ВИЉУШКАРИ

Слагачи код нас је познатији под називом виљушкари, су транспортна средства са

функцијом руковања који помоћузахватног уређаја захватају, преносе и одлажу различите
облике терета, уз извесне изузетке средстава, како са пода тако и са било које висине. Као
најраспрострањенији облик транспортно-манипулативног средства са слободним кретањем,
слагачи реализују најразличитије задатке како на фронту претовара тако и у складишним
зонама и робно дистрибутивним центрима.1
Виљушкари су дизалично-транспорта средства унутрашњег транспорта прекидног
дејства и намењена су транспорту унутар фабричких хала и складишта, као и транспорту на
краћим растојањима у кругу предузећа. Пренос терета врше у хоризонталном и вертикалном
правцу на краћим растојањима и у њима је спојена функција дизања и спуштања и терета,
као и његовог преношења, стога не треба да чуди њихова широка распрострањеност.Служе
за транспорт већих комадних терета, мањих комадних терета на палетама и расутог терета у
садуцима или корпама.Употребом додатнох уређаја уместо виљушки, могуће је
манипулисати различитим теретима ( транспорт цеви, тепиха,ролни, буради итд) или
изводити радње које нису директно везане за транспортовање.
Састоје се из шасије основног возила са погонским уређајем, вертикалним стубом са
једним или више рамова, погонским системом за дизање са захватним органом у облику
виљушки које се крећу дуж стуба, системом за нагињање рама и управљачким уређајем
смештеним у кабини виљушкара.
Ослањају се на четири или три точка, тако да су предња два точка погонска и
неуправљачка, а задња два или само један служе за управљање. Захваљујући својим
карактеристикама обезбедили су незамењиву улогу у пословима подног унутрашњег
транспорта.
Виљушкари су унутар своје области имају велику предност у односу на друга
транспортна средства јер поседују следеће карактеристике:
- велика маневарска способност,
- релативно велика носивост
- не захтевају посебне колосеке и стазе за кретање
- релативно велике брзине кретања и дизања
- независност манипулативног простора од извора енергије
- релативно велика висина дизања у случају примене телескопског рама
- додатном надградњом проширују област примене
- слободна и брза примена у свим областима предузећа
- лака прилагодљивост променама технолошког процеса
Поред наведених предности виљушкари имају и одређене недостатке:
- мала проходност
- ограничена носивост и способност утовара
- захтевају квалификован персонал
- рад на граници стабилности
Економичан рад виљушкара подразумева ако диже терет 80% времена, а 20% времена
проведе у кретању, односно ако ради на одстојањима до 50 метара, а ретко до 100 или 120
метара. Повећање економичности виљушкара постиже се употребом специјалне опреме и
уређаја који су прилагођени врсти и облику терета, складишту и др.
Основне карактеристике виљушкара:
- Брзина кретања,
- Носивост,
- Висина дизања терета,
- Брзина дизања и спуштања терета и
- Угао нагиба подизног уређаја.

1
Бранко Давидовић „Интралогистика – Унутрашњи транспорт“, Крагујевац, 2012. година, стр. 170
1
 Данас је развијен велики број виљушкара, а за њихову поделукористе се различити
критеријуми, носивост, положај тежишта терета у односу на базу виљушкара, врста
погонског агрегата, итд. Постоје различите врсте виљушкара који су специјално прилагођени
врсти транспортованог терета и његовим особинама (облик, димензије, агрегатно стање,...),
као и локацији на којој се врши транспорт (висина, ширина, конструкција објекта...).
У зависности од појединих карактеристика, подела виљушкара може се извршити
према положају виљушке, према положају возача, према распореду и броју точкова, према
врсти погона, према уређајима за кретање, према конструктивним карактеристикама уређаја
за подизање терета. На основу претходно наведеног можемо дати следеће касификације
виљушкара:

1. Према положају виљушке:

o Бочни,
o Чеони,
o Четворосмерни виљушкари.
2. Према положају возача виљушкаре:
o Виљушкаре код којих возач седи окренут у правцу вожње,
o Виљушкаре код којих возач седи окренут попречно на правац вожње.
3. Према распореду и броју точкова виљушкаре:
o Виљушкаре са 4 точка,
o Виљушкаре са 3 точка.
4. Према врсти погона виљушкаре:
o Ручни виљушкари (са ручним подизањем и гурањем терета),
o Виљушкари са СУС моторима (дизел, бензин, гасни),
o Електробатеријски виљушкари (електровиљушкари).
5. Према преносу моторног погона на елементе кретања виљушкаре:
o Точкаше,
o Гусеничаре
6. Према конструктивним карактеристикама уређаја за подизање виљушкаре:
o Класични (конзолни),
o Са стубом који се увлачи,
o Специјални.

Слика 3.1 Типови виљушкара

2
 1.1. КОНСТРУКЦИЈА ВИЉУШКАРА

Виљушкари су по својој конструкцији врло сложене машине.Састављени су из

великог броја делова, који су међусобно повезани у више група или склопова и сви
виљушкари имају исте склопове или барем функционишу по истом принципу.

Делови Безбедносна средства

1. Усправна катарка A.Граничник за терет
2. Хидраулични цилиндар B.Сирена
3. Виљушке C.Резервни аларм
4. Носач виљшки D.Заштита изнад главе
5. Погонски точкови E.Светло
6. Управљачки точкови F.Заштитни скелет
7. Шасија G.Вешање седишта
8. Ручна кочница H.Сигурносни појас
9. Кочница
10. Против тег
11. Ознака макс. носивости
и висине подизања
12. Седиште

Слика 3.2 Основни делови виљушкара

Најважнији склопови виљушкара су:

- Шасија,
- Погонски уређај,
- Уређај за кочење,
- Урађај за управљање,
- Хидраулични систем и
- Систем за дизање.

3
 Слика 3.3 Илустрација техничких решења склопова неких типова виљушкара

Шасија код виљушкара израђена је од јаког челичног лима и њена улога је та да даје
виљушкару облик, повезује све делове и склопове у целину и штити их од механичког
оштећења, тј. од свих спољашњих утицаја. Код чеоног виљушкара је са предње стране рама
зглобно повезан уређај са дизање терета. Чеони виљушкар се класификује и као виљушкар са
слободно ношеним теретом, што значи да је тежиште терета стално изван базе виљишкара.
Чеони виљушкари као део шасије позади имају противтег који му са осталим
деловима обезбеђује стабилност и равнотежу, како би се задовољио услов да момент
уравнотежења буде већи од момента претурања:
2

φ =Mp/Mu ˃ 1 Mu >Mp
где су: Mp – момент претурања,Mu-момент уравнотежења, φ – коефицијент стабилности ( бездиме-нзионална
величина.)

Због велике тежине контратега код чеоног виљушкара је неповољан однос носивости
и сопствене тежине - код лаке и средње класе носивости тај однос је 1 : 2, двоструко је већа
сопствена тежина од носивости, а код већих носивости тај однос је повољнији, због већег
размака осовина
Чеони виљушкари се масовно граде са електробатеријским погоном и СУС-мотором.
Данас се електровиљушкари масовније граде са већом носивошћу (до 75 [kN]).
Електровиљушкари имају мању тежину контратега. Функцију противтега код
електровиљушкара делимично су преузеле батерије.
Погонски уређај обухвата мотор и све оне делове који преносе енергију од мотора на
погонске точкове. Код виљушкара са моторима СУС погон је на предњим точковима, а само
неки теренски виљушкари имају погон и на предњим и на задњим точковима. Код
електровиљушкара са 4 точка погон је увек на предњим точковима, а код конструкције са 3
точка може бити на предњем или на задњем точку. Примере распореда точкова и погона на
точковима код виљушкара дато је на слици 3.43

Слика 3.4 Примери распореда точкова и погона на точковима код виљушкара

2
Јовановић М. „Заштита при унутрашњем транспорту“, Факултет заштите на раду, Ниш, 2011. год., страна 44
3
Бранко Давидовић „Интралогистика – Унутрашњи транспорт“, Крагујевац, 2012. година, стр. 170
4
 Уређаји за кочење код виљушкара су углавном на предњим точковима, а понекад на
задњим. Возна кочница је увек ножна, а паркирна ручна. Ножна кочница је обично
хидраулична, док је ручна увек механичка. Код малих виљушкара ножна кочница може бити
механичка, док је код већих она пнеуматска.

Уређаји за управ. Управљање се, због великог оптерећења на предњим точковима,

искључиво изводи прекозадњих точкова помоћу полужног механизма или хидростатички.
Модерни и тежи виљушкари имају уграђене хидрауличне или серво волане за лакше
управљање.

Слика 3.5 Уређај за управљање виљушкара

Хидрауличним системом називамо склоп свих хидрауличних компоненти који су

међусобно спојени цевима у којима се налази уље које кружи за време рада виљушкара. Овај
систем се користи за хидрауличне кочнице, а нарочито за радне операције дизања, спуштања,
нагињања и др.

Механизам за дизање је карактеристично својство многих виљушкара је уређај за

вертикалано подизање терета са захватним уређајем у облику виљушки. Поред виљушки за
специјалне случајеве користи се и широка гама различитих захватних уређаја. Уређај за
подизање често пута означен као јарбол (телескоп), представља значајан део транспортно-
манипулативног средства, који обезбеђује својство слагања терета. У пракси егзистира
неколико конструктивних облика уређаја за подизање:
o једноделни телескоп за подизање без или са малом слободном висином подизања,
o дводелни телескоп без или са малом слободном висином подизања,
o троделни телескоп без или са малом слободном висином подизања,
o дводелни телескоп са пуном слободном висином подизања,
o троделни телескоп са пуном слободном висином подизања,
o четвороделни телескоп без или са малом слободном висином подизања,
o четвороделни телескоп са пуном слободном висином подизања.
Уређај за дизање терета код виљушкара састоји се од: рама са виљушком као
захватном направом (носачем) и хидрауличког погона за подизање и нагињање рама. Рам се
израђује од "U" или "I" профила и служи као вођица колицима на која су окачене виљушке.
Између вертикалних носача рама у центру је постављен хидраулични цилиндар који преко
ланца са ламелама подиже захватни уређај. Централно постављен хидраулични цилиндар не
обезбеђује добру видљивост возачу, тако да се данас та концепције све ређе примењује,
односно замењена је са два паралелно постављена цилиндра непосредно уз вертикалне
носаче рама.
Уграђивањем више рамова по систему телескопа омогућено је постизање веће висине
дизања уз задржавање спољних габарита рама у прихватљивим границама које омогућавају

5
кретање виљушкара кроз стандардне димензије врата у индустријским објектима. У градњи
виљушкара, поред система са једним рамом користе се за веће висине дизања и
конструктивна решења са два, три и четири рама.
Кретање по висини реализује се комбинацијом подизног хидрауличног цилиндра и
ланчаног погона, који је изведен као котурача. Шематски приказ уређаја за дизање састоји се
из једноделне катарке и котураче на врху хидрауличног цилиндра, спољног рама („АМ“),
хидрауличног цилиндра („HZ“), слика 3.6 4

а) Шематски приказ б) Приказ уређаја за

уређаја подизање терета са рамом за дизање

Слика 3.6 Механизам за дизање код виљушкара

Уређај за подизање поседује поред рамова, хидрауличног цилиндара и специјална

колица за ношење плоче на коју се качи захватни уређај, а која се крећу по унутрашњем
раму. Код уређаја за подизање терета посебно је карактеристична тзв. слободна висина
дизања којом је одређена висина подизања виљушки, али без извлачења унутрашњег рама
телескопа. Код телескопских система нормална слободна висина дизања је 150 мм. У
одређеним случајевима када слагач ради у возилу или контенеру захтева се велика слободна
висина подизања без извлачења рама, да не би дошло до оштећења возила, то јест пробијања
крова. У оваквимслучајевима користе се специјалне конструкције код којих је слободна
висина подизања 100 мм до 270 мм.

1.2. СПЕЦИЈАЛНИ ЗАХВАТНИ УРЕЂАЈИ ВИЉУШКАРА

Конвенционална конструкција виљушкара са виљушкама је примарно прила-гођена за

рад са компактним јединицама у облику палете или контејнера. Иако су по њој добили име,
виљушка није једини облик захватног уређаја који се користи у виљушкарској техници,
поред виљушке користи се читав низ захватних направа које су прилагођене различитим
облицима терета и задатака (транспорт цеви, ролни, буради и др.).
Специјални захватни уређаји су:
- Уређаји који олакшавају и убрзавају руковање палетизованих терета (продужеци за
виљушке, ротатори, потискивач)
- Уређаји који омогућавају руковање непалетизованих терета (трн, конзола, кашика,
кљешта)
- Разни облици заштитних решетки које код руковања кабастим теретом обезбеђују
заштиту возача виљушкара
- Уређаји који омогућавају реализацију операција које нису у домену претоварног
задатка (радне корпе за монтажу или репаратуру инсталација у халама и др.).
Због широког спектра примене виљушкара и њиховог присуства у скоро свим гранама
индустрије, па и привреде уопште, имамо разне облике специјалних захватних уређаја за
виљушкаре: виљушкаре са зглобом за поставњање у вертикала положај, захватна направа са

4
Бранко Давидовић „Интралогистика – Унутрашњи транспорт“, Крагујевац, 2012. година, стр. 173
6
трновима за транспорт цевастих материјала и котурова, ротациона кљешта, заштитни рам за
возача, контејнер са покретним дном за пражњење, контејнер за превртање, кашика за расут
материјал, кашика за потискивање расутог материјала, ковачка кљешта, држач терета,
потискивач, уређај за превртање палетних јединица, конзола, конзола са витлом, грабилица
на конзоли, конзола са покретном куком, кљешта за сандуке, кљешта за бурад, кљешта за
бале, кљешта за ролне папира (захватани уређаји су набрајани тако како им је редослед на
слици 3.7

Слика 3.7 Различити специјални захватни уређаји код виљушкара

1.3. КЛАСИФИКАЦИЈА ВИЉУШКАРА

Виљушкари изводе радне операције премештања и складиштења материјала и готових

производа у унутрашњем транспорту и као такви морају да испуне низ услова:
- да одговарају постојећим карактеристикама транспортних путева
(ширина, равна подлога и носивост подлоге),
- да дужина транспортних путева одговара економичној употреби виљушкара,
- да носивост међуспратне конструкције одговара употребљеном виљушкару у
случају етажне примене,
- да одговара карактеристикама материјала који се транспортује,
- да може савладати евентуалне нагибе и успоне транспортног пута,
- да висина дизања буде усклађена са слагањем по нивоима или регалима,
- да се познаје однос рада који се остварује операцијама транспорта и неопходног
дизања при складиштењу и
- да се познаје однос кретања напред и кретања уназад.

7
 Због великог броја виљушкара (резултат њихове широке примене) и њиховог све
већег броја, неопходне је дефинисати критеријуми који омогућују њихово класификовање. За
класификацију виљушкара користе се различити критеријуми, и то:
- Носивост
- Врста погонског агрегата,
- Положај тежишта терета у односу на базу виљушкара

1.4. НОСИВОСТ ВИЉУШКАРА

Према носивости виљушкари се дела на:

- лаки …………… до 12 [kN],
- средњи преко .... 12 до 32 [kN],
- средње тешки.... преко 32 до 80 [kN]
- тешки …………. преко 80 до 500 [kN].

За решавање специјалних претоварних задатака раде се виљушкари са екстремно

великом носивошћу, где је горња граница носивости померана на 800 [kN]. Максимална
носивост виљушкара износи око 4 тоне, а интервал носивости се протеже од 0,5 до 4 тоне.
Носивост виљушкара је зависна од положаја терета. Да не би дошло до претурања виљу-
шкара мора бити задовољен услов:
𝐺𝑡 𝑙 < 𝐺𝑣 𝑙𝑣

Слика 3.8 Носивост виљушкара у зависности од положаја терета

Из приказаног се може видети како момент који ствара тежина виљушкара (Gv) мора
бити већи од момента који ствара тежина терета (Gt), тј. ти моменти су функције удаљености
од равнотежног положаја точка. Према томе, може се графички приказати носивост
виљушкара у зависности од тога где на виљушци стоји терет који својом тежином из
тежишта ствара момент претурања.

Слика 3.9 Графички приказ зависности носивости виљушкара од положаја терета

8
 1.5. ПОГОН ВИЉУШКАРА

Према врсти погона деле се на:

 Ручни виљушкари (са ручним подизањем и гурањем терета),
 Виљушкари са СУС моторима (дизел, бензин, гасни),
 Електробатеријски виљушкари (електровиљушкари).

Ручни виљушкари поседују виљушку за подизање терета. Терет се подиже на тај

начин што се задњи точкови заокрећу (када се подвлаче испод терета – платформе). Висина
подизања терета је врло мала – око 120 mm.
Код виљушкара са СУС моторима недостатакје испуштање штетних гасова (СО2 и
CO), што може представљати значајан проблем при раду у затвореном простору.

Слика 3.10 Ручни, електро и дизел виљушкар

1.6. КЛАСИФИКАЦИЈА ВИЉУШКАРА У ОДНОСУ НА ПОЛОЖАЈ

ТЕЖИШТА ТЕРЕТА У ОДНОСУ НА БАЗУ ВИЉУШКАРА

„За класификацију виљушкара слагача најзначајнији критеријум је положа тежишта

терета у односу на базу виљушкара. База виљушкара се дефинише као површина оивичена
додирним тачкама точкова са тлом. Према овом критеријуму виљушкари слагачи се
класификују на:
- чеоне (фронталне) са тежиштем терета изван базе виљушкара
- са тежиштем у бази (виљушкари без противтега)
- са померањем терета при захватању и одлагању (хибридни), и
- за рад у високорегалним складиштима“ 5

1.6.1. ВИЉУШКАРИ СА ТЕЖИШТЕМ ТЕРЕТА ИЗВАН БАЗЕ

ВИЉУШКАРА – ЧЕОНИ (ФРОНТАЛНИ) ВИЉУШКАРИ

Чеони виљушкар је најраспрострањенији конструктивни облик виљушкара, нема

могућност увлачења виљушки, али има велику универзалну примену у унутрашњем
транспорту. Кретање се остварује само напред-назад, што представља препреку за употребу
ове врсте виљушкара у складиштима ограничене површине. Његови основни делови су:
- рам са осовинама и погонском групом,
- уређај за дизање и
- систем за управљање
Погон ових виљушкара може бити електробатеријски (електровиљушкари) и са СУС-
мотором. Електровиљушкари имају мању тежину контратега, а функцију противтега код

5
Милорад Видовић, Механизација претовара, Саобраћајни факултет Београд
9
електровиљушкара делимично су преузеле батерије. Израђује се са три и четири точка.
Управљање се, због великог оптерећења напредњим точковима, искључиво изводи преко
задњих точкова. Крути рам повезује све елементе виљушкарау једну целину. Код чеоног
виљушкара је са предње стране рама зглобно повезан уређај за дизање терета.
Чеони виљушкар се класификује и као виљушкар са слободно ношеним теретом, што
значи да је тежиште терета стално изван базе виљушкара. Због велике тежине контратега код
чеоног виљушкара је неповољан однос носивости и сопствене тежине - код лаке и средње
класе носивости тај однос је 1 : 2, двоструко је већа сопствена тежина од носивости. Код
већих носивости тај односје повољнији,због већег размака осовина.
Стандардне конструкције ове класе виљушкара обезбеђују носивости од 900 kg до
4500 kg, али се израђују и специјализоване верзије знатно већих носивости.

Слика 3.11 Чеони (фронтални) виљушкар

Савладавање успона, зависно од конструкције, за електро виљушкаре се креће до 230

без терета и до 130 са теретом, уколико је у питању сува и тврда подлога. При извођењу
операција транспорта, стабилност виљушкара је неопходна. Већ смо рекли да је стабилност
дефинисана односом момената претурања и момената уравнотежења. Код виљушкара са 4
точка, стабилност одређују предњи погонски точкови и тачка вешања задњих осовина.
Стабилност виљушкара у ширем смислу зависи од тежине виљушкара, положаја тежишта
виљушкара, тежине терета, положаја тежишта терета, растојања осовина и точкова на њима,
деформације пнеуматика,...
Код ових виљушкара уређаја за дизање служи за вертикално померање виљушке
терета при извођењу операције транспорта у циљу узимања, одлагања или транспорта терета.
Уређај се састоји од стуба и хидростатичког система који обезбеђује померање виљушке по
вођицама стуба, нагињања стубе и стављања допунске опреме. При подвожењу виљушке
ради узимања и одлагања терета , стуб се нагиње напред за угао величине 3 степена а у циљу
спречавања испадања терета за време транспорта стуб се нагиње назад до величине угла од
10 степени.
Зависно висине дизања, конструкција уређаја за дизање може бити:
 са једноструким (simplex) дизањем када су у питању висине дизања до 1,6m,
 са двоструким (duplex) дизањем када су у питању висине дизања до 3,5m и
 са троструким (triplex) дизањем када су у питању висине дизања до 4,5m.
Чеони виљушкар са рудом,граде се искључиво саелектропогоном као виљушкари лаке
и средње класе и то носивости: 10; 12,5 и 20 [kN].
Основне карактеристике чеоног виљушкара са рудом су:
- Имају малу брзину кретања која је прилагођена брзини хода возача 4 до 6 km/h, и
обично се граде са три точка малог пречника. Због малог пречника точкова
захтевају добар квалитет саобраћајница.
- Тежиште терета које је изван базе виљушкара условљава релативно велике
габарите за возило овако мале носивости као и велику сопствену тежину која је
10
 због контратега већа за 3.5 пута у односу на виљушкаре исте носивости без
противтега.
- Добра особина чеоних виљушкара са рудом у односу на слична возила без
контратега је флексибилност код захватања терета. Код њих виљушке нису
шкољкастог облика и не налазе се изнад носача точкова као код виљушкара без
против тега, тако да могу да захватају са све четири стране познате
стандардизоване облике палетних јединица и малих контејнера.

Слика 3.12 Чеони виљушкар са рудом

На тржишту се нуде варијанте чеоних виљушкара са рудом између рама за дизање и

руде који имају место за стајање возача. Ова варијанта олакшава рад возачу али не омогућава
битније повећање брзинекретања, јер возач у кривини при већим брзинама није довољно
стабилан на поменутој платформи због силе инерције која се јавља у тим ситуацијама.

1.6.2. ВИЉУШКАРИ СА ТЕЖИШТЕМ ТЕРЕТА У БАЗИ ВИЉУШКАРА

(ВИЉУШКАРИ БЕЗ ПРОТИВТЕГА)

Виљушкар са тежиштем терета изван базе због свог основног недостатка који се
огледа у великој сопственој тежини или у великим димензијама иницирао је развој концепта
у коме се тежиште налази унутар базе.У примени су два решења:
- Виљушке у облику шкољкастог омотача, и
- Слободне виљушке
Максималана висина носача са дебљином виљушке у облику шкољкастог омотача од
тла до горње ивице може да буде до 90 [mm], а ширина до 180 [mm]. Висина дизања зависи
од конструкције рама и креће се од 2350 [mm] до 5400 [mm].Због описаног лимита виљу-
шкари са овом концепцијом љање виљушкаром је волан. Механизам за управљање код
виљушкара са четри точка сличан је као код аутомобила с том разликом што се виљушкаром
управља задњим точковима
граде се са носивостима само до 20 (30) [kN] и релативно малим брзинама кретања
под оптерећењем до 8 [km/h]. Због малих димензија точкова захтева се добар квалитет
саобраћајница
Описани концепт градње виљушкара појављује се у још једном облику са тзв.
"слободним" виљушкама

11
 Слика 3.13 Виљушкари без контратега
Код овог типа виљушкара, виљушке нису шкољкастог облика и не прекривају носаче,
већ се налазе између носача точкова и потпуно су слободне. Носачи предњих точкова су
размакнути више од виљушки и знатно су робусније конструкције и са већим точковима.
Овде нису присутни претходно поменути лимити. Размак носача се бира у зависности од
димензије терета и обично се креће од 686 до 1270 [mm].
Описани концепт данас се користи и у градњи тзв. Piggy-Back виљушкара који су
намењени за качење на друмска возила при реализацији транспорта логистичких јединица
(разних облика палета и малих контенера) по систему од "врата до врата", а без расположиве
механизације за претовар на местима истовара.

Слика 3.14 Piggy-Back виљушкари

Piggy-Back виљушкари се граде са рудом или са седиштем за возача, а као погонски

агрегат за разлику од индустријске варијанте која искључиво користи електробатеријски
погон, код Piggy-Back виљушкара у широј је употреби СУС-мотор. Качење Piggy-Back
виљушкара на друмско возило има за последицу редукцију носивости возила, због чега је
примарно смањивање сопствене масе виљушкара. Из овог разлога ређе се користи
електробатеријски погон због велике тежине батерије. Носивост Piggy- Back виљушкара је
усаглашена са тежином стандардизованих логистичких јединица и обично је 10 kN, а висина
дизања је обично усаглашена са висином сандука друмског возила. 6

1.6.3. ВИЉУШКАРИ СА ПОМЕРАЊЕМ ТЕРЕТА ПРИ ЗАХВАТАЊУ И ОДЛАГАЊУ

(ХИБРИДНИ ВИЉУШКАРИ)

Према начину померања терета при захватању и одлагању они се деле у три следеће
групе:
- Са померањем терета у правцу подужне осе возила,
- Са померањем терета управно на осу возила и
- Са ротацијом рама, односно тежишта терета.

6
Милорад Видовић, Механизација претовара, Саобраћајни факултет Београд

12
 Виљушкара код којих се терет помера у правцу подужне осе возила, граде се
превасходно за руковање палетизованих терета, носивости од 10 до 20 kN у више варијанти и
то са:
- Транслаторним померањем читавог рама, и
- Транслаторним померањем самих виљушки.
Транслаторно померање виљушки се реализује на три начина:
- преко маказастог механизма,
- преко клизне виљушке која је шкољкастог облика и клизи преко виљушке
израђене од пуног материјала и
- преко телескопског механизма.

Слика 3.15 Виљушкари са померањем терета у правцу подужне осе возила

Код свих варијанти са транслаторним померањем виљушки појављују се велики

моменти савијања у раму због чега се чешће у градњи овог конструктивног облика користи
концепција са покретним рамом, како би се омогућио дужи радни век конструкције и
осигурао безбедан рад при транспорту.
Виљушкари са клизном и телескопском виљушком имају извесне технолошке
предности, јер могу релативно једноставно да манипулишу палетема из другог реда у односу
на фронт претовара. Ова особина код утовара и истовара возила обезбеђује знатно
редуковање оперативне површине и скраћење времена реализације процеса, што директно
води повећаној економичности и продукти-вности, а код складишта поправља коефицијент
искоришћења површине складишта, јер се из једног радног пролаза виљушкар опслужује
четири реда палета у складишном пољу.

Виљушкари са померањем терета при захватању и одлагању управно на осу

возила, превасходно су намењени за руковање са теретима велике дужине (цеви, профили
шипке,...). Њихова основна карактеристика је да рам за дизање стоји попречно у односу на
подужну осу возила и да се сходно томе терет захвата бочно.
При захватању и одлагању терета рам се потискује на спољну страну, када је тежиште
терета изван базе виљушкара. После захватања терета рам се увлачи на унутрашњу страну,
тако да је за времетранспорта тежиште терета у бази виљушкара.

13
 Слика 3.16 Виљушкар са померањем терета управно на осу возила

Производе се у две варијанте:

- са два управљана точка- бочни виљушкар, и
- са више управљаних точкова - четворострани виљушкар.

Код бочног виљушкара терет после захватања при транспорту не лежи на захватном
уређају као код других виљушкара, већ на платформи која је постављена изнад рама возила.
Бочна стабилност виљушкара при захватању и одлагању терета обезбеђује се преко ослонаца
који се активирају хидрауличним путем.
Погонски агрегат код бочних виљушкара је најчешће СУС мотор и ретко се производе
са електробатеријским погоном. Носивост им варира у широком дијапазону од 20 до 40 kN.
Точкови су релативно великог пречника, обично су са пнеуматицима, а користи се и супер-
еластични точак. СУС-мотор и пнеуматскиточак омогућавају велике брзине кретања и до 50
km/h, док су брзине код електропогона до 20 km/h, што повећава брзину извршења
транспорта, али може угрозити радника као и материјална добра, те су опрезна вожња и
искусан радник неопходни.

Виљушкари са померањем терета управно на подужну осу возила и са више

управљаних точкова битно се разликују по конструкцији у односу на бочне виљушкаре.
Њихово основно обележје је да се крећу напред-назад и бочно (лево-десно), а да им за
то није потребан посебан маневарски простор и због тога су ови виљушкари су и добили име.

Слика 3.17 Виљушкар са померањем терета управно на подужну осу возила

Описани начин кретања постиже се тако што се два точка на носачима на којима лежи
терет, када се жели промена правца кретања, на посебну команду возача преко хидрауличног
цилиндра заротирају за 900.

14
 Точком који је спрегнут са управљачем који је обично и погонски врши се корекција
путање и он има угао ротације 3600, па то чини ову врсту виљушкара значајано ефикаснијом
у условима када је простор у складишту ограничен.

1.6.4. ВИЉУШКАРИ ЗА РУКОВАЊЕ ТЕРЕТОМ

У ВИСОКОРЕГАЛНИМ СКЛАДИШТИМА

Потреба за бољим и ефикаснијим коришћењем складишног простора, довело је до

развоја специјалних конструкција виљушкара за опслуживање регалних склади-шта који би
омогућили формирање система велике густине и то преко:
- повећања висине слагања робе и
- редуковања ширине радног ходника.
Најновији виљушкари овог типа се одликују великим висинама слагања и знатно
ужим радним пролазима од 1,5m- 1,8 m, у којима виљушкар не изводи бочна скретања при
одлагању и захватању у радном ходнику. На тржишту се појављују два облика ових
виљушкара:
- виљушкари слагачи и
- виљушкари за комисионирање.
Виљушкари слагачи треће генерације поседују номималну носивост најчешће од 10,
15 и 20 kN при удаљењу тежишта терета од леђа виљушке за 600 мм, узна-помену да је са
порастом висине дизања обавезна редукција носивости, тако да при граничној висини дизања
носивост не прелази вредност од 10 kN.

Слика 3.18 Виљушкари за руковање теретом у високорегалним складиштима

Корисна висина дизања и ширина радног пролаза код виљушкара треће генерације
зависи од облика захватног уређаја. Код слагача се користе три типа захватних уређаја:
ротирајућа виљушка, телескопска виљушка и Ц-кука.

1.7. СТАБИЛНОСТ ВИЉУШКАРА

Стабилност виљушкара представља меру отпорности виљушкара на превртање која, у

принципу, зависи од низа утицаја (статичке и динамичке силе које делују на средство,
сопствена тежина, геометрисјке карактеристике, убрзања, успорења, ...). За проверу
стабилности код виљушкара користе се рачунске и експерименталне методе, у највећој мери
дефинисане националним SRP стандардима, и међународним стандардима.
Појам стабилности виљушкара односи се на:
- стабилност у подужном правцу, која се односи на превртање око осе коју
чинедодирне тачке предњих точкова са тлом,

15
 - стабилност терета при максималном успорењу у току кочења, због опасности од
клизања терета и
- бочну стабилност при кретању кроз кривину
Тест на превртање виљушкара, којим се симулура утицај динамичких сила, изводи
се најчешће преко платформе са променљивим углом нагињања. Међутим, за практичну
примену посебан значај има провера статичке стабилности чеоног виљушкара и дијаграм
носивости у функцији од удаљености тежишта терета од пете виљушке.
Статичка стабилност чеоног виљушкара дефинише се као однос статичких момената
терета Gs и сопствене тежина виљушкара Gn, око предње осовине.7

Слика 3.19 Дијаграм носивости виљушкара

Са слике је очигледно да се моменти сила Gs и Gn, у односу на тачку ослањања
предњих точкова о тло, која представља осу превртања, Мs и Мn, респективно, могу
изразити као:

При томе, да би виљушкар био стабилан, однос ових момената, који представља и
коефицијент статичке стабилности, треба да је већи од један, а обично се виљушкар сматра
стабилним ако је:

Основни услов за постизање динамичке стабилности јесте да сви точкови током

вожње имају сталан контакт с подлогом, односно, да се не прекорачи тзв. „гранична брзина
превртања“.8 Под граничном брзином превртања подразумева се максимална дозвољена
брзина кретања средства кроз кривину, при чему се точкови у унутрашњој страни кривине
налазе на граници одвајања од подлоге, односно тада је нормална сила у тачки додира
точкова и подлоге приближно једнака нули. Брзина средства не може даље да расте, због
чега се погонска сила (због одсуства адхезије) не може пренети на подлогу. Уколико се
средство креће великом брзином у кривинама малог радијуса, долази до прекорачења
наведене брзине превртања. Другим речима, „гранична брзина превртања јесте она брзина
средства коју карактерише гранични случај стабилне вожње за кривину одређеног
радијуса“.15 Ова брзина не сме се прекорачити, јер уколико један или више точкова, услед
нагињања слагача у кривини, изгубе контакт с подлогом, почиње бочно превртање, што је
карактеристично за неоптерећене слагаче при кретању кроз кривине због релативно високог
тежишта. До превртања најчешће долази због непажње руковаоца средством, или утицаја
спољних (неочекиваних) фактора, као што су: изненадне препреке, неуочљива оштећења и
запрљаност подлоге, временски услови и др.
Проблеми решавања стабилности у последње време, реализују се кроз три правца:

7
Милорад Видовић, Механизација претовара, Саобраћајни факултет Београд
8
Бранко Давидовић „Интралогистика - Унутрашњи транспорт“, Крагујевац, 2012. година, стр. 171
16
 - развојем нових конструктивних мера у домену пасивне безбедности, преко анализе
тзв. троугла стабилности, при чему се мењају граничне вредности брзине у
зависности од промене техничко-конструктивних карактеристика виљушкара,
- увођењем аутоматике у управљачки систем виљушкара, где је основни задатак уређаја
сигнализирање руковаоцу да се приближава граничној брзини,
- увођењем система активне безбедности (SAS) који се појавио у Јапану(Toyota), 1999.
године, где основ овога система чини примена електронике преко сензора и микро-
процесора, који постављени на одређеним местима у слагачу утичу на његов рад у
разним условима експлоатације.
Систем активне безбедности спада у групу интелигентних система, јер функционише
помоћу електронских технологија са унапред задатим индикаторима без воље и утицаја
возача. Овим системом могу се ограницити: висина подизања, масе материјала, брзине
кретања, услови заокретања точкова, стабилизација управљачке осовине трансформацијом
„троугла стабилности“ у трапез стабилности и свих других регулационих система који утичу
на стабилност, а тиме и на безбедност рада.
Европска федерација за руковање материјалима, FEM (European materials handling
federation) и посебно Међународна организација за стандардизацију ISO, преко Техничког
комитета ISO/TC 110 Индустријска возила, донела је већи број стандарда из области
безбедности руковања средствима механизације. Код нас, постоји већи број преузетих
стандарда а чине их SRPS ISO 10658:2001, који је везан са SRPS ISO 1074:1999, SRPS ISO
3184:2001 и др.

1.8. ГЕОМЕТРИЈСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ВИЉУШКАРА

Геометријске карактеристике виљушкара су веома битне за димензионисање:

- потребних ширина интерних саобраћајница и
- радних пролаза.
Исто тако, уколико је, например, реч о системима код којих се роба одлаже у
неколико редова по висини,од значаја су и карактеристике средства које дефинишу :
- максималну висину дохвата,
- потребну грађевинску висину објекта, с обзиром на слободну висину дизања
средства, и сл.
На слици 3.20 приказане су димензије једног чеоног виљушкара, као илустрација
типичних техничких и геометријских карактеристика виљушкара9:

Слика 3.20 Илустарција геометријских карактеристика виљушкара

9
Чеони електро виљушкар BT Cargo C4E400V-500V (www.bt-forklifts.com)
17
 1.8.1. ВИСИНА ДИЗАЊА
Висина дизања је веома важна карактеристика виљушкара која се по правилу описује
спектром карактеристика:
Висина дизања терета (h3), представља важну експлоатациону карактеристику
возила која одређује висину слагања терета који се манипулише. Ова висина треба да је за
150-300 мм већа од нивоа највише палете у слогу. При томе, носивост виљушкара на тој
висини дизања треба да одговара тежини терета који се складишти.
Максимална висина возила, за виљушке у позицији макс. висине дизања,
представља максималну висину која у зависности од типа може означавати висину врха
кабине, врха рама, захватне направе, терета и сл. Ова висина односи се на највишу тачку
возила у случају да је виљушка у позицији максималне висине дизања (h3), а за виљушкар са
слике то је висина (h4). Ова висина одређује минималну висину просторије у објекту у коме
се возило користи. При томе, висина просторије мора бити виша за најмање 200-300 mm, да
би се на тај начин обезбедила заштитна зона. Такође, висина просторије треба бити
дефинисана и у функцији терета који се манипулише, уколико при максималној висини
дизања димензије терета премашују највишу тачку самог виљушкара.
Максимална висина возила, за виљушке у спуштеној позицији, представља
максималну висину возила при спуштеним виљушкама, која у зависности од типа може
означавати висину врха кабине, врха рама, захватне направе, терета и сл. За виљушкар са
слике то је висина (h1). Ова висина одређује минималну висину врата на фронту претовара,
као и висине објекта изнад саобраћајница и манипулативних површина где се возило креће,
али без подизања терета. Такође, ова карактеристика се користи и при коришћења када
виљушкар улази у возило ради утовара-истовара, за ове сврхе (h1) треба да је у границама до
2100 - 2135 mm.
Слободна висина дизања (h2), дефинише се као висина до које се виљушке могу
подићи, а да при томе не доде до извлачења рама. За виљушкар са слике 3.20 то је висина
(h2), при којој рам задржава висину (h1).

1.8.2. ШИРИНА САОБРАЋАЈНИЦЕ

За утврђивање ширине радног пролаза и саобраћајница, уобичајено је да се утврђује

минимална ширина пролаза при десном заокрету, због чињенице да код задњих управљачких
точкова, при десном заокрету долази до благог бочног проклизавања средства. За
утврђивање радних пролаза потребно је користити скуп геометријских карактеристика
средства које произвођач наводи у техничкој документацији.
У зависности од броја управљачких точкова и типа виљушкара, присутна су два
радијуса окретања: спољни„Wa“, и унутрашњи „ra“ , како се то види са слике 3.2110
Код чеоних виљушкара са четири точка код којих су два управљачка, центар
унутрашњег радијуса окретања налази се изван базе виљушкара (обично око 100 mm од
точка), а код виљушкара са три точка (један управљачки), унутрашњи радијус окретања је
једнак нули.

10
Милорад Видовић, Механизација претовара, Саобраћајни факултет Београд
18
 Слика 3.21 Радијуси окретања код виљушкара

За прорачун ширине саобраћајница у раскрсници, препоручује седа код чеоних

виљушкара та ширина буде нешто већа од оне срачунате за минималну ширину пролаза при
десном заокрету.
Ширине праволинијских деоница утврђују се на бази ширине оптерећених средстава,
уз дефинисање одговарајућих сигурносних зона.
На бази ових принципа, могу се утврдити и ширине радних пролаза за остале типове
виљушкара и транспортно манипулативних возила уопште, при чему и сами произвођачи,
дају податке о потребној ширини радног пролаза, мада по правилу за палете стандардних
димензија.

19
 1.9. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРИ УПОТРЕБИ ВИЉУШКАРА

Виљушкари су најраспрострањеније транспортно манипулативно средство са

слободним кретањем11 и најразвијенији облик возила за руковање теретом где су сједињене
операције подизања и преношења терета, па су због тога постали незаменљив део свих
производних погона и складишта. Међутим, поред свих предности које имају виљушкари,
као што су велика маневарска способност, прилагодљивост технолошком процесу и
релативно велике брзине дизања и кретања, виљушкари са собом носе бројне опасности.
Анализом повреда различитих извора види се да они представљају једно од средстава
које учествује у највећем броју несрећа, а који за последицу имају повређивање лица, како
оних која раде са овим средствима, тако и других особа која су у том тренутку била у зони
инцидента.
Према подацима америчког националног института за безбедност и здравље,
објављеној у публикацији „Спречавање повреда и смрти радника који раде са или у близини
виљушкара“12, сваке године у САД у просеку 100 радника погине, а још 20.000 буду озбиљно
повређени у инцидентима у вези са виљушкарима. У периоду од 1980. до 1994. од
трауматских повреда који су узроковали виљушкари, умрло је 1.021 радник. У наредној
табели приказани су инциденти са смртним исходом, према врсти у овом периоду.

Врста инцидента % настрадалих

Превртање виљушкара 22
Удар виљушкара у пешаке 20
Лица прегажена виљушкаром 16
Пад са виљушкара 9

Биро за статистику рада (The Bureau of Labor Statistics) идентификовао је 94 смртоних

повреде у вези са виљушкарима у 1995. године у САД.

Слика 3.22 Несреће при раду са виљушкаром

Приликом рада са виљушкаром следећи недостаци и пропусти најчешће могу
узроковати тешке и повреде са смртним исходом :
 Руковаоц не познаје основе рада и функционисање виљушкара;
 Руковаоц није прошао обуку и не познаје технологију дизања терета;
 Рукује виљушкаром непажљиво;
 Користи неисправан виљушкар или виљушкар коме недостају неки делови.

Бранко Давидовић „Интралогистика – Унутрашњи транспорт“, Крагујевац, 2012. година, стр. 170
11
12
Preventing Injuries and Deaths of Workers Who Operate or Work Near Forklifts, The National Institute for
Occupational Safety and Health (NIOSH), DHHS (NIOSH) Publication Number 2001.109, June 2001
20
 Имајући све ово у виду при раду са виљушкарима морају се јасно дефинисати правила
и процедуре за сигуран и безбедан рад, и иста се морају стриктно поштовати. У циљу
безбедности мора се створити безбедно радно окружење како не би дошло до повреда на
раду запослених и лица која се налазе у кругу рада виљушкара. Редовном контролом
исправности виљушкара и његових делова, смањује се ризик од настанка повреда на раду и
инцидентних ситуација. Потребно је вршити едукација запослених, њихово упознавање са
ризицима и мерама за спречавање истих и сталну контролу примена правила, процедуре и
мера заштите. Све заједно може и треба да ризике при раду са овим средствима сведе на
најмању могућу меру.

1.9.1. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРИ УПОТРЕБИ ВИЉУШКАРА

Виљушкар мора бити одговарајући за терет и радну средину.

Виљушкар мора бити технички исправан у складу са произвођачком декларацијом.
Возило са оштећењима и неисправностим се не сме користити док се сви недостаци не
отклоне у складу са прописима и према произвођачкој спецификацији.
Виљушкаром могу управљати само лица која су обучена за руковање возилом и имају
одговарајући сертификат у складу са позитивним законским прописима у оквиру нацио-
налног законодавстава и других аката која регулишу ову материју код послодавца.
Руковаоц виљушкара мора бити :
- информисан о својим правима и обавезама,
- обучен за управљање виљушкаром,
- упознат са упутствима за руковање,
- мора користити одговарајућу заштитну опрему
Руковаоц је одговоран за виљушкар у току радног времена. Не сме дозволити
неовлашћеним лицима да возе или рукују виљушкаром.
Виљушкар се не сме користити за превоз или дизање људи.
За време рада са виљушкаром сва неовлашћена лица морају да напусте опасну зону.
Под опасном зоном се подразумева зона унутар које су лица изложена опасности од кретања
виљушкара или од његових уређаја за подизање терета, или терета који се преноси.
У току транспорта терет мора бити 15-20 цм изнад тла.
Уколико терет заклања поглед возача, виљушкар се мора возити уназад.
Не транспортовати терет чија је тежина непозната.
Не стављати у кабину ништа што смањује прегледност.
У току вожње избегавати прекомерну брзину, нагле покрете и транспорт небезбедног
терета. Максимална брзина у радној средини не сме прећи 5 km/h у затвореном простору,
односно 10 km/h на отвореном простору.
Минимално растојање између два виљушкара мора бити једнако трострукој дужини
виљушкара.
Цело тело руковаоца виљушкара мора увек бити унутар заштитне структуре возила.
Никада се не сме возити са ногама или рукама изван возила.
Уколико се нешто непредвиђено догоди у току транспорта терета или извођења
складишних операција, и дође до губљења контроле над виљушкаром, у таквој ситуацији :
- не сме се искакати из виљушкара,
- чврсто држати управљач,
- ноге ставити чврсто на под,
- нагнути се на супротну страну од очекиваног удара.
Сигурносни уређаји, знакови упозорења и упозоравајуће поруке, називне плочице са
подацима виљушкара, морају се имати у виду приликом руковања возилом, како се то види
са слике 3.2313. Исте морају бити јасно уочљиве и читљиве у сваком тренутку (према потреби
заменити их новим).

13
Виљушкар „Jungheinrich DFG / TFG 540s - 550s“ , http://www.jungheinrich.pt/betriebsanleitungen/51300962.pdf
21
 Вожња уз подигнути терет је забрањена, забрањен
20 нагиб стуба (јарбола) према напред с подигнутим
теретом
21 Следити упутство за употребу
22 Максимална величина тела
23 Подизне тачке за товарење виљушкара дизалицом
24 Називна плочица
25 Забрањено превожењедругих лица
26 Ниво буке
27 Носите сигурносни појас
28 Гориво
29 Опасност од превртања
30 Серијски број, урезан у шасију испод поклопца мотора
31 Подизне тачке за дизалицу возила
Не ступајте на терет ни испод њега; опасност од
32
угњечења код померања подизног стуба (јарбола)
33 Носивост виљушкара
34 Носивоствиљушкара са уградним уређајем
35 Контролна плочица
36 Спецификација хидрауличког уља
37 Опис модела

Плоча с подацима о носивости наводи носивостQ у (kg)

виљушкара при усправно постављеној подизној конструкцији.
Таблица наводи величину максималне носивости при одређеном
тежишлу D (у mm) и жељеној подизној висини H (u mm).
Плоча с подацима о носивости(15) виљушкара указује на
носивост виљушкара са зубима виљушке према стању испоруке.
Код замене виљушке које не одговара стању испоруке, носивост
ће бити промењена.
Код замене виљушке на виљушкар треба ставити додатну плочу
с подацима о носивости замењене виљушке.

Ограничење подизне висине

Ознаке у облику стрјелица (40 и 41) на унутарњем или вањском

ступу показују возачу када је достигнуо ограничења подизне
висине наведена на дијаграму оптерећења.

Слика 3.23 Упозорења и плочице са подацима о носивости и ограничењу подизне висине виљушкара

1.9.2. МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН РАД СА ВИЉУШКАРОМ ПРИ ПРЕВОЗУ ТЕРЕТА

Пре почетка рада са виљушкаром, руковалац виљушкаром врши преглед и контролу

комплетног виљушкара (дневни преглед). Елементи овог прегледа дати су у поглављу које
обрађује одржавање виљушкара. Циљ овог прегледа је да возач оствари увид у техничку
исправност возила за безбедан рад.
О свим оштећењима и кваровима на виљушкару или прикључницама уоченим
приликом дневног прегледа мора се хитно обавестити надлежна особа. Возило се не сме
користити док се сви недостаци не отклоне у складу са прописима и према произвођачкој
спецификацији.

22
 Возач не може и не сме вршити никакве оправке или модификације на виљушкару,
без посебне обуке и специјалних овлашћења.
Пре преузимања терета возач виљушкара мора да се упозна са:
- тежином терета,
- тежиштем терета и
- врстом и особинама терета.
Када је тежиште познато, а терет је у дозвољеној носивости виљушкара, виљушкаром
се може руковати безбедно. Ситан материјал сипан у правилно обликован сандук као и
правилно обликован и слаган материјал на палетама углавном има тежиште „С“ у средини
сандука или сложеног материјала (слика 3.19 на страни 30).
Погодним окретањем - правилним прихватањем истог терета тежиште се може
поставити у правилну зону и на тај начин се терет преноси безбедно.
При раду са виљушкаром треба обратити пажњу на интеракција терета и виљушкара,
пошто виљушкар функционише као балансирана вага.
Лонгитудинална равнотежа се губи када је:
o терет тежи од дозвољеног капацитета виљушкара,
o терет у дозвољеним границама, али неправилно позициониран, са помереним
тежиштем,
o подигнут тежи терет на недозвољену висину.
 Последице су превртање напред, губитак контроле
Трансверзална равнотежа виљушкара се губи када :
o терет није центриран,
o се вози у круг великом брзином,
o подигне тежи терет на недозвољену висину
 Последице су превртање на страну.
У оба ова случаја поред оштећење терета, може доћи и до повређивање руковаоца
и/или других лица у зони инцидента.
Прилаз терету који треба натоварити се врши тако што се виљушкар постави испред
терета са најповољније стране, под правим углом, са одговарајућим распоном виљушки а
тежиште терета постави у правцу уздужне осе виљушкара.
Телескоп нагнути мало напред, тако да виљушке буду спремне за вожњу под теретом.
Величина нагиба зависи од врсте тла и врсте терета
Приликом подвлачења виљушки возити напред све док се чело не приљуби уз терет -
палету. Сударање виљушкара са теретом није дозвољено, стога се ова радња обавља полако.
Вожња престаје одмах уколико чеона страна виљушки дође у додир са теретом.
Дизање терета се врши тако што се телескоп врати у вертикални положај а терет
подигне од пода тако да са сигурношћу легне на виљушке. Затим телескоп нагнути у крајњи
задњи положај (уназад), а терет прилагодити тако да висина од пута буде негде око 30 cm.
(транспортни положај је између 15 до 40 cм у зависности од тла).
Уколико се терет диже са телескопом нагнутом напред, може се десити следеће:
- Спадање терета са виљушкара и
- Превртање виљушкара.
Транспорт терета који се превози због центра гравитације виљушкара мора бити што
је могуће ниже. Због тога терет треба транспортовати са виљушкама спуштеним на 15-20 cm
од пода. Терет се мора транспортовати коришћењем обе виљушке и једнако распоређен на
обе виљушке.
У циљу максималне стабилности терета, самим тим и транспорта, при вожњи под
теретом виљушке су нагнуте напред, а телескоп (јарбол) мора бити потпуно нагнут уназад!
Приликом вожње са подигнутим телескопом пазити на препреке изнад главе.
Ако је терет такав да онемогућава поглед, односно заклања видик, возити уназад.

23
 Са оптерећеним виљушкаром возите по успону нагоре са теретом напред, а на доле са
теретом натраг, како је то приказано на слици 3.24.
Ако је виљушкар неоптерећен, онда навише возимо са назад, а надоле са напред
окренутим виљушкаром, обрнуто од положаја на слици 3.24.

Слика 3.24 Превоз терета на и низ успон

Руковаоц виљушкара мора да прилагодити брзину условима пута, да се придржава

саобраћајних и других ознака и упозорења на месту рада и да стално гледа у правцу вожње и
ближу околину. Ради безбедности других лица неопходно је користити звучну сигнализацију
приликом приближавања непрегледној кривини или сл. При густом унутрашњем саобраћају
важе правила и прописи као и за свако транспортно средство у јавном саобраћају.
Руковаоц виљушкара мора да избегава пут са оштећењом подлогом, или да на таквим
местима прилагоди брзину условима коловоза, води рачуна о великим превојима на путу, у
кривине улази са смањеном брзином и избегава нагла кочења која могу довести до спадања
терета и превртања виљушкара. Велики превој пута може да изазове спадање терета као и
превртање виљушкара.

Слика 3.25 Преврнути виљушкар

Виљушкар са теретом се сме возити уз успон до 10%, и попречно по косини од
максимално 3%, када треба клизајуће терете причврстити на погодан начин.
Виљушкар се уопште не сме окретати на стрмини! Стрмине по којима се вози и на
свом горњем и на доњем делу морају имати равномерне прелазе у равницу, да терет или
виљушкар не би насели.
У затвореном складишту, вагону, броду и сл. обратити пажњу на пролаз испод греда и
инсталација и по потреби демонтирати заштитну кабину над возачем.
Истовар терета са виљушкара се одвија на следећи начин. Виљушкар са теретом,
успореном вожњом, примаћи месту за истовар и поставити га у правцу као и код прихватања
терета, под правим углом, на 1 м испред места за истовар.
Полако терет навести изнад површине предвиђене за истовар и дизалицу нагнути
напред. По потреби, корекцијом вожње, виљушкар поставити на жељено место, а терет се
подигне или спусти, тако да буде приближно 15 cм изнад места за истовар.
Истовар терета се врши тако што се активира ручна (паркинг) кочница, исправи се
дизалица са теретом кога опрезно и полако спуштамо на место истовара, док га потпуно не
спустите и док виљушке не буду потпуно слободне, а након тога отпустити кочницу и
кренути уназад како би целе виљушке извукле испод терета извукли виљушке. Након тога
спуштамо виљушке у транспортни положај и виљушкар је спреман за вожњу.
Обављати само по једну операицију истовремено!
24
 Најнеповољнији услови превртања виљушкара су када је:
- Предмет на највећој висини,
- При вожњи виљушкара унапред и наглом кочењу и
- При вожњи виљушкара уназад и наглом кочењу. 14

1.9.3. ЗАБРАНЕ РУКОВАОЦУ ВИЉУШКАРОМ

Руковаоцу виљушкара је забрањено да:

 Подиже и превози
 терет тежи од номиналне носивости виљушкара,
 терет непознате тежине,
 људе на виљушкама и виљушкару,
 опасне хемикалије, уколико нису спроведене посебне мере заштите,
 Подиже и спушта
 терет у току вожње,
 терет ако виљушкар није закочен ручном кочницом,
 Остави да терет непотребно стоји на виљушкама,
 Превози терет ако
 телескоп није нагнут уназад,
 виљушке нису осигуране од померања осигурачима
 Вози виљушкар брже од 5 km/h у затвореном и 10 km/h на отвореном простору,
 Управља виљушкаром ако возило није технички исправно,
 Вуче и гура друга возила и терет,
 Оптерећује задњи део виљушкара ради повећања носивости,
 Радити више радњи истовремено,
 На виљушкару држи опасне и запаљиве материје,
 У вожњи нагињање или избацује било који део тела изван заштитне структуре
возила,
 Забрањено је паркирати виљушкар испред улаза, излаза, на евакуационим
путевима, поред противпожарне опреме.

Слика 3.26 Примери ознака забране при употреби виљушкара 15

1.9.4. ПРАВИЛА ЗА РУКОВАОЦА ВИЉУШКАРА

Приликом вожње виљушкара, морају се поштовати следећа правила:

 Не користите виљушкар без одобрења.
 Пре почетка рада преконтролишите функционалност и ефикасност виљушкара.
 Не скидајте и не дирајте заштитне и сигурносне уређаје.
 Не возите возило ако су вам руке или обућа замазане или мокре.
 Команде виљушкара се смеју покретати само са возачког места.
 Уверите се у капацитет подне подлоге преко које требате прећи са виљушкаром.
 Увек проверите да је пут слободан и прикладан.

14
Јовановић М. „Заштита при унутрашњем транспорту“, Факултет заштите на раду, Ниш, 2011. године, стр. 95
15
http://www.keytroller.com/Factors-That-Contribute-to-Forklift-Accidents.html
25
  Поштујте ознаке које се налазе у радним подручјима, а у случају да исте недостају,
поступајте према саобраћајним прописима.
 Поштујте ограничења брзине.
 Прилагодите брзину према условима пута и саме околине.
 У случају препрека на путу, исте треба уклонити и обавестити надлежна лица.
 Одржавајте сигурносно растојање у односу на возила која су испред вас.
 Укључите звучни сигнал у нивоу раскрсница, врата и у присуству пешака.
 Пажљиво маневришите посебно са високим теретом.
 Не уперујте виљушкар према другима.
 Не улазите у камионе или вагоне који нису прикладно имобилизирани.
 Не вуците и не гурајте друга возила ако немате на располагању прикладну опрему.
 Када се виљушкар користи за радове и/или за одржавање на висини, исти мора бити
опремљен са прикладном и одобреном радном платформом.
 Нико не сме пролазити или стајати испод подигнутих виљушака, па чак и када су без
терета.
 Поштујте капацитет терета виљушкара и евентуалне опреме. Ограничења су
назначена на плочицама носивости.
 Пажљиво управљајте виљушкаром; нагли старт и заокретање могу узроковати чеоно
и/или бочно превртање виљушкара.
 Не преносите нестабилан терет.
 Не подижите терет који је виши од заштитне решетке држача терета јер би могао
пасти на возачко место.
 Увек користите сигурносни појас или евентуалне сигурносне уређаје.
 Раширите што је могуће више виле и проверите да ли су механизми за
учвршћивањена њиховом месту.
 Када паркирате виљушкар, спустите виле на земљу, брзину ставите у лер, ставите
кочницу и извадите кључ из виљушкара.
 Ако се на возилу види било каква хаварија или сматрате да исто није сигурно,
зауставите се, паркирајте и обавестите надлежна лица.
 При преношењу терета, истовремено са два виљушкара, мора се одредити лице које ће
командовати и усклађивати рад оба виљушкара,
 Уколико је виљушкар неисправан, на њему се обавезно поставља табла са натписом
„НЕИСПРАВАН“,

1.10. ОДРЖАВАЊЕ ВИЉУШКАРА

Одржавање виљушкара се обавља у циљу безбедности возача и радника присутних у

процесу транспорта, као и продужења радног века саме машине. Одржавање се углавном
врши по упутству произвођача а уобичајени термини прегледа су:
- Дневни,
- Недељни,
- Месечни,
- Годишњи.
Дневни преглед виљушкара, односно сменски преглед обавља руковаоц који мора да
поседује знања о конструкцији и склоповима виљушкара. Дневни преглед се врши са циљем
утврђивања функционалности и техничке исправности возила и то пре почетка сваке смене.
Дневни преглед се састоји из два дела и то пре пуштања у погон и по пуштању возила
у погон.
Пре пуштања у погон виљушкара, врши се:
- Провера пнеуматика
- Провера нивоа расхладне течности
- Провера уља у кочионом систему
- Провера уља у хидрауличном систему
26
 - Провера моторног уља
- Провера црева, инсталација, спојева
- Провера нивоа електролита у акумулатору
- Провера виљушки
- Провера хидрауличних инсталација на раму виљушкара
- Провера осигурача виљушке, телескопа и ланца телескопа
После пуштања у погон виљушкара, врши се:
- Контрола уређаја за управљање
- Контрола кочионих уређаја
- Контрола уређаја за подизање и спуштање терета, вишеструким подизањем и
спуштањем виљушки без терета
- Контрола звучне и светлосне сигнализације виљушкара
- Контрола сигналних лампица на управљачкој табли
Уколико се дневним прегледом утврди било какав недостатак треба известити
непосредног руководиоца, као и службу за одржавање.
Недељни преглед обухвата визуелни преглед комплетног виљушкара, пре свега
преглед обухваћен дневним прегледом, као и преглед преносника снаге, пречистача ваздуха
и лежишта.
Месечни преглед обухвата дневни и недељни преглед, као и преглед осовина и
вратила и ниво уља у мотору.
Годишњи преглед обухвата генерални преглед и контролу исправности комплетног
виљушкара.
Делови виљушкара који су оштећени, истрошени или дотрајали морају се заменити
новим. Дневни преглед врши руковаоц виљушкара, док недељни, месечни и годишњи
преглед врши руковаоц виљушкара заједно са лицима задуженим за одржавање виљушкара.

Слика 3.27 Пример табле са саветима за безбедност возачу виљушкара приликом дневног прегледа 16
Перодични преглед и испитивање виљушкара обавља се пре првог коришћења
виљушкара, након хаварије или генералног ремонта, као и у роковима предвиђеним
Правилником о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне
околине.17 Овај правилник предвиђа обавезан преглед и испитивање опреме за рад на три
године, који обавља правно лице са лиценцом надлежног министарства. Преглед осим радњи
које су предвиђене прегледима обухвата и испитивање носивости теретом увеђаним за 10 %

16
https://pmpaspeakingofprecision.com/2010/03/16/5-questions-for-forklift-inspection-compliance/
17
ПРАВИЛНИК о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине
(,,Службени гласник РС”, број 94/06)
27
у односу на називну носивост виљушкара. Овај терет се подиже на висину у складу са
дијаграмом носивости и оставља да стоји десетак минута. За то време врши се преглед
хидрауличних инсталација у смислу цурења или оштећења, а мери се и висина терета од пода
у циљу утврђивања евентуалног пропадања терета.
Осим тога врши се контрола упутсва за безбедан рад, техничке документације и
постојања таблица са основним техничким карактеристикама и дијаграма носивости.
Овалшћена институција на основу прегледа издаје стручни налаз о испуњености мера
за безбедан рад са виљушкаром, са закључком: на виљушкару су/нису испуњене мере за
безбедан рад.

28