mae nog roda i niheve punopratmosti owe, Kao a nck dr? ‘it plemenitog pore act med drevnin preci mati mi 2eva Koji seislieau vsinor, bogastvom i nekim drug ce rjenim osobinama, aussi rodu mat puno slavih muds ‘a Zena, masta, 6, Sea fo je pruza posedovanjebrojnog i ¥alianog po tomsiva nije nepoznata, Za zajednicu posedovetvaljano po- omstvo znaclimati broja i valjuni potmladak obdaten tle nim odlikama, kao so su stasitost,lepota,snaga i sposobnost 2 takmigenje, Dufevne odlike mide orobe su (rezvenost hrabrost. & pojelnea posedovanjebrojaogsaljanog potomstva na ch imanye brojneslasticedece muskog i Jenskog pols obarene ‘navdenim vlna, ‘Kod Zens st osoba tolesne ik pots stasitst, dey ne cednost marjvest bz prosote Pojedinc\ajednica tena da podjednako nastoje da se ove ‘dike razijaju Kod deta i devia, jer se narod kod kojih je, kao na primer, kod Lakedajmonjana, moral Zena porotan, ‘mogu mitra edva polusesnint® "7: Bogalsivo se sito u obiju nova, u posedovanjuvelike zemlje, mljnih powrsin koje we istieubrojmoseu, veliinom i icpotom 11 imanj porte imovine, stad | robava kos tiga brojnot i Iepotom: va rotena dabra tra da budu neo. Sporna, dostojnaslobodnog Goveka i Korisa. Plodoworna do: brass Kori, dokslobodnom Sovekr sie price dobra pred ‘dredona za wrvanye Podorwernim nazivam dobra koa shui kao ior prihods, 2 dobrima za uzivanje ona koja osim upotrebe ne pruzaju ka vu Kors, iti masta Sto ilo vredno pomens Fst See sia oi 6,5. otra eds vant dee ‘See ary oa 9 hal Sen 3cot Sigurmostimanja dobara defnise se kao imanje oih na ta- vom masta utavim wslovima da natn ajhvog Koren visiodsamogavlasnik,dok se posedovanje delinise kao pravo ‘tude na ii neotudenja poseda, Pod otudenjem podrazumevam ‘avane li prodaju dobara. Uopste uzevs, bogatstvo se line duge.~ 10, Zdrale,lepota i tome sléno, jer su elesne od like tvorei mnogih dobaea. Tako, primer, zdasle pra 7 ‘Sovolistvo #70, bog Copa sei sma najvecim dobre, ere twrok dvama najcenjenjim dobrima —zadovelstvw i 2votu TL Bogatstvo, jer je olka posedovanja uzzocnik mnogih dobar 12. Priatl i pijateisvo, jer piatelj po sebi pozeljan i mote utinit mnoga dara. 18. Casi slva, or su wg hie’ Boj daara, a najéesce th prt imsanje onoga sled Se ted tiv postovanje,~ 14, Reetsts sposobmost ri Jersvetakve xobine ware dobra. ~ 15. Osim to, prod ob: Uharenost,dabro paméone, voli va onic, dovives tome sllne oscbine, jr takve mogucnoststvaraju dobea Isto moze refi gotovoo vim naukama i vestinama.~ 16, 1 sam vote db, jor sve Kad ga ne by leo nikakvo drug dobro, mi sme ga Fell rad jess samo, Dobro je prada, jerje od kota vot u ajedni 7 Takvo je skoro sve ono Sto judi ednodusno sma do bri, TS, Sto sete spor dobara, silogizan koji se ma jth od nose woe se i sledegep: dobro je ono emu je suprotno neko 7p, kao Lono djajesuproutost korsna nepatljima 19. Ako, ‘i primer, nprijatlima ponajise Kors plashivant eradans, jasnoe da gradanstvponajvise Kors brabrost, 0, Vopsteno govoret, nama je oslo od Kors sve supe no onome so ele u demu uzivaju nasi neprijatel, bog cega pesmi te: Radostan bio bi Pijam..* To mje uvek tak, ali jeste ponajéese jer asta nita ne pe da ponckadjodna sta stvar bude od Kors dvema sopra Stratis, 2bog 6a se kaze da newreca bla ude kad hp tiska zajednigha opasnost 21. Dobro je i ono stone predstavlja prokomernast [Onep. Shi exsperanaia,preuvelicanes,preteranost, krajnost] up ‘vo onako kao Sto je slo sve Sto prez preko potrebne mere, 22.Tono ste iskialo puno napora i lata, jer se vee po tome smatealo o€eviaima dobro, tkvo se neo smatea kr} hj elem, ito eiljem koi predstivja Keune mnogih ayprera ‘ja ¥aki raj el eadredena dobro, hog ceea pes ka! [Nege i Pajamu na ast. Blo bi prekor ostatl dre, ‘tua i posloviea: asi rs wodom na vratina®. 23. Dobro e tone sto mnogi prey isto igleda dost nim da se maogi oko jez otimay, jer smo dro definisal kao resto Gemu 012, pojam seca mode se smatrajednakitn pojme 324, Dobro je ono St ashe pobvalu jr niko ne al ne 'to to mje dobro, Dobro je one sto Wve nepiatlii uci lo Sp karaktera er ako si prima 2a dobro ak ton Sto Im je ‘anelo lo, onda 0 tome posto opatewserenje, Cem jo ag, Beisel fie pment ‘ee to ey prt dane ahi) htt 1S tae acne at Estee vey ree “Dab ja moya bi pronheens rad Koen 120 zo i ‘aot ate aj sme Relate men eth oj nas Ji ln a es mcrae pet Spon sie gd nominal 9°‘ogevidnost dabra, Dostedno tome. loieg su karaktera oni koje prekorevaja prijael ane prekorevaju nepriatelj «dobroga Earaktera on! koje ni nepijatelji ne peckorevaj. Zata suse Ko: ringani eset pogodeni Simoniinim stom: Ii nema ta prebaciti Kornéanima® 25, Dobro je ono sto neko od razborith i éestitin muevai ena vie cen, kao, na primer, boginja Alena Odea, Tee) He tens, bogine Aleksandra, Homst Allsj.~26. Dobro je, wp: ‘Heeno govored, ono Sta se uke eon, jer Cove vse voli da fad ‘ono sto se edn i netom med; potom, ono Sto nasin ne jada Sd pratima kon, kao oa sto je mogucno 27, Dve su ste mogucnoy ono So moze post tomo to move ako pest ako posta ono So cewek poste ber mu ‘era rte vremo, er se teskoca deine tegobom il dz ‘nom vremena. Dobro je + ono Sto se adi prema lastitin 2 Tama, else il ono sto uopste nije lo ihe lo koje fe neznat nije od dba Soi jeg pron, to esta} kad eka ‘a jeg primetna je sim mal 2X [Dob je] sono sto nama pripada, | on0 Sto ako ne po seduje, kao Lono St je newakidane, er imanje toga wveeava {eat [Dobro je| ono Sto nam prise, ako je se one So nam pporadenjuinatoj moe! dalikupe, kao iano stosmatramo da nam redostj, pa makar tne bilo od velkog znaaja jer Govek mit ‘mange ne mastoid 10 postigne 29. [Dabo je] {ana Sto x6 moze lako vest, a vod je, jerjelako. Tava je se ano sto su, veins nama av ist Ihjtod mas vl. Lona po cemu'se dopadamo prjatehjima, ise pith Ge Mr Sil. M6 A “tit nn inn Tec Rh’ “0 ne siamo neprijateliima, i ono sto nameravaju da rade ud kojima se dvi, on 2a imam sposobnost po priv po ‘Skustvy, jr se smalra da se tome uspeb lake posts. ono. ‘one bi bio stanja tvs jedan Fda covek, jet tome bata {injeniespribavjavoen poll. Lono Sos postzeuskladu sa Yeljom, jer take svat ne ized samo uso, negO se St ‘ie ine toi, 30 Na kraj, ako smatra da je naroite dobro ono za dim poselno te, kao sto je recimo, pobeda 7 slvoljubive, cast za Exsoljubive, novae za koristoljubve ako redom, Tabi, dle, bile premise koh treba ivoditt metode we ravanje 0 dobro korisnoms GLAVASEDMA, Sepeni dobre korisnog 1. udu da s ud sto slag da su obe star Korine. a propira se oko foga koja oth kori, reba da poste gore Felozenog,raspravimo oBollem Korisnijem 2, Stvar koja madmatujeneku drug star neka u sbi sar ‘ono so jo madmen) svat jos esto pow toga, dok jen ‘ena sadeZana to} drugoj start. Sdnuge strane, pojmtov ve Crib uvek su tals w odnost na nest So je mane, apo) tmoui velit malo, te mnogo imalobroymo su tke woos na ‘elicinu i broj| vekine predmeta. Pojam veliko oznacava preko- ‘memos, pojam malo nedovojnest, st je sluga i's pojmovima snnago imalobroyno 3 uci da dam nazivamo ono sto se po sebi i radi se be ela ne radi necega drugog, i ono dem sva bia 7c bi {ila ka bi imal zum tazbor, ko ‘ono Sto jeu moxucno- ‘Mi da stvort | oguvatakvo dobro, odnosno sve sto a postedicu itn takvo dobro: ako je, potom, kraj ij ono zg eva se resto rh, to je Kran cil ono rad ga se sve sta pred mma, kako je dobro za pojedinen ono sto ima te dobre osobine tTodinosu a njegas no proileida je vet oj dobara vece ‘dro od jednog il malobrotih dobar, pod ustovom da su je fo ili malobrojna dobra sadréani poja weéega dobra, jer th otaay, So jewtom poime sedrano, toje od eased “Ako, medutim, neito ito je njvedeu jedi) vest nadma- sje ono Sto je najese udrugo} vsti tad prva vests nadmas je drug i obratno, kad prva vata nadmasuje drugo,tada fen} ede i pve este vse ol ajveeegizdruge vst. Ako js wn tno, najveei muskarec vel od najvece Zone, onda su muskarci haelo vei od Zena, i obratno, ako so muikarc,u nacelu, vei fd sea, tada je navel mufkarac ved od naj Zene, jr je tradmadivane sta srazmetno nadmaivanja ong St eu tin ‘stam naive, 5 Tet jes kaj prvo posodica drugog. a drugo nie posieica prvog. Medasoban sled sari move bi istovremen, Posted | mogu kaj postjunjeposledignost ukljuceno u postojanj prethodnog poyma, Tako je, rec, vet istovte ficnsa alrnljem, li zavlje nj stowremen sa votom: 2a je fe posledicno uésnju pljckanje je moguéna postedica sve ‘igi, jor onaj Ko maze da Gini swetogrde. met da pack. 16, Od dve star! koje w negema nadmasuja teu vee je oma koja teed vise nadmasje jer je nuzno veea od druge™. “Wakoopa een) aA i pnts Bond vee ‘Sota ns Tamonda ces Bo ep wir i= Iie dels ve ogo amet here ‘cdi re ee ecm omg ii a scene nein la eit me ‘mm em ema ip homage Ho poet > ee oman le ee es pat et praca ok [she iam | 2 ra am, ‘portion mde auc eta plton a o 7. Vege je ona sto daje veée dobro, 10 je on ft smata ‘no fornim uzrognikom veéeg abratno, vege dobro ono Gt Je wrr0k postanja vei, jer ako ono sto pospedujendravje treba pretpostavi ivan akoje to sto, eee Jobe, onda ar ‘je vece dobro od wavanss, Sono sto se po sbi el mae je od omg tose po Sebi ne Ze Tako je snaga znatajaijaod 2dr ‘ne Palipo sb, je sl au snogonn, upravo smo rel dae ‘bro ono tose posebii radi seb Zl 9 Tako je jedna sth, a drugo nj, onda je pro madajnie ato ito se drugo Zeal neke druge svar a prvo radi samoga Sebe. Tako, na primer gimnasika ima za sir dobru testa onsite, 1M. Veceje dobro i ono so je nezavisii od jedne i vise dr in sari, jet je samodoveljie: nezawsnj ono ema st po: Trcbne neenatije t Deznatajije sat. TI Ist ako, id jodno ne more postoat mi postal ber po mo rugosa drugo moze. ono stone zahteva pomoe jeste Be 7avisnie, pase, dosledno tome, smatra veéim dobro. 1 Tsp biva kad eedna star podclo™ a deuga nije i ako je edna svar uarok druga ne, jer bez pots urroka ne mo: ernst postojat mis posta. Kal je ro 0 dvs poset ih ureok, Sat aie omen arn Aro on ‘armoner mane 9 Nau prt pseu demons ae plea re ipa gn oj Hela ass Conroe Zetanin Zeon 15) ‘ston confi, matteo eo ab porta po ‘ch cen inching i Ecos ism Op Mo 1,9 2 6-2nasjni je ona So nastae iz zmaéanijga pote il uztoka, 1 ‘brat, ot dea pel ih uzoka ads [vei ye om hoy sh kao posto lazrok neem maajaijom 13 toga dal, josno proilida nicks star mote bit zm ain esa] od drage na diva natina ako pve polo, a drugs rie, pra ce ledat maajnjom, upravoonako kao kad pva aie potato {nego sia drugs jest, jer solo, cause foal] nagajnaod podela™ Tako Leodamant ptuzujue Kalistata™ ‘rece dae proagaé odluke kr od iavtela, jor pretup ne bh watuen da ako neste adlucena 1 obratno,opturujc bo, rte da je rite od predlagata ode, jer Se ‘ane bi iia dame ilo veka spremnog da jets a ud uj vere dla ible bvefene 14. Tonos je ede macajijeje ‘xdionogn Gen ima bij, kao na primer. ato od le th je manje Koran jeimanje vat vece dobro jerse tes ‘eS druge strane. able ima vecu vrednsto eto. jer mu je ‘pottsa ve, pa cesto madmasue eto, hog dopa se Rae: Od svegaje najbola vod “Tete jew nateluboje od lakteg jee rede, dok s,s dru _gestrang ate prespostala teem, jer odgovara nasi 7aljama Ti, NeGe je dobro ono coma je suprostailjcno vese lo. ‘ono éega sete odrisemo®. I vlina je veca od onoga Sto aje ‘rina, a mana vee od onogs to nije mana, jor su vine maa pa sbi kraj cl, dk yim suprotno mje [ojepocla evar ese eo nga to ne) So ae ‘ane (sng o 38-48). Premworisu duel pepen. bane Up Pin, mp. ot 17, Od uzt0ks znaanit soni ie su posleic boi ili go re. ILobratno, od posledietzmaanie st one ef je Urok Daj Ai gon, jr su posloieesrazmerne urtoku | pode, 3 210k po lo srazmeri posledicama 18. Bole tono ja name prckomernostdraza eps. To ‘ko se ma primer, trina vida vide cont od ula minis, jee vid ‘asta drapocenti od Gla iis, Iveca hubav prema pial ma e eps od uta’ prema novou, jr ji priate Tepe od Horstljublj. L obratno sto slept bolt predmet, to Ge bit lepse bole nove prekomernost 19. Ito tako, Dif fe lepse ono prema om gajime bole lepie lj lem yi, cupidias, 2udnj, pozuda, éezaja jor se ‘yececeznje [opets, por, pobuida, srasna Zea, eznja 7a ne: seu ves star Zbog slog ravoga su Tepe Thole Zee 7a lepsim iaijim stvarima, 2. Sto su nauke lepic i boje, to sj predmeti lps i oli jer Kaka je nauk tava je iti kojom se bat, jor svaka na Jat raxpolae vlastivom tnom. Analogno tome, io su bol lep- {i nan sara, oj aog tog tadoga,1sama nauk bolj lepiat 71. Lono Sto bi mogl pros is prosudil kao vese do to aro ist mnogh vedi taki ii ajo od jth =Thuno je takvo, sk apsolutno, i uolko ukobik su take ud prosuvalu skladu sa zdrvin razamom. To je opste pravio Drimenjuje se a ve ena, jersuitnos, antl Kvalc stv tak ak th priznaju nauk i2draveazum. Reveno se 0 ‘ost samo na dobro, jer smo dobro ode kuo ono St bi ‘eo bce odabralo ako bilo obiateno razumom. Tz toga name dakl, anno da je ono ode dobro koje nam grav razum gaa tujeda je znadajnie “2. ono svojtvo So ga ima moralno boll, vee je do- bro, aol, i uot ukoliko su i hud bol kao So Je, na primer, hrabrost bolo same snage.Vece je dobro ono tobi protpostavio moraine bol covek, apslutno, i wolko ukoliko Je moralno bol Govek. Tako fe, na primer, alje podnosti nego ‘Oi Atel ne miners, ogo urine iin kos ui state Trees are eso kin, iene ‘Soe mate pate onan pipes bb na da ee pose oe ot pr nh a 6snanositl nepravdu s raviogom So bi prvo odabralapravednija soba 2. Lugodaie je bolje of manje odnos, jer sve tei 742 \dovoljstvoneZudno ga el uzivat rad jega smoga, 8 uprav smo time dfinisali dobro i sv ‘Od dve stvar ugodnija je ona Koja nam smanje teskoca pri bavlja adowoljstvo dure nam ga pros _ 24. Boljeje ono soe eps of manic log. ere lpn so taj ugodno ih po seb poelina 25, Neds je dabroisve ono sto ud sveéom jubavju pil ‘uu da ajina i jthovim prijatehima bude weroenik dobara, ea to je vece lo ve ono sto utom paged najmane Yee 126.1 dugotrsnia dobravalja pretposavt Kratkotajni, sigurnija nesiguenju, jer prva ina preimucsive sabirom , anid samorastita,lasno je, dale da pilin davanja sive, Kad wkog uredenja treba s obvirom ‘a kraj cl, izmotsit ajegove osnovne osohine obieana ns {ola ono sto svakome od th ori, jor udu skid stim do. roe odluke, 6 Bududi dase metode wveravana ne evade samo pomoé govora apoiktikog, nego tickogkaratera er mi poklanamo ‘ero onome govornik koji se odikuje odredenim svojstvima, ko tos stitst i dobronamernost is odlikue obera) luz da troba pornavati osnovne osobine svakogs od nih, jot ‘osnovne osobine svakoga od nh a same njih nuzno presi Tjaja nave stepen uverlivost. Te osnovne asobine pojdinih uredenjaspormaje s stim nacinom kao | Karakterne osobine pojedinaca koje se otujuu namer, a namera se upravia pre 7 Tako smo, dale, trail emu reba dated, maj vida sadainjost il buduénost, ona ko nso zagovara; i ko}h prem Si tteba da sod metode uveravanjao koisnany dale, loz Smo takodesredsva inane kako da se govoenik dobro obort- 2 argumentima prilikom iaganja temehnih osobina i obit {Buovaiptanj nese preps pgm 0 ors yp. alt Vt Ts nih nageta vakog uredenja,navedeno iad koliko je za ov prilku bilo umesno sobzirom na toca smo tome detaljer ravi mato Poet GLAVA DEVETA pideisicko govomitvo 1. Unastavku govorimo o viii moralnom nevis a ‘ia, stu, izopadenost,lepom i rvznom, jor se ov java kao cil onome ko heli ku, Desige nam se da emo, rasp jut o gornjem, neti na set ono Ho ce nas predtavt ko ‘soe ovakvog il onakvog karate, soe, kao So sno eKh, raga metoda wveravana, emu erasiog to to jednim sin ‘inom mozemo sebet ruge uci dostojnim poverenja sab rom navi" Kako se, medutim, doa da ju, ozifjna ili neozbi no, esto postu ne samo boga iki gaveka ve | mre prem: 1 bilo koju od Zvotina ito tako treba da itom metodom upozmamo premise koe sei ov predmeta, Dotaknim lke, te mater tolko koliko da nim posts kao prime 3, Lepo'® je ono soe, buduét po seb pozaina, sredno po Ina, ono sto fe, bude! dobro, ugodnozato toe dobro. Ako seu ovo sastoji moralno lepo, onda je lia nelzbezne lps, a bud da je dobro, ona je vate dostoaa, 4. Veinaje, kao Sto se smatra, moguenost pribadjanjai ou ‘anja dobara te moguénost da se Cine hrojn znatajna dar. "instar dabrotinta sve vsti zasvaku pik, eeatoma oven ssa Kgs stance pm th Zo n5. Deli vin su pravednost,hrabrost,trezvenost, po Snot, velbodusnont, datedvost blagostrarboritostmudrost leophin sapiena 6. Ako jena maguénost wenja dobrosinstava. onda su unio aajose one vrline koje naj od Kors drug. To Je arlog 2asto se nave postju praveda i hrabe ud jr je hratrost uvreme rata od Horst drugims, praveinos rats Faminu. Za njom dolasdarcaljvost, jer ud obdareni tom inom slobodno ose ine spore se oko novea za koji esta na weer aude, "7 Pravednos [Sosesootvn us, pravignost} je vena na temelju koje sak im ona tom pip kako zakoa naz, ‘nepravednont je porok koi pods ds, suprotno Zakont, po Sczemo za onim sto drugima pripada 8 Heabrost [apie vias. midewnost odvainostje ve tina ma temelu koje ud potnjavajucisezakomu taj se rv ovale, u opasnent ne plemenita dela suprotna esobinae se kulkaviluk etic, mat, plasivost 9, Tremvenost[owppoadvn emperanti, samosavtadivani ‘umerenost je vlina Koja cnt dase judi prema telesnim wat ‘ma postave Onako kako zakon nareduje;suprotnaosobinajeste Funtedanos [axohaoi,itemperantia, neobuzdanost. eume reno I Daredlvost (2aevdepiorg, iberalias,Srokogradostje dobrotvorna s obvirom na noveersuprotna osobina este keto [evene Sepia lentes TT. Velikodusnest [neyahoy oie, magnaniitas| je etna koja podstige na vrsenj vlikihdobrodinstava, a Suprotnost joj je malodsnost [cpoyorie,palanimias, wskoyeudost| 12, Podbnost iuerahonperea, magniicenta Wsisenest ‘lina koja podstie na veike ixdatke. Suprotne osobine ss nigavosttsebitnest 13. Rarborits! [gpsunes, prudent, praktiéna mudrost] je ianoctiska veins na temelje hoje di mogu pravilo rsud ‘ato znagaju ore navedemih dabaraizalau Odnosu ni seca 14, Z4 ovujeprilku ova poroku vopSt, te 0 satavnim a nije ana dobitku, ko so je sug) tranidom. — 10. Tose ‘move fet oprestupima Koj 7a oom potlaceosetbu Kors, 8 Kena sufi kao est prekorLabratno, piheatajuse nepravde | ‘ont Kojima nepravedan én, uneku nuk, lz na ast, Kad, ma pr ‘mr, ako im pode a uo a vote oc it maj, St je bi fajsa Zenonorn, a kaznaseiskljutivo svodina noweanu globu, ‘agnanstvo i na nckushénu sankeju- Lj, naime, cine neprav- dd iz dva raloga, dob Cast aja odgovarajuch dusevnih ‘aspolozena, fies niu sta, veésusuprotna po karaktera”. TI Na prestup se odlucu ica koyima je eso pos 72 kom lid ostannneothrivena i nckaZenjns, kao ica koja 3 esto dozivelanenspeh, er takvim sueajevims Kuo iw aN rat, postje les kos uvok prema ma bor, {Na prestup se eSavaj ud onda kad za prestupom ‘odmah sled witak, skasnje nepuiatnost, i Kad je dobit isk, ‘tkarma daleka Tj lve sneabuedani ima, jr neabunds ost dopire do svega sto je objet nagonskih Ze, 15. Prestup se ej onda kad, suprotno ocekvanjy, za pe: stupom odmah size kizna i neugodaost, dk radost dobtak, Diva dugorsniji,dolaze Kasi, za cim abienoteze umere ni azboriti uh 1 [Prestupima pribegavaju oni 2 koje bi se moglo resi «das tako postupils assim satajno sl nl, sh po prio nom nagont, ii po navi, uope, ta kad se move dokazat ‘dasu gresili-a nipsto nepravedno postpal Nepeavednom ein su bliskel osobe koje se nadsju da bm se moglo posi, kao osobe hoje oseéaju pot za ne im, pra coms potzcha maze tl doxtsna: once pour za otim so je nuzno, kao, na primer, sromasn, za onim sto je prekomerno, kao, na primer, bogat 16. Na presup se odlueuju i Had koji su odve€ cenjent od ‘veg prevren priori sumnjie, drug jer ne mogu bi pe emi no Jesu 92 17, Ljudi se, dale, takvor dieynom sanju odlvéyi nk nepravedin de. Lis ojekt prema kia se neprasedno Spe ima sledece osobine. To su luc kojt maj ano Sto na-_ fd matedostae, bilo dajere€ o neem neophodnom, prekomer- ‘om tl pako negem So se tice wivanja TS Nepravda x Cini osm koje su nam liz i onimako- jesu nas daleko.U prvomesngaj dobiak rz, dak je dr tome owveta spor uo Sof io sige} sgusarima hej soph ‘kal Halkedanjane!™ 19, Nepravdase vi prema onome koje ncoprevan i nepa ‘i, 9, pr tome, perl, jer ju tom luca ako estat neo tire ati, prom nomarnims, jr samo bidan évek ster je pravdu; dalle, prema gednim, jr ne lice na osobe koje se pre piu oko dobitks 20, Nadal, prema onima kojima su mnogi nant nepra tom se duseynom sanju predirimsj. 9, Kako se Cesto dageda da opluzeni pana izvrSesio delo, pum (tome gover Alkidamant w Mesnsk bese. tia alin Kalikas Koj se pps dcliktna Rose 2), rusts O'S" prea lic pono dros pela aon, ese ono iva Kalix oon a primer dae uzo ada je uke, nse ‘emi sawn stone va Cn odnos i ace edna nae {ajepretudaro all dae Hosa dajesnckomzonomtvo: "=" EEE) nso jenn clanowa. ested tome, ima de vist paved {iljtbay, sl da nj vei prey, da je pono radu al ne nit nepravednihpostupaks i dela koja se mogu odnosit na je ru oder oxotu a na cele ajednicn. Tako, na primer, on {Ko pocin peli il nekoga pretae cn presiup prema ode eno) owobi ko odbije da sh wos, taj ini prestup prem ‘ajednis + Poito smo tako prestupe podelil na prestupe protiv 7a jeshice im prestupe ko} se bea jednoga it nckolicine Canova Gh meso doy sane rho Adama radaga sah son oj rept atom ry on tj 96 ‘svetogrde (ier ukradent predmet nije pripadao bogu) da je ob radia th mu al n | deavnu, dj iow dostuhusnepri= jateljem ali da nije kr 2a fdaju~ maul u vid sine lueaje ‘ey tebalo Bi, dae, da sea svak Gina posebna defini, 10 Jest dase defini taj rad, rlostatione | prejuba, kako bi ‘mo, klik limo dokazati da lijeprestp eaesen i nije mo- Hida slugs} rasvelimo s pravnog lest, 10, Rasprava se, medutimy usvim navedenim shuajevima vou na sledge: ie predmet sporesja nepravedan ih mmo: falno ven i nj, jer Se upravo prema nameri neko delo kv lilkoje kao moralno neva pres, dok stvremeno i pojmov,kuo Sto su zlostaljanfe | ada obelezavaju name- ‘ru jrzaistanekogs stu ne mati uvek inekoga staat, To ‘e;medutim, ne move rec onda Kada nckoga itueemo $ ore ‘Acnim cil, na primer, da nekoga obeseastimo, il to éinimo radi lignog radovolsva sto tako, on So Covekpetajno uzme ne mora se okvalfiovai ka krada,skoliko nije warSeno sna Tip er 16,1100 ”_merom da se drugome nanese stot, a sebi prisvjiukradena, ‘Svar Jedhako bias ostalim, ovom slim sluajcvima, 1 Buduti da ima dve veste peavedni nepravedah adi [sksivnosti (od koji su jedne zapsane uzakonima, a druge ni ‘Su Huu da so raspravljaloonimao Kojima govore pian akon, sted govorimoo onome so sadrze neptsini akon, 72 Ima dve este nepissah7akona: edn od ih maj na visistepen odredene vine mane ime utes) vez tae pre {iri poh, obetaséeje poe te hkarivane opstes posto ‘nj, kao St reco, ir avalansvojom dobeoeinitel uw ‘ratit dobrim 2a dobro, bit pri ruc prjatehima i tome sino, tlk drugi buat se Sto je prepusteno u posebnom i pss- rom zakonv, 13. Za previéno se smatrada je rao pravednom. ali je pra vigno ono stow pope pravednog premise pisaizakon, Pro pustiu paanomakonu,s obyitom aa zakonodaves, katkada mo. £0 iti hotimien,Katkada nebotien: achovizn su kad im neki Sta) umakne pai; hota’ kad odredenishueaj me mogu da Sefiniu te su prinadens da daje ops formulacjy koja se ne mote primenjiati na sve, nego na vecinu lucajevall Tuspad- jusv oni slugajvi koe nije lak defnisati used njhowebezars- iénost, Tako, na primer, kad se zabranjuje manoSenje povteda elem eSkopolsz a fukom da se taeno odd velicina ob lik Zeleznog predmeta ~ ovde ni ctl judski vek ne bi bio do. ‘olan dase tabroje sve mogucnost TH Ako se, mest, sled beraranignog bojaslutajva, ne move dat precizna defini, zakonske se odredve mors do ‘uti taksim slucajevina treba pride opstis formulas Na primer ako neko, mai na fc gvorden psten, na neko zn podigns rk gaudy, one skladusapasanimt zakonom. "1 gn Aon es V8 2-4 rt med paves ema Eitan evo enna na a Eiginmno te af eden tae eno se pod a je Feeley a pl ne re oa jee a prone © pom rc pancake Hen vit do ap esto pms th tm Bo os ‘si natinia pres nepravedno postupo,dok prema svarnom sta ‘ju sve nije nacino nepravda, pa je uvaj stu) za pravignost 1S. Ako.se pravignost stoi atom ineserom, onda ej sno kat su postupc ud praién,~ 16,3 koji isu: pod post pravienog pofpada sve Sto zasurujesailostsoprostenje. Osim {ga stostvo je praviénost da se ne primenjujftovetne sank ‘Se ta pogreéke,prestupe | nesretne slucajeve. U nestetne sh Eajeve spa se Sto se dogad bez una ie namere;w po- pre ie sve St se deta ne ber namere, ali mu porocnost ni Jeuztok, dok w nepravedna dela spadajusmisljen! poroenoseu Insp pout jer sve Sto se rad pod utleajem trast pro ‘she i moralne ropagenost 17. Bi pravigan zac pokazati se Dlg prema Husk sl bostima jobaziat se ne na akon, veé na Zakonodavea, me na. slova rakona, ve na zakonodavéevu namer TE. Pravigan Govek nema na uri delo nego namery, ne deo nego celina, ne peda Kaka jo Ko datom remutho, vee kaka je bi tokom oslo il veceg dea Zivot, Rade se sa dobar koja fe primio, nego zal St ib je pretspeo; ache dobrotinsta ‘ato ihe primio, nego oni toe drugome usin, Pravican ‘ovek sephve podnosi nanetw nepravdu 1 nstoi dado pravde ‘ode rade sporarsmom noge parcom. 1H. Na kraj, vie Zoli da spor igi pred iabranim suc Jom, nego da na sud vodiparnicu, jr ona led Sa je pray fo, su iskdutivo zakon, Bas zat je uvedteniabrant su Ja kako praviost mogla da prevagne 'Neka uenje o pravicnom bude ilozeno na goraji natin! GLAVA CETRNAESTA Renolka mena velisineprestpa 1. Svake nepravedna delo loko j 122° ukoliko je ve ne praveini postopak iz Kojega nastaje, Ba 2to se ponckad na} ‘an prestapt mogy smatrati veoma tsk, kao sto je slays ‘optuZbom koje je Kaistat podiqao protiv Melanop!™ dae, a Mg i oi, Zin tion ee ” aoa‘avodno, gratia hrama zataio po tr posveéena poluobo: fa, Sto is stanovtta pre bilo savim suprno, Ravlog te. ‘oj aveni prestupa je to So se vee mogucnost Ke w mano, jer ona ko Jebioustanju da ukrade ti posvecena poluobola, bi eustanju da ivi bilo kakav prestup. ‘Dosledno tome, tezina se presiupa ponekd oveniuje ova ko, a ponekad prema vein sete 2."Tezim se smatra prekraj za koji ne postji odgovarajuca ‘ana, jer svaka Kazna,u poredenjus aie, iagleda neznatha; rest koji se ne moze leith jr ga je teSkoitakoret nemo & popravt, to se moze rei o prestupu za Koj ona toga je ‘dofiveo ne moze debit zakonsku stink, jeje prestap ne faleiy a pravda i azna sv odedena vests lek (at) 3. Veeu kaznuspravom zasiv2ue ona) ko potin nepraved: ‘no delo ako oscha Kojo} je naneo nepravd sama sebe tee ka 2, Tako Sofokle™ 204i govar wodbranu FukComons koji nnakon alostavjanja,ubio,izjavi dase ne bi mozao zadovoj ‘manjom kaznom no io jue Zrtva sama sebi dosudil, “k:Prestupj ti ako je jedinetven, ako ako nesto niko nije nije ivi, i ako ga posini samo mali oj Hud; Kad se Ist prestupgesto posin, kao i onda kad ke zs predupredenje [anjavanjenekogs prestups tage pron nova sess. Tae ko se, na primer, u Argu teze kainjava onaj bog kogaje done- son neki nov akon, ka on hog Koi je paignt not 2a 5. Sto je prestup avers to je ie, So se moze rei za prestup ixrien spredomislaiem kao 17a prestup ji spomen fod susalaca pre vazivastrah no sazalenje ‘Zamake prcterivanja Kojima se moze kot etrika sale sdeceg Karaktera: optus je mnogo toga posinio ise ogresioo ‘dredena natela pravde, Kao, na primer, o zakletu, 0 zadanu re, ojamstvo,o pravo sklapanja braka sastrancima pa take je- ddan prestup prerasta uve aj. 6. Prestup je tei t onda kad Sse pocini tam de se prestupnici Kazajavaju, kao Sto j,recimo, Slutajskrivokletnicima, jer gde to Covek node isi prestup ko se usudi da ge potin sti? (Tel sui ont prestupi] ko jih se Fuc najibe side, potom prstups prema dabroginitl 100 tna nepravda je nine, tim yoda tose dobrdnitly nanos lo Umesto dn muse uaracadobrotinstom “Pest te ako uperen pot aepisanih kona, je woato moralno bajo Goveka da bee psd {ian pst akon mae taakterpeaude» nepiani nema "drags sane pedauc poked! ko se Covel og sie psane kone Joona) ga ne mogu spre zat asco posledice ame vege pest 2 koi he pesto 7aKonske posted. Pos Tako smo, dakle, incl ono Sto se odnosi na viii pan} reste jet GLAVA PETNAESTA Petra atehnicih mero weravanja 1. Siedstveno onome Sto smo malogas reli, sad jemi eda da damo krstakprka motoda weravanj koje arivamo ate nickim, One su svojsbene sudskom govornista, 2a ima het akon sedoc ugovor ska [javeiznadeni mugenjem | eta, 3 Govorimo nate o zakonima inatins korisénja ov pri ikon nagovarsnja odvraanja,optuzivana i odbrane. "2 Osipledna e da ukoiko pisanizakon protivureti naiem sluéay, reba pridegavatsopstem zakonu Kote sglasnijis pra ‘ignoséatpravdom,sobraslodenjom da sudska formula, Ss “it po sojem nojbojem razonevanjuznati dase ne vaja isk {vo pride Zavalipsanih rakona, ~ 6, da praviéno posto vee i trkad se ne menja kao a ops zakon (koje zasnova na pri Fou) dok se pisani akon esto men Zao je Antigona wiso- meno} Sofoklovo tragedii, brane! se, | mogla rei a je brata yokopola, potivetse Krcoatovor akon [zabeani al ne me Pissnom zakonu (0d danas nisu on, ni od juve, va, INoweenovare, niko ne za otkads ‘Tera nih ne htehtupet bas bog nko wm7.Dalje, treba istaknuti da je pravedno ono so je stinito orisao, ne ono Slo same take isles, pa, prema ome, psn akon rapeavo | nsu istinski akon, je ne lspunjavau funk ju zakonat dae sla, poputéoveka koji isptue scbro,obave ‘an da rari prividi od stinske nepravde; 8, da je sv ‘moralno boljeg caveks Jase Kors pridréava se rade nepis ni no pshaih akon Nadal, valj osmotit da i mofda dota zakon ne pro- tivurei nekom digom poznatom zakonu, i samom sci, Ka, tecimo, kad jedan Zakon las da su svi zaldjuceniugovori pra ‘ovalani, dak drug iit zabranjuje dase sklapaju ugovori kj protivureée zakonu 10. Ako je zakon dvosmisten pa ga je moguce tumatit nj sme s kos ovako ion, ida trba det kot vi nt pretaclje vile odgovaraopravd i Korisnost i tek se cada taksim Zakonom posit. 11. Ukoliko vite nema okolnost2bog ko ‘inj zakon donesen, aon je dale nasnaz, nao techa skrenu {i pinj sami i gn pba 2- Ako pak psanizakon ide nama na roku, ta treba i ‘it da Suds Formula suit posvojem najbojom racumevanji hema 2 il ca se sud supeotno zakonu, veda se sua, ako ne ‘mn smiso zak, ora od rwoklotta. Osim top 072 Se ‘dat da niko ne daje prednost onome sto je apslutno dobro, ‘ye onome soe 7a ajega dobro; da nema rake izmedu nema nj zakona i nekoriscenja postojein; da ostalim vestinama, Ko, na primer, u medic, nema nikakve sh ravi se mu jim od lekara, jr njegovagreSka nije toliko Stina Koiko vik ‘ne pokoravali se onome ko zapoved, i, dae, a kraj krakeva, teznja da budemo pametalj od zakona upravo ono sto je zabra. jeno unajprizmatim zakonims. “aliko@ anome Sto se tee 2akons 13. Sto se pak ize svedoka, nih ima dve vst: star noi ‘Od novi, jedi se sami, ovako il onako, ila opasnost us aj davanja fang kara, dok se drugi tome ne az, ‘Pos starimsvedocima podrarumevam pestike | druge slay re fue isu stavon milion opStepeimat, Tako su, na pe 3, shea Salomine, kao svedoka!™ parva Ho mera, dok suse nedavno stanovnici Teneda,protvstanovnika Sige porval na Korntskog tania Penjundea ‘Signo we 1 Klcolont roti Krte, posvio Solonovim ele lskim distisima, govoroe da mje Kuca od davnina zahvacena Sescu, jr suprotnom Solon ne bi nikada mapisao sth “Motim te rei ervenokosom Kritiioca da slusa sop! 1, Taksise wedi odnose na prod dogadse. Sts id bu duh dogadaja tu nam kao svedox suze judi Koji tumae pro rocansva ka oj, mimo, Temistokle gover da venti) ‘nad da treba boris ada". Dale, ipostovie, kao So smo {ahi suze Kao svedotansta, Tako se, reeime, ona) ko svetuje da Sone sprjateljino sa tari osobama, oslaaja na poslove: Staru nikada dobroginsivo ne skaza ddok onome ko svete da poste odeva trea smaknt i sinove keno svedaganstvo, lui postovies Lad je ko, smknusi aca sinove Sed 1, Po novim svedacima podrazamevam pornate oso ko je su o necemu doncle sad: aihov sudovi mogo bit ol Kors timo sto se spore oko ith slueajeva. Tako se, na primer, Fux tll na sud prov Haetapostuzt rtima stoi je Paton up tio Adhd [zatvaljuuci jm udrZavi evetu nemoral seb Sptancs Lp ude Nts Meg dae re 12s amt Stain Kip jsp WAS ep 103.16, U ov vet svedoka spa ud koji se ila sudskom gonjenju wats da thea i, Takse osobe sae kao ve ‘loci samo prlikom uvrdvanja pitanja da se neso dogodito i nie, da li aka slugs} posto line posto, dok pr cent oso he postupka oni ne mogu bt svedot, kz, na primer ad treba ‘cenit dali jeneki postpak pravedan il nepravedn, kovsian iinckoristan 7 Seedoci ka isn prisustvaval nekom prestup, ak ‘im slucajevima, zasluzuiu navece poverenie, dok se majerodo- Stojnijim smatraj nastrji svedoe, jer se manjihy ne moze ut ‘Sto se tie istinitostdatogaiskaza,ukoiko strankau pot «du ovoga nema svedoks, moze tava reba sud u ska s ‘erovatnaom ida eas to smisa formule sud po jens na Dolo nacurevana; da se verona ne moe pda ans ‘a0 potkuplvanjems, nit se moze oki faim svedogenjem, ‘Ako pakemi imam, anes protivnie nema swedoks, mozem i jvit da verovatnoca ne podleze prove [i odgovornost ida ne by bilo nikakve potrebe a svedoceajer Kal samo nei iskur bio dovljan dase o nedemu ustanov pra stanje 1. Sto se tie svedogenj, ona se Uelimicno teu cw, ahg nog Prem tr, so wove aRune posi 64 Stoubj atch, wee sol, Dotan tome, one tao arlog ode natin, ae bojzan od kvl. Ov fz dobro pristje Ksenofanoval™ eek da nj to kad Ju pobobng posta na sate Tobi to kao Ra Zin porostaboga da aada ik ds pin wate 3. Ao sanka pina dase rake, tose moze obra ‘tne nonin pee sea ny er om, oben Kaen ki, dai too St ka fad brbesbozniknaturso» poo pribvatan zara ab bio strafow ne piat vara oj se prj sane a die pre no to lek pres. sap od nkogs taza zak, to maemo pork: pit time da nak ite poboost kad Covek sve 0 re Puta bogovna rds ma prlieni etn potree a usin su “Gian ys) idly alt Obese ay pre siren esteem sda de prbnat aca srskorguve pci are akanu sku ina im wo host Tyce Pri pied se snkone te tonponman ve “See i ers proto eeu ils nas 107ljama, jer se razresenje spora prepusta njemu samom, ~32, da jeteamileno ne pratt zaklat u slugajovina Kad so dru bib wrazi dase aku ‘jai Sad nam, post smo ukavali kako svakom pojedinom su “MS ju vala postupat jasno ito kako tba postupat pr spajanjy tha slogaj, na primer, ako neko Zoi da se zakune, ane Zl da fod drugoga trai zaklewu; da je erat od drugoga, a sim ne Zl td se zakune: da privat dase zkune ito trai od protvnik, iakome 7h mijedno nidrugo, Tekombinacjeneaphodno pro- 7 Fale gore navedenih sloeajeva, a Ce, dosiedno tome, agg ‘ich oe nan odnose predstavjati kombinaeijunapred navedenih arpumenat. om." Ako smo se, medutim,ranjezakleizakletwom koja jew su- {HST protnosti sa saatnjom upilog sebi mozcmo ijvii Kako nije eco krvoklest, jor je prestup neste svjevolino; da je kev Eetsvo earn wren nepravednog dela da ono Sto ove i ‘i pod prslom i obmanom nie plod slobodne vole. Kojiga 1 8-1 ta treba ievusizakjueak da se hrvoklestvo sano su namisl a neu etm, AKO se, maedutim, nas protivmik rane ‘akleo 2aketwom koja proivutesadainj}, potrebno je ital “de onaj ko ne ostaye pri onome na sta se Zakleo w stanju sve lavtmut da zato same sade, pre primene rakons, polalu za ‘ete [nime éeya sei mi mozemo obratt su etm Od ons trade dase pridravatezaklete na teomeliu koe write pvt ‘elas, sum se ne prided dati ables, ‘Ako se koristimo prewwelizavanjer, onda mozemo navesti sanoge senih srpumenat, Tobi bila sve Stab se moglo roi atchnigkim metodama weravana, us6 AVAPRVA Usou ko doprinoseuvehivost govora ‘Razr nant uicanjana dus sisaoca 1. osu dake, vor i kojih treba cept argument ka pod: stigema oaragamo,tvalimo Kun oplurujemo bani, takva misljenja i preipotatke koje doprnioseuvervost tim ‘okolnestima, jer su ane prem ivor entimems esi sak ‘ist govorazaschno, 2. Budi dase funkeiartorke sastji wodludivanju [pics ldicato, sudsko istraivane,prespitvanjc, prosudianye, od Tucivanj,odluk] (kod savetovanja se odlucuje, a sii po- stupak jest vista odlutivanj) morase veil racuna ne same ds fsovor bude sto demonstzainit i uverjni vee se | prodstavt ‘io Covek odeedeno.karaktors met sui doves u odeede ‘no dusevno stan, 3, re. sobrirom na averjvot. marta ‘spolitiékom, alu suskom govorniivs veomaznacajno dase ovornk predstavi kao Covek odredeath kvalitet fda njcgovt sluSaoeisteknu uverenje da im ea aek nan maklonjen, di bi Ton prema njem na odeeden natin bil aklonjen. *Predstavii se kao Govek aredenog karaktera govorniku je korisnje u politickom, dok je vazivanje odredenos raspol: Zenja kod slsalaca Korie sudskom govorniSi, jer swat ne zgledaju iste onome ko volt onome ko mz: sditom | €0 ‘ku blage narav, vee, naps, sasvim i aglaynom raiite Kad se, name, eovck odo! baju preana anomie home diobiéno uzima da orient Gopste nije tvtsio presto th a je njegov prestupsasvim nezna.sn, ako ga pak mri ss ‘vim suprotno. Ako, medutin, 2ovck neMt Jeli nada se dace to posi ako je to, Stave, weodno, wera da Se eto posi {da e isto iti dobro, dok je kes vnodatogtbeznadnog sve bm.5 his, dake, raloga koji tity da govornict bud uver vi. jerbastolko ina svar Koji, ber dokzivanja, neko me verujomo, Tost razhoritost, vila leper, vrs, cestiost] ‘brohotnost [rivera benevolent, dobrostivos,bagonaklo host mislenj): govornii pak rose uname so gore i ‘etuju bilo bog nedostatka sat ih jednog od navedcnih raz logs 6Tako se, nim, deSava da krvo ras il sho sve ne sbortosth i pak sed valano rasudyju,usled morale zo paagenostine govore on Sto mise ina raj, ako su razbort Fees al nis dabrohotn, used eg se deSava dane savetu- Ju Sto je moralno maja, ako im jw poznato, Deugi tao ‘anema I toganuzno pros da govormi, Ukolko so Smt Ga ima sve navedene laltts, alvasusaacima poverene. 7. Da bist spoznal sta jet sto ude énirazboritim ice titi, tra dase podsctimo nah detinija vlinama, jet aa jedan ist nadin mozemo sami scbe i ackopa drugoga reds: ‘ut cakvom i onakvom svi, Sto sete dabrohotnes |p jateljskog stave, o njemu ce biti reti Kad budemo raspraval 0 seeaajima, 8. Osccanga frat, fects, dusevna stan, strat, moje] su urbana dake pou ej tiajem Hud menjaju misjenje w pogledu odluke, a propracena su Eustvom nezadowojst 78 ‘ovoljstva, kno sto su srdzba sazaljene stra jim sé, ao Fsuprotna cusses. 59, Seako od navedenih oseéanja valja razmotrt st gle sta. Tako, recimo, kad 168 o uty tra ustanowtw kavom Se cuseynom stanja ut, na Kogn se zbop Sepa so ign Ste, Ako hismo pormavalisima jedi dve, a ne sve navede- ‘nc oko, ne bismo bl mogucnostiazvat Haj tose ‘moze ree ia esa [proluzne] afte. Kako smo v ranije io Zena) materi opal opste premise, ako ema se tne pos Jats postapkom, rlzmoless oncéanja ha gore opisan nati a2 GLAVA DRUGA Liana 1 Neka juin pri inn, sre, new bude definsana kao Defi impuisivan is bolom propracen afekat fadnje a stvarnom ose. tom 2hog sivarnog omalovalavanj [akryapia, dspicienna. po fizavanje,prziranje, potcenjvano] nase inost enost na ‘ih [bi¢nihy kad omalovazavanje asta mje zashizeno, 2. AkY je ova defini hutnye tena, nvino proirarsda se jut Govek ek ut a dred oxo, a primer, ns Kleona, line tna Ide uopste, utes se rata sto je ta Gove njem ‘nckome njegowom nesta [lose] ucini i nameravao uit ina Iraj, da nj uvek prt neko ugodno oseeanjc koe pros Sete nade w owety, jer je asta upodno mist da ge se postic ‘ono 1 im Gowektoz, Niko pak ne Pudi za nim sto cigledino tne me post 1 dosled tom, tit 171 2a oni So moze ‘a postghe. Zato je 0 gnovalepo retene: (Od medastono se ced sla je mnoeo, Kade fjudskim grudima sri “Toje propraseno nekaksim zadovoisvom kako abog neto ianctog rrlopatako | hog fopa sto Covek u dus vidi wwe ‘mi simo videnje omete sara zadovolstvo signo onome So ovek doziiava us, 5, Bduel da je omalovazavanje odtedena aktwalvacja mix stjeaja levdpree 868mg, pokretaé mnjenj] odnosedi se na ono ‘to negli dostognoakakve pane (mi vaclo smatramo da Je lo dobro, sve ono sto tH da bude takvo,dostojno ori ne pn, ujena smateajucl da je nedastono pazaje sve De? ‘retina i neenatno vredno) one Se moze podelti nat vest: Prezranje [carapivnes, conemptio|pakost [lampeao, = ommonatio,ometanje|tobest fps, contra, abesne po ttanje, postupanfe,osayjanf,asona gordost 1 Ko previte ta) omalovazava (ud swesno preriry ono Slo Pen smatraja mij nigega dostojno, a omalovazavaju ono Stone nicega dostojno}, 13‘Oéevidn je da pakostandovek prerie jet ve pakost satoj ‘wometanju tdi 2ejune zato dabi se nesta 7a sebe postgio vee Ads bi se drug u tome spretio. Kako, dakl, ona ko pakost ae traf licnu Kors, aj omalovsiava, sigurno ne poms da imu takvo lice moglo naskoi eb gas, u tom sta a Ae plasio nego omalewatava Osim toga, taj ne stra da bi ‘od takvoga Goveka mogao ima bilo kskve spomena vredne ko Fist jer bru tom slucaa sta razmiljat kako da mu tas 058 ba postane priate ' Isto tako, omalova?ava jonaj ko obcano postups, je se ‘best sastoj uvSenjaigoworen ake svar koje nano we ‘duionome hogs e tu, ine tone dab, iris ist, postigao bilo sta drugo, ve rad adavolstes, jer urvracanje stom me rom nije abest) nego osveta, 6. Razogtakvom caves rt ‘one ko} obesno postupajusasioj seu tome So, manosedt drip ‘ru lo, smatrajuda sud nih daleko moenij Toe alog tos tala bogatiskloni obesnom postupanj oni aime, verujy da ‘obesaim postupanjem iskezuju svoju premoc Nepostovanje [arinia, naestinatio, obeSaseenje|jeste ‘osnouno svjstvo obest je kone postuje tad ion Om lovazava. ane postuese ono to nj nigegadostojno ni kaa do bron kao zo. Stoga stat Ail kaze ‘On me pogrdi tet mi dar om ima sa. k Ns om mst pica ns HL Fes dno: Bes SU sakonedan doe Ain psn wean eesn post peach thomson pnp ici rsecje (at) ai res prune ee) ‘ciated ae Eat onndom man Su jot dad sk na ja eka’, 0 {Postupa sa snom| ko a sam prevtens si ge ning na sri bes 7. Ljutveruju da imajy pravo na poStovanje od osoba nit 2 porekla, moet, vine, i uapste,u pogledu svega onogs és- mou Govek ima velit promos nad deuguma, kao, na primer, bo- {tas nad siomasnim u noved, reit bad nereiti ureitos, {tospadr aad podarikom toe lus is onim ko smatra da je ‘Tostojan last odnost na onog koje dostojan da muzapar th, Zato posi kaze: Gnevno jest kraliova Zevs Stono i got [AT jo digo kraljau grdima ostaje sedabo” jer se kraljei gneve sbog svoje nadmoénost 8, Dale [éovek elt postowane ol] onih soba od oj. kako mata, ras lepo ophodene- Med ave spadaj ont Ko Jimasino in Gini neko dobro im neko ead nas je {oeinio neko od ma i elimo, smo Feel went neko dobro. 9-1 gomjihse rsmatranja mae jasno woe dusevno stanje jut kot eat, na koga se ute | abog Eega ve ute. Covek se Jt Kad je nezadovolan, jer nezadovoljna osoba za neti tz. Tako, a primer, ako acko nekoga w necemu acpostedno sped ‘are, Pednoga dapje ve, to Ein posted, prota da Je posledica w oba siuaja sa, Cowes, dalle, Kad Je u takvo {ikevniom staju, ul na ste one Koji se protvenjegovom pot vat itu jem ne utes gana ek drug natin meta i, Zato sa boles, sims, ljudi wrate> zaljubljent, eda, uopste, sv ji za oti Pde ato ne og post slo niin ako se eirbeane, posehne na one koji omlovazvaju Sp LIN Alves puenetanomoram ina jf ga {st a i A go st Remem,lt Up Rs Oa igri agri Asc ‘Up dR tk Kalan oe, pos Alcea ej ‘Mon eats Acsmenms ato a eto se Np at A Chm ee usnih rent polo Tako, a primer hoes jt Ac kojicmaloratavsj oles stom jude Kos ako od ‘ose prema somatv, ren pre potential p ka, zjbljeni prema onima koje» potcenivanjem odnose prema but tak edom ©, om og, na sve one koa rv dus prema sim naiim jams rw sakom Govsks put prema in kel wnemi postjeca seat "1. Covel se, nada, Joon Kad je shod supotan ne govom ofckivanjjrje ono sen otekivalo mua, upa So onal ao Sos veoms radu ako veontvari ono 30 Te-tenavedenoga se jasno viv kjim separ, 0 Roe wo teva kako daseynom stanjtwkojom suze oko ijt ge ads, mt se ove wtbko we ut Ko fe lta gore navedenih ncn PNT Tnkvo jy dake duteyno stanje ud kot ako pode Aut Lua se jute na one Sot smevaj, ie tug po Ste, rhinos Tut stone Kot m nanoseonakve wired koje se ao mac chest Tavs aesumayivo oni potyps Koi misma jutarakter cnet ni od Kot titel sk st fcc nis preduet ir abet 13.Covek seu ina one oj rdavo govoreipreztvo sod ose prema one do ea mu je naj sao, Ks. pane, udnckos presto gosto flo lv telesoj ep pri Sor oni kee tee ponoss, a ako sin ostaim socjev, i Cink amen cna oe sare. estaj dupe nem il smn Meenatao ia, se Enipima cin da nema one vais hoje muir pomch Kad; medi, bo sto weren da rata ina one ait tej mo ives podoml, onda a ob nl obeacao paca 15.Covek seas uta pijtele nepo ns one Ko tom, jer pravom ofekue da se prema nem priate aie do bro no le opi To, Covel se ut na on kis ga obino postal wa aval aka ako vk ne posupa,sataju lp prez, ‘usuprotnom, prema jem postal Kao pe 17 jis ute ome ks im ne uaa 2 inj obronsvo mi tone wt) mer, ka nv one to ARO ‘adh slab pote, er sein a sa prea 116 jer ih smatrajunizim, on, jer izgleds kao da sod slab pri mil dobrodinsvo TS. Lud se vie ute ako ih omaovazavajy oni koji nemaj nikal Vednos, jer se, prema nao) pretpostat ua pod Saknuts omalovafavanjem oseéa prema ona koji aemaju pr ‘oda omlovazaajo jer sami ne dolikuje ds omalovazaaju. 19, Covek se ut aa prijatlje ako se prema jer ne op hho ine izrazavaju pristojo. Jos ve se uth ako postapaju st protno, narocito ako ne primecaju ajegove potrebe, kad So se, ‘a primer, Pleksip® uw Antifontovy rage ut na Meleagea, ato to je {sami nedostatak saoseganja mak omalovazavanja, Jerse ne vaboravja na ono sto semis. 20. Ljutimo se ma one Koji se raduju nao) nese, i, wop= Ste, nalaze stew wnasoj neste, Sto je po sei mak i neprie {eljskog raspolozenja i omalovaiavanja Kemi smo in on Ko jiznanevsi nam bol, tome ne pda mikakvu pn, Bas stoga ‘ju toiko ute nt one Sa sie rave vest 21, Isto tako jutimose ina jude Koi spokojno sus ns ‘im nevoljma ina nih se ne basi, jr sta jedna om. lovazavatchima i nepaijatlj, zo to prjatelis mama sos aj, 22, as se tudi lost kad vide vasity nevi, Daj, jui se jute na one toh omalovizaju pred pet le ci skupina ul: pred novim suparnicima, pred anima ko jima se ive, pred omimaod Kojihocckuju diljenje prema on ‘ma koje postuju i jth postu; ako th, dakle, neko omalova ava ptsustvu th judi, oni se jo ve Gute 23, Covek sesh ima one koji omalovaiavajetakve ose koje iio sramota ne pomosi ko, rim roel, dec e- ne podanike. Lut se 'na nezahvalne, jot je njfhowo omalova- avanje protivno duno) prstojnosti 24 Ljtimo se na one §to se ronieno iztazava o onome do éeza ozbilina dz, 25; jr ronija uso sz nesta pre‘svn, Tjutimo se ina one Koji drugima Cine dobro, pod uslovom «danas zapostajaj, jr je bez sme prezrivo ta ns ne sna. trajudostojaim onoga cime su udosioik drupe 726. Ljutaju mote ianraiizaborasianie koje, recimo, ‘zaboraijanje iment, mada eto sini, Izvor, mame, STurikao mak omalovazavana, jer mu jeuztok acbrga, a nebe sajesid omalovazavanja 27. Tako smo istovremeno govoril o tome na koga se ud jue, ukakvom se dusevnom stan ute povodom Gea eu fe. toga je jasno da govornik slufapea gavorom mora doves ‘takvo dutewno stanjeu kojem sud jute, a svoj protienke predstait odgovornim za ret postupke hog koji se slusto- jute da su upravo one osobe na koje se Hud ute GLAVATRECA Blagost 1. Kako je pojmu rafucvanie [2 dpyfea8ax. irs, post jt at] supeotan pm ssiavunje xh spade, delenit st Savatise, postajat blag pojam Guin poimublagent, pote fn je da prikazemo duscyno stunje bagi, prema kome lago fodnose | bog ees bvaju Bagh "2. Neka stdevane epasver, delenit, smirivanje bude] po atau peirodno stane tsmirvane jute 3. Ako se, dake, ju jute na one kot ih omalovazavajus a ‘omalovazavane je svestan in, otigleino je da su ju blag pre ‘ms onima koji ae eine nt tobi tome slicno, ito eine falda da to cine nehoteno, “4 [Bag smo] prema jodima spemnim da postupe suprot- ‘no od onoga sto tradi kao ¥proma via anima tose Pre ‘ma nama odnose kao prema sarmima sebi, jer ne tgleda da bi bilo ko sam sebe omalovazaveo. 5: [Blago se postupa] {prem onima koji priznaj i kaju se hog omalovavaana, er ena saves 7hog nanete nepravde ‘Suzi nam kao neka zadovolstina i sifava nam juju, Kao do- ‘ka ovom slu2i kazajavanje ukucana: ako protivuregetporiéu krivicu, ond ih srozekaZajavamo, ako, medutim, prznaj da ‘sas karma, prestajemo se sri. Tomi arto to Sto je ‘esto poricts ono sa je aged, 2 sim estinost jo om 8 lovazavanje i svesno preziraje, jer se, douse, ine stidimo oni koje odyee prearemo. ‘6. [Cote je blag prema onima koji su mu ponizal ine pro tivurege mo, jrse cnt da time pokazuju da su sabi of njegs sabi se pak oje, Kose boji ta ne omalovazava. Kao doka ‘dase ne tino na one koji st nam pone more posh sk stvo a psa, jer oni ne ujedaj ude koji sedau 7 [Bagi smo] i prema onima koji se prema nama odnose ‘nhl, kad so mol jr nam seni danas te ne pre 2, noo post ‘8: [Nakloni sno} onima kojsw nama unl vite dob nego ‘ninja, [Bags smo] prema onima koji nas 74 neo ponirn tole trae, jorseerade nivim od ns. —9, [lag smo prem ‘anima koji se ne odose aves, s podsmshom omalovazava jem prema nikome il makar ne prema esti Hjuima,ilibar prema nama jednakim 1. Uopsteno uzevi,odlike Blagosti cba da se istrazajut utvrduju i tn suprotnih pojmova, Ne utimo se nina one oj se hojimo i timo, dak s ako oseéimo, rye nemogt Ge da se istovremeno na nckogasrimo ida gase bo}. ju sene jute ito ine neznaino na onc oj su neko jut radi jer me plea dss tkonestouradil tej a ‘omalovazavanjem, Niko, naime, dok se ui ne omalevarava jot ‘omalozavanje nije propracena bolom. dok elute props ena, Covek se ne Hut nna one Sto ge post. 12 Te gornjoga se jasno uotava ds su blag oxobe one die je dugeeno stanje suprotno onome Kod fut osoba, spol se kror gn, meh, svecanost, arene ionutke,sspohe, ti zad0 voljenjuneke potrebe™ i, wopste wodsutnst bola atm uve Seljuber odes teu doiénom nadanju, lage su naravioxabe ‘jae utnjadavnasnja nis vie pod jenim utiajem, jer ve- ‘mo ublazava tna “pest prev infubes of cone Frere ao abondence M.D papel rnc to scopic dea13, Osim tga, osveta veka nad neki rane smi Ht niu na ekoga drugog, a makar bila oes, Zato je loka nd ga je neko zapitao rasto se ne brani od pobesncle mae, ¢ pravom odgovoro: Nj reme zat. Pa kad ce bit? ~ Kad uid da je neko dig oklevetan. Lj vitiny postju bla kad ‘Woy es isk ns nekom drugom, kao Sa se ono dogodio Er poll Mada s se [Atnjans} na njeg wie sei nego na Kal Sena, ipaksu mu oprestil jr sudan rani Kalistema osuail na 14 Ljudi su bagi prema osudenicima, kao i prema oso. tam oes pretapel ie vlan sto bm ga lj moh pr ni, pasmatraju das ime postgl vise nego zaovalienje 15 Covek je blag i onda Kad, po njegovom mijn, sam nepravedo postupa, tes s prvi rp Ger se niko ne Fat za ono st je pravo) smatrauct da to po cash epi, jr bis protno wverene, po nagem mijnju, moglo da peu kao os. ‘2a taj. Zato bi blo pozeljno di najpe kaFajavamo re ma, jr se Cak i robov, kad ih kadnjavamo, manje jute ako th prethodgo izgedimo. 6, Cove je Dig onda ka iu wwerenju da oni koje tee bu karnit noe sna da je on vrok jv) Ka ont ume: Sto jeg tre, rs, prom nas deli, Gove jut ms poe ‘ince, Zao fe Homers pravoms rk: Kati da tiga Odis)gradobia bi, jerse ne bismatrioosvetnikom ako Poifem ne bisa ko ga Jet0 izaito gajeoslepeo.Dosledno tome, covek ene ut nina ‘one So ne mogu da sete njegowjulnjy, na mv jr Su, Ka ‘pr mrs Fprsgte me Ain prod tw ‘Logis Res eeamane pine 2), ke Kate ober Ratsca ovens ipl govom steam Dem A 0. 120 ko se obigno ka, iavnal j posledairaéun, pave ne mog fu oso i pun niblo Sa Sto Zt ona Kose ut. Stoga je Homers nastoji dase Ahilejprestane ut na mrivg Hck a. opravdano rkso: U sri sjoj sad noma nagrduje zm, 17 lzgornjega je jasno das govoric, ad masta da ub de huiaoce sje argument du iva w navedenih mesa, ovoded sutaoce wadgovarajuce dusevno stanje i prikaraju ‘ne nakoje se ue kao moéne i destjnepostovange kao ‘wobe hoje suse prema nia pokazae naklone, ii kao ica ko Jsutako netto prot sve voje iia, i ka oxobe Ko se elzmerno kaj £2 ono sto su vie GLAVACETVRIA Ljudavimenja 1. Koga ju vol! a koga mrze zat <...>18 o tome ée bi oe ad delinisemo pojmove rials stay [qr ae ti, pijatelistvospiatelsea ljubav (eo qraet,amar. 3 Urminio a priatlska ebay prema nekome predstavlis ‘eljenje tome nodega te smatrama da je dobro ito rad nega. ne rad nas, rin! se dam seta dabra, prema nasi moguc nostima,prbave Prjatelj je onaj koga mi votimo iko nas voi Peijatejima se smairaj on jst tako medusobmo ose 3 Ako jet tak, no proizaz da nam je piatl ona ko se radjenaiem dabra i snamasaoseéa bol n zbog cg drugos, ‘ye€ iskutivo rad nas. See Hdl radu kad se ostvart ono to ‘Sc ¥elia kad se dogo suprotn, Zaoste,tko da su ol radost dak nihove zee Bsa pele. Ove ‘Spetade poten ei4. Prijtelji so iv kj ima ita dob za, kao oni sto imaju iste priatelje neprijateje, jr takvima neosporno Sele isto, ako da se ona) ko drugome felt isto to seb, sata pi jatejem tome coveku. 5. Volimo] fone So su util neko dobro ama il onima do ih nam je sal, ukoliko je to dobro zaazajo, io sca toi jeutinjonoutakvim okolnstina izbog nas [vlimo} one ‘rakoje smatrama da nam Zele sini neko dobro, 6, [Vali] jateje nash priatla, kao {one So vole ude koe mi vali ‘mo {one sto vole one koe mi voimo, 7. [Volimo] one ko maja iste noprijtaje kao i ma mre ‘one koje mi mr7imo, one sto su omrazent od onih koje mim ‘ima. jr tak ud mite da je dobro on So mi smatramo do brim, te Zele ono so je nama dobro, toe, kao toe receno, svoj priate 8. [Vlimo] jude to vole da pomognu u noveu il u pose Auline siguemost, hog gepa se tlio: postu date, ha bij pravedo ud, 9. Med takve ubesjamo one kojt ne Fe (uh ragun, to jst ude sta ive od svoga truda, posebno re rijoradaike vanatie. 10. [Volimol trezvene, jr tak nis skloni neprave 11. 2bog sto rarlogavolimatenameljve; dle, one ko jima limo bit priate, ako ima igleda da t+ on ele, Take Soni ju ea dabrotaievre i wline: mada, ad Koi wv jdobar las, dope, ii med natoima sh med ont ka Jima se divi, ili edu onima kaise numa dive 12. Osim toga [volo] i ones kojina je ugadno provodii vot dane. To st abiéno dobrocudn, judi nesklon kitkovanja tudih mana, nisusvadaliceimadiejer su ad takvog kate raratgbor, a ratobooni nam pogiedu ela oto protivuret. 13, [Volo] josobe koje 2najuzadat i peat alu [adi -ivane!®] jer onisto umeju da dlizno zai prime 20k 7a Alirkvanje okolinipeitinjavaja jednako zadovaisto. TE. [Nimo] iene kojwszavaju nase dobre oxohine, pose ‘no one za koje sami sumjamo dh searno¥ mama Eine ace m 15, [Volimo} ude koj detyju otmeno pojavom. odevanjem si naginomsvakodnevtog Zien 16, [Cavek voi] one Koj ms skloni da ga kore bog pre- stupa cla ma prebacayy 2 dabotinsva sto su muih well, Jers tak sklon riko, 17. [Vole se oni Koji nsu alopamila ine seaju se wvred ‘Jako nite fer se satea dae prema nar Bit onakei ke Iv proma entalima 1. [Cavek vol] sone Sto ne Klevetaj ne voderaguna oo ‘im woe o dobrim stranama, kako njozovim fako fajegavih i 2ajih, jr tako dobar Covel postupa. 19: [olimo} one Sto mum ne protivurege kad smo tii neti azhjino zac, jer soso suprotnenaravi sKone su- keobljavanu [Volimo] {osobe koje nam iskaruju odeodemu pa jun primer ako nant se dive, smatrajokroposnim ii nam se ‘adj, 20, naroéito ads tak prema nama odnose w pogle ‘du svg ono zhog éega pose nastoimo da mama se ive, ‘us matraj hreposni i pian. 21, ,Valimo} de ligne ama one to imajuistovetna za rnimanja, pod uslavom da nas ne ometaj | da vot Re vara strasnom, tako da je nada 8 spasonosn propracena predstavom da je wakonesto lia sve st jest Sno da ne poste ida je odvee dalek. TT_Neutrasvest se tomel a avorenja da jes Sto je stra Sno daicko il spasonosno bli [Neusat S java ko a hatind da se neito popravi pomogne, brojai il anata i jednih&drugth ako nismo dozivel mii pod nepravd, ako ‘uopite nemame takiaca, i ako imam bezuticse, il su. aja su nam priate isu od mas primi nam ani ne Ko dobro, ako sj, ise fnteretpodudarjs nasi, br. ‘nj moc od drug's kod aj tek jodno| Jr. 18, Neusiraivost se jaja ko ju koji smataj da su bro ‘nc uspehe ostvarila mikakvo lo pretrpel kod oi tos se ‘esto nail v opasnostalisu se nije ik, Lud, name, pe ‘ma opasnostima mogu biti neoselis de dvaealoga: ith His Aosivel it easpolazs pomocnim sredsvins, upravo nak kao Sto. opasnostima na mors na hudusnost neustadivo plea ont Koji nemaju iskustva sa olyjom, kao toni judi Kost se, zai Tujus takvom iskust. 2a nu pep 19, Ljudi su neuseasivjonda kad odredena svar nije str Sa jima avnins it iam od i,t oni koje po ewan auworenj nadmasuj, a very da nadmasuju kad stckau pred host iad takvima, Hi nadhotimma od aks i nad nj ay 20, Covel je newstrasiv onda kad je uveren da ima prednost «kot kvaitera oni sredstava koja ude ne strait, kao §to su mnacajna dabra,telesna saga, mognost priate vlika imanja,imanje svi li vecine sredstava ra borbu, Ljudh su neu Strashj onda kad nome nis nanch nepravdu il samo ncko- Tin i ne takvima kojh se ud bye. DI. Tate, ako se lepo odnose prema bogovima, pesebno ko vad raGunso ajo amis iradenim preko Zane jai proroganstava tome sisno <..>". Lian mime, re ‘a neustrasio dani, dok nenanoenje vee padnoenjenepray ‘de iaiva jutnj, a smatra se da bozanstve pomaze Aosta. 722, Naposlctk, judi osséaju neustasivost kad, sami nesto predurinsjui, veruj da nege nw sadatnjost au buducnost Soviveti ncuspeh, ve, naprots, spe, Toko o onome sta ivarva sea nowstraSvos, Sid bests 1. temarednog iaganja bie nam jan eg s id sti, 2 ‘oga ae tide, pred! kim set avo se dsevtom stan seen si 2. Neka sti aioxsvn,pudo, sam] bude vsta boa il wane rirenosis obitom na sian, post tboduca nedela ko ako se ni, za posleic imaju obeseascene [abo rom ria, gubitak used, rda las, stamota] a bestidnost omalona?s ‘nj th nedea it ymogusnost prem mms. 5. Ako je potnja definiija sida tata, prozlazi da se Hud vino stds onihnedla koja gledajusramna jin Ui on ‘a do Koihime sal. Taka suona dela koja pri i mo- Fainog nvajalsvn, kno Sto je. wemimo, adhacianje St De bs ‘ani (e boja jor to proalar iz kukavietuks; potom, uzimanje “slog, i pak nepeavednopostupanjs, jor eto posteica nepra- de. 4, Zatim, nodozvolione veve§drugim osobama na zbra rjcnom mestu iw abranjono vreme, jet je to plod razualano- 5. {Sramota jel i kad se ist doit niki plow sta ‘iil od nemocath ica, kao, na primer, od ubogih | mrtib, ods ie poslovica Tay bi mrnogpotaao, sto je posted hes ‘nog Koristljubljai geamzivost 6: {Sramno je] ne pom w nove kad mozemo, i dati ma je a sto stvarno mozemo; dovalit danas pomazu material- ho sla, 7, raz od Eoveka uzajam kad smatramo da bi on ‘od nas mogao trait traztipozajmicu od onoga ko potrazuje ‘Stojnovaes potativatl novac od Goveka koji mas uprave mili da mms damo nt vam vali nesto tak da se vid dt svar ca Fimo i nastvi tim makati nemaliuspeha; ve mavedena sa nj canovno abel pram7vost™ '.[Seammoe] vat judo wnihorojprisuinost, precent vat njhove vine, umanjvati znaeajnihovih mans | pred ne kim preterano uestovat w ajegovom bol tome sno, ots tevabeleya laskanya 9, Sramota je] ne podséise naporima koje podnose start aod mas ratkosni, i Dolj joe, uopSte tome nevieai jet suto snack mekistva TW. [Sramota jel od dragogs, ito pofeso,primati dobre, potom ih omalovazavat, jer suse to obeleza nski | prosih Su TH. [Sramota je i noprestano o seb govort, azmetat sei tude seb prnvajai jr st to osobin hvalisavost- Ovamo ida i Postupel Koi proisticutzostalh mana Zovekovogkaraktera, kao Frjthovsobelezja, fave ono So mje malik, jr je sve To tina | 12 Osim toga, samo je nema udelaw moralnim odii- ‘ma. kojima imaje ude ss ama sgn veeina Hak. Pod ‘ma signim podramevam saplemenike, ugradane, vj key tone, topic, se one koji sam netomat, 73 to jepravasramota, Kade, recim, nema tolko obrazovanye Ko Tiko ga on ima; so se moze tes svemu ostalom, be‘See navedeno iva jo srmnij ako mu je wrok vast vekova mana. jerse reeen im spremnijepripisoje naso} mora >o}izopacenost, ukoico so mi uzz0k prosth, sada i Du uch labo 13. Dalje,dovek se std kad podnosi, ii je podnosio, i odin sve So voc gubitku east pres, kao Sto. he, sluzenje telom drugome i avljenje ruznim posiovima, ‘kljoéyjus iio poniavanje tims postupaka ko vo {Se razuzdanost, to hotimienih«nehovenih (postupe iver ‘od prisilom su neholia) jor se podnosenge takvihpestupaka pasienost prpisua last Rukaticloko, Os nim sien ‘Slatajen bib, dak, prem stda TM. Badu da jest predstava o obestaieenu,imajuti vv du iskljutivo oboSCaséenje ane posodice koe iz toga proist fa kako se odredeno miljenjewima w obzriskljucivo zbog, ‘ong ko ga ianosi,nuzno proaari dase ovek std pred onimas oj ga ene, TS. judi pak eene one koji ih postuj i koje postu, kao ‘one od yi Zle postovanje. one kojses nia otimaju o Est, Kio done ej mijenje ne prev. 16, Osim tog, eovek 2 dag postu ida poste Hude Koj imajv neko ccnjeno dobro, da et cene oni od koi ako ws ‘ta neto Sto oni ij, sto je soe 9 Zjub fons 7. Covek se otima o Seals sbi ravnims, vod raguna & ‘nijonj ul pakti¢ne mudrost jer se seatra da su ta ise ‘i amo (ahve spadaju sai dobro obrazovane oxobe 1H Covel se wde sid onoga So se vii peed njepovim o&i- rma i jvno, uw ime cega fe | nastala poslovics Std u ama sje jo ima Bab rata s Gove vie sid oth Kojima Ge tno Dorit kao i onih Koj: ma njega mote, jer sew ob shcaja na Ja pod prismotrom. 15. [Covek esti nih koi se 2aisto ne ok. jer je sno das im ison upon, Stidimo se ont oj isu SK rida oproste ima Kei acto gree, er Covek, kako se on ka 4, probacijedragims ono sto sim in te jo asno dase pr ‘edo fui na ono Sto sim ne En 20, Stidino se onih St su skloni da Sr Sto Zaju vde] jer nem rarike medi pojmova ne bit zapazen w netemu, i ne 2p ii Keone i va golen yr (TGF. 159, 130 bi objekatglasna Siren lasna su sklon ud koji su pretr- peli nepra, ot ma ns stlno mote: Klevetni, jer ako ne ‘Suzne opadau tim pre ce opadatHude Koi rese (Stim se] ijk tre veme wpretesan ost tana soi za, kao So su podsmehival | komik pesnic, jor nek uke fie ra Kevetnie i opaudate [Stk nas el oni Sto nas eikada nist fodbil, ers proma nam ode kao prema ona koje posta Ji Zato nas vata sti i pred onima ko name pri pul obraca [jer smatramo da kod nj jos uritamo potpuni usled i powe nye. Tak stom Sto pra nastoje ca am buds pial Ger ‘eama vide sa jenajbole, sto oprawdava Euripidoy odgovor Sirakuzanima) dok se of taih pomanika ako ponasaj oni Soo nama ne naj nit lake 21 Lj se ne stide stm napred navedeni sramaih dcla ‘nego i nihovih zakova, na primer, ne samo bludnenja ve “nak istog: ae smo sams dala nego team 22 Isto tako, ne stidimo se samo gore navedenth lca wee i ‘oni koje ce im okt nase nedostatke, kao Slo Su, a prime. ‘bzirom na stintot revire ere niko ne std aeake dee i “ivosina) nit isth svi pred poanatim, ka pred nopornatin Tims jer se Govek pred poznaniima sid samo stvarno sram- mista pred nepornatima samo onoga ioe seam po uo ‘icajenim nace 24 Covek essa std u slededim piikams: pro. ako se pred rijima nalae takv lea koja se prema njemu tako odnose kao ‘ose pre jim, Kao Ss ek, ose sid. Tkve su 0 ‘be one koje postajemo koje nas post i od kojih limo po “towane, pak sabe od kai nto tazimo Sto nemo Jodi Wako smo njhovim osima izgubili postovanjc. Tost ope i ‘sole koe predviaju [ono so Ge se dogoditi] (kao Sto jew ns ‘ox kuptins Kia govoro Kerulj na oxtvu Samu, Zest od Atinjams ca sams kako Helens Moje oko nih ne 2 ida camo Eujrvoc da vide ave €2olke biti ihe aki ns 0 ome slit ab Ka me Paige pet Saka Ap aun, mato bane Ep Satins ‘ato hg neg ne ‘och cg to ce wo pra obs po a ‘Coan 131lore bin, ii nameravaju sve suzmati. toga ui ka ih 23 desi nevolja, ne 2ele da ih vide pias suparni, jr supar- ‘vo podranumeva divijene. 2S. Covek se std onda kad zna da ajega i njegove pre inekoga ko mu je stodsiv,prate aki postupel star kojth so troba tet, Rj, Gvek gnoca sid pred onima koje postu Js med koje spadaya maped navedens atm, pred onimas ko. Jima jeu neko} ea, na primer, promaonima Kojima je bio wt tefl svetni ips pred sbi cavnim skim se otima 0 Eas, 2 jr ga sid Sto ga zbog ah dozljva nagoni da mnogo tox tev pe ia 127. Covek jos vte tii ako je prison da st sonimai da tepledaj oni Koj maj za njegove postupke, Zhog toga je 13 tk’ pesnik Antifont kad je po Dionisijewoj oul osuden na Sr, ides da jl kojima je Bilostdeno das ajime umru pro lave ra gradska vrata pekeith cs, uavknuo: Zao skate ‘6? Moda ve plait da va neko toe gore sua ne prepocna? ‘Tolikoostidu, St se ticebestidnost, nj spor move: ‘mo crpt i premisa suprotaogkarakters, GLAVASEDMA, Dobrofinsno 1. Prema kome, zbog eg i kakvom dusevnom stanju bo vvekoseéa dabrodinsvo, ice nam jasho Kad definisemo dobro 2. Noka dobrodinsvo" [zdpis, gratia, zahvalnost, wgodi- vost, dabrowornost, dobro delo,usluznost,ustuga) Dade det hisano ko oseunj zafvaljuuelKojem ons ko eajime obda- en, kako se kade, nekome u nud in uslugu, ne rad toga da bm sew nogemd uzvatio nine Kors, ve ako post dp Amon wwe en pstmt Sit Die pine 12 pa worst onoga kome Gil slg. Uslua je ata ako 093) Eevee an ususrt a njom one prek potc i pk ko fete veins wkom ceva dala eso vezi Tedsudm okolnostins, ako fe evitl ove samo jedi proj utopia je tako nto winiownaece t Pens 'U potrebe se ubrajaju Zeznje, naroéito ceznje za takvim stvarima koje kad h ne previo aaj bo. Take sh ae, ta prime, jb, kno oseanj sto th vek dozivjva kad je laze wlesnom slot opasnostina, jer Kad je Covek trmevoma bot tads nes agonal dase bavi tor sina Upravozatooni stow aevolignansta pe {Chau pommoe,pa sve dj pematns hog onan eka ‘hasanc omc napa gas broth ao, na pene, Os Ko jeu Lie} donco topo zat alle neophdno da uslug edgvaraupravot vin peda ‘bude prin, ata ‘Budi cae ofc prema kome so, ato se Kaksom se crmom san Ko aves rad soéane dobroworno jssnoje da arguments tra ini ated: uaa se Jean strana tt jb alo} sinc nepal de ‘stan Gina in taka wing oj odgovara aks pote ELS'Osewino jee se dobrogintejima mors port av uted reds the suprotnom sel, tered J Jobo feo ne, eu intr see (prema nao) define tome dhbrotnso) ord da sik postp shjpo ata a fitudent ida dobro deo abu nl ve gu ural, sveano Aneseano, take daje wba sinaj reo wnacan,tritU ne tnods bit gover 0 dahon. {. Dalfe, dobotinto tba ptt vodnost na sve ktepo tj jr dbo deo ine toi ios oan hvaite, ve mei mesto “Zak je nezalvalaost ako se Eoveku win uluga maja poucbo i ako se nasim noprjatlime usin istovelna ra tain usps, erje od da ako neo nj ueajeno BAe ‘Soot Oupmap Atbth Ogonon Kage Lsv0 og nasil ako je svesno uinjeno neo ruzno, jr bas ko ‘ee prznat da su mu potrebe ako ruzne sa GLAVAOSMA, Satatjene 1. Toliko o dobroéiasva i nevatalnosi, Sad govorimo oto sme] koi predmet koja lca aviv stzajenjerukakvom du. Sevnom stanj cock dozvjava osecane sialjenja "2, Neka suZaljenje [ehos,misericonda, samiost] bude bol iaazvan predstavom 0 lu koje maze unt ih pricni pa nekome ko tone ashe (lo| koje bi moglozadesi i nos nokoga neg, to onda kad mam ein df liu, Dab Covck ‘mogao ost saZaljenje, jasno je da treba biti weren da bi oni neko od njegovih mogad dozivet zl, io onakvo kao Sto smo sore opis edna, i sasvim sige 3. Zato sfalenje ne mogy oseéat ni savim propa (sma ‘ajuda vise nemaju Sta pretpet je su sve pretpel ‘o's smatrajy ode stecnim, pa s ato tako exon | jo, naime, smatraj da seu nihovn akan nalae sa me ‘ua dobra,jasno je da ive u worenju kako th miko zo ne moze sna ito je dno od dobara, 4, Obigno smatraju da mogu doziveti do osobe koje su ga veédofivele i umakle mu; potem tari zhog prakliéne mud: St skusta: ati, lis posebno pare osobe, kao obra ‘zoxani jor dobro ras 5. oni ko} ima rite, deen Ai Zen er su njegow, eee za nih podnet gore navedena a. 6. Zim. oni koje nije obuzelo oseéanje heabrost, nap smer, tdzba, ii neustrasvot (jr se ‘ada ne mish na buduce) ni {im je dusom ovladalaabest (jr takvi ne razmiljaj © nome $0 bi moll da pretrpe) pa shodno tome, sazaljenje mogu ose Iiijudi Kose nalaze med ih krajnosti ni ode path, jer sadaljenje ne mogu oseat odve€ pla zato Sto su obuzet va itor gevoliom, 7 Cawek ose a samilost ka smatra da ima Sestith ju, jer 6 onaj Ko veruje da nema ni jednog takvog smattai da 1073 Sluzajusi. Uopsteno govores, avek eskion saaljenj Kade na 1 takvom dufevnom sanju da moze zamisti dase takva nesre- ‘+ mogla desi jem il nckome od njogowh, i ocekaje dco Se dest njem it nekome od njzvi. Tako smo lve dev stanje Hud kad osegaja sam lost, dok ei definisie uodlivo ana so pobedyje ovo oseeanie: njegaizazivaju sve star propragene patnjom i bolo, aij pogulbao delovanje:potom, sie ono sto move iazvati unten} Kao: voikenestegekojese sucsjno dogadaju. {9 Med bolne | pogune svar spadaj raza cli st te lesno slostasane, lose postupanje, tarost, holes iedosttak votnih potrepstina, 10, Med a Kojima je 2r0k suéjnostspadaj: nedostata prijtelja, mal bro prijateja (er je zalosno biti ovojen od pe Jaca svi bain: potom, sramota, blesivost, memos. do Koje dol odande odakie tovek otckuje neko dobro, I, ao sama ustalost toga dnb koe oe pip po $o ga radest ncko zo, kao ono ads Diopejts od Veliko, {petijskog] cur stig pokloni poste njegove smi, Dost st ‘valjnja oni Kyi ikada nis dove akakwo dobro i ga ne ‘moja Wivali ni onds Kad ime pir 12. Safalenje,dakle,iea7ivaj gore navedene i njima liga svar, Satalenje asceama prema poems po uslovom ‘nam nisu odvec bliskjer se prema takvima edosimo tako kao danas nesteéaodckuje. To fe ono, zbog Eega, kao tose ries “Amasid nie suzy pustio kad su hu voli sina na pogubljenjc ‘radar jew pla kaj Coo da muje pial spao a prosiack tap, jer ovo misting iariva saben ono wrasavanje: 7a Ienjese, naime,razikuje od wrasavanja koje, Stavie, sljucu je ose sazaljenja i povod je nastanku suproinog osceana.— 13, Covek, name, ne osea sazajenje kad se nesta sass pik ‘iia, Samitost osccame x proma judima kojisu nam sea po do bu, karaktcrnim osobimama,sposobmostina,costojanst | p> Feklu, jer svim tim sucajvima posto vecsverovatnoca ds bi ‘S51 nama nesta sizno moglo dogoditi Wopsteno wresi, moze 6 rave da Gove osocssavaljenje peta juin kad im se desiswe ono éega se im priboja,14. Kako samo ogevdno bliske pata iavivaju szalenie, ok one sto suse dogodile i ée se dogoatiu vremenu od deset hija godina, ne vain saaljenjeuopite, it a neznatno ia i, jr pve ne ofckujemo, a prosloga sme secamo, mszno prozls da smo prema om ta efekt sce upotpunjujy gest Eulacijm, oojom pls, nosnjom,, uopst, minikor, puno sa iilosnj jet ve to doprinos da proso sh buduce 2 mozemo predstvils kao sasvim Disko. 15. Zato vece sazaljenje izazvaju nevolje koje suse tek do odie ce se uskoro dogodi 16, Toye raog aso safljenje eases sami zm, kao sto 4 uemimo, a hud koi su peli nevole tome slitne svar, Zim, dla neste So sto ues onima ko} zasta nestot es ko S0e lua sucka na samt Sazaljenje narocito ose sino ka vio dase takin prima nal Cost ud ‘Sve navedno jos ve sazva sazaljone kako 2bog prividne biskost oseéanjanezasluzenosti ako izhog oseéanja da nam sc ona So tps naa’ pred cima WA DEVETA Pravedna Hanja 1, Safaljnju je sassim suprotno one so se naziva pravedna jun vero ndignars,opravdano se uit gcvit se, Nexo ‘vai vena, india, opravdanautnja, ghey, nogod. ‘anje| jer je bola So ga Covck oseenzhog nevasinzene nosrece tna nek! natin suprotstavljen iz tog karakora probe Dol 0 {2 Covek oseca hog neijegmezasluzenog uspeha. Oba su ose ‘anja woven katakternom éoveki,—2. Jer Gvek res da oe a bol sazalenje nad onima Sto nezaluzeno tpe nesreeu da ‘Se pravedn ls na one so neastwono posta wpe. jer je ne privedno se sto se nertshszeno steknet ato se pravedna jt Bia pripisuje bogovima, 3! Moglo bi se pomisit da je zvist na istvetan mains proistavljena salen, jr je kao pojam sastim biska ava pravedno ut, alge ona nto deugo,Zavist je nesumajio a urmemiravajuceg duseymog bola koji se jvla zbog uspeha, 136 ali ne zhog uspeha onogs ko ga nije zasluzio,veé zhog uspeha ‘nih tos nam rae eda ‘Odsutnost akg nog interes imanjev vida swoga bi ‘anjep tea da podednako karakterisesvaovs osecanja jer ako ‘uevna bol wenemirenost prove pom da bi nce spe ‘mogao po na mat Stetne posledie, onda vie je te 0 avis Fpravedno} itn, nego ostrabu “1 Odigledna je da own oseeanjaprate suprotna oseCanja. Ko, rime, ose ol kad vid ude sto nevalieno pe taj és a ‘ova, i Ge maksr oxati raymodutan kad vid one Sto zasluze fo trp, Tako se, primer, ako poste ne 7alestgledajuel ka Ko karnjavaju oceubicetrazhojnike. U takvim se slueajevima, rime, tha radovti upravo onako kao kad vidimo da su neki ‘nezslazeno seeén jeje asta edna i drago pravedno | kod Slog Goveka tava radost, jer se Kod njega java nada dae ‘Setnjema desi isto ono so se ravnom njcmu dest, 5 Sua ova osoéanja prow iz ednog tog karakter, an ‘ma suprotna sprog karaktera jer jedan st ovek baz ud zavidan, ARDS aime, zaidan Zalost zhog dobra So gn Je druei steko Sto ga ima, nuzno je da Ge se radovat lava Tgubitka toga dba, Zato sv ova osecanja spretavaj sale es iako se meduvobno ravikujyu pogledu netom knetih az Toga, tak dasa podjednako moe korisno postu dase sta Fiiesobe predstave kao nedostoyi salen ‘6 Govorimo napre o pravedno ot, o ima a koje se, ‘bog coga set kakvom se dusevnom stan ju pravedn I te. potomo ostalom. Pi mapred ilozsnog otigledno proizlav sledede: ko et no dae privednajunja onecane ola So ga Govekoseca Zo, netijee o€evidno nevastuzenoy uspehs, onda nam je, k80 PEO. jaan da se Govek ne moze opravdano fut na sa dobra 'S Niko serie, nee modi pravedno Hutt ma neko ko je pravedan,hrabar abdaren vlinom (Ka0 to nema sazaliensa ‘roma juin suprotnog karaktera) wee na bogatstvo, moe na ‘Se ostale probitke Sth, jednostavno reteno, zashiZuj Gest ij itn jude obdarene prizodnim dobrima, a sto su ple menito poreKo, lepota tome sino. 9, Budi da Gave starisko skoro it na pritodno, nano proisia da se covek,ukoliko de osobe imaju jedaa isto dobro, 7vie gnevi na onu koja je to dobro seks Kasi ako je, zat Tjjue tome, uspelauavotu, Coveka zacelo vite mul bogastva jnceranji, nego davnasajihbogatssa i oni so sh ea nasa T-Tsto dios na ea Koj ima vast, wis, beojne pete Ij, Gestit deon ii ncko drugo signe dobro, Ito biva onda kad neko pomogu takvog debra stekne neko drugo dobro. Ljudima 2acela vse dau bol odskoraSai bogatast kot su zahvalujue tome hogatstwu stl dra sluzbe, no bogatasi od davane, Soe sua is ostalim dobrims. 10 Toms je werok a So cewek sate da posted imu on Sto im pripada, dok prvima ne pripada, er ono sto se svagda ‘stom ruhts pave Gove eleda star tako, pa mse 1 da oskoraani bogatat maja ona sto im ne pina, I. Badu de svtko dobro ne pristaje svako Svek, ert ‘ovde postoji odredeni rarmerisalasnost (kuo So, na primer, Icpota ora ne prise pravednom, se rabrom cewek Fk) ‘Ho nsa civ brakovt ko se sklapajasa nowopeenim hog Sima, voes osobama plement porskla),pravedno se uti ake dobar Zovek ne dobije sto mu pripada Isto biva kad se sa ibis atin spn, arto ond hl oui te stom ea, a, ena pesmi kai: ‘One okane bores Ajantom Telamonovim sinom, Jerse na njoga srdle Zevs 0s jain junakom 2, Sehorit™ Ako tone bi hilo tako, ond bse slabs acim w ilo emma takmitio, ko, recimo, muzicars pravedaim, a pravednost jeu ‘Senja od muzike Telslozengs jasno vod na koga sop. éoga se ud pravedno lute tos napred navedenis njma sien aor, 12, Covek e san pravedng uti. pve. ako ashe naj- ‘ia dobra {ima ih, jet ne bi bilo pravedno da oni Koji mu nisu ravi bude destjn sth dabara. 3. Drugo, ako je re postenom karskternom goveku, jer ‘ada spre Sud ia Sve So je nepravedna, 13s 14, Ako je re€ tastoljubivom Eovek koji teFadredenom «ij, a psehno aka se njegovo castojulje odes na ono 10st Arugi nezasiuzeno stk 5. [judi kot sche smatraju dostojnim onoga Sega smatraj a ns dostojn! drug, uopiteno su selon da se zap toga pr Sedo ute na take oxo, To jeralog resto pravedno tai pis slone ropske due, nemoraln judi bez aseCanja faster noma nigegaGrga bis satel dostojain. 16, Iz ilozenog se ofito vidi Kakvog sb karaktora jodi ia neseeca,novoljet neuspes! treba danas vesle, bar danas ne Faloste a tose tice nog Sto ovo Suprotno, UeljN0 je napred ielozenog roma tome, ako govorniku pode a rukem da govorom kod sua stor takvo raspolozenje | dokaze da oni koi ih moe za Stiles, knot razlort 2h koji aze sazaljene,nisu dosti top, ve maprotiv da ashavu dash odbij, nemoguce je dase sui sate GLAVA DESETA, 1. Iz gotneg je jasno ma Gem, kome kakvom dusewnom stan uch zavie, ako jezavist vzsta dasevnog bola Koji se ja Tjusled oii lagodti mama sini judi koi wivaju gore na vedena dab, nema w vd ns interes zavidnika, vee take Hud "Zavist Ge ve zavelo pojviti ko oni ui kojiimajl se & ri da imaju seb rave. 2 Pod sei ravnim podtaramevan je ‘ake po pore, robin, wrast,duseynin esobinama, ued Fmt, Zavise 1 on koji maja gotovo sva dba (zato saa ‘ij koje su posts velke usp, kao fon kojima je ste ‘aklonjena) jer smalrau da ih si ele IS toga, 5. Zavidn sud Kojinasezhog neéeza posebnog ska Je pottovane,naroeito 20g ajinove mudrost i sree. Casto Ijubivi su ravidaiiod eastoubii, sto je luca is onima to sesmatrju mudi, jer st obo na svoj manje. Uopte, u Inu ecko slavoljubiv tome je aidan, (Zavide su malo ‘dak, jo mse sve ini vel, be4. Ranije smo uv dobra koja izarivaju zavist. Gotovo se ‘mode utd da na zavistpodsticu vi pestupe | dobra koja Kod judi azivjujubav prem laa ast bog Koh tee ra upc ‘dom, ede id i povolin okolnostiprouszokovane sucajm, st poselno isziva ono 2a cm Govek Zui smatea da tako neto treba da ims, kao on flo ce mu, ako ga bude mao, xia nest ie ule usta vg nso oe 5, Oevidno je iKome ui zvide, jer smo to istovremeno ‘aval zavie lskima po veemens, mest, avast, ugledu 0 , jer niko ne vt 2a onim Sto mu izsleda nemogs 2. 7Zato se tako osecaja mai velikodsi ao ion sto ima judobra destojna vledih uch. Tava so dora hogatsvo, bro ‘ost priate, team polo? sastiijia sliéna dobrs Bu ‘Shei a tim osobama dolkuje ds udu Cestite, kako gornja do ‘ba po nar sari pripadaj dobrim judi te osobe revnosno m1{ere da postigns navedena dobra, Takvog su karakter oni ko je deugi smatraju dostojnim th dobara 3.-Jednako su skon:plemeritom nadmetanju oko ih doba va onikojima suslavni prec, stodac, ukucan, narod i otadZi ti, smatrajl da im tak dobrapripads ida su ih dostojn 4-Ako'su cenjena dobra predmet plemenitog nadmetanjs rin proiliva da stale vine sve sto je korano 1 Hagtwor ‘no 2a stale Ijude, jr se blagowwora i kreposn judi postu ‘Osim toga, ovim se dobrima mogu prikuei sta dobea koja rama mogu uival ina BI, ku, reco, bogasivo i lepots pre nego rdravje™ : Iz gornjog je atevidno koje oso iazivaju oseéano pe rmenitog nadmetanj To sud ko maj netom navedens tia shina dobra Tos gore navedena dobe, kao st shire brost, modros fstinsko mane] aster ud na vlasti mug ‘bit mnogima od korist takveosobe su, reeimo, strate ovr ci i, wop, su ko imajsliéne mogucnost, Su on oyima nog ele da bud lie i posmani, iis koja mnoginastoje da bad prjateli sl oni kaye nog ene lt koje sami cenim~7. Oude spa oni wa as, to pesnicy, bilo psc govora® sastaljajy enkomije tpancgiike ‘Covek prez fade suprotnng karaktera jf previ sup tan plemenitom nadetanju, a precirat suprotno pojm pleme- ito ve nadmett, toga ris provi da, Kot 8 t toi sev osobina da mogu seu i nadahnoti plemenito nadmetane,skion prezianja predmeta ca koja imaju takve hnodostatke sto protivurecesvakom dobry koje podstige na 7. vido divijenje. To je ralog zaitoEovek Csto previe one koji ma de sv od uke, kada mov secu ne pate bogzna kako oe jena dra. ‘Dosad smo rasprajal o tome kako se mogu zawatiisti- Sati osoéanja kab tvorima i koji se ode metode we vania "ain a a ng aa mm mock sn a Span Vinca opi Po tine poem mia aie ee ‘Storr adnoebemeat poo pe parton sor ue GLAVA DVANAESTA Karakeri Karaktere osobine uh pojedini vars |. Pose gore ilovenog, hide da rasvetlimo kurakterne os0- edt bine judi skadu snhovim osecanjima, dusevnim svjsvim, £0" uzrastom ishiajnim okoinosti, : 2, Osecanyima nazivam Vjutjo, Zhu i tome sna oxcéane, © kojmaje bilo govora rane. Pod dsevnim svjsvima pod ‘umevamrline mane, ogeme smo taka raspravall, Ko 0 Tome 6m pojetne dj prednost ts sklont da ra. Zivot. rn dobi su mados,zclost stares. Iueajnom okolnoséu na. ‘am plemenito poreko, bgatsvo,razne oblike vast, kao tm. hove suprotnost i uopite, secu neste, 3. Mladisu po svoj) naravi ski Zeljama i ispunjenj th yn 2elja Od telesnih ja najuise su son hubaenim wacima ce ‘mutsu obiéno neumerent 4 Nest uZljam koje im bran dosade, noo strasno po ‘ee i brzo se oblade jer sum Zelje vattene, al bez sae, 0 So su lad i Zed kod Boles, 5. Stastveni su, nah dla unj, Nima gospoda gs jer im eastoljubje ne dozvoljava da podnesu omalewazavanye, postaju ovo ako steknw utisk da im se ini nepravd, 6. Vole cst primani, ot vise pobodu, jer mladost te nad ‘masivanju, a poheds je odredena vista madmativanj, Dalekow Se teze za Gakeut pobedom ncyo 2a noveem kojem pra tek eznanu vamos. er za im jok ns osc otra, kta st Pr tak rete u mudro} ree! Amara, 7.Nisu sloéud, vee dobreeudh jr jos asa spornal mn sg poalost.Lakoverni su, jer nish SKUs sine prevare 8: Puni su nade, jer uj, kao wim napitim vinom, kev od prirode wri a uz 1, nsu ni nese mnagogeny de vei Veéinom 2ive wna jr je maa okrenita budeosti nj prosostis mladima e buduénost dug, a proslost hratke™ oun Lew cho St do kop} dons °S Ova aaa arate lai to ue Ars sts da aban je us{asta seu zorutvta nema Sepa stale se vem nad {Lato th modem coon uled ore navedeih rata ose podajo ma 3 rari su no ld ostal rasta, er sunapi i psi po sedan pt od tin cnobinaukanjaimstfa, dk drug i ‘eustratirin Niko nme, pod lejom reve pa {Eaunstodobrouiva Cove neobiens smelt 1 Mads Sadie st vasa skp du drasvenih bia ne ‘najupojm o drug doris. Ini save kodutn jr u Hoot jo isu dove pone nj ni oul nasubn poiresoxnovna je oda velkods $host cncal se dota velit dara, St je vost veku ko pun nade 12, Video vole bv epim no kos, jem jv slo dotaaltra nego do avon racuie votna rau Yok una korsnom, tina oepom. 13, Min ie nog drogi vai dba vote patti deugoe, jor naar ravolvourajeic 4 Kako na Ne te prema trom interes, ako ne cee ioe piste if: orosve nihou rec nasa petertane nag si pret Hono) aes ove rae peterano eae 0 iccadvee mre, sven talon tk, Mile dase ajo to “Sinouerenotarde,a0 jet ravlo at sv rad reko mcr. 15Ako skom nano nepravd 1 Be in osons gor lot nts polrrenont Mla usta jr smatadu st Gl ett bod no So jes, asoje ze cene prema ast {oj eednost, dosed tome, pretpstvis da how bay nerazeno tpe, To. Vole seh, hog ga es sklon hjvindosctkamas saya dowsiaente paseo | oplemenjona gordo! lfm loos Mo Ni ind i testa cms rat ch ‘Sess beget rata pares my GLAVA-TRINAESTA Starost Osobine karakera ojtenog staros | takva je, dake, naray madi, Sto se tgestarjih ud a sodinama, ae se ek d mje veinaKarakteraihoxobina st prota kafkternim osobinama miaib. Budué da su previveli nnoge godine iu mnogome bili prevareni,i sami esto praveet breske1 kako se vena ludskih poulvata zara lo, ni 0 6 mia se porto nezeazavau, ence sve u mano) met no sobs tuchalo 2, Oni ka: mili, nikada 2nam,dok w sumnj ek do ju mozdac moguce je, tako se 0 sem izazavaj,nikada i Sta odlagno ne wde6 3 Zlotudal sua rlogadnost se sastoj tome dase na sve sleda cno, Dalje. podozsiv su bog nopoverivost, a nepover- It ahogiskusov, 14. Zbog toga nt ode vole nit odveé mez, ve shodno Bi jantovom savetu: woe ko di 6 mrvet, a mrze kao da Ge vet S Malodusn ss, gr th je vot tolko puta ponizio, zhog ce ga ine ele esto velko | neobigno, vee Ono Sto je poltebno 7a 6: Nisu rip, ere imovin foe, bie, posed jeda od noni von pote, ae sksva naj kako je wSko ste, ako rated 7 Pasi su du se vega pribojavaju jer njihowo du Sevno stanjesuprotno enone Kad tac On su lad mae {i topli tako da starostwlre put kukavcluku, aon je dreds pa vata obladnelost "8 Raduju se Hvotu, naroito kad se primaknu veéeri Zivot, jer audnja ide 7a oni Sega nema, ud poseb0 Zude 7a nity So im neste 9; Samoziv sa wise no sto treba, a Sos U iva ie no St ea int fe noka vista malodu: sje hori, a mane Sogn lk son rn ooea ‘onl preteen Otc masons wapends tranny dla MertonJepo emu je takode uztoknjhovo samo, jer je horisno sa ‘mo 7a pojedines neo dao, dok je lepo spaslutna dae Ti Pro bi se reklo das best mo sid, a kako ne pri ju podjednaks vost Kortsnom tlepom, mal inj tal ta eo mma re drug i. Zavaljujuciskustva, mao drfe do nad, ere ono st se svakodneyno dogads uplavnom lode tvecinom se lose a0, Stakvisu bog soa kukavighka, 12, Vie ive od uspomtena nepo od nade, jer im je preost to vee ZvotaKratko proslo dugo, nade je okrenuto bu Sucnost, a soéanje proslst Toe relogajnowy slagolvos neprestano prigaju sojoj posit, jer u predavanju uspome- rama nalze dowel. 13 Reaguju burn al bez snage, a od lj, ede su potpu no ble, dok su druge bez snage, i, dosledno tome, nit su im podllozni, it rade uskladys mma, vee uskladu sdobikom- To Je ralog ait ju ovoga doba iledaju tremvent: njima su, na Ine, strat oslbile, a dobitk rob 1. U ivan im ewe slalo do 2sotne ragunice, nego do gv stog karaktra: ona rane ie 2 Kors, dba kak ter za viinom. Ako nepravedo postupaju, eine to pre i neva- Halstva nego tz gordo. 15 Star su Skim saaljenju ali nei ith arloga kao mila Ai. Mladi su, aime, salt iz Covekajubia, asta ie nemo jer umisjju da im svako alo pret, a 0 este ravlog, Kao St osm, sto sj sklon sara. To to je wrk asta se jdaju abo éega ne vole Salve dosetke i sme; osobe sklone Judlicovanju name, stoje maspram osobama koje vole seb. 16 Tava je, dake, nara mah star. Kako sud vo ni da lusaju govore koji odgovaraju njibovojvlastit} ni Kao ajima adgovarajuce povornike, ne etko uel kako s¢ treba shut govorom da iso taka izle dal seb i soy 146 GLAVA CETRNAESTA Zretost Osobine Karatera sojvenog relom dob 1. Sto se tide ud zreloga dob [aah, gor ove Zivot, rapon snage|ofevidno je da e, ako ne poseduj Krajostjed- ‘ih drugih po karakteru biti ized nad star, Ljud oxo ta Zvolnog doba nism odvee smel (ere to lik drskost) Ai odvoe seat, 2 wee se doiénoodnose prema jedom di fom. pa sklad stim ni svakome vers mine ver, ve ra {ie prosudujau sklad sstinom, Ne ve sljuive 2a lepo riz korsno, vee 2 jedno drug. Niu sklon i Stedvost ni rasipnisvn, ve pave na pravu mero, ‘3. Jednako se ods prema gnevu i prema Zama, Kod nih udravena trervenosts hres hrabrot s trovenoke od mladi i starih owe su osobine,nsime, potpuno advojenc: ‘adi su hrabri neabuzdant, a star trezven i pati. opste ‘no govoret, ud clogs doa imajy sve korisne osoine koje ‘lag sta imaju odvojeno. ‘Sto se tie osobina hoje miladii star imaju uprevelio) i premaloj mer, hud zrelogs daba ove imajuu pravojsodgove auco) mer 44 Telos mala w pom snage ol trdesete do tides pe te godine, adusau Gtrdesct develo} godin, ‘O mladosti, starosti zclst, eo karakteraim osobinama GLAVA PETNAESTA (OsobineKanakter seston ulin plemeniog porekla | Hajde da wnastav raspavin 0 dobyima Kojima je wero sluts okolnost, hed uc sarap edn araklcene os bine. "2 Pemenito poreko tie ma karakertako da ston koji gt imaju astofjubon od gi: sv, naime, kad imaju nck dobro ur‘obieno te da ya uveéaju, a plemenito poreko je dostojansivo hasledeno od predaka” Tak su judi skon! da prezinuEak str je stvremenikeravne njhotim preci ors jedne ist iar, Uukoliko su stare, wolik cenjenije i laskavie od medavno na sta 3 Pojam plemenito poreio odnosi se na uvenost plemens 2 pojam plement na onosto se po soja finest ne izes 0 |e osabina koja se ugrnom ne sree kod jad plemenitoe po Felt od Koih mnogi to ime ne zasluryu, Med iudskim po olcajima, kao medu plodovima zemlje, ima dobrih osha Ko dase, ponckad, ako Jerod dobar, u toku adredenog vremen: skog ralblje radaju ivsnedni jus, 4 potom dolavs do fexodavanja ‘Dogada se da se woma daroviteporodiceizroduju wlca nastranim karakterom, kao sto je lucas potomecima Alkbija- ‘dui Dionsja Starjp, x Evrae wudake dahon trome, kao sto je slugs Kimonovim, Perilovi i Soratovim potomstvom. GLAVA SESNAESTA Oxobine karate svjsvenebogatina 1 Karakterne osobine koje pratebogatstvo svima bodu of ‘bogalisuskion best; nadmen suv neku rukw usled post ‘utog bosatstva neprtodn, Oseéaju se tako kao da imaju sa Sobre; bogatstwo", naime, shy ka nekakvo mero vrednost Stops ostalog. pa ispada da se ajime moze kupiti sve "Sloat raskospom Zivot ramet: askosn su sled raskosi spolainjog aja nihevog Dlagostanja. Ravmethiv sai Jose vaspitan, jer si hud obiéno govore o nome sto sami vole igen se dive, a hogataspretpostavlja da se a ono 2a sta se on anima isi otal zaimaj. Oxo oseéanje, medutim, i nije bez ‘mv, je je mnogima pottcimo bogatstvo imunika. Ovim se Sp snipe tin pes ope W ating ig re tis as mote objesniti odgovor toga je o muudrima i bogatima pesnik Simoni dao Zen siakusnog tranina Hjoroa kad g J up {ala da lije bole bit bog ih madar - Begat,odgevor jes kao ose i murat sts ok provade na wraima Dagar ‘3 Hogati umiijsj da su dostojai vast verujuei ds maja ‘ono St jude dni dostojim sas Sve svemu, karakter bog tog Goveks jest narav sreenog, ali bezumaog cove. {18 drugesteane. posto rvlika tamed karaktra odskora- Snjin bogataa od dave utoliko St sv Kod odskorasaih sve tae mane iarajnije gore, jer, kako da kaem, nis nau da se bogatstvom suze Tprestupi koje bogati ine niu tlk postedica opadine, vee elon chest 2 dslom neobudanost sto ih navodt a vredanje iprestup. GLAVA SEDAMNAESTA Ocobine harakera sosvenefudima na vas, ‘obdarenim econ uspeion 1. Mot sti sedko wove osngnne osoine ka rakéra judi u pope last, er vist dlinieno ima exobine ‘rojvene bogs dimiéoiol "Fj od mos po karan su catalibii i exmosnijod boa, jor tense Sl hoje og ponte zavaljyjud vo Jo sRevnomnj su, jer su zokupljenijavnim postovie, pa su prinyden a vode rafuna oavemu sos ge vat "{Pre tise ekioda im je ugledotmen no madmen, jeri Sok pola cin otmenin, aval tome se edmena} 0 ‘tacos je ate elagerdana opener, Ako nepravedno postupsyn, prestupt ma neva, se zai PsP Stose lite seen ekolnost ona svoj dlovima® ima esobine bogatsva vaso em smo uprave gover jer ono andl uly ent orn goin Se 109a. Sto se pokaruje kao najznataniji vid steéne okolnost te tm Adabrima, Osim tog, ons pospesuje doh por, ka | foksna tdobra.~6. Mada je Covek, ahvaljujucsreéao okolaost umno- fame nadmenijit nepromislenit kay Gove. jpak ima edn ‘senu karakternu osobin, to je da je bogolabivi da stoi fekakvor oxi s bozansvoms, verujel wasp Pog dobar Koja mu je sreéa pod ‘Gavoril smo 6 osobinama karsktera stobrazmo warastuiste 6, Suprotni karaktet gore opisaim, kao, na primer, kataktee ‘roma, coveka hex sfece imo, ofeviel si suprotni oxo bin, LAVA OSAMNAESTA Metode wveravanja pode 20 eve gov |. Budi dase werlivim govorima kortimo usvrhu dono senjaodluke (Sto, naime,znamo io Gemy je donesena odluka tome nije poirsbna data argument) bilo ds gowornik govorom dbraés samo jedno} oso da bi Je na nso pdstako Hod netegs odato, ko sto, primer ine on to opomtnj irveravaju(slusalacse, pa makae bo sim, sma sudlom, so je. ednostavno reno, stdin Koga trebs wert) bilo da Bo ‘ormik govoram osporaa prota sl ncko erie, var uve Jalazi na isto, jer se govorom treba postu Kako b obcawredio Suprotne arguments koji sista So protianik prov Raga ed 2 govor steno treba postupitiu epideiktckom gowornistv, ide se lac cj je sur govort napsn posts aos ‘ja, mada je | tu veeinom sudja samo Ona) Ko. u apsolutnorn ‘mish toga pojma, uraspravama politckog karakicradonos!od- Tuk o odredenom ptanju:akvasu sia sporma pitanja koja {evalu objasnjene, kao ona o Kojima se judi savelu. Kako smo, dale prilikom rapravjanjo politikom gowor ido govorl 0 osobinama pojedimih uredenja, to se moze ‘mated sm uteri kako tnt ko main nas gosto! moet da poprime karakterne osobine [koje bi odgovarate karakicry luteal 130 2. Kako, nadale, svaka usta govorisva, ko So je receno®, im posobnur sername ga smo za va vstu navel mish nj premise ikon se tee motode weravanjau poliitkom, pieikiekom isudskom govornistw, kako smo, pe tome, ‘tea putt natin na kj e govor poprimi Karakterac oso bine preostaje nam da raspravlam o mestina", zjednickin. leima vistama govornii, "S.Uistins e poteebno da svaki govoriku vom govoru upo Luci mest moguces i nemogucep,nastojei dima ukavat a ose nso dogodit drugima da se dogodto. ~ 4. Osi to, tment veliin Zajedtko je svn vst govornist, jr se {Eovornici size figurom umanjvanjajprewveliéavana, blo da avetuj [nagovaraju i oderacaju, vale i kde, optu7uj i brane. 3. Posto adredimo ova mestanastojaéemo ici ta topsite zaamo o entimemima, ako sta budemo imal o prime: fama, kako Bem, dads asta, ispunil ono Sto smo u poeet keonaumnil “Od opstih mesa, preuveigavane, kao Sto rekosmo, nave prstaje epideiktickom govornisteu esto proslost sudskom Gerseo asenom donos! odiuka) 8 mesto mogudeg | bude, politi povornst, GLAVA DEVETNAESTA Pojmovt moguces memories 1. Najpt, dake, oxpravimo o moguéem imemoguéem, Ako |e moguce di od dv suprotnost posto Ge posta jedna, 0 ‘Soe pc ran propercume, ese ke parila st oteda je moguée da posto i drugs. Tako, na primer, ako je mou eda eovek oxdrasi, moguce je da abl jer se jedan {guénost mala w obo suprotnosti, a zabwalujusi njoj one jes Suprotn 2. Iso tako,akoje jena od dve sine stvari moguéna, onda je moguéna idruga ~ 3. Ako je mogués ono st je tere, moguce Jetona sto je lake, 4 Ako nesto moze nastat v boliem lepsem obiku, moze asta usvakidaSnjem, jer je ais te teri lop ku, ne 20 KuGy uopste™ 5. Sve so moze imat svoj potetak, moze imal isvo) ses ‘ak, jor nsa ne nastaje, it pine da masta nemogoe. ‘Ko, na primer, simetar ne moze nti ee modi posta djametie ‘Ako neSto move mat srSctak, maze mati poeta, je sven staje iz poéela, ‘6. Ako mode nastati nest toe bitnos ili postanjom ki snije, moze nasal iano Sto je vremenski rane; na prime, ko Jemoguce da nastane Govek, moguce fe da nastane | dete Get de te postanjem prethodiodrasom coveku) ko je pak moguce da nastane dete,moguce fed nastane i Cavck Gere dete pelo). "T. Moguée je ono Sto po prtad predmet hubs ee, jer uglamnom niko ne vol nit el emaguse 8: Move iti nastati ono so je predmet naukej vesting, 9, Moguee je ono ijje pocetak postanjau moct anil koje more ‘mo prinudi i nagovort: to su lies nad koja imam premoe itso im gospodat. i prijtelj TI Ako st moguéni elev, moguéna je cena, ako je mo- suena celina, ulavnom su mopiien | dslov, Tako, na primer, ‘ko mogu nest [delovsobuce] prostizma, kefalida i iton ‘mode asta sandal, Ako pak move nastat sandal moze na Stat proshizma, healt iton. TI Ako moze nasa celirod onoga sto je moguée, moze 4 ‘esta, ako mode vests, maze io na primer, ako se moze ra {li ada, moze ujra, ako se move wait ijt moze a jedan. Ak nae, opie rad ep ae, onde 12 12. Ako ead eve prirodno odgowaeajde stati mogutna je ria, meojgauna ei drug ako jena prime, moasce dono, m0. ajc pokran, ako e moa polovna, moe jo Ost, 13. Ako neito moze natati ber umoes i ppreme, tim pre Go rasta umecem i alaganjem, 2bog cepa je Agaton* i rekao: {edn sveitinom bige nam dano, Drugo se ste nuidom, sudbinom samo. 14, Ako nek svar mogu ivesti manje sposabni izes po tozajai manihuimnihsposotmosty, im pre ce to best jas protnih kvalitet, ime gega je Isokrut rekaa dab blo edn Kad ne i mogaoiseaiti ono sto je Eatin nautio [od drug T5, Stowe rice nemogussg, jas je da se Lod suprotnostt sori postavkama o mogucem 1b, [oka da lise esto dogodil [inj] treba da se vw ei sledesegPrvo ako se dogodilo ono tos po seb rede do: fda, onda se moplo dogeditt ono sto se ces dogada 7. Ako se dogo ono Sto se obicno dogads post, onda se . Tk, na primer. ako je neSto mogue ako i ‘odivo | Korisno li samo eoveku il jegovor prjatelu ili je ‘ino ajegovim aeprjatejima i pak ako je ka? aie k ‘7 manja ol di T talorslze kad na nto pousicemo. a ‘ima suprotni kad od necegs odvragamo. Tis azlor slue fo oxncwa a opt \ aban: ranimo se oni Sto sli ol scanj, optuzyemo onim so sz poxsticanj, Ovo mest, (ai old Veins Pama Kapa sho neonate tga. 2 2p. 2 0 Anon) py Mer op 3 720 Kal pe 123,14. Pai 15153, Rn, rt ns22.Jednomests,ivedeno i ooga tse verovain dod to, mac ae saa evervatni sais oma eis hoe eld se] na tome bi nkada posi de nije dog diploma pte dase dopo Takes stan av ‘raj ti iim eu ain eae wom eo posta tno aje mgs. Ako pnt nem verano maps tos bit samo sito frase a tno camo soso fle weno vero ik, ma pre Andel ie Je onal neki akon akon protien saan, Zatont ona porebu st caonon to bk popes sf fan ptr oa Ronen a ete con ‘ot wna dein jeponena rat etranene san ode Jest fspiadvina main, prem nore dae plo Cova koe dob le pore ie 2 Jednndrgo mest, pad a pba, sso sua smateanjuprolvreenstsobsom names. seme. dlo codes sena mk enh slots nano stranke Spon ka, somimo, hated ves a wueonu esa i oto ipa host gover fa dase pt tne mate dlaca dasa porenao maka jaan ud oo fis Stowemenon sinoga bet nasa apo aiome pie cn porate ash op se neo 24. Jeno met, Asjmje ua drt stan pi sidno cera juss sso sew mao woke tak lamerenog minor anak net ancl tg. a na primer oles sh Zena to eos ta raga oko dae wpldal ao aes mini inal ne tmotene odo iad se ojesn wok Kets pa. termimor om primer i Todekiovop nts ka Ose ta ‘Nn: Zao mon kadsam od ene mato abe? 3. iokjedno meso bese urea Ak erat i pide sho nema aro nema pose. epost sto sserokom ispa nonstate Tk, ‘Aon pratt smal etapa Wea 176 primer, Leodamant, branes se od Trastbolove optuzhe da muje Ime bilo ispsano na stubu srama na Akropolj, lida gajesim, Utvreme vladavine Taesctoric, irbrisao,odgovor da to ne so jijer bi idssctorieau njegu mala mnogo wie poverenj dae natpisna amend potvrdo njegovu mezaju prema narodul=, "op. Jedno drugo mestasastoj se razmatranu da lie po ojala ih postjt moguenost da se neo izvede bole no Sto se ‘vee i rad se radio. Oceidao e,naime, da, ako to nije ‘ako, dela nije nseno, jr niko hotimigno tsvespo ne daje pre rst onome Sta je rdw Takvo rasudivane, medutin, moze {ilazno, jer Gesto post iri dela posae aso Kako se to ‘ogo bole ives, dok nam pre poeta dela o nie bilo jas, "7 Jeno mest kd se eles esto sprotno irene, asta se wistoeremenom rkzmatranju jednoga i drugogs. Tako je.na primer, Kronofan Fleaeanina, kad su ga itl da i eba. ‘da prinose ive toplakuju Levkolej, line, savotovao da fone li ako mie jb day} ae prime Zea Stnatrje smrinom 2enom!™ 26. Jo jeno mest sastoji seu korisGenju presi pinjenih prilikom optafivanja il odbrane. Tako w Karkinovo}™ Med. Medeju opt da je maki decu, jot se ne pojalju. Mede ja je zacela pogresila Sta ye decu od sebe udaila. Ona u svoju 7 gaat an oh Si nm ie ‘Seiki ot Manat dam ke ple oo Sint Apia a 4S. Da. ee mi es titles Orlonens ferent Reso mn ce Frat es Neiteton out tee Of harp hoa achat mt Boy "2 Kani tipo po iro, ga ln > irish SESS Tne nen pon 7‘anu irjavi dane bi pobila dec, obi vba muha Jasons, fresh bi costa posi kad vo ne hin, sve kad bv on fruit, Ovo mestoentimema i ovo posebno miesto pred jncelokupna gradu troy Teodoronog Up ugoomi we 29. Drago meso ivodi se imation, men, kao to 000 So foe rete ravo ime Siero (Zelezma tei ‘Ovo se meso obiéno keris pilikom veltanja bogova.. Ko non jena acun mavenja Hasibulovog inca napravio dosotk ‘azivaju pa Spac\Pouhos, to jest saetom amet a Herod fe © Trasimahu govorioget go Spansjeyos.¢ oestanek sf ain Dhrac, do je 0 Pol govorio ek ew nokog #10 jst avek w Lipebac, 0 7akonodaveu Drakont da ajegovlzakni nis 7a Koni nckog Eoveka, vee drakona jr inage ne bi Bil take Suto Tao Sto Euripidova Hekaba o Afrodit kaze: Pravedno svt, boginj ime Potinje time, 0 re aphrosine fudost}™, ako to Hajremon™ obiéno goverase: Pentej poradi buduée bede adobi ime, 30. Od entimems, vise se cone poi, nogo demonstra: ium, jer je pbijjuc einem Kraak 2birsuprotmihmishen, "> Up Sloot $97 (EG) Siler jc rua Thon mae, ‘Sloe pan rere Hirpanpg Pek deena 13 Up. Baro 80. gare Agee, "jem e ual pei entog vk, Spain mea helt Ae Radon nt i Nomina ‘mu vavecia Po lege op uta Majd, ents: bogs Dan sme prota Pde 178 ‘ono ito se mide jedno pored drugogbivajasije siSaocime. Od vib, pobijajuch i demonstration slogeama,najbol ut sakostaijju oni tok sasioc vee usamom pocetka mo da predvide. me toiko stoga Sto bi hi ednostavmi (Koike stoga Soe sluiaoci raduju onome Gem su sami doKUeilzakljucak) io oni koje razumejucim se laze GLAVA DVADESET CETVRIA Mest prvinihentimema 1. Kako postoji moguénost da jedaisilogizmi buat swarni, aug ne svar, vee smo prvi, toga nae prose a ‘ora postjat star i privdnihcntimems rf entimem vt. sasilogizma, 12. Qd mest, prividaihentimema jedno se odnosi na natin ‘rzanja govora[atkt,dieno sti, nacin govornog arazavana, {ispezicja govora sastavljane i drzanje govor] ima dv vida 8) Jedan vid ovoga mesa, kao su cjalekie, aso sv tome da Se, bez potpunog invodenja dedukeie, ovidy rakljukaiskaze SviSetak ako myje ott, onda ye muéno oo | ono. Lk entine ‘ma safeto ‘amiteicko izazavanje dae usak entimems, jer Kay nain azavanjaspada w oblast fstvarmog] er timema. Cini ‘eda je ov} paralogizam peslediea forme iaravanja Da bism ‘paganju dal silogstick form, Koisno eda se med phe ‘sobine ming silogizama, kay npr Sedne je spas, du _geje ome. Helene oslobodio" Svaka od ti acaka dokarana Je pomoeu odrugod debijnih argumenat, ali kad se jedi, ci nise dai nih moze provici nov vakjucak 1b) Dregs vid paraogisickog entimoms id sei homoni- nije. ako, primer, kad bs neko reo je mis anc tne soem atin ina aps om "naman ese dato iene hoki vee joven O mnt abana neocon ‘eds pede op. fap 012 v9votija na osnovu toga Sto je po njema nana najnatsjaja ‘od wih svetkovina, jer su misterifenaznatani od sul beth ‘ina Th kad bi neko, bale psa, ovogs poistovetio sa oni za nebu [vezdaSinjs}ils Panom na temeju onoga sto je P darrekio, Blazon je koga Olimpljani mnogotikin ‘elike bogova majke, nara pom, biz (wrdenja) da je nave sramota memati psa zak ‘kako je pas aistazmagana votina Ih, kad bi se reo da je Her- mes nsjrufcvnijiod sth bog je smo nega nv je nicki Heemes?™ li, kad bismo Feki da je fovor aajcenjenija Siva, zato Sto su dob judi dstoni ne nowes nego wvazavanya, Jer iran po 8&0, nema sama jedno zagenje TI. Drugavstaparalogizma sist sew tome da se ono Sto je razdvojeno kaze odjednom, i pak ono Sto je reéeno odjed- ‘om clase ke razdvojeno Tako se, prim, budusi da mino- 20 toga esto izleda ist, ik nije ist, tes oda on0 Sto ‘am je najkorsnije.Takav je Eutidemov!™ nan razmijanja "Bee eluchans open a a em aso mast ‘fon ete cots doa smh putes Za: Homer aro gov s went stro Petal wear ple: Ure ‘ene hae wpa plona Vip he) psa ‘fa. Partene peaj man,Pnar Seo ‘Meena Tis Liv pole wc od "kis eita nunn Rapp Rte ete ela gh ‘oped Maj Zeman kay atl itu pe ‘ee tjemfe eu fae yea ms mpi ra st {torn edn Va opt alot Vl Age bealeckatemete page mna Kae He pian rz wat plvia po nang, 5 exe, st te po aon e Patan na fa od Sls Gore ma op lo ee nica pana 3, ‘eae ena, 180 koja primer, kade da za da wPieju ima wea, jer poznaje Iitjednoy | drugo. pak [kad bi se reklo| da se maja srs kad se zs lov, jer su slova ie jedno isto i pak tit, bud: & daje dvostruko smrtonosno, po adealje mje spasonesno ni jednostruo, er bi blo exmsteno da de polovine budu dobre, ‘sna rdava. U takvom je obliku entimem podesan za pobis je, dok je sededem obliku popodan za dokazivanje:rjedne {dobeestvari ne mogu proiig de loge. Celo se mestosvodh na pralogizam, Taka misao imaju i Poikratove rei upucene Ta ‘Sulu esruSio Tiidesctorcu tirana, jer ihje[Polkat] sed io Takvo navenjeimajuirediu Teodekiovom Orestu ede ‘e paralogizam dobij razdvajanjem Pravo jeda gine na to mua, ‘manu, asin da osveti ora To se stvarmo i dogeio, al im se ‘ba dns jedine, nema karaklerpravednog. Ova) se paralog- ‘am move sersath w paralogizme proizsie iz izostavjanja [exheuyt, nedostatak| jer nije navedeno ime osvetoubiee, 1 Josjedaam paralogzam sasoj seu pripisivaje il od ricanju neke Einjenige preuvelicavanjem, sto se desava kad go- ‘ornik, ne dokavavsida je optuzeniveioodredeni prestup. st prewveliava.Ovim s idea tim da se sokne usa, th da elo ‘ptuzeni, kad ga sm preuvelizava, nije io, i da ea je op ent ivto ka se tuzla Hut Tozacee aie enter. jr je ‘Slualaeu nedoumici da i oksiljent este i je take nestor So, er jedna ni drugo nije dokazano, TV. Jos jen parslogiram in se maka aie je sane moe investi slogizarm,Tko, na primer, kad bi neko Fok ‘das zaljubljni od Kors dréav a temel oga Sto je wrajum- Wjubay Harmodijai Arstogejtonal®sruslaUranina Hipar- ‘iia gona, pmo Oa Stn Ml ei ‘ks ira ji et pjesma iat jon ast {elcome pat bc demain) os det 9p. fr 5 (7A) enedntone inane Raden agi Ho te Marmot Aritgona up. Pat, Gob HC. 12. 1stht, I, kad bi neko rekuo da je Dionsj kradjvae na te elu toga to je za0 Eovek. Tone bi mogno bit ilogizam, jr si 2 judi misu kradive, ale svaki kradjvac 2 ‘V6, Jos jedan paralogizam dobija se slutapih okolnosti ‘so to, recimo, Polkrt ree omisevia das vj hors Ko sto su preg tetive na ukovimal® Mh, kad bs neko Fekso «da nema nigega Casnijeg no So je bis poavan na gor, Jerse ‘Ail na Tenedu tion Ahajce!" toga nau poral dok se on stariljutiozbog nepostvanj, at to nije ho pozwan me 22s pripsaislucajos, ‘VI Jo jedan paralogizam gradi se na tomeliy poste. “Tako se, na primer, u Aleksandr kade dj Paid bio velo ‘an a temelu toga Sto je, prerrewi drufenje = drugim past mana got Idi, ¥reme provodiow samo, Kako fe pak fo 390) svo velikodunih to et Pari maze smateati vlad, I Iv da je neko blank zato sto se doteraje nou sit, Soe ‘vojstvenobludnicima. Slien jes wrdenje a uhramovins pro ‘Jaci povaju ples, da izgnanci moa vei ge im je volt! eako je to prednos ud kof se smatraju steeaim, moglo ise ‘pomisii da suizgnanicl i prosjc secen. Tovde, medtim, po Soj alka sobzirom na Uslove, pa desledno tome, v4 Zam spada uparalogizme dobijene iostavhjanjem. VIF. Jos jedan paralogizam sastoj seu tome da se wo: ‘kom smatra on stone irk, ka df, pcre svar ddogod stovremeno sdrugom, po se pote toga uri ‘ma ums usled og, cemu naroetopribewaju politica Up Hoot 4, gripe at ji kal Sena apn cdsog sons Rn pom ees Aan opel een tata te ans Arman, Oe een Sew Goss FE Il) Spa apn stad a pin "okra Hen 8 pop ki abe pra 182 koje Demad! izjvio da je Demostenova politika bila wirok Ssitmogulh al, jor je7u nom sli ra ‘VIL Jos jen porlogram dota se ostvanjom oko ost koje se tig remena min [ect rie, k, ha Ft Inet dae Aleksandar spravom oto Helen, jer e ote d ‘Roliot da sama seb odabere muta. Njoj medi, ots ie ‘Sivolio da tako move posta kad} se probe, vee samo ri put, jernjogova moe ne mote date pre tops I kad eke rite da Sibaneslabodnh jud abies line w svakom Slutajo-ve¢ jedino onda ked neko nckoga prvi nepravedno wd 1X 10, Dal. owes, kao w govorimasofistiokog karakte a, privida slogizam pojatuje kao realtat toga St e oe sn svar njpre posmatrap kao apelutne,«potom ne kro fpsoutne, vee kao poyedinet slap Tako sm pre. ATalekiel dokaruje da posto nepostojete je nepostojec po Sojiko nopostoyse da nesprnalivo moze Dl spornt to. jr nespornativo mode bi sporti kao Nesp iéno tome, iw retoriei se prividal entimem zasniva ne na psolutna veravatnom, wee na delimigno verevatnom. st se We ibe shvatitu apsoutnom sista, kao sto kave Agaton ‘Toko se nazvati ree" mode verovatno Da ljadima sac se maogo toga neverovatnog. Zaista se maoge toga dogoda neverovatnog, tako da nove rovatnoispada verovatno, Ako je to ako, anda Ge neverovatno biti verovatno, all ne apsolutno, vee kjueivo kao @ govorim sting karaera ge argument postaje paralogisican ako se ne navede predmet natin: sha delovaja tako dase owde Isabsatan skin je seoatnoondevervato ne wap Solutnom, vee urlativnoot sms Katee pbiog adn ies leas SO come up Hap. oni Ai 8 1311 Korakovo" Upusmo ugovomifhu vestine sastojaose w primeni ovoga mesa: ako se fini da neko nije hry za Sa se op {je kao. na primer, kad biseslabasni opto a telsno 0 stavjanje, on bse mogao brat da ako nest mje verovatno; all ako ima izgleda da je hi, ako je. primer, rt 0 saznom {itrenotaky alt zauwe, te je rade sikost prikaz. Kad se na me, Habrija nalazio w opasnesti ada je 70 njega mola statua, te nezivo postaje Zo, spomenik uksruje na velka dea Se hw Korst rave, Talay j eran sak nadin se rade da a tio pont jeri se oko dea ammo meso ‘Sicno jis iskazoms: Rost evel to gn Bog pal wud shay dust jor eran iso neSto ot Iso fe soxom ‘orion Mine savrvame ratory, vega Samo odgadomo iis Serv in pal Aj rt ‘Cov ht nae nn tm 159 Up hk gin 5), overs rpatom pons Fes ‘pes aor 27: fet Jerse obadve mis, odgadane tava vsta mira, odnose na bo: ‘ducnost- Metatora bi fila i kad bi se reklo dae [taka] ugovor ‘mnogo veiéanstveni ofl od onoga te postizeu rater do poslednieg Covel dolci pomocu malo znaeajnih dogadaja i pro- ‘Stom naklonotcu stuaja, dok pro [ugovoro prestanka rata i- ‘naw obzir cel a tof} { miroval ugovor st, nam, 2nack po ede, ‘Sligna je aroha da de¥ave osudivanjom ud postu vee Jara, jere kazna!” opravdano nanofenye sete GLAVAJEDANAESTA Nasavako otmenom i slikvitm davai 1. Rosono jo, dale, da se otmeno izraavanje[astela} post 2 metaforama na osnovu analog irazima koji slikovito pre dlogavajustvant. Sal je ma red da azo sta mziamo sik tim (ep outa] prikarivanjem cime se to posi. 2 Kaze dari (aaa pene! sikoito pracy onda ad eznacavaju star uw ake [Evepysivea Tako, na primer, atid je hropostan Gove Ctvorougion™ ead ite metal ru, jersuoba pojma sivrena, al tome iaraZava ake, dk ieraz !napon vote bot jew eva rrazava ai, so je lea eT to kao oxputenaSvrinja pase seta kg 0 Reine rete ne on 7 Spt po "3 up oka Pps 1 De elon ads urna nogama hitrin {ara juusefaraava ski metaforu, jer sa pojam brane. {sam Homer koristeti se metaforama, Esto govori o mrivim kao oZivim stvarima, 3. Us im ajevima wpotreba iaraza oj iazavaj ak civ ini laganjeeuvenim, kao, na peer: Ut0 se nirbedosvljabestidan ston, ates steals [Strela pole del da med” junake u dete padne™s potom: [Kople}se rom v zemiu zai, Zudno lei pod kozu ui KopljeZudno kroz ple prot njemul™ U svi gornjim primera pridavnje ota nevi pred setima ered ake, jor ava oat esd, mf Tome sic. ome ete sb opotrbiopomsocy Incafor a xnovu analog or ajo ste a Sst jebe Sidra onoga prema Kore tesramno posta, “st se lek poste Gavenim poedenjem primenjenim same pred bbesne ‘Buse vil mnogosumnoga mora, eavi, (Od pene el jedan 2 drugim jure stalno™% "5 up ip. go Al atm ete Bo -let 1 Up Homer 4 X15,: seston Oude pesnik predstavija ve u pokret, v0 aki a ak jajekretane 5. Metafore, kao to smo prethodno ital reba ivod ti izoblaststodnihpredmeta, ali ne sastim shinih, upravo ons ko kao tose ilosoi, na primer, ostroumnoséy smata spo solos uvidanj siénot od sari koje se veoma rzlikgj. koje Arhita!™ govorio da su odabrani sudij 1 etvenik jeéno, isto, jer jedaom drugom pribegava sve Sto tpi nepravdu, I ako bi neko rekao da su sdtosematra [beens kotaria je ‘no sto, aboje, nant, prada isto] vst star all se one medu. ‘obo raaikuju wtoiko sto se jednaprievseuje na vehu, drugs ta dn. Isto bilo i Kad bi se eklo da je izrsena nivelacia ‘radovima!™, jr bi to znatiloprimenu istog pojma na veoma Faalgte objec, to jest izjednatenje po moguenost sled ‘6 Otmenise poor uvetini slaajera pose metaorama a ‘varatanjem sales: jem poste asm dajnesto novo naucio| ej posledne suprotno onome sto prethadno miso kad mis sein da mu razum Kae: dae stn, aja sar rome presi. Tj) duhovith eka [apetegei| saso seu tome sto one ne oztatavajs ono Sto se Kae, ka Sto jena primer, Sesinaro ‘poles da go ce sa zemlje sami set povat” “Zo stg razloga su ugodne dobro sastavjenezagonetke, jer nas uée negemu novomsa ira im je metafoian, {Ovamo spa ono so Teodor navi netuvenit zai, ‘tobe onda ad je misno neoekivana ka se, ka 0 Teo! ‘erop ek, fasts sma perc, vs Folsom Sb [imal date Pan. Ooo Darah pos ej "ayn ea tp emer ih to 17 gf es aon fe 121, 8.0 testo apg im V 30,3364 212, kad taro ge nema eereaba ncaa m vee "Sandor Banta Sage 199) ar sae ptog wes kgs ato sa lexi rar wi we we ono stmaneesh Satz eden pcs Koj se od er 3 ae, ne poduaras oni Sto smo ozekivalsiéno izmen si sla tosh u slams, Is se efehat poste Salama zasnovamnim na premestanju skova y retina, jer nas ito devo uzabun. Seno Se move postupiti stihovima, er pesaik ne kaze ono Sto su Sila ogee! dase na nogama o7ebline imajue™. dokje susalacogekivan da Ge posnik rei sundae va doskotica mora jana fos uk zricana, Kad se pak tim retina premestajy slows, tada se on0 aa Ste mi Sliie kaze govorom, vee se to postize promenom slova uri, Tala, primer, Teodorova dosetka priv kita Nikon Thacanka ee rodia, ele estore uznemivava~ (Teodor), dutim, obmanjuje stusaoca™ jer Peli rei nesta drugo. Prema tome, dosetkaelepa onome koje kad se ne bin Toda je Nikon Tiaganin, ecenien net ila dubovta, "il, urmimo, ovurosenicu: Zl da en pogubis [xépsa) i glia stame na sean Persjanaca™. U oba sues reten- ‘ tycha izgowort usd sonim so se namerava rh, ‘Kod olnienog izafavanja ii efekat se postize igrom 1 yo So jo: Peta preimactva na mont za Aunjane nije bi po etak novia, Jeri toa kl ors. Hi ka to fe Bokrat * ls dota an apes ramet Wo htc of ogee cet Up Caspr 4 punin te Re to a Sn fs ‘og at sre sunt lou kms ps anv Rta (Kock, oe a ye rene ee a1vorio da je last lar 2a grad bila poeta fare neve, Uobae stuaja kazano nebo sto nike ne bi odekivuo da oe bi Kazanoi vida se da je reteno istinito, Ree lst je at nije mu Aro alto nije ono masts se mish, vee esto drugo, jer ee ph nema istismisao u drugom sua, vee sasvim suprotan, 8. U vim ovim sltajevima uspeh se move posi Kad re prikladno upoteebiwvidu homonims i metalore. Tako, map ner, regenei masher oi tuathers[Podnosin jenepodno ‘jv posto Kontakta od homonins Sto samo fad opr slano ako je Anashetneka nepodnosiva oso, osha. Ne reba da budes vei stranac od strancal™, line vibe moto treba da bude to je fdno isto i gost ne te bra da uvel bude sranae, jr je sta fee wet wraitom zat nj Istvetan je va) Anaksandrido st Lepo je umd nikta ne ein” sto zal ufuje mret™ jer je tosto kao kad bi se reklo:vredno je mrt kad se mje sastucila nna i redo je mea me zat sa, i Kd eminent Sto bi aslo sat. 9.1 timse javama susrece istevetannadin erazavana sto od e forma reenice safeiasanlitetienija, to je izjava Cure ‘ja. oj razlog aso antiteza pospeujeostrouranes | yojom je sazetoseu in hitjom, 10 Osim toga, da bi reteno bilo istiito ex plitkosti, mora seilstalno wana alice na koje se reenksodnos sama re enica treba bit praviln skarana, er sete osobine mora Po ‘dara. Tako je, na primer: cba mre nit ne sre lowe Ssmisuo tagan| lt nif otmeno reteo. Ue Dao sdostjnom Zenit se ebu,jesteveeno, alt je oteno reteno. Ako, med ge aprttemiey Up Ee P r 2 ‘im, regenicaima obe kvalitet, kao a primer dostajno je umrett rasiojan smart onda je dvhovii, er So god raz ma Boje ‘alike, oe eps. a primer, ako rel sar metafora to meta fru posebne vst, te aniteru, paissu |v prikazivaie, TL Téavena su poredeaja, kao sto smo rane Stai™ na ne. ‘natin metafore Jerse, poput metaora po analog uvek sist jt des pojma, uo Ka ism na pict, reli dajeSth Arg aa, ak bziena forminga!™. Tako tewavanye ustina mie resto lj prosto dase tuk nazivaformingom St aso, 12 Poredenja se mogu gradi ovakor sult (via a eli ligina majmona, a kratkovid ovek na lamps koji reper or oboe Zink. 13. Poredene e lepo ako ukutuje metafor, jer sett 2 sta move uporedivatis Arejevonnéaiom, a razvaline s pajama ce Isto oj kad bise rklo da je Nikert Flot wgrizen| a Praia pore jm oslo rasa ajo td je Nikera0™ kad ga je Pratl pobodio raspodiskom na Imelanju, neopran pustio ost, To je early So pesnike tol ‘su ako im poredene nije uspelo ih pak vale ako uspe lo, Pod tim razumem taka sla) u koje pestik upotrebjiva Ava edgovarajuca pojma are A a 1 Og pnpte Herds dob kt elke jponco Tg hang ‘eur neta Za os pe sao need ae ye te 233Ko porsun noge mu rive ii oto se Filamon sa vom tukos drugom po jarmu!™ Svisasassu pred pede nina drgo do mnetaloe tosmo esto te 14 Tpodoviesametaores stem at, Kad pine va pom adj se J 6 0 Wega at is pee eons ae roo kine Kapa Srvcvbm jr su ebin dvivel azacarene. Tob flo so swe so bse malo rio svorima otmenoga iza2avana ka To avdovima cog hohe ud ime kort TS. teuvene hpbote st metator. Tako spe, oma tetehom aku moze reported je hope (ervey do du Je powredeno oko cen, te wnat men prewve Iamo, Daj iazavane sono ovom i onam este hiperbola os lke oicom Ko sto se Filamon st vroGom tukos dragom po jar [Ta parabola move bit hiperbola v ovom oblika: mogly bi se pois dase Flanon Boies recom Tio persun noe Ibe megto br se poms da nije ima moge neg peru, Jr su Deak ike 1, Ima biperbolasmladalackim osobinams, er sebisade- se nestood naplost Zato hud take hiperbole narosto koriste joey: isin fn ecaiee na ‘Sve da mito ko poklona di koko jpeska i zemnog praba, Kéerku Aujeviea Agamemnona ozcnit nce, a das lepotom s lacanom Kitetkom aki, Sve dj vsti svookoj Aen ha ™, Ta je rrlog zat starioj oso ne pri da se su taki hiperbolama. Dodajmo da se njima naj suze atinski govor GLAVA DVANAESTA Razne veste sila 1. Ne bi twebalo zaboraiti da stakom ody govora odgova +a poseban sil Nije st stu pisanom i parnignom govoru, mit {tskuptinski i sudskitmgovorima™ Mi, medutim,trcha da poznajemo obe vest stil, jer tl pi sani axpravazahteva vsno poznavane hlenskog jek, a ha jc drogl nije potrebo uta ukolko elimo da nase mijn Drenesemo drugima, kao sto.ono gine nepisment 2, Sil pisanih sastav je aujodredeni" dok esti pari ni govora najprkladniji 2a deklamacj, Kod posiednjea rz Tikujemo dve vtsto: pra irazava karaklor digas, U to me e ralogzato se glumetotimaj za takvom vistors dramskih ‘ela pestii za takvom vistom glumaca. Upekos tome, cuveni Su pesmi! ija su dela namenjena ikl tan, kao toe ‘mo, Hajremon, jr egzaktan kao pie govora) aad pestika ‘Akose pak uporede, psn gocon wpa atte ako le ps dee pa or ‘Hei ie latinas a 23snicama izgledju swoparni kao besede govornika, pa makar 0 foworw i potileuspeh, kd se ctjuigledaju prose. Tome je terok to Ho su jedino prikladne za javae nastupe. To je ravlog ‘ast djlors amenoni scenskoj deKlamacij™, Kad im se ona ‘oduame, ne spnjaaa svoj ulogo eda sme. Tako se, ‘a primer, pravom odbacuju retenice bez veznik [ainda ‘Sesto ponajane jednog isto u pis sastavms, al se 1 ne ‘odbadojeu govorin psanim 2a jayne nastupe, exe taksim Savima bude d su podesi a glum, she | goworni, 5: Kade pak nesto ponatla ada treba menjati main a ‘avanja: On ea kaj vj okra; on fa) vase baru, ‘je tj Sto vas J, na raj Kaen eo ted. Tako je, na pi mer, pstupio glamac Eilemon'™ » Anaksandridovo) komedi ezimijestaraca'™, govorec Radamantt Palamed, a protogu Pobozn™, rete ja- Ako se pak neko taksim iravima ne Kot Si poput glamaca, tj ht na Cova Ro nos sed "a sligno jet kod tevenica bez vez, kao, na primer: do dole setoh, sarah Te rei tea nusno tzgovori deklamator ‘kine kao celina, nit ednolignimn tno [ako Kao da je 720 edo} poevano} regent mistonoy colin S druge strane, regenice bez vezaka imaju neste osobeno, jorse Gini kao da sew odredenom vremenskom periodu mnogo toga kaze ato sto gla da se upotrebom veznka ve pod ost sodinjyjeu celinu,tako da fe, ako Se, ulklone, oto da se "? teweponinkeOvedhe mors imat oases =i Rosen poses mada, om li ota ‘Biskaucnag sors pore Msi oad decom os ‘apse nstsnnapear bok oceaep. Oust op ct ls 20 Gar dle mora imi: pina, od. ars ara ‘spac crniane react) nes oma dato: press) {athe rot ct rekapubsayan ea ap, ae Uo, poredencargumenataavaupaoh, dak ipo {i rekaptulcja exw] dopostiv uu poltichom povor. nb samo onda ako je owa}om pobjan [avec Prigovor, suka dra: Ovisedsvt rast esto usr Poltickom govornisi ukoliko ono kvcae optuzu haa ‘all nev onda kad namenjeno prufanj vet Nip, Incrorac, seta] se, Saito ne saree u vakor sudo evo kao na primes, ka e gover Mata ska se wishin Sako moze lake pods iloseng oprednet, kr se wep {sida se begladuzina obi se Sac 4 Prema tome, mz su dla aganje predta i mete da ueravanja: Ovi su delow woven Sako} at Boner do ‘wnaobem shea jedan goo move mat wu, aan pred ‘eta, mciodu uveravanjaeplo, dok ono sto se ie podianja Protas spada oblast tous uvetovanja Poredeneargumenatajesteprewveliewvanje argumenata pamigara Jere to deo ko spadauclast meted wveravana Fromage inne dat dk we Epil na ne dokaaju suze hao spomoe pam 5°Akobismo, dale, privat sak mgd tagpored. 0 bi ‘mati da prinvatam iio ono to jsledben Rodora je Ye ole u koje ratkovel:lagans, poseiaganje re “isan, pabanje poeple Peschan por tea, muti potrebljvat kad alii tac poseban Eel! [vd] predmet i svarna raza je jeu Prothnom pojam heriredn sta, kao St fen pie po Stupao Lane wsvom Uputsni gover eur ba Saya posmove ko Sts udar pong ete, xpi rans ‘cl atep nije atmos pri (pra) de ‘Ts kj O sjeponpretpsh goes Pato Phd 29GLAVACETRNAESTA, Analizadetova govora. Uo. |. Uvode, dake, potetak govors kao to je prolog u posi im dla i pelo w Koma 2 a. Set nari oma Eavaga poset ste ko heey puta amome to zat sh Prelude scan vod kod epieiKikihgovor, jer kao to igri sianje na laut pon sivodenjem Komeda koji mo ‘najspretnije vest pritomse pridravajutosnownog tna? {komad kj izvods tako bi ito trebato da bude stain | twodepideikickh govora: namah lot ono St Zlimo doka Zsa, sprit govor bese ajome kre, Kao S01 go. ‘orn ine. Keo primer tome moze am posit uvod v0 kratoy govor elena" ~ ano} nema nega zajedrigkog ime du Helene terstifhog nadina msjensa Sve da govoraik vuvody i pravodstupanja [od opt sadr2a govoralt je prikladn je no da govor ima jednotgan ton, 2. Uvodtepideitigkihgovora erp gradu iz pohvale i ku usuprotnom spas da postupame popu filosata ko} sade ‘akijutke daleko poznatje 1 werodostonie od promis ir kih Soinode 'S Eniimem ne trcba navoditi ni piikom iazvanje os ‘ja: onde init isnt ie sam bit uzaludno naveden, jr se Smultane kretnje isk, tako Sto se oti li siabe “Za emimemom ne treba posezat at kad se govoru Zc dati tigho obeleze jer dokarvanje ne podrazumeva i moral zn 3), ni names 9" Trrekama se, naproty, tre sus Kod rzlaganja i kod uveravanjs, jer sve nose eticke dike. Tako, primer: Dado ‘ms dbo 2a da nikome ne reba verova Ik pak ako 6 0 Timo stastveno iri: jem 200, lako mje nainio nepraviu: ‘on se oko, aie prada ma mojoj stank If Daloko je tee govorituskupstini nego u sade, sto je i xazumijvo, et se gover u skupitini odaose na buduénost, a ‘sdski na presost, Soi vraci mogu dokuei, kao Sto ree Fp menid Kriéanin® on, naime, aie prorieao o buduéem vee 0 proslom, sto je estalo obaijenovelom nesigurnost chi eccrine sean supe ee iets cries DHocae eine 253S10 se tge sdskih govor,w ja kao asnova shiz zakon, ‘a kas rukama imam polarn achu, onda je akSe ives do kon postupak Daj, ko dr govor pred narodom, nema mine sz pike dae, kao govornik usin, zadeZava na protienk, fina svoja leno da pobudijeesveanja. Za tako neste t ‘vo) oblast! govorisva ima manje prostora nego u stl ako Se govornik ne udaljava od predmeta Shodno tome, kad smo u ‘opr tba nit sto st ne atin govorni poscbno 50 at, Koj dok averyje optuzuj, kao, na primer, Lakedajmonja new sojom Pane, Taretsw gowor O mira’ 11 U epideikticke govore treba povremeno ubacivat pri godine pohale, kao Sto cnt Isokorat€ kot salno na seen t= od neko now lee. Eto, to je ono na Sa je mish Gora kad Je govorio da se kad nie aSao u nope da ne bi imo Sta eh. Ako, aime, vor! o Nie Hv Peles, pom Aja a ati boar lk hrabrost, dj irs tak ava ja ‘adka dela, da je takvoga Soa 12. Kad, medutin, govrnik raspolaze dokavima duvan je vor dat eticki apedintici katate, ako pak nema caine ‘a, tha da vor eit I ais esstitom Covek vie pistaje {de prodstia kao Govek od vine nego da my gover bude sz0- 0 argumentovan 15. Entimemi koi luz za pobijaje eweniji su od demon straivih, joj svemu onome Sto ima karakter pobijanja silo iam viii: suprotnost so zaista doje kad se sane jena pored druge 114 Pobijanje protivnka ne ein posebnu vst, veé deo me- tode uvcravanja jor se protivnikove ede mogh poly cas ‘bjekcjomm, a8 clogizmow. Kod polio sdskog povors go ‘orn je diz da na samom pots rll sue metode uve ‘ivan: potom, da stp prot navedssvoga prov, pobt Jue hl im unapred oduzimajue snag uverlvost. Ako je protivnikova argumemtacja ravi raadenuta, tom saa} “7ESL ple ne eptoeTe. Pa cpp mesic, Paps, pee ee 2 ek bl er Zon A mer. Up Gag. 82 ose najpre reba napast njegve protivargumente, kao 80 je on0 po tupio Kalistratu Mesenj=™ nape pobio razloge koje na Je lecbalosuprotstat, potom ilzio woe vide saga. 15. Ako govornik odgovara na [protivnikov] over. pre ‘mora ivr argumenteprotiv protknikowog gover, obj ga kontrasiloglzmom. naroito onda kis protvnikon arg ‘ment jak. To de ucniti tim spremmie sto udska dss onaje 2zervsana prema oname na Koga fe prsthacno haéera sum ao sto sek steu ne prim nigovornikosguwor ako se sna ca jeprotivnikodligno govori, Prema tome, potreono je da u dui suiaoca svorime pro: sora naedngovor. St 686 | posi ako se bese usa Sto fgaje waivao protvnk, To ee [govornku] poe za rukom ako po hij it sve protiaikove argumente. it bar najnatajn. li prizatije, il one koje je najakse pobit da i njegow predict Pio sto workin Boginjam’ prow saverik biga Jerr za mene." Uovim je stihovima pesnik najpre posegao ra najednostav jz argumentom Toliko o metosama wveravana, 16, Stose ge karaktera, bud da bismo govorei ose bil JrloZeni zit ii prebaetvanjy da smo glagaji, i protivure Eni, dok bismo govoresio drugioa molt bit optic va kude je neotesumost [imajucl to u vida rei treba staat wus Arugome leu, kag Sto Isokrat postupa w ovoru Flip u gow Zamena inna, ii pop Arkh kad prskorevs Sati ‘kim jambima na scons vedi ocak govor o sojoj Keer ‘og mesemso}supitin, al nares ac Eun poxbnes upc smite atta ticked oninse Mo Up Snppet Up Hak Pi 47 Zameen 13219 14-48,Poa 1Nigega nema emu se éovek ne moze nadat I sob se moglo sKetvom odricat™, (On navodt ies Haron sttigkio jamima dij pode takes blago Gigovo ne maim 20 tose ono kod Sofokla Hajmon, da bi od oca odes: tio Antigony, suf udm retima™ 17. Pnekad je poteehno da se amen obikentimems da im obi iarek, Kao, na primer: Razbort Ge porpisa owns tagowor kad im ajo ogovars, jer se ako post nae pre Inucstva- Ovo by entimemu gasle: ko mini gover treba 2k kaj njkonnije npr, reba cau ta kad nam pra nate preimucsno™ GLAVA OSAMNAESTA Pranja i odgovors 1, Sto sett ptana, njpikladiee da se ono postal on «da kaj protivniinca kontradiktor td pa zm jel nog pitanja prota da je neumesaa. Tako je, na primer, Per= He ptao Lampona™ poswecenj u mistenje hapinje Spas. Kad je Lampon odgovorio da nei bilo umesno o tome pica Smokim ko mje wah posvegen,Perkle gu zapita dh oon Alok 48 Be (4 Di) ae Lane Onde to Lie 2 ao 6.2.1 Bea 22 Ded ~ 1S Laser. "Ge peta ctu ppt asics oh ven Siig ae ee Me moje vie ae Fae 256 ‘pornavao, Kad je dobio potvrdan adgovor, Pevikle mu pecbaci [Kato simagao da th posnajet dak mis bio nih posvecen? 2. Zatin, pitanje se postavja kad je, bud da fe edna od ve pretpostarke po sel ozevidna vie no jasno da ce priv pots drug ako o njoj budemo pital Kad smo tako pomo- Expitanjaustanowil drug prespostavku, nema potrebe postay- Jj pitanjeo onome St je osglodno, ves cha eves zaljutak, Tako, na primer, Sokrat, kad gaje Melet optus dane priznaje bbogove, pritom dopuitjuti da je eovorio o nekom daitmonions, tpt: Niu fdaémones [bozanstea boa deca nestobosansho® Kad je Melet potvrdno odgovorio,~3, Sokrat primet- Moze li ‘Sevonda, verovati da posoje baz dec, ada see verujeu pos Tojanost bogova??™ Tete, ptanje se postanja i onda kad se njime hose wkaratt «da prov govor ih protivreéno il paradoksalno. "4 Cetero, plane se postanj tad kad na njega proton mote dati iskjucivo sofiatieh odgovor, ako, naime, obgovori Jest nije tao; toe ako ij ako: dom jest, deo nije tak, to sluSaoce dovodi unedouimie zboggeya Sena proton ute 'U drugim palikuna ne treba pribegsval pitanja, jor ako se protivaik protiv pitanja poss objkeijom, smatrace ga po ‘tinikom, Ono, opet, hog dabostsusaodeva duka ie nm. gue postvljat mnoga pitanja. Zato i ecbale da se ientimemi to je moguce vise sazmuo™, 5, Na dvoxmislen pitanja tra dati razlo?an i podeoban od govor,dok pitanja 2a Hoja nam se in da sare neku protivre Enos! irda pomoch odgovors smesta objasaiti, ne Cekajci da protivnik ponewo posta pitanje i ivede zaljuak, er nije od- oe tetko provret seri ajegovor,razmisjanja. To, Kao | oko ‘ori pitanja, tr da nam fe jaan te Tpke ‘6 Akozajucak ima obik pan mor se nest razlog na sem postupku, Tako, na primer, kad Sofokle>", na pitane Pej “3% rn Paonow Ora Sli 2B, smo sl Rt. 5 onde ier tga pe ve oncom cinema po ‘SSeiantihadnone drach enka is og 2stsandra, da je on, ko joxtal lana Saveta, bio za to dase ‘osnuje Savet od getiistotineclanova, odgovori poswrdno, Pe jandar vrvati: Sta? Zar nist smatrao da je to sramotna svar? Da, adgovor Sofokle.~ Tt, dab, to je pocino te sama sivur?~ Da. odgovori Sofokle, ka nije bilo bole retena. Tee ‘sto ono ka je neki Lakedajmonjani, polazuct acun za petiod Gok je bio efor na ptanje dali smatra das njogenidrgoui ravedno smaknut odgovorio da, ar nist prea ite me Fekao Toni, zapita urls ~ Da, odgovor Lakonac,- Dake, b 1b bipravedo da tt buded mak: Ne, odgovot, jer son ze 10 to sw onako rail pri no, aja ne, ve um, maproty e dio ako mje saves naga ‘Tobi, dake, bio rzlog 2380 ne vlja posta pita po ste zaijuck, ni zaljuatiw bl pian, oxi ako nam za ne ude odveénakions 7. Sto tice Sala, bud dau, kako se in, od eke ko- rst u sporovima i, Bde da treba, ao So je Gorgias pra- ‘om gover, potiikew ojos ripdastavat slom, 2 Iw exbilnosea, to smo u Poetic” rebls alto ihe vst. od ko Jinjedne slobodnom eoveku pristajy, a druge ne prstju, kalo bisvako mogao odabrat fly koja je wskladusnjegovim Karak ‘erom. ronjje Dlizasirokogrudnijom karakeru no ake, or \prvom sluaju Govek pribegava alii smu rad samo sche ok drugom to dni zbog drug ‘Sone ean mv nei nininrai e Ptvadving tgs Swvetastone wpa 2 ren Al 1611p ism yj 2 Gla, $2112 D-RII 2. Ovo je ne joan rk rayne 238 GLAVA DEV Fpilog 1. Bpilog se sastjiz oti dea: prvo, govorik se mora po- brinuti da slusaoci prema njemu bod dobro, a prema prota ‘Ku lose raspolozent drugo, da preuvelitava i umanjuje znaeaj ela ede, da pobudloseéanja sul (ea Fekapit Tira (sad?) govora. Kad, nime,[govornik] dokaze da je cestt 4 njogov prolinik dav cvek, tad, sasvim privedno,utom du. iulval ud govoru die zavrsan obi ‘Govornk mora pred ocima imatijednu od de sari dg do- ae da je dobar. po milienjyshsalaca, i apsolutno. Cime kod slufalca morn soni akav ls, ome smo ek 20 ‘voreti omestma®,pomocu kojihse neko moze predstaviti kao ‘dobar irda Eovek. Zatim,uterdivs to, po prirodnom poretku svati dolar reweliavanyeil umanjvane, jer mora postal saglasnost a Jo nck evrseno ukoiko nameravame dat slo nego) ved ost, upravo onako kao St ast la avis prethodno po Stojeihuslova Pomocu cog se weligava il umatuje vednest, ‘Otome smo raije iol mesa’ 5: Razjasns nara izaea)njenics,govoriku je duPnost da Kod slastaca pod osecanja, kao Sto su sazalenje, emus i, uj a. suri ison em smo Fanije navel odgovarajca mesta™™ “s:Prema tome, prcostaje mam ds pxsetimo regenoga To ‘prio vest onako kao sto nei savetja da techa post. tu wvodu?" ali isu u pravu: oni naime, savetuju da be Gest ETNAESTA "Sale tomas nc ee vets {one sen set epee ye fe 1. 4 ome Aeolian De enront compo 7 eam pap on og bit pute in yrs bo 259ponove argumeati dobro poz ssaocima U wody, mame, fecha let pred genoa kako i alas ano zal oko ce. 8 vos spo, dok weplogy tee dat samo suze preged ar ‘imenata na cmt oj dele dokaano. "5. Govornik dale tebseplog aapote tim kako ei nose tj obeao, potom dobar sta Tato ete ao, Ov saz lgane [agumenat] mor =o bole upo- rei sprotimikovom srgumentacjom. Pordenje se vs i ‘rnin oon oom pede el oh, ibe Steven acogarazlog: Moroni opredmeterekaoo, aja ovo lee raslgn(Modemo se posit ionjom=™ to, na primer: Mojjepronikrekao aja ov, a tb bo da Jedohant oo, nc ono [Motes petri pita, Ka, Primer: Siete dokacano? i pak Sta jema pron doe {Epilog obs ivest i poredenjem dokaz suprotsteviat dos prema prion! pore, nwodenjem soar Imenata ono ka to amo shod pom, ako shoe Sehno navestiprsinove argument ‘Na sect govora nave pitjuresenice ber vezika kako bitoustinu bi sttetak ane pov: Reo, El te deo jew vali ra, peut? Soa ie eat na (Seon cessed nS a Feu fase cinema pro st rae ‘il ee pp ntl mia itt fn snp a LES cae ioe eae 260) REGISTAR IMENA, A ‘Agaton, pesniktragedija 1 19.13;24:10, Abie} 13.6; 1122.12; 246,01 fan) Ajan, rages 23.20, 24 Aigina 110.7 Aiginjani 122.7 Ajpesidem, tranin 11230 Aishin, Sokratovae IIL 16.10, Aion, atinski govornik IML 107 -Ajsop 1120.5, 6 Ajsopove ba- ‘ne 203 Atkaj 19.20, Alkibjad njegovo potomstvo, M153 Atkidamant, govornik 1132; T2311 3.,2,3,4 Atkin} HL16:7 Alkrajon,teagedija 1233, ‘Aleksandar (Parid) 123.12 mi83 Aleksandar, gv, 23.8247 Alfesboje 1233, Amasid 18.12 Aamljaratumaé provotanst wall 26 Anaksagora lost H 23.11 Anaksandrid, psnik Srednje homed 107,185 123 Ancokle,demagog govornik 12522 Andtotion, govornik IL 4:3 ‘Antigona L169) ‘Antimah iz Kolofona, epski pesnik 116.7 Antifont, pesnk tragedija It 219627; 2520 Antsten,filosof 11 43, Athela 123.8 Achibije 115.15 ‘Avhidam 1 43 Athiloh jambograf 1123.11 MLITAS Arhita,flosof i Taranta us Actopag 11.5; 11 28.12 ‘Are M44: 11.1 Arglisa Ast 143 Aristip,flosof ie Kirene Tt 22 Aristogeton 19.38; 1.245 Aristofan, komedipgraf 1 215 261Aristofont,govorik dr2avnik 11237 Aiganin 1121.12; atk govor- ‘ii IL 1.16 atcha fila mi07 Avinjani 115.135 11 225,28. nmr10.7; 14.11 ‘Aving 23.11 Atos 197 Autokle, govomnik 1123.12 B Bijan 1134 Bojocani 14.3 Brison 112.13 D Danie 203 Deli, prorosiste 1128.12 Demad, atinski govornike IL 8 Demokrat,atinski govorik I 43 Demokrit, muzitar sa Hija 36 Demosten, verovatno vojsko- oda Demosten,atinski dr2avnik i govornk (7) 11233 262 Diogen losof 107 iomed, helonsk junak pod “Tojom 1123 2015.10 Diomedont 1 23:3 Dion, dr2avnik 1 filosof 1 1229 Dionisje SirakuZanin 12.1911 6275153 Dionisje Bronéani, pesnik i ‘sovornik IT 2.11 ions, sno ime 1.245, Dionis L4.4 Diopet at. vojskoveda 8.11 Dorie 1213 Derakon, at leg akonodavac 2338 EB Egipat 112033 leagani 123.27 ida ML 14.12 filoso iz Akre piarmo, komesiograf 17.3 190 pidaur 110.7 Epimenid,poulegendarni mo draesa Keita T1710 Ergofi, at vojskovoda 113.13 Euhul, at, govornik i demagog SiS Eurpid: Andromede 11.8, “Antopa 11128 5 Hekaba 1212; poli 22.348 genio Aud L112 sgeiia na Tauri UL 6 14.10; Medeja Ml 21.2, 6 Meleagar 119.4, 1: Ojne) 116.7. fr Ores 11.2 Sthenebooa W212, fe Tee lef. M210, fg Ties 2B, fs Try. W215: 2329 utidem, sofist sa Hhja 1243 Eutin 119.14 uksen 4.3 Bungora, pus ladar 12312 F Flori, train Fajlo, pesik Filamon HL 1L.13, Filemon,elumac HI 12:3 Filip Makedonski 123.6 Fllokrat, govoraik 11313 Filoktot 11113 ans 1167 Filomels 113.6 o Goto, sitakoski train 11230 Glaukon ee, tumaé Home- alll 3 Gorgija, govornik 1.9; 345 TAN; 142, 1251711; 187 Gig, basnosowno bopati isk ‘adae T1716 abria, ainsi vojskovods 1 73; 1010.7 ijmon I 16.11; 17.16 Hiajemon, rag. pesnik 11 23.29 1122 Hat oka 115.4 Hare, at, voskovoda 115.15; 10-7; 17.10 avidem 1123.17 Harmodife 19.38: Haron IIL176 Hkaba 1123.29 ‘egesipolid, spart.kralj 1 31D Helena, Menelajeva Pena Il Wd249 Heraklovi stubowi 11105 eraklovil, peloponeski kr Tes, potome! Herakiovi I Heraklejt, osof 11 5.6 Hermes 11242Herodot 192; 165 Hesiod 1421; 106 Hesiona, Prjamova sestra I 159. Higiajnont 11158 Hijani 23.11 Hijeronova dena 116.2 Hilon, mudeae I 12.14 21.13; it Himerani 12055 Hiparh 1.245 Hipotoh 19.38, oj, epskipesnik IM 144 Homer 115.13; 1123.11; IIL 112 pevanje Fl 6.20 2.61 18.6 pev. 1:16.25 13.7; 11 15.15 12.4, pe. INTL 113; pew. GATS 2.65 1199; 11.16, pew XE 9.11; 11.3; pow XMMLIL 11.3; pev. XVI 113; pew. NVINEL 11.9; 11 SEI, pev. XXcH 4 pew KXXIV-II3.16 0d. pevanje TIL 146; pev. IVT 17.5, 1s. Lspew, XAT sv. XLII 113; pe. XIVAIL 102; pew. XV 118; pov. NIXUT 16.10 pew. XXII 17.33: pev XII 167 1 Naa 347 erie ladarw Kari 143 ikrat, at. vojskovoda 17.33 9311236, 7, 8,17, 1 2105107 Ismenia,Tebanae 128.11 Isokrat, usitelj govornistva 1 9.38, M 19.18; 23.12; ME 141 17:10, 1116: govori © mine MY 11.3 17. Panegiie 7.11.97; 107; 142) 17.10; Philippus TH 195, 7,112,5,7 lie 1128.18 ' Jason, ada @ Fei L231; he- 0} 128.28 Jokasta HL 16.11 K Kalidon, grad 119.4 Kala 112.10 Kaliopa, muza 112.11 Kalip kratov weenie 112.28 3420 Kalisten, a. vojskowoda 13.13 Kalistrat at, vojskovoda 17.13 MST Karkin, tragieki_pesnik 11 28.28; 116.11 Kefisodo, govornik HE 4.3, 107 Kidija 6.28 Kikno 1 22.12 Kimon 11153 Klcon 115.2;8.1 Kleofont, govornik i poitigar Tisisn72 Konon 1123.12,29 Korak,teoretiargovorniswva 1341 Korinéani 1624 ati filosoF 1116.10 Keita 15.13; 116.3 Krojs, bog isi vadr It 34 Keno ilosot 115.29, 301 23.18,27 Ksenofont (Hellenic) 23.12 [Lakedjmonjani 15.6; 9.26; I 231 Lampon,tumaé prosocanstva MIs ‘Lampk,stanovnici Lamps ee ll23.11, Leodamant,govoenik 17.13; 1 3325 “Leptin, a. deavnik 1 10.7 Levkoteja 12327 Likimnije, pesnikcitiramba i govornik sa Hija HT 2.13 eae) Likofron, sos 3.1 9.7 Likoleont, at. govorik HL 10-7 Likurg, spar. zakonodavac I il Lisja, govornik 128.19; 10. Lokrani 1218. M Mania, govo Marston 11226 ik 28.1 Medeja, tagedija 1123.28 Mogae 12.19 Motanipia, pesnik ‘Meleagar, heroj 12.19; 2320 Molet I 18.2 Milijadosdekret 1110.7 ‘Miksidemig 1 28.12 Misa, zemlja 12.10 96Deere eeeereeaeeeeea nee Misepjani 123.11 Mojrokle, drévoik 1107 [Nausikat, ikratov uéenik 152 ‘Nikanor wos. AleksandeaVe Tikog 123.3 ‘ikon, komediograf 11.6 Nikerat, rapsod iz Herakleje mis Ningj 12.4 ° Odie} 1.28.24, 11 159 Odiseja M34 Op, rage 18.6 Oye), eageain IT 16.7 (Ores, ngubljena tragedija 243 P Paral 110.7 rani 123.11 Pejsandar oligarh 11186 Pejsistat, a, iain 1219 Pejtolaj E97; 10.7 Penelopa M1167 266 Pent jdar Tei Poparet, ost 1123.11 Perijandar, korint,tranin 1 1513 Perikle, at drdavnik 17.4511 15.3101 43; 10.7 11 Pindar (iat) 17.14: 11242 Pirej 11243 Pitagora 1123.11 Pitak, muda 112.6 25.7 Platon, komitki pesnik 115.15, Platon,filosof 1 28.12; Dave 14.3: Fajday 7.11: Me nko 1930: HL 18 1,04. Prana Sokratov I 8.2 Po 1125.29 Polib 1146 Porat, sofst 24.36 Policukt, at govoraik Potidaj 122.7 Pri I 11.13 Prodi Protagora at 24,1155 sofist sa Kosa R adamant 1123, s Salamina 115.13; 1122.6; aT Sapfa 023.1, 12 Sest, gead HH 10.7 Sige. stanovniiSigeja 115.13, Simoni horski rear 16241 732;19.81, 111625 012.14 Sirakuzani 116.20 sisf 111.3 Sokeat 19.30; 11 15.3; 25.8; 11 1.1}; 182; Teodoktov ko mad) 123.13 Solrutova poredenja 11204: i lori I 1658 Solon 115.13; 128.11 Sofokle IH 15.3; Antigona 1 132; 15.6; HIT 169, 11 17.16; Car Ofdip I 14.6, Teukar W159: Tiron Th 2328 Speusip 1110.7 Stesihor, hors sitar 20.5; 21 HITS: Stibon 1.28.11 Strabak 1125.17 ened sanovnii astra 115.13 67 Teumesa,gora Tagen tiranin 12.19 ‘Pebw 23.11 Temistokle 115.14 ‘Teodamsnt IHS “Teodekt, govornik raga "99; Ajant, tragedija It 23.34; Allonajon.teagedija 11353; Ores, trageaja IL 2: Sorat, teagedija TL 2813, Zokon W23.11,17 odor, eovornik 128.28 1 TL 13S ‘Teodor, uma traged 24 ‘Tsgj 16.25 ‘esas 123.11 251 Trasibul, govornik 1123.29 ‘Tasimah, govornik 1123.29; MELT 8a, 1113 zZ Zenon 12.10REGISTAR POJMOVA aktivnosti,hotimigne i neha signe 1103 skumulacia i kombinacija 1 731 aliteracija. (parisosa,_pato ‘ojosa) 11199. analitgka nauka 14.5 analiza dlova govora HLL “ snalogija kod emtimema IL 2355, 1 analogja. kod ‘mctafora M29 antecedenino i Konsekventno 119.6; 2318 anvstofe 119.1 antteza 1197, 10,105 apoftegme IIL 11.6 argument 2a pobijanje en ‘imema IL 25.1; poredeaje frgumenata I 13.3; 195; Seti iste argumenata TL 18154 aristokratia 18.45, vith i 81,7 asidentiénereéenice IIL 12.4; 196 atchnigke metode uveravania 122,151 B brasna 1 20.2, 5, 6: biske ba se 112033 blagost 3.15 Dliosis 1123.18 bogatstvo 15.7; uliea} aa Tearakter 116.159 broj IES. bujnost tila I 3.159 ¢ {ast njenidelovi 59; 7.30, ‘anos perioda(krageeeéen ee) 95,9 > ddeimsion 1123 8; 1118.2 darerjvost 19.10 efiniia poirmova 1123.8 de finicija umesto imena IH Ste definiija ean prestu- pals dlgeneracis potomsiva 1153 dleklamcia 11.37; 122,5 delov fodgovarajuée mesto IL 3; delon govora HY 13.1 sa 209demokratija 18.4.5 fjatktika U1 like, paralogisticka 124.2 133,12 itrampski pes sitirampski peebudi 19. 14S ob tivo osobin gh 2 dobar ugled 158 bro 19.3; dobro i korisno | (6153 stepenidobrog 7.1 Sits spobina unutasna do bra kao delow srece 1 5.4 sporna dabra 6.17, 18; dobro dela, dobroginstwo HL 429 Aobrosinsve 7.1 5q obrovalni postupe L103 dokacivane HL 13.13 osetke i fate HE 11.6; 18.7 dug kao vista kretnje 23.13 dager sane soso 11.2: T1225 77 Atvosmislens ia i pitanja "30,242 1385185 B clement je rvam mest 2.13 261 ntimem, kao vsasitogzmaT TILT, 28; de vrsteentimes 270 sma 2.20, 22; oxobitost ‘upotroaentimema 1122.1 Sq IIT 17638; clementi en: timema 112213; 23.1 sq Prividai entimem Hf 241 js destrktioni kom ‘Mruktvnjentimemi 1126.3 epieiktiko ili demonstrativno {govoristvo 133-591: ‘Sime take s polikim go oenisvom 19.35; pritoda epideistichog govomnstva Il ‘6; ono je najprikladaje zappisane sasave II 126; ialdganje w epideiktickom svornstea TT 16.1 pio iisrsetak HL 13.3519. 4 pitti ili ukrasni pridevi IL 21433563 cristika 1125.10, 1 17 tigi karakter govora IL 18.1; 2116 gk’ Karakter ilaganj 168 tick olga kod prewweliga- anja 19.38 ‘teksti ‘efemistigh natin prikvivania 1928; 210° . sii 1110.7 firigko alostavljane i prljuba 1125; 11 28.1 forma cies i tia 11242; 1 in o lagoiivest 113, ‘las L.4; 710 sloseme il neobign ravi IL 2533 slum giuma HL1.354.7 122 vor tr ita dela govora IIE Tr, 4; delovi govora giave 1319 u Iharmonija ILL 84 rojo stam 18.4 Iiperbota HHL 11.15, 16 Dhomonimija i homonimi 2425111 11.8 homenimi so keris sfistima 112.7 homojoteleston 119.9 hrabrost 19.8 1 imaginacj ili predstava 11.6, 1226.14 me umesto defniie 16.1 imitaclja sh podrazavanje 1 128 indukij, otorigha 128, 19:1 ‘202: meso ie indukeje I a1 ironija 2, ms I9S iskari iznudeni mugenjem 1 2231525 ‘vabrani sud 113.19 inkaganje HL 13.3, 5:16.15 iveoke W126; 21.1 sq ede th {wcha upotcbjavtt 179 , jampskitrimetar 111.9; ski ian 1184 jst sti i ike IN 2.1 4 K karakter, govornikov 123.4 17.8 w emu se otituje 116.8 karat ui pre ma Pivotmom dob Tt 16: propratne karakicr ne osabine It 16.9: Joka Zivanje zasnovano na ka fakternim csobinama 23 Meh Lis ategorijedobrosinsva 17.6 adnjavanje nasuprot osveti wr 142 amleruhija 16.24 Keveta 14.30 komik’ possi 116.20 kontinuiran si TL 9.1 kodak, njegov tam 184 orisna i dobro 16.15 7.154 sa kao odie 19.26 rail los) 173 rug (efi) HH 6.1 dene i pobvala 19.41 1 Iejtrgia 123.17 epo i plemenito 167;93, 15-2 Iepota, eles 15.10, H:epo ta re sla E213, 10) Yogograi IL 11.7;107.7 u Ijubaw 1 ALA, 17; Hubay i vena 4. 3 Hutoja 12.159 ™ mosta 1221; 022.1351 23, “4 mesta poredenja Hl i926 tI 192 metafora II 2615: nepode host metafora II 3.4; po jeje kao metafora TIT 4.1.4 metafora na osnowu analogije HE 44 10.7, cote vse metafore 1110.7 tnctaforesikcwito predoca ju 111 smetoda (mest) boljeg ide jal 23.26 metode wveratanja 118.15 metric stil IT 8.159 silva i ufonija 2.11 smimodopske irate prilke I 19 mister 1242 rmladost, karthter mladih 1 Tats smo 1117.54 moguéne i nemoguéno 16.27 1119.14, smonarhija 184 sotivi 28.25 1115.10 rmrinja, nepriatelisi stay TL 430,31 deo, spekulatva pra ‘ean 195, 131127 N nada 111.6; 10 128; 13.11 nadmasenostmadmativanjeL 722, 31; 9.25; kao veina 92 naglost LL. 16 nagomilavanje prividaih en tomoma 242 ramera 111 navéne rane prema protic ‘dsciplinamal 4 navodenje raloga IHL 16.9) nebrign, nebritnost 1114; 1 nedostatak smosavladivanja 1 ms nejasnoca sti TL ncobitne red isti neoeivan ira L116 nepobitni argument (ek Feria) 12.1811 25.18 nepostojanost (mest) 1123.19 repravda § nepravedno po Stupanje U 15: denice 1 9.7, 10.3 TADS; 13.14 ‘roc vréenjanepravednih postupaka 110.46: Fakteronoga ko tin ono zs ko trp acpravedne po Supe 112.1 5q;nepraved- fi postupel 131, 3, 16 ‘pent nepravedog dela rae ya sha 113.16, 10153 neugodnostimeugodno 11129 neustasivos (Smeost 115.16 2014. roverovatno (mesto) 123.22 nezadovojsvo, éasstvo IS ° omalvatavanje,alostavjanic, ‘ohesno postupanje 21,5, objekeia 1253-7 264 obradadelove govora UL eh) of, seit stida 618 ‘odgovor petivika LISS, 6 holost i hvalisavost 12.751 ‘oat olgarhija 184, 5 ‘opis emalja 14.13 coplakivanje kao witak 11.12 21,22 pita mesta copa argument E181 54 ‘optuaba i obrana 13.3; 10. IV S.39 csveta 19.24; 1075119 fotmeno ierafavanje TIT 10.1 sa 1.13 P pamésnje 11.6 rnc il pov gover f 933 . mspankatia S14 Parabola 20.4 Paradoks 23.16; 1111.6 paralogizmi (prividni enti 10; ‘mem 24159; ne parintesa W159 parisova 119.9% 11.10, parnigno govornstvo paromojosa 11199 pentatlon 15.18 oon 18.46 pevitrasa I 214,33 period, renin 195-7 pitanje HT 18.5; 195 plemenito nadmetanje 1.1 sa plemenito poreklo I 5.5; I 15.2.3 pobeda kao znak nadmognost 126 Pobo2ni, Anaksandidovako- media I 123 posdasnost 19.12 pda (esto) 1128.10 edesnost il skladnost sta TH 2h 71 possticanje naspram odvraca niv 3.3 mm poesia a imitacia 11.23, poblepa 116.5 pobvala ili clogj 19.33 Pohvalni govor ili enkomi 1 933 pojmovi vliko i malo, vece 4 ‘manje 17 a. meso wee smanjeg 125.8 potiska nauk 12.7 poredenj Il 4.154 10.3;po ‘eden i savnjene dokara L195; poredenje kao vr sametafore HITL.1T postedica(mesto) 1 23.14; 24.7 potlovce i postovtan gover 1620, 22; 1.25; 1220, 23 151411421565, 18; 105, 6 2L11, 12; 23:8, 242: 25.4; ME 11.14: postovice kao metaforesuiste nave stu IE L114 posloview kao obraslodenje 155 postojece i nepostojece It 19. 1635 potomstvo,valjano i brojno 1 5.46 pravedna jun 19.1 sq pravednost kao vrlina 19.7; prividna 115.7, pravedne Fadnjo 1 13.11: 147 pravignost 113.1219 pravilnostgovora HLS. 4, cua itirampski 119.6; ma flat I 14. promise, retorike 13. prowweltavanje (pretervan) ‘tumanivanje 19.38; 14.5 TS: 19.26, 21.10; 244 6,67, 124 pobijanje 1 22.14 25.154, 11h SIS. mesto_ pobiana 23.23; pobijajucientimem masMenmi713 prestupi 14.154 prigodne potwale 117.11 prihodiirashodi 148 prijateljsvo 15.16 114.129 rijatnos il ugcinost ILL, 2 primer (dokar tr primera) f "PIL 2159; pods ‘a poiticko govarnisivo T Siar primes 2 stonje I 203; entimemi iz primera 1135. primer w lui po eden} 1 20.2 sq poi sje primera 125.13, rimuda prinudno L114 Pipajane i aplikaia I 2.12 privoda i prirodne F103 12s pra 110.18 rome [11.204 promena mi ‘Sena 23.19 proporcionalinost il analog: ost 17; M3: 6.7, 7.1 smesto W23.17 Proragunatost 2ivotma radu ‘ica refenost 1 10.16; It 122; 13a provoci i prosogansta IS 4 protisilogicam 11 25.2; 1 ims punktuscija 115.6 R sapsodija EL astavjanje 1165 rasbottost 19.13 rarlor adredenog postupania et i vota HL 10.7 186 razvadanost 199 red, ust upotreh I 25-7 32,3: lepota vee L213 eto i taicitog aenja ree 11 239 Rokiinacia 15.7 retorka Ip 1-2; eetrika pra ‘na politike 1 ajalektke 1 2.74.5; tn erste retorike (govornistva) 13.1 sq: dela retorike HTL sq2ti pojedinih rodova retorike M121 39 asrita I 1.4;8.27;herojsi tam HIS rod imond 11 55 s savetodavno, politike go- ‘vomsho1 38:41 945i paolitiekog govornstva IIL 2S.ono ete ad suse, HL 17. ono vesinom ide bez islaganja TH 16.11 sastavljane pojmova 11.66 safaljenje M82 sq 1215 ‘adaljenje masoprt waa It ‘salen prema zi: si pravednoj juan 93 sazetoizrazavanje HI 6.1, 6 1510 sebignost 111.26 sogizam 129; ate re Torii silogizam 12.21; po. bijanje silogizama IL 25.1 4 slikovito, vo prikazivaje 11 106; 11-4 Slosonice kovanige I 2.53; TIL seh stein 111.29 11 18.7 soft ioletigari 1114 soloikiara sa stamota i sramno 6 216 sea, stutaj, slugajna,srocna ‘kono 1 S.-18; 10.1210 3175 starodreyno poreklo 155 starost, sea 1.15; oso Wits sasitost 15.13, sti bestidnost 16.1 sq stl it nai dean gow 242 stil njegove osobine 1 1-2; ‘isokoparnost,bujnost ti Ta 13.1 sq jasnoastika TES.Lqs opsimost sia I 6.1: skladnost sila HE 7.1; Komtinuirani stl 91,2 periodni sti 11193; ote host stil, zrazavanja TH TILL: glavme komponen: testa I 106; stains si TIL 10.5; proporcionalost, {yovora i stila TIT 12.4; sil isan sastava i parnienih ovora 112.2; sil politi ‘kik epideihickih govora L125, 6 etigke kompo nents st 1 18,1,21 16,10, 168; stil glume IN 12.2; neobignost sila IN 23,8 333; strasveni stil IL 7.3 Tisjednostavnost tla it 162 sseah 18.1618 ssrasti gh 1-17 strastvenost sila 11-73 11; isk I 16.10 sudsko govornisvo 11.10, 11 33:6: 10.05; nego ti IE Ds soi 3.2 sumja prvi (predrasuda) 1 se H123.24 10 14.7, 15.1 suparnistvo 115.% 6.24; 1,6 1 suprotnost, mesto 119.2 svedoci 115.13, 18:11 209k M114 s Sakanje 15.14 sale HU 187 Saljva dosetka 112.16 lekorion 12.1648; 125.14 tehpigke metode weravanja 1 {elesna stra (dokazizprime- ay 1219 femeljn,osnovel ton HLL {eskoginteSko 16275 715 fetrametar HL L983 tirana 184, 5 too 1 aged, tragich posi TIT 13,146, trezvenost 199 teobejshi metar HILL tumadi prorogsnstva 115.14 isa u ubenje kao vor vadovaljtea Ti21 ugovor i ugovorni odo 122 1520 ‘umanjvanje 26.1 vobigajenost,navika 1108 ‘redenja14.12:81 59 weravanje,atehnigko 115.1 ‘a. totricko TI 1: ecko TDS: opste ti zaednihoT 1.125 1120.1; 22.12; avers Vane ao met 117.1 4 werlvost govora 1.14 pas od (vor) 1951011335 Mtg azoénost, mesto 1123.18, 20, 24, 28; prividnl uzsok H vevigenost sti I 61:84 anv velikodusnost 19.165 12.11 1215; 15.1%) Bil 525645 125 ast 117. 9, mao ano avr ina i moralno nevaljastvo 1 9154, Zz ‘adovojsvo 111.159 118 2agonetke M218: 101 2.12 ‘ajednica(prestop prema ra jedniet) 1133 ‘ajednigka mesta 1182-4 vakletwe 115.27. sie 115551 akonodavsvo 14.12, 13 akon 1412, 13;posebaii op ‘ipsam nepisan akon Til: 132; kitenjerakona 11147; zakoni prior do» ketvanja 115.512: dvosm slenostzakona 113.10 _zastranjivanje kod lagna I ns avis 19.3; 101s ataujo 18.0614 ‘Aovoljnost, logudnost 113.3 ‘aaenjc, mesto razmolikog ‘znacenja I 239; mesta te ‘agenjaimena 1123.29 oak 12.18 16 1124.5,25 8 i njthovo navodenje HI 15.1610 zest 15.11: 18159, z elje 110.18 raconalne tira ‘naive 11.8 BILIESKA 0 AUTORU Dr Matko Visi roden je 18. 1 1942, godine u Oklaju kraj Kaine Na Odeleaja za Kase sue Fi lozofskog fakulta Univerziteta w Beograd diplomiran 1966. godine {na istoimenom Odelenju magist- ao marta 1971. Doktoritao na Fi Jozofskom fakultem u Zagrebu ja ‘nuara 1989. Kao profesor Univer- ziteta na Filozofskom fakulteta w Niky predaje Opstu stoi sto— 10g vijeka (Bliski i Dalcki istok, "lace Rim), starohelenski i Kasi ltinski jezik ‘Bavi se dugogodiinyin isiazivanjem: ranog milljenj i spe— lative mis crevaih naroda; dubovnog i vjerskogZivta sta— rih Egipéans, Sumerana, Akadana, Vavlonjana, Hebrej, Tle Jena + Rimljana;antickefilosofje i losofije wopSte te medi~ cine, muzike i knjizevnost Tz womyih oblast ta jest ir epipologic,sumerologie, asi riologie i antikologte, objavi je oko dviestotine rasprava, soja, stadia, prikiza, monugrafija i prevoda sa starohelen skog,latinskog, engleskog,francuskog, njemaskog, italjan skog | ruskog jeri, od éega bronoloskim redom navodimo sljedese. lz storie rang milena i spekulativne mis ira ene kroz mitove i kaliove:Postanak i karakter mitlogijenor— dijsih narods, Uleznica (Casopis Centra za kultura u Zren jnminu), Zrenjanin 1975, br. 33; Teogonija i Kosmogonja Six Tih Slovena, Ulaznica br. 38/39, 1974: Kult Sunea u Hudskoj ivilizaciji, Uaznica, br. 43,1975: Kult stabla kroz judsk ci— Wilizacju, Novu Zivot, Novi Sal 197%, br. (Na slovatkom jevk) st rad objavaljen Venew Casopisaunctnost, kl‘uru ikajizevnost), Beograd 1978, br. 40. Vz oblast kulturne istorije: Cetverojeciadsijetnik iz XVI soljeca; Cetverojeitni nomenklatoriz XVI vjeka, Avs pregled, Beograd 1974, br. 1-2. (Casopisathivskih radia Srbi0), |yistorje medicine: Medicinsiprrutnik na latnskom jeri~ Jaa iz 1573, godine. Medicinski pregled, gad, XXVI, br. 3 4 ‘Novi Sad 193. (Casopis Drustva za adravstvenu kultura SAP. ojvodine); Medicinskileksikion na latinsom jcik iz 1578. godine. Ulazica, Zrenjanin 1975, br. 4; Hipokrat, Kanon me dicine (Aforizmi), .Medicinska knjiga”, Beograd ~ Zagreb 1978; drugoizdanje dopunjeno Hipokratovim djlom Vazduh, ‘Voda, Mjesto i uvodnom stsijon Hipokrat Zivot djlo: SM Okt, Podgorica, 2000; tree ilanje: ITP ,Uiiteks", Pod porica, 2008, Iz istorije atitke muzike i poezije: Odnos muzike i poerije uadrevnoj Heladi, wvedna studijav djelo Pltarh, O-muzici, Centar a kulturu Zrenjanin, Zrenjanin 175: druge izdanye: Prosvjota", Nis 1997; toe idan: ITP Unireks", Podgorica ‘1208; Kult muza u evropskoj knjizevna tad (monoe ja), -Svjelost”, Sarajevo 1989; drago izdanje; ITP ,Unireks” Podgorica 2008; Hesiod, Poslovii dani, sa vodhnom stom Hesiod injegovo djlo,,KnjiZevna ajednica", Novi Sad 1995, ‘rugo izdanje: IK ,Draganie”, Beograd 199%; tose irdanje ITP ,Unireks”, Podgorica 200%; Hesiod, Teogonija, st uvou ‘nom studijom Hesiod, vot djelo, .Otoih”, Podgorica 2000; «drugo izdanje: ITP Unireks”, Podgorica 2008; Apolonije sa Rodosa, Ep oargonautima, ss uvodnoin studijam Apolonije sa Rodosa i njegovo djlo, ,Okioih”, Podgorica 1998; drugo ick”, Pelgoricw 2007; Antologija stare he Jeask like, sa sudijom Ruzvoj tare helenske lirik, ,Okto 1n", Podgoriea 2000; drugo izdane: ITP ,Unireks”, Pogo 2008, 280 Desjednstva ilosofje i flosofije wopst: Aristoiel, Retorika, sa uvodnom studijom Poimanje i znataj besjednistva kod drevnib naroda, .Neravisna van, liso rad 1987; drugoizdanje: Napa”, Zagreb 1980; we idan je: Swotovs", Novi Sad 1997; éetveto dane: Plato", Beo rad 2000; peto izdanje: ITP ,Uniteks”, Podgorica 2008: ri stot, Raspravao dui, sa uvodnom studio Problem psuche 1 drevnoj Helad,,Oktoih, Podgorica 2001; Herakli, O pi rodi, sa uvodinom studijom Heraklit, vot i djelo, ,Oksoih Poxigorica 2001; Boetje, Utjehaflosoie, sa voxnom stu Jom Boetijeinjegovo delo,.Oktoih, Podgorica 1999; drugo iadanj: IP

You might also like

• Her Body and Other Parties: Stories

  

  From Everand

  Her Body and Other Parties: Stories

  Carmen Maria Machado

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (822)
• A Man Called Ove: A Novel

  

  From Everand

  A Man Called Ove: A Novel

  Fredrik Backman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (4610)
• Fear: Trump in the White House

  

  From Everand

  Fear: Trump in the White House

  Bob Woodward

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (738)
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• The Light Between Oceans: A Novel

  

  From Everand

  The Light Between Oceans: A Novel

  M.L. Stedman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (789)
• A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  

  From Everand

  A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  Dave Eggers

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (231)
• The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  

  From Everand

  The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  Viet Thanh Nguyen

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (122)
• Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  

  From Everand

  Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  Jay Sekulow

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (137)
• Brooklyn: A Novel

  

  From Everand

  Brooklyn: A Novel

  Colm Toibin

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (1946)
• Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  

  From Everand

  Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  Doris Kearns Goodwin

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (234)
• Sing, Unburied, Sing: A Novel

  

  From Everand

  Sing, Unburied, Sing: A Novel

  Jesmyn Ward

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1104)
• The Woman in Cabin 10

  

  From Everand

  The Woman in Cabin 10

  Ruth Ware

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (2521)
• Wolf Hall: A Novel

  

  From Everand

  Wolf Hall: A Novel

  Hilary Mantel

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3811)
• The Perks of Being a Wallflower

  

  From Everand

  The Perks of Being a Wallflower

  Stephen Chbosky

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2104)
• Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  

  From Everand

  Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  Gilbert King

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (266)
• The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  

  From Everand

  The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  Sarah M. Broom

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (98)
• Little Women

  

  From Everand

  Little Women

  Louisa May Alcott

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (104)
• A Tree Grows in Brooklyn

  

  From Everand

  A Tree Grows in Brooklyn

  Betty Smith

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (1929)
• The Art of Racing in the Rain: A Novel

  

  From Everand

  The Art of Racing in the Rain: A Novel

  Garth Stein

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (4203)
• The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  

  From Everand

  The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  Siddhartha Mukherjee

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (271)
• Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  

  From Everand

  Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  Margot Lee Shetterly

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (897)
• The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  

  From Everand

  The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  Thomas L. Friedman

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (2259)
• The Unwinding: An Inner History of the New America

  

  From Everand

  The Unwinding: An Inner History of the New America

  George Packer

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (45)
• The Outsider: A Novel

  

  From Everand

  The Outsider: A Novel

  Stephen King

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1850)
• Yes Please

  

  From Everand

  Yes Please

  Amy Poehler

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1898)
• The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  

  From Everand

  The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  Meik Wiking

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (401)
• The Constant Gardener: A Novel

  

  From Everand

  The Constant Gardener: A Novel

  John le Carré

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (104)
• John Adams

  

  From Everand

  John Adams

  David McCullough

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2409)
• On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  

  From Everand

  On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  Naomi Klein

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (74)
• Petar II Petrovic Njegos - Ogledalo Srpsko

  

  Document400 pages

  Petar II Petrovic Njegos - Ogledalo Srpsko

  dalibor mandic

  No ratings yet
• Manhattan Beach: A Novel

  

  From Everand

  Manhattan Beach: A Novel

  Jennifer Egan

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (792)
• Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  

  From Everand

  Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  Phil Knight

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (540)
• Grit: The Power of Passion and Perseverance

  

  From Everand

  Grit: The Power of Passion and Perseverance

  Angela Duckworth

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (590)
• Angela's Ashes: A Memoir

  

  From Everand

  Angela's Ashes: A Memoir

  Frank McCourt

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (441)
• Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  

  From Everand

  Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  Ashlee Vance

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (474)
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5810)
• Bad Feminist: Essays

  

  From Everand

  Bad Feminist: Essays

  Roxane Gay

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1018)
• The Glass Castle: A Memoir

  

  From Everand

  The Glass Castle: A Memoir

  Jeannette Walls

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (1716)
• The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  

  From Everand

  The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  Ben Horowitz

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (346)
• Aktivno Slusanje

  

  Document49 pages

  Aktivno Slusanje

  dalibor mandic

  No ratings yet
• Principles: Life and Work

  

  From Everand

  Principles: Life and Work

  Ray Dalio

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (608)
• The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  

  From Everand

  The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  Brené Brown

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1092)
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  From Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (843)
• Steve Jobs

  

  From Everand

  Steve Jobs

  Walter Isaacson

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (806)
• NLP Tvoje Neogranice Moci HR MRT 2012zadnje Fully Corrected

  

  Document96 pages

  NLP Tvoje Neogranice Moci HR MRT 2012zadnje Fully Corrected

  Svi Žepčaci

  100% (3)
• Toolkit 1 Vodjenje Intervjua

  

  Document22 pages

  Toolkit 1 Vodjenje Intervjua

  dalibor mandic

  No ratings yet
• Filozofski Zivot

  

  Document28 pages

  Filozofski Zivot

  dalibor mandic

  No ratings yet
• Tijana Mandic - Komunikologija

  

  Document166 pages

  Tijana Mandic - Komunikologija

  opravdana

  100% (9)
• Sokratovo Poimanje Vrline-Pred Diplomski Rad

  

  Document19 pages

  Sokratovo Poimanje Vrline-Pred Diplomski Rad

  dalibor mandic

  No ratings yet
• Tijana Mandic - Komunikologija

  

  Document166 pages

  Tijana Mandic - Komunikologija

  opravdana

  100% (9)