• JO G

- 1 1 • , -

Stí
•
o i\k)C Sí* 0y y co
r i
:>_
AO r 0 , í1
—1 >—

da ¡
j _ ^ 1J : M SO Ce ja f
1— 1 M

Ovo -tec A
m
• tiD o i, &u IL )- > ( ? 0 JJ <¿\

Do sada smo imali da se resursima u radio delu upravlja kontrolerom. Bazna stanica je bila element
koji je obezbezivao fizicki kanal, ali odluku o tome koji kanal ce da koristi je odredivao kontroler.
Sada se upravljanje prenosi na baznu stanicu. Ona odlucuje i to je dobro jer je kontroler uglavnom
mnogo udaljen od korisnika paje sama propagacija tamo-vamo unsila kasnjenje. e
Hendover se isto prebacuje u baznu stanicu. Upravljanje u smislu ispravljanja gresaka isto ide iz bazne m
stanice. Upravljenje kripto zastitom isto. m
Ovo prebacivanje svega na bazne stanice smanjuje kasnejnje, prvo zbog propagacije. a drugo jer je taj
jedan kontroler pre opsluzivao mnogo baznih stanica i time je usporavao mrezu. Kad je sve u baznim
stanicama svaka radi neki manji segment i to se onda brze odradi.

1 u LTE bazne stanice mogu da se povezuju izmedu sebe. Jako znacajno za sprovodenje hendovera.
Kada korisnik izade iz jedne celije i ude u drugu, oni paketi koji su trebali da mu stignu u prvoj celiji se
prebacuju na drugu celiju medusobnom vezom. Mreza izmedu baznih stanica mora da bude mnogo
gusca.

U L T E je omoguceno dodavanje elemenata. Ako trebaju da se prosire resursi nije vise potrebno baciti
staru opremu i zameniti je novom vec se samo dodaje jos jedan uredaj. Pravi se jedna grupa koja moze
paralelno da opsluzuje saobracaj sto znatno utice na cenu i jednostavnost realizacije.
Ovo ne moze na P-GW jer kompletan saobracaj ide preko njega.

c Ejy b/ - .a, i
*
*
„- »,
7^ •—>
f P
es
*
(I í e

*
1 1 1 P A. il *
1 1 1
\
/ k
—. \

1 / v\
r \

] m—: —
/
*
mm

1 i 1 ^. —ta
- — — —
/
M
—

— —
r —•
1
_
— -
d
\ 1
od. ? í se _
t o Lì A
7
r
M 1 10 M
_ t— L- —
— - 4- — -
- 4 .— -
_
 Osnovni princpi LTE-SAE arhitekture podrazumevaju:

zajednicki pristupni cvor za sve pristupne tehnologije,

IP-bazirani protokoli na svim interfejsima
pojednostavljena mrezna arhitektura,
kompletna IP mreza,
svi servisi se realizuju u domenu paketske komutacije,
- podrska mobilnosti izmedu razlicitih pristupnih radio-tehnologija,
ukljucujucu postojece sisteme kao sto je GPRS, ali takode i sisteme koji
nisu 3GPP (npr., W i M A X ) ,
- podrska mogucnosti istovremenog pristupa preko razlicitih pristupnih
radio-tehnologija.

'o ^rekvlviuoM ^ \ o d u . p r e g a r LTB íc¿£

SU (nSM U M T S ¿ore. ^ q ' gerví* ¿ c \ peuoi

tota

f**fv .1. Jo^ii>oouSe ^aj^ciiLO do

.c b ^ e i a o . \ OVXXJ eleo

'CJ >o( ÍCA i p ñ o >oi c i & f J

4 4 ^ N ¿ ^•-.•-w W Servato!pftico f^6/u^p Mnf-íe

,1 í [ L í 111 T I " 111 r i i j j 11 i 11 i r 1 1 1 1 1 1

1 1 1 M

to(Y^ «sf GPS / • (J£

¿Je

p^juejaj, | j Y p | u ^ l^l^^j^t )J7c| ^icujcLI vi \'-oi)'si n>%wd'(r4 " ì r w j e K jf!

 ¿o 4000 W$ , upUW S swHtfs)

Al £
"Jos veec\ ^spet^a
— 1 ! TI I | 1 1 i ^\ r T
e u ^ l fcfc j r a ^ a t i i A iji^ji

arene (-tu
' 1 1 1
vjoururo c.^U^ S ^JJJ^JI foljij» A m> ftmc\ rtaJ(& éeÁjjc

&3|

58

4¡ rae* ^ ICUUO

1 1 i ¡
j
1 1 1 1 j 1 y \ 1.1.1.1 r 1 1 1 r n 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1-i

? 5

" ~ . .i . . . . . . . . . . i i, 1 T . ..... . -

T X - J C - T T i 1 1 r,t-. J

^ II.

1 a w >

1 ño t&j rocía A-u t/b (Ss^jf j

Í
í
 ßeJbea&e.io

%e n a v é c i ' S P O J -IdUjUJ^ icope o u o ^ u i a u ^ u , KK3o<aliito$\j\j- (^ètJc.ckujot^) v | S j |

ftep^ra^vc* !^cb/oí^uu>A r+Q-ccucc, pnvtvjp^ lílüocU- O u je J o ¿e vnaprtdç

telUoftjuthU (e^efòV Í^Cc^uigiii defeco \ o^cJlc^tA^

1 ftuotpjU'

M i ' l i i M T T T

1) Doiv\-b[ wtoess/xvfjsi J — ^ j w o . f c u j U | \^eiL .postojy cooÇcbw^ ¡fufa*

{b>^u4V\ <rb v-K c- ) C C Í ^ ! i sk>\Jrp Í J " e o o SëU>^jjvJj / p C

•2SÌOÒ , •Hûldttua.

S 3
 t r i
^Çe/cîyl / W i e * ru^re. 0 O "W a/or
9 | f f

^—

pi
 ,111 |-4 L

_
ï ———r-

o p t e?feuj? vêtiez

u u

To s£ uvcdU btx L

icht se
J ^ f-j-j 1 1 L__l

, CJLOV

M H ^ H H f n f p ^ ^ r ^O-P • N ° h A [c^*^ M J 4 [ iH^^pr M 4*°

do

o 1
 -I—I—t-
H—h
re
r
ne Jeff Ijx^gctLU^i i ^ L v j q i ü t
6
1oS l I o to^ fl/iae l l i l i l 6
e

Joe x 0C30 ^vilAcuuis Eis.!

feil

de* aJu

rve

jroq^uor. I l l l l l l l l l l l [ l l l
;
K3LO L

"•SLOu/CLaf

-^jpuu)Ap^pi^V B S *

rot

4 t M t ì ^ tofi^w'fe luì
 odie.

grupea

• TCT£A Wo^o, £ou evenir TDVUPv p^Sí^UpOvj

u airee do

¿b. b i fce o W j W U t a veo ÍM lo» )

de.

TOTA

al/ ü<=Jv

DI

1 1 i 1 LT II 1 l J.J 1 I -

ICO)
I I I I—

•-2:

poù'qji)

«4 prua
5
, Vr€M€JUtic'. na

4 ^ e J

pcdeJH|>e.| , ha[ pjred>.s4[taL^¿, \<^ \\

û e u^
Ht C l C 1

upu<h' 0o%\)

plM; ^ ^ ( i ' ¿ p ? ^ Popow t g r v p u töilktüto 4

fa S a f f i g ffop/frf

propre/ uJto o giovo

L i T 1 — • j i l j J T £

i o as.s

^7 proHoat pfo M ew^iVi'

ra
1

i L I J H IQ I
5-NiG,

MA 1

OCAJIf 0
2 ) XXJOJL \uock&C
DM ote a j r . V V u j . c Morsole ^-fonfrjfc Äsj
QV^ pre< ancifatiye

ö) D M ^ x k r

fore p i ^ - a i i u n k i u r l e ^ f r x o jpo|jujiAj^rfagJuo sci tjoiM _

M b | è I prefect Tfcs Üaerava r^sr p o ^ v « , IOJCO

^) t * J rateato / ¿cJk » OOM. Ú.OMac^eci í^eaW;/ ^O^UJOM?

<^aj\mjcx^ .eta \po»^_iAJàrc^\j

ajy^n^coo p ^ c l i w > C X ü H .-\eí\u\^ijv..v •

•
 H h

t)RO

C 9 m V

yo p r e t i l t L_ ÍCLCOto

Cl Us Brecht ¿fot •
tifico
•

Lepe karakteristike ovog nacina rada: Ripiteri mogu da omoguce privremeno pokrivanje nekog dela
terotorije. Tamo gde imamo saobracaj mi cerno da izgradimo mrezu, medutim u ruralnim podrucjima se
ponekad negde zahtevaju neke aktivnosti. Onda ovakvi sistemi omogucavaju da pravimo mobilne
bazne stanice/ripitere.

U DMO kad dve stanice trebaju da uspostave vezu jedna stanica mora da bude master da bj ona
izdefinisala raspored slotova u fizickom kanalu. Druga se sinhronise, otkriva slotove, i kad treba da
dode do komunikacije master zauzima jedan slot dok se za drugi smer veze koristi neki od drugih
slotova. Dakle veza se uspostavlja na istom kanalu pri cemu se koriste razliciti slotovi.
Najednom kanalu mozemo dve veze da ostvarimo jer imamo 4 slota.

1
i i i i J i i i i i i P T i

/ / / /
Pogrjc^cy i ; J i p n j e n l\clb p e e * o i \ _¡ ¡te|í

H I S ZHOÍÉ £9¡jÑ ^_ JM! i£> &á ^Qk

i
m i —
. — - j — — J — — i —T— i— J—— ii— — — —
1
i
ve¿o ció rip/^r^ (T)
<0\/O\

———I—J-—I—• 1. —J—— I I I 1 1 1 1 1 i 1 1 J ! 1
jau p p H i* j ^ ^ p r r ^
 -*—I—I— —f 1

5L LEL n o % i o c í x

T" -
V

^4
ti) JO—- C VJC X. s| ^0 n)2
4r. I
3
>

3 VQ p rir V i IMC5 /ta í ) ¿(t

•
< Juv J ¿d -U. a Í >AC i a
>
u c
w uc 1 OÍ pr o C c
iE
^i c
| & • (cu i &c ai
J
•PC •ce fe V\ c
i
V\ >
1 1
s\ 0 v: i J P )vci k w ti
%
el \ -v- L i éo u% 2 te e
e

- ><? uc
e
Ve \ 5191 3* > í Mí ai f oíex r ' f •>a €
) í
1

s Ai -O e V. (J U wf 1 p-
•J
I
Se ¿A t 5 E
* •

- f

«i

i
i

1
9

:
8

3
1-1 hbgjdLJ>gh^^^ ptofrJclH'Rj

le

U v^UJCtJuj odi ÛOOyuHor . ÍÍ.CW20 ÒS^OTl^' ¿0O\*Jtfi "OCX pUlA-O %(juâ^ J

wateAiM i ^ X V ^ J M K I rVfe3boj \UCOJÛ£ fevj> ir^ktocvTg'^M r e v o i r a i \ fjJt^E
K ^W^i

o du apH-O Sé*

il - TEDS LTrjTfc-ft ^MÚAonwd "Ocò<\ S^V\EÄ)

Ce'

ru
ov^e IOJO^O cío opëUiç^o postopfcÊè \£x>c\suiv>e SÄ stetriV» JfifaSswJsva m

Ho d a tÇMbV\ fa^UÓ-te 3\r^e KCMAOJA £ b , 5 0 ' , *0O 4 S D •oft* . To

3) k Gtfvu 3P -e^tiÀSaju -(JUAC VYÀ.

Sa

s) l l i l f l ü H l

r¿\Vu c e i i ^ r
cuco f LU^e

MAVTS. ocÀf Curium bfMbcl W faato^\AA?x£©i£o te. OSitOJ^ÌI r r

ÇHM^OU

(ïM* ^ tcuic4 jîthue 4 5 D v c H ^ . QCDÙVCOM ç©rvsuÀG^ ^b-\ov; -^ooy>

v) òr
c^u^ftièi^LJAW^ jdc^ 4r4 f&JH
 H 1-

3
B e a r l e iomlMe /Urp^

• Popularnost zbog speci fìc'nìh karakteristika:

aateiaatski be&cni pristup,
pekretnest kartsnika I korafer u radii,
Jednestavnest kenflgnraclle biz lakalnih kableva,
Jednestavnest ekstenzije aa staadardaa Ethernet mrele,
skalabllnestifieksibilnest.
relativne vlsaki piataci, makslnalnatie54Mbps.

J WLAH is significantly different from traditfosiai, ustesd IM.

J Besttnatien JMMrass (DA) is net enual ta -- - - .
J The transnlsslea medium:
• has na absainte er ebservabia baundaries.
- has dynamic and Unpredictable characteristiGS,
- small changes in staUens' pasttiens ar mevemeat of ebiects
in the area can result in drastic differences in signal strength,
- is less reliable than wires.

TO a

1 } - ad hoc nacìti r a d a

/Access R ? i ^ - ;

W pv£20U f?/ sec

£>U,Ì-IAJ lek) U(E

l ' i l i
 Topologìja - Infrastrukturen naéìn rada

¿ e k a èosMMvvù tizkm l Ina i

Server

^uojujt i UXLj'u^u b e S Í O u j s-^wuoiJ- jT

DISTRIB UTION SYSTEM

Al' , AP
A B

BSS-B
Station
B2
Station Station
BSS-A
HI

• Kao rezultat rada posebne IEEE grupe, 1997.g. donet je

IEEE 802.11 standard.
• Svi 802.11x standardi obuhvataju specifikacije
MAC {Medium Access Control) \ fizickog (PHYsical
Layer) sloja OSI {Open System Interconnection) modela
• LLC {LogicalLink Controi) sloj je zajednicki za sve LAN
mreze, sto omogucava njihovu medusobnu povezanost.
• Wire/esslEEE 802.11x standard definise MAC podsloj,
MAC servise i protokole i tri razlicita fizicka pristupa.

- T/pv ( VilMò idiotica

• Infracrvene mreze (IR) u okviru kojih se podad preñóse na

frekvencijama infracrvenog spektra.
(Mala talasna duzina, osetljivost na prepreke i prisustvo ljudi, dometi
mali, protoci vellki, cena povoljna. Korlsti se direktna ¡II dlfuzna tehnika
emitovanja. Primena najcesce u personalnim, kucnim okruzenjima.)

• LAN mreze koje koriste tehniku prosirenog spektra

(SS, SpreadSpectrumTechnique)
(Prvobitno razvijene za vojne sluzbe. Koriste se radlo-talasi (RF) u ISM
{Industrial, Scientific and Medical) opsegu na 2.4GHz (i na 5 GHz).
Tokom SS prenosa dlgitalna poruka se sir! u spektru kako bi poprimila
osoblne slucajnog pozadinskog suma, cime se izbegavaju ill se smanjuju
•smetnje.) • W; :

Standard Godina Protok Frekvencijski opseg

IEEE 802.il 1997 g. 1-2 Mbps ISM opseg 2.4 GHz

IEEE 802.11b 1999 g. 1-11 Mbps ISM opseg 2.4 G

IEEE 802.11a 1999 g. do 54 Mbps 5 GHz opseg

n i E E 802.11g 2002 g. do 54 Mbps ISM opseg 2.4 Gì Iz

 M . H n 54ajuclard\f :upg<freJb\ MIMO)

Protok podataka Telmika SS Modulacija Data Rule (Mbps) D ata Rate (Mbps)
with 40 MHz CH
MCS Coding Spntinl u-ith 20 MHz CH
1 Mbps DSSS DBPSK Index Type Rale Streams 400 as
300 ns 4 00 lis
(SGI) 800 ui (SGI)
2 Mbps DSSS DQPSK
0 BPSK 111 ! 6.50 7 20 13.50 15.00
5.5 Mbps DSSS DQPSK 1 QPSK 1/2 1 13.00 14.40 27.00 50.00
: QPSK 3/4 1 19.50 21.70 40.50 45.00
6 Mbps OFDM BPSK 3 16-OAM 1/2 1 26.00 2S.90 54.00 60.00
1 39.00 43.50 s 1.00 90.00
OFDM BPSK •1 4
5 If-QAM
64-QAM 3/3
2/4 1 52.00 57.80 108.00 120.00
9 Mbps
6 64-QAM 3/4 1 58.50 65.00 121.50 135.00
11 Mbps DSSS DQPSK 7 64-QAM 5/6 1 65.00 72.20 135.00 150.00
1/2 13 00 14 40 1- oo 30 00
12 Mbps OFDM QPSK J or j K 1/2 26.00 28.90 54.00 60.00
i on rid
)9
0 QrSk
Q PSK
? •A
j"y•.U
fl U
flA kl 1
0 .W fili
yu uu
18 Mbps OFDM QPSK 1/2 41
..TU
11 16-OAM 52.00 108.00 120.00
24 Mbps OFDM 16QAM 12 16-QAM 3 4
!
7S.0Û 8 6.S
57 7O
0 ! 62.00 1S 0.00
2/3 104.00 115.60 216.00 240.00
13
14 64--Q
64 QAAM
M 3/4 117.00 130.00 245 00 270 00
36 Mbps OFDM 16QAM
M 64-QAM 5i6 130.00 144.40 270.00 300.00
48 Mbps OFDM 64 QAM 16 BPSK ln 19.50 21.70 40.50 45.00

54 Mbps OFDM 64 QAM 31 64-QAM 5/6 4 260.00 288.90 540,00 600 00

Associations procesi

Steps to Association:

—— Station sends Probe.

APs send Probe Response. -A^ov\ toy £u
Affi.. FNjitil A Accra Point C

Station sends Association L * ^» oà^OJàf)

5 3

Request to selected AP. %aAA?JU c5û bt

Response.

Hidden node problem

Problem - Stations contending for the medium do not Hear each other
Solution - Optional use of the Duration field in RTS and CTS frames with AP

STA "B" CTS-Rana*"

cannot receive
data from
STA "A"

D1FS Access Point S TA" A"

STAAIIBÏ Data
AP CTS

STA "B" cannot detect carrier trom'STA "A"i Next MPDU

STA B ! I
!Tis
imebap
seed
riod
ontodudre
afte
iornacinces
CsTjSi Back off after defer
r*
Najzastupljenija W P A N tehnologija u svetu.
Preko 300 miliona uredaja u svetu.
Osnovni zahtev - komunikacija bez kablova.
Komunikacija u uslovma direktne vidljivosti - osnovni nedostatak
(uredaji se moraju usmeriti jedan prema drugom).
Veze tipa tacka-tacka (point-to-point).
Dometi se krecu do 1 meter (ponekad i do 2 metra).
U rezimu niske potrosnje dometi su do 20 cm
(u ovom slucaju potrosnjaje 10 puta manja).
Dvosmerna komunikacija.
Protok se krece od 9600 bps do 4 Mbps.
Niska cena (~1$ po primo-predajniku) - osnovna prednost.