Универзитет уметности у Београду

Факултет примењених уметности

Семинарски рад
Стилови у ентеријеру

Готика

Професор: Данијела Димковић

Студент: Јована Штиковац
Одсек: сликарство
Број индекса: 6007
Година уписа: 2016.
 Главне карактеристике архитектуре

Готичка уметност настаје, након романике, око 1140. године претпоставља се у малом
месту Илу у Француској регији Бретањи. Првобитно је била концентрисана на
катедрале и најважније опатије овог региона, а ускоро ће се сматрати моделом за
остатак Француске и на крају за Европу у целини. Нови стил није био ограничен само
на сакрални домен, веч је све више обухватао и секуларну и као и првитну сферу.
Готика је прва уметничко-историјаска епоха из које су скоро сва уметничка дела
опстала и до дан данас. Термин “готика” настао је у току италијанске ренесансе за
стил у архитектури који је у то време сматран толико варварским да је морао бити
уско повезан са готима. Ово доба називају И “мрачно доба” Средњег века. Готички
стил се првенствено односио на архитектуру француских катедрала све до краја
четрнаестог века када се развија правац познат као интернационална готика.

Готичка архитектура настаје трансформацијом, монументализацијом и увођењем

новина у познороманичку архитектуру, комбинујући елементе романичке традиције
Нормандије и Бургундије. Одатле се брзо ширила у Енглеску, Немачку и друге земље
западне Европе. У италији Готика је створила посебну мешавину са романиком,
античким и византијским стилом, јавивши се нешто касније у односу на остале
европске земље мада је убрзо замењује ренесанса.

Основне карактеристике су примена преломљеног лука и ребрастог свода (крстасти

свод у комбинацији с ребрима) који лежи на снопастим стубовима (свежњеви витких
камених стубаца), употреба контрафора потпорни спољни лук), трансепт који је
померен на средину грађевине и розета као главно спољно обележје. Такође, у
визуелном смислу наглашена је скелетна конструкција грађевине која је омогућила
доминантну виткост форми, масе су рашчлањене а потписак горњих конструкција
лежи на ојачаним високим стубовима полигоналне основе.У готици се примењују два
дијагонално постављена лука који могу да се поставе изнад сваке врсте па
и полигоналне основе и тако засводе простор на овај нови начин. За разлику од
носећих тешких зидова И малих отвора карактеристичних за романички стил, у
готици владају велики прозори И високи зидови који су донели светло И прозрачност
у унутрашњи простор. Поједини градови су се утркивали у тежњи за што вишим и
велелепнијимкатедралама. Настојало се за постављањем пропорције између висине и
ширине грађевине. Орнаменти су били сложени из геометријских облика и примењени
су мотиви из животињског И биљног света.
Готичка катедрала представља врхунац развоја хришћанске базилике. Полазна основа
је у форми латинског крста, а најкарактеристичнији елемент који се у готици
примењује је преломљени лук који је био статички боље решење од романичког због
веће вертикале. Уместо облог лука који формира полукружни, почињу да се укрштају
преломљени лукови чији је заједнички завршетак у једној тачки на темену свода. Тако
се укупан потисак концентрише у једној тачки (тачки темена) а преноси се на доле
преко лукова И стубова што омогућава да се изгуби масивни носећи зид И да сва три
броад буду једнако широки И високи остављајући дворану пространом И флуидном. У
готици је изражена тежња ка повезивању И стапању коју називају начелом јединства
што се најбоље може уочити на пресеку грађевине; Аркаде И сводови скоро без
прекида иду од тла до врха, а спољне зидове чини низ повезаних стубова међу којима
су велики отвори. Да би се неутралисао притисак горње конструкције користе се
потпорни лукови (контрафори) који преносе притисак у земљу.

Готичка архитектура се дели на три раздобља:

- Раногорска архитектура
- Архитектура високе готике
- Позно-готичка архитектура
За почетак готичке архитектуре сматра се реновирање опатијске цркве Сен Дени у
непосредној близини Париза, под вођством опата Сижеа. Првобитна грађевина је
подигнута на месту где је сахрањен Сен Дени, заштитник Француске И према легенди
први бискуп Париза. Опат Сиже је желео да од Сен Денија начини духовно средиште
Француске па је у том духу покрену обнову старе опатије. На основи хора цркве виде
се значајне промене у односу на романичке цркве, па тако мале зракасте капеле
формирају спољни деамбулаторијум док је ребрасти крстасти свод примењен над
целим простором. Цео простор одише облицима готово без тежине док су прозори до
те мере увећани да покривају целу површину зидова И сами постају прозирни. Опат
Сиже је био инспирисан светим текстовима чију је духовну поруку уз помоћ архитекте
пренео на сам објекат. За Сижеа, нови хор је представљао Сион, а његових 12
унутрашњих стубова (тј. 10 стубова и 2 западна пиластра) су били камени темељци
Откривења Св Јована са значењем 12 апостола.
На катедрали Нотр Дам у Паризу, започетој 1163. Године огледају се црте Сижеове
цркве. Основа са нагласком на дужинској оси дугој 130 метара; двоструки
деамбулаторијум се надовезује на бочне зидове. Наглачене вертикале, висина свода
досеже 35 метара; велики отвори у прозорском зиду узстварају један оцчигледан
готички утисак. На спољашњости Нотр Дама могу се уочити стубови који се изнад
бочних бродова претварају у потпорне лукове који се дижу ка тачкама између отвора у
зиду где је усрдсређен бочни притисак свода у главном броду. Највеличанственији део
спољашњости ове катедрале је западни део на ком се може уочити општа диспозиција
фасаде установљена још у Сен Денију као И богат скулпторални украс.
Око 1145.године бискуп града Шартра отпочиње реконструкцију своје катедрале у
новом стилу. Међутим, пола века касније све осим западног дела цркве бива уништено
у пожару, па се приступило обнови у периоду 1194-1220. године. Катедрала у Шартру
је најпознатија Богородичина црква у Француској, виша од Нотр Дама, ремек дело
готичког стила. Једина од свих готичких катедрала чија је већина прозора од бојеног
стакла тј. витража остала очувана.

Готички стил остварен у Шартру, достигао је врхунац генерацију каснијеу

унутрашњости катедрале у Амијену. Доминантан циљ представљала је невероватна
висина, док је костурски систем грађења доведен до максимума. Затегнути И танки
сводови и проширена прозорска површина преко целог зида снажно истичу логику
Система готичког стила.
Исти нагласак вертикалности И великог броја прозора прати се И на дизајну фасаде
што најбоље илуструје катедрала у Ремсу. Наглашени улази са розетама И прозорима
изнад њих уместо уобичајених тимпанона до тад. Она се карактерише првенствено
употребом великог броје скулптура којима је на западном прочељу практички
преплављена.
Међу новоизграченим црквама у “ново-енглеском” стилу издваја се катедрала у
Солсберију. Збијеност и вертикалност овде су уступили ниској и истегнутој грађевини
са потпорним луцима који немају конструктивну улогу јер изостаје стремљење у
висину. Основу одликује двоструки трансепт (попречни брод) налик на романички
стил али се у унутрашњости ствара утисак попут оног у раним француским
катедралама па тако свод главног брода делује као непрекидан низ лукова И носача.
Висока готика Илле де Франце-а утиче на рајску област, па тако катедрала у Келну
представља покушај да се француски сyстем развије још више што се показало као
превисе амбициозно јер је грађевина завршена тек вековима касније.
Санта Кроче у Фиренци се сматра ремек делом италијанске готике у архитектури
захваљујуцћи својим прозирним зидовима ослобођеним тежине са нагласком на
прозоре И доминантне улоге светлости у хору.Током периода позне готике долази до
усавршавања примене карактеристичних елемената за овај стил који доводе како до
екстремних случајева тако И до тога да грађевине почињу да изгледају као да су
направљене од чипке. То се посебно огледа у умноженим ребрима која стварају
орнаменталну мрежу тако да свод изгледа као јединствена површина попут хора
катедрале у Глочестеру. Ипак врхунац је достигнут у висећем своду капеле Хенрија
VII у Вестминстерској опатији у Лондону из касног периода тзв пламене готике.
Највећа готичка грађевина у Италији јесте катедрала Дуомо у Милану, настала у
комбинацији рада локалних архитеката И саветодаваца из Француске И Немачке.
Друга по реду највећа готичка грађевина, импозантних размера са богатом спољном
декорацијом у којој доминирају витке фигуре .

*Поједини европски градови су се међусобно надметали у тежњи за што

велелепнијим И вишим катедралама које су представљале обележје урбане
архитектуре. Мајстори су се удруживали у цехове у којима су чувана уметничка,
математичка и уметничка знања која су била врло цењена.Будући да су били врло
угледни и независни од богатих наручилаца.

ПРИМЕРИ САКРАЛНЕ АРХИТЕКТУРЕ

 Сакрал
ни
објекти
подраз
умевал
и су
крстио
нице, катедрале, мање цркве, углавном то су били објекти који су се градили не би ли
задовољили духовну људску потребу.
ПРОФАНЕ ЗГРАДЕ подразумевају
знамените зграде које су биле
музеји, универзитетске зграде,
скупштине, болнице или станичне
зграде.
 ГОТИКА У НЕМАЧКОЈ

У Немачкој је готичка архитектура хватала корена много спорије него у Енглеској. Од

1250. године приближно, зрела готика Иле-де- Францеа снажно је утицала на Рајнску
област; келнска катедрала (започета 1248) представља покушај да се зрели француски
систем развије још више од степена достигнутог у Амиенсу. Међутим, прилично је
карактеристично што је ова грађевина остала недовршена све до модерних времена,
када је довршена. Она такође није имала следбеника. Много карактеристичнији за
немачку готику јесте развитак дворанске цркве- халленкирцхе. Овакве цркве- чији
главни и бочни бродови имају исту висину- познате су нам из романичке архитектуре.
Овај тип постао је особито омиљен на немачком тлу, где су његове уметничке
могућности биле испитане у пуној мери.

Готичка архитектура је цветала током високог и касног периода средњег века. Израсла
је из романичке архитектуре. Прве готичке грађевине у Немачкој биле су грађене од
око 1230. године, као на пример Госпина црква у Триру (1233—1283), која је једна од
најважнијих раних готичких катедрала у Немачкој и спада под архитектонску
традицију француске готике.

Фрајбуршка катедрала је саграђена у три фазе, првој са почетком 1120. под вођством
војводе од Зехрингена, другој из 1210. године и трећој фази 1230. године. Од
оригиналне зграде данас су остали само темељи. Записано је да је имала кулу од 116
м, за коју је Јакоб Буркхарт тврдио да је најлепша у хришћанској архитектури. Кула је
скоро квадратне базе, а у њеном центру налази се галерија у облику дванаестостране
звезде. Изнад галерије, кула је осмострана и сужава се до врха куле. Ово је једина
готска црква (са кулом) у Немачкој која је саграђена у средњем веку (1330) и
преживела бомбашке нападе новембра 1944. године, када су уништене све куће на
источној и западној страни пијаце.

Категрала у Келну је, после миланске катедрале, највећа готска катедрала у свету.
Њена конструкција започела је 1248. и са прекидима трајала до 1880. године - период
од преко 600 година. Она је 144,5 м дуга, 86,5 м широка и њене две куле су 157 м
високе. Због својих огромних кула, она такође има највећу фасаду од свих цркава у
свету. Катедралски хор, мерено између стубова, такође се разликује по највећој
размери висини и ширини од било које средњевековне цркве, превазилажећи чак и
катедралу у Бови, која има мало виши свод.

Фахверк је специфичан стил готске архитектуре који се среће у Западној Европи,

посебно у западној Немачкој и у регионима око Балтичког мора где нема природних
ресурса камена. Грађевине су грађене више-мање само од опеке. Градска хала и црква
Светог Николе у Штралзунду су добри примери овог стила. Градови као што су
Либек, Росток, Визмар, Штралзунд, Грајфсвалд и бројни остали градови у данашњој
северној и западној Пољској су обликовани управо у овом регионалном стилу. Модел
за многе цркве из Северне Немачке била је црква Свете Марије у Либеку, саграђена
између 1200. и 1350.

Градња готских цркава била је праћена конструкцијом еснафских домова и градских

хала од стране тадашње буржоазије. Добар пример је готичка градска хала (13. век) у
Штралзунду. Такође постоји и градска хала у Бремену (1410) и реконструисана
градска хала у Минстеру (прво саграђена 1350. године).

Станови из овог периода биле су углавном полудрвне грађевине, што се још може
видети у Гослару и Кведлинбургу. Кведлинбург има неке од најстаријих полудрвних
кућа у Немачкој. Метода конструкције, коришћена искључиво за куће средњовековног
и ренесанског периода, одржала се чак до 20. века за сеоске куће.
У

Н
е
м
а
ч
к
о
ј

ј
е

г
о
т
и
чка архитектура хватала корена много спорије него у Енглеској. Од 1250. Године
приближно, зрела готика Иле-де-Францеа снажно је утицала на Рајнску област.
Карактеристично за немачку готику јесте развитак дворанске цркве – халленкирцхе.
Овакве цркве имају исту висину. Црква Ст Себалда у Нурнбергу (сл. 14) је један од
многих лепих примера из средње Немачке. Овде простор има еластичност и
отвореност.

ЕНТЕРИЈЕР

Готички дизајн ентеријера, као и нео-готички покрет, није о стварању адекватног простора за
обожавање и размишљање о Божјој моћи. За то су биле готичке цркве. Уместо тога, стил дизајна је да се
опонаша основни осећај готичке архитектуре уз поштовање савремених укуса и удобности.
 Постоји неколико основних тема које дизајнери користе за ово. Најважнија је употреба украшених
украса. Готичке структуре су биле веома детаљне, са резбаријама и узорцима по свакој површини.
Лајсне са готским шиљастим луковима, ружама и спиралама могу донети осећај драме и профињености
око прозора и врата. Намјештај мора имати изрезбарене ноге или наслоне. Страшна једноставност није
оно што ћемо наћи у овим просторима.

Још једна важна ствар коју ћете видети је унутрашњост која има осећај сличан цркви. Ово се охрабрује
наглашавањем отворености унутрашњих простора кроз снажне вертикалне мотиве и пуно природног
свјетла. Наравно, најбољи ефекти ће доћи кроз природно светло које филтрира витраж. Витражни
прозори били су веома популаран део готичких цркава и постали су један од најлакших начина да се
ове структуре опонашају у приватној резиденцији.

Последњи велики мотив који ћемо тражити у готичком ентеријеру је боја. Сада су средњовековне цркве
биле углавном од камена, тако да боја није била главни проблем. Људи из викторијанске ере волели су
боје и пронашли начине да га користе у овом стилу. Потражите тамне, али јарке боје, укључујући
љубичасте, црне, смеђе, зелене и дубоке црвене које доминирају схемом боја собе. Ове боје имају
тенденцију да буду тамније, охрабрујући драму и озбиљност просторије, али и богате и дубоке, дајући
јој тај осећај раскошности. Нешто од тога може се постићи употребом одређених материјала као што је
полирано дрво или камен, који такође помажу да се створи атмосфера налик катедрали.

Готички стил ентеријера је често погрешно схваћен. Углавном је приказан као сабласан и безбојан
простор који се некако може замијенити својим озбиљним или тмурним тоном, али овај стил је створен
да буде дефинисан свјетлом и украшеним украсима који се супротстављају претходној ери романике,
готичког стила уређења интеријера је драматична, узбудљива и погодна за краља.
 НАМЕ
ШТАЈ

Готички
стилови
архитектур
е,
уметности
и
намештаја
датирају
од 12. до
16. века.
Са
византијск
им
утицајем
који су
крсташи
увели у Европу, као и исламски и арапски елементи, намештај и архитектура постали су више
украшени, а типичан готички мотив шиљатог лука постао је преовлађујући у дизајну намештаја као иу
зградама.

Стилови и дрво

Готички дрвени намештај је углавном израђен од храстовине, иако су се крајем периода користила и
локална меко дрво. Средњовековни готички стилски намештај био је урезан и украшен. Религиозне
теме биле су популарне у резбаријама, као и хералдички симболи као што су грифони, лавови или
јастребови. Широко су се користиле и цвјетне теме, а од тог времена потиче и мотив краљевске флеур
де лис. Слике и уметци су такође коришћени за уређење намештаја тако да је читав ефекат био много
више украшен од намештаја ранијих епоха. Комади намештаја били су велики и чврсти, пратећи линије
готичког црквеног намештаја.

Типични Готички намештај

Готички занатски намештај отворио је пут за период ренесансе који је услиедио, а у то вриеме се
појавило много нових предмета намештаја. Ормар за складиштење одеће, шведски сто за јело и столови
са ладицама први пут су виђени у том периоду. Готички кабинетски намештај напредовао је далеко од
једноставних складишних сандука и сандука ранијих времена.
Спаваћа соба

Готички намештај за спаваће собе садржао је масивна четири постер лежаја, с изрезбареним
валенцијама, те изрезбареним и украшеним стубовима и креветима. Гаргоилес и друга страшна митска
створења били су популарни мотиви јер се веровало да ће уплашити зле духове. Кревети и завесе у
богатим бојама употпунили су разрађен стил готичке спаваће собе.

У 18. веку, у Енглеској су постали популарни готички намештај и архитектура. Ова тема се проширила
на Сједињене Државе у 19. веку, а репродукција готичког намештаја овог периода је прилично
уобичајена. Многе викторијанске фигуре карактеришу украшена резбарења и високи, наглашени лукови
готског поријекла. Овај стил је био познат као "Готхицк". Готхицк стил је можда био најпопуларнији у
викторијанским црквеним намештајима, јер се добро уклапао са старим црквеним зградама које су
преживеле још од средњег века.

Готички декор куће поново је постао популаран у новије време. Мистична, магична аура готичке ере, са
својим чудним обредима и магичним обредима, ухватила је машту уметника, писаца и дизајнера.
Толкинов "Господар прстенова" инспирисао је еру фантазијске књижевности у којој су тамни дворци,
зли ратници и херојски ратници изводили храбра дјела и превладавали зло храброшћу, вјештином,
лукавошћу и помоћи чудних митских бића.

Уз изванредне симболе као што је готски шишмиш, стил пружа простор за машту, креативност и забаву.
Готички декор користи богате таписерије и завјесе, заједно с тешким и богато резбареним намјештајем.
Камени зидови или панели су идеални за готички изглед. Идеје за декорацију готичких соба укључују
много свећа, витраја, месинга и коситра. Завесе су вероватно тешке и имају богате боје као што су вино,
рубин, љубичаста, црна и златна. Фреске и хералдичке резбарије типично су готичке. Вицториан
репродукција Готхиц намештај је савршен за ову врсту декорације, а постоји и много добрих модерних
репродукција. Готски изглед је 'унутра', не само за старе дворце и дворце, већ и за модерне домове.