OBREDNI I OBIČAJNI

HLEB
U VOJVODINI

Priredio
Dimitrije Vujadinović

Izdavači
OBREDNI I OBIČAJNI
Balkankult fondacija
Beograd HLEB
Tiski cvet
Novi Sad
U VOJVODINI
Za Tiski cvet
Sima Matić

Recenzent
Priredio
Prof. dr Vesna Marjanović Dimitrije Vujadinović

Saradnik
Danica Radović

Prelom
Branko Strajnić

Štampa
Tampograf
Novi Sad
2010.
 UVOD

Kultura hleb je metafora istorije, simbol svega što sačinjava ljudski život. Stari Egipćani su još go-
vorili: Bolji je hleb ako je srce ispunjeno, nego bogatstvo sa tugom
Obredni hleb čuva kolektivno sećanje i trajna je veza sa prolaznim i željenim večnim postojanjem.
On je stalni pratilac čoveka tokom celog života.
Moderna vremena potrošačkim vrednostima otuđuju nas od suštine našeg duhovnog života i ko-
lektivnog doživljaja. Zaboravljamo običaje, tradiciju, rituale, spontanost, a samim tim i značaj hleba u
svečanostima.
Šta je ljudski život bez svečanosti i običaja?
U svakom od kulturnih modela hlebu je namenjeno ritualno mesto - magijsko, žrtveno ili apotropej-
sko. Verovanje u misteriju da čovek preko posvećenog hleba može da učestvuje u božanskom zadržalo
se u svim civilizacijama, kulturama i vremenima. Veličina, oblik i ukrašavanje hleba i kolača od hlebnog
testa zavise od namene. Sadržaj testa, odnosno da li će se upotrebiti obično ili finije brašno, prva nena-
četa voda (božićni hlebovi) ili obična mlaka voda, da li će se dodati mast, jaja, mleko, suvo grožđe, orasi,
med ili novčić, zavisi od toga šta hleb simbolizuje.
Kulturni modeli koji čuvaju tradiciju svečanosti najbolje su se održali u ruralnim sredinama, kao
što je Vojvodina, gde je još uvek jak osećaj zajedništva i gde je čovek svakodnevno upućen na prirodne
cikluse.
Jedinstvenost života u Vojvodini čine multikulturalni, višenacionalni, višejezički i multireligijski sa-
držaji, koji pripadaju širim kulturnim krugovima Centralne Evrope i Balkana. Kao nigde u Evropi na tako
malom geografskom prostoru susreću se tradicije 26 naroda, a šest jezika smatra se zvaničnim.
Brojnost, šarolikost i dinamika “zgusnutih svakodnevnica”, kako sociolozi nazivaju svečanosti, naj-
bolji su primeri kulturnog mnoštva i interkulturalnog prožimanja.
Ovom publikacijom želeli smo da, na neočekivan način, kroz temu hleba prikažemo još uvek vitalno
bogatstvo kulturnih modela naroda koji žive u Vojvodini, a ono nije malo!
Zato smo se obratili vrednim domaćicama, koje žive u malim seoskim zajednicama, i pravi su čuva-
ri običaja i tradicija. One su pripremile hlebove i druge proizvode od hlebnoga testa koje tokom godine za
određene datume ili povode pripremaju svojim ukućanima, rođacima, prijateljima i komšijama.
Svima njima se srdačno zahvaljujemo. Zahvaljujem se i gospodinu Isaku Asielu, beogradskom rabi-
nu, na svesrdnoj pomoći.

Dimitrije Vujadinović

5
 OBREDNI HLEBOVI

BOŽIĆ

Mnoge stare kulture poznaju zimske svetkovine, period godine kada nema poljoprivrednih radova,
što je verovatno i poslužilo kao model za Božić. Stari Grci počinjali su sa praznikom u čast boginje plod-
nosti, Demetre (oko 20. septembra), antički Rimljani imali su Saturnalije i proslave u čast boga Sunca,
nordijski narodi slavili su praznik Jul.
Najvećih prekretnica u šest hiljada godina dugoj kulturi hleba dogodila se u Kući hleba - Beth-Le-
hem! Rodio se Isus Hristos, spasitelj - Christus panis! Njegova sudbina neraskidivo je vezana za sveti
grad Jerusalim i njegovu tadašnju Pekarsku ulicu.
Kod jednog broja pravoslavnih crkava Božić se slavi kao dan Hristovog rođenja 25. decembra, od-
nosno 7. januara po novom (Gregorijanskom) računanju vremena. Božić je u mnogim zemljama državni
praznik.
On je jedna od dva najveća hrišćanska svetkovina u slavu Hrista, čiji je duh sveprisutan među lju-
dima, donoseći im mir i praštanje. Sam Božić je trodnevni praznik, a ako računamo i Badnji dan, kojim se
završava zimski četrdesetodnevni post, onda je to četvorodnevna svetkovina okrenuta prvenstveno domu
i porodici.
Proslavljanje ovog praznika je usklađeni spoj crkvenih obreda i narodnih običaja, koji svojom razno-
vrsnošću i višeslojnošću značenja daju posebnu plemenitost i lepotu ovim svečarskim danima.
Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu.

6 7
 Kvočka sa pilićima
Zoranka Pujić (Tomaševac, Srbi)

Figuralni hleb koji se pravi ujutro na Badnji dan i deli tokom celog dana pre svega deci u kući i u
komšiluku. Ne seče se nožem, već se kida na komade. Oblikom simbolizuje okupljanje dece oko roditelja,
kao što kvočka skuplja piliće. Ovaj hleb se pravi i zbog plodnosti, mira, ljubavi, sloge među roditeljima i
decom u kući.
Kad se unosi badnjak, jedno dete kvoca, a ostala viču piju-piju, te se ređaju onomatopeje domaćih
životinja. Sve u želji da godina bude plodna.
Vrlo kvalitetan beli hleb, veoma ukusan, mek, svežeg mirisa.

1 kg belog brašna
5 dl vode
1 sveži kvasac
kašika soli

U šoljici rastopiti kvasac, so i vodu. Kad se podigne, pomešati sa ostatkom vode i brašna. Kad se
dobije srednje mekano testo, masu podeliti na onoliko delova koliko ima dece u kući (plus jedna jufka za
kvočku). Formirati ih i ostaviti da naraste testo. Staviti u rernu koja se pospe samo brašnom. Peče se 40
min. na 170 °C.

8 9
 Božićni kolač
Kata Maksimov (Tomaševac, Srbi)

Pravi se na Badnji dan. Oko njega se, tradicionalno, aranžira slama, suve šljive, orasi i jedna
sveća.
Kolač mora biti gotov do trenutka dok se ne oglase crkvena zvona (do 15h). Ukrašava se simboli-
ma koji znače: žito, sunce, mesec i krst. Na sredinu se stavlja ruža u kojoj je struk bosiljka. Svi ovi ukrasi
simbolizuju obilje, radost i plodnost.
Kvalitetan, beli hleb, kupastog oblika, identične forme kao slavski kolač.

800 gr brašna
2 dl mleka
2 dl vode
pola kocke svežeg kvasca
1 kašičica soli
malo šećera
1 dl ulja

U mlako mleko staviti kvasac. Kada se podigne, dodati mlaku vodu i zamesiti u srednje meko testo.
Ostaviti 45 minuta da stoji pa premesiti i staviti testo da kisne u podmazanu šerpu.
U međuvremenu, od brašna i vode napraviti ukrase. Kad testo naraste, pre pečenja, staviti ih na
kolač. Orah i grančica bosiljka se stavljaju u sredinu pre pečenja.

10 11
 Česnica
Slavica Anović (Tomaševac, Srbi)

Peče se na Badnje veče, a deli ukućanima na Božić, posle ručka. Sam naziv česnica potiče od reči
- čest, deo, sreća, jer se lomi na delove, za svakoga ukućanina. Prema verovanju, česnica je uspome-
na na rođenje Hrista, a veruje se da od ovoga hleba zavisi obilatost roda useva. U nju se stavlja novac
(onoliko kovanica koliko u domu ima dece). Novac se čuva u kući, na ikoni, do sledećeg praznovanja. Od
prethodnih kovanica kupuje se so.
Slatka, praznična pita, aromatičnog ukusa i lepog mirisa.

Kore: 8 dl vode
1 kg brašna te podeliti na 4 dela malo soli

Zamesiti sve sastojke u glatko testo koje treba da odstoji 20 minuta. Svaki deo premazati ulupanom
mašću (mast koja je dobro izrađena) i razvući kore.

Fil: 300 gr suvog grožđa

500 gr mlevenih oraha 300 gr suvih, seckanih smokvi
2 jabuke (rendane) 600 gr šećera (posipati po filu)
4 dl ulja

Svaku koru namazati sa malo ulja, posuti mlevenim orasima, rendanom jabukom, suvim grožđem,
suvim seckanim smokvama i posuti šećerom. Voditi računa da se fil ravnomerno rasporedi za filovanje
svih kora koje se slažu u podmazani pleh ili tepsiju. Poslednju, gornju koru namazati uljem. Peći 45 minu-
ta na 250 °C

12 13
 Božićni i uskršnji kolač
Anka Spariosu (Uzdin, Rumuni)

Pravi se za vreme uskršnjih i božićnih praznika. Prave ga starije žene. Uobičajeno je da ga nose
mladi bračni parovi kumovima drugog dana Božića ili Uskrsa u pletenoj korpi zajedno sa šunkom, slatkiši-
ma, orasima, jabukama, tortom, jajima...

1 kg brašna
5 dl mleka
1 sveži kvasac
100 gr suvog grožđa
kašičica soli
2 kašike šećera

Kvasac sa malo mleka, šećera i soli staviti u manju posudu da nadođe. Potom zamesiti sa svim
ostalim sastojcima, ostaviti testo sat vremena da naraste, te ga premesiti rukom. Po sredini posuti suvo
grožđe, uplesti testo u pletenicu te je položiti u podmazanu šerpu i ostaviti još 45 minuta te peći u pret-
hodno zagrejanoj pećnici na 200 °C oko 90 minuta.

14 15
 Božićnjak
Đurđinka Nosković (Subotica, Bunjevci)

Za dan Hristovog rođenja svi su se pripremali na svoj način. U crkvama se za Božić pravio Betle-
hem sa svim religijskim obeležjima, ali u davna vremena dok su ljudi živeli na salašima, nisu svi mogli da
idu u crkvu, pa su kod kuće pravili božićnjake na koje su stavljali figure Isusa, Marije i Josipa. Domaćica
koja je imala veštije ruke osim osnovnih figura, pravila je i guske, piliće, ovce, magare, volove, ćurke. Konj
se nije pravio jer se smatrao oholom životinjom zbog tog što nije hteo da ponese Mariju sa Isusom kada
su bežali u Egipat.
Ispečen božićnjak nosio se u sobu i stavljao na sto na kojem je bila i jelka.Tako ukrašen kolač stoji
sve vreme dok traje Božić, a jede se na Novu godinu.

1 kg brašna Za ukrase:
1/2 litra mleka 200 gr brašna
1 kvasac malo vode i soli
1 kašika šećera jedno jaje, prema želji
1/2 kašike soli

Od svih sastojaka zajedno zamesi se tvrđe testo i ostavi da naraste. Kada naraste može se još jed-
nom premesiti uz dodavanje maslaca.
Božičnjak, ili božićni kolač, pravi se od sedam delova. Manja lepinjica testa stavi se na dno pod-
mazane posude, zatim se doda jedan veći gomboc (loptica) od testa, a onda se povrh toga doda jedna
veća lepinjica, da sve to ispod pokrije. To se tumači kao prisustvo Oca, Sina i Duha svetoga. Potom se od
preostalog testa uplete pletenica, i to od dva duža komada testa, pa se obavije oko kolača i tako spoje tri
božanske osobe. Odozgo, od dva komada testa, napravi se krst, zasečen na krajevima.
Figure kojima je ukrašen božičnjak praviti od mekog brašna, u koje se doda malo soli i voda da
se zamesi. Testo mora biti tvrdo zamešeno. Može se dodati i jedno jaje, kako bi testo imalo žutu boju.
Ovako zamešeno testo izraditi do sjaja i oblikovati ukrasi. Ponekad se oni peku zajedno sa kolačem.
Za izradu figurica potrebna je daska, nož, oklagija, palidrvca ili čačkalice od drveta i mnogo, mnogo
spretnosti i mašte. Sve figurice namazati belancetom, da budu sjajnije, i peći u pećnici, zapravo lagano
sušiti. Sa donje strane su uvek meke, lako se nabodu na palidrvce ili čačkalicu i postave na božićnjak.
Uz figurice raznih salašarskih životinja, božićnjak je ukrašen i sa pet ruža, za pet Isusovih rana, za-
tim pticama jer su one začeprkale i uništile trag Mariji i Josipu kada su sa Isusom otišli u Egipat.

16 17
 Kapušnjik
Serafina Zubić (Kucura, Rusini)

Tipični rusinski posni uštipci koji se prave na Badnji dan, od hlebnog testa. U tradiciji Rusina pri-
premaju se u obliku pljosnatih palačinki. Za razliku od hleba i drugih pekarskih umeća, kapušnjik se peče
na ulju u tiganju. Jede se tokom celoga dana do svečane večere. Hlebno testo upije dosta ulja, ali kupus
daje svežinu ukusa. Siti su, aromatični, ali nisu teški jer kiselost kupusa pomaže da se lakše svare. Uz
kapušnjik se pije vino ili rakija.

400 gr blašna
2 dl vode
pola svežeg kvasca
malo ulja
soli po ukusu
200 gr rendanog kiselog kupusa, koji se pre toga dobro ocedi

Kvasac sa malo šećera i soli staviti da nadođe. Potom zamesiti testo sa brašnom, vodom, soli i
malo ulja. Ostaviti da testo potkisne, 15 do 20 minuta. Napraviti loptice, razvaljati ih i na svaku staviti ki-
selog kupusa, pa ponovo sastaviti kao lopticu. Ponovo razvaljati loptice oklagijom u oblikom palačinke i
ostaviti da odstoje 15-ak minuta. Pržiti na vrelom ulju, na tiganju ili plotni.
Napomena: kada se kapušnjik pravi tokom godine, a nije vreme posta, umesto vode se može stavi-
ti mleko.

18 19
 Ludajnica
Ljuba Paunović (Tomaševac, Srbi)

To je tradicionalni kolač koji se pravi na Badnji dan. Za Badnji dan i praznike u vreme posta, pravi
se posna ludajnica, a tokom godine ona je obično mrsna. Stare žene su govorile deci da moraju pojesti
po parče ludajnice da ne bi bila šugava tokom godine. Na isti, Badnji dan, popodne, ovaj kolač se nosi na
groblje.
Banatske bundeve su čuvene po dobrom ukusu, pa je tako i ova pita tipična poslastica u tim kra-
jevima. Praznična pita od bundeve, prijatnog mirisa i svežeg ukusa koji daje bundeva. Izuzetno zdrava
poslastica.

1 kg brašna
5 dl mlake vode
1 kašičica soli
2 dl ulja
šećer
cimet
bundeva

Zamesiti testo, podeliti na dve jufke i ostaviti da odstoji 20 minuta. Testo namazati uljem i razvući
preko celog stola (pokidati krajeve, da bi bila finija i tanka) i ostaviti da se prosuši. Izrendanu ludaju (bun-
devu), posuti po dužoj strani testa, pošećeriti, pouljiti i dodati cimet. Urolati i staviti u podmazan pleh. Peći
na 200 °C oko 30 minuta.

20 21
 Pagle
Zuzana Pažitnaj (Gložan, Sovaci)

Posni kolač, pravio se sa makom ili domaćim sirom na Veliki petak i prvi dan Božića.

1 kg brašna
8 dl vode
1 kockica kvasca
1 kašičica soli
500 gr mlevenog maka
šećer po ukusu
med, po želji

Brašno, kvasac, so i vodu zamesiti, ostaviti da poraste oko pola sata. Podeliti na 5 jufki. Pleh u
kome se peče posuti samo brašnom i na toj podlozi istanjiti svaku jufku i nožem zaseći kockice. Peći u
zagrejanoj pećnici oko 10-15 minuta na 250 °C. Pečene pagle ostaviti da se ohlade. Pre serviranja staviti
ih u vrelu vodu, sačekati da omekšaju i izvaditi ih posle 1-2 minuta i ocediti. Tako tople, pomešati sa ma-
kom i preliti medom.

22 23
 Bobaljki
Čila Mučenski (Kucura, Rusini)

Obredni kolač pravi se za Badnje veče. Jede se posle večere kako bi se ukućani zasladili. Bobaljki
simbolizuju sunce, mak – plodnost, rađanje, šećer – slast i ljubav. Kada se bobaljke isperu u toploj vodi,
ona se saspe u lavor i njome se umiju svi ukućani da bi bili zdravi i veseli. Za bobaljke se koristi kiselo
testo koje se pravi na vodi (posno).To je izuzetno sito jelo, izvanredno ukusna poslastica, posebno za one
koji vole mak ili orahe.

500 gr brašna toliko da testo bude osrednje (ni meko ni tvrdo)

5 dl vode
pola kocke kvasca
1 kačićica soli
1 kašićica šećera
1 kg maka
med i šećer po ukusu

Sve sastojke dobro izraditi i pustiti testo da kisne 1 sat. Potom ga premesiti i ostaviti još malo da ki-
sne. Napraviti valjkaste štapiće, debljine 1-2 cm i zaseći ih u razmaku od 1-1,5 cm. Pleh posuti brašnom,
ređati štapiće i peći toliko dok ne porumene. Kad se ohlade, lomiti ih na zasečenim mestima i proprati ih
od brašna mlakom vodom.
Samleti mak i šećer (može med umesto šećera). Sve to dobro izmešati sa bobaljkama koje su
omekšale od tople vode. Ako nisu dovoljno meke, dodati još mlake vode i izmešati. Servirati ohlađene.

24 25
 Zdravlje
Svetlana Romanov (Tomaševac, Srbi)

Pravi se za Božić, odnosno na Badnje veče za večeru. Ovo je figuralni hleb koji su još nazivali i
„zdravlje i veselje”. Najčešće se pravi u obliku vekne. Pre nego što se ispeče, hleb se zaseče na onoliko
komada-zaseka, koliko ima članova porodice Za svakog ukućanina po jedan zarez, pri čemu se izgovara
ime na koga se zarez odnosi. Kad se porodica okupi oko trpeze, domaćin seče kolač i namenjuje svako
parče: za kuću, za putnika, za domaćina, domaćicu i ostale članove porodice.
Ovo je malo tvrđi, oštriji beli hleb.

1 kg brašna
5 dl vode
1 sveži kvasac
1 kašičica soli
1 kašičica šećera

Rastopiti kvasac u vodi sa šećerom. Kada se kvasac podigne dodati so i mesiti. Ostaviti da odstoji
oko sat vremena. Oblikovati hleb ili staviti u kalup da se peče oko 60 minuta na 200 °C.

26 27
 USKRS

Proslave radosti posvećene proleću, ponovnom rađanju, u svim drevnim kulturama i civilizacijama
imale su centralno mesto. U čast boginja proleća praznovalo se u starom Egiptu, drevne Grčkoj, antičkom
Rimu, kod Slovena to je bio najradosniji praznik (boginja Vesna).
U hrišćanstvu Uskrs je praznik nad praznicima! Hrišćanstvo bez Uskrsa nema smisla. To je praznik
večne radosti u čast ponovnog rađanja, kada je Hristos nadvladao smrt.
Uskrs je povezan i sa simbolima jevrejskog praznika Pashe, kao i njegovo mesto u kalendaru.
Uskrs je pokretan praznik i hrišćani ga praznuju prve nedelje posle punog meseca nakon prolećne rav-
nodnevice u čast uskrsnuća Isusa Hrista. Uvek pada u nedelju. Najranije se može praznovati 22. marta
po starom julijanskom kalendaru odnosno 4. aprila po novom kalendaru. Najkasnije pada 25. aprila po
starom kalendaru odnosno 8. maja po novom. U prvom slučaju Uskrs (Vaskrs) je pre praznika Blagovesti
a u drugom posle Đurđevdana.
U strukturi uskršnjeg proslavljanja praznika preovlađuju crkveni, hrišćanski elementi, ali su se isto-
vremeno za ovaj praznik ustalili mnogi običaji koji naročito vesele decu. Za taj dan se farbaju jaja, najviše
crvenom bojom (mada se koriste i druge boje), poklanjaju se jaja i tuca se jajima.
Ljudi se međusobno pozdravljaju i odpozdravljaju rečima:
Hristos vaskrse!
Vaistinu vaskrse!

28 29
 Uskršnja pletenica
Uskršnji hleb zauzima centralno mesto za vreme najsvečanijeg hrišćanskog praznika, Hristovog
vaskrsenja. Ovaj veliki hrišćanski praznik povezan je sa ponovnim obnavljanjem prirode, tako da neki sa-
držaji ovog praznika potiču još iz davnina. Bojeno jaje koje se stavlja u hleb ili pogaču ima posebnu magij-
sku moć i simbolizuje plodnost, rađanje i zdravlje.

1 kg finog belog prosejanog brašna 2 žumanceta

20 gr kvasca 100 gr maslaca ili masti
1/2 l mleka strugana korica od jednog limuna
1 kašičica soli kuvano jaje za ukras
4 kašike šećera malo crvene, jestive boje za kolače
1 kocka šećera

Razdrobiti kvasac u posudi sa malo mleka, dodati vrlo malo soli, kocku šećera i malo brašna. Kva-
sac ostaviti na umereno toplom mestu, pokriti salvetom da naraste. Za to vreme u toploj kuhinji prosejati
fino belo brašno.U vanglu staviti žumanca, komad maslaca ili masti, malo soli i zagrejano brašno, od koga
ostaviti deo za posipanje daske. Na štednjaku smlačiti mleko, pa ga zasladiti. U brašnu napraviti udublje-
nje, pa tu sipati kvasac, potom i mleko. Dodati koru od limuna. Testo mesiti rukama, lagano. U manjoj
šerpi rastopiti deo maslaca, pa s vremena na vreme pesnice zamočiti u toplo maslo i mesiti testo sve dok
se ne pojave mehurići.
Ostaviti testo na umereno toplom mestu, sačekati da uskisne dok ne napuni sud. Uskislo testo izru-
čiti na dasku za mešenje. Premesiti, od testa napraviti tri valjka i uplesti pletenicu, ili formirati hleb, i staviti
u pleh namazan maslacem i posut brašnom. Ostaviti još oko pola sata da nadođe, a potom u sredini na-
praviti malo udubljenje i staviti neofarbano kuvano jaje. Ostatak pletenice ili hleba premazati žumancetom
i peći u pećnici kao svaki hleb, bar 30 - 40 minuta.
Kada je hleb ispečen, prohladiti ga, a onda malom četkom obojiti površinu jajeta koja viri iz testa.
Jaje se boji jestivom, uvek crvenom bojom. Ovaj hleb se iznosi za uskršnji doručak, uz barenu šunku, mla-
di sir i kuvana uskršnja jaja. Ponegde se servira tek uz ručak, ima počasno mesto na prazničnom stolu.

30 31
 Paska
Kocana Kolesar (Kucura, Rusini)

Obredni hleb koji se pravi za uskršnji ručak. To je, u suštini, običan beli hleb sa obrednim znače-
njem. Sa ostalom hranom (jaja, šunka, sir, ren) nosi se u crkvu da se posveti i vraća u kuću gde zauzima
centralno mesto na trpezi. Dakle, za uskršnji ručak na trpezi je posvećena hrana, a njen glavni sadržaj je
paska. Priprema se više hlebova, ali se samo jedan nosi u crkvu i taj se najviše ukrašava.
Što je više cvetića, listića na hlebu – utoliko će se ljudi više družiti, živeti u slozi, miru, ljubavi...

1 kg brašna,
5 dl mleka (ili vode, može i surutke)
1 kvasac
1 dl ulja
3 žumanceta
kašičica šećera
2 kašičice soli

U mleko, ili surutku (ili vodu) staviti jedan kvasac, ulje, 2 žumanca, šećer, so i brašno. Dobro izraditi
testo i ostaviti da odstoji pola sata. Premesiti ga još dva puta. Masu staviti u podmazane šerpice određe-
ne veličine. Obratiti pažnju da testo u šerpi/kalupu zauzme 3/4 te posude, jer će ono dvostruko da nara-
ste. Od ostataka testa praviti pantljike i ukrase koje treba pričvrstiti čačkalicama. Premazati žumancetom
testo i peći 60 minuta na 150 °C. Kada je paska pečena, umiti je vodom (premazati četkom) i obavezno
zamotati u platnenu krpu.

32 33
 Mađarske krofne
Eržika Zorić (Tomaševac)

Nekada su se pravile samo u svečanim prilikama: za Uskrs, Božić...

1,5 kg brašna
5 dl mlake vode
5 dl mleka
sveži kvasac
5 kašika šećera
5 jaja
kašika soli
1dl ulja
džem od kajsija

Rastopiti kvasac u mlakom mleku. Kad se podigne, dodati izlupana jaja i ostale sastojke. Tri do
četiri puta premesiti. Testo izručiti na zauljenu dasku, sačekati da nadođe i vaditi testo čašom pa pržiti na
vrelom ulju. Pre stavljanja u ulje, povući testo sa sredine prema kraju, da bi se ono u sredini stanjilo te pri-
likom prženja dobilo rupu u koju se kasnije stavlja džem.

34 35
 Pusedle (puslice)
Ana Kukučka (Gložan, Sovaci)

Najčešće se prave za Božić i Uskrs, ali i svaki put kada su domaćice mesile rezance za supu, u
koje idu samo žumanca. Tada bi im redovno ostajala belanca od kojih se naprave puslice. Naše bake i
prabake mešale su belanca sa šećerom sve dok se masa dobro ne sjedini (dok se šećer ne rastopi), a za
to je nekada bilo potrebno i do dva sata rada. Deca su volela puslice, naročito sa orasima. Odrasli su jeli
nešto drugačije, sa prominclama, odnosno paprenim bombonama.
Hrskava, slatka, sita poslastica.

Mera za jednu tepsiju:

3 belanca
300 gr šećera
kašika sirćeta
orasi, prema želji

Ulupati belanca sa šećerom, dok se ne dobije čvrst sneg (oko pola sata, uz pomoć miksera i nešto
brže). Potom se doda sirće, a tepsija podmaže mašću. U tepsiju poslagati polovine oraha i na njih stavljati
po kašiku snega od belanaca formirajući oblik puslice.
Rernu zagrejati na 150 °C, staviti tepsiju sa puslicama, smanjiti temperaturu na 125 °C i na toj tem-
peraturi sušiti ih sledećih 30-40 minuta, a da ostanu bele

36 37
 DRUGI VERSKI PRAZNICI

Hleb je postao univerzalni zaštitnik života, on je obed i obred! Zato je kultura hleba priča o prošlosti,
sadašnjosti i budućnosti čoveka – verovanjima, nadanjima, bolu i radosti. Na hlebu su stvarane i rušene
kulture i religije. I tako je to već duže od šest hiljada godina, od drevnog Egipta do danas.
Tu svoju ulogu u našem životu hleb je zadobio iz četiri osnovna razloga.
Kao prvo, životvornost, koju čine sastojci od kojih se priprema hleb: seme, voda, so. Još su stari
narodi verovali da je zrno žitarice - živo, mlevenjem gubi vitalnost, ali ponovo zamešano u hleb postaje
život i daje život.
Drugo, drevnost, jer je hleb postao naša osnovna hrana (prvo jelo). Kada kao deca prvi put uzme-
mo zalogaj hleba, postajemo njegovi zavisnici do kraja života.
Treće, hleb je označen kao ljudska hrana. Zemljoradnja, odnosno pripremanje hleba jeste dokaz da
smo u pradavnim vremenima, taložeći iskustvo tokom miliona godina, uspeli da od surovih lovaca i saku-
pljača, samo onoga što nam priroda pruža, postanemo aktivni učesnici u prirodnim procesima. Time smo
započeli dugotrajni put kulturnog razvoja.
Spravljanje ili mešenje hleba oduvek se poistovećivalo sa momentom stvaranja sveta, a hlebna
peć sa matericom u kojoj se stvara novi život. Zato se hleb u većini naših obreda i praznika pojavljuje kao
univerzalni model ljudskog sveta i ljudskog tela.

38 39
 Hleb za miropomazanje
Vladimira Sopka (Kucura, Rusini)

Pravi se četiri puta godišnje: 08. januara, zatim drugog dana Uskrsa, drugog dana Duhova i za Sv.
Nikolu. Hleb se seče na komadiće i svaka osoba koja je miropomazana dobija parče tog hleba. Ovaj hleb
isključivo peku časne sestre. Kad je miropomazanje, oni koji su u crkvi uzimaju po parče ovog hleba i za
one koji nisu došli u crkvu.

2,5 kg brašna
1,5 l mleka
1 kvasac
125 gr margarina ili maslaca
3 jajeta
500 gr šećera
kašičica soli
3 kesice vanilin šećera
75 ml ulja

Izmešati jaja, šećer, dodati mleko, kvasac, so, ulje, vanilin šećer i sve navedene sastojke i ostaviti
da uskisnu, pa premesiti i još malo ostaviti da testo naraste. Potom formirati testo u željeni oblik i staviti u
podmazan pleh. Peći na 200 °C oko 60 minuta. Pre pečenja, hleb premazati jajetom.

40 41
 Slavski kolač
Dara Vukov (Stapar, Srbi)

Krsna slava je u osnovi kombinacija predhrišćanskog običaja odavanja počasti božanstvu zaštitniku
i opšteg hrišćanskog kulta posebnog zaveta svetiteljima (Sv. Nikola, Sv. Jovan. Sv. Đurđe ili nekom dru-
gom). Fenomen slave je mnogo dublji i širi od kulturne arheologije i danas ne postoji izvan Srpske pravo-
slavne crkve, koja je i dala punoću ovom obredu.
Većina Srba ima i slavi porodičnu slavu, jer se slava prenosi sa kolena na koleno (uglavnom preko
muške dece) i nikada se ne prekida. Kontinuitet slave je dokaz dugovečnosti i znak opstanka familije i sa-
bornosti članova porodice, kako onih živih tako i onih mrtvih. Kao takva predstavlja jedan od najvažnijih, a
svakako i najstariji religijski obred.
Svi obredni rituali simbolizuju punoću života i takoreći istovremeno, posvećeni su početku i kraju
svakog biološkog ciklusa – kultu mrtvih (da bi se njihove – mrtve, duše u prijateljstvu održale sa živim po-
tomstvom) i kultu plodnosti (Da je veleglasna i berićetna godina, Bog da pokloni u ljude i u stoku zdravlje,
u domu i polju berićet i svako dobro! – slavska zdravica).

42 43
 Slavski kolač
Eržika Zorić (Tomaševac, Srbi)

Slavski hleb ima centralno obredno mesto. Mesi se od čistog (pšeničnog) brašna sa kvascem, a
zamešuje se osvećenom vodicom, koju je nekoliko dana ranije u posebnom obrednom ritualu osvetio
sveštenik ili bogojavljenskom vodicom. Do druge polovine 19. veka testo se pravilo kao za običan beli
hleb. Razvojem građanske klase u Srbiji došlo je i do izmene u sastavu testa. Danas se u testo dodaje
više šećera, mleko, jaja i suvo grožđe, tako da hleb dobije slatkast ukus. Hleb je okruglog oblika, širina i
visina nije unapred odredjena, a zavisi od broja očekivanih gostiju (tako da svaki gost može dobiti bar po
zalogaj). Hleb mesi domaćica i ona se trudi da on bude što lepše ukrašen.

1 kg brašna ½ margarina
1,5 dl vode 100 gr šećera u prahu
1,5 dl mleka
4 kašike šećera Ukrasi:
1 kašičica soli 5 kašika brašna
1 kvasac vode, po potrebi
4 jajeta Testo treba da je veoma tvrdo. Napraviti že-
1 dl ulja ljene figure i peći.
žumance

U mlako mleko i vodu sa šećerom i soli potopiti kvasac. Ostaviti da uskisne. Posebno ulupati jaja,
i u brašno dodati ulje i nadošli kvasac. Zamesiti srednje meko testo sa 1 kg brašna. Premesiti tri puta u
razmacima od 15 minuta. Napraviti 3 obge (lopte) i ostaviti testo da se odmori 5 minuta.
Umutiti margarin, prah šećer i žumance. Rastegliti obge, koliko testo dozvoljava, premazati marga-
rinom, uviti testo, svako posebno i isplesti pletenicu. Položiti je u okruglu šerpu premazanu uljem i ostaviti
da se udvostruči. Po potrebi premazati žumancem i ukrasiti već pripremljenim ukrasima – figurama od
testa. Peći u pećnici na srednjoj temperaturi.

44 45
 Slavski kolač
Katica Živkov (Deronje, Srbi)

Ukrasi za slavski hleb se prave isključivo od brašna i vode, dakle od testa, ali vrlo tvrdo zameše-
nog. Domaćica ukrase pravi po nekoliko dana ili čak nedelja ranije i čuva ih u zamrzivaču. Za izradu ovih
ukrasa potrebno je malo veštine, mnogo dobre volje i neobičnog alata - a mogu poslužiti i zatvarači od
raznih bočica, uz pomoć kojih se vade kružiči, formiraju listići, cvetovi, pšenične vlati. Domaćice prave i
oblike raznog voća, male kruške, jabuke, grožđe, cvetove, klasje žita, golubove, razne ptice, malo bure, a
sve kao deo rituala kroz koji se blagosilja kuća domaćina i svecu upućuju želje da i sledeća godina bude
rodna, berićetna, ukućani zdravi, da vladaju mir i ljubav. Najvažniji ukras na hlebu je pečat – sa četiri po-
skurnjaka: Ic.Xc.Nи.Ka. – što znači Isus Hrist Pobedilac. Drugi obavezni ukras je mali struk bosiljka, koji u
srpskoj tradiciji ima posebno mesto.
Ovako umešen i ukrašen slavski kolač ima posebno mesto u slavskom ritualu i na prazničnom
stolu.
Ako se ostavi da leži na rešetkastoj površini, može se bez problema sačuvati i godinu dana

1 kg finog belog brašna pola pakle margarina ili 4 kašike ulja

pola paketića kvasca malo šafrana u prahu
1 kašičica soli 300 gr brašna i malo vode za ukrase
400 ml vode 3 kašike šećera za špinovanje
malo šećera

Razmutiti kvasac u vodi ili u malo mleka, ako nije post, dodati vrlo malo šećera i soli. Kada nadođe
zamesiti sa brašnom u koje je prethodno utrljan margarin, ili ulje, dodajući lagano vodu. Osoliti i dodati i
vrlo malo šafrana u prahu, što će testu dati lepu žutu boju. Testo zamesiti kao za pogaču, samo malo tvr-
đe. Kada je dobro umešeno ostaviti na umereno toplom mestu, pokriveno čistim stolnjakom, na nadođe.
Potom premesiti i staviti u okruglu, dobro podmazanu posudu za pečenje. Ponovo pokriti, sačekati da se
testo podigne, premazati ga ušpinovanim šećerom uz pomoć četkice, ukrasiti ranije pripremljenim figura-
ma i peći na umerenoj vatri pazeći da gornja površina i ukrasi ne pregore od jake vatre.

46 47
 Kolač milibrot
Katica Butulija (Tomaševac, Srbi)

Pravi se za slave, daće i zadušnice. Vrlo ukusan, svečarski kolač koji se seče na velike kriške. Vaz-
dušaste strukture, prijatnog mirisa, gotovo se topi u ustima.

1 kg brašna
2 dl mleka
2 dl vode
kvasac
9 kašika šećera
6 jaja
1 kašičica soli
1 margarin
kesica suvog grožđa

Potopiti kvasac u 2 dl mleka, 2 dl vode i dodati kašiku šećera. Umutiti 5 jaja i 5 kašika šećera. Kad
kvasac naraste, sipati umućena jaja, dodati kašičicu soli i 1 kg brašna. Dobro umesiti i podeliti na dve
obge (lopte) i ostaviti ih da stoje oko pola sata. Namazati ih dobro umućenim margarinom sa 3 kašike
šećera.. potom ih rastanjiti koliko može, posuti suvim grožđem i uviti kao rolat. Od njih praviti pletenicu i
staviti je u podmazanu šerpu da kisne 20 min. Kada uskisne, premazati umućenim jajetom i peći oko 45
minuta na 250 °C pa smanjiti na 200 °C.
Pečeni kolač preliti sirupom od šećera, vode i 2 kesice vanilin šećera.

48 49
 Hleb “Sv. Ištvana”
Dan Sv. Ištvana (17. avgust) veliki je nacionalni mađarski praznik. Ovaj svetac je osnivač mađarske
države i kralj koji je Mađare uveo u hriščanstvo. Dan Sv. Ištvana je i praznik posvećen novom hlebu. Tako
jedan veliki praznik obuhvata dva istorijska događaja i najvažniji za ljude prirodni ciklus, održanje života,
odnosno žetvu i hleb! Za taj dan pripremaju se razne vrste hlebova od brašna dobijenog od novog žita.

SLEDI RECEPT ZA CIPOVKU!!!

50 51
 Maca
Jevrejski beskvasni hleb koji se jede za praznik Pasah. Naziva se i lehem oni - “hleb nevolje”. Pra-
znik Pasah obeležava vreme kada se jevrejski narod oslobodio ropstva iz Egipta. Proslava podseća da-
nas slobodne ljude i slobodan narod na godine ropstva. Tabu da se u određene praznične dane ne jede
kvasni hleb poznat je bio i u kulturnim modelima pre nego što je Mojsije rekao:
„Sećajte se ovog dana, kada ste izašli iz Egipta, iz kuće ropstva; zbog snage ruku, Gospod vas je
spasio od tog mesta: tada ne smete jesti kvasni hleb.“
Brzina kojom se maca sprema istovetna je i podseća na pripremu biblijskog hleba, kada nije bilo
vremena da se mesi običan hleb.
Verska obaveza nalaže da maca ne sme da fermentira ili naraste, a kako bi se to izbeglo postoji
vremensko ograničenje za one koji spremaju ovaj hleb. Od momenta kada se u brašno doda tečnost, me-
šenje mora da se završi za 18 minuta. Jednostavan recept za pripremu mace omogućuje da ga svi mogu
lako napraviti.

250 gr brašna
100 ml suncokretovog ulja
100 ml vode, ili nešto malo više, prema potrebi

Pećnicu prethodno zagrejati na 200 C i podmazati uljem pleh. U brašno umešati malo soli. Dodati
vodu i mesiti testo rukama sve dok ne postane vrlo meko. Ako je previše suvo, dodati još malo vode. Te-
sto se mesi na lako pobrašnjenoj dasci, sve dok ne postane glatko, a to je oko tri minuta.
Rastanjiti testo oklagijom na debljinu od 3 - 6 mm, i to prema obliku pleha za pečenje. Možda će biti
potreban još jedan pleh. Testo u plehu izbosti na više mesta viljuškom, a potom ga iseći u željene oblike,
to mogu biti kvadrati ili trouglovi, prema želji.
Pecite 2 - 5 minuta dok hleb ne postane hrskav, kao suvi kreker.

52 53
 Hala
Hala je tradicionalni subotnji i praznični jevrejski hleb u obliku pletenice, koji se jede na Šabat i dru-
ge praznike, osim Pashe, kada nije dozvoljeno jesti hleb sa kvascem.
Jevreji subotu smatraju najvažnijim od svih svetih dana, pa tako i obeležavaju Šabat.
Praznik počinje još u petak, sa zalaskom sunca, i završava se u subotu uveče. Kuvanje i bilo kakav
rad je zabranjen na Šabat, ali se hrana za taj svečani dan može držati topla.
Na Šabat svaki Jevrejin jede tri obroka, jedan u petak uveče i dva u subotu. Obrok obuhvata i hleb.
Tako Jevreji tradicionalno jedu halu na početku svog obroka za Šabat. To su uvek dva komada hleba, u
znak sećanja na duplu porciju mane koja je padala s neba petkom ujutru, za razliku od ostalih dana.
Kada osećamo glad za parčetom hleba, to je zaista glad naše duše za svojom duhovnom suštinom.
Hrana hrani dušu i telo, kako bi se naš život održao a mi živeli zbog onoga zbog čega smo i stvoreni.

2 paketića suvog kvasca Glazura:

2 1/2 šolje tople vode 1 ulupano žumance
1/2 šolje meda 1 kašičica vode
1 supena kašika soli malo maka
3/4 šolje ulja
4 jaja
9 šolja brašna

Rastvoriti kvasac u vodi, u velikoj činiji. Dodati med i pustiti da kisne dve minuta, dok ne zapeni.
Dodati so, ulje i jaja i dobro izmešati i spojiti.
Postepeno dodavati brašno, po dve šolje, i stalno mešati. Kada masa dobije kompaktan izgled, po-
brašnjenim rukama počnite da mesite testo. Mesite 7 minuta i često prevrćite testo prilikom mešenja.
Ostavite testo u činiji, da dvostruko naraste, a to će trajati jedan sat. Izvrnite testo i odvojite ga od
činije bez blagoslova.
Podelite testo na tri dela, oblikujte prema želji i stavite u podmazane plehove ili na papir za peče-
nje. Sačekajte da naraste i da se udvostruči.
Prethodno zagrejte pećnicu na 180 C.
Hleb premažite glazurom uz pomoć četke. Stavite u pećnicu i pecite između 45 minuta i jednog
sata.

54 55
 Opekance sa makom
Zuzana Čeman, Zuzana Imbronović (Kulpin, Slovaci)

To je posna slatka praznična poslastica koja se pripremala uoči verskih praznika.

500 gr brašna Preliv

pola svežeg kvasca 250 ml prokuvane vode
malo soli malo margarina
voda 300 gr maka
2 kašike šećera
kašika meda

Od navedenih sastojaka umesiti testo i razviti na jedan santimetar debljine, iseckati testo nožem i
peći u podmazanom plehu na 250 C oko četvrt sata.
Ispečene opekance iseći, staviti ih u veliku cediljku i preliti prokuvanom vodom. Voda kojom se
prelivaju mora biti veoma topla, i ona se ocedi u posudu ispod cediljke, iz koje ta voda isparava i čini da
testo dodatno omekša. Potom im dodati malo margarina (u vreme posta) ili masti. Kada se ohlade, dodati
samleveni mak i šećer ili med, prema ukusu. Mak se dodaje kada je testo ohlađeno. Umesto maka, mogu
se posuti i sirom (švapski sir)..

56 57
 Perece
Natalija Jovanović (Tomaševac, Srbi)

U Tomaševcu se prave za Sv. Savu, ali kod Srba u drugim krajevima Vojvodine postoji običaj da se
perece spremaju i poklanjaju deci u crkvi i na dan Lazareve Subote - Vrbice, posle liturgije.
U Tomaševcu je običaj da se dan ranije, uoči Svetog Save, nose u crkvu gde i prenoće. Sutradan,
po završetku službe, podele se vernicima.
Ukusno, mirišljavo belo pecivo koje svi vole.

1 kg brašna Preliv:
2 dl mleka 50 gr brašna
3 dl vode 25 gr soli
pola kvasca malo vode
100 gr rastopljene masti Sve sastojke pomešati, da bude gusto.
kašičica šećera
kašičica soli

U mlako mleko potopiti kvasac i dodati šećer. Kad kvasac naraste, sipati u veću posudu, dodati so,
vodu i rastopljenu mast. Polako dodavati brašno. Testo treba čvrsto umesiti i ostaviti da stoji 30 minuta.
Premesiti testo, podeliti na 25 delova te napraviti isto toliko štapića dužine oko 40 cm. Zaviti u perece,
ređati u podmazani pleh i peći u zagrejanoj rerni na 250 °C oko 5 minuta. Potom ih izvaditi, poprskati pre-
livom te vratiti ponovu u rernu na još 5 minuta pečenja.

58 59
 Vasilice
Olgica Milićev, Svetlana Romanov (Tomaševac, Srbi)

Prave se za Julijansku Novu godinu (14. januar), u narodu opšte prihvaćenu kao Srpsku Novu go-
dinu, odnosno praznik sv. Vasilija ili pak, rasprostranjen naziv kod Srba jeste i Mali Božić. Nose se komši-
jama, rođacima, prijateljima. Obično ih deca dele po komšiluku recitujući:

Čestitam vam novo leto

pred kućom je beo pet’o
a na stolu čaša vina
da poživi domaćina
domaćina, domaćicu i svu porodicu.

Dosta čvrsto, kompaktno, sito i slatko običajno pecivo.

400 gr brašna
2 dl mleka
½ kvasca
250 gr masti
100 gr šećera
1 jaje
malo limunove kore
malo soli

Mast umutiti penasto, dodati navedene sastojke i zamesiti testo da bude srednje meko te ga pode-
liti na obge. Peći u podmazanoj tepsiji 10 min. na 200 °C. Dok je još vrelo, namazati medom.

Izjutra se zamesi testo, koliko u kući ima članova, toliko se pravi obgi od brašna, vode i soli. Osta-
viti testo malo da se odmori. Za to vreme ulupati mast. Premazati obgu mašću i razvijajući je preko stola.
Na krajeve razvučene kore staviti mak, orahe ili džem. Uvijati kao savijaču. Peći u podmazanom plehu na
200 C oko 40 minuta. Kada su gotove, premazati medom.

60 61
 Krofne
Zuzana Širka (Kulpin, Slovaci)

Pripremaju se za svečane prilike, svinjokolj, za praznik Tri kralja (6. januar) te za Bogojavljenje (19.
januar). Tada se obično kuvao pasulj, a kao poslastica jele su se krofne.
A evo jednog zanimljivog verovanja vezanog za krofne. Konoplja se skine u jesen i gruba pređa se
radila do Božića. Posle toga uslede praznici do Tri kralja, kada se nije radilo sa pređom, i onda se, posle
praznika krene sa finom obradom. Da bi tkanina bila mekana, domaćice su pravile nešto što je veliko i
mekano, a to su krofne. Ako su mekane, onda će i pređa, odnosno platno u toj kući biti isto takvo.
Od Božića do Tri kralja nije se prelo, kako bi kuća za praznike bila čista.

600 gr brašna 2 žumanceta

šolja mlakog mleka/vode 2 kašike kajmaka/pavlake
1 kvasac kašika masti
3 kašike šećera kora limuna
malo soli

U mlako mleko/vodu staviti kvasac, so i šećer i ostaviti da uskisne. U brašno dodati žumanca i pa-
vlaku, kašiku masti i zamesiti. Po potrebi dodati vode. Narendati koru limuna i ostaviti da testo stoji oko
30 minuta. Premesiti ga dva puta. Razvaljati na debljinu od 1,5-2 cm. Vaditi čašom okrugle komade testa
i pržiti u vreloj masnoći. Kada se stave u vrelu mast da se peku, poklope se, a kada se prevrnu na drugu
stranu, onda se poklopac skine sa posude. To daje da budu rumene i pečene, a da pri tom ne upiju previ-
še masti. Kada su gotove staviti na njih džem od šljiva ili kajsija.

62 63
 Božićni, uskršnji kolač i kolač za daće
Sofija Bosika (Uzdin, Rumuni)

Postoji uvek jedna ili nekoliko žena (kolačarke) u selu, trenutno jedna žena u Uzdinu, koje prave
ovaj kolač za daće. Kolač istog oblika i sastava pravi se i za velike praznike kao što su Božić i Uskrs.

1 kg brašna
5 dl vode
kumlau (komlov), prirodni kvasac (3 komada)
¼ kockice kvasca
kašika soli

Sve sastojke zamesiti i ostaviti 45 minuta da testo naraste. Premesiti testo , te ostaviti još 30 minu-
ta. Potom ga staviti u podmazani pleh i ostaviti da diše još oko 30 minuta i peći oko 90 minuta na 200 °C.

64 65
 Noćna pogača (za podušje)
Bogdanka Marić (Deronje, Srbi)

Priprema se preko noći, tesno mora da kisne bar nekoliko sati, otuda i njen naziv. Pravi se na slat-
ko. Posvećuje se mrtvima i sećanju na njih. Vrlo je ukusna i aromatična, svi je vole. Verovatno je to i uti-
calo da se poslednjih nekoliko decenija ista pogača priprema i za neke druge svečanosti, za materice, pa
čak i za svadbe.

1/2 l mleka 20 gr kvasca

5 žumanaca 1 kašičica soli
5 belanaca ulupanih u sneg 1 margarin
1 kg brašna (4 pregršti brašna, prema rečima 100 gr ulupane masti
domaćice) 400 - 500 gr suvog grožđa
9 kašika šećera

Kada se kvasac, rastvoren u malo mleka, sa malo šećera i soli, podigne, zamesiti meko testo od
svih gore navedenih sastojaka, osim belanaca. Belanca, ulupana u čvrsti sneg, služiće za mešenje te-
sta, odnosno ruke domaćice koja ovu pogaču mesi prvo će uzimati malo pomalo od belanaca ulupanih u
sneg, pa će tek onda uroniti u mešenje testa. Ovo testo se, inače, mesi skoro pola sata i to je jedan vrlo
ozbiljan i nimalo lak posao.
Kada se testo umesi i postane glatko, podeliti ga na šest loptica (jufkica) i ostaviti ih da se malo
odmore. Tada ulupati jedan margarin i malo masti, time namazati svaku jufkicu i spojiti dve po dve. Tako
namazane treba da odstoje oko dva sata.
Posle dva sata svaku od tri hrpe jufkica (dve po dve, spojene) lagano razvući u koru, veličine ku-
hinjskog stola. Na razvučenu koru, sa jedne, duže strane, staviti oprano suvo grožđe i uviti, urolati, do
polovine stola. Isto uraditi i sa druge strane, dakle oprano suvo grožđe sa duže strane, pa urolati do polo-
vine stola. Tako se zapravo od jedne takve razvučene kore dobiju dve rolnice.
Na kraju, dobićete šest rolnica noćne pogače i tada ih treba uplesti u kujuk (kiku, pletenicu). Kada
se plete, polaziti od polovine i sve staviti potom u podmazanu tepsiju. Ovako uvijene i u tepsiju položene
pletenice ostaviti pet sati da kisnu. Tada ih po vrhu namazati margarinom i peći u vreloj, dobro ugrejanoj
pećnici, najmanje 3/4 sata. Pošto je reč o lakom testu, koje brzo porumeni, obavezno ga pokriti folijom i
kasnije smanjiti temperaturu pećnice na 150 C.
Ova pogača se nosi na groblje, za podušje pokojnima. Njen nezaboravni ukus nesumnjivo je uticao
da se sprema i za proslave u porodici, pa i za svadbene svečanosti, kao dar koji svi vole i rado jedu.

66 67
 SVETOVNI OBIČAJI

SVADBE I BABINE, IMENDAN, NEDELJNI RUČKOVI,

PRELA, POLJSKI I OSTALI RADOVI

Malo je proizvoda prema kojima čovek gaji toliko poštovanje kao prema hlebu. Ništa u svetu nije
tako pozitivno kao hleb, rekao je Dostojevski.
Nemaština i nerodne godine, iskonski strah čoveka od gladi, učinili su da se ljudi raduju hlebu,
svetkuju mu i posvećuju ga višim nepredvidivim prirodnim i nadprirodnim silama.
Kulturni modeli bogati su varijantama običaja u kojima hleb ima centralno mesto. Sa hlebom doče-
kujemo goste, sa hlebom se obraćamo prirodnim silama da nam podare berićetnu godinu, sa hlebom po-
činjemo doručak, hleb nosimo na posao, sa hlebom potvrđujemo svoj društveni status, hleb se lomi iznad
glave mladenaca, na prve posete novorođenčetu nosimo hleb - povojnicu, sa hlebom ispraćamo mrtve.
Svi ovi običaji u našim kulturama veoma su staroga porekla i nastali su kao rituali koji su pratili sve
mene u životu čoveka - sreću i nesreću, bol i radost, strah i nadu, glad i obilje ...
Prihvatanjem hrišćanstva običaju su dobijali nova tumačenja. Promene u društvenim odnosima i
uticaj tehnološkog razvoja menjali su i običaje, ali njihovo suštinsko značenje u kulturi ostalo je isto kao i
kada su nastajali.

68 69
 Herovke
Marija Jež (Kucura, Rusini)

Prave se za svadbe i za babine, za sladak početak novog života. Nekada su bili svojevrsna zame-
na za torte. Čak i danas, neki Rusini u svatove nose herovke, koje se jedu kao poslastica. To su hrskave i
lake, vrlo ukusne korice, koje se brzo peku na vreloj masnoći i zato je ne upijaju. Odlično se slažu sa be-
lim vinom. Herovci su vrlo ukusni i dan posle pripreme, ali se moraju pokriti suvom krpom da ne bi povukli
vlagu.

200 gr brašna
5 žumanaca
supena kašika rakije ili sirćeta
3 dl ulja (za prženje)

Od navedenih sastojaka zamesiti testo kao za rezance. Iseći radlom (nožić sa točkićem za sečenje
testa) na pravougaonike. Sredinu svakog pravouganog parčeta testa iseći na četiri dela. Pržiti u manjem
sudu na vrelom ulju ili masti dok ne dobiju bledo žutu boju. Prilikom prženja sud treba blago protresti kako
bi herovci dobili lepši oblik, a testo bilo rastresito. Vruće posuti prah šećerom

70 71
 Herovke – kumovski kolač
Anna Pekarova (Kulpin, Slovaci)

Nekada su herovke bile najsvečaniji kolači. Tradicionalno su ih pravile kume i obavezno nosile u
svatove i na babine.
Hrskava poslastica izuzetnog ukusa i mirisa, jarko žute boje. Odlično se slažu sa belim i dezertnim
vinom.

800 gr brašna
8 jaja
pola kašičice soli
2 kašike šećera
jedan čep rakije
pola čepa sirćeta
prah šećer

Od navedenih sastojaka umesiti glatko testo i razvaljati ga oklagijom preko celog stola. Seći no-
žićem u krug, na trakice, širine 2cm, a dužine 60 cm. Svaku trakicu namorati oko četiri prsta. Skinuti sa
ruke i stavljati u vrelu mast. Kada su gotove, posuti ih prah šećerom.

72 73
 Deverska pogača
Olgica Milićev (Tomaševac, Srbi)

Običajna, slatka pogača, uvek četvrtastog oblika. Mreža zareza na vrhu pogače simboliše slože-
nost života a kvadratasta ispupčenja predstavljaju probleme koje treba rešavati. Slatkost pogače iskazuje
želju da budući život bude, ipak, sladak.
Pravi se za svadbu, kada se kupuje mlada. Tada dever ulazi u kuću sa pogačom i deli je prisutnim
devojkama i ženama.

0,5 kg brašna
2 dl vode
pola kvasca
3 kašike šećera
šoljica ulja
125 gr margarina
malo soli
1 jaje
1 žumance

Zamesiti, razviti tanko testo i namazati sa margarinom, pa saviti u kocku. Gore premazati belancem
i posuti šećerom. Po potrebi prošarati testo viljuškom. Peći u podmazanom plehu 45minuta na 200 °C.

74 75
 Postupanica
Olgica Milićev (Tomaševac, Srbi)

Klasična, ukusna, bela pogača, obredne namene.

Pravi se kada dete prohoda. Kada počne da pravi prve korake, zamesi se ovaj kolač, pa se dete
prevede preko njega da bi bilo živahno i zdravo. Kada pređe preko pogače, ona se lomi iznad glave dete-
ta i deli ukućanima. Posipa se šećerom da mu bude sladak život a po njoj se prave brazde koje simboli-
zuju trnovitu životnu stazu.

1 kg brašna
5 dl mleka
sveži kvasac
400 gr masti
200 gr šećera
2 jajeta
malo soli

Ulupati mast, dodati se mleko, kvasac, šećer, jaja i brašno. Sve zamesiti, ostaviti da uskisne oko
sat vremena te razviti na veličinu tepsije i izbrazdati viljuškom ( prave se mali bregovi sa dve viljuške).
Odozgo posuti kristal šećerom i peći u podmazanom plehu 45 minuta u pećnici ugrejanoj na 200 °C a po-
tom smanjiti na 150 °C. Preliti medom kada je kolač već pečen.

76 77
 Obične kiflice
Marija Plahćinski (Kulpin, Slovaci)

Pravile su se za svadbe, ali i za sahrane bliže rodbine ili komšija. Vrlo ukusne, meke, rumene kiflice
čija svežina dugo traje, čak i sutradan posle pečenja. Služile su se pre glavnog jela.

900 gr brašna (do kilogram)

5 dl mleka
jedan sveži kvasac
1-2 kašike šećera
kašičica i po soli
velika kašika svinjske masti

Od navedenih sastojaka umesiti testo – najbolje da ne bude ni mekano ni tvrdo. Napraviti 6 jufki.
Još dva puta premesiti, razvaljati oklagijom i praviti od svake jufke 8 kifli. Poslagati ih na podmazanu tep-
siju, pustiti da malo odleže i premazati jajetom, posuti solju i kimom. Peći 20-30 minuta na 220 °C.

78 79
 Kolač za svadbe i sahrane
Zuzana Širka (Kulpin, Slovaci)

Pravi se tradicionalno za svadbe, ali i za mnoge druge praznike i iznosi se u podne, na prazničnu
trpezu. Prave ga i sa mladine i sa mladoženjine strane, ponekad ga donose i komšije.
Isti kolač se pripremao i za svadbe i za sahrane, što govoti o propustljivoj granici između živih i nji-
hovih pokojnika.
Ovaj vazdušasti, sladak, vrlo ukusan i mirišljavi kolač podseća na štrudlu.

600 gr brašna šolja mleka

3 dl mleka (mlakog) 3 žumanceta
2 dl vode jaje
pola paketića kvasca kašika kakao praha
150 gr šećera 30 gr masti
malo soli 200 gr suvog grožđa

Rastopiti kvasac u mleku sa malo šećera i soli, kada uskvasne dodati 3 žumanceta i jedno celo jaje
i to zamesiti sa brašnom, mlakim mlekom i vodom. Ostaviti da kisne 30 minuta. Razdeliti na dve jufke. U
jednu staviti kakao. Podeliti te dve jufke na još dve i ostaviti da odstoje 30 minuta. Premazati svaku jufku
tučenom mašću, staviti je na čaršav i razvlačiti oklagijom (jednu sa kakaom i jednu bez) te ih posuti suvim
grožđem. Razvučeno testo preklapati i plesti u pletenicu. Ostaviti da stoji još dva sata. Premazati jajetom
i izbosti viljuškom. Peći u podmazanom plehu na 200 °C oko sat vremena. Pečen kolač posuti šećerom u
prahu.

80 81
 Svečane kifle
Marija Struharik (Kulpin, Slovaci)

Prave se za svadbe, imendane i ostale svečane prilike i praznike. Vrlo ukusne kifle koje oblikom
podsećaju na palačinke. Site su, vazdušaste, mirišljave i dugo zadržavaju svežinu.

1,5 kg brašna
8 dl mleka (mlakog)
2 dl vode
1 kvasac
3 jajeta
3 kašičice šećera
kašičica soli
125 gr margarina

Zamesiti kiselo testo od mleka, kvasca, šećera, soli, brašna, vode, jednog celog jajeta i 2 belanca.
Podeliti ga na četiri jufke i ostaviti da odstoji 30 minuta. Margarin izmešati sa dva žumanca i sa ovom
smešom premazati svaku jufku pa razvući na stolnjaku. Uvijati u tanku rolnu (sa svake strane presavijati)
i seći na komade 10-15 cm duge. Premazati izlupanim jajetom, posuti kimom ili susamom. Posoliti prema
potrebi. Peći u podmazanom plehu na 200 °C, 25 minuta.

82 83
 Lisnata pogača - česnica
Katica Živkov (Deronje, Srbi)

U tradiciji Srba koji žive u Deronjama ovo je najčešći praznični hleb. Neobično je da se pravi od
lisnatog testa. Nikada se ne seče nožem, već se lomi - mladenci prilikom veridbe, mladoženja i mlada je
lome preko kreveta, nosi se u poklon za materice i krštenja. Svojim oblikom i ulogom u proslavama sim-
boliše sreću i plodnost. Često se pravi i kao česnica za Božić.

1 kg brašna 1 margarin
400 ml vode 100 gr ulupane masti
9 kašika šećera 400 - 500 gr suvog grožđa
1 kašičica soli 500 gr mlevenih oraha

Testo zamesiti samo od brašna, vode i soli. Na jedan list (veliku, razvučenu koru preko kuhinjskog
stola) upotrebiti pregršt brašna, a to je oko 250 grama. Kada se zamesi glatko testo, podeliti ga na više
jufki, najmanje šest ili osam, i smešom dobro ulupane masti i margarina namazati svaku jufku. Spojiti dve
po dve, ostaviti da se malo odmore, a potom ih prstima, lagano, razvlačiti u koru preko kuhinjskog stola.
Takvu koru iseći na veličinu tepsije u kojoj će se peći. U podmazanu tepsiju ređati koru, potom fil od ora-
ha, suvog grožđa i posutog šećera, preko fila novu koru, potom fil, i tako sve dok se tepsija ne ispuni. Ako
je reč o božićnoj česnici, onda se u nju stavi i zlatna ili srebrna kovanica koja donosi sreću onome ko je
bude našao.
Ovu lisnatu pogaču - česnicu namazati odozgo mašću i peći na umerenoj temperaturi, oko 35 - 40
minuta.

84 85
 Kupusnjače
Zuzana Babijak (Kulpin, Slovaci)

Gotovo po pravilu, pripremale su se za imendane. Služilo se pre, za vreme i posle glavnog jela.
Stoje na stolu sve vreme prazničnog obeda.
Vrlo sito jelo, trouglastog oblika, kome kupus daje jedinstvenu svežinu i nezaboravan ukus.

800 gr brašna
5 dl vode
1 kocka kvasca
soli na vrh noža
kašika ulja
½ šoljice mleka
2 glavice slatkog kupusa
kašika masti
so, biber
kašičica crvene paprike

Umesiti meko testo i ostaviti da kisne. Podeliti ga na nekoliko loptica i ostaviti još desetak minuta.
Potom svaku lopticu razviti oklagijom na veličinu tanjira, na centimetar debljine, pa seći na kocke ili trou-
glove. Na polovinu staviti nadev od kupusa i preklopiti kupusnjaču te prstima ili viljuškom uštinuti, pritisnuti
krajeve da se zalepe. Peći na vreloj masti sa obe strane, dok testo ne dobije zlatastu boju.
Nadev: kupus narendati i izdinstati na malo masti. Posoliti prema želji, dodati biber i kašičicu crve-
ne paprike.

86 87
 Pogačice sa kukuruznim brašnom
Jarmila Dorča (Kulpin, Slovaci)

Priprema se nedeljom i za imendane. Slična poslastica, koja se ubraja u praznične, tradicionalne

kolače, pravila se i u drugim krajevima Vojvodine. To je tvrđi, oštriji kolač, od krupnije mlevenog kukuru-
znog brašna čiji recept potiče još iz 18. veka. Svežinu mu daje bundeva.

800 gr kukuruznog brašna

šolja mleka
½ šolje vrućeg mleka
sode bikarbone na vrh noža
šolja vruće masti (oko 2 dl)
soli na vrh noža
2-3 kašike šećera
500 gr bundeve

Kukuruzno brašno, so , šećer i sodu bikarbonu pomešati, a potom u tu suvu smešu dodati vruću
mast, zatim mleko, izrendanu bundevu, te još pola šolje vrućeg mleka.
Sve umesiti i praviti pogačice. Ređati ih u podmazani pleh i peći na 250 °C oko 20 minuta.

88 89
 Kolači sa pavlakom
Anna Seleštianski (Kulpin, Slovaci)

Nekada su se obavezno pravili za rođendane i o praznicima. Ukusna, sita poslastica vrlo stare
recepture.

1 kg brašna ili malo manje

1dl mleka
svež kvasac
2 dl (šolja) otopljene masti
šolja domaće pavlake
4 jajeta
malo soli
kora od limuna
250 gr kristal šećera

U zagrejanom mleku potopiti kvasac. U drugoj posudi spojiti 3 jaja i jedno žumance, malo soli, koru
od limuna, otopljenu mast, pavlaku i deo brašna. U ostatak brašna dodati nadošli kvasac i sve zajedno
zamesiti. Testo treba da bude mekano. Kada je umešeno ostaviti ga 15 minuta. Razvaljati testo na jedan
cm debljine, posuti šećerom i presaviti, ponovo razvaljati i seći na trakice, 1cm širine. Trakice seći na če-
tiri dela. Od svakog dela napraviti mašnu (okrenuti testo dva puta). Ređati u podmazan pleh, premazati
belancetom, posuti šećerom i peći na 250 °C oko 20 minuta.

90 91
 Mramorni kuglof
Mirjana Švarc (Sremski Karlovci, Nemci)

Tradicionalni nemački kolač čiji se recept prenosi sa kolena na koleno. Poslednjih godina, mra-
morni i vinski kuglof se prave kada su slave. Postoji više od 50 vrsta ove poslastice: od običnog sa suvim
grožđem, preko kuglofa sa lešnikom, čokoladom, jabukama, do kuglofa sa marcipanom i vinom. Nekada
se pravio nedeljom i služio se uz čaj, a danas je to kolač koji se jede svakodnevno.

500 gr brašna 3 jajeta

125 ml mleka 2 supene kašike ruma
prašak za pecivo 100 gr mlevenih oraha
250 gr marganina vanilin šećer
250 gr šećera

Od navedenih sastojaka napraviti smešu i podeliti je. U prvi deo ne dodavati ništa, a od drugog
dela napraviti tamno testo te dodati:

30 gr kakaoa
30 gr šećera
2-3 supene kašike mleka

U podmazan kalup sipati prvo žuti fil, potom braon, i viljuškom šarati po testu da bi kolač bio šaren.
Peći u zagrejanoj pećnici na 160 °C oko sto minuta.

Kuglof domaćica
500 gr brašna 1,5 dl mleka
prašak za pecivo 200 gr šećera
vanil šećer 100 gr suvog grožđa
4 jaja malo rendane kore od limuna
250 gr margarina 0,5 dl ruma

Margarin penasto umutiti sa šećerom i vanilin šećerom, dodati jedno po jedno žumance i rendanu
koru limuna, a rum i mleko kada se dobro umuti smeša. Dodati potom brašno, prašak za pecivo i suvo
grožđe (koje je prethodno bilo potopljeno u rum). Sve dobro sjediniti i dodati šneg od belanaca. Peći u
podmazanom kalupu na 160 °C oko sto minuta.

92 93
 Mala savijača
Sofija Bosika (Uzdin, Rumuni)

Gostinski kolač. Pravi se kada dolaze gosti ili kada se ide u goste. Postoje dve varijante: sa makom
i sa orasima.

800 gr brašna
5 dl mleka
pola kocke svežeg kvasca
200 gr masti
2 kašike šećera
5 dl maka
4 jaja

Brašno pomešati sa mašću (utrljati rukama, da bude sitno, kao piljevina). Kvasac i šećer staviti u
mleko i čekati da naraste. U brašno i mast staviti onoliko smaše od kvasca i mleka koliko je potrebno da
bi se mogle praviti loptice. Dodati žumanca, zamesiti testo i ostaviti ga da odstoji pola sata. Podeliti na če-
tiri jufkice i svaku razvući oklagijom. Mak pomešati sa dobro umućenim belancima i šećerom te premazati
svaku koru. Peći u podmazanom plehu na 200 °C oko sat vremena.

94 95
 Gorhelji
Serafina Kiš (Kucura, Rusini)

Kad se završe svi radovi na njivi, počinju prela (seoske sedeljke) na kojima se druže žene i muš-
karci. Za te potrebe, često se pravila ova poslastica od kukuruznog brašna i bundeve kod domaćina kod
kojih je bilo prelo.
Ovi gotovo jedinstveni slatki uštipci od kukuruznog testa bili su svojevrsni “sirotinjski” kolač. U stara
vremena belo pšenično brašno se retko upotrebljavalo, bilo je skupo, dok je kukuruzno bilo svima dostu-
pno. Bundeve je u Vojvodini bilo svugde, pa su tako svi mogli da spreme gorhelje, time su se izbegavale
socijalne razlike.
Danas, sa novim nutricionističkim saznanjima, gorhelji mogu da se ocene kao izuzetno zdrava hra-
na. Aromatičnost i svežinu daje im bundeva. Odličan primer kako je nekadašnja “sirotinjska” hrana zapra-
vo bila vrlo zdrava!

250 gr kukuruznog brašna

1 dl mleka
pola kašičice sode bikarbone
250 gr rendane bundeve
jaje
100 gr masti
kašika šećera

Navedene sastojke dobro izmešati. U podmazan pleh stavljati na gomilice po dve kašike te mase i
peći u rerni zagrejanoj na 180 °C oko pola sata. Kada se ohlade, posuti prah šećerom.

96 97
 Osuh – prvi jutarnji hleb - pogača
Kocana Kolesar (Kucura, Rusini)

Obredni hleb, koji se namenski pravi za doručak na prvi dan Božića. Osuh se pravi i običnim da-
nima za doručak radnicima u polju, kopačima ili koscima. Doručkovalo bi se pre polaska na njivu, a po-
nekad se osuh nosio i na njivu, kidao rukama i jeo sa slaninom, kobasicom, paradajzom i lukom, kao jak
obrok, posle koga bi čovek imao snage da radi dobar deo dana. Testo se mesilo noć pred odlazak u polje,
a hleb se pekao u zoru. Svaka kuća imala je poseban stolnjak u koji se umotavao ovaj hleb i posebne
korpe u kojima je stajao. Vrlo sita pogača.

500 gr brašna
3 dl mlake vode
pola kvasca
kašičica soli

Navedene sastojke zamesiti i ostaviti testo da kisne oko pola sata. Premesiti ga još jednom i staviti
u podmazani pleh. Zaseći na kockice, da više ne raste. Kad je pečen, premazati vodom da bi bio sjajan i
uviti u platnenu krpu/stolnjak.

Osuh
Ova vrsta hleba koja ima nekoliko varijanti pripremala se u vreme kosidbe žita. Lomio se isključivo
rukama, jeo se najčešće sam i još topao na putu do njive. Testo se mesilo noću pred odlazak u polje, a
hleb se pekao u zoru.

3 dl mlake vode
½ kvasca
kašičica soli
500 gr brašna
3 kašike masti
susam

Zamesiti hlebno testo i ostaviti da kisne oko 20 minuta. Premesiti i razvijati oklagijom na debljinu
od 1cm. Iseći testo na trake i premazati sa 2 kašike masti i kašikom brašna. Ređati trake u pleh i posuti
susamom te premazati žumancetom. Peći na 200 °C oko pola sata. Pečeni osuh umiti sa malo vode da
dobije sjaj. Ovaj hleb će sačuvati svežinu i ukus ako se pečen umota u pamučni stolnjak.
Pored susama, u hleb se može dodati kim ili drugo semenje, kao i sir. Kosači su ga jeli sa šunkom,
slaninom, kobasicom i kiselim krastavcima koji su se kiselili na suncu bez sirćeta i konzervansa.

98 99
 Ronđoš I
Marija Anđić, Jelena Šanta (Kucura, Rusini)

Svečani kolač koji se pravio posle završene vršidbe, kojim se obeležavao kraj poljskih radova. Za-
vršetak vršidbe je uvek bio veliki praznik, pa je tako ovo poseban praznični kolač. Ronđošu su se svi ra-
dovali posle višednevnog napornog rada u polju, a posebno ako je godina bila rodna i ambari puni žita za
zimu. Pravi se sa: makom, slatkim sirom, višnjama ili rogačom.Jedna od najstarijih, tradicionalnih rusin-
skih poslastica je u stvari pita, vrlo slatka i sita, punog, bogatog ukusa. Nije nimalo slučajno što je upravo
ronđoš najstariji rusinski kolač, jer je u vremenima kada nije bilo torti i svih današnjih poslastica ovaj kolač
bio glavna, praznična poslastica.
Ronđoš odlikuje vazdušasto i meko testo, a sadržaj mu daje osobenost mirisa, lakoću i svežinu.

1 kg brašna 2 dl vode
2dl mleka 5 žumanceta
kvasac 4 kašike masti
malo soli 500 gr maka
malo šećera 50 gr margarina
2 dl jogurta

U mleko staviti kvasac sa malo soli i šećera te sačekati da kvasac potkisne. U smešu dodati jogurt,
vodu, 3 žumanceta i brašno. Kad se testo dobro umesi, podeliti ga na četiri dela (jufke) i ostaviti da se
odmori 10 minuta. Za to vreme umutiti mast sa jednim žumancetom. Jufke razvući na debljinu prsta, pre-
mazati ih mašću i složiti jednu na drugu, pa opet premazati. Uraditi tako da se od četiri jufke dobiju dva
testa. Ostaviti ga da odstoji oko 20 minuta – na sobnoj temperaturi. Nakon toga razvući ga tanko kao kore
za pitu. Filovati (mak, višnje, slatki sir) te urolati, pa preplesti kao osmicu. Ostaviti da se odmori pola sata,
premazati žumancetom, potom neka malo odstoji i peći na 200 °C oko 40 minuta. Ispečeni ronđoš prema-
zati margarinom.

100 101
 Ronđoš II
1 kg brašna
malo soli
voda
svinjska mast
2 čaše milerama
4 kašike šećera

Brašno, so i voda se dobro izrade, testo se podeli na dva do tri dela (jufke) i ostavi da odstoji oko
20 minuta. Razvući jufke oklagijom na veličinu lepinje i opet ih ostaviti da malo odstoje. Mast dobro izraditi
i i njome se premazati jufkice i testo razviti na tanko. Podeliti testo na jufkice a premazivanje mašću je naj-
bolji način da se masnoća dobro upije. To doprinosi bogatstvu i punoći ukusa i lisnatom izgledu ronđoša.
Tako pripremljeno testo presaviti i premazati mileramom i šećerom, pa opet presaviti i premazati
istim sadržajem, a potom staviti u podmazanu tepsiju i peći u zagrejanoj pećnici na 200 °C oko 40 minuta.

102 103
 Salčići I
Nadica Stankov (Tomaševac, Srbi)

Običaj je da se salčići najčešće prave u vreme svinjokolja, kada ima svežeg sala. Jeli su se posle
ručka ili večere, pošto su svi poslovi bili završeni. Inače, od svinjskog sala mogu da se prave kore za
krempitu i sve vrste lisnatog testa. Što je svinja starija, salo je zrelije i, naravno, više ga ima!

500 gr brašna
kvasac
2 kašike šećera
kašičica soli
prašak za pecivo
kašičica sode bikarbone
250 gr svinjskog sala (mlevenog)

U mlako mleko staviti kocku kvasca sa malo šećera, da nadođe. Izmešati potom sve sastojke. Za-
mesiti glatko testo sa pola količine sala i ostaviti ga pola sata da se odmori. Ostatak sala umutiti sa malo
brašna i pripremiti za premazivanje.
Razviti koru na 2 cm debljine i premazati sa 1/3 sala. Testo preklopiti (kako se preklapa za lisnato
testo). Postupak ponoviti još dva puta!
Potom razviti testo na 1 cm debljine i seći ga na trake,a svaku traku na kocke. U sredinu staviti
pekmez od šljiva ili kajsija. Kocke mogu da se preklapaju, rolaju u kifle ili mogu krajevi da se slepe (dva
prema napred, a dva prema nazad). Kada salčići narastu, peku se na 220 °C dok ne porumene. Pečene,
posuti prah šećerom.
Običajni, starinski kolač koji se priprema u Banatu za vreme svinjokolja.

104 105
 Salčići II
Marija Francisti (Gložan, Slovaci)

Za četrdeset salčića potrebno je: Drugo testo:

Prvo testo: 500gr brašna
300 gr brašna 2 žumanca
500 gr sala 2 kašike sirćeta
zajedno se izmeša i stavi na stranu malo soli
malo šećera
kvasac
¼ l mleka

Kad se kvasac podigne, zamešati sve sastojke, umesiti, razviti oklagijom. U sredinu staviti prvo te-
sto, preklopiti sve krajeve (napraviti kocku) te ostaviti da odstoji na hladnom mestu (frižideru) 10 minuta.
Postupak ponoviti još dva puta, da bi se dobilo lisnato testo. Testo podeliti na kockice (6-7 cm širine) u
sredinu stavljati pekmez od šljiva i praviti korpice, kiflice, mašnice...
Zagrejati rernu na 200 °C, podmazati pleh i peći salčiće oko 15 minuta. Ispečene, posuti prah
šećerom.

106 107
 Mlečna pita
Marija Uram (Gložan, Slovaci)

Ova pita se pravila kada bi se krava otelila, od tog prvog kravljeg mleka, veoma jakog i masnog. U
narodu veruju da jedan litar tog mleka vredi kao 10 litara običnog. Domaćini čija bi se krava otelila pripre-
mali su mlečnu pitu, ali ne samo za sebe i ukućane, već i za komšije i sve svoje redovne kupce mleka.
Vrlo ukusan, lak, vazdušast i ne mnogo sladak kolač, žute boje, od testa mlečnog mirisa i ukusa.

500 gr brašna
4 dl mleka
pola svežeg kvasca
3 jaja
2 kašike šećera
kašika masti

U mlakom mleku rastopiti kvasac, i kad se podigne, sipati u brašno, dodati žumance i, na kraju,
posebno ulupano belance. Izručiti u podmazanu tepsiju i ostaviti da stoji pola sata. Premazati/posuti testo
smešom (kašika masti, 2 kašike šećera i kašika brašna). Peći na 200 °C oko 25-30 minuta u prethodno
zagrejanoj pećnici.

108 109
 Gerhenja
Samuel Miškovic, Zuzana Dudok (Gložan, Sovaci)

Običaj je da se ova tanka lepinjica peče kao prvo jutarnje pecivo, čim se založi vatra i tek ugreje
pećnica. Gerhenja je vrlo stari recept za pecivo koje se pravilo obično zimi. Nekada je bila odlična za-
mena za hleb. Jelo se i za večeru i uvek čim se ispeče - vruće! Može se pripremiti i od sitno mlevenog
kukuruznog brašna. Sirotinjska, svakodnevna lepinjica, koja se priprema u tepsiji, vrlo tanka. Ima hrskavu
koricu i meku sredinu koju joj daje krompir. U novije vreme uz gerhenju se pije čaj ili jogurt.

1 kg brašna (običnog ali se može dodati crno ili kukuruzno)

500 ml vode
1 kg krompira
so, po potrebi
2 kašike masti

u novije vreme dodaje se:

mlevena paprika ili biber
jaja
pavlaka

Narendati krompir, dodati vodu i brašno i napraviti smesu kao za palačinke (malo gušće). Tepsiju
dobro premazati mašću, izliti smesu i kašikom poravnati da bude što tanja i ravnomernija. Pre pečenja
poprskati istopljenom mašću. Zagrejati pećnicu na 250 °C i peći 30 minuta.

110 111
 Pogača (česnica)
Aurora Velić (Uzdin, Rumuni)

Pravi se na brzinu, kada nema ili nestane hleba u kući. Jede se topla, sa sirom i slaninom. Ova po-
gača može da zameni i česnicu za vreme Božića kada se u nju stavlja i novčić.

1 kg brašna
500 ml vode
kašičica soli

Od navedenih sastojaka zamesiti testo, peći pola sata u podmazanom plehu na 200 °C.
Ova lepinja se može zapeći i sa sirom.

112 113
 Paorski hleb
Aurora Velić (Uzdin, Rumuni)

Ovaj hleb se nekada pravio jednom nedeljno, u količini koja je bila dovoljna jednoj porodici za sle-
deću sedmicu. Dakle, najčešće sedam hlebova, za svaki dan po jedan. Paorski hleb se uglavnom nosio
na njivu. Tada je svaki težio najmanje 3 kilograma.

1 kg brašna
0,5I vode
100 gr prirodnog kvasca (komlova)
2 kašičice soli

Oko 9 h uveče u mlaku vodu stavljati kvasac i on stoji do 3 ujutro kada se procedi. Sipati u brašno,
dodati so, te mesiti 30 minuta. Zatim ostaviti da stoji 45 minuta. Potom premesiti testo i ostaviti da naraste
30 minuta. Oko 5 h ujutro zagrejati pećnicu na 200 °C i peći u kalupu oko 90 minuta. Kada je hleb pečen,
premazati ga se hladnom vodom i pokriti platnenom krpom. Takav hleb može da stoji nedelju dana.

Komlov - prirodni kvasac

U pola litre ključale vode staviti kilogram krupno mlevenog kukuruznog brašna i skuvati kao pa-
lentu. U međuvremenu umešati 100 ml vode sa 100 gr belog brašna i malo prirodnog kvasca. Kad se
palenta ohladi u nju staviti i mesiti brašno sa vodom i kvascem i dodati 100 gr mekinja. Od toga praviti
loptice (pljeskavice) i sušiti ih na platnu, na promaji, na suncu, nedelju dana. Potom pljeskavice izlomiti na
3 dela/parčeta.
(3 parčeta kvasca=100 gr, ide u 500 ml vode). Od navedene smeše dobija se 1 kg i 200 gr kvasca.
Čuva se na hladnom i tamnom mestu u platnenoj vrećisi i u tim uslovima može da stoji i do godinu dana.

114 115
 HLEB OD ZEMLJE DO NEBA

Želeo sam da napravim muzej koji će pokazati sve ono što mi imamo, a drugi nemaju, a što pripa-
da svetskoj kulturnoj baštini. I tako je nastao Srpski muzej hleba, koji sadrži eksponate od alatki za obra-
du zemlje do obrednih hlebova. To su zapisi o jednoj kulturi i narodu. Da se sačuva predstava o jednom
vremenu i prostoru, o kulturi življenja.
Izloženi predmeti nisu konzervirani, nećemo da im uzimamo dušu, oni su ovde udostojeni, seda za
mojom trpezom.
Priča o hlebu u muzeju u Pećincima jeste priča o čoveku!

116 117