Univerzitet u Novom Sadu

Prirodno­matematički fakultet
Departman
p za hemiju, biohemiju
j , j i zaštitu životne sredine
Udruženje za unapređenje zaštite životne sredine „Novi Sad“

ANAEROBNA DIGESTIJA 
J
MULjEVA
MSc Marko Grgić

Novi Sad 2­5. septembar, 2014.
 Digestija
g j

Faza I

Faza II

Faza III
 Konvencionalna mezofilna digestija
g j

•Sve faze biohemijskih procesa se javljaju u istom sudu

•Digestija se izvodi na mezofilnim temperaturama (32 do 38°C)

Šema konvencijalnog mezofilnog digestora

 Napredni procesi digestije
p p g j

•Uključuju modifikacije konvencionalnih konfiguracija u cilju

1 postizanja
1. posti anja potpunije
potp nije digestije, 
digestije
2. promovisanja smanjenje patogena, i
3. poboljšavanja rad digestije

Šemaski prikaz digestora sa dva stepena (kiselo/gasna digestija)

 Predtretman 

•Tretman ultrazvukom (sonifikacija) koristi se za kondicioniranje aktivnog

mulja otpadnih voda pre digestije, sa ciljem poboljšanja same digestije i
redukcije volatilne čvrste materije i smanjenja stvaranje pene. 

Pasterizacija uključuje grejanje čvrste supstance na temperaturu od 70

•Pasterizacija 70°C
C ili
ili
višu radi uništavanja patogena. 

•Homogenizacija. je višestepen proces kojim se razara ćelijski zid bakterije u 

cilju promocije VSR tokom anaerobne digestije. 
•Termalna hidroliza. Procesi termalne hidrolize su dizajnirani za
temperature od 150 do 220°C i pritiscima oko 1380 kPa. Reakciono vreme
varira
i od
d 20 d
do 30 minuta.
i t Broj
B j procesa termalne
t l hidrolize
hid li koji
k ji su na
raspolaganju, u zavisnosti od sistema, mogu da se koristite za ugušćavanje
ili sušenje mulja.

•Oksidacija vlažnim vazduhom je vrsta termalne hidrolize u kojoj je kiseonik

(u obliku vazduha ili čistog kiseonika) dodat u materiju za digestiju pre
zagrevanja i tretmana.
tretmana
 Digestija
g j ppri visokojj koncentraciji
j suve materije
j

A b digestija
•Anaerobna di ij se obično
bič koristi
k i i za mulj
lj sa koncentracijom
k ij suve
materije od 3 do 5%. 

,
•Međutim, ovajjp
proces se takođe može koristiti za muljeve
j sa koncentracijom
j
suve materije od 7 do 8%. 

•Sve komponente sistema za digestiju treba da budu dizajnirane da podrže

proces za muljeve visokih koncentracija suve materije. 
materije
 Postrojenja i oprema za digestiju

Cilindrični digestor
g Digestor
g za rezrvoarom za g
gas na vrhu

Jajoliki digestor Digestor u obliku više ugaone

zarubljene kupe
Imhoff tankovi Lagunski sistemi za digestiju
 Sekundarni digestori

•Sekundaran digestor koji se ne greje može poslužiti u sledeće svrhe: 

kao mesto za skladištenje digestiranih muljeva, 
•kao muljeva
•kao pasivni primarni rezervoar i
•kao izvor mulja. 

P d
•Pored toga, na i
instalacijama
l ij gde
d se digestor
di d k
dekantuje
j radi
di povećanja
ć j
koncentracija čvrste faze, sekundarni digestor može da se koristi kao miran
bazen za supernatant.

•Iz razloga što je jedna od namena sekundarnih digestora i kao mesto

skladištenja, oni obično imaju plutajuće ili membranske pokrivače da omoguće
ispuštanje
Pokrivači digestora
 Mešanje digestora

Digestija bez mešanja

•sadržaj ovih digestora je slojevit, 

•ovi digestori su veličine za tipično vremena zadržavanja od 30 do 60 dana,
varenje je obično
•varenje je obično ograničeno na mala postrojenja
mala postrojenja koja tretiraju manje od 3,8 
38
m3/h mulja.

Di
Digestija
ij sa mešnjem
š j

•Stabilna i uniformna sredina stvorena mešanjem promoviše visok nivo digestije

i omogućava
g korišćenje
j većih stopa
p ispuštanja
p j u odnosu na niže ili standardne
nivoe digestije. 
Efektivno mešanje pruža sledeće pogodnosti: 

d b
•distribuciju č
čvrstih h čestica
č š
širom d
digestora, 
•razbijanje čvrstih materija u cilju maksimalnog kontakta sa
mikroorganizmima, 
p j termičke stratifikacije, 
•prevenciju j ,
•smanjenje gomilanje skrame, 
•smanjenje gomilanje istaloženog materijala na podu digestora,
•razređivanje inhibitora digestije, kao što su toksičan material, 
nepovoljna
lj pH ili
H ili temperatura, 
t t
•poboljšana odvajanje gasa za preradu iz
digestirane tečnosti.
Sistem mešanja pomoću pumpi Sistem za mešanje radnim kolom

Sistem za mešanje u vidu koplja Sistem mešanja pomoću bubble 

gun sistema
 Grejanje digestora

Prikaz sistema unutrašnjeg prenosa toplote Prikaz sistema spoljašnjeg prenosa toplote
 Rukovanje gasom

j p
•Teorija proizvodnje
j g
gasa. Gas iz digestora, biogas, se formira
g , g , u poslednjoj
p j j fazi
digestije, kada mikroorganizmi konvertuju organske kiseline u 
•ugljen‐dioksid (CO2), 
•metan (CH4) i
•vodu

•Karakteristike digestiranog gasa. generisani biogas u anaerobnom procesu

varenja se prvenstveno
se prvenstveno sastoji od
•metana (60 do 65%) i
•ugljen dioksida (35 do 40%)
•nečistoće,  
•pena, 
•talog, 
•vodonik‐sulfid (H2S),
siloksani i
•siloksani
•vlaga
 Upotreba gasa

• Gas iz digestora je vredno gorivo koje se tradicionalno koristi za

• zagrevanje
j kotlova
k tl za proizvodnju
i d j pare ili
ili za produkciju
d k ij tople
t l vode
d za
procese i grejanje, 
• rad turbina za sagorevanje ili generatore motora za proizvodnju
električne energije, 
energije
• operativnost sušilice u objektima za uklanjanje vlage iz čvrstih
materija
Tretman gasa.
Pre nego što se gas iz digestije koristi
kao izvor energije, on će morati da
j uklanjanja
budu tretiran u cilju j j
•siloksana
•vlage
•taloga
•vodonik sulfida
•vodonik‐sulfida
•pene i nanosa
 Rad digestora
Lokacija uzorka

Jedi‐ Recirkulacioni 
Parametar Test metoda Ciljana vrednost
j Ulazni mulj
Ulazni mulj mulj ili
mulj ili 
nica
i
digestirani mulja
Tempreatura oC Mertička 32‐38 oC ‐ X
Isparljive kiseline
p j mg/l 5560C 50‐330 ‐ X
Alkalitet mg/l 2320 1500‐5000 X X
Odnos VA/ALK Kalkula‐
‐ 0,1 do 0,2 N/A N/A
torna
pH ‐ Metrička 6,8‐7,2 X X
Ukupna čvrsta 
materija % 2540B Evidentirati X X

Isparljiva čvrsta 
Isparljiva čvrsta
materija % 2540E Evidentirati X X

Protok l Metrička Evidentirati X X

8,06 do 10,75 
, ,
P d k ij
Produkcija gasa
m /kg 
3
Cfd Metrička Gasni sistem
digestovane čvrste 
supstance

Sastav gasa (CO2) % Analiza gasa Manje od 35% CO2 Gasni sistem

 Raspored dodavanja i povlačenja mulja

Opterećenje digestora.

Dva kriterijuma
k mogu odrediti
d d kapacitet
k d
digestora d procesira materiju pravilno: 
da l
(1) retencija za čvrstu materiju; 
(2) nivo ispuštanja isparljivih čvrstih supstanci. 

Ispumpavanje mulja

Treba uklanjati mulj najmanje dnevno da se izbegne

li pad aktivne
•nagli d ki populacije
l ij mikroorganizama, 
ik i
•narušavanje odnosa VA/ALK digestora, koji će uticati na puferski
kapacitet.

Čvrste materije se mogu povući iz sledećih lokacija: 

(i) donji deo digestora; 
((ii)) p
prelivna struktura; i
;
(iii) bilo koja tačka unutar digestora sa dobrim mešanjem.
 Praćenje i testiranje

• Kontrola anaerobne digestija se zasniva na uzorcima prikupljenim iz tri tačke

procesa digestije: 
p g j
(1) ulaznog mulja; 
(2) recirkulisanog mulja, i
((3)) digestije
g j čvrste materije. 
j

• Sledeće smernice za prikupljanje i analizu uzoraka su od suštinskog značaja za

dobijanje validnih rezultata: 

• uzorak mora biti reprezentativan;

• pH analiza mora biti izvršena odmah da bi se izbeglo odstupanje u pH zbog gubitka ugljen‐
dioksida;
• uzorkovanje u svim digestorima mora biti brzom sukcesije;
• svi kontejneri za uzorkovanje moraju biti temeljno očišćeni pre i posle upotrebe; i
• ako uzorak nije odmah analiziran, onda mora biti konzervisan.
Parametar Optimum  Gornja Donja
vrednosti
d i granica
i granica
i
Temperatura 30 do 38°C 55 do 60°C 10°C
pH 6,8 do 7,2 8,0 6,0
Alkalitet 1500 do 5000 mg/l
Isparljive 50 do 300 mg/l
kiseline
VA/ALK 0,1 do 0,2
 Problemi digestije i strategija konrole

Četiri osnovna uzroka problema digestora su:

1. hidraulično preopterećenje, 
2. organsko preopterećenje, 
3. temperaturni stres, i
4. preopterećenja toksičnim supstancama. 

U slučaju
U slučaju problema u digestoru
u digestoru efikasna strategija kontrole obuhvata
sledeće korake:

•zaustaviti ili smanjiti prinosa čvrste hrane,

•odrediti uzrok neravnoteže,
•ispraviti uzrok neravnoteže, i
•obezbediti kontrolu pH dok se tretman ne vrati u normalu.
Temperatura

Temperaturni stres uzrokovan promenom temperature u digestoru većoj od 1 ili

2°C za manje od 10 dana, smanjuje biološku aktivnost mikroorganizama
metano-formera.

Kontrola toksičnosti

Anaerobni proces je osetljiv na određena jedinjenja, kao što su

•sulfidi
sulfidi,
•isparljive kiseline,
•teški metala,
•kalcijum,
•natrijum,
t ij
•kalijum,
•rastvoren kiseonik,
•amonijak,
amonijak, i
•hlorovana organska jedinjenja.
 Koncentracija (mg/l)

Polutant Umereno  Izrazito 

Stimulaciona
inibirajući inhibirajuća
Amonijak 50‐200 1500‐3000 >3000
Kalcijum 100‐200 2500‐4500 8000
Magnezijum 75‐150 1000‐1500 3000
Kalijum 200 400
200‐400 2500 4500
2500‐4500 12000
Natrijum 100‐200 3500‐5500 8000
Bakar 0,5
Cink 1
Hrom 6+ 3
Nikal 2
pH kontrola

Hemikalije koje se koriste za

podešavanje pH uključuju:

•kreč,
•natrijum-bikarbonat,
•natrijum-karbonat,
•natrijum-hidroksid
natrijum hidroksid,
•amonijum-hidroksid, i
•gasovit amonijak
HVALA NA VREMENU I 
PAŽNjI!!!