Farmakoterapijski Vodic PDF

AGENCIJA ZA LEKOVE I MEDICINSKA SREDSTVA SRBIJE
FARMAKOTERAPIJSKI VODI^
F.V.
BEOGRAD, OKTOBAR 2006

2 op{ti deo
op{ti deo 3
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije

je dopisom br. 401-00-2155/2006-07 od 06.11. 2006.
prihvatilo da bude pokrovitelj ovog izdanja.
Kako je u pitanju stru~na publikacija namenjena zdravstvenim radnicima, lekarima, farma-
ceutima, stomatolozima i drugima u kojoj su informacije o lekovima izloène na koncizan,
lako razumljiv na~in neophodan za svakodnevni rad, tako da su obezbe|ene aktuelne infor-
macije o savremenim trendovima u farmakoterapiji, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije
je saglasno sa pokroviteljstvom Farmakoterapijskog vodi~a 3.
4 op{ti deo
Izdava~
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Vojvode Stepe 458, 11152 Beograd
e-mail: vodic@alims.sr.org.yu
hygia@alims.sr.org.yu
HELICON
office@helicon.co.yu
Za izdava~a
Prim mr ph Tomislav Solarovi}
Glavni urednik
Prof dr Nenad Ugre{i}
Odgovorni urednik
Prim dr sc Ljiljana \uki}
STRU^NI UREDNICI
Prim dr sc Ljiljana \uki}
Prof dr Violeta Stanimirovi}
Dr sc med. Branka Terzi}
AUTORI I SARADNICI
Prof dr Nenad Ugre{i}, Farmaceutski fakultet, Beograd
Prof dr Violeta Stanimirovi}, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd
Prim dr sc Ljiljana \uki}, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd
Dr sc med. Branka Terzi}, Klini~ki centar Srbije, Beograd
Prof dr Slobodan Jankovi}, Klini~ko bolni~ki centar, Kragujevac
Prim dr sc ph Olivera Laban - Boì}, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd
Prof dr Milena Pokrajac, Farmaceutski fakultet, Beograd
Prof dr Neboj{a Lali}, Klini~ki centar Srbije, Beograd
Dr Aleksandra Joti}, Klini~ki centar Srbije, Beograd
Dr sc med Dragoslav Maksimovi}, KBC "Dr. Dragi{a Mi{ovi}", Beograd
Prof dr Nada Kova~evi}, Farmaceutski fakultet, Beograd
Prof dr Jela Mili}, Farmaceutski fakultet, Beograd
Prof dr \or|e Jeftovi}, Klini~ki centar Srbije, Beograd
Prim dr Nata{a Mili}evi}, Centar za palijativno zbrinjavanje i palijativnu medicinu BELhospice,
Prim dr sc ph Mirka Ili}, Klini~ki centar Srbije, Beograd
Doc dr sc ph Vesela Radonji}, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd
Prof dr Svetozar Damjanovi}, Klini~ki centar Srbije, Beograd
Prof dr Branko Stanimirovi}, Ginekolo{ko-aku{erska klinika "Narodni front", Beograd
Prof dr Biljana Stojimirovi}, Klini~ki centar Srbije, Beograd
Prof dr Milo{ Popovi}, Klini~ki centar Srbije, Beograd
Prof dr Draginja An|elkovi}, Medicinski fakultet, Beograd
Dr Marina Svetel, Klini~ki centar Srbije, Beograd
Doc dr Dragoslav Soki}, Klini~ki centar Srbije, Beograd
Dr sc med Maja Ivkovi}, Klini~ki centar Srbije, Beograd
Mr sc med Branislav Gvozdenovi}, Beograd
Prof dr Branislava Miljkovi}, Farmaceutski fakultet, Beograd
Ass dr sc med Aleksandar Damjanovi}, Klini~ki centar Srbije, Beograd
Ass mr sc med Aleksandra Nikoli}, Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", Beograd
Dipl ph spec Nada Jednak - Jovanovi}, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd
Prim mr ph Ljiljana Vu~kovi}, u penziji, Klini~ki centar Srbije, Beograd
Prof dr Dragan Joksovi}, Vojno medicinska akademija, Beograd
Prof dr Radica Stepanovi}, Farmaceutski fakultet, Beograd
Mr sc spec Branka Stojanovi}, Beograd
Prim mr ph Branislava Gagi}, Beograd
Doc dr Miroslav Savi}, Farmaceutski fakultet, Beograd
Prim mr sc Milena Miljkovi}, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd
op{ti deo 5
Ass dr sc med Dejan Nikoli}, Klini~ko bolni~ki centar "Beànijska kosa", Beograd
Ass mr sc Maja Tomi}, Farmaceutski fakultet, Beograd
Prim dr med Spomenka û~ak, Dom zdravlja "Dr Milutin Ivkovi}", Beograd
Dipl ph Dragana Zari}, Apotekarska ustanova "Kru{evac", Kru{evac
Dr sc ph Dragan Djurovi}, NS, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd
REDAKCIJA
Prof dr Nenad Ugre{i}, Farmaceutski fakultet, Beograd
Prof dr Violeta Stanimirovi}, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd
Prim dr sc Ljiljana \uki}, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd
Dr sc med Branka Terzi}, Klini~ki centar Srbije, Beograd
Prim mr ph Tomislav Solarovi}, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd
Prim mr sc Slavko Markovi}, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd
Prof dr Gordana Leposavi}, Farmaceutski fakultet, Beograd
Prof dr Branislava Miljkovi}, Farmaceutski fakultet, Beograd
Dipl ph spec Gordana Simi}, Klini~ki centar Srbije, Beograd
Doc dr sc ph Vesela Radonji}, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd
Prim mr sc Milena Miljkovi}, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd
Mr ph spec Nada Jednak-Jovanovi}, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd
Doc dr Dragomir Marisavljevi}, Hemofarm A.D., Beograd
Mr ph Ljubica Doro{ki, u penziji, Klini~ko bolni~ki centar "Dr Dragi{a Mi{ovi}", Beograd
Mr ph Jasna Pe}anac - Markov, Ministarstvo zdravlja Srbije, Beograd
Mr ph Gordana Savi}, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd
Mr ph Gordana @igi}, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd
OBRADA MATERIJALA
Ljiljana Radovanovi}, dipl. stat.
Ing. Sneàna Patafta
Veselina Rakanovi}, farm tehn.
RECENZENTI
Akademik Prof dr Vladimir Kosti}
Prof dr Nada Majki} - Singh
Prof dr Vladimir Paunovi}
Prof dr Danica Agbaba
6 op{ti deo
Svako umnoàvanje, kopiranje, izmena, prevod na druge jezike, distribucija i/ili objavljivanje ove pub-
likacije ili pojedinih njenih delova u bilo kakvom obliku (mehani~ko, elektronsko, mikro kopiranje) bez
saglasnosti i pismenog odobrenja urednika, je zabranjeno.
Sva prava zadràna.
op{ti deo 7
SADR@AJ
PREDGOVOR FARMAKOTERAPIJSKOM VODIÛ 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

PREDGOVOR FARMAKOTERAPIJSKOM VODIÛ 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
PREDGOVOR FARMAKOTERAPIJSKOM VODIÛ 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
PREDGOVOR IZDAVAÂ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
NOVOSTI U F.V.3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
TERMINOLOGIJA U OBLASTI LEKOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
NAJÊ[]E SKRA]ENICE I OZNAKE U TEKSTU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
I OP[TI DEO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
1.1 SAVREMENA FARMAKOTERAPIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
1.2 KLINI^KA FARMAKOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
1.3 ULOGA FARMACEUTA U SAVREMENOM ZDRAVSTVENOM SISTEMU . . . . . . . 29
1.4 ZNAÂJ PRIMENE GOTOVIH LEKOVA U ORIGINALNOM
KOMERCIJALNOM OBLIKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
1.5 DISPOZICIJA LEKA I FARMAKOKINETIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
1.6 PROPISIVANJE LEKOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
1.7 SAMOMEDIKACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
1.8 FARMAKOVIGILANCA – ESENCIJALNI ELEMENT I PREDUSLOV
SAVREMENE FARMAKOTERAPIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
1.9 OP[TI PRINCIPI LEÊNJA AKUTNIH TROVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
1.10 UJEDI INSEKATA I @IVOTINJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
1.12 OSNOVNI PRINCIPI FARMAKOEPIDEMIOLOGIJE I FARMAKOEKONOMIJE . . . . 62
II SPECIJALNI DEO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
2.1 KLASIFIKACIONI SISTEMI U OBLASTI LEKOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
2.2 A ALIMENTARNI TRAKT I METABOLIZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
2.3 B KRV I KRVOTVORNI ORGANI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
2.4 C KARDIOVASKULARNI SISTEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
2.5 D KO@A I POTKO@NO TKIVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223
2.6 G GENITOURINARNI SISTEM I POLNI HORMONI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251
2.7 H HORMONSKI PREPARATI ZA SISTEMSKU PRIMENU,
ISKLJUÛJU]I POLNE HORMONE I INSULINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287
2.8 J ANTIINFEKTIVNI LEKOVI ZA SISTEMSKU PRIMENU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307
2.9 L ANTINEOPLASTICI I IMUNOMODULATORI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373
2.10 M MI[I]NO - KOSTNI SISTEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 411
2.11 N NERVNI SISTEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 431
2.12 P ANTIPARAZITNI PROIZVODI, INSEKTICIDI I SREDSTVA
ZA ZA[TITU OD INSEKATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 507
2.15 R RESPIRATORNI SISTEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 515
2.16 S SENZORNI ORGANI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 537
2.17 V OSTALO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 551
III POSEBNA PODRU^JA FARMAKOTERAPIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 571

3.1 PRIMENA LEKOVA U SPECIJALNIM POPULACIJAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . 573
3.1.1 PROPISIVANJE LEKOVA U DE^JEM UZRASTU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 573
3.1.2 PROPISIVANJE LEKOVA U STARIJEM @IVOTNOM DOBU . . . . . . . . . . . . . . 579
3.1.3 LEKOVI I TRUDNO]A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 582
3.1.4 LEKOVI I DOJENJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 601
3.1.5 LEKOVI I BOLESTI JETRE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 613
3.1.6 LEKOVI I BOLESTI BUBREGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 620
3.1.7 PRIMENA LEKOVA KOD BOLESNIKA NA PERITONEUMSKOJ DIJALIZI . . 628
8 op{ti deo
3.1.8. PARENTERALNA I ENTERALNA ISHRANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 636

3.1.9 FARMAKOGENETIKA I MOGU]NOST LEÊNJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .640
3.2 TERAPIJSKI PROTOKOLI ZA LEÊNJE NEKIH OBOLJENJA . . . . . . . . . . . . . . 643
3.2.1 LEÊNJE OPSTRUKTIVNIH BOLESTI PLU]A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 643
3.2.2 FARMAKOTERAPIJSKI PRINCIPI U PRAKSI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 652
3.2.3 MU^NINA I POVRA]ANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 654
3.2.4 SENT VINCENT DEKLARACIJA I VODIÎ ZA ZBRINJAVANJE
BOLESNIKA SA DIJABETES MELITUSOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 657
3.2.5 STRATEGIJA ANTIRETROVIRUSNE TERAPIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 660
3.2.6. TERAPIJA HRONI^NOG BOLA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .663
3.3 DEJSTVO LEKOVA NA SISTEME I FUNKCIJE
VAN INDIKACIONOG PODRU^JA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 667
3.3.1 SEKSUALNE DISFUNKCIJE IZAZVANE LEKOVIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 667
3.3.2 LEKOVI I AGRANULOCITOZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 669
3.3.3 LEKOVI KOJI POTENCIRAJU KO@NE POREME]AJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 672
3.3.4 LEKOVI KOJI IZAZIVAJU FOTOSENZITIVNU REAKCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . .674
3.3.5 LEKOVI I PORFIRIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 678
3.3.6 LEKOVI KONTRAINDIKOVANI KOD GLAUKOMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 680
3.4 RAZNO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 681
3.4.1 KVALITET @IVOTA (Quality of Life - QoL) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 681
3.4.2 LEKOVI U DIJAGNOSTICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 684
3.4.3 INTERAKCIJE LEKOVA
I PREGLED KLINI^KI ZNAÂJNIH INTERAKCIJA LEKOVA . . . . . . . . . . . . . . 685
3.4.4 UTICAJ LEKOVA NA REZULTATE
KLINI^KO-BIOHEMIJSKIH PARAMETARA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 744
3.4.5 LEKOVI ZA RETKE INDIKACIJE (ORPHAN DRUGS) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 759
3.4.6 DEJSTVO HRANE NA RESORPCIJU
LEKOVA IZ DIGESTIVNOG SISTEMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 765
3.4.7 MOGU]E FIZI^KE INKOMPATIBILNOSTI
KOD PARENTERALNIH PREPARATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .767
3.5 FITOTERAPIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 773
3.5.1 Herba kantariona (Blago Svetog Jovana - St. John's Wort) . . . . . . . . . . . 805
3.6 HOMEOPATIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 808
IV PROPISI U OBLASTI FARMACEUTIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 815

4.1 ZNAÂJ DOKUMENATA DOBRA PROIZVO\A^KA PRAKSA, DOBRA
LABORATORIJSKA PRAKSA, DOBRA PRAKSA U SKLADI[TENJU
I DOBRA PRAKSA U DISTRIBUCIJI, ZA OSIGURANJE KVALITETA,
EFIKASNOSTI I BEZBEDNOSTI LEKOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 817
4.2 DOBRA KLINI^KA PRAKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 823
4.3 DOBRA FARMACEUTSKA (APOTEKARSKA) PRAKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 825
4.4 PRAVILNIK O NAÎNU PROPISIVANJA I IZDAVANJA LEKOVA . . . . . . . . . . . 835
4.5 LISTA OPOJNIH DROGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 839
4.6 ME\UNARODNA TERMINOLOGIJA - SKRA]ENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 851
V ATC KLASIFIKACIJA REGISTROVANIH LEKOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 853

VI ATC KLASIFIKACIJA SA INN i DDD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 941
INDEKSI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1031
INDEKS INTERNACIONALNIH NEZA[TI]ENIH NAZIVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1033
INDEKS ZA[TI]ENIH NAZIVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1051
INDEKS SLIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1069
INDEKS TABELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1069
op{ti deo 9
PREDGOVOR
FARMAKOTERAPIJSKOM VODIÛ 1
Nova istraìvanja u oblasti farmacije i sinteza farmakolo{kih informacija podiù bazi~ni nivo
znanja o lekovitim supstancama, omogu}avaju definisanje novih pristupa u le~enju i unapre-
|uju koncept rasu|ivanja i edukacije o lekovima.
Razvoj medicine i farmacije zna~ajno pospe{uju klini~ka farmakologija, klini~ka farmacija i
farmakoinformatika.
Prilikom pisanja ove knjige rukovodili smo se slede}im na~elima:
• Korelacija farmakologije, koja predstavlja fundamentalnu disciplinu, sa drugim granama
medicine i farmacije, od su{tinskog je zna~aja za adekvatno razumevanje farmakoterapijskih
principa od strane lekara, farmaceuta i drugih zdravstvenih stru~njaka.
• Pored razvoja i uvo|enja novih lekova, neophodna je savremena interpretacija dejstva i pri-
mene postoje}ih lekova, u skladu sa najnovijim nau~nim i stru~nim dostignu}ima.
• Radi sveobuhvatnog razumevanja naro~ito je nagla{en farmakodinamski aspekt lekova.
• Metodolo{ki pristup je prilago|en novim trendovima u klasifikaciji i identifikaciji lekova, ko-
ji obezbe|uje me|unarodno prepoznavanje i jednozna~no pore|enje klju~nih parametara,
bitnih za razvoj farmakoterapije i farmakoepidemiologije u na{oj sredini.
Nastojali smo da informacije o lekovima budu izloène na koncizan, jasan i logi~an na~in, ~i-
me bi ova knjiga postala izvor neophodnih informacija za svakodnevni rad lekara u op{toj i
specijalisti~kim granama medicine, farmaceuta u proizvodnji, prometu lekova i apotekama,
kao i drugim stru~njacima koji u~estvuju u zdravstvenoj za{titi, regulatornim organima itd.
Detaljnije informacije su date za lekove koji su manje poznati na{oj zdravstvenoj javnosti.
Sa manje detalja obra|ene su oblasti aku{erstva, malignih oboljenja i anestezije, jer se pret-
postavlja da su lekari potpuno upu}eni u farmakoterapiju ovih oblasti, a na osnovu specifi~-
nosti specijalisti~kog znanja i literature.
U prilozima ovog priru~nika izloène su saète verzije modaliteta tretmana u odnosu na stan-
dardnu farmakoterapiju.
Podaci su preuzeti iz slede}ih referentnih izvora: relevantna medicinska i farmaceutska litera-
tura, zvani~ni stavovi regulatornih i stru~nih organa, ekspertska mi{ljenja o terapijskoj prime-
ni aktuelnog leka u odnosu na doktrinarne stavove i podaci proizvo|a~a
Smatramo da u eri kompjuterizacije i mo}nih baza podataka, {tampana strana i dalje ostaje
neophodan informativni i instruktivni medijum, pa da stoga i ovaj farmakoterapijski priru~nik
ima svoje mesto u sprovo|enju zdravstvene za{tite.
Na izradi priru~nika angaòvani su zdravstveni stru~njaci iz brojnih ustanova.
O~ekujemo da }e zdravstvena javnost podràti poku{aj da se priredi vodi~ koji }e osnaìti i
otvoriti prostor za ve}i stepen saradnje medicinskih i farmaceutskih stru~njaka.
Autori Priru~nika pozivaju sve zdravstvene stru~njake da daju svoje primedbe i konstruktivne
sugestije. Ovi komentari bi pomogli da i slede}a izdanja predstavljaju odraz aktuelnih kreta-
nja u lekarskoj i farmaceutskoj praksi.
UREDNICI I AUTORI
10 op{ti deo
op{ti deo 11
PREDGOVOR
Na osnovu Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima (Slu`beni glasnik Republike Srbije
broj 84/2004) formirana je Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije. Agencija }e, kao
izdava~, sna`no podràvati kontinuirani razvoj i unapre|ivanje Vodi~a. Autori }e nastojati da
na osnovu savremenosti, kvaliteta i na~ina prezentiranja podataka Vodi~ promovi{u u referen-
tni doma}i priru~nik za farmakoterapijsku praksu.
U drugom izdanju Farmakoterapijskog vodi~a niz tekstova je prera|en i dopunjen po uzoru na
svetske standarde u ovoj oblasti, a uvedena su i nova poglavlja koja se bave specifi~nim
podru~jima terapije.
GLAVNI UREDNIK
Prof dr Nenad Ugre{i}
12 op{ti deo
PREDGOVOR
Informacija je mo}no oru`je u svim delatnostima rada i poslovanja.
Posebno u zdravstvenoj za{titi je bitno imati pravu informaciju, za dono{enje odluke, u pra-
vom trenutku.
Zdravstveno stanje stanovni{tva je bitan resurs dru{tva, neophodan za pobolj{anje i napredak
zajednice u celini.
Savremena farmakoterapija kao jedan od indikatora nacionalne politike o lekovima, doprino-
si da se delatnost zdravstvene za{tite stavi na raspolaganje unapredjenju zdravlja.
Farmakoterapijski vodi~ 3 pruà pouzdane informacije da se u segmentu farmakoterapije
naprave pomaci ka postizanju uslova za bolje zdravlje stanovni{tva.
Akademik Prof dr Vladimir Kosti}

op{ti deo 13
PREDGOVOR IZDAVAÂ
Svoj rad i znanje, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije posve}uje pacijentima Srbije.
Iz tog razloga ovaj vodi~ u terapiji namenjuje lekarima, farmaceutima i drugim zdravstvenim
radnicima da pri propisivanju i izdavanju lekova gra|anima Srbije koriste svo njeno znanje u
unapre|enju njihovog zdravlja i o~uvanju ìvota.
U inflaciji lekova, kakva je u svetu danas, u agresivnom reklamiranju najnovijih i najskupljih
lekova, u reklamiranju njihovih samo pozitivnih osobina, nedavanju mogu}nosti za druge ter-
apijske opcije, u selektivnim listama lekova finansijski sku~enih fondova zdravstva i u prikaz-
ima komercijalnih izdanja o lekovima, kriju se razlozi neadekvatne i neracionalne terapije
lekovima, prekomernog i nepotrebnog propisivanja lekova.
Pacijenti imaju pravo na dostupnost najadekvatnije i najbolje terapije.
Iz tog razloga u vodi~u su date informacije o svim lekovima dostupnim u Srbiji, stru~no i
nau~no zasnovane, korisne, objektivne i komparativne.
Vodi~i nisu novina u svetu, te se i mi ovim vodi~em pridruùjemo vodi~ima Velike Britanije,
SAD, Kanade, Venecuele, Australije i drugim, no novina su bolje propisiva~ke strategije, dobro
rukovo|enje u praksi propisivanja lekova, stavljanje propisiva~ima na uvid informacija o svim
raspoloìvim lekovima.
Finansijski i izdava~ki nezavisna Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije svojim kred-
ibilitetom, informacijama kojima raspolaè i stru~nom podr{kom eksperata sa kojima sara|uje
izradila je i izdaje ovaj vodi~ kako bi se u Srbiji stalno unapre|ivala bezbedna i efikasna ter-
apija lekovima.
DIREKTOR AGENCIJE ZA LEKOVE I MEDICINSKA SREDSTVA SRBIJE

14 op{ti deo
Novosti u Farmakoterapijskom vodi~u 3

Novo izdanje Vodi~a, u kome je pro{iren spisak autora i saradnika, sadrì:
• detaljnije podatke o postoje}im INN u poglavlju II, kao i nove tabele;
• definisane INN za novoregistrovane lekove sa podacima o ATC i DDD;
• dopunjene sadràje u nekim poglavljima (homeopatija, fitoterapija, nove klini~ki zna~ajne
interakcije lekova);
• dopunjene tabele u poglavlju III;
• uvedeni su novoregistrovani lekovi u Spisak registrovanih lekova po ATC klasifikaciji;
• pro{iren je Spisak ATC klasifikacije lekova sa INN i DDD, i nagla{en sa ATC, 2006.
Novi naslovi su:

Parenteralna i enteralna ishrana
Terapija hroni~nog bola
Mogu}e fizi~ke inkompatibilnosti kod parenteralnih preparata
Nova Lista opojnih droga (Sl. glasnik Republike Srbije br. 24/2005)
op{ti deo 15
UVOD
TERMINOLOGIJA U OBLASTI LEKOVA

Jednozna~no obeleàvanje stru~nih termina u oblasti lekova je od posebnog zna~aja za funk-
cionisanje protoka informacija i znanja. Uobi~ajena metodologija za farmakolo{ku, farmako-
terapijsku i farmakoepidemiolo{ku komunikaciju izme|u zdravstvenih stru~njaka, koja je pri-
hva}ena na nivou me|unarodnog protoka informacija i znanja, zasniva se na primeni jedin-
stvenih parametara i istovrsnog ozna~avanja naziva lekova. Takvo ozna~avanje lekova dopri-
nosi egzaktnom upore|ivanju istih entiteta i elimini{e mogu}e gre{ke, konfuziju i neprepozna-
vanje u oblasti farmakoterapije.
NAZIVI LEKOVA
Postoje ~etiri terminolo{ka sistema koja se koriste za ozna~avanje naziva medicinsko - farma-
ceutskog proizvoda za humanu upotrebu (lekova):
ZA[TI]ENI NAZIV LEKA - PROPRIETARY NAME (PN)
Za{ti}eni naziv je naziv dodeljen leku koji je pod patentnom za{titom. Odre|uje ga farmace-
utska kompanija koja proizvodi lek. Razli~ita za{ti}ena imena mogu biti dodeljena istom leku,
s obzirom da jedan lek moè proizvoditi vi{e proizvo|a~a.
INTERNACIONALNI NEZA[TI]ENI NAZIV LEKA -
INTERNATIONAL NONPROPRIETARY NAME
Me|unarodni neza{ti}eni naziv je uobi~ajeni naziv za lek (odnosno aktivnu supstancu leka),
za koji se ranije koristio naziv "generi~ko ime". Preporu~uje ga SZO (za latinsku, englesku,
francusku, {pansku i rusku verziju imena), prema dokumentu: "Op{ti principi, kojima se tre-
ba rukovoditi pri odre|ivanju internacionalnih neza{ti}enih naziva". INN za jedan lek je isti u
celom svetu. Pokazuje odnose pripadnosti istoj farmakolo{koj grupi (npr. "kain" - lokalni ane-
stetici, "azepam" - benzodiazepini, olol - beta blokatori, "statin" - inhibitori HMG CoA-reduk-
taze). Ovaj naziv ne sme biti duga~ak i podloàn konfuziji sa drugim neza{ti}enim ili za{ti}e-
nim nazivima. INN moè, istovremeno, predstavljati i za{ti}eni naziv leka.
FARMAKOPEJSKI NAZIV LEKA
Farmakopejski naziv je utvr|eni latinski naziv neke supstance (odnosno gotovog farmaceut-
skog oblika te supstance) i on moè istovremeno biti i INN. Ukoliko INN leka ne postoji, (npr.
za neke kiseline, neke soli natrijuma, kalijuma i gvo`|a, vakcine, insuline i drugo), tada se za
ozna~avanje leka koristi njegov farmakopejski naziv (prema aktuelnoj evropskoj ili nacional-
noj farmakopeji), kao naj~e{}e kori{}eni naziv tog leka.
HEMIJSKI NAZIV LEKA
Hemijski naziv leka detaljno defini{e hemijsku strukturu aktivne supstance leka po pravilima
JUPAC, CAS sistema. Ovaj naziv leka se ne koristi u svakodnevnom radu lekara i farmaceuta.
PARALELNOST LEKOVA
Uobi~ajena je praksa da se u registrima lekova pod paralelnim preparatima podrazumevaju
oni koji imaju isti INN i izraèni su u istom tehnolo{kom obliku, nezavisno od doze.
Pod ovim terminom podrazumevaju se tri razli~ite kategorije identi~nosti dva leka:
POTPUNA PARALELA (GENERI^KI LEK) podrazumeva da dva leka imaju istu aktivnu supstan-
cu (imaju isti INN), istu koli~inu / koncentraciju aktivne supstance, isti farmaceutski oblik i
istu ili vrlo sli~nu bioekvivalenciju / bioraspoloìvost, a razlikuju se po pomo}nim supstanca-
ma i za{ti}enom imenu, odnosno proizvo|a~u.
HEMIJSKA PARALELA (HEMIJSKA ALTERNATIVA) predstavlja potpunu hemijsku identi~nost
dva leka, jer imaju istu aktivnu supstancu (isti INN) ~ija koli~ina / koncentracija moè biti,
~ak, i ista, a razlikuju se po farmaceutskom obliku, pomo}nim supstancama i za{ti}enom ime-
nu, odnosno proizvo|a~u.
TERAPIJSKA PARALELA (TERAPIJSKA ALTERNATIVA) podrazumeva terapijsku ekvivalentnost
dva leka koji nisu hemijski sasvim identi~ni (nemaju isti INN), ali u terapijskom pogledu, ima-
ju isto delovanje.
16 op{ti deo
NAJÊ[]E SKRA]ENICE I OZNAKE U TEKSTU

amp. . . . . . . . . ampule
ATC . . . . . . . . . Anatomsko-terapijsko-hemijska
bo~. . . . . . . . . . bo~ice
DDD . . . . . . . . definisana dnevna doza
dra`. . . . . . . . . draèje
emulz. . . . . . . emulzija
FamKl . . . . . . farmakoterapijska klasa
g . . . . . . . . . . . . gram
gran. . . . . . . . granule
i.j. . . . . . . . . . . internacionalna jedinica
i.m. . . . . . . . . . intramuskularno
i.v. . . . . . . . . . . intravenski
inf. . . . . . . . . . . infuzija
inh. . . . . . . . . . inhalaciona primena
inj. . . . . . . . . . . injekcija
IOP . . . . . . . . . intraokularni pritisak
INN . . . . . . . . . Internacionalni Neza{ti}eni Naziv
jed. . . . . . . . . . jedinica
kaps. . . . . . . . kapsule
karp. . . . . . . . . karpule
kes. . . . . . . . . . kesice
konc. . . . . . . . koncentrovani
l . . . . . . . . . . . . litar
lingv. . . . . . . . lingvalete
mcg (μg) . . . . mikrogram
mg . . . . . . . . . . miligram
Mij . . . . . . . . . . milion internacionalnih jedinica
ml . . . . . . . . . . mililitar
mmol . . . . . . . mili mol
N . . . . . . . . . . . nazalna primena
nazal. . . . . . . . nazalni
nm . . . . . . . . . . nanometar
O . . . . . . . . . . . oralna primena
P . . . . . . . . . . . parenteralna primena
PDD . . . . . . . . propisana dnevna doza
perit. . . . . . . . peritonealna
pra{. . . . . . . . . pra{ak
R . . . . . . . . . . . . rektalna primena
rastv. . . . . . . . rastvor
s.c. . . . . . . . . . . subkutano
sa rastvar. . . sa rastvara~em
salic. kis. . . . . salicilna kiselina
SD . . . . . . . . . . standardna doza
SL. . . . . . . . . . . sublingvalna/bukalna primena
spolj. . . . . . . . spoljna
supoz. . . . . . . supozitorije
susp. . . . . . . . . suspenzija
tabl. . . . . . . . . tablete
TD . . . . . . . . . . transdermalna primena
tinkt. . . . . . . . tinktura
transderm. . transdermalni
upotr. . . . . . . . upotreba
V . . . . . . . . . . . . vaginalna primena
vagin. . . . . . . vaginalni
vagit. . . . . . . . vagitorije
* . . . . . . . . . . . . ostale skra}enice su obja{njene u tekstu
op{ti deo 17
OP[TI DEO
18 op{ti deo
op{ti deo 19
1.1 SAVREMENA FARMAKOTERAPIJA

U toku razvoja medicinsko - farmaceutskih nauka, a posebno farmakoterapije (nauke o leko-
vima), definicija leka je trpela izmene tako da u razli~itim periodima nalazimo brojne defini-
cije leka, kao npr:
• "Lek (droga, drogue - na starofrancuskom) je hemijska supstanca koja se koristi za terapiju
bolesti, za spe~avanje pojave patolo{kih stanja ili za dijagnozu bolesti kod ljudi i ìvotinja"
ili
• "Lek je supstanca, koja nije hrana, a primenjuje se u relativno malim koli~inama u cilju pro-
mene ili kontrole fizi~kog, mentalnog ili emocionalnog stanja subjekta".
Po definiciji nau~ne grupe Svetske zdravstvene organizacije (A World Health Organization Sci-
entific Group):
• "Lek je supstanca ili proizvod, koji se primenjuje da bi modifikovao ili ispitao fiziolo{ke si-
steme ili patolo{ka stanja, a u cilju dobrobiti ~oveka-primaoca".
Kvalitet ìvota je kategorija na koju se sve vi{e obra}a pa`nja, posebno u primeni farmakote-
rapije.
Spre~avanjem, ublaàvanjem ili otklanjanjem bolesti i simptoma bolesti, lekovi pobolj{avaju
kvalitet ìvota ~oveka. Otklanjanjem ili ublaàvanjem bolesti, popravlja se psihosocijalni sta-
tus ~oveka, {to tako|e uti~e na pobolj{anje kvaliteta ìvota.
Po definiciji Svetske Zdravstvene Organizacije, "Kvalitet ìvota predstavlja stanje fizi~kog i psi-
hi~kog progresa, zasnovanog na socijalnom blagostanju". On uklju~uje sve aspekte ìvota i is-
kustva pojedinca:
• fizi~ke/somatske senzacije
• psiholo{ki status (ose}anje "blagostanja"-"well-being")
• ekonomske
• socijalne interakcije
• okupacionalne funkcije.
Svi ovi faktori se moraju razmatrati kada je ~ovek bolestan, odnosno, kad se le~i. Na individu-
alni kvalitet ìvota, kao parametar kojim se meri uspeh le~enja, uti~u: stil ìvota bolesnika,
njegovo iskustvo iz pro{losti i postojanje nade u budu}nosti (postojanje optimizma). Kvalitet
ìvota se menja sa vremenom i objektivna i subjektivna procena pobolj{anja kvaliteta ìvota,
nakon le~enja, nije ista za mla|i uzrast i za starije osobe.
Lekovi i savremena farmakoterapija imaju za cilj da ~oveku omogu}e {to duì i normalniji ì-
vot, u granicama koje su o~ekivane za njegovo starosno doba.
Vrlo intenzivna istraìvanja na polju razvoja novih lekova i ekspanzija farmaceutske industri-
je doprineli su uvo|enju u terapiju veoma diferentnih lekova koji zahtevaju pravilan pristup u
njihovom izboru i, sledstveno tome, individualizaciju terapije prema potrebama bolesnika, od-
nosno, postizanje uslova za sprovo|enje racionalne terapije.
OSNOVNI PRINCIPI SAVREMENE FARMAKOTERAPIJE

Dobro poznati generalni princip racionalne terapije, koji je danas uspostavljen na nivou me|u-
narodnih autoriteta, zastupa stav primene pravog leka, u pravo vreme, dovoljno dugo vremena
i u dozi odre|enoj prema individualnim karakteristikama bolesnika.
[ire gledano, to zna~i da:
• za svaki lek koji bolesnik prima, neophodno je da postoji opravdana indikacija;
• lekove treba primeniti u najmanje efikasnim dozama i za najkra}e vreme za koje mogu da
postignu èljeni terapijski efekt;
• ne treba primenjivati politerapiju, ako je monoterapija efikasna;
• primeniti "nove" lekove jedino ako je utvr|eno da imaju prednost nad "starim" lekovima;
• kada je mogu}e, izbor terapijskog reìma opredeliti prema rezultatima kontrolisanih klini~-
kih ispitivanja;
• voditi ra~una o adekvatnoj primeni lekova, jer ona moè imati uticaj na efikasnost leka, na
neèljena dejstva i na mogu}e interakcije sa drugim lekovima ili sa hranom;
• primenu leka pojednostaviti koliko god je to mogu}e, radi {to boljeg bolesnikovog odgovo-
ra ("compliance") na primenjeni lek;
20 op{ti deo
• razjasniti bolesnikovo shvatanje bolesti i rizika, kao i shvatanje koristi od terapije kod pro-
mene leka, a u cilju utvr|ivanja efikasnosti leka, kao i definisanja prevencije; otkri}a ili tret-
mana eventualnih neèljenih dejstava, procene "compliance" i odre|ivanja potrebe za prila-
go|avanjem doziranja ili prekidanja terapije;
• da bi se odgovor bolesnika na terapiju pobolj{ao, potrebno je izabrati terapiju koju bolesnik
moè da podnese;
• izbegavati davanje lekova parenteralnim putem, ukoliko je oralno davanje lekova efikasno i
sigurno;
• pre primene leka, poku{ati sa modifikacijom na~ina ìvota, da bi se otklonila potreba za le-
kom ili pobolj{ao ishod farmakoterapije;
• pre nego se po~ne sa terapijom, potrebno je znati da lek moè uzrokovati bolest, znak, simp-
tom, sindrom ili abnormalni laboratorijski test;
• od dva ili vi{e lekova, koji su jednako efikasni i jednako bezbedni, izabrati onaj, ~ija je cena
manja ili koji je najpogodniji za bolesnika;
• pri dono{enju odluke o terapiji svakog pojedinog bolesnika, moraju se razmatrati socijalni
efekti;
• zna~ajno je prepoznati mogu}e razloge za neuspeh terapije. Ovi razlozi uklju~uju lo{
"compliance", neadekvatno doziranje ili reìm doziranja, pogre{nu dijagnozu, postojanje
drugih oboljenja, interakcija sa hranom i lekovima, faktore okoline i genetske faktore.
FAKTORI ZNAÂJNI ZA SAVREMENU FARMAKOTERAPIJU

Savremena farmakoterapija podrazumeva, pre svega, poznavanje farmakolo{kih karakteristi-
ka lekova (medicinsko - farmaceutskih proizvoda). Ovo poznavanje uklju~uje i mnogobrojne
faktore koji se odnose na osobe koje propisuju lekove - lekare, kao i na osobe koje lekove ko-
riste - bolesnike. Poznavanje svih ~inilaca, koji su uklju~eni u proces primene lekova, kao i po-
znavanje svih doga|aja koji prate primenu lekova, predstavljaju osnove racionalne farmako-
terapije.
Op{ti preduslovi za racionalnu (uspe{nu) farmakoterapiju podrazumevaju poznavanje:
• farmakodinamije leka (tj. odgovora/reakcije organizma na lek), kao i intenziteta terapijske
efikasnosti
• mogu}e interakcije sa drugim, istovremeno primenjenim lekovima
• specifi~nosti reagovanja posebnih grupa bolesnika na lekove (deca, stariji bolesnici, bolesni-
ci kod kojih ve} postoji razvijeno patolo{ko stanje, bolest)
• farmakokinetike leka (tj. sudbine leka u organizmu, odnosno, kako organizam postupa sa
lekom) i farmakokineti~kih modifikacija, nastalih usled:
• starenja
• oboljenja organa za resorpciju, metabolisanje i ekskreciju
• genetskih predispozicija
• bolesti i istovremene primene drugih lekova
• uticaja na~ina primene leka
• procene odnosa koristi i {tete kod primene leka
• neèljenih dejstava lekova
• mogu}nosti pojave jatrogenih bolesti
• mi{ljenja javnosti (dru{tva) o lekovima i zdravstvenim stru~njacima
• realnog zna~aja novih lekova (kritika novih lekova)
• mogu}nosti primene komplementarne medicine
• farmakoekonomije.
Prilikom le~enja, lekar mora biti svestan svih nabrojanih faktora, ali, pre svega, mora znati ZA-
[TO se ba{ taj lek primenjuje u odre|enoj bolesti, kao i da poznaje mogu}a neèljena dejstva
koja se, pri njegovoj primeni, mogu javiti, kao i da poznaje koje mere moè preduzeti protiv
njih.
PROCENA KORISTI I [TETE

Osnovni postulat kod primene lekova je PRIMUM NON NOCERE (prvo ne na{koditi). Uspeh
farmakoterapije zavisi, u velikoj meri, od poznavanja mehanizma delovanja leka (farmakodi-
namije), poznavanja terapijske efikasnosti leka, kao i poznavanja farmakokinetskog profila le-
ka koji se primenjuje.
op{ti deo 21
Savremena medicina jo{ uvek pre sledi vekovnu tradiciju ~ekanja da se bolest razvije, a zatim
poku{aja da se ona izle~i, nego da teì spre~avanju bolesti (zbog ovog pristupa trpi kritike jav-
nosti).
Mnoge bolesti se mogu spre~iti (delimi~no ili u potpunosti) blagovremenom primenom eko-
nomskih i socijalnih mera, ali je problem {to se one te{ko prihvataju i sprovode, a i kad se pri-
mene, potrebno je vreme da bi ispoljile svoj efekat. Rizik prilikom primene leka moè proiste-
}i od osobina leka, od lekara, od pacijenta i od okoline. Rizik u toku primene leka moè biti
zanemarljivo mali, ali moè biti i vrlo veliki, tako da kompromituje terapiju i ugrozi zdravlje i
ìvot bolesnika.
Prilikom primene leka, lekar je u situaciji da mora odrediti odnos koristi i rizika za bolesnika.
Ne postoje striktna pravila o dono{enju racionalnih odluka. Dosta toga je prepu{teno lekaru i
situaciji i upravo ta odluka je najve}a te{ko}a u klini~koj praksi, mada se sve vi{e sre}emo sa
definisanim protokolima za terapijske procedure u odre|enim indikacionim podru~jima.
Lekovi se mogu primeniti, bez rizika, u slede}im slu~ajevima:
• kada lekar poznaje farmakodinamiju i terapijsku efikasnost leka i kada ga egzaktno prime-
njuje
• kada lek deluje biolo{ki selektivno ili preko selektivnog ciljnog organa
• kada se lek primenjuje u adekvatnim dozama koje nisu prevelike ili premale.
Ovi uslovi mogu se u potpunosti ispuniti u slu~ajevima kao {to su npr. streptokokne infekcije
osetljive na beta-laktam antibiotike (ako ne postoji preosetljivost bolesnika na ove antibioti-
ke). Me|utim, primenu izvesnih lekova, kao {to su npr. antihiperlipidemici i antipsihotici, pra-
te rizici, koji su ~esto i nepredvidivi.
Faktori rizika u toku sprovo|enja farmakoterapije odnose se na:
• nedovoljnu selektivnost lekova (lekovi ~ije delovanje obuhvata vi{e organa ili sistema orga-
na kao i lekovi kod kojih se, pove}anjem doze, gubi selektivnost dejstva na odre|eno tkivo,
npr. selektivni beta-adrenergi~ki lekovi)
• visoku selektivnost lekova koja zbog dugotrajne modifikacije }elijskih procesa moè da do-
vede do promene strukture i funkcije }elija (npr. maligna alteracija }elija)
• nedovoljno poznavanje prirode bolesti ili dejstva leka, posebno rizi~no u slu~ajevima posto-
janja genetskih razlika kod bolesnika koje mogu biti u toj meri velike da uslovljavaju razli-
~ite imunolo{ke bolesti (npr. depresije)
• nestru~nog i nemarnog propisivanja lekova.
Na~ini za smanjenje ili eliminaciju faktora rizika su, pre svega:

• dobro poznavanje karakteristika bolesti,
• poznavanje mesta iskori{}avanja leka i to:
• posle lokalne primene
• posle prenosa selektivnim prenosiocem do ciljnog mesta delovanja
• poznavanje mesta na kome se manifestuju specifi~ni efekti leka (posle molekularnih prome-
na u }eliji)
• stru~no, pa`ljivo i odgovorno propisivanje leka.
UTICAJ BOLESTI NA DELOVANJE LEKOVA

Farmakokineti~ke promene mogu nastati kao posledica prisustva nekog oboljenja. Ove pro-
mene mogu se javiti u fazi resorpcije lekova i to su:
• staza u èlucu (npr. posledica migrene)
• malapsorpcija (npr. steatoreja usled insuficijencije pankreasa)
• edemi sluzokoè tankog creva (npr. u insuficijenciji miokarda, u nefrotskom sindromu).
Promene u fazi distribucije lekova koje nastaju usled prisustva nekog oboljenja su:
• promenjeno vezivanje za proteine plazme (npr. fenitoina u insuficijenciji miokarda)
• promene u propustljivosti hematoencefalne barijere (npr. primena penicilina za vreme me-
ningitisa)
• promene u metabolizmu lekova koje se mogu javiti kod ciroze jetre, portalne hipertenzije i
hipotermije
• promene u izlu~ivanju lekova koje se mogu javiti kod akutnog i/ili hroni~nog oboljenja bu-
brega.
22 op{ti deo
Farmakodinamske promene:
Pod uticajem prisustva odre|enog patolo{kog stanja, do izmene dejstva leka moè do}i:
• na nivou receptora (npr. mijastenija gravis, nefrogeni dijabetes insipidus, familijarna hiper-
holesterolemija)
• na nivou transdukcije signala (npr. pseudohipoparatireoidizam, familijarni prevremeni pu-
bertet)
• usled nepoznatog mehanizma (npr. pove}ana osetljivost za petidin u hipotireoidizmu)
POZNAVANJE NE@ELJENIH DEJSTAVA LEKOVA

Sprovo|enje racionalne i bezbedne farmakoterapije zahteva poznavanje neèljenih dejstava
lekova, odnosno, efekata koji se u toku farmakoterapije pojavljuju pored terapijskih, èljenih
dejstava. Zbog mnogobrojnih uzroka pojave i razlike u manifestacijama ili simptomima, vrlo
je te{ko definisati neèljene i toksi~ne efekte lekova. Kako je ovaj segment zna~ajan za farma-
koterapiju u celini, na nivou Svetske zdravstvene organizacije uspostavljen je sistem za pra}e-
nje i prijavljivanje neèljenih dejstava lekova kako bi se ìvot leka pratio u postregistracionoj
fazi. U posebnom delu, detaljnije je opisano pra}enje neèljenih dejstava lekova i na~ini uklju-
~ivanja zdravstvenih profesionalaca u ovu aktivnost.
Za primenu u praksi, najprikladnija je slede}a podela neèljenih dejstava lekova:
A. Neèljena dejstva koja su posledica poznatih farmakodinamskih svojstava lekova. Ona zavi-
se od primenjene doze leka; mogu se predvideti; retko izazivaju fatalni ishod.
B. Neèljena dejstva koja nisu posledica poznate farmakodinamije leka. Ova neèljena dejstva
ne zavise od primenjene doze leka; ne mogu se predvideti; pojavljuju se, najverovatnije,
zbog imunolo{kih reakcija i genetskih promena; imaju za posledicu veliki broj smrtnih is-
hoda i javljaju se retko (1:100.000 ili 1:10.000).
C. Neèljena dejstva koja se pojavljuju usled dugotrajne primene leka (npr. tardivna diskinezi-
ja).
D. Efekti koji se pojavljuju prilikom naglog prekidanja primene leka. To je npr. adrenokortikal-
na insuficijencija posle primene glikokortikoida ili izrazita hipertenzija posle primene beta-
blokatora.
U posebnu grupu treba svrstati najozbiljnije neèljena (ili toksi~na) dejstva lekova, kao {to su
mutageno i kancerogeno dejstvo koje se pojavljuje posle dugotrajne primene leka, kao i tera-
togeno dejstvo lekova koje je va`no za primenu lekova u trudno}i.
FAKTORI KOJI UTIÛ NA POJAVU I INTENZITET

NE@ELJENIH DEJSTAVA LEKOVA
Faktori koji poti~u od pacijenata
Unutra{nji faktori:
• ìvotno doba (neonatus, odoj~e, starije osobe)
• genetski poreme}aji (npr. poreme}aj enzima)
• ranija pojava neèljenih dejstava (alergija, atopija)
• disfunkcija organa (oboljenje)
• specifi~ni individualni habitus (alkoholi~ari, zavisnici od lekova, pu{a~i)
• uno{enje izmenjenih/o{te}enih farmaceutskih formulacija propisanih lekova.
Spolja{nji faktori:
• spolja{nja sredina (sunce)
• ksenobiotici (npr. herbicidi)
• malnutricija.
Faktori koji poti~u od lekara (koji propisuje lekove):
• nepravilan izbor leka ili kombinacije lekova
• nepravilan na~in primene leka
• neodgovaraju}a doza leka
• neodgovaraju}a duìna primene leka.
Faktori koji poti~u od leka:
• interakcije izme|u lekova
• neodgovaraju}a farmaceutska formulacija.
op{ti deo 23
Od navedenih faktora od strane pacijenta, trebalo bi imati na umu razlike u reagovanju razli-
~itih ìvotnih grupa na delovanje pojedinih lekova. Tako na primer, niti je neonatus niti je
odoj~e ~ovek u malom, nego su to bolesnici sa specifi~nostima u metabolisanju lekova i odgo-
voru na lekove. Kod neonatusa (u prvih 30 dana ìvota) nisu razvijene u potpunosti mnoge
funkcije (npr. funkcije bubrega i enzimski sistemi). Izvesni lekovi se ne smeju davati deci is-
pod 12. godine (takvi su npr. aspirin - prouzrokuje Rey-ov sindrom; tetraciklini - taloè se u
kostima i zubima ili hinoloni - taloè se u hrskavici).
Starije osobe su, tako|e, vrlo specifi~na grupa bolesnika. Ova populacija naj~e{}e dobija poli-
terapiju, {to pruà mogu}nost za veliki broj neèljenih interakcija izme|u lekova.
Kod starijih osoba se vrlo ~esto pojavljuje mentalna konfuzija, kao nespecifi~ni efekat prime-
ne mnogih lekova. Stariji bolesnici su osetljiviji na neèljena dejstva lekova, kao {to su: opsti-
pacija (izazivaju je antimuskarinski i sedativni lekovi), posturalna hipotenzija (izazivaju je di-
uretici), krvavljenje iz digestivnog trakta (posledica primene nesteroidnih antiinflamatornih
lekova) koja su posebno opasna kod postojanja insuficijencije srca i bubrega. Simptomi poput
glavobolje, nesanice i vrtoglavice mogu biti, kod starijih osoba, posledica i socijalnog stresa
(usamljenost, udovi{tvo, ose}aj napu{tenosti). Ovi simptomi, iako li~e na posledicu primene
lekova, mogu se sanirati, pre svega, odgovaraju}im socijalnim merama.
Za u~estalost i intenzitet neèljenih dejstava, od posebnog zna~aja je habitus pacijenta (npr.
alkoholi~ari). Sinergisti alkoholu su: opioidni analgetici, tricikli~ni antidepresivi, anksiolitici,
barbiturati i antihistaminici te uz istovremenu primenu sa alkoholom imaju poja~an sedativni
efekat. Poja~an antihipertenzivni efekat kod bolesnika koji koriste alkohol imaju: ACE inhibi-
tori, beta-adrenergi~ki blokatori i organski nitrati. Hlorpropamid ima poja~an antidijabeti~ki
efekt, a primena alkohola za vreme terapije metronidazolom ima za posledicu reakciju sli~nu
disulfiramskoj.
Osim toga, neèljena dejstva usled gre{aka lekara su naj~e{}e o~ekivani neèljeni efekti (gru-
pa A) i posledica su farmakodinamskih svojstava lekova (npr. izrazita hipotenzija posle prime-
ne velikih doza alfa-adrenergi~kih blokatora, krvavljenje posle nekontrolisane primene antiko-
agulantnih lekova ili aritmije prouzrokovane lo{om procenom doza preparata kardiotoni~nih
glikozida. U ove neèljene efekte svrstavaju se i poznati efekti lekova koji ne pripadaju bazi~-
nim terapijskim efektima, zbog kojih se lek koristi. Takav neèljeni efekat je npr. krvavljenje iz
èluca posle primene velikih doza aspirina.
Neo~ekivani neèljeni efekti lekova (grupa B) nisu posledica poznatih farmakolo{kih osobina
lekova (npr. aplasti~na anemija posle primene hloramfenikola ili anafilakti~ki {ok posle prime-
ne penicilina). Etiologija nastajanja ovih neo~ekivanih neèljenih efekata nije dovoljno pozna-
ta. U prirodi njihovog nastajanja mogu biti imunolo{ke reakcije ili genetski poreme}aji.Prime-
ri za neèljene efekte, koji se mogu predvideti (tip A) i koji se ne mogu predvideti (tip B).
neo~ekivani neèljeni efekti

Lek predvidivi neèljeni efekti (A)
(B)
ampicilin pseudomembranozni kolitis intersticijalni nefritis
hlorpromazin sedacija hepatotoksi~nost
naproksen krvavljenje u gastrointestinalnom traktu agranulocitoza
tiazidi hipokalijemija trombocitopenija
varfarin krvavljenje nekroza dojki
Poznavanje alergijskih reakcija na lekove

Pojava alergijskih reakcija (reakcija preosetljivosti) de{ava se posle prethodnog izlaganja or-
ganizma toj supstanci (leku) ili supstanci (leku) sli~nog hemijskog sastava. Lekovi male mole-
kulske mase nemaju antigenska svojstva. Me|utim, ovi lekovi, ili ~e{}e, njihovi aktivni meta-
boliti vezuju se kovalentnim vezama za proteine organizma i time sti~u atigena svojstva. Ak-
tivni metaboliti nastaju oksidacijom u organizmu i fotoaktivacijom na koì. Mogu nastati i de-
lovanjem oksidativnih metabolita iz aktivisanih leukocita. Retko, aktivni metabolit stupa u in-
terakciju sa komponentama jedra (DNK, histoni) i prouzrokuje "drug-induced" autoimunska
oboljenja, kao {to je npr. Lupus erythematosus.
24 op{ti deo
Tipovi alergija na lekove

Prema klasifikaciji Gell i Coombs-a (British National Formulary No37-March1999, British Me-
dical Association and the Royal Pharmaceutical Society of Great Britain) reakcije preosetljivo-
sti dele se na ~etiri tipa, od kojih su tipovi 1, 2 i 3 "posredovani antitelima", dok je tip 4 "po-
sredovan }elijama".
Tip 1
Ovaj tip je posledica stvaranja antitela klase IgE. Vezivanje antigena (alergena) za antitela ve-
zana za povr{inu mastocita izaziva degranulaciju ovih }elija i osloba|anje farmakolo{ki aktiv-
nih supstanci. Ovaj tip alergijske reakcije javlja se posle primene penicilina, jodnih kontrast-
nih sredstava.
Tip 2
U ovom tipu alergijske reakcije na lekove, stvaraju se antitela klase IgG i IgM, koja reaguju sa
antigenima koji su ispoljeni ili absorbovani na povr{ini }elija. Reakcija antigen-antitelo aktivi-
{e efektorne sisteme (komplement, }elije "ubice") izazivaju}i lizu }elija. Ovaj tip alergijske re-
akcije moè da se manifestuje na svim uobli~enim elementima krvi. Moè da se javi posle tran-
sfuzije krvi, davanja penicilina, sulfonamida.
Tip 3 (stvaranje imunskog kompleksa, Arthus-ov fenomen)
Ovaj tip reakcije nastaje usled prekomernog stvaranja imunskih kompleksa. Ovi kompleksi na-
staju interakcijom specifi~nih antitela sa solubilnim antigenima i ako ne mogu biti uklonjeni
uobi~ajenim mehanizmima (fagocitozom i rastvaranjem u prisustvu komplemena), taloè se
(sistemski - serumska bolest, lokalizovano, na mestu / u blizini unetog antigena - Arthus-ov
fenomen) dovode}i do aktivacije komplementa i nakupljanja neutrofilnih leukocita, usled ~e-
ga dolazi do o{te}enja tkiva.
Serumska bolest je prvi put opisana posle primene ksenogenog seruma, a moè se javiti i po-
sle primene penicilina, streptomicina, sulfonamida i propiltiouracila, Nekoliko dana posle
unosa seruma, pojavljuje se povi{ena temperatura, urtikarija, limfadenopatija i eozinofilija.
Mogu}a je pojava proteinurije. Smatra se da po ovom tipu reakcije nastaju amjodaronska plu-
}a i sistemski lupus erithematosus ("lekom izazvan").
Tip 4
U ovu grupu alergijskih reakcija svrstavaju se tzv. reakcije kasne (pozne) preosetljivosti, ~iji bi
klasi~an primer bio kontaktni dermatitis prouzrokovan lokalnom primenom antibiotika. Lek
aplikovan na koù, kao hapten, vezuje se za proteine koè i ovaj kompleks preuzimaju Lan-
gerhans-ove }elije koje u regionalnim limfnim ~vorovima specifi~nim T limfocitima predsta-
vljaju hapten-proteinske komplekse dovode}i do aktivacije specifi~nih T limfocita (faza senzi-
bilizacije) ~ime se formira skup memorijskih T }elija. Pri slede}em kontaktu sa istim kontakt-
nim alergenom Langerhans-ove }elije migriraju u regionalne limfne ~vorove i aktivi{u memo-
rijske T limfocite specifi~ne za alergen, {to je pra}eno njihovom akumulacijom na mestu uno-
sa alergena i osloba|anjem citokina koji dovode do nakupljanja mononukleusnih }elija i raz-
voja lokalne inflamatorne reakcije. Prilikom ponovne lokalne primene antibiotika, na koì se
pojavljuju alergijske promene (ra{).
Fotosenzibilizacija je, tako|e, posledica stvaranja fotohemijskih kombinacija izvesnih lekova
(npr. tetraciklina) sa proteinima koè, o ~emu je detaljnije navedeno u posebnom delu.
Reakcija kasne preosetljivosti moè da se pojavi i posle sistemske primene lekova.
NAJZNAÂJNIJE KLINI^KE MANIFESTACIJE

ALERGIJSKIH REAKCIJA NA LEKOVE
ANAFILAKTI^KI [OK
Anafilakti~ki {ok spada u tip 1 alergijskih reakcija. Nastaje naglo i moè da se zavr{i fatalno.
Nastaje kao rezultat osloba|anja histamina i drugih medijatora reakcije preosetljivosti. Simp-
tomi koji prate anafilakti~ki {ok su: hipotenzija, otok mekih tkiva, bronhokonstrikcija, urtika-
rija.
Anafilakti~ke reakcije naj~e{}e izazivaju penicilini (75% svih anafilakti~kih reakcija zabeleè-
nih u klini~koj praksi). Pored penicilina, anafilaksu mogu izazvati izvesni enzimi (streptokina-
za i asparaginaza), izvesni hormoni (ACTH i preparati insulina), heparin, dekstrani, radiolo-
{ka kontrastna sredstva, vakcine, serolo{ki proizvodi, lokalna antisepti~ka sredstva (hlorhek-
sidin) i dr.
op{ti deo 25
Hematolo{ke reakcije
Hemoliti~ku anemiju mogu izazvati sulfonamidi, metildopa (15% pozitivno na Coombs-ov
test) kao i mnogi drugi lekovi.
Agranulocitoza prouzrokovana lekovima obi~no nastupa sporo (2-12 nedelja posle primene
leka). Simptomi su: ulceracije na sluzokoì usta i "soor" ili infekcije grla. U serumu ovih oso-
ba nalaze se cirkuli{u}a antileukocitna antitela.
Lekovi koji naj~e{}e prouzrokuju agranulocitozu su: nesteroidni antiinflamatorni lekovi -
NSAIL (posebno fenilbutazon), metamizol i klozapin. Sulfonamidi i sli~ni lekovi (tiazidni diu-
retici i oralna antidijabeti~ka sredstva) izazivaju re|e agranulocitozu, me|utim, ova agranu-
locitoza je opasnija, jer se, posle prestanka primene leka, broj leukocita ili uop{te ne usposta-
vlja ili je ovo uspostavljanje nekompetentno, {to je ozbiljna predispozicija za razli~ita infektiv-
na oboljenja.
Trombocitopeniju mogu prouzrokovati hinin, heparin i tiazidni diuretici. Izvesni lekovi, kao
npr. hloramfenikol, mogu suprimirati sve tri hematopoetske loze izazivaju}i aplasti~nu anemi-
ju (anemija udruèna sa agranulocitozom i trombocitopenijom).
Insuficijencija jetre moè nastati kao posledica delovanja lekova (ili njihovih metabolita).
Poznata je nekroza hepatocita izazvana halotanom i enfluranom, koja nastaje kao posledi-
ca alergijske reakcije (reakcija preosetljivosti) tipa 2 u koju su uklju~ene T-}elije "ubice". Ako
se kompleks antigen - antitelo oslobodi iz razorenih }elija, mogu se odigrati i alergijske re-
akcije tipa 3.
Promene na koì mogu biti uzrokovane reakcijom rane ili ko`ne preosetljivosti, a ispoljavaju
se u razli~itim oblicima: od blagih erupcija na koì do fatalnih eksfolijacija. U izvesnim slu~a-
jevima lezije na koì izazivaju proizvodi koji nastaju razlaganjem lekova u prisustvu UV zra-
ka.
Poznavanje mogu}nosti pojave jatrogenih bolesti

Izvesni lekovi (hidralazin i prokainamid) mogu uzrokovati autoimuni sindrom sli~an sistem-
skom lupusu erithematosus-u. U ovom slu~aju, imunolo{ki poreme}aj se de{ava u mnogim or-
ganima i tkivima (zglobovi, koà, CNS i bubrezi). Naj~e{}e su to reakcije senzibilizacije tipa 3.
Ogromna koli~ina antitela usmerena je protiv sopstvenih komponenata - pojava nazvana "an
autoimmune tenderstorme" ("autoimuna ne`na oluja"). Antitela reaguju sa determinantama
mnogih molekula, kao {to su npr. fosfodiestri, DNK, RNK i fosfolipidi.
Poznavanje genetskih promena

Genetski poreme}aji (oblast farmakogenetike) su, jo{ uvek, nedovoljno poznati i mogu biti
uzrok pojave neèljenih efekata.
Poznato je da kod naroda Mediterana, kao i kod naroda Dalekog Istoka, ~esto nedostaje en-
zim glukozo-6-fosfat dehidrogenaza koji u~estvuje u odràvanju glutationa u redukovanom
obliku (glutation je zna~ajan za mnoge metaboli~ke funkcije u organizmu). Ovaj deficit uslo-
vljava pojavu specifi~ne hemoliti~ke anemije, kao i oteàno pretvaranje methemoglobina u he-
moglobin (posledica primene izvesnih lekova). Napad akutne porfirije (akutni neurolo{ki, psi-
hijatrijski, kardiovaskularni i gastrointestinalni poreme}aji), moè biti precipitiran kod bole-
snika sa porfirijom (posledica naslednog deficita enzima koji u~estvuju u procesu sinteze he-
ma) primenom izvesnih lekova. Ovaj napad pra}en je poja~anom urinarnom ekskrecijom 5-
aminolevulonske kiseline - ALA i porfobilinogena. Pored toga, pove}na je i koli~ina ALA-sinte-
taze u jetri. Mnogo je lekova, koji mogu provocirati napad akutne porfirije, a njihov pregled
dat je u posebnom prilogu Vodi~a.
Genetske promene koje stvaraju predispoziciju za toksi~ne efekte lekova

Deficit Glukozo-6-fosfat dehidrogenaze
Hemolizu prouzrokuju:
• analgetici: aspirin
• antimalarici: hinin
• antimikrobni lekovi: sulfonamidi, nitrofurantoin, hloramfenikol kao i hinidin, probenecid i
vitamin K.
Methemoglobinemija: Nekoliko jedinjenja dovodi do oksidacije hemoglobina u methemoglo-

bin, a to su: nitrati, nitriti, hlorati, sulfonamidi, sulfoni, nitrobenzeni, nitrotolueni i anilini. U
nekim varijantama, hemoglobina (npr. HbM, HbH) oksidovani oblik (methemoglobin) se ne
26 op{ti deo
vra}a brzo u redukovani, funkcionalni hemoglobin. Kod osoba sa ovakvim varijantama hemo-
globina, izlaganje navedenim supstancama prouzrokuje methemoglobinemiju. Isto tako, mo-
gu izazvati cijanozu kod bolesnika sa deficijencijom NADH - methemoglobin reduktaze.
Akutna porfirija: Kod bolesnika sa akutnom porfirijom (nasledni deficit enzima koji u~estvuju
u stvaranju hema), akutni napad bolesti mogu precipitirati lekovi koji pove}avaju koli~inu 5-
aminolevulonske kiseline (ALA) u jetri ili izazivaju nagomilavanje prekursora hema koji sadr-
è porfirin. Fenitoin, derivati sulfonilureje, etanol, griseofulvin, sulfonamidi, polni hormoni,
metildopa, imipramin, teofilin, rifampicin, pirazinamid, hloramfenikol i karbamazepin mogu
precipitirati napad akutne porfirije.
Maligna hipertermija: Maligna hipertermija je metaboli~ka reakcija na lekove (suksametoni-
jum, op{ti anestetici i antipsihotici) i javlja se za vreme op{te anestezije u toku hirur{kih in-
tervencija. Smatra se da je uzrok ovoj pojavi nasledni poreme}aj u funkcionisanju kalcijum-
skih kanala sarkoplazmati~nog retikuluma u popre~no-prugastoj muskulaturi (i u miokardu).
Down-ov sindrom (hromozomska anomalija sa trizomijom hromozoma 21) karakteri{e se pre-
komernom osetljivo{}u na antimuskarinske lekove.
Giht mogu da agraviraju neki lekovi tako {to ometaju izlu~ivanje urata putem bubrega. Tako
deluju:
• etanol - stvoreni NADH pretvara piruvate u laktate koji smanjuju izlu~ivanje urata
• diuretici.
Gilbert-ova bolest je benigna, hroni~na hiperbilirubinemija, posledica deficita glukuronil -
transferaze.
Deficit transketolaze
Utvr|eno je da neke osobe autozomno recesivno nasle|uju abnormalan oblik transketolaze sa
smanjenim afinitetom za njegov kofaktor tiamin pirofosfat. Pri smanjenom unosu tiamina hra-
nom, kod hroni~nog alkoholizma, dolazi do pada aktivnosti transketolaze. Ovim se obja{nja-
va pojava Wernicke-Korsakovljev-og sindroma samo kod nekih slabije uhranjenih alkoholi~a-
ra.
Subjektivni (individualni) faktori koji uti~u na efekat farmakoterapije su:
• ìvotno doba bolesnika
• graviditet
• postojanje hroni~nog patolo{kog stanja kao {to su: astma, insuficijencija srca, dijabetes
• poznavanje terapije koju je bolesnik ranije dobijao
• pona{anje doktora, njegov stav prema pacijentu i terapiji, komunikativnost i kooperativnost
sa pacijentom, ranije iskustvo sa istim pacijentom (compliance lekara)
• pona{anje pacijenta i njegov stav prema doktoru i terapiji (compliance pacijenta)
• procena pacijenta o uspehu terapije, kao i o budu}im uspesima terapije
• doga|aji u okolini (porodici), podr{ka terapiji ili sumnja u uspeh terapije.
Zna~aj ovih subjektivnih faktora varira od slu~aja do slu~aja. Tako recimo, bolesnici u besve-
snom stanju ne mogu komunicirati sa lekarom, ali je u takvom slu~aju zna~ajan stav okoline
prema lekaru i terapiji.
UZROCI izostanka o~ekivanog efekta propisane terapije

U vezi sa bolesnikom:
• nerazumevanje propisanih instrukcija
• pogre{no shvatanje instrukcija
• odricanje da postoji bolest i neshvatanje njenog zna~aja
• nedostatak poverenja u efikasnost leka
• smanjenje, promenjivost ili prestanak pojave simptoma
• briga oko posledica primene leka (npr. NDL, navikavanje)
• finansijske brige
• apatija
• psihi~ke te{ko}e (gutanje tableta ili kapsula, otvaranje bo~ica i sl.)
U vezi sa lekom:
• sporedni efekti (realni ili imaginarni)
• kompleksni zahtevi (npr. frekvenca doziranja vi{e lekova)
• sli~ni lekovi i nesvesna zamena
• neprijatan ukus ili miris leka
• sadràj uputstva i navedena upozorenja ili ograni~avaju}a predostro`nost
• zabrana kori{}enja alkohola ili nekih namirnica (sir)
op{ti deo 27
1.2 KLINI^KA FARMAKOLOGIJA
UVOD
Klini~ka farmakologija obuhvata sve aspekte nau~nog izu~avanja lekova na ~oveku. Njen cilj
je da se postigne optimalna farmakoterapija, a opravdana je dokle god ima prakti~nu primenu.
Osnovni principi klini~ke farmakologije su u skladu sa drugim klini~kim specijalnostima i
obuhvataju:
1. Farmakologiju
• Farmakodinamiku: na koji na~in lekovi, bilo primenjeni kao monoterapija ili u kombinaci-
ji, uti~u na organizam (mlad, star, zdrav, bolestan)
• Farmakokinetika: resorpcija, distribucija, metabolizam i izlu~ivanje, odnosno, na koji na~in
organizam, zdrav ili bolestan, uti~e na lekove.
2. Terapijsku evaluaciju
• Da li je neki lek od zna~aja
• Kako se najbolje moè primeniti
• Zvani~na terapijska ispitivanja
• Postmarketin{ke studije pra}enja kako efikasnosti tako i neèljenih dejstava: farmakoepi-
demiologija i ìpharmacovigilanceî.
3. Kontrolu
• Racionalno propisivanje lekova i registri lekova
• Zvani~na regulativa leka
• Socijalni aspekti primene i zloupotrebe lekova, uklju~uju}i farmakoekonomiju.
Oblasti klini~ke farmakologije su:

1. Razvoj dizajna klini~kog ispitivanja – obuhvata faze u razvoju klini~kog ispitivanja, s
obzirom na procese koji se koriste pri kreiranju koncepta ispitivanja.
2. Sastavljanje i pisanje klini~kih protokola – obuhvata kriterijume i metodologiju koja se
koristi pri pisanju protokola klini~kog ispitivanja.
3. Planiranje posebnih tipova klini~kih ispitivanja – podrazumeva razli~ite tipove specijalizo-
vanih klini~kih ispitivanja sa svim specifi~nostima njihovog dizajniranja.
4. Planiranje i sprovo|enje klini~kog ispitivanja, sa svim procesima koje ove podrazumeva
5. Nematemati~ki pristup statistici i obradi podataka (razmatrano sa klini~kog tj.
nestatisti~kog aspekta)
6. Fundamentalni principi, razmatranja i tehnike interpretacije klini~kih podataka –
podrazumeva procese koji se koriste pri klini~koj interpretaciji podataka.
7. Interpretacija podataka terapijske bezbednosti i efikasnosti
8. Interpretacija podataka posebnih ispitivanja, modaliteti i populacijske grupe. (hirur{ka
ispitivanja, gerijatrijski pacijenti, terapija zra~enjem i mnoge druge grupe koje iziskuju uzi-
manje u obzir specifi~nih faktora kako bi se podaci adekvatno interpretirali).
9. Pitanja i problemi interpretacije klini~kih podataka – obuhvata obradu podataka koje je
te{ko interpretirati, usagla{avanje razlika u interpretaciji vi{estrukih studija i brojne druge
situacije sa kojima se ispitiva~ suo~ava u praksi.
10. Objavljivanje podataka dobijenih u klini~kim ispitivanjima i evaluacija objavljene litera-
ture.
11. Planiranje i sprovo|enje klini~kih ispitivanja.
12. Rukovo|enje vi{estrukim klini~kim ispitivanjima – odnosi se na lekare u akademskim insti-
tucijama ili privatne lekare, kao i one u velikim firmama.
Uloga i zna~aj statistike u klini~kim ispitivanjima

Poslednjih decenija je, tako|e, prisutan trend isticanja zna~aja statisti~ke analize u inter-
pretaciji podataka ispitivanja. Ovakav stav doprineo je unapre|enju standarda dizajniranja
klini~ke studije, njenog sprovo|enja i interpretacije podataka. Me|utim, klini~ka interpretaci-
ja podataka ~esto nije bila dovoljno priznata, niti je isticana uloga koju ona ima u interpretaci-
ji podataka, uop{te.
28 op{ti deo
Treba ista}i zna~aj saradnje sa statisti~arem kroz planiranje protokola, sprovo|enje ispitivan-
ja i faze analize, ulogu statistike u analizi podataka i kao osnove za izvo|enje ta~ne klini~ke
interpretacije. Prisutan je prirodan prelaz sa statisti~ke na klini~ku evaluaciju podataka.
Obi~no je neophodno uklju~iti obe ove discipline, kako bi se dobila adekvatna intepretacija
podataka, pri tom je poèljno koordinirati i integrisati ova dva pristupa i discipline.
POSTIZANJE VI[IH STANDARDA U KLINI^KIM ISPITIVANJIMA

Glavna primena standarda u klini~kim ispitivanjima je da posluè kao uputstvo za sponzore,
ispitiva~e i ostale o tome kako treba dizajnirati i pisati protokole, na koji na~in se sprovode
ispitivanja i kako se prikupljeni podaci analiziraju i prijavljuju. U drugim oblastima razvoja
leka, standardi imaju srazmerno istu ulogu u uticaju na ciljeve rada i eventualne rezultate
(npr. izve{taje ili uzorke). Ukoliko je jedan ili vi{e standarda ispod onog koji o~ekuje
zdravstvena zajednica, standard(i) se mogu podi}i na vi{i nivo. Ukoliko se smatra da su zahte-
vi koje treba ispuniti kako bi se zadovoljili regulatorni standardi preterani, nejasni ili pro-
tivre~ni, potrebno je osnovati razli~ite forume u kojima }e mo}i da se razgovara i raspravlja o
standardima.
OBEZBE\ENJE KVALITETA U KLINI^KIM ISPITIVANJIMA

Inspekcija/kontrola klini~kih ispitivanja se sprovodi da bi se obezbedilo pridràvanje standar-
da dobre klini~ke prakse (GCP), a ovo su najadekvatniji i op{te prihva}eni klini~ki standardi
u relevantnim zemljama.
Sve farmaceutske kompanije vr{e inspekciju mnogih svojih aktivnosti koje su u toku. Obim
ovih internih inspekcija veoma se razlikuje i ide od neformalnih kontrola do veoma formalnih
sistema razvijenih sa ciljem da se izvr{i procena specifi~nih aktivnosti. Oblasti istraìvanja i
razvoja koje se kontroli{u obuhvataju neke koje podleù zahtevima dobre proizvo|a~ke prakse
(GMP) i dobre laboratorijske prakse (GLP). Konkretne oblasti, koje podleù inspekciji, su
proizvodnja lekova koji se koriste u klini~kim ispitivanjima, sprovo|enje toksikolo{kih studija
i metaboli~kih studija. Inspekcije proizvodnje (npr. obezbe|enje kvaliteta i kontrola kvaliteta)
obuhvataju opis svih analiti~kih testova i procedura koji se koriste u kontroli hemijske sinteze
i proizvodnje leka.
MESTO KLINI^KE FARMAKOLOGIJE

U SAVREMENOJ FARMAKOTERAPIJI
Klini~ka farmakologija je deo farmakologije ~iji je zadatak pra}enje efekata lekova u ljudskom
organizmu.
Klini~ka farmakologija priprema nau~ne osnove za:
• op{tu, racionalnu, bezbednu i efikasnu farmakoterapiju
• farmakoterapiju pojedinih bolesti
• uvo|enje novih lekova
Stoga je neophodno obezbediti:

• uvo|enje klini~ke farmakologije u sve ustanove koje se staraju o zdravlju naroda
• pobolj{anje i uskla|ivanje edukacije o racionalnoj primeni lekova u osnovnoj i
poslediplomskoj nastavi na medicinskim fakultetima
• doprinos (pomo}u farmakoterapijskih ekspertiza) pravilnim re{enjima u domenu
dono{enja regulativa o primeni lekova
• kori{}enje znanja klini~kih farmakologa u spre~avanju zloupotreba u propisivanju lekova
• uvo|enje visokih standarda u propisivanje lekova
• uvo|enje visokih eti~kih standarda u klini~ka ispitivanja
• neposredno i aktivno u~e{}e klini~kih farmakologa u klini~kim ispitivanjima lekova
• saradnja sa drugim agencijama i asocijacijama, kao {to su World Health Organisation
(WHO), The European Agency for the Evaluation of Medicinal Products (EMEA), Food
and Drug Administration (FDA).
Konsultacije klini~kih farmakologa i kori{}enje znanja i ve{tina je neophodno da bi se
uspe{nije re{avala pitanja zna~ajna za sprovo|enje racionalne primene lekova i ispunili zadaci
racionalne savremene farmakoterapije.
op{ti deo 29
1.3 ULOGA FARMACEUTA U

SAVREMENOM ZDRAVSTVENOM SISTEMU
Uloga farmaceuta u zdravstvenom sistemu razvijenih zemalja zna~ajno je promenjena posled-
njih dvadeset godina. Tradicionalna uloga farmaceuta u pripremi, distribuciji i izdavanju leko-
va zna~ajno se promenila i pomerila ka pruànju kvalitetne farmaceutsko-terapijske usluge, a
ekspertsko polje, primarno utemeljeno na hemiji lekova, pomereno je ka njihovoj upotrebi-far-
makoterapiji. Od farmaceuta, kao stru~njaka za lek, o~ekuje se aktivnije u~e{}e u pra}enju
propisivanja, izdavanju, primeni lekova i pra}enju efikasnosti i bezbednosti terapije, {to pod-
razumeva ravnopravne uloge farmaceuta i lekara u postizanju krajnjeg cilja-optimalnog le~e-
nja bolesnika.
Savremena uloga farmaceuta u zdravstvenom sistemu definisana je u okviru navedenih zada-
taka pruànja kvalitetne farmaceutsko-terapijske usluge:
Sprovo|enje racionalne (efikasne, bezbedne, ekonomski opravdane) terapije defini{e profesiju
farmaceuta. U cilju pruànja kvalitetne farmaceutsko-terapijske usluge, razvijena je nova kon-
cepcija farmaceutske prakse, Pharmaceutical Care, koja je fokusirana na direktan odnos far-
maceuta i bolesnika. Individualni pristup bolesniku u toku pruànja farmaceutsko-terapijske
usluge podrazumeva niz koraka: prikupljanje podataka za izrada plana u cilju pra}enja efika-
snosti i bezbednosti terapije, identifikaciju problema, pronalaènje na~ina za njihovo umanje-
nje i/ili prevazilaènje, implementaciju plana, pra}enje i ako je potrebno modifikovanje plana
farmaceutsko-terapijske usluge. Pra}enje efikasnosti i bezbednosti lekova defini{e se na osno-
vu procene: indikacija, kontraindikacija, mera opreza, mogu}ih interakcija i neèljenih efeka-
ta, za svakog bolesnika pojedina~no. Problemi, sa kojima se farmaceuti naj~e{}e sre}u u far-
makoterapiji mogu da budu: neprepoznavanje simptoma bolesti, zatim, nepoznavanje zdrav-
stvenih problema, potreba za lekom koji nije propisan, primena neodgovaraju}eg leka, prime-
na neodgovaraju}e doze (vi{e ili niè od terapijske doze), u neodgovaraju}em vremenskom in-
tervalu, neodgovaraju}i na~in primene, ispoljen(i) neèljen(i) efekt(i), ispoljene interakcije le-
kova u toku polipragmazije, ispoljene lek-hrana interakcije, neredovna primena lekova i dr.
Individualni pristup bolesniku je osnova racionalne farmakoterapije u cilju postizanja maksi-
malnog terapijskog efekta uz minimalne neèljene efekte. Pojedini lekovi (male terapijske {i-
rine, varijabilne kinetike) i odre|ene populacije pacijenata (pedijatrijski, gerijatrijski, trudni-
ce, dojilje, pacijenti sa oslabljenom funkcijom jetre i bubrega ...) zahtevaju posebnu pa`nju pri
izboru doze. Procena ovog individualnog pristupa od strane farmaceuta obuhvata redovno
pra}enje zdravstvenog stanja pacijenta i/ili merenje koncentracije leka u telesnim te~nostima.
Identifikovanje faktora rizika vezanih za bolesnika i/ili lek umanjuje, ili u potpunosti uklanja ri-
zik da lek ispolji neèljeno dejstvo. Farmaceut treba da osigura da se, prilikom propisivanja u
obzir uzimaju osnovne mere o bezbednoj upotrebi lekova. Lekove, prvenstveno, treba upotre-
bljavati samo kada o~ekivana korist nadma{uje rizik od primene. Neèljene efekte lekova je
mogu}e svesti na minimum upotrebom najbezbednijih lekova iz terapijske grupe, optimizaci-
jom doze, kao i promenom na~ina primene. Posebno je potrebno pratiti bolesnike koji upotre-
bljavaju novije lekove, da bi se zabeleìli, eventualni, neèljeni efekti ili neo~ekivane pojave.
Pruànje saveta i informacija o lekovima predstavlja temelj klini~ke prakse farmaceuta. Dava-
nje objektivnih informacija o farmakoterapiji, kao i odgovaraju}ih stru~nih saveta, defini{u
profesionalnu ulogu farmaceuta sa aspekta individualnog pristupa bolesniku, kao i sa aspek-
ta formiranja politike propisivanja i izrade liste lekova. Farmaceut ima profesionalnu obavezu
da, u sistemu kontinuirane edukacije, usavr{ava svoja stru~na znanja u skladu sa savremenim
terapijskim pristupima i smernicama le~enja bolesti. Uz to, farmaceut treba da doprinosi i usa-
vr{avanju ostalih zdravstvenih radnika, u vezi sa efikasno{}u lekova, merama bezbednosti nji-
hove primene, kao i ekonomski opravdanom upotrebom lekova.
Pove}anje stepena saradnje bolesnika sa zdravstvenim stru~njacima. Stepen po{tovanja uput-
stva lekara i/ili farmaceuta (compliance, komplijansa) predstavlja uslov za efikasnost i bez-
bednost terapije. Posledica niskog stepena komplijanse je pove}an morbiditet i mortalitet, kao
pove}ano finansijsko optere}enje zdravstvenog fonda. Farmaceut, kao stru~njak za lek, pose-
duje znanja i ve{tine da identifikuje mogu}(e) razlog(e) niskog stepena komplijanse, kao i da,
u saradnji sa lekarom, pruì podr{ku bolesniku u re{avanju zdravstvenog problema. Uloga far-
maceuta je da upozna bolesnika sa zna~ajem redovne terapije, posledicama nepo{tovanja pro-
pisanih uputstava, kao i da izgradi dobar odnos sa bolesnikom koji podrazumeva razumeva-
nje, saose}ajnost, pristupa~nost, komunikacione ve{tine i pozitivan stav koji predstavlja impe-
rativ za podr{ku komplijanse. Danas bolesnik nije vi{e pasivan primalac zdravstvenih usluga,
ve} je aktivno uklju~en u svoj zdravstveni problem. Otuda je termin komplijansa (primarno se
30 op{ti deo
odnosi na pona{anje bolesnika) zamenjen terminima adherence ili concordance, koji podrazu-
mevaju partnerski odnos izme|u bolesnika, lekara i farmaceuta.
Formiranje lista lekova, klini~kih i terapijskih protokola i njihova primena u klini~koj praksi. Di-
rektan pristup informacijama o upotrebi lekova u praksi, kao i posedovanje velikog broja dru-
gih informacija o lekovima, stavljaju farmaceuta u idealan poloàj da doprinosi izradi navede-
nih dokumenata, a kasnije i da olak{a njihovu primenu u praksi. Nekada je neophodno odstu-
piti od prihva}ene liste lekova da bi se odgovorilo na specifi~ne potrebe pojedinih pacijenata.
Farmaceut treba da osigura da ova odstupanja i razlozi za njih budu dokumentovani u bole-
sni~kim dosijeima i primereni potrebama bolesnika.
Evaluacija upotrebe lekova ima za cilj da unapredi kvalitet ovog procesa. Stepen po{tovanja
usvojenih smernica procenjuje se na osnovu pore|enja opravdanosti, bezbednosti i efikasno-
sti upotrebljenih lekova sa tro{kovima njihove primene. Evaluacija upotrebe lekova zahteva
multidisciplinarni tim zdravstvenih stru~njaka, u kome farmaceut ima ulogu koordinatora. Le-
kovi koji su naj~e{}e obuhva}eni ovakvim sistemima procene su: lekovi sa malim terapijskim
indeksom, lekovi visoke cene, ili lekovi, koji zbog ~estog propisivanja, prouzrokuju velike tro-
{kove na godi{njem nivou. Va`nu grupu lekova, u ovom kontekstu, ~ine novi lekovi. Zna~ajno
je proceniti kako }e novi lekovi biti prihva}eni u praksi propisivanja i da li }e i kako uticati na
promene u ve} postoje}im terapijskim pristupima. U~estvovanje farmaceuta u klini~kim ispiti-
vanjima stavlja ga u poloàj iz koga moè da prati nova dostignu}a i terapijske pravce.
Prijavljivanje neèljenih efekata. U~estvovanje farmaceuta u procesu prijavljivanja neèljenih
efekata direktno zavisi od njegovog poloàja u zdravstvenom sistemu. Promenjena orjentaci-
ja farmaceuta ka bolesniku i njegovom zdravstvenom problemu, postavlja farmaceuta u polo-
àj stru~njaka koji u direktnom kontaktu sa bolesnikom moè i treba da prati bezbednost te-
rapije, da prijavljuje pojavu neèljenih doga|aja, kao i da u~estvuje u razvoju farmakovigilan-
ce kao nau~ne oblasti zasnovane na dokazima.
Obrazovanje i savetovanje bolesnika je veoma vaàn segment u praksi farmaceuta. Jedna od
klju~nih pretpostavki za uspeh svake terapije jeste da bolesnik ili osoba koja o njemu brine
(staratelj) budu informisani da na ispravan na~in upotrebljavaju lekove i sredstva koja poma-
ù pri njihovoj primeni. Savetovanje i obuka koju farmaceut sprovodi zami{ljeni su kao inter-
aktivan proces, licem u lice sa bolesnikom. Va`no je bolesniku (ili staratelju) dati priliku da
postavlja pitanja u vezi sa detaljima terapije, od razloga za propisivanje pojedinih lekova, do
na~ina njihovog doziranja i primene. Ukoliko su drugi ~lanovi zdravstvenog tima uklju~eni u
savetovanje bolesnika, farmaceut je duàn da osigura da su oni adekvatno obu~eni za oba-
vljanje ovog zadatka i da aktivno u~estvuje u njihovoj obuci. Nakon sporovedene obuke neo-
phodno je ustanoviti sistem evaluacije kojim se proverava kvalitet pruène informacije. Ovu
procenu vr{e sami bolesnici i njihovi staratelji. Dobijena ocena va`na je povratna informacija
koja farmaceutu pomaè da kvalitet obrazovnog procesa neprekidno unapre|uje i prilago|a-
va potrebama bolesnika.
Promocija zdravlja i prevencija bolesti. Tako|e, obuhvata obrazovne aktivnosti, u cilju upozna-
vanja populacije o zna~aju zdravog na~ina ìvota, kao i faktora rizika za razvoj bolesti. Ove
aktivnosti dobijaju sve ve}i zna~aj u zdravstvenom sistemu.
Prioritet navedenih najzna~ajnijih zadataka farmaceuta u savremenom zdravstvenom sistemu
zavisi od sektora (bolni~ki ili javni) u kome je zaposlen. Bez obzira na radnu sredinu, prome-
na orjentacije sa leka ka bolesniku, donosi farmaceutu pove}anu odgovornost, da kao stru~-
njak za lek i neophodan ~lan zdravstvenog tima, obezbedi visoko profesionalnu farmaceutsko-
terapijsku uslugu u cilju promocije zdravlja, prevencije bolesti i sprovo|enja racionalne farma-
koterapije.
op{ti deo 31
1.4 ZNAÂJ PRIMENE GOTOVIH LEKOVA

U ORIGINALNOM KOMERCIJALNOM OBLIKU
Primena ~vrstih lekovitih preparata (tableta, draèja, film tableta, kapsula) kao izlomljenih,
odnosno, podeljenih originalnih oblika (npr. polovina ili ~etvrtina odgovaraju}e tablete) ne
preporu~uje se zbog nepreciznosti postupka lomljenja, odnosno, neujedna~enosti mase dobi-
jenih delova, mogu}eg smanjenja bezbednosti i efikasnosti tako primenjenog leka.
Rezultati sprovedenih studija pokazali su da lomljenje konvencionalnih tableta na dve polovi-
ne u 40% slu~ajeva ima za posledicu odstupanje mase dobijenih polovina za vi{e od 10% od
idealne mase. Ovakvo odstupanje je ~esto ve}e od granica odstupanja, propisanih u farmako-
pejama kod ispitivanja variranja (ujedna~enosti) mase tableta i moè biti uzrok problema kod
primene lekova sa uskom terapijskom {irinom.
Deljenje (lomljenje, usitnjavanje) tableta sa produènim osloba|anjem lekovite supstance, ko-
je su formulisane da odgovaraju}om kinetikom osloba|aju lekovitu supstancu, moè dovesti
do naglog osloba|anja ukupne koli~ine lekovite supstance (”dumping” doze leka), {to moè
da izazove ozbiljne neèljene efekte.
Lomljenje ~vrstih lekovitih preparata obloènih enterosolventnom oblogom (filmom) dovodi
do o{te}enja specijalne obloge i moè imati za posledicu osloba|anje lekovite supstance na ne-
adekvatnom mestu u gastrointestinalnom traktu.
Obloge (membrane) na razli~itim vrstama ~vrstih lekovitih preparata imaju razli~itu ulogu
(npr. pove}anje stabilnosti lekovite supstance, kontrolisano osloba|anje deluju}e komponen-
te, selektivna isporuka aktivne komponente na odre|enom mestu u gastrointestinalnom trak-
tu, smanjenje mogu}e iritacije sluznice odre|enog dela gastrointestinalnog trakta, korekcija
neprijatnog ukusa lekovite supstance, pobolj{anje izgleda lekovitog preparata i dr.), koja mo-
è biti ugroèna ukoliko se namenski formulisana specijalna obloga o{teti lomljenjem (delje-
njem).
Preporuka da se neki ~vrsti lekoviti preparat lomi, deli ili usitnjava zahteva prethodno razma-
tranje vi{e faktora kao {to su tip i oblik preparata, odnosno, bezbednost i efikasnost nastalog
proizvoda deljenja (polovina tablete ili obloène tablete).
Potreba da se propisuju i u terapiji koriste lekovite supstance u dozama, prilago|enim speci-
fi~nim potrebama nekih pacijenata, koje nisu komercijalno dostupne, moè se zadovoljiti pri-
premanjem odgovaraju}ih lekovitih preparata u laboratorijama apoteka.
Izrada rastvora, suspenzija, pra{kova ili kapsula sa posebnom prilago|enom dozom odgovara-
lu}e lekovite supstance, moè obezbediti precizniju (ta~niju) dozu nego primena lomljenih
(deljenih) tableta.
Farmaceut koji formuli{e i izra|uje lekovite preparate moè, u saradnji sa lekarom, pripremi-
ti lekoviti preparat sa preciznom dozom leka za primenu u pogodnijem farmaceutskom obli-
ku, u onim slu~ajevima kada lomljenje ~vrstih lekovitih preparata izgleda kao jedina mogu}-
nost.
Prema podacima o primeni lekova u razvijenim zemljama sveta, upotreba lomljenih (usitnje-
nih) ~vrstih lekovitih preparata (naro~ito tableta) je od velikog interesa (aktuelna tema) za pa-
cijente, organizacije za zdravstvenu za{titu i brigu o zdravlju, zbog smanjenja cene ko{tanja
le~enja, {to postaje veoma zna~ajno pitanje.
Stavovi vezani za potrebe smanjenja cene ko-
{tanja le~enja, sa jedne strane, i obezbe|enja
terapijske efikasnosti i bezbednosti primene
lekova (Dobre Farmaceutske Prakse - DFP),
sa druge strane, moraju se ozbiljno razmotri-
ti da bi se donela pravilna odluka, odnosno,
optimalno re{enje i osigurala dobrobit za pa-
cijenta.
32 op{ti deo
1.5 DISPOZICIJA LEKA I FARMAKOKINETIKA

DISPOZICIJA LEKA
Nastupanje, trajanje i intenzitet efekta leka u organizmu odre|eni su procesima resorpcije (i
biolo{ke raspoloìvosti), raspodele i eliminacije, kao i faktorima koji na njih uti~u. Dispozici-
ja leka obuhvata procese raspodele i eliminacije (metabolizma i izlu~ivanja).
Resorpcija je proces prolaènja leka sa mesta davanja u sistemsku cirkulaciju. Odre|ena je fi-
zi~ko-hemijskim osobinama leka, farmaceutskim oblikom i na~inom primene. Preduslov za re-
sorpciju je rastvaranje leka. Prolaz leka kroz }elijske membrane (izuzev kod iv primene) vr{i
se uglavnom mehanizmima pasivne difuzije, olak{ane difuzije, aktivnog transporta i pinocito-
ze. Naj~e{}i na~in primene lekova je per os (peroralno), kada se resorpcija vr{i iz GIT-a, od-
nosno iz tankog creva kao najve}e povr{ine za resorpciju.
Biolo{ka raspoloìvost leka predstavlja stepen u kome se i brzinu kojom se aktivni sastojak
(lek i/ili metabolit) resorbuje, ulazi u sistemsku cirkulaciju i postaje raspoloìv mestu delova-
nja. Odre|ena je fizi~ko-hemijskim osobinama leka, farmaceutskim oblikom, kao i faktorima
koji uti~u na biolo{ku raspoloìvost (najve}i uticaj ima presistemski metabolizam - metaboli-
zam u GIT i jetri - efekt prvog prolaza leka, kao i odre|eni aktivni procesi u GIT-u). Otuda bio-
lo{ka ekvivalentnost predstavlja postizanje ekvivalentnih koncentracija leka u krvi i tkivima po-
sle primene istih doza hemijski ekvivalentnih ili alternativnih preparata kod iste osobe. Tera-
pijska ekvivalentnost je postizanje su{tinski istog terapijskog efekta ili toksi~nosti posle primene
dva preparata kod iste osobe i sa istim reìmom doziranja. Za biolo{ki ekvivalentne prepara-
te o~ekuje se da budu terapijski ekvivalentni; razlike u biolo{koj raspoloìvosti (neekvivalent-
nost) imaju klini~ke posledice.
Raspodela u tkiva se de{ava po stizanju leka u sistemsku cirkulaciju i zavisi od protoka krvi,
mase tkiva i podeonih karakteristika izme|u krvi i tkiva. Po postizanju ravnoteè, koncentra-
cije leka u plazmi odraàvaju one u ekstracelularnim te~nostima i tkivima. Istovremeno sa ras-
podelom de{avaju se i metabolizam i izlu~ivanje (dispozicija) leka, {to ukupan proces ~ini di-
nami~nim i sloènim.
Stepen raspodele je okarakterisan volumenom raspodele. Raspodela leka u tkiva zavisi od ste-
pena u kome je lek vezan za proteine plazme i tkiva. Samo nevezana frakcija leka moè da di-
funduje i da deluje, ali se ravnoteà uspostavlja veoma brzo (to umanjuje klini~ki zna~aj ovog
fenomena). Otuda, osim stepena u kome je lek vezan za proteine (primarno albumin), vaàn
je i afinitet vezivanja, od koga zavisi kompeticija na nivou interakcije lek-protein. Osim za
proteine, lekovi mogu da se vezuju i za druge sastojke tkiva, a mogu da se kumuliraju i u ma-
snom tkivu. Odavde se de{ava redistribucija kada koncentracije leka u plazmi opadnu, tj. ka-
da se lek elimini{e.
ELIMINACIJA predstavlja zbir procesa kojima lek odlazi iz organizma (metabolizam i izlu~iva-
nje).
Metabolizam je skup biohemijskih reakcija kojima se lekovi menjaju u organizmu i de{ava se
primarno u jetri. Mnogi lekovi (pored profarmaka - prodrugs) daju procesom metabolizma ak-
tivne metabolite.
Metabolizam se uglavnom odvija u dve faze: reakcijama I faze (oksidacija, redukcija, hidroli-
za) nastaju ~esto aktivni metaboliti, dok reakcijama II faze (konjugacije sa glukuronskom,
sumpornom kiselinom, glicinom, glutationom...) uglavnom nastaju neaktivni metaboliti koji
se, zbog svoje polarnosti lako, izlu~uju.
Najva`niji enzim za metabolizam I faze je citohrom P-450 (CYP450), mikrozomna superfami-
lija izoenzima koja katalizuje oksidaciju mnogih lekova.
Za metabolizam lekova u ~oveka najva`niji su izoenzimi CYP1A2, CYP2C9, CYP2C19, CYP2D6
i CYP3A4.
Glavni izoenzimi, njihovi supstrati, induktori i inhibitori metabolizma navedeni su u Tabeli
1.5.1.
op{ti deo 33
Tabela 1.5.1 - IZOENZIMI CYP 450 I UOBIÂJENE INTERAKCIJE LEKOVA KOJE UTIÛ NA
NJIHOV METABOLIZAM
Izoen-
zim Supstrati Induktori Inhibitori
CYP 450
amitriptilin, dezipramin, diaze- fenitoin, ciprofloksacin, cimetidin,
pam, haloperidol, hlordiazepok- fenobarbital, eritromicin, fluvoksamin,
1A2 sid, imipramin, klomipramin, primidon, izoniazid, ketokonazol, klari-
klozapin, kofein, takrin, teofilin, pu{enje, tromicin, omeprazol, parok-
varfarin, zileuton rifampicin setin, sok grejpfruta, takrin
amitriptilin, dapson, diazepam, fenobarbital, amjodaron, cimetidin, disul-
diklofenak, fenitoin, flurbipro- fenitoin, firam, flukonazol, fluoksetin,
fen, fluvastatin, ibuprofen, imi- karbamazepin, fluvastatin, fluvoksamin, hlo-
pramin, indometacin, karvedilol, primidon, ramfenikol, izoniazid, keto-
2C9 rifampicin
klomipramin, lozartan, naprok- konazol, kotrimoksazol, me-
sen, omeprazol, piroksikam, rito- tronidazol, omeprazol, rito-
navir, S-varfarin, sildenafil, tor- navir, sulfinpirazon, tiklopi-
semid, zafirlukast, zileuton din, zafirlukast
barbiturati, felbamat, flukonazol,
amitriptilin, diazepam, imipra-
rifampicin fluoksetin, fluvoksamin,
2C19 min, klomipramin, lansoprazol,
omeprazol, tiklopidin
mefenitoin, omeprazol, varfarin.
amitriptilin, dekstrometorfan, fenobarbital, amjodaron, cimetidin,

dezipramin, doksepin, flekainid, fenitoin, fluoksetin, flufenazin,
flufenazin, fluoksetin, fluvoksa- karbamazepin, fluvoksamin, haloperidol,
min, haloperidol, hlorfeniramin, primidon hinidin, hlorokin, paroksetin,
hlorpromazin, imipramin, karve- perfenazin, propafenon,
dilol, klomipramin, klozapin, ko- propoksifen, ritonavir,
dein, loratadin, maprotilin, me- sertralin, tioridazin
2D6
peridin, metadon, metoprolol,
meksiletin, morfin, metamfeta-
min, nortriptilin, oksikodon, pa-
roksetin, perfenazin, propafe-
non, propoksifen, propranolol,
risperidon, timolol, tioridazin,
tramadol, trazadon.
alfentanil, alprazolam, amitripti- barbiturati, klaritromicin, ciklosporin,
lin, amjodaron, amlodipin, ator- fenitoin, danazol, diltiazem, eritromi-
vastatin, bromokriptin, buspiron, glukokortikoidi, cin, flukonazol, fluoksetin,
ciklofosfamid, ciklosporin, cisa- grizeofulvin, fluvoksamin, sok grejpfruta,
prid, dapson, deksametazon, di- karbamazepin, indinavir, izoniazid, itrako-
azepam, diltiazem, dizopiramid, nafcilin, nazol, ketokonazol, metroni-
doksorubicin, ergotamin, eritro- primidon, dazol. mikonazol, nikardipin,
micin, etosuksimid, etopozid, fe- rifampicin, nifedipin, norfloksacin, ome-
lodipin, fentanil, finasterid, flu- troglitazon. prazol, prednizon, hinidin,
vastatin, hinidin, hinin, ifosfa- hinin, rifabutin, ritonavir,
mid, imipramin, indinavir, itra- sertralin, troleandomicin,
konazol, izradipin, karbamaze- verapamil, zafirlukast
3A4 pin, klaritromicin, klomipramin,
klonazepam, kokain, kortikoste-
roidi, ketokonazol, lidokain, lo-
ratadin, lozartan, lovastatin, me-
tadon, metilprednizolon, mida-
zolam, mikonazol, nifedipin, ni-
kardipin, nimodipin, nizoldipin,
pravastatin, prednizon, ritonavir,
sertralin, sildenafil, simvastatin,
takrolimus, tamoksifen, tenipo-
zid, testosteron, triazolam, trole-
andomicin, verapamil, varfarin,
zolpidem.
34 op{ti deo
Stvaranje glukuronida je naj~e{}a reakcija II faze i, kao i oksidacija, de{ava se u mikrozom-

nom enzimskom sistemu jetre.
Na metabolizam lekova uti~e mnogo faktora, od kojih su geneti~ki, fiziolo{ki/patolo{ki i spo-
lja{nji faktori najva`niji. Odre|eni odnos ovih faktora dovodi do geneti~kog polimorfizma (ra-
`li~ite aktivnosti enzima u okviru odre|ene populacije) u metabolizmu lekova. Geneti~ki po-
limorfizam je naro~ito izraèn kod izoenzima CYP2D6, koji u~estvuje u metabolizmu oko 70%
lekova primenjenih u terapiji, od ~ega su oko 80% oni sa malim TI.
Izlu~ivanje je proces kojim se lek ili metabolit elimini{u iz organizma bez dalje promene. Glav-
ni organ za izlu~ivanje je bubreg, dok bilijarni sistem (bez uspostavljanja enterohepati~ke cir-
kulacije), creva, saliva, znoj, mleko i plu}a doprinose izlu~ivanju leka u malom stepenu. Izlu-
~ivanju putem bubrega doprinose mehanizmi glomerularne filtracije, kao i tubularne sekreci-
je i reapsorpcije. Ovaj proces se smanjuje sa godinama, kao i u odre|enim patolo{kim proce-
sima na bubregu.
FARMAKOKINETIKA
Disciplina koja izu~ava kretanje koncentracija lekova i njihovih metabolita u organizmu u
funkciji vremena je farmakokinetika. Pona{anje (sudbina) lekova u organizmu se opisuje far-
makokineti~kim procesima Apsorpcije (resorpcije), Distribucije (raspodele), Metabolizma i
Ekskrecije (izlu~ivanja) - ADME sistem procesa i kvantitativno se izraàva farmakokineti~kim
parametrima. Parametri su konstante, ali mogu da se razlikuju od bolesnika do bolesnika (in-
terindividualne) i kod istog bolesnika pod razli~itim uslovima (intraindividualne razlike).
Zbog individualnih razlika, lekovi se moraju primenjivati prema individualnim potrebama bo-
lesnika: tradicionalno - empirijskim prilago|avanjem doziranja, {to je ~esto neadekvatno. Pri-
mena lekova na osnovu o~ekivane resorpcije i dispozicije (distribucije i eliminacije) je savre-
meni, farmakokineti~ki pristup, u kom slu~aju se reìm doziranja prilago|ava pra}enjem kon-
centracija leka u plazmi i njihovih efekata (terapijski monitoring). Terapijski monitoring (The-
rapeutic Drug Monitoring - TDM) moè da se vr{i merenjem koncentracija lekova i/ili njihovih ak-
tivnih metabolita u plazmi (direktno) - Tabela 1.5.2, ili indirektno, preko odre|enih biohemij-
skih ili klini~kih parametara (alternativni TDM) - Tabela 1.5.3.
op{ti deo 35
Tabela 1.5.2 - TERAPIJSKI MONITORING - DIREKTNI
Lek Terapijski raspon Preporuke za monitoring

• Aminoglikozidni Cmax 20-25 mg/L, C u plazmi proveriti tek posle tre}e doze; za Cmax
antibiotici Cmin 5-10 mg/L krv uzeti 30 min posle iv ili 60 min posle im prime-
- amikacin Cmax 4-8 mg/L, ne. Cmin proveriti u uzorku dobijenom neposredno
- gentamicin/ Cmin 1-2 mg/L pre primene slede}e doze.
tobramicin
• Digoksin 0,5 - 2 μg/L C u plazmi meriti bar 12 do 24h posle primene po-
slednje doze leka. C kontrolisati 1-2 nedelje posle
primene ili posle promene terapije. Prilago|avanje
terapije vr{i se na osnovu ukupne klini~ke slike bo-
lesnika.
• Etosuksimid 40-100 mg/L Proveravati nivoe 10 dana posle uvo|enja ili pro-
mene terapije.
• Fenitoin 10-20 mg/L Pratiti nivoe leka u uzorku dobijenom neposredno
pre naredne doze, 2-4 nedelje posle uvo|enja ili
promene terapije. Nivoe treba prilagoditi hipoalbu-
minemiji ili o{te}enju bubrega, jer nivoi slobodnog
leka mogu biti pove}ani.
• Fenobarbital 15-40 mg/L Kontrola C po uspostavljanju dinami~ke ravnote-
è.
• Hinidin 2-6 mg/L Nivoe kontrolisati neposredno pre primene nared-
ne po doze, 30-35h posle uvo|enja ili promene te-
rapije
• Kalijum hlorid 3,5-5 mmol/L Meriti nivoe K+ nedeljno posle uvo|enja terapije
dok ne postanu stabilni; dalje kontrolisati svakih 3
do 6 meseci.
• Litijum 0,6-1,4 mmol/L Odre|ivanje Li+ u serumu je kriti~no za njegovu
bezbednu primenu. Nivoe neposredno pre primene
naredne doze treba meriti dva puta nedeljno do
stabilnosti. U stanju ravnoteè nivoi se mogu meri-
ti jednom nedeljno. Na odgovaraju}oj dozi odrà-
vanja, nivoi litijuma se mogu pratiti svaka 2-3 me-
seca.
• Metotreksat normalna eliminaci- Nivoe metotreksata treba pratiti prema protokolu
ja:< 10 μmol/24h doziranja.
< 1 μmol/48h
< 0,2 μmol/72h
po dozi
• Prokainamid (P) 4-8 mg/L5-30 mg/L P se meri 6-12 sati od po~etka infuzije, ili nepo-
N-acetilprokai- (+ Prokainamid) sredno pre primene naredne po doze. Kombinova-
namid (NAPA) ni P + NAPA nivoi koriste se kao indeks toksi~no-
sti kod o{te}enja bubrega
• Teofilin 10-20 mg/L Nivo teofilina proveriti u uzorku krvi upravo pre
primene naredne doze depo po preparata, bar dva
dana posle primene ili promene terapije.
• Vankomicin Cmax 20-40 mg/L, Provera C - na isti na~in kao kod Aminoglikozidnih
Cmin 5-10 mg/L antibiotika. Renalna funkcija moè da se koristi za
prilago|avanje reìma doziranja.
36 op{ti deo
Tabela 1.5.3 - TERAPIJSKI MONITORING - INDIREKTNI (ALTERNATIVNI)
Lek Laboratorijski test Preporuke za monitoring
Kreatinin u serumu, ureja Ove podatke treba pratiti bar nedeljno

• Amfotericin B
Elektroliti (K+, Mg++) tokom terapije.
Leukociti
• Antibiotici Pra}enje parametara nedeljno.
Kulture na osetljivost
Proveriti funkciju bubrega i hemato-
Kreatinin u serumu lo{ke parametre pre po~etka terapije i
bar godi{nje posle toga. Kod poreme-
Glukoza u krvi nata{te
• Bigvanidi }ene funkcije bubrega metformin mo-
(metformin) Glikozilovani hemoglobin è da prouzrokuje mle~nu acidozu i
(5,5-8,5% ukupnog hemoglo- ne treba ga koristiti. Periodi~na proce-
bina) na glukoze sluì za proveru uspeha
terapije.
Osnovno i periodi~no odre|ivanje
Elektroliti u serumu elektrolita u serumu, kalcijuma i ureje
• Diuretici
Kreatinin u serumu, ureja je potrebno za pra}enje ravnoteè
te~nosti i elektrolita.
Pra}enje hematokrita je potrebno dva
puta nedeljno tokom 2-6 nedelja posle
• Epoetin
Hematokrit uvo|enja ili promene terapije, da bi se
(Eritropoetin)
odredila doza odràvanja. Posle toga,
prati se u odre|enim intervalima.
Lipidi u serumu Terapija se obi~no povla~i posle 3 me-
• Gemfibrozil (holesterol, LDL, HPL, seca, ako odgovor nije odgovaraju}i.
trigliceridi) Trigliceridi se moraju meriti nata{te.
Pratiti testove funkcije {titaste `lezde
• Hormon(i) Testovi funkcije tireoide-
svake 2-3 nedelje, dok se ne odredi
tireoideje je(TSH, T3, T4)
odgovaraju}a doza odràvanja.
Parametri se prate u cilju procene te-
Glukoza nata{te rapijskog odgovora. Glikozilovani he-
• Insulin
Glikozilovani hemoglobin moglobin je dobra mera dugotrajne
kontrole.
Parametre treba odrediti pre terapije,
6-12 nedelja posle uvo|enja ili prome-
ne terapije i periodi~no posle. Ako se
• Statini Lipidi u serumu
odgovaraju}i odgovor ne postigne u
toku 6 nedelja, razmatra se promena
terapije.
Periodi~na procena ovih parametara

• Derivati Glukoza nata{te sluì za pra}enje terapije. Individualno
sulfonilureje Glikozilovani hemoglobin pra}enje glukoze je dobra mera kon-
trole komplijanse i odgovora.
INR se kontroli{e dnevno tri dana po-

sle po~etka terapije, nastavlja do po-
Me|unarodni normalizovan stizanja terapijskog cilja i dalje prati
• Varfarin
odnos (INR) periodi~no. Kontrola se vr{i i 7 dana
posle promene doze, ili mogu}ih inter-
akcija pri kombinovanoj terapiji.
Ovaj pristup zahteva poznavanje farmakokinetike kao funkcije uzrasta/starosti bolesnika i nje-
gove telesne mase, kao i kineti~kih posledica istovremenih bolesti, pre svega bubrega, jetre
i/ili kardiovaskularnog sistema, ili drugih faktora koji uti~u (klini~ka farmakokinetika).
op{ti deo 37
Osnovni farmakokineti~ki parametri

Farmakokineti~ki parametri kojima se procenjuju farmakokineti~ki procesi (resorpcija, raspo-
dela i eliminacija), i to i stepen i brzina procesa, predstavljaju osnovne parametre.
Za procenu resorpcije koriste se konstanta brzine resorpcije (brzina) i povr{ina ispod krive - PIK,
AUC (stepen) ili biolo{ka raspoloìvost (i stepen i brzina procesa).
Raspodelu leka procenjuju odgovaraju}e konstante brzine raspodele (brzina) i prividni volumen
(zapremina) raspodele (stepen procesa). Za odre|ene terapijske ciljeve odre|uje se i frakcija
nevezanog (slobodnog) leka u plazmi (frakcija koja nije vezana za proteine).
Proces eliminacije (metabolizma i izlu~ivanja) procenjuje se slede}im farmakokineti~kim pa-
rametrima: konstanta brzine eliminacije, odnosno poluvreme eliminacije i klirens leka. Za odre|e-
ne farmaceutske preparate (depo oblici) i odre|ene na~ine primene, pogodniji parametar je
srednje vreme zadràvanja (SVZ) leka (prose~no vreme zadràvanja molekula leka u organizmu,
tj. vreme potrebno i za resorpciju i za eliminaciju leka), ili procent fluktuacije (% Fl) izme|u
minimalne (Cmin) i maksimalne (Cmax) koncentracije u stanju ravnoteè (steady state).
Od navedenih parametara, za odre|ivanje i korigovanje reìma doziranja lekova (bilo posle pri-
mene pojedina~ne doze, bilo u stanju ravnoteè - potrebno je 5 poluvremena eliminacije leka
za njegovo postizanje bez obzira na na~in primene) koriste se tri slede}a farmakokineti~ka pa-
rametra:
1. Volumen distribucije - Vd (hipoteti~ka zapremina telesne te~nosti potrebna da lek bude u is-
toj koncentraciji u kojoj je u plazmi) je parametar koji odre|uje po~etnu (inicijalnu) dozu
leka (Di ); Di = Vd × CSS
2. Klirens - CL (hipoteti~ka zapremina telesne te~nosti koja se potpuno o~isti od leka svim pu-
tevima eliminacije u jedinici vremena) je parametar koji izjedna~uje brzinu primene leka sa
brzinom njegove eliminacije i odre|uje dozu odràvanja leka (Do ); Do = CL × CSS
3. Poluvreme eliminacije - t1/2 (vreme potrebno da koncentracija leka u krvi/plazmi opadne
na polovinu svoje vrednosti po uspostavljanju dinami~ke ravnoteè u organizmu) je para-
metar koji odre|uje vreme za postizanje stanja ravnoteè, kao i interval doziranja leka (ne
sme biti manji od t1/2).
Varijabilnost vrednosti farmakokineti~kih parametara moè biti prouzrokovana velikim bro-
jem faktora (fiziolo{ki, patolo{ki, spolja{nji, interakcije lekova, nelinearna farmakokinetika),
koje treba uzeti u razmatranje pri individualnom prilago|avanju reìma doziranja lekova. âk
i u tom slu~aju, ~esto ostaje dovoljno razloga za varijabilnost, tako da je u cilju sprovo|enja
racionalne (efikasne, bezbedne i ekonomski opravdane) farmakoterapije potrebno pra}enje
postignutih efekata, a u slu~ajevima indikovanim za terapijski monitoring i merenje i farma-
kokineti~ka procena koncentracija leka u plazmi, {to je zadatak klini~kog farmakokineti~ara ili
klini~kog farmaceuta.
38 op{ti deo
1.6 PROPISIVANJE LEKOVA

@ivimo u vremenu kada najnovija biomedicinska istraìvanja katalizuju razvoj va`nih novih le-
kova, koji u nekim slu~ajevima le~e bolesti za koje do sada nije bilo leka, ili, ~e{}e, zna~ajno
pobolj{avaju uspeh ve} postoje}e terapije. Me|utim, u nekim slu~ajevima novi lek nema pred-
nosti nad starim lekom — prednosti, kojima bi se opravdala ve}a cena novog leka. Izazov je
prihvatiti nove lekove koji su neophodni za kvalitetniju negu pacijenata, a odbiti one koji sa-
mo ko{taju skuplje, a ne pobolj{avaju kvalitet nege.
Ne tako davno, pri le~enju pacijenata imali smo jasan i neosporan cilj: obezbediti pacijentu
najve}i mogu}i kvalitet nege. Me|utim, kako su tro{kovi le~enja u zna~ajnom i stalnom pora-
stu, danas je neophodno da zdravstveni radnici u svom radu uzimaju u obzir i cenu le~enja.
Vode}i principi farmakoterapije:

1. Lekove treba propisivati samo kada je neophodno i u svim slu~ajevima korist od primene
leka treba razmatrati prema riziku koji nosi primena leka. Ovo je naro~ito va`no u slu~a-
jevima graviditeta, kada treba razmotriti koji rizik za majku i dete nosi primena leka.
2. Lekove treba primenjivati u najniìm dozama i u najkra}em trajanju, u kome se moè o~e-
kivati postizanje èljenog rezultata.
3. Koristiti vi{e od jednog leka samo onda kada monoterapija ne postiè èljeni terapijski cilj.
4. Nove lekove treba primenjivati samo onda kada postoje jasne komparativne prednosti nad
starim lekovima.
5. Kada god je to mogu}e, potrebno je izabrati terapijske reìme koji se baziraju na dokazi-
ma dobijenim iz kontrolisanih klini~kih ispitivanja.
6. Duìna primene leka moè uticati na efikasnost leka, pojavu neèljenih efekata i mogu}e
interakcije sa drugim lekovima i hranom.
7. Terapijske reìme je potrebno pojednostaviti {to je mogu}e vi{e, da bi se pobolj{alo pridr-
àvanje terapije (komplijansa).
8. Opaànje koje pacijent ima o svojoj bolesti ili o rizicima i koristima od terapije, treba pre-
poznati kao mogu}e faktore koji uti~u na pridràvanje terapije i sam terapijski ishod.
9. Pa`ljivo pra}enje pacijentovog odgovora na terapiju je neophodno da bi se potvrdila efika-
snost leka; prevenirali/detektovali neèljeni efekti, i omogu}ilo upravljanje neèljenim
efektima; ocenilo pridràvanje terapije i odredile potrebe za prilago|avanjem doze leka ili,
eventualno, prekidanje terapije.
10. Da bi se pove}alo pridràvanje terapije, neophodno je izabrati terapijski reìm koji je prik-
ladan za pacijenta.
11. Ne treba primenjivati parenteralnu terapiju ukoliko je oralna terapija podjednako efikasna
i bezbedna.
12. U slu~ajevima kada je to potrebno, pre primene leka, promeniti neke ìvotne navike, ne bi
li se izbegla potreba za primenom leka, ili da bi se pobolj{ao ishod farmakoterapije.
13. Uvo|enje terapijskih reìma treba da prati potpuno saznanje o tome da upotreba leka mo-
è da dovede do pojave znakova bolesti, simptoma, sindroma ili abnormalnih laboratorij-
skih testova.
14. Kada je vi{e lekova podjednako efikasno i bezbedno, treba izabrati lek koji je najjeftiniji ili
najprikladniji za pacijenta.
15. Kada donosimo odluku o izboru terapije za pojedinog pacijenta, potrebno je da uzmemo
u obzir socijalne efekte.
16. Va`no je prepoznati prave razloge neuspeha terapije, koji uklju~uju: slabo pridràvanje te-
rapije, neprikladnu dozu ili interval primene leka, pogre{nu dijagnozu, pridruène bolesti,
interakcije sa hranom i lekovima, spolja{nje faktore ili genetske faktore.
op{ti deo 39
NOVO
40 op{ti deo
1.7 SAMOMEDIKACIJA
UVOD
Prema definiciji Svetske industrije za samomedikaciju (World Self-Medication Industry - WSMI0),
samomedikacija podrazumeva samostalnu upotrebu medicinsko - farmaceutskog proizvoda za
blaè simptome bolesti, bez u~e{}a medicinskih stru~njaka tj. lekara, farmaceuta ili stomato-
loga. Tako|e, samomedikacija se moè definisati kao izbor i upotreba medicinsko - farmace-
utskih proizvoda za individualno tretiranje samoprepoznate bolesti ili simptoma.
Medicinsko - farmaceutski proizvodi koji imaju nisku toksi~nost, veliku terapijsku {irinu, bez-
bednost u predoziranju, minimalne interakcije, ~ije su indikacije dobro poznate korisniku i slu-
è za samomedikaciju (Over The Counter - OTC) izdaju se u apotekama bez recepta.
^lan 1 Direktive 2001/83/EC Evropske unije defini{e medicinsko - farmaceutski proizvod kao
"bilo koju supstancu ili kombinaciju supstanci koja se koristi za le~enje ili prevenciju bolesti
ljudi ili ìvotinja, ili koja se moè primeniti na ljudima ili ìvotinjama sa ciljem da se postavi
medicinska dijagnoza ili da se ponovo uspostave, poprave ili izmene fiziolo{ke funkcije ~ove-
ka ili ìvotinje".
Analiza razvoja i prihvatanja samomedikacije u drugoj polovini 20. veka pokazuje da je do
1980. godine samo prili~no ograni~en broj oboljenja smatran pogodnim za le~enje bez inter-
vencije medicinskih stru~njaka. Tu su spadali: blag ili umeren bol, ka{alj i prehlade, opstipa-
cija i blaì ko`ni problemi poput posekotina i modrica. U periodu od 1980.-2000. godine po-
jedinci {irom Evrope pokazuju sve ve}u spremnost da preuzmu odgovornost za sopstvene
zdravstvene probleme. Ove okolnosti odrazile su se na bitnu promenu zdravstvene politike u
Evropi, pokazuju}i da su vlade shvatile koliko je va`no iskoristiti taj stvoreni potencijal. Vlade
su aktivno podsticale ovo pove}anje pojedina~ne odgovornosti za zdravlje, naro~ito po~etkom
90-tih godina, tako {to su dozvolile prelazak sve ve}eg broja medicinsko - farmaceutskih pro-
izvoda iz grupe koja se izdaje isklju~ivo na lekarski recept, u grupu medicinsko - farmaceut-
skih proizvoda koji se izdaju bez recepta. Ovakve promene su krajem 20. veka dovele do toga
da se na listi stanja koja se mogu tretirati samomedikacijom nalaze i:
• blagi ili umereni bolovi kod reumatskih bolesti i migrene
• alergijski konjunktivitis i polenska kijavica (prevencija i le~enje)
• dijareja, hemoroidi, goru{ica i sindrom iritabilnog creva
• vaginalna kandidijaza, labijalni herpes simpleks, ekcem, }elavost mu{kog tipa i akne
• prestanak pu{enja, prolazna nesanica i hitna naknadna kontracepcija ("dan posle").
KLASIFIKACIJA MEDICINSKO - FARMACEUTSKIH PROIZVODA U

ODNOSU NA OTC
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) isti~e pozitivne efekte samomedikacije, podvla~e}i da
se pojedini sastojci medicinsko - farmaceutskih proizvoda, ili sami medicinsko - farmaceutski
proizvodi, koji su odobreni za samomedikaciju, mogu razlikovati od zemlje do zemlje, ali da
kriterijumi u procesu selekcije moraju biti zajedni~ki za sve zemlje. Ti kriterijumi se moraju
bazirati na dokazima efikasnosti i {irokom rasponu bezbednosti istih. Polazna ta~ka u ovom
procesu je klasifikacija medicinsko - farmaceutskih proizvoda. Kao {to je poznato, medicinsko
- farmaceutski proizvodi se dele u dve osnovne grupe:
• medicinsko - farmaceutski proizvodi koji se izdaju na lekarski recept i
• medicinsko - farmaceutski proizvodi koji se izdaju bez lekarskog recepta.
Prema Direktivi Evropskog parlamenta br. 2001/83/EC u ~lanu 71, kaè se da }e se medicin-
sko - farmaceutski proizvodi izdavati na lekarski recept u slu~ajevima:
• kada postoji velika verovatno}a da predstavljaju opasnost, bilo direktnu ili indirektnu, ~ak i
pri pravilnoj primeni, ako se koriste bez lekarskog nadzora
• kada se ~esto u veoma velikoj meri primenjuju nepravilno, te zbog toga postoji verovatno}a
da predstavljaju opasnost po ljudsko zdravlje
• kada sadrè supstance ili njihove preparate ~ije aktivnosti i/ili neèljena dejstva zahtevaju
dalja ispitivanja
• kada se uobi~ajeno propisuju od strane lekara za parenteralnu primenu.
op{ti deo 41
PROMENA STATUSA
MEDICINSKO - FARMACEUTSKOG PROIZVODA
Bezbednost medicinsko - farmaceutskog proizvoda predstavlja osnovni problem regulatornih
organa u procesu promene statusa medicinsko - farmaceutskog proizvoda iz grupe koja se iz-
daje na recept u grupu koja se izdaje bez recepta. Aktivni sastojci ve}ine medicinsko - farma-
ceutskih proizvoda, koji se izdaju bez recepta, uglavnom su godinama prisutni na trì{tu (ina-
~e, da bi proizvod mogao da promeni status, mora se prethodno na trì{tu najmanje tri godi-
ne izdavati na lekarski recept). U trenutku promene statusa medicinsko - farmaceutskog pro-
izvoda postoji ve} dosta podataka o njegovoj bezbednosti. Ovi podaci obuhvataju prijave svih
neèljenih reakcija na dati medicinsko - farmaceutski proizvod.
Trendovi u dru{tvu koji idu u prilog promeni statusa medicinsko - farmaceutskih proizvoda:
• trend ka samomedikaciji i sve ve}oj samostalnosti pojedinca u mnogim krajevima sveta
• isplativost medicisko - farmaceutskih proizvoda koji se izdaju bez recepta (umesto optere}i-
vanja sistema zdravstvene za{tite tro{kovima le~enja bolesti koje podleù samomedikaciji)
• starenje populacije, po{to stariji obi~no uzimaju vi{e lekova nego druge starosne grupe i ~e-
{}e boluju od hroni~nih ili rekurentnih oboljenja, koja se ponekad mogu sanirati samomedi-
kacijom. Tako danas, u ve}ini zemalja koje imaju jasno definisan status OTC proizvoda, u
ovoj grupi se mogu na}i slede}i lekovi:
• Kombinacije vitamina (multivitaminski proizvodi) i minerali
• Antihistaminici za lokalnu upotrebu
• Neopoidni analgetici i antipiretici i njihove kombinacije
• Lekovi koji deluju na bolesti oka i uha
• Lekovi za lokalnu i oralnu terapiju nosne sluznice
• Sekretolitici i mukolitici
• Antitusici (neopioidni)
• Odontologici i stomatologici
• Eupeptici i antacidi
• Laksativi i karminativi
• Antiemetici
• Antidijaroici
• Antimikotici - dermatici za lokalnu primenu
• Preparati za lokalnu primenu u bolestima vena
• Lekovi za terapiju sluznice vagine
• Antireumatici za lokalnu primenu
• Antiparazitici
• Vazokonstriktori - kapi za o~i
• Herbalni proizvodi blagog dejstva, biljni ~ajevi i me{avine ~ajeva
Medicinsko - farmaceutski proizvodi koji su promenili status izdavanja:

• proizvodi za odvikavanje od pu{enja,
• H2 antagonisti u dozama za prevenciju i le~enje goru{ice
• proizvodi za stimulisanje rasta kose
• antivirusni preparati za lokalno le~enje labijalnog herpesa
• mnogi antimikotici - imidazoli, za le~enje rekurentnih vaginalnih gljivi~nih infekcija posle
po~etne lekarske dijagnoze
• nazalni kortikosteroidni preparati u obliku spreja za prevenciju i le~enje simptoma alergije
(u vi{e zemalja)
Nacionalnim planom zdravstvene za{tite Velike Britanije, na primer, postavljeni su jasni cilje-
vi promene statusa medicinsko - farmaceutskih proizvoda (i indikacija) iz grupe koja se izda-
je na lekarski recept, u grupu koja se izdaje bez recepta. Nagla{ene su promene u o~ekivanji-
ma pacijenata zbog bolje informisanosti, kao i sve ve}a zastupljenost hroni~nih, nezaraznih
bolesti, kao {to su koronarna bolest, dijabetes melitus, maligna oboljenja i astma. Ovo ukazu-
je na postojanje trenda pomeranja indikacija za samomedikaciju od ublaàvanja simptoma,
preko le~enja hroni~nih stanja do njihove prevencije (npr. antivirusno le~enje, odvikavanje od
pu{enja i urgentne kontracepcije ("dan posle").
Strate{ki faktori, kao preduslov za uspe{no sprovo|enje ponovne klasifikacije medicinsko - far-
maceutskih proizvoda i {iru primenu samomedikacije su brojni i obuvataju:
42 op{ti deo
- novi pristup u okviru farmaceutske industrije - ìvotni vek proizvoda treba da obuhvati po-
novnu klasifikaciju, po potrebi
- op{ta saglasnost svih zainteresovanih strana (tj. faktora odlu~ivanja) u pogledu novih tera-
pijskih oblasti samomedikacije
- kvalitetne, dostupne informacije i edukacija korisnika
- adekvatna za{tita podataka prikupljenih sa ciljem da se obrazloì promena statusa medicin-
sko - farmaceutskog proizvoda, a {to zahteva promenu zakonske regulative.
U oblasti informisanja i edukacije, svaka preklasifikacija medicinsko - farmaceutskog proizvo-
da u grupu koja se izdaje bez recepta mora biti propra}ena slede}im:
- osnovnom informacijom, koja bi bila dostupna svim zainteresovanim stranama
- informacijom za pacijenta, na osnovu prethodnog iskustva korisnika sa datim medicinsko -
farmaceutskim proizvodom
- vo|enje dokumentacije, uz dozvoljen pristup istoj
- individualni program za samomedikaciju korisnika, po potrebi.
PRINCIPI SAMOMEDIKACIJE
Samomedikacija treba da obuhvati odre|ene principe koji su iskazani kroz potencijalnu korist
nastalu njenom primenom i obuhvataju:
• efikasnost medicinsko - farmaceutskog proizvoda
• pouzdanost - pojedinac }e se ~esto odlu~iti za proizvod za koji iz iskustva zna da }e mu od-
govarati
• bezbednost proizvoda kada se koristi prema predloènim uputstvima; mogu}nost i trajanje
samomedikacije mogu se odràvati u granicama bezbednosti adekvatnim izborom odobre-
nih indikacija, teksta uputstva, doziranja, farmaceutskih oblika i pakovanja.
• prihvatljiv rizik, ~ak i kada se koristi duè vreme ili u ve}oj dozi nego {to je preporu~eno u
uputstvu
• bolju dostupnost medicinsko - farmaceutskog proizvoda
• ve}i izbor le~enja
• direktan, brz pristup le~enju
• aktivnu ulogu u sopstvenom programu zdravstvene za{tite,
• samostalnost u prevenciji ili smirivanju blaìh simptoma ili stanja
• mogu}nost edukacije u vezi sa specifi~nim zdravstvenim pitanjima (npr. pomo} pri odvika-
vanju od pu{enja ili proizvodi za le~enje goru{ice)
• komfornost le~enja
• ekonomi~nost, posebno zato {to se redukuje ili izbegava pomo} medicinskih stru~njaka.
Danas, u sve vi{e zemalja u svetu, gra|ani preuzimaju ve}u li~nu kontrolu nad sopstvenim ì-
votom, sa podeljenom odgovorno{}u pri dono{enju odluka i pove}anjem ukupne samoodgo-
vornosti. Posmatrano u odnosu na lekarske konsultacije, samomedikacija ima odre|ene indi-
vidualne i dru{tvene koristi i tro{kove, ~iji je prikaz dat u Tabeli 1.7.2.
U cilju {to adekvatnijeg i kompleksnijeg pozicioniranja procesa samomedikacije u okviru op-
{teg sistema le~enja gra|ana, kao i najefikasnijeg uklju~ivanja zainteresovanih strana, velike
Tabela1.7.2: Pregled tro{kova i koristi samomedikacije
POJEDINA^NI DRU[TVENI
Cena proizvoda Nema ih
TRO[KOVI Vreme i transportni tro{kovi
potrebni da se dobije
proizvod
KORISTI Simptomatsko le~enje Nema tro{kova ambulantnog le~enja
Kra}e odsustvovanje sa Nema tro{kova refundiranja za med.
posla proizvode
Obi~no jeftinija od lekarskih Smanjeni tro{kovi zbog odsustvovanja sa
konsultacija i recepata posla
Pojedinac se vi{e informi{e o Obi~no isti ishod po kvalitet zdravlja
zdravlju i le~enju Ve}a samostalnost gra|ana
Gra|ani su obazriviji u kori{}enju "besplatnih"
sredstava zdravstvene za{tite
Cena proizvoda
op{ti deo 43
Slika 1.7.1: Pregled indikacija prema mogu}nostima primene samomedikacije

farmaceutske kompanije i strukovna farmaceutska udruènja delegirali su svoje stru~njake za
medicinske poslove i osnovali Radnu grupu, koja je 2001. godine svoj koncept podnela Asoci-
jaciji evropske industrije za samomedikaciju (The Association of the European Self-Medication
Industry - AESGP).
Radna grupa je definisala indikacije kod kojih se ve} primenjuje samomedikacija, kao i one ko-
je bi mogle do}i u obzir za primenu u samomedikaciji. U okviru ovoga, napravljena je shema
(Slika 1.7.1) u kojoj su indikacije prikazane prema slede}im kriterijumima:
• Da li je re~ o akutnom stanju koje zahteva kratkotrajnu primenu medicinsko - farmaceut-
skog proizvoda, ili o rekurentnom obliku bolesti koje zahteva ponovljenu primenu medicin-
sko - farmaceutskog proizvoda ili je, pak, u pitanju hroni~no oboljenje koje zahteva dugo-
trajnu primenu medicinsko - farmaceutskog proizvoda.
44 op{ti deo
• Da li je re~ o stanju koje sam bolesnik moè lako dijagnostikovati i le~iti, ili je u pitanju sta-
nje koje zahteva prethodni lekarski pregled i dijagnozu.
Pitanja koja se obi~no postavljaju kada treba kona~no potvrditi da li je neka indikacija, kod
koje se tradicionalno primenjuje samomedikacija (gornja polovina Slike 1.7.1), zaista pogod-
na za samole~enje su:
• Da li se stanje moè lako samo-dijagnostikovati?
• Da li je re~ o oboljenju koje ina~e spontano prolazi?
• Koja druga oboljenja mogu biti maskirana primenom samole~enja?
• Da li proizvod ima veliku terapijsku {irinu?
• Da li se proizvod moè bezbedno primenjivati bez lekarskog nadzora?
• Da li }e kori{}enje proizvoda dovesti do zloupotrebe ili zavisnosti?
• Da li proizvod predstavlja opasnost za zajednicu ukoliko se koristi bez nadzora?
U donjem levom polju Slike 1.7.1 navedena su stanja koja su, u nekim zemljama, sve vi{e ob-
uhva}ena samomedikacijom, ~esto u okviru "udruènog le~enja". To zna~i, da se bolesnik, pri
prvoj pojavi simptoma bolesti, obra}a lekaru, koji postavlja dijagnozu i odre|uje terapiju, a pri
svakoj slede}oj pojavi simptoma, bolesnik ih sam prepoznaje i le~i se medicinsko - farmaceut-
skim proizvodom koji nabavlja bez lekarskog recepta. U ovakvom na~inu le~enja, apotekar
moè da pruì korisne informacije i da uputi bolesnika na eventualnu ponovnu lekarsku kon-
sultaciju u odre|enim situacijama.
U donjem desnom polju Slike 1.7.1 navedena su stanja koja je Radna grupa ocenila kao mo-
gu}e nove kandidate za primenu samomedikacije u okviru "udruènog le~enja". Pitanja koja
mogu pomo}i da se defini{e da li su ove nove indikacije pogodne za samomedikaciju su:
• Da li oboljenje vitalno ugroàva bolesnika?
• Da li }e le~enje bolesti biti pobolj{ano boljim pristupom medicinsko - farmaceutskih proiz-
voda koji se dobijaju bez recepta?
• Da li pacijenti mogu adekvatno da sami prate (primenom nekog medicinskog sredstva) i da
sami le~e asimptomatska oboljenja?
• Da li je oboljenje stabilno tokom preporu~enog vremenskog perioda?
• Da li je terapijski reìm jednostavan i lak za pra}enje ili zahteva pode{avanje doze?
• [ta se smatra prihvatljivom saradnjom (compliance) kad je re~ o le~enju te bolesti?
RIZICI SAMOMEDIKACIJE
Pored potencijalnih koristi, samomedikacija sa sobom nosi i mogu}e, ve}im delom nekvantifi-
kovane rizike.
Glavni rizici samomedikacije obuhvataju:
• Interakcije leka, kako sa sastojcima hrane, tako i sa drugim lekovima. Interakcije izme|u le-
kova mogu dovesti do neo~ekivanih neèljenih efekata. Do interakcija mogu dovesti i leko-
vi koji se izdaju na recept, i oni koji se izdaju bez lekarskog recepta, ~ak i vitamini i proiz-
vodi od lekovitog bilja. Korisnici ~esto nisu svesni mogu}nosti pojave interakcija i opasnosti
koje iz njih mogu da nastanu. Da bi se ovo izbeglo potrebno je da pacijenti:
• pro~itaju etiketu svaki put kada uzimaju neki lek
• budu upoznati sa koristima i potencijalnim rizicima leka koji uzimaju
• vode li~nu evidenciju svih lekova koje uzimaju, uklju~uju}i i one koje kupuju bez recepta
i da o tome obaveste lekara
• obavezno pitaju farmaceuta kad god im ne{to nije jasno.
Osobe kod kojih postoji ve}i rizik od pojave interakcija su:
• hroni~ni bolesnici,
• stariji bolesnici i
• deca.
• Kontraindikacije koje su posledice odre|enih stanja;
• Neèljene reakcije na lek, koje mogu biti posledica neadekvatne primene leka;
• Maskiranje simptoma ozbiljne bolesti i onemogu}avanje uspostavljanja rane dijagnoze zbog
dejstva primenjenog leka.
Definitivno kvantifikovanje rizika zahteva dalje istraìvanje, pri ~emu je neophodno odvagati
odnos izme|u rizika i koristi, kako bi se donela definitivna i racionalna odluka o adekvatno-
sti primene odre|enog postupka samomedikacije.
op{ti deo 45
PREDUSLOVI UNAPRE\ENJA SAMOMEDIKACIJE

Sve {ira primena samomedikacije pra}ena je, od strane lekara, odre|enim stepenom rezerve
u pogledu sposobnosti pacijenata da sami le~e odre|ena stanja. Lekari insistiraju da se, pre
nego {to se odre|eni medicinsko - farmaceutski proizvod proglasi pogodnim za samomedika-
ciju, detaljno ispita odnos njegovog terapijskog dejstva i toksi~nosti, kao i mogu}nost da simp-
tomi nekog ozbiljnog oboljenja budu maskirani primenom tog medicinsko - farmaceutskog
proizvoda. Poznato je da le~enje naj~e{}e zavisi od postavljanja ta~ne dijagnoze na osnovu
anamneze, pregleda i ispitivanja.
Samomedikacija je ograni~eno le~enje koje se zasniva na odre|enim simptomima.
Ve}ina hroni~nih oboljenja zahteva povremenu lekarsku kontrolu i revidiranje terapije. Pored
toga, tu svoje mesto imaju i farmaceuti u apoteci i medicinski tehni~ari (medicinsko sredstvo),
pod uslovom da se vodi precizna evidencija, uz striktna uputstva.
Dostupnost sveobuhvatnih i razumljivih informacija o medicinsko - farmaceutskim proizvodima
preduslov je njihove efikasne i bezbedne primene.
Budu}i da se razmatra pro{irenje liste stanja kod kojih bi se mogla primeniti samomedikacija,
potrebno je uloìti dodatne napore kako bi bolesnici dobili detaljna uputstva za samole~enje.
Svako pove}anje odgovornosti pojedinca se ne sme smatrati alternativom stru~noj pomo}i, ve}
kao dodatna mogu}nost koja bi mogla biti od koristi, u zavisnosti od upu}enosti bolesnika i si-
tuacije.
Ni jednog trenutka se ne sme zaboraviti na mogu}nost obra}anja lekaru.
Uvek postoji problem doslednog po{tovanja reìma primenjene terapije od strane pacijenta,
me|utim, kada lek ve} promeni status i moè da se izdaje bez recepta, od posebnog je zna~a-
ja obezbediti redovnu lekarsku kontrolu. Tako|e, potrebna je ve}a saradnja izme|u svih rele-
vantnih strana (lekar, farmaceut u apoteci, farmaceutska industrija i sl.) kako bi se pacijenti-
ma obezbedila kvalitetna i potpuna informacija, koja bi pratila primenu medicinsko - farma-
ceutskih proizvoda sa promenjenim statusom, ali samo kao alternativa, a ne kao zamena za le-
karski pregled.
Medicinski stru~njaci, tako|e, bi trebalo kroz svoju edukaciju da dobiju informacije o potenci-
jalnim novim indikacijama medicinsko - farmaceutskih proizvoda i na~inima njihove primene
u kontekstu ponu|enih opcija le~enja, ali i o pitanjima koja se mogu o~ekivati od pacijenata
tokom samomedikacije.
Dosada{nje iskustvo je pokazalo da je mogu}e realizovati promenu statusa nekih medicinsko
- farmaceutskih proizvoda, kao i pro{irenje indikacija za samomedikaciju - {to je sve u intere-
su pacijenata i sistema zdravstvene za{tite. Za to je neophodan koordinisan pristup re{avanju
problema od strane svih zainteresovanih strana, kako bi se postigla op{ta saglasnost pri pro-
meni statusa medicinsko - farmaceutskog proizvoda, kao i strategija razmene validiranih in-
formacija.
Za sve zainteresovane strane najva`nija je, ipak, bezbednost primene medicinsko - farmaceut-
skog proizvoda.
Iako je za samomedikaciju vrlo va`na adekvatna informisanost pacijenta, ne treba zaboraviti
da pacijenti - ~ak i oni vrlo dobro informisani - nisu lekari i da samomedikacija ne treba da do-
vede do situacije u kojoj su pacijenti prepu{teni sami sebi.
46 op{ti deo
1.8 FARMAKOVIGILANCA ñ ESENCIJALNI

ELEMENT I PREDUSLOV SAVREMENE
FARMAKOTERAPIJE
FARMAKOVIGILANCA ñ ISTORIJA KATASTROFA
Pra}enje, procena i razmena informacija o bezbednosti lekova su aktivnosti sa dubokim imp-
likacijama koje zavise od integriteta i kolektivne odgovornosti svih uklju~enih u ovaj
zajedni~ki zadatak: korisnika lekova, zdravstvenih stru~njaka, istraìva~a, nau~nika, medija,
farmaceutske industrije, regulatornih autoriteta, vlade i internacionalnih organizacija. Ove
aktivnosti treba da prate visoki nau~ni, eti~ki i profesionalni standardi. Tokom niza godina,
sna`na osnova za pra}enje bezbednosti lekova znatno se pro{irila, mada ponekad i kao odgov-
or na katastrofu. Danas, inovacije u oblasti farmakovigilance treba da obezbede da se urgent-
ni problemi blagovremeno uo~e, efikasno reguli{u i javnost sa time upozna na efikasan i
odmeren na~in. Rizike i koristi od primene lekova treba proceniti, obrazloìti i regulisati
otvoreno i na na~in koji je pra}en op{tim poverenjem javnosti.
Prva katastrofa usled primene leka, desila se 1938. godine, kada je pri izradi eliksira sa sul-
fanilamidom gre{kom upotrebljen antifriz, {to je uzrokovalo smrt kod oko stotinu dece.
Procenjuje se da je u periodu 1957-1961 ro|eno izme|u 5.000 i 10.000 dece sa te{kim defek-
tima, koji su uzrokovani primenom talidomida u periodu trudno}e. U ve}ini razvijenih zemal-
ja, u poslednjih 15 godina su zbog veoma ozbiljnih neèljenih efekata iz prometa povu~eni
slede}i lekovi: fluorohinolonski antibiotik temafloksacin usled fatalne hemoliti~ke anemije
(1992.), lekovi u terapiji gojaznosti: deksfenfluramin usled o{te}enja sr~anih zalistaka i fenil-
propanolamin usled hemoragijskog mo`danog udara kod mladih èna (1997.), blokator kalci-
jumskih kanala mibefradil usled fatalnih interakcija sa drugim lekovima (1998.), nesedativni
antihistaminik terfenadin i prokinetik cisaprid usled fatalnih sr~anih aritmija (2000.), antidi-
jabetik troglitazon zbog akutne insuficijencije jetre (2000.), lek u terapiji sindroma iritabilnog
kolona alosetron usled te{kog ishemijskog kolitisa sa fatalnim ishodom (2000.), florohinolon-
ski antibiotici moksifloksacin i trovafloksacin - prvi usled produènja QT-intervala i fatalnih
aritmija, a drugi usled insuficijenciju jetre sa fatalnim ishodom (2001.) i lek u terapiji hiper-
holesterolemije cerivastatin usled rabdomiolize i insuficijencije bubrega sa fatalnim ishodom
(2001.). Prema mi{ljenju eksperata Uprave za hranu i lekove SAD, najve}a katastrofa u istori-
ji ~ove~anstva uzrokovana lekom, desila se usled primene selektivnog inhibitora COX-2 enzi-
ma - rofekoksiba (u periodu 1999-2003, evidentirano je 27.785 slu~ajeva iznenadne smrti u
SAD, a procenjuje se da se u svetu desilo izme|u 150 i 200 hiljada fatalnih slu~ajeva). Ozbiljni
problemi pri primeni lekova uzrokuju oko 16% svih hospitalizacija u SAD, pri ~emu je u skoro
55% slu~ajeva razlog neuspeh terapije, u oko 33% - ispoljene neèljene reakcije, a u preko
12% - predoziranje. Skoro polovina ovih hospitalizacija mogla se izbe}i. Oko 1-10% svih pri-
javljenih neèljenih reakcija ~ine slu~ajevi sa fatalnim ishodom. Procenjuje se da se usled
primene propisanih lekova, svake godine u SAD desi oko 106.000 smrtnih slu~ajeva (pri ~emu
je vi{e od 7000 smrtnih ishoda uzrokovano medicinskim gre{kama). Stoga, treba uvek biti
spreman za o~ekivanje neo~ekivanog.
FARMAKOVIGILANCA - NAU^NA I KLINI^KA DISCIPLINA

Pri prvoj registraciji novog leka, procena njegove efikasnosti i bezbednosti zasniva se na kon-
trolisanim klini~kim istraìvanjima na nekoliko hiljada ljudi. Bez obzira na obimna istraìvan-
ja, retka neèljena dejstva (koja se de{avaju kod manje od 0,001% pacijenta) mogu ostati
neotkrivena, a interakcije sa koegzistiraju}im klini~kim stanjima ili drugim lekovima, mogu
ostati neistraène. Ukupan bezbednosni profil novog leka odre|uje se na osnovu klini~kih raz-
matranja njegovih efekata u stvarnoj praksi, koja se prili~no razlikuje od uslova u toku
klini~kih ispitivanja. Otkri}a u opservacionoj nauci kao {to je farmakovigilanca, zavise pre
svega od kapaciteta uo~avanja i istraìvanja neo~ekivanih klini~kih doga|aja, koji se manifes-
tuju onda kada novi lek po~ne da se primenjuje na {irokoj populaciji bolesnika. Za otkrivanje
novih signala, na{ um mora biti pripremljen.
Spontano prijavljivanje neèljenih dejstava lekova je efikasan i jedini prakti~an na~in obavl-
janja generalne procene bezbednosti terapije lekovima u postmarketin{koj fazi pra}enja leka
na {irokoj populaciji bolesnika i jedini na~in za otkrivanje potpuno novih, neo~ekivanih
neèljenih reakcija na lekove, koje mogu biti i ozbiljne. Klini~ka ispitivanja lekova koji ulaze
u terapiju, ne uklju~uju dovoljno veliki broj bolesnika, ni sve kategorije (deca, stariji, trudnice,
pacijenti sa o{te}enjem jetre i bubrega ili drugim konkomitantnim oboljenjima), pa ni
op{ti deo 47
dovoljno dug period le~enja da bi garantovala otkrivanje svih neèljenih dejstava ispitivanog
leka koja mogu da se jave samo u malog broja bolesnika, ili pak svih interakcija s drugim
lekovima. Stoga je neophodno pratiti lekove i posle njihovog stavljanja u promet. Primarni
zna~aj pra}enja neèljenih dejstava lekova je bezbedna farmakoterapija, ~ije ostvarenje zahte-
va obavljanje niza kompleksnih aktivnosti.
U razvijenim zemljama, napori klini~ke farmakologije, farmakokinetike, klini~ke farmacije,
farmakoterapije i farmakoepidemiologije, razvili su farmakovigilancu u nau~nu i dinami~ku
klini~ku disciplinu. Procena bezbednosti leka, vaàn je preduslov za sprovo|enje optimalne
(efikasne, bezbedne i ekonomi~ne) farmakoterapije. Implementacija principa savremenih
klini~kih nauka, predstavlja imperativ za postizanje racionalne i bezbedne primene lekova. U
na{oj sredini, farmakovigilanca jo{ uvek nije integrisana u klini~ku praksu. Uspeh nacionalnog
sistema farmakovigilance zavisi od aktivnog u~e{}a izve{ta~a (zdravstvenih stru~njaka).
ULOGA I ZNAÂJ FARMAKOVIGILANCE

Specifi~ni ciljevi farmakovigilance su, pre svega, bezbednost pacijenata tokom primene leko-
va i za{tita njihovog zdravlja, zatim procena odnosa koristi i rizika pri upotrebi lekova ({to
omogu}ava efikasnije, bezbednije i racionalnije le~enje), kao i razumevanje farmakovigilance
i njeno integrisanje u klini~ku praksu ({to zahteva edukaciju i efikasnu komunikaciju u oblasti
bezbednosti lekova). Farmakovigilanca ima specijalizovanu i pivotalnu ulogu u omogu}avanju
bezbednih lekova pacijentima. Kamen temeljac farmakovigilance je spontano prijavljivanje
neèljenih reakcija ispoljenih pri primeni lekova, {to je nezamenljiv na~in otkrivanja novih,
ozbiljnih i veoma retkih neèljenih dejstava i novih, klini~ki zna~ajnih interakcija, kao poten-
cijalnih signala. Postmarketin{ko pra}enje lekova (primenom epidemiolo{kih metoda)
omogu}ava potvrdu signala, procenu u~estalosti ozbiljnih neèljenih dejstava i pore|enje
bezbednosti lekova u okviru iste terapijsko-farmakolo{ke podgrupe. Prioritetne oblasti far-
makovigilance su slede}e: otkrivanje novih neèljenih reakcija; prou~avanje i procena ispol-
jenih neèljenih reakcija i procena ukupne bezbednosti leka; spre~avanje ozbiljnih neèljenih
reakcija i potencijalnih katastrofa; razmena informacija o ozbiljnim neèljenim reakcijama i
procena uticaja farmakovigilance na za{titu zdravlja. Principi procesa farmakovigilance na
internacionalnom nivou i njihova me|usobna povezanost, prikazani su na Slici 1.
ulaz proces izlaz
otkrivanje signala
Vigibase* analiza signala
prijavljivanje komunikacija
slu~ajeva
pra}enje aktivnosti
Slika 1.8.1. Od prijave do signala

(*Vigibase - sistem elektronskog prosle|ivanja prijava Kolaborativnom centru SZO u Upsali)
Kriterijumi za izbor signala uklju~uju ozbiljnu, specifi~nu, nepoznatu i neo~ekivanu neèljenu

reakciju (ili neo~ekivani ishod poznate neèljene reakcije) koja se ispoljava kao objektivan
doga|aj male u~estalosti (izolovani slu~ajevi) i mogu}e kauzalne povezanosti sa lekom i koja
uti~e na promenu njegovog bezbednosnog profila i odnosa korist/rizik pri primeni u odobren-
im indikacijama, te kao takva, zahteva promene u Saètku karakteristika leka i Uputstvu za paci-
jenta.
48 op{ti deo
TIPOVI NE@ELJENIH DEJSTAVA LEKOVA

Neèljena dejstva lekova mogu se grupisati u nekoliko osnovnih tipova (A, B i C), prema vre-
menskoj povezanosti sa primenom leka, u~estalosti ispoljavanja, mogu}nosti da se predvide
na osnovu osobina leka, kao i metodi za njihovo prou~avanje. Svi problemi koji se mogu jav-
iti pri primeni lekova i koji su obuhva}eni farmakovigilancom, prikazani su na Slici 2.
dozno-zavisni problemi
neèljeni efekti
tipa A
selektivno
predoziranje o{te}enje organa
leka
zakasneli
zloupotreba efekti
pogre{na pravilna
upotreba* leka upotreba*
rizi~ne grupe
pacijenata
nepravilna
upotreba leka
interakcija
izostanak
efikasnosti neèljeni efekti
tipa C
neèljeni efekti
tipa B
dozno-nezavisni problemi*
Slika 1.8.2. Zodijak problema pri primeni lekova
(*ve}ina dozno-nezavisnih problema je u donjem delu,
a problema usled pogre{ne upotrebe - sa leve strane zodijaka)
Neèljena dejstva tipa A (delovanje leka) proizilaze iz farmakolo{kog, odnosno terapijskog

delovanja leka, ispoljavaju se ~esto i po pravilu su dozno-zavisna: ~e{}a su i ozbiljnija pri pri-
meni ve}ih doza leka. Vremenski su povezana sa primenom leka i mogu se predvideti na
osnovu njegovih farmakokineti~kih i farmakodinamskih osobina. U ovu kategoriju neèljenih
dejstava spadaju npr. alopecija uzrokovana antineoplasticima, sedacija pri primeni benzodi-
azepina, dijareja usled primene laksativa, konstipacija pri primeni morfina, retencija urina
uzrokovana atropinom, hipoglikemija pri primeni insulina, kao i hipokalemija usled primene
furosemida. Neèljena dejstva tipa A, mogu se prou~avati kli~ni~kim ispitivanjima u toku post-
marketin{kog perioda (faza IV), intenzivnim bolni~kim pr}enjem, pra}enjem po metodi
recept-doga|aj (prescription-event monitoring - PEM) i spontanim prijavljivanjem. Posebnu
podgrupu neèljenih dejstava tipa A, ~ine farmakodinamske i farmakokineti~ke interakcije s
drugim lekovima, selektivno o{te}enje jednog organa (kardiotoksi~nost, hepatotoksi~nost,
nefrotoksi~nost, neurotoksi~nost, ototoksi~nost i dr.), zatim zakasneli neèljeni efekti
(kancerogeneza, tardivna diskinezija kod antipsihotika, hlorohinska retinopatija i sl.), kao i
rizi~ne grupe pacijenata koji su skloniji ispoljavanju neèljenih reakcija pri primeni lekova
(trudno}a i dojenje, deca, stariji, o{te}enje jetre i bubrega, pacijenti na hemodijalizi).
Neèljena dejstva tipa B (reakcije pacijenata) su hipersenzitivne reakcije koje se ispoljavaju
neo~ekivano, u vidu akutnih alergijskih ili pseudoalergijskih reakcija. Ove reakcije mogu biti
veoma ozbiljne, za njih je karakteristi~no da nisu dozno-zavisne i ispoljavaju se veoma retko.
U ovu ktegoriju neèljenih dejstava spadaju alergijske i pseudoalergiojske reakcije, kao {to je
anafilaksa, Stevens-Johanson-ov sindrom (SJS), toksi~na epidermalna nekroliza (TEN) i agran-
ulocitoza, zatim autoimune reakcije poput pojave sistemskog lupusa, te metaboli~ka netoler-
ancija kao {to je to bronhospazam indukovan aspirinom, kao i idiosinkrazije poput nekroze
koè uzrokovane kumarinskim derivatima i aplasti~ne anemije pri primeni hloramfenikola.
Neèljena dejstva tipa B, mogu se prou~avati spontanim prijavljivanjem, pra}enjem po meto-
di recept-doga|aj (PEM), prou~avanjem pojedinih slu~ajeva (case-control) i kori{}enjem velik-
ih baza podataka o prijavljenim slu~ajevima (npr. WHO Database, EMEA Eudrapharm, General
Practitioner Research Database – GPRD i dr.).
op{ti deo 49
Neèljena dejstva tipa C (statisti~ki efekti) predstavljaju u~estalije ispoljavanje nekog oboljen-
ja kod osoba koje koriste odre|eni lek, nego kod osoba koje ne koriste taj lek. Neèljena dejst-
va tipa C mogu biti i ozbiljna i relativno ~esta. Kod ove vrste neèljenih efekata, vremenska
povezanost sa primenom leka nije sasvim o~igledna, a mehanizam nastanka naj~e{}e je nepoz-
nat. U ovu ktegoriju problema spadaju tromboembolijske komplikacije i pojava tumora dojki
pri primeni oralnih kontraceptiva ili hormonske supstitucione terapije, gastro-intestinalni
ulkus uzrokovan nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, pojava konvulzija pri primeni
antidepresiva i pojava pankreatitisa pri primeni diuretika. Neèljena dejstva tipa C, mogu se
prou~avati primenom dugotrajnih follow-up studija na velikom broju ispitanika, studijama
case-control ili kori{}enjem velikih baza podataka o prijavljenim slu~ajevima, dok spontano
prijavljivanje ima ograni~enu primenu u prou~avanju ovog tipa neèljenih reakcija.
DEFINICIJE U FARMAKOVIGILANCI
Farmakovigilanca je nauka i skup aktivnosti povezanih sa otkrivanjem, procenom, razumevan-
jem i spre~avanjem neèljenih efekata i svih drugih problema pri primeni lekova. Prema ovoj
definiciji Svetske zdravstvene organizacije, farmakovigilanca obuhvata i primenu opserva-
cionih, farmakoepidemiolo{kih istraìvanja.
Neèljena reakcija je svaka {tetna i nenamerno izazvana reakcija na lek koja se pojavila pri pri-
meni uobi~ajene doze leka kod ljudi (u svrhu le~enja ili spre~avanja bolesti, postavljanja dijag-
noze, obnove, pobolj{anja ili promene fiziolo{ke funkcije). Neèljena reakcija u toku klini~kog
ispitivanja, moè se pojaviti pri primeni bilo koje doze leka.
Ozbiljna neèljena reakcija je {tetna i nenamerno izazvana reakcija na lek koja ima za
posledicu smrt, neposrednu ìvotnu ugroènost, invalidnost, bolni~ko le~enje (koje pre toga
nije bilo potrebno), produètak bolni~kog le~enja ili kongenitalne anomalije, odnosno defekt
otkriven ro|enjem.
Neo~ekivana neèljena reakcija je ona reakcija na lek koja nije opisana u Saètku karakteris-
tika leka ili u Bro{uri za istraìva~a i ~ija priroda i ozbiljnost nisu poznati i ne mogu se o~eki-
vati na osnovu farmakolo{kih osobina leka.
Neèljeni doga|aj je neèljeno iskustvo (bilo koji nenameravani i neèljeni znak, laboratorijs-
ki nalaz, simptom ili bolest, vremenski povezan sa primenom leka) koje se dogodilo u perio-
du primene leka i za koje uzro~na veza sa primenom leka ne mora da bude dokazana.
Ozbiljan neèljeni doga|aj je neèljeno iskustvo koje se dogodilo u vreme primene leka i za
koje uzro~na veza sa primenom leka nije dokazana, a koje ima za posledicu smrt, neposrednu
ìvotnu ugroènost, invalidnost, bolni~ko le~enje (koje pre toga nije bilo potrebno),
produètak bolni~kog le~enja ili kongenitalne anomalije, odnosno defekt pri ro|enju.
Neèljena interakcija je svaka neèljena reakcija koja se ispoljila kada je do{lo do promene far-
makolo{kog delovanja ili farmakokinetike leka, usled neposredne ili istovremene primene dru-
gog leka, hrane ili druge supstance.
Signal predstavlja jedan ili nekoliko prijavljenih slu~ajeva neo~ekivanog neèljenog doga|aja
koji je u mogu}oj uzro~noj povezanosti sa primenom leka i koji treba dalje pratiti i istraìvati.
Suspektan lek je lek za koji se sumnja da je uzrokovao neèljene klini~ke manifestacije, odnos-
no reakcije, ili promene u delovanju ili farmakokinetici drugog leka.
Zloupotreba leka (drug abuse) je stalna ili povremena, namerna prekomerna primena leka
pra}ena {tetnim fizi~kim ili psihofizi~kim reakcijama na lek.
Neodobrena primena leka (of-label use) je primena leka koji ima dozvolu za stavljanje u
promet, ali za terapijsku indikaciju koja nije navedena u Saètku karakteristika leka, odnosno
koja nije odobrena.
FARMAKOVIGILANCA I REGULATIVA:
Upotreba lekova moè biti bezbednija samo kroz napredovanje nauke o bezbednosti lekova.
Model izvrsnosti u farmakovigilanci uklju~uje odre|ene {iroko prihva}ene principe, kao {to su
specifikacija i planiranje farmakovigilance radi boljeg pra}enja i prijavljivanja svih {tetnih
efekata povezanih sa lekom. Ovi principi su u zemljama EU krajem 2005. godine postali
zakonski zahtevi i sada su u fazi implementacije. Ciljano su usmereni na na~ine kako se sti-
canje znanja o bezbednosti novog leka moè pro{iriti i na period posle stavljanja tog leka u
promet – Pharmacovigilance Planning.
50 op{ti deo
Slika 1.8.3. Makro okruènje regulisanja bezbednosti lekova
AGENCIJA ZA LEKOVE I MEDICINSKA SREDSTVA SRBIJE

I NJEN NACIONALNI CENTAR
Na osnovu Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, pri Agenciji za lekove i medicinska
sredstva Srbije – ALIMS, formiran je Nacionalni centar za farmakovigilancu – NCF. Centar vr{i
poslove organizovanog i kontinuiranog pra}enja, prikupljanja, procene, prou~avanja neèlje-
nih reakcija i pruànja informacija o njima. Svoju su{tinsku ulogu, NCF ostvaruje:
1. procenom uzro~no-posledi~ne povezanosi izme|u primene leka i pojave neèljenih reakci-
ja, kao i svih drugih podataka u vezi signala (novih, ozbiljnih neèljenih dejstava lekova);
2. pore|enjem bezbednosti lekova koji imaju istu aktivnu supstancu i lekova koji pripadaju
istoj terapijsko-farmakolo{koj podgrupi, odnosno imaju isti mehanizam delovanja;
3. procenom ukupne bezbednosti lekova i odnosa izme|u koristi i rizika pri njihovoj primeni;
4. analizom svih konsekvenci pre dono{enja odluke i preduzimanja potrebnih mera iz bezbed-
nosnih razloga, radi za{tite pacijenata;
5. pruànjem detaljnih uputstava o na~inu komunikacije u farmakovigilanci, svima koji su
uklju~eni u ovaj zajedni~ki zadatak.
Kada su u pitanju ve} registrovani lekovi, mere donete iz bezbednosnih razloga podrazumeva-
ju privremeno ili trajno oduzimanje dozvole za stavljanje leka u promet, zabranu dalje proda-
je i povla~enje leka iz prometa (odre|ene serije ili svih serija), kao i izmene i dopune u
Saètku karakteristika leka (za zdravstvene profesionalce) i Uputstvu za pacijenta.
Promene u Saètku i Uputstvu vr{e se u cilju bezbednije primene leka i obuhvataju promene
u reìmu izdavanja (ograni~enje primene leka), doziranju (smanjenje doze), farmaceutsko-
tehnolo{koj formulaciji, indikacijama (ograni~enje indikacionog podru~ja ili populacije kojoj
je lek namenjen), kao i u kontraindikacijama, upozorenjima, merama opreza, neèljenim
dejstvima i interakcijama (u smislu dodavanja novih).
op{ti deo 51
Slika 1.8.4. Sistemi prijavljivanja neèljenih reakcija lekova u Srbiji
U sistemu obaveznog prijavljivanja neèljenih dejstava lekova, NCF obavlja niz sloènih
aktivnosti koje uklju~uju: analizu i procenu prijavljenih slu~ajeva suspektnih, neo~ekivanih,
ozbiljnih neèljenih reakcija (suspected unexpected serious adverse reactions ñ SUSARs) koje
poti~u iz premarketin{kog ili postmarketin{kog perioda, procenu dostavljenih poslednjih peri-
odi~nih izve{taja o bezbednosti lekova (Periodic Safety Update Report – PSUR) u svrhu nji-
hovog stavljanja u promet, prosle|ivanje novih i zna~ajnih informacija o bezbednosti lekova
zdravstvenim stru~njacima, koje (zajedno sa procenom odnosa korist/rizik) predstavljaju
osnovu za dono{enje prikladnih regulatornih mera.
U sistemu spontanog prijavljivanja neèljenih dejstava lekova, aktivnosti NCF obuhvataju
analizu i procenu prijavljenih slu~ajeva, njihovo prosle|ivanje Kolaborativnom centru WHO za
pra}enje neèljenih dejstava lekova u Upsali (Uppsala Monitoring Centre ñ UMC) elektronskim
putem (kori{}enjem sistema Vigibase on-line), kao i nosiocima dozvola za stavljanje lekova u
promet, da bi ih uklju~ili u poslednji periodi~ni izve{taj o bezbednosti leka, slede}i po redu.
U cilju unapre|enja sistema spontanog prijavljivanja, NCF organizuje i omogu}ava jednos-
tavno i efikasno prijavljivnje putem telefona (011 397 28 69; 011 462 986) ili u pisanoj formi,
na obrascu prijave neèljenih reakcija na lek koji je priloèn uz ovu knjigu, a nalazi se i na
sajtu ALIMS (http://www.alims.sr.gov.yu/Regulativa/Obrasci.htm).
zdravstveni nosioci
WHO-UMC
pofesionalci dozvola
primanje
informacija
NCF NCF NCF
prosle|ivanje
informacija
nosioci zdravstveni
WHO-UMC
dozvola pofesionalci
{
{
{
1 2 3
Slika 1.8.5. Uloga NCF u razmeni informacija o bezbednosti lekova

52 op{ti deo
PRIJAVLJIVANJE NE@ELJENIH REAKCIJA

Zdravstveni stru~njaci (lekari, stomatolozi, farmaceuti) i drugi zdravstveni radnici,
obave{tavaju ALIMS, odnosno njen NCF:
• o svim slu~ajevima neèljenih reakcija na nove lekove ili sumnji na njih, uklju~uju}i i reak-
cije koje nisu ozbiljne, bez obzira da li su lekovi propisani na recept ili ne. Pod novim lekom
podrazumeva se lek koji je u upotrebi manje od 5 godina, kao i nov na~in primene ili nova
indikacija leka koji je u duòj upotrebi;
• o svim slu~ajevima ozbiljnih neèljenih reakcija na lekove koji su u upotrebi vi{e od 5 god-
ina ili sumnji na njih, uklju~uju}i i reakcije koje su poznate i navedene u Saètku karakter-
istika leka i Uputstvu za pacijenta, bez obzira da li su lekovi propisani na recept ili ne;
• o svim slu~ajevima ozbiljnih neèljenih reakcija koje su neuobi~ajene i neo~ekivane i nisu
navedene u Saètku karakteristika leka i Uputstvu za pacijenta, a koje su mo`da uzrokovane
kori{}enim lekovima, bez obzira da li se radi o novim lekovima ili ne i da li su oni propisani
na recept ili ne;
• o svim slu~ajevima kada postoji i najmanja sumnja da su retinopatija, retroperitonealna
fibroza ili pojava kancera, mo`da zakasnele neèljene reakcije na lek kome je mesecima pre
toga pacijent bio izloèn;
• o svim slu~ajevima kongenitalnih anomalija pri ro|enju deteta, ukoliko postoji i najmanja
mogu}nost da je u pitanju neèljena reakcija na lek koji je majka uzimala u periodu trud-
no}e, pri ~emu se navode svi kori{}eni lekovi.
U svim navedenim slu~ajevima, dovoljno je da se samo sumnja da je kori{}eni lek mo`da
uzrokovao ispoljene neèljene reakcije kod pacijenta.
Neèljene reakcije na lekove prijavljuju se usmeno ili u pisanoj formi, a prijava treba da sadrì
najmanje slede}e podatke:
• o pacijentu (inicijali, uzrast i pol),
• o suspektnom leku i istovremeno kori{}enim lekovima (za{ti}eni naziv, farmaceutski oblik,
ja~ina leka, na~in primene, pojedina~na i dnevna doza, po~etak i zavr{etak primene,
indikacije),
• o neèljenim reakcijama (klini~ke manifestacije, po~etak ispoljavanja, ishod i eventualno
le~enje)
• o izve{ta~u (ime i prezime, kontakt-telefon, profesija).
UMESTO ZAKLJU^KA
ÑAktivnosti na pra}enju bezbednosti lekova i za{tite zdravlja pacijenata nikada ne prestaju.
Sa porastom iskustva u ovoj oblasti, bi}e uvek potrebna dalja pobolj{anja i inovacije. Stoga }e
svi koji se bave farmakovigilancom stalno raditi na svom daljem usavr{avanju, kontinuira-
nom u~enju i podeli novih znanjaì.
(Council for International Organizationa of Medical Sciences ñ CIOMS Working Group V).
op{ti deo 53
Slika 1.8.6: Upitnik za prijavu neèljenih dejstava lekova (Radna verzija novog upitnika)
54 op{ti deo
Slika 1.8.7: Izgled upitnika za prijavu neèljenih dejstava lekova

Svetske zdravstvene organizacije
op{ti deo 55
1.9 OP[TI PRINCIPI LEÊNJA AKUTNIH

TROVANJA
Mere i postupci u le~enju akutnih trovanja
Nakon procene stanja i uspostavljanja vitalnih funkcija, osnovni terapijski principi u le~enju
akutnih trovanja su:
A. Prekid daljeg ulaska otrova u organizam;
B. Smanjenje koncentracije toksi~ne materije i/ili njenih toksi~nih metabolita u krvi i tkivima;
C. Simptomatska terapija.
D. Specifi~na, antidotska terapija.
A. Prekid daljeg ulaska otrova u organizam

Kod inhalacionih trovanja, zatrovanog treba odmah izvu}i i/ili izneti iz kontaminirane zone i
po potrebi zapo~eti mere reanimacije. Obavezno je da se skine kontaminirana ode}a, a da se
kontaminirana koà opere vodom i sapunom, a sluznice o~iju ~istom vodom u mlazu.
U slu~aju oralnih trovanja, primeniti neki od slede}ih postupaka:
1. Izazivanje povra}anja
Kod svih zatrovanih, sa kojima postoji adekvatna saradnja, neophodno je da se izazove povra-
}anje davanjem per os 300-400 mL mlake vode, a onda, draènjem uvule i mekog nepca da
se izazove povra}anje. Postupak treba ponavljati do dobijanja bistrog èluda~nog sadràja, bez
mirisa. Iz prvog povra}enog uzorka valja uzeti sadràj (epruvetu) za toksikolo{ke analize. Na
kraju, treba razmutiti 30-50 grama aktivnog uglja u ~a{i vode i dati pacijentu da popije. Po-
stupak je kontraindikovan kod dece ispod 4-5 godina, retardiranih osoba i osoba sa dubljim
poreme}ajem svesti kao i u stanju {oka. Postupak je, tako|e, kontraindikovan u trovanju ko-
rozivnim i lako isparljivim materijama (benzin). Ipekakuana, emetik, koji ina~e nije u prome-
tu u na{oj zemlji, ne preporu~uje se zbog mogu}eg kardiotoksi~nog delovanja, posebno u de-
ce.
2. Ispiranje ili lavaà èluca
Kod male dece, retardiranih osoba i osoba sa dubljim poreme}ajima svesti, ispiranje (lavaà)
èluca se vr{i kroz nazo/orogastri~nu sondu primenom istih koli~ina te~nosti, kao i pri izazi-
vanju povra}anja. Zatim, vakumom treba aspirirati sadràj. Sonda mora biti deblja, sa tri otvo-
ra zbog spre~avanja zapu{enja èluda~nim sadràjem. U slu~aju potrebe (komatozna stanja,
respiratorna insuficijencija) zatrovanog treba intubirati. Na kraju se opet daje aktivni ugalj.
3. î{}enje creva
Mnogi oralno uneti otrovi resorbuju se tek u crevima i zato je neophodno da se, nakon izazi-
vanja povra}anja ili ispiranja èluca, dà neko laksantno sredstvo, a, po potrebi, i klizma.
B. Smanjenje koncentracije toksi~ne materije ili njenih toksi~nih metabolita u

krvi i tkivima
Da bismo smanjili koncentraciju ve} apsorbovane toksi~ne materije ili njenih toksi~nih meta-
bolita u krvi i tkivima, primenjujemo mere op{te detoksikacije. One se sastoje od stimulisanja
prirodnih puteva detoksikacije, ve{ta~ke detoksikacije i specifi~ne antidotske ili kauzalne tera-
pije.
1. Stimulisanje prirodne detoksikacije organizma

Forsiranje diureze
Jedna od naj~e{}e primenjivanih metoda prirodne detoksikacije organizma je forsirana diure-
za. Zasniva se na ~injenici da se veliki broj jedinjenja i njihovih metabolita, posebno lekova,
izlu~uje preko bubrega. Velike koli~ine te~nosti date intravenski ili per os, ponekad kombino-
vane sa manitolom ili diureticima koji deluju na Henleovu petlju, mogu pove}ati urinarnu eks-
kreciju nekih supstancija, smanjuju}i njihovu reapsorpciju u tubulima. Medjutim, nekontroli-
sano davanje te~nosti moè istovremeno opteretiti cirkulaciju i dovesti do plu}nog ili cerebral-
nog edema. Ako se donese odluka o njenom kori{}enju, neophodno je dobro poznavati fizi~-
ko-hemijske i toksikokineti~ke osobine uzro~nika trovanja, a, pre svega, odrediti acidobazni
status otrovanog. Shodno tome, forsiranje diureze moè se vr{iti neutralnim, blago kiselim ili
alkalnim rastvorima. Postupak podrazumeva naizmeni~no davanje infuzija 10-15% glukoze,
8,4% bikarbonatnog ili fiziolo{kog rastvora. Zbog prisutne kaliurije, neophodno je u svaki li-
56 op{ti deo
tar te~nosti dodati 40 mEq kalijum hlorida. Tokom 24 sata moè se dati najvi{e 8 do 10 lita-
ra te~nosti.
Forsiranje alkalne diureze efikasno je u trovanjima salicilatima, prvoj fazi trovanja barbitura-
tima, kao i tricikli~nim antidepresivima, s obzirom na to da tokom metabolizma ovih lekova
moè do}i do metaboli~ke acidoze. Pre primene forsirane diureze, a to treba da bude pravilo,
odmah pri prijemu otrovanog, treba odrediti acidobazni i elektrolitski status, kao i gasne ana-
lize arterijske krvi.
Hiperventilacija
Ovom metodom se ubrzava eliminacija otrova koji se ina~e izlu~uju preko plu}a. Pre svih, mi-
sli se na benzin, organske rastvara~e i ugljen-monoksid. Izvodi se tako {to se asistiranim disa-
njem pomo}u mehani~kog respiratora pove}ava „dubina“ disanja. Potrebna je stalna kontrola
parcijalnog pritiska ugljendioksida. Ova metoda ima ograni~enu primenu.
Hiperbari~na oksigenacija
Kao {to i samo ime kaè, metoda se sprovodi pomo}u barokomore ~ime se pove}ava koli~ina
fizi~ki rastvorenog kiseonika u krvi i samim tim pove}ava njegov napon u krvi i tkivima. Pri-
menjuje se u trovanjima kod kojih se stvara karboksi i methemoglobin (ugljen-monoksid i ni-
trozni gasovi).
2. Primena ve{ta~ke detoksikacije

Pod ovom metodom podrazumevaju se, takozvane, ekstrakorporalne detoksikacione procedu-
re, kao {to su hemodijaliza, peritoneumska dijaliza, hemoperfuzija i plazmafereza.
Peritoneumska dijaliza
Ova detoksikaciona procedura uvedena je kao mogu}nost pove}ane eliminacije toksi~nih sup-
stanci male molekulske teìne kao {to su barbiturati, bromidi, etanol, etilenglikol, salicilati, ki-
nidin, neorganska ìva i sl. Koristi se peritoneum kao velika dijalizibilna membrana. Mada je
ovo prosta procedura, eliminacija otrova je vrlo spora, a efikasnost za 75 - 90% manja od he-
modijalize.
Hemodijaliza
Premda gubi primat, osim kada treba le~iti komplikacije, kao {to je akutna bubre`na insufici-
jencija, ova metoda je indikovana u slu~ajevima po ìvot opasnih trovanja razli~itim vrstama
alkohola (metanol, etanol, izopropanol, etilenglikol) i posebno onim supstancama koje se lo-
{e adsorbuju na aktivni ugalj. I ovde treba imati u vidu toksikokineti~ke osobine supstanci, po-
znavati njen volumen distribucije, stepen vezivanja za proteine plazme i sl., jer je u odredje-
nim fazama neefikasna.
Hemoperfuzija
Hemoperfuzija sa aktivnim ugljem je procedura koja je poslednjih godina u usponu s obzirom
na veliku apsorpcionu sposobnost „{pulni” sa aktivnim ugljem. U poredjenju sa hemodijali-
zom, hemoperfuzija je mnogo efikasnija u detoksikaciji i potrebno je mnogo kra}e vreme za
eliminaciju otrova. Izuzetno je efikasna u trovanju lipofilnim supstancijama malog volumena
distribucije i visokim koncentracijama u plazmi (kinidin, teofilin, parakvat, organofosforna je-
dinjenja, amanitini - Amanita phaloides). Tokom procedure, trombociti mogu pasti za 30-40%,
o ~emu posebno treba voditi ra~una.
Plazmafereza
Ovom detoksikacionom metodom, (mada mora imati stroge indikacije), postiè se najbolji
uspeh u eliminaciji otrovnih materija iz krvi. Zasniva se na principu ekstrakorporalne izmene
plazme i svih supstancija koje su vezane za proteine ili su u slobodnom obliku. To su uglav-
nom, amanitini i drugi toksini smrtonosno otrovnih gljiva, digitalis, parakvat (izuzetno smrto-
nosan herbicid), propranolol i sl. S obzirom na ozbiljne komplikacije (hemoragije, tromboem-
bolije, hipo/hipervolemija, ARDS), koje mogu nastati tokom ili nakon izvodjenja ove procedu-
re, potrebna je duà opservacija i monitoring pacijenta.
3. Antidotska terapija
Antidoti su jedinjenja koja umanjuju, ili u potpunosti uklanjaju, efekte apsorbovane toksi~ne
materije. Ovo ostvaruju direktnom reakcijom sa otrovom ili farmakolo{kom i biohemijskom
korekcijom poreme}aja koje otrov izaziva u organizmu. Mogu se primeniti u relativno malom
broju trovanja, te je razmi{ljanje otrov - protivotrov (antidot) kao vode}i terapijski postupak
arhai~no. Vaìlo je u vreme kada je bilo nekoliko otrova i isto toliko antidota. Danas se otrov-
ne supstancije mere stotinama hiljada, a broj antidota je i dalje veli~ine desetica. Treba imati
op{ti deo 57
na umu da neki antidoti Ñper seì mogu izazvati toksi~ne efekte, pa njihova upotreba mora biti
strogo kontrolisana. Takodje treba imati u vidu i farmakokinetske razlike izmedju otrova i an-
tidota jer se dogadja da se simptomi trovanja poja~avaju ako antidot sa kra}im poluìvotom
od otrova nije primenjen u odgovaraju}im doznim intervalima. Premda je primena antidota
„privilegija“ bolni~kih ustanova, ima nekoliko njih koji se moraju primeniti kao mera prve po-
mo}i va`na po ìvot. Tu pre svih dolaze u obzir atropin u trovanju organofosfornim jedinjenji-
ma, morfinski antagonisti (nalokson) u trovanju opijatima, methemoglobizanti (natrijum tio-
sulfat) u trovanju cijanidima, etilalkohol (èstoko alkoholno pi}e) u trovanju metanolom i an-
tifrizom.
Antidot Otrov
N-acetil-L-cistein Acetaminofen, amanitini
Atropin sulfat Organofosfati
Kalcijum-natrijum edetat Te{ki metali
Penicilamin Te{ki metali
BAL Te{ki metali
Deferoksamin Gvo`dje
Dimerkaprol Te{ki metali
Fab antitela Glikozidi digitalisa
Etanol Metanol, etilenglikol
Folna kiselina Metotreksat
Glukagon Antidijabetici, beta blokatori
Nalokson Opijati
Pralidoksim hlorid Organofosfati
HI-6 Organofosfati
Fizostigmin salicilat Parasimpatolitici, fenotiazini, triciklici
Fitomenadion Kumarinski derivati
Propranolol Beta simpatomimetici
Piridoksin Izoniazid
Silibinin Amanitini (Amanita phaloides)
Natrijum tiosulfat Cijanidi
Flumazenil Benzodiazepini
C. Simptomatska terapija
I pored toga {to je antidotska terapija kauzalno le~enje sa najizglednijom prognozom, simpto-
matsko le~enje ipak predstavlja osnovu u le~enju akutnih trovanja. Pored mera kardiopulmo-
nalne reanimacije, simptomatsko le~enje podrazumeva i tzv. suportivnu terapiju. Ovakvo le~e-
nje moè, i bez primene antidota, da dovede do izle~enja, mada je ovaj proces, u principu,
znatno duì. Medjutim, pored toga {to antidota nema uvek na trì{tu, brojne su toksi~ne ma-
terije kod kojih i ne postoji antidot. Stoga, pra}enje simptoma i znakova trovanja i reagovanje
na njih odgovaraju}im lekovima, obezbe|uje, u najve}em procentu, efikasno le~enje. Tokom
simptomatske terapije, od lekova se naj~e{}e primenjuju antikonvulzivi, antiaritmici, kardio-
tonici, antibiotici, korektori acidobaznog i elektrolitskog disbalansa i sl.
58 op{ti deo
TOKSI^NE MATERIJE
Simptomi i terapija trovanja
Uzro~nici trovanja Simptomi Terapija
Glavobolja, mu~nina,
Lavaà, aktivni ugalj, ve{ta~ka
Aceton povra}anje, koma, {ok, paraliza
ventilacija.
respiracije.
Lavaà uz ponovljeno davanje ak-
Nakon 10-12 sati latencije ja- tivnog uglja, N-acetil-L-cistein,
vlja se povra}anje, prolivi, gr~e- plazmafereza, silibinin 20-50
Amanita phaloides
vi u trbuhu a zatim znaci hepa- mg/kg dnevno, sveà smrznuta
torenalne insuficijencije, koma. plazma, Penicilin G 40 miliona
dnevno.
Jak podraàjni ka{alj,
Kiseonik, antibiotici, kortikosteroi-
Amonijak bronhopneumonija, edem
di, simptomatska.
glotisa, edem plu}a.
Vertigo, glavobolja, povra}anje, Lavaà sa aktivnim ugljem,
Anilin dispnea, poreme}aj svesti, hemodijaliza, redukcija
methemoglobinemija. methemoglobina.
Halucinacije, delirijum, toni~no- Lavaà sa aktivnim ugljem,
Antihistaminici kloni~ne konvulzije, hipotenzija, diazepam, fizostigmin 1-2 mg i.v.,
respiratorna paraliza. ve{ta~ka ventilacija.
Lavaà, aktivni ugalj, topli {ator,
Hipotenzija, mioza, koma,
Barbiturati hemoperfuzija. Analeptici su
depresija disanja, hipotermija.
kontraindikovani.
Lavaà sa aktivnim ugljem,

Vrtoglavica, pospanost, ataksia,
Benzodiazepini Flumazenil 0,5 mg polako i.v. forsi-
hipotenzija, depresija disanja.
ranje diureze, ve{ta~ka ventilacija.
Blokatori α-adrenore- Sniènje krvnog pritiska, Lavaà sa aktivnim ugljem,

ceptora aritmije, palpitacije α-simpatikomimetici
Lavaà sa aktivnim ugljem, β-sim-
Blokatori Bradikardija, hipotenzija,
patikomimetici, orciprenalin 0,5-1
β-adrenoreceptora aritmija, hipoglikemija
mg polako i.v. glukagon.
Blokatori kalcijumo- Hipotenzija, bradikardija, AV Lavaà, aktivni ugalj, atropin,
vih kanala blokovi, asistolija. kalcijum glukonat i.v, pejsmejker.
Hiperbari~na oksigenacija, DMAP
3,5 mg/kg i.v. zatim infuzija
Cijanidi Nagli gubitak svesti, konvulzije
50-100 ml 10% rastvora natrijum
tiosulfata
Nauzeja, povra}anje,
Lavaà, aktivni ugalj, Fab antitela,
Digitalis ekstrasistolija, bradikardija,
atropin, pejsmejker.
AV blokovi, asistolija.
Euforija, psihofizi~ki nemir, Lavaà, peritoneumska ili

Etil alkohol hipoglikemija depresija disanja, hemodi-jaliza, ve{ta~ka ventilaci-
koma. ja, infuzije glukoze.
Pospanost, hipotenzija, tahikar-

Lavaà, aktivni ugalj, diazepam,
dija, ataksija, tremor, psihomo-
Fenotiazini fizostigmin u po ìvot opasnim
torna agitacija, konvulzije,
trovanjima, hemoperfuzija.
koma.
Glavobolja, vertigo, povra}anje, Lavaà sa aktivnim ugljem,

Jedinjenja arsena
abdominalni gr~evi, diareja, dimerkaprol 2,5 mg/kg i.m. 4-6
(neorganska)
cijanoza, konvulzije, ABI, koma. puta dnevno, terapija {oka.
op{ti deo 59
Opekotine du` digestivnog Urgentna ezofagogastroskopija

Kiseline i baze
trakta, hematemeza, melena, u prvih 24 sata, antibiotici,
(korozivi)
{ok, koma, ABI kortikosteroidi.
Etil alkohol (èstoko pi}e)

100-150 ml per os a zatim 10%
Glavobolja, tremor, povra}anje,
etanol 800 mg/kg tokom 2 sata
Metil alkohol i etilen poreme}aj vida, midrijaza,
do koncentracije u krvi od
glikol metaboli~ka acidoza, depresija
100-150 mg/dl, hemodijaliza,
disanja, koma.
ve{ta~ka ventilacija, infuzije bi-
karbonata za korekciju acidoze.
Suvi ka{alj, vertigo, glavobolja,
Kortikosteroidi, oksigeno-terapi-
Nitrozni gasovi sufokacija, cijanoza, gubitak
ja, antibiotici, diuretici.
svesti, edem plu}a, metHb.
Mioza, hipersalivacija, lakrima- Lavaà, aktivni ugalj, atropin
cija, preznojavanje, povra}anje, 1-2 mg a zatim doza odràvanja
Organofosforna prolivi, fibrilacije muskulature, (1mg na 5-10 minuta do hipera-
jedinjenja bradikardija, respiratorna insu- tropinizacije), diazepam 10mg
ficijencija, konvulzije, koma, na 4-6h, PAM 1g/6h ili HI-6
asistolija. 500mg/6h.
Mioza, poreme}aj svesti, Nalokson 1 mg i.v. do ukupno
Opijati (morfin, heroin)
depresija disanja. 6mg, ve{ta~ka ventilacija.
Nakon latentnog perioda od Lavaà, N-acetilcistein 150

Paracetamol 36-72 sata o{te}enje jetre i mg/kg i.v. zatim 50 mg/kg to-
bubrega, hepati~na koma. kom 4h, hemoperfuzija.
Lavaà, aktivni ugalj, diazepam,

Tremor, dispneja, anksioznost,
po potrebi intubacija i ve{ta~ka
Strihnin tetani~ke konvulzije, respirator-
ventilacija, korekcija acidoze i
na paraliza.
elektrolitskog disbalansa.
Lavaà, aktivni ugalj, hemoper-
Nauzeja, povra}anje, tremor, fuzija, lidokain u infuziji, diaze-
Teofilin
tahikardija, aritmija, konvulzije. pam, kontrola vodenog i elek-
trolitskog disbalansa.
êona glavobolja, palpitacije,

Hiperbari~na oksigenacija,
Ugljenmonoksid dispneja, konvulzije, koma,
diazepam, ve{ta~ka ventilacija.
respiratorna paraliza.
Ugljovodonici Glavobolja, vertigo, euforija, Lavaà, aktivni ugalj, diazepam

(alifatski, aromatski, ha- gastrointestinalni poreme}aji, kod konvulzija, hepatoprotekti-
logeni) o{te}enje jetre i bubrega. vi.
Lavaà, aktivni ugalj, laksativi,

Akutni gastroenteritis, povra}a- dimerkaprol 200 mg i.m. svaka
@ivin sublimat
nje, {ok, ABI. 4 sata, hemoperfuzija, hemodi-
jaliza.
60 op{ti deo
1.10 UJEDI INSEKATA I @IVOTINJA

Op{ta uputstva
Iako postoji verovanje da su "prirodni proizvodi" veoma bezbedni, {to ~esto zloupotrebljavaju
promoteri "biljnih lekova" (herbal drugs), treba naglasiti da to nije uvek ta~no. U na{oj okoli-
ni postoje i biljke i ìvotinje, koje mogu biti opasne za ~oveka. Korisno je imati informacije i
definisati ~ime to mogu ujedi insekata i ìvotinja da ugroze ~oveka. U ovom delu ne}emo go-
voriti o efektima velikih doza lekova, {to je poseban i odvojen problem.
Za razliku od leka:
Otrovi su: supstance koje u veoma maloj koli~ini dovode do o{te}enja zdravlja ili smrti ~oveka.
Venomi su: supstance koje jedna ìvotinjska vrsta ubrizgava drugoj.
Toksini su: u uèm smislu, otrovi koje produkuju mikroorganizmi (difteri~ni toksin, tetanu-
sni....)
Venomi i toksini su, obi~no, polipeptidi ili proteini, dok su otrovi veoma razli~ite hemijske sup-
stance.
Biljke, tako|e, produkuju veliki broj otrovnih supstanci koje su naj~e{}e alkaloidi (organska
jedinjenja koja sadrè azot) kao {to su: nikotin, muskarin, tubokurarin..., zatim citotoksi~ni
agensi (vinka alkaloidi), a treba napomenuti da se mnoge od ovih supstanci koriste i kao le-
kovi (atropin, vinka alkaloidi, antibiotici). âk i neki bakterijski otrovi koriste se kao veoma
va`ni lekovi (streptokinaza za lizu tromba u akutnom infarktu ili u le~enju masivnih flebo-
tromboza i embolijskih komplikacija).
Kada je u pitanju ~ovek, poznato je da nisu svi organi podjednako osetljivi na otrovne sup-
stance (venomi, toksini, biljni otrovi), odnosno najosetljiviji su: mozak, nervi, srce, jetra, bu-
brezi i plu}a.
Kod ljudi je najja~e izraèn strah od ujeda zmija, ali je dobro poznato da u ve}ini zemalja ve-
}i broj ljudi godi{nje umire od anafilakse posle ujeda insekata, nego od posledica dejstava
zmijskih otrova.
Ujedi insekata: otrov iz porodice p~ela sadrì: fosfolipazu A2, hijaluronidazu, apamin, malitin
i kinine.
Otrov zolja sadrì: fosfolipazu, hijaluronidazu i protein (antigen 5).
Svaka odrasla osoba moè da toleri{e do 10 uboda insekata, dok 500 uboda moè da ubije de-
te. Me|utim, kod osetljive osobe i jedan ubod moè da izazove anafilaksu sa fatalnim isho-
dom.
Hitne mere: odmah ukloniti àoku, na bilo koji na~in, za ublaàvanje bola staviti preko mesta
uboda led, zatim, preparate antagonista H1 receptora i aspirin oralno, a lokalno krem koji sa-
drì H1antagonist. Osobe koje znaju za hipersenzitivnost, treba uvek sa sobom da nose sirete
sa adrenalinom, kada su u podru~ju gde ima takvih insekata. Osobe koje dramati~no reaguju
na ujede insekata, mogu preventivno da se imunizuju odgovaraju}im otrovom.
Le~enje anafilakse: adenalin, H1 antagonist, kortikosteroid, 0,9% NaCl i.v.
Ujedi zmija
Ve}ina otrova zmija je me{avina glikoproteina i polipeptida koji su po svojoj prirodi enzimi i
mogu ispoljavati sistemsku i lokalnu toksi~nost. Najotrovnije zmije na{eg podneblja su {arka i
poskok i sadrè otrove koji deluju neurotoksi~no, kardiotoksi~no i izazivaju hemolizu eritroci-
ta, kao i otrove koji deluju lokalno na tkivo. Oko mesta ujeda javlja se otok, crvenilo, ekhimo-
ze, bol i pe~enje. Od sistemskih efekata zapaà se slabost, mu~nina, znojenje, parestezija, iz-
menjeno mentalno stanje, hipotenzija, stanje {oka. Ujed zmije je urgentno stanje koje zahte-
va hitnu intervenciju. Moè se dogoditi da ujed zmije ne podrazumeva obavezno i ubrizgava-
nje otrova, {to je neophodno brzo proceniti.
Najva`nije je, kod ujeda zmije, spre~iti sistemsko dejstvo otrova, spre~avanjem njegovog {ire-
nja po organizmu i to stavljanjem poveske iznad mesta ujeda (samo unutar 30 min. od inoku-
lacije otrova, pa`ljivo kontrolisati da li ima arterijske cirkulacije, da se ne pogor{a nekroza lo-
kalnog tkiva). Ukoliko je to mogu}e, deo tela koji je ujeden (ekstremitet), treba i imobilisati i
postaviti u nivou srca. U zdravstvenoj ustanovi odmah treba primeniti protiv-otrov (konjski se-
rum), koji je najefikasniji ako se primeni unutar 4h od ujeda zmija, a neefikasan je ako se pri-
meni 12h posle ujeda zmije. Pored toga, potrebna je i antitetanusna za{tita, a ukoliko je rana
sa znacima infekcije, treba primeniti i antibiotike, ( ceftriakson 1-2 g/i.v., na 12 - 24h; ili ko-
amoksiklav 1,5 - 3 g/6h). Neophodna je i antitetanusna za{tita. Bolesnika treba najmanje 24h
le~iti u bolnici uz pra}enje vitalnih funkcija.
op{ti deo 61
Ujedi psa i ma~ke

ôveka naj~e{}e ujeda pas (80% svih ujeda), zatim ma~ka, ili drugi ~ovek. Naj~e{}e su infici-
rane rane posle ujeda ~oveka, zatim oko 50% rana od ujeda ma~ke, i oko 15-20% rana posle
ujeda psa je inficirano. Svaki ujed ìvotinje je primarno kontaminiran bakterijama koje se na-
laze na koì `rtve (stafilokok) i bakterijama koje se nalaze u usnoj duplji ìvotinje (G+koke i
G+ i G- anaerobi i aerobi). Obi~no su rane od ujeda ma~aka vi{e kontaminirane bakterijama.
Svaku ranu je potrebno pa`ljivo hirur{ki obraditi, i ako taj postupak nije na vreme sproveden,
bolesnika treba za{titi antibioticima (koamoksiklav) i obavezno za{titi anitetanusnim seru-
mom i sprovesti vakcinaciju protiv tetanusa, ukoliko osoba nije redovno vakcinisana.
Poznato je da i psi i ma~ke mogu da prenesu virus besnila. U na{oj zemlji, naro~ito u sever-
nim krajevima, u toku zimskih meseci, ~ak i u okolini gradova ima besnila. S obzirom da ova
bolest nije izle~iva, za{tita serumom i vakcinom je neophodna, ukoliko je poznato da ìvotinja, koja je
ujela ~oveka, nije vakcinisana i poti~e sa podru~ja na kome je prisutno besnilo, a takodje, neophodno je
obratiti se regionalnom epidemiolo{kom centru.
62 op{ti deo
1.11 OSNOVNI PRINCIPI FARMAKOEPIDEMIO-

LOGIJE I FARMAKOEKONOMIJE
ZNAÂJ FARMAKOEPIDEMIOLOGIJE
U BEZBEDNOJ PRIMENI LEKOVA
FARMAKOEPIDEMIOLOGIJA je disciplina koja se bavi procenom dejstava lekova na populaciju
i nastala je kao neminovnost da bi dala odgovore na pitanja koja postavlja savremena far-
makoterapija.
Nakon klini~kih ispitivanja i nakon registracije leka, kada se lek nadje u postregistracionoj fazi,
o leku se zna dovoljno da bi se bezbedno koristio u terapiji, odnosno, zna se sve ono {to
omogu}avaju klini~ka ispitivanja primenom protokola na ograni~enom broju ispitanika, ali
neka pitanja vezana za efikasnost, toleranciju i kori{}enje ostaju bez preciznog odgovora.
Zato su farmakoepidemiolo{ka ispitivanja zna~ajna jer otvaraju mogu}nost novih saznanja o
leku i bitna su za bezbednost farmakoterapije.
Epidemiolo{ki zna~ajna dejstva lekova dovela su do razvoja farmakoepidemiologije jo{ {ezde-
setih godina pro{log veka, kada je zbog napretka medicine i farmacije, farmakoterapiji ponu-
|eno mnogo lekova razli~itog polja delovanja, razli~itog intenziteta, razli~itih mogu}nosti stu-
panja u interakcije i razvijanja neo~ekivanih nepoznatih neèljenih dejstava lekova.
Farmakoepidemiologija primenom epidemiolo{kih metoda procenjuje efikasnost i bezbednost
primenjenih lekova i bavi se prou~avanjem odnosa koristi i rizika od primenjenih lekova na
populaciju u cilju pove}enja koristi od primenjenog leka i svodjenja rizika u granice
neizbe`nog minimuma.
Farmakoepidemiologija sagledava i prou~ava medicinsko zdravstvena, ekonomska i dru{tvena
delovanja lekova u uslovima njihove terapijske primene.
Zbog velikog zna~aja pra}enja, analiziranja i otkrivanja novih, nepoznatih i neo~ekivanih
neèljenih dejstava lekova, zadnjih godina je promovisana nova nau~na disciplina FAR-
MAKOVIGILANCA.
OBLASTI PRIMENE FARMAKOEPIDEMILOGIJE

I ISPITIVANJE EFIKASNOSTI LEKOVA
Klini~ka ispitivanja predstavljanju najbolji na~in za objektivnu procenu efikasnosti ispitivanog
leka. Kao {to je poznato, klini~ka ispitivanja vr{e se primenom protokola na odre|enom bro-
ju izabranih ispitanika. Dobijeni rezultati su objektivni za grupu ispitanika i daju ta~nu proce-
nu da je lek efikasan za re{avanje odre|enog terapijskog problema. Me|utim, kada se lek na-
|e u primeni, u postregistracionom periodu, primenjuje se na celu populaciju {to dovodi u pi-
tanje da li se rezultati vezani za efikasnost ispoljenu u klini~kim ispitivanjima mogu uop{tava-
ti. Naime, procenat efikasnosti kod razli~itih pacijenata zavisno od pola, starosti, stadijuma
bolesti i sl. je razli~it {to predstavlja problem u sigurnosti primene leka.
Farmakoepidemiologija primenom svojih metoda daje doprinos odre|ivanju procenta efika-
snosti na celu populaciju, kroz odre|ivanje i ispitivanje podgrupa pacijenata sa neuobi~ajenim
odgovorom na primenjeni lek. Ovaj pristup daje za rezultat da se razli~iti lekovi koriste kod
pacijenata sa istim oboljenjem u zavisnosti od pola, starosti, stadijuma bolesti i drugih karak-
teristika vezanih za efikasnost leka.
II ISPITIVANJE NE@ELJENIH EFEKATA LEKOVA

U postregistracionoj fazi (IV faza), nakon klini~kih ispitivanja leka, o leku se znaju sva ona ne-
èljena dejstva koja su do tada uo~ena i to su poznata neèljena dejstva koja su navedena u
uputstvu o primeni leka. Ova neèljena dejstva ne predstavljaju veliki problem u primeni leka,
samim tim {to su poznata i {to se stoga, u odre|enoj meri, mogu ublaìti. Nepoznata, neèlje-
na dejstva su ve}i problem savremene farmakoterapije i ona zahtevaju ve}a ispitivanja na ni-
vou cele populacije. Ova nepoznata neèljena dejstva lekova mogu biti uzrokovana medika-
mentoznim faktorom, odnosno, samim lekom zavisno od izbora i doze leka, na~ina primene, se-
kundarnih dejstava, toksi~nosti i interakcija ili nemedikamentoznim faktorom, odnosno, op{tim
stanjem pacijenta zavisno od starosti, pola, naslednih faktora, sekundarne bolesti i alergijskih
reakcija.
op{ti deo 63
Nepoznata neèljena dejstva lekova mogu razvijati burnu reakciju koja zahteva prekid terapi-
ja. Ova neèljena dejstva leka se lako otkrivaju, ali poznata su i ona neèljena dejstva, koja se
te{ko identifikuju, jer ne izazivaju burne reakcije, ne zahtevaju prekid terapije, a ostavljaju
trajna o{te}enja na unutra{njim organima pacijenata. Upravo ova neèljena dejstva zahtevaju
posebnu pa`nju i pra}enje.
Pra}enje neèljenih dejstva lekova treba organizovati na svim nivoima, po~ev od domova zdra-
vlja, bolnica, klini~kih centara do Nacionalnog centra za pra}enje neèljenih dejstava lekova.
Pra}enje neèljenih dejstava lekova u domovima zdravlja ima mogu}nost otkrivanja ba{ ovih
najzna~ajnijih neèljenih dejstava lekova koja se javljaju nakon dugogodi{nje primene lekova
zbog dugog toka pra}enja i dobre komunikacije sa velikim brojem pacijenata.
Pra}enje neèljenih dejstava lekova u stacionarnim ustanovama je pogodno, jer je mogu}e ot-
kriti rana neèljena dejstva lekova, zatim, neèljena dejstva lekova koji su uzrok hospitaliza-
cije i recidiva neèljene reakcije.
U Nacionalnom centru za pra}enje neèljenih dejstava lekova moè se vr{iti prikupljanje i ana-
liziranje neèljenih reakcija na primenjene lekove na celoj populaciji sa posebnim osvrtom na
ona neèljena dejstva lekova koja su uzrok hospitalizacije, trajnih o{te}enja i smrti. Stalnom
komunikacijom Nacionalnog centra zemlje i Kolaborativnog centra SZO izmenjuju se informa-
cije o neèljenim dejstvima lekova i prosle|uju povratne informacije u~esnicima me|unarod-
nog sistema pra}enja neèljenih dejstava lekova i tako unapre|uje bezbednost primene leko-
va jedne zemlje.
III ISPITIVANJE DELOVANJA NEKOLIKO TERAPIJA

Efekti istovremene primene vi{e lekova odjednom, se ne ispituju u toku klini~kih ispitivanja,
ali je zato ~esto opravdana primena vi{e lekova odjednom u postregistracionom periodu, {to
otvara mogu}nost otkrivanja nepoznatih interakcija.
Kod zna~ajnih pozitivnih klini~ki relevantnih interakcija bila bi opravdana organizacija speci-
fi~no kreiranih klini~kih ispitivanja {to se, tako|e, moè uklju~iti u sistem postregistracionog
pra}enja leka.
Kako su kreirana klini~ka ispitivanja veoma skupa, farmaoepidemiologija predstavlja pogod-
no sredstvo za otkivanje interakcija.
IV ISPITIVANJE PROPISIVANJA I KORI[]ENJA LEKOVA

Epidemiolo{ke studije o na~inima propisivanja i kori{}enja lekova otkrile su ogromne razlike
u stavovima lekara pri propisivanju lekova.
Pore|enje dobijenih rezultata u razli~itim sredinama, otvara mogu}nost analize doktrinarnih
stavova u farmakoterapiji.
Ispitivanja rezultata pri kori{}enju lekova kroz saradnju sa pacijentima su vaàn ~inilac kod is-
pitivanja lekova sa aspekta efikasnosti i tolerancije.
Razli~ite su metode kojima SZO prati indikatore koji imaju zna~aja za nacionalnu politiku o
lekovima, a jedna od njih je pra}enje potro{nje i upotrebe lekova preko Dnevne Definisane Do-
ze (DDD).
DEFINISANA DNEVNA DOZA (Defined Daily Doses)

Metodologija pra}enja potro{nje i upotrebe lekova preko DDD, prihva}ena na me|unarodnom
nivou, doprinosi dugoro~nom sagledavanju procesa u zdravstvu i unapre|enju politike o leko-
vima jedne zemlje.
Stru~noj javnosti je poznato da DDD predstavlja statisti~ku jedinicu pra}enja koja izraàva do-
govorno utvr|enu koli~inu odre|enog leka prema Internacionalnom neza{ti}enom nazivu
(INN) koja se, naj~e{}e, upotrebljava za naj~e{}u indikaciju (za odrasle) i nezavisna je od
za{ti}enog imena leka i proizvo|a~a, cene, farmaceutskog oblika, koncentracije u jedini~nom
obliku i veli~ine pakovanja.
Analiziranje potro{nje lekova na osnovu DDD omogu}uje:
• uvid u kretanje potro{nje unutar odre|ene farmakolo{ke grupe lekova
• uvid u potro{nju odre|ene grupe lekova u odnosu na ostale zemlje sveta
• pra}enje uspe{nosti mera provedenih u svrhu racionalizacije potro{nje lekova
• realno planiranje potreba u lekovima
• procenu potro{nje u odnosu na stvarne potrebe stanovni{tva
• farmakoepidemiolo{ka istraìvanja.
64 op{ti deo
Metodologija izraàvanja podataka i pristup obradi zahteva stavljanje u odnos dobijenih vred-
nosti o potro{nji lekova sa brojem stanovnika odre|ene sredine za koju se radi analiza i vre-
menom na koje se ta potro{nja odnosi. Tako se, po dogovoru, broj kori{}enih DDD svodi na
1.000 stanovnika po danu kada se prati ambulantno propisivanje lekova. U bolni~kim uslovi-
ma se, tako|e, upotreba lekova moè izraàvati svo|enjem ukupnog broja DDD na 1.000 bo-
lesni~kih dana.
Na{a zemlja je jedna od sredina u kojoj je rano shva}en zna~aj analiziranja podataka o potro-
{nji lekova. Klini~ki farmakolozi su pokrenuli ovu aktivnost na stru~nom sastanku u Novom
Sadu pod nazivom "Metode analize upotrebe lekova" u aprilu 1980. godine. Ali tek 1990. go-
dine pojavio se prvi Priru~nik sa tada{njim DDD za asortiman lekova koji se proizvode u Ju-
goslaviji, ura|en od strane grupe stru~njaka po uzoru na skandinavske DDD (SZZZ, grupa au-
tora, 1990) {to je uslovilo poja~an interes zdravstvenih profesionalaca za bavljenje ovim seg-
mentom zdravstvene za{tite.
Glavni principi za utvr|ivanje veli~ine DDD

Odre|ivanje DDD se bazira na jasno utvr|enim principima koje je uspostavilo verifikovano te-
lo na nivou SZO. Za korisnike je bitno naglasiti da se sve utvr|ene DDD odnose na monokom-
ponentne lekove u monoterapijskom tretmanu, odnosno, preparate koji sadrè jednu aktivnu
supstancu (uklju~uju}i sme{e stereoizomera). Izuzeci od ovog stava su jasno nazna~eni u kon-
kretnim slu~ajevima.
DDD nije ustanovljena za neke grupe lekova, (npr. preparati za lokalnu primenu, i.v. rastvori,
serumi, vakcine, antineoplasti~ki lekovi, op{ti i lokalni anestetici, kontrastna sredstva, ekstrak-
ti alergena). Za neke od ovih grupa lekova, preporu~uju se alternativni na~ini prikazivanja po-
dataka. Kori{}enje dermatolo{kih preparata (masti npr.) moè se prikazivati u gr preparata,
bez obzira na koncentraciju aktivne supstance. Tako|e, za kombinovane preparate ili prepa-
rate za koje DDD iz razli~itih razloga nije data u iznosu aktivne supstance, primenjuje se jedi-
ni~na doza (UD - unit dose), odnosno, pojedina~na doza.
Bitno je ista}i da je DDD, uglavnom, izraèna u teìnskoj koli~ini aktivne supstance, a ako je
to nemogu}e, kao {to je slu~aj kod kombinovanih (multikomponentnih) preparata, dogovor-
no je utvr|eno da se u tim slu~ajevima kao DDD uzima odre|eni broj pojedina~nih farmace-
utskih formulacija (tabl, kaps, mililitri, itd).
U Vodi~u su data jasna obja{njenja kod konkretnih INN, ukoliko se utvr|eno razlikuje od op-
{tih navedenih principa, mada detaljnije obja{njenje veli~ina pojedinih DDD i na~ina njihovog
obra~unavanja nije obra|eno u Vodi~u. Zainteresovanima se dodatni podaci mogu staviti na
raspolaganje, a o svim dopunama, izmenama i korekcijama koje nastanu tokom vremena kroz
aktivnosti Stru~nih timova, koji se na nivou SZO bave ovim pitanjima, stru~na javnost }e biti
redovno obave{tavana.
V PROCENA ODNOSA KORISTI I RIZIKA OD PRIMENJENOG LEKA

Osnov racionalne terapije je nakon ta~no postavljene diagnoze, izbor najdelotvornijeg leka u
ta~no prora~unatoj dozi, vode}i ra~una o farmakokineti~kim i parametrima izabranog leka.
Farmakoepidemiologija se moè primeniti u velikom spektru razli~itih oblasti primene leka,
kao {to su: tolerancija i efikasnost propisanih lekova od strane lekara i kori{}enje lekova od
strane pacijenata. Epidemilo{kim metodama sakupljeni i obra|eni podaci predstavljaju dobru
osnovu za procenu odnosa koristi i rizika od primenjenog leka.
Podaci vezani za tro{kove lekova i le~enja, stvaraju osnov za razvoj farmakoekonomije.
Metode koje se koriste u farmakoepidemiologiji mogu biti klasi~ne epidemiolo{ke metode ili
specifi~ne epidemiolo{ke tehnike.
Klasi~ne epidemiolo{ke metode koriste velike automatizovane baze podataka, a specifi~ne teh-
nike u farmakoepidemiologiji su farmakogenetika ili populaciona farmakokinetika.
Krajnji cilj farmakoepidemiologije je pove}anje koristi od primenjenog leka i svo|enje rizika u
granice neizbe`nog minimuma. Naj~e{}a pitanja, koja se postavljaju pri sprovo|enju farmako-
epidemiolo{kih studija, navedena su u Tabeli 1.12.1.
Iz napred navedenog, moè se konstatovati da je farmakoepidemiologija disciplina iz domena
klini~ke farmakologije koja upotpunjava rezultate dobijene nakon klini~kih ispitivanja sa ispi-
tivanjima primene lekova na {iroj populaciji.
Farmakoepidemiologija, primenom klasi~nih farmakoepidemiolo{kih tehnika, bavi se proce-
nom koristi od leka sa aspekta efikasnosti i tolerancije u uslovima primene lekova u monote-
rapiji i kombinovanoj terapiji.
op{ti deo 65
Krajnji cilj farmakoepidemiologije je pove}anje koristi od primenjenog leka i svo|enje rizika u

granice neizbe`nog minimuma.
Tabela 1.12.1: Naj~e{}a pitanja, koja se postavljaju pri sprovo|enju farmakoepidemiolo{kih

studija
Pitanja na koja treba odgovoriti:
Kakav je prirodni tok bolesti?
Oboljenje Koja populacija je obolela?
Koja je ciljana grupa terapeuta?
Kod koga je lek efikasan (podgrupa pacijenata)?
Efikasnost Kome se lek moè propisati (mogu}nost uop{tavanja)?
Kakva je efikasnost kombinacije lekova?
Kakav je rizik za populaciju?
Tolerisanje Ko spada u rizi~nu grupu (podgrupa pacijenata)?
Kako se toleri{u kombinacije lekova?
Ko }e uzimati lek (le~ena populacija)?
Kakav je kvalitet propisivanja lekova?
Kakav je kvalitet saradnje?
Kori{}enje Kakav je odnos rizik / korist?
Kakav je odnos tro{kovi / korist?
Da li je lek koristan (da se moè preporu~iti)?
FARMAKOEKONOMIJA
Farmakoekonomija je nauka nastala 60-ih godina pro{log veka, kao rezultat kompilacije vi{e
nauka, pre svega, ekonomije, epidemiologije, farmacije, medicine i drugih dru{tvenih nauka.
Farmakoekonomija se bavi opisom i analizom tro{kova terapije lekovima u okviru sistema
zdravstvene za{tite i dru{tva u celini. Detaljnije gledano, farmakoekonomsko istraìvanje je
proces identifikacije, merenja i pore|enja tro{kova, rizika i koristi terapijskih programa, uslu-
ga ili terapijskih reìma i odre|ivanja alternativa koje daju bolji ishod po zdravlje pojedinca
uz manje tro{kova.
U razvijenim zemljama sveta, farmakoekonomija dobija sve vi{e na zna~aju zbog naraslih tro-
{kova u zdravstvenoj za{titi i potrebe da se iz ograni~enih resursa zdravstvene za{tite racio-
nalno odvajaju sredstva za definisanu vrednost zdravstvenih izdataka. Rezultati farmakoeko-
nomije mogu biti mereni trojako: sa socijalnog, institucionalnog ili individualnog nivoa. Me-
tode farmakoekonomije (izloène u Tabeli 1.12.2.) mogu se podeliti na dve kategorije: eko-
nomske evaluacione metode i humanisti~ke evaluacione metode.
Tabela 1.12.2: Metode farmakoekonomije
EKONOMSKE EVALUACIONE METODE HUMANISTI^KE EVALUACIONE METODE
Evaluacija ukupnih tro{kova le~enja bolesti Kvalitet ìvota u vezi sa zdravljem
Analiza minimizacije tro{kova Bolesnikovi afiniteti
Analiza odnosa tro{kova i koristi Zadovoljstvo bolesnika
Analiza isplativosti
Analiza odnosa tro{kova i koristi sa aspekta
bolesnika
Osnovni cilj ekonomske evaluacije je identifikacija, merenje, vrednovanje i pore|enje tro{ko-

va i posledica razli~itih alternativa koje se razmatraju.
Racionalna primena lekova izme|u niza ~inilaca, vodi ra~una i o ceni leka (vrsta leka, farma-
ceutski oblik leka, sledstveno, cena jedne doze leka i ukupne dnevne doze, dovode}i u vezu
uspeh le~enja nekim lekom ili lekovima, sa tro{kovima povezanim sa tom terapijom. Farma-
koekonomija se bavi tim aspektom farmakoterapije. Ograni~enje sredstava za zdravstvo (ka-
tegorije tro{kova navedene u tabeli), donosi neizbe`no, i ograni~enje sredstava za lekove i na-
laè obavezno obra}anje pa`nje na taj aspekt. êsto je mogu}e jeftinijim lekom posti}i iste re-
zultate le~enja (npr. amoksicilinom, koji je 3 puta jeftiniji od njegove kombinacije sa klavulan-
skom kiselinom u le~enju respiratornih infekcija; diuretikom ili beta-adrenergi~kim blokato-
rom koji imaju isto antihipertenzivno dejstvo kao i inhibitor konvertaze angiotenzina I, i sl.).
66 op{ti deo
Farmakoekonomija je bitan faktor racionalizacije zdravstvene za{tite, i ona je zadatak, kako

lekara sekundarne i tercijarne zdravstvene za{tite, tako i lekara u primarnoj zdravstvenoj za-
{titi, a svakako i farmaceuta.
Tabela 1.12.3: Kategorije tro{kova zdravstvene za{tite

KATEGORIJE TRO[KOVA ZDRAVSTVENE ZA[TITE
KATEGORIJE TRO[KOVA TRO[KOVI
Direktni medicinski tro{kovi lekovi
medicinska oprema
nabavka
laboratorijske analize
utro{eno vreme lekara i dr. medicinskog osoblja
hospitalizacija
Direktni nemedicinski tro{kovi transport
ishrana
porodi~na nega
ku}no le~enje
Indirektni tro{kovi radna nesposobnost
prerana smrt
Nematerijalna dobra bol
patnja
KLASIFIKACIONI SISTEMI U OBLASTI LEKOVA 67
II
SPECIJALNI DEO
68 specijalni deo
2.1 KLASIFIKACIONI SISTEMI U OBLASTI LEKOVA

Savremena organizacija, tehnologija i metode rada i poslovanja ne mogu se zamisliti bez
kori{}enja pouzdane dokumentacije i informacija. Efikasan i funkcionalno organizovan sistem,
zasnovan na savremenoj metodologiji uz podr{ku savremenih informati~kih alata, pruà
{irokom krugu korisnika u{tedu vremena pri traènju odgovaraju}ih informacija iz raznih
dokumenata.
Kada je u pitanju zdravstvo i farmaceutika, danas, u eri intenzivnog kori{}enja kompjuterskih
tehnologija i mo}nih softverskih alata, ~ine se napori za uspostavljanje jedinstvenog komu-
nikacijskog jezika jednozna~nih oznaka ~inilaca i procesa rada koji omogu}uju jednostavniji i
pouzdaniji pristup relevantnim informacijama i razmenu informacija, kako za svakodnevni
rad, tako i za nau~no - istraìva~ke aktivnosti.
Klju~ni elementi koji su opredelili zna~aj i prednosti uvo|enja jedinstvenih standardnih,
jednozna~nih identifikatora zasnovani su na potrebi da se osiguraju pouzdani i aktuelni poka-
zatelji. Za farmaceutiku to zna~i: jedinstvena identifikacija proizvoda, jedinstven jezik
poslovnog komuniciranja, {ire i ~vr{}e povezivanje proizvo|a~a i zdravstvenih ustanova kroz
efikasnije informisanje i bolju saradnju, skra}enje i eliminisanje suvi{nih operacija, pove}anje
produktivnosti i racionalnosti poslovanja, za{tita korisnika farmaceutskoh proizvoda, savre-
mena farmaceutska zdravstvena za{tita uz prihvatanje me|unarodnih standarda, planiranje
potrebnih vrsta i koli~ina lekova i ostalih sredstava, smanjenje zaliha i efikasnije usmeravanje
sredstava, obezbe|enje sigurnog transfera informacija, obezbe|enje podataka o rokovima
upotrebe i na~inu ~uvanja lekova, pra}enje “pharmacovigilance”, razvoj i uvo|enje
Farmaceutskog informacionog sistema (FIS-a) i uklju~ivanje u me|unarodni informacioni sis-
tem. Sve napred navedeno se moè posti}i uspostavljanjem jednozna~ne identifikacije medi-
cinskih proizvoda u vidu GS1 kodiranja.
Za zdravstvenu za{titu, odnosno, za unapre|enje nacionalne politike o lekovima cilj je posti}i:
pouzdanost rada pri utvr|ivanju dijagnoze, laboratorijskih usluga, posedovanje svih dokume-
nata i informacija o bolesniku na jednom mestu, kori{}enje istovrsnih dokumenata u razli~ito
vreme i na razli~itim mestima bez dupliranja postupaka, pra}enje i individualizacija medi-
cinske usluge i terapijskih procedura, obezbe|enje pravog leka, u pravo vreme, u optimalnoj
dozi i dovoljno dugo vremena prema reìmu primene, re{avanje specifi~nih medicinskih prob-
lema i dr.
Zna~ajni napori u novom milenijumu na polju farmaceutike su posve}eni ujedna~avanju
nomenklature i klasifikacije, standardizovanju radnih postupaka na svim poljima delatnosti,
kao i uvo|enju serije standarda ISO 9000 i EN17025 i jednozna~nih aplikacionih identifikato-
ra u vidu GS1 (EAN) koda koji zamenjuje dosada{nju JKL.
Medjunarodno prihva}en klasifikacioni sistem za medicinske proizvode je Anatomsko-terapi-
jsko-hemijska klasifikacija lekova (ATC) koja omogu}ava jedinstven pristup za protok nau~nih
i stru~nih informacija o lekovima.
Koncept ATC klasifikacije zasniva se na {ifri od 7 kombinovano slovno - broj~anih znakova koji
ozna~ava Internacionalni Neza{ti}eni Naziv (INN) leka, odnosno kombinaciju leka. Tih sedam
znakova daju pet (5) nivoa klasifikacije. Prvi nivo (anatomski) ozna~ava se velikim slovom
tako da su lekovi svrstani u 14 anatomskih grupa, prema sistemu organa gde, prvenstveno,
ispoljavaju svoje dejstvo. Zatim, idu dva nià nivoa (terapijska) kojim se bliè odre|uje mesto
leka u terapiji. Drugi nivo od dva arapska broja, ozna~ava glavnu terapijsku grupu kojoj pri-
pada dati lek, tre}i nivo bliè odre|uje terapijsko-farmakolo{ku podgrupu i ozna~en je slovom,
dok je ~etvrti nivo ozna~en slovom i predstavlja farmakolo{ko-hemijsku podgrupu. Poslednja
dva arapska broja ozna~avaju peti nivo (hemijski). Projektovana na ovaj na~in, ATC-klasi-
fikacija je u skladu sa me|unarodnom klasifikacijom bolesti i povreda i deo je zakonske reg-
ulative zemalja ~lanica EU.
Osnovne grupe ATC klasifikacije su:

A ALIMENTARNI TRAKT I METABOLIZAM
B KRV I KRVOTVORNI ORGANI
C KARDIOVASKULARNI SISTEM
D KO@A I POTKO@NO TKIVO
G GENITOURINARNI SISTEM I POLNI ORGANI
H HORMONSKI PREPARATI ZA SISTEMSKU PRIMENU, ISKLJUÛJU]I POLNE HORMONE I
INSULIN
70 specijalni deo
J ANTIINFEKTIVNI LEKOVI ZA SISTEMSKU PRIMENU

L ANTINEOPLASTICI I IMUNOMODULATORI
M MI[I]NO - KOSTNI SISTEM
N NERVNI SISTEM
P ANTIPARAZITNI PROIZVODI, INSEKTICIDI I SREDSTVA ZA ZA[TITU OD INSEKATA
R RESPIRATORNI SISTEM
S SENZORNI ORGANI
V OSTALO
Kolaborativni centar SZO za metodologiju statistike lekova (sa sedi{tem u Oslu), utvr|uje
ATC-kôd za sve nove INN lekova registrovanih u svetu i vr{i odgovaraju}e izmene u postoje}oj
klasifikaciji, ukoliko je to potrebno, na osnovu mi{ljenja i odluka Tehni~ke komisije SZO, {to
postaje validno tek po~etkom naredne godine.
B I
B03 II
B03A III
B03AA IV
B03AA07 V
ATC Klasifikacija lekova - klasifikaciona piramida
Zna~ajno je ista}i da se princip {ifriranja medicinskih proizvoda prema ATC-klasifikaciji zasni-

va na odredjivanju {ifre za primarnu terapijsku primenu (glavna indikacija) monokompo-
nentnog leka, odnosno, za najzna~ajniju aktivnu komponentu kombinovanog leka. Svim far-
maceutskim preparatima sa istim INN-om aktivne komponente i istom terapijskom primenom,
dodeljen je jedan isti ATC-kôd, bez obzira na dozu, farmaceutski oblik, pakovanje. Preparati
sa istom INN, a koji imaju razli~ite indikacije, imaju i razli~ite ATC-kodove. Razli~iti farma-
ceutski oblici za lokalnu i sistemsku primenu (npr. tabl. ili aerosol), tako|e mogu imati
razli~ite ATC-kodove. Pri tome treba imati u vidu ~injenicu da, ako se glavna indikacija nekog
leka razlikuje u pojedinim zemljama, to moè zahtevati lokalno odre|ivanje ATC-koda na
osnovu referentne literature.
Supstance klasifikovane u isti ~etvrti ATC-nivo (terapijsko-farmakolo{ko-hemijska podgrupa)
ne mogu se uvek smatrati i farmakoterapijskim ekvivalentima, jer se specifi~ni mehanizmi
delovanja, terapijski efekti i profil neèljenih dejstava mogu razlikovati kod razli~itih supstan-
ci. Obi~no se istim ATC-kodom ozna~avaju prekurzori (“prodrugs”) i aktivni lekovi, ukoliko su
im doziranje i terapijski aspekti sli~ni. Ukoliko se doziranje i/ili INN prekurzora i aktivnog leka
razlikuju, ATC-kod se tako|e razlikuje.
Odre|eni lekovi, odnosno njihovi INN, imaju nepotpune ATC-{ifre (umesto poslednja dva ara-
pska broja stavljene su dve ta~kice), iz razloga {to do sada ili nije izvr{ena dalja podela ter-
apijsko-farmakolo{ko-hemijske grupe do jedinjenja ili datom podelom nije obuhva}en INN
leka koji je registrovan.
Razli~ite soli, estri, etri, izomeri, sme{e izomera, kompleksi ili derivati aktivne supstance, se
smatraju istom aktivnom supstancom (Direktiva 2004/27)
U Vodi~u su dati i adekvatniji neza{ti}eni nazivi za preparate insulina i vakcine (koji ina~e
nemaju precizno utvr|ene INN), prema referentnoj literaturi i originalnoj dokumentaciji
proizvo|a~a za svaki preparat. INN koji su dodeljeni insulinima uklju~uju duìnu trajanja
dejstva, poreklo i farmakopejski naziv insulinskog preparata, dok INN dodeljeni vakcinama
uklju~uju oboljenje koje spre~avaju, valentnost i tip vakcine prema postupku izrade (inak-
tivisane cele }elije, ìva atenuirana, toksoid ili pre~i{}eni antigeni).
Treba imati u vidu, da sve promene u ATC-klasifikaciji moraju zadovoljiti slede}e:
• mora se obezbediti prostor za mogu}e budu}e pro{irivanje novouvedene ATC-grupe, odnos-
no, podgrupe;
• redosled u klasifikaciji kombinovanih preparata mora biti u skladu sa redosledom u klasi-
fikaciji pojedina~nih aktivnih supstanci o kojima se radi;
• ne sme se koristiti ATC-kod ukinutih preparata za ozna~avanje novih;
• zastareli lekovi ili lekovi povu~eni iz prometa, ostaju i dalje u ATC-sistemu, iz razloga {to nji-
hovo isklju~enje moè praviti pote{ko}e korisnicima kojima su potrebni podaci u vezi sa
ovim lekovima;
• promene aktuelnih ATC-kodova moraju se svesti na minimum;
• pogre{no svrstan lek mora se pravilno klasifikovati, a sve opravdane promene, koje nisu
sasvim logi~ne, moraju se objasniti.
Kada je u pitanju identifikacija i klasifikacija lekova kod nas, Zakon o proizvodnji i prometu
lekova (Sl. gl. R. Srbije br. 84/2004) u ~l. 75 i ~l. 88 i ~l. 129, eksplicitno zahteva kori{}enje
ATC klasifikacije, a kao identifikacioni parametar zahteva se obeleàvanje po sistemu EAN-13
(sada GS1 sistem). Proizvo|a~i lekova, odnosno, sva preduze}a i druga pravna lica koja se bave
proizvodnjom lekova i ostalih medicinskih proizvoda, du`na su da artikle obeleàvaju po sis-
temu GS1, jer je na taj na~in obezbe|ena jednozna~na identifikacija proizvoda, odnosno, leka.
Opredeljeni GS1 broj za lek, identifikuje odgovaraju}i proizvod jedinstveno i nedvosmisleno,
bilo gde da se pojavi u svetu.
Cilj GS1 je uspostavljanje i razvoj globalnog multi sektorskog sistema za identifikaciju proizvo-
da i usluga i razmenu poslovnih poruka, zasnovanog na medjunarodno prihva}enim i
poslovno vodjenim standardima.
GS1 sistem obezbedjuje standarde u poslovnim procesima i to za:
• identifikaciju proizvoda i jedinica isporuke (lekovi, medicinska sredstva),
• jedinstven prikaz dodatnih informacija (standardni formati sa aplikacionim identifikatorima
za prikaz informacija kao {to su serijski brojevi, mere, datumi, broj lota, oznake kontrolnih
procedura i sl.),
• nosioce podataka (bar kodovi),
• lokacije (identifikacija poslovnih objekata, bolni~kih odeljenja, kreveta, skladi{nih lokacija),
• pacijente, zdravstvene radnike, ostalo osoblje,
• usluge (vrsta tretmana, medicinske indikacije),
• poslovne poruke ~ijom primenom se unapredjuje poslovanje u lancu snabdevanja,
• baze znanja.
Tehnologija bar – kodiranja se zasniva na prepoznavanju struktura kodiranih pruga i med-
juprostora (naj~e{}e crno-belih), definisanog promera, prema utvrdjenim pravilima za prepoz-
navanje znakova na osnovu opredeljene specifikacije simbologije, {to omogu}ava elektronsko
~itavanje.
Bar kôd EAN-13 Bar kôd EAN-8 Bar kôd UCC/EAN-128

GS1 sistem ozna~avanja medicinskih proizvoda obezbedjuje efikasniji razvoj Farmaceutskog
informacionog sistema (FIS-a) koji se defini{e kao ìinformacioni i upravlja~ki sistem zasno-
van na kompjuterskoj tehnologiji, a koji podràva sve procese farmaceutske zdravstvene
za{tite u celini i obezbe|uje egzaktne podatke i informacije kako farmaceutici tako i
zdravstvenoj za{titi u celini. Savremeni koncept ovih sistema podrazumeva me|usobno inte-
grisanje u horizontalnom i vertikalnom pravcu modularnih podsistema svih segmenata far-
maceutike - apoteka, veletrgovina, proizvo|a~a lekova, uvoznika i zastupnika, regulatornih
organa, itd., sa zdravstvenim informacionim sistemom i drugim informacionim sistemima
dru{tva na lokalnom, regionalnom, nacionalnom pa i internacionalnom nivou.î
72 specijalni deo
73
A
2.2 ALIMENTARNI TRAKT
I METABOLIZAM
74 specijalni deo
anatomsko-terapijsko hemijska klasifikacija lekova (atc)
A ALIMENTARNI TRAKT I METABOLIZAM (LEKOVI KOJI DELU-

JU NA BOLESTI DIGESTIVNOG SISTEMA I METABOLIZMA)
A01 STOMATOLO[KI PREPARATI

A01A stomatolo{ki preparati
A01AA sredstva za profilaksu karijesa
A01AB antiinfektivi i antiseptici za lokalno - oralnu primenu
A01AC kortikosteroidi za lokalno - oralnu primenu
A01AD ostali lekovi za lokalnu terapiju oralne sluznice
A02 LEKOVI ZA POREME]AJE ACIDITETA
A02A antacidi
A02AA jedinjenja magnezijuma
A02AB jedinjenja aluminijuma
A02AC jedinjenja kalcijuma
A02AD kombinacije i kompleksi jedinjenja aluminijuma, kalcijuma i magnezijuma
A02AF antacidi sa antiflatulansima
A02AG antacidi sa spazmoliticima
A02AH antacidi sa natrijum bikarbonatom
A02AX antacidi, ostale kombinacije
A02B lekovi za le~enje pepti~kog ulkusa i gastroezofagusnog refluksa
A02BA antagonisti H2-receptora
A02BB prostaglandini
A02BC inhibitori protonske pumpe
A02BD kombinacije za eradikaciju Helicobacter pylori
A02BX ostali lekovi za le~enje pepti~kog ulkusa i gastroezofagusnog refluksa
A02X drugi lekovi za poreme}aje aciditeta
A03 LEKOVI ZA FUNKCIONALNE GASTROINTESTINALNE POREME]AJE
A03A lekovi za funkcionalne poreme}aje creva
A03AA sintetski antiholinergici, aminoalkoholniestri
A03AB sintetski antiholinergici, kvaternerna amonijum jedinjenja
A03AC sintetski spazmolitici, aminoamidi
A03AD papaverin i derivati
A03AE lekovi koji deluju na receptore serotonina
A03AX drugi lekovi za funkcionalne poreme}aje creva
A03B alkaloidi beladone i derivati, monokomponentni
A03BA alkaloidi beladone, tercijarni amini
A03BB alkaloidi beladone, polusintetski, kvaternerna amonijum jedinjenja
A03C spazmolitici u kombinaciji sa psiholepticima
A03CA sintetski antiholinergici u kombinaciji sa psiholepticima
A03CB alkaloidi beladone i derivati u kombinaciji sa psiholepticima
A03CC ostali spazmolitici u kombinaciji sa psiholepticima
A03D spazmolitici u kombinaciji sa analgeticima
A03DA sintetski antiholinergici u kombinaciji sa analgeticima
A03DB alkaloidi beladone i derivati u kombinaciji sa analgeticima
A03DC ostali spazmolitici u kombinaciji sa analgeticima
A03E spazmolitici i antiholinergici u kombinaciji sa drugim lekovima
A03EA spazmolitici, psiholeptici i analgetici u kombinaciji
A03ED spazmolitici u kombinaciji sa drugim lekovima
A03F propulzivi
A03FA propulzivi
A04 ANTIEMETICI I SREDSTVA PROTIV NAUZEJE
A04A antiemetici i sredstva protiv nauzeje
A04AA antagonisti serotonina (5-HT3)
A04AD ostali antiemetici
A05 TERAPIJA BOLESTI @U^NIH PUTEVA (BILIJARNOG TRAKTA) I JETRE
A05A terapija bolesti ù~nih puteva
A05AA preparati ù~nih kiselina
A alimentarni trakt i metabolizam (lekovi koji deluju na bolesti digestivnog sistema i metabolizma) 75
A05AB preparati u terapiji bolesti bilijarnog trakta

A05AX
A05B
A05BA
ostali lekovi za terapiju bolesti ù~i
terapija bolesti jetre, lipotropni lekovi
preparati u terapiji bolesti jetre
A
A05C lekovi u terapiji bolesti ù~nih puteva i lipotropni lekovi u kombinaciji
A06 LAKSATIVI
A06A laksativi
A06AA omek{iva~i, emolijensi
A06AB kontaktni laksativi
A06AC laksativi koji uve}avaju masu
A06AD osmotski laksativi
A06AG klizme
A06AX ostali laksativi
A07 ANTIDIJAROICI, INTESTINALNI ANTIINFLAMATORNI/ANTIINFEKTIVNI
LEKOVI
A07A intestinalni antiinfektivi
A07AA antibiotici
A07AB sulfonamidi
A07AC derivati imidazola
A07AX ostali intestinalni antiinfektivi
A07B intestinalni adsorbensi
A07BA preparati medicinskog uglja
A07BB preparati bizmuta
A07BC ostali intestinalni adsorbensi
A07C elektroliti u kombinaciji sa ugljenim hidratima
A07CA oralne rehidratacione soli
A07D antipropulzivi
A07DA antipropulzivi
A07E intestinalni antiinflamatorni lekovi
A07EA kortikosteroidi za lokalnu upotrebu
A07EB antialergijska sredstva, isklju~uju}i kortikosteroide
A07EC aminosalicilna kiselina i sli~ni preparati
A07F antidijaroici - mikroorganizmi
A07FA antidijaroici - mikroorganizmi
A07X ostali antidijaroici
A07XA ostali antidijaroici
A08 PREPARATI PROTIV GOJAZNOSTI, ISKLJUÛJU]I DIJETETSKE PROIZVODE
A08A preparati protiv gojaznosti, isklju~uju}i dijetetske proizvode
A08AA preparati protiv gojaznosti sa centralnim delovanjem
A08AB preparati protiv gojaznosti sa perifernim delovanjem
A09 DIGESTIVI, UKLJUÛJU]I ENZIME
A09A digestivi, uklju~uju}i enzime
A09AA preparati sa enzimima
A09AB preparati sa kiselinama
A09AC preparati enzima i kiselina, kombinacije
A10 LEKOVI KOJI SE UPOTREBLJAVAJU U DIJABETESU (ANTIDIJABETICI)
A10A insulini i analozi
A10AB insulini i analozi, kratkog dejstva
A10AC insulini i analozi, srednje dugog dejstva
A10AD insulini i analozi, srednje dugog dejstva, u kombinaciji sa insulinima kratkog dejstva
A10AE insulini i analozi dugog dejstva
A10B oralni antidijabetici (lekovi koji sniàvaju glukozu u krvi)
A10BA bigvanidini
A10BB sulfonamidi, derivati sulfonilureje
A10BC sulfonamidi, heterocikli~ni
A10BD bigvanidini i sulfonamidi u kombinaciji
A10BF inhibitori alfa-glukozidaze
A10BG tiazolidindioni
A10BX ostali oralni hipoglikemici
A10X ostali lekovi koji se upotrebljavaju u dijabetes melitusu (antidijabetici)
A10XA inhibitori aldoza-reduktaze
A11 VITAMINI
A11A multivitamini, kombinacije
A11AA multivitamini sa mineralima
76 specijalni deo
A11AB multivitamini, ostale kombinacije
A A11B
A11BA
A11C
multivitamini,
multivitamini,
vitamini A i D, uklju~uju}i njihove kombinacije
A11CA vitamin A, monokomponentni
A11CB vitamini A i D u kombinaciji
A11CC vitamin D i analozi
A11D vitamin B1 monokomponentni i u kombinaciji sa vitaminima B6 i B12
A11DA vitamin B1, monokomponentni
A11DB vitamin B1 u kombinaciji sa B6 i/ili B12
A11E vitamini B-kompleksa, uklju~uju}i kombinacije
A11EA vitamini B-kompleksa
A11EB vitamini B-kompleksa sa vitaminom C
A11EC vitamini B-kompleksa sa mineralima
A11ED vitamini B-kompleksa sa anaboli~kim steroidima
A11EX vitamini B-kompleksa, ostale kombinacije
A11G askorbinska kiselina (vitamin C), uklju~uju}i kombinacije
A11GA askorbinska kiselina (vitamin C), monokomponentni
A11GB askorbinska kiselina (vitamin C), kombinacije
A11H ostali monokomponentni vitaminski preparati
A11HA ostali monokomponentni vitaminski preparati
A11J ostali vitaminski proizvodi, kombinacije
A11JA kombinacije vitamina
A11JB vitamini sa mineralima
A11JC vitamini, ostale kombinacije
A12 MINERALI
A12A kalcijum
A12AA kalcijum
A12AX kalcijum, kombinacije sa drugim lekovima
A12B kalijum
A12BA kalijum
A12C ostali minerali
A12CA natrijum
A12CB cink
A12CC magnezijum
A12CD fluoridi
A12CE selen
A12CX ostali proizvodi sa mineralima
A13 TONICI
A13A tonici
A14 ANABOLI^KI PREPARATI ZA SISTEMSKU UPOTREBU
A14A anaboli~ki steroidi
A14AA derivati androstana
A14AB derivati estrena
A14B ostali anaboli~ki preparati
A15 STIMULANSI APETITA
A16 OSTALI PROIZVODI KOJI DELUJU NA BOLESTI GASTRO-INTESTINALNOG
TRAKTA I METABOLIZMA
A16A ostali proizvodi koji deluju na bolesti gastro-intestinalnog trakta i metabolizma
A16AA aminokiseline i derivati
A16AB enzimi
A16AX razli~iti proizvodi koji deluju na bolesti gastro-intestinalnog trakta i metabolizma
A ALIMENTARNI TRAKT I METABOLIZAM (LEKOVI ZA LEÊNJE

BOLESTI DIGESTIVNOG SISTEMA I METABOLIZMA) A
pija je simptomatska i suportivna (lavaà è-
A01 STOMATOLO[KI
PREPARATI
luca rastvorom kalcijum hlorida ili hidroksi-
da; kod hipokalcijemije ordinira se kalcijum
glukonat; forsirana diureza; kontrola krvnog
pritiska uz pra}enje EKG.
A01A Stomatolo{ki preparati Upozorenje: iako fluoridi prolaze placentu,
A01AA Sredstva za profilaksu te se u tragovima izlu~uju u maj~inom mleku
karijesa nisu uo~ena neèljena dejstva, u svakom slu-
~aju, preporu~uje se pregled zuba jednom ili
A01AA01 natrijum fluorid dva puta godi{nje, a ~e{}e kod osoba sklonih
(Sodium fluoride) karijesu.
DDD: O 1,1 mg (0,5 mg fluora)
Registrovani lekovi:
FarKl: PREVENCIJA KARIJESA
FLUOROGAL - Galenika A.D., R. Srbija
Delovanje: Fluor je elemenat koji se fiziolo-
{kim putem ugra|uje u tvrda zubna tkiva, a
njegova koncentracija u organizmu mora biti A01AB Antiinfektivi i antiseptici za
dovoljna (naro~ito pre zavr{etka razvoja zu- lokalno - oralnu
ba), radi spre~avanja nastanka karijesa. Flu- primenu
or je potreban i trudnicama i dojiljama, ~ime
{tite svoje zube, ali istovremeno se omogu}a-
A01AB03 hlorheksidin
va optimalna fluoridacija kostiju i zuba dete- (Chlorhexidine)
ta. Zato je potrebno deci do 12. godine ìvo- DDD: O 30 mg
ta (poèljno do 16. godine ìvota) za vreme FarKl: STOMATOANTISEPTIK
razvoja zuba, omogu}iti optimalnu koli~inu Delovanje: hlorheksidin u koncentraciji
fluora koja pove}ava otpornost zuba na kari- 0,125% deluje bakteriostatski na mikroorga-
jes. nizme dentalnog plaka, i ima {irok antibakte-
Indikacije: prevencija zubnog karijesa. rijski spektar. Onemogu}ava akumulaciju
Kontraindikacije: preosetljivost na bilo koji dentalnog plaka i smiruje zapaljenje desni i
od sastojaka leka, te{ka bubre`na insufijenci- sluzokoè usne duplje.
ja, artralgije, ulkusna bolest. Nije potrebno Indikacije: terapija obolelog paradoncijuma,
koristiti natrijum fluorid ako je sadràj fluora za pripremu bolesnika za hirur{ke intervenci-
u pija}oj vodi ve} od 0,7 mg/l. je na paradoncijumu, kao dopuna standard-
Neèljena dejstva: ko`ni osip, urtikarija, po- nog postupka odràvanja oralne higijene psi-
vi{enje vrednosti funkcionalnih testova jetre. hi~ki i fizi~ki hendikepiranih osoba, stomati-
Interakcije: v. Poglavlje III. tis, gingivitis i kao lokalna terapija usne du-
plje kod sistemskih oboljenja (dijabetes meli-
Doziranje: Trudnice i dojilje: 1 mg fluora na
tus, leukemija).
dan; odoj~ad i deca do 2 godine ìvota 0,25
mg fluora na dan; deca od 2 do 4 godine 0,50 Kontraindikacije: ekstrakcija zuba i drugi hi-
mg/dan; deca od 4 do 6 godine 0,75 rur{ki zahvati zbog opasnosti nekroze kosti.
mg/dan; {kolska deca i odrasli: 1 mg fluora Neèljena dejstva: dugotrajna upotreba mo-
na dan. Tablete treba polako otapati u ustima è prouzrokovati mrku obojenost gle|i, pro-
ili ih otopiti u malo vode. Doziranje zavisi od laznu utrnulost jezika i poreme}aj ~ula uku-
koli~ine fluora u vodi za pi}e, a navedeno se, sa.
po pravilu, primenjuje kada je koli~ina fluora Interakcije: v. Poglavlje III.
manja od 0,3 mg/l. Ako koli~ina fluora izno- Doziranje: 2-3 puta dnevno ispirati ili napr-
si 0,3-0,7 mg/l, preporu~uje se polovina na- skati desni i ostalu sluzokoù u toku sedam
vedene doze, a kada voda za pi}e sadrì vi{e dana.
od 0,7 mg/l fluora, primena natrijum fluorida, Upozorenje: preparat ne treba gutati.
po pravilu, nije potrebna.
Predoziranje: hroni~no predoziranje (na pri-
HIBIDEKS DAP - Galenika A.D., R. Srbija
mer 2 mg fluorida na dan) moè kod dece
izazvati pege na zubima (fluoroza). Simpto-
mi akutnog predoziranja su: povra}anje, bo- A01AB04 amfotericin B
lovi u abdomenu, proliv, umor, op{ta slabost (Amphotericin B)
i sinkopa, a javljaju se kod odraslih, kod uzi- DDD: O 40 mg
manja 250 mg natrijum fluorida. Kod dece
doze ve}e od 500 mg mogu biti fatalne. Tera-
78 specijalni deo
A01AB09 mikonazol (Miconazole) A01AB17 metronidazol

A (v. i J02AB01)
DDD: O 0,2 g
(Metonidazole)
(v. J01XD01)
Registrovani lekovi: Registrovani lekovi:
DAKTANOL gel za lokalnu primenu - Galeni- ORVAGIL D - Galenika A.D., R. Srbija
ka A.D., R. Srbija
A01AB11 amilmetakrezol, A01AD Ostali lekovi za lokalnu

dihlorbenzilalkohol terapiju oralne sluznice
FarKl: ANTISEPTIK (STOMATOLOGIK)
Registrovani lekovi: A01AD02 benzidamin
NEO ANGIN - Divapharma – Knufike (Benzydamine)
Arzeimittelwerk Gmbh Nemaèka FarKl: ANTISEPTIK
STREPSILS - Boots Healthcare International,
V. Britanija Indikacije: kao rastvor za ispiranje i sprej ko-
risti se kod zapaljenskih procesa u ustima i
grlu.
A01AB11 amilmetakrezol,
Kontraindikacije: preosetljivost na lek.
dihlorbenzilalkohol,
Neèljena dejstva: moè se javiti ose}aj pec-
lidokain kanja na mestu aplikacije.
Interakcije: v. Poglavlje III.
STREPSILS PLUS - Boots Healthcare
Doziranje: dva puta dnevno ispirati usnu {u-
International, V. Britanija
pljinu sa oko 15 ml rastvora.
Upozorenje: moè se razblaìti sa jednakom
A01AB12 heksetidin (Hexetidine) koli~inom vode.
Delovanje: heksetidin je oralni antiseptik {i-
TANTUM VERDE - CSP Pharmaceuticals Han-
rokog antibakterijskog i antimikoti~kog spek-
dels, Austrija
tra. Ima izraziti afinitet za povr{inu sluzoko-
è usta.
Indikacije: lak{e i umerene upale i infektivne
A01AD11 lidokain, cetilpiridinijum
bolesti usne duplje, stomatitis, tonzilitis, fa- (Lidocaine,
ringitis, glositis, gingivitis, pre i nakon opera- cetylpiridinium)
tivnih zahvata u ustima i kod manjih povreda FarKl: ANTISEPTIK (STOMATOLOGIK)
u ustima, spre~avanje superinfekcije. Delovanje: Preparat sadrì supstance koje
Kontraindikacije: preosetljivost na bilo koju omogu}avaju bezbolno izbijanje prvih zuba,
supstancu leka. spre~ava nadraàj desni i pojavu otoka, pre-
Neèljena dejstva: alergijske reakcije po ko- komerno lu~enje pljuva~ke.
ì, a ~e{}e kod bolesnika sa bronhijalnom ast- Indikacije: lokalne tegobe pri izbijanju prvih
mom, alergijskom dijatezom, naro~ito u slu- zuba.
~aju preosetljivosti na acetilsalicilnu kiselinu. Kontraindikacije: preosetljivost na kompo-
Mogu}e su prolazne promene ukusa i mirisa. nente leka.
Interakcije: nisu poznate. Neèljena dejstva: Ukoliko je do{lo do guta-
Doziranje: 2 puta na dan (ujutru i uve~e, po- nja preparata, moè se javiti depresija ili pre-
sle jela), nerazre|enim rastvorim heksetidina nadraènost CNS-a, a kod velikih doza kon-
isprati usta u trajanju od pribli`no 30 sekun- vulzije i usporen rad srca.
di, a zatim rastvor obavezno ispljunuti. Na Interakcije: v. Poglavlje III.
obolela mesta u usnoj duplji, nerazre|en ras- Doziranje: gel se stavi na ~istu jagodicu pr-
tvor moè se naneti {tapi}em obmotanim va- sta, ili na komad vate, ili nesalomljivi {tapi}i,
tom. vi{e puta u toku dana ne`no se protrljaju de-
Predoziranje: mu~nina uz nagon za povra}a- sni, odnosno, ivica zuba. Postupak se pona-
nje. vlja posle obroka i uve~e, pre spavanja.
Upozorenje: sme se primeniti i kod dece mla- Upozorenje: ne sme se prekora~iti propisana
|e od 5 godina, ali samo uz konsultaciju i doza. ûvati van doma{aja dece.
kontrolu stomatologa ili lekara. Moè se krat-
kotrajno primeniti kod trudnica i dojilja, ali
CALGEL - GlaxoSmithKline Export Ltd.,
samo uz lekarsku kontrolu.
V. Britanija
HEXORAL - Hemofarm koncern, R. Srbija
A01AD11 ekstrakt tele}e krvi [ema doziranja antacida je 1-2 tbl i/ili 1 ke-
(deproteinizovani),
polidokanol
sica suspenzije 4-6 puta na dan, jedan sat po-
sle obroka, kao i neposredno pre spavanja. S
obzirom da deluju brzo i kratkotrajno, mogu
A
se, u izuzetnim slu~ajevima, davati i ~e{}e -
SOLCOSERYL pasta (dentalna adhezivna) -
na svaki sat. Tablete treba polako sisati ili
Alkaloid A.D., Makedonija
pro`vakati, a ne gutati cele. Suspenzije su de-
lotvornije i brè deluju.
A01AD11 lidokain, tinktura kamilice, Upozorenje: "Rebound effect" - antacidi mo-
polidokanol gu da prouzrokuju dozno zavisni povratni hi-
FarKl: ANTISEPTIK (STOMATOLOGIK) peraciditet {to dovodi do pove}anja gastri~ne
DENTINOX N - Altana Pharma AG, Nema~ka sekrecije ili nivoa gastrina u serumu.
Mle~no alkalni sindrom - Posle hroni~nog uzi-
manja ve}ih doza kalcijumkarbonata poseb-
no uz ve}e koli~ine mleka, mogu}a je pove}a-
A02 LEKOVI ZA POREME-
]AJE ACIDITETA na resorpcija kalcijuma. To dovodi do mle~no
alkalnog sindroma, koji se karakteri{e hiper-
kalcijemijom, taloènjem kalcijuma u korne-
A02A Antacidi ji, glavoboljom, anoreksijom, konjunktiviti-
Opis: Dispepsija ozna~ava ose}aj postprandi- som, stoma~nim bolovima, suvo}om sluzni-
jalne puno}e, bolnog pritiska i nelagodnosti ca, opstipacijom, ose}anjem è|i i poliuri-
u epigastrijumu koji se pojavljuju u vezi sa jom, i u retkim slu~ajevima, o{te}enjem bu-
konzumiranjem hrane. Antacidi su lekovi ko- brega.
ji se jo{ uvek koriste za le~enje niza bolesti di- Hipofosfatemija - prolongirana upotreba soli
gestivnog trakta, prvenstveno ublaàvaju aluminijuma (osim aluminijumfosfata) moè
simptome dispepsije, gastroezofagusne re- dovesti do smanjene apsorpcije fosfata {to
fluksne bolesti (GERB), kao i ulkusne bolesti moè da poremeti metabolizam minerala i
èluca i duodenuma. uzrokuje o{te}enje skeletnog sistema (osteo-
Antacidi neutrali{u gastri~nu kiselinu {to do- porozu).
vodi do pove}anja pH u èlucu i duodenumu. Smanjena bubre`na funkcija - Kod ovih bole-
Smatra se da pove}anjem gastri~nog pH na snika treba biti obazriv, jer primena magnezi-
4,0-5,0 dolazi do inhibicije proteoliti~kog jumovih soli (50 mEq magnezijuma dnevno)
dejstva pepsina i korozivnog dejstva HCl na moè dovesti do toksi~nosti usled smanjenog
sluznicu, {to je bitno za nastajanje bola kod klirensa magnezijumovog jona.
ulkusa. Antacidi ne oblaù mukozalnu sluzni- Trudnice - Moraju konsultovati lekara pre
cu, ali dodavanjem silikatnih komponenata, upotrebe ovih lekova.
mogu imati lokalno adstringentno dejstvo. Preparati sa natrijumom - Mnoge antacidi sa-
Tako|e, pove}avaju tonus ezofagusnog sfink- drè natrijum {to moè biti opasno kod paci-
tera, citoprotektivno delovanje prostaglandi- jenata sa hipertenzijom, sr~anih i bubre`nih
na i lokalnu barijeru mukoze, {to pokazuje da bolesnika.
je njihovo delovanje mnogo kompleksnije od
neutralizacije ve} izlu~ene HCl. Savremeni
antacidi su naj~e{}e alkalni hidroksidi ili al- A02AB Jedinjenja aluminijuma
kalne soli aluminijuma i magnezijuma, a re- Opis: Stvaraju hidrofilne koloide koji imaju
|e drugih metala. U èlucu se najduè zadr- pufersko - antacidna i adsorptivna svojstva.
àvaju, pa su zbog toga najpogodniji za pri- Ne uzrokuju alkalozu.
menu. Mogu delovati lokalno, neutrali{u}i
HCl u èlucu, kao npr. aluminijum fosfat. A02AB01 aluminijum hidroksid
Drugi deluju brzo i potpuno (natrijumhidro- (Aluminium hydroxide)
genkarbonat), ali se resorbuju iz gastrointe-
FarKl: ANTIFOSFATEMIK
stinalnog trakta, te prouzrokuju i sistemske
efekte {to dovodi do alkaloze organizma i po- Opis: Aluminijum hidroksiid spada me|u ja-
rasta natrijuma u serumu. ~e antacide, a nakon reakcije sa èluda~nom
kiselinom, stvaraju se hlorid i voda. Upotreba
Postoji klasifikacija antacida na one koji pot-
aluminijum hidroksida moè izazvati opsti-
puno neutralizuju èluda~ni sok (kalcijum
paciju, pa se kombinuje sa antacidima koji
karbonat, magnezijum oksid, magnezijum
imaju laksativno dejstvo.
karbonat i natrijum hidrogenkarbonat) i an-
tacide pod ~ijim delovanjem pH èluda~nog Delovanje: v. Uvod A02A.
soka nikad ne prelazi ta~ku neutralnosti (alu- Indikacije: Profilaksa i le~enje renalne osteo-
minijum hidroksid, aluminijum fosfat i mag- patije kod bolesnika sa hroni~nom insufici-
nezijum trisilikat). jencijom bubrega.
Kontraindikacije: Hipofosfatemija.
80 specijalni deo
Neèljena dejstva: Opstipacija, mu~nina, po- Kontraindikacije: Preosetljivost na aktivnu
A vra}anje, osip. Kod dugotrajne nekontrolisa-

ne primene, moè se razviti encefalopatija,
poreme}aj elektrolita i koagulacija.
supstancu; crevna opstrukcija.
Neèljena dejstva: v. Uvod A02A; opstipacija,
posebno kod pacijenata sa smanjenim motili-
Interakcije: v. Poglavlje III. tetom ili pri nedovoljnom uno{enju te~nosti;
Doziranje: v. Uvod A02A. Naj~e}e se daju 2-3 hipofosfatemija.
kapsule, 3-4 puta dnevno, posle jela. Kapsule Interakcije: v. Poglavlje III.
se gutaju nesa`vakane, sa dosta te~nosti. Doziranje: v. Uvod A02A.
Upozorenje: kod o{te}ene funkcije bubrega, Upozorenje: v. Uvod A02A.
mogu} je porast koncentracije aluminijuma u
serumu.
A02AD Kombinacije i kompleksi
A02AB03 aluminijum fosfat jedinjenja aluminijuma,
(Aluminium phosphate) kalcijuma i magnezijuma
FarKl: ANTACID A02AD01 magaldrat (aluminijum
Opis: v. Uvod A02A hidroksid, magnezijum
Delovanje: Aluminijum fosfat daje sa vodom karbonat, magnezijum
neutralnu pH=6,5-7,0 suspenziju koja se ne hidroksid)
menja delovanjem slabih kiselina i baza. Ne FarKl: ANTACID
uzrokuje nefiziolo{ku alkalizaciju èluda~nog Registrovani lekovi:
soka niti izaziva naknadnu hipersekreciju è- GASTAL - Pliva Hrvatska D.O.O., Hrvatska
luda~ne kiseline. Za razliku od aluminijum
hidroksida, ne spre~ava resorpciju fosfata.
A02AD04 hidrotalcit (Hydrotalcite)
Indikacije: v. Uvod A02A; Intoksikacije oral-
FarKl: ANTACID
no unetim otrovima i kausti~nim sredstvima
Kontraindikacije: Insuficijencija bubrega, Opis: v. Uvod A02A.
alergija na aluminijum fosfat, ileus; krvavlje- Delovanje: Antacid kompleksnog sastava i
nje u gastrointestinalnom traktu. dugog delovanja
Neèljena dejstva: Opstipacija, naro~ito u Indikacije: Dispepsija u vezi sa hiperacidite-
starijih osoba koje se manje kre}u. tom
Interakcije: v. Poglavlje III. Kontraindikacije: v. Uvod A02A.
Doziranje: v. uvod A02A; Kod intoksikacije Neèljena dejstva: v. Uvod A02A.
otrovima i kausti~nim sredstvima uzimaju se Interakcije: v. Poglavlje III.
ve}e doze (3-5 kesica odjednom). Doziranje: Odrasli: v. Uvod A02A. Deca od 6-
Predoziranje: Moè se javiti poreme}aj aci- 12 godina: po 5 ml suspenzije.
do-bazne ravnoteè i zamor kod dugotrajne Upozorenje: Ne preporu~uje se deci mla|oj
primene velikih doza. od 6 godina.
Upozorenje: Preporu~uje se upotreba u ra- Registrovani lekovi:
sponu od pola sata pre i nakon uzimanja bi- RUPURUT - Bayer Pharma D.O.O., Slovenija
zmut subcitrata jer smanjuje njegovu efika-
snost ukoliko se istovremeno primenjuje. Mo-
è se primeniti kod trudnica samo ukoliko te- A02AD.. simaldrat (aluminijum
rapijska korist prevazilazi rizik terapije. magnezijum silikat hidrat)
(Simaldratum)
FarKl: ANTACID I ADSORBENS
ALFOGEL - Galenika A.D., R. Srbija
Delovanje: Aluminijum magnezijum silikat
neutrali{e i vezuje suvi{nu èluda~nu kiseli-
A02AB04 dihidroksi aluminijum nu adsorpcijom. Dejstvo nastaje brzo i dugo
natrijum karbonat traje. Time se uspostavljaju fiziolo{ki uslovi u
(karbaldrat) èlucu i izbegava reaktivno stvaranje kiseli-
(Dihydroxialumini ne. Svojom adsorbentnim dejstvom ispoljava
sodium carbonate) antitoksi~na svojstva, ne menja motilitet di-
FarKl: ANTACID I ADSTRINGENS gestivnog trakta i ne prouzrokuje opstipaciju
Opis: v. Uvod A02A i dijareju.
Delovanje: v. Uvod A02A Indikacije: v. Uvod A02A; hijatus hernije i
sli~ne tegobe u trudno}i; nadraàj èluca na-
Indikacije: v. uvod A02A; hiperaciditet (goru- kon prekomerne upotreba alkohola, duvana i
{ica, stoma~ni bol, nadutost); akutni i hroni~- kafe, medikamentozno prouzrokovani hipe-
ni gastritis; nadraàj èluca posle prekomer- raciditet.
nog konzumiranja alkohola, duvana i kafe.
Kontraindikacije: Te{ka bubre`na insuficijen- kim studijama. Imaju visoku terapijsku efika-
cija.
Neèljena dejstva: Opstipacija.
snost: posle tretmana od 4-8 nedelja zale~i se
preko 80% ulkusa, duodenalni brè i potpu-
nije nego gastri~ni. Profilakti~ka primena je
A
neophodna radi suzbijanja recidiva i sprovo-
Doziranje: v. Uvod A02A.
di se u kratkim intermitentnim kurama 4-6
Upozorenje: oprez pri primeni kod bolesnika nedelja ili davanjem jedne doze uve~e u toku
sa o{te}enjem bubre`ne funkcije. jedne do dve godine.
Registrovani lekovi: Antagonisti H2 receptora od kojih su kod nas
GELUSIL - Hemofarm koncern, R. Srbija registrovani ranitidin, famotidin i nizatidin
predstavljaju efikasne, i jo{ uvek, naj~e{}e
A02B Lekovi za le~enje pepti~- kori{}ene lekove u terapiji ulkusne bolesti.
kog ulkusa i gastroezofa-
gusnog refluksa A02BA02 ranitidin (Ranitidine)
Opis: Termin pepti~ka ulkusna bolest se kori- DDD: O, P 300 mg
sti za grupu ulcerativnih bolesti gornjeg dige- FarKl: ANTIULKUSIK (BLOKATOR H2- HI-
stivnog trakta i uglavnom, obuhvata proksi- STAMINSKIH RECEPTORA)
malnu porciju duodenuma (DU) i èludac Opis: v. Uvod A02BA. Posle cimetidina, druga
(VU). Moè biti udruèn sa stresom ili se ja- generacija H2 antagonista, koju predstavlja
viti kao posledica uzimanja nekih lekova ranitidin, je napredak u le~enju ulkusne bole-
(NSAID). Pepti~ki ulkus (grizlica) predstavlja sti zbog ve}e efikasnosti i manje neèljenih
samo krajnju manifestaciju bolesti, koja se is- efekata. Za razliku od cimetidina, ne pokazu-
poljava kao ograni~eni defekt sluznice, gor- je interakciju sa citohrom P450 oksidazom u
njih delova sistema organa za varenje koji jetri, ne prolazi kroz hematoencefalnu barije-
nastaje korozivnim delovanjem agresivnih ru i antisekretorni efekat je ve}i od cimetidi-
faktora èluda~nog soka, zahvataju}i razli~i- na 5-7 puta. Ranitidin danas sluì kao "zlatni
te slojeve zida dublje od Lamine vascularis. standard" za pore|enje sa novijim generacija-
Bolest je rezultat sloènog me|usobnog delo- ma antagonista H2 receptora koji su, done-
vanja vi{e faktora, genske predispozicije i fak- kle, donele napredak u bioiskoristljivosti, do-
tora spolja{nje sredine. Uzroci pepti~kog ul- ziranju i efikasnosti, mada je ranitidin i dalje
kusa nisu sasvim prou~eni, ali se danas zna naj~e{}e propisivani lek u svojoj grupi.
da je naj~e{}i uzro~nik ove bolesti Helicobac- Delovanje: v. Uvod A02BA; redukuje i volu-
ter pylori infekcija, HCl i pepsin. Cilj svakog men i koncentraciju gastri~nog soka, dok je
le~enja ulkusne bolesti predstavlja, osim zna- bez uticaja na sekreciju pepsina, unutra{njeg
~ajnog osloba|anja od bola, i brzo zale~enje faktora i gastrina. Ne remeti protektivnu se-
grizlice, prevenciju recidiva ulkusa sa {to ma- kreciju sluzi i enzime potrebne u procesu va-
nje neèljenih efekata. renja {to ga ~ini pogodnim u terapiji hipera-
ciditeta, zarastanja i ublaàvanja tegoba kod
A02BA Antagonisti H2-receptora pepti~kog ulkusa.
Opis: Otkri}e H2 blokatora i njihova primena Farmakokineti~ke osobine ga ~ine pogodnim
u terapiji ulkusnih bolesti bili su revolucio- za komforno davanje. Posle uzimanja tablete
narni korak u le~enju ovih bolesnika. Mnogi od 150 mg, brzo se resorbuje i dejstvo po~i-
faktori (hrana, kofein, psihi~ko stanje, leko- nje posle 15 minuta, a traje 8-12 sati. Jedno-
vi) uti~u na sekreciju èluda~ne kiseline. An- kratna ve~ernja doza od 300 mg dovoljna je
tagonisti H2 receptora, inhibi{u lu~enje HCl za odràvanje povi{enog pH u gastro-duode-
iz parijetalnih }elija (provociranu ovim fakto- numu celu no} i slede}i dan.
rima) selektivnim i reverzibilnim vezivanjem Indikacije: v. Uvod A02BA; gastri~na hiperse-
za H2 histaminske receptore i ubrzavaju zara- kretorna stanja, krvavljenja iz gornjeg dela
stanje ulkusa. Va`na je ~injenica da antagoni- digestivnog trakta (samo za parenteralni ob-
sti H2 receptora inhibiraju èluda~nu sekreci- lik).
ju provociranu samo histaminom, a ne i ga- Kontraindikacije: Alergija na ranitidin ili
strinom i acetilholinom. Sa uobi~ajenim do- druge sastojke preparata, maligni procesi u
zama trajanje koncentracije leka u serumu za èlucu.
postizanje preko (iznad) 50% inhibicije ga- Neèljena dejstva: uglavnom su retka i bla-
stri~ne kiseline nalaze se u opsegu od pribli- ga, a lek se, uglavnom, dobro podnosi. Naj~e-
`no 10 sati za ranitidin, famotidin i nizatidin. {}i neèljeni efekti su: dijareja, glavobolja,
Glavna indikacija za primenu antagonista H2 pospanost, zamor, opstipacija, bol u mi{I}i-
blokera je osim pepti~kog i duodenalnog ul- ma, epigastri~ni bol, mu~nina i zamagljen
kusa i refluksni ezofagitis, Zollinger-Elliso- vid. Re|e se javlja leukopenija, granulocito-
nov sindrom i ne-ulkusna dispepsija. penija, trombocitopenija, povi{enje transami-
Brzo osloba|anje od bolova i brzo zaceljenje naza jetre i kreatinina ali ove pojave nisu kli-
ulkusne grizlice potvr|eno je brojnim klini~- ni~ki zna~ajne. Od reakcija preosetljivosti
82 specijalni deo
kod malog broja bolesnika moè do}I do Refluksni ezofagitis: 20-40 mg 2 puta tokom
A bronhospazma, urtikarije, anafilakse, hipo-

tenzije, a od reakcija na koì ra{.
Interakcije: v uvod i Poglavlje III.
6-12 nedelja; maks. 8 mg/dan.
Zollinger-Ellisonov sindrom: 4 puta dnevno
po 20-40 mg, najvi{e 240 mg/dan. Kod bole-
Doziranje: Tablete: Duodenusni i ventrikulski snika sa klirensom kreatinina izme|u 10 i 50
ulkus: v. uvod. ml/min. doza se smanjuje na 20 mg/dan.
Zollinger-Ellisonov sindrom: 450-900 mg Ako je klirens kreatinina manji od 10
dnevno, podeljeno u 3-4 pojedina~ne doze; ml/min, dnevna doza iznosi 25%, odnosno,
20 mg svaki tre}i dan.
Refluksni ezofagitis: 150 mg, 2 puta dnevno
u trajanju od 8-12 nedelja; Upozorenje: Famotidin se ne preporu~uje u
trudno}i i za vreme dojenja. U le~enju ulkusa
Ampule se daju sporo i.v. ili u vidu infuzije od
èluca treba isklju~iti maligni proces.
25 mg po satu, i u intervalima od 6-8 sati;
maks. doza za i.v. primenu je 200 mg. Registrovani lekovi:
Upozorenje: Kod bolesnika kod kojih je kli- FAMOTIDIN ALKALOID - Alkaloid A.D.,
rens kreatinina manji od 50 ml/min, dnevna Makedonija
doza ranitidina mora se smanjiti na 150 mg FAMOTIDIN - Hemofarm koncern, R. Srbija
dnevno. Kod trudnica, dojilja i dece do 14 go- LECEDIL - Zdravlje, R. Srbija
dina primena je indikovana samo u hitnim QUAMATEL - Gedeon Richter, Ma|arska
slu~ajevima. Pre primene ranitidina, neop-
hodno je isklju~iti postojanje malignih proce- A02BA04 nizatidin (Nizatidine)
sa. Pu{enje smanjuje efikasnost ranitidina. DDD: O P 300 mg
Registrovani lekovi: FarKl: ANTIULKUSIK (BLOKATOR H2-HISTA-
RANISAN - Zdravlje, R. Srbija MINSKIH RECEPTORA)
RANITIC - Salutas Pharma GmbH, Nemacka Opis: v. uvod A02BA.
RANITIDIN - Demo S.A., Gr~ka Delovanje: Nizatidin je najnoviji lek registro-
RANITIDIN - Galenika A.D., R. Srbija van kod nas i pokazuje prednost u odnosu na
RANITIDIN - Fam Pharm, R. Srbija ostale lekove iz njegove grupe tako {to dvo-
RANITIDIN - Hemofarm AD, R. Srbija struko brè postiè maksimalne koncentraci-
RANITIDIN - Remevita D.o.o., R. Srbija je u krvi, brzo i potpuno se resorbuje (bioi-
RANITIDIN - Hemofarm koncern “Zorka skoristljivost ve}a od 90%), te ima najbrì
Pharma”, R. Srbija po~etak dejstva.
RANSANA - Habit Pharm A. D., R. Srbija Indikacije: v. uvod A02BA.
RANUBER - ICN Iberica, [panija
Kontraindikacije: Preosetljivost na nizatidin.
ULCODIN - Alkaloid A.D., Makedonija
ULCOGUT - PRO.MED.CS., ê{ka Republika Neèljena dejstva: Retko se moè javiti zno-
jenje, urtikarija, somnolencija i svrab.
Interakcije: v. Poglavlje III. Nema klini~ki
zna~ajan uticaj na mikrozomne enzime jetre.
A02BA03 famotidin (Famotidine)
Doziranje: Odrasli: Ulkus èluca: 1 put dnev-
DDD: O, P 40 mg no 1 kapsula po 300 mg uve~e, ili 2 puta
FarKl: ANTIULKUSIK (BLOKATOR H2-HISTA- dnevno po 150 mg u toku 4-8 nedelja; tera-
MINSKIH RECEPTORA) pija odràvanja 150 mg uve~e.
Opis: v. Uvod A02BA. Refluksni ezofagitis: 2 puta dnevno po 150
Delovanje: Famotidin kao lek nove genreaci- mg tokom 12 nedelja. Kontinuirana i.v. infu-
je blokatora H2 receptora predstavlja najja~i zija: 300 mg u 150 ml kompatibilnog i.v. ras-
inhibitor sekrecije HCl. Njegovo dejstvo na- tvora prose~nom brzinom 10 mg/sat. Inter-
stupa sporije nego kod ranitidina, ali traje mitentna i.v. infuzija: 100 mg u 50 ml kompa-
duè. tibilnog i.v. rastvora tokom 15 minuta 3 puta
Indikacije: v. uvod A02BA. na dan. Injekcija u bolusu ili kratka i.v. infuzi-
Kontraindikacije: Preosetljivost na famoti- ja: nerazre|ena injekcija ili kratka (petomi-
din. nutna infuzija) u dozi 100 mg 3 puta na dan;
Neèljena dejstva: Blaga i retka: dijareja, Maks. 480 mg/dan. Ako je klirens kreatinina
malaksalost, glavobolja, suva usta, mu~nina, manji od 20 ml/min za terapiju ulkusne bole-
povra}anje, gubitak apetita, meteorizam, opsti preporu~uje se 75 mg/dan, a ako je kli-
stipacija i alergijske manifestacije na koì. rens 20-50 ml/min 150 mg/dan.
Interakcije: v. Poglavlje III. Nema klini~ki sig- Upozorenje: Oprezna upotreba kod trudnica
nifikantan uticaj na enzime jetre. i dojilja. Primena kod dece nije ispitana. Po-
Doziranje: Ulkus èluca i duodenuma: 40 trebno je kontrolisati enzime jetre, mada ret-
mg/dan jednom dnevno pre spavanja tokom ko moè do}i do njihovog reverzibilnog pove-
4-8 nedelja. Doza odràvanja 20 mg/dan. }anja.
Registrovani lekovi: Indikacije: v. Uvod A02BC; neulkusna dis-

GALITIDIN - Galenika A.D., R. Srbija pepsija; profilaksa ulkusa kod osoba koje uzi-
maju NSAID.
Kontraindikacije: Trudno}a, dojenje, insufici-
A
A02BC Inhibitori protonske pumpe
jencija jetre.
Opis: Ovi lekovi ireverzibilno inhibiraju en-
zim H+, K+, - ATP - azu (protonsku pumpu) Neèljena dejstva: Mu~nina, povra}anje, vr-
u parijetalnim }elijama èluca. Time kom- toglavica, proliv ili opstipacija, abdominalni
pletno inhibiraju bazalnu i stimulisanu sekre- bol. Re|e se mogu javiti: ra{, urtikarija, angi-
ciju HCl. Zbog navedenih osobina, inhibitori oedem, pruritis, bronhospazam, fotosenzitiv-
protonske pumpe postiù najbrù i najja~u nost, alopecija, intestinalni nefritis, reverzi-
supresiju sekrecije èluda~ne kiseline, te do- bilna mentalna konfuzija, somnolencija ili in-
vode do brèg zaceljivanja ulkusa u odnosu somnija. U pojedinim slu~ajevima je prime}e-
na blokatore H2 receptora. To je dokazano i na promena enzimske aktivnosti jetre, agra-
kod bolesnika sa hipertgastrinemijom, kod nulocitoza, leukopenija, ginekomastija, im-
kojih se tegobe nisu ublaìle primenom anti- potencija, agitacija i halucinacije. Ovi pore-
histaminika. Efikasni su u terapiji duodenal- me}aji se mogu javiti pri dugotrajnoj primeni
nog i vetrikularnog ulkusa, refluksnog ezofa- visokih doza leka.
gitisa i, tako|e, kod Zollinger-Elisonovog sin- Interakcije: v. Poglavlje III. Metaboli{e se pre-
droma (posebno u slu~ajevima rezistentnim ko citohrom P450 enzima jetre (inhibicija) pa
na ostalu terapiju). Tako|e se upotrebljavaju moè produìti poluvreme eliminacije nekih
u kombinaciji sa antibioticima u eradikaciji lekova koji se metaboli{u u jetri oksidativnim
Helicobacter pylori infekcija u kratkim terapij- procesima (diazepam, fenitoin, varfarin).
skim {emama koje traju 7-14 dana. Omepra- Doziranje: Ujutru, pre jela, daju se 1-2 kap-
zol je prvi inhibitor protonske pumpe, tipi~an sule.
je predstavnik svoje grupe i najvi{e se propi- Ulkus èluca i duodenuma: 20-40 mg/dan to-
suje u odnosu na novije lekove, kao {to su kom 4-8 nedelja.
lansoprazol i pantoprazol. Ova dva leka su Refluksni ezofagitis: 20 mg tokom 4-8 nede-
analozi omeprazola i nemaju zna~ajnih pred- lja.
nosti u odnosu na omeprazol. Zollinger-Ellison-ov sindrom: 60 mg ujutru
(po~etna doza); 20 -120 mg dnevno (doza
A02BC01 omeprazol (Omeprazole) odràvanja). Ako se daje iznad 80 mg, treba
DDD: O, P 20 mg podeliti u 2 doze.
FarKl: ANTIULKUSIK (INHIBITOR PROTON- Neulkusna dispepsija: 10-20 mg dnevno to-
SKE PUMPE) kom 2-4 nedelje.
Opis: Omeprazol je supstituisani benzimida- Profilaksa ulkusa: za osobe koje uzimaju
zol i predstavlja prototip inhibitora kiselinske NSAIL 20 mg dnevno.
pumpe. Upozorenje: Oprezna primena kod dece. Pre
Delovanje: v. Uvod A02BC; jednokratna doza primene leka, treba isklju~iti karcinom èluca.
omeprazola povi{ava pH u èlucu od 1,4-5,3, Registrovani lekovi:
tako da, prakti~no, inaktivi{e pepsin. Dakle, LOSEC - AstraZeneca AB., [vedska
omeprazol, kao tipi~ni predstavnik lekova iz LOSEPRAZOL - Liconsa, S.A., [panija
svoje grupe, inhibira zavr{nu fazu sekrecije NUCLOSINA - ICN Iberica, [panija
gastri~ne kiseline (preko 95%), tako da je OMEP - Salutas Pharma GmbH, Nema~ka
njegovo dejstvo nezavisno od primarnog sti- OMEPRAZOL - Fam Pharm, R. Srbija
mulusa ~ime je postignuit maksimalni inhibi-
OMEPRAZOL - Galenika A.D., R. Srbija
torni efekat. Ovo mu daje nesumnjivu pred-
OMEPRAZOL - Srbolek, R. Srbija
nost u odnosu na ostale antisekretorne leko-
OMEPROL - Zdravlje, R. Srbija
ve - naro~ito u slu~ajevima duodenalnog ul-
OMEZOL - Alkaloid A.D., Makedonija
kusa gde je sekrecija HCl va`niji patogenetski
faktor nego kod èluda~nog ulkusa. Delova-
nje nastupa brzo i traje do 24 sata. Ublaàva
tegobe i ubrzava zaceljenje ulkusa. Primena A02BC02 pantoprazol
ovog leka bila je sporna u samom po~etku (Pantoprazole)
primene zbog izazivanja ahlorhidrije, koja DDD: O, P 40 mg
povratnom spregom, dovodi do stalne hiper- FarKl: ANTIULKUSIK (INHIBITOR PROTON-
gastrinemije, a ona moè dovesti do hiper- SKE PUMPE)
plazije ECL }elija u sluznici }elija i do razvo- Opis: Po hemijskom sastavu, pantoprazol je
ja mikrokarcinoida. Me|utim, kasnija isku- derivat benzimidazola sli~an omeprazolu, ali
stva pokazala su da se radi o reverzibilnoj hi- se od njega razlikuje po tome {to ima dva
pergastrinemiji koja nije zna~ajna, ukoliko se atoma fluora u strukturi.
lek daje razumno, a ne preterano dugo.
84 specijalni deo
Delovanje: v. Uvod A02BC; pokazuje pred- bikarbonata. Dejstvo nastupa brzo i traje do
A nost u odnosu na omeprazol u ve}oj biora-

spoloìvosti (77%). Ima ve}u efikasnost u za-
ra{}ivanju èluda~nog ulkusa i terapiji refluk-
24 sata.
Indikacije: v. omeprazol.
Kontraindikacije: Preosetljivost na sastavne
snog ezofagitisa. Dejstvo nastupa brzo i traje komponente leka, te{ka insuficijencija bubre-
do 24 sata. ga, trudno}a (prvo tromese~je), dojenje, de-
Indikacije: v. omeprazol A02BC01. ca.
Kontraindikacije: v. omeprazol A02BC01; Neèljena dejstva: Reverzibilno pove}anje
preosetljivost na sastavne komponente leka. nivoa gastrina, poreme}aji u gastrointestinal-
Neèljena dejstva: Povremeno se mogu javiti nom traktu (dispepsija, nauzeja, abdominal-
glavobolja ili dijareja, retko mu~nina, tegobe ni bol, povra}anje, suva usta). Re|e se javlja-
u gornjem delu gigestivnog trakta, nadima- ju glavobolja, vrtoglavica, respiratorne smet-
nje, osip, svrab i vrtoglavica. U pojedina~nim nje, bolovi u mi{i}ima i zglobovima, urtikari-
slu~ajevima, zapaèno je stvaranje edema, ja i pruritus, slabost, depresija, trombocitope-
povi{enje temperature, smetnje vida i pojava nija i leukopenija.
depresije. Interakcije: Daje interakcije kao i omeprazol
Interakcije: Pantoprazol ima prednost u od- zbog inhibicije enzima jetre (v. omeprazol).
nosu na ostale blokatore protonske pumpe, Zbog smanjene kiselosti èluda~nog soka,
jer ne interferira sa metaboli~kim enzimskim moè do}I do poreme}aja resorpcije gvo`|a.
sistemima u jetri, pa ne dolazi sa interakcija Antacide i sukralfat treba davati jedan sat po-
sa drugim lekovima. sle uzimanja lansoprazola, jer mogu uticati na
Doziranje: Uzima se 1 kapsula ujutru, pre njegovu bioraspoloìvost.
obroka. Doziranje: Uzima se 1 kapsula ujutru, pre
Ulkus èluca: 40 mg jednom dnevno tokom 8 obroka.
nedelja. Ulkus duodenuma: 30 mg 1 dnevno tokom 4
Ulkus duodenuma: 40 mg jednom dnevno 2 nedelje, terapija odràvanja 15 mg/dan.
nedelje (jo{ dve nedelje ako zale~enje nije Ulkus èluca: 30 mg 1 dnevno tokom 8 nede-
potpuno). lja.
Gastroezofagusni refluks: 40 mg dnevno 4 Gastroezofagusni refluks: 30 mg dnevno to-
nedelje (jo{ 4 nedelje ako zale~enje nije pot- kom 4 nedelje i jo{ 4 nedelje 15-30 mg dnev-
puno). Le~enje se ne sme provoditi kontinui- no.
rano duè od 8 nedelja, zbog nedovoljnog sa- Dispepsija: 15-30 mg dnevno tokom 2-4 ne-
znanja o dugotrajnom le~enju. delje.
Upozorenje: Ne preporu~uje se kod manjih Zollinger-Ellisonov sindrom: 60-120 mg
èluda~nih, crevnih tegoba (npr. nervoznog dnevno, maks. 180 mg; doza odràvanja 30-
èluca). Pre upotrebe, potrebno je isklju~iti 60 mg dnevno.
malignitet, jer lek smanjuje tegobe kod ta- Upozorenje: U slu~aju oboljenja jetre, sma-
kvih stanja, a time se odlaè postavljanje ta~- njiti standardnu terapijsku dozu. Ne preporu-
ne dijagnoze. Kod bolesnika sa o{te}enjem je- ~uje se dugotrajna primena lansoprazola.
tre, lek se daje u istim dozama, ali svakog
drugog dana. Registrovani lekovi:
AMARIN - Medochemie Ltd., Limassol, Kipar
Registrovani lekovi: LANZUL S - Krka, Hrvatska
CONTROLOC - Altana Pharma AG, Nema~ka LASOPROL - Aegis LTD., Kipar
A02BC03 lansoprazol A02BC05 esomeprazol

(Lansoprazole) (Esomeprazole)
DDD: O 30 mg DDD: O 30 mg
FarKl: ANTIULKUSIK (INHIBITOR PROTON- FarKl: ANTIULKUSIK (INHIBITOR PROTON-
SKE PUMPE) SKE PUMPE)
Opis: Lansoprazol je derivat benzimidazola
koji u svojoj molekuli sadrÌ trifluoroetoksi Registrovani lekovi:
grupu. NEXIUM - Astra Zeneca UK Limited,
V. Britanija
Delovanje: Inhibitor protonske pumpe sli~an
omeprazolu. Inhibi{e lu~enje HCl, kako cen-
tralnim tako i perifernim putem, bez obzira AO2BD Kombinacije za eradikaciju
na vrstu nadraàja (hrana, nervni ili humo- Helicobacter pylori
ralni). Tako|e, inhibi{e lu~enje pepsina i po- Opis: Preciziranje uloge Helicobacter pylori
ve}ava nivo gastrina u serumu. Za{titnom infekcije u nastanku ulkusne bolesti, gastriti-
efektu lansoprazola doprinosi sposobnost po- sa, limfoma i karcinoma èluca dovelo je do
ve}anja oksigenacije sluznice èluca i lu~enje ekspanzije istraìvanja na ovu temu. Osim na
èluda~nom epitelu, bakterija se moè na}i i dana ima vi{e uspeha u eradikaciji H. pylori,
u bulbusu duodenuma, jednjaku, mekelovom
divertikulumu i rektumu. U zemljama u raz-
voju H. pylori se ~esto izoluje i iz dentalnih
zbog slabijeg pridràvanja uputstva lekara od
strane bolesnika, neèljena dejstva su ~e{}a.
Osim toga, ova {ema le~enja je skuplja te se
A
plakova. Prema najnovijim saznanjima, in- preporu~uje trostruka terapija tokom 7 dana
fekcija sa H. pylori je najrasprostranjenija in- (osim u kombinaciji sa azitromicinom). Ista
fekcija u ~itavom svetu i smatra se da je oko {ema terapije se pored le~enja ulkusne bole-
50-60% svetske populacije inficirano ovom sti, preporu~uje i kod hroni~nog gastritisa sa
bakterijom. H. pylori razlaè mukus sluzoko- H. pylori infekcijom. Nakon sedmodnevne te-
è, dolazi do poja~anog lu~enja gastrina, a ti- rapije, potrebno je nastaviti terapiju inhibito-
me i èluda~ne HCl i aktivnosti pepsina. Ta- rima protonske pumpe ili antagonistima H2
ko|e smanjuje sintezu prostaglandina i pro- receptora u uobi~ajenoj dozi slede}ih 2-6 ne-
dukciju bikarbonata, ~ime dodatno slabi od- delja. Nije mogu}e dati definitivan odgovor
brambene mogu}nosti mukoze. Navedenim koja je {ema optimalna, a preporu~uju se ne-
patogenetskim mehanizmima H. pylori je etio- koliko:
Antimikrobna sredstva
Antisekretorni
lekovi metronidazol (M)
klaritromicin amoksicilin azitromicin
tinidazol (T)
2 x 1.000 mg 3 x 400 mg (M)
omeprazol
2 x 500 mg 2 x 1.000 mg
2 x 20 mg
3 x 500 mg 2 x 500 mg (T)
pantoprazol
2 x 500 mg 2 x 400 mg (M)
1 x 40 mg
ranitidinbizmut ci- 2 x 500 mg
2 x 1.000 mg
trat 2 x 400 mg (3 dana)
lo{ki vezan za nastanak raznih tipova akut-

nog i hroni~nog gastritisa (~ak do 100% za-
A02BD01 amoksicilin, metronidazol
stupljenost infekcije), duodenalnog ulkusa (Amoxicillin,
(95%), ventrikularnog ulkusa (70%), eroziv- metronidazole)
nog gastroduodenitisa, malignih tumora è- FarKl: ANTIBIOTIK - ERADIKACIJA HELI-
luca, dentalne paradentoze, alergijskih stanja COBACTER PYLORI
nepoznatog uzroka itd. Zato je poslednjih go- Opis: v. Uvod A02BD.
dina njegova eradikacija postala sastavni deo Delovanje: Uspe{na kombinacija dva antibio-
le~enja ulkusne bolesti, pa se u tu svrhu kori- tika za eradikaciju Helicobacter pylori i brzo iz-
ste brojne terapijske {eme. le~enje ulkusa duodenuma i èluca. Sadrì
Kori{}enje eradikacione terapije bez prethod- amoksicilin sa baktericidnim delovanjem na
nog dokaza H. pylori pozitivnosti je pogre{no gram pozitivne i gram negativne bakterije,
jer moè zamaskirati neku ozbiljniju bolest uklju~uju}i i Helicobacter pylori. Druga kompo-
koja stoji u osnovi nastanka ulceracije. Zato nenta je metronidazol, derivat imidazola sa
je potrebno prethodno endoskopski verifiko- bakteriostatskim i baktericidnim delovanjem
vati dijagnozu ulkusne bolesti i utvrditi pozi- na gram pozitivne anaerobne bakterije, Tric-
tivnost brzim ureaza ili nekim drugim te- homonas vaginalis, Entamoeba hystolitica, Giar-
stom, a kontrolu uspeha sprovedene terapije dia intestinalis, Balantidium coli i Helicobacter
izvr{iti najmanje mesec dana posle zavr{ene pylori. Oba leka se dobro resorbuju iz dige-
terapije. stivnog trakta i njihova biolo{ka iskoristlji-
U terapiji H. pylori infekcije koriste se dvo-, vost je skoro potpuna.
tro- ili ~etvorokomponentna terapija kombi- Indikacije: v. Uvod A02BD; neulkusna dis-
nacije antibiotika, inhibitora sekrecije èlu- pepsija.
da~ne kiseline i preparata bizmuta. Eradika- Kontraindikacije: Alergija na penicilin i me-
cija naj~e{}e rezultira u dugotrajnoj remisiji tronidazol, akutni poreme}aj CNS-a, krvne
ulkusne bolesti, a reinfekcija sa H.pylori je ret- diskrazije, trudno}a, laktacija.
ka. Antimikrobno le~enje sprovodi se kombi- Neèljena dejstva: Alergijske reakcije na oba
nacijom antisekretornog leka i dvaju antibio- leka, GIT poreme}aji (nauzeja, povra}anje,
tika sa uspehom eradikacije izme|u 80% i dijareja, opasnost od pseudomembranoznog
95%. Iako tzv. trostruka terapija tokom 14 kolitisa). Metronidazol moè izazvati nadra-
86 specijalni deo
àj CNS (glavobolja, vrtoglavica, ataksija, ulkus od delovanja kiseline, pepsina i ù~i.
A konfuzija, konvulzije), metalni ukus u usti-

ma, poreme}aj mokrenja.
Osim mehani~kog dejstva, bizmut subcitrat
stimuli{e sintezu prostaglandina E2, pove}a-
va lu~enje mukusa, alkalnih ekvivalenata i bi-
Doziranje: Primenjuje se u vreme obroka sa karbonata. Pored toga, koloidni bizmut sma-
vodom 3 puta na dan 1 ovalna tableta amok- njuje bolove i smiruje simptome dispepsije
efikasno kao i H2 antagonisti. Antisekretorno
sicilina (750 mg), jedna okrugla tableta me-
dejstvo nije potvr|eno. S druge strane, sma-
tronidazola (500 mg) tokom 12 dana. Doze
tra se da ima direktno inhibitorno dejstvo na
preparata treba smanjiti kod bolesnika sa re-
rast bakterije H. pylori {to ga ~ini pogodnim u
nalnom ili hepati~kom insuficijencijom na 2
eradikaciji ove bolesti, posebno u kombinaci-
puta po jednu tabletu amoksicilina i metroni-
ji sa H2 antagonistima. Tako su, u nekim ze-
dazola. mljama, registrovani preparati u kojima je
Upozorenje: Ne preporu~uje se kod osoba zastupljena kombinacija ranitidina sa bizmut
mla|ih od 18 godina. Za vreme trajanja tera- subcitratom (PILORID®).
pije, treba zabraniti unos alkohola. Ne prepo- Indikacije: Gastritis, ulkus èluca i duodenu-
ru~uje se pri postojanju mononukleoze ili ma, eradikacija Helicobacter pylori.
limfati~ke leukemije, jer neèljeni efekti
Kontraindikacije: Trudno}a, dojenje, insufici-
amoksicilina (ra{) mogu biti jako izraziti. jencija bubrega.
Moè potencirati i produìti GIT poreme}aje
Neèljena dejstva: Crna boja stolice (mogu}-
(povra}anje i diareja). Pri terapiji, dolazi do
nost maskiranja znakova krvavljenja), tamna
promena boje urina (crven, mrk ili dekolori-
prebojenost usne duplje.
san). Oprez je potreban i kod bolesnika sa in-
suficijencijom jetre. Terapiju treba prekinuti, Interakcije: v. Poglavlje III; ne savetuje se uzi-
ako se razvije pseudomembranozni kolitis, manje antacida zajedno sa preparatima bi-
konvulzije ili periferni neuritis. Bolesnike na zmuta, jer se moè promeniti pH sredine ko-
antikoagulantnoj terapiji treba stabilizovati ja je neophodna za aktivnost leka.
pre primene preparata i pa`ljivo ih pratiti u Doziranje: Lek se uzima 30 minuta pre jela.
toku terapije. Odrasli i deca do 12 godina: 2 puta po 600 mg
ili 4 puta po 300 mg. Deca: 7-8 mg/kg dnev-
Registrovani lekovi: no. Terapija traje najmanje mesec dana, a naj-
HELICOCIN - Hemofarm koncern, R. Srbija duè dva meseca.
Predoziranje: Velike doze mogu dovesti do
Ulkusna bolest uzrokovana NAIL renalne insuficijencije sa encefalopatijom.
NSAIL su, uz alkohol, naj~e{}i uzroci eroziv- Upozorenje: Treba biti oprezan pri dugotraj-
nog gastritisa, a vrlo su va`ni ~inioci i u etio- nom le~enju i istovremenoj primeni drugih
patogenezi ulkusne bolesti, naro~ito ulkusa lekova koji sadrè bizmut.
èluca. Kod bolesnika koji moraju trajno da
uzimaju NAIL, tako nastali ulkusi se le~e in- Registrovani lekovi:
hibitorima protonske pumpe ili antagonisti- LESUX - Zdravlje, R. Srbija
ma H2 receptora. Analozi prostaglandina
(mizoprostol) nisu kod nas odobreni. Efika- A02BX.. bizmut subgalat, bizmut
sniji su, ali imaju vi{e neèljenih dejstava od subnitrat
inhibitora protonske pumpe. (Bismuth subgalate,
bismuth subnitrate)
A02BX Ostali lekovi za le~enje FarKl: ANTIULKUSIK
pepti~kog ulkusa i Opis: v. Uvod
gastroezofagusnog Delovanje: v. Bizmut subcitrat.
refluksa Indikacije: v. Bizmut subcitrat.
Opis: Preparati bizmuta, koji sluè kao anta- Kontraindikacije: v. Bizmut subcitrat.
cidi, i dalje nalaze svoju primenu u le~enju Neèljena dejstva: v. Bizmut subcitrat.
ulkusne bolesti. Deluju adstrigentno i slabo
Interakcije: v. Bizmut subcitrat.
antisepti~ki.
Doziranje: 3 puta po 2 tablete, pre jela, to-
kom najmanje 4, a najduè 8 nedelja.
A02BX05 bizmut subcitrat Upozorenje: v. Bizmut subcitrat.
(Bismuth subcitrate)
DDD: O 0,48 g BISMOFALK - Dr. Falk Pharma, Nema~ka
FarKl: ANTIULKUSIK
Delovanje: Koloidni bizmut subcitrat doì-
vljava, poslednjih godina, afirmaciju zbog
svog kompleksnog delovanja u le~enju ulku-
sa. Deluje selektivno vezuju}i belan~evine u
bazi ulkusne ni{e stvaraju}i omota~ koji {titi
usled psiholo{kih poreme}aja. Pri tome, in-
A03 LEKOVI ZA
FUNKCIONALNE GA-
STROINTESTINALNE
fekcija u gastrointestinalnom traktu moè bi-
ti provociraju}i faktor. 5-HT4 receptori su
uklju~eni u motornu, senzornu i sekretornu
A
funkciju creva, a nalaze se na enterocitima,
POREME]AJE neuronima, glatkim mi{i}nim }elijama i ente-
Opis: Bol ili nelagodnost u gastrointestinal- rohromafinim }elijama. Selektivni parcijalni
nom traktu mogu biti povezani sa spazmom agonisti 5-HT4 receptora, aktiviraju ekscita-
glatke muskulature GIT-a. Sposobnost anti- torne i inhibitorne neurone u peristalti~kom
holinergi~kih lekova i drugih spazmolitika da refleksu i na ekstrinsti~kim visceralnim afe-
relaksiraju glatku muskulaturu, uspe{no se rentnim neuronima koji su odgovorni za de-
koriste kao pomo}na terapija kod klini~kih polarizacionu aktivnost serotonina, {to za po-
sindroma kao {to su: ne-ulkusna dispepsija, sledicu daje osloba|anje neurotransmitera
iritabilni kolon i divertikuloza. Uobi~ajeni an- (acetilholin, kalcitonin - gen povezani peptid
tiholinergi~ki lekovi (atropin i skopolamin) iz senzornih neurona).
imaju sve manju primenu u praksi zbog neè- Iritabilni crevni sindrom (ICS) je gastrointe-
ljenih atropinskih efekata. Sintetske zamene stinalni poreme}aj, funkcionalno uslovljen i
za atropin i skopolamin koje ne prodiru u karakteri{e se bolom udruènim sa konstipa-
CNS, a blokiraju i autonomne ganglije imaju cijom ili dijarejom, a, tako|e, u mnogim slu-
malu efikasnost i malu terapijsku {irinu, pa ~ajevima i nekompletnom evakuacijom stoli-
su danas potisnuti blokatorima H2 receptora ce. Farmakoterapija mora biti dobro izbalan-
i blokatorima protonske pumpe. sirana u skladu sa simptomima koji mogu bi-
ti razli~iti u razli~itim vremenskim periodima
A03A Lekovi za funkcionalne (dijareja ili opstipacija, bol, nadimanje). Tako
poreme}aje creva sada imamo na raspolaganju vi{e vrsta medi-
Opis: Sintetski spazmolitici deluju direktno kamenata koji mogu ublaìti neprijatne simp-
relaksiraju}e na glatka mi{i}na vlakna, bez tome i to su za:
obzira na njihovu inervaciju, ali je njihovo
spazmoliti~ko dejstvo nedovoljno. Nemaju
· opstipaciju - osmotski laksativi (magneziju-
move soli, laktuloza)
ozbiljnih neèljenih efekata, ali ih kao i osta- · dijareju - loperamid
le spazmolitike, treba izbegavati kod parali-
ti~kog ileusa.
· kupiranje bola i nadimanja - antiholinergi-
ci
· tretman psiholo{kih simptoma - niske doze
antidepresiva.
A03AA Sintetski antiholinergici,
Me|utim, danas se u terapiji moè koristiti i
aminoalkoholni estri tegaserod koji ima visok afinitet za 5-HT4 re-
A03AA04 mebeverin (Mebeverine) ceptore i kao parcijalni agonist ispoljava po-
DDD: O 300 mg voljno dejstvo u ICS.
FarKl: SPAZMOLITIK
Delovanje: Mebeverin je muskulotropni spa- A03AE02 tegaserod (Tegaserod)
zmolitik sa selektivnim delovanjem na glatke FarKl: SPAZMOLITIK
mi{i}e sistema za varenje. Nije antiholiner- Delovanje: Nova grupa lekova predstavljena
gik. tegaserod - om deluje na nivou serotoninskih
Indikacije: hroni~ni iritabilni kolon, spasti~ka receptora (5-HT4) i to kao selektivni parcijal-
opstipacija, mukozni kolitis, spasti~ki kolitis, ni agonist, {to doprinosi pobolj{anju stanja u
simptomatska terapija gastrointestinalnog sindromu iritabilnog kolona. Efekat se zasni-
spazma nastalog usled organskog oboljenja. va na stimulaciji peristalti~kih refleksa i inte-
Kontraindikacije: Paraliti~ki ileus, trudno}a, stinalne sekrecije kao i inhibiciji visceralne
dojenje. osetljivosti aktivacijom serotoninskih 5-HT4
Interakcije: nisu poznate. receptora u gastrointestinalnom traktu; pot-
Doziranje: 3 puta po 1 tableta/dan, 20 minu- pomaè osloba|anje i drugih neurotransmi-
ta pre obroka; maks. 6 tableta/dan. tera ili biolo{ki aktivnih supstanci u GIT i po-
ve}ava njegovu bazalnu motornu aktivnost.
Registrovani lekovi: Delovanje se razlikuje od cisaprida i dompe-
RUDAKOL - Belupo LTD., Hrvatska ridona. Brzo se resorbuje posle oralne prime-
ne (posle oralne primene maks. konc u pla-
zmi posle 1 sat, dok je poluìvot 11 sati posle
A03AE Lekovi koji deluju na i.v. primene), oko 98% se vezuje za proteine
plazme. Uglavnom, izlu~uje se fecesom u ne-
receptore serotonina promenjenom obliku, dok se manja koli~ina
Opis: Funkcionalni gastrointestinalni pore- izlu~uje urinom kao metabolit.
me}aji mogu nastati usled hipersenzitivnosti
creva, poreme}enog motiliteta creva, kao i
88 specijalni deo
Indikacije: terapija bola, ose}aja nelagodno- Registrovani lekovi:
A sti i nadimanja u stomaku, i drugih poreme-

}aja u sindromu iritabilnog kolona.
Kontraindikacije: preosetljivost na supstan-
ESPUMIAN - Berlin - Chemie Menarini
Group, Nema~ka
cu, trudno}a, dojenje. A03B Alkaloidi beladone i deri-

Neèljena dejstva: dijareja, glavobolja, mu~- vati, monokomponentni
nina, bol u abdomenu, infekcije gornjih respi- Opis: Ovi lekovi osim blokade holinergi~kih
ratornih organa, retko pojava ciste na ovari- receptora u glatkim mi{i}ima digestivnog
jumu.
trakta, blokiraju i autonomne parasimpati~ke
Interakcije: nema podataka. ganglije u zidu èluca i creva i na na taj na-
Doziranje: naj~e{}e 6 mg dva puta dnevno, ~in antiholinergici smanjuju sekreciju sluzi u
pre jela. digestivnom traktu, ali ne i HCl. Ukoliko se
Upozorenje: ne preporu~uje se primena kod daju zajedno sa antacidima produàvaju nji-
dece, jer nema dovoljno pouzdanih podataka hovo dejstvo u èlucu, jer usporavaju pra-
o sigurnosti i bezbednosti, oprez je potreban `njenje èluca. Me|utim njihova ukupna ko-
kod bolesnika sa o{te}enom funkcijom jetre. rist u terapiji ulkusne bolesti je relativno ma-
la. Najve}i zna~aj ovih lekova je u suzbijanju
no}ne sekrecije HCl (vagusnog porekla), kod
ZELMAC - Novartis Pharma AG, [vajcarska
bolesnika sa duodenalnim ulkusom.
A03AX Drugi lekovi za funkcional- A03BA Alkaloidi beladone,

ne poreme}aje creva tercijarni amini
A03AX04 pinaverijum (Pinaverium) A03BA01 atropin (Atropine)
DDD: O 0,15 g DDD: O P 1,5 mg
FarKl: ANTIHOLINERGIK, SPAZMOLITIK
FarKl: SPAZMOLITIK
Delovanje: Atropin je antiholinergi~ki spa-
Delovanje: Deluje spazmoliti~ki na glatke mi-
zmolitik koji inhibira sekreciju u nosu, usti-
{i}e gastrointestinalnog trakta i ù~ne puteve
ma, bronhijama, gastrointestinalnom traktu
sli~no antimuskarinskim lekovima.
kao i znojnim `lezdama, a spazmoliti~kim
Indikacije: Iritabilni kolon, bilijarne diskine- dejstvom smanjuje tonus glatke muskulature
zije, priprema za radiolo{ka ispitivanja dige- i uklanja spazme pilorusa, uretera, ù~ne ke-
stivnog trakta. se, ù~nih puteva, jednjaka, bronhija i krvnih
Kontraindikacije: Prvi trimestar trudno}e. sudova. Osim toga, izaziva midrijazu. Efekti
Neèljena dejstva: Suvo}a usta, opstipacija. su posledica kompetitivne i reverzibilne blo-
Interakcije: v. Poglavlje III. kade muskarinskih receptora (M1-5) posred-
Doziranje: Gr~evi u GI i bilijarnom traktu: 3 stvom acetilholina, u glatkim mi{i}ima, egzo-
puta po 50 mg/dan tokom 3-4 nedelje, oba- krinim `lezdama, kardiovaskularnom siste-
vezno uz obrok. Radiolo{ka ispitivanja GI mu i CNS-u. Usled toga se smanjuje aktivnost
trakta: 4-6 puta po 50 mg, 3 dana pre izvo- parasimpati~kog nervnog sistema. Posle i.v.
|enja testova. primene dejstvo je skoro trenutno, uz maks.
Upozorenje: Oprezno kod starijih osoba sa dejstva ve} u prvim minutima koje traje ne-
hroni~nom opstipacijom, hipertrofijom pro- koliko sati. Najve}im delom se metaboli{e u
state i Parkinsonovim sindromom. jetri, a 96% date doze se u roku od 24 sata iz-
lu~i preko bubrega.
Indikacije: Premedikacija u anesteziji, anti-
A03AX13 dimetikon dot kod trovanja organofosfatima i kod tro-
(Silicones-dimeticone) vanja gljivama muskarinskog tipa (Amanita
DDD: O 0,5 g O muscaria), u suzbijanju muskarinskih efekata
FarKl: ANTIFLATULANS acetilholina kod terapijske primene kvater-
nernih inhibitora holinesteraze (neostigmina
i piridostigmina kod te{ke mijastenije), ga-
GASVAN - Srbolek d.d., R. Srbija
strointestinalni spazmi (crevne i ù~ne koli-
ke), kardio-pulmonalna reanimacija, bradi-
A03AX13 simetikon kardija kao posledica akutnog infarkta mio-
(dimetikon, silicijum karda ili predoziranja preparata digitalisa.
dioksid) Kontrandikacije: Preosetljivost na atropin,
DDD: O 0,5 g O hipertrofija prostate, stenoza u podru~ju ga-
FarKl: ANTIFLATULANS strointestinalnog trakta, tahikardija, ishemija
miokarda, megakolon, paraliti~ki ileus, mija-
stenija gravis, astma, hipertireoidizam, glau-
kom.
Neèljena dejstva: Suvo}a usta i grla, pro- Registrovani lekovi:

muklost, oteàno gutanje, bronhospazam,
è|, poreme}aj akomodacije vida (midrija-
za), cikloplegija, fotofobija, retencija urina,
ATROPIN SULFAT inj. - Verofarm, Rusija
A03BB Alkaloidi beladone,

A
atonija creva pra}ena opstipacijom, crvenilo polusintetski, kvaternerna
koè, tahikardija uz aritmije, koronarna insu-
ficijencija, glavobolja, vrtoglavica i hiperter- amonijum jedinjenja
mija, retko konfuzija, supresija laktacije, im-
potencija. A03BB01 butilskopolamin
Interakcije: Istovremena primena sa drugim (Butylscopolamine)
lekovima, koji ispoljavaju antimuskarinsko DDD: O P R 60 mg
dejstvo, kao {to su amantadin, neki antihista- FarKl: SPAZMOLITIK
minici, fenotiazini, antipsihotici i tricikli~ki Opis: Kvaternerni amonijev derivat, hioscin-
antidepresivi moè da dovede do uzajamnog N-butilbromid.
potenciranja njihovih farmakolo{kih dejstava
Delovanje: Butilskopolamin blokira muska-
{to je slu~aj i sa inhibitorima MAO.
rinske receptore u glatkim mi{i}ima, ali isto
v. i Poglavlje III. tako i u autonomnim ganglijama u organima.
Doziranje: Za premedikaciju u anesteziji kod Zato je njegov spazmoliti~ki efekat ja~i nego
odraslih osoba: 0,3-0,6 mg s.c. ili i.m. 30-60 kod obi~nog skopolamina. Zbog izmena u he-
minuta pre anestezije, ili i.v., neposredno mijskoj strukturi, ne prodire u CNS i shodno
pred uvod u op{tu anesteziju, kod dece: 0,04 tome, ima ve}u selektivnost i manje neèlje-
mg/kg (kod tt<5 kg) ili 0,03 mg/kg (kod nih dejstava. Ne uti~e na èluda~nu sekreciju
tt>5 kg). Po potrebi, navedene doze pona- i ne moè se koristiti kod ulkusa èluca i du-
vljaju se u razmacima od 4-6 sati. Trovanje odenuma.
antiholinesterazama i gljivama: 2-4 mg i.m. Indikacije: Spazmi u gastrointestinalnom
ili i.v., a zatim po 2 mg u razmacima od 3-10 traktu, mokra}nim i ù~nim putevima, spa-
minuta do pojave znaka atropinizacije (tahi- sti~ka opstipacija, dismenoreja.
kardija, suvo}a sluznica, crvenilo koè, mi-
Kontraindikacije: Glaukom, hipertrofija pro-
drijaza). U zavisnosti od teìne trovanja, hi-
state, mehani~ke stenoze gastrointestinalnog
peratropinizaciju odràvati sve dok postoje
trakta, megakolon, tahikardija, insuficijencija
znaci i simptomi trovanja, radi brèg i efika-
srca.
snijeg izle~enja, a pored atropina daju se jo{
i reaktivatori holinesteraze (pralidoksim i di- Neèljena dejstva: su retka i ispoljavaju se
azepam za suzbijanje konvulzija, uz ostalu kao: suvo}a usta, è|, vrtoglavica, opstipaci-
simptomatsku terapiju). Spazam gastrointe- ja, retencija mokra}e, tahikardija, nejasan
stinalnog trakta: 0,5-1 mg (s.c, i.m.), odrasli vid, povi{enje o~nog pritiska, fotofobija, ra{.
1-2 puta dnevno. Kod dece, od {est meseci do Interakcije: v Poglavlje III.
dve godine: 0,2 mg; od 3-4 godine: 0,25 mg; Doziranje: Odrasli: oralno i rektalno: 1-4 pu-
od 5-6 godina 0,3mg; od 7-9 godina 0,4 mg i ta po 10-20 mg/dan, parenteralno (akutni
od 10-14 godina 0,5 mg, 1-2 puta dnevno. spazmi): 20 mg, ponoviti posle ½ sata po po-
Kardio-pulmonalna reanimacija: odrasli 3 mg trebi vi{e puta dnevno, maks. 100 mg/dan;
i.v. Bradikadija kao posledica akutnog infark- deca od 6-12 godina; rektalno: 1-3 puta po
ta miokarda ili predoziranja preparata digita- 7,5 mg/dan.
lisa: 0,3-1 mg i.v. po potrebi na svakih 1-2 sa- Upozorenje: Trudno}a, porfirija. Zbog mogu-
ta, do maks. 2 mg kod ostalih. Kod dece, do- }ih poreme}aja akomodacije oka ne treba
ze se kre}u od 0,01-0,03 mg/kg telesne ma- upravljati motornim vozilom dok se vid ne
se, i.v.. normalizuje.
Predoziranje: U ve}im dozama, atropin delu- Registrovani lekovi:
je nadraàjno na CNS, izazivaju}i psihomo- BUSCOPAN - Zdravlje, R. Srbija
torni nemir i konfuziju. Terapija predoziranja
je simptomatska, a za suzbijanje konvulzija
naj~e{}e se primenjuje diazepam. A03D Spazmolitici u kombinaciji
Upozorenje: Kod primene u trudno}i, neop-
sa analgeticima
hodan je oprez: Atropin primenjivati samo u A03DA Sintetski antiholinergici u
slu~aju da terapijsko dejstvo nadma{uje mo- kombinaciji sa
gu}i rizik. Lek prelazi u maj~ino mleko, pa se
analgeticima
preporu~uje oprez kod dojilja. Oprez pri pri-
meni kod starih bolesnika sa pove}anim in-
traokularnim pritiskom. Zbog poreme}aja
akomodacije, za vreme terapijske upotrebe
atropina nije dozvoljeno upravljanje motor-
nim vozilima, ni rad sa ma{inama.
90 specijalni deo
A03DA02 metamizol natrijum, produènim pra`njenjem, kako te~nih tako i
A pitofenon, fenpiverinijum
(Metamizole sodium,
~vrstih sastojaka hrane je prisutan kao kom-
ponenta u vi{e gastrointestinalnih poreme}a-
ja. Glavni simptomi hipomotaliteta èluca su:
pitofenone, nauzeja, povra}anje, goru{ica i ose}aj puno}e
fenpiverinium) èluca, a ~esto je prisutan i gastroezofagealni
FarKl: SPAZMOANALGETIK refluks. Mada je uzrok hipomotiliteta nepo-
Delovanje: Kombinacija spazmoanalgetskih znat, kod ve}ine pacijenata je posledica dija-
supstanci koje inhibi{u vagusne impulse do- beti~ne neuropatije, prati anoreksiju i ahlor-
prinosi uklanjanju spasti~kih kontrakcija hidriju i moè da se javi nakon hirurgije èlu-
glatke muskulature. Metamizol ima analget- ca. Kao propulzivi se koriste: metoklopra-
sko, antipiretsko i spazmolitsko dejstvo, pito- mid, bromoprid i cisaprid.
fenon je spazmolitik papaverinskog tipa, a
fenpiverinijum je spazmolitik atropinskog ti-
pa. Delovanje nastupa brzo posle oralnog A03FA01 metoklopramid
uzimanja, a posebno posle parenteralne pri- (Metoclopramide)
mene. DDD: O P R 30 mg
Indikacije: jaki akutni bolovi kod ù~nih i bu- FarKl: ANTIEMETIK, PROPULZIV
bre`nih kolika, kod diskinezije ù~nih puteva Delovanje: Metoklopramid deluje centralno
i kod bolesnika sa jakim bolovima usled kar- blokiraju}i D2 dopaminske receptore ~ime
cinoma. povi{ava prag osetljivosti za povra}anje. Kao
Kontraindikacije: alergija na pirazolone, leu- antagonist dopaminergi~kih receptora, u si-
kopenija, hemoragijska dijateza, te{ka insufi- stemu za varenje, pospe{uje delovanje acetil-
cijencija jetre i bubrega, deficit glukozo-6- holina na muskarinskim receptorima i direkt-
fosfat-dehidrogenaze, glaukom, hipertrofija no na glatkim mi{i}ima. Pove}ava tonus do-
prostate, opstrukcija u GIT, megakolon, pri- njeg ezofagealnog sfinktera, relaksira antrum
mena kod dece ispod 6 godina ìvota, trud- pilorusa i bulbus dvanaestopala~nog creva, te
no}a, dojenje. poja~ava peristaltiku i pra`njenje gornjeg de-
Doziranje: oralno: odrasli 1 -2 tabl. odjed- la sistema za varenje. Tako|e, olak{ava intu-
nom i ponoviti po potrebi 3-4 puta dnevno; baciju, ubrzava pra`njenje èluca pre hitne
inj. 5-10 ml i.v. ili i.m. anestezije i poro|aja.
Neèljena dejstva: urtikarija, osip, edem lica, Indikacije: Mu~nina i povra}anje razli~ite ge-
agranulocitoza (povi{ena telesna temperatu- neze, psihosomatski poreme}aji, migrena,
ra, leukopenija, trombocitopenija, poreme}aj posle primene op{tih anestetika, nakon tera-
funkcije bubrega (proteinurija, oligurija, pije citostaticima i radioterapije, gastroezofa-
anurija), hipotenzija, anafilakti~ki sok. gusni refluks, postoperativni meteorizam, di-
Interakcije: sa alkoholom, oralnim antidija- jabeti~ka gastropareza, {tucanje, rentgenski
beticima, kumarinskim antikoagulansima, pregledi gastrointestinalnog trakta kontra-
kortikosteroidima, penicilinom, sulfonamidi- stom.
ma produèno je delovanje ovih lekova, dok Kontraindikacije: Krvavljenje, mehani~ke op-
je sa fenilbutazonom, hipnoticima, sedativi- strukcije i perforacije u GIT-u, feohromoci-
ma smanjeno dejstvo. tom, epilepsija, preosetljivost na metoklopra-
Upozorenje: Zbog mogu}ih ozbiljnih neèlje- mid i prokainamid (zbog strukturne sli~no-
nih dejstava (agranulocitoza) koja se pripisu- sti). Ne preporu~uje se istovremena primena
ju metamizolu (derivatima pirazolona), upo- sa fenotiazinima ili butirofenonima koji mo-
trebu treba ograni~iti na slu~ajeve kada drugu izazvati ekstrapiramidalni sindrom.
gi proizvodi nisu efikasni. Oprez je potreban Neèljena dejstva: Umor, pospanost, glavo-
kod bolesnika sa labilnim sistolnim krvnim bolja, urtikarija, distonija, anksioznost. Mo-
pritiskom. Ne sme se me{ati sa drugim leko- gu}a je i pojava ekstrapiramidalnog sindro-
vima u istom {pricu. Mogu}a obojenost mo- ma, ali samo posle duè terapije. Kod dece
kra}e u crvenu boju. Smanjena psihofizicka hiperprolaktinemija, distoni~ke reakcije, tar-
sposobnost i sposobnost upravljanja motor- divna diskinezija. U takvim slu~ajevima, pri-
nim vozilom. menu leka treba prekinuti.
BARALGETAS - Jugoremedija, R. Srbija Doziranje: Odrasli: 3 puta dnevno po ½-1 ta-
bleta ili 5 ml sirupa. Lek se uzima 15 minuta
pre jela, maks. 0,5 mg/kg dnevno; deca do 6
A03F Propulzivi godina: 0,1 mg/kg dnevno podeljeno u vi{e
A03FA Propulzivi doza; deca 6-14 godina: 0,25-0,5 mg/kg
Opis: Propulzivi su lekovi koji popravljaju hi- dnevno podeljeno u vi{e doza.
pomotalitet èluca i pomaù njegovo pra- Parenteralno: 10 mg i.m. ili sporom i.v. injek-
`njenje. Hipomotilitet èluca sa odloènim, cijom.
Predoziranje: Ekstrapiramidalna distonija, o{te}enom funkcijom bubrega i/ili jetre, pre-

tardivna diskinezija.
Upozorenje: Ne preporu~uje se kod trudnica
i dojilja. Ekstrapiramidalna distonija ~e{}a je
poru~uje se smanjenje po~etne dnevne doze
na polovinu. Oprez je potreban kod osoba s
produènim QT intervalom u kardiolo{kim
A
kod mla|ih osoba, naro~ito ènskog pola oboljenjima (v. kontraindikacije i neèljena
(70% svih ekstrapiramidalnih reakcija). dejstva) i istovremene primene cisaprida sa
lekovima koji inhibiraju njegov metabolizam.
Registrovani lekovi: Zbog toga se ne sme prekora~iti preporu~ena
KLOMETOL - Galenika A.D., R. Srbija dnevna doza cisaprida.
REGLAN - Alkaloid A.D., Makedonija
CISAP - Zdravlje, R. Srbija
A03FA02 cisaprid (Cisapride)
DDD: O R 30 mg
A03FA04 bromoprid (Bromopride)
FarKl: PROPULZIV, GASTROKINETIK (STI-
MULANS PERISTALTIKE) DDD: O P 20 mg
FarKl: ANTIEMETIK, PROPULZIV
Delovanje: Cisaprid pove}ava fiziolo{ko oslo-
ba|anje acetilholina u predelu prednjeg mi- Delovanje: Bromoprid je antagonist dopa-
enteri~kog pleksusa i tako pove}ava tonus minskih receptora u CNS-u, deluje sna`no
donjeg ezofagusnog sfinktera, relaksira an- antiemeti~ki, 40 puta ja~e od hlorpromazina
trum pilorusa i bulbus dvanaestopala~nog i spada u grupu propulziva i dejstvo mu je
creva, poja~ava peristaltiku i pra`njenje celog sli~no metoklopramidu.
digestivnog trakta uklju~uju}i i kolon. Pred- Indikacije: Povra}anje organskog i funkcio-
nost cisaprida nad metoklopramidom je od- nalnog porekla, gastritis, gastroduodenalni
sustvo antidopaminergi~kog delovanja ~ime ulkus, gastroezofagealni refluks, neulkusna
se izbegavaju ekstrapiramidalna distonija i dispepsija, dijabeti~ka gastropareza, postope-
hiperprolaktinemija, a relativni nedostatak je rativni meteorizam, rendgentska dijagnostika
{to poja~ava motilitet kolona i moè izazvati èluca i duodenuma, mu~nina i povra}anje
proliv. kod bolesnika na citostatskoj terapiji.
Indikacije: Refleksni ezofagitis (GERB), idio- Kontraindikacije: Hipermotilitet, perforacije,
patska gastropareza, hroni~na dispepsija ne- mehani~ke prepreke ili krvavljenja u gastro-
ulkusne prirode, hroni~na opstipacija zbog intestinalnom traktu, feohromocitom, pro-
dugotrajne upotrebe laksativa ili paraplegije, laktinom, epilepsija i ekstrapiramidalni pore-
hroni~na intestinalna pseudoopstrukcija. me}aj, trudno}a, laktacija.
Kontraindikacije: Trudno}a, dojenje, prepre- Neèljena dejstva: Glavobolja, vrtoglavica,
ke u pasaì digestivnog trakta, kod pacijena- uznemirenost, diskinezije, znaci parkinsoni-
ta koji istovremeno uzimaju makrolidne anti- zma, ubrzana peristaltika i dijareja, hiperpro-
biotike, antimikotike (iz grupe azola), inhibi- laktinemija, galaktoreja, ginekomastija i
tore HIV - proteaze, nefazodon jer produà- amenoreja pri dugoj primeni.
vaju QT interval pa mogu dovesti do te{kih Interakcije: v. Poglavlje III.
aritmija koje mogu biti fatalne. Doziranje: Odrasli: 3 puta 10-20 mg pre jela
Neèljena dejstva: Abdominalni gr~evi, dija- (oralno) ili 1-2 puta 10 mg (parenteralno
reja, glavobolja, meteorizam, blaga malaksa- i.m. ili i.v.); deca: oralno 0,5-1 mg/kg (5-10
lost, vrtoglavica, povi{enje vrednosti funkcio- kapi/kg) podeljeno u 2-3 doze, pre jela.
nalnih testova jetre i vrlo retko konvulzije i Upozorenje: Oprez kod dece do 14 godina.
ektrapiramidalni poreme}aj. Kod malog bro- Izbegavati istovremenu primenu psihofarma-
ja bolesnika, zapaèni su i rinitis, sinuzitis, ka zbog interakcije.
infekcije gornjeg respiratornog trakta, viru-
sne infekcije. Retko moè da dovede do pro- Registrovani lekovi:
duènja QT intervala, {to moè izazvati ven- BYMARAL - Alkaloid A.D., Makedonija
trikularne aritmije i naprasnu smrt (VF i VT).
Doziranje: Tablete: 3-4 puta dnevno po 10
mg na 15 minuta pre glavnih obroka i uve~e,
pre spavanja. Kure traju 12 nedelja kod re-
A04 ANTIEMETICI I SRED-
STVA PROTIV NAUZEJE
fluksa, 6 i vi{e nedelja kod gastropareze, 4
nedelje kod dispepsije; terapija odràvanja, 2 A04A Antiemetici i sredstva
puta po 10 mg ili 20 mg uve~e; maks. 40 protiv nauzeje
mg/dan. Parenteralno: i.m. 10 mg (kod dece Opis: Povra}anje (nauzeja) je simptom koji je
0,15 mg/kg telesne mase) do 4 puta dnevno; posledica brojnih patolo{kih procesa u orga-
maks. 40 mg/dan. nizmu (oboljenja gastrointestinalnog trakta,
Upozorenje: Ne preporu~uje se kod trudnica razne infekcije, trovanja, ozra~ivanja organi-
i dojilja. Kod starijih bolesnika i bolesnika sa zma, bolesti metabolizma, pove}anje intra-
92 specijalni deo
kranijalnog pritiska, poreme}aj labirinta i A04AA01 ondansetron

A dr.). Sre}e se u toku rane trudno}e, moè da
se javi nakon op{te anestezije i kao posledica
kinetoza. Posebno treba ista}i da neki lekovi
(Ondansetron)
DDD: O P R 16 mg
FarKl: ANTIEMETIK
~esto prouzrokuju povra}anje kao neèljeni
efekat, a me|u njima su najpoznatiji citosta- Delovanje: v. uvod A04AA.
tici, agonisti dopaminskih receptora (apo- Indikacije: v. uvod A04AA.
morfin, bromokriptin, L-DOPA), teofilin i dr. Kontraindikacije: Preosetljivost na kompo-
Povra}anju, u ve}ini slu~ajeva, prethodi ne- nente preparata, trudno}a, dojenje.
prijatan, mu~an, subjektivni ose}aj - nauzeja Neèljena dejstva: Glavobolja, crvenilo, ose-
ili mu~nina, i obi~no je pra}eno salivacijom, }aj toplote, opstipacija i ra{, a veoma retko
tahikardijom, bledilom i dispnejom. Antieme- bronhospazam, angioedem, anafilaksa, arit-
tici su sredstva koja spre~avaju povra}anje, a mije, bradikardija, hipotenzija, nevoljni po-
najpoznatiji antiemeti~ki lekovi su: dopamin- kreti i konvulzije. Prolazni poreme}aji vida i
ski antagonisti, propulzivi (metoklopramid i vrtoglavica su prime}eni samo posle brze i.v.
dr.) antiholinergi~ki lekovi (atropin i skopola- primene. Lokalno na mestu primene mogu}a
min), H1 antihistaminici (dimenhidrinat i dr.) je pojava crvenila, àrenja i bola.
i antagonisti 5-HT3 serotoninskih receptora. Interakcije: v. Poglavlje III; Lekovi koji indu-
Kao dodatak ovim lekovima ~esto se prime- kuju ili inhibiraju enzim citohrom P-450 mo-
njuju kortikosteroidi, piridoksin i neki benzo- gu uticati na promene klirensa u plazmi i po-
diazepini. Izbor leka zavisi, delimi~no, i od luvreme eliminacije serotoninskih 5-HT3 an-
uzroka nauzeje i povra}anja. Tako se antiho- tagonista.
linergici i antihistaminici koriste kod kineto- Doziranje: emetogena hemioterapija i radio-
za, dok su antagonisti dopamina, deksameta- terapija: odrasli: 8 mg polako i.v. neposredno
zon i serotoninski 5-HT3 antagonisti antie- pre terapije ili 8 mg oralno 1 sat pre terapije,
metici izbora kod mu~nina i povra}anja koji a zatim svakih 12 sati oralno 8 mg, tokom 5
se javljaju kao neèljeni efekti tokom hemio- dana. Deca: 5 mg/m2 i.v. neposredno pre he-
terapije. moterapije, zatim 4 mg oralno na 12 sati to-
kom 5 dana; prevencija postoperativnog po-
A04AA Antagonisti serotonina vra}anja: odrasli: pre uvo|enja u anesteziju 4
mg sporo i.v., i.m. ili oralno 8 mg 1 sat pre
(5-HT3) anestezije, a zatim 2 puta 8 mg u intervalu
Opis: Hemioterapija i radioterapija mogu iza- od 8 ~asova. Deca: 0,1 mg/kg do najvi{e 4
zvati osloba|anje 5-HT u tankom crevu izazi- mg sporo i.v. pre anestezije i toku ili postope-
vaju}I refleks povra}anja i aktiviranja afe- rativno.
rentnog vagusa preko 5-HT3 receptora. Leko-
vi ove grupe blokiraju pokretanje ovog re- Upozorenje: Kod bolesnika sa srednjim ili te-
fleksa po{to su selektivni kompetitivni anta- {kim o{te}enjem funkcija jetre, klirens on-
gonisti 5-HT3 receptora sme{tenih na afe- dansetrona je zna~ajno smanjen, pa takvim
rentnim vlaknima vagusa u digestivnom trak- bolesnicima ne bi tebalo davati vi{e od 8 mg
tu, koji ulaze u sastav refleksnog luka povra- onadansetrona na dan. Opis ana je ukr{tena
}anja, zatim u CNS-u na relejnim vlaknima preosetljivost sa drugim antagonistima 5-HT3
aferentnih vagalnih vlakana ka centru za po- receptora. Lek se ne sme davati deci mla|oj
vra}anje (n. tractus solitarius i area postre- od 2 godine starosti, jer ne postoji dovoljno
ma). Zbog visoke selektivnosti prema 5-HT3 podataka o primeni.
receptorima imaju malo neèljenih dejstava. Registrovani lekovi:
Antiemetogeno delovanje antagonista seroto- AVESSA - Hemofarm koncern, R. Srbija
nina jednako je ili bolje od delovanja tradici- ONDASAN - Slaviamed, R. Srbija
onalnih antiemetika, a moè se i poja~ati do- ZOFRAN - GlaxoSmithKline Export Ltd., V.
davanjem kortikosteroida (naj~e{}e deksa- Britanija
metazona). Me|utim, obzirom da su antago-
nisti serotonina veoma skupi lekovi, koriste A04AA02 granisetron
se za prevenciju i le~enje mu~nine i povra}a-
nja kod bolesnika koji primaju citostatike vi-
(Granisetron)
sokog emetogenog potencijala i kod svih bo- DDD: O 2 mg; P 3 mg
lesnika na citostatskoj terapiji umerenog FarKl: ANTIEMETIK
emetogenog potencijala mla|ih od 30 godi- Delovanje: v. uvod A04AA.
na. Indikacije: v. ondansetron.
Kontraindikacije: v. ondansetron.
Neèljena dejstva: Opstipacija, glavobolja,
retko ko`ni osipi, pospanost, zamor, nauzeja,
povra}anje, gubitak apetita, leukopenija,
anemija, alopecija.
Interakcije: v. Poglavlje III. be{ike. Treba ista}i da je terapijska korist od

Doziranje: Uz hemioterapiju/radioterapiju:
Odrasli: 1-2 mg na 1 sat pre terapije ili 1 mg
na 12 sati (oralno); maks. 9 mg dnevno ili 3
ovih lekova mala i da hirur{ki zahvat ostaje i
dalje metoda izbora za odstranjivanje ù~nih
konkremenata, jer su za potpuno rastvaranje
A
mg neposredno pre hemioterapije sporo i.v. potrebni dugo le~enje i radiografske ili ultra-
ili infuzijom tokom 5 minuta. Deca: 20 zvu~ne kontrole, a recidivi se pojavljuju kod
mcg/kg podeljeno u dve dnevne doze; maks. 25% bolesnika u toku prve godine posle pre-
1 mg dnevno. stanka le~enja.
Postoperativna mu~nina: Odrasli: 1 mg sporo
i.v. neposredno pre anestezije. A05AA02 ursodeoksiholna kiselina
Upozorenje: v. ondansetron. (Ursodeoxycholic acid)
Registrovani lekovi: DDD: O 0,75 mg
KYTRIL - F. Hoffman La-Roche, [vajcarska FarKl: HOLELITIJATIK
Delovanje: Ursodeoksiholna kiselina je nor-
A04AA03 tropisetron (Tropisetron) malno prisutna u malim koli~inama u ù~i,
DDD: O P 5 mg hemijski je sli~na henodeoksiholnoj kiselini,
ali pokazije ja~e delovanje sa manje neèlje-
FarKl: ANTIEMETIK
nih efekata. Ona smanjuje resorpciju holeste-
Delovanje: v. uvod A04AA. rola u gastrointestinalnom traktu i inhibira
Indikacije: v. uvod A04AA. njegovu biosintezu u jetri. Mehanizam delo-
Kontraindikacije: Nekontrolisana hipertenzi- vanja ursodeoksiholne kiseline zasniva se na
ja, aritmije. smanjenju koncentracije holesterola u ù~I,
Neèljena dejstva: GI smetnje, glavobolja, iz- ~ime se pove}ava njegova mobilizacija na po-
uzetno kolaps i sinkopa. vr{ini ù~nih kamenaca.
Interakcije: v. Poglavlje III. Indikacije: Rastvaranje holesterolskih ù~nih
Doziranje: Odrasli: 5 mg parenteralno pre kamenaca (srednje veli~ine, RTG providni),
po~etka terapije, nastaviti oralno sa 5 mg bilijarni refluksni gastritis, primarna bilijarna
dnevno slede}ih 2-6 dana; Deca iznad 2 godi- ciroza.
ne: 0,2 mg/kg; maks. 5 mg dnevno. Kontraindikacije: Trudno}a, nefunkcionalna
Upozorenje: Kod bolesnika sa nekontrolisa- ù~na kesa, hroni~na oboljenja jetre, inflama-
nom arterijskom hipertenzijom dnevne doze torna i druga oboljenja tankog i debelog cre-
tropisetrona vi{e od 10 mg treba izbegavati, va koja ometaju entero-hepati~ku cirkulaciju
jer bi moglo do}i do daljeg povi{enja pritiska. ù~nih soli, pepti~ki ulkus, RTG neprovidni
konkrementi ù~ne kese.
Neèljena dejstva: mu~nina, povra}anje,
NAVOBAN - Novartis Pharma, AG , [vajc.
prolazna dijareja, svrab, kalcifikacija kame-
naca u ù~noj kesi, prolazno pove}anje en-
zimskih vrednosti jetre.
A05 TERAPIJA BOLESTI

@U^NIH PUTEVA
(BILIJARNOG TRAKTA)
Doziranje: Rastvaranje holesterolskih ù~nih
kamenaca: 8-12 mg/kg/dan u dve doze ili
I JETRE kao pojedina~na doza uve~e, pre spavanja,
trajanje terapije do 2 godine, a terapija se na-
A05A Terapija bolesti ù~nih stavlja 3-4 meseca po uspe{nom rastvaranju
puteva kamenaca.
A05AA Preparati ù~nih kiselina Primarna bilijarna ciroza: 10-15 mg/kg/dan
Opis: Holna i henodeoksiholna kiselina su u 2-4 doze.
najva`nije ù~ne kiseline u ù~i ~oveka. One Bilijarni refluks gastriti: 250 mg uve~e, pre
su, uglavnom, prisutne u obliku natrijumovih spavanja, tokom 10-14 dana.
soli. Sa druge strane, izraz ù~ne kiseline ko- Predoziranje: Vrlo je mala verovatno}a pre-
risti se i za konjugate ovih kiselina sa glici- doziranja, po{to se apsorpcija smanjuje sa
nom i taurinom. @u~ne kiseline olak{avaju pove}anjem doze. Mogu}a je dijareja.
digestiju i resorpciju masti, kao i resorpciju li- Upozorenje: Ne preporu~uje se kod trudnica
posolubilnih vitamina (A, D, E i K), stimuli{u i dojilja. Zbog nedovoljnih podataka o em-
jetru da lu~i ve}u koli~inu ù~i (holeretici), briotoksi~nosti primena ursodeoksiholne ki-
deluju kao hidroholeretici {to zna~I da pove- seline kod èna reproduktivne dobi mogu}a
}avaju zapreminu izlu~ene ù~i. Pokazuju i je samo uz odgovaraju}u kontracepciju. Pri-
antiholeliti~ko delovanje - primenjuju se za mena nije opravdana zbog neefikasnosti u
rastvaranje holesterolnih ù~nih kamenaca kasnijim fazama primarne bilijarne ciroze,
male i srednje veli~ine, koji su rentgenski kod poreme}ene kontraktilnosti ù~ne kese,
transparentni, ako je o~uvana funkcija ù~ne kod kalcificiranih ù~nih kamenaca niti kod
94 specijalni deo
~estih bilijarnih kolika. Za vreme terapije, po- A05AX.. pinen, kamfen, menton,
A trebno je redovno pratiti testove funkcije je-
tre.
cineol, mentol, borneol
FarKl: HOLERETIK
Registrovani lekovi: Delovanje: Sme{a terpena, koja je kod nas
URSOFALK - Dr. Falk Pharma, Nema~ka registrovana u obliku kapsula, pokazuje hole-
URSOSAN - PRO.MED.CS Praha a.s., ê{ka reti~ko delovanje. Njihovo glavno dejstvo je
Republika da draè }elije parenhima jetre na lu~enje ù-
~i, ali se njena koncentracija umanjuje. Ova
A05AX Ostali lekovi za terapiju sme{a, tako|e, pove}ava rastvorljivost hole-
sterola u ù~i, ali manje efikasno od ursode-
bolesti ù~i oksiholne kiseline. Moè se upotrebiti kao
Opis: Prisustvo ù~nih konkremenata u ù~- dodatak ovoj kiselini kod kamenaca u ù~nim
nim putevima, svojim mehani~kim delova- putevima, ali nije tako efikasna kod kamena-
njem na zidove, dovodi do gr~evitih sna`nih ca u ù~noj be{ici.
kontrakcija ù~ne be{ike i ù~nih puteva {to
Indikacije: Holelitijaza, holecistitis, spazam
izaziva jake bolove. Kod takvih stanja, prime-
bilijarnih puteva, inflamatorne promene je-
njuju se holespazmolitici i to: parasimpatoli-
tre, prevencija ponovnog stvaranja kamena-
tici i antiholinergici. Najvi{e primenjivan ho-
ca.
lespazmolitik je himekromon.
Neèljena dejstva: Blaga su i retko se javlja-
ju: podrigivanje i ukus peperminta posle jela,
A05AX02 himekromon bolovi u ustima i ulceracije bukalne sluznice
(Hymecromone) Interakcije: v. Poglavlje III.
FarKl: SPAZMOLITIK Doziranje: 3 puta dnevno po 1-2 kapsule pre
Delovanje: Himekromon deluje spazmoliti~ki jela.
na ù~ne puteve i Oddi-ev sfinkter (muskulo- Upozorenje: Po{to nema dovoljno podata-
tropni spazmolitik). Pri tome, ne dovodi do ka, treba biti oprezan pri davanju ovog leka
atonije ù~nih puteva niti uti~e na motoriku u trudno}I i laktaciji.
creva i, prakti~no, je selektivan u dejstvu na
bilijarni trakt. Ova selektivnost mu je glavna Registrovani lekovi:
prednost u odnosu na druge manje selektiv- ROWACHOL - Rowa Pharmaceuticals, Irska
ne spazmolitike. Himekromon pove}ava, ne
samo zapreminu izlu~ene ù~I (hidroholere- A05B Terapija bolesti jetre,
tik), ve} i svih njenih sastojaka, uklju~uju}I i lipotropni lekovi
bilirubin (holeretik). Dobro se resorbuje iz
digestivnog trakta, do 80% od date doze, a A05BA Preparati u terapiji
dejstvo mu zapo~inje ve} posle 15-20 minu- bolesti jetre
ta. Izlu~ivanje se, najve}im delom, u konju- Opis: U jetri se stvara antiperniciozni faktor i
govanom obliku vr{i preko bubrega. antikoagulans heparin, vr{i sinteza albumina
Indikacije: Bolovi kod hroni~nih poreme}aja i fibrinogen plazme, a, tako|e, odvijaju i dru-
u ù~nim putevima, bilijarne diskinezije, ho- gi za organizam veoma va`ni procesi meta-
lecistopatija, hepatopatija, hroni~ne smetnje bolizma. Jetra je, tako|e, najva`niji organ u
varenja zbog staze ù~i. kome se lekovi strukturno menjaju u metabo-
Kontraindikacije: oboljenja jetre, opstruktiv- lite od kojih su neki biolo{ki neaktivni, neki
ni ikterus, akutna upala ù~ne kese, ulcera- aktivni, a neki, ~ak, i toksi~ni, pa ima bitnu
tivni kolitis, dijareja. ulogu pri detoksikaciji raznih agenasa. Ako je
Neèljena dejstva: Dijareja kod primene ve- o{te}en parenhim jetre, ~ovek postaje osetljiv
}ih doza leka, ra{. prema supstancama koje u toksi~nim dozama
o{te}uju }elije, jer je poznata bitna uloga je-
Interakcije: v. Poglavlje III. Kod istovremene
tre pri detoksikaciji raznih agenasa.
primene kardiotoni~nih glikozida, mogu}a je
hipokalijemija. Stari koncepti o hepatoprotektivnom delova-
nju nekih lekova su napu{teni, kao i ranije
Doziranje: 2-3 puta dnevno 200-400 mg/dan
kori{}eni lekovi. Silimarin se jo{ uvek koristi,
pola sata pre obroka, maks.1.200 mg/dan.
mada postoji mi{ljenje da nema potrebe pro-
Upozorenje: Nema podataka o sigurnosti pisivati jedan takav lek za koji nije dokazana
primene tokom trudno}e i dojenja, pa se ne efikasnost. Povratak esencijalnih fosfolipida
preporu~uje trudnicama i dojiljama. jeste jedan korak nazad za racionalnu farma-
Registrovani lekovi: koterapiju.
HIMEKROMON - Zdravlje, R. Srbija
MENDIAXON - Hemofarm koncern, R. Srbija A05BA.. L-ornitin-L-aspartat
FarKl: HEPATOPROTEKTIV
Registrovani lekovi: Indikacije: Akutna i hroni~na oboljenja jetre,

HEPA-MERZ - Merz Pharmaceutical GmbH,
Nema~ka
masna distrofija jetre, poreme}aj funkcije je-
tre kao komplikacija drugih oboljenja, profi-
laksa recidiva holelitijaze, psorijaza, gestoze
A
A05BA03 silimarin (silibin) vezane za poreme}aj funkcije jetre, radijacio-
(Silymarin) ni sindrom.
FarKl: HEPATOPROTEKTIV Kontraindikacije: Hipersenzitivnost na aktiv-
Opis: Silimarin je sme{a izomera flavoligna- nu supstancu ili ekscipijens.
na silibina, silkristina i silidianina koji su ak- Neèljena dejstva: Gastrointestinalne smet-
tivni principi droge Silybum marianum, a od nje (dijareja).
kojih je silibinin najzastupljenija komponen- Interakcije: v. Poglavlje III.
ta. Doziranje: U po~etku, 3 puta dnevno po 2
Delovanje: [titi i stabilizuje membrane hepa- kapsule, a kasnije dozu smanjiti na 1-2 puta
tocita, ~uva ih od toksi~nih agenasa time {to dnevno po 2 kapsule; parenteralno sporo i.v.
pobolj{ava metabolizam lipida. Postoji mi- 250-500 mg dnevno.
{ljenje, da se njegovo hepatoprotektivno dej- Upozorenje: Preparat sadrì benzilalkohol,
stvo zasniva na sposobnosti da inhibira for- pa se rastvor za i.v. injekcije ne sme davati
miranje leukotriena i slobodnih radikala, a s novoro|en~adi.
druge strane, da stimuli{e sintezu proteina u
jetri. Registrovani lekovi:
ESSENTIALE N FORTE - Aventis Pharma
Indikacije: Adjuvans u terapiji toksi~nih o{te-
GmbH, Nema~ka
}enja jetre alkoholom, lekovima i otrovima,
terapija akutnog i hroni~nog hepatitisa, ma-
sna degeneracija jetre, ciroza jetre. A05BA.. L-arginin, L-asparaginska
Kontraindikacije: Reakcija preosetljivosti na kiselina, L-jabu~na kiseli-
lek. na, sorbitol, riboflavin,
Neèljena dejstva: Pojava gasova u stomaku D-pantenol, piridoksin,
(pri ve}im dozama). nikotinamid, natrijum
Interakcije: v. Poglavlje III. hidrogenkarbonat,
Doziranje: 70-140 mg 2-3 puta dnevno. kalijum hlorid
Upozorenje: Pri pojavi gasova, dozu leka FarKl: HEPATOPROTEKTIV
smanjiti, pa je zatim postepeno pove}avati u Delovanje: U slu~aju oboljenja jetre pra}e-
toku nekoliko dana. nog intoksikacijom amonijakom, L-arginin
ubrzava sintezu ureje i moè sniziti nivoe
A05BA. . fosfolipidi esencijalni amonijaka. Jabu~na kiselina potpomaè me-
tabolisanje arginina i daje potrebnu energiju
(EPL), cijanokobalamin, za ciklus ureje. Sorbit snabdeva organizam
nikotinamid, piridoksin, fruktozom, odnosno, energijom, a vitamini B
riboflavin, tiamin (aneurin, kompleksa su neophodni za enzimski sistem
vitamin B1), tokoferol }elijskog metabolizma.
(vitamin E) Indikacije: Koma i prekomatozna stanja
FarKl: HEPATOPROTEKTIV usled o{te}enja jetre, akutni i hroni~ni hepa-
Opis: Esencijalni fosfolipidi izolovani su iz di- titis, ciroza jetre, hepati~ka encefalopatija,
vljeg kestena i daju se u kombinaciji sa vita- krvavljenje iz ezofagealnih varikoziteta, povi-
minima B kompleksa u obliku kapsula. {en amonijak u krvi posle velikih tkivnih
Delovanje: Smatra se da u~estvuju u metabo- o{te}enja.
lizmu }elija i ugra|uju se u membranske si- Kontraindikacije: insuficijencija srca i bubre-
steme }elija i na taj na~in stabilizuju mem- ga, anurija.
branu, u~estvuju pri izmeni jona i u biohemij- Interakcije: v. Poglavlje III.
skim procesima, unutra{njoj respiraciji i oksi- Doziranje: 500 ml sporom i.v. infuzijom, oko
daciji. Zatim uti~u na energetski metaboli- 40 kapi/min. Davanje se ponavlja svakih 12
zam oksidativnim fosforiliranjem. U krvi po- sati do otklanjanja neurolo{kih simptoma.
maù u transportu masti. Resorpcija u tan- Koli~ine datog preparata i dinamika davanja
kom crevu je ve}a od 90%. Esencijalne mase uskla|uju sa nivoima amonijaka u krvi i
sne kiseline na fiziolo{ki na~in normalizuju individualnog odgovora bolesnika.
naru{ene funkcije jetre i enzimsku aktivnost, Upozorenje: U slu~aju da je hepati~ka koma
deluju}I preko membranske strukture, omo- kombinovana sa te{kim o{te}enjem bubrega,
gu}avaju energetsku ravnoteù u jetri, stimu- potrebno je razmotriti koje od ta dva stanja
li{u regeneraciju tkiva u jetri, pretvaraju neu- vi{e ugroàvaju bolesnika. Potrebno je kon-
tralne masti i holesterol u prenosne forme, ~i- trolisati koncentraciju kalijuma.
ne}i ih dostupnim za sagorevanje.
96 specijalni deo
Registrovani lekovi: obi~na, u kojoj ne postoji jasan uzrok, i sekun-
A HEPASTERIL A - Hemofarm koncern, R.

Srbija
darna, koja nastaje kao posledica drugih bo-
lesnih stanja. Opstipaciju treba le~iti u situa-
cijama kada tvrda stolica moè poja~ati krva-
A05BA.. metionin, levuloza, vljenje iz hemoroida, kad to stanje moè po-
gor{ati primarnu bolest (angina pectoris) ili
fosforilholin, riboflavin, kod opstipacije izazvane lekovima. U svakom
D-pantenol, piridoksin, slu~aju, prvo treba preporu~iti dijetu koja sa-
nikotinamid, biotin drì nesvarljiva vlakna uz adekvatan dnevni
(vitamin H), unos te~nosti i podsticati telesnu aktivnost.
natrijum hlorid, natrijum Ina~e, ova grupa lekova se previ{e i pre~esto
hidrogenkarbonat, primenjuje, pogotovo u samole~enju, osim
kalijum hlorid, jabu~na laktuloze koja je vrlo delotvorni osmotski lak-
kiselina) sativ, ali je njena primena u re{avanju opsti-
FarKl: HEPATOPROTEKTIV pacije previ{e skupa, te se koristi kao hepato-
protektiv. Stalna primena laksativa moè
Delovanje: Smatra se da ovaj kompleksni spre~iti uspostavljanje normalnog ritma stoli-
rastvor ima hepatoprotektivno delovanje. ce, a navikavanje na ova sredstva obi~no se
Supstance u rastvoru preparata potpomaù razvija nakon trudno}e ili bolesti. Zavisnost o
procese detoksikacije i druge metaboli~ke ak- laksativima inicijalno je samo psihi~ka, ali se
tivnosti hepatocita. Sluè kao donatori radi- tokom vremena moè razviti prava fizi~ka za-
kala koji pomaù sintezu ili predstavljaju me- visnost.
|uproizvode u sintetskoj aktivnosti hepatoci-
ta. Zatim, vezuju toksi~ne proizvode metabo- Laksativni lekovi se, prema mehanizmu dej-
lizma ili se ugra|uju u enzimski sistem. Ras- stva, svrstavaju u ~etri grupe:
tvor sadrì fruktozu kao izvor energije • Nadraàjni laksativi - deluju draènjem slu-
Indikacije: Akutni i hroni~ni hepatitis, hepa- znice creva,
toze. • Laksativi koji deluju na pove}anje zapremi-
Kontraindikacije: Te{ka o{te}enja bubrega, ne crevnog sadràja,
anurija, nepodno{ljivost fruktoze, trovanje • Laksativi - omek{iva~i stolice,
metanolom, insuficijencija srca. • Laksativi koji bubre (koriste se kao dodatak
Interakcije: v. Poglavlje III. dijeti).
Doziranje: Uobi~ajena doza je 500-1.000 ml Indikacije: akutna i hroni~na opstipacija, pre
sporom i.v. infuzijom (40-60 kapi/min). Da- endoskopskih i rendgenskih ispitivanja, pre
vanje se ponavlja svakih 12 sati do otklanja- hirur{kih intervencija i posle primene anti-
nja neurolo{kih simptoma. Terapija se uskla- helminti~ke terapije (radi izbacivanja parazi-
|uje prema nivou amonijaka u krvi i terapij- ta), posle poro|aja, posle perianalnih opera-
skom odgovoru. cija i kod starih iscrpljenih leè}ih bolesnika.
A05BA.. alanin, arginin, cistein, A06A Laksativi

fenilalanin, glicin, histidin, A06AB Kontaktni laksativi
izoleucin, leucin, lizin, Opis: Nadraàjni laksativi su preparati biljnih
metionin, prolin, serin, droga i sintetski preparati (bisakodil, natrijum
sir}etna kiselina, treonin, pikosulfat) koji draè kolon odnosno Auerba-
triptofan, valin hov pleksus u zidu creva i na taj na~in ubrza-
vaju crevnu peristaltiku i evakuaciju crevnog
Registrovani lekovi: sadràja.
HEPASOL - Hemofarm koncern, R. Srbija
A06AB02 bisakodil (Bisacodyl)

DDD: O R 10 mg
A06 LAKSATIVI
FarKl: LAKSATIV
Delovanje: Bisakodil deluje, prvenstveno, na
sluzokoù debelog creva i rektuma dok na
Opis: Laksativi su lekovi za koje je vrlo zna- sluzokoù tankog creva gotovo i ne deluje.
~ajno da se pre primene ta~no utvrdi razlog Laksativni efekat ostvaruje preko dva meha-
nastanka opstipacije i konstipacije. Pod opsti- nizma: stimuli{e senzorne nervne zavr{etke u
pacijom podrazumevamo odsustvo spontane mukozi, podsti~u}i parasimpati~ke receptore
stolice, a konstipacija je stanje koje je pra}e- i osloba|aju}i acetilholin, jedan od osnovnih
no sa retkim, tvrdim, malim i suvim stolica- stimulatora peristaltike; pove}ava sadràj vo-
ma, uz oteàno pra`njenje creva i ose}aj nede i elektrolita u lumenu creva, dovodi do
potpunog pra`njenja. Opstipacija moè biti distenzije zida kolona ~ime se osloba|a ace-
tilholin iz intramuskularnih nervnih pleksu-

A06AD Osmotski laksativi
sa. Lek se dobro podnosi i skoro se uop{te ne
resorbuje iz digestivnog trakta (svega 5% od
oralno unete doze). Dejstvo nastaje posle 5-
A06AD11 laktuloza (Lactulose)
DDD: O 6,7 g
A
10 sati nakon oralne primene, a 15-30 minu- FarKl: LAKSATIV
ta posle rektalne primene. Opis: Laktuloza je sinteti~ki disaharid, galak-
Indikacije: v. uvod A06AB. tozido-fruktoza, koja se ne resorbuje u dige-
Kontraindikacije: Trudno}a, dojenje, akutni stivnom traktu. U debelom crevu se metabo-
hirur{ki abdomen, apendicitis, gastroenteri- li{e u mle~nu i sir}etnu kiselinu.
tis, krvavljenje iz rektuma, mehani~ka op- Delovanje: Laktuloza pove}ava kiselost u
strukcija u crevima, ulcerozne promene na crevima, suprimira rast proteoliti~kih bakte-
sluzokoì kolona i rektuma. rija, vezuje amonijak i spre~ava njegovu re-
Neèljena dejstva: Abdominalni gr~evi, pri sorpciju. Tako|e, pove}ava difuziju amonija-
duòj upotrebi. Supozitorije lokalnim nadra- ka iz krvi u crevo, ~ime se smanjuje hipera-
àjem mogu izazvati zapaljenske reakcije u monijemija i prelazak amonijaka u mozak.
rektumu, proktitis, o{te}enje epitela, flatu- Osim toga, ubrzava peristaltiku i otklanja op-
lencija. stipaciju.
Interakcije: Istovremena primena diuretika i Indikacije: Hroni~na opstipacija, hepati~ka
kortikosteroida, uz vi{e doze bisakodila, mo- encefalopatija, prevencija hepati~ke kome
è pove}ati opasnost od poreme}aja ravnote- kod bolesnika sa te{kom cirozom jetre.
è elektrolita. v. Poglavlje III. Kontraindikacije: Galaktozemija, opstrukcija
Doziranje: Odrasli: 5 -10 mg posle ve~ere u crevima, akutni apendicitis i akutni abdo-
(oralno) ili 10 mg ujutru (rektalno). Deca do men, preosetljivost na sastojke preparata.
2 godine: 5 mg rektalno. Deca iznad 2 godine: Neèljena dejstva: Meteorizam, mu~nina,
5 mg oralno ili 10 mg rektalno. povra}anje, dijareja.
Predoziranje: Kod predoziranja moè do}i do Interakcije: v. Poglavlje III.
izraènog laksativnog efekta pra}enog gubit- Doziranje: Hroni~na opstipacija: Odrasli: 10-
kom elektrolita i te~nosti. 20 g (maks. 40g) pra{ka dnevno (doza odr-
Upozorenje: Dugotrajna upotreba laksativa àvanja 10 g) ili 15-30 ml (maks. 60 ml) si-
dovodi do navikavanja. Urin i stolica se mogu rupa dnevno (doza odràvanja 5-15 ml).
obojiti ljubi~asto. Deca: 2,5 ml (ispod 1 godine starosti), 5 ml
(1-5 god), 10 ml (5-10 godina) 2 puta dnev-
no. Encefalopatija: 20-30 g pra{ka (ili 30-45
DULCOLAX - Zdravlje, R. Srbija
ml sirupa) 3 puta dnevno. Dozu podesiti tako
PANLAX - Hemofarm koncern, R. Srbija
da bolesnik ima 2-3 meke stolice dnevno.
Predoziranje: Visoke doze mogu uzrokovati
A06AB08 natrijum pikosulfat dijareju uz gubitak velike koli~ine vode i
(Sodium picosulfate) elektrolita, posebno kalijuma.
DDD: O 5 mg Upozorenje: Oprez je potreban kod trudno-
FarKl: LAKSATIV }e, dojenja i dijabetesa.
Delovanje: Sintetski kontaktni laksativ (v. Registrovani lekovi:
Uvod A06AB). Dejstvo nastupa 8-12 sati na- LACTULOSE-MIP - Chephasaar Chemisch
kon oralne primene. Ne resorbuje se i ne de- Pharm GmbH, Nema~ka
luje nadraùju}e na sluznicu creva, ne stvara PORTALAK - Belupo LTD., Hrvatska
naviku i ne prelazi u mleko. SANILAK - Sanitarija, R. Srbija
Indikacije: v. uvod AO6., pre abdominalnih
radiolo{kih procedura, endoskopije i hirur-
{kih zahvata.
A06AD15 makrogol (Macrogol)
Kontraindikacije: Mehani~ke opstrukcije cre- DDD: O 10 g
va, akutni abdomen, ulcerozni kolitis, perito- FarKl: LAKSATIV
nitis. Opis: Makrogol 4000 je pra{ak za priprema-
Neèljena dejstva: Bolovi i gr~evi u abdome- nje rastvora za oralnu upotrebu u cilju ~i{}e-
nu. nja crevnog trakta prilikom sprovo|enja di-
jagnosti~kih i operativnih procedura na crevi-
Doziranje: 5 mg uve~e, u slu~aju upornih op-
ma.
stipacija 10 mg uve~e.
Delovanje: Makrogol je visokomolekulski po-
Registrovani lekovi: lietilen glikol koji se ne resorbuje iz creva, hi-
NATRIJUM PIKOSULFAT - Zdravlje, R. Srbija drofilan je i vezuje vodu, pove}ava osmotski
pritisak u lumenu creva i na taj na~in stimu-
li{e peristalti~ku aktivnost i pra`njenje creva.
98 specijalni deo
Indikacije: Lavaà kolona u pripremi endo-
A skoske i radiolo{ke dijagnosti~ke procedure,

hiru{ke intervencije na kolonu.
Kontraindikacije: Te{ko op{te stanje, dehidri-
A07 ANTIDIJAROICI,
INTESTINALNI
ANTIINFLAMATORNI/
ranost, te{ka sr~ana insuficijencija, suspektan ANTIINFEKTIVNI
ileus, opstrukcja creva, deca mla|a od 15 go- LEKOVI
dina, u truno}I samo ako je neophodno, aler-
gija na poietilen glikol. Opis: Dijareja nastaje u stanjima abnormal-
Neèljena dejstva: Blaga i retka, naj~e{}e nog pove}anja likvidnosti stolice i njene
mu~nina, povra}anje osip, urtikarija, eritem. dnevne mase na vi{e od 200 g, {to je, obi~no,
pra}eno i pove}anim brojem stolica (vi{e od
Interakcije: Spre~ava resorpciju svih oralno tri na dan), te perianalnom nelagodno{}u,
primenjenih lekova. ose}ajem potrebe defekacije i povremeno in-
Doziranje: Sadràj svake kesice se rastvori u kontinencijom. Dijareja moè nastati naglo
1 l vode, a koristi se 1 l rastvora na 15-20 kg (akutna dijareja) ili da traje mesecima, odno-
telesne mase, odnosno prose~no 4 l ili uve~e sno, godinama (hroni~na dijareja). U pristu-
pred zahvat, ili u 2 doze (2. doza 3-4 sata pu bolesniku s dijarejom vrlo je va`na epide-
pred intervenciju). miolo{ka anamneza uz bakteriolo{ku, parazi-
Upozorenje: Stariji ljudi slabijeg op{teg sta- tolo{ku i virusolo{ku analizu uzorka stolice,
nja mogu da koriste ovaj lek pod nadzorom te ciljana terapija tek nakon identifikacije
stru~njaka. uzro~nika.
FORTRANS - Beaufour Ipsen Industrie, Fran- A07A Intestinalni antiinfektivi
cuska
A07AA Antibiotici
A07AA02 nistatin (Nystatin)
A06AG Klizme (v. i G01AA01)
A06AG04 glicerol (Glycerol) DDD: O 1.500.000 i. j.
FarKl: LAKSATIV
FarKl: ANTIMIKOTIK
Delovanje: Glicerol deluje sli~no parafinu na
taj na~in {to se emulguje sa crevnim sadrà- Registrovani lekovi:
jem i tako omek{ava stolicu i olak{ava kliza- NYSTATIN drag, kapi - Hemofarm AD, R.
nje crevnog sadràja. Osim toga, glicerol Srbija
mnogi svrstavaju u grupu blagih kontaktnih
laksativa, jer lokalno stimuli{e rektum i po- A07AA09 vankomicin (Vancomycin)
kre}e peristalti~ke kontrakcije. Registrovan je (v. i J01XA01)
u obliku ~epi}a. Efekat nastupa za 15-30 mi-
nuta. DDD: O 2 g
FarKl: ANTIDIJAROIK
Indikacije: Opstipacija kod odraslih i dece.
Neèljena dejstva: Iritacija sluzokoè rektu-
ma A07AB Sulfonamidi
Doziranje: Odrasli: 1 ~epi} po potrebi (rektal- A07AB03 sulfagvanidin
no). (Sulfaguanidine)
DDD: O 4000 mg
A06AG11 natrijum laurilsulfoacetat, FarKl: SULFONAMID (ENTEROANTISEPTIK)
glicerol, (Sodium laurilsul-
fate, glycerol) A07AX Ostali intestinalni antiin-
FarKl: LAKSATIV fektivi
Delovanje: Svrstava se u grupu blagih kon- A07AX03 nifuroksazid
taktnih laksativa, ne draì kolon. Dejstvo je
brzo, nastupa ve} posle 5-15 minuta nakon (Nifuroxazide)
primene. DDD: O 0,6 g
Indikacije: Opstipacija kod trudnica, sr~anih FarKl: CREVNI ANTISEPTIK, ANTIINFEKTIV
bolesnika, dece i odoj~adi, priprema bolesni- Registrovani lekovi:
ka za radiolo{ka, rektoskopska ispitivanja. ENTEROFURYL - Bosnalijek, FBiH
Doziranje: Odjednom se daju 1-2 mikrokli-
zme; u hirurgiji i ginekologiji, moè se dati
jo{ jedna klizma posle 30 minuta.
MEDILAX - Farmakos d.d., R. Srbija
A07B Intestinalni adsorbensi A07BC Ostali intestinalni

A07BA Preparati medicinskog
uglja
adsorbensi
A07BC05 diosmektit (Diosmectite)
A
A07BA01 medicinski ugalj DDD: O 9 g
(Medicinal charcoal) FarKl: ANTIDIJAROIK
DDD: O 5 g Opis: Prirodni dvostruki silikat aluminijuma i
FarKl: ADSORBENS magnezijuma u obliku pra{ka, lisnate struk-
ture i velike viskoznosti. Zbog takve struktu-
Delovanje: Medicinski ugalj je nespecifi~an
re dobro oblaè sluznicu digestivnog trakta.
intestinalni adsorbens koji apsorbuje organ-
ske i neorganske otrove, mikroorganizme, Delovanje: Interakcijom sa glikopeptidima
toksine, kao i lekove, i pri tom se ne metabo- mukusa sluznice digestivnog trakta i stvara-
lizuje. njem za{titnog sloja preko sluznice digestiv-
nog trakta, deluje protektivno prema svim
Indikacije: Akutna trovanja sa analgeticima,
agensima koji mogu da dovedu do o{te}enja
antipireticima (salicilati, paracetamol i dr.),
sluznice.
sedativima i hipnoticima (barbiturati), alka-
loidima, antiepilepticima (fenitoin), tricikli~- Indikacije: Simptomatsko le~enje bolova kod
nim antidepresivima, kardiotoni~nim glikozi- ezofagoduodenalnih oboljenja, kao i bolesti
dima (digoksin), sulfonamidima, organskim kolona, akutna i hroni~na dijareja, posebno
rastvara~ima kao i nekim drugim organskim kod dece.
jedinjenjima (kinin, teofilin, nikotin, kokain i Kontraindikacije: Nisu poznate.
dr.). Uz ovu terapiju se kod akutnog trovanja Neèljena dejstva: Poja~anje postoje}e opsti-
preporu~uje rektalna ili oralna primena lak- pacije.
sansa. Interakcije: Postoji mogu}nost vezivanja dru-
Kontraindikacije: Zbog malog kapaciteta ad- gih lekova i smanjenja resorpcije, kada se pri-
sorbcije, ne preporu~uje se primena medicin- menjuju istovremeno sa diosmektitom.
skog uglja kao adsorbensa kod trovanja kau- Doziranje: Deca: mla|a od 1 godine: 1 kesi-
sti~nim sredstvima, mineralnim kiselinama i ca/dan; 1-2 godine: 1-2 kesice/dan; vi{e od 2
bazama, pra{kovima za pranje, kao i kod so- godine: 2-3 kesice/dan; odrasli 3 kesice/dan.
li zlata, te{kim metalima i alifati~nim uglje- Svaka kesica se rastvara u pola ~a{e vode. U
nim hidratima, etilenglikolom i cijanidima. slu~aju akutne dijareje, prvog dana le~enja
Neèljena dejstva: retko nadraàj koè i slu- udvostru~iti dozu.
zokoà. Velike doza mogu izazvati opstrukci- Registrovani lekovi:
ju creva. SMECTA - Beaufour Ipsen Industrie,
Interakcije: v. Poglavlje III. Francuska
Doziranje: Akutna dijareja: 5-7 tbl. ili 1 malu
ka{iku granulata 3 puta na dan (najduè 4 A07D Antipropulzivi
dana). Granulat se razmuti u malo vode ili
soka i tako dobijena suspenzija popije, a ta- A07DA Antipropulzivi
blete se zdrobe i razmute u malo vode ili so- A07DA03 loperamid (Loperamide)
ka. Trovanje: 2 male ka{ike granulata ili 20 DDD: O 10 mg
tbl. uzimati u kratkim vremenskim intervali-
FarKl: ANTIDIJAROIK
ma.
Delovanje: direktno usporava pasaù crev-
Upozorenje: Duà primena moè prouzroko-
nog sadràja, ~ime dovodi do pove}ane re-
vati poreme}aje varenja, jer medicinski ugalj
sorpcije vode i elektrolita kao i pove}anja vi-
vezuje enzime za varenje i vitamine iz hrane.
skoznosti fecesa. Resorbuje se lo{e iz gastro-
Boji stolicu u crno.
intestinalnog trakta, metaboli{e se u jetri, a
izlu~uje se primarno fecesom, manje od 2%
A07BB Preparati bizmuta urinom.
A07BB.. bizmut polisilikat Indikacije: simptomatska terapija akutne di-
FarKl: ANTIDIJAROIK jareje.
Kontraindikacije: preosetljivost na bilo koji
A07BB.. bizmut polisilikat, pektin sastojak leka, proliv infektivnog porekla,
FarKl: ANTIDIJAROIK o{te}enje funkcija jetre, trudno}a, dojenje i
deca do 2 godine ìvota, ulcerozni kolitis.
Neèljena dejstva: mu~nina, suvo}a usta, ab-
dominalni gr~evi, opstipacija, ko`ne reakcije
uklju~uju}i urtikariju, retko paraliti~ki ileus,
retko depresija.
100 specijalni deo
Interakcije: istovremenom primenom sa opi- kod tih bolesnika, a primena azatioprina je
A oidnim analgeticima moè do}i do konstipa-

cije.
Doziranje: akutna dijareja: odrasli i deca sta-
rezervisana samo za rezistentne slu~ajeve.
rija od 5 godina, po~etna doza 4 mg (odra- A07EC Aminosalicilna kiselina i

sli), odnosno 2 mg (deca), a doza odràva- sli~ni preparati
nja 2 mg nakon svake neformirane stolice; A07EC01 sulfasalazin
uobi~ajena doza 6-8 mg/dan, a maks. 16 (Sulfasalazine)
mg/dan. Deca izme|u 2 i 5 godina: 1 mg/10 DDD: O R 2000 mg
kg telesne mase 2-3 na dan. FarKl: SULFONAMID (TERAPIJA ULCERO-
Hroni~na dijareja: odrasli, po~etna doza 4-8 ZNOG KOLITISA)
mg koja se prilago|ava stanju bolesnika i kli- Delovanje: sulfasalazin je derivat sulfapiridi-
ni~koj slici, sve dok se ne postignu 1 do 2 for- na i 5-aminosalicilne kiseline (5-ASA). U de-
mirane stolice na dan. Ve}inom je potrebna belom crevu se razlaè na navedena jedinje-
terapija odràvanja izme|u 2-8 mg, maks. 16 nja, a aktivna komponenta leka je 5-ASA ko-
mg/dan. ja inhibira sintezu prostaglandina i lipo-oksi-
Predoziranje: opstipacija, mioza, mi{i}na hi- genazni metaboli~ki put arahidonske kiseli-
pertonija, somnolencija, respiratorna depre- ne.
sija i koma. Antidot je nalokson, a bolesnik Indikacije: ulcerozni kolitis (akutni napadi i
mora biti pod lekarskom kontrolom najmanje odràvanje remisije), Crohnova bolest (akut-
slede}ih 48 sati. ni napadi), reumatoidni artritis.
Upozorenje: bolesti jetre, trudno}a, zapaljen- Kontraindikacije: preosetljivost na sulfona-
ske bolesti creva. mide i salicilate; porfirija, granulocitopenija,
Registrovani lekovi: primena kod dece do 2 godine ìvota.
LOPEDIUM acut. - Salutas pharma GmbH, Neèljena dejstva: ~esto mu~nina, povra}a-
Nema~ka nje, osip, glavobolja, retko hemoliti~ka ane-
LOPERAMID - Zdravlje, R. Srbija mija, leukopenija, agranulocitoza, tromboci-
topenija, groznica, cijanoza, toksi~na epider-
A07E Intestinalni moliza, pankreatitis, oligospermija, smanjen
antiinflamatorni lekovi motilitet spermatozoida, proteinurija, hema-
Opis: Ulcerozni kolitis i Crohnova bolest se ka- turija, nefrotski sindrom, Steven-Johnsonov
rakteri{u ~estim dijarejama i specifi~nom te- sindrom, parestezije, sindrom sli~an lupusu
rapijom. Izbor lekova zahteva preciznu dijag- eritematozusu, fibroziraju}i alveolitis, retko
nostiku, koja se ogleda u slede}em: pozitivna akutni pankreatitis i hepatitis.
dijagnoza bolesti, procena inflamatorne ak- Interakcije: istovremena primena smanjuje
tivnosti i anatomska pro{irenost, detekcija resorpciju folne kiseline i digoksina, a moè
komplikacija. Crohnova bolest moè zahvati- poja~ati delovanje oralnih antikoagulansa i
ti bilo koji deo digestivnog trakta, od usne sulfonamidnih hipoglikemika. V. Poglavlje III.
duplje do anusa. Sa druge strane, kod ulcero- Doziranje: ulcerozni kolitis i proktitis, Crohno-
znog kolitisa inflamatorni proces uvek zahva- va bolest: odrasli 1.000-2.000 mg 4 puta na
ta rektum i moè se pro{iriti kontinuirano u dan (akutni napadi), a za odràvanje remisi-
proksimalnije delove, ponekad zahvataju}i je doza se postepeno smanjuje do 500 mg 4
~itavo debelo crevo. Ipak, i pored dobro utvr- puta na dan (danas se preporu~uje profilak-
|enih kriterijuma za razlikovanje Crohnove ti~ka terapija ulceroznog kolitisa u ovoj dozi,
bolesti i ulceroznog kolitisa, od 5-10% bole- a moè se davati neograni~eno dugo). Deca
snika spada u grupu tzv. intermedijarnog sin- starija od 2 godine, 40-60 mg/kg/dan (akut-
droma, jer imaju karakteristike obe bolesti. ni napadi), a za odràvanje remisije 20-30
Akutni napadi imaju razli~ito trajanje (naj~e- mg/kg/dan. Reumatoidni artritis: odrasli, po-
{}e 8-12 nedelja), a zavisno od lokacije infla- ~etna doza 500 mg dan, postupno pove}ava-
matorne lezije, pro{irenosti i inflamatorne ti do 1.000 mg 2-3 puta na dan, maks. 10
aktivnosti bolesti, zahva}enosti susednih g/dan.
struktura i organa kao i od pojave vancrevnih Predoziranje: u slu~aju intoksikacije derivati-
komplikacija, u terapiji se pored aminosalici- ma salicilne kiseline (hiperventilacija, respi-
lata primenjuju i kortikosteroidi (kod najte- ratorna alkaloza, jako znojenje, razdra`lji-
ìh oblika bolesti parenteralno (prednizo- vost, progresivna respiratorna paraliza, gubi-
lon), uz prelazak na oralnu terapiju posle po- tak svesti, hipertermija, eksikoza, metaboli~-
~etnog pobolj{anja, a mesalazin i sulfasalazin ka acidoza), treba primeniti infuziju natrijum
kod perianalne Crohnove bolesti i fistula, kao hidrogenkarbonata ili rastvorom natrijum
i metronidazol. Folna kiselina se primenjuje laktata uz diurezu. Ne postoji specifi~ni anti-
kod hroni~nog aktivnog ulceroznog kolitisa dot.
zbog antikancerogenog dejstva i zbog potre- Upozorenje: kod trudnica, bolesnika sa o{te-
be kontinuirane terapije aminosalicilatima }enom funkcijom bubrega i jetre, bronhijal-
nom astmom, alergijskom dijatezom, kao i teìm slu~ajevima doziranje se moè udvo-
deficitom enzima G-6-PDH, potreban je
oprez. Kod osoba koje su spori acetilatori sul-
fapiridina kod kojih je usporena razgradnja
stru~iti).
Predoziranje: u slu~aju intoksikacije derivati-
ma salicilne kiseline (hiperventilacija, respi-
A
sulfapiridina Ne preporu~uje se u poslednjem ratorna alkaloza, jako znojenje, razdra`lji-
trimestru trudno}e, javlja se u maj~inom mle- vost, progresivna respiratorna paraliza, gubi-
ku u koncentraciji 30-50% u odnosu na kon- tak svesti, hipertermija, eksikoza, metaboli~-
centraciju u serumu majke, pa se ne preporuka acidoza), treba primeniti infuziju natrijum
~uje primena kod dojilja. Sulfasalazin moè hidrogenkarbonata ili rastvorom natrijum
promeniti boju urina u ùtonarandàstu. laktata uz diurezu. Ne postoji specifi~an an-
Odre|ivanje acetilatorskog statusa je va`no tidot.
kod dugotrajne terapije. Upozorenje: u bolestima jetre treba kontroli-
Registrovani lekovi: sati funkciju, ne preporu~uje se kod bolesni-
SULFASALAZIN - Fam Pharm, R. Srbija ka sa bronhijalnom astmom, terapiju mesala-
SALAZOPYRIN-EN - Pharmacia Enterprises zinom, kod bolesnika koji ne podnose sulfa-
S.A., Luksemburg salazin treba zapo~eti samo pod kontrolom
lekara, a u slu~aju pojava znaka nepodno{lji-
vosti (akutni abdominalni bol, gr~evi, tempe-
A07EC02 mesalazin (Mesalazine) ratura, jaka glavobolje, osip), prekinuti. Ne
DDD: O R 1500 mg preporu~uje se kod dojilja i dece mla|e od 2
FarKl: TERAPIJA ULCEROZNOG KOLITISA godine. U prvom trimestru trudno}e mesala-
Delovanje: iako ta~an mehanizam delovanja zin se moè primeniti samo ako je striktno in-
mesalazina (5-ASA) jo{ nije potpuno poznat, dikovan.
zna se da se njegovo dejstvo zasniva na inhi- Registrovani lekovi:
biciji sinteze prostaglandina i lipo-oksigena- 5-ASA - Slaviamed, R. Srbija
znog metaboli~kog puta arahidonske kiseli-
ASACOL - Lek farmacevtska dru`ba d.d.,
ne. Poznato je da mesalazin smanjuje poja~a-
Ljubljana
no intraluminalno osloba|anje leukotriena
SALOFALK - Dr. Falk Pharma, Nema~ka
B4 kod bolesnika s ulceroznim kolitisom, pa
deluje kao "~ista~" reaktivnih jedinjenja kise-
onika.
Indikacije: ulcerozni kolitis (akutni napadi i
A07F Antidijaroici -
odràvanje remisije), ulcerozni proktitis mikroorganizmi
(akutni napadi i odràvanje remisije - naro~i- A07FA Antidijaroici -
to preparati u obliku supozitorija), Crohnova mikroorganizmi
bolest (akutni napadi).
A07FA01 Bacillus subtilis
Kontraindikacije: preosetljivost na salicilnu
kiselinu, njene derivate ili druge sastojke le- (bifidobakterium bifidum)
ka, te{ki poreme}aji funkcije bubrega i jetre, Registrovani lekovi:
ulkusna bolest èluca i dvanaestopala~nog FLONIVIN BS - ICN CG, R. Srbija
creva, hemoragijska dijateza.
Neèljena dejstva: mu~nina, nadutost, glavo- A07FA51 mle~nokiselinske
bolja, retko: vrtoglavica, alergijski osip i urti- bakterije, ìve liofilizovane
karija, intersticijski nefritis, nefrotski sin- (Lactobacillus acidophilus,
drom, pankreatitis, povi{enje aminotransfe-
raza, bronhospazam, leukopenija, tromboci-
Lactobacillus bifidus,
topenija, methemoglobinemija, aplasti~na Streptococcus faecium)
anemija, miokarditis, fibroziraju}i alveolitis, Registrovani lekovi:
sindrom sli~an lupusu eritematozusu. LINEX - Lek farmacevtska dru`ba d.d.,
Interakcije: v. Poglavlje III. Slovenija
Doziranje: ulcerozni kolitis: akutni napadi
500 mg 3 puta na dan 1 tableta (1 sat pre
obroka) ili supozitorija (u teìm slu~ajevima
doziranje se moè udvostru~iti), a moè se
primeniti u obliku jedne klizme 4 g/60 ml
A08 PREPARATI PROTIV
GOJAZNOSTI, ISKLJU-
ÛJU]I DIJETETSKE
(uve~e pre spavanja, nakon lavaè creva);
doza odràvanja 250-500 mg 3 puta na dan PROIZVODE
1 tableta i supozitorija. Ulcerozni proktitis: Opis: Danas je gojaznost sve ve}i zdravstveni
akutni napadi 500 mg 3 puta na dan, za problem u zapadnom svetu i kod nas. Pove}a-
odàvanje remisije 250 mg 3 puta na dan 1 va rizik smrtnosti, jer je u direktnoj vezi sa ni-
tableta i supozitorija. Crohnova bolest: akut- zom bolesti kardiovaskularnog, endokrinog,
ni napadi 500 mg 3 puta na dan 1 tableta (u digestivnog i mi{i}no - kostnog sistema {to
102 specijalni deo
dovodi i do psihi~kih posledica. Prema nekim
A procenama, u zapadnim zemljama 50-55%

najaktivnijeg dela populacije, od 20-55 godi-
na, ima prekomernu telesnu masu. Gojaznost
A09 DIGESTIVI,
UKLJUÛJU]I ENZIME
je stanje preteranog nakupljanja masnog tki-
va u organizmu, a op{ta saglasnost je da je A09A Digestivi, uklju~uju}i
gojaznost kod mu{karaca pove}anje telesne enzime
mase iznad 20% standardne, a kod èna iz- A09AA Preparati sa enzimima
nad 25%. Pove}anje iznad 50% smatra se iz-
Opis: Pankreas je vaàn endokrini organ tako
razitom gojazno{}u. Le~enje ve}ine gojaznih
da se insuficijencija pankreasa ispoljava kao
osoba je teàk zadatak, zahteva multidiscipli-
poreme}aj vi{e sistema i organa (naj~e{}e je
narni pristup brojnih specijalista, a osnova le-
to posledica hroni~nog pankreatitisa, cisti~ne
~enja je smanjenje unosa energije hranom
fibroze, pankreatektomije, totalne gastrekto-
tzv. redukciona dijeta. Smatra se da je najbo-
mije). Indikacije za supstituciju enzima pan-
lje primeniti uravnoteènu dijetu (15% ener-
kreasa su dokazana insuficijencija pankreasa
gije iz belan~evina, 35% iz masno}a, 50% iz
- steatoreja s dnevnim gubitkom masti u sto-
ugljenih hidrata) uz program telesne aktiv-
lici ve}im od 15 g, dijareja, dispepsija i pro-
nosti prema individualnim zahtevima. Kom-
gresivno mr{avljenje. Supstitucija enzima
binacijom redukcione dijete i telesne aktivno-
pankreasa korisna je tek kada aktivni oblici
sti dolazi do ve}eg gubitka masnog tkiva, a
enzima dospeju u dvanaestopala~no crevo,
{tedi se mi{i}na masa koja se, ~ak, moè po-
preparati su namenjeni za oralnu primenu.
ve}ati. Samo malom broju gojaznih osoba ko-
je jedu mnogo u posebnim emocionalnim sta-
njima, povremeno je potrebna i psihoterapi- A09AA02 amilaza, lipaza, proteaza
ja. Lekovi se upotrebljavaju kod ja~e izraène (Amilase, lipase,
gojaznosti, odnosno, pove}anja telesne mase protease)
iznad 30%. Iako je korisnost lekova u terapi- FarKl: EUPEPTIK
ji gojaznosti ograni~ena, njihovom intermi- Indikacije: v. uvod A09AA.
tentnom primenom moè se posti}i zadovo-
ljavaju}i efekat. Kontraindikacije: preosetljivost na lek, akut-
ni pankreatitis.
Neèljena dejstva: vrlo retko mu~nina, nadu-
A08A Preparati protiv tost, dijareja, nelagodnost, ko`ni osip. Vrlo
gojaznosti, isklju~uju}i visoke doze mogu dovesti do hiperuricemije i
dijetetske proizvode hiperurikozurije.
Interakcije: nisu poznate.
A08AB Preparati protiv gojaznosti
Doziranje: individualno, prema teìni bolesti,
sa perifernim delovanjem
a uobi~ajena po~etna doza je 1-2 kapsule sa
A08AB01 orlistat (Orlistat) svakim glavnim obrokom. Ako ne do|e do
DDD: O 0,36 g klini~kog pobolj{anja steatoreje, moè se po-
FarKl: INHIBITOR LIPAZE ku{ati ~e{}e uzimanje preparata (svaka 2-4
Delovanje: Smanjuje resorpciju masti iz ga- sata), zavisno od koncentracije enzima u pre-
strointestinalnog trakta i inhibira pankreasnu paratu. Kapsule treba progutati sa vi{e te~no-
lipazu. sti za vreme obroka ili me|uobroka. Preporu-
Indikacije: gojaznost kod osoba sa indeksom ~uje se uzimanje polovine ili tre}ine ukupne
telesne mase iznad 30 kg/m2, udruèna sa doze na po~etku obroka, a ostatak, tokom
hipertenzijom, dijabetesom, hiperlipemijom. obroka. Kad je gutanje kapsula oteàno, mo-
Kontraindikacije: hroni~na malapsorpcija, gu se otvoriti i pome{ati sa te~nosti ili hra-
holestaza, trudno}a, dojenje, primena kod nom koja ne zahteva `vakanje.
dece. Upozorenje: U trudno}i i za vreme dojenja se
Neèljena dejsva: flatulencija, urgentna dene preporu~uje primena. Terapiju kod dece
fekacija, masne stolice i abdominalna bol. sa cisti~nom fibrozom koja dugoro~no uzi-
maju visoke doze enzimskih preparata treba
redovno kontrolisati, jer postoji teorijska
Doziranje: individualno. mogu}nost fibroziraju}e kolonopatije.
Upozorenje: Uz primenu orlistata, korisno je
uzimati vitaminske preparate (liposolubilne Registrovani lekovi:
vitamine). Nema podataka o sigurnosti i efi- FESTAL N - Jugoremedija, R. Srbija
kasnosti primene u kombinaciji sa drugim PANKREATIN - Galenika A.D., R. Srbija
preparatima protiv gojaznosti.
A09AA02 proteaza, amilaza, lipaza,
hemicelulaza, ù~ne soli
XENICAL - F. Hoffmann-La Roche, [vajcarska
FarKl: EUPEPTIK
Registrovani lekovi: ìna je 5800 daltona. Insulin se osloba|a iz

DIGESTAL forte - Galenika A.D., R. Srbija svog prekursora proinsulina, molekulske teì-
ne 9000 daltona, ~iji je biolo{ki potencijal, u
pore|enju sa efektom insulina 3-5%. Za kon-
A
trolu sekrecije insulina neophodno je prisu-
A10 LEKOVI KOJI SE

UPOTREBLJAVAJU U
DIJABETESU
stvo slobodnih jona kalcijuma Ca++ u beta }e-
lijama, pri ~emu se smatra da endoplazmat-
ski retikulum, najverovatnije, ima klju~nu
(ANTIDIJABETICI) ulogu u odràvanju koncentracije kalcijuma
u citosolu. Proces egzocitoze insulina je kon-
trolisan, pre svega, nivoom slobodnog kalci-
Opis: Dijabetes melitus (Diabetes mellitus) je
juma u citosolu, ali i nivoom cAMP. Pokazano
najrasprostranjenije metaboli~ko oboljenje, i
je da se preparati sulfonilureje, koji se koriste
u tom smislu, ima vaàn socijalno-medicinski
u terapiji dijabetesa tipa 2, vezuju za specifi~-
zna~aj za populaciju, a istovremeno predsta-
ne receptore na beta }elijama, omogu}avaju-
vlja i izuzetno veliki zdravstveni problem. Di-
}i ulazak jona kalcijuma u }eliju, smanjuju}i
jabetes je hroni~no progresivno oboljenje, ko-
propustljivost za kalijum uticajem na ATP za-
je se karakteri{e hiperglikemijom i drugim bi-
visne K+ kanale, {to dovodi do depolarizacije
ohemijskim poreme}ajima, kao posledicom
membrane i posledi~no, do otvaranja volta-
neadekvatne produkcije ili neadekvatnog
`no zavisnih kalcijumovih kanala.
Tabela 2.3.1: Dejstvo insulina
DEJSTVO TKIVO/ORGAN
a) efekti na metabolizam ugljenih hidrata
popravlja preuzimanje glukoze u }elije adipozno i mi{i}no
pove}ava glikolizu adipozno i mi{i}no
pove}ava sintezu glikogena mi{i}i i jetra
smanjuje razgradnju glikogena mi{i}i i jetra
smanjuje glikoneogenezu jetra
b) efekti na metabolizam masti

smanjuje razgradnju (lipolizu) masti adipozno
pove}ava sintezu masnih kiselina adipozno
pove}ava sintezu LDL lipoproteina jetra
niske gustine
pove}ava sintezu holesterola jetra
c) efekti na metabolizam proteina
pove}ava transport amino kiselina razna tkiva
pove}ava sintezu proteina mi{i}i i druga tkiva
smanjuje razlaganje proteina mi{i}i i druga tkiva
dejstva insulina, koji kontroli{e metabolizam Osnovna uloga insulina ogleda se u regulaci-
glukoze, masti i belan~evina. Prema aktuel- ji energetskog metabolizma, jer uti~e na me-
nim saznanjima, smatra se da oko 2,1% tabolizam glukoze, masti, ali i proteina, uz
ukupnog stanovni{tva boluje od dijabetesa, istovremeno direktno ili indirektno delovanje
uz o~ekivanje da }e u slede}ih 10-tak godina i na odràvanje normalnog bilansa vode i
taj broj porasti na 3%. Novija istraìvanja elektrolita. Pokazano je da je afinitet recepto-
ukazuju da }e se broj obolelih od dijabetesa u ra za insulin veoma veliki, a da se maksimal-
svetu, udvostru~iti, i da }e do 2010. godine ni efekat insulina ispoljava kada je samo 10%
iznositi oko 200 miliona. receptora "zauzeto" insulinom. Insulinski re-
ceptor je veliki transmembranski glikoprote-
Insulin je proteohormon koji se sinteti{e u
inski kompleks sastavljen od dve alfa i dve
beta }elijama Langerhans-ovih ostrvaca. Mo-
beta-subjedinice vezane disulfidnim mostom
lekul insulina sastoji se od dva polipeptidna
i funkcioni{e kao protein kinaza, koja omo-
lanca A i B, koja su me|usobno spojena sa
gu}ava transmembranski prenos signala. In-
dva disulfidna mosta koje povezuju A i B la-
sulin reguli{e nivo glikemije, tako {to pove}a-
nac u pozicijama A-7 sa B-7 i A-20 sa B-19,
va transport glukoze u }elije mi{i}nog i ma-
pri ~emu u lancu A postoji jo{ jedan disulfid-
snog tkiva, smanjuje glukoneogenezu i gliko-
ni most izme|u A-6 i A-11, koji formira jed-
genolizu u jetri. Na metabolizam masti uti~e
nu petlju od 6 aminokiselina. Molekulska te-
104 specijalni deo
tako {to inhibira adipocitnu lipazu i spre~ava dijabeti~ara umire od KVB. Dosada{nja ispiti-
A hidrolizu triglicerida u adipocitima, ~ime se u

jetri smanjuje potrebna koncentracija glicero-
la za glukoneogenezu i koncentracija slobod-
vanja su ukazala da postoji vrlo kompleksna
povezanost faktora rizika za pojavu KVB u ti-
pu 2 dijabetesa na koju nije jednostavno tera-
nih masnih kiselina iz kojih nastaju ketonska pijski delovati. Tako su brojne studije pokaza-
tela. U mi{i}nim }elijama insulin pove}ava le da striktna kontrola glikemije uti~e na
ulazak aminokiselina u }eliju i stimuli{e sin- smanjenje rizika za razvoj KVB u tipu 2 dija-
tezu proteina. (Tabela 2.3.2.) betesa, ali su velike prospektivne studije, kao
Tabela 2.3.2: Poreme}aji metabolizma u dijabetes melitusu
DISFUNKCIJA UZROK SIMPTOMI
metabolizam ugljenih hidrata usled: poliurija
nedovoljnog iskori{}avanja glukoze, hiperglikemija polidipsija
pove}anja glukoneogeneze i glukozurija pruritus genitalis
smanjenja degradacije glikogena znojenje
metabolizam lipida usled: hiperlipidemija nauzeja
inhibicije sinteze masti hiperketonemija povra}anje
pove}anja lipolize i ketonurija gubitak telesne mase
pove}anja sinteze ketonskih tela ketoacidoza zadah na aceton
metabolizam proteina usled: hiperglikemija slabost
pove}anja degradacije proteina glukozurija gubitak telesne mase
pove}anja glukoneogeneze aminoacidurija gubitak mi{i}ne mase
smanjenja sinteze proteina pove}anje neprotein-
skog azota u krvi
Ovo oboljenje moè nastati naglo, burnog to- {to je UKPDS (United Kingdom Prospective
ka, koji dovodi do te{kih poreme}aja: ketoa- Diabetes Study), utvrdile da ovaj uticaj nije
cidoze, kome i smrti, ali moè imati i znatno dovoljan, tj. da striktna kontrola glikemije,
blaì tok, blaù klini~ku sliku i sporiji razvoj. primenjena bez intenzivne korekcije drugih
U tom smislu, po~etak bolesti je, relativno, faktora rizika, nije uspela da zna~ajno sma-
te{ko utvrditi, posebno ako su u pitanju stari- nji rizik od pojave kako infarkta miokarda ta-
je osobe, kod kojih se bolest moè otkriti i ko ni mo`danog udara. Ovi nalazi su usmeri-
slu~ajno, dok su u dece i mladih simptomi li istraìvanja upravo na druge faktore rizika,
zna~ajno upadljiviji, bolest nastaje naglo i u prvom redu na poreme}aje metabolizma li-
ima burnu klini~ku sliku. pida i hipertenziju.
Me|u prvim simptomima, javlja se nagla è| U tom smislu u daljem tekstu najvi{e pa`nje
(polidipsija), poja~ano izlu~ivanje urina (po- bi}e posve}eno upravo mogu}nostima pri-
liurija) i poja~an apetit (polifagija), kao i po- marne i sekundarne prevencije KVB, u ~ijoj je
stepen gubitak u teìni. Dalji razvoj bolesti se osnovi primena medikamentne terapije.
manifestuje pojavom novih simptoma koji su Zbog toga je u savremenoj terapiji tipa 2 di-
uzrokovani poreme}ajima metabolizma, ne jabetesa, u ve}ine pacijenata neophodno
samo ugljenih hidrata, nego i masti i belan~e- sprovesti sveobuhvatni pristup u kome se
vina. istovremeno koriguju ne samo poreme}aji
Tokom trajanja bolesti, javljaju se o{te}enja glikoregulacije nego i poreme}aji metaboli-
na velikim krvnim sudovima i to srca, mozga zma lipoproteina i povi{en arterijski pritisak.
i perifernim krvnim sudovima, (dijabetesna U tom smislu se i ciljne vrednosti glikemije,
makroangiopatija), kao i malim krvnim sudo- HbA1c (videti u A10B) i nivoa lipoproteina
vima bubrega, retine, odnosno, na neuroni- defini{u prema nivou vaskularnog rizika ko-
ma perifernog i autonomnog nervnog siste- jem odgovaraju.
ma (dijabetesna mikroangiopatija odnosno U terapiji svakog pacijenta sa tipom 2 dijabe-
neuropatija). tesa neophodno je definisati individualne
Dijabetesna makroangiopatija je ekvivalent- ciljne vrednosti nivoa lipoproteina u skladu
na aterosklerozi nedijabeti~ara, ali je u~esta- sa slede}im kriterijumima (Tabela 2.3.3).
lost i intenzitet promena na krvnim sudovima Uvo|enju medikamentne terapije poreme}a-
daleko ve}i u obolelih od dijabetesa. Brojna ja metabolizma lipoproteina treba da pretho-
istraìvanja poslednjih godina su potvrdila da di dosledna i stabilna primena nemedika-
u pacijenata sa tipom 2 dijabetesa postoji mentne terapije tipa 2 dijabetesa, koja moè,
zna~ajno ve}i rizik za razvoj kardiovaskular- u odre|enom opsegu, da koriguje i poreme-
ne bolesti (KVB), po nekim studijama i do 5 }aje nivoa lipoproteina.
puta u odnosu na op{tu populaciju, a rezulta-
ti novijih istraìvanja pokazuju da ~ak 75%
Tabela 2.3.3: Terapija tipa 2 dijabetesa: ciljne vrednosti nivoa lipoproteina
Ukupni holesterol
Nizak vaskularni rizik Makrovaskularni rizik Mikrovaskularni rizik A
mmol/l < 4.8 4.8 - 6.0 > 6.0
mg/dl < 185 185 - 230 > 230
LDL holesterol
mmol/l < 3.0 3.0 - 4.0 > 4.0
mg/dl < 115 115 - 155 > 155
HDL holesterol
mmol/l > 1.2 1.0 - 1.2 < 1.0
mg/dl > 46 39 - 46 < 39
Trigliceridi
mmol/l < 1.7 1.7 - 2.2 > 2.2
mg/dl < 150 150 - 200 > 200
(preuzeto iz Nacionalnog vodi~a klini~ke prakse, 2002)
Pre uvo|enja terapije hipolipidemijskim U medikamentnoj terapiji poreme}aja lipo-
agensima potrebno je, za svakog pacijenta, proteina, mogu se kombinovati dva hipolipi-
izvr{iti izbor optimalnog preparata. demijska agnesa, ali uz veliki oprez. Kombi-
U sprovo|enju terapije hipolipidemijskim novanje statina i fibrata nije dozvoljeno zbog
agensima, brojne studije u pacijenata sa ti- vrlo ozbiljnih neèljenih efekata rabdomioli-
pom 2 dijabetesa su ukazale da se zna~ajni ze i hepati~ke insuficijencije. Naj~e{}e prime-
rezultati u prevenciji nastanka kasnih kom- njivana kombinacija je statin+niacin ali i ov-
plikacija, i to prvenstveno ishemijske bolesti de mora postojati velika opreznost. U celini,
srca, mogu posti}i ako su vrednost LDL-hole- kombinovanje dva hipolipidemijska agensa
sterola < 3.0 mmol/l, a triglicerida < 1.7 treba pristupiti samo u uslovima organizova-
mmol/l. nog tima sa iskustvom u ovoj vrsti terapije i
U pristupu medikamentnoj terapiji poreme- ako postoje odgovaraju}i uslovi za detekciju i
}aja lipoproteina, potrebno je uskladiti osobi- terapiju neèljenih efekata .
ne hipolipidemijskog agensa sa karakteristi- Pri uvo|enju terapije poreme}aja metaboli-
kama poreme}aja ispoljenog u individualnog zma lipoproteina u pacijenata sa tipom 2 di-
pacijenta. Tako su statini (inhibitori HMG jabetesa, treba koristiti slede}e preporuke
acetil-CoA reduktaze) efikasni u postizanju (Tabela 2.3.4.).
sniènja LDL-holestrola i modulacije nivoa Komplementarne studije poreme}aja meta-
holesterola i njegovih supfrakcija a slabije de- bolizma lipida su pokazale da se tip 2 dijabe-
luju na pobolj{anje nivoa triglicerida. Fibrati tesa odlikuje zna~ajno ve}om produkcijom
su posebno uspe{no moduliraju nivo triglice- malih gustih LDL ~estica nego u nedijabeti~a-
rida, a imaju manji efekat na pobolj{anje ra. Povi{eni nivo ovih ~estica zna~ajno ubrza-
LDL- i drugih supfrakcija holesterola. Drugi va procese njihove oksidacije ali i glikozilaci-
hipolipidemici, niacin (derivati nikotinske ki- je i tako u zna~ajno ve}em obimu podsti~e
seline), jonoizmenjiva~ke smole i omega-3- nestabilnost i aktivira mehanizme rupture
polinezasi}ene masne kiseline retko se pri- ateroskleroznog plaka. Tako je ukazano na
menjuju kao monoterapija. vrlo veliki zna~aj korekcije nivoa LDL ~estica
Tabela 2.3.4: Uvo|enje terapije hipolipidemijskim agensima
Uvesti terapiju oralnim antihiperglikemijskim agensima:
• kada nisu postignuti ciljni terapijski nivoi niskog vaskularnog rizika je i pored adekvat-
ne nemedikamentne terapije / edukacije
Izbor terapijskog sredstva:
Statini: deluju prevenstveno na sniènje LDL i povi{enje HDL holesterola, a manje
na trigliceride
Fibrati: deluju prevenstveno na sniènje triglicerida a manje na sniènje LDL hole-
sterola
Drugi lekovi (niacin, jonoizmenjiva~ke smole, omega-3-polinezasi}ene masne kiseli-
ne) se retko koriste u monoterapiji
Kombinacije
• naj~e{}a kombinacija: statin+niacin
nije dozvoljeno kombinovanje statin+fibrat
106 specijalni deo
i spre~avanja njihove transformacije u mali sivnom terapijom hipolipidemicima u tipu 2
A gusti LDL. U tom smislu, statini su se pokaza-

li potencijalno pogodnim agensima za ovu
va`nu ulogu u spre~avanju aterogeneze u ti-
dijabetesa. Svi navedeni podaci su ukazali da
su u tipu 2 dijabetesa statini prioritetni agen-
si u poku{aju primarne prevencije KVB u
pu 2 dijabetesa, naro~ito oni preparati stati- uslovima visokog rizika za aterosklerozne
na koji su delovali sna`no na metabolizam komplikacije koji nosi ovo oboljenje.
LDL ~estica. Brojne studije ukazale na mo- Novije detaljne analize su pokazale da je u
gu}nost efikasne sekundarne prevencije KVB mnogim zemljama upotreba statina u terapi-
primenom statina i to posebno atorvastatina. ji jo{ uvek ispod o~ekivane, imaju}i u vidu
U nastavku ovih istraìvanja, sprovedena je i navedenu preventivnu efikasnost ovih agen-
studija primarne prevencije KVB atorvastati- sa. Posebno su zanimljivi podaci da je kori-
nom u tipu 2 dijabetesa CARDS (Collaborati- {}enje statina u primarnoj prvenciji KVB u ti-
ve Atorvastatin Diabetes Study). Ova izuzet- pu 2 dijabetesa bilo najisplatljivije kod blago
no opse`na studija je pokazala da je u pacije- do umereno povi{enih nivoa LDL-holesterola,
nata sa tipom 2 dijabetesa bez KVB, a sa {to je bilo dopunski argument u prilog agre-
umereno povi{enim nivoom LDL-holesterola sivnog terapijskog pristupa u ovih pacijenata.
i prisutnim bar jo{ jednim faktorom rizika za Me|utim, pored nesumnjive efikasnosti stati-
KVB, bilo mogu}e posle 3 godine zna~ajno na u primarnoj prevenciji KVB u tipu 2 dija-
smanjiti rizik za pojavu KVB primenom rela- betesa, ve}ina autora u ovoj oblasti ukazuje
tivno niske dnevne doze atorvastatina. S dru- na neophodnost rane primene istovremenog
ge strane, pokazano je da se, ~ak i u uslovima tretmana multiplih faktora rizika. U tom smi-
intenzivne antihipertenzivne terapije u pri- slu, isti~e se da je neophodno obezbediti op-
marnoj prevenciji KVB, zna~ajan dodatni an- timalnu glikoregulaciju, kao potrebnu ali naj-
tiaterogeni uticaj moè ostvariti upravo tera- ~e{}e ne i dovoljnu osnovu, na kojoj se zatim
pijom statinima kako u tipu 2 dijabetesa tako ukazuje potreba za terapijom statinima vrlo
i u nedijabeti~ara. Tako je u Anglo-Scandina- ~esto u kombinaciji sa antihipertenzivnim
vian Cardiac Outcomes Trial (ASCOT) poka- agensom. U celini, tek ovakav prilaz moè bi-
zano da terapija atorvastatinom moè zna~aj- ti efikasan u zaustavljanju ili usporavanju
no da dodatno doprinese smanjenju rizika za aterogenih procesa koji dovode do KBV u ti-
KVB, ~ak i u uslovima striktnog antihiperten- pu 2 dijabetesa.
zivnog tretmana pode{avanog upravo u cilju U terapiji svakog pacijenta sa tipom 2 dijabe-
primarne prevencije KVB. Tako|e, studije ka- tesa neophodno je definisati individualne
ko primarne tako i sekundarne prevencije ciljne vrednosti nivoa arterijskog pritiska u
primenom statina su ukazale da se rizik za skladu sa preporukom da postoji nizak vasku-
KVB i dalje vrlo zna~ajno smanjivao sa snià- larni rizik kada je nivo arterijskog pritiska <
vanjem nivoa do vrlo niskih vrednosti LDL- 130/80 mmHg .
holesterola, {to je potvrdilo potrebu za agre-
Tabela 2.3.5: Uvo|enje antihipertenzivne terapije
Izbor terapijskog sredstva:
ACE inhibitori: sniàvanje intraglomerulskog pritiska, spre~avanje remodelovanje le-
ve komore, prevencija nefropatije i sr~ane insuficijencije, metaboli~ki neutralni Diu-
retici Henleove petlje: efikasni naro~ito u kombinaciji sa ACE inhibitorima, metabo-
li~ki neutralni
Blokatori beta adrenergijskih receptora: preporu~uju se samo kardioselektivni oblici,
korisni su u prevenciji i le~enju ishemijske bolesti srca, neki od ovih preparata pogor-
{avaju glikoregulaciju i smanjuju kontreregulatorni odgovor
Blokatori alfa adrenergijskih receptora: pored antihipertenzivnog, najizraèniji povo-
ljan efekat na toleranciju glukoze i lipoproteine
Antagonisti kalcijumskih kanala: efikasni naro~ito u kombinaciji sa ACE inhibitorima,
metaboli~ki neutralni, izbegavati u sindromu dijabetesnog stopala
Tiazidni diuretici: indikovani u niskim dozama, pogor{avaju glikoregulaciju u kom-
binaciji sa blokatorima adrenergijskih receptora
Pristup doziranju
• u monoterapiji: pove}avati dozu leka do postizanja terapijskog cilja
• kombinovana terapija ukuliko terapijski cilj nije postignut maksimalnom dozom jednog le-
ka
• koristiti po pravilu lekove koji se uzimaju jednom dnevno
Pra}enje efekata
• arterijski pritisak meriti u sede}em poloàju najmanje nakon 5 min odmora
• stalno evaluirati efekat uporedne nemedikamentne terapije
Pri uvo|enju i pra}enju efekata terapije povi- pokazano da se razvoj dijabetesne nefropati-
{enog arterijskog pritiska u pacijenata sa ti-
pom 2 dijabetesa, treba korititi slede}e pre-
poruke (Tabela 2.3.5).
je moè pratititi u klini~kim uslovima, odre-
|ivanjem urinarne ekskrecije albumina
(UEA) i merenjem arterijskog pritiska. U tom
A
Dijabetesna mikroangiopatija ispoljava se, smislu, posebno je zna~ajno da su podaci ve-
uglavnom, na kapilarima retine (dijabetesna likih multicentri~nih studija poslednjih godi-
retinopatija), na kapilarima bubrega (dijabe- na ukazali da se, primenom metaboli~ke i an-
tesna nefropatija), na perifernim i vegetativ- tihipertenzivne intervencije, moè uticati na
nim nervima, kao i na kapilarima koji ih is- usporenje progresije ili ~ak zaustavljanje raz-
hranjuju (dijabetesna polineuropatija). voja bolesti ali samo u prve tri faze razvoje
Dijabetesna nefropatija ozna~ava pojavu ovog oboljenja. Dijagnoza manifestne nefro-
ekspanzije mezangijuma i zadebljanje bazal- patije se postavlja na osnovu nalaza perzi-
ne membrane glomerula. U dijabetesnoj reti- stentne proteinurije (>500 mg/24h), u uslo-
nopatiji postoji, pre svega, zadebljanje bazal- vima odsustva urinarne infekcije, prethodnog
ne membrane, gubitak pericita i endotelnih intenzivnog fizi~kog napora ili drugih ~inila-
}elija, fokalna proliferacija endotelnih }elija, ca koji mogu privremeno pove}ati urinarnu
obliteracija kapilara i formiranje mikrovasku- ekskreciju proteina.
larnih kompleksa {antova. U tako formiranim Me|utim, s obzirom na zna~aj otkrivanja
krvnim sudovima retine, postoji opasnost od oboljenja u ranijim fazama, razvijene su mo-
krvavljenja i posledi~nog slepila, usled hipok- gu}nosti detekcije prisustva incipijentne ne-
sije. fropatije i pra}enja faktora rizika za razvoj
Veoma ~esto, kod dijabeti~ara u uslovima du- oboljenja u ovoj fazi. U tom smislu je utvr|e-
gotrajne hiperglikemije, razvijaju se i poreno da je pojava mikroalbuminurije, tj. UEA
me}aji na nivou perifernog nervnog sistema. 30-300 mg/24h vrlo pouzdan klini~ki marker
Lo{a glikoregulacija u dijabetesu moè dove- progresije ka proteinuriji i bubre`noj insufici-
sti do o{te}enja bilo kog dela perifernog ner- jenciji, a faza koja se karakteri{e mikroalbu-
vnog sistema (somatskog ili autonomnog), minurijom definisana je kao incipijentna ne-
odnosno, do razvoja dijabetesne neuropatije fropatija. Zbog toga je detekcija incipijentne
sa ~itavim nizom kompleksnih simptoma, nefropatije na osnovu mikroalbuminurije
kao {to je progresivni gubitak osetljivosti (pa- uklju~ena kao neizostavni deo ne samo sa-
restezije) u donjim delovima ekstremiteta, a vremene dijagnostike nefropatije nego i re-
naro~ito u stopalima (tzv. dijabetesno stopa- dovnog pra}enja pacijenata sa dijabetesom.
lo). Nakon utvr|ivanja postojanja incipijentne
nefropatije, u ovih pacijenata je neophodno
U daljem tekstu pa`nja }e biti usmerena pr-
posebno pra}enje ne samo albuminurije, od-
venstveno na dijabetesnu nefropatiju, njenu
nosno parametara bubre`ne funkcije, nego i
prevenciju i terapijske intervencije koje pod-
arterijskog pritiska kao zna~ajnog faktora ko-
razumevaju primenu farmakolo{ke terapije.
ji favorizuje progresiju bolesti.
Dijabetesna nefropatija predstavlja jedan od
U pacijenata sa dijabetesom, detekcija nefro-
vode}ih uzroka terminalne bubre`ne insufici-
patije treba da se obavlja prema slede}im
jencije, kao i smrtnosti u ovoj fazi bubre`nog
preporukama (Tabela 2.3.6.).
oboljenja. Pokazano je da su prve tri faze bo-
lesti klini~ki nemanifestne, a da se tek u ~e- U pacijenata sa dijabetesom, terapija incipi-
tvrtoj fazi pojavljuje proteinurija kao znak jentne nefropatije treba da se obavlja prema
manifestne nefropatije. Tako|e, prethodno je slede}im preporukama (Tabela 2.3.7.).
Tabela 2.3.6: Detekcija dijabetesne nefropatije
Skrining dijabetesne nefropatije:
• testirati postojanje proteinurije (pomo}u test traka) najmanje jednom godi{nje
• ako je proteinurija odsutna, testirati
albuminuriju
albumin/kreatinin odnos
• ako je albuminurija 30-300 mg/24h ili albumin/kreatinin odnos > 2.5 mg/mmol
ponoviti merenje
analizirati postojanje drugog uzroka
- mikroalbuminurija: marker vaskularnih komplikacija u tipu 2 dijabetesa
povi{en kreatinin: oboljenje renalnih arterija, diuretici u tipu 2 dijabetesa
ako je nalaz potvr|en pratiti progresiju o{te}enja bubregana redovnim kontrolama
ako je nalaz potvr|en, pratiti nalaz arterijskog pritiska na redovnim kontrolama
ako je nalaz potvr|en, pratiti nalaz urinarne infekcije na redovnim kontrolama
Napomena: skrining bubre`ne funkcije i arterijskog pritiska su deo godi{nje kontrole
108 specijalni deo
Tabela 2.3.7. Terapija incipijentne nefropatije
A Terapija incipijentne nefropatije

• striktna kontrola arterijskog pritiska (< 130/80 mmHg)
(ACE inhibitori, zatim diuretici Henleove petlje, antagonisti kalcijumskih kanala
blokatori alfa adrenergijskih receptora ili drugi lekovi)
• striktna kontrola glikoregulacije
(ciljne vrednosti: tip 1- zadovoljavaju}i opseg, tip 2 - opseg niskog rizika)
(tip 1: intenzivirana insulinska terapija)
(tip 2: intenzivirana terapija: oralni agensi, oralni agensi+insulin, monoterapija insuli-
nom, intenzivirana insulinska terapija)
U pacijenata sa dijabetesom, terapija mani- ose}aj anksioznosti, zamora i slabosti, konfu-
festne nefropatije treba da se obavlja prema zija, te{ko}e u koncentrisanju, pospanost, po-
slede}im preporukama (Tabela 2.3.8.) ve}ana glad, poreme}aj vida, glavobolja,
mu~nina. Lak{i oblici hipoglikemije le~e se
Tabela 2.3.8: Terapija manifestne nefropatije
oralnom primenom glukoze ili proizvoda od
Terapija manifestne nefropatije {e}era. Zbog toga se preporu~uje da oboleli
• kontrola arterijskog pritiska od dijabetesa uvek sa sobom nose glukozu u
•kontrola glikoregulacije nekom obliku. Te{ke hipoglikemijske epizo-
• otklanjanje poreme}aja nivoa lipopro- de, pra}ene gubitkom svesti, le~e se u hospi-
teina talnim uslovima, davanjem koncentrovane
glukoze i.v. i/ili i.m. ili potko`nim injekcija-
• otklanjanje anemije ma glukagona (0,5-1 mg). Nakon vra}anja
• otklanjanje infekcije pacijenta u svesno stanje, preporu~uje se
• redukcija unosa proteina oralna primena ugljenih hidrata, kako bi se
(< 0.8 g/kg tt) spre~ila ponovna hipoglikemija.
• rana primena terapije zamene bubrega
(preuzeto iz Nacionalnog vodi~a klini~ke A10A Insulini i analozi
prakse, 2002) Dijabetes melitus tipa 1 karakteri{e se, prak-
ti~no, potpunim deficitom insulinske sekreci-
Hipoglikemija nastaje kada nivo glukoze u je u vreme postavljanja dijagnoze, tako da je
krvi padne ispod 3 mmol/L. U zavisnosti od primena insulinske terapije neophodna za
etiologije, moè se klasifikovati kao egzogena preìvljavanje obolelih od ovog tipa dijabete-
ili endogena. Hipoglikemija moè biti posle- sa. Ovaj tip dijabetesa, obi~no, nastaje kod
dica neadekvatne doze insulina, neredovnih dece i mladih, naglo i ima burnu klini~ku sli-
obroka ili poja~ane, odnosno, neprilago|ene ku, a ~esto se manifestuje i dijabetesnom ke-
fizi~ke aktivnosti. Prvi simptomi, koji se mo- toacidozom. Insulinska terapija se odre|uje
gu pojaviti iznenada u vidu hladnog znoja, individualno, prema potrebama bolesnika, uz
ubrzanog sr~anog rada, nervoze ili drhtavice, adekvatan higijensko dijeteski reìm ishrane
mogu se trenutno otkloniti ako bolesnik i planirane fizi~ke aktivnosti.
uzme {e}er. Zbog toga se bolesniku savetuje
Pre uvo|enja terapije insulinom potrebno je, za
da uz sebe uvek ima glukozu u nekom obliku.
svakog pacijenta,odrediti optimalni vid insulinske
U slu~aju predoziranja insulina, daje se i glu-
terapije, potrebnu dnevnu dozu insulina i raspo-
koza i.v. i/ili glukagon. Ako se hipoglikemije
delu pojedina~nih doza, izvr{iti izbor odgovaraju-
ponavljaju ili ako bolesnik ~esto ima hipogli-
}eg preparata i sprovesti odgovaraju}u edukaciju
kemijske epizode uz gubitak svesti, treba da
pacijenta.
se obrati lekaru, zbog neophodnosti korekci-
je doze insulina. Brojne multicentri~ne studije, a naro~ito
DCCT (Diabetes Control and Complication Trial,
Dijabetesna ketoacidoza (DKA) je najozbilj-
1993), su ukazale da je primena intenzivirane
nija akutna komplikacija dijabetesa, a naj~e-
insulinske terapije, bilo u vidu intenzivirane
{}i precipitiraju}i faktori za razvoj DKA su in-
konvencionalne insulinske terapije (vi{e od 2
fekcije, druga pridruèna oboljenja i prekid
dnevne doze) pomo}u pen aparata ili konti-
insulinske terapije. Simptomi se razvijaju po-
nuirane supkutane insulinske infuzije pomo-
stepeno obi~no u toku nekoliko sati ili dana,
}u spoljne insulinske pumpe, pokazala zna-
pojava è|i, obilnog mokrenja, gubitak apeti-
~ajnu prednost u odnosu na konvencionalnu
ta, umor, suva koà, duboko i ubrzano disa-
insulinsku terapiju u pogledu smanjenja rizi-
nje, su tegobe zbog kojih bolesnik mora od-
ka za razvoj kasnih komplikacija bolesti. Ova
mah da se obrati lekaru.
prednost je posebno izraèna u pacijenata sa
Simptomi hipoglikemije su: hladan znoj, ve} ispoljenim rizikom za pojavu kasnih kom-
hladna bleda koà, zamor, nervoza, tremor, plikacija. Preporuke koje su zasnovane na re-
TERAPIJSKI PRISTUP DM A
DIJAGNOZA
Diabetes mellitus tip 1 Diabetes mellitus tip 2
insulin dijeta
dijeta * ve`be
* ve`be
adekvatna kontrola
neadekvatna kontrola neadekvatna kontrola
oralni antidijabetici
neadekvatna kontrola
Transplantacija ostrvaca
endokrinog pankreasa ili
celog pankreasa
insulinska terapija
(pridodata postoje}oj ili
umesto postoje}e s oral-
*ve`be - adekvatna fizi~ka aktivnost nim antidijabeticima)
Tabela 2.3.9: Terapija tipa 1 dijabetesa - ciljne vrednosti glikemije i HbA1c
Zadovoljavaju}e Nezadovoljavaju}e
HbA1c (%) 6,2 - 7,5 > 7,5

Samokontrola glikemija (mmol/L)
preprandijalno 5,1 - 6,5 > 6,5
postprandijalno 7,6 - 9,0 > 9,0
pred spavanje 6,0 - 7,5 > 7,5
zultatima prethodno sprovedenih studija su su ukazala da je terapija kontinuiranom sup-
ukazale da bi intenzivirana konvencionalna kutanom insulinskom infuzije pomo}u spolj-
insulinska terapija bila terapija izbora za le- ne portabilne insulinske pumpe u osnovi naj-
~enje pacijenata sa tipom 1 dijabetesa. Ovi optimalniji do sada razvijeni pristup u insu-
podaci ukazuju da je primena konvencional- linskoj terapiji, naro~ito u prevenciji kasnih
ne insulinske terapije (2 dnevne doze) u sa- komplikacija, ali zbog potrebe posebnih uslo-
vremenom le~enju tipa 1 dijabetesa prakti~- va (edukacija, stalni nadzor, finansijski
no svedena samo na pacijente koji nisu moti- aspekti) primena ovog vida le~enja je prven-
visani za primenu vi{ekratnih injekcija dnev- stveno indikovana u slu~aju neuspeha inten-
no i/ili u kojih se moè posti}i stabilna zado- zivirane konvencionalne insulinske terapije
voljavaju}a glikoregulacija na ovom vidu te- ili u posebno rizi~nih pacijenata (posebno u
rapije, kao i u okolnostima nemogu}nosti prekoncepcijskom periodu trudno}i, incipi-
primene intenzivirane konvencionalne insu- jentnoj nefropatiji). Primena intenzivirane
linske terapije iz drugih posebnih, medicin- insulinske terapije pomo}u implantabilne
skih ili paramedicinskih razloga. Ispitivanja pumpe, prema podacima najnovijih ispitiva-
110 specijalni deo
Tabela 2.3.10: Preparati insulina
A Vrste insulina
Kinetika delovanja (h)
Po~etak Maksimum Trajanje

Kratkodeluju}i insulin
Kratkodeluju}i analog insulina < 0.5 0.5 - 2.5 3.0 - 4.5

Kratkodeluju}i humani insulin 0.5 1.0 - 3.0 4.0 - 8.0
Srednjedeluju}i insulin
Srednjedeluju}i analog insulina 1.5 2.1 - 4.8 22

Izofan (NPH) humani insulin 1.0- 2.0 4.0 - 6.0 8.0 - 12.0
Lente humani insulin 1.0 - 2.0 4.0 - 8.0 8.0 - 14.0
Dugodeluju}i insulin
Ultralente humani insulin 2.0 - 3.0 4.0 - 12.0 8.0 - 20.0
nja, za sada je ograni~ena na pacijente sa ne- 40-jedini~nu koncentraciju preparata insuli-

stabilnom glikoregulacijom na tremanu spoljna, postignut je internacionalni konsenzus da
nom insulinskom pumpom. bi u svakoj zemlji trebalo usvojiti samo 100-
U pogledu izbora preparata insulina, podaci jedini~nu koncentraciju u preparatu insulina.
dosada{njih studija ukazuju da savremena in- Me|utim, prelazak sa 40-jedini~ne na 100-
sulinska terapija treba da se zasniva na pri- jedini~nu koncentraciju nosi velike opasnosti
meni humanih insulina i insulinskih analoga od hipoglikemije i drugih komplikacija tako
(Tabela 2.3.10). Humani insulini su osnova da je najbolji pristup da se akcija izvede u vr-
aktuelne insulinske terapije a razvijeni su svi lo kratkom vremenskom intervalu na nivou
oblici preparata potrebni za adekvatno indi- cele zemlje, najbolje bi bilo da to bude do-
vidualno le~enje. Insulinski analozi su mono- slovno u jednom danu, ina~e negativne po-
merni insulini ~ija je kinetika delovanja opti- sledice mogu biti vi{estruke i nepredvidljive.
malnija od odgovaraju}ih preparata humanih U toku poslednje decenije, primena fiksnih
insulina. Primenjuju se u pacijenata u kojih me{avina insulina je zna~ajno olak{ala pri-
nije mogu}e posti}i adekvatnu glikoregulaci- menu konvencionalne insulinske terapije pr-
ju primenom humanih insulina. U na{oj ze- venstveno u pacijenata sa stabilnom glikore-
mlji, kao i u ve}ini drugih zemalja za klini~- gulacijom.
ku upotrebu registrovani su preparati kratko- U okviru savremenog pristupa insulinskoj te-
deluju}ih i srednjedeluju}ih analoga insulina. rapiji, razvijene su brojne modifikovane bri-
U toku poslednjih godina, a na osnovu poda- zgalice namenjene olak{anoj primeni vi{e-
taka iz klini~kih studija koje su pokazale kratnih injekcija i preciznijoj aplikaciji poje-
prednost primene 100-jedini~ne u odnosu na dina~ne doze insulina. Detaljnija ispitivanja
Tabela 2.3.11: Terapija insulinom u tipu 1 dijabetesa: izbor vida terapije
Izbor vida terapije insulinom
• intenzivirana konvencionalna insulinska terapija (vi{e od 2, po pravilu 4 doze insuli-
na/dan) pomo}u pen brizgalica je najoptimalniji vid terapije
• konvencionalnu insulinsku terapija (2 doze/dan) treba primeniti ako
- postoji mogu}nost postizanja i odràvanja ciljnih vrednosti glikemije i HbA1c na ovoj
terapiji
- pacijent nije motivisan za vi{ekratno davanje insulina
- postoje Kontraindikacije ili ne postoje uslovi za dugotrajnu bezbednu primenu inten-
zivirane insulinske terapije
• terapiju supkutanom insulinskom infuzijom pomo}u spoljne portabilne pumpe treba
primeniti ako
- postoje uslovi za dugotrajnu bezbednu primenu ovog vida insulinske terapije
- postoji nezadovoljavaju}a glikoregulacije na intenziviranoj konvencionalnoj insulin-
skoj terapiji (posebno u prekoncepcijskom periodu, trudno}i i u incipijentnoj dijabe-
tesnoj nefropatiji)
• terapiju insulinskom infuzijom pomo}u implantabilne pumpe treba primeniti ako
- postoje uslovi za dugotrajnu bezbednu primenu ovog vida insulinske terapije
- postoji nezadovoljavaju}a glikoregulacije na terapiji supkutanom insulinskom infu-
zijom pomo}u spoljne portabilne pumpe
Tabela 2.3.12: Terapija insulinom u tipu 1 dijabetesa: izbor preparata insulina i brizgalica
Izbor preparata insulina
• u savremenoj terapiji insulinom treba koristiti samo preparate humanih insulina i insu-
A
linskih analoga
• preparati kratkodeluju}ih insulinskih analoga treba koristiti u slu~aju nepostizanja cilj-
nih terapijskih postprandijalnih vrednosti glikemija na terapiji humanim kratkodeluju-
}im insulinskim preparatima
• fiksne me{avine insulina treba primenjivati prvenstveno u pacijenata na konvencional-
noj insulinskoj terapiji sa stabilnom glikoregulacijom a njihova upotreba je korina i u
drugih pacijenata na konvencionalnoj terapiji, posebno u uslovima prisustva komplika-
cija ili oboljenja koje kompromituje ubrizgavanje insulina
• u savremenoj terapiji insulinom treba koristiti samo 100-jedni~ne preparate, ali prela-
zak na ove preparate mora se obaviti pod kontrolom i uz sveobuhvatne mere opreza
• pen brizgalice, za vi{ekratnim ili jednokratnim punjenjem insulina, treba koristiti kao
jedini pogodan na~in primene intenzivirane konvencionalne insulinske terapije (poseb-
na pen brizgalica za svaki preparat insulina) a njihova upotreba je korisna i u konven-
cionalnoj insulinskoj terapiji jer olak{avaju i pove}avaju preciznost ubrizgavanja
• mlazne injektore insulina treba koristiti samo u pacijenata sa nesavladivim strahom od
uboda igle
su pokazala da je primena pen brizgalica Pri uvo|enju ili promeni terapije insulinom u
neophodna za sprovo|enje intenzivirane pacijenata sa tipom 1 dijabetesa treba izabra-
konvencionalne insulinske terapije, kao i da ti odgovaraju}e preparate insulina i brizgali-
postoji zna~ajna prednost primene ove bri- ce za njihovu primenu prema preporukama u
zgalice u konvencionalnoj terapiji zbog pove- Tabeli 2.3.12.
}ane preciznosti ubizgavanja insulina. Posle Pre zapo~injanja terapije insulinom u pacije-
dugogodi{njeg ispitivanja, primena mlaznih nata sa tipom 1 dijabetesa treba dosledno i
injektora umesto drugih oblika brizgalica po- detaljno sprovesti posebne mere edukacije u
kazala je zna~ajnu prednost samo u osoba sa vezi primene ove terapije u smislu da je neo-
nesavladivim strahom od uboda igle. phodno da pacijenti ovladaju i usvoji slede}e
Nakon uvo|enja terapije insulinom, pode{a- ve{tine: profesionalno kori{}enje pribora za
vanje doza treba obavljati prema algoritmi- davanje insulina duboko potko`no, uz odiza-
ma zasnovanim na rezultatima elevantnih nje koè i injektiranje insulina pod uglom od
klini~kih ispitivanja. 450, prevenciju, prepoznavanje i le~enje hi-
Pri uvo|enju ili promeni terapije insulinom u poglikemija, razumevanje apsorpcionih ka-
pacijenata sa tipom 1 dijabetesa treba izabra- rakteristika preparata insulina koje koristi,
ti odgovaraju}i vid insulinske terapije prema promene potreba za insulinom sa pormenom
preporukama u Tabeli 2.3.11. veli~ine obroka i stepena fizi~ke aktivnosti i
sposobnost samostalne promene doze insuli-
Tabela 2.3.13: Terapija insulinom u tipu 1 dijabetesa: odre|ivanje i korigovanje doza

Pre odre|ivanja doza ispitati:
• na~in ishrane i nivo fizi~ke aktivnosti
• prethodna iskustva sa insulinskom terapijom
• prethodna iskustva sa hipoglikemijama
• stanje mesta davanja insulina
U odre|ivanju veli~ine i rasporeda doza treba imati slede}e po~etne procene:
• ukupna dnevna doza je 0.3-0.7 jed/dan (naj~e{}e 0.5j/dan)
• srednjedeluju}i insulini zadovoljavaju no}nu potrebu koja iznosi oko 50% ukupne
dnevne doze
• kratkodeluju}i insulini spre~avaju porast glikemije posle obroka
• velika jutarnja potreba za insulinom zbog nedostatka insulina na kraju no}i
• u mladih osoba potreba za insulinom je velika i promenljiva
U pra}enju efekata terapije treba evaluirati:
• postizanje ciljnih vrednosti glikemije i HbA1c
• u~estalost hipoglikemija
• uticaj vi{ekratnog davanja insulina na na~in ìvota
• ste~ena znanja o na~inu davanja insulina
• promene na mestu davanja insulina
112 specijalni deo
na potrebu za stalnim i slobodnim kontaktom na~inu ìvota mogu biti od neposredne va-
A sa timom za dijabetes radi saveta.

Pri uvo|enju terapije insulinom u pacijenata
sa tipom 1 dijabetesa, veli~ina i raspored po-
`nosti za uspeh terapije u ovom tipu bolesti.
U pacijenata sa tipom 2 dijabetesa i delimi~-
no o~uvanim kapacitetom rezidualne insulin-
jedina~nih doza insulina treba da se odrede i ske sekrecije, prethodne studije su pokazale
koriguju prema preporukama u Tabeli da se optimalna glikoregulacija moè posti}i
2.3.13. uvo|enjem kombinovane terapije oralni anti-
Postupak pode{avanja doze insulina u pacije- hiperglikemijski agens + insulin.
nata sa tipom 1 dijabetesa u slu~aju vi{ih od Raspored primene ove terapije zavisi od ste-
ciljnih vrednosti glikemije treba sprovoditi, pena razvoja patofiziolo{kih poreme}aja u in-
po pravilu, prema algoritmu prikazanom u dividualnog pacijenta, ali se naj~e{}e prime-
Tabeli 2.3.14. njuje kombinacija davanja oralnih agensa
Postupak pode{avanja doze insulina u pacije- pred glavne obroke i srednjedeluju}eg insuli-
nata sa tipom 1 dijabetesa u slu~aju niìh od na pre spavanja.
ciljnih vrednosti glikemije treba sprovoditi, Pri uvo|enju kombinovane terapija oralni an-
po pravilu, prema algoritmu prikazanom u tihiperglikemijski agens + insulin u pacijena-
Tabeli 2.3.15. ta sa tipom 2 dijabetesa, treba koristiti slede-
Pored op{teg pristupa u edukaciji pacijenata }e preporuke (Tabela 2.3.16.).
sa tipom 1 dijabetesa, obezbe|ivanje samo- U pacijenata sa tipom 2 dijabetesa, monote-
kontrole nivoa glukoze i ketonskih tela u kr- rapija insulinom se uvodi kada se trajno ne
vi i urinu i edukacija u pogledu promena u mogu ostvariti ciljne terapijske vrednosti gli-
kemije i HbA1c i pored dosladene primene
Tabela 2.3.14: Algoritam pode{avanja doze insulina u slu~aju vi{ih od ciljnih vrednosti
glikemije
Ako je srednja vrednost glikemija > 7,0 mmol/l (> 125 mg/dl)
Ili srednja preprandijalna glikemija 5,0 - 7,0 mmol/l (90 - 125 mg/dl)
Ili srednja postprandijalna glikemija > 10 mmol/l (> 180 mg/dl) (1,5-2h posle obroka)
? Hipoglikemija (simptomi ili izmereno) DA Ne menjati dozu. Proveriti dijetu i

ili neke vrednosti < 4.0 mmol/l
razloge hipoglikemija.
(< 70 mg/dl)
NE
? Stres / bolest DA
Ne menjati dozu. (le~iti aktuelno stanje)
(prolazna hiperglikemija)
NE
Hiperglikemija na{te, a u 02h < Ne menjati dozu. Proveriti dijetu i
6,0 mmol/l (< 110 mg/dl) ve~ernju dozu insulina.
Hiperglikemija na{te, a u 02h < Pove}ati dozu srednjedeluju}eg insulina

6,0 mmol/l (< 110 mg/dl) pred spavanje.
Hiperglikemija u 02h,
a pred spavanje < 7,0 mmol/l Pove}ati odgovaraju}u dozu insulina.
(< 125 mg/dl)
Hiperglikemija u 02h,
a pred spavanje > 7,0 mmol/l Ne menjati dozu.
(> 125 mg/dl)
Hiperglikemija na{te, a u 02h < Pove}ati dozu srednjedeluju}eg insulina

6,0 mmol/l (< 110 mg/dl) pred ve~eru.
Tabela 2.3.15: Algoritam pode{avanja doze insulina u slu~aju niìh od ciljnih vrednosti
glikemije
Ako postoji hipoglikemija sa poreme}ajem svesti
A
Ili postoje neobja{njive hipoglikemije
Ili je izmerena glikemija < 4,0 mmol/l (< 70 mg/dl)
? Izolovana / ne ponavlja se, DA Ne menjati dozu. Proveriti dijetu i

ali je srednja glikemija > 7,0 mmol/l
razloge hipoglikemija.
(> 125 mg/dl)
NE
U toku dana ili uve~e Smanjiti odgovaraju}u dozu sred-

njedeluju}eg insulina
U toku no}i, 23-03h, a pred spa- Smanjiti dozu srednjedeluju}eg insulina

vanje glikemija niska pred ve~eru.
U toku no}i, 03-08h, a pred spa- Pove}ati ve~ernju dozu srednjedeluju}eg

vanje glikemija visoka insulina.
Tabela 2.3.16: Uvo|enje kombinovane terapije (oralni antihiperglikemijski agens + insulin)

Uvesti kombinovanu terapija oralni antihiperglikemijski agens + insulin:
• kada je primenjena maksimalna doza oralnog agensa
• kada postoji odstupanje od ciljnih vrednosti glikemija samo u delu dnevnog profila
Raspored terapije:
• raspored zavisi od prethodno utvr|enog poreme}aja u dnevnom profilu glikemija
• naj~e{}a kombinacija: oralni agensi pred glavne obroka, insulin pre spavanja
Napomena: U slu~aju potrebe uvo|enja dve dnevne doze insulina, razmotriti prelazak na monotera-
piju insulinom
odgovaraju}e nemedikamentne terapije i bi se izbegao neuspeh insulinske monoterapi-
maksimalne doze oralnih agensa, odnosno je ukoliko bi bila uvedena pre vremena.
nakon neuspeha kombinovane terapije oralni Pri uvo|enju monoterapije insulinom u paci-
antihiperglikemijski agens + insulin. jenata sa tipom 2 dijabetesa, treba koristiti
U pogledu izbora vida insulinske terapije, u slede}e preporuke (Tabela 2.3.17.).
pacijenata sa tipom 2 dijabetesa je pokazalo Druge preporuke uvo|enju i promeni terapi-
da je najefikasnije zapo~eti tretman konven- je insulinom, edukaciji za primenu insulinske
cionalnom insulinskom terapijom (2 dnevne terapije kao i pode{avanju doze na terapiji in-
doze) i da se preporu~uje kori{}enje fiksnih sulinom u osnovi se ne razlikuju od preporu-
me{avina insulina u ovom vidu terapije. Uvo- ka za tip 1 dijabetesa.
|enje intenzivirane konvencionalne insulin-
ske terapije, kao i intenzivirane insulinske te-
rapije uop{te, treba razmotriti samo kod oso- A10AB Insulini i analozi, kratkog
ba u kojih postoji potreba za izrazitom fleksi- dejstva
bilno{}u rasporeda doza insulina zbog dina- A10AB01 insulin kratkog dejstva,
mi~nog na~ina ìvota. humani (Insulin (human))
Poseban oprez je potreban pri uvo|enju me- (insulin rastvorljivi)
dikamentne terapije uop{te a posebno mono- DDD: P 40 i.j.
terapije insulinom u gojaznih pacijenata. Do- FarKl: HIPOGLIKEMIK, PARENTERALNI
sada{nja ispitivanja su pokazala da je pre
Delovanje: Neutralni rastvor biosintetskog
uvo|enja insulinke monoterapije potrebno
humanog insulina koji se dobija tehnologi-
insistirati na nemedikamentnoj terapiji i pri-
jom genetskog inènjeringa iz }elija kvasca i
meni stimulatora insulinske senzitivnosti da
specifi~nim procesom konverzije i pre~i{}ava-
114 specijalni deo
Tabela 2.3.17: Uvo|enje monoterapije insulinom u tipu 2 dijabetesa (specifi~nosti)
A Uvesti monoterapiju insulinom:

• kada je i pored maksimalne doze oralnih agensa i adekvatne nemedikamentne tera-
pije / edukacije:
• glikemija na{te > 7,0 mmol/l, HbA1c > 7,5%
Izbor vida terapije :
• konvencionalna insulinska terapija (2 dnevne doze)
• intenzivirana insulinska terapija samo u osoba sa potrebom za fleksibilno{}u doza
zbog na~ina ìvota
Izbor preparata
• fiksne me{avine humanih insulina (posebno u uslovima stabilne glikoregulacije)
nja. Dejstvo po~inje 1/2 sata posle s.c. injek- HUMULIN PEN R - Eli Lilly France S.A.,
cije, maksimalni efekat se postiè izme|u 1-3 Francuska
~asa, a dejstvo traje 8 sati. INUTRAL HM - Galenika A.D., R. Srbija
Indikacije: Primenjuje se u slu~ajevima kada INSUMAN RAPID - Aventis Pharma GmbH,
je potrebno brzo i intenzivno delovanje insu- Nema~ka
lina i to: intenzivna terapija insulinom (vi{e INSUMAN RAPID ZA OPTIPEN - Aventis
doza u toku dana, ili kontinuirana infuzija), Pharma GmbH, Nema~ka
za prekomatozno stanje i kod dijabetesne ko- INSUMAN RAPID OPTISET - Aventis Pharma
me, u obliku infuzije, npr. za vreme operaci- GmbH, Nema~ka
je, u novootkrivenom dijabetes melitusu tipa VELOSULIN HM - Novo Nordisk A/S, Danska
1, za intermitentnu terapiju insulinom, kod
trudnica, za le~enje bolesnika kod kojih se
pojavljuju izraziti neèljeni efekti na druge A10AB03 insulin kratkog dejstva,
preparate insulina, za le~enje bolesnika koji svinjski (Insulin (pork))
su rezistentni na druge preparate insulina.
(insulin rastvorljivi)
Kontraindikacije: Hipoglikemijska koma,
preosetljivost na preparat.
DDD: P 40 i.j.
FarKl: HIPOGLIKEMIK, PARENTERALNI
Neèljena dejstva: Hipoglikemija je naj~e{}i
neèljeni efekat primene insulina. Alergijske
manifestacije na insulin mogu da se jave u vi- A10AB04 insulin lispro (kratkog
du lokalnih ili sistemskih reakcija. Lipodistro- dejstva, analog humanog
fija podrazumeva proliferaciju masnog tkiva insulina)
ili re|e gubitak masnog tkiva na mestu apli- DDD: P 40 i.j.
kacije insulina. Rezistencija na insulin je ret- FarKl: HIPOGLIKEMIK, PARENTERALNI
ka neèljena pojava. Delovanje: Neutralni rastvor, analog huma-
Interakcije: v. Poglavlje III. nog insulina ~ije dejstvo po~inje posle 15 mi-
Doziranje: Vrstu insulina, dozu i vreme ubri- nuta, maksimalni hipoglikemijski efekat se
zgavanja odre|uje lekar. postiè posle 1 sata, a trajanje dejstva je 3,5-
Upozorenje: Mesto ubrizgavanja treba me- 4,5 ~asova.
njati prema uputstvu lekara. Indikacije: Diabetes mellitus tip 1, dijabete-
Insulinski rastvor se ne sme koristiti, ako nije sna ketoacidoza i koma, alergija na humani
bistar i bezbojan. ili svinjski insulin, rezistencija na insulin
ûvanje: Insulin treba ~uvati na temperaturi usled primene nedovoljno pre~i{}enih oblika
od 2-8°C, najbolje u friìderu. Ne sme se izla- insulina, dijagnosti~ki postupci.
gati mrazu niti sun~evoj svetlosti. Kontraindikacije: Alergija na lispro insulin,
hipoglikemijska koma.
Neèljena dejstva: Mogu se javiti hipoglike-
ACTRAPID FLEXPEN - Novo Nordisk A/S,
mija, alergija na insulin, hipertrofija masnog
Danska
tkiva na mestu primene, rezistencija na insu-
ACTRAPID HM - Hemofarm koncern, R.
iin. Kod pojave hipoglikemije, potrebno je
Srbija
primeniti glukozu. U teìm slu~ajevima, mo-
ACTRAPID NOVOLET - Novo Nordisk A/S,
è se primeniti glukagon i.m.
Danska
ACTRAPID PENFILL - Hemofarm koncern, R. Interakcije: v. Poglavlje III.
Srbija Doziranje: Individualno i odre|uje ga lekar
HUMODAR R - Indar, Ukrajina prema potrebama bolesnika.
HUMULIN R - Eli Lilly France S.A., Upozorenje: Preparat ne treba ubrizgavati
Francuska uvek u isto mesto.
Oprez: Alkohol potencira pojavu hipoglike- poznavanja upozoravaju}ih simptoma hipo-

mije posle primene insulina. Sam insulin ne
uti~e na psihofizi~ke sposobnosti. Me|utim,
hipo ili hiperglikemija koja se moè razviti u
glikemije ili u slu~aju ~estih hipoglikemija.
ûvanje: na 2°C-8°C u friìderu. Ne sme se
zamrzavati. Ne koristiti ga nakon isteka roka
A
pacijenata sa dijabetesom, moè uticati na trajanja ozna~enog na pakovanju.
psihofizi~ke sposobnosti upravljanja vozilom.
Registrovani lekovi: NOVOMIX 30 FLEXPEN - Novo Nordisk A/S,
HUMALOG - Eli Lilly Svis S.A., [vajcarska Danska
HUMALOG PEN - Lilly France S.A. NOVORAPID FLEXPEN - Novo Nordisk A/S,
Danska
A10AB05 insulin aspart (kratkog NOVORAPID - Novo Nordisk A/S, Danska
dejstva, analog humanog NOVORAPID NOVOLET - Novo Nordisk A/S,
Danska
insulina) (Insulin aspart) NOVORAPID PENFILL - Novo Nordisk A/S,
DDD: P 40 i.j. Danska
Delovanje: Analog humanog insulina brzog i A10AB06 insulin glulizin (kratkog
kratkog delovanja kao bistar, bezbojan vode-
dejstva, analog humanog
ni rastvor. Vezuje se za insulinske receptore i
olak{ava preuzimanje glukoze od strane }eli- insulina)(Insulin glulisine)
ja mi{i}a i masnog tkiva, ~ime smanjuje kon- DDD: P 40 i.j.
centraciju glukoze u krvi uz istovremen uticaj FarKl: HIPOGLIKEMIK, PARENTERALNI
na spre~avanje proizvodnje glukoze u jetri. Registrovani lekovi:
Kontraindikacije: Hipoglikemija, preosetlji- APIDRA - Aventis Pharma GmbH, Nema~ka
vost na insulin aspart ili bilo koji njegov sa-
stavni deo.
A10AC Insulini i analozi, srednje
Neèljena dejstva: Hipoglikemija je naj~e{}e
dugog dejstva
neèljeno dejstvo insulinske terapije. Tokom A10AC01 insulin srednje dugog
insulinske terapije, mogu se pojaviti lokalne dejstva, humani (insulin
reakcije preosetljivosti (crvenilo, otok i svrab izofan) (Insulin (human))
na mestu injekcije). Ove reakcije su obi~no DDD: P 40 i.j.
prolazne i i{~ezavaju nastavljanjem terapije. FarKl: HIPOGLIKEMIK, PARENTERALNI
Na mestu injekcije, moè se pojaviti lipodi- Delovanje: Neutralna suspenzija biosintet-
strofija, kao posledica neprimenjivanja rota- skog humanog insulina, koji se sastoji od izo-
cije mesta ubrizgavanja insulina. fan insulina, proizvodi se rekombinovanom
Doziranje: Primenjuje se neposredno pre DNA tehnologijom koja koristi }elije kvasca
obroka, potko`no u stomak, butinu, deltoid- kao proizvodni organizam i identi~an je hu-
nu ili glutealnu regiju, dozira se individualno manom insulinu, po~etak delovanja je posle
prema uputstvima lekara, a prema potreba- 1/2-1 sata, maksimalni efekat je izme|u 4-
ma pacijenta. Nakon potko`nog ubrizgavanja 12 sati, trajanje dejstva je 24 sata. Ovi prepa-
u stomak, delovanje po~inje za 10-20 minu- rati se ne smeju primenjivati i.v. nego s.c.
ta, max efekat postiè se 1-3 sata nakon ubri- Zbog toga se ~esto moraju primeniti i dve do-
zgavanja. Dejstvo traje izmedu 3-5 sati. ze na dan radi ravnomernog dejstva ili pokri-
Upozorenje: Neodgovaraju}e doziranje ili vanja bazalnih potreba, nezavisno od plani-
prekid terapije moè izazvati hiperglikemiju i ranih obroka. Moè se me{ati s kratkodeluju-
dijabetesnu ketoacidozu, posebno kada se ra- }im insulinom i tada ima karakteristike bifa-
di o tipu 1 dijabetesa. Obi~no prvi simptomi znog izofan - insulina.
hiperglikemije nastupaju postepeno, u perio- Indikacije: Diabetes mellitus tip 1
du od vi{e sati ili dana. Oni uklju~uju pojavu Kontraindikacije: v. Insulini kratkog dejstva.
mu~nine, povra}anje, pospanost, suvu koù,
Neèljena dejstva: v. Insulini kratkog dejstva.
suvo}u usta, obilno mokrenje, èd i gubitak
apetita, a tako|e i zadah na aceton. Udruè- Interakcije: v. Poglavlje III.
ne bolesti, posebno infekcije, obi~no pove}a- Doziranje: Strogo individualno, u jednoj ili
vaju potrebu pacijenata za insulinom. Obolje- dve injekcije na dan. Prema uputstvima leka-
nja bubrega i jetre mogu smanjiti potrebe para.
cijenata za insulinom. Prevo|enje pacijenata Predoziranje: kao kod ostalih insulina
na nove tipove ili na insuline drugih proizvo- Upozorenje: Hipoglikemija moè nastati, ako
|a~a, mora se sprovesti pod strogom medi- se ubrizga suvi{e insulina ili presko~i obrok.
cinskom kontrolom. Pacijentima treba prepo- ûvanje: Na temperaturi izme|u 2-8°C, u fri-
ru~iti oprez tokom vo`nje, pogotovo, u slu~a- ìderu (ne zamrzavati). Ne koristiti insulin
jevima odsustva ili smanjene mogu}nosti pre- posle isteka roka trajanja.
116 specijalni deo
Registrovani lekovi: dijabetesa, kombinovana terapija sa oralnim
A HUMODAR B - Indar, Ukrajina

HUMODAR C25 - Indar, Ukrajina
HUMULIN NPH - Eli Lilly Svis S.A., [vajc.
antidijabeticima.
Kontraindikacije: Hipoglikemija, hipoglike-
mijska koma, alergija na preparat.
HUMULIN PEN NPH - Lilly France S.A. Neèljena dejstva: Hipoglikemija, lokalne i
INSULATARD FLEXPEN - Novo Nordisk A/S, sistemske alergijske reakcije, retko rezistenci-
Danska ja na insulin, lipodistrofija, sekundarna hi-
INSULATARD HM - Hemofarm koncern, R. perglikemija posle primene velikih doza insu-
Srbija lina.
INSULATARD PENFILL - Hemofarm koncern, Predoziranja: Usled predoziranja, moè do}i
R. Srbija do hipoglikemije.
INSULATARD NOVO LET - Novo Nordisk Interakcije: v. Poglavlje III.
A/S, Danska Doziranje: Strogo individualno i odreduje ga
INSUMAN BASAL - Aventis Pharma GmbH, lekar prema potrebama bolesnika. Posebna
Nema~ka opreznost je potrebna pri doziranju insulina
INSUMAN BASAL ZA OPTIPEN - Aventis u trudno}i, kod starijih od 65 godina, infekci-
Pharma GmbH, Nema~ka ja, hipopituitarizma, hirur{kih operacija, bu-
INSUMAN BASAL OPTISEPT - Aventis bre`ne insuficijencije.
Pharma GmbH, Nema~ka Upozorenje: Alergijske reakcije mogu biti
ISOFAN INSULIN HM - Galenika A.D., R. razlog za prekid terapije.
Srbija ûvanje: Van doma{aja dece, na temperaturi
2-8°C. Ne sme se zamrzavati, ni izlagati sun-
A10AC01 insulin srednje dugog ~evoj svetlosti. Bo~ica koja se koristi, moè
dejstva, humani (insulin - biti na sobnoj temperaturi (maksimum 25°C)
cink suspenzija (amorfni i {est nedelja. Tako|e, ne sme se koristiti insu-
lin ako mu je istekao rok trajanja.
kristalni))
(Insulin (human)) Registrovani lekovi:
DDD: P 40 i.j. INSULIN LENTE HM - Galenika A.D., R.
Srbija
MONOTARD HM - Hemofarm koncern, R.
Delovanje: Neutralna suspenzija humanog Srbija
cink insulina 30% u amorfnom i 70% u kri- HUMULIN PEN R - Eli Lilly France S.A.
stalnom obliku, dobija se tehnologijom re-
kombinantne DNK putem bakterije Escheric-
hia coli. Prema stepenu ~isto}e, spada u mo- A10AC03 insulin srednje dugog
nokomponentne (visoko pre~i{}ene) prepa- dejstva, svinjski (insulin
rate kod kojih je koncentracija proinsulina cink suspenzija (amorfni i
(sa najja~im antigenim svojstvima) ispod 10 kristalni)) (Insulin (pork))
ppm. Rastvor je zamu}en, ne sme se upotre- DDD: P 40 i.j.
biti ako ne postane potpuno ujedna~en, kada FarKl: HIPOGLIKEMIK, PARENTERALNI
se promu}ka ili ako mu je istekao rok traja-
nja. Moè se koristiti samostalno ili u kombi- Registrovani lekovi:
naciji sa insulinom kratkog dejstva. delovanje INSULIN LENTE SPP - Galenika A.D., R.
po~inje 1-2 sata posle primene, maksimum Srbija
dostiè posle 7-15 sati, a ukupno dejstvo tra-
je oko 24 sata. Vezivanje za proteine plazme
je oko 5%. Poluvreme eliminacije insulina iz
plazme je 5-15 minuta. Insulin ne prolazi pla- A10AD Insulini i analozi, srednje
centu. Metaboli{e se, prvenstveno, u jetri, ali dugog dejstva u kombina-
i u drugim tkivima. Insulin se u bubrezima ciji sa insulinima kratkog
filtrira kroz bubre`ne glomerule pri ~emu se dejstva
oko 98% filtrirane koli~ine reapsorbuje ili
metaboli{e u proksimalnim renalnim tubuli- A10AD01 insulin srednje dugog
ma. Manje od 2% aplikovanog insulina izlu- dejstva u kombinaciji sa
~uje se bubrezima. insulinom kratkog dejstva,
Indikacije: Diabetes mellitus tip 1, ako je po- humani (insulin bifazni
trebno brzo nastupanje i produèno delova- (rastvorljivi i izofan)) (In-
nje insulina, novootkriveni dijabetes, deca i sulin (human))
trudnice, ukoliko je ispoljena alergija (lokal-
ne i sistemske reakcije, imunolo{ka rezisten-
DDD: P 40 i.j.
cija) na monokomponentne insuline ìvotinj- FarKl: HIPOGLIKEMIK, PARENTERALNI
skog porekla, intermitentna primena insuli- Registrovani lekovi:
na, intenzivirana insulinska terapija u tipu 2 HUMULIN M3 - Eli Lilly Svis S.A., [vajc.
HUMULIN PEN M3 - Eli Lilly Svis S.A., [vaj- Indikacije: Dijabetes melitus tip 1, ako je po-
carska
INSUMAN COMB 15 ZA OPTIPEN - Aventis
Pharma GmbH, Nema~ka
trebno dugotrajno delovanje insulina, ako je
potrebno poja~ati delovanje raspoloìvog en-
dogenog insulina basal - bolus terapijom.
A
INSUMAN COMB 25 - Aventis Pharma Kontraindikacije: Hipoglikemija, hipoglike-
GmbH, Nema~ka mijska koma, alergija na preparat.
INSUMAN COMB 25 ZA OPTIPEN - Aventis Neèljena dejstva: Kao i kod ostalih insulina.
Pharma GmbH, Nema~ka Interakcije: v. Poglavlje III.
INSUMAN COMB 25 OPTISET - Aventis
Pharma GmbH, Nema~ka Predoziranje: Kao kod ostalih insulina.
INSUMAN COMB 50 - Aventis Pharma Doziranje: Primenjuje se s.c., a dozu i vreme
GmbH, Nema~ka ubrizgavanja odre|uje lekar. Bolesnik ne tre-
MIXTARD 10 HM PENFILL - Hemofarm kon- ba da menja ni dozu, ni vrstu preparata, bez
cern A.D., R. Srbija kontrole lekara. Posebna opreznost je potreb-
MIXTARD 10 Novo Let - Novo Nordisk A/S, na pri doziranju insulina u trudno}i, kod sta-
Danska rijih od 65 godina, infekcija, hipopituitari-
MIXTARD 20 HM PENFILL - Hemofarm kon- zma, hirur{kih operacija, bubre`ne insufici-
cern A.D., R. Srbija jencije.
MIXTARD 20 NOVOLET - Novo Nordisk A/S, Upozorenje: Hipoglikemija se moè pojaviti
Danska zbog predoziranja, neredovnog uzimanja
MIXTARD 30 FLEXPEN - Novo Nordisk A/S, obroka ili preterane fizi~ke aktivnosti. Aler-
Danska gijske reakcije mogu biti razlog za prekid te-
MIXTARD 30 HM - Hemofarm koncern A.D., rapije
R. Srbija ûvanje: Insulin treba ~uvati u zatvorenoj
MIXTARD 30 PENFILL - Novo Nordisk A/S, kutiji na temperaturi od 2-8°C, u friìderu.
Danska Bo~ica koja se koristi moè stajati na sobnoj
MIXTARD 30 NOVOLET - Novo Nordisk A/S, temperaturi (maks. 25° C) {est nedelja. Lek
Danska ~uvati van doma{aja dece.
MIXTARD 40 NOVOLET - Novo Nordisk A/S, Insulinska suspenzija se ne sme koristiti, ako
Danska ne postane potpuno ujedna~ena kada se pro-
MIXTARD 50 NOVOLET - Novo Nordisk A/S, mu}ka. Nikad ne koristiti insulin posle isteka
Danska roka upotrebe.
ULTRATARD HM - Hemofarm koncern, R.
A10AE Insulini i analozi dugog Srbija
dejstva
A10AE01 insulin dugog dejstva, A10AE04 insulin glargin, analog
humani (insulin cink humanog insulina
suspenzija (kristalni)) (Insulin glargine)
(Insulin (human)) DDD: P 40 i.j.
DDD: P 40 i.j. FarKl: HIPOGLIKEMIK, PARENTERALNI
FarKl: HIPOGLIKEMIK, PARENTERALNI Delovanje: Insulin glargin je dugodeluju}i re-
Delovanje: Neutralna suspenzija biosintet- kombinantni analog humanog insulina, pro-
skog humanog insulina dobijenog tehnologi- izveden rekombinantnom DNK tehnologijom,
jom genetskog inènjeringa iz }elija kvasca. kori{}enjem vrste E. Coli. Molekul humanog
Specifi~nim procesom konverzije DNK i pre- insulina modifikovan je na poziciji 21, A lan-
~i{}avanja dobija se insulin, koga karakteri{e ca, (zamenom asparagina) {to je u osnovi po-
identi~nost sa humanim insulinom i mono- ve}ane stabilnosti ovog molekula, i dodava-
komponentna ~isto}a. Dejstvo po~inje 4 ~asa njem dva molekula asparagina sa pozitivnim
posle s.c. primene, maksimalan efekat posti- naelektrisanjem ne C terminalni kraj B lanca,
è se izme|u 8 i 24 ~asa, a ukupno dejstvo ~ime se pH od kiselog pomera ka neutralnom
traje 28 ~asova. Vezivanje za proteine plazme (humani insulin 5.4, analog insulina 6.7). Na
je oko 5%. Distribuira se u ekstracelularni taj na~in postiè se potpuna rastvorljivost
prostor. Poluvreme eliminacije insulina iz analoga insulina u kiseloj sredini bo~ice pre
plazme je 5-15 minuta. Insulin ne prolazi pla- injekcije i formiranje amorfnih mikroprecipi-
centu. Metaboli{e se, prvenstveno, u jetri, ali tata u neutralnoj pH sredini supkutanog tki-
i u drugim tkivima. Insulin se u bubrezima va nakon aplikacije, tako da se insulin glargin
filtrira kroz bubre`ne glomerule pri ~emu se sporo i ujedna~eno otpu{ta iz ovih mikropre-
oko 98% filtrirane koli~ine reapsorbuje ili cipitata ostvaruju}i ravnomernu bazalnu in-
metaboli{e u proksimalnim renalnim tubuli- sulinizaciju doziranjem jednom dnevno. Po-
ma. Manje od 2% aplikovanog insulina izlu- re|enjem farmakodinamskih profila insulin
~uje se bubrezima. glargina i NPH insulina pokazano je da se in-
118 specijalni deo
sulin glargin karakteri{e sporijim, ali duìm Interakcije: oralni antihiperglikemici, ACE
A delovanjem, bez karakteristi~nog pika maksi-

malnog dejstva, za razliku od NPH i ultralen-
te insulina, i prakti~no konstantnim antihi-
inhibitori, dekstropropoksifen, diizopiramid,
fibrati, fluoksetin, MAO inhibitori, pentoksifi-
lin, salicilati i sulfonamidi mogu potencirati
perglikemijskim efektom u trajanju od 24h. antihiperglikemijski efekat insulin glargina.
U osnovi, kinetika vezivanja insulin glargina Kortikosteroidi, danazol, diazoksid, diuretici,
za insulinski receptor ne razlikuje se zna~aj- glukagon, izonijazid, estrogeni, progestage-
no od kinetike vezivanja regularnog humani, derivati fenotijazina, somatotropini, sim-
nog insulina, a sniàvanje vrednosti glikemi- patikomimetici (adrenalin, salbutamol, tireo-
ja u krvi postiè se stimulacijom perifernog idni hormoni), mogu redukovati antihipergli-
preuzimanja glukoze i inhibicijom hepati~ne kemijski efekat insulin glargina.
produkcije glukoze. Insulin glargin pove}ava Beta blokatori, klonidin, soli litijuma i alko-
lipogenezu u jetri i adipoznom tkivu, inhibi{e hol mogu imati interakcije sa insulin glargi-
lipolizu, podsti~e preuzimanje kalijuma i nom potenciraju}i ili smanjuju}i efekat insu-
aminokiselina u }elije i stimuli{e sintezu prolina na smanjenje glikemije..
teina. Tako|e, zabeleèn je i mitogeni efekat Indikacije: u terapiji tipa 1 dijabetesa (odra-
poput regularnog insulina, koji ostvaruje de- slih i dece starije od 6 godina) u okviru inten-
lovanjem na IGF-1 receptor sa ve}im afinite- zivirane konvencionalne insulinske terapije u
tom vezivanja u pore|enju sa regularnim in- kombinaciji sa analozima humanih insulina
sulinom u in vitro uslovima. Me|utim, ovaj kratkog dejstva ili sa regularnim kratkodelu-
mitogeni efekat insulin glargina nije pokazan ju}im insulinom, u pacijenata sa tipom 2 di-
na animalnim modelima. jabetesa u monoterapiji ili u kombinaciji sa
Apsorpcija insulin glargina sa mesta aplikaci- oralnim antihiperglikemicima. Registrovano
je vr{i se u u relativno konstantnom opsegu, je smanjenje incidence te{kih no}nih hipogli-
bez registrovanog maksimuma koncentracije kemija, pobolj{anje vrednosti HbA1c i vred-
insulina u plazmi. Istovremeno, zabeleèn je nosti glikemije na{te u pacijenata sa tipom 1
zna~ajno manji stepen variranja nivoa insuli- i tipom 2 dijabetesa.
na u plazmi tokom 24h nakon aplikacije po- Kontraindikacije: hipoglikemija, hipoglike-
jedina~ne ili multipnih doza insulin glargina mijska koma, alergija na insulin glargin.
u pore|enju sa NPH ili ultralente insulinom, Neèljena dejstva: hipoglikemija, lokalne
{to ukazuje da je profil bazalne insulinizacije (crvenilo, bol, otok, ose}aj peckanja) i si-
koji se postiè davanjem insulin glargina zna- stemske alergijske reakcije, lipodistrofija, an-
~ajno bliì fiziolo{kom profilu bazalne insuli- titela na insulin, rezistencija na insulin, dobi-
nizacije. janje na telesnoj teìni, okularni efekti.
Stepen apsorpcije insulin glargina se ne raz- Doziranje: s.c. jednom dnevno. Moè se apli-
likuje u odnosu na mesta aplikacije (ruka, cirati u bilo koje doba dana, ali svakog dana
noga, stomak), a istovremeno nije registrova- u isto vreme. Doziranje je individualno i zavi-
na akumulacija insulin glargina u supkuta- si od nivoa glikemija.
nom tkivu u pacijenata sa tipom 1 dijabetesa,
Upozorenje: Udruène bolesti, posebno in-
iako je vreme zadràvanja ovog insulinskog
fekcije pove}avaju potrebu pacijenata za in-
analoga u plazmi duè od 24h. Po~etak delo-
sulinom. Oboljenja bubrega i jetre mogu
vanja registruje se 1.5h, a maksimalna kon-
smanjiti dnevne potrebe pacijenta za insuli-
centracija se postiè 2.8-4.1h posle davanja.
nom. Pove}ana sklonost ka hipoglikemiji re-
Plato koncentracija insulin glargina se posti-
gistruje se i uslovima neadekvatne, odnosno
è 2-4 dana nakon aplikacije prve doze.
prevelike doze insulina, neadekvatnom pridr-
Insulin glargin se se delimi~no razgra|uje u àvanju higijensko-dijetetskog reìma, poja-
supkutanom tkivu u dva aktivna metabolita, ~anoj fizi~koj aktivnosti, u slu;aju da postoji
degradacijom na C terminalnom kraju B lan- povra}anje, dijareja, konzumacija alkohola,
ca. U plazmi su istovremeno prisutni i po~et- ili neko drugo endokrino oboljene (hipokorti-
na formulacija leka i metaboliti. cizam, hipotireoza, hipopituitarizam), jo{
Iako su odgovaraju}e studije jo{ u toku, sma- uvek nedovpoljno supstituisano.
tra se da postoji potreba za smanjenjem doze ûvanje: na temparaturi od 2 °C- 8 °C u friì-
insulin glargina u pacijenata sa renalnom in- deru. Ne sme se zamrzavati. Ne sme se kori-
suficijencijom (zbog smanjenjog stepena me- stiti nakon isteka roka trajanja ozna~enog na
tabolisanja leka) kao i u pacijenata sa hepa- pakovanju.
ti~kom insuficijencijom (zbog smanjenog ka-
paciteta procesa glukoneogeneze i redukova- Registrovani lekovi:
nog metabolisanja leka). Takodje, ne postoje LANTUS - Aventis Pharma GmbH, Nema~ka
relevantni klini~ki podaci o upotrebi insulin LANTUS za Optipen - Aventis Pharma
glargina u trudnica i dojilja, iako su studije GmbH, Nema~ka
na animalnim modelima pokazale odsustvo LANTUS za Optiset - Aventis Pharma GmbH,
neèljenih efekata na fetalni ili postnatalni Nema~ka
razvoj.
A10AE05 insulin detemir, analog Interakcije: Potrebu za insulinom mogu sma-

humanog insulina
(Insulin detemir)
njiti: oralni antidijabetici, inhibitori monoa-
minooksidaze (MAOi), neselektivni beta-
adrenergi~ki blokatori, inhibitori angiotenzin
A
DDD: P 40 j.
konvertuju}eg enzima (ACE), salicilati kao i
konzumacija alkohola. Potrebu za insulinom
Delovanje: Insulin detemir je rastvorljiv, ba- mogu pove}ati: tiazidi, glukokortikoidi, tire-
zalni analog insulina dugog, ravnomernog i oidni hormoni i beta-simpatomimetici, hor-
predvidljivog profila dejstva, proizveden teh- mon rasta i danazol. Beta-adrenergi~ki bloka-
nologijom rekombinantne DNK iz Saccha- tori mogu maskirati simptome hipoglikemije
romyces cerevisiae. Jedna jedinica (j.) insuli- i odloìti oporavak od hipoglikemije. Oktreo-
na detemir odgovara jednoj internacionalnoj tid/lanreotid moè i pove}ati i smanjiti po-
jedinici (i.j.). humanog insulina, a 1 mL ras- trebu za insulinom. Alkohol moè da poja~a i
tvora sadrì 100 j. insulina detemira. Produ- produì hipoglikemijski efekat insulina.
èno dejstvo insulina detemir se ostvaruje na
Doziranje: Doziranje je individualno, prilago-
bazi izraène asocijativnosti samih molekula
|eno potrebama pacijenta. Insulin detemir se
insulina detemir na mestu ubrizgavanja {to
primenjuje jednom ili dva puta dnevno, zavi-
omogu}ava formiranje stabilnih heksamera i
sno od potreba pacijenta. Kod pacijenata kod
diheksamera, odnosno odlaè resorpciju slo-
kojih je za postizanje optimalne regulacije ni-
bodnih monomera u krv. Prisustvo masne ki-
voa glikemija potrebno primeniti insulin de-
seline u molekulu insulin detemira omogu}a-
temir dva puta dnevno, ve~ernja doza moè
va vezivanje za albumine na mestu ubrizga-
biti primenjena uz ve~ernji obrok, pred spa-
vanja {to dodatno produàva vreme do re-
vanje ili 12 ~asova nakon primene jutarnje
sorpcije. Nakon resorpcije 98% molekula in-
doze. Prilikom prevo|enja pacijenata sa insu-
sulin detemira u krvotoku je vezano za albu-
lina srednjeg ili dugog dejstva na insulin de-
mine. Maks. koncentracija leka u serumu se
temir moè biti potrebno pode{avanje doze,
postiè izme|u 6 i 8 sati nakon primene. Tra-
kao i vremena primene leka. Kao i kod svih
janje dejstva insulin detemira je i do 24 ~asa
ostalih insulina, preporu~uje se strogo pra}e-
u zavisnosti od primenjene doze, {to omogu-
nje glikemija prilikom zapo~injanja terapije
}ava primenu jednom ili dva puta dnevno.
insulinom detemir i tokom nekoliko narednih
Smatra se da insulin detemir ostvaruje sli~ne
nedelja. Ukoliko se uz insulin detemir prime-
profile dejstva kod dece i odraslih. Razgrad-
njuje i druga antihiperglikemijska terapija
nja insulina detemira se moè uporediti sa
moè se javiti potreba za pode{avanjem doze
degradacijom humanih insulina, a nijedan od
i vremena primene insulina kratkog dejstva
nastalih metabolita nije aktivan. Primena in-
ili pode{avanjem doze oralnih antidijabetika.
sulin detemira u okviru konvencionalne, in-
Kod starijih pacijenata i pacijenata sa obolje-
tenzivirane ili kombinovane insulinske tera-
njima bubrega ili jetre, neophodne su ~e{}e
pije smanjuje rizik od porasta telesne mase u
kontrole nivoa glikemija, a dozu insulina de-
pacijenata sa tipom 1 i tipom 2 dijabetesa u
temira potrebno je individualno prilago|ava-
pore|enju sa humanim srednjedeluju}im in-
ti. Tako|e, pode{avanje doze moè biti po-
sulinom. Istovremeno, terapija insulin dete-
trebno ako pacijenat pove}a fizi~ku aktiv-
mirom smanjuje rizik od pojave hipoglikemi-
nost, promeni uobi~ajeni na~in ishrane ili to-
ja tokom no}i, u pore|enju sa ostalim sred-
kom prate}e bolesti.
njedeluju}im insulinima, {to omogu}ava in-
tenzivnije sprovo|enje postupka titracije u ci- Predoziranje: Kao kod ostalih insulina.
lju postizanja optimalne regulacije nivoa gli- Upozorenje: Usled neadekvatnog doziranja
kemija. ili prekida le~enja, posebno kod pacijenata sa
Indikacije: Diabetes mellitus tip 1 i diabetes tipom 1 dijabetesa, moè do}i do hiperglike-
mellitus tip 2. mije i dijabetesne ketoacidoze. Hipoglikemija
moè nastati ukoliko je doza insulina suvi{e
Kontraindikacije: Preosetljivost na insulin
velika u odnosu na potrebe pacijenta za insu-
detemir ili na neki od sastojaka ovog prepa-
linom, zatim nakon preskakanja obroka ili
rata.
kao posledica neplanirane i/ili naporne fizi~-
Neèljena dejstva: Uglavnom zavise od pri- ke aktivnosti. Kod pacijenata kod kojih se re-
menjene doze i pripisuju se farmakolo{kom gulacija glikemije znatno pobolj{ala, npr. in-
dejstvu insulina. Uobi~ajena neèljena dej- tenziviranom insulinskom terapijom, uobi~a-
stva su hipoglikemija i reakcija na mestu jeni upozoravaju}i simptomi za hipoglikemi-
ubrizgavanja koja naj~e{}e nestaje tokom ju se mogu promeniti i postati teè prepozna-
kontinuiranog le~enja. Od neuobi~ajenih ne- tljivi, kao i kod pacijenata sa dugogodi{njim
èljenih dejstava mogu se javiti: lipodistrofi- trajanjem dijabetesa. Pridruèna oboljenja,
ja, edem, alergijske reakcije, urtikarija, ra{ i posebno infekcije i febrilna stanja, obi~no po-
osip, refrakcioni poreme}aji. Izuzetno retko ve}avaju potrebe pacijenata za insulinom.
se kao neèljeno dejstvo javlja periferna neu- Supstance dodate insulinu detemiru mogu
ropatija. izazvati razgradnju insulina detemira, npr. le-
120 specijalni deo
kovi koji sadrì tiole ili sulfite. Insulin dete- pove}anja propustljivosti kalcijumskih kana-
A mir ne treba dodavati infuzionim rastvorima,

niti ga treba koristiti u insulinskim infuzio-
nim pumpama. Insulin detemir ne treba pri-
la. Ovo ima za posledicu pove}an ulazak kal-
cijuma u beta }elije, koji se, ulaze}i u }eliju,
vezuje za kalmodulin, ~ime se aktiviraju ki-
menjivati i.v., jer to moè dovesti do te{ke hi- naze (miozin kinaza, protein kinaza C), {to
poglikemije. Treba izbegavati i.m. primenu, omogu}ava egzocitozu sekretornih granula
kao i me{anje sa brzodeluju}im insulinima, bogatih insulinom. Tako|e, pored stimulacije
jer }e tada ispoljavanje maks. dejstva biti od- sekrecije insulina, ovi preparati istovremeno
loèno i slabije izraèno. Insulin detemir sa- pove}avaju osetljivost i vezivanje insulina za
drì metakrezol koji moè da izazove alergij- receptore, kao i njegove postreceptorske
ske reakcije. efekte i inhibiraju sekreciju glukagona u pan-
ûvanje: Rok upotrebe je 2 godine. Insulin kreasu.
detemir koji se koristi ili se nosi kao rezerva, Bigvanidini, od kojih se koristi samo metfor-
se ne mora ~uvati u friìderu tokom upotre- min, razlikuju se po svom delovanju od DS.
be, odnosno, moè se ~uvati na sobnoj tem- Smatra se da ovi preparati smanjuju gastroin-
peraturi (ne iznad 30º C) najduè 6 nedelja. tenstinalnu apsorpciju glukoze, stimuli{u
Insulin detemir koji nije u upotrebi potrebno anaerobnu glikolizu, inhibi{u glukoneogene-
je ~uvati na temperaturi od 2ºC - 8ºC (u fri- zu i stimuli{u preuzimanje glukoze od strane
ìderu), ali ne suvi{e blizu komore za zamr- perifernih tkiva, kao i da pove}avaju veziva-
zavanje; ne sme se zamrzavati. ûvati za{ti- nje insulina za receptore. Smatra se da je ve-
}eno od svetlosti. oma vaàn efekat bigvanidina na nivou jetre
u obolelih od tipa 2 dijabetesa, s obzirom da
ovi preparati umanjuju hepati~nu produkciju
LevemirÆ FlexPenÆ - Novo Nordisk A/S,
glukoze. Iz ovoga proizilazi, da se prvenstve-
Danska
no primenjuju u terapiji tipa 2 dijabetesa u
slu~ajevima kada je endogeni kapacitet insu-
A10B Oralni antidijabetici linske sekrecije u odre|enoj meri jo{ uvek
(Lekovi koji sniàvaju nivo o~uvan.
glukoze u krvi)
Opis: Oralni antidijabetici (OAD) su prepara- SEKUNDARNI NEUSPEH PRIMENE ORALNIH
ti koji se primenjuju u le~enju dijabetesa tipa HIPOGLIKEMIKA
2. Ova vrsta terapije se propisuje u onih bole- U nekih bolesnika, koji u po~etku dobro rea-
snika kod kojih nije bilo mogu}e uspostaviti guju na terapiju DS, moè se javiti sekundar-
dobru metaboli~ku kontrolu bolesti restrikci- na rezistencija, tzv. "sekundarni neuspeh te-
jom unosa ugljenih hidrata, odre|enom dije- rapije", {to se manifestuje odràvanjem hi-
tom, i pove}anjem fizi~ke aktivnosti. U slu~a- perglikemije u daljem toku le~enja dijabetesa
jevima u kojima se ne moè adekvatno regu- ovim preparatima. Smatra se da u oko 5-10%
lisati nivo glukoze primenom dijete i/ili oral- dijabeti~ara, koji su u po~etku dobro reago-
nih antidijabetika, prvo se pristupa zameni vali na oralne antidijabetike, posebno na gli-
oralnog agensa, a ukoliko je glikoregulacija i benklamid, moè do}i do pojave rezistencije.
dalje nezadovoljavaju}a, u terapiju se uvodi Ta~an mehanizam ove promene se ne zna, ali
insulin. bi ona mogla biti prouzrokovana promenama
Brojni lekovi, uzeti oralno, mogu uticati na u metabolizmu leka, o{te}enjem beta }elija
korekciju hiperglikemije, ali derivati sulfoni- pankreasa, promenom reìma ishrane, ili
lureje (DS) i derivati bigvanidina (DB) su ukoliko se u osnovi radi o nedijagnostikova-
naj~e{}e kori{}eni oralni agensi u terapiji tipa nom tipu 1 dijabetesa. Promena terapijskog
2 dijabetesa i njihovo mesto u savremenoj pristupa, odnosno primena drugog oralnog
farmakoterapiji je kontinuirano. agensa, u nekim slu~ajevima, daje zadovolja-
Derivati sulfonilureje deluju, uglavnom, na vaju}e rezultate, ali u zna~ajnom broju ovih
pove}anje ekskrecije insulina i to vezivanjem bolesnika ~esto je neophodno uvo|enje insu-
za specifi~ne receptore na beta }elijama pan- lina u terapiju. U ovim slu~ajevima, radi se o
kreasa, inhibi{u izlazak jona kalijuma, {to do- dugogodi{njem trajanju tipa 2 dijabetesa u
vodi do depolarizacije }elijske membrane i kome je do{lo do iscrpljivanju rezidualnog
Tabela 2.3.18: Terapija tipa 2 dijabetesa - ciljne vrednosti glikemije i HbA1c
Nizak vaskularni rizik Makrovaskularni rizik Mikrovaskularni rizik
HbA1c (%) _ 6,5

< > 6,5 > 7,5
Samokontrola
glikemija(mmol/L)
preprandijalno _ 5,5
< > 5,5 > 6,0
postprandijalno < 7,5 _ 7,5
> > 9,0
Tabela 2.3.19: Pristup terapiji gojaznih pacije- A10BA Bigvanidini

nata sa tipom 2 dijabetesa
Nemedikamentna terapija
1. Ishrana i fizi~ka aktivnost
A10BA02 metformin (Metformin)
DDD: O 2 g
A
FarKl: ANTIDIJABETIK ORALNI, BIGVANIDI-
Medikamentna terapija NI
2. Monoterapija
Delovanje: Metformin je oralni antidijabetik
⇒ metformin iz grupe derivata bigvanidina koji ima antihi-
3. Kombinacije oralnih agenasa perglikemijski efekat i koristi se u terapiji ti-
⇒ metformin + pa 2 dijabetesa. Moè se primenjivati sam ili
sulfonilureja, meglitinidi, inhibi- u kombinaciji sa derivatima sulfonilureje u
tori alfa glukozidaze bolesnika kod kojih nije postignuta dobra
4. Oralni agens(i) + insulin metaboli~ka kontrola bolesti primenom dije-
5. Insulin te i/ili derivata sulfonilureje. Efekat metfor-
mina se ispoljava, prvenstveno, pove}anjem
Tabela 2.3.20: Pristup terapiji negojaznih paci- insulinom posredovanog kori{}enja glikoze u
jenata sa tipom 2 dijabetesa tkivima, stimulacijom anaerobne glikolize,
inhibicijom glukoneogeneze, kao i pove}ava-
Nemedikamentna terapija njem vezivanja insulina za receptore. Ne po-
1. Ishrana i fizi~ka aktivnost ve}ava pankreasnu sekreciju insulina. Ukoli-
Medikamentna terapija ko postoji me{oviti patofiziolo{ki problem de-
2. Monoterapija ficita insulinske sekrecije i periferne insulin-
⇒ sulfonilureja ske rezistencije, moè se primeniti u kombi-
⇒ meglitinidi naciji sa DS. Posle oralnog davanja metformi-
⇒ inhibitori alfa-glukozidaze na u dozi od 500 mg, postiè se maksimalna
3. Kombinacije oralnih agenasa koncentracija u plazmi u periodu od 2-3 sata,
⇒ sulfonilureja, meglitinidi, inhibi- resorpcija je nepotpuna i spora, a biolo{ka is-
tori alfa glukozidaze koristljivost ovog oralnog preparata kre}e se
+ metformin izmedu 50-60%. Jedan deo resorbovanog le-
4. Oralni agens(i) + insulin ka vezuje se za zid creva, {to smanjuje njego-
5. Insulin vu biolo{ku iskoristljivost. S obzirom da je
poznato da hrana moè, u izvesnom stepenu,
kapaciteta insulinske sekrecije, tako da se da smanji resorpciju metformina, reìm nje-
primenom OAD ne moè posti}i zadovoljava- gove primene treba jasno objasniti bolesniku
ju}a glikoregulacija. Klini~ki se tzv. "sekun- i savetovati da se uzima uz obrok. Distribuci-
darni neuspeh oralne terapije" manifestuje ja metformina u tkiva je veoma brza, ali se i
odràvanjem hiperglikemije u bolesnika sa ti- kumulira u zidu jednjaka, èluca, dvanaesto-
pom 2 dijabetes melitusa na terapiji OAD, ~e- pala~nog creva, pljuva~nih `lezda i bubrega.
sto uz gubitak u telesnoj masi i pojavu keto- Veoma slabo se vezuje za proteine plazme.
ze. Stepen o~uvanosti rezidualnog kapaciteta Metformin se ne metaboli{e u organizmu i
insulinske sekrecije odre|uje se merenjem ni- brzo se elimini{e putem bubrega.
voa C-peptida, pre i 6 minuta nakon davanja
Indikacije: Diabetes mellitus tip 2.
1 mg glukagona i.v.. Ukoliko su bazne vred-
nosti C-peptida ispod 0,2 mmol/l, a posle sti- Kontraindikacije: Diabetes mellitus tip 1, di-
mulacije sa glukagonom se ne registruje naj- abetes mellitus tip 2 potpuno rezistentan na
manje dvostruki porast nivoa C-peptida, mo- terapiju DS, akutna ili hroni~na metaboli~ka
è se ustanoviti da je do{lo do iscrpljivanja acidoza, prekoma, hiperosmolarna hipergli-
endogenog kapaciteta insulinske sekrecije, kemijska neketoti~na dijabetesna koma ili di-
{to ukazuje na neophodnost zapo~injanje te- jabetesna ketoacidoza i koma, insuficijencija
rapije insulinom. jetre, hipoksi~ka stanja, te{ka respiratorna in-
suficijencija, te{ke infekcije, kataboli~ka sta-
Me|utim, pre ovog postupka, neophodno je
nja (maligni tumori), hirur{ke intervencije
proveriti da li se bolesnik pridràva odre|e-
pod op{tom anestezijom, dijeta sa unosom
nog dijetetskog reìma ishrane, kao i da li,
hrane manjim od 1.000 kcal/dan, alkoholi-
eventualno, postoji neki drugi dodatni razlog
zam i posebno ako je u pitanju preosetljivost
koji uti~e na pogor{anje glikoregulacije, kao
na metformin ili neki od drugih sastojaka
{to su prisustvo infekcije, hipertireoza, ili
preparata, kao i trudno}a. Posebno je kontra-
istovremena primena drugih lekova, koji mo-
indikovan u bolesnika sa bubre`nom insufici-
gu biti uzrok hiperglikemije. U bolesnika sa
jencijom ili u stanjima gde je bubre`na funk-
tipom 2 dijabetesa, naro~ito ako hiperglike-
cija kompromitovana (kardiovaskularna in-
mija nije pra}ena gubitkom u telesnoj masi i
suficijencija, kardiovaskularni kolaps, akutni
pojavom acetona u urinu, povoljno moè de-
infarkt miokarda, septikemija, radiolo{ki pre-
lovati kombinacija DS i metformina.
gledi sa primenom kontrastnih sredstava)
kao i u trudno}i i za vreme dojenja.
122 specijalni deo
Gliben-
A KARAKTERISTIKE
Tolbuta- Aceto-
mid heksamid
Tolazamid
Hlorpro-
pamid
Glipizid klamid Gliklazid
(Gliburid)
Relativna ja~ina 1 2,5 5 6 100 150
Trajanje delovanja
6-10 12-18 16-18 24-60 16-24 18-24 20-24
(h)
Procenat vezan na
>98 90 >98 >95 >98 >98 85-97
proteine plazme
Aktivnost vi{e inakti-
slaba slaba slaba srednje inaktivan
metabolita aktivan van
Raspon doze
500-3000 250-1500 100-1000 100-500 2,5-40 1,25-20 80-320
(mg/dan)
Doza/dan Inicijal-
2-3500 2250 1-2100 1100 1-25 1-22,5 1160
na doza (mg)
Poluìvot u plazmi
4-5 6-8 7 36 2,5-4,7 3-8 8-11
(h)
Neèljena dejstva: mu~nina, povra}anje, dizam delovanja derivata sulfonilureje se, u
jareja, metalni ukus u ustima, abdominalni osnovi, moè ispoljiti na nivou pankreasa:
bol i dijareja (na po~etku terapije kod 5-20% pobolj{anje insulinske sekrecije i redukcija
bolesnika), perzistentna dijareja moè biti sekrecije glukagona i ekstrapankreati~no: di-
razlog za prekid terapije (kod oko 3% bole- rektni efekti zasnivaju se na pove}anju ose-
snika), retko megaloblastna anemija, koja tljivosti na insulin, pove}anom vezivanju in-
nastaje kao posledica smanjene resorpcije vi- sulina za receptore, pobolj{anju postrecep-
tamina B12 i folne kiseline, lakti~na acidoza torskog efekta insulina, a indirektni na re-
(mle~na acidoza). dukciji hiperglikemije i smanjenju nivoa slo-
Interakcije: v. i Poglavlje III. Interakcije sa bodnih masnih kiselina. Tako|e, DS stimuli{u
istovremenom primenom drugih lekova mo- transport glukoze indukovan insulinom kroz
gu biti ozbiljne, pre svega, zbog mogu}nosti membranu adipocita preko specifi~nih prote-
produbljene hipoglikemije i mogu nastati ako ina (GLUT 1 i GLUT 4), mogu imati efekte na
se metformin istovremeno primenjuje sa: sa- smanjenje produkcije glukoze u jetri i reduk-
licilatima, pirazolonima, MAO inhibitorima, ciju hepati~ne ekskrecije insulina, kao i na
klofibratom, ciklofosfamidom. pove}anje preuzimanja glukoze od strane }e-
Doziranje: Doziranje metformina je individu- lija skeletnih mi{i}a. Njihova glavna neèlje-
alno, po~inje se sa 500 mg dnevno uz doru- na dejstva su hipoglikemija i porast telesne
~ak, uz postepeno pove}anje doze prema po- mase, koja su predvidljiva i dozno zavisna.
trebi bolesnika. Treba naglasiti, da terapijski Kontraindikacije: DS su kontraindikovani u
efekat metformina nije striktno dozno zavi- tipu 1 dijabetesa, tokom le~enja dijabetesne
san. Ukoliko se uzima vi{e od jedne tablete ketoacidoze ili u slu~aju ozbiljnih neèljenih
na dan (500 mg), potrebno je svaku tabletu dejstava.
uzeti sa obrokom. Neèljena dejstva: Javljaju se tokom primene
DS u 0,5-2,0% bolesnika. Naj~e{}i su gastroin-
testinalni poreme}aji (mu~nina, teìna u epi-
AGLURAB - Medis d.o.o., Slovenija
gastrijumu, povra}anje), mogu}e su i reakcije
GLUCOPHAGE - Merck KGaA, Nema~ka
preosetljivosti, obi~no u prvih 8 nedelja prime-
GLUFORMIN - Hemofarm koncern, R. Srbija
ne (makulopapulozni ko`ni osip, eritema mul-
MEGLUCON - Salutas Pharma GmbH,
tiforme do eksfolijativnog dermatitisa). Retko
Nema~ka
se javljaju: groznica, ùtica, trombocitopenija,
SIOFOR - Berlin-Chemie Menarini Group,
agranulocitoza, aplasti~na anemija.
Nema~ka
TEFOR - Galenika A.D., R. Srbija Interakcije: Delovanje DS mogu poja~ati be-
ta-adrenergi~ki blokatori (neselektivni), ci-
metidin, ranitidin, klofibrat, insulin, nestero-
idni antireumatici, visoke doze salicilata, sul-
A10BB Sulfonamidi, derivati fonamidi i hloramfemikol. Delovanje DS mo-
sulfonilureje (DS) gu umanjiti: glukokortikoidi, tireoidni hor-
Delovanje: Sulfonamidski antidijabetici, od- moni, oralni kontraceptivi, adrenomimetici,
nosno Derivati Sulfonilureje (DS) su, u he- tiazidni diuretici, fenobarbiton, fenitoin, kao
mijskom smislu, derivati sulfonamida, ali ne- i rifampicin. Uz klopramid je zabeleèna fo-
maju isti profil neèljenih dejstava. Mehani-
tosenzitivna reakcija, a u kombinaciji s alko- kao i alergijske reakcije na sulfonamide su

holom crvenilo lica ("Flush sindrom").
Doziranje: v. konkretne lekove.
Upozorenje: Op{te je pravilo da derivate sulfoni-
kontraindikacije za primenu leka.
Neèljena dejstva: Javljaju se u oko 4% bole-
snika koji koriste ovaj preparat i to kao hipo-
A
lureje ne treba upotrebljavati: glikemija u lak{em (drhtavica, mu~nina, ose-
· kod gojaznih bolesnika sa dijabetesom, }aj gladi, hladan znoj, slabost, tahikardija i
sl.) ili teèm (koma, konvulzije) obliku, {to
· tokom trudno}e i dojenja,
moè biti posledica vi{e faktora, kao {to su:
· kod bolesnika sa porfirijom.
Uz dodatne mere kontrole, zbog opasnosti od
ako se primeni u ve}oj dozi u odnosu na pro-
pisane, kod starih osoba, kod kojih je smanje-
kumulacije i hipoglikemije, DS se mogu upo- na funkcija bubrega i jetre, zbog neadekvat-
trebljavati (glikvidon, glimepirid) kod bole- ne ishrane (nedovoljna koli~ina ugljenih hi-
snika sa o{te}enom funkcijom jetre i bubre- drata) i dr. Zabeleèni su slu~ajevi reverzibil-
ga. ne agranulocitoze, eozinofilije, trombocito-
penije, a, tako|e, moè se javiti aplasti~na ili
A10BB01 glibenklamid (gliburid ) hemoliti~ka anemija, poreme}aj funkcije je-
(Glibenclamide) tre u smislu pove}anja alkalne fosfataze, ali i
holestatski ili citotoksi~ni hepatitis. Generali-
DDD: O 10 mg;
zovane ko`ne reakcije u vidu svraba i urtika-
mikrokristalni O 7 mg rije, kao i makulopapulozni osip javljaju se u
FarKl: ANTIDIJABETIK SULFONAMIDSKI, oko 0,5% slu~ajeva, a retko se sre}u kutani ili
ORALNI, DRUGA GENERACIJA alergijski vaskulitisi.
Delovanje: Glibenklamid je, prema nekim Interakcije: v. Poglavlje III.
autorima, najvi{e primenjivan oralni antidija-
Doziranje: Glibenklamid tablete 5 mg ili mi-
betik, {to potvr|uju i podaci o potro{nji ovog
kronizirani glibenklamid tablete 3,5 mg se
leka. Glibenklamid stimuli{e receptore beta
primenjuje jednom na dan, ujutru pre doru~-
}elija pankreasnih ostrvaca, pove}avaju}i lu-
ka, ili ako doza prelazi 2 tablete, dodaje se
~enje insulina, ~ime ostvaruje antihiperglike-
ve~ernja doza, pre ve~ere. Maksimalna dnev-
mijski efekat, ali nema uticaja na stimulaciju
na doza je 3 tablete glibenklamida (15 mg ili
sinteze insulina i proliferaciju beta }elija. Gli-
10,5 mg). Doziranje glibenklamida se mora
benklamid deluje efikasnije na sniènje nivoa
prilagoditi individualnim potrebama svakog
bazalne u pore|enju sa postprandijalnom hi-
bolesnika. Terapija po~inje sa malim dozama,
perglikemijom. Nije pogodan za le~enje sta-
koje se postepeno pove}avaju.
rih osoba i dijabeti~ara sa insuficijencijom je-
tre i te{kom insuficijencijom bubrega, jer kod Upozorenje: Pri terapiji glibenklamidom,
ovih bolesnika moè do}i do produbljivanja neophodno je sprovoditi propisani dijetetski
hipoglikemije. reìm u smislu hipokalorijskih namirnica uz
fizi~ku aktivnost i kontrolu bazalne i post-
Mehanizam dejstva se zasniva na vezivanju za
prandijalne glikemije. Ako se pojave simpto-
receptore na membrani beta }elija, ~ime se
mi hipoglikemije, smanjuje se doza ili se pot-
postiè smanjenje propustljivosti ATP-senzi-
puno prekida terapija ovim OAD.
tivnih K+ kanala. Hipoglikemijski efekat gli-
benklamida, zapo~inje brzo posle oralne pri- Registrovani lekovi:
mene, u velikoj meri zavisi od doze leka i mo- DAONIL - Jugoremedija, R. Srbija
è trajati 12-24 ~asa, ali je poluìvot leka u GLIBENKLAMID - Fam Pharm, R. Srbija
plazmi kratak (5 ~asova). Resorpcija gliben- MANINIL - Berlin-Chemie Menarini Group,
klamida je potpuna iz digestivnog trakta, a Nema~ka
biolo{ka iskoristljivost mu je oko 93%. Mak-
simalne koncentracije u krvi se postiù za 2- A10BB07 glipizid (Glipizide)
6 ~asova. Hrana ne menja ni brzinu, kao ni
DDD: O 10 mg
stepen resorpcije ovog leka. Vezuje se za pro-
FarKl: ANTIDIJABETIK SULFONAMIDSKI,
teine plazme u visokom procentu i to oko
ORALNI
99%, potpuno se metaboli{e u jetri i izlu~uje
u obliku neaktivnih metabolita, koji se elimi- Delovanje: Deluje direktno na pankreas, po-
ni{u putem ùci (50%) i putem urina (50%). ja~avaju}i sekreciju insulina, olak{ava tran-
Dvostruki na~in eliminacije predstavlja pred- sport kalcijuma koji je neophodan za stimula-
nost u odnosu na druge DS, koji se, uglav- ciju sekrecije insulina u beta }elijama pankre-
nom, elimini{u putem urina. asa. Osim ovoga, smatra se da glipizid moè
da deluje i na }elije perifernih tkiva na po-
Indikacije: Diabetes mellitus tip 2.
streceptorskom nivou, pove}avaju}i iskori-
Kontraindikacije: Diabetes mellitus tip 1, di- stljivost glukoze. Kod odraslih bolesnika sa
jabetesna ketoacidoza i koma, te{ka bubre- dijabetesom tipa 2 glipizid, sniàva hipergli-
`ne insuficijencija i insuficijencija jetre, pore- kemiju na normalne vrednosti, smanjuje gli-
me}aj funkcije nadbubrega i tireoidne `lezde kozuriju i otklanja i druge efekte hiperglike-
mije (poliuriju, polidipsiju). U terapijskim
124 specijalni deo
dozama jednako je efikasan kao i svi ostali Doziranje: Primenjuje se u jednoj dozi dnev-
A DS. Glipizid se kod bolesnika sa dijabetesom

tipa 2 koristi sam ili u kombinaciji sa drugim
oralnim hipoglikemicima. To mogu da budu
no. Naj~e{}a doza glipizida je 5 mg i ekviva-
lentna je dozi od 500 mg tolbutamida, 125 mg
hlorpropamida, 5 mg glibenklamida.
derivati bigvanidina, s obzirom na razlike u Upozorenje: Ne u trudno}i (vaì isto kao i za
mehanizmu delovanja. Glipizid se u potpuno- druge oralne agense)
sti resorbuje posle oralne primene i moè se
re}i da je bioraspoloìvost 100%. Hrana ne Registrovani lekovi:
smanjuje, ali moè odloìti resorpciju glipizi- GLIBENESE - Pfizer H.C.P. Corporation, SAD
da. Istovremeno, povi{ene vrednosti glikoze GLUCOTROL XL - Pfizer H.C.P. Corporation,
u krvi, odlaù ili, pak, smanjuju resorpciju SAD
glipizida. Pri blagoj hiperglikemiji od 7
mmol/l, resorpcija je usporena, dok pri ume- A10BB08 glikvidon (Gliquidone)
renoj hiperglikemiji od 11 mmol/l, koncen- DDD: O 60 mg
tracije glipizida mogu biti smanjene i za 50% FarKl: ANTIDIJABETIK SULFONAMIDSKI,
u odnosu na vrednosti u stanju euglikemije. ORALNI
Za proteine plazme se vezuje 97%-99% glipi- Delovanje: Primena glikvidona je namenjena
zida i nalazi se prete`no u ekstra}elijskoj te~- starijim bolesnicima sa dijabetesom tipa 2,
nosti. Ne prolazi kroz hematoencefalnu bari- odnosno, kada nije neophodna terapija insu-
jeru. Prakti~no se u potpunosti metaboli{e u linom, a dijetetski reìm nije dovoljan za us-
jetri, hidroksilacijom. Efekat prvog prolaza postavljanje normalnog nivoa glukoze, kao i
kroz jetru je veoma slab, odnosno, svega se 4- kod onih u kojih funkcija bubrega nije u pot-
5% date doze inaktivi{e prilikom prvog pro- punosti o~uvana. Osnovni mehanizam delo-
laska kroz jetru. Metaboliti su neaktivni, a vanja ovog oralnog hipoglikemika je stimula-
poluvreme eliminacije je 2-4 sata. cija beta }elija pankreasa i sledstveno tome
Indikacije: Diabetes mellitus tip 2. stimulacija lu~enja insulina, {to je uslovljeno
Kontraindikacije: Dijabetesna ketoacidoza, funkcionalnim stanjem pankreasa i {to, jed-
diabetes mellitus tip 1, alergija na glipizid, a nim delom, zavisi i od receptorskih i postre-
oprez je potreban kod te{kog o{te}enja jetre i ceptorskih mehanizama delovanja insulina.
istovremenog postojanja insuficijencije jetre i Glikvidon se brzo resorbuje iz gastrointesti-
bubrega. nalnog trakta, dobra resorpcija iz gastrointe-
Neèljena dejstva: Neèljena dejstva se ja- stinalnog trakta obezbe|uje dostizanje nivoa
vljaju retko. Podaci iz literature o tome su oko 80% unesene doze u cirkulaciji za oko 2-
razli~iti, te je u tom smislu pokazano da je 4 sata, u visokom procentu se vezuje za pro-
procenat neèljenih dejstava 11,5% za sve teine plazme (oko 99%), a biotranformacija
oralne hipoglikemike, a samo u 1,5% bolesni- se odvija u jetri, tako da se metaboliti izlu~u-
ka glipizid je ukinut zbog neèljenih dejstava. ju preko jetre, odnosno, fecesom preko ù~i,
Prema drugim istraìvanjima, Neèljena dej- bez pojave kumulacije. Samo se oko 5% doze
stva se javljaju kod manje od 10% bolesnika. elimini{e urinom.
Naj~e{}a neèljena dejstva se javljaju na ni- Indikacije: Diabetes mellitus tip 2.
vou gastrointestinalnog trakta (mu~nina, po- Kontrandikacije: Diabetes mellitus tip 1, ne-
vra}anje, bol u abdomenu). Ona su dozno za- stabilni dijabetes, alergija na DS, sklonost ka
visna i mogu se smanjiti sa smanjenjem doze. dijabetesnoj ketoacidozi (koma, prekoma),
Mogu se javiti i alergijske reakcije, ose}aj sla- akutne bolesti dijabeti~ara (visoka tempera-
bosti, retko vertigo i glavobolja. Pojava hipo- tura, infekcije, hirur{ki zahvati) kao i trudno-
glikemije, kao neèljenog dejstva javlja se, }a.
naro~ito, kod presko~enih obroka, a alkohol, Neèljena dejstva: Poznato je da su neèlje-
tako|e, moè biti predisponiraju}i faktor. na dejstva glikvidona blagog intenziteta i pri-
Interakcije: v. i Poglavlje III. Istovremena prili~no retka, jer je ovaj oralni agens slabo tok-
mena glipizida i beta-adrenergi~kih blokato- si~an i terapijska {irina mu je velika. Opisana
ra moè maskirati znake hipoglikemije. Kod su neèljena dejstva vezana za promene na
istovremene primene alkohola i DS, pa i gli- koì (svrab, urtikarija) i blaì gastrointesti-
pizida, moè se javiti reakcija intolerancije na nalni poreme}aji (mu~nina, povra}anje, op-
alkohol sa znacima "disulfiramske" reakcije. stipacija, proliv). Hipoglikemija se retko ja-
Resorpcija glipizida moè biti smanjena za vlja.
tre}inu, ukoliko se istovremeno primenjuje i Interakcije: v. Poglavlje III.
holestiramin. Tako|e, neki lekovi mogu da Doziranje: Individualno i sa pode{avanjem
smanje delovanje glipizida i da izazovu hi- doze od 15 mg-120 mg dnevno, pre obroka.
perglikemiju kao {to su: tijazidni diuretici, Pojedina~na doza od 60 mg ne bi trebalo da
kortikosteroidi, oralni kontraceptivi, tireoidni se prekora~i, a dnevna doza, preko 180 mg
hormoni, kalcijumski antagonisti, adrenomi- nije preporu~ljiva.
metici, inhibitori MAO, izonijazid.
Upozorenje: Ne treba ga primenjivati kod bo- jetre i mi{i}a, odnosno, ekstrapankreasnim

lesnika sa ozbiljnom bubre`nom bole{}u. Ka-
da se primenjuje glikvidon, neophodno je
imati u vidu mogu}nost nastanka hipoglike-
efektima, {to se moè objasniti pove}anim
preuzimanjem i deponovanjem glikoze u mi-
{i}nom tkivu, kao rezultat stimulacije enzima
A
mije, a s tim u vezi, smanjenje pa`nje za glikogen - sintetaze, a posledi~no, i smanje-
upravljanje vozilima ili ma{inama. Bolesnike nom glukoneogenezom u jetri. Deluje direkt-
treba obavestiti o ovoj mogu}osti radi preno na pankreas, pove}avaju}i izlu~ivanje in-
vencije nezgoda i ozbiljnijih posledica. sulina iz beta }elija. Na nivou beta }elija pan-
kreasa, menja odnos izme|u intracelularnog
kalcijuma i ekstracelularnog kalijuma i sti-
BEGLYNOR - Zdravlje, R. Srbija
muli{e fosforilaciju intra}elijskih proteina ko-
ja dovodi do pove}ane produkcije insulina.
A10BB09 gliklazid (Gliclazide) Dobro se resorbuje iz gastrointestinalnog
DDD: O 160 mg trakta. Maksimalne koncentracije u plazmi
FarKl: ANTIDIJABETIK SULFONAMIDSKI, postiù se, uglavnom, 4 sata posle primene
ORALNI leka, ali su individualne razlike znatne. U vi-
Delovanje: Gliklazid je oralni hipoglikemijski sokom procentu se vezuje za proteine plazme
lek, grupe sulfonamidskih antidijabetika, ko- i to od 85-97%, podleè, u zna~ajnom stepe-
ji omogu}ava uspostavljanje dobre metabo- nu, razgradnji u jetri i tom prilikom nastaje
li~ke kontrole u tipu 2 dijabetesa, ali i lek kove}i broj metabolita, koji ne pokazuju hipo-
ji smanjuje rizik od mikrovaskularnih i ma- glikemijsku aktivnost. Oko 60-70% doze izlu-
krovaskularnih komplikacija. Delovanje gli- ~uje se u vidu metabolita, dok neznatan pro-
klazida je, u su{tini, kombinacija pankreati~- cenat gliklazida (<5%) se izlu~i u nemetabo-
kih (receptorskih), ekstrapankreati~kih (po- lisanom obliku.
streceptorskih) i hemobiolo{kih mehanizama. Indikacije: Diabetes mellitus tip 2, u bolesni-
Efekti gliklazida i mehanizam dejstva su re- ka kod kojih se glikoregulacija ne moè posti-
zultat uticaja na pankreas i druga periferna }i samo higijensko-dijetetskim reìmom ìvo-
tkiva koja se mogu nazvati "insulin-senzitivna ta.
tkiva". Aktivacijom insulinskih receptora na Kontraindikacije: Diabetes mellitus tip 1, di-
membranama }elija pankreasa, gliklazid sti- jabetesna ketoza ili ketoacidoza, trudno}a,
muli{e sekreciju insulina. Istovremeno, pod preosetljivost bolesnika na DS, kao i kod di-
uticajem gliklazida dolazi do pove}anja i se- jabeti~ara pre hirur{kih zahvata, posle te{kih
krecije insulina u kasnoj fazi, ~ime se postiè trauma i za vreme infekcija kada je indikova-
efekat sli~an fiziolo{kim mehanizmima u na terapija insulinom.
zdravih osoba, kako pri glikemijama "na ta- Neèljena dejstva: Bolesnici sa dijabetesom,
{te", tako i "postprandijalno". Gliklazid kori- koji su na terapiji gliklazidom, dobro podno-
guje metaboli~ke poreme}aje u dijabetesu i se lek, a pojava hipoglikemijskih epizoda je
putem postreceptorskog delovanja na nivou
POTENCIJALNE INTERAKCIJE GLIKLAZIDA
Tip interakcije LEK Mehanizam Klini~ki efekat
pove}anje koncentra- sulfonamidi, fenilbuta-
istiskivanje gliklazida
cije gliklazida u pla- zon, klofibrat, salicilati, hipoglikemija
sa proteina plazme
zmi antagonisti vitamina K
alopurinol, fenilbutazon,
smanjenje renalne
salicilati, kumarinski an- hipoglikemija
ekskrecije gliklazida
tikoagulansi
sulfonamidi, fenilbuta-
inhibicija metaboli-
zon, klofibrat, mikonazol, hipoglikemija
zma gliklazida u jetri
antagonisti vitamina K
smanjenje koncentra-
barbiturati, fenitoin, ri- indukcija metaboli- smanjenje
cije gliklazida u pla-
fampicin zma gliklazida kontrole glikemije
zmi
stimulacija sekrecije teofilin, kofein, inhibitori
hipoglikemija
insulina MAO
kortikostereoidi, diureti-
pove}anje koncentra- smanjenje
ci, estrogeni, ~isti proge-
cije glukoze u krvi kontrole glikemije
strogeni, fenitoin
supresija manifestaci- beta adrenergi~ki bloka- supresija mimeti~kih
hipoglikemija
ja hipoglikemije tori, inhibitori MAO efekata adrenalina
126 specijalni deo
izuzetno retka. Hipoglikemija se moè javiti sija, konfuzija, poreme}aj govora i vida, tre-
A u slu~ajevima neadekvatne dijete, uz istovre-

meno pove}anje doze leka. Neèljeni efekti
terapije su retki (oko 7%), slabog su intenzi-
mor, pareze, povr{no disanje i bradikardija,
bespomo}nost posebno u situacijama neade-
kvatne ishrane i fizi~kog napora, bol u abdo-
teta i prolaznog su karaktera. Opisane su hi- menu i dijareja, mogu}a pojava adrenergi~ke
poglikemija, abdominalni bol, mu~nina, po- aktivacije uz znojenje, tahikardiju, palpitaci-
vra}anje sa u~estalo{}u od 1,7%, ko`ne aler- je, sr~ane aritmije. Ponekad moè do}i do po-
gijske promene (0,7%) i uznemirenost. Neki reme}aja funkcije jetre sa hepatitisom. Pro-
autori opisuju pojavu porasta serumskih en- mene u krvnoj slici kao trombocitopenija, a
zima, kao i porasta sadràja azota u urinu. ponekad leukopenija, agranulocitoza i panci-
Interakcije: Do interakcija moè do}i ako se topenija. Blage alergijske reakcije u vidu urti-
istovremeno sa gliklazidom primenjuju salici- karije, svraba mogu se katkada razviti u reak-
lati, fenilbutazon, derivati pirazolona, sulfo- cije sa padom krvnog pritiska ~ak do {oka i
namidi, imidazolski antimikotici, cimetidin, alergijskog vaskulitisa. U slu~aju pojave ne-
inhibitori MAO i beta-adrenergi~ki blokatori, kog od simptoma, neophodno je konsultova-
dizopiramid, nikardipin. Pri istovremenoj priti lekara.
meni sa tiazidnim diureticima, barbiturati- Interakcije: v. Poglavlje III.
ma, kortikosteroidima i estrogenima moè Doziranje: Le~enje se mora zapo~eti pod nad-
do}i do smanjenja terapijske efikasnosti gli- zorom lekara i tokom terapije redovno kon-
klazida. Ovaj efekat se zasniva na pove}anom trolisati nivo glukoze u krvi i u urinu. Po~et-
urinarnom klirensu gliklazida, indukciji he- nu dozu od 1 mg, zavisno od efekata pove}a-
pati~kih enzima koji ga metaboli{u i pove}a- vati do maksimalno 4 mg; uzimati neposred-
nju koncentracije glukoze u krvi. (v. i Pogla- no pre ili sa prvim glavnim obrokom. Tablete
vlje III.) treba progutati cele, bez `vakanja, sa malo
Upozorenje: Mere opreza su potrebne kod vode.
bolesnika sa insuficijencijom jetre i/ili bubre- Predoziranje: U prvim nedeljama le~enja, ri-
ga. zik hipoglikemije moè biti pove}an, {to zah-
Doziranje: Terapija se, obi~no, zapo~inje sa teva stalno pra}enje i, po potrebi, smanjenje
40-80 mg (1/2-1 tablete) uz postepeno pove- doze.
}anje doze dok se ne postigne zadovoljavaju- Upozorenje: Pri terapiji glimepiridom treba
}a glikoregulacija, a kod procene veli~ine do- sprovoditi i ostale nefarmakolo{ke mere, a
ze, treba voditi ra~una o individualnim potre- klini~ki znaci, koji ukazuju na nedovoljno
bama. Terapijske doze gliklazida mogu vari- dejstvo leka, su: ~e{}e mokrenje, jaka è|, su-
rati od 40 mg (1/2 tablete) do 320 mg (4 tava usta i suva koà. Proizvo|a~ preporu~uje
blete) na dan, ali kod ve}ine bolesnika, dnev- pra}enje funkcije jetre i hematolo{kih para-
na doza od 160 mg na dan je adekvatna i metara. U situacijama stresa (febrilnost, tra-
obezbe|uje dobru kontrolu glikemije. ume, operacije), mogu} je poreme}aj glikore-
Registrovani lekovi: gulacije i potreba za privremenom terapijom
DIAPREL MR - Les Laboratories Servier, insulinom.
Francuska Registrovani lekovi:
DIPRIAN - Hemofarm AD, R. Srbija AMARYL - Aventis Pharma GmbH, Italija
GLIKOSAN - Slaviamed, R. Srbija GLIMEPIRID - Remevita DOO, R. Srbija
GLIORAL - Galenika A.D., R. Srbija
A10BD Kombinacije oralnih
antidijabetika
A10BB12 glimepirid (Glimepiride)
A10BD02 metformin, glibenklamid
DDD: O 2 mg
FarKl: ANTIDIJABETIK SULFONAMIDSKI,
(Metformin,
ORALNI, DRUGA GENERACIJA glibenclamide)
FarKl: ANTIDIJABETIK ORALNI, KOMBI-
Delovanje: v. A10BB
NACIJA
Indikacije: Diabetes mellitus tip 2, kada se ni-
vo glikemije ne moè regulisati samo dijetom Registrovani lekovi:
i ostalim nefarmakolo{kim merama. GLIBOMET - Berlin Chemie (Menarini
Kontraindikacije: Diabetes mellitus tip 1, je- Group), Nema~ka
trina i bubre`na insufucijencija, porfirija, GLUCOVANCE - Merck Sante, Francuska
preosetljivost na lek, za vreme trudno}e i do-
jenja (terapiju izostaviti i primeniti insulin). A10BF Inhibitori alfa-glukozidaze
Neèljena dejstva: Hipoglikemija, ~iji simp- Opis: Inhibitori alfa glukozidaze usporavaju
tomi mogu biti glavobolja, ose}aj gladi, nau- razlaganje skroba na oligosaharide i dalje na
zeja, povra}anje, slabost, pospanost, poreme- monosaharide (glikozu). Ulazak glikoze u
}aj koncentracije i sna, agresivnost ili depre- krv, koji se odigrava u tankom crevu, a ovim
agensima se usporava resorpcija celom duì- ka, uglavnom su blagog intenziteta, dok je u
nim tankog creva. Kod osoba sa dijabetesom
na ovaj na~in se smanjuju postprandijalni
skokovi glukoze u krvi.
5% prekinuto uzimanje akarboze zbog neè-
ljenih dejstava. Tako|e, mogu}a je pojava ne-
èljenih dejstava na koì kao {to su: eritem,
A
egzantem i urtikarija. Opisani su, vrlo retko,
i slu~ajevi hepatitisa i ùtice.
A10BF01 akarboza (Acarbose)
Interakcije: Istovremenom primenom akar-
DDD: O 0,3 g
boze sa sukrozom i hranom, koja sadrì su-
FarKl: INHIBITOR ALFA GLUKOZIDAZE
krozu, moè se javiti neprijatan ose}aj u ga-
Delovanje: Akarboza je antihiperglikemijsko strointestinalnom traktu i dijareja, {to je po-
sredstvo, ali ne izaziva hipoglikemiju. Ovo je sledica fermentacije ugljenih hidrata u kolo-
dobro poznata supstanca, sloèni polisaha- nu. Za vreme primene akarboze, treba izbe-
rid, koji kompetitivno i reverzibilno inhibira gavati uzimanje antacida, holestiramina,
alfa-amilazu iz pankreasa, kao i alfa-glukozi- crevnih adsorbenasa.
daze koje se nalaze u crevima i predstavljaju
Doziranje: Doziranje akarboze je individual-
hidroliti~ke enzimske sisteme. Alfa-amilaza
no, jer su razlike u efikasnosti i podno{ljivo-
iz pankreasa uti~e na hidrolizu skroba u oli-
sti mogu}e. Uzima se, obi~no, sa tri glavna
gosaharide u lumenu tankog creva, dok alfa-
obroka tokom dana, tako da se pome{a sa
glikozidaza hidrolizuje oligosaharide, disaha-
hranom, u dozi 3 puta po 50 mg do maksi-
ride i trisaharide u glukozu i druge monosa-
malno 3 puta po 200 mg/dan. Primenu akar-
haride u lumenu tankog creva. Akarboza in-
boze preba sprovoditi uz propisanu dijetu i
hibira i druge enzime, koji u~estvuju u razla-
strogo se dràti prepuruka lekara, jer naglo
ganju ugljenih hidrata tako da dolazi do su-
prekidanje primene ovog preparata, moè
primiranja postprandijalnog pove}anja kon-
dovesti do pojave hiperglikemije.
centracije glukoze, insulina i triglicerida u kr-
vi. U nekim istraìva~kim laboratorijama po- Upozorenje: Preporu~uje se odre|ivanje
kazano ja da akarboza inhibira izlu~ivanje vrednosti jetrinih enzima u toku prvih 6-12
gastri~nog inhibitornog polipeptida (GIP). meseci primene akarboze, jer je zapaèna po-
Manji deo akarboze, primenjene oralno, re- java povi{enja jetrinih enzima posle primene
sorbuje se iz digestivnog trakta (1-4% prime- akarboze, {to moè negativno da se odrazi na
njene doze, prva faza resorpcije). Razlaè se ukupni metabolizam. Akarboza se ne sme da-
u crevima pod uticajem razli~itih mikoorga- vati trudnicama i dojiljama i deci i mladima do
nizama, pri ~emu se stvaraju, kako neaktivni, 18. godine. U slu~aju hipoglikemije, osoba
tako i aktivni metaboliti. Metaboliti se resor- koja uzima akarbozu mora uzeti glikozu na
buju, uglavnom, iz debelog creva (druga faza usta u najblaèm obliku, a ne saharozu, jer se
resorpcije, pri kojoj se resorbuje 10-40% pri- ova sporo razgra|uje. Primena se ne sme pre-
menjene doze). Poluvreme eliminacije akar- kinuti bez konsultovanja sa lekarom.
boze iz plazme iznosi 3,7±2,7 ~asa. Biolo{ka Registrovani lekovi:
iskoristljivost akarboze je izrazito mala; izno- GLUCOBAY - Bayer Pharma D.O.O., Slove-
si 1-2%, tako da su sistemski efekti neznatni. nija
Indikacije: Dodatna terapija kod osoba sa ti-
pom 1 i tipom 2 dijabetesa. Kod tipa 1 dija- A10BF02 miglitol (Miglitol)
betesa moè biti samo dodatni lek uz insulin.
DDD: O 0,3 g
Kod gojaznih osoba sa tipom 2 dijabetesa,
FarKl: ANTIDIJABETIK ORALNI
moè se primeniti samostalno ili u kombina-
ciji sa OAD ili insulinom. Ukoliko se istovre- Delovanje: Miglitol pripada grupi preparata
meno primenjuje sa OAD ili insulinom, indi- koji su inhibitori alfa-glukozidaze i sli~an je
kovana je korekcija doziranja, zbog opasnosti po dejstvu akarbozi. Daje se oralnim putem
od hipoglikemije. sam ili u kombinaciji sa derivatima sulfonilu-
reje. Obi~no je po~etna doza 25 mg tri puta
Kontraindikacije: Kontraindikacije za prime-
dnevno uz obrok. Dozu je mogu}e pove}ati
nu akarboze su minimalne i obuhvataju: pre-
do 100 mg tri puta dnevno.
osetljivost na akarbozu i indiferentne sastoj-
ke u preparatu, ne treba da je primenjuju bo-
lesnici ispod 18 godina kao i za vreme gravi-
diteta i laktacije, kod poreme}aja pra}enih A10BG Tiazolidindioni
promenama u varenju i resorpciji (hernija, Delovanje: Tiazolidindioni (pioglitazon i ro-
obstrukcija creva i ulceracija u crevima), in- siglitazon) predstavljaju novu klasu oralnih
suficijencija bubrega. antihiperglikemika, sa novim mehanizmom
Neèljena dejstva: Iako u pravom smislu re- delovanja, koji se prvenstveno zasniva na
~i, akarboza nije lek, poznato je da moè is- smanjenju insulinske rezistencije na periferiji
poljiti neèljene efekte u smislu flatulencije u {to je u osnovi njihovog antihiperglikemij-
crevima, dijareje i abdominalne nadutosti, a skog efekta. Tiazolidindioni se po mehani-
re|e, i bolova. Javljaju se u 20-30% bolesni- zmu delovanja, kao i hemijskoj strukturi u
128 specijalni deo
potpunosti razlikuju od ostalih oralnih anti- Upozorenje: Zabeleèni su retki slu~ajevi
A hiperglikemika i to preparata sulfonilureje,

bigvanidina ili inhibitora alfa-glukozidaze.
Tiazolidindioni poja~avaju delovanje insuli-
o{te}enja funkcije jetre. U tom smislu potreb-
no je pratiti parametre funkcije jetre pre za-
po~injanja terapije, zatim na svaka 2 meseca,
na, dovode}i do pobolj{anja insulinom-posre- u periodu prvih 12 meseci, a nakon toga pe-
dovanog preuzimanja glukoze, prvenstveno riodi~no; savetovati pacijentima da potraè
na nivou masnog tkiva, zatim skeletnih mi{i- pomo} lekara, odmah, u slu~aju pojave ne-
}a i jetre, a tako|e smanjuju i hepati~nu pro- kog od simptoma u smislu mu~nine, povra}a-
dukciju glukoze. Primenjuju se u le~enju tipa nja, bola u trbuhu, malaksalosti ili pojave
2 dijabetesa kao monoterapija (pioglitazon) tamno prebojenog urina. U slu~aju pojave ù-
ili u kombinaciji sa metforminom ili prepara- tice neophodno je obustaviti terapiju.
tima sulfonilureje (pioglitazon, rosiglitazon).
Pun terapijski efekat nastaje posle 6-10 nede- A10BG02 rosiglitazon
lja. U tom smislu, preporu~uju se u gojaznih (Rosiglitazone)
pacijenata sa tipom 2 dijabetesa u vidu mo-
noterapije ili ~e{}e kombinovane terapije sa DDD: O 6 mg
metforminom, a tako|e i u drugih pacijenata FarKl: ANTIHIPERGLIKEMIK, TIAZOLIDIN-
sa tipom 2 dijabetesa u kombinaciji sa sulfo- DIONSKI, ORALNI
nilureja preparatima naro~ito u okolnostima Delovanje: Antihiperglikemijski efekat rosi-
neuspeha terapije metformin+sulfonilureja. glitazon ostvaruje delovanjem na periferiji,
Kontraindikacije: tip 1 dijabetesa, dijabete- zna~ajno smanjuju}i insulinsku rezistenciju,
sna ketoacidoza, insuficijencija jetre, postoja- odnosno pobolj{avaju}i nivo insulinske senzi-
nje sr~ane insuficijencije ili prethodno posto- tivnosti u perifernim tkivima (masno tkivo,
janje sr~ane insuficijencije (NIHA stadijumi mi{i}i). U osnovi rosiglitazon deluje prven-
od I do IV), kombinacija sa insulinom (rizik stveno na porast insulinske senzitivnosti i
od pojave sr~ane insuficijencije), te{ka bu- preuzimanje glukoze u perifernim tkivima, a
bre`na insuficijencija, trudno}a, dojenje, pre- njegovo delovanje je komplementarno sa de-
osetljivost na tiazolidindione. lovanjem metformina ili sulfonilureje. U kli-
ni~kim studijama je pokazano zna~ajno sni-
Neèljena dejstva: gastrointestinalni pore-
ènje nivoa glikoziliranog hemoglobina
me}aji, glavobolja, anemija, malaksalost, do-
(HbA1c) u pacijenata sa lo{om metaboli~kom
bijanje u telesnoj masi, edem, hipoglikemije;
kontrolom prethodno le~enih monoterapijom
manje uobi~ajena neèljena dejstva su vrto-
metforminom ili sulfonilurejom, u uslovima
glavica, parestezije, ospa, alopecija, dispneja,
kada je neki od ovih agenasa kombinovan sa
promena nivoa lipidnih parametara u smislu
rosiglitazonom. Tako|e, pokazana je dobra
hiperholesterolemije i hipertrigliceridemije,
podno{ljivost sa vrlo zadovoljavaju}im sigur-
retko edem plu}a; (v. i Upozorenje).
nosnim profilom kombinacije rosiglitazona
Interakcije: ACE inhibitori, antagonisti angi- sa metforminom ili sulfonilurejom. Delova-
otenzina II. ACE inhibitori mogu poja~ati an- njem na smanjenje insulinske rezistencije,
tihiperglikemijski efekat. Tako|e, antihiper- uti~e tako|e i na sniènje parametara koji
glikemijski efekat mogu poja~ati alkohol, predstavljaju kardiovaskularne faktore rizika
anaboli~ki steroidi, antidepresivi, MAO inhi- u tipu 2 dijabetesa. Na taj na~in, smanjenjem
bitori, antikoagulantna terapija. Diazoksid insulinske rezistencije indirektno se ostvaruje
moè smanjiti hipoglikemijsko delovanje. Be- ne samo antihiperglikemijski efekat, nego i
ta - adrenergi~ki blokatori potenciraju hipo- povoljan efekat na lipidni profil, smanjuje se
glikemijsko delovanje (maskiranje simptoma nivo arterijskog pritiska, smanjenje se nivo
hipoglikemije, kod kardioselektivnih je ovaj plazminogen aktivator inhibitora 1 (PAI-1),
efekat manje izraèn u odnosu na neselekti- faktora inflamacije, C-reaktivnog proteina
ve), blokatori kalcijumskih kanala. Nifedipin (CRP) i pobolj{anje endotelne funkcije, a po-
moè smanjiti toleranciju na glukozu, diure- stoje i podaci o povoljnom efektu na smanje-
tici smanjuju antihiperglikemijsko delovanje nje urinarne ekskrecije albumina. Rosiglita-
uz diuretike Henlovo petlje i tiazide. Kortiko- zon ima apsolutnu oralnu biolo{ku iskoristlji-
steroidi antagonizuju antihiperglikemijski vost od 99%. Maksimalna koncentracija u
efekat. Gestageni i estrogeni: oralni kontra- plazmi registruje se nakon jedan sat od uzi-
ceptivi smanjuju antihiperglikemijski efekat. manja i istovremeno nisu zabeleène interak-
Hormonski antagonisti: antihiperglikemici cije sa hranom. Vezuje se za albumin u seru-
mogu ubrzati metabolizam aminoglutetimi- mu i to do 99,8%. Citohrom P450 izoeenzim
da; okterotid moè dovesti do smanjenja po- 2C8 je dominantno odgovoran za metaboli-
trebe za insulinom i oralnim antidijabetici- zam leka. Cirkuli{u}i metaboliti u formi sul-
ma. Litijum moè smanjiti toleranciju na glu- fata i glukuronida su manje potentni i ne u~e-
kozu, a testosterom moè poja~ati antihiper- stvuju u farmakolo{koj aktivnosti leka, a eli-
glikemijski efekat; cimetidin poja~ava antihi- mini{u se putem urina (64%), i fecesa
perglikemijski efekat. (23%). Poluìvot leka u plazmi je 3-4 sata. S
Doziranje: v. konkretne lekove.
obzirom da se mehanizam delovanja rosigli- sa etanolom, varfarinom, digoksinom, raniti-

tazona u potpunosti ostvaruje preko PPAR-γ
receptora i vi{estrukih efekata na gensku eks-
presiju, farmakolo{ki poluìvot leka ne kore-
dinom, nifedipinom ili drugim oralnim anti-
hiperglikemicima (gliburid, akarboza, met-
formin), kao ni sa oralnim kontraceptivima u
A
lira u potpunosti sa poluìvotom eliminacije. smislu poja~avanja antihiperglikemijskog
Indikacije: U terapiji tipa 2 dijabetesa, u pa- efekta.
cijenata sa lo{om metaboli~kom kontrolom Doziranje: u kombinaciji sa metforminom ili
koji su prethodno le~eni metforminom ili sul- sulfonilurejom 4 mg na dan; u kombinaciji sa
fonilurejom u maksimalnoj dozi; u kombina- metforminom doza se moè pove}ati na 8 mg
ciji sa metforminom u gojaznih dijabeti~ara na dan, u jednoj ili dve podeljene doze posle
tipa 2; u kombinaciji sa sulfonilurejom u ne- 8 nedelje u odnosu na postignut terapijski
gojaznih pacijenata sa tipom 2 dijabetesa u efekat. U starijih osoba sa blagom ili umere-
kojih je postajala nepodno{ljivost ili kontrai- nom bubre`nom insuficijencijom nije potreb-
dikacije za primenu metformina. no prilago|avanje doze.
Kontraindikacije: tip 1 dijabetesa, dijabete- Upozorenje: Zabeleèni su retki slu~ajevi
sna ketoacidoza, insuficijencija jetre, postoja- o{te}enja funkcije jetre; potrebno je pratiti
nje sr~ane insuficijencije ili prethodno posto- parametre funkcije jetre pre zapo~injanja te-
janje sr~ane insuficijencije (NIHA stadijumi rapije, zatim na svaka 2 meseca, u periodu
od I do IV), kombinacija sa insulinom (rizik prvih 12 meseci, a nakon toga periodi~no; sa-
od pojave sr~ane insuficijencije), zbog reten- vetovati pacijentima da potraè pomo} leka-
cije te~nosti, te{ka bubre`na insuficijencija, ra, odmah, u slu~aju pojave nekog od simpto-
trudno}a, dojenje, preosetljivost na rosiglita- ma u smislu mu~nine, povra}anja, bola u tr-
zon. Tako|e se ne preporu~uje terapija rosi- buhu, malaksalosti ili pojave tamno preboje-
glitazonom u dece i adolescenata. nog urina. U slu~aju pojave ùtice neophod-
Neèljena dejstva: gastrointestinalni poreno je obustaviti terapiju. Incidenca sr~ane in-
me}aji, glavobolja, anemija, malaksalost, do- suficijencije je bila ve}a u klini~kim studija-
bijanje u telesnoj masi, edem, hipoglikemija; ma u kojima je primenjivana kombinovana
manje uobi~ajena Neèljena dejstva su vrto- terapija rosigliazonom i insulinom, a naro~i-
glavica, parestezije, ospa, alopecija, dispneja, to u slu~ajevima u kojima je ve} prethodno
promena nivoa lipidnih parametara u smislu postojala sr~ana insuficijencija, u starijih, sa
hiperholesterolemije, hipertrigliceridemije, blagom ili umerenom bubre`nom insuficijen-
retko edem plu}a; (v. i Upozorenje). cijom.
Interakcije: Citostatici: paklitaksel moè inhi- Registrovani lekovi:
birati metabolizam rosiglitazona s obzirom AVANDIA - Glaxo Wellcome S.A., [panija
da inhibira citohrom P450 {to je osnovni put
metabolisanja rosiglitazona. ACE inhibitori, A10BG03 pioglitazon (Pioglitazone)
antagonisti angiotenzina II, ACE inhibitori
mogu poja~ati antihiperglikemijski efekat.
DDD: O 30 mg
FarKl: ANTIHIPERGLIKEMIK, TIAZOLIDIN-
Tako|e, antihiperglikemijski efekat mogu po-
DIONSKI, ORALNI
ja~ati alkohol, anaboli~ki steroidi, antidepre-
sivi, MAO inhibitori, antikoagulantna terapi- Delovanje: Pioglitazon je ~lan klase tiazoli-
ja. Diazoksid moè smanjiti hipoglikemijsko dindiona, lekova koji se koriste u terapiji tipa
delovanje. Beta-adrenergi~ki blokatori poten- 2 dijabetesa, stimuli{e delovanje insulina
ciraju hipoglikemijsko delovanje (maskiranje smanjenjem insulinske rezistencije, istovre-
simptoma hipoglikemije, kod kardioselektiv- meno ne stimuli{u}i insulinsku sekreciju. Me-
nih je ovaj efekat manje izraèn u odnosu na hanizam delovanja prvenstveno se zasniva na
neselektive), blokatori kalcijumskih kanala, poja~avanju insulinske senzitivnosti, odno-
nifedipin moè smanjiti toleranciju na gluko- sno zna~ajnom smanjuju insulinske rezisten-
zu, diuretici smanjuju antihiperglikemijsko cije delovanjem na periferna tkiva (masno
delovanje uz diuretike Henlovo petlje i tiazi- tkivo, skeletni mi{i}i), dovode}i do antihiper-
de. Kortikosteroidi antagonizuju antihipergli- glikemijskog, antihiperinsulinemijskog i anti-
kemijski efekat. Gestageni i estrogeni: oralni hipertrigliceridemijskog efekta koji se ostva-
kontraceptivi smanjuju antihiperglikemijski ruje vezivanjem za PPAR-γ receptore. Sma-
efekat. Hormonski antagonisti: antihipergli- njenje insulinske rezistencije registrovano je
kemici mogu ubrzati metabolizam aminoglu- kada je pioglitazon primenjen i kao monote-
tetimida; okterotid moè dovesti do smanje- rapija, ali i u kombinaciji sa drugim oralnim
nja potrebe za insulinom i oralnim antidija- antihiperglikemicima. Zna~ajno pobolj{anje
beticima. Litijum moè smanjiti toleranciju metaboli~ke kontrole dijabetesa uz sniènje
na glukozu, a testosterom moè poja~ati an- nivoa HBA1c zabeleèno je na terapiji piogli-
tihiperglikemijski efekat. Cimetidin poja~ava tazonom u kombinaciji sa sulfonilurejom ili
antihiperglikemijski efekat. U nekim klini~- metforminom, uz dobru podno{ljivost. Do-
kim studijama na ograni~enom broju ispita- datni povoljan efekat kombinacije pioglitazo-
nika nisu zabeleène interakcije rosiglitazona na sa sulfonilurejom ili metforminom ogleda
130 specijalni deo
se u sniènju nivoa triglicerida i porastu ni- Upozorenje: Zabeleèni su retki slu~ajevi
A voa HDL-holesterola Tako|e ukazano je na

mogu}nost pobolj{anja glikoregulacije u
kombinaciji pioglitazona sa insulinom u po-
o{te}enja funkcije jetre. U tom smislu potreb-
no je pratiti parametre funkcije jetre pre za-
po~injanja terapije, zatim na svaka 2 meseca,
re|enju sa insulinskom monoterapijom, uz u periodu prvih 12 meseci, a nakon toga pe-
istovremeno dobru podno{ljivost i vrlo zado- riodi~no; savetovati pacijentima da potraè
voljavaju}i sigurnosni profil. Tako|e registro- pomo} lekara, odmah, u slu~aju pojave ne-
vano je sniènje nivoa triglicerida uz porast kog od simptoma u smislu mu~nine, povra}a-
HDL-holesterola, bez zna~ajnijih izmena ni- nja, bola u trbuhu, malaksalosti ili pojave
voa ukupnog i LDL-holesterola na kombino- tamno prebojenog urina. U slu~aju pojave ù-
vanoj insulinskoj terapiji uz pioglitazon kao tice neophodno je obustaviti terapiju.
oralni antihiperglikemijski agens. Od ostalih
efekata pokazano je da pioglitazon smanjuje
debljinu intima-medija kompleksa u mezen- A10BX Ostali oralni
teri~noj arteriji, najve}im delom zbog direkt- hipoglikemici
nog efekta na glatkomi{i}ne }elije u zidu krv- A10BX01 guar guma (Guar gum)
nog suda, a istovremeno inhibira i hiperplazi- Opis: Guar guma (Gvar guma) je proizvod u
ju intime, posle balon dilatacije u animalnom vidu ù}kastog praha, koji se dobija iz seme-
modelu. na biljke iz roda Leguminoza i sadrì polisa-
Indikacije: U terapiji tipa 2 dijabetesa kao haridna jedinjenja u ~ijem sastavu su galak-
monoterapija ili u kombinaciji sa metformi- tan i manan (galaktoman). Koristi se kao po-
nom, sulfonilurejom ili insulinom. mo}no sredstvo u terapiji dijabetesa, jer se
Kontraindikacije: diabetes tipa 1, dijabetesna smatra da smanjuje postprandijalnu koncen-
ketoacidoza, insuficijencija jetre, postojanje traciju glukoze u krvi. Moè se primeniti pre
sr~ane insuficijencije, kombinacija sa insuli- obroka ili uz sami obrok. Ukoliko se javi na-
nom (rizik od pojave sr~ane insuficijencije), dimanje i dijareja, potrebno je korigovati do-
trudno}a, dojenje, preosetljivost na pioglita- zu.
zon.
Neèljena dejstva: gastrointestinalni pore- A10BX02 repaglinid (Repaglinide)
me}aji, dobijanje u telesnoj masi, edem, ane- DDD: O 4 mg
mija, glavobolja, poreme}aji vida, vrtoglavi- FarKl: ANTIDIJABETIK ORALNI
ca, artralgija, hematurija, impotencija; manje Delovanje: Repaglinid je novi OAD sa jasnim
uobi~ajeni su hipoglikemija, malaksalost, i specifi~nim mehanizmom dejstva koji sti-
znojenje, promena nivoa lipidnih parameta- muli{e sekreciju insulina (sekretagog), odno-
ra, proteinurija; (v. i Upozorenje). sno, prandijalni regulator glukoze. Struktura
Interakcije: ACE inhibitori, antagonisti angi- je razli~ita od poznatih DS. Ima izraziti afini-
otenzina II. ACE inhibitori mogu poja~ati an- tet vezivanja za beta }elije pankreasa, za raz-
tihiperglikemijski efekat. Tako|e, antihiper- liku od uobi~ajenih mesta vezivanja derivata
glikemijski efekat mogu poja~ati alkohol, sulfonilureje. Veoma brzo se resorbuje nakon
anaboli~ki steroidi, antidepresivi, MAO inhi- oralne primene i dostiè maksimum koncen-
bitori, antikoagulantna terapija. Diazoksid tracije u plazmi tokom jednog sata od uno{e-
moè smanjiti hipoglikemijsko delovanje. Be- nja, uzrokuju}i brzo oslobadanje insulina iz
ta-adrenergi~ki blokatori potenciraju hipogli- pankreasa, usled ~ega dolazi do sniènja kon-
kemijsko delovanje (maskiranje simptoma hi- centracije glukoze u krvi. Lek se elimini{e u
poglikemije, kod kardioselektivnih je ovaj narednih sat vremena.Studije su pokazale da
efekat manje izraèn u odnosu na neselekti- je mehanizam dejstva repaglinida sli~an me-
ve), blokatori kalcijumskih kanala, nifedipin hanizmu dejstva DS i uklju~uje inhibiciju iz-
moè smanjiti toleranciju na glukozu, diure- laska kalijuma, {to dovodi do depolarizuje
tici smanjuju antihiperglikemijsko delovanje }elije i otvaranja volta`no zavisnih kalcijum-
uz diuretike Henlovo petlje i tiazide. Kortiko- skih kanala, {to rezultira pove}anjem ulaska
steroidi antagonizuju antihiperglikemijski kalcijuma u beta }elije i sledstveno tome,
efekat. Gestageni i estrogeni: oralni kontra- osloba|anje insulina. Insulinotropni efekat se
ceptivi smanjuju antihiperglikemijski efekat. ispoljava 30 minuta posle oralne primene, ta-
Hormonski antagonisti: antihiperglikemici ko da, za vreme obroka, dolazi do smanjenja
mogu ubrzati metabolizam aminoglutetimi- koncentracije glukoze u krvi. Lek se brzo re-
da; okterotid moè dovesti do smanjenja po- sorbuje i brzo elimini{e, dok je poluvreme u
trebe za insulinom i oralnim antidijabetici- plazmi manje od 1 sat kod zdravih dobrovo-
ma. Litijum moè smanjiti toleranciju na glu- ljaca. Metaboli{e se u jetri i daje neaktivne
kozu, a testosterom moè poja~ati antihiper- metabolite, koji se izlu~uju preko ù~i. Studi-
glikemijski efekat. Cimetidin poja~ava antihi- je su pokazale, da nema zna~ajne razlike u
perglikemijski efekat. efikasnosti repaglinida u poredenju sa gliben-
Doziranje: 15 - 30 mg jednom dnevno.
klamidom ili gliklazidom, ali da je repaglinid hiperinsulinemije i kasnih postprandijalnih

efikasniji od glipizida.
Indikacije: Repaglinid je efikasna monotera-
pija prve linije u dijabetesu tipa 2, a, tako|e,
hipoglikemija. Poluìvot nateglinida u plazmi
je 2h.
Indikacije: kao monoterapija u pacijenata sa
A
mogao bi se koristiti u kombinaciji sa metfor- tipom 2 dijabetesa kod kojih je primarni cilj
minom u cilju postizanja sinergisti~kog efek- korekcija postprandijlnih hiperglikemija u
ta. Nedavno su objavljeni rezultati studije ko- uslovima koji ne zahtevaju korekcija glikemi-
ja je pokazala da kombinovana primena met- je na{te, kao i u pacijenata starijeg ìvotnog
formina i repaglinida zna~ajno bolje kontroli- doba (zbog predisponiranosti za razvoj hipo-
{e nivo glikemije nego ako se repaglinid i glikemija). Ovakvi farmakolo{ki agensi ~iji je
metformin primene kao monoterapija u dija- primarno delovanje usmereno na rane pore-
betesu tipa 2. me}aje kinetike insulinske sekrecije pogodni
Kontraindikacije: Preosetljivost na repagli- su za usporavanje dalje progresije dijabetesa
nid, dijabetes melitus tip 1, dijabetesna keto- imaju}i u vidu ~injenicu da se u evoluciji di-
acidoza, ozbiljna bubre`na i jetrina o{te}e- jabetesa inicijalno registruju postprandijalne
nja, trudno}a, dojenje, deca ispod 12 godina, hiperglikemije, a zatim poreme}aj u hepati~-
istovremena primena lekova koji deluju kao koj produkciji glukoze najve}im delom prou-
inhibitori ili induktori enzimskog sistema zrokuje pojavu hiperglikemije na{te. Rezulta-
CYP 3A4 ti velikih klini~kih studija pokazali su da nivo
Neèljena dejstva: Hipoglikemija, abdomi- HbA1c korelira pre svega sa nivoom glikemi-
nalni bol, dijareja ili konstipacija, mu~nina, ja na{te a u manjoj meri i sa nivoom post-
povra}anje, hipersenzitivne reakcije uklju~u- prandijalnih glikemija. Postprandijalne hiper-
ju}i crvenilo, ra{ i urtikariju, pove}anje jetri- glikemije su ozna~ene kao nezavisan faktor
nih enzima, retko poreme}aj vida. rizika za kardiovaskularni morbiditet i mor-
talitet. Nateglinid se primenjuje i u pacijena-
Interakcije: Poglavlje III.
ta sa tipom 2 dijabetesa u kombinaciji sa met-
Doziranje: Po~etna doza je 0,5 mg 30 minuta forminom u slu~ajevima u kojima je monote-
pre glavnog obroka, korigovati dozu zavisno rapija metforminom nedovoljna. Tako|e, re-
od odgovora u intervalu od 1-2 nedelje, po zultati preliminarnih studija pokazuju visok
potrebi do 4 mg, ako se daje u jednoj dozi, stepen uspe{nosti nateglinida u kombinaciji
maksimalno 16 mg dnevno. Ima fleksibilniji sa tiazolidindionima. Nateglinid moè biti
dozni reìm s obzirom da se uzima jedino efikasan i kod pacijenata koji ne toleri{u inhi-
ukoliko se uzima i obrok. bitore alfa-glukozidaze ili metformin prven-
Upozorenje: Treba ga primenjivati jedino ako stveno zbog neèljenih efekata od strane ga-
je prisutna nezadovoljavaju}a glikoregulacija strointestinalnog trakta ili kod kojih je met-
i posle primene adekvatnog reìma ishrane, formin kontraindikovan zbog postojanja obo-
ve`bi i smanjenja telesne teìne. Ne davati ljenja jetre ili bubrega.
bolesnicima iznad 75 godina. Upozorenje: zameniti ga insulinskom terapi-
Registrovani lekovi: jom tokom interkurentnih oboljenja (poput
NOVONORM - Novo Nordisk A/S, Danska infarkta miokarda, kome, infekcije i traume)
i operacija; u iscrpljenih i pothranjenih paci-
A10BX03 nateglinid (Nateglinide) jenata; oprezno doziranje se preporu~uje i
kod umerenog stepena o{te}enja jetre (oba-
DDD: O 0,36 g
vezno ga izbegavati pri te{kim o{te}enjima
FarKl: ANTIDIJABETIK ORALNI
jetre).
Delovanje: Nateglinid je derivat aminokiseli-
Interakcije: ACE inhibitori, antagonisti angi-
ne D-fenilalanina, a po svojoj hemijskoj
otenzina 2. ACE inhibitori mogu poja~ati an-
strukturi i farmakolokim karakteristikama u
tihiperglikemijski efekat. Tako|e, antihiper-
potpunosti se razlikuje od drugih oralnih an-
glikemijski efekat mogu poja~ati alkohol,
tihiperglikemika, i to preparate sulfonilureje,
anaboli~ni steroidi, antidepresivi, MAO inhi-
metformina ili repaglinida. Deluje direktno
bitori, antikoagulantna terapija. Diazoksid
na ß }elije pankreasa, vezuju}i se za ATP-za-
moè smanjiti hipoglikemijsko delovanje. Be-
visne kalijumove kanale, ostvaruju}i na taj
ta adrenergi~ki blokatori potenciraju hipogli-
na~in insulinotropni efekat u smislu stimula-
kemijsko delovanje (maskiranje simptoma hi-
cije ß }elija za brzu i kratkotrajnu sekreciju
poglikemije, kod kardioselektivnih je ovaj
insulina. Brz po~etak delovanja nateglinida
efekat manje izraèn u odnosu na neselekti-
poja~ava prvu fazu insulinske sekrecije, {to
ve), blokatori kalcijumskih kanala, Nifedipin,
kao posledicu ima zna~ajno sniènje post-
moè smanjiti toleranciju na glikozu, diureti-
prandijalnih glikemija, dok je u osnovi opa-
ci smanjuju antihiperglikemijsko delovanje
danja insulinske sekrecije neposredno nakon
uz diuretike Henlovo petlje i tiazide. Kortiko-
pada nivoa glikemije, brzo odvajanjem mole-
steroidi antagonizuju antihiperglikemijski
kula nateglinida od insulinskog receptora. Na
efekat. Gestageni i estrogeni: oralni kontra-
taj na~in se smanjuje rizik od prolongirane
ceptivi smanjuju antihiperglikemijski efekat.
132 specijalni deo
Hormonski antagonisti: antihiperglikemici zmu, tako da je neophodno da se unose pu-
A mogu ubrzati metabolizam aminoglutetimi-

da; okterotid moè dovesti do smanjenja po-
trebe za insulinom i oralnim antidijabetici-
tem hrane, ili se mogu stvarati u organizmu
~oveka pod uticajem UV zra~enja (vitamin
D). Nedostatak nekog vitamina (hipovitami-
ma. Litijum moè smanjiti toleranciju na glu- noza ili avitaminoza) je poslednjih decenija
kozu, a testosteron moè poja~ati antihiper- kod nas izuzetno retka pojava, vezana, pre
glikemijski efekat. Cimetidin poja~ava antihi- svega za hroni~ni alkoholizam, dugotrajnu
perglikemijski efekat. totalnu parenteralnu ishranu, ili uro|ene me-
Kontraindikacije: ketoacidoza, trudno}a taboli~ke poreme}aje koji zahtevaju velike
(toksi~nost potvr|ena u studijama na animal- dnevne doze vitamina. Vitamini se dele u dve
nim modelima) i dojenje (prisustvo u mleku osnovne grupe: hidrosolubilni, koji se ne mo-
potvr|eno u studijama na animalnim modeli- gu deponovati u organizmu, tako da se mora-
ma). ju konzumirati svakodnevno (vitamin C, vita-
Neèljena dejstva: hipoglikemija, hipersenzi- mini grupe B i folna kiselina) i liposolubilni
tivne reakcije uklju~uju}i svrab, osip i urtika- (vitamini A, D, K i E). Liposolubilni vitamini
riju. se deponuju u organizmu i njihov prekomer-
ni unos hranom ili u obiku lekova moè da
Doziranje: inicijalno 60 mg tri puta dnevno
izazove pojavu hipervitaminoze sa ozbiljnim
do 30 minuta pre glavnih obroka, dozu kori-
posledicama i do pojave toksi~nosti (videti
govati prema odgovoru sve do maksimalne
pojedina~ne vitamine). Primena vitamina u
od 180 mg tri puta dnevno; ne preporu~uje u
smislu ja~anja organizma, pre svega kod
dece i adolescenata ispod 18 godina starosti.
zdrave dece, a i odraslih, nema medicinskog
Registrovani lekovi: opravdnja, jer se zdravom i raznovrsnom is-
STARLIX - Novartis Pharma, AG, [vajcarska hranom vitamini unose u dovoljnim koli~ina-
ma, {to je, ujedno, i najpovoljniji i najzna~aj-
niji na~in snabdevanja organizma ovim sup-
stancama. Postoji jedan izuzetno mali broj
A11 VITAMINI
Opis: Vitamini su hetrogena grupa biolo{ki
ljudi sa genetski uslovljenim poreme}ajima,
kod kojih postoji potreba za velikim dozama
nekih vitamina (vitaminska zavisnost npr. za
aktivnih supstanci, koje su neophodne za vitamin D, tiamin, niacin, piridoksin, biotin,
pravilan metabolizam i razvoj jedinke. Ove cijanokobalamin i folna kiselina).
organske supstance se ne sinteti{u u organi-
Tabela 2.3.21: Preporu~en dnevni unos liposolu-
A11B Multivitamini
bilnih vitamina A11BA Multivitamini
Vitamin Vitamin Vitamin Vitamin Opis: Ukoliko se izuzme kombinacija vitami-
UZRAST
A(mcg) D(mcg) K(mcg) E(mg) na A i D, i vitamina B grupe, ostale kombina-
cije vitamina, ili vitamina i minerala nemaju
Odoj~ad 375 10 10 4 zna~ajnu medicinsku primenu. Prekomerni
unos ovakvih preparata, posebno sirupa, kod
Deca 400 10 15 6 dece moè da dovede do pojave hipervitami-
@ene 800 10 45 8 noze, posebno A i D sa svim nepoèljnim po-
sledicama. Posebno treba naglasiti da je pri-
Trudnice 800 10 65 12 mena velikih doza vitamina A u trudno}i
opasna zbog mogu}eg teratogenog dejstva na
Dojilje 1300 10 65 11 plod. Upotreba multivitaminskih preparata je
{iroko rasprostranjena, naj~e{}e zbog verova-
Mu{karci 1000 10 45 10
nja ljudi da je to od koristi za njihovo zdra-
Tabela 2.3.22: Preporu~en dnevni unos hidrosolubilnih vitamina
Vitamin B1 B12 Folat Niacin
Uzrast B2 (mg) B6 (mg)
C(mg) (mg) (mcg) (mcg) (mg)
Odoj~ad 30 0,3 0,4 0,3 0,3 25 5

Deca 40 0,7 0,8 1,0 0,7 50 10
@ene 60 1,1 1,3 1,4 2,0 150 15
Trudnice 95 1,6 1,8 2,1 2,6 400 17
Dojilje 90 1,6 1,7 2,1 2,6 280 20
Mu{karci 60 1,5 1,7 2.0 2,0 200 18
vlje, a tome, tako|e, doprinosi i dobar mar- akutna toksi~nost (pseudotumor cerebri kod
keting ovih preparata, koji je sada mogu}, jer
se vi{e ne tretiraju kao lekovi. Treba podvu}i
da u ogromnom broju slu~ajeva primena
dece), posle konzumacije jetre polarnog me-
dveda, pospanost, glavobolja,
Hroni~na toksi~nost: Kod doza ve}ih od
A
multivitaminskih preparata nema medicin- 33.000 mcg (100.000 i.j./dan) defekti ploda
skog opravdanja, izuzev u slu~ajevima ma- kod trudnica koje unose 13-cis retinoi~nu ki-
lapsorpcije, hroni~nog alkoholizma, anorek- selinu za le~enje ko`nih promena. Simptomi
sije, pove}anih potreba (trudno}a, laktacija i hroni~ne toksi~nosti: opadanje kose, alopeci-
uro|eni metaboli~ki poreme}aji). U bolesni- ja, suva hrapava koà, ispucale usne, glavo-
ka sa dugotrajnom parenteralnom ili total- bolja, op{ta slabost, pseudotumor cerebri,
nom parenteralnom ishranom, potrebna je uve}anje jetre, ubrzana sedimentacija eritro-
i.v. nadoknada multivitaminskim preparati- cita. Simptomi se povla~e posle nekoliko ne-
ma, ali kod nas, za sada, nema registrovanih delja po prekidu upotreba vitamina A.
adekvatnih ampuliranih multivitaminskih Interakcije: v. Poglavlje III.
preparata. Doziranje: Le~enje deficita: Vitamin A se daje
u pojedina~noj terapijskoj dozi, oralno u ulja-
A11C Vitamini A i D, uklju~uju}i nom rastvoru 20.000 mcg, odnosno 60.000
njihove kombinacije i.j./dan u toku 2 dana i posle 7-10 dana jo{
jednom. Ukoliko postoji povra}anje ili malap-
A11CA Vitamin A, sorpcija, vitamin A se daje i.m.
monokomponentni Prevencija: Deca: 1.000-4.000 i.j./dan.
Opis: Iako se vitamin A (retinol) i dalje sma-
Upozorenje: Trudno}a: koli~ine ve}e od
tra supstancom iz grupe vitamina, sli~no vita-
6.000 i.j./d se ne preporu~uju, mogu} je tera-
minu D, ispoljava efekat preko intracelular-
togeni efekat na plod kod ve}ih doza. Doje-
nog receptora, kao ve}ina hormona. Ima ve-
nje: vitamin A se izlu~uje u mleku.
liki zna~aj za regulaciju celularnih funkcija i
diferencijaciji epitelnih }elija, zbog ~ega ima
primenu kod mnogih dermatolo{kih poreme- A11CB Vitamini A i D u
}aja, ali ima poku{aja da se koristi i u hemo- kombinaciji
profilaksi maligniteta. Deficit vitamina A je
udruèn sa o{te}enjem vida (no}no slepilo),
A11CB .. retinol (akseroftol, vitamin
a kod dugotrajnih te{kih deficita, moè da se A), ergokalciferol (Retinol,
zavr{i slepilom, zatim pove}anom osetljivo- ergocalciferol)
{}u na infekcije, o{te}enjem koè kao i slu- FarKl: VITAMINI
znica respiratornog, gastrointestinalnog i ge- Delovanje: v. pojedina~ne vitamine.
nitourinarnog trakta. Indikacije: Profilaksa hipovitaminoze A i ra-
hitisa kod male dece.
A11CA01 retinol (akseroftol, Doziranje: 2-3 kapi/dan uz obrok.
vitamin A) (Retinol) Registrovani lekovi:
DDD: O P 50.000 i. j. VITAMIN AD - Hemofarm AD, R. Srbija
FarKl: VITAMIN A
Delovanje: Ima zna~ajnu ulogu u fiziolo{koj A11CB .. retinol (akseroftol, vitamin
funkciji retine, neophodan je za rast i dife- A), holekalciferol (Retinol,
rencijaciju epitelnih }elija, neophodan je za colecalciferol)
razvoj kostiju, reproduktivne funkcije i razvoj FarKl: VITAMINI (VITAMIN A, VITAMIN D3)
embriona. Ima zna~aja za imunolo{ke funkci-
Doziranje: Odrasli i deca iznad 7 g ìvota 3-
je i moè da {titi od pojedinih vrsta maligni-
5 kapi/dan, mala deca 2-3 kapi/dan, odoj~ad
teta. U oraganizmu je aktivan u vi{e formi,
2 kapi/dan.
kao retinal u fiziolo{koj funkciji retine, a kao
retinolna kiselina odgovoran je za funkciju Registrovani lekovi:
rasta, diferencijacije i transformacije }elija. PLIVIT AD3 - Pliva Hrvatska D.o.o., Hrvatska
Indikacije: Deficit vitamina A, pojedini slu~a- VITAMIN A+D3 - Galenika A.D., R. Srbija
jevi akni, psorijaza, Darier-ova bolest, tran- VITAMIN A+D - Alkaloid A.D., Makedonija
sretinoi~na kiselina u tarapiji promijelocitne
leukemije, anoreksija, potpuna parenteralna
ishrana, malapsorpcija. Vitamin A se u kom-
A11CC Vitamin D i analozi
Opis: Prirodni vitamin D je, u su{tini, hetro-
binaciji sa vitaminom D koristi u profilaksi hi-
gena grupa supstanci, rastvorljivih u masti-
povitaminoze A i D kod novoro|en~adi.
ma: vitamin D2 (ergokalciferol) je biljnog po-
Kontraindikacije: Hipervitaminoza A i preo- rekla i vitamin D3 (holekalciferol) koji se
setljivost na retinol. stvara u koì posle izlaganja UV zra~enju.
Neèljena dejstva: Preosetljivost (osip, Sinteza vitmina D u koì je, uglavnom, izvor
svrab, otok lica), lokalno (i.m.) pe~enje, bol,
134 specijalni deo
vitamina D za ljude. Stvoreni vitamin D3 u Doziranje: Profilaksa rahitisa: 400 i.j./dan,
A koì, dalje se metaboli{e u jetri u 25 (OH)D3,

koji je najzna~ajnija forma vitamina D u krvi,
a zatim se u bubrezima dalje oksidi{e u kalci-
le~enje rahitisa: 3000-4000 i.j./dan; u blaìm
formama 1000 i.j./dan u toku 3 nedelje. U
slu~aju bilijarne opstrukcije ili abnormalnosti
triol, ili aktivni vitamin D-hormon. Fiziolo{ka gastrointestinalnog trakta, potrebna je paren-
funkcija vitamina D je pove}anje resorpcije teralna primena. Kod hipofosfatemijskog vi-
kalcijuma iz creva, pove}anje reapsorpcije tamin D rezistentnog rahitisa (genetski pore-
kalcijuma iz bubre`nih tubula i omogu}ava me}aj metabolizma kalcijuma vezan za X
normlno formiranje i mineralizaciju kostiju hromozom) potrebne su ve}e doze (600-
(stimuli{e aktivnost osteoblasta koji stvaraju 1200 mcg vitamina D2 ili D3).
kost, a u ve}oj dozi, stimuli{e aktivnost ma- Predoziranje: Doze od 1000μg (40.000
krofaga, koji zajedno sa osteoklastima, pove- i.j./dan) za period duì od 30 dana kod no-
}avaju mobilizaciju kostiju) Vitamin D dalje voro|en~adi i male dece moè da dovede do
inhibi{e sekreciju paratireoidnog hormona i pojave toksi~nosti. Kod odraslih doze od
u limfnom tkivu stimuli{e imunolo{ke i anti- 2500 i.j./dan u toku nekoliko meseci mogu
tumorske aktivnosti. Metaboli~ki poreme}aj, da izazovu pojavu toksi~nosti. Uobi~ajeno
koji nastaje usled nedostatka vitamina D, se pove}anje koncentracije kalcijuma u serumu
kod dece naziva rahitis, a kod odraslih osteo- (3-4 mM/l) prati pojavu simptoma toksi~no-
malacija. sti (referentne vrednosti su 2,12-2,62 mM/l).
Kod bolesnika sa intestinalnom malapsorpci- Kod svih bolesnika, koji primaju visoke doze
jom ili hroni~nim o{te}enjem jetre, potrebne vitamina D, potrebno je, u po~etku terapije,
su veoma velike doze vitamina D (40.000 i.j. kontrolisati nivo kalcijuma u serumu jednom
kalciferola) na dan, a kod hipoparatireoidi- nedeljno, a zatim, jednom mese~no. Po~etni
zma i do 100.000 i.j./dan za postizanje nor- simptomi su: anoreksija, mu~nina, povra}a-
mokalcijemije. Kod bolesnika sa te{kom bu- nje, dijareja, polidipsija, poliurija, slabost,
bre`nom insuficijencijom, nije mogu}a hi- nervoza i priritus. Dalje moè da se razvije
droksilacija 25(OH)D3 derivata u bubrezima o{te}enje bubrega sa proteinurijom, pojavom
u kalcitriol, pa se ovim bolesnicima mora da- cilindra i azotemijom. Moè se javiti meta-
vati aktivan vitamin D-kalcitriol ili noviji de- statska kalcifikacija parenhimatoznih organa,
rivat alfakalcidol. posebno u bubrezima. Za razliku od ostalih
Dnevne potrebe: Kod novoro|en~adi 400 stanja koja su pra}ena hiperkalcijemijom, po-
i.j./dan. Zbog izrazite toksi~nosti vitamina D datak o pove}anom unosu vitamina D je klju-
kod dece u razvoju, potrebno je oprezno do- ~an u diferencijalnoj dijagnozi etiologije hi-
ziranje leka (~ak manje od 1800 i.j./dan mo- perkalcijemije. âk i kratkotrajna hiperkalci-
è da dovede do zaustavljanja rasta kod de- jemija kod dece, moè da dovede do zastoja
ce). u rastu kostiju. Ukoliko se pojavi metastatska
Delovanje: Odràvanje stalne koncentracije kalcifikacija, ~esto je ireverzibilnog karakte-
kalcijuma i fosfora u plazmi. Kalcitriol se vera.
zuje za citozolni receptor u }elijama gde ispo- Le~enje: Prekid terapije vitminom D, ograni-
ljava dejstvo i taj kompleks se vezuje za DNK ~en unos kalcijuma, primena kortikosteroida.
i modifikuje transkripciju gena. Pored toga, Rehidratacija i forsirana diureza, primenom
kalcitriol ispoljava i brze efekte, koji se ne is- diuretika, nisu od velike pomo}i u korekciji
poljavaju preko genoma. hiperkalcijemije.
Indikacije: Profilaksa i le~enje nutritivnog ra- Upozorenje: U svim indikacijama u kojima se
hitisa, le~enje metaboli~kog rahitisa i osteo- primenjuju visoke doze vitamina D, treba
malacije - posebno u hroni~noj bubre`noj in- kontrolisati serumsku vrednost kalcijuma.
suficijenciji, le~enje hipoparatireoidizma,
profilaksa i le~enje osteoporoze. A11CC03 alfakalcidol (Alfacalcidol)
Kontraindikacije: Hiperkalcijemija, hipervi- DDD: O P 1 mcg
taminoza D. Kod male dece prvi znaci hiper- FarKl: ANALOG D VITAMINA
vitaminoze su anoreksija i znojenje ~ela na
Delovanje: v. vitamin D.
prelasku u kosmati deo glave. Ve} tada, treba
prekinuti unos vitamina D i pa`ljivo razmo- Indikacije: Te{ka insuficijencija bubrega sa
triti uzroke anoreksije kod deteta. potrebom primene vitamina D (v. uvod o vi-
taminu D).
Neèljena dejstva: Mogu se javiti zbog pre-
doziranja sa simptomima anoreksije, slabosti, Kontraindikacije: v. vitamin D.
mu~nine i povra}anja, dijareje, uz gubitak te- Neèljena dejstva: v. vitamin D.
lesne mase, poliuriju, znojenje, glavobolju, Interakcije: v. Poglavlje III.
poja~anu è|, pove}anje koncentracije kalci- Doziranje: Odrasli i deca teà od 20 kg: u po-
juma i fosfata u plazmi i u urinu. ~etku terapije 1 mcg/dan; doza odràvanja
Interakcije: v. Poglavlje III. 0,25-1 mcg/dan; neonatusi i nedono{~ad:
50-100 mcg/kg/dan; deca do 20 kg u po~et- Delovanje: Tiamin ima va`nu fiziolo{ku

ku 50 mcg/kg/dan.
Predoziranje: Zbog kra}eg vremena poluìvo-
ta, manja je opasnost od predoziranja.
funkciju u metabolizmu ugljenih hidrata.
Indikacije: Profilaksa i le~enje deficita vita-
mina B1 - beri beri (suvi i vla`ni oblik), alko-
A
Upozorenje: v. vitamin D. holni neuritis, neuritis u trudno}I, tiamin za-
visna megaloblastna anemija.
Neèljena dejstva: Naro~ito kod parenteral-
ALPHA D3 - Zdravlje, R. Srbija
ne primene mogu}e su alergijske reakcije od
osipa do anafilakti~ke reakcije. I.v. primenu
A11CC04 kalcitriol (Calcitriol) treba izvesti polako (10-ak minuta).
DDD: O P 1 mcg Interakcije: v. Poglavlje III.
FarKl: ANALOG D VITAMINA Doziranje: Doza tiamina zavisi od stepena
Delovanje: Oksidisan vitamin D-aktivna for- deficita. Wernicke-ova encefalopatija se le~i
ma vitamina D, koja se stvara u bubrezima. visokim dozama i do 1000 mg/dan, a najma-
Indikacije: v. vitamin D. nje 100 mg/dan polako i.v. [to pre treba pre-
Kontraindikacije: v. vitamin D. }i na oralnu primenu. Neuropatija o~nog ner-
Neèljena dejstva: v. vitamin D. va: 50 mg u toku 6-12 nedelja.
Interakcije: v. Poglavlje III. Upozorenje: Kod bolesnika sa Wernicke-
Doziranje: Kod bolesnika na hemodijalizi sa ovom enefalopatijom i.v. rastvor glukoze bez
hipokalcijemijom: posle hemodijalize 10 tiamina moè pogor{ati stanje.
mcg/kg 3 puta nedeljno i.v.; kapsule: 250 Registrovani lekovi:
mcg/dan; za postmenopuznu osteoporozu VITAMIN B1 - Hemofarm koncern, R. Srbija
250 mcg 2 puta na dan, uz pra}enje koncen- VITAMIN B1 - Alkaloid A.D., Makedonija
tracije kalcijuma u serumu.
Predoziranje: v. vitamin D. A11E Vitamini B-kompleksa,
Registrovani lekovi: uklju~uju}i kombinacije
ROCALTROL - F. Hoffmann-La Roche, [vaj- A11EX Vitamini B-kompleksa,
carska
druge kombinacije
A11EX.. tiamin (aneurin, vitamin
A11CC05 holekalciferol B1), riboflavin (vitamin
(Colecalciferol) B2), piridoksin (vitamin
FarKl: VITAMIN D3
Delovanje: v. vitamin D.
B6), nikotinamid (vitamin
Indikacije: v. vitamin D.
B7), cijanokobalamin
Kontraindikacije: v. vitamin D.
(vitamin B12), kalcijum
pantotenat (vitamin B5),
Neèljena dejstva: v. vitamin D.
para-aminobenzojeva
kiselina
Doziranje:: v. vitamin D.
Predoziranje: v. vitamin D. Registrovani lekovi:
BEVIPLEX - Galenika A.D., R. Srbija
Registrovani lekovi: POLIVIT B - Hemofarm koncern, R. Srbija
VIGANTOL - Merck KGaA, Nema~ka
A11EX.. tiamin (aneurin, vitamin
A11CC20 alfakalcidol, kalcijum B1), piridoksin (vitamin
karbonat B6), nikotinamid (vitamin
Registrovani lekovi: B7), folna kiselina (vitamin
ALPHADOL-C - Panacea Biotec LTD, Indija B11), cijanokobalamin
(vitamin B12)
A11D Vitamin B1 monokompo- Registrovani lekovi:
nentni i u kombinaciji sa PENTOVIT - Verofarm, Ruska Federacija
vitaminima B6 i B12
A11DA Vitamin B1,
monokomponentni
A11DA01 tiamin (aneurin, vitamin
B1) (Thiamine)
DDD: O P 50 mg
FarKl: VITAMIN B1
136 specijalni deo
A11G Askorbinska kiselina A11GB Askorbinska kiselina

A (vitamin C), uklju~uju}i
kombinacije
(vitamin C), kombinacije
A11GB01 askorbinska kiselina,
A11GA Askorbinska kiselina kalcijum glukonat
(vitamin C), (Ascorbic acid,
monokomponentni calcium gluconate)
A11GA01 askorbinska kiselina Registrovani lekovi:
(Ascorbic acid) KALTEGAL - Galenika A.D., R. Srbija
DDD: O P 200 mg
FarKl: VITAMIN C A11GB01 askorbinska kiselina, kalci-
Opis: Askorbinska kiselina je hidrosolubilni jum laktatglukonat, kalci-
vitamin, ~iji deficit u organizmu ~oveka izazi- jum karbonat (Ascorbic
va skorbut. U ve}ini evropskih zemalja, ova acid, calcium lactate-glu-
bolest vi{e ne postoji. Dnevne potrebe ljudi
za vitaminom C su 60 mg, a za pu{a~e 100
conate, calcium carbonate)
mg. Ukupne rezerve vitamina za ~oveka izno- Registrovani lekovi:
se 1500 mg. Bubre`ni prag za izlu~ivanje je Ca - C 1000 SANDOZ - Novartis Pharma AG,
100 mg/dan. [vajcarska
Delovanje: âk ni veoma velike doze vitami- CALCIUMVITC - Krka, Tovarna zdravil DD,
na C, ne ispoljavaju farmakolo{ki efekat. Fizi- Slovenija
olo{ka funkcija vitamina C je u brojnim reak-
cijama hidroksilacije i amidacije kao kofak- A11H Ostali monokomponentni
tor. vitaminski preparati
Indikacije: Skorbut, idiopatska methemoglo- A11HA Ostali monokomponentni
binemija, mi{ljenja da vitamin C (mega doze)
ima povoljan efekat na le~enja nekih karcino-
vitaminski preparati
ma i kijavice nema potvrde u klini~kim studi- A11HA02 piridoksin (Piridoxine)
jama. DDD: O P 160 mg
Kontraindikacije: Nisu poznate. FarKl: VITAMIN B6
Neèljena dejstva: Po{to se izlu~uje iz orga- Delovanje: Fiziolo{ka funkcija piridoksina je
nizma u obliku oksalata, kod osoba sklonih raznovrsna i odvija se na nivou nervnog siste-
oksalatnim kamencima u bubrezima, dolazi ma, koè, jetre kao i drugih tkiva: kao koen-
do stvaranja kamenaca, posle primene veli- zim, u~estvuje u metaboli~kim transformaci-
kih doza. Ukoliko se kod jedne osobe duè jama aminokiselina (dekarboksilacija, transa-
primenjuju velike doze, po prekidu takvog minacija, racemizacija), tako|e, u~estvuje u
unosa, mogu se pojaviti simptomi skorbuta. metabolizmu triptofana. Deficit piridoksina
Interakcije: v. Poglavlje III. se manifestuje seboroji~nim lezijama koè,
glositisom, stomatitisom, pojavom konvulzi-
Doziranje: Manifestni nedostatak vitamina C ja, neuritisa (sindrom karpalnog tunela), po-
(skorbut) le~i se oralnom ili parenteralnom javom anemije. Dnevne potrebe su: 1,6
primenom od 1000 mg/dan vitamina C. U mg/dan, na 100 g proteina. Me|utim, ni po-
stanjima sa pove}anom potrebom za vitami- sle oralnog ni parenteralnog davanja ne ispo-
nom C primenjuje se do 200 mg oralno. ljava farmakolo{ka dejstva
Registrovani lekovi: Indikacije: Akutni nedostatak vitamina B6,
BIO - C 500 - Fidifarm, Hrvatska trovanje izonijazidom i cikloserinom; preven-
PLIVIT C - Pliva Hrvatska D.o.o, Hrvatska cija hipovitaminoze zbog uzimanja nekih le-
VITAMIN C - Fam Pharm, R. Srbija kova (izonijazid, penicilamin, cikloserin, eti-
VITAMIN C - Galenika A.D., R. Srbija onamid, hloramfenikol, imunosupresivi,
VITAMIN C - Hemofarm koncern “Zorka estrogeni); homocistinurija, primarna cistati-
Pharma a.d.”, R. Srbija oninurija i hiperoksalurija. Piridoksin zavisna
VITAMIN C - Replekfarm ad, Makedonija anemija, genetski determinisana zavisnost od
VITAMIN C - Sigmapharm., R. Srbija piridoksina.
Kontraindikacije: Preosetljivost na piridok-
sin.
Neèljena dejstva: Dugotrajna primena veli-
kih doza je udruèna sa pojavom te{ke peri-
ferne neuropatije.
Doziranje: Zavisno od indikacije koja je uslo-
vila nedostatak, primenjuje se 20-50 mg piri-
doksina 3 puta na dan. Profilaksa neuropati- Registrovani lekovi:

je izonijazida 10 mg/dan, le~enje 50 mg 3
puta na dan. Prevencija nedostatka zbog uzi-
manja penicilamina 10-50 mg, a kod onih ko-
PANTHENOL oriblete - Hemofarm AD, R.
Srbija A
ji uzimaju cikloserin 100 mg/dan. Idiopatska A11HA31 kalcijum pantotenat
sideroblastna anemija 100-400 mg/dan. Kod (Calcium pantethonate)
nasledne sideroblastne anemije, koja reaguje FarKl: VITAMINI
na piridoksin, treba davati 200-600 mg u to-
ku 1-2 meseca, zatim 30-50 mg doìvotno. Registrovani lekovi:
Upozorenje: Dugotrajno uzimanje visokih PANTENOL oriblete - Remevita D.o.o., R.
doza vitamina B6 nije preporu~ljivo. Srbija
BEDOXIN - Galenika A.D., R. Srbija
A11J Ostali vitaminski
PIRIDOKSIN - Zdravlje, R. Srbija proizvodi, kombinacije
PLIVIT B6 - Pliva Hrvatska D.o.o., Hrvatska A11JA Kombinacije vitamina
VITAMIN B6 - Replekfarm ad, Makedonija A11JA.. piridoksin, tiamin
VITAMIN B6 - Hemofarm koncern, R. Srbija (Piridoxine, thiamine)
FarKl: VITAMINI
A11HA03 tokoferol (vitamin E)
(Tocopherol) PYRITHIAL - Hemofarm koncern, R. Srbija
DDD: O P 0,2 g
FarKl: VITAMIN E A11JA.. retinol (akseroftol, vitamin
Fiziolo{ka funkcija tokoferola: Antioksidant- A), tiamin (aneurin,
na svojstva vitamina E smanjuju o{te}enja bi-
olo{kih membrana slobodnim radikalima.
vitamin B1), riboflavin
Dnevne potrebe nisu precizno definisane, ali (vitamin B2), nikotinamid
10-30 mg/dan odràva normalne koncentra- (vitamin B7),
cije u krvi. Deficit vitamina E je opisan samo dekspantenol (vitamin
kod eksperimentalnih ìvotinja. B5), piridoksin (vitamin
Indikacije: Kod bolesnika sa rizikom za raz- B6), askorbinska kiselina
voj deficita tokoferola, kao antioksidans kod (vitamin C),
nedono{~adi za za{titu od velikih koncentra- tokoferolacetat (vitamin E)
cija kiseonika (redukuje u~estalost i teìnu
retrolentalne fibroplazije). Kod dece sa cisti~-
(Retinol, thiamine, ribofla-
nom fibrozom, holestatskim bolestima jetre, i vin, nicotinamide,
drugim malapsorpcionim problemima, sa dexapenthenol, ascorbic
mogu}no{}u da se razvije deficit vitamina E. acid, tocopherol acetat)
Bilo je brojnih poku{aja da se vitamin E pri- FarKl: KOMBINACIJA VITAMINA
menjuje u veoma razli~itim indikacijama (od Delovanje: v. pojedina~ne vitamine.
le~enja steriliteta do {izofrenije), ali nisu po- Indikacije: totalna parenteralna ishrana.
stignuti zna~ajniji rezultati. Kontraindikacije: reakcije hipersenzitivnosti.
Kontraindikacije: Nisu poznate. Neèljena dejstva: reakcije hipersenzitivno-
Neèljena dejstva: Kod dugotrajne primene sti.
velikih doza, moè do}i do pojave dijareje, Interakcije: v. Poglavlje III.
anoreksije, abdominalnog bola, op{te slabo-
sti i malaksalosti. Registrovani lekovi:
Interakcije: v. Poglavlje III. MULTIBIONTA N - Merck KGaA, Nema~ka
Doziranje: 100 mg/kg/dan kod nedo{~adi
kao antioksidans; za le~enje deficita vitamina
E primenjuje se 50-200 mg/kg/dan; ili 1,1-2 A11JB Vitamini sa mineralima
mg/kg/dan. A11JB.. askorbinska kiselina, kalci-
Registrovani lekovi: jum karbonat, piridoksin,
VITAMIN E - Fidifarm, Hrvatska holekalciferol (Ascorbic
VITAMIN E - Srbolek d.d., R. Srbija acid, calcium carbonate,
VITAMIN E - Remevita D.o.o., R. Srbija piridoxine, colecalciferol)
FarKl: MINERALI, VITAMINI
A11HA30 dekspantenol
(Dexpanthenol) UPSAVIT Cal C - UPSA Laboratories, Francu-
FarKl: VITAMIN B5 ska
138 specijalni deo
A11JB.. kalcijum karbonat,

A holekalciferol
(Calcium carbonate,
A12 MINERALI
colecalciferol)
FarKl: MINERALI, VITAMINI A12A Kalcijum
Delovanje: Kalcijum karbonat i holekalciferol A12AA Kalcijum
(vitamin D3) imaju zna~ajnu fiziolo{ku ulogu Opis: Kalcijum je veoma vaàn dvovalentni
i njihov nedostatak dovodi do poreme}aja u katjon u organizmu ~oveka. Odrasle osobe
mineralizaciji kosti. Doze vitamina D i kalci- poseduju od 1-1,3 kg elementarnog kalciju-
juma odgovaraju dnevnim potrebama organima, a od toga 99% se nalazi u kostima. Osta-
zma i dovoljne su da inhibiraju sekreciju pa- tak kalcijuma se nalazi u maloj koli~ini u eks-
ratireoidnog hormona i redukuju osteoklast- tracelularnoj te~nosti i intracelularno, jonizo-
nu aktivnost, te preveniraju gubitak kostne vano u koncentraciji od 0,1 mM. Aktivnost
mase kod èna u menopauzi i kod starih oso- svih ekscitabilnih tkiva zavisi od normalne
ba. koncentracije kalcijuma, kao i osloba|anje
Indikacije: dodatak vitamina D i kalcijuma ve}ine hormona i neurotransmitera, zatim
kod starih i kod osteoporoze. mi{I}na kontrakcija, integritet membrana,
Kontraindikacije: preosetljivost na neki od kao i koagulacija krvi. Kalmodulin je u orga-
sastojaka, hiperkalcijemija, hiperkalciurija, nizmu najva`niji protein koji vezuje kalcijum.
kod duè imobilizacije. Zbog uticaja na tako va`ne funkcije u organi-
Neèljena dejstva: bol u epigastrijumu, dija- zmu, koncentracija kalcijuma u plazmi je vr-
reja, flatulencija, opstipacija, hiperkalciurija, lo precizno regulisana (od 2,1-2,6 mM). Se-
hiperkalcijemija. rumski kalcijum je vezan za proteine plazme
Interakcije: Pri istovremenoj primeni pove}a- (45%) - uglavnom albumin, oko 10% kalciju-
na toksi~nost glikozida digitalisa (pove}an rima je vezano za anjonske pufere, a ostatak
zik poreme}aja sr~anog ritma), izbegavati kalcijuma je slobodan, u jonskom obliku i od-
istovremenu primenu sa tetraciklinima (sma- govoran za fiziolo{ke funkcije kalcijuma. Ka-
njenje resorpcije tetraciklina - primena u raz- da se ova frakcija kalcijuma smanji, nastaju
maku od 3h); fenitoin i barbiturati mogu svi simptomi hipokalcijemije.
smanjiti efekat vitamina D zbog inhibicije Dnevne potrebe adolescenata za kalcijumom
metabolizma. su 1,3 g, za odrasle 1,0 g, a za ène iznad 50
Doziranje: Tablete su pripremljene u formu- godina 1,2 g. Mleko i mle~ni proizvodi su
laciji za `vakanje/sisanje i samo za odrasle glavni izvori kalcijuma iz hrane. Resorpcija
osobe; dva puta dnevno po 1 tableta. kalcijuma se odvija iz proksimalnog duode-
numa (vitamin D zavisni aktivni transport) i
Upozorenje: Oprez je potreban u trudno}i; iz tankog creva olak{nom difuzijom. Preko
dnevna doza ne sme biti vi{a od 1500 mg kal- creva se dnevno izgubi oko 150 mg kalcijuma
cijuma i 600 i.j. vitamina D3; toksi~nost na (preko razli~itih crevnih sekreta i deskvami-
fetus; vitamin D i njegovi metaboliti se izlu- ranih intestinalnih }elija). Glukokortikoidi i
~uje mlekom. fenitoin, inhibi{u intestinalni transport kalci-
Registrovani lekovi: juma, a neki sastojci hrane (oksalati) formi-
IDEOS - Innothera - Innotech International, raju sa kalcijumom nerastvorljive komplekse,
Francuska pa tako smanjuju njegovu resorpciju. Za izlu-
~ivanje kalcijuma preko bubrega, bitni su
procesi glomerularne filtracije (oko 9 g/dan
kalcijuma se isfiltrira), a 98% se resorbuje tu-
bularnom reapsorpcijom (regulisano parati-
Tabela 2.3.23: Preporu~en dnevni unos pojedinih minerala

Gvo`|e Kalcijum Magnezijum Cink Selen
Uzrast Jod (mg)
(mg) (mg) (mg) (mg) (mg)
Odoj~ad 6 400 40 5 40 10
Deca 10 800 80 10 70 20
@ene 15 1200 300 12 150 70
Trudnice 30 1200 320 15 200 65
Dojilje 15 1200 350 19 200 70
Mu{karci 10 1000 350 15 150 70

reoidnim hormonom). Na proces reapsorpci- Upozorenje: Potrebna je kontrola koncentra-

je uti~e unos natrijuma (pove}an unos natri-
juma podsti~e izlu~ivanje kalcijuma), diureti-
ci Henle-ove petlje podsti~u izlu~ivanje kalci-
cije kalcijuma u krvi, prekid davanja ukoliko
je koncentracija leka u krvi vi{a od 2,6
mmol/L. Kod korekcije te{ke hiperkalijemije
A
juma, a tiazidni diuretici smanjuju izlu~iva- potrebno je pra}enje EKG.
nje kalcijuma urinom.
Fiziolo{ka dejstva kalcijuma: Normalno Ca SANDOZ - Novartis Pharma, AG , [vajc.
funkcionisanje nerava i mi{i}a, egzokrinih i
endokrinih `lezda, osloba|anje kateholami-
na iz srì nadbubrega, neurotransmitera i hi-
A12AA04 kalcijum karbonat
stamina, zavisi od normalne koncentracije jo- (Calcium carbonate)
nizovanog kalcijuma. Kalcijum je neophodan DDD: O 3000 mg
za kontrakciju sr~anog mi{i}a, sprovo|enje FarKl: TERAPIJA KALCIJUMOM
elektri~nih impulsa kroz sprovodni sistem sr- Delovanje: v. uvod A12AA.
ca, kao i za kontraktilnost glatkih mi{I}a krv- Indikacije: Hiperfosfatemija u hroni~noj bu-
nih sudova. Kalcijum se primenjuje i.v. samo breòj insuficijenciji, ukoliko postoji potreba
u slu~ajevima hipokalcijemijske tetanije, u za sniàvanjem fosfata u krvi.
pojedinim slu~ajevima kardiopulamonalne Kontraindikacije: Preosetljivost na lek, para-
reanimacije (kod sr~anog zastoja zbog hipertireoidizam, hiperkalcijemija, hiperkalciurija,
kalijemije, ili trovanja kalcijumskim antago- neke forme maligniteta, kamenci u mokra}i.
nistima). Potrebe za kalcijumom se, uglav- Neèljena dejstva: Umor, meteorizam, opsti-
nom, ostvaruju dnevnim unosom hrane, izu- pacija i goru{ica.
zev kada su pove}ane potrebe (trudno}a, lak-
tacija, pove}ane potrebe u poznijim godina-
ma - osteoporoza). Doziranje: Odrasli: 3 puta po 0,5-5 g/dan,
deca 3-5 puta po 0,25-1,00 g/dan.
Hipokalcijemija: Vode}I simptomi hipokalci-
jemije su tetanija, pove}ana neuromuksular- Uzima se za vreme obroka. Doza se odre|uje
na ekscitabilnost, parestezije, laringospazam, individualno, u odnosu na koncentraciju kal-
gr~evi u mi{I}ima, toni~ko - kloni~ke konvul- cijuma i fosfata u serumu. Koncentracija fos-
zije. Uzroci hipokalcijemije su: hipoparatire- fata u serumu treba da bude od 0,8-1,5
oidizam, uznapredovala bubre`na insufici- mmol/l, a kalcijuma 2,1-2,7 mmol/l.
jencija, transfuzija krvi koja sadrì citrate, Predoziranje: Hiperkalcijemija.
hroni~no smanjen unos kalcijuma i vitamina Upozorenje: Za adekvatno doziranje, potreb-
D, posle hiru{kog uklanjanja paratireoidnog no je pra}enje serumskih nivoa fosfata i kal-
adenoma. cijuma. Kod pojave hiperkalcijemije, i uz vi-
Hiperkalcijemija: Anoreksija, mu~nina, po- soke koncentracije fosfata u krvi, treba sma-
vra}anje, abdominalni bolovi, opstipacija, ile- njiti dozu i dodati aluminijum hidroksid. Ni-
us, o{te}enje bubrega, emocionalna labilnost, je kontraindikovan u trudno}i i dojenju.
stupor, konfuzija, koma, mi{i}na slabost, ret- Registrovani lekovi:
ko konvulzije, pepti~ke ulceracije, pankreati- KALCIUM KARBONAT - Alkaloid A.D., Make-
tis. Te{ka hiperkalcijemija izaziva skra}enje donija
QT Intervala i ozbiljne porema}aje sr~anog UPSAVIT CALCIUM - UPSA Laboratories,
ritma, zatim poliuriju, polidipsiju, o{te}enje Francuska
bubrega zbog nefrokalcinoze.
A12AA06 kalcijum laktat - glukonat
A12AA02 kalcijum glubionat (Calcium lactate
(Calcium glubionate) gluconate)
DDD: P 2,75 g DDD: O 3 g
FarKl: TERAPIJA KALCIJUMOM FarKl: TERAPIJA KALCIJUMOM
Delovanje: v. uvod. Delovanje: v. uvod.
Indikacije: v. uvod. Indikacije: v. uvod.
Kontraindikacije: Hipersenzitivnost, hiper- Kontraindikacije: v. uvod.
kalcijemija, predoziranost vitaminom D.
Neèljena dejstva: v. kalcijum.
Neèljena dejstva: Lokalno iritantno dejstvo,
aritmije, bradikardija.
Interakcije: v. Poglavlje III. Registrovani lekovi:
Doziranje: Kod hipokalcijemije, spora i.v. in- CALCIUM SANDOZ - Novartis Pharma, AG,
jekcija (2,25-4,5 mmola). [vajcarska
Predoziranje: Simptomi kao kod hiperkalcije-
mije.
140 specijalni deo
A12B Kalijum • u sekundarnom hiperaldosteronizmu: ste-
A A12BA Kalijum
Opis: Kalijum je jedan od najva`nijih intrace-
noza renalne arterije, ciroza jetre, nefrotski
sindrom,
• te{ka sr~ana dekompenzacija,
lularnih katjona, samo oko 2% telesnog kali-
juma se nalazi ekstracelularno. Kalijum je bi- • kod bolesnika sa zna~ajnim gubitkom kali-
tan za odvijanje va`nih fiziolo{kih procesa: juma u fecesu (hroni~na dijareja sa malap-
sprovo|enje nervnih impulsa, kontrakciju sorpcijom ili kod zloupotrebe laksativa).
glatke, sr~ane i popre~no - prugaste muskula- Neophodna je velika opreznost pri nadokna-
ture, sekreciju u èlucu. Tako|e, vaàn je za di kalijuma kod bolesnika starije ìvotne do-
normalnu bubre`nu funkciju i odràvanje bi, kod bolesnika sa hroni~nom bubre`nom
acido-bazne ravnoteè. âk, i neznatno sni- insuficijencijom, kod bolesnika koji koriste
àvanje koncentracije kalijuma u }eliji, moè ACE inhibitore i/ili diuretike koji {tede kali-
da ima zna~ajne klini~ke manifestacije. Nor- jum. Dnevne oralne doze kalijum hlorida za-
malna koncentracija kalijuma u intra- i eks- vise od serumske koncentracije kalijuma (1-6
tracelularnoj te~nosti je veoma va`na za nor- g/dan, za profilaksu 1-3 g/dan). Pri i.v. dava-
malnu ekscitabilnost sr~anog mi{I}a, kao i za nju, nije preporu~ljivo davati kalijum hlorid
normalnu sprovodljivost impulsa u srcu, kao ve}om brzinom od 20 mmol/h - 200
i za }elijsku kontrakciju. Ukoliko nisu prisut- mmol/dan, uz kontinuirano pra}enje sr~anog
ni zna~ajni metaboli~ki poreme}aji, na osno- rada na monitoru i kontrolu serumskog kali-
vu vrednosti kalijuma u plazmi, mogu se pro- juma. Soli kalijuma, primenjene oralno, iza-
cenjivati ukupnne telesne koli~ine kalijuma. zivaju: nadraàj èluca, mu~ninu i povra}a-
Na primer, pri konstantnoj vrednosti pH pla- nje i zbog toga ih bolesnici ~esto izbegavaju.
zme, pad kalijuma sa 4 na 3 mEq/L sugeri{e Ukoliko su diuretici razlog hipokalijemije,
deficit kalijuma za 100-200 mEq/l. Hranom potrebno je dati prednost diureticima koji
se dnevno unosi oko 50-100 mmol, ili oko 2- {tede kalijum, {to je za bolesnike prijatnije.
4 g kalijuma, {to zadovoljava dnevne potrebe Hiperkalijemija: Pove}anje serumskih vred-
organizma za tim elementom, pod uslovom nosti kalijuma preko 5,5 mmola/l nastaje
da se ne koriste lekovi, koji dovode do pove- zbog poreme}aja u izlu~ivanju kalijuma u bu-
}anog izlu~ivanja kalijuma (glikokortikoidi, brezima (bubre`na insuficijencija), pomera-
diuretici koji ne {tede kalijum). nje transcelularnog kalijuma iz }elija (meta-
Hipokalijemija: Smanjenje koncentracije ka- boli~ka acidoza, hiperglikemija u manjku in-
lijuma u serumu (ispod 3,5 mmola/l) nastaje sulina), liza tumora, intenzivno ve`banje u
zbog: prisustvu beta blokade, familijarna hiperkali-
• gubitka kalijuma usled jake diureze (diure- jemijska periodi~na paraliza, stanja pra}ena
tici koji ne {tede kalijum), povra}anja, pro- oligurijom (akutna bubre`na insuficijencija,
liva ili pankreati~nom fistulom, {okna stanja), rabdomioliza, opekotine, krva-
• razblaènja ekstracelularne te~nosti, vljenja u gastrointestinalnom traktu, hemoli-
za.
• neadekvatnog unosa hranom (~e{}e kod
starijih) Primena diuretika koji {tede kalijum uz isto-
vremenu primenu kalijum hlorida, ACE inhi-
• brzog prelaska kalijuma iz ekstracelularne
bitora sa kalijum hloridom, kombinacija diu-
te~nosti u }elije (primena beta 2 agonista,
retika koji {tede kalijum sa ACE inhibitorima,
amfotericina B, hipertireoza)
beta-adrenergi~ki blokatori, kao i primena
• familijarna periodi~na paraliza. NSAIL, moè da indukuje zna~ajnu hiperkali-
Vode}i simtomi su: mi{i}na slabost, sve do jemiju, ~ak i kada je prisutna normalna bu-
paralize ili respiratorne slabosti, gr~evi mi{i- bre`na funkcija.
}a, fascikulacije, paraliti~ki ileus, tetanija, hi- Vode}I simptomi su: mlitava paraliza mi{i}a,
potenzija, rabdomioliza. Sr~ani bolesnici su ali su ~esto dominantni simptomi od strane
osetljiviji na niè serumske koncentracije ka- srca: usporenje sr~ane radnje, pojava blokova
lijuma i mogu reagovati pojavom supraven- u sporovo|enju, sve do sr~anog zastoja. U
trikularnih i ventrikularnih poreme}aja sr~a- EKG-u se vide promene u P talasu, produ`nje
nog ritma, retko sa mogu}no{}u nastanka PR intervala, skra}enje QT intervala, nodalne
malignih poreme}aja sr~anog ritma, naro~ito i ventrikularne aritmije, produènje QRS
kod digitalizovanih bolesnika. U EKG-u se za- kompleksa, sa produbljivanjem hiperkalije-
paàju promene u ST segmentu (depresija), mije gubi se P talas, QRS kompleks poprima
pojava U talasa, aplatiran T talas. bizarne oblike, do pojave ventrikularnog za-
Nadoknada deficita kalijuma je naro~ito va- stoja.
`na kod: Le~enje: Treba prekinuti unos kalijuma i svih
• bolesnika koji uzimaju glikozide digitalisa lekova koji usporavaju izlu~ivanje kalijuma
ili antiaritmike, jer deplecija kalijuma mo- preko bubrega, ukoliko postoje simptomi od
è indukovati fatalne aritmije, strane srca, treba dati i.v. 50 ml 50% glukoze
sa 10 i.j. kristalnog insulina, a zatim 10%
glukozu brzinom od 50 ml/h; primena i.v. di- A12BA30 kalijum citrat, limunska
uretika Henle-ove petlje moè biti od koristi
ako je o~uvana funkcija bubrega; kod prete-
}eg sr~anog zastoja, treba dati i.v. kalcijum
kiselina, kalijum
hidrogenkarbonat
FarKl: MINERALI
A
glukonat (10-20 ml 10% rastvora). U slu~aju
akutne bubre`ne insuficijencije, neophodna Registrovani lekovi:
je hitna dijaliza. KALINOR - Abbottt Laboratories S.A. [vaj-
carska
A12BA01 kalijum hlorid
A12C Ostali minerali
(Potassium chloride)
DDD: O 3000 mg A12CC Magnezijum
FarKl: MINERAL Opis: Jon magnezijuma je zna~ajan telesni
Delovanje: v. uvod. Kalijum je glavni lek za katjon, koji se nalazi predominantno u kosti-
supstitucionu terapiju hipokalijemije. ma (oko 50% telesne koli~ine), zatim u intra-
celularnoj te~nosti, a samo oko 1% telesnog
Indikacije: Hipokalijemija ili profilaksa hipo- magnezijuma se nalazi u ekstracelularnoj
kalijemije. te~nosti. Normalna koncentracija serumskog
Kontraindikacije: Hiperkalijemija. Bubre`na magnezijuma je 0,7-1,05 mmol/L. Normalne
insuficijencija, insuficijencija kore nadbubre- koncentracije magnezijuma u organizmu
`nih `lezda, primena ACE inhibitora i/ili diu- odràvaju se unosom hrane i efikasnim bu-
retika koji {tede kalijum. bre`nim i intestinalnim zadràvanjem mag-
Neèljena dejstva: Mu~nina, bolovi u stoma- nezijuma. Veliki broj telesnih enzima se akti-
ku, proliv, hiperkalijemija. vira, ili direktno zavisi od magnezijuma.
Interakcije: v. Poglavlje III. Magnezijum, tako|e, prati metabolizam kali-
Doziranje: individualno, zavisno od vredno- juma i kalcijuma na nedovoljno razja{njen
sti kalijuma u serumu. Hipokalijemija se le~i na~in.
primenom Hipomagnezijemija: ~esto je posledica nea-
40-100 mmol kalijuma/dan, {to odgovara dekvatnog unosa i/ili neadekvatne renalne i
dozi od 3 puta po 2-5 tablete ili 1-3 {ume}e crevne resorpcije. Moè da se javi kod pro-
tablete. longirane totalne parenteralne ishrane, gu-
Predoziranje: Parestezije u ekstremitetima, bitka preko digestivnog trakta, kod hiperal-
mi{i}na slabost, smetnje sluha, pad krvnog dosteronizma, hipersekrecije ADH i tireoiod-
pritiska, poreme}aji sr~anog ritma i sr~ani nih hormona, hiperkalcijemije, dijabetesne
blok. acidoze, primene cisplatina i diuretika, hro-
ni~nog alkoholizma, malnutricije, posle ukla-
Upozorenje: Oprez je potreban u renalnoj ili
njanja paratireoidnih tumora. Simptomi su:
adrenalnoj insuficijenciji, sr~anim bolestima,
anorekisija, mu~nina, povra}anje, slabost, le-
kod akutne dehidracije, kod masivnih opeko-
targija, promene pona{anja, tetanija. Kod sr-
tina, kao i kod bolesnika koji u terapiji kori-
~aanih bolesnika dominira produènje QT in-
ste lekove koji {tede kalijum ili ACE inhibito-
tervala i pojava malignih poreme}aja sr~anog
re, ciklosporin. Kod bolesnika na terapiji gli-
ritma do ventrikularne fibrilacije. Neo~ekiva-
kozidima digitalisa i diureticima, prekid tera-
na hipokalcijemija i hipokalijemija su uglav-
pije kalijumom moè dovesti do ozbiljnih
nom pra}eni nedostatkom magnezijuma u
aritmija.
organizmu.
Registrovani lekovi: Le~enje: Parenteralna terapija je rezervisana,
KALII CHLORIDI - Ufar, R. Srbija mahom, za klini~ki teè forme hipomagnezi-
KALIJUM HLORID - Sigmapharm, R. Srbija jemije i za sr~ane bolesnike. Magnezijum mo-
REKAFARM - Farmakos d.d., R. Srbija è da se primenjuje i.v. ili i.m. u obliku mag-
nezijuma sulfata.
A12BA02 kalijum citrat Hipermagnezijemija: Simptomi blage hiper-
(Potassium citrate) magnezijemije su, obi~no, nejasni, ali se ~e-
DDD: O 4000 mg {}e javljaju kod bolesnika sa bubre`nom insu-
FarKl: MINERAL ficijencijom posle uzimanja ve}ih koli~ina lo-
Delovanje: v. uvod. kalnih antacida koji sadrè magnezijum, ili
laksativa sa magnezijumom. Ukoliko je kon-
Indikacije: v. uvod.
centracija magnezijuma u plazmi od 2,6-5
Kontraindikacije: v. kalijum. mM/l, na EKG-u se vide promene: produèn
Neèljena dejstva: v. uvod. PR interval, pro{iren QRS kompleks i pove}a-
Interakcije: v. Poglavlje III. na amplituda T talasa, a ukoliko se koncen-
Doziranje: Zavisno od serumskih vrednosti tracija magnezijuma i dalje pove}ava javlja se
kalijuma. respiratorna depresija, hipotenzija, a kod
Predoziranje: v. uvod. koncentracije od 6-7,5 mM/l javlja se sr~ani
142 specijalni deo
zastoj. Hipermagnezijemija se le~I simpto-
A matskim merama, i i.v. davanjem 10% kalci-

jum glukonata u koli~ini od 10-20 ml, i.v. fu-
rosemid uz odgovaraju}u hidraciju pospe{uje
A14 ANABOLI^KI
PREPARATI ZA
SISTEMSKU
izlu~ivanje magnezijuma preko bubrega. UPOTREBU
Ukoliko bubre`na funkcija nije dobra, neop- A14A Anaboli~ki steroidi
hodna je hemodijaliza. Kod hipotenzivnih bo-
lesnika, opravdana je peritoneumska dijaliza. A14AB Derivati estrena
A14AB01 nandrolon (Nandrolone)
A12CC30 magnezijum laktat, DDD: P 2 mg
FarKl: ANABOLIK
piridoksin (Magnesium
lactate, pyridoxine) Registrovani lekovi:
DECA DURABOLIN - Organon, Holandija
MAGNE B6 - Sanofi Winthrop International,
Francuska
A12CD Fluoridi
Opis: U organizmu ~oveka fluor se nalazi,
uglavnom, u kostima i zubima. Kod ljudi nisu
A16 OSTALI PROIZVODI
KOJI DELUJU NA
BOLESTI DIGES-
zabeleèni simptomi deficita fluora. Smatra
se da je zna~ajno sprovoditi redovno fluorisa-
TIVNOG SISTEMA I
nje vode za pi}e, jer lokalno primenjen fluor METABOLIZMA
deluje profilakti~ki na razvoj karijesa. Ranije A16A Ostali proizvodi koji delu-
se, tako|e, smatralo da primena fluora {titi ju na bolesti digestivnog
od osteoporoze, ali se danas, fluor u te svrhe sistema i metabolizma
ne koristi.
A16AX Razli~iti proizvodi koji
deluju na bolesti
A12CE Selen digestivnog sistema i
Opis: Selen je sastavni deo mnogih enzima u metabolizma
organizmu ~oveka, a zajedno sa vitaminom E A16AX01 alfa ñ lipoinska kiselina
se pona{a kao antioksidans. Deficit selena
kod ljudi je izuzetno redak, ~ak, i u zemljama
(tiokti~na kiselina)
kao {to su Finska i Novi Zeland, gde je unos DDD: O, P 0,2 g
selena manji nego u drugim zemljama Zapa- Registrovani lekovi:
da. U pojedinim oblastima Kine, zabeleèn je BERLITHION - Berlin-Chemie Menarini
deficit selena udruèn sa bole{}u Keshan (en- Group, Nema~ka
demska virusna kardiomiopatija kod dece i
mladih èna). Kod bolesnika na totalnoj pa-
renteralnoj ishrani bez nadoknade selena,
mogu da se pojave bolovi u mi{i}ima i nape-
tost, koja se povla~i posle primene selena. Po-
jedina zapaànja da selen moè biti od kori-
sti u le~enju i prevenciji karcinoma koè, ko-
lorektalne regije, plu}a i prostate, nisu potvr-
|ena (nije bilo uticaja na pojavu kancera ko-
è niti na ukupni mortalitet od kancera), ta-
ko da su potrebna dalja istraìvanja u tom
smislu.
B
2.3 KRV I KRVOTVORNI ORGANI
144 specijalni deo
B B
B01
KRV I KRVOTVORNI ORGANI (LEKOVI ZA LEÊNJE BOLESTI
KRVI I KRVOTVORNIH ORGANA)
ANTITROMBOTI^KA SREDSTVA (ANTIKOAGULANSI)
B01A antitromboti~ka sredstva (antikoagulansi)
B01AA antagonisti vitamina K
B01AB heparinski antikoagulansi
B01AC inhibitori agregacije trombocita, isklju~uju}i heparin
B01AD enzimi
B01AE direktni inhibitori trombina
B01AX ostala antikoagulantna sredstva
B02 ANTIHEMORAGICI
B02A antifibrinolitici
B02AA aminokiseline
B02AB inhibitori proteinaze
B02B vitamin K i drugi hemostatici
B02BA vitamin K
B02BB fibrinogen
B02BC lokalni hemostatici
B02BD faktori koagulacije krvi
B02BX ostali sistemski hemostatici
B03 ANTIANEMICI
B03A preparati gvo`|a
B03AA dvovalentno gvo`|e, oralni preparati
B03AB trovalentno gvo`|e, oralni preparati
B03AC trovalentno gvo`|e, parenteralni preparati
B03AD gvo`|e u kombinaciji sa folnom kiselinom
B03AE gvo`|e u drugim kombinacijama
B03B vitamin B12 i folna kiselina
B03BA vitamin B12 (cijanokobalamin) i analozi
B03BB folna kiselina i derivati
B03X ostali antianemijski preparati
B03XA ostali antianemijski preparati
B05 SREDSTVA ZA ZAMENU KRVI I PERFUZIONI RASTVORI
B05A krv i sli~ni proizvodi
B05AA supstituenti krvi i proteinske frakcije plazme
B05B rastvori za intravensku primenu
B05BA rastvori za parenteralnu ishranu
B05BB rastvori za elektrolitni disbalans
B05BC rastvori za osmotsku diurezu
B05C rastvori za ispiranje
B05CA antiinfektivni rastvori
B05CB rastvori soli
B05CX ostali rastvori za ispiranje
B05D rastvori za peritoneumsku dijalizu
B05DA izotoni~ni rastvori
B05DB hipertoni~ni rastvori
B05X rastvori za intravensku primenu, kao dopunska terapijska sredstva
B05XA rastvori elektrolita
B05XB aminokiseline
B05XC vitamini
B05XX ostali rastvori za intravensku primenu, kao dopunska terapijska sredstva
B05Z rastvori za hemodijalizu i hemofiltraciju
B05ZA rastvori za hemodijalizu, koncentrovani
B05ZB rastvori za hemofiltraciju
B06 OSTALA HEMATOLO[KA SREDSTVA
B06A ostala hematolo{ka sredstva
B06AA enzimi
B06AB ostali hematolo{ki proizvodi
B krv i krvotvorni organi (lekovi za le~enje bolesti krvi i krvotvornih organa) 145
B KRV I KRVOTVORNI ORGANI (LEKOVI ZA LEÊNJE BOLESTI

KRVI I KRVOTVORNIH ORGANA)
B01 ANTITROMBOTI^KA
SREDSTVA
Neèljena dejstva: krvavljenje, mu~nina, po-
vra}anje, proliv, opadanje kose, ko`ni osip,
nekroza koè i mekih tkiva (dojka ili zadnji-
B
(ANTIKOAGULANSI) ca), ùtica, disfunkcija jetre, pankreatitis.
Opis: Uloga antitrombotika je spre~avanje Doziranje: Terapija oralnim antikoagulansi-
stvaranja tromba ili pro{irenja ve} postoje}eg ma se zapo~inje istog dana kada i terapija he-
tromba u cirkulaciji. U venskom delu cirkula- parinom, koji treba davati najmanje 4-5 dana
cije, tromb se sastoji od fibrinske mreè u ko- dok se ne pokaè kompletno dejstvo oralnih
joj se nalaze trombociti i eritrociti. Antikoa- antikoagulansa. Obi~no se zapo~inje sa do-
gulansi imaju ulogu u prevenciji i le~enju zom od 5-10 mg varfarina prvog dana, 7.5
tromboza dubokih vena nogu. Ova grupa le- mg drugog i tre}eg dana. Nastavlja se sa do-
kova ispoljava izvesno slabije dejstvo i u arte- zom odràvanja, koju treba prilagoditi INR-u,
rijskom delu cirkulacije gde se tromb sastoji, a obi~no iznosi 3-9 mg/dan.
uglavnom, od trombocita i leukocita sa malo Predoziranje: kod pojave krvavljenja, potreb-
fibrina. no je dati K vitamin, 5-10 mg. U hitnim slu-
~ajevima, moè se primeniti sveè smrznuta
plazma.
B01A Antitromboti~ka sredstva
Upozorenje: Menstruacija nije kontraindika-
(antikoagulansi) cija, ali se preporu~uje smanjenje na pola do-
B01AA Antagonisti vitamina K ze tri dana pre. Ne sme se uzimati za vreme
Opis: Oralni antikoagulansi su antagonisti vi- trudno}e, a dojilje ga mogu uzimati. Uzima-
tamina K. Ovaj vitamin u redukovanom, hi- nje varfarina treba prekinuti najmanje ~etiri
drohinonskom, obliku je neophodan za ga- dana pred operativni zahvat.
ma-karboksilaciju glutaminskih ostataka koa- Registrovani lekovi:
gulacionih faktora II, VII, IX i X. Gama-kar- FARIN - Galenika A.D., R. Srbija
boksilacija ovih faktora koagulacije zapravo MARIVARIN - Krka, Tovarna Zdravil DD, Slo-
omogu}ava njihovo vezivanje za kalcijum, venija
{to je od su{tinskog zna~aja za kataliti~ku ak-
tivnost ovih faktora u procesu koagulacije.
Oralni antikoagulansi kompetitivno inhibira-
B01AA07 acenokumarol
ju enzimsku redukciju vitamina K do njego- (Acenocoumarol)
vog aktivnog hidrohinonskog oblika. Za po- DDD: O 5 mg
stizanje punog antikoagulantnog dejstva ovih FarKl: ANTIKOAGULANS (ORALNI)
lekova neophodno je da prodje 48-72 sata. Delovanje: v. uvod B01AA.
Upotrebljavaju se za prevenciju i le~enje Indikacije: v. uvod.
tromboembolije (duboka venska tromboza, Kontraindikacije: kao kod varfarina.
plu}na embolija, fibrilacija atrija i kod osoba
Neèljena dejstva: kao kod varfarina.
sa ugradjenim mehani~kim ve{ta~kim sr~a-
nim valvulama). Varfarin je lek izbora u tera- Interakcije: v. Poglavlje III.
piji ovih stanja. Doziranje: prvog dana 4-8 mg; drugog dana
4-8 mg; doza odràvanja je 1-8 mg zavisno
od INR (international normalised ratio)-vred-
B01AA03 varfarin (Warfarin) nosti.
DDD: O P 7,5 mg Predoziranje: kao kod varfarina.
FarKl: ANTIKOAGULANS (ORALNI)
Delovanje: v. uvod B01AA.
BECENOL - Habit Pharm A. D., R. Srbija
Indikacije: v. uvod. SYNCUMAR - ICN Hungary, Ma|arska
Kontraindikacije: preosetljivost na lek, cere- SINKUM - Jugoremedija, R. Srbija
brovaskularna i druga krvavljenje, trudno}a,
opasnost od krvavljenja, hemofilija purpura,
trombocitopenija, bakterijski endokarditis, B01AA08 etilbiskumacetat
aktivna tuberkuloza, pove}ana permeabil- (Ethyl biscoumacetate)
nost kapilara, te{ka hipertenzija, insuficijen- DDD: O 600 mg
cija bubrega i jetre. Relativne kontraindikaci- FarKl: ANTIKOAGULANS (ORALNI)
je su hroni~ni alkoholizam. Delovanje: v. uvod B01AA.
Indikacije: v. uvod.
146 specijalni deo
Kontraindikacije: hemoragijska dijateza, he- 5.000 i.j. heparina (10.000 i.j. u te{koj plu}-
mofilija, hemoliti~ki ikterus, krvavljenje u di- noj emboliji), a nastavlja se kontinuirana in-
gestivnom traktu, subakutni bakterijski endo- fuzija 15-25 i.j./kg/sat ili s.c. primena 15.000
karditis, trudno}a, operacije mozga, ki~me i i.j. svakih 12 sati (neophodno je laboratorij-
oka, nedostatak vitamina K, kao i teè bolesti sko pra}enje 1 put na dan i prema tome dalje
jetre i bubrega. prilago|avanje doze). Kod dece i odraslih sa
B Neèljena dejstva: kao kod varfarina.
malom telesnom masom daje se manja po~et-
na doza, a zatim se nastavlja sa 15-25
i.j./kg/sat u infuziji ili 250 i.j. /kg svakih 12
Doziranje: prvi dan 900-1000 mg; drugi dan
sati s.c. injekcijom. U profilaksi se daje 5.000
300-600 mg; doza odràvanja 150-900 mg
i.j. 2 sata pre operativnog zahvata, a potom
zavisno od INR vrednosti.
svakih 8-12 sati tokom 7 dana ili dok se bole-
Predoziranje: kao kod varfarina. snik ne otpusti ku}i. Tokom trudno}e se daje
5.000-10.000 i.j. svakih 12 sati (va`no: pre-
B01AB (Heparinska grupa) vencija tromboze zbog ve{ta~kih sr~anih val-
vula u trudno}i zahteva poseban specijalisti~-
Heparinski antikoagulansi ki nadzor). Za prevenciju muralne tromboze,
Opis: Klasi~ni heparin zapo~inje antikoagu-
koristi se heparin s.c. u dozi od 12 500 i.j. na
lantno delovanje brzo, ali je kratkog trajanja.
12 sati najmanje 10 dana.
Danas nefrakcionisani heparin sluì kao stan-
dard za poredjenje sa heparinom niske mole- Predoziranje: Pri jakom krvavljenju daje se
kulske teìne koji deluje duè. Glavni put pri- specifi~ni antidot protamin sulfat, 5 mL (50
mene nefrakcionisanog heparina je i.v., zapo- mg) protamin sulfata inaktivira 5000 i.j. he-
~inje se bolusom i nastavlja u kontinuiranoj parina.
infuziji ili intermitentno s.c. injekcijama. In- Upozorenje: trudno}a, dojenje, oslabljena
termitentna i.v. primena heparina se danas hepati~na i renalna funkcija.
vi{e ne preporu~uje. Vrlo je va`no laborato- Registrovani lekovi:
rijski pratiti terapiju heparinom i to prate}i HEPARIN - Galenika A.D., R. Srbija
aPTT (aktivisano parcijalno tromboplastinsko
vreme).
B01AB02 antitrombin III
(Antithrombin III)
B01AB01 heparin (Heparin) DDD: P 2100 i.j.
DDD: P 10000 i. j. FarKl: ANTIKOAGULANS (PARENTERALNI),
FarKl: ANTIKOAGULANS (PARENTERALNI) INHIBITOR PROTEAZA
Delovanje: Heparin aktivacijom antitrombi- Delovanje: Antitrombin III je virusno inakti-
na III (AT III) inaktivi{e trombin i sve serin visan koncentrat ljudskog antitrombina, koji
proteazne faktore koagulacije izuzev faktora je glavni fiziolo{ki inhibitor koagulacije krvi.
VII. Inhibira sve serin proteazne koagulacione
Indikacije: le~enje duboke venske tromboze i faktore, sem faktora VII. Heparin deluje kao
plu}ne embolije, infarkt miokarda, nestabil- katalizator koji ubrzava reakciju. Normalna
na angina, akutna periferna arterijska okluzi- aktivnost antitrombina u plazmi odraslih je
ja, profilaksa u ortopedskim operacijama, op- 80-120%, a kod novoro|en~eta je polovina.
{toj hirurgiji, heparinizacija krvi pri ekstra- Biolo{ki poluìvot je pribli`no 3 dana, a pri
korporalnoj cirkulaciji, hemodijaliza. velikoj potro{nji je smanjen na svega nekoli-
Kontraindikacije: hemofilija i drugi hemora- ko ~asova.
gijski poreme}aji, trombocitopenija (uklju~u- Indikacije: profilaksa i le~enje tromboembo-
ju}i heparinom-izazvanu trombocitopeniju), lijskih komplikacija kod nasle|enog i ste~e-
pepti~ki ulkus, nedavno cerebralno krvavlje- nog nedostatka AT.
nje, te{ka hipertenzija, te{ka bolest jetre Kontraindikacije: alergijske reakcije
(uklju~uju}i ezofagusne varikozitete), nakon Neèljena dejstva: alergijske reakcije i povi-
velikih trauma ili nedavnog operativnog za- {enje temperature
hvata o~iju ili nervnog sistema, preosetljivost
na heparin. Interakcije: v. Poglavlje III.
Neèljena dejstva: krvavljenje, trombocito- Doziranje: zavisi od stepena nedostatka AT i
penija, hiperkalijemija, reakcije preosetljivo- izra~unava se po formuli:
sti (urtikarija, angioedem, anafilaksa), osteo- Potreban broj jedinica= telesna masa (kg) x
poroza nakon dugotrajne primene i retko alo- (100-postoje}a aktivnost antitrombina III u
pecija. plazmi pacijenta (%) x 2/ 3),
kod novoro|en~adi i dece dozira se 40-50 i.j.
Doziranje: Le~enje duboke venske tromboze, zavisno od stanja koagulacije. Dalja doza se
plu}ne embolije, nestabilne angine, akutne odre|uje prema aktivnosti AT u plazmi koja
periferne arterijske okluzije zapo~inje sa se sprovodi najmanje dva puta na dan dok se
pacijent ne stabilizuje, a zatim jednom dnev- Delovanje: v. enoksaparin.

no. Indikacije: v. enoksaparin.
Predoziranje: delovanje antitrombina je po- Kontraindikacije: v. enoksaparin.
tencirano primenom heparina. Neèljena dejstva: v. enoksaparin.
Upozorenje: preparat se proizvodi iz ljudske Interakcije: v. Poglavlje III.
plazme i virusno inaktivisan za poznate viru-
sne agense, ali nije sasvim isklju~ena mogu}-
nost prenosa virusa koji se prenose krvlju.
Doziranje: 0,3 mL s.c. jednom dnevno za pre-
venciju tromboze u op{toj hirurgiji ili 2-4 sa-
ta pre operacije; kod operacija u ortopediji,
B
Registrovani lekovi: 12 sati pre i 12 sati posle operacije 38 i.j./kg-
ANTITROMBIN III - Immuno, Italija 57 i.j./kg; u terapiji tromboze dva puta dnev-
KYBERNIN P - ZLB Behring,Nema~ka no 85 i.j./kg; kod pacijenata na hemodijalizi
65 i.j./kg; kod angine pektoris i infarkta mio-
B01AB04 dalteparin (Dalteparin) karda bez Q talasa - 86 ij/kg u bolusu (po~et-
no) zatim 86 i.j./kg na 12 sati sc.
DDD: P 2500 i. j.
FarKl: ANTIKOAGULANS (PARENTERALNI) Predoziranje: kao kod enoksaparina.

FRAGMIN - Pfizer Enterprises S.A. R.L., Luk- FRAXIPARINE - Sanofi Winthrop Internatio-
semburg nal, Francuska
B01AB05 enoksaparin (Enoxaparin) B01AB08 reviparin (Reviparin)

DDD: P 2000 i. j. DDD: P 1430 i.j.
FarKl: ANTIKOAGULANS (PARENTERALNI) FarKl: ANTIKOAGULANS (PARENTERALNI)
Delovanje: Niskomolekularni heparini imaju Registrovani lekovi:
visoku anti- Xa aktivnost i slabu anti IIa ili CLIVARIN - Abbott Laboratories, Nema~ka
antitrombinsku aktivnost. Oni su, isto tako,
delotvorni kao i klasi~ni heparin u prevenciji B01AC Inhibitori agregacije
venske tromboembolije. Deluju duè i obi~no
se primenjuju jedanput na dan. trombocita, isklju~uju}i
Indikacije: prevencija i le~enje dubokih ven- heparin
skih tromboza, mikro embolija plu}a, le~enje Opis: Uloga antitrombocitnih lekova je u
nestabilne angine pektoris i infarkta miokar- smanjenju agregacije trombocita ~ime se iz-
da bez Q-talasa, prevencija tromboze pri eks- begava, odnosno, smanjuje mogu}nost stva-
trakorporalnoj cirkulaciji, profilaksa venske ranja tromba u arterijskoj cirkulaciji gde su
tromboembolije pri hirur{kim zahvatima. antikoagulansi malo efikasni. Brojnim rado-
vima, dokazana je delotvornost za ASK u le-
Kontraindikacije: akutno krvavljenje, trom- ~enju nestabilne angine pektoris, tranzitor-
bocitopenija, alergija na heparin ili proizvode nom ishemijskom napadu, sekundarnoj pre-
svinjskog porekla, kongenitalni ili ste~eni po- venciji infarkta miokarda. U primarnoj pre-
reme}aji krvavljenja, bakterijski endokardi- venciji infarkta miokarda ne postoji op{ta sa-
tis, gastrointestinalne ulceracije i krvavljenje, glasnost. Delovanje antitrombocitnih lekova
hemoragijski mo`dani insult, stanje posle kod bolesti perifernih vena i arterija je disku-
operacija mozga, ki~mene mo`dine ili oka, tabilno. Tako|e, rezultati vi{e studija o ulozi
nekontrolisana arterijska hipertenzija, stariji dipiridamola pokazuju druga~ije stavove u
pacijenti sa renalnom insuficijencijom. odnosu na ranija saznanja o njegovoj prime-
Neèljena dejstva: krvavljenje, trombocito- ni kao antiagregacionog sredstva.
penija, prolazna alopecija, porast nivoa kali-
juma u serumu.
Interakcije: v. Poglavlje III. B01AC04 klopidogrel (Clopidogrel)
Doziranje: prevencija 20 mg za srednji rizik, DDD: O 75 mg
a za visoki rizik 40 mg jednom dnevno s.c. ili FarKl: INHIBITOR AGREGACIJE TROMBO-
1 mg/kg svakih 12 sati. CITA
Predoziranje: i.v. protamin sulfat. Opis: Klopidogrel je hemijski tienopiridin
(pro drug), sli~an tiklopidinu, sa odloènim
Upozorenje: ne treba koristiti tokom trudno- antitrombocitnim dejstvom.
}e, ne davati i.m.
Delovanje: Antiagregacijsko, smanjuje mo-
Registrovani lekovi: gu}nost nastajanja tromba u arterijskim krv-
CLEXANE - Aventis Pharma, Francuska nim sudovima. Inhibi{e adenozin difosfat
(ADP) indukovanu agregaciju trombocita
B01AB06 nadroparin (Nadroparin) blokadom ADP receptora na trombocitima.
DDD: 2850 i.j. Indikacije: Sekundarna profilaksa mo`danog
FarKl: ANTIKOAGULANS (PARENTERALNI) i sr~anog udara, profilaksa opstruktivne bole-
148 specijalni deo
sti perifernih arterija, uz aspirin u profilaksi Predoziranje: mogu se o~ekivati akutne pro-
tromboze stenta. bavne smetnje (bol u èlucu, povra}anje,
Kontraindikacije: Hipersenzitivnost, aktivno proliv) i krvavljenja (epistaksa, metroragija,
krvavljenje iz ulkusa, mo`dana krvavljenja, potko`na krvavljenja). Produèno vreme kr-
dojenje. vavljenja normalizuje se primenom 20 mg
metilprednizolona i.v. Antiagregacijsko dej-
B Neèljena dejstva: Krvavljenje (gastrointesi-
nalno i cerebralno), abdominalne tegobe,
mu~nina, povra}anje, dijareja, opstipacija,
stvo tiklodipina moè se ublaìti primenom
koncentrata trombocita.
retko krvavljenje iz èluda~nog i duodenal- Upozorenje: ne preporu~uje se istovremena
nog ulkusa, glavobolja, vrtoglavica, pareste- primena sa aspirinom duè od 1 meseca.
zija, ra{, priritus poreme}aji funkcije jetre i Registrovani lekovi:
ù~I, neutropenija, trombocitopenija, pojedi- TICLODIX - Hemofarm koncern, R. Srbija
na~ni slu~ajevi aplasti~ne anemije, infekcije
urinarnog trakta.
B01AC06 acetilsalicilna kiselina
Interakcije: Istovremenom primenom sa aspi-
rinom i NAIL pove}an rizik krvavljenja; nije (Acetylsalicylic acid)
ustanovljena sigurnost istovremene primene DDD: O 1 tabl.
sa heparinom ili varfarinom. (nezavisno od doze)
Doziranje: 75 mg/dan. FarKl: NENARKOTI^KI ANALGOANTIPIRE-
Upozorenje: izbegavati primenu klopidogre- TIK, ANTIAGREGANS
la nekoliko dana posle akutnog infarkta mio- Delovanje: antitrombocitno dejstvo acetilsa-
karda i 7 dana posle ishemijskog mo`danog licilne kiseline se ispoljava spre~avanjem
udara, kod bolesnika posle velikih trauma i agregacije trombocita i produàvanjem vre-
hiru{kih intervencija. Preoperativno prekinu- mena krvavljenja. To je posledica inhibicije
ti terapiju 7 dana, opreznost kod o{te}enja ciklooksigenaze u trombocitima i ireverzibil-
bubrega i kod trudnica. ne inhibicije sinteze tromboksana. Delovanje
samo jedne doze moè da traje 7 dana. Male
Registrovani lekovi: doze acetilsalicilne kiseline nemaju dovoljno
PLAVIX - Sanofi Aventis, Francuska izraèna ostala karakteristi~na dejstva.
ZYLLT - Krka d.o.o., Hrvatska
Indikacije: profilaksa cerebrovaskularnih bo-
lesti, sekundarna profilaksa akutnog infarkta
B01AC05 tiklopidin (Ticlopidine) miokarda, nestabilna angina pektoris, akutni
DDD: O 500 mg infarkt miokarda.
FarKl: INHIBITOR AGREGACIJE TROMBO- Kontraindikacije: preosetljivost na acetilsali-
CITA cilnu kiselinu, aktivne ulceracije u gastrointe-
Delovanje: inhibira vezivanje fibrinogena za stinalnom traktu, hipoprotrombinemija, deca
trombocitni ADP, ne deluje na prostaglandi- do 14 godina, trudno}a, dojenje.
ne, ne uti~e na nivo cAMP u trombocitima. Neèljena dejstva: mu~nina, goru{ica, povra-
Indikacije: profilaksa tromboembolijskih }anje, bol u stomaku, osip, bronhospazam.
komplikacija visokorizi~nih bolesnika (tran- Kod dece: encefalopatija i o{te}enje jetre
zicioni ishemijski napad, ishemijske bolesti (Reye-ov sindrom).
srca, obliterantne bolesti perifernih arterija), Interakcije: v. Poglavlje III.
spre~ava tromboembolijske komplikacije pri Doziranje: 100 mg/dan.
operacijama na arterijama.
Upozorenje: na 7 dana do operacije ne uzi-
Kontraindikacije: kod preosetljivih bolesni- mati acetilsalicilnu kiselinu; ne uzimati zajed-
ka, kod bolesnika sa poreme}ajem hemosta- no sa antikoagulansima.
ze, sa ulkusom koji krvari, epistaksama, me-
troragijama, kao i kod bolesnika sa poreme- Registrovani lekovi:
}ajem hematopoeze (neutropenija, anemija, CARDIOPIRIN – Lannacher Heilmittel GmbH,
agranulocitoza, leukopenija, trombocitopeni- Austrija
ja), u akutnoj fazi hemoragi~nog insulta i bo-
lesnika sa o{te}enom jetrom. Kontraindiko- B01AC07 dipiridamol
van je tokom trudno}e i dojenja. (Dipyridamole)
Neèljena dejstva: neutropenija, digestivne DDD: O 0,4 g; P 0,2 g
smetnje, prolivi, manja krvavljenja, osipi. To- FarKl: INHIBITOR AGREGACIJE TROMBO-
kom prva ~etiri meseca primene moè pove- CITA
}ati koncentraciju holesterola i triglicerida u
Delovanje: inhibira fosfodiesterazu i pove}a-
serumu za 10%.
va nivo inhibitorne cikli~ne AMP u tromboci-
Interakcije: v. Poglavlje III. tima {to dovodi do smanjenja njihove agrega-
Doziranje: uobi~ajena doza je 2 puta 1 table- cije i adhezivnosti.
ta na dan, maks. 4 tabl./dan.
Indikacije: uz oralne antikoagulanse u profi- traume unutar 2 meseca, mo`dani udar unu-
laksi tromboze nakon ugra|ivanja ve{ta~kih tar 2 godine, tumori mozga, te{ka hipertenzi-
sr~anih zalistaka, u kombinaciji sa acetilsali- ja, hemoragijska dijateza, trombocitopenija,
cilnom kiselinom, u sekundarnoj prevenciji vaskulitis, hipersenzitivna ili dijabetesna reti-
sr~anog infarkta, ishemijskom cerebrovasku- nopatija, te{ka insuficijencija jetre i bubrega.
larnom insultu kao i kod tranzitornog ishe- Neèljena dejstva: Naj~e{}e su hemoragijske
mijskog napada. Kombinacija sa acetilsalicil-
nom kiselinom se primenjuje nakon angio-
komplikacije, trombocitopenija, anemija, leu-
kocitoza, mu~nina, povra}anje, hipotenzija,
B
plastike perifernih arterija. bradikardija, supraventrikularna tahikardija,
Kontraindikacije: preosetljivost na dipirida- glavobolja, groznica, bol u grudima, bol u le-
mol. |ima, retko sr~ana tamponada, pneumonija,
Neèljena dejstva: gastrointestinalne smet- periferni edem, hipersenzitivne reakcije, ret-
nje (proliv, povra}anje, mu~nina), mijalgija, ko adultni respiratorni distress.
glavobolja, hipotenzija; po{to izaziva vazodi- Doziranje: I.v. bolus injekcija u dozi od 25
lataciju dovodi do crvenila lica i tahikardije. mcg/kg 10-60 minuta pre PKI, a zatim i.v. in-
Vrlo retko pogor{ava simptome koronarne fuzija u dozi od 0,125 mcg/kg/min u toku
bolesti, moè se javiti reakcija preosetljivosti 12h. Primena fibrinolitika i heparina pove}a-
u vidu osipa, urtikarije, poja~ano krvavljenje va u~estalost hemoragijskih komplikacija.
tokom i nakon operativnog zahvata. Interakcije: v. Poglavlje III.
Interakcije: v. Poglavlje III. Upozorenje: Neophodno je pa`ljivo pra}enje
Doziranje: 300-600 mg/dan u 3-4 podeljene baznog protrombinskog vremena, aktivisa-
doze. nog parcijalnog tromboplastinskog vremena,
Predoziranje: simptomi: vru}ina, àrenje, kompletne krvne slike (hemoglobin i hema-
znojenje, tahikardija, umor, slabost, vrtogla- tokrit na 12 i 24h, trombociti na 2, 4 i 24h od
vica, pad krvnog pritiska, anginalni bol. Kod po~etka terapije). Odmah prekinuti terapiju,
ishemi~ne bolesti srca oprezno i.v. aminofilin. ako se pojavi vidljivo krvavljenje.
Upozorenje: ne sme se davati tokom prva tri Registrovani lekovi:
meseca trudno}e, a kasnije, kao i za vreme REOPRO - Eli Lilly Swiss S.A., [vajcarska
dojenja, samo ako je neophodno.
B01AC17 tirofiban (Tirofiban)
B01AC11 iloprost (Iloprost) DDD: P 10 mg
DDD: P 50 mcg FarKl: ANTIKOAGULANS, INHIBITOR AGRE-
FarKl: INHIBITOR AGREGACIJE TROMBO- GACIJE TROMBOCITA
CITA Opis: Tirofiban je potentan antitrombocitni
Registrovani lekovi: lek iz grupe inhibitora glikopeptidnih Iib/IIIa
ILOMEDIN - Schering A.G., Nema~ka receptora na povr{ini trombocita, ~ime se
blokira vezivanje fibrinogena za ove recep-
tore. Strukturno je mali nepeptidni molekul,
B01AC13 abciksimab (Abciximab) koji ispoljava brz antitrombocitni efekat.
DDD: P 25 mg Delovanje: Antitrombocitno, primenjuje se
FarKl: INHIBITOR AGREGACIJE TROMBO- istovremeno sa aspirinom, klopidogrelom ili
CITA tiklopidinom i heparinom. Njegova primena
Opis: Abciksimab je himerno antitelo (mi{ije podrazumeva sprovo|enje perkutane koro-
- humano), koje se vezuje za trombocitni re- narne intervencije, najkasnije 48h od prime-
ceptor (glikoprotein IIb/IIIa) i za vitronektin- ne leka.
ski receptor na povr{ini trombocita, endotel- Indikacije: terapija nestabilne angine pek-
nih }elija i glatko mi{I}nih }elija. toris kod visoko rizi~nih bolesnika, infarkt
Delovanje: Potentno antiagregacijsko - spre- miokarda bez ST elevacije, unutar 12h od po-
~ava vezivanje fibrinogena, von Willebrand- ~etka bolova, kod dijabeti~ara, kod bolesnika
ovog faktora i ostalih adhezivnih molekula za koji su indikovani za perkutanu koronarnu
glikoproteinski IIb/IIIa receptor na povr{ini intervenciju, ali se ona moè sprovestu unu-
trombocita. tar 48h od po~etka anginoznih tegoba.
Indikacije: Spre~avanje ishemijskih kompli- Kontraindikacije: Aktivna krvarenja unutar
kacija na srcu u toku perkutanih koronarnih 30 dana, mo`dani udar unutar 30 dana, ili
intervencija (PKI), spre~avanje pojave infark- mo`dana hemoragija, mo`dane neoplazme,
ta miokarda kod bolesnika sa nestabilnom aneurizme, disekcija aorte, trombocitopenija,
anginom koji ne reaguje na konvencionalnu produèno protrombinsko vreme ili visok
terapiju. INR, nele~ena te{ka hipertenzija, izraèna
trombocitopenija, dojenje.
Kontraindikacije: Aktivno unutra{nje krva-
Neèljena dejstva: Hemoragijske komp-
vljenje, velike hirur{ke intervencije, intraspi-
likacije, reverzibilna trombocitopenija.
nalne i intrakranijalne hiru{ke intervencije i
Interakcije: v. poglavlje III
150 specijalni deo
Doziranje: U i.v. infuziji u prvih 30 minuta Neèljena dejstva: uglavnom, krvavljenja,

terapije 400 nanograma/kg, a zatim 100 mu~nina i povra}anje. Ozbiljna krvavljenja
nanograma/kg najduè tokom 48h, a posle zahtevaju odmah prekid terapije i primenu
perkutane koronarne intervencije jo{ 12 do faktora koagulacije i antifibrinolitika (aproti-
24h, najduè 108h. nin ili traneksaminska kiselina). Mogu se ja-
Upozorenje: Neophodna je kontrola kom- viti alergijske reakcije (osip, crvenilo, uveitis)
B pletne krvne slike i vrednosti trombocita pre
terapije, zatim kontrola trombocita na 6h, i
sve do anafilaksije. Retko se moè javiti i Gu-
illain-Barre sindrom kao, i bolovi u le|ima.
na 24h nadalje, potrebna je opreznost kod Interakcije: v. Poglavlje III.
bolesnika sa insuficijencijom jetre, bubrega, Doziranje: embolija plu}a: po~etna doza je
kod svih bolesnika sa prethodnim hirur{kim 250.000 i.j. u 30-minutnoj infuziji, dalje
intervencijama, traumom, aktivnim krvaren- 100.000 i.j. svaki sat tokom 24-72 sata zavi-
jima unutar tri meseca, produènom kardio- sno od indikacije, uz pra}enje stanja. U le~e-
pulmonalnom reanimacijom, biopsijom tkiva nju infarkta miokarda daje se 1.500.000 i.j.
unutar 2 nedelje, punkcijom velikih nekom- tokom 60 minuta.
presibilnih krvnih sudova, hemoragijskom re- Predoziranje: poja~ano krvavljenje.
tinopatijom, akutnim perikarditisom, vaskuli-
tisom, hematurijom, te{kom sr~anom insufi- Upozorenje: moè se koristiti tokom trudno-
cijencijom, kardiogenim {okom, anemijom. }e samo u prvih 18 nedelja, oprez je potreban
kod dijabetesne retinopatije i abdominalne
Registrovani lekovi: aneurizme ili stanja u kojima tromboliza mo-
AGGRASTAT - Merck Sharp Dohme, [vaj- è dati rizik za embolijske komplikacije.
carska
STREPTASE - Hoechst Marion Roussel, Ne-
B01AD Enzimi ma~ka
Opis: U ovu grupu spadaju fibrinolitici. To su
lekovi koji direktnom ili indirektnom aktiva-
cijom plazminogena stvaraju plazmin koji B01AD02 alteplaza (Alteplase)
razgra|uje fibrin i cepa tromb. Stoga se zovu DDD: P 0,1 g
i trombolitici. Streptokinaza se koristi u le~e- FarKl: FIBRINOLITIK
nju, po ìvot opasne, venske tromboze i plu}- Delovanje: aktivator plazminogena koji sam
ne embolije, ali le~enje mora zapo~eti brzo. slabo aktivira plazminogen, ve} zahteva ko-
Alteplaza ima sli~no delovanje. Oba fibrinoli- faktor fibrin. Na povr{ini fibrina veè se sa
tika dokazano su efikasna u le~enju infarkta plazminogenom i pretvara u plazmin. U si-
miokarda i smanjuju mortalitet. Oni su indi- stemskoj cirkulaciji je, relativno, neaktivna.
kovani kod svih bolesnika sa akutnim infark- Indikacije: akutni infarkt miokarda, plu}na
tom miokarda, gde korist nadma{uje rizik le- embolija, ishemijski CVI unutar 3 sata od
~enja. po~etka simptoma.
Kontraindikacije: v. streptokinazu.
B01AD01 streptokinaza Neèljena dejstva: v. streptokinazu.
(Streptokinase) Interakcije: v. streptokinazu.
DDD: P 1.500.000 i. j. Doziranje: u roku od 6 sati posle infarkta mi-
FarKl: FIBRINOLITIK okarda treba sprovesti ubrzani reìm prime-
Delovanje: indirektna aktivacija konverzije ne: 15 mg i.v. injekcija, nastavlja se sa infuzi-
plazminogena u plazmin. Plazmin razgra|uje jom 50 mg tokom 30 min, pa 35 mg tokom
fibrin u trombu. 60 min (ukupna doza 100 mg tokom 90
Indikacije: tromboza dubokih vena, plu}na min), doza mora biti nià kod bolesnika sa
embolija, akutni infarkt miokarda, trombozi- manje od 65 kg telesne mase. Kod infarkta
rani arteriovenski {antovi. miokarda gde se terapija zapo~inje u roku od
6-12 sati od simptoma: 10 mg i.v. injekcija
Kontraindikacije: Nedavna ili postoje}a krva- zatim 50 mg tokom 60 min i zatim 4 infuzi-
vljenja, trauma ili operativni zahvat (uklju~u- je, svaka 10 mg u 30 min (ukupna doza 100
ju}i i va|enje zuba), biopsija tkiva, poreme- mg u 90 min). Maks.
}aji koagulacije, hemoragijska dijateza, di-
sekcija aorte, koma, nedavni cerebrovasku- 1,5 mg/kg telesne mase kod bolesnika sa ma-
larni insult sa ili bez posledica, te{ko vaginal- nje od 65 kg. U plu}noj emboliji 10 mg i.v. to-
no krvavljenje, te{ka hipertenzija, aktivna kom 1-2 min, a potom infuzija 90 mg u roku
plu}na bolest, akutni pankreatitis, te{ke bole- od 2 sata. Maks. doza 1, 5 mg/kg kod bole-
sti jetre, varikoziteti jednjaka, nedostatak de- snika sa manje od 65 kg.
lovanja ako se daje duè od ~etiri dana nakon Upozorenje: trudno}a - vrlo ograni~ena isku-
prve primene. Kontraindikovano je ponavlja- stva.
ti primenu u vremenu od 6-12 meseci od pr-
ve primene.
Registrovani lekovi: B02AB Inhibitori proteinaze

ACTILYSE - Boehringer Ingelheim Pharma Opis: Aprotinin je proteoliti~ki enzim koji in-
GmbH, Austrija hibi{e aktivnost proteinaza (tripsin, himo-
tripsin, plazmin i tkivni i plazmatski kali-
B01AD12 protein C (Protein C) krein) i stvara reverzibilni kompleks enzima i
FarKl: FIBRINOLITIK
Opis: Protein C se sinte{e u jetri, nalazi se u
plazmi i zajedno sa proteinom S i antitrombi-
inhibitora. Indirektno inhibi{e stvaranje akti-
viranog faktora XII, tj. inhibira po~etak reak-
cije koagulacije i fibrinolize po unutra{njem
B
nom III, predstavlja prirodne antikoagulant- putu. Ne uti~e na funkciju trombocita. Delo-
ne supstance koje su u fiziolo{kim uslovima u vanje aprotinina se koristi kod bolesnika gde
ravnoteì sa faktorima koagulacije, i odràva- je potrebno smanjiti gubitak krvi npr. opera-
ju krv u te~nom stanju. cije na otvorenom srcu tokom kojih je pove-
Delovanje: Fiziolo{ki antikoagulans. Kao lek }ana proteoliza u krvi. Efikasan je tokom
dobija se iz humane plazme. operacija bolesnika koji su uzimali ASK i to-
Indikacije: Tromboze kod ljudi sa kongenital- kom transplantacije srca i jetre. Nije dokaza-
nim deficitom proteina C. no dejstvo kod akutnog pankreatitisa.
Kontraindikacije: Hipersenzitivnost.
Neèljena dejstva: Retko alergijske reakcije, B02AB01 aprotinin (Aprotinin)
groznica, krvarenje i tromboze, poreme}aji DDD: P 500.000 i. j.
sr~anog ritma. FarKl: ANTIFIBRINOLITIK
Doziranje: Po protokolu. Delovanje: v. opis.
Upozorenje: Hipersenzitivnost na heparin. Indikacije: tokom i nakon operacija na srcu s
ekstrakorporalnom cirkulacijom gde postoji
rizik gubitka velike koli~ine krvi; tokom, po
ìvot opasnih krvavljenja, zbog hiperplazmi-
B02 ANTIHEMORAGICI
nemije i tromboliti~ke terapije.
Kontraindikacije: retko preosetljivost.
Neèljena dejstva: lokalni tromboflebitis, vr-
B02A Antifibrinolitici toglavica i mu~nina pri brzom injiciranju,
Opis: Inhibiraju proteoliti~ke/fibrinoliti~ke mogu}e anafilakti~ke ili anafilaktoidne reak-
aktivnosti plazmina i proces aktivacije pla- cije. Moè inhibirati aktivnost nespecifi~ne
zminogena. Korisni su kod krvavljenja koje se serumske holinesteraze.
ne moze zaustaviti. Upotrebljavaju se za le~e- Interakcije: ne sme se me{ati sa heparinom,
nje angioedema i pri predoziranju fibrinoliti- kortikosteroidima i antibioticima. Kod bole-
ka. snika sa niskom aktivno{}u holinesteraze,
istovremena primena suksametonijuma i
aprotinina moè produìti apneju.
B02AA Aminokiseline Doziranje: Po~etna doza je 500.000 Ki.j., a
B02AA02 traneksaminska kiselina nastavlja se sa po 50.000 Ki.j./svaki sat. To-
(Tranexamic acid) kom operacija na otvorenom srcu, doza opte-
DDD: O P 2 g re}enja je 2.000.000 Ki.j. (200 mL) nakon in-
FarKl: ANTIFIBRINOLITIK dukcije anestezije i pre sternotomije; zatim
Delovanje: v. uvod B02A 50.000 Ki.j. (5 mL) polaganom infuzijom ne-
Indikacije: le~enje i profilaksa krvavljenja sa koliko minuta. Doza odràvanja je 500.000
izraènom fibrinolizom. Ki.j. (50 mL) svaki sat u i.v. infuziji do kraja
operacije. U hiperplazminemiji primena se
Kontraindikacije: kod pacijenata sa predispo-
zapo~inje sporom i.v. infuzijom 500.000 i.j.
zicijom za razvoj tromboze i kod pacijenata
(50 mL) - 1.000.000 i.j. (100 mL) uz maks.
sa aktivnom intravaskularnom koagulacijom,
brzinu 10 mL/1 min.
ozbiljno o{te}enje bubrega.
Upozorenje: Ne sme se davati u prvom trime-
Neèljena dejstva: dobro se podnosi; moè
stru trudno}e. Male koncentracije aprotinina
izazvati dozno zavisne gastrointestinalne po-
prolaze kroz placentu.
reme}aje, posle i.v. primene moè do}i do hi-
potenzije. Registrovani lekovi:
Interakcije: v. Poglavlje III. TRASYLOL - Bayer Healthcare AG, Nema~ka
Doziranje: oralno 1-1,5 g, 2-4 puta dnevno;
i.v. 0,5-1 g, 3 puta dnevno. Deca 25 mg/kg B02B Vitamin K i drugi
oralno, 10 mg/kg i.v. Rastvor se moè upo- hemostatici
trebiti i lokalno. B02BA Vitamin K
Predoziranje: moè do}i do poreme}aja razli- Opis: vitamin K (filohinon ili vitamin K1 i me-
kovanja boja. nahinon ili vitamin K2, kod ìvotinja se sinte-
152 specijalni deo
ti{e menahinon iz menadiona - vitamin K3,) bolesnika na oralnoj antikoagulantnoj terapi-

je liposolubilni vitamin odgovoran za sintezu ji, ili kod trovanja rodenticidima.
faktora koagulacije u jetri (faktora II, VII, IX, Kontraindikacije: sintetske forme vitamina K
kao i faktora X), osteokalcina i proteina C i S. mogu kod novoro|en~adi da izazovu hemoli-
Dnevne potrebe za vitaminom K nisu preci- ti~ku anemiju, hiperbilirubinemiju i kernikte-
zno utvr|ene, kod novoro|en~adi doza od 10 rus. Kod bolesnika sa ve{ta~kim sr~anim zali-
B mcg/kg je dovoljno za spre~avanje pojave kr-
vavljenja.
scima, bolje je supstituisati gotove faktore
koagulacije iz sveè smrzute plazme, nego
Deficit vitamina K: S obzirom da je liposolu- dodavati vitamin K u slu~aju predoziranja
bilan, kod bolesnika sa malabsorpcijom, bili- oralnim antikoagulantnim lekovima i pojave
jarnom opstrukcijom ili bolestima jetre, moè krvavljenja.
se pojaviti hipovitaminoza. Primena oralnih Neèljena dejstva: Vitamin K je netoksi~an.
antikogulantnih lekova, antagonizuje efekat Interakcije: v. Poglavlje III.
vitamina K na sintezu faktora koagulacije.
Doziranje: 10 mg dnevno.
Najzna~ajniji rodenticidi su analozi oralnih
antikoagulanasa sa veoma dugim T½, tako Predoziranje: primenjivati kod trudnica samo
da intoksikacija ovim supstancama moè da ako je neophodno.
dovede do ozbiljnih ili fatalnih krvavljenja. Registrovani lekovi:
KAVITAMIN - Galenika A.D., R. Srbija
B02BA01 fitomenadion (vitamin K1)
(Phytomenadione)
DDD: O P 20 mg B02BB Fibrinogen
FarKl: VITAMIN K1 (HEMOSTATIK) B02BB01 fibrinogen (humani)
Delovanje: fitomenadion je neophodan u sin- (Human fibrinogen)
tezi faktora koagulacije krvi kao i za stvara- DDD: P 5 g
nje belan~evina potrebnih za normalnu kalci- FarKl: HEMOSTATIK
fikaciju kostiju. Liposolubilan je pa se kod bo-
lesnika sa malapsorpcijom masti kao i u bili-
jarnoj opstrukciji ili bolestima jetre moè raz- B02BC Lokalni hemostatici
viti deficit. Opis: Lokalni hemostiptici se sastoje od sup-
Indikacije: le~enje i profilaksa krvavljenja stanci koje omogu}avaju stvaranje tromba
prouzrokovanog hipoprotrombinemijom uspostavljanjem hemostaze i time doprinose
usled predoziranja oralnih antikoagulansa ili brèm zarastanju rana.
hipovitaminoze K. Spre~avanje i le~enje krva-
vljenja kod novoro|en~adi. B02BC06 trombin (trombin)
Kontraindikacije: preosetljivost, ne sme se FarKl: HEMOSTATIK (LOKALNI)
primenjivati i.m. Delovanje: Trombin konvertuje rastvorljivi fi-
Neèljena dejstva: anafilaktoidna reakcija brinogen u nerastvorljivi fibrin i tako dovodi
posle i.v. primene, flebitis vene. do koagulacije krvi. Za njegovo dejstvo nije
Interakcije: v. Poglavlje III. potreban aktivator. Dejstvo moè da izostane
Doziranje: u slu~aju predoziranja oralnih an- kod bolesnika sa nedostatkom fibrinogena i
tikoagulansa i jakog krvavljenja, daje se 10 ako se aplikuje na ogoljena tkiva.
mg (do 20 mg) sporo i.v. Posle tri sata odre- Indikacije: kapilarna i parenhimatozna krva-
diti protrombinsko vreme i po potrebi pono- vljenja.
viti. Zdravom novoro|en~etu daje se 2 mg Kontraindikacije: preosetljivost na lek i ma-
oralno, odmah po ro|enju, a zatim 2 mg po- terijal gove|eg porekla.
sle 4-7 dana. Neèljena dejstva: kod bolesnika osetljivih
Upozorenje: sme se upotrebiti samo bistar na gove|e belan~evine mogu se javiti alergij-
rastvor. ske reakcije uklju~uju}i i anafilakti~ki {ok.
Registrovani lekovi: Interakcije: inkompatibilna je primena sa mi-
KONAKION MM - F. Hoffmann-La Roche, krofibrilarnim kolagenim hemostatom.
[vajcarska Doziranje: uobi~ajeno 5000 i.j.; u hirurgiji u
obliku rastvora 100 i.j./mL; kod profuznog
krvavljenja 1000 i.j./mL, 2000i.j./mL.
B02BA02 menadion (vitamin K3)
Predoziranje: kod neadekvatne primene leka
(Menadione)
(ako bi do{lo do kontakta sa velikim krvnim
DDD: O 10 mg; P 2 mg sudovima), moè do}i masivne intravaskular-
FarKl: VITAMIN K3 (HEMOSTATIK) ne koagulacije i smrti u toku nekoliko minu-
Indikacije: fiziolo{ka i farmakolo{ka uloga vita.
tamina K su identi~ne. Krvavljenja zbog defi-
cita vitamina K, ili aktuelna krvavljenja kod
B02BC.. fibrinski lepak Kontraindikacije: alergija na sastojke leka, ri-

(fibrinogen, aprotinin, zik od tromboze, angina pektoris, nedavno
trombin, kalcijum hlorid) preleàni infarkt miokarda.
FarKl: HEMOSTATIK Neèljena dejstva: u retkim slu~ajevima mo-
(LOKALNI) gu}e su alergijske/anafilakti~ke reakcije.
Delovanje: v. uvod B02BC.
Indikacije: u toku hirur{kih zahvata, kao i to-
kom endoskopije radi adhezije tkiva, osigura-
Doziranje: zavisi od teìne poreme}aja koa-
gulacije, veli~ine i lokalizacije krvavljenja kao
B
nja {avova i postizanja lokalne hemostaze, za i op{teg stanja. Po~etna doza izra~unava se
zatvaranje telesnih {upljina i prostora. po posebnoj formuli.
Kontraindikacije: jaka arterijska i venska kr- Predoziranje: da bi se izbeglo predoziranje,
vavljenja, preosetljivost na gove|e proteine i treba redovno pratiti testove koagulacije.
ostale sastojke preparata. Upozorenje: Postoji rizik od diseminovane
Neèljena dejstva: alergijske reakcije (disp- intravaskularne koagulacije. Ne moè se sa
neja, crvenilo, osip, urtikarija, hipotenzija) sigurno{}u isklju~iti mogu}nost transmisije
javljaju se retko. infektivnih agenasa. Ako postoji sklonost
Interakcije: u dodiru sa antisepti~kim rastvo- alergijskim reakcijama, treba dati antihista-
rima koji sadrè alkohol, jod ili te{ke metale, minike i kortikosteroide kao profilaksu.
moè se razgraditi i izgubiti dejstvo.
Doziranje: odre|uje se prema tipu hirur{ke B02BD02 koagulacioni faktor VIII
intervencije, veli~ini povr{ine koju treba po- (Coagulation factor VIII)
kriti, kao i broju aplikacija. Prose~na doza je DDD: P 500 i. j.
0,5-4 mL. U slu~aju potrebe pokrivanja velike FarKl: HEMOSTATIK (ANTIHEMOFILIK)
povr{ine potrebna je znatno ve}a doza.
Delovanje: v. uvod B02BD.
Predoziranje: nije poznato.
Indikacije: profilaksa i le~enje krvavljenja
Upozorenje: ne sme se davati intravaskular- kod bolesnika sa hemofilijom A, u ste~enoj
no, moè do}i do tromboembolije. Nije sa- hemofiliji A i kod bolesnika sa von Wille-
svim isklju~ena mogu}nost transmisije virusa brandovom bole{}u.
koji se prenose krvlju i pored sprovedene
Kontraindikacije: nisu poznate, osim pozna-
inaktivacije. Tokom trudno}e i laktacije, pri-
te alergijske reakcije na lek.
meniti samo ako je neophodno, jer bezbed-
nost primene nije ispitana kontrolisanim kli- Neèljena dejstva: alergijske reakcije, drhta-
ni~kim studijama. vica, temperatura, pojava inhibitora na fak-
tor VIII.
Registrovani lekovi: Interakcije: v. Poglavlje III.
BERIPLAST P - ZLB Behring, Nema~ka
Doziranje: zavisi od teìne poreme}aja he-
TISSUCOL - Baxter - Immuno, Austrija
mostaze, mesta i ja~ine krvavljenja. Lek se
primenjuje i.v. u bolusu ili u kontinuiranoj in-
B02BD Faktori koagulacije krvi fuziji. Potrebna doza odre|uje se prema po-
Opis: Faktori koagulacije krvi su glukoprotei- sebnoj jedna~ini.
ni koji se nalaze u plazmi, imaju zna~ajnu fi- Predoziranje: Moè se javiti intravaskularna
ziolo{ku ulogu u koagulaciji krvi i priprema- hemoliza nakon primene visokih doza kon-
ju se iz humane plazme (dobrovoljni davaoci centrata faktora VIII. Koncentrate faktora VI-
krvi), a primenjuju se u terapiji radi spre~a- II koji su proizvedeni iz ljudske plazme uvek
vanja krvavljenja, pre svega u hemofiliji. prati odre|en rizik prenosa virusa krvlju upr-
kos svim metodama inaktivacije virusa i testi-
ranja davalaca plazme. Rekombinantni kon-
B02BD01 koagulacioni faktori II, VII,
centrat faktora VIII ne zahteva ljudsku pla-
IX i X u kombinaciji zmu kao izvor faktora VIII. Zato je siguran u
(Coagulation factor IX, II, pogledu virusnih infekcija koje se {ire krvlju.
VII and X in combination)
DDD: P 350 i. j. BERIATE P - ZLB Behring, Nema~ka
FarKl: HEMOSTATIK EMOCLOT D.I. - Kedrion S.p.a., Italija
Delovanje: v. uvod B02BD HAEMOCTIN SDH - Biotest Pharma GmbH,
Indikacije: profilaksa i le~enje hemoragija Nema~ka
izazvanih kongenitalnim ili ste~enim nedo- OCTANATE - Octapharma Pharmaceutika,
statkom faktora koagulacije II, VII, IX i X Austrija
(protrombinski kompleks) u urgentnim sta-
njima kada postoji rizik nastanka krvavljenja
opasnih po ìvot pacijenta, a koja se ne mo-
gu le~iti drugim metodama.
154 specijalni deo
B02BD03 antiinhibitorski kompleks B02BD05 koagulacioni faktor VII

koagulacionog faktora VIII (prokonvertin)
(Factor VIII inhibitor (Coagulation factor VII)
bypassing activity) DDD: P 6000 i. j.
DDD: P 10.000 i. j. FarKl: HEMOSTATIK (ANTIHEMOFILIK)
B FarKl: HEMOSTATIK (ANTIHEMOFILIK)

Indikacije: terapija i profilaksa krvavljenja i
supstituciona terapija kod hemofilija sa inhi-
B02BD06 Von Willebrand-ov faktor i
koagulacioni faktor VIII u
bitorima na faktor VIII i IX. kombinaciji (Von
Kontraindikacije: v. B02BD02. Willebrand factor and
Neèljena dejstva: v. B02BD02. coagulation factor VIII
Interakcije: v. Poglavlje III. in combination)
Doziranje: zavisno od teìne poreme}aja. DDD: P 7200 i. j.
Registrovani lekovi: Delovanje: Kombinacija faktora VIII i von
FEIBA TIM 4 - Immuno, Italija Willebrandovoog faktora se sastoji od dva
molekula razli~itog fiziolo{kog delovanja.
B02BD04 koagulacioni faktor IX Faktor VIII u~estvuje u koagulaciji krvi, a Von
Willebrandov faktor u~estvuje u adheziji
(Coagulation factor IX) trombocita za endotel krvnih sudova i agre-
DDD: P 350 i. j. gaciji trombocita.
FarKl: HEMOSTATIK (ANTIHEMOFILIK)
Indikacije: Von Willebrandova bolest, profi-
Opis: Koagulacioni faktor IX je glukoprotein laksa i le~enje krvavljenja u hemofiliji A.
koji se nalazi u normalnoj plazmi i koji je
Kontraindikacije: preosetljivost na preparat.
neophodan u procesu koagulacije. Hemofilija
B je nasledni nedostatak faktora IX i le~i se Neèljena dejstva: alergijske reakcije i porast
koncentratima faktora IX. Visoko pre~i{}eni telesne temperature, razvoj antitela na faktor
koncentrati faktora IX sadrè uglavnom fak- VIII, u slu~aju primene visokih doza moè do-
tor IX, a u tragovima sadrè faktore II, VII i X. }i do hemolize usled nepodudarnosti krvi.
Koncentrati su podrvrgnuti metodama inakti- Interakcije: nisu poznate.
vacije virusa da se odstrane virusi koji se pre- Doziranje: zavisno od vrste i ja~ine krvavlje-
nose krvlju. nja. Primenjuje se i.v. ili u kontinuiranoj infu-
Delovanje: v. uvod B02BD. ziji.
Indikacije: profilaksa i le~enje krvavljenja Upozorenje: pri pojavi alergijskih reakcija,
kod bolesnika sa hemofilijom B, ste~enim ne- treba prekinuti davanje leka. Nije isklju~ena
dostatkom faktora IX, u le~enju bolesnika sa mogu}nost prenosa virusa, koji se prenose
hemofilijom koji je razvio inhibitore na faktor krvlju.
VIII. Registrovani lekovi:
Kontraindikacije: alergijska reakcija na pre- HAEMATE P - ZLB Behring, Nema~ka
parat, nedavna tromboza ili infarkt miokar- IMMUNATE - Baxter Immuno, Austrija
da, heparinska trombocitopenija tip II.
Neèljena dejstva: pojava inhibitora na fak- B02BD08 eptakog alfa (faktor VIIa
tor IX, alergijske reakcije na mestu primene, aktivirani) (Eptacog alfa
a ima opisanih i anafilakti~kih reakcija, ne- (activated))
frotski sindrom, heparinska trombocitopenija
tipa II. DDD: P 2,5 M i. j.
FarKl: HEMOSTATIK
Interakcije: nema podataka.
Delovanje: faktor VIIa je jedan od faktora ko-
Doziranje: izra~unava se prema posebnoj agulacije koji zavisi od vitamina K. Primenju-
jedna~ini. je se kod bolesnika koji su razvili visok titar
Predoziranje: primena visokih doza poveza- antitela na faktor VIII u cilju poja~anja aktivi-
na je s infarktom miokarda, diseminiranom ranja sistema koagulacije.
intravaskularnom koagulacijom. Indikacije: Le~enje krvavljenja opasnih po ì-
Upozorenje: Postoji rizik od nastanka trom- vot, u predelu zglobova i perioperativna pro-
boze. filaksa kod bolesnika sa inhibitorima na fak-
Registrovani lekovi: tor VIII i faktor IX.
AIMAFIX D.I. - Aima Derivati S.p.a. Kontraindikacije: preosetljivost na proteine
IMMUNINE - Baxter - Immuno, Italija mi{a ili goveda.
FACTOR IX P - Aventis Behring, Nema~ka Neèljena dejstva: svrab, osip, mu~nina, gla-
OCTANINE F - Octapharma Pharmaceutika, vobolja, slabost, promene krvnog pritiska,
Austrija ataksija, angina pektoris
Doziranje: zavisi od teìne krvavljenja. Pri- }elije sluzokoè creva, pove}ava se sa pove-
mena i.v., odjednom u intervalima od 2-3 sa- }anjem doze unesenog gvo`|a, ali udeo ap-
ta na po~etku. a kasnije na 4-12 sati. Vreme sorbovanog gvo`|a se smanjuje. Hroni~an
davanja je 2-5 minuta. gubitak krvi putem menstruacije ili iz dige-
Upozorenje: ponekad je mogu}a pojava stivnog trakta (gastroduodenalni ulkus, kar-
tromboembolija kod bolesnika sa uznapredo- cinom, hemoroidi i dr.) naj~e{}i su uzrok si-
valom aterosklerozom. Alergija na mi{ije pro-
teine. Ne sme se me{ati sa infuzionim rastvo-
deropenije i sideropeni~ne anemije. Sidero-
peni~na anemija razvija se postepeno i uvek
B
rima. je simptom neke druge bolesti, {to zahteva
dobru dijagnostiku. Sideropeni~na anemija
Registrovani lekovi: moè biti hipohromna i mikrocitna, vrednosti
NOVOSEVEN - Novo Nordisk A/S, Danska gvo`|a u serumu su sniène. Prvi simptomi
sideropeni~ne anemije su umor, apatija i gu-
B02BD09 nonakog alfa bitak apetita, a potom se javlja {um u u{ima,
(Nonacog alfa) glavobolja, lupanje srca, glositis, disfagija.
DDD: P 1000 i. j.
FarKl: HEMOSTATIK
B03AA Dvovalentno gvo`|e,
oralni preparati
B02BX Ostali sistemski B03AA01 feroglicin sulfat
hemostatici (Ferrous glycine sulfate)
B02BX01 etamsilat (Etamsylate) DDD: O 0,2 g (Fe2+)
DICYNONE - Lek DD, Slovenija ORFERON - Pliva Hrvatska D.o.o., Hrvatska
B03AA02 gvo`|e (II) fumarat
B03 ANTIANEMICI
Opis: Anemija ne predstavlja jedno oboljenje,
(Ferrous fumarate)
DDD: O 200 mg (Fe2+)
FarKl: ANTIANEMIK
ve} stanje koje moè nastati kao rezultat de- Opis: Nedostatak gvo`|a se nadokna|uje
lovanja razli~itih etiolo{kih faktora i patoge- oralnim preparatima gvo`|a, koji mogu sadr-
netskih mehanizama. Iz toga proizilazi da je àti gvo`|e u dvovalentnom obliku i trova-
glavni preduslov adekvatne terapije posta- lentnom.
vljanje precizne dijagnoze i definisanje tipa Indikacije: krvavljenje razli~ite etiologije, po-
anemije. Upravo, zbog navedenog i le~enje ve}ane potrebe za gvo`|em (trudno}a, lakta-
anemije moè biti razli~ito, pa se u terapiji cija poro|aj, pubertet), nedovoljno uno{enje
mogu koristiti razli~iti lekovi, kao {to su: hranom, oteàna resorpcija iz GIT.
oralni i parenteralni preparati gvo`|a, folna Kontraindikacije: anemije koje nisu izazvane
kiselina, piridoksin, vitamin B12 i drugi. nedostatkom gvo`|a, kod bolesnika sa o{te-
}enjem jetre i bubrega, gastrointestinalne bo-
B03A Preparati gvo`|a lesti i preosetljivost na gvo`|e.
Opis: Za normalno funkcionisanje organizma Neèljena dejstva: Retko se javljaju gastroin-
neophodno je prisustvo gvo`|a {to se postiè testinalne smetnje (gubitak apetita, mu~nina,
unosom hrane koja ga sadrì. U organizmu povra}anje, proliv, opstipacija). Neèljena
su normalne vrednosti pribli`no 60 mg gvo- dejstva, obi~no, su blaga i ne zahtevaju pre-
`|a/1 kg telesne mase (ukupno 3-5 grama) kid terapije.
koje je raspore|eno u hemoglobinu (65%), Interakcije: v. Poglavlje III.
4% u mioglobinu, 0,1% u transferinu, a osta- Doziranje: odrasli 100-200 mg elementarnog
tak se nalazi kao rezerva u obliku feritina i gvo`|a u preparatu, pre jela, deca do 12 go-
hemosiderina u jetri, slezini i kostnoj srì. dina 3-4 mg gvo`|a/kg telesne mase/dan.
Gvo`|e se resorbuje u duodenumu i jejunu-
Predoziranje: znaci trovanja su: mu~nina,
mu. Resorpcija gvo`|a je pove}ana kada su
povra}anje, hipotenzija, acidoza i konvulzije,
pove}ane potrebe organizma za gvo`|em. Na
bol u stomaku, hipotenzija, {ok, konvulzije. U
resorpciju gvo`|a uti~u brojni faktori. Dnev-
slu~aju pojave treba izazvati pra`njenje èlu-
na potreba gvo`|a iznosi 1-1,5 mg kod dece,
ca povra}anjem i ispiranjem, i oralnom pri-
0,5-1 mg kod mu{karaca, dok su potrebe kod
menom deferoksamina.
èna razli~ite u odre|enim periodima (men-
struacija) i iznose 1-2 mg i do 2,5 mg u trud- Upozorenje: Pojavljuje se tamno obojena sto-
no}i. Na resorpciju gvo`|a uti~u brojni fakto- lica za vreme trajanja terapije.
ri (askorbinska kiselina, mesni proizvodi). Registrovani lekovi:
Koli~ina gvo`|a koja se resorbuje iz lumena u HEFEROL - Alkaloid A.D., Makedonija
156 specijalni deo
podru~je za parenteralnu primenu. Danas se

B03AA07 gvo`|e (II) sulfat primenjuju samo preparati za i.v. primenu,
(Ferrous sulfate) i.m. primena je napu{tena.
DDD: O 200 mg (Fe2+) Delovanje: nadokna|ivanje nedostatka gvo-
FarKl: ANTIANEMIK `|a u organizmu.
B Delovanje: v. gvo`|e (II) fumarat.

Indikacije: v. gvo`|e (II) fumarat.
Kontraindikacije: v. gvo`|e (II) fumarat.
Indikacije: v. oralni preparati.
Kontraindikacije: anemija koja nije posledica
nedostatka gvo`|a, preosetljivost na sastojke
preparata, hemohromatoza i hemosideroza,
Neèljena dejstva: v. gvo`|e (II) fumarat. stanje posle trovanja olovom, ciroza jetre, vi-
Interakcije: v. Poglavlje III. rusni hepatitis.
Doziranje: v. gvo`|e (II) fumarat. Neèljena dejstva: hipotenzija, bolovi u zglo-
Predoziranje: v. gvo`|e (II) fumarat. bovima, otok limfnih `lezda, temperatura,
Registrovani lekovi: glavobolja, o{amu}enost, mu~nina, povra}a-
FERRO-GRADUMET - Galenika A.D., R. nje, anafilaktoidna reakcija, bol na mestu
Srbija aplikacije preparata, flebitis vene, retko aler-
gijska i anafilakti~na reakcija.
B03AB Trovalentno gvo`|e, Doziranje: Zavisno od procene nedostatka po
oralni preparati formuli:
B03AB05 gvo`|e (III) hidroksid
ukupna koli~ina potrebnog gvo`|a (mg) =
polimaltoza (IPC) telesna masa (kg) x deficit hemoglobina (g/l) x
FarmKl: ANTIANEMIK (oralni)
0,24 + koli~ina gvo`|a za popunjavanje zaliha
FERRUM LEK - Lek DD, Slovenija Predoziranje: cijanoza, hiperventilacija usled
acidoze i kardiovaskularni kolaps. Nekada je
potrebna primena deferoksamina.
B03AB09 gvo`|e (III) Upozorenje: Bolesnici sa bronhijalnom ast-
proteinsukcinilat (Ferric mom i malim kapacitetom vezivanja gvo`|a,
proteinsuccinylate) kao i bolesnici sa nedostatkom folata, poka-
FarKl: ANTIANEMIK zuju ve}i rizik za pojavu alergijskih reakcija.
Delovanje: Trovalentno gvo`|e je prisutno u Zbog toga se preporu~uje da se preparat raz-
preparatima u obliku proteinskog kompleksa. redi u rastvoru za infuziju i da se primeni in-
Indikacije: v. gvo`|e (II) fumarat. fuzija. Terapiju zapo~eti sa manjom dozom.
Kontraindikacije: v. gvo`|e (II) fumarat. Registrovani lekovi:
Neèljena dejstva: metalni ukus u ustima, FEDEX - Zdravlje, R. Srbija
glavobolja i temperatura.
Interakcije: v. Poglavlje III. B03AC.. gvo`|e (III) hidroksid
Doziranje: Uobi~ajeno se uzima (odrasli) 40- polimaltoza (IPC)
80 mg trovalentnog gvo`|a, podeljeno u dve FarmKl: ANTIANEMIK (parenteralni)
doze, i 4 mg/kg telesne mase (deca).
Predoziranje: v. gvo`|e (II) fumarat. FERRUM LEK - Lek, Slovenija
Upozorenje: bolesnici sa enteritisom i ulcero-
znim kolitisom ne bi trebalo da uzimaju pre-
parate gvo`|a oralno. B03AD Gvo`|e u kombinaciji sa
folnom kiselinom
B03AD02 gvo`|e (II) fumarat, folna
LEGOFER - Alkaloid A.D., Makedonija
kiselina
FarKl: ANTIANEMIK
B03AC Trovalentno gvo`|e,
parenteralni preparati FOLIRON - Remedika, Kipar
B03AC01 dekstriferon (gvo`|e III
dekstran) (Dextriferron)
DDD: P 100 mg (Fe3+)
B03AE Gvo`|e u drugim
FarKl: ANTIANEMIK kombinacijama
Opis: Parenteralna primena preparata gvo- B03AE10 gvo`|e (II) sulfat,
`|a kod sideropenije i sideropeni~ne anemije askorbinska kiselina
je retko potrebna i to samo u slu~aju bolesti (Ferrous sulfate,
èluca i tankog creva gde je nemogu}a oral- ascorbic acid)
na primena i to je danas jedino indikaciono FarKl: ANTIANEMIK
Registrovani lekovi: ciozna anemija). Nedostatak intrinsi~kog

HAMATOPAN - Dr August Wolff GmbH, Au- (unutra{njeg) faktora parijetalne }elije slu-
strija znice èluca zbog izraènog autoimunog ga-
stritisa izaziva malapsorpciju vitamina B12. U
B03AE10 gvo`dje glukonat, organizmu se nalaze zalihe vitamina B12 u je-
tri, bubregu i srcu, dok se u hrani nalazi u
mangan glukonat, bakar
glukonat (Ferrous
gluconate, mangan
manjim koli~inama u mesu, ribi i jajima. Dru-
gi vaàn sastojak je folna kiselina bitna za fi-
B
ziolo{ke procese u organizmu ~iji nedostatak
gluconate, cuprum moè dovesti do razvoja megaloblasti~ne
gluconate) anemije. Nedostatak folne kiseline moè biti
FarKl: ANTIANEMIK posledica neodgovaraju}e ishrane, dugotraj-
Delovanje: Gvo`|e je neophodan sastojak u ne antiepilepti~ke terapije, a pove}ane potre-
organizmu ~oveka i uglavnom je vezan za he- be su u trudno}i.
moglobin (oko 70%), 10-12% se nalazi u mi-
oglobinu i enzimima, a ostatak se nalazi u je-
tri, slezini i kostnoj srì, igra zna~ajnu ulogu B03BA Vitamin B12
u prenosu kiseonika u eritrocitima. Bakar je (cijanokobalamin)
zna~ajan sastavni deo proteina i enzima, a i analozi
deluje i keo katalizator u nekim procesima B03BA01 cijanokobalamin
(kofaktor citohrom oksidaze u metabolizmu (Cyanocobalamin)
glukoze). Mangan potpomaè stvaranje he-
DDD: P 20 mcg; O 1 mg
moglobina, faktora rasta i u~estvuje u meta-
FarKl: VITAMIN B12
bolizmu kalcijuma i fosfora.
Delovanje: Cijanokobalamin (hidroksokoba-
Indikacije: anemije izazvane deficitom gvo-
lamin) je neophodan za normalan rast svih
`dja, profilaksa kod trudnica.
}elija organizma, za normalnu eritropoezu,
Kontraindikacije: preosetljivost na neki od za reprodukciju svih epitelnih }elija u gastro-
sastojaka. intestinalnom traktu i za odràvanje normal-
Neèljena dejstva: gastrointestinalna iritaci- ne funkcije mijelinskog omota~a. Nedostatak
ja, abdominalni bol, mu~nina, povra}anje, di- dovodi do neurolo{kih manifestacija, pore-
jareja ili opstipacija, hipotenzija, tahikardija, me}aja sinteze DNK i megaloblastne anemije.
metaboli~ke promene, hiperglikemija, depre- Indikacije: perniciozna anemija, deficit B12
sija CNS do letargije i kome. posle totalne ili parcijalne gastrektomije,
Interakcije: Antacidi smanjuju resorpciju Chronova bolest, prisustvo abnormalne bak-
gvo`dja, askorbinska i limunska kiselina po- terijske flore u crevima (Botryocephalus la-
ve}avaju resorpciju, soli gvo`dja smanjuju re- tus), totalna gastrektomija, malapsorpcija,
sorpciju i efekte bifosfonata, fluorohinolona, nikotinska ambliopija. Profilakti~ki se moè
levodope, metildope, penicilamina, tetracikli- primeniti kod ortodoksnih vegeterijanaca,
na, tiroksina. (v. i poglavlje III). pacijenata sa gastrektomijom ili nekih bolesti
Doziranje: U le~enju anemije zbog deficita tankog creva.
kod odraslih naj~e{}a doza je od 100 - 200 Kontraindikacije: etiolo{ki nerazja{njene
mg gvo`dja dnevno (izbegavati na prazan anemije.
stomak) - (2 - 4 ampule dnevno); kod novo- Neèljena dejstva: umerena dijareja, urtika-
rodjen~adi do 1 mesec 5 - 10 mg/1 kg/dan rija, ra{, bol na mestu injekcije, hipokalijemi-
elementarnog gvo`dja (1 amp/60 mg ele- ja kao i anafilaktoidne reakcije.
mentarnog gvo`dja).
Predoziranje: Kod akutnog trovanja gvo-
Doziranje: 60-100 mcg i.m. dnevno kod ne-
`djem neophodno je brzo smanjiti resorpciju
komplikovanih slu~ajeva perniciozne anemi-
iz gastrointestinalnog trakta uz emezu i lava-
je, perniciozna anemija i druge makrocitne
ù èluca, primenu desferoksamina, simpto-
anemije sa neurolo{kim simptomima i.m.
matsku terapiju.
svaki drugi dan po 1 mcg, 30-50 mcg i.m. ili
Upozorenje: Mogu}e prebojavanje zuba ili s.c. kod dece, doza odràvanja 1 mg
fecesa. mese~no.
Registrovani lekovi: Upozorenje: upotrebiti tek nakon utvr|iva-
TOT HEMA - Innothera - Innotech Internatio- nja etiologije megaloblasti~ne anemije. Na
nal, Francuska po~etku le~enja, mogu}a je hipokalijemija.
B03B Vitamin B12 i VITAMIN B 12 - Alkaloid A.D., Makedonija
folna kiselina VITAMIN B 12 - KRKA,Tovarna Zdravil DD,
Opis: Deficit vitamina B12 i folne kiseline su Slovenija
uzrok ve}ine megaloblastnih anemija (perni- VITAMIN B12 - Hemofarm koncern, R. Srbija
158 specijalni deo
B03BA03 hidroksokobalamin B03X Ostali antianemijski

(Hydroxocobalamin) preparati
DDD: P 20 mcg B03XA Ostali antianemijski
FarKl: VITAMIN B12 preparati
Delovanje: v. cijanokobalamin. B03XA01 epoetin alfa
B Indikacije: v. cijanokobalamin.
Kontraindikacije: v. cijanokobalamin.
(eritropoetin) (Epoetin alfa
(Erythropoietin))
Neèljena dejstva: v. cijanokobalamin. DDD: P 1000 i. j.
Interakcije: v. Poglavlje III. FarKl: STIMULATOR ERITROPOEZE
Doziranje: 1 mg 3 puta nedeljno u toku dve Delovanje: epoetin je faktor hematopoeze
nedelje, a zatim 1 mg na 3 meseca. koji reguli{e eritropoezu stimulacijom proli-
Upozorenje: v. cijanokobalamin feracije i diferencijacije nezrelih }elija eritro-
Registrovani lekovi: citne loze. Radi se o epoetinu alfa i epoetinu
OHB12 - Galenika A.D., R. Srbija beta (rekombinantni, humani), koji se prime-
njuju u istom indikacionom podru~ju, jer im
je klini~ka efikasnost sli~na. Anemija i hipok-
B03BB Folna kiselina i derivati sija podsti~u izlu~ivanje epoetina. Epoetin
B03BB01 folna kiselina (vitamin B11) deluje preko specifi~nog receptora (EPO-R).
(Folic acid) Koncentracija epoetina, kod zdravih osoba,
DDD: P 10 mg (terapijska doza); kre}e se od 5-100 mU/L. Za delovanje epoe-
tina neophodno je prisustvo gvo`|a, folata i
0,4 mg (profilakti~ka doza)
vitamina B12.
FarKl: ANTIANEMIK
Indikacije: hroni~na insuficijencija bubrega
Opis: Folna kiselina je kofaktor potreban za
(bolesnici na hemodijalizi, peritoneumskoj
normalnu hematopoezu i funkciju }elije, a
dijalizi ili pred dijalizom), le~enje sekundar-
u~estvuje u metabolizmu histidina. Nedosta-
nih anemija kod bolesnika sa AIDS-om i le~e-
tak folata ispoljava se kao megaloblastna
nju anemije kod onkolo{kih bolesnika na he-
anemija, a moè se javiti u trudno}i, kod al-
moterapiji preparatima platine. Epoetin se,
koholi~ara i osoba sa pro{irenom bolesti tan-
tako|e, primenjuje i za prikupljanje autolog-
kog creva.
ne krvi za hirur{ke zahvate, kao i za preven-
Delovanje: v. uvod B03B. ciju anemije kod novoro|en~eta male telesne
Indikacije: nedostatak folne kiseline kao mase.
uzrok megaloblastne anemije, prevencija u Kontraindikacije: nekontrolisana hipertenzi-
graviditetu i u doba razvoja, kod malapsorp- ja, preosetljivost na humani rekombinantni
cije i upotrebe lekova koji mogu precipitirati epoetin, humani albumun ili produkte }elija
deficit folne kiseline. sisara, u trudno}i i tokom dojenja.
Kontraindikacije: perniciozna anemija i pre- Neèljena dejstva: mogu biti ozbiljna, kao:
osetljivost na lek. hipertenzija, tahikardija i otok, a opisane su i
Neèljena dejstva: dobro se podnosi i retke te{ke komplikacije u vidu sr~anog infarkta,
su reakcije preosetljivosti. tranzitornih ishemi~nih napada sa razvojem
Interakcije: visoke doze folne kiseline mogu cerebrovaskularnog insulta kao i tromboem-
umanjiti dejstvo antiepileptika. bolijske komplikacije, zatim, glavobolja, vrto-
Doziranje: kod folatne megaloblastne anemi- glavica i umor, mu~nina, povra}anje i proliv,
je 5 mg u periodu od 4 meseca; kod malap- a kod bolesnika s porfirijom osnovna bolest
sorpcije do 15 mg/dan, u profilaksi u trudno- se moè zna~ajno pogor{ati. Mogu se javiti
}i 200-500 mcg/dan; prevencija defekta neu- reakcije preosetljivosti kao osip i urtikarija, a
ro tubusa fetusa 400 mcg/dan pre za~e}a i retko, anafilakti~ka reakcija. Od vrlo retkih
prvih 12 nedelja, u jasno dijagnostikovanim neèljenih dejstava, opisane su hiperkalijemi-
stanjima deca do 1 godine ìvota 500 ja, artralgije, bol u grudima i reakcija na me-
mcg/kg/dan, a posle 1 godine ìvota doze su stu lokalne primene.
iste kao za odrasle. Interakcije: nisu poznate.
Upozorenje: U malignim bolestima, koje mo- Doziranje: Moè se primeniti s.c. ili i.v., zavi-
gu biti zavisne od folata, primena folne kise- sno od indikacije, a klini~ka ispitivanja su po-
line je opravdana, ako je prisutna megalobla- kazala da je srednja s.c. doza bila je 20-30%
sti~na anemija koja je posledica nedostatka nià od i.v. doze potrebne za postizanje istog
folne kiseline. klini~kog efekta. Kod pacijenta sa bubre`nom
Registrovani lekovi: insuficijencijom primenjuje se samo i.v.
FOLAN - Farmakos d.d., R. Srbija Predoziranje: terapijska {irina epoetina je ve-
FOLNAK - Sigmapharm, R. Srbija lika. Prekora~enje doze, moè dovesti do po-
ja~anog farmakolo{kog dejstva koje se lako
re{ava obustavom primene leka.
Upozorenje: nema dokaza o sigurnoj upotre-

bi leka kod trudnica i dojilja. Zato se u perio-
du organogeneze (prva tri meseca trudno}e)
ne primenjuje. Delovanje epoetina kod bole-
B05 SREDSTVA ZA
ZAMENU KRVI I
PERFUZIONI
snika sa hroni~nom insuficijencijom bubrega, RASTVORI
moè biti smanjeno, a tokom primene leka,
treba pa`ljivo pratiti vrednost kalijuma, jer je
kod nekih bolesnika zapaèna hiperkalijemi-
B05A Krv i sli~ni proizvodi B
ja. U po~etnom periodu le~enja, moè do}i B05AA Supstituenti krvi i
do pove}anja broja trombocita. proteinske frakcije plazme
Registrovani lekovi: Opis: U ovu grupu spadaju raznovrsni proiz-
EPREX - Janssen Pharma N.V., Belgija vodi. Rastvori albumina sadrè rastvorljive
proteine i elektrolite, ali ne i faktore koagula-
cije, antitela krvnih grupa ili holinesteraze
B03XA01 epoetin beta plazme. Albumin se primenjuje u le~enju te-
(eritropoetin) (Epoetin {kih hipoproteinemija. Koncentrovani rastvo-
beta (Erythropoietin)) ri albumina mogu se primeniti za izazivanje
DDD: P 1000 i. j. diureze kod hipoalbuminemi~nih bolesnika
FarKl: STIMULATOR ERITROPOEZE (ciroza jetre). Dekstrani, èlatin i rastvori
Delovanje: v. epoetin alfa (B03XA01) skroba su makromolekulske supstance koje
se primenjuju u stanjima velikog gubitka krvi
Indikacije: anemija bolesnika u terminalnom
({ok kao posledica opekotina ili sepse). Mogu
stadijumu insuficijencije bubrega koji su na
se primenjivati u stanjima akutnog kratko-
dijalizi, bubre`na anemija kod bolesnika koji
trajnog gubitka krvi. Pre po~etka primene
nisu na dijalizi, anemija bolesnika od malig-
dekstrana, treba, ukoliko je potrebno, odredi-
nih tumora.
ti krvnu grupu ili druge biohemijske parame-
Kontraindikacije: nekontrolisana hipertenzi- tre, jer primena dekstrana moè ometati nji-
ja; preosetljivost na preparat; trudno}a i lak- hovo odre|ivanje.
tacija.
Neèljena dejstva: v. epoetin alfa.
Interakcije: nisu poznate
B05AA01 albumin (Albumin)
FarKl: SUPSTITUENT KRVI
Doziranje: 20 i.j./kg s.c. tri puta nedeljno ili
Delovanje: v. uvod B05AA
40 i.j./kg i.v. tri puta nedeljno. Maksimalna
doza ne sme biti ve}a od 720 i.j./kg/nedelju Indikacije: stanja {oka, hipoalbuminemija sa
dana. hipovolemijom i edemima.
Predoziranje: v. epoetin alfa. Kontraindikacije: sr~ana oboljenja, ozbiljna
anemija
Registrovani lekovi: Neèljena dejstva: preosetljivost (uklju~uju}I
RECORMON - F. Hoffmann-La Roche, Ne- i anafilaksu), povra}anje, pove}ana salivaci-
ma~ka ja, dijareja, groznica, tahikardija i hipotenzi-
RECORMON Za Reco - Pen - Roche ja.
Diagnostics GmbH, Nema~ka
Doziranje: individualno
B03XA02 darbepoetin alfa
Upozorenje: Primenjivati sporo da bi se izbe-
DDD: P 4,5 mcg
glo brzo pove}anje krvnog pritiska. Potrebno
FarKl: STIMULATOR ERITROPOEZE
je pratiti kardiovaskularne i respiratorne
Registrovani lekovi: funkcije. Korigovati dehidrataciju, ukoliko se
ARANESP – AMGEN EUROPE B.V., Holandija primenjuju koncentrovani rastvori.
ALBUMIN (LJUDSKI) - Imunolo{ki zavod d.d.
Zagreb, Hrvatska
HUMAN ALBUMIN - ZLB Behring, Nema~ka
HUMAN ALBUMIN 20% Biotest FH - Biotest
HUMAN ALBUMIN - Baxter Immuno,
Austrija
HUMAN ALBUMIN - Octapharma
Pharmaceutika, Austrija
LJUDSKI ALBUMIN - Institut za transfuziju
krvi, R. Srbija
UMAN ALBUMIN - Kedrion S.p.A., Italija
VIALEBEX – LFB, Francuska
160 specijalni deo
B05AA05 dekstran 40, glukoza preosetljivost na skrob, hiperhidratacija, te-

(Dextran, glucose) {ki poreme}aji koagulacije krvi.
FarKl: SUPSTITUENT KRVI Neèljena dejstva: anafilaktoidna reakcija
Delovanje: Koloidno - osmotski rastvori koji koja se ispoljava u vidu blagih subjektivnih
pove}avaju volumen plazme. Dejstvo im je, tegoba, preko cirkulatornih poreme}aja, {o-
ka, bronhospazma, do prestanka rada srca i
B relativno, kratko, a postoje u obliku 6% ili
10% rastvora sa srednjim molekulskim masa-
ma 40.000 ili 70.000. Zbog uticaja na mikro-
plu}a.
Interakcije: ne me{ati sa drugim rastvorima
cirkulaciju, deluju i tromboprofilakti~no. ili lekovima.
Indikacije: profilaksa i le~enje hipovolemij- Doziranje: individualno. Preporu~ena dnev-
skog {oka, korekcija mikrocirkulacije izazvana doza je do 20 mL/kg telesne mase.
ne {okom, opekotinama, masnom emboli- Predoziranje: Mogu} je kratkotrajan porast
jom, pankreatitisom, peritonitisom, paraliti~- serumskih amilaza. Potrebna redovna kon-
kim ileusom, u profilaksi postoperativne i trola elektrolita i ravnoteè vode.
posttraumatske embolije, za pobolj{anje lo- Upozorenje: potrebna je opreznost u po~etku
kalnog krvotoka i za spre~avanje tromboze u primene infuzije, zbog mogu}e alergijske re-
transplantatima kao dodatak aparatima za akcije, kao i u stanjima poreme}aja koagula-
ekstrakorporalnu cirkulaciju. cije; ne savetuje se upotreba u trudno}i i za
Kontraindikacije: izrazita sklonost krvavlje- vreme dojenja, iako nema podataka o terato-
nju (trombocitopenija), oligurija i anurija u genosti.
bubre`noj insuficijenciji, sr~ana insuficijenci-
ja, preosetljivost na dekstran.
HETASORB 6% - Hemomont, R. Srbija
Neèljena dejstva: reakcije preosetljivosti su VOLUVEN - Fresenius Kabi GmbH, Austrija
retke i, obi~no, reverzibilne i manifestuju se
kao ko`ne reakcije i blago povi{enje telesne
temperature, do smetnji u digestivnom, re- B05AA10 poligelin (Polygeline)
spiratornom i kardiovaskularnom sistemu, FarKl: SUPSTITUENT KRVI
retko se moè javiti anafilakti~ki {ok. Delovanje: je polipeptidni razgra|eni èlatin
Interakcije: v. Poglavlje III. gove|e kosti, za nadoknadu volumena pla-
Doziranje: individualno, uz prilago|avanje zme, kojom se uti~e na cirkulatornu insufici-
doze klini~koj slici. Primenjuje se i.v. infuzi- jenciju nastalu zbog apsolutnog ili relativnog
jom 5-75 kapi u minuti, ne treba prekora~iti nedostatka volumena plazme/krvi.
dozu od 1,5 g/kg u toku 24 sata. Indikacije: hipovolemijski {ok, gubitak krvi i
Upozorenje: ne preporu~uje se davanje 6% i plazme (kod trauma, opekotina, autolognog
10% rastvora dekstrana kod novoro|en~adi i davanja krvi ili plazme pred operaciju), pu-
odoj~adi. Dekstran u krvi ne uti~e na rezulta- njenje aparata srce-plu}a koji se primenjuje
te odre|ivanja krvne grupe, Rh faktora, pri intervencijama. Rastvor moè biti podloga
Combsovog testa, ali moè uticati na rezulta- za razne lekove.
te pojedinih laboratorijskih analiza, pa se Kontraindikacije: poznata preosetljivost na
preporu~uje uzimanje uzoraka, pre davanja sastojke rastvora, kao i postoje}e te{ke aler-
infuzije dekstrana. gijske reakcije. Relativne kontraindikacije su:
Trudno}a i dojenje: dekstrani ne prolaze pla- sr~ana insuficijencija, hipertenzija, varikozi-
centnu membranu i nemaju teratogeno delo- teti jednjaka, plu}ni edem, hemoragijska di-
vanje. jateza, renalna i postrenalna anurija. Nije
kontraindikovan kod trudnica i dojilja.
Neèljena dejstva: ko`ne reakcije (urtikarija,
B05AA07 hidroksietilskrob pustule), hipotenzija, tahikardija ili bradikar-
(Hydroxyethylstarch) dija, mu~nina, povra}anje, dispneja, porast
FarKl: SUPSTITUENT KRVI telesne temperature, retko reakcije preosetlji-
Opis: Hidroksietilskrob (HES) se proizvedi vosti u vidu anafilakti~kog {oka.
od amilopektina. Molekulska masa je Interakcije: Oprez kod digitalizovanih bole-
200.000. snika, zbog delovanja kalcijuma iz rastvora.
Delovanje: kao makromolekularna supstanca Doziranje: indivudualno.
koja se sporo razgra|uje, deluje na pove}anje Upozorenje: pratiti nivoe kalcijuma.
volumena u cirkulaciji, kao i na odràvanje
volumena u stanjima {oka. Registrovani lekovi:
Indikacije: terapija i profilaksa hipovolemije i HAEMACCEL - Thera Select GmbH, Nema~-
{oka (hemoragijski, traumatski, septi~ki, kao ka
i {ok zbog opekotina).
Kontraindikacije: sr~ana insuficijencija, otka-
zivanje bubrega sa oligurijom i anurijom,
B05B Rastvori za intravensku B05BA01 aminokiseline

primenu (Amino acids)
FarKl: NUTRITIV
B05BA Rastvori za parenteralnu
ishranu Delovanje: v. uvod B05BA.
Opis: Parenteralna ishrana se primenjuje u Indikacije: parenteralna ishrana
stanjima koja zahtevaju korekciju nutritivnog
deficita i malnutriciju u slu~ajevima neade-
kvatne funkcije sistema za varenje. Parente-
Kontraindikacije: fenilketonurija, hiperurice-
mija, te{ka o{te}enja jetre, dekompenzovana
sr~ana insuficijencija, anurija, hiperglikemija,
B
ralna ishrana se sprovodi uvo|enjem perifer- insuficijencija bubrega.
nog venskog katetera ili centralnog venskog Neèljena dejstva: povra}anje, mu~nina,
katetera. Periferna parenteralna ishrana se groznica, crvenilo, znojenje, dijareja, hiper-
sprovodi putem perifernog krvotoka, u kra- kalijemija, acidoza, alkaloza, osmotska diure-
}em vremenskom periodu (do 2 nedelje). za, dehidratacija, hipervolemija, poreme}aj
Centralnim venskim kateterom se moè uno- elektrolita, tahikardija i porast enzima jetre.
siti ve}i volumen rastvora, u toku duèg vre- Interakcije: ne savetuje se dodavanje drugih
menskog perioda, u cilju odrànja nutritivne lekova u infuzione rastvore.
i metaboli~ke ravnoteè. Parenteralna ishra- v. i Poglavlje III.
na moè biti parcijalna ili totalna. Totalna
Doziranje: individualno. Uobi~ajena brzina
parenteralna ishrana obezbe|uje sve potrebe
infuzije je 25-30 kapi/minut za bolesnike te-
organizma za hranljivim materijama (gluko-
lesne teìne 70 kg.
za, lipidi, aminokiseline, elektroliti, minerali,
oligoelementi i elementi u tragovima), dok Upozorenje: potrebno je pra}enje elektrolita
parcijalna parenteralna ishrana predstavlja u krvi, kao i acidobazne rvnoteè vode.
dopunsku terapijsku meru kada se samo ne- Primena aminokiselina moè izazvati pove}a-
ke od supstanci, potrebnih za odrànje home- nu proizvodnju èluda~ne kiseline i stres ul-
ostaze, dostavljaju putem krvnih sudova. kus.
Danas su dostupni rastvori za parenteralnu Registrovani lekovi:
ishranu koji mogu obezbediti sve osnovne AMINOVEN - Fresenius Kabi GmbH, Austrija
nutritivne zahteve, od te~nosti, proteina, AMINOSOL - Hemomont, R. Srbija
ugljenih hidrata, masti, minerala, elemenata VAMINOLACT - Fresenius Kabi GmbH,
u tragovima, do vitamina. Ciljevi supstitucije Austrija
belan~evina su: odrànje ravnoteè azota i
odrànje mi{i}ne mase kod kahekti~nih bole- B05BA02 sojino ulje, fosfolipidi,
snika. Rastvori aminokiselina naj~e{}e su
kombinacija esencijalnih i neesencijalnih sin-
glicerol (Fat emulsions)
FarKl: NUTRITIV
tetskih L-aminokiselina. Rastvori se razlikuju
po sastavu i koli~ini aminokiselina, a ~esto Delovanje: v. uvod B05BA.
sadrè i glukozu kao i elektrolite. Indikacije: postoperativna ishrana, tumori
Indikacije: te{ke ili dugotrajne bolesti siste- gastrointestinalnog trakta, peritonitis, ulce-
ma za varenje, hemoterapija i radioterapija, rozni kolitis, opekotine, dugotrajna koma.
priprema bolesnika za operaciju, politraume, Kontraindikacije: akutni {ok, izraèn pore-
produbljena koma, anoreksija, kao i stanja me}aj metabolizma masti, osetljivost na sa-
hroni~ne ili akutne insuficijencije jetre ili bu- stojke preparata.
brega. Neèljena dejstva: povi{enje telesne tempe-
Neèljena dejstva: su mehani~ka (pneumo- rature, groznica, mu~nina, povra}anje, reak-
toraks, ozleda brahijalnog pleksusa, punkcija cije na koì, posle dugotrajne primene moè
arterije supklavije, hemotoraks), bakterijska se javiti prolazni poreme}aj jetrenih funkcija.
(sepsa vezana za centralni venski kateter), Interakcije: v. Poglavlje III.
metaboli~ka (preoptere}enje volumenom Doziranje: uobi~ajena dnevna doza je 333
unesene te~nosti, hiperglikemija, hiperamo- mL 30% rastvora, u toku 5 ~asova, u po~etku
nijemija, azotemija, hipertrigliceridemija, brzinom od 20 kapi/minut, a zatim 40-60 ka-
akutni pankreatitis, hiperkalcijemija i brojni pi/minut.
drugi elektrolitski i vitaminski poreme}aji) i Upozorenje: opreznost je potrebna kod paci-
gastrointestinalna (holestaza, porast amino- jenata preosetljivih na proteine soje, ne pri-
transferaza i alkalne fosfataze, steatoza, stea- menjuje se u pedijatriji, a u trudno}i u izuzet-
tohepatitis, fosfolipidoza, fibroza i ciroza, nim slu~ajevima. Moè uticati na vrednosti bi-
kakalkulozni holecistitis, holelitijaza u ù~noj ohemijskih parametara.
kesi), a nekada febrilna stanja.
LIPOVENOES - Fresenius Kabi GmbH, Austr.
162 specijalni deo
B05BA02 sojino ulje, pre~i{}eno ja, o{te}enje bubre`ne funkcije, encefalopati-

FarKl: NUTRITIV ja, povra}anje, hiperglikemija, hiperosmolar-
na koma, glikozurija, hipoglikemija (reaktiv-
na), laktoacidoza, hiperuricemija, hiperbili-
INTRALIPID - Fresenius Kabi GmbH, Austrija
rubinemija, sniènje fosfata i kalijuma u se-
rumu.
B B05BA03 fruktoza (Fructose)
FarKl: NUTRITIV
Interakcije: pri me{anju sa drugim lekovima
(ampicilin, cefaleksin, diazapam i dr.).
Delovanje: Fruktoza (levuloza) se pomo}u Doziranje: individualno, centralnim venskim
enzima fruktokinaze metaboli{e uz osloba|a- kateterom 1500 mL/24 sata uz pra}enje sta-
nje velike koli~ine energije. nja bolesnika.
Indikacije: Nadoknada te~nosti, izvor energi- Upozorenje: potreban je oprez u stanjima sr-
je u parenteralnoj ishrani. ~ane dekompenzacije, insuficijencije bubre-
Kontraindikacije: nekontrolisana {e}erna boga, kao i plu}nog edema.
lest, hipervolemija, laktacidoza, trovanje me-
tanolom i uro|ena nepodno{ljivost fruktoze,
hiperuricemija, insuficijencija jetre, akutne B05BA03 glukoza (Glucose)
ozlede mozga, dekompenzacija srca, plu}ni (v. i V06DC01)
edem, oligurija i anurija. FarKl: NUTRITIV
Neèljena dejstva: mu~nina, anafilakti~ki Delovanje: v. uvod B05AB.
{ok, temperatura, drhtavica, kardiovaskular- Indikacije: hipoglikemija, izotoni~na i hiper-
na insuficijencija, glavobolja, vrtoglavica, an- toni~na dehidratacija, hiperkalijemija koja
gioedem, hiperuricemija. nije pra}ena teìm promenama QRS-kom-
Interakcije: Hemijske inkompatibilije pri isto- pleksa i zna~ajnim povi{enjem glukoze u kr-
vremenoj primeni sa drugim lekovima ukoli- vi.
ko se me{aju u istoj boci za infuziju. Kontraindikacije: hipervolemija, hiperglike-
Doziranje: individualno. Odrasli uobi~ajeno i mija, hiperosmolarna koma, nekontrolisana
v. infuzija do 2,0 l/24 sata 50 kapi/min (oko {e}erna bolest, intolerancija glukoze, hiperhi-
150 mL/sat); deca 0,25 g/kg/sat (oko 2,5 dracija (intoksikacija vodom).
mL/kg/sat). Neèljena dejstva: neravnoteà te~nosti i
Upozorenje: kod bolesnika sa smanjenom to- elektrolita, edem, hipokalijemija, hipomag-
lerancijom ugljenih hidrata, potreban je nezijemija i hipofosfatemija.
oprez, kao i u trudno}I i dojenju. Interakcije: rastvor glukoze nije preporu~lji-
vo me{ati sa cijanokobalaminom, kanamici-
nom, varfarinom.
B05BA03 fruktoza, glukoza, ksilit
Doziranje: individualno. Uobi~ajena dnevna
(Fructose, glucose, xylite) doza za odrasle sa normalnim metabolizmom
FarKl: NUTRITIV
je 2.000 mL, a prose~na brzina kapanja zavi-
Opis: Hiperkalorijski rastvori za parenteralnu si od koncentracije rastvora glukoze i kre}e
ishranu su kombinacije koje imaju, u svom se od 30-150 kapi/min.
sastavu, tri izvora energije,. Glukoza je glav-
Predoziranje: moè izazvati hiperglikemiju i
ni izvor ugljenih hidrata u parenteralnoj is-
hiperbilirubinemiju.
hrani (v. uvod). Unosom vi{e od 180 g gluko-
ze dnevno, pove}ava se broj metaboli~kih Upozorenje: tokom primene infuzije gluko-
komplikacija, kao i potreba za intenzivnijim ze, potrebno je kontrolisati {e}er u krvi, elek-
pra}enjem, naro~ito glukoze u krvi. Javlja se trolite, ravnoteù vode, koncentraciju fosfa-
i potreba za primenom egzogenog insulina. ta, a naro~ito nivo kalijuma. Opreznost je po-
Rastvori koji sadrè glukozu u koncentracija- trebna kod bolesnika sa kardijalnom dekom-
ma od 20 do 50%, primenjuju se kroz cen- penzacijom, insuficijencijom bubrega i ede-
tralni venski kateter. Fruktoza se, ponekad, mom plu}a, kao i u stanjima hiponatrijemije.
iako sve re|e, koristi sa ciljem izbegavanja hi- Registrovani lekovi:
perosmotskog sindroma. GLUCOSE - Fresenius Kabi GmbH, Austrija
Indikacije: parenteralna ishrana u posebnim GLUCOSI INFUNDIBILE - Hemofarm koncern,
stanjima. R. Srbija
Kontraindikacije: hiperosmolarna koma, in- GLUCOSI INFUNDIBILE - Hemomont, R.
tolerancija fruktoze, trovanje metanolom, {e- Srbija
}erna bolest, poreme}aji metabolizma, hipo- GLUCOSI INFUNDIBILE - Zdravlje, R. Srbija
kalijemija. GLUKOZA - Zorka Pharma, R. Srbija
Neèljena dejstva: mu~nina, glavobolja, vr-
toglavica, anafilakti~ki {ok, povi{ena telesna B05BA10 aminokiseline, minerali
temperatura, drhtavica, konvulzije, angioe- (Aminoacids,electrolytes)
dem, sr~ana insuficijencija, oligurija, poliuri- FarKl: NUTRITIV
Registrovani lekovi: Predoziranje: u slu~aju primene vi{e od 100

AMINOSOL E - Hemofarm koncern, R. Srbija mmol natrijuma na sat, moè se javiti edem
plu}a.
B05BA10 aminokiseline, vitamini, Upozorenje: opreznost je potrebna kod hi-
minerali (Aminoacids, pernatrijemije, hipokalijemije, a posebno kod
bolesnika sa perifernim i plu}nim edemima,
vitamins, electrolytes)
FarKl: NUTRITIV sr~anom i bubre`nom insuficijencijom (oligu-
rija, anurija). Stalan nadzor elektrolita i rav-
B
Registrovani lekovi: noteè te~nosti.
AMINOSTERIL N - Hepa - Fresenius Kabi
GmbH, Austrija Registrovani lekovi:
NATRII CHLORIDI INFUNDIBILE COMP. (Rin-
gerov rastv.) - Hemofarm koncern, R. Srbija
B05BA10 glukoza, sojino ulje, NATRII CHLORIDI INFUNDIBILE COMP. (Rin-
alanin, arginin, lizin, glicin, gerov rastv.) - Hemomont, R. Srbija
fenilalanin, leucin, valin, RINGEROV RASTVOR - Zdravlje, R. Srbija
histidin, prolin,
glutaminska kiselina, B05BB01 natrijum hlorid, natrijum
izoleucin, metionin, laktat, kalijum hlorid, kal-
treonin, serin, cijum hlorid, magnezijum
asparaginska kiselina, hlorid (Sodium chloride,
triptofan, tirozin sodium lactate, potassium
FarKl: NUTRITIV chloride, calcium chloride,
Registrovani lekovi: magnesium chloride)
KABIVEN - Fresenius Kabi GmbH, Austrija FarKl: PREPARATI ZA NADOKNADU TE^-
KABIVEN Peripheral - Fresenius Kabi GmbH, NOSTI I ELEKTROLITA
Austrija Delovanje: Sadrì elektrolite koji odgovaraju
referentnim vrednostima elektrolita u pla-
zmi.
B05BB Rastvori za elektrolitni
Indikacije: gubitak ve}ih koli~ina krvi, izoto-
disbalans ni~na ekstracelularna dehidratacija, opekoti-
B05BB01 natrijum hlorid, kalijum ne.
hlorid, kalcijum hlorid Kontraindikacije: hipertoni~na dehidratacija,
(Sodium chloride, hipervolemija, edemi, alkaloza, sr~ana de-
potassium chloride, kompenzacija.
calcium chloride) Neèljena dejstva: v. Ringerov rastvor
FarKl: PREPARATI ZA NADOKNADU Interakcije: ne me{ati sa rastvorima koji sa-
TE^NOSTI I ELEKTROLITA drè fosfate i karbonat.
Delovanje: Rastvor sadrì tri va`na katjona Doziranje: individualno; i.v. infuzija do 3.000
(natrijum, kalijum, kalcijum) ekstracelularne mL/dan.
te~nosti. Upozorenje: ne primenjuje se kod novoro-
Indikacije: nadoknada te~nosti i elektrolita |en~adi i dece, potrebna je pa`nja pri prime-
(hipotoni~na i izotoni~na dehidratacija), he- ni kod sr~ane dekompenzacije, pratiti kon-
moragija, metaboli~ka alkaloza sa hipohlore- centraciju elektrolita u serumu i ravnoteù
mijom i kao osnovni rastvor za dodavanje te~nosti.
drugih elektrolita i kompatibilnih lekova.
Kontraindikacije: hipertoni~na dehidracija,
JONOLAKTAT - Hemomont, R. Srbija
hipervolemija, hiperkalijemija, hipernatrije-
mija.
Neèljena dejstva: v. upozorenje i kontrain- B05BB02 glukoza, natrijum hlorid
dikacije. Uz pra}enje koncentracije elektroli- (Glucose, sodium
ta u serumu, neèljena dejstva su retka. chloride)
Interakcije: pri me{anju sa drugim lekovima, FarKl: PREPARATI ZA NADOKNADU TE^-
postoji mogu}nost formiranja precipitata (ci- NOSTI I ELEKTROLITA
tratima, bikarbonatima, fosfatima, tartarati- Indikacije: izotoni~na i hipertoni~na dehidra-
ma, amfotericinom, cefalotinom, cefazoli- tacija, parenteralna ishrana, kao osnovni ras-
nom, dobutaminom i tetraciklinom, amikaci- tvor za primenu kompatibilnih lekova i elek-
nom i dobutaminom). trolita u vidu infuzije.
Doziranje: individualno. Kontraindikacije: hipervolemija, hiperglike-
mija, hiperosmolarna koma, intolerancija
glukoze, hipernatrijemija, hiperhloremija, in-
164 specijalni deo
suficijencija srca i bubrega, kao i edemi plu}a Interakcije: v. Poglavlje III. Manitol se ne sme
i mozga. me{ati sa krvlju, niti davati kroz iste infuzio-
Neèljena dejstva: moè do}i do poreme}aja ne sisteme
koli~ine te~nosti i koncentracije elektrolita uz Doziranje: zavisi od indikacije; spre~avanje
edem, hipokalijemiju, hipomagnezijemiju i anurije: po~etna doza iznosi 200 mL manito-
hipofosfatemiju. la 20% (manitol test), pa ukoliko se usposta-
B Interakcije: ne davati istovremeno sa transfu-
zijom krvi (hemoliza), ne me{ati sa cijanoko-
vi diureza od 20-50 mL/h u toku 3 ~asa na-
stavlja se sa davanjem u trajanju 6-8 ~asova,
balaminom, kanamicinom i varfarinom. maks. 1.000 mL u toku 24 ~asa; smanjenje
Doziranje: individualno; i.v. inf. naj~e{}e intrakranijalnog i intraokularnog pritiska:
500-1.000 mL/dan uz prose~nu brzinu kapa- prose~no se daje 5 mL/kg telesne mase 20%
nja 80 kapi/min (oko 250 mL/sat). Maks. rastvor u toku 10-15 minuta.
2.000 mL/dan. Upozorenje: ukoliko se pojave kristali u ras-
Predoziranje: moè izazvati hiperglikemiju, tvoru, rastvori se zagrevanjem na vodenom
hiperbilirubinemiju, plu}ni i generalizovani kupatilu na 50 °C, a zatim pre primene ohla-
edem, hipernatrijemiju. Ravnoteà se uspo- diti na sobnu temperaturu. Ne daje se trudni-
stavlja poja~anim izlu~ivanjem natrijuma cama i dojiljama.
(primena diuretika) uz nadoknadu vode, do- Registrovani lekovi:
datkom 10-15 mmol/dan i.v. hipotoni~nog MANITOL - Hemofarm koncern, R. Srbija
rastvora natrijum hlorida. Moè se javiti i po- MANITOL - Hemomont, R. Srbija
treba za dijalizom (koncentracija natrijuma MANITOL - Zdravlje, R. Srbija
ve}a od 200 mmol/L). MANITOL - Zorka Pharma, R. Srbija
Upozorenje: opreznost je potrebna u hipoka-
lijemiji, hipertoniji i hiperhidrataciji. Potreb- B05C Rastvori za ispiranje
no pra}enje glikemije u krvi, elektrolita, ni-
voa fosfata uz dovoljan unos kalijuma. Kod B05CX Ostali rastvori za ispiranje
primene u trudno}i, postoji opasnost hiperin-
sulinemije u fetusu, zbog primene glukoze. B05CX10 manitol, sorbitol
Registrovani lekovi: (Mannitol, sorbitol)
NATRII CHLORIDI INFUNDIBILE CUM GLUCO- FarKl: RASTVOR ZA ISPIRANJE MOKRA]NE
SO - Hemofarm koncern, R. Srbija BE[IKE
NATRII CHLORIDI INFUNDIBILE CUM GLUCO- Delovanje: rastvor za urolo{ko ispiranje.
SO - Hemomont, R. Srbija Indikacije: ispiranje mokra}ne be{ike za vre-
me urolo{kih operacija, kao {to su transure-
tralna resekcija prostate, tumor mokra}ne
B05BC Rastvori za osmotsku be{ike, suprapubi~ne prostatektomije, cito-
diurezu skopski pregledi i dr.
B05BC01 manitol (Mannitol) Kontraindikacije: Ne primenjuje se kod odoj-
FarKl: DIURETIK (OSMOTSKI) ~adi i male dece.
Delovanje: manitol spada u osmotske diure- Neèljena dejstva: nisu poznate, ukoliko se
tike i to je {e}er niske molekulske mase koji primenjuje prema uputstvima.
se zadràva u ekstracelularnoj te~nosti. Ve} u
malim koli~inama, izaziva diurezu. Diureti~-
ko delovanje zasniva se na izazivanju brze Doziranje: prose~no 30-50 l rastvora za intra-
glomerularne filtracije. operativno ispiranje mokra}ne be{ike.
Indikacije: profilaksa i terapija insuficijencije Upozorenje: zbog sadràja sorbitola, potreb-
bubrega koja nastaje usled operacija, povre- no je isklju~iti postojenje nasledne netoleran-
da, te{kih iskrvavljenja, gubitka plazme kod cije fruktoze ili nedostatak fruktoza - 1, 6 di-
opekotina ili povreda, kod trovanja barbitu- fosfataze.
ratima, salicilatima; kod povi{enog intrakra- Registrovani lekovi:
nijalnog pritiska usled povreda glave, edema ISPIROL - Hemofarm koncern, R. Srbija
mozga, kod insuficijencije jetre, dijabeti~ke
kome, operacije mozga, akutnog napada gla- B05D Rastvori za peritoneumsku
ukoma.
dijalizu
Kontraindikacije: edem plu}a, kongestivna Opis: rastvori za peritoneumsku dijalizu sni-
sr~ana insuficijencija. àvaju koncentraciju ureje i kreatinina u krvi,
Neèljena dejstva: suvo}a usta, è|, glavobo- pove}avaju}I njihov klirens kroz membranu
lja, mu~nina, povi{enje telesne temperature. peritoneuma kod bolesnika sa terminalnom
Reakcije preosetljivosti su vrlo retke. fazom renalne insuficijencije. Pri tom se ne
naru{ava sastav i odnosi ostalih sastojaka
krvne plazme. Efikasnost dijalize se pove}ava
sa volumenom primenjenog rastvora, a opti- B05DB Hipertoni~ni rastvori

malno je kad se koristi 8-10 l/dan. Osnovna B05DB.. kalcijum hlorid, magnezi-
karakteristika ovih rastvora je postizanje
kontinuirane, neprekidne dijalize. jum hlorid, natrijum hlo-
rid, natrijum laktat, sorbi-
tol (Calcium chloride,
B05DA Izotoni~ni rastvori
B05DA.. natrijum hlorid, natrijum
magnesium chloride,
sodium chloride, sodium
B
laktat, kalijum hlorid, lactate, sorbitol)
kalcijum hlorid, FarKl: RASTVOR ZA PERITONEUMSKU DI-
magnezijum hlorid, JALIZU
glukoza (Sodium chloride,
sodium lactate , potassium B05DB.. natrijum hlorid, natrijum
chloride, calcium chloride, laktat, kalijum hlorid,
magnesium chloride, kalcijum hlorid,
glucose) magnezijum hlorid,
FarKl: RASTVOR ZA PERITONEUMSKU DI- glukoza
JALIZU
Delovanje: v. uvod. CAPD 3 - Hemofarm koncern, R. Srbija
Indikacije: terminalni stadijum insuficijencije CAPD 3 ANDY - Hemofarm koncern, R.
bubrega. Srbija
Kontraindikacije: abdominalne perforacije, CAPD 3K - Hemofarm koncern, R. Srbija
peritonitis, izlivi u trbu{noj duplji, nedavne
operacije u trbu{noj duplji, hernija, zapalje- B05D... natrijum hlorid, natrijum
nje plu}a, kaheksija i hipokalijemija.
laktat, kalcijum hlorid,
Neèljena dejstva: se javljaju u vidu lokalnih
magnezijum hlorid,
tegoba (ose}aj napetosti, rastezanja i bola,
bolovi u ramenima, oteàno disanje zbog pri- glukoza
tiska na dijafragmu, proliv ili zatvor), a pri Registrovani lekovi:
dugotrajnoj primeni razvijaju se meteboli~ki BALANCE - Fresenius Med. Care, Nema~ka
poreme}aji (gubitak proteina, pove}anje tri- CAPD 17 - Fresenius Med. Care, Nema~ka
glicerida, gubitak vitamina B kompleksa CAPD 18 - Fresenius Med. Care, Nema~ka
uklju~uju}I i folnu kiselinu, gubitak gvo`|a). CAPD 19 - Fresenius Med. Care, Nema~ka
Peritonitis je najozbiljnija komplikacija i posledi- CAPD 2 Stay safe - Fresenius Med. Care,
ca je uno{enja infekcije pri rukovanju sistemima, Nema~ka
te je naj~e{}i razlog za prekid terapije. CAPD 3 Stay safe - Fresenius Med. Care,
Interakcije: nisu poznate. Nema~ka
Doziranje: odrasli - uobi~ajena pojedina~na CAPD 4 Stay safe - Fresenius Med. Care,
doza je 2 l, a na 4-8 sati se rastvor ispu{ta iz Nema~ka
trbu{ne duplje i zamenjuje novom dozom od CAPD 17 Stay safe - Fresenius Med. Care,
2 l; deca - doza se uskla|uje sa uzrastom. Nema~ka
CAPD 18 Stay safe - Fresenius Med. Care,
Upozorenje: kesa sa rastvorom ne sme biti
Nema~ka
o{te}ena. Rastvor primeniti samo ako je bi-
CAPD 19 Stay safe - Fresenius Med. Care,
star. Pre upotrebe, zagrejati rastvor na tem-
Nema~ka
peraturu tela, a ~uvati ga na temperaturi is-
DIANEAL PD4 - Baxter AG, [vajcarska
pod 25 °C. Kod dijabeti~ara, dnevnu dozu in-
sulina treba uskladiti sa uno{enjem glukoze GAMBROSOL trio - Gambro Lundia AB,
putem rastvora. [vedska
CAPD 2 - Hemofarm koncern, R. Srbija
CAPD 2 ANDY - Hemofarm koncern, R.
B05D... natrijum hlorid, natrijum
Srbija laktat, kalcijum hlorid,
CAPD 2K - Hemofarm koncern, R. Srbija aminokiseline
CAPD 4 - Hemofarm koncern, R. Srbija Registrovani lekovi:
CAPD 4 ANDY - Hemofarm koncern, R. NUTRINEAL PD4 - Baxter AG, [vajcarska
Srbija
CAPD 4K - Hemofarm koncern, R. Srbija
166 specijalni deo
B05D... ikodekstrin, natrijum alno uz dodatak bikarbonata, naro~ito u aci-

hlorid, natrijum laktat, dozi. Hiperkalijemija se moè korigovati i
kalcijum hlorid, primenom rastvora natrijum hlorida kao i he-
modijalizom.
magnezijum hlorid
Upozorenje: neophodno je promu}kati ras-
Registrovani lekovi: tvor pre upotrebe, kako se ne bi stvorio talog
B EXTRANEAL - Baxter AG, [vajcarska koncentrovanog KCl na dnu rastvora za infu-
ziju. Mora se primenjivati polako i oprezno,
B05X Rastvori za intravensku uz kontrolu vrednosti kalijuma i kontrolu
primenu, kao dopunska EKG.
terapijska sredstva
B05XA Rastvori elektrolita B05XA02 natrijum
Opis: primenjuju se radi korekcije elektrolita hidrogenkarbonat
u krvotoku. Deficit natrijuma, kalijuma, hlo- (Sodium bicarbonate)
rida, magnezijuma, fosfata i vode moè biti FarKl: RASTVOR ELEKTROLITA
pojedina~an ili u kombinaciji, sa ili bez pore- Indikacije: teà metaboli~ka acidoza (kod in-
me}aja acido - bazne ravnoteè. Primena ras- suficijencije bubrega, {e}erne bolesti, u sta-
tvora elektrolita u fiksnim kombinacijama njima cirkulatorne insuficijencije i dehidraci-
danas se smatra diskutabilnom, te su prepo- je, kao i u te{koj primarnoj laktacidozi), hi-
ruke usmerene na primenu pojedina~nih ras- perkalijemija, hiperhloremi~na hiponatrije-
tvora elektrolita uz, eventualno, kombinova- mija, trovanje salicilatima i barbituratima, re-
nje samo u jasno definisanim slu~ajevima. nalna tubularna acidoza, cistinurija, respira-
torna acidoza.
B05XA01 kalijum hlorid Kontraindikacije: hipernatrijemija, hipokali-
(Potassium chloride) jemija, hipokalcijemija, metaboli~ka i respira-
FarKl: RASTVOR ELEKTROLITA torna alkaloza, hipoventilacija, anurija, oli-
Delovanje: nadoknada deficita elektrolita. gurija, hipertenzija.
Indikacije: prevencija i korekcija deficita ka- Neèljena dejstva: kompenzacijska hiperven-
lijuma, hipokalijemija (sa ili bez hipohlore- tilacija, te{ka hipokalijemija, hipernatrijemi-
mije), hipokalijemi~na i hipohloremi~na al- ja, alkaloza, tetanija i plu}ni edem.
kaloza. Interakcije: ne sme se me{ati sa rastvorima
Kontraindikacije: hiperkalijemija, bubre`na koji sadrè fosfate, jone kalcijuma, magnezi-
insuficijencija sa oligurijom, anurijom i azo- juma i soli alkaloida, cisplatin, dobutamin,
temijom, Adisonova bolest, akutna dehidra- labetalol ili oksitetraciklin. Posebna opre-
tacija, acidoza (osim dijabeti~ke acidoze), te- znost je potrebna kod bolesnika koji primaju
{ke opekotine. kortikosteroide. Hipohloremi~na alkaloza po-
Neèljena dejstva: mu~nina, povra}anje, sledica je istovremene primene diuretika kao
proliv. Pri i.v. primeni rastvora kalijum hlori- {to su bumetanid, furosemid i tiazidni diure-
da koji sadrì 30 mmol/L kalijuma ili vi{e, ja- tici.
vlja se bol i flebitis. Doziranje: je individualno i zavisi od stepena
Interakcije: posebna opreznost potrebna je acidoze. Primenjuje se u i.v. infuziji sam ili uz
kod bolesnika koji primaju antagoniste aldo- ugljene hidrate, a u hitnim slu~ajevima, ras-
sterona, zatim ACE inhibitore, diuretike koji tvor se moè injicirati nerazre|en polagano
{tede kalijum, nesteroidne antireumatike kao i.v. Doza koju treba primeniti, izra~unava se
i beta-adrenergi~ke blokatore, glikozide digi- prema formuli:
talisa. Kalijum hlorid je inkompatibilan sa 8,4% natrijum hidrogenkarbonata (ml) =
amfotericinom, amikacinom i dobutaminom i deficit hidrogenkarbonata (mmol/l) x
ne treba me{ati u istoj boci. 0,3 kg telesne mase
Doziranje: Doza je individualna i zavisi od
klini~ke i laboratorijske procene. Odrasli: 20- U po~etku se sme davati samo 50% izra~una-
25 mmol (1,49-1,86 g KCl)/sat, a maks. 100- te koli~ine uz maks. brzinu od 25 kapi/min.
150 mmol (7,45-11,18 g KCl)/dan. Predoziranje: moè nastati usled prebrze pri-
Predoziranje: Znaci intoksikacije su smete- mene, {to dovodi do metaboli~ke alkaloze
nost, smetnje sluha, slabost i parestezija u (usporeno disanje, mi{i}na slabost, konvulzi-
nogama, pad krvnog pritiska, pojava sr~anih je, razdra`ljivost, tetanija) tada se prekida
aritmija i bloka, kao i drugih EKG abnormal- primena, a simptomi se privremeno mogu
nosti, hiperkalijemija, mi{i}na slabost, parali- ublaìti uobi~ajenim postupcima, a u teìm
za, hipotenzija. Potecijalno fatalna hiperkali- slu~ajevima primenom kalcijum glukonata.
jemija moè se razviti brzo i biti asimptomat- Kod te{ke alkaloze preporu~uje se i.v. prime-
ska. Le~enje se sprovodi primenom infuzije na amonijum hlorida.
koncentrovane glukoze sa insulinom, eventu-
Upozorenje: opreznost je potrebna kod bole- {tanja srca, hipotenzije. Posebna opreznost je
snika sa smanjenom funkcijom jetre i srca, potrebna kod hipokalijemije, hipertonije. Po-
kao i cirozom jetre. Ne{kodljivost primene, trebna je kontrola elektrolita, acido - bazne
za vreme trudno}e, nije dokazana. Tokom ravnoteè i koli~ine te~nosti u organizmu.
davanja infuzije, potrebna je kontrola elek- Obratiti pa`nju na koncentraciju i dovoljan
trolita, acido - bazne ravnoteè i pH krvi. unos kalijuma.
NATRIUM BICARBONAT FRESENIUS 8,4% -
0,9% w/v SODIUM CHLORIDE INTRAVENOUS
B
Fresenius Kabi GmbH, Austrija INFUSION - B.Braun Melsungen AG,
FIZIOLO[KI RASTVOR - Zorka Pharma, R.
B05XA03 natrijum hlorid Srbija
NATRII CHLORIDI INFUNDIBILE - Hemofarm
(Sodium chloride) koncern, R. Srbija
FarKl: RASTVOR ELEKTROLITA
NATRII CHLORIDI INFUNDIBILE - Hemomont,
Delovanje: U~estvuje u odràvanju acido - R. Srbija
bazne ravnoteè, kao i funkcije nervnih i mi- NATRII CHLORIDI INFUNDIBILE - Sana
{i}nih }elija. Joni natrijuma su osnovni katjo- Hammeum, R. Srbija
ni ekstracelularne te~nosti, pa zajedno sa jo- NATRII CHLORIDI INFUNDIBILE - Zdravlje, R.
nima hlora, imaju va`nu ulogu u odràvanju Srbija
osmotskog pritiska. NATRIJUM HLORID - Zdravlje, R. Srbija
Indikacije: hiponatrijemija i hipokalijemija, SODIUM CHLORIDE - Fresenius Kabi GmbH,
izotoni~na dehidratacija, hipovolemi~na de- Austrija
hidratacija, hipovolemi~ki {ok, metaboli~ka
alkaloza. B05XC.. vitamini
Kontraindikacije: hipertoni~ka dehidratacija, FarKl: VITAMINI
hipervolemija, hipernatrijemija, hiperhlore-
mija, akutna insuficijencija bubrega, dekom- Registrovani lekovi:
penzacija srca, metaboli~ka acidoza, edem SOLUVIT N - Fresenius Kabi GmbH, Austrija
plu}a i mozga.
Neèljena dejstva: neravnoteà elektrolita B05Z Rastvori za hemodijalizu i
moè dovesti do nastanka perifernih edema. hemofiltraciju
Interakcije: pri me{anju sa drugim lekovima B05ZA Rastvori za hemodijalizu,
treba koristiti sveè pripremljene rastvore, jer koncentrovani
se stajanjem mogu razviti nerastvorna jedi- Opis: Upotreba rastvora za dijalizu je nu`na,
njenja. pogotovo pri visokoproto~noj dijalizi. Voda
Doziranje: individualno, zavisi od klini~kog za dijalizu mora odgovarati farmakopejskim
stanja i starosti bolesnika kao i potreba. Od- zahtevima, a rastvori za dijalizu, moraju biti
raslima se obi~no daje oko 1.000 mL rastvo- bakteriolo{ki i hemijski ~isti. Prednost bikar-
ra, a maks. 2.500-3.000 mL/dan. Prose~na bonatne nad acetatnom dijalizom je dokaza-
brzina davanja je 80 kapi/min (oko 250 na. Alkalni rastvor (u sastavu bikarbonatne
mL/h), a maks. 180 kapi/min (oko 550 dijalize) veoma je pogodan za bakteriolo{ko
mL/h). Deci se kod dehidracije sa {okom u zaga|enje, {to se izbegava neposrednom pri-
po~etku daje 20-30 mL/kg telesne mase/dan. premom rastvora. Nova saznanja ukazuju na
10% rastvor natrijum hlorida primenjuje se nu`nost prisustva glukoze u dijalizatu, naro-
samo razre|en kao dodatak infuzionom ras- ~ito kod dece, starijih i pothranjenih bolesni-
tvoru ugljenih hidrata i elektrolita. Doziranje ka.
je individualno. Odraslima se daje 60-90
mmol, a u slu~aju potrebe, moè se pove}ati
do 180 mmol. B05ZA.. natrijum hlorid, kalijum
Predoziranje: moè izazvati plu}ni edem, ge- hlorid, kalcijum hlorid,
neralizovane edeme, hipernatrijemiju (hiper- magnezijum hlorid,
reaktivnost, konfuzija, uko~enost, konvulzije natrijum acetat (Sodium
i koma). Ravnoteà se uspostavlja poja~anim chloride, potassium
izlu~ivanjem natrijuma (diuretici) uz nadok- chloride, calcium chloride,
nadu vode za injekcije, dodatkom 10-15 magnesium chloride,
mmol/dan i.v. hipotoni~nog rastvora natri-
jum hlorida. Dijaliza moè biti neophodna
sodium acetate)
kod bolesnika sa ozbiljnim bubre`nim o{te}e- FarKl: KONCENTROVANI RASTVOR ZA
njem ili ako je koncentracija natrijuma u se- DIJALIZU
rumu ve}a od 200 mmol/l. Indikacije: akutna i hroni~na bubre`na insu-
Upozorenje: ograni~iti primenu u slu~aju ficijencija; akutno trovanje salicilatima, feno-
znatnijeg izostanka bubre`ne funkcije, popu- barbitonom, metanolom, etilenglikolom i liti-
jumom.
168 specijalni deo
Delovanje: liti~ki enzimi uklanjaju fibrinske

B05ZA.. natrijum hidrogenkarbo- mase, inaktivi{u faktore koagulacije V i VII i
nat (Sodium spre~avaju dalju lokalnu koagulaciju, a ne
deluju na kolagen. Odsustvo fibrinskih trom-
hydrogencarbonate) ba, celularnih nekroti~nih masa, bakterijskih
FarKl: KONCENTROVANI RASTVOR ZA enzima i toksina omogu}ava procese zara{}i-
B DIJALIZU (alkalni)
vanja u o{te}enom tkivu.
Indikacije: hirur{ke rane, ulcerativne lezije,
C.A.3P - Zdravstveni centar "Toplica", R. opekotine drugog i tre}eg stepena, epizioto-
Srbija mija, cervicitis, inficirane rane.
KONCENTROVANI RASTVOR ZA BIKARBO- Kontraindikacije: alergijske reakcije na en-
NAT HEMODIJALIZU B6 - Zorka Pharma, R. zimske komponente.
Srbija Neèljena dejstva: su retka i ispoljavaju se
NATRIJUM BIKARBONAT - Zdravlje, R. Srbija kao lokalna hiperemija, prolazno pe~enje i
NATRIJUM HIDROGENKARBONAT - Hemo- bol na mestu aplikacije.
farm koncern, R. Srbija
Interakcije: ne treba kombinovati sa agensi-
ma koji taloè proteine (srebro nitrat) i anti-
B05ZA.. natrijum hlorid, kalijum septicima koji inaktivi{u enzime.
hlorid, kalcijum hlorid, Doziranje: primenjuje se lokalno u obliku
magnezijum hlorid, masti i rastvora, nekoliko puta dnevno.
sir}etna kiselina (Sodium
chloride, potassium FIBROLAN - Pfizer H.C.P. Corporation, SAD
chloride, calcium chloride,
acetic acid) B06AA.. mukopolisaharidaza
FarKl: KONCENTROVANI RASTVOR ZA DI-
JALIZU (kiseli) (Mucopolysaccharidasa)
FarKl: ENZIM
KONCENTROVANI RASTVOR ZA BIKARBON-
AT HEMODIJALIZU B6 KISELI KONCENTRAT Delovanje: Ima specifi~no dejstvo na muko-
- Zorka Pharma, R. Srbija polisaharid hijaluronsku kiselinu (osnovna
supstanca "tkivni cement" me|u}elijskog pro-
stora). Razmek{ava kolagen vezivnog tkiva i
tkivo postaje propustljivije za te~nost.
B06 OSTALA HEMATOLO-

[KA SREDSTVA
Indikacije: hipertrofi~ki oìljci i keloidi, he-
matomi, posttraumatski i postoperativni ede-
mi, lipodistrofija.
Kontraindikacije: preosetljivost na hijaluro-
B06A Ostala hematolo{ka nidazu, maligne promene.
sredstva Neèljena dejstva: crvenilo i svrab na mestu
B06AA Enzimi aplikacije i senzibilizacija koè.
B06AA02 fibrinolizin, Doziranje: ampule: svaki ili svaki drugi dan
dezoksiribonukleaza 100 i.j. i.m.; krem: 1-3 puta dnevno; supozi-
(gove|a) (Fibrinolysin, torije: 1-2 dnevno.
desoxyribonuclease)
FarKl: DERMATIK ENZIMSKI
Opis: To je protein male molekulske mase,
koji je, u obliku pra{ka, vrlo stabilan. U ras-
tvoru gubi svoju enzimsku aktivnost u toku
6-8 ~asova.
169
C
2.4 KARDIOVASKULARNI
SISTEM
170 specijalni deo
(LEKOVI KOJI DELUJU NA KARDIOVASKULARNI SISTEM)
C01 TERAPIJA BOLESTI SRCA

C01A sr~ani glikozidi
C01AA glikozidi digitalisa
C01AB glikozidi scile
C01AC glikozidi strofantusa
C01AX ostali sr~ani glikozidi
C01B antiaritmici, grupe I i III
C01BA antiaritmici, grupa I A
C01BB antiaritmici, grupa I B
C01BC antiaritmici, grupa I C
C01BD antiaritmici, grupa III
C01BG ostali antiaritmici grupe I
C01C STIMULANSI SRÂNOG RADA, ISKLJUÛJU]I SRÂNE GLIKOZIDE
C01CA adrenergi~ka i dopaminergi~ka sredstva
C01CE inhibitori fosfodiesteraze
C01CX ostali stimulansi sr~anog rada
C01D vazodilatatori u terapiji bolesti srca
C01DA organski nitrati
C01DB hinolonski vazodilatatori
C01DX ostali vazodilatatori u terapiji bolesti srca
C01E ostali preparati u terapiji bolesti srca
C01EA prostaglandini
C01EB ostali preparati u terapiji bolesti srca
C01EX ostali kombinovani proizvodi u terapiji bolesti srca
C02 ANTIHIPERTENZIVI
C02A antiadrenergici, centralnog delovanja
C02AA alkaloidi rauvolfije
C02AB metildopa
C02AC agonisti imidazolinskih receptora
C02B antiadrenergici, blokatori ganglija
C02BA derivati sulfonijuma
C02BB sekundarni i tercijarni amini
C02BC biskvaternerna amonijum jedinjenja
C02C antiadrenergici s perifernim delovanjem
C02CA antagonisti alfa-adrenergi~kih receptora
C02CC derivati gvanidina
C02D lekovi koji deluju na glatke mi{i}e krvnih sudova
C02DA derivati tiazida
C02DB derivati hidrazinoftalazina
C02DC derivati pirimidina
C02DD derivati nitrofericijanida
C02DG derivati gvanidina
C02K ostali antihipertenzivi
C02KA alkaloidi, isklju~uju}i alkaloide rauvolfije
C02KB inhibitori tirozin hidroksilaze
C02KC inhibitori monoaminooksidaze (MAO)
C02KD antagonisti serotonina
C02KX ostali antihipertenzivi
C02L antihipertenzivi i diuretici u kombinaciji
C02LA alkaloidi rauvolfije i diuretici u kombinaciji
C02LB metildopa i diuretici u kombinaciji
C02LC agonisti imidazolinskih receptora u kombinaciji sa diureticima
C02LE blokatori alfa-adrenergi~kih receptora i diuretici
C02LF derivati gvanidina i diuretici
C02LG derivati hidrazinoftalazina i diuretici
C02LK alkaloidi, isklju~uju}i alkaloide rauvolfije, u kombinaciji sa diureticima
C kardiovaskularni sistem (lekovi koji deluju na kardiovaskularni sistem 171
C02LL inhibitori MAO i diuretici

C02LN antagonisti serotonina i diuretici
C02LX ostali antihipertenzivi i diuretici
C02N kombinacije antihipertenziva u okviru grupe C02
C03 DIURETICI
C03A slabi diuretici, tiazidi
C03AA tiazidi, monokomponentni
C03AB tiazidi i kalijum u kombinaciji
C03AH tiazidi, kombinacije sa psiholepticima i/ili analgeticima
C03AX tiazidi, kombinacije sa drugim lekovima
C03B
C03BA
C03BB
slabi diuretici, isklju~uju}i tiazide
sulfonamidski diuretici, monokomponentni
sulfonamidski diuretici i kalijum u kombinaciji
C
C03BC ìvini diuretici
C03BD derivati ksantina
C03BK sulfonamidski diuretici, kombinacije sa drugim lekovima
C03BX ostali slabi diuretici
C03C sna`ni diuretici (Henleove petlje)
C03CA sulfonamidski diuretici, monokomponentni
C03CB sulfonamidski diuretici i kalijum u kombinaciji
C03CC derivati ariloksisir}etne kiseline
C03CD derivati pirazolona
C03CX ostali sna`ni diuretici
C03D diuretici koji {tede kalijum
C03DA antagonisti aldosterona
C03DB ostali diuretici koji {tede kalijum
C03E kombinacije diuretika koji {tede kalijum sa ostalim diureticima
C03EA tiazidni diuretici i diuretici koji {tede kalijum
C03EB sna`ni diuretici i diuretici koji {tede kalijum
C04 PERIFERNI VAZODILATATORI
C04A periferni vazodilatatori
C04AA derivati 2-amino-1-feniletanola
C04AB imidazolinski derivati
C04AC nikotinska kiselina i derivati
C04AD derivati purina
C04AE ergot alkaloidi
C04AF enzimi
C04AX ostali periferni vazodilatatori
C05 VAZOPROTEKTIVI
C05A lokalna antihemoroidna sredstva
C05AA proizvodi koji sadrè kortikosteroide
C05AB proizvodi koji sadrè antibiotike
C05AD proizvodi koji sadrè lokalne anestetike
C05AX ostala lokalna antihemoroidalna sredstva
C05B antivarikozna terapija
C05BA heparin ili heparinoidi za lokalnu primenu
C05BB lokalna injekciona skleroziraju}a sredstva
C05BX ostala skleroziraju}a sredstva
C05C sredstva za stabilizaciju kapilara
C05CA bioflavonoidi
C05CX ostala sredstva za stabilizaciju kapilara
C07 BLOKATORI BETA-ADRENERGI^KIH RECEPTORA
C07A beta-adrenergi~ki blokatori
C07AA blokatori beta-adrenergi~kih receptora, neselektivni
C07AB blokatori beta-adrenergi~kih receptora, selektivni
C07AG blokatori alfa- i beta-adrenergi~kih receptora
C07B beta-adrenergi~ki blokatori i tiazidi
C07BA neselektivni beta-adrenergi~ki blokatori i tiazidi
C07BB selektivni beta-adrenergi~ki blokatori i tiazidi
C07BG alfa- i beta-adrenergi~ki blokatori i tiazidi
C07C beta-adrenergi~ki blokatori i drugi diuretici
C07CA neselektivni beta-adrenergi~ki blokatori i drugi diuretici
C07CB selektivni beta-adrenergi~ki blokatori i drugi diuretici
C07CG alfa- i beta-adrenergi~ki blokatori i drugi diuretici
172 specijalni deo
C07D beta-adrenergi~ki blokatori, tiazidi i drugi diuretici

C07DA neselektivni beta-adrenergi~ki blokatori, tiazidi i drugi diuretici
C07DB selektivni beta-adrenergi~ki blokatori, tiazidi i drugi diuretici
C07E beta-adrenergi~ki blokatori i vazodilatatori
C07EA neselektivni beta-adrenergi~ki blokatori i vazodilatatori
C07EB selektivni beta-adrenergi~ki blokatori i vazodilatatori
C07F beta-adrenergi~ki blokatori i drugi antihipertenzivi
C07FA neselektivni beta-adrenergi~ki blokatori i drugi antihipertenzivi
C07FB selektivni beta-adrenergi~ki blokatori i drugi antihipertenzivi
C08 BLOKATORI KALCIJUMSKIH KANALA
C C08C
C08CA
C08CX
selektivni blokatori kalcijumskih kanala sa prete`no vaskularnim delovanjem
derivati dihidropiridina
ostali selektivni blokatori kalcijumskih kanala sa prete`no vaskularnim delovanjem
C08D selektivni blokatori kalcijumskih kanala sa direktnim delovanjem na srce
C08DA derivati fenilalkilamina
C08DB derivati benzotiazepina
C08E neselektivni blokatori kalcijumskih kanala
C08EA derivati fenilalkilamina
C08EX ostali neselektivni blokatori kalcijumskih kanala
C08G blokatori kalcijumskih kanala i diuretici
C08GA blokatori kalcijumskih kanala i diuretici
C09 LEKOVI KOJI DELUJU NA RENIN-ANGIOTENZIN SISTEM
C09A inhibitori angiotenzin konvertuju}eg enzima (ACE), monokomponentni
C09AA inhibitori ACE, monokomponentni
C09B inhibitori ACE, kombinacije
C09BA inhibitori ACE i diuretici
C09BB inhibitori ACE i blokatori kalcijumskih kanala
C09C antagonisti receptora angiotenzina II, monokomponentni
C09CA antagonisti receptora angiotenzina II, monokomponentni
C09D antagonisti receptora angiotenzina II, kombinacije
C09DA antagonisti receptora angiotenzina II i diuretici
C09X ostali lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem
C09XA inhibitori renina
C10 SREDSTVA KOJA SMANJUJU LIPIDE U SERUMU (HIPOLIPEMICI)
C10A lekovi koji smanjuju nivo holesterola i triglicerida
C10AA inhibitori HMG CoA reduktaze
C10AB fibrati
C10AC jonoizmenjiva~ke smole
C10AD nikotinska kiselina i derivati
C10AX ostali lekovi koji smanjuju nivo holesterola i triglicerida
C01 TERAPIJA BOLESTI

SRCA
ka prima dozu odràvanja (za digoksin je to
0,25 mg dnevno, oralno), tako da se do tera-
pijske koncentracije stiè posle oko nedelju
dana, i (2) takozvanom brzom digitalizaci-
C01A Sr~ani glikozidi jom, kada bolesnik primi udarnu dozu od-
Opis: Kardiotoni~ki glikozidi (digoksin, digi- mah (za digoksin je to 0,75 mg i.v. ili 1-1,25
toksin i drugi) su prirodne supstance koje se
dobijaju ekstrahovanjem iz pustikare (Digita-
lis lanata i Digitalis purpurea) i drugih bilja-
mg oralno), a zatim nastavlja sa dozom odr-
àvanja (za digoksin 0,25 mg dnevno, oral-
no), tako da se do terapijske koncentracije
C
ka. Blokiraju Na+, K+, ATP-azu, glavni tran- stiè odmah istog dana. Zbog prisustva Na+,
sporter jona u membrani ve}ine }elija. Usled K+, ATP-aze u ve}ini }elija, kardiotoni~ki gli-
toga, dolazi do blage depolarizacije membra- kozidi imaju mnogo neèljenih dejstava. Ona
ne, otvaranja kanala za ulazak jona kalciju- mogu biti kardijalna (A-V blok, koritasta de-
ma i inhibicije transporta Ca++ van }elije. Re- presija S-T segmenta, pojava komorskih eks-
zultuju}i porast koncentracije jona kalcijuma trasistola; ~esto svaka ekstrasistola prati nor-
u citoplazmi sluì kao okida~ za pove}ano malni QRS kompleks u EKG-u - takav nalaz
osloba|anje Ca++ iz sarkoplazmatskog retiku- nazivamo bigeminija) i ekstrakardijalna
luma. Celije miokarda se sada efikasnije kon- (mu~nina, povra}anje, vi|enje ùtog haloa
trahuju: uz isti utro{ak energije, kontrakcija oko predmeta, psihoza). Nema kontraindika-
ima ve}u amplitudu. Time se omogu}ava sr- cija za primenu digoksina u trudno}i i tokom
cu, koje je bolesno, da bolje pumpa krv, pa se dojenja. Kardiotonici doprinose olak{avanju
simptomi i znaci sr~ane insuficijencije povla- simptoma bolesnika sa otkazivanjem srca, ali
~e. Usled boljeg rada srca, dolazi i do smanjene uti~u na smrtnost. Bolesnici, le~eni digok-
nja abnormalno pove}ane aktivnosti simpati- sinom, imaju tek manji rizik hospitalizacije
kusa kod bolesnika sa uznapredovalim popu- zbog otkazivanja srca. Danas je po~etna tera-
{tanjem srca. Usporava se sr~ana frekvencija, pija izbora sr~ane insuficijencije primena in-
smanjuje periferna rezistencija, pove}ava mi- hibitora angiotenzin-konvertuju}eg enzima,
nutni volumen. Kardiotoni~ki glikozidi tako- koji popravljaju simptome, ali smanjuju i
|e usporavaju sprovo|enje impulsa kroz A-V smrtnost bolesnika.
~vor u srcu. Prilikom primene digitalisa posebno treba
Kardiotoni~ki glikozidi se koriste za le~enje voditi ra~una o nivou kalijuma u krvi. Hipo-
sr~ane insuficijencije, posebno, ako je ona kalijemija potencira toksi~na dejstva kardio-
pra}ena fibrilacijom ili flaterom pretkomora. toni~kih glikozida na srce, pa je treba korigo-
Ovi lekovi stimuli{u oslobadanje acetilholina vati ili nadoknadom kalijuma ili primenom
iz vlakana vagusa: acetilholin usporava spro- diuretika koji {tede kalijum.
vo|enje impulsa koji iz pretkomore dospeva-
ju u komore, tj. smanjuje frekvenciju rada ko-
mora. Glikozidi digitalisa se zato koriste i za C01AA Glikozidi digitalisa
kontrolu (smanjenje) frekvencije sr~anog ra- C01AA05 digoksin (Digoxin)
da kod flatera i fibrilacije pretkomora. Za le- DDD: O P 0,25 mg
~enje supraventrikularne paroksizmalne tahi- FarKl: KARDIOTONIK (GLIKOZID DIGITALI-
kardije danas se koristi znatno efikasniji lek - SA)
adenozin, u vidu i.v. injekcije od 6 mg.
Delovanje: v. uvod C01A
Kardiotonici se dobro resorbuju iz gastrointe-
Indikacije: Kongestivna sr~ana insuficijenci-
stinalnog trakta. Digoksin se vrlo malo meta-
ja, posebno, ako je pra}ena fibrilacijom ili fla-
boli{e u jetri, i, uglavnom, se neizmenjen eli-
terom pretkomora; supraventrikularna arit-
mini{e preko bubrega (t1/2 ¬ 36h). Digitok-
mija (atrijalni flater i atrijalna fibrilacija).
sin se, posle metabolisanja u jetri, elimini{e
preko ù~i (t1/2 ¬ 7 dana). Oba leka se mo- Kontraindikacije: Aritmije izazvane prethod-
gu primeniti i oralno i parenteralno. Kod bo- nom primenom kardiotoni~kih glikozida; po-
lesnika sa smanjenom funkcijom bubrega, reme}aji atrioventrikularnog sprovo|enja
treba pa`ljivo dozirati digoksin. Da bi ostva- (AV blok II stepena); supraventrikularna arit-
rili svoje dejstvo, kardiotoni~ki glikozidi mo- mija pri WPW sindromu; hipertrofi~na op-
raju posti}i odre|enu koncentraciju u krvi i struktivna kardiomiopatija; ventrikularna ta-
ekstracelularnoj te~nosti. Obi~no se kaè da hikardija.
je bolesnik tada digitalizovan. Do èljene, te- Neèljena dejstva: Obuhvataju: razli~ite po-
rapijske koncentracije, moè se sti}i na dva reme}aje sr~anog ritma i sprovo|enja (ven-
na~ina: (1) takozvanom, postepenom (spo- trikularne ekstrasistole, atrioventrikularni
rom) digitalizacijom, kada bolesnik od po~et- blok); gastrointestinalne smetnje (gubitak
174 specijalni deo
apetita, mu~nina, povra}anje, dijareja, abdo- DILACOR - Zdravlje, R. Srbija

minalni bol); neurolo{ke poreme}aje (glavo-
bolja, slabost, vrtoglavica, pospanost, smet- C01AA06 lanatozid C
nje vida, pojava belog ili ùtog haloa oko
(Lanatoside C)
predmeta, promena boje, konfuzija, deliri-
jum, halucinacije). DDD: O P 1 mg
Interakcije: v. Poglavlje III. FarKl: KARDIOTONIK (GLIKOZID DIGITALI-
SA)
Doziranje: Oralna primena:
Delovanje: v. uvod C01A
brza digitalizacija: 1-1,5 mg u nekoliko pode-
ljenih doza tokom 24h (prvo se primeni poje- Indikacije: v. digoksin.
C dina~na doza od 0,5-0,75 mg, zatim po 0,25

mg 3 puta na 8h, a potom doza odràvanja).
Kontraindikacije: v. digoksin.
Neèljena dejstva: v. digoksin.
postepena, tj. kumulativna digitalizacija: Interakcije: v. Poglavlje III.
0,25 mg dnevno. Doziranje:
Doza odràvanja: 0,0625-0,5 mg dnevno, za- Oralna primena:
visno od funkcije bubrega i terapijskog odgo- brza digitalizacija: 1,5-2 mg dnevno podelje-
vora na dozu; uobi~ajena doza odràvanja je no u 3 doze.
0,125-0,25 mg dnevno (kod starijih osoba se doza odràvanja: 0,25-1 mg dnevno podelje-
primenjuju niè doze). no u 2-3 doze.
Intravenska primena: Intravenska primena:
brza digitalizacija: udarna doza od 0,75-1 mg brza digitalizacija: 0,8-1,4 mg podeljeno u 2
moè se dati u infuziji, tokon vi{e ~asova. doze u razmaku od 8h (postizanje terapijskog
Deca: efekta za 24h).
odoj~ad: brza digitalizacija se vr{i i.v. ili i.m. spora digitalizacija: 0,6-0,8 mg dnevno pode-
0,03-0,04 mg/kg podeljeno u vi{e pojedina~- ljeno u 3 doze (postizanje terapijskog efekta
nih doza ili oralno 0,05 mg/kg podeljeno u u toku 3-5 dana).
vi{e pojedina~nih doza; doza odràvanja je doza odràvanja: 0,4 mg dnevno.
0,002-0,005 mg/kg/24h oralno, obi~no po-
Predoziranje: v. digoksin.
deljeno u dve doze. Prva doza odràvanja se
daje 24h posle prve doze doze za digitalizaci- Upozorenje: v. digoksin.
ju!
Pred{kolska deca: brza digitalizacija vr{i se C01AA08 metildigoksin
i.v., i.m. ili oralno 0,01-0,015 mg/kg podelje- (Metildigoxin)
no u vi{e pojedina~nih doza; doza odràva- DDD: O P 0,2 mg
nja je 0,002-0,005 mg/kg/24h oralno, obi~- FarKl: KARDIOTONIK (GLIKOZID DIGITALI-
no, podeljeno u dve doze. SA)
Predoziranje: Kod predoziranja, moè do}i Delovanje: v. uvod C01A. Deluje kao i digok-
do intoksikacije koja se manifestuje gastroin- sin, ali pokazuje bolju resorpciju posle oralne
testinalnim, kardijalnim i neurolo{kim simp- primene, pa i dejstvo nastupa brè.
tomima. Zavisno od teìne simptoma intoksi-
Indikacije: v. digoksin.
kacije, neophodno je smanjiti dozu digoksina
ili potpuno obustaviti primenu. Date mere Kontraindikacije: v. digoksin.
mogu biti dovoljne, ukoliko se simptomi in- Neèljena dejstva: v. digoksin.
toksikacije manifestuju na nivou gastrointe- Interakcije: v. Poglavlje III.
stinalnog trakta, dok pojava kardijalnih simp- Doziranje: Oralne i parenteralne doze metil-
toma intoksikacije zahteva terapiju prema te- digoksina su jednake. Terapija zapo~inje pri-
ìni klini~ke slike. Kalijum se primenjuje sa- menom 0,2 mg metildigoksina 3 puta dnevno
mo u slu~aju hipokalijemije (ne sme se dati tokom 2-4 dana ili 0,2 mg 2 puta dnevno to-
kod hiperkalijemije ili ako postoji poreme}aj kom 3-5 dana (sporija digitalizacija). Doza
u AV sprovo|enju). Digoksin-specifi~ni frag- odràvanja: 0,1-0,2 mg na dan (naj~e{ce
menti antitela mogu se primeniti u slu~ajevi- 0,15-0,2 mg na dan).
ma izuzetno te{kog trovanja. Predoziranje: v. digoksin.
Upozorenje: Sve` infarkt miokarda; bolest si- Upozorenje: v. digoksin.
nusnog ~vora; oboljenja {titaste `lezde; hipo-
kalijemija; brza i.v. primena (izaziva nauzeju Registrovani lekovi:
i pove}ava rizik od aritmije). Prilago|avanje DIMEKOR - Galenika A.D., R. Srbija
doze je potrebno kod pacijenata sa bubre-
`nom insuficijencijom, starijih osoba i u trud- C01B Antiaritmici, grupe I i III
no}i. Opis: Aritmije predstavljaju poreme}aj nor-
Registrovani lekovi: malnog sinusnog ritma rada srca (oko 70-80
DIGOXIN - Remevita D.o.o., R. Srbija kontrakcija u minuti). Vrste aritmija su: eks-
trasistole, tahikardija, flater i fibrilacija; u za- Lekovi iz IB grupe su najbezbedniji za prime-

visnosti od lokalizacije, mogu biti pretkomor- nu (nemaju negativno inotropno dejstvo na
ske i komorske. Aritmije najce{}e nastaju iz miokard), ali ako se predoziraju, mogu iza-
dva razloga: (1) deo srca koji je zahva}en ne- zvati ekscitaciju centralnog nervnog sistema
kim patolo{kim procesom (npr. ishemijom, (konfuzija, konvulzije) i aritmije.
infekcijom, itd.) usled destabilizacije }elijskih Lekovi iz IC grupe se danas, izuzetno, retko
membrana miocita dobije svojstvo automati- koriste, jer kod malog (ali zna~ajnog) broja
zma, tj. spontano generi{e akcione potencija- bolesnika izazivaju pojavu fatalnih aritmija.
le koji se {ire na celo srce i prouzrokuju ab- U II grupi antiaritmika nalaze se beta-adre-
normalne kontrakcije; (2) pri {irenju depola- nergi~ki blokatori (propranolol, atenolol i
rizacije iz SA-~vora uobi~ajenim putevima,
na nekom mestu (usled patolo{kog procesa)
njeno {irenje moè biti zna~ajno usporeno.
dr.) koji smanjuju aritmogeno dejstvo adre-
nergi~kog nervnog sistema na srce. C
U III grupi su lekovi koji produàvaju akcioni
Talas depolarizacije obilazi oko takvog mesta
potencijal, najverovatnije, blokadom kanala
kao oko prepreke, a kroz samo "bolesno" me-
za K+. To su amiodaron, bretilijum i sotalol.
sto {iri se vrlo usporeno. Kada talas depolari-
Sotalol, osim toga, blokira i beta-adrenergi~-
zacije, najzad, pro|e kroz to mesto, on naila-
ke receptore. Produènjem akcionog potenci-
zi na zdravi miokard koji je ve} prestao da
jala, produàva se i refrakterni period, tako
bude refrakteran, tj. moè ponovo da se de-
da se re-entry mehanizam prekida. Lekovi iz
polari{e. Nastaje sada novi, prevremeni talas
ove grupe, kao i svi drugi antiaritmici i sami
depolarizacije i nova, prevremena kontrakci-
mogu ponekad izazvati aritmije. Bretilijum
ja srca. Taj novi talas depolarizacije, tako|e,
izaziva jo{ muku, povra}anje i ortostatsku hi-
usporeno putuje kroz "bolesno" mesto, i ceo
potenziju.
ciklus se ponavlja. Ovakav mehanizam na-
stanka aritmija naziva se "fenomen ponovnog U IV grupi antiaritmika su blokatori kanala za
ulaska" (engleski: "re-entry phenomenon"). kalcijum (verapamil i diltiazem). Verapamil
je kontraindikovan kod Wolff-Parkinson-
Antiaritmici su lekovi koji spre~avaju i le~e
White sindroma i kod komorskih tahiaritmija
aritmije. Prema mehanizmu dejstva, dele se
sa {irokim QRS kompleksom.
na 4 grupe. U prvoj grupi nalaze se lekovi ko-
ji blokiraju kanale za jon natrijuma i tako ote- Poseban antiaritmik je amjodaron. To je lek
àvaju nastanak depolarizacije (kaè se za koji se ~vrsto vezuje za mnoga tkiva i veoma
njih da "stabilizuju" membranu). Mada oni sporo elimini{e iz organizma (t1/2 ≈ 100 da-
deluju na Na+ kanale u svim delovima srca, na). Deluje na vi{e nacina: blokadom Na+ i
znatno ja~e blokiraju kanale u delovima srca, K+ kanala, blokadom beta-adrenergi~kih re-
koji se ~e{}e depolari{u, - a to su, upravo, de- ceptora i blokadom kanala za kalcijum.
lovi srca zahva}eni patolo{kim procesom (to Amjodaron je najefikasniji od svih antiaritmi-
je tzv. blokada zavisna od upotrebe - engle- ka, ali je i najtoksi~niji. Moè izazvati hipoti-
ski: "use dependent blockade"). U zavisnosti reozu (zbog joda koji sadrì u sebi), zamu}e-
od toga kako deluju na duìnu akcionog po- nje ro`nja~e, tamnu prebojenost koè, opada-
tencijala, dele se na 3 podgrupe: nje kose, plu}nu fibrozu, o{te}enje jetre, mo-
tornu neuropatiju i pogor{anje aritmije.
IA - lekovi koji produàvaju akcioni poten-
cijal - hinidin, prokainamid i dizopira- Izbor antiaritmika Za le~enje pretkomorskih
mid. aritmija koriste se, pre svega, blokatori kalci-
jumskih kanala i beta-adrenergi~ki blokatori.
IB - lekovi koji skra}uju akcioni potencijal -
Izuzetno se paroksizmalna supraventrikular-
lidokain, meksiletin i fenitoin.
na tahikardija moè prekinuti i.v. primenom
IC - lekovi koji ne uti~u na duìnu akcionog adenozina. Za komorske aritmije se prvo ko-
potencijala - enkainid i flekainid. riste antiaritmici iz Ib (najmanje su toksi~ni:
Lekovi iz IA grupe su vrlo efikasni, ali imaju lidokain, meksiletin, fenitoin) ili Ia grupe;
dosta neèljenih dejstava. Svi deluju negativ- kod refrakternih oblika aritmija daju se breti-
no inotropno i svi mogu prouzrokovati arit- lijum i amjodaron. Za le~enje i pretkomor-
mije, ako se neadekvatno doziraju. Hinidin skih i komorskih aritmija koriste se amjoda-
ima izraèna centralna neèljena dejstva (zu- ron, beta-adrenergi~ki blokatori, propafenon,
janje u u{ima, vrtoglavica i stanje sli~no pi- prokainamid, dizopiramid, flekainid i hini-
janstvu), deluje toksi~no na kostnu sr` i mo- din.
è izazvati karakteristi~nu komorsku tahikar- Kontraindikacije: Ukoliko postoje smetnje u
diju koja u EKG-u izgleda kao niz {iljaka - sprovodenju impulsa u srcu (AV-blok, sin-
francuski: "torsade de pointes"). Prokainamid drom bolesnog sinusa i dr.), primena antiarit-
kod osoba, koje sporo razgra|uju ovaj lek mika je kontraindikovana, jer dolazi do po-
(tzv. spori acetilatori), moè izazvati sindrom gor{anja tih smetnji.
sli~an sistemskom lupus erythematodes-u.
Dizopiramid ima izraèna antimuskarinska
neèljena dejstva (suva usta, opstipacija, re-
tencija urina, itd.).
176 specijalni deo
C01BA Antiaritmici, grupa IA ska neèljena dejstva (suva usta, opstipacija,

retencija urina), hipotenzija, psihoza, depre-
C01BA02 prokainamid sija, hipoglikemija, holestatska ùtica, konfu-
(Procainamide) zija.
DDD: O, P 3000 mg Interakcije: v. Poglavlje III.
FarKl: ANTIARITMIK (KLASA IA) Doziranje. Oralna doza: 300-750 mg dnevno
Delovanje: v. uvod C01B. Elektrofiziolo{ka u podeljenim dozama. Parenteralna doza: u
dejstva su sli~na hinidinu, s tim {to prokaina- vidu spore intravenske injekcije (uz EKG mo-
mid deluje slabo antiholinergi~ki, i ne bloki- nitoring) daje se 2 mg/kg (maksimalno 150
ra a-adrenergi~ke receptore. Farmakokineti- mg), a zatim se nastavlja intravenska infuzi-
C ku karakteri{e brza eliminacija. Zbog toga,
neophodna je ~esta primena prokainamida,
3-8 puta dnevno.
ja (0,4 mg/kg/h), maksimalno do 800
mg/dan.
Upozorenje: moè uticati na psihofizi~ke
Indikacije: Komorske aritmije, posebno posle sposobnosti, pa se ne preporu~uje upravlja-
infarkta miokarda, atrijalna tahikardija. nje vozilom ili rukovanje ma{inama.
Kontraindikacije: Te{ka sr~ana insufcijencija,
AV blok, hipotenzija, sistemski lupus eritema-
todes, dojenje, komorska tahikardija 'torsa-
C01BA05 ajmalin (Ajmaline)
des de pointes'. DDD: O 300 mg
Neèljena dejstva: Kardijalna: depresija mio- FarKl: ANTIARITMIK (KLASA IA)
karda do sr~ane insuficijencije, precipitacija Delovanje: v. uvod C01BA.
aritmija. Ekstrakardijalna: Nauzeja, dijareja Ajmalin je alkaloid koji se dobija iz korena
(u 10% pacijenata), osip po koì, groznica, biljke Rauwolfia serpentina. Ajmalin blokira
sindrom sli~an sistemskom lupusu eritemato- brze natrijumove kanale, delimi~no blokira i
desu (pleuritis, perikarditis, artritis), agranu- kalijumove kanale, produàva transport jona
locitoza (0,2%), hepatitis (<5%), psihoza. kalcijuma kroz spore kanale i ispoljava anti-
Interakcije: v. Poglavlje III. holinergicko dejstvo blokadom muskarinskih
Doziranje: U vidu i.v. infuzije primenjuje se receptora. Zbog toga, primena ajmalina do-
udarna doza do 12mg/kg, brzinom do 0,3 vodi do smanjenja nadra`ljivosti, automati-
mg/kg/min (uz EKG monitoring), a zatim zma, produènja refrakternih perioda u pret-
doza odràvanja 2-5 mg/min. Posle postiza- komorama i komorama, produènja trajanja
nja kontrole aritmije, oralno se moè uzima- akcionog potencijala i usporenja sprovo|enje
ti 250 mg prokainamida na svakih 4h. u AV ~voru i His-Purkinijevom snopu.
Upozorenje: Osobe starije od 65 godina, ast- Indikacije: Pretkomorske i komorske aritmi-
ma, mijastenija gravis, insuficijencija bubre- je.
ga i jetre, trudno}a. Kontraindikacije: Bradikardija, sr~ani blok,
prvi trimestar trudno}e.
Neèljena dejstva: Op{ta slabost, mu~nina,
C01BA03 dizopiramid glavobolja, konvulzije, `mirkanje, holestat-
(Disopyramide) ska ùtica, agranulocitoza. Mogu} je poreme-
DDD: O P 400 mg }aj sprovodenja do asistolije. U visokim doza-
FarKl: ANTIARITMIK, KLASA IA ma deluje negativno inotropno, a moè iza-
Delovanje: v. uvod C01BA. Blokira natriju- zvati i aritmije i respiratornu depresiju.
move kanale, produàva refrakterni period, u Interakcije: v. Poglavlje III.
maloj meri blokira kanale za kalcijum, pose- Doziranje: Sporom intravenskom injekcijom
duje antiholinergi~ko dejstvo. daje se 1 mg/kg ajmalina, maksimalnom br-
Indikacije: ventrikularne aritmije, posebno zinom od 10 mg/min (uz EKG kontrolu). Mo-
posle infarkta miokarda, supraventrikularne è se primeniti i intramuskularno, u dozi od
aritmije. 50-150 mg/dan.
Kontraindikacije: II i III stepen sr~anog blo- Upozorenje: Trudno}a, deca, poreme}aji
ka, nekompenzovana sr~ana insuficijencija, funkcije jetre. Mogu} je uticaj leka na psiho-
poreme}aj funkcionisanja SA ~vora, glau- fizi~ke sposobnosti.
kom, hipertrofija prostate.
Upozorenje: potreban je oprez kod bolesnika C01BA08 prajmalin (Prajmaline)
sa hipotenzijom ili insuficijencijom srca, hi-
DDD: O 30 mg
poglikemijom, ventrikularnom tahikardijom
FarKl: ANTIARITMIK (KLASA IA)
ili fibrilacijom, o{te}enjima jetre i bubrega.
Oprez u trudno}i i za vreme dojenja. Delovanje: Prajmalin blokira brze natrijumo-
ve kanale, delimi~no blokira i kalijumove ka-
Neèljena dejstva. Kardijalna: negativno ino-
nale, produàva transport jona kalcijuma
tropno dejstvo na srce, precipitiranje aritmija
kroz spore kanale. Prajmalin moè da se pri-
(komorska tahikardija, komorska fibrilacija).
menjuje oralno, jer se dobro resorbuje i ima
Ekstrakardijalna: ima izraèna antimuskarin-
poluvreme eliminacije od 6-8h. Prajmalin se Neèljena dejstva: Vrtoglavica, parestezije,

najve}im delom elimini{e u obliku metaboli- dezorijentacija, poreme}aji vida. Pri vi{im
ta putem ù~i, a oko tre}ine primenjene do- koncentracijama lidokaina u krvi (kod predo-
ze, izlu~i se u nepromenjenom obliku putem ziranja) mogu da se jave hipotenzija, bradi-
urina. kardija i zastoj srca, kao i neèljena dejstva
Indikacije: Pretkomorske I komorske aritmi- od strane CNS-a, konfuzija, respiratorna de-
je. presija i konvulzije.
Kontraindikacije: A-V blok II ili III stepena, Interakcije: v. Poglavlje III.
te{ka sr~ana insuficijencija, bradikardija, pro- Doziranje: 50-100 mg i.v. u bolusu (tokom
duènje Q-T intervala, trovanje sa kardioto- nekoliko minuta, brzinom od 25 mg/min).
ni~kim glikozidima, infarkt miokarda pra}en
te{kom sr~anom insuficijencijom, holestaza,
miastenija gravis.
Odmah zatim se primenjuje i.v. infuzija u do-
zi od 4 mg/min tokom pola sata, 2 mg/min
tokom 2h, i najzad 1 mg/min slede}ih 22h.
C
Neèljena dejstva: Pogor{anje sr~ane insufi- Upozorenje: U toku primene, treba kontroli-
cijencije, sr~ani blok, pogor{anje arimija, bra- sati EKG i krvni pritisak. Niè doze se prime-
dikardija, zastoj srca. Intrahepati~ka holesta- njuju kod pacijenata sa sr~anom insuficijenci-
za, porast transaminaza u serumu, glavobo- jom, hepati~nom insuficijencijom i starih.
lja, leukopenija (retko), trombocitopenija
(retko), artralgije, glomerulonefritis imuno- C01BB02 meksiletin (Mexiletine)
lo{kog porekla (retko). Posebno moè izazva-
ti konfuzno stanje, sa gubitkom orijentacije u
DDD: O P 800 mg
vremenu i prostoru. FarKl: ANTIARITMIK
(KLASA IB)
Delovanje: Meksiletin blokira brze natriju-
Doziranje: Po~etna doza je 3-4 puta dnevno
move kanale u toku depolarizacije i ispoljava
po 20 mg (tablete se uzimaju posle jela). Do-
sna`no depresivno delovanje na }elijsku
za odràvanja je 2 puta dnevno po 20 mg.
membranu. Skra}uje trajanje akcionog po-
Maks. dnevna doza je 80 mg.
tencijala, produàva refrakternost u periodu
Predoziranje: Hipotenzija, zbunjenost, nemir, dijastole i usporava sprovodenje u o{te}enom
konfuzija, sedacija i koma. Letalna doza, za tkivu. Na taj na~in prekida komorske aritmi-
~oveka, je oko 6 mg/kg telesne mase. je. Meksiletin se najve}im delom metaboli{e
Upozorenje: Trudno}a, deca, poreme}aji u jetri (90%), a zatim se on i njegovi metabo-
funkcije jetre. Mogu} je uticaj leka na psiho- liti izlu~uju putem bubrega.
fizi~ke sposobnosti. Indikacije: Komorske aritmije, posebno u
Registrovani lekovi: toku infarkta miokarda.
PRAJMALIN - Farmakos d.d., R. Srbija Kontraindikacije: Bradikardija, AV blok II i
III stepena (ako nije ugra|en pace-maker) i
kardiogeni {ok.
C01BB Antiaritmici, grupa IB
Neèljena dejstva: Gastrointestinalne smet-
C01BB01 lidokain (Lidocaine) nje: mu~nina (10%), zatvor ili proliv. Kardio-
DDD: P 3 g vaskularne smetnje: bradikardija, hipotenzi-
FarKl: ANTIARITMIK (KLASA IB) ja, atrijalna fibrilacija, palpitacije, poreme}aj
Delovanje: Lidokain je lokalni anestetik, sprovodenja, pogor{anje aritmije. Moè iza-
amid, i izuzetno efikasan u terapiji ventriku- zvati komorsku tahikardiju tipa "torsades de
larnih, po ìvot opasnih, aritmija posle akut- pointes". Neuropsihijatrijski poreme}aji: tre-
nog infarkta miokarda. Mehanizam dejstva mor (4%), zamu}en vid, konfuzija, konvulzi-
lidokaina zasniva se na blokadi natrijumovih je, oteàn govor, ataksija, parestezije, nistag-
kanala. Proaritmogeni potencijal je manji u mus i poreme}aji sna. U retkim slu~ajevima,
pore|enju sa drugim lekovima. Lidokain se javljaju se plu}na fibroza, hepatitis i trombo-
primenjuje i.v. Inicijalno vreme polu-elimina- citopenija.
cije je 30 minuta, a definitivno vreme polu- Interakcije: v. Poglavlje III.
eliminacije 1-2h. Metaboli{e se u jetri u ak- Doziranje:
tivne metabolite. Kod pacijenata sa sr~anom Oralno: Terapija se zapo~inje udarnom do-
insuficijencijom i oboljenjem jetre, poluvre- zom od 400 mg (moè se pove}ati i do 600
me eliminacije se produàva, {to treba imati mg, ukoliko je bolesnik prethodno primio
u vidu pri doziranju. opioidni analgetik, pa je apsorpcija iz gastro-
Indikacije: Ventrikularne aritmije, posebno u intestinalnog trakta usporena).
toku akutnog infarkta miokarda. Dnevna doza odràvanja je 400-800 mg, i da-
Kontraindikacije: Bolest sinusnog ~vora, svi je se u podeljenim dozama (3-4 puta dnevno
stepeni AV bloka, te{ka depresija funkcije mi- po 200 mg), po~ev od 2h posle udarne doze.
okarda, te{ko o{te}enje jetre, porfirija. Za dugotrajnu terapiju, preporu~uju se depo
178 specijalni deo
kapsule. Primenjuje se 1 depo kapsula od lestaza, sindrom sli~an sistemskom lupusu,

360 mg na 12h. trombocitopenija i leukocitopenija.
Parenteralno: Primenjuje se 100-250 mg Interakcije: v. Poglavlje III.
meksiletina sporom i.v. injekcijom (pod EKG Doziranje: Lecenje se zapo~inje u bolni~kim
kontrolom), potom 250 mg u obliku i.v. infu- uslovima, uz kontrolu EKG-a i krvnog priti-
zije u prvom satu, a zatim 125 mg/h tokom ska.
slede}a 2h, a zatim se prelazi na kontinuira- Oralno: Inicijalno se daje 150 mg propafeno-
nu infuziju od 0,5 mg/min. na na 8h, posle jela. Doza se moè, po potre-
Upozorenje: U bubre`noj i hepati~noj insufi- bi, postepeno pove}ati u intervalima od 3-4
cijenciji preporu~uje se pra}enje EKG-a i krv- dana na 300 mg 2 puta dnevno, do maksi-
C nog pritiska do stabilizacije reìma doziranja,
kao i povremeno tokom le~enja. Terapiju
meksiletinom ne treba prekidati naglo. Do-
malne doze od 300 mg 3 puta dnevno.
Parenteralno: Primenjuje se 0,5-1 mg/kg te-
lesne mase, polako i.v., u toku 3-6 minuta.
zu treba postepeno smanjivati tokom 1-2 ne- Doza se moè ponoviti, po potrebi, posle 90-
delje. Tokom trudno}e, moè se primeniti is- 120 minuta. Kod te{kih aritmija, primenjuje
klju~ivo, kada je terapijska korist ve}a od pose kratkotrajna ili dugotrajna infuzija propa-
tencijalnog rizika. Moè smanjiti sposobnost fenona u rastvoru glukoze ili fruktoze. Dugo-
reagovanja pri upravljanju vozilima ili ma{i- trajna infuzija zapo~inje se 3-5 minuta posle
nama. primene i.v. injekcije. Dnevna doza je, obi~-
Registrovani lekovi: no, 560 mg. Ukoliko se QRS kompleks pro{i-
MINSETIL - Zdravlje, R. Srbija ri za vi{e od 20%, potrebno je smanjiti dozu
RITALMEX - ICN Hungary, Ma|arska ili prekinuti primenu do normalizacije EKG-a.
Upozorenje: Insuficijencija jetre i bubrega
(moè do}i do kumulacije leka u organizmu),
C01BC Antiaritmici, grupa IC starije osobe, pacijenti sa ugradenim pace-
C01BC03 propafenon maker-om. Oprezna primena kod pacijenata
(Propafenone) sa opstruktivnim oboljenjima plu}a. Mu{kar-
DDD: O P 300 mg cima se ne preporu~uje intravensko davanje
FarKl: ANTIARITMIK (KLASA IC) duè od nedelju dana, jer se mogu javiti
Delovanje: Propafenon je blokator natriju- smetnje u spermatogenezi. Ovo neèljeno
movih kanala, delimi~no blokira β-adrener- dejstvo kod oralne primene se ne javlja ni po-
gi~ke receptore i kalcijumove kanale. U pot- sle duè terapije. Injekcije su inkompatibilne
punosti se apsorbuje iz gastrointestinalnog sa fiziolo{kim rastvorom natrijum hlorida.
trakta, i 95% leka je vezano za proteine pla- Antiaritmici IC grupe mogu pove}ati smrt-
zme. Metaboli{e se u jetri do aktivnih meta- nost bolesnika sa akutnim infarktom miokar-
bolita; postoje dve genetski uslovljene popu- da.
lacije pacijenata: osobe koje brzo i osobe ko- Registrovani lekovi:
je sporo metaboli{u propafenon. Metaboliti PROFENAN - Slaviamed, R. Srbija
se u vidu glukuronida izlu~uju preko pubrega PROPAFEN - Zorka Pharma, R. Srbija
i jetre. Kod osoba koje brzo metaboli{u pro- PROPAFENON - Alkaloid A.D., Makedonija
pafenon, vreme polu-eliminacije je 2-10h, a
kod osoba koje ga sporo metaboli{u 10-32h.
Indikacije: Komorske i pretkomorske ekstra-
C01BD Antiaritmici, grupa III
sistole i tahikardije. C01BD01 amjodaron (Amiodarone)
Kontraindikacije: Te{ka sr~ana insuficijenci- DDD: O P 200 mg
ja, kardiogeni {ok, SA ili AV blok, bradikardi- FarKl: ANTIARITMIK (KLASA III)
ja, hipotenzija, poreme}aji ravnoteè elektro- Delovanje: v. uvod C01.
lita, sindrom bolesnog sinusnog ~vora, te{ka Amjodaron deluje na vi{e na~ina: blokadom
opstruktivna bolest plu}a, miastenia gravis. brzih Na+ kanala, kalijumovih kanala, α i β
Ne preporu~uje se davanje propafenona trud- adrenergi~kih receptora i kalcijumovih kana-
nicama u prvom trimestru, kao ni dojiljama. la. Ispoljava sna`no antiaritmijsko dejstvo.
Neèljena dejstva: Gastrointestinalni pore- Amjodaron nema klini~ki zna~ajno negativno
me}aji (gubitak apetita, mu~nina, povra}a- inotropno delovanje. Smanjuje periferni va-
nje, suvo}a usta, gorak ukus u ustima, za- skularni otpor i sr~anu frekvenciju. Amjoda-
tvor), glavobolja, ortostatska hipotenzija, ron sadrì oko 37% joda, ~vrsto se vezuje za
smetnje vida, vrtoglavica, umor, psihi~ke mnoga tkiva i veoma sporo elimini{e iz orga-
smetnje (strah, zbunjenost, poreme}aj spava- nizma. Poluvreme eliminacije je oko 100 da-
nja), ~ak delirijum; parestezija. Propafenon na, {to doprinosi ispoljavanju neèljenih dej-
moè prouzrokovati nastanak bradikardije, stava (tireoideja, oko, plu}a).
SA ili AV blok ili intraventrikularni blok. Mo- Indikacije: Refrakterne aritmije, ventrikular-
gu se javiti komorske aritmije. Retko se mogu ne tahikardije i/ili fibrilacija komora, kom-
javiti alergijske reakcije, bronhospazam, ho- pleksne i multifokalne ventrikularne ekstrasi-
stole, tahikardije u sklopu WPW sindroma, C01C Stimulansi sr~anog rada,

paroksizmalne supraventrikularne i nodalne isklju~uju}i sr~ane
tahikardije. glikozide
Kontraindikacije: Sinusna bradikardija,
smetnje sprovodenja (SA i AV blok), preose- C01CA Adrenergi~ka i
tljivost na jod, poreme}aji funkcije tireoideje, dopaminergi~ka sredstva
trudno}a, dojenje. Parenteralna primena je Opis: Koriste se, prvenstveno, u intenzivnom
kontraindikovana u kardiovaskularnom kole~enju. Dopamin je kateholamin koji funkci-
lapsu, te{koj hipotenziji i te{koj respiratornoj oni{e kao neurotransmiter i u centralnom
insuficijenciji. nervnom sistemu i na periferiji. Van central-
Neèljena dejstva: Reverzibilni mikrodepozi-
ti u ro`nja~i, o{te}enje vida zbog postojanja
opti~kog neuritisa, reverzibilna periferna ne-
nog nervnog sistema, dopamin u manjim
koncentracijama, deluje samo na svoje speci-
fi~ne, dopaminske receptore u arterijama bu-
C
uropatija i miopatija, bradikardija i poreme- brega, miokarda i mezenterijuma, izazivaju}i
}aji sprovo|enja, fototoksi~nost i pojava siv- vazodilataciju. U ve}im koncentracijama, on
kaste pigmentacije, hiper- i hipotireoidizam, stimuli{e i β1 receptore u srcu (izazivaju}i
difuzni plu}ni alveolitis, pneumonitis, fibroza ubrzanje sr~anog rada, poja~anje kontrakcije,
plu}a, povi{enje transaminaza (ponekad te- ubrzanje sprovodljivosti i pove}anje razdra-
àk hepatitis koji moè pre}i u cirozu), ùti- `ljivosti) i α1 receptore u krvnim sudovima
ca, metalni ukus u ustima, gastrointestinalne (izazivaju}i vazokonstrikciju). Ako se pa`ljivo
smetnje, tremor, parestezije, poreme}aji spa- primenjuje (u niìm dozama, 5-10 mcg/kg/
vanja, vrtoglavica, umor, alopecija, impoten- min), dopamin je izuzetno koristan za le~e-
cija, ataksija, poreme}aji krvne slike i alergij- nje {oka, jer stimuli{e rad srca i odràva pro-
ske reakcije. tok krvi kroz bubrege, sprecavaju}i nastanak
Interakcije: v. Poglavlje III. akutne bubre`ne insuficijencije. Dobutamin
Doziranje: Terapiju amjodaronom treba za- je selektivniji od dopamina, pre svega, deluje
po~eti u bolni~kim uslovima, uz stalno pra}e- na β1 receptore, pa je pogodniji za primenu
nje EKG-a. kod kardiogenog {oka.
Oralno: Terapija zapo~inje primenom 200 mg Dopeksamin je snaàn agonist β1 receptora i
amjodarona 3 puta dnevno tokom prve nede- receptora za dopamin; uz pozitivno inotrop-
lje, zatim se smanjuje na 200 mg dva puta no, ima i vazodilatorno delovanje na bubre-
dnevno tokom druge nedelje, a potom se pri- `ne arterije, ~ime pove}ava protok krvi kroz
menjuje doza odràvanja od 200 mg na dan ove vitalne organe. Noradrenalin je snaàn
ili najnià doza kojom se kontroli{e aritmija. vazokonstriktor, jer, pre svega, deluje na α re-
ceptore. Izoprenalin deluje na β receptore
Parenteralno: I.v. infuzija 5 mg/kg tokom 20- pove}avaju}i kontraktilnost srca i njegovu
120 min (primenjuje se preko centralnog frekvenciju. Koristi se za kratkotrajno le~enje
venskog katetera). Maks. 1,2 g dnevno. sr~anog bloka ili te{ke bradikardije.
Deca: Primeniti i.v injekciju od 5-10 mg/kg
amjodarona tokom 2-3h, zatim pre}i na i.v.
infuziju u dozi 10 mg/kg/dan do kontrole C01CA01 etilefrin (Etilefrine)
aritmije. Terapiju nastaviti oralnom prime- DDD: O P 50 mg
nom doze odràvanja: prve nedelje 12 FarKl: VAZOKONSTRIKTOR
mg/kg/dan, druge nedelje 8 mg/kg/dan, a Delovanje: v. uvod C01. Etilefrin ispoljava
kasnije 4 mg/kg/dan. adrenomimeti~ku aktivnost. Stimulacijom β
Upozorenje: Pre terapije, kao i povremeno u adrenergi~kih receptora pove}ava snagu sr-
toku terapije (na svakih 3-6 meseci), treba ~anog mi{i}a, a stimulacijom α adrenergi~kih
uraditi radiografiju plu}a i kontrolisati funk- receptora, prouzrokuje perifernu vazokon-
cije tireoideje, jetre i oka. Oprezno se prime- strikciju. Na taj na~in, pove}ava koli~inu cir-
njuje kod bolesnika s insuficijencijom srca i kuli{u}e te~nosti i vra}a snièn krvni pritisak
bubrega, kod starijih osoba i porfirije. Prime- na normalnu vrednost.
na velikih doza moè izazvati bradikardiju i Indikacije: Hipotenzivna stanja: kolaps, orto-
smetnje sprovodenja. I.v. primena moè do- statska hipotenzija, konstituciona hipotenzi-
vesti do prolaznog sniènja krvnog pritiska, ja.
pa lek treba primenjivati polako. Elektrolitne Kontraindikacije: Tireotoksikoza.
poreme}aje treba korigovati pre po~etka te- Neèljena dejstva: Palpitacije, hipertenzija,
rapije, ako je mogu}e. tahikardija, ventrikularne ekstrasistole, uzne-
Registrovani lekovi: mirenost, tremor, vrtoglavica, glavobolja.
AMIODARON - Zdravlje, R. Srbija Interakcije: v. Poglavlje III.
SEDACORON - Ebewe Arzneimittel GmbH, Doziranje: Oralno: 2,5-5 mg 3 puta dnevno.
Austrija Parenteralno: 1-10 mg/dan i.m. ili s.c.
CORDARONE - Sanofi Winthrop Industrie,
Francuska
180 specijalni deo
Predoziranje: U slu~aju trovanja, treba pri- Registrovani lekovi:

meniti α blokatore. DOPAMIN - Farmakos d.d., R. Srbija
DOPAMIN GIULINI - Solvay Pharmaceuticals
GmbH, Nema~ka
EFFORTIL - Zdravlje, R. Srbija
C01CA07 dobutamin
C01CA04 dopamin (Dopamine) (Dobutamine)
DDD: P 500 mg
DDD: P 500 mg
FarKl: VAZOKONSTRIKTOR
FarKl: VAZOKONSTRIKTOR
Delovanje: v. uvod C01. Dopamin je neselek-
C tivni agonist dopaminergi~kih D1 i adrener-
gi~kih, prvenstveno β1 i α1 receptora. Hemo-
dinamsko dejstvo dopamina direktno zavisi
Delovanje: v. uvod C01. Primarna aktivnost
dobutamina je direktno pozitivno inotropno
dejstvo, kao rezultat stimulacije β1 adrener-
gi~kih receptora na srcu. Pove}ava udarni vo-
od terapijske koncentracije u plazmi. U ma-
lumen, smanjuje pritisak punjenja leve ko-
lim dozama (manje od 5 mcg/kg/min), delu-
more i smanjuje ukupnu sistemsku i vasku-
je prvenstveno na D1 receptore na nivou re-
larnu rezistenciju (usled stimulacije β2 recep-
nalnih mezenteri~nih i koronarnih krvnih su-
tora). Pove}ava protok krvi kroz koronarne
dova, gde dovodi do vazodilatacije i pobolj{a-
arterije i snabdevanje srca kiseonikom. Pri-
va bubre`ni i mezenterijski protok. U sred-
menom uobi~ajenih doza ne dolazi do zna-
njim dozama (5-10 mcg/kg/min), dopamin
~ajnog ubrzanja rada srca, medutim, primena
stimuli{e β1 adrenergi~ke receptore i ima po-
doza ve}ih od 10 mcg/kg/min, dovodi do ta-
zitivno inotropno i hronotropno dejstvo. U vi-
hikardije. Po~etak dejstva nastupa za 1-2
sokim dozama (ve}e od 10 mcg/kg/min), sti-
min., a stabilna terapijska koncentracija u
mulacijom α1 adrenergi~kih receptora dovo-
plazmi postiè se posle 10 min. Poluvreme
di do vazokonstrikcije i pove}anja arterijskog
eliminacije je manje od 3 min.
pritiska. I.v. primenjen dopamin, izlu~uje se u
obliku metabolita putem urina, a poluvreme Indikacije: U slu~aju potrebe za inotropnom
eliminacije je oko 2 min. podr{kom kod bolesnika u stanju hipoperfu-
zije, kao i kod bolesnika kod kojih je izrazito
Indikacije: Kardiogeni {ok, hipovolemijski
povi{en pritisak punjenja leve komore sa rizi-
{ok (nakon nadoknade izgubljenog volume-
kom od nastanka kongestije i edema plu}a.
na), infektivno - toksi~ni {ok, postoperativni
Sr~ana oboljenja: akutna sr~ana insuficijenci-
{ok, prete}a insuficijencija bubrega zbog
ja (akutni infarkt miokarda, kardiogeni {ok,
smanjene perfuzije.
stanja posle operacije srca) i pogor{anje hro-
Kontraindikacije: Tahiaritmija, feohromoci- ni~ne sr~ane insuficijencije. Nesr~ana obolje-
tom, tireotoksikoza. nja: stanja hipoperfuzije zbog traume, sepse i
Neèljena dejstva: Mu~nina, povra}anje, gla- hipovolemije.
vobolja, uznemirenost, periferna vazokon- Kontraindikacije: Preosetljivost na lek i te{ka
strikcija, hipertenzija, tahikardija, ekstrasi- hipotenzija.
stole, anginozni bol, ishemi~na nekroza koè
Neèljena dejstva: Tahikardija, tahiaritmija,
u slu~aju ekstravazacije. Kod primene visokih
porast krvnog pritiska (predoziranje), mu~ni-
doza moè do}i do gangrene krajeva ekstre-
na, glavobolja, anginozni bolovi. Ponekad pa-
miteta.
restezije i gr~evi u nogama.
Doziranje: Dopamin se primenjuje u kontinu-
Doziranje: Uobi~ajena doza je 2,5-10
iranoj i.v. infuziji. Doziranje dopamina je in-
mcg/kg/min. Brzina infuzije odre|uje se na
dividualno i zavisi od teìne klini~ke slike.
osnovu terapijskog odgovora. Prate se klini~-
Terapija zapo~inje primenom inicijalne niè
ka slika i hemodinamski parametri (sr~ana
doze. Za pove}anje snage sr~ane kontrakcije
frekvenca, arterijski pritisak, minutni volu-
i diureze preporu~uje se doza od 1,5-3,5
men). Terapiju ne treba naglo prekidati.
mcg/kg/min. Ukoliko je potrebno dodatno
dejstvo na pove}anje arterijskog pritiska, pre- Upozorenje: Potreban je oprez kod hipoten-
poru~uje se pove}anje doze na 5 zije, koja komplikuje kardiogeni {ok. Ne tre-
mcg/kg/min. Kod dece se primenjuje u dozi ba ga primenjivati u trudno}i, osim ako je ko-
4-6 mcg/kg/min. U toku primene treba kon- rist za majku ve}a od potencijalnog rizika za
trolisati diurezu, krvni pritisak i EKG. bebu. Tokom neprekidne infuzije, razvija se
klini~ki zna~ajna tolerancija posle 72h. Izbe-
Upozorenje: Pre primene dopamina, prvo
gavati primenu dobutamina kod bolesnika sa
treba korigovati hipovolemiju. Pojava tahi-
idiopatskom hipertrofi~nom kardiomiopati-
kardije i drugih poreme}aja sr~anog ritma ili
jom i subaortnom stenozom.
smanjeno stvaranje urina zahteva usporenje
ili prekidanje infuzije. Trudnicama dopamin Registrovani lekovi:
ne treba davati, osim ako je korist, za majku, DOBUTREX - Eli Lilly Svis S.A., [vajcarska
ve}a od potencijalnog rizika za dete.
C01CA17 midodrin (Midodrine) 20 min.). Moè se dati i.v., obi~no 0,2 - 0,5
DDD: O 30 mg mg leka (odnosno, 2-5 mL rastvora adrenali-
FarKl: VAZOKONSTRIKTOR, ANTIHIPOTEN- na 1:10.000, brzinom od najvi{e 1 mL/min).
ZIV Kod zastoja srca, adrenalin se moè dati u
dozi od 1 mg i.v. (10 mL rastvora 1:10.000).
Delovanje: Midodrin je direktni simpatomi-
metik, selektivan za alfa receptore. Deca: Kod zastoja srca, treba dati i.v. 0,01
mg/kg adrenalina u prvoj dozi, zatim se, na
Indikacije: Koristi se za le~enje hipotenzije,
svakih 3-5 minuta, moè davati 0,1 mg/kg,
posebno ortostatske hipotenzije, i za urinar-
do uspostavljanja sr~anog rada.
nu inkontinenciju.
Kod anafilakti~kog {oka, adrenalin se prime-
Neèljena dejstva: hipertenzija, parestezije,
dizurija, svrab i ospa, piloerekcija.
Doziranje: Po~etna oralna doza za hipotenzi-
njuje i.v., i.m. ili s.c. u dozi od 0,005-0,01
mg/kg. C
Upozorenje: Hipertireoidizam, hipertenzija,
ju je 2,5 mg, dva puta dnevno. U zavisnosti
koronarna bolest, sr~ana dekompenzacija, ta-
od odgovora pacijenta, doza se moè pove}a-
hikardija, kao i drugi blaì porme}aji sr~anog
ti do 10 mg tri puta dnevno. Doza za urinar-
ritma, teì poreme}aji bubre`ne funkcije, sta-
nu inkontinenciju je 2,5 - 5 mg dva puta
rije osobe, dijabetes melitus, poreme}aji elek-
dnevno, oralno.
trolita, trudno}a, te{ka arterioskleroza eks-
tremiteta. Adrenalin se brzo inaktivi{e u or-
C01CA24 epinefrin (adrenalin) ganizmu i neèljena dejstva kratko traju. Kod
(Epinephrine) teìh neèljenih dejstava i predoziranja adre-
DDD: P 0,5 mg nalina, primenjuje se α-adrenergi~ki blokator
FarKl: VAZOKONSTRIKTOR (adrenergik, (fentolamin) i β-blokator (propranolol).
kardiostimulans) Registrovani lekovi:
Delovanje: v. uvod C01. Adrenalin je hormon ADRENALIN HCl - Jugoremedija, R. Srbija
nadbubre`ne `lezde, koji ima adrenomimet-
sku aktivnost i to stimulacijom α i β adrener- C01D Vazodilatatori u terapiji
gi~kih receptora. Dovodi do porasta krvnog bolesti srca
pritiska, uz istovremenu vazodilataciju krv-
nih sudova u skeletnim mi{i}ima, dok u koì, C01DA Organski nitrati
sluzokoàma i gastrointestinalnim krvnim su- Opis: Nitrati su supstance koje u svom mole-
dovima dovodi do vazokonstrikcije. Ispoljava kulu imaju nitratnu grupu (NO3) iz koje se
sna`no bronhodilatatorno delovanje, stimuli- oslobada azot-monoksid (NO) koji, u su{tini,
{e metabolizam i izaziva hiperglikemiju. predstavlja EDRF (endotelni faktor relaksaci-
Adrenalin se primenjuje u urgentnim stanji- je) faktor koji aktivira guanilat-ciklazu, dovo-
ma. di do nagomilavanja cikli~nog guanozin -
Indikacije: Anafilakti~ki {ok i ostale te{ke monofosfata i relaksacije glatkih mi{i}nih ce-
alergijske reakcije (angioneurotski edem), iz- lija. Danas se najvi{e od nitrata, u klini~koj
nenadni zastoj srca, napad bronhijalne ast- praksi, koriste nitroglicerol, izosorbid mono-i
me, uspostavljanje lokalne hemostaze, kao dinitrat. Ovi lekovi relaksiraju sve glatke mi-
dodatak lokalnim anesteti~kim sredstvima u {i}e, ali se koriste, prevashodno, zbog dilata-
cilju produènja delovanja. cije venskih krvnih sudova. Usled ovog efek-
Kontraindikacije: Za le~enje anafilakti~kog ta, krv se nakuplja u venama i tako se sma-
{oka i zastoja srca, ne postoje kontraindikaci- njuje priliv u srce (tj. smanjuje se tzv. pret-
je. Te{ka koronarna i sr~ana insuficijencija, hodno optere}enje srca, engl. preload). Srce
tahiaritmije, te{ka ateroskleroza mo`danih sada radi manje i tro{i manje kiseonika. Ako
arterija, drugo poro|ajno doba. je nitrate uzeo bolesnik sa suènim koronar-
Neèljena dejstva: Najozbiljnija neèljena nim arterijama, koji je imao napade bola u
dejstva su aritmije, razvoj plu}nog edema i grudima (arterioskleroti~na angina pektoris),
krvavljenje u CNS-u nastalo usled naglog oseti}e pobolj{anje, jer, usled smanjenih po-
skoka krvnog pritiska. Strah, napetost, glavo- treba miokarda, oslabljeni protok krvi kroz
bolja, tremor, slabost, vrtoglavica, porast krv- suène koronarke sada postaje dovoljan. Kod
nog pritiska, tahikardija, bol u grudima (po- vazospasti~ne angine pektoris (Prinzmetal-
sle ponovljenih doza i kod starijih osoba), hi- ova angina), nitrati pomaù tako {to direktno
perglikemija, vazokonstrikcija (posebno ko- relaksiraju koronarne arterije. Tako|e, od
è, sluzokoè i bubrega), mu~nina, povra}a- uzimanja nitrata, koristi }e imati i bolesnici
nje. sa sr~anom insuficijencijom. Smanjenim pri-
livom krvi u srce, omogu}ava se miokardu da
radi u okviru svojih mogu}nosti i da se ne iz-
Doziranje: Adrenalin se primenjuje parente- laè dodatnom o{te}enju zbog hipoksije. Za-
ralno, u dozi od 0,2-1 mg, vi{e puta na dan. to se nitrati koriste za le~enje angine pektoris
U anafilakti~kom {oku, ponavlja se i.m. injek- i sr~ane insuficijencije. Kod akutnog infarkta
cija nekoliko puta u jednom satu (svakih 15-
182 specijalni deo
miokarda, primena nitrata je, tako|e, kori- odnosno, smanjenog priliva krvi u srce (tj.
sna, jer oni, smanjuju}i optere}enje srca, smanjuje se preload). Smanjuje se sr~ani rad
smanjuju zonu ishemije i ublaàvaju bol. Ni- i potro{nja kiseonika i dolazi do prekida bo-
trati se brzo metaboli{u u jetri do inaktivnih la. Lek se primenjuje u razli~itim farmaceut-
metabolita, tako da je njihovo vreme polu- skim oblicima: lingvalete, bukalete, tablete,
eliminacije, (a time i dejstvo), vrlo kratko kapsule, mast, disk i sprej. Dejstvo nastupa
(vreme polu-eliminacije = 3-8 minuta). Da bi brzo, ve} posle nekoliko minuta (od 2-20
im se trajanje efekta produìlo, primenjuju se min) u zavisnosti od primenjenog farmaceut-
ili sublingvalno (nitroglicerol), jer tako, posle skog oblika. Trajanje dejstva je kratko, oko
apsorpcije ne prolaze odmah kroz jetru, ili u 30 minuta (poluvreme eliminacije iznosi 3-8
C vidu tableta retard (ostali nitrati), koje, u du-

èm vremenskom periodu, oslobadaju lek u
crevima i tako „nadokna|uju“ lek koji se po-
min), jer se nitrati brzo metaboli{u u jetri do
inaktivnih metabolita.
Indikacije: Profilaksa i terapija anginoznog
sle apsorpcije ve} razloìo. napada; akutni infarkt miokarda, nestabilna
Poseban problem kod terapije nitratima pred- angina pektoris, insuficijencija leve komore.
stavlja pojava tolerancije na njihov efekat. Kontraindikacije: Kardiogeni {ok i druga hi-
Tolerancija se brzo razvija, ve} u toku jedno- potenzivna stanja, preosetljivost na nitrate,
dnevne kontinuirane primene, ali po{to se to- hipovolemija, hipertrofi~na opstruktivna kar-
lerancija isto tako brzo gubi posle prestanka diomiopatija, stenoza aorte, konstriktivni pe-
primene leka, savetuje se intermitentna pri- rikarditis, tamponada srca, mitralna stenoza,
mena nitrata. Naime, treba ih primenjivati to- te{ka anemija, povi{en intrakranijalni priti-
kom dana, a ne i uve~e; tako }e se tolerancija, sak, cerebralna krvavljenja.
stvorena preko dana, izgubiti tokom no}i. Interakcije: v. Poglavlje III.
Neèljena dejstva nitrata su blaga i predsta- Neèljena dejstva: Glavobolja, crvenilo lica i
vljaju posledicu njihovog osnovnog efekta na vrata, vrtoglavica, posturalna hipotenzija, ta-
krvne sudove. Usled vazodilatacije krvnih su- hikardija (ili paradoksalna bradikardija), ble-
dova u vratu i glavi, javljaju se glavobolja i dilo, zamu}enje vida, mu~nina, povra}anje,
crvenilo lica i vrata, a usled prekomerne dila- alergijski osip. Izuzetno retko, posle primene
tacije vena i preteranog smanjenja venskog ve}ih doza, moè do}i do methemoglobine-
priliva u srce, mogu nastati tahikardija i hipo- mije.
tenzija, retko bradikardija i hipotenzija.
Doziranje: Lingvalete: Profilaksa: 0,5 mg su-
Sli~no nitratima, deluju nitriti, jedinjenja, ko- blingvalno 5-10 min pre napora koji moè da
ja umesto nitratne, imaju u svom molekulu izazove anginozni napad. Terapija: 0,5 mg
nitritnu grupu (NO2). Najvi{e kori{}en pred- sublingvalno, po potrebi se moè ponoviti za
stavnik nitrita je amilnitrit, jako isparljiva 3 min, maks. 3 lingvalete u razmaku od 3-5
supstanca koja se primenjivala u vidu inhala- min.
cije. Nitriti se danas retko koriste, jer kod du-
Kapsule: Po~etak terapije 2 puta po 2,5 mg;
è upotrebe, dovode do zna~ajne methemo-
doza odràvanja je 3 puta po 2,5-5 mg.
globinemije (oksidi{u Fe2+ hemoglobina u
Fe3+) koja se manifestuje pseudocijanozom. Flaster: Jedanput dnevno stavlja se na suvu
Nitrati znatno rede izazivaju methemoglobi- koù lateralnog dela grudnog ko{a (pauza od
nemiju, ali ako se oralno primenjuju u velikoj 10-12h u toku 24h je potrebna da bi se izbe-
dozi, deo te doze se, pod dejstvom bakterija gao razvoj tolerancije).
u crevima, pretvori u nitrite koji izazovu met- Mast: se aplikuje 2-3 puta dnevno i to 2-5 cm
hemoglobinemiju. Methemoglobinemija se na predeo izme|u grudne kosti i levog pazu-
moè le~iti i.v. infuzijom metilen-plavog (1-2 ha (1 cm masti sadrì 6 mg gliceriltrinitrata).
mg/kg telesne mase). Nitrati se, zahvaljuju}i Intravenska infuzija: Po~etna brzina je 10-20
svojoj velikoj liposolubilnosti, mogu prime- mcg/min., svakih 5-10 min. doza se pove}a-
njivati i transdermalno, u vidu ko`nih flaste- va za 5-10 mcg/min do postizanja odgovara-
ra koji postepeno otpu{taju lek. ju}eg klini~kog odgovora. Uobi~ajena doza je
10-200 mcg/min.
C01DA02 gliceriltrinitrat (nitroglice- Deca: Kontinuirana i.v infuzija 1-4
mcg/kg/min
rin) (Glyceryl trinitrate)
Upozorenje: Te{ka hepati~ka i bubre`na in-
DDD: O TD 5 mg; SL. 2,5 mg suficijencija, hipotermija i malnutricija. Znat-
(oral. aerosol) no se vezuje za plasti~ne materije i razlaè se
FarKl: ANTIANGINALGIK (VAZODILATATOR) pod uticajem svetlosti. Poseban oprez je po-
Delovanje: v. uvod C01D. treban kod obolelih od hipotireoidizma i sve-
Nitroglicerin je jedan od najva`nijih lekova èg infarkta miokarda.
za brzo suzbijanje simptoma angine pektoris. Registrovani lekovi:
Mada ima sna`no koronarno vazodilatatorno NIRMIN - Zorka Pharma, R. Srbija
dejstvo, visoka efikasnost je, prevashodno,
posledica dilatacije venskih krvnih sudova,
NITRO-DUR - Schering Plough Central East be se tokom no}i regenerisali efektorski siste-
AG, [vajcarska mi.
NITROGLICERIN - Srbolek d.d., R. Srbija Upozorenje: v. gliceriltrinitrat.
NITROLINGVAL - Pohl - B Oskamp, Nema~ka
NITROPEN - Pharmanova, R. Srbija Registrovani lekovi:
CORNILAT - Galenika A.D., R. Srbija
DIFUTRAT - Srbolek d.d., R. Srbija
C01DA05 pentaeritritiltetranitrat ISOSORB RETARD - Zdravlje, R. Srbija
(pentanitrol)
(Pentaerithrityl C01DA14 izosorbidmononitrat
tetranitrate)
DDD: O 0,12 g
FarKl: ANTIANGINALGIK
(Isosorbide mononitrate)
DDD: O 40 mg C
FarKl: ANTIANGINALGIK
(VAZODILATATOR) (VAZODILATATOR)
Delovanje: v. uvod C01DA. Delovanje: v. uvod C01DA. Izosorbidmononi-
Indikacije: Profilaksa angine pektoris i hro- trat je glavni aktivni metabolit izosorbiddini-
ni~na sr~ana insuficijencija. trata. Skoro potpuno se resorbuje iz digestiv-
Kontraindikacije: v. gliceriltrinitrat. nog trakta. Ne podleè metabolizmu prvog
Interakcije: v. Poglavlje III. prolaza kroz jetru (kao drugi organski nitra-
Neèljena dejstva: v. gliceriltrinitrat. ti). Posle oralne primene, najve}a koncentra-
Doziranje: 2 puta dnevno pre jela 50-80 mg cija leka u krvi postiè se posle 30-60 min, a
(ujutru i uve~e). poluvreme eliminacije 4-6h.
Upozorenje: v. gliceriltrinitrat. Indikacije: Profilaksa i le~enje angine pekto-
ris; kongestivna sr~ana insuficijencija (kao
Registrovani lekovi: dodatna terapija).
DILCORAN 80 - Hemofarm koncern, R. Kontraindikacije: v. gliceriltrinitrat.
Srbija
LENTONITRAT 50 - Srbolek d.d., R. Srbija
Neèljena dejstva: v. gliceriltrinitrat.
Doziranje: Po~etna doza je 2 puta po 10 mg
C01DA08 izosorbiddinitrat dnevno (za bolesnike koji ranije nisu le~eni
(Isosorbide dinitrate) organskim nitratima). Doza odràvanja je 2
DDD: O 60 mg; TD 0,1 g; puta po 20-40 mg dnevno (prva doza ujutru,
SL. 20 mg (oral. aerosol) a druga oko 17h).
FarKl: ANTIANGINALGIK Maksimalna doza je 120 mg dnevno.
(VAZODILATATOR) Predoziranje: Predoziranje dovodi do naglog
Delovanje: v. uvod C01DA. Farmakoterapij- pada krvnog pritiska, sna`ne i stalne glavo-
sko dejstvo izosorbiddinitrata nastupa spori- bolje, vrtoglavice, poreme}aja vida, palpitaci-
je, ali traje duè u pore|enju sa nitrogliceri- je, crvenila koè (kasnije koà postaje hladna
nom. Metaboli{e se u jetri u aktivne metabo- i cijanoti~na), nauzeje, dijareje, sinkope. U
lite (2- i 5- mononitrat), koji se izlu~uju pu- teèm obliku trovanja, moè da nastane met-
tem bubrega. Poluvreme eliminacije, posle hemoglobinemija sa cijanozom i anoksijom.
oralne primene, iznosi 4h, zbog ~ega se tera- Ukoliko se razvije methemoglobinemija, pri-
pijski efekat prve oralne doze odràva 6-8h. menjuje se metilensko plavo 1% rastvor u do-
Indikacije: Profilaksa i terapija angine pekto- zi od 1-2 mg/kg i.v. infuzijom.
ris i hroni~na insuficijencija leve komore. Upozorenje: v. gliceriltrinitrat.
Kontraindikacije: v. gliceriltrinitrat. Registrovani lekovi:
Interakcije: v. Poglavlje III. IZOMONIT - Galenika A.D., R. Srbija
Neèljena dejstva: v. gliceriltrinitrat. MONIZOL - Hemofarm koncern - Zorka
Doziranje: Sublingvalno: 5-10 mg. Pharma, R. Srbija
Oralno: Angina pektoris: 30-120 mg dnevno MONOSAN - Slaviamed, R. Srbija
podeljeno u 2-4 pojedina~ne doze. OLICARD - Belupo LTD., Hrvatska
Sr~ana insuficijencija: 40-160 mg maks. 240
mg dnevno podeljeno u 2-4 pojedina~ne do- C01DX Ostali vazodilatatori u
ze. terapiji bolesti srca
Sprej: U akutnom napadu 1-3 sprej doze bu-
kalno (1,25 mg/doza).
C01DX12 molsidomin
I.v.infuzija: 2-10 mg/h.
(Molsidomine)
FarKl: ANTIANGINALGIK (VAZODILATA-
Napomena: da bi se izbegla tolerancija, ne TOR)
treba uzimati lek uve~e pred spavanje, kako
Delovanje: v. uvod C01DA. Molsidomin ima
isti mehanizam dejstva kao i nitrati, ali se od
184 specijalni deo
njih razlikuje odsustvom pojave razvoja tole- ili perifernim dejstvom. Alfa-metildopa i klo-
rancije. Molsidomin se brzo resorbuje iz dige- nidin su agonisti presinapti~kih α2 receptora
stivnog trakta i metaboli{e se pri prvom pro- u kardiovaskularnom centru produène mo-
lazu kroz jetru u aktivne metabolite. Antian- `dine (alfa-metildopa tek po{to se u organi-
ginozni efekat nastaje 20-30 min posle oral- zmu pretvori u aktivni oblik, a-metilnoradre-
ne primene i traje nekoliko sati. Primena re- nalin), koji smanjuju aktivnost ovog centra, a
tard oblika omogu}ava stabilnije odràvanje time i celog adrenergi~kog nervnog sistema.
terapijske koncentracije. Oni se koriste za le~enje umereno te{ke hi-
Indikacije: Stabilna i nestabilna angina pek- pertenzije, tek po{to su se drugi lekovi poka-
toris i hroni~na sr~ana insuficijencija. zali neefikasnim, jer imaju dosta neèljenih
C Kontraindikacije: v. gliceriltrinitrat.
dejstava. Izazivaju sedaciju, horeoatetozu,
depresiju, impotenciju, a metildopa, pone-
kad, hemoliti~ku anemiju i o{te}enje jetrenih
Neèljena dejstva: v. gliceriltrinitrat. }elija. Primena klonidina se ne sme naglo
Doziranje: 2-3 puta dnevno 1-2 mg posle je- prekinuti, jer moè do}i do naglog pogor{a-
la. nja hipertenzije (bolesnike treba posebno
Upozorenje: v. gliceriltrinitrat. Molsidomin upozoriti na tu ~injenicu!). Periferna blokada
se metaboli{e do morfolina, supstance koja se simpatikusa postiè se primenom β-adrener-
kod ìvotinja pokazala kao karcinogena. gi~kih blokatora ili α-blokatora. Beta-adre-
Registrovani lekovi: nergi~ki blokatori (propranolol, metoprolol)
LOPION - Jugoremedija, R. Srbija smanjuju minutni volumen srca i osloba|anje
MOLICOR - Srbolek d.d., R. Srbija renina u bubregu, {to dovodi do pada perifer-
nog otpora, usled pada nivoa angiotenzina II
u krvi. Oni se najvi{e koriste za terapiju hi-
C01E Ostali preparati u terapiji pertenzije kod mladih osoba, sa zdravim mi-
bolesti srca okardom. Usled svog negativnog inotropnog
C01EB Ostali preparati u terapiji i negativnog dromotropnog dejstva, kod sta-
bolesti srca rijih osoba sa bolesnim srcem mogu dovesti
do sr~ane insuficijencije ili nekog oblika blo-
C01EB15 trimetazidin ka sprovo|enja impulsa. Treba ih izbegavati
DDD O 40 mg kod bolesnika sa bronhijalnom astmom, dija-
FarmKl: KORONARNI VAZODILATATOR betesom i arteriosklerozom na ekstremiteti-
Registrovani lekovi: ma, jer blokiraju}i β-adrenergi~ke receptore
PREDUCTAL MR - Les Laboratories Servier, dovode do bronhokonstrikcije, inhibicije
Francuska oslobadanja insulina.
Alfa blokatori (koriste se, pre svega, selektiv-
ni α1-blokatori, prazosin, terazosin i dok-
sazosin) dovode do vazodilatacije arterija i
arteriola, pada perifernog otpora i pada krv-
nog pritiska. Tako|e, usled blokade α-recep-
tora u zidovima venula i vena, smanjuje se
Opis: Kod ve}ine bolesnika sa hipertenzijom priliv venske krvi u srce, a time i udarni volu-
(90%), ta~an uzrok se ne moè utvrditi i ta- men. Mada znatno re|e nego neselektivni α-
da govorimo o esencijalnoj hipertenziji. Na adrenergi~ki blokatori, i ovi lekovi mogu do-
osnovu teìne klini~ke slike, hipertenziju kla- vesti do refleksne tahikardije usled smanjenja
sifikujemo u: aktivacije baroreceptora u luku aorte i karo-
tidnom sinusu. Osim toga, remete normalnu
• blagu (dijastolni pritisak 90-100 mmHg),
ejakulaciju i mogu dovesti do retencije te~no-
• umerenu (dijastolni pritisak 100-110
sti, zbog slabijeg protoka krvi kroz bubrege.
mmHg) i
Koriste se za le~enje umerene hipertenzije,
• te{ku (dijastolni pritisak > 110 mmHg).
obi~no, u kombinaciji sa lekovima koji deluju
Hipertenzija se mora le~iti, jer dovodi do te- druga~ijim mehanizmom. Bolesniku kome
{kih komplikacija na srcu, bubrezima i o~- propi{e prazosin, lekar mora da objasni da,
nom dnu. Hipertenziju moèmo le~iti na ne- prvo, po~ne sa malom dozom (1 mg) koju
koliko na~ina: treba da uzme neposredno pred spavanje;
• smanjenjem aktivnosti adrenergi~kog ner- ako ne uradi tako, moè nastati sna`na hipo-
vnog sistema; tenzija posle prve doze (jer se organizam jo{
• smanjenjem intravaskularnog volumena i nije prilagodio), pa, ~ak, i sinkopa (gubitak
• vazodilatacijom, tj. smanjenjem perifernog svesti usled naglog smanjenja protoka krvi
otpora. kroz mozak).
Smanjenje aktivnosti adrenergi~kog nervnog Smanjenje intravaskularnog volumena posti-
sistema moè se ostvariti delovanjem na kar- è se primenom diuretika, naj~e{ce tiazida ili
diovaskularni centar u produènoj mo`dini diuretika Henleove petlje. Ovaj efekat je pro-
lazan, tako da posle nekoliko nedelja, dolazi ba koje ga sporo metaboli{u acetilovanjem u
do povratka intravaskularnog volumena na jetri (tzv. "spori acetilatori")
po~etni nivo. Ipak, zaostaje hipotenzivno dej-
stvo, verovatno, zbog direktnog vazodilata-
ANGIOTENZIN II
tornog dejstva diuretika. Diuretici se, obi~no,
U }elijama jukstaglomerularnog aparata bu-
koriste za le~enje blage hipertenzije kod sta-
brega stvara se enzim renin koji se lu~i u kr-
rijih osoba. Kada se oni primenjuju, treba
votok na jedan od slede}ih stimulusa: (1) ni-
kontrolisati nivo jona K+ u krvi; ako do|e do
ska koncentracija Na+ u distalnom tubulu,
hipokalijemije, potrebno je primeniti prepa-
(2) vezivanje kateholamina za b1 receptore
rat kalijuma oralnim putem. Tiazidi mogu
na membrani }elija jukstaglomerularnog apa-
pogor{ati glikemiju kod dijabeti~ara, a hipe-
rurikemiju kod osoba sklonih gihtu.
Vazodilataciju lekovi izazivaju direktno ili in-
rata i (3) smanjen pritisak krvi u aferentnoj
arterioli glomerula.
C
Renin u krvnoj plazmi deluje na angiotenzi-
direktno. Direktno na arterije i arteriole delu-
nogen i od njega odcepljuje dekapeptid, angi-
ju minoksidil, hidralazin, diazoksid i blokato-
otenzin I. Na angiotenzin I, zatim, deluje en-
ri kalcijumskih kanala; nitroprusid natrijum
zim zaka~en za endotel plu}nih kapilara,
deluje i na arterije i na vene. Minoksidil otva-
peptidil-dipeptidaza, poznat i pod nazivom
ra K+ kanale i hiperpolari{e membranu glat-
konvertaza (angiotenzin-konvertuju}i en-
kih mi{i}nih }elija krvnih sudova, dovode}i
zim). Ovaj enzim odcepljuje dve aminokiseli-
do njihove relaksacije; nitroprusidnatrijum
ne od angiotenzina I, tako da nastaje okta-
pove}ava koli~inu cGMP-a u glatkim mi{i}-
peptid angiotenzin II. Angiotenzin II je izrazi-
nim }elijama. Minoksidil i hidralazin se kori-
to jak vazokonstriktor koji se, posle kratkog
ste za le~enje umerene i te{ke hipertenzije,
vremena, pod dejstvom aminopeptidaze, pre-
ali samo uz diuretike (ako se koriste samo-
tvara u heptapeptid angiotenzin III. Osim va-
stalno, dovode do retencije te~nosti) usled
zokonstriktornog delovanja, angiotenzin II
smanjenog protoka krvi kroz bubrege. Poèlj-
pove}ava lu~enje aldosterona u kori nadbu-
no je primenjivati, istovremeno, i neki beta-
bre`ne `lezde i deluje mitogeno na }elije mi-
adrenergi~ki blokator koji bi spre~io pojavu
okarda (kod ekscesivne sekrecije moè iza-
refleksne tahikardije; usled sna`ne vazodila-
zvati hipertrofiju srca).
tacije, smanji se aktivnost baro-receptora, pa
primenu samo hidralazina, prati tahikardija. Interesantno je da peptidil - dipeptidaza isto-
Hidralazin je lek izbora za hipertenzivnu kri- vremeno razgra|uje bradikinin (snaàn en-
zu u toku trudno}e (u sklopu pre-eklampsije dogeni vazodilatator) i time, tako|e, dopri-
u trudno}i), jer je najbezbedniji za plod od nosi porastu krvnog pritiska.
svih vazodilatatora. Angiotenzin II deluje preko dve vrste mem-
Diazoksid i nitroprusid natrijum koriste se za branskih receptora (AT1 i AT2) koji su vezani
le~enje hipertenzivne krize: prvi u vidu i.v. za G-proteine. Receptore za angiotenzin II
injekcije, a drugi u vidu i.v. infuzije. Nitropru- blokiraju peptidni (saralazin) i nepeptidni
sid natrijum se spontano razgra|uje u krvi, (losartan) antagonisti. Saralazin blokira obe
tako da mu dejstvo brzo prestaje; to je razlog vrste receptora, a losartan i valsartan samo
zbog koga se primenjuje u vidu i.v. infuzije. AT1.
Promenom brzine infuzije, moèmo sniziti ili Indirektnu vazodilataciju izazivaju lekovi ko-
pove}ati krvni pritisak. Poseban problem kod ji blokiraju angiotenzin - konvertuju}i enzim
primene nitroprusid natrijuma predstavlja (konvertazu). Ovaj enzim nalazi se u endote-
nagomilavanje cijanida, koji se stvaraju raz- lu plu}a i pretvara angiotenzin I u angioten-
gradnjom ovog leka. Cijanidi dovode do me- zin II, jednu od najja~ih vazokonstriktornih
taboli~ke acidoze, dispneje, glavobolje i gu- supstanci, a, tako|e, razgra|uje bradikinin
bitka svesti. Da se to ne bi dogodilo, brzina (peptid sa izrazitim vazodilatatornim delova-
infuzije ne treba da bude ve}a od 10 njem). Usled pada nivoa angiotenzina II i po-
mcg/kg/min. Diazoksid je hemijski srodan rasta nivoa bradikinina posle primene kapto-
diureticima iz grupe tiazida, tako da ima i prila, enalaprila i drugih lekova iz ove grupe,
sli~na neèljena dejstva: hiperglikemiju i hi- dolazi do vazodilatacije, pada perifernog ot-
peruricemiju. pora i sniènja krvnog pritiska. Ovi lekovi se
Blokatori kalcijumskih kanala (nifedipin, dil- koriste za le~enje blage do umerene hiperten-
tiazem) koriste se za le~enje blage hipertenzije, ali samo pod uslovom da se prethodno
zije. Odli~no se podnose. Nifedipin se moè isklju~i postojanje stenoze bubre`nih arterija;
koristiti i za le~enje lak{ih oblika hipertenziv- u slu~aju da stenoza postoji, ACE inhibitori
ne krize. Tada se primenjuje sublingvalno, u mogu izazvati akutnu bubre`nu insuficijenci-
dozi od 10-20 mg. ju. Osim za le~enje hipertenzije, blokatori
konvertaze se koriste i za le~enje sr~ane insu-
Minoksidil izaziva poja~anu maljavost kod
ficijencije. Kaptopril, kao stariji preparat, ima
èna (hirzutizam), a hidralazin sindrom, sli-
vi{e neèljenih dejstava: izaziva neutropeni-
~an lupusu eritematodesu, posebno kod oso-
ju, metalni ukus, edem i pogor{ava astmu.
186 specijalni deo
Enalapril, ramipril i drugi noviji preparati ne- pepti~ki ulkus, ulcerozni kolitis, trudno}a i
maju toksi~no dejstvo na kostnu sr`. Zbog dojenje.
blokade sinteze angiotenzina II, smanjuje se Neèljena dejstva: Gastrointestinalni pore-
sinteza aldosterona, tako da ovi lekovi mogu me}aji (mu~nina, povra}anje), poreme}aji
dovesti do hiperkalijemije. Me|utim, neèlje- elektrolita (hipokalijemija), ortostatska hipo-
no dejstvo, zbog koga bolesnici naj~e{}e odu- tenzija, slabost, izuzetno retko depresija i
staju od daljeg uzimanja leka, je uporan suv trombocitopenija.
ka{alj (po{to konvertaza koja normalno raz- Interakcije: v. Poglavlje III.
gra|uje bradikinin u respiratornom traktu vi-
Doziranje:
{e ne funkcioni{e, bradikinin se nakuplja i
Po~etak terapije: 1-2 draèje na dan. Maks.
C izaziva ka{alj).
Od nedavno se za le~enje hipertenzije koriste
i blokatori AT1 receptora za angiotenzin II, lo-
doza 3 draèje dnevno podeljeno u 3 doze.
Doza odràvanja: 1 draèja dnevno ili 1 dra-
sartan, valsartan i irbesartan. Ovi lekovi se, èja svakog drugog dana.
za sada, daju samo bolesnicima koji su pret- Upozorenje: Oprezno se primenjuje kod sta-
hodno uspe{no le~eni blokatorima konverta- rijih osoba, dijabeti~ara, obolelih od gihta. U
ze, ali su morali da terapiju prekinu zbog toku terapije potrebno je kontrolisati funkci-
upornog ka{lja. Njihovo pravo mesto u tera- ju bubrega i elektrolita u krvi. Preparat moè
piji tek treba da se ustanovi. U jednoj od kli- uticati na psihofizi~ke sposobnosti.
ni~kih studija 150 mg/dan irbesartana je po-
sle 6 nedelja dovelo do srednjeg sniènja si-
stolnog/dijastolnog pritiska za 10/5 mmHg.
C02AB Metildopa
Neèljena dejstva ovih lekova su hipotenzija, C02AB01 metildopa (levogira)
hiperkalijemija i pojava angioedema. Treba (Methyldopa
ih oprezno primenjivati, ako postoji stenoza (levorotatory))
renalnih arterija! (v. ACE inhibitore). DDD: O P 1000 mg
Blaga hipertenzija le~i se jednim lekom;
umerena do te{ka hipertenzija le~i se kom- C02AB02 metildopa (racemat)
binacijom dva ili vi{e preparata koji deluju (Methyldopa (racemic))
razli~itim mehanizmom. DDD: O 2000 mg
FarKl: ANTIHIPERTENZIV CENTRALNI
Delovanje: v. uvod. Metildopa se metaboli{e
C02A Antiadrenergici, u CNS-u u α-metilnoradrenalin koji stimuli{e
centralnog delovanja centralne presinapti~ke α2 receptore i na taj
na~in smanjuje tonus simpatikusa, dovodi do
C02AA Alkaloidi rauvolfije sniènja perifernog otpora i minutnog volu-
C02AA52 rezerpin, klopamid, mena, {to je pra}eno sniènjem krvnog priti-
dihidroergokristin ska. Preporu~uje se za le~enje hipertenzije u
trudno}i. Resorpcija iz digestivnog trakta je
(Reserpine, clopamide,
varijabilna, u proseku 50% od unete doze.
dihydroergocristine) Maksimalna koncentracija u plazmi postiè
FarKl: ANTIHIPERTENZIV se za 2-4h, a elimini{e se putem bubrega.
Delovanje: v. uvod. Kombinacija rezerpina, Indikacije: Esencijalna i renalna hipertenzija.
klopamida i dihidroergokristina ispoljava an-
Kontraindikacije: Depresija, feohromocitom,
tihipetenzivno delovanje sinergisti~kom ak-
akutna oboljenja jetre, porfirija.
tivno{}u aktivnih supstanci. Rezerpin (alka-
loid sa centralnim adrenoliti~kim dejstvom), Neèljena dejstva. CNS efekti: Slabljenje
klopamid (tijazidni diuretik) i dihidroergo- koncentracije i memorije, sedacija, pospa-
kristin (hidrirani alkaloid, periferni vazodila- nost, suva usta, depresija, psihoza, no}ne
tator) dovode do smanjenja perifernog otpo- more, parestezije. Zatim, o{te}enja jetre, po-
ra, redukcije minutnog volumena, natriure- zitivan Coombs-ov test i ponekad hemoliti~ka
ze, diureze i posledi~nog smanjenja krvnog anemija, gastrointestinalne smetnje, impo-
pritiska. Hipotenzivni efekat nastupa nakon tencija, mialgija, artralgija, bradikardija, po-
4-7 dana od po~etka primene leka; optimalni gor{anje angine pektoris, o{te}enje kostne sr-
efekat se ispoljava posle 1-4 nedelje, a traje ì, sindrom nalik lupusu eritematodesu, peri-
jo{ 6 nedelja po prestanku primene. karditis, ginekomastija, hiperprolaktinemija,
amenoreja, kongestija nosne sluzokoè. Mo-
Indikacije: Primarna i sekundarna hiperten-
kra}a bolesnika koji uzimaju metildopu po-
zija.
tamni posle stajanja na vazduhu.
Kontraindikacije: Hipokalijemija, te{ka o{te-
}enja jetre ili bubrega, te{ka koronarna bo-
lest, infarkt miokarda u anamnezi, depresija, Doziranje: Po~etak terapije: 2-3 puta dnevno
250 mg, po potrebi, dozu pove}avati u inter-
valima od 2 ili vi{e dana, do 2,5 g dnevno; menjenom obliku. Vreme polu-eliminacije je
maks. doza je 3 g dnevno. Kod starijih se pri- 2-3h.
menjuju niè doze, maks. 2 g dnevno. Indikacije: Esencijalna arterijska hipertenzi-
Upozorenje: Oboljenja jetre i bubrega u ja.
anamnezi. U toku primene preporu~uje se Kontraindikacije: Angioedem, smetnje spro-
kontrola krvne slike i funkcije jetre. Primena vodenja u srcu (bolest sinusnog ~vora, SA
metildope uti~e na rezultate laboratorijskih blok, AV blok II i III stepena), bradikardija,
testova (aspartat aminotransferaze u seru- maligne aritmije, te{ka sr~ana insuficijencija,
mu, kreatinina u serumu, kateholamina u te{ka koronarna insuficijencija, te{ko obolje-
urinu). Moè pogor{ati depresiju. Kod 20% nje jetre i bubrega, Raynaudov sindrom, epi-
bolesnika je pozitivan direktan Coombs-ov
test. Izaziva pospanost, {to smanjuje sposob-
nost upravljanja motornim vozilima.
lepsija, depresija, Parkinsonova bolest, glau-
kom, trudno}a i dojenje. C
Neèljena dejstva: v. klonidin. Gastrointesti-
Registrovani lekovi: nalne smetnje, suva usta, glavobolja, slabost,
METHYLDOPA - Hemofarm AD, R. Srbija vrtoglavica, poreme}aji sna.
METILDOPA - Srbolek d.d., R. Srbija Interakcije: v. Poglavlje III.
Doziranje: Jednom dnevno (ujutru) 0,2 mg,
po potrebi, doza se moè pove}avati posle 3
C02AC Agonisti imidazolinskih nedelje do 0,4 mg dnevno u dve podeljene
receptora doze. Maks. doza je 0,6 mg dnevno u dve po-
C02AC01 klonidin (Clonidine) deljene doze.
DDD: O P 0,45 mg Upozorenje: Kod insuficijencije bubrega,
FarKl: ANTIHIPERTENZIV, CENTRALNI neophodno je smanjenje doze. Izbegavati na-
Delovanje: v. uvod. gli prekid terapije.
Indikacije: Hipertenzija i migrena. Registrovani lekovi:
Neèljena dejstva: Suva usta, sedacija, de- PHYSIOTENS - Solvay Pharmaceuticals
presija, euforija, retencija te~nosti, bradikar- GmbH, Nema~ka
dija, AV blok, Raynaud-ov fenomen, glavo-
bolja, vrtoglavica, mu~nina, zatvor (10%), gi-
nekomastija i retko impotencija.
C02C Antiadrenergici s
perifernim delovanjem
Doziranje: Po~etna doza: 3 puta po 0,05-0,1
mg dnevno, po potrebi dozu pove}avati u in- C02CA Antagonisti
tervalima od 2-3 dana do doze odràvanja od alfa-adrenergi~kih
0,2-0,8 mg dnevno. Maks. doza je 1,2 mg receptora
dnevno.
C02CA01 prazosin (Prazosin)
Deca: Za le~enje hipertenzije, klonidin se pri-
menjuje oralno u dozi od 3-12 mcg/kg/dan,
DDD: O 5 mg
a za profilaksu migrene 0,5-1 mcg/kg/dan. FarKl: ANTIHIPERTENZIV (α blokator)
Upozorenje: Koronarna i cerebrovaskularna Delovanje: v. uvod. Prazosin selektivno bloki-
insuficijencija. Oprezna primena kod bubre- ra postsinapti~ke α1 receptore u krvnim su-
`ne insuficijencije. Primena se ne sme naglo dovima arteriola. Usled toga, nastaje vazodi-
prekidati, jer moè do}i do naglog skoka krv- latacija, smanjuje se periferni vaskularni ot-
nog pritiska. Izbegavati ga kod osoba sa de- por, smanjuje se "afterload" i "preload" i dola-
presijom, porfirijom i Raynaud-ovim sindro- zi do sniènja krvnog pritiska. Prazosin ne
mom. Smanjuje sposobnost upravljanja mo- prouzrokuje refleksnu tahikardiju, dok mi-
tornim vozilom. nutni volumen srca ostaje isti ili se, ~ak, po-
ve}ava. Primenu prazosina karakteri{e nagli
pad krvnog pritiska posle prve doze. Kod pa-
C02AC05 moksonidin (Moxonidine) cijenata sa kongestivnom sr~anom insufici-
DDD: O 0,3 mg jencijom prazosin smanjuje periferni otpor.
FarKl: ANTIHIPERTENZIV (agonist imidazo- Indikacije: Hipertenzija, kongestivna sr~ana
linskih receptora) insuficijencija, Raynaudov sindrom, benigna
Delovanje: v. uvod. Moksonidin je centralni hiperplazija prostate.
blokator adrenergi~kog sistema. Deluje sli~no Kontraindikacije: Ne preporu~uje se kod
klonidinu, ali, za razliku od njega, selektivni- kongestivne sr~ane insuficijencije usled me-
je aktivira imidazolske I1 receptore u mo`da- hani~ke opstrukcije (aortna stenoza).
nom stablu, uz slabije delovanje na α2 recep- Neèljena dejstva: Posturalna hipotenzija,
tore. Moksonidin se brzo resorbuje i dostiè pospanost, vrtoglavica, glavobolja, konfuzija,
maks. koncentraciju u plazmi za 30-180 min. paranoja, op{ta slabost, nauzeja, palpitacije,
25-50% od primenjenog leka se metaboli{e, a u~estalo mokrenje i inkontinencija.
ostatak se elimini{e putem bubrega u nepro-
188 specijalni deo
Interakcije: v. Poglavlje III. je centralno smanjenje tonusa simpatikusa).

Doziranje: Hipertenzija i kongestivna sr~ana Ova dejstva dovode do vazodilatacije arterio-
insuficijencija: Po~etna doza je 2-3 puta po la i, u manjoj meri, venula, odnosno, do sma-
0,5 mg dnevno, posle 3-7 dana pove}ava se njenja ukupnog perifernog vaskularnog otpo-
na 2-3 puta po 1 mg dnevno. Maks. doza 20 ra i sniènja krvnog pritiska. U toku terapije
mg dnevno. ne dolazi do pojave refleksne tahikardije. Do-
Benigna hipertrofija prostate i Raynaud-ov bro se apsorbuje iz digestivnog trakta, bioi-
sindrom: Po~etna doza 2 puta po 0,5 mg, po- skoristljivost mu je 80%. Urapidil se najve}im
stepeno pove}avati do 2 puta po 2 mg. delom, metabolizuje u jetri i predominantno
izlu~uje renalnim putem. Hipotenzivni efekat
Upozorenje: Prva doza moè dovesti do ko-
C lapsa usled naglog pada krvnog pritiska.
Oprez je potreban kod pacijenata sa bubre-
nastaje ve} posle 5 min. od primene i.v. bolus
injekcije sa poluvremenom eliminacije 2,7h.
Indikacije: Hipertenzivne krize, te{ki i najte-
`nom i hepati~nom insuficijencijom, kod pa-
cijenata sa anginom pektoris i kod starijih. ì oblici hipertenzije, hipertenzija rezistentna
na druge lekove.
Kontraindikacije: Suènje aorte, arterijsko
C02CA04 doksazosin (Doxazosin) venski {ant, trudno}a i dojenje.
DDD: O 4 mg Neèljena dejstva: Urapidil moè dovesti do
FarKl: ANTIHIPERTENZIV (α blokator) naglog pada krvnog pritiska, bradikardije,
Delovanje: v. uvod. Smatra se da doksazosin glavobolje, vrtoglavice, mu~nine i povra}a-
ima slabije izraèn efekat prve doze u pore- nja, znojenja, svraba, nemira, malaksalosti,
denju sa prazosinom. Bioiskoristljivost posle palpitacije, poreme}aja sr~anog ritma. Vrlo
oralne primene je 65%. Metaboli{e se u jetri retko se moè javiti ose}aj retrosternalnog
i elimini{e se putem gastrointestinalnog trak- stezanja i dispnea.
ta. Poluvreme eliminacije 22h. Interakcije: v. Poglavlje III.
Indikacije: Blaga i umerena hipertenzija, be- Doziranje: Oralno: 30-180 mg/dan.
nigna hiperplazija prostate. Parenteralno: Spora i.v. injekcija 10-50 mg
Kontraindikacije: Preosetljivost na doksazo- (po potrebi ponoviti); i.v. infuzija 2 mg/min
sin. (po~etna terapija), prema klini~koj slici paci-
Neèljena dejstva: v. prazosin. Ortostatska jenta, doza se smanjuje do uobi~ajene doze
hipotenzija, vrtoglavica, glavobolja, zamor, odràvanja 9 mg/h.
somnolencija, nauzeja, edemi, gastrointesti- Predoziranje: Ukoliko primena urapidila do-
nalne tegobe, o{te}enje kostne srì, tremor, vede do prekomernog sniènja krvnog priti-
inkontinencija urina, prijapizam, impotencija ska, preporuka je da se bolesnik stavi u leè-
i retko alergijske reakcije. }i poloàj. Ukoliko je potrebno, mogu se pri-
Interakcije: v. Poglavlje III. meniti preparati sa vazokonstriktornim delo-
Doziranje: Hipertenzija: Po~etna doza 1 mg vanjem. Izuzetno se moè primeniti adrena-
uve~e; posle dve nedelje, dozu pove}ati na 2 lin.
mg dnevno. Maks. doza je 16 mg dnevno. Be- Upozorenje: Oprez je potreban ako je terapi-
nigna hipertrofija prostate: 1 mg dnevno, do- ja ordinirana starijim pacijentima, onim sa
zu pove}avati u intervalima od 1-2 nedelje na ozbiljnom insuficijencijom bubrega i jetre.
2 mg, maks. do 8 mg.
Upozorenje: Oprez je potreban kod primene EBRANTIL - Altana Pharma AG, Nema~ka
prve doze (moè izazvati kolaps usled nagle
hipotenzije), trudno}a, dojenje, o{te}enje je-
tre, osobe koje su imale cerebrovaskularni in-
sult. C02D Lekovi koji deluju na
glatke mi{i}e krvnih
sudova
ALPHAPRES - Zdravlje, R. Srbija
DOXACOR - Salutas Pharma GmbH, C02DA Derivati tiazida
Nema~ka C02DA01 diazoksid (Diazoxide)
KAMIREN - Krka, Tovarna Zdravil DD,
DDD: P 0,3 g
Slovenija
FarKl: ANTIHIPERTENZIV (vazodilatator)
Delovanje: v. uvod. Diazoksid dovodi do sni-
C02CA06 urapidil (Urapadil) ènja krvnog pritiska relaksacijom glatkih
DDD: O 0,12 g; P 50 mg mi{i}a perifernih arteriola i smanjenja peri-
FarKl: ANTIHIPERTENZIV (α blokator) fernog otpora. Posle i.v. primene, sniènje
Delovanje: v. uvod. krvnog pritiska nastaje brzo, za 5 min. Dia-
Urapidil selektivno blokira periferne adrener- zoksit tako|e pove}ava nivo glikemije tako
gi~ke α1 receptore i stimuli{e 5-HT1 seroto- {to spre~ava sekreciju insulina i pove}ava ot-
ninske receptore u CNS-u (usled ~ega nasta- pu{tanje glikoze iz jetre. Diazoksid se znatno
vezuje za proteine plazme i ima poluvreme Interakcije: v. Poglavlje III.

eliminacije oko 35h. Delimi~no se metaboli{e Doziranje: Odrasli: Po~etna doza je 5 mg
u jetri, i izlu~uje se preko bubrega i neizme- dnevno (kod starih 2,5 mg), u 1-2 podeljene
njen i u vidu svojih metabolita. Primenjuje doze, postepeno pove}avati za 5-10 mg na 3
se, isklju~ivo, u bolni~kim uslovima. ili vi{e dana. Maks. doza je 50 mg dnevno.
Indikacije: Hipertenzivne krize koje su pra}e- Uobi~ajena doza je 10-40 mg dnevno.
ne akutnom dekompenzacijom srca i hiper- Deca do 12 godina: Po~etna doza je 0,2
tenzivnom encefalopatijom. mg/kg dnevno, zatim, pove}avati dozu na 3
Kontraindikacije: Mehani~ka opstrukcija aor- dana do doze odràvanja od 0,25-1 mg/kg
te, arteriovenozni {ant, koronarna bolest. dnevno, maks. do 50 mg dnevno.
Neèljena dejstva: Tahikardija, ortostatska
hipotenzija, ishemija miokarda koja dovodi
Upozorenje: Kod pacijenata sa sveìm infark-
tom miokarda, sme da se primenjuje tek po- C
do napada angine pektoris, ishemija mozga sle stabilizacije stanja. Oprez je neophodan
kod pacijenata sa izraènom arteriosklero- kod angine pektoris i u trudno}i. Izbegavati
zom, retencija te~nosti, hiperglikemija, keto- primenu u toku dojenja. Kod bolesnika sa re-
acidoza, mu~nina, glavobolja. nalnom insuficijencijom, treba smanjiti dozu.
Doziranje: 1-3 mg/kg brzom i.v. injekcijom
C02DD Derivati nitrofericijanida
do maks. pojedina~ne doze od 150 mg. Po
potrebi, doza se moè ponoviti u intervalu od C02DD01 nitroprusid
5-15 min. dok se ne postigne dovoljno sniè- (Nitroprusside)
nje krvnog pritiska. Ako se odjednom prime- DDD: P 50 mg
ni i.v. doza od 300 mg diazoksida (ili ve}a do- FarKl: ANTIHIPERTENZIV, VAZODILATATOR
za), moè, usled naglog pada arterijskog pri- Delovanje: v. uvod.
tiska, do}i do infarkta miokarda. Natrijum nitroprusid uravnoteènom vazodi-
Predoziranje: Ukoliko do|e do izrazitog pa- latacijom arteriola i vena dovodi do sniènja
da krvnog pritiska, neophodno je pove}anje krvnog pritiska (nije pra}eno jakom tahikar-
volumena plazme i primena dopamina. Kod dijom), smanjenja "naknadnog i prethodnog"
izrazite retencije natrijuma i vode, primenju- optere}enja i pobolj{anja efikasnosti rada mi-
je se diuretik. okarda. Posle i.v. primene jedne doze, do
Upozorenje: Potrebno je posebno pratiti sta- sniènja krvnog pritiska dolazi vec posle ne-
nje kod bolesnika sa renalnom insuficijenci- koliko sekundi, ali efekat traje kratko (1-10
jom, ishemi~nom bolesti srca. Primena u to- min).
ku poro|aja moè dovesti do prekida kon- Indikacije: Hipertenzivne krize, kontrolisano
trakcija uterusa. smanjenje krvnog pritiska u toku operacije,
akutna sr~ana insuficijencija.
C02DC Derivati pirimidina Kontraindikacije: Insuficijencija jetre, kom-
penzatorna hipertenzija (npr. arteriovenski
C02DC01 minoksidil (Minoxidil) {ant, koarktacija aorte), Leberova opti~ka
DDD: O 20 mg atrofija, deficit vitamina B12.
FarKl: ANTIHIPERTENZIV (vazodilatator) Neèljena dejstva: Naj~e{}a neèljena dej-
Delovanje: v. uvod. stva su posledica naglog pada krvnog priti-
Primena minoksidila je pra}ena refleksnom ska: nesvestica, vrtoglavica, glavobolja, mu~-
tahikardijom, pove}anjem minutnog volume- nina, umor, slabost, tahikardija. Ako se pove-
na i retencijom natrijuma i vode. Minoksidil }a koncentracija toksi~nih metabolita u krvi
se dobro apsorbuje. Hipotenzivni efekat na- (cijanid) nastaju ozbiljni poreme}aji: tahikar-
staje unutar prvih 30-60 min. (maksimalni dija, preznojavanje, hiperventilacija, aritmi-
efekat u prvih 2-4h), ali se definitivan efekat ja, metaboli~ka acidoza, {to zahteva prekid
na hipertenziju moè sagledati tek posle 7 terapije i primenu antidota.
dana kontinuirane primene. Interakcije: v. Poglavlje III.
Indikacije: Te{ka hipertenzija (koja ne reagu- Doziranje: Hipertenzivne krize: i.v. infuzija,
je na standardnu terapiju). U vidu 2% rastvo- inicijalna doza 0,3-1,5 mcg/kg/min, postepe-
ra koristi se lokalno za pobolj{anje rasta ko- no se pove}ava svakih 5 min., po potrebi do
se. 0,5-6 mcg/kg/min., maks. 8 mcg/kg/min.
Kontraindikacije: Feohromocitom, porfirija. Sr~ana insuficijencija: i.v. infuzija, inicijalna
Neèljena dejstva: Refleksna tahikardija, re- doza 10-15 mcg/min., po potrebi, pove}ava
verzibilna hipertrihoza (80% pacijenata), re- se na 5-10 min. do uobi~ajene doze 10-200
tencija natrijuma i vode, pove}anje teìne, mcg/min. Maks. doza 280 mcg/min (4
edemi, perikardijalni izliv (3%), napetost u mcg/kg/min).
dojkama kod èna i gastrointestinalne smet- Upozorenje: U toku primene, neophodno je
nje. Retko se javlja opti~ki neuritis. pra}enje krvnog pritiska i koncentracije tioci-
190 specijalni deo
janata u krvi, ukoliko se primenjuje duè od bikarbonata. Bikarbonati zaostaju u lumenu

3 dana. Oprez je potreban kod bolesnika sa tubula, povla~e za sobom jone Na+ i moleku-
hipotireoidizmom, u renalnoj i cerebralnoj le vode i dovode do blagog pove}anja diure-
insuficijenciji, ishemijskoj bolesti srca, trud- ze. Diureti~ko dejstvo acetazolamida je slabo
no}i, dojenju, hiponatrijemiji i kod starijih i prolazno (gubi se posle nekoliko nedelja),
osoba. tako da se ovaj lek i ne koristi kao diuretik.
Koristi se, pre svega, za le~enje glaukoma (jer
smanjuje stvaranje o~ne vodice), pankreatiti-
sa (jer smanjuje stvaranje pankreasnog soka)
C C03 DIURETICI
i za prevenciju visinske bolesti. Izuzetno, epi-
lepti~ki napadi koji se kod èna javljaju u vre-
me menstruacije dobro reaguju na acetazola-
Opis: Diuretici su lekovi koji pove}avaju izlu- mid. Neèljena dejstva acetazolamida su hi-
~ivanje mokra}e. Prema mehanizmu dejstva, perhloremijska acidoza i neurolo{ki poreme-
dele se na nekoliko grupa: }aji (parestezije, konfuzija, ataksija).
Tiazidni diuretici: Ovi lekovi, hemijski srodni Diuretici koji {tede kalijum: Lekovi iz ove
sulfonamidima, lu~e se u proksimalnim tubu- grupe deluju na sabirne kanali}e bubrega gde
lima, dolaze do distalnih tubula i tamo bloki- ometaju reapsorpciju Na+ i izlu~ivanje K+.
raju reapsorpciju jona Na+ i Cl-. Ovi joni sa To ~ine ili blokadom receptora za aldosteron,
sobom povla~e vodu, {to rezultuje pove}a- hormon kore nadbubrega odgovoran za re-
njem koli~ine urina. U poku{aju da zadrè {to sorpciju Na+ i izlu~ivanje K+ (spironolak-
vi{e natrijuma, zavr{ni delovi distalnih tubu- ton), ili blokiraju kanale za Na+ u sabirnim
la i sabirni kanali}i razmenjuju jone Na+ za kanali}ima (triamteren i amilorid). Spirono-
jone K+, tako da primena tiazida dovodi do lakton se koristi za le~enje primarnog (Konov
hipokalijemije. Tiazidi se koriste za le~enje sindrom) i sekundarnog hiperaldosteronizma
blaìh edema i blage hipertenzije. Po{to sma- (kod ciroze jetre, kongestivne sr~ane insufici-
njuju sekreciju kalcijuma u bubregu, mogu se jencije i dr.). Triamteren i amilorid se koriste
koristiti i za le~enje bubre`ne kalkuloze. Ta- kada, usled prethodne primene tiazida ili di-
ko|e, tiazidni diuretici mogu paradoksalno uretika Henleove petlje, postoji rizik od hipo-
smanjiti izlu~ivanje razre|ene mokra}e kod kalijemije; vrlo ~esto se, ve} od po~etka tera-
nefrogenog dijabetes insipidusa. Sli~no kao pije, koriste lekoviti preparati koji sadrè
tiazidi (hlorotiazid, politiazid) deluju indapa- kombinaciju tiazidnih diuretika i triamterena
mid, metolazon i kinetazon. Osim hipokalije- ili amilorida, ~ime se spre~ava nastanak hipo-
mije, u neèljena dejstva ovih lekova spadaju kalijemije.
hiperglikemija, hiperlipidemija i hiperurice- Neèljena dejstva ovih diuretika su hiperkali-
mija. jemija, metaboli~ka acidoza (jer inhibicija re-
Diuretici Henleove petlje: Furosemid i eta- apsorpcije Na+ smanjuje izlu~ivanje osim K+
krinska kiselina, se tako|e izlu~uju u proksi- i H+) i neurolo{ki poreme}aji (parestezije,
malnom tubulu, ali deluju na ushodni, debe- depresija). Spironolakton blokira i androge-
li krak Henleove petlje, spre~avaju}i reap- ne receptore, pa moè izazvati ginekomastiju
sorpciju Na+, K+ i Cl-. Znatno su efikasniji i impotenciju kod mu{karaca.
od tiazida. Koriste se za le~enje teìh edema, Osmotski diuretici: Osmotski diuretici su
za umerenu i te{ku hipertenziju, za le~enje supstance koje se, posle primene, filtriraju
edema plu}a usled insuficijencije levog srca i kroz glomerule bubrega, a zatim, ne reapsor-
za le~enje hiperkalcijemije (jer smanjuju re- buju iz lumena bubre`nih tubula. Ostaju}i u
apsorpciju Ca++) uz primenu infuzije fiziolo- lumenu tubula, osmotski diuretici pove}ava-
{kog rastvora. Nekada ovi diuretici, ako se ju osmolarnost primarnog urina i time spre-
primene dovoljno rano, mogu spre~iti nasta- ~avaju reapsorpciju vode. Rezultat je izlu~i-
nak akutne bubre`ne insuficijencije usled he- vanje velike koli~ine razre|enog urina.
moglobinurije (npr. kod transfuzionih reakci- Danas se najvi{e koristi manitol kao osmotski
ja) ili mioglobinurije (kod kra{-sindroma). diuretik. Primenjuje se u vidu i.v. infuzije.
Pove}avaju}i protok primarnog urina kroz tu- Glavna indikacija za njegovu primenu je pre-
bule, oni mogu, bar deo hemoglobina i mio- vencija akutne bubre`ne insuficijencije; efi-
globina, "isprati" iz bubrega i spre~iti zapu{e- kasan je samo ako se primeni dovoljno rano,
nje tubula. Diuretici Henleove petlje izaziva- dok jo{ postoji izvesna diureza. Obezbe|e-
ju hipokalijemiju, prolazno o{te}enje sluha, njem protoka primarnog urina kroz tubule,
hiperuricemiju (porast nivoa mokra}ne kise- ovaj lek spre~ava nekrozu tubularnih }elija.
line) i hiperglikemiju. Ako se predoziraju, na- Manitol, tako|e, moè sniziti povi{eni intra-
staju te{ka hipotenzija i poreme}aj svesti kranijalni pritisak (npr. kod edema mozga) i
zbog elektrolitskog disbalansa. povi{eni intraokularni pritisak (kod glauko-
Inhibitori karboanhidraze: Acetazolamid in- ma). Po{to se manitol zadràva u ekstracelu-
hibira enzim karboanhidrazu koji u proksi- larnom prostoru, on vr{i njegovu ekspanziju.
malnim tubulima omogu}ava reapsorpciju Rezultat {irenja ekstracelularnog prostora
moè biti edem plu}a. To je najozbiljnija Predoziranje: U slu~aju predoziranja, treba

komplikacija primene manitola. Usled prete- suzbijati hipotenziju i {ok i korigovati hidro-
ranog povla~enja vode iz centralnog nervnog elektrolitni disbalans.
sistema, mogu se javiti konfuzija, poreme}aji Upozorenje: Primena leka u trudno}i zahte-
vida i konvulzije. va posebnu opreznost. Moè pogor{ati dija-
betes i giht. Izbegavati primenu kod porfirije.
C03A Slabi diuretici, tiazidi U velikim dozama moè dovesti do prekida
laktacije.
C03AA Tiazidi,
monokomponentni DIUNORM - Slaviamed, R. Srbija
C03AA03 hidrohlortiazid
(Hydrochlorothiazide) C03B Slabi diuretici,
C
DDD: O 25 mg isklju~ujuci tiazide
FarKl: DIURETIK (tiazid)
Delovanje: v. uvod. Diureti~ko i antihiperten- C03BA Sulfonamidski diuretici,
zivno dejstvo hidrohlortiazida zasniva se na monokomponentni
pove}anoj renalnoj ekskreciji natrijuma, hlo- C03BA04 hlortalidon
ra i vode, {to prati i gubitak kalijuma. Pored (Chlortalidone)
smanjenja ekstracelularnog volumena zbog DDD: O 25 mg
gubitka natrijuma, smanjuje se osetljivost
FarKl: ANTIHIPERTENZIV, DIURETIK
glatkih mi{i}a krvnih sudova na presorne
supstance i dolazi do smanjenja perifernog Delovanje: Hlortalidon je diuretik slli~an tia-
otpora, vazodilatacije i sniènja krvnog priti- zidima, koji sa njima deli mehanizam delova-
ska. Hidrohlortiazid se brzo resorbuje, ne nja.
metaboli{e se u organizmu i elimini{e se pu- Indikacije: Hipertenzija, edemi, insipidni di-
tem urina u nepromenjenom obliku. Diure- jabetes.
ti~ko dejstvo nastupa 2h od po~etka primene Kontraindikacije: v. hidrohlortiazid.
leka, maks. efekat je posle 3-4h i traje duè Neèljena dejstva: v. hidrohlortiazid.
od 12h. Antihipertenzivno dejstvo nastupa Interakcije: v. Poglavlje III.
posle 3-4 dana kontinuirane primene, a traje Doziranje: Za le~enje edema primenjuje se
i do 7 dana po prestanku primene leka. Kod oralna doza od 25-50 mg dnevno. Za le~enje
teìh oblika hipertenzije, hidrohlortiazid se hipertenzije dovoljno je primenjivati 25 mg
moè kombinovati sa drugim antihiperten- dnevno. Doza za decu je do 2 mg/kg/dan, ali
zivnim lekovima. svakog drugog dana. Za le~enje insipidnog
Indikacije: Hipertenzija, edemi razli~ite ge- dijabetesa primenjuje se u po~etku doza od
neze, le~enje insipidnog dijabetesa, prevenci- 100 mg dva puta dnevno, da bi se zatim sma-
ja renalne kalkuloze kod hiperkalciurije. njila na dozu odràvanja od 50 mg/dan.
Kontraindikacije: Te{ka bubre`na i hepati~na Upozorenja: v. hidrohlortiazid.
insuficijencija, hipokalijemija, hiponatrijemi-
ja, hiperkalcijemija, hiperuricemija, Adisono-
va bolest, preosetljivost na sulfonamidske de- C03BA11 indapamid (Indapamide)
rivate. DDD: O 2,5 mg
Neèljena dejstva: Posturalna hipotenzija, FarKl: ANTIHIPERTENZIV, DIURETIK
blage gastrointestinalne smetnje, hipokalije- Delovanje: v. uvod. Indapamid ispoljava va-
mija, hipomagnezijemija, hiponatrijemija, hi- zodilatatorno dejstvo. Pored toga, indapamid
perkalcijemija, hipohloremi~ka alkaloza, hi- inhibira reapsorpciju natrijuma u distalnim
peruricemija, giht, hiperglikemija, hiperhole- tubulima bubrega i ispoljava diureti~ko delo-
sterolemija, neutropenija, trombocitopenija, vanje. Indapamid deluje i kao antagonist kal-
fototoksi~nost. Neèljeni efekti su uglavnom cijuma, pove}ava sintezu vazodilatatornog
reverzibilni. prostaglandina PGE2 i smanjuje kontraktil-
Interakcije: v. Poglavlje III. nost glatkih mi{i}a krvnih sudova. Indapamid
Doziranje: Hipertenzija: 25 mg dnevno, a se, posle oralne primene, brzo i dobro resor-
kod nekih pacijenata je dovoljno primenjiva- buje. Izlu~uje se putem urina (75%) i fecesa
ti samo 12,5 mg na dan. (25%) u obliku metabolita. Poluvreme elimi-
nacije je oko 14h.
Edemi: 25-100 mg dnevno, doze odràvanja
se smanjuju prema efektu. Maks. doza 150 Indikacije: Esencijalna arterijska hipertenzi-
mg dnevno. ja, edemi.
Deca: Uobi~ajena dnevna doza kod dece iz- Kontraindikacije: Akutna cerebralna krva-
nosi 1-2 mg/kg telesne mase, podeljeno u vljenja, te{ka hepati~na insuficijencija.
dve doze. Neèljena dejstva: Hipokalijemija, mu~nina,
dispepsija, dijareja, glavobolja, vrtoglavica,
umor, hiponatrijemija, hiperglikemija, meta-
192 specijalni deo
boli~ka alkaloza, eritema multiforme, pogor- Doziranje: Oralno: Inicijalna doza 40 mg uju-
{anje funkcije bubrega, impotencija kod mu- tru.
{karaca. Retko se javljaju ortostatska hipo- Doza odràvanja: 20 mg dnevno ili 40 mg na
tenzija, gr~evi u mi{i}ima i palpitacija. drugi dan, po potrebi, kod rezistentnih ede-
Interakcije: v. Poglavlje III. ma moè se pove}ati i do 80 mg dnevno ili vi-
Doziranje: 1,5 - 2,5 mg jedanput dnevno. {e.
Maks. doza je 5 mg dnevno. Deca: 1-3 mg/kg dnevno.
Upozorenje: U toku primene, neophodno je Parenteralno: Odrasli: 20-50 mg i.m. ili spo-
povremeno pra}enje koncentracije kalijuma i rom i.v. injekcijom (4 mg/min).
urata u plazmi, a oprez je potreban ako je Deca: 0,5-1,5 mg/kg, maks. 20 mg dnevno.
C prisutan hiperaldosteronizam, hiperparatire-
oidizam, giht, zatim, kod starih, u trudno}i,
za vreme dojenja.
Upozorenje: Oprez je potreban pri primeni u
trudno}i, kod novoro|en~adi, za vreme doje-
nja, u porfiriji, insuficijenciji jetre, hipokalije-
Registrovani lekovi: miji, hiponatrijemiji, pogor{anju dijabetesa,
INDAPAMID - Remevita D.o.o., R. Srbija kod gihta, bolesti prostate, dehidrataciji i/ili
INDAPRES - Hemofarm AD, R. Srbija hipovolemiji. Da bi se smanjio rizik od o{te-
INDAPRES SR - Hemofarm AD, R. Srbija }enja sluha, intravensku injekciju furosemida
TERTENSIF SR - Les Laboratories Servies, treba davati polako, ne brè od 4 mg/min.
RAWEL SR - Krka d.d., Slovenija FUROSEMID - Fam Pharm, R. Srbija
LASIX - Jugoremedija, R. Srbija
C03C Sna`ni diuretici
(Henleove petlje) C03CA02 bumetanid (Bumetanide)
C03CA sulfonamidski diuretici, DDD: O P 1 mg
monokomponentni FarKl: DIURETIK (Henleove petlje)
Delovanje: v. uvod. Dejstvo bumetanida na-
C03CA01 furosemid (Furosemide) stupa brè u pore|enju sa furosemidom, ali
DDD: O P 40 mg kra}e traje. Bumetanid se dobro resorbuje
FarKl: DIURETIK (Henleove petlje) posle oralne primene i elimini{e se putem bu-
Delovanje: v. uvod. brega. Poluvreme eliminacije je 1-2h. Polovi-
Furosemid smanjuje reapsorpciju natrijuma, na unete doze se elimini{e neizmenjena u
kalijuma i hlora u ascedentnom delu Henleo- urinu.
ve petlje i ispoljava sna`no diureti~ko delova- Indikacije: Edemi, oligurija u po~etku akutne
nje pra}eno hipokalijemijom (izlu~ivanje jo- bubre`ne insuficijencije, trovanje salicilatima
na kalcijuma i magnezijuma je tako|e pove- i barbituratima, hipertenzija.
}ano). Pored toga, furosemid deluje direktno Kontraindikacije: v. furosemid.
venodilatatorno, pove}ava protok krvi u bu- Neèljena dejstva: v. furosemid.
brezima, smanjuje akutnu plu}nu kongestiju
i pritisak u levoj sr~anoj komori. Nakon i.v.
primene, diuretski efekat postiè se unutar Doziranje: Oralno: 1 mg ujutru, po potrebi,
20 min. i traje 2h, a nakon oralne primene, dozu ponoviti posle 6-8h, u teìm slu~ajevima
unutar 1h, a traje 4-6h. Furosemid se manjim do 5 mg dnevno. Maksimalna doza 10 mg
delom metaboli{e u jetri, a elimini{e se pu- dnevno.
tem bubrega. Deca: 0,015 mg/kg dnevno.
Indikacije: Izraziti edemi, oligurija u po~etku Parenteralno: Edem plu}a: i.v. 1-2 mg, po po-
akutne bubre`ne insuficijencije, akutni edem trebi ponoviti za 20 min.
plu}a usled popu{tanja leve komore, hiper- Insuficijencija bubrega: i.v. infuzija 2-5 mg u
kalcijemija, hipertenzija, hroni~na sr~ana 500 mL infuzionog rastvora tokom 30-60
insuficijencija. min.
Kontraindikacije: v. hidrohlortiazid. Preko- Upozorenje: v. furosemid (ali moè da se pri-
matozna stanja kod ciroze jetre, insuficijenci- menjuje kod porfirije).
ja bubrega sa anurijom, preosetljivost na sul- Registrovani lekovi:
fonamidske preparate.
BUMENID - Galenika A.D., R. Srbija
Neèljena dejstva: O{te}enje sluha, hiperuri- BUMETANID - Zdravlje, R. Srbija
cemija, hiperglikemija, hiponatrijemija, hipo- YURINEX - Hemofarm koncern, R. Srbija
kalijemija, hipomagnezijemija, hipohloremi~-
ka alkaloza, hiperlipidemija, gr~evi u noga-
ma, slabost, tahikardija, hipotenzija, pove}a-
no izlu~ivanje kalcijuma, gastrointestinalne
smetnje i retko depresija kostne srì.
C03D Diuretici koji {tede ispoljava sinergisti~ko dejstvo i dovodi do di-

kalijum ureze i antihipertenzivnog efekta uz istovre-
meno spre~avanje nastanka hipokalijemije.
C03DA antagonisti aldosterona Po~etak delovanja nastupa nakon 1-2h nakon
C03DA01 spironolakton primene leka i traje oko 24h. Amilorid i hi-
(Spirinolactone) drohlortiazid elimini{u se putem bubrega u
DDD: O 75 mg nepromenjenom obliku.
FarKl: DIURETIK Indikacije: Arterijska hipertenzija, kongestiv-
na sr~ana insuficijencija, ciroza jetre sa asci-
Delovanje: v. uvod. Spironolakton je antago-
tesom.
nist aldosterona. Efikasan je u stanju primar-
nog i sekundarnog hiperaldosteronizma
(kongestivna sr~ana insuficijencija i nefrotski
Kontraindikacije: Preosetljivost na sastojke
leka i sulfonamide, hiperkalijemija, te{ka
oboljenja bubrega (anurija, te{ka bubre`na
C
sindrom). Spironolakton se dobro resorbuje,
najve}im delom se metaboli{e prilikom prvog insuficijencija, dijabeti~ka nefropatija), hepa-
prolaza kroz jetru u aktivne metabolite kan- ti~ka koma. Ne treba ga primenjivati u trud-
renon i 7 alfa-tiometilspironolakton. Elimini- no}i, dojenju i kod dece.
{e se urinom i preko ù~i. Dejstvo spironolak- Neèljena dejstva: Hiperkalijemija, hipona-
tona po~inje sporo (treba 2-3 dana za maksi- tremija, gastrointestinalne smetnje (anorek-
malni efekat), ali isto tako sporo i prestaje sija, mu~nina, opstipacija ili dijareja), suva
posle prekida terapije. usta, è|, malaksalost, brzo zamaranje, orto-
Indikacije: Primarni hiperaldosteronizam, stastka hipotenzija, parestezija, hiperurice-
ascites kod ciroze jetre, maligni ascites, ede- mija i retko alergijske reakcije.
mi kod kongestivne sr~ane insuficijencije i Interakcije: v. Poglavlje III.
nefrotskog sindroma. Doziranje: Arterijska hipertenzija: 1 tableta
Kontraindikacije: Hiperkalijemija, hiponatri- dnevno.
jemija, Adisonova bolest, te{ka renalna insu- Kongestivna sr~ana insuficijencija: po~etna
ficijencija, trudno}a i dojenje. doza je 1-2 tablete, po potrebi, moè se pove-
Neèljena dejstva: Gastrointestinalne smet- }ati na 4 tablete dnevno.
nje, poreme}aji menstrualnog ciklusa, letar- Ciroza jetre sa ascitesom: Po~etna doza je 1
gija, glavobolja, konfuzija, impotencija, gine- tableta, pove}avati do postizanja potrebne
komastija, hirzutizam, hiperkalijemija, hipo- diureze, maksimalno 4 tablete dnevno; kad
natrijemija, osteomalacija, hepatotoksi~no se stanje stabilizuje, dozu treba smanjiti.
dejstvo i poreme}aji krvne slike. Upozorenje: Mogu} je uticaj na toleranciju
Interakcije: v. Poglavlje III. ugljenih hidrata, a oprez je potreban kod te-
Doziranje: Odrasli: oralno se uzima 100-200 è insuficijencije jetre, dijabetesa, gihta.
mg dnevno, po potrebi, moè se pove}ati do Registrovani lekovi:
400 mg. HEMOPRES - Hemofarm AD, R. Srbija
Deca: 1,5-3 mg/kg u podeljenim dozama (2-4).
Upozorenje: Tokom primene, neophodno je C03EA.. metiklotiazid, amilorid
pra}enje elektrolita. Metaboliti spironolakto-
(Methyclothiazide,
na su se pokazali kancerogenim kod glodara.
Oprez je potreban pri primeni kod starijih, u amiloride)
bubre`noj i hepati~noj insuficijenciji, u porfi- FarKl: DIURETIK
riji. Delovanje: v. uvod i amilorid, hidrohlortiazid
Indikacije: Arterijska hipertenzija i edemi
razli~ite etiologije (u prvom redu, ukoliko su
SPIRONOLAKTON - Galenika A.D., R. Srbija
posledice KSI).
Kontraindikacije: Hiperkalijemija, anurija.
C03E Kombinacije diuretika koji Ne sme se primenjivati kod dece.
{tede kalijum sa ostalim Neèljena dejstva: GIT smetnje (anoreksija,
diureticima mu~nina, opstipacija ili dijareja), suva usta,
C03EA Tiazidni diuretici i diuretici è|, ortostatska hipotenzija, zamor, trnjenje,
omaglica. Retko se mogu javiti alergijske ma-
koji {tede kalijum nifestacije i hiperuricemija.
C03EA01 hidrohlortiazid, amilorid Interakcije: v. Poglavlje III.
(Hydrochlorothiazide, Doziranje: ½-1 tablete dnevno. Ukoliko je
amiloride) potrebno, doza se moè pove}ati do najvi{e 2
FarKl: DIURETIK tablete dnevno.
Delovanje: v. uvod. Upozorenje: Insuficijencija jetre i bubrega,
Kombinacija hidrohlortiazida (tiazidni diure- dijabetes. Ne preporu~uje se primena leka u
tik) i amilorida (diuretik koji {tedi kalijum) trudno}i i za vreme dojenja.
194 specijalni deo
Registrovani lekovi: Doziranje: Oralno: 2 puta po 500 mg, po po-

LOMETAZID - Galenika A.D., R. Srbija trebi do 3 puta po 1,000 mg.
Parenteralno: I.m. 2-3 puta po 300-900 mg;
spora i.v. injekcija: 2-3 puta po 300-900 mg;
infuzija: 4 puta po 1,5 g dnevno (svaka infu-
C04 PERIFERNI
VAZODILATATORI
zija traje 3-4h), brzinom 30-40 kapi/min.
Upozorenje: Ulkus èluca, smanjena toleran-
cija na glukozu, nestabilan krvni pritisak,
Opis: Insuficijencija arterijske cirkulacije na zahtevaju oprez pri primeni ksantinola.
donjim ekstremitetima je prouzrokovana su-
C ènjem lumena arterija, naj~e{}e zbog arteri-

oskleroze. Mehani~ki suène arterije su,
usled delovanja lokalnih vazodilatatornih
C04AD03 pentoksifilin
(Pentoxifylline)
medijatora (oslobo|enih iz tkiva kao posledi- DDD: O 1 g; P 0,3 g
ca ishemije i hipoksemije), prakti~no, maksi- FarKl: VAZODILATATOR
malno funkcionalno pro{irene, tako da spolja Delovanje: v. uvod. Pentoksifilin je derivat
primenjeni vazodilatatori mogu vrlo malo da ksantina koji pobolj{ava protok krvi kroz pe-
doprinesu toj dilataciji. Pokazano je, u klini~- riferne krvne sudove donjih ekstremiteta i
kim studijama, da periferni vazodilatatori u perfuziju u mikrocirkulaciji, {to omogu}ava
mirovanju mogu malo da pove}aju protok, ali bolje snabdevanje tkiva kiseonikom, a poseb-
se distanca pre pojave bola pri hodanju (Cla- no, ishemi~nog podru~ja. Smatra se da to
udicatio intermittens) ne produàva. omogu}ava uticaj pentoksifilina na hemoreo-
Kod Rejnoovog sindroma povoljno delovanje lo{ka svojstva krvi (pentoksifilin pove}ava
imaju samo nifedipin, prazosin i timoksamin, fleksibilnost eritrocita i smanjuje viskoznost
dok su cinarizin, naftidrofuril, derivati niko- krvi, agregaciju trombocita i koncentraciju fi-
tinske kiseline i pentoksifilin malo efikasni. brinogena). Osim toga, inhibira stvaranje tu-
mor-nekroza faktora alfa. Pentoksifilin se
C04A Periferni vazodilatori sporo, ali kompletno, apsorbuje posle oralne
primene. Podleè metabolizmu pri prvom
C04AD Derivati purina prolasku kroz jetru. Vezuje se za membranu
C04AD02 ksantinol nikotinat eritrocita. Metaboli{e se u aktivne metabolite
(Xantinol nicotinate) u jetri (metabolizmom prvog prolaza) i u eri-
trocitima. Elimini{e se putem urina u obliku
DDD: O P 0, 9 g metabolita.
FarKl: VAZODILATATOR
Indikacije: periferna vaskularna oboljenja,
Delovanje: v. uvod. Ksantinol nikotinat se, Claudicatio intermittens.
posle reapsorpcije, brzo metaboli{e u jetri na
Kontraindikacije: trudno}a, dojenje, hemora-
nikotinsku kiselinu i ksantinol. Nikotinska ki-
gija, akutni infarkt miokarda, cerbrovaskular-
selina deluje vazodilatatorno, hipolipemi~ki i
na krvavljenja, obimna krvavljenja u retini.
smanjuje koncentraciju fibrinogena. Ksanti-
Preosetljivost na pentoksifilin ili ksantinske
nol stimuli{e CNS, na srce deluje pozitivno
derivate.
inotropno i hronotropno i ima relaksiraju}e
dejstvo na krvne sudove. Efikasnost ksantinol Neèljena dejstva: Mu~nina, povra}anje, di-
nikotinata u le~enju oboljenja periferne cirku- jareja, crvenilo lica, vrtoglavica, uznemire-
lacije i cerebrovaskularnih bolesti nije utvr|e- nost, nesanica, glavobolja, hipotenzija, disp-
na u kontrolisanim klini~kim studijama. neja, tahikardija, aritmije, anginozni bol.
Krajnje retko trombocitopenija, osip, svrab i
Indikacije: Poreme}aji arterijske cirkulacije u
angioneurotski edem. Retko se moè javiti
donjim ekstremitetima (Claudicatio intermit-
unutra{nje krvavljenje.
tens).
Kontraindikacije: Akutni infarkt miokarda,
dekompenzovana sr~ana insuficijencija, mi- Doziranje: Oralno: 2-3 puta po 400 mg.
tralna stenoza, trudno}a, dojenje i akutne he- Parenteralno: I.m. 100-300 mg dnevno; spo-
moragije. ra i.v. injekcija 100-200 mg dnevno; i.v. infu-
Neèljena dejstva: crvenilo i ose}aj topline u zija 100-300 mg dnevno.
predelu lica i vrata, mu~nina, povra}anje, hi- Predoziranje: Simptomi predoziranja se ja-
potenzija, slabost. Kod primene ve}ih doza vljaju posle 4-6h i to: hipotenzija, aritmije,
mogu}i su: suvo}a usta, hiperpigmentacija, ose}aj topline, somnolencija, poreme}aj sve-
svrab, gastrointestinalne smetnje (bol u ab- sti, konvulzije i agitacija. Le~enje se sprovodi
domenu, aktivacija pepti~kog ulkusa), ambli- spre~avanjem dalje resorpcije i odràvanjem
opija, poreme}aji funkcije jetre, hiperkalije- krvnog pritiska i respiracije.
mija, hiperuricemija, smanjena tolerancija na Upozorenje: Ne primenjuje se i.v. kod te{kih
glukozu. sr~anih aritmija. Oprez je potreban kod hipo-
Interakcije: v. Poglavlje III. tenzije, koronarne bolesti, te{koj hepati~noj i
renalnoj insuficijenciji, porfiriji, sklonosti kr- Delovanje: v. uvod.

vavljenju. Nicergolin je derivat ergota. Smatra se da ni-
Registrovani lekovi: cergolin pove}ava "turnover'' kateholamina
DAMATON - Galenika A.D., R. Srbija na nivou CNS-a (posebno dopamina) i da po-
MEDOXIFILIN SR - Medochemie LTD, Kipar ve}ava holinergi~ku funkciju, posebno kod
PENTILIN – Krka, Tovarna Zdravil DD, starijih. Efikasnost mu nije dokazana u kon-
Slovenija trolisanim klini~kim studijama.
PENTILIN FORTE – Krka, Tovarna Zdravil Indikacije: Cerebralna kognitivna disfunkci-
DD, Slovenija ja.
PENTOHEXAL - Hexal AG, Nema~ka Kontraindikacije: Trudno}a, dojenje, sve` in-
PENTOKSIFILIN - Habit Pharm A. D., R.
Srbija
farkt miokarda, akutno krvavljenje, bradikar-
dija.
C
PENTOKSIFILIN - MIA-Pharma, R. Srbija Neèljena dejstva: Hipotenzija, glavobolja,
PENTOKSIFILIN - Hemofarm AD, R. Srbija vrtoglavica, gastrointestinalne smetnje, crve-
PENTOKSILIN - Slaviamed, R. Srbija nilo lica, nesanica i ose}aj toplote.
TRENTAL - Jugoremedija, R. Srbija Interakcije: v. Poglavlje III.
Doziranje: Do 60 mg dnevno, oralno, pode-
ljeno u nekoliko doza. Intramuskularno 2-4
C04AE Ergot alkaloidi mg dnevno.
C04AE01 ergoloid mesilat Upozorenje: Lek moè da uti~e na psihofizi~-
(dihidroergotoksin) ke sposobnosti, zbog ~ega je potreban oprez
kod upravljanja motornim vozilima ili ma{i-
(Ergoloid mesylates) nama.
DDD: O P 3 mg
FarKl: VAZODILATATOR Registrovani lekovi:
SERMION - Pharmacia Enterprises S.A., Luk-
Delovanje: v. uvod.
semburg
Efikasnost ergoloid mesilata nije dokazana.
Slabo se apsorbuje i podleè metabolizmu
ve} pri prvom prolasku kroz jetru. Eliminaci- C04AX Ostali periferni
ja je bifazi~na (prvo vreme polu-eliminacije vazodilatatori
je 2h, a drugo 14h). Ve}im delom se elimi{e C04AX21 naftidrofuril
preko ù~i.
(Naftidrofuryl)
Indikacije: Senilna demencija. FarKl: VAZODILATATOR
Kontraindikacije: Psihoza, izraèna bradikar- Delovanje: v. uvod. Naftidrofuril je antago-
dija i hipotenzija. nist serotoninskih 5-HT2 receptora i deluje
Neèljena dejstva: Gastrointestinalne smet- vazodilatatorno. Smatra se da na taj na~in
nje (mu~nina, povra}anje, bolovi u trbuhu), smanjuje agregaciju trombocita i permeabil-
nazalna kongestija, zamagljen vid, bradikar- nost krvnih sudova, stimuli{e fleksibilnost
dija, ortostatska hipotenzija i retko alergijske eritrocita i pobolj{ava razmenu materija u is-
reakcije. hemijskom podru~ju. Smatra se da omogu}a-
Interakcije: v. Poglavlje III. va duè preìvljavanje }elija za vreme ishe-
Doziranje: Oralno: tablete: 3 puta po 1,5 mg, mije.
ili 4,5 mg jednom dnevno; kapi 3 puta po 30 Indikacije: Periferna vaskularna oboljenja
kapi (1,5 mg). Parenteralno: i.v. infuzija 0,3- (Claudicatio intermittens), Morbus Raynaud,
0,6 mg dnevno tokom 10-15 dana; i.m. ili s.c. poreme}aji cerebralne cirkulacije.
od 0,3-0,6 mg dnevno. Kontraindikacije: Trudno}a, akutno obolje-
Upozorenje: Oprez je potreban ako je prisut- nje jetre, nedavni infarkt miokarda, dekom-
na te{ka bubre`na ili hepati~na insuficijenci- penzovana insuficijencija srca, sklonost cir-
ja, porfirija, kod bolesnika sa teòm ishemi~- kulatornom kolapsu, nedavni hemoragi~ni
nom bole{}u srca i te{kim bolestima perifer- insult.
nog krvotoka. Ne treba ga primenjivati u to- Neèljena dejstva: Nauzeja, bol u epigastri-
ku trudno}e i dojenja. Dejstva dihidroergo- jumu, osip, poreme}aji funkcije jetre, naj~e-
toksina na plod i odoj~e nisu poznata. {ce u vidu holestatske ùtice. Moè izazvati
Registrovani lekovi: depresiju sprovo|enja u srcu ili aritmije.
REDER@IN JUGOREMEDIJA - Jugoremedija, Zbog toga se vi{e ne koristi parenteralno.
R. Srbija Interakcije: v. Poglavlje III.
REDIZORK - Zorka Pharma, R. Srbija Doziranje: Periferna vaskularna oboljenja: 3
puta po 100-200 mg dnevno.
C04AE02 nicergolin (Nicergoline) Cerebralna vaskularna oboljenja: 3 puta po
FarKl: VAZODILATATOR 100 mg dnevno.
196 specijalni deo
Predoziranje: Hipotenzija, aritmije, koma, Registrovani lekovi:

konvulzije. Terapija je simptomatska. HEPATHROMBIN H - Hemofarm koncern, R.
Srbija
C04AX.. ekstrakt tele}e krvi
(deproteinizovan) C05AA06 fluorometolon, neomicin,
feniramin
SOLCOSERYL inj. - Alkaloid A.D., (Fluorometholone,
Makedonija neomycin, pheniramine)
FarKl: ANTIHEMOROIDALIJA
C Delovanje: v. C05AA04. Efikasnost prepara-

ta zasniva se na sinergisti~nom delovanju ak-
C05 VAZOPROTEKTIVI
tivnih komponenti: fluorometolon je kortiko-
steroid, neomicin deluje antibakterijski, a fe-
niramin je lokalni anestetik.
Opis: Vazoprotektivi su grupa lekova razli~i- Indikacije: Hemoroidi (posebno sa prate}im
tih mehanizama delovanja. Prakti~no, ni jed- zapaljenskim promenama i krvavljenjem),
na supstanca te grupe nema klini~ki dokaza- analne fisure, analne ragade, analni ekcemi i
no dejstvo, a mnoge od njih, ~ak ni farmako- pruritus.
lo{ko. Primenjuju se, naj~e{}e, kao lokalni Kontraindikacije: v. C05AA04.
preparati. Neèljena dejstva: v. C05AA04.
C05A Lokalna antihemoroidna Doziranje: Mast: 1-3 puta dnevno; supozito-
sredstva rije 1-2 puta dnevno.
C05AA Proizvodi koji sadrè Registrovani lekovi:
kortikosteroide DELMESON - Jugoremedija, R. Srbija
C05AA04 heparin, prednizolon,
polidokain (Heparin, C05AD Proizvodi koji sadrè
prednisolone, lokalne anestetike
polidocanol) C05AD04 cinhokain, polikrezulen
FarKl: ANTIHEMOROIDALIJA (Cinchocaine,
Delovanje: v. uvod. Sinergisti~kIm dejstvom policrezulene)
aktivnih komponenti uspe{no se otklanjaju FarKl: ANTIHEMOROIDALIJA
simptomi hemoroidalne bolesti i inflamator- Delovanje: v. uvod. U terapiji hemoroidnih
nih procesa anorektalne regije (bol, svrab, oboljenja, ova kombinacija efikasno otklanja
pe~enje i vlaènje). Heparin deluje anti-infla- simptome zapaljenja, ubrzava proces epiteli-
matorno, antieksudativno i antitromboti~ki. zacije i regeneracije obolelog tkiva. Polikre-
Kortikosteroid (prednizolon) doprinosi anti- zulen deluje baktericidno, adstringentno i
inflamatornom dejstvu i ispoljava antialergij- hemostati~ki. Smatra se da selektivno deluje
ski i antipuriginozni efekat. Povr{inski ane- na nekroti~no tkivo, gde dovodi do koagula-
stetik (polidokain) ublaàva simptome zapa- cije i deskvamacije o{te}enog tkiva. Cinho-
ljenja, bol i svrab. kain je lokalni anestetik i smanjuje bol i
Indikacije: Hemoroidi, tromboflebitis analnih svrab.
vena, analna fisura i ekcem. Indikacije: Hemoroidi (posebno sa prate}im
Kontraindikacije: Infekcije anorektalne regi- zapaljenskim promenama i krvavljenjem),
je (TBC, lues, gljivi~ne, bakterijske). Reakcija analne fisure, analne ragade, analni ekcemi i
na vakcinu i virusna oboljenja (vari~ela). U pruritus.
prva tri meseca trudno}e ne bi trebalo kori- Kontraindikacije: Perianalne tromboze, tu-
stiti preparate koji sadrè kortikosteroide. mori anorektalnog predela i prolaps anusa.
Upozorenje: Oprez je potreban kod poreme- Neèljena dejstva: Preosetljivost i lokalna iri-
}aja mehanizma koagulacije. tacija.
Neèljena dejstva: Preosetljivost i lokalna iri- Interakcije: v. Poglavlje III.
tacija. Dugotrajna primena kortikosteroida Doziranje: Mast i supozitorije 2-3 puta na
moè da dovede do folikulitisa, atrofije koè dan, nakon pobolj{anja jednom dnevno.
i usporenog zarastanja rana.
Upozorenje: Mogu}a promena boje masti i
Interakcije: v. Poglavlje III. supozitorija ne uti~e na dejstvo preparata.
Doziranje: Mast: 2-4 puta dnevno; supozito- Veoma retko, tokom primene preparata, mo-
rije: 1-2 dnevno. gu se pojaviti alergijske kontaktne reakcije u
vidu crvenila koè (eritem) sa plikovima i
svrabom. U tom slu~aju, treba prekinuti le~e- Kontrandikacije: Alergija na tribenozid, lido-
nje preparatom. kain ili ostale sastojke preparata.
Registrovani lekovi: Neèljena dejstva: Ponekad se moè javiti
FAKTU - Altana Pharma AG, Nema~ka blago peckanje i lokalizovani osip na koì.
Interakcije: Nisu poznate interakcije prepara-
C05AD04 cinhokain, fluokortolon ta sa drugim lekovima.
(Cinchocaine, Doziranje: Supozitorije se koriste kod akut-
nih hemoroida 2 puta dnevno: ujutro i uve~e,
fluocortolone)
a posle se doziranje moè smanjiti na jednom
FarKl: ANTIHEMOROIDALIJA
dnevno. Primena treba da bude 7-14 dana.
Delovanje: v. uvod. Cinhokain kao lokalni
anestetik i kortikosteroid fluokortolon efika-
sno smanjuju tegobe u anorektalnoj regiji.
Rektalni krem se stavlja 1-2 puta dnevno,
uvek posle pra`njenja creva. Posle smirenja C
tegoba (svraba i bola), terapija se moè spro-
Trajanje terapije ne bi trebalo da bude duè voditi jednom dnevno. Sadràj tube je dovo-
od 4 nedelje. ljan za 20-30 aplikacija. Pri sprovo|enju tera-
Indikacije: Hemoroidi, povr{inske analne fi- pije, neophodna je redovna higijena anorek-
sure, proktitis. talnog predela (posebno pre aplikacije leka) i
Kontraindikacije: v. C05AA04. dijeta bogata biljnim vlaknima.
Neèljena dejstva: v. C05AA04. Predoziranje: Nema iskustava sa predozira-
Interakcije: v. Poglavlje III. njem preparata. U slu~aju akcidentalnog
Doziranje: Mast: prvog dana 4 puta dnevno, oralnog unu{enja preparata, treba brzo ispra-
a potom 2 puta dnevno. ti èludac i primeniti simptomatsku terapiju i
Supozitorije: prvog dana 2-3 puta dnevno, a op{te suportivne mere.
potom jedanput dnevno. Upozorenje: Pre po~etka le~enja hemoroida,
koji krvare, treba otkloniti sumnju o maligni-
Registrovani lekovi: tetu. Preparat treba oprezno koristitit kod
ULTRAPROCT - Schering A.G. Nema~ka osoba sa te{kom insuficijencijom jetre. Nema
iskustva sa primenom preparata kod dece.
C05AX Ostala lokalna Preparat ne treba propisivati trudnicama u to-
ku prva 3 meseca trudno}e. Po~ev od 4. mese-
antihemoroidalna sredstva ca i u toku laktacije, moè se koristiti u situaci-
C05AX.. tribenozid, lidokain jama u kojima se doziranje moè pa`ljivo kon-
(Tribenoside, lidocaine) trolisati. Paziti da lek ne dospe u oko, jer lokal-
FarKl: ANTIHEMOROIDNO SREDSTVO no draì.
Delovanje: Tribenozid deluje antiinflamator- Registrovani lekovi:
no, i brzo ublaàva neprijatne simptome he- PROCTO-GLYVENOL - Novartis Pharma AG,
moroida kao {to su: bolovi, peckanje, svrab i [vajcarska
otok koji nastaje zbog sekundarne infekcije
anorektalnog regiona. Lidokain potpomaè
efekte lokalnim anesteti~kim delovanjem. C05AX03 lidokain, hidrokortizon,
Tribenzoid se delimi~no, resorbuje i posle lo- cink oksid, aluminijum
kalne primene i to: 2-20% kad se primeni kao acetat
rektalni krem, a oko 30%, kad se primeni kao FarKl: ANTIHEMOROIDALIJA
supozitorija. Maks. koncentracija u plazmi od Delovanje: v. uvod. Pored lokalnog anesteti-
1 μg/mL nalazi se posle oko 2 sata od prime- ka lidokaina i kortikosteroida hidrokortizona,
ne supozitorija. Metabolizam u jetri je brz i smanjenju simptoma oboljenja anorektalne
ekstenzivan, primarni metaboliti zadràvaju regije doprinose i adstringentna sredstva cink
farmakolo{ku aktivnost, a sekundarni i terci- oksid i aluminijum acetat.
jarni metaboliti su neaktivni. Eliminacija ide Indikacije: Hemoroidi, analne fisure, analne
preko bubrega, a u obliku neaktivnih meta- ragade, analni ekcemi i pruritus.
bolita izlu~i se za 24 sata 20-27% unete do-
Kontraindikacije: v. C05AA04.
ze. Lidokain se resorbuje dobro sa sluznice, a
slabo sa intaktne koè. Posle rektalne prime- Neèljena dejstva: v. C05AA04.
ne bioraspoloìvost lidokaina je oko 50%, a Interakcije: v. Poglavlje III.
maks. koncentracija u plazmi samo 0,7 μ/mL Doziranje: mast: 2-3 puta dnevno; supozito-
se nalazi posle 2 sata od primene supozitori- rije: 1 uve~e.
je. Metabolizam lidokaina u jetri je brz i u
urinu se nalaze neaktivni metaboliti i samo
oko 10% nepromenjenog lidokaina.
Indikacije: Lokalna terapija unutra{njih i spo-
lja{njih hemoroida.
198 specijalni deo
C05B Antivarikozna terapija C05BA53 heparin, dimetilsulfoksid,

dekspantenol
C05BA Heparin ili heparinoidi za
(Heparin, dimethyl
lokalnu primenu
sulphoxide, dexpanthenol)
C05BA01 heparinoid (Heparinoid) FarKl: ANTITROMBOFLEBITIK
FarKl: ANTITROMBOFLEBITIK
Registrovani lekovi: SINEDOL - Hemofarm koncern, R. Srbija
LASONIL N - Bayer Pharma D.O.O., Slovenija
C05BX Ostala skleroziraju}a

C C05BA03 heparin (heparin)
FarKl: ANTIVARIKOZNA TERAPIJA sredstva
C05BX01 kalcijum dobesilat
(Calcium dobesilate)
VIATROMB - Medicom International S.R.O.,
FarKl: VASKULOPROTEKTIV
ê{ka Republika
Delovanje: v. uvod. Kalcijum dobesilat sma-
njuje permeabilnost kapilara. Primenjuje se
C05BA51 heparinoid, kao angioprotektiv u le~enju poreme}aja cir-
hijaluronidaza kulacije u retini i horioideji kod dijabeti~ne
(Heparinoid, retinopatije, kao i za hemoroide (rektalna
hyaluronidase) primena).
Delovanje: v. uvod. Heparinoid je sintetski Indikacije: Dijabeti~na retinopatija, patolo-
preparat sli~an heparinu. Primenjuje se u {ka stanja venske cirkulacije donjih ekstremi-
kombinaciji sa hijaluronidazom koja poja~a- teta udruènih sa edemima, razli~ite mikro-
va njegovo antikoagulantno, odnosno, anti- angiopatije.
tromboflebiti~ko dejstvo. Kontraindikacije: Nisu poznate. Ne preporu-
Indikacije: Tromboflebitis, povr{inske trom- ~uje se primena u prvom trimestru trudno}e.
boze, hematomi, hemoroidi, ulkus kruris, za- Neèljena dejstva: Gastrointestinalne smet-
tvorene povrede. nje.
Kontraindikacije: Krvavljenje, otvorene rane, Doziranje: 2-4 puta po 250mg dnevno, oral-
inficirana mesta kod brojnih procesa. no.
Neèljena dejstva: Retko alergijske reakcije.
Doziranje: 2-3 dnevno namazati obolelo me- DOXI-HEM - Hemofarm koncern, R. Srbija
sto.
C05C Sredstva za stabilizaciju
C05BA53 heparin, alantoin, kapilara
dekspantenol (Heparin,
allantoin, dexpanthenol)
FarKl: VENOTONIK C05CA Bioflavonoidi
Delovanje: v. uvod. Primenjuje se lokalno u C05CA03 diosmin (Diosmin)
terapiji bolesti vena. Heparin deluje anti- FarKl: VASKULOPROTEKTIV
tromboti~ki i antiflogisti~ki. Alantoin olak{a- Delovanje: Diosmin deluje antiinflamatorno,
va penetraciju heparina i ispoljava antiflogi- jer smanjuje sintezu prostaglandina. Tako|e,
sti~ki efekat. D-pantenol potpomaè proces on ima antioksidativno delovanje, pove}ava
epitelizacije. Smatra se da objektivna efika- otpornost kapilara i pove}ava tonus vena.
snost preparata postoji u le~enju povr{inskog Dobro se apsorbuje, ali se brzo metaboli{e u
tromboflebitisa. jetri i digestivnom traktu do diosmetina. Dio-
Indikacije: Oboljenje vena (povr{inske trom- smetin se zatim konjuguje i u tom obliku iz-
boze, tromboflebitis), povrede (hematomi, lu~uje putem urina. Vreme polu-eliminacije
uganu}a), burzitis. diosmetina je 26-43h.
Kontraindikacije: Alergija na heparin. Indikacije: Hroni~na venska insuficijencija,
Neèljena dejstva: Alergijske promene na ko- fragilnost kapilara i akutni hemoroidi.
ì. Kontraindikacije: Trudno}a, dojenje i preose-
Doziranje: 2 -3 puta dnevno naneti mast ili tljivost na diosmin.
gel na obolelo mesto. Neèljena dejstva: Gastrointestinalne smet-
nje, posebno mu~nina.
Doziranje: Oralna doza za odrasle je
600mg/dan, podeljeno u dve doze.
Registrovani lekovi: Daje pozitivan rezultat na anti - doping kon-

PHLEBODIA - Innothera - Innotech Internati- trolu kod sportista.
onal, Francuska Registrovani lekovi:
GINKOR FORT - Beaufour Ipsen Industrie,
C05CA53 diosmin, hesperidin Francuska
(Diosmin, hesperidin)
FarKl: VASKULOPROTEKTIV C05CA.. Procijanidolni (PCO)
Delovanje: Obe supstance deluju antiinfla- oligomeri
matorno, smanjuju propustljivost kapilara i FarKl: VASKULOPROTEKTIV
smanjuju otok.
Indikacije: Hroni~na venska insuficijencija,
limfedem i akutni hemoroidi.
Delovanje: Ova supstanca {titi kolagen i ela-
stin od enzimatske razgradnje, i time smanju-
je propustljivost kapilara.
C
Kontraindikacije: Te{ko oboljenje jetre. Ne- Indikacije: Veno-limfati~ka insuficijencija,
ma dovoljno iskustava sa njegovom prime- posebno limfedemi posle zra~enja ili mastek-
nom u trudno}i. tomije.
Neèljena dejstva: Gastrointestinalne smet- Kontraindikacije: Alergija na lek, netoleran-
nje. cija saharoze i dojenje.
Doziranje: Primenjuje se oralno, 2-3 puta po Neèljena dejstva: Gastrointestinalne tego-
jedna tableta (450 mg diosmina + 50 mg be, alergijske reakcije, fotosenzibilizacija.
heksperidina) dnevno. Doziranje: Dva puta dnevno po jedna tableta
Registrovani lekovi: od 150 mg, izme|u obroka.
DETRALEX - Les Laboratories Servier, Fran- Upozorenja: Ne koristiti lek u trudno}i.
cuska
ENDOTELON - Sanofi Winthrop Internatio-
C05CA54 trokserutin, heptaminol, nal, Francuska
ekstrakt ginkgo biloba
FarKl: VASKULOPROTEKTIV
Delovanje: Kombinacija trokserutina, hepta-
minola i 24% standardizovanog ekstrakta he-
terozida Ginkgo bilobe (kvercetin, kempfe-
rol, izorhamnetin, ginkgolid, bilobalid) se po-
C07 BLOKATORI
BETA-ADRENERGI^KIH
RECEPTORA
kazala kao vaskuloprotektiv i venotonik jer
inhibira faktor aktivacije trombocita i pobolj- C07A Beta-adrenergi~ki
{ava mikrocirkulaciju (pove}anje tonusa ve- blokatori
na, kapilarnog otpora i smanjuje permeabil-
nost kapilara). Opis: Najve}i deo svog stimulatornog uticaja
na unutra{nje organe, adrenergi~ki nervni si-
Indikacije: Venolimfati~ka insuficijencija,
stem ispoljava preko β-receptora. Vezivanje
akutni napad hemoroida.
kateholamina za β-receptore dovodi do: ubr-
Kontraindikacije: hipertireoidizam (hepta- zanja rada srca, poja~anja njegove kontraktil-
minol). nosti, ubrzanja sprovo|enja i pove}ane raz-
Neèljena dejstva: su blaga i prolazna kao dra`ljivosti srca (β1 podtip); bronhodilatacije
{to su: dijareja, gorak ukus, mu~nina, pe~e- (β2 podtip); stimulacije osloba|anja renina iz
nje u epigastrijumu; retko se mogu javiti pal- }elija jukstaglomerularnog aparata (β1 pod-
pitacije. tip); pove}anja protoka krvi kroz skeletne mi-
Doziranje: Venolimfati~ka insuficijencija: 2 {i}e (β2 podtip); pove}anog osloba|anja in-
kapsule dnevno; akutni napad hemoroida: 3 - sulina i relaksacije uterusa (β2 podtip). Blo-
4 kapsule dnevno, 7 dana uz obroke. kadom β-receptora u srcu i na }elijama juk-
Interakcije: Istovremena primena sa iMAO staglomerularnog aparata mogu se posti}i vr-
moè dovesti do hipertenzivne epizode. lo povoljni efekti kod bolesnika sa hipertenzi-
(heptaminol). jom, anginom pektoris i aritmijama. Za ove
Upozorenje: Potreban je oprez kod osoba ko- indikacije, najvi{e se koristi propranolol, ne-
je imaju te{ku hipertenziju, posebno u po~et- selektivni blokator β1 i β2 receptora.
ku primene, kod bolesnika koji su na oralnim Beta-adrenergi~ki blokatori se koriste za le~e-
antikoagulansima, a kod primene u akutnom nje hipertenzije kod mla|ih osoba sa zdravim
napadu hemoroida koristiti i druga sredstva. miokardom, za le~enje angine pektoris, (jer
U slu~aju predoziranja pratiti visinu krvnog smanjuju potro{nju kiseonika), za suzbijanje
pritiska i frekvencu rada srca. ekstrasistola ili paroksizmalnih tahikardija i
Nema podataka o sigurnosti primene u trud- za prevenciju reinfarkta kod bolesnika koji su
no}i i za vreme dojenja. ve} pretrpeli infarkt miokarda. Propranolol
dobro prodire u CNS i tamo stabilizuje mem-
200 specijalni deo
branski potencijal neurona, {to se u praksi fiziolo{kog dejstva na srce - bradikardije; na-
pokazalo vrlo korisnim u le~enju esencijalnog ro~ito pouzdan pokazatelj je uticaj na fre-
tremora. Osim toga, beta-adrenergi~ki bloka- kvenciju sr~anog rada pod optere}enjem.
tori suzbijaju simptome tireotoksikoze i mo- Antianginozno dejstvo: U ishemijskoj bolesti
gu spre~iti migrenozne napade. Ne treba ih srca ("angina pektoris"), kod koje postoji dis-
davati zajedno sa blokatorima kalcijumskih proporcija izme|u potrebe miokarda za kise-
kanala, jer mogu dovesti do bloka sprovo|e- onikom i dopremanja kiseonika do tkiva,
nja u srcu (A-V blok). osnovni korisni efekat beta-adrenergi~kih
U monoterapiji, efikasnost beta-adrenergi~- blokatora je smanjivanje potrebe za kiseoni-
kih blokatora je oko 50%, u kombinaciji sa kom koje se ostvaruje na nekoliko nivoa:
C diureticima do 85%, a u trojnoj kombinaciji

sa diuretikom i vazodilatatorom do 95%. Iz-
bor leka, odnosno, preparata nije od odlu~u-
• bradikardija je prva i najva`nija, jer je fre-
kvencija sr~anog rada najve}i potro{a~ ki-
seonika;
ju}e va`nosti, iako se prednost moè dati • depresija kontraktilnosti miokarda;
onim beta blokatorima sa duìm poluvreme-
• smanjivanje pritiska u zidu leve komore.
nom eliminacije (kao atenolol). Ipak, ve}ina
beta-adrenergi~kih blokatora moè se davati Ukupni terapijski efekat beta-adrenergi~kih
kod hipertenzije 1 ili 2 puta dnevno u retard- blokatora je smanjivanje broja bolnih napada
nim oblicima. Najve}i zna~aj ima adekvatno i pove}avanje tolerancije prema naporu.
pode{avanje doza, jer postoje veliki interindi- Opasnost od dekompenzacije srca je neo-
vidualne razlike kad je re~ o lipofilnim beta- pravdano prenagla{ena, jer ona postoji samo
adrenergi~kim blokatorima. Doze lekova ne kod oko 4% bolesnika. Sklonost ka takvoj re-
treba pove}avati do maksimalnih, ve} blago- akciji se opaà ve} prvih dana le~enja, dok se
vremeno uvoditi drugi lek sa razli~itim meha- daju niske doze i to samo kod onih bolesnika
nizmom dejstva. koje u kompenzovanom stanju odràva samo
maksimalno povi{eni tonus simpatikusa.
Neèljena dejstva propranolola poti~u od
blokade β-receptora u drugim tkivima ili sa- Antihipertenzivno dejstvo: Primenjeni u uo-
mom srcu. Tako moè dovesti do bronhokon- bi~ajenim dozama, beta-adrenergi~ki bloka-
strikcije kod astmati~ara (blokada β2 receptori sniàvaju krvni pritisak samo ako je bio
tora u bronhijama), do pogor{anja sr~ane in- povi{en, a ne uti~u na normalni. Antihiper-
suficijencije i bloka sprovo|enja u srcu, do tenzivno dejstvo, posle oralne primene leka,
pogor{anja dijabetesa (smanjuje se osloba|a- razvija se postepeno u toku 14 dana i bez raz-
nje insulina) i do pogor{anja protoka kroz voja ortostatske hipotenzije.
ekstremitete kod bolesnika sa aterosklero- Antiaritmijsko dejstvo: S obzirom da kateho-
zom. Zbog prodiranja u centralni nervni si- lamini ostvaruju zna~ajan uticaj na sr~ani rad
stem i dodatnog blokatorskog dejstva na ka- u periodima stresa i napora (a znatno manje
nale za Na+, propranolol moè izazvati no}- u mirovanju kad je srce pod dominacijom pa-
ne more, letargiju i depresiju. Impotencija, ta- rasimpatikusa), beta-adrenergi~ki blokatori
ko|e, moè biti problem. Ova neèljena dej- imaju uticaja na one tipove sr~anih aritmija
stva se samo delimi~no mogu prevazi}i upo- (supraventrikularne ili ventrikularne) koje su
trebom selektivnih β1 antagonista (atenolol, zavisne od pove}anog osloba|anja katehola-
metoprolol) ili upotrebom β-adrenergi~kih mina ili od pove}ane osetljivosti prema kate-
blokatora koji poseduju izvesnu stimulatornu holaminima. Antiaritmijsko dejstvo beta-
aktivnost na β-receptore (tzv. parcijalni ago- adrenergi~kih blokatora zavisi od: blokade
nisti: oksprenolol, pindolol i dr.). beta receptora u srcu, usporavanja sprovo|e-
Karvedilol je novi, neselektivni beta-adrener- nja kroz AV ~vor i produàvanja PR intervala,
gi~ki blokator koji, osim beta receptora, blo- inhibicije automatizma i spontane dijastolne
kira i alfa receptore. Zbog tog dodatnog dej- depolarizacije, stabilizacije }elijske membra-
stva, on ne izaziva pogor{anje protoka kroz ne, otklanjanja ishemije izmenama u hemo-
ekstremitete, pa se moè koristiti i kod bole- dinamici.
snika sa perifernom arteriosklerozom. Metaboli~ki efekti: Beta-adrenergi~ki bloka-
Klini~ka farmakologija: Beta-adrenergi~ki tori inhibiraju lipolizu u masnom tkivu i sni-
blokatori pokazuju veliku varijabilnost u de- àvaju koncentracije slobodnih masnih kiseli-
lovanju na organizam ~oveka. S obzirom na na u plazmi. Nasuprot tome, u plazmi se po-
kompetitivnu prirodu antagonizma, njihovo ve}avaju koncentracije triglicerida i LDL-ho-
dejstvo kod pojedinih bolesnika }e zavisiti od lesterola, a sniàva se HDL-holesterol, {to je
nekoliko ~inilaca: sve ukupno potencijalno aterogeno.
• tonusa adrenergi~kog sistema, Ostala dejstva beta adrenergi~kih blokatora
vezana su za vankardiolo{ko podru~je i obu-
• broja beta receptora,
hvataju druge sisteme i organe, tako da su
• brzine metabolizma. ovi preparati na{li svoje mesto i u oftalmolo-
Zato doze beta-adrenergi~kih blokatora treba giji (glaukom), kod hipertireoidizma, hiper-
individualno pode{avati na osnovu glavnog trofi~na opstruktivana kardiomiopatija, feo-
Tabela 2.5.1: Farmakodinamske karakteristike beta adrenergi~kih blokatora

Odnos potencije
Membranska
beta blokatora Relativna β1 se-
LEK PAA stabiliziraju}a
(Propranolol = lektivnost
aktivnost
1,0)
Acebutolol 0,30 + + +
Atenolol 1,00 + 0 0
Bisoprolol 10,00 + 0 0
Celiprolol
Esmolol
0,40
0,02
+
+
+?
0
0
0
C
Karvediol 10,00 0 0 +
Labetalol 0,30 0 0? 0
Metoprolol 1,00 + 0 0
Oksprenolol 0,5-1,00 0 + +
Penbutolol 1,00 0 + 0
Pindolol 6,00 0 + +
Propranolol 1,00 0 0 +
Sotalol 0,30 0 0 0
Timolol 6,00 0 0 0
hromocitom, hipertireoidizam, profilaksa na- moè smanjiti za 15-20% samo ako se lek pri-
pada migrene, somatske manifestacije anksi- meni do 7 sati od pojave infarktnog bola. Ako
oznosti, esencijalni tremor. se metoprolol primeni kasnije, onda se gubi
Terapijske indikacije: razlika grupa koje se le~e metoprololom, od-
Ishemijska bolest srca: Stabilna angina pekto- nosno, placebom. Metoprolol primenjen naj-
ris je u ovoj oblasti osnovna indikacija za pripre i.v., a zatim oralno (za detalje vidi Doze i
menu beta-adrenergi~kih blokatora, naro~i- doziranje) smanjuje mortalitet kod akutnog
to, kad su bolesnici mla|i i sa povi{enim to- infarkta miokarda na oko 4-5% posle 15 da-
nusom simpatikusa. Prednost imaju lekovi na i na oko 6-7% posle 90 dana pra}enja.
bez PAA, jer izazivaju bradikardiju u mirova- Sli~ni rezultati su dobijeni u Getebor{koj stu-
nju koja je koristan pokazatelj dobro pode{e- diji IV faze u SAD. U ISIS-1 studiji je rana i.v.
ne doze. primena atenolola smanjila smrtnost od akut-
nog infarkta miokarda do kraja prve nedelje
Kombinovana primena beta-adrenergi~kih
za 15%.
blokatora i organskih nitrata u profilaksi na-
pada je dobro do{la, jer beta-adrenergi~ki Primarna i sekundarna prevencija infarkta:
blokatori suzbijaju refleksnu tahikardiju, ko- Kontinuiranim davanjem beta-adrenergi~kog
ja moè nastati usled vazodilatarnog i hipo- blokatora, metoprolola, bolesnicima sa bla-
tenzivnog delovanja nitrata. Beta-adrenergi~- gim ili umerenom hipertenzijom moè se
ki blokatori daju se samo za profilaksu napa- smanjiti mortalitet za oko 50%, u periodu od
da, kontinuirano. Treba da se daju bar 2 pu- 4 godine i to signifikantno bolje nego ako se
ta dnevno, bez obzira na postojanje retard daju diuretici. Ovaj nalaz MAPHY studije
oblika drugih preparata. (Metropolol Atherosclerosis Prevention in
Hypertensives) otvara nove mogu}nosti za pri-
Akutni infarkt miokarda: Rano davanje ate-
menu beta-adrenergi~kih blokatora u kardio-
nolola i metoprolola u periodu 7-12 sati od
logiji. Dramati~ne su razlike u mortalitetu iz-
pojave simptoma ima cilj da smanji veli~inu
me|u pu{a~a i nepu{a~a: kod pu{a~a sa hi-
infarkta; od veli~ine infarktne zone, zavisi i
pertenzijom mortalitet je 3 puta ve}i.
rana i dugoro~na prognoza. Ve}i broj studija
je pokazao da propranolol, atenolol, meto- Metoprolol je u ovoj studiji znatno vi{e sma-
prolol i timolol smanjuju veli~inu infarktne njivao mortalitet kod pu{a~a, ali je, i u nepu-
zone, ako se moè tako zaklju~iti na osnovu {a~a, korist od le~enja metoprololom, bila
smanjenja maksimalnih nivoa enzima u seru- signifikantna. Sekundarna prevencija podra-
mu posle infarkta. Jedna od najpoznatijih zumeva davanje beta-adrenergi~kih blokato-
studija MIAMI (Metoprolol In Acute Myocardial ra bolesnicima koji su preboleli prvi infarkt
Infaction) pokazala je da se veli~ina infarkta miokarda od 7. dana pa nadalje. Ve}i broj
202 specijalni deo
Tabela 2.5.2: Farmakokineti~ke karakteristike pojedinih beta - adrenergi~kih blokatora
Nepromenjen lek u
resorpcije (%)
Koncentracije
Bioraspoloì-
proteine (%)
Vezivanje za
urinu (% doze)
Glavno
Eliminacija
solubilnost
metabolit
(ml/min)
u plazmi
(mg/ml)
vost (%)
LEK mesto
Aktivni
Stepen
Klirens
eliminacije
Lipo-
renalna
Acebutolol 70 40 0,2-2,0 25 umerena 3-4 6-15 40 (oko 40% da
C Atenolol 50 40 0,2-5,0 <5 slaba 6-9 130 40

neizmenjeno)
renalna ne
renalna
Celiprolol 30 30 - 30 slaba 5 500 90 (oko 40% ne
neizmenjeno)
Esmolol - - 0,15-1,0 55 slaba 9 min. 27000 2 - ne
Karteolol 90 90 0,04-0,16 20-30 slaba 5-6 497 40-68 renalna da
Labetalol 90 33 0,7-3,0 50 slaba 3-4 2700 1 hepati~ka ne
Metoprolol >90 50 0,05-0,1 12 umerena 3-4 1100 3 hepati~ka ne
Oksprenolol 90 40 0,08-0,1 80 umerena 2-3 380 2-5 hepati~ka ne
Penbutolol >90 90 - 98 visoka 27 350 50-70 renalna ne

renalna
0,005-
Pindolol >90 90 57 umerena 3-4 400 40 (oko 40% ne
0,015
neizmenjeno)
Propranolol >90 30 0,05-0,1 93 visoka 3-4 1000 1 hepati~ka da
Sotalol 70 60 0,5-4,0 0 slaba 9-10 150 1 renalna ne
renalna
Timolol >90 75 0,05-0,1 10 slaba 4-5 660 20 (oko 40% ne
neizmenjeno)
studija je dokazao da beta-adrenergi~ki blo- favorizuju opredeljenje za beta-adrenergi~ke

katori mogu zna~ajno da smanje mortalitet blokatore, su: mla|e ìvotno doba (do 40 go-
(uglavnom kardiovaskularni) u toku 1 godi- dina), tahikardija, aritmija, ishemijska bolest
ne dana i to: propranolol za 26%, metoprolol srca. Kod bolesnika sa renalnom insuficijenci-
za 36% i timolol za 39%. Za sekundarnu pre- jom, treba propisivati lipofilne beta-adrener-
venciju beta-adrenergi~kim blokatorima kan- gi~ke blokatore: metoprolol, propranolol, ko-
didati su bolesnici sa umereno smanjenom ji se, skoro, u celini metaboli{u u jetri.
funkcijom leve komore i pozitivnim testom
optere}enja. U evropskim zemljama, sekun-
darna prevencija se sprovodi kod oko 20% C07AA Blokatori
bolesnika u Engleskoj i Italiji, kod oko 40% u beta-adrenergi~kih
Belgiji, Finskoj, Norve{koj i [vedskoj i kod, receptora,
~ak, 80% bolesnika u Nema~koj. Za na{u ze- neselektivni
mlju nema podataka, ali je op{te poznato da C07AA05 propranolol
se beta-adrenergi~ki blokatori retko koriste u
sekundarnoj prevenciji angine pektoris. Jed-
(Propranolol)
nom zapo~etu primenu beta adrenergi~kih DDD: O P 0,16 g
blokatora u sekundarnoj prevenciji infarkta FarKl: β BLOKATOR (neselektivni)
miokarda ne treba prekidati, jer se mortalitet Delovanje: v. uvod. Propranolol je neselektiv-
izjedna~ava sa onim kao kad se daje placebo ni β-adrenergi~ki blokator, ne ispoljava parci-
posle 2-7 godina od prekida terapije. jalnu agonisti~ku aktivnost, lipofilan je, do-
Hipertenzija: U vi{estepenom na~inu le~enja bro se resorbuje posle oralne primene, ali
hipertenzije, najpre se primenjuju nefarma- ima malu biolo{ku raspoloìvost zbog brzog
kolo{ke mere u cilju eliminacije ili ublaàva- metabolizma pri prvom prolasku kroz jetru.
nja faktora rizika. Kod blage i umerene hiper- Njegovi metaboliti poseduju aktivnost sli~nu
tenzije (TA = 90-114 mm Hg) beta-adrener- propranololu.
gi~ki blokatori su lekovi prvog izbora (beta- Indikacije: Hipertenzija, stabilna angina pek-
adrenergi~ki blokator, diuretik, antagonist toris, sr~ane aritmije, sekundarna prevencija
kalcijuma ili ACE inhibitor). Kriterijumi, koji infarkta miokarda, hipertrofi~na opstruktiv-
na kardiomiopatija, feohromocitom (samo uz Delovanje: v. uvod. Sotalol je neselektivni β-

alfa-adrenergi~ki blokator). Profilaksa migre- adrenergi~ki blokator, ne ispoljava parcijalnu
ne, dodatna terapija za le~enje tireotoksikoze agonisti~ku aktivnost i ima hidrofilna svoj-
i tireotoksi~ne krize, esencijalni tremor, so- stva. U terapiji se primenjuje, prvenstveno,
matske manifestacije anksioznosti, profilaksa kao antiaritmik zbog svojstava da blokira ka-
krvavljenja iz gornjeg dela gastrointestinal- lijumove kanale (kao i antiaritmici III grupe).
nog trakta u bolesnika sa portnom hiperten- Antiaritmijsko dejstvo sotalola zasniva se na
zijom i ezofagusnim variksima. produènju akcionog potencijala pretkomo-
Kontraindikacije: Bronhijalna astma i op- ra, komora i his-purkinijevog sistema, na
struktivna oboljenja plu}a u anamnezi, ne- usporavanju sprovodenja i produènju re-
kompenzovana sr~ana insuficijencija, kardio-
geni {ok, sindrom bolesnog sinusa, sr~ani
blok II i III stepena, te{ka bradikardija, meta-
frakternosti u AV ~voru. Sotalol se dobro re-
sorbuje posle oralne primene, ne metaboli{e
se, ve} se, u nepromenjenom obliku, elimini-
C
boli~ka acidoza, te{ka oboljenja perifernih ar- {e putem bubrega. Poluvreme eliminacije je
terija, Prinzmetal-ova angina pectoris. 10-20h. Koncentri{e se u mleku majke.
Neèljena dejstva: Bradikardija, bronhospa- Indikacije: Komorske i pretkomorske aritmije
zam, sr~ana insuficijencija, smetnje sprovo- koje ne reaguju na druge antiaritmike.
denja, hipotenzija, periferna vazokonstrikcija Kontraindikacije: v. propranolol, postoje}e
(hladni ekstremiteti), malaksalost, disbalans produènje QT intervala, torsades de pointes,
lipoproteina, poreme}aji spavanja, ko{marni bubre`na insuficijencija.
snovi, depresija, halucinacije, pogor{anje di- Neèljena dejstva: v. propranolol. Moè iza-
jabetesa, gastrointestinalne smetnje (mu~ni- zvati aritmije (prvenstveno, komorsku tahi-
na, dijareja), impotencija. Retko se javljaju kardiju tipa "torsades de pointes"). Mogu}em
alergijske reakcije. proaritmogenom dejstvu doprinose bradikar-
Interakcije: v. Poglavlje III. dija i hipokalemija.
Doziranje: Hipertenzija: po~etna doza 2 puta Interakcije: v. Poglavlje III.
po 80 mg/dan oralno, doza odràvanja 160- Doziranje: Po~etna doza 80 mg/dan u 1-2
320 mg/dan. podeljene doze; postepeno se pove}ava u in-
Angina pektoris: po~etna doza 2-3 puta po 40 tervalima od 2-3 dana do uobi~ajene doze
mg/dan oralno, doza odràvanja 120-240 160-320 mg/dan u 2 podeljene doze. Maks.
mg/dan. doza je 480-640 mg/dan kod, po ìvot opa-
Aritmije, tireotoksikoza, opstruktivna kardio- snih, perzistiraju}ih ventrikularnih aritmija.
miopatija: 10-40 mg 3-4 puta dnevno oralno. Upozorenje: Terapiju sotalolom treba zapo-
Profilaksa posle infarkta: 160 mg/dan oralno ~eti u bolni~kim uslovima, uz kontrolu EKG-
(u po~etku podeljeno na 4 doze, kasnije na a, krvnog pritiska i elektrolita. Kod pacijena-
dve), po potrebi moè se primeniti 180-240 ta sa renalnom insuficijencijom, potrebne su
mg/dan u podeljenim dozama. niè doze. U trudno}i se moè primenjivati
Anksioznost, migrena i esencijalni tremor: Po- samo u slu~aju apsolutne indikacije.
~etna doza 2-3 puta po 40 mg/dan, doza odr- Registrovani lekovi:
àvanja 80-160 mg/dan. GILUCOR - Belupo LTD., Hrvatska
Deca: Za le~enje hipertenzije i sr~anih aritmi- DAROB mite - Abbott Laboratories S.A.,
ja po~etna oralna doza je 0,5-1 mg/kg/dan, a [vajcarska
doza odràvanja je 2-3 mg/kg/dan (podelje-
no u vi{e pojedina~nih doza).
Upozorenje: Terapiju ne prekidati naglo. Kod
C07AB Blokatori
bolesnika sa insuficijencijom jetre, primenju- beta-adrenergi~kih
je se uz veliki oprez i u niìm dozama. Inici- receptora, selektivni
jalna doza se smanjuje i kod insuficijencije C07AB02 metoprolol (Metoprolol)
bubrega. Oprez je potreban i kod pacijenata DDD: O P 150 mg
sklonih alergiji, dijabeti~ara i bolesnika sa FarKl: β BLOKATOR (selektivni)
miastenia-om gravis. Delovanje: v. uvod. Metoprolol je kardiose-
Ne treba ga primenjivati u trudno}i (poseb- lektivan β-adrenergi~ki blokator. Ne ispoljava
no u tre}em trimestru) i za vreme dojenja, parcijalnu agonisti~ku aktivnost i umereno je
osim kad je njegova primena neophodna. liposolubilan. Metoprolol primenjen i.v. u
akutnom infarktu miokarda smanjuje smrt-
Registrovani lekovi: nost (smanjuje incidencu te{kih komorskih
PROPRANOLOL - Galenika A.D., R. Srbija aritmija, ograni~ava zonu infarkta, smanjuje
automatizam "pace-maker" }elija). Resorpcija
C07AA07 sotalol (Sotalol) metoprolola iz digestivnog trakta je potpuna
i brza, terapijsko dejstvo se postiè nakon 1-
DDD: O P 160 mg 2h. Podleè metabolizmu prvog prolaza kroz
FarKl: β BLOKATOR (neselektivni)
204 specijalni deo
jetru, izlu~uje se putem bubrega i ima vreme Neèljena dejstva: v. propranolol.

polu-eliminacije oko 3-4h. Kod osoba koje Interakcije: v. Poglavlje III.
sporo metaboli{u metoprolol, vreme polu-eli- Doziranje:
minacije je duè - oko 7h.
Hipertenzija: 50-100 mg/dan oralno.
Indikacije: Hipertenzija, angina pektoris, pri-
Angina pektoris: 100 mg/dan oralno.
marna i sekundarna prevencija infarkta mio-
karda, poreme}aji sr~anog ritma (supraven- Aritmije, sekundarna prevencija infarkta mio-
trikularna tahikardija), hipertireoidizam (do- karda: 50-100 mg jedanput dnevno ili pode-
puna terapije) i prevencija migrene. ljeno u 2 doze. Kod teè renalne insuficijen-
cije treba smanjiti dozu ili primenjivati lek
Kontraindikacije: v. propranolol.
C Neèljena dejstva: v. propranolol.
svakog drugog ili ~etvrtog dana, u zavisnosti
od vrednosti klirensa kreatinina.
Upozorenje: Terapiju ne treba naglo prekida-
Doziranje: Hipertenzija: 100-200 mg/dan ti. Kod pacijenata sa renalnom insuficijenci-
(oralno), podeljeno u dve doze. jom, neophodno je smanjenje doze.
Angina pektoris: 2-3 puta po 50-100 mg/dan
(oralno). Ukoliko je potrebno, doza se moè
ATENOLOL - Farmakos d.d., R. Srbija
pove}ati do 400 mg/dan.
ATENOLOL - Remevita D.o.o., R. Srbija
Aritmije: Oralno: 2 puta po 50 mg/dan. ATENOLOL - Zdravlje, R. Srbija
Parenteralno: do 5 mg sporom i.v. injekcijom, PANAPRES - Hemofarm AD, R. Srbija
po potrebi ponavljati na 5 min do najvi{e 15 PRINORM - Galenika A.D., R. Srbija
mg. TENORMIN - Astra Zeneca UK Limited,
Infarkt miokarda: U toku prvih 12h od na- V.Britanija
stanka infarkta, 5 mg sporom i.v. injekcijom,
ponavljati na 2 min do najvi{e 15 mg, posle C07AB05 betaksolol (Betaxolol)
15 min dati oralno 50 mg na 6h tokom 48h, a DDD: O 20 mg
zatim 2 puta po 100 mg najmanje slede}a 3
FarKl: β BLOKATOR (selektivni)
meseca.
Delovanje: Betaksolol je kardioselektivni be-
Prevencija migrene: 100 mg/dan (oralno), u
ta-bloker, bez parcijalne agonisti~ke aktivno-
vi{e doza.
sti. Ima izvesno stabilizuju}e dejstvo na
Hipertireoidizam: 4 puta po 50 mg/dan membrane.
(oralno).
Indikacije: hipertenzija, angina pektoris, gla-
Deca: Za le~enje hipertenzije i aritmija daje ukom otvorenog ugla.
se oralno 1 mg/kg/dan, u po~etku, a doza
odràvanja moè se pove}ati i do 5
mg/kg/dan (u vi{e pojedina~nih doza). Neèljena dejstva: v. propranolol.
Upozorenje: v. propranolol. Doziranje: Kod hipertenzije i angine pektoris
daje se u jednoj dnevnoj dozi od 10-20 mg,
Registrovani lekovi: oralno. Maksimalna doza 40 mg. Za le~enje
CORVITOL - Berlin-Chemie Menarini Group, glaukoma koristi se lokalno, kao kapi za o~i
Nema~ka (0,25% - 0,5% rastvor).
METOPROLOL Stada – STADA Arzneimittel Upozorenje: v. propranolol.
AG, Nema~ka
PRESOLOL - Hemofarm koncern, R. Srbija Registrovani lekovi:
KERLONE – Sanofi-Syntelabo, Francuska
C07AB03 atenolol (Atenolol) C07AB07 bisoprolol (Bisoprolol)

DDD: O P 75 mg DDD: O 10 mg
FarKl: β BLOKATOR (selektivni) FarKl: β BLOKATOR (selektivni)
Delovanje: v. uvod. Atenolol je kardioselekti- Delovanje: v. uvod. Bisoprolol je kardioselek-
van β-adrenergi~ki blokator, ne ispoljava par- tivan β-adrenergi~ki blokator, ne ispoljava
cijalnu agonisti~ku aktivnost, hidrosolubilan parcijalnu agonisti~ku aktivnost i dugog je
je i dugog je dejstva. Atenolol se nepotpuno dejstva. Bisoprolol ima povoljne farmakoki-
resorbuje posle oralne primene (bioiskori- netske karakteristike. Zauzima srednji polo-
stljivost 50%). Terapijsko dejstvo se postiè àj izmedu liposolubilnih i hidrosolubilnih β
za 2-4h. Neznatno se metaboli{e u jetri i izlu- adrenergi~kih blokatora. Biolo{ka raspoloì-
~uje se, u nepromenjenom obliku, putem uri- vost je preko 90%. Od unete doze, 50% se
na. Poluvreme eliminacije je 6-7h. metaboli{e u jetri u neaktivne metabolite, a
Indikacije: Arterijska hipertenzija, angina 50% se elimini{e putem urina u nepromenje-
pektoris, aritmije, sekundarna prevencija po- nom obliku. Vreme polu-eliminacije je 10-
sle infarkta miokarda. 12h, {to omogu}ava primenu jednom dnev-
no.
Indikacije: Hipertenzija, angina pektoris, sr- Delovanje: v. uvod. Esmolol je neselektivan

~ana insuficijencija. β1 adrenergi~ki blokator, hidrofilan je i nema
Neèljena dejstva: v. propranolol. parcijalnu agonisti~ku aktivnost. Terapijsko
Interakcije: v. Poglavlje III. dejstvo esmolola je izuzetno kratko, jer se br-
zo razgra|uje (pod dejstvom esteraza u eri-
Doziranje: 5-10 mg/dan, oralno. Maks. doza trocitima) do neaktivnih metabolita. Poluvre-
20 mg. Kod sr~ane insuficijencije se prime- me eliminacije je 10 min. Prednost i.v. prime-
njuje 1,25 mg dnevno (oralno) u po~etku, a ne esmolola je brzo nastupanje dejstva, koje i
zatim se u nedeljnim intervalima doza pove- brzo prestaje po prekidu infuzije, zbog ~ega
}ava do maksimalno 10 mg jednom dnevno. postoji i manji rizik od neèljenih dejstava.
Predoziranje: v. propranolol.
Kontraindikacije: v. propranolol. Ne preporu-
~uje se primena kod dece.
Indikacije: Kratkotrajna terapija supraventri-
kularnih aritmija (atrijalna fibrilacija, atrijal-
ni flater, sinusna tahikardija), tahikardija i hi-
C
Upozorenje: Terapiju ne treba naglo prekida- pertenzija u perioperativnom periodu.
ti. Smanjenje doze je potrebno kod te{ke in- Kontraindikacije: v. propranolol.
suficijencije jetre i bubrega. Terapijska prime- Neèljena dejstva: v. propranolol.
na, u sr~anoj insuficijenciji zahteva primenu
niìh inicijalnih doza, posebnu pa`nju i pra- Interakcije: v. Poglavlje III.
}enje klini~kog stanja pacijenta i titriranje Doziranje: I.v. infuzija: primeniti u prvom mi-
doznog reìma. nutu 500 mcg, zatim 50 mcg/kg/min. Za re-
gulaciju perioperativne hipertenzije i tahikar-
Registrovani lekovi: dije davati u i.v. infuziji 50-200 mcg/kg/min.
BISOPROLOL - Jugoremedija AD, R. Srbija Upozorenje: v. propranolol, renalna insufici-
BYOL - Lek d.d., Slovenija jencija.
CONCOR - Merck KGaA, Nema~ka
CONCOR COR - Merck KGaA, Nema~ka
C07AB12 nebivolol (Nebivolol)
DDD: O 5 mg
C07AB08 celiprolol (Celiprolol) FarKl: β BLOKATOR (selektivni)
DDD: O 0,2 g Delovanje: Nebivolol je kardioselektivni be-
FarKl: β BLOKATOR (selektivni) ta-blokator sa direktnim vazodilatatornim
delovanjem. Nema simpatomimeti~ku aktiv-
Delovanje: v. uvod. Celiprolol je selektivan
nost i nije stabilizator membrana.
β1 adrenergi~ki blokator, hidrofilan je i ima
parcijalnu agonisti~ku aktivnost. Deluje i di- Indikacije: Esencijalna hipertenzija.
rektno vazodilatatorno. Celiprolol se razliku- Kontraindikacije: v. propranolol, insuficijen-
je od drugih lekova ove grupe {to delimi~no cija jetre.
stimuli{e b2 adrenergi~ke receptore i na taj Neèljena dejstva: v. propranolol. Edemi,
na~in moè da spre~i nastajanje bronhokon- glavobolja, poreme}aji vida, parestezije, im-
strikcije, bitno neèljeno dejstvo β blokatora. potencija.
Celiprolol se nepotpuno resorbuje iz gastro- Interakcije: v. Poglavlje III.
intestinalnog trakta, a elimini{e se putem uri- Doziranje: Oralno, 5 mg dnevno. Kod starih,
na i fecesa, u nepromenjenom obliku. Polu- po~etna je doza 2,5 mg/dan, po potrebi se
vreme eliminacije je 5-6h. Terapijsko dejstvo moè pove}ati do 5 mg/dan.
se odràva tokom 24h. Upozorenje: v. propranolol. Niè doze se pri-
Indikacije: Blaga i umerena hipertenzija, an- menjuju u renalnoj insuficijenciji i kod stari-
gina pektoris. jih.
Neèljena dejstva: v. propranolol. Manja je
mogu}nost za nastajanje bronhospazma. Registrovani lekovi:
NEBILET - Berlin-Chemie Menarini Group,
Interakcije: v. Poglavlje III. Nema~ka
Doziranje: Arterijska hipertenzija: 200 mg
ujutru, oralno. Maksimalna doza 400
mg/dan. C07AG Blokatori alfa- i beta-adre-
Kontraindikacije: v. propranolol. Oprez je po- nergi~kih receptora
treban kod te{ke renalne insuficijencije (ne C07AG02 karvedilol (Carvedilol)
koristiti ga ako je klirens kreatinina manji od DDD: O 37,5 mg
15 mL/min). FarKl: ADRENERGI^KI BLOKATOR
Upozorenje: v. propranolol. Delovanje: v. uvod. Karvedilol je neselektivni
β adrenergi~ki blokator, ali blokira i α1 adre-
C07AB09 esmolol (Esmolol) nergi~ke receptore u krvnim sudovima i do-
DDD: P 2,5 g vodi do periferne vazodilatacije, {to dodatno
FarKl: β BLOKATOR (selektivni) doprinosi sniènju krvnog pritiska. Smanjuje
se predoptere}enje i postoptere}enje srca, {to
206 specijalni deo
doprinosi kompenzaciji negativnog inotrop-

nog efekta β-blokatora. Osim toga, poseduje
antioksidantno dejstvo. Kontrolisane klini~ke
studije su pokazale da karvedilol ima povolj-
C08 BLOKATORI KALCI-
JUMSKIH KANALA
no dejstvo i u le~enju kongestivne sr~ane in- Opis: Kalcijum je neophodan za kontrakciju
suficijencije. Primenjen oralno, karvedilol glatkih mi{i}nih }elija i }elija miokarda. U
ima bioraspoloìvost od 25%, jer podleè in- ove }elije Ca++ ulazi kroz proteinske struk-
tenzivnom metabolizmu prvog prolaza kroz ture u membrani, koje nazivamo kanalima za
jetru. Metaboliti se predominantno elimini{u kalcijum. Najve}i broj kanala za kalcijum se
putem ù~i, a manjim delom, urinom. Polu- aktivira (otvara) onda kada se membrana }e-
C vreme eliminacije je 6-10h.

Indikacije: Hipertenzija, angina pektoris,
hroni~na sr~ana insuficijencija.
lije depolari{e. Zato za njih kaèmo da su vol-
ta`no-zavisni kanali. Volta`no-zavisnih kana-
la za kalcijum ima tri vrste: L (najbrojniji su,
Kontraindikacije: v. propranolol, insuficijen- ime su dobili od engleske re~i large={iroko,
cija jetre, te{ka sr~ana insuficijencija. veliko, jer su posle aktivacije, {iroko i dugo
Neèljena dejstva: Posturalna hipotenzija, otvoreni), T (malobrojni su, ime su dobili od
vrtoglavica, bradikardija, glavobolja, zamor, engleske re~i transient=privremeno, jer su
gastrointestinalne smetnje, periferni edemi, posle aktivacije, kratkotrajno otvoreni) i N
suvo}a o~iju i usta i retko alergijske reakcije. (nalaze se samo na neuronima, ime su dobili
Impotencija, poreme}aji mokrenja, pogor{a- po engleskoj re~i neuronal=neuronski). Blo-
nje intermitentne klaudikacije, pogor{anje katori kalcijumskih kanala, prvo, prolaze
psorijaze, otok nosne sluzokoè, trombocito- kroz membranu }elije, a zatim se vezuju sa
penija. Ne uti~e negativno na nivo lipida u citoplazmatske strane kanala i blokiraju ih.
plazmi. Postoje tri osnovne hemijske grupe ovih leko-
Interakcije: v. Poglavlje III. va: 1) verapamil i njemu sli~ni; 2) dihidropiri-
dini (nifedipin, nimodipin); 3) benzotiazepini
Doziranje: Hipertenzija: Prvi dan 1 puta po
(diltiazem). Blokatori kalcijumskih kanala
12,5 mg oralno; drugi dan 1 puta po 12,5-25
deluju, pre svega, na srce i arterijske krvne
mg i od tre}eg dana 1 puta po 25 mg.
sudove. U srcu imaju depresivna dejstva:
Angina pektoris: Prvi i drugi dan 2 puta po smanjuju brzinu sprovo|enja, smanjuju sna-
12,5 mg; tre}i dan 2 puta po 25 mg. gu sr~ane kontrakcije, smanjuju razdra`lji-
Sr~ana insuficijencija: Po~etak terapije 2 puta vost i frekvenciju rada srca. S druge strane,
po 3,125 mg (ujutru i uve~e), doziranje se dilatiraju arterijske krvne sudove i dovode do
udvostru~uje svakih 14 dana. Doza odràva- sniènja krvnog pritiska. Verapamil, prevas-
nja 2 puta po 25 mg ili najvi{a doza koja se hodno, deluje na srce, a slabo na krvne sudo-
podnosi. ve; dihidropiridini, pre svega, dilatiraju arte-
Upozorenje: v. propranolol. Labilna hiperten- rijske krvne sudove, a na srce slabo deluju.
zija, nestabilna angina pektoris, sve` infarkt Diltiazem podjednako deluje i na srce i na
miokarda, insuficijencija bubrega. Kod sr~ane krvne sudove.
insuficijencije, treba pratiti bolesnika posle Verapamil se koristi za le~enje pretkomorskih
svake doze; izbegavati primenu kod izuzetno aritmija, angine pektoris i hipertenzije. Osta-
te{ke sr~ane insuficijencije koja zahteva prili blokatori kalcijumskih kanala koriste se sa-
menu inotropnih lekova. mo za le~enje hipertenzije i angine pektoris
Registrovani lekovi: (jer smanjenjem krvnog pritiska, smanjuju
CORYOL - Krka, Tovarna Zdravil DD, optere}enje srca i potro{nju kiseonika u mio-
Slovenija kardu, a kod vazospasti~ne angine pektoris
DILATREND - F. Hoffmann-La Roche, [vaj- (Prinzmetal-ova angina) jo{ i dilatiraju koro-
carska narne arterije.
KARVEDILOL - Habit Pharm A. D., R. Srbija Blokatori kalcijumskih kanala odli~no se pod-
KARVILEKS - Zdravlje A.D., R. Srbija nose. Retko se javljaju blaga neèljena dej-
MILENOL - Hemofarm AD, R. Srbija stva u vidu glavobolje i otoka nogu na nivou
maleolusa. Nikada ne treba davati blokatore
kalcijumskih kanala zajedno sa blokatorima
C07BB Selektivni blokatori beta- b-adrenergi~kih receptora. Po{to oba leka
adrenergi~kih receptora i usporavaju sprovodenje kroz A-V ~vor u srcu,
tiazidi njihova istovremena primena (posebno ako
C07BB07 bisoprolol, hidrohlortiazid se bar jedan od njih daje parenteralno), mo-
(Bisoprolol, è dovesti do kompletnog A-V bloka. Tako|e,
hydrochlorothiazide) blokatore kalcijumskih kanala ne treba dava-
FarKl: ANTIHIPERTENZIV ti osobama sa insuficijencijom srca, jer je oni
mogu pogor{ati stanje usled slabljenja snage
LODOZ - Merck Sante S.A.S., Francuska
sr~ane kontrakcije. Predoziranje blokatora
kanala za kalcijum rezultira hipotenzijom,
bradikardijom i/ili A-V blokom. Kada je u pi- AMLOHEXAL - Hexal A.G., Nema~ka
tanju nifedipin, treba izbegavati primenu ve- AMLOPIL - Jugoremedija, R. Srbija
}ih doza od 20 mg odjednom, jer dolazi do AMLOPIN LEK - Lek D.D., Slovenija
nagle vazodilatacije, pada krvnog pritiska i MONODIPIN - PharmaSwiss., R. Srbija
refleksne tahikardije; ukoliko bolesnik ve} NORVASC - Pfizer H.C.P. Corp., SAD
ima koronarnu bolest, moè nastati infarkt VAZOTAL - Hemofarm AD, R. Srbija
miokarda!
Po svojoj selektivnosti izdvajaju se nimodipin C08CA02 felodipin (Felodipine)
i flunarizin. Oni deluju najvi{e na krvne su- DDD: O 5 mg
dove mozga i mo`danica. Zato se nimodipin
FarKl: BLOKATOR KALCIJUMSKIH KANALA
koristi kod subarahnoidalne hemoragije da
spre~i propratni spazam ovih krvnih sudova,
a flunarizin moè da spre~i i suzbije napad
Delovanje: v. uvod. Felodipin (dihidropiri-
dinski antagonista kalcijuma druge genaraci-
C
migrene. je) pokazuje izrazitu vaskularnu selektivnost.
Dovodi do vazodilatacije arteriola i sniènja
ukupnog perifernog vaskularnog otpora. Far-
C08C Selektivni blokatori makokinetske karakteristike felodipina omo-
kalcijumskih kanala sa gu}avaju da se primenjuje jednom dnevno
prete`no vaskularnim de- (sporo se resorbuje, maksimalna koncentraci-
lovanjem ja u plazmi se postiè za 2,5-5h i ima
t1/2=11-16h).
C08CA Derivati dihidropiridina Indikacije: Hipertenzija, profilaksa angine
C08CA01 amlodipin (Amlodipine) pektoris.
DDD: O 5 mg Kontraindikacije: Trudno}a, nekontrolisana
FarKl: BLOKATOR KALCIJUMSKIH KANALA sr~ana insuficijencija, nestabilna angina pek-
Delovanje: v. uvod. Amlodipin je antagonist toris, uznapredovala aortna stenoza, primena
kalcijuma druge generacije dihidropiridina. unutar prvog meseca od akutnog infarkta mi-
Za razliku od drugih dihidropiridina, amlodi- okarda.
pin ima spor po~etak delovanja (sporo vezi- Neèljena dejstva: Crvenilo lica, glavobolja,
vanje za receptore), dugo trajanje dejstva periferni edemi, osip, palpitacije, vrtoglavica,
(t1/2=35-50h) i sporo osloba|anje sa recep- slabost, svrab, u~estalo mokrenje, impotenci-
tora. Amlodipin se sporo, ali potpuno resor- ja, hiperplazija gingiva.
buje. Bioiskoristljivost je 65%. Metaboli{e se Interakcije: v. Poglavlje III.
u jetri u neaktivne metabolite i ve}im delom Doziranje: Hipertenzija: Po~etna doza je 5
elimini{e putem bubrega, a ostatak putem mg/dan oralno (kod starijih osoba 2,5 mg),
gastrointestinalnog trakta. Stabilnu koncen- doza odràvanja 5-10 mg/dan.
traciju postiè posle 7-8 dana od po~etka pri- Angina pektoris: Po~etna doza je 5 mg/dan
mene. Prednost primene amlodipina se zasni- ujutru, po potrebi moè da se pove}a do 10
va na odrànju terapijskog efekta tokom 24h mg/dan.
i boljoj podno{ljivosti.
Upozorenje: Prekid terapije je potreban, uko-
Indikacije: Hipertenzija, profilaksa angine liko se kratko vreme posle primene leka, javi
pektoris. anginozni bol ili, ukoliko se ve} postoje}i bol
Kontraindikacije: Kardiogeni {ok, nestabilna pogor{a, kao i ukoliko se razvije kardiogeni
angina, uznapredovala aortna stenoza, trud- {ok. Oprezno primenjivati u laktaciji, kod te-
no}a i dojenje. {ke disfunkcije leve komore i o{te}enja jetre.
Neèljena dejstva: Glavobolja, edemi, sla- Izbegavati uzimanje soka od grejpfruta, jer
bost, pospanost, vrtoglavica, palpitacije, nau- moè inhibisati metabolizam felodipina.
zeja, bol u stomaku, crvenilo lica, znojenje,
suva usta, retko se javljaju svrab, osip, disp-
neja, mi{i}ni gr~evi, dispepsija, hiperplazija FELODIPIN Stada – Stada Arzneimittel AG,
gingiva. Nema~ka
Interakcije: v. Poglavlje III. C08CA04 nikardipin (Nicardipine)
Doziranje: Po~etna doza je 5 mg/dan oralno, DDD: O P 90 mg
po potrebi se moè pove}ati na 10 mg/dan. FarKl: BLOKATOR KALCIJUMSKIH KANALA
Upozorenje: Kod insuficijencije jetre, zbog Delovanje: v. uvod. Smatra se da nikardipin
produènog poluvremena eliminacije, neop- ima afinitet za }elije glatke muskulature koro-
hodna je oprezna primena. narnih, perifernih i cerebralnih arterija. Nikar-
dipin se brzo i potpuno resorbuje Metaboli{e
Registrovani lekovi: se prilikom prvog prolaza kroz jetru u neaktiv-
ALOPRES - Zdravlje, R. Srbija ne metabolite i elimini{e se putem bubrega i
AMLODIL - Bosnalijek, FBiH gastrointestinalnog trakta (t1/2=8,5h).
AMLODIPIN - Remevita, R. Srbija
AMLODIPIN – Srbolek, R. Srbija
208 specijalni deo
Indikacije: Blaga i umerena hipertenzija, pro- bol pogor{a, kao i, ukoliko se razvije kardio-
filaksa angine pektoris. geni {ok. Kongestivna sr~ana insuficijencija,
Kontraindikacije: Kardiogeni {ok, nestabilna te{ka hipotenzija, dijabetes melitus. Sniènje
angina pektoris, trudno}a i dojenje, uznapre- doze je potrebno kod bolesnika sa o{te}enom
dovala stenoza aorte, ne primenjivati u prvih funkcijom jetre. Moè da zaustavi poro|aj.
mesec dana od nastanka infarkta miokarda. Izbegavati sok od grejpfruta, jer inhibi{e me-
Neèljena dejstva: Vrtoglavica, hipotenzija, tabolizam nifedipina.
glavobolja, periferni edemi, crvenilo lica, pal- Registrovani lekovi:
pitacije, nauzeja, pospanost, tinitus, osip, CORDIPIN - Krka, Tovarna Zdravil DD,
dispneja, parestezije. Slovenija
C Interakcije: v. Poglavlje III.
Doziranje: Angina pektoris: 3 puta po 20
CORDIPIN RETARD - Krka, Tovarna Zdravil
DD, Slovenija
mg/dan oralno, po potrebi se pove}ava do 3 CORDIPIN XL - Krka, Tovarna Zdravil DD,
puta po 30 mg/dan, maks. 120 mg/dan. Hi- Slovenija
pertenzija: 2 puta po 20-40 mg/dan. NIPIDIN - Panfarma, R. Srbija
Upozorenje: Prekid terapije je potreban uko- NIFEDIPIN – Hemofarm koncern, R. Srbija
liko se kratko vreme, posle primene leka, ja- NIFELAT P - Zdravlje, R. Srbija
vi anginozni bol ili, ukoliko se ve} postoje}i NIFELAT - Zdravlje, R. Srbija
bol pogor{a, kao i ukoliko se razvije kardio-
geni {ok. Sr~ana insuficijencija, o{te}enje bu- C08CA06 nimodipin (Nimodipine)
brega ili jetre, stare osobe. DDD: O 0,3 g; P 50 mg
FarKl: BLOKATOR KALCIJUMSKIH KANALA.
C08CA05 nifedipin (Nifedipine) Delovanje: v. uvod. Nimodipin je blokator
DDD: O P 30 mg kalcijumovih kanala koji, prvenstveno, ispo-
FarKl: BLOKATOR KALCIJUMSKIH KANALA. ljava vazodilatatorno i antiishemijsko dejstvo
na nivou CNS. Smatra se da spre~ava i otkla-
Delovanje: v. uvod. Nifedipin je prvootkrive-
nja vazospazam koji se javlja u patolo{kim
ni antagonist kalcijuma i prototip dihidropiri-
uslovima pod dejstvom vazoaktivnih supstan-
dina. Nifedipin se dobro resorbuje posle su-
ci (serotonin, prostaglandini, histamin) i po-
blingvalne (maks. dejstvo posle 20 min) i
ve}ava cerebralni protok krvi, prvenstveno,
oralne primene (maks. dejstvo posle 1-2h).
pri spazmu nakon subarahnoidnog krvavlje-
Metaboli{e se u jetri, a neaktivni metaboliti
nja.
se izlu~uju putem urina (t1/2=2h). Zbog toga
se preporu~uje primena retard oblika. Indikacije: Prevencija i le~enje ishemijskog
neurolo{kog deficita koji je posledica cere-
Indikacije: Angina pektoris, arterijska hiper-
bralnih vazospazama nakon subarahnoidal-
tenzija i hipertenzivne krize, Raynaud-ov fe-
nog krvavljenja.
nomen.
Kontraindikacije: Trudno}a, dojenje, nesta-
Kontraindikacije: Kardiogeni {ok, uznapre-
bilna angina pektoris i primena unutar prvog
dovala stenoza aorte, nestabilna angina, pri-
meseca od akutnog infarkta miokarda.
mena unutar prvih mesec dana od akutnog
infarkta miokarda. Neèljena dejstva: Hipotenzija, aritmije, pro-
lazno povi{enje enzima jetre, crvenilo lica,
Neèljena dejstva: Kratkodeluju}i preparati
glavobolja, gastrointestinalne smetnje.
mogu da dovedu do naglog pada krvnog pri-
tiska i refleksne tahikardije, {to posledi~no Interakcije: v. Poglavlje III.
dovodi do razvoja miokardne i cerebralne is- Doziranje: Prevencija se zapo~inje {to pre, a
hemije. Mogu da se jave glavobolje, crvenilo najkasnije ~etvrtog dana od po~etka subarah-
lica, vrtoglavica, letargija, tahikardija, palpi- noidalnog krvavljenja. Oralno se primenjuje
tacije, gastrointestinalne smetnje, hiperplazi- 60 mg na 4h, tokom 21. dana.
ja gingiva, poliurija, bol u o~ima i retko aler- Terapija se zapo~inje i.v. infuzijom u dozi 1
gijske reakcije na koì. mg/h prva 2h. Ukoliko je krvni pritisak stabi-
Interakcije: v. Poglavlje III. lan, doza moè da se pove}a do 2 mg/h. Pri-
Doziranje: Po~etak terapije 3 puta po 5-10 menjuje se tokom 5-14 dana, a zatim se daje
mg/dan oralno, potom 3 puta po 20 mg/dan. oralno 60 mg na 4h do 21 dan. Moè da se
Maks. doza je 120 mg/dan. Retard oblici 1-2 primenjuje i samo oralno 60 mg na 4h, 21
puta po 20 mg/dan do 2 puta po 40 mg/dan. dan.
U hitnim slu~ajevima (hipertenzivna kriza) ta- Kod bolesnika sa nestabilnim krvnim priti-
bleta se primenjuje sublingvalno. Deca od skom ili telesnom masom manjom od 70 kg,
0,25-0,5 mg/kg/dan, maksimalno 1,5 primenjuju se niè doze 0,5 mg/h ili 30 mg
mg/kg/dan podeljeno u 2-3 doze. oralno svaka 4h.
Upozorenje: Prekid terapije je potreban uko- Upozorenje: Posebna opreznost je potrebna
liko se kratko vreme, posle primene leka, ja- kod pacijenata sa edemom mozga i povi{e-
vi anginozni bol ili, ukoliko se ve} postoje}i nim intrakranijalnim pritiskom, kod insufici-
jencije jetre i bubrega (tokom primene po- Kod bolesnika sa insuficijencijom jetre, po-
trebna je kontrola funkcije jetre i bubrega) i ~etna doza je 5 mg/dan.
kod hipotenzije. Ne primenjivati nimodipin Upozorenje: Pratiti stanje kod starijih osoba.
istovremeno sa drugim blokatorima kalci- Izbegavati sok od grejpfruta, jer inhibi{e me-
jumskih kanala i beta blokatorima. Izbegava- tabolizam nitrendipina.
ti sok od grejpfruta, jer inhibi{e metabolizam
nimodipina.
NITREPIN - Zdravlje, R. Srbija
Registrovani lekovi: STADIPIN - Galenika A.D., R. Srbija
NIMOTOP S - Bayer Pharma D.O.O., Slo-
venija
C08CA07 nisoldipin (Nisoldipine)

C08CA09 lacidipin (Lacidipine)
DDD O 4 mg
FarmKl: BLOKATOR KALCIJUMSKIH
C
DDD: O 20 mg KANALA
FarKl: BLOKATOR KALCIJUMSKIH KANALA.
Delovanje: v. uvod. Nisoldipin ispoljava izra-
LACIPIL - GlaxoSmithCline, V. Britanija
zito snaàn afinitet za kalcijumove kanale,
selektivno dejstvo na koronarne krvne sudo-
ve i ima dugotrajni efekat (do 24h). Nisoldi- C08CA13 lerkanidipin
pin se dobro resorbuje posle oralne primene, (Lercanidipine)
podleè pre-sistemskom metabolizmu, a naj- DDD: O 10 mg
ve}im delom se elimini{e putem urina FarKl: BLOKATOR KALCIJUMSKIH KANALA
(t1/2=7-12h). Delovanje: Lerkanidipin je dihidropiridinski
Indikacije: Profilaksa angine pektoris i hiper- blokator kalcijumovih kanala, ~ije je delova-
tenzija. nje veoma sli~no delovanju nifedipina. Dobro
Kontraindikacije: Kardiogeni {ok, nestabilna se apsorbuje iz gastrointestinalnog trakta, ali
angina, aortna stenoza, o{te}enje jetre, pri- podleè intenzivnom metabolizmu ve} pri pr-
mena unutar prvog meseca od akutnog in- vom prolasku kroz jetru. Vezuje se jako za
farkta miokarda, trudno}a i dojenje. proteine plazme (98%). Distribuira se u sva
Neèljena dejstva: Periferni edemi, glavobo- tkiva; njegovi metaboliti su neaktivni. Oko
lja, crvenilo lica, tahikardija, palpitacije, vrto- 50% oralne doze se izlu~uje putem urina.
glavica, gastrointestinalne smetnje, ortostat- Vreme polu-eliminacije je 2-5h.
ska hipotenzija, sanjivost, tremor, mi{i}na Indikacije: Hipertenzija.
slabost, u~estalo mokrenje, hiperplazija de- Kontraindikacije: Kardiogeni {ok, uznapre-
sni, ginekomastija i retko alergijske reakcije. dovala stenoza aorte, nestabilna angina, pri-
Interakcije: v. Poglavlje III. mena unutar prvih mesec dana od akutnog
Doziranje: Angina pektoris: 5-10 mg/dan, infarkta miokarda.
maksimalno 40 mg/dan oralno, pre jela. Neèljena dejstva: Mogu da se jave glavobo-
Hipertenzija: 10-20 mg/dan. lje, crvenilo lica, vrtoglavica, letargija, tahi-
kardija, palpitacije, gastrointestinalne smet-
nje, hiperplazija gingiva, poliurija, bol u o~i-
NIZOLDIN - Slaviamed, R. Srbija
ma i retko alergijske reakcije na koì.
C08CA08 nitrendipin Doziranje: Oralna doza lerkanidipina je 10
(Nitrendipine) mg/dan, pre obroka. Maksimalna doza je 20
DDD: O 20 mg mg/dan.
FarKl: BLOKATOR KALCIJUMSKIH KANALA. Upozorenja: Kongestivna sr~ana insuficijen-
Delovanje: v. uvod. Nitrendipin, osim toga, cija, te{ka hipotenzija, dijabetes melitus. Sni-
direktnim uticajem na proksimalne tubule u ènje doze je potrebno kod bolesnika sa o{te-
bubregu i smanjenom resorpcijom jona natri- }enom funkcijom jetre. Moè da zaustavi po-
juma, ispoljava natriureti~ko i diureti~ko de- ro|aj. Izbegavati sok od grejpfruta, jer inhibi-
lovanje. {e metabolizam lerkanidipina.
Indikacije: Arterijska hipertenzija. Registrovani preparati:
Kontraindikacije: Trudno}a i dojenje. LERCANIL - Berlin- Chemie Menarini Group,
Neèljena dejstva: Glavobolja, crvenilo lica, Nema~ka
hipotenzija, periferni edemi, palpitacije.
Doziranje: Po~etna doza 10 mg/dan, po po-
trebi, doza se pove}ava do 20 mg/dan u jed-
noj ili dve podeljene doze. Maks. 40 mg/dan.
210 specijalni deo
C08D Selektivni blokatori jencije jetre potrebne su niè doze. U toku i.v.
kalcijumskih kanala sa primene preporu~uje se kontrola krvnog pri-
direktnim delovanjem tiska i EKG. Ne primenjivati ga kod akutnog
na srce infarkta miokarda. Ne primenjivati verapamil
kod bolesnika koji su na dugotrajnoj terapiji
C08DA Derivati fenilalkilamina beta-adrenergi~kim blokatorima.
C08DA01 verapamil (Verapamil) Registrovani lekovi:
DDD: O P 240 mg IZOPAMIL - Galenika A.D., R. Srbija
FarKl: BLOKATOR KALCIJUMSKIH KANALA. VEPAMIL - Srbolek d.d., R. Srbija
VERAPAMIL - Alkaloid A.D., Makedonija
C Delovanje: v. uvod. Verapamil ima negativno
inotropno dejstvo i smanjuje udarni volumen
srca. Antiaritmijsko dejstvo verapamila se za-
VERAPAMIL - Hemofarm AD, R. Srbija
VERAPAMIL - Zdravlje, R. Srbija
sniva na usporenju rada srca i produènju re-
frakternog perioda u AV ~voru. Verapamil C08DB Derivati benzotiazepina
smanjuje ukupni periferni vaskularni otpor,
dovodi do vazodilatacije i ispoljavanja antihi-
C08DB01 diltiazem (Diltiazem)
pertenzivnog dejstva. Tako|e, deluje povolj- DDD: O 240 mg
no na koronarnu cirkulaciju i smanjuje potro- FarKl: BLOKATOR KALCIJUMSKIH KANALA
{nju kiseonika. Verapamil se sporo resorbuje, Delovanje: v. uvod. Diltiazem je antagonist
podleè metabolizmu pri prvom prolazu kroz kalcijuma sa uravnoteènim dejstvom na ko-
jetru (bioiskoristljivost samo 20%) i elimini{e ronarne i periferne krvne sudove, sprovodni
se putem bubrega (t1/2=3-7h). sistem srca i sr~ani mi{i}. Diltiazem deluje na
Indikacije: Supraventrikularne tahiaritmije, koronarne krvne sudove direktno vazodilata-
angina pektoris i hipertenzija. torno, pove}ava koronarni protok, usporava
Kontraindikacije: Kardiogeni {ok, te{ka hipo- rad srca i smanjuje potro{nju kiseonika. Di-
tenzija, bradikardija, AV blok II i III stepena, rektno periferno vazodilatatorno dejstvo do-
sindrom bolesnog sinusnog ~vora, skora{nji vodi do sniènja krvnog pritiska, ali bez zna-
infarkt miokarda sa komplikacijama, teà in- ~ajne refleksne tahikardije. Diltiazem se spo-
suficijencija srca, pretkomorski flater ili fibri- ro, ali potpuno resorbuje iz gastrointestinal-
lacija u sklopu Wolff-Parkinson-White sindro- nog trakta. Podleè metabolizmu pri prvom
ma, intoksikacija digitalisom, porfirija. prolazu kroz jetru i metaboliti se elimini{u
putem bubrega (t1/2=5h).
Neèljena dejstva: Ve}e doze mogu da izazo-
vu AV blok I i II stepena, pogor{anje sr~ane Indikacije: Profilaksa i le~enje angine pekto-
insuficijencije i bradikardija. Hipotenzija, ret- ris, hipertenzija.
ko crvenilo lica, glavobolja, vrtoglavica, otok Kontraindikacije: Kardiogeni {ok, AV blok II i
gle`njeva, mu~nina, povra}anje, opstipacija i III stepena, izrazita bradikardija, sindrom bo-
retko alergijske reakcije. Ginekomastija, hi- lesnog sinusa, insuficijencija levog srca, trud-
perplazija desni. no}a i dojenje.
Interakcije: v. Poglavlje III. Neèljena dejstva: Gastrointestinalne smet-
Doziranje: Oralno: Odrasli: Supraventriku- nje, slabost, glavobolja, nesvestica, crvenilo
larne aritmije 3 puta po 40-120 mg/dan. lica, hipotenzija, palpitacije, osip, periferni
edemi. Izuzetno retko bradikardija, SA ili AV
Angina pektoris 3 puta po 80-120 mg/dan.
blok nièg stepena i pove}anje transaminaza
Hipertenzija 2-3 puta po 120-160 mg/dan.
u serumu. Mogu se javiti hiperplazija gingiva
Kod starijih osoba, potrebne su niè doze, i ginekomastija.
obi~no 3 puta po 40 mg/dan.
Deca: 2-3 puta po 20 mg/dan (do 2 god.), 2-
Doziranje: 2 puta po 90-180 mg/dan.
3 puta po 40-120 mg/dan (iznad 2 god.).
Predoziranje: Diltiazem prouzrokuje bradi-
Parenteralno: Odrasli: sporom i.v. injekcijom
kardiju, visoke stepene AV bloka, dekompen-
5-10 mg, po potrebi ponoviti za 5-10 min.
zaciju srca i hipotenziju. Prema klini~koj slici
Deca: 0,1-0,3 mg/kg u jednoj dozi. Ponoviti pacijenata, primenjuje se simptomatska tera-
dozu posle 30 minuta, ako nije do{lo do terapija: atropin (0,5-1 mg i.v.), dopamin i diure-
pijskog odgovora. tici.
Predoziranje: U slu~aju predoziranja prime- Upozorenje: Neophodno je primenjivati niè
njuje se kalcijum hlorid ili glukonat 10-20 doze kod pacijenata sa o{te}enjem jetre ili
mg/kg razblaèn u fiziolo{kom rastvoru. U bubrega.
slu~aju AV bloka i bradikardije primenjuje se
atropin ili izoprenalin. U slu~aju hipotenzije Registrovani lekovi:
bolesnika treba staviti u leè}i poloàj i dati DILTIAZEM ALKALOID - Alkaloid A.D.,
mu te~nost. Makedonija
Upozorenje: Oprez je potreban kod primene ANGIAZEM - Galenika A.D., R. Srbija
u trudno}i i za vreme dojenja. Kod insufici- CORTIAZEM - Hemofarm koncern, R. Srbija
DILTIAZEM - Slaviamed, R. Srbija
~ito kod bolesnika: na terapiji diureticima, sa
C09 LEKOVI KOJI DELUJU

NA RENIN-ANGIOTEN-
ZIN SISTEM
sniènim vrednostima krvnog pritiska, u de-
hidrataciji, sa smanjenom bubre`nom funkci-
jom, sa hiponatrijemijom. Zbog toga se pre-
poru~uje da se, za vreme uvo|enja kaptopri-
la, prekine terapija diureticima 24h, kao i da
C09A Inhibitori angiotenzin se terapija zapo~inje u ve~ernjim ~asovima.
konvertuju}eg enzima Terapiju treba zapo~eti niìm dozama i pove-
(ACE), monokomponentni }avati dozu postepeno. Neophodna je stalna
kontrola funkcije bubrega i elektrolita, tokom
C09AA Inhibitori ACE,
monokomponentni
C09AA01 kaptopril (Captopril)
titriranja doze na 3-5 dana, a zatim na 3-6
meseci. Posle svake promene doze, neophod-
na je kontrola krvnog pritiska u slede}ih ne-
C
DDD: O 50 mg delju-dve. Posebno oprezno treba primenjiva-
FarKl: ANTIHIPERTENZIV (ACE inhibitor) ti ACE inhibitore kod osoba sa generalizova-
Delovanje: v. uvod. Kaptopril je inhibitor an- nom aterosklerozom, jer je kod njih velika
giotenzin-konvertuju}eg enzima koji sadrì verovatno}a da postoji stenoza bubre`ne ar-
SH grupu. Kaptopril ima dobru biolo{ku ras- terije. Izbegavati primenu kod osoba koje su
poloìvost (oko 70%), ali kratko poluvreme nekada ve} doìvele angioneurotski edem.
eliminacije 2-3h (trajanje dejstva je 3-4h). Registrovani lekovi:
Oko 50% leka se izlu~uje u urinu neizmenje- CAPTOPRIL - Faran Laboratories, Gr~ka
no. KAPTOPRIL Alkaloid - Alkaloid A.D.,
Indikacije: Arterijska hipertenzija, kongestiv- Makedonija
na sr~ana insuficijencija, stanje posle akut- EUKAPTIL - Habit Pharm A. D., R. Srbija
nog infarkta miokarda, dijabeti~ka nefropati- KAPTOPRIL - MIA - Pharma, R. Srbija
ja kod insulin-zavisnog dijabetesa. KATOPIL - Galenika A.D., R. Srbija
Kontraindikacije: Preosetljivost na ACE inhi- ZORKAPTIL - Zorka Pharma, R. Srbija
bitore, bilateralna stenoza bubre`nih arterija,
unilateralna stenoza bubre`nih arterija kod
osoba sa jednim funkcionalnim bubregom, C09AA02 enalapri (Enalapril)
aortna stenoza, trudno}a, porfirija.
DDD: O P 10 mg
Neèljena dejstva: Hipotenzija posle prve FarKl: ANTIHIPERTENZIV (ACE inhibitor)
doze (posebno kod o{te}ene bubre`ne funk-
cije, kada postoje povi{ene vrednosti renina u Delovanje: v. uvod. Enalapril se, posle re-
plazmi, kod istovremene primene diuretika sorpcije, metaboli{e u jetri u aktivni metabo-
ili drugih antihipertenziva), akutna renalna lit enalaprilat. Elimini{e se putem bubrega
insuficijencija, hiperkalijemija, ka{alj, osip po (t1/2=11h), a trajanje dejstva je 12-24h. Oko
koì, gastrointestinalne smetnje, poreme}aji 60% oralne doze leka se izlu~i putem urina,
~ula ukusa, hematolo{ki efekti (retko neutro- kao enalaprilat ili enalapril.
penija i agranulocitoza), hepatotoksi~nost, Indikacije: Esencijalna i hipertenzija renal-
angioedem, tahikardija. nog porekla. Sr~ana insuficijencija. Prevenci-
Interakcije: v. Poglavlje III. ja koronarne ishemije kod bolesnika sa pore-
me}ajem funkcije leve komore.
Doziranje:
Kontraindikacije: Preosetljivost na ACE inhi-
Hipertenzija: Po~etna doza 2 puta po 12,5 mg bitore, bilateralna stenoza bubre`nih arterija,
oralno, doza odràvanja 2 puta po 25 mg, unilateralna stenoza bubre`nih arterija kod
maks. 2-3 puta po 50 mg. osoba sa jednim funkcionalnim bubregom,
Kongestivna sr~ana insuficijencija: Po~etna aortna stenoza, trudno}a, porfirija.
doza 6,25-12,5 mg, doza odràvanja 2-3 pu- Neèljena dejstva: V. kaptopril. Pored toga,
ta po 25 mg. javljaju se aritmije, bol u grudima, cerebrova-
Dijabetesna nefropatija: 75-100 mg/dan u skularni poreme}aji, anoreksija, stomatitis,
podeljenim dozama. Kod te{kog renalnog insuficijencija jetre, Stevens-Johnson-ov sin-
o{te}enja, po~etna doza je naj~e{}e 2 puta po drom, eksfolijativni dermatitis, depresija, ko-
12,5 mg/dan. fuzija, nesanica, pospanost, zamu}enje vida,
Profilaksa posle akutnog infarkta miokarda: zujanje u u{ima, preznojavanje, impotencija,
Kod hemodinamski stabilnih bolesnika, tera- alopecija, plu}ni infiltrati, astma, gr~evi u mi-
piju zapo~eti 3 dana od infarkta miokarda. {i}ima.
Po~etna doza je 6,25 mg/dan, postepeno se Interakcije: v. Poglavlje III.
pove}ava u toku nekoliko nedelja do ciljne Doziranje:
doze od 150 mg/dan oralno (ukoliko se tole-
ri{e) u podeljenim dozama. Hipertenzija: Po~etna doza je 5 mg/dan oral-
no, uve~e, pre spavanja. Doza odràvanja 10-
Upozorenje: Po~etak terapije, posebno prva
doza ACE inhibitora, zahteva oprez i to naro-
212 specijalni deo
20 mg/dan u jednoj ili podeljeno u dve doze. lja. U slu~aju nièg sistolnog pritiska (100-
Maks. 40 mg/dan. 120 mmHg), po~etna doza iznosi 2,5
Kongestivna sr~ana insuficijencija: Po~etna mg/dan, a doza odràvanja je 5 mg/dan.
doza je 2,5 mg/dan oralno. Doza odràvanja Ukoliko je krvni pritisak manji od 100
5-20 mg/dan u jednoj ili podeljeno u dve do- mmHg, lek se ne daje.
ze. Upozorenje: v. kaptopril.
Upozorenje: v. kaptopril. Registrovani lekovi:
Registrovani lekovi: LISOPRESS - Gedeon Richter, Ma|arska
ENALAPRIL - Jugoremedija, R. Srbija LIZOPRIL - Bosnalijek, FBiH
LIZINOPRIL - Jugoremedija, R. Srbija
C ENALAPRIL - Remedica Ltd., Kipar
ENALAPRIL - Srbolek, R. Srbija
ENALAPRIL LEK- Lek, Slovenija
LIZINOPRIL - Replekfarm AD, Makedonija
LORIL - Srbolek d.d., R. Srbija
ENALAPRIL - MIA - Pharma R. Srbija PRINIVIL - Merck Sharp & Dohme Idea
ENALAPRIL - Zdravlje, R. Srbija (MSD), [vajcarska
ENAP- Krka, Tovarna Zdravil DD, Slovenija SKOPRYL - Alkaloid A.D., Makedonija
EnaHEXAL - Salutas Pharma GmbH,
Nema~ka
PRILENAP - Hemofarm AD, R. Srbija C09AA04 perindopril (Perindopril)
DDD: O 4 mg
FarKl: ANTIHIPERTENZIV (ACE inhibitor)
C09AA03 lizinopril (Lisinopril) Delovanje: Perindopril je ACE inhibitor. U te-
DDD: O 10 mg lu ~oveka se pretvara u aktivni metabolit pe-
FarKl: ANTIHIPERTENZIV (ACE inhibitor) rindoprilat. Efekat leka po~inje posle oko sat
Delovanje: v. uvod. Biolo{ka raspoloìvost li- vremena, dostiè maksimum posle 6h, i traje
zinoprila je 30%. Elimini{e se putem bubre- 24h. Oko 20% perindoprilata je vezano za
ga. Lizinopril ima dugo vreme poluvreme eli- proteine plazme. Sedemdeset i pet procenata
minacije i trajanje dejstva u toku 24h (prime- oralne doze se elimini{e putem urina.
njuje se jednom dnevno). Indikacije: Hipertenzija, hroni~na insuficijen-
Indikacije: Esencijalna hipertenzija i hiper- cija srca.
tenzija renovaskularnog porekla (videti upo- Kontraindikacije: Preosetljivost na ACE inhi-
zorenje). Stanje posle infarkta miokarda kod bitore, bilateralna stenoza bubre`nih arterija,
hemodinamski stabilnih bolesnika. Sr~ana in- unilateralna stenoza bubre`nih arterija kod
suficijencija. Dijabeti~ka nefropatija kod nor- osoba sa jednim funkcionalnim bubregom,
motenzivnih bolesnika sa insulin-zavisnim aortna stenoza, trudno}a, porfirija.
dijabetesom I kod hipertenzivnih bolesnika Neèljena dejstva: Hipotenzija, zamor, gla-
sa insulin-nezavisnim dijabetesom. vobilja, gastrointestinalni poreme}aji, upo-
Kontraindikacije: Preosetljivost na ACE inhi- ran suvi ka{alj. Kod nekih bolesnika usled
bitore, bilateralna stenoza bubre`nih arterija, smanjene razgradnje bradikinina dolazi do
unilateralna stenoza bubre`nih arterija kod pojave angioedema. Moè do}i i do poreme-
osoba sa jednim funkcionalnim bubregom, }aja funkcije bubrega, hiperkalemije i hipo-
aortna stenoza, trudno}a, porfirija. natremije.
Neèljena dejstva: Kao kod kaptoprila. Osim Interakcije: v. Poglavlje III.
toga: cerebrovaskularni poreme}aji, infarkt Doziranje: Za le~enje hipertenzije daje se po-
miokarda, konfuzija, suva usta, preznojava- ~etna oralna doza od 2 mg/dan, najbolje uve-
nje, impotencija, alopecija. Mogu}a je i poja- ~e, pred spavanje. Doza odràvanja je naj~e-
va tahikardije. {}e 4 mg/dan. Maksimalna doza je 8
Interakcije: v. Poglavlje III. mg/dan. Za le~enje sr~ane insuficijencije da-
Doziranje: je se u po~etku 2 mg/dan, ujutru, a zatim 4
Hipertenzija: Po~etna doza je 2,5 mg/dan mg dnevno.
oralno. Doza odràvanja 10-20 mg/dan, Upozorenja: v. kaptopril.
maks. 40 mg/dan. Registrovani lekovi:
Kongestivna sr~ana insuficijencija: Po~etna PREXANIL - Les Laboratories Servier, Fran-
doza 2,5 mg/dan. Doza odràvanja 5-20 cuska
mg/dan.
Profilaksa posle akutnog infarkta miokarda: C09AA05 ramipril (Ramipril)
U hemodinamski stabilnih bolesnika (sistolni
DDD: O 2,5 mg
krvni pritisak ve}i od 120 mmHg), terapiju li-
zinoprilom treba zapo~eti unutar 24h od po- FarKl: ANTIHIPERTENZIV (ACE inhibitor)
~etka simptoma. Po~etna doza je 5 mg/dan, Delovanje: v. uvod. Ramipril se, posle oralne
tokom prva 2 dana, a zatim se pove}ava na resorpcije, metaboli{e u jetri u aktivni meta-
10 mg/dan (doza odràvanja) tokom 6 nede-
bolit. Elimini{e se putem bubrega (t1/2=13- Kontraindikacije: Preosetljivost na ACE inhi-

17h), a terapijsko dejstvo traje 24h. bitore, bilateralna stenoza bubre`nih arterija,
Indikacije: Hipertenzija, sr~ana insuficijenci- unilateralna stenoza bubre`nih arterija kod
ja. Posebno sr~ana insuficijencija posle in- osoba sa jednim funkcionalnim bubregom,
farkta miokarda. Kod izabranih pacijenata aortna stenoza, trudno}a, porfirija.
starijih od 55 godina ramipril se moè koristi- Neèljena dejstva: Kao kod kaptoprila. Osim
ti za prevenciju koronarnih i cerebrovasku- toga, javljaju se: hipotenzija, hiperkalemija,
larnih ishemi~kih incidenata. hiponatremija, angioneuroti~ki edem, povi-
Kontraindikacije: Preosetljivost na ACE inhi- {ena temperature tela, suv ka{alj, anemija,
bitore, bilateralna stenoza bubre`nih arterija, eozinofilija, glavobolja, vrtoglavica, astenija,
unilateralna stenoza bubre`nih arterija kod
osoba sa jednim funkcionalnim bubregom,
aortna stenoza, trudno}a, porfirija.
bol u trbuhu, mu~nina, povra}anje, porast
kreatinina u krvi, insuficijencija bubrega.
C
Neèljena dejstva: Kao kod kaptoprila. Osim Doziranje: Hipertenzija: Po~etna doza 5-10
toga, javljaju se: aritmije, anginozni bolovi, mg/dan oralno. Doza odràvanja 20-40
infarkt srca ili mozga, anoreksija, suva usta, mg/dan u jednoj ili podeljeno u dve doze.
Rejnoov sindrom, eritema multiforme, oniho- Maks. 80 mg/dan. Kongestivna sr~ana insufi-
liza, konjunktivitis, depresija, impotencija, cijencija: Po~etna doza 2,5-5 mg/dan. Doza
alopecija, gr~evi u mi{i}ima. odràvanja 10-20 mg/dan. Maks. 40
Interakcije: v. Poglavlje III. mg/dan.
Doziranje: Hipertenzija: Po~etna doza 1,25 Upozorenje: v. kaptopril.
mg/dan oralno, pove}ava se u intervalima od Registrovani lekovi:
1-2 nedelje do doze odràvanja 2,5-5 HEMOKVIN - Hemofarm koncern, R. Srbija
mg/dan, maks. 10 mg/dan.
Kongestivna sr~ana insuficijencija: Po~etna
C09AA08 cilazapril (Cilazapril)
doza 1,25 mg/dan, po potrebi se moè pove-
}ati u intervalima od 1-2 nedelje do maks. 10 DDD: O 2,5 mg
mg/dan (dnevne doze od 2,5 mg ili vi{e mo- FarKl: ANTIHIPERTENZIV (ACE inhibitor)
gu da se primenjuju u jednoj ili dve podelje- Delovanje: Cilazapril inhibira angiotenzin-
ne doze). konvertuju}i enzim (peptitil-dipeptidaza) i ti-
Profilaksa posle akutnog infarkta miokarda: me smanjuje sintezu angiotenzina II, ali i raz-
Terapiju treba zapo~eti u bolnici od 3-10 da- gradnju bradikinina. Posledice ovog dejstva
na posle infarkta miokarda. Po~etna doza je 2 su smanjenje perifernog otpora, ublaàvanje
puta po 2,5 mg/dan, posle 2 dana se pove}a- hipertrofije miokarda i pove}anje protoka kr-
va do 2 puta po 5 mg/dan. Doza odràvanja vi kroz bubrege. Cilazapril se metaboli{e u je-
2 puta po 2,5-5 mg/dan. tri u aktivni metabolit cilazaprilat. Ima izu-
Upozorenje: v. kaptopril. zetno dugo poluvreme eliminacije 40-50h, a
terapijsko dejstvo se odràva tokom 24h.
Registrovani lekovi: Indikacije: Esencijalna hipertenzija; sr~ana
AMPRIL - Krka, Tovarna zdravil D.D., d.d. insuficijencija.
Slovenija Kontraindikacije: Preosetljivost na ACE inhi-
CORPRIL - Ranbaxy Laboratories Ltd, Indija bitore, bilateralna stenoza bubre`nih arterija,
PIRAMIL - Novartis Ltd., Banglade{ unilateralna stenoza bubre`nih arterija kod
PIRAMIL - Lek S.A. Strykow, Poljska osoba sa jednim funkcionalnim bubregom,
TRITACE - Aventis Pharma GmbH, Nema~ka aortna stenoza, trudno}a, porfirija.
Neèljena dejstva: Kao kod kaptoprila. Osim
toga, javljaju se: bronhitis i oteàno disanje.
C09AA06 kvinapril (Quinapril) Interakcije: v. Poglavlje III.
DDD: O P 15 mg Doziranje:
FarKl: ANTIHIPERTENZIV (ACE inhibitor) Hipertenzija: Po~etna doza 1-1,25 mg/dan
Delovanje: Kvinapril inhibira angiotenzin- oralno. Doza odràvanja 2,5-5 mg/dan.
konvertuju}i enzim (peptidil-dipeptidaza) i Kongestivna sr~ana insuficijencija: Po~etna
time smanjuje sintezu angiotenzina II, ali i doza 0,5 mg/dan. Doza odràvanja 1
razgradnju bradikinina. Posledice ovog dej- mg/dan, postepeno se moè pove}avati do
stva su smanjenje perifernog otpora, ublaà- 2,5 mg/dan. Maks. doza 5 mg/dan.
vanje hipertrofije miokarda i pove}anje pro-
Kod bolesnika sa renalnom insuficijencijom,
toka krvi kroz bubrege. Kvinapril se metabo-
doziranje se uskla|uje sa vrednostima kliren-
li{e u jetri u aktivni metabolit kvinaprilat. Elimi-
sa kreatinina.
ni{e se putem bubrega, a terapijsko dejstvo se
odràva tokom 24h. Kod bolesnika sa cirozom jetre, po~etna doza
iznosi 0,5 mg/dan (ili manje), zbog pove}a-
Indikacije: Hipertenzija; sr~ana insuficijenci-
nog rizika od nastanka hipotenzije.
ja.
214 specijalni deo
Doziranje kod starih osoba: mog tiazida. Data kombinacija se primenjuje

Hipertenzija: Po~etna doza 0,5-1,25 mg/dan. kod pacijenata ~iji krvni pritisak ne moè da
Doza odràvanja se odre|uje individualno. se kontroli{e primenom samo pojedina~nih
Hroni~na insuficijencija srca: Po~etna doza komponenti.
0,5 mg/dan. Doza odràvanja se odre|uje in- Indikacije: Esencijalna arterijska hipertenzija
dividualno. (kada se bolesnici prethodno stabilizuju na
Upozorenje: Videti kaptopril. kombinovanoj terapiji pojedina~nim sastojci-
ma).
Kontraindikacije: v. kaptopril; renalna insufi-
CILAZAPRIL - Habit Pharm, R. Srbija
cijencija (klirens kreatinina manji od 30
C INHIBACE - F. Hoffmann La Roche, [vaj-
carska
PRILAZID - Galenika A.D., R. Srbija
mL/min).
Neèljena dejstva: v. kaptopril. Hidrohlortia-
ZOBOX - Hemofarm AD, R. Srbija zid moè prouzrokovati azotemiju i pove}a-
nje ureje u krvi.
C09AA09 fosinopril (Fosinopril)
Doziranje: 1 tableta dnevno, po potrebi, 2 ta-
DDD: O 15 mg blete (enalapril 10 mg sa hidrohlortiazidom
FarKl: ANTIHIPERTENZIV (ACE inhibitor) 12,5 mg /tabl.).
Delovanje: v. uvod. Fosinopril se metaboli{e Predoziranje: Izrazita hipotenzija. Terapija je
u jetri u aktivni metabolit fosinoprilat. Polu- simptomatska. Bolesnika treba staviti u leè-
vreme eliminacije je 12h, a terapijsko dejstvo }i poloàj i primeniti infuzioni rastvor 0,9%
se odràva tokom 24h. Fosinopril ima dvo- NaCl.
struki (kompenzatorni) eliminacioni put pre-
Upozorenje: Bolesnici sa klirensom kreatini-
ko bubrega i jetre. Zbog toga, nije potrebna
na 30-60 mL/min. Tiazidi mogu da smanje
korekcija doze kod pacijenata sa o{te}enom
toleranciju prema glukozi, zbog ~ega je neo-
renalnom funkcijom.
phodno prilagoditi doze antidijabetika. To-
Indikacije: Sr~ana insuficijencija i hipertenzi- kom terapije treba kontrolisati renalnu funk-
ja. ciju i nivo elektrolita.
Kontraindikacije: Preosetljivost na ACE inhi-
bitore, bilateralna stenoza bubre`nih arterija, Registrovani lekovi:
unilateralna stenoza bubre`nih arterija kod ENAP H - Krka, Tovarna Zdravil DD,
osoba sa jednim funkcionalnim bubregom, Slovenija
aortna stenoza, trudno}a, porfirija. ENAP HL - Krka, Tovarna Zdravil DD,
Slovenija
Neèljena dejstva: Kao kod kaptoprila. Osim
EnaHEXAL comp. - Salutas Pharma GmbH,
toga, mogu se javiti bolovi u mi{i}ima i grud-
Nema~ka
nom ko{u.
PRILENAP H - Hemofarm AD, R. Srbija
Interakcije: v. Poglavlje III. PRILENAP HL - Hemofarm AD, R. Srbija
Doziranje:
Hipertenzija: Po~etna doza je 10 mg/dan C09BA02 enalapril, indapamid
oralno. Doza odràvanja 20-40 mg/dan. (Enalapril, indapamide)
Kongestivna sr~ana insuficijencija: Po~etna FarKl: ANTIHIPERTENZIV
doza 10 mg/dan. Doza odràvanja 20-40
mg/dan. Registrovani lekovi:
Upozorenje: Videti kaptopril. ENZIX - Hemofarm AD, R. Srbija
ENZIX duo - Hemofarm AD, R. Srbija
Registrovani lekovi: ENZIX duo plus - Hemofarm AD, R. Srbija
MONOPRIL - Bristol-Myers Squibb, SAD
C09BA03 lizinopril, hidrohlortiazid
C09B Inhibitori ACE, (Lisinopril,
kombinacije hydrochlorothiazide)
C09BA Inhibitori ACE i diuretici FarmKl: ANTIHIPERTENZIV (ACE inhibitor)
C09BA02 enalapril, hidrohlortiazid Registrovani lekovi:
(Enalapril, LIZINOPRIL HCT - Zdravlje, R. Srbija
hydrochlorothiazide) LIZOPRIL H - Bosnalijek, FBiH
FarKl: ANTIHIPERTENZIV
Delovanje: v. uvod. Kombinacija ACE inhibi- C09BA05 ramipril, hidrohlortiazid
tora i tiazidnog diuretika ispoljava sinergi- (Ramipril,
sti~ko dejstvo. Hipotenzivni efekat je sna`niji hydrochlorothiazide)
od dejstva pojedinacnih komponenti, a gubi- FarKl: ANTIHIPERTENZIV
tak kalijuma je manji nego kod primene sa-
Delovanje: v. uvod.
Indikacije: Esencijalna arterijska hipertenzija C09BA08 cilazapril, hidrohlortiazid

(kada se bolesnici prethodno stabilizuju na (Cilazapril,
kombinovanoj terapiji pojedina~nim sastojci- hydrochlorothiazide)
ma). FarKl: ANTIHIPERTENZIV
Kontraindikacije: v. kaptopril; renalna insufi- Delovanje: v. uvod.
Indikacije: Esencijalna arterijska hipertenzija
mL/min).
(kada se bolesnici prethodno stabilizuju na
Neèljena dejstva: v. kaptopril. Hidrohlortia- kombinovanoj terapiji pojedina~nim sastojci-
zid moè prouzrokovati azotemiju i pove}a- ma).
nje ureje u krvi.
Doziranje: Po~etna doza, 1 tableta na dan
mL/min).
C
(2,5 mg ramiprila sa 12,5 mg hidrohlortiazi- Neèljena dejstva: v. kaptopril. Hidrohlortia-
da); po potrebi, moè se pove}ati na jednu zid moè prouzrokovati azotemiju i pove}a-
tabletu sa ve}om dozom na dan (5 mg rami- nje ureje u krvi.
prila sa 25 mg hidrohlortiazida). Interakcije: v. Poglavlje III.
Upozorenje: Bolesnici sa klirensom kreatini- Doziranje: Naj~e{}e 1 tableta na dan (5 mg
na 30-60 mL/min. Tiazidi mogu da smanje cilazaprila sa 12,5 mg hidrohlortiazida).
Upozorenje: Bolesnici sa klirensom kreatini-
na 30-60 mL/min. Tiazidi mogu da smanje
kom terapije, treba kontrolisati renalnu funk-
ciju i nivo elektrolita.
Registrovani lekovi: kom terapije, treba kontrolisati renalnu funk-
TRITACE comp LS - Aventis Pharma GmbH, ciju i nivo elektrolita.
Nema~ka Registrovani lekovi:
TRITACE comp - Aventis Pharma GmbH, CILAZAPRIL 5 PLUS - Habit Pharm, R. Srbija
Nema~ka INHIBACE PLUS - F. Hoffmann-La Roche,
[vajcarska
C09BA06 kvinapril, hidrohlortiazid PRILAZID PLUS - Galenika A.D., R. Srbija
(Quinapril,
hydrochlorothiazide) C09BA09 fosinopril, hidrohlortiazid
FarKl: ANTIHIPERTENZIV (Fosinopril,
Delovanje: v. uvod. hydrochlorothiazide)
Indikacije: Esencijalna arterijska hipertenzija FarKl: ANTIHIPERTENZIV
(kada se bolesnici prethodno stabilizuju na Registrovani lekovi:
kombinovanoj terapiji pojedina~nim sastojci-
MONOPRIL plus - Bristol Myers Squibb, USA
ma).
C09C Antagonisti receptora
mL/min). angiotenzina II,
Neèljena dejstva: v. kaptopril. Hidrohlortia- monokomponentni
zid moè prouzrokovati azotemiju i pove}a- C09CA Antagonisti receptora
nje ureje u krvi. angiotenzina II,
Interakcije: v. Poglavlje III. monokomponentni
Doziranje: Naj~e{}e 1 tableta na dan (10 mg
kvinaprila sa 12,5 mg hidrohlortiazida). Uko-
C09CA01 losartan (Losartan)
liko se ne postigne zadovoljavaju}i efekat, DDD: O 50 mg
primenjuje se 1 tableta sa ve}om dozom na FarKl: ANTIHIPERTENZIV (antagonist recep-
dan (20 mg kvinaprila sa 12,5 mg hidrohlor- tora AT-II)
tiazida). Delovanje: v. uvod. Losartan je antagonist re-
Upozorenje: Bolesnici sa klirensom kreatini- ceptora AT-II (vezuje se za AT1 receptore i an-
na 30-60 mL/min. Tiazidi mogu da smanje tagonizuje efekte AT-II). Losartan ima sli~na
toleranciju prema glukozi, zbog ~ega je neo- farmakoterapijska dejstva kao i ACE inhibito-
phodno prilagoditi doze antidijabetika. To- ri, ali za razliku od ACE inhibitora ne spre~a-
kom terapije, treba kontrolisati renalnu funk- va razlaganje bradikinina. Zbog toga se ne ja-
ciju i nivo elektrolita. vlja neèljeno dejstvo karakteristi~no za ACE
inhibitore (uslovljeno pove}anim nivoom
bradikinina) - suv perzistiraju}i ka{alj, koji je
HEMOKVIN PLUS - Hemofarm koncern, R.
naj~e{ci razlog prekida primene ACE inhibi-
Srbija
tora. Kod ovih pacijenata, antagonisti AT-II
216 specijalni deo
receptora se smatraju posebnom korisnom al- C09D Antagonisti receptora

ternativom. angiotenzina II,
Indikacije: Arterijska hipertenzija. kombinacije
Kontraindikacije: Trudno}a, dojenje.
Neèljena dejstva: Hipotenzija (posebno kod
C09DA Antagonisti receptora
smanjenog intravaskularnog volumena i kod angiotenzina II i diuretici
istovremene primene diuretika), hiperkalije- C09DA01 losartan, hidrohlortiazid
mija (~e{}e se javlja kod pacijenata sa o{te}e- (Losartan,
nom funkcijom bubrega i kod starijih osoba), hydrochlorothiazide)
vrtoglavica, osip, svrab, urtikarija, poreme}a- FarKl: ANTIHIPERTENZIV
C ji ukusa, dijareja, poreme}aji funkcije jetre,
mijalgija, migrena i retko reakcije preosetlji- Registrovani lekovi:
LORISTA H - Krka tovarna zdravil d.d.,
vosti.
Slovenija
LORISTA HD - Krka tovarna zdravil d.d.,
Doziranje: 1 puta po 50 mg/dan oralno. Po Slovenija
potrebi, posle nekoliko nedelja, doza se mo-
è pove}ati do 100 mg/dan. Nià inicijalna
doza (25 mg/dan) primenjuje se kod starih C09DA03 valsartan, hidrohlortiazid
osoba, teèg renalnog o{te}enja i smanjenog (Valsartan,
intravaskularnog volumena. hydrochlorothiazide)
Upozorenje: Sa posebnim oprezom prime- FarKl: ANTIHIPERTENZIV
njuje se kod pacijenata sa stenozom renalne Delovanje: v. uvod i valsartan. Kombinacija
arterije, u slu~aju aortne ili mitralne valvular- valsartana sa hidrohlortiazidom ispoljava
ne stenoze i opstruktivne hipertrofi~ne kardi- sna`no antihipertenzivno dejstvo. Primenjuje
omiopatije. Oprez je neophodan i u slu~aju se kod pacijenata ~iji krvni pritisak ne moè
hepati~nog i te{kog renalnog o{te}enja, kao i da se kontroli{e primenom samo pojedina~-
u stanju smanjenog intravaskularnog volu- nih komponenti.
mena i kod starijih osoba (preporu~uju se ni- Indikacije: Arterijska hipertenzija.
è inicijalne doze). Neophodno je povremeno Kontraindikacije: v. valsartan. Preosetljivost
pra}enje nivoa kalijuma u plazmi tokom pri- na sulfonamide, anurija.
mene.
Neèljena dejstva: Kao kod valsartana. Osim
Registrovani lekovi: toga, javljaju se: dehidratacija, giht, hiperuri-
COZAAR - Merck Sharp & Dohme Idea cemija, hiperglikemija, tahikardija, palpitaci-
(MSD), [vajcarska je, sinkopa, vrtoglavica, poreme}aji vida.
LORISTA - Krka, Slovenija Interakcije: v. Poglavlje III.
Doziranje: 1 tableta na dan (80 mg valsarta-
C09CA03 valsartan (Valsartan) na sa 12,5 mg hidrohlortiazida).
DDD: O 80 mg Upozorenje: v. valsartan.
FarKl: ANTIHIPERTENZIV (antagonist recep- Registrovani lekovi:
tora AT II) CO-DIOVAN - Novartis Pharma AG, [vajcar-
Delovanje: v. uvod i losartan. ska
Indikacije: Arterijska hipertenzija.
Kontraindikacije: Trudno}a, dojenje, te{ko C09DA.. telmisartan,
hepati~no o{te}enje.
hidrohlortiazid
Neèljena dejstva: vidi losartan.
(Telmisartan,
hydrochlorothiazide)
Doziranje: 1 puta po 80 mg/dan oralno, po FarKl: ANTIHIPERTENZIV
potrebi, posle najmanje 4 nedelje, doza se
PRITOR plus - GlaxoSmithKline Export Ltd.,
moè pove}ati do maks. 160 mg/dan (do 80
V.Britanija.
mg/dan kod o{te}enja jetre). Nià inicijalna
doza, 1 puta po 40 mg/dan, primenjuje se
kod starijih osoba, o{te}enja jetre, te{kog re-
nalnog o{te}enja i smanjenog intravaskular-
nog volumena.
C10 SREDSTVA KOJA
SMANJUJU LIPIDE
U SERUMU
Upozorenje: v. losartan.
(HIPOLIPEMICI)
Registrovani lekovi: Opis: Posle resorpcije triglicerida i holestero-
DIOVAN - Novartis Pharma AG, [vajcarska la iz hrane, u }elijama epitela tankog creva
nastaju hilomikroni - kompleksne ~estice ~ija
se sredina sastoji od triglicerida i holesterola,
a povr{ina od fosfolipida i proteina. Hilomi-
kroni putem limfotoka dospevaju u vensku Hiperholesterolemije se mogu le~iti smolama

krv, a zatim do perifernih tkiva (masnog i mi- (holestiraminom ili holestipolom) koje se
{i}nog) gde ih razgra|uje enzim lipoprotein- uzimaju oralno, ne apsorbuju se u digestiv-
ska lipaza, vezana za membranu endotelnih nom traktu, a vezuju (jonskim vezama) ù~-
}elija. Ostatak hilomikrona se pretvara preko ne kiseline. Time se pove}ava izlu~ivanje ù~-
IDL lipoproteina (lipoproteini srednje gusti- nih kiselina preko fecesa i smanjuje koli~ina
ne) u LDL lipoproteine (lipoproteini male gu- ù~nih kiselina koja, posle reapsorpcije u ile-
stine) koji sadrè mnogo holesterola. Nor- umu, ponovo dospeva do jetre. U jetri se in-
malno, LDL se vezuju za svoje receptore na tenzivira proizvodnja ù~nih kiselina iz hole-
hepatocitima i bivaju preuzeti u }elije jetre. U sterola, pa se smanjuje koncentracija holeste-
slu~aju vi{ka LDL (npr. kod preobilne ishrane
pune holesterola), njih preuzimaju i }elije in-
time krvnih sudova. Prekomerno nakupljanje
rola u krvi, a time i nivo LDL. S obzirom da
se ne resorbuju, ovi preparati, izuzev nadi-
manja i, ponekad, opstipacije, nemaju zna-
C
LDL u ovim }elijama, vodi njihovoj transfor- ~ajnijih neèljenih dejstava. Po{to se uzimaju
maciji u penaste }elije i, kona~no, do smrti i u ve}oj koli~ini (20-tak grama dnevno), a ne-
nastanka plaka. U periodu izme|u obroka, je- prijatnog su ukusa, primenjuju se, obi~no,
tra stvara VLDL (lipoproteine vrlo male gu- pome{ani sa vo}nim sokom.
stine) koji sadrè trigliceride i holesterol. Novu grupu lekova, vrlo efikasnih u terapiji
VLDL odlaze do perifernih tkiva koja, posle hiperholesterolemija, ~ine inhibitori hidroksi-
razgradnje pod dejstvom lipoproteinske lipa- metil-glutaril-CoA reduktaze (HMG-redukta-
ze, snabdevaju masnim kiselinama i glicero- za, enzim koji katali{e klju~nu reakciju u sin-
lom. Ostatak VLDL se preko IDL pretvara u tezi holesterola, pretvaranje hidroksimetil-
LDL. glutarila u mevalonat). Lovastatin, simvasta-
Hiperlipidemije mogu biti urodene i ste~ene. tin i drugi iz ove grupe zna~ajno sniàvaju ni-
Urodene hiperlipidemije mogu predominant- vo holesterola i LDL u cirkulaciji. Problem u
no imati povi{en holesterol ili trigliceride. njihovoj primeni predstavljaju neèljena dej-
Normalno, nivo triglicerida u serumu treba stva: retka, ali ozbiljna rabdomioliza.
da bude manji od 2,0 mM/l, a nivo holeste- Jo{ uvek nedovoljno ispitan, ali potencijalno
rola ispod 4,4 mM/l. vrlo efikasan lek je probukol. Ova supstanca
Prvi korak u le~enju hiperlipidemije je dijeta. umereno sniàva nivo holesterola i LDL u kr-
Bolesnik mora da smanji unos masti ispod vi, ali poseduje i sposobnost da (spre~avaju}i
20% od ukupne kalorijske vrednosti obroka, oksidaciju holesterola u zidovima krvnih su-
a holesterol posebno ispod 200 mg/dan. Po- dova), zaustavi progresiju ateroskleroze. Pra-
sle 3 meseca dijete, treba ponovo izmeriti vi zna~aj ove supstance }e biti utvr|en tek u
koncentraciju lipoproteina (ili, bar, trigliceri- budu}nosti. Lo{a strana ovog leka je u njego-
da i holesterola) i ako su povi{eni treba pri- voj sklonosti da izaziva komorske aritmije.
meniti medikamentoznu terapiju.
Hipertrigliceridemije (hiperlipidemije kod C10A Lekovi koji smanjuju
kojih dominira porast triglicerida) le~e se de- nivo holesterola i
rivatima fibrinske kiseline (fenofibrat, gemfi-
brozil). Ovi lekovi stimuli{u lipoproteinsku li- triglicerida
pazu i tako pospe{uju otklanjanje triglicerida C10AA Inhibitori HMG CoA
iz cirkulacije. Naàlost, imaju dosta ozbiljnih reduktaze
neèljenih dejstava, koja im ograni~avaju
upotrebu (u~estalija kalkuloza ù~ne kese,
C10AA01 simvastatin (Simvastatin)
miozitis, hepatitis). DDD: O 15 mg
Alternativni lek za terapiju hipertrigliceride- FarKl: HIPOLIPEMIK
mije je nikotinska kiselina. Ona smanjuje Delovanje: v. uvod.
stvaranje VLDL lipoproteina u jetri, pospe{u- Indikacije: Primarna hiperholesterolemija,
je preuzimanje LDL lipoproteina u jetri i sma- porodi~na heterozigotna ili homozigotna hi-
njuje osloba|anje masnih kiselina iz masnog perholesterolemija ili kombinovana hiperlipi-
tkiva. Sve ovo dovodi do pada i triglicerida i demija, kada nema adekvatnog odgovora na
holesterola u krvi. Zato se nikotinska kiseli- dijetu. Kod pacijenata sa koronarnom bole-
na, osim za terapiju hipertrigliceridemije, ko- {cu srca (koji imaju koncentraciju ukupnog
risti i za terapiju hiperholesterolemije. Niko- holesterola iznad 5,5 mmol/l), primenjuje se
tinska kiselina dovodi do oslobadanja prosta- u cilju prevencije infarkta miokarda, smanje-
glandina i sindroma sli~nog gripu. Primena nja rizika od podvrgavanja revaskularizacio-
tablete aspirina 30’ pre nikotinske kiseline nim procedurama i usporavanja nastanka ko-
moè da prevenira ovaj sindrom. Posle duè ronarne ateroskleroze.
primene, javlja se hepatitis. Nikotinska kiseli- Kontraindikacije: Aktivno oboljenje jetre ili
na, tako|e, moè pogor{ati dijabetes melitus neobja{njivo pove}anje serumskih transami-
i izaziva hiperurikemiju. naza, trudno}a i dojenje, porfirija.
218 specijalni deo
Neèljena dejstva: Reverzibilni miozitis je Neèljena dejstva: v. simvastatin. Specifi~na

retko, ali zna~ajno neèljeno dejstvo statina. neèljena dejstva lovastatina su: hemoliti~ka
Ispoljava se kao bol u mi{i}ima ili slabost po- anemija (retko), zamu}enje so~iva oka (i do
vezana sa zna~ajnim porastom kreatinin ki- 10%) i smanjenje broja spermatozoida (ret-
naze. Retko nastaje rabdomioliza, koju moè ko).
pratiti i akutna bubre`na insuficijencija zbog Interakcije: v. Poglavlje III.
mioglobinurije. Zbog toga, treba pacijente Doziranje: 20 mg/dan (uve~e), po potrebi
obavestiti da obavezno prijave pojavu neo- pove}ati na 2 puta po 40 mg/dan.
bja{njivih bolova u mi{icima, mlitavost ili sla-
Upozorenje: v. simvastatin.
bost. Terapiju simvastatinom treba prekinuti
C pri pojavi zna~ajnog pove}anja kreatinin ki-

naze ili ukoliko se posumnja (ili dijagnostiku-
je) miopatija. Pored toga, moè da se javi gla-
MEVACOR - Merck Sharp & Dohme Idea
(MSD), [vajcarska
vobolja, op{ta slabost, poreme}aji funkcije je-
tre, hepatitis, pankreatitis, gastrointestinalne C10AA03 pravastatin (Pravastatin)
smetnje (abdominalni bol, nauzeja, povra}a- DDD: O 20 mg
nje, dijareja), vrtoglavica, parestezije, gubi-
FarKl: HIPOLIPEMIK
tak kose, pankreatitis, periferna neuropatija,
osip, svrab. Alergijske reakcije se retko javlja- Delovanje: Pravastatin je inhibitor HMG-CoA
ju. reduktaze koji smanjuje nivo LDL-holestero-
la, apolipoproteina B i triglicerida.
Indikacije: v. simvastatin.
Doziranje: Hiperholesterolemija: Po~etna do-
za 5-10 mg/dan oralno (odjednom uve~e), Kontraindikacije: Aktivno oboljenje jetre ili
po potrebi pove}avati u intervalima ne kra- neobja{njivo pove}anje serumskih transami-
}im od 4 nedelje do maks. doze 80 mg/dan. naza, trudno}a i dojenje, porfirija.
Koronarna bolest: 20 mg/dan (uve~e). Neèljena dejstva: v. simvastatin.
Upozorenje: Oprez je potreban kod pacijena- Interakcije: v. Poglavlje III.
ta koji imaju u anamnezi oboljenje jetre i/ili Doziranje: 10-40 mg/dan oralno (jednom
bubrega i/ili kod onih koji uzimaju zna~ajne dnevno, najbolje uve~e).
koli~ine alkohola. Preporu~uje se kontrola Upozorenje: v. simvastatin.
funkcije jetre pre primene leka i periodi~no Registrovani lekovi:
pra}enje u toku terapije. Primenu simvastati- GALASTAT - PharmaSwiss, R. Srbija
na treba prekinuti ukoliko nivo transaminaza
poraste 3 puta vi{e u odnosu na gornju gra-
nicu normalnih vrednosti. Tako|e, bolesnike C10AA04 fluvastatin (Fluvastatin)
treba upozoriti da svaku pojavu bolova u mi- DDD: O 40 mg
{i}ima treba odmah da prijave lekaru. FarKl: HIPOLIPEMIK
Registrovani lekovi: Delovanje: Fluvastatin je inhibitor HMG-CoA
CHOLIPAM - Hemofarm koncern, R. Srbija reduktaze. On sniàva nivo LDL holesterola,
SIMVAHEXAL - Salutas Pharma GmbH, apolipoproteina B i triglicerida. Za razliku od
Nema~ka simvastatina i lovastatina, fluvastatin je sam
SIMVASTATIN – Srbolek, R. Srbija po sebi aktivan, tj. ne zahteva aktivaciju u or-
SIMVOR - M/S RANBAXY Laboratories, ganizmu pre delovanja. Dobro se apsorbuje
Indija iz digestivnog trakta, ali podleè metaboli-
ZOCOR - Merck Sharp & Dohme Idea zmu pri prvom prolasku kroz jetru, tako da je
(MSD), [vajcarska njegova bioiskoristljivost 24%. Ve}i deo leka
VASILIP - Krka, Tovarna Zdravil DD, je vezan za proteine plazme (98%), izlu~uje
Slovenija se najve}im delom putem ù~i.
Indikacije: Uz dijetu daje se radi spre~avanja
napredovanja ateroskleroze koronarnih arte-
C10AA02 lovastatin (Lovastatin) rija kod bolesnika sa hiperholesterolemijom.
DDD: O 30 mg Primarna hiperholesterolemija ili kombino-
FarKl: HIPOLIPEMIK vana hiperlipidemija (tipovi IIa I IIb), ako pa-
Delovanje: Lovastatin je HMG-CoA inhibitor, cijenti nisu dobro reagovali na dijetu.
koji smanjuje sintezu holesterola u jetri. Time Kontraindikacije: Oboljenja jetre, trudno}a I
dovodi do sniènja LDL holesterola. Lovasta- dojenje..
tin se dobro apsorbuje, ali se metaboli{e ve} Neèljena dejstva: Kao kod simvastatina. Po-
pri prvom prolasku kroz jetru, tako da je bio- red toga, javljaju se parestezije i nesanica.
iskoristljivost samo 5%. Metaboliti su aktivni,
i izlu~uju se prevashodno preko ù~i.
Doziranje: 20 mg/dan (jednom dnevno uve-
Indikacije: v. simvastatin.
~e), po potrebi, pove}ati do 20-40 mg/dan;
Kontraindikacije: v. simvastatin. maks. 80 mg/dan u 2 podeljene doze.
Upozorenje: v. simvastatin. svrab, urtikarija, vrtoglavica, poreme}aji vi-

da, zamor, parestezije, pankreatitis, bol u no-
Registrovani lekovi: gama, mijalgija pra}ena porastom kreatinin
LESCOL - Novartis, [vajcarska kinaze, mijastenija, miopatija, rabdomioliza i
LESCOL XL - Novartis, [vajcarska retko alergijske reakcije. Jo{ nije jasno da li
gemfibrozil smanjuje toleranciju glikoze.
C10AA05 atorvastatin Interakcije: v. Poglavlje III.
(Atorvastatin) Doziranje: 1 puta po 1,5 g/dan, obi~no pode-
DDD: O 10 mg ljeno u 2 doze. Uobi~ajena doza od 0,9-1,5
FarKl: HIPOLIPEMIK g/dan.
Delovanje: v. simvastatin. Metaboliti atorva-
statina su ve}inom aktivni, tako da delovanje
ovog leka traje i 30 ~asova. Primarni put izlu-
Upozorenje: Pre zapo~injanja terapije, treba
utvrditi lipidni status, krvnu sliku i proveriti C
funkciju jetre i bubrega.
~ivanja atorvastatina i njegovih metabolita je
ù~. Registrovani lekovi:
BOLUZIN - Galenika A.D., R. Srbija
Indikacije: Atorvastatin se koristi za le~enje
SINELIP - Hemofarm koncern, R. Srbija
hiperlipidemija: hiperholesterolemije, kom-
binovane hiperlipidemije (tip IIa i IIb hiperli-
poproteinemije), hipertrigliceridemije (tip C10AB05 fenofibrat (procetofen)
IV), disbetalipoproteinemije (tip III hiperli- (Fenofibrate)
poproteinemije), homozigotna familijarna hi- DDD: O 0,2 g
perholesterolemija (kao adjuvantna terapija, (mikronizovani)
kod bolesnika koji ipak imaju izvestan broj FarKl: HIPOLIPEMIK
LDL receptora).
Delovanje: v. uvod.
Kontraindikacije: v. simvastatin.
Indikacije: Hiperlipidemije tipa IIa, IIb, III, IV
Neèljena dejstva: v. simvastatin. Za atorva- i V u slu~aju kada adekvatna dijeta nije dove-
statin je karakteristi~na pojava imunolo{ke la do pozitivnih rezultata.
trombocitopenije. Kod jednog broja bolesnika
Kontraindikacije: Te{ka renalna i hepati~na
atorvastatin ima ve}u sklonost ka izazivanju
insuficijencija, oboljenje ù~ne kesice, trud-
hepatitisa od ostalih statina. Vrlo retko se
no}a i dojenje.
moè javitu toksi~na epidermalna nekroliza.
nje (nauzeja, anoreksija, bol u epigastriju-
Doziranje: Po~etna doza 10 mg/dan oralno. mu), osip, svrab, urtikarija, porast transami-
Dozu treba individualno pove}avati u inter- naza u serumu, hepatitis, glavobolja, vrtogla-
valima od 4 nedelje do 40 mg/dan. Maks. do- vica, slabost, gubitak kose, bolovi u mi{icima,
za 80 mg/dan (kod heterozigotske familijar- ispoljava miotoksi~no dejstvo (rizik je pove-
ne hiperholesterolemije). }an kod o{te}enja bubrega), impotencija, fo-
Upozorenje: v. simvastatin. tosenzitivnost.
ATORIS - Krka, Tovarna Zdravil DD, Doziranje: Po~etna doza, 3 puta po 100
Slovenija mg/dan. Doza odràvanja 200-400 mg/dan
SORTIS - Pfizer H.C.P. Corporation, SAD ili 250 mg/dan retard oblik. Deca iznad 10
TULIP – Lek DD, Slovenija god.: 5 mg/kg/dan.
Upozorenje: Preporu~uje se provera funkcio-
nalnih testova jetre na 3 meseca. Ukoliko do-
C10AB Fibrati
|e do zna~ajnog pove}anja vrednosti transa-
C10AB04 gemfibrozil minaza, terapiju treba prekinuti.
(Gemifibrozil)
DDD: O 1,2 g C10AB08 ciprofibrat (Ciprofibrate)
FarKl: HIPOLIPEMIK
DDD: O 0,1 g
Delovanje: v. uvod.
FarKl: HIPOLIPEMIK
Indikacije: Hiperlipidemije tipa IIa, IIb, III, IV
Delovanje: v. uvod.
i V. Primarna prevencija koronarne bolesti
kod mu{karaca 40-45 godina starosti sa hi- Indikacije: Hiperlipidemija tipa IIa, IIb, III i
perlipidemijama koje nisu reagovale na dije- IV u slu~aju kada adekvatna dijeta i druge
tu. nefarmakolo{ke mere nisu dovele do pozitiv-
nih rezultata.
Kontraindikacije: Alkoholizam, hepati~na in-
suficijencija, teàk poreme}aj funkcije bubre- Kontraindikacije: Alkoholizam, te{ka o{te}e-
ga, ù~ni kamenci, trudno}a i dojenje. nja jetre i bubrega, ù~ni kamenci, trudno}a
i dojenje.
nje, impotencija, glavobolja, dermatitis, osip,
220 specijalni deo
Neèljena dejstva: Glavobolja, vrtoglavica,

C10AD Nikotinska kiselina i
gastrointestinalne smetnje (mu~nina, povra-
}anje, proliv i dispepsija), op{ta slabost, osip, derivati
urtikarija, svrab, pove}anje vrednosti transa- Opis: Lekovi iz ove grupe su me|u najstarijim
minaza u serumu, holestaza. Izuzetno retko antilipemijskim lekovima, sa izrazito pozi-
se javlja mijalgija, miopatija uklju~uju}i mio- tivnim efektima na klini~ki zna~ajne dislipi-
zitis i rabdomiolizu, alopecija, impotencija, demije. Nikotinska kiselina ima naro~ito poz-
pneumonitis i pulmonalna fibroza. itivan terapijski efekat kod bolesnika sa
hipertrigliceridemijom i povi{enim vrednosti-
ma LDL holesterola, udruèno sa niskim
Doziranje: Primenjuje se 1 puta po 100
C mg/dan oralno.
Upozorenje: Pre zapo~injanja terapije, treba
vrednostima HDL holesterola. Za razliku od
drugih antilipemijskih lekova, nikotinska
kiselina zna~ajno redukuje i serumski nivo
utvrditi lipidni status i proveriti funkciju jetre Lp(a), za koji se smatra da je izrazito atero-
i bubrega. Oprez je potreban kod pacijenata gen. Nikotinska kiseline pove}ava nivo HDL
sa oboljenjem jetre, ù~nih puteva i te{kim holesterola ~ak za 30 – 40%, {to je ~ini
oboljenjem bubrega, kod pacijenata sa hipo- veoma pogodnom za kombinovanje sa statin-
albuminemijom, jer postoji pove}an rizik od ima i/ili jonskim izmenjiva~ima, kod pri-
razvoja miopatije. Kod pojave neobja{njivog marnog neuspeha terapije ovim lekovima.
mi{i}nog bola ili mi{i}ne slabosti, potrebno je Nikotinska kiselina u ne - retard obliku nika-
odrediti vrednost kreatininfosfokinaze. Kod da nije bila posebno popularna zbog neè-
pove}anja vrednosti, treba prekinuti dalju ljenih reakcija na po~etku primene, i njihove
primenu leka. Tako|e, i porast vrednosti ponovne pojave posle prekida terapije. Po-
transaminaza u serumu zahteva prekid pri- sebno je korisna kod bolesnika kod kojih nije
mene leka. postignuta adekvatna kontrola lipida statini-
Registrovani lekovi: ma, kao i kod bolesnika koji ne toleri{u sta-
LIPANOR - Sanofi Winthrop International, tine.
Francuska
C10AD02 nikotinska kiselina
C10AC Jonoizmenjiva~ke smole (Nicotinic acid)
C10AC01 holestiramin DDD: O 2 g
(Colestyramine) FarKl: HIPOLIPEMIK
DDD: O 14 g Opis: Nikotinska kiselina je hidrosolubilni
vitamin iz grupe B vitamina: male doze imaju
dejstvo vitamina i koriste se za le~enje pela-
C10AC02 holestipol (Colestipol) gre; velike doze imaju ulogu u regulisanju
DDD: O 20 g nasledne me{ovite hiperlipoproteinemije.
FarKl: HIPOLIPEMIK Delovanje: Nikotinska kiselina smanjuje
Delovanje: v. uvod. Holestipol je smola sa ukupni holesterol za 10 - 20%, zatim LDL i
osobinama jonskog izmenjiva~a. VLDL holesterol, kao i trigliceride za 35 –
Indikacije: Hiperlipidemije, posebno tip IIa, 50%. Pored toga, smanjuje serumski nivo
kada adekvatna dijeta i druge nefarmakolo- apolipoproteina B, kao i lipoprotein (a).
{ke mere nisu dovele do pozitivnih rezultata. Antilipemijski efekat se obja{njava spre~ava-
Kontraindikacije: Bilijarna opstrukcija. njem osloba|anja slobodnih masnih kiselina
iz adipoznog tkiva u jetru, {to ima za
posledicu smanjenje sinteze triglicerida.
nje (nauzeja, povra}anje, opstipacija ili dija-
Nikotinska kiselina dalje smanjuje lipolizu,
reja). Postoji sklonost krvavljenju zbog defici-
brzinu sinteze VLDL i LDL holesterola u jetri,
ta vitamina K.
pove}ava aktivnost enzima lipoprotein lipa-
Interakcije: v. Poglavlje III. ze, {to pove}ava klirens hilomikrona i VLDL
Doziranje: 1-2 puta po 5 g/dan, po potrebi holesterola I triglicerida.
pove}avati u intervalu od 1-2 meseca do Indikacije: Primarna hiperlipoproteinemija
maksimalne doze od 30 g/dan. Smolu treba tipa Iia, Iib, III, IV i V po Fredrickson-u, kod
uzeti sa dosta vo}nog soka. neuspeha terapijom statinima u le~enju
Upozorenje: Potreban je oprez pri primeni u hiperlipoproteinemija.
trudno}i, dojenju i kod dece. Kod primene vi- Kontraindikacije: arterijska krvarenja, aktiv-
sokih doza holestipola, potrebno je nadokna- na ulkusna bolest, trudno}a.
diti liposolubilne vitamine i folnu kiselinu.
Neèljena dejstva: crvenilo lica pra}eno
Druge lekove primenjivati 1h pre ili 4-6h posle
peckanjem i ose}ajem toplote (flushing), pru-
holestipola.
ritus, goru{ica, mu~nina, ga|enje, povra}a-
nje, disfunkcija jetre, skok glikemije i
mokra}ne kiseline. Re|e se javljaju: glavobo-
lja, vrtoglavica, pad trombocita, tahikardija, ju; oprez kod bolesnika sa hipotireozom, nije
palpitacije, produèno protrombinsko vreme. dozvoljena istovremena upotreba alkohola,
Veoma retko moè da se javi o{te}enje mi{i}a izbegavati vru}e napitke. Nikotinska kiselina
i skok vrednosti CK. Svakodnevna primena se izlu~uje mlekom. U slu~aju kombinacije sa
aspirina paralelno sa nikotinskom kiselinom statinima neophodna je opreznost zbog
zna~ajno redukuje pojavu “flushing” fenome- rizika od miopatije. Potrebno je smanjiti
na na po~etku le~enja nikotinskom kiseli- maks. dozu statina najmanje za 25%.
nom. Neophodna je laboratorijska kontrola Povremena laboratorijska kontrola serumske
transaminaza, glukoze, mokra}ne kiseline i vrednosti CK, ne umanjuje rizik od pojave
albumina 4 nedelje od uvo|enja leka u ter- miopatije. Zna~ajnije je upozoriti bolesnika
apiju.
Interakcije: sa oralnim antikoagulantnim
lekovima, statinima (v. poglavlje interakcija).
da se odmah javi lekaru u slu~aju pojave
bolova u mi{i}ima, koji li~e na stanje kod
gripa.
C
Doziranje: retard oblik: kod izraènih vasku- Registrovani lekovi:
larnih efekata, potrebno je zapo{eti le~enje NIASPAN - Merck KgaA, Nema~ka
niìm dozama i postupno pove}avati dozu
tokom 4 nedelje, do postizanja ciljnih doza.
Prva nedelja 375 mg uve~e; druga nedelja C10AX Ostali lekovi koji smanjuju
500 mg uve~e; tre}a nedelja 750 mg uve~e, a nivo holesterola i
zatim 1 g uve~e. Ukoliko se prekine le~enje, triglicerida
ponovno uvo|enje leka zahteva postupno C10AX09 ezetimib (Ezetimibe)
pove}anje doze, radi izbegavanja izrazitog FarKl: ANTIHIPERHOLESTEROLEMIK
vazodilatatornog dejstva. Bolesnika treba
upozoriti da je uvo|enje leka pra}eno neèlje- DDD: O 10 mg
nim reakcijama koje se smanjuju tokom duè Registrovani lekovi:
primene leka i da ne treba prekidati le~enje. EZETROL - Merck Sharp & Dohme Idea
Upozorenje: Potrebno je pa`ljivo uvo|enje (MSD), [vajcarska
leka kod bolesnika sa podacima o prethod-
nom o{te}enju jetre i bubrega; potrebna je
povremena kontrola transaminaza, a u
slu~aju trostrukog porasta, prekinuti terapi-
222 specijalni deo
C
223
D
2.5 KO@A I POTKO@NO TKIVO
224 specijalni deo
D
D01
KO@A I POTKO@NO TKIVO (LEKOVI ZA LEÊNJE BOLESTI
KO@E I POTKO@NOG TKIVA)
ANTIMIKOTICI ZA DERMATOLO[KU PRIMENU
D01A antimikotici za lokalnu primenu
D01AA antibiotici
D01AC derivati imidazola i triazola
D01AE ostali antimikotici za lokalnu primenu
D01B antimikotici za sistemsku primenu
D01BA antimikotici za sistemsku primenu
D02 EMOLIJENSI I PROTEKTIVI
D02A emolijensi i protektivi
D02AA silikonski proizvodi
D02AB proizvodi sa cinkom
D02AC proizvodi parafina i prirodnih masti
D02AD te~ni flasteri
D02AE proizvodi karbamida
D02AF proizvodi sa salicilnom kiselinom
D02AX ostali emolijensi i protektivi
D02B proizvodi za za{titu koè od UV-zra~enja
D02BA proizvodi za za{titu koè od UV-zra~enja za lokalnu primenu
D02BB proizvodi za za{titu koè od UV-zra~enja za sistemsku upotrebu
D03 PREPARATI ZA LEÊNJE RANA I ULCERACIJA
D03A preparati za terapiju oìljaka
D03AA preparati ribljeg ulja
D03AX ostali preparati za terapiju oìljaka
D03B enzimi
D03BA proteoliti~ki enzimi
D04 SREDSTVA PROTIV SVRABA, UKLJUÛJU]I ANTIHISTAMINIKE,
ANESTETIKE I SL.
D04A sredstva protiv svraba, uklju~uju}i antihistaminike, anestetike i sl.
D04AA antihistaminici za lokalnu primenu
D04AB anestetici za lokalnu primenu
D04AX ostali preparati protiv svraba
D05 LEKOVI ZA LEÊNJE PSORIJAZE (ANTIPSORIJATICI)
D05A antipsorijatici za lokalnu primenu
D05AA katran
D05AC derivati antracena
D05AD psoraleni za lokalnu primenu
D05AX ostali antipsorijatici za lokalnu primenu
D05B antipsorijatici za sistemsku primenu
D05BA psoraleni za sistemsku primenu
D05BB retinoidi u terapiji psorijaze
D05BX ostali antipsorijatici za sistemsku primenu
D06 ANTIBIOTICI I HEMIOTERAPEUTICI ZA DERMATOLO[KU PRIMENU
D06A antibiotici za lokalnu primenu
D06AA tetraciklini i derivati
D06AX ostali antibiotici za lokalnu primenu
D06B hemioterapeutici za lokalnu primenu
D06BA sulfonamidi
D06BB antivirusni lekovi
D06BX ostali hemioterapeutici
D06C antibiotici i hemoterapeutici za lokalnu primenu, kombinacije
D07 KORTIKOSTEROIDI, DERMATOLO[KI PREPARATI
D07A kortikosteroidi, monokomponentni
D07AA kortikosteroidi, slabog delovanja (grupa I)
D07AB kortikosteroidi, srednje jakog delovanja (grupa II)
D07AC kortikosteroidi, jakog delovanja (grupa III)
D07AD kortikosteroidi, vrlo jakog delovanja (grupa IV)
D koà i potko`no tkivo (lekovi za le~enje bolesti koè i potko`nog tkiva) 225
D07B kortikosteroidi, kombinacije sa antisepticima

D07BA kortikosteroidi, slabog delovanja, kombinacije sa antisepticima
D07BB kortikosteroidi, srednje jakog delovanja, kombinacije sa antisepticima
D07BC kortikosteroidi, jakog delovanja, kombinacije sa antisepticima
D07BD kortikosteroidi, vrlo jakog delovanja, kombinacije sa antisepticima
D07C kortikosteroidi, kombinacije sa antibioticima
D07CA kortikosteroidi, slabog delovanja, kombinacije sa antibioticima
D07CB kortikosteroidi, srednje jakog delovanja, kombinacije sa antibioticima
D07CC kortikosteroidi, jakog delovanja, kombinacije sa antibioticima
D07CD kortikosteroidi, vrlo jakog delovanja, kombinacije sa antibioticima
D07X kortikosteroidi, ostale kombinacije
D07XA kortikosteroidi, slabog delovanja, ostale kombinacije
D07XB kortikosteroidi srednje jakog delovanja, ostale kombinacije
D07XC kortikosteroidi, jakog delovanja, ostale kombinacije
D07XD kortikosteroidi, vrlo jakog delovanja, ostale kombinacije
D08
D08A
D08AA
ANTISEPTICI I DEZINFICIJENSI
antiseptici i dezinficijensi
derivati akridina
D
D08AB sredstva sa aluminijumom
D08AC bigvanidi i amidini
D08AD proizvodi sa bornom kiselinom
D08AE fenol i derivati
D08AF derivati nitrofurana
D08AG proizvodi sa jodom
D08AH derivati hinolina
D08AJ kvaternerna amonijum jedinjenja
D08AK proizvodi sa ìvom
D08AL jedinjenja srebra
D08AX ostali antiseptici i dezinficijensi
D09 LEKOVITI ZAVOJI
D09A lekoviti zavoji
D09AA zavoji sa masnom podlogom i antiinfektivima
D09AB zavoji sa cinkom
D09AX parafinski zavoji
D10 PREPARATI PROTIV AKNI ZA LOKALNU PRIMENU
D10A preparati protiv akni
D10AA kortikosteroidi, kombinacije za le~enje akni
D10AB preparati koji sadrè sumpor
D10AD retinoidi za lokalnu primenu kod akni
D10AE peroksidi
D10AF antiinfektivi za le~enje akni
D10AX ostali preparati za lokalnu primenu kod akni
D10B preparati protiv akni za sistemsku primenu
D10BA retinoidi za le~enje akni
D10BX ostali preparati protiv akni za sistemsku primenu
D11 OSTALI DERMATOLO[KI PREPARATI
D11A ostali dermatolo{ki preparati
D11AA antihidrotici
D11AC medicinski {amponi
D11AE androgeni za lokalnu primenu
D11AF sredstva protiv bradavica i tvrdih ùljeva
D11AX ostali dermatolo{ki preparati
226 specijalni deo

(LEKOVI ZA LEÊNJE BOLESTI KO@E I POTKO@NOG TKIVA)
Opis: Koà je najve}i organ ~ovekovog tela, • regionalna varijacija u penetraciji lekova:
ima specifi~nu gra|u i predstavlja povr{inu skrotum, lice, aksila i skalp su permeabilni-
preko koje unutra{nja sredina organizma koji za lekove nego nadlaktica i na tim mesti-
municira sa spoljnom sredinom. Ona ima ma je, mogu}e, potrebna manja doza da bi
ulogu u termoregulaciji, za{titi, metaboli~- se postigla ekvivalentna efikasnost;
kim funkcijama i senzaciji. Troslojna struktu- • koncentracioni gradijent: pove}anjem kon-
ra koè (epidermis, dermis i hipodermis/ ili centracionog gradijenta, pove}ava se masa
subkutano vezivno tkivo/) poseduje kom- leka koji se transferi{e po jedinici vremena,
pleksne difuzne barijere. Spoljni keratinski gde ove difuzne barijere imaju svog udela.
sloj (sastavljen od keratinocita) neo{te}ene
D koè je nepropustljiv za ve}inu prirodnih i
sintetskih hemijskih supstanci. Ovi keratino-
Rezistencija na lokalne kortikosteroide mo-
è se prevladati vi{im koncentracijama le-
ka;
citi su me|usobno povezani proteinskim ad- • dozni reìm: zbog svojih fizi~kih osobina,
hezivnim molekulima (poznatim pod nazi- koà moè da posluì kao rezervoar mno-
vom "kadherini"), koji imaju funkciju, ne sa- gih lekova. To omogu}ava, jednom dnevno,
mo "biolo{kog lepka", koji omogu}ava odrà- primenu lekova sa kratkim sistemskim po-
vanje biolo{kog integriteta tkiva, ve} su va`ni lu-ìvotom (na primer jednodnevna lokal-
i za odre|ene fiziolo{ke doga|aje u koì (kao na primena kortikosteroida je jednako efi-
razvoj krvnih sudova, zarastanje rana). Epi- kasna kao da je vi{e puta primenjivana kod
dermis je podeljen u pet slojeva/stratuma: mnogih bolesti);
stratum germinativum; stratum spinosum;
• vehikulumi i okluzije: odgovaraju}i vehiku-
stratum granulosum, stratum lucidum i stra-
lum maksimizira mogu}nost da lek penetri-
tum corneum-u koji keratinociti postepeno
ra sa spoljnih slojeva koè. Same karakteri-
migriraju prema povr{ini i postepeno kliù u
stike vehikuluma, da vlaì ili su{i koù,
proces nazvan "deskvamacija". Spolja{nji sloj,
imaju, same po sebi, terapeutski efekat.
stratum corneum, obezbe|uje za{titu od spo-
lja{njih uticaja i odgovoran je za nepropu- Na uspeh le~enja u dermatologiji uti~e, ne sa-
stljivost koè za mnoge rastvore. mo izbor aktivnog leka (antibiotici, glukokor-
tikoidi i sl.), nego i izbor farmaceutskog obli-
Zdrava, intaktna koà je, prakti~no nepropu-
ka: rastvor, pra{ak, losion, krem, mast, pasta.
stljiva. Ona je, zapravo, selektivno propusna
Konstituens (ili vehikulum) u preparatima za
za neke materije. Naru{avanjem njene celovi-
lokalnu primenu, osim nosa~a aktivne sup-
tosti, stepen propustljivosti znatno se pove}a-
stance u dublje slojeve epiderma, imaju i hi-
va, kao i opasnost od izmenjene resorpcije le-
drataciono dejstvo na koù, kao i blago anti-
ka ({to moè izazvati neèljena dejstva pri-
inflamatorno dejstvo.
menjene terapije).
Lokalnom aplikacijom preparata, omogu}ava
Transdermalna resorpcija: Brz, kontrolisani
se kontrolisano osloba|anje lekova koji di-
transport preko koè je veoma vaàn za pre-
rektno idu u krv, preko intaktne koè. Pred-
nos lekova. Glavna barijera je stratum corne-
nosti ovakvog na~ina aplikacije lekova, u od-
um, koji se sastoji od mrtvih }elija, koje su
nosu na konvencionalne na~ine su:
okruène multilamelarnim dvoslojnim lipid-
nim membranama. Mali molekuli rastvorljivi • pove}ana efikasnost
u lipidima mogu preko ovih lipidnih mem- • pove}ana bezbednost
brana u}i u ovaj sloj, dok molekuli rastvorlji- • pove}ana raspoloìvost i bolji odgovor pa-
vi u vodi, ne mogu i}i mnogo duboko u koù cijenta na terapiju (kompliansa)
tim putem. Smatra se da su folikuli dlake i iz- • primenom transdermalnog sistema za ad-
vodni kanali znojnih `lezda glavni putevi za ministriranje lekova, moè se izbe}i pojava
ulazak ovih molekula kroz koù. Jonoforeza naglog porasta i naglog pada koncentracije
omogu}ava bolji fluks ovih molekula kroz ko- leka u plazmi, koji se de{ava kod oralnog i
ù. parenteralnog davanja leka. Na taj na~in se
Koà, me|utim, poseduje enzime, sa kojima postiè mnogo efikasniji tretman
aplikovane aktivne supstance stupaju u inter- Izbegavanjem prvog prolaska kroz gastroin-
akciju i omogu}avaju ili pozitivno ili negativ- testinalni sistem i kroz jetru, tzv. "first pass" u
no dejstvo ovih supstanca. Kvantifikacija metabolizmu leka, omogu}eno je da se tran-
fluksa lekova i vehikuluma lekova kroz te ba- sdermalno aplikuju niè doze leka, koje su po
rijere je baza farmakokinetske analize der- efikasnosti ekvivalentne oralnim dozama, ~i-
matolo{ke terapije. Glavne determinante kome se (niìm dozama) sniàva i opasnost od
je uti~u na efikasnost aplikovanih lekova su: pojave potencijalnih neèljenih efekata.
Ukoliko se pojave neèljeni efekti, lak{e je • Linolenska, alfa-linolenska kiselina i arahi-

upravljati (prekinuti) tretmanom. donska kiselina;
Permeabilitet koè zavisi od: vehikuluma, • Oleinska kiselina;
stratum korneuma, epidermisa i dermisa. • Ulje iz jetre bakalara;
Terapeutski aktivne supstance su: • Derivati mentola;
• hidrofilne ili lipofilne podloge (lipofilne • Skvaleni (heksaizoprenoid ili triterpenoid -
bolje penetriraju) intermedijeri koji nastaju u biosintezi hole-
• molekule aktivne supstance (manji mole- sterola i ostalih sterola i triterpena - dobija
kuli bolje prolaze). se iz ulja ajlkula ili iz nekih biljaka);
"Delivery" sistem (sistem isporuke) ~ine: • Derivati glicerola;
• Koncentracija i solubilnost (rastvorljivost) • Biljni ingredijenti (kao na primer: flavoni
aktivnih supstanci - supstance visoke kon- kamilice).
centracije ili solubilnosti bolje penetriraju Vrste vehikuluma u kojima se lek aplikuje na
kroz koù; koù:
• Viskozitet vehikuluma - viskozniji vehiku-
lum redukuje koeficient difuzije;
Viskozne emulzije i suspenzije - koriste se za
aplikaciju na koì (uklju~uju}i i skalp) ili na
D
• Sastav vehikuluma - rastvara~i koji nisu vo- noktima;
deni pove}avaju penetraciju; Koloidoni - agregati atoma ili molekula dis-
• Povr{ina absorpcije - ve}a povr{ina omogu- pergovani u gasnom, te~nom ili ~vrstom me-
}ava ve}u resorpciju. dijumu, koji omogu}avaju, kad se koà pre-
Fiziolo{ki parametri koè koji uti~u na pene- maè sa njima, da se koà su{i i ostavljaju
traciju dermatolo{kog preparata kroz koù: fleksibilan (savitljiv film) na mestu aplikaci-
• Mrtve }elije i akumulacija lipida u stratum je.
korneumu sniàva inicijalni transport leka; Kremovi - uljne ili vodene emulzije koje se
• pH sebuma, koli~ina sebuma i sastav uti~u dobro resorbuju kroz koù. Oni mogu sadrà-
na prolaz leka; vati antimikrobna sredstva, bez obzira na ak-
tivnu supstancu, kremovi su mnogo prihva-
• Stanje hidriranosti koè (razlikuju se pre-
tljiviji nego masti, jer ih je lak{e aplikovati i
ma godinama i lokaciji na koì), pobolj{ava
lak{e se razmazuju.
penetraciju leka;
Losioni - imaju rashla|uju}i efekat i njih je
• Debljina koè - nije ista debljina na koì
bolje primenjivati, nego kremove i masti na
uva i koì dlana;
kosmatim predelima. Ukoliko su na bazi al-
• Otvorene rane, lezije na koì - pove}avaju kohola, mogu izazvati ose}aj pe~enja, na
procenat resorpcije; o{te}enoj koì. Losione, koji sadrè neras-
• Temperatura - teoretski, postoji pozitivna tvorljiv prah, potrebno je, pre upotrebe, do-
relacija izme|u temperature koè i perku- bro promu}kati.
tane penetracije lokalno aplikovanih sup- Masti imaju ja~e okluzivno dejstvo nego kre-
stanci (studije su pokazale da se najbolji movi. Pogodni su za hroni~nu primenu i za
efekat penetracije postiè na temperaturi tretman suve koè. Najve}i broj masti sadrì
od 38,20C). mekan parafin ili kombinaciju mekanog, te~-
Faktori koji uti~u na bolju penetraciju lokalno nog i ~vrstog parafina. Neke masti imaju i hi-
aplikovanih lekova: drofilne i lipofilne osobine; one mogu imati i
• Rastvara~i koji menjaju solubilnost leka i okluzivne karakteristike, mogu pospe{iti, ali i
olak{avaju transport; oteàti hidrataciju. Masti ~esto imaju blagi
• Emulgatori i èlatiniziraju}i agensi koji anti-inflamatorni efekt. Masti, rastvorljive u
omogu}avaju konzistenciju i ostale osobine vodi, imaju makroelemente, koji su slobodno
koje se o~ekuju od kremova, losiona i gelo- rastvorljivi u vodi i koje je lako sprati. Ovakav
va; tip masti koristi se kod stanja gde je poèljno
• Antioksidansi i za{titna sredstva koji proda se kompletan preparat odmah ukloni,
duùju rok trajanja preparata i osiguravaju ukoliko se za to javi potreba.
kvalitet; Paste - tvrdi preparati, koji sadrè visok pro-
• Faktori koji olak{avaju transport kroz koù cenat pra{kastih supstanci, kao cink oksid ili
i koji se dodaju preparatima za lokalnu skrob u nekoj masnoj podlozi. Koriste se kod
upotrebu, da bi se omogu}ila pove}ana ograni~enih lezija, kao {to je Lichen planus,
permeabilnost stratuma korneuma; hroni~ni ekcem ili psorijaza. Manje su oklu-
• Redukovana difuzna rezistenca. zivni nego masti i mogu se koristiti za za{titu
inflamirane i ekskorirane ko`ne povr{ine.
Supstance koje olak{avaju prolaz preparata
kroz intaktnu koù: Pra{kasti puderi - retko se upotrebljavaju.
Omogu}avaju redukciju vlaènja izme|u dve
• Puferizovan gel (koji se koristi kod aplika-
kontaktne povr{ine koè. Ne bi trebalo da se
cije leka putem jonoforeze);
aplikuju na vla`ne povr{ine, zbog opasnosti
228 specijalni deo
od nastanka abrazija. Talk je bolji za podma-

zivanje, ali ne absorbuje vla`nost, dok skrob
ima manju sposobnost razmazivanja, ali ab-
sorbuje vodu.
D01 ANTIMIKOTICI ZA DER-
MATOLO[KU PRIMENU
Okluzije (plasti~ni omota~i na koje je lek Opis: Ve}ina lokalnih gljivi~nih infekcija mo-
aplikovan sa svojim vehikulumom), koji nale- è se le~iti lokalnim preparatima. Preparati
ù na promenu su izuzetno efikasni u maksi- sa antimikoti~kim dejstvom koriste se u le~e-
miziranju efekata mnogih lekova. nju Pityriasis versicolor, pravih dermatomiko-
Ekscipijensi: To su, vi{e ili manje, inertne sup- za (mikosporoze, trihofitoze i epidermafito-
stance koje se dodaju preparatu kao rastva- ze), kandidijaza, i u le~enju dubokih mikoza.
ra~ ili vehikulum, ili daju formu ili konzisten- Kod dermatomikoza vlasi{ta i kod mikoza
ciju (to moè biti: obi~an sirup, p~elinji vo- noktiju, lokalno le~enje nije dovoljno, pa je
sak, hlorokrezol, cetostearil alkohol, etilen potrebna sistemska terapija, npr. griseofulvi-
diamin, izopropil palmitat, propilen glikol, nom ili nekim od derivata imidazola u obli-
D biljne gume, aromati~ni puder, askorbinska

kis., razli~iti eliksiri i drugo). Ekscipijensi u
preparatima retko izazivaju senzibilizaciju
ku tableta. U le~enju kandidijaze koè i slu-
zokoè, koriste se antimikotici za lokalnu
primenu, naj~e{}e derivati imidazola, ali i
koè. nistatin i amfotericin B.
Koli~ina leka, koja se propisuje za lokalnu Kombinacije sa glukokortikoidima primenju-
primenu, zavisi}e od povr{ine zahva}ene der- ju se kod jako zapaljenih dermatomikoza, ka-
matozom, i od predvi|ene duìne terapije. da se èli brzo delovanje. Zbog opasnosti od
Uobi~ajeno terapija traje 2-4 nedelje. fototoksi~nosti, kao i alergijske senzibilizaci-
je, preporu~uje se izbegavanje ovakvih kom-
Tabela 2.6.1. Preporuke za koli~inu preparata binacija, posebno tokom letnjih meseci.
potrebnih za 2-4 nedelje le~enja
Povr{ina Krem/mast losion D01A Antimikotici za lokalnu
Lice 5 - 15 g 100 ml primenu
Obe {ake 25 - 50 g 200 ml D01AA Antibiotici
Kosmati deo glave 50 - 100 g 200 ml D01AA01 nistatin (Nystatin)
FarKl: ANTIMIKOTIK
Obe ruke ili obe noge 100 - 200 g 200 ml
Delovanje: Nistatin je antibiotik sa antimiko-
Celo telo 200 g 500 ml ti~kim dejstvom na kandidu. Vezuje se za ste-
Prepone i genitalije 15 -25 g 100 ml roide membrane }elije i na taj na~in menja
propustljivost gljivi~ne membrane. Ovo izazi-
Kako se kortikosteroidi moraju mazati u tankom va gubitak katjona i makromolekula iz }elije.
sloju, ove smernice se ne odnose na oralnu korti- Rezistencija na nistatin nastaje zbog pada
koterapiju. sterola u membranama ili zbog promene nji-
Terapija ko`nih bolesti se, u ve}ini slu~ajeva, hove strukture i vezuju}ih osobina. Nema
sprovodi preparatima za lokalnu upotrebu efekta na bakterije i protozoe, ali, in vitro i in
(preparati za topi~nu primenu, a tek, u ma- vivo, inhibi{e gljivice.
njem broju slu~ajeva, potrebna je i sistemska Indikacije: Lokalna kandidomikoza na usna-
primena lekova. Izbor lokalnog preparata zama, sluznici usne duplje, creva, prostora iz-
visi od vi{e faktora. Faktori koje treba imati u me|u prstiju, noktiju, anorektalne regije,
vidu pri izboru preparata i optimalnog na~i- spoljnog uva i vagine.
na le~enja su: tip koè, stanje promena na Kontraindikacije: preosetljivost na sastojke
koì, (akutna, subakutna ili hroni~na upala), leka.
mesto patolo{kog procesa u koì (na povr{ini
Neèljena dejstva: pri oralnoj primeni, mogu
ili u dubljim slojevima). Zapaljenje koè sa
se pojaviti proliv, mu~nina, povra}anje, na
izraènim simptomima (crvenilo, edem, to-
mestu primene na koì i sluznici, moè se po-
plota) zahteva primenu hladnih obloga, pri-
javiti lokalni nadraàj, makulopapulozni
menu sprejeva ili posipa (ukoliko nije prisut-
osip, svrab, urtikarija.
no vlaènje) uz dodatak farmakolo{ki aktiv-
nih supstanci. Subakutne zapaljenske promene Interakcije: v. Poglavlje III.
koè se le~e te~nim puderima ili losionima, dok se Doziranje: Za terapiju lokalne infekcije, do-
hroni~na stanja, pa`ljivije i uz jasnu dijagnozu, stupan je u obliku krema, masti, supozitorija,
tretiraju pogodnim preparatima u obliku masti, suspenzija ili praha, za terapiju kandidijaze
krema ili paste, suspenzija, rastvora i emulzija ili creva, daje se oralna terapija nistatina u obli-
kao gotovi farmaceutski proizvodi ili pripremljeni ku rastvora: preporu~ena doza kod odraslih
po pojedina~noj recepturi. 400.000-600.000 i.j., 4-6 mL rastvora, 4 puta
na dan. Odoj~adi se daje 200.000 i.j., 2 mL
rastvora, 4 puta na dan. Pre izdavanja, lek se
priprema u obliku rastvora. Nistatin prah oto- kao i me{ovite infekcije izazvane gljivicama i
piti u 23 mL destilovane vode. Mast: na infi- bakterijama, monilijaza sluòkoze usta.
ciranu povr{inu koè mazati 2-3 puta na dan Kontraindikacije: preosetljivost na lek.
(2-3 nedelje). Neèljena dejstva: retka su i mogu se javiti u
Upozorenje: le~enje treba prekinuti, ako na- vidu alergijskog dermatitisa, iritacije i crveni-
stane lokalni nadraàj koè ili sluzokoè. Lek la koè, a primenom gela u usnoj duplji mo-
se ne sme primenjivati na sluzokoù oka. Tre- gu se javiti mu~nina i proliv.
ba ga ~uvati na sobnoj temperaturi, za{ti}en Doziranje: krema i tinktura se primenjuju
od svetlosti, van doma{aja dece. utrljavanjem na obolelo mesto 2 puta na dan,
Registrovani lekovi: ujutro i uve~e, naj~e{}e dve nedelje. Gel za
NYSTATIN mast - Hemofarm AD, R. Srbija lokalnu primenu u usnoj duplji, 4 puta 25 mg
na dan, tako {to se gel zadrì nekoliko minu-
ta u ustima, starija deca i odrasli primenjuju
D01AC Derivati imidazola i gel 4 puta po 50 mg na dan. Posle nestanka
triazola
D01AC01 klotrimazol
(Clotrimazole)
simptoma, treba nastaviti le~enje jo{ nekoliko
dana.
Upozorenje: Ne preporu~uje se primena leka
D
FarKl: ANTIMIKOTIK u trudno}i, a oprez je potreban pri primeni
leka kod dojilja. U slu~aju preosetljivosti ili
Delovanje: se zasniva na blokadi biosinteze
iritacije, treba prekinuti upotrebu leka. Kre-
fungalnih lipida (posebno ergosterola) u
ma je namenjena samo za spoljnu primenu.
membrani }elija.
Ne sme do}i u dodir sa o~ima.
Indikacije: namenjen je lokalnom le~enju
kandidijaze izazvane C. albicans i dermatomi- Registrovani lekovi:
koza prouzrokovanih dermatofitima osetlji- DAKTANOL, krem za koù - Galenika A.D., R.
vim na klotrimazol. Srbija
Kontraindikacije: preosetljivost na klotrima-
zol. D01AC03 ekonazol (Econazole)
Neèljena dejstva: na mestu primene, mogu FarKl: ANTIMIKOTIK
se pojaviti iritacija, pe~enje, osip, svrab, lju- Indikacije: primenjuje se kod svih dermato-
{tenje ili edem koè; retko, reakcija preose- mikoza razli~ite lokalizacije, kod onihija i pa-
tljivosti. ronihija izazvanih kandidom, kod saprofito-
Doziranje: krem ili rastvor: nanose se u tan- za.
kom sloju i utrljavaju na obolela mesta 2 pu- Kontraindikacije: preosetljivost na ekonazol i
ta na dan, ujutru i uve~e. Nakon nestanka kli- druge imidazolske antifungike.
ni~kih znakova, treba nastaviti primenu leka Neèljena dejstva: u retkim slu~ajevima mo-
jo{ najmanje dve nedelje. Posip: obolela me- è do}i do blagog eritema koè.
sta posipati 1-2 puta na dan, ne duè od 4-5
Doziranje: krem se nanosi 2 puta na dan u
nedelja u kombinaciji sa kremom ili rastvo-
tankom sloju na obolela mesta. Le~enje treba
rom.
sprovoditi do potpunog nestanka promena.
Upozorenje: Podno{ljivost klotrimazola kod Raspr{iva~: pre upotrebe, bo~icu protresti,
trudnica nije dovoljno istraèna. Kod tih bo- raspr{iti sa najmanje 10 cm udaljenosti, 2 pu-
lesnica se lek moè primeniti, uz posebnu pa- ta na dan. Nakon raspr{ivanja lagano, utrlja-
`nju. Nije poznato da li se lek izlu~uje u maj- ti do potpune resorpcije leka.
~ino mleko. Kod vulvitisa i balanitisa ne tre-
Upozorenje: Ne sme do}i u dodir sa o~ima.
ba primenjivati rastvor. Ne sme do}i u dodir sa
sluzokoòm o~iju. Registrovani lekovi:
ECALIN - Jugoremedija, R. Srbija
ANTIFUNGOL - Salutas Pharma GmbH,
Nema~ka D01AC08 ketokonazol
CANESTEN - Bayer Pharma D.O.O., (Ketoconazole)
Slovenija FarKl: ANTIMIKOTIK
KANSEN - Zdravlje, R. Srbija Opis: Ketokonazol je antimikotik {irokog
MYCORIL - Remedica Ltd., Kipar spektra, a derivat je imidazola.
PLIMYCOL - Pliva Hrvatska D.o.o., Hrvatska Delovanje: v. uvod
Indikacije: le~enje i spre~avanje Pytiriasis ver-
D01AC02 mikonazol (Miconazole) sicolor i seboroi~nog dermatitisa.
FarKl: ANTIMIKOTIK Kontraindikacije: preosetljivost na lek.
Indikacije: razli~ite infekcije koè (izazvane Neèljena dejstva: ako se {ampon primeni
gljivicama iz roda Candida i dermatofitima), nakon dugotrajne upotrebe kortikosteroida,
moè do}i do iritacije vlasi{ta.
230 specijalni deo
Doziranje: krem se namaè na obolelo mesto Registrovani lekovi:

i dva santimetra uokolo, jednom dnevno. Le- FENTIKOL - Zorka Pharma, R. Srbija
~enje traje u proseku 2-3 nedelje, maksimal-
no- do 6 nedelja. [ampon se nanosi na o{te- D01AC20 klotrimazol,
}eni deo koè i vlasi{ta i nakon 3-5 minuta is-
pere se vodom. Kod pitirijaze versikolor jed-
betametazon,
nom dnevno tokom 5 dana, a u le~enju sebo- gentamicin
roi~nog dermatitisa i peruti, dva puta nedelj- (Clotrimazole,
no, tokom 2-4 nedelje. betamethasone,
Upozorenje: {ampon se moè primeniti tek gentamicin)
posle 2 nedelje od prestanka primene lokal- FarKl: ANTIMIKOTIK
nog kortikosteroida. Opis: kombinovani preparat koji sadrì
Registrovani lekovi: 0,05% betametazona, 1% klotrimazola i
AQUARIUS - DEMO S.A. Gr~ka 0,1% gentamicina, dostupan u obliku krema
D MYCOSEB - Zorka Pharma, R. Srbija

KETOKONAZOL – Srbolek, R. Srbija
ili masti.
Indikacije: ko`na oboljenja izazvana gljivica-
ma i bakterijama.
D01AC10 bifonazol (Bifonazole) Registrovani lekovi:
FarKl: ANTIMIKOTIK TRIDERM - Schering Plough Central East
Delovanje: deluje na dermatofite, izaziva~e AG,[vajcarska
mikoza na koì stopala i ruku, kod povr{in-
skih kandidijaza, i kod eritrazme. D01AC52 mikonazol, hidrokortizon
Indikacije: gljivi~ne infekcije koè koje uzro- (kortizol) (Miconazole,
kuju dermatofiti, gljivice kvasca, plesni i dru- hydrocortisone)
ge gljivice (npr. Malassezia furfur), infekcija FarKl: ANTIMIKOTIK (DERMATIK)
izazvana Corynebacterium minutissimum; mi-
Opis: kombinacija antimikotika i glukokorti-
koze na stopalima i rukama (Tinea pedum),
koida (2% mikonazola i 1% hidrokortizona)
mikoze koè i ko`nih nabora (Tinea corporis,
Tinea inguinalis), Pityriasis versicolor, eritrazma Indikacije: akutne i egzacerbirane dermato-
i povr{inske kandidijaze. mikoze sa izraènom upalom ili kod kojih je
do{lo do superinfekcije Gram-pozitivnim
Kontraindikacije: preosetljivost na bifonazol.
bakterijama.
Neèljena dejstva: crvenilo, ose}aj pe~enja i
Kontraindikacije: tuberkuloza koè, herpes
lju{tenje koè. Te pojave su prolazne i nesta-
simpleks, vari~ele, vakcinacija, sifilis.
ju nakon prekida le~enja. Retko se javlja kon-
taktni dermatitis. Neèljena dejstva: ose}aj toplote na mestu
aplikacije.
Doziranje: Dostupan u vidu 1% krema, pra-
{ka, rastvora ili gela. Rastvor u raspr{iva~u, Doziranje: krem dva puta dnevno blago utr-
ako nije druga~ije propisano, upotrebljava se ljavati u tankom sloju na obolelo mesto.
1 put na dan, terapija traje 2-4 nedelje, naj- Registrovani lekovi:
bolje pre spavanja. Obolele delove koè tre- DAKTACORT - Janssen Pharmaceutica N.V.,
ba, pre upotrebe, oprati, temeljno osu{iti. Belgija
Trajanje le~enja je od 2-4 nedelje.
D01AE Ostali antimikotici za
BICUTRIN - Srbolek d.d., R. Srbija
lokalnu primenu
D01AE14 ciklopiroks (Ciclopirox)
D01AC12 fentikonazol FarKl: ANTIMIKOTIK (DERMATIK)
(Fenticonazole) Delovanje: Inhibi{e rast Candida, Epidermo-
FarKl: ANTIMIKOTIK phyton, Microsporum i Trychophyton spp, kao i
Delovanje: na patogene dermatofite, Malas- Malessezia furfur.
sezia furfur i Candida albicans. Indikacije: vaginalna kadidijaza i kandidijaza
Indikacije: vulvovaginalna kandidijaza, glji- i druge gljivi~ne infekcije koè (dermatofito-
vi~ne infekcije koè ze) i infekcije sa Pytiriarsis versicolor.
Neèljena dejstva: peckanje, svrab, crvenilo Neèljena dejstva: iritacija, pruritus.
koè. Doziranje: lokalna aplikacija 2 puta dnevno
Doziranje: lokalno vi{e puta dnevno; intrava- kao 1% krem, rastvor ili pra{ak.
ginalno primenom pesara 200 mg, uve~e, u
toku 3 no}i. Registrovani lekovi:
OBYTIN - Jugoremedija, R. Srbija
Upozorenje: Oprez kod primene kod trudni-
ca i dojilja
D01AE15 terbinafin (Terbinafine) tis, zamagljen vid, indukcija mikrozomnih

FarKl: ANTIMIKOTIK (DERMATIK) enzima jetre, urtikarija, ra{, toksi~na epider-
Delovanje: inhibi{e sintezu gljivi~nih sterola. malna nekroliza, sindrom sli~an lupusu. Re|e
Indikacije: gljivi~ne infekcije koè i noktiju proteinurija, nefroza, mentalna konvulzija,
prouzrokovane dermatofitima, kao {to su psihoti~ki sindrom
Trichophyton (npr. T. rubrum, T. mentagro- Interakcije: Moè pospe{iti ili smanjiti meta-
phytes, T. verucosum, T. tonsurans, T. violaceoum), bolizam drugih lekova kao derivata kumarina
Micosporum canis i Epidermophyton floceosum. ili oralnih kontraceptiva. Redukuje koncen-
Oralno je terbinafin indikovan u le~enju in- traciju salicilata u plazmi. Poja~ava dejstvo
fekcija koè izazvanih Tinea corporis,Tinea cru- alkohola.
ris, Tinea pedis, Tinea capitis i kvascima iz roda Doziranje: Oralno: odrasli, 250 mg (1 tableta
candida (npr. Candida albicans), gde se oralno sadrì 250 mg grizeofulvina), a deca iznad 2
le~enje smatra podobnim s obzirom na me- godine, 5 mg/kg dnevno. Trajanje terapije:
sto, ozbiljnost i ra{irenost infekcije. Tinea corporis: 2-4 nedelje; Tinea capitis: 4-
Kontraindikacije: preosetljivost na terbinafin
ili neko od pomo}nih sredstava u kremu.
Neèljena dejstva: kod upotrebe tableta te-
6 nedelja; Tinea manum i Tinea pedis: 4-8
nedelja; Tinea unguinum: 4-6 meseci.
Predoziranje: iako se grizeofulvin daje si-
D
gobe su blage do umerene i prolazne. Naj~e- stemski, kod fungalnih infekcija koè bolji re-
{}i se javljaju: ose}aj nadutosti, gubitak ape- zultati se postiù sa lokalnim davanjem. Mo-
tita, mu~nina, blagi bol u trbuhu, proliv, ili gu}a fotosenzitivna reakcija.
ko`ne reakcije (crvenilo, urtikarija). U retkim
slu~ajevima toksi~na epidermalna nekroliza, D01BA02 terbinafin (Terbinafine)
koja zahteva prekid terapije. Aerosol, rastvor DDD: O 0,25 g
i krem mogu izazvati: crvenilo, svrab ili boc-
FarKl: ANTIMIKOTIK
kanje povremeno na mestu aplikacije.
Delovanje: poseduje {iroku antimikoti~ku ak-
tivnost i inhibi{e sintezu fungalnih sterola, na
Doziranje: Lokalna primena (krem 1%) 1-2 neke dermatofite deluje fungicidno, a na ne-
puta dnevno namazati obolelo mesto tokom ke kao na Candidu albicans deluje fungistat-
1-2 nedelje (Tinea corporis, Tinea cruris, Tinea ski.
pedis); kandidijaza koè i pitirijaza: terapija,
Indikacije: dermatofitne infekcije koè i nok-
sa istim doziranjem traje 2 nedelje. Aerosol-
tiju.
rastvor: primenjuje se 1-2 puta na dan. Pre
primene, oboleli deo koè treba pa`ljivo o~i- Neèljena dejstva: gastrointestinalne smet-
stiti i osu{iti. nje, mu~nina, dijareja, gubitak apetita, glavo-
bolja, ra{, urtikarija, artralgija, mialgija, Ste-
Registrovani lekovi: vens-Johnson-ov sindrom, toksi~na epider-
LAMISIL krem - Novartis Pharma AG, [vaj- malna nekroliza, fotosenzitivnost, poreme}aj
carska ukusa, izmenjene funkcije jetre.
D01B Antimikotici za Doziranje: oralna primena: Tinea pedis: 250
sistemsku primenu mg, dnevno, u toku 2-6 nedelja; Tinea cruris:
250 mg dnevno, u toku 2-4 nedelje; Tinea cor-
D01BA Antimikotici za poris: 250 mg dnevno, 4 nedelje; onihomiko-
sistemsku primenu ze 250 mg/dan u toku 3 meseca i duè. Deca
D01BA01 grizeofulvin ispod 20 kg: pola tablete od 125 mg 1 put na
(Griseofulvin) dan, deca od 20-40 kg: 125 mg 1 put na dan;
deca iznad 40 kg: 250 mg (2 tablete od 125
DDD: O 0,5 g
mg). Odrasli: 250 mg 1 put na dan.
FarKl: ANTIMIKOTIK
Upozorenje: Oprez u terapiji kod trudnica,
Delovanje: remeti strukturu mitoti~kog vre-
dojilja i kod insuficijencije bubrega ili jetre.
tena }elije gljivice.
Indikacije: dermatofitne infekcije koje zahva- Registrovani lekovi:
taju skalp, kosu, nokte i koù i koje ne reagu- LAMISIL tabl. - Novartis Pharma AG, [vaj-
ju na lokalnu terapiju; infekcije tabana, dla- carska
nova i noktiju.
Kontraindikacije: trudno}a, dojenje, porfiri-
ja, insuficijencija jetre, sistemski lupus erite-
matodes
Neèljena dejstva: mu~nina, povra}anje, fla-
tulencija, dijareja, krvavljenje u gastro-inte-
stinalnom traktu, agranulocitza, glavobolja,
umor, insomnija, vrtoglavica, periferni neuri-
232 specijalni deo
stoji gljivi~na ili bakterijska infekcija, tretira
D02 EMOLIJENSI I
PROTEKTIVI
se, antimikoti~kim preparatom: u ovim sta-
njima moè biti korisna primena kortikoste-
roidnog preparata (naj~e{}e 1% hidrokorti-
zon), ali u ograni~enom trajanju (1 nedelja i
D02A Emolijensi i protektivi manje).
Delovanje: Emolijensi umiruju, ravnaju i hi- Kao barijerna sredstva, koriste se i: kremovi i
driraju koù. Indikovani su kod bolesti koje masti na bazi cinka, benzalkonijum hlorida,
isu{uju koù i zahvataju velike povr{ine. Ka- cetrimida (preparat koji ima u sebi i svetli,
ko im je kratkotrajno dejstvo, moraju se ~e{}e te~ni i beli, mekani parafin, glicerol monoste-
aplikovati i posle evidentnog pobolj{anja kli- arat i cetosterol alkohol); titanijum dioksida
ni~ke slike. Korisni su kod suvih i ekcemato- (preparat koji sadì i titanijum peroksid, tita-
znih promena, kao i kod manje opse`nih pso- nijum salicilat, dimetikon, benzoi~nu tinktu-
rijati~nih promena. Svetli emolijensi, kao voru i te~ni svetli i beli mekani parafin); zatim,
deni krem, odgovaraju pacijentima sa suvom
D koòm. Njima odgovaraju i preparati koji sa-
drè beli, mekani parafin, ili mast u emulziji,
ili te~ni i beli mekani parafin. Stepen teìne
dimetikona (preparat koji sadrì i cink oksid,
dekstran, cetostearl alkohol, beli i te~ni para-
fin), koji je u vidu spreja i koji je pogodan za
ra{ na koì nastao kod uriniranja, dekubitu-
promene, afinitet pacijenta i mesto aplikacije sa, ulkusa na nogama, vla`nih ekcema, fistu-
su faktori za izbor emolijensa. Njih bi trebalo la i ileostoma; benzil alkohola (preparat koji
aplikovati i na promene na koì koja je pokri- sadrì i benzil benzoat, benzil cinamat, lano-
vena kosom. Retko se javljaju prekomerne linsko ulje hipoalergijskih karakteristika) i
senzibilizacije na ove sastojke. cink oksid koji je pogodan za dekubituse i ra{
Ukoliko ne postoji infekcija, preparate koji na koì nastao zbog pelena; kalamin (prepa-
sadrè neku antibakterijsku aktivnu supstan- rat koji u vidu krema sadrì i dimetikon i cink
cu, ne bi trebalo aplikovati. Urea se koristi oksid i pogodan je za ra{ na koì nastao od
kao hidriraju}i agens, primenjuje se zajedno pelena, dekubituse, za higijenu ileostome i
sa lokalnim kortikosteroidima, kako bi olak- kolostome).
{ala penetraciju, a moè biti korisna kod sta-
rijih. Postoje raznovrsne kombinacije emoli-
jenasa pripremljenih kao komercijalni proiz- D02AB Proizvodi sa cinkom
vodi. Opis: Pogodni su za tretman dekubitusa, ek-
Dostupne su slede}e kombinacije : ceme, ra{ na genitourinarnom predelu nastao
• vodeni krem (emulzifikuju}e ulje) sadrì: zbog uriniranja, kao i promene na koì nasta-
30% fenoksietanola u prokuvanoj i ohla|e- le zbog no{enja pelena.
noj vodi; Tu spadaju:
• emulzifikovana mast sadrì: 30% emulzifi- • krem sa cink oksidom: sadrì: cink oksid
kuju}eg voska, 50% mekog belog parafina 32%; ulje kikirikija 32%, kalcijum hidrok-
i 20% te~nog parafina; sid 0,045%, oleinska kiselina 0,5%, masna
• hidrirana mast sadrì: 0,5% suvog magne- vuna 8%;
zijum sulfata, 1% fenoksietanola, 50% • mast sa cink oksidom: sadrì: cink oksid
"wool alcohol ointment" u prokuvanoj, 15% u obi~noj masnoj podlozi (koja sadì
ohla|enoj vodi; 5% vunene masti i 5% ~vrstog parafina, ce-
• te~na i bela, mekana parafinska mast sadr- tostearil alkohola 5% i 85% belog mekanog
ì: 50% te~nog parafina, 50% belog meka- parafina)
nog parafina; • cinkova i ricinusova mast sadrì: cink oksid
• beli mekani parafin; 7,5%, ricinusovo ulje 50%, ulje kikirikija
• ùti parafin; 30,5%, beli p~elinji vosak 10%, cetostearil
alkohol 2%;
• alkoderm sadrì: te~ni parafin, cetil alko-
hol, stearil alkohol, natrijumlauril sulfat, • barijerni krem sadrì: 7,5% cink oksida,
karbomer trietanol amin, sorbitan stearat, 1,5% kalamina, 20% dimetikona, kao i hi-
sorbitol, silikonsku te~nost. droksibenzoate.
Protektivi ili barijerni preparati sadrè, ~esto
u vodi, rastvorljive repelentne supstance (ko- D02AF Proizvodi sa salicilnom
je na neki na~in odbijaju - {tite koù od irita- kiselinom
cije). To su npr.: dimetikon ili ostali silikoni. Opis: Salicilna kiselina ima antisepti~ke i ke-
Koriste se za povr{ine oko stoma, povr{ine ratoliti~ke osobine, aplikuje se lokalno u tera-
koje su pod nekom presijom (kod starijih), piji hiperkeratoti~nih i skvamoznih promena
dekubitusa, itd. na koì (perut ili seboroi~ni dermatitis, ihtio-
Ra{ kod no{enja pelena - tretira se barijer- za, psorijaza i akne). Inicijalno se koristi u
nim kremama i mastima, koje se, obi~no, ko- koncentraciji od 2%, koja se, po potrebi, mo-
riste kod lokalnog dermatitisa. Ukoliko po- è pove}ati do 6% i vi{e. êsto se koristi u
kombinovanoj terapiji sa drugim lekovima. ì razvio eritem/opekotine. Ovi preparati ne

Preparati koji sadrè 60% i vi{e salicilne kise- preveniraju dugotrajno o{te}enje koè od UV-
line, koriste se kao kausti~na sredstva za A, koje bi postalo vidljivo tek za 10-20 godi-
uklanjanje plantarnih bradavica, kalusa ili na. Ovi preparati sadrè supstance koje ima-
tvrdih ùljeva. Salicilna kiselina ima i antimi- ju odbijaju}e dejstvo (refleksno), kao {to je
koti~ke osobine i koristi se lokalno u terapiji titanijum dioksid i cink oksid, i koji obezbe-
dermatofitnih ko`nih infekcija. |uju najefikasniju za{titu od UV-A zra~enja.
Salicilna kiselina ima blago iritiraju}e dej- Neki preparati, naro~ito aminobenzoati, mo-
stvo, te njena aplikacija moè izazvati derma- gu, retko, izazvati fotosenzibilne promene i
titis. Ona se, tako|e, dobro resorbuje preko pigmentaciju (na primer Bergamovo ulje).
koè, te se mogu javiti simptomi akutnog si- Preparati za za{titu od sunca su dostupni u
stemskog trovanja. Da bi se minimizirali ne- obliku krema ili losiona (u novije vreme i u
èljeni efekti, salicilnu kiselinu ne bi trebalo obliku spreja). Tri naj~e{}e zastupljene sup-
primenjivati za duè vreme, u visokim kon- stance u ovim proizvodima su: para-amino-
centracijama (ako za to ne postoji posebna benzojeva kiselina (PABA) i njeni estri, ben-
potreba), na ve}im povr{inama, ili na infla-
miramoj povr{ini i koì koja ima o{te}enu po-
zofenoni (oksibenzen, dioksibenzen i sulizo-
benzon) i dibenzoilmetani. Neki sadrè u se-
D
vr{inu. Trebalo bi da se izbegne kontakt sa bi titanijum dioksid, zink oksid, i/ili etilhek-
o~ima, ustima ili mukusnim membranama. sil p-metoksicinamat. Dok PABA i benzofeno-
Tako|e, trebalo bi da se koristi sa oprezom ni absorbuju UV-B talase, dibenzoilmetani
kod pacijenata koji imaju o{te}enu perifernu absorbuju talase iz UV-A spektra (gde se tala-
cirkulaciju ili dijabetes. si kre}u u rasponu 320-400 nm; a ovi prepa-
rati absorbuju talase do 360 nm). Kod pacije-
nata, koji su izuzetno osetljivi na ove zrake,
D02B Proizvodi za za{titu koè
moè se primeniti efikasno i sredstvo za za-
od UV-zra~enja {titu od sunca, a koje sadrì butil-metil-oksi-
Opis: Solarno ultravioletno (UV) zra~enje dibenzoilmetan koji ima fotoprotektivno dej-
moè biti {tetno po koù. Ono moè izazvati stvo.
promene kao polimorfna erupcija, solarna Tretinoin: O{te}enje koè, izazvano sun~evim
uritkarija i razne kutane porfirije. Tako|e, zracima, moè se le~iti tretinoinom. Tretinoin
provocira (ili pogor{ava) bolesti kao {to su je blagotvoran u le~enju ta~kastih hiperpig-
rozacea i lupus eritematosus. Moè izazvati mentacija, dubljih i pli}ih bora na o{te}enoj
fotosenzibilizaciju kod pacijenata koji uzima- koì, akni vulgaris i kod malignih bolesti.
ju neke lekove, kao {to su demeklociklin, fe- Moè se, u vidu 0,05% krema, aplikovati u
notiazini i amjodaron. Duè izlaganje suncu, tankom sloju, u toku 1-3 no}i u toku nedelje.
moè izazvati nastanak melanoma ili drugih
Tretinoi~na kiselina deluje na epitelna tkiva
karcinoma koè. Prekomerno izlaganje sun-
na nekoliko na~ina: stabilizuje lizozome, po-
cu, moè izazvati nastajanje prekomernih bo-
ve}ava aktivnost polimeraze ribonukleinske
ra na koì, kao i ostalih znakova koji ukazuju
kiseline, pove}ava nivoe prostaglandina E2,
na starenje koè. Solarno UV zra~enje moè
cAMP i cGMP, tako|e, pove}ava i inkorpora-
provocirati i recidiv herpesa labialisa. UV zra-
ciju timidina u DNK. Kod terapije akni, sma-
ci sunca imaju talasnu duìnu od 200-400
njuje koheziju izme|u epidermalnih }elija i
nm. Talasi srednje duìne (280-310 nm), po-
pove}ava oporavak ovog sloja. Smatra se da
znati kao UV-B, uzrokuju opekotine od sunca
je to rezultat ekspulzije otvorenih komedona,
i doprinose nastajanju karcinoma koè, kao i
kao i otvaranja zatvorenih komedona. Lokal-
starenju koè. Talasi duìne od 310-400nm,
no aplikovana retinoi~na kiselina izaziva bla-
(poznati kao UV-A) ne izazivaju opekotine,
gi eritem sa umerenim lju{tenjem. Frekvenca
ali mogu izazvati fotosenzibilizaciju i foto-
i koncentracija aplikovanog preparata moè
dermatoze, oni, tako|e, doprinose dugotraj-
se smanjiti, ukoliko se javlja preterana iritaci-
nom starenju i o{te}enju koè, iz koga se ka-
ja. Za 4-6 nedelja terapije, komedoni koji do-
snije moè razviti karcinom koè.
tle nisu bili vidljivi, postaju vidljivi, te se do-
Preparati za za{titu od sunca sadrè supstan- bija utisak da se stanje akni pogor{alo. Konti-
ce koje {tite koù od UV-B talasa (tako {to ih nuiranom terapijom 8-12 nedelja, lezije ne-
absorbuju), kao i od nastajanja opekotina. staju i stanje koè se popravlja. Naj~e{}i ne-
Za{titni faktor (SPF - Sun Protection Factor), èljeni efekat lokalno aplikovane tretinoi~ne
koji se obi~no nalazi u imenu preparata, uka- kiseline je eritem i suvo}a koè, koja se moè
zuje na stepen za{tite; ukazuje na multiplu javiti u toku prvih nekoliko nedelja primene.
za{titu neza{ti}ene koè od nastajanja opeko-
Izotretinoin (v. i D10BA01) je sintetski reti-
tina. Za{titni faktor predstavllja odnos mini-
noid koji se primenjuje u terapiji neinflama-
malne doze - eritema sa i bez za{titnog pre-
tornih i inflamatornih lezija kod pacijenata sa
parata. Na primer, ako je SPF-8, zna~i da je
blagim do umerenim oblicima akni. Moè se
upotrebom ovog preparata, osobi potrebno 8
primenjivati lokalno i oralno. Smatra se da
puta duè da ostane na suncu da bi se na ko-
inhibitorno deluje na sebacealne `lezde u po-
234 specijalni deo
gledu njihove veli~ine i funkcije. Kapsule (10

mg i 20 mg) primenjuju se tokom 4 nedelje
(0,5 mg/kg dnevno), a zatim 0,1-1 mg/kg
dnevno tokom 16 nedelja. Za lokalnu prime-
D04 SREDSTVA PROTIV
SVRABA, UKLJUÛJU-
]I ANTIHISTAMINIKE,
nu tretinoin je dostupan kao 0,025% krem,
0,025% losion, kao i 0,025% gel. Izotretionin
ANESTETIKE I SL.
je dostupan kao 0,05% gel, a u istoj koncen- Opis: Pruritus (svrab) moè biti posledica si-
traciji (0,05%) u kombinaciji sa eritromici- stemske bolesti (kao {to je hipersenzitivnost,
nom (2%) u vidu gela. obstruktivna ùtica, endokrine bolesti i izve-
Kontraindikovana je primena u trudno}i, u sne maligne bolesti), tako|e, moè se javiti u
toku dojenja, kod insuficijencije jetre i bubre- sklopu ko`nih oboljenja (na primer: psorija-
ga, kod hipervitaminoze A i hiperlipidemije. za, ekcem, urtikarija, skabies). Gde god je
mogu}e, prvenstveno bi trebalo le~iti osnov-
Neèljena dejstva: u toku primene mogu se
nu bolest (kauzalna terapija). Emolijensi su u
javiti svrab, pe~enje, znojenje, lju{tenje koè,
terapiji suve koè, kao i kod starijih, korisni u
D pove}ana fotosenzitivnost, opadanje kose,
bolovi u mi{i}ima i zglobovima
Od skoro je u upotrebi i adapalen, preparat
saniranju pruritusa. Preparati koji sadrè 5%
doksepin koriste se za tretman pruritusa kod
ekcema (mada mogu izazvati pospanost).
sli~an retinoidu, koji se kao 0,1% krem kori- Pruritus je znak i bilijarne obstrukcije, naro-
sti u terapiji akni. Kontraindikacije, neèljeni ~ito kod bilijarne ciroze nastale kao posledica
efekti i mere opreza su iste kao i kod prime- holestaze zbog upotrebe lekova. Oralna pri-
ne retinoidnih preparata. mena holestiramina je terapija izbora u ovim
slu~ajevima. Lokalna primena antihistamini-
ka i lokalnih anestetika je manje efikasna i
moè izazvati senzibilizaciju. Kod ujeda inse-
D03 PREPARATI ZA
LEÊNJE RANA I
ULCERACIJA
kata, efikasna je kratkotrajna upotreba lokal-
nih kortikosteroida, kao i antihistaminika sa
sediraju}im dejstvom. Lokalno le~enje antihi-
staminicima je potrebno, ali bi ga trebalo iz-
begavati zbog velike mogu}nosti senzibiliza-
D03A Preparati za terapiju cije. Njihova se primena moè tolerisati na
oìljaka manjim povr{inama i tokom kra}eg vremena
D03AX Ostali preparati za terapiju (npr. ubodi insekata, genitalni i perigenitalni
pruritus, kada pokazuje blaì antipruriti~ki
oìljaka
u~inak. Apsolutno su kontraindikovani kod
D03AX03 dekspantenol odoj~adi, kao i kod superinficiranih promena
(Dexpanthenol) na koì. Anestetik lidokain se, tako|e, prime-
FarKl: DERMATIK (CIKATRIZANS) njuje kao antipruritik.
Opis: alkoholni analog D-pantotenske kiseli-
ne, vitamin B grupe. D04A Sredstva protiv svraba,
Delovanje: Ulazi u sastav koenzima A i odr- uklju~uju}i antihistamini-
àva normalnu funkciju nadbubrega. Neop-
hodan je za stvaranje antitela i podràvanje
ke, anestetike i sl.
rasta epitela. D04AA Antihistaminici za
Indikacije: dermatitisi razli~ite etiologije, lokalnu primenu
opekotine, dekubitus, pobolj{anje procesa D04AA09 hlorpiramin
epitelizacije kod rana, ulcerozne promene na
sluznicama.
(Chloropyramine)
FarKl: ANTIHISTAMINIK LOKALNI (BLOKA-
Kontraindikacije: primena kod pacijenata sa TOR H1 RECEPTORA)
hemofilijom.
Opis: Hlorpiramin pripada grupi antihistami-
Doziranje: 5% mast 2-3 puta dnevno naneti nika koji blokiraju H1 receptore. Vezuju}i se
u tankom sluju na obolelo mesto. na receptore, blokira sva nepoèljna dejstva
Registrovani lekovi: histamina na muskulaturu, koù i sluzokoè.
PANTHENOL - Hemofarm AD, R. Srbija Delovanje: lokalno anesteti~ko, antipruriti~-
ko. Lokalnom primenom hlorpiramina do}i
}e do umirivanja svraba, iako je mehanizam
delovanja na koì nerazja{njen.
Indikacije: kod akutnih alergijskoh reakcija,
naro~ito gde dolazi do osloba|anja velike ko-
li~ine histamina, urtikarija, Quinkeov edem,
alergijska preosetljivost prouzrokovana leko-
vima, ubodi insekata, serumska bolest, pole-
Tabela 2.6.2: Pojedina~ne koli~ine antiparazitskih preparata koje bi trebalo aplikovati na specifi~ne
povr{ine koè kod odraslih
krem za rastvor za
losion
koù ispiranje
Skalp (va{ljivost -
- 50 ml 50 - 100 ml
pediculosis capitis)
telo (scabies) 30 - 60 g 100 ml -
telo (va{i) 30 - 60 g 100 ml -
noza, angioneurotski edem, pruritus (ekcem, telu, posebno na pregibima i naborima koè,
dermatitis). jednom dnevno u toku pet dana.
Kontraindikacije: preosetljivost na hlorpira- Kao antipruritik: aplikuje se jednom na 6-10
min i druge sastojke leka. sati.
Neèljena dejstva: nisu zna~ajna pri lokalnoj Upozorenje: ne bi trebalo da se aplikuje bli-
primeni.
Interakcije: nisu zna~ajne pri lokalnoj prime-
zu o~iju, usta, na mukoznim membranama,
kao ni deci ispod 3 godine. D
ni.
Doziranje: mast lokalno utrljati nekoliko pu-
ta na dan.
Upozorenje: ne sme se primeniti na velikim
povr{inama koè i, naro~ito, ne za vreme iz-
laganja suncu zbog preosetljivosti na sunce.
D05 LEKOVI ZA LEÊNJE
PSORIJAZE
(ANTIPSORIJATICI)
SYNOPEN - Pliva Hrvatska D.o.o., Hrvatska Opis: Psorijaza je ko`na bolest koja se karak-
teri{e upalnim, crvenkastim, o{tro ograni~-
nim àri{tima razli~ite veli~ine, prekrivenih
D04AA10 prometazin srebrnasto-beli~astim ljuspama. Osim koè,
(Promethazine) zahva}eni su i vlasi{te i nokti, a mogu biti za-
FarKl: ANTIHISTAMINIK LOKALNI (BLOKA- hva}eni i zglobovi. Psorijaza se tretira lokal-
TOR H1 RECEPTORA) nom aplikacijom salicilne kiseline, katranom,
Opis: fenotiazinski derivat, antihistaminik se- kalcipotriolom ili ditranolom.
dativnog dejstva sa antimuskarinskim i seda- Salicilna kiselina: Kao keratolitik, omogu}ava
tivnim i serotoninsko-antagonisti~kim dej- otklanjanje ljuspastih promena. Preparati ko-
stvom. Kao prometazin hidrohlorid koristi se ji sadrè 2% salicilne kiseline, koji se na po-
kod pruritusa na koì. ~etku koriste, bivaju zamenjeni kasnije ve}im
Indikacije: pruriginozne reakcije na koì. koncentracijama (3-6% salicilne kiseline).
Doziranje: krem (2%) 2-4 dnevno namazati Neèljeni efekti: iritacija, a ako se tretiraju
promene na koì u tankom sloju. ve}e povr{ine, mogu}a intoksikacija salicilati-
ma.
PHENERGAN - Galenika A.D., R. Srbija Katran: aktivniji je nego salicilna kiselina, po-
seduje antiinflamatorno dejstvo kao i sposob-
nost uklanjanja ljuspa/plakova sa koè. Upo-
D04AA13 dimetinden (Dimetindene) trebljava se u le~enju psorijaze i u le~enju
FarmKl: ANTIHISTAMINIK LOKALNI hroni~nog atopi~nog ekcema. Dostupan je u
(BLOKATOR H1 RACEPTORA) vidu {ampona (pogodan oblik za ve}e povr{i-
Registrovani lekovi: ne) i u obliku paste u kombinaciji sa cinkom.
FENISTIL - Novartis Pharma AG, [vajcarska Ne sme se koristiti za tretman lica (osim pre-
parata koje imaju manje koncentracije). Kod
ekcema, korisni su preparati koji imaju kom-
D04AX Ostali preparati protiv binaciju ugljene smole i hidrokortizona.
svraba UV fototerapija moè biti efikasna kod blagih
D04AX.. krotamiton (Crotamiton) do umerenih oblika psorijaze sa plakovima
FarKl: ANTIPARAZITIK (ANTIPRURITIK) Kalcipotriol je derivat vitamina D (50 mgra-
Indikacije: koristi se u terapiji skabijesa (iza- ma/g), koristi se kod psorijaze sa plakovima
ziva~ Sarcoptes scabiei) i kao antipruritik. (u vidu masti ili krema). Za tretman prome-
Kontraindikacije: akutni eksudativni derma- na na poglavini koristi se rastvor. Nema ne-
titis. prijatan miris i ne boji tkanine. Kontraindiko-
Neèljena dejstva: iritacija, hipersenzitivne van je kod bolesti sa poreme}ajem metaboli-
reakcije koè. zma kalcijuma.
Doziranje: terapija skabijesa: krem 10% ili Doziranje: kao krem ili mast aplikuje se 1-2
losion: posle kupanja, aplikuje se po celom puta dnevno
236 specijalni deo
Acitretin se primenjuje kod teìh oblika pso- krema (0,5%; 1% i 2% ditranola). Krem se
rijaze sa keratoti~nim promenama (eritroder- nanosi na promene na koì u toku 1 sata/
mijska psorijaza, lokalna i generalizovana dan.
pustulozna psorijaza, kongenitalna ihtioza, Upozorenje: Osobe sa svetlom koòm su ose-
Pytiriarsis rubra pilaris, Darierova bolest, keratosis tljivije, nego osobe sa tamnom koòm. Le~e-
follicularis). U toku primene acitretina, mogu- nje bi trebalo sprovesti, isklju~ivo, pod kon-
}a su neèljena dejstva i to: suva usta, opada- trolom dermatologa. Ne sme se nanositi na
nje kose (koje prestaje sa prestankom terapi- pregibe koè, na genitalije ili na lice. Posle
je), generalizovani pruritus, paronihija i kr- primene, treba dobro oprati ruke, uklanjaju}i
vavljenje iz nosa. Kontraindikovana je prime- i tragove preparata. Ne sme se primenjivati u
na uop{te kod èna u fertilnom dobu (jer je blizini o~iju.
acitretin teratogen) i kod èna koje koriste
kontracepciju, kod dojilja, kod o{te}enja jetre Registrovani lekovi:
i bubrega, kod pacijenata sa hiperlipidemi- CIGNOL - Fam Pharm, R. Srbija
jom, istovremena primena sa derivatima vita-
D mina A ili drugim retinoidima (zbog mogu-
}eg nastanka hipervitaminoze); trudno}a ne
D05AC51 ditranol, salicilna kiselina
(Dithranol, salicylic acid)
bi smela da nastane 1 mesec pre po~etka Registrovani lekovi:
upotrebe leka i 2 godine nakon prestanka da- CIGNOL - Fam Pharm, R. Srbija
vanja leka.
Metotreksat, kao antimetabolit moè se upo-
trebiti kod nekih rezistentnih psorijaza, ali D05AX Ostali antipsorijatici za
primena mora biti pod strogom kontrolom, lokalnu primenu
obi~no, u dozi od 10 mg ili 25 mg jednom ne-
deljno. uz pra}enje hematolo{kih i biohemij- D05AX02 kalcipotriol (Calcipotriol)
skih parametara. Istovremena primena sa
metotreksatom, pove}ava rizik od nastanka
hepatitisa; istovremena primena sa tetracikli- D05AX03 kalcitriol (Calcitriol)
nima, pove}ava rizik od hipertenzije.
D05AX04 takalcitol (Tacalcitol)
D05A Antipsorijatici za lokalnu
primenu D05AX05 tazaroten (Tazarotene)
D05AC Derivati antracena
D05B Antipsorijatici za
D05AA.. katran kamenog uglja
sistemsku primenu
(destilat)
Registrovani lekovi: D05BA Psoraleni za sistemsku
TEER ñ LINOLA-FETT - Dr August Wolff, primenu
Nema~ka Opis: Trioksalen i metoksalen su psoraleni
koji se koriste za repigmentaciju depigmenti-
sanih makula kod vitiliga. Da bi se postigao
D05AC01 ditranol (Dithranol) èljeni efekt, psoraleni moraju biti aktivirani
FarKl: ANTIPSORIJATIK (DERIVAT ANTRA- izlaganjem koè ultravioletnim zracima UV-
CENA) A, talasne duìne 320-400 nm. Pod dejstvom
Opis: vrlo efikasan antipsorijatik. Antipsorija- UV-A talasa, psoraleni interreaguju sa pirimi-
zno dejstvo je posledica smanjene sinteze dinom DNK i nastaje ciklobutan. Ovi DNK fo-
DNK, smanjenja broja mitoza i proliferacije toprodukti mogu inhibisati sintezu DNK. U
keratinocita. toku primene psoralena, mogu} je nastanak
Indikacije: subakutna i hroni~na forma psori- karcinoma koè ili katarakte.
jaze sa formiranim plakovima.
Kontraindikacije: akutna pustularna i gene- D05BA02 metoksalen (Methoxsalen)
ralizovana psorijaza, bubre`na insuficijenci-
ja, trudno}a, dojenje, alergija na preparate DDD: O 10 mg
koji sadrè ditranol. FarKl: PIGMENTI STIMULANS
Neèljena dejstva: iritacija koè, crvenilo sa Delovanje: pove}ava reaktivnost koè na du-
simptomima nadraàja, ose}aj pe~enja, proge talase (320-400 nm). U prisustvu UV-A ta-
mena boje koè, dlaka i tkanine. lasa, vezuje se za DNK, inhibi{e sintezu DNK
Doziranje: dostupan u vidu gela (0,5%), {ta- i moè dovesti do o{te}enja }elije. Oporavak
pi}a (1% i 2%), masti (kombinacija sa salicil- od o{te}enja }elije moè biti pra}en pove}a-
nom kiselinom: 0,5% ditranola i 2% salicilne nom melanizacijom epidermisa. Metoksalen
kiseline; 1% ditranola i 1,5% salicilne kiseli- pove}ava pigmentaciju, aktivi{u}i melanoci-
ne; 2% ditranola i 0,5% salicilne kiseline), i te.
Indikacije: Upotreba u fotohemoterapiji ili Upozorenje: Kako se koncentracije etretinata

PUVA terapiji (Psoralen i UV-A - zra~enje UV- nalaze u krvi i posle 3 godine, u tom periodu
A talasima visoke gustine) psorijaze. bi morala da se izbegne trudno}a. Davaoci
Kontraindikacije: Bolesti koje su povezane sa krvi, koji su bili na terapiji etretinatom, ne bi
senzibilizacijom na svetlost (porfirija), mela- trebalo da daju krv slede}e 2 godine.
nominvazivni skvamozni karcinom.
Neèljena dejstva: mu~nina, nervoza, depre- D05BB02 acitretin (Acitretin)
sija, insomnija, pruritus, i blagi tranzitorni DDD: O 35 mg
eritem, edem, vrtoglavica, glavobolja, formi- FarKl: ANTIPSORIJATIK
ranje bula, oniholiza, bolovi na koì, veziku-
le. Opis: Psorijaza je ko`na bolest koja se karak-
teri{e upalnim, crvenkastim, o{tro ograni~e-
Interakcije: Konzumiranje neke hrane - cere- nim àri{tima razli~ite veli~ine, prekrivenih
alija, u ve}im koli~inama, moè pove}ati rizik ljuspicama uz zahvatanje vlasi{ta i noktiju, a,
od fototoksi~nosti, istovremena primena sa tako|e, mogu biti zahva}ani i zglobovi.
drugim lekovima za koje je poznato da izazi-
vaju fotosenzibilnost.
Doziranje: Dozu od 600 mcg/kg, uzimati 2
Delovanje: Acitretin deluje u smislu inhibici-
je epidermalne proliferacije i regresije upal-
D
nih promena.
sata pre tretmana UV-A talasima, dva puta
nedeljno. Ukoliko nema zadovoljavaju}eg kli- Indikacije: u teìm poreme}ajima keratiniza-
ni~kog odgovora, posle 15. PUVA tretmana, cije, kao {to su eritrodermijska psorijaza, lo-
moè se doza povisiti samo jednokratno, 10 kalna i generalizovana pustularna psorijaza,
mg. Za lokalnu upotrebu metoksalena, koristi kongenitalna ihtioza, Pityrijazis rubra pilaris,
se preparat u koncentraciji 0,1%, 30 minuta Darierova bolest.
pre izlaganja UV-A zra~enju. Izuzetno, paci- Kontraindikacije: kod èna u fertilnom dobu,
jent se moè izloìti kupki u rastvoru koji sa- ukoliko ne koriste strogu kontracepciju. Ta-
drì 3,75 mg/l, 15 minuta pre izlaganju UV-A ko|e je kontraindikovan kod bolesnika sa te-
talasima. U okviru PUVA tretmana, pacijent {kim o{te}enjem funkcije jetre i bubrega i u
ne bi trebalo da se kupa 24 sata pre, i 48 sa- hroni~noj hiperlipidemiji.
ti posle tretmana. Neèljena dejstva: suvo}a usana, upale usa-
Upozorenje: Oprez u primeni kod hepati~ne na i ragade u uglovima usta, a moè nastupi-
insuficijencije. Ne preporu~uje se upotreba ti krvavljenje iz nosa, konjuktivitis. retko fo-
kod dece. Izbegavati sunce (~ak i kroz prozor). topreosetljivost, poreme}aj vida, bol u mi{i}i-
Posle lokalne aplikacije, ne bi se trebalo izla- ma, zglobovima i kostima, poja~ani gubitak
gati suncu u toku 12-48 sati. kose, lomljivost noktiju i paronihija, reverzi-
bilno povi{enje transaminaza i alkalne fosfa-
taze.
D05BB Retinoidi u terapiji Interakcije: v. Poglavlje III.
psorijaze Doziranje: Odrasli: po~etna doza 25 mg ili 30
D05BB01 etretinat (Etretinate) mg/dan tokom 2-4 nedelje. Doza odràvanja
DDD: O 35 mg mora biti zasnovana na klini~koj delotvorno-
FarKl: ANTIPSORIJATIK sti i podno{ljivosti. Optimalni terapijski re-
zultati postiù se uzimanjem dnevne doze od
Opis: Retinoid, derivat tretinoina.
25-50 mg daljih 6-8 nedelja, maks. 75
Indikacije: te{ki, ekstenzivni oblici psorijaze, mg/dan. Deca: acitretin treba da primenjuju
koji ne reaguju na ostale oblike terapije, na- samo onda kada je dokazano da je svako dru-
ro~ito generalizovana i palmo-plantarna pu- go le~enje nedelotvorno. Dnevna doza je oko
stulozna psorijaza. Kongenitalne ihtioze i te- 0,5 mg/kg. Vi{e doze do 1 mg/kg/dan mogu
{ki oblici folikularne keratoze (Darijerova bo- biti neophodne u nekim slu~ajevima, ali u
lest), kao i ostali oblici keratinoza. ograni~enim razdobljima i to najvi{e do 35
Interakcije: Hepatotoksi~nost se pove}ava sa mg/kg.
istovremenim davanjem metotreksata. Upozorenje: Moraju se pratiti vrednosti se-
Doziranje: Po~etna doza je 0,75-1 mg/kg te- rumskog holesterola i serumskih triglicerida,
lesne mase, u odvojenim dozama; maksimal- funkcije jetre, a kod dijabeti~ara retinoidi
na doza je 1,5 mg /kg na dan. Eritrodermna mogu pobolj{ati i pogor{ati toleranciju gluko-
psorijaza moè da reaguje i na niè doze ze. Koli~ina {e}era u krvi se mora ~e{}e pro-
(0,25 mg/kg na dan), a nedeljno da se pove- veravati. Acitretin je visoko teratogen. Njego-
}ava za 0,25 mg/kg na dan do postizanja op- va primena kontraindikovana je, ne samo
timalnog odogovora. Prate}i inicijalni odgo- kod trudnica i èna koje bi mogle zatrudneti
vor, posle 8-16 nedelja terapije, nastavlja se za vreme ili 2 godine nakon le~enja, nego
sa dozom odràvanja 0,5-0,75 mg /kg dnev- kod svih èna u fertilnom dobu. Dojilje ga ne
no. Terapija se prekida kada se postigne za- smeju uzimati. Izbegavati kombinovano le~e-
dovoljavaju}a rezolucija lezija.
238 specijalni deo
nje sa vitaminom A ili ostalim retinoidima cija, krioterapija). Naj~e{}e se koriste u obli-
zbog mogu}eg nastanka hipervitaminoze A. ku gela, masti ili pra{ka za posipanje.
NEOTIGASON - F. Hoffmann-La Roche, [vaj- D06AX Ostali antibiotici za lokalnu
carska primenu
D06AX01 fusidinska kiselina
(Natrijum fusidat)
D06 ANTIBIOTICI I
HEMIOTERAPEUTICI
ZA DERMATOLO[KU
FarKl: DERMATIK (ANTIBIOTIK)
Opis: antibiotik sa bakteriostatskim i bakteri-
cidnim dejstvom na gram-pozitivne bakterije
(stafilokoke).
PRIMENU
Delovanje: inhibi{e sintezu proteina bakterij-
ske }elije.
D D06A Antibiotici za lokalnu

primenu
Opis: Lokalna primena antibiotika u le~enju
Indikacije: te{ke stafilokokne infekcije koè.
Neèljena dejstva: hipersenzitivne reakcije
na koì (ra{).
infekcija koè ima opravdanje ukoliko su te Doziranje: Lokalna aplikacija u vidu masti
infekcije izazvane mikroorganizmima (kao (2%): 2-3 puta dnevno mazati u tankom slo-
na primer streptokoke ili stafilokoke), i uko- ju na obolelo mesto; gaza: naneti direktno na
liko infekcija nije zahvatila velike povr{ine i ranu i menjati na drugi dan.
dublje slojeve koè, {to bi iziskivalo primenu Upozorenje: Oprez kod primene u toku trud-
sistemske antibiotske terapije u cilju izle~e- no}e, dojenja i u stanjima insuficijencije je-
nja. tre.
Pri izboru antibiotika za lokalnu upotrebu,
mora se imati u vidu osetljivost uzro~nika in- Registrovani lekovi:
fekcije na antibiotik (te je preporu~ljivo pret- STANICID mast - Hemofarm koncern, R.
hodno napraviti kulturu i antibiogram brisa Srbija
uzetog sa lezije). Lokalno se primenjuju anti-
biotici, koji se ne primenjuju sistemski. Na taj D06AX02 hloramfenikol
na~in se izbegava pojava alergijske senzibili- (Chloramphenicol)
zacije, kao i nastanak rezistentnih sojeva. FarKl: DERMATIK (ANTIBIOTIK-HLORAM-
Kod le~enja piodermija (streptokoknog i sta- FENIKOL)
filokoknog tipa), neophodno je proceniti o Opis: bakteriostatik sa {irokim delovanjem
kakvim oblicima se radi (povr{inskim ili du- na gram-pozitivne bakterije i gram-negativne
bljim), jer kod piodermija koje su zahvatile bakterije, kao i na druge osetljive mikroorga-
dublje slojeve koè (furunkuloza), mora se nizme.
primeniti sistemska terapija, posebno antibi- Delovanje: Posle ulaska u }eliju, koja je ose-
otika koji su penicilinaza rezistentni. Povr{ni tljiva na njega (mehanizmom aktivnog tran-
oblici (stafilokokni i streptokokni impetigo) sporta), vezuje se za 50S subjedinicu na bak-
mogu se uspe{no tretirati lokalnom prime- terijskom ribozomu, na mestu gde se vezuje i
nom antibiotika. Ukoliko postoje kraste na klindamcin i makrolidni antibiotici; Inhibi{e
povr{inama, koje bi trebalo lokalno tretirati sintezu bakterijskih proteina, blokiraju}i for-
antibioticima, neophodno je da se te kraste miranje peptidil transferaze.
prvo uklone (kva{enjem mlakim uljem).
Indikacije: bakterijske infekcije koè; kon-
Lokalno se antibiotici primenjuju u le~enju junktivitis bakterijskog porekla, bakterijski
piodermnih dermatoza (piokokna superin- ulcerozni keraitits.
fekcija alergijskog i nealergijskog dermatiti-
sa, atopijski dermatitis i dr.). Ove promene se Kontraindikacije: virusne i gljivi~ne infekcije
tretiraju antibioticima i kortikosteroidima za koè i sluzokoè.
lokalnu upotrebu. U tretmanu rana, a tamo Neèljena dejstva: eritem, ra{, fotosenzitivne
gde je potrebno i ~i{}enje rane, koriste se pre- reakcije.
parati koj, uz antibiotike, sadrè i enzime Doziranje: mast za o~i 1% (nanositi na 3 sa-
(kao klostridijum peptidaza). U lokalnom ta na unutra{nu stranu donjeg kapka), u pr-
tretmanu promena na koì re|e se koriste he- vih 48 sati, zatim re|e; i mast za koù 5%
mioterapeutici nego antibiotici, jer ovi prvi (nanositi 3-4 puta na obolelo mesto)
mogu izazvati alergijske reakcije. Sulfoprepa- Upozorenje: u slu~aju iritacije, terapiju bi
rati spadaju u opsoletnu terapiju. Lokalna pri- trebalo odmah prekinuti; ne sme se nanositi
mena hemioterapeutika ima opravdanje kod na veliku povr{inu, zbog mogu}nosti sistem-
postoperativnog tretmana nakon manjih hi- skih reakcija (deca, stariji, renalna o{te}e-
rur{kih zahvata na koì (npr; elektrokoagula- nja).
D06AX05 bacitracin, neomicin Neèljena dejstva: blagi nadraàj koè (eri-

(Bacitracin, neomycin) tem i pruritus), mogu}a je pojava fotosenzi-
FarKl: DERMATIK (ANTIBIOTIK) tivnosti.
Delovanje: kombinacija neomicina i bacitra- Doziranje: mast se lagano namaè na infici-
cina {irokog antimikrobnog delovanja name- rano podru~je 3-4 puta na dan i, po potrebi,
njena je le~enju gotovo svih lokalnih ko`nih pokrije se gazom.
bolesti koje prouzrokuju gram-pozitivne i Registrovani lekovi:
gram-negativne bakterije. Ne resorbuje se i GENTAMICIN mast- Galenika A.D., R. Srbija
zato ne deluje sistemski.
Indikacije: piodermija, impetigo, epidermo- D06AX09 mupirocin (Mupirocin)
kutane piodermije (folikulitis) naro~ito za FarKl: DERMATIK (ANTIBIOTIK)
spre~avanje {irenja infekcije, superinfekcije
povr{inskih rana i opekotina, bakterijske der- Delovanje: Deluje na gram-pozitivne bakteri-
matopatije, spre~avanje piokoknih superin- je (npr. stafilokoke, streptokoke, sojeve rezi-
stentne na metilicin) i gram-negativne bakte-
fekcija ali samo kad postoji velika verovatno-
}a njihove pojave (herpes simpleks, zoster,
ubodi insekata); blefaritis, dakriocistitis,
rije (npr. E. coli i H. influenzae).
Indikacije: impetigo, folikulitis, furunkuloza,
D
akutni konjunktivitis, ulkus ro`nja~e, kerato- sekundarno inficirane dermatoze i sekundar-
konjunktivitis, blefarokonjunktivitis; upala no inficirane traumatske lezije koè: ekcem,
spoljnog slu{nog kanala. neurodermatitis, ulkus cruris.
Kontraindikacije: preosetljivost na neomicin Kontraindikacije: prosetljivost na mupirocin.
i druge aminoglikozide, bacitracin i druge sa- Neèljena dejstva: kod nekih bolesnika moè
stojke leka, perforacija bubne opne. se javiti prolazno pe~enje i bol, retke su, ali
Neèljena dejstva: lokalno draènje koè, mogu}e reakcije preosetljivosti, kontaktni
svrab, urtikarija, kontaktni dermatitis i super- alergijski dermatitis, crvenilo, otok, svrab kao
infekcija. Mogu}a je ototoksi~nost, nefrotok- i osip, koji brzo nestaju nakon prekida le~e-
si~nost. nja.
Doziranje: aerosol i pra{ak: pre upotrebe do- Doziranje: mast se nanosi na obolelo mesto 3
bro se protrese. Jedanput ili vi{e puta na dan puta na dan. Po potrebi, koristiti zavoj ili
obolelo mesto se poprska sa udaljenosti od okluzivni zavoj. Le~enje se sprovodi 5-10 da-
20-25 cm. Nakon upotrebe, raspr{iva~ se na.
okrene naopako i kratkim pritiskom izduva Upozorenje: Produèna primena mupirocin
ventil; mast: mazati 2-4 puta na dan. masti se ne preporu~uje, jer moè do}i do po-
Upozorenje: U trudno}i i za vreme dojenja jave rezistentnih uzro~nika, uklju~uju}i gljivi-
primeniti samo u hitnim slu~ajevima, na ma- ce. Ne preporu~uje se u prvom tromese~ju
njim povr{inama i kra}e vreme (postoji mo- trudno}e i za vreme dojenja. Ako je le~enje
gu}nost sistemske resorpcije). potrebno, preporu~uje se prekid dojenja za
vreme primene leka.
BIVACYN JUGOREMEDIJA pra{., sprej -
Jugoremedija, R. Srbija D06B Hemioterapeutici
ENBECIN - Galenika A.D., R. Srbija za lokalnu primenu
D06BA Sulfonamidi
D06AX07 gentamicin (Gentamicin) D06BA01 sulfadiazin srebro
FarKl: DERMATIK (ANTIBIOTIK-AMINOGLI- (Silver sulfadiazine)
KOZID)
FarKl: DERMATIK (SULFONAMID)
Delovanje: baktericidni antibiotik {irokog
Delovanje: osloba|a jone srebra koji se vezu-
spektra iz grupe aminoglikozida sa spektrom
ju uz DNK bakterijskih }elija ~ime se spre~a-
delovanja na gram-pozitivne bakterije i
va njihov rast i razmnoàvanje. Ne o{te}uje
gram-negativne bakterije: Pseudomonas aeru-
}elije koè i potko`nog tkiva. Pokazuje dobro
ginosa, indolpozitivne i indolnegativne sojeve
dejstvo na: E. coli, P. aeruginosa, Staphylococcus
proteusa, E. coli, grupu Aerobacter-Klebsiella,
aureus, a deluje na Candidu albicans i neke
stafilokoke, salmonele, {igele, gonokoke.
druge gljivice. Sulfadiazin srebro prodire u
Uspe{no le~i i infekcije otporne na druge vr-
nekrozno tkivo i eksudat.
ste lokalne terapije.
Indikacije: le~enje i spre~avanje infekcija kod
Indikacije: primarne i sekundarne bakterijske
opekotina i inficiranih ko`nih ozleda, kao {to
ko`ne infekcije, inficirane ko`ne ulceracije,
su dekubitusni ulkusi i duboke prljave rane.
inficirane ozebline.
Kontraindikacije: ne upotrebljavati u trudno-
}i i kod nedono{~adi i novoro|en~adi zbog
sastojak leka.
mogu}eg kernikterusa.
240 specijalni deo
Neèljena dejstva: pri dugotrajnom le~enju ekcem, ko`ne promene izazvane varicelom
opse`nih opekotina, koncentracije sulfonami- zoster.
da u serumu mogu dosti}i vrednosti kao pri Kontraindikacije: pojava vezikula.
sistemskom le~enju, pa je mogu}a pojava ne- Neèljena dejstva: kontaktni dermatitis.
èljenih dejstava kao za sistemske sulfonami-
Doziranje: mast 1% 3-6 puta na dan mazati
de.
inficiranu promenu na koì pre pojave vezi-
Doziranje: ope~ene povr{ine namaù se sa 2- kula.
4 mm debelim slojem krema i pokriju steril-
Upozorenje: oprezna primena u trudno}i i
nom gazom, naj~e{}e jednom dnevno. Le~e-
kod dojilja.
nje povr{inskih opekotina traje od nekoliko
dana do, najvi{e, mesec dana. Registrovani lekovi:
Upozorenje: Oprez je potreban kod preose- VIRU - MERZ SEROL - Merz Pharmaceuticals
tljivosti na sulfonamide, zbog mogu}ih aler- GmbH, Nema~ka
gijskih reakcija, kod uro|enog nedostatka
D glukoza-6-fosfatdehidrogenaze. Kontrola
krvne slike zbog mogu}e leukopenije.
D06BB03 aciklovir (Aciclovir)
FarKl: ANTIVIROTIK
Delovanje: aciklovir je virustatik velike selek-
DERMAZIN - Lek, Slovenija tivnosti za viruse Herpes simplex tipa 1 i 2, kao
SANADERM - Zdravlje, R. Srbija i virus Varicelle zoster.
Indikacije: Herpes labialis, po~etni Herpes geni-
talis, Herpes simplex, keratitis.
D06BB Antivirusni lekovi Kontraindikacije: preosetljhivost na supstan-
D06BB.. interferon alfa - n1 cu.
(interferon alfa - n1) Neèljena dejstva: crvenilo, suva koà, lju-
FarKl: DERMATIK {tenje, prolazan ose}aj pe~enja i probadanja
Opis: leukocitarni humani interferon alfa, na le~enim podru~jima.
dobijen iz leukocita ili limfoblasta DNK re- Interakcije: kod lokalne primene, sistemska
kombinantnom tehnologijom. Danas se ne resorpcija vrlo je mala i mogu}nost klini~ki
smatra preparatom koji pripada savremenoj zna~ajnih interakcija sa sistemskim lekovima
farmakoterapiji. gotovo je isklju~ena.
Delovanje: deluje kao virustatik, pospe{uje Doziranje: U po~etnoj fazi, kad bolesnik ose-
lokalne antivirusne aktivnosti }elije (antipro- }a samo bol i svrab, treba odmah zapo~eti te-
liferativne i imunoregulativne). rapiju. Obolela podru~ja maù se 5 puta na
Indikacije: H. labialis i H. genitalis, H. zoster, be- dan svaka 4 sata.
nigni tumori koè virusne etiologije, C. acumi- Upozorenje: Kod trudnica treba primeniti sa-
nata. mo u hitnim slu~ajevima, ne{kodljivost pri-
Neèljena dejstva: Lokalna primena interfe- mene kod dojilja nije dokazana. Recidivi su
rona moè izazvati kutane vaskularne lezije, mogu}i.
egzacerbaciju i/ili razvoj psorijati~nih prome-
na, nekrotizaciju kutanih lezija.
ACIKLOVIR mast- Remevita D.o.o., R. Srbija
Interakcije: Nisu utvr|ene. ACIKLOVIR krem- Zdravlje, R. Srbija
Doziranje: mast i kapi za o~i (obe formulacije
u koncentraciji 25.000 i.j./g i 30.000 i.j./g)
mast: na svaka 3 sata nanositi mast u tankom D06BX Ostali hemioterapeutici
sloju bez utrljavanja. D06BX01 metronidazol
kapi: 1-2 kapi na 3 sata i pre spavanja, tokom (Metronidazole)
7 dana. FarKl: ANTIMIKROBNI LEK, ANTIPROTO-
Upozorenje: ~uvati na temperaturi 4-100°C, ZOIK, AMEBICID
oprezna primena kod psorijaze. Delovanje: metronidazol je derivat nitroimi-
dazola, hemioterapeutik za dermatolo{ku
primenu. Deluje na mnoge aerobne bakterije
D06BB02 tromantadin
i protozoe. Kod rozacee i steroidnog rozacei-
(Tromantadine) formnog dermatitisa terapija dovodi do po-
FarKl: ANTIVIROTIK bolj{anja upalnih lezija koè, te slabljenja su-
Delovanje: Inhibi{e replikaciju virusa. Danas bjektivnih smetnji (suvo}a, peckanje, svrab).
se ne smatra preparatom koji pripada savre- Indikacije: rosacea, dermatitis rosaceiformis
menoj farmakoterapiji. steroidica.
Indikacije: herpes simpleks infekcije koè Kontraindikacije: kod bolesnika sa ranije
(herpes simpleks labialis; herpes simpleks ge- utvr|enom preosetljivo{}u na sam lek, para-
nitalis; herpes simpleks solaris), herpeti~ki bene i sli~na jedinjenja.
Interakcije: za lokalne preparate nisu pozna- Lokalno aplikovani kortikosteroidi mogu iza-
te. zvati: atrofiju koè, naro~ito na tankim pre-
Doziranje: jedanput na dan. delima kao {to su pregibi i lice; mogu izazva-
Upozorenje: prilikom nano{enja paziti da lek ti akneformne pustule na licu; perioralni der-
ne do|e u kontakt sa o~ima. matitis, sli~an rozacei.
Treba izbegavati izlaganje suncu. Lek izbora je onaj preparat koji sadrì najma-
nje potentan kortikosteroid i sa najmanjom
Registrovani lekovi: ja~inom. Kad god je mogu}e, trebalo bi izbe-
COLPOCIN-T - Demo S.A., Gr~ka gavati razblaìvanje.
Neèljena dejstva: Nasuprot vrlo potentnim i
potentnim kortikosteroidima, kortikosteroidi
D07 KORTIKOSTEROIDI,
DERMATOLO[KI
PREPARATI
sa umerenim ili slabim dejstvom, imaju ma-
nje izraène neèljene efekte. Primena po-
tentnijeg kortikosteroida traì vi{e pa`nje, jer
Opis: Lokalni kortikosteroidi, koji se upotre-

resorpcija takvog kortikosteroida kroz koù i
njegov ulazak u sistemsku cirkulaciju moè
uzrokovati poreme}aj funkcije hipofizno -
D
bljavaju u terapiji inflamatornih bolesti koè, adrenalne osovine i Ku{ing-ov sindrom. Me-
koriste se naro~ito kod ekcematoznih prome- sto na koì, koje se tretira, povr{ina koja se
na. Oni suprimiraju inflamatornu reakciju, tretira i duìna tretmana, uti~u na stepen izra-
mada ne poseduju kurativne osobine; po pre- ènosti neèljenih pojava.
stanku terapije, moè se desiti egzacerbacija Resorpcija je ve}a sa predela gde je koè tan-
stanja do recidiva. Oni su indikovani kod ka, gde su povr{ine neravne, iritirane i ukoli-
osloba|anja klini~kih simptoma i supresije ko se nalaze pod okluzijom.
znakova bolesti u situacijama gde druge me- Lokalni neèljeni efekti podrazumevaju: {ire-
re nisu pokazale efekat. Lokalno primenjeni nje i pogor{anje sa kortikosteroidima netreti-
kortikosteroidi nisu efikasni u terapiji urtika- rane infekcije, stanjivanje koè na mestu pri-
rije, kontraindikovani su kod rozacee, njiho- mene, (prestankom primene preparata, koà
va primena moè dovesti do pogor{anja ulce- se obnavlja, ali nikad kao pre tretmana), po-
rativnih i sekundarno inficiranih promena. javu ireverzibilnih atrofi~nih strija i teleangi-
Ne bi trebalo da se koriste kod pruritusa i ni- ektazija, kontaktni dermatitis, perioralni der-
su prepuru~ljivi kod le~enja akni vulgaris. Si- matitis, akne na mestu aplikacije, reverzibil-
stemsku ili lokalnu primenu kortikosteroida nu blagu depigmentaciju.
bi trebalo izbe}i kod psorijaze (osim, ukoliko
Kremovi, u kojima su kortikosteroidi me{ani
takvo le~enje nije pod supervizijom specijali-
sa vodom, pogodni su za vla`ne lezije, dok su
ste), jer mogu dovesti do neèljenih efekata.
masti pogodnije za suve, lihenizirane ili skva-
Kortikosteroidi za lokalnu primenu, koji spa-
mozne lezije. Losioni su pogodni kad se zah-
daju u one sa slabijim dejstvom (hidrokorti-
teva minimalna aplikacija na {irokoj povr{ini
zon), mogu se koristiti kra}e vreme (do 4 ne-
ili povr{ini pokrivenoj kosom, ili za tretman
delje) kod facijalne psorijaze (1% hidrokorti-
eksudativnih lezija. Okluzivni polienski ili hi-
zon) i one koja je zahvatila pregibe. Kod pso-
drokoloidni zavoji pove}avaju resorpciju, ali,
rijaze kosmatog dela glave potrebno je pri-
tako|e, i rizik od pojave neèljenih efekata -
meniti ja~i kortikosteroid kao betametazon ili
te se koriste, za kratkotrajnu terapiju, samo
fluocinonid. Lokalno primenjeni kortikoste-
pod nadzorom lekara i za kratko vreme, na
roidi sa najja~im dejstvom bi trebalo da se
povr{inama koè koje su debele. Preparati,
primenjuju u stanjima kao: hroni~ni diskoid-
koji osim kortikosteroida sadrè i ureu ili sa-
ni Lupus eritematosus, Lihen simpleks hronikus,
hipertrofi~ni Lihen planus i palmoplantarna
pustuloza. Tabela 2.6.4: Odgovaraju}e koli~ine kortikoste-
roidnih preparata koje bi trebalo
Tabela 2.6.3: Potencijal lokalno primenjenih obezbediti za tretman odre|enih
kortikosteroida povr{ina
Potencijal Primer mesto primene krem ili mast
Umeren hidrokortizon 1% lice i vrat 15 - 30 g
klobetazon butirat obe {ake 15 - 30 g
Umereno potentan
0,05% poglavina 15 - 30 g
betametazon 0,1% obe ruke 30 - 60 g
Potentan
(kao valerat)
obe noge 100 g
hidrokortizon butirat
klobetazon propio- trup 100 g
Vrlo potentan
nat 0,05% prepone i genitalije 15 - 30 g
242 specijalni deo
licilnu kiselinu, pove}avaju penetraciju korti- 12 nedelja kod odraslih, odnosno, 4 nedelje
kosteroida. kod dece.
Doziranje: Kortikosteroidne preparate bi tre- Upozorenje: Nije preporu~ljiva dugotrajna
balo aplikovati jednom ili dva puta dnevno. upotreba, naro~ito na licu, ne preporu~uje se
Da bi se kvantifikovala koli~ina koritkostero- upotreba kod dece.
idnog krema koji se aplikuje na povr{inu ko-
è, mogu}e je meriti duìnu krema ili masti,
ADVANTAN - Schering A.G., Nema~ka
koja je iz tube istisnuta. Ova duìna moè se
meriti jedinicom izme|u vrha prsta i prvog
pregiba. Ovakva jedinica sadrì oko 500 mg D07AA02 hidrokortizon (kortizol)
preparata (masti ili krema) i dovoljna je da (Hydrocortisone)
pokrije povr{inu koja je dva puta ve}a od rav- FarKl: DERMATIK, KORTIKOSTEROID, GLU-
ne povr{ine ruke (dlan). KOKORTIKOID
Ove koli~ine su, obi~no, dovoljne za tretman Delovanje: prirodni hormon kore nadbubre-
D dva puta nedeljno kod odrasle osobe, u toku

7 dana.
Deca, a naro~ito bebe, su veoma osetljive na
ga, lokalno aplikovan na sluznicu, na koù ili
na zglob, deluje antiinflamatorno i antialer-
gijski, slabije od sintetskih fluoriranih deriva-
neèljene efekte. Najpotentniji kortikosteroi- ta.
di su kontraindikovani kod dece ispod 1 go- Indikacije: inflamatorni poreme}aji koè:
dine starosti i, uop{te, trebalo bi ih izbegava- akutni i hroni~ni ekcemi, alergijski dermatitis
ti, ili ako je ba{ potrebno, primeniti ih sa i ubodi insekata. inflamatorna oboljenja slu-
maksimalnom pa`njom i za najkra}e vreme. zokoè (konjunktivitis vernalis, parenhima-
Za terapiju promena nastalih od pelena, mo- tozni keratitis, skleritis, difuzni skleritis, ek-
è se koristiti blaì koritkosteroid (hidrokor- cematozni keratokonjunktivitis, alergijski
tizon 1%) u vidu krema ili masti, kao i za atokonjunktivitis, akutni i hroni~ni iridociklitis i
pi~ni ekcem. Kod teìh formi ektopi~nog ek- uveitis.
cema na ekstremitetima, moè se koristiti i Kontraindikacije: virusne, bakterijske i glji-
ja~i kortikosteroid, ali najvi{e u toku 1-2 ne- vi~ne infekcije koè, TBC koè, vakcinacija,
delje. Odmah po dobijanju povoljnog klini~- vari~ele, herpes simpleks. Za primenu na o~i-
kog odgovora, trebalo bi pre}i na slabije poma: erozije, ulkusi, povrede ro`nja~e i herpe-
tentne preparate. Sve vreme bi trebalo kori- ti~ki keratitis.
stiti emolijense. Preparati, u kojima se osim Neèljena dejstva: kontaktna senzibilizacija,
kortikosteroida nalaze i antibakterijska ili an- atrofija koè, strije, poja~ana maljavost, de-
tifungalna sredstva, trebalo bi koristiti samo pigmentacija, akne.
ukoliko postoji bakterijska, odnosno, gljivi~- Doziranje: Mast za koù: 3 puta dnevno utr-
na infekcija. ljati u obolelo mesto; mast za o~i: 1-3 puta
dnevno aplikovati na unutra{nju stranu do-
D07A Kortikosteroidi, njeg kapka.
monokomponentni Upozorenje: Nije preporu~ljiva dugotrajna
upotreba, naro~ito na licu, ne preporu~uje se
D07AA kortikosteroidi, slabog upotreba kod dece. Kod primene na sluznicu
delovanja (grupa I) oka, mogu}a je pojava povi{enja intraokular-
D07AA01 metilprednizolon nog pritiska.
(Methylprednisolone) Registrovani lekovi:
FarKl: DERMATIK, KORTIKOSTEROID HYDROCORTISON mast- Galenika A.D., R.
Opis: U farmaceutskoj formulaciji za lokalnu Srbija
primenu, metilprednizolon aceponat, gluko-
kortikoid - dostupan je u obliku krema 0,1%
i masti 0,1%. D07AB Kortikosteroidi, srednje
Delovanje: v. glukokortikoide. jakog delovanja (grupa II)
Indikacije: lokalna terapija inflamacije kod D07AB09 triamcinolon
ekcema, psorijaze, u terapiji alergijskih bole- (Triamcinolone)
sti koè. FarKl: DERMATIK, KORTIKOSTEROID, GLU-
Kontraindikacije: virusne, bakterijske i glji- KOKORTIKOID
vi~ne infekcije koè, TBC koè, vakcinacija, Delovanje: glukokortikoidno dejstvo
veri~ele, herpes simpleks. Indikacije: inflamatorne bolesti koè, keloidi.
Neèljena dejstva: kontaktna senzibilizacija, Neèljena dejstva: hipersenzibilzacija koè.
atrofija koè, strije, poja~ana maljavost, de- Mogu}a sistemska neèljena dejstva, kad se
pigmentacija, akne. aplikuje na o{te}enu koù ili je pod okluziv-
Doziranje: jednom dnevno namazati obolelo nim zavojem.
mesto u tankom sloju. Terapija najduè traje
Doziranje: dostupan kao krem, losion, mast, Neèljena dejstva: fotosenzibilizacija, atrofi-
gde su koncentracije od 0,025-0,5% triamci- ja koè, strije, purpura, superinfekcije, poja-
nolona. Kao injekcioni oblik (1-3 mg za sva- ~ana maljavost, depigmentacija.
ko mesto sa promenama, max 5 mg), koristi Doziranje: krem, gel, losion ili mast u kon-
se intralezionalno, za tretman nekih ko`nih centraciji 0,05%-0,25%; jedanput dnevno
bolesti, kao {to su keloidi. blago namazati obolelo mesto.
D07AB10 alklometazon ESPERSON - Jugoremedija, R. Srbija
(Alclometasone)
FarKl: DERMATIK, KORTIKOSTEROID, GLU- D07AC04 fluocinolonacetonid
KOKORTIKOID (Fluocinolone acetonide)
Delovanje: alklometazon dipropionat je kor- FarKl: DERMATIK, KORTIKOSTEROID, GLU-
tikosteroid za lokalnu primenu, sa glukokor- KOKORTIKOID
tikoidnom aktivno{}u.
Kontraindikacije: v. hidrokortizon.
Indikacije: inflamatorne bolesti koè, poseb-
Delovanje: v. uvod D07 i klobetazon.
Indikacije: inflamatorne promene koì, ali i
na oku, nosu ili uhu.
D
no ekcem.
Kontraindikacije: v. hidrokortizon.
Doziranje: Dostupan kao krem ili mast
Interakcije: neznatne, uz istovremeno kori-
(0,05%) 2-3 puta na dan lagano utrljavati
{}enje ketokonazola moè nastupiti iritacija
dok se ne upije u koù.
koè.
Registrovani lekovi: Doziranje: dostupan u vidu krema, gela, losi-
AFLODERM - Belupo LTD., Hrvatska ona, masti ili formulacijama pogodnim za na-
no{enje na vlasi{te. Odrasli: za koù vlasi{ta -
prvo oprati kosu od peruti, a na suvu koù la-
D07AC Kortikosteroidi, jakog
gano utrljati tanak sloj gela. Kosu treba prati
delovanja (grupa III) jednom nedeljno, a lek primenjivati 2 puta
D07AC01 betametazon nedeljno. Deca - najmanja mogu}a doza,
(Betamethasone) opasnost od mogu}ih sistemskih neèljenih
FarKl: DERMATIK, KORTIKOSTEROID, GLU- dejstava.
KOKORTIKOID Registrovani lekovi:
Delovanje: v. uvod D07. Fluorirani kortiko- PANOLON - Hemofarm AD, R. Srbija
steroid, dermosteroid. SINODERM - Galenika A.D., R. Srbija
Indikacije: inflamatorne dermatoze koje rea-
guju na kortikosteroide.
D07AC05 fluokortolon
Kontraindikacije: preosetljivost na preparat, (Fluocortolone)
gljivi~ne, virusne i nele~ene bakterijske lezije
FarKl: DERMATIK, KORTIKOSTEROID, GLU-
koè.
KOKORTIKOID
Neèljena dejstva: atrofija koè, strije, pur-
Delovanje: v. uvod D07
pura, superinfekcije, mogu}nost sistemske
resorpcije. Kontraindikacije: v. hidrokortizon.
Doziranje: krem ili mast dobro utrljati 2 puta Doziranje: u tankom sloju se nanosi 2-3 puta
na dan, ne vi{e od 3 nedelje. na dan, najvi{e 2 nedelje, a zatim 1 puta na
dan jo{ nedelju dana. Krem se primenjuje
Upozorenje: ne bi trebalo aplikovati na ve-
kod vla`nih dermatoza, mast kod suvih, lju-
}im povr{inama, izbegavati terapiju lica u
skavih promena koè. Kod izrazito tvrdokor-
duèm vremenskom periodu.
nih slu~ajeva, moè se primeniti okluzivni za-
Registrovani lekovi: voj.
BELODERM - Belupo LTD., Hrvatska
ULTRALAN - Schering A.G., Nema~ka
D07AC03 dezoksimetazon
(Desoximetasone) D07AC06 diflukortolon
FarKl: DERMATIK, KORTIKOSTEROID, GLU- (Diflucortolone)
KOKORTIKOID
FarKl: DERMATIK, KORTIKOSTEROID, GLU-
Delovanje: kortikosteroid glukokortikoidnog KOKORTIKOID
dejstva za lokalnu aplikaciju, deluje antiinfla-
matorno. Registrovani lekovi:
Indikacije: inflamatorne bolesti koè, psorija- DECOTAL - Alkaloid A.D., Makedonija
za, alergijske i hroni~ne ko`ne bolesti.
244 specijalni deo
D07AC13 mometazon (furoat) nedelje; na koù vlasi{ta, losion se nanosi 2

(Mometasone) puta na dan tokom 2 nedelje.
FarKl: GLUKOKORTIKOID, NEFLUORIRANI Upozorenje: primena mora biti striktno
KORTIKOSTEROID spoljna i ne treba da je dugotrajna. Izbegava-
Delovanje: v. uvod D07. ti o~i i genitalne otvore. Ne preporu~uje se
Doziranje: krem, mast ili losion u koncentra- primena kod dece.
ciji 0,1%. Tanki sloj krema ili masti nanese se Registrovani lekovi:
na bolesni deo koè jedanput na dan. Nekoli- BELOSALIC - Belupo LTD., Hrvatska
ko kapi losiona nanese se na obolelo mesto DIPROSALIC - Schering Plough Central East
koè, uklju~uju}i podru~je vlasi{ta jedanput AG, [vajcarska
na dan.
Registrovani lekovi: D07C Kortikosteroidi,
ELOCOM - Schering Plough Central East AG, kombinacije sa
[vajcarska antibioticima
D D07B Kortikosteroidi, D07CA Kortikosteroidi, slabog
kombinacije sa delovanja, kombinacije sa
antisepticima antibioticima
Opis: Kortikosteroidi, naj~e{}e glukokortiko-
D07CA01 hidrokortizon (kortizol),
steroidi se kombinuju sa antibioticima, he- oksitetraciklin
moterapeuticima, antimikoticima, salicilati- (Hydrocortisone,
ma i dezinficijensima u cilju primene u razli- oxytetracycline)
~itim indikacijama dermatologije i to: le~enje FarKl: DERMATIK, GLUKOKORTIKOID, AN-
dermatoza sa superinfekcijom mikroorgani- TIBIOTIK
zmima, kvascima (candida) ili plesnima ili Delovanje: kombinovani dermosteroid (hi-
drugim dermatofitima, posebno u lokalizaci- drokortizon 1%) sa antibiotikom (oksitetraci-
jama promene gde se ne mogu za{tititi od ja- klin 3%) poseduje antibakterijsko i antiinfla-
~e kontaminacije (npr. ruke) te u slu~ajevima matorno i antialergijsko delovanje. Bakterio-
kada je dermatoza propra}ena intenzivnim statsko delovanje oksitetraciklina na brojne
svrabom koji dovodi do sekundarne infekcije gram-pozitivne bakterije i gram-negativne
(dermatitis i kontaktni alergijski dermatitis). bakterije, na Hlamidije i rikecije, kombinova-
no je sa antiinflamatornim delovanje hidro-
kortizona.
D07BC Kortikosteroidi, jakog
Indikacije: primarno i sekundarno inficirane
delovanja, kombinacije sa dermatoze, opekotine I stepena, dekubitus.
antisepticima Kontraindikacije: preosetljivost na sastojke,
D07BC01 betametazon, salicilna virusne i gljivi~ne infekcije koè, tuberkuloza
kiselina (Betamethasone, koè, lues.
salicylic acid) Neèljena dejstva: pe~enje, bol, svrab, osip;
FarKl: DERMATIK, GLUKOKORTIKOID, KE- reakcije preosetljivosti na oksitetraciklin, ste-
RATOLITIK roidne akne, hipertrihoza, usporeno zarasta-
Delovanje: Kombinovani dermosteroid, estar nje rana, steroidna rozacea, atrofija koè, hi-
fluoriranog kortikosteroida sa salicilnom ki- popigmentacija.
selinom koja poseduje keratoliti~ko, bakteri- Doziranje: dostupan u vidu masti, 2-4 puta
ostatsko i fungicidno delovanje. na dan premazati koù u tankom sloju na
Indikacije: za uklanjanje zapaljenskih mani- obolelom mestu.
festacija hiperkeratoti~kih i suvih dermatoza, Upozorenje: Ne aplikovati duè od 2 nedelje.
koje reaguju na kortikosteroide, kao {to su Trebalo bi izbegavati primenu kod dece, kao
psorijaza, hroni~ni atopi~ki dermatitis, Lihen i primenu na ve}im delovima koè, kao i apli-
ruber planus, numularni dermatitis, seboroi~ni kaciju okluzivnim zavojem (jer postoji opa-
dermatitis vlasi{ta, vulgarna ihtioza. snost od sistemskog delovanja resorbovanog
Kontraindikacije: preosetljivost na pojedine hidrokortizona). Kako se na okistetraciklin
komponente leka. moè brzo razviti rezistencija i stanje se mo-
Neèljena dejstva: pe~enje, svrab, iritacija, è pogor{ati (nastankom superinfekcije rezi-
suva koà, hipertrihoza, akneiformne erupci- stentnim bakterijama ili gljivicama), neop-
je, hipopigmentacija, perioralni dermatitis, hodno je stalno pratiti klini~ki odgovor na
alergijski kontaktni dermatitis. aplikovanu terapiju.
Doziranje: u tankom sloju mast se nanosi na Registrovani lekovi:
obolelo mesto 2 puta na dan, tokom oko 2 GEOKORTON mast, sprej – Pliva Hrvatska
D.o.o., Hrvatska
HYDROCYCLIN mast- Galenika A.D., R. Indikacije: lokalizovana psorijaza, posebno u

Srbija slu~aju bakterijske infekcije psorijati~nih pro-
mena
D07CB Kortikosteroidi, srednje Kontraindikacije: trudno}a, deca do 5 godi-
na, eksudativna psorijaza, virusne, bakterij-
jakog delovanja,
ske i gljivi~ne infekcije koè, sifilis, dugotraj-
kombinacije sa na nekontrolisana primena.
antibioticima Doziranje: 2 puta dnevno mazati obolelu ko-
D07CB05 flumetazon, neomicin ù u tankom sloju
(Flumetasone, neomycin)
FarKl: DERMATIK, GLUKOKORTIKOID, AN- D07CC01 betametazon, gentamicin
TIBIOTIK
(Betamethasone,
Delovanje: Flumetazon poseduje antiinfla-
matorno, antialergijsko i antipruriginozno gentamicin)
FarKl: DERMATIK, GLUKOKORTIKOID, AN-
dejstvo, a neomicin je aminoglikozidni anti-
biotik sa baktericidnim delovanjem na brojne
gram-pozitivne bakterije i gram-negativne
TIBIOTIK
Delovanje: v. uvod D07B.
D
uzro~nike. Neomicin se samo u manjoj meri Kombinacija ima antiinflamatorno, antipruri-
resorbuje nakon lokalne primene, a na o{te- ginozno i antialergijsko delovanje. Gentami-
}enoj koì treba o~ekivati porast perkutane cin je baktericidni antibiotik {irokog spektra;
resorpcije. osetljive bakterije uklju~uju osetljivije sojeve
Indikacije: Krem se koristi na masnoj koì i streptokoka, Staphylococcus aureus, kao i
za le~enje akutnih i subakutnih dermatoza, gram-negativne bakterije kao {to su Pseudo-
koje ne vlaè u ve}eoj meri. Kombinacija se monas aeruginosa, Aerobacter aerogenes, E. coli,
primenjuje za bakterijski inficirane dermato- Proteus vulgaris, Kl. pneumoniae.
ze ili dermatitis i kod pruritusa. Indikacije: me{ovite zapaljenske promene na
Kontraindikacije: virusne i gljivi~ne infekcije, koì komplikovane sekundarnom infekcijom
lueti~ne afekcije koè, tuberkuloza koè, ro- koje dobro reaguju na kortikosteroide kao {to
zacea, perioralni dermatitis, akne vulgaris, su: psorijaza, kontaktni, atopijski dermatitis,
preosetljivost na flumetazon pivolat ili korti- lihen planus, intertrigo seboreja,:solarni der-
kosteroide uop{te, kao i na neomicin sulfat ili matitis, usled staze, kao i senilni pruritus.
ostale aminoglikozide. Kontraindikacije: preosetljivost na pojedine
Neèljena dejstva: lokalna iritacija, pe~enje, komponente leka.
svrab, osip. Pri lokalnoj primeni neomicina, Neèljena dejstva: pe~enje, svrab, iritacije,
moè do}i do sistemskog delovanja (ototok- suva koà, folikulitis, hipertrihoza, aknei-
si~nost i nefrotoksi~nost, kontaktna preose- formne erupcije, hipopigmentacija, perioral-
tljivost, jatrogeni hiperadrenalizam. ni dermatitis, alergijski kontaktni dermatitis,
Doziranje: 2-3 puta dnevno mazati u tankom supresija adrenalnih `lezda, hipoglikemija.
sloju, tokom tri nedelje. Doziranje: krem (akutna i vla`na stanja) ili
Upozorenje: Oprez u primeni, naro~ito u ve- mast (suva lihenificirana ljuskava koà).
likim koli~inama ili na velikoj povr{ini koè, Odrasli: 2 puta na dan tokom 2-3 nedelje.
tokom duèg vremena u trudno}i i za vreme Deca: {to kra}e, posebno ako je primena is-
dojenja zbog mogu}nosti sistemskog delova- pod pelena, uz pauze.
nja kortikosteroida i neomicina. Upozorenje: ukoliko do|e do iritacije (svrab,
peckanje, crvenilo) ili preosetljivosti, prime-
nu leka treba prekinuti.
D07CC Kortikosteroidi, jakog
delovanja, kombinacije sa Registrovani lekovi:
BELOGENT - Belupo LTD., Hrvatska
antibioticima
DIDERMAL - Galenika A.D., R. Srbija
D07CC01 betametazon, fluocinonid,
gentamicin, dekspantenol, D07CC02 fluocinolonacetonid,
salicilna kiselina neomicin (Fluocinolone
(Betamethasone, acetonide, neomycin)
fluocinonide, FarKl: DERMATIK, GLUKOKORTIKOID, AN-
gentamicin, TIBIOTIK
dexpanthenol, salicylic
acid) SINODERM N - Galenika A.D., R. Srbija
FarKl: DERMATIK, GLUKOKORTIKOID, AN-
TIBIOTIK
Delovanje: kombinovani dermatik
246 specijalni deo
D07CC05 betametazon, stvo za dezinfekciju u drugim indikacionim

fluocinonid, podru~jima.
dekspantenol, Indikacije: le~enje rana i opekotina.
gentamicin Kontraindikacije: ne sme do}i u dodir sa o~i-
(Betamethasone, ma
fluocinonide, Doziranje: sprej (0,12%) za raspr{ivanje na
obolelo mesto.
dexpanthenol,
gentamicin) Registrovani lekovi:
FarKl: DERMATIK, GLUKOKORTIKOID, AN- HIBIDEKS - Galenika A.D., R. Srbija
TIBIOTIK
D08AG Proizvodi sa jodom
D07X Kortikosteroidi, ostale D08AG02 povidon jod
kombinacije (Povidone-iodine)
D D07XC Kortikosteroidi, jakog
delovanja, ostale
FarKl: DEZINFICIJENS
Delovanje: Antisepti~ko delovanje zasniva se
na svojstvu joda, koji se brzo i dugotrajno
kombinacije osloba|a iz kompleksnog jedinjenja, tako da
D07XC01 betametazon, rastvor poseduje baktericidno, fungicidno, vi-
fluocinonid, dekspantenol rucidno i trihomonacidno delovanje.
(Betamethasone, Indikacije: za dezinfekciju rana kao antisep-
fluocinonide, tik, pre i posle operativnih zahvata, kao i za
dexpanthenol) opekotine (10% rastvor, a kao 7,5% rastvor
koristi se za dezinfekciju i ~i{}enje koè), za
FarKl: DERMATIK, GLUKOKORTIKOID
pranje ruku u hirurgiji, za pripremu koè i
sluzokoè pre operacije, u ambulantama za
dezinfekciju ruku lekara i ostalog osoblja,
kao i za dezinfekciju koè bolesnika. U obli-
D08 ANTISEPTICI I
DEZINFICIJENSI ku masti koristi se za spre~avanje i le~enje in-
fekcija koè, naro~ito manjih povreda i ope-
kotina, uklju~uju}i i infekcije kod varikozite-
Opis: Dezinficijensi se koriste za dezinfekciju ta i dekubitusa.
koè i instrumenata, za uklanjanje infekcija Kontraindikacije: preosetljivost na jod.
sa povr{ine koè, a preoperativno, za dezin- Neèljena dejstva: mogu}a lokalna preose-
fekciju koè kao i za ispiranje inficiranih rana tljivost.
i ulceracija (npr. hipostazi~ki ulkusi i trofi~ke
Doziranje: premazati vi{e puta na dan 10%
ulceracije). To su preparati na bazi benzalko-
rastvor ili staviti vlaàn oblog; mast se nano-
nijuma, cetrimonijuma, dodekarbonijuma,
si 3 puta na dan, a moè se prekriti zavojem.
hlorheksidina, kao i povidon joda. Retko mo-
gu izazvati neèljena dejstva i senzibilizaciju. Upozorenje: ne sme se primenjivati kod dece
Treba naglasiti inkompatibilnost sa sapunima do 2 godine starosti.
koji treba da se, pre primene dezinficijensa, Registrovani lekovi:
isperu sa koè. Antiseptici se koriste za dez- ANTIsept D – Bosnalijek, FBiH
infekciju rana i prevenciju superinfekcije. BETADINE rastv. - Alkaloid A.D., Makedonija
Upotrebljavaju se za ~i{}enje rana. Zbog iri- POVIDON JOD mast, rastv. - Remevita
tantnog delovanja na tkiva, duù upotrebu D.o.o., R. Srbija
antiseptika kod toalete rane, trebalo bi izbe- POVIDON-JOD rastv. - Zdravlje, R. Srbija
gavati. U ovu grupu preparata spadaju: cetri- POVIDON JOD mast, rastv., pena –
mid, hloramin, jodofori i rastvori natrijum hi- Hemofarm koncern-Zorka Pharma, R. Srbija
pohlorita.
D08A Antiseptici i D08AJ Kvaternerna amonijum

dezinficijensi jedinjenja
D08AC Bigvanidi i amidini D08AJ01 benzalkonijum
D08AC02 hlorheksidin (Benzalkonium)
(Chlorhexidine) Farmakoterapijska klasa: DEZINFICIJENS
FarKl: DEZINFICIJENS Registrovani lekovi:
Delovanje: prete`no deluje na gram-negativ- ZORKASEPT - Zorka Pharma, R. Srbija
ne bakterije, antiseptik koji spre~ava stvara-
nje bakterijskog plaka na desnima, kao i sred-
D08AX Ostali antiseptici i mena lokalnih antibakterijskih proizvoda

dezificijensi moè biti efikasnija, ali treba izbegavati si-
Opis: Neki antiseptici imaju antimikrobno stemsku primenu.
dejstvo zahvaljuju}i svom oksidantnom dej-
stvu. Tu spadaju hidrogen peroksid 3%, natri- D10A Preparati protiv akni
jum perborat i kalijum permanganat. Rastvor
hidrogen peroksida 3%, u kontaktu sa tki- D10AE Peroksidi
vom, osloba|a molekule kiseonika i omogu- D10AE01 benzoilperoksid
}ava kratko antimikrobno delovanje na me- FarmKl: DERMATIK, KERATOLITIK,
stu primene. Na mestu aplikacije ne ide du- ANTIAKNIK
blje u tkiva. Koristi se za ispiranje usta i ~i{}e-
nje rana. Kalijum permanganat rastvoren u
DERCOME - Dr August Wolff, Nema~ka
vodi, ima, tako|e, baktericidno dejstvo, te se
koristi za ispiranje ko`nih lezija.
D10AF Antiinfektivi za le~enje akni
D08AX01 vodonik peroksid
(Hydrogen peroxide)
D10AF01 klindamicin (Clindamycin)
FarKl: DERMATIK, ANTIBIOTIK
D
(PIRANOZID)
Delovanje: klindamicin je antimikrobni pre-
D08AX02 eozin (Eosin) parat za lokalnu primenu na koì, za le~enje
upaljenih akni. Dobro deluje na Propionbacte-
D08AX06 kalijum permanganat rium acnes.
(Potassium Indikacije: akne vulgaris, posebno u fazi pa-
permanganate) pulopustularne upale.
Kontraindikacije: preosetljivost na klindami-
D08AX.. oktenidin (Octenidine) cin ili linkomicin
Neèljena dejstva: suvo}a koè, kontaktni
Registrovani lekovi: dermatitis, nadraèna koà, peckanje u o~i-
OCTENISEPT - Schulke & Mayer, Austrija ma. U dodiru sa sluzokoòm, jako neugodan
ukus, retko sistemska neèljena dejstva.
Interakcije: ne preporu~uje se istovremena
D09 LEKOVITI ZAVOJI

primena rastvora sa drugim aktivnim sup-
stancama ili ekscipijensima
Doziranje: 2 puta na dan namazati na koù
tanki sloj gela ili rastvora. Smanjenje zapa-
D09A Lekoviti zavoji ljenskih lezija postaje vidljivo za 2-4 nedelje,
ono je maksimalno nakon 12 nedelja.
D09AA Zavoji sa masnom
Upozorenje: preparat klindamicina za lokal-
podlogom i antiinfektivima nu primenu sadrì alkohol, pa treba paziti da
D09AA02 fusidinska kiselina ne do|e u kontakt s o~ima. Ako se to dogodi,
(Fusidic acid) v. D06AX01 hitno treba isprati hladnom vodom. To isto
Registrovani lekovi: vaì i za o{te}ena mesta koè.
STANICID komprese - Hemofarm koncern, Registrovani lekovi:
R. Srbija CLINDASOME - Hemofarm koncern, R.
Srbija
D10AF02 eritromicin (Erythromycin)

D10 PREPARATI PROTIV
AKNI ZA LOKALNU
PRIMENU
FarKl: DERMATIK (ANTIBIOTIK)
Opis: Vulgarne akne spadaju u kategoriju ne-

D10AX Ostali preparati za lokalnu
prijatnih manifestacija koje, ponekada, zah- primenu kod akni
tevaju terapijske procedure sa supstancama D10AX03 azelainska kiselina
koje umanjuju upalu, crvenilo i smetnje koje (Azelaic acid)
su vi{e estetskog karaktera. U ovim stanjima FarKl: DERMATIK
moè se upotrebiti benzoilperoksid ili azela- Indikacije: akne vulgaris.
inska kiselina. Samo u slu~ajevima kada je in- Kontraindikacije: alergija.
flamatorna reakcija jaka, potrebna je, istovre-
mena, sistemska primena antibiotika. Lokal- Neèljena dejstva: lokalna iritacija, retka fo-
na terapija zahteva strpljenje i dugotrajnu tosenzitivnost.
primenu pogodnih preparata (6 meseci). Pri-
248 specijalni deo
Upozorenje: izbegavati kontakt sa o~ima, tokom le~enja. Postoji visok rizik o{te}enja
primenu u trudno}i i dojenju. ploda. Potrebna je pa`ljiva kontracepcija.
Doziranje: 2 puta na dan namazati na koù Istovremeno davanje drugih keratoliti~kih ili
(kod osetljive koè primeniti u prvoj nedelji eksfolijativnih sredstava protiv akni nije indi-
jedanput dnevno) kovano. Ne preporu~uje se istovremeno le~e-
nje UV zracima.
SKINOREN - Schering A.G., Nema~ka Registrovani lekovi:
ROACCUTANE - F. Hoffmann-La Roche, [vaj-
D10B Preparati protiv akni za carska
sistemsku primenu
D10BA Retinoidi za le~enje akni
D10BA01 izotretinoin (Isotretinoin) D11 OSTALI
DERMATOLO[KI
D DDD: O 30 mg
FarKl: ANTIAKNIK
PREPARATI
Opis: Tretinoin i njegov izomer izotretinoin
se primenjuju u tretmanu akni. Nekoliko me- D11A Ostali dermatolo{ki
seci tretmana moè biti potrebno do optimal- preparati
nog odgovora i terapiju treba sprovoditi do
prestanka razvoja lezije. D11AX Ostali dermatolo{ki
Delovanje: izomer tretinoina, sa specifi~nim preparati
antiseboroi~nim delovanjem.
Indikacije: te{ki oblici nodulo-cisti~nih akni D11AX01 minoksidil (Minoxidil)
rezistentnih na druge oblike le~enja. Izotreti- FarKl: VAZODILATATOR (TERAPIJA ALOPE-
noin treba da propisuju samo lekari, koji ima- CIJE)
ju iskustva sa upotrebom sistemskih retinoida Delovanje: minoksidil je periferni vazodilata-
(dermatolozi), imaju}i u vidu potrebu pa`lji- tor, farmaceutski oblik pripremljen za lokal-
vog pra}enja i rizik teratogenosti, ako se ko- nu primenu, nano{enjem na koù, podsti~e
risti tokom trudno}e. rast kose kod osoba s androgeno uzrokova-
Kontraindikacije: trudno}a, insuficencija je- nom alopecijom. Rast kose se o~ekuje ve} na-
tre i bubrega, hipervitaminoze A, hiperlipide- kon 4 meseca terapije. Mehanizam delovanja
mije, preosetljivost na lek, dojenje. nije ta~no razja{njen, ali se pretpostavlja da
Neèljena dejstva: zavisno od doze, simpto- vazodilatacija pobolj{ava cirkulaciju i dopre-
mi vezani za hipervitaminozu A, suvo}a slu- mu hranljivih sastojaka u koù, ~ime se atro-
znica, krvavljenje iz nosa, promuklost, suvo- firani folikuli dlaka revitalizuju. Lokalna pri-
}a konjuktiva (sindrom suvog oka), zamu}e- mena ne izaziva sistemska neèljena dejstva.
nje ro`nja~e, mogu}a fotofobija, smanjen vid Indikacije: alopecija kod mu{karaca i èna.
no}u, lentikularna katarakta, kao i vaskulitis, Kontraindikacije: preosetljivost na minoksi-
smanjenje broja leukocita, eritrocita, trombo- dil ili pomo}ne sastojke preparata.
cita, oslabljen sluh, re|e osip, svrab, znoje- Neèljena dejstva: alergijski kontaktni der-
nje, paronihija, distrofija nokta, prore|enost matitis, nespecifi~ne alergijske pojave, mo-
kose, poja~ana pigmentacija lica, bol u mi{i- gu} rinitis, glavobolja, palpitacije, promene
}ima i zglobovima, upala creva, hiperurice- vrednosti krvnog pritiska, vazodilatacija sa
mija, psihi~ki poreme}aji, promene u kosti- hipotenzijom.
ma, povi{enje triglicerida i holesterola u se- Interakcije: nisu poznate.
rumu, sniènje HDL, retko limfadenopatija,
Doziranje: dva puta dnevno utrljati u vlasi-
hematurija, proteinurija.
{te, ali doza ne sme biti ve}a od 2 mL. Traja-
Interakcije: izbegavati istovremeno primenu nje terapije zavisi od rezultata. Efekat se po-
vitamina A, jer se mogu poja~ati simptomi hi- kazuje nakon vi{e nedelja primene leka.
pervitaminoze A (v. i Poglavlje III).
Upozorenje: Izbegavati kontakt sa o~ima,
Doziranje: Obi~no 0,5 mg/kg/dan; nakon 4 mukoznim membranama i inficiranom ko-
nedelje prilagoditi dozu, maks. do 1,0 òm, izbegavati okluzivne zavoje i lokalnu
mg/kg, najduè 16 nedelja pauzirati najma- primenu lekova koji poja~avaju resorpciju.
nje 8 nedelja. Kapsule se uzimaju uz jelo.
Upozorenje: Neophodno je pra}enje funkcije
jetre i lipida u serumu, bar jednom mese~no, D11AX14 takrolimus (v. i L04AA05)
kao i nakon 4 meseca le~enja (posebno bole- (Tacrolimus)
snike sa dijabetesom, gojazne). Primenu tre- FarKl: DERMATIK
ba izbegavati kod èna koje mogu zatrudneti
D11AX15 pimekrolimus bi se spre~ilo razbuktavanje bolesti. Ne pre-

(Pimecrolimus) poru~uje se primena kod odoj~adi mla|ih od
FarKl: DERMATIK /selektivni }elijski inhibi- 3 meseca / zbog nepostojanja podataka o te-
tor sekrecije inflamatornih citokina/ rapijskoj efikasnosti leka.
Delovanje: Inhibira aktivaciju T }elija i ma- Predoziranje: Kako se lek slabo absorbuje
stocita u koì. Vezuje se visokim afinitetom preko koè, i nema sistemske efekte, opa-
za makrofilin - 12 i inhibira kalcijum zavisnu snost od predoziranja ne postoji.
fosfatazu, kalcineurin. Inhibi{e aktivaciju T Upozorenje: Lek ne bi trebalo primenjivati na
limfocita i blokira transkripciju citokina. Pi- podru~ja zahva}ena akutnim virusnim infek-
mekrolimus tako|e inhibi{e osloba|anje pro- cijama. Poseban oprez je potreban kod bole-
inflamatornih medijatora iz mastocita i bazo- snika koji imaju erodirane ve}e povr{ine
fila koè, posle stimulacije ovih }elija anti- koè, a na kojima se lek primenjuje, kao i kod
gen/IgE kompleksom. bolesnika sa Nethertonovim sindromom. Kod
Indikacije: Simptomatska terapija atopijskog pojave bakterijskih infekcija koè, potrebno
detmatitisa
Kontraindikacije: Preosetljivost na pimekro-
limus ili neki drugi sastojak krema
je da se prvo infekcija sanira, a potom nasta-
vi dalja primena leka.
D
Neèljena dejstva: U po~etku tretmana, na ELIDEL - Novartis Pharma AG, [vajcarska
mestu aplikacije, blag do umeren kratkotraj-
ni svrab, crvenilo i àrenje koè, infekcije D11AX.. heparin, alantoin, ekstrakt
koè /uklju~uju}i i folikulitis/. Teè infekcije crnog luka
koè se re|e javljaju. FarKl: DERMATIK
Interakcije: Kako je absorpcija preko koè
minimalna, lokalno aplikovan pimekrolimus, Registrovani lekovi:
ne stupa u interakciju sa drugim sistemski CONTRACTUBEX - Mercz Phrmaceuticals
primenjenim lekovma. Ne preporu~uje se pri- Gmbh, Nema~ka
mena leka na mestu vakcinacije, dok se zna-
ci lokalne reakcije koè ne smire. D11AX.. ekstrakt tele}e krvi
Doziranje: Tanak sloj pimekrolimusa u vidu (deproteinizovani)
1% krema naneti na obolelu koè dva puta FarmKl: DERMATIK
dnevno. Krem se mora blago, ali potpuno utr- Registrovani lekovi:
ljati u koù. Moè se aplikovati na sva podru- SOLCOSERYL mast, gel- Alkaloid a.d.,
cja koè /uklju~uju}i vrat, glavu, lice i inter- Makedonija
tiginozna podru~ja/. U dugotrajnoj terapiji
atopijskog dermatitisa, primenjuje se posle
pojave prvih znakova i simptoma bolesti, da
250 specijalni deo
D
251
G
2.6 GENITOURINARNI SISTEM
I POLNI HORMONI
252 specijalni deo
G GENITOURINARNI SISTEM I POLNI HORMONI (LEKOVI ZA

LEÊNJE GENITOURINARNOG SISTEMA I POLNI HORMONI)
G01 GINEKOLO[KI ANTIINFEKTIVI I ANTISEPTICI

G01A antiinfektivi i antiseptici, isklju~uju}i kombinacije sa kortikosteroidima
G01AA antibiotici
G01AB jedinjenja arsena
G01AC derivati hinolina
G01AD organske kiseline
G01AE sulfonamidi
G01AF derivati imidazola
G01AG derivati triazola
G01AX ostali antiinfektivi i antiseptici
G01B antiinfektivi/antiseptici u kombinaciji sa kortikosteroidima
G01BA antibiotici i kortikosteroidi
G01BC derivati hinolina i kortikosteroidi
G01BD antiseptici i kortikosteroidi
G01BE sulfonamidi i kortikosteroidi
G01BF derivati imidazola i kortikosteroidi
G02 OSTALI GINEKOLO[KI LEKOVI
G02A preparati za kontrakciju uterusa
G02AB ergot alkaloidi
G02AC ergot alkaloidi i oksitocin, uklju~uju}i derivate u kombinaciji
G02AD prostaglandini
G02AX ostali preparati za kontrakciju uterusa
G02B kontraceptivi za lokalnu primenu
G02BA intrauterini kontraceptivi
G02BB intravaginalni kontraceptivi
G02C ostali ginekolo{ki preparati
G02CA adrenomimetici kod prevremenog poro|aja (tokolitici)
G02CB inhibitori prolaktina
G02CC antiinflamatorni proizvodi za vaginalnu primenu
G02CX ostali ginekolo{ki preparati
G03 POLNI HORMONI I MODULATORI GENITALNOG SISTEMA
G03A hormonski kontraceptivi za sistemsku primenu
G03AA gestageni i estrogeni, fiksne kombinacije
G03AB gestageni i estrogeni, sekvencijalni preparati
G03AC gestageni
G03B androgeni
G03BA derivati 3-androst-4ona
G03BB derivati 5α-androstan-3ona
G03C estrogeni
G03CA prirodni i polusintetski estrogeni, monokomponentni
G03CB sintetski estrogeni, monokomponentni
G03CC estrogeni, kombinacije sa drugim lekovima
G03D gestageni
G03DA derivati pregnena
G03DB derivati pregnadiena
G03DC derivati estrena
G03E androgeni i ènski polni hormoni u kombinaciji
G03EA androgeni i estrogeni
G03EB androgeni, gestageni i estrogeni u kombinaciji
G03EK androgeni i ènski polni hormoni u kombinaciji sa drugim lekovima
G03F gestageni i estrogeni u kombinaciji
G03FA gestageni i estrogeni, fiksne kombinacije
G03FB gestageni i estrogeni, sekvencijalni preparati
G03G gonadotropini i drugi stimulatori ovulacije
G03GA gonadotropini
G03GB stimulatori ovulacije, sintetski
G genitourinarni sistem i polni hormoni (lekovi za le~enje genitourinarnog sistema i polni hormoni) 253
G03H antiandrogeni
G03HA antiandrogeni, monokomponentni
G03HB antiandrogeni i estrogeni
G03X ostali polni hormoni i modulatori genitalnog sistema
G03XA antigonadotropini i sli~ni lekovi
G03XB antiprogestageni
G03XC selektivni modulatori estrogenih receptora
G04 UROLO[KI LEKOVI
G04B ostali urolo{ki lekovi, uklju~uju}i spazmolitike
G04BA sredstva za zaki{eljavanje urina
G04BC rastvara~i urinarnih konkremenata
G04BD
G04BE
G04BX
urinarni spazmolitici
lekovi koji se koriste kod erektilne disfunkcije
ostali urolo{ki preparati
G
G04C lekovi u terapiji benigne hipertrofije prostate
G04CA antagonisti alfa-adrenergi~kih receptora
G04CB inhibitori testosteron-5-alfa reduktaze
G04CX ostali lekovi u terapiji benigne hipertrofije prostate
254 specijalni deo
G GENITOURINARNI SISTEM I POLNI HORMONI (LEKOVI ZA

LEÊNJE GENITOURINARNOG SISTEMA I POLNI HORMONI)
valaciklovir (nedavno registrovan), mogu se
G01 GINEKOLO[KI
ANTIINFEKTIVI I
ANTISEPTICI
koristiti u terapiji genitalnih infekcija izazva-
nih herpes simpleks virusom (HSV- tip 2 je
glavni uzro~nik nastanka ulceracija). Ovi pre-
parati mogu olak{ati ozdravljenje.
G01A Antiinfektivi i antiseptici,
isklju~uju}i kombinacije sa G01AA Antibiotici
kortikosteroidima G01AA01 nistatin (Nystatin)
Opis: Naj~e{}e vaginalne infekcije manifestu-
ju se promenama na vulvi i zahtevaju terapij- DDD: V 100 000 i. j.
ski tretman za koji postoje dostupni i efikasni FarKl: ANTIBIOTIK (ANTIMIKOTIK)
lekovi. Ovi lekovi su u obliku lokalnih prepa- Delovanje: Polienski makrolid, koji nema
rata i, pored terapijskog efekta, istovremeno efekta na bakterije ili protozoe, ali in vitro in-
i ublaàvaju simptome infekcije. Simptomi hibi{e rast gljivica i efikasan je kod monilija-
G infekcije se, naj~e{}e, primarno manifestuju

na vulvi, ali infekcije mogu obuhvatiti i vagi-
nu. U ovim situacijama se preporu~uje prime-
ze. Nistatin se vezuje za sterole membrana
gljivica (uglavnom, ergosterol). Uti~e na per-
meabilitet membrana gljivica i ometa tran-
na preparata za smirivanje subjektivnih tego- sport kroz membranu {to dovodi do dezinte-
ba, kao i primena preparata koji deluju na za- gracije makromolekula. v. i A07AA02.
paljenski proces. Lokalna primena preparata, Doziranje: 1 vaginaleta sadrì 100.000 i.j.,
koji sadrè anestetike, omogu}ava samo mast sadrì 100.000 i.j./g. Nistatin se moè
ublaàvanje simptoma, ali je u nekim situaci- lokalno aplikovati u vidu krema, masti, supo-
jama potrebna i antimikrobna lokalna terapi- zitorija. Moè se primeniti i kod vrlo male de-
ja. Sistemska terapija je potrebna kod infek- ce ili osoba sa poreme}ajem odbrambenog si-
cija, kao {to su gonoreja i sifilis. stema (dijabetes melitus, leukemija, ukoliko
Vulvitis, koji je izazvan kandidom, moè se se primenjuju visoke doze steroida), kod ko-
sanirati lokalno, ali ova gljivi~na promena je, jih postoji kandidijaza. U lokalnoj primeni,
obi~no, udruèna sa nekom vaginalnom in- mast se nanosi 1-3 puta dnevno na obolelo
fekcijom, koju, tako|e, treba imati u vidu. Va- mesto u tankom sloju, a vaginalete po 1
ginalna kandidijaza se tretira antifungalnim (prethodno ovlaèna vodom) uve~e tokom 7-
kremom ili pesarima (uklju~uju}i i period 10 dana, zatim 1 vaginaleta na 2-3 dana sle-
menstruacije). Lekovi koji sadrè imidazolske de}e 2-3 nedelje.
derivate (klotrimazol, ekonazol, fentikonazol Registrovani lekovi:
i mikonazol), mogu biti efikasni u kratkotraj- NYSTATIN tabl. za vaginalnu upotrebu -
nom terapijskom tretmanu koji ne treba da je Hemofarm AD, R. Srbija
duì od 3-14 dana, zavisno od preparata koji
se koristi. Terapija nistatinom traje 14-28 da-
na. Kako je potreban oprez zbog ponovne in- G01AA51 nistatin, oksitetraciklin
fekcije, treba savetovati i terapijski tretman (Nystatin, oxytetracycline)
partnera. Infekcije izazvane trihomonasom FarKl: ANTIBIOTIK (ANTIMIKOTIK)
mogu zahvatiti kako donje delove urinarnog Delovanje: Preparat sadrì kombinaciju anti-
trakta, tako i genitalne organe i u ovim slu~a- biotika i antimikotika.
jevima potrebna je sistemska terapija naj~e- Indikacije: Vulvovaginitis i cervicitis izazvani
{}e metronidazolom ili tinidazolom. Bakterij- kandidom (Candida albicans) i ostalim gljivi-
ske infekcije, izazvane gram negativnim cama i bakterijama koje su osetljive na nista-
uzro~nicima, naro~ito posle operativnih za- tin i oksitetraciklin, a moè se primeniti kao
hvata, mogu se le~iti metronidazolom. Vagi- profilaksa posle manjih ginekolo{kih zahva-
nalni preparati, koji reguli{u i odràvaju nor- ta.
malan vaginalni aciditet, mogu prevenirati Kontraindikacije: Preosetljivost na nistatin i
recidiv vaginalne infekcije i omogu}iti uspo- oksitetraciklin, trudno}a.
stavljanje normalne vaginalne flore. Vaginal- Neèljena dejstva: Moè se javiti lokalni na-
ni preparati za lokalnu primenu, koji sadrè dràj na sluznici u vidu bola, peckanja i irita-
antiseptik - povidon jod, mogu se koristiti u cije.
terapiji vaginitisa izazvanog prisustvom kan-
Doziranje: Svako ve~e, jedna vodom ovlaè-
dide, trihomonasa ili me{ane infekcije. U te-
na vaginaleta, stavlja se duboko u vaginu.
rapiji vaginalne kandidijaze, pogodni su lo-
kalni oblici klindamicina i metronidazola. Upozorenje: Neophodna je redovna primena
Antivirusni lekovi, kao aciklovir, famciklovir i leka, da bi se postigao terapijski efekt.
Registrovani lekovi: PLIMYCOL – Pliva Hrvatska D.o.o., Hrvatska

MACMIROR COMPLEX - Poli Industria
Chimica S.p.a., Italija G01AF04 mikonazol (Miconazole)
DDD: V 0,1 g
G01AF Derivati imidazola FarKl: ANTIMIKOTIK
G01AF01 metronidazol Delovanje: Sintetski antimikotik, koji pose-
(Metronidazole) duje baktericidno dejstvo, ne resorbuje se pri
vaginalnoj primeni. Blokira biosintezu lipida,
DDD: V 0,5 g naro~ito ergosterola u }elijskoj membrani,
FarKl: ANTIPROTOZOIK (TRIHOMONACID) baktericidno deluje na gram pozitivne koke i
Delovanje: Metronidazol je antimikrobni bacile i doprinosi odràvanju normalne vagi-
preparat sa vrlo izraènom aktivno{}u protiv nalne flore.
anaerobnih bakterija i protozoa i ima bakte- Indikacije: Vaginalna kandidijaza, vulvovagi-
ricidno dejstvo. v. i P01AB01 nitis izazvan me{ovitim gljivi~no - bakterij-
Indikacije: ginekolo{ke infekcije. skim infekcijama.
Neèljena dejstva: v. i P01AB01. Kontraindikacije: Preosetljivost na preparat.
Interakcije: v. Poglavlje III. Neèljena dejstva: Lokalna iritacija na mestu
Upozorenje: v. P01AB01. aplikacije, reakcije preosetljivosti, kontaktni
ORVAGIL - Galenika A.D., R. Srbija
dermatitis.
Interakcije: v. Poglavlje III. G
Doziranje: 1 vaginaleta svako ve~e u toku 7
G01AF02 klotrimazol dana, i za vreme menstruacije, ukoliko je ta-
da prisutna infekcija.
(Clotrimazole)
Upozorenje: Potrebno je sprovoditi terapiju
DDD: V 0,1 g istovremeno i kod seksualnog partnera. Oprez
FarKl: ANTIMIKOTIK (TRIHOMONACID) pri primeni kod trudnica (naro~ito u prvom tri-
Delovanje: Sintetski azol, antimikotik {iro- mestru).
kog spektra dejstva. Inhibi{e delovanje gljivi-
ca, blokiranjem biosinteze lipida na }elijskoj Registrovani lekovi:
membrani. Dobar je fungicid i trihomonacid. GINO-DAKTANOL - Galenika A.D., R. Srbija
Indikacije: Kolpitis, vulvitis izazvan gljivica-
ma (Candida ili Trichomonas vaginalis) i su- G01AF05 ekonazol (Econazole)
perinfekcije. DDD: V 0,1 g
Kontraindikacije: preosetljivost na klotrima- FarKl: ANTIMIKOTIK
zol. Delovanje: Derivat imidazola sa efikasnim
Neèljena dejstva: pe~enje, svrab, iritacije fungicidnim dejstvom na dermatofite i na
vulve i vagine; crvenilo koè, edem, plikovi, gljivice (uklju~uju}i Candidu albicans), aktino-
perutanje, svrab, fotosenzibilizacija, urtikari- micete, plesni, a deluje i na gram-pozitivne
ja. bakterije.
Doziranje: Vaginaleta od 200 ili 500 mg, u Indikacije: Vulvovaginalne mikoze i gljivi~ni
periodu od 3-14 dana, 1% i 2% krem za ma- kolpitis, kao i vulvovaginitis izazvan me{ovi-
zanje vulve 2-3 puta dnevno. Vaginitis, iza- tim infekcijama gljivica i gram pozitivnih
zvan kandidom, tretira se 1-3 dana. Potrebno bakterija.
je i istovremeno le~enje partnera. Le~enje tra- Kontraindikacije: Preosetljivost na ekonazol i
je 7-14 dana. Kod infekcije Trihomonas vagi- druge imidazolske preparate. Trudno}a,
nalisom, potrebna je i oralna terapija. menstruacija.
Upozorenje: Oprez u primeni kod trudnica i Neèljena dejstva: Bol, pruritus, eritem i lo-
novoro|en~adi. (!) kalna iritacija, u re|im slu~ajevima alergijski
Registrovani lekovi: kontaktni dermatitis.
ANTIFUNGOL - Salutas Pharma GmbH, Doziranje: Vaginitis: 3 dana po jedna vagina-
Nema~ka leta, uve~e. U slu~aju recidiva, terapija se po-
CANESTEN-1 - Bayer Pharma D.O.O., sle 10 dana moè ponoviti.
Slovenija Dermatomikoze: 2 puta dnevno mazati i utr-
CANESTEN 1/ CANESTEN KOMBI - Bayer ljati na bolesna mesta do nestanka promena,
Pharma D.O.O., Slovenija a jo{ 2 nedelje posle, da bi se spre~io nasta-
CANESTEN-3 - Bayer Pharma D.O.O., nak recidiva.
Slovenija Upozorenje: primenom ekonazola resorbuje
CANESTEN 3/ CANESTEN KOMBI - Bayer se 3-7% doze.
Pharma D.O.O., Slovenija
KANSEN - Zdravlje, R. Srbija
ECALIN - Jugoremedija, R. Srbija
MYCORIL - Remedica Ltd., Kipar
256 specijalni deo
G01AF12 fentikonazol G01AX Ostali antiinfektivi i

(Fenticonazole) antiseptici
DDD: V 0,1 g Opis: Nekoliko neorganskih kiselina koristi se
FarKl: ANTIMIKOTIK, TRIHOMONACID za kauterizaciju tkiva. Iako su efikasni kao
Delovanje: Fentikonazol je sintetski antimi- antimikrobni agensi, opasnost od tkivne de-
kotik iz grupe imidazola sa antimikrobnim strukcije, onemogu}ava njihovu {iru upotre-
dejstvom i inhibira sintezu ergosterola u ce- bu u te svrhe. Borna kiselina u 3% vodenom
lijskoj membrani gljivica. Deluje i na gram- rastvoru, moè se primeniti kao antiinfektiv-
pozitivne bakterije. Veoma slabo se resorbu- no sredstvo za le~enje lezija koè i sluzokoè.
je. Rastvor sir}etne kiseline 1%, moè se prime-
Indikacije: vaginalna kandidijaza i trihomo- niti kao lokalno antimikrobno sredstvo, za is-
nijaza, me{ovite vaginalne infekcije. piranje donjih partija urogenitalnog trakta.
Posebno je efikasna u le~enju infekcija iza-
Kontrandikacije: preosetljivost na supstancu
zvanih aerobnim gram-negativnim bakterija-
ili druge sastojke leka.
ma (kao npr. Pseudomonas). Salicilna kiseli-
Neèljena dejstva: su blaga i prolazna i mona ima fungicidno dejstvo na koì, te se kori-
gu se javiti u vidu eritema i osecaja pecenja. sti kod gljivi~nih infekcija koè.
Doziranje: prema preporuci lekara, i najbolje
uz istovremeno le~enje oba partnera.
G Upozorenje: Ne primenjivati dugotrajno jer
se moè javiti iritacija i znaci preosetljivosti.
G01AX03 polikrezulen
(Policresulen)
DDD: V 90 mg
Registrovani lekovi: FarKl: ANTISEPTIK (VAGINALNI)
LOMEXIN - Recordati S.P.A., Italija
Delovanje: Polikrezulen poseduje antiinfek-
tivno i antisepti~ko dejstvo. Deluje antisepti~-
G01AF20 metronidazol, mikonazol ki, adstringentno i baktericidno i izaziva hi-
(Metroidnazole, peremiju, koagulaciju i otpadanje tkiva koje
miconazole) je zahvatio zapaljenski proces, ubrzava rege-
FarKl: ANTIINFEKTIVNI LEK, ANTIMIKOTIK, neraciju epitela, ali bez negativnog efekta na
TRIHOMONACID zdrave }elije.
Delovanje: Kombinacija metronidazola i Indikacije: U ginekologiji: Erozija grli}a ma-
mikonazola u vidu pesara, namenjenog lokal- terice, vaginalni i cervikalni vaginitis, cervici-
noj aplikaciji, ispoljava {iroko antimikrobno, tis.
antiprotozoalno i antimikoti~ko dejstvo, {to U hirurgiji: zaustavljanje kapilarnih krvavlje-
je naro~ito va`no u terapiji vaginitisa, kandi- nja, uklanjanje nekroti~nog tkiva kod opeko-
dijalnog, trihomonasnog ili bakterijskog po- tina.
rekla. Prisustvo lidokaina obezbe|uje reduk- U dermatologiji: dekubitusi, analne fisure.
ciju bola nastalu zbog iritacije i inflamacije
Kontraindikacije: Trudno}a. Nije poznato da
kod vaginitisa.
li prelazi u mleko dojilja.
Indikacije: Vaginalna kandidijaza; bakterijski
Neèljena dejstva: Lokalna preosetljivost.
i trihomonasni vaginitis; me{ani oblici vagi-
nitisa; prevencija superinfekcije kod prisut- Doziranje: Rastvor za vaginalno ispiranje ko-
nog kandidijalnog vaginitisa. risti se kao koncentrat, u odnosu 1:5. Za tu{i-
ranje povr{inskih i dubinskih tkivnih o{te}e-
Kontraindikacije: Preosetljivost na ingredi-
nja, primenjuje se koncentrat bez razblaìva-
jente preparata.
nja 1-2 puta nedeljno natopljenim tupferom
Neèljena dejstva: Ova kombinacija se dobro u toku 1-3 minuta pritisnut na grli} materice.
podnosi, i u klini~kim ispitivanjima nisu za- Vaginalete se primenjuju 1-2 puta na dan, u
beleèni zna~ajni lokalni ili sistemski toku 6 dana, uve~e.
neèljeni efekti.
Predoziranje: U toku le~enja, trebalo bi izbe-
Interakcije: v. Poglavlje III. gavati polne odnose. Tekstilne i ko`ne stvari
Doziranje: Vaginalna aplikacija ujutro i bi, posle dodira sa polikrezulenom, trebalo
uve~e, duboko u vaginu, u toku 7 dana; kod o~istiti.
ponovljenih infekcija terapija treba da traje
14 dana. Registrovani lekovi:
ALBOTHYL - Altana Pharma AG, Nema~ka
NEO-PENOTRAN - Embil-Pharmaceutical Co.
Ltd, Turska
G01AX11 povidon jod
(Povidone-iodine)
DDD: V 0,2 g
FarKl: ANTISEPTIK (VAGINALNI)
Delovanje: Deluje baktericidno, virucidno, Neèljena dejstva: Bol, peckanje i iritacija

trihomonacidno i germicidno, antisepti~ki i vagine.
fungicidno, otpu{taju}i aktivni jod postepe- Doziranje: 1 vaginaletu ovlaènu vodom sta-
no, u dodiru sa koòm, sluznicama i ranama. viti uve~e duboko u vaginu. Terapiju je po-
Dejstvo traje dugo, jer prisustvo sekreta ne trebno prekinuti za vreme menstruacije.
smanjuje efikasnost preparata.
Indikacije: Vaginitis i vulvovaginitis, izazvan
MACMIROR - Poli Industria Chimica S.p.a.,
nespecifi~nim bakterijama, monilijama ili tri-
Italija
homonasom.
Kontraindikacije: Alergija na jod.
G01AX.. nistatin, neomicin,
Neèljena dejstva: Lokalni nadraàj, svrab,
nelagodnost (ako se jave ovi neèljeni efekti polimiksin (Nystatin,
- prekinuti terapiju). neomycin, polymyxin)
Doziranje: 1-2 vagitorije, stavljaju se duboko FarKl: ANTIBIOTIK (ANTIMIKOTIK)
u vaginu, u leè}em poloàju tokom 14 dana. Delovanje: Sinergisti~ki efekat (fungicidni i
Le~enje se ne prekida za vreme menstruacije. antibakterijski) koji se postiè kombinacijom
Preporu~uje se kori{}enje uloàka, kako bi se tri aktivna antimikrobna leka: nistatina, neo-
ode}a za{titila od prebojavanja. micina i polimiksina, omogu}ava le~enje va-
ginalnih infekcija izazvanih C. albicans, stafi-
BETADINE vagit. - Alkaloid A.D, Makedonija
POVIDON JOD vagit. - Remevita D.o.o., R.
lokokama, P. aeruginoza.
Indikacije: prevencija i le~enje vaginalnih in-
G
fekcija.
Srbija
POVIDON JOD vagit. - Hemofarm kocern - Kontraindikacije: hipersenzitivnost na aktiv-
Zorka Pharma, R. Srbija ne sastojke ili druge sastojke kapsule.
Neèljena dejstva: Retka.
G01AX14 Lactobacillus fermentum Doziranje: 1 kapsula dnevno duboko u vagi-
nu, u toku 12 dana. Ne prekidati za vreme
(acidofilni laktobacil) menstruacuje, ne stavljati tampone.
(Lactobacillus fermentum) Upozorenje: potreban je oprez ukoliko je
FarKl: ANTIPROTOZOIK o{te}ena koà, zbog mogu}nosti resorpcije.
Delovanje: Biolo{ki preparat, koji sadrì ìvu
liofilizovanu kulturu Lactobacillus acidophilus. Registrovani lekovi:
Deluje lokalno stvaranjem laktobacilarne flo- POLYGYNAX - Innothera - Innotech
re u vagini, koja svojim antagonisti~kim svoj- International, Francuska
stvom preko metabolita koje stvara, spre~ava
rast i razmnoàvanje gram pozitivnih koka,
gram-negativnih bacila, kandide i trihomona- G01B Antiinfektivi/antiseptici u
sa. kombinaciji sa
Indikacije: Vulvovaginitis izazan Trihomonas kortikosteroidima
vaginalisom, poreme}aj mikrobne ravnoteè Opis: Vaginalni preparati koji uspostavljaju
usled upotrebe antibiotika, hemo i radiotera- normalni aciditet vaginalne flore, mogu pre-
pije. venirati povratak vaginalne infekcije i omo-
Doziranje: 1 vaginaleta dva puta dnevno, sta- gu}iti ponovno uspostavljanje vaginalne flo-
vljati duboko u vaginu tokom 10 dana. Uko- re. Bakterijske infekcije su naro~ito ~este kod
liko se pojavi recidiv, terapiju ponoviti posle ginekolo{kih operacija i trauma. Kod bakte-
menstruacije. Preparat se moè koristiti u rijskih vaginoza indikovani su klindamicin
trudno}i. krem i metronidazol gel. Terapijski efekat lo-
Registrovani lekovi: kalno primenjenih kortikosteroida bazira se
LACTOVACCINA - Institut za imunologiju i na antiinflamatornom dejstvu (oni deluju na
virusologiju "Torlak", R. Srbija endogene medijatore inflamacije kao {to je
LAKTOVAG - Institut za imunologiju i viru- histamin, kinini, lizozomalni enzimi, prosta-
sologiju "Torlak", R. Srbija glandini i leukotrijeni). Poseduju i antimiko-
ti~ko dejstvo. Hidrokortizon je preparat koji
se moè primeniti lokalno, bilo kao monote-
G01AX20 nistatin, nifuratel rapija ili u kombinaciji sa nekim drugim anti-
(Nystatin, nifuratel) infektivom; ima prednost u odnosu na fluori-
FarKl: ANTIBIOTIK (ANTIMIKOTIK) rane steroide, deksametazon i betametazon.
Delovanje: Kombinacija antimikotika i hemo- U lokalnoj terapiji, efikasni su i triamcinolon
terapeutika. i fluocinolon (acetonidi fluoriranih steroida).
Indikacije: Vulvovaginitis izazvan razli~itim Neèljeni efekti lokalno primenjenih kortiko-
uzro~nicima. steroida, koji se duè koriste, podrazumevaju
Kontraindikacije: Trudno}a. atrofiju koè/sluzokoè, mogu}u pojavu tele-
258 specijalni deo
angiektazija, tendenciju razvoja purpure i ek- tretiraju oralno primenjenim ergometrinom

himoza, steroidne rozaceae sa perzistentnim (500 mcg tri puta dnevno u toku 3 dana).
eritemom, pustulama, papulama, izmenjene
infekcije koè i sluznica, hipopigmentaciju i
G02A Preparati za kontrakciju
hipertrihozu, kao i alergijski kontaktni der-
matitis. Tako|e, bolest le~ena kortikosteroi- uterusa
dima, moè se ponovo javiti u izmenjenom, G02AB Ergot alkaloidi
egzacerbiranom obliku. Kombinovana prime- Opis: Ergot alkaloidi su alkaloidi raàne glav-
na kortikosteroida sa antimikrobnim lekovi- nice (Secale cornutum), koja sinteti{e biolo{ki
ma, kao {to je npr. neomicin, bacitracin i/ili aktivne supstance, kao {to su: histamin, ace-
polimiksin B, koristi se u le~enju inficirane tilholin i tiramin. U organizmu, ovi alkaloidi
koè i sluzokoè. Rezultati ispitivanja poka- deluju na alfa adrenergi~ke, dopaminske, kao
zuju da kombinovana primena kortikosteroi- i na serotoninske receptore. Njihova resorpci-
da i antiinfektiva, posle 7 dana terapije, nije u ja iz gastrointestinalnog trakta je varijabilna.
prednosti u odnosu na monoterapiju kortiko- Amini alkaloida mogu se resorbovati iz rektu-
steroidima. ma i iz bukalne {upljine, kao i posle aerosol
inhalacije. Resorpcija posle i.m. primene je
lagana, ali sigurna. Ergot alkaloidi se eksten-
zivno metaboli{u u organizmu. Njihovo dej-
G G02OSTALI
LEKOVI
GINEKOLO[KI stvo na nekoliko tipova receptora, je agoni-
sti~ko, parcijalno agonisti~ko i antagonisti~-
ko. Na dopaminske receptore CNS-a deluju
Opis: Raznovrsni lekovi mogu se svrstati u agonisti~ki. Sna`no stimulativno dejstvo na
ovu grupu i ne moraju primarno da budu kla- uterus je vezano sa agonisti~kim (ili parcijal-
sifikovani na ovom mestu. U ovu grupu spa- no agonisti~kim) efektima na 5-HT2 recepto-
daju ergometrin, metilergometrin, oksitocin re. Strukturne varijacije pove}avaju selektiv-
(v. H01BB02) i prostaglandini. Svi indukuju nost za specifi~ne receptore.
kontrakciju uterusa sa razli~ito izraènim ste- Dopaminski receptori u CNS-u imaju va`nu
penom bola, zavisno od ja~ine indukovanih ulogu u ekstrapiramidalnoj motornoj kontro-
kontrakcija. Prostaglandini i oksitocinski pre- li i regulaciji osloba|anja prolaktina. Bromo-
parati se koriste za indukciju abortusa ili in- kriptin ima sna`no dejstvo na dopamisnke re-
dukciju ili poja~anje poro|ajnih kontrakcija, ceptore u hipofizi; na taj na~in, on direktno
kao i za smanjenje gubitka krvi sa mesta pla- suprimira sekreciju prolaktina iz }elija hipofi-
cente. Primena oksitocina u laganoj i.v. infu- ze.
ziji, omogu}ava indukciju poro|aja. Pri ovo- Dejstvo ergot alkaloida na vaskularne glatke
me se mora voditi ra~una o uterusnoj aktiv- mi{i}e zavisi od vrste leka, kao i od vrste krv-
nosti kao i da se izbegne hiperstimulacija. Vi- nih sudova. Ergotamin i njegovi analozi ima-
soke doze oksitocina mogu izazvati retenciju ju vazokonstriktorno dejstvo na humane krv-
te~nosti. Prostaglandin E2 je preparat dostu- ne sudove koje nastaje kao rezultat parcijal-
pan u vidu vaginalnih tableta, pesara ili vagi- nog agonisti~kog efekta na alfa adrenocepto-
nalnog gela, za indukciju poro|aja. I.v. pri- re. Me|utim, ovo isto dejstvo moè nastati i
mena ili primena u vidu oralnih tableta retko dejstvom ergotamina, ergonovina ili metiser-
se upotrebljava, jer su tablete manje efikasne gida na 5-HT receptore. Ergot alkaloidi ima-
od vaginalne primene, a imaju vi{e neèlje- ju sna`no stimulativno dejstvo na glatke mi-
nih efekata. Za indukciju poro|aja koristi se i {i}e uterusa, koje se ostvaruje posredstvom
misoprostol, dat oralno ili intravaginalno. alfa adrenergi~kih i serotoninskih receptora.
Prevencija i tretman hemorgija: Krvavljenje, Gravidni uterus postaje izuzetno osetljiv na
nastalo kod inkompletnog abortusa, moè bi- dejstvo ergot alkaloida, mnogo vi{e nego van
ti kontrolisano ergometrinom ili oksitocinom, trudno}e, verovatno, zbog predominacije
datim i.m., gde je doza prilago|ena stanju alfa1 receptora, kod kojih se, sa porastom
pacijenta i gubitku krvi. Kombinacija oksito- trudno}e, javlja ushodna regulacija. U malim
cina i ergometrina, u ranoj trudno}i, efikasni- dozama, ergot preparati mogu da izazovu rit-
ja je od primene drugih lekova. U rutinskom mi~ke kontrakcije, ali i relaksaciju uterusa.
pra}enju tre}eg stepena poro|aja, 500 mcg Visoke doze indukuju sna`ne i prolongirane
ergometrina sa 5 i.j. oksitocina, datih u vodu kontrakcije. Ergonovin je selektivniji od osta-
i.m. injekcije u toku ili posle pojavljavanja ra- lih ergot alkaloida i predstavlja lek izbora u
mena novoro|en~eta. Kod visoko rizi~nih obstetriciji.
trudno}a, za prevenciju postpartalne hemo- Kod ve}ine bolesnika, ergot alkaloidi nemaju
ragije, moè da se primeni i.v. injekcija ergo- zna~ajniji efekat na glatke mi{i}e respirator-
metrina 125-500 mcg ili oksitocina 5-10 i.j. nog sistema, ali, ~ak i u niìm dozama, mogu
Primena karboprosta je va`na kod te{kih slu- izazvati reakcije od strane gastrointestinal-
~ajeva. Postpartalne hemoragije mogu da se nog sistema: nauzeju, povra}anje i dijareju.
Ovi efekti su u skladu sa dejstvom na centar
za povra}anje u CNS-u i sa dejstvom na sero- G02AB03 ergometrin

toninske receptore u gastrointestinalnom (Ergometrine)
traktu. DDD: O P 0,2 mg
FarKl: UTEROTONIK (OKSITOCIK)
G02AB01 metilergometrin Delovanje: Najsna`niji alkaloid raàne glav-
(Methylergometrine) nice. Rastvorljiv u vodi, a slabo rastvorljiv u
DDD: O P 0,2 mg alkoholu. Ima jako vazokonstriktorno dej-
FarKl: UTEROTONIK (OKSITOCIK) stvo. Stimulativno deluje na uterus (poja~ava
Delovanje: Polusintetski derivat ergometrina, ritmi~ke kontrakcije i progresivno poja~ava
u odnosu na ostale uterotonike, najbrè i naj- tonus), kao i na vaskularne glatke mi{i}e,
sna`nije poja~ava kontrakcije materice i to- preko agonisti~kog dejstva na alfa1 adrener-
nus muskulature uterusa. Posle 200 mcg me- gi~ke receptore i serotoninske (5-HT) recep-
tilergometrina datog u sporoj i.v. injekciji u tore. U trudno}i se senzibilizacija uterusa na
toku 60 sekundi, dejstvo nastupa nakon 2-5 stimulativne efekte ergotamina veoma pove-
minuta. Daje se nakon {to se u toku poro|a- }ava, da bi najizraènija bila pred sam termin
ja pojavila prednja strana ramena novoro- poro|aja. U vrlo malim dozama, izaziva rit-
|en~eta. Za zavr{etak poro|aja, daje se i.m. mi~ke kontrakcije i relaksaciju uterusa, dok u
200 mcg, ponovljenih u 5 doza, ako je pove}im dozama, indukuje sna`ne i prolongira-
ne kontrakcije.
trebno u intervalima 2-4 sata. Nije preporu~-
ljivo davati ga pre nego je i placenta iza{la.
Za vreme puerperijuma, 200 mcg moè biti
Indikacije: Posle poro|aja, carskog reza ili
poba~aja; prevencija i le~enje postpartalne
G
dato oralno, 3-4 puta dnevno u toku 7 dana. hemoragije iz uterusa posle odvajanja pla-
Indikacije: Vo|enje tre}eg poro|ajnog doba, cente; aktivno vo|enje tre}eg poro|ajnog do-
kada su iza{la i ramena, spre~avanje i terapi- ba; ubrzanje involucije uterusa posle kireta-
ja krvavljenja iz materice posle nekomplet- è, profuzne menoragije i metroragije.
nog poro|aja, kompletnog poro|aja, carskog Kontraindikacije: Trudno}a, preosetljivost na
reza ili poba~aja; ubrzanje involucije materi- ergometrin, obliterantna angiopatija uzna-
ce, atonija materice. predovalog stepena.
Kontraindikacije: Trudno}a, preosetljivost na Neèljena dejstva: Kod oralne primene, mo-
ergometrin, angiopatija obliterantnog tipa, è se javiti mu~nina, povra}anje i vrtoglavica
smetnje KV sistema i poreme}aji u CNS-u (ce- kao simptomi trovanja, nekoliko minuta po-
rebrovaskularni insult, tranzitorni ishemi~ki sle uzimanja, mogu}e je da do|e i do pojave
insulti). glavobolje, proliva i bolnih spazama materi-
Neèljena dejstva: Mogu se javiti hiper- ili ce. Kod i.v. primene, moè se pojaviti i skok
hipotenzija, slabost pulsa, dispneja, gubitak krvnog pritiska. Tako|e, moè se javiti i pad
svesti, bolovi u grudima, hiperkoagulabil- krvnog pritiska, slabost pulsa, dispneja, gubi-
nost, hladno}a ekstremiteta. Simptomi trova- tak svesti, bolovi u grudima, poja~ana koagu-
nja (mogu se javiti ve} nekoliko minuta posle lacija krvi. Specifi~an antidot za ove efekte
uzimanja leka), manifestuju se kao: mu~ni- ergometrina ne postoji.
na, povra}anje, glavobolja, proliv, bolni spa-
Interakcije: U kombinaciji sa adrenalinom,
zmi materice. Ne postoji specifi~ni antidot.
ergotamin moè izazvati vazokonstrikciju i
Interakcije: Dejstvo metilergometrina poja~a- hipertenziju, a istovremena primena halota-
va pu{enje, adrenalin i drugi adrenomimeti-
na moè smanjiti dejstvo ergotamina.
ci, a smanjuje halotan. v. i Poglavlje III.
Doziranje: posle poro|aja ili poba~aja, daje
Doziranje: Doziranje se mora prilagoditi indi-
se i.v. ½-1 ampula, a ako je potrebno, injek-
kaciji: 25-50 kapi (ili 0,1-0,2 mL i.v. ili i.m.)
cija se moè ponoviti 1-2 puta u razmacima
daje se pri aktivnom vo|enju tre}eg poro|aj-
nog doba, atoniji materice i te{kog krvavlje- od 1-2 sata. Kod lak{ih krvavljenja, moè se
nja nakon poro|aja, poba~aja i carskog reza. dati oralno 1 tableta svaka 4 sata (ne vi{e od
Kod nepotpune involucije materice i krvavlje- 8 tableta ukupno).
nja posle poro|aja, daje se 25 kapi na dan, 3- Predoziranje: Naj~e{}e manifestacije intoksi-
4 puta dnevno u toku 7 dana. kacije su gastrointestinalni poreme}aji, uklju-
Predoziranje: Ukoliko se daje u kombinaciji ~uju}i dijareju, nauzeju i povra}anje. Pri in-
sa oksitocinom, mogu}a je intoksikacija vo- toksikaciji, dolazi do aktivacije centra za po-
dom. Kod predoziranja, mogu se javiti peri- vra}anje kao i serotoninskih receptora u ga-
ferna vazokonstrikcija, konvulzije, otkaziva- strointestinalnom traktu. Najopasniji toksi~ni
nje funkcija bubrega i plu}a. efekat, predoziranosti je prolongirani vazo-
Upozorenje: Trebalo bi ga izbegavati kod pa- spazam. Ostali efekti predoziranja su pospa-
cijenata sa eklampsijom. nost, a kao posledica stimulacije CNS-a, mo-
gu}e je da se jave i halucinacije.
Registrovani lekovi: Upozorenje: Posebna pa`nja mora se posve-
METHYLERGOMETRIN - Hemofarm AD, R. titi primeni ergometrina kod pacijenata kod
Srbija kojih je prisutno septi~ko stanje, kod kojih
260 specijalni deo
postoji septikemija u trudno}i, kod obolelih omogu}ava aboruts, olak{avaju}i otvaranje

bubrega ili jetre, kao i kod prisutne arterijske grli}a pre intervencije. U ove svrhe se moè
hipertenzije; trebalo bi izbegavati dugotrajnu koristiti i mifepriston, koji obezbe|uje bolju
upotrebu ergometrina. Zbog svog vazokon- senzitivnost uterusa na kasnije davanje pro-
striktornog dejstva i posledi~ne hipertenizje, staglandina, te se abortus izvodi za kra}e vre-
ne bi trebalo da se primenjuje kod pacijenata me i uz kori{}enje niìh doza prostaglandina.
koji su preleàli cerebrovaskularni inzult, ili
koji imaju tranzitorne ishemi~ke atake.
G02AD01 dinoprost (PGF2 alfa)
Kako se ergometrin lu~i maj~inim mlekom,
mogu}a je pojava ergotizma kod dojen~adi.
(Dinoprost)
DDD: P 25 mg
FarKl: PROSTAGLANDIN (prostaglandinski
G02AD Prostaglandini oksitocik)
Opis: Prostaglandini, tromboksani i prostaci- Delovanje: Prostaglandin F serije, koji deluje
klin (zajedni~ki naziv je prostanoidi) predsta- na glatke mi{i}e. U organizmu (gde se brzo
vljaju derivate arahidonske kiseline, koji se metaboli{e) endogena forma dinoprosta na-
dobijaju posle ciklooksigenazne oksidacije ziva se prostaglandin F2α. Indukuje kontrak-
(enzim ciklooksigenaza je {iroko prisutan u cije uterusne muskulature, u bilo kom stadi-
membranama }elija). jumu trudno}e. Prevashodno, deluje vazo-
G Dejstvo prostaglandina je vi{estruko. Oni de-

luju i kontraktilno i relaksiraju}e na glatke
mi{i}e krvnih sudova, bronhija, uterusa i ga-
konstriktorno na krvne sudove i bronhokon-
striktorno na bronhijalnu muskulaturu.
Indikacije: Zavr{etak trudno}e, spontani po-
stro - intestinalnog trakta. Inhibi{u gastri~nu ba~aj, hidatiformna mola, indukcija poro|aja
sekreciju; imaju efekte na agregaciju trombo- i fetalna smrt "in utero".
cita, na endokrini sistem i metaboli~ke proce- Neèljena dejstva: Bronhokonstrikcija i
se. Potencijal i aktivnost svakog prostaglandi- bronhospazam pra}en oteànim disanjem i
na varira, i zavisi od vrste tkiva u kome delu- dispneom, naro~ito kod astmati~kih pacijena-
je i prisutne koncentracije. Zbog {irokospek- ta.
tralnog fiziolo{kog i farmakolo{kog dejstva i
klini~ka primena prostaglanidina je razli~ita.
Sintetski oblici su stabilniji, duèg trajanja i Doziranje: Za zavr{etak trudno}e, u drugom
specifi~nijeg dejstva. Prostaglandini, koji se trimestru, daje se intraamniotski 40 mg dino-
koriste za omek{avanje i dilatiranje cerviksa, prosta/8 mL rastvora (5 mg/mL), u sporoj in-
kao i za stimulaciju uterusa su: dinoprost jekciji. Ukoliko je membrana i dalje intaktna,
(prostaglandin F2α) i njegov analog - karbo- dalje se nastavlja sa 10-40 mg za 24 sata. I.v.
prost; dinoproston (prostaglandin E2) i nje- primena dinoprosta (rastvor od 50 mcg/mL)
gov derivat sulproston; gemeprost i mizopro- primenjuje se kod zavr{etka trudno}e, spon-
stol, koji su analozi prostaglandina E1. tanog poba~aja ili hidatiformne mole - infuzi-
ja od 25 mcg/min najmanje 30 minuta, zavi-
Sulproston: za zavr{etak trudno}e u prvom
sno od odgovora i duìne trajanja takvog sta-
trimestru, daje se u vidu i.v. infuzije, u dozi
nja. Doza se moè pove}ati tek posle 4 sata.
od 500 mcg u toku 3-6 sati. Ova doza se da-
Za indukciju poro|aja, i.v. primena dinopro-
je i kod postpartalnog krvavljenja, u infuziji
sta po~inje sa 2,5 mcg/min u infuziji koja sa-
koja traje 2 sata. Za zavr{etak trudno}e u
drì 15 mcg/mL. Infuzija se daje u trajanju
drugom trimestru, daje se i.v. 100 mcg/sat,
od najmanje 30 minuta, a dalji tretman, zavi-
najvi{e u toku 10 sati. Zbog svog vazokon-
si od stepena odgovora pacijenta. Preporu~u-
striktornog dejstva i posledi~ne hipertenzije,
je se doza od 2,5 mcg/min u infuziji od 50
ne bi trebalo da se primenjuje kod pacijenata
mcg/mL. Doza se moè udvostru~iti, ako je
koji su preleàli cerebrovaskularni inzult, ili
to potrebno, svaki sat, do maks. 20 mcg/mi-
koji imaju tranzitorne ishemi~ke napade.
n. Za tretman fetalne smrti "in utero", po~etna
Gemeprost: daje se u vidu intravaginalnih doza moè biti 5 mcg/min, i moè se pove}a-
pesara (koji sadrè 1 mg gemeprosta), na vati.
svaka 3 sata, maksimalno 5 pesara.
Upozorenje: Ne bi trebalo da se daje kontinu-
Mizoprostol: oralno se daje 800 mg/dan, po- irano duè od dva dana.
deljeno u 2-4 doze, uzima se sa hranom.
Indukcija abortusa: Prostaglandin E1 je sin-
tetski analog alprostadila, omek{ava i dilatira G02AD02 dinoproston (PGE2 alfa)
grli} materice (naro~ito kod primigravida) i (Dinoprostone)
stimuli{e uterusne kontrakcije u poslednjem DDD: O V 0,5 mg
trimestru trudno}e. U prvom trimestru, apli- FarKl: PROSTAGLANDIN
kovan intravaginalno u vidu pesara (1 mg ak- Delovanje: Prostaglandin E serije, indukuje
tivne supstance), u toku 3 sata, omogu}ava kontrakcije uterusne muskulature u bilo kom
lak{e otvaranje grli}a materice. Mizoprostol, stepenu trudno}e. Na krvne sudove deluje
uzet oralno ili aplikovan intravaginalno,
kao vazodilatator i kao bronhodilatator na G02AD04 karboprost (PGM15)

bronhijalne mi{i}e. (Carboprost)
Indikacije: Indukcija poro|aja (omek{avanje DDD: P 2,5 mg
i dilatacija cerviksa); moè se koristiti i za za- (terapija jednom dozom)
vr{etak trudno}e; spontani poba~aj, kod hi-
FarKl: PROSTAGLANDIN
datiformne mole i fetalne smrti "in utero".
Delovanje: Sintetski oblik dinoprosta (pro-
Kontraindikacije: Insuficijencija srca, jetre,
staglandina F2α), stimuli{e uterusne kontrak-
bubrega, plu}a, placenta previa, metroragija,
cije, mnogo duè nego dinoprost.
patolo{ki poloàj ploda, fetalni distres, te{ki i
traumati~ni poro|aji, carski rez u anamnezi. Indikacije: Zavr{etak poro|aja; u terapiji re-
fraktorne postpartalne hemoragije zbog ato-
nije uterusa (a koja ne reaguje na ergometrin
nje (mu~nina, povra}anje, proliv), hipertoni-
i oksitocin).
ja uterusa, bronhospazam, zastoj srca, ruptu-
ra uterusa, fetalni distres, bol u le|ima, gro- Kontraindikacije: insuficijencija srca, plu}a,
znica, vaginalni simptomi (toplota, iritacija, bubrega, jetre, zapaljenski procesi u maloj
bol), posle i.v. infuzije mogu}a pojava drhta- karlici.
nja, crvenila, glavobolje. Neèljena dejstva: kao i za dinoproston.
Interakcije: Sinergisti~ko uterotoni~ko dej- Interakcije: v. Poglavlje III.
stvo sa oksitocinom. v. i Poglavlje III. Doziranje: Za zavr{etak drugog trimestra
Doziranje: Uobi~ajeno se daje vaginalno. Mo-
è biti aplikovan i ekstraamniotski, oralno,
(13-20 nedelje trudno}e) 250 mcg karbopro-
sta u dubokoj i.m. injekciji, koja se ponavlja
G
ali i i.v. (ovaj put nosi rizik od pojave neèlje- svakih 1,5-3,5 sata. Ukoliko je potrebno, do-
nih efekata, te je rizi~an), i.v. primena se pre- za se moè pove}ati na 500 mcg, ali ukupna
poru~uje samo za tretman hidatiformne mo- doza ne bi trebalo da pre|e 2 mg.
le i kod spontanog poba~aja ("missed abor- Postpartalna hemoragija: 250 mcg karbopro-
tion"). Kontinuirano davanje se ne preporu- sta duboko i.m., u intervalima od 90 minuta;
~uje duè od dva dana. ukupna doza ne bi trebalo da pre|e 2 mg.
Indukcija poro|aja: Intracervikalno davanje Upozorenje: Posebno bi trebalo obratiti pa-
1-2 mg dinoprostona u vidu gela (500 mcg/3 `nju kod pacijentkinja sa glaukomom, ast-
mL gela); daje se za otvaranje cerviksa mom, hiper- ili hipotenzijom, dijabetesom,
(omek{avanje i dilatacija), pre rupture mem- anemijom, ùticom, epilepsijom, kao i kod
brana, kao i za indukciju poro|aja. Tako|e, onih koje su prethodno imale operacije na
mogu se dati i intravaginalni pesari, koji sa- materici.
drè 5 mg dinoprostona. Posle 6 sati, doza od Registrovani lekovi:
1-2 mg intracervikalno datog dinoprostona u PROSTIN 15M - Pfizer Enterprises S.A.R.L.,
vidu gela, moè se ponoviti. Ukupna doza Luksemburg
dinoprostona u vidu gela ne bi trebalo da
pre|e 3 mg. Oralna doza dinoprostona od 0,5
mg, ponovljena na svaki sat, tako|e, moè se G02B Kontraceptivi za lokalnu
koristiti za indukciju poro|aja. Pojedina~na primenu
oralna doza ne bi trebalo da pre|e 1,5 mg. Opis: Kontraceptivi za lokalnu primenu,
Ovaj na~in davanja nosi i rizik od pojave ga- predstavljaju sredstva koja se primenjuju u
strointestinalnih smetnji. I.v. davanje se ne cilju spre~avanja neèljenog za~e}a. Meha-
preporu~uje za indukciju poro|aja. ni~ka sredstva podrazumevaju primenu bari-
Zavr{etak poro|aja u drugom trimestru: eks- jernih metoda (kondome, koje koriste mu-
traamniotska instilacija 100 mg dinoprostona {karci i dijafragme i cervikalne kape, koje ko-
preko Foley-evog katetera. Zavisno od odgo- riste ène); ona su manje efikasna, predsta-
vora, u intervalima od 2 sata, moè sa davati vljaju kontraceptivna sredstva drugog reda i
dodatno. primenjuju se kod mladih èna koje nisu ra-
Upozorenje: Savetuje se oprez kod pacijent- |ale (nulipare) i kod starijih èna, ali mogu
kinja koje imaju astmu, ili koje su ranije ima- biti vrlo pouzdana kod motivisanih parova,
le konvulzije, povi{en krvni pritisak, o{te}eno ako se koriste sa nekim spermicidnim sred-
srce, bubrege, jetru, hipertenziju. Kod dava- stvom. Ova sredstva nose opasnost od pojave
nja dinoprostona, neophodno je pratiti status pelvi~nih inflamatornih bolesti. U svetu je do-
ploda. stupan i ènski kondom koji je, tako|e, pre-
mazan, ali ne spermicidnim sredstvom. Apli-
Registrovani lekovi: kovani intrautero razni oblici spirala na bazi
PREPIDIL - Pfizer Enterprises S.A.R.L., Luk- bakra i intrauterusnih pesara, veoma {iroko
semburg se primenjuju i efikasna su sredstva. Manji
PROPESS - CSP Pharmaceuticals Handels, oblici minimiziraju opasnost od pojava neè-
Austrija ljenih efekata.
PROSTIN E2 - Pfizer Enterprises S.A.R.L.,
Luksemburg
262 specijalni deo
Spirale za intrauterinu primenu sastoje se od Delovanje: Benzalkonijum hlorid je kvater-

plasti~nog nosa~a u kome se nalazi bakarna nerno amonijevo jedinjenje koje deluje anti-
ìca ili su ovi plasti~ni nosa~i obmotani sa ba- septi~ki i spermicidno.
karnim vezama. Preporu~uje se da se jedno Indikacije: vaginalna kontracepcija.
takvo sredstvo koristi in utero u toku 5 godi- Kontraindikacije: alergija na benzalkonijum.
na. Odgovara ènama iznad 40-te godine i
Neèljena dejstva: retko se moè javiti ose}aj
moè se koristiti do menopauze. Ova sred-
pe~enja ili lokalna iritacija.
stva mogu da reguli{u dismenoreju i reduku-
ju obilna menstrualna krvavljenja. Me|utim, Doziranje: pre svakog seksualnog odnosa bez
ona mogu da proizvedu i neèljene efekte, obzira na period ciklusa, vaginalna tableta ili
naro~ito menoragiju, ili, sa druge strane, nji- krema se aplikuju duboko u vaginu
hova veli~ina moè da bude nesrazmerna di- Upozorenje: Ne koristiti istovremeno druge
menzijama mesta primene. Njihova upotreba preparate vaginalnim putem.
se ne preporu~uje kod èna koje nisu ra|ale Registrovani lekovi:
(nulipara), zbog opasnosti od pojave sepse i PHARMATEX - Innothera - Innotech Interna-
infertiliteta. tional, Francuska
Hemijska sredstva podrazumevaju vi{e vrsta
preparata: G02BB. . nonoksinol (Nonoxinolum)
• Blagi rastvori sir}etne, borne ili mle~ne ki- FarKl: KONTRACEPTIV LOKALNI
G seline koriste se za ispiranje vagine nepo-
sredno posle koitusa. Pored mehani~kog
odstranjenja semene te~nosti (sperme) iz
Delovanje: Nonoksinol-9 je pomo}no sred-
stvo koje se, zbog svog spermicidnog dejstva,
koristi za spre~avanje za~e}a. On, tako|e,
vagine, ovi rastvori deluju i hemijskim uni- moè da obezbedi za{titu od seksualno pre-
{tavanjem zaostalih spermatozoida. Meto- nosivih bolesti, uklju~uju}i hlamidijalne i go-
da nije potpuno pouzdana (jer je mogu}a nokokne infekcije. Ponekad moè delovati iri-
aspiracija sperme u momentu orgazma). tiraju}e na vaginalnu sluznicu.
• Vaginalni ulo{ci u vidu komadi}a sun|era, Indikacije: Koristi se kao kontraceptiv.
natopljenih rastvorima kiselina, koji se
unose u vaginu pre polnog odnosa. Deluju Upozorenje: Njegova primena ne obezbe|uje
kao mehani~ko i hemijsko sredstvo. potpunu za{titu. Preporu~uje se da se kombi-
nuje sa drugim mehani~kim sredstvima za{ti-
• Vaginalne tablete i globule (kao npr. noni- te. Aplikuje se neposredno, pre svakog pol-
lopoliol 75 mg ili kombinacija benzetoniju- nog odnosa. Vaginalno ispiranje bi trebalo
ma 2 mg/g i nonilpoliola 80 mg/g), koje se sprovesti najmanje 6 sati posle odnosa.
unose u vaginu 5-10 minuta pre polnog od-
nosa. Dejstvom vaginalnog sekreta, razvija- Registrovani lekovi:
ju obilnu penu. Neke stvaraju èlatinoznu PATENTEX OVAL N - Merz, Nema~ka
skramu koja pokriva spoljno u{}e materice.
Dejstvo je hemijsko (uni{tava spermatozoi- G02C Ostali ginekolo{ki
de) i mehani~ko (spre~ava prodiranje spre- preparati
matozoida u gornje polne puteve). Danas
se ovi preparati ne koriste tako mnogo. G02CA Adrenomimetici kod
• Spermicidne masti i kreme: koriste se, prevremenog poro|aja
obi~no, sa dijafragmom, ali zbog izrazite (tokolitici)
spermicidnosti, mogu se koristiti i same, Opis: Kako u uterusu postoje beta-adrener-
unete pre koitusa, pomo}u induktora, du- gi~ki receptori tipa beta2, adrenomimetski
blje u vaginu. Ne obezbe|uju potpuno si- preparati mogu, svojim dejstvom, da smanje
gurnu za{titu. kontrakcije uterusa (zbog dilatacije glatkih
mi{i}a), tj. da deluju tokoliti~ki. Primena be-
ta-adrenergi~kih agonista smanjuje perinatal-
G02BB Intravaginalni ni mortalitet. Neèljeni efekti mogu se javiti
kontraceptivi od strane kardiovaskularnog sistema, mogu
G02BB01 etonogestrel, se, tako|e, javiti i metaboli~ki poreme}aji,
etinilestradiol ~ak i pulmonalni edem. Da bi se izbegla poja-
FarmKl: KONTRACEPTIV LOKALNI va takvih neèljenih efekata, neophodno je,
pre davanja adrenomimetika, utvrditi sr~ani
Registrovani lekovi: status, kao i stanje hidratacije u organizmu;
NUVA RING - Organon, Holandija oba stanja se moraju, u toku tretmana simpa-
tikomimeticima, pa`ljivo pratiti. Kod carskog
G02BB.. benzalkonijum reza, mogu}e je da }e se javiti potreba za be-
(Benzalkonium) ta-adrenergi~kim blokatorima, kako bi se
FarKl: KONTRACEPTIV LOKALNI smanjila tendencija ka uterusnom krvavlje-
nju. Magnezijum sulfat u infuziji je, sli~no
adrenomimeticima, efikasan tokolitik, ali je
Tabela 2.7.1: Tipovi adrenergi~kih receptora, organi u kojima se nalaze i efekti koji nastaju njihovom
stimulacijom
Organ
Organ Tip receptora Efekat
Srce
sinusni ~vor, atriji, A-V beta1 inotropni, hronotropni

~vor alfa1 inotropini, aritmije
His-snopi}, ventrikuli beta2 hronotropni
Koronarni krvotok alfa1,2 konstrikcija +
beta2 dilatacija + +
Koà i sluznice alfa1,2 konstrikcija + +
beta1,2 dilatacija + +
Skeletni mi{i} beta2
Probavni trakt
Jetra
beta2
beta2
inhibicija peristaltike
glikogenoliza
G
Pankreas alfa
beta2 sekrecija insulina
Bubreg beta1 sekrecija renina
beta2 dilatacija + +
alfa konstrikcija + +
Arterije, vene alfa1,2 kontrakcija + +
beta1,2 dilatacija + +
Metabolizam
glukoneogeneza beta2 oporavak od hipoglikemije
glikogenoliza alfa
Masno tkivo (lipociti) beta1 lipoliza
Oko beta1 stvaranje o~ne vodice
Uterus beta2 relaksacija
njegov mehanizam tokoliti~kog dejstva jo{ ma se nalaze i efekti koji nastaju njihovom
uvek nepoznat. Kako postoji opasnost od stimulacijom.
smrti novoro|en~eta, davanje magnezijuma
u infuziji, mora se pa`ljivo pratiti. Tokoliti~ko
G02CA.. heksoprenalin
dejstvo imaju i inhibitori ciklooksigenaze
(prostaglandin sintetaze), kao na primer, su- (Hexoprenaline)
lindak, nimesulid, indometacin koji se oralno (ATC: R03AC06 i R03CC05)
ili rektalno daje, da bi se spre~io prevremeni FarKl: TOKOLITIK
poro|aj. Efekat je sli~an efektu ritodrina. Me- Delovanje: Poseduje tokoliti~ko dejstvo (delu-
|utim, kod primene ovog preparata, postoji je relaksiraju}e na glatke mi{i}e uterusa). Se-
opasnost po plod, od konstrikcije ductus arte- lektivni beta2 adrenomimetik, koji svoje ago-
riosus persistens-a, pulmonalne hipertenzije, nisti~ko dejstvo pokazuje na svim organima
bronhopulmonalne displazije i fatalne renal- gde se nalaze ovi beta2 adrenergi~ki recepto-
ne intoksikacije. Blokatori kalcijumskih kana- ri. Njegove karakteristike su sli~ne salbutamo-
la (npr. nifedipin), tako|e, deluju tokoliti~ki, lu i koristi se kao bronhodilatator u terapiji re-
jer redukuju intracelularnu koncentraciju slo- verzibilne obstrukcije disajnih puteva, u astmi
bodnog kalcijuma, {to inhibi{e kontrakciju i kod nekih pacijenata sa hroni~nom obstruk-
glatkih mi{i}a. U tabeli 2.7.1 prikazani su tivnom plu}nom bole{}u. Sli~no salbutamolu,
tipovi adrenergi~kih receptora, organi u koji- koristi se u terapiji prevremenog poro|aja,
264 specijalni deo
zbog svog tokoliti~kog dejstva (deluje relaksi- je, nadutosti, proliva, dispneje, hemoliti~kog
raju}e na glatke mi{i}e uterusa). ikterusa, znojenja, groznice, pospanosti, sla-
Indikacije: Prevencija prevremenog poro|a- bosti, hipo- i hiperglikemije, hipotenzije i hi-
ja, kontrakcije uterusa u toku trudno}e, hipe- perkalcijemije.
raktivnost uterusa kod indukcije poro|aja ok- Interakcije: v. Poglavlje III.
sitocinom ili prostaglandinima, akutni fetalni Doziranje: Parenteralno: I.v. infuzija: 0,05
distres sindrom. mg/min ritodrina, postepeno se pove}ava,
Kontraindikacije: Jaka krvavljenja, tahikardi- svakih 10-15 minuta, dok se ne postigne te-
ja, aritmija, tireotoksikoza, hipotonija, steno- rapijski odgovor. Uobi~ajena doza iznosi
za aorte, ablacija posteljice, vaginalna krva- 0,15-0,35 mg/min. Daje se uz 5% rastvor
vljenja, uretritis, miokarditis. glukoze ili fiziolo{ki rastvor. Infuziju nastavi-
Neèljena dejstva: Tahikardija, tremor, mu~- ti jo{ 12-48 sati po prestanku kontrakcija;
nina, povra}anje, glavobolja, eritem, nervo- i.m. injekcija sadrì 10 mg/mL ritodrina i da-
za, nemir, zbunjenost, anksioznost, aritmije, je se svakih 3-8 sati uz nastavak jo{ 12-48 sa-
poreme}aji funkcije jetre i pljuva~nih `lezda. ti po prestanku kontrakcija.
Interakcije: v. Poglavlje III. Oralna terapija: 30 minuta pre zavr{etka in-
Doziranje: U terapiji prevremenog poro|aja, fuzije, uzima se 1 tableta ritodrina, svaka 2-6
heksoprenalin se primenjuje i.v. u po~etnoj sati, tokom 24 sata, a zatim nastaviti sa 1-2
tablete (tableta sadrì 10 mg ritodrina) sva-
G dozi od 0,1-0,3 mcg/min, u 0,9% NaCl ili 5%
glukozi. Infuzija zapo~inje sporom i.v. injek-
cijom od 10 mcg, u toku 5-10 minuta. Oralna
kih 4-6 sati, u toku 24 sata, zavisno od tera-
pijskog odgovora, odnosno, 3 puta po 1 kap-
doza od 0,5 mg, 4-6 puta dnevno, daje se tek sula dnevno (1 retard kapsula sadrì 40 mg
po{to je aktivnost uterusa suprimirana i.v. te- ritodrina). Maks. doza je 120 mg/dan.
rapijom. Predoziranje: Moè se javiti tahikardija maj-
Akutni fetalni distres sindrom: 7,5-10 mcg u ke i fetusa, aritmija, palpitacije, hipotenzija,
vidu i.v. bolusa, a zatim 0,15 mcg/min u in- mu~nina ili tremor, {to zahteva prekid terapi-
fuziji; doza se, po potrebi, moè pove}ati za je.
0,05 mcg na 10 minuta do zadovoljavaju}eg Upozorenje: Neophodno je pra}enje krvnog
tokoliti~kog efekta. pritiska i pulsa majke i ploda. I.v. primena
Upozorenje: Zbog nedovoljne selektivnosti moè povisiti vrednosti insulina i glukoze u
na beta2 receptore, mogu}a je tahikardija plazmi, a sniziti vrednosti kalijuma.
majke. Mogu}a je i hiperglikemija kod trudni- Registrovani lekovi:
ca sa dijabetesom. PRE PAR - Belupo LTD., Hrvatska
G02CA01 ritodrin (Ritodrine) G02CA03 fenoterol (Fenoterol)

DDD: O P 40 mg FarKl: TOKOLITIK
FarKl: TOKOLITIK Delovanje: Selektivni beta2-adrenergi~ki
Delovanje: Beta adrenomimetik, agonisti~ki agonist, dejstvo mu je sli~no salbutamolu; sti-
deluje na beta receptore u uterusu i smanju- muli{e beta2 adrenergi~ke receptore, {to re-
je u~estalost i ja~inu kontrakcija glatkih mi{i- zultuje u dilataciji, pre svega, glatkih mi{i}a
}a. bronhija i glatkih mi{i}a uterusa.
Indikacije: Prevremene kontrakcije (posle Indikacije: kod prevencije prevremenog po-
20. nedelje trudno}e); prevencija kontrakcija ro|aja.
posle ginekolo{kih zahvata (kao na primer: Kontraindikacije: Poreme}aj sr~anog ritma,
stavljanje cervikalnog serklaà), akutni fetal- glaukom o{trog ugla, nekontrolisani dijabe-
ni distres sindrom. tes, te{ka oboljenja jetre i bubrega, placenta
Kontraindikacije: Na sme se primenjivati pre previa, EPH gestoza.
20. gestacijske nedelje i kod svih stanja gde Neèljena dejstva: Tahikardija, uznemire-
produàvanje trudno}e predstavlja opasnost nost, tremor ruku, znojenje, nesvestica, mu~-
po majku i plod, kod postpartalnog krvavlje- nina, povra}anje, vertikularne ekstrasistole,
nja (zbog placente previae ili rupture placen- bol u grudima, hipokalijemija, usporena peri-
te), eklampsije, horionamnioitis, poreme}aja staltika creva, oteàno mokrenje kod prime-
kardiovaskularnog sistema majke, hipertireo- ne visokih doza.
idizma, nekontrolisane hipertenzije. Interakcije: v. Poglavlje III.
Neèljena dejstva: Poreme}aj frekvence srca Doziranje: Oralno se daje 1 tableta (5 mg) na
majke i ploda, porast krvnog pritiska majke, 3-6 sati. Parenteralno: Doziranje je individu-
palpitacije. Mogu}a je pojava tremora, mu~- alno i zavisi od terapijskog odgovora, a uobi-
nine, povra}anja, glavobolje, crvenila lica. ~ajeno sa daje u sporoj i.v. infuziji (gde injek-
Ponekad je mogu}a pojava plu}nog edema cije za i.v. infuziju sadrè 0,5 mL/10mL feno-
majke. Zabeleène su i pojave anafilakti~kog terola).
{oka, bola u epigastrijumu, ileusa, opstipaci-

PARTUSISTEN - Boehringer Ingelheim Phar- DOSTINEX - Pfizer Enterprises S.A.R.L., Luk-
ma GmbH, Austrija semburg
G02CB Inhibitori prolaktina G02CC Antiinflamatorni

G02CB01 bromokriptin proizvodi za vaginalnu
(Bromocriptine) primenu
DDD: O P 5 mg G02CC03 benzidamin
FarKl: INIBITOR PROLAKTINA, DOPAMI- (Benzydamine)
NERGIK, ANTIPARKINSONIK FarKl: ANTIINFLAMATORNO SREDSTVO
Delovanje: Deluje kao parcijalni agonist na Registrovani lekovi:
presinapti~ke D2 dopaminske receptore. (v. i TANTUM ROSA - CSC Pharmaceuticals Han-
N04BC01) dels GmbH, Austrija
Indikacije: Terapija Parkinsonove bolesti, kod
odre|enih endokrinih bolesti, u terapiji hiper-
prolaktinemije. G02CX Ostali ginekolo{ki
Kontraindikacije: Primena bromokriptina preparati
kod pacijenata sa psihoti~nim oboljenjima ili G02CX01 atosiban
kod skoro preleànog infarkta miokarda. Tre-
balo bi ga izbegavati i kod pacijenata sa peri-
(Atosiban)
DDD: P 165 mg
G
fernim vaskularnim bolestima i sa prisutnim FarKl: ANTAGONIST OKSITOCINSKIH
ulkusom èluca. RECEPTORA
Neèljena dejstva: Na gastrointestinalnom Delovaje: blokiraju}i receptore za oksitocin,
sistemu: anoreksija, nauzeja, povra}anje relaksira uterusnu muskulaturu i spre~ava
(zbog toga bi ga trebalo uzimati sa obro- prevremeni poro|aj. Ima prednost nad beta2
kom), konstipacija, dispepsija, simptomi sli~- antagonistima zbog manje neèljenih efeka-
ni refluksnom ezofagitisu, krvavljenje iz ga- ta.
stri~nog ulkusa, posturalna hipotenzija, bo-
Indikacije: nekomplikovani prevremeni poro-
lan vazospazam na prstima, sr~ane aritmije,
|aj izme|u 24. i 33. nedelje trudno}e.
diskineti~ke promene, konfuzija, halucinaci-
je, glavobolja, nazalna kongestija, pulmonal- Kontraindikacije: eklampsija i te{ka pre-ek-
na infiltracija, eritromegalija (manifestuje se lampsija, intrauterine infekcije, intrauterina
crvenim, omek{alim, bolnim i nadutim stopa- smrt fetusa, antepartalno krvavljenje (koje
lima i {akama, bolovima u zglobovima). zahteva hitan poro|aj), placenta previa, ab-
rupcija placente, intrauterini zastoj rasta sa
abnormalnom fetalnom sr~anom frekven-
Doziranje: Supresija laktacije: dva puta dnev- com, prevremena ruptura membrane nakon
no po 1 tableta (2,5 mg) u toku 14 dana, uzi- 30. nedelje gestacije.
mati uz jelo.
Neèljena dejstva: nauzeja, povra}anje, tahi-
Predoziranje: Simptomi koji ukazuju na pre- kardija, hipotenzija, glavobolja, pospanost,
doziranje su: povra}anje, glavobolja, prome- naleti vru}ine, hiperglikemija, lokalne reakci-
ne krvnog pritiska, oslabljen puls, hladni eks- je na mestu davanja; re|e svrab, ospa, gro-
tremiteti. znica, insomnija.
Upozorenje: Sa posebnom pa`njom primeni- Doziranje: Po~etno, u obliku i.v. injekcije,
ti kod bolesnika sa bolestima bubrega i jetre. 6,75 mg, tokom 1 minuta, zatim u obliku i.v.
infuzije 18 mg/h tokom 3 sata, zatim 6
G02CB03 kabergolin (Cabergoline) mg/h, u trajanju do 45 sati. Maksimalno tra-
DDD: O 0,5 g janje terapije je 48 sati.
FarKl: INHIBITOR PROLAKTINA Upozorenja: Oprez je potreban kod intraute-
Delovanje: poseduje sli~no dejstvo kao bro- rinog zastoja rasta ploda, abnormalne lokaci-
mokriptin, ali njegovo dejstvo je duè. je placente, o{te}ene funkcije jetre i bubrega.
Potrebno je pra}enje gubitka krvi nakon po-
Indikacije: poreme}aji vezani za hiperprolak-
ro|aja.
tonemiju.
Kontraindikacije: Isklju~iti trudno}u pre po- Registrovani lekovi:
~etka primene. TRACTOCILE – Ferring AG, [vedska
Neèljena dejstva: dispepsija, epigastri~ni i
abdominalni bol, palpitacije, epistaksa, peri-
ferni edem, astenija, depresija.
266 specijalni deo
Tabela 2.7.2: Tabelarni prikaz vrsta kontraceptiva

KOMBINOVANI ORALNI KONTRACEPTIVI mg/tbl; pakovanje po 21 tbl.
za{ti}en etinil- dezoge- gesto- levonor- noretiste- norge-
naziv estradiol strel den gestrel ron stimat
Cilest 0,035 0,25
Frilavon 0,03 0,15
Legravan 0,03 0,15
Logest 0,02 0,075
Mercilon 0,02 0,15
Microgynon 0,03 0,15
Trinovum
bele 0,035 0,5
ruì~aste 0,035 0,75
narandàste 0,035 1,0
G Loestrin 20
Femodette
0,02
0,02 0,075
1,0
Eugynon 30 0,03 0,25

Logynon
bele -5 tbl 0,03 0,05
oker -10tbl 0,03 0,125
Microgynon30 0,03 0,150
Ovran 30 0,03 0,25
Ovranette 0,03 0,15
Loestrin 30 0,03 1,5
Brevinor 0,035 0,5
Norimin 0,035 1,0
Ovysmen 0,035 0,5
Synphase
plave 0,035 0,5
bele 0,035 1,0
TriNovum -
bele-7tbl 0,035 0,5
bledo narandàsto 0,035 0,75
ùte-7tbl 0,035 1,0
narandàstoùte -7tbl
Marvelon 0,03 0,15
Femodene 0,03 0,075
Triadene
be`-6tbl 0,03 0,5
tamno braon-5tbl 0,04 0,7
bele-10tbl 0,03 0,1
Tri-Minulet
be`-6tbl 0,03 0,5
tamno braon-5tbl 0,04 0,07
bele-10tbl 0,03 0,1
Ovran 0,095 0,25
Norinyl-l mestranol 1,0
0,05
G02CX.. magnezijum sulfat Kombinovani oralni kontraceptivi: Kombino-

(Magnesium sulphate) vani oralni kontraceptivi imaju centralno i
FarKl: LAKSANS periferno delovanje. Centralno delovanje se
sastoji u inhibiciji izlu~ivanja gonadotropnih
Delovanje: Magnezijum je drugi najva`niji
hormona iz prednjeg re`nja hipofize, {to in-
katjon u intracelularnoj te~nosti i predstavlja
hibira ovulaciju. Periferno dejstvo se ogleda u
esencijalni elektrolit u organizmu i kofaktor
pove}anju viskoznosti cervikalne sluzi i hipo-
je u brojnim enzimskim sistemima. Magnezi-
plaziji endometrijuma. Ova kombinacija
jum sulfat (gorka so) koristi se i u ginekolo-
omogu}ava i smanjenje u~estalosti siderope-
giji kao laksans.
ni~ne anemije, dismenoroi~nih smetnji, be-
Indikacije: U ginekologiji se koristi kao lak- nignih promena na dojkama, pojavi ovarijal-
sans, u pripremi poro|aja, kod deficita mag- nih cista i upala u maloj karlici; tako|e je i
nezijuma i hipomagnezijemije. u~estalost pojave karcinoma ovarijuma i en-
Kontraindikacije: Akutna gastrointestinalna dometrijuma manja. U najve}em broju pre-
stanja. parata, oralni kontraceptivi sadrè estrogen i
Neèljena dejstva: Hipermagnezijemija, gestagen. Prednost ove vrste kontracepcije je
mu~nina, povra}anje, hipotenzija, koma, re- u: pouzadnosti; odsustvu dismenoreja; ma-
spiratorna depresija, konfuzija, kolike. nje u~estaloj pojavi anemija izazvanih defici-
Interakcije: v. Poglavlje III. tom gvo`|a; odsustvu premenstrualnog sin-
Doziranje: 10-20 g u rastvoru oralno.
Upozorenje: Bolesti jetre i bubrega (rizik od
kumulacije).
droma; manje u~estalim pojavama bolesti
dojke; za{titi od nastanka karcinoma endo-
metrijuma i ovarijuma; za{titi od nastanka
G
inflamatornih bolesti male karlice. Najefika-
sniji su preparati gde je prisutno 20-50 mi-
krograma estrogena i, uop{te, preparati sa
G03 POLNI HORMONI I

MODULATORI
GENITALNOG SISTEMA
najniìm dozama estrogena i gestagena, a ko-
ji daju dobru regulaciju ciklusa i minimalne
neèljene efekte. Prikaz vrsta kontraceptiva
je dat u tabelama (2.7.3 i 2.7.4).
Indikacije: regulisanje kontracepcije i kod re-
G03A Hormonski kontraceptivi gulisanja menstrualnog ciklusa (tretman
za sistemsku primenu menstrualnih simptoma) kao: amenoreja, po-
limenoreja, oligomenoreja, hipermenoreja,
Opis: Najefikasniji metod za kontrolu fertili-
endometrioza i ovarijalni bol.
teta je primena hormonske kontracepcije.
Me|utim, ova vrsta kontracepcije nosi pove- Neèljena dejstva: U toku primene oralne
}an rizik od nastanka neèljenih efekata. kontracepcije, mogu}e je da se jave glavobo-
lja, povra}anje, napetost u dojkama, retenci-
Tabela 2.7.3: Oralni progesteronski kontraceptivi

Za{ti}en naziv Sastav Pakovanje
Postinor levonorgestrel 0,75 mg 4 tablete
Femulen etinodiol diacetat 0,5 mg 28 tableta
Micronor noretisteron 0,35 mg 28 tableta
Microval levonorgestrel 0,03 mg 35 tableta
Neogest norgestrel 0,075 35 tableta
Norgeston levonorgestrel 0,03 mg 35 tableta
Noriday noretisteron 0,35 mg 28 tableta
Tabela 2.7.4: Spermicidni kontraceptivi

Za{ti}en naziv Sastav
Delfen pena nonoksinol 12,5% aerosol pod pritiskom
Duragel gel nonoksinol 2% vodeni rastvor
Gynol II gel nonoksinol 2% vodeni rastvor
Ortho-Creme krem nonoksinol 2% vodeni rastvor
Orthoforms vagitorije nonoksinol 5% vodeni rastvor
268 specijalni deo
ja vode, reakcije na koì, akne, depresija, po- Levonorgestrel (1 tableta sadrì 750 mikro-
ve}anje telesne mase, promene na grudima, grama) uzima se u intervalu od 12 sati posle
prestanak krvavljenja ili venska tromboza. polnog sno{aja. Kod ponovljenih sno{aja, 1
Veoma je va`no da je kriti~no vreme za gubi- tableta sa uzima posle prvog odnosa i jo{ 1
tak za{tite vreme kad se presko~i pilula (obi~- tableta posle 8 sati. Preporu~uje se ènama
no je to vreme na po~etku ili na kraju ciklu- koje imaju, povremeno, polne odnose; ne bi
sa). Povra}anje i proliv mogu smanjiti delo- trebalo uzimati vi{e od 4 tablete mese~no.
tvornost kontracepcije. Ova metoda ima manje neèljenih efekata,
Doziranje: nego kombinovana hormonalna metoda. Ne
• Etinil estradiol + norgestimat; levonorge- bi trebalo da je koriste ène sa o{te}enom je-
strel+etinilestradiol; noretisteron + etinil- trom i aktivnom akutnom porfirijom.
estradiol: prva tableta se uzima prvog dana Kombinovana hitna kontracepcijska metoda
menstruacije, a zatim kontinuirano jo{ 20 podrazumeva uzimanje po 2 tablete (svaka
slede}ih dana po jedna tableta dnevno, u tableta sadrì 50 mikrograma etinilestradiola
isto vreme (najbolje pre spavanja). Zatim i 250 mikrograma levonorgestrola) u interva-
se pravi pauza od 7 dana. Krvavljenje koje lu od 12 sati. Ova metoda se ne preporu~uje
odgovara menstruaciji, nastupa nekoliko kod osoba sa trombozom, akutnom porfiri-
dana posle uzimanja poslednje tablete. U jom, bolestima jetre ili prisutnom fokalnom
slu~aju da se u periodu uzimanja presko~i migrenom.
G jedna tableta, i da pro|e vi{e od 12 sati od

uzimanja poslednje tablete, kontraceptivna
sposobnost ovih kombinacija je snièna, ali
Oralni kontraceptivi na bazi gestagena mogu
biti dobra alternativa u slu~ajevima gde je
primena kontraceptiva na bazi estrogena
da ne bi do{lo do krvavljenja van ciklusa, kontraindikovana. Pogodniji su za tretman
trebalo bi nastaviti sa uzimanjem tableta. kod starijih èna, èna koje pu{e, èna sa hi-
• levonorgestrel + etinilestradiol: peti dan pertenzijom, o{te}enjem srca, dijabetes meli-
menstrualnog ciklusa (prvi dan je prvi dan tusom i migrenom. Mogu}e je da se pojavi di-
krvavljenja) u menstrualnom ciklusu uzima smenoreja, ali se ona, u toku dugotrajne pri-
se 1 draèja, bez obzira da li je krvavljenje mene ovih preparata, reguli{e.
prestalo ili nije, a onda se svakog dana uzi- Intrauterina primena hormonskih kontracep-
ma po jedna draèja dok se ne potro{i sav tiva na bazi progestagena: Levonorgestrel se
sadràj kutije. Posle toga se pravi pauza od direktno osloba|a u {upljinu uterusa i prepa-
7 dana. rata prilago|enog za intrauterino aplikova-
• etinilestradiol + dezogestrel: 1 tableta uju- nje. Efekti su stoga, uglavnom, lokalni i hor-
tro, u toku 21 dan, po~inje se sa 1 danom monalni i uklju~uju prevenciju proliferacije
menstrualnog krvavljenja, zatim se pravi 7 endometrijuma, spre~avanje promena u ute-
dana pauze. ro-cervikalnom fluidu izazvano prisustvom
• etinilestradiol + gestoden: 1 tableta ujutro, sperme, kod nekih èna suprimiraju ovulaci-
u toku 21 dan, po~inje se sa 1 danom men- ju u nekim ciklusima.
strualnog krvavljenja, zatim se pravi 7 da- Interakcije: v. Poglavlje III.
na pauze.
Hitna kontracepcija: Dve hormonalne meto-
G03AA Gestageni i estrogeni,
de su dostupne kod hitne kontracepcije, one
podrazumevaju upotrebu levonorgestrola sa- fiksne kombinacije
mog ili u kombinaciji sa etinilestradiolom. G03AA05 noretisteron,
Obe metode su efikasne ako se prva doza pri- etinilestradiol
meni u toku 72 sata (3 dana) od poslednjeg (Norethisterone,
odnosa. [to se pre uzme prva doza, to je efi- ethinylestradiol)
kasnost ve}a. FarKl: KONTRACEPTIV ORALNI
Tabela 2.7.5: Kontraindikacije za primenu oralnih kontraceptiva
APSOLUTNE RELATIVNE
pu{enje posle 35 godine depresija
trudno}a migrenozna glavobolja
aktivne bolesti jetre amenoreja nedijagnostikovanog uzroka
nekontrolisana hipertenzija te{ko pu{enje cigareta u èna sa manje
dijabetes melitus sa vaskularnim promenama od 35 godina
produèna imobilizacija donjih ekstremiteta
tromboembolijske promene
tromboflebitisbolesti koronarnih arterija
cerebrovaskularni insult
estrogen - zavisni kancer
adenom jetre ili holestatska ùtica
G03AA07 levonorgestrel, Registrovani lekovi:

etinilestradiol JEANINE - Schering A.G., Nema~ka
(Levonorgestrol,
ethinylestradiol) G03AC Gestageni
FarKl: KONTRACEPTIV ORALNI G03AC03 levonorgestrel
Registrovani lekovi: (Levonorgestrel)
LEGRAVAN - Galenika A.D., R. Srbija FarKl: POLNI HORMON (GESTAGEN)
LOETTE - Wyeth-Lederle Pharma, Austrija Registrovani lekovi:
MICROGYNON 30 - Schering A.G., Nema~ka POSTINOR - Gedeon Richter, Ma|arska
STEDIRIL - Wyeth Lederle Pharma, Austrija MIRENA - Schering A.G., Nema~ka
G03AA09 dezogestrel, etinilestradiol G03AC05 megestrol (Megestrol)

(Desogestrel, FarKl: POLNI HORMON (GESTAGEN)
ethinylestradiol) Delovanje: Sintetski derivat gestagena,
FarKl: KONTRACEPTIV ORALNI strukturno sli~an progesteronu, prekursor
Registrovani lekovi: estrogena, androgena i adrenokortikalnih
FRILAVON - Zorka Pharma, R. Srbija steroida. Ulazi u }eliju i vezuje se za proge-
MERCILON - Organon, Holandija steronske receptore. Farmakolo{ki odgovor
organizma sli~an je odgovoru na dejstvo kor-
tikosteroida. Stimuli{e aktivnost proteinske
G
G03AA10 gestoden, etinilestradiol lipaze i potpomaè odlaganje lipida. Deluje
(Gestodene, na metabolizam ugljenih hidrata, tako {to
ethinylestradiol) pove}ava nivo bazalnog insulina i pove}ava
FarKl: KONTRACEPTIV ORALNI odgovor insulina na glukozu. Olak{ava odla-
ganje glikogena; olak{ava ketogenezu; sma-
njuje reapsorpciju natrijuma u bubrezima,
HARMONET - Wyeth Lederle Pharma, Au-
pove}ava telesnu temperaturu (deluju}i na
strija
centar za termoregulaciju u hipotalamusu);
LOGEST - Schering A.G., Nema~ka
ima depresorno i hipnoti~ko dejstvo. Uti~e na
razvoj sekretornog epitela u dojkama. Uzro-
G03AA11 norgestimat, kuje maturaciju i sekretorne promene u en-
etinilestradiol dometrijumu (promene koje se mogu videti
(Ethinylestradiol, posle ovulacije). Sniàva nivo nekih aminoki-
norgestimate) selina u plazmi, i dovodi do pove}ane urinar-
FarKl: KONTRACEPTIV ORALNI ne ekskrecije azota. (ATC i G03DB02,
L02AB01)
Registrovani lekovi: Indikacije: hormonska kontracepcija, palija-
CILEST - Cilag, [vajcarska tivna terapija karcinoma dojke (lek drugog ili
tre}eg reda) i karcinoma endometrijuma i
G03AA12 drospirenon, bubre`nih }elija, supstituciona hormonska
etinilestradiol terapija, dugotrajna ovarijalna supresija.
(Drospirenone, Kontraindikacije: Trudno}a.
ethinylestradiol) Neèljena dejstva: blaga, obuhvataju nauze-
FarKl: KONTRACEPTIV ORALNI ju, retenciju urina, porast telesne mase.
Registrovani lekovi: Doziranje: Oralna terapija, karcinom dojke:
YASMIN - Schering A.G., Nema~ka 40 mg ~etiri puta dnevno ili 160 mg dnevno
u pojedina~noj dozi; karcinom endometri-
juma : 40-320 mg u odvojenim dozama.
G03AA13 norelgestromin,
etinilestradiol Registrovani lekovi:
(Norelgestromin, MEGACE - Bristol-Myers Squibb, [vajcarska
(mesto proizv, [panija)
ethinylestradiol)
FarmKl: KONTRACEPTIV ORALNI
G03AC06 medroksiprogesteron
(Medroxyprogesterone)
EVRA - Janssen Cilag, Belgija
v. i L02AB02)
G03AA.. dienogest, etinilestradiol DDD: P 1,67 mg
(Dienogest, FarKl: POLNI HORMON (GESTAGEN)
ethinylestradiol)
FarKl: KONTRACEPTIV ORALNI
270 specijalni deo
G03B Androgeni (kada se primenjuju samo estrogeni). Koriste

Opis: Testosteron je najva`niji androgen, se- se, tako|e, u hemioterapiji tumora dojke, kod
kretuje se u testisima (prose~no 8 mg dnev- èna u postmenopauzi.
no). Oko 65% cirkuli{u}eg testosterona se Kontraindikovana im je primena kod trudni-
vezuje za specifi~ni protein 9 koji se stvara u ca ili èna koje imaju nameru da ostanu trud-
jetri - SHBG ("sex hormon binding protein"). ne. Androgene ne bi trebalo davati mu{kim
Estrogen i tireoidni hormoni podiù nivo pacijentima sa karcinomom prostate ili doj-
ovog proteina u plazmi. Kod ciroze jetre, ta- ke, kao ni maloj deci (gde mogu provocirati
ko|e je ovaj hormon povi{en. Koncentracija nagli rast). Trebalo bi voditi ra~una kad se
mu se sniàva pod dejstvom androgena i hor- primenjuju kod pacijenata sa o{te}enjem bu-
mona rasta, snièn je, tako|e, i kod gojaznih brega ili srca. Ukoliko do|e do retencije na-
osoba. Najve}i procenat testosterona vezuje trijuma ili vode, potrebna je diuretska terapi-
se za albumine plazme, a samo 2% ostaje sloja.
bodno i ulazi u }elije gde se vezuje za intra- Neèljeni efekti, koji se mogu javiti u toku te-
celularne receptore. Normalan ovarijum, u rapije androgenima su: poja~ana maskulini-
manjoj koli~ini, produkuje androgene (testo- zacija, akne, depresija menstrualnog ciklusa,
steron, androstendion i dehidroepiandroste- rast klitorisa, produbljena boja glasa, endo-
ron). Testosteron ima zna~ajniju biolo{ku ak- metrijalno krvavljenje.
tivnost, a androstendion se konvertuje u
G estron u perifernim tkivima. U organizmu

zdrave ène, normalno se dnevno produkuje
200 mcg testosterona, od ~ega se 1/3 formi-
G03BA Derivati
3-androst-4en-3ona
ra u ovarijumu. Zna~aj ovih hormona jo{ G03BA03 testosteron
uvek nije dovoljno poznat, ali oni mogu biti (Testosterone)
odgovorni za normalan rast kose u pubertetu
DDD: O R 0,12 g; P 18 mg; TD 3
i mogu imati zna~ajne metaboli~ke efekte.
Kod disfunkcije ovarijuma, moè do}i do po- mg
ve}ane produkcije androgena, {to je u vezi sa FarKl: POLNI HORMON (ANDROGEN)
pojavom hirzutizma i amenoreje. Kod mu{ka- Delovanje: v. G03B.
raca se koriste kao supstituciona terapija kod Indikacije: Supstituciona terapija kod mu-
mu{kog hipogonadizma (omogu}avaju}i ma- {kog hipogonadizma.
skulinizaciju). Kod zdravog mu{karca, inhibi- Kontraindikacije: Primena pre puberteta,
raju lu~enje gonadotropina i spermatogene- karcinom dojke kod mu{karaca, karcinom
zu. Imaju anaboli~ko delovanje (dostupni prostate, jetre, hiperkalcijemija, nefroza,
kao anabolni steroidi). Kod bolesnika sa hi- trudno}a, dojenje.
popituitarizmom, androgeni omogu}avaju Neèljena dejstva: Retencija natrijuma, ede-
normalan polni razvoj i razvoj potencije (ali mi, hiperkalcijemija, virilizacija, supresija
ne uti~u na razvoj fertiliteta). Kod de~aka sa spermatogeneze (mesterolon ne izaziva ovu
zakasnelim pubertetom, potreban je oprez u supresiju), glavobolja, depresija, gastrointe-
tretmanu androgenima, zbog opasnosti od stinalno krvavljenje, nauzeja, ùtica, prome-
preranog zatvaranja epifiznih hrskavica (i ne u libidu, ginekomastija, anksioznost, aste-
sledstvenog nastajanja niskog rasta). U sup- nija, generalizovana parestezija, poreme}aj
stitucionoj terapiji, depo oblici, koji se daju elektrolita sa retencijom natrijuma i pojavom
i.m., su terapija izbora. U te svrhe, mogu se edema i hiperkalcijemije, pove}an rast kosti-
koristiti testosteron enanat ili testosteron ju, androgeni efekti - hirzutizam, }elavost
propionat. Preparati, koji imaju kombinaciju mu{kog tipa, seboreja, akne, dugo i ekscesiv-
testosteronskih estara, imaju duè dejstvo. 1 no trajanje penilne erekcije, prerani seksual-
mL kombinacije testosteron propionata, teni razvoj i prerano zatvaranje epifiza u pre-
stosteron fenilpropionata, testosteron izoka- pubertetnom periodu, supresija spermatoge-
proata i testosteron dekanoata ("Sustanon neze kod mu{karaca i virilizacija kod èna.
250"), u obliku i.m. injekcije, jednom mese~- Kod lokalne primene testosterona u vidu pa-
no, ima zadovoljavaju}i efekat kao supstituci- ~eva, mogu}a iritacija i alergijske reakcije na
ona terapija kod androgenog deficita, karci- mestu aplikacije.
noma dojke kod èna i osteoporoze kod mu-
{karaca.
Doziranje: Testosteron undekaonat: 120-160
Androgeni se koriste u terapiji nekih gineko-
mg dnevno podeljeno u dve doze, posle jela,
lo{kih bolesti, ali zbog mogu}e pojave neè-
tokom 2-3 nedelje (po~etna doza), 40-120
ljenih efekata, moraju se primenjivati sa kraj-
mg kao doza odràvanja (kapsule 40 mg); te-
njim oprezom. Zajedno sa estrogenima, redu-
stosteron enantat: parenteralno i.m. injekci-
kuju puno}u dojke u postpartalnom periodu.
ja (250 mg/mL): mu{ki hipogonadizam: 250
U kombinaciji sa estrogenima, koriste se kao
mg u toku 2-3 nedelje, zatim 250 mg na 3-6
supstituciona terapija u postmenopauzalnom
periodu, kako bi se eliminisalo krvavljenje
nedelja; karcinom dojke kod ène: 250 mg na pokazatelj stanja ploda. Za vreme menstrual-
2-3 nedelje. nog ciklusa, koli~ina estradiola varira, i izno-
Upozorenje: insuficijencija srca, bubrega ili si 50 mcg/mL u ranoj folikularnoj fazi, da bi,
jetre, osobe starije dobi, hipertenzija, epilep- u preovulatornom periodu, dostigla nivo od
sija, migrena, dijabetes melitus, metastaze na 350-850 mcg/1mL. U klini~koj upotrebi su,
kostima (rizik od hiperkalcijemije). osim sinteti~kih estrogena, i nesteroidne sup-
stance koje imaju aktivnost sli~nu estrogenoj:
Registrovani lekovi: dienestrol, dietilstilbestrol, benzestrol, hekse-
ANDRIOL Testocaps - Organon, Holandija strol, metestrol, metanelsetril i hlorotrianisen.
TESTOSTERON - Galenika A.D., R. Srbija
G03BB Derivati G03CA Prirodni i polusintetski

5α-androstan-3ona estrogeni,
monokomponentni
G03BB01 mesterolon
(Mesterolone) G03CA03 estradiol (Estradiol)
DDD: O 2 mg; P 1 mg (depo krat-
DDD: O 50 mg
FarKl: POLNI HORMON (ANDROGEN) kog dejstva); P 0,3 mg (depo du-
Delovanje: Sintetski androgen, poseduje an- gog dejstva); R 5 mg; TD 50 mcg
drogene karakteristike testosterona. Ima ma-
nje izraène inhibitorne efekte na testikular-
nu funkciju. U starijem periodu mu{karca,
(ra~unato na koli~inu koja se
osloba|a u toku 24h); TD gel 1
mg; N 0,3 mg
G
njegova primena nadokna|uje nedostatak FarKl: POLNI HORMON (ESTROGEN)
mu{kih polnih hormona. Ne uti~e na stvara- Delovanje: Steroidni hormon, estradiol ulazi
nje spermatozoida i ne pobolj{ava fertilitet. u target }elije putem difuzije i transportnim
Kontraindikacije: Kao za ostale androgene. mehanizmom ulazi u jedro gde se vezuje za
Neèljena dejstva: Jaka, dugotrajna erekcija; estrogene receptore. Omogu}ava normalnu
poreme}aj funkcija jetre. maturaciju ènskih polnih organa i razvoj se-
Interakcije: v. Poglavlje III. kundarnih karakteristika ènskog pola. Omo-
Doziranje: oralna primena, u terapiji mu{kog gu}ava razvoj strome i sekretornih kanali}a
hipogonadizma: inicijalna doza je 75-100 mg dojke. Odgovoran je za ubrzavanje faze rasta
dnevno (3-4 tablete po 25 mg, kao pojedina~- i zatvaranje epifiza dugih kostiju u pubertetu.
ne doze) tokom nekoliko meseci, a zatim 50- Imaju udela u procesu koagulacije krvi, kao i
75 mg dnevno (2-3 tablete kao pojedina~ne u raznim metaboli~kim aktivnostima. Tran-
doze), kao doza odràvanja. Kod mu{kog in- sdermalna primena omogu}ava prenos ne-
fertiliteta, izazvanog oligospermijom, prime- promenjenog estradiola pravo u krvotok.
njuje se doza od 100 mg dnevno. Indikacije: Supstituciona terapija kod nedo-
Upozorenje: ne bi trebalo da se koristi u cilju statka estrogena (prirodne ili hirur{ki izazva-
pove}anja radne sposobnosti, kod zdravih ne menopauze), prevencija postmenopauzal-
mu{karaca. ne osteoporoze, vazomotorni simptomi iza-
zvani nedostatkom estrogena, ose}aj vru}ine
Registrovani lekovi: - "valunzi", smetnje u spavanju, lokalne atro-
PROVIRON - Schering A.G., Nema~ka fije urogenitalnog sistema izazvane nedostat-
kom estrogena, atrofi~ki vaginitis, pruritus
G03C Estrogeni vulve; suvo}a i nadraènost vagine uzrokova-
Opis: Osnovni i ujedno najzna~ajniji estrogene padom nivoa estrogena u doba oko meno-
ni, koji se produkuju u organizmu ène su: pauze.
estradiol, estron i estriol. Estradiol je glavni se- Kontraindikacije: Preosetljivost na estroge-
kretorni proizvod ovarijuma. Izvesna koli~ina ne. Teà oboljenja jetre, bubrega, srca, estro-
estrona se produkuje u ovarijumu. Ve}i deo gen zavisni tumori, karcinom materice, trom-
estrona, kao i estriola, formira se u jetri iz boflebitis, tromboembolije, cerebralna krva-
estradiola, ili u perifernim tkivima iz andro- vljenja, nenoramalna vaginalna krvavljenja,
stendiona i ostalih androgena. U prvom delu hiperplazija endometrijuma, porfirija, trud-
menstrualnog ciklusa, estrogeni se produku- no}a, dojenje, edemi, hipertenzija.
ju od strane tekalnih }elija u ovarijalni foli- Neèljena dejstva: Glavobolja, mu~nina, po-
kul. Posle ovulacije, estrogeni se, kao i proge- vra}anje, ùtica, porast telesne teìne, pore-
steroni, dobro sinteti{u u granuloznim }elija- me}aj menstrualnog ciklusa, vaginalni isce-
ma corpus luteum-a. Za vreme trudno}e, znat- dak, osip, svrab, napadi migrene, ra{, depre-
na koli~ina estrogena se sinteti{e u fetopla- sija, retencija natrijuma, edemi, hipertenzija.
centalnom delu. Odatle se osloba|a u cirku- Pove}an rizik od pojave karcinoma dojke i
laciju majke i ekskretuje urinom. Kontrola karcinoma endometrijuma
koncentracije estriola u urinu majke je dobar Interakcije: v. Poglavlje III.
272 specijalni deo
Doziranje: Oralna primena: 1 tableta (2 mg) Kontraindikacije: Trudno}a, estrogen zavisni

dnevno tokom 28 dana; ukoliko efekat izo- tumori, karcinom dojke, vaginalno krvavlje-
stane, pove}ati dozu na 4 mg dnevno. Tran- nje, prekancerozne i kancerozne promene ge-
sdermalni flaster: (4 mg/10 cm2 ili 8 mg/20 nitalnih organa, tromboflebitis.
cm2), 2 puta nedeljno flaster lepiti na suvu, Neèljena dejstva: Ose}aj lokalnog peckanja,
neozle|enu koù trupa ispod struka (ne sme gljivi~ne infekcije, mastodinija, vaginalno kr-
se lepiti u predelu grudi), zatim se doza indi- vavljenje.
vidualno pode{ava; svaka aplikacija bi treba- Doziranje: prve dve - tri nedelje 1 vaginaleta
lo da bude na novoj povr{ini koè, za vreme (0,5 mg) duboko intravaginalno ili 1 doza
terapije je dozvoljeno kupanje. Vaginalete: 1 krema (vaginalni krem 0,1%). Doza odràva-
vaginaleta uve~e tokom dve nedelje, zatim 2 nja: ista doza 2 puta nedeljno. Posle 6 meseci
vaginalete nedeljno (doza odràvanja). terapije, napraviti pauzu od 1 meseca.
Upozorenje: Pre primene flastera, trebalo bi
uraditi fizikalni i ginekolo{ki pregled. Kako Registrovani lekovi:
primena kod èna sa intaktinim uterusom, OVESTIN - Organon, Holandija
pove}ava rizik od hiperplazije endometriju-
ma, neophodno je istovremeno uzimanje ge- G03CA04 estriol (Estriol)
stagena. Postojanje raka dojke u porodi~noj DDD: O P 2 mg
anamnezi upu}uje na obaveznu i redovnu FarKl: POLNI HORMON (ESTROGEN)
G kontrolu dojke, kao i samopregled.
Indikacije: supstituciona terapija, u slu~aju
nedostatka estrogena, simptomatska terapija
CLIMARA - Schering A.G., Nema~ka postmenopauzalnih poreme}aja urogenital-
ESTRADERM TTS - Novartis Pharma AG, nog trakta
[vajcarska Interakcije: v. Poglavlje III.
ESTROFEM - Novo Nordisk A/S, Danska Doziranje: Oralno: 4-8 mg dnevno u jednoj
OESTRADIOL - Galenika A.D., R. Srbija dozi (tablete od 1 mg i 2 mg), tokom prve 2-
RISELLE - Organon, Holandija 3 nedelje, zatim 1-2 mg dnevno u jednoj do-
zi.
G03CA03 estradiol (Estradiol)
DDD: V 25 mcg G03CA53 estradiol, didrogesteron
FarKl: POLNI HORMON (ESTROGEN) (Estradiol,
Delovanje: Estrogen za lokalnu terapiju slu- dydrogesterone)
znice vagine, obnavlja epitel vagine u meno- FarKl: POLNI HORMON (ESTROGEN)
pauzi. Delovanje: Didrogesteron je sintetski proge-
Indikacije: atrofi~ni vaginitis, kao posledica steron, strukturno sli~an prirodnom proge-
deficita estrogena; u menopauzi. steronu. Ne poseduje estrogene niti androge-
Kontraindikacije: trudno}a, estrogen zavisni ne osobine, poseduje srednje jako gestageno
tumori, karcinom dojke, vaginalno krvavlje- delovanje.
nje, prekancerozne i kancerozne promene ge- Indikacije: menstrualni poreme}aji (menora-
nitalnih organa, tromboflebitis. gija), endometrioza, u protekciji endometri-
Neèljena dejstva: osetljivost dojki, mogu}e juma kod primene hormonske menopauzalne
smetnje od strane gastrointestinalnog trakta supstitucione terapije, kod abortusa (kod
(mu~nina, povra}anje, gr~evi, nadutost), ret- utvr|enog postojanja deficita progesterona),
ko glavobolja, migrena. sterilitet.
Interakcije: v. Poglavlje III. Kontraindikacije: Kao za progesterone.
Doziranje: dve nedelje 1 vagit. uve~e; pa 2 Neèljena dejstva: Retka i, uglavnom, ne
puta nedeljno 1 vagit., po potrebi. zahtevaju prekid le~enja. Retka pojava krva-
Registrovani lekovi: vljenja u sredini menstralnog ciklusa, gubitak
VAGIFEM - Novo Nordisk A/S, Danska apetita, mu~nina, napetost u grudima, glavo-
bolja vrtoglavica i ose}aj nadutosti. Retko,
migrena, depresija, promena libida i vredno-
G03CA04 estriol (Estriol) sti jetrinih funkcija, ùtica.
DDD: V 0, 2 mg Interakcije: v. Poglavlje III.
FarKl: POLNI HORMON (ESTROGEN)
Doziranje: 2-3 puta dnevno po 10 mg. U pro-
Delovanje: Estrogen za lokalnu primenu tektivne svrhe, kod primene menopauzalne
omogu}ava obnavljanje degenerisanog epite- supstitucione hormonske terapije, 10 mg jed-
la sluznice vagine i distalnog dela urinarnog nom ili dva puta dnevno. Kod abortusa 10
sistema. mg dva puta dnevno. Sterilitet: 10 mg dva
Indikacije: Atrofi~ni vaginitis, koji nastaje puta dnevno.
kao posledica deficita estrogena; klimakteri~- Upozorenje: Moè dovesti do retencije te~no-
ni simptomi. sti, oprez u primeni kod pacijenata sa koro-
naropatijom, nefropatijom, dijabetesom, mi- teti{u iz androstendiona (i iz testosterona)

grenom, porfirijom. dejstvom enzima aromataze.
Gestageni (gestageni, progestageni, proge-
G03CA57 estrogeni konjugovani stini) su sintetski derivati, sa sli~nim dej-
(Conjugated estrogens) stvom progesteronu. Oni se koriste kao deri-
vati progesterona, ili kao analozi 19-norte-
DDD: O V 0,625 mg stosterona. Analozi 19-nortestosterona (no-
FarKl: POLNI HORMON (ESTROGEN) retisteron i norgestrel) imaju malu androge-
Delovanje: Farmakolo{ki profil konjugovanih nu aktivnost, dok noviji derivati (dezogestrel,
estrogena sli~an je prirodnim estrogenima. gestoden i norgestimat) imaju ja~e izraènu
Indikacije: Menopauzalni simptomi, profilak- androgenu aktivnost. Derivati progesterona
sa osteoporoze kod èna sa intaktnim uteru- didrogesteron, hidroksiprogesteron i me-
som, disfunkcionalna krvavljenja iz materice, droksiprogesteron su manje androgeni nego
amenoreja, atrofi~ki vaginits ili uretritis, kar- analozi 19-noretisterona.
cinom prostate i dojke.
G03DA Derivati pregnena
Doziranje: 1,25 mg dnevno u toku 20 dana,
zatim pauza od 7 dana. G03DA01 gestonoron
(Gestonorone)
HORMOPLEKS - Galenika A.D., R. Srbija
PREMARIN - Wyeth-Lederle Pharma, Austr.
DDD: P 30 mg
FarKl: POLNI HORMON (GESTAGEN)
G
Delovanje: Dugodeluju}i potentni gestagen,
strukturno sli~an progesteronu.
G03CB Sintetski estrogeni, Indikacije: Kao adjuvantna terapija endome-
monokomponentni trijalnom karcinomu; u terapiji benigne hi-
G03CB01 dienestrol (Dienestrol) perplazije prostate.
DDD: V 0,2 mg; O 2,5 mg Neèljena dejstva: Lokalna reakcija na mestu
FarKl: POLNI HORMON (ESTROGEN) davanja injekcije, retko ka{alj, dispneja, cir-
Delovanje: Sintetski nesteroidni estrogen, kulatorni poreme}aji, spermatogeneza moè
strukturno sli~an stilbestrolu. biti privremeno inhibirana.
Indikacije: menopauzalni atrofi~ni vaginitis Interakcije: v. Poglavlje III.
(kao posledica deficita estrogena); tako|e se Doziranje: Kod karcinoma endometrijuma:
koristi i kod ko`nih oboljenja. uljani rastvor za i.m. primenu, u dozama
Kontraindikacije: Trudno}a, estrogen zavisne 200-400 mg svakih 5-7 dana; kod hiperplazi-
neoplazme, karcinom dojke, vaginalno krva- je prostate: 200 mg nedeljno, sa porastom
vljenje, prekancerozne i kancerozne promene doze do 300-400 mg nedeljno.
genitalnih organa, tromboflebitis. Registrovani lekovi:
Doziranje: Vaginalni krem (0,01%) primeniti DEPOSTAT - Schering A.G., Nema~ka
u 1-2 doze dnevno, tokom 7-14 dana, a sle-
de}ih 7-14 dana 1 dozu dnevno, zatim 1-2 G03DA02 medroksiprogesteron
doze nedeljno. (Medroxyprogesterone)
Upozorenje: Ukoliko se upotrebljava na duè (v. L02AB02)
vreme kod ène sa intaktnim uterusom, neo-
phodno je da èna koristi gestagene. DDD: O 5 mg; P 7 mg
G03D Gestageni Registrovani lekovi:
MEGESTRON - Organon, Holandija
Opis: Polni hormoni se sinteti{u u polnim or-
ganima, kori nadbubrega i placenti. Sekreci-
ja ovih hormona je kontrolisana od strane go- G03DA03 hidroksiprogesteron
nadotropnih hormona prednjeg re`nja hipo- (Hydroxyprogesterone)
fize, regulisana je aktivno{}u hipotalamusa, DDD: P 10 mg
kao i koncentracijom ovih hormona u krvi. FarKl: POLNI HORMON (GESTAGEN)
Postoje tri grupe endogenih polnih hormona: Delovanje: Gestagen sli~an progesteronu.
androgeni, estrogeni i gestageni; svi poti~u iz
Indikacije: Kod opasnosti od abortusa i kod
steroidnih prekursora. Gestagenski hormon,
terapije menstrualnih poreme}aja.
progesteron, poti~e iz pregnenolona, a obe
komponente mogu se konvertovati u andro- Neèljena dejstva: Iritacija na mestu aplika-
gene prekursore, kao {to je androstendion. cije, retko ka{alj, dispneja, cirkulatorni pore-
Androstendion se konvertuje do androgenog me}aji, koji se mogu izbe}i ukoliko se i.m. in-
hormona testosterona, pomo}u hidrosteroid- jekcija daje polako.
ne dehidrogenaze. Estrogeni hormoni se sin- Interakcije: v. Poglavlje III.
274 specijalni deo
Doziranje: Kod opasnosti od abortusa gde je, steron moè biti dat vaginalno ili rektalno u
u prvoj polovini trudno}e, utvr|en deficit dozi od 200-400 mg dva puta dnevno u tera-
progesterona, daje se 200-500 mg i.m. piji premestrualnog sindroma. Terapija, obi~-
no, po~inje 12-14. dana menstraulnog ciklu-
sa i nastavlja se do po~etka menstruacije.
PROGESTERON - Galenika A.D., R. Srbija
Sli~ne intravaginalne i intrarektalne doze se
koriste u terapiji puerperalne (post-natalne)
G03DA04 progesteron depresije.
(Progesterone) Upozorenje: u primeni progesterona je po-
DDD: O 0,3 g; P 5 mg; R 0,2 g; V treban oprez kod osoba sa o{te}enjem kardi-
90 mg ovaskularnog sistema i bubrega, diabetes me-
FarKl: POLNI HORMON (GESTAGEN) litusa, astme, epilepsije, migrene, ili kod
Opis: Progesteron je glavni hormon corpus uslova koji mogu agravirati retenciju te~no-
luteuma (ùtog tela), deluje na endometri- sti, kod osoba sa mentalnim poreme}ajima.
jum, konvertovanjem proliferativne faze (iza- Progesteron i njegovi derivati ne bi smeli da
zvane estrogenom) u sekretornu fazu, pripre- se primenjuju kod krvavljenja nejasnog pore-
maju}i uterus da primi oplo|en ovulum (jaja- kla. Iako se daju kao hormonalna podr{ka ra-
{ce). Progesteron ima kataboli~ki efekat i iza- noj trudno}i, ipak se ne savetuje da se prime-
ziva blagi porast bazalne temperature, za ni kod svih ranih trudno}a (ne kod onih kod
G vreme sekretorne faze menstruacije. Velike

koli~ine progesterona lu~e se u placenti, za
kojih nije utvr|en deficit progesterona). Ne
bi trebalo da se daje za utvr|ivanje trudno}e,
niti kod nekompletnih abortusa.
vreme trudno}e. Za vreme trudno}e, suprimi-
ra se motilitet uterusa i odgovoran je za dalji
razvoj grudi. G03DB Derivati pregnadiena
Indikacije: Progesteron i derivati 19-norte- Opis: Progesteron je prirodni hormon, dok su
stosterona koriste se u regulisanju menstrual- gestageni, sintetske forme, izvedene iz proge-
nih poreme}aja (kao dismenoreja, menoragi- sterona ili 19-nortestosterona, sa dejstvom
ja sa disfunkcionalnim krvavljenjem iz uteru- sli~nim progesteronu. Gestageni izvedeni iz
sa). Progesteron se, tako|e, moè koristiti u 19-nortestosterona su homonski kontracepti-
terapiji endometrioze. Njihova primena u te- vi (bilo da se koriste sami ili u kombinaciji sa
rapiji premenstraulnih tegoba je, jo{ uvek, estrogenima). Gestageni mogu biti upotre-
nedovoljno potv|ena. [iroka upotreba proge- bljeni i kod endometrijalnog karcinoma, kao
sterona je u spre~avanju habitualnih abortu- i kod drugih karcinoma. Gestageni, koji se
sa ili u terapiji prete}ih abortusa. Progesteron koriste za terapiju malignih bolesti su: me-
se upotrebljava kao uljana i.m. injekcija, ili u droksiprogesteron, megestrol i noretisteron.
vidu pesara, ili u vidu supzitorija. U fazi istra- Neki gestageni (kao medroksiprogesteron i
ìvanja je i oralna, mikronizirana forma pro- megestrol), upotrebljavaju se i kod tretmana
gesterona, kao i intravaginalni gel. kaheksije.
Neèljena dejstva: Progesteron i derivati mo-
gu da izazovu poreme}aje gastrointestinal-
nog trakta, promene apetita i telesne mase, G03DB01 didrogesteron
retenciju te~nosti, edem, akne, ko`ni ra{, ur- (Dydrogesterone)
tikariju, mentalnu depresiju, promene na DDD: O 10 mg
grudima, uklju~uju}i ose}aj neprijatnosti i FarKl: POLNI HORMON (GESTAGEN)
povremeno ginekomastiju, promene u libidu, Delovanje: Gestagen strukturno sli~an proge-
gubitak kose, pojavu hirzutizma, glavobolju, steronu, ali ne poseduje estrogene i androge-
promene menstrualnog ciklusa i iregularno ne karakteristike.
menstrualno krvavljenje. Anafilaksa i anafi- Indikacije: Menstrualni poreme}aji, endome-
laktoidne reakcije mogu se desiti, izmene u trioza, kao za{tita endometrijuma u primeni
lipidnom profilu u serumu i retko, pojava ù- hormonske menopauzalne supstitucionalne
tice i izmenjeni parametri funkcije jetre. Ne- terapije, u tretmanu prete}eg poba~aja i kod
èljeni efekti, njihova vrsta i ja~ina zavise od spre~avanja poba~aja kod trudnica sa defici-
vrste primenjenog analoga progesterona. tom progesterona, u infertilitetu.
Doziranje: Kod disfunkcionalnih uterusnih Kontraindikacije: kao za progesteron.
krvavljenja, daje se 5-10 mg progesterona
dnevno, 5-10 dana pre po~etka menstruacije.
Sli~an reìm koristi se u terapiji amenoreje. Doziranje: menstrualni poreme}aji: 10 mg
Kod èna, koje imaju u istoriji abortuse, i do- dva puta dnevno u ciklusu, u profilaksi endo-
kazan deficit progesterona, od 15-og dana metrioze 10 mg 2-3 puta dnevno; endometri-
trudno}e do 8-16 nedelje trudno}e, daje se jalna protekcija 10 mg 1-2 puta dnevno; in-
oko 25-100 mg progesterona. Sli~no dozira- fertilitet 10 mg 2 puta dnevno.
nje koristi se i kod in vitro fertilizacije. Proge-
Registrovani lekovi: G03DC03 linestrenol (Lynestrenol)

DABROSTON - Belupo LTD., Hrvatska DDD: O 5 mg
G03DB02 megestrol (Megestrol) Delovanje: Gestagen strukturno sli~an nore-
(ATC: i G03AC05 i tisteronu.
L02AB01) Indikacije: Kontracepcija, menstrualni pore-
DDD: O 5 mg me}aji, endometrioza.
Doziranje: 0,5 mg oralno, kada se koristi kao
G03DC Derivati estrena
monokomponentni kontraceptiv, i 1-2,5 mg
G03DC02 noretisteron kada se koristi u kombinaciji sa estrogenom.
(Norethisterone) Kod menstrualnih poreme}aja, 5-10 mg
DDD: O 5 mg dnevno, cikli~no.
FarKl: POLNI HORMON (GESTAGEN) Registrovani lekovi:
Delovanje: Noretisteron i njegovi estri acetat ORGAMETRIL – Organon N.V., Holandija
i enantat, su gestageni, koji imaju slabo
estrogeno i androgeno dejstvo. Oni se, obi~-
no, koriste kao hormonalni kontraceptivi, in-
G03DC05 tibolon (Tibolone)
hibiraju izlu~ivanje gonadotropina u pred-
njem re`nju hipofize, reguli{u menstruacijski
ciklus i uti~u na sekreciju u endometrijumu.
DDD: 2,5 mg
Delovanje: Steroid izveden iz noretinodrela;
G
Indikacije: Hormonalna kontracepcija, sup- poseduje estrogene, progesteronske i slabe
stituciona menopauzalna hormonska terapi- androgene osobine, indikovan je u terapiji
ja, endometrioza i menoragija, primarna i se- vazomotornih simptoma.
kundarna amenoreja, premenstrualni sin- Indikacije: menopauzalna, hormonska sup-
drom, mastodinija, sterilitet. stituciona terapija u tretmanu menopauzal-
Kontraindikacije: Preosetljivost na gestage- nih vazomotornih simptoma i prevenciji po-
ne, teà o{te}enja jetrinih funkcija, trombo- stamenopauzalne osteoporoze.
flebitis, cerebralna krvavljenja, vaginalno kr- Kontraindikacije: hormon zavisni tumori, po-
vavljenje nerazja{njene etiologije, nepotpuni stojanje kardiovaskularnih i cerebrovaskular-
abortus, trudno}a. nih oboljenja (tromboflebitis), nerazja{njena
Neèljena dejstva: promena telesne mase, vaginalna krvavljenja, oboljenja jetre, trud-
mu~nina, depresija, napetost u grudima, no}a, dojenje.
amenoreja. Neèljena dejstva: Iregularno vaginalno kr-
Interakcije: v. Poglavlje III. vavljenje ili ta~kasto krvavljenje, promene u
Doziranje: Hormonska kontracepcija: 0,35 telesnoj masi, edem zglobova, nesvestica, ko-
mg noretisterona ili 0,6 mg noretisteron ace- `ne reakcije, glavobolja, migrena, poreme}a-
tata, ako se samostalno daju ili 0,5-1 mg no- ji vida, gastrointestinalni poreme}aji, rast
retisterona i 1,0-1,5 mg noretisteron acetata dla~ica na licu, poreme}aj funkcije jetre, de-
kada se daje u kombinaciji sa nekim estroge- presija, artralgija, mialgija.
nom. Noretisteron enantat se daje i.m. u do- Interakcije: Mogu}e su interakcije sa fenitoi-
zi od 200 mg u toku 8 nedelja. nom, karbamazepinom i rifampicinom, koji
Supstituciona terapija u menopauzi: 0,7 mg mogu da ubrzaju metabolizam tibolona i sni-
noretisterona, ili 1 mg noretisteron acetata, ze njegovu efikasnost. (v. Poglavlje III.)
dnevno u toku 10-12 dana u 28-dnevnom ci- Doziranje: 2,5 mg dnevno, oralno.
klusu, ili 0,75-1,5 mg dnevno noretisterona u Registrovani lekovi:
multifazi~nim preparatima. U obliku tran- LIVIAL - Organon, Holandija
sdermalnih flastera: 250 mg u toku 24 sata,
aplikovan 2 puta dnevno u toku 2 nedelje u
4-nedeljnom ciklusu; menoragija 10-15 mg
G03E Androgeni i ènski polni
dnevno noretisterona i 2,5-10 mg dnevno no- hormoni u kombinaciji
retisteron acetata, cikli~no; endometrioza G03EA Androgeni i estrogeni
10-25 mg dnevno noretisterona i 5-15 mg
dnevno noretisteron acetata, u toku 4-9 me-
G03EA03 prasteron, estradiol
seci; premenstrualni sindrom 15 mg oralno (Prasterone, estradiol)
cikli~no; karcinom dojke 60 mg dnevno oral- FarKl: ANABOLIK, POLNI HORMON (AN-
no noretisterona ili noretisteron acetata. DROGEN, ESTROGEN)
Delovanje: Prasteron je adrenalni androgen,
prekursor androgena i estrogena, a estradiol
PRIMOLUT-NOR - Schering A.G., Nema~ka se u ovoj kombinaciji koristi kao estradiol va-
lerat.
276 specijalni deo
Indikacije: supstituciona hormonska terapija G03FA02 hidroksiprogesteron,

u menopauzi, supstituciona terapija kod ope- estradiol
rativnog odstranjivanja jajnika. (Hydroxyprogesterone,
Kontraindikacije: preosetljivost na sastojke estradiol)
ovog preparata, tromboembolija, bolesti je- FarKl: POLNI HORMON (GESTAGEN,
tre, hormonski zavisni tumori materice, jajni- ESTROGEN)
ka, dojki, endometrioza, pote{ko}e sa sluhom
Delovanje: Kombinacija hormona za parente-
u ranijim trudno}ama.
ralnu primenu, 10 mg estradiol valerata i 500
Neèljena dejstva: retko je mogu}e da se ja- mg hidroksiprogesterona u 2 mL injekcionog
vi izmenjen polni nagon, napetost u dojka- rastvora.
ma, promene u telesnoj teìni, tromboembo-
Indikacije: Profilaksa habitualnog poba~aja,
lija (zbog prisutnosti estrogena)
prete}i poba~aj (abortus "imminens"), hipo-
Interakcije: v. Poglavlje III. plazija genitalnih organa, disfunkcionalna kr-
Doziranje: 1 mL (depo injekcija) polako i.m., vavljenja.
svake 4 nedelje; posle davanja u vidu i.m. de- Kontraindikacije: Dojenje, te{ki poreme}aji
po injekcije, dejstvo traje 4-6 nedelja. funkcije jetre, poreme}aji metabolizma lipi-
Upozorenje: Oprez kod upotrebe preparata da, tromboembolija, vaginalno krvavljenje
kod osoba sa {e}ernom bole{}u, hipertenzi- nepoznate etiologije, karcinom endometriju-
G jom, epilepsijom i sniènom funkcijom slu-

{nog aparata.
ma, dojke i drugi hormon zavisni tumori.
Neèljena dejstva: herpes u ranijim trudno-
}ama, tromboembolija.
GYNODIAN DEPO - Schering A.G., Nema~ka Interakcije: v. Poglavlje III.
Doziranje: 1 amp. u vidu duboke i.m. injekci-
G03F Gestageni i estrogeni u je (500 mg hidroksiprogesterona i 10 mg
kombinaciji estradiolvalerata), po potrebi ponoviti za 10
Opis: Kombinovani hormonski preparati ge- dana. Hipomenoreja i disfunkcionalna krva-
stagena i estrogena primenjuju se za ublaà- vljenja: 1 ampula duboko i.m., ponoviti za 4-
vanje tegoba u menopauzi i za spre~avanje 6 nedelja.
osteoporoze kod èna sa uterusom. Ovi pre-
parati uzimaju se svakodnevno. G03FA04 progesteron, estradiol
(Progesterone, estradiol)
FarKl: POLNI HORMON (GESTAGEN,
G03FA Gestageni i estrogeni, ESTROGEN)
fiksne kombinacije Delovanje: Kombinacija hormona, 20 mg
G03FA01 noretisteron, estradiol progesterona i 2 mg estradiolbenzoata u 1
(Norethisterone, estradiol) mL rastvora.
FarKl: POLNI HORMON (GESTAGEN, Indikacije: Hipoplazija genitalnih organa,
ESTROGEN) amenoreja, hipomenoreja, disfunkcionalna
Delovanje: Fiksna kombinacija sa 2 mg estra- krvavljenja.
diola i 1 mg noretisterona; terapija se zapo~i- Kontraindikacije: krvavljenje nepoznate etio-
nje godinu dana pre nastupanja menopauze. logije, karcinom endometrijuma, dojke i dru-
Indikacije: Menopauza, spre~avanje nastan- gi hormon zavisni tumori.
ka osteoporoze. Neèljena dejstva: herpes u ranijim trudno-
Kontraindikacije: v. estradiol (oralni). }ama, tromboembolija.
Neèljena dejstva: v. estradiol (oralni). Neèljena dejstva: v. estradiol (oralni).
Interakcije: v. Poglavlje III. Interakcije: v. Poglavlje III.
Doziranje: 1 tableta dnevno kontinuirano, Doziranje: Doza i trajanje terapije zavise od
bez pauze. hormonskog deficita.
Upozorenje: U toku prvih meseci kori{}enja Registrovani lekovi:
ove kombinacije, mogu}e je da se jave vagi- LUTESTROL - Galenika A.D., R. Srbija
nalni iscedak i iregularno krvavljenje iz vagi-
ne, prolaznog tipa.
G03FA15 dienogest, estradiol
Registrovani lekovi: (Dienogest, estradiol)
ACTIVELLE - Novo Nordisk A/S, Danska FarKl: POLNI HORMON (GESTAGEN,
KLIANE - Schering A.G., Nema~ka ESTROGEN)
KLIOGEST - Novo Nordisk A/S, Danska
KLIMODIEN - Schering A.G., Nema~ka
G03FA17 drospirenon, Upozorenje: Pu{enje, hipertenzija, goja-

etinilestradiol znost, dijabetes, cerebrovaskularni insult ili
(Drospirenone, infarkt miokarda u porodi~noj anamnezi, bo-
lesti srca, akutna faza mononukleoze. oligo-
ethinylestradiol)
menoreja i amenoreja, depresija, hroni~ne si-
Registrovani lekovi: stemske bolesti. U slu~aju povra}anja, dijare-
ANGELIQ - Schering AG, Nema~ka je, krakotrajnog uzimanja antibiotika ili in-
duktora mikrozomnih enzima jetre, potrebna
G03FB Gestageni i estrogeni, je dodatna kontracepcija.
sekvencijalni preparati Registrovani lekovi:
G03FB01 norgestrel, estradiol CLIMARA DUO - Schering A.G., Nema~ka
FarKl: POLNI HORMON (GESTAGEN,
ESTROGEN) G03G Gonadotropini i drugi
Indikacije: Simptomi nastali zbog hormon- stimulatori ovulacije
skog deficita, amenoreja, poreme}aji men-
strualnog ciklusa. G03GA Gonadotropini
Interakcije: v. Poglavlje III. Opis: Humani menopauzalni gonadotropini
predstavljaju me{avinu katabolisanih huma-
Doziranje: 1 draèja dnevno, od 5-og dana
ciklusa tokom 21 dan, zatim 7 dana pauze.
nih folikulostimuliraju}eg (FSH) i luteinizira-
ju}eg hormona (LH), ekstrahovanih iz urina
ène u postmenopauzalnom periodu. U sta-
G
CYCLO-PROGYNOVA - Schering A.G., nju infertiliteta, primenjuju se za stimulaciju
Nema~ka razvoja folikula kod èna i sprematogenezu
kod mu{karaca. Kod oba pola moraju se kori-
G03FB05 noretisteron, estradiol stiti zajedno sa luteiniziraju}im hormonom
(npr: humani horionski gonadotropin), da bi
(Norethisterone, se omogu}ila ovulacija i implantacija kod è-
estradiol) na i produkcija testosterona i kompletna ma-
FarKl: POLNI HORMON (GESTAGEN, skulinizacija kod mu{karaca. Pod dejstvom
ESTROGEN) horionskog menopauzalnog gonadotropina
Registrovani lekovi: ili folikulostimuliraju}eg hormona, dolazi do
NOVOFEM - Novo Nordisk A/S, Danska rasta ovarijalnog folikula i njegove maturaci-
TRISEQUENS - Novo Nordisk A/S, Danska je. Ovulacija zahteva davanje horionskog go-
nadotropina sa adekvatnom folikularnom
maturacijom. Deficit gonadotropina kod lju-
G03FB09 levonorgestrel, estradiol di, tretira se horionskim gonadotrofinom i on
(Levonorgestrel, omogu}uje eksternu seksualnu maturaciju,
estradiol) stimulaciju spermatogeneze i fertilitet.
FarKl: POLNI HORMON (ESTROGEN, GE-
STAGEN)
G03GA01 horiogonadotropin
Opis: Preparat pripremljen u obliku flastera,
kao sekvencijalni preparat, sadrì razli~ite (Chorionic
koncentracije hormona u pojedina~nim fla- gonadotrophin)
sterima. DDD: P 250 i. j.
Indikacije: Supstituciona hormonska terapi- FarKl: HORMON (HIPOFIZNI)
ja, tokom i posle klimakterijuma kao tran- Delovanje: Humani horionski gonadotropin
sdermalni sistem. (HCG) je glikoproteinski hormon, koji se lu~i
Kontraindikacije: Trudno}a, dojenje, vasku- u placenti i ekskretuje urinom, odakle se mo-
larne bolesti, rizi~na stanja za trombozu, ce- è ekstrahovati i purifikovati. Stimuli{e ùto
rebralna ishemija, jake glavobolje, karcinom telo ovarijuma da produkuje progesteron i
dojke i druge estrogen zavisne neoplazme, odràva placentu u trudno}i. Po strukturi, sli-
akutna i hroni~na oboljenja jetre, ùtica, hi- ~an je luteiniziraju}em hormonu i koristi se
perlipidemija, porfirija, vaginalna krvavljenja kod deficita luteiniziraju}eg hormona, kako
neutvr|ene etiologije, ateroskleroza. kod mu{karaca, tako i kod èna. Preparat sa-
Neèljena dejstva: Glavobolja, diplopija, na- drì 1.500 i.j. ili 5.000 i.j. Stimuli{e produk-
petost dojki, gojaznost, tromboza, promene ciju gonadalnih steroidnih hormona, stimuli-
libida, depresija, hipertenzija, intermenstru- {e ovulaciju kod hipogonadotropnih èna,
alno krvavljenje, amenoreja, gastrointestinal- podsti~e sazrevanje folikula, njegovo puca-
ne smetnje, holelitijaza, holestatska ùtica. nje, sintezu estrogena i pobolj{anu funkciju
ùtog tela. Kod kriptorhizma podsti~e rast
spermati~ne vrpce i spu{tanje testisa.
Doziranje: Flaster se zalepi na suvu koù pre-
ma odre|enoj shemi za primenu.
278 specijalni deo
Indikacije: Dijagnosti~ke svrhe: Kod de~aka u kod èna sa amenorejom ili anovulacijom,
prepubertetskom dobu, sa testisima koji se kao i kod èna sa neredovnim ciklusima;
nisu spustili, horiogonadotropin se koristi u akromegalija (simptomatsko le~enje i sma-
diferencijalnoj dijagnozi kriptorhizma od njenje nivoa hormona rasta i somatomedina
pseudokriptorhizma. C, kod bolesnika koji nisu reagovali na hirur-
Terapijske svrhe: u kombinaciji sa drugim hu- {ku, radioterapiju ili na dopaminske agoni-
manim gonadotropinima (folikulostimulira- ste), karcinoidni tumori sa izraènim karci-
ju}i hormon, urofolitropin, luteiniziraju}i noidnim sindromom, glukagonomi, prevenci-
hormon) koristi se za indukciju ovulacije kod ja komplikacija posle operacije pankreasa;
èna sa sekundarnim hipogonadizmom ili u kod mu{karaca stimuli{e spermatogenezu
programu in vitro fertilizacije za indukciju kod hipogonadizma.
multiple ovulacije, insuficijencija ùtog tela. Kontraindikacije: Disgeneza jajnika, nedo-
Kod mu{karaca: hipogonadotropni hipogona- statak materice, preuranjene menopauze, tu-
dizam, prepubertetski kriptorhizam, koji nije mori jajnika i testisa.
posledica anatomskih anomalija, oligoaste- Neèljena dejstva: Retko lokalna reakcija na
nospermija i azospermija. mestu primene, groznica i bol u zglobovima.
Kontraindikacije: Androgen - zavisna neopla- Interakcije: v. Poglavlje III.
zija, pubertet "precox", trudno}a, menopau- Doziranje: Pre upotrebe, pra{ak za injekciju
za, deca do 4 godine, stanja posle histerekto- treba rastvoriti. Doziranje je individualno, i
G mije, akutni tromboflebitis, visok nivo foliku-
lostimuliraju}ih hormona u cirkulaciji, preo-
setljivost na horiogonadotropin.
zavisi od klini~kog odgovora. Terapija se pri-
menuje nekoliko dana, a posle toga se daje
horiogonadotropni hormon radi postizanja
Neèljena dejstva: Glavobolja, depresija, ne- rupture folikula i osloba|anja ovuluma. Doza
uroza, edem, prerani pubertet, ginekomasti- menotrofina, potrebna da se izazove terapij-
ja, osip po koì, ili retko, produkcija antitela ski odgovor, varira i u organizmu jedne ène,
na humani horiogonadotropin, multipla trud- te je neophodno stalno pratiti koncentraciju
no}a. hormona.
Interakcije: Testovi na trudno}u mogu poka-
zati la`ne rezultate kod bolesnica koje koriste
MENOPUR - Ferring Gmbh, Nema~ka
ili su koristile 7 dana pre testiranja, horiogo-
PERGONAL - Serono, [vajcarska
nadotropin.
Doziranje: Preparat se primenjuje i.m. ili s.c.,
rastvor za injekcije se priprema neposredno G03GA04 urofolitropin
pre upotrebe. Doziranje je individualno i za- (Urofollitropin)
visi od odgovora bolesnika na stimulaciju DDD: P 75 i. j.
ovulacije: 5.000-10.000 i.j. kada se utvrdi FarKl: HORMON (GONADOTROPNI)
zrelost folikula, 24 sata posle primene doze Delovanje: Visoko pre~i{}eni folikulostimuli-
menotrofina. Kod insuficijencije ùtog tela: raju}i hormon èna u postmenopauzi koji sa-
5. dan posle ovulacije ùtog tela primenjuje drì FSH koji podsti~e rast folikula.
se 5.000 i.j., postupak se ponavlja 9. dana na- Indikacije: Anovulacija kod èna koje nisu re-
kon ovulacije. agovale na terapiju klomifenom, indukcija
Upozorenje: Oboljenja srca i bubrega, astma, multiple ovulacije kod in vitro fertilizacije.
epilepsija, migrena, hipertenzija, dojenje. Kontraindikacije: Tumori ovarijuma, dojke,
Registrovani lekovi: uterusa, hipofize ili hipotalamusa, trudno}a,
PREGNYL - Organon, Holandija dojenje, vaginalno krvavljenje nepoznatog
porekla, primarna insuficijencija ovarijuma,
G03GA02 menotrofin (humani ovarijalne ciste, malformacije polnih organa,
fibroidni tumori uterusa inkompatibilni sa
menopauzalni trudno}om.
gonadotrofin) (Human Neèljena dejstva: Crvenilo, bol, otok i svrab
menopausal na mestu aplikacije, vaskularne komplikacije,
gonadotrophin) hiperstimulativni sindrom - naglo pove}anje
DDD: P 30 i. j. permeabilnosti krvnih sudova (posledica je
FarKl: HORMON (GONADOTROPNI) nagomilavanje te~nosti u peritoneumu, pone-
Delovanje: Sme{a folikulostimuliraju}eg (75 kad i u perikardu, velike ovarijalne ciste sklo-
i.j.) i luteiniziraju}eg hormona (75 i.j.) u jedne rupturi, ascit, hidrotoraks i tromboemboli-
nakim odnosima (1:1). Kod èna menotrofin ja).
stimuli{e rast i sazrevanje folikula. Ovo delo- Interakcije: Istovremena primena urofolitro-
vanje uklju~uje i porast koncentracije estro- pina i klomifena moè podsta}i poja~ani od-
gena i proliferaciju endometrijuma. govor folikula.
Indikacije: Menotrofin, a zatim horionski go- Doziranje: Primenjuje se s.c. i i.m. Rastvor se
nadotropin koriste se za indukciju ovulacije pravi neposredno pre primene. Doziranje je
individualno, pri ~emu se mora kontrolisati transmembranski receptor je ~lan super-

nivo estrogena u krvi i mokra}i. Posle posled- familije receptora vezanih za G-protein;
nje injekcije urofolitropina, daje se i.m. specifi~no, poseduje veliki ekstracelularni
10.000 i.j. horiogonadotropina. domen. Afinitet za vezivanje rekombi-
Upozorenje: mogu}a hiperstimulacija jajnika nantnog hLH za LH/CG receptor na Leydig-
i ektopi~na ili multipla trudno}a. ovim tumorskim }elijama (MA-10) in vitro je
izme|u afiniteta hCG i pituitarnog hLH, ali
unutar istog reda veli~ine. U ovarijumu, to-
G03GA05 folitropin alfa kom folikularne faze, LH stimuli{e tekalne
(Follitropin alfa) }elije na sekreciju androgena, koji je supstrat
DDD: P 75 i. j. za enzim aromatazu u }elijama granuloze,
FarKl: HORMON ~ime se dobija estradiol, koji podràva razvoj
(GONADOTROPNI) folikula indukovan FSH. U sredini ciklusa,
Registrovani lekovi: visoki nivoi LH okidaju nastajanje korpusa
GONAL-f - Serono, [vajcarska luteuma i ovulaciju. Nakon ovulacije, LH
stimuli{e poizvodnju progesterona u corpusu
luteumu pove}anjem konverzije holesterola u
G03GA06 folitropin beta (humani pregnenolon. U stimulaciji razvoja folikula
rekombinantni FSH) kod anovulatornih èna sa deficitom LH i
(Follitropin beta)
DDD: P 75 i. j.
FarKl: HORMON (GONADOTROPNI)
FSH, primarni efekat koji je rezultat primene
lutropina alfa je pove}anje folikularne sekre-
cije estradiola, ~iji rast (folikula) stimuli{e
G
Delovanje: stimuli{e normalnu funkciju go- FSH.
nada i sekreciju seksualnih hormona, kako Indikacije: infertilitet; u kombinaciji sa
kod èna, tako i kod mu{karaca. Kod èna sti- folikulostimuliraju}im hormonom -FSH (Foli-
muli{e razvoj i maturaciju folikula i ovariju- tropin alfa) se preporu~uje za stimulisanje
ma, a kod mu{karaca ima ulogu u spermato- razvoja folikula kod èna sa ozbiljnim deficit-
genezi. om LH i FSH. U klini~kim ispitivanjima, to su
Indikacije: ènski infertilitet zbog anovulaci- bile pacijentkinje sa endogenim nivoom LH u
je, kod èna koje ne odgovaraju na terapiju serumu od < 1,2 i.j./L.
klomifenom, indukcija multiple ovulacije kod Kontraindikacije: preosetljivost na gonado-
ekstrauterinog oplo|enja; za regulisanje mu- tropine ili bilo koji od ekscipijenata, karci-
{kog steriliteta. nom jajnika, uterusa ili dojke, aktivni, nele-
Kontraindikacije: Tumori ovarijuma, dojke, ~eni tumori hipotalamusa i hipofize, uve}a-
uterusa, hipofize i hipotalamusa, trudno}a, nje ili cista jajnika (izuzev sindroma polici-
dojenje, nepoznato vaginalno krvavljenje, sti~nih jajnika), vaginalna krvavljenja nepo-
primarna insuficijencija ovarijuma, ovarijal- znate etiologije.
ne ciste, malformacije polnih organa Neèljena dejstva: blaga (7,4%) i umerena
Neèljena dejstva: Visoka doza moè izazva- (0,9%) na mestu ubrizgavanja (pojava
ti naglo porast nivoa estrogena i dovesti do hematoma, bol, crvenilo, svrab ili otok), sin-
hiperstimulativnog sindroma, kada bi trebalo drom hiperstimulacije ovarijuma (manje od
odmah prekinuti terapiju. 6%). U retkim slu~ajevima tromboem-
Doziranje: Individualno, zavisno od odgovo- bolizam, torzija adneksa (komplikacija uve}-
ra na terapiju; pra{ak za injekcije sadrì 50 anja ovarijuma) i hemoperitoneuma sa ter-
i.j., 100 i.j. (80 i.j. sadrì 4,17 μg FSH pred- apijom humanim menopauzalnim gonado-
njeg re`nja hipofizne `lezde). tropinom, ektopi~ne trudno}e, posebno kod
èna sa prethodnim oboljenjem jajovoda.
Registrovani lekovi: Op{ti poreme}aji su: glavobolja, pospanost;
PUREGON - Organon, Holandija poreme}aji gastro-intestinalnog sistema:
mu~nina, bol u trbuhu, bol u maloj karlici;
G03GA07 lutropin alfa (humani reproduktivnii poreme}aji: sindrom hiper-
rekombinantni LH) stimulacije ovarijuma, ciste ovarijuma, bol u
dojkama.
DDD: P 75 i.j.
Interakcije: v. Poglavlje III; ne treba ga
FarKl: HORMON (GONADOTROPNI)
me{ati i primenjivati zajedno sa drugim
Delovanje: Lutropin alfa je rekombinantni lekovima, u istoj injekciji, sa izuzetkom
humani luteiniziraju}i hormon, glikoprotein folitropina alfa.
koji se sastoji od nekovalentno vezanih α- i β-
Doziranje: le~enje sprovoditi pod nadzorom
subjedinica. Luteiniziraju}i hormon se vezuje
lekara iskusnog u le~enju problema fertilite-
za ovarijalne tekalne i }elije granuloze i
ta; prilagoditi individualnom odgovoru paci-
testikularne Leydig-ove }elije, za receptor
jentkinje, {to se procenjuje merenjem veli~i-
koji je istovremeno i receptor za humani
ne folikula ultrazvukom i estrogenskog
horionski gonadotropin (hCG). Ovaj LH/CG
odgovora. Preporu~ena po~etna doza je 75
280 specijalni deo
i.j. lutropina alfa dnevno uz 75-150 i.j. FSH. G03H Antiandrogeni

Ukoliko se pove}anje doze FSH smatra odgo-
varaju}im, preporu~uje se da se G03HA Antiandrogeni,
prilago|avanje doze sprovede nakon inter- monokomponentni
vala od 7 ili 14-dana i preporuka je da G03HA01 ciproteron (Cyproterone)
pove}anja budu od 37,5 i.j.-75 i.j. DDD: O P 0,1 g
Predoziranje: Mogu}a je pojava sindroma FarKl: HORMON (ANTIANDROGEN)
ovarijalne hiperstimulacije. Delovanje: Gestagen sa antiandrogenim oso-
Upozorenje: Pre po~etka le~enja, treba binama, inhibi{e aktivnost androgena kod
proceniti sve faktore koji mogu nepovoljno target organa. Acetatna forma ima zna~ajan
uticati na terapiju, a tokom terapije pratiti gestageni efekat koji suprimira pove}anje LH
stanje pacijentkinje (isklju~iti infertilnost i FSH povratnom spregom, dovode}i do jo{
uzrokovanu hipotireoidizmom, adrenokor- izraènijeg antiandrogenog efekta.
tikalnim deficitom, hiperprolaktinemijom, Indikacije: U terapiji hirzutizma kod èna,
tumorima hipofize i hipotalamusa. kod mu{karaca za smanjenje izraènog sek-
Registrovani lekovi: sualnog nagona, inoperabilni karcinom pro-
LUVERIS - Industria Farmaceutica Serono state, spre~avanje nepovoljnog delovanja an-
S.p.A.,Italija drogena pri terapiji sa LH-RH agonistima.
Kod èna: jako izraèni znaci androgenizaci-
G G03GB Stimulatori ovulacije,
je (prekomerna dlakavost, jako opadanje ko-
se - }elavost, izazvano androgenima - te{ka
sintetski androgena alopecija, ~esto pra}ena te{kim
G03GB02 klomifen (Clomifene) oblicima akni i seboreje).
DDD: O 9 mg Kontraindikacije: Mla|i od 18 godina, her-
FarKl: POLNI HORMON (ANTIESTROGEN, pes, oboljenja jetre, te{ka depresija, dijabetes
OVULOSTIMULANS) sa postoje}im vaskularnim promenama, ane-
mija srpastih }elija, prethodni ili postoje}i
Delovanje: stimuli{e sekreciju pituitarnih go-
tromboembolijski procesi.
nadotropnih hormona verovatno blokiraju}i
negativan "feedback" efekat estrogena na re- Neèljena dejstva: Hepatotoksi~nost, zamor,
ceptorska mesta u hipotalamusu i hipofizi. promena telesne mase, inhibicija spermato-
Antiestrogen, hemijski sli~an hlortriansenu i geneze, depresija, retko ginekomastija i oste-
ima estrogene i antiestrogene osobine. oporoza.
Indikacije: Anovulatorni infertilitet. Interakcije: v. Poglavlje III.
Kontraindikacije: Bolesti jetre, karcinom en- Doziranje: Kod mu{karaca: 50 mg dva puta
dometrijuma, ciste ovarijuma, krvavljenja iz dnevno, posle jela, po potrebi moè i 100 mg
uterusa nepoznatog porekla, trudno}a. dva do tri puta dnevno (nekoliko nedelja).
Neèljena dejstva: Poreme}aj vida, hipersti- Upozorenje: Mogu}e da deluje na psihofizi~-
mulacija ovarijuma, ose}aj vru}ine, osetlji- ke sposobnosti, te ne bi trebalo koristiti mo-
vost dojki, nelagodnost u stomaku, pove}anje torna vozila i upravljati ma{inama. Ne bi tre-
telesne mase, gubitak kose, zamor, nesanica, balo da se daje pre zavr{etka puberteta, jer je
depresija. mogu}e da deluje na `lezde sa unutra{njim
lu~enjem. Potrebno je kontrolisati krvnu sli-
Interakcije: v. Poglavlje III. ku, funkciju jetre, funkciju nadbubre`ne `le-
Doziranje: Oralna primena, daje se najvi{e u zde i toleranciju na ugljene hidrate. Kod mu-
3 stimulacijska ciklusa - prvi stimulacijski ci- {kih alkoholi~ara, ne deluje. Pre po~etka le-
klus: 50 mg dnevno tokom 5 dana; drugi i ~enja, trudno}a bi morala da se isklju~i i da
tre}i stimulacijski ciklus (ako je potrebno), se uradi citokolposkopski pregled grli}a ma-
100 mg dnevno tokom 5 dana. terice i pregled dojki.
Upozorenje: Pacijentkinje sa policisti~nim Registrovani lekovi:
ovarijumima trebalo bi da dobijaju najmanje ANDROCUR - Schering A.G., Nema~ka
doze, kako bi se minimizirao porast ovariju-
ma ili formiranje cisti~nih formacija. Ne pre-
poru~uje se dugotrajna upotreba klomifena G03HB Antiandrogeni i estrogeni
zbog, jo{ uvek, neutvr|enog rizika od nastan- G03HB01 ciproteron, etinilestradiol
ka karcinoma ovarijuma. (Cyproterone,
Registrovani lekovi: ethinylestradiol)
CLOMIFENE - Remedica Ltd, Kipar FarKl: HORMON (ANTIANDROGEN),
KLOMIFEN - Belupo LTD., Hrvatska ESTROGEN
Indikacije: Postmenopauzalna supstituciona
hormonska terapija kod klimakteri~nih tego-
ba, atrofije koè i urogenitalnog trakta, de-
presivnih raspoloènja u klimakterijumu;
simptomi nakon ovarijektomije kod nekance- pove}anje telesne mase, opadanje kose, crve-
rogenih oboljenja; prevencija osteoporoze u nilo, znojenje, vaginitis, nervoza, emocional-
postmenopauzi; primarna i sekundarna ame- na labilnost, izostanak menstruacije, trombo-
noreja (po{to je dijagnostikovano odsustvo za i trombocitopenija, izmenjene jetrine
trudno}e); ostali poreme}aji ciklusa, kod fer- funkcije, holestatska ùtica, pankreatitis, ga-
tilnih osoba sa hirzutizmom (posebno na li- strointestinalne smetnje, epigastri~ni bol,
cu). smanjena tolerancija na glukozu, gr~evi u mi-
Interakcije: v. Poglavlje III. {i}ima, osip po koì, hipertrofija klitorisa, hir-
Doziranje: Uzimanje tableta po~inje na bli- zutizam, insulinska rezistencija, leukopenija,
ster pakovanju sa mesta koje je obeleèno, a trombocitopenija, eozinofilija, virilizacija
zatim se uzima u smeru strelice, dok se ne ènskog ploda ukoliko ga majka uzima za
uzme 21 draèja: terapija po~inje 5. dana ci- vreme trudno}e.
klusa (gde je prvi dan ciklusa, prvi dan men- Interakcije: sinergisti~ko dejstvo sa antiepi-
strualnog krvavljenja). Bolesnice sa ameno- lepticima i oralnim kontraceptivima.
rejom ili iregularnim krvavljenjem, ukoliko je v. i Poglavlje III.
isklju~ena trudno}a, mogu po~eti sa le~enjem Doziranje: Endometrioza (le~enje traje oko 6
odmah posle preporuke lekara. Potrebno je meseci, u nekim slu~ajevima 9 meseci): 400
da se terapija uzima u isto vreme svakog da- mg/dan, po~etna doza, koja se, po potrebi,
na. moè pove}ati ili smanjiti u periodu le~enja
Upozorenje: Pre po~etka terapije, sprovesti
citokolposkopski pregled, pregled dojke i
pregled da bi se isklju~ila trudno}a. Ne spada
(200-800 mg/dan); benigne promene na doj-
kama: 300 mg/dan, tokom 3-6 meseci; pri-
marna metroragija i premenstrualni sindrom:
G
u preparate za kontracepciju. 100-400 mg/dan u toku 3 meseca; gineko-
mastija kod mu{karaca: 200-600 mg/dan;
hereditarni angioedem: 600 mg/dan, po~et-
DIANE 35 - Schering A.G., Nema~ka
na doza, koja se zatim smanjuje do doze odr-
àvanja od 200 mg/dan; preuranjeni puber-
G03HB01 ciproteron, estradiol tet kod dece: 100-400 mg/dan, zavisno od
(Cyproterone, estradiol) stepena izraènosti bolesti, le~enje se zapo~i-
FarKl: HORMON (ANTIANDROGEN), nje sa 1. danom menstrualnog krvavljenja, a
ESTROGEN kod amenorei~nih bolesnica, potrebno je is-
klju~iti postojanje trudno}e.
CLIMEN - Schering A.G., Nema~ka Upozorenje: U toku le~enja danazolom, neo-
phodna je primena mehani~kih sredstava
kontracepcije, jer u ve}im dozama, danazol
G03X Ostali polni hormoni i moè izazvati inhibiciju ovulacije, a u ma-
modulatori genitalnog njim ovulaciju. Pre po~etka terapije, neop-
sistema hodno je da se isklju~i postojanje trudno}e,
karcinom dojke i prostate; tako|e, potrebno
G03XA Antigonadotropini i sli~ni je redovno kontrolisati nivo enzima jetre.
lekovi
G03XA01 danazol (Danazol) Registrovani lekovi:
DANAZOL - Polfarmeks S.A., Poljska
DDD: O 0,6 mg
FarKl: INHIBITOR GONADOTROPINA
Delovanje: Derivat etisterona, sa slabom ge- G03XC Selektivni modulatori
stagenskom i androgenom aktivno{}u, supri- estrogenih receptora
mira ovarijalnu funkciju; poseduje antiandro- G03XC01 raloksifen (Raloxifene)
geno i antiprogesteronsko delovanje; dat u
DDD: P 60 mg
ve}im dozama ima slabo androgeno i anabol-
FarKl: HORMON, ANTIESTROGEN
no delovanje.
Delovanje: Selektivni modulator estrogen-
Indikacije: Endometrioza, benigne bolesti
skih receptora sa agonisti~kim i antagonisti~-
dojke (naro~ito fibrocisti~ka mastopatija),
kim estrogenim dejstvima u ciljnim tkivima.
primarna menoragija i premenstrualni sin-
Ispoljava ista dejstva kao i estrogeni - spre~a-
drom, primarni preuranjeni pubertet, gineko-
va resorpciju kostiju i gubitak kostnog tkiva,
mastija i sli~ni endokrinolo{ki poreme}aji
deluje agonisti~ki i na metabolizam lipida, ta-
gde se inhibicijom sekrecije LH i FSH postè
ko da dovodi do smanjenja koncentracije ho-
terapijsko dejstvo, hereditarni angioedem.
lesterola i lipoproteina male gustine (LDL).
Kontraindikacije: Bolesti srca, bubrega, jetre, Spre~ava osteoporozu kod èna u postmeno-
dijabetes melitus, trudno}a, dojenje, porfiri- pauzi, jer ispoljava antiresorptivno dejstvo na
ja, preosetljivost na lek, androgen zavisni tu- kostima, pove}ava mineralizaciju kostiju,
mori. smanjuje gubitak kostne mase, a time redu-
Neèljena dejstva: akne, edemi, hirzutizam, kuje i incidencu fraktura.
dublji glas, smanjivanje dojki, masna koà,
282 specijalni deo
Indikacije: Prevencija osteoporoze kod èna tibakterijsko dejstvo, te je njihova upotreba

u postmenopauzi. Ne primenjuje se kod èna ograni~ena na infekcije urinarnog trakta.
u reproduktivnom periodu (izaziva o{te}enje Prolongirana supresija bakteriurije prime-
fetusa) i kod èna u menopauzi za otklanja- nom urinarnih antiseptika moè biti poèljna
nje simptoma izazvanih deficitom estrogena kod hroni~nih urinarnih infekcija, gde eradi-
(toplotni talasi, crvenilo lica, znojenje, anksi- kacija infektivnog agensa primenom kratko-
oznost, poreme}aj sna i dr.). trajne sistemske terapije nije mogu}a. U upo-
Kontraindikacije: Preosetljivost prema ralok- trebi su slede}i urinarni antiseptici: nitrofu-
sifenu i drugim sastojcima, tromboembolija, rantoin, nalidiksinska kiselina, oksolinska ki-
postoje}e i anamnesti~ke tromboze dubokih selina, cinoksacin, norfloksacin, metenamin-
vena, embolija plu}a, tromboze vena retine, mandelat i metenaminhipurat, cikloserin i
o{te}enje jetre, uklju~uju}i holestazu, ozbilj- agensi koji dovode pH mokra}e do ispod 5,5.
na o{te}enja bubrega, nedijagnostikovana kr-
vavljenja iz uterusa, maligni procesi dojke,
endometrijuma i cerviksa uterusa, ovarijuma G04B Ostali urolo{ki lekovi,
i istovremena primena sa supstitucionom te- uklju~uju}i spazmolitike
rapijom estrogenima. G04BC Rastvara~i urinarnih
Neèljena dejstva: tromboembolija, gr~evi u
konkremenata
nogama, periferni edemi, blago smanjenje
G04BC.. pinen, kamfen, cineol,
G trombocita, napetost i osetljivost dojki, ka-
{alj, pneumonija, retko krvavljenje iz uterusa
i promene funkcionalnih testova jetre (povi-
fenhon, borneol, anetol
(Pinen, camphen, cineol,
{ene AST i ALT), mu~nina, povra}anje, mijal- fenchon, borneol, anethol)
gija, artralgija, glavobolja, ra{, edem, abdo- FarKl: UROLITIJATIK
minalni bol, nauzeja, gastroenteritis.
ROWATINEX - Rowa Pharmaceuticals, Irska
Doziranje: Uobi~ajena terapija je 60 mg
dnevno, oralno, nezavisno od obroka. Prepa-
rat je namenjen dugotrajnoj primeni. Doda- G04BD Urinarni spazmolitici
vanje preparata kalcijuma se preporu~uje G04BD01 emepronijum
ènama koje ga nedovoljno unose hranom.
(Emepronium)
Upozorenje: Posebna pa`nja je potrebna kod
èna sa rizikom za nastanak tromboza i em- DDD: O 0,5 g; P 75 mg
bolija. Primena raloksifena se prekida u slu- FarKl: PARASIMPATOLITIK
~aju potrebe za duòm imobilizacijom. Neo-
~ekivane i nejasne promene na dojkama zah- G04BD07 tolterodin (Tolterodine)
tevaju hitnu i kompletnu medicinsku analizu.
Ne preporu~uje se primena kod hepati~ke DDD: O 4 mg
disfunkcije. Tokom primene raloksifena po- FarKl: SPAZMOLITIK, ANTIHOLINERGIK
trebna je periodi~na kontrola bilirubina, tran- Delovanje: Kompetitivni antagonist muska-
sferaze, alkalne fosfataze, a ukoliko su vred- rinskih receptora. Metaboli{e se u jetri po-
nosti permanentno pove}ane, primena leka sredstvom citohroma P-450. Hrana pove}ava
se prekida. resorpciju.
Registrovani lekovi: Indikacije: Poreme}aji funkcije mokra}ne be-
EVISTA - Eli Lilly Svis S.A., [vajcarska {ike.
Kontraindikacije: Glaukom uskog ugla, obo-
ljenja bubrega i jetre, preosetljivost na lek,
trudno}a, dojenje.
G04 UROLO[KI LEKOVI

Neèljena dejstva: Parestezija, vrtoglavica,
glavobolja, somnolencija, hipertenzija, kse-
roftalmija, zamu}en vid, suva usta, faringitis,
Opis: Mnogi sistemski antimikrobni lekovi se sinuzitis, konstipacija, dijareja, dispepsija,
ekskretuju urinom u visokoj koncentraciji, te povra}anje, retencija urina i infekcija, bol u
doze koje su mnogo niè od onih potrebnih mi{i}ima, ra{, eritem, suva koà.
za sistemsko le~enje, mogu biti efikasne kod Interakcije: v. Poglavlje III.
urinarnih infekcija. Kratkotrajna upotreba ili Doziranje: Individualno. Naj~e{}e 2 mg, dva
~ak jednokratna upotreba nekih lekova kao puta dnevno.
{to su: sulfonamidi, penicilini (npr: ampici- Upozorenje: Oprezno primenjivati kod bole-
lin, amoksicilin, karbenicilin), aminoglikozidi snika sa o{te}enom funkcijom bubrega i je-
ili fluorohinoloni mogu biti efikasni u le~enju tre.
akutnih urinarnih infekcija. Nasuprot tome,
urinarni antiseptici su lekovi koji deluju anti-
bakterijski u urinu, ali nemaju sistemsko an-
Registrovani lekovi: mi{i}a i arteriola penisa i sledstveno stim-

DETRUSITOL - Pfizer Enterprises S.A.R.L., uli{u}i penilnu erekciju.
Luksemburg Indikacije: erektilna disfunkcija.
Kontraindikacije: istovremena primena organ-
G04BD09 trospijum (Trospium) skih nitrata; kod pacijenata kod kojih se ne
DDD: O 40 mg savetuje vazodilatacija, ili kod pacijenata sa
FarKl: SPAZMOLITIK prethodnom istorijom nearterijske anteriorne
ishemi~ne opti~ke neuropatije, kod pacijena-
ta sa hipotenzijom, kod pacijenata koji su
TROSPIJUM - Jugoremedija, R. Srbija imali skoro mo`dani udar, sa nestabilnom
anginom ili infarktom miokarda.
G04BE Lekovi koji se koriste kod Neèljena dejstva: dispepsija, povra}anje,
erektilne disfunkcije glavobolja, crvenilo, vrtoglavica, pospanost,
G04BE03 sildenafil (Sildenafil) mijalgija, poreme}aja vida, povi{en intraoku-
larni pritisak i nazalna kongestija. Prijavljene
DDD: O 50 mg su i reakcije preosetljivosti (uklju~uju}i
FarKl: TERAPIJA EREKTILNE DISFUNKCIJE ospu), priapizam i pojavu crvenila i bola u
Delovanje: Selektivni inhibitor cikli~nog gva- o~ima. Re|e se javljaju hipotenzija, tahikar-
nozin monofosfata - specifi~ne fosfodiestera- dija, palpitacije, epistaksa, dispneja, bolovi u
ze tipa 5.
Indikacije: Terapija erektilne disfunkcije.
le|ima, poja~ano suènje, edem lica; vrlo
retko se mogu javiti ishemija miokarda, ner-
G
Kontraindikacije: Lek ne treba da primenjuju voza, hipertonija, angina i edem larinksa.
bolesnici koji upotrebljavaju organske nitrate Interakcije: v. Poglavlje III.
ili postoji osetljivost na supstancu, bolesnici Doziranje: Po~etno 10 mg/dan (starije osobe
sa preleànim infarktom, ili koji su primenji- 5 mg) pribli`no 25-60 min. pre seksualnog
vali antiaritmike u poslednjih 6 meseci i uko- odnosa. Zavisno od terapijskog efekta, pri-
liko postoji aktivni pepti~ki ulkus. likom slede}eg doziranja, doza se moè
Neèljena dejstva: Glavobolja, kongestija no- pove}ati do maks. 20 mg u pojedina~noj dozi
sne sluznice, fotofobija, dispepsija, dijareja, ili moè biti smanjena na 5 mg dnevno; moè
infekcija urinarnog trakta, ra{. se uzeti sa ili bez hrane. U toku 24 sata moè
Interakcije: v. Poglavlje III. Hrana moè uspo- se uzeti najvi{e 1 doza. Kod pacijenata stari-
riti resorpciju. Razdvojiti vreme upotrebe. jih od 65 godina, kao i kod pacijenata sa
Doziranje: Individualno, zavisno od stanja o{te}enjem jetre, po~etna doza bi trebalo da
bubrega i jetre. iznosi 5 mg.
Predoziranje: Retko se javlja. Predoziranje: Maksimalna pojedina~na doza
Upozorenje: Oprez pri primeni je potreban koja je ispitivana na zdravim dobrovoljcima
kod bolesnika sa sr~anim oboljenjima, obolje- mu{kog pola, iznosi 120 mg. Ve}ina ovih
njem koronarnih arterija, hipertenzijom, ana- volontera prijavila je simptome bola u
tomskim deformacijama penisa, prijapi- le|ima, bolove u mi{i}ima i/ili „abnormal-
zmom. Neophodno je pra}enje kardiolo{kog nosti“ u vidu. U slu~aju predoziranja, trebalo
statusa. bi preduzeti uobi~ajene mere opreza.
Upozorenje: Vardenafil bi trebalo primenji-
Registrovani lekovi: vati sa posebnim oprezom kod pacijenata sa
VIAGRA - Pfizer H.C.P. Corporation, SAD kardiovaskularnim bolestima (suspektnog
produènja QT intervala i kod istovremene
G04BE08 tadalafil primene lekova koji produàvaju QT inter-
DDD: O 10 mg val), anatomskim deformitetima penisa
FarKl: TERAPIJA EREKTILNE DISFUNKCIJE (angulacija, kavernozna fibroza, Peyronijeva
bolest) kao i kod onih sa predispozicijom za
Registrovani lekovi: produènu erekciju (npr. kod srpaste anemi-
CIALIS - Eli Lilly, Velika Britanija je, multiplog mijeloma ili leukemije) renal-
nom insuficijencijom, insuficijencijom jetre,
G04BE09 vardenafil (Vardenafil) kod poreme}aja krvavljenja ili aktivnog
DDD: 10 mg O pepti~kog ulkusa.
FarKl: TERAPIJA EREKTILNE DISFUNKCIJE Registrovani lekovi:
Delovanje: selektivni inhibitor fosfodiester- LEVITRA – Bayer Healthcare AG, Nema~ka
aze tipa 5 koja reguli{e sintezu i degradaciju
cikli~nog gvanozin monofosfata (cGMP).
Inhibicijom dejstva fosfodiesteraze, dolazi do
pove}ane koncentracije cGMP u corpusu cav-
ernosum-u, omogu}avaju}i relaksaciju glatkih
284 specijalni deo
G04C Lekovi u terapiji benigne Predoziranje: Nisu opisani slu~ajevi predozi-

hipertrofije prostate ranja; primeniti lavaù èluca, aktivni ugalj i
simtomatsko le~enje sa nadoknadom te~no-
G04CA Antagonisti sti. Zbog obimnog vezivanja za proteine pla-
alfa-adrenergi~kih zme, iz cirkulacije se ne moè lako odstraniti
receptora hemodijalizom.
G04CA01 alfuzosin (Alfuzosin) Upozorenje: Ne treba davati bolesnicima sa
DDD: O 7,5 mg te{kim bubre`nim poreme}ajima (klirens
FarKl: ALFA ADRENERGI^KI BLOKATOR kreatinina <30 mL/min) zbog nedovoljnih
klini~kih iskustava o bezbednosti primene u
Delovanje: Alfusozin je selektivni blokator α1 ovoj populaciji. Lek ne treba kombinovati sa
receptora i deluje na mokra}nu be{iku i pro- drugim alfa-adrenergi~kim blokatorima; sa
statu tako da efikasno moè, kod benigne hi- oprezom primenjivati kod bolesnika koji su
perplazije prostate (BHP), dovesti do opu{tana terapiji antihipertenzivima. Kod nekih os-
nja glatkih mi{i}a donjeg urinarnog trakta i ba moè se razviti posturalna hipotenzija, sa
pobolj{anja protoka urina. Kod mu{karaca, ili bez simptoma (o{amu}enost, zamor, zno-
alfuzosin pobolj{ava i olak{ava parametre jenje) nekoliko sati nakon uzimanja leka. Ovi
pra`njenja, sniàvaju}i tonus uretre i otpor efekti su prolazni, javljaju se na po~etku le~e-
pra`njenja mokra}ne be{ike, tako da se manja i obi~no ne zahtevaju prekid le~enja. U
G nje javlja akutna retencija urina nego kod ne-

le~enih. Ovi urodianamski efekti dovode do
ublaàvanja simptoma od strane donjeg uri-
bolesnika sa ishemijskom bolesti srca, prime-
na se mora prekinuti, ukoliko, pored specifi-
~ne kardiolo{ke terapije do|e do ponovnog
narnog trakta, kako onih usled punjenja (iri- javljanja ili pogor{anja simptoma osnovne
tativnih), tako i simptoma zbog pra`njenja bolesti.
(opstruktivnih) mokra}ne be{ike. Maks. kon-
centracija se postiè u krvi posle 3 sata od Registrovani lekovi:
primene, vezivanje za proteine plazme je oko XATRAL SR - Sanofi Synthelabo Groupe,
90%, a posle metaboli~ke razgradnje u jetri, Francuska
elimini{e se renalnim i, verovatno, bilijarnim XATRAL XL - Sanofi Synthelabo Groupe,
putem, metaboliti se izlu~uju fecesom (75- Francuska
91%). Biolo{ki poluìvot iznosi oko 8 sati.
Kod bolesnika sa te{kom insuficijencijom je- G04CA03 terazosin (Terazosin)
tre, poluvreme eliminacije je produèno, a DDD O 5 mg
hrana ne uti~e na resorpciju. FarKl: ALFA ADRENERGI^KI BLOKATOR,
Indikacije: Benigna hiperplazija prostate. ANTIHIPERTENZIV
Kontrandikacije: Preosetljivost na lek, orto-
statska hipotenzija, istovremena primena le-
KORNAM - Lek DD, Slovenija
kova koji pripadaju istoj terapijskoj grupi, te-
{ka insuficijencija jetre.
Neèljena dejstva: O{amu}enost (5% le~enih G04CB Inhibitori
bolesnika), re|e slabost, glavobolja, pospa- testosteron-5-alfa
nost, tahikardija, posturalna hipotenzija na reduktaze
po~etku le~enja, bol u grudima, mu~nina, po- G04CB01 finasterid (Finasteride)
vra}anje, dijareja ili konstipacija; izuzetno se
moè javiti sinkopa, suvo}a usta ili osip na DDD: O 5 mg
koì, angioedem. FarKl: INHIBITOR SINTEZE ANDROGENA
Interakcije: U ispitivanjima sa zdravim do- Delovanje: Inhibitor 5 alfa reduktaze tipa II,
brovoljcima, nisu uo~ene farmakodinamske }elijskog enzima koji pretvara androgeni te-
ili farmakokineti~ke interakcije alfuzosina sa stosteron u dihidrotestosteron (DHT). Kod
varfarinom, digoksinom, hidrohlortijazidom i mu{karaca sa benignom hiperplazijom pro-
atenololom. Primena op{tih anestetika bole- state, sniàva nivo PSA (prostata specifi~ni
snicima na terapiji alfuzosinom, moè dove- antigen).
sti do promena u krvnom pritisku. Indikacije: Benigna hiperplazija prostate,
Doziranje: Prva doza mora se uzeti uve~e, ta- adjuvantna terapija posle radikalne prosta-
blete treba progutati sa dosta te~nosti, ne tre- tektomije, akne, hirzutizam.
ba ih `vakati. Uobi~ajena doza je po 1 table- Kontraindikacije: Primena kod dece, trudni-
ta ujutro i uve~e. Kod insuficijencije jetre, le- ca ili èna, koje bi mogle zatrudneti, preose-
~enje treba po~eti sa 2,5 mg dnevno. U zavi- tljivost na lek.
snosti od klini~kog odgovora, ukupna doza Neèljena dejstva: Smanjenje libida, (izaziva
moè se pove}avati na 2 puta po 2,5 mg. Pre- erektilnu disfunkciju kod 2% le~enih), urtika-
parat ne treba primenjivati u bolesnika sa in- rija, svrab.
suficijencijom jetre. Interakcije: v. Poglavlje III.
Doziranje: 1 put na dan jedna tableta od 5

mg tokom najmanje 3 meseca (obi~no 6-12
meseci).
PROSCAR - Merck Sharp & Dohme Idea
(MSD), [vajcarska
PROSTANORM - PharmaSwiss, R. Srbija
ZERLON - Hemofarm koncern, R. Srbija
G04CX Ostali lekovi u terapiji

benigne hipertrofije
prostate
G04CX03 mepartricin (Mepartricin)
FarKl: UROLOGIK
Indikacije: Benigna hiperplazija prostate
IPERTROFAN - Societa Prodatti Antibiotici
S.p.a.
G04CX.. Sabalis serrulatae plod

G
(ekstrakt)
FarKl: TERAPIJA HIPERTROFIJE PROSTATE
PROSTAMOL - Berlin Chemie AG, Nema~ka
286 specijalni deo
G
287
H
2.7 HORMONSKI PREPARATI ZA SISTEMSKU
PRIMENU, ISKLJUÛJU]I POLNE
HORMONE I INSULINE
288 specijalni deo
H HORMONSKI PREPARATI ZA SISTEMSKU PRIMENU,

ISKLJUÛJU]I POLNE HORMONE I INSULINE
H01 HORMONI HIPOFIZE I HIPOTALAMUSA I ANALOZI
H01A hormoni prednjeg re`nja hipofize i analozi
H01AA adrenokortikotropni hormon (ACTH)
H01AB tireotropin
H01AC somatropin i agonisti somatropina
H01AX ostali hormoni prednjeg re`nja hipofize i analozi
H01B hormoni zadnjeg re`nja hipofize
H01BA vazopresin i analozi
H01BB oksitocin i analozi
H01C hormoni hipotalamusa
H01CA hormoni koji osloba|aju gonadotropin
H01CB antagonisti hormona rasta
H01CC hormoni koji osloba|aju antigonadotropin
H02 KORTIKOSTEROIDI ZA SISTEMSKU PRIMENU
H02A kortikosteroidi za sistemsku primenu, monokomponentni
H02AA mineralokortikoidi
H02AB glukokortikoidi
H02B kortikosteroidi za sistemsku primenu, kombinacije
H02BX kortikosteroidi za sistemsku primenu, kombinacije
H02C antiadrenalni preparati
H02CA antikortikosteroidi
H03 TERAPIJA BOLESTI [TITASTE @LEZDE (TIREOIDEJE)
H03A preparati {titaste `lezde (tireoideje)
H03AA tireoidni hormoni
H03B antitireoidni preparati
H03BA tiouracili
H03BB derivati imidazola sa sumporom
H03BC perhlorati
H03BX ostali antitireoidni preparati
H03C terapija jodom
H03CA preparati joda
H04 PANKREASNI HORMONI
H04A glikogenoliti~ki hormoni
H04AA glikogenoliti~ki hormoni
H05 HOMEOSTAZA KALCIJUMA
H05A paratireoidni hormoni i analozi
H05AA paratireoidni hormoni i analozi
H05B antiparatireoidni hormoni
H05BA preparati kalcitonina
H hormonski preparati za sistemsku primenu, isklju~uju}i polne hormone i insuline 289

plu}na sarkoidoza i neonatalni distres sin-
H01 HORMONI HIPOFIZE I

HIPOTALAMUSA I
ANALOZI
drom; te{ka oboljenja koè, kao pemfigus i
pemfigoid.
Neèljena dejstva: Kako kortikotropin stimu-
H01A Hormoni prednjeg re`nja li{e adrenalne `lezde da produkuju kortizol
(hidrokortizon) i mineralokortikoide, pose-
hipofize i analozi duje potencijal da izazove neèljene efekte
H01AA Adrenokortikotropni sli~ne kao i kortikosteroidi: retencija natriju-
hormon (ACTH) ma i vode (mineralokortikoidno neèljeno
dejstvo); tako|e, mogu se desiti zna~ajan gu-
H01AA01 kortikotropin bitak kalijuma, te{ke hipersenzitivne reakci-
(Corticotropin) je, uklju~uju}i i anafilaksu. Kako kortikoste-
DDD: P 25 i. j. roidi zamenjuju endogeni kortizol (hidrokor-
FarKl: HORMON (HIPOFIZNI) tizon), oni mogu izazvati atrofiju adrenalnih
Delovanje: Kortikotropin je prirodni hormon `lezda, dok stimulativni efekat kortikotropi-
prednjeg re`nja hipofize koji moè uticati na na indukuje hipertrofiju.
pojavu hiperplazije i pove}anja teìne nadbu- Interakcije: v. Poglavlje III.
bre`ne `lezde, kao i na sekreciju adrenokor- Doziranje: Kortikotropin je dostupan u obliku
tikalnih hormona, naro~ito kortizola (hidro-
kortizona) i nekih mineralokortikoida, kao
{to je kortikosteron; u manjoj meri, moè uti-
injekcija, u dve forme. Jedna forma je u obli-
ku injekcija koje mogu biti administrirane
s.c., i.m. ili i.v. Druga forma predstavlja depo
H
cati na sekreciju androgena. Ima mali efekat preparat, gde se viskozitet pove}ava dodat-
na sekreciju aldosterona, koji se sekretuje nekom èlatina ili u kojima je kortikotropin
zavisno. Sekrecija kortikotropina je regulisa- kombinovan sa cink hidroksidom. Depo pre-
na preko osloba|anja kortikorelina, kao i ne- parat sa èlatinom daje se s.c. ili i.m., dok se
gativnim povratnim mehanizmom, koji uklju- depo - oblik sa cink hidroksidom primenjuje
~uje koncentraciju cirkuli{u}ih glukokortikoi- i.m. Ni jedan ne bi trebalo da se daje i.v. In-
da. Stresni uslovi, tako|e, mogu stimulisati dividualni odgovor na terapiju kortikotropi-
sekreciju kortikotropina. nom varira i doze se moraju individualno pri-
Indikacije: Kortikotropin moè biti upotre- lagoditi. U terapijske svrhe inicijalna doza je
bljen u dijagnosti~ke svrhe u cilju ispitivanja do 20 i.j. ~etiri puta dnevno, datih s.c. ili i.m.,
adrenokortikalne insuficijencije. U terapijske a za depo preparate 20-80 i.j. svakih 24-72
svrhe moè se primeniti u najve}em broju sata s.c. (za preparate koji sadrè èlatin),
slu~ajeva (osim u slu~aju deficita adrenalne odnosno i.m. (za obe vrste depo preparata).
`lezde i adrenokortikalne hiperaktivnosti) Prekidanje terapije: Primena kortikosteroida
gde je indikovana sistemska kortikosteroidna moè deprimirati hipofizno-adrenalnu osovi-
terapija, kao npr.: alergijske reakcije, opasne nu. Nagli prekid davanja kortikotropina mo-
po ìvot, pra}ene angioedemom i anafilak- è izazvati poreme}aj u funkcionisanju hipo-
som; neke bolesti krvi, uklju~uju}i autoimu- fize i kore nadbubrega, i stoga je neophodno
nu hemoliti~ku anemiju i idiopatsku trombo- postepeno smanjivati i prekidati terapiju.
citopeni~nu purpuru; odre|ene bolesti veziv-
nog i mi{i}nog tkiva (npr. sistemski lupus eri- Registrovani lekovi:
tematozus, polimiozitis, vaskulitis itd.); neki ACTH - Galenika A.D., R. Srbija
slu~ajevi reumatoidnog artritisa, inflamator-
ne bolesti oka, naro~ito one koje poga|aju H01AA02 tetrakozaktid
zadnju o~nu komoru; inflamatorne gastroin- (Tetracosactide)
testinalne bolesti (npr. Kronova bolest i ulce- DDD: P 0,25 mg
rativni kolitis); infekcije pra}ene ozbiljnom FarKl: HORMON
inflamacijom, zajedno sa antiinfektivnom he-
moterapijom; odre|ene bolesti bubrega, Delovanje: Tetrakozaktid je sintetski polipep-
uklju~uju}i lupus nefritis i razli~ite bolesti tid koji pove}ava nivo na kome se kortikoste-
glomerula; odre|ene bolesti jetre, uklju~uju- roidni hormoni sekretuju od strane nadbu-
}i autoimuni hroni~ni aktivni hepatitis; neu- bre`ne `lezde.
rolo{ke bolesti kao subakutna demijelinizira- Indikacije: U dijagnosti~ke svrhe, koristi se za
ju}a polineuropatija, infantilni spazmi i mul- ispitivanje adrenokortikalne insuficijencije.
tipla skleroza; tako|e, kod cerebralnog ede- Mada se tetrakozaktid, kao i kortikotropin,
ma u sklopu nekih malignih procesa; kod neterapijski moè koristiti u razli~ite svrhe gde
kih respiratornih bolesti, kao {to je astma, se koristi sistemska kortikosteroidna terapija,
290 specijalni deo
sada se retko primenjuje u takvim indikacija- vrste peptidnih hormona - somatomedina, ili
ma. insulinu-sli~nih faktora rasta (insulin-like
Kontraindikacije: Kao i za ostale kortikoste- growth factors - IGFs). Hormon rasta stimuli-
roide, kontraindikovan je kod pacijenata koji {e sintezu somatomedina; oni promovi{u pre-
u svojoj istoriji imaju alergijske bolesti, kao uzimanje sulfata u hrskavicu i verovatnoi su
{to je astma, preosetljivost na preparat, kao i medijatori }elijskih procesa vezanih za rast
kod novoro|en~adi (jer sadrì benzil alkohol kostiju. Ovaj rast moè se posmatrati i na
koji moè izazvati te{ka trovanja). molekulskom nivou, gde je pove}ana inkor-
Neèljena dejstva: Neèljena dejstva kao za poracija timidina u DNK i uridina u RNK ({to
kortikotropin. Te{ke ili fatalne hipersenzitiv- indukuje }elijsku proliferaciju), zajedno sa
ne reakcije se mogu desiti. pove}anom konverzijom prolina u hidroksi-
prolin ({to ukazuje na sintezu hrskavice). De-
Interakcije: Kao i za ostale kortikosteroide
ficit hormona rasta dovodi do neadekvatne
Doziranje: U dijagnosti~ke svrhe, tetrakozak- produkcije somatomedina. Resorbuje se na
tid se koristi i.m. ili i.v. jednokratno, ali uko- mestu primene, visoko prodire u tkiva, zna-
liko rezultati nisu zadovoljavaju}i, onda se ~ajno u jetru i bubrege, metaboli{e se u jetri.
primenjuje i.m. kao dugodeluju}a depo-in-
Indikacije: Le~enje dece sa poreme}ajem ra-
jekcija. Inicijalni test, u kome se koristi injek-
sta, zbog nedovoljnog izlu~ivanja endogenog
cija tetrakozaktida je baziran na merenju
hormona rasta; le~enje niskog rasta kod dece
koncentracije plazma-kortizola neposredno
sa Turnerovim sindromom (disgeneza gonada -
pre i ta~no 30 minuta posle i.m. ili i.v. injek-
poreme}aj razvoja gonada), hroni~na bubre-
cije. Adrenokortikalna funkcija moè se sma-
`na insuficijencija kod dece; nedostatak hor-
trati normalnom, ako postoji porast u kon-
mona rasta kod odraslih.
centraciji kortizola najmanje 200 mmol/l (70
H g/l). Ukoliko je potrebno da se za ovakav test

primeni dugodeluju}i depo preparat, doza za
odrasle iznosi 1 mg tetrakozaktid acetata.
Dugotrajna primena supstitucione terapije
hormonom rasta omogu}ava potpuno predvi-
|anje adultne visine kod dece sa deficitom
hormona rasta. Kriterijumi za dijagnozu defi-
U terapijske svrhe, tetrakozaktid acetat se da-
cita hormona rasta, obi~no, uklju~uju (1) rast
je u obliku i.m. injekcije kao dugo-deluju}i
ispod 4 cm godi{nje, (2) odsustvo odgovora
depo preparat. Uobi~ajena inicijalna doza je
hormona rasta u serumu na dva sekretogoga
1 mg dnevno (ili 1 mg svakih 12 sati kod
hormona rasta. Prevalenca kongenitalne de-
akutnih slu~ajeva), koja se redukuje posle us-
ficijencije hormona rasta je 1:4.000.
postavljanja kontrole nad akutnim simptomi-
ma, na 0,5-1 mg svakih 2-3 dana ili 1 mg ne- Kontraindikacije: Te{ka kongenitalna obolje-
deljno. nja srca, maligne bolesti. Hormon rasta je
kontraindikovan kod pacijenata sa zatvore-
Upozorenje: Kako hipersenzitivne reakcije
nim epifizama i sa pro{irenom intrakranijal-
mogu nastati 1 sat posle primene injekcije,
nom masom. Pacijenti, koji primaju hormon
neophodno je da pacijent ostane u zdravstve-
rasta, trebalo bi da se kontroli{u redovno
noj ustanovi odre|eno vreme. Nije preporu~-
zbog pojave hipotireoidizma ili dijabetesa.
ljiva samomedikacija.
Netretirani hipotireoidizam ili obimna supsti-
tuciona terapija glukokortikoidima moè po-
H01AC Somatropin i agonisti gor{ati rast.
somatropina Neèljena dejstva: Pojava hipotireoze, glavo-
H01AC01 somatropin (Somatropin) bolje, edem papile opti~kog nerva, benigna
intrakranijalna hipertenzija, bol u mi{i}ima,
DDD: P 2 i. j. hiperglikemija, glikozurija, edem, retencija
FarKl: HORMON RASTA te~nosti, artralgija, mijalgija, hipotireoidi-
Delovanje: Somatropin (hormon rasta, zam, reakcije na mestu injekcije.
growth hormone - GH) je peptidni hormon Doziranje: Turnerov sindrom (poreme}aj raz-
prednjeg re`nja hipofize. Ima direktan meta- voja gonada): s.c. 0,6-1,0 i.j./kg (1 mg = 3
boli~ki efekat na lipolizu kao u adipoznim i.j.), nedeljno, podeljeno u 3, 6 ili 7 pojedi-
tkivima i na aktivnost insulina, i indirektne na~nih doza.
anaboli~ke efekte preko druge klase medija-
Insuficijencija sekrecije hormona rasta kod
tora, poznatih kao somatomedini. Hormon
dece: Svakodnevna, s.c. ili i.m. primena 0,4-
rasta se vezuje za receptore }elijskih mem-
0,8 i.j./kg nedeljno, podeljeno u pojedina~-
brana. Ima direktne (metaboli~ke) i indirekt-
nim dozama.
ne (anaboli~ke) efekte. Metaboli~ki efekti far-
makolo{kih doza GH se ogledaju u efektima Hroni~na insuficijencija bubrega kod dece:
sli~nim insulinu, pove}anju preuzimanja glu- Svakodnevna primena pojedina~nih s.c. in-
koze i aminokiselina od strane tkiva i smanje- jekcija, od oko 1 i.j./kg u toku nedelje.
nju lipolize. Glavni anaboli~ki efekat farma- Nedostatak hormona rasta kod odraslih: Sva-
kolo{kih doza GH je rast u visinu. Anaboli~ki kodnevna primena s.c. injekcije sa po~etnom
efekat se manifestuje indirektno, preko druge dozom od 0,125 i.j./kg nedeljno, a zatim po-
stepeno povi{avanje doze do maks. 0,25 zivne hemoragije, presorski odgovor moè bi-
i.j./kg nedeljno. ti maksimalno podignut. Dejstvo vazopresina
Predoziranje: Produèno vreme terapije mo- posredovano je aktivno{}u specifi~nih mem-
è biti pra}eno znacima i simptomima gigan- branskih receptora (preko subtipa V1 recep-
tizma i akromegalije. tora omogu}ena je vazokonstriktorna aktiv-
Upozorenje: Kako ne postoje podaci o muta- nost, a preko V2 receptora, omogu}ena je an-
genim efektima preparata, niti je poznato da tidiuretska aktivnost vazopresina). Efekti V1
li se preparat izlu~uje mlekom, potreban je receptora uklju~uju aktivaciju fosfolipaze C,
oprez kod primene u trudno}i i kod dojilja. stvaranje inozitol trifosfata i pove}anje intra-
celularne koncentracije kalcijuma. V2 efekti
Registrovani lekovi: su posledica aktivacije adenilciklaze. Do da-
GENOTROPIN - Pharmacia Enterprises S.A., nas su sintetisani mnogi peptidi sli~ni vazo-
Luksemburg presinu, koji imaju selektivno vazokonstrik-
HUMATROPE - Eli Lilly Svis S.A., [vajcarska torno ili antidiuretsko dejstvo.
Danska Indikacije: Pituitarni dijabetes insipidus, ga-
NORDITROPIN SIMPLEXx - Novo Nordisk strointestinalno krvarenje (krvarenje iz pro{i-
A/S, Danska renih vena ezofagusa), no}na enureza.
NORDITROPIN NORDILET - Novo Nordisk
Kontraindikacije: vaskularne bolesti, poseb-
A/S, Danska
no bolesti koronarnih arterija, hroni~ni nefri-
tis.
H01B Hormoni zadnjeg re`nja Neèljena dejstva: Glavobolja, nauzeja, ab-
hipofize dominalni bolovi i alergijske reakcije, reten-
cija te~nosti, tremor, vrtoglavica, glavobolja,
H01BA Vazopresin i analozi
Opis: Vazopresin (antidiuretski hormon -
ADH) je prirodni peptidni hormon koji se
mu~nina, povra}anje, abdominalni bol, hi-
persenzitivne reakcije uklju~uju}i anafilaksu,
konstrikcija koronarnih arterija sa mogu}im
H
osloba|a iz zadnjeg re`nja hipofize, poseduje nastankom anginalnih napada i ishemije mi-
antidiuretsko i vazopresorno dejstvo. Deficit okarda, periferna ishemija i retko gangrena.
ovog hormona dovodi do pojave dijabetes in-
Interakcije: Istovremena primena hlorpropa-
sipidusa. Primenjuje se u terapiji dijabetes in-
mida, klofibrata i karbamazepina izaziva po-
sipidusa, kao i njegov analog dezmopresin i
tenciranje efekta vazopresina.
sintetski vazopresin - argipresin.
Doziranje: Vodeni rastvor: 5-10 i.j. s.c. ili i.m.
svakih 36 sati kod tranzitornog dijabetes insi-
H01BA01 vazopresin (Vasopressin) pidusa i 0,1-0,5 i.j./1min i.v. kod gastrointe-
DDD: P 4 i. j. stinalnog krvarenja. Uljani rastvor: Preparat
FarKl: HORMON (ANTIDIURETSKI) dugotrajnog delovanja za intramuskularnu
Delovanje: Vazopresin (antidiuretski hormon primenu. Doza je 2,5-5 jedinica svaka 24-72
- ADH) igra va`nu ulogu u dugotrajnoj kon- sata.
troli krvnog pritiska dejstvom na bubrege u Predoziranje: Predoziranje moè dovesti do
kojima se pove}ava reapsorpcija vode. Svo- hiponatrijemije.
jim vazokonstriktornim dejstvom, vazopre- Upozorenje: Vazopresin treba koristiti pa`lji-
sin, tako|e, igra va`nu ulogu i u kratkotraj- vo kod bolesnika sa arterijskom koronarnom
noj regulaciji krvnog pritiska. Dat u dozama bole{}u.
manjim od doza koje izazivaju maksimum Nazalna kongestija moè inhalacionu terapi-
urinarne koncentracije, vazopresin izaziva ju vazopresinom u~initi neefikasnom.
porast totalne periferne rezistencije. Takve
doze, normalno, ne pove}avaju arterijalni
pritisak, jer je vazopresorna aktivnost pepti- H01BA02 dezmopresin
da puferskog tipa, {to se ogleda u refleksnom (Desmopressin)
padu minutnog volumena srca. U slu~aju da DDD: O 0, 4 mg; P 4 mcg;
ovaj refleks nedostaje, na primer kod {oka, N 25 mcg
presorska osetljivost na vazopresin se uveliko FarKl: HORMON (ANTIDIURETSKI)
pove}ava. Presorska osetljivost na vazopresin Delovanje: Predstavlja analog vazopresina sa
je, tako|e, pove}ana kod pacijenata sa idio- izraènijim i dugotrajnijim antidiuretskim
patskom ortostatskom hipotenzijom. Visoke dejstvom nego {to ga ima vazopresin ili lipre-
doze vazopresina pove}avaju krvni pritisak, sin (lizinvazopresin). Primenjuje se kod paci-
~ak i kada su baroreceptorni refleksi ostali in- jenata sa hroni~nim dijabetes insipidusom.
taktni. Ove doze su generalno vi{e nego one Tako|e, stimuli{e faktor VIII i aktivnost akti-
koje su potrebne da se izazove maksimum vatora plazminogena u krvi, sa malom pre-
urinarne koncentracije. Me|utim, kada je sornom aktivno{}u.
koncentracija vazopresina u plazmi pove}ana
do nivoa koji se dostiè za vreme nehipoten- Indikacije: sli~no vazopresinu, dijagnoza i te-
rapija kranijalnog dijabetes insipidusa, u te-
292 specijalni deo
rapiji no}ne enureze kao i u testiranju renal- Za dijagnozu fibrinoliti~kog odgovora de-
ne funkcije. Osim toga, koristi se u terapiji zmopresin se daje u obliku i.v. infuzije u dozi
blage do umerene hemofilije i von Wille- od 0,4 mcg/kg u toku 20 minuta.
brand-ove bolesti tipa I, kao i u testiranju fi- U terapiji ili profilaksi nastanka glavobolje
brinoliti~kog odgovora. Dezmopresin moè kod lumbalne punkcije, dezmopresin acetat
spre~iti nastajanje glavobolje kod lumbalne se daje u dozi od 4 mcg s.c. ili i.m.; doza se
punkcije. Povi{enjem koncentracije faktora moè ponoviti posle 24 sata, ako je to potreb-
VIII, primena dezmopresina kod bolesnika sa no.
uremijom skra}uje vreme krvarenja. Nazalni Upozorenje: Primena dezmopresina zahteva
oblik dezmopresina koristi se i kod anemije oprez kod bolesnika sa nefropatijom, kardio-
srpastih }elija u prevenciji krize indukcijom vaskularnim oboljenjima ili cisti~nom fibro-
hiponatrijemije. zom.
Kontraindikacije: Insuficijencija srca i druga
stanja koja se le~e diureticima. Registrovani lekovi:
EMOSINT - Kedrion S.p.A., Italija
Neèljena dejstva: Retencija te~nosti, hipo-
MINIRIN - Ferring AB, [vedska
natrijemija (kod ozbiljnijih slu~ajeva sa kon-
vulzijama), abdominalni bolovi, glavobolja,
mu~nina, povra}anje, epistaksa. H01BA03 lipresin (Lypressin)
Interakcije: v. Poglavlje III. DDD: P N 20 i. j.
Doziranje: U obliku acetata, daje se oralno, a FarKl: HORMON (ANTIDIURETSKI)
u obliku rastvora, intranazalno ili putem in- Delovanje: Sintetski analog vazopresina.
jekcija (parenteralno). Intranazalno se daje Analog vazopresina sa kratkim dejstvom, do-
oko deset puta ve}a doza nego i.v., a oralna stupan u obliku nazalnog spreja.
H doza je deset puta ve}a nego intranazalno

data doza.
Diabetes insipidus: inicijalna oralna doza iz-
Indikacije: Kao vazopresin.
Kontraindikacije: Kao vazopresin.
Neèljena dejstva: Kao vazopresin.
nosi 100 mcg tri puta dnevno. Doza se moè Interakcije: Kao vazopresin.
prilagoditi odgovoru, sa dozom odràvanja
Doziranje: 2 i.j. lipresina u vidu spreja u jed-
izme|u 100-200 mcg tri puta dnevno, maks.
nu ili obe nozdrve svakih 4-6 sati.
doza koja se dnevno moè uzeti iznosi izme-
|u 100 mcg i 1200 mcg. Intranazalna doza je
izme|u 10 i 40 mcg dnevno kao pojedina~na H01BA05 ornipresin (Ornipressin)
doza ili podeljena u nekoliko doza; deci od 3 DDD: P 5 i. j.
meseca do 12 godina moè se u toku dana FarKl: HEMOSTATIK (KOAGULANS OP[TI)
dati 5-30 mcg intranazalno. Kod odraslih s.c., Delovanje: Sintetski derivat vazopresina sa
i.m. ili i.v. doza iznosi od 1-4 mcg dnevno; sli~nim dejstvom. Ima jako vazokonstriktor-
kod dece doza data na jedan od navedenih no, a slabo antidiuretsko dejstvo.
na~ina iznosi 0,4 mcg. Pojedina~na intrana-
Indikacije: Smanjenje krvavljenja u toku hi-
zalna doza od 20 mcg ili s.c. doza od 2 mcg
rur{ke procedure. Koristi se, tako|e, za redu-
dezmopresina, data s.c. ili i.m. koristi se za
kovanje krvavljenja iz ezofagusnih varikozi-
dijagnostiku diabetes insipidusa. Doze od 10
teta.
do 40 mcg intranazalno, ili 2 mcg putem in-
jekcije, koriste se za testove renalne funkcije. Neèljena dejstva: Akutni edem plu}a.
Enuresis nocturna: Uobi~ajene doze su 200- Doziranje: Za redukciju krvavljenja kod hi-
400 mcg oralno ili 20-40 mcg intranazalno, rur{kih procedura, u predilekcioni predeo da-
uve~e. Potrebu da se nastavi terapija, trebalo je se 5 i.j. ornipresina sa 20-60 mL 0,9% NaCl
bi ponovo proceniti nakon tri meseca le~enja, injekcionog rastvora. U terapiji krvavljenja iz
a period povla~enja dezmopresina iz terapije ezofagealnih varikoziteta daje se i.v. infuzija:
bi trebalo da traje najmanje 1 nedelju. Za 20 i.j. u toku 20 minuta, rastvorenih u 100
kontrolisanje no}nog mokrenja kod pacijena- mL 0,9% NaCl injekcionog rastvora.
ta sa multiplom sklerozom, ve~ernja doza in-
tranazalno datog dezmopresina iznosi 10-20 H01BA06 argipresin (Argipressin)
mcg. FarKl: HORMON (ANTIDIURETSKI)
Kod pacijenata sa blagom do umerenom he- Opis: Argipresin je analog vazopresina dobi-
mofilijom ili tipom I von Willebrand-ove bole- jen iz sisara (isklju~uje se svinjsko poreklo).
sti, da bi se podigla vrednost faktora VIII, pre Danas se dobija sintetskim putem.
hirur{ke procedure, dezmopresin se daje u
vidu lagane i.v. infuzije u toku 15-30 minuta,
u uobi~ajenoj dozi od 0,3-0,4 mcg/kg telesne
mase.
vanja i poja~avanja trudova, po~inje sa 5 i.j.

H01BB Oksitocin i analozi oksitocina u 500 mL fiziolo{kog rastvora, br-
H01BB02 oksitocin (Oxytocin) zinom od 1-4 merne jedinice/min (2-8 ka-
DDD: N P 15 i. j.; O 200 i.j. pi/min), i postepeno se pove}ava do 5-20
FarKl: UTEROTONIK (OKSITOCIK), HOR- mernih jedinica/min (40 kapi/min), dok se
MON (HIPOFIZNI) ne uspostave fiziolo{ke kontrakcije.
Delovanje: Cikli~ni nonapeptid koji se sin- Carski rez: 5 i.j. i.m. ili polaganom i.v. injek-
teti{e u hipotalamusu i nalazi u zadnjem re- cijom odmah nakon poro|aja. Prevencija
`nju hipofize. Pri kraju trudno}e, u toku po- postpartalnog krvavljenja iz uterusa: 5 i.j.
ro|aja i u puerperijumu, preko oksitocinskih polako i.v. ili 5-10 i.j. i.m. nakon osloba|anja
receptora, oksitocin uti~e na promenu tran- posteljice. Terapija postpartalnog krvavlje-
smembranskih jonskih struja, izazivaju}i sti- nja: 5 i.j. polako i.v. ili 5-10 i.j. i.m. u teìm
mulaciju glatke muskulature i kontrakcije slu~ajevima, a zatim i.v. infuzija 5-10 i.j. ok-
uterusa. Sa pove}anjem trudno}e, osetljivost sitocina u rastvoru 500 mL nehidriraju}eg
uterusa na oksitocin raste. Male doze pove}a- rastvara~a. Puerperalno krvavljenje, subinvo-
vaju tonus i amplitudu kontrakcija uterusa, lucija uterusa: 2-5 i.j. pojedina~na doza, koja
dok velike ili ponovljene doze mogu izazvati se moè ponavljati po potrebi; nepotpuni,
tetani~ke kontrakcije. Okstocinom izazvane prete}i i nespe{ni poba~aj: 5 i.j. polako i.v. ili
miometralne kontrakcije mogu se inhibirati 5-10 i.j. i.m., a zatim infuzija brzinom od 40
beta-adrenergi~kim agonistima, magnezijum mernih jedinica/min. Kod dojenja: jedno ras-
sulfatom ili inhalacionim anesteticima. Preko pr{ivanje oksitocina (4 i.j.) 2-5 min pre po-
svojih oksitocinskih receptora, oksitocin sti- ~etka dojenja.
muli{e glatke mi{i}e sekretornog epitelijuma Upozorenje: Adrenomimetski agensi ne bi
mamalnih alveola, izazivaju}i isticanje mLe- trebalo da se koriste sa oksitocinom. Kod in-
ka, ali bez direktnog efekta na sekreciju mle-
ka. Bez oksitocinom izazvanih kontrakcija,
dukcije poro|aja intranazalni sprej je kontra-
indikovan.
H
normalna laktacija nije mogu}a. Ima slabo
diuretsko dejstvo.
SYNTOCINON - Novartis Pharma AG, [vaj-
Indikacije: izazivanje poro|aja, i za poja~ava- carska
nje kontrakcija kod disfunkcionalnih poro|a-
ja koji zahtevaju uslove za rano vaginalno po-
ra|anje (npr. Rh problemi, dijabetes majke ili H01C Hormoni hipotalamusa
preeklampsija), za poja~avanje kontrakcija H01CA Hormoni koji osloba|aju
inertnog uterusa, kod prevencije i terapije gonadotropin
postpartalne atonije uterusa i krvavljenja,
kod zaustavljanja puerperalnog krvavljenja, H01CA01 gonadorelin (Gonadorelin)
kao alternativa alkaloidima raène glavnice FarKl: HORMON (HIPOTALAMUSNI)
sa uterotoni~nim dejstvom, oksitocin se kori- Delovanje: Gonadotrofin ili Gonadotropin -
sti kod subinvolucije uterusa; kod nepotpu- rilizing hormon, GnR Hormon koji osloba|a
nog, neuspe{nog i neizbe`nog poro|aja oksi- gonadotropin, nastaje u nucleusu arcuatusu
tocin se koristi kao adjuvantna terapija. hipotalamusa i kontroli{e osloba|anje gona-
Kontraindikacije: hipertoni~ne kontrakcije dotropina FSH i LH iz tri hipofizna }elijska ti-
uterusa, placenta previa, fetalni distres sin- pa: FSH-, LH- i FSH/LH-gonadotropa. Meha-
drom (ako termin poro|aja nije blizu), pre- nizam pomo}u koga se ostvaruje divergentna
maturitet, abnormalna fetalna prezentacija, produkcija dva gonadotropina jeste frekven-
cefalopelvi~na disproporcija i ostale predi- ca pulzatilne GnRH sekrecije, koja selektivno
spozicije za rupturu uterusa (kao kod multi- reguli{e gensku transkripciju gonadotropina.
plih trudno}a), stanja u kojima je vaginalni GnRH se vezuje za receptore hipofiznih go-
poro|aj kontraindikovan, te{ka preeklampsi- nadotropa. Pulzatilno i.v. davanje svaka 1-4
ja, te{ki kardiovaskularni poreme}aji, inerci- sata stimuli{e FSH i LH sekreciju, i kod zdra-
ja uterusa rezistentna na oksitocin. vih osoba dovodi do porasta FSH i LH u pla-
zmi. Me|utim, kontinuirano davanje GnRH
Neèljena dejstva: tetani~ke kontrakcije ute-
ili davanje GnRH analoga u depo formulaciji,
rusa usled visokih doza, sa posledi~nim dis-
inhibi{e osloba|anje gonadotropina. GnRH
tresom, asfiksijom i smr}u ploda ili mogu do-
se moè davati i.v. ili s.c. Analozi GnRH mo-
vesti do rupture uterusa, intoksikacije vodom
gu se davati s.c., i.m. ili u vidu nazalnog spre-
i fetalne smrti. Zabeleèni su i hipotenzija,
ja. Poluìvot subkutanih i intranazalnih
mu~nina, povra}anje, aritmije, osip, anafilak-
GnRH analoga je 3 sata. Degradacija se de{a-
toidna reakcija, {ok i afibrinogenemija.
va u hipotalamusu i hipofizi. GnRH analozi
Interakcije: v. Poglavlje III. imaju pove}an afinitet za GnRH receptore i
Doziranje: Kod indukcije poro|aja: i.v. u vidu smanjenu osetljivost na degradaciju. GnRH
infuzione pumpe, sa neprestanim monitorin- se upotrebljava u terapiji infertiliteta, poseb-
gom fetusa. Inicijalna i.v. infuzija kod izazi- no kod èna. Analozi gonadotropina se kori-
294 specijalni deo
ste u le~enju endometrioze i neplodnosti, kao Kontraindikacije: Kod pacijenata sa zatvore-

i karcnoma dojke i prostate. nim epifizama ili pro{irenom intrakranijal-
Indikacije: Jednostrani i obostrani kriptorhi- nom masom.
zam (le~enje bi trebalo zapo~eti {to ranije u Neèljena dejstva: Mu~nina, crvenilo, nauze-
12-24 meseci), ali se terapija moè primenji- ja, bradikardija, vrtoglavica mogu se javiti
vati i kod starijih de~aka. kod prebrze primene.
Kontraindikacije: Preosetljivost na benzil al- Interakcije: v. Poglavlje III.
kohol. Doziranje: U terapiji gastrointestinalnih kr-
Neèljena dejstva: mu~nina, glavobolja, ab- vavljenja, doza somatostatina iznosi 0,25
dominalni bol, prolazno pove}anje penisa, mg, daje se sporom injekcijom u bolusu, ili
iritacija sluznice nosa s krvavljenjem, torzija kontinuiranom infuzijom, brzinom od 0,25
testisa kod postojanja mehani~ke prepreke. mg/sat, u le~enju pankreasnih, ù~nih i crev-
Doziranje: Dnevna doza iznosi 1,2 mg gona- nih krvavljenja; terapija se primenjuje sve do
dorelina, primenjena u obliku spreja, u 6 do- zatvaranja fistule, a zatim jo{ 1-3 dana, uz
za (po 3 u svaku nozdrvu). Jedna doza sadr- postupan prekid. U profilakti~ke svrhe daje
ì 0,2 mg leka. Preporu~eno trajanje le~enja se tokom 5 dana.
je 28 dana, nazavisno od mogu}eg spu{tanja Upozorenje: Pacijente, koji su na terapiji, po-
testisa. Le~enje se moè ponoviti najkasnije trebno je pratiti zbog mogu}nosti nastanka
posle 3 meseca. hipotireoidizma i dijabetesa.
Upozorenje: O{te}enje jetre i bubrega moè Registrovani lekovi:
dovesti do produènog i poja~anog delova- EKLIVAN - Proel Ep. G. Coronil S. A., Gr~ka
nja. STILAMIN - Serono, [vajcarska
H H01CB Antagonisti hormona

rasta
H01CB02 oktreotid (Octreotide)
DDD: P 0,7 mg
H01CB01 somatostatin FarKl: HORMON HIPOTALAMUSA (INHIBI-
(Somatostatin) TOR HORMONA RASTA)
DDD: P 6 mg Delovanje: Oktreotid je oktapeptidni analog
somatostatina, sa sli~nim delovanjem, ali du-
FarKl: HORMON HIPOTALAMUSA (INHIBI-
ìm dejstvom. Inhibi{e osloba|anje hormona
TOR HORMONA RASTA)
rasta, a dva puta je potentniji od somatosta-
Delovanje: Somatostatin je tetradekapeptid, tina u redukciji sekrecije insulina. Zbog svog
koji inhibi{e osloba|anje hormona rasta, pro- duèg dejstva, ima primenu u terapiji akro-
uzrokuje pad nivoa insulina u cirkulaciji i in- megalije, u terapiji endokrinih tumora, bez
terferiraju}i sa tireotropin-rilizing hormo- provociranja hiperglikemije.
nom, uti~e na osloba|anje tireotropina. Osim
Indikacije: U simptomatskoj terapiji karcino-
u CNS, nalazi se u pankreasu i digestivnom
idnih tumora i ostalih sekretornih neoplazmi
sistemu. Inhibi{e osloba|anje kortikotropina,
(kao na primer VIP-omi). U kratkotrajnoj te-
glukagona, insulina i gastrina. Dejstvo soma-
rapiji akromegalije i prevenciji komplikacija
tostatina odigrava se na nivou membrane }e-
koje mogu nastati u hirur{kim intervencijama
lija. Egzogeno upotrebljen somatostatin brzo
na pankreasu. U terapiji krvavljenja iz varik-
nestaje iz cirkulacije, a poluìvot iznosi 1-3
sa, dijareje u AIDS-u i u le~enju "dumping"
minuta. Bubrezi imaju va`nu ulogu u meta-
sindroma.
bolizmu i ekskreciji. U CNS izgleda da igra
ulogu u percepciji bola. Somatostatin efika- Kontraindikacije: Trudno}a, dojenje, preose-
sno inhibi{e osloba|anje hormona rasta kod tljivost na oktreotid.
pacijenata sa akromegalijom, me|utim, zbog Neèljena dejstva: Nauzeja sa ili bez povra-
kratkog dejstva i nedovoljne specifi~nosti, on }anja, abdominalni bolovi, gr~evi, nadutost i
se ne primenjuje u terapijske svrhe u ovoj bo- steatoreja. Kod dugotrajne terapije mogu}e je
lesti. Zbog svog kratkog delovanja i multiplih da se razviju kamenci u ù~noj be{ici. Hipo-
efekata na mnogim sekretornim organima, glikemija se moè razviti, naro~ito kod paci-
somatostatin ima ograni~enu primenu. jenata sa insulinomima, ali tako|e postoji ri-
Indikacije: U terapiji krvavljenja iz gornjeg zik i od hiperglikemije i poreme}aja toleran-
dela gastrointestinalnog trakta, kod rezistencije na glukozu.
cije na insulin, u terapiji endokrinih tumora, Interakcije: kod pacijenata koji primaju insu-
kao i kod ostalih bolesti sa hipersekrecijom. lin ili oralne hipoglikemike, potrebno je dozu
Kao adjuvantna terapija pankreasnih, ù~nih prilagoditi. Davanje oktreotida pove}ava bio-
i crevnih fistula, u profilaksi i le~enju kompli- raspoloìvost bromokriptina. Tako|e, savetu-
kacija posle operacija. Primenjuje se i u tera- je se da se doze beta-adrenergi~kih blokato-
piji refraktornih proliva kod bolesnika sa ra, blokatora kalcijumovih kanala ili agenasa
AIDS-om. koji kontroli{u elektrolitni balans, prilagode
kod istovremenog davanja ovog preparata.
Doziranje: Odrasli: Akromegalija: 0,05-0,1 Interakcije: Smanjuje resorpciju ciklosporina,

mg s.c., svakih 8-12 sati. Doziranje se prila- smanjuje potrebu za insulinom (rizik od hi-
go|ava prema nivou cirkuli{u}eg hormona poglikemije).
rasta, klini~kim simptomima i stepenu pod- Doziranje: Lek se primenjuje u visoko specija-
no{ljivosti. Optimalna dnevna doza iznosi lizovanim ustanovama, terapija se zapo~inje
0,2-0,3 mg, a maks. 1,5 mg/dan. Ukoliko ne- test dozom da se proveri kvalitet odgovora.
ma napretka posle 3 meseca, terapiju bi tre- Ukoliko se ne zabeleì odgovor na test dozu
balo prekinuti. Sekretorne neoplazme: po~et- razmotriti druge mogu}nosti le~enja. Akro-
na doza je 0,05 mg 1-2 puta dnevno, s.c. Za- megalija: 30 mg i.m. na 14 dana; karcinoid:
visno od odgovora na terapiju, doza se moè 30 mg im na 14 ili 10 dana.
pove}ati na 0,1-0,2 mg 3 puta dnevno. Re- Upozorenje: Kod insulin zavisnih dijabeti~a-
fraktorni prolivi kod AIDS-a: po~etna doza je ra potrebno je strogo kontrolisati glikemiju
0,1 mg s.c. tri puta dnevno, a maks. 0,25 mg (smanjiti dozu insulina za 25%), u terapiji
tri puta dnevno. Ukoliko nema pozitivnog od- karcinoida pre terapije treba isklju~iti posto-
govora posle nedelju dana le~enja, terapiju bi janje tumora sa opstrukcijom. Potrebna je ul-
trebalo prekinuti; komplikacije na pankrea- trazvu~na kontrola ù~ne kesice. U slu~aju
su: posle hirur{ke intervencije: 0,1 mg s.c. tri insuficijencije jetre ili bubrega potrebna je
puta dnevno, tokom 7 dana (po~inje se na kontrola funkcije ovih organa. Mogu} je po-
dan same operacije, 1 sat pre po~etka laparo- reme}aj fertiliteta, pa je potrebno 3 meseca
tomije). po prekidu terapije ovim lekom sprovoditi
Upozorenje: Posle duè upotrebe, mogu}e je kontracepciju.
da se razvije kamen u mokra}noj be{ici, dis-
funkcija jetre, bilijarne kolike i hipoglikemija Registrovani lekovi:
kod pacijenata sa insulinomima. Davanje te- SOMATULIN PR - IPSEN PHARMA BIOTECH,
rapije izme|u obroka i pre spavanja, smanju-
je pojavu gastrointestinalnih neèljenih efe-
Francuska
SOMATULIN AUTOGEL - IPSEN PHARMA BI-
OTECH, Francuska
H
kata. Za vreme primene oktreotida, treba pa-
`ljivo pratiti funkciju tireoideje, zbog mogu-
}eg hipotireoidizma. Kod pacijenata sa o{te- H01CC Hormoni koji osloba|aju
}enim bubrezima, doze se moraju prilagoditi. antigonadotropin
Registrovani lekovi: H01CC01 ganireliks (Ganirelix)
SANDOSTATIN - Novartis Pharma AG, [vaj- DDD: P 0,25 mg
carska FarKl: INHIBITOR GONADOTROPINA
SANDOSTATIN LAR - Novartis Pharma AG,
Opis: Sintetski dekapetid, antagonist gona-
[vajcarska
dotropin rilizing hormona. Kada se primeni
s.c., resorbuje se brzo i dobro, t1/2 je 12,8h,
H01CB03 lanreotid (Lanreotide) metaboliti se izlu~uju urinom i fecesom.
FarKl: ANALOG SOMATOSTATINA Delovanje: Kompetitivno blokira receptore
Opis: Lanreotid je sintetski analog somato- za GnRH i izaziva brzu i reverzibilnu supresi-
statina, koji je potentan inhibitor sekrecije ju sekrecije gonadotropina (vi{e LH nego
velikog broja peptida. FSH). Po prekidu terapije nivo hipofiznih LH
Delovanje: Ispoljava veliki afinitet za soma- i FSH se oporavlja za 24h.
tostatinske receptore u hipofizi i pankreasu a Indikacije: Inhibicija prevremnog skoka LH
daleko slabije se vezuje za receptore u mo- kod èna na kontrolisanoj ovarijalnoj hiper-
zgu. Sna`no inhibi{e egzokrinu sekreciju u stimulaciji.
digestivnom traktu iz tumora kao {to je kar- Kontraindikacije: Hipersenzitivnost, trudno-
cinoid. }a.
Indikacije: Akromegalija, ukoliko posle ope- Neèljena dejstva: Bol u trbuhu (ginekolo{ki
racije ne do|e do normalizacije sekrecije hor- i gastrointestinalni), glavobolja, sindrom
mona rasta, simptomatska terapija kod karci- ovarijalne hiperstimulacije, vaginalno krvare-
noida i drugih neuroendnokrinih tumora. nje, nauzeja, reakcija na mestu injekcije.
Kontraindikacije: Komplikovana, nele~ena Interakcije: Nisu poznate klini~ki zna~ajne
holedoholitijaza, trudno}a, dojenje, hiper- interakcije.
senzitivnost na sastojke leka.
Doziranje: 250 mcg s.c. jednom dnevno od
Neèljena dejstva: Naj~e{}e blaga i reverzi- po~etka do sredine folikularne faze.
bilna, bol na mestu injekcije, dijareja, bol u
trbuhu, gasovi, anoreksija, muka, povra}a- Registrovani lekovi:
nje, retko asimptomatska holelitijaza i skok ORGALUTRAN - Organon, Holandija
transaminaza.
296 specijalni deo
H01CC02 cetroreliks (Cotrerelix) lom renin - angiotenzin sistema. Glavna mi-

DDD: P 0,25 mg neralokortikoidna aktivnost ogleda se u odr-
FarKl: INHIBITOR GONADOTROPINA àvanju balansa te~nosti i elektrolita. Oni po-
spe{uju reapsorpciju natrijuma u bubrezima i
Registrovani lekovi: pove}anje volumena ekstracelularne te~no-
CETROTIDE - Baxter Oncology GmbH, sti. Tako|e, pospe{uju renalnu ekskreciju ka-
Nema~ka lijuma i jona H+.
Glukokortikoidna aktivnost ovih hormona je
{iroka. Imaju izraèno antiinflamatorno i
imunosupresivno dejstvo, delom zbog inhibi-
H02 KORTIKOSTEROIDI ZA
SISTEMSKU PRIMENU
cije osloba|anja razli~itih citokina, {to je od
klini~kog zna~aja. Tako|e, imaju izraène
metaboli~ke efekte: koncentracija {e}era u
Opis: U kori nadbubre`ne `lezde sinteti{u se krvi se odràva i pove}ava sa padom kori{}e-
brojni steroidni hormoni (kortikosteroidi i nja glukoze na periferiji, kao i pove}anjem
seksulani hormoni, primarno, androgeni). glukoneogeneze; depozicijom glikogena, raz-
Kortikosteroidi su podeljeni u one sa predo- gradnjom proteina i pove}anjem lipolize. Ta-
minantno glukokortikoidnom aktivno{}u, od ko|e, imaju efekte na preuzimanje i ekskreci-
koji je najva`niji kortizol (hidrokortizon), i ju kalcijuma ({to dovodi do pada kalcijuma u
one sa mineralokortikoidnom aktivno{}u, od telesnim depoima). Glukokortikoidi olak{a-
kojih je aldosteron najva`niji. Endogeni glu- vaju ili smanjuju aktivnost mnogih aktivnih
kokortikoidi su pod regulatornom kontrolom endogenih supstanci i imaju efekat na kardi-
hipotalamusa i hipofize (Gl. pytuitaris), a preko ovaskularni sistem, bubrege, skeletne mi{i}e
tzv. "releasing" hormona - kortikorelina; kor- i CNS. Mnogi sintetski oblici i derivati su do-
H tikotropina i (ACTH). Mehanizmom negativ-
ne povratne sprege, glukokortikoidi inhibi{u
stupni. Glukokortikoidi se ne rastvaraju u vo-
di, dok se soli i estri (natrijum fosfat i natri-
produkciju i osloba|anje rilizing hormona. jum sukcinat) rastvaraju u vodi i koriste za
To je tzv. hipotalamo - hipofizno - adrenalna pripremu parenteralnih farmaceutskih prepa-
osovina. Sekrecija aldosterona je pod kontro- rata.
Tabela 2.8.1: Karakteristike i ekvivalentni odnosi glukokortikoida i mineralokortikoida

Ekviva- Glukokortiko- Mineralokor- Biolo{ki
Steroidi Poluìvot u
lentna idno tikoidno poluìvot
plazmi (min)
doza delovanje delovanje (sati)
Glukokortikoidi
Kratko delovanje
kortizol 20 1 2 90 8 - 12
kortizon 25 0,8 2 80 - 118 8 - 12
Srednje dugo delovanje
prednizon 5 4 1 60 18 - 36
prednizolon 5 4 1 115 - 200 18 - 36
triamcinolon 4 5 0 30 18 - 36
metilprednizolon 4 5 0 180 18 - 36
fluokortolon 5 4 0 90 24 - 48
Dugo delovanje
deksametazon 0,5 25 - 50 0 200 36 - 54
betametazon 0,6 25 - 50 0 300 36 - 54
Mineralokortikoidi
aldosteron - 0,3 300 15 - 20 8 - 12
fludrokortizon 2 15 150 200 18 - 36
dezoksikortiko-
- 0 20 70 -
steron acetat
Kortikosteroidi imaju va`no mesto u farma- Indikacije: Gastrointestinalna, respiratorna,

koterapiji. Supstituciona terapija (kako mine- autoimuna, nervna, kolagena oboljenja, bu-
ralo-, tako i glukokortikoidima) ima jasno bre`ne, o~ne i hematolo{ke bolesti. Tako|e se
definisanu primenu. Za razliku od nje, prime- koriste i u supresiji reakcije kod transplanta-
na farmakolo{kih doza glukokortikoida jo{ cije raznih tkiva i organa. Kod neoplasti~nih
uvek ima nepoznanica. Pod znakom pitanja bolesti limfnog sistema, glukokortikoidi se
je kratkotrajna primena visokih doza gluko- koriste zajedno sa odgovaraju}om hemotera-
kortikoida, u stanjima gde ili nema dokaza pijom. Akutna primena glukokortikoida neo-
da deluju, ili tamo gde primena nije neop- phodna je kod nekih neendokrinih bolesti
hodna (blaè reakcije preosetljivosti, osipi, (npr. maligna hipertermija), kao i u prevenci-
urtikatija). ji respiratornog distres-sindroma novoro|en-
U tabeli je dat pregled relativnih odnosa glu- ~eta (ako se poro|aj o~ekuje pre 34. nedelje
kokortikoidnog i mineralokortikoidnog delo- gestacije). Primena visokih doza parenteral-
vanja naj~e{}e upotrebljavanih kortikosteroi- no preporu~uje se kod bolesnika sa kraniospi-
da. nalnom traumom, tumorom mozga ili bakte-
Supstituciona terapija: Kod insuficijencije ko- rijskim meningitisom, kao i kod bolesnika sa
re nadbubre`ne `lezde, nadoknada se postiè ve}im neurohirur{kim operacijama, kako bi
primenom hidrokortizona i mineralokortikoi- se prevenirao lokalni edem i upala, kao i da
da - fludrokortizona (nije registrovan). Kod bi se sa~uvao nervni sistem.
bolesnika sa Addisonovom bole{}u i kod bole- Kontraindikacije: Sistemske infekcije (osim
snika posle adrenalektomije, primenjuje se kod specifi~nog antimikrobnog le~enja); vak-
hidrokortizon u dozi od 20-30 mg/dan. Lek cine sa ìvim virusom kod bolesnika koji su
se daje u dve doze, ujutro 2/3 doze i po pod- na imunosupresivnim dozama (smanjen nivo
antitela u serumu).
ne 1/3 doze, kako bi se imitirao dnevni ri-
tam. Optimalna doza se odre|uje na osnovu
klini~ke procene. Fludrokortizon se daje u
Neèljena dejstva: Kod kratkotrajne primene
glukokortikoida (kra}e od 2 nedelje), obi~no
H
dozi od 0,05-0,1 mg/dan. U adrenalnoj krizi se ne javljaju teà neèljena dejstva; mogu}a
hidrokortizon se daje u obliku natrijum suk- je pojava poreme}aja sna (insomnija), iritaci-
cinata i.v., u dozi od 100 mg svakih 6-8 sati, ja èluda~ne sluznice i smetnje u pona{anju
uz infuziju fiziolo{kog rastvora. Kod hipopi- (hipomanija). Kod dugotrajne primene guko-
tuitarizma, hidrokortizon se primenjuje isto kortikoida, mogu se javiti: manifestacije Ku-
kao i kod insuficijencije kore nadbubre`ne {ingovog sindroma; posle prekida terapije,
`lezde; ovde nadoknada mineralokortikoida, insuficijencija adrenalne `lezde (supresija
obi~no, nije potrebna. Kod adrenalektomije, kore nadbubre`ne `lezde); zastoj u rastu,
hipofizektomije ili kod drugih operativnih za- kod primene glukokortikoidne terapije kod
hvata, gde su bolesnici bili dugo na kortiko- dece. U zavisnosti od vrste steroida, doze, du-
steroidnoj terapiji, preporu~uje se primena ìne le~enja i stanja bolesnika, zavisi i stepen
doze od 300 mg kortizola (na dan operacije izraènosti neèljenih efekata.
100 mg i.m. ili i.v. - na svakih 8 sati). Nakon Ve}ina komplikacija glukokortikoidnog delo-
operacije, kod bolesnika bez komplikacija, vanja su reverzibilnog karaktera, osim kata-
doza se smanjuje za polovinu svakog dana rakte i kostne nekroze. Kod dugotrajnog le~e-
sve do doze odràvanja od 20-30 mg tokom nja, komplikacije se mogu smanjiti, odnosno,
24 sata, petog operativnog dana. izbe}i primenom glukokortikoida srednje du-
gog delovanja. êsto je mogu}e da se osnov-
H02A Kortikosteroidi za na bolest stavi pod kontrolu, bez uzrokovanja
sistemsku primenu, Ku{ingovog sindroma, zastoja rasta ili supre-
sije kore nadbubre`ne `lezde. Da bi se spre~i-
monokomponentni la akutna adrenalna insuficijencija i reaktiva-
H02AB Glukokortikoidi cija osnovne bolesti, prekid primene gluko-
Opis: Izme|u ostalog, spre~avaju otpu{tanje kortikoida (duè od 2 nedelje), mora biti po-
hidrolaze iz leukocita, inhibi{u napu{tanja stepen. Primena adekvatne doze kortizola ili,
makrofaga u predelu sa inflamacijom, spre- alternativno, le~enje glukokortikoidima sred-
~avaju nastajanje edema (tako {to se smanju- nje dugog delovanja su metode za supstituci-
je propustljivost epitela kapilara), smanjuju onu glukokortikoidnu terapiju. Glukokortiko-
proliferaciju fibroblasta. Glukokortikoidi su- idi koji ne sadrè fluor (kortizol, prednizon,
primiraju i imune reakcije, stimuli{u eritroid- prednizolon), slabo prolaze kroz placentu,
ne }elije, produàvaju preìvljavanje eritroci- dok steroidi sa fluorom, lako prolaze kroz
ta i trombocita, dovode do neutrofilije i eozi- placentu i zbog toga se moraju, u trudno}i,
nopenije, katabolizma belan~evina i glukone- primenjivati sa posebnim oprezom. Gradijent
ogeneze. Supresija hipotalamo - hipofizno - koncentracije izme|u plazme majke i fetusa
adrenalne osovine je va`na posledica prime- je 10:1 za kortizol i prednizolon, i 2-3:1 za
ne glukokortikoida. betametazon i deksametazon. Novoro|en-
~ad, koja su "in utero" bila izloèna visokim
298 specijalni deo
dozama sintetskih kortikosteroida, mogu, po pove}anje doze, a ukoliko je le~enje steroidi-

ro|enju, imati insuficijenciju kore nadbubre- ma prekinuto, potrebno je ponovo ih uvesti.
ga. Kod primene kortikosteroida, pove}ana je Dugotrajna upotreba glukokortikoida odra-
sklonost ka infekcijama, a klini~ka slika in- àva se na mnoge sisteme i organe u nepo-
fekcije moè biti mnogo teà i mnogo vi{e voljnom smislu: endokrini sistem: supresija
atipi~na. Septikemija i tuberkuloza se mogu osovine hipotalamus-hipofiza-kora nadbu-
prepoznati tek u uznapredovalom stadijumu. bre`ne `lezde, zastoj rasta kod dece, smanje-
Mogu}a je aktivacija amebijaze i pogor{anje na tolerancija za ugljene hidrate, ku{ingoidni
gljivi~nih i virusnih infekcija o~iju. Bolesnici izgled, impotencija, menstrualni poreme}aji,
sa vari~elom, a koji su na kortikosteroidima, hipokalijemija, metaboli~ka alkaloza; gastro-
mogu imati teàk oblik infekcije koju karak- intestinalni sistem: iritacija èluca, pepti~ki
teri{e pneumonija, hepatitis, diseminovana ulkus, akutni pankreatitis, masna infiltracija
intravaskularna koagulacija. jetre (hepatomegalija); hematopoetski si-
Interakcije: Istovremena primena barbitura- stem: leukocitoza, neutrofilija, limfopenija,
ta, karbamazepina, fenitoina, primidona ili eozinopenija; imuni sistem: supresija kasne
rifampicina, moè pove}ati metabolizam i re- preosetljivosti, supresija odgovora na anti-
dukovati efekte kortikosteroida. Istovremena gen; mi{i}no-kostni sistem: osteoporoza;
primena kortikosteroida sa diureticima koji oko: pove}ani intraokularni pritisak; nervni
sniàvaju kalijum (kao tiazidi ili furosemid) sistem: poreme}aj sna, euforija, depresija,
moè uzrokovati ekscesivan gubitak kaliju- manija, psihoza, pseudotumor cerebri (be-
ma. Kod primene kortikosteroida sa nestero- nigni porast intrakranijalnog pritiska).
idnim antiinflamatornim lekovima, mogu}a Kontrola bolesnika koji uzimaju glukokortiko-
je pojava gastrointestinalnog krvavljenja i ul- ide: bolesnici na dugotrajnoj terapiji gluko-
ceracija. Primena kortikosteroida moè izme-
H niti odgovor na antikoagulantnu terapiju,
kao i pove}ati potrebu za primenom antidija-
kortikoidima moraju se pridràvati odre|e-
nog reìma ìvota, kao i vo|enja ra~una o is-
hrani (smanjenje kalorija; vi{e proteina, hra-
beti~nih i antihipertenzivnih lekova. Kortiko- ne koja sadrì kalijum, kalcijum, i manje na-
steroidi mogu smanjiti koncentraciju salicila- trijuma). Da bi se izbegla atrofija mi{i}a, po-
ta u serumu, kao i efekte antimuskarinskih trebno je dosta kretanja i fizi~ke aktvnosti.
lekova kod mijastenije gravis. Kod èluda~nih problema, potrebno je uzi-
v. i Poglavlje III. mati antacide i H2 antagoniste histamina. De-
Upozorenje: Kod primene dugotrajne terapi- ca u fazi rasta (do 2. godine ìvota) trebalo bi
je, mogu}a je pojava insuficijencije kore nad- da se kontroli{u svaka 3 meseca, a starija sva-
bubre`ne `lezde, razvoj infekcija, zastoj rasta kih 6 meseci. Treba kontrolisati telesnu ma-
kod dece i adolescenata i pojava neèljenih su, visinu, krvni pritisak, koncentraciju glu-
efekata kod starijih sa mnogo ve}om teì- koze.
nom. Oprezno se moraju primenjivati kod pa-
cijenata sa tuberkulozom u anamnezi, sa hi- H02AB01 betametazon
pertenzijom, preleànim nedavnim infark- (Betamethasone)
tom miokarda, zastojnom sr~anom slabo{}u,
insuficijencijom jetre, bubrega, sa {e}ernom DDD: O P 1,5 mg; P 0,4 mg (depo)
bole{}u (u li~noj ili porodi~noj anamnezi), sa FarKl: KORTIKOSTEROID - GLUKOKORTI-
osteoporozom (poseban rizik nose ène u KOID
postmenopauzi); kod pacijenata sa glauko- Delovanje: Betametazon je kortikosteroid sa
mom, epilepsijom, ulkusnom bole{}u, hipoti- glukokortikoidnim dejstvom.
reoidizmom, afektivnim poreme}ajima, ste- Indikacije: kao kod ostalih glukokortikoida
roidnom miopatijom, kod trudno}e i dojenja. Kontraindikacije: kao kod ostalih glukokorti-
Posle dugotrajne primene terapije, mogu}e je koida
da se razvije atrofija kore nadbubre`ne `le- Neèljena dejstva: kao kod ostalih glukokor-
zde, koja moè trajati dugo godina nakon tikoida
prestanka primene glukokortikoida. Naglo
prekidanje uzimanja leka, kod dugotrajne
primene, ili prebrzo smanjivanje doze, moè Doziranje: 1 - 2 puta dnevno injekcije (2 mg
izazvati akutnu insuficijenciju kore nadbu- betametazon dinatrijum fosfat + 5 mg beta-
brega, hipotenziju ili smrt. Primenu kortiko- metazon dipropionat) duboko i.m. svake 2 -
steroida mogu pratiti temperatura, mijalgija, 4 nedelje
artralgija, rinitis, konjunktivitis, pojava bol- Upozorenje: kao kod ostalih glukokortikoida.
nih ~vori}a koji svrbe, smanjenje teìne, a Registrovani lekovi:
kod dece moè se javiti hipoglikemija, koja DIPROPHOS - Schering Plough Central East
se, ina~e, vi|a kod slabih i neuhranjenih oso- AG, [vajcarska
ba. Bilo koja interkurentna bolest, trauma ili
hirur{ka intervencija, zahteva privremeno
H02AB02 deksametazon H02AB04 metilprednizolon

(Dexamethasone) (Methylprednisolone)
DDD: O P 1,5 mg DDD: O 7,5 mg; P 20 mg
FarKl: KORTIKOSTEROID - GLUKOKORTI- FarKl: KORTIKOSTEROID - GLUKOKORTI-
KOID KOID
Delovanje: Deksametazon je kortikosteroid Indikacije: Primenjuje se u svim stanjima gde
sa glukokortikoidnim dejstvom. 750 mcg je indikovana primena kortikosteroida, osim
deksametazona je ekvivalentno, u antiinfla- kod adrenokortikalnog deficita.
matornoj aktivnosti, 5 mg prednizolona. Me- Neèljena dejstva: Kod brzog i.v. davanja vi-
hanizam dejstva je kao i kod ostalih gluko- sokih doza, moè se javiti kardiovaskularni
kortikoida, s tim da kod njega nedostaju mi- kolaps.
neralokortikoidne osobine, {to ga ~ini pogod- Interakcije: v. Poglavlje III.
nim za le~enje bolesti gde bi retencija vode
Doziranje: Oralna doza iznosi 4-48 mg dnev-
bila kontraproduktivna.
no, ali po~etna doza moè biti i ve}a, do 100
Indikacije: kao kod ostalih glukokortikoida mg dnevno, kod akutnih te{kih oboljenja. U
Kontraindikacije: kao kod ostalih glukokorti- intenzivnoj nezi i hitnim stanjima, daje se pa-
koida renteralno (metilprednizolon natrijum sukci-
Neèljena dejstva: kao kod ostalih glukokor- nat), i.m. i u vidu i.v. injekcije ili i.v. infuzije.
tikoida Uobi~ajena doza iznosi 10-500 mg dnevno.
Interakcije: v. Poglavlje III. Ve}e doze (preko 250 mg) daju se lagano u
Doziranje: Po~etna oralna doza je 0,5-10 mg toku 30 minuta; doze do 250 mg treba dava-
dnevno. Parenteralna primena se po~inje i.m. ti najmanje 5 minuta. Kod i.v. infuzija metil-
prednizolon se daje sa 5% rastvorom natri-
injekcijom, ili sporom i.v. injekcijom ili infu-
zijom u dozi od 0,5-20 mg; kod dece doza iz-
nosi 200-500 mcg/kg/dan. U terapiji {oka,
jum hlorida ili 0,9% rastvorom natrijum hlo-
rida sa 5% rastvorom glukoze. Kod dece, pa-
H
i.v. doza je 2-6 mg deksametazona na 1 kg te- renteralne doze se kre}u od 1-30 mg na 1 kg
lesne mase, u periodu od nekoliko minuta. telesne mase i daju se i.m. ili i.v. ne vi{e od 1
Po~etno doziranje kod edema mozga, usled g dnevno.
malignog procesa, iznosi 10 mg i.v., a kasnije Registrovani lekovi:
4 mg i.m. svakih 6 sati tokom 2-10 dana. Od- LEMOD - Hemofarm koncern, R. Srbija
govor na terapiju se obi~no dobija posle 12- Lemod ñ Solu - Hemofarm A.D., R. Srbija
24 sata terapije i doza se moè smanjiti posle MEDROL - Pharmacia Enterprises S.A., Luk-
2-4 dana, a zatim postepeno prekinuti u toku semburg
slede}ih 5-7 dana. Deksametazon se moè NIRYPAN - Jugoremedija, R. Srbija
primeniti i.m. injekcijom u stanjima gde je
potrebna primena kortikosteroida, ali bez br-
zog odgovora; doze su 8-16 mg deksameta-
H02AB06 prednizolon
zona, mogu se ponoviti, po potrebi, posle 1-3 (Prednisolone)
nedelje. Kod intraartikularne primene doza je DDD: O P 10 mg
4-16 mg. FarKl: KORTIKOSTEROID - GLUKOKORTI-
U obliku natrijum fosfata koristi se i u terapi- KOID
ji astme, koja ne odgovara na drugu terapiju. Delovanje: Kortikosteroid sa glukokortikoid-
Po~etna doza je 300 mcg deksametazon fos- nim delovanjem. 5 mg prednizolona odgova-
fata ili 250 mcg u vidu inhalacije, 3-4 puta ra, u antiinflamatornoj aktivnosti, 25 mg kor-
dnevno. Nazalni sprej se koristi kod alergij- tizona.
skog rinitisa ili inflamacionih procesa u nosu. Indikacije: kao kod ostalih glukokortikoida.
U prevenciji nauzeje i povra}anja kod hemio- Doziranje: Uobi~ajeno doziranje je 5-60 mg
terapije, deksametazon se moè primeniti i.v. dnevno, podeljeno u nekoliko doza, ili se uzi-
ili oralno. ma svaki drugi dan, rano ujutro, posle doru~-
Upozorenje: kao kod ostalih glukokortikoida. ka. Parenteralna primena (u vidu i.v. injekci-
Registrovani lekovi: je, infuzije ili i.m.) u dozi od 4-60 mg dnev-
DEXAFAR - Faran Laboratories, Gr~ka no.
DEXASON - Galenika A.D., R. Srbija
H02AB07 prednizon (Prednisone)
H02AB03 fluokortolon DDD: O 10 mg
(Fluocortolone) FarKl: KORTIKOSTEROID - GLUKOKORTI-
DDD: O 10 mg KOID
FarKl: KORTIKOSTEROID - GLUKOKORTI- Delovanje: Prednizon je biolo{ki neaktivan
KOID kortikosteroid, koji u jetri prelazi u aktivan
prednizolon. Indikacije za oralnu upotrebu
prednizona su iste kao i za prednizolon.
300 specijalni deo
Registrovani lekovi: Doziranje: supstituciona terapija, kod akutne

PREDNISON - Bosnalijek, BiH i hroni~ne adrenokortikalne insuficijencije,
PREDNISON - Farmakos d.d., R. Srbija doze su 20-30 mg dnevno (uobi~ajeno je 20
PREDNIZON - Jugoremedija, R. Srbija mg ujutro i 10 mg rano uve~e); i.v. davanje
PRONISON - Galenika A.D., R. Srbija hidrokortizona, u vidu lagane injekcije ili in-
fuzije, primenjuje se kod hitnih stanja: adre-
H02AB08 triamcinolon nokortikalna insuficijencija uzrokovana kri-
(Triamcinolone) zama kod Morbus Addisoni, ili u postadrena-
lektomisanim stanjima, kada su nastupili
DDD: O P 7,5 mg simptomi zbog prekida kortikosteroidne tera-
FarKl: KORTIKOSTEROID - GLUKOKORTI- pije, ili nemogu}nosti adrenalne `lezde da
KOID adekvatno reaguje na stres kod takvih pacije-
Delovanje: 4 mg triamcinolona je ekvivalent- nata; kod izvesnih hitnih alergijskih stanja,
no 5 mg prednizolona. kod status astmatikusa, kao i kod {oka. Uobi-
Indikacije: Indikaciono polje je isto kao i kod ~ajena doza je 100-500 mg hidrokortizona,
ostalih kortikosteroida. ponovljena 3-4 puta u 24 sata, u zavisnosti
Doziranje: oralno davanje je 4-48 mg dnev- od teìne stanja i odgovora pacijenta na tera-
no, mada se doze preko 32 mg retko prepo- piju. Deci do 1 godine, daje se 25 mg, deci 1-
ru~uju. Doza za parenteralno davanje iznosi 5 godina starosti, daje se doza od 50 mg, a
40 mg i.m., u suspenziji, u cilju obezbe|iva- deci 6-12 godina, 100 mg. Nadoknadu te~no-
nja prolongiranog sistemskog efekta. Doze sti i elektrolita trebalo bi izvr{iti tamo gde je
od 40-100 mg triamcinolon acetonida mogu neophodno da bi se korigovao nastali meta-
obezbediti kontrolu simptoma kod polenske boli~ki poreme}aj. Sli~ne doze, gore navede-
kijavice u sezoni. Intraartikularno daju se do- nim, mogu se dati i i.m., ali odgovor nastaje
H ze od 2,5-40 mg, u zavisnosti od veli~ine
zgloba, ne ve}e od 80 mg. Triamcinolon estri
malo sporije, nego posle i.v. primene. Kod
anafilakti~kog {oka, zbog njihovog relativno
koriste se i kao intralezijske i intradermalne sporog po~etka delovanja, kortikosteroidi ne
injekcije u terapiji nekih inflamatornih ko- predstavljaju lek izbora, ali mogu biti korisni
`nih bolesti, kao {to su keloidi. Doze su 1-3 za dopunu adrenalina, kako bi se spre~ilo da-
mg na mestu promene, ne vi{e od 5 mg injek- lje pogor{anje te{ko obolelih pacijenata. Hi-
tovane aktivne supstance na jednom mestu. drokortizon acetat se daje i.v. u dozi od 100-
U vidu inhalacija, u dozi od 200 mcg pojedi- 300 mg. Pre bilo kakve hirur{ke intervencije
na~ne doze triamcinolon acetat se koristi u kod bolesnika sa adrenalnom deficijencijom,
terapiji astme, 3-4 puta dnevno; doza ne bi u okviru premedikacije daje se i supstitucio-
trebalo da pre|e 1600 mcg. U profilaksi aler- na terapija hidrokortizona u dozi od 100-300
gijskog rinitisa daje se kao nazalni sprej, uo- mg u vidu i.v. injekcije, ponovljene svakih 8
bi~ajeno 2 spreja (100 mcg) u svaku nozdr- sati. Ova doza se postepeno smanjuje u toku
vu, jednom dnevno. 5 dana, da bi dostigla nivo odràvanja 20-30
mg u toku 24 sata. U terapiji oboljenja mekih
Registrovani lekovi: tkiva, doza iznosi 100-200 mg u vidu injekci-
KENALOG - Krka, Tovarna Zdravil DD, Slo- je u meko tkivo. Intraartikularna primena:
venija doza od 5-50 mg, zavisno od veli~ine zgloba.
Hidrokortizon je dostupan i za primenu u of-
H02AB09 hidrokortizon (kortizol) talmologiji, otorinolaringologiji, u stomatolo-
(Hydrocortisone) giji, kao i za rektalnu upotrebu i upotrebu
DDD: O P 30 mg kod alergijskih i inflamatornih stanja (njego-
FarKl: KORTIKOSTEROID - GLUKOKORTI- va primena u ovim stanjima razmatra se u
KOID drugim delovima Vodi~a).
Delovanje: sli~no ostalim kortikosteroidima. Registrovani lekovi:
Kortizol ima va`no predominantno dejstvo HIDROKORTIZON - Hemofarm koncern, R.
na sekreciju glukokortikoidnih steroida iz ko- Srbija
re nadbubrega. U kombinaciji sa potentnijim HYDROCORTISON - Galenika A.D., R. Srbija
mineralokortikoidima, hidrokortizon se upo-
trebljava kao supstituciona terapija u adreno-
kortikalnoj insuficijenciji. Upotrebljava se, ta-
ko|e, u svim indikacijama, kao i ostali korti-
kosteroidi.
Indikacije: u hipersenzitivnim reakcijama
H03 TERAPIJA BOLESTI
[TITASTE @LEZDE
(TIREOIDEJE)
(angioedem, {ok, anafilakti~ka reakcija, sta- Opis: Tireoidni hormoni se koriste kod hipo-
tus astmatikus), adrenokortikalna insufici- tireoidizma (miksedem), ali, tako|e, kod di-
jancija, inflamatorne bolesti, reumatske bole- fuzne, netoksi~ne gu{avosti (Ha{imotovog ti-
sti. reoiditisa - limfadenoidna gu{avost) i tireoid-
nog karcinoma. Neonatalni hipotireoidizam picin, fenobarbiton, karbamazepin, fenitoin)

zahteva brzu terapiju, da bi se odoj~e nor- pove}avaju metabolizam kako T3, tako i T4.
malno razvijalo. Hormoni, koji se proizvode Uprkos promenama u klirensu, normalna
u tireoideji, uti~u na rast i razvoj skoro svih hormonalna koncentracija se odràva kod
organa. Poznato je da su ova dejstva raznovr- eutireoidnih pacijenata, kao rezultat kom-
sna i uklju~eni su razli~iti mehanizmi koji penzatorne hiperfunkcije tireoideje. Me|u-
obezbe|uju normalno funkcionisanje organa tim, pacijentima koji su na supstitucionoj te-
i tkiva, mada su mehanizmi ovih reakcija jo{ rapiji T4, potrebno je pove}ati dozu za odrà-
nedovoljno ustanovljeni. vanje klini~ke efikasnosti. U stanjima, kao {to
su trudno}a, upotreba estrogena, oralnih
kontraceptiva, dolazi do prelaska hormona iz
H03A Preparati {titaste `lezde
slobodnih u vezane oblike, u cilju normalizo-
(tireoideje) vanja koncentracije u krvi. Ukupni i vezani
Opis: Preparati tireoideje mogu biti sintet- hormoni }e porasti, ali koncentracija slobod-
skog porekla (levotiroksin, liotironin, liotriks) ili nih hormona i dinami~no stanje eliminacije
ìvotinjskog porekla (osu{ena tireoideja). osta}e normalno. Obrnuto se de{ava kad se
Zbog svoje stabilnosti, uniformnog sadràja, javlja smanjenje tireoidnih vezuju}ih mesta.
malih tro{kova, nedostatka alergijskog stra- Mehanizam dejstva: Tireoidni hormon T3 ve-
nog proteina, lake merljivosti koncentracije u zuje se za proteinski receptor na }elijskoj
serumu, dugog poluìvota (7 dana), komfora membrani i pove}ava preuzimanje glukoze i
u uzimanju (1 put dnevno), sinteti~ki levoti- amino kiselina u }elije. T3 moè tako|e u}i u
roksin je preparat izbora kod supstitucione i }eliju putem difuzije. U }eliji se vezuje za ci-
supresione terapije. T4 se konvertuje u T3 in- tozol-vezuju}i protein i ostvaruje ravnoteù u
tracelularno, tako da davanje T4 hormona odnosu na slobodan T3. U }eliji slobodan T3
produkuje oba hormona. Zbog kra}eg poluì-
vota (24 sata), liotironin, iako je 3-4 puta ja-
~i od levotiroksina, nije preporu~ljiv za sup-
moè da se vezuje za unutra{nje mitohondri-
jalne membrane ili za receptore na nukleu-
H
snom hromatinu. U jedru }elije, pove}anje
stitucionu terapiju; u terapiji liotiroksinom hormona T3 pospe{uje aktivnost RNK poli-
neophodno je primeniti dozu vi{e puta. Zbog meraze i transkripciju DNK, kao i sintezu
svoje izraènije hormonske aktivnosti i ve}eg mRNK, dovode}i do stimulacije sinteze prote-
rizika za nastanak kardiotoksi~nosti, trebalo ina i sledstvene enzimske i }elijske aktivnosti.
bi ga izbegavati kod sr~anih bolesnika. Naj- Interakcija sa mitohondrijalnim receptorima
bolje je koristiti ga kao dijagnosti~ko sredstvo moè uticati na regulaciju energetskog meta-
u testiranju T3 supresije i kod kratkotrajne bolizma direktno, kao i na sintezu proteina
supresije TSH. indirektno. Tireoidni hormoni direktno sti-
Ekvivalentne doze su: 100 mg tireoglobulina muli{u Na, K-ATP-azu, pove}avaju}i transport
ili usitnjene tireoideje, 100 mcg levotiroksina natrijuma i kalijuma (preko natrijumske
i 37,5 mcg liotironina. Poluìvot sintetskih pumpe) kao i kori{}enje kiseonika. Najzna-
hormonskih preparata je oko 2 godine, naro- ~ajniji efekat tireoidnih hormona ogleda se u
~ito ako se ~uvaju u tamnim bo~icama da bi aktivaciji receptora u jedru, i pove}anom
se minimizirala spontana dejodinacija. stvaranju RNK i posledi~noj sintezi proteina.
Receptori za tireoidne hormone nalaze se u
H03AA Tireoidni hormoni svim tkivima koji reaguju na hormone (hipo-
Opis: Prirodni hormoni tireoideje, tiroksin fiza, jetra, bubrezi, srce, skeletni mi{i}i, plu-
(T4) i trijodtironin (T3) kao i reverzni trijod- }a i creva), dok ih malo ima u slezini i testi-
tironin (rT3) su L-izomeri. Sintetski prepara- sima. Porede}i afinitet za receptor, T4 ima de-
ti su dekstroizomeri (D oblik): tiroksin, dek- set puta niì afinitet nego T3. U cilju odrànja
strotiroksin. Oni poseduju oko 4% biolo{ke homeostaze, broj receptora u jedru moè se
aktivnosti L-izomera u supresiji TSH sekreci- menjati. Npr., gladovanje sniàva i cirkuli{u-
je i korekciji hipotireoidizma. T4 se najbolje }i hormon T3 i broj T3 celularnih receptora.
resorbuje u duodenumu i ileumu, resorpcija Efekti tireoidnih hormona: Tireoidni hormo-
se modifikuje intraluminalnim faktorima, ni su odgovorni za optimalan rast, razvoj,
kao {to su hrana, lekovi (npr. antacidi koji sa- funkcionisanje i odràvanje svih telesnih tki-
drè aluminijum, gvo`|e) i intestinalna flora. va. Za nervno, skeletna i reproduktivna tkiva,
T3 se uglavnom (95%) kompletno resorbuje i nivo tireoidnih hormona je veoma vaàn. Nji-
minimalno interferira sa intraluminalnim ve- hov efekat zavisi od sinteze proteina, kao i
zuju}im proteinima. Ovi faktori su va`ni u potenciranja sekrecije i aktivnosti hormona
prebacivanju sa oralne na parenteralnu pri- rasta. Nedostatak tireoidnih hormona u de~i-
menu. Za parenteralnu upotrebu, bolje je iza- jem uzrastu rezultuje u ireverzibilnoj mental-
brati i.v. put primene. Kod pacijenata sa hi- noj retardaciji i patuljastom rastu - simptomi-
pertireoidizmom, raste metaboli~ki klirens T3 ma tipi~nim za kongenitalni kretenizam.
i T4, a poluìvot opada. Lekovi koji indukuju Efekti na rast i kalorigenezu su vezani sa iz-
hepati~ke mikrozomalne enzime (npr. rifam-
302 specijalni deo
menjenim uticajem lekova, kao i ugljenih hi- le~enju kongenitalnog hipotireoidizma i juve-
drata, masti, proteina i vitamina. nilnog miksedema, doze tiroksina bi trebalo
Sekrecija i degradacija skoro svih ostalih hor- titrirati prema klini~kom odgovoru, proceni
mona, uklju~uju}i kateholamine, kortizol, rasta i merenju nivoa tiroksina u plazmi kao
estrogene, testosteron i insulin zavise od tire- i tireo-stimuliraju}eg hormona. Deca do 1
oidnog statusa. Mnoge manifestacije tireoid- meseca, inicijalna doza bi trebalo da iznosi 5-
ne hiperaktivnosti su sli~ne hiperaktivnosti 10 mcg/kg dnevno; starija od 1 meseca, 5
adrenergi~kog nervnog sistema, mada nivo mcg/kg dnevno, prilago|eno titriranju od 25
kateholamina nije povi{en. Ovo se najvi{e mcg svake 2-4 nedelje, dok se ne pojave bla-
ogleda u aktivnosti kardiovaskularnog siste- gi toksi~ni simptomi, a onda bi dozu trebalo
ma. Ostali klini~ki simptomi koji podse}aju postepeno redukovati.
na ekscesivnu adrenalinsku aktvnost su: tre- Upozorenje: Kod primene treba voditi ra~u-
mor, poja~ano znojenje, anksioznost, nervoza na o stanjima kao {to su: panhipopituitari-
i mi{i}na slabost. Suprotni efekti se vide kod zam ili predispozicija za adrenalnu insufici-
hipotireoidizma. jenciju uzrokovanu drugim agensima (zapo-
~eti kortikosteroidnu terapiju pre levotiroksi-
na), stariji bolesnici i sa oboljenjima kardio-
H03AA01 levotiroksin natrijum
vaskularnog sistema, hipotireoidizam koji
(Levothyroxine sodium) dugo traje, dijabetes insipidus, dijabetes me-
DDD: O P 0,15 mg litus, trudno}a, dojenje.
FarKl: HORMON (TIREOIDNI)
Delovanje: Levotiroksin natrijum je tireoidni
EUTHYROX - Merck KGaA, Nema~ka
hormon koji se koristi kao supstituciona tera-
LETROX - Berlin-Chemie Menarini Group,
pija u tretmanu hipotireoidizma. Daje se, ta-
H ko|e, u uslovima netoksi~ne difuzne gu{avo-
sti i Ha{imotove bolesti, kako bi se suprimira-
Nema~ka
TIVORAL - Galenika A.D., R. Srbija
la sekrecija tireoidno-stimuliraju}eg hormo-
na (TSH), i preveniralo pove}anje ili reverz- H03AA02 liotironin natrijum
no pove}anje tireoidne `lezde. Tako|e, daje (Liothyronine sodium)
se u cilju supresije TSH produkcije, u terapiji DDD: O P 60 mcg
tireoidnog karcinoma i kao dijagnosti~ki FarKl: HORMON (TIREOIDNI)
agens za diferencijalnu dijagnozu hipertireoi- Indikacije: hipotireoidizam.
dizma. Zajedno sa antitireoidnim lekovima,
Kontraindikacije: v. levotiroksin natrijum.
daje se u terapiji hipertireoidizma.
Neèljena dejstva: v. levotiroksin natrijum.
Indikacije: hipotireoidizam.
Kontraindikacije: tireotoksikoza.
Doziranje: odrasli, oralno: zapo~eti sa dozom
Neèljena dejstva: obi~no kod prekomernog
10-20 mcg dnevno, postepeno pove}avaju}i
doziranja, moè se javiti anginalni bol, arit-
do 60 mcg dnevno u podeljenim dozama 2-3
mija, palpitacija, spazmi mi{i}a, tahikardija,
puta dnevno; stariji bolesnici treba da prime-
dijareja, povra}anje, tremor, umor, ekscitabil-
njuju manje po~etne doze; deca: doze za sta-
nost, nesanica, glavobolja, crvenilo lica, zno-
rije treba smanjiti u odnosu na telesnu masu
jenje, groznica, netolerancija vru}ine, gubi-
deteta; hipotireoidna koma: 5-20 mcg pono-
tak telesne mase i mi{i}na slabost.
viti svakih 12 ~asova ili individualno ordini-
Interakcije: tireoidni status uti~e na metabo- rati dozu.
li~ku aktivnost i na najve}i broj organskih si-
Upozorenje: v. levotiroksin natrijum.
stema. Le~enje hipotireoidizma tireoidnim le-
kovima moè uticati na status ostalih bolesti
i njihovo le~enje. (Na primer, kod hipotireo- H03B Antitireoidni preparati
idnog dijabetesa, javlja se potreba za pove}a- Opis: Hipertireoidizam (tireotoksikoza) je
nim dozama i insulina i oralnih hipoglikemi- klini~ki sindrom koji nastaje posle izloènosti
ka.) Tireoidni status, tako|e, moè da uti~e i tkiva visokim dozama tireoidnog hormona.
na metabolizam lekova i njihov klirens. Naj~e{}i oblik hipertireoidizma je Grejvsova
Doziranje: Levotiroksin je lek izbora u terapi- bolest, ili difuzna toksi~na gu{avost. Antitire-
ji odràvanja: inicijalna doza ne bi trebalo da oidni lekovi se koriste za le~enje hipertireoi-
pre|e 50-100 mcg dnevno, koju bi trebalo dizma, kako kod pacijenata koje bi trebalo
uzeti pre doru~ka, ili 25-50 mcg kod starijih i pripremiti za tireoidektomiju, tako i kod onih
onih sa kardiovaskularnim bolestima (gde se koji bi trebalo tu terapiju dugo da upotreblja-
moè davati 25 mcg svakog dana ili 50 mcg vaju. Ovo je jedina terapija koja je efikasna
svaki drugi dan); doza bi trebalo da se pove- kod intaktne tireoidne `lezde, ali zahteva du-
}ava u toku 4 nedelje za 25-50 mcg. Uobi~a- gotrajnu primenu i pra}enje (1-2 godine).
jena doza odràvanja je 100-200 mcg koja se Relaps se moè javiti kod 60-70%. Incidenca
daje jednom dnevno. Kod odoj~adi i dece: u relapsa je mnogo nià ako se antitireoidni le-
kovi koriste u kombinaciji sa levotiroksinom. Interakcije: v. Poglavlje III.

Ova terapija je pogodna kod mladih pacijena- Doziranje: Kod odraslih se daje u dozi od
ta sa malim `lezdama i blagom bole{}u. Me- 300-600 mg, ova doza se daje dok pacijent ne
timazol natrijum (tiamazol) i propiltiouracil postane eutireoidan; zatim se doze mogu po-
se daju dok se ne postigne spontana remisija, stepeno smanjivati do doze odràvanja 50-
koja se moè odràvati 1-15 godina. Terapija 150 mg. Mada antitireoidni lekovi imaju kra-
antitireoidnim lekovima po~inje se, obi~no, tak poluìvot, trebalo bi ih davati jednom
visokim, odvojeno datim dozama, da bi se ka- dnevno zbog prolongiranog dejstva na tireoi-
snije do{lo do primene pojedina~ne dnevne deju. U kombinaciji sa karbimazolom u dozi
doze, kad pacijent postane klini~ki eutireoi- od 20-60 mg dnevno i levotiroksinom u dozi
dan. od 50-150 mcg dnevno, propiltiouracil se ko-
Hipertireoidizam spada u autoimune bolesti i risti u reìmu nadoknade; ovu terapiju bi po-
reaktivacija autoimunog procesa moè da se novo trebalo dati posle 18 meseci. Ovaj reìm
javi kada se doza antitireoidnih lekova snizi, nije pogodan za primenu u trudno}i. Pre par-
u cilju odràvanja terapije, i kada TSH po~ne cijalne tireidektomije, jod se moè davati 10-
da deluje na `lezdu. Osloba|anje TSH moè 14 dana kao dodatak karbimazolu ili propil-
se prevenirati dnevnim davanjem 0,05-0,15 tiouracilu, kako bi se kontrolisala i redukova-
mg levotiroksina sa 5-15 mg metimazola (ti- la vaskularnost tireoideje. Jod ne bi trebalo
amazol) ili 50-150 mg propiltiouracila u dru- upotrebljavati za dugotrajnu terapiju, po{to
goj godini terapije. Kada se antitireoidna te- njegova antitireoidna aktvnost ima tendenci-
rapija prekine, levotiroksin se nastavlja dava- ju da se smanjuje. Rastvor radioaktivnog jo-
ti u toku slede}e godine. Relaps na ovakav da (I131) se koristi dosta u terapiji tireotoksi-
program iznosi oko 20%. koza, u svim uzrastima, naro~ito kad je pro-
blemati~an odgovor na terapiju, kod pacije-
Neèljena dejstva: osip (moè se ublaìti an-
tihistaminskom terapijom); mogu}a je pojava
agranulocitoze (pra}ene sorom ili grozni-
nata sa kardiovaskularnim oboljenjima i kod
pacijenata sa relapsom posle tireoidektomije.
H
com), u tom slu~aju potrebno je prekinuti te- Predoziranje: pra}eno je brzim razvojem hi-
rapiju; retko se javljaju neèljeni efekti koji potireoidizma, koji nije redak. Preparat bi
zahtevaju prekid terapije: urtikarija, holestat- trebalo izbegavati u trudno}i, jer moè iza-
ska ùtica, hepatocelularna toksi~nost, eksfo- zvati fetalnu gu{avost.
lijativni dermatitis i akutna artralgija. Propil- Upozorenje: Kod pacijenata u trudno}i, o{te-
tiouracil se moè koristiti kod pacijenata koji }enjem bubrega i jetre, mora se davati pa`lji-
imaju senzitivne reakcije na karbimazol. Oba vo i u redukovanim dozama (kod blaèg o{te-
leka interferiraju sa sintezom tireoidnih hor- }enja bubrega, redukcija doze iznosi 25%, a
mona. kod teìh i 50%).
H03BA Tiouracili PTU - Alkaloid A.D., Makedonija
H03BA02 propiltiouracil (PTU)
(Propylthiouracil) H03BB Derivati imidazola sa
DDD: O 0,1 g sumporom
FarKl: TIREOSTATIK, ANTAGONIST TIREO- H03BB02 tiamazol (metimazol)
IDNOG HORMONA (Thiamazole)
Delovanje: Blokira produkciju tireoidnih hor- DDD: O 10 mg
mona; inhibi{e perifernu dejodinaciju tiroksi-
FarKl: TIREOSTATIK, INHIBITOR SINTEZE
na u trijodtironin. Resorbuje se brzo i lako iz
TIREOIDNOG HORMONA
gastrointestinalnog trakta (oko 80%); za pro-
teine plazme vezan je 75-80%; metabolizuje Delovanje: Tiamazol je sintetski antitireoidni
se u jetri brzo; a oko 35% doze se izlu~uje u proizvod koji blokira produkciju tireoidnih
urinu sa poluvremenom oko 1-2 sata u bole- hormona. Blokira stvaranje tireoidnih hor-
snika sa normalnom funkcijom bubrega i mona i poseduje imunosupresivno dejstvo.
8½h u anuri~nih bolesnika. Indikacije: hipertireoidizam, u terapiji Gra-
Indikacije: hipertireoidizam, uklju~uju}i Gra- vesove bolesti, u pripremi hipertireoidnih pa-
vesovu bolest; pripremu hipertireodinih paci- cijenata za tireoidektomiju, kao dodatak te-
jenata za tireoidektomiju; kao dodatak radio- rapiji radioaktivnim jodom i u terapiji tireo-
aktivnoj terapiji i u terapiji tireoidne strume. idne strume.
Kontraindikacije: hipersenzitivnost, dojenje. Neèljena dejstva: javljaju se, obi~no, 8 ne-
delja od po~etka terapije. Naj~e{}e su neznat-
Neèljena dejstva: Kao kod ostalih antitireo-
na: nauzeja, povra}anje, poreme}aj u èlucu,
idnih lekova; naj~e{}e je pojava asimptomat-
glavobolja, artralgija, osip i pruritus, gubitak
skog o{te}enja jetre, retko, moè se javiti he-
kose u pojedinim slu~ajevima, mogu}a de-
patotoksi~ost, hepatitis, hepati~ka nekroza,
presija kostne srì i blaga leukopenija, kod
encefalopatija i smrt.
tih slu~ajeva agranulocitoza, mogu}a pojava
304 specijalni deo
groznice, sindroma sli~nog lupusu, vaskulitis, biti kao monoterapiju, jer bi za 2-8 nedelja
nefritis i poreme}aj ukusa. `lezda pobegla iz tzv. "jodnog bloka", a sma-
Doziranje: Oralno: inicijalna doza 15-60 mg njenje joda dalje, prouzrokovalo bi pogor{a-
dnevno; ~esto se daje u odvojenim dozama, nje tireotoksi~kih simptoma u `lezdi bogatoj
ali je i doziranje jednom dnevno tako|e mo- jodom.
gu}e. Pobolj{anje se vidi za 1-3 nedelje, a Jodni kontrastni agensi su, tako|e, validni u
simptomi su pod kontrolom za 1-2 meseca. terapiji hipertireoidizma. Ovi preparati brzo
Kod eutireoidnih pacijenata, doza se postepe- inhibi{u konverziju T4 u T3, u jetri, bubrezi-
no smanjuje do doze odràvanja, obi~no 5-15 ma, hipofizi i mozgu, dovode}i do pobolj{a-
mg dnevno. Alternativno, moè i da se nasta- nja subjektivnih i objektivnih parametara.
vi sa inicijalnom dozom u kombinaciji sa ti- Oni se primenjuju u slu~ajevima gde je pri-
roksinom. U oba slu~aja, terapiju bi trebalo mena tioamida kontraindikovana. Ovi prepa-
odràvati godinu dana, a ~esto i 18 meseci. rati imaju sli~nu toksi~nost kao i jodidi. Radi-
Inicijalna doza za decu je 400 mcg/kg telesne oaktivni I131 je jedini izotop joda koji se kori-
mase dnevno, a doza za odràvanje moè bi- sti u terapiji tireotoksikoze. Prednosti ove te-
ti prepolovljena. rapije su: lak{a primena, efikasnost, niska ce-
Predoziranje: Kod visokih doza, mogu}e je na i odsustvo bola. Radioaktivni jod ne bi tre-
da se pojavi hipotireoidizam i gu{avost, u balo davati trudnicama i dojiljama, jer prola-
trudno}i mogu rezultovati u fetalnom hipoti- zi placentu i izlu~uje se mlekom.
reoidizmu i gu{avosti. Kako je imuni mehani- Oralni rastvor joda (Lugolov rastvor), sadrì
zam u sve ovo uklju~en, mogu}e je da do|e 5% joda i 10% kalijum jodida u destilovanoj
do ukr{tene reakcije kod upotrebe antitireo- vodi, rastvor koji je sveè prokuvan i ohla-
idnih lekova. |en. U tom rastvoru ima 130 mg/mL joda.
H Upozorenje: Pacijenti bi morali biti upozore-

ni kako da prepoznaju simptome toksi~nosti
(o{te}enja na sluznici usne duplje, modrice,
Daje se u terapiji tireotoksikoze, 10-14 dana
pre operacije {titaste `lezde, kao dodatak tia-
mazolu ili propiltiouracilu da bi se smanjila
sor, groznica, ili razvoj nespecifi~nih bolesti) prokrvljenost `lezde; ne sme se primenjivati
i da, u tom slu~aju, odmah traè medicinsku dugo, s obzirom na to da se antitireoidno dej-
pomo}. Prekinuti terapiju na svaki klini~ki ili stvo joda smanjuje.
laboratorijski dokaz o neutropeniji. Doziranje: Doza: 0,1-0,3 mL 3 puta na dan.
Registrovani lekovi: Neèljena dejstva: hipersenzitivne reakcije,
TIASTAT - Bosnalijek, BiH uklju~uju}i i simptome sli~ne cirozi, glavobo-
lja, suzenje, bol u pljuva~nim `lezdama, la-
ringitis, bronhitis, akneiformni osip, nadutost
H03C Terapija jodom pljuva~nih `lezda, ulceracije mukoznih mem-
Opis: Jodidi, odnosno jod, imaju multiplo brana, konjunktivitis, rinoreja, groznica, me-
dejstvo na trieoidnu `lezdu. Inhibi{u organi- talni ukus, krvavljenje i retko anafilaktoidne
fikaciju i osloba|anje hormona, sniàvaju ve- reakcije, prolongirana terapija depresije, ne-
li~inu i vaskularnost hiperplasti~ne `lezde. sanica, impotencija, gu{avost dece ~ije su
Kod osetljivijih osoba, jodidi mogu uzrokova- majke uzimale jodide.
ti hipertireoidizam ili hipotireoidizam. Pre
uvo|enja tioamida (40-ih godina pro{log ve-
ka), jodidi su bili glavni antitireoidni agensi. H03CA Preparati joda
Danas se oni retko koriste kao pojedina~na H03CA .. kalijum jodid
terapija. (Potassium iodide)
U farmakolo{kim dozama (> 6 mg dnevno), DDD: O, P 0,33 g
glavno dejstvo jodida, odnosno joda je da in- FarKl: TIREOSTATIK
hibi{e osloba|anje hormona, verovatno, pre-
ko inihibicije tireoglobulinske proteolize. Kod Registrovani lekovi:
tireoidne strume, primenom jodne terapije, KALIUMIODID - Berlin-Chemie Menarini
ve} posle 2-7 dana, dolazi do pobolj{anja ti- Group, Nema~ka
reotoksi~nih simptoma. Jodidi smanjuju va-
skularitet, veli~inu i fragilnost hiperplasti~ne
`lezde, omogu}avaju}i lekovima da deluju
kod preoperativne pripreme.
Ono {to je lo{e u terapiji jodidima jeste pove-
}anje unutar`lezdanih depoa joda, koji mogu
da odloè po~etak tioamidne terapije ili da
preveniraju upotrebu radioaktvnog joda, za
nekoliko nedelja. Zbog toga bi sa jodidima
trebalo da se zapo~ne posle po~etka tiamidne
terapije. Tako|e, jodide ne bi trebalo upotre-
ografija: 0,2-1 mg glukagona i.v., antidotna
H04 PANKREASNI
HORMONI
terapija kod trovanja beta-adrenergi~kim
blokatorima: odrasli: i.v. po~etna bolus doza
5-10 mg, kasnije 2-10 mg/sat u infuziji 5%
glukoze, a zavisno od klini~kog odgovora, br-
H04A Glikogenoliti~ki hormoni zina infuzije se moè smanjiti; deca: po~etna
H04AA Glikogenoliti~ki hormoni doza je bolus injekcija i.v. 50-100 mcg, zavi-
sno od telesne mase uz nastavak i.v. infuzije
H04AA01 glukagon (Glucagon) 1-5 mg/sat.
DDD: P 1 mg
FarKl: HORMON (GLIKOGENOLITIK) Registrovani lekovi:
GLUCAGEN HYPOKIT - Novo Nordisk A/S,
Delovanje: Glukagon je polipeptidni hormon
Danska
pankreasa, koji se sinteti{e u alfa }elijama
Langerhansovih ostvaca. Glukagon je polipe-
tid sa 29 amino kiselina. Brzo se degradira u
jetri i bubrezima, kao i u plazmi i na svojim
receptorskim mestima. Mobilizacijom gliko-
gena iz depoa u jetri, glukagon podiè nivo
H05 HOMEOSTAZA
KALCIJUMA
glukoze u krvi. U slu~aju te{ke hipoglikemije,
pra}ene gubitkom svesti (kad nije mogu}a H05A Paratireoidni hormoni i
brza i.v. primena glukoze), primena glukago- analozi
na podiè vrednost glukoze u krvi i pobolj{a-
H05AA Paratireoidni hormoni i
va stanje bolesnika. Glukagon se moè dati
i.v., i.m. ili s.c. u dozi manjoj od 1 mg. U slu- analozi
~aju da deset minuta nakon primene gluka-
gona nema klini~kog odgovora, mora se dati
Opis: Paratireoidni hormon je polipeptidni
hormon sastavljan od 84 amino kiseline. Pro-
dukuje se u paratireoidnoj `lezdi u vidu pre-
H
glukoza i.v. S obzirom na to da glukagon
smanjuje motilitet glatkih mi{i}a, koristi se i kursora, koji se, pod uticajem kalcijum senzi-
u dijagnostici (radiologija, endoskopija). Far- tivne proteaze, pre sekrecije osloba|a termi-
makolo{ke koli~ine glukagona uti~u na oslo- nalnog dela aminokiselina. Endogeni parat-
ba|anje insulina iz normalnih pankreasnih hormon uti~e na odràvanje ravnote`ne kon-
beta }elija, kateholamina iz feohromocitoma centracije kalcijuma u plazmi, na protok kal-
i kalcitonina iz karcinoma medularnih }elija. cijuma i fosfata kroz }elijske membrane u ko-
Glukagon ima pozitivno inotropno i hrono- stima i bubrezima, sa krajnjim efektom pove-
tropno dejstvo na srce. Visoke doze glukago- }anja serumskog kalcijuma i sniènjem se-
na izazivaju relaksaciju glatkih mi{i}a intesti- rumskih fosfata. Ima vazoaktivno i kardio-
numa. tropno dejstvo, {to obja{njava sposobnost pa-
rathormona da pove}a glomerularnu filtraci-
Indikacije: Hipoglikemija osoba sa dijabetes
ju. U kostima parathormon pove}ava aktiv-
melitusom, na terapiji insulinom, kao antidot
nost osteoklasta, }elija odgovornih za resorp-
kod trovanja beta-adrenergi~kim blokatori-
ciju kostnog tkiva, indirektno preko aktivno-
ma. U dijagnosti~ke svrhe: radiografija dige-
sti osteoblasta, uti~u}i, na taj na~in, na remo-
stivnog sistema, endoskopija, kompjuterizo-
delovanje kostiju. U bubrezima, pove}ava re-
vana tomografija, magnetna rezonanca. Kod
apsorpciju kalcijuma i magnezijuma u nefro-
uspostavljanja kardiolo{kih efekata, kod pre-
nu, ali smanjuje reapsorpciju fosfata, amino-
doziranja beta-adrenergi~kim blokatorima,
kiselina, bikarbonata, natrijuma, hlorida i
ali nije koristan kod kongestivne sr~ane insu-
sulfata.
ficijencije; u radiologiji zbog njegovog relak-
siraju}eg dejstva na creva.
Kontraindikacije: Feohromocitom. H05AA02 teriparatid (Teriparatide)
Neèljena dejstva: Reakcije preosetljivosti, DDD: P 20 mcg
mu~nina, povra}anje, dijareja, hipokalijemi- FarKl: HORMON, PARATIREOIDNI
ja, prolazno lupanje srca. Delovanje: Teriparatid je rekombinantni hu-
Interakcije: v. Poglavlje III. mani paratireoidni hormon sa identi~nom
Doziranje: hipoglikemija: odrasli i deca teà sekvencom 34 N- terminalnih aminokiselina-
od 25 kg: 1 mg glukagona s.c., i.m. ili i.v.; De- biolo{ki aktivnog regiona od 84 aminokiseli-
ca lak{a od 25 kg 0,5 mg glukagona s.c., i.m. na humanog paratireoidnog hormona. Dejs-
ili i.v. Ako nema klini~kog pobolj{anja, mora tvom na osteoblaste omogu}ava rast kostiju i
se dodati i.v. glukoza. pove}ava njihovu gustinu i uti~e na nadok-
Dijagnosti~ki postupci: (endoskopija, radiolo- nadu ispra`njenih kostnih depoa.
gija) 0,2-0,5 mg glukagona i.v., 1,2 mg gluka- Indikacije: kod èna u postmenopauzi, kod
gona i.m. ili i.v. Kompjuterizovana tomogra- kojih je dijagnostikovana osteoporoza, i kod
fija, magnetna rezonanca, supstracijska angi- kojih zbog toga, postoji visok rizik od fraktu-
ra kostiju; kod èna koje su imale frakturu
306 specijalni deo
kostiju usled osteoporoze, ili koje su pokaza- H05BA01 kalcitonin (lososov

le intoleranciju na drugu vrstu tretmana sintetski) (Calcitonin
osteoporoze. (salmon synthetic))
Kontraindikacije: primena kod dece, trudni- DDD: P 100 i. j.; N 200 i. j.
ca i dojilja, kao i starijih osoba koje su ispo-
FarKl: ANTIHIPERKALCEMIK
ljile hipersenzitivne reakcije u toku primene
ovog preparata; ne preporu~uje se primena Delovanje: Kalcitonin je hormon koji se nor-
kod osoba sa oboljenjem kostiju (uklju~uju}i malno produkuje u tireoidnim parafolikular-
i Paget-ovu bolest), hiperparatireoidizam, u nim }elijama. Njihova sekrecija se reguli{e ni-
pacijenata sa povi{enim nivoima alkalne fos- voom kalcijuma u plazmi. Kalcitonin lososa
fataze nepoznatog porekla, kao i kod pacije- ima slabije izraèna imunolo{ka svojstva od
nata ~iji je kostni sistem prethodno bio kalcitonina svinje, te je pogodniji za dugo-
izloèn zra~enju X zracima. trajno le~enje. Hipokalcijemijsko dejstvo se
ostvaruje preko inhibicije osteoklastne re-
Neèljena dejstva: Bol, glavobolja, astenija,
sorpcije kostiju. Direktnim dejstvom na bu-
bol u vratu, hipertenzija, angina pektoris,
brege, pove}ava se urinarna ekskrecija kalci-
sinkopa, nauzeja, konstipacija, vrtoglavica,
juma i fosfata.
depresija, insomnija.
Indikacije: Stanja i bolesti u kojima je visoko
Interakcije: Istovremenom primenom sa di-
izraèno modelovanje kostiju, kao Pagetova
goksinom moè do}i do potenciranja toksi-
bolest; zatim, postmenopauzalna osteoporo-
~nosti digoksina.
za, hiperkalcijemija, naro~ito udruèna sa
Doziranje: Preporu~ena doza je 20 mcg s.c. nekim malignitetom.
inj., jednom dnevno (u butni mi{i} ili mi{i}ni
Kontraindikacije: trudno}a i dojenje.
zid abdomena, pri ~emu pacijent leì ili sedi),
H maks. u toku 18 meseci.

Predoziranje: U slu~aju predoziranja (gde
pojedina~na doza iznosi 800 mcg), mogu}a
Neèljena dejstva: mu~nina, povra}anje, ta-
lasi vru}ine, trnjenje u prstima, neprijatan
ukus, abdominalni bol, alergijske reakcije
uklju~uju}i anafilaksu, zapaljenjska reakcija
je pojava nauzeje, slabosti/pospanosti i
na mestu primene leka. Kod intranazalne pri-
hipotenzije.
mene, neèljena dejstva su re|a nego kod pa-
Upozorenje: Ne preporu~uje se upotreba renteralne primene i uklju~uju rinitis, sinuzi-
duè od 2 godine. Mogu}a je pojava uroliti- tis, epistaksu.
jaze. U slu~aju pojave urolitijaze ili hipe-
kalciurije, neophodno je merenje izlu~ivanja
kalcijuma mokra}om. Kod pacijenata koji su Doziranje: Kalcitonin se daje s.c. ili i.m.; ne-
pre tretmana imali prisutno o{te}enje bubre- kad se daje intranazalno, rektalno ili u vidu
ga ili urolitijazu, zbog mogu}nosti i.v. infuzije.
pogor{anja stanja, ovaj preparat bi trebalo Hiperkalcijemija: i.m. ili s.c. injekcija 100 i.j.
davati uz poseban oprez. svakih 6-8 sati, maks. (a ne ukupno) 400 i.j.
svakih 6-8 sati. Kod te{kih ili hitnih slu~ajeva
Registrovani lekovi: polagana infuzija i.v. 5-10 i.j./kg telesne ma-
FORTEO - Lilly France S.A.S., Francuska se tokom 6 sati.
Pagetova bolest: i.m. ili s.c. injekcija 50 i.j./3
H05B Antiparatireoidni hormoni puta nedeljno do 100 i.j./dan (u jednoj ili
dve doze). Kod bolesnika sa bolovima u ko-
H05BA Preparati kalcitonina stima ili kod kompresije nerva 50-100
Opis: Kalcitonin i parathormon reguli{u mo-
i.j./dan tokom 3-6 meseci.
delovanje kosti. Ovi hormoni omogu}uju
o~uvanje homeostaze kalcijuma. Kalcitonin Postmenopauzalna osteoporoza: s.c. ili i.m.
sniàva nivo kalcijuma kod bolesnika sa hi- injekcija u dozi od 100 i.j./dan, uz dodatak
perkalcijemijom. Kod bolesnika sa Paget- kalcijuma ili D vitamina; aerosol: 200 i.j./dan
ovom bole{}u, kalcitonin ublaùje bol. Delu- u{pricati uz dodatak kalcijuma ili D vitamina.
je i kod neurolo{kih komplikacija, tako {to Registrovani lekovi:
ublaàva bol. Kalcitonin omogu}ava o~uva- KALCITONIN – Srbolek, R. Srbija.
nje kostne mase i smanjuje u~estalost prelo- MIACALCIC - Novartis Pharma AG, [vajcars-
ma kostiju u postmenopauzalnom periodu. U ka
le~enju osteoporoze, kalcitonin je lek koji bi
trebalo primeniti tek posle primene bifosfo-
nata. U upotrebi je svinjski kalcitonin, loso-
sov sintetski kalcitonin i humani kalcitonin.
Sintetski lososov kalcitonin je najpotentniji.
307
J
2.8 ANTIINFEKTIVNI LEKOVI ZA
SISTEMSKU PRIMENU
308 specijalni deo
J
J01
ANTIINFEKTIVNI LEKOVI ZA SISTEMSKU PRIMENU
ANTIBAKTERIJSKI LEKOVI ZA SISTEMSKU PRIMENU
J01A tetraciklini
J01AA tetraciklini
J01B amfenikoli
J01BA amfenikoli
J01C beta-laktam antibakterijski lekovi, penicilini
J01CA penicilini {irokog spektra
J01CE penicilini osetljivi na beta-laktamazu
J01CF penicilini otporni na beta-laktamazu
J01CG inhibitori beta-laktamaze
J01CR kombinacije penicilina, uklju~uju}i i kombinacije sa inhibitorima beta-laktamaze
J01D ostali beta-laktam antibakterijski lekovi
J01DA cefalosporini i srodni lekovi
J01DF monobaktami
J01DH karbapenemi
J01E sulfonamidi i trimetoprim
J01EA trimetoprim i derivati
J01EB sulfonamidi kratkog delovanja
J01EC sulfonamidi srednje dugog delovanja
J01ED sulfonamidi dugog delovanja
J01EE kombinacije sulfonamida sa trimetoprimom, uklju~uju}i derivate
J01F makrolidi, linkozamidi i streptogramini
J01FA makrolidi
J01FF linkozamidi
J01FG streptogramini
J01G aminoglikozidni antibakterijski lekovi
J01GA streptomicini
J01GB ostali aminoglikozidi
J01M hinolonski antibakterijski lekovi
J01MA fluorohinoloni
J01MB ostali hinoloni
J01R kombinacije antibakterijskih lekova
J01RA kombinacije antibakterijskih lekova
J01X ostali antibakterijski lekovi
J01XA glikopeptidni antibakterijski lekovi
J01XB polimiksini
J01XC steroidni antibakterijski lekovi
J01XD derivati imidazola
J01XE derivati nitrofurana
J01XX ostali antibakterijski lekovi
J02 ANTIMIKOTICI ZA SISTEMSKU PRIMENU
J02A antimikotici za sistemsku primenu
J02AA antibiotici
J02AB derivati imidazola
J02AC derivati triazola
J02AX ostali antimikotici za sistemsku primenu
J04 ANTITUBERKULOTICI
J04A lekovi za terapiju tuberkuloze
J04AA aminosalicilna kiselina i derivati
J04AB antibiotici
J04AC hidrazidi
J04AD derivati tiokarbamida
J04AK ostali lekovi za terapiju tuberkuloze
J04AM kombinacije lekova za terapiju tuberkuloze
J04B lekovi za terapiju lepre
J04BA lekovi za terapiju lepre
J antiinfektivni lekovi za sistemsku primenu 309
J05 ANTIVIRUSNI LEKOVI ZA SISTEMSKU PRIMENU

J05A lekovi sa direktnim delovanjem na viruse
J05AA tiosemikarbazoni
J05AB nukleozidi i nukleotidi, isklju~uju}i inhibitore reverzne transkriptaze
J05AC cikli~ni amini
J05AD derivati fosfonske kiseline
J05AE inhibitori proteaze (inhibitori HIV-proteinaze)
J05AF nukleozidni i nukleotidni inhibitori reverzne transkriptaze
J05AG nenukleozidni inhibitori reverzne transkriptaze
J05AH inhibitori neuraminidaze
J05AX ostali antivirusni lekovi
J06 IMUNOSERUMI I IMUNOGLOBULINI
J06A imunoserumi
J06AA imunoserumi
J06B imunoglobulini
J06BA imunoglobulini, nespecifi~ni, humani
J06BB imunoglobulini, specifi~ni
J06BC ostali imunoglobulini
J07 VAKCINE
J07A bakterijske vakcine
J07AC vakcine protiv antraksa
J07AD vakcine protiv bruceloze
J07AE vakcine protiv kolere
J07AF vakcine protiv difterije
J07AG vakcine protiv Haemophilus influenzae B
J07AH vakcine protiv meningokoka
J07AJ vakcine protiv pertusisa (veliki ka{alj)
J07AK vakcine protiv bakterijskog plaka
J07AL vakcine protiv pneumokoka
J07AM
J07AN
J07AP
vakcine protiv tetanusa
vakcine protiv tuberkuloze
tifoidne vakcine
J
J07AR vakcine protiv egzantemskog tifusa
J07AX ostale bakterijske vakcine
J07B virusne vakcine
J07BA vakcine protiv encefalitisa
J07BB vakcine protiv influence (grip)
J07BC vakcine protiv hepatitisa (ùtica)
J07BD vakcine protiv morbila (male boginje)
J07BE vakcine protiv parotitisa (zau{ke)
J07BF vakcine protiv poliomijelitisa (de~ija paraliza)
J07BG vakcine protiv rabijesa (besnilo)
J07BH vakcine protiv dijareje izazvane rota virusom
J07BJ vakcine protiv rubeole (crvenka)
J07BK vakcine protiv vari~ele (ov~ije boginje)
J07BL vakcine protiv ùte groznice
J07BX ostale virusne vakcine
J07C bakterijske i virusne vakcine, kombinacije
J07CA bakterijske i virusne vakcine, kombinacije
J07X ostale vakcine
310 specijalni deo
• da ima povoljne farmakokinetske osobine
J01 ANTIBAKTERIJSKI
LEKOVI ZA SISTEMSKU
PRIMENU
(dobra prodornost do mesta infekcije),
• da ne izaziva neèljene reakcije u organi-
zmu ~oveka, da se sporo razvija rezistenci-
Opis: Uvo|enje antibiotika u medicinsku ja,
praksu predstavlja najzna~ajniji doga|aj u • da je aktivan primenjen i oralno i parente-
farmakoterapiji 20. veka. Ovo je jedina grupa ralno i
lekova koja je produìla ìvot ljudi na na{oj • da je cena terapije prihvatljiva.
planeti i pojedine fatalne bolesti u~inila izle- Ovakve zahteve, naravno, ni jedan poznati
~ivim. Iako se i otkri}e i primena antibiotika lek za sada ne moè da ispuni.
vezuje za 20. vek, gledano istorijski, antibak- Prilikom primene antimikrobnih lekova, tre-
terijski efekat koji su produkovale neke gljivi- ba se pridràvati op{tih principa, ~ime se pre-
ce, opisan je ve} u 19. veku, a plesan sa na- komerna upotreba ovih lekova moè svesti
mirnica koristili su stari Kinezi 2000. pre n.e. na potrebni nivo. Principijelno, optimalna
za le~enje infekcija koè. Ipak, tek ~etrdese- primena antimikrobnih lekova podrazumeva
tih godina 20. veka, u medicini zapo~inje era prethodnu bakteriolo{ku identifikaciju, ispiti-
antibiotika. Pored sinteze sulfonamida, koji vanje senzitivnosti izolovane klice na lekove i
su bili va`ni antimikrobni lekovi, sintetisane na osnovu takvih podataka, bira se efikasan
su i mnoge druge supstance sa antibakterij- antimikrobni lek najuèg spektra dejstva, sa
skim efektom, a mnogi antibiotici se danas najniòm toksi~no{}u, najpogodnijim na~i-
dobijaju polusintetskim putem, pa sve ove le- nom primene i najniòm cenom.
kove danas nazivamo antimikrobnim lekovi-
J ma. Pored toga, danas je otkriven i veliki broj
antivirusnih lekova, koji imaju veliki farma-
Me|utim, daleko ~e{}e ne moè se ostvariti
potpuna bakteriolo{ka identifikacija i antibi-
ogram, pa se tada, na osnovu empirije, zapo-
koterapijski zna~aj, a tako|e, pripadaju ovoj
~inje primena antimikrobnog leka, ukoliko
grupi lekova.
stanje bolesnika ne dozvoljava odlaganje te-
Uprkos ogromnom zna~aju antimikrobnih le- rapije. I tada, ukoliko postoje mogu}nosti,
kova za sve oblasti medicine, nesumnjivo je obavezno treba uzeti uzorke materijala za
da se ovi lekovi upotrebljavaju daleko ~e{}e bakteriolo{ku identifikaciju (bris, sputum,
nego {to je to opravdano. Iako antimikrobni urin, krv, gnoj ili druge sekrete i ekskrete),
lekovi ispoljavaju selektivnu toksi~nost u od- kako bi se korigovala terapija, ukoliko klini~-
nosu na mikroorganizme, ipak, svi lekovi iz ki odgovor ne bude dobar.
ove grupe, ispoljavaju i neèljene reakcije,
Pored navedenog,priznata je i potrebna i profilak-
{to bolesnike, bez opravdanog razloga, moè
ti~ka primena antimikrobnih lekova i to u slu~aju
izloìti nepotrebnim rizicima. S druge strane,
odre|enih intervencija (uklju~uju}i i stomatolo-
prekomerna, a naro~ito neopravndana upo-
{ke), kao {to su: kod bolesnika sa uro|enim i
treba antiobiotika dovodi do sve ve}e raspro-
ste~enim sr~anim manama, ugra|enim ve-
stranjenosti rezistencije me|u mikroorgani-
{ta~kim valvulama, ili drugim protezama, kao
zmima. Dalje treba naglasiti da je, tako|e,
i vrlo kratko perioperativna profilaksa u hi-
veoma {tetna primena antimikrobnih lekova
rurgiji i kod recidiviraju}ih urinarnih infekcija.
u veterinarskoj medicini, koja, pored razvoja
rezistencije, moè imati i druge nepovoljne
efekte na ~oveka, kao i na ekosistem. Zbog NE@ELJENE REAKCIJE
svega toga, veoma je vaàn racionalan pri- ANTIMIKROBNIH LEKOVA (AML)
stup u primeni antimikrobnih lekova, dobro S obzirom da je primena antimikrobnih leko-
poznavanje mehanizma dejstva, spektra dej- va (AML) veoma rasprostranjena i da gotovo
stva, toksi~nosti, farmakokinetskih osobina nema ~oveka u zapadnoj civilizaciji koji nije
ovih lekova, me|usobnog sinergizma i anta- le~en ovim lekovima, poznavanje neèljenih
gonizma, kao i cene, {to sve zajedno moè da reakcija AML ima veliki klini~ki zna~aj.
doprinese unapre|enju farmakoterapije.
Ako bi postojao idealni antimikrobni lek, on-
da bismo ga opisali na slede}i na~in:
FIZIOLO[KA STANJA I
• da je selektivno toksi~an za patogene mi-
NE@ELJENE REAKCIJE
Uzrast je veoma vaàn za ispoljavanje neè-
kroorganizme,
ljenih dejstava lekova. Posebno je osetljiv uz-
• da ne uti~e zna~ajno na normalnu mikro- rast novoro|en~adi zbog nezrelosti enzim-
floru doma}ina, skog sistema u jetri, odgovornog za metabo-
lizam lekova, kao i nezrelosti bubrega, preko ra{a na ampicilin i amoksicilin, koji pogre{no
kojih se izlu~uju ili lekovi, ili njihovi metabo- moè da se protuma~i kao alergija na ove le-
liti. Tako je poznat "sindrom sivih beba" koji kove. Upotreba polimiksina i aminoglikozida
se javlja u toku primene hloramfenikola kod moè da pogor{a mi{i}nu slabost kod bole-
novoro|en~adi. Zbog smanjenog metaboli- snika sa mijastenijom gravis, a bolesnici sa
zma u jetri i nedovoljnog izlu~ivanja preko epilepsijom, mogu da dobiju konvulzije po-
bubrega, u organizmu novoro|en~adi dolazi sle primene velikih doza penicilina i nekih hi-
do nagomilavanja hloramfenikola i ispoljava- nolona, jer se oni pona{aju kao antagonisti
nja toksi~nosti, koja moè da bude fatalna. GABA-e.
Sulfonamidi mogu, tako|e, da budu toksi~ni
u ovom uzrastu, zbog istiskivanja bilirubina
iz veze sa proteinima plazme, {to moè da
TOKSI^NOST ZA CENTRALNI NERVNI
dovede do pojave zna~ajne hiperbilirubine- SISTEM
mije. Tetraciklini mogu da izazovu diskolora- Neèljena dejstva antimikrobnih lekova za
ciju zuba, a hinoloni mogu da izazovu o{te}e- centralni nervni sistem (CNS) se ~e{}e javlja-
nje zglobnih hrskavica. U uzrastu novoro|enju kod male dece, starijih ljudi i bolesnika sa
~adi i odoj~adi potrebna je pa`ljiva korekcija bube`nom insuficijencijom (BI). Velike doze
doze prema telesnoj masi, {to ovakvu terapi- penicilina kod bolesnika u BI mogu da provo-
ju moè u~initi bezbednijom, a dovoljno efi- ciraju pojavu konvulzija zbog kumulacije le-
kasnom. Poseban problem kod propisivanja ka u likvoru, koja je posledica saturacije tran-
novih AML u de~ijem uzrastu je ne postojanje sportnih mehanizama zbog uremije. Hinolo-
klini~kih studija o efikasnosti i bezbedsnosti ni, naro~ito u ve}im dozama i ~e{}e kod sta-
ovih lekova kod novoro|en~adi, odoj~adi i rijih ljudi, kao i kod ljudi sa neurolo{kim po-
dece. To nalaè pedijatrima poseban oprez reme}ajima, izazivaju reverzibilne neurolo-
kod primene ovih lekova i odmeravanja kori- {ke i psihi~ke poreme}aje, a neki i konvulzi-
sti i rizika prilikom primene novih AML. je. Imipenem kod dece sa meningitisom ~esto
moè da izazove konvulzije, pa se u ovoj bo-
U poznim godinama, pojedini organi, u razli-
lesti prednost daje meropenemu. Izonijazid
~itom stepenu, gube svoju bazalnu aktivnost,
moè da provocira razli~ite oblike ekscitacije
zbog ~ega postoji pove}ana osetljivost na oto-
i nefrotoksi~nost aminoglikozida i drugih an-
tibiotika, kao i na hepatotoksi~nost antituber-
CNS-a kod osetljivih osoba, od kovulzija do
toksi~ne encefalopatije. Amfotericin B, tako|e,
J
moè da izazove blagu encefalopatiju. Ami-
kulotika i antigljivi~nih lekova.
noglikozidi ispoljavaju direktnu vestibularnu i
Trudno}a je fiziolo{ko stanje u kome je pri- kohlearnu toksi~nost, koja je ireverzibilna,
mena svih lekova posebno pod lupom, zbog odnosno, pra}ena je potpunom gluvo}om.
mogu}eg toksi~nog dejstva na majku, plod, Ovaj efekat je potenciran primenom diureti-
o{te}enja placente, uticaja na kontraktilnost ka Henle-ove petlje, primenom drugih oto-
uterusa, kao i zbog teratogenosti. Zbog nee- toksi~nih lekova i u BI, kada je kumulacija
ti~nosti klini~kih ispitivanja lekova u trudni- aminoglikozida u krvi ~e{}a. Eritromicin pri-
ca, bezbedna primena, naro~ito novih AML menjen, u velikim dozama, moè da izazove
nije proverena, pa osim beta-laktamskih anti- prolazno o{te}enje sluha. Vankomicin, tako-
biotika, sve ove lekove treba primenjivati u |e, moè da izazove o{te}enje auditorne
trudnica samo onda kada je to neophodno. funkcije.
To, svakako, ne zna~i da infekcije trudnica ne
treba le~iti, ve} je neophodno dobro proceni-
ti rizik i korist od primenjene terapije. Pozna- NEUROTOKSI^NOST
to je da streptomicin primenjen u trudnica Aminoglikozidi retko mogu da dovedu do o{te-
moè da dovede do gluvo}e ploda, da sulfo- }enja nerava, dok streptomicin ne{to ~e{}e de-
namidi mogu da izazovu ùticu ploda, a da luje toksi~no za opti~ki neuron. Izonijazid, na-
teraciklini mogu da dovedu do hepatotoksi~- ro~ito ukoliko se primenjuje bez adekvatnih
nosti kod majke, ~esto sa fatalnim ishodom. doza piridoksina deluje neurotoksi~no.
Mutagenost i teratogenost svih lekova se ispi-
tuje pre njihove prakti~ne primene, ali, ukoli- HEPATOTOKSI^NOST
ko se pokaè da je ispitani lek bezbedan u Antimikrobni lekovi ne deluju ~esto hepato-
eksperimentima na ìvotinjama, to jo{ uvek toksi~no, ali po svom toku, ovakva komplika-
ne zna~i da je on bezbedan za ~oveka, zbog cija moè zna~ajno da ugrozi bolesnika. Po-
pojave specijes razlika. Me|utim, ukoliko se znato je da hepatotoksi~nost poga|a bolesni-
za neki lek pokaè da jeste teratogen, embri- ke starije ìvotne dobi, bolesnike sa prethod-
otoksi~an ili mutagen, on se nikada ne prime- no o{te}enom jetrom (ciroza, alkoholizam,
njuje u trudnica. U ovu grupu spadaju metro- nasledne ili virusne bolesti). Dugotrajna pri-
nidazol, trimetoprim i sulfonamidi. mena antimikrobnih lekova (na primer u le-
Neke bolesti mogu da dovedu do neo~ekiva- ~enju TBC) ~e{}e izaziva hepatotoksi~ne
nih reakcija na lekove. Tako, u toku infektiv- efekte. Tako npr., istovremena primena rifam-
ne mononukleoze moè da do|e do pojave picina i izonijazida moè da se zavr{i fatalno
312 specijalni deo
zbog hepatotoksi~nosti (16 fatanih slu~ajeva frotoksi~nost. U odre|enim bolestima, jedno-

na 500.000 le~enih, prema jednoj studiji). Te- kratna primena amnogliozida u dnevnoj tera-
traciklini primenjeni i.v. mogu da deluju hepa- pijskoj dozi, moè da zadrì povoljan anti-
totoksi~no, a kod trudnica, iz nejasnih razlo- bakterijski efekat, a ima manju nefrotoksi~-
ga, ovaj efekat je zna~ajno ~e{}i i moè da se nost. Amfotericin B je izrazito nefrotoksi~an
zavr{i fatalno. antibiotik. Da bi se ublaìo nefrotoksi~ni efe-
Sulfonamidi i eritromicin - estolat mogu da iza- kat ovog leka, neophodna je istovremena pa-
zovu holestatski hepatitis, koji se, po pravilu, renteralna hidracija bolesnika, redovna kon-
zavr{ava bez posledica. Klindamicin, merope- trola elektrolitnog statusa i korekcija ovih po-
nem, imipenem, i najve}i broj beta-laktam an- reme}aja, kao i izbegavanje istovremenog da-
tibiotika mogu da izazovu prolazan skok vanja drugih nefrotoksi~nih lekova. Vankomi-
transaminaza, bez trajnog o{te}enja jetre. Pi- cin je, tako|e, potencijalno nefrotoksi~an, na-
razinamid, za razliku od toga, u 2-3% bolesni- ro~ito u kombinaciji sa aminoglikozidima, a
ka moè da izazove ozbiljna o{te}enja jetre, kod bolesnika sa BI je neophodna korekcija
koja zahteva prekid terapije. Flucitozin retko doze vankomicina, srazmerno o{te}enju bu-
izaziva o{te}enje jetre koje je reverzibilno. brega. Iz grupe glikopeptidnih antibiotka, te-
Poznato je da je jetra metaboli~ki izuzetno ikoplanin ima prednosti kod mogu}eg o{te}e-
vaàn organ, tako da lekovi, koji inhibi{u ak- nja burega, zbog slabije toksi~nosti za bubre-
tivnost mikrozomalnog enzimskog sistema u ge. Sulfonamidi, zbog slabije rastvorljivosti,
jetri, mogu da poja~aju toksi~nost drugih le- mogu da se taloè u nefronima (kristalurija),
kova. Takav je slu~aj kod primene eritromici- tako da mogu zna~ajno da o{tete bubrege.
na, itrakonazola i ketokonazola koji mogu da Dobra hidracija bolesnika (diureza ve}a od
potenciraju kardiotoksi~ne efekte terfenadi- 1200 mL) i/ili alkalinizacija urina mogu da
na, astemizola i cisaprida (v. Poglavlje III.) spre~e ovu pojavu. Tetraciklini u BI mogu da
Treba jo{ dodati da jetra ima va`nu sintetsku dovedu do skoka uree i kreatinina nepovolj-
funkciju, koja, primenom antimikrobnih le- nim kataboli~kim dejstvom, a primena diure-
kova, moè da bude o{te}ena. Tako npr. cefa- tika moè da isprovocira nefrotoksi~nost te-
losporini, a ne{to ~e{}e, cefalosporini III gene- traciklina. Cefalosporini za i.v. primenu su
J racije antagonizuju dejstvo vitamina K na sin-

tezu faktora koagulacije, pa tako primenjeni
sa oralnim antikoagulantnim lekovima mogu
potencijalno nefrotoksi~ni (cefaloridin se
zbog toga ne primenjuje).
da potenciraju njihov antikoagulantni efekat, HEMATOTOKSI^NOST

sa pojavom ozbiljnih krvavljenja (v. Poglavlje Antimikrobni lekovi, ne{to ~e{}e od ostalih le-
III.) kova, mogu da deluju hematotoksi~no. Ve}i-
na hematolo{kih poreme}aja koje izazivaju
NEFROTOKSI^NOST AML su blagi i reverzibilni, izuzev u slu~aju
O{te}enje bubrega izazvano lekovima, uvek hloramfenikola, kada se pojava pancitopenije
je ozbiljna neèljena reakcija, koja je ne{to ~esto zavr{ava smrtnim ishodom (576 zabe-
~e{}a u toku primene pojednih antibiotika. leènih slu~ajeva). Blagu i prolaznu depresi-
Mnoge bolesti (hipertenzija, sistemske bole- ju kostne srì mogu da izazovu beta-laktam
sti, primena imunosupresiva i drugih lekova), antibiotici (ne{to ~e{}e nafcilin), izonijazid, ci-
kao i starije ìvotno doba, imaju za posledicu profloksacin i flucitozin. Amfotericin B moè da
o{te}enje bubrega, a ovakvi bolesnici su ose- izazove hipohromnu anemiju i trombocitope-
tljiviji na nefrotoksi~nost AML. Aminoglikozidi niju. Kotrimoksazol, u slu~aju deficita folne ki-
su poznati po nefrotoksi~nosti, pa su tako ne- seline, izaziva megaloblastnu anemiju sa leu-
ki od njih (neomicin, kanamicin) povu~eni iz kopenijom i trombocitopenijom.
sistemske upotrebe, zbog ovog dejstva. Gen- Hloramfenikol moè da provocira tri tipa he-
tamicin je, za sada, me|u aminoglikozidima matotoksi~nosti: prvi je dozno zavisan i re-
koji su registrovani kod nas, prvi na listi ne- verzibilan, javlja se za vreme primene leka i
frotoksi~nih lekova. Kod 8%-26% bolesnika, pra}en je anemijom, leukopenijom ili trom-
ve} posle 7 dana primene terapijskih doza bocitopenijom; drugi tip hematotoksi~nosti
gentamicina dolazi do blagih i reverzibilnih je genetski uslovljen (idiosinkrazija), javlja se
znakova o{te}enja bubrega (pojava belan~e- nekad i posle 2 meseca od prekida terapije, ili
vina u urinu, cilindri), a skokovi ureje i krea- u formi pancitopenije sa fatalnim ishodom, ili
tinina javljaju se ne{to kasnije, ako se nasta- kao leukemija. Ova reakcija se, prema ve}ini
vi sa terapijom. U ve}ini slu~ajeva, po preki- procena, javlja kod jednog od 30 000 hiljada
du terapije, umerena o{te}enja bubrega su le~enih. Tre}i vid hematotoksi~nosti hloram-
reverzibilna, jer aminoglikozidi dovode do fenikola je posledica eritroidne supresije i
o{te}enja proksimalnih delova tubula, koji manifestuje se anemijom koja je reverzibil-
imaju sposobnost regeneracije. Dehidrira- nog karaktera. Zbog svih ovih poreme}aja,
nost, primena diuretika Henle-ove petlje i hloramfenikol je rezervni antibiotik i koristi
drugih nefrotoksi~nih lekova istovremeno sa se retko i to samo u terapiji onih bolesti kada
aminoglikozidima, zna~ajno potenciraju ne- nisu efikasni bezbedniji lekovi.
REAKCIJE PREOSETLJIVOSTI mogu da budu razlog nepovoljnog toka ili is-

Antimikrobni lekovi, ne{to ~e{}e od ostalih hoda bolesti i da poskupljuju le~enje. Super-
lekova, izazivaju razli~ite forme hipersenzi- infekcje se ~e{}e javljaju za vreme primene
tivnih reakcija, a penicilini kod 0,7%-8% le- AML {irokog spektra dejstva ili kombinovane
~enih, a sulfonamidi kod 10% bolesnika, ~i- primene AML. Pojavu superinfekcija olak{a-
me zauzimaju vode}e mesto. U toku primene vaju npr. implantirane cev~ice za odràvanje
AML, mogu da se jave svi tipovi hipersenzi- venskog puta, centralni venski kateteri, ure-
tivnih reakcija, uklju~uju}i i najteè (anafi- tralni kateteri, endotrahealni tubusi, sonde
laksa i angioedem). Smatra se da od 0,004%- privremenog "pacemaker-a" i sli~no. Poseban
0,04% bolesnika le~enih penicilinima, reagu- tip superinfekcije je kolitis udruèn sa prime-
je anafilaksom, a da od tog broja od anafilak- nom AML (pseudomembranozni kolitis), koji
se umire 0,001%, {to je oko 300 ljudi godi- moè da ima teàk tok, a ako se ne prepozna
{nje. S obzirom da su cefalosporini hemijski i fatalni ishod.
srodni penicilinima, klini~ki postoji unakrsna Pseudomembranozni kolitis izaziva bakterija
alergija kod oko 10% bolesnika, a samo je Cl. difficile, koja je izrazito rezistentna na ve}i-
pojava anfilakse na penicilin, apsolutna kon- nu AML, i lako se {iri u bolni~kim uslovima.
traindikacija za primenu cefalosporina. Hi- U slu~aju sumnje na kolitis, treba odmah pre-
persenzitivne reakcije se mogu pojaviti u raz- kinuti dalju primenu AML, i oralno primeniti
li~itim oblicima (makulopapulozni ra{, urti- metronidazol, vankomicin ili bacitracin. Za-
karija, bronhospazam, gr~evi u stomaku, di- paèno je da linkozamini i cefalosporini ne-
jareja, povra}anje, groznica, serumska bolest, {to ~e{}e, izazivaju pseudomembranozni ko-
artralgija, Stevens-Johnson-ov fenomen. Po- litis, mada se ova superinfekcija moè javiti
sle primene meticilina, i to ~e{}e kod dece, posle svih AML, kao i kod i.v. primene onih
moè da se javi hipersenzitivni nefritis. Pored antibiotika, koji se koriste za le~enje ove bo-
toga, posle velikog broja AML, mogu da se ja- lesti.
ve razli~ite forme hematotoksi~nosti (leuko- Pored navedenih neèljenih reakcija, veliki
penija, neutropenija, trombocitopenija) koje broj antimikrobnih lekova moè da izazove
su tako|e reakcije hipersenzitivnosti (cito- iritaciju gastrointesinalnog trakta, sa bolovi-
toksi~ni tip). Treba posebno naglasiti, da fe-
brilnost moè biti znak hipersenzitivnosti, {to
pogre{no moè da se protuma~i kao neuspeh
ma u stomaku, gr~evima, mukom, nagonom
na povra}anje i dijarejom. Eritromicin, tetra-
ciklini, sulfonamidi i linkomicin ne{to ~e{}e
J
terapije i razlog pove}anja doze leka, koji iza- od ostalih izazivaju neèljena dejstva u dige-
ziva hipersenzitivnu reakciju. stivnom traktu.
FOTOTOKSI^NI EFEKTI RAZLOZI NEUSPEHA ANTIMIKROBNE

Pojedini AML, kao {to su tetraciklini - poseb- TERAPIJE
no doksiciklin, sulfonamidi i fluorohinoloni Razlog navodnog neuspeha antimikrobne
(naj~e{}e ciprofloksacin), mogu da izazovu terpije, mogu biti neprepoznate ozbiljne viru-
crvenilo koè - sli~no opekotinama, prilikom sne bolesti (boginje, zau{ke, respiratorne in-
izlaganja suncu. Da bi se ovaj efekat izbegao, fekcije), zatim nejasna febrilna stanja (virusi,
za vreme upotrebe ovih lekova, treba izbega- TBC, bakterijski endokarditis, sistemske bole-
vati izlaganje sun~evoj svetlosti. v. III poglavlje. sti, neprepoznat malignitet, limfomi, atipi~ni
oblici regionalnog enteritisa, artritis). Mogu-
REAKCIJE SLI^NE DISULFIRAMU }i uzroci neuspeha AML terapije mogu biti i:
U toku kori{}enja ve}ine cefalosporina i me- • neadekvatno doziranje leka,
tronidazola, moè da do|e do pojave reakcija • nepovoljne farmakokinetske osobine leka
sli~nih disulfiramu pri istovremenom kori{}e- (nepristupa~nost inflamiranog tkiva za pri-
nju alkohola (crvenilo, glavobolja, ose}aj to- menjeni AML),
plote, tahikardija, hipotenzija, dispnea, po- • prisustvo stranog tela ili gnojne kolekcije,
vra}anje). kada bez adekvatne hirur{ke intervencije
AML nije dovoljan,
SUPERINFEKCIJE • nedostatak ili nepotpuna bakteriolo{ka po-
Superinfekcije su nove infekcije koje se poja- tvrda i ispitivanje osetljivosti bakterije -
vljuju u toku primene antimikrobnih lekova. prouzrokova~a infekcije
Superinfekcije su neèljene reakcije, karakte- Nekada, uprkos primeni odgovaraju}eg leka,
risti~ne samo za antimikrobne lekove, javlja- prema antibiogramu, febrilnost moè i dalje
ju se ~e{}e u bolni~kim uslovima i, po pravi- da perzistira, a mogu}i razlog je hipersenzi-
lu, su izazvane ili multirezistentnim sojevima tivna reakcija na primenjeni lek. Tada treba
bakterija, ili gljivicama. Njihov zna~aj je, pre primeniti lek iz iste grupe, sa sli~nim antibak-
svega, u ~injenici da se javljaju kod ve} pret- terijskim spektrom, ali druge hemijske struk-
hodno obolelih ljudi, da produàvaju le~enje, ture, da ne bi bilo unakrsne osetljivosti na
zahtevaju novije i mo}nije antibiotike, da novi lek.
314 specijalni deo
PRINCIPI KOMBINOVANE PRIMENE u tkivima, ve}ina G-bakterija i dalje nema

ANTIMIKROBNIH LEKOVA sposobnost replikacije. Ukoliko je koncentra-
A. U slu~aju da postoji potreba da se istovre- cija primenjenog antibiotika ve}a, ovaj efekat
meno primene dva AML (me{ovita flora je je vi{e izraèn, ali je karakteristi~an, samo za
izaziva~ infekcije, ili postoje drugi razlozi pojedine lekove (aminoglikozidi i hinoloni).
takvog izbora) rezultat terapije moè da Beta laktam antibiotici nemaju ova svojstva.
bude poja~avanje antibakterijskog efekta Ovakav efekat pojedinih antibiotika se naziva
kombinacije-sinergizam, zatim slabljenje postantibiotski efekat, i omogu}ava primenu
antibakterijskog efekta kombinacije-anta- ve}ih doza leka u duìm intervalima (pulsna
gonizam, ili indiferentan efekat, kada ne- primena) od onih koji zahtevaju farmakoki-
ma bitnog uticaja na terapiju. U praksi, cilj netske osobine leka. Tako se aminoglikozidi
kombinovanja AML je poja~avanje anti- mogu primenjivati jednom dnevno u dozi,
baktreijskog efekta terapije (sinergizam), koja je ekvivalentna dnevnoj dozi odgovara-
ali primeri sinergizma me|u AML naàlost ju}eg leka. Tako|e treba naglasiti, da ovakav
nisu ~esti. Naj~e{}e, jedan AML ne uti~e na~in primene leka ima farmakoekonomske pred-
bitno na efikasnost drugog (indiferentan nosti, a da su pri tome neèljene reakcije leka ma-
odgovor), ali postoje i primeri antagoni- nje.
zma u dejstvu AML.
SINERGIZAM - Primeri sinergisti~kog delova- PRE UPOTREBE ANTIMIKROBNOG
nja su mogu}i kod AML koji deluju bakteri- LEKA TREBA RAZMOTRITI SLEDE]E
cidno, a u praksi je zna~ajan sinergizam iz- 1. Samo bakterijske i gljivi~ne infekcije se
me|u AML koji inhibi{u sintezu zida bakterij- mogu le~iti AML
ske }elije (penicilini, cefalosporini, vankomi- 2. Optimalan izbor AML podrazumeva bakte-
cin, teikoplanin) i svih aminoglikozidnih riolo{ku potvrdu bolesti, izolaciju klice,
AML. antibiogram.
Dalje, dodavanje inhibitora betalaktamaze 3. Kada god je mogu}e pre primene AML tre-
(sulbaktama, klavulanske kiseline i tazobak- ba uzeti za bakteriolo{ku dijagnozu uzorak
tama) polusintetskim penicilinima (ampicili-
J nu, amoksicilinu i piperacilinu) u zna~ajnoj
meri potencira efekat ovih AML prema peni-
(bris, punktat, iscedak rane, sputum, krv,
urin.)
4. Izabrati AML prema saznanju o prisutnim
cilinaza produkuju}im sojevima G- bakterija.
Na kraju, kombinovanje sulfometoksazola i klicama u odre|enom tkivu (koà-stafilo-
trimetoprima bitno popravlja antibakterijski kok, usna duplja streptokok, urinarni trakt
efekat oba leka, koji su pojedina~no bakteri- G-klice..), a po prispe}u bakteriolo{ke di-
ostatici, a u kombinaciji za ve}i broj bakteri- jagnostike, posebno prema antibiogramu,
ja njihov efekat postaje ~ak baktericidan. korigovati terapiju.
ANTAGONIZAM - Ukoliko se bakteriostatski 5. Doza AML zavisi od teìne infekcije, uzra-
AML kombinuje sa baktericidnim AML, posle- sta, udruènih bolesti (jetra, bubreg,), fizi-
dica ovakve primene lekova moè da bude olo{kog stanja, trudno}e, toksi~nosti leka.
pretvaranje baktericidnog u bakteriostatski Ukoliko odabrani lek nije toksi~an, doza
efekat. leka ne treba da bude mala, posebno kod
teìh bolesti, zbog mogu}nosti razvoja re-
Jasan primer antagonizma me|u antibiotici- zistencije.
ma je antagonizovanje efekta penicilina isto-
vremenom primenom tetraciklina (pove}anje 6. Trajanje antimikrobne terapije zavisi od
mortaliteta obolelih). Ovakve kombinacije brojnih faktora, ali za ve}inu infekcija mo-
treba koristiti, jedino ukoliko su izaziva~i bo- è da iznosi samo 5 dana. U principu, tera-
lesti dve klice, koje su po antibiogramu ose- pija moè trajati duè ukoliko je infekcija
tljive na bakteriostatske i baktericidne AML. po svom karakteru ozbiljnija, (sepsa, en-
dokarditis), ukoliko ne postoji adekvatan
Na kraju treba naglasiti, da kombinovanje AML odgovor na terapiju, ako je zbog pridruè-
sa sinergisti~kim efektom treba koristiti u retkim ne bolesti op{te stanje bolesnika te{ko, ili
slu~ajevima, kada je bolest potencijalno fatal- ako je priroda bolesti takva (tuberkuloza,
na (sepsa, bakterijski endokarditis, febrilna osteomijelitis) da terapija mora da traje
stanja kod bolesnika sa neutropenijom…), mesecima.
jer su neèljene reakcije kombinovane prime-
ne lekova uvek ozbiljnije, uklju~uju}i i super-
infekcije, naro~ito multirezistentnim bakteri- PREVENCIJA REUMATSKE GROZNICE:
jama i gljivicama. benzatinpenicilin na 3 - 4 nedelje, ili fenoksi-
metilpenicilin 250 mg na 12h; eritromicin za
bolesnike hipersenzitivne na penicilin, 250
POSTANTIBIOTSKI EFEKAT AML mg na 12h.
Posle primene velikih doza nekih antibiotika
(kada se u organizmu postignu koncentracije
iznad MIK-a) i posle pada koncentracije leka
Tabela 2.9.1: Izbor antibiotika

INFEKCIJE RAZLIÎTIH ORGANA IZBOR ANTIBIOTIKA
OKO
- Bakterijski konjunktivitis neomicin+bacitracin, ili gentamicin lokalno
RESPIRATORNI SISTEM
- Sinuzitis amoksicilin ili doksiciklin (3-10 dana)
- Egzacerbacija hroni~nog bronhitisa amoksicilin, ili doksiciklin ili eritromicin
amoksicilin, ili eritromicin (alergija na peni-
- Nekomplikovana vanbolni~ka pneumonija
cilin)
- Te{ka vanbolni~ka pneumonija (nepoznata azitromicin+ceftriakson; dodati kloksacilin
etiologija) kod sumnje na stafilokoknu etiologiju
GASTROINTESTINALNI TRAKT
AML nisu potrebni-bolest je samoizle~iva,
- Gastroenteritis
~esto nije bakterijske etiologije
ampicilin, kotrimoksazol, ciprofloksacin (za
- Salmoneloza - invazivna
rezistentne sojeve)
kotrimoksazol, za rezistentene sojeve cipro-
- [igeloza
floksacin, deca ampicilin
- Pseudomembranozni kolitis Oralno metronidazol ili vankomicin
- Infekcije ù~nih puteva amoksicilin/ampicilin i gentamicin
URINARNI TRAKT J
amoksicilin ili kotrimoksazol ili nitrofuran-
- Nekomplikovane infekcije urinarnog trakta
toin (u toku 3 dana)
Cefalosporin {irokog spektra ili hinolon (u
- Akutni pijelonefritis toku 14 dana, kod komplikovanijih infekcija
i duè)
Hinolon ili kotrimoksazol, ili amoksicilin sa
- Akutni prostatitis
gentamicinom
norfloksacin, ili ciprofloksacin, ili kotrimok-
- Za hroni~ni prostatis
sazol ili doksiciklin
OROFARINKS
amoksicilin, ili aminopenicilin sa inhibito-
- Infekcija zuba rom beta-laktamaze, ili eritromicin, ili eri-
tromicin sa metronidazolom
kloksacilin, ili ciprofloksacin ako je susp.
- Infekcija spoljnog u{nog kanala
Pseudomonas
amoksicilin (eritromicin kod alergi~nih),
kod te{kih oblika inicijalno parenteralna te-
- Infekcija unutra{njeg uha
rapija benzilpenicilinom, a zatim oralno fe-
noksimetilpenicilin u toku 3-7 dana
Fenoksimetilpenicilin (kod alergije na peni-
cilin eritromicin) ili oralni cefalosporin; beta
hemoliti~ki streptokok le~iti 10 dana. Teè
- Infekcija grla
forme: terapiju zapo~eti benzilpenicilinom,
a zatim oralno fenoksimetilpenicilin ili
amoksicilin
Lokalno povidon jod ili mupirocin, oralno
- Infekcije koè fenoksimetilpenicilin sa kloksacilin, ako je
suspektan stafilokok
316 specijalni deo
INFEKCIJE RAZLIÎTIH ORGANA IZBOR ANTIBIOTIKA

Po~etak terapije: benzilpenicilin, nastaviti
- Erizipel fenoksimetilpenicilin, ako je susp. Stafilokok
kloksacilin
Fenoksimetilipenicilin+kloksacilin, ili eri-

- Celulitis
tromicin ili koamoksiklav
Pa`ljivo oprati ranu, dati humani tetanusni

imunoglobulin (vakcina protiv tetanusa,
prema programu vakcinacije), ujed ma~ke je
pra}en ve}om incidencom infekcije nego
- Ujed ìvotinja ujed psa. Koamoksiklav, alergi~ni na penici-
lin: metronidazol i/ili ceftriakson
Kod anafilakse na penicilin metronidazol
i/ili doksiciklin ili kotrimoksazol
Iako je poznato da duìna antimikrobne te-
rapije ima rizika za zdravlje bolesnika i raz-
voj rezistencije me|u bakterijama, postoje
opravdani razlozi za dugotrajnu primenu
- Profilaksa antimikrobnim lekovima
antibiotika protiv beta hemoliti~kog strepto-
koka, kod bolesnika sa dobro dokumentova-
nim podacima o preboleloj reumatskoj gro-
znici
PREVENCIJA BAKTERIJSKOG Amoksicilin/ampicilin 2 g i.v., neposredno
ENDOKARDITISA pre intervencije, ili 30 min i.m., ako nije mo-
J Iako nema kontrolisanih klini~kih studija sa

dokazima o koristi od AML profilakse kod bo-
lesnika sa bolestima srca (tabela), na osnovu
gu}a oralna primena (op{ta anestezija)
Kod alergije na penicilin: klindamicin 600 mg
oralno 1h pre intervencije, ili 600 mg i.v. 20
argumentovanih opservacionih studija, sma- min pre intervencije.
tra se da je ovakva terapija opravdana, da je Ako se hipersenzitivnost na penicilin nije ma-
rizik od AML profilakse mali, a korist zna~aj- nifestovala anafilaksom, alternativa je cefa-
na. leksin 2 g oralno 1h pre intervencije,
ili vankomicin 1 g i.v. za 1h, neposredno pre
IZBOR ANTIBIOTIKA U PROFILAKSI intervencije,
BAKTERIJSKOG ENDOKARDITISA ili teikoplanin 400 mg i.v. neposredno pre in-
Dentalne procedure i intervencije u gornjem tervencije.
respiratornom traktu Intervencije u gastrointestinalnom i urinar-
Amoksicilin 2 g oralno 1h pre intervencije u nom traktu
jednoj dozi, ili
Tabela: ANTIMIKROBNI LEKOVI U PROFILAKSI BAKTERIJSKOG ENDOKARDITISA
INTERVENCIJE PRVI IZBOR DRUGI IZBOR
intervencije u usnoj duplji 1 h pre intervencije 3g amok- kod alergija na penicilin 1 h pre
u lokalnoj anesteziji sicilina intervencije klindamicin 600 mg
1 g i.v. amoksicilina u toku i.v. vankomicin 1 g za 100 min, a
intervencije u usnoj duplji
indukcije, 6 h kasnije 500 mg zatim 120 mg gentamicina i.v. u
u op{toj anesteziji
amoksicilina toku intervencije
intervencije u gornjem kao i za dentalne procedure,

delu respiratornog trakta postoperativno dati i.v. lek
kao za dentalne procedure u

genitourinarne ako postoji urinarna infekcija,
op{toj anesteziji, klindamicin
intervencije dati lek po antibiogramu
se ne daje
ne zahtevaju antimikrobnu
dermatolo{ke intervencije
profilaksu
Tabela 2.9.2: SRÂNE BOLESTI I PROFILAKSA ANTIBIOTICIMA

PREPORUÛJE SE AML NE PREPORUÛJE SE AML
Prethodni endokarditis Izolovani atrijalni defekt septuma
Ve{ta~ke valvule Aortokoronarni bypass
Ve}ina kongenitalnih sr~anih mana Pacemaker i implantirani defibrilatori
Sve ste~ene valvularne mane Prolaps mitralne valvule bez regurgitacije
Prolaps mitralne valvule sa regurgita- Prethodna reumatska groznica bez o{te}enja
cijom valvula
Hirur{ke rekonstrukcije sa pulmonalno Fiziolo{ki i funkcionalni {umovi na srcu
sistemskim {antovima Hirur{ko zatvaranje atrijalnog ili ventrikularnog
defekta septuma i zatvaranje perzistentnog duk-
tusa arteriozusa
Tabela 2.9.3: DENTALNE PROCEDURE I PROFILAKSA ANTIBIOTICIMA

PROFILAKSA SE PREPORUÛJE PROFILAKSA SE NE PREPORUÛJE
Svaka intervencija koja izaziva krvarenje
gingive, mukoze ili kosti
Ekstrakcija zuba Pregled zuba
Hirur{ka obrada dentalnog apscesa Skidanje kamenca bez o{te}enja gingive
Maksilarni ili mandibularni osteomijelitis Lokalna anestezija (izuzev intraligamentne)
Hirur{ka rekonstrukcija ili fiksacija prelo- Intrakanalno endodontsko le~enje
mljenih kostiju
Dentalni implantati Postavljanje i uklanjanje protetskih ili orto-
Periodontalne procedure dontskih ure|aja
Endodontske procedure Uzimanje otisaka
Postavljanje ortodontskih veza
Intraligamentarne lokalne anestetske injek-
cije
Tretman fluoromintraoralna radiografija
Postavljanje ortodontskih sprava ili ure|aja J
Gentamicin 2 mg/kg za 30 min i.v. neposred- stencija na ove antibiotike, pa se, prvenstveno,
no pred intervenciju koriste u le~enju infekcija izazvanih mikopla-
I amoksi/ampicilin 2 g/i.v. za 30 min nepo- zmom, hlamidijama, rikecijama, kod
sredno pred intervenciju i 6h kasnije 1 g i.v., Whipplo-ove bolesti, kao terapija drugog iz-
i.m., ili oralno. bora u le~enju bacilarne dizenterije, leptospi-
Kod bolesnika koji su reagovali anafilaksom roze, bruceloze, granuloma ingvinale i an-
na penicilin zameniti amoksicilin/ampicilin traksa. S obzirom da dobro prodiru u bronhi-
vankomicinom 1 g i.v. za 1h neposredno pred jalni sekret i sinusne {upljine, koristan je u le-
proceduru, ili teikoplanin 400 mg i.v. nepo- ~enju akutnih i hroni~nih bronhitisa i sinuzi-
sredno pred proceduru. tisa.
Kontraindikacije: preosetljivost, trudno}a,
dojenje, uzrast do 12 godina.
J01A Tetraciklini
Neèljena dejstva: mogu da izazovu pseudo-
Opis: Prvi antibiotici {irokog spektra dejstva, tumor cerebri, odnosno, pove}ani intrakrani-
efikasni protiv ve}ine gram-pozitivnih i jalni pritisak sa napeto{}u fontanela kod no-
gram-negativnih bakterija, kao i aneroba, mi- voro|en~adi. Mogu}a je fotosenzitivna reak-
koplazme, hlamidija, rikecija i nekih miko- cija pri izlaganju suncu u toku primene tetra-
bakterija. Pojedini tetraciklini mogu biti efi- ciklina. Relativno ~esto se javlja mu~nina i
kasni kod infekcija izazvanih plazmodijumi- povra}anje, re|e kod doksiciklina. Retke, ali
ma i entamebom histolitikom. Iako dobro povremeno ozbiljne neèljene reakcije su su-
prodiru u sva tkiva, tetraciklini ne postiù tera- perinfekcije sa C. difficile i Candidom albicans
pijske koncentracije u cerebrospinalnoj te~nosti. (pseudomembranozni kolitis i kandidiaza).
Delovanje: bakteriostatsko, dovodi do rever- Svi tetraciklini imaju umeren antianabolni
zibilne inhibicije sinteze proteina. Vezuju se efekat, pa mogu da pogor{aju uremiju kod
za 30S subjedinicu ribozoma bakterijske }eli- bolesnika sa bubre`nom insuficijencijom.
je, pa na taj na~in, spre~avaju vezivanje kom- Interakcije: v. Poglavlje III.
pleksa aminokiselina - tRNA i prekidaju pro-
Doziranje: v. pojedina~ne tetracikline.
ces sinteze proteina.
Upozorenje: Tetraciklini naro~ito primenjeni
Indikacije: Sve infekcije izazvane osetljivim
i.v. i/ili u bubre`noj insuficijenciji mogu da
klicama. Danas je prili~no rasprostranjena rezi-
318 specijalni deo
dovedu do hepatotoksi~nosti. Tako|e, prime- Doziranje: 250-500 mg na 6h, 1h pre obroka

njeni u trudnica, mogu, iz nejasnih razloga, ili 2h posle obroka, potrebna je korekcija do-
da dovedu do fatalne hepatotoksi~nosti sa ze u bubre`noj insuficijenciji.
masnom nekrozom jetre i hepatorenalnim
sindromom. Deponuju se u kostima i dentinu
kod fetusa i male dece (diskoloracija zuba), a AMRACIN - Galenika A.D., R. Srbija
dovode i do reverzibilnog zastoja u rastu du-
gih kostiju kod dece, pa ih treba maksimalno J01B Amfenikoli
izbegavati u periodu rasta dece.
J01BA Amfenikoli
J01BA01 hloramfenikol
J01AA Tetraciklini (Chloramphenicol)
J01AA02 doksiciklin (Doxycycline) DDD: O P 3 g
DDD: O P 0,1 g FarKl: ANTIBIOTIK
FarKl: ANTIBIOTIK, TETRACIKLIN Opis: Antibiotik {irokog spektra dejstva, izu-
Delovanje: Polusintetski tetraciklin, dobro se zetno dobrih farmakokinetskih osobina, ali je
resorbuje, ima dugo poluvreme eliminacije, njegova primena, zbog izrazite hematotoksi~-
zbog ~ega se danas ~e{}e koristi od ostalih le- nosti, danas ograni~ena na mali broj obolje-
kova ove grupe. Pored toga, elimini{e se pre- nja koja se ne mogu le~iti drugim antibiotici-
ko ù~i, pa je prihvatljiv u bubre`noj insufici- ma (trbu{ni tifus, odre|ene forme meningiti-
jenciji. Dobro se podnosi i ima nisku cenu, pa sa, mo`dani apsces, pojedini slu~ajevi sistem-
je zbog svih ovih osobina ~e{}e, u primeni od skih enterokoknih i stafilokoknih infekcija).
ostalih tetraciklina. Delovanje: Primarno je bakteriostatik, inhibi-
Indikacije: Sve infekcije izazvane osetljivim {e sintezu proteina vezivanjam za 50S subje-
klicama. Prvenstveno se koristi u le~enju in- dinicu ribozoma. Deluje na ve}inu gram-po-
fekcija izazvanih mikoplazmom, hlamidija- zitivnih i gram-negativnih bakterija, anaero-
ma, rikecijama, kao i u le~enju Lyme-ske bo- ba, mikoplazmu, rikecije, hlamidije.
lesti i kao terapija drugog izbora u le~enju Indikacije: tifusna groznica i druge te{ke for-
J bacilarne dizenterije, leptospiroze, bruceloze
i antraksa. Penicilinaza rezistentni gonokok
me infekcija izazvanih salmonelama, menin-
gitis izazvan osetljivim sojevima hemofilusa
je, po pravilu, rezistentan i na sve tetracikline. influence, meningokokama ili pneumokoka-
S obzirom da dobro prodire u bronhijalni se- ma, ukoliko nije mogu}a primena beta-lak-
kret i sinusne {upljine, koristi se u le~enju tam antibiotika. Nije dovoljno efikasan kod
hroni~nih bronhitisa i sinuzitisa, kao i nespe- meningitisa izazvanih E. coli ili drugim bakte-
cifi~nih uretritisa i cervicitisa. rijama roda Enterobakter.
Kontraindikacije: v. tetraciklin. Kontraindikacije: trudno}a, dojenje, porfiri-
Neèljena dejstva: v. tetraciklin. ja.
Interakcije: v. Poglavlje III. Neèljena dejstva: aplasti~na anemija, koja
Doziranje: Za ve}inu infekcija, prvi dan 200 se, u ve}ini slu~ajeva, zavr{ava fatalno. Peri-
mg (2 puta po100 mg), a zatim 100 mg dnev- ferni neuritis, neuritis optikusa, sindrom si-
no, U le~enju Lyme-ske bolesti 200 mg/dan vih beba, sa mogu}im fatalnim ishodom,
(na 12h po 100 mg). Nije potrebna korekcija mu~nina, ga|enje i povra}anje, no}na hemo-
doze u bubre`noj insuficijenciji. globinurija, kod bolesnika sa deficitom glu-
kozo-6 fosfat dehidrogenaze, anemija, dijare-
Registrovani lekovi: ja.
DOKSICIKLIN - Jugoremedija, R. Srbija Interakcije: v. Poglavlje III.
DOKSICIKLIN - Hemofarm AD, R. Srbija
Doziranje: Odrasli: 1-2 g na 6h, u te{kim in-
DOKSICIKLIN - Zdravlje, R. Srbija
fekcijama; 100 mg/kg/dan u 4 doze; deca
DOVICIN - Galenika A.D., R. Srbija
50-100 mg/kg/dan u 4 doze; novoro|en~ad
do 2 nedelje: 25 mg/kg/dan podeljeno u 4
J01AA07 tetraciklin (Tetracycline) doze, deca do 1 godine: 50 mg/kg/dan u 4
DDD: O P 1 g doze.
FarKl: ANTIBIOTIK, TETRACIKLIN Predoziranje: zbog nezrelosti jetre, u kojoj se
Opis: v. tetracikline. hloramfenikol metaboli{e i bubrega, preko
Delovanje: v. tetracikline. kojih se i metabolit i hloramfenikol izlu~uju,
Indikacije: v. tetracikline. kod novoro|en~adi se lek lako akumulira do
toksi~nih koncentracija (sindrom sivih beba),
Kontraindikacije: v. tetracikline.
{to se moè zavr{iti fatalnim ishodom. Zbog
Neèljena dejstva: v. tetracikline, mogu}a toga je neophodna redukcija doze u novoro-
akumulacija u bubre`noj insuficijenciji. |en~adi. Bubre`na insuficijencija ne zahteva
Interakcije: v. Poglavlje III. redukciju doze kod odraslih, jer se najve}i
deo leka metaboli{e u jetri, i, kao neaktivan, insuficijencijom; penicilini {irokog spektra
izlu~uje preko bubrega. dejstva, ne{to ~e{}e od ostalih, dovode do po-
Upozorenje: zbog izrazite hematotoksi~nosti, jave disbakterioza creva (naro~ito ampicilin
lek se primenjuje samo u vitalnim indikacija- koji se slabije resorbuje iz creva).
ma, kada su drugi lekovi neefikasni.
Registrovani lekovi: J01CA Penicilini {irokog spektra
MEDOPHENICOL - Medochemie LTD, Kipar J01CA01 ampicilin (Ampicillin)
DDD: O P R 2 g
J01C Beta-laktam FarKl: ANTIBIOTIK, PENICILIN
antibakterijski lekovi, Delovanje: ima {irok spektar dejstva, stabilan
penicilini je u èluda~noj kiselini, pa je aktivan posle
Opis: Penicilini su prvi antibiotici uvedeni u oralne primene. Resorbuje se oko 60 % iz di-
klini~ku praksu. Danas je to heterogena gru- gestivnog trakta, izlu~uje se preko bubrega,
pa lekova, koja uklju~uje prirodne peniciline ali postiè i terapijske koncentracije u ù~i.
(penicilin G i penicilin V), polusintetske pe- Deluje na ve}i broj gram-pozitivnih i gram-
niciline {irokog spektra dejstva (aminopeni- negativnih bakterija, eneterokok, Listerije,
ciline - ampicilin i amoksicilin), penicilinaza mnoge bakterije roda Salmonela, P. mirabilis,
rezistentne peniciline (meticilin, oksacilin, ve}inu Shigela, Borellie i neke anaerobe. Ve}i-
kloksacilin, dikloksacilin, nafcilin), penicilina bolni~kih sojeva enterobacterija, Pseudo-
ne za prete`no gram negativne bakterije i monas, beta-laktamaza produkuju}ih sojeva
ureidopeniciline (piperacilin, mezlocilin, klica, uklju~uju}i i stafilokok, kao i gram-ne-
azlocilin, karbenicilin). Nova dimenzija u pri- gativni anaerobi su rezistentni na ampicilin.
meni polusintetskih penicilina, dobijena je Zbog slabije resorpcije iz digestivnog trakta
kombinacijom klavulanske kiseline, sulbakta- od amoksicilina, danas se peroralna primena
ma i tazobaktama sa amoksicilinom, ampici- ampicilina napu{ta i zamenjuje amoksicili-
linom i piperacilinom, ~ime je uspostavljena nom, izuzev u slu~aju {igeloza i infekcija en-
aktivnost ovih lekova protiv beta-laktamaza terokokom.
produkuju}ih sojeva stafilokoka, hemofilusa,
najserija, moraksela, bakteroidesa i klebsiela.
Penicilini su baktericidni antibiotici i deluju tako
Indikacije: akutne infekcije gornjeg i donjeg
dela respiratornog trakta, izazvane osetljivim
J
klicama, enteralne infekcije Shigelama i in-
{to inhibi{u sintezu }elijskog zida bakterijske fekcije urinarnog trakta (posebno enterokok-
}elije, {to dovodi do brze lize osetljivih bak- ne).
terija. Kontraindikacije: preosetljivost na penicili-
Svi lekovi iz ove grupe su niske toksi~nosti za ne.
~oveka i visoko efikasni u svim terapijskim Neèljena dejstva: uglavnom retka i blaga
indikacijama. Ovi lekovi imaju dobre farma- (uvod), moè da se javi osip kod bolesnika sa
kokinetske osobine, postiù brzo terapijske infektivnom mononukleozom, HIV - infekci-
koncentracije u serumu, dobro prodiru u sijom ili limfati~nom leukemijom, {to nije znak
novijalnu, bronhijalnu, pleuralnu i perikrdi- aleregijske manifestacije.
jalnu te~nost i ispoljavaju dobar antibakterij-
ski efekat u urinu. Kada ne postoje inflama-
torne promene na mo`danicama, slabije pro- Doziranje: Odrasli: uobi~ajene doze su 4
laze u likvor, ali, u slu~aju zapaljenja mo`da- g/dan, maks. do 12 g kod teìh infekcija (kod
nica, u likvoru se postiù terapijske koncen- meningitisa na 4h po 2 g i.v.); deca: 100 do
tracije. Ve}ina penicilina, pored odli~ne tera- 200 mg/kg podeljeno u 4 doze, (kod menin-
pijske efikasnosti i dobre podno{ljivosti, ima gitisa 400 mg/kg/dan u 4 doze).
i nisku cenu, {to ih sve skupa ~ini veoma ko- Upozorenje: kod bolesnika u BI i obolelih od
risnim lekovima. Glavni predstavnik grupe, epilepsije mogu}a je iritacija CNS-a i pojava
penicilin G je lek niske toksi~nosti, uske tera- konvulzija. Kod trudnica, doze mogu biti ve-
pijske {irine, ali pouzdanog dejstva, dobre }e, zbog posebnih farmakokinetskih osobina
penetracije u tkiva i naj~e{}e je za osetljive (difuzija leka u plod).
klice lek izbora u terapiji. Registrovani lekovi:
Naj~e{}e neèljene reakcije penicilina su re- AMPICILIN - Alkaloid A.D., Makedonija
akcije hipersenzitivnosti (videti uvod i neè- AMPICILIN - Panfarma, R. Srbija
ljene reakcije), {to je poslednjih godina neo- PENTREXYL - Galenika A.D., R. Srbija
pravdano zna~ajno uticalo na smanjenje upo- PENTREXYL - Bristol-Myers Squibb, [vajc.
trebe lekova iz ove grupe. S obzirom na
strukturnu sli~nost svih penicilina, alergijske J01CA04 amoksicilin (Amoxicillin)
reakcije su unakrsne, a pojave drugih oblika
DDD: O, P 1 g
toksi~nosti posle primene penicilina i u veo-
FarKl: ANTIBIOTIK, PENICILIN
ma velikim dozama, velika su retkost. Potreb-
na je opreznost kod bolesnika sa bubre`nom
320 specijalni deo
Opis: efikasaniji je od ampicilina, posle oral- J01CE Penicilini osetljivi na

ne primene, jer se potpunije resorbuje, kom- beta-laktamazu
forniji je za upotrebu, jer se daje na 8h.
J01CE01 benzilpenicilin
Delovanje: Vrlo sli~no kao za ampicilin, sla-
bije je efikasnosti za [igele, Salmonele i ente- (Benzylpenicillin)
rokok od ampicilina, kao i za le~enje holangi- DDD: P 3,6 g
tisa i holecistitisa. FarKl: PENICILIN
Indikacije: akutne infekcije gornjeg dela re- Opis: Benzilpenicilin, ili penicilin G, ili kri-
spiratornog trakta, akutne i hroni~ne infekci- stalni penicilin, odnosno, prirodni penicilin,
je donjeg dela respiratornog trakta, Lyme-ska je prvi upotrebljeni antibiotik i primenjuje se
bolest. u tri razli~ita oblika, koji se me|usobno razli-
Kontraindikacije: hipersenzitivne reakcije. kuju samo po farmakokinetici, odnosno, du-
Neèljena dejstva: v. uvod i neèljene reakci- ìni dejstva. Nestabilan je u èluda~noj kise-
je. lini, tako da nije aktivan primenjen oralno.
Penicilin G ili kristalni penicilin je rastvroljiv
Interakcije: v. Poglavlje III. u vodi, pa se moè primenjivati i i.v. i i.m.
Doziranje: Oralna primena kao za ampicilin, Me|utim, u tom obliku se veoma brzo izlu~u-
ali na 8h. je preko bubrega (t1/2=30 min.), pa se mora
Registrovani lekovi: aplikovati na svaka 4h. Zbog toga je pripre-
ALMACIN - Alkaloid A.D., Makedonija mljena so u kombinaciji sa prokainom (pro-
AMOXICILLIN – Remedica, Kipar kain-penicilin G i benzatin-penicilin G). Iz
AMOKSICILIN - Panfarma, R. Srbija ovih jedinjenja penicilin G se sporije osoba-
AMOKSICILIN - Remevita, R. Srbija |a, tako da se, u ve}ini lak{ih infekcija, moè
AMOKSICILIN - Srbolek d.d., R. Srbija primenjivati i jednom dnevno (za te{ke infek-
BACTOX - Innothera - Innothera Chonzy In- cije na 8-12h). Pored toga, benzatin benzilpe-
notech International, Francuska nicilin je pripremljen kao depo-penicilin, koji
SINACILIN - Galenika A.D., R. Srbija se iz mi{i}a osloba|a sporo u terapijskim
koncentracijama i 3 nedelje posle primene. U
J J01CA12 piperacilin (Piperacillin)
DDD: P 14 g
ovom obliku, penicilin se, naj~e{}e, koristi u
profilaksi reumatske groznice i streptokok-
nog celulitisa, ili za dugotrajno le~enje sifili-
FarKl: ANTIBIOTIK, PENICILIN sa.
Opis: Piperacilin je naj~e{}e kori{}en ureido- Delovanje: Penicilin G je brz baktericid za ve-
penicilin. Nije aktivan oralno primenjen i tre- }inu gram-pozitivnih koka, gram-pozitivnih
ba ga koristiti samo za ozbiljne infekcije, pre- anaeroba, patogenih Naiseria, spirila (i Trepo-
ma antibiogramu, ili za vitalno ugroène bo- neme pallidum i Borellia), fuzobakterija i
lesnike. Actinomyces Israeli.
Delovanje: velika ve}ina gram-negativnih Indikacije: Svi oblici benzilpenicilina su leko-
bakterija iz roda Enterobacteriaceae, poseb- vi izbora u bolestima izavanim osetljivim kli-
no Pseudomonas, Providentia, Serratia, Klebsiel- cama. Me|u patogenim streptokokama grupe
lae, Proteus, Morganella, E. coli, Enterobacter, ne- A, jo{ uvek nisu zabeleèni slu~ajevi rezisten-
ki sojevi enterokoka su osetljivi na piperaci- cije, a prirodni penicilini su i dalje najbrì i
lin. najpotentniji baktericidi. Penicilini su i dalje
Indikacije: sve infekcije osetljivim bakterija- lekovi izbora u infekcijama, izazvanim pioge-
ma, profilaksa u hirurgiji. nim streptokokama grupe A, viridans, bovis,
Kontraindikacije: hipersenzitivne reakcije. u le~enju antraksa, sifilisa, difterije, gasne
Neèljena dejstva: v. ampicilin; retko Stevens gangrene, tetanusa, Lyme-ske bolesti, kao i u
- Johnson-ov sindrom, hepatitis i holestatska le~enju infekcija izazvanih fuzobakterijama i
ùtica. Actinomyces Israeli. Penicilin je indikovan i kod
Interakcije: v. Poglavlje III. intervencija u usnoj duplji kod bolesnika sa
Doziranje: Odrasli: uob~ajene doze su 2 g na uro|enim sr~anim manama i ugra|enim ve-
4-6h/dan. Kod veoma te{kih infekcija, i za {ta~kim sr~anim zaliscima U novije vreme, pro-
decu i odrasle, 200-300 mg/kg/dan podelje- blem predstavlja sve u~estalija rezistencija pneu-
no u 4 doze. mokoka, enterokoka, kao i vrlo ra{irena rezistenci-
ja stafilokoka na penicilin. Depo penicilin je in-
Upozorenje: ne{to re|e od karbenicilina, u dikovan u profilaksi reumatske groznice .
velikim dozama moè da smanjuje funkcio-
nalnost trombocita (potencijalna opasnost za Kontraindikacije: preosetljivost.
krvavljenja kod operisanih bolesnika). Neèljena dejstva: Pored navedenih (uvod),
kod i.m. primene prokain penicilina, mogu}a
su i slede}a neèljena dejstva: palpitacije, vr-
toglavica, zujanje u u{ima, poreme}{aj vida i
strah od smrti. Ovi simptomi se vezuju za br-
zu resorpciju prokaina, ili mikroembolizacije dejstva kao benzilpenicilin, odnosno penici-

mozga, zbog prodora nerastvorljivih ~estica lin G. Stabilniji je na dejstvo èluda~ne kise-
prokainbenzilpenicilina u arterijsku cirkula- line, tako da je aktivan i kada se primeni per
ciju i mogu se pome{ati sa anafilaksom na pe- os, naro~ito kod osoba sa hipoaciditetom
nicilin, koja je za razliku od ove pojave, uvek (stariji ljudi i deca).
pra}ena hipotenzijom i predstavlja apsolutnu Delovanje: isto kao kod penicilina G.
kontraindikaciju za primenu svih oblika peni- Indikacije: tonzilitis, otitis media, le~enje
cilina. streptokoknih infekcija usne duplje, profilak-
Interakcije: v. Poglavlje III. sa reumatske groznice i pneumokoknih infek-
Doziranje: kristalni penicilin, kod bolesnika cija.
sa zdravim bubrezima u te{kim infekcijama, Kontraindikacije: preosetljivost na penicilin
primenjuje se 3-5 Mi.j. na 4h, a doze ve}e od Neèljena dejstva: videti penicilin G.
24 Mi.j. nemaju prednosti, ali je lek tako ni-
ske toksi~nosti da je bez posledica primenji-
vano i 60 Mi.j./dan. Kod odraslih ljudi, pro- Doziranje: odrasli: 500-750 mg na 6h za teè
kain benzilpenicilin primenjuje se u dozi od infekcije; deca do 1 godine starosti: 62,5 mg
800.000 i.j.-1,2 Mi.j./dan u toku 10 dana za na 6h, za decu od 1-5 godina 125 mg na 6h,
le~enje streptokoknih infekcija, srednjeg uha, (ili 25-50 mg/kg/dan podeljeno u 4 doze), a
erizipela i drugih infekcija koè, adneksa, da- za decu od 6-12 godina 250 mg na 6h.
lje kod antraksa, nekrotiziraju}eg gingivitisa Registrovani lekovi:
- nome, flegmone poda usne duplje, erizipe- CLIACIL - Jugoremedija, R. Srbija
loida i groznice zbog ujeda pacova; kod no-
voro|en~adi prokain benzilpenicilin daje se u J01CE08 benzatin benzilpenicilin
dozi od 50.000 i.j./kg/dan, obi~no, u jednoj
dozi, a kod dece starije od mesec dana, u do-
(Benzathine
zi od 25.000-50.000 i.j./dan, u jednoj ili 2 benzylpenicillin)
doze. Benzatinbenzilpenicilin se koristi kod DDD: P 3,6 g
odraslih u dozi od 1,2 Mi.j. duboko i.m. za le- FarKl: PENICILIN
~enje blagih do srednje te{kih infekcija gor-
njeg dela respiratornog trakta.
Opis: Depo-penicilin, slabo rastvorljiva so
benzilpenicilina, pa se terapijske koncentra-
cije penicilina mogu na}i u plazmi i posle ne-
J
U profilaksi reumatske groznice daje se doza
od 1,2 Mi.j. na svake 3 nedelje. Kod trudnica, delju dana od i.m. primene.
terapija se zapo~inje prvog dana dozom pro- Delovanje: v. peniciline.
kain penicilina od 2,4 Mi.j./dan, a zatim 1,2 Indikacije: v. peniciline.
Mi.j. benzatinpenicilina G. Kontraindikacije: preosetljivost.
U le~enju sifilisa, koji traje kra}e od 1 godine, Neèljena dejstva: v. peniciline.
daje se 2,4 Mi.j. ali za infekcije CNS-a trepo-
nemom daje se prednost penicilinu G. Kod
dece lak{e od 27 kg daje se 300.000-600.000 Doziranje: v. peniciline.
i.j. i.m. jednokratno, a kod dece preko 27 kg Upozorenje: v. peniciline.
900.000 i.j i.m. Kod novoro|en~adi preporu-
~ena doza je 50.000 i.j./kg i.m. J01CE30 benzilpenicilin, prokain
U profilaksi difterije, kod mla|e dece, lak{e benzilpenicilin
od 27 kg, doza je 600.000 i.j. i.m., a kod od- (Benzylpenicillin, procaine
raslih i dece teè od 27 kg, doza je 1,2 Mi.j.
i.m., jednokratno.
benzylpenicillin)
FarKl: PENICILIN
Predoziranje: opasnost postoji kod bolesnika
Opis: veoma dobra kombinacija penicilina G,
sa BI i bolesnika sa epilepsijom.
koji brzo deluje, ali se brzo i izlu~uje iz orga-
Upozorenje: depo peniciline treba primenji- nizma, sa prokain penicilinom G, koji se spo-
vati duboko i.m., po pravilu, aplikacija ovih ro osloba|a i ima produèno dejstvo. Takvom
oblika je bolna. kombinacijom postiè se brzo delovanje, koje
Registrovani lekovi: se produàva 24h, tako de se jednodnevnom
PAN - PENI G SODIUM - Panpharma, primenom ovog leka moè posti}i odli~an te-
Francuska rapijski efekat.
Delovanje: baktericidno - v. peniciline.
J01CE02 fenoksimetilpenicilin Indikacije: v. peniciline.
(Phenoxymethylpenicillin) Kontraindikacije: reakcije preosetljivosti.
DDD: O 2 g Neèljena dejstva: v. peniciline - uvod.
FarKl: PENICILIN Interakcije: v. Poglavlje III.
Opis: Fenoksimetilpenicilin ili penicilin V, je
tako|e, prirodni penicilin sa istim spektrom
322 specijalni deo
Doziranje: odrasli 1,6-4 Mi.j/dan, deca do 7 Neèljena dejstva: ne{to bolja gastri~na
godina 400.000 i.j./dan, preko 7 godina podno{ljivost od klavulanske kiseline; v.
800.000 i.j./dan. ampicilin.
Upozorenje: potrebna je opreznost u BI sa Interakcije: v. poglavlje III.
velikim dozama i kod bolesika sa epilepsijom. Doziranje: odnosi se na koli~inu ampicilina:
Registrovani lekovi: odrasli 1,5 – 3 g na 6h, u le~enju gonoreje
JUGOCILLIN - Galenika A.D., R. Srbija dovoljna je doza od 1 – 2 g /dan i.m., kod
PANCILLIN - Hemofarm AD, R. Srbija dece je potrebna ve}a opreznost: 150
mg/kg/dan, podeljeno u 3 – 4 doze, kod
meningitisa su mogu}e ve}e doze: 5o mg/kg
J01CF Penicilini otporni na na 6h.
beta-laktamazu Upozorenje: ospa kod bolesnika sa infektiv-
J01CF02 kloksacilin (Cloxacillin) nom mononukleozom, kod bolesnika sa lim-
DDD: O, P 2 g fati~nom leukemijom i kod obolelih od HIV
FarKl: PENICILIN infekcija nije alergijske prirode.
Opis: penicilinaza rezistentan penicilin, ne Registrovani lekovi:
inaktivi{e se u èlucu, pa je aktivan i posle AMPISULCILIN - Zdravlje, R. Srbija
oralne primene
Delovanje: Baktericid, efikasan kod infekcija J01CR02 amoksicilin, klavulanska
izazvanih meticilin senzitivnim sojevima sta- kiselina (Amoxicillin,
filokoka koji produkuju beta laktalamzu.Nije
efikasan protiv listerija i enterokoka, manje
clavulanic acid)
baktericidno deluje na bakterije sezitivne na DDD: P 3 g; O 1 g
penicilin G. T/2 je 30 do 60 min, nije potreb- FarKl: ANTIBIOTIK, KOMBINACIJA PENICI-
na korekcija doze u BI. LINA I INHIBITORA BETA LAKTAMAZE
Indikacije: Infekcije izazvane penicilinaza Opis: Pored ve} opisanog amoksicilina, ova
produkuju}im sojevima stafilokoka: otitis kombinacija sadrì jo{ jednu antibiotsku
komponentu (tako|e, produkt mikroorgani-
J eksterna, penumonija, infekcije koè, osteo-
mijelitits, endokarditis.
Kontraindikacije: hipersenzitivnost, videti
zama) klavulansku kiselinu. Klavulanska ki-
selina ima bezna~ajnu antibakterijsku aktiv-
nost i njen zna~aj u ovoj kombinaciji je spo-
peniciline
sobnost da inhibi{e aktivnost beta-laktamaza,
Neèljena dejstva: videti peniciline koje produkuju bakterije. To je od velikog
Doziranje: Odrasli: 250 mg na 6h; za teè in- zna~aja za potenciranje antibakterijske aktiv-
fekcije 500 mg do 1 g na 6h; deca 50 mg/kg nosti amoksicilina, pre svega za ve}inu gram-
na dan podeljeno u 4 doze, za decu teù od negativnih bakterija, kao {to su: hemofilus
20 kg doze za odrasle. influence, gonokok, moraksele, bakteroides i
Registrovani lekovi: specijes klebsiela. Stafilokok, koji produkuje
CLOXACILLIN - Alkaloid A.D., Makedonija beta-laktamazu, tako|e je osetljiv na kombi-
naciju amoksicilina i klavulanske kiseline, ali
ne i meticilin rezistentan stafilokok.
J01CR Kombinacije penicilina, Delovanje: pouzdanije, {ireg spektra dejstva
uklju~uju}i i kombinacije sa od jedno komponentnog aminopenicilina (v.
inhibitorima amoksicilin).
beta-laktamaze Indikacije: razli~ite infekcije respiratornog
J01CR01 ampicilin, sulbaktam trakta, urinarnog trakta, infekcije usne du-
(sultamicilin)(Ampicillin, plje, infekcije digestivnog trakta i abdominal-
ne infekcije, infekcije ujednih rana, infekcije
sulbactam) koè.
DDD: O 1,5 g Kontraindikacije: v. peniciline.
FarKl: ANTIBIOTIK, KOMBINACIJA PENI- Neèljena dejstva: pored navedenih za peni-
CILINA I INHIBITORA BETA LAKTAMAZE ciline, mogu se javiti mu~nina, ga|enje, po-
Opis: v. ampicilin, zbog podudarnosti u far- vra}anje, bolovi u stomaku, holestatski hepa-
makokinetskim osobinama, sulbaktam se titis, toksi~na epidermalna nekroliza, eksfoli-
kombinuje sa ampicilinom; ampicilin se jativni dermatitis, vaskulitis.
ne{to slabije resorbuje iz digestivnog trakta Interakcije: v. Poglavlje III.
od amoksicilina.
Doziranje: doze se daju prema dozama
Delovanje: v. amoksicilin, klavulanska kiseli- amoksicilina, a zbog paralelnih farmakoki-
na; bolja efikasnost kombinacije kod infekci- netskih osobina, amoksicilin i klavulanska ki-
ja ù~nih puteva. selina se lako doziraju: odrasli 250-500 mg
Indikacije: v. uvod o penicilinima. amoksicilina sa 125 mg klavulanske kiseline
Kontrandikacije: reakcije preosetljivosti na na 8h; i.v. 500 ili 1000 mg amoksicilina sa
obe komponente leka. 100 ili 200 mg klavulanske kiseline na 8h i
kod teìh infekcija na 6h; kod dece do 6 go- J01D Ostali beta-laktam
dina 125 mg amokisicilina na 8h, od 7-12 go- antibakterijski lekovi
dina 250 mg amoksicilina na 8h; kod odoj~a-
di 25 mg/kg na 8h. Cefalosporini i srodni lekovi
Opis: cefalosporini su beta-laktam antibiotici,
Registrovani lekovi: kao i penicilini, u ve}ini slu~ajeva su {ireg
AMOKSIKLAV - Jugoremedija, R. Srbija spektra dejstva, dobrih farmakokinetskih
AMOKSIKLAV 2X - Jugoremedija, R. Srbija osobina, niske toksi~nosti, ~esto skuplji od
AUGMENTIN - GlaxoSmithKline Export Ltd., penicilina. Zbog sli~ne hemijske strukture sa
V. Britanija penicilinima, mogu}a je unakrsna preosetlji-
ENHANCIN - Ranbaxy Laboratories Ltd, vost sa penicilinima (klini~ki zna~ajna kod
Indija 10% bolesnika osetljivih na penicilin). Ukoli-
PANKLAV - Hemofarm AD, R. Srbija ko je kod bolesnika zabeleèna anafilaksa na
PANKLAV 2X - Hemofarm AD, R. Srbija penicilin, cefalosporini su apsolutno kontrain-
dikovani. Cefalosporini dobro prodiru u tkiva
J01CR05 piperacilin, tazobaktam i telesne te~nosti, ali cefalosporini I i II gene-
racije slabo prolaze hematoencefali~nu bari-
(Piperacillin, tazobactam) jeru. Za razliku od njih, ve}ina cefalosporina
DDD: P 14 g III generacije i cefuroksim dobro prolaze u li-
FarKl: ANTIBIOTIK, KOMBINACIJA PENICI- kvor i mogu se, sa uspehom, koristiti za le~e-
LINA I INHIBITORA BETA LAKTAMAZE nje meningitisa. Ve}ina cefalosporina se eli-
Opis: pored piperacilina, sadrì i tazobaktam, mini{e preko bubrega, izuzev cefoperazona
koji je inhibitor beta-laktamaze. koji se izlu~uje preko ù~i.
Delovanje: ima bolju antibakterijsku aktiv- Delovanje: Cefalosporini, kao i penicilini, de-
nost u odnosu na enterobakter, seraciju, neke luju baktericidno, tako {to inhibi{u sintezu
sojeve pseudomonasa, klebsiele, beta-lakta- }elijskog zida osetljivih bakerija. Iako, po
maza produkuju}e sojeve stafilokoka, hemo- pravilu, retko predstavljaju lekove izbora za
filus influence i gonokok. odre|ene infekcije, zbog {irokog spektra dej-
Indikacije: ukoliko sam piperacilin nije do- stva i niske toksi~nosti, kao i re|ih alergijskih
voljno efikasan, primenjuje se ova kombina-
cija.
Kontraindikacije: reakcije preosetljivosti.
manifestacija, koriste se ~e{}e nego {to je to
opravdano. Zajedni~ka im je karakteristika
neefikasnost u odnosu na enterokok, Listeriu
J
monocitogenes, Mycoplasm-u pneumoniae,
Neèljena dejstva: videti peniciline Chlamydiae i Legionele. Svi registrovani cefa-
Interakcije: v. Poglavlje III. losporini kod nas imaju, relativno, lo{u anti-
Doziranje: deca preko 12 godina i odrasli: mikrobnu aktivnost protiv anaeroba, a, tako-
orijentisati se prema dozama piperacilina (2- |e, nisu efikasni protiv meticilin rezistentnih
4 g na 6h). Za infekcije izazvane pseudomo- sojeva stafilokoka.
nasom, preporu~uje se kombinacija sa ami-
noglikozidom zbog brèg baktericidnog dej- OSOBINE CEFALOSPORINA
stva.
(PREMA GENERACIJAMA)
Registrovani lekovi: Cefalosporini I generacije: Svi cefalosporini I
TAZOCIN - Wyeth-Lederle Pharma, Austrija generacije imaju dobru antibakterijsku aktiv-
nost prema gram-pozitivnim kokama, uljucu-
juci Streptoccocus grupe A, B i S. viridans, kao
Tabela 2.9.4: Cefalosporini I generacije
Osobine leka cefaleksin cefazolin cefadroksil cefalotin
kaps. inj. 0,25; 0,5; 1; inj. 1; 2;

oblik kapsule
250 i 500 mg 5 i 10 g 4 i 20 g
doza: odrasli 0,25-1 g na 6h 0,25-1 g na 6h 1-2 g na dan 0,5-1g na 4-6h
25-50 mg/kg 20 mg/kg na 8-12h 30 mg/kg/dan u 20 mg/kg

doza: deca
na 6h (neonat.) 1-2 doze na 8-12h
klirens kreatini- klirens kreatinina: 1g/dan, pa
doza: renalna
na: <10 <10 ml/l50% doze 0,5-1 g 500 mg na 6-8h
insuficijencija
ml/l25% doze na 18h na 24-36h
pik u plazmi
10-20 80-110 12-16 15-30
(mg/L)
% vezivanja za
5-15 75-85 20 65-85
proteine plazme
324 specijalni deo
Tabela 2.9.5: Cefalosporini II generacije
cefamandol
cefuroksim
cefmetazol
lorakarbef
cefoksitin
cefotetan
cefonicid
cefprozil
Osobine
cefaklor
leka
kaps. amp. tab.

inj. 1; 2 inj. inj. inj. 1; 2 inj. 0,75 kaps.
oblik 0,25 i 0,5; 1 i 0,25 i
i 10 g 1 i 2 g 1 i 2 g i 10 g i 1,5 g 0,2 g
0,5 g 10 g 0,5 g
i.m.; i.v. 0,25- 0,75-
doza: 0,25-1 i.v.1-2 0,5-2 0,5-2 1-2 g na 0,2-0,4
0,5-1 0,5g 1-2 1,5g na
odrasli g/6-8h g/6-8h g/dan g/12h 6-8h g/12h
g/4-8h dnevno 6-8h
50-100
50-150 80-160 (200 za
40
mg/kg/ nisu nisu mg/kg/ 15 menin- 7,5-15
doza: mg/kg/ nisu de-
dan u utvr|e- utvr|e- dan u mg/kg gitis) mg na
deca dan u finisane
4-6 ne ne 4-6 na 12h mg/kg/ 12h
3 doze
doza doza dan u
3 doze
7,5
mg/kg 50-25% 50%
50% uo- i.v. pa iste uobi~a- doze u 50-25%
doza: 50% 50%
bi~ajene 1-2 g na 25-50% doze na jene istim in- doze na
u BI doze doze
doze 16-48h uobi~a- 24-48h doze tervali- 8-12h
jene na 6-8h ma
doze
J pik u
plazmi 10-15 80-90 290 220 140-180 30-50 10,5 140 6,8
(mg/l)
% vezi-
vanja za manje
22-26 67-74 83-98 85 65-85 36 33 25
proteine od 30
plazme
slabiji
od cefa-
spektar aktivniji
zolina
kao ce- od I ge- sl. kao
spektar slabo za G+
fazolin, nerac. cefazo-
Komen- kao ce- aktivan bakt., kao ce- sl. kao
ampici- za lin,
tar furok- prema bolji za fotetan cefaklor
lin rezi- Strep- bolji za
sim Staphyl. G- i
stentan toc, E. G- bakt.
anaero-
H. infl. coli, K
bne
bakt.
BI - Bubre`na insuficijencija
i Staph. aureus, ali ne prema meticilin rezi- Cefalosporini II generacije su, generalno, sla-
stentnim sojevima ove klice. Cefalosporini I bije efikasnosti u odnosu na I generaciju pre-
generacije imaju umerenu efikasnost u odno- ma gram-pozitivnim kokama, izuzev, za pne-
su na pneumokok, nisu efikasni u odnosu na umokok, bolje su efikasnosti prema gram-ne-
enterokok i imaju slabu aktivnost u odnosu gativnim bakterijama. Dobri su za le~enje: in-
na gram-negativne baterije, izuzev za He- fekcija koè, mekih tkiva, respiratornog trak-
mophilus influenzae, i neke vanbolni~ke soje- ta, sinuzitisa, otitisa i streptokokne angine u
ve E.coli, proteusa, klebsiele. vanbolni~kim uslovima.
Cefalosporini II generacije: Ve}ina cefalospo- Cefalosporini III generacije: Cefalosporini III
rina II generacije zadràva antimikrobnu ak- generacije poseduju slabiju efikasnost prema
tivnost prema gram-pozitivnim kokama, ali gram-pozitivnim kokama, posebno stafiloko-
su otporniji na beta-laktamazu i imaju bolju ku i daleko bolju aktivnot prema gram-nega-
efikasnost prema gram-negativnim bacilima tivnim bacilima (Enterobacteriaceae) i Pseudo-
(posebno H. influenzae). monas-u. Imaju sjajne farmakokinetske osobi-
Tabela 2.9.6: Cefalosporini III generacije
moksalaktam
cefpodoksim
cefoperazon
ceftriakson
cefotaksim
ceftazidim
Osobine
leka
inj. 1; 2 i inj. 0,5; 1; tabl. 0,1 g i inj. 0,5; 1; inj. 1; 2 i

oblik inj. 1 i 2 g
10 g 2 i 10 g 0,2 g susp. 2i6g 10 g
doza: 8-12 g/dan 1-2g na 2 g/dan u 100-400 mg 1-3g na 1-2 g na

odrasli u 2-4 doze 6-12h 1-2 doze na 12h 8-12h 8-12h
50 mg/kg 50 mg/kg
na 12h - na 12h - 50-100 30-50
(neonat.); (neonat.); mg/dan 5 mg/kg na mg/kg po- 50 mg/kg
doza: deca
50-75 50-200 podeljeno u 12h deljeno u 3 na 6-8h
mg/kg na mg/kg/dan 2 doze doze
8-12h u 4-6 doza
doza: 25-50% uo-

bez 50% uobi~. bez uobi~. doza 25-50% do-
renalna in- bi~. doze na
promene doze promene na 24h ze na 8-12h
suficijencija 12-24h
pik u pla-
125 40 145 2-3 80 60-70
zmi (mg/l)
% vezivanja
za proteine 85-95 37 83-96 18-30 17 50
J
plazme
najpotentni-
~e{}e od
ji najbolji za
Komentar ostalih pro-
antipseudo. anaerobe
duàva PV
cefalosporin
PV - protrombinsko vreme
pik u plazmi - prose~an pik koncentracije u plazmi posle primene 500 mg oralne doze ili i.v. in-
fuzije od 1 g za 30 min.
ne - bolje od ostalih beta-laktam antibiotika Pored pobrojanih neèljenih reakcija, relativ-

prolaze hematoencefali~nu barijeru, pa se sa no, ~esto mogu da izazovu dijareju, uklju~u-
uspehom koriste za le~enje bakterijskih me- ju}i i pseudomembranozni kolitis.
ningitisa, imaju dugo poluvreme eliminacije Cefalosporini IV generacije: Cefalosporini IV
(ceftriakson se moè primenjivati jednom generacije imaju {irok spekar dejstva, uglav-
dnevno). Cefalosporini III generacije imaju nom su dovoljno efikasni protiv Pseudomo-
generalno dobru antimikrobnu aktivnost pe- nasa i Enterobacteriaceae, ali su od cefalo-
ma ve}ini gram-negativnih bakterija, lo{iju sporina III genercije bolje antibakterijske ak-
prema S. aureusu, neefikasni su za enterokok, tivnosti u odnosu na gram-pozitivne koke, a
ve}ina je dobra za pneumokok, streptokok, H. naro~ito u odnosu na stafiliokok.
influence, meningokok i gonokok. Zbog od- Indikacije: êsto se preporu~uju za profilak-
li~ne prodornosti kroz hematoencefali~nu ba- su u abdominalnoj, ortopedskoj i grudnoj hi-
rijeru, odli~ni su za le~enje meningitisa. Ve}i- rurgiji, kod infekcija izazvanih gram-negativ-
na ima umerenu aktivnost prema gram-nega- nim i gram-pozitivnim kokama (nemaju
tivnim anaerobnim mikroorganizmima. prednosti u odnosu na peniciline za gram-po-
Ve}ina cefalosporina produàva protrombin- zitivne koke).
sko vreme, moè da deluje antitrombocitno, Kontraindikacije: reakcije preosetljivosti.
naro~ito u BI, ispoljavaju disulfiramu sli~an
Neèljena dejstva: Sve reakcije preosetljivo-
fenomen, izlu~uju se preko bubrega, pa je po-
sti se re|e javljaju posle primene cefalospori-
trebno korigovati doziranje u BI i ve}ina je
na, nego posle penicilina. Mogu}a je unakr-
potencijalno nefrotoksi~na, naro~ito u kom-
sna preosetljivost sa penicilinima, klini~ki se
binaciji sa drugim nefrotoksi~nim lekovima.
manifestuje u oko 10% bolesnika. U slu~aju
326 specijalni deo
anafilakse i angioedema na penicilin, cefalo- Upozorenje: uvek je potrebna opreznost kod

sporini su kontraindikovani. Mesto i.m. apli- alergi~nih na penicilin, ubrzane reakcije pre-
kacije je bolno, a posle i.v. primene, nisu ret- osetljivosti na peniciline su kontraindikacija
ke upale vena (povoljnija i.v. infuzija). Posle za sve cefalosporine, mogu} je la`no poziti-
primene cefalosporina, moè da se javi leu- van Coombs-ov test.
kopenija, trombocitopenija, eozinofilija,
agranulocitoza, aplasti~na i hemoliti~ka ane-
CEFALEKSIN - Alkaloid A.D., Makedonija
mija i pozitivan Coombs-ov test. Beleì se i
CEFALEKSIN - Hemofarm koncern, R. Srbija
pojava pseudomembranoznog kolitisa posle
CEFALEKSIN - Srbolek d.d., R. Srbija
primene cefalosporina. Tako|e, va`no je na-
CEFALEXIN – Remedica Ltd., Kipar
glasiti da cefalosporini, a naro~ito cefaman-
PALITREX - Galenika A.D., R. Srbija
dol, cefoperazon, cefmetazol, kao i cefotetan
mogu da antagonizuju efekat vitamina K na
sintezu faktora koagulacije u jetri, zbog ~ega J01DB04 cefazolin (Cefazolin)
mogu da produè protrombinsko vreme i do- DDD: P 3 g
vedu do krvavljenja, naro~ito kod operisanih FarKl: ANTIBIOTIK, CEFALOSPORIN, I GE-
bolesika i kod onih na oralnim antikoagulant- NERACIJA
nim lekovima. Naj~e{}a neèljena dejstva su: Opis: Primenjuje se i.v. i i.m., postiè skoro 3
dijareja i retko kolitis, mu~nina, povra}anje, puta ve}e koncentracije u plazmi od drugih
abdominalni bol, glavobolja, alergijske reak- cefalosporina.
cije, uklju~uju}i ra{, artralgija, eritem multi- Delovanje: v. uvod o cefalosporinima, efika-
forme, poreme}aji enzima jetre, holestatska san je prema ve}ini sojeva stafilokoka, izuzev
ùtica, reverzibilni intersticijalni nefritis, po- za meticilin rezistentne sojeve.
reme}aj sna, konfuzije.
Indikacije: Zbog dobre efikasnosti i niè ce-
Interakcije: v. Poglavlje III. ne, preporu~uje se u perioperativnoj profilak-
Doziranje: v. pojedina~ne cefalosporine. si, naro~ito u abdominalnoj hirurgiji.
Kontraindikacije: v. cefaleksin.
J J01DB Cefalosporini, I generacija

J01DB01 cefaleksin (Cefalexin)
Neèljena dejstva: v. cefaleksin.
Doziranje: odrasli: primenjuje se i.v. i i.m., od
DDD: O 2 g
FarKl: ANTIBIOTIK, CEFALOSPORIN, I GE- 0,5-2 g na 6-8h; deca: 50 do maks. 100 mg/
NERACIJA kg/dan u podeljenim dozama (2-4 doze).
Opis: cefalosporin I generacije, koji je je efi- Upozorenje: v. cefaleksin.
kasan kada se primeni oralno. Zbog toga je Registrovani lekovi:
jedan od ~esto kori{}enih antibiotika. CEFAZOLIN - BCPP – Zavod Borshahivskiy-
Delovanje: baktericidno, dobro prema ve}ini Kijev, Ukrajina
gram-pozitivnih koka (izuzev MR stafiloko- CEFAZOLIN - MIP - Chephasaar Chemisch
ka, enterokoka), ima zadovoljavaju}i efekat GmbH, Nema~ka
prema ve}ini sojeva E. coli, P. mirabilis, K. pneu- GALECEF- Galenika A.D., R. Srbija
moniae. Bolji je od polusintetskih penicilina TOTACEF - Bristol-Myers Squibb, [vajcarska
{irokog spektra dejstva, jedino za H. influen-
cae, E. coli i Proteus. J01DB05 cefadroksil (Cefadroxil)
Indikacije: respiratorne infekcije (gornjeg i DDD: O 2 g
donjeg dela respiratornog trakta), urinarne FarKl: ANTIBIOTIK, CEFALOSPORIN, I GE-
infekcije, infekcije koè i potko`nog tkiva. NERACIJA
Kontraindikacije: reakcije preosetljivosti. Opis: v. cefalosporine I generacije, zbog du-
Neèljena dejstva: retka, ne{to ~e{}e gastro- gog poluvremena eliminicaje, dugo odràva
intestinalna: dijareja, mu~nina, povra}anje, antibakterijske koncentracije u serumu i u
bol u stomaku; prolazni skok transaminaza, urinu.
prolazna leukopenija, trombocitopenija, Delovanje: v. cefalosporine I generacije.
agranulocitoza, aplasti~na anemija, toksi~na
Indikacije: tonzilitis, akutni i hroni~ni bron-
epidermalna nekroliza, superinfekcije.
hitis, sinuzitis, otitis, urinarne infekcije.
Kontraindikacije: v. cefalosporine.
Doziranje: Odrasli: 250 mg na 6h, ili 500 mg
Neèljena dejstva: v. cefalosporine.
na 8 ili 12h; za vrlo te{ke infekcije maks. 1,5
g na 6-8h. Deca: 25 mg/kg/dan podeljeno u Interakcije: v. Poglavlje III.
3 ili 4 doze; za decu do jedne godine u te{kim Doziranje: odrasli: 0,5-1 g na 12h; deca: 30
infekcijama 125 mg na 12h; od 6-12 godina mg/kg/dan podeljeno u 2 doze.
250 mg na 8h. U profilaksi nekomplikovanih Upozorenje: kao za ostale cefalosporine.
urinarnih infekcija èna, dovoljno je 125 mg
uve~e.
Registrovani lekovi: Neèljena dejstva: v. cefalosporine, produà-

DURACEF - Bristol-Myers Squibb, SAD va protrombinsko vreme (po potrebi primeni-
GALADROX - Galenika A.D., R. Srbija ti vitamin K), ispoljava disulfiramu sli~nu re-
akciju.
J01DC Cefalosporini, II generacija Interakcije: v. Poglavlje III.
J01DC01 cefoksitin (Cefoxitin) Doziranje: odrasli: primenjuje se i.m. i i.v. u
kratkoj infuziji, u dozi od 0,5-2 g na 4-8h; de-
DDD: P 6 g ca: 100-150 mg/kg/dan u 3-6 doza.
FarKl: ANTIBIOTIK, CEFALOSPORIN, II GE- Upozorenje: pa`ljivo u BI, mogu} je la`no po-
NERACIJA zitivan Cooms-ov test.
MEFOXIN - Merck Sharp & Dohme Idea J01DC04 cefaklor (Cefaclor)
(MSD), [vajcarska
DDD: O 1 g
FarKl: ANTIBIOTIK, CEFALOSPORIN, II GE-
J01DC02 cefuroksim (Cefuroxime) NERACIJA
DDD: O 0,5 g; P 3 g Opis: v.cefalosporine II generacije, primenju-
FarKl: ANTIBIOTIK, CEFALOSPORIN, II GE- je se oralno.
NERACIJA Delovanje: v. uvod.
Opis: strukturno sli~an cefamandolu, ali je Indikacije: infekcije respiratornog trakta, iza-
stabilniji na dejstvo beta-laktamaze, t1/2 je zvane osetljivim klicama (akutni i hroni~ni
oko 1,7h, lek prolazi hematoencefali~nu bari- bronhitis, otitis, sinuzitis, pneumonija), in-
jeru, ali ne tako dobro kao cefalosporini III fekcije bilijarnog trakta, infekcije urinarnog
generacije. Ipak, moè da se koristi za le~enje trakta, infekcije usne duplje, koè i potko-
meningitisa izazvanih osetljivim sojevima H. `nog tkiva.
influenzae, N. meningitidis, S. pneumoniae.
Kontraindikacije: preosetljivost, porfirija.
Delovanje: v. cefalosporine.
Neèljena dejstva: v. cefalosporine.
Indikacije: infekcije gornjeg i donjeg dela re-
spiratornog trakta, profilaksa u abdominal-
noj hirurgiji, meningitis izazvan osetljivim
Doziranje: odrasli: 250-500 mg (za teè in-
fekcije) na 8h, maks. do 4 g/dan; deca: od 1
mesec do 1 godine 62,5 mg na 8h; od 1-5 go-
J
sojevima bakterija.
dina 125 mg na 8h, od 6-12 godina 250 mg
Kontraindikacije: reakcije preosetljivosti. na 8h.
Neèljena dejstva: v. cefalosporine. Upozorenje: v. cefalosporine; u na{oj sredini
Interakcije: v. Poglavlje III. ne{to ~e{}e izaziva ozbiljne alergijske mani-
Doziranje: odrasli: 1-3 g na 8h. festuje, {to se ne uklapa u literaturne podat-
Registrovani lekovi: ke (podaci Nacionalnog centra za neèljena
CEROXIM - Ranbaxy Laboratories Ltd., Indija dejstva lekova).
CEFUROXIM- MIP - Chephasaar Chemisch Registrovani lekovi:
GmbH, Nema~ka ALFACET - Galenika A.D., R. Srbija
NILACEF - Hemofarm koncern, R. Srbija CEFACLOR - Remevita, R. Srbija
ZINACEF - GlaxoSmithKline Export Ltd., CEFAKLOR - Hemofarm koncern, R. Srbija
V.Britanija CEFAKLOR - Alkaloid, Makedonija
XORIMAX - Sandoz GmbH, Austrija
J01DC03 cefamandol J01DC08 lorakarbef (Loracarbef)

(Cefamandole) DDD: O 0,6 g
DDD: P 6 g NERACIJA
Delovanje: v. cefalosporine II generacije, ima
NERACIJA
sli~nu antistafilokoknu aktivnost kao i cefalo-
Opis: v. cefalosporine II generacije. sporini I generacije.
Delovanje: ima bolju aktivnost od ostalih an- Indikacije: v. cefaklor.
tibiotika iz ove grupe u odnosu na stafilokok.
Indikacije: Perioperativna profilaksa, akutne
Neèljena dejstva: v. uvod o cefalosporinima.
i egzacerbacije hroni~nih respiratornih infek-
cija, infekcije bilijarnog trakta, infekcije uri- Interakcije: v. Poglavlje III.
narnog trakta, infekcije koè i potko`nog tki- Doziranje: Odrasli: 200-400 mg/dan na 12h
va izazvane osetljivim klicama. oralno; deca: 7,5-15 mg/kg na 12h.
Kontraindikacije: reakcije preosetljivosti,
porfirija.
328 specijalni deo
J01DC10 cefprozil (Cefprozil) maks. 3 g/dan; deca: 30-50 /kg/dan u 2 do-

DDD: O 1 g ze.
FarKl: ANTIBIOTIK, CEFALOSPORIN, II GE- Registrovani lekovi:
NERACIJA FORCAS - Hemofarm koncern, R. Srbija
Registrovani lekovi: FORTUM - GlaxoSmithKline Export Ltd., V.
CEFZIL - Bristol-Myers Squibb, [vajcarska Britanija
PRIMACEPH - PharmaSwiss, R. Srbija
J01DD04 ceftriakson (Ceftriaxone)
DDD: P 2 g
J01DD Cefalosporini, III generacija FarKl: ANTIBIOTIK, CEFALOSPORIN, III GE-
J01DD01 cefotaksim (Cefotaxime) NERACIJA
DDD: P 4 g Opis: Razlikuje se po dugom poluvremenu
FarKl: ANTIBIOTIK, CEFALOSPORIN, eliminacije, pa moè da se primenjuje samo
III GENERACIJA jednom dnevno. Kao i ve}ina cefalosporina
Opis: v. cefalosporine. III generacije, dobro prolazi hematoencefali~-
Delovanje: v. cefalosporine III generacije. nu barijeru, pa je veoma koristan u le~enju
Indikacije: v. cefalosporine III generacije; in- meningitisa.
dikovan je u slu~ajevima meningitisa koji je Delovanje: v. cefalosporine III generacije.
izazvan H. influenzae, meningokokom, pneu- Indikacije: Lek izbora za le~enje meningitisa
mokokom, gram-negativnim bacilima iz fa- kod dece, efikasan kod Lyme-ske bolesti, kod
milije Enterobacteriaceae; koristi se u le~enju nekomplikovanog gonokokonog uretritisa
II i III faze Lyme-ske bolesti. dovoljna je 1 doza.
Kontraindikacije: reakcije preosetljivosti. Kontraindikacije: reakcije preosetljivosti.
Neèljena dejstva: v. cefalosporine. Neèljena dejstva: v. cefalosporine, bol na
Interakcije: v. Poglavlje III. mestu i.m. aplikacije.
Doziranje: odrasli: 2 g na 12h, a kod teìh in- Interakcije: v. Poglavlje III.
J fekcija 1-2 g na 4-8h, a maks. 12 g/dan; de-

ca: 100-150 mg/dan podeljeno u 2-4 doze;
novoro|en~ad: 50 mg/kg/dan podeljeno u 2-
Doziranje: odrasli: 1-2 g 1-2 puta na dan, za-
visno od teìne infekcije; deca: 50-75
mg/kg/dan, ali ne preko 2 g/dan, podeljeno
4 doze, maks.100-200 mg/dan podeljeno u 4 u 2 doze. U slu~aju meningitisa kod dece 100
doze, u te{kim infekcijama. mg/kg/dan, podeljeno u 2 doze, ali ne vi{e
Upozorenje: v. cefalosporine (uvod). od 4 g. Za nekomplikovane slu~ajeve gonore-
je dovoljno je 125 mg i.m. jednokratno; za
Registrovani lekovi: eradikaciju kod klicono{a meningokoka daje
CEFOTAXIME BCPP - Zavod Borshahivskiy- se jednokratno 250 mg i.m. za odrasle i 125
Kijev, Ukrajina mg i.m. za decu.
CEFOTAXIM - Zdravlje, R. Srbija
TOLYCAR - Jugoremedija, R. Srbija Registrovani lekovi:
AZARAN - Hemofarm koncern, R. Srbija
CEFTRIAKSION - Zdravlje, R. Srbija
J01DD02 ceftazidim (Ceftazidime)
CEFTRIAKSION - MIP - Chephasaar
DDD: P 4 g Chemisch GmbH, Nema~ka
FarKl: ANTIBIOTIK, CEFALOSPORIN, III GE- CEFTRIAKSION – Remevita, R. Srbija
NERACIJA CEFTRIAXONE -BCPP - BCPP, Ukrajina
Opis: Cefalosporin III generacije, posebno FARCEF - Faran Laboratories, Gr~ka
zna~ajan zbog veoma dobre antipseudomo- LABILEX - Pharmathen, Gr~ka
nasne aktivnosti. LENDACIN - Lek DD, Slovenija
Delovanje: v. cefalosporine III generacije. LONGACEPH - Galenika A.D., R. Srbija
Indikacije: Sam, ili u kombinaciji sa amino- ROCEPHIN - F. Hoffmann-La Roche, [vaj-
glikozidima je lek izbora za te{ke infekcije carska
izazvane Pseudomonasom, uklju~uju}i i me- VERACOL - Demo S.A., Gr~ka
ningitis izazvan ovom klicom.
Kontraindikacije: kao za ostale cefalospori- J01DD08 cefiksim (Cefixime)
ne. DDD: O 0,4 g
Neèljena dejstva: videti ostale cefalospori- FarKl: ANTIBIOTIK, CEFALOSPORIN, III GE-
ne, potrebna je korekcija doze u BI. NERACIJA
Doziranje: odrasli: 1 g na 8h, ili 2 g na 12 za PANCEF - Alkaloid
manje te{ke infekcije; kod teìh infekcija 2 g
i.v. u infuziji na 8h, maks. 6 g/dan, a u BI
J01DD12 cefoperazon protiv gram-negativnih bakterija, a slabiji

(Cefoperazone) protiv gram-pozitivnih, me|utim, pojedini
DDD: P 4 g sojevi pseudomonasa mogu biti rezistentni
na meropenem, kao i MR stafilokok.
FarKl: ANTIBIOTIK, CEFALOSPORIN, III GE-
NERACIJA Indikacije: Sve sistemske te{ke infekcije, koje
ne reaguju na prethodnu terapiju, terapija fe-
Registrovani lekovi: brilnih neutropenija, meningitisa, septi~nih
CEFOBID - Pfizer H.C.P. Corporation, SAD stanja.
J01DD13 cefpodoksim Neèljena dejstva: naj~e{}e blaga i prolazna,
(Cefpodoxime) mu~nina, povra}anje, dijareja, abdominalni
DDD: O 0,4 g bol, glavobolja, parestezije, osip, urtikarija,
FarKl: ANTIBIOTIK, CEFALOSPORIN, III GE- angioedem, anafilaksa, neutropenija, leuko-
NERACIJA penija, trombocitopenija, prolazni skok tran-
saminaza, Stevens - Johnson-ov sindrom,
toksi~na epidermalna nekroliza, lokalna re-
J01DD14 ceftibuten (Ceftibuten) akcija uklju~uju}i bol na mestu aplikacije.
DDD: O 0,4 g Interakcije: v. Poglavlje III.
FarKl: ANTIBIOTIK, CEFALOSPORIN, III GE- Doziranje: Odrasli: 1 g na 8h i.v.; deca: 120
NERACIJA, efikasan posle oralne primene. mg/kg/dan na 8h.
CEDAX - Schering Plough Central East AG, MERONEM - Astra Zeneca UK Limited, V.
[vajcarska Britanija
J01DE Cefalosporini, IV generacija J01DH03 ertapenem (Ertapenem)

J01DE01 cefepim (Cefepime) DDD: P 1g
DDD: P 2 g
FarKl: ANTIBIOTIK, CEFALOSPORIN, IV GE-
NERACIJA
FarKl: ANTIBIOTIK, KARBAPENEM
Opis: Beta metil karbapenem, ima dugo polu-
vreme eliminacije, moè da se primenjuje 1
J
Registrovani lekovi: dnevno. Baktericid, inhibi{e sintezu }elijskog
MAXIPIME - Bristol-Myers Squibb, SAD zida osetljivih bakterija.
MAXICEF - Galenika A.D -R. Srbija Delovanje: [irok spektar antibakterijskog
dejstva (gram pozitivne i gram negativne
J01DE02 cefpirom (Cefpirome) bakterije, gram negativne anaerobne bakteri-
je i anaerobi), meticilin rezistentan stafilokok
DDD: P 4 g nije osetljiv na ertapenem.
FarKl: ANTIBIOTIK, CEFALOSPORIN, IV GE-
Indikacije: polimikrobne te{ke infekcije,
NERACIJA
komplikovane intraabdominalne infekcije,
Registrovani lekovi: pelvi~ne infekcije, komplikovane infekcije ko-
CEFROM - Aventis Pharma GmbH, Nema~ka è i podko`nig tkiva, komplikovane urinarne
infekcije, anaerobne infekcije, bakterijska
sepsa.
J01DH Karbapenemi
Kontraindikacije: Hipersenzitivna reakcija na
J01DH02 meropenem ertapenem i lidokain, kod osoba koje reaguju
(Meropenem) anafilaksom na multiple supstance i penici-
DDD: P 2 g lin, mogu}a je unakrsna alergijska reakcija.
FarKl: ANTIBIOTIK, KARBAPENEM Neèljena dejstva: Alergije, ra{, konfuznost,
Opis: Izuzetno efikasan antibiotik {irokog kovulzije, posebno ako postoji sklonost, mu-
spektra dejstva, pripada posebnoj grupi beta- ka, o{te}enje vene na mestu aplikacije, neu-
laktam antibiotika (monobaktam), primenju- tropenija, skok transaminaza.
je se, isklju~ivo, parenteralno, kod nas je re- Interakcije: Videti poglavlje
zervni antibiotik. Niske je toksi~nosti kao Doziranje: 1do 1,5 g jednom dnevno i.v. ili
drugi beta-laktam antibiotici. Bezbedniji je i.m.
od imipenema u le~enju bakterijskih menin-
gitisa, jer ne iritira CNS kod obolelih od me- Registrovani lekovi:
ningitisa i ne provocira napade konvulzija. INVANZ - Merck Sharp & Dohme Idea
Delovanje: Veoma {irok spektar dejstva, efi- (MSD), [vajcarska
kasan protiv gram-pozitivnih i gram-negativ-
nih bakterija, aneroba, uklju~uju}i i Bacteroi-
des sp, enterokok i pseudomonas. Od imipe-
nema, ima malo ja~i antibakterijski efekat
330 specijalni deo
J01DH51 imipenem, cilastatin binacija koja dovodi do potenciranja antibak-

(Imipenem, cilastatin) terijskog dejstva pojedina~nih komponenti je
DDD: P 2 g farmakodinamski veoma opravdana, a mogu-
}a je zbog paralelnih farmakokinetskih osobi-
FarKl: ANTIBIOTIK, KARBAPENEM
na oba leka. Kotrimoksazol ima izuzetno
Opis: Imipenem je prvi monobaktam antimi- vredne farmakokinetske osobine, dobru pro-
krobni lek, koji se primenjuje u kombinaciji dornost u tkiva, bronhijalni sekret, sinusne
sa cilastatinom, koji spre~ava njegovu renal- {upljine, cerebrospinalnu te~nost, ù~.
nu eksreciju i na taj na~in produàva njegovo
Delovanje: svaka pojedina~na komponenta
poluvreme eliminacije. Imipenem ima izrazi-
deluje bakteriostatski, antagonizuju}i dva
to {irok spektar dejstva (gram-pozitivne i
sukcesivna koraka u sintezi folne kiseline
gram-negativne bakterije, anaerobi, uklju~u-
bakterija, (sinergizam) na neke bakterije u
ju}i i bakteroides), mogu biti rezistentni po-
kombinaciji deluju i baktericidno. Kotrimok-
jedini sojevi pseudmonasa i MR stafilokoka.
sazol ispoljava {irok spektar dejstva na ve}i-
Delovanje: veoma {irok spektar, videti opis. nu gram-pozitivnih koka, kao i gram-negativ-
Indikacije: Najteè infekcije, uklju~uju}i i no- nih bacila, ~ak je i ve}ina MR sojeva stafilo-
zokomijalne, izazvane multirezistentnim bol- koka osetljiva na ovaj lek. Veoma je efikasan
ni~kim sojevima. Koristi se u le~enju sepse, za infekcije izazvane Pneumocystis carini, dalje
febrilnih neutropenija, te{kih abdominalnih su osetljive: nokardije, {igele, toksoplazma.
infekcija. Moè da se kombinuje sa aminogli- Ova kombinacija je neefikasna prema ane-
kozidima i glikopeptidnim antibioticima. robnim mikroorganizmima i ve}ini sojeva en-
Kontraindikacije: preosetljivost. terokoka.
Neèljena dejstva: imipenem je niske toksi~- Indikacije: Akutne i egzacerbacije hroni~nih
nosti, neèljena dejstva nisu ~esta. Javlja se infekcija, urinarnog trakta, bronhija, otitis
mu~nina, povra}anje, dijareja, poreme}aj media, hroni~ni prostatitis, lek izbora za le~e-
ukusa, abdominalni bol, glavobolja, pareste- nje Pneumocystis carini pneumonija kod bole-
zije, osip, urtikarija, angioedem, anafilaksa, snika sa imunodeficijencijom; {igeloza, trbu-
neutropenija, leukopenija, trombocitopenija, {ni tifus, ako nije mogu}a primena ampicilina
J prolazni skok transaminaza, Stevens -
Johnson-ov sindrom (toksi~na epidermalna
nekroliza), temperatura, anafilakti~ke reakci-
ili hloramfenikola; dijareje izazvane entero-
toksi~nim sojevima E. coli, holecistitis, infekci-
je koè i potko`nog tkiva. Streptokokni tonzi-
je, konfuzija i mentalni poreme}aji, pove}a- litis nije indikacija za kotrimoksazol, jer delu-
nje enzima jetre, pove}anje kreatinina i uree, je bakteriostatski na streptokok, pa su mogu-
lokalna reakcija, eritem, bol, tromboflebitis. }e reinfekcije sa pojavom sterilnih sekvela
Po prekidu terapije ova neèljena dejstva se (reumatska groznica, akutni nefritis). Veoma
povla~e. Kod obolelih sa meningitisom i kod je vaàn u profilaksi kod bolesnika sa imuno-
bolesnika sa BI, mogu se javiti konvulzije. deficijencijom, kao i u profilaksi recidiviraju-
Interakcije: v. Poglavlje III. }ih urinarnih infekcija, izazvanih osetljivim
Doziranje: Odrasli: i.v. 0,5g - 1g na 6h; deca: klicama.
40-60 mg/kg podeljeno u 4 doze. Kontraindikacije: reakcije preosetljivosti,
Upozorenje: Korigovati dozu u BI, izbegavati trudno}a, odmakla BI.
primenu kod dece sa meningitisom. Kod dece Neèljena dejstva: Sulfonamidi izazivaju re-
urin se moè obojiti crveno. akcije hipersenzitivnosti ne{to ~e{}e od dru-
gih antimikrobnih lekova, kod bolenika sa
AIDS-om neèljena dejstva su jo{ ~e{}a, naro-
TIENAM - Merck Sharp & Dohme Idea
~ito ra{ i neutropenija. Sulfonamidi su slabo
(MSD), [vajcarska
rastvorljivi u vodi, pa se u slu~aju manje diu-
reze, mogu taloìti u nefronima i izazvati tu-
J01E Sulfonamidi i trimetoprim bulonekrozu. Dobra hidratacija bolesnika
(diureza ve}a od 1200 mL) i alkalizacija uri-
J01EE Kombinacije sulfonamida
na, ublaàvaju ovaj efekat.
sa trimetoprimom,
uklju~uju}I derivate
Doziranje: Odrasli: uobi~ajena doza je 800
J01EE01 sulfametoksazol, mg sulfometoksazola (SMK) i 160 mg trime-
trimetoprim toprima (TMP) na 12h; maks. doza je 3200
(Sulfamethoxazole, mg sulfometoksazola i 640 mg trimetoprima
trimethoprim) na dan, za le~enje pneumonije izazvane
FarKl: ANTIBAKTERIK, SULFONAMID SA Pneumocystis carini: 20 mg/kg/dan TMP i
ANTAGONISTOM FOLATA 100 mg/kg/dan SMK, podeljeno u 4 doze;
Opis: Kotrimoksazol (KOmbinacija-TRIMeto- uobi~ajene oralne doze za decu su: 8 mg/kg
prim-sulfametOKSAZOL) u odnosu trimeto- TMP i 40 mg/kg SMK/dan, podeljeno u 2 do-
prim:sulfametoksazol = 1:5. Ova fiksna kom- ze; i.v. doze za decu i odrasle su: 40-60
mg/kg SMK i 8-12 mg/kg TMP na dan, posledica, eritromicin estolat izaziva holestatski
deljeno u 4 doze. hepatitis (izgleda da je estolat odgovoran),
Upozorenje: Potrebna je opreznost kod stari- koji prolazi bez o{te}enja jetre po prekidu te-
jih bolesnika i u svim stepenima bubre`ne in- rapije. Od makrolida, linkomicin ne{to ~e{}e
suficijencije, kada lek treba oprezno dozirati, izaziva dijareje i pseudomembranozni kolitis.
a bolesnika pa`ljivo hidrirati, da ne do|e do Ve}e doze eritromicina (ili i.v. primena) kod
pojave kristalurije u nefronima. starijih, mogu da dovedu do tranzitornog
o{te}enja sluha.
BACTRIM - Galenika A.D., R. Srbija
BACTRIM Roche - F. Hoffmann-La Roche, Doziranje: v. pojedina~ne antibiotike.
[vajcarska Upozorenje: insuficijencija jetre zahteva
BAKTIMOL - Habit Pharm A. D., R. Srbija opreznost, eritromicin pri i.v. davanju i u in-
BERLOCID - Berlin-Chemie Menarini Group, terakcijama sa drugim lekovima moè da do-
Nema~ka vede do produènja QT intervala sa pojavom
BIOPRIM - Zdravlje, R. Srbija sr~anih aritmija i torsada. Kod osoba sa por-
TRIMOSAZOL - Farmakos d.d., R. Srbija firijom, tako|e, potrebna je opreznost.
CO-TRIMOXAZOLE - Rivofarm SA, [vajcar-
ska
TRIMOSUL - Hemofarm AD, R. Srbija
J01FA Makrolidi
J01FA01 eritromicin (Erythromycin)
J01F Makrolidi, linkozamidi i DDD: O P 1 g; O 2 g (eritromicin
streptogramini etilsukcinat tabl.)
FarKl: ANTIBIOTIK, MAKROLID
Opis: Makrolidni antibiotici su sli~ni i hemij-
ski i po antibakterijskom spektru, kao i po Opis: Eritromicin je prvi makrolidni antibio-
mehanizmu dejstva. Svi se dobro resorbuju tik, dobre efikasnosti i niske cene, ali ima
posle oralne primene, a eritromicin, linkomi- zna~ajno teù gastrointestinalnu podno{lji-
cin, klindamicin i azitromicin se primenjuju i vost od novijih makrolida, koji su zna~ajno
i.v. Posle resorpcije, svi dobro difunduju u tki-
va i telesne te~nosti, osim u cerebrospinalnu
te~nost. Svi se metaboli{u u jetri i izlu~uju
skuplji. Poseduje antibakterijski spektar sli-
~an ali ne identi~an penicilinu, te se prime-
njuje kao alternativa kod alergi~nih na peni-
J
preko ù~i, tako da je to glavni na~in elimina- cilin.
cije iz organizma, pa nemaju antibakterijski Delovanje: v. uvod; kod alergi~nih na penici-
efekat u urinu. Nova grupa streptogramina, lin, predstavlja lek izbora za le~enje strepto-
nije registrovana u nas, a tu spadaju pristina- koknih infekcija. Ve}ina sojeva stafilokoka je
micin i dalfopristin. rezistentna na eritromicin, kao i enterokok.
Delovanje: Svi deluju bakteriostatski, inhibi- Indikacije: v. uvod. Tako|e, aktivan je i pro-
cijom sinteze proteina, vezivanjem za 50S su- tiv klamidija i mikoplazme.
bjedinicu ribozoma bakterijske }elije. Deluju Kontraindikacije: preosetljivost, idiopatski
efikasno protiv gram pozitivnih aerobnih i produèn QT.
anaerobnih koka, (izuzev na enterokok), Neèljena dejstva: v. uvod; kod i.v. primene
gram negativnih anaerobnih bacila, mikopla- ~esti su flebitisi.
zme, legionela, hlamidija, kampilobaktera, Interakcije: v. Poglavlje III.
treponema, borelija, Bordetelle pertusis, ve- Doziranje: Odrasli: 250 mg do 1 g na 6h, za-
}ina je efikasna kod toksoplazmoze, entame- visno od infekcije; deca 30-50 mg/kg/dan
be, plazmodijuma, a u kombinaciji sa drugim podeljeno u 3-4 doze; i.v. terapija je retko po-
lekovima i kod Pneumocistis carini infekcija. trebna, kod pneumonije izazvane Legionella-
Indikacije: sve infekcije, izazvane osetljivim om, potrebna je kontinuirana i.v. inf, ili inte-
klicama, iako je stafilokok ranije bio senziti- rmitentna u trajanju od 30-60 min.
van na makrolide, danas je ve}ina sojeva ove Upozorenje: te{ka o{te}enja jetre, te{ka obo-
klice rezistentna na ove lekove, a naro~ito na ljenja srca sa sklono{}u ka aritmijama (pro-
eritromicin. duènje QT intervala).
Kontraindikacije: reakcije preosetljivosti, te-
{ka insuficijencija jetre je relativna kontrain- Registrovani lekovi:
dikacija. ERITHROMYCIN - Remedica Ltd, Kipar
Neèljena dejstva: Ne izazivaju ~esto neè- ERITROMICIN - Jugoremedija, R. Srbija
ljene reakcije, reakcije hipersenzitivnosti su ERITROMICIN - Srbolek d.d., R. Srbija
re|e nego kod drugih antimikrobnih lekova, ERITROMICIN - Zdravlje, R. Srbija
~e{}e izazivaju gastrointestinalnu iritaciju, sa ERITROMICIN - Hemofarm koncern “Zorka
bolovima u stomaku, mu~ninom i povra}a- Pharma” a.d., R. Srbija
njem (naro~ito eritromicin), mogu da dovedu PORPHYROCIN - Medochemie Ltd., Kipar
do tranzitornog skoka transaminaza, bez po-
332 specijalni deo
J01FA02 spiramicin (Spiramycin) Neèljena dejstva: dispepsija, glavobolja, po-

DDD: O 3 g reme}aj ~ula mirisa i ukusa, stomatitis, glosi-
FarKl: ANTIBIOTIK, MAKROLID tis, artralgija, mijalgija, vrtoglavica, anksio-
znost, insomnija, no}ne more, konfuzija, psi-
hoza, hipoglikemija, holestaza hepatitis, ùti-
J01FA03 midekamicin ca, flebitis, urtikarija, hipersenzitivnost, ana-
(Midecamycin) filaksa, Stevens - Johnson-ov sindrom, oralna
DDD: P 1 g monilijaza, ventrikularna aritmija.
FarKl: ANTIBIOTIK, MAKROLID Interakcije: v. Poglavlje III.
Registrovani lekovi: Doziranje: Odrasli: oralno 250-500 mg na
MACROPEN - KRKA,Tovarna Zdravil DD, 12h; deca: 7,5 mg/kg na 12h.
Slovenija Upozorenje: Oprez je potreban u trudno}i i
dojenju; smanjiti doze u bubre`nim o{te}e-
njima.
J01FA06 roksitromicin
(Roxithromycin) Registrovani lekovi:
DDD: O 0,3 g CLARITHROMYCIN - Remedica Ltd., Kipar
CLATHROCYN - Hemofarm koncern, R.
Srbija
Opis: Sli~an je eritromicinu, ali ima povoljni- FROMILID - Krka, Tovarna Zdravil DD,
je farmakokinetske osobine, manje neèlje- Slovenija
nih reakcija, ali i vi{u cenu. FROMILID uno - Krka, Tovarna Zdravil DD,
Delovanje: Ima sli~an spektar dejstva kao eri- Slovenija
tromicin, bolju aktivnost protiv stafilokoka, KLEROMICIN - Aegis LTD., Kipar
uklju~uju}i i MR stafilikok, kao i za strepto-
kok grupe A, ali ne deluje na streptokoke gru-
pe G i nije efikasan protiv enterokoka. J01FA10 azitromicin (Azithromycin)
Indikacije: v. makrolide. Moè se primeniti u DDD: O 0,3 g
J respiratornim infekcijama, kod difterije, in-
fekcije koè, mekih tkiva, za eradikaciju He-
licobacter pylori, a efkasan je i kod klamidije,
Opis: Noviji makrolid, posebnih farmakoki-
netskih osobina, uti~e na sintezu proteina
mikoplazme. bakterije. Dobro prodire u tkiva, naro~ito in-
Kontraindikacije: v. makrolide. flamirana (transportuje se neutrofilima i ma-
krofagima do mesta infekcije), prodire i in-
Neèljena dejstva: re|a i blaà u odnosu na
tracelulrano - bolje od ostalih makrolida,
eritromicin, ne uti~e na QT interval.
sporo se izlu~uje (T½ = 70h), tako da je, za
Interakcije: v. Poglavlje III. ve}inu infekcija, dovoljna petodnevna terapi-
Doziranje: Odrasli: 150 mg na 12h. ja.
Registrovani lekovi: Delovanje: Pored navedenog za makrolide,
ROKSITROMICIN – Srbolek, R. Srbija bolji je kod infekcija izazvanih mikopla-
RUNAC - Jugoremedija, R. Srbija zmom, H. influenzae, Mycobacteriu avium, u
jednoj dozi je efikasan u infekcijama izazva-
J01FA09 klaritromicin nim C. trachomatis.
(Clarithromycin) Indikacije: Akutne infekcije gornjeg i donjeg
dela respiratornog trakta, izazvane osetljivim
DDD: O 0,5 g; P 1 g klicama, u hroni~noj opstruktivnoj plu}noj
FarKl: ANTIBIOTIK, MAKROLID bolesti, infekcije koè i potko`nog tkiva, oti-
Opis: Noviji makrolid, koji se bolje podnosi tis media, kod uretritisa izazvanog hlamidija-
od eritromicina, inhibi{e sintezu proteina ma, mikoplazmama i gonokokom, kod HIV
bakterijske }elije. pozitivnih sa infekcijama atipi~nim mikobak-
Delovanje: Ima bolju antibaktrijsku aktivnost terijama, u terapiji seksualno prenosivih bo-
protiv H. influenzae i Mycobacterium avium od lesti.
ostalih makrolida, kod alergi~nih na penici- Kontraindikacije: reakcije preosetljivosti, te-
lin, daje se za eradikaciju Helicobacer pylori. {ka o{te}enja jetre.
Indikacije: infekcije respiratornog trakta, in- Neèljena dejstva: nisu ~esta, (videti makro-
fekcije koè, otitis media u dece, eradikacija lide) opisani su retki slu~ajevi ozbiljne hepa-
Helicobacer pylori, prevencija mikobakterioza totoksi~nosti, bol u grudima, palpitacije,
u HIV bolesnika, u kombinaciji sa omeprazo- mu~nina, glavobolja, somnolencija, astenija,
lom za tretman bolesnika sa ulkusom duode- parestezija, konvulzije, retko tinitus, vrtogla-
numa udruènim sa H. pylori. vica, ra{, fotosenzitivnost, dijareja, povra}a-
Kontraindikacije: preosetljivost na eritromi- nje, dispepsija, anoreksija, poreme}aj ukusa,
cin ili drugi makrolidni antibiotik. konstipacija, flatulencija, vaginitis, melena,
holestatska ùtica, neutropenija, angioedem, terijama, uklju~uju}i i Bakteroides species; ta-

anafilaksa. ko|e, efikasni su kod toksoplazmoze i u in-
Interakcije: v Poglavlje III. fekcijama izazvanim sa Pneumocystis carini u
Doziranje: Odrasli: oralno 1. dana 500 kombinaciji sa drugim lekovima.
mg/dan, a zatim 250 mg 2-5 dana, jedno- Indikacije: Klindamicin se zbog prednosti u
kratna doza od 1 g se koristi za le~enje ure- odnosu na linkomicin kod anerobnih infekci-
tritisa ili cervicitisa izazvanog hlamidijama; ja i ozbiljnih gnojnih infekcija infekcija plu}a
deca: prvi dan 10 mg/kg, a zatim 5 mg/kg u i trbuha, kao i zbog vi{e cene, moè smatrati
toku 2-5 dana. rezervnim antibiotikom, za infekcije koje se
Upozorenje: trudno}a, dojenje. le~e ili zapo~inju u bolni~kim uslovima, kod
navedenih prouzrokova~a.
Registrovani lekovi: Kontraindikacije: veoma retko reakcije preo-
HEMOMYCIN - Hemofarm koncern, R. Srbija setljivosti.
SUMAMED - Pliva Hrvatska D.o.o., Hrvatska
Neèljena dejstva: Kao za ostale makrolide, s
tim da ~e{}e izazivaju pseudomembranozni
J01FA15 telitromicin kolitis.
(Telithromycin) Interakcije: v. Poglavlje III.
DDD: O 0,8 g Doziranje: v. pojedina~ne linkozamide.
FarKl: ANTIBIOTIK, KETOLID
Delovanje: Telitromicin spada u novu grupu J01FF01 klindamicin (Clindamycin)
ketolida, derivata eritromicina. Antibakterij-
ski spektar dejstva je sli~an makrolidima, ali DDD: O 1,2 g; P 1,8 g
je, tako|e, aktivan i protiv penicilin i eritro- FarKl: ANTIBIOTIK, LINKOZAMID
micin rezistentnog S. pneumoniae. Opis: Klindamicin pokazuje dejstvo protiv
Indikacije: Pneumonija, egzacerbacija hro- gram-pozitivnih koka, uklju~uju}i penicilin
ni~nog bronhitisa, sinuzitis, beta hemoliti~ki rezistentne stafilokoke, a tako|e, protiv ne-
streptokokni faringitis ili tonzilitis, kada su kih anaeroba posebno Bacterioides fragilis.
Dejstvo se zasniva na inhibiciji sinteze prote-
beta laktam antibiotici neprikladni.
Kontraindikacije: dojenje, produèn QT in-
terval.
ina bakterije.
Delovanje: videti makrolide.
J
Neèljena dejstva: Dijareja, mu~nina, povra- Indikacije: Apscediraju}e pneumonije, stafi-
}anje, flatulencija, abdominalni bol, poreme- lokokne infekcije kostiju, zglobova, te{ke in-
}aj ukusa i mirisa, glavobolja, konstipacija, fekcije koè i potko`nog tkiva kod dijabeti~a-
stomatitis, anoreksija, insomnija, ra{, urtika- ra sa lo{om makro - i mirocirkulacijom, peri-
rija, pruritus, eritema multiforme, hipotenzi- tonitis, pelveoperitonitis, profilaksa bakterij-
ja, kolitis, edem lica, aritmije, parestezija, ù- skog endokarditisa kod alergi~nih na penici-
tica, gr~ mi{i}a. lin.
Interakcije: Izbegavati istovremenu primenu Kontraindikacije: reakcije preosetljivosti, te-
sa pimozidom ili terfenadinom, usled mogu- rapija manjih bakterijskih ili virusnih infekci-
}eg nastanka aritmije. v. i Poglavlje III. ja, dijareja, ulcerozni kolitis ili antibioticima
uzrokovan kolitis.
Doziranje: Sinuzitis i egzacerbacija hroni~nog
bronhitisa: 800 mg jednom dnevno u toku 5 Neèljena dejstva: v. makrolide; ~e{}e od
dana; beta hemoliti~ki streptokokni faringitis ostalih antibiotika izaziva dijareje, i kolitis
ili tonzilitis: odrasli i deca preko 12 godina, izazvan antibioticima retko kod i.v. primene
800 mg jednom dnevno u toku 5 dana. izaziva flebitis, ili absces na mestu i.m. pri-
mene, moè da izazove prolazan skok transa-
Upozorenje: Sigurnost i efikasnost primene
minaza, agranulocitozu, leukopeniju, trom-
kod dece ispod 18 godina nije ustanovljena.
bocitopeniju - reverzibilnog karaktera, ezofa-
Registrovani lekovi: gitis, anoreksija, oligurija, proteinurija mogu
KETEK - Aventis Pharma GmbH, Nema~ka biti zapaène, neutropenija, ùtica, bol na
mestu primene (induracija i sterilni apsces
posle i.m. injekcije), eritema multiforme.
J01FF Linkozamidi
Opis: Imaju sli~an spektar dejstva i farmako-
kinetske osobine kao eritromicin. Slabiji su u Doziranje: Odrasli: oralno: 150-450 mg na
infekcijama izazvanim mikoplazmom, bolje 6h; i.v. 600-2700 mg/dan podeljeno u 3-4 do-
se podnose pri i.v. davanju. Uprkos dobroj ze; deca: 10-30 mg/kg/dan podeljeno u 3-4
prodornosti u inficirana tkiva, ne prolaze he- doze; 20-40 mg/kg/dan podeljeno u 3-4 do-
matoencefali~nu barijeru, pa se ne mogu koze.
ristiti kod infekcija CNS-a. Upozorenje: Ako se u toku primene klinda-
Delovanje: Kao za eritromicin, sa zna~ajno micina pojavi dijareja, treba prekinuti terapi-
boljom efikasno{}u prema anaerobnim bak- ju. Oprez je potreban kod dece, posebno no-
334 specijalni deo
voro|en~adi, starijih sa o{te}enjem bubrega i tljivi na dejstvo aminoglikozida. Svi aminogli-

jetre, trudnica i dojilja. kozidi su brzi baktericidi, inhibi{u sintezu pro-
teina bakterija, vezuju}i se za 30S subjedinicu
ribozoma u bakterijskoj }eliji. Aminoglikozidi
CLINDAMICIN - MIP - Chephasaar Chemisch
nemaju najsjajnije farmakokinetske osobine:
Pharm GmbH, Nema~ka
ne resorbuju se iz digestivog trakta, nemaju
KLINDAMICIN - Hemofarm koncern, R.
veliku prodornost u tkiva i telesne te~nosti,
Srbija
~ak, i kada su ta tkiva inflamirana (respira-
torni trakt) i ne prolaze hematoencefali~nu
J01FF02 linkomicin (Lincomycin) barijeru. Kada se primene intrapleuralno ili
DDD: O P 1,8 g intraperitonealno, dobro se resorbuju sa ovih
FarKl: ANTIBIOTIK, LINKOZAMID povr{ina. Ukoliko su ù~ni putevi u inflama-
Opis: Sli~an je klindamicinu, slabije efikasno- ciji, a naro~ito u bilijarnoj obstrukciji, raste
sti kod anerobnih infekcija, slabije se resor- njihova koncentracija u ù~nim putevima.
buje posle oralne primene, pa je klindamicin Prodiru u sinovijalnu, pleuralnu i perikardnu
pouzdaniji. te~nost. Ukoliko se koriste za le~enje menin-
Delovanje: kod nas je pogodan zbog mogu}- gitisa, neophodna je i intratekalna i i.v. pri-
nosti parenteralne primene kod alergi~nih na mena aminoglikozida, za postizanje bakteri-
penicilin. cidnih koncentracija. Aminoglikozidi se ne
metaboli{u u organizmu, izlu~uju se, gotovo
Indikacije: Infekcije gornjeg i donjeg dela re-
isklju~ivo, preko bubrega, procesom glome-
spiratornog trakta, gnojne infekcije kostiju,
rularne filtracije, pa u slu~aju bubre`ne insu-
koè i potko`nog tkiva.
ficijencije moè do}i do akumulacije leka i is-
Kontraindikacije: reakcije preosetljivosti, di- poljavanja toksi~nosti.
jareja.
Indikacije: Infekcije izazvane bakterijama iz
Neèljena dejstva: kao za makrolide, naj~e- roda Enterobacteriaceae, Pseudomonas-om,
{}e izaziva pseudomembranozni kolitis. u kombinaciji sa penicilinaza - rezistentnim
Interakcije: v. Poglavlje III. penicilinima korisni su u le~enju stafilokok-
J Doziranje: Odrasli: parenteralno 600 mg na

8-12h; deca: 10-20 mg/kg/dan podeljeno u 3
doze.
nih infekcija, a u kombinaciji sa ampicilinom
kod enterokoknih infekcija. Streptokok i pne-
umokok nisu osetljivi na aminoglikozide.
Upozorenje: odmah prekinuti terapiju, ako Streptomicin ima uì spektar dejstva i koristi
se javi dijareja. Kod pojave pseudomembra- se za infekcije izazvane mikobakterijama,
noznog kolitisa odmah prekinuti terapiju i brucelama, za le~enje tularemije i plagua.
dati oralno metronidazol ili vankomicin. Gentamicin, tobramicin i amikacin treba kori-
Registrovani lekovi: stiti samo za veoma te{ke infekcije izazvane
LINCOHEM - Hemofarm koncern, R. Srbija gram-negativnim aerobnim bacilima. Genta-
micin je vrlo koristan u kombinaciji sa vanko-
micinom, u le~enju stafilokoknog endokardi-
J01G Aminoglikozidni tisa, a sa ampicilinom, teikoplaninom ili van-
antibakterijski lekovi komicinom u le~enju enterokoknog endokar-
Opis: To su baktericidni antibiotici koji poka- ditisa, ili u profilaksi ovih bolesti. U na{oj sre-
zuju dejstvo prema velikom broju gram-nega- dini, zbog prekomerne upotrebe, koja se gra-
tivnih aeroba, uklju~uju}i P. aeruginosa kao i ni~i sa zloupotrebom, rezistencija na genta-
gram-pozitivne bakterije (stafilokoke). Strep- micin je veoma ra{irena. Amikacin je veoma
tomicin je prvi primenjeni aminoglikozid, ot- sli~an po svom dejstvu gentamicinu i tobra-
kriven ciljanim istraìva~kim radom, posle micinu, ali je stabilniji na enzimsku razgrad-
uvo|enja penicilina. Streptomicin je zna~a- nju, tako da se rezistencija na ovaj lek spori-
jan i zbog toga {to je prvi upotrebljeni efika- je razvija. Zbog izrazite nefrotoksi~nosti ka-
san antibiotik u le~enju tuberkuloze. Za pa- namicin i neomicin se koriste za lokalnu pri-
renteralnu primenu danas se koriste amika- menu (oralno, za infekcije koè i sluznica).
cin, gentamicin, netilmicin i tobramicin, a za lo- Lokalna aplikacija na velikim povr{inama
kalnu, kanamicin i neomicin, koji se, zbog iz- moè da dovede do zna~ajne resorpcije i si-
razite nefrotoksi~nosti, ne primenjuju sistem- stemske toksi~nosti, naro~ito u bolesnika sa
ski. BI. Kod nas se, za lokalnu primenu, neomicin
Delovanje: Suprotno verovanju, aminogliko- kombinuje sa bacitracinom, koji pokriva
zidi su antibiotici uskog spektra dejstva, pr- gram-pozitivni spektar i potencira antibakte-
venstveno za gram-negativne aerobne bacile, rijski efekat neomicina.
u kombinaciji sa penicilinima za stafilokok i Kontraindikacije: reakcije preosetljivosti, ko-
enterokok, amikacin, tobramicin i, ne{to reje su retke, bubre`na insuficijencija.
|e, gentamicin su efikasni protiv pseudomo- Neèljena dejstva: Aminoglikozidi su toksi~-
nasa, a streptomicin protiv mikobakterija. ni lekovi (nefrotoksi~ni i ototoksi~ni). Ve}
Gram pozitivne koke i anaerobi su slabo ose- posle 7 dnevne terapje do 20% bolesnika ima
prve znake reverzibilne nefrotoksi~nosti. Prvi Doziranje: Odrasli: primenjuje se duboko

na listi nefrotoksi~nih aminoglikozida je gen- i.m. 0,5-1 g na 12h; deca: 10-20 mg/kg na
tamicin, a zatim, tobaramicin, amikacin i ne- 12h. U slu~ajevima TBC kod odraslih, 1 g i.m.
tilmicin. Nefrotoksi~nost je vi{e izraèna kod jednom dnevno u toku nekoliko meseci, a za-
bolesnika sa BI, jer se lek lak{e akumulira u tim, 2-3 puta nedeljno.
serumu, zatim kada se primenjuju ve}e doze Upozorenje: u slu~aju ispoljavanja toksi~nih
leka i pri dugotrajnijoj terapiji, kod dehidrira- efekata, lek se moè brzo eliminisati hemodi-
nih bolesnika, kod istovremene primene fu- jalizom ili peritoneumskom dijalizom. Javlja
rosemida, kao i kod istovremene primene se u maj~inom mleku, ali se jo{ razmatra
drugih nefrotoksi~nih antibiotika. Izgleda da kompatibilnost dojenja pri primeni, oprez pri
je primena aminoglikozida, u jedoj dozi, pra- primeni kod bolesti bubrega, neuromuskular-
}ena re|e nefrotoksi~nim dejstvom. S obzi- nih poreme}aja (parkinsonizma, mijastenije
rom da aminoglikozidi izazivaju nekrozu gravis).
proksimalnih tubula u bubregu, koji se rege-
neri{u, o{te}enja bubrega su ve}inom rever- Registrovani lekovi:
zibilna. Streptomicin i gentamicin ~e{}e od STREPTOMICIN-SULFAT - Galenika A.D., R.
ostalin aminoglikozida izazivaju o{te}enje Srbija
vestibularnog aparata, a amikacin i netilmicin
~e{}e izazivaju kohlearnu toksi~nost pra}enu J01GB Ostali aminoglikozidi
potpunom gluvo}om. Prvi simptomi vestibu- J01GB01 tobramicin (Tobramycin)
larne toksi~nosti su: vrtoglavica, mu~nina, po-
vra}anje, pojava nistagmusa i nestabilnosti. DDD: P 0,24 g; inh. 0,3 g
Prvi simptomi kohlearne toksi~nosti su vrtogla- FarKl: ANTIBIOTIK,
vica, zujanje u u{ima, selektivni gubitak slu- AMINOGLIKOZID
ha za visoke tonove, a ako ovo stanje traje Delovanje: Vezuje sa za ribozomsku jedinicu
duè od 8h, o{te}enje nerava je, obi~no, ire- u bakterijama i inhibi{e sintezu proteina, iza-
verzibilno, {to za posledicu ima potpunu glu- zivaju}i, na taj na~in, smrt bakterijske }elije.
vo}u. Aminoglikozidi mogu da izazovu neu- Indikacije: ozbiljne infekcije izazvane gram-
romuskularnu blokadu (oprez za vreme hi-
rur{kih intervencija i kod mijastenije gravis).
Pored toga, mogu}a je periferna neurotoksi~-
negativnim bakterijama, ozbiljne druge i sta-
filokokne infekcije sa nekim antistafilokok-
nim AML, kada su drugi, manje toksi~ni leko-
J
nost. Reakcije hipersenzitivnosti su re|e nego vi, kontraindikovani.
kod drugih lekova. Kontraindikacije: hipersenzitivnost na ami-
Interakcije: v. Poglavlje III. noglikozidne antibiotike.
Doziranje: v. pojedina~ne aminoglikozide. Neèljena dejstva: ototoksi~nost, neuromu-
Predoziranje: kod simptoma trovanja mogu skularna paraliza, respiratorna depresija, su-
se brzo eliminisati hemodijalizom ili perito- perinfekcije, glavobolja, konfuzija, letargija,
neumskom dijalizom. ra{, urtikarija, svrab, bol i iritacija na mestu
primene, tinitus, vrtoglavica, mu~nina, dija-
reja, oligurija, proteinurija, pove}anje vred-
J01GA Streptomicini nosti kreatinina, anemija, leukopenija, leuko-
J01GA01 streptomicin citoza, eozinofilija.
(Streptomycin) Interakcije: v. Poglavlje III.
DDD: P 1 g Doziranje: Odrasli: 3-5 mg/kg/dnevno u 3-4
FarKl: ANTIBIOTIK, AMINOGLIKOZID doze i.m. ili i.v.; deca: 6-7,5 mg /kg/dnevno
Opis: Streptomicin je prvi otkriveni aminogli- u 3-4 jednake doze.
kozid, efikasan u le~enju tuberkuloze, inhibi- Predoziranje: nefrotoksi~nost, neuromusku-
{e sintezu proteina bakterija. Lek je izbora u larna blokada, respiratorna paraliza, ototok-
terapiji bruceloze, a streptomicin i gentami- si~nost.
cin su lekovi izbora u terapiji tularemije. Upozorenje: upotrebiti sa oprezom u renal-
Delovanje: v. aminogliozide. nim o{te}enjima, neuromuskularnim pore-
Indikacije: tuberkuloza, u kombinaciji sa dru- me}ajima (mijastenija gravis, parkinsoni-
gim lekovima, dopunska terapija doksiciklinu zam), kod poreme}aja sluha. Pojavljuje se u
u terapiji bruceloze. mleku u malim koli~inama, potencijalno je
toksi~an, pa je bolje izbegavati primenu u
Kontraindikacije: reakcije hipersenzitivnosti,
trudno}i i dojenju.
BI, trudno}a.
Neèljena dejstva: v. amnoglikozide; hiper-
senzitivne reakcije, eozinofilija, febrilnost, J01GB03 gentamicin (Gentamicin)
osip, parestezija usta, a ozbiljne su ototoksi~- DDD: P 0,24 g
nost do gluvo}e, neuromuskularna paraliza, FarKl: ANTIBIOTIK, AMINOGLIKOZID
respiratorna depresija, superinfekcije. Opis: U na{oj sredini, veoma eksploatisan
Interakcije: v. Poglavlje III. lek, zbog toga je veoma razvijena rezistencija
336 specijalni deo
me|u gram negativnim bakterijama, a naro- Predoziranje: zbog ototoksi~nosti, moè se

~ito, me|u sojevima pseudomonasa. Ina~e je eliminisati iz organizma putem hemo- ili pe-
u ve}ini zemalja Evrope lek izbora u le~enju ritoneumske dijalize.
te{kih infekcija, izazvanih gram-negativnim Upozorenje: v. gentamicin.
aerobnim bacilima i pseudomonasom.
Delovanje: v. aminoglikozide.
AMIKACIN - Galenika A.D., R. Srbija
Indikacije: septikemija, neonatalne sepse, AMIKIN - Bristol-Myers Squibb, [vajcarska
komplikovane infekcije bubrega, endokardi- FARCYCLIN - Faran Laboratories, Gr~ka
tis, zajedno sa drugim AML kod nozokomijal-
nih pneumonija, meningitisa izazvanog liste-
rijama, akutni pielonefritis ili prostatitis, pne- J01GB07 netilmicin (Netilmicin)
umonija u hospitalnih bolesnika. DDD: O P 0,35 g
Kontraindikacije: miastenia gravis. FarKl: ANTIBIOTIK, AMINOGLIKOZID
Neèljena dejstva: v. aminoglikozide, nefro- Indikacije: ozbiljne gram-negativne infekcije
toksi~nost, retko hipomagnezijemija kod du- rezistentne na gentamicin.
gotrajne terapije, mu~nina i povra}anje, koli- Kontraindikacije: v. gentamicin.
tis izazvan antibioticima. Neèljena dejstva: v. gentamicin, manje je
Interakcije: v. Poglavlje III. nefrotoksi~an od gentamicina.
Doziranje: Odrasli: i.m. ili u sporoj i.v. infuzi- Interakcije: v. Poglavlje III.
ji 2-4 mg/kg/dan u 3 doze, kod endokarditi- Doziranje: Odrasli: i.m. ili i.v. inf. 4-6 mg/kg
sa u kombinaciji sa drugim AML 80 mg na podeljeno u 2-3 doze; deca (do 6 nedelja): 4-
12h; deca: 1-2,5 mg/kg/dan na 8h; intrate- 6,5 mg/kg/dnevno podeljeno u dve doze; de-
kalno kod meningitisa odrasli: 4-8 mg jed- ca od 6 nedelja - 12 godina: 5,5-8 mg/kg/
nom dnevno; deca: 1-2 mg jednom dnevno. dnevno podeljeno u 2-3 doze; kod vrlo te{kih
Predoziranje: kod ispoljavanja toksi~nosti - infekcija, 7,5 mg/kg u tri doze podeljeno.
peritonealna ili hemodijaliza. Upozorenje: v. gentamicin.
Upozorenje: trudno}a, mogu}a toksi~nost za Registrovani lekovi:
J plod, BI, stariji ljudi - svaka duà primena od
7 dana zahteva pra}enje koncentracije leka u
plazmi.
NETROMYCIN - Schering Plough Central
East AG, [vajcarska
Registrovani lekovi: J01M Hinolonski antibakterijski

GENTAMICIN inj. - Alkaloid A.D., Maked. lekovi
GENTAMICIN inj.- Galenika A.D., R. Srbija
Opis: Hinoloni i fluorohinoloni su sintetski
GENTAMICIN inj.- Lek DD, Slovenija
antibakterijski lekovi, sa veoma dobrim far-
GENTAMICIN inj.- Hemofarm AD, R. Srbija
makokinetskim osobinama i {irokim spek-
GENTAMICIN inj.- Zdravlje, R. Srbija
trom dejstva. Posle resorpcije, hinoloni dobro
GENTAMICIN inj.- Zorka Pharma, R. Srbija
difunduju u tkiva, koncentri{u se u prostati,
plu}ima, fagocitima, prodiru i u telesne te~-
J01GB06 amikacin (Amikacin) nosti, prodiru i intracelularno, tako da su efi-
DDD: P 1 g kasni i kod intracelularnih parazita. Osim
FarKl: ANTIBIOTIK, AMINOGLIKOZID ofloksacina i pefloksacina, ostali slabo prola-
Opis: Polusintetski aminoglikozid, koristi se ze u cerebrospinalnu te~nost. Ve}ina hinolo-
za veoma te{ke infekcije izazvane klicama rena se, delimi~no, metaboli{e u jetri i izlu~uje
zistentnim na gentamicin. Lek je stabilniji na preko bubrega, osim ofloksacina koji se eli-
enzimsku razgradnju bakterija, pa se rezi- mini{e isklju~ivo preko bubrega. Nalidiksin-
stencija na njega sporije i manje razvija. ska kiselina je uroantiseptik, efikasna kod
Delovanje: v. aminogliozide; efikasniji od urinarnih infekcija izazvanih gram-negativ-
gentamicina za pseudomonasne infekcije, ali nim bakterijama. Nije efikasna u sistemskim
je zna~ajno skuplji. infekcijama, jer ne postiè terapijske koncen-
tracije u drugim tkivima i telesnim te~nosti-
Indikacije: v. aminoglikozide; ozbiljne gram-
ma.
negativne infekcije rezistentne na gentami-
cin. Delovanje: Hinolonski antibakterijski lekovi
inhibi{u aktivnost enzima topoizomeraze II
Kontraindikacije: v. aminoglikozide.
(DNA giraze), koja omogu}uje transkripciju i
Neèljena dejstva: v. aminoglikozide, manje replikaciju DNA osetljivih bakterija. Ispolja-
je nefrotoksi~an od gentamicina. vaju dobar baktericidni efekat u odnosu na
Interakcije: v. Poglavlje III. Enterobacteriacee i Pseudomonas, i ne{to slabi-
Doziranje: Odrasli: i.m. ili i.v. u infuziji 15 ji antibakterijski efekat na gram-pozitivne ko-
mg/kg/dan podeljeno u 2 doze; deca: 15- ke, dok su streptokok i pneumokok rezistent-
22,6 mg/kg/dan u 3 jednake doze. ni. Fluorohinoloni registrovani kod nas, ne-
maju efekat na anaerobne bakterije; efikasni
su protiv intracelularnih parazita (mikopla- ko`nog tkiva (inficirane opekotine), gonore-

zma, hlamidija, legionela, mikobakterija, ja, negonokokni uretritis i cervicitis, septike-
brucela). Poslednjih godina u svetu raste re- mija (gram-negativne bakterije).
zistencija gram pozitivnih koka, posebno MR Kontraindikacije: trudno}a, dojenje, deca u
stafilokoka i pseudomonasa na fluorohinolo- periodu rasta,
ne. Neèljena dejstva: v. fluorohinolone.
Indikacije: Svi fluorohinoloni su efikasni u Interakcije: v. Poglavlje III.
infekcijama urinarnog trakta i prostate, kod
Doziranje: Odrasli: oralno i i.v. 200-400 mg
bakterijskih dijareja, osim ako su izaziva~i
na 12h. kod urinarnih infekcija.
anaerobi i Cl. difficile. Korisni su u le~enju go-
noreje, pneumonije (ne i pneumokokne), u Upozorenje: oprezno kod sklonosti ka kon-
infekcijama koè i potko`nog tkiva, osteomi- vulzijama.
jelitisa, a ofloksacin je indikovan za uretritis i Registrovani lekovi:
cervicitis izazvan hlamidijama. VISIREN - Jugoremedija, R. Srbija
Kontraindikacije: U in vivo ispitivanjima na
ìvotinjama, pokazano je da o{te}uju zglob- J01MA02 ciprofloksacin
nu hrskavicu mladih jedinki, pa ih ne treba (Ciprofloxacin)
primenjivati u dece u periodu rasta, kod trud-
nica i dojilja. Ovaj efekat nije pouzdano do- DDD: O 1 g; P 0,5 g
kazan kod dece, pa fluorohinolone, u slu~aju FarKl: ANTIBAKTERIK, UROANTISEPTIK,
vitalnih indikacija, moèmo upotrebiti i u de- FLUOROHINOLON
~ijem uzrastu, ako nema drugog izbora. Opis: Ciprofloksacin je kod nas registrovan
Neèljena dejstva: Uglavnom su blaga, retka za i.v. i oralnu primenu. Kao i ostali fluorohi-
i reverzibilna posle zavr{etka primene fluoro- noloni, ima veoma pogodne farmakokinetske
hinolona. Naj~e{}e se javljaju mu~nina, ano- osobine (v. fluorohinolone).
reksija i povra}anje, glavobolja, vrtoglavica, Delovanje: Efikasan je protiv ve}ine sojeva
dispepsija, abdominalni bol, dijareja, ra{, gram-negativnih bacila iz roda Enterobacteri-
(retko Stevens - Johnsonov sindrom - toksi~- aceae, Pseudomonas, Neisseriae, Campylobacter,
na epidermalna nekroliza), pruritus, konvul-
zije kod o{te}enja CNS ili istovremene prime-
Clamidia i nekih mikobakterija. Streptokok i
pneumokok su slabo osetljivi na dejstvo ci-
profloksacina, tako da on ne moè, sa uspe-
J
ne drugih lekova koji iritiraju CNS, mogu}e
su izmene pona{nja - ~e{}e kod starijih, ra{ i hom, da se koristi za le~enje pneumonija iza-
reakcije fotosenzitivnosti, pove}anje ureje i zvanih ovim klicama. Ve}ina anaeroba, tako-
kreatinina u serumu, astenija, depresija, kon- |e, nije osetljiva na ciprofloksacin. Stafilokok
fuzije, halucinacije, konvulzije, parestezije, je poslednjih godina postao daleko ~e{}e re-
hipersenzitivne reakcije uklju~uju}i urtikariju zistentan na ciprofloksacin.
i angioedem, artralgija, mijalgija, krvni pore- Indikacije: v. fluorohinolone.
me}aji (uklju~uju}i eozinofiliju, leukopeniju, Kontraindikacije: preosetljivost.
trombocitopeniju). Kod bolesnika sa BI, zbog Neèljena dejstva: v. fluorohinolone.
kumulacije fluorohinolona, mogu}a su o{te- Interakcije: v. Poglavlje III.
}enja tetiva, pa i rupture (opisane su rupture
Doziranje: Odrasli: oralno 250-750 mg na
Ahilove tetive).
12h; i.v. 200-400 mg u infuziji na 12h; u te-
Interakcije: v. Poglavlje III. ìm infekcijama 2 puta po 750 mg; deca: od
Doziranje: v. pojedina~ne fluorohinolone. 5-17 godina cisti~na fibroza 20 mg/kg na 12
Upozorenje: primenjivati sa oprezom kod sati, i.v. 10 mg/kg svakih 8 sati.
epilepsije. Upozorenje: v. fluorohinolone.
J01MA Fluorohinoloni C - FLOX - INTAS, Indija
J01MA01 ofloksacin (Ofloxacin) CIFRAN - Ranbaxy Laboratories Ltd., Indija
CIPRINOL - Krka, Tovarna Zdravil DD,
DDD: O P 0,4 g
Slovenija
FarKl: ANTIBAKTERIK, UROANTISEPTIK,
CIPROBAY - Bayer Pharma D.O.O., Slovenija
FLUOROHINOLON
CIPROCINAL - Zdravlje, R. Srbija
Opis: Kod nas postoji i parenteralni i oralni CIPROFLOKSACIN - Habit Pharm A. D., R.
oblik. Kod te{kih infekcija, zapo~inje se i.v. Srbija
primenom leka, a posle klini~kog pobolj{a- CIPROFLOKSACIN - Jugoremedija, R. Srbija
nja, lek se moè primenjvati oralno, jer je re- CIPROFLOXACIN - Remedica, Ltd, Kipar
sorpcija i distribucija leka u organizmu do- CITERAL inj., tabl. - Alkaloid A.D.,
bra. Makedonija
Delovanje: v. fluorohinolone. HUBERDOXINA - ICN Iberica, [panija
Indikacije: infekcije urinarnog trakta, hroni~- MAROCEN inj., tabl. - Hemofarm koncern, R.
ni prostatis, pneumonija, infekcije koè i pot- Srbija
338 specijalni deo
J01MA06 norfloksacin (Norfloxacin) istovremenu primenu sa lekovima koji

DDD: O 0,8 g produàvaju QT interval.
FarKl: ANTIBAKTERIK, UROANTISEPTIK, Registrovani lekovi:
FLUOROHINOLON AVELOX – Bayer Healthcare AG, Nema~ka
Opis: Za razliku od ostalih fluorohinolona, ne
postiè antibakterijske koncentracije u tkivi-
ma i telesnim te~nostima, koristi se samo za J01MB Ostali hinoloni
urinarne infekcije i infekcije prostate. J01MB02 nalidiksinska kiselina
Delovanje: v. fluorhinolone. (Nalidixic acid)
Indikacije: komplikovane i nekomplikovane DDD: O 4 g
urinarne infekcije, hroni~ne infekcije prosta- FarKl: UROANTISEPTIK
te, relapsi urinarnih infekcija. Opis: jedan od najstarijih hinolona, uroanti-
Kontraindikacije: v. fluorohinolone. septik, nema sistemske efekte.
Neèljena dejstva: v. fluorohinolone; poline- Delovanje: Enterobaceriaceae, Pseudomonas
uropatija, anksioznost, eksfolijativni dermati- anaerobi i gram-pozitivne koke su, uglav-
tis, pankreatitis, vaskulitis. nom, rezistentne na ovaj lek.
Interakcije: v. Poglavlje III. Indikacije: urinarne infekcije.
Doziranje: odrasli: 400 mg na 12h u toku 7- Kontraindikacije: reakcije preosetljivosti.
14 dana. Neèljena dejstva: Anksiozna stanja, slabost,
Registrovani lekovi: psihoti~ne reakcije, pove}an intrakranijalni
NOFOCIN - Srbolek d.d., R. Srbija pritisak, metaboli~ka acidoza, holecistitis.
NOLICIN - Krka, Slovenija Interakcije: v. Poglavlje III.
URICIN - Slaviamed, R. Srbija Doziranje: odrasli: 1 g na 6h u toku 7 dana;
za hroni~ne infekcije posle 7 dana 0,5 g na
J01MA14 moksifloksacin 6h.
J01MA14 moksifloksacin (Moxifloxacin) Upozorenje: Potrebna je opreznost kod porfi-
J DDD: O, P 0,4 g
FarKl: ANTIBAKTERIJSKI LEK, UROAN-
rije, hroni~nih bolesti jetre i bubrega.
J01MB04 pipemidinska kiselina

TISEPTIK, FLUOROHINOLON
Opis: v. uvod J01M; dobro se resorbuje iz (Pipemidic acid)
digestivnog trakta, delimi~no se metaboli{e u DDD: O 0,8 g
jetri, a izlu~uje se preko jetre i bubrega, deli- FarKl: UROANTISEPTIK
mi~no nepromenjen, delimi~no kao meta-
bolit, T1/2=12 h, pa se primenjuje jednom
PALIN - Lek DD, Slovenija
dnevno.
PIPEGAL - Galenika A.D., R. Srbija
Delovanje: v. ciprofloksacin; ima bolji antiba- PIPEM - Zorka Pharma, R. Srbija
kterijski efekat u odnosu na Gram pozitivne
bakterije, uklju~uju}i i pneumokok.
Indikacije: bakterijske infekcije respiratornog J01X Ostali antibakterijski
trakta, egzacerbacija hroni~nog bronhitisa, lekovi
akutni bakterijski sinuzitis. J01XA Glikopeptidni
Kontrandikacije: trudno}a, laktacija, prime- antibakterijski lekovi
na kod dece do 14 godina, osim u vitalnim
indikacijama, bradikardija, u stanjima produ-
J01XA01 vankomicin (Vancomycin)
ènog QT intervala, poreme}aji elektrolitnog DDD: P 2 g
statusa (hipokalijemija), istovremena prime- FarKl: ANTIBIOTIK, ANTIINFEKTIV, GLIKO-
na drugih lekova koji produàvaju QT inter- PEPTID
val (prokainamid, hinidin, amjodaron, Opis: Vankomicin je glikopeptidni antibiotik,
sotalol). koji deluje, isklju~ivo, na gram-pozitivne ko-
Neèljena dejstva: v. fluorohinolone (J01M). ke, uklju~uju}i i MR sojeve koagulaza - pozi-
Interakcije: v. uvod (J01M), izbegavati isto- tivnih i koagulaza - negativnih stafilokoka,
vremenu primenu sa lekovima koji produ- na ve}inu sojeva enterokoka deluje bakteri-
àvaju QT inteval (cisaprid, tricikli~ni antide- ostski. Vankomicin se ne resorbuje iz gastroin-
presivi, pentamidin, fenotijazini, astemizol, testinalnog trakta, pa se, gotovo, isklju~ivo
terfenadin, eritromicin, kotrimoksazol). primenjuje u i.v. infuziji, iako se moè prime-
niti i oralno, jer je efikasan u terapiji kolitisa
Doziranje: odrasli oralno 400 mg jednom
izazvanog antibioticima (pseudomembrano-
dnevno; i.v. 400 mg jednom dnevno u inf. u
zni kolitis). Oralnu primenu ne treba propisi-
trajanju od 1h.
vati za sistemske infekcije, budu}i da se ne
Upozorenje: izbegavati primenu kod bolesni- resorbuje. Zbog toga {to deluje kao histami-
ka sa produènim QT intervalom, kao i
noliberator, mora se primenjivati sporo i.v., da jih, kontrolisati stanje funkcije jetre, ukoliko
ne bi do{lo do pada krvnog pritiska i pojave je prisutno o{te}enje bubrega.
osipa, koji, naj~e{}e, nije znak alergijske mani- Kod bolesnika na klasi~noj hemodijalizi, pri-
festacije na lek. Vankomicin dobro prodire u menjuje se posle hemodijalize, prvo, doza sa-
tkiva i telesne te~nosti, kao i u cerebrospinal- turacije, a dalje se primenjuje 0,5-1 g svake
nu te~nost. Izlu~uje se, isklju~ivo, preko bu- nedelje.
brega procesom glomerularne filtracije. Po-
slednjih godina, naàlost, raste u svetu broj Registrovani lekovi:
rezistentnih sojeva enterokoka i MR stafilo- EDICIN - Lek DD, Slovenija
koka na ovaj lek, {to predstavlja veliki tera- VANCOMYCIN - MIP - Chephasaar Chemisch
pijski problem. Izgleda da je pojava rezisten- Pharm GmbH, Nema~ka
cije stafilokoka i enterokoka posledica uvo|e- VANKOCIN - Eli Lilly Svis S.A., [vajcarska
nja sli~nog glikopeptidnog antibiotika (avo-
parcina), kao aditiva sto~noj hrani, {to je do- J01XA02 teikoplanin (Teicoplanin)
prinelo pojavi {irenja rezistencije na ove DDD: P 0,4 g
antibiotike. FarKl: ANTIBAKTERIK,GLIKOPEPTID
Delovanje: baktericidno, inhibicijom sinteze Opis: Teikoplanin je noviji glikopeptidni anti-
prekursora }elijskog zida bakterijske }elije. biotik, vrlo sli~an vankomicinu, duèg delo-
Moè da se kombinuje sa aminoglikozidima vanja, ali za razliku od vankomicina, moè se
(oprez oto - i nefrotkosi~nost) u le~enju te- primeniti i.m. ili i.v., ali ne oralno.
{kih sistemskih infekcija. Na enterokoke de- Delovanje: efikasniji je od vankomicina kod
luje bakteriostatski. Od skoro se opisuju rezi- enterokoknih infekcija (deluje baktericidno
stentni sojevi i enterokoka i MR stafilokoka na oba roda enterokoka).
na vankomicin.
Indikacije: Te{ke sistemske infekcije izazvane
Indikacije: Lek izbora za le~enje te{kih si- enterokokom i osetljivim sojevima MR stafi-
stemskih infekcija izazvanih gram-pozitivnim lokoka, bakterijski endokarditis izazvan ovim
kokama, rezistentnim na peniciline i cefalo- klicama, osteomijelitis, profilaksa bakterij-
sporine, naro~ito za ozbiljne infekcije izazva- skog endokarditisa kao i profilaksa u orto-
ne MR stafilokokom i enterokokom. Kod aler-
gi~nih na peniciline, koristi se kao alternativa
za le~enje bakterijskog endokarditisa izazva-
pedskoj hirurgiji.
Kontraindikacije: reakcije preosetljivosti,
J
nog streptokokama grupe viridans. Kod poja- mogu}a je unakrsna reakcija sa vankomici-
ve pseudomembranoznog kolitisa, koristi se nom.
vankomicin oralno. Neèljena dejstva: Manje je oto- i nefrotoksi-
Kontraindikacije: reakcije hipersenzitivnosti, ~an od vankomicina, mu~nina, ga|enje, po-
dojenje. vra}anje, dijareja, leukopenija, trombocito-
penija, vrtoglavica, glavobolja, ra{, pruritus,
Neèljena dejstva: Posebno treba obratiti pa- anafilaksa, tinitus, lokalne reakcije na mestu
`nju na nefro - i ototoksi~nost leka, naro~ito aplikacije, retko agranulocitoza, eksfolijativ-
kod bolesnika sa BI, kada moè da do|e do ni dermatitis, Stevens-Johnson-ov sindrom,
kumulacije leka u organizmu i ispoljavanja toksi~na epidermalna nekroliza, vaskulitis,
dalje toksi~nosti, moè da se javi flebitis na flebitis.
mestu aplikacije leka, jeza i drhtavica, "red
neck sindrom" pri brzoj infuziji - zbog osloba- Interakcije: v. Poglavlje III.
|anja histamina (crvenilo koè vrata i le|a sa Doziranje: odrasli: i.m. ili i.v. 400 mg na 12h
padom pritiska), leukopenija, trombocitope- 3 doze, a zatim 200 mg/dan, u te{kim infek-
nija, retko agranulocitoza, ra{, anafilaksa, cijama 400 mg/dan; deca: preko 2 meseca 10
eksfolijativni dermatitis, Stevens-Johnson-ov mg/kg/dan prve 3 doze, a zatim 6
sindrom, toksi~na epidermalna nekroliza, va- mg/kg/dan; i.v. aplikacija je bolja kod dece;
skulitis, flebitis. neonatus: u i.v. infuziji 16 mg/kg/dan u jed-
Interakcije: v. Poglavlje III. noj dozi, a zatim 8 mg/kg/dan.
Doziranje: Odrasli: 1g u i.v. infuziji za 1h na Upozorenje: oprez pri primeni u trudno}i i za
12h; deca: 40 mg/kg/dan podeljeno u 2-4 vreme dojenja, pratiti funkciju sluha u starijih
doze. Kod kolitisa izazvanog sa Cl. difficile da- posebno, ukoliko je o{te}en, kontrolisati sta-
je se oralno 125 mg na 6h kod odraslih i 40 nje funkcije jetre i ukoliko je prisutno o{te}e-
mg/kg/dan podeljeno u 4 doze kod dece. nje bubrega.
Upozorenje: izbegavati primenu brze infuzi- Registrovani lekovi:
je, usled rizika od anafilaktoidnih reakcija, TARGOCID - Hoechst Marion Roussel, Ne-
menjati mesto primene, svim pacijentima ma~ka
meriti koncentraciju vankomicina u plazmi,
oprez je potreban pri primeni u trudno}i i za
vreme dojenja, pratiti funkciju sluha u stari-
340 specijalni deo
J01XC Steroidni antibakterijski J01XD01 metronidazol

lekovi (Metronidazole)
J01XC01 fusidinska kiselina DDD: P 1,5 g
(natrijum fusidat) FarKl: ANTIBAKTERIK, ANTIPROTOZOIK,
(Fusidic acid) AMEBICID, NITROIMIDAZOL
Opis: Metronidazol je antimikrobni lek sa ve-
DDD: O P 1,5 g
oma dobrim farmakokinetskim osobinama
FarKl: ANTIBIOTIK ("mali" molekul, koji dobro prodire u sva tki-
Opis: Fusidinska kiselina je antibiotik stero- va) i visokom aktivnosti protiv anaerobnih
idne strukture, uskog spektra dejstva, inhibi- bakterija i protozoa. Dobro se resorbuje posle
{e sinetezu proteina u bakterijskoj }eliji. Na- oralne primene, distribuira se u sva tkiva i te-
trijumova so fusidinske kiseline dobro se re- lesne te~nosti, kao i u cerebrospinalnu te~-
sorbuje iz digestivnog trakta, dobro difundu- nost, slabo se metaboli{e, uglavnom, izlu~uje
je u tkiva i telesne te~nosti, ima dobru prose nepromenjen urinom.
dornost i u kostno tkivo. Jednim delom se iz- Delovanje: Antibakterijski efekat: gram-ne-
lu~uje nepromenjena preko ù~i, jednim de- gativni i gram+pozitivni anaerobi, uklju~uju-
lom se metaboli{e. }i i Bacteroides fragilis, retko streptokok, Cl. dif-
Delovanje: Ima uzan spektar dejstva, deluje ficile. Tako|e, ima i antiprotozoalni efekat:
na gram-pozitivne koke, uklju~uju}i i stafilo- Entamoeba histolytica,Trichomonas vaginalis, Gi-
kok. Treba ga primeniti samo u infekcijama ardia lamblia, a ima efekat i u eradikaciji H.
izazvanim penicilinaza rezistentnim stafilo- pylori.
kokama, posebno u osteomijelitisu. Moè da Indikacije: Anaerobne infekcije, kao {to su
se kombinuje sa penicilinaza rezistentnim pe- peritonitis i apsces jetre i pelvi~ne regije,
nicilinima u le~enju te{kih stafilokoknih in- dentalne infekcije, meningitis, mo`dani ap-
fekcija. Koristan je i lokalno primenjen na ko- scesi, septikemija izazvana osetljivim anaero-
ù i sluznice. bima, Crohnova bolest, kolitis izazvan Cl. dif-
Indikacije: stafilokokne infekcije, izazvane ficile, akutni ulcerativni gingivitis, infekcije
J penicilinaza rezistentnim sojevima, osteomi-

jelitis, stafilokokni endokarditis u kombinaci-
ji sa drugim lekovima.
izazvane navedenim protozoama, infekcije
kostiju i zglobova, terapija kolitisa izazvanog
antibioticima (pseudomembranozni kolitis),
Neèljena dejstva: Gastrointestinalni pore- a rektalno kao efikasna alternativa kada oral-
me}aji, kao mu~nina, povra}anje; reverzibilna primena nije mogu}a.
na ùtica, posebno posle visokih doza ili brzo Neèljena dejstva: Naj~e{}i znaci su: iritacija
date infuzije, o{te}enje bubrega, poreme}aji gastrointestinalnog trakta, neprijatan ukus,
krvnih parametara. mu~nina, pospanost, disulfirmu sli~na reakci-
Doziranje: odrasli: oralno 500 mg na 8h, kod ja, glavobolja, konvulzije, ataksija, konfu-
te{kih infekcija doze treba udvostru~iti; i.v. znost, periferna neuropatija, hematolo{ki po-
infuzija 500 mg na 8h; deca: 6-7 mg/kg na reme}aji, obojenost urina, eritema multifor-
8h. me, pruritus, ra{, urtikarija, angioedem i ana-
Upozorenje: oprez kod te{kih o{te}enja jetre; filaksa. Tako|e postoje izve{taji o pojavi he-
neophodno je pratiti funkciju jetre, posebno, patitisa, ùtice, trombocitopenije, aplasti~ne
ukoliko se primene visoke doze. U produè- anemije, mialgije, artralgije, a produènom
noj terapiji ili u o{te}anjima jetre, bolestima intenzivnom terapijom moè do}i do perifer-
ili u opstrukciji ù~i, eliminacija moè biti ne neuropatije, prolazne epileptiformne re-
smanjena. akcije i leukopenije.
STANICID dra`. - Hemofarm koncern, R. Doziranje: odrasli: oralno 7,5 mg/kg na 6h u
Srbija anaerobnim infekcijama, ili 500 mg na 8h;
i.v. u anaerobnim infekcijama 15 mg/kg na
6h, a zatm 7,5 mg/kg; u psedomembrano-
J01XD Derivati imidazola znom kolitisu 250-500 mg na 8h oralno; deca
Opis: Derivati nitroimidazola su grupa age- 30 mg/kg/dan podeljeno na 3-4 doze. U le~e-
nasa koji deluju baktericidno prema gram- nju trihomonasa 500 mg na 8h u toku 7 da-
pozitivnim bakterijama, kao i prema nekim na.
protozoama. Ovde spadaju metronidazol i tini- Upozorenje: U eksperimentima in vivo i in vi-
dazol. tro deluje mutageno i kancerogeno, {to nije
dokazano kod ljudi, ipak je potrebna opre-
znost u le~enju obolelih od maligniteta. Prili-
kom primene, ne treba istovremeno konzumi-
rati alkohol, jer pokazuje efekte disulfiramske
reakcije. Oprez je potreban i u o{te}enjima
jetre i hepati~noj encefalopatiji, trudno}i i trajnoj terapiji nitrofurantoinom, potrebno je

dojenju. da povremeno proveravaju respiratorne
funkcije. Oprezna primena je, tako|e, po-
trebna i kod pacijenata koji imaju alergijska,
COLPOCIN-T inf. - Demo S.A., Gr~ka
hepati~ka ili neurolo{ka oboljenja. Ukoliko se
DILAN inf. - Hemofarm koncern, R. Srbija
razvije sindrom periferne polineuropatije, le-
KLION inf. - Gedeon Richter, Ma|arska
~enje nitrofurantoinom bi trebalo prekinuti.
ORVAGIL inf. - Galenika A.D., R. Srbija
Mogu}a je obojenost urina i pojava la`no po-
zitivnih reakcija u testovima urina na gluko-
J01XE Derivati nitrofurana zu.
J01XE01 nitrofurantoin
(Nitrofurantoin) J01XX Ostali antibakterijski
DDD: O 0,2 g lekovi
FarKl: UROANTISEPTIK (DERIVAT NITRO- J01XX01 fosfomicin (Fosfomycin)
FURANA)
DDD: P 8 g; O 3 g
Delovanje: Derivat nitrofurana sa bakterio-
FarKl: ANTIBAKTERIK, TERAPIJA UROLO-
statskim i baketricidnim dejstvom na mnoge
[KIH POREME]AJA
gram-pozitivne i gram-negativne bakterije
(osim na Proteus koji je rezistentan na nitro- Registrovani lekovi:
furantoin). Mehanizam dejstva nitrofurantoi- MONURAL - Inpharzam Zambon Group,
na, jo{ uvek nije dovoljno jasan, mada je po- [vajcarska
znato da njegova aktivnost raste ukoliko je
pH urina 5,5 i niè. Pretpostavlja se da delu- J01XX05 metenamin
je reduktivno na intermedijere u bakterijama. (hipurat i mandelat)
Indikacije: Nekomplikovane infekcije donjeg (Methenamine)
dela urinarnog trakta, kao i profilaksa ili du-
gotrajni tretman recidivantnih infekcija uri- DDD: O 2 g (hipurat); O 3 g (man-
narnog trakta.
Kontraindikacije: Teà o{te}enja bubrega,
poznata preosetljivost na nitrofurane, prime-
delat)
FarKl: TERAPIJA URINARNIH INFEKCIJA
Delovanje: Poseduje antibakterijsko dejstvo,
J
na kod dece ispod 3 meseca starosti, sa defi- na mnoge gram-pozitivne i gram-negativne
citom enzima glukozo-6-fosfat dehidrogena- mikroorganizme i glivice deluje baktericidno.
ze, trudno}a, dojenje. Kako se posle dugotrajne primene ne stvara
Neèljena dejstva: Anoreksija, nauzeja i po- rezistencija, primenjuju se u terapiji hroni~-
vra}anje, dijareja, neuropatija i hemoliti~ka nih ili rekurentnih, nekomplikovanih infekci-
anemija kod deficita enzima glukozo-6-fosfat ja donjeg urinarnog trakta, kao i u terapiji
dehidrogenaze, ra{, pulmonalni infiltrati i hi- asimptomatske bakteriurije. Ne bi trebalo da
persenzitivne reakcije, (uklju~uji}i angioe- se koristi u terapiji infekcija gornjih delova
dem, anafilaksu, urtikariju, ra{ i pruritus), urinarnog trakta, niti kod akutnih urinarnih
retko holestatska ùtica, eksfolijativni derma- infekcija.
titis, eritema multiforme, pankreatitis, krvni Indikacije: profilaksa i terapija rekurentnih
poreme}aji (agranulocitoza, trombocitopeni- urinarnih infekcija, akutni pijelonefritis koji
ja i aplasti~na anemija), i prolazna alopecija. moè voditi u septikemiju koja se ne moè
Interakcije: probenecid i sulfinpirazone ne bi tretirati cefuroksimom ili fluorohinolonima;
trebalo davati zajedno sa nitrofurantoinom, prostatitis koji zahteva dugotrajnu terapiju,
jer smanjuju njegovu ekskereciju. Nitrofuran- urinarne infekcije u trudno}i koje zahtevaju
toin antagonizuje dejstvo nalidiksinske kiseli- urgentan tretman zbog prevencije akutnog
ne. pijelonefritisa, odre|ene urinarne infekcije u
dece.
Doziranje: Oralno: 50-100 mg 4 puta dnev-
no, sa hranom ili mlekom, u toku 7 dana. Kod Kontraindikacije: Kontraindikovani su kod
nekomplikovanih urinarnih infekcija 100 mg pacijenata sa insuficijencijom jetre.
2 puta dnevno je adekvatna doza. U profilak- Neèljena dejstva: U toku primene, mogu se
ti~ke svrhe primenjuje se 50-100 mg jednom javiti nauzeja, povra}anje i dijareja, ko`ni ra{
dnevno, uve~e. Potrebno je da pH urina bude i hipersenzitivne reakcije. Kod duè upotre-
manji od 5,5. Deca: preko 3 meseca: oralna be, mogu da se jave i simptomi od strane uri-
primena 3 mg/kg telesne mase u 4 odvojene narnog trakta, kao {to su: bolna i ~esta mo-
doze; u profilakti~ke svrhe, 1 mg/kg jednom krenja, hematurija i proteinurija.
dnevno. Interakcije: v. Poglavlje III.
Upozorenje: Oprezna primena kod starijih, Doziranje: Odrasli: uobi~ajena oralna doza
zbog pove}anog rizika od pojave toksi~nosti i za metenamin mandelat je 1 g oralno, 4 puta
akutne pulmonalne reakcije, i kod bolesnika dnevno; deca do 6 godina: 15 mg/1 kg tele-
sa dijabetes melitusom. Svi koji su na dugo- sne mase; deca od 6-12 godina starosti: 0,5g/
342 specijalni deo
1 kg telesne mase, 4 puta dnevno. Metena- J02AB Derivati imidazola

minhipurat se daje u dozi od 1 g, dva puta Opis: Derivati imidazola su efikasni antiglji-
dnevno, odnosno, kod dece, od 6-12 godina vi~ni lekovi, korisni i u le~enju sistemskih i
0,5-1 g, dva puta dnevno. lokalnih gljivi~nih infekcija. Najpoznatiji le-
Upozorenje: Trudno}a, izbegavati primenu kovi iz ove grupe su mikonazol, klotrimazol, ke-
istovremeno sa sulfonamidima (kristalurija), tokonazol i ekonazol. Strukturno su vrlo sli~ni
ili lekovima koji alkalinizuju urin. derivati triazola: terkonazol, itrakonazol i fluko-
nazol. Svi ovi fungicidi deluju tako {to inhibi-
{u sintezu ergosterola, koji ulaze u sastav }e-
lijskog zida gljivica, ali ne deluju zna~ajno na
J02 ANTIMIKOTICI ZA
SISTEMSKU PRIMENU
bakterije i parazite.
Delovanje: Imaju zna~ajnu antigljivi~nu ak-
tivnost prema: kandidi, kriptokokusu, blasto-
J02A Antimikotici za sistemsku micesu, histoplazmi, kokcidiji, dermatofita-
ma i aspergilusu.
primenu
Indikacije: lokalne i sistemske infekcije nave-
J02AA Antibiotici denim gljivicama.
J02AA01 amfotericin B Kontraindikacije: te{ka o{te}enja jetre, hi-
(Amphothericin B) persenzitivnost.
DDD: P 35 mg Neèljena dejstva: gastrointestinalni pore-
FarKl: ANTIINFEKTIV, ANTIFUNGIK me}aji, kao i skok transaminaza, ra{, gineko-
Delovanje: Vrlo efikasan za tretman sistem- mastija, smanjena sinteza steroidnih hormo-
skih infekcija gljivicama, fungistatik i fungi- na u ve}oj dozi i pri duòj terapiji.
cid, zavisno od koncentracije, posebno ako su
infekcije progresivne i potencijalno fatalne; J02AB01 mikonazol (Miconazole)
izaziva promene u permeabilnosti }elijske DDD: P 1 g
membrane, {to izaziva smrt }elije. Vezuje se
J zna~ajno za proteine plazme (oko 90%), ne
metabolizuje se, izlu~uje se preko ù~i.
FarKl: ANTIMIKOTIK, DERIVAT IMIDAZOLA
Delovanje: Imidazolski antimikotik, koji de-
luje na ometanje sinteze }elijske membrane
Indikacije: gljivi~ne infekcije izazvane kandi- {to dovodi do smrti }elije. Efikasan i, ako se
dom, aspergilusom, u histoplazmozi, kandi- primeni lokalno u vidu oralnog gela (za oral-
dijazi, kokcidiomikozi. ne infekcije), {to moè biti pra}eno sistem-
Kontraindikacije: preosetljivost na amfoteri- skom resorpcijom.
cin B, izuzev stanja koja zahtevaju urgentan Indikacije: prevencija i terapija oralnih i inte-
tretman. stinalnih gljivi~nih infekcija, uklju~uju}i kan-
Neèljena dejstva: mu~nina, povra}anje, ab- didu, vulvovaginalna kandidijaza.
dominalni bol, hipotenzija, edem, glavobolja, Kontraindikacije: o{te}anja jetre, trudno}a,
konfuzija, depresija, ra{, pruritus, pove}anje dojenje.
kreatinina, hematurija, o{te}enje bubrega,fe- Neèljena dejstva: mu~nina, povra}anje, di-
brilna reakcija, trombocitopenija, bilirubine- jareja (posebno u produènoj terapiji), ano-
mija, hipokalijemija, hipomagnezijemija, hi- reksija, retko alergijske reakcije i hepatitis,
pokalcijemija, hipoglikemija, dispneja, hipok- tahikardija, aritmija, kardiorespiratorni arest,
sija, epistaksa, hiperventilacija, apneja, kon- flebitis na mestu primene, pruritus, ra{,
vulzije, anafilaksa, anemija, nefrotoksi~nost, trombocitopenija.
hepatotoksi~nost.
Interakcije: v. Poglavlje III.; moè pove}ati
nefrotoksi~nost takrolimusa i ciklosporina, Doziranje: individualno.
pove}ava toksi~nost flucitozina; pove}ava ne- Upozorenje: izbegavati primenu kod bolesni-
frotoksi~nost antineoplastika, posebno cis- ka sa porfirijom, terapiju u po~etku sprovodi-
platina. ti pod nadzorom lekara.
Doziranje: Odrasli: i.v. 0,25-1 mg/1 kg/dnev-
no; deca: i.v. 0,25-1 mg/1 kg/dnevno. J02AB02 ketokonazol
Upozorenje: Kod bolesnika, koji imaju o{te- (Ketoconazole)
}enje bubrega, u trudno}i, za vreme dojenja. DDD: O 0,2 g
Rizik kod primene u starijih. Primena amfo- FarKl: ANTIMIKOTIK, DERIVAT IMIDAZOLA
tericina B je zbog toksi~nosti dozvoljena sa-
Opis: ima {irok spektar antigljivi~nog dejstva.
mo u hospitalnim uslovima.
Ima zadovoljavaju}u distribuciju u tkiva i te-
Registrovani lekovi: lesne te~nosti, ali kod gljivi~nog meningitisa
FUNGIZONE - Bristol Myers-Squibb, samo 1% koncentracije leka u plazmi se nala-
Francuska zi u cerebrospinalnoj te~nosti. Ketokonazol
se metaboli{e u jetri i veoma mala koli~ina se koknog meningitisa, profilaksa imunodefici-

izlu~uje nepromenjena urinom. Umerena dis- jentnih bolesnika, febrilna neutropenija.
funkcija jetre i BI ne uti~u na metabolizam i Neèljena dejstva: mu~nina, ga|enje, povra-
eliminaciju leka. }anje, retko hepatotoksi~nost, ra{, angioe-
Delovanje: Efikasan je u blastomikozi, histo- dem, anafilaksa, toksi~na epidermalna ne-
plazmozi, kokcidiomikozi, tinei verzikolor, kroliza, Stevens - Johnson-ov sindrom, retko
hroni~noj mukokutanoj kandidijazi, kod oral- alopecija, glavobolja, hiperlipidemija, leuko-
ne i ezofagealne kandide, vulvovaginitisa iza- penija, trombocitopenija, hipokalijemija.
zvanog kandidom, moè se primenjivati i kod Interakcije: v. Poglavlje III.
imunodeficijentnih bolesnika, kao i u le~enju Doziranje: Odrasli: 50-100 mg/dan za le~e-
gljivi~nih meningitisa. nje te{kih mukoznih oblika kandidijaze u to-
Indikacije: sistemske mikoze, ko`ne infekcije ku 7-14 dana, za ezofagitis od 30 dana, za
kandidom, gastrointestinalne mikoze, hro- ko`ne mikoze (Tinea pedis, corporis, cruris,
ni~ne rezistentne forme vaginalne kandidija- Pitiriasis versicolor, kandida) 50 mg u toku 2-
ze, dermatofitne infekcije, profilaksa gljivi~- 4 nedelje; deca: 3-6 mg/kg prvog dana, a sle-
nih infekcija kod imunodeficijentnih bolesni- de}ih 3 mg/dan (kod neonatusa do 2 nedelje
ka. na 72h, a od 3-4 nedelje ìvota na 48h.
Kontraindikacije: te{ka o{te}enja jetre, trud- Upozorenje: opreznost u BI, trudno}i, kod
no}a, period laktacije. o{te}enja jetre, pri duòj terapiji pratiti enzi-
Neèljena dejstva: naj~e{}i su gastrointesti- me jetre.
nalni poreme}aji (mu~nina, ga|enje, povra-
}anje), blaga o{te}enja jetre (skok transami-
DIFLUCAN kaps., inf. - Pfizer PGM,
naza) i simptomatski hepatitis; alergijske re-
Francuska
akcije, ginekomastija, opadanje kose, oligo-
FLUCONAZOL kaps. – Srbolek, R. Srbija
spermija, smanjenje sinteze steroidnih hor-
DIFLAZON inf., kaps. – Krka, Tovarna
mona (polnih i kortikosterida), trombocito-
Zdravil DD, Slovenija
penija, parestezija, fotofobija.
DIKONAZOL inf., kaps. - PharmaSwiss, R.
Doziranje: odrasli: 200-400 mg jednom
dnevno u toku 5 dana za vulvovaginitis, 2 ne-
Srbija
FLUCONAL kaps., inf. - Hemofarm koncern
A.D., R. Srbija
J
delje za ezofagitis, 6-12 meseci za duboke FLUCONASOLE tabl. - Polfarmex, Poljska
mikoze; deca: 3, 3-6,6 mg/kg/dan. FLUKONAZOL kaps. - Jugoremedija, R.
Upozorenje: kod duè primene, pratiti enzi- Srbija
me jetre, pre po~etka terapije i 1 nedeljno; FLUMYCOZAL kaps. - Aegis LTD., Kipar
opreznost kod porfirije, zbog rizika razvoja FLUNAZOL kaps. - Bosnalijek, FBiH
hepatitisa, ako se primenjuje vi{e od 14 dana. STABILANOL inf. - Pharmathen S.A., Gr~ka
MYCOSEB tabl. - Zorka Pharma, R. Srbija J02AC02 itrakonazol
KETOKONAZOL tabl. – Srbolek, R. Srbija (Itraconazole)
DDD: O P 0,2 g
J02AC Derivati triazola FarKl: ANTIMIKOTIK, SINTETSKI TRIAZOL
J02AC01 flukonazol (Fluconazole) Opis: Itrakonazol je sli~an ketokonazolu, pri-
DDD: P O 0,2 g menjuje se oralno i ima manje neèljenih dej-
stava od ketokonazola. Resorpcija itrakona-
FarKl: ANTIMIKOTIK
zola iz creva je promenljiva, zavisna od èlu-
Opis: Flukonazol je derivat triazola, koji se da~nog pH i hrane. Lek se metaboli{e u jetri,
odli~no resorbuje posle oralne primene iz di- a metaboliti deluju antigljivi~no. Itrakonazol,
gestivnog trakta, veoma dobro difunduje u kao i njegovi metaboliti, ne prodiru u CNS.
sva tkiva i telesne te~nosti, uklju~uju}i i cere-
Delovanje: v. ketokonazol.
brospinalnu te~nost. Slabo se metaboli{e, iz-
lu~uje se nepromenjen u urinu (t½=25-30h). Indikacije: histoplasmoza, ko`ne forme spo-
U BI dozu treba redukovati, ili lek primenji- rotrihoze, aspergiloza, Pseudallescheriasis,
vati na 48h. Pharohyphomycosis, Cryptococcosis gde su
drugi antimikotici nepogodni, orofaringeal-
Delovanje: (v. i imidazol). Candida crusei nije
na, ezofagusna i vaginalna kandidijaza, ra{i-
osetljiva na flukonazol, kao i na ostale azole.
rena Tinea versicolor, dermatomikoza.
Indikacije: vaginalna kandidijaza (dovoljna
Kontraindikacije: preosetljivost na itrakona-
je jednokratna primena flukonazola od 150
zol, trudno}a.
mg), invazivne infekcije kandidom, disemi-
novane, sistemske kandidijaze, tinea pedis, Neèljena dejstva: mu~nina, povra}anje, hi-
korporis, kruris, pitirijazis versicolor, kripto- pertrigliceridemija, hipokalijemija, porast
kokni meningitis, prevencija relapsa kripto- transaminaza, ra{, doze preko 300 mg/dan
mogu da dovedu do insuficijencije kore nad-
344 specijalni deo
bubrega, glavobolja, vrtoglavica, retko hepa- Najve}i deo leka se elimini{e nepromenjen
titis (posebno ukoliko je terapija duà od 1 preko bubrega, potrebna je korekcija doze u
meseca), menstrualni poreme}aji, pruritus, BI,
ra{, urtikarija, angioedem. Delovanje: Osetljive gljive pretvaraju flucito-
Interakcije: v. Poglavlje III. zin u 5-fluorouracil, potentni antimetabolit,
Doziranje: 100-200 mg 1-2 puta na dan, sa {to ima za posledicu o{te}enje sinteze DNK
hranom; retko je potrbno 600 mg/dan ili vi- gljivica.
{e. Indikacije: Infekcije izazvane gljivicama
Upozorenje: Ne treba primenjivati itrakona- Cryptococcus neoformans, Candida spp.
zol u bolesnika sa oboljenjem jetre, flukona- Neèljena dejstva: Leukopenija, trombocito-
zol je sigurniji u ovim stanjima. Mogu}a je penija, aplasti~na anemija, ra{, povra}anje,
obojenost urina. dijareja, enterokolitis, kod oko 5% bolesnika
skok hepati~nih transaminaza. Toksi~nost je
izraènija kod bolesnika sa AIDS-om, naro~i-
KANAZOL - Slaviamed, R. Srbija
to u BI, posebo ako se kombinuje sa amfote-
PROKANAZOL - Liconsa, S.A., [panija
ricinom B. Toksi~nost moè biti posledica
SPORANOX - Janssen-Cilag, Italija
konverzije flucitozina u 5-fluorouracil pod
uticajem crevne flore. Mogu}a je pojava mu~-
J02AC03 vorikonazol (Voriconazole) nine, povra}anje, zatim, dijareja, ra{, konfu-
DDD: O P 0,4 g zija, halucinacije, konvulzije, glavobolja, se-
FarKl: ANTIMIKOTIK, SINTETSKI TRIAZOL dacija, vrtoglavica.
Opis: Antimikotik {irokog spektra dejstva iz Interakcije: v. Poglavlje III.
grupe triazola. Doziranje: odrasli: 100-150 mg/kg/dan po-
Dejstvo: Fungicidno na mnoge gljvice: Candi- deljeno u 4 doze.
da, uklju~uju}i i C, kruzei, rezistentnu na flu- Upozorenje: bolesnici sa hematolo{kim bole-
konazol, Aspergilus, Scedosporium i Fusarium. stima, osetljiviji su na neèljena dejstva fluci-
Indikacije: Invazivna aspergiloza, ozbiljne in- tozina.
J fekcije izazvane kandidom, Scedosporiu-

mom, Fusariumom, kod pojave rezistencije
na druge antigljivi~ne lekove, prevencija
J02AX04 kaspofungin
oportunih infekcija (Caspofungin)
Kontraindikacije: Hipersenzitivnost na vori- DDD P 50 mg
konazol, istovremena primena sa terfenadi- FarmKl: ANTIINFEKTIV, ANTIMIKOTIK
nom, astemizolom, cisapridom pimozidom i Registrovani lekovi:
hinidinom (produènje QT intervala) CANCIDAS - Merck Sharp & Dohme Idea
Neèljena dejstva: Poreme}aj vida, groznica, (MSD), [vajcarska
ra{, muka, edemi, dijareja, abdominalni bol,
povra}anje, sindrom sli~an gripu, holestatski
hepatitis, skok hepati~nih transaminza, ane-
mija leukopenija, pancitopenija, tremor, agi-
tacija alopecija, dermatitis.
Doziranje: Daje se max.brzinom od
3mg/kg/h iv, prvog dana 6mg/kg na 12h, do- Opis: Poslednjih godina je tuberkuloza u pro-
za odràvanje 3mg/kg na 12h; oralno gresiji, naro~ito u zemljama u razvoju. Prema
400mg na 12h prvog dana, zatim 200mg na podacima SZO, godi{nje od ove bolesti oboli
12h; bolesnici lak{i od 40 kg: 200mg na 12h, oko 8 miliona ljudi, a oko 3 miliona ljudi go-
a zatim 100mg na 12h. di{nje umire od tuberkuloze. Naro~iti pro-
Registrovani lekovi: blem predstavlja pojava sve ve}eg broja rezi-
VFEND - Pfizer H.C.P. Corporation, SAD stentnih mikobakterija na antituberkulotike,
posebno na izonijazid i rifampicin. Sve je ve-
}i broj ljudi obolelih od AIDS-a, kod kojih je
J02AX Ostali antimikotici za incidenca tuberkuloze mnogo ve}a, a le~enje
sistemsku primenu teè i sa ve}om smrtno{}u. U porastu je dalje
J02AX01 flucitozin (Flucytosine) i broj onih bolesnika koji su na imunosupre-
DDD: O P 10 g sivnoj terapiji, {to je, tako|e, doprinelo u~e-
FarKl: ANTIINFEKTIV, ANTIMIKOTIK stalijoj pojavi tuberkuloze kao bolesti.
Opis: flucitozin je fluorisani pirimidinski de-
rivat, ~iji mehanizam dejstva se sastoji u
ometanju sinteze DNA i RNA. Brzo se resor-
buje iz digestivnog trakta, sa {irokim volume-
nom distribucije u organizmu, kao i u CNS.
J04A Lekovi za terapiju RIFTAN - Hemofarm koncern, R. Srbija

tuberkuloze
J04AB Antibiotici J04AC Hidrazidi
J04AB02 rifampicin (Rifampicin) J04AC01 izoniazid (Isoniazid)
DDD: O 0,6 g DDD: O P 0,3 g
FarKl: ANTIBIOTIK FarKl: ANTITUBERKULOTIK
Opis: Rifampicin je polusintetski antibiotik, Opis: Izoniazid je sintetski antituberkulotik
{irokog spektra dejstva, baktericid, sa veoma (hidrazid izonikotinske kiseline) sa bakteri-
dobrim farmakolo{kim, a naro~ito farmako- cidnim dejstvom protiv mikobakterija. Dobro
kinetskim osobinama. Dobro se resorbuje pose resorbuje i brzo prodire u tkiva i CNS, ple-
sle oralne primene, {iroko se distribuira u tki- uralnu te~nost, ascit, sputum, salivu, prolazi
va i telesne te~nosti, uklju~uju}i i likvor i kroz placentu i izlu~uje se preko mleka. Me-
CNS, kao i intra}elijski. Metaboli{e se u jetri taboli{e se u jetri acetilacijom (spori acetila-
i izlu~uje putem ù~i, tako da nije potrebna tori mogu imati visoke koncentracije u plazmi
korekcija doze u bubre`noj insuficijenciji. do ispoljavnja toksi~nosti).
Delovanje: Rifampicin inhibi{e DNK zavisnu Delovanje: Deluje baktericidno za ve}inu mi-
RNA polimerazu bakterija i tako blokira tran- kobakterija u fazi deobe. Inhibi{e sintezu mi-
skripciju RNK bakterija. Deluje baktericidno koli~ne kiseline i dovodi do o{te}enja zida
za ve}inu gram-pozitivnih, kao i gram-nega- osetljivih mikobakterija.
tivnih bakterija, pseudomonas, MR stafilokok Indikacije: Tuberkuloza (u kombinaciji sa
i mikobakterije. Zbog mogu}nosti brzog na- drugim antituberkuloticima), profilaksa tu-
stanka rezistencije, upotreba ovog antibiotika berkuloze.
je rezervisana isklju~ivo za le~enje tuberkulo- Kontraindikacije: oboljenje jetre, hipersenzi-
ze, ili retko drugih vitalno ugroàvaju}ih in- tivne reakcije na izonijazid.
fekcija. Neèljena dejstva: Najozbiljnije neèljeno
Indikacije: tuberkuloza, infekcije atipi~nim dejstvo je hepatitis, koji retko moè biti i fa-
mikobakterijama, lepra, eradikacija menin-
gokoka kod klicono{a, u kombinaciji sa dru-
gim lekovima za le~enje stafilokoknog endo-
talan. ê{}i je kod starijih, kod prethodno
o{te}ene jetre alkoholom, cirozom i drugim
bolestima. Povra}anje je ~esto prvi znak tok-
J
karditisa i osteomijelitisa, te{ke forme legio- si~nosti, pa odmah treba prekinuti dalju upo-
narske bolesti. trebu izoniazida. Dalje se javljaju: ra{, anemi-
Kontraindikacije: hipersenzitivnost, te{ka in- ja, agranulocitoza, groznica, periferna neuro-
suficijencija jetre. patija (deficit vitamina B6).
Neèljena dejstva: Najozbiljnije neèljeno Interakcije: v. Poglavlje III.
dejstvo je hepatotoksi~nost, koja je ~e{}e is- Doziranje: Odrasli: 5 mg/kg, maks. 300
poljena kada se rifampicin primenjuje zajed- mg/dan, oralne i i.m. doze su identi~ne;
no sa izonijazidom. Mogu se javiti jo{ goru{i- deca: 10-20 mg/kg/dan; posle dvomese~ne
ca, mu~nina, povra}anje, dijareja, glavobolja, terapije moè da se pre|e na intermitentno
ataksija, konfuznost, ra{, groznica, tromboci- doziranje (2 puta nedeljno).
topenija, leukopenija, hemoliti~ka anemija,
hipersenzitivne reakcije (insuficijencija bu-
ISONIAZID - Hemofarm AD, R. Srbija
brega). Rifampicin prodire u sva tkiva, pa sali-
va, znoj, urin, suze i sputum mogu biti ù}ka-
sto-narandàsto obojeni, karakteristi~nog mi- J04AK Ostali lekovi za terapiju tu-
risa. berkuloze
Interakcije: v. Poglavlje III. J04AK01 pirazinamid
Doziranje: odrasli: kod meningokoknih klico- (Pyrazinamide)
no{a na 12h po 600 mg/dan u toku 2 dana;
za stafilokokne infekcije zajedno sa vankomi-
DDD: O 1,5 g
cinom ili penicilinaza rezistentnim penicili- FarKl: ANTITUBERKULOTIK, SINTETSKI
nom na 8h po 300 mg/dan; deca: za menin- ANALOG NIKOTINAMIDA
gokokne klicono{e 20 mg/kg/dan podeljeno Opis: Noviji lek iz grupe sintetskih antituber-
u 2 doze u toku 2 dana; le~enje tuberkuloze: kulotika, analog nikotinamida, zajedno sa ri-
odrasli: 600 mg u jednoj dozi; deca 10-20 fampicinom i izonijazidom danas je u grupi
mg/kg/dan u jednoj dozi. lekova prvog izbora za le~enje tuberkuloze,
Upozorenje: potrebna je opreznost kod bole- umesto streptomicina, koji se i dalje smatra
snika sa prethodnim bolestima jetre i kod sta- lekom prvog izbora samo za le~enje tuberku-
rijih ljudi. loze bubrega. Lek se dobro resorbuje iz dige-
stivnog trakta, ima dobru difuziju u tkiva i or-
Registrovani lekovi: gane, metaboli{e se hidroksilacijom i, uglav-
RIFAMOR - Galenika A.D., R. Srbija
346 specijalni deo
nom, u tom obliku se izlu~uje preko bubrega treban kod starijih, u trudno}i, u bolesnika sa
glomerularnom filtracijom. kataraktom.
Delovanje: baktericidno, precizan mehani-
zam dejstva nije razja{njen. Mogu} je brz raz-
voj rezistencije mikobakterija, ako se pirazi-
namid koristi sam.
Indikacije: aktivna tuberkuloza kod odraslih i
selektivna primena u dece.
J05 ANTIVIRUSNI LEKOVI
ZA SISTEMSKU
PRIMENU
Kontraindikacije: o{te}enje jetre, porfirija.
Neèljena dejstva: o{te}enje jetre, koje se ~e- J05A Lekovi sa direktnim
{}e vi|a pri primeni ve}ih doza; prvi znaci
o{te}enja jetre su pove}an nivo enzima jetre.
delovanjem na viruse
Pored toga, moè da provocira giht, izaziva J05AB Nukleozidi i nukleotidi,
artralgiju, mu~ninu, povra}anje, dizuri~ne isklju~uju}i inhibitore
smetnje, malaksalost, groznicu, hepatomega- reverzne transkriptaze
liju, splenomegaliju, ùticu, sideroblastnu
anemiju, ra{, fotosenzitivnost. J05AB01 aciklovir (Aciclovir)
Interakcije: v. Poglavlje III. DDD: O P 4 g
Doziranje: odrasli: 15-30 mg/kg/dan, pode- FarKl: ANTIVIROTIK, SINTETSKI NUKLEO-
ljeno u 3-4 jednake doze, maksimalno 3 ZID
g/dan; deca: 15-30 mg/kg/dan podeljeno u Delovanje: Sintetski nukleozid, derivat gua-
2 doze, maksimalno 2 g/dan. nina, aktivan protiv herpes virusa, ali ne
Upozorenje: Svim bolesnicima treba, pre po- moè da dovede do eradikacije virusa. Delo-
~etka terapije, proveravati enzime jetre, kao i tvoran je, ako se zapo~ne u okviru 24h od po-
za vreme trajanja terapije pirazinamidom. jave egzantema kod HSV infekcije i u okviru
~etiri dana od pojave prvih znakova dermato-
malnog Herpes zostera, ili dok se jo{ uvek stva-
J04AK02 etambutol (Ethambutol)
J DDD: O P 1,2 g
FarKl: ANTITUBERKULOTIK
raju nove lezije.
Indikacije: Herpes simplex virus (HSV): gingi-
vostomatitis (HSV primoinfekcija kod dece),
Opis: Etambutol je sintetsko jedinjenje, na prva epizoda genitalnog herpesa, rekurentni
koje su osetljive gotovo sve mikobakterije. herpes, perianalni herpes, progresivni muko-
Dobro se resorbuje iz creva, ve}i deo unetog kutani herpes, herpesni encefalitis; Varicela
leka, izlu~uje se nepromenjen, preko bubre- zoster virus (VZV): vari~ela kod imunokom-
ga. promitovanih, dermatomalni zoster kod imu-
Delovanje: Mehanizam dejstva etambutola nokompromitovanih i kod te{kih slu~ajeva
nije precizno razja{njen, verovatno, deluje kod imunokompetentnih, diseminovani zo-
inhibicijom sinteze }elijskog zida, veoma je ster; Epstein - Bar virus (EBV): oralna vlasasta
sli~an dejstvu izonijazida. Rezistencija na ("hairy") leukoplakija.
etambutol se veoma sporo razvija, ali je u in Kontraindikacije: preosteljivost na lek. U
vitro uslovima mogu}a, ukoliko se lek prime- trudno}i, primeniti samo u urgentnim stanji-
njuje sam. ma, opasnim po ìvot. Nije teratogen, ali
Indikacije: tuberkuloza, u kombinaciji sa dru- moè dovesti do o{te}enja hromozoma, kada
gim lekovima. se primenjuje u visokim dozama.
Neèljena dejstva: su retka, najzna~ajniji je Neèljena dejstva: Retka su i obi~no nisu te-
poreme}aji vida (neuritis opticus-a), nemogu}- {ka. Iritacija na mestu davanja infuzije, osip,
nost razlikovanja crvene i zelene boje, zatim mu~nina i povra}anje, nefrotoksi~nost (ako
ra{, gastrointestinalni poreme}aji, vrtoglavi- se brzo daje i.v., ako postoji preegzistentna
ca, glavobolja, konfuznost, retko halucinaci- bolest bubrega, ili ako se istovremeno daju i
je, retencija uratne kiseline. Neèljena dej- drugi nefrotoksi~ni lekovi), porast transami-
stva su, uz oprezno doziranje i pra}enje, naza, glavobolja. Vrlo se retko javljaju i ence-
uglavnom reverzibilna. falopatija, dezorijentacija, konvulzije, haluci-
nacije, anemija, neutropenija, trombocitope-
nija i hipotenzija.
Doziranje: odrasli: 15 mg/kg/dan, jednom
Interakcije: Pove}ava efekat meperidina, pro-
dnevno. Ne preporu~uje se za decu do 5 go-
benecid produàva poluìvot aciklovira.
dina, deca: od 6-12 godine 10-15
mg/kg/dan. v. i Poglavlje III.
Upozorenje: Pre po~etka le~enja, treba prove- Doziranje: HSV: Prva epizoda genitalnog her-
riti vid i sposobnost razlikovanja boja i prati- pesa: 400 mg oralno na 8h, 10-14 dana, ili 5
ti, tokom le~enja. Smanjiti doze u o{te}enju mg/kg i.v. na 8h, 5-7 dana; kod te{kih slu~a-
bubrega, pratiti koncentraciju; oprez je po- jeva do 800 mg 5 puta dnevno oralno ili 10
mg/kg na 8h i.v. Gingivostomatitis kod dece -
polovina doze od one koja se daje odraslima. Predoziranje: trudnicama se ne preporu~uje

Rekurentni herpes: 400 mg oralno na 8h, ili ekspozicija aerosolu (ribavirin ima teratogeni
800 mg na 12h, tokom 5 dana. Kod obolelih potencijal).
od AIDS mogu biti potrebne i ve}e doze. Peri-
analni: 400 mg oralno 5 puta dnevno, tokom
COPEGUS - F. Hoffmann-La Roche, [vajc.
10 dana, progresivni mukokutani: 5-10
REBETOL - Schering - Plough Central Earth
mg/kg i.v. na 8h, 7-14 dana, herpesni encefa-
AG, [vajcarska
litis: 10 mg/kg i.v. na 8h, 10-14 dana. Profi-
laksa: 400 mg oralno na 12h (standardna do-
za kod imunokompetentnih osoba); 400 mg J05AB06 ganciklovir (Ganciclovir)
oralno 3-5 puta dnevno je obi~no potrebno DDD: P 0,5 g; O 3 g
kod obolelih od AIDS-a. Profilaksa je kontra- FarKl: ANTIVIROTIK, SINTETSKI NUKLEO-
indikovana u trudno}i. VZV: vari~ela kod imu- ZID
nokompromitovanih 800 mg oralno 5 puta Delovanje: U odnosu na aciklovir, mnogo je
dnevno, tokom 7-10 dana. Dermatomalni zo- efikasniji u le~enju CMV-a, a aktivan je i pro-
ster: 10 mg/kg i.v. na 8h, tokom 7 dana, ili tiv drugih herpes virusa, uklju~uju}i HSV-1,
800 mg oralno 5 puta dnevno, tokom 7 dana. HSV-2, EBV, VZV, HHV-6, HHV-8.
Diseminovani zoster: 10 mg/kg i.v. na 8h, 7 Indikacije: CMV retinitis, diseminovana CMV
dana. EBV: Oralna vlasasta leukoplakija 800 infekcija.
mg oralno 5 puta dnevno, tokom 2-3 nedelje, Kontraindikacije: Neutropenija <500/mm3,
potom 1,2-2,0 g/dan (kod ve}ine slu~ajeva se ili trombocitopenija <25.000/mm3, renalna
ne daje terapija, jer su lezije asimptomatske i insuficijencija, trudno}a, dojenje.
recidiviraju sa prestankom terapije).
Neèljena dejstva: neutropenija (>500/mm3
Upozorenje: neophodna je adekvatna hidra- kod 25-40% bolesnika, pa je kod oko 20%
tacija tokom primene leka i.v. neophodno prekinuti terapiju, ili je neopho-
Registrovani lekovi: dan G-CSF); trombocitopenija kod 2-8%; ne-
ACIKLOVIR tabl. - Remevita D.o.o., R. Srbija urotoksi~nost kod 10-15%, uklju~uju}i glavo-
ACIKLOVIR tabl. - Zdravlje, R. Srbija bolju, konvulzije, konfuznost, komatozno
ZOVIRAX inj. - GlaxoSmithKline Export Ltd.,
V. Britanija
stanje; hepatotoksi~nost kod 2-3%; gastroin-
testinalno nepodno{enje kod 2%.
J
Interakcije: Zidovudin pove}ava rizik od ne-
J05AB04 ribavirin (Ribavirin) utropenije, pa nije peporu~ljiva konkomitant-
na upotreba.
DDD: O 1 g; Inh. sol. 6 g
FarKl: ANTIVIROTIK, SINTETSKI NUKLEO- v. i Poglavlje III.
ZID Doziranje: CMV retinitis: 5 mg/kg i.v. na 12h,
Delovanje: Analog guanozina, koji se }elij- tokom 14-21 dana, potom doza odràvanja 5
skim enzimima transformi{e u aktivnu trifos- mg/kg i.v. /dan, ili 1g oralno na 8h. Za dise-
fatnu formu. Inhibira vi{e RNK i DNK virusa, minovanu CMV infekciju, encefalitis i radiku-
za sada jo{ uvek nerazja{njenim mehanizmi- lopatiju se koriste iste doze.
ma. Upozorenje: Konkomitentna upotreba AZT-a
Indikacije: te{ki bronhiolitis kod dece, iza- pove}ava rizik od neutropenije, kao i upotre-
zvan respiratornim sincicijalnim virusom ba drugih mijelotoksi~nih lekova, kao {to su
(RSV). interferon, sulfadiazin, hidroksiureja i kotri-
moksazol. Neophodna kontrola hematokrita.
Kontraindikacije: preosetljivost na lek.
Neèljena dejstva: mu~nina, povra}anje, su- Registrovani lekovi:
va usta, stomatitis, glositis, konstipacija, pan- CYMEVENE - F. Hoffmann-La Roche, [vaj-
kreatitis, tahikardija, sinkopa, dispneja, pore- carska
me}aj sna, mijalgija, artralgija, glavobolja,
menstrualni poreme}aj, poreme}aj libida, JO5AB14 valganciklovir
ra{, pruritus, fotosenzitivnost, alopecija, suva (Valganciclovir)
koà, poreme}aj ukusa, neutropenija, apla- DDD: O 0,9 g
sti~na anemija, neutropenija, trombocitope-
FarKl: ANTIVIROTIK, SINTETSKI NUKLEO-
nija. Neèljena dejstva inhalacione terapije
ZID
su: pogor{anje disajne funkcije, bakterijske
pneumonije, pneumotoraks retko nespecifi~- Opis: Estar ganciklovira, koji je "pro drug" i
na anemija i hemoliza. koristi se za le~enje retinitisa izazvanog cito-
megalo virusom, kod bolesnika sa AIDS-om.
Doziranje: inhalacija aerosola (rastvora) koji
sadrì 20 mg/1 mL ribavirina, tokom 12-18 Delovanje: Videti ganciklovir.
sati, najmanje 3 dana, a maks. 7 dana. Indikacije: Citomegalo-retinitis, kod bolesni-
ka obolelih od AIDS-a.
348 specijalni deo
Kontraindikacije: Trudno}a, dojenje, hiper- raju citohrom P 450 pove}avaju serumski ni-
senzitivnost, veoma niski neutrofili i trombo- vo sakvinavira (ketokonazol, itrakonazol i
citi. flukonazol). RTV pove}ava serumski nivo sa-
Neèljena dejstva: Kao za ganciklovir. kvinavira. v. i Poglavlje III.
Interakcije: Videti gancklovir i poglavlje III. Doziranje: sakvinavir tvrde èlatinske ("hard
Doziranje: Inicijalno le~enje u toku 3 nedelje gel") kapsule 200-600 mg na 8h, ali ima lo{u
2 puta po 900 mg/dan; ukoliko ne dolazi do biolo{ku iskoristljivost i takvo doziranje je
pobolj{anja, ponoviti inicijalnu terapiju, a za- napu{teno; sakvinavir meke èlatinske ("soft
tim 900 mg/dan. gel") kapsule 200 mg (formulacija sa boljom
biolo{kom iskoristljivo{}u); standardna doza
Registrovani lekovi: je 1200 mg na 8h. RTV zna~ajno pove}ava se-
VALCYTE - F. Hoffmann-La Roche, [vajc. rusmki nivo sakvinavira, pa se zbog njegove
lo{e biolo{ke iskoristljivosti smatra da je indi-
JO5AB.. brivudin (Brivudine) kovano primenjivati samo u kombinaciji sa
DDD: O 0,125 g RTV. Tako se, bez obzira na formulaciju sakvi-
FarKl: ANTIVIROTIK navira daje se u dozi 1000 mg na 12h zajed-
no sa ritonavirom od 100 mg na 12h.
Registrovani lekovi: Upozorenje: kod pacijenata sa hemofilijom
ZOSTEX - Berlin Chemiace Menarini Group, moè da izazove krvavljenja, kao i svi lekovi
Nema~ka iz te klase.
J05AE Inhibitori proteaze FORTOVASE - F. Hoffmann-La Roche Ltd.,
(Inhibitori [vajcarska
HIV-proteinaze) INVIRASE - F. Hoffmann-La Roche Ltd, [vaj-
J05AE01 sakvinavir (Saquinavir) carska
DDD: O 1,8 g
FarKl: ANTIVIROTIK, INHIBITOR PROTEA- J05AE02 indinavir (Indinavir)
J ZE
Delovanje: Selektivno i reverzibilno inhibira
enzim proteazu HIV-a i za njegovo delovanje
DDD: O 2,4 g
FarKl: ANTIVIROTIK, INHIBITOR PROTEA-
ZE
nije potrebna intracelularna konverzija u ak- Delovanje: Selektivno i reverzibilno inhibi{e
tivnu formu. Vezuju}i se za aktivno mesto na enzim proteazu HIV-a i za njegovo delovanje
proteazi, sakvinavir blokira proteoliti~ku ak- nije potrebna intracelularna konverzija u ak-
tivnost ovog enzima i onemogu}ava nastanak tivnu formu. Vezuju}i se za aktivno mesto na
zrelih virusnih proteina od prekursorskog proteazi, indinavir blokira proteoliti~ku ak-
gag-pol poliproteina. Na taj na~in, ometa se tivnost ovog enzima i onemogu}ava nastanak
sazrevanje virusne partikule i novostvoreni zrelih virusnih proteina od prekursorskog
virion je neinfektivan. gag-pol poliproteina. Na taj na~in, ometa se
Indikacije: U kombinaciji sa drugim antire- sazrevanje virusne partikule i novostvoreni
trovirusnim lekovama, koristi se za le~enje virion je neinfektivan.
HIV infekcije. Indikacije: U kombinaciji sa drugim antire-
Kontraindikacije: preosetljivost na lek, te{ko trovirusnim lekovama, koristi se za le~enje
o{te}enje jetre, dojenje. HIV infekcije.
Neèljena dejstva: Gastrointestinalno nepod- Kontraindikacije: preosetljivost na lek, te{ko
no{enje, mu~nina, bol u trbuhu, dijareja, pa- o{te}enje jetre.
restezije, glavobolja, hepatotoksi~nost, in- Neèljena dejstva: Pove}anje nekonjugova-
somnija, ataksija, pruritus, ra{ i druge ko`ne nog bilirubina, nefrolitijaza kod 5-15% paci-
erupcije. Kod svih lekova iz ove klase moè jenata i zato ga je neophodno uzimati sa do-
do}i do razvoja hiperholesterolemije, hiper- sta te~nosti (bar 2 l/dan), re|e se zapaà re-
trigliceridemije, hiperglikemije i tip II dijabe- nalna insuficijencija, lipodistrofija, rezistenci-
tes melitusa, kao i redistribucije masti (lipo- ja na insulin, hiperglikemija, dijabetes meli-
distrofija), trombocitopenije, pankreatitisa. tus, sli~no kao i kod drugih lekova iz te klase.
Interakcije: Rifampicin i rifabutin dodatno Retko se opisuje i/ili su benignog karaktera
smanjuju serumski nivo sakvinavira 80-40%, pove}ana aktivnost serumskih transaminaza
tako da konkomitantno davanje nije prepo- (naj~e{}e u slu~aju HBV ili HCV koinfekcije).
ru~ljivo. Isto je i sa fenobarbitonom, fenitio- Jo{ se zapaàju i glavobolja, mu~nina, povra-
nom, deksametazonom i karbamazepinom. }anje, proliv, metalni ukus u ustima, suve i is-
Sakvinavir inhibi{e metabolizam astemizola, pucale usne, opadanje kose, umor, pospa-
terfenadina, midazolama i triazolama, pa nost, osip, trombocitopenija, suva koà, hi-
moè do}i do te{kih neèljenih reakcija pre- perpigmentacija, alopecija, paronihija, inter-
doziranja ovim lekovima. Lekovi koji inhibi- sticijalni nefritis, hematurija, kristalurija,
proteinurija, hepatitis, hemoliti~ka anemija, J05AE04 nelfinavir (Nelfinavir)

neutropenija. DDD: O 2,25 g
Interakcije: Zbog interakcije sa drugim leko- FarKl: ANTIVIROTIK, INHIBITOR PROTEA-
vima na nivou metabolizma, sli~no kao kod ZE
drugih proteaznih inhibitora, ne preporu~uje
Delovanje: Selektivno i reverzibilno inhibi{e
se konkomitantno davanje rifampicina, aste-
enzim proteazu HIV-a i za njegovo delovanje
mizola, terfenadina, cisaprida, midazolama i
nije potrebna intracelularna konverzija u ak-
triazolama. Rifabutin se moè korisiti, ali u
tivnu formu. Vezuju}i se za aktivno mesto na
modifikovanoj dozi 150 mg/dan, uz pove}a-
proteazi, nelfinavir blokira proteoliti~ku ak-
nje doze indinavira na 1000 mg na 8h (ukoli-
tivnost ovog enzima i onemogu}ava nastanak
ko se daje indinavir sa ritonavirom, nije po-
zrelih virusnih proteina od prekursorskog
trebno menjati doze). v. i Poglavlje III.
gag-pol poliproteina. Na taji na~in, ometa se
Doziranje: 800 mg na 8h je standardna doza sazrevanje virusne partikule i novostvoreni
za odrasle, a u poslednje vreme, koristi se virion je neinfektivan.
"boosting" efekat ritonavira, u cilju pove}ava-
Indikacije: U kombinaciji sa drugim antire-
nja serumske koncentracije indinavira, na ko-
trovirusnim lekovama, koristi se za le~enje
ji na~in je mogu}e doziranje na 12h. Tada se
HIV infekcije.
koristi doza indinavira 800 mg na 12h sa ri-
tonavirom 100 mg na 12h. Na ovaj na~in se Kontraindikacije: preosetljivost na lek, te{ko
zna~ajno pobolj{ava "compliance". o{te}enje jetre.
Upozorenje: Kod pacijenata sa hemofilijom, Neèljena dejstva: Oko 10% pacijenata ima
moè da izazove krvavljenja, kao i svi lekovi prolivaste stolice, ali kod samo 1,6% je proliv
iz te klase. bio razlog prekidanja terapije; mogu se javiti
dijareja, mu~nina, povra}anje, flatulencija,
Registrovani lekovi: abdominalni bol, ra{, pruritus, hepatitis, pan-
CRIXIVAN - Merck Sharp & Dohme Idea kreatitis, neutropenija, hipersenzitivne reak-
(MSD), [vajcarska cije, uklju~uju}i bronhospazam, groznica, li-
podistrofija.
J05AE03 ritonavir (Ritonavir)
DDD: O 1,2 g
Interakcije: Zbog inhibicije enzima citohrom
P 450, posebno CYP3A moraju se izbegavati
astemizol, terfenadin, cisaprid, midazolam i
J
FarKl: ANTIVIROTIK, INHIBITOR PROTEA-
ZE triazolam. Ketokonazol nema uticaj na nivo
nelfinavira. RMP zna~ajno smanjuje nivo nel-
Opis: Inhibitor HIV proteaze, efikasan protiv
finavira, pa se ova dva leka ne kombinuju.
virusa HIV-a.
Nelfinavir pove}ava koncentraciju rifabutina,
Delovanje: Inhibi{e aktivnost HIV1 i HIV2 pa se doza ovog leka mora prepoloviti.
proteaze {to ima za posledicu stvaranje nein-
v. i Poglavlje III.
fektivnih HIV ~estica.
Doziranje: 750 mg na 8h, ili 1250 mg na 12h
Indikacije: Uznapredovala ili progresivna
(na ovaj na~in se pobolj{ava "compliance")
HIV infekcija, u kombinaciji sa inhibitorima
nukleozidne reverzne transkriptaze. Upozorenje: Kod pacijenata sa hemofilijom,
moè da izazove krvavljenja, kao i svi lekovi
Kontraindikacije: Insuficijencija jetre, doje-
iz te klase.
nje.
Neèljena dejstva: Gastrointestinalni i neu- Registrovani lekovi:
rolo{ki poreme}aji, mu~nina, ga|enje, povra- VIRACEPT - F. Hoffmann-La Roche, [vaj-
}anje, bolovi u trbuhu, izmene ukusa, iritaci- carska
ja usne duplje, vazodilatacija, sinkopa, pare-
stezije, konvulzije, ka{alj, znojenje, poreme- J05AE07 fosamprenavir
}aji elektrolita, produèno protormbinsko (Fasamprenavir)
vreme.
DDD: O 1,4 g
Interakcije: v. i poglavlje III. FarKl: ANTIVIROTIK, INHIBITOR PROTEA-
Doziranje: Lek uzimati sa obrokom, odrasli: ZE
600 mg na 12h, terapiju po~eti sa 2 puta po
300 mg/dan i dozu pove}avati za 2 puta Registrovani lekovi:
po100mg/dan na 2-3 dana; deca: 250-400 TELZIR - GlaxoSmithKline Exp. Ltd.,
mg/m2 na 12h. V.Britanija
Upozorenje: O{te}enje jetre, dijabetes, he-
mofilija, pankreatitis, trudno}a. J05AE.. lopinavir, ritonavir
Registrovani lekovi: (Lopinavir, ritonavir)
NORVIR - Abbott Laboratories S.A., [vajcar- FarKl: ANTIVIROTIK, INHIBITOR PROTEA-
ska ZE
350 specijalni deo
KALETRA - Abbott Laboratories S.A., [vaj- flatulencija, krvavljenje desni, rektalna he-
carska moragija, ulceracija u ustima, edem jezika,
abdominalni bol, granulocitopenija, pancito-
J05AF Nukleozidni i nukleotidni penija, dispneja, epistaksa, faringitis, sinuzi-
tis, anemija, neutropenija, groznica, mijalgi-
inhibitori reverzne ja, spazam mi{i}a.
transkriptaze Interakcije: v. Poglavlje III.
J05AF01 zidovudin (Zidovudine) Doziranje: oralno: 250-300 mg na 12h.
DDD: O P 0,6 g Upozorenje: oprez je potreban u insuficijen-
FarKl: ANTIVIROTIK, ANALOG TIMIDINA ciji bubrega i jetre.
Delovanje: Sintetski nukleozidni analog timi-
dina. Antiretrovirusno dejstvo ostvaruje in-
terferencijom sa virusnom reverznom tran- RETROVIR - GlaxoSmithKline Export Ltd., V.
skriptazom. Po ulasku u inficiranu }eliju, pod Britanija
dejstvom }elijskih kinaza, konvertuje se u tri- ZIDOSAN - Slaviamed, R. Srbija
fosfatnu farmakolo{ki aktivnu formu. Aktivni
oblik leka stupa u kompeticiju sa prirodnim J05AF02 didanozin (Didanosine)
deoksinukleotid - trifosfatom za aktivno me- DDD: O 0,4 g
sto na reverznoj transkriptazi i inkorporira se FarKl: ANTIVIROTIK, ANALOG PURINA
u rastu}i lanac provirusne DNK. Na taj na~in, Delovanje: Sintetski nukleozidni analog ino-
zaustavlja se njegova dalja elongacija, a time zina. Antiretrovirusna dejstva ostvaruje inter-
i replikacija virusa. Ima ve}i afinitet za re- ferencijom sa virusnom reverznom transkrip-
verznu transkriptazu HIV-a, nego za humanu tazom. Po ulasku u inficiranu }eliju, pod dej-
DNK polimerazu. stvom }elijskih kinaza, konvertuje se u trifos-
Indikacije: U kombinaciji sa drugim antire- fatnu farmakolo{ki aktivnu formu. Aktivni
trovirusnim lekovama, koristi se za le~enje oblik leka stupa u kompeticiju sa prirodnim
HIV infekcije. Daje se u trudno}i, posle prvog deoksinukleotid - trifosfatom za aktivno me-
trimestra, kao lek za koji je, definitivno, do-
J kazano da smanjuje rizik od vertikalne tran-
smisije HIV-a.
sto na reverznoj transkriptazi i inkorporira se
u rastu}i lanac provirusne DNK. Na taj na~in,
zaustavlja se njegova dalja elongacija, a time
Kontraindikacije: Preosetljivost na lek, te{ke i replikacija virusa. Ima ve}i afinitet za re-
citopenije. Smatra se da je kontraindikovano verznu transkriptazu HIV-a, nego za humanu
kombinovati ga sa ganciklovirom, kao i dru- DNK polimerazu.
gim lekovima, koji imaju mijelosupresivno Indikacije: U kombinaciji sa drugim antire-
delovanje. trovirusnim lekovama, koristi se za le~enje
Neèljena dejstva: Naj~e{}i toksi~ni efekti su HIV infekcije.
glavobolja, insomnija, astenija (dozno - zavi- Kontraindikacije: preosetljivost na lek, pan-
sni i imaju prolazni karakter, tako da retko iz- kreatitis, polineuropatija.
iskuju prekidanje terapije). Kod oko 1% paci- Neèljena dejstva: pankreatitis, kod 1-9%
jenata kod kojih se terapija zidovudinom za- pacijenata, a fatalan kod 6% onih koji ga do-
po~ne u ranoj fazi HIV infekcije i dozom od biju. ê{}i je kod osoba u uznapredovalom
500 mg/dan, razvi}e se mijelosupresivni efe- HIV bole{cu, ili ako su ranije ve} imali pan-
kat, tj. anemija (makrocitna) i/ili neutropeni- kreatitis i kod alkoholi~ara. Ako je aktivnost
ja. Kod obolelih od AIDS-a, posebno kada su serumskih amilaza >1,5-2, isklju~iti lek. Peri-
primenjivane doze >1000 mg/dan, ~ak je ferna neuropatija, koja je dozno - zavisna (i
29% imalo anemiju. Zna~i, da je mijelosupre- od kumulativne doze), javlja se kod 5-12%
sivni efekat dozno zavisan i obrnuto propor- pacijenata. Ukoliko smanjivanje doze ne daje
cionalan "hematolo{koj rezervi". U dana{nje efekta, lek je potrebno isklju~iti. Gastrointe-
vreme, ne koriste se visoke doze zidovudina. stinalno nepodno{enje, zbog pufera dodatog
U slu~aju mijelotoksi~nosti, potrebno je sma- aktivnoj suspstanci. Ovaj problem je razre{en
njiti dozu ili prekinuti terapiju, kada je sa novom formulacijom leka (kapsule). He-
Hb<7,5 g/dl. Alternativa je davanje transfu- patitis, a vrlo retko lakti~na acidoza i steato-
zija Er, EPO i/ili G-CSF (u slu~aju neutrope- za jetre, {to je zajedni~ko za celu klasu leko-
nije) Retki neèljeni efekti su miopatija, he- va. Tako|e, mogu se javiti: periferna neuro-
patitis, lakti~na acidoza sa fulminantnim ot- patija, hiperuricemija, dijareja, mu~nina, po-
kazivanjem jetre, kardiomiopatija i tamna vra}anje, suva usta, astenija, glavobolja, hi-
pigmentacija noktiju na rukama. Mogu se ja- persenzitivne reakcije, promene na retini
viti simptomi sli~ni gripu, vazodilatacija, sin- (posebno u dece), gubitak telesne mase, dija-
kopa, glavobolja, insomnija, parestezija, aste- betes melitus, znojenje, zamor, o{te}enje je-
nija, smanjeni refleksi, nervoza, ra{, akne, tre sa promenama funkcije.
poreme}aj sluha, anoreksija, konstipacija,
Interakcije: Lekove, koji zahtevaju èluda~ni
dispepsija, mu~nina, povra}anje, disfagija,
aciditet za resorpciju, potrebno je davati 2h
pre ili posle didanozina (dapson, ketokona- Doziranje: oralno: 0,75 mg na 8h.
zol, itrakonazol i tetraciklini, hinoloni, rito- Upozorenje: rizik od razvoja periferne neuro-
navir, indinavir). Lekove koji mogu da budu patije, pankreatitisa.
pankreatotoksi~ni, trebalo bi oprezno davati
(pentamidin, etambutol), tako|e, i alkohol.
Oprezno davati ili izbegavati lekove koji mo- J05AF04 stavudin (Stavudine)
gu uzrokovati perifernu neuropatiju (zalcita- DDD: O 80 mg
bin, izonijazid, fenitoin, vinkristin, ali je FarKl: ANTIVIROTIK, SINTETSKI ANALOG
kombinacija sa d4T relativno bezbedna). TIMIDIN NUKLEOZIDA
v. i Poglavlje III. Delovanje: Sintetski nukleozidni analog timi-
Doziranje: oralno: 250-300 mg na 12 sati. dina. Antiretrovirusna dejstva ostvaruje in-
Upozorenje: oprez je potreban u insuficijen- terferencijom sa virusnom reverznom tran-
ciji bubrega i jetre, trudno}i. skriptazom. Po ulasku u inficiranu }eliju, pod
dejstvom }elijskih kinaza, konvertuje se u tri-
Registrovani lekovi: fosfatnu farmakolo{ki aktivnu formu. Aktivni
VIDEX EC- Bristol-Myers Squibb, [vajcarska oblik leka stupa u kompeticiju sa prirodnim
deoksinukleotid - trifosfatom za aktivno me-
J05AF03 zalcitabin (Zalcitabine) sto na reverznoj transkriptazi i inkorporira se
DDD: O 2,25 mg u rastu}i lanac provirusne DNK. Na taj na~in,
FarKl: ANTIVIROTIK, ANALOG NUKLEOZI- zaustavlja se njegova dalja elongacija, a time
DA i replikacija virusa. Ima ve}i afinitet za re-
Delovanje: Sintetski nukleozidni analog citi- verznu transkriptazu HIV-a, nego za humanu
dina. Antiretrovirusna dejstva ostvaruje in- DNK polimerazu.
terferencijom sa virusnom reverznom tran- Indikacije: U kombinaciji sa drugim antire-
skriptazom. Po ulasku u inficiranu }eliju, pod trovirusnim lekovama, koristi se za le~enje
dejstvom }elijskih kinaza, konvertuje se u tri- HIV infekcije.
fosfatnu farmakolo{ki aktivnu formu. Aktivni Kontraindikacije: preosetljivost na lek, pan-
oblik leka stupa u kompeticiju sa prirodnim kretaitis, periferna neuropatija.
deoksinukleotid - trifosfatom za aktivno me-
sto na reverznoj transkriptazi i inkorporira se
Neèljena dejstva: Periferna neuropatija kod
19-24% pacijenata, od doze zavisna, kao i od
J
u rastu}i lanac provirusne DNK. Na taj na~in, duìne davanja leka; posle prekidanja terapi-
zaustavlja se njegova dalja elongacija, a time je i smirivanja simptoma se moè ponovo po-
i replikacija virusa. Ima ve}i afinitet za reku{ati sa manjom dozom. Retko se opisuju
verznu transkriptazu HIV-a, nego za humanu hepatitis (iako se blago pove}anje tranmsa-
DNK polimerazu. minaza vida kod 8% le~enih), ezofagusne ul-
Indikacije: U kombinaciji sa drugim antire- ceracije, pankreatitis i neutropenija. Vrlo ret-
trovirusnim lekovima, koristi se za le~enje ko lakti~na acidoza i steatoza jetre, {to je za-
HIV infekcije. jedni~ko za celu klasu lekova. Mogu se javiti
Kontraindikacije: preosetljivost na lek, poli- i: dijareja, mu~nina, povra}anje, anoreksija,
neuropatija, pankreatitis. dijareja, abdominalni bol, suva usta, astenija,
Neèljena dejstva: Periferna neuropatija kod glavobolja, promena raspoloènja (depresi-
13-17% pacijenata, dozno je zavisna (i od ku- ja), bol u grudima i mi{i}ima, hipersenzitivne
mulativne doze). Tada smanjiti dozu ili, po reakcije, ra{, pruritus, mijalgija, artralgija.
potrebi, isklju~iti lek. Re|i neèljeni efekti su: Interakcije: Lekove, koji izazivaju perifernu
stomatitis, aftozne ulceracije, pankreatitis, neuropatiju, oprezno koristiti ili ih izbegava-
hepatitis. Vrlo retko lakti~na acidoza i steato- ti.
za jetre, {to je zajedni~ko za celu klasu leko- v. i Poglavlje III.
va. Mogu se javiti i: hiperuricemija, dijareja, Doziranje: oralno: 40 mg na 12h (<60kg 30
mu~nina, povra}anje, disfagija, anoreksija, mg na 12h).
abdominalni bol, suva usta, astenija, glavo- Upozorenje: Oprez pri primeni u bolesnika
bolja, hipersenzitivne reakcije, ra{, pruritus, sa bolestima bubrega, deficitom vitamina B12
mijalgija, artralgija, promene na retini (po- i folne kiseline, mijelosupresiji.
sebno u dece), gubitak telesne mase, dijabe-
tes melitus, znojenje, zamor, o{te}enje jetre Registrovani lekovi:
(ùtica) i promene funkcije, anemija, leuko- ZERIT - Bristol-Myers Squibb, SAD
penija, neutropenija, trombocitopenija, pore-
me}aj sluha i vida, tahikardija, kardiomiopa- J05AF05 lamivudin (Lamivudine)
tija, kongestivna sr~ana slabost, dispneja, tre- DDD: O 0,3 g
mor, ka{alj, poreme}aj sna, retko alopecija. FarKl: ANTIVIROTIK, SINTETSKI ANALOG
Interakcije: Kao i u slu~aju didanozina, opre- NUKLEOZIDA
zno davati ili izbegavati lekove koji mogu da Delovanje: Sintetski nukleozidni analog citi-
daju perifernu neuropatiju. v. Poglavlje III. dina. Antiretrovirusna dejstva ostvaruje in-
352 specijalni deo
terferencijom sa virusnom reverznom tran- malaksalo{}u, mijalgijama, artralgijama, di-

skriptazom. Po ulasku u inficiranu }eliju, pod jarejom - sli~no epizodi virusne infekcije). Po
dejstvom }elijskih kinaza, konvertuje se u tri- prestanku terapije se simptomi brzo povla~e,
fosfatnu farmakolo{ki aktivnu formu. Aktivni ali ako se lek ponovo da, moè nastati fatal-
oblik leka stupa u kompeticiju sa prirodnim na hipotenzija i respiratorna insuficijencija.
deoksinukleotid - trifosfatom za aktivno me- Moè se javiti i lakti~ka acidoza, anoreksija,
sto na reverznoj transkriptazi i inkorporira se letargija.
u rastu}i lanac provirusne DNK. Na taj na~in Interakcije: Za sada jo{ uvek nepoznate.
se zaustavlja njegova dalja elongacija, a time Doziranje: oralno: 300 mg na 12h.
i replikacija virusa. Ima ve}i afinitet za re-
Upozorenje: Trudno}a, dojenje, kod starih i
verznu transkriptazu HIV-a, nego za humanu
bolesnika sa o{te}enom funkcijom jetre i bu-
DNK polimerazu.
brega.
Indikacije: U kombinaciji sa drugim antire-
trovirusnim lekovama, koristi se za le~enje Registrovani lekovi:
HIV infekcije. ZIAGEN - GlaxoSmithKline Export Ltd., V.
Kontraindikacije: preosetljivost na lek. Britanija
Neèljena dejstva: Retko se javljaju: ka{alj,
bol u mi{i}ima, glavobolja, mu~nina, dijareja, J05AF30 abakavir, zidovudin,
groznica, bol u trbuhu i insomnija, neutrope- lamivudin (Abacavir,
nija, trombocitopenija, periferna neuropatija, zidovudine, lamivudine)
hepatitis. FarKl: ANTIVIROTIK, KOMBINACIJA
Interakcije: Konkomitantna primena TMP/- Registrovani lekovi:
SMX pove}ava serumsku koncentraciju 3TC, TRIZIVIR - GlaxoSmithKline Export Ltd., V.
ali nije potrebno modifikovati doze. Kod oso- Britanija
ba sa HBV i HIV koinfekcijom je, posle preki-
da terapije, opisano pogor{anje hepatitisa.
J05AF30 zidovudin, lamivudin
Doziranje: oralno: 150 mg na 12h. (Zidovudine, lamivudine)
J Upozorenje: Rizik od razvoja pankreatitisa
(posebno u dece). Prekinuti primenu, ako kli-
ni~ki i laboratorijski parametri ukazuju na
FarKl: ANTIVIROTIK, KOMBINACIJA
pankreatitis ili pogor{anje stanja bubrega. COMBIVIR - GlaxoSmithKline Export Ltd.,
Oprez pri primeni kod starih. V.Britanija
EPIVIR - GlaxoSmithKline Export Ltd., V.Brit. J05AG Nenukleozidni inhibitori
ZEFFIX - GlaxoSmithKline Export Ltd., V.Brit. reverzne transkriptaze
J05AG01 nevirapin (Nevirapine)
J05AF06 abakavir (Abacavir) DDD: O 0,4 g
DDD: O 0,6 g FarKl: ANTIVIROTIK
FarKl: ANTIVIROTIK, NUKLEOZID Delovanje: Deluju na nivou reverzne tran-
Delovanje: Sintetski nukleozidni analog gua- skriptaze HIV-a, ali na druga~iji na~in od nu-
nozina. Antiretrovirusna dejstva ostvaruje in- kleozidnih analoga. Po ulasku u virusom infi-
terferencijom sa virusnom reverznom tran- ciranu }eliju, kovalentnim vezama se direkt-
skriptazom. Po ulasku u inficiranu }eliju, pod no vezuju za reverznu transkriptazu i to za
dejstvom }elijskih kinaza, konvertuje se u tri- kataliti~ko mesto na enzimu, na koji na~in se
fosfatnu farmakolo{ki aktivnu formu. Aktivni blokira aktivnost ovog enzima i spre~ava
oblik leka stupa u kompeticiju sa prirodnim konverzija RNK u provirusnu DNK. Ne inkor-
deoksinukleotid - trifosfatom za aktivno me- porira se u rastu}i lanac provirusne DNK. Za
sto na reverznoj transkriptazi i inkorporira se razliku od nukleozidnih analoga, dejstvo
u rastuci lanac provirusne DNK. Na taj na~in, ovog leka ne zavisi od intra}elijske konverzi-
zaustavlja se njegova dalja elongacija, a time je u aktivnu formu.
i replikacija virusa. Ima ve}i afinitet za re- Indikacije: U kombinaciji sa drugim antire-
verznu transkriptazu HIV-a, nego za humanu trovirusnim lekovama koristi se za le~enje
DNK polimerazu. HIV infekcije.
Indikacije: U kombinaciji sa drugim antire- Kontraindikacije: hipersenzitivna reakcija ti-
trovirusnim lekovama, koristi se za le~enje pa Steven-Johnson-ovog sindroma.
HIV infekcije. Neèljena dejstva: Dobro se podnosi. Osip
Kontraindikacije: preosetljivost na lek. kod 18% le~enih, a kod 4% neophodno je
Neèljena dejstva: Dobro se podnosi i jedina prekinuti terapiju. Hepatotoksi~nost, poseb-
neèljena reakcija je hipersenzitivna reakcija no kod pacijenata koji imaju konkomitantnu
kod oko 3% le~enih (posle 1-4 nedelje le~e- HCV infekciju. Jo{ se moè javiti i glavobolja,
nja se javlja osip, obi~no pra}ena febrilno{}u, hepatitis, mu~nina, povra}anje, periferna ne-
uropatija, ulcerativni stomatitis, abdominalni Povi{ena serumska aktivnost transaminaza

bol, dijareja, glavobolja, groznica, anafilaksa, (>5 puta) je mogu}a kod HBV ili HCV koin-
angioedem, urtikarija. fekcije.
Interakcije: Inhibira enzim citohrom P450, Interakcije: Zbog interakcije sa jetrinim enzi-
pa slede}e lekove ne bi trebalo uzimati: ter- mima grupe citohrom P 450, izbegava se
fenadin, fenobarbiton, karbamazepin, feni- kombinovanje sa sakvinavirom, rifampici-
toin, amfetamin, rifampicin, rifabutin, nifedi- nom i klaritromicinom. Kontraindikovano
pin, astemizol, cisaprid, midazolam, triazo- primenjivati zajedno sa astemizolom, mida-
lam, alprazolam. Ubrzava metabolizam me- zolamom i cisapridom.
tadona i moè dovesti do opioidne krize Doziranje: oralno: 600 mg jedanput dnevno.
(zbog toga je potrebno pove}ati dozu meta- Ako se koristi rifabutin, pove}ati dozu na 450
dona). Smanjuje nivo indinavira za 28% (po- mg. Ako se kombinuje sa indinavirom, pove-
ve}ati dozu ovog leka na 1000 mg/8h. Re- cati dozu ovog leka na 1000 mg na 8h.
sorpcija leka je smanjena sa antacidima, tako Upozorenje: o{te}enje jetre i bubrega, trud-
da mora pro}i >1h od davanja didanozina. no}a, mentalne bolesti.
v. i Poglavlje III.
Doziranje: oralno: 200 mg na 12h (prvih 14
STOCRIN - Merck Sharp & Dohme Idea
dana 200 mg jednom dnevno)
(MSD), [vajcarska
Upozorenje: o{te}enja jetre i bubrega, trud-
no}a.
J05AH Inhibitori neuraminidaze
VIRAMUNE - Boehringer Ingelheim Pharma
J05AH02 oseltamivir (Oseltamivir)
GmbH, Austrija DDD: O 0,15 g
FarKl: ANTIVIROTIK, INHIBITOR NEURAMI-
NIDAZE
J05AG03 efavirenc (Efavirenz)
Delovanje: Etilestar ("pro-drug") analog sija-
DDD: O 0,6 g linske kiseline, specifi~ni inhibitor neurami-
FarKl: ANTIRETROVIROTIK, NENUKLEOZID
Delovanje: Deluje na nivou reverzne tran-
skriptaze HIV-a, ali na druga~iji na~in od nu-
nidaza virusa influence A i B. Virusne neura-
minidaze cepaju terminalne rezidue sijalin-
ske kiseline i uni{tavaju receptore koje pre-
J
kleozidnih analoga. Po ulasku u virusom infi- poznaju virusni hemaglutinini. Ovo je neop-
ciranu }eliju, kovalentnim vezama se direkt- hodno za izlazak virusa iz inficirane }elije i
no vezuju za reverznu transkriptazu i to za njegovo rasejavanje u respiratornom traktu.
kataliti~ko mesto na enzimu, na koji na~in se Dobro se resorbuje i oko 75% doze se nalazi
blokira aktivnost ovog enzima i spre~ava u sistemskoj cirkulaciji, hidrolizuje se u jetri
konverzija RNK u provirusnu DNK. Ne inkor- u aktivni oblik oseltamivir karboksilazu, eli-
porira se u rastu}i lanac provirusne DNK. Za mini{e se urinom, a samo oko 20% oralno
razliku od nukleozidnih analoga, dejstvo unesene doze, izlu~uje se fecesom.
ovog leka ne zavisi od intra}elijske konverzi- Indikacije: Le~enje influence A i B u toku pr-
je u aktivnu formu. vih 48h od prvih simptoma bolesti.
Indikacije: U kombinaciji sa drugim antire- Kontraindikacije: preosetljivost na supstan-
trovirusnim lekovima, koristi se za le~enje cu, hipersenzitivna reakcija.
HIV infekcije.
Neèljena dejstva: nema zna~ajnijih neèlje-
Kontraindikacije: dojenje. nih efekata, a mogu da se jave mu~nina, dis-
Neèljena dejstva: Dobro se podnosi. Simp- pepsija, povra}anje, insomnija, glavobolja,
tomi od strane CNS-a, iako se javljaju kod 20- abdominalni bol, dijareja.
40% le~enih su prolaznog karaktera (blaà Interakcije: nisu zapaène
glavobolja, ose}aj vrtoglavice, omaglica, "gu-
Doziranje: oralno: 75 mg dva puta dnevno.
bitak kontrole", pani~ne reakcije, ose}aj umo-
ra, ose}aj "pijanstva" ili "drogiranosti", "ru`ni Upozorenje: Sigurnost i efikasnost primene
snovi", gubitak koncentracije, ili depresija kod dece nije ustanovljena; oprez kod kardi-
obi~no se javljaju neposredno posle uzimanja ovaskularnih i respiratornih bolesti i u insufi-
leka i prolaznog su karaktera - posle nekoliko cijenciji bubrega.
sati prestaju. Kod ve}ine pacijenata se ovi Registrovani lekovi:
neèljeni efekti gube posle 2-3 nedelje uzi- TAMIFLU - F. Hoffmann-La Roche, [vajcar-
manja leka. Zbog svega ovoga, preporu~uje ska
se da se EFV popije uve~e, pred spavanje, kako
bi se neèljeni efekti "prespavali"). Kod oko
18% le~enih se javlja alergijski osip, koji je J05AX Ostali antivirusni lekovi
retko teè prirode. J05AX07 enfuvirtid
DDD: P 0,18 g
FarmKl: ANTIVIROTIK, ANTI HIV
354 specijalni deo
Registrovani lekovi: Upozorenje: Pre ubrizgavanja seruma, pitati

FUZEON - F. Hoffmann-La Roche, [vajcarska pacijenta o li~noj i porodi~noj sklonosti ka
alergijskim reakcijama. U slu~aju negativnih
anamnesti~kih podataka, izvr{iti probu intra-
dermalnim ubrizgavanjem 0,1 mL nerazbla-
J06 IMUNOSERUMI I
IMUNOGLOBULINI ènog seruma u volarnu stranu podlaktice.
Ako posle 30 min. na mestu ubrizgavanja ne
do|e do pojave lokalne reakcije ili je reakcija
J06A Imunoserumi manja od 0,5 cm, ubrizgati ukupnu dozu sup-
kutano. Kod reakcije pre~nika od 0,5 do 1,0
J06AA Imunoserumi cm ponoviti probu intradermalnim ubrizga-
J06AA01 antitoksin difterije vanjem 0,2 mL nerazblaènog, seruma na
(Antitoxinum diphtheriae drugo mesto. Ako posle 30 min. ne do|e do
purificatum et reakcije ili je u pre~niku manja od 1,0 cm,
concentratum (equinum)) smatrati da je osoba neosetljiva, pa se vr{i
ubrizgavanje ukupne doze.
Opis: Pre~i{}en i koncentrovan serum protiv
difterije je sterilan vodeni rastvor koji sadrì U slu~aju reakcija pre~nika ve}eg od 1,0 cm,
specifi~ne antitoksi~ne globuline sposobne da ili anamnesti~kih podataka o alergijskim re-
neutrali{u toksin koji stvara mikroorganizam akcijama, pristupa se desenzibilizaciji:
Corynebacterium diphtheriae. - 0,1 mL seruma razblaènog 1:100 sa steril-
Specifi~ni imunoglobulini se dobijaju iz pla- nim fiziolo{kim rastvorom se intradermalno
zme hiperimunizovanih zdravih konja, frak- ubrizga i 30 min. prati
cionisanom precipitacijom i enzimskim treti- - ako se ne pojavi reakcija ili je manja od 0,5
ranjem. Ovako purifikovan serum daje dale- cm, s.c. se ubrizgava 0,2 mL istog razblaè-
ko manje neèljenih reakcija u odnosu na na- nja
tivni serum. Mehanizam dejstva je neutrali- - ako posle 30 min. ne do|e do reakcije ili je
zacija toksina difterije. manja od 0,5 cm, duboko s.c. se ubrizgava
J Indikacije: Antitoksin difterije se koristi za te-

rapiju difterije (i preventivno, u sklopu osta-
lih profilakti~nih mera.) (Po BNF ovaj antise-
0,5 mL istog razblaènja
- u slu~aju negativne reakcije se pristupa
ubrizgavanju 0,1 mL nerazblaènog seruma
rum se vi{e ne koristi u profilakti~ke svrhe). intradermalno i ako i dalje nema reakcije,
Kontraindikacije: Zbog mogu}nosti pojave posle 15 min. se duboko s.c. ubrizga ostatak
anafilakti~kog {oka, kontraindikovana je pri- doze.
mena antitoksina difterije kod febrilnih sta- Mere opreza: Ako u bilo kojoj fazi desenzibi-
nja, te{kih imunolo{kih oboljenja, atopijskih lizacije do|e do pojave lokalne reakcije pre~-
alergijskih reakcija (astma, kontaktni derma- nika ve}eg od 0,5 cm, treba pre}i na ve}e raz-
titis, polenska kijavica) i trudno}e. blaènje seruma.
Neèljena dejstva: Anafilakti~ka reakcija moè U slu~aju prete}e anafilakse (odràvanje izra-
da se pojavi u toku ili odmah po ubrizgavanju ènih lokalnih manifestacija), prekinuti de-
antitoksina difterije i manifestuje se hipoten- senzibilizaciju i hitno zapo~eti terapiju:
zijom, oteànim disanjem, pojavom urtikarije - epinefrin 0,1% i.m. 0,5-1,0 mL
i {okom. - hlorfenamin (antihistaminik, antagonist hi-
Serumska bolest se javlja kao mogu}a kom- staminskog H1 receptora) sporo i.v. 10-20
plikacija nakon 4 do 7 dana, po ubrizgavanju mg
antitoksina difterije, a simptomi su povi{ena - koritikosteroidi za brzo dejstvo, aminofilin,
temperatura, povra}anje, proliv, bronhospa- infuzioni rastvor bez dekstrana, kiseonik,
zam, urtikarija. kalcijum (zavisno od simptoma)
Doziranje: (Za profilaksu difterije preporu~u- Posle primene antitoksina difterije, nema po-
je se najmanje 10.000 i.j. duboko intramu- trebe za dijetom.
skularno). Za terapiju difterije, zavisno od Rok trajanja: 3 godine. Serum treba ~uvati
klini~ke slike, daje se od 20.000 i.j. do na mra~nom mestu i temperaturi 2-8°C.
100.000 i.j. Doze do 30.000 i.j. daju se dubo-
ko intramuskularno. Kod hitnih slu~ajeva, se- Ne zamrzavati.
rum se daje intravenski. Tako|e, doze ve}e Registrovani lekovi:
od 40.000 i.j. daju se intravenski i to 1/2 do ANTITOKSIN DIFTERIJE - Institut za imuno-
2 sata nakon i.m. doze. (U slu~aju kombino- logiju i virusologiju "Torlak", R. Srbija
vane serovakcinalne profilakse difterije, anti-
toksin i toksoid (vakcina) ubrizgavati u su-
protne ekstremitete.)
Deci se, zavisno od teìne slu~aja, daju iste
doze kao za odrasle.
J06AA02 antitoksin tetanusa - 0,1 mL seruma razblaènog 1:100 sa steril-

(konjski) (Tetanus nim fiziolo{kim rastvorom se intradermalno
antitoxin) ubrizga i 30 min. prati;
Opis: Pre~i{}en i koncentrovan serum protiv - ako se ne pojavi reakcija ili je manja od 0,5
tetanusa, sterilan vodeni rastvor koji sadrì cm, s.c. se ubrizgava 0,2 mL istog razblaè-
specifi~ne antitoksi~ne globuline sposobne da nja;
neutrali{u toksin, koji stvara Clostridium teta- - ako posle 30 min. ne do|e do reakcije ili je
ni. Imunoglobulini se dobijaju iz plazme hipe- manja od 0,5 cm, duboko s.c. se ubrizgava
rimunizovanih zdravih konja. Mehanizam 0,5 mL istog razblaènja
dejstva je neutralizacija tetanusnog toksina - u slu~aju negativne reakcije, pristupa se
koji, dospevanjem u cirkulaciju, pokazuje vi- ubrizgavanju 0,1 mL nerazbalaènog seru-
sok afinitet vezivanja za nervne }elije. Aktiv- ma intradermalno i ako i dalje nema reakci-
ni sastojak preparata je antitoksin tetanusa je, posle 15 min. se duboko s.c. ubrizga
pripremljen uz fenol kao konzervans. ostatak doze.
Indikacije: Za seroprofilaksu u cilju za{tite i Mere opreza: Ako u bilo kojoj fazi desenzibi-
terapije tetanusa. lizacije do|e do pojave lokalne reakcije pre~-
Doziranje: Kod povrede, posle hirur{ke obra- nika ve}eg od 0,5 cm, treba pre}i na ve}e raz-
de rane treba odmah potko`no dati 5000 i.j. blaènje seruma. U slu~aju prete}e anafilakse
seruma; dozu udvostru~iti ako je povreda (perzistiranje izraènih lokalnih manifestaci-
masivna, nagnje~ena, zaprljana zemljom ili ja), prekinuti desenzibilizaciju i hitno zapo-
stranim telom, ubodne, prostrelne rane i po- ~eti terapiju, koja se sastoji u slede}em:
vrede glave, vrata i u blizini nervnih spletova - epinefrin 0,1% i.m. 0,5-1,0 mL
kao i ako je od povrede pro{lo 24 sata. Upo- - hlorfenamin 10-20 mg sporo i.v.
redo sa profilaksom tetanusa, vr{i se i vakci- - kortikosteroidi brzog dejstva, aminofilin, in-
nisanje (u drugu ruku). fuzioni rastvor bez dekstrana, kiseonik, kal-
[ema za{tite od tetanusa je: cijum (zavisno od simptoma)
- vakcinisani protiv tetanusa unazad 12 me- Neèljena dejstva: Anafilakti~ka reakcija mo-
seci ne podleù antitetanusnoj profilaksi,
jer su za{ti}eni;
- vakcinisani pre vi{e od 1, a manje od 10 go-
è da se pojavi u toku ili odmah po ubrizga-
vanju antitoksina tetanusa i manifestuje se
hipotenzijom, oteànim disanjem, pojavom
J
dina, treba da dobiju samo jednu dozu vak- urtikarije i {okom. Serumska bolest se javlja
cine protiv tetanusa (TeAl); kao mogu}a komplikacija nakon 4-7 dana po
- vakcinisani pre 10 i vi{e godina, nevakcini- ubrizgavanjeu antitoksina tetanusa, a simp-
sani, nepotpuno vakcinisani i kada je nepo- tomi su: povi{ena temperatura, povra}anje,
znat ili nesiguran vakcinalni status, treba da proliv, bronhospazam, urtikarija.
prime serum protiv tetanusa ili humani an- Kontraindikacije: Zbog mogu}nosti pojave
titetanusni imunoglobulin i prvu dozu vak- anafilakti~kog {oka, kontraindikovana je pri-
cine protiv tetanusa; mena antitoksina tetanusa kod febrilnih sta-
- posle mesec dana druga doza vakcine i po- nja, te{kih imunolo{kih oboljenja, atopijskih
sle 6-12 meseci tre}a doza vakcine protiv te- alergijskih reakcija (astma, kontaktni derma-
tanusa. titis, polenska kijavica) i trudno}a. U takvim
Napomena: Pre ubrizgavanja seruma treba slu~ajevima primeniti humani antitetanusni
pitati pacijenta o li~noj i porodi~noj sklonosti imunoglobulin. U nedostatku humanog anti-
ka alergijskim reakcijama, a u slu~aju nega- tetanusnog imunoglobulina obavezno dati
tivnih odgovora, izvr{iti probu intradermal- antitoksin tetanusa i to; ako je povreda ma-
nim ubrizgavanjem 0,1 mL nerazblaènog se- sivna, nagnje~ena, zaprljana zemljom ili stra-
ruma u volarnu stranu podlaktice. Ako posle nim telom: ubodne i ustrelne rane: povrede
30 min. na mestu ubrizgavanja ne do|e do glave, vrata i u blizini nervnih spletova.
pojave lokalne reakcije ili je reakcija manja Upozorenje: Posle primene antitoksina teta-
od 0,5 cm, ubrizgati ukupnu dozu supkuta- nusa, nema potrebe za dijetom.
no. Kod reakcije pre~nika od 0,5-1,0 cm, po- Rok trajanja: 3 godine. Serum treba ~uvati na
noviti probu intradermalnim ubrizgavanjem mra~nom mestu i temperaturi 2-8°C.
0,2 mL nerazblaènog seruma na drugo me-
sto. Ako posle 30 min. ne do|e do reakcije ili
TOTEKVIN - Institut za imunologiju i viruso-
je u pre~niku manja od 1,0 cm, moè se sma-
logiju "Torlak", R. Srbija
trati da je osoba neosetljiva, pa se vr{i ubri-
zgavanje ukupne doze.
U slu~aju da je reakcija pre~nika ve}eg od 1,0 J06AA03 serum protiv otrova
cm ili anamnesti~kih podataka o alergijskim zmije (Snake venom
reakcijama, pristupa se desenzibilizaciji: antiserum)
Opis: Pre~i{}en i koncentrovan antitoksin
protiv otrova zmija otrovnica je sterilan vode-
356 specijalni deo
ni rastvor koji sadrì specifi~ne antitoksi~ne Upozorenje: kod ukazivanja prve pomo}i ili
globuline sposobne da neutrali{u otrov po- samopomo}i na terenu, beskorisno je, a ~esto
skoka, {arke i drugih evropskih otrovnica. i opasno, ranu od ujeda podvezivati, zasecati
Specifi~ni imunoglobulini dobijaju se iz pla- ili poku{avati sa isisavanjem otrova. Ne da-
zme zdravih konja hiperimunizovanih toksi- vati ujedenom da pije alkohol!
nom poskoka (Vipera ammodytes), metodom Rok trajanja: 3 godine. Izme|u putovanja,
frakcionisane precipitacije i enzimskim treti- serum treba ~uvati na mra~nom mestu i tem-
ranjem. peraturi 2-8°C. Kratko izlaganje temperaturi
Indikacije: Terapija, nakon ugriza zmija do +25°C ne uti~e na aktivnost preparata, ali
otrovnica iz porodice Vipera (poskok, {arka). duè drànje (do tri dana) preko ove tempe-
Kontraindikacije: Apsolutnih kontraindikaci- rature smanjuje vrednost preparata do nivoa
ja nema. da je neupotrebljiv. Ne zamrzavati!
Neèljena dejstva: Anafilakti~ka reakcija mo- Registrovani lekovi:
è da se pojavi u toku ili odmah po ubrizga- ANTITOKSIN PROTIV OTROVA EVROPSKIH
vanju antitoksina i manifestuje se hipotenzi- ZMIJA (KONJSKI) - Imunolo{ki zavod Zagreb,
jom, oteànim disanjem, pojavom urtikarije i Hrvatska
{okom. VIEKVIN - Institut za imunologiju i virusolo-
Serumska bolest se javlja kao mogu}a kom- giju "Torlak", R. Srbija
plikacija nakon 4 do 7 dana, po ubrizgavanju
antitoksina, a simptomi su: povi{ena tempe- J06B Imunoglobulini
ratura, povra}anje, proliv, bronhospazam, ur-
tikarija. J06BA Imunoglobulini,
U slu~aju prete}e anafilakse, hitno zapo~eti nespecifi~ni, humani
terapiju slede}im redosledom: Opis: Humani nespecifi~ni imunoglobulin
- epinefrin 0,1% i.m. 0,5-1,0 mL dobija se iz humane plazme najmanje 1000
- hlorfenamin (antihistaminik, antagonist hi- donatora. Sadrì anititela protiv virusa malih
staminskog H1 receptora) sporo i.v. 10-20 boginja, zau{ki, vari~ele, hepatitisa A i drugih
J mg
- kortikosteroidi za brzo dejstvo, aminofilin,
infuzioni rastvor bez dekstrana, kiseonik,
virusa kojima je izloèna generalna populaci-
ja.
Indikacije: Nespecifi~ni humani imunoglobu-
kalcijum (zavisno od simptoma). lin za i.m. primenu daje se, preventivno, oso-
bama koja su do{le u kontakt sa obolelima od
Doziranje: Kada se interveni{e odmah nakon
hepatitisa A, malih boginja i rubeole. Intra-
ujeda, terapijska doza za decu i odrasle je 5
muskularni imunoglobulini mogu se davati
mL antitoksina (1 bo~ica) i ubrizgava se i.m.
kao supstituciona terapija, ali se kod ove in-
ili potko`no, po mogu}nosti u blizini mesta
dikacje prednost daje intravenskim formula-
ujeda. Ako je pro{lo 4 ili vi{e ~asova od uje-
cijama. Imunoglobulini za i.v. primenu kori-
da, zatim kod ujeda dobro prokrvljenih tkiva
ste se kao supstituciona terapija kod pacije-
(jagodice prstiju), u predelu glave, vrata i ve-
nata sa kongenitalnom agamaglobulinemi-
likih krvnih sudova, doza je 10 mL antitoksi-
jom i hipogamaglobulinemijom, u terpiji idi-
na intramuskularno. U slu~aju da postoje
opatske trombocitopeni~ne purpure,
znaci intoksikacije i akutne vitalne ugroèno-
Kawasaki sindroma i u cilju profilakse infek-
sti, polako intravenski ubrizgati 10 mL ili vi-
cija nakon transplantacije kostne srì. Intra-
{e antitoksina prethodno razblaènog 1:5 ili
venski imunoglobulini se tako|e koriste u te-
1:10 u sterilnom izotoni~nom fiziolo{kom
rapiji Guillian - Barre sindroma umesto za-
rastvoru. Pove}anje doze odre|uje ordinira-
mene plazme.
ju}i lekar, po proceni stanja pacijenta.
Kontraindikacije: Humani nespecifi~ni imu-
Pre ubrizgavanja antitoksina ujedene osobe,
noglobulin kontraindikovan je kod pacijenata
postaviti u leè}i poloàj, raskomotiti je i ra-
koji imaju klasno specifi~na antitela prema
nu od ujeda o~istiti oksidacionim dezinfekci-
imunoglobulinu A (IgA).
onim sredstvom. Uzeti anamnesti~ke podatke
o eventualnoj ranijoj seroprofilaksi konjskim Napomena: Tri nedelje pre i tri meseca posle
serumom i postojanju alergijskih bolesti. U primene humanog nespecifi~nog imunoglo-
slu~aju pozitivnih podataka o alergijskim re- bulina izbegavati imunizaciju ìvim vakcina-
akcijama, poku{ati skra}enu desenzibilizaciju ma.
na slede}i na~in: Neèljena dejstva: Po davanju humanih ne-
- potko`no ubrizgati 0,1 mL seruma specifi~nih imunoglobulina, moè se javiti
malaksalost, drhtavica (chills), povi{ena tem-
- sa~ekati 15 min.
peratura i retko anafilakti~ka reakcija.
- potko`no ubizgati 0,25 mL seruma
Interakcije: Normalni humani imunoglobulin
- sa~ekati 15 min. i ako nema neèljenih re- moè stupiti u reakciju sa imunim odgovo-
akcija, ubrizgati ostatak doze intramusku- rom na ìve virusne vakcine koje se, zbog to-
larno. ga, daju najmanje 3 nedelje pre ili 3 meseca
nakon injekcije imunoglobulina. Ovo se ne J06BB Imunoglobulini,

odnosi na vakcinu ùte groznice, jer nespeci-
fi~ni imunoglobulini ne sadrè antitela pre-
specifi~ni
ma ovom virusu. J06BB01 imunoglobulin anti-D
Doziranje: Za za{titu putnika od hepatitisa A, (RhO) (Anti-D(rh)
koja treba da traje do 2 meseca, daje se 250 immunoglobulin)
mg humanog nespecifi~nog imunoglobulina Indikacije: Anti-D (RhO) imunoglobulin daje
duboko i.m., a deci starosti do 10 godina, da- se za prevenciju stvaranja antitela Rh nega-
je se 125 mg. Za{tita, koja treba da traje 3-5 tivne majke prema fetalnim Rh pozitivnim
meseci, zahteva ve}u dozu i to 500 mg za od- }elijama, koje mogu pre}i u maj~in krvotok u
rasle i 250 mg za decu starosti do 10 godina. toku poro|aja, poba~aja ili abortusa. RhO an-
Za za{titu od malih boginja, deci do godinu titela daju se u navedenim slu~ajevima i to u
dana starosti, daje se 250 mg, deci starosti 1- roku od 72 sata od kontakta sa Rh pozitivnim
2 godine, daje se 500 mg, a deci starijoj od 3 }elijama. Doza anti-D imunoglobulina odre-
godine, daje se 750 mg. Da bi se ublaìla po- |uje se prema stepenu izloènoti Rh pozitiv-
java malih boginja nakon infekcije, daje se noj krvi.
deci starosti do godinu dana 100 mg, a stari- Doziranje: Nakon poba~aja, abortusa ili pora-
joj deci 250 mg. Za prevenciju rubeole u |anja Rh pozitivnog deteta, daje se 500-1500
trudno}i daje se 750 mg. i.j. duboko i.m. ili 600 i.j. i.v. odmah ili u na-
Za profilaksu hepatitisa A odraslima i deci redna 72 sata. U slu~aju ekstremnog tran-
daje se i.m. 0,02-0,04 mL/kg 16% humanog splacentarnog krvavljenja, daje se dodatnih
nespecifi~nog imunoglobulina. Osobama sa 50-125 i.j./mL fetalne krvi. Nakon svakog po-
pove}anim rizikom od izlaganja virusu hepa- tencijalno senzitiziraju}eg doga|aja (amnio-
titisa A, daje se 0,06-0,12 mL/kg. Za za{titu centeza, abortus, still-birth=in utero uginu}e
od malih boginja daje se i.m. 0,2 mL/kg, a da ploda) do 20. nedelje trudno}e daje se 250-
bi se ublaìila pojava boginja nakon infekcije, 1250 i.j. odmah ili u roku od 72 sata. Nakon
doza iznosi 0,04 mL/kg. Za prevenciju poja- Rh inkompatibilne transfuzije daje se 50-125
ve rubeole u trudno}i, daje se 20 mL prepa- i.j./mL Rh pozitivne krvi. Kod antenatalne
rata. profilakse daje se 500-1250 i.j. u 28. i 34. ne-
delji trudno}e. J
J06BA01 imunoglobulin (IgG), Registrovani lekovi:
intramuskularni BEOGLOBIN D - Institut za transfuziju krvi
Srbije, R. Srbija
IMMUNORHO - Kedrion, Italija
HUMANI NORMALNI IMUNOGLOBULIN - In-
PARTOBULIN S/D - Baxter Immuno, Austrija
stitut za transfuziju krvi, R. Srbija
RHESOGAMMA P - ZLB Behring, Nema~ka
RHESONATIV - Octapharma AB, [vedska
J06BA02 imunoglobulin (IgG - 7S),
intravenski J06BB02 imunoglobulin
Registrovani lekovi: antitetanusni (Tetanus
ENDOBULIN S/D - Baxter Immuno, Austrija immunoglobulin)
HUMANI IMUNOGLOBULIN - Institut za Opis: Tetanusni imunoglobulin je humani
transfuziju krvi, R. Srbija imunoglobulin specifi~an prema toksinu Clo-
HUMANI IMUNOGLOBULIN za i.v. primenu - stridium tetani.
Imunolo{ki zavod d.d. Zagreb, Hrvatska Indikacije: Kod zadobijanja rana, tetanusni
Ig Vena N.I.V. - Kedrion S.p.A., Italija humani imunoglobulin daje se u cilju preven-
OCTAGAM - Octapharma Pharmaceutika, cije nastanka tetanusa uz odgovaraju}i higi-
Austrija jenski tretman rane. Kada je mogu}e, ovaj
VENIMMUN N - Aventis Behring, Nema~ka imunoglobulin daje se u kombinaciji sa vak-
cinom protiv tetanusa. U slu~aju pojave teta-
J06BA02 imunoglobulin (IgG - 5S), nusa, humani tetanusni imunoglobulin daje
intravenski se uz terapiju metronidazolom.
Registrovani lekovi: Doziranje: Profilakti~ka doza iznosi 250 i.j., a
GAMMA VENIN P - Aventis Behring, Nema~- u slu~ajevima te{ke kontaminacije rane, ako
ka je rana starija od 12 sati i kod pacijenata sa
telesnom masom iznad 90 kg daje se 500 i.j.,
i.m. Kod imunodeficijentnih osoba, kao i onih
kod kojih je aktivna imunizacija kontraindi-
kovana, nakon 3-4 nedelje ponavlja se doza
tetanusnog imunoglobulina od 250 i.j. Za te-
rapiju tetanusa daju se doze od 30-300 i.j./kg
telesne mase.
358 specijalni deo
Registrovani lekovi: Indikacije: Alergijski rinitis sa opstruktivnim

ATEBULIN - Institut za transfuziju krvi bronhitisom, hroni~na urtikarija, neuroder-
Srbije, R. Srbija mitis, atopi~ni ekcem.
IMUNOGLOBULIN (LJUDSKI) PROTIV Kontraindikacije: Op{te: poznata preosetlji-
TETANUSA - Imunolo{ki zavod Zagreb, vost na komponente preparata. Posebne:
Hrvatska akutni napad astme, menstruacija, trudno}a,
TETABULIN S/D - Baxter AG, Austrija hormonski poreme}aji (posebno devoj~ice u
TETAGAM P - ZLB Behring, Nema~ka pubertetu i ène u menopauzi).
TETANUS GAMMA - Kedrion S.P.A., Italija Napomena: tri nedelje pre i tri meseca posle pri-
mene histaminglobulina, izbegavati imunizaciju
J06BB04 imunoglobulin protiv ìvim vakcinama.
ùtice B (Hepatitis B Neèljena dejstva: Retko posle prve injekcije
immunoglobulin) moè do}i do kratkotrajnog pogor{anja simp-
Registrovani lekovi: toma bolesti. U ovakvim slu~ajevima, ne pre-
IMUNOGLOBULIN (LJUDSKI) PROTIV kidati dalju terapiju.
HEPATITISA B - Imunolo{ki zavod d.d., Doziranje: U terapiji alergijskog rinitisa sa
Hrvatska opstruktivnim bronhitisom daje se 10 ampu-
la pove}avaju}i razmak za po jedan dan na-
J06BB05 imunoglobulin kon svake injekcije. Deci se daje 8 ampula i
to, prve tri u razmaku od po 4 dana, 4. i 5. u
antirabijesni razmaku od 10 dana, a poslednje tri u razma-
(protiv besnila) ku od 15 dana.
Humani imunoglobulin U terapiji hroni~ne urtikarije, neurodermitisa i
specifi~an prema virusu atopi~nog ekcema daje se:
besnila. (Rabies 1. nedelje: 6 injekcija (svakog dana po jedna)
immunoglobulin) 2. nedelje: 3 injekcije (svakog drugog dana
Indikacije: Za{tita neimunizovanih osoba napo jedna)
J kon ujeda obolele ìvotinje ili ìvotinje sa be-

snilom zahva}enog podru~ja.
Doziranje: Kod ujeda se daje 20 i.j./kg, polo-
3. nedelje: 2 injekcije (u razmaku od tri da-
na)
4. nedelje: 1 injekcija (~etvrtog dana od pret-
vinu doze infiltrirati u ranu, a ostatak dati hodne).
i.m.
Ubrizgavati brizgalicama za jednokratnu
Registrovani lekovi: upotrebu isklju~ivo intramuskularno u delto-
HUMANI ANTIRABIJSKI IMUNOGLOBULIN - idnu regiju nadlaktice ili prednje lateralni
Institut za transfuziju krvi Srbije, R. Srbija deo buta. U slu~aju recidiva, postupci se po-
IMUNOGLOBULIN (LJUDSKI) PROTIV BESNI- navljaju.
LA - Imunolo{ki zavod d.d., Hrvatska
J06BB09 imunoglobulin
anticitomegalovirusni
(Cytomegalovirus J07 VAKCINE
immunoglobulin)
Indikacije: Za{tita pacijenata koji su na tera- J07A Bakterijske vakcine
piji imunosupresivima od infekcije citomega-
lovirusom, kod transplantacije organa. J07AE Vakcine protiv kolere
J07AE01 vakcina protiv kolere,
HUMAN CITOMEGALOVIRUS IMUNOGLOBU- bivalentna (inaktivisane
LIN - Institut za transfuziju krvi, R. Srbija cele }elije V. cholerae)
(Cholera, inactivated,
whole cell)
J06BC Ostali imunoglobulini Opis: Vakcina protiv kolere je suspenzija raz-
J06BC.. imunoglobulin (IgG), li~itih serotipova mrtvih vibriona kolere.
histamin Indikacije: Vakcina se upotrebljava za imuni-
Opis: Te~ni preparat koji omogu}uje fiziolo- zaciju protiv kolere. (Vakcinaciji podleù lica
{ko vezivanje biogenih amina (histamina, se- koja putuju u zemlje koje zahtevaju imuniza-
rotonina i drugih). Histaminglobulin sadrì ciju protiv kolere. Me|unarodna potvrda
imunoglobulin G dobijen iz humane placente (Certificat) o vakcinaciji vaì 6 meseci ra~u-
i histamin u obliku dihidrohlorida. Polazni nato od {estog dana primarne imunizacije.)
materijal i gotov preparat su kontrolisani na Ostale indikacije odre|uju se prema poseb-
odsustvo HBs antigena i HCV, HIV-1, HIV-2 i nim epidemiolo{kim zahtevima.
TPH antitela.
Kontraindikacije: Op{te kontraindikacije su: solutna kontraindikacija je trudno}a u celom

akutna bolest, febrilno stanje i preosetljivost trajanju i laktacija. Kontraindikovano je da-
(anafilaksa) na komponente vakcine. Poseb- vanje vakcine deci ispod 3 godine starosti i
ne kontraindikacije: deci u prvoj godini ìvo- osobama preko 60 godina.
ta nije preporu~ljivo davanje vakcine protiv Doziranje: Primarna imunizacija protiv trbu-
kolere! {nog tifusa i kolere vr{i se ubrizgavanjem dve
Neèljena dejstva: Reakcije mogu da budu doze vakcine od 1,0 mL u razmaku, ne kra-
lokalne i op{te. Lokalne su u vidu otoka, bo- }em od 15, ni duèm od 90 dana. Revakcina-
la i crvenila na mestu ubrizgavanja. Od opcija se vr{i nakon {est meseci od poslednje
{tih reakcija se javlja: kratkotrajno povi{enje doze primarne imunizacije, ubrizgavanjem
telesne temperature, glavobolja i gubitak jedne doze (1,0 mL) vakcine protiv trbu{nog
apetita. tifusa i kolere. Deci i osobama sa smanjenom
Doziranje: Primarna imunizacija se vr{i ubri- telesnom teìnom, ubrizgavati tri ~etvrtine ili
zgavanjem dve doze od po 1,0 mL u razma- polovinu doze, zavisno od telesne mase! Kod
ku, ne kra}em od 8, ni duèm od 30 dana. osoba sa izraènom postvakcinalnom reakci-
Revakcinacija se vr{i {est meseci nakon dru- jom, obustaviti dalju imunizaciju.
ge doze primarne vakcinacije ubrizgavanjem Neposredno pre upotrebe, bo~icu sa vakci-
jedne doze od 1,0 mL. @enama i deci do na- nom pa`ljivo temperirati do visine sobne
vr{ene 7. godine starosti daje se polovina do- temperature i dobro promu}kati da se sadr-
ze odraslih. Neposredno, pre upotrebe, bo~i- àj homogenizuje. Za svakog pacijenta, poje-
cu sa vakcinom pa`ljivo temperirati do visine dina~no, koristiti brizgalice i igle za jedno-
sobne temperature i dobro promu}kati da se kratnu upotrebu i ubrizgavati duboko supku-
sadràj homogenizuje. Za svakog pacijenta tano u zadnju stranu nadlaktice ili intramu-
pojedina~no koristiti brizgalice i igle za jed- skularno u deltoidnu regiju ruke, odnosno,
nokratnu upotrebu i ubrizgavati duboko s.c. prednje lateralni deo buta.
u zadnju stranu nadlaktice ili i.m. u deltoid- Neèljena dejstva: Reakcije mogu da budu
nu regiju ruke ili prednje lateralni deo buta. lokalne i op{te. Lokalne su u vidu otoka, bo-
Napomena: nikako ne davati zajedno vakci- la i crvenila na mestu ubrizgavanja. Retko se
nu protiv kolere sa vakcinom protiv de~ije
paralize i ùte groznice.
javlja otok regionalnih limfnih `lezda. Od op-
{tih reakcija su mogu}e: kratkotrajno povi{e-
nje telesne temperature, glavobolja, op{ta
J
Na~in ~uvanja: Na suvom i tamnom mestu na
temperaturi od 2-8°C. Ne zamrzavati! slabost i bol u mi{i}ima. Izuzetno retko od
Rok trajanja: 18 meseci komplikacija, mogu se javiti kolaps ili {ok.
Preporuka: Ne davati zajedno vakcinu protiv
trbu{nog tifusa i kolere sa vakcinom protiv
J07AE51 vakcina protiv trbu{nog de~ije paralize, ùte groznice, vakcinom pro-
tifusa i kolere tiv malih boginja i ostalim ìvim atenuisanim
(inaktivisane cele }elije S. vakcinama.
typhi i inaktivisane cele Na~in ~uvanja: Na suvom i tamnom mestu na
}elije V. cholerae) (Cholera, temperaturi od 2-8°C. Ne zamrzavati!
combinations with Rok trajanja: 18 meseci
typhoid vaccine, Registrovani lekovi:
inactivated, whole cell) VAKCINA PROTIV TRBU[NOG TIFUSA I KOLE-
Opis: Kombinovana vakcina protiv trbu{nog RE (TyCholerae) - Institut za imunologiju i
tifusa i kolere je suspenzija mrtvih klica soje- virusologiju "Torlak", R. Srbija
va Salmonella typhi i razli~itih serotipova mr-
tvih Vibrio cholerae. J07AE51 vakcina protiv trbu{nog
Indikacije: Vakcina se upotrebljava za imuni- tifusa i paratifusa A i B i
zaciju protiv trbu{nog tifusa i kolere. Indika-
cije za imunizaciju su kod posebno ugroènih
kolere (inaktivisane cele
osoba angaòvanih u specifi~nim komunal- }elije S. typhi, S. paratyphi
nim slu`bama i za lica u bliskom kontaktu sa A i S. paratyphi B i
klicono{om. Ostale indikacije prema aktuel- inaktivisane cele }elije
noj epidemiolo{koj situaciji, kada utvrdi nad- V. cholerae)
le`ni organ. Opis: Kombinovana vakcina protiv trbu{nog
Kontraindikacije: Op{te kontraindikacije su: tifusa, paratifusa A i B i kolere je suspenzija
akutna bolest, febrilno stanje i preosetljivost mrtvih klica sojeva Salmonella typhi, Salmonel-
(anafilaksa) na komponente vakcine. Poseb- la paratyphi AB i razli~itih serotipova mrtvih
ne kontraindikacije su: bubre`ne disfunkcije, Vibrio cholerae.
proteinurija i druga progresivna oboljenja, Indikacije: Vakcina se upotrebljava za imuni-
postencefaliti~na stanja, tromboza, hroni~na zaciju protiv trbu{nog tifusa, paratifusa A i B
tuberkuloza i teì oblici {e}erne bolesti. Ap- i kolere. Indikacije za imunizaciju su kod po-
360 specijalni deo
sebno ugroènih osoba angaòvanih u speci-

fi~nim komunalnim slu`bama i za lica u bli- J07AF Vakcine protiv difterije
skom kontaktu sa klicono{om. Ostale indika- J07AF01 vakcina protiv difterije
cije prema aktuelnoj epidemiolo{koj situaciji, (toksoid C. diphtheriae)
kada utvrdi nadle`ni organ. (Diphtheria toxoid)
Kontraindikacije: Op{te kontraindikacije su: Opis: Di Al za decu je vakcina spravljena od
akutna bolest, febrilno stanje i preosetljivost pre~i{}enog toksoida difterije vezanog na mi-
(anafilaksa) na komponente vakcine. Poseb- neralni nosa~ (aluminijum fosfat).
ne kontraindikacije su: bubre`ne disfunkcije, Indikacije: Di Al vakcina se upotrebljava za
proteinurija i druga progresivna oboljenja, imunizaciju dece protiv difterije, uzrasta od
postencefaliti~na stanja, tromboza, hroni~na tri meseca do navr{ene sedme godine ìvota
tuberkuloza i teì oblici {e}erne bolesti. Ap- (desete godine ìvota).
solutna kontraindikacija je trudno}a u celom Kontraindikacije: Op{te kontraindikacije su:
trajanju i period laktacije. Kontraindikovano akutna bolest, febrilno stanje i preosetljivost
je davanje vakcine deci ispod 3 godine staro- (anafilaksa) na komponente vakcine. Poseb-
sti i osobama preko 60 godina, deca ispod 18 nih kontraindikacija nema.
meseci mogu pokazati suboptimalni odgo- Doziranje: Primarna imunizacija vr{i se ubri-
vor! zgavanjem dve doze Di Al vakcine od po 0,5
Neèljena dejstva: Reakcije mogu da budu mL u razmaku od 4-6 nedelja (najvi{e do tri
lokalne i op{te. Lokalne su u vidu otoka, bo- meseca). Revakcinacija posle godinu dana
la i crvenila na mestu ubrizgavanja. Retko se jednom dozom Di Al vakcine (0,5 mL), ali
javlja otok regionalnih limfnih `lezda. Od op- najkasnije do navr{ene sedme godine ìvota.
{tih reakcija, mogu}e su: kratkotrajno povi{e- Neposredno pre upotrebe, bo~icu sa vakci-
nje telesne temperature, glavobolja, op{ta nom pa`ljivo temperirati do visine sobne
slabost i bol u mi{i}ima. Izuzetno retko, kao temperature i dobro promu}kati da se sadr-
komplikacije, mogu se javiti kolaps i {ok. àj homogenizuje. Za svakog pacijenta, poje-
Doziranje i na~in primene: Primarna imuni- dina~no, koristiti brizgalice i igle za jedno-
zacija protiv trbu{nog tifusa, paratifusa i ko-
J lere vr{i se ubrizgavanjem dve doze vakcine
od 1,0 mL u razmaku, ne kra}em od 15, ni
kratnu upotrebu i ubrizgavati intramuskular-
no u deltoidnu regiju ruke ili prednje lateral-
ni deo buta. Poèljno je da igla bude suva i da
duèm od 90 dana. Revakcinacija se vr{i na- se ne ubrizgava iglom kojom je punjena bri-
kon {est meseci od poslednje doze primarne zgalica.
imunizacije, ubrizgavanjem jedne doze (1,0 Neèljena dejstva: Reakcije na vakcinu se
mL) vakcine protiv trbu{nog tifusa, paratifu- retko javljaju i mogu da budu lokalne i op{te.
sa i kolere. Deci i osobama sa smanjenom te- Lokalne su u vidu otoka, bola i crvenila na
lesnom masom, ubrizgavati tri ~etvrtine ili mestu ubrizgavanja, ponekad sa infiltratom u
polovinu doze, prema teìni! Kod osoba sa iz- obliku ~vori}a. Od op{tih reakcija, javljaju se
raènom postvakcinalnom reakcijom, obusta- kratkotrajno povi{enje telesne temperature i
viti dalju imunizaciju. gubitak apetita.
Neposredno pre upotrebe, bo~icu sa vakci- Na~in ~uvanja: Na suvom i tamnom mestu na
nom pa`ljivo temperirati do visine sobne temperaturi od 2-8°C. Ne zamrzavati! (U slu-
temperature i dobro promu}kati da se sadr- ~aju zamrzavanja, vakcina nije za upotrebu)
àj homogenizuje. Za svakog pacijenta, poje-
dina~no, koristiti brizgalice i igle za jedno- Rok trajanja: 2 godine
kratnu upotrebu i ubrizgavati duboko supku-
tano u zadnju stranu nadlaktice ili intramu- J07AF01 vakcina protiv difterije
skularno u deltoidnu regiju ruke odnosno (toksoid C. diphtheriae)
prednje lateralni deo buta. (Diphtheria toxoid)
Preporuka: Ne davati zajedno vakcinu protiv Opis: Di Al za odrasle je vakcina spravljena od
trbu{nog tifusa, paratifusa i kolere sa vakci- pre~i{}enog toksoida difterije veznog na mi-
nom protiv de~ije paralize, ùte groznice, neralni nosa~ (aluminijum fosfat).
vakcinom protiv malih boginja i ostalim ì- Indikacije: Di Al za odrasle je vakcina koja se
vim atenuiranim vakcinama. upotrebljava za primarnu imunizaciju ili re-
Na~in ~uvanja: Na suvom i tamnom mestu na vakcinaciju dece protiv difterije uzrasta od
temperaturi od 2-8°C. Ne zamrzavati! navr{ene (sedme) desete godine ìvota, kao i
Rok trajanja: 18 meseci odraslih po epidemiolo{kim indikacijama.
Doziranje: Primarna imunizacija dece uzra-
sta od deset do navr{enih ~etrnaest godina,
koja nikada nisu imunizovana protiv difteri-
je: vr{i se ubrizgavanjem dve doze po 0,5 mL
Di Al vakcine za odrasle u razmaku od 4 do 6
nedelja (najvi{e do tri meseca). Revakcinaci-
ja je posle godinu dana jednom dozom Di Al ko nisu ranije imunizovana, daje im se samo
vakcine za odrasle (0,5 mL). Za revakcinaci- jedna doza od 0,5 mL. Za decu stariju od 4
ju, prethodno vakcinisane dece, daje se jedna godine koja nisu prethodno vakcinisana, vak-
doza (od 0,5 mL) vakcine. cinacija nije neophodna, osim kod dece obo-
Neposredno pre upotrebe, bo~icu sa vakci- lele od srpaste anemije i pod terapijom cito-
nom pa`ljivo temperirati do visine sobne staticima. Vakcinacija je, tako|e, indikovana
temperature i dobro promu}kati da se sadr- kod dece i odraslih kojima je izvr{ena sple-
àj homogenizuje. Za svakog pacijenta, poje- nektomija. U ovim slu~ajevima daje se jedna
dina~no, koristiti brizgalice i igle za jedno- doza od 0,5 mL.
kratnu upotrebu i ubrizgavati intramuskular- Registrovani lekovi:
no u deltoidnu regiju ruke ili prednje lateral- ACT-HIB - Aventis Pasteur S.A., Francuska
ni deo buta. Poèljno je da igla bude suva i da HIBERIX - Smith-Kline Beecham Pharm., Bel-
se ne ubrizgava iglom kojom je punjena bri- gija
zgalica.
Neèljena dejstva: Reakcije mogu da budu
lokalne i op{te. Lokalne su u vidu otoka, bo- J07AH Vakcine protiv
la i crvenila na mestu ubrizgavanja, ponekad meningokoka
sa infiltratom u obliku ~vori}a koji se moè J07AH03 vakcina protiv
zadràti i vi{e nedelja posle davanja vakcine. meningokoka A i C,
Od op{tih reakcija se javlja kratkotrajno povi- bivalentna (pre~i{}eni
{enje telesne temperature i gubitak apetita.
polisaharidni antigeni N.
Kontraindikacije: Op{te kontraindikacije su:
akutna bolest, febrilno stanje i preosetljivost
meningitidis A i N.
(anafilaksa) na komponente vakcine. Poseb- meningitidis C)
nih kontraindikacija nema. (Meningococcus, bivalent
Na~in ~uvanja: Na suvom i tamnom mestu na purified polysaccharides
temperaturi od 2-8°C. Ne zamrzavati! (U slu- antigen)
~aju zamrzavanja, vakcina nije za upotrebu) Opis: Meningokokna vakcina A/C sadrì pre-
Rok trajanja: 2 godine ~i{}ene polisaharidne antigene N. meningitidis
A i N. meningitidis C.
J
Indikacije: Vakcinacija je neophodna uo~i bo-
J07AG Vakcine protiv ravka u zemljama u kojima postoji pove}an
Haemophilus-a rizik od infekcije N. meningitidis tipa A i C, koji
influenzae B traje duè od mesec dana.
J07AG01 vakcina protiv Kontraindikacije: Op{te: akutna bolest, fe-
Hemophilus-a influenzae brilno stanje i preosetljivost (anafilaksa) na
B (pre~i{}eni, polisaharidni komponente vakcine. Posebne: stanje osla-
bljene otpornosti (imunodeficijentna obolje-
i konjugovani antigeni H. nja usled malignih bolesti, terapije antimeta-
influenzae B) (Hemophilus bolicima, kortikosteroidima - ve}e doze, alki-
influenzae B, purified liraju}im jedinjenjima ili radijacijom), gravi-
antigen conjugated) ditet.
Opis: Vakcina sadrì pre~i{}ene polisaharidne Neèljena dejstva: Crvenilo i otok na mestu
i konjugovane antigene H. influenzae B. injekcije, blago povi{ena temperatura, irita-
Indikacije: Vakcina protiv Haemophilus-a in- bilnost i glavobolja.
fluenzae je sastavni deo primarne imunizacije Doziranje: Kod odraslih i dece starije od 2
dece, jer kod dece mla|e od 13 meseci, po- meseca, imunizacija se vr{i ubrizgavanjem
stoji pove}an rizik od infekcije. jedne doze od 0,5 mL duboko s.c. ili i.m.
(anafilaksa) na komponente vakcine. Poseb- J07AJ vakcina protiv velikog
nih kontraindikacija nema. ka{lja (pertusis)
Neèljena dejstva: Groznica, glavobolja, ma- J07AJ01 vakcina protiv velikog
laksalost, iritabilnost, produèn pla~ kod maka{lja (inaktivisane cele
le dece, gubitak apetita, povra}anje, dijareja, }elije B. pertussis)
urtikarija, eritem, konvulzije, tranzitorna ci- (Petrussus, inactivated,
janoza donjih ekstremiteta.
whole cell)
Doziranje: Za imunizaciju dece daju se 3 do-
Opis: Vakcina protiv velikog ka{lja je sterilna
ze od po 0,5 mL duboko s.c. ili i.m. sa vre-
suspenzija mrtvih klica odabranih aktuelnih
menskim razmakom od mesec dana. Deca
sojeva Bordetellae pertussis.
starija od 13 meseci, imaju manji rizik od in-
fekcije Haemophilus influenzae tipa B i, ukoli-
362 specijalni deo
Indikacije: Vakcina se upotrebljava za imuni- Kontraindikacije: Trudno}a, dojenje i akutne

zaciju, odnosno, revakcinaciju dece do navr- infekcije. Vakcina se ne preporu~uje deci is-
{enih pet godina ìvota.(Prema BNF-u ne po- pod 2 godine.
stoji starosni limit za vakcinaciju dece. Tako- Neèljena dejstva: Mogu se javiti reakcije
|e, ova monovalentna vakcina protiv velikog preosetljivosti.
ka{lja koristi se samo kod dece koja iz odre- Doziranje: Kada je mogu}e, vakcinu treba da-
|enog razloga, nisu vakcinisana kombinovati bar 2 nedelje pre splenektomije i hemote-
nom DiTePer vakcinom. U ovom slu~aju, ko- rapije. Daje se jedna doza od 0,5 mL s.c. ili
risti se doza od 0,5 mL i daje tri puta sa raz- i.m.
makom od mesec dana).
Upozorenje: Kod intradermalne primene mo-
Kontraindikacije: Op{te kontraindikacije su: gu se javiti te{ke lokalne reakcije. (BNF 561)
(anafilaksa) na komponente vakcine. Poseb- Registrovani lekovi:
ne kontraindikacije su: evolutivna neurolo- PNEUMO 23 - Aventis Pasteur S.A., Francu-
{ka oboljenja (nekontrolisana epilepsija, inska
fantilni spazmi, progresivna encefalopatija),
kao i pojava konvulzija posle ubrizgavanja J07AM Vakcine protiv tetanusa
prethodne doze vakcine.
J07AM01 vakcina protiv tetanusa
Neèljena dejstva: Reakcije mogu da budu
lokalne i op{te. Lokalne su u vidu otoka, bo- (toksoid C. tetani) (Tetanus
la i crvenila na mestu ubrizgavanja. Od op- toxoid)
{tih reakcija javlja se kratkotrajno povi{enje Opis: Vakcina protiv tetanusa sadrì pre~i{}e-
telesne temperature, povra}anje i gubitak ni toksoid tetanusa vezan na mineralni nosa~
apetita. Izuzetno retko se mogu javiti alergij- (aluminijum fosfat).
ske reakcije, laringealni edem, generalizova- Indikacije: Vakcina Te Al se upotrebljava za
ni kolaps, produèno nekontrolisano vri{ta- primarnu imunizaciju ili revakcinaciju dece i
nje i konvulzije. odraslih protiv tetanusa.
Doziranje: Imunizacija se vr{i ubrizgavanjem Kontraindikacije: Op{te kontraindikacije su:
J jedne doze od 0,5 mL duboko s.c. ili i.m. Ne-
posredno pre upotrebe, bo~icu sa vakcinom
(anafilaksa) na komponente vakcine. U slu-
pa`ljivo temperirati do visine sobne tempera- ~aju tetanogenih rana, ove kontraindikacije
ture i dobro promu}kati da se sadràj homo- ne vaè. Posebnih kontraindikacija nema.
genizuje. Za svakog pacijenta pojedina~no Neèljena dejstva: Reakcije mogu da budu
koristiti brizgalice i igle za jednokratnu upo- lokalne i op{te. Lokalne su u vidu otoka, bo-
trebu. Ubrizgavati i.m. u deltoidnu regiju ru- la i crvenila na mestu ubrizgavanja. Od op-
ke ili prednje lateralni deo buta. {tih reakcija se javlja kratkotrajno povi{enje
Na~in ~uvanja: Na suvom mestu na tempera- telesne temperature, malaksalost i gubitak
turi od 2°-8°C. Ne zamrzavati! apetita.
Rok trajanja: 2 godine. Doziranje: Imunizacija se vr{i davanjem dve
doze od po 0,5 mL u razmaku od jednog do
tri meseca. Revakcinacija se vr{i ubrizgava-
J07AL Vakcine protiv njem jedne doze (od 0,5 mL) godinu dana
pneumokoka nakon druge doze vakcine. (Po BNF-u vakci-
J07AL01 vakcina protiv nacija se izvodi sa 0,5 mL u tri navrata sa raz-
pneumokoka, polivalentna makom od 4 nedelje).
(pre~i{}eni polisaharidni Primena u slu~aju povrede sa tetanogenim
antigeni S. pneumoniae) ranama:
(Pheumococcus, purified - Kod kompletno vakcinisanih ili revakcinisa-
nih osoba pre vi{e od jedne, ali ne vi{e od
plysaccharides antigen) deset godina, daje se samo jedna doza Te Al
Opis: Vakcina protiv pneumokoka sadrì pre- vakcine od 0,5 mL.
~i{}ene polisaharidne antigene S. pneumoniae.
- Kod kompletno vakcinisanih ili revakcinisa-
Indikacije: Polivalentna vakcina protiv pneu- nih osoba kada je pro{lo vi{e od deset godi-
mokoka koristi se za imunizaciju osoba stari- na, daje se u jednu ruku jedna doza (od 0,5
jih od 2 godine u slede}im stanjima: homozi- mL) Te Al vakcine, a istovremeno u drugu
gotna srpasta anemija, asplenija ili te{ka dis- ruku imunoserum (5000 i.j. seruma protiv
funkcija slezine, hroni~na renalna bolest ili tetanusa ili 250 i.j. antitetanusnog imuno-
nefroti~ni sindrom, celija~na bolest, imunoglobulina).
deficijencije ili imunosupresija zbog obolje-
nja, terapije ili infekcije HIV virusom, hroni~- - Kod nevakcinisanih, nepotpuno vakcinisa-
ne bolesti srca, plu}a i jetre, uklju~uju}i ciro- nih ili osoba sa nesigurnim podacima o imu-
zu i diabetes mellitus. nizaciji, daje se imunoserum (5000 i.j. seru-
ma protiv tetanusa ili 250 i.j. antitetanu-
snog imunoglobulina) u jednu, a u drugu ja posle godinu dana jednom dozom DiTe Al
ruku prva doza (0,5 mL) vakcine Te Al. Po- vakcine (0,5 mL), ali najkasnije do navr{ene
sle mesec dana se daje i druga doza (od 0,5 sedme (desete) godine ìvota. (Po BNF daje
mL). Revakcinacija je 6-12 meseci kasnije. se doza od 0,5 mL tri puta sa razmacima od
Neposredno pre upotrebe, bo~icu sa vakci- 4 nedelje).
nom pa`ljivo temperirati do visine sobne Neposredno pre upotrebe, bo~icu sa vakci-
temperature i dobro promu}kati da se sadr- nom pa`ljivo temperirati do visine sobne
àj homogenizuje. Za svakog pacijenta, poje- temperature i dobro promu}kati da se sadr-
dina~no, koristiti brizgalice i igle za jedno- àj homogenizuje. Za svakog pacijenta, poje-
kratnu upotrebu i ubrizgavati intramuskular- dina~no, koristiti brizgalice i igle za jedno-
no u deltoidnu regiju ruke ili prednje lateral- kratnu upotrebu i ubrizgavati intramuskular-
ni deo buta. Poèljno je da igla bude suva i da no u deltoidnu regiju ruke ili prednje lateral-
se ne ubrizgava iglom kojom je punjena bri- ni deo buta. Poèljno je da igla bude suva i da
zgalica. se ne ubrizgava iglom kojom je punjena bri-
Na~in ~uvanja: Na suvom i tamnom mestu na zgalica.
temperaturi od 2-8°C. Ne zamrzavati! (U slu- Na~in ~uvanja: Na suvom i tamnom mestu na
~aju zamrzavanja, vakcina nije za upotrebu) temperaturi od 2-8°C. Ne zamrzavati! (U slu-
Rok trajanja: 2 godine ~aju zamrzavanja, vakcina nije za upotrebu).
Rok trajanja: 2 godine.
TETAVAKSAL - T - Institut za imunologiju i Registrovani lekovi:
virusologiju "Torlak", R. Srbija VAKCINA PROTIV DIFTERIJE I TETANUSA ZA
DECU (DiTe Al) - Institut za imunologiju i vi-
J07AM51 vakcina protiv difterije i rusologiju "Torlak", R. Srbija
tetanusa (toksoid C.
diphtheriae i toksoid J07AM51 vakcina protiv difterije i
C. tetani) (Tetanus toxoid, tetanusa (toksoid C.
diphtheriae i toksoid
combinations with
diphtheria toxoid)
Opis: DiTe Al je kombinovana vakcina pre~i-
C. tetani) (Tetanus toxoid,
combinations with
J
{}enih toksoida difterije i tetanusa vezanih diphtheria toxoid)
na mineralni nosa~ (aluminijum fosfat). Opis: DiTe Al za odrasle je kombinovana vak-
Indikacije: DiTe Al vakcina se upotrebljava za cina pre~i{}enih toksoida difterije i tetanusa
primarnu imunizaciju ili revakcinaciju dece vezanih na mineralni nosa~ (aluminijum fos-
protiv difterije i tetanusa uzrasta od tri mese- fat).
ca do navr{ene sedme godine (desete godine Indikacije: DiTe Al za odrasle je vakcina koja
ìvota). DiTe Al vakcina daje se deci kojima je se upotrebljava za primarnu imunizaciju ili
kontraindikovana primena vakcine protiv ve- revakcinaciju dece protiv difterije i tetanusa
likog ka{lja u sklopu kombinovane vakcine uzrasta od navr{ene sedme (desete) godine
DiTePer. ìvota. Imunizacija starijih lica vr{i se samo
Kontraindikacije: Op{te kontraindikacije su: po epidemiolo{kim indikacijama.
akutna bolest, febrilno stanje i preosetljivost Doziranje: Primarna imunizacija dece uzra-
(anafilaksa) na komponente vakcine. Poseb- sta od osam (deset) do navr{enih ~etrnaest
nih kontraindikacija nema. godina koja nikada nisu imunizovana protiv
Neèljena dejstva: Reakcije mogu da budu difterije i tetanusa vr{i se ubrizgavanjem dve
lokalne i op{te. Lokalne su u vidu otoka, bo- doze po 0,5 mL DiTe Al vakcine za odrasle u
la i crvenila na mestu ubrizgavanja, ponekad razmaku od 4-6 nedelja (najvi{e do tri mese-
sa infiltratom u obliku ~vori}a koji se moè ca). Revakcinacija je posle godinu dana jed-
zadràti i vi{e nedelja posle davanja vakcine. nom dozom DiTe Al vakcine za odrasle (0,5
Od op{tih reakcija se javlja kratkotrajno povi- mL). Za revakcinaciju prethodno vakcinisane
{enje telesne temperature i gubitak apetita. dece daje se jedna doza (od 0,5 mL) vakcine.
Kao neèljeni efekti registrovane su promene (Po BNF-u vakcinacija se vr{i sa tri doze od
na koì: urtikarija, edema multiforme i drugi 0,5 mL sa me|udoznim intervalima od 4 ne-
oblici ra{a na koì, a izuzetno retko, anafilak- delje.)
ti~ke reakcije (urtikarija sa otokom usana, Neposredno pre upotrebe, bo~icu sa vakci-
oteàno disanje, hipotenzija ili {ok). nom pa`ljivo temperirati do visine sobne
Doziranje: Primarna imunizacija (kod dece temperature i dobro promu}kati da se sadr-
kod koje je kontraindikovana ili nije na vre- àj homogenizuje. Za svakog pacijenta, poje-
me obavljena imunizacija sa DiTePer Al vak- dina~no, koristiti brizgalice i igle za jedno-
cinom) se vr{i ubrizgavanjem dve doze DiTe kratnu upotrebu i ubrizgavati intramuskular-
Al vakcine od po 0,5 mL u razmaku od 4-6 no u deltoidnu regiju ruke ili prednje lateral-
nedelja (najvi{e do tri meseca). Revakcinaci- ni deo buta. Poèljno je da igla bude suva i da
364 specijalni deo
se ne ubrizgava iglom kojom je punjena bri- nacija posle godinu dana od tre}e doze pri-
zgalica. marne imunizacije, ali najkasnije do navr{e-
Neèljena dejstva: Reakcije mogu da budu ne pete godine ìvota. (Po BNF-u vakcinacija
lokalne i op{te. Lokalne su u vidu otoka, bo- se vr{i sa tri doze od 0,5 mL sa me|udoznim
la i crvenila na mestu ubrizgavanja, ponekad intervalima od 4 nedelje.)
sa infiltratom u obliku ~vori}a koji se moè Neposredno pre upotrebe, bo~icu sa vakci-
zadràti i vi{e nedelja posle davanja vakcine. nom pa`ljivo temperirati do visine sobne
Od op{tih reakcija se javlja kratkotrajno povi- temperature i dobro promu}kati da se sadr-
{enje telesne temperature i gubitak apetita. àj homogenizuje. Za svakog pacijenta, poje-
Mogu da se pojave akutne alergijske reakcije: dina~no, koristiti brizgalice i igle za jedno-
bledilo, urtikarija, dispneja, angioneurotski kratnu upotrebu i ubrizgavati intramuskular-
edem, a vrlo retko anafilakti~ki {ok. no u deltoidnu regiju ruke ili prednje lateral-
Kontraindikacije: Op{te kontraindikacije su: ni deo buta. Poèljno je da igla bude suva i da
akutna bolest, febrilno stanje i preosetljivost se ne ubrizgava iglom kojom je punjena bri-
(anafilaksa) na komponente vakcine. Poseb- zgalica.
nih kontraindikacija nema. Na~in ~uvanja: Na suvom i tamnom mestu na
Na~in ~uvanja: Na suvom i tamnom mestu na temperaturi od 2-8°C. Ne zamrzavati! (U slu-
temperaturi od 2-8°C. Ne zamrzavati! (U slu- ~aju zamrzavanja, vakcina nije za upotrebu).
~aju zamrzavanja, vakcina nije za upotrebu). Rok trajanja: 2 godine
Rok trajanja: 2 godine Registrovani lekovi:
Registrovani lekovi: ALDIPETE - T - Institut za imunologiju i viru-
VAKCINA PROTIV DIFTERIJE I TETANUSA ZA sologiju "Torlak", R. Srbija
ODRASLE (DiTe Al) - Institut za imunologiju INFANRIX - Smith-Kline Beecham Pharm.,
i virusologiju "Torlak", R. Srbija Belgija
TRIPACEL - Aventis Pasteur S.A., Francuska
J07AM.. vakcina protiv difterije i
tetanusa i velikog ka{lja J07AN Vakcine protiv
J (toksoid C. diphtheriae,
toksoid C. tetani i
tuberkuloze
J07AN01 vakcina protiv
inaktivisane cele }elije B. tuberkuloze (ìvi
pertussis) inaktivisani bacili
Opis: DiTePer Al je kombinovana vakcina M. bovis, soj BCG)
pre~i{}enih toksoida difterije, tetanusa i mr- (Tuberculosis, life
tvih bacila uzro~nika velikog ka{lja vezanih attenuated)
na mineralni nosa~ (aluminijum fosfat). Opis: Liofilizovana BCG vakcina sadrì ìve
Indikacije: DiTePer Al vakcina se upotreblja- atenuirane bacile Mycobacterium bovis, soj Ba-
va za imunizaciju dece protiv difterije, teta- cillus Calmette-Guerin. Posebnom tehnikom (li-
nusa i velikog ka{lja od navr{enog tre}eg me- ofilizacijom) osu{ena vakcina ima mogu}nost
seca do pete godine ìvota. duèg ~uvanja.
Kontraindikacije: Op{te kontraindikacije su: Indikacije: BCG vakcina je namenjena imuni-
akutna bolest, febrilno stanje i preosetljivost zaciji novoro|en~adi, dece i odraslih protiv
(anafilaksa) na komponente vakcine. Poseb- tuberkuloze.
ne kontraindikacije (zbog komponente B. Ako se prethodno izvr{i tuberkulinsko testira-
pertussis) su: evolutivna neurolo{ka oboljenje, tuberkulin pozitivne osobe se ne imuni-
nja (nekontrolisana epilepsija, infantilni spa- zuju BCG vakcinom. (Po BNF p 553 sve osobe,
zmi, progresivna encefalopatija), kao i poja- osim novoro|en~adi do tri meseca, podleù
va konvulzija posle ubrizgavanja prethodne tuberkulinskoj probi pre nego {to se izvr{i
doze vakcine. U takvim slu~ajevima izvo|e- vakcinacija.)
nje imunizacije nastaviti DiTe Al vakcinom.
Kontraindikacije: Op{te: akutna bolest, fe-
Neèljena dejstva: Reakcije mogu da budu brilno stanje i preosetljivost (anafilaksa) na
lokalne i op{te. Lokalne su u vidu otoka, bo- komponente vakcine. Posebne: u primarnim
la i crvenila na mestu ubrizgavanja, ponekad (uro|enim) i ste~enim stanjima imunodefici-
sa infiltratom u obliku ~vori}a koji se moè jencije }elijskog tipa (HIV seropozitivitet), a
zadràti i vi{e nedelja posle davanja vakcine. za primovakcinaciju novoro|ene dece kon-
Od op{tih reakcija, javljaju se: kratkotrajno traindikacije su pemphigus gravis neonato-
povi{enje telesne temperature, povra}anje i rum, icterus gravis neonatorum i lues conge-
gubitak apetita. Izuzetno retko, mogu}e su nita. BCG vakcina je kontraindikovana i kod
konvulzije i alergijske reakcije. osoba sa generalizovanim infekcijama koè,
Doziranje: Primarna imunizacija se vr{i ubri- a kod imunizacije obolelih od ekcema, injici-
zgavanjem tri doze DiTePer Al vakcine od po
0,5 mL u razmaku od 4-12 nedelja. Revakci-
ranje se vr{i u predeo koè koji nije zahva}en Neèljena dejstva: Reakcije mogu da budu
lezijama. lokalne i op{te. Lokalne su: u vidu otoka, bo-
Neèljena dejstva: Retko moè do}i do uve- la i crvenila na mestu ubrizgavanja. Retko se
}anja regionalnih limfnih `lezda. javlja otok regionalnih limfnih `lezda. Od op-
Doziranje: Vakcina se, pre upotrebe, rastvara {tih reakcija, moè da se javi kratkotrajno po-
tako {to se sterilnim putem unese ceo sadràj vi{enje telesne temperature, glavobolja, op-
priloènog rastvara~a u bo~icu sa suvom vak- {ta slabost i bol u mi{i}ima. Izuzetno retko,
cinom. Blagim pokretima, promu}kati bo~icu kao komplikacija, javlja se kolaps i {ok.
i 2-3 puta, provu}i sadràj kroz sterilnu bri- Doziranje: Primarna imunizacija protiv trbu-
zgalicu da bi se osigurala homogenost su- {nog tifusa se vr{i ubrizgavanjem dve doze
spenzije. Potom, strogo intradermalno u gor- vakcine od 1,0 mL u razmaku ne kra}em od
nji deo leve ruke ubrizgati: za novoro|en~ad 15 ni duèm od 90 dana. (Po BNF-u imuniza-
0,05 mL, a deci preko 1 godine starosti i od- cija se vr{i sa dve doze od po 0,5 mL). Revak-
raslima po 0,1 mL vakcine. Pre ubrizgavanja, cinacija se vr{i, po isteku jedne godine od po-
koà mora biti osu{ena od dezinfekcionog slednje doze primarne imunizacije, ubrizga-
sredstva. Koristiti igle br. 26 i ubrizgavati u vanjem jedne doze (1.0 mL) vakcine protiv
poloàju sa otvorom navi{e. Na mestu, gde je trbu{nog tifusa. Ponovna imunizacija se vr{i
ubrizgana vakcina, ubrzo se javlja crvenilo, a jednom dozom vakcine svake tri godine sve
posle tri nedelje infiltrat koji kasnije ulcerira dok postoje indikacije za primenu vakcine
i u narednih 2-5 meseci spontano zarasta protiv trbu{nog tifusa. Deci i osobama sa
oìljkom dijametra 2-10 mm. smanjenom telesnom teìnom ubrizgavati tri
Na~in ~uvanja: Na suvom i tamnom mestu na ~etvrtine ili polovinu doze, prema teìni! Kod
temperaturi od 2-8°C. osoba sa izraènom postvakcinalnom reakci-
jom, obustaviti dalju imunizaciju.
Rok trajanja: 12 meseci.
Neposredno pre upotrebe, bo~icu sa vakci-
Jednom rastvorena vakcina mora se upotre-
nom pa`ljivo temperirati do visine sobne
biti u toku 4h, ostatak neupotrebljene vakci-
temperature i dobro promu}kati da se sadr-
ne se baca.
àj homogenizuje. Za svakog pacijenta, poje-
BCG VAKCINA LIOFILIZOVANA - Institut za
imunologiju i virusologiju "Torlak", R. Srbija
dina~no, koristiti brizgalice i igle za jedno-
kratnu upotrebu i ubrizgavati duboko supku-
tano u zadnju stranu nadlaktice ili intramu-
J
skularno u deltoidnu regiju ruke tj. prednje
lateralni deo buta.
J07AP Tifoidne vakcine
J07AP01 vakcina protiv trbu{nog trbu{nog tifusa sa vakcinom protiv de~ije pa-
tifusa (inaktivisane cele ralize, ùte groznice, vakcinom protiv malih
}elije S. typhi) (Thyphoid, boginja i ostalim ìvim atenuisanim vakcina-
oral, life attenuated) ma.
Opis: Vakcina protiv trbu{nog tifusa je su- Na~in ~uvanja: Na suvom i tamnom mestu na
spenzija mrtvih klica sojeva Salmonellae typhi. temperaturi od 2-8°C. Ne zamrzavati!
Indikacije: Vakcina se upotrebljava za imuni- Rok trajanja: 2 godine
zaciju protiv trbu{nog tifusa. Obavezne indi-
kacije za imunizaciju su, kod posebno ugro-
ènih osoba, angaòvanih u specifi~nim ko-
J07AP03 vakcina protiv trbu{nog
munalnim slu`bama i za lica u bliskom kon- tifusa (Vi kapsularni pre~i-
taktu sa klicono{om. Ostale indikacije prema {}eni polisaharidi S. typhi)
aktuelnoj epidemiolo{koj situaciji, kada utvr- (Typhoid, purified
di nadle`ni organ. polysaccharide antigen)
Kontraindikacije: Op{te kontraindikacije su: Registrovani lekovi:
akutna bolest, febrilno stanje i preosetljivost TYPHERIX - SmithKlineBeecham Pharm.,
(anafilaksa) na komponente vakcine. Poseb- Belgija
ne kontraindikacije su: bubre`ne disfunkcije, TYPHIM Vi - Aventis Pasteur S.A., Francuska
proteinurija i druga progresivna oboljenja,
postencefaliti~na stanja, tromboza, hroni~na
tuberkuloza i teì oblici {e}erne bolesti.
Apsolutna kontraindikacija je trudno}a u ce-
lom trajanju, kao i prva tri meseca laktacije.
Kontraindikovano je davanje vakcine deci is-
pod 3 godine starosti i osobama preko 60 go-
dina. (U BNF-u kod registrovanih preparata
navedeno da deca ispod 18 meseci mogu po-
kazati suboptimalni odgovor!
366 specijalni deo
J07AP10 vakcina protiv trbu{nog kratnu upotrebu i ubrizgavati duboko supku-

tifusa i paratifusa A i B tano u zadnju stranu nadlaktice ili i.m. u del-
toidnu regiju ruke tj. prednje lateralni deo
(inaktivisane cele }elije S.
buta.
typhi, S. paratyphi A i S.
paratyphi B) (Typhoid, trbu{nog tifusa i paratifusa A i B sa vakcinom
combinations with protiv de~ije paralize, ùte groznice, vakci-
paratyphi types) nom protiv malih boginja i ostalim ìvim ate-
Opis: Vakcina protiv trbu{nog tifusa i parati- nuiranim vakcinama.
fusa je suspenzija mrtvih klica doma}ih soje- Na~in ~uvanja: Na suvom i tamnom mestu na
va Salmonella typhi i Salmonella paratyphi A i B. temperaturi od 2-8°C. Ne zamrzavati!
Indikacije: Vakcina se upotrebljava za imuni- Rok trajanja: 2 godine
zaciju protiv trbu{nog tifusa i paratifusa A i
B. Indikacije za imunizaciju su kod posebno
ugroènih osoba angaòvanih u specifi~nim J07AX Ostale bakterijske vakcine
komunalnim slu`bama i za lica u bliskom J07AX.. vakcina protiv tetanusa i
kontaktu sa klicono{om. Ostale indikacije trbu{nog tifusa (toksoid C.
prema aktuelnoj epidemiolo{koj situaciji ka-
tetani i inaktivisane cele
da utvrdi nadle`ni organ.
}elije S. typhi)
Opis: Kombinovana vakcina protiv tetanusa i
trbu{nog tifusa je suspenzija mrtvih klica so-
(anafilaksa) na komponente vakcine. Poseb-
jeva Salmonella typhi i pre~i{}enog i koncen-
ne kontraindikacije su: bubre`ne disfunkcije,
trovanog toksoida tetanusa.
postencefaliti~na stanja, tromboza, hroni~na Indikacije: Vakcina se upotrebljava za imuni-
tuberkuloza i teì oblici {e}erne bolesti. Ap- zaciju protiv trbu{nog tifusa i tetanusa.
solutna kontraindikacija je trudno}a u celom Kontraindikacije: Op{te kontraindikacije su:
trajanju i laktacija. Kontraindikovano je da- akutna bolest, febrilno stanje i preosetljivost
J vanje vakcine deci ispod 3 godine starosti i

osobama preko 60 godina. (U BNF-u kod re-
gistrovanih preparata stoji da deca ispod 18
ne kontraindikacije su: bubre`na disfunkcija,
meseci mogu pokazati suboptimalni odgo- postencefaliti~na stanja, tromboza, hroni~na
vor!). tuberkuloza i teì oblici {e}erne bolesti. Ap-
Neèljena dejstva: Reakcije mogu da budu solutna kontraindikacija je trudno}a u celom
lokalne i op{te. Lokalne su: u vidu otoka, bo- trajanju kao i period laktacije. Kontraindiko-
la i crvenila na mestu ubrizgavanja. êsto se vano je davanje vakcine deci ispod 3 godine
javlja otok regionalnih limfnih `lezda. Od op- starosti i osobama preko 60 godina. (U BNF-
{tih reakcija se javlja kratkotrajno povi{enje u kod registrovanih preparata stoji da deca
telesne temperature, glavobolja, op{ta sla- ispod 18 meseci mogu pokazati suboptimalni
bost i bol u mi{i}ima. Izuzetno retko kao odgovor!)
komplikacija se moè javiti kolaps i {ok. Neèljena dejstva: Reakcije mogu da budu
Doziranje: Primarna imunizacija protiv trbu- lokalne i op{te. Lokalne su: u vidu otoka, bo-
{nog tifusa i paratifusa vr{i se ubrizgavanjem la i crvenila na mestu ubrizgavanja. Retko se
dve doze vakcine od 1,0 mL u razmaku ne javlja otok regionalnih limfnih `lezda. Od op-
kra}em od 15 ni duèm od 90 dana. Revakci- {tih reakcija moè da se javi kratkotrajno po-
nacija se vr{i po isteku jedne godine od povi{enje telesne temperature, glavobolja, op-
slednje doze primarne imunizacije, ubrizga- {ta slabost i bol u mi{i}ima.
vanjem jedne doze (1,0 mL) vakcine protiv Doziranje: Primarna imunizacija protiv teta-
trbu{nog tifusa i paratifusa A i B. Ponovna nusa i trbu{nog tifusa se vr{i ubrizgavanjem
imunizacija se vr{i jednom dozom vakcine dve doze vakcine od 1,0 mL u razmaku, ne
svake tri godine sve dok postoje indikacije za kra}em, od 15 ni duèm od 90 dana. Revak-
primenu vakcine protiv trbu{nog tifusa i pa- cinacija se vr{i po isteku jedne godine od po-
ratifusa A i B. Deci i osobama sa smanjenom slednje doze primarne imunizacije, ubrizga-
telesnom teìnom ubrizgavati tri ~etvrtine ili vanjem jedne doze (1.0 mL) vakcine protiv
polovinu doze, zavisno od telesne mase! Kod tetanusa i trbu{nog tifusa. Ponovna imuniza-
osoba sa izraènom postvakcinalnom reakci- cija se vr{i jednom dozom vakcine svake tri
jom, obustaviti dalju imunizaciju. godine sve dok postoje indikacije za primenu
Neposredno pre upotrebe, bo~icu sa vakci- vakcine protiv trbu{nog tifusa i tetanusa. De-
nom pa`ljivo temperirati do visine sobne ci ispod 7 godina starosti daje se polovina do-
temperature i dobro promu}kati da se sadr- ze. Kod osoba sa izraènom postvakcinalnom
àj homogenizuje. Za svakog pacijenta, poje- reakcijom, obustaviti dalju imunizaciju. Ne-
dina~no, koristiti brizgalice i igle za jedno- posredno pre upotrebe, bo~icu sa vakcinom
pa`ljivo temperirati do visine sobne tempera-
ture i dobro promu}kati da se sadràj homo- ne sve dok postoje indikacije za primenu vak-
genizuje. Za svakog pacijenta, pojedina~no, cine protiv trbu{nog tifusa, paratifusa i teta-
koristiti brizgalice i igle za jednokratnu upo- nusa. Deci ispod 7 godina starosti daje se po-
trebu i ubrizgavati duboko supkutano u zad- lovina doze. Kod osoba sa izraènom post-
nju stranu nadlaktice ili intramuskularno u vakcinalnom reakcijom, obustaviti dalju imu-
deltoidnu regiju ruke tj. prednje lateralni deo nizaciju.
buta. Neposredno pre upotrebe, bo~icu sa vakci-
Preporuka: Ne davati zajedno vakcinu protiv nom pa`ljivo temperirati do visine sobne
tetanusa i trbu{nog tifusa sa vakcinom protiv temperature i dobro promu}kati da se sadr-
de~ije paralize, ùte groznice, vakcinom pro- àj homogenizuje. Za svakog pacijenta, poje-
tiv malih boginja i ostalim ìvim atenuiranim dina~no, koristiti brizgalice i igle za jedno-
vakcinama. kratnu upotrebu i ubrizgavati duboko supku-
Na~in ~uvanja: Na suvom i tamnom mestu na tano u zadnju stranu nadlaktice ili intramu-
temperaturi od 2-8°C. Ne zamrzavati! skularno u deltoidnu regiju ruke tj. prednje
Rok trajanja: 2 godine lateralni deo buta.
tetanusa, trbu{nog tifusa i paratifusa sa vak-
J07AX.. vakcina protiv tetanusa i cinom protiv de~ije paralize, ùte groznice,
trbu{nog tifusa i paratifu- vakcinom protiv malih boginja i ostalim ì-
sa A i B (toksoid C. tetani i vim atenuiranim vakcinama.
inaktivisane cele }elije S. Na~in ~uvanja: Na suvom i tamnom mestu na
typhi, S. paratyphi A i S. temperaturi od 2-8°C. Ne zamrzavati!
paratyphi B) Rok trajanja: 2 godine
Opis: Kombinovana vakcina protiv tetanusa i
trbu{nog tifusa i paratifusa A i B je suspenzi-
ja mrtvih klica doma}ih sojeva Salmonella
J07B Virusne vakcine
typhi i paratyphi i pre~i{}enog i koncentrova- J07BA Vakcine protiv encefalitisa
nog toksoida tetanusa.
Indikacije: Vakcina se upotrebljava za imuni-
zaciju protiv trbu{nog tifusa, paratifusa A i B
J07BA01 vakcina protiv encefalitisa
(inaktivisani celi virusi
krpeljnog encefalitisa)
J
i tetanusa.
Kontraindikacije: Op{te kontraindikacije su: Registrovani lekovi:
akutna bolest, febrilno stanje i preosetljivost FSME-IMMUN - Baxter Immuno, Austrija
ne kontraindikacije su: bubre`na disfunkcija, J07BB Vakcine protiv influence
proteinurija i druga progresivna oboljenja, (grip)
postencefaliti~na stanja, tromboza, hroni~na
tuberkuloza i teì oblici {e}erne bolesti. Ap-
J07BB01 vakcina protiv gripa,
solutna kontraindikacija je trudno}a u celom trovalentna (inaktivisani
trajanju kao i period laktacije. Kontraindiko- celi virusi influence A
vano je davanje vakcine deci ispod 3 godine (H1N1), A (H3N2) i B)
starosti i osobama preko 60 godina. (U BNF- Opis: Inaktivisana vakcina protiv gripa je
u kod registrovanih preparata stoji da deca vakcina kombinovana od sojeva virusa influ-
ispod 18 meseci mogu pokazati suboptimalni ence A i B prema aktuelnoj godi{njoj prepo-
odgovor!) ruci Svetske zdravstvene organizacije. Virusi
Neèljena dejstva: Reakcije mogu da budu se razmnoàvaju na horioalantoi~noj mem-
lokalne i op{te. Lokalne su: u vidu otoka, bo- brani pile}ih embriona.
la i crvenila na mestu ubrizgavanja. Retko se Indikacije: Prventivna imunizacija protiv gri-
javlja otok regionalnih limfnih `lezda. Od op- pa odraslih i dece preko 7 godina ìvota. Po-
{tih reakcija moè da se javi kratkotrajno posebno se preporu~uje kod tzv. visokorizi~nih
vi{enje telesne temperature, glavobolja, op- grupa: bolesnici sa hroni~nim kardiovasku-
{ta slabost i bol u mi{i}ima. larnim i plu}nim oboljenjima, osobe sa supri-
Doziranje i na~in primene: Primarna imuni- miranom funkcijom imunog sistema, osobe
zacija protiv tetanusa, trbu{nog tifusa i para- sa disfunkcijom slezine i asplenijom, oboleli
tifusa se vr{i ubrizgavanjem dve doze vakci- od {e}erne bolesti, nefritisa i sve osobe preko
ne od 1,0 mL u razmaku, ne kra}em, od 15 ni 65 godina starosti.
duèm od 90 dana. Revakcinacija se vr{i po Kontraindikacije: Op{te kontraindikacije su:
isteku jedne godine od poslednje doze pri- akutna bolest, febrilno stanje i preosetljivost
marne imunizacije, ubrizgavanjem jedne do- (anafilaksa) na komponente vakcine. Poseb-
ze (1,0 mL) vakcine protiv tetanusa, trbu- ne kontraindikacije su: preosetljivost na per-
{nog tifusa i paratifusa. Ponovna imunizacija je, jaja i ìvinsko meso.
se vr{i jednom dozom vakcine svake tri godi-
368 specijalni deo
Neèljena dejstva: U retkim slu~ajevima, mo- patitis B antigene, hemofili~ari ili osobe koje
è se javiti kratkotrajna febrilna reakcija, bez su primile transfuziju krvi, oboleli od hroni~-
ikakvih posledica, kao i lokalna reakcija ma ne bubre`ne insuficijencije uklju~uju}i one
mestu injiciranja. na hemodijalizi, zdravstveno osoblje koje je u
Doziranje i na~in primene: Za primarnu imu- direktnom kontaktu sa krvlju ili uzorcima tki-
nizaciju, preporu~uje se davanje dve doze va pacijenata, radnici u mrtva~nicama, osobe
vakcine (2 puta po 0,5 mL) u razmaku od 30 koje putuju u krajeve sa visokom prevalen-
dana. Ranije vakcinisani treba da dobiju jed- com hepatitisa B, ~lanovi porodica koje su
nu dozu od 0,5 mL vakcine, svake godine. Za usvojile decu sa podru~ja sa visokom preva-
primarnu imunizaciju dece starosti 6-35 me- lencom hepatitisa B.
seci, koristi se doza od 0,25 mL (ili 0,5 mL) i Kontraindikacije: Op{te: akutna bolest, fe-
ponavlja nakon 4-6 nedelja. Kod dece starosti brilno stanje i preosetljivost (anafilaksa) na
3-12 godina daju se doze za odrasle. Za pret- komponente vakcine. Posebne: stanje osla-
hodno imunizovanu decu, jednu dozu vakci- bljene otpornosti (imunodeficijentna obolje-
ne potrebno je ponoviti svake godine. Sadr- nja usled malignih bolesti, terapije antimeta-
àj se injicira duboko potko`no ili i.m. u del- bolicima, kortikosteroidima - ve}e doze, alki-
toidnu regiju ruke. Za svakog pacijenta se liraju}im jedinjenjima ili radijacijom), gravi-
uzima igla i brizgalica za jednokratnu upotre- ditet.
bu. Ne davati deci ispod 7 godina ìvota! (U Doziranje i na~in primene: Za imunizaciju
BNF-u navedeno je doziranje za decu po~ev{i daju se 3 doze od 1 mL (20 mcg) i.m., druga
od 6 meseci starosti i to za neke od prepara- doza daje se mesec dana nakon prve, a tre}a
ta koji su tako|e registrovani kod nas, npr. 6 meseci nakon prve doze. Deca starosti do
Fluarix, Influvac) 12 godina podleù istom na~inu vakcinacije,
Na~in ~uvanja: Na suvom i tamnom mestu na ali sa dozom od 0,5 mL (10 mcg). Kod brze
temperaturi od 2-8°C. Ne zamrzavati! imunizacije tre}a doza daje se 2 meseca na-
Rok trajanja: 6 meseci. kon prve, a nakon 12 meseci vr{i se revakci-
nacija. Za odrasle starije od 18 godina brza
Registrovani lekovi: imunizacija se vr{i dozom od 1 mL, druga do-
J VAKCINA PROTIV GRIPA, INAKTIVISANA - In-
stitut za imunologiju i virusologiju "Torlak",
R. Srbija
za daje se 7 dana nakon prve, tre}a doza 14
dana nakon druge, a nakon 12 meseci od pr-
ve doze vr{i se revakcinacija. Novoro|en~ad
ro|ena od HbsAg pozitivnih majki dobijaju 3
J07BB02 vakcina protiv gripa, doze od 0,5 mL (10 mcg). Prva doza daje se
trovalentna (pre~i{}eni odmah nakon ro|enja zajedno sa humanim
antigeni virusa influence A imunoglobulinom protiv hepatitisa B.
(H1N1), A (H3N2) i B) Registrovani lekovi:
Registrovani lekovi: ENGERIX B - SmithKlineBeecham Pharm.,
AGRIPPAL - Chiron Vaccines, Nema~ka Belgija
FLUARIX - SmithKlineBeecham Pharm., Bel- EUVAX B - Aventis Pasteur S.A., Francuska
gija
VAXIGRIP - Aventis Pasteur S.A., Francuska J07BC02 vakcina protiv ùtice A
VAXIGRIP JUNIOR - Aventis Pasteur S.A., (inaktivisani celi virusi
Francuska hepatitisa A)
Opis: Vakcina protiv hepatitisa A sadrì inak-
J07BC Vakcine protiv hepatitisa tivisane cele viruse hepatitisa A.
(ùtice) Indikacije: Vakcina protiv hepatitisa A, koristi
se za imunizaciju osoba sa visokim rizikom
J07BC01 vakcina protiv ùtice B od obolevanja od hepatitisa A. Imunizacija se
(pre~i{}eni antigeni virusa preporu~uje kod laboratorijskog osoblja koje
hepatitisa B) je u direktnom kontaktu sa virusom hepatiti-
Opis: Vakcina protiv hepatitisa B sadrì pre~i- sa A, hemofili~ara koji su na terapiji prepara-
{}ene povr{inske antigene virusa hepatitisa B tima sa faktorom VIII ili faktorom IX ili oni-
(HbsAg) adsorbovane na aluminijum hidrok- ma sa oboljenjima jetre ili su imali infekciju
sid koji ima ulogu adjuvanta. virusima hepatitisa B ili C, putnicima u kraje-
Indikacije: Vakcina protiv hepatitisa B koristi ve sa visokim rizikom od infekcije, osobama
se za imunizaciju osoba sa visokim rizikom koje ~esto menjaju seksualne partnere.
od oboljevanja od hepatitisa B. U visokorizi~- Kontraindikacije: Op{te: akutna bolest, fe-
ne grupe spadaju: i.v. narkomani, osobe koje brilno stanje i preosetljivost (anafilaksa) na
~esto menjaju seksualne partnere, osobe ~iji komponente vakcine. Posebne: stanje osla-
su ~lanovi porodice oboleli ili su prenosioci, bljene otpornosti (imunodeficijentna obolje-
novoro|en~ad ~ije majke su preleàle hepati- nja usled malignih bolesti, terapije antimeta-
tis u toku trudno}e ili su seropozitivne na he- bolicima, kortikosteroidima - ve}e doze, alki-
liraju}im jedinjenjima ili radijacijom), gravi- cinaciju ne treba vr{iti kod osoba 3 meseca
ditet. nakon davanja injekcije imunoglobulina.
Neèljena dejstva: Neèljena dejstva su, Neèljena dejstva: Malaksalost, povi{ena
obi~no, blaga i uklju~uju prolaznu bolnost, temperatura ili osip mogu se javiti 7 dana na-
eritem i otvrdnu}e injiciranog mesta. Re|e se kon prve doze. Ova neèljena dejstva obi~no
javljaju povi{ena temperatura, malaksalost, traju 2-3 dana. Moè se javiti i otok parotid-
umor, glavobolja, mu~nina, dijareja, gubitak nih `lezda, obi~no u tre}oj nedelji nakon da-
apetita, artralgija, mialgija i osip. vanja prve doze vakcine. Nakon druge doze
Doziranje i na~in primene: Za imunizaciju vakcine, neèljena dejstva se javljaju re|e ne-
odraslih, intramuskularno se daje 1 mL go nakon prve doze.
(1440 ELISA j.) . Revakcinacija se vr{i 6 me- Doziranje i na~in primene: Deci uzrasta od
seci nakon prve doze, a zatim se daje po jed- 12-15 meseci daje se prva doza vakcine (0,5
na doza svakih 10 godina. Deci starosti 1-15 mL) duboko s.c. ili i.m. Druga doza daje se
godina daje se 0,5 mL (720 ELISA j.). deci uzrasta 3-5 godina. Deci, koja ranije ni-
Registrovani lekovi: su vakcinisana, daju se dve doze vakcine u
AVAXIM - Aventis Pasteur S.A., Francuska razmaku od 3 meseca.
HAVRIX - GlaxoSmithKline Export Ltd., V. Registrovani lekovi:
Britanija PRIORIX - GlaxoSmithKline Export Ltd., V.
Britanija
J07BC20 vakcina protiv ùtice A i B TRIMOVAX - Aventis Pasteur S.A., Francuska
(inaktivisani celi virusi
hepatitisa A i pre~i{}eni J07BF Vakcine protiv
antigeni virusa poliomijelitisa (de~ije
hepatitisa B) paralize)
Registrovani lekovi: J07BF02 vakcina protiv de~ije
TWINRIX - GlaxoSmithKline Export Ltd., V. paralize, trovalentna,
Britanija oralna (ìvi atenuirani
virusi poliomijelitisa
1, 2 i 3)
J
J07BD Vakcine protiv morbila
(malih boginja) Opis: Atenuirana ìva tritipna oralna poliovi-
Napomena: Monovalentna vakcina protiv rus vakcina se priprema na kulturi tkiva bu-
malih boginja (morbila) vi{e nije registrova- brega majmuna (Cercopithecus aethiops) od
na u Velikoj Britaniji. originalnih Sabin sojeva druge pasaè.
Indikacije: @iva atenuirana oralna vakcina
protiv de~je paralize (Sabin) upotrebljava se
J07BD52 vakcina protiv malih u programima imunizacije protiv de~je para-
boginja i crvenke i zau{ki lize u Jugoslaviji i u okviru EPI programa
(ìvi atenuirani virusi SZO.
morbila, rubeole i Kontraindikacije: Op{te: akutna bolest, fe-
parotitisa) brilno stanje i preosetljivost (anafilaksa) na
Opis: Vakcina protiv malih boginja, crvenke i komponente vakcine. Posebne: stanje osla-
zau{ki sadrì ìve atenuirane viruse morbila, bljene otpornosti (imunodeficijentna obolje-
rubeole i parotitisa. nja usled malignih bolesti, terapije antimeta-
Indikacije: Imunizacija dece prema virusima bolicima, kortikosteroidima - ve}e doze, alki-
malih boginja, crvenke i zau{ki. liraju}im jedinjenjima ili radijacijom), gravi-
Kontraindikacije: Vakcina je kontraindikova- ditet; ne davati zajedno sa vakcinom protiv
na kod dece koja imaju oslabljenu funkciju trbu{nog tifusa, paratifusa i kolere.
imunog sistema, a u slu~aju da su izloèna vi- Neèljena dejstva: Nisu poznati.
rusima malih boginja, crvenke i zau{ki, daje Doziranje i na~in primene: Prema pravilniku
i.m. se humani nespecifi~ni imunoglobulin. o imunizaciji, vakcina se za primo imunizaci-
Vakcina je, tako|e, kontraindikovana kod deju daje u prvoj godini ìvota, posle navr{ena
ce obolele od malignih bolesti, dece pod tera- tri meseca starosti i to: tri doze po 0,1 mL tri-
pijom imunosupresivima ili radioterapijom, tipne vakcine u razmaku, ne kra}em od 6 ne-
kod dece koja su vakcinisana drugim atenui- delja. (Po BNF-u tri doze daju se sa razma-
ranim ìvim vakcinama pre manje od tri nekom od mesec dana. Prva revakcinacija se vr-
delje, kod dece alergi~ne na neomicin ili ka- {i pre polaska u {kolu, a druga po zavr{etku
namicin, u akutnim febrilnim stanjima. Kod {kole). Revakcinacija se vr{i jednom dozom
vakcinisanja èna, potrebno je spre~avati od 0,1 mL tritipne vakcine u drugoj, sedmoj i
trudno}u mesec dana nakon vakcinacije. Vak- ~etrnaestoj godini ìvota.
370 specijalni deo
Vakcina se daje na taj na~in {to se dve kapi Registrovani lekovi:

(0,1 mL) pomo}u priloène kapaljke stave u IMOVAX RABIES VERO - Aventis Pasteur
ka{iku sa sirupom ili na kocku {e}era ili se di- S.A., Francuska
rektno ukapavaju u usta. RABIPUR - Behringwerke Marburg AG, Ne-
Jednom otvorena bo~ica mora se upotrebiti ma~ka
istog dana!
Napomena: Boja vakcine poti~e od prisustva J07BJ Vakcine protiv rubeole
indikatora fenol crveno i moè varirati od (crvenke)
oran` do crvenog; ukoliko do|e do promene
boje, vakcina se smatra neispravnom!
J07BJ01 vakcina protiv crvenke
Na~in ~uvanja: Na suvom i tamnom mestu na
(ìvi atenuirani virusi
temperaturi od 2-8°C. Na temperaturi od - rubeole)
20°C rok trajanja 2 godine. Opis: Vakcina protiv crvenke sadrì ìvi ate-
nuirani virus rubeole.
Rok trajanja: 6 meseci.
Indikacije: Imunizacija dece protiv virusa ru-
Registrovani lekovi: beole. Danas je monovalentna vakcina zame-
OPV - T - Institut za imunologiju i virusologi- njena kombinovanom vakcinom protiv malih
ju "Torlak", R. Srbija boginja, rubeole i zau{ki i koristi se samo u
izuzetnim slu~ajevima kada je kontraindiko-
J07BF03 vakcina protiv de~ije vano davanje kombinovane vakcine. Obave-
paralize, trovalentna zna je imunizacija seronegativnih polno zre-
(inaktivisani celi virusi lih èna, kao i svih drugih osoba koje trudnu
ènu mogu izloìti riziku od infekcije.
poliomijelitisa 1, 2 i 3)
Kontraindikacije: Vakcina protiv rubeole je
Registrovani lekovi: kontraindikovana u ranoj trudno}i. Vakcini-
IMOVAX POLIO - Aventis Pasteur S.A., Fran- sanim ènama savetuje se da spre~avaju
cuska trudno}u najmanje mesec dana nakon vakci-
nacije.
J J07BG Vakcine protiv rabijesa
(besnila)
Doziranje i na~in primene: Daje se doza od
0,5 mL duboko s.c. ili i.m.
J07BG01 vakcina protiv besnila Upozorenje: Vakcinisanim ènama savetuje
se da spre~avaju trudno}u najmanje mesec
(inaktivisani celi virusi dana nakon vakcinacije.
rabiesa)
Opis: Vakcina protiv besnila sadrì inaktivisa-
ne cele viruse besnila. J07BK Vakcine protiv vari~ele
Indikacije: Vakcina protiv besnila koristi se za (ov~ijih boginja)
primarnu imunizaciju visokorizi~nih grupa u J07BK01 vakcina protiv ov~ijih
koje spada: laboratorijsko osoblje koje ruku- boginja (ìvi atenuirani
je virusom besnila, osobe koje dolaze u kon-
takt sa ìvotinjama, veterinari i poljski radni-
virusi vari~ele)
ci izloèni pove}anom riziku od ujeda ìvoti- Registrovani lekovi:
nja.) VARILRIX - SmithKlineBeecham Pharm., Bel-
Kontraindikacije: Nema specifi~nih kontrain- gija
dikacija.
Doziranje i na~in primene: Primarna imuni- J07BL vakcine protiv ùte
zacija se vr{i davanjem 3 doze od 1 mL pre- groznice
ma (vremenskom rasporedu) {emi: 0, 7. i 28. J07BL01 ìvi atenuisani virusi ùte
dan. Vakcina se daje duboko s.c. ili i.m. u del-
toidnu regiju ruke. Revakcinacija osoba izlo-
groznice
ènim stalnom riziku vr{i se svake 2-3 godi- Registrovani lekovi:
ne. Imunizacija osoba u krajevima u kojima STAMARIL - Aventis Pasteur S.A., Francuska
postoji izloènost virusu besnila zavisi od ste-
pena rizika i prethodne imunizacije. Naknad-
na imunizacija, prethodno imunizovanih oso-
ba, nije potrebna. Kod neimunizovanih osoba
sa niskorizi~nog podru~ja, potrebno je {to pre
zapo~eti vakcinaciju i to prema {emi: 0., 3.,
7., 14. i 30. dan. Kod osoba sa visokorizi~nog
podru~ja, postupa se isto kao sa osobama sa
niskorizi~nog podru~ja, uz dodatno davanje
humanog imunoglobulina protiv besnila.
J07C Bakterijske i virusne

vakcine, kombinacije
J07C... vakcina protiv difterije i
tetanusa i velikog ka{lja i
Hemofilus influencae tip B
TETRAct - Hib - Aventis Pasteur S.A.,
Francuska
J07C... vakcina protiv difterije i

Hemofilus influencae tip
B, inaktivisana
poliomielitis 1, 2 i 3
PENTACT - Hib - Aventis Pasteur S.A.,
Francuska
J07CA Bakterijske i virusne

vakcine, kombinacije
J07CA02 vakcina protiv difterije i
de~ije paralize (toksoid C.
tetani, toksoid C.
diphtheriae, inaktivisane
cele }elije B. pertussis i
inaktivisani celi virusi
poliomijelitisa 1,2 i 3)
J
TETRACOQ - Aventis Pasteur S.A., Francuska
TETRAXIM - Sanofi Pasteur S.A., Francuska
J07CA05 vakcina protiv difterije i

ùtice B (toksoid C. tetani,
toksoid C. diphtheriae,
inaktivisane cele }elije B.
pertussis i pre~i{}eni
antigeni virusa
hepatitisa B)
TRITANRIX - Aventis Pasteur S.A., Francuska
J07CA06 vakcina protiv Hemofilus

influencae tip B,
adsorbovana difterije i
tetanusa, acelularna
velikog ka{lja i
inaktivisana poliomielitisa
1, 2 i 3
PENTAXIM - Aventis Pasteur S.A., Francuska
372 specijalni deo
J
373
L
2.9 ANTINEOPLASTICI I IMUNOMODULATORI
374 specijalni deo
L
L01
ANTINEOPLASTICI I IMUNOMODULATORI
ANTINEOPLASTICI
L01A alkiliraju}i citostatici
L01AA azotni plikavci
L01AB alkilsulfonati
L01AC etilenimini
L01AD nitrozoureje
L01AG epoksidi
L01AX ostali alkiliraju}i antineoplastici
L01B antimetaboliti
L01BA analozi folne kiseline
L01BB analozi purina
L01BC analozi pirimidina
L01C biljni alkaloidi i drugi prirodni proizvodi
L01CA alkaloidi vinke i analozi
L01CB derivati podofilotoksina
L01CC derivati kolhicina
L01CD taksani
L01CX drugi biljni alkaloidi i prirodni proizvodi
L01D citotoksi~ni antibiotici i srodne supstance
L01DA aktinomicini
L01DB antraciklini i srodne supstance
L01DC ostali citotoksi~ni antibiotici
L01X ostali antineoplastici
L01XA jedinjenja platine
L01XB metilhidrazini
L01XC monoklonska antitela
L01XD lekovi koji se primenjuju u fotodinami~koj terapiji
L01XX ostali antineoplastici
L01XY kombinacije antineoplastika
L02 ENDOKRINOLO[KA TERAPIJA
L02A hormoni i srodni lekovi
L02AA estrogeni
L02AB gestageni
L02AE analozi hormona koji osloba|aju gonadotropin
L02AX ostali hormoni
L02B hormonski antagonisti i srodni lekovi
L02BA antiestrogeni
L02BB antiandrogeni
L02BG inhibitori enzima
L03 IMUNOSTIMULANSI
L03A citokini i imunomodulatori
L03AA faktori stimulisanja kolonije (citokini)
L03AB interferoni
L03AC interleukini
L03AX ostali citokini i imunomodulatori
L04 IMUNOSUPRESIVNA SREDSTVA
L04A imunosupresivi
L04AA selektivni imunosupresivi
L04AX ostali imunosupresivi
L antineoplastici i imunomodulatori 375
zno - zavisna mijelosupresija. Pored ovoga i
L01 ANTINEOPLASTICI
Opis: Le~enje malignih bolesti sprovodi se hi-
drugih neèljenih dejstava koja prouzrokuju
citostatici, produèna upotreba ovih lekova
dovodi do ozbiljnog o{te}enja gametogeneze
rur{kim putem, primenom hemioterapije, i do pove}ane u~estalosti akutnih leukemija.
zra~enja, endokrinolo{kom terapijom i imu-
noterapijom. Hemioterapija je terapija izbo-
ra kod mnogih hemiosenzitivnih tumora, a L01AA Azotni plikavci
napredak, na tom polju, doveo je do zna~aj- Opis: Ciklofosfamid se upotrebljava u le~e-
nog porasta izle~enja bolesnika sa pojedinim nju akutnih i hroni~nih leukemija, malignih
solidnim tumorima i hematolo{kim malignim limfoma, solidnih tumora, te{kih oblika auto-
bolestima. imunih bolesti, u pripremi za transplantaciju
mati~nih }elija hematopoeze, kao i u sklopu
Hemioterapija se primenjuje u cilju izlecenja
imunosupresijskog le~enja nakon presa|iva-
(limfomi, neki oblici leukemija, tumori ger-
nja organa. Primenjuje se oralno ili i.v. Akro-
minativnih }elija) i u sklopu palijativnog le-
lein, metabolit ciklofosfamida u mokra}i, mo-
~enja onkolo{kih bolesnika sa ciljem produ-
è prouzrokovati hemoragi~ni cistitis, retko i
ènja ìvota i pobolj{anja kvaliteta ìvljenja.
ozbiljno neèljeno dejstvo. Zbog toga se pre-
Svaka primena hemioterapije je rizi~na, jer
poru~uje pove}an unos te~nosti do 48 sati
svaki citostatik, osim antitumorskog u~inka,
nakon i.v. primene, kao i paralelna primena
o{te}uje i zdrava tkiva, pa je, pri odabiru va-
leka koji {titi mokra}ne puteve (mesna) kod
`no dobro proceniti odnos izme|u o~ekivane
doze ve}e od 2 g ciklofosfamida i.v.
koristi i prihvatljive toksi~nosti. Va`no je kod
svakog bolesnika ta~no odrediti kona~ni cilj Hlorambucil se upotrebljava u le~enju hro-
primene hemioterapije, pre svakog ciklusa, ni~ne limfocitne leukemije, limfoma,
proceniti postignuti terapijski uspeh, upore- Walden-stromove makroglobulinemije, kao i
uznapredovalog adenokarcinoma jajnika.
diti ga sa zapaènim neèljenim dejstvima i,
na osnovu dobijenih podataka, odlu~iti o da-
ljoj terapiji. Primena hemioterapije zahteva
Primenjuje se u obliku tableta. Naj~e{}e ne-
èljeno dejstvo je supresija kostne srì, a re-
L
specijalisti~ko obrazovanje kao i iskustvo u |e su prisutne gastrointestinalne smetnje
primeni ovih lekova. Potrebno je poznavati (mu~nina, povra}anje, proliv, erozije na slu-
detaljno osobine svakog leka, interakcije sa znici usne {upljine). Opisane su i ko`ne pro-
drugim citostaticima, jer se le~enje, ~esto, mene koje mogu progredirati u Stevens-
sprovodi kombinacijom lekova, kao i metabo- Johnson-ov sindrom ili u toksi~nu epidermal-
li~ke puteve lekova u organizmu. Zbog svega nu nekrolizu.
navedenog, preporu~uje se: Melfalan se koristi u le~enju multiplog mije-
• Samo specijalisti iskusni u le~enju zlo}ud- loma, limfoma i solidnih tumora, kao i u sklo-
nih bolesti, koji dobro poznaju na~in delo- pu pripreme za transplantaciju mati~nih }eli-
vanja i neèljena dejstva ovih lekova, mogu ja hematopoeze. Daje se oralno ili i.v. Obi~no
primenjivati citostatike. se primenjuje u ciklusima na 6 nedelja zbog
svoje hematolo{ke toksi~nosti.
• Neophodno je, pre primene navedenih le-
kova, detaljno prou~iti uputstvo i drugu Hlormetin (mustin) je lek koji se danas re|e
dostupnu literaturu o leku. To se odnosi i koristi. Jedino se jo{ primenjuje u le~enju
na proveru preporu~ene doze leka u odre- Hodgkinove bolesti. Primenjuje se samo kao
|enoj indikaciji, kao i na specifi~na neèlje- sveè spremljen rastvor za brzu, i.v. primenu.
na dejstva. Od neèljenih dejstava, najizraènija su mu~-
nina i povra}anje i nekroza tkiva pri ekstrava-
Za ve}inu lekova nisu navedene doze, jer one
zaciji.
mogu da variraju u zavisnosti od indikacije i
primenjene terapijske kombinacije. Takodje Ifosfamid se upotrebljava u le~enju solidnih
je va`no napomenuti da je pri rukovanju tumora i limfoma. Primenjuje se i.v. Naj~e{}a
ovim lekovima i u njihovoj pripremi potrebno neèljena dejstva su hematolo{ka toksi~nost i
po{tovati posebne mere opreza. hemoragijski cistitisi zbog ~ega se, obavezno,
kombinuje sa mesnom, a prema predvi|e-
nom protokolu.
L01A Alkiliraju}i citostatici
Opis: Ovo je najstarija poznata grupa lekova
koja se koristi za le~enje malignih bolesti. Ovi
L01AA01 ciklofosfamid
lekovi se upli}u u }elijski ciklus o{te}uju}i (Cyclophosphamide)
DNA. Njihovo glavno neèljeno dejstvo je do- FarKl: CITOSTATIK (ALKILANS)
376 specijalni deo
Delovanje: v. uvod (L01AA). Neèljena dejstva: v. uvod (L01)

Indikacije: v. uvod (L01AA). Interakcije: v. Poglavlje III.
Kontraindikacije: Preosetljivost na ciklofos- Upozorenje: smanjiti dozu kod o{te}enja bu-
famid, trudno}a, dojenje, mijelosupresija, brega i jetre.
porfirija.
Neèljena dejstva: anoreksija, mu~nina, po-
vra}anje, abdominalni bol, hepatotoksi~nost, L01AB Alkilsulfonati
leukopenija, trombocitopenija, anemija, re- L01AB01 busulfan (Busulfan)
verzibilna alopecija, anafilaksa. FarKl: CITOSTATIK (ALKILANS)
Interakcije: v. Poglavlje III. Opis: Busulfan se upotrebljava za le~enje
Doziranje: zavisi od terapijskog protokola. hroni~ne granulocitne leukemije. Primenjuje
Upozorenje: insuficijencija jetre ili bubrega. se oralno. Nu`ne su bri`ljive hematolo{ke
Preporu~uje se uzimanje dosta te~nosti u peri- kontrole da bi se izbegla opasnost ireverzibil-
odu primene leka. ne aplazije kostne srì. êsto se pojavljuje hi-
perpigmentacija koè, a nakon dugotrajnog
Registrovani lekovi: le~enja, moè se razviti i difuzna intersticij-
CYTOXAN - Bristol-Myers Squibb, [vajcarska ska fibroza plu}a sa progresivnom dispnejom
CYCLOGAL - PharmaSwiss, R. Srbija i neproduktivnim ka{ljem.
Delovanje: v. uvod (L01AB).
L01AA02 hlorambucil Indikacije: v. opis.
(Chlorambucil) Kontraindikacije: Preosetljivost na supstan-
FarKl: CITOSTATIK (ALKILANS) cu, trudno}a, dojenje, supresija kostne srì.
Registrovani lekovi: Neèljena dejstva: v. uvod (L01 i L01AB).
LEUKERAN - GlaxoSmithKline Export Ltd., V. Interakcije: Istovremena primena sa tiogvani-
Britanija nom uzrokuje nodularnu regenerativnu hi-
perplaziju jetre, portalnu hipertenziju i vari-
L01AA03 melfalan (Melphalan) kozitete jednjaka. v. i Poglavlje III.
FarKl: CITOSTATIK (ALKILANS) Doziranje: oralno: 0,06 mg/kg u indukcij-
skom le~enju hroni~ne granulocitne leukemi-
Delovanje: v. uvod (L01AA).
L Indikacije: v. uvod (L01AA).
Kontraindikacije: Preosetljivost na supstan-
je, u terapiji odràvanja 0,5-2 mg/dan.
Upozorenje: Pre primene, potrebno je kori-
govati hiperurikemiju i/ili hiperurikozuriju
cu. koje ~esto prate hroni~nu granulocitnu leuke-
Neèljena dejstva: periferni neuritis, dijare- miju; potrebne su ~este hematolo{ke kontro-
ja, mu~nina, povra}anje, somnolencija, farin- le da bi se izbegla ireverzibilna aplazija kost-
gitis, suva usta, leukopenija, trombocitopeni- ne srì.
ja, anemija, supresija kostne srì, reverzibilna
alopecija, pruritus, urtikarija. Registrovani lekovi:
MYLERAN - GlaxoSmithKline Export Ltd., V.
Britanija
Doziranje: tablete: 0,15-0,30 mg/kg/dan to-
kom 4-6 dana svakih 4-8 nedelja.
Upozorenje: Potreban je oprez kod bolesnika L01AC Etilenimini
sa teìm o{te}enjem bubre`ne funkcije L01AC01 tiotepa (Thiotepa)
Registrovani lekovi: FarKl: CITOSTATIK (ALKILANS)
ALKERAN - GlaxoSmithKline Export Ltd., V. Opis: Tiotepa se danas mnogo re|e koristi.
Britanija Skoro jedino indikaciono podru~je predsta-
vlja intrakavitarno ubrizgavanje kod pleural-
nih izliva ili kod karcinoma mokra}ne be{ike.
L01AA05 hlormetin (mustin) Izuzetno retko se koristi i kod karcinoma doj-
(Chlormethine) ke, parenteralno.
FarKl: CITOSTATIK
(ALKILANS - AZOTNI PLIKAVAC)
L01AD Nitrozoureje
L01AA06 ifosfamid (Ifosfamide) L01AD01 karmustin (Carmustine)
FarKl: CITOSTATIK FarKl: CITOSTATIK (ALKILANS)
(ALKILANS - AZOTNI PLIKAVAC)) Opis: Karmustin se primenjuje i.v. Naj~e{}e
Delovanje: v. uvod (L01A). indikacije su: multipli mijelom, limfomi i tu-
Indikacije: v. uvod (L01A). mori mozga. Od neèljenih dejstava, najizra-
ènija je pozna mijelosupresija, kao i retka,
pozna fibroza plu}a.
cu, teè o{te}enje bubrega, trudno}a i doje-
nje, teè o{te}enje kostne srì.
L01AD02 lomustin (Lomustine) DNA i replikaciju }elije. Upotrebljava se u ob-

FarKl: CITOSTATIK (ALKILANS) liku tableta, i.v. i i.m. injekcija, a daje se i in-
Opis: Lomustin se primenjuje oralno. Naj~e- tratekalno. Intratekalno se primenjuje u pro-
{}e se koristi u le~enju Hodgkinove bolesti i filaksi infiltracije CNS-a u akutnim leukemi-
tumora mozga. Neèljana dejstva su sli~na jama, kao i za le~enje tumorske infiltracije.
kao kod karmustina. Pored primene kod obolelih od malignih bole-
sti, upotrebljava se i u le~enju te{kih oblika
psorijaze, kao i te{kog aktivnog reumatoid-
L01AX Ostali alkiliraju}i nog artritisa. Kod pacijenata sa te{kim o{te-
antineoplastici }enjem bubrega je kontraindikovana prime-
L01AX03 temozolomid na, jer se dominantno izlu~uje putem bubre-
ga. Oralna ili parenteralna primena kalcijum
(Temozolomide) folata moè spre~iti ili ublaìti metotreksa-
FarKl: CITOSTATIK (ALKILANS) tom uzrokovan mukozitis ili mijelosupresiju,
Registrovani lekovi: ali se ova dva leka mogu kombinovati samo
TEMODAL - Schering Plough Central East po odre|enom protokolu.
AG, [vajcarska Indikacije: Koristi se za le~enje horiokarcino-
ma, akutne limfati~ne leukemije, ne Hodgki-
L01AX04 dakarbazin (Dacarbazine) novih limfoma, tumora kosti, karcinoma doj-
FarKl: CITOSTATIK (ALKILANS) ke kao i drugih solidnih tumora.
Opis: Dakarbazin se upotrebljava u le~enju Kontraindikacije: Preosetljivost na metotrek-
metastatskog melanoma, Hodgkinove bole- sat, sindrom imunodeficijencije, insuficijenci-
sti, kao i sarkoma mekih tkiva. Uvek se prija kostne srì, bubrega i jetre, trudno}a, doje-
menjuje i.v. infuzijom, a kod nekih tumora, i nje.
intraarterijskom infuzijom. Zbog hematolo- Neèljena dejstva: Izaziva mijelosupresiju,
{ke toksi~nosti, potrebna je ~esta kontrola mukozitis i retko pneumonitis i o{te}enje je-
krvne slike. Mu~nina i povra}anje su uobi~a- tre.
jena neèljena dejstva. Interakcije: v. Poglavlje III.
Delovanje: v. uvod (L01AX). Doziranje: individualno, zavisi od indikacije i
Indikacije: v. uvod. terapijskog protokola.
Kontraindikacije: Trudno}a i dojenje.
Neèljena dejstva: v. uvod.
Upozorenje: Kod bubre`ne insuficijencije i
o{te}enja jetre, primenjuje se oprezno i u ma-
L
Interakcije: Oprez kod istovremene primene njim dozama. Oprez u primeni je potreban
sa ciklosporinom, potencira se imunosupresi- kod bolesnika sa ascitesom.
ja uz rizik razvoja pseudolimfoma. Registrovani lekovi:
Upozorenje: Potrebno je pa`ljivo pra}enje METHOTREXAT - Ebewe Arzneimittel GmbH,
hematolo{kih parametara. Oprez je potreban Austrija
i pri rukovanju, moè izazvati lokalne prome- METHOTREXAT - Pliva - Lachema A.S., ê-
ne. {ka
METHOTREXATE - Pfizer Enterprises
S.A.R.L., Luksemburg
DACARBAZIN - Pliva-Lachema, êska
DACARBAZINE - Therabel Pharma S.A.,
Belgija L01BA04 pemetreksed
DETICENE - Aventis Pharma, Francuska (Pemetrexed)
FarKl: CITOSTATIK, ANALOG FOLNE KISE-
L01B Antimetaboliti LINE
Opis: Antimetaboliti deluju tako {to se ugra- Delovanje: Pemetreksed svoje dejstvo ispolja-
|uju u nukleinske kiseline ili spre~avaju nor- va inhibicijom timidilat transferaze i drugih
malnu }elijsku deobu inhibicijom delovanja folat-zavisnih enzima.
va`nih }elijskih enzima. Indikacije: U kombinaciji sa cisplatinom u
tretmanu malignog pleuralnog mezotelioma;
posle primene primarne hemioterapije, kao
L01BA Analozi folne kiseline terapija drugog reda, u tretmanu uznapre-
L01BA01 metotreksat dovalog ili metastaziranog „non-small cell“
(Methotrexate) i L04AX03 karcinoma plu}a
- oralni oblici Kontraindikacije: Te{ke hipersenzitivne reak-
FarKl: CITOSTATIK (ANTIMETABOLIT) cije na aktivnu supstancu ili na druge ingre-
dijente preparata
Delovanje: Metotreksat je citostatik iz grupe
antimetabolita koji kompetitivno inhibira di- Neèljena dejstva: Mu~nina, povra}anje,
hidrofolat - reduktazu i time inhibira sintezu konstipacija, anoreksija, stomatitis, faringi-
tis, infekcije, zamor, groznica, ra{, deskva-
378 specijalni deo
macija i hematolo{ke promene (neutropeni- L01BB04 kladribin

ja, leukopenija, anemija) FarmKl: CITOSTATIK (ANTIMETABOLIT)
Interakcije: Dosada{nja pretklini~ka i Registrovani lekovi:
klini~ka iskustva ukazuju da hemioterapijski LITAK 10 Solution - Lipomed, [vajcarska
agensi, vitamin C, aspirin, kao i lekovi koji se
metaboli{u preko citohrom P450 enzima, ne
remete farmakokinetski profil pemetrekseda. L01BB05 fludarabin (Fludarabine)
Pokazano je da dnevne doze ibuprofena od FarKl: CITOSTATIK (ANTIMETABOLIT)
400 mg mogu uticati na redukciju klirensa Delovanje: Posle brze konverzije, aktivni me-
pemetrekseda za oko 20%, ~ak i kod pacije- tabolit fludarabina inhibira DNA sintezu; ta-
nata sa normalnom renalnom funkcijom. ~an mehanizam dejstva nije jo{ potpuno ob-
Doziranje: preporu~ena doza od 500 mg/m2 ja{njen.
daje se i.v. inf. tokom 10 minuta 1. dana u Indikacije: le~enje bolesnika sa B }elijskom
ciklusu od 21 dan. hroni~nom limfocitnom leukemijom, kod ko-
Predoziranje: Retko se de{ava; uz pojavu jih nije postignut zadovoljavaju}i terapijski
supresije kostne srì (neutropenija, anemija i odgovor sa jednim od alkiliraju}ih lekova.
trombocitopenija); mogu}a je i pojava Kod mla|ih bolesnika, kod kojih se predvi|a
groznice, dijareje , mukozitisa i ra{a. agresivan terapijski pristup, moè se prime-
Upozorenje: U pripremi rastvora za infuziju, njivati, ve}, u po~etku le~enja.
neophodno je po{tovati i primeniti sve proce- Kontraindikacije: Preosetljivost na lek ili na
dure koje su propisane kod pripreme drugih njegove sastojke, klirens kreatinina manji od
potencijalno toksi~nih antikancerskih 30 mL/min, trudo}a, dojenje, pozitivan Co-
preparata. ombs-ov test, akutne infekcije.
Neèljena dejstva: Parestezija, bol u mi{i}i-
ma, mu~nina, povra}anje, ka{alj, ra{, grozni-
ALIMTA - Lilly France S.A. Francuska
ca, stomatitis, hemoliti~ka anemija, trombo-
citopenija, neutropenija. Izaziva ozbiljnu su-
L01BB Analozi purina presiju kostne srì i gastrointestinalno krva-
L01BB02 merkaptopurin vljenje. Retko su opisane pojave neurolo{ke i
pulmolo{ke toksi~nosti.
(Mercaptopurine)
L FarKl: CITOSTATIK (ANTIMETABOLIT)
Delovanje: Intracelularno prelazi u aktivnu
Doziranje: Primenjuje se i.v.: 25 mg/m2/dan
u toku 5 uzastopnih dana svakih 28 dana.
formu koja inhibira DNA i RNA sintezu. Re- Upozorenje: Oprez u doziranju kod bolesni-
sorbuje se posle oralne primene nekomplet- ka sa bubre`nom insuficijencijom. Oprez je
no, oko 50%, dobro se distribuira i metaboli- potreban zbog mogu}nosti nastanka ozbilj-
{e se u jetri, a podleè efektu prvog prolaza nih autoimunih hemoliti~kih anemija.
kroz jetru. Registrovani lekovi:
Indikacije: Akutne leukemije. FLUDARA - Schering A.G., Nema~ka
Kontraindikacije: Nema apsolutnih kontrain-
dikacija. L01BC Analozi pirimidina
Neèljena dejstva: v. uvod (L01 i L01BB), su- L01BC01 citarabin (Cytarabine)
presija kostne srì, kao i o{te}enje jetre.
FarKl: CITOSTATIK (ANTIMETABOLIT)
Interakcije: Sa alopurinolom (v. Poglavlje III).
Delovanje: Aktivni metabolit, kompetitivno
Doziranje: oralno: 2,5 mg/kg/dan.; treba ga inhibi{e DNK polimerazu.
uzimati uz jelo.
Indikacije: akutna (mijelocitna i limfocitna)
Upozorenje: Oprez je kod pacijenata koji su leukemija.
na radioterapiji. Smanjiti dozu na ~etvrtinu
Kontraindikacije: Preosetljivost na citarabin,
uobi~ajene doze kod primene sa alopurino-
potencijalno toksi~an u trudno}i.
lom.
Neèljena dejstva: oralne ulceracije, analne
Registrovani lekovi: lezije, mu~nina, povra}anje, dijareja, ra{. Vi-
PURI-NETHOL - GlaxoSmithKline Export soke doze izazivaju ozbiljna neèljena dej-
Ltd., V. Britanija stva (mijelosupresiju, o{te}enje jetre, mijalgi-
ju, groznicu, anafilaksu, perifernu neuropati-
L01BB03 tiogvanin (Tioguanine) ju, edem plu}a, perikarditis).
FarKl: CITOSTATIK Interakcije: v. Poglavlje III.
(ANTIMETABOLIT) Predoziranje: Pri primeni visokih doza, treba
Registrovani lekovi: primeniti preventivno kortikosteroidne kapi
LANVIS - GlaxoSmithKline Export Ltd., za o~i da bi se izbegao citarabinom izazvan
V. Britanija konjunktivitis.

ALEXAN - Ebewe Pharma GmbH, Austrija GEMZAR - Eli Lilly Svis S.A., [vajcarska
CYTOSAR - Pfizer Enterprises S.A.R.L.,
Luksemburg L01BC06 kapecitabin
(Capecitabine)
L01BC02 fluorouracil (Fluorouracil) FarKl: CITOSTATIK (ANTIMETABOLIT)
FarKl: CITOSTATIK (ANTIMETABOLIT) Opis: Kapecitabin se metaboli{e u samom tu-
Delovanje: Fluorouracil blokira metilaciju i moru u fluorouracil. Primenjuje se oralno
inhibira timidilat sintetazu; delotvoran je u kao monoterapija ili u novije vreme i u kom-
le~enju karcinoma kolona, rektuma, dojke, bonacijama sa drugim citostaticima. Naj~e{}e
èluca i pankreasa. Naj~e{}e se primenjuje u se primenjuje kod kolorektalnog karcinoma,
kombinaciji sa folnom kiselinom prema pro- karcinoma dojke.
tokolu za le~enje kolorektalnih karcinoma. Neèljena dejstva: Od neèljenih dejstava,
Indikacije: v. delovanje. naj~e{}a su: dijareja i sindrom "{aka-stopalo".
Kontraindikacije: Teà insuficijencija jetre i Registrovani lekovi:
kostne srì, nekontrolisane infekcije, preose-
XELODA - F. Hoffmann-La Roche, [vajcarska
tljivost na fluorouracil.
Neèljena dejstva: êsta neèljena dejstva su
mijelosupresija, mukozitis, pojava sindroma L01C Biljni alkaloidi i drugi
"{aka-stopalo" (sindrom palmarno - plantar- prirodni proizvodi
ne eritrodizestezije), dermatitis, alopecija, L01CA Alkaloidi vinke i analozi
stomatitis, mu~nina, povra}anje, dijareja, Opis: Vinka alkaloidi, (vinblastin, vinkristin i
anoreksija, a u ve}im dozama su zapaène i vindesin) koriste se u le~enju akutnih leuke-
kardijalne komplikacije koje mogu biti i fatal- mija, limfoma i mnogih solidnih tumora. Da-
ne. ju se isklju~ivo i.v. Naj~e{}a neèljena dejstva
Interakcije: Istovremena primena kalcijum su mijelosupresija, reverzibilna alopecija, op-
folinata (folinska kiselina) poja~ava toksi~- stipacija, kao i neurolo{ka toksi~nost, koja se
nost. v. Poglavlje III. manifestuje perifernim neuropatijama (trnje-
Doziranje: Daje se i.v., prema utvr|enom nje prstiju, gubitak dubokih tetivnih refleksa,
protokolu.
Upozorenje: Potreban je oprez pri rukovanju
periferni neuritis), glavoboljom i retko kon-
vulzijama. Ukoliko su neurolo{ki simptomi
ozbiljni, doza se mora smanjiti. Obi~no su ne-
L
urolo{ke smetnje prolazne, a oporavak je
5-FLUOROURACIL - Ebewe Arzneimittel
spor. Vinorelbin je semisintetski vinka alka-
GmbH, Austrija
loid, novije generacije, koji se najvi{e koristi
EFUDIX - ICN Pharmaceuticals Inc., SAD
u le~enju odmaklog karcinoma dojke (u po-
stantraciklinskoj terapiji) ili odmaklog nesit-
L01BC03 tegafur (Tegafur) no}elijskog karcinoma plu}a. Neèljena dej-
FarKl: CITOSTATIK (ANTIMETABOLIT) stva su mu sli~na kao kod ostalih vinka alka-
loida, s tim {to, u slu~aju ekstravazacije, iza-
L01BC05 gemcitabin (Gemcitabine) ziva masivnu nekrozu tkiva koju je, nekada,
FarKl: CITOSTATIK (ANTIMETABOLIT) te{ko sanirati.
Delovanje: Gemcitabin se primenjuje i.v. u
kombinaciji sa drugim lekovima za le~enje L01CA01 vinblastin (Vinblastine)
nesitno}elijskog karcinoma plu}a, karcinoma FarKl: CITOSTATIK (BILJNI ALKALOID)
pankreasa i mokra}ne be{ike. Delovanje: v. uvod (L01CA).
Kontraindikacije: preosetljivost na lek. Indikacije: v. uvod (L01CA).
Neèljena dejstva: su blaga i naj~e{}e se ma- Kontraindikacije: infekcije.
nifestuju gastrointestinalnim tegobama, ma- Interakcije: v. Poglavlje III.
da su zabeleèna i oste}enja bubre`ne i plu}- Doziranje: prema protokolu.
ne funkcije kao i hemoliti~ka anemija, pare-
stezija, somnolencija, edem, konstipacija ili Upozorenje: Oprez pri rukovanju, izaziva lo-
dijareja, mu~nina, stomatitis, povra}anje, he- kalnu iritaciju. Oprez kod doziranja kod bole-
maturija, proteinurija, anemija, leukopenija, snika sa o{te}enom jetrom.
neutropenija, trombocitopenija, hemoragija, Registrovani lekovi:
dispneja, bronhospazam, alopecija, ra{, gro- VELBE - Eli Lilly Svis S.A., [vajcarska
znica, infekcije. VINBLASTIN - Gedeon Richter, Ma|arska
Doziranje: prema utvr|enom protokolu.
Upozorenje: Neophodno je pra}enje jetrinih i L01CA02 vinkristin (Vincristine)
bubre`nih funkcija; nema dovoljno podataka FarKl: CITOSTATIK (BILJNI ALKALOID)
za primenu u pedijatriji. Delovanje: v. uvod (L01CA).
380 specijalni deo
Indikacije: v. uvod (L01CA). stastatskog karcinoma dojke i nesitno}elij-

Kontraindikacije: Nema apsolutnih kontrain- skih tumora karcinoma bronha. Primenjuje
dikacija. se i.v. Docetaksel se primenjuje u le~enju tu-
Neèljena dejstva: v. uvod (L01 i L01CA). mora dojke, jajnika i plu}a. Kod bolesnica sa
tumorom dojke, primenjuje se, ukoliko je pr-
va linija terapije sa antraciklinima bila neu-
Doziranje: prema protokolu. spe{na. Da bi se spre~ile reakcije preosetljivo-
Upozorenje: Oprez pri rukovanju, iritira tkiva. sti, kao i edemi, preporu~uje se primena kor-
Oprez pri doziranju kod bolesnika sa o{te}e- tikosteroida, tokom 5 dana po ta~no odre|e-
nom jetrom. nom protokolu.
ONCOVIN - Eli Lilly Svis S.A., [vajcarska L01CD01 paklitaksel (Paclitaxel)
VINCRISTINE - Gedeon Richter, Ma|arska FarKl: CITOSTATIK
VINCRISTINE - Pfizer Enterprises S.A.R.L., Delovanje: v. uvod (L01CD).
Luksemburg
Indikacije: v. uvod (L01CD).
Kontraindikacije: Preosetljivost na paklitak-
L01CA03 vindesin (Vindesine) sel i druge sastojke leka.
FarKl: CITOSTATIK (BILJNI ALKALOID)
Neèljena dejstva: mijelosupresija, periferna
neuropatija i kardiovaskularne smetnje, alo-
L01CB Derivati podofilotoksina pecija, bol u mi{i}ima.
Opis: Etopozid se upotrebljava u le~enju tu- Interakcije: v. Poglavlje III.
mora testisa, sitno}elijskog karcinoma bron- Upozorenje: Potrebna premedikacija radi iz-
ha, kao i limfoma. Daje se u obliku tableta ili begavanja te{kih reakcija preosetljivosti. Ona
spore i.v. infuzije. Delotvorna oralna doza je, se sastoji u primeni kortikosteroida, antihi-
obi~no, oko dva puta ve}a od i.v. doze. Mije- staminika i antagonista H2 receptora prema
losupresija je, naj~e{}e, neèljeno dejstvo, a utvrdjenom protokolu. Uprkos premedikaciji,
dolazi i do alopecije, mu~nine, povra}anja, ipak se mogu pojaviti reakcije preosetljivosti,
kao i periferne neuropatije, anafilati~ke re- obi~no bradikardija i asimptomatska hipoten-
akcije. zija. Kada se upotrebljava u kombinaciji, tre-
L L01CB01 etopozid (Etoposide)

ba ga primeniti pre cisplatina, a ako se kombi-
nuje sa antraciklinima, primenjuje se posle
njih. Verovatno se izlu~uje u maj~ino mleko;
FarKl: CITOSTATIK (ANTIMITOTIK)
izbegavati dojenje.
Delovanje: v. uvod (L01CB).
Indikacije: v. uvod (L01CB). Registrovani lekovi:
PACLITAXEL Ebewe - Ebewe Pharma GmbH,
Kontraindikacije: Preosetljivost na etopozid,
Austrija
trudno}a.
TAXOL - Bristol-Myers Squibb, [vajcarska
Neèljena dejstva: Vidi uvod (L01 i L01CB). TAXOGAL - PharmaSwiss+, R. Srbija
Upozorenje: Oprez pri rukovanju, iritira tki- L01CD02 docetaksel (Docetaxel)
va. Oprez pri doziranju kod bolesnika sa o{te- FarKl: CITOSTATIK (ANTIMITOTIK)
}enom funkcijom jetre. Ne sme se davati br-
Delovanje: v. uvod (L01CD).
zom i.v. injekcijom.
Indikacije: v. uvod (L01CD).
Registrovani lekovi: Kontraindikacije: Preosetljivost na docetak-
ETOPOSID - Ebewe Arzneimittel GmbH, sel.
Austrija Neèljena dejstva: Izaziva mijelosupresiju,
ETOPOSIDE - Pfizer Enterprises S.A.R.L., alopeciju, ko`ne promene, kao i edeme.
Luksemburg
LASTET - Nippon Kayaku Co LTD, Japan Interakcije: v. Poglavlje III.
VEPEGAL - PharmaSwiss, R. Srbija Upozorenje: Potrebna premedikacija radi iz-
VEPESID - Bristol-Myers Squibb, [vajcarska begavanja te{kih reakcija preosetljivosti.
Oprez pri doziranju kod o{te}enja jetre. Neo-
phodna prethodna primena kortikosteroida
L01CD Taksani prema utvrdjenom protokolu u cilju preven-
Opis: Paklitaksel inhibira normalnu dinami- cije edema.
ku reorganizacije mreè mikrotubula, koja je
neophodna za odvijanje vitalnih funkcija }e-
TAXOTERE - Aventis Pharma, Francuska
lije u interfazi i mitozi. Koristi se kao lek iz-
bora u kombinaciji sa karboplatinom ili ci-
splatinom u le~enju uznapredovalog karcino-
ma jajnika. Tako|e, koristi se i u le~enju me-
L01D Citotoksi~ni antibiotici i bilirubin do 5 puta ve}i od gornje normalne

srodne supstance vrednosti), doza se smanjuje za 50%.
Idarubicin, zbog visoke liposolubilnosti, bolje
L01DA Aktinomicini prodire u }elije od doksorubicina ili daunoru-
L01DA01 daktinomicin bicina. Koristi se za le~enje leukemija i limfo-
(Dactinomycin) ma. Jedini je antraciklinski citostatik koji se
FarKl: CITOSTATIK (ANTIBIOTIK) daje i oralno i i.v. Neèljena dejstva su sli~na
Opis: Daktinomicin se, uglavnom, primenjuje kao i kod drugih antraciklina: mijelosupresi-
u pedijatrijskoj onkologiji. Mehanizam dej- ja, mu~nina, povra}anje, kardiotoksi~nost,
stava i toksi~ni efekti su sli~ni kao i kod dok- porast enzima jetre i bilirubina.
sorubicina, s tim {to je manje kardiotoksi~an. Mitoksantron je strukturno sli~an doksorubi-
Primenjuje se i.v. cinu. Koristi se za le~enje karcinoma dojke,
limfoma, akutnih leukemija. Primenjuje se
i.v. Osim mijelosupresije, opisani su i slu~aje-
L01DB Antraciklini i srodne vi kardiotoksi~nosti (dekompenzacija), zbog
supstance ~ega se ne preporu~uje da kumulativna doza
Opis: Lekovi iz ove grupe {iroko se primenju- pre|e 160 mg/m2.
ju, ali istovremenu primenu sa radioterapi-
jom treba izbegavati zbog poja~anja toksi~- L01DB01 doksorubicin
nih efekata. Antraciklini deluju citotoksi~no
na DNA na vi{e na~ina, a jedan od njih je i
(Doxorubicin)
stvaranje kovalentnog kompleksa topoizome- FarKl: CITOSTATIK (ANTIBIOTIK)
raza II-DNA, ~ime onemogu}avaju topoizo- Delovanje: v. uvod (L01DB).
merazu u procesu deobe }elije {to dovodi do Indikacije: v. uvod (L01DB).
o{te}enja DNA lanca. Osloba|anje slobodnih Kontraindikacije: ozbiljna imunosupresija
radikala, dodatno o{te}uje belan~evine }elija. izazvana prethodnom hemioterapijom ili zra-
Ovi lekovi se {iroko upotrebljavaju u onkolo- ~enjem, sr~ana oboljenja, posebno te{ki pore-
giji i predstavljaju sastavni deo mnogih me}aji ritma, insuficijencija miokarda.
osnovnih polihemioterapijskih shema. Osim Neèljena dejstva: v. uvod (L01DB).
mitoksantrona, svi navedeni lekovi su antra- Interakcije: v. i Poglavlje III.
ciklinski antibiotici.
Doksorubicin je jedan od najkorisnijih i najvi-
{e kori{}enih citotoksi~nih lekova. Upotre-
bljava se za le~enje mnogih solidnih tumora,
Upozorenje: Kao daunorubicin.
L
malignih limfoma, kao i leukemija. Daje se u ADRIBLASTINA R.D. - Pfizer Italija S.R.L.,
kratkotrajnoj i.v. infuziji. Uobi~ajena neèlje- Italija
na dejstva su mijelosupresija, mu~nina i po- CAELYX - Schering Plough Central East,
vra}anje, mukozitis, alopecija, a jedno od [vajcarska
specifi~nih dejstava je i kardiotoksi~nost. DOXORUBICIN - Ebewe Arzneimittel GmbH,
Zbog kardiotoksi~nosti, preporu~uje se stalna Austrija
kardiolo{ka kontrola. Zbog pomenute kardio-
toksi~nosti, maksimalna kumulativna doza L01DB02 daunorubicin
primenjena tokom ìvota ne sme da pre|e (Daunorubicin)
450-550 mg/m2. Kod povi{enog nivoa serum- FarKl: CITOSTATIK (ANTIBIOTIK)
skog bilirubina, neophodno je smanjenje do-
Delovanje: v. uvod (L01DB).
ze leka. Ukoliko do|e do ekstravazacije, mo-
gu}a je nekroza okolnih tkiva. Indikacije: Akutna limfati~na i mijeloidna le-
ukemija.
Daunorubicin ima sli~na dejstva i neèljene
efekte kao i doksorubicin. Najvi{e se prime- Kontraindikacije: sr~ana oboljenja, insufici-
njuje za le~enje akutnih leukemija. Ne prepo- jencija miokarda, ozbiljna imunosupresija
ru~uje se njegova primena kod pacijenata sa izazvana prethodnom hemioterapijom ili zra-
o{te}enjem miokarda, a rizik za razvijanje ~enjem.
miokardiopatije raste pri kumulativnim doza- Neèljena dejstva: v. uvod (L01DB). Istovre-
ma od 20 mg/kg ili ve}im. mena primena zra~enja poja~ava ko`ne reak-
Epirubicin se, kao i doksorubicin, primenjuje cije i mukozitis.
u le~enju solidnih tumora (posebno u le~enju Interakcije: v. Poglavlje III.
tumora dojke), leukemija i limfoma. Daje se Doziranje: prema utvr|enom protokolu.
i.v., ili intravezikalno kod karcinoma mokra}- Upozorenje: Oprez pri rukovanju i davanju,
ne be{ike. Izaziva mijelosupresiju, alopeciju, kod ekstravazacije nastaju nekroze tkiva.
mu~ninu i povra}anje, proliv, kao i mukozitis. Smanjiti dozu kod insuficijencije jetre i bu-
Zbog kardiotoksi~nosti preporu~uje se da brega. Pratiti vrednosti hematokrita, ureju,
maksimalna kumulativna doza ne pre|e 0,9- kreatinin.
1 g/m2. U slu~aju o{te}enja jetre (serumski
382 specijalni deo

DAUNOBLASTINA - Pfizer Enterprises MITOXANTRON ÑEbeweì - Ebewe Pharma
S.A.R.L., Luksemburg GmbH, Austrija
NOVANTRONE - Wyeth-Lederle Pharma, Au-
L01DB03 epirubicin (Epirubicin) strija
FarKl: CITOSTATIK (ANTIBIOTIK)
Delovanje: v. uvod (L01DB). L01DC Ostali citotoksi~ni
Indikacije: v. uvod (L01DB). antibiotici
Kontraindikacije: sr~ana oboljenja, insufici- Opis: Mitomicin se primenjuje u terapiji dise-
jencija miokarda, ozbiljna imunosupresija minovanog adenokarcinoma èluca, pankre-
izazvana prethodnom hemoterapijom ili zra- asa, karcinoma dojke. Daje se i.v. Dovodi do
~enjem, preosetljivost na supstancu. odloène mijelosupresije, pa se obi~no pri-
Neèljena dejstva: v. uvod (L01DB). menjuje svakih 6 nedelja. Nefrotoksi~an je, a
Interakcije: v. Poglavlje III. deluje toksi~no na koù i sluznice. Plu}na fi-
broza nije ~esta, ali moè biti fatalna. Hemo-
liti~ko - uremi~ni sindrom se ~e{}e pojavljuje
Upozorenje: Oprez pri rukovanju i davanju, kod bolesnika koji su primili vi{e od 60 mg.
kod ekstravazacije nastaju nerkoze tkiva.
Bleomicin se primenjuje u terapiji limfoma,
Smanjiti dozu kod insuficijencije jetre. Pa`lji-
tumora testisa, planocelularnih karcinoma
vo pratiti krvnu sliku, funkcionalne testove
i.v., a moè se primenjivati i intrakavitarno.
jetre, urate. Boji urin u crveno. Nije
Od neèljenih dejstava, javlja se bleomicin-
Registrovani lekovi: ska melanoza sa subkutanim skleroti~nim
EPIRUBICIN - Ebewe Arzneimittel GmbH, plaàma, mukozitis, progresivna fibroza plu-
Austrija }a, zatim, groznica koja se javlja nakon pri-
FARMORUBICIN R.D. - Pharmacia Enterprises mene leka, a najopasnija komplikacija je pro-
S.A., Luksemburg gresivna plu}na fibroza koja je verovatnija
nakon kumulativne doze leka od 300 mg.
L01DB06 idarubicin (Idarubicin)
FarKl: CITOSTATIK (ANTIBIOTIK) L01DC01 bleomicin (Bleomycin)
Delovanje: v. uvod (L01DB). FarKl: CITOSTATIK, ANTIBIOTIK
L Indikacije: v. uvod (L01DB).
Kontraindikacije: Te{ka insuficijencija jetre i
Delovanje: bleomicin remeti sintezu RNK i
proteina.
bubrega, nekontrolisana infekcija. Indikacije: karcinom skvamoznih }elija u pre-
Neèljena dejstva: v. uvod (L01DB). delu glave i vrata, jednjaka i grli}a materice,
Interakcije: v. Poglavlje III. Hodgkinov i ne-Hodgkinov limfom, karcinom
Doziranje: prema utvr|enom protokolu. testisa (ne-seminomim i seminom); palijativ-
Upozorenje: v. epirubicin. na intrapleuralna terapija malignih pleural-
nih izliva. Bleomicin se skoro uvek primenju-
Registrovani lekovi: je u kombinaciji sa drugim citostaticima i/ili
ZAVEDOS - Pfizer Enterprises S.A.R.L., radioterapijom.
Luksemburg Kontraindikacije: akutna infekcija plu}a,
zna~ajno o{te}ena funkcija plu}a i poreme}aj
L01DB07 mitoksantron plu}ne cirkulacije, ataksija, teleangiektazija,
(Mitoxantrone) hipersenzitivnost na bleomicin, te{ko o{te}e-
FarKl: CITOSTATIK (ANTIBIOTIK) nje bubrega, te{ko oboljenje srca, prethodno
Delovanje: v. uvod (L01DB). zra~enje u predelu grudnog ko{a.
Indikacije: v. uvod (L01DB). Neèljena dejstva: Plu}a: najozbiljnije neè-
Kontraindikacije: preosetljivost na supstan- ljeno dejstvo (2-10% pacijenata) koje se jav-
cu, trudno}a. lja za vreme ili posle terapije bleomicinom je
Neèljena dejstva: glavobolja, konjunktivitis, intersticijalna pneumonija. Povi{ena temper-
o{te}enje srca, tahikardija, aritmije, abdomi- atura moè da se javi nakon prve injekcije; u
nalni bol, dijareja, mu~nina, nauzeja, muko- slu~aju uporne temperature, preporu~uje se
zitis, stomatitis, groznica, dispneja, ka{alj, primena antipiretika. Koà i sluzokoà: (do
mijelosupresija, o{te}anje jetre i ùtica, hipe- 50% pacijenata) promene na koì i sluzoko-
rurikemija, alopecija, petehije. àma, uklju~uju}i osip, svrab i hiperpigmen-
Doziranje: samo kao i.v. infuzija prema utvr- taciju. @eludac/creva: mu~nina i povra}anje,
|enom protokolu. naro~ito kod primene ve}ih doza. Antiemetici
mogu biti od pomo}i. Kostna sr`: moè se jav-
Upozorenje: Oprez pri doziranju kod bolesni-
iti blaga supresija kostne srì. Krvotok:
ka sa te{kom insuficijencijom jetre. Moè iza-
hipotenzivne krize opisane su kod Hodgkin
zvati plavo - zeleno obojenje urina 24 sata na-
kon primene, kao i prolazno prebojavanje ko- limfoma kada terapija po~inje sa visokim ini-
è i beonja~a. cijalnim dozama. Primena bleomicina u kom-
binaciji sa drugim antineoplasti~nim lekovi- cije, jer je izrazito nefrotoksi~an. Zato se pri-
ma moè dovesti do kardiovaskularne menjuje uz ta~no odre|enu rehidrataciju ko-
toksi~nosti. Mogu}a je ozbiljna reakcija pre- ja je zavisna od doze. Pored nefrotoksi~nosti,
osetljivosti (idiosinkratska reakcija), klini~ki izrazito je emetogen, izaziva kako akutnu, ta-
sli~na anafilaksi. ko i odloènu mu~ninu, pa se uz njega prime-
Interakcije: Porast plu}ne toksi~nosti opisan njuju i posebni antiemeti~ki protokoli. Od
je u slu~aju istovremene primene bleomicina ostalih neèljenih dejstava, javljaju se peri-
sa BCNU, mitomicinom, ciklofosfamidom i ferna neuropatija, o{te}enje sluha, hipomag-
metotreksatom. Prethodna ili teku}a radiote- nezijemija i umerena mijelosupresija.
rapija grudnog ko{a je glavni faktor porasta Karboplatin se primenjuje u le~enju karcino-
incidence i teìne plu}ne toksi~nosti. ma jajnika epitelnog porekla, mikrocelular-
Doziranje: primenjuje se parenteralno i to nog karcinoma plu}a, kao i planocelularnog
i.m., i.v., intraarterijski, intrapleuralnim karcinoma glave i vrata. Primenjuje se i.v. Bo-
inj./inf. i s.c. Preporu~uje se doziranje prema lje se podnosi od cisplatina, ali ima ja~e mije-
telesnoj povr{ini pacijenta, prema terapi- losupresivno delovanje. Potrebno je pa`ljivo
jskom protokolu. pra}enje funkcije bubrega, ali nisu potrebne
Upozorenje: Lek moè prouzrokovati ozbilj- posebne preventivne mere (hidratacija i for-
ne toksi~ne efekte na plu}ima. Naj~e{}a sirana diureza).
klini~ka manifestacija je intersticijalna pneu-
monija, koja moè da progredira do fibroze L01XA01 cisplatin (Cisplatin)
plu}a, sa mogu}im fatalnim ishodom. Rizik je FarKl: CITOSTATIK (ALKILANS)
ve}i kod bolesnika starijih od 60 godina i pri Delovanje: v. uvod (L01XA).
primeni doza ve}ih od 400000 i.j., ali toksi~ni
Indikacije: v. uvod (L01XA).
efekti se mogu javiti i kod mla|ih bolesnika,
kao i pri primeni niìh doza. Upotrebu bleo- Kontraindikacije: Preosetljivost na cisplatin.
micina u trudno}i trebalo bi izbe}i, naro~ito Relativne kontraindikacije su postoje}e o{te-
u prva tri meseca trudno}e. Dojenje se ne }enje bubrega, sluha.
sme zapo~injati za vreme terapije. Neèljena dejstva: v. uvod (L01XA). Izaziva
jaku mu~ninu i povra}anje.
Interakcije: v. karboplatin i Poglavlje III.
BLEOCIN S – Nippon Kayaku Co LTD, Japan
L01DC03 mitomicin (Mitomycin)

Doziranje: prema protokolu.
Upozorenje: Treba precizno pratiti funkciju
bubrega. Va`na je hidratacija bolesnika pre
L
FarKl: CITOSTATIK (ANTIBIOTIK)
primene leka. Kontrola funkcije bubrega i
Delovanje: v. uvod (L01DC). sluha, pre ponovne primene.
Indikacije: v. uvod (L01DC).
Kontraindikacije: Preosetljivost na mitomi- Registrovani lekovi:
cin, trombocitopenija, poreme}aj zgru{ava- CISPLATIN - Ebewe Arzneimittel GmbH, Au-
nja krvi ili sklonost krvavljenju zbog drugih strija
razloga. CISPLATIN - Pfizer Enterprises S.A.R.L., Luk-
Neèljena dejstva: v. uvod (L01DC). semburg
PLATIDIAM - Pliva-Lachema A.S., ê{ka
PLATIGAL - PharmaSwiss, R. Srbija
Upozorenje: Treba paziti da ne do|e do eks- PLATINEX - Bristol-Myers Squibb, [vajcarska
travazacije zbog lokalnog toksi~nog delova-
nja.
L01XA02 karboplatin (Carboplatin)
Registrovani lekovi: FarKl: CITOSTATIK (ALKILANS)
MUTAMYCIN - Bristol-Myers Squibb,
Delovanje: v. uvod (L01X).
[vajcarska
Indikacije: v. uvod (L01X).
L01X Ostali antineoplastici Kontraindikacije: Te{ko o{te}enje bubrega,
mijelosupresija, preosetljivost na karbopla-
L01XA Jedinjenja platine tin.
Opis: Jedinjenja platine (cisplatin, karbopla- Neèljena dejstva: v. uvod (L01X).
tin, oksaliplatin) deluju vezivanjem za DNA i Doziranje: prema protokolu.
spre~avanjem rasta }elije, jer je inhibirana
Interakcije: Nefrotoksi~xni lekovi, alumini-
sinteza DNA.
jum u medicinskim materijalima (igle, kate-
Cisplatin se primenjuje kod metastatskih tu- teri, infuzijski sastavi) - stvaraju se crni preci-
mora testisa i jajnika, planocelularnih karci- pitati. v. Poglavlje III.
noma glave i vrata, kao i kod karcinoma pre-
Predoziranje: Treba precizno pratiti funkciju
laznog epitela mokra}ne be{ike. Daje se i.v.
bubrega.
Pre po~etka le~enja i tokom njegove primene,
neophodno je stalno pra}enje bubre`ne funk-
384 specijalni deo
Registrovani lekovi: analgetika i antihistaminika, pre svake doze

CARBOPLATIN - Ebewe Arzneimittel GmbH, rituksimaba, u cilju smanjenja ovih efekata.
Austrija Mogu}a je premedikacija kortikosteroidima.
CARBOPLATIN - Pfizer Enterprises S.A.R.L., Trastuzumab je monoklonsko antitelo koje se
Luksemburg primenjuje u le~enju metastatskog karcinoma
CYCLOPLATIN - Pliva-Lachema A.S., ê{ka dojki kod onih pacijentkinja ~iji tumor poka-
PARAGAL - Galenika A.D., R. Srbija zuje izrazitu ekspresiju receptora za human
PARAPLATIN - Bristol Myers-Squibb, V. epidermalni faktor rasta (HER 2 +++). Nje-
Britanija gova najzna~ajnija toksi~nost ispoljava se na
srcu, pa se zato kombinovanje ovog mono-
L01XA03 oksaliplatin (Oxaliplatin) klonskog antitela sa taksanima, a posebno
FarKl: CITOSTATIK (ALKILANS) antraciklinima, mora pa`ljivo pratiti.
ELOXATIN - Sanofi Synthelabo Groupe, L01XC02 rituksimab (Rituximab)
Francuska FarKl: CITOSTATIK
Opis: Pripada grupi monoklonskih antitela
(mi{ja-humana), koja su dobijena genetskim
L01XB Metilhidrazini inènjeringom spajanjem mi{jih antitela iz
Opis: U ovu grupu spada prokarbazin koji se }elija mijeloma, sa humanim antitelom, u
naj~e{}e upotrebljava u okviru hemioterapij- segmentu koji nije odgovoran za antigenu
skih {ema za le~enje Hodgkinove bolesti. Pri- specifi~nost. Ovaj postupak "humanizacije"
menjuje se oralno. Izaziva mu~ninu, a moè mi{jih antitela je neophodan radi ublaàva-
se pojaviti i ko`ni osip zbog preosetljivosti. nja nepoèljnog imunolo{kog odgovora na
Mehanizam delovanja nije sasvim poznat. mi{ja antitela.
Deluje na vi{e na~ina, ometaju}i sintezu RNA
Delovanje: Rituksimab se vezuje za CD 20
i DNA.
antigene na povr{ini normalnih i malignih
limfocita, {to ima za posledicu citotoksi~nost
L01XB01 prokarbazin prema ovim }elijama.
(Procarbazine) Indikacije: CD 20 pozitivni difuzni non-Hod-
L FarKl: CITOSTATIK
Delovanje: v. uvod (L01XB).
Indikacije: v. uvod (L01XB).
gkin limfom, refraktaran na standardnu tera-
piju, uznapredovali folikularni limfom - rezi-
stentan na standardnu terapiju.
Kontraindikacije: Preosetljivost na prokarba- Kontraindikacije: dojenje.
zin. Neèljena dejstva: nesanica ili pospanost,
Neèljena dejstva: v. uvod (L01XB). glavobolja, hipersenzitivne reakcije, kardio-
toksi~nost, egzacerbacija angine, hipotenzija,
sr~ana insuficijencija. U toku infuzije mogu}e
Doziranje: prema terapijskom protokolu. su reakcije vezane za osloba|anje citokina
Upozorenje: Istovremeno uzimanje alkohola, (groznica, drhtavica, mu~nina, povra}anje),
moè dovesti do reakcije sli~ne disulfiram- alergijske reakcije (ra{, pruritus, angioedem,
skoj, oprez pri doziranju kod prisutne insufi- bronhospazam, dispneja), crvenilo lica, tu-
cijencije bubrega i jetre. morski bol. Opisani su fatalni slu~ajevi posle
izraènih reakcija osloba|anja citokina (sa
veoma izraènom dispnejom) ili infiltracijom
L01XC Monoklonska antitela plu}a, anemija, trombocitopenija, neutrope-
Opis: Rituksimab je monoklonsko antitelo nija. Zbog ovih simptoma, neophodna je pre-
specifi~no za antigene koji se javljaju u viso- medikacija antihistaminicima, kortikosteroi-
koj koncentraciji kod B limfoma. Svoje dej- dima i analgeticima, i povremeno prekidanje
stvo ostvaruje preko imunolo{kih mehaniza- infuzije, ukoliko se pojave izraèniji opisani
ma, ali je dokazano da deluje i direktno cito- simptomi lize tumora ili osloba|anja citokina.
toksi~no, indukuju}i apoptozu }elije. Izaziva
lizu B limfocita i moè se primeniti u terapiji Interakcije: v. Poglavlje III.
folikularnih limfoma. Treba ga primeniti sa Doziranje: prema protokolu.
oprezom kod pacijenata koji su na kardiotok- Registrovani lekovi:
si~noj hemioterapiji (angina, aritmija, o{te}e- MABTHERA - F. Hoffmann-La Roche, [vaj-
nje miokarda, hipotenzija) ili koji imaju kar- carska
diovaskularna oboljenja, zbog mogu}nosti
pogor{anja bolesti. Mogu se javiti neèljeni L01XC03 trastuzumab
efekti vezani za po~etak primene infuzije
(groznica, mu~nina, povra}anje, alergijske
(Trastuzumab)
FarKl: CITOSTATIK
reakcije kao {to je ra{, pruritus, angioedem,
bronhospazam). Preporu~uje se davanje
Opis: Monklonsko antitelo (mi{je - humano), rouracilom i folnom kiselinom, ili u kombi-
dobijeno genetskim inènjeringom iz kulture naciji sa fluorouracilom, folnom kiselinom i
ovarijuma kineskog hr~ka. irinotekanom.
Delovanje: Vezuje se za tumorske }elije kar- Kontraindikacije: Trudno}a, dojenje, netreti-
cinoma dojke, koji sadrì HER2 proto-onko- rane metastaze u CNS-a.
gen. Izraèna ekspresija HER2 proteina se ja- Neèljena dejstva: Suva usta, ka{alj,
vlja u 25-35% primarnih karcinoma dojke. gu{obolja, promena glasa, bol, gubitak apeti-
Vezivanje antitela za HER2 protein ima za ta, dijareja, konstipacija, nauzeja, glavobolja,
posledicu citotoksi~no dejstvo za tumorske gr~evi u mi{i}ima, mukokutano krvavljenje,
}elije, tako {to inhibira njihovu proliferaciju. bolovi u abdomenu, gastrointestinalna per-
Indikacije: Metastatski karcinom dojke sa foracija, pojava penu{ave mokra}e, usporeno
preteranim stvaranjem HER2 proteina zarastanje rana, arterijski tromboembolizam,
Kontraindikacije: Te{ka dispneja u miru, do- hipertenzija, proteinurija, vaginalno krvav-
jenje, preosetljivost na supstancu. ljenje, ra{, svrab, simptomi alergijske reakci-
Neèljena dejstva: groznica, glavobolja, deje, vrtoglavica, problemi sa disanjem.
presija, insomnija, reakcije hipersenzitivnosti Interakcije: Pre primene leka, potrebno je
(anafilaksa, ra{, akne, urtikarija, angioe- imati informacije o svim lekovima koje paci-
dem), periferni edemi, kardiotoksi~nost, ta- jent upotrebljava.
hikardija, gastrointestinalni simptomi (ano- Doziranje: Prva doza ovog leka (5 mg/kg
reksija, dijareja, mu~nina, povra}anje), bolo- telesne mase) se daje putem i.v. inf., u toku
vi u grudima, artralgija, mialgija, hipotenzija, 90 minuta, jednom u dve nedelje. Ukoliko se
rinitis, faringitis, sinuzitis, bronhoopstrukci- lek dobro toleri{e, vreme infuzije je mogu}e
ja, ka{alj, respiratorni distres, anemija, leu- skratiti na 30-60 minuta. Doziranje zavisi od
kopenija, infekcije urinarnog trakta. stanja pacijenta, odgovora na terapiju i nje-
Interakcije: v. Poglavlje III. gove telesne mase.
Doziranje: prema protokolu Predoziranje: U slu~aju predoziranja, potreb-
Upozorenje: Zbog potencijalne kardiotoksi~- no je odmah zatraìti stru~nu pomo}.
nosti, potrebna je opreznost kod bolesnica sa Simptomi glavobolje su jedan od pokazatelja
simptomima sr~ane insuficijencije, hipertenzi- predoziranja.
jom, koronarnom bolesti srca a posebno onih, Upozorenje: U toku terapije ovim lekom
koje su na antihipertenzivnoj terapiji, kao i
kod starijih. Kod svih bolesnica potrebno je
mogu}a je pojava intraabdominalne infla-
macije ({to je rizik za gastrointestinalno
L
pa`ljivo pra}enje funkcije srca. krvavljenje). Izbegavati terapiju lekom pre i
najmanje 28 dana posle izvo|enja opera-
Registrovani lekovi: tivnog zahvata ili dok rez potpuno ne zaraste.
HERCEPTIN - F. Hoffmann-La Roche, Poseban oprez je potreban kod pacijenata
[vajcarska koji su imali arterijsku tromboemboliju, koji
imaju hipertenziju (gde postoji pove}an rizik
L01XC04 alemtuzumab od proteinurije), kao i kod starijih. U slu~aju
(Alemtuzumab) pojave nefroti~kog sindroma, prekinuti ter-
FarKl: CITOSTATIK, MONOKLONSKO apiju.
ANTITELO
Registrovani lekovi: AVASTIN – F. Hoffmann-La Roche, [vajc.
MabCampath - Schering AG, Nema~ka
L01XX Ostali antineoplastici
L01XC07 bevacizumab Opis: Amsakrin se daje i.v. Po na~inu delova-
(Bevacizumab) nja i toksi~nim efektima sli~an je antraciklini-
FarKl: CITOSTATIK, MONOKLONSKO ma. Neèljena dejstva uklju~uju mijelosupre-
ANTITELO siju, mukozitis, a u slu~aju hipokalijemije
Delovanje: Vezivanjem za VEGF( vaskularni mogu}i su i fatalni poreme}aji ritma.
endotelni faktor rasta), bevacizumab inhibi{e L-asparaginaza izaziva brzu inhibiciju sinte-
njegovo vezivanje za receptore (Flt-1 i KDR) ze proteina i odloènu inhibiciju sinteze DNK
na povr{ini endotelnih }elija, kao i prolif- i RNK u osetljivim }elijama. Primenjuje se
eraciju }elijskog endotela i sledstveno zade- i.m. ili ~e{}e i.v. u terapiji akutnih limfoblast-
bljanje vaskularnog endotela. Na ovaj na~in, nih leukemija ili u relapsu akutnih mijelo-
omogu}ava prevenciju ili redukciju procesa blastnih leukemija. Od neèljenih dejstava,
nastajanja formacija krvnih sudova (angio- naj~e{}a su: reakcije preosetljivosti, o{te}enje
genezu) i prevenira ili redukuje razvoj metas- faktora koagulacije, mogu}i akutni pankrea-
tatskih procesa. titis, kao i poreme}aji u hepatogramu.
Indikacije: U terapiji metastatskog karcino- Hidroksiureja (hidroksikarbamid) se, ugla-
ma kolona ili rektuma, u kombinaciji sa fluo- vom, primenjuje u le~enju hroni~ne mijeloid-
386 specijalni deo
ne leukemije, esencijalne trombocitemije, L01XX11 estramustin

kao i policitemije. Mehanizam delovanja nije (Estramustine)
ta~no poznat. Ometa sintezu DNK bez dejstva FarKl: CITOSTATIK (ALKILANS)
na RNK. Primenjuje se oralno. Ima mijelosu- Delovanje: v. uvod (L01XX).
presivno dejstvo, izaziva dermatolo{ka neè-
Indikacije: v. uvod (L01XX).
ljena dejstva (makulopapulozni osip, eritem
lica), prolazni poreme}aj tubularne funkcije Kontraindikacije: Preosetljivost na estramu-
bubrega, kao i blaè gastrointestinalne tego- stin, te{ko oboljenje jetre, kao i ozbiljna kar-
be. diovaskularna oboljenja.
Estramustin je lek sastavljen kombinacijom Neèljena dejstva: Ginekomastija, edemi,
estrogena i mustina i koristi se, uglavnom, u kardiovaskularne komplikacije, o{te}enje je-
terapiji karcinoma prostate. Daje se oralno i tre.
ima i citotoksi~no i hormonsko dejstvo. Interakcije: Poja~ava delovanje tricikli~nih
Tretinoin se koristi za le~enje akutne promi- antidepresiva, izbegavati istovremeno uzima-
jelocitne leukemije. Primenjuje se oralno, u nje mle~nih proizvoda i lekova koji sadrè so-
obliku kapsula, i izaziva zna~ajna neèljena li kalcijuma, magnezijuma i aluminijuma. v. i
dejstva koja se, jednim imenom, mogu na- Poglavlje III.
zvati sindrom retinoi~ne kiseline (groznica, Doziranje: naj~e{}e oralno: 7-14 mg/kg/dan
dispneja, akutni respiratorni distres, pleural- podeljeno u 2 ili 3 doze (za kapsule). Kapsu-
ne efuzije, hipotenzija uz o{te}enje ve}ine le treba popiti sa ~a{om vode najmanje 1 sat
parenhimskih organa). pre ili 2 sata posle jela.
Inhibitori topoizomeraze I, irinotekan i topo- Upozorenje: Oprezno primenjivati kod bole-
tekan su lekovi nove generacije uklju~eni u snika sa tromboflebitisom, trombozom, trom-
DNK replikaciju. Primenjuju se i.v., a neèlje- boembolijskim poreme}ajima, cerebrovasku-
na dejstva su im, pored mijelosupresije, dija- larnom ili koronarnom bolesti.
reja, alopecija i anoreksija. Irinotekan se pri- Registrovani lekovi:
menjuje kod bolesnika sa metastatskim kolo- ESTRACYT - Pharmacia Italia S.P.A., Italija
rektalnim karcinomom u kombinaciji sa fluo-
rouracilom i folnom kiselinom ili kod pacije- L01XX14 tretinoin (Tretinoin)
nata koji nisu odgovorili na le~enje koje FarKl: CITOSTATIK (RETINOID)
L uklju~uje 5-fluorouracil. Topotekan se prime-
njuje kod odmaklog karcinoma ovarijuma ka-
da su prethodne hemioterapijske mogu}nosti
VESANOID - F. Hoffmann-La Roche, [vajcar-
iscrpljene. ska
L01XX01 amsakrin (Amsacrine) L01XX19 irinotekan (Irinotecan)

FarKl: CITOSTATIK FarKl: CITOSTATIK
(INHIBITOR TOPOIZOMERAZE)
Delovanje: v. uvod (L01XX).
L01XX02 l-asparaginaza
Indikacije: v. uvod (L01XX).
(Asparaginase)
Kontraindikacije: Preosetljivost na irinote-
FarKl: CITOSTATIK
kan ili pomo}ne materije, trudno}a, dojenje.
Ne davati bolesnicima sa vrednostima serum-
L01XX05 hidroksikarbamid skog bilirubina 1,5 puta ve}im od normalnih
(hidroksiurea) vrednosti, bolesnicima sa bolestima creva,
(Hydroxycarbamide) kao i onima sa ozbiljnim o{te}enjem kostne
FarKl: CITOSTATIK srì.
Delovanje: v. uvod (L01XX). Neèljena dejstva: v. uvod (L01XX). Prime}e-
Indikacije: v. uvod (L01XX). na su prolazna i blaà pove}anja vrednosti
enzima jetre, alkalne fosfataze ili bilirubina.
Kontraindikacije: Te{ka supresija kostne srì.
Neèljena dejstva: v. uvod (L01XX).
Doziranje: prema protokolu.
Interakcije: Korisna sa urikozuricima.
Upozorenje: Ne sme se upotrebljavati kao i.v.
Doziranje: individualno.
bolus ili kao i.v. injekcija u trajanju manjem
Upozorenje: Hidracija je vrlo va`na, pa treba od 30 minuta niti duèm od 90 minuta.
savetovati bolesnicima da uzimaju mnogo
te~nosti. Registrovani lekovi:
CAMPTO - Pfizer H.C.P. Corporation. Bgd.
LITALIR - Bristol Myers-Squibb, V. Britanija
L01XX28 imatinib (Imatinib)
FarKl: CITOSTATIK
Delovanje: Imatinib spada u novije citostati- 600 mg dnevno (hroni~na faza), odnosno sa
ke, jer je pokazano da inhibi{e tirozin kinazu, 600 na 800 mg (akceleracija i blastna kriza),
konstitutivno abnormalni enzim stvoren tzv. preporu~uje se da se razmotri u progresiji bo-
Filadelfija hromozomom u bolesnika sa hro- lesti ili u slu~aju nezadovoljavaju}eg hemato-
ni~nom mijeloidnom leukemijom (CML). Se- lo{kog odgovora posle najmanje 3 meseca le-
lektivno inhibi{e proliferaciju i izaziva apop- ~enja. Prilago|avanje doza je neophodno u
tozu bcr-abl pozitivnih }elija u }elijskoj kultu- slu~aju te{kih nehematolo{kih neèljenih dej-
ri u Philadelphia pozitivnih }elija kod bole- stava, pri ~emu odluku donosi lekar.
snika sa CML i u akutnoj limfoblastnoj leuke- Predoziranje: U slu~aju eventualnog predozi-
miji. Smatra se da je efikasnost leka bazirana ranja, bolesnik se mora pa`ljivo pratiti, a
na ukupnom hematolo{kom i citogenom od- ukoliko je potrebno, moraju se primeniti od-
govoru. Za sada nema kontrolisanih klini~kih govaraju}e, nespecifi~ne mere.
studija, koje ukazuju na popravljanje simpto- Upozorenje: @enama u generativnom perio-
ma bolesti ili produèno preìvljavanje. du ne preporu~uje se trudno}a, jer je imati-
Indikacije: Le~enje bolesnika sa CML (blast- nib pokazao teratogeni efekat. Oprez je po-
na kriza, akceleracija, hroni~na faza) posle treban kod bolesnika sa o{te}enom funkcijom
neuspeha primene interferona - alfa. jetre. Efikasnost i bezbednost primene nisu
Kontraindikacije: Alergija na imatinib i/ili bi- utvr|eni kod bolesnika mla|ih od 18 godina.
lo koji sastojak kapsule, dojenje.
Neèljena dejstva: su zna~ajna: mu~nina, po- GLIVEC- Novartis Pharma A.G., [vajcarska
vra}anje, edemi na donjim ekstremitetima,
bolovi u mi{i}ima, neutropenija, trombocito-
penija, anemija; glavobolja; mu~nina, povra- L01XX31 gefitinib (Gefitinib)
}anje, proliv, dispepsija, dermatitis, ekcem, FarKl: CITOSTATIK
osip, spazam i gr~evi, otok zglobova, retenci- Registrovani lekovi:
ja te~nosti i edemi, febrilna neutropenija, IRESSA - Astra Zeneca UK Limited,
pancitopenija, anoreksija, nesvestica, prome- V. Britanija
na ~ula ukusa, parestezije, nesanica, kon-
junktivitis, hiperlakrimacija, pleuralna efuzi-
L01XX32 bortezomib (Bortezomib)
ja, epistaksa, abdominalni bol, distenzija ab-
FarKl: CITOSTATIK
domena, meteorizam, opstipacija, suvo}a
usta, edem lica i kapaka, svrab, eritem, suvo-
}a koè, alopecija, no}no znojenje, pireksija,
VELCADE - Janssen Pharmaceutica N.V.,
L
umor, slabost, uko~enost, pove}anje telesne Belgija
mase, sepsa, pneumonija, infekcije gornjih
respiratornih organa, dehidratacija, hiperuri- L01XX34 erlotinib (Erlotinib)
kemija, hipokalijemija, hiperkalijemija, hipo- FarKl: CITOSTATIK
natrijemija, pove}an apetit, depresija, krva-
Delovanje: Erlotinib je inhibitor tirozin
vljenje u CNS, sinkopa, periferna neuropati-
kinaze receptora epidermalnog faktora
ja, hipoestezija, pospanost, migrena; iritacija
rasta/humani epidermalni faktor rasta recep-
oka i zamu}enje, suvo oko, vrtoglavica, insu-
tor tip 1 (epidermal growth factor receptor,
ficijencija miokarda, plu}ni edem, tahikardi-
EGFR koji je poznat i kao HER1). Poten-
ja, hematomi, hipertenzija, hipotenzija, crve-
cijalno inhibira unutar}elijsku fosforilaciju
nilo, hladni ekstremiteti, dispneja, ka{alj; kr-
EGFR. EGFR se eksprimira na }elijskoj povr-
vavljenje u gastrointestinalnom traktu, mele-
{ini normalne }elije i kancerskih }elija. Na
na, ascites, ulkus èluca, gastritis, gastroezo-
neklini~kim modelima, inhibicija fosfotirozi-
fagealni refluks, ulceracija usne duplje, ùti-
na EGFR dovodi do staze }elija i/ili njihove
ca, povi{enje enzima jetre, hiperbilirubinemi-
smrti.
ja, petehije, znojenje, urtikarija, krtost nokti-
ju, osetljivost na svetlost, purpura, insufici- Indikacije: Lokalno uznapredovali ili metas-
jencija bubrega, ginekomastija, uve}anje doj- tatski makrocelularni karcinom plu}a u
ki, edemi skrotuma, te{ka slabost, hemoragi- uznapredovaloj fazi, gde prethodno le~enje
ja, povi{enje alkalne fosfataze u krvi, povi{en hemioterapijom nije pomoglo.
kreatinin u krvi. Kontraindikacije: Te{ka preosetljivost na
Interakcije: v. Poglavlje III. erlotinib ili bilo koju od pomo}nih supstanci.
Doziranje: Lek se primenjuje oralno, jedan- Neèljena dejstva: Gastrointestinalni poreme-
put dnevno, sa hranom i uz veliku ~a{u vode. }aji: gastrointestinalno krvarenje, dijareja,
Le~enje zapo~inje, isklju~ivo, lekar koji ima is- mu~nina, povra}anje, stomatitis, bol u stom-
kustva sa bolesnicima obolelim od CML. Pre- aku;
poru~ene doze leka zavise od faze bolesti i iz- Hepatobilijarni poreme}aji: poreme}aji funkci-
nose 400 mg dnevno u hroni~noj fazi CML, onalnih testova jetre (uklju~uju}i povi{ene
odnosno 600 mg dnevno u fazi akceleracije alanin aminotransferaze /ALT/, aspartat
ili blastne krize. Pove}anje doze sa 400 na aminotransferaze /AST/, bilirubin), blage do
388 specijalni deo
umerene teìne, prolazne prirode ili povezani Doziranje: po protokolu.

sa metastazama jetre; Predoziranje: Te{ki neèljeni doga|aji kao
Poreme}aji o~iju: keratitis, konjunktivitis, ker- {to su dijareja, ospa i eventualno pove}ana
atokonjunktivitis; aktivnost aminotransferaza jetre mogu da se
Respiratorni, torakalni i medijastinalni pojave pri primeni doze ve}e od prepo-
poreme}aji: dispneja, ka{alj, zabeleèna je i ru~enih 150 mg. U slu~aju da se sumnja na
te{ka intersticijalna plu}na bolest (ILD), predoziranje, terapiju treba obustaviti i
uklju~uju}i i smrtni ishod; zapo~eti simptomatsku terapiju.
Poreme}aji na nivou koè i potko`nog tkiva: ospa, Upozorenje: Ne uzimati sa hranom; ne pre-
pruritus, suva koà. poru~uje se deci i omladini, trudnicama i
Interakcije: Erlotinib se kod ljudi metabolizu- dojiljama.
je u jetri putem hepati~kih citohroma, prven- Registrovani lekovi:
stveno CYP3A4 i u manjoj meri CYP1A2. Eks- TARCEVA - F.Hoffmann-La Roche Ltd, [vaj-
trahepati~ki metabolizam preko CYP3A4 u carska
crevima, CYP1A1 u plu}ima i CYP1B1 u
tumorskom tkivu tako|e potencijalno dopri-
L01XX35 anagrelid (Anagrelide)
nosi metaboli~kom klirensu erlotiniba. Erlo-
FarKl: ANTINEOPLASTIK (TERAPIJA ESEN-
tinib je snaàn inhibitor CYP1A1 i umereni
CIJALNE TROMBOCITEMIJE)
inhibitor CYP3A4 i CYP2C8, kao i snaàn
inhibitor glukuronizacije UGT1A1 in vitro. Delovanje: smanjuje produkciju trombocita,
Dejstvo inhibitora CYP1A2 na farmako- a u ve}im dozama inhibira agregaciju trom-
kinetiku erlotiniba nije ispitivano, pa je bocita.
neophodno biti oprezan kada se ovi inhibitori Indikacije: esencijalna trombocitemija.
kombinuju sa erlotinibom. Na osnovu in vitro Kontraindikacije: kod pacijenata sa kardio-
podataka, kombinovanje erlotiniba sa sup- vaskularnim obolenjima treba biti oprezan.
stratom CAP3A4 mora biti oprezno; ako se Neèljena dejstva: glavobolja, nauzeja, vazo-
ovakva kombinacija smatra neophodnom, dilatacija, aritmija, fotosenzitivnost.
potrebno je sprovoditi pa`ljivo klini~ko Interakcije: v. Poglavlje III.
pra}enje. Inhibicija glukuronizacije moè da Doziranje: 2 mg podeljeno u 2-4 doze, posle
izazove interakcije sa lekovima koji su sup- nedelju dana doza se moè pove}ati za 0,5
L strati UGT1A1, a njihova eliminacija se odvi-
ja isklju~ivo ovim putem. Pacijenti sa niskim
nivoom ekspresije UGT1A1 ili genetskim
mg/dan u jednoj nedelji dok se ne postignu
normalne vrednosti trombocita.
poreme}ajima glukuronizacije (npr. Gilberto- Doza odràvanja: 1,5-3 mg/dan.
va bolest) mogu da ispolje povi{ene koncen- Upozorenje: ne preporu~uje se primena u
tracije bilirubina u serumu i moraju se trudno}i, laktaciji i kod dece do 16 godina.
oprezno tretirati. Sna`ni inhibitori aktivnosti Registrovani lekovi:
CYP3A4 smanjuju metabolizam erlotiniba i THROMBOREDUCTIN – AOP Orphan
pove}avaju njegove nivoe u plazmi te treba Pharmaceuticals AG, Austrija
biti oprezan kada se erlotinib kombinuje sa
ketokonazolom, itrakonazolom, vorikona-
zolom, inhibitorima proteaze, eritromicinom
ili klaritromicinom. Ako je neophodno, dozu
erlotiniba treba smanjiti, posebno ako se
primete znaci toksi~nosti. Do smanjenog dej-
L02 ENDOKRINOLO[KA
TERAPIJA
stva erlotiniba moè do}i i pri istovremenoj
upotrebi induktora, npr. fenitoina, karbama- L02A Hormoni i srodni lekovi
zepina, barbiturata ili kantariona (Hypericum L02AB Gestageni
perforatum). Pacijente koji uzimaju varfarin Opis: Medroksiprogesteron i megestrol se {i-
ili druge kumarinske antikoagulanse treba roko koriste u onkologiji, kao druga ili tre}a
pa`ljivo pratiti kako bi se uo~ile promene u linija hormonske terapije kod hormonozavi-
protrombinskom vremenu ili INR. Na osnovu snih tumora, kao {to su karcinom dojke, en-
rezultata farmakokinetskih ispitivanja kod dometrijuma ili kod karcinoma bubrega, ali
ljudi, pacijente koji pu{e treba podstaknuti nemaju svoju primenu kod karcinma prosta-
da prestanu da pu{e dok uzimaju erlotinib, te. Tako|e, koriste se, posebno megestrol, u
jer koncentracije ovog leka u plazmi mogu terminalnoj fazi bolesti u cilju pobolj{anja
biti smanjene. apetita i op{teg stanja pacijenta.
Erlotinib je supstrat za P-glikoprotein koji je
nosioc aktivne supstance. Istovremena pri-
mena inhibitora PGp, npr. ciklosporina i ver- L02AB01 megestrol (Megestrol)
apamila, moè da dovede do izmenjene dis- (v. i G03AC05, G03DB02)
tribucije i/ili izmenjene eliminacije erlotini- DDD: O 0,16 g
ba. FarKl: POLNI HORMON (GESTAGEN)
Doziranje: Kod karcinoma dojke 160 mg u Registrovani lekovi:

jednoj dozi, karcinoma endometrijuma 40- DUGEN - Hemofarm koncern, R. Srbija
320 mg. U odmakloj malignij bolesti u cilju
pobolj{anja op{teg stanja 160 mg dnevno. L02AB03 gestonoron
Registrovani lekovi: (Gestonorone)
MEGACE - Bristol-Myers Squibb, [vajcarska (v. i G03DA01)
DDD: P 40 mg
L02AB02 medroksiprogesteron FarKl: POLNI HORMON (GESTAGEN)
(Medroxyprogesterone)
(v. i G03AC06, G03DA02)
L02AE Analozi hormona koji
DDD: O P 1 g
osloba|aju gonadotropin
Delovanje: LH-RH analozi (buserelin, gosere-
Opis: Medroksiprogesteron je gestagen, sin- lin, leuprorelin, triptorelin) su sintetski deri-
tetski oblik prirodnog seksualnog hormona vati prirodnih hormona koji, stalnom stimu-
progesterona i sa dejstvom sli~nim ostalim lacijom hipofize, dovode u po~etku do prola-
gestagenima. znog povi{enja gonadotropina, a kasnije, do
Delovanje: Brzo se resorbuje iz gastrointesti- smanjivanja na kastracijski nivo. Primenjuju
nalnog trakta, vezuje se za proteine plazme u se naj~e{}e s.c. ili i.m.
visokom procentu, i to uglavnom za albumi- Indikacije: Pored karcinoma prostate, gde se
ne. Metaboli{e se u jetri i izlu~uje urinom i fe- {iroko primenjuju, primenjuju se i kod karci-
cesom u vidu konjugovanih glukuronida. Po- noma dojke u cilju postizanja medikamento-
sle oralne primene, poluìvot iznosi 24-30 sa- zne kastracije kod premenopauznih pacijent-
ti, a posle i.m. davanja poluìvot moè izno- kinja, a buserelin i goserelin kod endometri-
siti i do 50 dana. Predstavlja gestagen dugog oze.
dejstva, ukoliko se daje u vodenoj suspenziji
i.m., ali je efikasan i u oralnim oblicima, u Kontraindikacije: Goserelin je kontraindiko-
kombinaciji sa drugim dugo ili kratko deluju- van u trudno}i, u nedijagnostifikovanom va-
}im kontraceptivima. ginalnom krvavljenju.
Indikacije: Medroksiprogesteron se moè ko- Neèljena dejstva: gastrointestinalni pore-
ristiti kao palijativna terapija kod nekih hor-
mon-zavisnih malignih neoplazmi. U oralnim
kombinacijama se koristi u tretmanu men-
me}aji, poreme}aj sna, seksualne disfunkcije,
vaginalno krvavljenje, ginekomastija, ra{,
pruritus, astma, retko anafilaksa, glavobolja,
L
strualnih poreme}aja (menoragija) ali i se- vizuelni poreme}aji, artralgija, mijalgija, gu-
kundarne amenoreje. bitak kose, periferni edemi, parestezija, hi-
perkalcijemija (kod bolesnika sa metastat-
Doziranje: Kod onkoloskih bolesnika se kori- skim karcinomom dojke); kod primene trip-
stri prema protokolu, uglavnoim 500mg torelina prolazna hipertenzija, suva usta, ja-
dnevno oralno. ka salivacija, parestezije.
Interakcije: Vaè kao i za ostale gestagene. Upozorenje: Kod èna sa poreme}ajima mi-
Lekovi koji indukuju enzime jetre, mogu re- neralizacije kosti. Treba menjati mesto prime-
dukovati kontraceptivno dejstvo parenteralne injekcije.
no datog medroksiprogesterona. Aminoglu-
tetimid zna~ajno redukuje koncentraciju me-
droksiprogesterona u plazmi. L02AE01 buserelin (Buserelin)
(v. Poglavlje III.) DDD: N 1,2 mg; P 1,5 mg; 0,11
Neèljena dejstva: Kao i za ostale gestagene. mg (depo implant.)
Posle dugotrajnog davanja u visokim doza- FarKl: ANALOG GONADORELINA
ma, moè izazvati glukokortikoidne efekte. Registrovani lekovi:
Karcinogenost, smanjenje gustine kostiju,
SUPREFACT - Aventis Pharma GmbH,
glukokortikoidno delovanje (pojava Ku{ingo-
Nema~ka
vog sindroma posle dugotrajne upotrebe me-
droksiprogesterona u terapiji malignih neo-
plazmi), po prestanku terapije simptomi L02AE03 goserelin (Goserelin)
ovog sindroma nestaju. Zbog glukokortikoid- DDD: O 0,129 mg (depo im-
ne aktivnosti medroksiprogesterona, postoji plant.)
opasnost od pojave adrenalne insuficijencije, FarKl: ANALOG GONADORELINA
posle iznenadnog prekida terapije. U toku te-
rapije medroksiprogesteronom, zabeleèni su Registrovani lekovi:
akutni napadi porfirije, te je njegova primena ZOLADEX - Astra Zeneca UK Limited,
nesigurna kod pacijenata sa porfirijom. V. Britanija
Upozorenje: Medroksiprogesteron se izlu~u-
je u mleku.
390 specijalni deo
L02AE04 triptorelin (Triptorelin) Indikacije: Rak dojke (adjuvantno le~enje ra-

DDD: P 0,134 mg (depo inj.) nog raka dojke i le~enje metastatskog karci-
FarKl: ANALOG GONADORELINA noma dojke), kao i le~enje anovulatorne ne-
plodnosti.
Delovanje: Sintetski dekapeptidni analog pri-
rodnog GnRH (gonadotropin releasing hor- Kontraindikacije: Trudno}a i dojenje.
mon), posle po~etne stimulacije, inhibira se- Neèljena dejstva: mu~nina i povra}anje, iz-
kreciju FSH i LH i dovodi do supresije funkci- ostanak menstruacije, cista jajnika, vaginalna
je ovarijuma. krvavljenja, pruritus vulve, glavobolja, depre-
Indikacije: neplodnost kod èna (registracija sija, zbunjenost i osip. Pri dugotrajnom le~e-
u SRJ), karcinom prostate, endometrioza. nju mogu se javiti smetnje vida (zamu}enje
ro`nja~e i krvavljenje u mre`nja~i), endome-
Kontraindikacije: Hipersenzitivnost na sup-
trioza, rak endometrija kao i o{te}enje jetre,
stancu ili neku komponentu proizvoda; trud-
toksi~ni hepatitis, prolazna hiperkalcijemija,
no}a.
prolazno smanjenje broja trombocita, trom-
Neèljena dejstva: Zabeleèna je hipertrofija boembolijske komplikacije. Smanjenjem do-
ovarijuma ukoliko se koristi sa gonadotropi- ze smanjuju se neèljena dejstva.
nima za le~enje neplodnosti. Mogu}a neèlje-
na dejstva su: suvo}a vagine, pojava vru}ine,
smanjen libido, urtikarija, osip, svrab, retko Doziranje: Rak dojke: oralno: 20 mg/dan, po-
Quincke-ov edem, mu~nina, povra}anje, podeljeno u dve doze. Adjuvantno le~enje traje
ve}anje telesne mase, hipertenzija, promene 5 godina ili do pojave progresije bolesti, a du-
raspoloènja, poreme}aj vida, bol na mestu ìna le~enja metastatskog karcinoma zavisi
aplikacije, anemija, retencija urina, groznica, od postizanja odgovaraju}eg odgovora ili po-
glavobolja, artralgija, mijalgija; ukoliko je jave progresije bolesti. Anovulatorna neplod-
produèna primena moè se razviti osteopo- nost: 20 mg/dan 2., 3, 4. i 5. dan ciklusa. U
roza, slu~aju neuspeha, doza se pove}ava na 40
mg, pa na 80 mg/dan. U nerednovnom ciklu-
Interakcije: ne treba primenjivati istovreme-
su, sa primenom se po~inje bilo koji dan. Le-
no sa hiperprolaktinemi~kim lekovima.
~enje se moè ponoviti nakon 45 dana.
Doziranje: po posebnim, individualnim pro-
Upozorenje: Kod èna u premenopauzi, mo-
tokolima.
è dovesti do izostankai menstruacije. Tokom
L Upozorenje: Indukovana ovulacija mora biti
pod kontrolom lekara uz redovne kontrole bi-
ohemijskih parametara (nivo estrogena).
le~enja i 2 meseca posle zavr{etka le~enja,
preporu~uje se nehormonski oblik kontracep-
cije.
DIPHERELINE - IPSEN PHARMA BIOTECH, NOLVADEX - Astra Zeneca UK Limited, V.
Francuska Britanija
TAMOXIFEN - Ebewe Arzneimittel GmbH,
L02B Hormonski antagonisti i Austrija
srodni lekovi TAMOXIFEN - Lachema, ê{ka
TAMOXIFEN - Remedica Ltd, Kipar
L02BA Antiestrogeni
Opis: Karcinom dojke je u ve}ini slu~ajeva
hormonski zavisan. Kao adjuvantna hormon- L02BA02 toremifen (Toremifene)
ska terapija ili u le~enju metastatskog hor- DDD: O 60 mg
monski zavisnog karcinoma dojke, mogu se FarKl: CITOSTATIK (NESTEROIDNI ANTIE-
primeniti antiestrogeni (tamoksifen). Kod STROGEN)
svih bolesnica, koje su odgovorile na hor- Opis: Toremifen je sli~an tamoksifenu, pripa-
monsku terapiju, le~enje treba nastaviti sve da grupi supstanci sa tkivno specifi~nom
dok postoji zadovoljavaju}i terapijski odgo- estrogenom aktivno{}u.
vor. Profilakti~ka primena tamoksifena kod Delovanje: Antitumorska aktivnost, antago-
èna sa visokim rizikom za karcinom dojke, nist estrogenih receptora, koristi se za le~enje
nije {iroko prihva}ena. hormonski zavisnih metastatskih karcinoma
dojke, kod èna u menopauzi. Dobro se re-
L02BA01 tamoksifen (Tamoxifen) sorbuje posle oralne primene, hrana ne uti~e
na resorpciju; vi{e od 99,5% se vezuje za pro-
DDD: O 20 mg
teine plazme, uglavnom, albumine; eksten-
FarKl: CITOSTATIK (HORMON-ANTIESTRO- zivno se metaboli{e u jetri posredstvom enzi-
GEN) ma CYP3A4 do metabolita koji, tako|e, pose-
Delovanje: Tamoksifen je nesteroidni antie- duju dejstvo; izlu~uje se fecesom, dok se oko
strogen koji blokira dejstvo prirodnog estro- 10% izlu~uje urinom u nepromenjenom sta-
gena vezivanjem za estrogenske receptore. nju.
Indikacije: hormonski zavisan metastatski }anje, poja~an apetit, nesanica, umor, smet-
karcinom dojke kod èna u menopauzi. nje libida, èluda~ne smetnje, anoreksija, bol
Kontraindikacije: hiperplazija endometriju- u abdomenu, konstipacija, edemi, ginekoma-
ma, prethodne tromboembolijske bolesti, stija, herpes zoster, svrab, sindrom sli~an lu-
trudno}a i dojenje, te{ka insuficijencija jetre pusu, glavobolja, vrtoglavica, slabost, nelago-
Neèljena dejstva: pojava valunga, vaginal- da, smetnje vida, è|, bol u prsima, anksio-
no krvavljenje (v. upozorenje), glavobolja, vr- znost, depresija, porast transaminaza.
toglavica, znojenje, mu~nina, ga|enje, povra- Interakcije: v. Poglavlje III.
}anje, bolovi u grudima i le|ima, tremor, ver- Doziranje: Primenjuje se samo oralno, kao
tigo, nesanica, emocionalna nestabilnost, de- monoterapija ili u kombinaciji sa agonistima
presija, astenija, tromboembolijske kompli- LH-RH: 250 mg 3 puta dnevno. Ako se pri-
kacije, retko dermatitis, dispneja, ùtica, va- menjuje u kombinaciji sa agonistima LH-RH,
ginalno krvavljenje. primenu zapo~eti najmanje 24 sata pre pri-
Interakcije: v. Poglavlje III. mene agonista LH-RH i nastaviti sa prime-
Doziranje: 60 mg/dan. nom najmanje 3 nedelje nakon LH-RH agoni-
sta.
Upozorenje: Mogu}a je hiperkalcijemija, na-
ro~ito na po~etku terapije, posebno ako po- Upozorenje: Pratiti parametre funkcije jetre
stoje metastaze na kostima. Pored toga, mo- zbog mogu}e hepatotoksi~nosti. Boji urin u
gu}e su promene endometrijuma do pojave ùto-zeleno. Lek se primenjuje samo kod mu-
karcinoma, pa sve promene u smislu pojave {karaca.
pelvi~nih bolova, pritiska i vaginalnih krva- Registrovani lekovi:
vljenja, treba brzo i detaljno ispitati. FLUCINOM - Schering Plough Central East
Registrovani lekovi: AG, [vajcarska
FARESTONE - Schering Plough Central East
AG, [vajcarska L02BB02 nilutamid (Nilutamide)
DDD: O 0,3 g
L02BB Antiandrogeni FarKl: CITOSTATIK (HORMON, ANTIAN-
Opis: U terapiji karcinoma prostate primenju- DROGEN)
ju se i antiandrogeni (ciproteron acetat, fluta- Delovanje: v. uvod (L02BB).
mid, nilutamid i bikalutamid). Njihovo osnov-
no dejstvo je blokiranje androgenih recepto-
Indikacije: Metastatski karcinom prostate u
kombinaciji sa hirur{kom ili medikamento-
znom kastracijom bolesnika (LH-RH analozi)
L
ra u perifernim tkivima. Korisni su za prime-
nu uz LH-RH analoge, a osnovna indikacija koji pre nisu le~eni hormonima.
za njihovu upotrebu je le~enje metastatskog Kontraindikacije: Preosetljivost, te{ka insufi-
karcinoma prostate. Ciproteron acetat i fluta- cijencija jetre, te{ka respiratorna insuficijen-
mid se mogu uspesno koristiti i kod pacijane- cija.
ta sa karcinomom prostate kod kojih se lece- Neèljena dejstva: mu~nina i povra}anje,
nje LH-RH analozima pokazalo kao neuspe- smetnje vida zbog oteànog prilago|avanja
sno. na tamu, intersticijski pneumonitis, prolazan
porast transaminaza, a vrlo retko nastaje he-
L02BB01 flutamid (Flutamide) patitis i hepatocelularni hepatitis, smetnje li-
bida, impotencija, vru}ina, ginekomastija,
DDD: O 0,75 g
znojenje, gubitak dlakavosti i nepodno{enje
FarKl: CITOSTATIK (HORMON, ANTIAN-
alkohola, fotosenzitivnost. Izbegavati alkohol
DROGEN)
zbog reakcije nepodno{ljivosti u vidu slabosti
Delovanje: inhibira vezivanje androgena za i vazomotornog crvenila.
}elijsko jezgro u tkivima prostate i ima jako
antiandrogeno dejstvo.
Doziranje: oralno: 300 mg/dan u toku 4 ne-
Indikacije: Monoterapija (sa ili bez kastraci-
delje, a od 5-te nedelje nastavlja se sa 150
je, hirurske ili medikamentozne) za le~enje
mg/dan.
uznapredovalog karcinoma prostate u pret-
hodno nele~enih bolesnika ili kod bolesnika Upozorenje: Periodi~no kontrolisati funkciju
koji su postali rezistentni na drugu terapiju. jetre, pri pojavi dispneje ili sumnje na inter-
sticijalni pneumonitis le~enje treba prekinu-
ti ili, po proceni, primeniti kortikosteroide.
cu.
Voza~e i osobe koje upravljaju ma{inama tre-
Neèljena dejstva: mogu biti ozbiljna (met- ba upozoriti na mogu}i rizik od nastanka po-
hemoglobinemija, hepatitis, konfuzija, de- reme}aja vida i reakcije nepodno{ljivosti al-
presija, anemija, leukopenija, fotosenzitiv- kohola. Nilutamid se primenjuje samo kod
nost), ili blaà kao: ginekomastija i/ili masto- mu{karaca.
dinija, ponekad pra}ena galaktorejom, retko
kardiovaskularni poreme}aji, dijareja, povra-
392 specijalni deo
Registrovani lekovi: L02BG01 aminoglutetimid

ANANDRON - ZLB Behring, Nema~ka (Aminogluthetimide)
DDD: O 1 g
L02BB03 bikalutamid FarKl: CITOSTATIK (HORM. ANTAGONIST,
(Bicalutamide) INHIBITOR ENZIMA)
DDD: O 50 mg Delovanje: Aminoglutetimid je nesteroidni
FarKl: CITOSTATIK, NESTEROIDNI ANTIAN- inhibitor sinteze steroidnih hormona.
DROGEN Indikacije: Metastatski karcinom dojke, kao
Indikacije: Uznapredovali rak prostate u druga linija hormonske terapije Cushingov
kombinaciji sa LH-RH analozima ili hiru{kom sindrom zbog tumora kore nadbubre`ne `le-
kastracijom. zde, hiperplazije kore nadbubre`ne `lezde ili
Kontraindikacije: Primena kod èna i dece, ektopi~nog stvaranja ACTH.
preosetljivost. Kontraindikacije: Preosetljivost na aminoglu-
Neèljena dejstva: svrab, ginekomastija, ma- tetimid ili glutetimid, trudno}a, dojenje i por-
stodinija, dijareja, mu~nina, povra}anje, po- firija.
vi{enje transminaza i retko hepatitis. Neèljena dejstva: pospanost, letargija (ne-
Interakcije: v. Poglavlje III. staju posle 6-8 nedelja le~enja); kod prime-
Doziranje: oralno: 50 mg/dan. Primenjuje se ne visokih doza, mogu}i neurolo{ki poreme-
istovremeno sa LH-RH analozima ili nakon }aji (ataksija); zatim, mu~nina, dijareja. U to-
hirur{ke kastracije. ku prvih 7-14 dana, nezavisno od doze, mo-
è se javiti osip po koì uz temperaturu (ne-
Upozorenje: Kod bolesnika sa insuficijenci-
staje 7-10 dana posle po~etka terapije). Mo-
jom jetre lek treba primenjivati uz oprez.
gu se javiti: glavobolja, depresija, hipoglike-
Registrovani lekovi: mija, leukopenija, agranulocitoza, pancitope-
CASODEX - Astra Zeneca UK Limited, nija, trombocitopenija, hiponatrijemija, hipo-
V. Britanija tenzija i vrtoglavica, insuficijencija nadbubre-
`ne `lezde, porast transaminaza, holestatska
ùtica, svrab i osip po koì, eksfolijativni der-
L02BG Inhibitori enzima matitis, hipotireoidizam.
Opis: Rast pojedinih tipova karcinoma dojke,
L koji imaju estrogene receptore, moè biti za-
vistan od estogena. U periodu do menopau-
ze, glavni izvor estrogena kod èna su ovari-
Doziranje: Le~enje treba da sprovode samo
lekari sa iskustvom. Kod nekih bolesnika po-
jumi. Me|utim, u menopauzi, najve}I deo trebno je supstitucijsko le~enje kortikosteroi-
cirkuli{u}ih estrogena (estradiol i estron) nadima.
staju pod uticajem enzima aromataze, kon-
verzijom iz androgena kore nadbubrega, i to, L02BG03 anastrozol (Anastrozole)
najve}im delom, iz androstendiona. Inhibici- DDD: O 1 mg
jom aktivnosti enzima aromataze, u organi- FarKl: CITOSTATIK, INHIBITOR ENZIMA
zmu ène u menopauzi, koli~ina estrogena se
Opis: Anastrozol je nesteroidni inhibitor aro-
drasti~no redukuje, a time se elimini{e hor-
mataze, enzima, koji dovodi do konverzije
monski zavisan rast malignih }elija tumora
adrenalnih androgena (androstendiona) u
dojke.
estradiol i estron u perifernim tkivima.
U onkologiji se {iroko primenjuju inhibitori
Delovanje: Eliminisanje stimulacije rasta tu-
aromataze sa ciljem da inhibi{u konverziju
morskih }elija indukovane estrogenima.
androgena u estrogene. Koriste se kao druga
linija hormonske terapije kod hormon-zavi- Indikacije: Uznapredovali karcinom dojke
snih karcinoma dojke nakon prethodnog po- kod èna u menopauzi, koji su prethodno re-
zitivnog efekta tamoksifena. Aminogluteti- agovale na terapiju tamoksifenom.
mid je nesteroidni inhibitor aromataze starije Kontraindikacije: Trudno}a, dojenje, umere-
generacije. Moè da dovede do adrenalne hi- no o{te}enje jetre, o{te}enje funkcije bubre-
pofunkcije, koja zahteva supstituciju kortiko- ga, nije za ène u premenopauzi.
steroidima. Sada se napu{ta kao lek, jer su se Neèljena dejstva: Valunzi, vaginalna krva-
u ovoj grupi pojavili lekovi nove generacije vljenja, istanjenje kose, mu~nina, ga|enje,
anastrozol i letrozol. Oni su, tako|e, nestero- povra}anje, suva usta, anoreksija, dijareja,
idni inhibitori sa istim mehanizmom dejstva glavobolja, artralgija, frakture kostiju, aler-
kao i prethodni, ali uz mnogo manje neèlje- gijske reakcije, uklju~uju}I i Stevens-
nih dejstava. Johnson-ov fenomen, astenija, pospanost,
ka{alj, faringitis, blagi porast holesterola, va-
ginalno krvavljenje.
Doziranje: 1 mg/dan.
Upozorenje: Pre le~enja, trudno}a mora biti Upozorenje: Insuficijencija bubrega i jetre,
isklju~ena, proveriti testove za menopauzu. fetotoksi~nost.
ARIMIDEX - Astra Zeneca UK Limited, AROMASIN - Pfizer Enterprises S.A.R.L.,
V. Britanija Luksemburg
L02BG04 letrozol (Letrozole)

DDD: O 2,5 mg
FarKl: CITOSTATIK, INHIBITOR ENZIMA
Opis: Letrozol je visoko selektivni inhibitor
L03 IMUNOSTIMULANSI
enzima aromataze koji u perifernim tkivima
pretvara adrenalne androgene (prvenstveno L03A Citokini i
androstendion) u estrogene. imunomodulatori
Delovanje: Inhibi{e stimulaciju rasta tumor- L03AA Faktori stimulisanja
skih }elija karcinoma dojke, izazvanu estro-
genima.
kolonije (citokini)
Opis: Citokini su rekombinantni humani fak-
Indikacije: Uznapredovali karcinom dojke tori stimulacije kolonija granulocita (rhG -
kod èna u menopauzi, posle relapsa ili pro- CSF) koji uti~u na stvaranje neutrofila {to do-
gresije bolesti nakon prethodne uspesne tera- vodi do skra}enja trajanja neutropenije, iza-
pije tamoksifenom. zvane primenom hemioterapije. Na taj na~in,
Kontraindikacije: Trudno}a, dojenje, period moè se smanjiti u~estalost infektivnih kom-
pre menopauze, preosetljivost na lek i njego- plikacija vezanih uz neutropeniju. Filgrastim
ve komponente, te{ko o{te}enje jetre. (neglukozilisani rhG - CSF) i lenograstim
Neèljena dejstva: Valunzi, mu~nina, povra- (glukozilisani rhG - CSF) imaju sli~an efekat.
}anje, dijareja, bolovi u stomaku, anoreksija Kod bolesnika sa kongenitalnom neutropeni-
ili pove}nje telesne mase, ka{alj, dispneja, jom, filgrastim pove}ava broj neutrofila uz
bolovi u grudima, bolovi u mi{i}ima, edemi, istovremeno klini~ko pobolj{anje stanja. Pro-
ra{, svrab po koì, umor, glavobolja. duèna primena, moè pove}ati rizik nastan-
Interakcije: v. Poglavlje III. ka mijeloidnih leukemija. Molgramostim (re-
Doziranje: 2,5 mg/dan
Upozorenje: Ne primenjivati u ozbiljnoj bu-
kombinantni humani faktor stimulacije kolo-
nija granulocita i makrofaga GM - CSF) pod-
sti~e stvaranje svih granulocita i monocita.
L
bre`noj insuficijenciji.
Ima vi{e neèljenih dejstava od rhG - CSF-a i
Registrovani lekovi: ne pokazuje efekte u kongenitalnoj neutrope-
FEMARA - Novartis Pharma A.G., [vajcarska niji. Danas se smatra da primenu mijeloidnih
faktora rasta treba ograni~iti na specijalizo-
L02BG06 eksemestan (Exemestane) vane hematolo{ke i onkolo{ke centre koji ima-
DDD: O 25 mg ju iskustva u primeni ovih terapijskih procedu-
FarKl: CITOSTATIK, INHIBITOR ENZIMA ra.
Opis: Eksemestan je steroidni ireverzibilni
inaktivator enzima aromataze. Strukturno je L03AA02 filgrastim (Filgrastim)
sli~an androstendionu, zbog ~ega se ireverzi- DDD: P 0,35 mg
bilno vezuje za aromatazu i inaktivi{e je. Po- FarKl: IMUNOMODULATOR (rekombinantni
sledica ovog procesa je zna~ajna redukcija humani faktor stimulacije kolonija granulo-
cirkuli{u}ih estrogena u organizmu ène u cita)
periodu posle menopauze (v. uvod). Opis: Filgrastim je rekombinantni humani
Delovanje: Inhibicija estrogen zavisnog rasta faktor stimulacije kolonija granulocita, (rhG-
karcinoma dojke. CSF). Mehanizam dejstva obja{njava se dej-
Indikacije: Uznapredovali karcinom dojke, stvom na receptore koji su specifi~ni, velikog
posle prethodno neuspe{ne terapije tamoksi- su afiniteta i nalaze se na neutrofilnim leuko-
fenom, kod èna u periodu posle menopauze. citima, ali se ne nalaze na limfocitima, eozi-
Kontraindikacije: Hipersenzitivne reakcije na nofilima, bazofilima, megakariocitima i nji-
lek ili druge sastojke leka hovim prekursorima.
Neèljena dejstva: Znojenje, umor, valunzi, Indikacije: Smanjenje u~estalosti i trajanja
edemi, hipertenzija, depresija, mu~nina, ga- neutropenije, kao i pojave febrilnih neutrope-
|enje, bol u stomaku, opstipacija, alopecija, nija u bolesnika koji primaju citotoksi~ne, he-
ra{, retko trombocitopenija i leukopenija. mioterapijske lekove kada su u pitanju nemi-
Interakcije: v. Poglavlje III. jeloidna maligna oboljenja, bolesnici u kojih
Doziranje: 25 mg/dan, posle jela. treba da se uradi mijeloablativna terapija za
transplantaciju kostne srì i bolesnici sa te-
394 specijalni deo
{kim kongenitalnim, cikli~nim ili idiopatskim znica, ko`ni osip, alopecija, infekcije i sepsa,
neutropenijama. poja~ano znojenje.
Kontraindikacije: Preosetljivost, te{ka konge- Interakcije: v. Poglavlje III.
nitalna neutropenija (Kostmanov sindrom) Upozorenje: Kontinuirano pratiti vrednosti
sa patolo{kim citogenetskim nalazom, trud- leukocita, hemoglobina, trombocita, serum-
no}a, dojenje. skog albumina. Treba biti vrlo obazriv kada
Neèljena dejstva: Bol u mi{i}ima, blagog ili su u pitanju trudnice i dojilje. Ne davati mla-
umerenog intenziteta, koji se moè otkloniti |im od 18 god. Lek treba da ordiniraju samo
analgeticima, urinarni poreme}aji (dizurija posebno specijalizovani stru~njaci.
sa leukocitozom), retencija te~nosti, perikar-
ditis, dispneja, hipoksija i hipotenzija, pove-
L03AA10 lenograstim (Lenograstim)
}anje laktat - dehidrogenaze, alkalne fosfata-
ze, mokra}ne kiseline i gama - glutamiltran- DDD: P 0,35 mg
speptidaze, kao i smanjenje holesterola i hi- FarKl: IMUNOMODULATOR, STIMULATOR
poglikemija, glavobolja, hepatomegalija, ar- ERITROPOEZE (rekombinantni humani fak-
tralgija, alopecija, osteoporoza, ra{ po koì, tor stimulacije kolonija granulocita)
vaskulitis na mestu ubrizgavanja, hipersenzi- Delovanje: Lenograstim, humani rekombi-
tivne reakcije. nantni stimulator granulocitopoeze (rHuG -
Interakcije: v. Poglavlje III. CSF) je glikoproteinski citokin dobijen genet-
Doziranje: Prema protokolima. Ne sme se skim inènjeringom. Po sastavu i delovanju
razblaìti, odnosno, rastvoriti u izotoni~nom vrlo je blizak endogenom humanom stimula-
rastvoru NaCl. Uvek se razblaùje u 5% ras- toru granulocitopoeze. U funkcionalnom smi-
tvoru glukoze zbog mogu}e inkompatibilno- slu, lenograstim je imunomodulator. Stimuli-
sti sa ambalaòm. {e proliferaciju i diferencijaciju }elija granu-
locitne loze i potencira osloba|anje potpuno
Upozorenje: Primenjivati samo u centrima diferentovanih oblika neutrofila u sistemsku
gde za to postoji edukovano osoblje. Specifi~- cirkulaciju, aktivira i niz biohemijskih i fizio-
ne preporuke za doziranje u starijih osoba jo{ lo{kih funkcija neutrofila, poput, fagocitoze,
uvek ne postoje, a nije ustanovljena bezbed- hemotakse, produkcije enzima i sl., na koji-
nost primene kod dece. ma se zasniva njihova odbrambena aktivnost.
L Registrovani lekovi:
NEUPOGEN - F. Hoffmann-La Roche,
[vajcarska
Indikacije: kada je potrebno skra}enje traja-
nja neutropenije i smanjivanje u~estalosti
komplikacija koje prate neutropeniju (auto-
logne ili alogene transplantacije kostne srì
L03AA03 molgramostim nemijeloidnih malignih bolesti) ili koje se ja-
(Molgramostim) vljaju posle ordiniranja citotoksi~nih hemio-
terapijskih protokola, radi mobilisanja mati~-
DDD: P 0,35 mg nih prekurskorskih }elija periferne krvi za po-
FarKl: IMUNOSTIMULANS (rekombinantni trebe autologne reinfuzije, kao i u kongeni-
humani faktor stimulacije kolonija granulo- talnim neutropenijama.
cita)
Kontraindikacije: Alergija na lenograstim ili
Delovanje: Smanjuje neutropeniju, a time i pomo}ne materije, mijeloidne maligne bole-
rizik od infekcije kod bolesnika koji su na cisti, trudno}a i laktacija, te{ka o{te}enja jetre
totoksi~noj terapiji. i bubrega. Ne treba ga primenjivati u dece
Indikacije: Primenjuje se u situacijama kada mla|e od 2 godine.
je potrebno skra}enje trajanja neutropenije i Neèljena dejstva: bol u kostima, lokalna re-
smanjivanja u~estalosti infekcija i komplika- akcija na mestu injekcije, inflamacija sluznice
cija koje prate neutropeniju uslovljenu cito- usta, mu~nina, povra}anje, bol u abdomenu,
toksi~nom terapijom ili koje se javljaju posle dijareja, glavobolja, groznica, ko`ni osip, alo-
primene citotoksi~nih hemioterapijskih pro- pecija, infekcije i sepsa.
tokola (mijelodisplazija, aplasti~na anemija),
u neutropeniji kod bolesnika tretiranih sa
ganciklovirom zbog citomegalovirusnog reti- Doziranje: Daje se odraslima i deci starijoj od
nitisa vezanog za AIDS. 2 godine u obliku s.c. injekcije ili i.v. infuzije.
Kontraindikacije: Alergija na lenograstim ili Transplantacija kostne srì: dnevna doza od 5
pomo}ne materije, mijeloidne maligne bole- mcg (0,64 Mi.j.)/kg, odnosno (19,2
sti, trudno}a i laktacija, te{ka o{te}enja jetre Mi.j./m2/dan) daje se u obliku i.v. infuzije uz
i bubrega. razblaènje sa rastvorom 0,9% natrijum.hlo-
rida i aplikuje se tokom 30 minuta. Terapija
Neèljena dejstva: bol u kostima, lokalna re-
zapo~inje prvi dan nakon transplantacije
akcija na mestu injekcije, inflamacija sluznice
kostne srì i ponavlja se do normalizacije
usta, mu~nina, povra}anje, anoreksija, bol u
broja neutrofila, ali ne duè od 28 uzastopnih
abdomenu, dijareja, glavobolja, umor, gro-
dana.
Neutropenija koja prati hemioterapiju cito- ja ubica i aktivaciju citotoksi~nih T }elija. In-
toksi~nim lekovima: Doza iznosi 5 mcg (0,64 terferoni su, tako|e, u stanju da inhibi{u pro-
Mi.j.)/kg/dan (19,2 Mi.j./m2/dan) s.c., prvi liferaciju }elija. U ovome su interferoni alfa i
dan posle hemioterapije. beta mnogo potentniji nego interferon gama.
Mobilisanje mati~nih prekursorskih }elija u Druga interferonska aktivnost ogleda se u in-
cirkulaciji za autologne reinfuzije: U monote- dukciji MHC molekula na povr{ini }elija. Dok
rapiji se daje u dozi 1,28 Mi.j./kg/dan s.c. to- sva tri tipa interferona indukuju MHC klasu I
kom 4-6 dana, ako se primenjuje posle do- molekula, samo interferon gama indukuje
datne mijelosupresivne hemioterapije. Sa pri- ekspresiju klase II MHC molekula. U glijal-
menom lenograstima po~inje se 24 ~asa posle nim }elijama interferon beta antagonizuje
zavr{enog hemioterapijskog ciklusa, a prime- njihov efekat i, mo`da, sniàva prisustvo an-
na se nastavlja do vra}anja broja neutrofila u tigena u okviru nervnog sistema. Interferoni
prihvatljive okvire (aproksimativni minimum indukuju tri poznata enzima: protein kinazu,
2x106 CD 34+ }elija/kg). koja dovodi do fosforilacije faktora 2 elonga-
Upozorenje: Terapiju lenograstimom, koja se cije, rezultuju}i u inhibiciji inicijacije peptid-
sprovodi posle transplantacije kostne srì ili nog lanca, oligoizoadenilat sintetazu, koja
tretmana citotoksi~nim lekovima, treba pre- dovodi do aktivacije ribonukleaze i degrada-
kinuti ako se broj neutrofila pribliì vrednosti cije viralne mRNA i fosfodiesterazu koja mo-
od 50 x 109/L kao i u premalignim mijeloid- è da degradira terminalne nukleotide tRNA,
nim stanjima. inhibi{u}i peptidnu elongaciju.
Registrovani lekovi: Dejstvo interferona je ispitivano u brojnim
GRANOCYTE - Aventis Pharma, Francuska klini~kim indikacijama. Interferon alfa 2a ko-
risti se u terapiji hroni~nog hepatitisa C, Ka-
po{i sarkoma (koji je pridruèn AIDS-u), hro-
L03AB Interferoni ni~noj mijeloidnoj leukemiji. Preporu~ena
Opis: Interferoni predstavljaju grupu endoge- doza varira u zavisnosti od uslova, i kre}e se
nih proteina koji pokazuju kompleksno anti- od 3 miliona jedinica tri puta nedeljno do 36
virusno, imunoregulativno i antiproliferativ- miliona jedinica dnevno, datih s.c. ili i.m. In-
no dejstvo. Ova dejstva se realizuju preko interferon alfa 2b daje se s.c. ili i.m. kod leuke-
tra}elijskih metaboli~kih procesa, a gde se mija, malignog melanoma, folikularnog non-
uklju~uju i sinteza RNA i sinteza proteina.
Mada nemaju specifi~no antivirusno dejstvo,
oni deluju tako {to izazivaju elaboraciju pro-
Hodgkin limfoma, Kapo{i sarkoma (koji pra-
ti AIDS) i kod hroni~nog hepatitisa C (bilo
kao monoterapija bilo u kombinaciji sa riba-
L
teinskih receptora u inficiranoj }eliji, rezultu- virinom). Intralezionalno davanje injekcija
ju}i u inhibiciji virusne penetracije i osloba- interferona alfa 2b ili alfa- n3 moè se kori-
|anju virusne RNA, u inhibiciji sinteze mRNA stiti u terapiji virusne infekcije donjeg geni-
i translaciji, ili u grupisanju viriona i njego- talnog trakta - condylomata accuminata. Intra-
vom osloba|anju. Na osnovu }elijskih tipova, nazalno davanje interferona alfa je ispitivano
iz kojih su dobijeni, postoje tri glavne grupe u profilaksi prehlade. Interferon beta 1a i in-
interferona koje su imunolo{ki i fizikohemij- terferon beta 1b su indikovani u terapiji re-
ski udaljene: interferon alfa (prethodno tip I, lapsa multiple skleroze. (v. detaljnije kod
leukocitni interferon), interferon beta (pret- konkretnih lekova).
hodno tip I, fibroblastni interferon) i interfe- Neèljena dejstva: Toksi~nost interferona ob-
ron gama (prethodno tip II, imuni interfe- uhvata pojavu neutropenije, anemije, trom-
ron). bocitopenije, povi{enih vrednosti aminotran-
- Interferon alfa i interferon beta spadaju u sferaza i simptome kao {to su: simptomi sli~-
tip I interferona. To su acidostabilni proteini nazebu (uklju~uju}i groznicu, crvenilo,
ni koji deluju na istom receptoru target }e- glavobolju, mijalgiju, vrtoglavicu), nauzeju i
lije. dijareju. Sa prestankom davanja leka ili sma-
- Interferon gama je tip II interferona. Spada njenjem doze, redukuju se i znaci citopenije.
u grupu acidolabilnih proteina i deluje na Depresija i suicidalno pona{anje zabeleèno
drugim receptorima target }elija. je kod pacijenata koji su primali interferon al-
Virusne infekcije, obi~no, indukuju stvaranje fa. Manje zastupljeni neèljeni efekti su: hi-
tip I interferona, gde leukociti indukuju stva- perglikemija, infarkt miokarda, kardiomiopa-
ranje alfa interferona, a fibroblasti beta inter- tija, akutne hipersenzitivne reakcije i autoi-
ferona. Sa druge strane, gama interferoni su mune tireoidne bolesti. Injekcioni rastvori sa-
rezultat aktivacije T limfocita. Kao posledica drè benzil alkohol i ne bi trebalo da se koriste
interakcije interferona sa }elijskim receptori- kod pacijenata ili dece koja imaju alergiju.
ma i zavisno od vrste }elija, interferoni proiz- Doziranje: Zavisno od indikacija sheme dozi-
vode razli~iti efekat, zavisno od tipa. Interfe- ranja su razli~ite.
roni, uglavnom gama interferon, pomaù
imunolo{ki odgovor, koji uklju~uje pove}ano
stvaranje antitela, makrofaga, prirodnih }eli-
396 specijalni deo
L03AB04 interferon alfa 2 a va hipokalijemije i hiperglikemije. Retko se

(Interferon alfa-2a) javlja suicidalno pona{anje pacijenata, a ako
DDD: P 2 M i. j. se uo~i, terapiju odmah obustaviti. Primena
interferona retko dovodi do egzacerbacije ili
FarKl: ANTIVIROTIK
nastanka psorijaze. U retkim slu~ajevima za-
Delovanje: Ima osobine prirodnog humanog beleèna je te{ka disfunkcija i/ili insuficijen-
alfa - interferona i ispoljava antivirusno dej- cija jetre.
stvo modulacijom imunog sistema, {to dovo-
di do uni{tenja virusa ili eliminisanja virusom
zahva}enih }elija. Doziranje: Zavisi od teìne oboljenja, stepena
podno{ljivosti i istovremenog davanja drugih
Indikacije: Leukemija vlasastih }elija, Kapo{i
lekova. Tako|e, mora se uzeti u obzir i svaka
sarkom u AIDS-u, ko`ni T-}elijski limfom
ranija radio- ili hemioterapija, zbog mogu}eg
(Mycosis fungoides i Sezary sindrom), reku-
o{te}enja kostne srì ovim procedurama. Da-
rentni metastatski karcinom renalnih }elija,
je se kao s.c. ili i.m. injekcija, u dnevnim do-
hroni~ni aktivni hepatitis B, hroni~ni hepati-
zama koje se kre}u u rasponu od 3-36 Mi.j.,
tis C (hepatitis non-A, non-B).
u zavisnosti od indikacije.
Kontraindikacije: preosetljivost na rekombi-
Leukemija vlasastih }elija: inicijalna doza je 3
nantni interferon alfa-2a ili neku komponen-
Mi.j. svakodnevno, kao s.c. ili i.m. injekcija
tu preparata; teè oboljenje srca, te{ke renal-
tokom 16-24 nedelje. Ako se javi nepodno{e-
ne, hepati~ne i/ili mijeloidne disfunkcije;
nje leka, dnevnu dozu smanjiti na 1,5 Mi.j. ili
konvulzije, odnosno kompromitovane funkci-
doziranje promeniti na 3 puta nedeljno, ili
je centralnog nervnog sistema, hroni~ni de-
preduzeti obe mere. Doza odràvanja je 3
kompenzovanI hepatitis i ciroza jetre, kao i
Mi.j. 3 puta nedeljno u vidu s.c. ili i.m. injek-
bolesnici sa hroni~nim hepatitisom koji su na
cije. Posle 6 meseci le~enja, lekar donosi od-
le~enju ili su nedavno le~eni imunosupresiv-
luku da li da se terapija nastavi (kod bolesni-
nim lekovima, isklju~uju}i kratkotrajan "ste-
ka sa odgovorom) ili obustavi (kod onih bez
roid withdrawal". Deci do 2 godine se ne sme
odgovora). Neki bolesnici su le~eni i do 20
davati.
meseci u kontinuitetu. Optimalno trajanje te-
Neèljena dejstva: simptomi sli~ni gripu, ko- rapije nije utvr|eno.
ji obi~no traju 4-12 sati posle prve primene, a
Kapo{i sarkom kod bolesnika sa AIDS-om,
zatim se postepeno smiruju i dozno su zavi-
L sni (Povi{ena telesna temperatura, jeza i drh-
tavica, zamor, slabost), zatim, mu~nina, po-
koji nemaju istoriju oportunisti~kih infekcija,
preporu~uje se postepeno pove}avanje doze
do najmanje 18 Mi.j., a po mogu}nosti do 36
vra}anje, tahikardija, mijalgoja i glavobolja.
Mi.j. dnevno tokom 10 do 12 nedelja u vidu
Acetilsalicilna kiselina, paracetamol i korti-
s.c. ili i.m. injekcije od 1.-3. dana, zatim, pre-
kosteroidi uspe{no suzbijaju ove promene. U
lazi na 9 Mi.j. dnevno od 4. do 6. dana, 18
toku produène terapije javljaju se letargija,
Mi.j. dnevno od 7.-9. dana, a zatim, ako se
slabost i zamor. Mogu se javiti i: anoreksija,
dobro podnosi, doza se pove}ava na 36 Mi.j.
povra}anje, promena ukusa, suva usta, gubi-
dnevno od 10. do 84 dana. Terapija odràva-
tak telesne mase, dijareja i blagi do umereni
nja se dozira prema individualnom odgovoru
bolovi u abdomenu. Dosta retko su zabeleè-
na terapiju. Bolesnike treba le~iti minimum
ni nadimanje, opstipacija, hipermotilitet, re-
10 nedelja, poèljno je 12 nedelja, a zatim,
aktivacija ulkusa i gastrointestinalna krva-
lekar odlu~uje da li terapiju treba nastaviti
vljenja; povi{ene vrednosti ALT, alkalne fosfa-
(kod bolesnika sa odgovorom) ili obustaviti
taze, LDH i bilirubina. Tako|e su zabeleèni:
(kod bolesnika bez odgovora). Optimalno
vrtoglavica, glavobolja, poreme}aji vida, za-
trajanje terapije nije utvr|eno.
boravnost, depresija, pospanost, konfuzija,
uznemirenost i poreme}aji spavanja, koma, Pogresivni kutani limfom T-}elija, inicijalno
cerebrovaskularni poreme}aji, prolazna im- doziranje je sli~no doziranju za Kapo{i sar-
potencija i ishemi~na retinopatija, parestezi- kom, s tim {to se ne ide na doze iznad 18
ja, utrnulost, neuropatija, pruritus i tremor, Mi.j. dnevno (od 7-84 dana). Minimalno tra-
prolazna hipotenzija i hipertenzija, edemi, ci- janje terapije je 8 nedelja, a poèljno je 12
janoza, aritmije, palpitacije i bolovi u grudi- nedelja, a zatim, lekar odlu~uje da li terapiju
ma. Retko su zabeleèni ka{alj, blaga dispne- nastaviti ili obustaviti. Kod bolesnika sa od-
ja, edem plu}a, pneumonija, sr~ana insufici- govorom, minimalno trajanje terapije trebalo
jencija, kardiovaskularni zastoj i infarkt mio- bi da je 12 meseci, a moè trajati do 40 me-
karda, reverzibilna alopecija, herpes labijalis, seci u kontinuitetu.
ra{, svrab, suva koà, suve mukozne mem- Rekurentni metastatski karcinom renalnih }e-
brane, rinoreja i krvavljenje iz nosa, zatim lija le~i se primenom visokih doza (36 Mi.j.)
smanjenje renalne funkcije, poreme}aji elek- u monoterapiji svaki dan ili u kombinaciji sa
trolita udruèni sa anoreksijom i dehidraci- vinblastinom. Minimalno trajanje terapije je
jom, prolazna leukopenija, trombocitopenija, 8 nedelja, a poèljno je bar 12 nedelja, posle
smanjenje hemoglobina i hematokrita, poja- ~ega lekar odlu~uje da li terapiju nastaviti ili
obustaviti. U kombinovanoj terapiji sa vinbla- L03AB05 interferon alfa 2 b

stinom, inicijalna doza je 18 Mi.j. kao s.c. ili (Interferon alfa-2b)
i.m. injekcija tri puta nedeljno, tokom 8-12 DDD: P 2 M i. j.
nedelja.
FarKl: ANTIVIROTIK
Hroni~ni aktivni hepatitis B (sa pozitivnim
Delovanje: Rekombinantni interferon alfa-
markerima virusne replikacije, HBV-DNA,
2b, sastoji se iz proteinskog lanca od 165
DNA polimerazom ili HBeAg): doza je obi~no
amino kiselina sa molekulskom masom oko
u granicama 2,5-5,0 Mi.j./m2 u vidu s.c. in-
19.000 daltona. Deluje antivirusno, antikan-
jekcije, tri puta nedeljno tokom 4-6 meseci.
cerogeno (antiproliferativno) i imunomodu-
Ako se markeri virusne replikacije ne smanje
latorno.
posle jednog meseca terapije, doza se moè
pove}ati. Doziranje se dalje prilago|ava u Indikacije: Leukemija vlasastih }elija, hroni~-
skladu sa podno{enjem terapije. Ako nema na granulocitna leukemija, non-Hodgkinovi
pobolj{anja posle 3-4 meseca terapije, razmo- limfomi, Kapo{i sarkom, multipli mijelomi i
triti obustavu terapije. Doza do 10 Mi.j./m2 maligni melanomi, karcinom bubrega, kolo-
se dobro podnosi kod dece sa hroni~nim he- na, pankreasa, be{ike i cerviksa; virusne in-
patitisom B, me|utim, efikasnost terapije jo{ fekcije izazvane herpes simpleks virusima, ci-
nije utvr|ena. tomegalovirusima, vari~ela - zoster i papilo-
ma virusima, virusima hepatitisa B, rinoviru-
Hroni~ni hepatitis C: inicijalno doziranje je 6
sima i HIV.
Mi.j. tri puta nedeljno u vidu s.c. ili i.m. in-
jekcije tokom 3 meseca indukcione terapije. Kontraindikacije: Preosetljivost na interfero-
Terapija odràvanja kod bolesnika sa norma- ne.
lizovanom serumskom ALT je 3 Mi.j. tri puta Neèljena dejstva: Bolesnici, kojima se daje
nedeljno tokom naredna 3 meseca, kako bi se interferon, imaju u po~etnoj fazi terapije
postigao kompletan odgovor uz prekid tera- simptome sli~ne gripu (temperatura, zamor,
pije, ukoliko nije do{lo do normalizacije anoreksija), a moè se javiti gubitak telesne
vrednosti serumske ALT. mase, depresija, letargija, glavobolja, vrto-
Upozorenje: Treba davati pod nadzorom le- glavica, oteàno disanje, opadanje kose, su-
kara, koji ima iskustva u le~enju odgovaraju}e zenje. Kod dugotrajne terapije (tokom jedne
bolesti. Istovremeno treba da postoje i odgo- do dve godine) zabeleèni su i poreme}aji
op{teg stanja, ali je retko neophodan prekid
varaju}i uslovi za dijagnostikovanje i terapi-
ju. Bolesnika informisati, ne samo o zna~aju
terapije, ve} i o mogu}im neèljenim dejstvi-
terapije.
L
ma. Kada postoje blage ili umerene disfunk- Doziranje: Primenjuje se s.c. i i.m. Dnevna
cije bubrega, jetre ili kostne srì, treba ~esto doza je 3-10 Mi.j. U zavisnosti od dijagnoze
kontrolisati funkcije tih organa. Preporu~uje terapija traje nekoliko dana, nedelja ili mese-
se redovan neuropsihijatrijski pregled svih ci. Moè da se aplikuje i lokalno.
pacijenata. S obzirom na imunosupresivno Napomena: Registrovani preparati alfa-inter-
dejstvo, naro~itu pa`nju treba obratiti na broj ferona: Berofor (rekombinantni interferon al-
leukocita, prvenstveno, na broj granulocita, fa-2c), Intron A (rekombinantni interferon
trombocita i na koncentraciju hemoglobina. alfa-2b) i Roferon A (rekombinantni interfe-
Zato se preporu~uje kontrola krvne slike u ron alfa-2a), nisu potpuno identi~ni i ne mogu
odre|enim vremenskim intervalima (1-2 pu- zameniti jedan drugog u terapiji.
ta mese~no). Autoimuna oboljenja kao {to su
vaskulitis, artritis, hemoliti~ka anemija, dis-
INTRON A - Schering Plough Central East
funkcija tireoideje i lupus eritematodes, retko
AG, [vajcarska
se javljaju. U zavisnosti od doze i duìne te-
rapije, moè do}i do slabljenja funkcija za vo-
`nju, upravljanje ma{inama itd. Potrebne su L03AB06 interferon alfa - n1
efikasne mere kontracepcije. Iako eksperi- (Interferon alfa-n1)
menti na ìvotinjama nisu pokazali teratoge- DDD: P 5 M i. j.
no dejstvo, ne moè se, sa sigurno{}u, isklju- FarKl: ANTIVIROTIK
~iti mogu}nost o{te}enja fetusa. Ne zna se da Opis: Humani leukocitarni interferon alfa je
li se lek izlu~uje u maj~ino mleko, te postoji pre~i{}eni polipeptid dobijen iz leukocita pe-
mogu}nost toksi~nog dejstva na odoj~e. riferne krvi zdravih i proverenih davalaca
Preparat ~uvati na temperaturi od 2-8°C, za- pod uticajem Sendai virusa.
{ti}eno od svetlosti i ne treba ga zamrzavati. Delovanje: Pored antivirusnog dejstva, ima
Registrovani lekovi: ulogu u borbi protiv tumora i zajedno sa
ROFERON A - F. Hoffmann-La Roche, ostalim citokinima u~estvuje u raznim imu-
[vajcarska nomodulatornim procesima u organizmu.
Indikacije: Virusna oboljenja: vari~ela zoster,
herpes simpleks, hroni~ni aktivni hepatitis B,
398 specijalni deo
hroni~ni aktivni hepatitis C, citomegaloviru- lesne povr{ine pacijenta, tri puta nedeljno
si, Kapo{ijev sarkom povezan sa HIV infekci- i.m. u trajanju od 6 meseci.
jom, papiloma virusi i rinovirusi. Maligna Hroni~ni hepatitis B i C: Tri puta nedeljno to-
oboljenja: hroni~na mijelocitna leukemija, lekom 6 meseci preporu~uje se 3 Mi.j. huma-
ukemija vlasastih }elija, dilataciona kardio- nog interferona alfa. U slu~aju recidiva, tera-
miopatija uzrokovana virusnim miokarditi- piju je potrebno produìti.
som. Upozorenje: Oprez je potreban kod pacijena-
Kontraindikacije: Preosetljivost na bilo koju ta sa hroni~nim kardiovaskularnim oboljenji-
od komponenata koje se nalaze u sastavu lema, hroni~nim opstruktivnim oboljenjima
ka, trudno}a. plu}a, dijabetes melitusom sa ketoacidozom,
Neèljena dejstva: Naj~e{}e neèljeno dej- kod poreme}ene koagulacije krvi (trombofle-
stvo, u po~etnoj fazi uzimanja leka, je simp- bitis, embolija plu}a, hemofilija).
tom sli~an gripu, koji nastupa 2-4 sata nakon
injekcije. Za vreme dugotrajne terapije, moè
L03AB07 interferon beta 1a
do}i do povi{enja telesne temperature, zamo-
ra, anoreksije, depresije, opadanja kose. Na- (Interferon beta-1a)
kon vi{e doza, moè se javiti i ja~e izraèni DDD: P 4,3 mcg
mijelosupresivni efekat interferona (leukope- FarKl: ANTIVIROTIK
nija, trombocitopenija i opadanje broja reti- Opis: Interferon beta-1a je visoko pre~i{}eni
kulocita u kostnoj srì). Ovaj efekat je rever- rastvorljivi protein sa 166 aminokiselinskih
zibilan. Re|e dolazi do gubitka telesne mase, sekvenci. Proizvodi se primenom genetskog
glavobolje, vrtoglavice, suzenja, letargije i inènjerstva u }elijama jajnika hr~ka koje sa-
oteànog disanja. Ozbiljnija neèljena dej- drè ljudski gen za interferon beta. U fiziolo-
stva nastaju ukoliko terapija interferonom {kom i biohemijskom pogledu ovako proizve-
traje preko 12 meseci. Ukoliko se tokom tera- den interferon beta-1a identi~an je endoge-
pije razvije neka od akutnih reakcija preose- nom humanom interferonu beta koji se stvara
tljivosti: akutna urtikarija, angioedem, bron- u fibroblastima.
hokonstrikcija ili anafilakti~ki {ok, terapiju Indikacije: Terapija remitentne forme multi-
treba prekinuti. ple skleroze odraslih pokretnih bolesnika, ko-
Interakcije: v. Poglavlje III. ja se karakteri{e sa najmanje dva ponovljena
L Doziranje: Uobi~ajeno je s.c. ili i.m. primeni-

ti 3-10 Mi.j. dnevno, u periodu od nekoliko
dana do nekoliko meseci, u zavisnosti od
napada neurolo{kih poreme}aja u toku pret-
hodne dve godine. Pokazano je da interferon
beta-1a usporava progresiju neurolo{kih po-
oboljenja. reme}aja i smanjuje u~estalost egzacerbacija
Leukemija vlasastih }elija: 3 puta nedeljno po i aktivnost bolesti.
3 Mi.j. u trajanju od 16-24 nedelje, s.c. ili i.m. Kontraindikacije: Preosetljivost na prirodni
Ukoliko se terapija slabo podnosi, doza se ili rekombinantni interferon beta, albumin
moè smanjiti na 1,5 Mi.j., 3 puta nedeljno. humanog seruma ili na druge sastojke po-
Terapija ne bi trebalo da traje duè od {est mo}nih supstanci u preparatu, trudno}a, kod
meseci, kada lekar treba da odlu~i o nastav- bolesnika sa depresivnim poreme}ajima i/ili
ku le~enja. Terapija ne sme biti duà od 20 suicidalnim idejama i kod bolesnika sa epi-
meseci. lepsijom i neadekvatno kontrolisanim napa-
Herpes labialis, Herpes genitalis: pored lokal- dima.
ne primene interferona na obolela mesta, Neèljena dejstva: sindrom sli~an gripoznom
kod te{kih oblika, potrebno je primeniti i hu- stanju (bolovi u mi{i}ima, povi{ena tempera-
mani interferon alfa injekcije u trajanju od 10 tura, bolovi u zglobovima, groznica, malak-
dana. Ukoliko do|e do pojave recidiva, pre- salost, glavobolja i mu~nina). Simptomi su
parat primeniti 2-3 puta u razmaku od nede- blagi i, uglavnom, se javljaju u po~etku tera-
lju dana po 1 Mi.j. i.m. pije, a nestaju u kasnijim fazama le~enja. Mo-
Herpes zoster: Pored lokalnog tretiranja obo- gu se javiti i slede}a neèljena dejstva: ko`ne
lelog predela koè lokalno (mast - koju treba reakcije na mestu aplikacije (blagog stepena
naneti u tankom sloju svaka tri sata bez utr- i reverzibilne), nekroza na mestu injekcije se
ljavanja), u terapiju je potrebno uvesti injek- retko javlja. Kod pojave zna~ajnijih nekroti~-
cije humanog interferona alfa: 3 Mi.j. dnevno nih promena na koì, le~enje treba prekinuti
u trajanju od 10 dana i.m. Posle tre}eg dana do izle~enja ko`nih promena. Ostala manje
terapije, treba o~ekivati ublaàvanje manife- u~estala neèljena dejstva su: dijareja, ano-
stacija na koì i prestanak neuralgi~nih bolo- reksija, povra}anje, nesanica, vrtoglavica,
va. anksioznost, ra{, vazodilatacija i palpitacija.
Histopatolo{ki verifikovani miokarditis, peri- Ozbiljni neèljeni efekti na CNS u vidu de-
miokarditis, dilataciona kardiomiopatija: Pre- presije, suicida, depersonalizacije i epilepti~-
poru~uje se 3 Mi.j. po kvadratnom metru te- kih napada su izuzetno retki, kao i reakcije
preosetljivosti. Kod èna u premenopauzal-
nom periodu moè do}i do poreme}aja men-
strualnog ciklusa, zatim leukopenija, limfo- formom multiple skleroze, te se njegova pri-
penija, trombocitopenija i pove}anje nivoa mena mora obustaviti ukoliko bolesnik razvi-
AST, ALT, gama-GT i alkalne fosfataze. Ovi je progresivnu formu bolesti. Mogu}e su pro-
poreme}aji su blagi, asimptomatski i reverzi- mene laboratorijskih rezultata tokom terapi-
bilni. U slu~aju te{kih i stalnih neèljenih efe- je, pa se preporu~uje laboratorijska kontrola
kata, doza moè biti privremeno smanjena ili krvne slike sa leukocitnom formulom, odre|i-
se le~enje obustavlja. vanjem broja trombocita i biohemijske anali-
Interakcije: v. Poglavlje III. ze sa posebnim osvrtom na funkciju jetre.
Doziranje: Preporu~uje se doza od 22μg Treba razmotriti mogu}nost odre|ivanja an-
(6.000.000 i.j.) tri puta nedeljno s.c. Le~enje titela na interferon beta-1a u serumu le~enih
obavezno zapo~eti pod kontrolom lekara sa bolesnika posebno ukoliko izostaje efekat te-
iskustvom u le~enju bolesnika sa multiplom rapije. Da bi se smanjile lokalne ko`ne kom-
sklerozom. Da bi se izbegla pojava neèljenih plikacije na mestu primene, potrebna je kon-
efekata, le~enja treba zapo~eti primenom trola ispravnosti tehnike samoinjiciranja le-
20% od ukupne doze (4,4 μg = 0,1 mL tri ka.
puta nedeljno) tokom prve dve nedelje, za- Registrovani lekovi:
tim 50% od ukupne doze (11 μg = 0,25 mL REBIF - Serono, [vajcarska
tri puta nedeljno) tokom druge dve nedelje, a
od pete nedelje le~enja treba primeniti punu L03AB08 interferon beta 1b
terapijsku dozu (22 g = 0,5 mL tri puta ne-
deljno). Preporu~uje se davanje injekcija u
(Interferon beta-1b)
isto doba dana. Duìna trajanja terapije nije DDD: P 4 M i.j.
ta~no odre|ena, zavisi od toka bolesti, dej- FarKl: ANTIVIROTIK, IMUNOMODULATOR
stvo leka ne nastaje odmah, a do sada je si- Delovanje: Prirodni proizvod }elija koji ima
gurnost i efikasnot leka ispitana za najduì antivirusno, antiproliferativno i imunomodu-
period od dve godine. Stoga se preporu~uje latorno delovanje. Mehanizam delovanja in-
da se posle 2 godine le~enja mora proceniti terferona beta sastoji se u inhibiciji stvaranja
efekat i odluka o produètku le~enja, treba interferona gama i faktora tumorske nekroze-
da donese ordiniraju}i neurolog na individu- alfa (TNF-alfa) i poja~anja supresorske funk-
alnoj osnovi. cije T-}elija. Rezultat je, modulacija imunog
Upozorenje: Postoji ve}a u~estalost ispoljava-
nja depresije i suicidalnih ideja kod bolesnika
sa multiplom sklerozom le~enih interfero-
procesa i smanjenje aktivnosti bolesti.
Indikacije: Odrasli bolesnici sa dijagnozom
multiple skleroze sa recidivima.
L
nom. Treba savetovati bolesnike da odmah Kontraindikacije: Trudno}a, dojenje, preose-
obaveste nadle`nog lekara o pojavi depresiv- tljivost na interferone ili humani albumin u
nih i/ili suicidalnih ideja. Ove bolesnike tre- anamnezi, depresije ili razmi{ljanja o suicidu,
ba pa`ljivo pratiti i kontrolisati uz adekvatno dekompenzovana aktivnost jetre, terapijski
le~enje depresije i obavezno razmatranje po- neregulisana epilepsija.
trebe obustave terapije. Potrebna je posebna Neèljena dejstva: Na mestu primene moè
opreznost kada ga primenjuju bolesnici sa se javiti ose}aj pe~enja, svrab ili nekroza, kao
epilepsijom. Ukoliko se epilepti~ki napadi po- i neka druga nespecifi~na alergijska reakcija
jave kod bolesnika, koji prethodno nisu imali (anafilaksa, urtikarija). Ove reakcije su vi{e
epilepsiju, neophodno je utvrditi uzrok napa- izraène na po~etku i, uglavnom, i{~ezavaju
da i ordinirati odgovaraju}u antiepilepti~ku spontano. Kod èna u poredmenopauzalnom
terapiju, pre nastavka terapije. Bolesnike sa periodu, moè do}i do poreme}aja menstru-
kardiovaskularnim bolestima (angina pecto- alnog ciklusa. Dosada{nja iskustva ukazuju
ris, zastojna bolest ili aritmija), treba poseb- da se kod oko 45% le~enih javlja serumska
no kontrolisati tokom terapije, kao i bolesni- neutralizacija interferona beta-1b, ova poja-
ke sa te{kom insuficijencijom jetre, bubrega i va spontano i{~ezava nakon 4-5 godina tera-
te{kom supresijom kostne srì. Nije poznato pije. Tokom terapije, moè se javiti nepodno-
da li interferon beta-1a prelazi u maj~ino mle- {ljivost prema leku u vidu urtikarije, bronho-
ko, te se zbog opasnosti od neèljenih efekata spazma ili anafilakti~kog {oka. U takvim slu-
kod odoj~adi, predlaè obustavljanje dojenja ~ajevima, terapiju treba prekinuti, a bolesni-
ili obustavljanje terapije. Bolesnice, koje se ka zbrinuti prema klini~koj slici. Mogu se ja-
le~e u fertilnom periodu, treba da sprovode viti i anemija, trombocitopenija, hepatitis,
kontracepciju, a ukoliko planiraju trudno}u, alopecija, mu~nina i povra}anje, hipertenzija,
moraju biti informisane o potencijalno {tet- tahikardija, palpitacije, hemoragija, pove}a-
nim efektima na plod i o obavezi prestanka nje jetrinih enzima, suicidalne ideje, konfuzi-
terapije u trudno}i. ja, retko alopecija i poreme}aj tireoidne funk-
Ne treba ga davati deci ispod 16 godina staro- cije .
sti, jer ne postoji iskustvo u ovoj populaciji Interakcije: v. Poglavlje III.
bolesnika sa multiplom sklerozom. Jo{ uvek
nije ispitan kod bolesnika sa progresivnom
400 specijalni deo
Doziranje: Svaki drugi dan (3 puta nedeljno)

L03AX Ostali citokini i
po 1,6-8 Mi.j. s.c. Doza i trajanje terapije za-
vise od toka bolesti. imunomodulatori
Upozorenje: Pacijentima, koji su na terapiji, L03AX03 BCG vakcina
treba skrenuti pa`nju da mogu upasti u de- (BCG imunoterapeutik)
presije, postati anksiozni, emocionalno labil- (BCG vaccine)
ni, konfuzni, a mogu se javiti i konvulzije i DDD: P 1,8 mg intravezikularno
ideje o suicidu. Ne preporu~uje se primena FarKl: IMUNOSTIMULATOR
leka mla|ima od 18 godina. Delovanje: @ive atenuisane bakterije
Registrovani lekovi: Mycobacterium bovis (BCG vrste), izazivaju
BETAFERON - Schering A.G., Nema~ka lokalnu zapaljensku reakciju uz infiltraciju
histiocita i leukocita u mokra}nu be{iku. Ova
L03AB10 peginterferon alfa 2b reakcija je povezana sa eliminacijom ili sma-
(Peginterferon alfa-2b) njenjem povr{inskih kancerskih lezija mo-
kra}ne be{ike: precizan mehanizam tog dej-
DDD: P 7,5 mcg stva, jo{ uvek je nepoznat. Preparat nije vak-
FarKl: IMUNOMODULATOR cina za prevenciju karcinoma, a nije namenjen
Registrovani lekovi: ni za imunizaciju protiv tuberkuloze.
PEGINTRON - Schering Plough Central East Indikacije: Intravezikalno le~enje primarnih
AG, [vajcarska ili recidivantnih karcinoma in situ mokra}ne
be{ike sa ciljem eliminacije tumorskih }elija i
L03AB11 peginterferon alfa 2a smanjenjem frekvence pojave recidiva. Le~e-
(Peginterferon alfa-2a) nje karcinoma in situ mokra}ne be{ike kod
kojih je sva prethodna terapija bila bezuspe-
DDD: P 26 mcg {na. Preparat nije namenjen le~enju samo-
FarKl: IMUNOMODULATOR stalnih papilarnih tumora.
Delovanje: Konjugacijom sa polietilengliko- Kontraindikacije: Bolesnici koji su imali tran-
lom derivata interferona alfa 2b nastaje pe- suretralnu resekciju (TUR) ili kateterizaciju
ginterferon, derivat koji omogu}ava duè pri- mokra}ne be{ike pra}enu hematurijom (trau-
sustvo interferona u serumu. Vezuje se za ma), koji primaju imunosupresive (lekovi ili
L specifi~ne receptore na membrani povr{ine
}elije i spre~ava proliferaciju }elije i poja~a-
nje fagocitne aktivnosti makrofaga.
zra~enje) ili oni koji su imunokompromitova-
ni (npr. HIV), zbog opasnosti od sistemske
BCG reakcije, aktivna tuberkuloza, bolesnici
Indikacije: Deluje u hroni~nom hepatitisu C u sa sistemskom BCG reakcijom u anamnezi ili
monoterapiji u stanjima kada je ribavirin trenutnom sistemskom BCG reakcijom, bole-
kontraindikovan ili u kombinaciji sa ribaviri- snici sa povi{enom temperaturom - ukoliko je
nom. posledica neke infekcije (preparat se ne pri-
Kontraindikacije: autoimuni hepatitis, de- menjuje sve dok bolesnik ne postane afebri-
kompenzovano oboljenje jetre. lan), sa bakterijskom infekcijom urinarnog
Neèljena dejstva: mu~nina, anoreksija, dija- trakta sve do izle~enja infekcije (postoji opa-
reja, abdominalni bol, dispepsija, kardiomio- snost od diseminacije BCG infekcije), ukoliko
patija, tranzitorni ishemi~ni atak, supraven- postoji poja~ana iritacija mokra}ne be{ike
trikularna aritmija, depresija, suicidalne ide- (BCG - cistitis), a i sam BCG je osetljiv na ra-
je, glavobolja, anksioznost, emocionalna la- zne antibiotike.
bilnost, insomnija, mu~nina, alopecija, pruri- Neèljena dejstva: Intravezikalna primena
tus, suva koà, ra{, trombocitopenija, neutro- preparata izaziva inflamatornu reakciju u
penija, hepatomegalija, smanjenje telesne mokra}noj be{ici i ~esto je pra}ena prolaznim
mase, hipertireoidizam ili hipotireoidizam, povi{enjem temperature, hematurijom, ~e-
faringitis, sinuzitis, bol i inflamacija na mestu {}im mokrenjem i dizurijom. Za vreme in-
primene, groznica, bol u mi{i}ima. dukcione terapije naj~e{}a neèljena dejstva
Doziranje: prema utvr|enom protokolu. su: prolazna dizurija i ~e{}e mokrenje. To-
Upozorenje: Ako se razviju ozbiljna neèlje- kom terapije odràvanja, tako|e, javljaju se
na dejstva, doziranje treba redukovati na dizurija i ~e{}e mokrenje, hematurija, bakte-
50% doze. Oprez je potreban u trudno}i i do- rijske infekcije urinarnog trakta, kontrakture
jenju, kod starih, u bubre`nim bolestima, mokra}ne be{ike, kao i simptomatski granu-
kardiovaskularnim i plu}nim oboljenjima. lomatozni prostatitis, opstrukcija uretera. Po-
Primena kod dece je nesigurna. vi{enje telesne temperature ≥ od 38,5 °C ko-
je traje kra}e od 48 sati, osip, artralgija i mi-
Registrovani lekovi: gratorni artritis. Sistemska BCG reakcija je
PEGASYS - F. Hoffmann-La Roche, [vajcar- retka, sistemska granulomatozna bolest koja
ska moè nastati posle izlaganja BCG (defini{e je
prisustvo bilo kojeg od slede}ih simptoma:
temperatura ≥ 39,5°C koja traje 12 i vi{e sati, sa infektivnim materijalom. Sve osobe, koje
temperatura ≥ 38, 5°C koja traje 48 i vi{e sa- u tome u~estvuju, moraju imati maske, ruka-
ti, pneumonitis, hepatitis, disfunkcija drugih vice i odgovaraju}i ode}u i obu}u i moraju
organa izvan urogenitalnog sistema, sa gra- biti imunokompetentne.
nulomatoznom inflamacijom na biopsiji, kla- Ni pod kojim uslovima ne sme se skinuti gu-
si~na sepsa, uklju~uju}i cirkulatorni kolaps, meni zatvara~ sa bo~ica.
akutni respiratorni distres sindrom, kao i in- Urin se mora, na odgovaraju}i na~in, dezinfi-
travaskularnu koagulaciju). kovati.
Interakcije: Istovremena primena lekova, ko-
ji suprimiraju kostnu sr` i/ili imunosupresiva
IMMUCYST - Aventis Pasteur S.A., Francuska
i/ili radioterapije, moè umanjiti terapijski
odgovor na preparat ili pove}ati rizik od na-
stanka osteomijelitisa ili pove}ati rizik od di- L03AX13 glatiramer acetat (alanin,
seminovane BCG reakcije. (v. i Poglavlje III.) glutamin, lizin, tirozin)
Doziranje: Kod odraslih i starih osoba, intra- (Glatiramer acetate)
vezikalna primena preparata za le~enje i pro- DDD: P 20 mg
filaksu karcinoma in situ mokra}ne be{ke FarKl: IMUNOMODULATOR
(CIS) zapo~inje 7-14 dana posle biopsije ili
TUR, ukoliko je izvedena takva procedura. Delovanje: Glatiramer acetat (alanin, gluta-
Doza se pravi rekonstitucijom svake pojedi- min, lizin, tirozin) koji je poznat i kao kopo-
na~ne bo~ice preparata (27 mg BCG) sa limer - 1, je imunomodulator koji blokira mi-
jelin - specifi~ni autoimuni odgovor. Veoma je
1 mL rastvara~a (neposredno pre instilacije). efikasan u terapiji i prevenciji klini~kih i hi-
Sadràj rekonstituisanih bo~ica se sjedinjuje i stolo{kih manifestacija i moè biti efikasan u
razblaùje sa 50 mL sterilnog fiziolo{kog ras- terapiji multiple skleroze, jer smanjuje u~e-
tvora. Doza se primenjuje intravezikalno, je- stalost relapsa i usporava napredovanje neu-
danput nedeljno, tokom 6 sedmica (indukci- rolo{kih o{te}enja u bolesnika sa rekurent-
ona terapija). Posle pauze od 6 nedelja, treba nim oblikom multiple skleroze. Smatra se da
ponovo primeniti jednu intravezikalnu insti- deluje imunomodulatorno na mestu injekci-
laciju nedeljno tokom 1-3 uzastopne nedelje je. Terapijski efekat, se posle toga, ostvaruje
(ukupan broj instilacija 7-9). Terapija odrà- distribucijom lokalno aktiviranih T-}elija.
vanja preporu~uje se u svim slu~ajevima. Sa-
stoji se od jednog tretmana 3, 6, 12, 18 i 24
meseca posle inicijalnog le~enja ili od po 1
Indikacije: Smanjenje u~estalosti recidiva i
usporavanja napredovanja neurolo{kih o{te-
L
instilacije nedeljno, tokom 1-3 uzastopne ne- }enja u osoba obolelih od recidivantne multi-
delje, 6 meseci od zapo~injanja le~enja, pa na ple skleroze.
svakih 6 meseci do isteka 36 meseci: 6, 12, Kontraindikacije: Alergija na kopolimer - 1 ili
18, 24, 30 i 36 meseci. U tom slu~aju bi uku- na manitol. Ne preporu~uje se primena leka
pan broj instilacija bio 27. Potrebno je strikt- tokom trudno}e i za vreme dojenja i kod oso-
no se pridràvati preporuka za na~in prime- ba mla|ih od 18 godina, po{to efikasnost i
ne. bezbednost primene ovog leka nije pokazana
Predoziranje: U slu~aju predoziranja, bole- u ovoj populaciji.
snik se mora pa`ljivo pratiti, a neèljena dej- Neèljena dejstva: vazodilatacija (crvenilo),
stva se le~e na odgovaraju}i na~in. stezanje u grudima, palpitacije, tahikardija,
Upozorenje: Preparat se ne koristi za imuni- anksioznost ili dispneja, edem lica, astenija,
zaciju protiv tuberkuloze, niti je vakcina za glavobolja, tremor, hipertonija, artralgija,
prevenciju karcinoma mokra}ne be{ike. Uko- ra{, konvulzije, hipersenzitivna reakcija
liko se posumnja na sistemsku infekciju BCG uklju~uju}i anafilaksu, dok su bronhospazam
(npr. granulomatozni hepatitis), primena i urtikarija retki. Ve}ina ovih reakcija traje
preparata se obustavlja, a bolesnik se mora kratko i nestaje spontano, bez posledica.
odmah le~iti antituberkuloticima brzog dej- Ukoliko se jave teè neèljene reakcije, treba
stva, uz konsultaciju sa odgovaraju}im speci- primeniti simptomatsko le~enje.
jalistom (npr. za infektivne bolesti). Ni liofili- Interakcije: v. Poglavlje III.
zirani prah, ni rekonstituisani liofilizat ne Doziranje: odrasli: 20 mg rastvora kopolime-
smeju biti izloèni prirodnom svetlu (direkt- ra - 1 s.c., jednom dnevno. Pacijent moè sam
nom ili indirektnom), a dejstvo ve{ta~kog sebi ubrizgati injekciju u koù ruku, abdome-
svetla treba ograni~iti na minimum. Bolesni- na, na bokovima ili na butinama, svaki dan
ci, koji primaju antibiotike za le~enje postoje- na drugo mesto. Lek je namenjen za dugotraj-
}ih infekcija, moraju se pa`ljivo pratiti, jer nu terapiju i ne treba ga prekidati bez saveta
postoji mogu}nost da antibiotici smanje efi- sa lekarom.
kasnost preparata. Bezbednost i efikasnost Upozorenje: Lek se ne sme dati i.v. Pacijenta
primene kod dece nisu pokazane. treba obu~iti da sam sebi daje injekcije. Kada
Preparat sadrì ìve atenuisane bacile, i u ra- pacijent prvi put sam sebi da injekciju, to mo-
du sa njim se mora pridràvati pravila za rad ra biti pod nadzorom stru~ne osobe, koja ga
402 specijalni deo
mora pratiti tokom slede}ih 30 minuta posle jemija, hiperurikemija, sniènje nivoa mag-
injekcije. Preporu~uje se oprez kod bolesnika nezijuma u serumu, pove}anje telesne mase,
sa insuficijencijom bubrega i postoje}im sr~a- edemi, pankreatitis, neuropatija, konfuzija,
nim oboljenjima. Ove pacijente treba redov- parestezije, konvulzije, dismenoreja ili ame-
no kontrolisati tokom terapije ovim lekom. noreja, slabost mi{i}a, gr~evi u mi{i}ima, mi-
opatija, ginekomastija, kolitis, trombocitope-
nija (ponekad sa hemoliti~kim uremijskim
sindromom), pove}anje incidence malignih i
L04 IMUNOSUPRESIVNA
SREDSTVA
imunoproliferativnih oboljenja, sli~no kao i
posle primene drugih konvencionalnih imu-
nosupresivnih lekova, o{te}enje bubrega i je-
tre. Bolesnici mogu zapaziti smanjenje apeti-
L04A Imunosupresivi
ta, op{te lo{e stanje, podrhtavanje ruku, otok
Opis: Imunosupresivi obuhvataju razli~ite he- desni, poja~anu dlakavost tela i lica. Ovi
mijske vrste supstanci koje se koriste za kon- efekti nisu {tetni i obi~no nestaju posle sma-
trolu reakcije odbacivanja transplantata i njivanja doze leka.
zna~ajni su za uspeh transplantacije. Nisu
Interakcije: v. Poglavlje III. Nivo ciklosporina
specifi~ni u svom delovanju tako da imaju
se mora pratiti i kada se kombinuje sa nekim
brojne toksi~ne efekte na organske sisteme. U
drugim lekovima (aktinomicin D, antiandro-
ovom odeljku se razmatraju samo oni koji su
geni, amfotericin B, grizeofulvin, trimeto-
predominantno svrstani u grupu L04A, dok
prim, kotrimoksazol, izoniazid i njegovi deri-
se drugi, kao {to je prednizolon i ostali korti-
vati, cefalosporini, somatostatin, merkapto-
kosteroidi nalaze u grupi H02AB.
purin, antineoplasti~ki lekovi, kalijum, diure-
tici koji {tede kalijum i ACE inhibitori).
L04AA Selektivni imunosupresivi Doziranje: oralno: u dve doze. Kapsule se ne
L04AA01 ciklosporin (Ciclosporin) smeju `vakati, ve} se moraju progutati cele.
Karakteristi~an miris se ose}a po otvaranju
DDD: O P 0,25 g
originalnog pakovanja. Oralni rastvor se od-
FarKl: IMUNOSUPRESIV merava posebnim graduisanim {pricom i raz-
Delovanje: Ciklosporin je snaàn imunosu- blaùje vodom ili nekim bezalkoholnim pi-
presiv selektivnog dejstva, verovatno, sa inhi-
L bitornim specifi~nim dejstvom na proliferaci-
ju i aktivaciju T limfocita.
}em (ne sa sokom od grejpfruta).
Transplantacija organa: U monoterapiji 10-
15 mg/kg oralno, u dve pojedina~ne doze, u
Indikacije: Transplantacija kostne srì, bu- toku 12 sati pre transplantacije, a zatim 10-
brega, jetre, pankreasa, srca i plu}a, profilak- 15 mg/kg/dan, u dve pojedina~ne doze, 1-2
sa odbacivanja grafta, te{ki oblici akutnog re- nedelje postoperativno; zatim dozu smanjiti
umatoidnog artritisa kada je konvencionalna na 2-6 mg/kg/dan, u dve pojedina~ne doze
(uobi~ajena) terapija neefikasna ili neodgo- (doza odràvanja). Doza se mora prilagoditi
varaju}a, te{ki rezistentni oblici psorijaze i stanju bubrega i koncentraciji ciklosporina u
atopi~ni dermatitis. U oftalmolo{koj formi, krvi. Ako je potrebno, 1/3 oralne doze se mo-
kao "Orphan drug" moè se primeniti u terapi- è aplikovati i u vidu i.v. infuzije u trajanju
ji keratokonjunktivitisa i posle keratoplastike. od 2-6 sati.
Kontraindikacije: Alergija na ciklosporin ili Kombinacija sa drugim imunosupresivima:
bilo koji sastojak preparata, dijagnostikovana zajedno sa glikokortikoidima le~enje zapo~e-
maligna oboljenja, infekcije bilo koje vrste, ti dozom ciklosporina od 1-2 mg/kg/dan i.v.,
primarne ili sekundarne imunodeficijencije, a zatim 3-6 mg/kg/dan oralno, u dve pojedi-
te{ke hroni~ne organske disfunkcije, jako na~ne doze ili po~eti sa 3-6 mg/kg/dan oral-
o{te}ena funkcija bubrega i jetre, nekontroli- no, u dve pojedina~ne doze. Bolesnik se oba-
sana hipertenzija, narkomani i alkoholi~ari, vezno mora pa`ljivo pratiti zbog mogu}nosti
akutna porfirija, osobe koje ne sara|uju u to- nastanka izrazite imunosupresije i pove}ane
ku terapije. osetljivosti prema infekcijama.
Neèljena dejstva: Dozno - zavisno pove}a- Transplantacija kostne srì, prevencija i le~e-
nje kreatinina i ureje u serumu se moè javi- nje "graft-versus-host disease - GVHD": 3-5
ti u toku prvih nekoliko nedelja od po~etka mg/kg/dan kao i.v. infuzija u trajanju od 2-6
le~enja, re|e strukturne promene bubrega sati, dan pre transplantacije i 2 sedmice po-
posle dugotrajne primene, hipertrihoza, tre- stoperativno; zatim dozu smanjiti na 12,5
mor, hipertenzija (naro~ito izraèna posle mg/kg/dan oralno, u dve pojedina~ne doze,
transplantacije srca), disfunkcija jetre, umor, narednih 3-6 meseci. Pri kraju prve godine
hipertrofija gingive, gastrointestinalni pore- od transplantacije, posle postepenog smanji-
me}aji, pe~enje u dlanovima i stopalima (na- vanja doze, ukida se ciklosporin. Ve}e doze
ro~ito izraèno tokom prve nedelje le~enja), leka ili i.v. primena koncentrata mogu biti
povremena glavobolja, osip (najverovatnije neophodni u slu~aju smanjene resorpcije leka
alergijske prirode), blaga anemija, hiperkali- usled oboljenja gastrointestinalnog trakta.
Kod nekih bolesnika GVHD se javlja posle mokra}ne kiseline u serumu, kao i proteina u
ukidanja ciklosporina, ali njegova ponovna urinu. Le~enje se mora prekinuti pri pojavi
primena uklanja simptome bolesti. Manje do- limfoproliferativnih bolesti. Ne sme se uzi-
ze leka koriste se za le~enje blaìh formi hro- mati grejpfrut ili sok od grejpfruta 1 sat pre
ni~ne GVHD. uzimanja leka. Trudnicama ne treba propisi-
Reumatoidni artritis: Kod odraslih, starijih od vati ovaj lek, izuzev u slu~ajevima kada po-
18 godina, tokom prvih 6 nedelja le~enja, 2,5 tencijalna korist za majku opravdava potenci-
ili 3 mg/kg/dan oralno, u dve doze. Ukoliko jalnu {tetu koja se nanosi plodu. Ne preporu-
je potrebno, dozu postepeno pove}avati do ~uje se primena leka kod dojilja, jer se izlu~u-
maksimalno 5 mg/kg/dan. Ukoliko nema za- je mlekom. Preparat se mora ~uvati na tem-
dovoljavaju}eg odgovora posle 3 meseca (12 peraturi ispod 30°C (15-30°C), za{ti}en od
nedelja), le~enje prekinuti. Posle 6 meseci svetlosti, vlage i hladno}e, van friìdera i do-
dozu odràvanja odrediti prema efektima lema{aja dece. Rastvor za oralnu primenu ima
~enja (le~enje nastaviti samo ako je korist ve- rok trajanja dva meseca od prvog otvaranja
}a od {tetnih efekata). bo~ice pri propisanoj temperaturi ~uvanja.
Ne preporu~uje se primena ciklosporina kod Pri temperaturama ispod 20°C, moè da do-
dece i osoba mla|ih od 16 godina. |e do zamu}enja ili geliranja rastvora, koje se
gubi ponovnim vra}anjem na normalne tem-
Psorijaza: Po~etna doza za odrasle, starije od
peraturne uslove. Ove promene ne uti~u na
16 godina, je 2,5 mg/kg/dan oralno, u dve
efikasnost i bezbednost primene leka.
pojedina~ne doze; ukoliko nema zadovolja-
vaju}eg odgovora u toku 4 nedelje, dozu po- Ampule za i.v. primenu moraju se ~uvati na
ve}ati postepeno do maks. 5 mg/kg/dan (le- temperaturi do 30 oC, za{ti}ene od svetlosti i
~enje prekinuti ako pobolj{anja nema posle 6 zamrzavanja. Napravljeno razblaènje koristi
nedelja od po~etka primene leka). Po~etna se do 24 sata.
doza moè biti i 5 mg/kg/dan u najteìm slu- Registrovani lekovi:
~ajevima, koji zahtevaju brzo pobolj{anje. CICLORAL - Hexal AG., Nema~ka
Atopi~ni dermatitis: u slu~ajevima te{kih ob- SANDIMMUN - Novartis Pharma A.G., [vaj-
lika, kratkotrajna terapija ciklosporinom (do carska
maksimalno 8 sedmica) po~inje dozom od SANDIMMUN NEORAL - Novartis Pharma
2,5 mg/kg/dan oralno, podeljeno u dve poje- A.G., [vajcarska
dina~ne doze. Ako se ne dobije zadovoljava-
ju}i odgovor posle 2 sedmice, doza se brzo
pove}ava do maksimalno 5 mg/kg/dan. Po-
L04AA02 muromonab-CD3 L
~etna doza moè biti i 5 mg/kg/dan u najte-
(Muromonab-CD3)
ìm slu~ajevima. DDD: P 5 mg
Predoziranje: Znaci hepatotoksi~nosti i ne- FarKl: IMUNOSUPRESIV, SELEKTIVNI (anti-
frotoksi~nosti. tela monoklonska specifi~na)
Upozorenje: Primenu leka treba da sprovodi Delovanje: Muromonab - CD3 (mi{ija mono-
lekar koji ima iskustva sa primenom imuno- klonska antitela na CD3 antigen humanih T-
supresivnih lekova i to samo u ustanovama u limfocita) se koristi u le~enju akutnog odba-
kojima je mogu}e pra}enje nivoa ciklospori- civanja alogenog transplantata. Pre blokira-
na u svim indikacijama. Kod transplantacije nja funkcije T-limfocita, smatra se da muro-
bubrega, odre|ivanje koncentracije leka u kr- monab - CD3 izaziva nespecifi~nu aktivaciju
vi je deo terapijskog postupka. Koncentracije koja izaziva sindrom otpu{tanja citokina tako
se odre|uju RIA metodom (uz primenu mo- da dolazi do povi{ene temperature, gr~eva,
noklonskih antitela) u punoj krvi, neposred- mijalgije, artralgije kao i nadraàja digestiv-
no pre davanja naredne doze leka. Iako su te- nog sistema i CNS - a. Kod nekih bolesnika
rapijske koncentracije leka u punoj krvi samo moè do}i do stvaranja neutrali{u}ih antitela
orijentacija, mora se voditi ra~una o klini~- koja onemogu}uju njegovu kasniju primenu.
kim znacima toksi~nosti. Klini~ki znaci tok- Indikacije: Le~enje akutnog odbacivanja alo-
si~nosti mogu se ispoljiti i pri tzv. terapijskim genog transplantata kod bolesnika sa tran-
koncentracijama ciklosporina. Koncentracije splantiranim bubregom, alogenog transplan-
se odre|uju dva puta nedeljno tokom prve tata rezistentnog na steroide kod bolesnika
dve nedelje terapije, odnosno, posle transa transplantiranim srcem ili jetrom.
splantacije bubrega, jedanput nedeljno (od Kontraindikacije: Preosetljivost na lek ili dru-
3.-6. nedelje terapije), a kod ambulantnih bo- gi proizvod mi{jeg porekla.
lesnika svaka 2-3 meseca. Kada se menja do- Neèljena dejstva: Sindrom otpu{tanja cito-
za leka, potrebno je meriti koncentraciju. Bo- kina (~esto povi{ena temperatura, groznica,
lesnika treba pa`ljivo posmatrati i meriti mu mialgija, artralgija, re|e dispneja, mu~nina,
serumski kreatinin i glomerularnu filtraciju. povra}anje, bol u grudima, proliv, tremor,
Neophodna su povremena merenja bilirubi- bronhijalni {umovi, glavobolja, tahikardija,
na, enzima jetre, kalijuma, magnezijuma, bradikardija, hipertenzija, edem plu}a, hiper-
404 specijalni deo
ventilacija), infekcije (posebno HSV i CMV), L04AA04 antitimocitni imunoglobu-

limfoproliferativni poreme}aji i karcinom ko- lin (ATG), kuni}a
è, sindrom imunih kompleksa, osip, svrab, (Antithymocyte
eritem, anafilakti~ke reakcije, serumska bo-
lest, artritis, glomerulonefritis, vaskulitis,
immunoglobuin (rabbit))
FarKl: IMUNOGLOBULIN, IMUNOSUPRESIV
temporalni arteritis, eozinofilija, pancitope-
nija, trombocitopenija, leukocitoza, fotofobi- Delovanje: Sadrì pre~i{}eni imunoglobulin
ja, anoreksija, anurija, encefalopatija, pare- sa izrazitom antilimfocitnom aktivno{}u, do-
stezije, hepatomegalija. bijenog hiperimunizacijom kuni}a humanim
timocitima, odnosno, antilimfocitna antitela
koja prepoznaju timocite i limfocite periferne
Doziranje: odrasli: 5 mg i.v. jednom dnevno krvi. Ta antitela (IgG) dovode do smanjenja
u toku 10-14 dana. broja limfocita pomo}u lize zavisne od kom-
Predoziranje: Kod ve}ine bolesnika dolazi do plementa, razaranjem retikuloendotelnog si-
sindroma otpu{tanja citokina, obi~no 30-60 stema, i to interakcijom IgG kuni}a sa Fc re-
min. posle primene prve 2-3 doze, klini~ka ceptorima makrofaga. Ispoljava imunosupre-
slika ide od blagih (simptomi sli~ni gripu), do sivno dejstvo. Spre~ava akutno odbacivanje
te{kih i po ìvot opasnih reakcija ({ok, druge grafta, pa i u slu~aju kada su kortikosteroidi
ozbiljne kardiovaskularne i CNS manifestaci- neefikasni. Kada se upotrebljava profilakti~-
je) koje su re|e. ki, zna~ajno smanjuje u~estalost i intenzitet
Upozorenje: Pre i tokom terapije, treba pra- odbacivanja transplantisanih organa, ubrza-
titi krvnu sliku, funkciju bubrega i jetre, RTG va postoperativni oporavak i smanjuje dozu
srca i plu}a 24h pre terapije. U toku terapije, kortikosteroida. Biolo{ki, njegova efikasnost
pratiti koncentraciju leka u plazmi ili uraditi se pripisuje naglom padu broja CD2+ limfo-
kvantitativnu fenotipizaciju povr{nih oznaka cita. Pored toga, sadrì antitela definisane
T-limfocita (CD3, CD4, CD8). specifi~nosti protiv nekih funkcionalnih mo-
lekula T limfocita koji igraju va`nu ulogu u
L04AA03 antilimfocitni imunoglo- mehanizmu odbacivanja transplantata.
bulin (ALG), konjski Indikacije: Profilaksa odbacivanja organa po-
sle transplantacije bubrega, srca, jetre ili pan-
(Antilymphocyte kreasa, transplantacija organa (prevencija i
L immunoglobulin (horse))
FarKl: IMUNOGLOBULIN, IMUNOSUPRESIV
Delovanje: Smatra se da deluje na principu
terapija epizoda odbacivanja transplantata
bubrega, srca, pankreasa i jetre), terapija
aplasti~ne anemije, akutno odbacivanje tran-
eliminacije antigen reaktivnih T-limfocita u splantata.
perifernoj krvi i/ili na promenu funkcije T-}e- Kontraindikacije: Alergija na proteine kuni}a
lija. u anamnezi, akutna virusna oboljenja. Pojava
Indikacije: Spre~avanje i terapija odbacivanja akutne anafilakti~ke reakcije je jasna kontra-
transplantisanih organa (bubrezi, srce, jetra, indikacija za dalju primenu leka.
pankreas), terapija aplasti~ne anemije, spre- Neèljena dejstva: Groznica, eritem, pruri-
~avanje reakcije transplantata protiv primao- tus, erupcije po koì; trombocitopenija, neu-
ca. tropenija, serumska bolest, anafilakti~ka re-
Kontraindikacije: Preosetljivost na proteine akcija, hipotenzija, respiratorni poreme}aji,
konja, akutna virusna oboljenja. groznica i urtikarija.
Neèljena dejstva: Gr~evi, groznica, crvenilo, Interakcije: v. Poglavlje III.
osip, glavobolja, hipotenzija, mu~nina, po- Doziranje: Profilaksa odbacivanja organa:
vra}anje, stomatitis, trombocitopenija, leuko- 1,25-2,5 mg/kg dnevno tokom jedne do 3 ne-
penija, neutropenija, hemoliza, aplasti~na delje posle transplantacije bubrega, pankrea-
anemija, serumska bolest, anafilakti~ke reak- sa ili jetre i tokom 3-10 dana posle transplan-
cije. tacije srca. Le~enje moè biti prekinuto bez
Interakcije: v. Poglavlje III. progresivnog smanjenja doze.
Doziranje: Prevencija akutnog odbacivanja Terapija krize odbacivanja i akutnog odbaci-
transplantata bubrega: 15 mg/kg/dan tovanja kod oboljenja graft protiv doma}ina:
kom 14 dana, eventualno, produìti terapiju 2,5-5 mg/kg dnevno do pobolj{anja klini~kih
jo{ 14 dana u istoj dozi svaki drugi dan. znakova i simptoma.
Akutno odbacivanje transplantata bubrega: Aplasti~na anemija: 2,5-5 mg/kg dnevno to-
10-15 mg/kg/dan tokom 14 dana, eventual- kom 5 dana.
no, produìti terapiju jo{ 14 dana u istoj do- Jedan sat pre prve infuzije leka, aplikuje se
zi svaki drugi dan. i.v. jedan od antihistaminika. I.v infuzija mo-
Aplasti~na anemija: 10-20 mg/kg/dan tokom ra biti spora i trajati najmanje 4 sata. Davati
8-14 dana, eventualno, produìti terapiju jo{ u kombinaciji sa kortikosteroidima. Za vreme
14 dana u istoj dozi svaki drugi dan. infuzije, neophodan je stalan nadzor nad bo-
lesnikom. Infuzija se mora prekinuti u slu~a- keratinina, disfunkcija tireoideje, eritem, alo-
ju pojave anafilakti~ke reakcije. pecija, znojenje, hirzutizam, ginekomastija,
Predoziranje: Predoziranje leka moè da iza- hepatitis, ciroza, pankreatitis. Kao i kod dru-
zove leukopeniju i trombocitopeniju. gih imunosupresivnih lekova, postoji rizik od
Upozorenje: Primenjivati samo pod nadzo- pojave sekundarnih tumora i oportunisti~kih
rom medicinskog osoblja. Prekinuti infuziju u infekcija.
slu~aju anafilakti~kih reakcija. Po zavr{etku Interakcije: v. Poglavlje III.
ciklusa le~enja, treba kontrolisati kompletnu Doziranje: Individualno zavisno od indikaci-
krvnu sliku i funkciju bubrega. Dugotrajna je i op{teg stanja bolesnika. Po~etna doza je
upotreba leka moè da dovede do te{kih in- 0,03-0,05 mg/kg/dan, u obliku kontinuirane
fekcija i do pove}ane u~estalosti limfoma. i.v. infuzije. Po~etna oralna doza kod odbaci-
Upotreba leka u toku trudno}e i za vreme do- vanja bubrega je 0,2 mg/kg/dan i 0,1-0,15
jenja, obi~no se, ne preporu~uje. mg/kg/dan kod odbacivanja jetre. Doze za
decu: 0,15-0,2 mg/kg/dan kod odbacivanja
jetre, podeljeno u 2 doze. Pri ovakvom dozi-
ATG FRESENIUS S - Fresenius Biotech
ranju, serumski nivo takrolimusa treba da
GmbH, Nema~ka
bude 5-20 ng/mL. Lokalna primena takroli-
musa moè biti korisna u nekim atopi~kim
L04AA05 takrolimus (Tacrolimus) dermatitisima kod kojih nije do{lo do pobolj-
DDD: O P 5 mg {anja konvencijalnom terapijom ili ako kon-
FarKl: IMUNOSUPRESIV, SELEKTIVNI vencijalna terapija nije prikladna.
Opis: Uvo|enje imunosupresivnih lekova u (D11AX14)
klini~ku praksu, omogu}ilo je daleko bolju Registrovani lekovi:
prognozu bolesnika sa transplantiranim or- PROGRAF - Fujisawa, Irska
ganima i zna~ajno uspe{niju terapiju bolesni-
ka sa autoimunim bolestima. U tom pogledu
su se pokazali kao najefikasniji inhibitori kal- L04AA06 mikofenolna kiselina
cineurina - ciklosporin i takrolimus. Takroli- (mikofenolat mofetil)
mus je produkt gljivice Streptomyces tsukuba- (Mycophenolic acid)
ensis i pripada grupi makrolidnih antibiotika. DDD: O P 2 g
Delovanje: Inhibi{e aktivaciju T-limfocita ta-
ko {to inhibi{e aktivnost kalcineurin fosfata-
ze, {to ima za posledicu inhibiciju aktivacije
FarKl: IMUNOSUPRESIV, SELEKTIVNI
Delovanje: Estar mikofenolne kiseline
(MFK), je potentan, selektivan, nekompeti-
L
T-}elija. Gastrointestinalna resorpcija je ne- tivni i reverzibilni inhibitor inozin - monofos-
potpuna i postoje interindividualne razlike. fat-dehidrogenaze (IMPDH), inhibira de no-
Hrana smanjuje i brzinu i obim resorpcije. vo sintezu guanozin nukleotida bez ugra|iva-
Ve}i deo leka je vezan za proteine plazme nja u DNA. MFK deluje ja~e citostatski na
(75%-99%), a poluvreme eliminacije je oko limfocite nego na ostale }elije. Pored toga,
12 ~asova. Metaboli{e se u jetri (CYP3A), a ustanovljeno je da mikofenolna kiselina inhi-
neki od metabolita su farmakolo{ki aktivni. bira i stvaranje antitela od strane B-limfocita
Manje od 1% unetog leka se izlu~uje preko kod ljudi, kao i da inhibira glikozilaciju gliko-
bubrega nepromenjeno. proteina limfocita i time smanjuje njihovu ad-
Indikacije: Transplantacija organa (prevenci- hezivnost za endotel krvnih sudova.
ja i terapija epizoda odbacivanja transplanta- Indikacije: Profilaksa odbacivanja organa i
ta jetre i bubrega). Moè da se koristi za spre- suzbijanje odbacivanja organa kod bolesnika
~avanje odbacivanja organa kod onih bole- na alogenoj transplantaciji bubrega kod kojih
snika koji, uprkos terapijskim koncentracija- su neefikasni drugi preparati (npr. antilimfo-
ma ciklosporina, imaju znake odbacivanja citna antitela i antitimocitni globulin). Treba
transplantiranih organa. ga primenjivati zajedno sa ciklosporinom i
Kontraindikacije: Hipersenzitivnost na ma- kortikosteroidima, uz nadzor iskusnog stru~-
krolide, trudno}a, dojenje. njaka. Efikasan je za profilaksu odbacivanja
Neèljena dejstva: gastrointestinalne tegobe, transplantata i za suzbijanje njegovog odba-
dijareja, mu~nina, povra}anje, hiperglikemi- civanja kod pacijenata primalaca alogenih
ja, pojava dijabetesa, nefrotoksi~nost, hiper- bubre`nih transplantata, kod kojih su neefi-
kalijemija (mogu}a je i hipokalijemija), hi- kasni drugi preparati.
permagnezijemija, depresija kostne srì, pa- Kontraindikacije: Preosetljivost na mikofeno-
restezija, neuropatija, anafilaksa, dispneja, lat mofetil ili mikofenolnu kiselinu, trudno}a.
nefrotoksi~nost, neurotoksi~nost, (tremor, Neèljena dejstva: Dijareja, konstipacija, dis-
motorni poreme}aji, konvulzije, glavobolja), pepsija, pankreatitis, abdominalni bol, disp-
hipertenzija, aritmije, kardiomiopatija (hi- neja, ka{alj, rinitis, glavobolja, vrtoglavica,
pertrofi~na), perikarditis, leukopenija, trom- nesanica, tremor, leukocitoza, leukopenija,
bocitopenija, aplasti~na anemija, skok ureje i trombocitopenija, policitemija, poreme}aj
406 specijalni deo
elektrolita, hiperglikemija, hiperholesterole- Indikacije: Profilaksa akutnog odbacivanja

mija, hematurija, hepatitis, gingivitis, hemo- organa kod pacijenata sa transplantiranim
ragija, simptomi sli~ni gripu, hipotenzija, bubregom. Primenjuje se zajedno sa imuno-
aritmija, tahikardija, sepsa, povra}anje, po- supresivima, uklju~uju}i ciklosporin i korti-
ve}ana u~estalost nekih tipova infekcija, aler- kosteroide.
gijske reakcije, bol u grudima, astenija, infek- Kontraindikacije: Preosetljivost na daklizu-
cije i drugi poreme}aji urinarnog trakta, re- mab ili na druge sastavne komponente leka,
nalna tubularna nekroza, pneumonija, her- trudno}a, dojenje.
pes simpleks, akne. Neèljena dejstva: Gastrointestinalni pore-
Interakcije: v. Poglavlje III. me}aji, infekcije citomegalovirusom i pojava
Doziranje: Profilaksa odbacivanja transplan- infektivnih epizoda, retko hipersenzitivne re-
tata: oralno u prva 72 sata po transplataciji. akcije.
Dozu od 1 g dati dva puta dnevno (ukupna Interakcije: v. Poglavlje III.
dnevna doza je 2 g). Treba ga koristiti zajed- Doziranje: Preporu~ena doza je 1 mg/kg u
no sa standardnom terapijom ciklosporinom i 0,9% natrijum hlorida i.v. u periodu od 15
kortikosteroidima. minuta. Inicijalno mora se dati u roku od 24
Suzbijanje zapo~etog odbacivanja transplan- sata pre transplantacije. Slede}a i svaka na-
tata: Preporu~uje se doza od 3 g dnevno, za- redna doza mora se davati u intervalima od
jedno sa standardnom terapijom ciklospori- po 14 dana, i to ukupno 5 doza. Naredne do-
nom i kortikosteroidima. ze moraju se dati u roku od 24 sata pre ili po-
Doziranje u posebnim slu~ajevima: Izbega- sle planirane primene, a zatim, dozom od 1
vati doze ve}e od 1 g dva puta dnevno (osim mg/kg svakih 14 dana. Kod bolesnika sa te-
u periodu neposredno posle transplantacije). {kim oboljenjem bubrega, nije potrebno nika-
Ove pacijente treba dràti pod bri`ljivim nad- kvo pode{avanje doze.
zorom. Prilago|avanje doze nije potrebno Upozorenje: Kao imunosupresivni protein,
kod pacijenata kod kojih graft profunkcioni{e mora se davati pod lekarskim nadzorom. Bo-
u postoperativnom periodu. lesnici moraju biti upoznati o potencijalnoj
Predoziranje: Nema podataka o eventual- koristi i riziku imunosupresivne terapije. Po-
nom predoziranju. trebno je obazrivo davati starijim bolesnici-
Upozorenje: Kao i kod primene ostale imu- ma. Nije poznato da li se ovaj lek izlu~uje
L nosupresivne terapije u kombinaciji, bolesni-
ci su izloèni pove}anom riziku za nastanak
maj~inim mlekom, ali zbog potencijalnih
{tetnih dejstava, treba doneti odluku da li ob-
ustaviti dojenje ili terapiju, uzimaju}i u obzir
limfoma i drugih maligniteta, naro~ito koè.
Prevelika supresija imunog sistema moè, ta- zna~aj leka za zdravlje majke. @ene u doba
ko|e, pove}ati osetljivost na infekciju, treba fertiliteta, moraju sprovoditi mere kontracep-
redovno kontrolisati broj neutrofila, lek dacije u toku i ~etiri meseca po prekidu terapije.
vati sa oprezom pacijentima sa aktivnom Bezbednost i efikasnost primene kod dece nije
ozbiljnom bole{}u digestivnog trakta i te{kim utvr|ena.
hroni~nim oboljenjem bubrega. Podno{lji- Lek ~uvati na 2-8°C, za{ti}en od svetlosti. Ne
vost i efikasnost leka kod dece nisu utvr|eni i zamrzavati.ûvati van doma{aja dece.
ima veoma malo farmakokinetskih podataka Razblaèn lek stabilan je 24 sata na tempera-
za decu kod koje je izvr{ena transplantacija turi od 2-8°C ili 4 sata na sobnoj temperatu-
bubrega. Kod trudnica i dojilja koristiti samo, ri.
ukoliko korist za zdravlje majke prevazilazi
potencijalni rizik za fetus. Sprovoditi efika- Registrovani lekovi:
sne mere kontracepcije, pre po~etka terapije, ZENAPAX - F. Hoffmann-La Roche, [vajcar-
u toku terapije i 6 meseci po prekidu terapi- ska
je.
L04AA09 baziliksimab (Basiliximab)
CELLCEPT - F. Hoffmann-La Roche, [vajcar- DDD: P 40 mg
ska FarKl: IMUNOSUPRESIV, SELEKTIVNI
MYFORTIC - Novartis, [vajcarska Indikacije: Profilaksa akutnog odbacivanja
organa kod pacijenata sa transplantiranim
L04AA08 daklizumab (dakliksimab) bubregom, uz imunosupresive, uklju~uju}i ci-
klosporin i kortikosteroide.
(Daclizumab)
Kontraindikacije: Preosetljivost na lek, trud-
DDD: P 0,35 g no}a i dojenje.
FarKl: IMUNOSUPRESIV, SELEKTIVNI
Neèljena dejstva: Hipersenzitivne reakcije,
Delovanje: Daklizumab deluje kao antago- glavobolja, mu~nina, opstipacija, anemija, hi-
nist interleukin-2 (IL-2) receptora. Inhibira perkalijemija, hipertenzija,
aktivaciju limfocita klju~nih u }elijskom imu-
nom odgovoru odbacivanja alografta.
Doziranje: 20 mg u i.v. infuziji 2 sata pre Registrovani lekovi:

transplantacije i po 20 mg za vreme 4 dana RAPAMUNE - Wyeth-Lederle Pharma,
posle transplantacije. Austrija
SIMULECT - Novartis, [vajcarska L04AA11 etanercept (Etanercept)
DDD: P 7,0 mg
L04AA10 sirolimus (Sirolimus) FarKl: IMUNOSUPRESIV, SELEKTIVNI, BLO-
KATOR TNF
DDD: O 6 mg
FarKl: IMUNOSUPRESIV, SELEKTIVNI Delovanje: Inhibira aktivnost TNF (faktor tu-
morske nekroze). Smanjuje simptome reu-
Delovanje: Sirolimus je produkt gljivice
matoidnog artritisa u bolesnika sa neade-
Streptomyces hygroscopicus, a strukturno je
kvatnim odgovorom na druge antireumatske
makrocikli~ni lakton koji inhibi{e aktivaciju i
lekove, ili u kombinaciji sa metotreksatom u
prolIferaciju T-}elija, vezuju}i se za intracelu-
onih kod kojih nije postignut adekvatan od-
larnu kinazu i na taj na~in blokira }elijski ci-
govor na sam metotreksat vezivanjem za
klus (progresiju G1 u S fazu). Ovaj efekat
TNF.
moè da traje i nekoliko meseci posle preki-
da terapije. Posle oralne primene, resorbuje Indikacije: reumatoidni artritis.
se dobro i brzo, masna hrana umanjuje re- Kontraindikacije: sepsa, preosetljivost na
sorpciju leka, oko 40% leka je vezano za pro- supstancu, vakcinacije.
teine plazme. Sirolimus se intenzivno meta- Neèljena dejstva: astenija, glavobolja, rini-
boli{e u jetri (CYP3A4), a metaboliti se izlu- tis, faringitis, sinuzitis, abdominalni bol, in-
~uju i preko jetre i preko bubrega. Poluvreme fekcije gornjeg respiratornog trakta, ka{alj,
eliminacije posle vi{ekratne primene je, kod ra{, bol i inflamacija na mestu primene, ra{.
bolesnika sa transplantiranim bubregom, Interakcije: v. Poglavlje III.
62h. Posle doze optere}enja, za ve}inu bole- Doziranje: odrasli: dva puta nedeljno 25 mg
snika, dovoljno je primenjivati lek jednom s.c.: deca: od 4-17 godina 0,4 mg/1 kg
dnevno. (maks. 25 mg) s.c. dva puta nedeljno za vre-
Indikacije: profilaksa odbacivanja transplan- me od tri nedelje.
tiranih organa u kombinaciji sa kortikosteri- Upozorenje: Sprovo|enje terapije treba da
dima i inhibitorima kalcineurina.
Kontraindikacije: trudno}a, dojenje, deca
mla|a od 13 godina.
bude pod nadzorom posebno obu~enih speci-
jalista. Opez je potreban kod primene u pedi-
jatrijskoj i gerijatrijskoj populaciji, kao i doji-
L
Neèljena dejstva: kod bolesnika sa transpla- lja.
nitranim bubregom, dovodi do dozno zavi- Registrovani lekovi:
snog skoka holesterola i triglicerida; zatim, ENBREL – WYETH Laboratories UK/Wyeth
glavobolja, tremor, anksioznost, konfuzija, Medica Ireland, V.Britanija
depresija, emocionalna labilnost, somnolen-
cija, moè se javiti nefrotoksi~nost, limfocele,
anemija, leukopenija, trombocitopenija, leu-
L04AA12 infliksimab (Infliximab)
kocitoza, hipokalijemija ili hiperkalijemija, DDD: P 3,75 mg
hipertenzija ili hipotenzija, fibrilacija komo- FarKl: IMUNOSUPRESIV, SELEKTIVNI
ra, sinkopa, tromboflebitis, gastrointestinal- Delovanje: monoklonsko antitelo, inhibira
ne smetnje, ulceracije u ustima, gingivitis, pro-inflamatorne citokine (faktor tumorske
oralna monilijaza, stomatitis, bolovi u stoma- nekroze alfa) i neutrali{e njegovu aktivnost
ku, dijareja ili konstipacija, dispepsija, ano- te smanjuje infiltraciju i inflamaciju }elija i
reksija, gastritis, gastroenteritis, edem, gro- produkciju TNF-alfa u polju inflamacije inte-
znica, artralgija, retencija urina, pove}an ri- stinuma.
zik od nastajanja neoplazmi, posebno limfo- Indikacije: aktivna Cronh-ova bolest, rezi-
ma, pove}an rizik pneumocistis karini pneu- stentna na terapiju drugim procedurama
monije, kao i citomegalovirusnih infekcija. (kortikosteroidi, imunosupresivi) jer smanju-
Interakcije: v. Poglavlje III. je broj enterokutanih fistula u bolesnika sa fi-
Doziranje: kod dece starije od 13 godina, ili stulama u Cronh-ovoj bolesti.
teè od 40 kg, po~etna doza je 1 mg/m2 na Kontraindikacije: hipersenzitivnost.
dan, do doze optere}enja od 3 mg/m2. Kod Neèljena dejstva: glavobolja, insomnija, hi-
bolesnika sa o{te}enom jetrom, doza odrà- pertenzija ili hipotenzija, tahikardija, bol u
vanja je 1/3 po~etne doze. Ukoliko se kombi- grudima, faringitis, rinitis, sinuzitis, konjunk-
nuje sa ciklosporinom, sirolimus se primenju- tivitis, zubobolja, mu~nina, abdominalni bol,
je 4h posle ciklosporina. Ciklosporin treba povra}anje, konstipacija, dispepsija, ulcera-
prekinuti posle 4-8 nedelja. tivni stomatitis, anemija, ekhimoza, porast
enzima jetre, mijalgija, artralgija, infekcije
respiratornog trakta, bronhitis, dispneja, ra{,
408 specijalni deo
pruritus, monilijaza, akne, alopecija, ekcem, sni indikatori za pra}enje efekta leka tokom
eritem, makulopapularni ra{, suva koà, urti- dugotrajne terapije.
karija i groznica, periferni edemi. Interakcije: v Poglavlje III.
Interakcije: v. Poglavlje III. Doziranje: reumatoidni artritis: preporu~uje
Doziranje: odrasli: 5 mg/1 kg u i.v. infuziji, a se udarna doza od 100 mg jednom dnevno
dalje dodatnu dozu 5 mg/1 kg na 2-6 nedelja tokom tri dana, a kao dozu odràvanja 10-20
posle inicijalne doze. mg jednom dnevno. Do pobolj{anja obi~no
Upozorenje: Primenu kod starih sprovoditi dolazi posle 4-6 nedelja.
sa posebnim oprezom, kao i kod trudnica i za Predoziranje: U slu~aju predoziranja ili tok-
vreme dojenja. si~nosti, treba primeniti procedure za ubrza-
nje eliminacije ovog leka. Od lekova treba
primeniti holestiramin ili aktivni ugalj oralno
REMICADE - Schering Plough Central East
ili preko nazogastri~ne sonde 24h. Ukoliko je
AG, [vajcarska
neophodno, moè se ponoviti primena ovih
lekova.
L04AA13 leflunomid (Leflunomide) Upozorenje: Pre po~etka terapije, treba pa-
DDD: O 20 mg `ljivo razmotriti potencijalni rizik i korist od
FarKl: ANTIARTRITIK, IMUNOMODULATOR leka, jer postoji mogu}nost potenciranja ne-
Delovanje: Leflunomid je "pro - lek" koji u zi- èljenih dejstava kod pacijenata koji su nepo-
du creva ili u jetri prelazi u aktivni metabolit, sredno pre toga koristili hepatotoksi~ne ili
~iji se imunomodulatorski mehanizam dej- hematotoksi~ne modifikatore aktivnog reu-
stva zasniva na inhibiciji mitohondrijalnog matoidnog artritisa. Zbog dugog poluvreme-
enzima, dihidro - orotat dehidrogenaze, a kona eliminacije aktivnog metabolita, moè do-
ji igra klju~nu ulogu u sintezi pirimidina, mo- }i do hepatotoksi~nosti, hematotoksi~nosti ili
gu}e da spre~ava ekspanziju aktiviranih lim- alergijske reakcije, ~ak i posle obustave tera-
focita i autoimunih limfocita interferisanjem pije. Zato, u slu~ajevima gde postoji dodatni
sa ciklusnom progresijom zbog neadekvat- rizik, treba sprovesti proceduru eliminacije,
nog stvaranja pirimidina. Ima i antiprolifera- primenom 8 g holestiramina 3 puta dnevno
tivne efekte na T-limfocite. ili aktivnog uglja u obliku suspenzije (50 g
Indikacije: Aktivni reumatoidni artritis u od- ~etiri puta dnevno). Kompletnu proceduru
L raslih bolesnika.
Kontraindikacije: Preosetljivost na lefluno-
ponavljati 11 dana, uz mogu}u modifikaciju,
u zavisnosti od klini~kog ili laboratorijskog
nalaza. U slu~aju pojave ulcerativne inflama-
mid ili na druge sastojke u leku, te{ka defici-
jencija imunog sistema (AIDS), o{te}enje cije sluzokoè usta, te{kih bula na koì, reak-
funkcije kostne srì ili ozbiljna anemija, leu- cija na sluzokoì (Stevens - Johnson-ov sin-
kopenija, neutropenija, te{ke infekcije, o{te- drom) primena leka se, tako|e, mora obusta-
}enje funkcije jetre, trudno}a, dojenje. viti. Lekovi sa imunosupresivnim karakteri-
stikama mogu pove}ati osetljivost na infekci-
Neèljena dejstva: Hipertenzija, gubitak tele-
ju. U slu~aju pojave te{ke nekontrolisane in-
sne mase, hipokalijemija, dijareja, mu~nina,
fekcije, moè biti neophodno obustaviti pri-
povra}anje, anoreksija, oboljenja sluzokoè
menu leka i primeniti opisanu proceduru eli-
usta (ulceracije), abdominalni bol, povi{ene
minacije. Zbog rizika od reaktivacije tuberku-
vrednosti transaminaze i re|e alkalne fosfa-
loze, pacijenti se moraju pa`ljivo pratiti. Ne-
taze ili bilirubina, glavobolja, vrtoglavica,
ki neèljeni efekti, kao vrtoglavica, mogu
slabost, abnormalne senzacije (parestezije),
o{tetiti sposobnost za koncentraciju i reakci-
anksioznost i poreme}aj ukusa, inflamacija
ju i stvoriti rizi~ne situacije pri upravljanju
tetiva, reverzibilna - dozno zavisna alopecija,
sloènim ma{inama i vozilima. Da bi se is-
ra{ na koì, ekcem i suva koà, retko Stevens
klju~io rizik od malformacija kod novoro|en-
- Johnson-ov sindrom, toksi~na epidermalna
~adi, mu{karci ne bi trebalo da uzimaju ovaj
nekroliza ili eritema multiforme, leukopenija,
lek bez odgovaraju}ih kontraceptivnih mera.
eozinofilija, pancitopenija, anemija, trombo-
Kod èna se, tako|e, mora preduzeti zadovo-
citopenija i agranulocitoza, anafilakti~ke ili
ljavaju}a eliminacija metabolita iz organizma
anafilaktoidne reakcije su retke. Retko moè
pre planiranja za~e}a, kako bi se izbegao ri-
do}i do smanjenja nivoa mokra}ne kiseline,
zik o{te}enja fetusa. Ukoliko se utvrdi gravi-
pove}anja koncentracije lipida u plazmi i ni-
ditet, a le~enje je u toku, mora se razmotriti
voa fosfata, pove}ana je osetljivost na infek-
rizik za trudno}u. Primena procedure elimi-
cije (rinitis, bronhitis i pneumonija) i rizik od
nacije u prvim danima ovog perioda moè da
limfoproliferativnih oboljenja i drugih tumo-
smanji rizik za fetus.
ra. Ubrzanje sedimentacije eritrocita, nivoi C-
reaktivnog proteina, cirkuli{u}i imuni kom- Registrovani lekovi:
pleksi, supresija kostne srì, broj trombocita i ARAVA - Aventis Pharma GmbH, Nema~ka
vrednosti hemoglobina mogu da budu kori-
L04AA21 efalizumab (Efalizumab) Registrovani lekovi:

DDD: P 10 mg RAPTIVA - Laboratories Serono SA, [vajcars-
FarKl: ANTIPSORIJATIK ka
Delovanje: Efalizumab je IgG1 kapa imuno-
globulin, koji sadrì sekvence konstantnog L04AX Ostali imunosupresivi
regiona humanog imunoglobulina i mi{je L04AX01 azatioprin (Azathioprine)
CDR sekvence lakih i te{kih lanaca; efalizum-
ab inhibi{e vezivanje LFA-1 za ICAM-1, {to DDD: O P 0,15 g
uti~e na adheziju T limfocita za druge tipove FarKl: IMUNOSUPRESIV
}elija. LFA-1 je prisutan na aktiviranim T lim- Delovanje: Analog purina, imunosupresiv,
focitima, i ICAM-1 je ushodno regulisan na antineoplastik i antireumatik, deluje antipro-
endotelnim }elijama i keratinocitima u psori- liferativno. Citotoksi~ni lek je, tako da njego-
jati~nim plakovima. Spre~avanjem LFA- vo imunosupresivno dejstvo nije selektivno.
1/ICAM vezivanja, efalizumab moè ublaìti Deprimira preosetljivost }elijskog tipa, a dej-
znake i simptome psorijaze inhibiranjem stvo na stvaranje antitela i T-}elije je nesigur-
nekoliko koraka u imunolo{koj kaskadi. no. Ne deluje na zapo~eto odbacivanje kale-
Indikacije: umerena do ozbiljna psorijaza ma. I pored toga, u oko 50% bolesnika sa
tipa en plaque, kod odraslih pacijenata, koji transplantiranim bubrezima izaziva petogo-
nisu povoljno reagovali na primenu druge di{nje preìvljavanje. Antineoplasti~no dej-
sistemske terapije, uklju~uju}i ciklosporin, stvo ne razlikuje se od dejstva ostalih antime-
metotreksat i PUV-A terapiju, ili je ona bila tabolita, ali je zato njegovo imunosupresivno
kontraindikovana. dejstvo najizraènije. Spada u sporodeluju}e
lekove, odnosno, potrebno je dosta dugo vre-
Kontraindikacije: preosetljivost na efalizum-
me le~enja da bi se dejstvo ispoljilo, ali mu
ab, ili na bilo koji od ekscipijenasa; kod paci-
zato dejstvo traje i posle prekida terapije. U
jenata sa malignim oboljenjima, sa aktivnom
ljudi usporava napredovanje reumatoidnog
tuberkulozom ili drugim ozbiljnim infekcija-
artritisa.
ma, sa specifi~nim formama psorijaze kao {to
su guttate, eritrodermijska ili pustularna pso- Indikacije: transplatacija bubrega (prevencija
rijaza kao jedina ili predominantna i onih sa i odbacivanje kalema) i bolesnici sa te{kim
imunodeficijencijama. erozivnim oblicima reumatoidnog artritisa.
Neèljena dejstva: blaga do umerena,
dozno-zavisna, manifestuju sa kao akutni
Kontraindikacije: Preosetljivost na azatio-
prin, trudno}a i laktacija.
Neèljena dejstva: U~estalost i teìna neè-
L
simptomi nalik gripu koji uklju~uju
glavobolju, povi{enu temperaturu, jezu, ljenih dejstava zavise od doza i trajanja tera-
mu~ninu i mijalgije. pije, kao i od patolo{kih promena u bolesni-
Interakcije: ne primenjivati u kombinacijama ka. Pojava hematolo{kih neèljenih dejstava i
sa ciklosporinom, metotreksatom ili PUV-A neoplazmi ~e{}a je u bolesnika sa transplan-
terapijom, ni u kombinaciji sa drugim imuno- tiranim bubregom nego u bolesnika sa reu-
supresivima. matoidnim artritisom. Mogu se javiti: mu~ni-
na, ga|enje, povra}anje, dijareja, hepatotok-
Doziranje: Le~enje ovim lekom treba sprovo-
si~nost koja se manifestuje povi{enom serum-
diti pod kontrolom lekara specijaliste koji
skom alkalnom fosfatazom, transaminazama
ima iskustvo u le~enju psorijaze sistemskim
i hiperbilirubinemijom, te{ke leukopenije i
imunomodulatorima, zapo~inje se pojedi-
trombocitopenije, tako|e mikrocitna anemija
na~nim s.c. inj. 0,7 mg/kg telesne mase, na-
i te{ka depresija kostne srì. U bolesnika sa
kon ~ega se daju nedeljne inj. u dozi od 1,0
reumatoidnim artritisom hepatotoksi~nost se
mg/kg telesne mase; uobi~ajena po~etna ter-
vi|a izuzetno retko (1%), dok se u bolesnika
apija traje 12 nedelja; nakon toga se vr{i pro-
sa transplantiranim bubregom javlja u toku 6
cena uspe{nosti i nastavlja terapija. Le~enje
meseci posle transplantacije i obi~no je rever-
treba prekinuti ukoliko se nakon 12 nedelja
zibilne prirode. Opisana je i pojava hepati~ne
ne mogu uo~iti zna~ajniji efekti (npr reduk-
veno-okluzije, kada se terapija mora odmah
cija PASI <50%)
prekinuti. Ozbiljne infekcije su stalna opa-
Predoziranje: u slu~aju predoziranja, pre- snost za bolesnike koji primaju hroni~nu
poru~uje se da pacijent bude pod striktnim imunosupresivnu terapiju (gljivi~ne, virusne i
medicinskim nadzorom i da se odmah bakterijske, kao i infekcije protozoama mogu
otpo~ne sa odgovaraju}om simptomatskom da budu i smrtonosne, pa se moraju adekvat-
terapijom. no le~iti). Retko se javlja preosetljivost: op{ta
Upozorenje: ~uvati na 2°C – 8°C (u slabost, vrtoglavica, mu~nina, ga|enje, po-
friìderu), za{ti}eno od svetla, u originalnom vra}anje, povi{ena telesna temperatura, alo-
pakovanju. pecija, rigor, bolovi u mi{i}ima i zglobovima,
poreme}aji funkcije jetre, holestatska ùtica,
pankreatitis, sr~ane aritmije i hipotenzija.
Ostala neèljena dejstva su: alopecija, pneu-
410 specijalni deo
monitis, negativan bilans azota, Raynaud-

ova bolest.
Doziranje: individualno.
Transplantacija bubrega: terapiju treba spro-
voditi doìvotno, jer posle prestanka terapije,
uvek postoji rizik za odbacivanje transplanta-
ta.
Reumatoidni artritis: Kada se postigne zado-
voljavaju}i terapijski odgovor, doze treba po-
stepeno smanjivati i pre}i na terapiju za odr-
àvanje. Terapiju treba prekinuti posle 12 ne-
delja le~enja, ukoliko se sa maksimalnim
dnevnim dozama ne moè posti}i zadovolja-
vaju}i terapijski odgovor.
Predoziranje: Znaci i siptomi su mu~nina, ga-
|enje, povra}anje, dijareja, leukopenija, kao i
promene u funkciji jetre. Specifi~ni antidot
ne postoji, ali se oko 45% moè odstraniti to-
kom 8 sati hemodijalize.
Upozorenje: Potrebna je stalna kontrola krv-
ne slike, kako bi se izbegla ireverzibilna agra-
nulocitoza: krvnu sliku, odnosno, leukocite i
neutrofile kontrolisati dva puta mese~no to-
kom prvih {est meseci le~enja, a zatim, je-
danput mese~no sve dok traje terapija. Bole-
snike treba obavestiti o rizicima od neopla-
zmi, mutagenim i teratogenim dejstvima leka.
L IMUPRIN - Remedica Ltd, Kipar

IMURAN - GlaxoSmithKline Export Ltd.,
V. Britanija
L04AX03 metotreksat
(oralni oblici) v. i L01BA01
FarKl: IMUNOSUPRESIV
411
M
2.10 MI[I]NO - KOSTNI
SISTEM
412 specijalni deo
M MI[I]NO - KOSTNI SISTEM

(LEKOVI ZA BOLESTI MI[I]NO - KOSTNOG SISTEMA)
M01 ANTIINFLAMATORNI I ANTIREUMATSKI PROIZVODI

M01A nesteroidni antiinflamatorni i antireumatski medicinski proizvodi
M01AA butilpirazolidini
M01AB derivati sir}etne kiseline i srodne supstance
M01AC oksikami
M01AE derivati propionske kiseline
M01AG fenamati
M01AH koksibi (selektivni inhibitori COX-2)
M01AX ostali nesteroidni antiinflamatorni i antireumatski lekovi
M01B antiinflamatorni / antireumatski lekovi u kombinaciji
M01BA antiinflamatorni / antireumatski lekovi u kombinaciji sa kortikosteroidima
M01BX antiinflamatorni / antireumatski lekovi u kombinaciji sa drugim lekovima
M01C specifi~ni antireumatski lekovi
M01CA hinolini
M01CB preparati zlata
M01CC penicilamin i sli~ni lekovi
M01CX ostala specifi~na antireumatska sredstva
M02 LEKOVI ZA LOKALNO LEÊNJE BOLA U MI[I]IMA I ZGLOBOVIMA
M02A lekovi za lokalno le~enje bola u mi{i}ima i zglobovima
M02AA nesteroidni antiinflamatorni preparati za lokalnu primenu
M02AB preparati kapsikuma i sli~ni preparati
M02AC preparati sa derivatima salicilne kiseline
M02AX ostali lokalni proizvodi za bolove u mi{i}ima i zglobovima
M03 MI[I]NI RELAKSANSI (MIORELAKSANSI)
M03A miorelaksansi sa perifernim delovanjem
M03AA alkaloidi kurarea
M03AB derivati holina
M03AC ostala kvaternerna amonijum jedinjenja
M03AX ostali miorelaksansi sa perifernim delovanjem
M03B miorelaksansi sa centralnim delovanjem
M03BA estri karbaminske kiseline
M03BB derivati oksazola, tiazina i triazina
M03BC etri, hemijski sli~ni antihistaminicima
M03BX ostali miorelaksansi sa centralnim delovanjem
M03C miorelaksansi sa direktnim delovanjem
M03CA dantrolen i derivati
M04 PREPARATI ZA LEÊNJE GIHTA
M04A preparati za le~enje gihta
M04AA inhibitori sinteze mokra}ne kiseline
M04AB preparati koji pove}avaju izlu~ivanje mokra}ne kiseline
M04AC preparati bez efekta na metabolizam mokra}ne kiseline
M04AX ostali preparati za le~enje gihta
M05 LEKOVI U TERAPIJI OBOLJENJA KOSTIJU
M05B lekovi koji deluju na strukturu kosti i mineralizaciju
M05BA bifosfonati
M05BB bifosfonati i kalcijum, sekvencijalni preparati
M05BC morfogenetski proteini kosti
M05BX ostali lekovi koji uti~u na mineralizaciju kostiju
M09 OSTALI LEKOVI ZA LEÊNJE BOLESTI MI[I]NO - KOSTNOG SISTEMA
M09A ostali lekovi za le~enje bolesti mi{i}no - kostnog sistema
M09AA hinin i derivati
M09AB enzimi
M09AX ostali lekovi za le~enje mi{i}no-kostnog sistema
M mi{i}no-kostni sistem (lekovi za bolesti mi{i}no-kostnog sistema) 413
M MI[I]NO-KOSTNI SISTEM
(LEKOVI ZA BOLESTI MI[I]NO-KOSTNOG SISTEMA)
Nesteroidni anitinflamatorni lekovi (NSAIL), MEDIJATORI INFALMATORNE
analgetici i antipiretici su va`na grupa hete- REAKCIJE TKIVA
rogenih lekova, koji se ~esto koriste u praksi, Postoji niz endogenih supstanci koje igraju
propisani od strane lekara, ili bez lekarske zna~ajnu ulogu u razvoju inflamatornog pro-
kontrole, {to ovoj grupi lekova daje veliki cesa: interleukin-1 (IL-1), tumor necrosis fac-
zna~aj. Analgetski i antipiretski efekat ovih tor (TNF), bradikinin, kinini, prostaglandini,
lekova, ~ini njihovu upotrebu bez lekarskog kao i aktivisani neutrofili.
propisivanja opravdanom, jer je ve}ina ljudi
upoznata sa njihovim dejstvima, i ima isku- Mehanizam dejstva nesteroidnih
stva sa njihovom primenom. To me|utim, ne
umanjuje odgovornost zdravstvenih stru~nja- antiinflamatornih lekova
ka (i lekara i farmaceuta) za pojavu ozbiljnih Po~etni metabolit u sintezi prostaglandina i
neèljenih reakcija posle primene ovih lekova leukotrijena je arahidonska kiselina, koja se
(gastrointestinalna krvarenja, o{te}enje jetre, izdvaja iz }elijske membrane pod uticajem
poreme}aj funkcije bubrega, hematotoksi~- enzima fosfolipaze A2. Dejstvom enzima ci-
nost…) klooksigenaze (COX) zapo~inje sinteza serije
prostaglandina, supstanci koje imaju razno-
Mehanizam nastanka inflamatornog
vrsne fiziolo{ke funkcije: agregacija trombo-
procesa
cita (tromboksan), vazodilatatorno dejstvo i
Inflamacija tkiva zavisi od brojnih faktora antiagregacijsko dejstvo (prostaciklin), cito-
(infektivni agensi, interakcija antigen-antite- protektivno dejstvo, dejstvo u termoregulaci-
lo, fizi~ki i hemijski agensi), a makroskopski ji, funkciji bubrega, plu}a i mozga…, ali i uti-
se manifestuje: caj na razvoj zapaljenskog procesa i bola. U
- eritemom, edemom i bolom, koji je posledi- fiziolo{kim procesima, sinteza prostaglandi-
ca o{te}enja tkiva. na zavisi od izoforme COX-a koja je poznata
Proces inflamacije se mansifestuje u 3 faze: kao COX1. U hroni~nim inflamatornim proce-
1. akutna - kratkotrajna faza: nastaje zbog lo- sima indukuje se izo forma COX2, koja je od-
kalne vazodilatacije i pove}ane propustlji- govorna za bol i inflamaciju. Pored toga izo-
vosti kapilara; forma COX2 je va`na i za funkciju bubrega.
2. subakutna faza: karakteri{e je infiltracija Obzirom da ove dve forme ciklooksigenaze
inflamiranog tkiva leukocitima i fagociti- nemaju identi~nu strukturu noviji NSAIL is-
ma; poljavaju zna~ajnu selektivnost za enzim
COX2. Ova grupa lekova (celekoksib, rofe-
3. hroni~na-proliferativna faza: nastaje o{te-
koksib) imaju analgetski i antiinflamatorni
}enje i degenaricaija tkiva i proliferacija
veziva (fibroza).
efekat, kao i klasi~ni NSAIL, smanjeni su ne-
èljeni efekti od strane gastrointestinalnog M
[ema br 2.11.1. METABOLIZAM ARAHIDONSKE KISELINE
FOSFOLIPAZA A2 GLIKOKORTIKOIDI
ARAHIDONSKA KISELINA LIPOOKSIGENAZA LEUKOTRIJENI
CIKLOOKSIGENAZA NSAIL
PROSTAGLANDINI
414 specijalni deo
trakta, ali je zbog protrombogenog dejstva Ovo oboljenje se javlja {irom sveta, kod svih
pove}ana u~estalost infarkta miokarda. etni~kih grupa i u svim klimatskim podru~ji-
ma, ali se pokazalo da se kod ljudi u razvije-
nom delu sveta ispoljavaju teì oblici bolesti.
KLASIFIKACIJA ANALGETIKA, Svetske statistike pokazuju da je reumatoid-
ANTIPIRETIKA I NESTEROIDNIH nim artritisom zahva}eno 2% mu{ke i 5%
ANTIINFLAMATORNIH LEKOVA ènske populacije starije od 55 godina.
Neselektivni COX inhibitori
derivati salicilne kiseline acetilsalicilna kiselina, sulfasalazin
derivati para-aminofenola paracetamol (acetaminofen)

indoli indometacin, sulindak
derivati heteroaril acetil kiselina tolmetin, diklofenak, ketorolak
ibuprofen, flurbiprofen, ketoprofen,
derivati propionske kiseline
fenoprofen, naproksen
mefenaminska kiselina, meklofenaminska
fenamati
kiselina
derivati enolne kiseline (oksikami) piroksikam, meloksikam
Etiologija bolesti i dalje je nepoznata. Mogu}e

Selektivni COX2 inhibitori
je da mnogi razli~iti artritogeni stimulusi ak-
derivati furanona rofekoksib tiviraju imuni odgovor kod imunogenetski
pogodnog doma}ina. Patofiziolo{ki posma-
derivati pirazola celekoksib trano, centralni doga|aj je formiranje imunih
kompleksa u zglobovima, {to dalje aktivira
sulfonamidi nimesulid komplement i privla~i polimorfonukleare u
sinovijalnu te~nost, ~ime se pokre}e proces
inflamacije. Produèna inflamacija dovodi do
hipertrofije sinovije i formiranja "panusa",
koji se {iri preko zglobnih povr{ina, uzroku-
M01 ANTIINFLAMATORNI I
ANTIREUMATSKI
LEKOVI
ju}i erozivnu destrukciju hrskavice i kosti.
Kao mogu}i uzrok ekstraartikularnih manife-
stacija RA, navodi se prisustvo imunih kom-
pleksa u sistemskoj cirkulaciji.
M Opis: Ve}ina reumatskih bolesti zahteva

simptomatsku terapiju za kupiranje bola. Iz-
bor leka zavisi od vi{e faktora: prirode bole-
Klini~ki tok bolesti karakteri{e pojava egzacer-
bacija i remisija. Kod otprilike 20% bolesnika
dolazi do remisije posle kratkotrajne bolesti,
sti, postojanja drugih bolesti i stanja, kao i iz- bez dalje pojave simptoma, dok kod 25%
bora najprikladnijeg leka za individualnog obolelih nastaje remisija uz blagu rezidualnu
bolesnika. Terapija reumatskih bolesti, zbog bolest. Oko 45% obolelih ima perzistentno
prirode i razli~itog toka bolesti, ~esto je pra- aktivnu bolest, sa varijabilnim progredira-
}ena istovremenom primenom vi{e lekova ju}m deformitetima, a kod 10% obolelih raz-
(npr. soli zlata i sulfasalazin, soli zlata i me- vija se kompletna nesposobnost. Klini~ka sli-
trotreksat kao i sli~ne kombinacije). Tako|e, ka bolesti obuhvata poreme}aj op{teg stanja
potrebno je voditi ra~una o duìni primene i promene koje, prvo, zahvataju periferne
pojedinih lekova, jer kod nekih bolesti po- zglobove {aka i stopala, a kasnije se, vreme-
trebno ih je primenjivati dugo nakon postiza- nom, {ire i na ve}e zglobove. U obolelim
nja remisije. Istovremena primena vi{e leko- zglobovima je ograni~ena pokretljivost, zglo-
va ~esto je neizbe`na, ali zahteva pa`ljivo bovi su ote~eni, topli i bolni, a vremenom se
posmatranje i redovne laboratorijske kontro- razvijaju i karakteristi~ni deformiteti (pojava
le. ulnarne devijacije, "labudovog vrata" i Bou-
REUMATOIDNI ARTRITIS: Reumatoidni artri- tonniere-ovih deformiteta).
tis (RA) je, u svojoj potpuno razvijenoj formi, Le~enje RA treba zapo~eti {to pre. Moè biti
simetri~no inflamatorno oboljenje sinovijalne medikamentozno (osnovno le~enje bolesti) i
membrane perifernih zglobova, koje se ka- nemedikamentozno (fizikalna terapija, edu-
rakteri{e potencijalno deformi{u}im poliar- kacija, hirur{ko le~enje). Ciljevi le~enja obo-
tritisom i {irokim spektrom ekstraartikular- lelih od RA su: ublaàvanje bola i inflamaci-
nih manifestacija (anemija, Sjögrenov sin- je, prevencija destrukcije zglobova i o~uvanje
drom, depresija, episkleritis, osteoporoza, funkcionalne sposobnosti. Nesteroidni antiin-
limfadenopatija, periferna neuropatija i dr). flamatorni lekovi su glavna grupa lekova ko-
ji se koriste za ublaàvanje bolova i inflama- ve}ane sinteze purinskih prekursora uri~ne

cije. Nekoliko raznovrsnih grupa lekova mo- kiseline i/ili smanjene eliminacije uri~ne ki-
gu imati povoljne efekte u oboljenjima mi{i}- seline putem bubrega. Hiperurikemija je bio-
no - kostnog sistema: analgetici, nesteroidni hemijsko stanje, a giht je klini~ka dijagnoza.
antireumatici (NSAIL) koji deluju simptomat- Mnoge osobe imaju povi{en nivo uri~ne kise-
ski; soli zlata, D-penicilamin, sulfasalazin, line tokom celog ìvota, bez pojave neèlje-
antimalarici koji deluju antireumatski i modi- nih sekvela. Giht karakteri{e pojava rekurent-
fikuju tok bolesti. Tre}u grupu ~ine lekovi sa nih epizoda akutnog artritisa usled taloènja
dominantno imunosupresivnim dejstvom mononatrijum urata u zglobovima i hrskavi-
(azatioprin, metotreksat, ciklofosfamid, hlo- ci. Mogu}e je i formiranje kalkulusa uri~ne
rambucil, ciklosporin); lekovi za le~enje hipe- kiseline u bubrezima (nefrolitijaza). Giht je
rurikemije i uri~kog artritisa. Pored njih, ko- ~esto oboljenje, rasprostranjeno {irom sveta.
riste se i kortikosteroidi koji, tako|e, deluju Statisti~ki podaci pokazuju da je prevalenca
simptomatski, kao i lekovi koji modifikuju gihta u SAD pribli`no 0,7% populacije, a u
bolest (sulfasalazin, metotreksat, penicila- Velikoj Britaniji pribli`no 0,26% populacije.
min, ciklosporin, azatioprin i dr.) i smatra se Giht je stanje koje naj~e{}e poga|a sredove~-
da sa njihovom primenom treba po~eti ranije ne mu{karce, a samo oko 5% slu~ajeva se ja-
i agresivnije, a kod nekih bolesnika ih me|u- vlja kod èna. Pojava gihta, pre svega, zavisi
sobno kombinovati. od stepena i trajanja hiperurikemije. Koncen-
OSTEOARTRITIS: Osteoartritis (OA) je naj~e- tracije urata u sinovijalnoj te~nosti u tesnoj
{}e reumatolo{ko oboljenje. Sve do nedavno, su korelaciji sa nivoima u serumu. Nije mo-
ovo oboljenje je shvatano kao neizbe`na po- gu}e striktno definisati hiperurikemiju, ali
sledica starenja, me|utim, istraìvanja tokom generalno se gornjom dozvoljenom granicom
poslednje decenije, pokazala su da je to ak- smatra 0,47 mmol/l za mu{karce, 0,40
tivna bolest, sa velikim mogu}nostima le~e- mmol/L za ène posle menopauze i 0,37
nja. Retko se javlja kod ljudi mla|ih od 45 mmol/l za ène pre menopauze.
godina, a prevalenca se pove}ava sa godina- Giht se klini~ki manifestuje kao akutni i hro-
ma, tako da je kod osoba starih 65 godina ni~ni. Akutni giht je monoartikularno obolje-
prisutna u 50% slu~ajeva u, bar, jednom zglo- nje, koje naj~e{}e zahvata no`ni palac. Kod
bu. Oboljenje je ~e{}e i ozbiljnije kod èna; pribli`no 80% pacijenata sa gihtom, prvi atak
vi{e oboljevaju gojazne osobe, kod kojih je bolesti je na no`nom palcu (podagra). Bole-
naro~ito ~esto zahva}en zglob kolena. Poka- snik se àli na jak bol, pri ~emu je zahva}eni
zalo se da su glavni predisponiraju}i faktori zglob vru}, crven, ote~en i izuzetno bolan. Za
za razvoj bolesti: nasle|e, ìvotno doba i op- hroni~ni giht karakteristi~ni su tofi i obolje-
tere}enje zglobova. Patofiziolo{ki dolazi do nje bubrega. Vremenom, uz primenu terapij-
tanjenja hijaline hrskavice, koje moè dovesti skih mera, tofi mogu da nestanu, dok stanje
do njenog potpunog gubitka, suènja zglobne bubrega naj~e{}e ostaje nepromenjeno.
pukotine i o{te}enja hondrocita. Pojavljuju se
i osteofiti, nastali kao rezultat proliferacije
kosti.
Le~enje akutnog gihta obuhvata primenu: ne-
steroidnih antiinflamatornih lekova, koji ~ine
osnovu terapije, kolhicina, koji je efikasna al-
M
Klini~ka slika osteoartritisa zavisi od toga ko- ternativa prethodnoj grupi, osobito ako se da
ji su zglobovi zahva}eni. Osnovni simptom je u prvih 12-36h od po~etka simptoma, kao i
bol, koji se pogor{ava pri optere}enju i pokre- kortikosteroida. Pored ovih lekova, u preven-
tima, a smiruje posle odmora. Bol je kasnije ciji novih napada bolesti mogu se koristiti:
pra}en uko~eno{}u i ograni~enom pokretlji- probenecid, sulfinpirazon i alopurinol.
vo{}u zahva}enog zgloba, {to je posledica
o{te}enja zglobnih povr{ina i formiranja
M01A Nesteroidni
osteofita. Naj~e{}e su zahva}eni distalni i
proksimalni interfalangealni zglobovi, meta- antiinflamatorni i
karpofalangealni zglobovi, kolena, kukovi, antireumatski medicinski
kao i vratna i lumbalna ki~ma. proizvodi
Le~enje OA ima slede}e ciljeve: ublaàvanje Opis: Nesteroidni antiinflamatorni lekovi
bola, pove}anje pokretljivosti zgloba, sma- (NSAIL) se {iroko koriste u le~enju reumato-
njenje nesposobnosti i usporavanje progresi- idnog artritisa, ankiloziraju}eg spondilitisa,
je bolesti. Nemedikamentozno le~enje obu- psorijati~ne artropatije, gihta, kao i kod oste-
hvata edukaciju bolesnika i metode fizikalne oartroza sa izraènom inflamatornom kom-
terapije, a medikamentozno le~enje podrazu- ponentom. Kod ovih hroni~nih stanja NSAIL
meva primenu: analgetika, nesteroidnih anti- suprimiraju inflamaciju, ali ne uti~u na tok
inflamatornih lekova - oralno i lokalno i in- bolesti koji je progredijentan i vodi ka stvara-
tra-artikularne injekcije kortikosteroida. nju deformiteta. Poznato je da se mehanizam
GIHT: Giht predstavlja heterogenu grupu dejstva ovih lekova bazira na inhibiciji ciklo-
oboljenja obi~no udruènih sa hiperurikemi- oksigenaze koja igra va`nu ulogu u biosinte-
jom. Hiperurikemija moè biti posledica pozi prostaglandina i razvoju procesa inflamaci-
416 specijalni deo
je. NSAIL inhibi{u ciklooksigenazu-1 (COX1) i glavica, fotosenzitivnost. Jedan broj bolesni-
ciklooksigenazu-2 (COX2). Smatra se da je inka sa bronhijalnom astmom, reaguje na pri-
hibicija COX1 udruèna sa gastrointestinal- menu svih lekova iz grupe NSAIL bronhospa-
nim neèljenim efektima, dok je inhibicija zmom. Ovakva reakcija je grupno specifi~na,
COX2 udruèna sa antiinflamatornim dej- verovatno je posledica pove}ane koli~ine leu-
stvom, zbog ~ega je glavni interes u razvoju kotrijena iz arahidonske kiseline, zbog inhibi-
ove grupe lekova bio sinteza selektivnih inhi- cije sinteze prostaglandina ({ema 1) i nije
bitora COX2. Razlike u antiinflamatornoj ak- alergijske prirode. Paracetamol je kod ova-
tivnosti izme|u razli~itih NSAIL su manje pri- kvih bolesnika dobra zamena, kao analgetik i
sutne, ali postoje varijacije u klini~kom odgo- antipiretik i ne izaziva bronhospazam.
voru bolesnika. Kod, otprilike, dve tre}ine bo- Interakcije: v. Poglavlje III.
lesnika bilo koji NSAIL }e biti terapijski efika- Upozorenje: Terapija, kod starijih osoba, tre-
san, ali me|u preostalom tre}inom, ima bole- ba biti pod kontrolom zbog mogu}eg o{te}e-
snika kod kojih }e jedan lek biti terapijski efi- nja jetre i bubrega. Treba izbegavati primenu
kasan, a drugi ne. Prakti~no gledano, ako po- u tre}em trimestru trudno}e, u pedijatriji.
sle tri nedelje primene jedan lek ne dovede
do terapijskog odgovora, potrebno je prime-
niti lek druge hemijske klase. Neki NSAIL se M01AB Derivati sir}etne kiseline i
koriste i kao analgetici op{te namene u le~e- srodne supstance
nju bolova razli~itog porekla (dismenoreja, M01AB01indometacin
povrede mekih tkiva i dr.)
(Indometacin)
Delovanje: Nesteroidni antireumatici su
osnovni lekovi za suzbijanje bola i zapaljenja DDD: O P R 100 mg
kod reumatskih bolesti a deluju i antipireti~- FarKl: ANTIREUMATIK NESTEROIDNI
ki, analgetski i antiinflamatorno. Razlika u Delovanje: Ima izraèno antiinflmatorno i
antiinflamatornoj aktivnosti izme|u razli~itih anagetsko dejstvo (centralno i periferno),
NSAIL nije zna~ajna, ali postoje varijacije u kao i antipiretsko. Brzo i kompletno se resor-
individualnoj toleranciji i odgovoru na tera- buje iz digestivnog trakta, dostiè niske kon-
piju. Pun analgetski efekat moè se posti}i za centracije u CNS, ali ve} posle 5h u sinovijal-
nedelju dana, dok antiinflamatorni efekat noj te~nosti postiè iste koncentracije kao u
moè biti postignut za oko tri nedelje. Delo- plazmi.Metaboli{e se u jetri T/2 = 2,5h.
vanje im se zasniva na inhibiciji sinteze pro- Indikacije: bolovi u reumatskim oboljenjima,
staglandina blokadom enzima ciklooksigena- spondiloartritis, akutna faza gihta.
ze u ciklusu arahidonske kiseline. Zbog zna- Kontraindikacije: v. uvod M 01 A. trudno}a,
~ajne uloge prostaglandina u fiziolo{kim dojenje, epilepsija, parkinsonizam, bolesti
funkcijama (odrànju integriteta gastri~ne bubrega, ulkus èluca ili duodenuma.
mukoze, regulisanje protoka krvi kroz bubre- Neèljena dejstva: v. uvod. Veliki broj bole-
M ge i glomerularne filtracije), NSAIL pokazuju
selektivnost u pogledu inhibicije razli~itih ti-
pova ciklooksigenaze koja je klju~ni enzim za
snika koji uzima indomeacin (35%-50%) u
terapijskim dozama ima neèljena dejstva, a
oko 20% bolesnika prekida uzimanje leka
sintezu vazodilatatornih prostaglandina i zbog neèljenih reakcija. Najzna~ajnija su ne-
tromboksana. Glavna razlika izme|u NSAIL je èljena dejstva od strane gastrointestinalnog
u~estalost i vrste neèljenih dejstava. Pre po- trakta: bolovi, anoreksija, mu~nina,multiple
~etka terapije, neophodno je proceniti efika- ulceracije u èlucu, ponekad mogu da se jave
snost terapije u odnosu na mogu}a neèljena perforacije ili krvarenja iz ovih lezija.Dalje se
dejstva. Resorbuju se skoro u potpunosti iz mogu javiti akutni pankreatitis, o{te}enje je-
gastrointestinalnog trakta, metaboli{u se u tre, simptomi iritacije CNS-a, hematolo{ki
jetri i uglavnom, izlu~uju putem bubrega. poreme}aji (neutropenija, trombocitopenija,
Indikacije: bolovi i zapaljenje kod reumat- retko aplasti~na anemija).
skih bolesti, drugi mi{i}no - kostni poreme}a- Interakcije: v. Poglavlje III.
ji i bolovi razli~ite etiologije. Doziranje: oralno: 25 mg odjednom ili 150
Kontraindikacije: preosetljivost na supstan- mg podeljeno u 2-3 pojedina~ne doze u toku
ce, aktivni ulkus duodenuma. jela.
Neèljena dejstva: gastrointestinalna: blaga,
kao {to su dispepsija i ose}anje teìne u èlu- Registrovani lekovi:
cu, ozbiljna: ulkus, krvavljenje i perforacija. INDOMETACIN kaps., supoz. - Belupo LTD.,
Rizik gastrointestinalnih neèljenih dejstava Hrvatska
je pet puta ve}i nego u odgovaraju}oj popu-
laciji koja ne koristi ove lekove. Tako|e, mo- M01AB05diklofenak (Diclofenac)
è se javiti tranzitorni porast kreatinina ili DDD: O P R 100 mg
poreme}aji elektrolita i prolazni porast tran- FarKl: ANTIREUMATIK NESTEROIDNI
saminaza, a retko trombocitopenija, agranu-
locitoza, osip, angioedem, glavobolja, vrto-
Opis: Diklofenak ima izraèn analgetski, an- M01AB15ketorolak (Ketorolac)

tipiretski i antiinflamatorni efekat (potentniji DDD: O P 30 mg
inhibitor ciklooksigenaze od indometacina, FarKl: ANTIREUMATIK NESTEROIDNI
naproksena i drugih sli~nih lekova).
Opis: potentan analgetik i antipiretik, ali ima
Delovanje: Lek se brzo i kompletno resorbu- slab antiinflamatorni efekat, registrovan je za
je iz digestivnog trakta, podleè mehanizmu parenteralnu primenu. Kada se lokalno apli-
intenzivnog metabolizma prvim prolaskom kuje u oko ima zna~ajan antiinflamatorni efe-
kroz jetru, 99% leka se vezuje za proteine kat. Brzo i kompletno se resorbuje i posle
plazme, T/2 u plazmi =1-2h. Diklofenak se oralne i posle i.m. primene. Gotovo potpuno
akumulira u sinovijalnoj te~nosti, gde se za- je vezan za proteine plazme, T/2 = 4-6h, sla-
dràva zna~ajno duè nego u plazmi. bo se metaboli{e, uglavnom se izlu~uje preko
Indikacije: v. uvod M 01 A. bubrega ne promenjen. Eliminacija leka je
Kontraindikacije: v. uvod M 01 A, Lek se ne usporena kod starijih i kod ljudi sa BI.
preporu~uje u trudno}i, kod dojilja i male de- Delovanje: v. uvod M 01 A. koristi se za le~e-
ce. nje postoperativnih bolova, ne i za bolove to-
Neèljena dejstva: Izaziva neèljene reakcije kom poro|aja.
u oko 20% bolesnika, a oko 2% bolesnika Indikacije: v. uvod M 01 A.Lek se koristi u
mora da prekine terapiju zbog ND diklofena- kra}em periodu (do 5 dana), ne za umerene
ka. Naj~e{}e neèljene reakcije su: gastroin- ili hroni~ne bolove.
testinalne tegobe, ulceracije, krvarenja iz ga- Kontraindikacije: v. uvod M 01 A.
stroinetstinalnog trakta, skok transaminaza
Neèljena dejstva: Somnolencija,vrtoglavica,
(kod oko 15% bolenika), CNS efekti, alergije-
glavobolja, gastrointestinalni bolovi, dispep-
ske reakcije, ra{, retencija te~nosti, retko
sija, mu~nina, bol na mestu injekcije.
o{te}enje bubre`ne funkcije.
Doze: i.m. 30-60 mg; i.v. 15-30 mg; oralno 5-
Doziranje: odrasli: 75-150 mg/dan podeljeno
30 mg.
u 2-3 doze; maks. 200 mg; deca 1-3
mg/kg/dan. Registrovani lekovi:
TORADOL - F. Hoffmann-La Roche, [vajcar-
ska
DICLOFENAC tabl. - Rivofarm SA, [vajcarska
ZODOL - Zorka Pharma, R. Srbija
DICLOFENAC BMS tabl. - Bristol-Myers
Squibb, [vajcarska
DICLOFENAC DUO BMS kaps. - Bristol-Myers M01AC Oksikami
Squibb S.R.L., Italija M01AC01 piroksikam (Piroxicam)
DIKLOFEN inj., tabl., supoz. - Galenika A.D.,
DDD: O P R 20 mg
R. Srbija
DIKLOFENAK tabl. - Habit Pharm A. D., R.
Srbija
DIKLOFENAK inj., tabl., supoz. - Hemofarm
FarKl: ANTIREUMATIK NESTEROIDNI (OK-
SIKAM)
Delovanje: Ima podjednako dobro analget-
M
koncern, R. Srbija sko, antipiretsko i antiinflamatorno dejstvo.
DICLOFENAC RETARD tabl. – Remedica Ltd., Njegova gastri~na podno{ljivost je bolja nego
Kipar za aspirin i indometacin ili napoksen. Pored
DIKLOFENAK inj., tabl., supoz. - Remevita inhibicije sinteze prostaglandina, inhibi{e i
D.o.o., R. Srbija aktivaciju neutrofila. Kompletno se resorbu-
NAKLOFEN inj., tabl., supoz. - Krka, Tovarna je, ali hrana moè da uspori njegovu resorp-
Zdravil DD, Slovenija ciju, podleè enterohepati~noj cirkulaciji, pa
RAPTEN DUO tabl. - Krka, Tovarna Zdravil zato ima dugo T/2=50h. U visokom procen-
DD, Slovenija tu se vezuje za proteine plazme, a koncentra-
RAPTEN rapid - Hemofarm AD, R. Srbija cija u sinovijalnoj te~nosti i u plazmi su sko-
RAPTEN-K - Hemofarm AD, R. Srbija ro podjednake. Metaboli{e se u jetri,
(CYP2C), a oko 60% leka se izlu~uje urinom
ili fecesom, kao neaktivni metabolit.
Indikacije: v. M01A. Efikasan u le~enju di-
M01AB08etodolak (Etodolak) smenoreje, postoperativnih bolova, akutnog
DDD: O 0,4 g gihta.
FarKl: ANTIREUMATIK NESTEROIDNI Kontraindikacije: v. M01A.
Registrovani lekovi: Neèljena dejstva: v. M01A, lo{ija gastri~na
ETOLAC- Alkaloid a.d., Makedonija podno{ljivost. Kod oko 20% bolesnika se ja-
vljaju neèljene reakcije, 5% bolesnika zbog
toga prekida uzimanje leka, naj~e{}e gastro-
intestinalne reakcije, pepti~ki ulkus kod oko
1% bolesnika.
418 specijalni deo
Tabela 2.11.2: Indikacije za primenu nesteroidnih antiinflamatornih lekova
Diklofenak natrijum XR
Mefenaminska kiselina
– - neregistrovane
Diklofenak kalijum
+ - registrovane
Indometacin SR
INDIKACIJE
Ketoprofen SR
Meklofenamat
Indometacin
Flurbiprofen
Meloksikam
Valdekoksib
Nabumeton
Oksaprozin
Fenoprofen
Piroksikam
Ketoprofen
Rofekoksib
Celekoksib
Naproksen
Ibuprofen
Ketorolak
Etodolak
Sulindak
Tolmetin
Reumatoidni
artritis (RA)
+ + + + + + + + + + + + + + + + + + +
Osteoartritis
(OA)
+ + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +
Ankiloziraju}i
spondilitis
+ +1 + + + +
Blagi do ume-
reni akutni + + + + + + + + +
bol
Umereno
teàk akutni +5
bol
Primarna
dismenoreja
+ + + + + + – + +
Juvenilni RA – – + – + – - +
Tendinitis + + + +
Bursitis + + + +
Akutno bolno
rame
+ + +
Akutni giht + + +
2
Groznica +
Opekotine od
sunca
–3
Akutni
M napad
– – – – – –
Migrena
Profilak-
ti~ki
– – – – – –
Menstru-
alna
– – – – – –
„Klaster”
glavobolja
Polihidram-
nion
–
Akne
vulgaris, –
rezistentne
Menoragija –
Premenstrual-
ni sindrom
– –
Cistoidni
makularni –3
edem
Zatvaranje
perzistentnog
"ductus arte-
+
riosus"-a
1 Samo natrijum, ne natrijum XR 5Terapija ne treba da pre|e 5 dana
2 Samo kod dece 6Terapija ne treba da pre|e 1 nedelju
3 Topikalna formulacija SR - "Slow release" (sporo osloba|anje)
4 Samo i.v. formulacija XR - "Extended release" (produèno osloba|anje)
Interakcije: v. Poglavlje III. Zna~ajo redukuje M01AC06 meloksikam (Meloxicam)

renalnu ekskreciju litijuma DDD: O P R 15 mg
Doziranje: 20 mg/dan u jednoj dozi, u sred- FarKl: ANTIREUMATIK NESTEROIDNI
nje jakim postoperativnim bolovima 40 mg Delovanje: Delimi~no selektivni inhibitor
podeljeno u dve doze. COX2.
Upozorenje: v.M01A. Ne savetuje se dojilja- Indikacije: Reumatoidni artritis, artroza.
ma, nije definisana doza za decu.
Kontraindikacije: v. M01A; primena kod de-
Registrovani lekovi: ce i adolescenata do 15 godina starosti, u
REMOXICAM kaps. - Alkaloid A.D., Makedo- trudno}i i dojenju.
nija Neèljena dejstva: Zbog selektivnosti prema
ROXIKAM tabl. - Zdravlje, R. Srbija COX2 enzimu ima dobru gastri~nu podno{lji-
vost i manje neèljenih reakcija vezanih za
M01AC02 tenoksikam (Tenoxicam) inhibiciju COX1 enzima.
DDD: O P R 20 mg Interakcije: v. Poglavlje III.
FarKl: ANTIREUMATIK NESTEROIDNI (OK- Doziranje: 7,5 mg-15 mg u jednoj dozi.
SIKAM) Upozorenje: v. M01A.
Delovanje: v. M01A. Registrovani lekovi:
Indikacije: v. M01A. MOVALIS - Boehringer Ingelheim Pharma
Kontraindikacije: v. M01A. GmbH, Austrija
Neèljena dejstva: v. piroksikam.
Interakcije: v. Poglavlje III. M01AE Derivati propionske
Doziranje: 20 mg na dan u jednoj dozi, krat- kiseline
kotrajno 40 mg podeljeno u dve doze.
M01AE01 ibuprofen (Ibuprofen)
Predoziranje: v. piroksikam.
DDD: O R 1200 mg
Registrovani lekovi: FarKl: ANTIREUMATIK NESTEROIDNI
NOKAM - Zorka Pharma, R. Srbija Dejstvo: Ima dobar antiinflamatorni, antipi-
TENICAM - Slaviamed, R. Srbija retski i analgetski efekat. Prvi lek iz grupe de-
rivata propionske kiseline koji je po~eo {iro-
M01AC05 lornoksikam (Lornoxicam) ko da se koristi, pa su iskustva sa njim velika.
DDD: O, P, R 12 mg Brzo i potpuno se resorbuje iz digestivnog
FarKl: ANTIREUMATIK NESTEROIDNI trakta, T/2=2h, najve}im delom je vezan za
Delovanje: Inhibira COX1 i COX2 {to dovodi proteine plazme, sporo prolazi u sinovijalnu
do antiinflamatornog i analgetskog dejstva, te~nost, ali postiè koncentracije ve}e nego u
sa umerenim neèljenim efektima. plazmi. Metaboli{e se ve}im delom u jetri i
Indikacije: reumatoidni artritis, osteoartritis,
kao analgetik kod akutnih bolova umerene i
izlu~uje se preko urina, brzo i kompletno.
Indikacije: v. M01A, blagi do umereni bolovi
razli~ite etiologije (glavobolja, dismenoreja,
M
srednje ja~ine.
postoperativni i posttraumatski bolovi). U
Kontraindikacije: preosetljivost na lornoksi-
dozi od 200 mg moè da se nabavi bez recep-
kam i acetilsalicilnu kiselinu, aktivni pepti~ki
ta (OTC proizvod).
ulkus, o{te}enja jetre i bubrega, trudno}a,
laktacija. Kontraindikacije: ulcerozni kolitis,v. uvod.
Neèljena dejstva: mu~nina, povra}anje, ab- Neèljena dejstva: Oko 10%-15% bolesnika
dominalni bol i dijareja, zatim glavobolja, vr- prekida terapiju zbog neèljenih reakcija, ne-
toglavica, uznemirenost. {to manje izraène gastri~na neèljena dej-
stva (zavisna od doze), druga neèljena dej-
Interakcije: ne treba primenjivati istovreme-
stva su re|a: trombocitopenija, glavobolja,
no sa antikoagulansima i antiagregacijskim
vrtoglavica, ra{ na koì, pojava edema, reten-
lekovima, diureticima, beta-adrenergi~kim
cija urina.
blokatorima, cimetidinom i digoksinom.
Doziranje: 12-16 mg dnevno podeljeno u 2-3
doze do maks. 16 mg dnevno. Doziranje: Oralno: 1200-1800 mg/dan sa po-
ve}anjem doze do maks. 3200 mg podeljeno
Upozorenje: Sa oprezom upotrebljavati kod
u 3-4 doze. Po~etna pojedina~na analgetska
poreme}aja koagulacije krvi, duè od 3 mese-
doza iznosi 200 mg. Doza odràvanja 1200
ca i kod osoba iznad 65 godina starosti.
mg/dan. Deca: 20 mg/kg na dan, kod zapa-
Registrovani lekovi: ljenskih reumatskih bolesti do 40 mg/kg. Ne
XEFO - Amersham Health A.S., Austrija preporu~uje se deci ispod 7 kg.
Upozorenje: v. M01A. Ne preporu~uje se za
vreme trudno}e i dojenja.
420 specijalni deo
Registrovani lekovi: M01AE03 ketoprofen (Ketoprofen)

ADVIL tabl. - Wyeth-Lederle Pharma, DDD: O, P, R 150 mg
Austrija FarKl: ANTIREUMATIK NESTEROIDNI
BRUFEN drag., tabl., sir. - Galenika A.D., R.
Indikacije: v. M01A.
Srbija
IBU - HEMOFARM tabl. - Hemofarm koncern, Kontraindikacije: kod bolesnika sa klirensom
R. Srbija kreatinina ispod 60 mL/min, u te{kim oblici-
IBUPROFEN tabl., sir. - Hemofarm AD, R. ma hepatitisa.
Srbija Neèljena dejstva: Ve}i rizik za pojavu ga-
IBUPROFEN drag., tabl. - Remedica Ltd., strointestinalnih poreme}aja od ibuprofena i
Kipar diklofenaka.
IBUPROFEN tabl. film, sir. - Remevita D.o.o., Interakcije: v. Poglavlje III.
R. Srbija Doziranje: Oralno: 100-200 mg uz pove}anje
IBUPROFEN kaps. - Srbolek d.d., R. Srbija do maks. doze 300 mg/dan, podeljeno u 2-3
NUROFEN drag., sir. - Boots Healthcare pojedina~ne doze.
International, V.Britanija Upozorenje: Izbegavati u trudno}i i dojenju.
NUROFEN Active tabl. - Boots Healthcare
International, V.Britanija Registrovani lekovi:
NUROFEN Liquid kaps. - Boots Healthcare KETOPROFEN tabl. film, inj. - Jugoremedija,
International, V.Britanija R. Srbija
RUPAN tabl. film - Medochemie Ltd., Kipar KETONAL Lek tabl., inj. - Lek DD, Slovenija
SOLPAFLEX tabl. kaps. - Smith Kline KETONAL DUO kaps. - Lek DD, Slovenija
Beecham, V.Britanija
UPFEN - UPSA Laboratories, Francuska M01AE09 flurbiprofen (Flurbiprofen)
DDD: O, R 200 mg
M01AE02 naproksen (Naproxen) FarKl: ANTIREUMATIK NESTEROIDNI
DDD: O R 500 mg Opis: v. M01A. Ima osobine sli~ne ostalim de-
FarKl: ANTIREUMATIK NESTEROIDNI rivatima propionske kiseline, dobro se resor-
buje posle oralne primene, ekstenzivno se
Delovanje: v. M01A. Potpuno se resorbuje
metaboli{e u jetri, T/2=6h.
posle oralne primene, T/2=14h, u visokom
procentu je vezan za proteine plazme, meta- Delovanje: v. M01A.
boliti leka se izlu~uju preko bubrega, kod sta- Indikacije: Blagi i srednje jaki bolovi, uklju-
rijih ljudi eliminacija leka je usporena, prola- ~uju}i dismenoreju, migrenu i preoperativnu
zi placentu i izlu~uje se preko mleka. analgeziju, kao i bolovi zbog o{te}enja mekih
Indikacije: v. M01A. Smatra se jednim od naj- tkiva
bezbednijih NSAIL u le~enju juvenilnog artri- Kontraindikacije: v. M01A.
M tisa.
Kontraindikacije: v. M01A, trudno}a, doje-
nje, te{ka insuficijencija jetre, bubrega i srca.
Neèljena dejstva: v. M01A.
Doziranje: Oralno: 150-200 mg/dan u pode-
Neèljena dejstva: rizik od pojave gastrointe- ljenim dozama do maks. 300 mg/dan, prime-
stinalnih poreme}aja je ve}i od ibuprofena, a njuje se i kao transkutani patch.
manji od ketoprofena, mogu da se jave i po- Upozorenje: Ne preporu~uje se primena kod
spanost, glavobolja, vrtoglavica, retko ùtica, dece.
o{te}enje funkcije bubrega.
Interakcije: v. Poglavlje III. FLUGALIN - Galenika A.D., R. Srbija
Doziranje: Oralno: 500-1000 mg/dan pode-
ljeno u dve doze, deci kod hroni~nog juvenil-
nog artritisa 10 mg/kg telesne mase podelje- M01AE11 tiaprofenska kiselina
no u dve doze. (Tiaprofenic acid)
Upozorenje: Ne preporu~uje se deci ispod 2 DDD: O, R 600 mg
godine starosti. FarKl: ANTIREUMATIK NESTEROIDNI
Opis: v. M01A.
NAKSETOL - Zorka Pharma, R. Srbija Delovanje: v. M01A.
NALGESIN - Krka Tovarna zdravil DD, Indikacije: bol i zapaljenje kod reumatskih
Slovenija bolesti i ostale mi{i}no-kostne bolesti.
NAPROKSEN - Hemofarm-Zorka Pharma, R. Kontraindikacije: bolest mokra}ne be{ike i
Srbija prostate.
NAPROXEN - Srbolek d.d., R. Srbija Neèljena dejstva: vidi uvod M01A.
NAPROXEN - Polfarmex, Poljska Interakcije: v. Poglavlje III.
Doziranje: Oralno: 600 mg/dan podeljeno u
2-3 doze.
Upozorenje: Ne preporu~uje se upotreba kod Opis: Selektivni inhibitor COX2 enzima, ~ime
dece. Moè se javiti cistitis. smanjuje sintezu prostaglandina koji su me-
dijatori inflamacije, bola i hiperpireksije. Po-
sle oralne primene dobro se resorbuje iz dige-
TURGANIL - Jugoremedija, R. Srbija
stivnog trakta, 97% leka se vezuje za protei-
ne plazme, iz organizma se elimini{e metabo-
MO1AE12 oksaprozin lizmom u jetri, a metaboliti se izlu~uju preko
(Oxaprozin) bubrega i creva. Kod starijih ljudi je elimina-
DDD: O 0,9 g cija leka usporena.
FarKl: ANTIREUMATIK NESTEROIDNI Dejstvo: Pouzdano antiinflamatorno, anal-
Opis: NSAIL koji ima dobar antiinflamatorni, getsko i antipiretsko, pri tome nema anti-
analgetski i antipiretski efekat. Odli~no se re- trombocitno dejstvo.
sorbuje iz digestivnog trakta, hrana usporava Indikacije: V. uvod, gastri~na netolerancija
resorpciju. Metaboli{e se u jetri konjugacijom klasi~nih NSAIL.
do inaktivnih metabolita. Kontraindikacije: Graviditet, laktacija, preo-
Delovanje: U metabolizmu arahidonske kise- setljivost na lek, aktivni pepti~ki ulkus, obo-
line inhibi{e vi{e koraka u sintezi prostaglan- ljenja srca, inflamatorna bolest creva, mani-
dina; odmah po primeni ispoljava analgetski festna insuficijencija jetre i bubrega. Alergija
efekat, a za postizanje antiinflamatornog dej- na sulfonamide.
stva, potrebno je vi{e dana. Neèljena dejstva: Gastroinetestinalna: dis-
Indikacije: Akutno i dugotrajno le~enje reu- pepsija, dijareja, bol u trbuhu, mu~nina, fla-
matoidnog artritisa i osteoartritisa. tulencija; zatim, bolovi u le|ima, edemi, ra{
Kontraindikacije: Hipersenzitivnost, aktivna na koì, glavobolja, pospanost, vrtoglavica,
ulkusna bolest, krvarenje iz digestivnog trak- rinitis, sinuzitis, re|e gastritis, gastroenteri-
ta posle NSAIL, bronhospazam posle NSAIL, tis, skok transaminaza, skok uree i kreatini-
sindrom nazalnih polipa. na, hiperkalijemija, anksioznost, parestezije,
Neèljena dejstva: Kod 1% le~enih izaziva nejasan vid, mijalgija, zujanje u u{ima.
gastri~na krvavljenje ili perforacije ulkusa, Interakcije: Klini~ki zna~ajne interakcije sa
hepatotoksi~nost, nefrotoksi~nost, retencija varfarinom (poja~ano krvarenje),
natrijuma, hipertenzija, anemija, fotosenzi- v. poglavlje III.
tivnost, produàva vreme krvarenja, (videti Doziranje: Osteoartritis: 200mg/dan, 2 puta
uvod). po 100mg ili u jednoj dozi; reumatodni artri-
Interakcije: Oprez kod terapije aspirinom i tis: 200-400mg/dan u 2 doze; kod bolesnika
oralnim antiokoagulantnim lekovima, H2 an- sa o{te}enjem jetre i burega i kod starijih od
tagonisti usporavaju eliminaciju oksaprozina. 65 godina, le~enje po~eti polovinom doze i
Doziranje: Odrasli: 600 do 1200 mg/dan, uz oprezno pove}avati dozu.
kontrolu funkcije bubrega i jetre.
Upozorenje: Lek nije bezbedan za primenu
kod mla|ih od 18 godina i kod trudnica.
CELEBREX - Pfizer Enterprises S.A.R.L., Luk-
M
semburg
DAY RUN - CSC Pharmaceutical GmbH, Ne- M01AH02 rofekoksib (Rofecoxib)
ma~ka (Proizv. Dublin, Irska) DDD: O 25 mg
FarKl: ANTIREUMATIK (NESTEROIDNI, SE-
M01AH Koksibi (selektivni LEKTIVNI)
inhibitori COX2) Opis: Selektivni nesteroidni antireumatik ko-
ji predominantno inhibi{e COX2, {to rezultira
Opis: Selektivni inhibitori COX2 imaju izraè-
inhibicijom prostaglandina odgovornih za
no antiinflamatorno dejstvo koje je udruèno
nastanak inflamacije i bola. Sporo deluje na
sa zna~ajnim smanjenjem u~estalosti gastro-
COX1, zbog toga nema antitrombocitni efe-
intestinalnih neèljenih efekata. Me|utim,
kat, i veoma retko izaziva gastrointestinalne
ima podataka koji pokazuju da kod nekih bo-
neèljene reakcije. Posle oralne primene re-
lesnika selektivna COX2 inhibicija moè biti
sorbuje se brzo i potpuno. Najzna~ajniji deo
pra}ena ve}om u~estalo{}u neèljenih efeka-
leka se izlu~uje preko bubrega metabolisan, a
ta od strane drugih sistema, posebno kardio-
manji deo preko creva nepromenjen.
vaskularnog sistema (~e{}a pojava akutnog
T/2=17h. BI ne uti~e zna~ajno na farmakoki-
infarkta miokarda), i bubrega.
onetiku rofekoksiba.
Dejstvo: Antiinflamatorno, analgetsko i anti-
M01AH01celekoksib (Celecoxib) peretsko.
DDD: O 0,2 g Indikacije: Simptomatsko le~enje akutnog i
FarKl: ANTIREUMATIK (NESTEROIDNI, SE- hroni~nog osteoartritisa, akutni postoperativ-
LEKTIVNI)
422 specijalni deo
ni ortopedski i dentalni bolovi i primarna di- Registrovani lekovi:

smenoreja. ARCOXIA - Merck Sharp & Dohme Idea
Kontraindikacije: Preosetljivost prema rofe- (MSD), [vajcarska
koksibu, akutni pepti~ki ulkus i gastrointesti-
nalno krvavljenje. M01AX Ostali nesteroidni
Neèljena dejstva: Dobro se podnosi, i neè- antiinflamatorni i
ljena dejstva su dozno-zavisna: atopi~ki ek-
cem, alopecija, vrtoglavica, glavobolja, umor,
antireumatski lekovi
hipertenzija, gr~ u mi{i}ima, bol u epigastri- M01AX05 glukozamin
jumu, pove}anje enzima jetre, edemi, hiper- (Glucosamine)
tenzija, kongestivna sr~ana insuficijencija. DDD: O 1,5 g
Interakcije: ne preporu~uje se istovremena FarKl: ANTIREUMATIK
primena sa oralnim antikoagulansima, zna- Registrovani lekovi:
~ajne interakcije se mogu dogoditi sa rifampi- PERIGONA - Chephasaar Chemisch,
cinom i metotreksatom. Nema~ka
v. III poglavlje.
Doziranje: Oralno: osteoartritis 12,5 mg jed-
nom dnevno, maks. 25 mg dnevno, postope-
M01AX17nimesulid (Nimesulide)
rativni bolovi i dismenoreja 50 mg jednom DDD: O 0,2 g
dnevno, ne duè od 5 dana u ovoj dozi. FarKl: ANTIREUMATIK, NESTEROIDNI
Upozorenje: ne preporu~uje se upotreba kod Delovanje: Inhibi{e COX2 koja se stvara u to-
pacijenata sa bubre`nim bolestima, dekom- ku zapaljenskih procesa, a manje deluje na
penzacijom srca, u trudno}i i laktaciji. COX1, te ispoljava analgetsko, antiinflama-
torno i antipiretsko dejstvo. Danas se smatra
da deluje i putem inhibicije sinteze faktora
M01AH04 parekoksib aktivacije trombocita (PAF), zatim, prevenci-
(Parecoxib) jom stimulacije senzornih nervnih zavr{etaka
DDD: P 40 mg bradikininom i drugim citokinima, spre~ava-
FarKl: ANTIREUMATIK (NESTEROIDNI, SE- njem osloba|anja histamina kao i spre~ava-
LEKTIVNI) njem o{te}enja hrskavice putem inhibicije
Opis: NSAIL koji se primenjuje sam ili sa opi- sinteze metaloproteaza. Primenjuje se oral-
oidnim analgeticima u le~enju postoperativno, brzo se resorbuje, u visokom procentu se
nih bolova. vezuje za proteine plazme (99%), u roku od
Delovanje: Inhibicija sinteze prostaglandina 1-3 sata postiè potrebnu koncentraciju u
(videti uvod). plazmi, skoro se u potpunosti metaboli{e, a
Indikacije: Kratkotrajno le~enje akutnih po- aktivni metaboliti se izlu~uju putem bubrega
M stoperativnih bolova.
Kontraindikacije: Hipersenzitivnost na lek ili
sulfonamide, inflamatorne bolesti creva, te-
(urinom).
Indikacije: Reumatoidni artritis, degenerativ-
na reumatska oboljenja zglobova, dismenore-
{ka kongestivna sr~ana insuficijencija. ja, glavobolja, zubobolja, postoperativni bo-
lovi, sportske povrede, upale gornjih disajnih
Neèljena dejstva: Pored navedenog u uvo- puteva i urogenitalnih organa.
du: hipertenzija, hipotenzija, bradikardija,
hipokalijemija, hipoastezija, faringitis, flatu- Kontraindikacije: preosetljivost na nimesu-
lencija, cerebrovaskularni poreme}aji. lid, aktivni pepti~ki ulkus i umerena i te{ka
insuficijencija jetre.
Interkcije: Videti uvod o NSAIL i poglavlje III.
Neèljena dejstva: Mu~nina, dijareja, povra-
Doziranje: odrasli: duboka i.m. injekcija ili }anje, vrtoglavica, somnolencija, glavobolja,
i.v. 40 mg, a zatim na svakih 6-12h po 20-40 ra{, pruritus.
mg, max 80 mg/dan; stariji: 20 mg po~etna
doza za osobe lak{e od 50 kg, maks 40 Interakcije: v. Poglavlje III.
mg/dan; deca: ne preporu~uje se mla|ima Doziranje: Oralno 100 mg dva puta dnevno;
od 18 godina. deca 5 mg/kg/dan podeljeno u dve jednake
Upozorenje: Oprez kod bolesnika sa aortoko- doze.
ronarnim bypass-om, kao i kod dehidrisanih Upozorenje: Primena u trudno}i mora biti
bolesnika. pod kontrolom.
M01AH05 etorikoksib (Etoricoxib) AULIN tabl. - CSP Pharmaceuticals Handels,
Austrija
DDD: O 60 mg
NIMESULID tabl. - Habit Pharm A. D., R.
FarKl: ANTIREUMATIK (NESTEROIDNI, SE-
Srbija
LEKTIVNI)
NIMESULID tabl. – Srbolek, R. Srbija
NIMULID tabl., susp. - Panacea Biotec Ltd., Indikacije: Reumatoidni artritis, hroni~ni ak-
Indija tivni hepatitis, primarna bilijarna ciroza,
TENAPROST tabl. - Zdravlje, R. Srbija Wilson-ova bolest, trovanje olovom.
Kontraindikacije: Lupus eritematodes, apla-
MO1AX50 bakterijski antigeni sti~ne anemije ili ozbiljne trombocitopenije.
Registrovani lekovi: Neèljena dejstva: Vrlo su ~esta; gastrointe-
POLYFLAMIN - Institut za imunologiju i stinalna uklju~uju}i anoreksiju, nauzeju i po-
virusologiju "Torlak", R. Srbija vra}anje. Na koì se mogu pojaviti osipi, urti-
karije. Moè se javiti trombocitopenija, re|e
leukopenija, proteinurija.
M01C Specifi~ni antireumatskI Interakcije: Ne treba upotrebljavati istovre-
meno sa preparatima gvo`|a, antacidima i
lekovi hranom.
M01CB Preparati zlata Doziranje: 125-250 mg dnevno inicijalna do-
M01CB01 aurotiomalat natrijum za koja se postepeno pove}ava, a doza odrà-
(Sodium aurothiomalate) vanja je 500-750 mg dnevno. Kod dece 2,5-5
mg/kg/dan; doza odràvanja 15-20
DDD: P 2,4 mg mg/kg/dan.
FarKl: ANTIREUMATIK
Upozorenje: Ne preporu~uje se upotreba u
Opis: Solubilna so zlata. trudno}i.
Delovanje: Modifikuje gensku ekspresiju, in-
hibi{e funkciju makrofaga, stabilizuje lizo-
zomsku membranu.
Indikacije: Reumatoidni artritis, hroni~ni ju-
venilni artritis.
Kontraindikacije: Preosetljivost na zlato i
M02 LEKOVI ZA LOKALNO
LEÊNJE BOLA U
MI[I]IMA I
druge te{ke metale, sistemski lupus, trudno- ZGLOBOVIMA
}a i dojenje.
Neèljena dejstva: Osip, stomatitis, dijareja,
trombocitopenija, re|e periferna neuropatija, Opis: Lokalna primena NSAIL moè biti kori-
pneumonija, bronhitis, neutropenija i apla- sna kod bolova u mekim tkivima, manje u de-
sti~na anemija. generativnim bolestima zglobova. Preparati u
obliku masti, krema ili gela primenjuju se
Interakcije: istovremena primena sa penicila-
utrljavanjem u koù ili kao dodatak fizikal-
minom pove}ava rizik od nastanka neèlje-
nim procedurama (ultrazvuk, jonoforeza).
nih dejstava.
Iako je ovaj na~in primene lekova i dalje za-
Doziranje: 20-50 mg nedeljno, duboko i.m. stupljen, ne predstavlja terapiju koja moè
do ukupne doze od 1 g, a zatim svake druge
nedelje i kasnije jednom mese~no 25-50 mg.
zadovoljiti smanjenje tegoba u ozbiljnijim
stanjima, tako da se danas ovi preparati nala-
M
Upozorenje: Kod o{te}enja bubrega treba bi- ze, uglavnom, u grupi OTC preparata, odno-
ti oprezan, kao i kod starijih bolesnika i oso- sno, preparata za samomedikaciju.
ba sa anamnezom preosetljivosti. Kontrola
plu}a jednom godi{nje. U po~etku primene
soli zlata neophodna je kontrola krvne slike i M02A Lekovi za lokalno le~enje
urina svake dve nedelje, a kasnije svakih {est bola u mi{i}ima
nedelja. i zglobovima
Registrovani lekovi: M02AA Nesteroidni
TAUREDON - Altana Pharma AG, Nema~ka antiinflamatorni preparati
za lokalnu primenu
M01CC Penicilamin i sli~ni lekovi M02AA07piroksikam (Piroxicam)
M01CC01 penicilamin FarKl: ANTIREUMATIK LOKALNI
(Penicillamine) Registrovani lekovi:
DDD: O 0,5g FELDENE gel - Pfizer H.C.P. Corporation,
FarKl: ANTIDOT SAD
Opis: Penicilamin je heliraju}i agens i na taj
na~in elimini{e iz organizma te{ke metale, M02AA10ketoprofen (Ketoprofen)
uklju~uju}i bakar, olovo i ìvu. FarKl: ANTIREUMATIK LOKALNI
Delovanje: Upotrebljava se u terapiji reuma- Registrovani lekovi:
toidnog artritisa, spre~avaju}i eroziju hrska- FASTUM gel - Berlin-Chemie Menarini Gro-
vice ili menjaju}i tok bolesti. up, Nema~ka
KETONAL Lek gel - Lek DD, Slovenija
424 specijalni deo
PRONTOKET - CSC Pharmaceuticals Handels Dele se u dve grupe:

GmbH, Austrija 1. Depolarizuju}i relaksansi imaju deo struk-
ture molekula sli~an acetilholinu. Veziva-
M02AA13 ibuprofen (Ibuprofen) njem za acetilholinske receptore, neuromi-
FarKl: ANTIREUMATIK LOKALNI {i}ne veze izazivaju depolarizaciju postsi-
napti~ke membrane, identi~no acetilholi-
Registrovani lekovi: nu. Acetiholinesteraza, enzim prisutan na
BRUFEN krem - Galenika A.D., R. Srbija neuromuskularnoj vezi, koji trenutno hi-
IBUPROFEN krem- Remevita d.o.o., R. Srbija drolizuje acetilholin, na njih ne deluje, pa
IBUPROFEN krem- Srbolek d.d., R. Srbija neuromuskularna veza ostaje duè vreme
depolarizovana, {to izaziva stanje paralize.
M02AA15 diklofenak (Diclofenac) Njih razgra|uje pseudoholinesteraza koja
FarKl: ANTIREUMATIK LOKALNI se nalazi u plazmi, a u neuromuskularnoj
vezi nije prisutna.
DIKLOFEN gel - Galenika A.D., R. Srbija 2. Nedepolarizuju}i relaksansi se vezuju za
DIKLOFENAK gel- Hemofarm koncern, R. iste receptore kao i acetilholin, ali ne do-
Srbija vode do depolarizacije, nego spre~ava-
NAKLOFEN gel- Krka Tovarna zdravil, njem pristupa acetilholinu, onemogu}uju
Slovenija depolarizaciju postsinapti~ke membrane
VOLTAREN emulgel- Novartis Pharma A.G., neuromuskularne veze, {to, tako|e, dovo-
[vajcarska di do stanja paralize. Pri odre|ivanju doze
u obzir se mora uzeti vrsta anestezije, o~e-
kivano trajanje operacije, mogu}e interak-
M02AA.. ibuprofen, levomentol cije sa drugim lekovima koji se primenjuju
DEEP RELIEF gel - The Mentolatum ili tokom operacije, kao i op{te stanje bole-
Company Ltd, [kotska snika. Delovanje prestaje ili kada, posle
nekog vremena, molekuli relaksansa ne-
M02AA.. nimesulid (Nimesulide) stanu sa receptora ili kada koli~ina acetil-
FarKl: ANTIREUMATIK LOKALNI holina bude dovoljno velika da u kompeti-
ciji za receptore nadvlada molekule relak-
Registrovani lekovi: sansa. To stanje postiè se kontinuirano na
NIMULID Transgel - Panacea Biotec Ltd., kraju operacionog zahvata inhibitorima
Indija acetilholin-esteraze (npr. neostigmin), koji
onemogu}avaju razgradnju acetilholina.
Za procenu neuromuskularnog bloka i
oporavka preporu~uje se upotreba perifer-
M M03
MI[I]NI RELAKSANSI
nog nervnog stimulansa.
(MIORELAKSANSI)
M03A Miorelaksansi sa
Opis: Ovi lekovi se daju bolesnicima u toku
operacija koje zahtevaju mi{i}nu relaksaciju. perifernim delovanjem
To stanje onemogu}ava spontano disanje, pa M03AB Derivati holina
zahteva ve{ta~ku ventilaciju. Miorelaksansi M03AB01suksametonijum
obuhvataju lekove razli~ite po svom mehani-
zmu dejstva i indikacijama. Neki od ovih le-
(sukcinilholin)
kova koriste se u izvo|enju anestezije i po- (Suxamethonium)
znati su i pod nazivom neuromuskularni blo- FarKl: MIORELAKSANS (DERIVAT HOLINA)
katori ili mioneuralni blokiraju}i lekovi. Spe- Delovanje: Dejstvo se ostvaruje depolarizaci-
cifi~nom blokadom, neuromi{i}ne spojnice jom postsinapti~ke membrane motorne plo-
omogu}avaju da se primenom niìh doza ~e. Brzo po~inje da deluje (30-60 sek.), a de-
anestetika postigne zadovoljavaju}i nivo re- lovanje je kratko (4-6 min). 80% leka hidro-
laksacije dijafragme i skeletne muskulature lizuje se ve} u toku aplikacije, pre nego dospe
abdomena. Dovode i do relaksacije muskula- do neuromuskularne plo~e.
ture larinksa, ~ime olak{avaju plasiranje tra- Indikacije: Kratkotrajna relaksacija mi{i}a u
healnog tubusa. Pacijenti, kod kojih je prime- toku endotrahealne intubacije, pri ortoped-
njen ovakav lek, moraju biti na asistiranoj skim procedurama (repozicije i{~a{enja i
ventilaciji sve dok dejstvo leka ne pro|e ili ne preloma), terapija elektro{okovima.
bude antagonizovano. Pored pomenutih le- Kontraindikacije: Kod bolesnika sa malig-
kova, u ovoj grupi nalaze se i lekovi koji se nom hipertermijom u porodi~noj anamnezi,
primenjuju za ublaàvanje hroni~nih spaza- sa poznatom osetljivo{}u na suksametoni-
ma skeletnih mi{i}a razli~ite etiologije. Neki jum, naslednim poreme}ajem pseudoholine-
od njih deluju preko centralnog nervnog si- steraze, miopatijom uz povi{en nivo kreati-
stema, a drugi imaju perifereno mesto dej- nin fosfokinaze, te{kim disfunkcijama jetre,
stva.
opekotinama, otvorenom ozledom oka i Indikacije: Relaksacija mi{i}a u toku hirur{ke

akutnim glaukomom. intervencije.
Neèljena dejstva: mi{i}ni bol, mioglobinuri- Kontraindikacije: Preosetljivost na vekuroni-
ja, aritmije, tahikardija, hipertenzija/ hipo- jum.
tenzija, bronhospazam, anafilakti~ke reakci- Neèljena dejstva: bradikardija; po pravilu,
je, hipertermija, ra{. Fascikulacije uzrokuju ne dolazi do osloba|anja histamina.
bol u mi{i}ima i prolazno povi{enje kalijuma Interakcije: v. Poglavlje III.
u serumu, {to je uzrok poreme}aju sr~anog
Doziranje: Po utvr|enom protokolu za poje-
ritma (bradikardija do asistolije).
dine intervencije, uz prisustvo posebno obu-
Interakcije: v. Poglavlje III. ~enih specijalista.
Doziranje: Individualno. Upozorenje: Potrebno je obratiti pa`nju kod
Upozorenje: Oprez pri primeni je potreban sr~anih bolesnika (bradikardija) i kod bole-
kod trudnica, bolesnika sa kardiovaskular- snika sa miopatijama (produèno trajanje ne-
nim, respiratornim i neuromuskularnim obo- uromuskularnog bloka). U toku operacija ko-
ljenjima. je se izvode u hipotermiji, neuromuskularno
Registrovani lekovi: blokiraju}e dejstvo je produèno.
MIDARINE - GlaxoSmithKline Export Ltd., V. Lek se mora ~uvati na mra~nom mestu na
Britanija temperaturi 25°C.
M03AC Ostala kvaternerna NORCURON - N.V. Organon, Holandija
amonijum jedinjenja
M03AC01 pankuronijum M03AC04 atrakurijum (Atracurium)
(Pancuronium) FarKl: MIORELAKSANS
FarKl: MIORELAKSANS Delovanje: Atrakurijum je nedepolari{u}i ne-
uromuskularni blokator, ~ije dejstvo po~inje
Delovanje: Nedepolari{u}i neuromi{i}ni blo-
brzo (1-3 min) i kratko traje (15-30 min).
kator ~ije dejstvo po~inje brzo (1-3 min) i du-
Oporavak od blokade moè se posti}i brzo
go traje (40-65 min), koji se koristi kod bole-
(posle 35 minuta) dodatkom inhibitora holi-
snika sa produènom mehani~kom ventilaci-
nesteraze, kada se uspostavi oko 95% nor-
jom u intenzivnoj nezi.
malne neuromuskularne funkcije.
Indikacije: U stanjima, kada je potrebna mi-
Indikacije: Dodatak op{toj anesteziji za olak-
{i}na relaksacija u hirurgiji, dodatak op{toj
{anu endotrahealnu intubaciju, kao i za re-
anesteziji pri endotrahealnoj intubaciji.
laksaciju skeletne muskulature tokom opera-
Kontraindikacije: Preosetljivost na pankuro- cije. Moè se primeniti i u intervenciji "carski
nijum. rez", jer ne uti~e na mi{i}ni tonus i vitalne
Neèljena dejstva: Mogu}e su tahikardija i
hipertenzija.
funkcije novoro|en~eta.
Kontraindikacije: Preosetljivost na atrakuri-
jum.
M
Doziranje: Individualno, zavisno od teìne i Neèljena dejstva: Mogu}a je sinus tahikar-
vremena intervencije, uz prisustvo posebno dija, vazodilatacija i hipotenzija.
obu~enih specijalista. Interakcije: v. Poglavlje III.
Upozorenje: Potrebno je obratiti pa`nju kod Doziranje: Po utvr|enom protokolu za poje-
sr~anih bolesnika (tahikardija), kao i kod bo- dine intervencije, uz prisustvo posebno obu-
lesnika sa miopatijom (produèno trajanje ~enih specijalista.
neuromuskularnog bloka).
Upozorenje: Aktivnost leka moè biti produ-
Mora se ~uvati u friìderu na temperaturi od èna u bolesnika sa mijastenijom gravis, tako
2 do 8°C. da je potrebno obezbediti adekvatno dozira-
Registrovani lekovi: nje. Oprez je potreban i ukoliko je prisutan
PANCURONIUM Injection BP - Rotex Medica disbalans elektrolita.
GmbH, Nema~ka Lek se mora ~uvati u friìderu na temperatu-
PAVULON - N.V. Organon, Holandija ri od 2-8°C.
M03AC03 vekuronijum bromid TRACRIUM - GlaxoSmithKline Export Ltd., V.
(Vecuronium bromide) Britanija
FarKl: MIORELAKSANS
Delovanje: Nedepolari{u}i neuromuskularni M03AC06 pipekuronijum bromid
blokator, aminosteroidni mi{i}ni ralaksans, (Pipecuronium bromide)
~ije dejstvo po~inje brzo (1-3 min) i ima sred- FarKl: MIORELAKSANS
nje trajanje (25-30 min).
Delovanje: v. pankuronijum.
426 specijalni deo
Indikacije: v. pankuronijum. M03AX Ostali miorelaksansi sa

Kontraindikacije: v. pankuronijum. perifernim delovanjem
Neèljena dejstva: v. pankuronijum. M03AX01Clostridium botulinum tip
Interakcije: v. pankuronijum. A toksin (Botulinum toxin)
Doziranje: v. pankuronijum. FarKl: MIORELAKSANS
Upozorenje: v. pankuronijum. Opis: Bakterija Cl. Botulunum produkuje jedan
od najpotentnijih egzotoksina, koji kod ljudi
M03AC09 rokuronijum bromid moè da izazove fatalno trovanje - botuli-
(Rocuronium bromide) zam, blokiranjem osloba|anja acetilholina iz
FarKl: MIORELAKSANS motornih neurona, zbog ~ega nastaje parali-
za mi{i}a. Botulinusni egzotoksin tip A se do-
Delovanje: Rokuronijum je nedepolari{u}i
bija ekstrakcijom iz kulture Cl.botulinom, vi{e-
neuromuskularni blokator ~ije dejstvo po~i-
strukim pre~i{}avanjem, i vezivanjem za he-
nje brzo (1-2 min) i dugo traje (30-40 min).
maglutin i nukleinske kiseline, koji su netok-
Indikacije: v. atrakurijum. si~ni.
Kontraindikacije: Preosetljivost na rokuroni- Delovanje: Botulinusni toksin pripremljen u
jum. formi polipeptidnog lanca, ulazi u terminalni
Neèljena dejstva: Mogu}a sinusna tahikar- deo aksona motornih neurona i selektivno in-
dija. Potencijal osloba|anja histamina iz tki- hibi{e osloba|anje acetilholina, dok je sinte-
va je minimalan. U vi{im dozama ima vagoli- za ostalih neurotransimtera neo{te}ena. Efe-
ti~ko dejstvo. kat leka je dugotrajan i ima za posledicu re-
Interakcije: v. Poglavlje III. verzibilnu denervaciju i atrofiju mi{i}a.
Doziranje: Po utvr|enom protokolu za poje- Indikacije: Spascitet ruke posle mo`danog
dine intervencije, uz prisustvo posebno obu- udara, spaciteti mi{i}a kod dece sa cerabral-
~enih specijalista. nom paralizom, cervikalna distonija odraslih,
Upozorenje: Oprez je potreban kod bolesni- blefarospazam odraslih, hemifacijalni spa-
ka sa teìm renalnim i hepati~kim o{te}enji- zam kod odraslih.
ma, u trudno}i i dojenju. ûvati u friìderu Kontraindikacije: Trudno}a, dojenje, mijaste-
na temperaturi od 2 do 8°C. nija gravis, hipersenzitivnost.
Registrovani lekovi: Neèljena dejstva: Mi{i}na slabost u predelu
ESMERON - N.V. Organon, Holandija injiciranja leka, infekcija, sindrom sli~an gri-
pu, suvo}a ustiju, mijastenija, bol, opstipaci-
ja, dijareja, faringitis, somnolencija. Sva po-
M03AC10 mivakurijum hlorid brojana ND su prolaznog karaktera i javljaju
(Mivacurium chloride) se u 8,2% - 4,1% bolesnika.
FarKl: MIORELAKSANS
M Delovanje: v. atrakurijum.
Indikacije: v. atrakurijum.
Interakcije: Ne postoje podaci o klini~ki zna-
~ajnim interakcijama.
Doziranje: Preparat se biolo{ki standardizuje
Kontraindikacije: v. atrakurijum. i primenjuju ga samo specijalno obu~eni leka-
Neèljena dejstva: v. atrakurijum. ri u visoko specijalizovanim ustanovama, do-
Interakcije: v. Poglavlje III. za zavisi od indikacije i uzrasta.
Doziranje: Po utvr|enom protokolu za poje- Predoziranost: U slu~aju predoziranja mogu-
dine intervencije, uz prisustvo posebno obu- }a je produèna nauromuskularna blokada, a
~enih specijalista. u slu~aju slabosti respiratorne muskulature
neophodno je priklju~iti bolesnika na respira-
tor i primeniti sve nespecifi~ne mere potpore.
M03AC11 cisatrakurijum Upozorenje: Lek se mora ~uvati u friìderu.
(Cisatracurium)
FarKl: MIORELAKSANS Registrovani lekovi:
Delovanje: v. atrakurijum. BOTOX - Allergan, Irska
DYSPORT - IPSEN BIOPHARM LIMITED, V.
Indikacije: v. atrakurijum. Britanija
Kontraindikacije: v. atrakurijum.
Neèljena dejstva: v. atrakurijum. M03B Miorelaksansi sa
Interakcije: v. Poglavlje III. centralnim delovanjem
Doziranje: Po utvr|enom protokolu za poje-
dine intervencije, uz prisustvo posebno obu- M03BX Ostali miorelaksansi sa
~enih specijalista. centralnim delovanjem
Registrovani lekovi: M03BX01 baklofen (Baclofen)
NIMBEX - GlaxoSmithKline Export Ltd., V. DDD O 50 mg; P 0,55 mg
Britanija FarKl: MIOTONOLITIK
Delovanje: Centralno deluju}i miorelaksans, nja. Spasti~nost usled neurolo{kih poreme}a-

agonist GABA B- receptora . ja: dozu treba individualno prilagoditi. Po~et-
Indikacije: Simptomatsko uklanjanje spaza- nu dnevnu dozu od 6 mg, podeljenu u 3 po-
ma kod raznih bolesti (npr. amiotrofi~na late- jedina~ne doze, ne bi trebalo prekora~iti. Ova
ralna skleroza). doza se moè postepeno u nedeljnim interva-
Kontraindikacije: Pepti~ki ulkus. lima pove}ati za 2-4 mg. Optimalno terapij-
sko dejstvo postiè se, po pravilu, dnevnim
Neèljena dejstva: Prolazna i dozno zavisna:
dozama izme|u 12 i 24 mg, podeljeno u 3 ili
mu~nina, suva usta, konfuzija, ataksija, halu-
4 pojedina~ne doze. Ne treba upotrebiti vi{e
cinacije, no}ne more, insomnija, depresija,
od 36 mg/dan.
bol u mi{i}ima, sedacija, euforija, glavobolja,
povra}anje, dijareja, konstipacija, sanjivost, Predoziranje: Mu~nina, povra}anje, vrtogla-
agitacija, nistagmus, parestezije, konvulzije, vica, mioza, poreme}aj disanja, koma. Tera-
mijalgija, respiratorna i kardiovaskularna de- pija: ispiranje èluca, primena aktivnog uglja
presija, seksualne disfunkcije, ra{, pruritus, i forsirana diureza. Specifi~ni antidot za sada
urtikarija, angioedem, hiperhidroza, retko ne postoji.
promene ukusa. Upozorenje: Kod bolesnika sa insuficijenci-
Interakcije: v. Poglavlje III. jom bubrega ili jetre dozu treba individualno
prilagoditi. Uti~e na psihofizi~ke sposobnosti.
Doziranje: Oralno: 5 mg tri puta dnevno po-
Sigurnost njegove primene tokom trudno}e
èljno posle jela, postupno pove}avati dozu
jo{ nije utvr|ena.
do maks. 200 mg/dan, u slu~aju mi{i}ne sla-
bosti smanjiti dozu. Registrovani lekovi:
Upozorenje: psihijatrijske i kardiovaskularne SIRDALUD - Novartis Pharma A.G., [vajcar-
bolesti, epilepsija, o{te}enja bubrega, dijabe- ska
tes, trudno}a, porfirija.
M03BX07 tetrazepam (Tetrazepam)
M03BX02 tizanidin (Tizanidine) FarKl: MIOTONOLITIK
DDD: O 12 mg Opis: Spada u grupu benzodiazepina, ali se
FarKl: MIOTONOLITIK svrstava, prvenstveno, u grupu mi{i}nih re-
laksanasa.
Delovanje: Poseduje centralno miotonoliti~-
ko i antispasti~ko delovanje, ko~i polisinap- Indikacije: Upotrebljava se kao miorelaksans
ti~ke mehanizme odgovorne za povi{eni mi- kod spazma mi{i}a. Bolni spazmi mi{i}a kod
{i}ni tonus, uglavnom, smanjenjem osloba|a- degenerativnih oboljenja ili trauma ki~me-
nja ekscitatornih aminokiselina u interneuro- nog stuba, neurolo{kih oboljenja.
nima ki~mene mo`dine. Nema uticaj na neu- Kontraindikacije: Primena kod dece do 1 go-
romuskularnu transmisiju. dine i starijih od 65 godina, dekompenzova-
na insuficijencija plu}a.
Indikacije: Bolni mi{i}ni spazmi sa stati~kim
funkcionalnim poreme}ajima karlice (cervi-
kalni i lumbalni sindrom); postoperativno
Neèljena dejstva: hipotonija mi{i}a, mogu
se javiti reakcije razdra`ljivosti, agresivnosti,
M
(posle operacije diskus hernije, osteoartritisa uznemirenosti, konfuzije i halucinacije.
kuka); spasti~nost (multipla skleroza, kod Interakcije: v. Poglavlje III.
bolesti ki~mene mo`dine razli~itog porekla- Doziranje: 25-50 mg, maks.150 mg dnevno.
hroni~na mijelopatija); cerebralni poreme}a-
ji (apoplekti~ki inzult, povreda mozga, kao i Registrovani lekovi:
kod de~ije cerebralne paralize). MYOLASTAN - Sanofi Winthrop Internatio-
nal, Francuska
Kontraindikacije: Nisu poznate. TETRAZEPAM-MIP - Chephasaar Chemisch
Neèljena dejstva: Pri niskim dozama, kakve Pharm GmbH, Nema~ka
se preporu~uju za le~enje bolnih spazama mi-
{i}a, neèljena dejstva su retka, laka i prola-
zne prirode i to su: pospanost, umor, vrtogla-
vica, suvo}a usta, mu~nina i pad krvnog pri-
tiska. Pri vi{im dozama, koje se preporu~uju
za terapiju spasti~kih stanja, neèljena dej-
M04 PREPARATI ZA
LEÊNJE GIHTA
stva su ~e{}a i ve}eg intenziteta, ali su retko
Opis: Giht je oboljenje koje ima akutni ili hro-
te{ka da zahtevaju prekid terapije. Ponekad
ni~ni tok i nastaje kao posledica taloènja kri-
se moè javiti nesanica, hipotenzija i bradi-
stala urata. Hiperurikemija je posledica ili po-
kardija. Moè se javiti prolazno povi{enje
ve}ane sinteze urata ili nedovoljnog izlu~iva-
transaminaza u serumu.
nja tubulima bubrega. Akutni napad gihta
Interakcije: v. Poglavlje III. uspe{no se suzbija NSAIL u toku 2-5 dana.
Doziranje: Ublaàvanje bolnih mi{i}nih spa- Hroni~na hiperurikemija, sa ciljem spre~ava-
zama: 3 puta na dan 2-4 mg. U te{kim slu~a- nja akutnih napada suzbija se urikozuricima
jevima moè se jo{ dodati 2-4 mg pre spava- (ukoliko je izlu~ivanje nedovoljno i ako nema
428 specijalni deo
insuficijencije bubrega) ili inhibitorom ksan- stiju i inhibi{u resorpciju kosti putem osteo-
tin oksidaze. klasta, te stoga imaju hipokalcemijski efekat.
Njihov antiresorptivni potencijal moè biti
razli~it. Bifosfonati, tako|e, inhibi{u formira-
M04A Preparati za le~enje gihta nje i rastvaranje kristala hidroksiapatita, te
M04AA Inhibitori sinteze mogu da uti~u na mineralizaciju kostiju. Ste-
mokra}ne kiseline pen inhibicije mineralizacije, u klini~koj
praksi, je razli~it. Me|u inhibitorima koji su
M04AA01alopurinol (Allopurinol) trenutno u klini~koj primeni, dinatrijum eti-
DDD: O P 400 mg dronat je najpotentniji. Po{to resorpcija kosti
FarKl: ANTIURIK (URIKOSTATIK) pove}ava koncentracije kalcijuma u plazmi,
Delovanje: Alopurinol deluje preko aktivnog bifosfonati se koriste kao adjuvantna terapija
metabolita oksipurinola sniàvanjem koncen- kod te{ke hiperkalcijemije, naro~ito udruè-
tracije urata inhibicijom ksantin-oksidaze, ne sa malignitetima. Tako|e, koriste se kod
enzima koji vr{i konverziju hipoksantina u poreme}aja nastalih prekomernom resorpci-
ksantin i dalje u mokra}nu kiselinu. Maks. jom i formiranjem kostnog tkiva, kao {to je
dejstvo postiè se posle 4-14 dana. Paget-ova bolest i osteoporoza, kao i u le~e-
Indikacije: Hiperurikemija, terapija primar- nju metastaza u kostima.
nog i sekundarnog gihta, urikemija izazvana
kalcijum oksalatnom kalkulozom. M05BA01etidronska kiselina
Kontraindikacije: Preosetljivost na alopuri- (etidronat) (Etidronic acid)
nol, trudno}a, dojenje.
DDD: P 1,5 g; O 0,4 g
Neèljena dejstva: Glavobolja, neuritis, pare- FarKl: BIFOSFONAT, ANTIHIPERKALCEMIK
stezije, periferna neuropatija, ra{, alergijski
vaskulitis, alopecija, poreme}aj ukusa, abdo-
minalni bol, dijareja, dispepsija, gastritis, M05BA02klodronska kiselina
mu~nina, povra}anje, uremija, leukocitoza, (klodronat)
eozinofilija, leukopenija, trombocitopenija, (Clodronic acid)
holestatska ùtica, reverzibilna hepatomega- DDD: P 1,5 g; O 1,6 g
lija, groznica, miopatija. Gastrointestinalna FarKl: BIFOSFONAT, ANTIHIPERKALCEMIK
neèljena dejstva su obi~no blaga i mogu se
Delovanje: Klodronska kiselina vezuje krista-
izbe}i uzimanjem leka uz hranu.
le hidroksiapatita i tako usporava i porast i
Interakcije: v. Poglavlje III. rastvaranje minerala kosti. Ulazi u osteokla-
Doziranje: 100 mg odjednom sa postepenim ste i inhibira resorpciju kosti. Aktivnost oste-
pove}anjem doze do 300 mg (maks. 400 oblasta ostaje o~uvana, pa dolazi do pove}a-
mg). nja kostne mase.
M Upozorenje: Po~etak primene moè precipi-

tirati akutni napad gihta. U toku primene alo-
purinola, treba uzimati 2-3 litra te~nosti na
Indikacije: Hiperkalcijemija kod malignih bo-
lesti.
Kontraindikacije: Bubre`na insuficijencija,
dan. Oprez je potreban kod o{te}enja funkci- trudno}a i dojenje.
je bubrega i verovatno je potrebno smanjenje
Neèljena dejstva: Mu~nina, dijareja, asimp-
doze leka.
tomatska hipokalcijemija, reakcije na koì.
ALOPURINOL - Zdravlje, R. Srbija Doziranje: Oralno: 1,6 g dnevno, odjednom
ALOPURINOL - Hemofarm koncern - Zorka ili podeljeno u dve doze, a moè se pove}ati
Pharma, R. Srbija do najvi{e 3,2 g dnevno.
Upozorenje: Neophodno je pra}enje funkcije
bubrega i jetre, vrednosti leukocita i serum-
M05 LEKOVI U TERAPIJI

OBOLJENJA KOSTIJU
skog kalcijuma.
BONEFOS - Schering A.G. Nema~ka
LODRONAT - F. Hoffmann-La Roche, [vajcar-
M05B Lekovi koji deluju na ska
strukturu kosti i
mineralizaciju M05BA03pamidronska kiselina
M05BA Bifosfonati (pamidronat)
Opis: Bifosfonati su analozi pirofosfata, kod (Pamidronic acid)
kojih je centralni atom kiseonika zamenjen DDD: P 60 mg
atomom ugljenika, uz dva dalja supstituenta. FarKl: BIFOSFONAT, ANTIHIPERKALCEMIK
Pokazuju snaàn afinitet za hidroksiapatit ko- Delovanje: v. uvod.
Indikacije: osteoliza sa/bez hiperkalcijemije. Registrovani lekovi:

Kontraindikacije: Trudno}a i dojenje. AREDIA - Novartis Pharma A.G., [vajcarska
Neèljena dejstva: Hipokalcijemija (retka,
simptomatska), hipofosfatemija, prolazna pi- M05BA04alendronska kiselina
reksija, simptomi sli~ni influenci, ponekad (alendronat)
pra}eni slabo{}u, umorom, rigorom i osipom. (Alendronic acid)
Povremeno prolazna bol u kostima, artralgi- DDD: O 10 mg
ja, mijalgija, mu~nina, povra}anje, glavobo-
FarKl: BIFOSFONAT, ANTIHIPERKALCEMIK
lja, limfopenija, hipomagnezijemija, retko
mi{i}ni gr~evi anoreksija, abdominalna bol, Delovanje: v. uvod M05B.
proliv, opstipacija, nemir, konfuzija, slabost, Indikacije: Terapija osteoporoze kod èna u
nesanica, somnolencija, letargija, anemija, postmenopauzi, spre~avanje preloma kostiju.
leukopenija, hipotenzija ili hipertenzija, Kontraindikacije: Hipokalcijemija; abnor-
svrab, hiperkalijemija ili hipokalijemija, hipo- malnost jednjaka i drugih faktora koji uspo-
natrijemija, hematurija, akutna insuficijenci- ravaju njegovo pra`njenje kao {to su striktu-
ja bubrega, pogor{anje pre egzistentne bu- re ili ahalazija; nemogu}nost stajanja ili us-
bre`ne lezije, konjunktivitis i drugi o~ni pravnog sedenja u toku najmanje 30 minuta.
simptomi, abnormalni testovi jetre, reaktiva- Preosetljivost na bilo koji sastojak leka, trud-
cija herpes simpleksa i zostera, lokalne reak- no}a, dojenje.
cije na mestu iniciranja. Neèljena dejstva: Promene sluzokoè jed-
Interakcije: U le~enju te{kih hiperkalcijemija, njaka (ezofagitis, ezofagealni ulkusi i erozi-
pamidronat i kalcitonin imaju sinergi~no deje), mu~nina, povra}anje, bol u stomaku,
lovanje, {to moè izazvati brì pad nivoa se- pepti~ki ulkus, nadutost, dijareja ili opstipaci-
rumskog kalcijuma. S obzirom da se veè za ja, flatulencija, mi{i}no-kostna bol, glavobo-
kostni matriks, lek moè ometati scintigraf- lje, retko ra{, urtikarija, angioedem, eritem,
sko ispitivanje kostiju. fotosenzitivnost, uveitis, prolazno sniènje
Doziranje: Polagana i.v. infuzija (putem kani- nivoa kalcijuma i fosfora.
le u veliku venu). Hiperkalcijemija kod ma- Interakcije: v. Poglavlje III.
lignih bolesti, zavisi od nivoa kalcijuma u se- Doziranje: Oralno: 10 mg/dan, najmanje 30
rumu 15-60 mg u pojedina~noj infuziji, ili u minuta pre doru~ka.
podeljenim dozama u toku 2-4 dana, maksi- Predoziranje: Kao posledica predoziranja,
malno ukupno 90 mg u jednom tretmanu. moè do}i do bola u stomaku, goru{ice, zapa-
Osteoliti~ke lezije i kostna bol kod kostnih ljenja sluzokoè èluca i jednjaka. Za elimini-
metastaza kod bolesnika sa karcinomom doj- sanje alendronata moè se dati mleko ili an-
ke ili multiplog mijeloma 90 mg svake 4 ne- tacid. Zbog rizika od nadraàja sluzokoè
delje. Pagetova bolest kostiju - 30 mg jednom jednjaka, ne preporu~uje se izazivati povra-
nedeljno u toku 6 nedelja (ukupna doza 180
mg), ili 30 mg prve nedelje a kasnije 60 mg
svake druge nedelje, ukupna doza 210 mg,
}anje, ve} bolesnika treba ostaviti u usprav-
nom poloàju.
Upozorenje: Ne preporu~uje se primena leka
M
maksimalna ukupna doza 360 mg (u podelje- kod bolesnika sa te{kom insuficijencijom bu-
nim dozama od 60 mg u jednoj dozi). Moè brega (klirens kreatinina < 35 mL/min) kod
se ponoviti svakih 6 meseci. Preporu~uje se bolesti gastrointestinalnog trakta (disfagija,
dodavanje kalcijuma i vitamina D oralno kod ezofagitis, ulkusi i erozije sluzokoè jednjaka,
bolesnika kod kojih postoji rizik hipokalcije- gastritis, duodenitis ili gastroduodenusni ul-
mije ili nedostatak vitamina D. kus). Potrebno je korigovati poreme}aje ve-
Predoziranje: Umerena i prolazna hipokalci- zane za promene metabolizma minerala i
jemija, klini~ki znak - blaga parestezija. Hipo- kalcijuma pre po~etka terapije.
kalcijemija se moè popraviti infuzijom kalci-
jum glukonata. Registrovani lekovi:
Upozorenje: Oprez je potreban kod bolesni- ALENDRONAT - Zdravlje, R. Srbija
ka sa renalnim o{te}enjima (multipli mijelom FOSAMAX - Merck Sharp & Dohme Idea
ili tumorom indukovana hiperkalcijemija), (MSD), [vajcarska
kod bolesti kardiovaskularnog sistema, neop- LINDRON - Krka, Tovarna Zdravil DD,
hodno je pratiti nivo elektrolita u serumu, Slovenija
posebno kalcijuma i fosfata (mogu}e su kon-
vulzije usled promena koncentracije elektro- M05BA06ibandronska kiselina
lita), izbegavati istovremenu primenu sa dru- (ibandronat)
gim bifosfonatima; lek ne treba davati kao (Ibandronic acid)
bolus injekciju. Uti~e na psihofizi~ke sposob- DDD: P 4 mg
nosti, bolesnika treba upozoriti da ne moè
FarKl: BIFOSFONAT, ANTIHIPERKALCEMIK
voziti ili raditi na ma{inama za vreme le~enja
(mogu}a somnolencija i vrtoglavica). Delovanje: inhibi{e resorpciju kosti
430 specijalni deo
Indikacije: hiperkalcijemija u malignim obo- hidrirani u toku cele terapije (pa`nja kod sr-
ljenjima kostiju, osteoporoza. ~ane insuficijencije). Oprez je potreban kod
Kontraindikacije: v. M05BA02 o{te}ene funkcije bubrega i jetre; pa`ljivo
Neèljena dejstva: v. M05BA02 pratiti metaboli~ke i biohemijske parametre
(elektrolite u serumu) koji su povezani sa hi-
perkalcijemijom, pre primene ispitati nivo
Doziranje: prema individualnom protokolu. kreatinina u serumu. Sigurnost primene kod
Registrovani lekovi: dece nije utvr|ena.
BONDRONAT - F. Hoffmann-La Roche, [vaj- Registrovani lekovi:
carska ZOMETA - Novartis Pharma A.G., [vajcarska
BONVIVA - F. Hoffmann-La Roche, [vajcar-
ska
M05BB Bifosfonati i kalcijum,
M05BA07risedronska kiselina sekvencijalni preparati
(risedronat) M05BB03 alendronska kiselina,
(Risedronic acid) holekalciferol (Alendronic
DDD: O 5 mg acid, colecalciferol)
FarKl: BIFOSFONAT, ANTIHIPERKALCEMIK FarKl: BIFOSFONAT I VITAMIN D
ACTONEL - Aventis Pharma GmbH, Nema~- FOSAVANCE - Merck Sharp Dohme Idea
ka I.N.C. Frosst Iberica, S.A., [panija
M05BA08zoledronska kiselina
(zoledronat)
(Zoledronic acid)
DDD: P 4 mg
M09 OSTALI LEKOVI ZA
LEÊNJE BOLESTI
MI[I]NO-KOSTNOG
FarKl: BIFOSFONAT, ANTIHIPERKALCEMIK SISTEMA
Delovanje: Novi, visoko potentni bifosfonat,
koji deluje na kosti, inhibi{e resorpciju kosti, M09A Ostali lekovi za le~enje
odnosno inhibi{e aktivnost osteoklasta bez bolesti mi{i}no-kostnog
istovremenog delovanja na formiranje, mine- sistema
ralizaciju ili mehani~ka svojstva kosti. Smatra
se da ima i odre|ena antitumorska svojstva
M09AX Ostali lekovi za le~enje
koja mogu imati pozitivnu ulogu u terapiji bolesti mi{i}no-kostnog
metastatskih oboljenja kostiju. sistema
M Indikacije: Hiperkalcijemija izazvana malig-
nitetom, maligna oboljenja kostiju, osteopo-
M09AX01hijaluronska kiselina
(Hyaluronic acid)
roza. DDD: P 3,6 mg (intraartikularno)
Kontraindikacije: Preosetljivost na supstan- FarKl: ANTIARTRITIK
cu, trudno}a, dojenje.
Neèljena dejstva: Simptomi sli~ni gripu HYALART - Fidia Pharmaceutici S.p.A.,
(temperatura, bol u kostima), svrab, kon- Italija
junktivitis, bronhokonstrikcija, hipofosfate-
mija, retko hipomagnezijemija, artralgija,
konfuzija, poreme}aj ukusa, nauzeja, glavo- M09AX.. ulje soje, ulje avokada
bolja, mu~nina, bradikardija, pove}anje krea-
tinina, trombocitopenija, pancitopenija. Registrovani lekovi:
Interakcije: v. Poglavlje III. PIASCLEDINE – CSC Pharmaceuticals
Doziranje: Individualno. Handels GmbH, Austrija
Upozorenje: Terapiju sprovode posebno edu-
kovani lekari. Pacijenti treba da budu dobro
431
N
2.11 NERVNI SISTEM
432 specijalni deo
N NERVNI SISTEM (LEKOVI KOJI DELUJU NA NERVNI SISTEM)
N01 ANESTETICI
N01A anestetici, op{ti
N01AA etri
N01AB halogenovani ugljovodonici
N01AF barbiturati, monokomponentni
N01AG barbiturati u kombinaciji sa drugim lekovima
N01AH opioidni anestetici
N01AX ostali op{ti anestetici
N01B anestetici, lokalni
N01BA estri aminobenzojeve kiseline
N01BB amidi
N01BC estri benzojeve kiseline
N01BX ostali lokalni anestetici
N02 ANALGETICI
N02A opioidi
N02AA prirodni alkaloidi opijuma
N02AB derivati fenilpiperidina
N02AC derivati difenilpropilamina
N02AD derivati benzomorfana
N02AE derivati oripavina
N02AF derivati morfinana
N02AG opioidi u kombinaciji sa spazmoliticima
N02AX opioidi, ostali
N02B ostali analgetici i antipiretici
N02BA salicilna kiselina i derivati
N02BB pirazoloni
N02BE anilidi
N02BG ostali analgetici i antipiretici
N02C antimigrenici
N02CA ergot alkaloidi
N02CB derivati kortikosteroida
N02CC selektivni agonisti serotonina (5-HT1)
N N02CX
N03
ostali antimigrenski preparati
ANTIEPILEPTICI
N03A antiepileptici
N03AA barbiturati i derivati
N03AB derivati hidantoina
N03AC derivati oksazolidina
N03AD derivati sukcinimida
N03AE derivati benzodiazepina
N03AF derivati karboksamida
N03AG derivati masnih kiselina
N03AX ostali antiepileptici
N04 ANTIPARKINSONICI
N04A antiholinergi~ki lekovi
N04AA tercijarni amini
N04AB etri, hemijski sli~ni antihistaminicima
N04AC etri tropina i drugi derivati tropina
N04B dopaminergi~ki lekovi
N04BA dopa i derivati dope
N04BB derivati adamantana
N04BC agonisti dopamina
N04BD inhibitori monoamino oksidaze - tipa B (MAO-B)
N04BX ostali dopaminergi~ki lekovi
N05 PSIHOLEPTICI
N05A antipsihotici
N nervni sistem (lekovi koji deluju na nervni sistem) 433
N05AA fenotiazini sa tercijarnim alifati~nim aminom u bo~nom nizu

N05AB fenotiazini sa piperazinom u bo~nom nizu
N05AC fenotiazini sa piperidinom u bo~nom nizu
N05AD derivati butirofenona
N05AE derivati indola
N05AF derivati tioksantena
N05AG derivati difenilbutilpiperidina
N05AH diazepini, oksazepini i tiazepini
N05AK neuroleptici u tardivnoj diskineziji
N05AL benzamidi
N05AN litijum
N05AX ostali antipsihotici
N05B anksiolitici
N05BA derivati benzodiazepina
N05BB derivati difenilmetana
N05BC karbamati
N05BD derivati dibenzo-biciklo-oktadiena
N05BE derivati azaspirodekandiona
N05BX ostali anksiolitici
N05C hipnotici i sedativi
N05CA barbiturati, monokomponentni
N05CB barbiturati, kombinacije
N05CC aldehidi i derivati
N05CD derivati benzodiazepina
N05CE derivati piperidindiona
N05CF lekovi srodni benzodiazepinima
N05CM ostali hipnotici i sedativi
N05CX hipnotici i sedativi u kombinaciji, isklju~uju}i barbiturate
N06 PSIHOANALEPTICI
N06A antidepresivi
N06AA neselektivni inhibitori preuzimanja monoamina
N06AB selektivni inhibitori preuzimanja serotonina
N06AF inhibitori monoamino-oksidaze (MAO), neselektivni
N06AG inhibitori monoamino-oksidaze tipa A (MAO-A)
N06AX ostali antidepresivi
N06B psihostimulansi i nootropni lekovi
N06BA adrenomimetici centralnog delovanja
N06BC derivati ksantina
N06BX ostali psihostimulansi i nootropni lekovi
N06C psiholeptici i psihoanaleptici u kombinaciji
N06CA
N06CB
N06D
antidepresivi u kombinaciji sa psiholepticima
psihostimulansi u kombinaciji sa psiholepticima
lekovi za terapiju demencije
N
N06DA antiholinesteraze
N06DX ostali lekovi za terapiju demencije
N07 OSTALI LEKOVI KOJI DELUJU NA NERVNI SISTEM
N07A parasimpatomimetici
N07AA antiholinergici
N07AB estri holina
N07AX ostali parasimpatomimetici
N07B lekovi koji se upotrebljavaju u bolestima zavisnosti
N07BA lekovi koji se upotrebljavaju u nikotinskoj zavisnosti
N07BB lekovi koji se upotrebljavaju u alkoholnoj zavisnosti
N07BC lekovi koji se upotrebljavaju u opioidnoj zavisnosti
N07C lekovi protiv vertiga
N07CA lekovi protiv vertiga
N07X ostali lekovi koji deluju na nervni sistem
N07XA gangliozidi i derivati gangliozida
N07XX ostali lekovi koji deluju na nervni sistem
434 specijalni deo

Opis: ATC klasifikacija u ovu grupa svrstava za odràvanje anestezije. Pri primeni propo-
razli~ite lekove: anestetike, analgetike, antie- fola, mogu se ispoljiti konvulzije i anafilaksa.
pileptike, antiparkinsonike, psiholeptike. Ketamin je kontraindikovan kod bolesnika sa
hipertenzijom, a ~esto moè izazvati i haluci-
nacije, {to je manje zna~ajno kod dece, te se,
uglavnom, i primenjuje u pedijatrijskoj ane-
N01 ANESTETICI
steziji.
Op{ta anestezija obuhvata slede}e faze: 1.
premedikaciju; 2. indukciju; 3. mi{i}nu relak-
saciju i intubaciju; 4. odràvanje; 5. analgezi-
N01A Anestetici, op{ti ju i 6. bu|enje.
Op{te anestetike treba da primenjuju samo is- 1. U premedikaciji mogu se koristiti razli~iti
kusne osobe, i to samo ako poseduju reanima- lekovi:
cionu opremu. Za indukciju se koriste intra-
ï benzodiazepini - diazepam, kao sedativ,
venski anestetici, dok se inhalacioni anesteti-
anksiolitik i mi{i}ni relaksans;
ci primenjuju za odràvanje anestezije. Vrlo
je va`no da pre operacionog zahvata aneste- ï butirofenoni - droperidol, kao sedativ i
ziolog zna koje je lekove (eventualno) za le- antiemetik radi kontrole postoperativnog
~enje hroni~nih oboljenja, bolesnik koristio. povra}anja;
Zbog hirur{ke intervencije ne treba prekidati ï antimuskarinski lekovi - atropin, reduku-
terapiju sa antiepilepticima, antiparkinsonici- je bradikardiju i hipotenziju tokom opera-
ma, antipsihoticima, bronhodilatatorima, cije (nastalu usled stimulacije vagusa ili
imunosupresivima, kortikosteroidima, antidi- primene suksametonijuma, halotana ili
jabeticima, kardiovaskularnim, tireoidnim i propofola) i inhibira postoperativnu bron-
antitireoidnim lekovima. Me|utim, pre hirur- hijalnu sekreciju i salivaciju;
{ke intervencije, treba prekinuti primenu ï kardiovaskularni lekovi, radi kontrole
ènskih polnih hormona, oralnih antikoagu- krvnog pritiska i spre~avanja aritmija to-
lanasa, kao i antidepresiva (posebno, inhibi- kom operacije;
tora MAO i litijuma). ï antagonisti H2 - receptora - ranitidin, ra-
Inhalacioni anestetici: Halotan danas nema di pove}anja pH vrednosti i smanjenja vo-
tako {iroku primenu, usled ozbiljne hepato- lumena gastri~ne te~nosti.
toksi~nosti koju moè izazvati, dok je pri pri- 2. U indukciji se koriste barbiturati (tiopen-
meni enflurana ili izoflurana ovaj rizik ne{to ton), benzodiazepini (midazolam), kratko-
manji. Azotni oksidul (koncentracija 50%, u deluju}i opioidni anestetici u niskim doza-
sme{i sa kiseonikom), koristan je kao kompo- ma (fentanil ili alfentanil) ili drugi op{ti
N nenta kombinovane anestezije, jer omogu}a-
va primenu niìh doza ostalih komponenti i
dovodi do analgezije bez gubitka svesti. Izla-
anestetici (etomidat, propofol ili ketamin).
3. Primena mi{i}nog relaksansa, koji izaziva
brzu i kratkotrajnu neuromuskularnu blo-
ganje bolesnika azotnom oksidulu, u duèm kadu (suksametonijum), omogu}ava intu-
vremenskom periodu, moè dovesti do mega- baciju bolesnika. Potom se moè primeniti
loblastne anemije. mi{i}ni relaksans koji izaziva dugotrajniju
Intravenski anestetici: Intravenski anestetici neuromuskularnu blokadu.
su kontraindikovani kada nije mogu}e odrà- 4. Odràvanje anestezije postiè se inhalacio-
vati prohodnost disajnih puteva (npr. kod tu- nim anesteticima i intravenskim opioidnim
mora farinksa ili larinksa). Opioidni anesteti- i neopioidnim anesteticima, bilo pojedina~-
ci: fentanil, alfentanil i remifentanil, korisni no ili u kombinaciji. Opioidni intravenski
su kao i i.v. anestetici usled brzog nastupanja anestetici (fentanil, alfentanil, sufentanil),
dejstva, za 1-2 minuta po davanju inicijalne daju se za analgeziju kao dopuna tokom
doze, nakon ~ega treba primeniti sporu i.v. op{te anestezije, s tim {to se dugodeluju}i
injekciju ili intravensku infuziju. Njihova pri- opioidi, kao {to je morfin, izbegava, jer do-
mena, u duèm vremenskom periodu moè vodi do postoperativne respiratorne depre-
prouzrokovati respiratornu depresiju, koja sije.
moè perzistirati i u postoperativnom perio- 5. Istovremena primena neuroleptika i opio-
du. Ostali op{ti anestetici: etomidat i propo- idnog i.v. anestetika je neuroleptanalgezi-
fol imaju brz po~etak dejstva koje traje krat- ja (bolesnik ne gubi svest), koja se prime-
ko, a bu|enje je bez konfuzije i poreme}aja njuje kod dijagnosti~kih i manjih hirur{kih
koordinacije. Etomidat se ne sme koristiti za procedura.
odràvanje anestezije, ve} samo za indukciju,
dok se ketamin moè koristiti i za indukciju i 6. Pri kraju hirur{ke intervencije, ponekad se
mogu primeniti i lekovi koji treba da ubr-
zaju oporavak i bu|enje, reverzijom efeka- lan i stoga iritira tkivo, ako se ne pirmeni di-
ta lekova koji su primenjeni u anesteziji rektno u venu. Intraarterijska injekcija je po-
(npr. za reverziju neuromuskularne bloka- sebno opasna. Metabolizam leka je usporen,
de - neostigmin ili edrofonijum uz atropin te sedativni efekti mogu trajati i do 24h. Po-
radi prevencije bradikardije; za reverziju novljene doze ispoljavaju kumulativne efek-
respiratorne depresije indukovane opioidi- te.
ma - nalokson; za reverziju centralnog se-
dativnog efekta benzodiazepina - flumaze-
nil). N01AH Opioidni anestetici
Bolesnicima, koji su primili kratkotrajnu ane- N01AH01 fentanil (Fentanyl)
steziju (bilo kojim anestetikom), za neki ma- FarKl: ANESTETIK OP[TI OPIOIDNI
nji hirur{ki ili dijagnosti~ki zahvat u ambu- Opis: Fentanil je sintetski opioid, derivat fe-
lantnim uslovima, pri otpustu, treba napome- nilpiperidina, koristi se u anesteziji zbog veo-
nuti da ne smeju upravljati motornim vozi- ma jakog analgetskog efekta, ~esto se kombi-
lom najmanje narednih 24h, te da pri povrat- nuje sa droperidolom, koji ne potencira efek-
ku ku}i imaju nekoga u pratnji. te fentanila na depresiju respiratornog cen-
tra. U ve}im dozama fentanil moè da poja~a
rigiditet mi{i}a.
N01AA Etri Delovanje: Fentanil je potentan opioidni
N01AA01 etar za narkozu analgetik (oko 80 puta ja~i od morfina), ko-
(Diethyl ether) risti se naj~e{}e u toku op{te anestezije i u
FarKl: ANESTETIK OP[TI (INHALACIONI) postoperativnoj analgeziji. Jak analgetski
efekat fentanila nastupa veoma brzo (1-2
min). Potrebno je u toku operacije ponavljati
N01AB Halogenovani doze, za odràvanje efekta ali oprezno zbog
ugljovodonici produàvanja respiratorne depresije. Njegovi
N01AB01 halotan (Halothane) derivati: sufentanil i alfentanil su veoma po-
FarKl: ANESTETIK OP[TI (INHALACIONI) tentni i relativno selektivni agonisti, mi-re-
ceptora
Halaton je veoma potentan, neiritiraju}i is-
parljivi te~ni anestetik. Me|utim prouzrokuje Indikacije: Jaki postoperativni bolovi, intrao-
kardiorespiratornu depresiju, hepatotoksi~an perativna analgezija.
je i to posebno pri ponovljenom izlaganju i Kontraindikacije: Kao za morfin.
moè prouzrokovati malignu hiperpireksiju. Neèljena dejstva: Sli~no kao za morfin.
Registrovani lekovi: Interakcije: v. poglavlje III.
HALOTHAN - Jugoremedija, R. Srbija Doziranje: kod bolesnika na spontanom disa-
nju 50-500 mcg, zatim 50 mcg ako je potreb-
no ponavljati. Deca: 3-5 mcg/kg, a zatim 1
N01AB06 izofluran (Isoflurane) mcg/kg. Na asistiranoj ventilaciji: 0,3-3,5
FarKl: ANESTETIK OP[TI (INHALACIONI)
Izofluran je izomer enflurana. Tokom izoflu-
ranske anestezije sr~ani ritam je uglavnom
mg, a zatim 100-200 mcg.
Upozorenje: Kao za morfin. N
stabilan, ali kod mla|ih osoba moè biti ubr- Registrovani lekovi:
zan. Rizik od razvoja hepatotoksi~nosti znat- FENTANYL TORREX - Torrex Pharma Chiesi
no je manji pri primeni izoflurana nego halo- GmbH, Austrija
tana. FENTANYL - Janssen Pharmaceutica N.V.,
Registrovani lekovi: Belgija
FORANE - Abbot Laboratories S.A., [vajcar- HEFANIL - Hemofarm koncern, R. Srbija
ska
N01AH02 alfentanil (Alfentanil)
N01AB08 sevofluran FarKl: ANESTETIK OP[TI OPIOIDNI (i.v.)
FarKl: ANESTETIK OP[TI (INHALACIONI) Registrovani lekovi:
Registrovani lekovi: RAPIFEN - Janssen Pharmaceutica N.V.,
SEVORANE - Abbott Laborat., USA/S.P.A., Belgija
Italija
N01AH03 sufentanil (Sufentanil)
FarKl: ANESTETIK OP[TI (i.v.)
N01AF Barbiturati,
monokomponentni Registrovani lekovi:
SUFENTA - Janssen Pharmaceutica N.V.,
N01AF03 tiopental (Thiopental) Belgija
FarKl: ANESTETIK OP[TI (i.v.) SUFENTANIL TORREX – Torrex CHIESI
Tiopental natrijum ne ispoljava efekte anal- Pharma GmbH, Austrija
gezije. Rekonstituisani rastvor je visoko alka-
436 specijalni deo
N01AH06 remifentanil N01AX10 propofol (Propofol)

(Remifentanil) FarKl: ANESTETIK OP[TI (i.v.)
FarKl: ANESTETIK OP[TI OPIOIDNI Po brzini nastupanja anestezije, propofol je
Za razliku od ostalih opioidnih anestetika ko- sli~ana intravenskim baribituratima. Me|u-
ji se metaboli{u u jetri, remifentanil podleè tim, propofol omogu}ava brz oporavak i bo-
brzom metabolizmu posredovanom nespeci- lesnici brzo po isteku anestezije mogu da ho-
fi~nim krvnim i tkivnim esterazama. Njegovo daju. Pri primeni propofola ispoljava se bra-
kratko trajanje delovanja dozvoljava produ- dikardija, te je povremeno potrebna primena
ènu primenu ve}ih doza bez kumulacije i uz antimuskulatornih lekova (atropin). Ponekad
mali rizik od produène postoperativne respi- se mogu ispoljiti i konvulzije, obi~no naknad-
ratorne depresije. Lek se ne sme dati intrao- no, te se savetuje oprez nakon dana interven-
perativno kao bolus injekcija, ve} se prime- cije.
njuje u vidu kontinuirane infuzije po ~ijem Registrovani lekovi:
zavr{etku je potrebna dodatna analgezija. DISOPRIVAN 1% - Astra Zeneca UK Limited,
Registrovani lekovi: V. Britanija
ULTIVA - GlaxoSmithKline Export Ltd., PROPOFOL - Fresenius Kabi GmbH, Austrija
V. Britanija RECOFOL - Schering A.G., Nema~ka
N01AH51 fentanil, droperidol N01B Anestetici, lokalni

(Fentanyl, droperidol) Lokalni anestetici deluju tako {to spre~avaju
FarKl: ANESTETIK OP[TI (ANALGETSKI generisanje i transmisiju impulsa du` nervnih
ANESTETIK) vlakana i kroz nervne zavr{etke - inhibiraju
depolarizaciju i razmenu jona. Efekat je re-
verzibilan. Pre nego {to ispolje svoje delova-
N01AX Ostali op{ti anestetici nje kao slabe baze, moraju da penetriraju
N01AX01 droperidol (Droperidol) kroz lipoproteinski (mijelinski) omota~ ner-
FarKl: NEUROLEPTIK (NEUROLEPTANALGE- vnog vlakna. Zbog toga, lekovi koji su izrazi-
TIK) to liposolubilni imaju tendenciju da deluju
sna`nije, da njihovo dejstvo brè po~ne i da
duè traje, u odnosu na lekove koji poseduju
N01AX03 ketamin (Ketamine) malu liposolubilnost. Tako|e, kako samo ne-
FarKl: ANESTETIK OP[TI (i.v.) jonizovan lek moè da penetrira kroz mem-
Ketamin se moè primeniti i.v. ili i.m. i u su- branu nerva, to je bolje da je vrednost kon-
banesteti~kim dozama ispoljava efekte anal- stante pKa (konstanta disocijacije) lokalnog
gezije. Moè dovesti do porasta arterijskog anestetika {to nià. U ve}ini slu~ajeva, gubi-
pritiska i pojave tahikardije, ali i do halucina- tak bola (analgezija) nastaje pre gubitka sen-
cija i drugih prolaznih psihoti~nih simptoma. zorne i autonomne funkcije (anestezije) i gu-
Kontraindikovan je kod pacijenata sa hiper- bitka motornih funkcija (paralize), ali ovo
N tenzijom i treba ga izbegavati kod pacijenata

sa shizofrenijom, odnosno sklonih halucina-
cijama. Primenjuje se uglavnom u de~ijoj hi-
moè zavisiti od vrste primenjenog anesteti-
ka i mesta primene. Efikasnost anestetika za-
visi od postignute koncentracije u nervnom
rurgiji i pri izvo|enju bolnih dijagnosti~kih vlaknu. Latentni period, pre po~etka delova-
procedura. nja leka, moè da varira, u zavisnosti od pri-
menjene koncentracije i na~ina (tehnika) pri-
N01AX07 etomidat (Etomidate) mene anestetika.
FarKl: ANESTETIK OP[TI (i.v.) Razlike u brzini nastajanja, ja~ini i duìni tra-
Etomidat je derivat imidazola koji prouzro- janja dejstva, toksi~nosti, stabilnosti, rastvor-
kuje brzo nastajanje uvodne anestezije (in- ljivosti u vodi i sposobnosti penetracije kroz
dukcija), uz minimalne promene disanja i mukoznu membranu, odre|uju prikladnost
kardivaskularnih funkcija. Naj~e{}i neèljeni primene nekog lokalnog anestetika kod odre-
efekti etomidata su pojave mioklonusa za |ene vrste anestezije: povr{inska, infiltracio-
vreme ubrizgavanja i bol na mestu primene. na, pleksus, epiduralna (ekstraduralna) i spi-
Etomidat moè uzrokovati supresiju adreno- nalna subarahnoidalna blokada.
kortikalne funkcije, posebno pri kontinuira- Pri proceni doze lokalnog anestetika, treba
noj primeni, i ne sme se koristiti za odràva- uzeti u obzir brzinu njegove resorpcije sa me-
nje anestezije. sta primene i ja~inu, ali i telesnu masu bole-
Registrovani lekovi: snika i njegovo fizi~ko i zdravstveno stanje,
HYPNOMIDATE - Janssen Pharmaceutica kao i stepen vaskularizacije tkiva na mestu
N.V., Belgija primene i duìnu trajanja primene. Bez obzi-
ra {to se lokalni anestetik ne prenosi sistem-
skom cirkulacijom do mesta delovanja, pre-
laz u sistemsku cirkulaciju je zna~ajan za pre-
stanak delovanja lokalnog anestetika i ispo-

N01BA Estri aminobenzojeve
ljavanje njegovih neèljenih i toksi~nih efeka-
ta. kiseline
Kod ve}ine regionalnih anesteti~kih procedu- N01BA02 prokain (Procaine)
ra (infiltraciona i pleksus anestezija), maksi- FarKl: ANESTETIK LOKALNI
malna koncentracija anestetika u arterijskoj
plazmi dostiè se tokom 10 do 25 minuta po- N01BA03 tetrakain (Tetracaine)
sle njegove primene, te je pra}enje toksi~nih FarKl: ANESTETIK LOKALNI
efekata neophodno tokom prvih 30 minuta
posle primene anestetika. Treba voditi ra~u-
na da se spre~i slu~ajna intravaskularna in- N01BB Amidi
jekcija. Epiduralna anestezija se ~esto koristi N01BB01 bupivakain
tokom hirur{kih zahvata, naj~e{}e u kombi- (Bupivacaine)
naciji sa op{tim anesteticima, radi za{tite od FarKl: ANESTETIK LOKALNI
stresnog odgovora usled operacije. êsto se
Prednost bupivakaina, nad ostalim lokalnim
koristi kada je neophodno otkloniti postope-
anesteticima, je duè trajanje anesteti~kog
rativni bol (npr. kod operacije aortne aneuri-
delovanja, uz sporiji po~etak. Koristi se kod
zme ili intestinalnog trakta).
kontinuirane epiduralne analgezije i spinalne
Toksi~ni efekti nastaju usled visoke koncen- anestezije.
tracije lokalnog anestetika u plazmi, a obi~no
se ispoljavaju u vidu ose}aja opijenosti, seda- Registrovani lekovi:
cije, parestezija i mi{i}nih trzaja, ~ak su mo- MARCAINE - Astra Zeneca UK Limited, V.
gu}e i konvulzije. Pri i.v. primeni mogu se ve- Britanija
oma brzo ispoljiti konvulzije i kardiovasku- VEXELIT - Zdravlje, R. Srbija
larni kolaps. Hipersenzitivne reakcije su ~e-
{}e pri primeni estarskog tipa lokalnih ane- N01BB02 lidokain (Lidocaine)
stetika (prokain, tetrakain), dok su retke kod FarKl: ANESTETIK LOKALNI
amidnog tipa (lidokain, bupivakain, prilo- Lidokain se primenjuje za povr{insku aneste-
kain). Lokalni anestetici se ne smeju apliko- ziju (u obliku kreme, gela i spreja) u koncen-
vati u tkivo koje je pod inflamacijom ili infek- traciji od 2% i 4%, kao i za infiltracionu, re-
cijom, jer resorpcija u sistemsku cirkulaciju gionalnu i blok anesteziju (u obliku rastvora
pove}ava mogu}nost sistemskih neèljenih za injekcije), u koncentraciji od 0,5%, 1% i
efekata. 2%.
Ve}ina lokalnih anestetika uzrokuje dilataciju
krvnih sudova. Dodatak vazokonstriktora, Registrovani lekovi:
kao {to je adrenalin (epinefrin), u koncentra- LIDOCAINE - Hemofarm koncern, R. Srbija
ciji 5 mcg/mL, umanjuje lokalni protok krvi, LIDOKAIN-HLORID - Galenika A.D., R. Srbija
usporava brzinu resorpcije lokalnog anesteti-
N01BB03 mepivakain (Mepivacaine)
ka, produàva njegove lokalne efekte. U den-
talnoj hirurgiji, koncentracije adrenalina mo-
gu biti i ve}e (12,5 mcg/mL), dok se kori{}e-
MEPIVASTESIN - 3M ESPE AG, Nema~ka
N
nje ve}ih koncentracija smatra neopravda-
nim. Ukupna doza adrenalina ne bi smela bi-
ti ve}a od 500 mcg.
N01BB08 artikain (kartikain)
Upotreba vazokonstriktora je kontraindiko-
vana za anesteziju prstiju, nosa, u{iju i peni-
(Articaine)
sa, tako|e, kod paroksizmalne tahikardije, vi- FarKl: ANESTETIK LOKALNI
sokofrekventne apsolutne aritmije, glaukoma Registrovani lekovi:
zatvorenog ugla, dekompenzovane sr~ane in- CYSTOCAIN - Jugoremedija, R. Srbija
suficijencije.
Prilokain je sli~an lidokainu i koristi se kod N01BB10 levobupivakain
infiltracione anestezije i blokade nerva u (Levobupivacaine)
koncentraciji od 1%. Ukoliko se koriste viso-
ke doze, moè se razviti methemoglobinemi- Registrovani lekovi:
ja, koja se tretira i.v. injekcijom 1% rastvora CHIROCAINE - Abbot S.p.a, Italija
metilenskog plavog u dozi od 1 mg/kg. Viso-
ke doze prilokaina (koncentracija 4%) prime- N01BB51 bupivakain, epinefrin
njuju se u dentalnoj hirurgiji. (adrenalin) (Bupivacaine,
epinephrine)
FarKl: ANESTETIK LOKALNI
438 specijalni deo
N01BB52 lidokain, epinefrin arteriosklerozom, teìm poreme}ajima koa-

(adrenalin) (Lidocaine, gulacije krvi. Kao i kod drugih lokalnih ane-
epinephrine) stetiak, mepivakain sa epinefrinom treba
FarKl: ANESTETIK LOKALNI oprezno primenjivati kod pacijenata sa epi-
lepsijom, o{te}enjem sprovo|enja u srcu,
Registrovani lekovi: smanjenjem funkcije plu}a i jetre, ukoliko
LIDOKAIN-ADRENALIN - Galenika A.D., R. doza ili mesto priemne mogu rezultovati vi-
Srbija sokim nivoima u krvi.
LIDOKAIN EPINEPHRIN - G. Streuli, [vajcar-
ka Registrovani lekovi:
SCANDONEST 2 % SPECIAL - Septodont,
Francuska
N01BB52 lidokain, eugenol
FarKl: ANESTETIK LOKALNI, U STOMATO-
LOGIJI N01BB54 lidokain, prilokain
(Lidocaine, prilocaine)
Registrovani lekovi: FarKl: ANESTETIK LOKALNI
ALVOGYL - Septodont, Francuska
N01BB52 lidokain, norepinefrin N01BB58 artikain (kartikain),

(noradrenalin) epinefrin (adrenalin)
(Articaine, epinephrine)
FarKl: ANESTETIK LOKALNI
XYLONOR 3 % Noradrenaline - Septodont,
CYSTOCAIN A - Jugoremedija, R. Srbija
N01BB52 lidokain, CYSTOCAIN DS - Jugoremedija, R. Srbija
paraformaldehid RUDOCAIN - G. Streuli, [vajcarska
FarKl: ANESTETIK LOKALNI, U STOMATO- SEPTANEST ADRENALINE - Septodont, Fran-
LOGIJI cuska
UBISTESIN - 3M-ESPE AG., Nema~ka
CAUSTINERF SANS ARSENIC - Septodont,
Francuska N01BX Ostali lokalni anestetici
N01BX01 etilhlorid (Ethyl chloride)
N01BB53 mepivakain, epinefrin FarKl: ANESTETIK LOKALNI
(adrenalin) (Mepivacaine,
epinephrine)
FarKl: ANESTETIK LOKALNI U STOMATO-
LOGIJI
Mepivakain se koristi za infiltrativnu i spro-
vodnu anesteziju. Od svih lokalnih anesteti-
ka, mepivakain deluje najslabije vazodilata-
N02 ANALGETICI
torno. N02A Opioidi
Kontraindikacije za primenu ovog leka su: Delovanje: Opioidni analgetici se obi~no ko-
Preosetljivost na mepivakain ili epinefrin. riste kod te{kih akutnih ili hroni~nih bolova.
Alergija na anestetike amidskog tipa. Te{ki Opioidni analgetici (primenjeni i.v.), mogu se
N poreme}aji sr~ane provodljivosti. Mepivakain
sa epinefrinom ne treba da se ubrizgava i.v.
Neèljena dejstva su posledica predoziranja
koristiti kao dopuna inhalacionim ili i.v. ane-
steticima u op{toj anesteziji. Ponovljena pri-
mena uzrokuje zavisnost i toleranciju, {to ni-
ili intravaskularnog ubrizgavanja leka i manije od ve}eg zna~aja u kontroli bola terminal-
festuju se poreme}ajima od strane centralnog nih oboljenja. Kvalitativne i kvantitativne
nervnog sistema i kardiovaskularnog sistema razlike opioidnih analgetika zavise od njiho-
(vrtoglavica, mu~nina, povra}anje, nemir, ve interakcije sa opioidnim receptorima. Sti-
strah, ubrzano disanje, zatim, sanjivost, kon- mulacija mi-receptora uzrokuje supraspinal-
fuzija, tremor, trzaji mi{i}a, konvulzije, ko- nu analgeziju (mi1), respiratornu depresiju,
ma, respiratorna paraliza, pad krvnog priti- miozu, smanjenje gastro - intestinalne pokre-
ska, bradikardija, u retkim slu~ajevima kardi- tljivosti i euforiju (mi2). Stimulacija kapa -
ovaskularni arest). receptora uzrokuje spinalnu analgeziju, mio-
Uzimanje hrane je dozvoljeno tek po prestan- zu, respiratornu depresiju i disforiju. Stimu-
ku dejstva anestezije. lacija delta - receptora je manje zna~ajna kod
Upozorenje: Mepivakain treba sa posebnim ljudi. Opioidni analgetici deluju na jedan ili
oprezom primenjivati kod pacijenata sa o{te- vi{e navedenih receptora kao potpuni agoni-
}enjem bubrega ili jetre, anginom pektoris, sti, parcijalni agonisti ili antagonisti. Morfin
Tabela 2.12. 1: Farmakolo{ke osobine morfina i morfinu sli~nih lekova

INN doze (mg) duìna dejstva (h) T/2 u plazmi (h)
morfin i.m., s.c. 10 4-5 2
O 60 4-7
metadon i.m. 10 4-5 15
O 20 4-6
petidin i.m. 75 3-5 3-4
O 300 4-6
fentanil i.m. 0,1 1-2 3-4
kodein O 200 4-6 2-4
buprenorfin i.m. 0,4 4-5 6
pentazocin i.m., s.c. 30-60 4-6 4-5
butorfanol i.m. 2 4-6 2,5-3,5
je mi-agonista, butorfanol i pentazocin su nalne i mi{i}ne gr~eve, ubrzan rad srca i ubr-
mi-antagonisti i kapa-agonisti, dok je nalok- zano disanje, pove}anje telesne temperature
son mi-, kapa-, i delta-antagonista. Kod pot- i krvnog pritiska, najeènost koè i vazomo-
punih agonista, efekti su dozno zavisni, kod torne poreme}aje.
parcijalnih agonista i agonista-antagonista
efekti se (posle odre|ene doze) ne pove}ava-
ju proporcionalno sa pove}anjem doze. Ukr-
AKUTNO TROVANJE OPIOIDNIM
{tena tolerancija i ukr{tena zavisnost javljaju ANALGETICIMA I LEÊNJE
se izme|u opioidnih analgetika koji deluju na Akutno trovanje je naj~e{}e posledica terapij-
iste receptore. Sna`ni opioidni analgetici su: skog predoziranja, poku{aja suicida, ili nea-
morfin, diamorfin, fentanil, metadon, pentazocin, dekvatnog doziranja kod zloupotrebe ovih le-
petidin i butorfanol. U grupu slabijih spadaju ko- kova (naj~e{}e heroina). Kod osoba sa veoma
dein, dihidrokodein i tramadol. jakim bolovima predoziranost opioidima je
Neèljena dejstva: Pri primeni terapijskih do- retkost, jer prisutvo bola antagonizuje respi-
za, naj~e{}i neèljeni efekti opioidnih analge- ratornu depresiju, koju ova grupa lekova iza-
tika su: mu~nina, povra}anje, opstipacija, po- ziva. Dominantni simptom trovanja je depre-
spanost, konfuzija, suva usta, bradikardija, sija disanja i koma, a ukoliko depresija disa-
palpitacije, hipotermija, halucinacije, prome- nja duè perzistira i razvije se hipoksija tkiva
na raspoloènja, mioza. Ve}e doze dovode do nastaje hipotenzija i stanje {oka. Zenice su si-
respiratorne i cirkulatorne depresije, kome, a metri~ne, veoma uske (kao vrh ~iode), kada
mogu}e su i konvulzije. se razvije hipoksija postaju dilatirane. Tele-
sna temperatura je snièna, koà hladna i
Kontraindikacije: Opioidni analgetici su kon- vla`na. Mi{i}i su mlitavi, jezik lako zapada i
traindikovani kod respiratorne depresije i op- zatvara disajne puteve. Smrt nastupa zbog
struktivne bolesti disajnih puteva, a uz veliki depresije disanja. Mogu} je razvoj nekardio-
oprez se primenjuju u akutnom alkoholizmu, genog edema plu}a. Trijas simptoma: izrazita
konvulzivnim poreme}ajima, povredama gla- depresija disanja, koma i mioza, ubedljivo su-
ve i stanjima sa pove}anim intrakranijalnim geri{u intoksikaciju opioidima, mada nisu ret-
pritiskom. Kontraindikovana je istovremena ka i me{ovita trovanja.
primena opioidnih analgetika i inhibitora
monoamino-oksidaze.
Interakcije: Sredstva koja deluju depresivno
Le~enje: Neophodno je proveriti prohodnost
disajnih puteva, ako je mogu}e intubirati bo-
lesnika i ventilisati. Lek izbora je i.v. nalokson
N
na CNS (alkohol, op{ti anestetici, hipnotici, (0,4 -2,0 mg) i ponavljati na 2-3 minuta dok
sedativi, tricikli~ni antidepresivi, fenotiazi- se ne ispolji efekat. Ukoliko se ne ispolji po-
ni), pove}avaju depresivni efekat opioidnih voljan efekat posle ukupne doze naloksona
analgetika. Butorfanol i pentazocin (mi-anta- od 10 mg, treba razmotriti druge uzroke ova-
gonisti i kapa-agonisti) mogu precipitirati kvog stanja. Pojava edema plu}a zahteva pri-
„sindrom prekida terapije“ kod osoba koje su menu pozitivnog pritiska na respiratoru, a
nedavno koristile morfin (mi-agonista). pojava kloni~ko toni~kih konvulzija (~e{}e
Sindrom prekida terapije (Ñwithdrawal syn- posle petidina i propoksifena) dobro reaguje
dromì), tako|e, javlja se i po prekidu terapije na nalokson.
sa naloksonom ili pentazocinom kod opioid-
nih zavisnika. Simptomi „obustave“ uklju~u-
ju: midrijazu, rinoreju, mi{i}ni tremor, drhta-
vicu, slabost, znojenje, strah, osetljivost, ne-
sanicu, anoreksiju, mu~ninu, povra}anje, di-
jareju, leukocitozu, bol u kostima, abdomi-
440 specijalni deo
N02AA Prirodni alkaloidi na druge analgetike. Ukoliko nije na raspola-

opijuma ganju retard oblik, oralna doza morfina je 30
mg/4h. Deca su osetljivija na dejstvo morfina,
N02AA01 morfin (Morphine) maks. dnevna doza je 15 mg, odnosno i.m. ili
DDD: O 100 mg ; P R 30 mg s.c. 0,1 mg/kg. Kod bolesnika sa hroni~nim
FarKl: OPIOIDNI ANALGETIK kancerskim bolom, zbog pojave tolerancije,
Opis: Morfin je alkaloid iz opijuma, derivat primenjene dnevne doze mogu biti znatno
fenantrena, koristi se u medicini ve} nekoliko ve}e.
hiljada godina. Morfin se dobro resorbuje iz Upozorenje: Kod bolesnika sa hipovolemijom
creva, ali se intenzivno metaboli{e u jetri. moè do}i do hipotenzije posle primene mor-
Zbog toga je i.v. doza morfina, zna~ajno nià fina, jednim delom zbog histaminoliberator-
od oralne doze, potrebne za kupiranje hro- skog dejstva.
ni~nog bola. Kada se morfin primeni i.v., de-
luje veoma brzo, ali kratko, kada se lek pri-
DOLTARD - Amersham Health A.S.,
meni s.c., sporije se resorbuje i sporije prodi-
Austrija
re u CNS, tako da analgezija sporije nastupa,
M-ESLON - Grünenthal GmbH, Nema~ka
ali duè traje. Morfin se metaboli{e u jetri, a
MORPHINI HYDROCHLORIDUM - Alkaloid
jedan od metabolita (morfin-6-glukuronid)
A.D., Makedonija
ima zna~ajan analgetski efekat, naro~ito kod
hroni~ne primene leka. T/2 morfina kod mla-
dih i zdravih ljudi je 2h, a metaboliti morfina N02AB Derivati fenilpiperidina
se izlu~uju preko bubrega, tako da kod svih N02AB02 petidin (Pethidine)
ljudi sa neadekvatnom bubre`nom funkcijom
(novoro|en~ad do 6 meseci, BI i stariji uz- DDD: O P R 400 mg
rast) postoji mogu}nost akumulacije leka kod FarKl: OPIOIDNI ANALGETIK
ponavljanog davanja. Opis: Petidin je sintetska zamena za morfin,
Delovanje: Morfin ispoljava jak analgetski derivat je fenilpiperidina, dobro se resorbuje
efekat stimulacijom endogenih opioidnih R iz creva, ali se intenzivno metaboli{e u jetri.
(uglavnom mi), tako {to inhibi{e transmisiju Delovanje: Ima isti mehanizam dejstva kao
nociceptivnih stimulusa u CNS-u. morfin. Kada se primeni i.v., na srce deluje
Indikacije: Te{ki postoperativni bolovi, bolo- atropiniformno (tahikardija), tako da se ne
vi kod trauma, akutni infarkt miokarda, akut- koristi kao analgetik u akutnom infarktu mi-
ni edem plu}a, te{ki hroni~ni bolovi, koji ne okarda. T/2 petidina je 3 h, metaboli{e se u
reaguju na druge lekove. U toku hirur{kih in- jetri, a metabolit norpetidin ima duè polu-
tervencija mogu}a je intratekalna ili epidu- vreme eliminacije (bubreg i jetra) i kod insu-
ralna primena morfina. ficijencije ovih organa moè da se akumulira
i izazove tremor, ekscitiranost mi{i}a i kon-
Kontraindikacije: cor pulmonale, akutna bron-
vulzije. Nalokson antagonizuje ovaj efekat.
hijalna astma, povrede glave, pove}an intra-
Indikacije: iste kao za morfin, osim za akutni
N kranijalni pritisak, te{ka obstruktivna bolest
plu}a, hipersenzitivnost.
Neèljena dejstva: Mu~nina, povra}anje, re-
infarkt miokarda, moè da se primeni u le~e-
nju ù~nih kolika.
spiratorna depresija, bradikardija (dobro rea- Neèljena dejstva: U ekvianalgetskim doza-
guje na atropin), disforija, vrtoglavica, pruri- ma izaziva isti stepen respiratorne depresije
tus, opstipacija, urinarna retencija, pove}an kao morfin. Re|e izaziva mu~ninu i povra}a-
pritisak u ù~nim putevima, bronhospazam nje, ostala neèljena dejstva su kao kod mor-
(morfin oslobadja histamin), mioza. Pri du- fina. Kod novoro|en~adi izaziva slabiju respi-
òj primeni razvija se tolerancija, navikava- ratornu depresiju od morfina.
nje i zavisnost od leka. Interakcije: Kod bolesnika koji uzimaju MAO
Interakcije: fenotijazini, MAO inhibitori, i tri- inhibitore moè da izazove te{ku respirator-
cikli~ni antidepresivi potenciraju depresiju nu depresiju ili ekscitaciju, hiperpireksiju i
disanja izazvanu morfinom. (v. poglavlje III). delirijum, kao i konvulzije.
Doziranje: i.v.: 2-4 mg, maks. 10 mg/70 kg Doziranje: oralno: 50 i 100 mg, doza varira
telesne mase, dozu je mogu}e ponavljati kod od klini~ke situacije, i.v. primena 100 mg ku-
te{kih bolova (akutni infarkt miokarda na 15 pira umerene i jake bolove; doze za decu:
min), do maks. ukupne doze od mg/kg, mak- maks. 1,8 mg/kg.
simalno brzinom od 1 mg/min, uz mogu}- Upozorenje: Apstinencijalni simptomi brè
nost primene naloksona za slu~aj predozira- nastaju nego posle morfina, ali kra}e traju.
nja i pojave respiratorne depresije. U akut- Registrovani lekovi:
nom edemu plu}a dati sporo i.v. 4-6 mg, do DOLANTIN - Aventis Pharma GmbH,
maks. doze od 10 mg. Oralno se preporu~uje Nema~ka
retard oblik (tablete od 100 mg) na 12h za le-
~enje hroni~nih te{kih bolova, koji ne prolaze
N02AB03 fentanil (Fentanyl) ski pritisak i end-dijastolni pritisak leve ko-

FarKl: ANESTETIK more i pove}ava sr~ani rad. Na mi receptori-
ma, pentazocin deluje kao slab antagonist, pa
Registrovani lekovi: ga ne treba davati paralelno sa grupom mi
FENTANYL - Janssen Pharmaceutica N.V., agonista u cilju izazivanja analgezije, jer mo-
Belgija è do}i do poni{tavanja analgetskog efekta i
pojave bolova kod bolesnika.
N02AB03 fentanil (Fentanyl) Indikacije: Umereni i jaki bolovi, postopera-
DDD: TD 1,2 mg tivno, moè i kod ù~nih kolika.
Registrovani lekovi: Neèljena dejstva: Sedacija, znojenje, vrto-
DUROGESIC - Janssen Pharmaceutica N.V., glavica, mu~nina; ve}e doze izazivaju uzne-
Belgija mirenost, no}ne more, halucinacije, samo ve-
oma velike doze izazivaju respiratornu de-
presiju.
N02AC Derivati Interakcije: v. poglavlje III.
difenilpropilamina Doziranje: Parenteralno, doza od 30-60 mg
N02AC04 dekstropropoksifen odgovara dozi od 10 mg morfina; oralno 50
(Dextropropoxyphene) mg na 3-4h maks. 600 mg/dan; deca preko 1
DDD: O 0,2 g (hlorid) godine: s.c. i i.m. 1 mg/kg, i.v. 500 mcg/kg.
FarKl: OPIOIDNI ANALGETIK Upozorenje: izbegavati u porfiriji.
Opis: Od ~etiri stereoizomera, samo d-izomer Registrovani lekovi:
ima analgetski efekat, strukturno je sli~an FORTRAL - Krka, Tovarna Zdravil DD, Slove-
metadonu, manje selektivan od morfina. Lek nija
se dobro resorbuje, ali postoje znatne indivi-
dualne razlike u brzini eliminacije i postignu-
tim koncentracijama u plazmi; T/2 je 6 - 12h. N02AF Derivati morfinana
Elimini{e se metabolisanjem u jetri. N02AF01 butorfanol (Butorphanol)
Delovanje: Slabiji je analgetik od ostalih iz DDD: P 12 mg
ove grupe (oralno primenjen 2-3 puta slabiji FarKl: OPIOIDNI ANALGETIK (DERIVAT
od kodeina (90-120 mg propoksifena odgo- MORFINANA)
vara 60 mg kodeina, ili 600 mg aspirina). Opis: Butorfanol je po mnogim osobinama
Indikacije: Umereni bolovi koji ne reaguju na sli~an pentazocinu. Parenteralno primenjen u
NSAIL. ekvianalgetskim dozama izaziva sli~nu respi-
Neèljena dejstva: Ima slabiji efekat na re- ratornu depresiju kao morfin. Sli~no penta-
spiratorni centar od kodeina, velike doze mo- zocinu izaziva pove}an pritisak u plu}noj cir-
gu da provociraju konvulzije, mogu}e su ha- kulaciji i poja~an sr~ani rad. T/2 u plazmi je
lucinacije, deluzije, kardiotoksi~nost i edem 3h, koje je produèno u starosti.
plu}a.
Interakcije: v. poglavlje III.
Doziranje: Po 65 - 100 mg na 4-6h. Mogu}e
Delovanje: Deluje analgetski preko K recep-
tora, slabije deprimira respiratorni centar.
Indikacije: Bolje je koristiti ga kod akutnih
N
su kombinacije sa NAIL. nego kod hroni~nih bolova.
Neèljena dejstva: Pospanost, slabost, znoje-
nje, mu~nina; u~estalost psihomimetskih efe-
N02AD Derivati benzomorfana kata je re|a nego kod pentazocina.
N02AD01 pentazocin (Pentazocine) Interakcije: v. poglavlje III.
DDD: O P 200 mg Doziranje: Odrasli: 1-4 mg i.m. na 3-4h, ili
FarKl: OPIOIDNI ANALGETIK 0,5 - 2 mg i.v. na 3-4h.
Opis: Sintetski opioidni analgetik, sa me{ovi- Registrovani lekovi:
tim, agonisti~ko-antagonisti~kim dejstvom. MORADOL - Galenika A.D., R. Srbija
Sintetisan je u cilju iznalaènja supstance ko-
ja je dobar analgetik sa niskim potencijalom
stvaranja navike i zloupotrebe. Hemijski je N02AF02 nalbufin (Nalbufine)
derivat benzomorfana. Dobro se resorbuje DDD: P 80 mg
posle s.c., i.m. i oralne primene. T/2 je 4h, lek FarKl: OPIOIDNI ANALGETIK (ANTAGO-
se intenzivno metaboli{e u jetri. NIST MORFINA)
Delovanje: Izaziva analgeziju, sedaciju, re- Opis: Nalbufin je sintetski opioidni analgetik
spiratornu depresiju, sli~no morfinu, ali presa me{ovitim agonisti~kim/antagonisti~kim
ko K receptora. Kardiovaskularni efekti pen- dejstvom. Derivat je fenantrena, primenuje
tazocina se znatno razlikuju (podiè krvni se parenteralno, metaboli{e se u jetri T/2 je
pritisak i sr~anu frekvencu, kod bolesnika sa 5h.
koronarnom bolesti pove}ava srednji arterij-
442 specijalni deo
Delovanje: Potentan analgetik, ekvivalentan Indikacije: Ublaàvnaje postoperativnih bo-

morfinu, vezuje se za mi, kapa i delta recepto- lova, u kombinaciji sa NSAIL za hroni~ne bo-
re (selektivni kapa agonist, mi antagonist). love, kod kontraindikacija za primenu morfi-
Indikacije: Isto kao za morfin. Preporu~uje se na, moè da se primeni u akutnom infarktu
samo intrahospitalna primena, zbog izraè- miokarda.
nog dejstva na psihomotorne funkcije. Neèljena dejstva: Vrtoglavica, mu~nina, po-
Neèljena dejstva: Respiratorna depresija, vra}anje, glavobolja, opstipacija, somnolenci-
nervoza, uznemirenost, depresija, euforija, ja, stimulacija CNS-a, znojenje, dispepsija,
neobi~ni snovi, vrtoglavica, suva usta, glavo- suva usta.
bolja. Interakcije: Konvulzije sa selektivnim inhibi-
Interakcije: Mogu}e sa svim lekovima koji de- torima preuzimanja serotonina, tricikli~nim
luju depresivno na CNS i sa alkoholom, u antidepresivima, MAO inhibitorima, neuro-
smislu potenciranja respiratorne depresije. lepticima. (v. III poglavlje)
Doziranje: i.v., i.m. ili s.c. 10 mg /70 kg na 3- Doziranje: Oralno: hroni~ni bolovi po~etna
6h, maks. pojedina~na doza 20 mg, maks. doza 25 mg x 4/dan, zatim 50-100 mg na 6h,
dnevna doza 160 mg. maks. 400 mg/dan.
Upozorenje: Oprez kod povreda glave, po- Kontraindikacije: Alkoholisanost, ve} doze
gor{ava intrakranijalnu hipertenziju, prolazi hipnotika ili psihotropnih lekova, metaboli~-
placentalnu barijeru i izaziva ozbiljne bradi- ki poreme}aji, infekcije CNS-a.
kardije ploda, sa rezidualnim neurolo{kim Upozorenje: Oprez u trudno}i, kod epilepti-
o{te}enjem. Izbegavati u trudnica. ~ara, trauma glave, kod prethodno le~enih od
zavisnosti opioidima.
N02AX Opioidi, ostali Registrovani lekovi:
PROTRADON - PRO.MED.CS., ê{ka
N02AX01 tilidin (Tilidine) Republika
DDD: O P 200 mg SINTRADON - Zdravlje, R. Srbija
FarKl: ANALGETIK OPIOIDNI TRAMA 24 – Lannacher Heilmittel GmbH,
Opis: Tilidin je sintetski opioidni analgetik. Austrija
Dobro se resorbuje posle oralne primene, me- TRAMADOL - Hemofarm koncern, R. Srbija
taboli{e se u jetri u aktivni metabolit nortili- TRODON - Zorka Pharma, R. Srbija
din, koji se izlu~uje preko bubrega. U bolesni-
ka sa BI treba smanjiti dozu ili pove}ati raz-
mak izme|u doza. N02B Ostali analgetici i
Delovanje: Sli~no morfinu deluje analgetski antipiretici
preko mi receptora, analgetski efekat je ekvi- N02BA Salicilna kiselina i derivati
valentan oralno primenjenom morfinu i traje Opis: Analgoantipiretici se koriste za le~enje
3-5h. glavobolje, prolaznih kostnih i mi{i}nih bolo-
Indikacije: Kao za morfin. va, i povi{ene telesne temperature. Mehani-
N Neèljena dejstva: Kao za morfin.
Kontraindikacije: Kao za morfin.
zam analgeti~kog delovanja zasniva se na in-
hibiciji sinteze prostaglandina blokadom ci-
klooksigenaze COX1 i COX2, a antipireti~kog,
Interakcije: Videti morfin, poglavlje III. preko centra za termoregulaciju u hipotala-
Doziranje: Odrasli: 50-100 mg (15-30 kapi) musu. Danas se u inflamatornim stanjima
na 6h. preferiraju nesteroidni anti-inflamatorni le-
Upozorenje: Trudno}a: kategorija B, izlu~uje kovi (NSAIL), a primena antipiretika smatra
se mlekom, videti morfin. se opravdanom samo kod bolesnika kojima
Registrovani lekovi: povi{ena temperatura moè na{koditi (febril-
VALORON - Hemofarm koncern, R. Srbija ne konvulzije kod dece, dekompenzacija sr-
ca). Zbog mogu}nosti Reye-ovog sindroma,
preporu~uje se da se preparati, koji sadrè
N02AX02 tramadol (Tramadol) aspirin, ne koriste kod dece mla|e od 12 go-
DDD: O P R 300 mg dina, izuzev kod juvenilnog artritisa. Ne pre-
FarKl: ANALGETIK OPIOIDNI poru~uje se primena acetilsalicilne kiseline
Opis: Opioidni analgetik, mi agonist, deluje i kod osoba sa opstruktivnim oboljenjima di-
kao slab inhibitor preuzimanja serotonina i sajnih puteva (npr. astma), kao i kod osoba
noradernalina. Posle oralne primene se do- preosetljivih na ovaj lek. U poslednje vreme,
bro resorbuje, ekstenzivno se metaboli{e u je- pove}ana je upotreba acetilsalicilne kiseline
tri, a metaboliti se izlu~uju preko bubrega, kao antiagregacionog sredstva, me|utim,
T/2 je 6,3h. mogu}i problem pri njegovoj primeni, ~ak i u
Delovanje: Opioidni analgetik, slabijeg dej- niskim dozama, je gastri~na iritacija, te se
stva od morfina, ali manje deprimira respira- preporu~uje uzimanje enterosolventnih obli-
torni centar. ka i to nakon obroka. Posebno opasna moè
biti interakcija pri istovremenoj primeni ace- nja funkcije jetre i bubrega, deca mla|a od
tilsalicilne kiseline i antikoagulantnih lekova 12 godina (osim kod juvenilnog artritisa).
(npr. varfarin i heparin). Paracetamol je po Neèljena dejstva: Goru{ica, mu~nina, po-
efikasnosti sli~an aspirinu, ali ne ispoljava vra}anje, iritacija sluznice èluca, erozija i kr-
antiinflamatorno delovanje i manje deluje vavljenje u gastrointestinalnom traktu, aler-
nadraàjno na èludac. Primenjuje se kod po- gijske reakcije, poreme}aji funkcije jetre (po-
vi{ene telesne temperature u dece posle imu- rast transaminaze) i funkcije bubrega, hipo-
nizacije (npr. posle primene vakcine morbili- glikemija, Reyov sindrom (encefalopatija i
rubeola-parotitis). Predoziranje paracetamo- masna degenaracija jetre) u dece i adolesce-
la moè biti veoma opasno, s obzirom da mo- nata.
è izazvati te{ko o{te}enje jetre, koje se po- Interakcije: Efekte acetisalicilne kiseline po-
nekad ne moè uo~iti tokom prvih 4-6 dana. ja~avaju nesteroidni antiinflamatorni lekovi,
Pri produènoj primeni, moè se ispoljiti i kortikosteroidi, metotreksat, antikoagulansi,
akutni pankreatitis. Metamizol natrijum (no- alkohol, metroklopramid i probenrecid, a
raminofenazon ili dipiron) ispoljava sna`nije smanjuju antacidi koji sadrè jedinjenja mag-
analgeti~ko delovanje u odnosu na acetilsali- nezijuma i aluminijuma i bikarbonati. Acetil-
cilnu kiselinu i paracetamol. salicilna kiselina smanjuje efekte ACE inhibi-
Neèljena dejstva: Najozbiljnija neèljena tora, antagonista aldosterona, diuretika i uri-
dejstva, koja se mogu ispoljiti pri primeni me- kozurika, a poja~ava efekte valproata, digok-
tamizola su agranulocitoza (nagli pad leuko- sina, barbiturata i litijuma.
cita nezavisan od primenjene doze), aplasti~- Doziranje: Kao analgoantipiretik: 300-900
na anemija i {ok. mg svakih 4-6 h ako je potrebno, maksimal-
no 4 g/dan. Kao antireumatik: Odrasli, 300-
N02BA01 acetilsalicilna kiselina 1000 mg na 4h, maksimalno u akutnim sta-
(Acetylsalicyclic acid ) njima 8 g/dan. Deca, juvenilni artritis, do 80
mg/kg/dan podeljeno u 5-6 doza, u akutnim
DDD: O R 3 g; P 1 g (ra~unato kao egzacerbacijama do maksimalno 130 mg/kg.
lizinacetilsalicilat) Profilaksa cerebrovaskularnih ili kardiova-
FarKl: ANALGOANTIPIRETIK skularnih oboljenja i prete}ih tromboza: 50-
Delovanje: Acetilsalicilna kiselina je neselek- 300 mg/dan. Lek uzimati sa hranom.
tivni inhibitor enzima cikllooksigenaza, {to Upozorenje: Oprez kod pacijenata sa ast-
posljedi~no smanjuje koncentraciju prosta- mom, alergijom, o{te}enom funkcijom jetre
glandina, koji pokre}u inflamaciju - nespeci- ili bubrega, dehidrataciojm, u starih osoba.
fi~ni odbrambeni odgovor organizma. Lek Kao analgetik ne koristiti duè od 5-10 dana,
deluje antiinflamatorno, analgeti~ki, antipi- a kao antipiretik ne duè od 3 dana. Primena
reti~ki i antiagregacijski. Mehanizam delova- leka u tre}em trimestru trudno}e moè pro-
nja: duìti gestaciju, oteàti poro|aj, izazvati he-
- antiiflamatorno: ko~i sisntezu prostaglandi- moragiju u majke i deteta ili kod fetusa uzro-
na koji indukuju prvi korak u zapaljenju -
pove}ava propustljivost kapilara;
- analgeti~ko: smanjena osetljivost perifernih
kovati prerano zatvaranje arterijskog duktu-
sa, {to ima za posledicu plu}nu hipertenziju.
N
nerava na algogeni efekt medijatora zapa- ACETISAL PH 8 - Galenika A.D., R. Srbija
ljenja ACETYSAL - Jugoremedija, R. Srbija
- antipireti~ko: inhibicija sinteze prostaglan- ALKA SELTZER - Bayer Pharma D.O.O., Slo-
dina u termoregulacionom centru u hipota- venija
lamusu - prostaglandini su medijatori hiper- ANBOL - Galenika A.D., R. Srbija
pireksije ANDOL - Pliva Hrvatska D.o.o., Hrvatska
- antiagregacijsko: ireverzibilna blokada sin- ASK PH8 - Habit Pharm A. D., R. Srbija
teze tromboksana u trombocitima. ASPIRIN - Bayer Pharma D.O.O., Slovenija
Indikacije: Blagi i umereni bolovi razli~itog ASPIRIN Direct - Bayer Pharma D.O.O.,
porekla (artralgija, mijalgija, neuralgija, gla- Slovenija
vobolja, zubobolja, dismenoreja, postopera- ASPIRIN Protect - Bayer Pharma D.O.O.,
tivni posttraumatski bol, upalni, degenarativ- Slovenija
ni i vanzglobni reumatizam); povi{ena tele- COR-AS 100 - Zdravlje, R. Srbija
sna temperatura, profilaksa cerebrovaskular- MIDOL - Hemofarm, R. Srbija
nih i kardiovaskularnih oboljenja i prate}ih
tromboza. N02BA01 lizinacetilsalicilat (Lysine
Kontraindikacije: Preosetljivost na lek, he- acetylsalicylate)
moragi~na dijateza, gastri~ni ili duodenalni
DDD: P 1 g
ulkus, trudno}a naro~ito zadnji trimestar, do-
jenje (doze ve}e od 300 g/dan), te{ka o{te}e- FarKl: ANALGETIK
444 specijalni deo
deluje analgeti~ki i antipireti~ki, a nema ana-

N02BA51 acetilsalicilna kiselina, tiinflamatorno antiagregacijsko dejstvo.
askorbinska kiselina Indikacije: Bolovi razli~ite etiologije i lokali-
(Acetylsalicylic acid, zacije (glavobolja, zubobolja, nauralgija, po-
ascorbic acid) stoperatovni bol, bolovi u mi{i}ima i zglobo-
vima, dismenoreja), povi{ena telesna tempe-
FarKl: ANALGOANTIPIRETIK
ratura, zamena za salicilate kada postoji
Registrovani lekovi: ograni~enje za njihovu upotrebu (dispepsija,
ASPIRIN PLUS C - Bayer Pharma D.O.O., ulkusna bolest, u toku antikoagulantne tera-
Slovenija pije). U de~jem uzrastu koristi se kod bolova
MIDOL C - Hemofarm, R. Srbija zbog nicanja zuba, prehladne groznice, infek-
UPSARIN C - UPSA Laboratories, Francuska cije kao {to su morbili, pertusis, vari~ela i za-
u{njaci. Preporu~uje se i terapija postvakci-
N02BA51 acetilsalicilna kiselina, nacione pireksije.
kofein, askorbinska Kontraindikacije: Preosetljivost na lek, o{te-
kiselina }enje jetre ili te{ko o{te}enje bubrega.
FarKl: ANALGOANTIPIRETIK Neèljena dejstva: Retko mu~nina, povra}a-
nje, ko`ni osip i druge alergijske reakcije, ve-
Registrovani lekovi: oma retko trombocitopenija, leukopenija,
RING N - Heinrich Mack Nachf, Nema~ka pancitopenija, agranulocitoza, pankreatitis.
Doziranje: Odrasli: 500-1000 mg na 4-6 h,
N02BA51 acetilsalicilna kiselina, maksimalno 4 g/dan. Deca: do 3 meseca, 5-
paracetamol, kofein 10 mg/kg; 3 meseca - 1 godina, 60-120 mg 1-
(Acetylsalicylic acid, 4 puta dnevno; 1-5 godina, 120-250 mg 1-4
paracetamol, caffeine) puta dnevno; 6-12 godina 250-500 mg 1-4
puta dnevno. Deca dobijaju maksimalno 4
doze u toku 24 sata.
Registrovani lekovi: Upozorenje: Oprez kod pacijenata sa o{te}e-
KOMBIKAF - B.G. Pharm, R. Srbija nom funkcijom jetre i bubrega, kod istovre-
OLDON - Zdravlje, R. Srbija menog uzimanja sa lekovima koji deluju po-
tencijalno hepatotoksi~no, kod ovisnosti o al-
N02BA51 acetilsalicilna kiselina, koholu, tako|e i kod pove}anog intrakrani-
paracetamol, kodein jalnog pritiska ili o{te}enja mozga. Paraceta-
(Acetylsalicylic acid, mol ne treba, bez konsultovanja sa lekarom,
upotrebljavati duè od 7 dana kod odraslih ili
paracetamol, codeine) 3 dana kod dece. O daljoj terapiji odlu~uje le-
FarKl: ANALGOANTIPIRETIK kar.
Registrovani lekovi: U dozama ve}im od 150 mg/kg paracetamol
DIKALM - Fam Pharm, R. Srbija moè izazvati te{ko o{te}enje jetre.
N N02BB Pirazoloni
EFFERALGAN - Bristol Myers – Squibb, V.
N02BB02 metamizol natrijum Britanija
(noraminofenazon) FEBRICET - Hemofarm, R. Srbija
MIRALGIN – Hemofarm koncern - Zorka
(Metamizole sodium) Pharma, R. Srbija
DDD: O P R 3 g PANADOL - GlaxoSmithKline Export Ltd.,
FarKl: ANALGOANTIPIRETIK V.Britanija
Registrovani lekovi: PARACET - Zdravlje, R. Srbija
ANALGIN - Alkaloid A.D., Makedonija PARACETAMOL - Galenika A.D., R. Srbija
ANALGIN – Srbolek, R. Srbija PARACETAMOL - Remevita D.o.o., R. Srbija
BARALGIN M - Jugoremedija, R. Srbija PARACETAMOL - Sigmafarm, R. Srbija
NOVALGETOL - Galenika A.D., R. Srbija PCM - HEMOFARM - Hemofarm kon., R.
Srbija
SANICET - Sanitarija, R. Srbija
N02BE Anilidi N02BE51 paracetamol,
N02BE01 paracetamol propifenazon, kofein
(Paracetamol)
DDD: O R P 3 g KOFAN INSTANT - Bosnalijek, FBiH
Dejstvo: Paracetamol je inhibitor COX-3 koji
se nalazi u centralnom nervnom sistemu. Lek
N02BE51 paracetamol, askorbinska kao {to su: diklofenak, flurbiprofen, ibupro-

kiselina (Paracetamol, fen, naproksen, kao i tolfenaminska kiselina
ascorbic acid) (koja je u V. Britaniji i registrovana samo za
FarKl: ANALGOANTIPIRETIK le~enje akutnog napada migrene). Danas se
ergot alkaloidi (ergotamin) manje koriste, s
Registrovani lekovi: obzirom na to da mogu uzrokovati slede}e
EFFERALGAN C - UPSA Laboratories, neèljene efekte: povra}anje, abdominalni
Francuska bol, mi{i}ni gr~evi, „ergot glavobolja“. Ergo-
FEBRICET C - Hemofarm, R. Srbija tamin treba izbegavati kod bolesnika sa cere-
FEBIT C - Pharmanova Co., R. Srbija brovaskularnim ili kardiovaskularnim obolje-
njem. Njegovu upotrebu treba ograni~iti na
N02BE51 paracetamol, kofein najvi{e dva puta mese~no i ne treba ga propi-
(Paracetamol, caffeine) sivati u profilakti~ke svrhe, ve} samo kod
FarKl: ANALGOANTIPIRETIK akutnog napada migrene ili klaster glavobo-
lje.
Registrovani lekovi: Ukoliko je terapija sa navedenim lekovima
BOLKOM - Pharmanova Co, R. Srbija neadekvatna, akutni napad moè se tretirati
KOFAMEKS - Fam Pharm, R. Srbija sa specifi~nim antimigrenicima poput selek-
KOMBINOVANI PRA[AK PROTIV BOLOVA - tivnih agonista 5-HT1-receptora (tzv. Ñtripta-
„Ivan~i} i sinovi“, R. Srbija niì). Sumatriptan i zolmitriptan se mogu pri-
PANADOL EXTRA - GlaxoSmithKline Export meniti u toku faze akutnog napada migrene
Ltd., V. Britanija u kojoj je glavobolja ve} prisutna. Ove lekove
SARIDON - F. Hoffmann-La Roche, [vajcar- treba primenjivati u slu~ajevima gde terapija
ska konvencionalnim analgeticima ili antireuma-
ticima nije zadovoljavaju}a. Pri primeni ovih
N02BE51 paracetamol, kofein, lekova, mogu se ispoljiti slede}i neèljeni
kodein efekti: ose}aj pe~enja, toplote, teìne, priti-
FarKl: ANALGOANTIPIRETIK ska i teskobe u bilo kom delu tela (uklju~uju-
}i `drelo i grudi), zatim vrtoglavica, slabost,
Registrovani lekovi: mu~nina i povra}anje. Agoniste 5-HT1-recep-
CAFFEBOL - Hemofarm koncern “Zorka tora treba oprezno primenjivati kod osoba sa
Pharma”, R. Srbija predispozicijom oboljenja koronarne arterije,
odnosno, postoje}im sr~anim oboljenjem.
N02BE51 paracetamol, kofein, Kontraindikovani su kod bolesnika sa ishe-
kodein, propifenazon mijskim oboljenjem srca, infarktom miokar-
(Paracetamol, caffeine, da, koronarnim vazospazmom, nekontrolisa-
nom hipertenzijom, cerebrovaskularnim i pe-
codein, propyphenazone) rifernim vaskularnim oboljenjima, o{te}e-
FarKl: ANALGOANTIPIRETIK njem jetre i u periodu trudno}e i dojenja.
CAFFETIN - Alkaloid A.D., Makedonija
Kod u~estalih napada migrene, prvo treba is-
pitati faktore koji provociraju napade, kao {to
N
su npr. stres, ishrana (~okolada, sir, alkohol),
oralni kontraceptivi. Profilaksa migrene je
N02BG Ostali analgetici i neophodna kod bolesnika koji imaju vi{e od
antipiretici jednog akutnog napada mese~no. Za profi-
N02BG02 rimazolijum laksu se moè koristiti jedan od slede}a ~eti-
DDD: O 900 mg ri razli~ita leka: beta-adrenergi~ki blokatori
FarKl: ANALGETIK (propranolol), tricikli~ni antidepresivi ~ak i
kad bolesnik nema depresiju (amitriptilin),
pizotifen (antagonist histaminskih i seroto-
N02C Antimigrenici ninskih receptora sli~an tricikli~nim antide-
Opis: Terapija akutnog napada migrene zavi- presivima) i natrijum valproat. Hroni~na pri-
si od odgovora na prethodno le~enje i ozbilj- mena bilo koga od navedenih lekova, nije po-
nosti samog napada. Jednostavni analgetici, èljna, ve} se potreba za produènjem terapi-
kao {to su acetilsalicilna kiselina i paraceta- je procenjuje svakih 6 meseci.
mol (u brzo rastvorljivom ili efervescentnom
obliku), mogu biti efikasni, uz istovremenu
primenu antiemetika (metoklopramid, dom-
peridon). Me|utim, kako je tokom napada N02CA Ergot alkaloidi
migrene peristaltika smanjena, resorpcija N02CA01 dihidroergotamin
ovih analgetika moè biti odloèna, a time i
DDD: O P 4 m; N 1 mg
njihova efikasnost. Umesto njih, mogu se ko-
ristiti i nesteroidni antiinflamatorni lekovi FarKl: VAZOKONSTRIKTOR (ADRENERGIK)
446 specijalni deo
N02CA02 ergotamin receptorima; ima veliki afinitet i za 5-HT1F

receptore, {to bi moglo doprineti mehanizmu
DDD: O P R SL,
dejstva kod migrene. Eletriptan ima mali afi-
INH. AEROSOL 4 mg nitet za rekombinantne humane 5-HT1A, 5-
FarKl: VAZOKONSTRIKTOR HT1B,, 5-HT1E i 5-HT7 receptora. Efikasnost
preparata u terapiji akutnog napada migrene
N02CA51 dihidroergotamin, kofein i ublaènje glavobolje po~inje samo posle 30
FarKl: ANTIMIGRENIK min. posle uzimanja leka. Tako|e efikasno
ublaàva sekundarne simptome i znake mi-
grene kao nauzeja, povra}anje, fotofobija i
N02CA52 ergotamin, dimenhidrinat fonofobija. Resorbuje se brzo posle oralne
(difenhidramin), kofein primene, a bioraspoloìvot je oko 50% usled
FarKl: ANTIMIGRENIK metabolizma pri prvom prolasku kroz jetru.
Registrovani lekovi: Maks. koncentracije u plazmi se postiù za
SYNCAPTON - Dr Till Strallhofer Arzneimit- 1,5 sat; masna hrana pove}ava resorpciju; za
tel, Austrija proteine plazme se vezuje 85%; metaboli{e
se u jetri posredstvom CYP3A4 izoenzima.
Eliminacija prete`no zavisi od hepati~kog kli-
N02CA52 propifenazon, kofein, rensa (90%), a u manjoj meri od renalnog
kamilofin, mekloksamin, klirensa, a poluvreme eliminacije eletriptana
ergotamin je oko 4 sata. Metaboliti eletriptana se izlu~u-
Registrovani lekovi: ju preko mokra}e 55% i preko stolice 45%.
AMIGREN - Bosnalijek, FBiH Indikacije: Akutni napadi migrene, sa aurom
ili bez aure.
Kontraindikacije: Preosetljivost na eletriptan
N02CC Selektivni agonisti ili ostale sastojke preparata; te{ka insuficijen-
serotoninskih receptora cija bubrega i jetre; umerena i te{ka hiperten-
(5-HT1) zija ili nele~ena blaga hipertenzija; bolesnici
N02CC01 sumatriptan (Sumatriptan) sa potvr|enom koronarnom bolesti srca,
uklju~uju}i ishemijsku bolest srca (angina
DDD: O 50 mg; P 6 mg; N 20 mg;
pektoris, raniji infarkt miokarda ili potvr|ena
R 25 mg asimptomatska ishemija); Prinzmetal-ova an-
FarKl: ANTIMIGRENIK (SELEKT. AGONIST gina; aritmije srca ili hroni~na insuficijencija
5-HT1 RECEPTORA) srca; bolesti perifernih arterija; cerebrova-
Registrovani lekovi: skularne bolesti; istovremena upotreba dru-
IMIGRAN - GlaxoSmithKline Export Ltd., V. gih triptana, agonista 5-HT1 receptora.
Britanija Neèljena dejstva: blaga su ili umerena: po-
spanost, vrtoglavica, parestezija, nauzeja,
N N02CC03 zolmitriptan
(Zolmitriptan)
DDD: O 2,5 mg
malaksalost, tegobe u grudima (bol, stezanje,
pritisak), glavobolja, bol u abdomenu i le|i-
ma, groznica, stezanje u gu{i, crvenilo, palti-
pacije, tahikardije, nauzeja, suvo}a usta, dis-
FarKl: ANTIMIGRENIK (SELEKT. AGONIST pepsija, mi{i}ne: mijalgija, mijastenija, hipo-
5-HT1 RECEPTORA) estezija, faringitis, preznojavanje. Retko se
Registrovani lekovi: mogu javiti: slabost, otok lica, periferne va-
ZOMIG - Astra Zeneca UK Limited, V. skularne bolesti, dijareja, anoreksija i glosi-
Britanija tis; è| i periferni edemi; bolovi u zglobovi-
ma i kostima; tremor, hipertenzija, poreme-
}aj mi{ljenja, agitacija, nesanica, konfuzija,
N02CC04 rizatriptan (Rizatriptan) ataksija, euforija, hipokinezija, poreme}aji
DDD: O 10 mg govora, depresija i stupor; dispneja, rinitis,
FarKl: ANTIMIGRENIK (SELEKT. AGONIST oteàno disanje i zevanje; osip i svrab; bolo-
5-HT1 RECEPTORA) vi u u{ima i o~ima, fotofobija, poreme}aji
Registrovani lekovi: ukusa, zujanje u u{ima i suzenje; poreme}aj
MAXALT - Merck Sharp & Dohme Idea mokrenja.
(MSD), [vajcarska Interakcije: istovremena upotreba eletriptana
sa: eritromicinom, klaritromicinom, ketoko-
N02CC06 eletriptan (Eletriptan) nazolom, itrakonazolom, indinavirom ili nel-
finavirom dovodi do pove}anja koncentracije
DDD: O 40 mg eletriptana u plazmi, {to je pra}eno produè-
FarKl: ANTIMIGRENIK njem poluvremena eliminacije eletriptana
Delovanje: Eletriptan je selektivni agonist na (izbegavati istovremenu upotrebu).
vaskularnim 5-HT1B i neuronalnim 5-HT1D
Doziranje: Za odrasle osobe od 18-65 godina napada ili ~ak posle uo~avanja mioklonusa.
preporu~uje se po~etna doza od 40 mg. Ta- Dijagnoza Lennox-Gastaut-ovog sindroma
bletu treba progutati celu sa vodom. Ako se podrazumeva slabo reagovanje na sve antie-
glavobolja ponovi u toku 24 sata posle inici- pileptike, u kom slu~aju ima opravdanja za
jalnog ublaènja tegoba, druga tableta iste ja- primernom felbamata, uprkos zna~ajnom ri-
~ine efikasno ublaàva glavobolju. Maks. do- ziku od fatalne aplasti~ke anemije i hepato-
za eletriptana je 80 mg. Kod blage i umerene toksi~nosti, dok dijagnoza Westovog sindro-
insuficijencije jetre, ne treba smanjiti dozu, a ma omogu}ava ciljanu primenu vigabatrina
kod te{ke insufcijencije jetre, eletriptan je sa dobrom kontrolom napada, uprkos sazna-
kontraindikovan. Kod blage i umerene insufi- nju o progresivnom o{te}enju vida pri hroni~-
cijencije bubrega po~etna doza je 20 mg, a noj primeni.
maks. dnevna doza je 40 mg eletriptana, jer Me|utim, kod mnogih bolesnika nije mogu}e
se kod tih bolesnika poja~avaju dejstva na da se postavi sindromska dijagnoza epilepsi-
krvni pritisak, a u te{koj insuficijenciji bubre- je. Sa druge strane, kod skoro svih bolesnika
ga je kontraindikovan. je mogu}e da se postavi dijagnoza tipa napa-
Predoziranje: U slu~aju predoziranja (hiper- da. Za klasifikovanje tipa napada, potreban je
tenzija i drugi ozbiljniji kardiovaskularni detaljan opis napada i EEG karakteristika ko-
simptomi), treba primeniti adekvatne mere. je ga prate. Klasifikacija tipova napada pred-
Poluvreme eliminacije eletriptana je oko 4 sa- stavlja aproksimaciju svih realno postoje}ih
ta, te monitoring bolesnika i primenu op{tih tipova i zavisi od konsenzusa ve}ine ekspera-
mera, treba nastaviti, bar, 20 sati ili dok se ta. Iako je u pripremi predlog nove klasifika-
odràvaju znaci i simptomi predoziranja. Ni- cije, trenutno je u upotrebi Me|unarodna
je poznato kakav efekat na koncentraciju ele- klasifikacija epilepti~kih napada iz 1981. go-
triptana u plazmi imaju hemodijaliza ili pe- dine. Svi napadi se dele u dve velike grupe: u
ritoneumska dijaliza. grupu fokalnih (parcijalnih) napada kod kojih
je bar u po~etku epilepti~kim pra`njenjem
Upozorenje: Ne preporu~uje se upotreba kod zahva}en samo deo mozga i grupu generali-
osoba starijih od 65 godina, kod adolescena- zovanih napada kod kojih je od samog po~et-
ta (12-17 godina), niti kod dece (6-12 godi- ka zahva}en ve}i deo mozga.
na), jer lek nije ispitan u ovim populacijama.
Pregled epilepti~kih napada po grupama:
Registrovani lekovi: 1. Fokalni (parcijalni) napadi
RELPAX - Pfizer H.C.P. Corporation, SAD jednostavni parcijalni
kompleksni parcijalni
N02CX Ostali antimigrenski sekundarno generalizovani
preparati 2. Generalizovani napadi
N02CX01 pizotifen absence (tipi~ni, atipi~ni)
DDD: O 1,5 mg miokloni~ki
FarKl: ANTIMIGRENIK kloni~ki
toni~ki
toni~ko-kloni~ki
N
atoni~ki
3. Neklasifikovani napadi
N03 ANTIEPILEPTICI nedovoljno podataka
Analogno klasifikaciji tipova napada, mogu}e
je da se klasifikuju i antiepilepti~ki lekovi na
Opis: Farmakoterapija predstavlja najva`niji lekove za parcijalne i one za generalizovane
na~in le~enja bolesnika sa epilepsijom. Cilj napade. S obzirom da ve}ina lekova za gene-
le~enja je spre~avanje recidiva epilepti~kih ralizovane napade deluje i na parcijalne na-
napada bez provociranja zna~ajnih neèlje- pade, klasifikacija je, unekoliko, izmenjena,
nih dejstava. pa se antiepilepti~ki lekovi dele na lekove
Klasifikacija antiepilepti~kih lekova uskog i lekove {irokog spektra. Lekovi uskog
Pouzdana dijagnoza je presudna za uspe{no spektra deluju ili samo na parcijalne napade
le~enje epilepsije. Trenutno, najvi{e podataka (bez ili sa sekundarno generalizovanim to-
o raznim va`nim karakteristikama epilepsije, ni~ko-kloni~kim napadima) ili samo na ap-
uklju~uju}i i reagovanje na terapiju, daje nji- sansne napade. Lekovi {irokog spektra deluju
hova sindromska klasifikacija. Na primer, dina parcijalne (bez ili sa sekundarno generali-
jagnoza benigne rolandi~ne epilepsije nalaè zovanim toni~ko-kloni~kim napadima), ap-
potrebu za pra}enjem, ali ne i za neposred- sansne, miokloni~ke, toni~ke, atoni~ke i pri-
nim le~enjem, dok dijagnoza juvenilne mio- marno generalizovane toni~ko-kloni~ke na-
kloni~ke epilepsije nalaè potrebu primene pade. Ipak, neki lekovi {irokog spektra ne de-
lekova ve} posle prvog velikog epilepti~kog
448 specijalni deo
Tabela 2.12.2: [irina spektra pojedinih antiepilepti~kih lekova
Tipovi napada na koje lek deluje Lekovi

[irok spektar: Svi tipovi napada valproati, benzodiazepini (klobazam)
[irok spektar: Svi tipovi napada izuzev
lamotrigin
miokloni~kih
[irok spektar: Svi tipovi napada izuzev fenobarbiton, primidon, topiramat,
absence levetiracetam, zonisamid, felbamat*
Uzak spektar: Parcijalni i sekundarno karbamazepin, okskarbazepin, gabapentin, feni-
generalizovani napadi toin, tiagabin
Uzak spektar: Parcijalni i sekundarno
vigabatrin*
generalizovani napadi, Westov sindrom
Uzak spektar: Absence napadi etosuksimid, metsuksimid, acetazolamid, sultiam
* - zbog neèljenih dejstava koriste se samo pod posebnim uslovima
luju na neke od tipova napada, dok na ve}i- ceptor. Ovo vezivanje uzrokuje slobodno uti-
nu tipova deluju (Tabela 2.12.2.). canje jona Cl– u neuron sa posledi~nom hi-
Ako je mogu}e da se pouzdano postavi dijag- perpolarizacijom njegove membrane. Pri vi-
noza parcijalnih ili apsansnih napada, najbo- sokim koncentracijama inhibira volta`no za-
lje je da se terapija zapo~ne lekom uskog visne Na+ kanale, a pri vrlo visokim, direkt-
spektra koji je selektivan za taj tip napada. no hiperpolarizuje }elijsku membranu. U po-
Ukoliko nije mogu}e da se postavi pouzdana re|enju sa drugim barbituratima, fenobarbi-
dijagnoza tipa napada, najbolje je da se tera- ton je selektivniji antikonvulziv sa blagim se-
pija zapo~ne lekom {irkog spektra koji }e dativnim efektom usled podudaranja vredno-
„pokriti“ ve}inu mogu}nosti. Na kraju, le~e- sti konstante disocijacije fenobarbitona i pH
nje bolesnika sa primarno generalizovanim ekstracelularne te~nosti od 7,4, {to omogu}a-
napadima u svakom slu~aju, mora da se spro- va koncentrisanje fenobarbitona u zoni epi-
vodi lekovima {irokog spektra, s obzirom da leptogenog fokusa u kome je pH ekstracelu-
ni jedan lek uskog spektra ne deluje samo na larne te~nosti nià. Za razliku od benzodiaze-
njih. pina, na njegovo antikonvulzivno dejstvo se
ne razvija tolerancija.
N03A Antiepileptici Indikacije u epileptologiji: Fenobarbiton ima
spektar dejstva srednje {irine, jer, pored dej-
Opis: Danas raspolaèmo sa 16-tak antiepi- stva na parcijalne napade sa ili bez sekundar-
lepti~kih lekova registrovanih za terapiju epi- ne generalizacije, deluje i delom na primarno
lepsije registrovanih u ve}ini zemalja sveta. generalizovane toni~ko-kloni~ke i miokloni~-
N Odluka o izboru leka, kako za po~etno, tako

i za dalje le~enje je te{ka, broj mogu}nosti u
monoterapiji je veliki (16), u diterapiji ogro-
ke napade. Pri i.v. primeni je efikasan za
akutno prekidanje svih tipova epilepti~kog
statusa.
man (120), a u politerapiji nesaglediv.
Indikacije van epileptologije: Koristi se za
ublaàvanje alkoholnog apstinencijalnog sin-
N03AA Barbiturati i derivati droma, hiperbilirubinemije novoro|en~eta i
N03AA02 fenobarbital tremora.
(fenobarbiton) Efikasnost: Antiepilepti~ka snaga se smatra
velikom, iako randomizovane klini~ke studije
(Phenobarbital) nisu nikad sprovedene.
DDD: O P 0,1 g Neèljena dejstva: Terapijska {irina je mala,
FarKl: ANTIEPILEPTIK, ANTIKONVULZIV pa ~ak i u minimalnim dozama dugoro~no is-
Uvod: Fenobarbiton je, od 1912. godine, ka- poljava negativan kognitivni uticaj. Kod 5-
da je uveden, do danas zadrào va`no mesto 20% bolesnika javlja se poreme}aj vezivnog
u le~enju bolesnika sa epilepsijom. U nerazvi- tkiva sa razvojem Dipitrenove kontrakture,
jenim zemljama, predstavlja jedini, a u razvi- „sindroma sle|enog ramena“, palmarnih no-
jenim, vaàn antiepilepti~ki lek. Postoji u ob- dula, plantarnih fibroma, otoka kolenih bur-
liku tableta za oralnu i ampula za intraven- zi i difuznih zglobnih bolova.
sku i intramuskularnu primenu. Akutna neèljena dejstva: Somnolencija, le-
Mehanizam dejstva: Fenobarbiton se vezuje targija, vrtoglavica, ataksija, dizartrija, diplo-
za alosteri~ki izmenjivo mesto GABA-A re- pije, sopor, koma (produèna).
ceptora i dovodi do pove}anja srednjeg vre- Hroni~na neèljena dejstva: Zna~ajne kogni-
mena tokom kojeg su hloridni kanali otvore- tivne smetnje (o{te}enje pam}enja i pa`nje
ni pri svakom vezivanju GABA za GABA-A re- usled sedativnog efekta: smanjenje IQ, dej-
stvo traje mesecima posle ukidanja leka), epilepti~ko dejstvo. Upotrebljava se u obliku
somnolencija (tolerancija kod odraslih), psi- tableta za oralnu primenu.
ho-motrorno usporenje, hiperaktivno i ereti~- Mehanizam dejstva: Primidon inhibira volta-
no pona{anje dece i starih, depresija kod od- `no zavisne Na+ kanale.
raslih, sindrom sle|enog ramena, Dipitreno- Indikacije u epileptologiji: Primidon deluje
va kontraktura, manji dizmorfizam lica, pore- na parcijalne napade bez i sa generalizacijom
me}aj metabolizma vitamina K, D, folata, i ima spektar dejstva srednje {irine. Ipak, de-
kalcijuma i polnih hormona, osteomalacija, luje i na miokloni~ke napade, a koristan je i
megaloblastna anemija, smanjenje libida, im- za suzbijanje tremora izazvanog drugim anti-
potencija, tolerancija, zavisnost, apstinenci- epilepti~kim lekovima.
jalni sindrom.
Indikacije van epileptologije: Koristi se za
Idiosinkratska neèljena dejstva: Pogor{anje ublaàvanje tremora i nevoljnih pokreta.
akutne intermitentne porfirije, ko`ni osip
Efikasnost: Efikasnost je, sli~no fenobarbito-
(3%), antiepilepti~ki hipersenzitivni sin-
nu, velika, ali neproverena u randomizova-
drom: ozbiljna ko`ni osip (0,1%), hepatitis
nim studijama.
(retko).
Neèljena dejstva: Pospanost i neurotoksi~na
Kontraindikacije: Alergija na fenobarbiton,
neèljena dejstva su ~esti, a idiosinkratske re-
akutna intermitentna porfirija.
akcije retke. Akutna neèljena dejstva: Som-
Farmakokinetika: Fenobarbiton je snaàn in- nolencija, vrtoglavica, ataksija, dizartrija, na-
duktor metabolizma drugih supstanci i dovo- uzeja diplopije (izraèno pri uvo|enju, kasni-
di do klini~ki zna~ajnih interakcija, te ima ve- je tolerancija), sopor, produèna koma.
oma nepovoljan farmakokinetski profil (vide-
Hroni~na neèljena dejstva: Zna~ajne kogni-
ti deo o interakcijama).
tivne smetnje (o{te}enje pam}enja i pa`nje
Prakti~nost i komfor: Poluìvot je dug i u usled sedativnog efekta; smanjenje IQ), sin-
proseku iznosi 100 ~asova, {to omogu}ava da drom sle|enog ramena, Dipitrenova kontrak-
se primenjuje komforno samo u jednoj dnev- tura, poreme}aj metabolizma vitamina K i D
noj dozi. i polnih hormona, impotencija, somnolencija
Doziranje: Kod odraslih, terapija moè da se (tolerancija kod odraslih), zavisnost, apsti-
zapo~ne sa 50 mg fenobarbitona dnevno. nencijalni sindrom.
Prose~na hroni~na oralna doza je 3-4 Idiosinkratska neèljena dejstva: Pogor{anje
mg/kg/dan kod dece mla|e od 3 godina i 1- akutne intermitentne porfirije, ko`ni osip
4mg/kg/dan kod starije dece i odraslih. Tera- (5%), antiepilepti~ki hipersenzitivni sin-
pijski nivo u plazmi je izme|u 15-40 mg/l. drom.
Daje se jednokratno, u ve~ernjoj dozi (kod
Kontraindikacije: Alergija na primidon, akut-
odraslih u proseku od 100 mg), ili, ~ak, zbog
na intermitentna porfirija.
duga~kog poluìvota, i jedanput svaki drugi
dan. Ukoliko je za suzbijanje napada potreb- Farmakokinetika: Primidon se razlaè na ak-
na doza ve}a od 100 mg, zbog izraènih ne- tivne metabolite koji interreaguju i me|u so-
bom i sa drugim lekovima, te mu je farmako-
èljenih dejstava bolje je da se bolesnik pre-
vede na drugi lek.
Indikacije u posebnim grupama bolesnika:
kinetika nepovoljna
N
Fenobarbiton nije dobar izbor za le~enje bo- Prakti~nost i komfor: Komfor le~enja nije ve-
lesnika sa komorbiditetom, drugom hroni~- liki zbog potrebe da se primenjuje u 2-3
nom terapijom, kod dece i starih osoba, te dnevne doze.
mu je univerzalnost primene ograni~ena. Doziranje: Terapijski nivo primidona u pla-
Zaklju~ak: Iako mnogi bolesnici sa uspehom zmi je 7-15 mg/l. Pri nivou primidona od 12
koriste u pro{losti propisan fenobarbiton, mg/l obi~no se uspostavi i nivo fenobarbito-
zbog zna~ajnih neèljenih dejstava, danas na od 15 mg/l {to ima aditivni efekat na kon-
predstavlja lek I izbora za le~enje bolesnika sa trolu napada. Terapija se po~inje sa vrlo ma-
parcijalnim i sekundarno generalizovanim lim dozama (oko 1-1,8 mg/kg, tj. 62,5-125
napadima. mg) i postepeno pove}ava na svaka 3 dana,
jer je sa naglom primenom ve}ih doza u~esta-
Registrovani lekovi: lost znakova akutne toksi~nosti prevelika.
FENOBARBITON - Galenika A.D., R. Srbija Prose~na dnevna doza je oko 1000 mg (u naj-
PHENOBARBITON - Hemofarm, R. Srbija manje 2 dnevne doze), dok doze preko 1500
mg ne treba davati zbog zna~ajnih neèljenih
N03AA03 primidon (Primidone) dejstava. Mogu}a je nagla zamena fenobarbi-
DDD: O 1,25 g tona primidonom (kao i obratno), tako {to se
FarKl: ANTIEPILEPTIK, ANTIKONVULZIV svakih 60 mg fenobarbitona zameni sa 250
mg primidona. U takvom slu~aju se znaci tok-
Uvod: Primidon i njegovi metaboliti (feno-
si~nosti, po pravilu, ne javljaju.
barbital i feniletilmalonamid) pokazuju anti-
450 specijalni deo
Indikacije u posebnim grupama bolesnika: Akutna neèljena dejstva: Vrtoglavica, ataksi-

Prednost u posebnim grupama bolesnika nije ja, dizartrija, diplopije, nauzeja, povra}anje,
poznata. psiho-motorno usporenje, letargija, konfu-
Zaklju~ak: Zbog zna~ajnih neèljenih dejsta- znost, somnolencija, akutna encefalopatija (u
va i lo{eg farmakokinetskog obrasca, danas po~etku reverzibilna), paradoksalno u~esta-
predstavlja sporedan lek za le~enje bolesnika vanje napada, akutna polineuropatija (u po-
sa parcijalnim i sekundarno generalizovanim ~etku reverzibilna), sopor, koma, nevoljni po-
napadima, kao i lek drugog izbora za le~enje kreti.
miokloni~kih napada. Hroni~na neèljena dejstva: Hiperplazija gin-
giva kod dece (20-50%), dizmorfizam lica,
uve}anje nosa, usana i/ili u{iju, hirzutizam,
N03AB Derivati hidantoina akne, poreme}aj metabolizma vitamina K, D
N03AB02 fenitoin (Phenytoin) i B12, folata, kalcijuma i polnih hormona,
DDD: O P 0,3 g osteomalacija, polineuropatija, cerebelarna
FarKl: ANTIEPILEPTIK, ANTIKONVULZIV atrofija, kognitivni poreme}aji, supresija pro-
Uvod: Fenitoin je prvi antiepileptik ~ija je efi- dukcije IgA, porast ANA, plu}na fibroza, leu-
kasnost prvo pokazana u eksperimentalnom kopenija (blaga), megaloblasna anemija, ne-
modelu epilepsije izazvane maksimalnim pouzdani testovi na tiroidne, adrenalne i pol-
elektro{okom 1937. godine. To je prvi lek ne hormone, kognitivne smetnje (o{te}enje
kod koga je pokazano da antiepilepti~ko dej- pam}enja, pa`nje pona{anja pri visokim „te-
stvo moè da se postigne bez zna~ajnog seda- rapijskim“ dozama; u donjim „terapijskim“
tivnog dejstva. Postoji u obliku tableta i dra- koncentracijama blage kognitivne smetnje;
èja za oralnu i ampula za intravensku pri- hroni~na encefalopatija).
menu. Idiosinkratska neèljena dejstva: Ko`ni osip
Mehanizam dejstva: Fenitoin inhibi{e volta- (5-10%), antiepilepti~ki hipersenzitivni sin-
`no zavisne Na+ kanale visoko afinitetnim drom: ozbiljna ko`ni osip (0,5%), reakcija
vezivanjem za inaktivnu konformaciju Na+ poput serumske bolesti (retko), aplasti~na
kanala, ~ime mu produàva poluìvot {to anemija ili agranulocitoza (retko), sindrom
ograni~ava trajanje depolarizacije i njome sli~an SLE, limfadenopatija, pseudolimfom,
izazvanih tetani~kih akcionih potencijala. indukcija ili egzacerbacija mijastenije gravis,
Afinitet fenitoina za inaktivni Na+ kanal i sta- hepatitis (retko), psihoza (visoke koncentra-
bilnost veze su ve}i nego za karbamazepin, cije leka u plazmi).
{to je, verovatno, odgovorno za delom razli- Kontraindikacije: Alergija na fenitoin, akut-
~itu efikasnost. Fenitoin u ve}im koncentraci- na intermitentna porfirija.
jama inhibira kalcijumove kanale, deluje na Farmakokinetika: Ima nepovoljnu farmakoki-
sistem kalmodulin zavisnih proteina, na hlo- netiku zbog saturacione kinetike metaboli-
ridne kanale i sisteme posredovane cikli~nim zma u terapijskim dozama, i brojnih interak-
adenozin monofosfatom. cija sa drugim lekovima
N Indikacije u epileptologiji: Ima uzak spektar

dejstva i deluje samo na parcijalne i sekun-
darno generalizovane toni~ko-kloni~ke epi-
Prakti~nost i komfor: Biolo{ki poluìvot je za-
visan od doze, ali je u svim slu~ajevima duì
lepti~ke napade. Pri intravenskoj primeni je od 24 sata, pa moè da se primenjuje u 1-2
efikasan za akutno prekidanje napada u sklo- dnevne doze.
pu konvulzivnog ili kompleksnog parcijalnog Doziranje: Terapijski nivo leka u plazmi izno-
epilepti~kog statusa. si 10-20 mg/l. Terapija treba da se zapo~ne
Indikacije van epileptologije: Le~enje bole- malom dozom leka (50-100 mg uve~e), a po-
snika sa neuralgi~kim i neuropatskim bolovi- tom, da se pove}ava za 100 mg svakih 30 da-
ma, hemifacijalnim spazmom, neuromiotoni- na dok se u plazmi ne postigne nivo od 5-10
jom. Lokalna primena ubrzava zarastanje ve- mg/l. Ovaj nivo, obi~no se postiè dozom od
likih apscesnih {upljina i dekubitalnih rana. 200-300 mg DPHa posle 2-3 meseca terapije.
Efikasnost: Antiepilepti~ka snaga mu je veli- Nakon toga, ukoliko se povremeni napadi i
ka i jednako je efikasan kao karbamazepin, dalje javljaju, doza sme da se pove}ava za 25
valproi~na kiselina, okskarbazepin ili lamo- mg mese~no, sa odre|ivanjem nivoa leka u
trigin. plazmi neposredno uo~i slede}eg pove}anja
Neèljena dejstva: Ima malu terapijsku {iri- doze. Ovo je neophodno, jer vreme do uspo-
nu i u gornjem opsegu terapijskih doza rela- stavljanja stabilne farmakokinetike, moè da
tivno ~esto izaziva neurotoksi~na i negativna iznosi, ~ak, do 28 dana (sedmostruki poluì-
kognitivna dejstva. Na dozno zavisan na~in vot).
izaziva hiperplaziju desni, dismorfizam lica, Indikacije u posebnim grupama bolesnika:
hirzutizam, perifernu neuropatiju, megalo- Zbog uskog spektra i velike u~estalosti neè-
blastnu anemiju, osteomalaciju, atrofiju cere- ljenih dejstava, univerzalnost upotrebe je
beluma i druge re|e smetnje. mala.
Zaklju~ak: Danas ~ini lek II izbora za le~enje njanja terapije, 19% bolesnika je bilo bez na-
bolesnika sa parcijalnim i sekundarno gene- pada, a 32% je imalo pobolj{anje za vi{e od
ralizovanim napadima. 50%. Bolesnici koji su imali potpunu kontro-
lu napada, retko su imali nivo u plazmi manji
od 40 mg/l.
N03AD Derivati sukcinimida Indikacije u posebnim grupama bolesnika:
N03AD01 etosuksimid Koristi se samo za le~enje apsansnih napada
(Ethosuximide) koji se javljaju kod dece.
DDD: O 1,25 g Zaklju~ak: Uprkos pojavi novih lekova, eto-
FarKl: ANTIEPILEPTIK suksimid je i danas lek I izbora za le~enje bo-
Uvod: Uloga etosuksimida se nije zna~ajno lesnika sa apsansnim napadima.
promenila uvo|enjem novih antiepileptika s Registrovani lekovi:
obzirom na to da je isklju~ivo efikasan kod SUXINUTIN - Pfizer H.C.P. Corporation, SAD
male grupe bolesnika sa apsansnim napadi-
ma. Postoji u obliku tableta, kapsula i suspen-
zije za oralnu primenu. N03AE Derivati benzodiazepina
Mehanizam dejstva: Etosuksimid selektivno N03AE01 klonazepam (Clonazepam)
blokira nisko kapacitetne T-kalcijumske kana- DDD: O P 8 mg
le. Apsansni napad je iniciran prvobitnom in- FarKl: ANTIEPILEPTIK
hibicijom talami~kih neurona iz koje se prve
oporavljaju kalcijumove struje posredovane Registrovani lekovi:
T-kalcijumovim kanalima, ~ime zapo~inje ci- RIVOTRIL Roche - F. Hoffmann-La Roche,
klus apsansnog napada. Blokiranje T- kalci- [vajcarska
jumskih kanala spre~ava zapo~injanje nove RIVOTRIL - Galenika A.D., R. Srbija
oscilacije u petlji, ~ime se prekida i napad.
Indikacije u epileptologiji: Etosuksimid je lek N03AF Derivati karboksamida
uskog spektra i deluje samo na apsansne na- N03AF01 karbamazepin
pade.
(Carbamazepine)
Indikacije van epileptologije: Nepoznato.
DDD: O R 1000 mg
Efikasnost: Efikasnost protiv apsansnih napa- FarKl: ANTIEPILEPTIK
da je velika i jednaka efikasnosti valproi~ne
kiseline i lamotrigina. Uvod: Karbamazepin predstavlja osnovni
konvencionalni antiepilepti~ki lek koji u
Neèljena dejstva: Neèljena dejstva su retka mnogim aspektima ima uravnoteèno dobre
i obuhvataju glavobolju i idiosinkratski ko`ni karakteristike: dovoljno je efikasan, dovoljno
osip, ali ~e{}e nego drugi lekovi, provocira se dobro podnosi, dovoljno je siguran, dovolj-
psihozu tipa forsirane normalizacije. no je prakti~an i dovoljno je jeftin. Postoji sa-
Akutna neèljena dejstva: Nauzeja, anoreksi- mo u obliku tableta, retard tableta i suspen-
ja, {tucanje, glavobolja, somnolencija, vrto-
glavica, dizartrija, akutna encefalopatija (ret-
ko).
zije za oralnu primenu.
Mehanizam dejstva: Dejstvo ostvaruje putem
inhibicije volta`no - zavisnih Na+ kanala, {to
N
Hroni~na neèljena dejstva: Vrlo blage kogni- onemogu}ava proticanje tetani~kih (epilep-
tivne smetnje, retko bradikinezija, jatrogeni ti~kih) salvi akcionih potencijala du` aksona,
parkinsonizam. Idiosinkratska neèljena dej- dok sporo (normalno) sprovo|enje akcionih
stva: Aplasti~ka anemija, akutna nekroza je- potencijala du` aksona ne remeti. Deo aktiv-
tre, „lupus-like sindrom“, perikarditis, mio- nosti je posredovan interakcijom karbamaze-
karditis, tireoiditis, iritabilnost, agitiranost, pina sa adenozinskim i acetilholinskim recep-
psihoza („forsirana normalizacija“). torom, perifernim tipom benzodiazepinskog
Kontraindikacije: Alergija na etosuksimid, receptora, i verovatno, drugim, trenutno ne-
akutna intermitentna porfirija. poznatim mehanizmima.
Farmakokinetika: Ulazi u manje zna~ajne in- Indikacije u epileptologiji: Karbamazepin
terakcije sa drugim lekovima ima uzak spektar dejstva i deluje samo na
Interakcije: v. Poglavlje III. parcijalne napade sa ili bez sekundarne gene-
Prakti~nost i komfor: Zbog dugog poluìvota ralizacije, dok apsansne i miokloni~ke napa-
eliminacije (30-40 ~asova), primenjuje se de pogor{ava.
komforno 1-2 puta dnevno. Indikacije van epileptologije: Koristi se za le-
Doziranje: Kod ve}ine bolesnika sa tipi~nim ~enje bolesnika sa neuralgi~kim i neuropat-
apsansima, napadi se reguli{u prose~nom do- skim bolovima, hemifacijalnim spazmom, ne-
zom etosuksimida od 20 mg/kg, uz postiza- uromiotonijom, alkoholnog apstinencijalnog
nje koncentracije u plazmi od 25 do 168 sindroma, kao i u profilaksi bipolarnog afek-
mg/l, bez zna~ajnih neèljenih dejstava. Pri tivnog poreme}aja.
inicijalnoj evaluaciji 8 nedelja posle zapo~i-
452 specijalni deo
Efikasnost: Karbamazepin sna`no suzbija vanje neèljenih dejstava. Posle 4 nedelje te-
parcijalne i sekundarno generalizovane to- rapije, sa postignutim optimalnim koncentra-
ni~ko-kloni~ke napade i predstavlja standard cijama leka u plazmi i zadovoljavaju}om kon-
sa kojim se novi antiepilepti~ki lekovi porede. trolom napada, potrebno je da se doza leka
Neèljena dejstva: Iako se, uglavnom, dobro pove}a ako se usled autoindukcijom provoci-
podnosi, karbamazepin na po~etku terapije i ranog sniàvanja koncentracije leka u krvi
pri svakom pove}anju doze, obi~no izaziva ponovo jave epilepti~ki napadi . U slu~aju da
prolazna neèljena dejstva. se novi napadi ne javljaju, dozu ne treba po-
Akutna neèljena dejstva: Somnolencija (br- ve}avati, ~ak iako nivo leka u plazmi zna~aj-
za tolerancija), vrtoglavica, diplopije, ataksi- no opadne. Kod mnogih bolesnika doza od
ja, dizartrija, nauzeja, povra}anje, asterixis, 1000 mg nije dovoljna, te je treba postepeno
distonija (retko), sopor, koma, poreme}aj pove}avati do maksimalne koja se podnosi
atrio-ventrikularnog sprovo|enja (tuberozna (do pojave akutne toksi~nosti: nistagmus, di-
skleroza i u kombinaciji sa eritromicinom kod plopije, strabizam, ataksija, povra}anje) ili
dece). do uspostavljanja kontrole napada. Pri doza-
ma ve}im od 1000 mg, CBZ mora da se pri-
Hroni~na neèljena dejstva: Hiponatrijemija
menjuje u 3 ili 4 (retko 5) dnevnih porcija,
(20%), blaga leukopenija (10-20%), trombo-
prvenstveno da bi se izbegli problemi vezani
citopenija, porast jetrinih enzima usled auto-
za nepravilnu apsorpciju leka. Maksimalna
indukcije (10-20%), nauzeja (5-10%), nepri-
doza CBZ, koja moè da se apsorbuje za 24
jatnost u trbuhu, blag porast telesne mase,
~asa je 35 mg/kg (2450 mg za osobu te{ku
nepouzdani testovi na tiroidne i polne hor-
70 kg), mada se zna~ajne nepredvidivosti ap-
mone, blaga hipokalcemija, porast HDL lipo-
sorpcije javljaju ve} pri dozama ve}im od 20
proteina, blage kognitivne smetnje.
mg/kg (1400 mg za osobu te{ku 70 kg), te
Idiosinkratska neèljena dejstva: Ko`ni osip primena ve}ih doza nema smisla.
(10%), antiepilepti~ki hipersenzitivni sin-
Indikacije u posebnim grupama bolesnika:
drom: ozbiljna ko`ni osip (0,1%), aplasti~ka
Karbamazepin, zbog mnogobrojnih interakci-
anemija (5,1/1.000.000), agranulocitoza
ja, nije povoljan za primenu sa drugim leko-
(1,5/1.000.000), hepatotoksi~nost (retko),
vima, kod bolesnika sa komorbiditetnim sta-
sindrom sli~an SLE.
njima i kod starih (hiponatremija), te mu je
Kontraindikacije: Alergija na karbamazepin, univerzalnost primene ograni~ena.
akutna intermitentna porfirija. Pogor{ava pri-
Zaklju~ak: I dalje predstavlja antiepilepti~ki
marno generalizovane epilepti~ke napade.
lek I izbora za le~enje bolesnika sa parcijal-
Farmakokinetika: Karbamazepin u velikoj nim i sekundarno generalizovanim napadima
meri remeti svoj metabolizam (autoindukci- kod najve}eg broja bolesnika.
ja) i metabolizam drugih supstanci (indukci-
ja), te ima veoma nepovoljan farmakokinet- Registrovani lekovi:
ski profil. KARBAMAZEPIN - Galenika A.D., R. Srbija
Interakcije: v. Poglavlje III. KARBAPIN - Hemofarm, R. Srbija
N Prakti~nost i komfor: Zbog skra}enja poluì-

vota leka u krvi tokom autoindukcije, broj
neophodnih dnevnih doza, tokom hroni~ne
TEGRETOL - Novartis Pharma A.G., [vajcar-
ska
TEGRETOL CR - Novartis Pharma A.G., [vaj-
terapije, iznosi 3 ili vi{e (kod retard prepara- carska
ta do 2), {to smanjuje komfor le~enja.
Doziranje: Terapijske koncentracije leka u kr- N03AF02 okskarbazepin
vi su izme|u 4 i 12 mg/l. Ne postoji ~vrsta (Oxcarbazepine)
korelacija izme|u ordinirane doze i postignu- DDD: O 1000 mg
tog dejstva. Ipak, kod bolesnika koji po prvi FarKl: ANTIEPILEPTIK
put uzimaju lek, kontrola napada se, po pra- Uvod: Okskarbazepin je strukturno srodan
vilu, postiè dozom od 8 do 12 mg/kg, a kod karbamazepinu sa kojim je efikasan u ekvi-
onih na politerapiji ili sa razvijenom autoin- molarnom odnosu. Okskarbazepin je prevazi-
dukcijom enzima dozom od 14 do 20 mg/kg {ao va`ne nedostatke karbamazepina: dobro
na dan. Kod dece su, zbog brèg metaboli- se rastvara u vodi, u manjem stepenu se me-
zma i ve}eg volumena distribucije, potrebne taboli{e i pokazuje mali broj interakcija. U or-
ne{to ve}e doze po jedinici telesne mase. ganizmu se metaboli{e do monohidroksi de-
Zbog ~estog razvijanja neèljenih dejstava le- rivata, koji je aktivni metabolit. Koristi se sa-
ka na po~etku terapije, poèljno je da se ona mo u obliku tableta i draèja za oralnu pri-
zapo~ne minimalnim dozama (1 x 100 mg menu.
dnevno). Dozu treba pove}avati za 100 mg
Mehanizam dejstva: Mehanizam dejstva, kao
svakih 7 dana do prose~ne doze od 800 do
i kod karbamazepina, obuhvata inhibiciju
1000 mg, koja je dovoljna kod mnogih bole-
volta`no-zavisnih Na+ kanala, dok dejstvo
snika. U slu~aju potrebe, doza moè da se po-
razli~ito od karbamazepina obuhvata dejstva
ve}ava i brè, na svaki II dan, uz ~e{}e izazi-
na K+ kanale, produàvaju}i hiperpolarizaci- karbamazepina bio u zna~ajnom stepenu in-

onu struju K+ jona, kao i volta`no-zavisne dukovan ili autoindukovan, ekvivalentna do-
Ca2+ kanale. za okskarbazepina je manja za 20-40%. Kod
Indikacije u epileptologiji: Okskarbazepin bolesnika u starijem ìvotnom uzrastu, pri
ima uzak spektar dejstva i deluje samo na konverziji se doza okskarbazepina umanjuje
parcijalne napade sa ili bez sekundarne gene- za 20% zbog, u proseku, toliko sniène bu-
ralizacije, pri ~emu, za razliku od karbamaze- bre`ne funkcije.
pina, ne pogor{ava miokloni~ke napade. Indikacije u posebnim grupama bolesnika:
Indikacije van epileptologije: Koristi se za le- Nije poznata efikasnost kod dece, zbog hipo-
~enje bolesnika sa neuralgi~kim i neuropat- natremije nije povoljan za primenu kod sta-
skim bolovima, hemifacijalnim spazmom i rih, i nije pogodan kod èna sa epilepsijom
neuromiotonijom. koje sprovode hormonsku kontracepciju, te
Efikasnost: Okskarbazepin je jednako efika- mu je univerzalnost ograni~ena.
san kao i karbamazepin, fenitoin i valproi~na Zaklju~ak: Predstavlja lek I izbora za le~enje
kiselina, te mu je antiepilepti~ka snaga veli- bolesnika sa parcijalnim i sekundarno gene-
ka. ralizovanim napadima, ali je, za sada, upo-
Neèljena dejstva: Dobro se podnosi u tera- treba ograni~ena zbog visoke cene.
pijskim dozama, sa zanemarljivim negativ- Registrovani lekovi:
nim kognitivnim neèljenim dejstvima. Ko`ni TRILEPTAL - Novartis Pharma A.G., [vajcar-
osip je vi{estruko re|a nego pri primeni kar- ska
bamazepina, dok je najve}i potencijalni pro-
blem hiponatremija koja se javlja ~ak kod
40% bolesnika. N03AG Derivati masnih kiselina
Akutna neèljena dejstva: Umor, vrtoglavica, N03AG01 valproinska kiselina
diplopije, ataksija, dizartrija, nauzeja, povra- (natrijum valproat)
}anje, somnolencija (30%, razvoj toleranci- (Valproic acid)
je), sopor, koma (blaè neko kod karbamaze- DDD: O P R 1,5 g
pina). FarKl: ANTIEPILEPTIK
Hroni~na neèljena dejstva: Hiponatrijemija Uvod: Valproinska kiselina je drugi osnovni
(40%), porast telesne mase, nauzeja, nepri- konvencionalni antiepilepti~ki lek pored kar-
jatnost u trbuhu, alopecija (blago). Nisu uo- bamazepina. Postoji u obliku suspenzije, dra-
~ena kognitivna neèljena dejstva. èja, tableta i retard tableta za oralnu i am-
Idiosinkratska neèljena dejstva: Ko`ni osip pula za i.v. primenu.
(5%), antiepilepti~ki hipersenzitivni sindrom Mehanizam dejstva: Ostvaruje svoj efekat
(retko). preko vi{e mehanizama. Delimi~no inhibira
Kontraindikacije: Alergija na okskarbazepin, GABA-transaminazu i sukcinat semialdehid
akutna intermitentna porfirija. Unakrsna pre- dehidrogenazu, a aktivira glutamat dekar-
osetljivost sa karbamazepinom nije obavezna boksilazu, ~ime, s jedne strane, spre~ava raz-
i postoji kod 50% bolesnika.
Farmakokinetika: S obzirom da se u manjem
gradnju, a s druge, pove}ava sintezu GABA-e
u presinapti~kim terminalima. Tako|e, sma-
N
stepenu metaboli{e, to stupa u interakcije sa- njuje neurotransmisiju posredovanu ekscita-
mo sa nekoliko grupa lekova, kao {to su kal- tornim neurotransmiterima (glutamat, aspar-
cijumski antagonisti ili kontraceptivna sred- tat) i inhibira, sli~no karbamazepinu, volta-
stva `no zavisne Na+ kanale odgovorne za teta-
Prakti~nost i komfor: Prakti~an je za upotre- ni~ko preno{enje akcionih potencijala du`
bu i moè komforno da se primeni u 2 dnev- aksona. Na kraju, poja~ava hiperpolarizacio-
ne doze. nu struju jona K+ za sada nepoznatim meha-
Doziranje: Prose~ne doze u monoterapiji iz- nizmom.
nose 600-1200 mg. Kod bolesnika sa refrak- Indikacije u epileptologiji: Valproi~na kiseli-
tarnim napadima, ve}e doze mogu da budu na je lek {irokog spektra i deluje na parcijal-
efikasne, ali malo pacijenata moè da podne- ne, sekundarno generalizovane, primarno ge-
se doze ve}e od 2400 mg. Terapija se zapo~i- neralizovane, apsansne i miokloni~ke napa-
nje dozama od 300 mg dnevno. Doza se pode. Pri intravenskoj primeni je efikasan za
ve}ava na svakih 5-7 vremena poluìvota le- akutno prekidanje napada u sklopu nekon-
ka, tj, svakih 2-3 dana, do prekida napada ili vulzivnog, a u visokim dozama i konvulziv-
do pojave znakova akutnog predoziranja. Ka- nog i kompleksnog parcijalnog epilepti~kog
da se terapija karbamazepinom zamenjuje statusa.
okskarbazepinom, konverzija moè da se iz- Indikacije van epileptologije: Koristi se za
vede u jednom danu: ukupna dnevna doza prevenciju migrenskih glavobolja, ublaàva-
karbamazepina se zameni sa dozom okskar- nje alkoholnog apstinencijalnog sindroma,
bazepina koja je uve}ana za 50% i raspodeli profilaksu bipolarnog afektivnog poreme}aja.
u 3 dnevne porcije. Ukoliko je metabolizam
454 specijalni deo
Efikasnost: Valproi~na kiselina je visoko efi- centracije u krvi. Konvencionalni preparati

kasna kod bolesnika sa generalizovanim na- valproi~ne kiseline primenjuju se u 3, a re-
padima i jednako efikasna kao i karbamaze- tard preparati u 1-2 dnevne doze. Posle vi{e
pin kod bolesnika sa parcijalnim napadima. meseci terapije, celokupna koli~ina leka mo-
Neèljena dejstva: Akutna neèljena dejstva: è da se primeni u jednoj dnevnoj dozi bez
Gastritis, nauzeja, povra}anje, neprijatnost u gubitka dejstva.
trbuhu (smanjeno sa retard preparatom), tre- Indikacije u posebnim grupama bolesnika:
mor, somnolencija (retko), akutna encefalo- Efikasan je za sve tipove napada koji se ja-
patija (kod osoba sa deficijencijom enzima vljaju od ranog detinjstva do kasne starosti
karbamil fosfat sintetazom). tako da se smatra najuniverzalnijim lekom.
Hroni~na neèljena dejstva: Tremor (10%), Sa druge strane, retka ali opasna neèljena
prore|ivanje ili kovrdànje kose, trombocito- dejstva, kao i potencijal za interakcije, ogra-
penija, inhibicija trombocitne agregacije, ni~avaju univerzalnost primene. Nije prepo-
smanjenje faktora VII i fibrinogena, pojava ru~ljivo da se koristi u prve 2 godine ìvota
potko`nih hematoma (oprez pri operacija- kod dece sa malformacijama ili uro|enim po-
ma!), somnolencija (2%), hroni~na encefalo- reme}ajem metabolizma zbog ve}e u~estalo-
patija, porast apetita i telesne mase (10- sti idiosinkratskih reakcija, a zbog interakci-
70%), insulinska rezistencija, policisti~ni ja, potreban je nadzor kod bolesnika koji pri-
ovarijumi, hipokarnitinemija, hiperglicinemi- maju lekove koji su potrebni za le~enje ko-
ja, hiperamoniemija, blage kognitivne smet- morbiditetnih stanja.
nje. Zaklju~ak: Danas predstavlja osnovni antiepi-
Idiosinkratska neèljena dejstva: Akutna ne- lepti~ki lek I izbora sa naj{irim spektrom dej-
kroza jetre (kod dece mla|e od 2 godine: stva.
1,9/1.000.000 na politerapiji; 0,14/- Registrovani lekovi:
1.000.000 na monoterapiji, kod starijih od 2 APILEPSIN - Krka, Tovarna Zdravil DD,
godine: 0,15/1.000.000 na politerapiji, Slovenija
0,03/1.000.000 na monoterapiji), precipita- EFTIL sirup – Hemofarm koncern “Zorka
cija jetrine insuficijencije u sklopu Alperove Pharma” a.d, R. Srbija
bolesti, akutni pankreatitis (opisana 24 slu~a- EFTIL retard 500 tabl. - Hemofarm koncern
ja do 1993.), ko`ni osip (retko), aplasti~na “Zorka Pharma” a.d, R. Srbija
anemija (retko).
Kontraindikacije: Alergija na valproi~nu kise-
linu, akutna intermitentna porfirija, Alperov
N03AG04 vigabatrin (Vigabatrin)
sindrom, uro|eni poreme}aji metabolizma DDD: O 2 g
masnih kiselina i amonijaka. FarKl: ANTIEPILEPTIK
Farmakokinetika: Snaàn je inhibitor mno- Uvod: Vigabatrin je najstariji „novi“ antiepi-
gih enzima, u velikoj meri je vezana za prote- leptik koji je ciljano sintetisan kako bi pove-
ine plazme, i u~estvuje u mnogim interakcija- }ao GABA-ergi~ku transmisiju u centralnom
N ma, iz ~ega sledi da ima nepovoljan farmako-

kinetski profil.
nervnom sistemu. Postoji samo u obliku ta-
bleta i pra{ka za oralnu primenu.
Mehanizam dejstva: Vigabatrin pove}ava
Prakti~nost i komfor: Uobi~ajeno je neophod- koncentraciju GABA-e na ra~un ireverzibilne
no da se primenjuje 2-3 puta na dan posle je- inhibicije GABA-transaminaze, {to se nese-
la, te ne moè da se smatra komfornim le- lektivno odvija u svim sinaptozomalnim
kom. Retard preparat primenjuje se 1-2 puta odeljcima u kojima postoji ovaj enzim, bez
na dan. obzira da li doti~na sinapsa posreduje GABA
transmisiju ili ne.
Doziranje: Ne postoji dobra korelacija izme-
|u koncentracije leka u plazmi i èljenog dej- Indikacije u epileptologiji: Vigabatrin ima
stva. Empirijski je odre|eno da su terapijski uzak spektar dejstva i deluje samo na parci-
nivoi leka u plazmi izme|u 50 i 100 mg/l. jalne napade sa ili bez sekundarne generali-
Kod bolesnika na monoterapiji, èljeno dej- zacije, dok miokloni~ke i apsansne napade
stvo se postiè hroni~nom dnevnom dozom pogor{ava.
od 10-20 mg/kg, a kod bolesnika na politera- Indikacije van epileptologije: Nepoznato.
piji, dozom od 30-60 mg/kg. Pri primeni po- Efikasnost: Vigabatrin je efikasniji od place-
menutih doza, sposobnost belan~evina pla- ba, ali je po snazi slabiji od karbamazepina.
zme za vezivanjem valproi~ne kiseline je Neèljena dejstva: Uop{teno se dobro toleri-
maksimalno zasi}ena. Dalje pove}anje doze {e, ali potencira psihi~ke smetnje, dovodi do
leka dovodi do neproporcionalnog pove}ava- somnolencije, glavobolje, nauzeje i ataksije,
nja slobodne frakcije leka u plazmi, provoci- dok kod 10% bolesnika provocirana punu kli-
ranja akutnih neèljenih dejstava i ubrzava- ni~ku sliku psihoze. Izaziva te{ka idiosinkrat-
nja vlastitog metabolizma, ~ime se i sa novim ska neèljena dejstva u vidu progresivnog su-
vi{im dozama uspostavljaju iste ili sli~ne kon- ènja vidnog polja zbog ~ega se u celom sve-
tu vigabatrin planski isklju~uje kod gotovo Uvod: Tiagabin je derivat nipekotinske kiseli-
svih bolesnika, koji se potom prevode na dru- ne, koja je vezana za hidrofilni nosa~ koji
ge antiepileptike. omogu}ava rastvaranje u vodi i prolaz kroz
Akutna neèljena dejstva: Somnolencija hematoencefalnu barijeru. Postoji samo u ob-
(40%), umor, glavobolja, tremor, vrtoglavica, liku tableta za oralnu primenu.
ataksija, dizartrija, diplopije, akutna encefa- Mehanizam dejstva: Mehanizam dejstva ob-
lopatija (kod bubre`nih bolesnika), sopor, uhvata selektivnu inhibiciju ponovnog preu-
koma. zimanja GABA-e u terminalne zavr{etke i gli-
Hroni~na neèljena dejstva: Te{ka depresija jalne }elije posle degranulacije vezikula u si-
(5%), agitacija (7%), psihoza (1%), disfazija, napti~koj pukotini. Na taj na~in pove}ava
intramijelinske vakuole kod pasa i pacova koncentraciju i produàva poluìvot dejstva
(nepoznat zna~aj), ireverzibilno progresivno GABA-e na postsinapti~koj membrani samo u
suènje vidnog polja, (70%) porast telesne onim sinapsama u kojima je GABA normalno
mase (15%). inhibitorni transmiter. Na taj na~in je tiaga-
Idiosinkratska neèljena dejstva: bez hiper- bin selektivniji od vigabatrina koji pove}ava
senzitivnih idiosinkratskih reakcija. koncentraciju GABA-e na ra~un inhibicije
GABA-transaminaze, {to se odvija u svim si-
Kontraindikacije: Alergija na vigabatrin.
naptozomalnim odeljcima u kojima postoji
Farmakokinetika: Farmakokinetski profil je ovaj enzim, bez obzira da li doti~na sinapsa
povoljan. Ne metaboli{e se i ne stupa u inter- posreduje GABA transmisiju ili ne.
akcije sa drugim lekovima.
Indikacije u epileptologiji: Tiagabin deluje
Prakti~nost i komfor: S obzirom da inhibicija samo na parcijalne napade i ima uzak spek-
enzima GABA transaminaze traje do sinteze tar dejstva, dok moè da pogor{a napade u
novog enzima, vigabatrin bi mogao da se pri- sklopu generalizovanih epilepsija.
menjuje 1 put na 3-5 dana. Ipak, radi smanje-
Efikasnost: Efikasniji je od placeba, ali je ma-
nja neèljenih dejstava, primenjuje se 1-2 pu-
nje efikasan od karbamazepina, te mu je an-
ta dnevno.
tiepilepti~ka snaga mala.
Doziranje: Koncentracije VGB u plazmi ne
Neèljena dejstva: Tolerabilnost mu je dobra
koreliraju sa terapijskim dejstvom i nisu od
u terapijskim dozama.
zna~aja. Terapija se zapo~inje sa 2000 mg u 2
dnevne porcije. Doza se pove}ava u slu~aju Akutna neèljena dejstva: Malaksalost, vrto-
nepotpunog efekta u porcijama od 500-1000 glavica, nervoza, tremor, nauzeja, nistagmus,
mg, brzinom koja ne izaziva neèljena dej- glavobolja, somnolencija, ataksija.
stva u smislu pospanosti. Farmakokinetski Hroni~na neèljena dejstva: Emocionalna la-
parametri nisu od koristi kao vodi~ u terapiji, bilnost, depresija, psihoza, glavobolja, bubre-
s obzirom da vigabatrin deluje trajnom inak- `ni kalkulusi, gubitak telesne mase (blag).
tivacijom enzima u mozgu, nezavisnom od Idiosinkratska neèljena dejstva: Provocira-
farmakokinetskih osobina leka. Pove}anje nje stupora sa „{iljak-talas“ kompleksima
doze preko 4000 mg ne donosi dalje pove}a- (nekonvulzivni epilepti~ki status), psihoza
nje efikasnosti, pa su ve}e doze retko kada
korisne. Kod dece su po~etne doze 40
mg/kg/dnevno, koje mogu da se pove}avaju
(retko), drugo vrlo retko.
Kontraindikacije: Alergija na tiagabin. N
Farmakokinetika: Tiagabin se ekstenzivno
na 80-100 mg/kg/dnevno, u zavisnosti od metaboli{e. Ima kratak poluìvot, u velikoj
efikasnosti. Za le~enje infantilnih spazama meri je vezan za proteine plazme, te mu je
potrebne su doze od 100 mg/kg/dnevno ili farmakokinetski profil nepovoljan (videti deo
~ak i ve}e. o interakcijama).
Indikacije u posebnim grupama bolesnika: Doziranje: Zapo~inje se sa 5 mg dnevno i do-
Iako je vigabatrin lek uskog spektra, primena za se pove}ava za 5 mg na nedelju doza. Pro-
kod dece sa Westovim sindromom, kod bole- se~na doza je 20-40 mg dnevno u 3 dnevne
snika u svim uzrastima zbog parcijalnih na- porcije. Maksimalna doza je 70 mg dnevno.
pada i u mnogim komorbiditetnim stanjima Neophodno je da se primenjuje u 3-4 dnevne
~ini ga univerzalno primenjivim lekom. doze, te mu je komfor le~enja mali.
Zaklju~ak: Pojava suènja vidnog polja pri Zaklju~ak: Zbog uskog spektra dejstva i male
hroni~noj primeni, suzila je upotrebu vigaba- efikasnosti, a i dalje visoke cene, predstavlja
trina skoro isklju~ivo za kratkotrajno le~enje sporedan antiepilepti~ki lek.
dece sa Westovim sindromom. U ostalim in-
dikacijama je napu{ten.
N03AX Ostali antiepileptici
N03AG06 tiagabin (Tiagabine) N03AX09 lamotrigin (Lamotrigine)
DDD: O 30 mg DDD: O 0,3 g
FarKl: ANTIEPILEPTIK FarKl: ANTIEPILEPTIK
456 specijalni deo
Uvod: Lamotrigin je dobro poznat „novi“ an- na anemija (retko), multisistemska hipersen-
tiepileptik koji se koristi kod preko 2.000.000 zitivnost (retko).
bolesnika {irom sveta u hroni~noj terapiji Kontraindikacije: Alergija na lamotrigin.
(zaklju~no sa 2000. godinom). Postoji samo Farmakokinetika: Lamotrigin, sli~no okskar-
u obliku tableta za oralnu primenu i danas se bazepinu, delimi~no se metaboli{e, tako da
smatra da je osnovni antiepilepti~ki lek I iz- u~estvuje u ograni~enom broju interakcija.
bora {irokog spektra dejstva. Ipak, enzimi koji razgra|uju lamotrigin, pod-
Mehanizam dejstva: Obuhvata inhibiciju vol- lo`ni su kako indukciji sa ubrzanjem elimina-
ta`no-zavisnih Na+ kanala vezivanjem za cije lamotrigina, tako i inhibiciji sa uspore-
„drugo“ receptorsko mesto natrijumovog ka- njem eliminacije. Iz toga sledi da je farmako-
nala sa izazivanjem dozno zavisnog bloka kinetika parcijalno nepovoljna (videti deo o
sprovo|enja tetani~kih impulsa. Efekat inhi- interakcijama).
bicije je „stabilizacija“ }elijske membrane i Prakti~nost i komfor: Moè da se primenjuje
smanjeno sinapti~ko osloba|anje ekscitator- u 1-2 dnevne doze, {to nudi pove}an komfor
nih aminokiselina sa smanjenom stimulaci- le~enja.
jom postsinapti~kog neurona.
Doziranje: Lamotrigin se uvodi polako, ~ime
Indikacije u epileptologiji: Lamotrigin ima se smanjuje rizik od ko`nog osipa. Postoje 3
{irok spektar dejstva. Deluje na parcijalne na- {eme za uvo|enje leka: u monoterapiji, sa in-
pade sa i bez sekundarne generalizacije, pri- hibitorom metabolizma (valproat) i sa induk-
marno generalizovane napade, toni~ke, ato- torom metabolizma (npr. karbamazepin).
ni~ke, atipi~ne i tipi~ne apsansne napade, Najsporija {ema je sa inhibitorom metaboli-
kao i napade u sklopu Lennox-Gastautovog zma i ona podrazumeva primenu 0,1-0,2
sindroma i drugih te{kih epilepti~kih encefa- mg/kg telesne mase, kod dece, odnosno, dok
lopatija. Dejstvo na mioklonus je nepotpuno i kod odraslih se primenjuje 12,5 mg na svaki
potrebne su ve}e doze. drugi dan. Doza se na 2 nedelje duplira dok
Indikacije van epileptologije: Koristi se za le- se ne postigne doza od 1-5 mg/kg za decu,
~enje bolesnika sa neuralgi~kim i neuropat- odnosno, 100 mg za odrasle. Potrebno je 2-4
skim bolovima, hemifacijalnim spazmom, meseca da se ova doza dostigne. Potom se
profilaksu bipolarnog afektivnog poreme}aja doza pove}ava za 25-50 mg na 2 nedelje do
(nedovoljno dokumentovano), prevenciju uspostavljanja terapijskog dejstva. Maks. do-
migrenskih glavobolja (nedovoljno dokume- za pri primeni sa valproatom je kod dece 5
novano). mg/kg, a kod odraslih 400 (retko 500) mg
Efikasnost: Lamotrigin ima veliku antiepilep- dnevno.
ti~ku snagu. Efikasniji je od placeba i barem Indikacije u posebnim grupama bolesnika:
jednako efikasan kao i karbamazepin u ran- Lamotrigin je potvrdio efikasanost kod bole-
domizovanim studijama, dok je u pragmati~- snika sa epilepsijom u svim ìvotnim uzrasti-
nim studijama pokazao efikasnost kod mno- ma, kod bolesnika sa pridruènim komorbidi-
gih bolesnika sa napadima koji su rezistentni tetnim stanjima i kod bolesnika koji primaju
N na druge antiepilepti~ke lekove.

Neèljena dejstva: Lamotrigin se, u terapij-
skim dozama, odli~no podnosi. Ne remeti
konkomitantnu terapiju, {to omogu}ava uni-
verzalnu primenu u raznim epileptolo{kim
stanjima.
kognitivne procese, pona{anje niti psihi~ke Zaklju~ak: Uprkos relativno visokoj ceni, da-
funkcije, a kod èna u generativnom periodu, nas predstavlja osnovni antiepilepti~ki lek I
ne remeti funkciju ovarijuma. Pri brzom uvo- izbora {irokog spektra dejstva.
|enju leka, posebno pri primeni sa valproi~-
nom kiselinom, i ~e{}e kod dece, moè da se Registrovani lekovi:
javi idiosinkratska ko`ni osip koji se povla~i ARVIND - Belupo d.d., Hrvatska
pri smanjivanju doze leka, ali koji zahteva LAMAL - Alkaloid AD, Makedonija
ukidanje leka kod 1-2% bolesnika. U~estalost LAMICTAL - GlaxoSmithKline Export Ltd., V.
ko`nog osipa je zna~ajno smanjena pri poste- Britanija
penom uvo|enju u terapiju.
Akutna neèljena dejstva: Nauzeja, povra}a- N03AX10 felbamat (Felbamate)
nje, vrtoglavica, diplopije, ataksija, dizartrija, DDD: O 2,4 g
glavobolja, iritabilnost (sve vrlo blago), tre- FarKl: ANTIEPILEPTIK
mor ruku (izraèn), insomnija. Uvod: Felbamat je hemijski sli~an meproba-
Hroni~na neèljena dejstva: Bez hroni~nih matu. Postoji samo u obliku tableta za oralnu
neèljenih dejstava (u klini~koj upotrebi 11 primenu.
godina). Mehanizam dejstva: Obuhvata specifi~no ve-
Idiosinkratska neèljena dejstva: Ko`ni osip zivanje za glicinsko receptorsko mesto na
(5%), antiepilepti~ki hipersenzitivni sin- „NMDA-jonski kanal“ kompleksu u terapij-
drom: ozbiljna ko`ni osip (0,27%), reakcija skim koncentracijama ~ime se spre~ava akti-
poput serumske bolesti, DIC (retko), aplasti~- vacija „NMDA-Na+ kanal“ receptorskog kom-
pleksa i smanjuje u~estalost otvaranja Na+ prima karbamazepin, fenitoin, odnosno, val-
kanala. Ovaj efekat podiè konvulzivni prag i proi~nu kiselinu.
smanjuje sinapti~ko preno{enje impulsa. Indikacije u posebnim grupama bolesnika:
Indikacije u epileptologiji: Felbamat ima {i- Iako je felbamat bio prvi lek koji je pokazao
rok spektar dejstva i deluje na sve tipove nazna~ajnu efikasnost kod dece sa Lennox-Ga-
pada. Zbog fatalnih komplikacija, primenjuje stautovim sindromom, njegova primena je
se samo u krajnje ograni~enim situacijama. ograni~ena pojavom opasnih neèljenih dej-
Efikasnost: Ima veliku antiepilepti~ku snagu i stava i zna~ajnim potencijalom za interakcije.
prvi je antiepilepti~ki lek za koji je dokazano
da je efikasan u Lennox-Gastautovom sindro- N03AX11 topiramat (Topiramate)
mu. U terapijskim dozama odli~no se podno-
DDD: O 0,3 g
si.
FarKl: ANTIEPILEPTIK
Neèljena dejstva: U vreme kada je registro-
Uvod: Topiramat je jedini antiepileptik saha-
van, mislilo se da je veoma siguran lek i da
ridne strukture. Postoji samo u obliku tableta
nikakve mere nadgledanja neèljenih dejsta-
za oralnu primenu.
va nisu potrebne. Ve} godinu dana posle regi-
strovanja, nekoliko desetina bolesnika je Mehanizam dejstva: Deluje na nekoliko me-
umrlo, {to je dovelo do njegove veoma ogra- hanizama koji su sekvencijalno uklju~eni u
ni~ene primene. propagiranje epilepti~kih napada. Mehani-
zam dejstva obuhvata inhibiciju brzih volta-
Akutna neèljena dejstva: Insomnija (blaga),
`no zavisnih Na+ kanala, efekat pove}anja
anoreksija, glavobolja, umor, vrtoglavica,
u~estalosti aktiviranja GABA-A receptora,
ataksija, konfuznost, ose}aj depersonalizaci-
parcijalno blokiranje aktivacije kainat-
je.
skog/AMPA receptora (bez dejstva na NMDA
Hroni~na neèljena dejstva: Mu~nina, ano- receptore) i inhibiciju ugljene anhidraze.
reksija, gubitak telesne mase (zna~ajan), in- Mnogi detalji ovih mehanizama nisu poznati.
somnija, glavobolja, vrlo blage kognitivne
Indikacije u epileptologiji: Topiramat ima {i-
smetnje.
rok spektar dejstva i deluje na parcijalne na-
Idiosinkratska neèljena dejstva: Cesta i opa- pade, sa i bez generalizacije, primarno gene-
sna, sa oko 40 smrtnih slu~ajeva tokom prvih ralizovane napade, miokloni~ne i atoni~ke
godinu dana primene leka. Aplasti~ka anemi- napade i napade u sklopu Lennox-Gastauto-
ja (25/100.000), akutna nekroza jetre vog i Westovog sindroma dok efekat na ap-
(8/100.000). sansne napade nije poznat.
Kontraindikacije: Alergija na felbamat. Indikacije van epileptologije: Mogu}e za
Farmakokinetika: U organizmu se zna~ajno prevenciju migrenskih glavobolja.
metaboli{e i inhibitor je mnogih enzima, ula- Efikasnost: Topiramat nije direktno pore|en
zi u mno{tvo interakcija i ima nepovoljne far- sa karbamazepinom, ali je pokazao veliku efi-
makokinetske karakteristike (videti deo o in- kasnost kod mnogih bolesnika sa raznim ti-
terakcijama).
Prakti~nost i komfor: Potrebno je da se pri-
menjuje u 3-4 dnevne porcije, {to ga ~ini ne-
povima napada koji su prethodno bili rezi-
stentni na karbamazepin i mnoge druge anti-
epileptike, te se smatra da je antiepilepti~ka
N
komfornim lekom. snaga topiramata velika.
Doziranje: Naj~e{}e primenjivane doze kod Neèljena dejstva: Akutna neèljena dejstva:
odraslih su oko 3600 mg, mada su pojedini Vrtoglavica, poreme}aj koncentracije, konfu-
bolesnici podnosili i 5000-6000 mg dnevno. znost, o{te}enje pam}enja, motorna disfazija,
Kod dece su najve}e primenjivane doze 45 oteàno rasu|ivanje, somnolencija, diplopije,
mg/kg (do 3600 mg). Zbog gastrointestinal- nistagmus, umor, ataksija. Veoma je izraèno
ne nelagodnosti, preporu~uje se zapo~injanje kod 15% bolesnika; mnogi se naviknu tokom
terapije sa malim dozama. Po~etna doza je par nedelja.
1200 mg u 3-4 dnevne porcije. Doza ostalih Hroni~na neèljena dejstva: Umerene kogni-
lekova se smanjuje za 20-30%. Posle jedne do tivne smetnje, motorna disfazija, o{te}enje
dve nedelje, doza ostalih lekova se smanjuje pam}enja, iritabilnost, depresija, psihoza,
za dodatnih 30%, a doza FBMa postepeno anoreksija, gubitak telesne mase, acidoza,
po~inje da se podiè do 2400 mg/dnevno u 4 bubre`ni kalkulusi, parestezije, provociranje
dnevne doze. U ~etvrtoj nedelji, doze ostalih glaukoma.
lekova smanjiti u slu~aju postojanja znakova
Idiosinkratska neèljena dejstva: Psihoza kod
akutne toksi~nosti (o~ekuju se blaì znaci), a
10% bolesnika, bez drugih poznatih idiosin-
po~eti sa pove}anjem doze FBMa do 3600
kratskih neèljenih dejstava.
mg/dnevno. Ve}a doza se primenjuje u slu~a-
ju o~ekivanog pove}anja efikasnosti, uz pra- Kontraindikacije: Alergija na topiramat.
}enje pojave neèljenih dejstava. Terapijska Farmakokinetika: U zna~ajnoj obimu se me-
shema je razli~ita u zavisnosti da li bolesnik taboli{e i predstavlja supstrat za mnoge enzi-
458 specijalni deo
me koji su podlo`ni idukciji drugim lekovi- Akutna neèljena dejstva: Cesto izaziva po-
ma, te je farmakokinetika nepovoljna. spanost, povremeno glavobolju, ataksiju, vr-
Prakti~nost i komfor: Topiramat je prakti~an toglavicu, tremor, a u terapijskim dozama
za upotrebu i moè komforno da se primeni ima negativan kognitivan efekat.
u 2 dnevne doze. Hroni~na neèljena dejstva: Porast telesne
Doziranje: Postoji korelacija izme|u brzine mase, kod ìvotinja karcinom pankreasa (ne-
uvo|enja leka i u~estalosti (pre svega psihija- poznat zna~aj kod ljudi), blage kognitivne
trijskih) neèljenih dejstava. Iz tih razloga, smetnje, hiperkinetski sindrom dece (retko).
lek se uvek uvodi polako. Po~etna doza je 25 Idiosinkratska neèljena dejstva: Ko`ni osip
mg na II dan. Doza se na 2 nedelje duplira (0,5%), leukopenija (0,2%), bez drugih po-
dok se ne postigne doza od 1-5 mg/kg za de- znatih idiosinkratskih dejstava.
cu, odnosno, 100 mg za odrasle. Potrebno je Kontraindikacije: Alergija na gabapentin.
1-3 meseca da se ova doza dostigne. Doza to- Farmakokinetika: Gabapentin se slabo resor-
piramata se potom pove}ava za 25-50 mg na buje zbog specifi~nog mehanizma transporta
2 nedelje do uspostavljanja terapijskog dej- kroz membranu (saturacioni mehanizam), ne
stva. Uobi~ajena doza je 200-600 mg dnevno, metaboli{e se i izlu~uje neizmenjen mokra-
dok primena ve}ih doza, retko kada nudi bo- }om i ne ulazi u interakcije sa drugim sup-
lju efikasnost. stancama, te ima povoljne farmakokinetske
Indikacije u posebnim grupama bolesnika: karakteristike.
Moè da se primenjuje u {irokom spektru epi- Prakti~nost i komfor: Biolo{ki poluìvot mu
lepsija i starosnih grupa, te mu je univerzal- je kratak, pa mora da se primenjuje u 3-4
nost velika. dnevne doze, {to umanjuje komfor le~enja.
Zaklju~ak: Predstavlja vaàn antiepilepti~ki Doziranje: Titracija doze nije nu`na. U pr-
lek u stanjima u kojima prethodni lekovi ne vom danu moè da se ordinira 300 mg gaba-
pokaù efikasnost. pentina, drugog dana 2 puta po 300 mg, a
Registrovani lekovi: tre}eg dana 3 puta po 300 mg. Doza, potom,
TOPAMAX - Janssen Pharmaceutica N.V., moè da se pove}ava svakog drugog dana za
Belgija po 300 mg do doze od 1800 mg. Ciljna doza
je 2400 mg ili vi{e, {to se postiè ve} u dru-
goj nedelji od uvo|enja leka. Uprkos postoja-
N03AX12 gabapentin (Gabapentin)
nju saturacione kinetike apsorpcije, ~esto su,
DDD: O 1,8 g za uspeh terapije, potrebne doze od preko
FarKl: ANTIEPILEPTIK 2700 mg dnevno u 3 dnevne porcije.
Uvod: Gabapentin ima jedinstven mehani- Indikacije u posebnim grupama bolesnika:
zam dejstva. Konformacija molekula se podu- Efikasan je u svim ìvotnim uzrastima, u ra-
dara sa L-leucinom i prati puteve njegovog znim komorbiditetnim stanjima i moè da se
aktivnog tansporta, ali se ne metaboli{e. Po- primenjuje paralelno sa raznim drugim leko-
stoji samo u obliku kapsula za oralnu prime- vima, te je univerzalnost primene velika.
nu. Zaklju~ak: Zbog uskog spektra dejstva i male
Mehanizam dejstva: Gabapentin se vezuje za efikasnosti, a i dalje visoke cene, predstavlja
specifi~na visoko afinitetna mesta na alfa 2 sporedan antiepilepti~ki lek.
beta volta`no-zavisnog kalcijumovog kanala.
Ima dejstvo na enzime koji u~estvuju u meta- Registrovani lekovi:
bolizmu GABA-e i glutamata, uti~e na osloba- NEURONTIN - Pfizer H.C.P. Corporation,
|anje GABA-e, ali potpun mehanizam antie- SAD
N pilepti~kog efekta nije poznat. Ima zna~ajan

antidolorozni, antispasti~ki, antitremorski,
anksioliti~ki i antidepresivni efekat.
N03AX14 levetiracetam
(Levetiracetam)
Indikacije u epileptologiji: Gabapentin ima DDD: O 1,5 g
uzak spektar dejstva i deluje samo na parci- FarKl: ANTIEPILEPTIK
jalne i sekundarno generalizovane epilepti~-
Uvod: Levetiracetam je novi antiepilepti~ki
ke napade, dok apsansne i miokloni~ke napa-
lek sa vi{estrukim, ali nedovoljno poznatim
de pogor{ava.
mehanizmom dejstva. Za sada je iskustvo sa
Indikacije van epileptologije: Koristan je za primenom ovog leka ograni~eno. Postoji sa-
le~enje bolesnika sa neuralgi~kim i neuropat- mo u obliku tableta za oralnu primenu.
skim bolovima i prevenciju migrene (nedo-
Mehanizam dejstva: Po eksperimentalnim
voljno potvr|eno).
nalazima, to je jedinstven lek, jer mnogo sna-
Efikasnost: Efikasniji je od placeba, dok je `nije, nego drugi antiepileptici, usporava
manje efikasan od karbamazepina, te mu je proces epileptogeneze u temporalnom re`nju
antiepilepti~ka snaga mala. izazvan elektri~nom stimulacijom. Levetira-
Neèljena dejstva: Ve}ina bolesnika lek do- cetam inhibira N-kalcijumske kanale i sma-
bro podnosi. njuje visokim membranskim potencijalom
aktiviranu struju jona kalcijuma, ~ime skra- Indikacije u posebnim grupama bolesnika:
}uje trajanje akcionog potencijala. Tako|e, Univerzalnost primene je velika, jer svaka od
poni{tava blokadu inhibitorne struje jona specifi~nih grupa bolesnika moè da ima ko-
hlora na GABA-A i glicinskom receptoru iza- risti od ovog leka.
zvanu jonom cinka (va`no kod medijalnih Zaklju~ak: Levetiracetam predstavlja napre-
temporalnih epilepsija) ili endogenim deriva- dak u arsenalu antiepilepti~kih lekova, a da li
tima ß-karbolina. Na kraju, deluje na speci- }e biti lek I izbora za le~enje raznih tipova
fi~nu populaciju K+ kanala i njima posredo- epilepsija i raznih specifi~nih grupa bolesni-
vane „ispravlja~ke“ struje jona kalijuma. Po- ka, ostaje da se vidi.
stoji specifi~no mesto za vezivanje leka u
CNS-u ~ija priroda, za sada, nije utvr|ena.
N03AX15 zonisamid (Zonisamide)
Indikacije u epileptologiji: Levetiracetam FarKl: ANTIEPILEPTIK
ima {irok spektar dejstva i deluje na parcijal-
ne napade sa i bez sekundarne generalizaci- Uvod: Zonisamid je novi antiepilepti~ki lek
je, primarno generalizovane toni~ko-kloni~- sli~an karbamazepinu. Postoji samo u obliku
ke, tipi~ne i atipi~ne apsansne, miokloni~ke i tableta za oralnu primenu.
toni~ke napade. Posebno dobro deluje na epi- Mehanizam dejstva: Deluje na volta`no-zavi-
lepsije sa mioklonusom, uklju~uju}i i juvenil- sne Na+ kanale, ~ime suzbija tetani~ko pre-
nu miokloni~ku epilepsiju, kao i na neepilep- no{enje akcionih potencijala du` aksona. In-
ti~ki mioklonus. hibira T-kalcijumove kanale odgovorne za hi-
Indikacije van epileptologije: Koristi se za persinhronu oscilaciju u talamokortikalnom
suzbijanje neepilepti~kog mioklonusa. krugu. Ne deluje na karboanhidrazu, iako je
to bilo prvo obja{njenje mehanizma dejstva.
Efikasnost: Antiepilepti~ka snaga je velika a
procenat bolesnika sa refraktarnim napadi- Indikacije u epileptologiji: Zonisamid ima {i-
ma, koji ulaze u remisiju (8%) ili imaju zna- rok spektar dejstva i deluje na parcijalne, i se-
~ajno pobolj{anje, ve}i je nego pri primeni kundarno i primarno generalizovane epilep-
drugih lekova. Me|utim, direktna pore|enja ti~ke napade. Posebno sna`no deluje na mio-
levetiracetama sa drugim lekovima nisu ra- kloni~ke napade i ostale tipove napada u
|ena. sklopu progresivnih miokloni~kih epilepsija.
Neèljena dejstva: Dozno zavisna i idiosin- Indikacije van epileptologije: Nepoznato.
kratska neèljena dejstva su veoma retka. Efikasnost: Antiepilepti~ka snaga nije pozna-
Akutna neèljena dejstva: Glavobolja, vrto- ta, s obzirom na to da pore|enja sa drugim
glavica, ose}aj malaksalosti, somnolencija lekovima nisu ra|ena, mada je pokazano da
(vrlo blago). je efikasniji od placeba.
Hroni~na neèljena dejstva: Za sada, bez hro- Neèljena dejstva: U terapijskim dozama se
ni~nih neèljenih dejstava (u klini~koj upo- dobro podnosi.
trebi 2 godine). Nema kognitivnih neèljenih Akutna neèljena dejstva: Somnolencija, vr-
dejstava. toglavica, diplopije, ataksija, dizartrija, nau-
Idiosinkratska neèljena dejstva: Nedovoljno zeja, povra}anje, somnolencija, akutna ence-
iskustva. Za sada bez idiosinkratskih dejsta- falopatija.
va. Hroni~na neèljena dejstva: Blage kognitivne
Kontraindikacije: Alergija na levetiracetam. smetnje, parestezije, bubre`ni kalkulusi (1-
5%), IgA deficijencija.
Farmakokinetika. Farmakokinetika levetira-
cetama je skoro idealna: potpuno se apsorbu- Idiosinkratska neèljena dejstva: Nedovoljno
je, minimalno (<10%) se vezuje za belan~e- ispitana, psihoza, ko`ni osip, agranulocitoza.
vine plazme, minimalno (oko 20%) se meta-
boli{e i ne ulazi u interakcije (videti deo o in-
Kontraindikacije: Alergija na zonisamid.
Farmakokinetika: Zonisamid se obimno me-
N
terakcijama). taboli{e, interakcije su mu mnogobrojne i
Prakti~nost i komfor: Iako mu je poluìvot 6- ima nepovoljan farmakokinetski profil (vide-
8 ~asova, zbog produènog farmakodinam- ti deo o interakcijama).
skog dejstva, uspe{no se primenjuje u 2 dnev- Prakti~nost i komfor: Zbog dugog poluìvota,
ne doze. Titracija doze, pri uvo|enju, nije po- moè da se primenjuje 1-2 puta dnevno i ve-
trebna, ve} moè da se startuje sa terapijski oma je komforan za bolesnike.
efikasnom dozom (2 puta po 500 mg) i po- Doziranje: Po~etne doze su 50-100 mg dnev-
tom brzo pove}ava do èljene doze. no. Doza moè da se pove}ava za 50-100 mg
Doziranje: Titriranje doze nije potrebno. Kod na 1-2 nedelje. Uobi~ajene doze su 300-700
odraslih moè, prvog dana, da se primeni 2 mg u 2-3 dnevne porcije, dok doze ve}e od
puta po 500 mg, drugog dana, 2 puta po 1000 mg, retko ko moè da podnese.
1000 mg, a tre}eg dana i na dalje 2 puta po Indikacije u posebnim grupama bolesnika:
1500 mg. Maksimalne, do sada primenjiva- Korist u posebnim grupama bolesnika nije
ne, doze su 5000 mg dnevno. poznata.
460 specijalni deo
Zaklju~ak: U Japanu, gde je sintetisan, kori- ke, ovo o~ekivanje nije ostvarilo. Realan efe-
sti se kao prva alternativa antiepilepticima I kat je suprotan: kombinovanjem vi{e lekova
reda, dok primena u drugim zemljama nije pove}ala su se neèljena dejstva, a efikasnost
jo{ zaìvela. smanjila. Racionalnu osnovu monoterapije
~ini princip „{tedljivosti“, koji podrazumeva
da je manja {teta da se primenjuje jedan lek
N03AX16 pregabalin (pregabalin)
koji je delimi~no efikasan uz malo neèljenih
DDD: O 0,3 g dejstava, nego vi{e lekova koji su delimi~no
FarKl: ANTIEPILEPTIK efikasani uz mnogo neèljenih dejstava. Rea-
Registrovani lekovi: lan efekat je zadovoljavaju}i: u dve tre}ine
LYRICA - Pfizer GmBH Arzneimittelwerk slu~ajeva monoterapija je uspe{na, ali kod
Godecke, Nema~ka preostalih je, neka vrsta politerapije, bila nu-
`da. I na kraju, osnovu racionalne politerapi-
je ~ini pretpostavka da je mogu}e da se na-
OSTALI POSTUPCI ZA LEÊNJE EPILEPSIJE
pravi kompromis izme|u dva pomenuta prin-
Manje zna~ajni i opsoletni lekovi (klonaze- cipa na na~in da se selektivno defini{u lekovi
pam, sultiam, fenkacemid, metilfenobarbi- koji mogu da se kombinuju i da se efikasnost
ton, mefenitoin i valproamid) nisu analizira- i sigurnost kombinacije egzaktno proveri. Ta-
ni. Obim teksta ne dozvoljava pregled u do- kva je kombinacija konvencionalnog leka val-
sada{njem tekstu neobra|enih postupaka za proi~ne kiseline i novog leka lamotrigina, ~i-
le~enje epilepsije, koji obuhvataju re|e prija kombinacija ima sinergisti~ki antiepilepti~-
menjivane lekove (acetazolamid, mesuksi- ki efekat.
mid, nitrazepam), hirur{ko le~enje epilepsije,
Na osnovu tri pomenuta principa, predloèn
stimulaciju n. vagusa, ketogenu dijetu, bihej-
je terapijski algoritam za le~enje bolesnika
vioralnu terapiju i ostale psihoterapijske po-
sa epilepsijom, {to prikazuje slika 2.12.3. Te-
stupke, primenu imunoglobulina, plazmafe-
rapija se uvek po~inje jednim lekom u najma-
reze, kortikosteroida, ACTH, vitamina B6,
njoj mogu}oj relevantnoj dozi. Doza se veo-
progesterona, klomifena i drugih nestandard-
ma sporo pove}ava u slu~aju pojave novih
nih postupaka.
napada, kako bi se umanjila neèljena dej-
stva leka zbog kojih 20-30% bolesnika, na
Terapijska shema za le~enje bolesnika sa po~etku terapije, prestaje da uzima lek. Doza
epilepsijom (Slika 2.12.3) leka se postepeno pove}ava do prestanka ja-
Dugo se vodi rasprava da li je bolje da se le- vljanja napada ili do pojave dozno zavisnih
kovi primenjuju u politerapiji, monoterapiji neèljenih dejstava. Ukoliko se napadi ne po-
ili racionalnoj monoterapiji. Racionalnu navljaju, posle 2-5 godina, moè da se poku-
osnovu politerapije ~ini pretpostavka da se {a sa postepenim ukidanjem leka. Tokom 5
kombinacijom dva ili vi{e leka, razli~itih ka- godina posle ukidanja kod 35% bolesnika na-
rakteristika, smanjuje mogu}nost toksi~nog padi recidiviraju, posle ~ega je neophodno da
dejstva, a pove}ava antiepilepti~ki efekat. U se terapija nastavi bar jo{ 5 godina. Kod oko
N praksi se, bar za konvencionalne antiepilepti-
Slika 2.12.3: Terapijski algoritam za le~enje bolesnika sa epilepsijom

65% bolesnika nastupi trajna remisija epilep- teìnu napada, dok samo mali broj bolesnika
sije. sa hroni~nom epilepsijom, pod dejstvom te-
U slu~aju da se, posle uvo|enja monoterapi- rapije, u|e u remisiju. Lekovi koji imaju ve}u
je, prvim lekom napadi nastave, indikovana antiepilepti~ku snagu nazivaju se antiepilep-
je alternativna monoterapija drugim ili tre- ticima I reda. Sami oni se, me|utim, me|u
}im antiepilepti~kim lekom. Ukoliko se napa- sobom, uglavnom, malo razlikuju po antiepi-
di ne vrate, posle najmanje 5 godina, moè lepti~koj snazi. Svaki od njih ima neke farma-
da se poku{a sa postepenim ukidanjem leka, kokinetske prednosti, posebne podobnosti u
{to je uspe{no kod manje od 40% bolesnika. pojedinim podgrupama bolesnika ili su prak-
U slu~aju da se napadi i dalje nastave, poti~ni za primenu, te je jedino {to ih bitno raz-
trebno je da se, postoje}em leku, doda drugi likuje, spektar neèljenih dejstava i cena. Sto-
lek u maloj dozi (diterapija) i da se njegova ga se izbor antiepilepti~kog leka svodi na iz-
doza postepeno pove}ava do prekida napada bor najjeftinijeg sigurnog leka koji se dobro
ili do pojave dozno zavisnih neèljenih dej- podnosi. Najjeftiniji sigurni lekovi koji se do-
stava. Kombinacija dva leka treba da je logi~- bro podnose za le~enje parcijalnih napada su
na, tj. poèljno je da lekovi imaju razli~ite karbamazepin i valproi~na kiselina, a za le~e-
mehanizme destva, da ne ulaze u negativne nje generalizovanih napada valproi~na kiseli-
interakcije i da im je zajedni~ki u~inak aditiv- na. Njima se pridruùje i lamotrigin, kao prvi
ni ili sinergisti~ki. Ukoliko ova diterapija do- slede}i sigurni antiepileptik, koji se dobro
vede do kontrole napada, potrebno ju je traj- podnosi, iako mu je cena jo{ uvek, relativno,
no nastaviti, pri ~emu je mala verovatno}a da visoka.
}e se remisija nastaviti, ukoliko se ikada po- Le~enje bolesnika treba da bude planirano
ku{a sa smanjenjem ili ukidanjem lekova. prema njihovim individualnim karakteristi-
U nepovoljnom slu~aju, kada prva diterapija kama. Me|utim, ukoliko individualne karak-
ne dovede do kontrole napada, moè da se teristike bolesnika, koje treba da ukaù na
poku{a sa raznim diterapijskim kombinacija- specifi~an postupak, nisu o~igledno prisutne,
ma ili (uzaludnom) politerapijom. Manje je primenjujemo shematizovan postupak (sce-
{tetno da se bolesnik vrati na monoterapiju nario), koji kasnije, prema potrebi, modifiku-
sa lekom sa kojim je bio najmanje lo{e i da se jemo.
sprovedu pripreme za operativno le~enje epi- Prvi scenario: le~enje parcijalnih epilepsija
lepsije. U slu~aju da operacija nije indikova- karbamazepinom. Mogu}nost alternativne
na ili izvodljiva, mogu}e je da se bolesnik monoterapije ili diterapije dodatkom valpro-
uklju~i u studije eksperimentalnih lekova, ili i~ne kiseline. Lek koji deluje na parcijalne na-
druge nestandardne postupke. U rezimeu, pade, a ispunjava ve}inu kriterijuma iz tabe-
moèmo da parafraziramo Brodija, koji navo- le je karbamazepin. Retard preparat ima
di da 1 lek (monoterapija) treba da se prime- prednosti nad konvencionalnim, jer omogu-
ni, ukoliko je mogu}e, 2 (diterapija), ukoliko je }ava primenu 1 do 2 doze leka dnevno. Uko-
logi~no, 3 ukoliko ne moè da se izbegne, a vi- liko se sa maksimalnim dozama karbamaze-
{e od 3 nikada! pina u monoterapiji, koje se podnose (teorij-
Kako suziti izbor antiepileptika:

ski do 35 mg/kg telesne mase), napadi ne
prekinu, mogu}e je da se u vidu diterapije
N
kombinuje sa valproi~nom kiselinom sa po-
Na osnovu ponu|enih podataka vidi se da ni-
stepenim dostizanjem maksimalnih doza (do
je lako da se donese odluka kojim lekom je
35 mg/kg). Ukoliko se napadi prekinu, kar-
najbolje da se zapo~ne terapija. Ipak odre|e-
bamazepin treba postepeno ukinuti. Ukoliko
ne smernice mogu da olak{aju odluku o izbo-
se napadi ponovo pojave, vratiti karbamaze-
ru leka:
pin i nastaviti diterapiju kombinacijom kar-
- Efikasnost za pojedine tipove napada bamazepina i valproi~ne kiseline.
- Sigurnost (bez opasnih idiosinkratskih ne- Drugi scenario: le~enje parcijalnih epilepsija
èljenih dejstava) valproi~nom kiselinom. Mogu}nost alterna-
- Podno{ljivost (blaga dozno zavisna neè- tivne monoterapije ili diterapije dodatkom
ljenih dejstava) karbamazepina.
- Farmakokinetika Valproi~na kiselina i karbamazepin imaju
- Jednostavnost terapijske sheme sli~nu efikasnost protiv parcijalnih napada.
- Broj dnevnih doza (komfor) Efikasnost je jednaka kod bolesnika sa lak{im
- Prisustvo komorbiditeta (npr. migrena itd.) oblikom parcijalne epilepsije i relativno ~e-
- Cena le~enja stim sekundarno generalizovanim napadima.
Ipak, valproi~na kiselina je manje efikasna od
Od antiepileptika se, po su{tini stvari, traì
karbamazepina kod bolesnika sa te{kim i
da imaju veliku antiepilepti~ku snagu. Na à-
u~estalim parcijalnim, ali relativno retkim ge-
lost, problem antiepilepti~kih lekova je njiho-
neralizovanim napadima. Za ekvivalentno
va delimi~na efikasnost. To zna~i, da ve}ina
dejstvo je potrebno da koncentracije valproa-
lekova naj~e{}e samo smanjuje u~estalost i
ta u plazmi budu u vi{em opsegu (nivo 80-
462 specijalni deo
Tabela 2.12.4: Indikaciono podru~je antiepilepti~kih lekova

(Fisher, 1996 Fisher R. Newer Antiepileptic Drugs.
American Academy of Neurology. Annual Seminars 1996; VI:240-287.)
Tip napada ili sindroma Red izbora Lek

1. red CBZ, VPA, LTG, OXB
Parcijalni napadi (bez i sa sek. ge-
2. red PHT, TPM, LEV, GP, ZNS, TGB
neralizacijom)
3. red PB, PRM, CBL, CLZ
1. red VPA, CBZ, LTG, OXB
Generalizovani toni~ko-kloni~ki 2. red PHT, TPM, LEV, GP, ZNS, TGB
3. red PRM, PB, CBL, CLZ
1. red ESM, VPA, LTG
Apsansni 2. red MSM, LEV, CBL, CLZ
3. red PRM, SUL, *TMD, AZL, (?)ZNS
1. red VPA
Miokloni~ki 2. red ZNS, LEV, LTG, CBL, CLZ, PRM, SUL
3. red PB, AZL
1. red VPA, LTG, TPM
Atoni~ki 2. red FBM, LEV, ZNS, CBL
3. red CBZ, OXB, PHT, GP, ZNS, PRM, PB, CLZ
1. red TPM, VPA, LTG, *FBM
Toni~ki (Lenox-Gastaut sindom) 2. red LEV, CLZ, CBL
3. red PHT, CBZ, OXB, GP, ZNS, PB, PRM
1. red LTG, TPM, VPA
Atipi~ni apsansni (Lenox-Gastaut
2. red LEV, ESM, MSM, CBL, CLZ
sindom)
3. red *TMD, AZL, SUL, NZP
1. red *VGB
Westov sindrom 2. red ACTH, VPA, TPM, (?)LTG
3. red kortikosteroidi, CBL, CLZ, NZP
AZL =acetazolamid, OXC =okskarbazepin,
ACTH =adrenokortikotropni hormon, PB =fenobarbiton,
CBL =klobazam, PHT =fenitoin,
CBZ =karbamazepin, PRM =primidon,
CLZ =klonazepam, SUL =sultiam,
N ESM
FBM
GP
=etosuksimid,
=felbamat,
=gabapentin,
TGB
TPM
TMD
=tiagabin,
=topiramat,
=trimetadion,
LEV =levetiracetam, VGB =vigabatrin,
LTG =lamotrigin, VPA =valproati,
MSM =metsuksimid, ZNS =zonisamid
NZP =nitrazepam, * - veoma toksi~ni lekovi
150 mg/l), {to ~e{}e izaziva neèljena dejsta- Tre}i scenario: le~enje generalizovanih, par-
va. Zapo~injanje terapije valproi~nom kiseli- cijalnih ili neklasifikovanih napada valproi~-
nom je posebno indikovano ukoliko dijagno- nom kiselinom. Mogu}nost racionalne ditera-
za tipa napada nije pouzdana (ukoliko neki pije dodatkom lamotrigina.
elementi napada ne omogu}avaju potpuno Iako randomizovana klini~ka ispitivanja nisu
razgrani~enje izme|u parcijalnih i generali- sprovedena, {to rezultuje odsustvom nau~nih
zovanih napada). Doza se potom postepeno podataka, iskustvo nas u~i da je najjeftiniji si-
pove}ava. Ukoliko se sa maksimalnim doza- guran lek koji se dobro podnosi (tabela 3) za
ma valproi~ne kiseline u monoterpiji napadi le~enje generalizovanih napada valproi~na
nastave, mogu}e je da se, u vidu diterapije, kiselina. Za ve}inu generalizovanih napada u
kombinuje sa karbamazepinom sa postepe- sklopu idiopatskih generalizovanih epilepsi-
nim dostizanjem maksimalnih doza (do 35 ja, obi~no je dovoljna mala doza valproata
mg/kg). Ukoliko se napadi prekinu, valproi~- (manje od 1000 mg). Po potrebi, doza val-
nu kiselinu treba postepeno ukinuti. Ukoliko proi~ne kiseline moè da se postepeno pove-
se napadi vrate, treba nastaviti diterapiju }a do maksimalnih koje se podnose (obi~no
kombinacijom karbamazepina i valproi~ne do 35 mg/kg). U refraktarnim slu~ajevima
kiseline.
moè da se doda lamotrigin u vrlo maloj do- cije, diskinezije i psihijatrijski poreme}aji. Sa
zi (12,5 mg na II dan), a potom da se doza druge strane, sa napredovanjem bolesti, paci-
vrlo polako (na 2 nedelje) pove}ava dok ne jenti razvijaju i ozbiljne simptome i znake ko-
prestanu napadi, ili se jave znaci predozira- ji ne reaguju povoljno na terapiju levodo-
nja. Postupak je identi~an i kod bolesnika sa pom, kakvi su poreme}aji govora, frizing, po-
parcijalnim i neklasifikovanim napadima. reme}aji hoda, demencija i ~esti padovi. Oda-
Kombinacija valproi~ne kiseline i lamotrigina tle postoji potreba za novim terapijskim stra-
ima sinergisti~ko dejstvo i ima veliku antiepi- tegijama, ~ija bi primena ublaìla simptome
lepti~ku snagu za le~enje, kako generalizova- osnovne bolesti uz najmanje neèljenih dej-
nih, tako i parcijalnih napada. Efikasnost je stava, smanjila rizik od komplikacija terapije
ve}a od snage pojedina~no primenjenih val- levodopom i za{titila vulnerabilne dopami-
proi~ne kiseline, lamotrigina, karbamazepi- nergi~ke neurone od daljeg stradanja.
na, fenitoina ili njihovih kombinacija. Na à- Ipak, i pored svih nedostataka levodopa,
lost, pore|enje kombinacije valproi~ne kiseli- ostaje i dalje zlatno pravilo u terapiji PB, ko-
ne i lamotrigina sa drugim antiepilepti~kim ja u kombinaciji sa karbidopom i benzerazi-
lekovima nije sprovedeno. Lo{a osobine ove dom nadokna|uje manjak dopamina, koji po-
kombinacije je pove}ana u~estalost ko`nog stoji u domapinergi~kim neuronima supstan-
osipa (ne javlja se pri sporom uvo|enju lamo- ce nigre i strijatuma. Dopaminski receptori,
trigina) i dozno zavisnih neèljenih dejstava, kao ciljne strukture, koje treba stimulisati,
dok ni cena terapije nije zanemarljiva. Uz to, mogu biti aktivirani i dopaminomimeticima,
da bi se postiglo puno dejstvo, potrebno je da njihovim direktnim agonistima kakvi su bro-
se doza dugo titrira, {to bolesnici, sa ~estim mokripitin, pergolid, pramipeksol, ropinirol,
napadima, ~esto ne mogu da prihvate. Po- kabergolin i apomorfin.
slednji nedostatak moè da se prevazi|e pri- Nivo dopamina mogao bi biti indirektno po-
menom klobazama tokom nekoliko nedelja, vi{en davanjem inhibitora razgradnje dopa-
za koje vreme moè da se dostigne dovoljna mina, kakvi su inhibitori enzima MAO-B (se-
doza valproata i lamotrigina sa kojim o~eku- legilin MAO-A (moklobemid) i COMT-a (tol-
jemo da 50% bolesnika, sa ranije nekontroli- kapon i entakapon), lekovima, koji }e pove-
sanim napadima postigne remisiju. }ati osloba|anje dopamina (amantadin), ili
êtvrti scenario: le~enje ostalim lekovima i blokirati njegovo preuzimanje (tricikli~ni an-
kombinacijama. tidepresivi i dr.).
Svaki raspoloìvi lek moè da se primeni kao Primena antiholinergika, mogla bi uspostavi-
osnovni, ukoliko je to opravdano. Pored kar- ti novu ravnoteù izme|u domapina i acetil-
bamazepina, valproi~ne kiseline i lamotrigi- holina, koja ne postoji u strijatumu obolelih
na, lekovi, koji imaju potencijalne prednosti od PB zbog postoje}eg manjka dopamina.
nad ostalim, su: okskarbamazepin, topira-
mat, levetiracetam i etosuksimid. I ostali le-
kovi su dragoceni i predstavljaju, bar u nekim
grupama bolesnika, najbolji antiepilepti~ki N04A Antiholinergi~ki lekovi
lek. Tabela 2.12.4. prikazuje spisak antiepi-
lepti~kih lekova koje ima smisla isprobati
Opis: Koriste se u terapiji PB od sredine XIX
veka (triheksifenidil, benztropin, biperiden,
orfenadrin i prociklidin). Verovalo se da PB
N
ukoliko se kod bolesnika uo~i odre|en tip na-
pada. nastaje kao posledica neravnoteè izme|u
dopamina i acetilholina u strijatumu. Iako je
ovakvo pojednostavljenje nedopustivo, kada
je u pitanju razumevanje motornih simptoma
u PB, kori{}enje antiholinergika, u praksi, po-
kazalo se efikasnim u kontroli izvesnih simp-
toma (tremor).
Delovanje: Na~in delovanja antiholinergika
nije potpuno jasan, mada se zna da u malom
Opis: Parkinsonova bolest (PB) je neurodege- broju holinergi~ki interneuroni u strijatumu
nerativna bolest, koja se javlja sa u~estalo{}u nose i dopaminske (D1 i D5) receptore, te da
od oko 10 do 13/100.000 ljudi godi{nje, i od mogu imati mo}an uticaj na strijatne neuro-
koje boluje, prema raznim studijama, od 60 ne.
do 187/100.000 stanovnika Evrope. Bolest
Indikacije: Efikasni su u kontroli tremora,
karakteri{u kardinalni simptomi i znaci (rigi-
dok su od manje koristi u kontroli drugih par-
ditet, hipobradikinezija, stati~ki tremor i na-
kinsonih znakova (rigor, akinezija, poreme}aj
ru{enost posturalnih mehanizama). Uvo|e-
hoda i naru{eni posturalni refleksi). Nema
nje levodope u~inilo je veliki napredak u le-
podataka o superiornosti nekog od poznatih
~enju Parkinsonove bolesti. Me|utim, dugo-
antiholinergika nad drugim.
trajno le~enje je povezano sa brojnim kompli-
kacijama terapije, kakve su motorne fluktua- Interakcije: vidi Poglavlje III.
464 specijalni deo
Neèljena dejstva: Smeju se koristiti samo mogli izazvati mu~ninu, jer nisu za{ti~eni he-
kod mla|ih od 60 godina zbog mogu}nosti matoencefalnom barijerom.
da izazovu centralna (poreme}aj pam}enja, Delovanje: U le~enju ovim preparatom, do-
konfuznost, halucinacije, sedacija) i perifer- bro je zapo~eti sa malim dozama, uz postepe-
na (suva usta, zamu}en vid, opstipacija, nau- no povi{avanje, kako bi bio smanjen rizik od
zeja, urinarna retencija, poreme}aj znojenja i njegovih akutnih neèljenih efekata, kakvi su
tahikardija) neèljena dejstva. nauzeja, povra}anje i hipotenzija. Levodopa
Upozorenje: Lek se mora postepeno ukidati bi na periferiji bila razgra|ena dopa dekar-
zbog mogu}nosti od izazivanja akutne egza- boksilazom, pa je, zbog toga, u gotovim pre-
cerbacije parkinsonih znakova pri naglom paratima nalazimo kombinovanu sa blokato-
ukidanju (Ñwithdrawal effectì). rima periferne dopa dekarboksilaze. Ipak, da
bi ovaj enzim bio u potpunosti neaktivan, po-
trebno je dati njegove blokatore u dozi od 75
N04AA Tercijarni amini mg na dan, kako bi u potpunosti bila spre~e-
N04AA01 triheksifenidil na njegova aktivnost. U gotovim preparati-
(Trihexyphenidyl) ma, on se nalazi u odre|enoj proporciji sa le-
DDD: O 10 mg vodopom, te, ukoliko pacijent koristi manju
FarKl: ANTIPARKINSONIK dozu leka, u njemu se ne}e nalaziti dovoljno
inhibitora dopa dekarboksilaze, te }e se ma-
Doziranje: Triheksifenidil se koristi u po~et-
nifestovati emeti~ki efekat levodope, a bole-
noj dozi od 0,5-2 mg dva puta na dan, sa po-
snici }e se àliti na mu~ninu. Lek je bolje da-
stepenim povi{avanjem do doze od 2 mg tri
ti na prazan stomak zbog njegove sposobno-
puta dnevno, ukoliko pacijent toleri{e ovu
sti da se bori za ista mesta apsorbcije u tan-
dozu.
kom crevu kao i proteini iz hrane. Zbog toga
Registrovani lekovi: je, ukoliko nije mogu}e obezbediti specijalnu
ARTANE - Hemofarm koncern, R. Srbija niskoproteinsku dijetu, potrebno davati lek
jedan sat pre i jedan sat posle jela. Potrebno
N04AA02 biperiden (Biperiden) je titriranje doze vi{e nedelja i meseci i kori-
{}enje najniè doze leka za obezbe|ivanje
DDD: O P 10 mg
efikasne kontrole simptoma i to je uobi~ajeno
FarKl: ANTIPARKINSONIK u po~etnoj fazi bolesti doza od 300-400 mg
Doziranje: Oralno, biperiden se daje u dozi levodope na dan. U slu~aju ordiniranja pre-
od 1 mg dva puta na dan, sa postepenim po- parata sa dugotrajnim osloba|anjem, potreb-
ve}anjem doze do maksimalno 12 mg/dan u no je dati doze za 20-30% vi{e za ostvariva-
podeljenim dozama. Kod starijih bolesnika je nje jednakog efekta. U slu~ajevima, u kojima
obi~no pola doze odraslih dovoljno za kon- je koli~ina inhibitora enzima dovoljna, a pa-
trolu simptoma. I.m. ili polagana i.v. primena cijent, ipak, ispoljava mu~ninu, potrebno je u
u dozi od 2,5-5 mg do ~etiri puta na dan in- terapiju uvesti domperidon u dozi od 10-20
dikovana je naj~e{}e u le~enju akutnog eks- mg dat 30 minuta pre levodope, kada ovaj
N trapiramidnog sindroma uslovljenog neuro-
lepticima.
neèljeni efekat moè biti adekvatno kontro-
lisan.
Registrovani lekovi: Neèljena dejstva: Dugogodi{nja upotreba
AKINETON - Abbot Laboratories, Nema~ka levodope skop~ana je sa pojavom neèljenih
MENDILEX - Alkaloid A.D., Makedonij efekata, kakvi su motorne komplikacije (dis-
kinezije i motorne fluktuacije) ili nemotorne
N04AA04 prociklidin (Procyclidine) komplikacije (promene pam}enja, autonom-
DDD: O P 25 mg ni poreme}aji, bolovi i senzorni simptomi).
Neuropsihijatrijski simptomi, kakavi su kog-
FarKl: ANTIPARKINSONIK
nitivni poreme}aji, konfuznost i psihoza, mo-
Registrovani lekovi: gu biti deo spektra PB koji mogu, pod dej-
PROCIPAR - Galenika A.D., R. Srbija stvom levodope, biti pogor{ani. Osim toga, i
novi simptomi i znaci, koji su posledica na-
predovanja bolesti i koji ne reaguju na terapi-
N04B Dopaminergi~ki lekovi ju levodopom, mogu se, tako|e, pojaviti (fri-
zing, posturalna nestabilnost, autonomna
N04BA Dopa i derivati dope disfunkcija, poreme}aji raspoloènja i de-
Opis: Levodopa je najefikasniji lek u le~enju mencija) i njihov nastanak ne treba pripisiva-
PB. Ona se rutinski koristi u kombinaciji sa ti levodopi.
inhibitorom periferne dopa dekarboksilaze, Motorne komplikacije terapije levodopom:
koji treba da spre~i perifernu konverziju levo- Motorne fluktuacije predstavljaju stanje u ko-
dope u dopamin, te da spre~i stimulaciju reme se smenjuju dobra pokretljivost i odsu-
ceptora, koje postoje u arei postremi i koji bi stvo znakova PB, sa stanjima u kojima se zna-
ci bolesti zapaàju. U po~etnim fazama bole-
sti, uobi~ajeno pro|e oko 4 sata do prestanka Registrovani lekovi:

dejstva leka. Sa napredovanjem bolesti, do- STALEVO - Novartis Pharma AG, [vajcarska
bro stanje se smenjuje sa lo{im, u kome su vi-
dljivi znaci bolesti i tada nastupa „wearing
off“ fenomen. U ovom periodu zapaà se N04BB Derivati adamantana
skra}enje dejstva pojedina~ne doze levodope Delovanje: Ta~an mehanizam delovanja
na manje od 4 sata. amantadina nije poznat, zna se da on pove-
Levodopom uzrokovane diskinezije predsta- }ava osloba|anje dopamina blokiranjem pre-
vljaju nevoljne pokrete, naj~e{}e horei~kog uzimanja dopamina, stimulacijom dopamin-
tipa, koji se pojavljuju kao odgovor na dava- skih receptora i mogu}im antiholinergi~kim
nje levodope. Diskinezije nestaju sa ukida- delovanjem. Amantadin ima poluìvot od 10-
njem levodope, ali se tada parkinsoni znaci 28,5 sati i daje se u dozi od 100-200 mg jed-
razvijaju u svom punom obliku. Sa napredo- nom do tri puta na dan.
vanjem bolesti i sa suàvanjem terapijskog Indikacije: U nekontrolisanim studijama, oko
prozora, postaje izrazito te{ko na}i dozu u dve tre}ine obolelih, koji dobijaju amantadin,
kojoj }e pacijent biti dobro, a bez neèljenih doìvljavaju oporavak akinezije, rigiditeta,
dejstava terapije. Takvi pacijenti fluktuiraju kao i tremora. Neke studije pokazuju da je
izme|u stanja uko~enosti i pobolj{anja u ko- efekat amantadina prolazan i da jedna tre}i-
me postoje difuzne diskinezije. Motorne na pacijenata doìvljava smanjenje pozitiv-
komplikacije se razvijaju u 50-90% le~enih nog dejstva unutar 4-8 nedelja od po~etka le-
pacijenata posle 5-10 godina i ~ine veliki raz- ~enja. Me|utim, mnogi klini~ari smatraju da
log bolesnikove onesposobljenosti. je efekat znatno duì. Mogu}i efekat amanta-
Upozorenje: Oksidativni metabolizam levo- dina na NMDA ekscitotoksi~ne receptore mo-
dope moè dovesti do osloba|anja slobodnih gao bi da bude odgovoran za neuroprotektiv-
radikala, koji mogu uticati na neuronalnu de- no dejstvo koje je zapaèno.
generaciju }elija supstance nigre u obolelih Neèljena dejstva: Naj~e{}a neèljena dej-
od PB. U laboratorijskim uslovima, ova tok- stva su konfuznost, halucinacije, insomnija i
si~nost moè biti dokazana, ali koncentracije no}ne more. Ce{}e su u starijih osoba, ali se
leka, koje su izazivale stradanje dopaminer- mogu javiti u bilo kom uzrastu. Mogu se javi-
gi~kih neruona daleko su prevazilaze terapij- ti livedo reticularis i otoci sko~nih zglobova,
ske koli~ine levodope, koju koristimo za le~e- ali, uobi~ajeno, nisu tako te{ki da bi zahteva-
nje PB. li prekid terapije. Nekada se mogu javiti suva
usta i zamu}en vid i oni su posledica antiho-
linergi~kog efekta leka.
N04BA02 levodopa, benzerazid Upozorenje: Ovaj lek se neizmenjen izlu~uje
(Levodopa, benserazide) urinom, pa se zbog toga kod osoba, sa izme-
DDD: O 600 mg njenom jetrinom funkcijom, preporu~uje
FarKl: ANTIPARKINSONIK smanjenje primenjivane doze. Vi{e doze ne
smeju da se ordiniraju (300 mg), jer mogu da
MADOPAR Roche - F. Hoffmann-La Roche,
[vajcarska
izazovu kognitivne poreme}aje. Neki bolesni-
ci mogu da razviju zna~ajno pogor{anje bole-
N
MADOPAR - Galenika A.D., R. Srbija sti pri naglom isklju~ivanju iz terapije aman-
tadina.
MADOPAR HBS - F. Hoffmann-La Roche,
[vajcarska Doziranje: Lek se daje u dozi od 200-300 mg
MADOPAR HBS - Galenika A.D., R. Srbija dnevno.
N04BA02 levodopa, karbidopa N04BB01 amantadin

(Levodopa, carbidopa) (Amantadine)
DDD: O 600 mg DDD: O 0,2 g
FarKl: ANTIPARKINSONIK FarKl: ANTIPARKINSONIK
NAKOM - Lek DD, Slovenija PK - MERZ - Merz Pharmaceuticals GmbH,
SINEMET - Merck Sharp & Dohme Idea Nema~ka
(MSD), [vajcarska
N04BC Agonisti dopamina
N04BA03 entakapon, levodopa, Opis i delovanje: Dopaminski agonisti pred-
karbidopa (Entacapone, stavljaju klasu lekova, koji imaju razli~ita fi-
levodopa, carbidopa) zi~ka i hemijska svojstva, ali koji imaju mo-
FarKl: ANTIPARKINSONIK gu}nost stimulacije dopaminskih receptora,
pre svega, jer imaju konfiguraciju sli~nu do-
paminu. Interesovanje za njih je posebno ve-
466 specijalni deo
liko, jer se o~ekuje da oni imaju antiparkinso- parkinsnove bolesti, a u cilju spre~avanja ili
na svojstva, ali bez mogu}nosti da mogu da odlaganja pojave komplikacija terapije levo-
uslove neèljena dejstva, koja, ina~e, ima le- dopom. Postoje, tako|e, dokazi da dopa-ago-
vodopa. Oni se, pre svega, koriste u slu~aje- nisti imaju i neuroprotektivno dejstvo, koje bi
vima u kojima se u bolesnika pojavljuju neè- moglo da bude obja{njeno smanjenjem po-
ljena dejstva lekova, te pove}anje doze levo- trebe za levodopom i smanjenjem produkcije
dope, nije idealna strategija za prevazilaènje slobodnih radikala nastalih u metaboli~kom
ovih problema. Mnoge studije pokazuju, ~ak, obrtu dopamina, stimulacijom D2 autorecep-
i prednost ovih lekova u inicijalnoj fazi le~e- tora sa posledi~nim smanjenjm koli~ine do-
nja Parkinsonove bolesti. pamina i njegovog metabolizma i metabolita,
Danas nam na raspolaganju stoji ve}i broj do- antioksidativnim efektom i efektom „hvata-
pa-agonista, kakvi su bromokriptin, pergo- nja“ slobodanih radikala, obezbe|ivanjem
lid, pramipeksol, ropinirol, kabergolin, piri- strijatnog dopaminergi~kog tonusa i antia-
bedil, lisurid i apomorfin. poptoti~kog i efekat.
Dopaminski agonisti imaju nekoliko predno- Neèljena dejstva: nauzeja, povra}anje, hi-
sti, kada je u pitanju terapija Parkinsonove potenzija i psihijatrijski problemi (psihoze i
bolesti. Oni deluju tako {to direktno stimuli- halucinacije). Ove pojave su ~e{}e u starijih i
{u dopaminske receptore, ~ime obezbe|uju kognitivno o{te}enih pacijenata. Eritromega-
prevazilaènje izmenjenih nigrostrijatnih vla- lija, pulmonalna i retroperitonealna fibroza i
kana. Sa druge strane, pojedini od njih mogu Raynaud-ov sindrom su ~esti kod ergot dopa-
delovati samo na odre|ene podtipove recep- agonista, kakav je bromokripitin. Mogu}e su
tora, ~ime bi udeo neèljenih dejstava mogao i epizode iznenadnog upadanja u san.
jo{ vi{e da bude smanjen. Doziranje: Doza ropinirola je na po~etku
Resorpcija ovih lekova je stabilnija i lak{a i 0,25 mg 3 puta dnevno, do ukupne doze od
nekompromitovana borbom za ista mesta u 9-24 mg, doze bromokriptina su od 1,25 mg
crevnokrvnoj barijeri, kao {to je slu~aj sa le- 2-3 puta dnevno u po~etku (ukupno 7,5-40
vodopom i velikim neutralnim aminokiseli- mg dnevno), pergolid je potrebno ordinirati
nama iz hrane. Ovi lekovi imaju, tako|e, i u po~etnoj dozi od 0,05 mg ~etiri puta na dan
duga~ak poluìvot zbog ~ega bi njihovo dava- (ukupno 0,75-6 mg dnevno), pramipeksol u
nje moglo da obezbedi kontinuiranu, a ne dozi od 0,125 tri puta dnevno (ukupno 0,75-
pulsativnu stimulaciju dopaminskih recepto- 3 mg dnevno), kabergolin u dozi od 0,25 na
ra, {to bi teoretski moglo da ublaì i spre~i dan do doze od 0,5-5 mg na dan, a lisurid sa
pojavu neèljenih dejstava terapije levodo- po~etnom dozom od 0,2 mg. na dan do doze
pom. Njihov metabolizam ne dovodi do oslo- od 1-2 mg na dan.
ba|anja slobodnih radikala, kao u slu~aju do-
pamina, a osim toga, opisan je ~ak i njihov N04BC01 bromokriptin
neuroprotektivni efekat. Tako, npr., novi do-
pa-agonisti imaju sposobnost da deluju selek-
(Bromocriptine)
tivno na D2 i D3 receptore. Ropinirol ne sti- DDD: O 40 mg
N muli{e alfa i beta-adrenergi~ke receptore,
GABA receptore, histaminske 5-HT1 i 5-HT2
FarKl: INHIBITOR PROLAKTINA (DOPAMI-
NERGIK)
receptore, dok pramipeksol stimuli{e α1 i α2 Registrovani lekovi:
adrenergi~ke receptore, a ne stimuli{e sero- BROMOKRIPTIN - Zdravlje, R. Srbija
toninske. Po ovome se oni razlikuju od bro-
mokriptina i pergolida, koji su manje selek-
tivni lekovi. N04BC02 pergolid (Pergolide)
Dopa - agonisti poznati su kao lekovi koje tre- DDD: O 3 mg
ba dodati levodopi u slu~aju pojave neèlje- FarKl: ANTIPARKINSONIK (AGONIST DOPA-
nih dejstava terapije levodopom. Bromokrip- MINA)
tin, prvi od ovih lekova, ima blag efekat na
D1 receptore, ali je i blag antagonista D2 re- N04BC04 ropinirol (Ropinirole)
ceptora, dok je pergolid sli~an ovom leku, ali DDD: O 6 mg
je on agonista i D1 i D2 receptora. Svi oni
FarKl: ANTIPARKINSONIK (AGONIST DOPA-
imaju sposobnost da pobolj{avaju stanje paci-
MINA)
jenta u smislu dnevnih aktivnosti i dozvolja-
vaju sniènje doze levodope. Registrovani lekovi:
Indikacije: Dopaminski agonisti mogu da bu- REQUIP - GlaxoSmithKleine Exp. Ltd.,
du od koristi u obolelih sa diskinezijama i V. Britanija
fluktuacijama terapijskog odgovora, ali u tim
slu~ajevima, jedna od strategija je mogla da
bude potpuno smanjenje doze levodope, uz
maksimalnu dozu dopa agoniste. Zanimljiva
je njihova primena u injicijalnj fazi le~enja
N04BC05 pramipeksol Doza: U dozi od 10 mg na dan, on obezbe|u-

(Pramipexole) je potpunu ireverzibilnu inhibiciju MAO-B, a
DDD: O 2,5 mg (u obliku soli) ne deluje na MAO-A gotovo uop{te.
FarKl: ANTIPARKINSONIK (AGONIST DOPA-
MINA) N04BD01 selegilin (Selegiline)
Registrovani lekovi: DDD: O 5 mg
MIRAPEXIN - Boehringer Ingelheim Pharma FarKl: ANTIPARKINSONIK (INHIBITOR
GmbH, Austrija MAO-B)
N04BC06 kabergolin (Cabergoline) JUPRENIL - Zorka Pharma, R. Srbija
DDD: O 3 mg
FarKl: ANTIPARKINSONIK (AGONIST DOPA- N04BX Ostali dopaminergi~ki
MINA) lekovi
Registrovani lekovi: Opis i delovanje: U ovu grupu spadaju: tolka-
CABASER - Pfizer Enterprises S.A.R.L., pon, entakapon i manje poznat budipin.
Luksemburg COMT inhibitori su inhibitori periferne kate-
hol-O-metil-transferaze, koja metabilizuje
N04BC07 apomorfin (Apomorphine) levodopu. Davanje blokatora COMT-a, kakvi
FarKl: ANTIPARKINSONIK (AGONIST DOPA- su tolkapon i entakapon, povi{ava koncentra-
MINA) ciju levodope i smanjuje stvaranje njegovog
metabolita, koji se bori za ista mesta tran-
sporta u hematoencefalnoj barijeri, kao i le-
N04BD Inhibitori vodopa. Oba poznata blokatora COMT-a ima-
monoaminooksidaze ju sposobnost da blokiraju periferno ovaj en-
tipa B (MAO-B) zim razgradnje, dok tolkapon ima i slab efe-
Opis i delovanje: MAO-B je enzim odgovoran kat na centralnu katehol-orto-metil-transfe-
za oksidativnu deaminaciju dopamina, koji je razu. Tolkapon smanjuje aktivnost COMT-a
odgovoran za razgradnju 77% dopamina. In- za 80-90%, a entakapon za 50-60%. Svoj efe-
hibicijom razgradnje ovog enzima o~ekivalo kat on ostvaruje samo, ukoliko, je dat zajed-
se produàvanje poluìvota levodope. Selegi- no sa levodopom, kojoj obezbe|uje stabilniju
lin, tako|e, osloba|a presinapti~ko preuzi- i dugotrajniju koncentraciju u plazmi, {to, ve-
manje dopamina i izaziva osloba|anje kate- rovatno, moè da odloì pojavu mnogih kom-
holamina. On moè imati i simptomatski efe- plikacija terapije levodopom, ~iji je razlog u
kat zbog direktnog dejstva na dopaminske re- pulsativnoj stimulaciji dopaminskih recepto-
ceptore alfa-fenil-etil-amina, ~iju oksidaciju ra.
blokira. Selegilin se brzo resorbuje iz gastro- Indikacije: Davanje ovakve kombinacije, pro-
intestinalnog trakta, maksimalne koncentra- duàva on fazu, skra}uje off fazu i smanjuje
cije dostiè posle pola do dva sata, a njegov
poluìvot u plazmi iznosi 40 sati. Lako prola-
u~estalost motornih komplikacija, kakav je
wearing off fenomen. Doza levodope moè u
toj situaciji biti smanjena ~ak za 30% od
N
zi hematoencefalnu barijeru i razgra|uje se u
jetri. predhodne vrednosti.
Indikacije: Simptomatsko pobolj{anje, koje Kontraindikacije: o{te}enje jetre, trudno}a,
uslovljava kod nele~enih parkinsonih bole- dojenje, feohromocitom, postojanje ozbiljnog
snika, nije ve}e od 5-30%. Ipak, on moè po- neurolepti~kog sindroma, netraumatska rab-
ja~ati simptomatski efekat levodope, a po- domioliza.
bolj{anje je takvo da dozvoljava primenu Neèljena dejstva: Mogu se pojaviti diskine-
znatno niè doze levodope u cilju odràvanja zije (dok se ne smanji doza levodope za
istog simptomatskog efekta. 30%), mu~nina, povra}anje, suva usta, dis-
Neèljena dejstva: Naj~e{}a neèljena dej- pepsija, flatulencija, hipotenzija i psihijatrij-
stva selegilina su, posebno ukoliko se daje za- ski problemi, poreme}aj sna, dispneja, retko,
jedno sa levodopom: pogor{anje diskinezija, hematurija, impotencija, katarakta, kserosto-
mu~nina, nesanica, hipotenzija i halucinaci- mija, inflamatorne reakcije oka. Te{ka i eks-
je. Zbog nesanice, koju moè da izazove, lek plozivna dijareja se moè pojaviti u 5-10%
se mora davati ujutro i u podne. bolesnika, posle latence od nekoliko nedelja i
Upozorenje: Jedna kontroverzna studija tvr- meseci i uobi~ajeno zahteva prekid terapije.
dila je da selegilin pove}ava smrtnost, ali nje- Dijareja je prisutna u lak{em obliku kod pri-
ni rezultati nisu ponovljeni, te za sada nema mene entakapona nego tolkapona, a moè se
razloga za ukidanjem ili smanjenjem doze se- javiti i opstipacija.
legilina. Interakcije: treba izbegavati zajedni~ku pri-
menu sa dezipraminom, mogu}e hipertenziv-
ne krize pri istovremenoj primeni sa MAO-in-
468 specijalni deo
hibitorima; nema dovoljno podataka o ispo- govom delovanju, koje su posledica njegovog
ljavanju interakcija uz istovremenu primenu simptomatskog efekta. Lekarima je ostavlje-
sa drugim lekovima. no da lek uvedu, jer ima izvestan simptomat-
Doziranje: Tolkapon se daje u dozi od 100- ski efekat, ili da ga isklju~e, jer nije dokazan
200 mg tri puta dnevno. Vi{a doza obezbe|u- njegov neuroptotektvni u~inak. Lek, svakako,
je bolji efekat. Entakapon se daje u dozi od ne treba davati u uznapredovalim fazama bo-
200 mg uz svaku dozu levodope. Oba leka lesti, kao i u onih koji imaju neèljena dejstva
daju se odmah u punoj dozi, a ukidaju od- levodope, gde bi sposobnost selegilina, da in-
mah, u slu~aju pojave neèljenih efekata. direkltno pove}a koncentraciju levodope, sa-
Efekat se ne o~ekuje ukoliko nije ordinirana mo pogor{ala neèljene efekte terapije.
levodopa. Nijedan drugi potencijalno neuroprotektivni
Upozorenje: Tolkapon, me|utim, moè iza- lek nije se pokazao efikasnim (vitamin E, an-
zvati toksi~no o{te}enje jetre, {to nije zapaè- tioksidansi, antiglutamatergi~ki lekovi, anti-
no u preklini~kom ispitivanju ovog leka, ma- inflamatorni i antiapoptoti~ki agensi), a neki
da je prime}en porast koncentracije jetrinih antioksidansi (vitamin C) pokazali su suprot-
enzima u 1-3% bolesnika na terapiji. Savetu- no dejstvo. Ti agensi, za sada, ne mogu biti
je se kontrola jetrine funkcije svake dve nede- preporu~eni kao terapijsko sredstvo.
lje unutar prve godine terapije, i potom peri- Testiranje mnogih lekova i njihovih neuro-
odi~no. Ovakva situacija nije detektovana pri protektivnih svojstava, uklju~uju}i i nove do-
terapiji entakaponom. Ovi lekovi daju naran- paminomimetike (ropinirol, pergolid, prami-
dàstu prebojenost urinu, o ~emu treba oba- peksol), riluzol, koenzim Q10, GDNF, neuroi-
vestiti pacijente i njihovu porodicu. munofoline i transplantate dopaminergi~kih
neurona, je u toku, ali nema jasnih rezultata,
koji bi pokazali da ovi lekovi imaju neuropro-
N04BX01 tolkapon (Tolcapone) tektivnu ulogu. Prema tome, u inicijalnoj fa-
DDD: O 0,45 g zi primena selegilina ne}e nepovoljno uticati
FarKl: ANTIPARKINSONIK (INHIBITOR na bolesnike, te treba zapo~eti terapiju ovim
COMT) lekom sa idejom da mo`da ima izvestan neu-
roprotektivni efekat.
N04BX02 entakapon (Entacapone)
DDD: O 1000 mg SIMPTOMATSKA TERAPIJA:
FarKl: ANTIPARKINSONIK (INHIBITOR Inicijalna terapija: U momentu kada simpto-
COMT) mi bolesti postanu tako kompromituju}i za
bolesnika, i kada lekar proceni da je zbog nje-
govih funkcionalnih sposobnosti bitno le~iti
COMTAN - Novartis Pharma A.G., [vajcarska
ga, treba zapo~eti terapiju levodopom. Treba
je koristiti kao monoterapiju sve do momen-
ta kada se pojave neèljena dejstva terapije,
N FARMAKOLO[KI PRISTUP
PARKINSONOVOJ BOLESTI
NEUROPROTEKTIVNA TERAPIJA:
kada se u le~enje uvode dopa-agonisti. Poja-
va komplikacija, me|utim, nikada ne moè
biti u potpunosti re{ena i od tog momenta bi
hirur{ka intervencija, sa svim njenim kompli-
U susretu sa obolelim od PB terapija izbora
kacijama, ~inila najbolju terapijsku strategiju.
bi, kao i kod svake bolesti, bila uklanjanje
faktora koji je uslovljavaju ili zaustavljaju ka- Poslednjih godina postoji tendencija da tera-
skadu doga|aja, u ~ijem sledu bi nastupile pija bude zapo~eta dopaminskim agonistima
promene, koje do bolesti dovode. Da bismo do momenta do koga oni mogu obezbediti
takvu protektivnu terapiju u slu~aju PB na odgovaraju}e ublaàvanje simptoma, uz ka-
vreme zapo~eli, morali bismo da prepozna- snije dodavanje levodope. Ova ideja zasniva
mo osobe u riziku da obole. U ovu kategoriju se na brojnim dokazima da je pojava diskine-
spadali bi nosioci poznatih mutacija me|u zija, u velikoj meri, uslovljena primenom le-
srodnicima obolelih sa jedne strane, ili oni sa vodope koja, zbog svog poluìvota, pulsativ-
dokazanim dopaminskim deficitom utvr|e- no stimuli{e dopaminske receptore. Odatle
nim neuroimaging tehnikama, u istoj ciljnoj pretpostavka da bi ordiniranje lekova sa du-
grupi. Lek od koga se najvi{e o~ekivao i koji gim poluìvotom, kakvi su stari (bromokrip-
je u najve}oj meri ispitivan, kako bi bila do- tin, pergolid), a pre svega, novi dopaminomi-
kazana njegova potencijalna neuroprotektiv- metici (kabergolin, ropinirol, pramipeksol)
na uloga, bio je selegilin. U testovima in vitro mogla da odloì pojavu neèljenih efekata te-
pokazana je njegova neuroprotektivna spo- rapije. Eksperimenti na ìvotinjama podrà-
sobnost. Klini~ke studije pokazale su da sele- vaju ovu pretpostavku i opravdavaju upotre-
gilin odlaè klini~ko napredovanje smetnji i bu dopa agonista u inicijalnoj fazi bolesti, a
progresiju parkinsonih simptoma i znakova. klini~ka pra}enja dokazala su manju u~esta-
Ipak, postoje nejasno}e oko zaklju~aka o nje-
lost neèljenih efekata u pacijenata, inicijal- vova da li treba kod ovih pacijenata ukinuti
no tretiranih dopa-agonistima. levodopu i zameniti lek dopa agonistima.
O~igledno da postoje ozbiljni razlozi za zapo- S obzirom na to, da kombinacija levodope sa
~injanje terapije dopa agonistima (smanjenje COMT - inhibotorima moè dati dobre rezul-
u~estalosti motornih komplikacija u obolelih tate, ostaje na lekarima da izaberu inicijalnu
od PB, antiparkisnoni efekat izvestan u pore- terapiju (da li }e to biti dopa-agonisti sami, ili
|enju sa placebom, antiparkinsoni efekat }e biti davana levodopa u kombinaciji sa
uporediv sa levodopom u ranijim fazama bo- COMT inhibitorima).
lesti, pacijenti mogu da ostalu na monotera- Prema tome, u inicijalnoj fazi bolesti treba:
piji dopa agonistima godinama i da se efekat • Biti siguran u ta~nost dijagnoze
i dalje odràva, dodavanje levodope pomo}i
• Zapo~eti terapiju dopa-agonistima {to je
}e boljem u~inku dopa agonista, ali sa manje
mogu}e pre
neèljenih dejstava, potencijalni neuropro-
tektivni efekat) posebno kod mla|ih pacije- • Dodati levodopu, ako se dopa agonisti ne
nata kod koji se o~ekuje brà pojava neèlje- pokaù dovoljno efikasnim
nih efekata terapije. Ovakva stragegija ne • Razmi{ljati o potrebi, da uz levodopu u te-
moè biti primenjena u svih bolesnika. Levo- rapiju, bude uveden COMP - inhibitor, kako
dopa ostaje inicijalna terapija u starijih bole- bi se obezbedila stabilna doza leka i sma-
snika, koji ne mogu, zbog neèljenih efekata, njio rizik od komplikacija terapije.
da podnesu dopa agoniste, koji nemaju po-
tencijal da razviju neèljena dejstva terapije, Faktori koji mogu da poremete inicijalne
kod onih sa kognitivnim poreme}ajima i kod planove:
onih za koje se pretpostavlja da boluju od ati- Godine: ve}ina neurologa zapo~inje terapiju
pi~nog parkinsonizma. levodopom kod starijih od 70 godina zbog
Uvo|enje levodope u kombinaciju sa dopa- manjeg rizika da }e razviti komplikacije tera-
agonistima, ~ini da u~estalost motornih kom- pije levodopom, kao i zbog mogu}nosti da
plikacija ponovo poraste u ovoj grupi, odakle zbog kognitivnih poreme}aja, ovi pacijenti
pretpostavka da bi, mo`da, dodavanje COMP ne}e podneti dopaminomimetike. Antiholi-
inhibitora levodopi, koji bi odràvali koncen- nergici i amantadin poosebno su rizi~ni zbog
traciju levodope stabilnijom, mo`da mogla kognitivnih poreme}aja kod ovih bolesnika.
da pomogne smanjenju rizika od nastanka Kognitivni poreme}aji: U osoba sa kognitiv-
motornih komplikacija. nim poreme}ajima treba zapo~eti le~enje le-
Uloga antiholinergika i amantadina u inicijal- vodopom sa neposrednim osloba|anjem ne-
noj terapiji je razli~ita. U starijih osoba, sa zavinso od godina. Najbolje je odlu~iti se sa-
kognitivnim poreme}ajima, potrebno je ova- mo za jedan lek i izbegavati polipragmaziju.
kve lekove izbegavati i primenjivati ih samo U slu~aju da pacijent ima vi{e lekova, treba iz
u mla|ih sa blagim simptomima, kakav je, terapije isklju~ivati lekove slede}im redosle-
npr., tremor. dom: sedative, antiholinergike i amantadin,
dopa agoniste i levodopu.
Kada je u pitanju izbor dopaminomimetika,
nema studija, koje bi pokazale ve}u efika-
snost jednog nad drugim lekom. Nema poda-
Teìna bolesti: mnogi neurolozi po~inju sa-
mo sa levodopom, ali, s obzirom na podatak
N
taka o eventualnoj mogu}nosti da jedan doda teìna bolesti predstavlja vaàn faktor u
paminomimetik moè da bude kombinovan nastanku diskinezija zajedno sa levodopom,
sa drugim. onda i kod ove populacije bolesnika le~enje
Kada je u pitanju doza dopaminomimetika, treba zapo~eti dopaminskim agonistima.
tada ne treba prekora~ivati preporu~ivane Strah od funkcionalne onesposobljenosti:
doze, posebno zbog mogu}nosti od razvoja Iako svi vi{e volimo da dajemo levodopu
neèljenih dejstava, kakav je, npr., velika zbog brzog efekta, preporu~ljivo je dati dopa
dnevna pospanost. S obzirom na podatak da agoniste u kombinaciji sa domperidonom, {to
uvo|enje makar i male doze levodope, moè }e ubrzati delovanje dopa agonista. Kako se,
pogor{ati i izazvati motorne komplikacije, uglavnom, radi o mla|im ljudima, uvek treba
onda bi primena levodope uz COMT inhibito- razmi{ljati o njihovoj potrebi za vi{egodi-
re, mogla da smanji rizik od komplikacija i da {njom terapijom i potencijalnim neèljenim
umanji potrebu za davanjem ve}ih, od prepo- efektima terapije.
ru~ivanih doza dopa-agonista. Novac: uvek treba razmi{ljati unapred o po-
Posebnu kategoriju pacijenata predstavljaju tencijalnom ko{tanju koje }emo imati ukoliko
oni kod kojih je ve} zapo~eta terapija levodo- pacijent doìvi diskinezije, koje }e ga u pot-
pom. Ova kategorija pacijenata ima manji ri- punosti funkcionalno onesposobiti.
zik od razvoja diskinezija, ako se njima, u te-
rapiju uvedu dopa-agonisti, te ve}ina autora
uvodi u terapiju dopa-agoniste, umesto da
LEÊNJE MOTORNIH KOMPLIKACIJA
povi{ava dozu levodope. Nema jo{ jasnih sta- ODSUSTVO INICIJALNOG ODGOVORA: Po-
stoje situacije u kojima, uprkos davanju veli-
470 specijalni deo
kih doza levodope ili dopaminskih agonista, ti, ali se primena preparata, sa dugotrajnim
nema adekvatnog terapijskog odgovora i u osloba|anjem, ~uva, uglavnom, za re{avanje
takvim slu~ajevima treba sumnjati u ispravno}nih problema i no}nih wearing off perio-
nost dijagnoze idiopatske parkinsonove bole- da, jer njihova dnevna primena moè da iza-
sti. Ipak, ima pacijenata koji }e reagovati tek zove farmakotoksi~ne psihoze i diskinezije.
na vi{u dozu lekova, tako da zaklju~ak o do- Dijeta: U uznapredovalim stadijumima Par-
pa nereakivnosti ne treba donositi pre nego kinsonove bolesti, smanjenje broja dopami-
{to bude podignuta doza levodope na 1000- nergi~kih neurona u nigrostrijatnom putu ko-
1500 mg. ji imaju sposobnost skladi{tenja preuzetog
SUBOPTIMALNI TERAPIJSKI ODGOVOR: U dopamina i njihovo osloba|anje, kada je to
nekim slu~ajevima, uprkos primeni levodope, potrebno, dovodi do zna~ajne zavisnosti ni-
odgovor nije zadovoljavaju}i. U tim slu~ajevi- voa leka od spolja unetog, jer su kapaciteti za
ma, terapiji treba dodati dopa agoniste, ili, njegovo skladi{tenje bitno umanjeni. Kada je
ukoliko je zapo~eto le~enje dopa agonistima, ishrana u pitanju, dovoljno je posavetovati da
dodati levodopu. Nekada je, uz ovu levodo- levodopa bude uzimana jedan sat pre ili je-
pu, potrebno dodati i COMT inhibitore, kako dan sat posle jela.
bi se odràla doza levodope dovoljno stabil- Subkutani apomorfin: U nekim slu~ajevima,
nom i kako bi bili spre~ani njeni neèljeni u kojima postoji iznenadni i nepredvidivi off
efekti. U kombinaciji sa levodopom, ovi leko- period, koji funkcionalno onesposobljavaju
vi produàvaju njen efekat, smanjuju fluktu- obolelog, mogu}e je primeniti i subkutani
acije terapijskog odgovora, poduàvaju do- apomorfin. On bi mogao da deluje ve} za 3,5-
bar efekat posle pojedina~ne doze leka i po- 12,5 min i njegov efekat trajao bi do jednog
pravljaju dnevne aktivnosti u fluktuiraju}ih i sata. Ipak, ovo vreme dovoljno je da bi po~e-
nefluktuiraju}ih pacijenata. la da deluje levodopa, koju je bolesnik uzeo.
ÑEND OF DOSEì I ÑWEARING OFFì ODGO- Apomorfin moè izazvati mu~ninu, treba ga
VOR: U slu~ajevima, u kojima se efekat levo- davati sa domperidonom u dozi od 10-20
dope gubi posle manje od 4 sata, govorimo mg.
od weaaring off fenomenu. Strategije koje Kontinuirana dopaminegri~ka stimulacija:
mogu biti od koristi su slede}e: Teoretski bi ova strategija mogla biti od po-
Dodavanje agonista dopamina: ukoliko pa- mo}i, ali je u prakti~nom smislu te{ko izvo-
cijenti nisu ve} na terapiji dopa agonistima, dljivo.
onda ih treba dodati, jer }e oni skratiti „off“ ODLO@ENI ÑONì ILI ODSUSTVO ÑONì ODGO-
period u fluktuiraju}ih pacijenata. Dodavanje VORA: U uznapredovalim stadijumima bole-
dopa agonista treba obezbediti postepeno, a sti, mogu}e je da se efekat leka ne javi. U tim
kada se javi njihov efekat, onda dozu levodo- situacijama, jedno od obja{njenja moè biti
pe, eventualno, sniàvati do obezbe|ivanja nedovoljna resorpicija leka. S obzirom da se
adekvatnog terapijskog odgovora. Najbolje je levodopa absorbuje u tankom crevu, davanje
dati najmanju mogu}u dozu levodope, uz lekova, koji bi ubrzali motilitet èluca, kakvi
najmanju mogu}u dozu dopa agoniste i to za-
N po~eti pre razvoja motornih fluktuacija.
Dodavanje COMT inhibitora: Ukoliko se fluk-
su cisaprid i domperidon, moglo bi dati do-
bre rezultate.
NEPREDVIDIVI OFF PERIODI: Kod pacijenata
tuiraju}im pacijentima doda COMT inhibitor, obolelih od PB, mogu}e je da se pojave pred-
moè se obezbediti dugotrajnija i stabilnija vidivi off periodi. Nekada su ovi off periodi
doza levodope i problemi sa fluktuacijama bi potpuno nepredvidivi i razvijaju se unutar
prestali. U nekim slu~ajevima, posebno u nekoliko sekudni i minuta. Ovakvi pacijenti
onih bolesnika koji su ve} razvili diskinezije, su uobi~ajeni kada su u on-u optere}eni te-
mogu}e je da }e se diskinezije pogor{ati, ali {kim diskinezijama, pa se njihovo stanje kre-
tada treba sniziti dozu levodope za oko 20- }e od te{kih diskinezija u on-u, do nepredvi-
30%. divih i te{kih off-ova. Ova stanja je gotovo
Manipulacije sa dozama levodope: U slu~aje- nemogu}e kontrolisati, pa zbog toga, svu pa-
vima, u kojima se razvio wearing off davanje `nju treba usmeriti na regulisanje po~etne te-
~e{}ih, a manjih doza levodope bi moglo biti rapije, koja }e spre~iti razvoj neèljenih efe-
od koristi, ali uz oprez, jer bi ve}e doze levo- kata levodope.
dope mogle da dovedu do drugih komplika- FRIZING (MOTORNI BLOKOVI): Frizing se mo-
cija, kakve su diskinezije. è definisati kao oklevanja pri zapo~injanju
Kori{}enje formi sa dugotrajnim osloba|a- hoda, ili pri prolazu kroz uske prostore. Ova
njem: Iako bi, teorijski, oni mogli biti od ve- pojava bi nekada mogla biti obja{njena nedo-
like koristi, jer posle pojedina~ne doze, pro- voljnom, a nekada preteranom dopaminer-
duàvaju dejstvo leka za oko 60 minuta, ovaj gi~kom stimulacijom. Ukoliko se ova pojava
lek ima manju bioraspoloìvost, odakle po- zapazi u o off periodu, onda bi bilo racional-
treba za povi{enjem doze ukupne levodope no, u terapijskom smislu, pove}ati koli~inu
za oko 20-30%. Ovaj problem je lako razre{i- levodope, iako su drugi simptomi bolesti do-
bro kontrolisani i predhodnom terapijom. Sa LEÊNJE NEDOPAMINERGI^KIH

druge strane, ukoliko se ovakva pojava dogo- ZNAKOVA PARKINSONOVE BOLESTI
di u on fazi, onda bi trebalo poku{ati sa sni-
POREME]AJI SPAVANJA: U 75% MP postoje
ènjem dopaminergi~ke stimulacije. Nekada,
izvesni problemi sa spavanjem. Uobi~ajeno,
samo izvesne strategije, tipa zami{ljanja lini-
oni se manifestuju te{ko}ama u uspavljiva-
je, koju treba presko~iti, davanje ritma, koga
nju, fragmentovanim isprekidanim snom, re-
treba pratiti, mogu biti delimi~no od pomo}i
verznim ciklusom spavanja i ekscesivnom
u savladavanju problema sa frizingom. Kako
dnevnom pospano{}u. Mnogi faktori mogu
anksioznost moè pogor{ati frizing, njegova
da doprinesu ovim problemima i to, pre sve-
farmakolo{ka kontrola mogla bi biti od kori-
ga, sama bolest, starenje, nepokretnost, bolo-
sti.
vi, problemi sa mokrenjem, uko~enost, halu-
DISKINEZIJE: „Diskinezije pri vr{nim koncen- cinacije, restless leg sindrom (sindrom ne-
tracijama leka“, kao komplikacija dugotrajne mirnih nogu), i dr. Svi oni, naravno, remete
terapije levodopom, nastaju kao posledica san i uti~u na ekscesivnu dnevnu pospanost.
pulsativne stimulacije denervisanih dopami- Zanimljiv problem u poreme}ajima spavanja
nergi~kih receptora. Pojava diskinezija, pri parkinsoni~ara mogu biti iznenadni napadi
vr{nim koncentracijama, morala bi biti re{e- upadanja u san, koji se javljaju u obolelih na
na sniènjem doze levodope, dok bi dopami- dopaminomimetskoj terapiji. Iako je bilo
nergi~ka stimulacija bila ostvarena dopami- tvrdnji da je u pitanju kombinacija dnevne
nomimeticima ili COMT inhibitorima. U ne- pospanosti i sedativnog efekta dopa-agoni-
kim slu~ajevima, s obzirom na rezultate dobi- sta, drugi su autori tvrdili da se radi o direkt-
jene u eksperimentalnih ìvotinja, ali i u pa- nom dejstvu dopaminomimetika.
cijenata, mogu}a je primena amantadina, ko-
Idiopatska insomnija zahteva ispitivanje, u
ji bi mogao ublaìti diskinezije uz rizik da
smislu bolesti spavanja, primenu odgovaraju-
izazove kognitivne poreme}aje, {to, unekoli-
}eg reìma budnosti i sna, a u teìm slu~aje-
ko, menja ciljnu grupu, kojoj moèmo ordini-
vima, i primenu sedativnih hipnotika. Ukoli-
rati ovu terapiju. U nekim slu~ajevima, pri-
ko je insomnija izazvana pogor{anjem osnov-
mena atipi~nih neuroleptika, kakav je kloza-
ne bolesti i pojavom parkinsonih znakova,
pin, mogla bi biti od pomo}i, s obzirom na
potrebno je u terapiju uvesti preparate sa du-
njihov izvestan antidiskineti~ki efekat.
gotrajnim osloba|anjem u ve~ernjoj dozi, do-
Bifazi~ne diskinezije se, sa napredovanjem pa-agoniste ili COMT inhibitore, sa idejom da
bolesti, mogu razviti i one zna~e pojavu ne- bi oni mogli da obezbede oporavak parkinso-
voljnih, naj~e{}e horeiformnih pokreta od- nizma. U slu~ajevima, lekovima izazvane, ne-
mah po uzimanju i pri prestanku dejstva le- sanice, potrebno je iz terapije isklju~iti selegi-
ka. Izme|u ovih faza, pacijent se moè nala- lin, no}nu levodopu ili dopa agoniste.
ziti u zadovoljavaju}oj on fazi. Ova vrsta dis-
Pojava no}nih mora treba biti razmatrana u
kinezija je re|a, teè se dijagnostikuje i zapa-
svetlu, eventualno, lekovima izazvanih pro-
à, a sa druge strane, teè se kontroli{e. U
blema, kada je bilo potrebno ukinuti no}ne
po~etku, mogu biti efikasne ~e{}e i manje ili
vi{e doze levodope. U jednom momentu ova
strategija moè postati neefikasna. Svako do-
doze levodope, antidepresive triciklike ili
hipnotike.
Ekscesivnu pospanost moèmo le~iti ukoliko
N
davanje COMT inhibitora ili dopa agonista,
ili dodavanje preparata sa dugotrajnim oslo- je lekovima uslovljena smanjenjem sedativ-
ba|anjem, prakti~no, zahteva sniènje levo- nih lekova, smanjenjem antiparkinsonih le-
dope, koja je u niòj koncentraciji i odgovor- kova, a u slu~aju idiopatskog poreme}aja, is-
na za nastanak ove komplikacije. Stoga je pitivanjem primarnih poreme}aja spavanja,
ovu vrstu diskinezija te{ko kontrolisati. S ob- korigovanjem no}ne insomnije, dodavanjem
zirom da se i ove diskinezije mogu pogor{ati kofeina, dodavanjem metilfenidata.
sa anksiozno{}u, davanje anksiolitika, uneko- KOGNITIVNI POREME]AJI: Kod obolelih, kod
liko, moè ublaìti ovakve smetnje. kojih postoje paraleleno kognitivni poreme-
Rana jutarnja distonija moè predstavljati }aji, trebalo bi ukinuti neparkinsonu terapiju,
problem, ali nju je mogu}e kontrolisati uvo- antiholinergike, tricikli~ne antidepresive,
|enjem ve~ernje doze levodope sa kontroli- amantadin, selegilin i dopa-agoniste, a sma-
sanim osloba|anjem, davanjem jednokratne njiti dozu levodope i karbidope, dok je, u iz-
doze dopaminskog agoniste pred spavanje, ili vesnim slu~ajevima, bilo potrebno poku{ati
davanjem doze levodope sa neposrednim sa holinesteraznim inhibitorima.
osloba|anjem pre planiranog ustajanja iz po- DELIRIJUM I HALUCINACIJE: Kod obolelih sa
stelje. slikom deliriujuma ili halucinacijama, trebalo
je, u slu~ajevima u kojima se pretpostavlja da
su lekovima izazvani, prekinuti antiholinergi-
ke, amantadin, selegilin i dopa agoniste,
smanjiti dozu levodope i poku{ati sa malim
dozama atipi~nih neuroleptika, kakvi su klo-
472 specijalni deo
zapin, olanzapin i dr. U slu~ajevima da su de- njenje, u tom periodu, mogu ublaìti smet-
lirijum i halucinacije izazvani drugim faktori- nje. Nekada je, naàlost, potrebna gastrosto-
ma, ponovo dolazi u obzir terapija atipi~nim ma.
neruolepticima. SEBOREJA se moè kontrolisati primenom
BIHEJVIORALNI PROBLEMI: Kod obolelih sa specijalnih {ampona i lokalnih steroidnih ma-
bihejvioralnim problemima, moè se o~ekiva- sti.
ti depresivnost, agitacija i ansioznost. BLEFARITIS i njegovi simptomi mogu biti
Depresija moè biti tranzitorna i moè biti ublaèni primenom ve{ta~kih suza, toplih
izraz nedostatka levodope, pa je, u tim slu~a- kompresa, steroidnih krema i pokriva~a za
jevima, bilo potrebno davati ve}u dozu levo- o~i tokom no}i.
dope. U slu~ajevima kontinuirane depresije,
moè se primenjivati klasi~na antidepresivna
terapija i eventualna antikonvulzivna terapi-
ja.
Agitacija moè biti primarna, kada zahteva
primenu ansiolitika i lekovima uzrokovana,
kada je bilo potrebno prekinuti sa upotrebom
N05 PSIHOLEPTICI
neparkinsonih lekova, antiholinergika, sele-
gilina, amantadina i dopa agonista, uz sma- N05A Antipsihotici
njenje doze levodope. Opis: Antipsihotici (neuroleptici) su lekovi
Postojanje pani~nih ataka moè biti tranzitor- koji se koriste u terapiji gotovo svih oblika
no off stanje, kada je potrebno pove}avati psihoti~nih poreme}aja, uklju~uju}i shizofre-
dozu levodope, ili trajno, u kome je potrebna niju, shizoafektivni poreme}aj, afektivne po-
primena antidepresiva, anksolitika uz, even- reme}aje sa psihoti~nim simptomima, kao i
tualnu, psihoterapiju. organske psihoti~ne poreme}aje. Ovu grupu
OPSTIPACIJA: Postojanje opstipacije zahteva lekova odlikuje incizivno (antipsihoti~no) i
primenu hrane sa visokim sadràjem celulo- sedativno dejstvo, razli~ito zastupljeno kod
znih vlakana, pove}anu fizi~ku aktivnost, za- pojedinih preparata, zavisno od hemijske
ustavljanje antiholinergi~ke terapije, prime- strukture i doze.
nu lekova za pobolj{anje stolice, kakvi su lak- Delovanje: Osnovno antipsihoti~no dejstvo
tuloza, laki laksativi, apomorfinske injekcije. neuroleptika vezano je za blokadu dopamin-
NO]NO MOKRENJE: Urinarni problemi regu- skih receptora. Pored toga, neka centralna i
li{u se smanjenjem uno{enja te~nosti u ve~er- periferna dejstva neuroleptika povezana su
njim satima, propantelinom ili oksibutini- sa antagonisti~kim delovanjem i na druge ne-
nom. urotransmiterske sisteme. Razlike u receptor-
skom profilu, odre|uju klini~ke karakteristi-
SEKSUALNI PROBLEMI: Ukoliko postoje, po-
ke pojedinih preparata.
trebno je sagledati koji su lekovi upotreblja-
vani, le~iti depresiju, obaviti urolo{ko ispiti- Efikasnost u terapiji floridnih psihoti~nih
N vanje, poku{ati sa sildenafilom, alprostadil

supozitorijama ili intrakavernoznim injekci-
jama alprostadila.
simptoma, kao {to su: poreme}aji mi{ljenja,
halucinacije, sumanute ideje, u direktnoj je
korelaciji sa blokadom dopaminskih D2 i D4
receptora u limbi~kom sistemu. Blokada D3
ORTOSTATSKA HIPOTENZIJA: U slu~aju orto-
receptora, izgleda, prenosi terapijski efekat
statske hipotenzije, potrebno je eliminisati
na negativne simptome shizofrenije (alogija,
antihipertenzivne lekove, objasniti pacijentu
atimija, anhedonija, apatija, abulija, povla~e-
strategiju ustajanja iz leè}eg ili sede}eg po-
nje). Dejstvo na D2 receptore u strijatalnom
loàja. Potrebno je predloìti pove}an unos
traktu dovodi do pojave ekstrapiramidalne
te~nosti, podizanje uzglavlja kreveta i, even-
simptomatologije, a u tuberoinfundibularnoj
tualno, primeniti fludrokortizon, midodrin i
regiji, do endokrinih neèljenih efekata, po-
eritropoetin.
sebno hiperprolaktinemije i galaktoreje.
TERMOREGULACIJA I ZNOJENJE: Kod poja~a-
Blokada serotoninskih receptora, u prvom re-
nog znojenja, smanjenje motornih fluktuacija
du 5-HT2, povezuje se sa klini~kom efikasno-
moè biti od koristi, ukoliko je znojenje izraz
{}u u terapiji negativnih simptoma shizofre-
hipodopaminergi~kog stanja, dok primena
nije, kao i sa redukcijonm ekstrapiramidalnih
beta-adrenergi~kih blokatora nekada moè
dejstava prouzrokovanih D2 blokadom. Tako-
ublaìti ovu neprijatnu manifestaciju.
|e, smatra se da 5-HT2 blokada ima i anksio-
BOLOVI I DIZESTEZIJE: Ukoliko postoje bolo- liti~ko i antidepresivno dejstvo (kao i 5-HT1
vi i dizestezija, le~iti samu PB, ublaàvati antagonizam), ali i neèljene efekte, poput
fluktuacije, posebno distoni~ke, le~iti depre- hipotenzije, sedacije i poreme}aja ejakulaci-
siju i druge prate}e medicinske probleme. je.
DISFAGIJA: Nekada je potrebno ispitivanje Blokada centralnih histaminskih H1 recepto-
akta gutanja, mada, te~nija hrana, produè- ra, dovodi do sedacije, pospanosti, postural-
nje vremena u kome je pacijent dobro i hra-
ne hipotenzije, gojaznosti. Centralna holiner- Oprezna primena antipsihotika neophodna je

gi~ka blokada, prvenstveno muskarinskih re- i kod starijih pacijenata, koji su posebno ose-
ceptora, u ekstremnim slu~ajevima dovodi do tljivi na posturalnu hipotenziju i hiper- ili hi-
konfuznih stanja, dok se periferna holinergi~- potermiju.
ka dejstva ogledaju u suvo}i usta, smetnjama Antipsihotici su, apsolutno, kontraindikovani
akomodacije, konstipaciji, urinarnoj retenciji, kod komatoznih stanja, depresije CNS-a i fe-
poreme}ajima sr~anog ritma. Centralno adre- ohromocitoma. Ve}inu antipsihotika najbolje
noliti~ko dejstvo, uglavnom, blokada alfa-2 je izbegavati tokom trudno}e, osim, ako su
receptora, vezuje se za poreme}aje seksual- neophodni, a savetuje se i prekid dojenja to-
nog funkcionisanja (impotencija, izostanak kom terapije.
ejakulacije). Adrenoliti~ki efekti neurolepti- Neèljena dejstva: Ekstrapiramidalni simpto-
ka, tokom vremena, spontano se redukuju i mi naj~e{}e se javljaju pri primeni piperazin-
iscrpljuju. skih fenotijazina (flufenazin, perfenazin, pro-
Indikacije: Glavno indikaciono podru~je za hlorperazin i trifluoperazin), butirofenona
primenu antipsihotika su psihoti~ni poreme- (benperidol i haloperidol) i depo preparata.
}aji razli~ite geneze. Akutne psihoti~ne epi- Lako se prepoznaju, ali njihovu pojavu je te-
zode (endogene ili reaktivne) su indikacije {ko predvideti, jer zavisi od doze i vrste pre-
prvog reda za uvo|enje neurolepti~ke terapi- parata, kao i od individualne osetljivosti pa-
je. Ovi poreme}aji uklju~uju: stanja psihomo- cijenta.
torne uznemirenosti, mani~nu ekscitaciju, Ekstrapiramidalni sindrom ~ine:
agitiranu psihoti~nu depresiju, konfuzna sta-
- jatrogeni parkinsonizam - ~e{}i kod odraslih
nja sa uznemireno{}u, posebno u okviru de-
i starijih pacijenata, javlja se postepeno;
mencija. Kod akutnih psihoza, prouzrokova-
nih intoksikacijom (infekcije, alkohol), pri- - distonija (akutni nevoljni gr~evi mi{i}a jezi-
mena antipsihotika izbegava se zbog mogu- ka, lica, vrata ili le|a) i diskinezija - ~e{}i
}ih komplikacija i nepovoljnih interakcija. Iz- kod dece i mla|ih pacijenata, javljaju se po-
uzetak ~ine intoksikacije usled predoziranja sle svega nekoliko doza;
amfetamina i apstinencijalne opioidne krize. - akatizija (nemir) - obi~no se javlja posle ve-
Posttraumatski i postoperativni delirijumi do- likih po~etnih doza, podse}a na egzacerba-
bro reaguju na male doze antipsihotika. ciju psihoze;
U okviru hroni~nih psihoza, shizofrenija - tardivna diskinezija (ritmi~ni, nevoljni po-
predstavlja prvu i glavnu indikaciju za prime- kreti jezika, vilice i lica) - javljaju se posle
nu neuroleptika. Svi simptomi i forme shizo- dugotrajne terapije ili terapije visokim do-
frenije tretiraju se antipsihoticima, a izbor zama, ali mogu}a je i pojava tokom kra}eg
preparata zavisi od klini~ke slike i individual- tretmana niskim dozama - kratkotrajne tar-
nog odgovora na terapiju. Sumanute psihoze, divne diskinezije mogu se javiti i po prekidu
tako|e, zahtevaju primenu neuroleptika. antipsihoti~ne terapije.
Hroni~ne organske psihoze dobro reaguju na Jatrogeni parkinsonizam se povla~i po ukida-
male doze incizivnih antipsihotika. nju leka ili pri primeni antiholinergi~kih leko-
Antipsihoti~na terapija nalazi primenu i u
tretmanu pojedinih nepsihoti~nih poreme}a-
va. Me|utim, rutinsko davanje antiholinergi-
ka nije opravdano, jer se parkinsonizam ne
razvija kod svih pacijenata. Tako|e, ovi leko-
N
ja, uglavnom, u kra}em vremenskom perio-
du. To se odnosi na terapiju psihoti~nih de- vi mogu da demaskiraju ili pogor{aju tardiv-
kompenzacija grani~nih („borderline“) i shi- nu diskineziju.
zotipalnih poreme}aja li~nosti, kao i kod izra- Akutne distonije i diskinezije tretiraju se an-
ènog antisocijalnog pona{anja. Te{ki i tera- tiholinergicima.
pijski rezistentni opsesivno-kompulsivni po- Akatizija („unutra{nja“ mi{i}na napetost,
reme}aji ponekad dobro reaguju na antipsi- ose}aj pacijenta da ga „ne drì mesto“) je naj-
hotike. manje upadljiv, ali zato, naj~e{}i ekstrapira-
Kod poreme}aja izvan psihijatrije, antipsiho- midalni simptom. Terapija podrazumeva pri-
tici se primenjuju kao sna`ni antiemetici menu beta-adrenergi~kih blokatora i benzo-
(hlorpromazin), aditivi u anesteti~kim kokte- diazepina, dok su antiholinergi~ki lekovi ma-
lima (droperidol), kao i kod upornog i refrak- nje efikasni.
ternog {tucanja i pruritusa, posebno u neuro- Tardivna diskinezija je od posebnog zna~aja,
dermatitisu i pruriginoznim ekcemima. jer nekad zaostaje i po ukidanju antipsihotika
Kontraindikacije: Antipsihotike sa oprezom a korektivna terapija je, ~esto, neefikasna.
treba primenjivati kod pacijenata sa o{te}e- Me|utim, ima mi{ljenja, da ukidanje neuro-
njem jetre i bubrega, kardiovaskularnim obo- leptika na pojavu prvih znaka tardivne diski-
ljenjima, parkinsonizmom, epilepsijom, mija- nezije (npr. crvuljasti pokreti jezika) moè da
stenijom gravis, hipertrofijom prostate, glau- spre~i potpuni razvoj simptoma. Tardivna
komom o{trog ugla (izbegavati hlorproma- diskinezija se ~esto javlja, posebno kod stari-
zin, perciazin i prohlorperazin), te{kim respi- jih pacijenata i terapiju treba pa`ljivo i redov-
ratornim oboljenjima i krvnim diskrazijama. no prilago|avati.
474 specijalni deo
Hipotenzija i poreme}aji termoregulacije su zna~ajnim ekstrapiramidalnim efektima bez

dozno-zavisna neèljena dejstva i mogu do- izraène sedacije;
vesti do povre|ivanja usled pada, odnosno, - piperidinski cikli~ni amin (periciazin, pipoti-
hiper- ili hipotermije kod starijih. azin, tioridazin) sa umerenom sedativnom
Maligni neurolepti~ki sindrom (hipertermija, aktivno{}u i blagim ekstrapiramidalnim
fluktuiraju}i nivo svesti, mi{i}ni rigor, dis- efektima;
funkcija vegetativnog sistema sa bledilom, ta- - tioksanteni - alifati~ni amin (hlorprotiksen)
hikardijom, labilnim krvnim pritiskom, pre- - sediraju}i i hipotenzivni efekat;
znojavanjem i urinarnom inkontinencijom) je - piperazinski cikli~ni amin (flupentiksol, zu-
retka i potencijalno fatalna komplikacija an- klopentiksol) - incizivni efekat;
tipsihoti~ne terapije. Ovo urgentno stanje
- butirofenoni (haloperidol) - sna`ni antipsi-
zahteva najhitniju obustavu neuroleptika i
hoti~ni efekat (posebno u vezi halucinator-
uvo|enje suportivnih mera (hla|enje organi-
nih doìvljavanja) uz sedativno i izraèno
zma, hidratacija, korekcija elektrolitnog dis-
ekstrapiramidalno dejstvo;
balansa, terapija pulmonalnih i renalnih
komplikacija). Upotreba bromokriptina, dan- - difenilbutilamini (pimozid, penfluridol, flu-
trolena, levodope, amantadina i lorazepama spirilen);
moè, u nekim slu~ajevima, ubrzati rezoluci- - supstituisani benzamidi (sulpirid, amisul-
ju. Sindrom se, obi~no, povla~i 5-7 dana po prid);
prekidu antipsihoti~ne terapije, ali pri prime- - tricikli~ni amidini (loksapin, klozapin, kvati-
ni depo preparata, ovaj period moè biti i du- apin, serokvel, olanzapin, zotepin);
ì. Ponovno uvo|enje neuroleptika, savetuje - benzioksazoli (risperidon, ziprasidon);
se posle najmanje dve nedelje od nestanka - dihidroindoloni (sertindol, roksindol, mo-
poslednjeg klini~kog znaka sindroma i to u lindon).
niskim dozama, uz postepeno, oprezno pove- Poslednje tri grupe antipsihotika obuhvataju
}avanje. novije lekove koji, prema klini~kim karakteri-
Ostali neèljeni efekti uklju~uju: pospanost, stikama, pripadaju grupi atipi~nih antipsiho-
apatiju, agitaciju, uzbu|enje, nesanicu, kon- tika (uklju~uju}i i amisulprid). Ove lekove
vulzije, vrtoglavicu, glavobolju, konfuziju, odlikuje visok potencijal u terapiji negativnih
gastrointestinalne smetnje, kongestiju nazal- i rezistentnih formi shizofrenije, uz malo ili
ne sluznice, antimuskarinske simptome (suva nimalo ekstrapiramidalnih efekata. Neèljeni
usta, konstipacija, dizuri~ne smetnje, pore- efekti atipi~nih neuroleptika (glavobolja, vr-
me}aji akomodacije), kardiovaskularne simp- toglavica, i posturalna hipotenzija, pove}anje
tome (hipotenzija, tahikardija, aritmija), iz- telesne teìne) naj~e{}e su retki i blagi.
mene EKG-a, endokrine poreme}aje (pore-
me}aji menstrualnog ciklusa, galaktoreja, gi-
OP[TA NAÊLA PRIMENE: Po pravilu, le~enje
nekomastija, impotencija, gojaznost), krvne
psihoze zapo~inje se jednim neuroleptikom,
diskrazije (agranulocitoza, leukopenija) i fo-
naj~e{}e oralno. Ako je pacijent ranije le~en,
tosenzibilizaciju. Ve}ina neèljenih dejstava
N antipsihoti~ne terapije su blaga i prolazna, a
ozbiljniji i perzistentniji simptomi su podlo-
treba izabrati antipsihotik koji se ve} poka-
zao efikasnim. Terapija se, obi~no, zapo~inje
srednjim dozama neuroleptika (Tabela 30.),
`ni korekciji, {to neuroleptike ~ini, relativno,
ne{to niìm, ako se radi o prvoj primeni. Do-
netoksi~nim i bezbednim lekovima.
za se postepeno pove}ava uz pa`ljivo pra}e-
Predoziranje: Antipsihotici izazivaju manju nje antipsihoti~nog efekta i pojave neèljenih
depresiju svesti i disanja, od drugih sedativa. dejstava, do dostizanja pune terapijske doze.
Mogu}a je pojava hipotenzije, hipotermije, Puna antipsihoti~na aktivnost postiè se,
sinusne tahikardije i aritmije (povla~e se po- uglavnom, za 2-6 nedelja i ako ne do|e do
sle korekcije hipoksije i acidoze, ali u nekim zadovoljavaju}eg pobolj{anja, treba misliti o
slu~ajevima je neophodno dodavanje antia- promeni preparata. U slu~aju nepovoljnog re-
ritmika). U ozbiljnim slu~ajevima, opisana je agovanja, lek se moè zameniti i ranije. Pri
i pojava konvulzija. promeni neuroleptika, preporu~uje se poste-
Interakcije: v. Poglavlje III. peno smanjivanje doze i postepeno uvo|enje
novog leka, kako bi se izbegli neèljeni efek-
PODELA ANTIPSIHOTIKA: ti pri naglom obustavljanju terapije (mu~ni-
Na osnovu hemijske strukture baznog centra, na, vrtoglavica, tremor, preznojavanje, tahi-
razlikuju se slede}e grupe antipsihotika: kardija, glavobolja).
- fenotijazini - alifati~ni amin (promazin, Obustavljanje terapije: Kada se postigne za-
hlorpromazin, levomepromazin) sa izrazi- dovoljavaju}a remisija kod hroni~nih psiho-
tim sedativnim i hipotenzivnim dejstvom; za, pre svega, shizofrenije, pristupa se konti-
- piperazinski cikli~ni amin (flufenazin, perfe- nuiranoj terapiji odràvanja. Posle usposta-
nazin, prohlorperazin, trifluoperazin) sa vljanja maksimalnog pobolj{anja u akutnom
relapsu, savetuje se postepeno smanjivanje
doze do 20-50% od najvi{e primenjivane do- Doziranje: Doziranje pojedinih preparata pri-
ze. Nagli prekid terapije u remisiji nosi rizik kazano je u Tabeli 2.12.5.
od pojave relapsa pribli`no 15% mese~no.
U drugim psihoti~nim stanjima, posebno ako
se radi o prvoj epizodi, antipsihoti~nu terapi-
N05AA Fenotiazini sa tercijarnim
ju treba primenjivati do povla~enja psihoze, a alifati~nim aminom u
zatim, postepeno ukidati, uz dalje pra}enje bo~nom nizu
pacijenta. N05AA01 hlorpromazin
Izbor preparata: Izbor antipsihotika zavisi od (Chlorpromazine)
prominentnih elemenata klini~ke slike. Znaci DDD: O R 300 mg; P 100 mg
izraènijeg psihomotornog nemira zahtevaju FarKl: NEUROLEPTIK, FENOTIAZIN
primenu antipsihotika sa sna`nijom sedativ- Delovanje: v. uvod.
nom komponentom (hlorpromazin, levome-
Indikacije: Shizofrenija i druge psihoze, ma-
promazin, hlorprotiksen, haloperidol). U
nija, kratkotrajno adjuvantno le~enje te{ke
ovakvim slu~ajevima, uputno je brzo pove}a-
anksioznosti, psihomotorna agitacija, uzbu-
vanje doze do maksimalne efektivne doze;
|enje, nasilno ili opasno impulsivno pona{a-
ako je potrebno, preparat dati intramuskular-
nje, uporno {tucanje, povra}anje razli~ite eti-
no. Pacijenta treba pratiti zbog mogu}nosti
ologije.
pojave neèljene sedacije i hipotenzije. Psiho-
motorna agitacija starijih bolesnika tretira se Kontraindikacije: Komatozna stanja, depresi-
malim dozama hlorpromazina ili haloperido- ja CNS-a, feohromocitom, trudno}a i dojenje,
la, u kra}em periodu; neka istraìvanja poka- te{ka o{te}enja jetre, bubrega i srca, preose-
zuju i efikasnost olanzapina i risperidona kod tljivost na fenotiazine.
agitacije starih (nisu registrovani za ovu indi- Neèljena dejstva: Pospanost, sedacija, pore-
kaciju). me}aj spavanja, uznemirenost, depresija, or-
Kod produktivne simptomatologije, bez agi- tostatska hipotenzija, tahikardija, ekstrapira-
tacije, primenjuju se antipsihotici sa inciziv- midalni simptomi osobito pri ve}im dozama,
nim dejstvom (haloperidol, flufenazin, rispe- gastrointestinalni poreme}aji, pojava ~vori}a
ridon). Sulpirid u ve}im dozama kontroli{e na mestu intramuskularne aplikacije.
floridne pozitivne simptome, dok u niìm do- Interakcije: v. Poglavlje III.
zama, ima aktiviraju}i efekat kod negativnih Doziranje:
simptoma shizofrenije. U slu~aju izraènih Oralno: a) shizofrenija i druge psihoze, mani-
ekstrapiramidalnih simptoma, kao i kod rezi- ja, kratkotrajno adjuvantno le~enje te{ke
stencije na tipi~ne antipsihotike, savetuje se anksioznosti, psihomotorna agitacija, uzbu-
primena atipi~nih preparata. Neki od ovih le- |enje, nasilno ili opasno impulsivno pona{a-
kova koriste se i kao terapija prvog izbora u nje (po~etna doza je 25 mg tri puta dnevno
tretmanu shizofrenije (risperidon). Kombina- ili 75 mg uve~e), koja se dalje prilago|ava u
cija sedativnog i incizivnog neuroleptika ko- zavisnosti od terapijskog odgovora. Uobi~aje-
risti se za redukciju anksioznosti, sedaciju i
uvo|enje u san.
ne doze odràvanja se kre}u od 75-300 mg
dnevno (u psihozama i do 1 g dnevno; stari-
ji bolesnici, jednu tre}inu do jednu polovinu
N
Tabela 2.12.5: Doziranje antipsihotika pri oralnoj primeni
Preporu~ene doze u
Ekvivalentne doze Terapijske doze kod
Antipsihotik terapiji drugih
(mg) shizofrenije (mg/dan)
psihoza
hlorpromazin 100 300 75 - 900 mg/dan
levomepromazin 70 100 - 300 75 - 900 mg/dan
tioridazin 100 300 do 400 mg/dan
flufenazin 2 10 - 15 do 20 mg/dan
haloperidol 2 10 - 15 2 - 20 mg/dan
pimozid 2 8 prose~no 6 mg/dan
klozapin 50 150 25 - 450 mg/dan
risperidon 2 6 4 - 8 mg/dan
* Svuda su u pitanju pribli`ne doze koje se odnose na akutni tretman. Terapija odràvanja, obi~no, pod-
razumeva niè doze.
476 specijalni deo
doze za odrasle; deca (de~ija shizofrenija i N05AA03 promazin (Promazine)

autizam) uzrasta 1-5 godina 500 mcg/kg sva- DDD: O 300 mg; P 100 mg
kih 4-6h (maks. 40 mg dnevno); uzrast 6-12 FarKl: NEUROLEPTIK
godina tre}inu do polovinu doze za odrasle
Delovanje: Promazin ima jako centralno se-
(maks. 75 mg dnevno);
dativno dejstvo, izraèno antiemeti~ko dej-
Intramuskularna primena: stvo, dovodi do umerene relaksacije skeletne
a) ublaàvanje akutnih simptoma: 25-50 mg muskulature i hipotenzije, a izaziva i umere-
svakih 6-8h; deca 1-5 godina 500 mcg/kg ne antimuskarinske i ekstrapiramidalne efek-
svakih 6-8h (maks. 40 mg dnevno); uzrast te.
6 -12 godina 500 mcg/kg svakih 6-8h Indikacije: Akutni psihomotorni nemir kod
(maks. 75 mg dnevno); shizofrenije, delirium tremensa i akutne alko-
b) indukcija hipotermije: 25-50 mg svakih 6- holne halucinoze. Uznemirenost, napetost i
8h; deca 1 -12 godina po~etna doza 0,5 bol kod bolesnika sa hroni~nim somatskim
mg/kg, a doza odràvanja je 500 mcg/kg oboljenjima.
svakih 4-6h. Kontraindikacije: Komatozna stanja, te{ka
Upozorenje: Lek sna`no deluje na psihofizi~- o{te}enja jetre, glaukom o{trog ugla, retenci-
ke sposobnosti. Za vreme uzimanja leka, za- ja urina, trudno}a i dojenje.
branjeno je upravljanje motornim vozilima i Neèljena dejstva: Uglavnom, dozno-zavisni
ma{inama. ekstrapiramidalni simptomi, tardivna diski-
Registrovani lekovi: nezija, antiholinergi~ki efekti (suva usta, op-
LARGACTIL - Galenika A.D., R. Srbija stipacija, nejasan vid), ortostatska hipotenzi-
ja, nespecifi~ne EKG promene, kao i reakcije
N05AA02 levomepromazin preosetljivosti (osip, fotosenzitivnost, derma-
(Levomepromazine) titis); retko se javljaju ùtica i krvne diskrazi-
je (hemoliti~ka anemija).
DDD: O 300 mg; P 100 mg
FarKl: NEUROLEPTIK (FENOTIAZIN)
Doziranje: Uznemireni psihoti~ni bolesnici
Delovanje: Levomepromazin, u malim doza- zapo~inju le~enje i.m. injekcijama 50-100 mg
ma, deluje sedativno, a ve}e doze imaju sna- 4 puta dnevno. Ukoliko se ne postigne seda-
`no antipsihoti~ko i centralno antiemeti~ko cija posle prve aplikacije, doza se ponavlja do
delovanje. Potencira efekte op{tih anestetika, maks. 300 mg. Le~enje se nastavlja oralnom
barbiturata i narkotika; poseduje i specifi~no terapijom u dozi od 25-200 mg 3-4 puta
analgetsko dejstvo. dnevno.
Indikacije: Shizofrenija, poreme}aji pona{a- Kod blaìh psihoti~nih simptoma, primenjuje
nja kod oligofrenih bolesnika. se doza od 25-200 mg 3-4 puta dnevno.
Kontraindikacije: Komatozna stanja, naro~i- Preporu~ena dnevna doza, za decu stariju od
to ako su uzrokovana alkoholom, barbiturati- 12 godina, iznosi 1,5-6 mg/kg.
ma ili narkoticima; preosetljivost na fenotia-
N zine; te{ka o{te}enja srca, jetre i bubrega;
trudno}a i dojenje.
Upozorenje: Posebna pa`nja neophodna je
kod bolesnika sa kardiovaskularnim bolesti-
ma. Lek uti~e na psihofizi~ke sposobnosti, pa
Neèljena dejstva: Naj~e{}a su pospanost, vr- je zabranjeno upravljanje motornim vozilima
toglavica, ortostatska hipotenzija i tahikardi- i ma{inama za vreme njegove primene.
ja. Posle i.m. primene, mogu}a je pojava bol-
nih induracija na mestu davanja. Pri ve}im
dozama, mogu da se jave ekstrapiramidalni N05AB Fenotiazini sa
simptomi. piperazinom u
Interakcije: v. Poglavlje III. bo~nom nizu
Doziranje: Oralno: inicijalna doza je 25-50 N05AB02 flufenazin (Fluphenazine)
mg dnevno koja se postepeno pove}ava do
postizanja efikasne terapijske doze, koja, DDD: O 10 mg; P (depo) 1 mg
obi~no, iznosi 150-200 mg dnevno. I.m. pri- FarKl: NEUROLEPTIK (FENOTIJAZINSKI
mena: kod akutnih psihoti~nih stanja po 75- ANTIPSIHOTIK)
100 mg/dan. Kod upornih bolova, doziranje Delovanje: Flufenazin pripada grupi inciziv-
je isklju~ivo individualno. nih neuroleptika sa dugim dejstvom. Sedativ-
Predoziranje: v. uvod. ni efekat je manje izraèn, {to je od zna~aja
za ambulantni tretman hroni~nih psihoti~nih
Upozorenje: Lek sna`no deluje na psihofizi~-
pacijenata.
ke sposobnosti. Za vreme uzimanja leka, za-
branjeno je upravljanje motornim vozilima i Indikacije: Akutne i hroni~ne psihoze, hiper-
ma{inama. kineti~ki simptomi kod agresivnih bolesnika;
psihoti~ni simptomi kod shizofreniije i bipo-
larnog afektivnog poreme}aja, obi~no se tre-
tiraju ve}im dozama flufenazina; uznemire-
nost gerijatrijskih pacijenata i hiperkineti~ki N05AB10 perazin (Perazine)

simptomi sa agresivno{}u, kratkotrajno se DDD: O P 100 mg
tretiraju niskim dozama flufenazina. FarKl: NEUROLEPTIK
Kontraindikacije: Komatozna stanja, te{ka Delovanje: U manjim dozama, ima anksioli-
cerebralna ateroskleroza, feohromocitom, teti~ko, a u ve}im dozama, antipsihoti~ko delo-
{ka o{te}enja bubrega, jetre i srca, preosetlji- vanje.
vost na fenotiazine, trudno}a i dojenje.
Indikacije: Psihoti~ni poreme}aji pra}eni ja-
Neèljena dejstva: Naj~e{}i su ekstrapirami- ~im nemirom i strahom kao i smetnjama spa-
dalni poreme}aji (psudoparkinsonizam, dis- vanja.
tonija, akatizija). Moè se javiti pospanost,
Kontraindikacije: Akutna trovanja alkoho-
zamagljen vid, suvo}a usta, blage vegetativne
lom, sredstvima za spavanje ili analgeticima,
smetnje, endokrini poreme}aji (hiperprolak-
preosetljivost na fenotiazine, izraèna vago-
tinemija sa amenorejom, galaktorejom, gine-
tonija, trudno}a i dojenje.
komastijom i impotencijom) i alergijske pro-
mene na koì. Retko izaziva te{ku hipotenzi- Neèljena dejstva: Umor, pospanost, gastro-
ju. Dugotrajna primena flufenazina moè da intestinalni poreme}aji, suvo}a usta, nosa i
dovede do pojave tardivnih diskinezija. Efek- `drela, poreme}aji akomodacije oka, oteàno
ti na sr~anu radnju su dozno-zavisni; pri ve- mokrenje, promene funkcije jetre se mogu ja-
}im dozama moè do}i do produènja QT in- viti na po~etku le~enja i kod visokih doza;
tervala i T talasa, dok su aritmije, ventriku- retko ko`ne alergijske reakcije, intrahepati~-
larna tahikardija i fibrilacija retki. Izuzetno ka holestaza, fotosenzitivnost. Kod visokih
dolazi do pojave neurolepti~kog malignog doza, mogu}i su ekstrapiramidalni simptomi,
sindroma. kao i pojava malignog neurolepti~kog sindro-
ma; mogu}i su i prolazni poreme}aji krvne
slike uz agranulocitozu.
Doziranje: U terapiji psihoti~nih poreme}aja
primenjuje se 2,5-10 mg/dan, podeljeno u 2
pojedina~ne doze. Prema potrebi, doza se Doziranje: Odrasli: 2-3 doze na dan 25-300
moè pove}ati do 20 mg/dan, a izuzetno, i mg pri ambulantom le~enju, odnosno, do
do 40 mg/dan. U terapiji odràvanja dnevna 800 mg u bolni~kim uslovima. Na po~etku le-
doza je 1-5 mg; kod starijih bolesnika prepo- ~enja, kao i kod jake psihomotorne uznemi-
ru~uju se manje doze. Kada nije mogu}a oral- renosti, preporu~uje se i.m. primena 1-3 am-
na terapija, prelazi se na parenteralnu prime- pule u razmaku od 30 minuta. U prva 24 ~asa
nu leka u ukupnoj dnevnoj dozi od 2,5-10 ne davati vi{e od 500 mg.
mg, podeljeno u 3-4 pojedina~ne doze. Dnev- Predoziranje: oprez pri upravljanju vozilom i
ne doze ve}e od 10 mg, daju se vrlo oprezno. ma{inama, kao i izbegavati alkohol. Izbega-
Depo preparat daje se u po~etnoj dozi 12,5- vati intenzivno sun~anje.
25 mg. Vremenski razmak izme|u pojedinih
doza odre|uje se posebno za svakog bolesni-
N05AC Fenotiazini sa
ka, a obi~no iznosi 15-30 dana. Ako su po-
trebne doze ve}e od 50 mg, postepeno se po-
ve}avaju za 12,5 mg. Jednokratna doza ne
piperidinom u
bo~nom nizu
N
sme biti ve}a od 100 mg. N05AC01 periciazin (Periciazine)
Predoziranje: Ukoliko se jave ekstrapirami- DDD: O 50 mg; P 20 mg
dalni poreme}aji, le~e se antiparkisonicima, a FarKl: NEUROLEPTIK
kod jake hipotenzije, moè se dati samo no- Indikacije: Shizofrenija i druge psihoze, krat-
radrenalin (adrenalin se ne daje jer izaziva kotrajno adjuvantno le~enje te{ke anksiozno-
dodatno smanjenje krvnog pritiska). sti, psihomotorna agitacija, uzbu|enje, nasil-
Upozorenje: Lek se daje vrlo oprezno bole- no ili opasno impulsivno pona{anje.
snicima sa konvulzijama. Sna`no uti~e na psi- Kontraindikacije: Komatozna stanja, depresi-
hofizi~ke sposobnosti, pa se, za vreme prime- ja CNS-a, feohromocitom, trudno}a i dojenje,
ne, ne sme upravljati motornim vozilom ili te{ka o{te}enja jetre, bubrega i srca, preose-
ma{inama. tljivost na fenotiazine.
Registrovani lekovi: Neèljena dejstva: Pospanost, izraènija se-
FLUFENAZIN - Zdravlje, R. Srbija dacija, poreme}aj spavanja, uznemirenost,
METOTEN - Hemofarm koncern, R. Srbija respiratorna depresija, ekstrapiramidalni
MODITEN - Krka, Tovarna Zdravil DD, simptomi osobito pri ve}im dozama, tardivne
Slovenija diskinezije, gastrointestinalni poreme}aji, hi-
potenzija i tahikardija.
Doziranje: Odrasli: za le~enje shizofrenije i
drugih psihoza inicijalna dnevna doza je 75
mg podeljena u vi{e porcija, sa nedeljnim po-
478 specijalni deo
ve}avanjem doze za 25 mg (u zavisnosti od prostate i kardiovaskularnim bolestima. Za

odgovora) sve do maksimalne doze od 300 vreme upotrebe leka, ne sme se upravljati
mg; kod starih, inicijalna doza je 15-30 mg motornim vozilom i ma{inama. Redovno kon-
dnevno. U toku kratkotrajnog adjuvantnog trolisati krvnu sliku tokom prvih meseci tera-
le~enja te{ke anksioznosti, psihomotorne agi- pije, zbog mogu}e agranulocitoze.
tacije i nasilnog ili opasnog impulsivnog po-
na{anja, inicijalna doza je 15-30 mg (stariji
TRIXIFEN - Hemofarm koncern, R. Srbija
5-10 mg) podeljena u dve pojedina~ne doze
(ve}a doza se uzima pre spavanja), koja se
dalje prilago|ava prema terapijskom odgovo- N05AD Derivati butirofenona
ru. Deca: daje se samo kod te{kih oblika men- N05AD01 haloperidol (Haloperidol)
talnih poreme}aja, kao i poreme}aja pona{a-
DDD: O P 8 mg; P (depo) 3,3 mg
nja. Kod deteta sa telesnom masom od 10 kg,
FarKl: NEUROLEPTIK (DERIVAT BUTIROFE-
inicijalna dnevna doza iznosi 500 μg; za sva-
NONA)
ko pove}anje telesne mase od 5 kg, doza se
dalje pove}ava za po 1 mg do maksimalne to- Delovanje: Neuroleptik sa jakim antipsihoti~-
talne dnevne doze od 10 mg; doza se moè kim i antiemeti~kim dejstvom, sa dobrom psi-
pove}avati u zavisnosti od terapijskog odgo- homotornom i neurovegetativnom regulaci-
vora, ali doza odràvanja ne treba da pre|e jom i inhibicijom nekoordinisanih pokreta.
dvostruku inicijalnu dozu. Ne preporu~uje se Depo preparat je estar haloperiodala i deka-
primena leka kod dece do godinu dana. noi~ne kiseline, koji je inaktivan i polagano
se osloba|a iz mi{i}nog tkiva.
Upozorenje: Pri primeni leka, ne sme se upra-
vljati motornim vozilom i ma{inama. Indikacije: Psihomotorni nemir kod manije,
demencija, oligofrenija, akutne i hroni~ne
shizofrenije, kratkotrajni tretman hiperaktiv-
N05AC02 tioridazin (Thioridazine) ne dece, halucinacije kod akutne i hroni~ne
DDD: O 300 mg shizofrenije, senilna razdra`ljivost i agresiv-
FarKl: NEUROLEPTIK nost.
Delovanje: Vidi prethodno navedene napo- Kontraindikacije: trudno}a, dojenje, komato-
mene. zna stanja, preosetljivost na lek, akutna tro-
Indikacije: hiperaktivnost ili agresivnost, shi- vanja depresorima CNS-a, parkinsonizam,
zofrenija, psihoti~ni poreme}aji, mani~no deca mla|a od 3 godine.
depresivne psihoze, poreme}aji sna. Terapija Neèljena dejstva: glavobolja, vrtoglavica,
treba da bude pod strogom kontrolom speci- mu~nina, povra}anje, gubitak apetita reverzi-
jaliste. bilni ekstrapiramidalni poreme}aji, depresija,
Kontraindikacije: preosetljivost na fenotiazi- sedacija, agitacija, nesanica, konvulzije kod
ne, krvne diskrazije, te{ka kardiovaskularna le~enih epilepti~ara, tahikardija i hipotenzija,
oboljenja, porfirija, te{ka depresija CNS-a. hiperprolaktinemija sa galaktorejom, gineko-
Neèljena dejstva: Mu~nina, opstipacija, se- mastijom i amenorejom; pri dugotrajnom le-
N dacija, vrtoglavica, ortostatska hipotenzija;
zapu{enost nosa, suvo}a usta, smetnje ako-
~enju mogu}a je pojava tardivnih diskinezija;
retko neurolepti~ki maligni sindrom.
modacije, retencija ili inkontinencija urina, Interakcije: v. Poglavlje III.
amenoreja, smetnje u erekciji i ejakulaciji, Doziranje: Oralno: Odrasli inicijalno uzimaju
osip, fotosenzitivnost, promena telesne mase, 1-2 puta dnevno po 0,5-2 mg ako su simpto-
produèn QT interval, retinopatija, seksulane mi umereni, a 3-5 mg, ako su te{ki. U nekim
disfunkcije, retko neurolepti~ki maligni sin- slu~ajevima, potrebne su i ve}e doze. Velike
drom, pigmentna retinopatija posle dugotraj- doze (60 mg/dan i vi{e) propisuju se strogo
ne primene visokih doza. individualno i samo za odre|eno vreme. Do-
Interakcije: v. Poglavlje III. za odràvanja iznosi 1-15 mg/dan. Kod stari-
Doziranje: Psihoti~ni bolesnici na bolni~kom jih bolesnika, po~etna doza 0,5 mg 1-2 puta
le~enju: 100-600 mg dnevno, psihoti~ni am- dnevno, a doza odràvanja 0,5-2 mg 1-2 pu-
bulantni bolesnici 50-300 mg dnevno, bole- ta dnevno.
snici sa agitiranom depresijom i gerijatrijski Deca: Sa psihoti~nim simptomima, inicijalna
bolesnici 25-200 mg dnevno. Maksimalna doza je 0,05-0,15 mg/kg/dan (po potrebi
dnevna doza je 800 mg. moè biti i ve}a); bez psihoti~nih simptoma
Predoziranje: Suvo}a usta, mu~nina, povra- inicijalna doza je 0,05-0,075 mg/kg/dan.
}anje, pospanost, dezorijentacija, hiperkine- Parenteralna primena: u akutnim stanjima,
zija, hipertermija, tahikardija, aritmija, hipo- daje se 2-10 mg i.m. ako su simptomi umere-
tenzija, kolaps, respiratorna depresija, kon- ni, a do 30 mg, ako su simptomi vrlo te{ki.
vulzije, koma. Doza se moè vi{e puta ponoviti u toku 24
Predoziranje: Oprezna primena kod bolesni- ~asa, u vremenskim razmacima od 4-8 sati iz-
ka sa glaukomom o{trog ugla, hipertrofijom me|u pojedinih doza, a u nekim slu~ajevima,
ve} posle jednog sata. Po~etna doza ne sme
biti ve}a od 100 mg. Zavisno od reagovanja zija, vrtoglavica, ekstrapiramidalni sindrom,
bolesnika, doza se moè pove}ati za 25 mg, hipertonija, tremor i poreme}aj vida, postu-
dok se ne postigne optimalni terapijski efe- ralna hipotenzija, tahikardija, produènje QT
kat. Kod starijih bolesnika, preporu~uju se intervala, gasovi u stomaku, è|, bolovi u
manje doze. zglobovima, gr~evi u nogama, rigidnost mi{i-
Upozorenje: Oprez je potreban kod bolesni- }a, parestezije, poreme}aj govora, tardivna
ka sa te{kim kardiovaskularnim bolestima, diskinezija, rinitis, makulopapulozni ra{, ur-
kao i kod epilepti~ara (smanjuje konvulzivni tikarija. Re|e se mogu javiti: alergijske reak-
prag). U slu~ajevima izrazitog pada krvnog cije, groznica, migrena, edem jezika, eozino-
pritiska, ne davati adrenalin. Pri primeni leka, filija, pove}anje aktivnosti lakti~ke dehidro-
ne sme se upravljati motornim vozilima i ma- genaze, mijalgija, mijastenija, abnormalni
{inama. snovi, akinezija, ataksija, halucinacije, neuro-
patije, paraliza, vertigo, psorijaza, ko`ne re-
Registrovani lekovi: akcije, ambliopija, konjunktivitis, suvo oko,
HALDOL - Krka, Tovarna Zdravil DD, dizurija, ginekomastija, impotencija i inkon-
Slovenija tinencija urina.
HALOPERIDOL - Hemofarm koncern, R.
Interakcije: Mogu}e su interakcije sa lekovi-
Srbija
ma koji inhibi{u ili deluju kao supstrat za en-
HALOPERIDOL - Zdravlje, R. Srbija
zime, koji posreduju u metabolizmu ziprazi-
dona, primene antiaritmika klase IA i III, le-
N05AE Derivati indola kova koji produùju QT interval (pimozid,
N05AE04 ziprasidon (Ziprasidone) soralol, tioridazin, sparfloksacin, gatifloksa-
cin, moksifloksacin, dolasetron). Pri istovre-
DDD: O 80 mg; P 40 mg
menoj primeni sa antihipertenzivima, moè
FarKl: ANTIPSIHOTIK poja~ati hipotenziju.
Dejstvo: Ziprazidon poseduje visok afinitet Doziranje: Odrasli: Preporu~ena doza, u
za dopaminske receptore tipa 2 (D2) kao i akutnom le~enju je 40 mg dva puta dnevno,
zna~ajan afinitet za serotoninske receptore maks. 80 mg dva puta na dan. Ako je indiko-
tipa 2A (5-HT2A); deluje antagonisti~ki na se- vano, maksimalna dnevna doza moè se brzo
rotoninske 5-HT2C, 5-HT1D i agonisti~ki na 5- posti}i - za 3 dana. U terapiji odràvanja, u
HT1A receptore, a afinitet za ove receptore je mnogim slu~ajevima, dovoljna je doza od 20
jednak ili ve}i od afiniteta leka za D2 recep- mg 2 puta na dan.
tore. Poseduje i umeren afinitet za neuronal-
ne transportere za serotonin i noradrenalin, Predoziranje: Iskustva sa predoziranjem zi-
umeren afinitet za histaminske H1 i adrener- prazidona su retka. Moè se javiti blaga seda-
gi~ke α1 receptore, dok je afinitet za muska- cija, nejasan govor i prolazna hipertenzija
rinske M1 receptore bezna~ajan. Pokazano je (200/95 mmHg); nije bilo zna~ajnog produ-
da je ziprazidon antagonist i na serotonin- ènja QT intervala. Otupljenost, konvulzije ili
skim 5-HT2A i dopaminskim D2 receptorima. distoni~ke reakcije glave i vrata posle predo-
ziranja mogu dovesti do aspiracije, ako se
Posle oralne primene sa hranom, vezuje se za
proteine plazme oko 99%, maks. koncentra-
cija u serumu se postiù 6-8 ~asova posle
izaziva povra}anje. Tada treba pratiti kardio-
vaskularne funkcije, da bi se otkrile mogu}e
N
uno{enja leka, biolo{ka raspoloìvost doze od aritmije. Nema specifi~nog antidota.
20 mg uzete sa hranom je oko 60%. Resorp- Upozorenje: Ne treba davati ziprazidon isto-
cija ziprazidona se smanjuje, za 50% ako se vremeno sa medicinskim proizvodima koji
lek uzima na prazan èludac; posle oralnog produàvaju QT interval; oprez je potreban
uno{enja u najve}oj meri se metaboli{e u je- kod bolesnika sa bradikardijom, ako je pri-
tri u neaktivne metabolite posredstvom izo- sutna hipokalijemija i hipomagnezijemija.
enzima CYP3A4 citohroma P450 koji se izlu- Ako se pojave simptomi, kao {to su palpitaci-
~uju urinom (20%) ili fecesom (66%), a maja, vrtoglavica, sinkopa i gr~evi, mogu}a je
nje od 5% kao nepromenjen lek. pojava malignih sr~anih aritmija i treba ura-
Indikacije: {izofrenija. diti kardiolo{ki pregled, uklju~uju}i i EKG.
Kod bolesnika sa insuficijencijom jetre, treba
Kontraindikacije: Poznata preosetljivost na primeniti niè doze. Bezbednost i efikasnost
supstancu ili na neki od sastojaka leka. Tako- ziprazidona kod dece i adolescenata nije ispi-
|e je kontraindikovan u stanjima: nedavnog tana. Oprez je potreban pri terapiji zbog mo-
infarkta miokarda, nekompenzovane sr~ane gu}eg rizika za nastanak neurolepti~kog ma-
insuficijencije, kongenitalnog sindroma pro- lignog sindroma (NMS), koji se moè javiti
duènog QT intervala, kada je neophodna tokom primene drugih neuroleptika, ali se ri-
primena lekova koji produàvaju QT interval. zik od ovog neèljenog dejstva ne moè is-
Neèljena dejstva: Naj~e{}a neèljena dej- klju~iti ni tokom primene ziprazidona. U slu-
stva su: pospanost, astenija, glavobolja, op- ~aju pojave NMS, primena svih antipsihotika
stipacija, suva usta, dispneja, poja~ana sali- se odmah prekida. Mogu}e je da tokom dugo-
vacija, mu~nina, povra}anje, agitacija, akati- trajne primene, ziprazidon izazove tardivnu
480 specijalni deo
diskineziju ili druge tardivne ekstrapirami- je temperature, hipersalivacija, kardiomiopa-

dalne simptome, kada primenu treba preki- tija, tahikardija i posturalna hipotenzija sa
nuti. @ene u generativnom dobu treba da pri- sinkopom ili bez nje, re|e hipertenzija, pro-
mene adekvatne mere kontracepcije za vremene EKG-a, porast telesne mase, retencija
me le~enja. Kako je iskustvo u humanoj trud- urina ili inkontinencija, ko`ne reakcije, gra-
no}i ograni~eno, ziprazidon ne treba prime- nulocitopenija, agranulocitoza, neutropenija,
njivati tokom trudno}e. Ne zna se da li se iz- eozinofilija i/ili leukocitoza nepoznatog po-
lu~uje u maj~inom mleku. Ako se uzima zi- rekla mogu se pojaviti pri primeni, tako da je
prazidon, ne treba dojiti dete. Ako je le~enje neophodno pratiti leukocitarnu formulu.
neophodno, prekinuti dojenje. Ziprazidon Interakcije: v. Poglavlje III.
moè izazvati pospanost i moè uticati na Doziranje: Po~etna doza je 25-50 mg/dan, a
sposobnost za vo`nju automobila i za rad na ako je podno{ljivost dobra, moè se pove}ati
ma{inama. za 50 mg dnevno do nivoa od 300 mg/dan
Registrovani lekovi: tokom 7-14 dana. Kod ve}ine bolesnika, an-
ZELDOX - Pfizer H.C.P. Corporation, SAD tipsihoti~no delovanje se moè o~ekivati od
200-450 mg/dan podeljeno u nekoliko doza.
Pri obustavljanju terapije, preporu~uje se po-
N05AF Derivati tioksantena stepeno smanjenje doze u toku 1-2 nedelje.
N05AF05 zuklopentiksol Predoziranje: Pospanost, letargija, koma,
DDD O P 30 mg; depo P 15 mg konfuzija, agitacija, delirijum, hiperrefleksi-
FarmKl: NEUROLEPTIK ja, konvulzije, hipersalivacija, midrijaza, za-
magljen vid, termolabilnost, tahikardija, hi-
potenzija do kolapsa, sr~ane aritmije, sr~ani
CLOPIXOL - H. Lundbeck A/S, Danska blok, depresija disanja.
CLOPIXOL ACUPHASE - H. Lundbeck A/S,
Danska Upozorenje: Treba izbegavati upravljanje
CLOPIXOL DEPOT - H. Lundbeck A/S, motornim vozilima i ma{inama, naro~ito u
Danska toku prvih nedelja le~enja. Pa`ljivo pra}enje
stanja neophodno je kod bolesnika sa epilep-
sijom, kardiovaskularnim bolestima, poreme-
N05AH Diazepini, oksazepini }ajima funkcije bubrega i jetre, kao i kod po-
i tiazepini ve}anja prostate i glaukoma o{trog ugla.
N05AH02 klozapin (Clozapine) Registrovani lekovi:
DDD: O P 0,3 g CLOZAPINE - Remedica Ltd, Kipar
FarKl: NEUROLEPTIK CLOZAPINE HEXAL – Salutas Pharma
Delovanje: Klozapin je prvi atipi~ni antipsi- GmbH, Nema~ka
hotik koji za razliku od klasi~nih neurolepti- LEPONEX - Novartis Pharma A.G., [vajcar-
ka, slabije blokira dopaminske D2 receptore, ska
a pokazuje jak afinitet za dopaminske D4, no-
N radrenergi~ke, histaminske i serotonergi~ke
receptore. Izaziva brzu sedaciju i ima jak an-
N05AH03 olanzapin (Olanzapine)
DDD: O, P 10 mg
tipsihoti~ni efekat u odsustvu zna~ajnijih eks- FarKl: ANTIPSIHOTIK
trapiramidalnih simptoma i hiperprolaktine- Delovanje: Smatra se da antagonisti~ki delu-
mije. je na serotoninske, dopaminske, holinergi~-
Indikacije: Kod shizofrenih bolesnika, koji ke, adrenergi~ke i histaminske receptore.
slabo reaguju na primenu klasi~nih antipsi- Indikacije: Akutne faze shizofrenije i drugih
hotika ili kod kojih su se pojavili ozbiljni ne- psihoza sa izraènim pozitivnim i/ili negativ-
èljeni efekti klasi~nih antipsihotika. nim simptomima.
Kontraindikacije: Ustanovljena granulocito- Kontraindikacije: Preosetljivost na supstan-
penija/agranulocitoza, poreme}aji kostne srcu.
ì, alkoholne ili druge toksi~ne psihoze, in-
Neèljena dejstva: Somnolencija, pove}anje
toksikacija lekovima, komatozna stanja, te-
telesne mase, hiperprolaktinemija, re|e vrto-
{ka oboljenja jetre, bubrega, miokarditis, ko-
glavica, akatizija, edemi, ortostatska hipoten-
ma ili ozbiljna depresija CNS-a, trudno}a, do-
zija, bradikardija, suva usta, opstipacija, pro-
jenje.
lazni asimptomatski porast transaminaza je-
Neèljena dejstva: mu~nina, povra}anje, op- tre i asimptomatska eozinofilija, fotosenzitiv-
stipacija, pospanost i umor, vrtoglavica, gla- nost.
vobolja, sniènje konvulzivnog praga zavisno
od doze, promene EEG-a, retko ekstrapirami-
dalni simptomi, izuzetno neurolepti~ki ma- Doziranje: Preporu~ena doza je 10 mg/dan,
ligni sindrom, nekad se javljaju i suvo}a usta, a moè se kretati od 5-20 mg/dan. Kod stari-
smetnje vida, poreme}aji znojenja i regulaci- jih bolesnika, preporu~uje se le~enje niìm
dozama.
Predoziranje: O~ekivani simptomi predozira- Delovanje: Selektivno dejstvo na dopamin-

nja uklju~uju somnolenciju, zamu}enje vida, ske D2 receptore omogu}ava antidepresivno
depresiju respiratornog centra, hipotenziju i delovanje u manjim dozama, a u ve}im doza-
mogu}e ekstrapiramidalne poreme}aje. ma, deluje kao antipsihotik. Pored toga, ispo-
Upozorenje: Potrebna je opreznost pri prime- ljava i antiemeti~ko delovanje.
ni leka kod bolesnika sa o{te}enjem funkcije Indikacije: Akutne i hroni~ne psihoze (shizo-
jetre, konvulzijama, hematolo{kim poreme- frenija), gastrointestinalne smetnje.
}ajima, dijabetes melitusom, hipertrofijom Kontraindikacije: preosetljivost na lek, porfi-
prostate, paraliti~kim ileusom, glaukomom rija, akutno trovanje alkoholom, hipnoticima
o{trog ugla, mijeloproliferativnim bolestima. i analgeticima, feohromocitom, epilepsija, hi-
Registrovani lekovi: perprolaktinemija.
ZALASTA - Krka Polska Sp.Z.O.O., Poljska Neèljena dejstva: Reverzibilna hiperprolak-
ZYPREXA - Eli Lilly Sviss S.A., [vajcarska tinemija (koja moè dovesti do galaktoreje i
amenoreje, a re|e do ginekomastije, impo-
tencije ili frigidnosti), porast telesne mase,
N05AH04 kvetiapin (Quetiapine) znojenje i suvo}a usta, sedacija, somnolenci-
DDD: O 0,4 g ja, ekstrapiramidalni simptomi i diskinezija,
FarKl: ANTIPSIHOTIK ortostatska hipotenzija.
Delovanje: Pripada grupi atipi~nih antipsiho- Interakcije: v. Poglavlje III.
tika koji se bolje podnose, jer re|e izazivaju Doziranje: Individualno od 800-1600
neèljene efekte kao {to su ekstrapiramidalni mg/dan.
simptomi i hiperprolaktinemija. Blokira do-
Predoziranje: Pri pojavi ekstrapiramidalnog
paminske i serotoninske receptore u CNS-u.
sindroma, treba primeniti antiparkinsonike.
Indikacije: Shizofrenija.
Upozorenje: Pratiti dejstvo leka kod bolesni-
Kontraindikacije: Preosetljivost na lek, doje- ka, koji imaju o{te}enu funkciju bubrega,
nje. kardiovaskularne bolesti, kao i kod mla|ih
Neèljena dejstva: Nesvestica, dispepsija, op- èna sa poreme}ajem menstrualnog ciklusa.
stipacija, suvo}a usta, rinitis, hipertenzija, ta- Za vreme uzimanja leka postoji smanjena
hikardija, anksioznost, groznica, mialgija, bol sposobnost upravljanja motornim vozilima i
u uhu, ko`ni osip, leukopenija, neutropenija, ma{inama.
re|e eozinofilija; moè do}i do pove}anja tri-
glicerida i holesterola u plazmi, zatim do po- Registrovani lekovi:
ve}anja telesne mase i posturalne hipotenzije EGLONYL - Alkaloid A.D., Makedonija
pra}ene sinkopom ili refleksnom tahikardi- SULPIGUT - PRO.MED.CS., ê{ka Republika
jom, retko ekstrapiramidalni simptomi, pro- SULPIRID - Farmakos d.d., R. Srbija
duènje QT intervala, a ponekad tardivna SULIRID - ICN Hungary, Ma|arska
diskinezija i vrlo retko neurolepti~ki maligni SULPIRID - Srbolek d.d., R. Srbija
sindrom. SULPIRID - Zdravlje, R. Srbija
Doziranje: Terapija se zapo~inje sa 25 mg 2
puta dnevno i pove}ava, uz pra}enje efekata;
N05AN Litijum N
N05AN01 litijum (karbonat)
uobi~ajeno doziranje je 300-450 mg dnevno (Lithium)
podeljeno u 2 doze. Maks. dnevna doza je
750 mg. Kod starijih, po~etna doza je 25 DDD: O 24 mmol litijuma
mg/dan, a pove}ava se za 25-50 mg dnevno. FarKl: NEUROLEPTIK
Deci se ne preporu~uje. Delovanje: Smanjuje u~estalost i intenzitet
Upozorenje: Lek treba oprezno davati bole- mani~nih epizoda, jer deluje na ravnoteù
snicima sa kardiovaskularnim oboljenjima, elektrolita u CNS-u kao i metabolizam neuro-
epilepsijom, o{te}enjem jetre i bubrega, cere- transmitera, {to je osnov njegovog terapij-
brovaskularnim bolestima, trudnicama, stari- skog efekta.
jim osobama, kao i kod istovremene primene Indikacije: Akutne mani~ne epizode u okviru
drugih lekova koji produàvaju QT interval. bipolarnog afektivnog poreme}aja, organske
afektivne psihoze i druga mani~na stanja;
Registrovani lekovi: profilakti~ka primena kod bolesnika sa mani-
SEROQUEL - Astra Zeneca UK Limited, V. jom, hipomanijom, bipolarnim ili monopolar-
Britanija nim tokom bolesti.
Kontraindikacije: Preosetljivost na lek, pore-
N05AL Benzamidi me}aj funkcije bubrega, sr~ana dekompenza-
N05AL01 sulpirid (Sulpiride) cija, o{te}enje sprovodnog sistema srca, mik-
sedem, hiponatrijemija, te{ka dehidratacija.
DDD: O P 800 mg
FarKl: NEUROLEPTIK (BENZAMID) Neèljena dejstva: mu~nina, opstipacija ili
dijareja, tahikardija ili bradikardija, aritmija,
482 specijalni deo
dispneja, tremor ruku, ataksija, poliurija, po- orgazma, inkontinencija urina, rinitis, osip i
lidipsija, porast telesne mase, slabost mi{i}a. druge alergijske reakcije. Re|e izaziva ekstra-
Interakcije: v. Poglavlje III. piramidalne simptome. Moè do}i do porasta
Doziranje: Litijum je lek sa malom terapij- koncentracije prolaktina u plazmi koji je za-
skom {irinom. Doza leka zavisi od starosti, te- vistan od doze, porasta telesne mase, orto-
lesne mase i op{teg stanja bolesnika. U akut- statske hipotenzije, refleksne tahikardije ili
noj fazi bolesti, po~etna doza je od 300-600 hipertenzije, poreme}aja u krvnoj slici, ede-
mg/dan, a moè se pove}ati na 1500-2000 ma, porasta nivoa enzima jetre. U nekim slu-
mg/dan u cilju postizanja koncentracije liti- ~ajevima mogu se javiti sekrecija ADH, kasna
juma u plazmi od 0,8-1,2 mmol/l; terapija diskinezija, maligni neurolepti~ki sindrom,
odràvanja treba da obezbedi koncentraciju poreme}aj termoregulacije i konvulzije.
litijuma u plazimi od 0,6 mmol/l, podeljeno Interakcije: v. Poglavlje III.
u 2-3 pojedina~ne doze. Dugotrajna primena Doziranje: Optimalna doza je 4-6 mg/dan.
leka je mogu}a samo uz stalnu kontrolu kon- Doze ve}e od 10 mg/dan nisu efikasnije od
centracije litijuma u plazmi. niìh doza, dok doze ve}e od 16 mg ne treba
Predoziranje: U slu~aju predoziranja (kon- koristiti. Risperidon se moè koristiti jednom
centracija litijuma u plazmi < 2 mmol/l), ili dva puta dnevno. Kod starijih osoba, sa
mogu se javiti dijareja, vrtoglavica, gubitak oboljenjem bubrega i jetre, preporu~uju se
apetita, slabost u mi{i}ima, mu~nina i povra- doze od 1-2 mg dva puta dnevno.
}anje, poreme}aj koordinacije. Pri koncentra- Upozorenje: Oprezna primena je potrebna
cijama litijuma u plazmi ve}im od 2 mmol/l kod bolesnika sa kardiovaskularnim bolesti-
mogu se pojaviti ataksija, zamagljen vid, tini- ma, epilepsijom, parkinsonizmom, kod geri-
tus, vrtoglavica, konfuzija, gubitak pam}enja, jatrijskih bolesnika i kod bolesnika sa pore-
inkontinencija urina, gr~enje mi{i}a. me}ajem funkcije bubrega ili jetre (smanjiti
Upozorenje: Neophodna je kontrola koncen- dozu). Za vreme primene leka, ne treba upra-
tracije litijuma u plazmi, uz povremenu kon- vljati motornim vozilima i ma{inama.
trolu bubre`ne funkcije. Za vreme primene le- Registrovani lekovi:
ka, ne sme se sprovoditi neslana dijeta, a pre- RISPOLEPT - Janssen Pharmaceutica N.V.,
poru~uje se uzimanje vi{e te~nosti. Posebnu Belgija
pa`nju treba obratiti na starijie bolesnike kod RISPOLEPT CONSTA - Janssen Pharmaceuti-
kojih je, zbog smanjene funkcije bubrega, us- ca N.V., Belgija
poreno izlu~ivanje litijuma iz organizma. RISSAR - Alkaloid A.D., Makedonija
LITIJUM KARBONAT - Srbolek d.d., R. Srbija
N05B Anksiolitici
N05AX Ostali antipsihotici Opis: Anksiolitici su lekovi ~ija je osnovna
primena vezana za terapiju stanja anksiozno-
N05AX08 risperidon (Risperidone) sti u okviru razli~itih psihijatrijskih poreme-
N DDD: O 5 mg; P (depo) 1,8 mg
FarKl: ANTIPSIHOTIK
}aja. Najve}u grupu anksiolitika ~ine benzo-
diazepini koji, osim anksioliti~kog, ispoljava-
Delovanje: Risperidon deluje kao selektivni ju i sedativno, hipnoti~ko, antikonvulzivno i
monoaminergi~ni antagonist i izaziva bloka- miorelaksantno dejstvo. Derivati azaspirode-
du serotoninskih i dopaminskih receptora. kandiona (buspiron) su noviji lekovi sa selek-
Deluje i na pozitivne i na negativne simpto- tivnim anksioliti~kim efektom i manjim po-
me shizofrenije uz minimalnu mogu}nost potencijalom za razvoj zavisnosti od benzodia-
jave ekstrapiramidalnih simptoma. zepina.
Indikacije: Shizofrenija: prve epizode bolesti,
akutne egzacerbacije, hroni~ni oblik bolesti,
ublaàva afektivne simptome shizofrenije, N05BA Derivati benzodiazepina
druga psihoti~na stanja sa izraènim pozitiv- Opis: Benzodiazepini (BZ) su lekovi sa izrazi-
nim i/ili negativnim simptomima. Kod hro- tim anksioliti~kim delovanjem koji, u ve}im
ni~nih shizofrenih bolesnika, indikovan je i dozama, ispoljavaju sedativna i hipnoti~ka
za dugotrajnu primenu u svrhu prevencije re- dejstva. Njihova sposobnost efikasne anksio-
lapsa. lize, uz istovremenu sigurnost i odsustvo zna-
~ajnih interakcija sa drugim lekovima, u~ini-
Kontraindikacije: Preosetljivost na lek, trud-
la ih je veoma popularnim, iako je {iroka pri-
no}a i dojenje.
mena ovih lekova ~esto neopravdana.
Neèljena dejstva: ~esto nesanica, nemir,
Delovanje: Dejstvo BZ neposredno je poveza-
anksioznost, glavobolja. Povremeno se mogu
no sa aktivno{}u gama - aminobuterne kiseli-
javiti pospanost, umor, vrtoglavica, smetnje
ne (GABA) koja je glavni inhibitorni transmi-
koncentracije, opstipacija, dispepsija, mu~ni-
ter centralnog nervnog sistema. Vezivanje BZ
na, povra}anje, bol u stomaku, zamu}en vid,
za specifi~ne receptore, pove}ava aktivnost
prijapizam, poreme}aji erekcije, ejakulacije i
GABA receptora. Inhibitorna aktivnost GA- ciju na ovo dejstvo. Sedacija, ponekad udru-
BA-e odvija se preko postsinapti~kih GABA-A èna sa ataksijom, dizartrijom, ose}ajem
receptora, mehanizmom hiperpolarizacije uz umora i malaksalosti, vrtoglavicom, sinko-
influks jona hlora. BZ pove}avaju frekvenciju pom ili, ~ak, konfuznim stanjem ~e{}e se ja-
i duìnu otvaranja jonskih kanala, ~ime se vlja kod starih osoba, dece i bolesnika sa
smanjuje }elijska ekscitabilnost. Ovi lekovi o{te}enjem jetre i sniènim serumskim albu-
ostvaruju razli~ite efekte putem svojih recep- minima. Kognitivna neèljena dejstva ispolja-
tora (najmanje dva tipa - BZ1 i BZ2) prisut- vaju se naj~e{}e kroz smetnje pa`nje i kon-
nim u kori velikog mozga, limbi~kom siste- centracije i indukciju anterogradne amnezije.
mu, hipotalamusu, cerebelumu, retikularnoj Zbog izraènog sinergisti~kog dejstva, alko-
formaciji i ki~menoj mo`dini. Deluju anksio- hol, i u malim dozama, zna~ajno poja~ava
liti~ki, sedativno, hipnoti~ki (skra}uje se vre- navedene smetnje. Bihevioralna dezinhibici-
me uspavljivanja, REM faza spavanja i sporo- ja kao paradoksalna reakcija na primenu BZ,
talasno spavanje a produàva non-REM fa- javlja se naj~e{}e u vidu anksioznosti, hostil-
za), anesteti~ki, antikonvulzivno i miorelak- nosti, impulsivnosti i agresivnosti. Ostali ne-
santno. Benzodiazepini imaju i mogu}nost da èljeni efekti BZ uklju~uju: glavobolju, mi{i}-
izazovu sve stepene depresije centralnog ner- nu slabost, ataksiju, dizartriju i ìve snove u
vnog sistema (ali, za razliku od barbiturata, i toku terapije. Re|e se javljaju mu~nina, gubi-
u najve}im dozama retko dovode do respira- tak apetita, opstipacija, suvo}a usta, inkonti-
tornog aresta). nencija, pad libida, osip, svrab i fotosenzitiv-
Indikacije: Anksiozni poreme}aji predstavlja- nost.
ju glavno polje klini~ke primene BZ. Genera- Tolerancija, zavisnost i apstinencijalna kriza:
lizovani anksiozni poreme}aj i poreme}aj pri- Primena BZ, prema op{tim na~elima (vidi da-
lago|avanja sa anksiozno{}u zahtevaju tera- lje), retko dovodi do slabljenja terapijskog
piju benzodiazepinima, {to ~esto nije slu~aj efekta leka, odnosno, uspostavljanja toleran-
sa reaktivnim anksioznim poreme}ajima cije. Ukoliko do|e do razvoja tolerancije na
(anksioznost vezana za ìvotne doga|aje). anksioliti~ko dejstvo, neophodno je, u kra-
Pani~ni poreme}aj, agorafobija i socijalna fo- }em periodu, pove}ati dnevnu dozu leka. Uo-
bija ~esto dobro reaguju na visoko-potentne ~ena je i pojava unakrsne tolerancije izme|u
BZ (alprazolam, klonazepam). BZ, posebno pojedinih BZ.
klonazepam, mogu da budu efikasni u teraiji Zavisnost od BZ javlja se pri dugotrajnoj pri-
anksioznosti kod opsesivno-kompulzivnih meni leka (3-4 meseca). Preparati sa kra}im
poreme}aja, naro~ito onih koji ne reaguju na poluìvotom (lorazepam, oksazepam) poka-
klomipramin. Koriste se i za redukciju uzne- zuju tendenciju ka brèm razvoju zavisnosti
mirenosti kod posttraumatskog stresnog po- (ve} posle 6 nedelja primene) i teìm apsti-
reme}aja, kao i adjuvantno sredstvo za kupi- nencijalnim simptomima, po ukidanju leka.
ranje psihoti~ne agitacije. Doza leka je u pozitivnoj korelaciji sa poja-
Hipnosedativni efekti BZ primenjuju se u te- vom zavisnosti, mada se zavisnost razvija i
rapiji poreme}aja spavanja, a zbog velike te- pri terapijskim dozama, a ~e{}a je kod osoba
rapijske {irine, ovi lekovi su potisnuli mnoge
druge hipnotike, u prvom redu barbiturate.
koje su razvile i druge zavisnosti.
Apstinencijalna kriza znak je fizi~ke zavisno-
N
Zbog antikonvulzivnog efekta, BZ imaju pri- sti od BZ i javlja se prilikom naglog prekida
menu u le~enju epilepsije (klonazepam), a terapije. Simptomi se javljaju u periodu od
posebno u terapiji epilepti~nog statusa (dia- nekoliko sati od obustave (kratkodeluju}i
zepam, lorazepam). Sem toga, koriste se kao preparati) do nekoliko nedelja (sporodeluju-
miorelaksantno sredstvo kod mi{i}nog spasti- }i preparati, npr. diazepam). Kriza se manife-
citeta, kao i za indukciju i odràvanje aneste- stuje porastom anksioznosti, iritabilno{}u,
zije. nesanicom, glavoboljom, mi{i}nim bolovima,
Kontraindikacije: BZ sa oprezom primenjiva- tremorom, vrtoglavicom, oteànom koncen-
ti kod respiratornih oboljenja, mi{i}ne slabo- tracijom, mu~ninom, gubitkom apetita, a u
sti (posebno mijastenije gravis), istorije zlou- posebno te{kim slu~ajevima i konfuzijom,
potrebe psihoaktivnih supstanci, u trudno}i i psihoti~nim ispoljavanjima i konvulzijama.
laktaciji. Niè doze preporu~uju se kod geri- Teìni apstinencijalnih simptoma doprinosi
jatrijskih pacijenata, kao i kod o{te}enja jetre upotreba BZ sa kra}im poluìvotom, ve}a
i bubrega. BZ su apsolutno kontraindikovani dnevna doza i teà osnovna psihopatologija.
kod depresije disanja, akutne plu}ne insufici- Ve}ina simptoma spontano se razre{ava u pe-
jencije, sindroma apneje u snu, te kod te{kog riodu od 4-12 nedelja; kod teìh ispoljavanja,
o{te}enja jetre. primenjuje se simptomatska terapija.
Neèljena dejstva: Sedacija u vidu dnevne Prevencija apstinencijalne krize sastoji se u
pospanosti naj~e{}i je neèljeni efekat BZ. postepenom ukidanju leka, smanjivanjem do-
Gotovo svi BZ imaju zna~ajan sedativni efe- ze, najpre za 25-50% od po~etne, a zatim 10-
kat (posebno oni sa dugim poluìvotom), 20% od aktuelne doze na svakih 3-5 dana.
mada ve}ina pacijenata brzo razvija toleran- Period do potpune obustave leka je individu-
484 specijalni deo
Tabela 2.12.6: Doziranje pojedinih benzodiazepina pri oralnoj primeni

Ekvivalentne doze Prose~na terapijska
Lek Poluìvot
(mg) doza
klonazepam 0,5 dug (>20 sati) 1-6 mg/dan; 2x1
diazepam 5 dug (>20 sati) 4-40 mg/dan; 2x1
alprazolam 0,25 srednji (6-20 sati) 0,5-4 mg/dan; 2-4x1
lorazepam 1 srednji (6-20 sati) 1-6 mg/dan: 3x1
oksazepam 15 srednji (6-20 sati) 30-120 mg/dan; 3x1
alni i varira od oko 4 nedelje do godinu da- Indikacije: Anksioznost, nesanica, epilepti~ki
na. status i druga spasti~no-konvulzivna stanja
Interakcije: v. Poglavlje III. (tetanus, eklampsija), premedikacija kod di-
Doziranje: Doziranje pojedinih preparata pri- jagnosti~kih i terapijskih intervencija, alko-
kazano je u Tabeli 2.12.6. holni apstinencijalni sindrom.
Predoziranje: Znaci akutne intoksikacije su: Kontraindikacije: Akutna alkoholna intoksi-
pospanost, o{te}ena motorna koordinacija, kacija pra}ena depresijom vitalnih funkcija,
smetnje govora, hiporefleksija, konfuzija, svi koma, {ok, akutni glaukom, mijastenija gra-
stepeni sniènja budnosti (uklju~uju}i i ko- vis, te{ka hroni~na opstruktivna bolest, po-
mu), hipotenzija i depresija disanja sa apno- znata preosetljivost na benzodiazepine, zavi-
i~nim krizama. Mogu}a je i pojava konvulzi- snost od droga.
ja, kao i sr~ani zastoj, mada je smrtni ishod Neèljena dejstva: v. benzodiazepine.
izuzetno redak i prakti~no se javlja samo kod Interakcije: v. Poglavlje III.
kombinovanja BZ sa alkoholom ili drugim Doziranje: U terapiji anksioznosti, po~etna
depresorima centralnog nervnog sistema. Te- oralna doza je 2 mg data tri puta dnevno ko-
rapija trovanja je simptomatska, a u posebno ju, ako je potrebno, treba pove}avati do 15-
te{kim slu~ajevima, koristi se flumazenil kao 30 mg/dan podeljenih u vi{e porcija. Gerija-
specifi~ni antagonist BZ receptora. trijskim pacijentima preporu~uje se polovina
Op{ta na~ela primene: BZ se koriste za krat- navedene doze. Nesanica udruèna sa anksi-
kotrajni tretman anksioznosti (2-4 nedelje) ozno{}u tretira se sa 5-15 mg pred spavanje.
koja je ozbiljna u meri da kompromituje sva- U terapiji no}nih strahova i somnabulizma,
kodnevne aktivnosti ili dovodi do velikog dis- kod dece daje se 1-5 mg diazepama pred spa-
tresa. Primena BZ u terapiji kratkotrajne vanje. Intramuskularna primena ili spora in-
„blage“ anksioznosti je neprimerena i nepri- travenska infuzija indikovane su kod te{ke
hvatljiva. Pravilo je da se koristi najmanja akutne anksioznosti, akutnih pani~nih napa-
N mogu}a doza leka, kojom se postiù o~ekiva-

ni terapijski efekti. U po~etku le~enja, oralni
BZ naj~e{}e se daju u 3-4 dnevne porcije; na-
da i delirijuma tremensa u dozi od 10 mg ko-
ja se moè ponoviti na 4 sata, ako je potreb-
no. Diazepam se ne sme me{ati sa drugim le-
kon postizanja stabilnih koncentracija leka, kovima u {pricu ili infuzijskoj boci.
preporu~uje se da se najve}i deo ili, ~ak, Predoziranje: v. benzodiazepine.
ukupna dnevna doza uzima u ve~ernjim sati- Upozorenje: izbegavati u prva tri meseca
ma kako bi se odrào terapijski efekat, a izbe- trudno}e. Izlu~uje se u maj~inom mleku, pa se
gla dnevna sedacija. U slu~ajevima kada se preporu~uje prekid dojenja, u slu~aju indika-
zahtevaju brzi terapijski efekti, diazepam, lo- cije za dugotrajniji tretman. Diazepam uti~e
razepam, hlordiazepoksid i midazolam mogu na psihofizi~ke sposobnosti, pa treba izbega-
se dati parenteralno. vati upravljanje motornim vozilima i ma{ina-
ma. Opreznost je potrebna kod bolesnika sa
N05BA01 diazepam (Diazepam) hroni~nom insuficijencijom plu}a, jetre ili bu-
DDD: O P R 10 mg brega. Kod epilepti~ara, nagli prekid terapije
FarKl: ANKSIOLITIK (BENZODIAZEPIN) diazepamom moè dovesti do napada.
Delovanje: Diazepam spada u grupu BZ sa Registrovani lekovi:
dugim dejstvom. Za razliku od ve}ine lekova, APAURIN - Krka, Tovarna Zdravil DD,
vrlo sporo i nepouzdano se resorbuje posle Slovenija
i.m. primene, tako da prednost treba dati BENSEDIN - Galenika A.D., R. Srbija
oralnim preparatima. I.v. primena nosi veliki DIAZEPAM - Alkaloid A.D., Makedonija
rizik od te{kih, neèljenih efekata, pa treba DIAZEPAM - Apotekarska ustanova
biti oprezan pri ovoj vrsti aplikacije. "Beograd", R. Srbija
DIAZEPAM - Habit Pharm A. D., R. Srbija
DIAZEPAM - Hemofarm, R. Srbija
DIAZEPAM - Remevita D.o.o., R. Srbija 3-4 puta dnevno; u akutnom alkoholnom ap-
DIAZEPAM - Zdravlje, R. Srbija stinencijalnom sindromu 15-30 mg 3-4 puta
SEDABENZ - Fam Pharm, R. Srbija dnevno.
Predoziranje: Mogu} je razvoj depresije CNS-
N05BA03 medazepam (Medazepam) a, po~ev{i od pospanosti, preko konfuzije, le-
DDD: O 20 mg targije, ataksije, hipotenzije, pa sve do kome.
FarKl: ANKSIOLITIK (BENZODIAZEPIN) Upozorenje: v. diazepam.
Delovanje: Medazepam je anksiolitik koji de-
luje na uznemirenost, napetost, nesanicu, N05BA05 klorazepat kalijum
kao i psihosomatske vegetativne smetnje. (Potassium clorazepate)
Indikacije: Psihi~ka napetost, psihosomatske DDD: O 20 mg
smetnje. FarKl: ANKSIOLITIK (BENZODIAZEPIN)
Kontraindikacije: Mijastenija gravis. Delovanje: Klorazepat je benzodiazepin sa
Neèljena dejstva: Umor i pospanost, obi~no anksioliti~kim, sedativno - hipnoti~kim, anti-
kod starijih i kahekti~nih bolesnika. Samo iz- konvulzivnim i mi{i}no - relaksantnim dej-
uzetno mogu se javiti suvo}a usta, dijareja, stvom.
opstipacija. Indikacije: Kratkotrajna terapija anksiozno-
Interakcije: v. Poglavlje III. sti.
Doziranje: Naj~e{}a doza za odrasle je 10 mg Kontraindikacije: Akutna alkoholna intoksi-
2-3 puta u toku dana. Kod teìh slu~ajeva, kacija, koja je pra}ena depresijom vitalnih
po~etna terapija moè biti do 50 mg/dan po- funkcija, koma, {ok, akutni glaukom, miaste-
deljeno u vi{e doza. Starijim i kahekti~nim nia gravis, te{ka hroni~na opstruktivna bo-
bolesnicima, kao i deci, daje se obi~no 5 mg lest, poznata preosetljivost na benzodiazepi-
3-4 puta dnevno. ne, zavisnost od droga.
Predoziranje: v. benzodiazepine. Neèljena dejstva: Retko se javljaju vrtogla-
vica, umor, ataksija, zbunjenost, opstipacija,
N05BA04 oksazepam (Oxazepam) depresija, diplopija, te{ko}e u govoru, glavo-
DDD: O 50 mg bolja, hipotenzija, ùtica, mu~nina, osip, tre-
mor, retencija urina, nejasan vid, pad libida.
FarKl: ANKSIOLITIK (BENZODIAZEPIN)
Zabeleèna je i pojava paradoksalnih reakci-
Delovanje: Oksazepam ispoljava anksioliti~- ja kao {to su porast anksioznosti, halucinaci-
ko delovanje i uspostavlja emocionalnu rav- je, nesanica, mi{i}ni spazmi. Pri dugotrajnoj
noteù redukcijom ose}aja straha, napetosti i upotrebi moè da se razvije zavisnost. Nagli
agresivnosti. Pored dejstva na afektivno - prekid terapije, ~esto dovodi do pojave apsti-
emocionalne smetnje, efikasan je i u terapiji nencijalne krize, pa lek, kao i druge benzodi-
psihosomatskih tegoba. Primenjuje se i kao azepine, treba ukidati postepeno.
dodatna terapija u akutnom alkoholnom ap-
stinencijalnom sindromu, a ispoljava blago
miorelaksantno dejstvo.
Indikacije: Anksiozni poreme}aji, kratkotraj-
Doziranje: Individualno. Ne preporu~uje se
kod dece.
Predoziranje: v. benzodiazepini.
N
na terapija anksioznosti kod starijih bolesni-
ka pra}ene napeto{}u i iritabilno{}u, me{ani Registrovani lekovi:
anksio-depresivni poreme}aji, anksioznost TRANEX - Zdravlje, R. Srbija
kod alkoholnog apstinencijalnog sindroma,
kao i psihosomatski i vegetativni porema}aji. N05BA06 lorazepam (Lorazepam)
Kontraindikacije: Preosetljivost na benzodia-
DDD: O, SL 2,5 mg
zepine, uzrast mla|i od 6 godina, prvi trime-
star trudno}e, glaukom, mijastenija gravis. FarKl: ANKSIOLITIK (BENZODIAZEPIN)
Neèljena dejstva: Nesigurnost pri hodu, po- Delovanje: Lorazepam je benzodiazepin
spanost, re|e konfuzija, smetnje vida, glavo- srednje brzog dejstva. Poseduje anksioliti~ko,
bolja, mu~nina, povra}anje, smetnje mokre- antikonvulzivno, slabo miorelaksantno i se-
nja, smetnje govora i umor. Moè se javiti dativno dejstvo. U malim dozama, uti~e na
amnezija, a sasvim retko ja~a glavobolja, vr- popu{tanje psihi~ke napetosti i stabilizaciju
toglavica, hipotenzija, osip, promene u sali- vegetativnog nervnog sistema.
vaciji, gastrointestinalne smetnje, sniènje li- Indikacije: anksioznost kod depresije i shizo-
bida, urinarna retencija, promene u krvnoj frenije, psihosomatske smetnje, poreme}ji
slici, ùtica. Kao i kod drugih benzodiazepi- spavanja, sedacija pre dijagnosti~kih ili ope-
na, mogu}a je pojava zavisnosti. rativnih zahvata, stanja psihi~ke napetosti sa
Interakcije: v. Poglavlje III. ose}ajem straha i teskobe, akutni alkoholni
apstinencijalni sindrom.
Doziranje: Prose~no 10-15 mg 3-4 puta dnev-
no; u teìm stanjima anksioznosti 15-30 mg
486 specijalni deo
Kontraindikacije: Preosetljivost na benzodia- Predoziranje: U slu~aju predoziranja, mogu-

zepine, glaukom, miastenia gravis, deca mla- }a je pojava pospanosti, ataksije, smanjenja
|a od 12 godina, prvi trimestar trudno}e. refleksa, hipotermije, depresije disanja i ko-
Neèljena dejstva: umor, vrtoglavica, neja- me.
san vid, alergijske reakcije, pove}anje telesne Upozorenje: Lek deluje na psihofizi~ke spo-
mase, suvo}a usta, mi{i}na slabost, ataksija i sobnosti, pa se posle uzimanja leka, 4 sata ne
lak{e smetnje vida, apstinencijalni sindrom. sme upravljati motornim vozilima ili raditi na
Pojava zavisnosti je ne{to ~e{}a nego kod ma{inama. Pri dugotrajnoj primeni, moè se,
drugih lekova iz ove grupe. kao i kod ostalih benzodiazepina, razviti za-
Interakcije: v.Poglavlje III. visnost.
Doziranje: Uobi~ajena doza kod psihijatrij- Registrovani lekovi:
skih poreme}aja je 3,0-7,5 mg/dan u 2-3 po- BROMAZEPAM - Hemofarm-Zorka Pharma,
jedina~ne doze; kod nesanice 1-2 mg uve~e R. Srbija
pre spavanja; preoperativna primena 1-2 mg LEXAURIN - Krka, Tovarna Zdravil DD, Slo-
ve~e pre zahvata i/ili 1-2 mg 1-2 sata pre in- venija
tervencije. LEXILIUM - Alkaloid A.D., Makedonija
Predoziranje: Simptomi blaèg predoziranja
su somnolencija, ataksija, nejasan govor, hi- N05BA09 klobazam (Clobazam)
potenzija. U teìm slu~ajevima, moè do}i do
kome.
DDD: O 20 mg
FarKl: ANTIEPILEPTIK, ANKSIOLITIK
Upozorenje: Poseban oprez je potreban kod
starijih i kahekti~nih bolesnika, kao i kod bo- Uvod: Klobazam i njegov aktivan metabolit
lesnika sa cerebralnom sklerozom, sr~anom N-desmetilklobazam su sna`ni antiepileptici,
insuficijencijom i hipotenzijom, te se prepo- sedativi i hipnotici. Postoji samo u obliku ta-
ru~uje odgovaraju}e prilago|avanje doze. bleta za oralnu primenu.
Dugotrajna primena terapijskih doza, moè Mehanizam dejstva: Sli~no ostalim benzodi-
izazvati zavisnost. azepinima, vezuje se za specifi~ni benzodia-
zepinski receptor, koji je u kompleksu sa re-
Registrovani lekovi: ceptorom za GABA i jonskim hloridnim kana-
LORAZEPAM - Jugoremedija, R. Srbija lom. Vezivanjem se pove}ava broj pojedina~-
LORAZEPAM - Hemofarm koncern “Zorka nih otvaranja hloridnog kanala sa rezultuju-
Pharma”, R. Srbija }om hiperpolarizacijom membrane neurona.
Pri maksimalnoj dozi ima plato aktivnosti ko-
N05BA08 bromazepam ji odgovara efektu maksimalnih doza GABA-
(Bromazepam) e. Tolerancija na antikonvulzivni efekat razvi-
DDD: O 10 mg ja se, relativno, brzo, ali sporije nego za dru-
FarKl: ANKSIOLITIK (BENZODIAZEPIN) ge benzodiazepine.
Delovanje: Bromazepam je benzodiazepinski Indikacije u epileptologiji: Klobazam ima {i-
N anksiolitik. U manjim dozama, smiruje psi-

hi~ku napetost i nemir, a pri ve}iim dozama,
pokazuje sedativno i miorelaksantno delova-
rok spektar dejstva i deluje na sve tipove na-
pada. Osnovna indikacija je intermitentna
primena klobazama za suzbijanje kriznih si-
nje. tuacija kod bolesnika sa epilepsijom.
Indikacije: psihi~ka napetost sa ose}ajem Indikacije van epileptologije: Koristi se kao
straha, poreme}aji spavanja, psihogena gla- anksiolitik, sedativ i hipnotik.
vobolja, èluda~ni i duodenalni ulkus, ulce- Efikasnost: Ima veliku antiepilepti~ku snagu,
rozni kolitis. ali se tolerancija razvije kod 50% bolesnika
Kontraindikacije: mijastenija gravis, glau- tokom prvih meseci terapije. Koristan je ako
kom, te{ka o{te}enja funkcije jetre i bubrega, se intermitetno primenjuje uo~i va`nih doga-
trudno}a i dojenje. |aja u ìvotu bolesnika, kada tokom nekoliko
~asova posle primene, bitno smanjuje vero-
Neèljena dejstva: Umor, vrtoglavica, slabost vatno}u javljanja napada.
mi{i}a, ataksija. Izuzetno se mogu javiti para-
doksalne reakcije u obliku akutne anksiozno- Neèljena dejstva: Dozno zavisna neèljena
sti, halucinacija, nesanice ili uznemirenosti, dejstva su blaga i obuhvataju, uglavnom, po-
pa se, u tom slu~aju, le~enje mora prekinuti. spanost.
Interakcije: v. Poglavlje III. Akutna neèljena dejstva: Somnolencija,
ataksija, dizartrija, diplopije, iritabilnost, de-
Doziranje: Doziranje je individualno. Prose~- zinhibisanost, ose}aj umora, sopor, koma.
na doza iznosi 1,5-3 mg 2-3 puta dnevno. U
teìm slu~ajevima, posebno kod hospitalizov- Hroni~na neèljena dejstva: Zna~ajne kogni-
nih bolesnika, naj~e{}a doza je 6-12 mg 2-3 tivne smetnje (o{te}enje pam}enja i pa`nje
puta dnevno. Dugotrajno le~enje ne sme se usled sedativnog efekta; razvija se toleranci-
naglo prekinuti, ve} postepeno smanjivati do- ja), iritabilnost, psihoza, tolerancija, zavi-
zu. snost, apstinencijalni sindrom.
Idiosinkratska neèljena dejstva: Psihoza, iz- Doziranje: Naj~e{}e, odrasli uzimaju po jed-
uzetno redak ko`ni osip bez drugih poznatih nu tabletu ujutro i uve~e ili 1/2 tablete uju-
idiosinkratskih dejstava. tro, 1/2 tablete u podne i 1 tableta uve~e. Za
Kontraindikacije: Alergija na klobazam, dugotrajno le~enje, uglavnom je dovoljno po
oprez kod mijastenije gravis. 1/2 tablete 2-3 puta dnevno (10-15 mg). Kod
Farmakokinetika: Ima aktivne metabolite. akutnih stanja anksioznosti, terapija traje ne-
Interakcije nisu klini~ki zna~ajne (videti deo koliko dana, dok se kod hroni~nih stanja ank-
o interakcijama). sioznosti, doza prilago|ava teìni klini~ke sli-
ke. U izuzetnim slu~ajevima, prema mi{ljenju
Prakti~nost i komfor: Poluìvot eliminacije je
lekara, doza se moè utrostru~iti. Kod starijih
oko 18 ~asova i moè da se primenjuje 1-2
osoba, preporu~uje se sniènje doze, kao i
puta dnevno {to ga ~ini komfornim lekom.
kod bolesnika sa insuficijencijom jetre i/ili
Doziranje: Za hroni~nu primenu, po~etna do- bubrega. Kod dece od 5-12 godina, ve} pre-
za je 10 mg dnevno. Doza se pove}ava poste- ma uzrastu, daje se 2-3 puta dnevno 1/2 ta-
peno (svakih nedelju dana) za po 10 mg do blete (dnevna doza 10-15 mg). Pri dugotraj-
doze od 30-40 mg dnevno u jednoj ili dve po- noj terapiji, preporu~uje se kontrola funkcije
jedina~ne porcije. Mogu}a je i primena ve}ih jetre. Deljivost tableta je olak{ana crtom za
doza, ali neposredna korist od pove}anja do- lomljenje.
ze, nije o~igledna. Za akutnu profilaksu na-
Upozorenje: Bolesnici sa insuficijencijom sr-
pada, doza je 10-20 mg, 1-2 sata pre èljenog
ca ili hipotenzijom treba da budu pod redov-
vremena profilakse.
nom lekarskom kontrolom za vreme le~enja
Indikacije u posebnim grupama bolesnika. benzodiazepinima. Kao i kod svih ostalih
Univerzalnost primene je velika, jer je efika- benzodiazepinskih lekova postoji opasnost
san u raznim grupama bolesnika u svim uzra- stvaranja zavisnosti. Moè uticati na psihofi-
stima, sa mnogim komorbiditetnim stanjima zi~ke sposobnosti, naro~ito ako se uzme sa
i u mnogim specifi~nim ìvotnim situacijama. alkoholom ili depresorima CNS. Bolesnici,
Zaklju~ak: Klobazam predstavlja veoma va- koji se le~e prazepamom, u toku le~enja ne
àn pomo}ni antiepilepti~ki lek, pre svega, za smeju upravljati ma{inama ili motornim vo-
le~enje kriznih stanja u epileptologiji. zilima.
N05BA11 prazepam (Prazepam) DEMETRIN - Hemofarm koncern, R. Srbija
DDD: O 30 mg
FarKl: ANKSIOLITIK (BENZODIAZEPIN) N05BA12 alprazolam (Alprazolam)
Delovanje: Prazepam spada u grupu benzo- DDD: O 1 mg
diazepina sa dugim delovanjem; on ublaàva FarKl: ANKSIOLITIK (BENZODIAZEPIN)
stanja straha i napetosti, a povoljno uti~e i na
psihi~ki uslovljene organske poreme}aje, do- Delovanje: benzodiazepin sa anksioliti~kim,
prinosi da se normaizuje poreme}en ritam sedativnim, antidepresivnim i antipani~nim
delovanjem.
spavanja, pobolj{ava raspoloènje i radnu
sposobnost. Ima izrazito anksioliti~ko dej-
stvo, dok je hipnoti~ko i miorelaksantno
Indikacije: Anksiozna stanja, sa znacima de-
presije ili bez njih; reaktivna depresija i ank-
N
znatno slabije izraèno. siozno - depresivna stanja koja prate organ-
Indikacije: Anksiozna stanja., nemir, nape- ska oboljenja i hroni~nu fazu alkoholne apsti-
tost, fobije, poja~ana razdra`ljivost, psihoso- nencije.
matske smetnje. Kontraindikacije: v. diazepam.
Kontraindikacije: Glaukom otvorenog ugla, Neèljena dejstva: Razvoj zavisnosti je ja~e
mijastenija gravis, trudno}a, te{ka o{te}enja izraèn.
funkcije jetre i bubrega. Interakcije: v. Poglavlje III.
Neèljena dejstva: Vrtoglavica, pospanost, Doziranje: Anksioznost: 0,5-4,0 mg/dan po-
umor, slabost, ataksija, glavobolja, konfuzija, deljeno u vi{e doza; kod starijih bolesnika:
tremor, ìvi snovi, usporen govor i sinkope. 0,5-0,75 mg/dan podeljeno u vi{e doza.
Ova neèljena dejstva se obi~no javljaju u po- Predoziranje: Moè se javiti pospanost, retko
~etku terapije i u daljem toku postepeno ne- zbunjenost, poreme}aj koordinacije, oslablje-
staju. Mogu se javiti i: mu~nina, poeme}aj vini refleksi i koma.
da, govora i pam}enja, poreme}aj menstrual- Upozorenje: Efikasnost i sigurnost leka kod
nog ciklusa, gubitak libida, pove}anje apetita dece mla|e od 18 godina, nije utvr|ena. Kod
i gojaznost, suvo}a usta, povi{enje intraoku- starijih bolesnika, preporu~uje se upotreba
larnog pritiska, svrab i ra{. Ova neèljena {to manjih efikasnih doza da bi se izbegao
dejstva se ~e{}e javljaju kod dece i starijih razvoj ataksije ili prejaka sedacija. Lek moè
osoba, a u odnosu na pol, dvostruko se ~e{}e da uti~e na psihofizi~ke sposobnosti i za vre-
javljaju kod èna nego kod mu{karaca. me terapije, zabranjeno je upravljanje motor-
488 specijalni deo
nim vozilima ili ma{inama. Primenu ne treba Upozorenje: Iako buspiron ima slabiji seda-
naglo prekidati. tivni efekat od ostalih anksiolitika, ne prepo-
Registrovani lekovi: ru~uje se upravljanje motornim vozilom ili
HELEX - Krka Tovarna zdravil, Slovenija ma{inama za vreme primene leka.
KSALOL - Galenika A.D., R. Srbija Registrovani lekovi:
XANAX - Pfizer Enterprises S.A.R.L., Luk- ANXIRON - ICN Hungary, Ma|arska
semburg
ZAXAN - Hemofarm koncern, R. Srbija
ZOLAREM - Aegis LTD., Kipar
N05C Hipnotici i sedativi
Opis: Ova heterogena grupa lekova ispoljava
N05BE Derivati sedativno i hipnoti~ko dejstvo, a pojedini pre-
azaspirodekandiona parati, u manjoj meri, pokazuju i anksioliti~-
N05BE01 buspiron (Buspirone) ke efekte. Glavno polje primene hipnotika i
sedativa je terapija nesanice. Pre ordiniranja
DDD: O 30 mg
hipnotika, potrebno je utvrditi uzrok nesani-
FarKl: ANKSIOLITIK ce koju treba le~iti kad god je to mogu}e.
Delovanje: Buspiron je prvi lek u grupi aza- Prolazna nesanica se javlja kod osoba koje,
spironskih anksiolitika, koji deluje na seroto- obi~no, dobro spavaju i posledica je spoljnih
ninske receptore. Smatra se da je primarni faktora (buka, rad u smenama, promena vre-
mehanizam njegovog dejstva povezan sa par- menske zone). Ako je primena hipnotika neo-
cijalnim agonisti~kim delovanjem na 5-HT1A phodna, treba odabrati preparat koji se brzo
receptore. Za razliku od benzodiazepina, bu- elimini{e iz organizama, primenjen u jednoj
spiron deluje anksioliti~ki bez izraène seda- ili najvi{e dve doze. Kratkotrajna nesanica
cije i bez hipnoti~kog, antikonvulzivnog i mio- vezana je, obi~no, za emocionalne probleme
relaksantnog dejstva. U odre|enoj meri, uti- ili teù somatsku bolest. Moè da traje neko-
~e i na dopaminergi~ku i noradrenergi~ku liko nedelja i da se ponavlja u duìm interva-
transmisiju u mozgu, {to moè da objasni lima; hipnotici mogu biti od koristi, ali ih ne
blago euforizantno dejstvo buspirona. treba davati duè od 3 nedelje (poèljno je
Indikacije: Lak{a i srednje te{ka generalizo- samo nedelju dana). Preporu~uje se intermi-
vana anksiozna stanja, me{ani anksiozno-de- tentna primena preparata sa kratkim poluì-
presivni poreme}aji. votom. Hroni~na nesanica naj~e{}e se javlja
Kontraindikacije: Preosetljivost na buspiron, kod anksioznih poreme}aja, depresije i zlou-
o{te}enja bubrega i jetre, epilepsija. Ne pri- potrebe psihoaktivnih supstanci. Hipnoti~ka
menjuje se u trudno}i i laktaciji, kao ni kod terapija ovde daje slabe efekte, a hroni~na,
dece. nekriti~na primena ~esto dovodi do pojave
Neèljena dejstva: Tahikardija, palpitacije, zavisnosti. U ovakvim slu~ajevima, treba le~i-
gastrointestinalne smetnje, dozno-zavisna ti osnovni psihijatrijski poreme}aj, a doze
mioza, vrtoglavica, nervoza, glavobolja, ne- anksiolitika i antidepresiva rasporediti tako
N mir, parestezije su najzna~ajnija neèljena
dejstva. Re|i su pospanost, konfuzija, suvo}a
da ublaàvanju nesanicu.
Hipnotike i sedative ne treba neselektivno i
usta, znojenje i zamor. Buspiron ne potencira rutinski primenjivati. Njihova primena je
depresivni efekat drugih sedativa i hipnotika opravdana u kratkotrajnoj terapiji nesanice
i ne uti~e zna~ajno na psihomotorne sposob- koja dovodi do velikog distresa. Tolerancija
nosti. Smatra se da je potencijal za izazivanje na efekte hipnotika razvija se za 3-14 dana
zavisnosti minimalan jer prekid terapije nije kontinuirane upotrebe, a po prekidu dugo-
pra}en apstinencijalnim simptomima. Ne po- trajne primene, moè do}i do pojave apsti-
kazuje ukr{tenu toleranciju sa drugim anksi- nencijalne krize (v. benzodiazepine).
oliticima. Primena hipnotika kod dece, osim intermi-
Interakcije: v. Poglavlje III. tentno kod no}nih strahova i somnabulizma,
Doziranje: Doziranje je inividualno. Prime- nije opravdana. Hipnotike treba izbegavati i
njuje se oralno u po~etnoj dozi od 15 mg po- kod starijih osoba zbog rizika od pojave atak-
deljenoj na 2-3 doze u toku dana. Po potrebi, sije i konfuzije (mogu}nost pada i povre|iva-
doza se pove}ava svaka 2-3 dana do optimal- nja).
nog opsega od 15-30 mg/dan u podeljenim Ova grupa medikamenata obuhvata barbitu-
dozama. Maks. dnevna doza buspirona je 45 rate (koji se danas u ove svrhe, gotovo, ne
mg, a kod starih osoba, 30 mg. Pun efekat upotrebljavaju) i neke derivate benzodiazepi-
postiè se za jednu do dve nedelje terapije. na. Iako svi benzodiazepini ispoljavaju hip-
Ne preporu~uje se dugotrajna terapija ovim noti~ko dejstvo, ono je posebno izraèno kod
lekom. nitrazepama i flurazepama. Midazolam se
Predoziranje: Simptomi su mu~nina, povra- moè koristiti preoperativno.
}anje, vrtoglavica, pospanost, mioza, èlu-
da~ne smetnje.
N05CA Barbiturati, N05CD Derivati benzodiazepina

monokomponentni N05CD01 flurazepam (Flurazepam)
Delovanje: Barbiturati sa srednjim trajanjem DDD: O 30 mg
dejstva koriste se samo za le~enje te{ke i FarKl: HIPNOTIK, SEDATIV
uporne nesanice kod bolesnika, koji ve} uzi- Delovanje: v. benzodiazepini.
maju barbiturate. Primenu ovih lekova treba
izbegavati kod starijih osoba. Dugodeluju}i Indikacije: Kratkotrajna terapija nesanice.
barbiturati, kao {to su fenobarbiton i metil- Kontraindikacije: Preosetljivost na benzodia-
fenobarbiton, jo{ uvek imaju svoje mesto u zepine, mijastenija gravis, teà o{te}enja je-
terapiji epilepsije, dok je njihova upotreba tre i bubrega, akutni glaukom.
kao sedativa, neopravdana. Kratkodeluju}i Neèljena dejstva: Blagi umor posle bu|enja,
barbiturati, kao {to su tiopental i metoheksi- vrtoglavica, glavobolja.
tal, koriste se kao op{ti anestetici. Interakcije: v. Poglavlje III.
Indikacije: Te{ka uporna nesanica kod bole- Doziranje: 15-30 mg uve~e, pre spavanja.
snika koji ve} koriste barbiturate. Ako je potrebno, doza se moè pove}ati do
Kontraindikacije: Nesanica prouzrokovana 60 mg. Deci se ne preporu~uje.
bolom, trudno}a, dojenje, de~iji uzrast, stari- Predoziranje: Predoziranje se ispoljava,
je osobe, iscrpljeni bolesnici, alkoholizam, uglavnom, kao pospanost, a samo u retkim
prethodna zloupotreba lekova. slu~ajevima, konfuzijom, smetnjama koordi-
Neèljena dejstva: O{amu}enost posle bu|e- nacije, oslabljenim refleksima i komom.
nja, nesvestica, ataksija, depresija disanja, re- Upozorenje: Lek moè uticati na psihofizi~ke
akcije preosetljivosti, glavobolja, paradoksal- sposobnosti, te za vreme uzimanja leka, nije
na uznemirenost i konfuzija koje prethode dozvoljeno upravljanje motornim vizilom ili
spavanju. ma{inom.
Predoziranje: U slu~aju predoziranja, moè
se javiti pospanost, koma, depresija disanja, N05CD02 nitrazepam (Nitrazepam)
hipotenzija i hipotermija. Duìna trajanja i
stepen cerebralne depresije variraju u zavi-
DDD: O 5 mg
snosti od primenjenog leka, doze i toleranci- FarKl: HIPNOTIK
je bolesnika. Predoziranje je teè kod prime- Opis: Vidi prethodno navedene napomene.
ne visokih doza barbiturata hipnotika, nego Delovanje: Ispoljava izraèno hipnoti~ko, se-
kod primene dugodeluju}eg fenobarbitona. dativno i antikonvulzivno dejstvo, a slabije
Ve}ina pacijenata preìvi posle primene uobi- deluje kao miorelaksans i anksiolitik.
~ajenih terapijskih postupaka. Ponavaljane Indikacije: Organski poreme}aji spavanja.
doze aktiviranog uglja mogu biti kori{}ene Kontraindikacije: Preosetljivost na benzodia-
kod predoziranja fenobarbitonom. Hemoper- zepine, mijastenija gravis, kardiorespiratorna
fuzija, primenom uglja, je le~enje izbora kod insuficijencija, {ok, o{te}enje jetre ili bubre-
vrlo malog broja bolesnika sa veoma te{kim ga, prvi trimestar trudno}e, dojenje.
predoziranjem barbiturata koje nije reagova-
lo na prethodno primenjene uobi~ajene tera-
pijske postupke.
Neèljena dejstva: Umor, vrtoglavica, letargi-
ja, konfuzija, ataksija, re|e no}ne more, aler-
N
gijske reakcije, glavobolja i gastrointestinalne
Upozorenje: Primenu ovih lekova treba izbe- smetnje.
gavati kad god je mogu}e. Zavisnost i tole- Interakcije: v. Poglavlje III.
rancija se brzo razvijaju. Nagli prekid prime-
Doziranje: 5 mg uve~e, 20-30 minuta pre
ne leka moè dovesti do te{kog apstinencijal-
spavanja. Doza se po potrebi moè pove}ati
nog sindroma koji obuhvata Ñreboundì nesa-
do 10 mg.
nicu, anksioznost, tremor, nesvesticu, mu~ni-
nu, konvulzije, delirijum i smrt. Ponavljane Predoziranje: Mogu}i su koma, arefleksija,
doze se kumuliraju i mogu dovesti do poja~a- kardiorespiratorna depresija i apneja.
ne sedacije. Oprezno ih treba primenjivati Upozorenje: Moè izazvati poreme}aj guta-
kod bolesnika sa poreme}ajem funkcije bu- nja, posebno kod dece. Primena benzodiaze-
brega, jetre, kao i respiratornim oboljenjima. pina moè dovesti do razvoja zavisnosti. Kod
Pospanost moè trajati i slede}eg dana, tako naglog prekida uzimanja, mogu}a je pojava
da moè uticati na psihofizi~ke sposobnosti, apstinencijalne krize (vidi benzodiazepini).
kao {to je upravljanje motornim vozilima i Registrovani lekovi:
ma{inama. NIPAM - Bosnalijek, BiH
N05CA15 metoheksital N05CD03 flunitrazepam

(Methohexital) (Flunitrazepam)
FarKl: HIPNOTIK DDD: O P 1 mg
FarKl: HIPNOTIK
490 specijalni deo
N05CD05 triazolam (Triazolam) Kontraindikacije: Preosetljivosti na benzodi-

DDD: O 0,25 mg; SL 0,2 mg azepine, mijastenia gravis, trudno}a, (naro~i-
FarKl: HIPNOTIK] to u prva tri meseca), dojenje.
Neèljena dejstva: Kod ve}ih doza, kao i kod
posebno osetljivih bolesnika, posle bu|enja
N05CD07 temazepam (Temazepam) mogu nastati umor i poreme}aji koncentraci-
DDD: O 20 mg je. Re|e se mogu javiti gastrointestinalne
FarKl: HIPNOTIK smetnje, suva usta, glavobolja, nesvestica i
sniènje pritiska ako, je prisutna hipertenzija.
N05CD08 midazolam (Midazolam) Kao i kod drugih benzodiazepina, ne moè se
isklju~iti pojava izraènije tolerancije i konfu-
DDD: O P 15 mg zija.
FarKl: ANKSIOLITIK (BENZODIAZEPIN)
Delovanje: Koristi se za indukciju sna. Hip-
Doziranje: Uobi~ajena doza iznosi 0,25 mg,
noti~ko dejstvo ispoljava se za manje od 20
(neposredno pre odlaska na spavanje, ne na
minuta po primeni. Posle bu|enja, bolesnici
prazan èludac, sa malo te~nosti); stariji bo-
se ose}aju sveè i odmorno, sa o~uvanom
lesnici ili bolesnici sa poreme}enom funkci-
sposobno{}u za obavljanje svakodnevnih ak-
jom jetre 0,125 mg (1/2 tablete); u retkim
tivnosti. Deluje i antikonvulzivno, anksioliti~-
slu~ajevima (kod preoperativnih stanja), do-
ki i miorelaksantno.
za se moè pove}ati na 0,50 mg.
Indikacije: Poreme}aji sna i svi oblici nesani-
Predoziranje: Pospanost, apatija i dubok san.
ce, posebno kod te{kog uspavljivanja ili pre-
ranog bu|enja, uz nemogu}nost ponovnog Upozorenje: Dugotrajna primena moè dove-
uspavljivanja. Sedacija u premedikaciji kod sti do navikavanja. Le~enje treba samo u
hirur{kih ili dijagnosti~kih zahvata. Nije indi- opravdanim slu~ajevima nastaviti tokom vi-
kovan za primarno le~enje nesanice kod psi- {e nedelja i tada, po potrebi, postepeno obu-
hoti~nih bolesnika ili u te{koj depresiji. staviti. Poseban oprez za upotrebu leka po-
stoji kod bolesnika koji imaju pove}anu po-
Kontraindikacije: Preosetljivost na benzodia-
trebu za uzimanjem hipnotika i sedativa, kao
zepine, glaukom uskog ugla.
i za upotrebom alkohola, zatim bolesnika sa
Neèljena dejstva: glavobolja, hipotenzija, psihi~kim smetnjama, akutnim glaukomom
mu~nina, povra}anje, apneja, re|e epizode uskog ugla, kao i akutnom respiratornom in-
amnezije u toku slede}eg dana, retko respira- suficijencijom. Uti~e na psihomotorne funkci-
torna depresija, uz visoke doze. je, ~ime se umanjuje bezbednost u~estvovanja
Interakcije: v. Poglavlje III. u saobra}aju ili rada za ma{inom.
Doziranje: Odrasli prose~no 7,5-15 mg pre
spavanja. Kod starih, bolesnika slabog op{teg
LENDORMIN - Boehringer Ingelheim Pharma
stanja i sa o{te}enjem jetre i/ili bubrega, do-
GmbH, Austrija
za, obi~no, iznosi 7,5 mg. U premedikaciji se
N primenjuje oralno 15 mg 30-60 minuta pre

operacije.
Predoziranje: Zamor, ataksija, amnezija i re-
N05CE Derivati piperidindiona
N05CE01 glutetimid (Glutethimide)
spiratorna depresija. DDD: O 0,25 g
Upozorenje: Zavisnost kod duè upotrebe. FarKl: HIPNOTIK, SEDATIV
Registrovani lekovi: Delovanje: Sli~no barbituratima, deluje kao
DORMICUM - F. Hoffmann-La Roche, [vaj- hipnotik i sedativ, ali pokazuje i antiholiner-
carska gi~ku aktivnost. Danas nije u prvoj liniji tera-
FLORMIDAL - Galenika A.D., R. Srbija pije.
MIDAZOLAM TORREX – Torrex CHIESI Indikacije: Kratkotrajna terapija nesanice.
Pharma GmbH, Austrija Kontraindikacije: Glaukom, hipertrofija pro-
state, aritmije, porfirija.
N05CD09 brotizolam (Brotizolam) Neèljena dejstva: Mu~nina, glavobolja, za-
DDD: O 0,25 mg magljen vid, ataksija, oslabljeno pam}enje i
FarKl: HIPNOTIK re|e paradoksalna ekscitacija.
Delovanje: Kao hipnotik umereno dugog Interakcije: v. Poglavlje III.
dejstva, ubrzava po~etak sna, smanjuje u~e- Doziranje: Koristi se oralno u dozi od 250-
stalost no}nog bu|enja, produàva vreme 500 mg uve~e. Hipnoti~ko dejstvo po~inje po-
spavanja i omogu}ava jasno bu|enje. sle 30 minuta i traje 4-8 sati.
Indikacije: Nesanica koja se ne moè sanirati Predoziranje: Klini~ka slika sli~na trovanju
bez primene lekova. barbituratima, uz manje izraènu respirator-
nu depresiju i izrazitije znake kardiovasku-
larnog kolapsa.
N05CF Lekovi srodni N05CM Ostali hipnotici i sedativi

benzodiazepinima N05CM02 klometiazol
N05CF01 zopiklon (Zopiclone) (Clomethiazole)
DDD: O 7,5 mg DDD: O P 1,5 g
FarKl: HIPNOTIK, SEDATIV FarKl: HIPNOTIK (SEDATIV)
Delovanje: Sli~no benzodiazepinama, deluje Delovanje: Ispoljava hipnoti~ko dejstvo bez
sedativno, hipnoti~ki, anksioliti~ki, antikon- dnevne sedacije narednog dana.
vulzivno i miorelaksantno. Indikacije: Te{ka nesanica kod starih, stanja
Indikacije: Kratkotrajna terapija nesanice. uznemirenosti i agitacije starih osoba, alko-
Kontraindikacije: Mijastenija gravis, respira- holni apstinencijalni sindrom.
torna depresija, teàk oblik sindroma apneje Kontraindikacije: Akutna plu}na insuficijen-
u snu, te{ka insuficijencija jetre, trudno}a i cija.
laktacija. Neèljena dejstva: Nazalna kongestija sa iri-
Neèljena dejstva: Dnevna pospanost nared- tacijom (pove}anje nazofaringealne i bronhi-
nog dana, sa sniènjem psihomotornih spo- jalne sekrecije), iritacija konjuktiva, glavobo-
sobnosti, metalni ukus u ustima, iritabilnost, lja. Retko se javljaju paradoksalno uzbu|e-
re|e konfuzija, amnezija i reakcije preosetlji- nje, konfuzija, zavisnost, gastrointestinalni
vosti. Duà upotreba, izaziva zavisnost. poreme}aji, osip, urtikarija, anafilaksa, pore-
Interakcije: v. Poglavlje III. me}aji jetrinih enzima.
Doziranje: Uobi~ajena oralna doza je 7,5 mg Interakcije: v. Poglavlje III.
uve~e, pre sapavanja; kod teìh nesanica, da- Doziranje: Terapija nesanice: 300-600 mg
je se najvi{e 15 mg. Kod starih osoba i o{te- pred spavanje; stanja uznemirenosti i agitaci-
}enja jetre, terapijska doza iznosi 3,75 mg. je: 300 mg 3 puta dnevno; alkoholni apsti-
Upozorenje: Oprezna primena kod hepati~ke nencijalni sindrom: prvog dana 2700-3600
i renalne insuficijencije, starih osoba i bolesti mg u 3-4 pojedina~ne doze, drugog dana
zavisnosti. Ne preporu~uje se primena kod 1800-2400 mg u 3-4 pojedina~ne doze, tre-
dece. }eg dana 1200-1800 mg u 3-4 doze, a zatim
postepeno smanjivati dozu tokom narednih
4-6 dana; ukupno le~enje ne treba da traje
N05CF02 zolpidem (Zolpidem) duè od 9 dana.
DDD: O 10 mg Upozorenje: Lek primenjivati uz oprez kod
FarKl: HIPNOTIK, SEDATIV bolesnika sa sr~anim oboljenjima, respirator-
Delovanje: Pokazuje hipnoti~ki efekat uz mi- nim bolestima, poreme}ajem funkcije jetre
nimalno miorelaksantno i antikonvulzivno (sedacija moè da maskira hepati~ku komu)
dejstvo. i bubrega. Izbegavati duù primenu zbog mo-
Indikacije: Kratkotrajna terapija nesanice. gu}eg razvoja zavisnosti, kao i nagli prekid
Kontraindikacije: Mijastenija gravis, akutna terapije.
respiratorna insuficijencija i respiratorna de-
presija, te{ka o{te}enja jetre, psihoza, trud-
N
no}a i dojenje.
Neèljena dejstva: Dijareja, mu~nina, povra-
}anje, vrtoglavica, poreme}aj sna, amnezija,
N06 PSIHOANALEPTICI
konfuzija, depresija, diplopija, tremor, ataksi- N06A Antidepresivi

ja.
Opis: Antidepresivi su lekovi efikasni u le~e-
Doziranje: Primenjuje se oralno u dozi od 10 nju umerene i te{ke major depresije, organ-
mg pred spavanje; kod teìh oblika nesanice skog depresivnog poreme}aja i distimije
daje se 15-20 mg. Kod starih osoba, doza iz- (hroni~na umerena depresija). Blaè forme
nosi 5 mg. depresije tretiraju se psihoterapijski i samo, u
Upozorenje: Oprez je potreban kod depresiv- slu~aju neuspeha, indikovan je farmakotera-
nih poreme}aja, alkoholizma, insuficijencije pijski tretman.
jetre i bubrega. Izbegavati dugotrajnu terapi- Delovanje: Danas se smatra da je jedan od
ju zbog mogu}e pojave zavisnosti, kao i naglo osnovnih faktora odgovornih za genezu de-
ukidanje leka. Uti~e na sposobnost upravlja- presivnih poreme}aja sniènje koncentracije
nja motornim vozilima i ma{inama. Ne prepo- monoamina u mozgu (pre svega, noradrena-
ru~uje se primena kod dece. lina i serotonina). Osnovni princip delovanja
Registrovani lekovi: svih antidepresiva, zasniva se na potencira-
SANVAL – Lek DD, Slovenija nju jednog ili vi{e monoaminskih sistema ne-
STILNOX - Sanofi Synthelabo Groupe, urotransmisije.
Francuska
492 specijalni deo
Tricikli~ni i njima srodni antidepresivi pred- efikasan i odlu~imo se za promenu prepara-

stavljaju neselektivne inhibitore preuzimanja ta. U slu~aju parcijalnog odgovora, terapiju
monoamina (poja~avaju noradrenergi~ku i treba produìti za jo{ 2 nedelje (kod starijih
serotonergi~ku transmisiju). pacijenata i duè zbog sporijeg metaboli-
Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina zma). Izostanak terapijskog odgovora, zahte-
(SSRI) pove}avaju koncentraciju serotonina va pove}anje doze (ukoliko je to mogu}e
u sinapti~kim pukotinama. zbog neèljenih dejstava) ili promenu prepa-
Inhibitori monoaminooksidaze (MAO) spre- rata. Ukoliko se ne uspostavi antidepresevni
~avaju razgradnju monoamina inhibicijom efekat ni pri primeni leka iz druge klase, po-
enzima odgovornog za njihov intraneuralni trebna je augmentacija (potencijacija efekta)
katabolizam. litijumom, tiroidnim hormonima (samo spe-
cijalista), psihoterapijom ili elektrokonvulziv-
Noviji antidepresivi uklju~uju selektivne an-
nom terapijom. Kombinovanje dva antidepre-
tagoniste presinapti~kih noradrenergi~kih i
siva moè biti opasno i retko je opravdano
serotonergi~kih receptora (mirtazapin), inhi-
(sem pod specijalisti~kom supervizijom). Po
bitore preuzimanja noradrenalina i serotoni-
uspostavljanju remisije antidepresivnu tera-
na (venlafaksin), selektivne inhibitore preu-
piju treba nastaviti u istim dozama najmanje
zimanja noradrenalina (reboksetin), kao i in-
4-6 meseci (oko 12 meseci kod starih). U slu-
hibitore preuzimanja serotonina i antagoni-
~aju rekurentne depresivne epizode, terapija
ste presinapti~kih serotoninskih receptora
odràvanja traje najmanje 5 godina, po ne-
(nefazodon).
kim autorima i doìvotno. Litijum moè biti
Izbor antidepresiva: Izbor preparata treba da efikasna alternativa u terapiji odràvanja.
bude prilago|en svakom pacijentu ponaosob Nagli prekid antidepresivne terapije (poseb-
- vrsti i teìni simptoma koje ispoljava, prisu- no inhibitora MAO) moè dovesti do pojave
stvu konkomitantnih oboljenja, postoje}oj temu~nine, povra}anja, gubitka apetita, glavo-
rapiji, suicidalnom riziku, kao i prethodnom bolje i nesanice, retko hipomanije, pani~nih
odgovoru na antidepresivnu terapiju. Tricikli- napada i ekstremnog motornog nemira. Anti-
ci su visoko efikasni antidepresivi, ali u slu~a- depresive treba postepeno ukidati, smanjiva-
ju izraènih neèljenih dejstava (vidi dalje), njem doze u periodu od 4 nedelje do 6 mese-
korisna je primena SSRI ili nekog od novijih ci (kod pacijenata na dugotrajnoj terapiji
antidepresivnih lekova. Inhibitori MAO ispo- odràvanja). Nagli prekid SSRI vezan je za
ljavaju ozbiljne interakcije sa nekim vrstama specifi~an sindrom obustave (vidi dalje).
hrane i lekova (v. Poglavlje III.), te su re|e
prisutni u klini~koj praksi kao lekovi prvog iz-
bora. SSRI ispoljavaju manje antiholinergi~- N06AA Neselektivni inhibitori
kih neèljenih dejstava od triciklika i manje preuzimanja monoamina
su kardiotoksi~ni kod predoziranja. Iako nisu Delovanje: Ova grupa lekova obuhvata trici-
efikasniji od tricikli~nih antidepresiva, njiho- kli~ne i njima srodne antidepresive. Tricikli~-
va primena je indikovana kada postoji rizik ni antidepresivi inhibiraju preuzimanje nora-
N od namernog predoziranja lekovima ili kada

prisustvo konkomitantne bolesti isklju~uje
upotrebu drugih antidepresiva. Tricikli~ni an-
drenalina i serotonina i poseduju afinitet ka
histaminskim H1 i muskarinskim receptori-
ma.
tidepresivi su efikasniji u terapiji te{ke depre-
Indikacije: Terapija major depresija predsta-
sivne epizode od SSRI i inhibitora MAO. Ven-
vlja osnovnu indikaciju za primenu ovih leko-
lafaksin u dozi od 150 mg/dan ili ve}oj, tako-
va. Triciklici su posebno efikasni kod umere-
|e pokazuje ve}u efikasnost od SSRI u tera-
ne i te{ke endogene depresije sa poreme}aji-
piji umerene i te{ke major depresije. Inhibito-
ma spavanja i apetita. U kombinaciji sa antip-
ri MAO mogu biti efikasniji od triciklika u te-
sihoticima, koriste se i u terapiji psihoti~nih
rapiji ambulantnih pacijenata sa atipi~nom
depresija. Pojedini preparati indikovani su
depresijom. Ukoliko je kod depresivnog bole-
kod pani~nog poreme}aja, kao i u terapiji
snika prisutna visoka anksioznost, pribegava-
enureze i migrene.
mo kombinovanoj antidepresivnoj i anksioli-
ti~koj (kod agitacije i antipsihoti~noj) terapi- Izbor preparata: Tricikli~ni i srodni antide-
ji. presivi mogu se okvirno podeliti na sedativne
i aktiviraju}e. Agitirani i anksiozni pacijenti
Antidepresive NE TREBA primenjivati zajed-
bolje reaguju na preparate sa sedativnom
no sa kantarionom, zbog potencijalno ozbilj-
komponentom (amitriptilin, klomipramin,
nih interakcija.
doksepin, maprotilin, mianserin, trazodon)
Osnovna na~ela primene: Zbog odloènog dok kod povu~enih, apati~nih pacijenata, bo-
dejstva leka, ambulantne pacijente, na po~et- lje efekte daju manje sedativni preparati
ku antidepresivnog tretmana, treba pa`ljivo (amoksapin, imipramin, nortriptilin). Imipra-
pratiti i kontrolisati na 1-2 nedelje. Potrebno min i amitriptilin su veoma potentni antide-
je najmanje 4 nedelje terapije (6 nedelja kod presivi, ali ispoljavaju izraènije antiholiner-
starih), pre nego {to procenimo da je lek ne- gi~ke i kardijalne neèljene efekte od dokse-
pina, mianserina, trazodona i viloksazina, {to Delovanje: Klomipramin je snaàn inhibitor

moè biti od zna~aja kod pojedinih pacijena- preuzimanja serotonina i u manjoj meri nora-
ta. Amoksapin je strukturno blizak antipsiho- drenalina.
tiku loksapinu i moè dovesti do pojave tar- Indikacije: Major depresija, opsesivno-kom-
divnih diskinezija. pulsivni poreme}aj, pani~ni poreme}aj, nar-
Kontraindikacije: Hipertenzija, aritmije (na- kolepsija, enureza.
ro~ito sr~ani blok), akutni infarkt miokarda, Kontraindikacije: Epilepsija, kardiovaskular-
te{ka o{te}enja funkcije jetre, glaukom, kon- na insuficijencija, smetnje mokrenja, bolesti
vulzije, preosetljivost na triciklike. prostate, glaukom, prvo tromese~je trudno}e
Neèljena dejstva: Aritmije i sr~ani blok ne- i dojenje.
kada prate primenu tricikli~nih antidepresi- Neèljena dejstva: Sedacija, su{enje usta, fi-
va, pre svega, amitriptilina. Triciklici i srodni ni tremor, vrtoglavica, smetnje akomodacije i
lekovi sniàvaju kovulzivni prag; maprotilin mikcije, ortostatska hipotenzija, reakcije pre-
se posebno, ~esto, vezuje za pojavu konvulzi- osetljivosti, retko poreme}aj funkcije jetre,
ja. Hepati~ka i hematolo{ka neèljena dejstva hiperpireksija i sniènje konvulzivnog praga.
opisuju se ~e{}e kod primene mianserina. Interakcije: v. Poglavlje III.
Ostali neèljeni efekti uklju~uju pospanost, Doziranje: Depresija: Le~enje po~inje sa 25
su{enje usta, zamu}en vid (poreme}aji ako- mg dva puta na dan, a zatim se doza poste-
modacije), opstipaciju i oteàno mokrenje peno pove}ava do najvi{e 150 mg ; doza odr-
(antimuskarinska aktivnost). Pacijenta treba àvanja je 50-100 mg. Opsesivno-kompulsiv-
ohrabriti da nastavi terapiju jer se vremenom ni poreme}aj: do 450 mg/dan, podeljeno u
razvija tolerancija na ove efekte. Manje su iz- vi{e doza. Narkolepsija: Primenjuje se oralno
raèni pri niìm inicajlnim dozama, koje se 25-75 mg/dan. U pedijatriji: od 25-50
postepeno pove}avaju, {to je posebno zna~aj- mg/dan.
no kod starijih pacijenata.
Upozorenje: Oprezna primena kod bolesnika
Upozorenje: Tricikli~ni antidepresivi mogu sa sr~anim smetnjama. Zabranjeno je upra-
da indukuju mani~ni pomak, u kom slu~aju, vljanje motornim vozilima i ma{inama.
treba smanjiti ili obustaviti terapiju i dodati
litijum. Savetuje se oprezna primena kod Registrovani lekovi:
trudnica i dojilja. Upozoriti bolesnika da mo- ANAFRANIL - Novartis Pharma A.G., [vaj-
gu uticati na psihofizi~ke sposobnosti, odno- carska
sno, kompromitovati sposobnost za upravlja-
nje motornim vozilima i ma{inama. N06AA09 amitriptilin (Amitriptyline)
DDD: O P 75 mg
N06AA02 imipramin (Imipramine) FarKl: ANTIDEPRESIV, TRICIKL^NI
DDD: O P 0,1 g Delovanje: Amitriptilin je tricikli~ni antide-
FarKl: ANTIDEPRESIV, TRICIKLI^NI presiv sa sedativnim efektom. Sna`no antide-
Opis: v.prethodno navedene napomene. presivno delovanje je uslovljeno inhibicijom
Delovanje: v. N06AA
Indikacije: Major depresija, profilaksa reku-
ponovnog preuzimanja serotonina i noradre-
nalina. Ispoljava antagonizam za histaminske
H1 i muskarinske holinergi~ke receptore.
N
rentnog depresivnog poreme}aja, enureza,
Indikacije: Major depresija, psihoti~na depre-
profilaksa pani~nog poreme}aja, bulimija,
sija, enureza, pani~ni poreme}aj, migrena,
narkolepsija.
bulimija.
Kontraindikacije: v. N06AA.
Kontraindikacije: Preosetljivost na lek; trud-
Interakcije: v. Poglavlje III. no}a i dojenje; ileus; sr~ani blok. Terapiju tre-
Doziranje: Depresija: Po~etna dnevna doza je ba prekinuti najmanje 48 sati pre operativ-
50 mg u vi{e pojedina~nih doza. Uobi~ajena nog zahvata gde je potrebna op{ta anestezija.
dnevna doza za odrasle je 75-150 mg (2-3 Ne preporu~uje se davanje leka mani~nim
puta dnevno, ili u jednokratnoj ve~ernjoj do- bolesnicima.
zi). Kod starijih bolesnika, po~etna doza je 10 Neèljena dejstva: Su{enje usta, pospanost,
mg dnevno koja se pove}ava do 30-100 mg glavobolja, zamagljen vid, palpitacije, tahi-
dnevno. Enureza: Zavisno od uzrasta, dozira- kardija, opstipacija, retencija urina, edemi i
nje se individualno procenjuje i moè biti od hipotenzija, a retko ùtica. Na po~etku le~e-
25-75 mg pred spavanje. nja mogu se javiti konvulzije, smetnje sr~a-
nog ritma i ortostatska hipotenzija.
N06AA04 klomipramin Interakcije: v. Poglavlje III.
(Clomipramine) Doziranje: Po~etna doza iznosi 50 mg dnev-
DDD: O P 0,1 g no. Uobi~ajena oralna doza je 75-150
FarKl: ANTIDEPRESIV, TRICIKLI^NI mg/dan, podeljena u tri doze, dok se terapij-
ska {irina kre}e od 75-300 mg/dan. I.m. ili
494 specijalni deo
polagano i.v. primenjuje se u dozi od 10-30 Doziranje: Po~etna doza je 75 mg dnevno,

mg 2-4 puta dnevno. Ne preporu~uje se za le- podeljana u vi{e doza, ili jednokratno, pred
~enje depresije kod dece mla|e od 12 godina. spavanje (kod starih 50-75 mg); doza se po-
Gerijatrijske doze iznose 25-100 mg/dan. Za stepeno pove}ava do 150 mg dnevno. Deci se
terapiju enureze, doziranje se prilago|ava ne preporu~uje.
uzrastu deteta. Upozorenje: v. amitriptilin.
Predoziranje: U slu~aju predoziranja, javljaju
se karakteristi~ni znaci: ekstrapiramidalni
N06AA21 maprotilin (Maprotiline)
sindrom, pospanost, delirijum. U teìm slu~a-
jevima, javlja se depresija disanja, konvulzije, DDD: O P 0,1 g
koma, poreme}aji rada srca, metaboli~ka aci- FarKl: ANTIDEPRESIV (NESELEK. INH. PRE-
doza i hipotermija. UZ. MONOAMINA)
Upozorenje: Lek treba oprezno davati bole- Delovanje: Antidepresivno i anksioliti~ko de-
snicima sa kardiovaskularnim bolestima, gla- lovanje zasniva se na potenciranju centralne
ukomom o{trog ugla, o{te}enjem jetre, hiper- adrenergi~ke sinapse putem blokiranja po-
tireozom, retencijom mokra}e, hipertrofijom novnog preuzimanja noradrenalina.
prostate i opstipacijom. Za vreme uzimanja Indikacije: Svi tipovi depresije, sa ili bez,
leka, ne sme se upravljati motornim vozilom anksioznosti.
i ma{inama. Kontraindikacije: Preosetljivost na supstan-
cu; konvulzije; istovremena primena sa inhi-
N06AA10 nortriptilin (Nortriptyline) bitorima MAO (nakon prekida IMAO mora
pro}i 14 dana da bi otpo~elo le~enje mapro-
DDD: O 75 mg; P 30 mg tilinom); akutni infrakt miokarda.
FarKl: ANTIDEPRESIV
Neèljena dejstva: Su{enje usta, konstipaci-
ja, pospanost, tremor, osip, EKG promene
N06AA12 doksepin (Doxepin) (produènje PR, QRS ili QT intervala).
DDD: O P 0,1 g Interakcije: v. Poglavlje III.
FarKl: ANTIDEPRESIV Doziranje: Po~etna doza iznosi 50 mg/dan
Delovanje: Inhibitor ponovnog preuzimanja jednokratno, a uobi~ajene dnevne doze kre}u
noradrenalina uz izraèno antihistaminsko se od 100-150 mg dnevno, podeljeno u vi{e
delovanje. doza. Maksimalna dozvoljena doza je 225
Indikacije: Major depresija, anksiozni i pani~- mg/dan. Kod gerijatrijskih bolesnika, prime-
ni poreme}aji, urtikarija i pruritus, pepti~ki njuju se doze od 50-75 mg/dan.
ulkus. Predoziranje: Pospanost, tahikardija, ataksi-
Kontraindikacije: v. amitriptilin. ja, povra}anje, cijanoza, hipotenzija, hiperpi-
Neèljena dejstva: v. amitriptilin. reksija, mi{i}ni rigiditet, atetoidno kretanje,
midrijaza, sr~ane aritmije, o{te}enje sr~anog
Interakcije: v. Poglavlje III. sprovo|enja, u teìm slu~ajevima generalizo-
N Doziranje: Po~etna doza je 50 mg dnevno u

vi{e doza, ili jednokratno, pred spavanje; po-
ve}ava se, prema potrebi, do maksimalne
vane konvulzije i sr~ani arest.
Upozorenje: Oprezno se primenjuje kod bo-
lesnika sa glaukomom o{trog ugla ili povi{e-
dnevne doze od 300 mg. Deci se ne preporu- nim intraokularnim pritiskom, retencijom
~uje. Kod starijih pacijenata, ordinira se 30- mokra}e i kardiovaskularnim poreme}ajima.
150 mg/dan.
Upozorenje: v. amitriptilin. Registrovani lekovi:
MAPROTILIN - Zdravlje, R. Srbija
MAPROTIN - Hemofarm koncern, R. Srbija
N06AA14 melitracen (Melitracen)
DDD: O P 75 mg
FarKl: ANTIDEPRESIV (TRICIKLI^NI)
N06AB Selektivni inhibitori
preuzimanja serotonina
Delovanje: Antidepresivi ove grupe inhibira-
N06AA16 dosulepin (Dosulepin) ju preuzimanje oslobo|enog serotonina iz si-
DDD: O 0,15 g napti~ke pukotine u aksonalni zavr{etak. Ne
FarKl: ANTIDEPRESIV (TRICIKLI^NI) pokazuju zna~ajno dejstvo na noradrenergi~-
Delovanje: v. amitriptilin. ki, dopaminergi~ki, holinergi~ki i histaminer-
Indikacije: Depresivni poreme}aji, posebno gi~ki sistem, {to ih ~ini lekovima sa znatno
oni kod kojih je potrebna sedacija. manje neèljenih dejstava u odnosu na druge
grupe antidepresiva.
Kontraindikacije: v. amitriptilin.
Indikacije: Osim depresivnih poreme}aja, ovi
Neèljena dejstva: v. amitriptilin.
preparati na{li su {iroku primenu na polju
Interakcije: v. Poglavlje III. anksioznih poreme}aja, posebno, u terapiji
pani~nog i opsesivno - kompulsivnog pore- Predoziranje: Mogu da se jave mu~nina, po-

me}aja. vra}anje, agitacija, nemir, hipomanija i drugi
Kontraindikacije: Mani~na faza bipolarnog znaci ekscitacije CNS-a. Zabeleèni su i smrt-
poreme}aja. ni slu~ajevi.
Neèljena dejstva: Ova grupa lekova ispolja- Upozorenje: Fluoksetin se mora posebno
va manji sedativni potencijal od triciklika, oprezno davati epilepti~arima. Moè da do-
kao i manje antiholinergi~kih i kardiotoksi~- vede do smanjenja telesne mase; kod dijabe-
nih efekata. Naj~e{}a neèljena dejstva uklju- ti~ara moè uticati na nivo glikemije, te je po-
~uju gastrointestinalne smetnje (mu~nina, trebno prilagoditi (obi~no smanjiti) doze in-
povra}anje, dispepsija, abdominalni bol, dija- sulina i/ili oralnih hipoglikemika. Moè uti-
reja ili konstipacija), anoreksiju sa gubitkom cati na sposobnost upravljanja motornim vo-
teìne, i reakcije preosetljivosti (crvenilo, ur- zilom ili ma{inom.
tikarija, angioedem i fotosenzitivnost). Re|e Registrovani lekovi:
se mogu javiti su{enje usta, nervoza, glavo- FLUNEURIN – Salutas Pharma GmbH,
bolja, nesanica, tremor, vrtoglavica, galakto- Nema~ka
reja, seksualne disfunkcije i hipomani~ni ili FLUNIRIN - Galenika A.D., R. Srbija
mani~ni pomak. FLUNISAN - Hemofarm koncern, R. Srbija
Interakcije: v. Poglavlje III. FLUSETIN - Bosnalijek, FBiH
Upozorenje: Oprezna primena potrebna je FLUXILAN - Aegis LTD., Kipar
kod epilepsije i konkomitantne antiepilepti~- FLUOKSETIN - Srbolek, R. Srbija
ke terapije, kardiovaskularnih poreme}aja,
dijabetesa, glaukoma o{trog ugla, hepati~kog N06AB04 citalopram (Citalopram)
ili renalnog o{te}enja, kao i u trudno}i i lak-
taciji. Kompromituju sposobnost upravljanja DDD: O 20 mg
motornim vozilima i ma{inama. Izbegavati FarKl: ANTIDEPRESIV
nagli prekid terapije zbog sindroma obustave Registrovani lekovi:
(glavobolja, mu~nina, parestezije, vrtoglavi- ZYLORAM - Ranbaxy Laboratories Ltd.,
ca i anksioznost). Indija
N06AB03 fluoksetin (Fluoxetine) N06AB05 paroksetin (Paroxetine)

DDD: O 20 mg DDD: O 20 mg
FarKl: ANTIDEPRESIV (selektivni inhibitor FarKl: ANTIDEPRESIV
preuzimanja serotonina) Indikacije: Depresija, pani~ni poreme}aj sa ili
Delovanje: Vidi prethodne napomene. Dobro bez agorafobije, opsesivno - kompulsivni po-
se resorbije posle oralne primene, vezuje se reme}aj.
za proteine plazme do 95%, a metabolizuje Kontraindikacije: v. fluoksetin (N06AB).
se uglavnom u jetri u aktivne metabolite. Iz- Neèljena dejstva: Mu~nina, pospanost, zno-
lu~uje se putem bubrega, a poluvreme izlu~i-
vanja je 2-3 dana (norfluoksetin koji je aktiv-
ni metabolit ima poluvreme eliminacije 7-9
jenje, tremor, astenija, su{enje usta, nesanica,
vrtoglavica, opstipacija, proliv, smanjenje
apetita, seksualna disfunkcija, osip, akutni
N
dana). glaukom, retencija mokra}e, periferni edemi,
Indikacije: Depresija, opsesivno - kompulsiv- sinusna tahikardija, trombocitopenija, povi-
ni poreme}aji, bulimija. {ene vrednosti enzima jetre, konvulzije, foto-
Kontraindikacije: Preosetljivost na fluokse- senzitivnost.
tin, te{ko o{te}enje funkcije bubrega, trudno- Interakcije: v. Poglavlje III.
}a i dojenje, dijabetes melitus. Doziranje: Naj~e{}e, optimalna doza u tera-
Neèljena dejstva: Nervoza, nesanica, pospa- piji depresije iznosi 20 mg/dan, a po potrebi,
nost, umor ili astenija, tremor, znojenje, gubi- moè se pove}ati do maks. 50 mg/dan. Kod
tak apetita, mu~nina, proliv, vrtoglavica, opsesivnog - kompulsivnog poreme}aja, po-
smanjenje libida, osip, urtikarija. Kao i drugi ~etna doza je 20 mg/dan, a moè se pove}a-
antidepresivi, moè prouzrokovati mani~ni ili vati maks. do 60 mg/dan. Kod pani~nog po-
hipomani~ni pomak, seksualne disfunkcije. reme}aja, terapija se zapo~inje sa 10 mg/dan
Interakcije: v. Poglavlje III. i po potrebi, pove}ava do maks. 60 mg/dan.
Doziranje: Depresija: Preporu~ena doza izno- Upozorenje: v. fluoksetin (N06AB).
si 20 mg/dan, jednokratno (najbolje ujutro). Registrovani lekovi:
U slu~aju potrebe, dozu postepeno pove}ava- SEROXAT - GlaxoSmithKline Export Ltd., V.
ti do navi{e 80 mg/dan, podeljeno u dve do- Britanija
ze.
Bulimija: do 60 mg/dan.
Opsesivno-kompulsivni poreme}aj: 20-60
mg/dan.
496 specijalni deo
N06AB06 sertralin (Sertaline) Interakcije: Istovremena primena litijuma i

DDD: O 50 mg sertralina moè izazvati tremor. Kod istovre-
FarKl: ANTIDEPRESIV (selektivni inhibitor mene primene sertralina i sumatriptana mo-
preuzimanja serotonina) è se javiti slabost, hiperrefleksija, inkoordi-
nacija, konfuzija, anksioznost i agitacija. Mo-
Delovanje: Sertralin, je antidepresiv iz grupe
gu}e su intrakcije sa lekovima koji se u veli-
SSRI (selektivni inhibitor preuzimanja sero-
kom procentu vezuju za proteine plazme (di-
tonina), bez direktnog dejstva na serotoner-
goksin, varfarin i drugi oralni antikoagulan-
gi~ke, holinergi~ke, adrenergi~ke ili gabaer-
si). Mogu}e je da sertralin interreaguje kod
gi~ke receptore. U skladu sa selektivnim de-
istovremene primene serotonergi~kih lekova
lovanjem na preuzimanje serotonina, sertra-
(triptofan, buspiron, sumatriptan, ondanse-
lin ne poja~ava kateholaminergi~ku aktiv-
tron, granisetron, fenfluramin). Sertralin ne
nost. Terapijsko pobolj{anje se odraàva pri
bi trebalo davati istovremeno sa lekovima
dugotrajnoj terapiji (period duì od 2-4 nede-
male terapijske {irine, koji se metaboli{u pre-
lje) uz dugoro~no suzbijanje pojava recidiva
ko CYP 2D6.
bolesti. Ne deluje sedativno, nema potencijal
zavisnosti i ne pove}ava telesnu masu. Doziranje: depresija i opsesivno kompulzivni
simptomi: po~etna doza je 50 mg jednom
Indikacije: Depresija, uklju~uju}i i depresiju
dnevno uz obrok ili nezavisno do obroka.
pra}enu simptomima anksioznosti, kao i kod
Kod posttraumatskog stres sindroma, pani~-
bolesnika sa ili bez epizoda manije; opsesiv-
nih poreme}aja i socijalne fobije, po~etna do-
no kompulzivni poreme}aji kod odraslih i
za iznosi 25 mg/dan, a posle nedelju dana
kod dece; u terapiji posttraumatskog stres
dozu bi trebalo pove}ati na 50 mg jednom
sindroma; pani~ni poreme}aji sa ili bez ago-
dnevno.
rafobije; terapija socijalne fobije.
Pode{avanje doze: Kod bolesnika koji ne re-
Kontraindikacije: Preosetljivost na sertralin,
aguju dovoljno na dozu od 50 mg, doza se
trudno}a, laktacija. Istovremena primena
moè pove}ati za po 50 mg u intervalima od
MAO inhibitora (interval od 15 dana je neo-
najmanje nedelju dana, do maks. od 200 mg
phodan izme|u upotrebe sertralina i iMAO),
dnevno. Posle postizanja terapijskog efekta,
nekontrolisana epilepsija.
doza za odràvanje bi trebalo da bude {to ni-
Neèljena dejstva: Nauzeja, dijareja, su{enje à, po mogu}stvu od 50 - 100 mg.
usta, tremor, glavobolja, vrtoglavica, znoje-
Doziranje kod dece: U terapiji opsesivno
nje, dispepsija, anoreksija, nesanica, pospa-
kompulsivnih simptoma kod dece od 6 - 12
nost i smanjenje libida; kod mu{karaca i
godina, po~etna doza je 25 mg/dan, uz pove-
smetnje ejakulacije, alergijske i anafilaktoid-
}anje doze posle 7 dana do 50 mg/dan. Po
ne reakcije, astenija, zamor, mu~nina, prome-
potrebi doza se moè pove}avati maks. do
ne telesne mase, bol u grudima, periferni
200 mg dnevno. Kod dece od 13 - 17 godina,
edemi, hipertenzija, palpitacije, tahikardija i
po~etna doza iznosi 50 mg/dan.
sinkopa, glavobolja, konvulzije, koma, pore-
me}aji pokreta, nevoljni pokreti mi{i}a, para- Predoziranje: U slu~aju predoziranja, bi tre-
N stezije, simptomi i znaci serotoninskog sin-

droma, galaktoreja, ginekomastija, hiperpro-
laktinemija, hipotireoza i smanjeno lu~enje
balo preduzeti nespecifi~ne mere (odràvati
prohodnost disajnih puteva, adekvatnu oksi-
genaciju i ventilaciju) jer nema specifi~nog
ADH, pove}ani apetit, bol u abdomenu, op- antidota. Aktivni medicinski ugalj uz laksans,
stipacija, pankreatitis, povra}anje, midrijaza, moè biti efikasniji od ispiranja èluca. Ne
tinitus, prijapizam, poreme}aji kogulacije, kr- preporu~uje se izazivanje povra}anja. Potreb-
vavljenja (epistaksa, hematurija, melena), no je kontrolisati funkciju srca i vitalnih zna-
trombocitopenija, leukopenija, purpura, kova uz op{te i suportivne mere. Zbog veli-
atralgija, agitacija, agresivne reakcije, depre- kog volumena distribucije, nema koristi od
sivni simptomi, euforija, halucinacije, sma- forsirane diureze, dijalize, hemoperfuzije ili
njenje libida, paronihija, psihoze i zevanje, zamene krvi transfuzijom.
poreme}aji menstruacije, bronhospazam, Upozorenje: U toku primene sertralina ne
alopecija, angioedem, eksfolijativni dermati- preporu~uje se konzumiranje alkohola. Ne bi
tis, fotosenzibilizacija, ospe po koì, pruri- ga trebalo davati bolesnicima sa insuficijen-
tus, urtikarija, otok lica, retencija mokra}e, cijom jetre i/ili bubrega. Kod bolesnika sa
poreme}aji vida, o{te}enje jetre (hepatis, ù- kontrolisanom epilepsijom moè se davati uz
tica, akutna insuficijencija jetre), pove}anje poseban nadzor, i ako do|e do napada, tera-
transaminaza, kod primene doza iznad piju je potrebno odmah obustaviti. U toku
100mg (koje se po prekidu terapije normali- primene sertralina, mogu}a je pojava simpto-
zuju), pove}anje vrednosti holesterola i hipo- ma manije i hipomanije (zabeleèno kod
natrijemija. 0.4% bolesnika). U ranim fazama terapije, dok
Posle prekida terapije sertralinom, opisani se ne ostvari zna~ajna remisija, postoji mogu}-
su: agitacija, anksioznost, glavobolja, nauze- nost za poku{aj samoubistva, te u ovoj fazi bole-
ja, parastezije i vrtoglavica. snike bi trebalo pa`ljivo pratiti.
Registrovani lekovi: ne treba primenjivati u trudno}i i za vreme do-

ASENTRA - KRKA,Tovarna Zdravil DD, jenja.
Slovenija Neèljena dejstva: Javljaju se naj~e{}e za
SERLIFT - Ranbaxy Laboratories Ltd., Indija vreme prve ili druge nedelje le~enja i obi~no
ZOLOFT - Pfizer Italia S.R.L., Italija se njihov intenzitet i u~estalost smanjuju to-
kom duèg le~enja i to su: smanjenje apetita,
N06AB08 fluvoksamin smanjen libido, anorgazmija (ène), nesani-
(Fluvoxamine) ca, pospanost, vrtoglavica, poreme}aj ukusa,
poreme}aj spavanja, sinuzitis, zevanje, mu~-
DDD: O 0,1 g nina, dijareja, konstipacija, poja~ano znoje-
FarKl: ANTIDEPRESIV nje, poreme}aj ejakulacije, impotencija, za-
Delovanje: v. N06AB. mor.
Indikacije: v. paroksetin. Takodje se u toku primene mogu javiti slede-
Kontraindikacije: v. fluoksetin (N06AB). }a neèljena dejstva: posturalna hipotenzija,
Neèljena dejstva: glavobolja, astenija, mu~- hiponatrijemija, inadekvatna sekrecija ADH,
nina, povra}anje, opstipacija, dijareja, suva poreme}aj vida, nauzeja, povra}anje, suva
usta, dispepsija, tahikardija, posturalna hipo- usta, dijareja, anoreksija, nesanica, vrtoglavi-
tenzija, znojenje, osip, nemir, anksioznost, ca, zamor, pospanost, anafilakti~ke reakcije,
nesanica, pospanost, ataksija, konfuzija, eks- poreme} funkcije jetre, artralgija, mijalgija,
trapiramidalni simptomi, halucinacije, smet- konvulzije, tremor, motorni poreme}aji, sero-
nje ejakulacije; retko: poreme}aj funkcije je- toninski sindrom, halucinacije, manija, kon-
tre, konvulzije, manija, galaktoreja, fotosen- fuzija, uznemirenost, anksioznost, deperso-
zitivnost. nalizacija, pani~ni napadi, nervoza, retencija
Interakcije: v. Poglavlje III. urina, galaktoreja, seksualna disfunkcija
Doziranje: Depresija: po~etna doza je 50-100 uklju~uju}i i impotenciju, poreme}aj ejakula-
mg jednokratno, naj~e{}e uve~e. Maks. doza cije i anorgazmija, ra{, ekhimoze, svrab, an-
je 300 mg/dan. Opsesivno-kompulsivni pore- gioedem, znojenje.
me}aj: Preporu~uje se po~etna doza od 50 Interakcije: Selegilin (ireverzibilni MAO-B in-
mg/dan, uz postepeno pove}avanje do 100- hibitor), serotonergi~ki lekovi (npr. trama-
300 mg/dan. dol, sumatriptan i drugi triptani) mogu dove-
Predoziranje: v fluoksetin (N06AB). sti do serotoninskog sindroma. Oprez ako se
kombinuje sa litijumom, kantarionom, alko-
holom, oralnim antikoagulansima, omepra-
N06AB10 escitalopram zolom. Escitalopram je inhibitor enzima
(Escitalopram) CYP2D6 i slab inhibitor CYPC19, te je potre-
DDD: O 10 mg ban oprez pri istovremenoj primeni flekaini-
FarKl: ANTIDEPRESIV da, propafenona, metoprolola, dezipramina,
Delovanje: Escitalopram je selektivni inhibi- klomipramina, nortriptilina, risperidona, tio-
ridazina i haloperidola.
tor ponovnog preuzimanja (re-uptake-a) se-
rotonina (SSRI); aktivni S - enantiomer cita-
loprama i njegova farmakolo{ka i terapijska
Doziranje: Primenjuje u jednoj dnevnoj dozi,
sa hranom ili bez hrane. Bezbednost primene
N
dejstva su sli~na citalopramu. Inhibicija po- doza ve}ih od 20 mg na dan nije dokazana.
novnog preuzimanja serotonina je jedini ve- Epizode depresije major: Uobi~ajeno dozira-
rovatan mehanizam dejstva koji bi objasnio nje je 10 mg jednom dnevno. Zavisno od in-
farmakolo{ke i klini~ke efekte escitaloprama. dividualnog odgovora pacijenta, doza se mo-
Escitalopram nema ili ima mali afinitet za ne- è pove}ati maks. do 20 mg dnevno. Obi~no
ke receptore uklju~uju}i 5-HT1A, 5-HT2, DA je potrebno 2 - 4 nedelje da bi se postigao an-
D1 i D2 receptore, alfa1 -, alfa2 -, beta -adre- tidepresivni odgovor. Po nestanku simptoma,
noceptore, histaminske H1, muskarinske ho- terapiju nastaviti najmanje 6 meseci..
linergi~ke, benzodiazepinske i opioidne re- Pani~ni poreme}aj sa ili bez agorafobije: Pre-
ceptore. Biolo{ka raspoloìvost je oko 80%, poru~uje se po~etna doza od 5 mg tokom pr-
vezivanje za proteine plazme je oko 80%, stave nedelje, pre nego {to se pove}a na 10 mg
bilne koncentracije u plazmi postiù se nede- dnevno. Ova doza se moè dalje pove}ati, do
lju dana posle po~etka le~enja. Lek se izlu~u- maks. 20 mg dnevno, zavisno od individual-
je u obliku metabolita urinom i putem ù~i. nog odgovora pacijenta. Maks. terapijsko dej-
Volumen distribucije 12-26 L/kg, a poluvre- stvo se postiè posle oko 3 meseca.
me eliminacije oko 30 ~asova. Kod starih (>65 godina starosti) le~enje po~e-
Indikacije: Le~enje epizoda depresije major, ti sa polovinom uobi~ajene doze, a maksimal-
le~enje pani~nog poreme}aja sa ili bez agora- na doza bi trebalo da bude manja.
fobije. Upozorenje: Oprez je potreban kod bolesni-
Kontraindikacije: Preosetljivost na citalo- ka sa smanjenom funkcijom jetre i bubrega.
pram ili na neki od ekscipijensa; escitalopram Kada se prekida le~enje, dozu treba postepe-
498 specijalni deo
no smanjivati tokom perioda od jedne do dve Interakcije: v. Poglavlje III.

nedelje, da bi se izbegle mogu}e apstinenci- Doziranje: Po~etna doza naj~e{}e iznosi 300
jalne reakcije. Ne preporu~uje se primena kod mg/dan i moè se pove}ati do 600 mg/dan,
dece i adolescenata, jer bezbednost i efika- podeljeno u 2-3 doze.
snost nije bila ispitana. Predoziranje: Blagi i reverzibilni poreme}aji
Posebna upozorenja: Tokom prve dve nedelje CNS-a i gastrointestinalnog trakta.
le~enja moè se javiti paradoksalna anksio- Upozorenje: Oprezna primena je potrebna
znost. Le~enje treba prekinuti ako se pojave kod istovremenog kori{}enja drugih lekova i
konvulzije; treba izbegavati kod pacijenata sa ishrane namirnicama koje sadrè tiramin. U
nestabilnom epilepsijom, a pacijente sa kon- toku terapije moè do}i do egzacerbacije psi-
trolisanom epilepsijom treba pa`ljivo pratiti. hoti~nih simptoma kod bolesnika sa shizofre-
i terapiju prekinuti ukoliko se pove}a fre- nijom ili shizoafektivnim poreme}ajem. Kod
kvencija konvulzija; primenjivati sa oprezom bolesnika sa tireotoksikozom, mogu}a je po-
kod pacijenata koji u anamnezi imaju mani- java hipertenzivne krize; izbegavati kod o{te-
ja/hipomaniju, a primenu odmah prekinuti }enja jetre, u trudno}i i za vreme dojenja. Ne
kod svakog pacijenta koji ulazi u mani~nu fa- preporu~uje se primena kod dece mla|e od 16
zu. Kod pacijenata sa dijabetesom, terapija godina.
moè poremetiti kontrolu glikemije te je po-
trebna procena korekcije doze insulina i /ili Registrovani lekovi:
oralnih antidijabetika. U retkim slu~ajevima, AUROMID - Galenika A.D., R. Srbija
zabeleèn je serotoninski sindrom kod pacije- AURORIX - F. Hoffmann-La Roche, [vaj-
nata le~enih istovremeno sa drugim seroto- carska
nergi~kim lekovima (uznemirenost, tremor,
mioklonus i hipertermija) {to zahteva prekid N06AX Ostali antidepresivi
terapije i simptomatsku terapiju.
N06AX03 mianserin (Mianserin)
Pacijente treba upozoriti da njihovu sposob-
DDD: O 60 mg
nost za upravljanje automobilom ili za rad na
ma{inama moè biti smanjena. FarKl: ANTIDEPRESIV
Predoziranje: Simptomi predoziranja mogu Delovanje: Antagonisti~ko dejstvo na adre-
biti: vrtoglavica, tremor, uznemirenost, po- nergi~kim alfa-2 i serotonergi~kim 5-HT2 i 5-
spanost, gubitak svesti, konvulzije, tahikardi- HT3 receptorima uz neznatna antiholinergi~-
ja, promene u EKG-u sa ST-T promenama, ka dejstva.
pro{irenje QRS kompleksa, produèn QT in- Indikacije: Sekundarne depresije, atipi~ne
terval, aritmije, respiratorna depresija, po- depresije, depresije starih, anksiozno-depre-
vra}anje, rabdomioliza, metaboli~ka acidoza, sivni poreme}aji.
hipokalijemija. Kontraindikacije: v. amitriptilin.
Le~enje je simptomatsko. Neèljena dejstva: Blaì antimuskarinski i
kardiovaskularni efekti, ùtica, artritis i ar-
Registrovani lekovi: tralgija, veoma retko agranulocitoza, leuko-
N CIPRALEX - H. Lundbeck A/S, Danska penija i aplasti~na anemija.
N06AG Inhibitori Doziranje: Po~etna doza je 30-40 mg/dan, u
monoamino-oksidaze tipa nekoliko pojedina~nih doza; moè se pove}a-
A (MAO-A) ti prema potrebi do 90 mg/dan.
N06AG02 moklobemid Predoziranje: v. amitriptilin.
(Moclobemide) Upozorenje: Neophodno je pra}enje krvne
DDD: O 0,3 g slike, posebno ukoliko se pojavi groznica, sto-
matitis, bol u grlu ili infekcija.
FarKl: ANTIDEPRESIV (INHIBITOR MAO-A)
Delovanje: Selektivni i reverzibilni inhibitor Registrovani lekovi:
MAO-A (RIMA). MIANSAN - Zorka Pharma, R. Srbija
Indikacije: Major depresija, atipi~na depresi- TOLVON – Organon N.V., Holandija
ja, distimija, depresija kod gerijatrijske popu-
lacije. N06AX05 trazodon
Kontraindikacije: Preosetljivost na lek, akut- DDD: O 0,3 g
na konfuzna stanja, te{ka o{te}enja jetre, fe- FarKl: ANTIDEPRESIV
ohromocitom. Registrovani lekovi:
Neèljena dejstva: Poreme}aji sna, uzbu|e- TRITTICO - CSC Pharmaceuticals, Austrija
nje, anksioznost, vrtoglavica, razdraènost,
glavobolja, parestezije, su{enje usta, zama-
gljen vid, urtikarija, crvenilo, retko pove}anje
enzima jetre, galaktoreja.
N06AX09 viloksazin (Viloxazine) zatim trudno}a, dojenje i primena kod dece

DDD: O 0,2 g mla|e od 15 godina.
FarKl: ANTIDEPRESIV Neèljena dejstva: Gastralgija, abdominalni
bol, suvo}a usta, anoreksija, nauzeja, povra-
N06AX11 mirtazapin (Mirtazapine) }anje, nadutost, insomnija, pospanost, no}ne
DDD: O 30 mg more, astenija, tahikardija, ekstrasistole, bo-
FarKl: ANTIDEPRESIV, TETRACIKLI^NI lovi u prekordijumu, vrtoglavica, glavobolja,
Delovanje: Deluje kao presinapti~ki α2-anta- nesvestica, drhtavica, poreme}aj funkcije
gonist koji pove}ava centralnu noradrener- gornjeg dela respiratornog trakta, ose}aj
gi~ku i serotonergi~ku neurotransmisiju sa stegnutog grla, mijalgija, lumbago. Neèljeni
manje antimuskarinskih efekata. efekti su retki, blagi i prolaznog karaktera.
Indikacije: Major depresija, anksiozno - de- Interakcije: Stupa u interakciju sa iMAO, te je
presivni poreme}aji. istovremena primena kontraindikovana.
Kontraindikacije: Trudno}a i dojenje. Doziranje: Preporu~ena doza je 1 tableta
Neèljena dejstva: Sedacija, pove}anje enzi- (12.5 mg) 3 puta dnevno pre doru~ka, ru~ka
ma jetre, ùtica, pove}anje apetita i telesne i ve~ere. Kod bubre`nih bolesnika i osoba pre-
mase, posturalna hipotenzija, egzantem, tre- ko 70 godina, ova doza bi trebalo da bude
mor, reverzibilna agranulocitoza i leukopeni- snièna. Bez konsultacije sa ordiniraju}im le-
ja. karom, ne prekidati terapiju.
Interakcije: v. Poglavlje III. Predoziranje: U slu~aju trovanja, kod predo-
Doziranje: Po~etna doza je 15 mg/dan uve~e, ziranja, potrebno je izvr{iti ispiranje èluca,
pred spavanje, moè se pove}ati, u zavisnosti kontrolu kardiorespiratornih, metaboli~kih i
od postignutog terapijskog efekta, sve do 45 renalnih funkcija, i primeniti simptomatsku
mg/dan u jednoj dozi pred spavanje ili u 2 terapiju.
pojedina~ne doze. Upozorenje: Ukoliko bi pacijent trebalo da
Upozorenje: Lek oprezno primenjivati kod se podvrgne intervenciji, koja zahteva op{tu
bolesnika sa epilepsijom, o{te}enjem jetre ili anesteziju, potrebno je da 24 - 48 sati pre
bubrega, bolestima srca, hipotenzijom, glau- anestezije prekine terapiju tianeptinom. Uko-
komom o{trog ugla, dijabetes melitusom, psi- liko je potrebna neka hitna intervencija, a pa-
hozom, bipolarnim poreme}ajima. Izbegava- cijent nije prekinuo terapiju, anestezija se
ti nagli prekid terapije. Ukoliko se pojavi gro- mora sprovesti pod posebnim oprezom. Kao i
znica, stomatitis, bol u grlu ili bilo koji drugi kod ostalih antidepresiva, smanjivanje tera-
znak infekcije, potrebna je provera krvne sli- pijske doze i prekid terapije se vr{i postepeno
ke; u slu~aju pojave krvnih diskrazija odmah u periodu od 7 - 14 dana.
prekinuti terapiju. Deci se ne preporu~uje. Registrovani lekovi:
Registrovani lekovi: COAXIL - Les Laboratories Servier, Francu-
CALIXTA - Belupo d.d., Hrvatska ska
MIRZATEN - Krka, Tovarna Zdravil DD,
Slovenija
REMERON - Organon N.V., Holandija
N06AX16 venlafaksin (Venlafaxine)
DDD: O 0,1 g
N
FarKl: ANTIDEPRESIV
N06AX14 tianeptin (Tianeptine) Delovanje: Sna`no inhibira ponovno preuzi-
FarKl: ANTIDEPRESIV manje serotonina i noradrenalina, a slabije
Delovanje: Tianeptin je novo tricikli~no jedi- dopamina; nema sedativne i antimuskarinske
njenje dibenzotiazepinskog tipa. Pove}ava efekte tricikli~nih antidepresiva.
presinapti~ko preuzimanje serotonina. Tera- Indikacije: Atipi~na depresija, major depresi-
peutski profil nije ni stImulativni niti sedativ- ja, opsesivno-kompulsivni porema}aj, terapo-
ni. Neki parametri ukazuju na anksioliti~ku rezistentna depresija, pani~ni poreme}aj, so-
aktivnost, a neki na psihotoni~ni profil. Tia- cijalna fobija, stanja straha i anksioznosti.
neptin ne ispoljava ni antiholinergi~ke niti Kontraindikacije: Te{ka o{te}enja jetre ili bu-
kardiovaskularne efekte. Tianeptin moè biti brega, trudno}a, dojenje.
klasifikovan kao sredi{nji u nizu antidepresi- Neèljena dejstva: Mu~nina, agitacija, nesa-
va. nica, znojenje, gubitak apetita, re|e suvo}a
Indikacije: Neurotska i reaktivna stanja de- usta, nesvestica, hipertenzija, opstipacija i za-
presije; angidepresivno stanje sa somatskim mor.
manifestacijama (digestivni problemi); angi- Interakcije: vidi Poglavlje III.
odepresivna stanja kod alkoholi~ara koji su
se podvrgli detoksikaciji. Doziranje: Po~etna doza je naj~e{}e 75
mg/dan podeljeno u 2 doze; postepeno se
Kontraindikacije: Istovremena upotreba sa moè pove}avati do 225 mg/dan, a maks. do-
inhibitorima MAO (neophodan je interval od zvoljena doza je 375 mg dnevno. Terapijski
15 dana izme|u upotrebe tianeptina i iMAO, efekat se o~ekuje unutar prve 2-4 nedelje.
500 specijalni deo
Upozorenje: Lek je potrebno oprezno prime- Kontraindikacije: Te{ko oboljenje jetre i bu-
njivati kod bolesnika sa prethodnim infark- brega, trudno}a i dojenje.
tom miokarda, a pra}enje arterijskog krvnog Neèljena dejstva: Pove}anje telesne mase,
pritiska je potrebno ako doza prelazi 200 dijareja, somnolencija i nesanica, nervoza,
mg/dan. Oprezna primena se savetuje i bole- depresija i osip.
snicima sa epilepsijom, o{te}enjem funkcije Interakcije: v. Poglavlje III.
jetre ili bubrega, glaukomom; izbegavati na-
Doziranje: Naj~e{}a po~etna doza je 7,2 g na
gli prekid terapije ako je lek primenjivan du-
dan podeljeno u 2-3 doze; doza se moè po-
è od nedelju dana zbog pojave sindroma ob-
ve}ati za 4,8 g/dan do ukupno 20 g/dan.
ustave (glavobolja, nervoza, nesanica, mu~-
nina). Adolescentima i deci ispod 18 godina se Upozorenje: Treba izbegavati nagli prekid te-
ne preporu~uje. rapije.

EFECTIN ER - Wyeth-Lederle Pharma, OIKAMID - Pliva Hrvatska D.o.o., Hrvatska
Austrija PIRACETAM - Faran Laboratories, Gr~ka
PIRACETAM - Fam Pharm, R. Srbija
PIRACETAM - TG Pharm, R. Srbija
N06AX18 reboksetin (Reboxetine)
DDD: O 8 mg N06BX18 vinpocetin (Vinpocetine)
FarKl: ANTIDEPRESIV FarKl: PSIHOSTIMULANS I NOOTROPIK
Delovanje: Reboksetin je selektivni inhibitor
ponovnog preuzimanja noradrenalina. Registrovani lekovi:
Indikacije: Depresivni poreme}aji. CAVINTON - Gedeon Richter, Ma|arska
Kontraindikacije: Trudno}a, dojenje.
Neèljena dejstva: Nesanica, znojenje, ne- N06D Lekovi za terapiju
svestica, posturalna hipotenzija, vrtoglavica, demencije
parestezije, impotencija, retencija urina
(uglavnom kod mu{karaca), suvo}a usta, op-
N06DA Antiholinesteraze
stipacija, tahikardija, hipokalijemija pri duòj N06DA02 donepezil (Donepezil)
primeni kod starijih bolesnika. DDD: O 7,5 mg
Interakcije: v. Poglavlje III. FarKl: INHIBITOR HOLINESTERAZE (TERA-
Doziranje: Po~etna doza iznosi 8 mg/dan po- PIJA ALCHAJMEROVE BOLESTI)
deljena u dve doze. U slu~aju potrebe, doza Delovanje: Donepezil je reverzibilni inhibitor
se pove}ava posle 3-4 nedelje na 10 mg/dan acetilholinesteraze centralnog delovanja.
u podeljenim dozama. Maks. dnevna doza iz- Indikacije: Alchajmerova demencija.
nosi 12 mg/dan. Kontraindikacije: Trudno}a i dojenje.
Upozorenje: Oprezna primena kod bolesnika Neèljena dejstva: Mu~nina, povra}anje, di-
sa te{kim o{te}enjem bubrega, jetre, kardio- jareja, umor, insomnija, gr~evi, glavobolja,
N vaskularnim oboljenjima, epilepsijom, bipo-
larnim poreme}ajima, retencijom urina, hi-
pertrofijom prostate, glaukomom. Deci i stari-
poreme}aji rada srca, bradikardija, retko A-V
blok, anoreksija, manija i konvulzije, gastro-
intestinalna hemoragija, hepatitis, retko in-
ma se ne preporu~uje. kontinencija urina.
EDRONAX - Pfizer Enterprises S.A.R.L., Luk- Doziranje: 5 mg jednom uve~e u toku 2 ne-
semburg delje, doza se moè pove}ati na 10 mg/dan
uve~e.
N06B Psihostimulansi i Upozorenje: Oprez je potreban pri primeni
nootropni lekovi kod bolesnika sa kardiovaskularnim obolje-
njima, hroni~nom opstruktivnom bolesti plu-
N06BX Ostali psihostimulansi i }a, ulkusnom bolesti.
nootropni lekovi Registrovani lekovi:
N06BX03 piracetam (Piracetam) ARICEPT - Pfizer H.C.P. Corporation, SAD
DDD: O 2,4 g; P 6 g YASNAL - Krka Tovarna Zdravil DD, Sloveni-
FarKl: PSIHOSTIMULANS ja
Delovanje: Piracetam je lek koji se koristi kao
adjuvantna terapija mioklonusa kortikalnog N06DA03 rivastigmin
porekla. Najverovatnije, potencira osloba|a- (Rivastigmine)
nje acetilholina. DDD: O 9 mg
Indikacije: Senilni sindrom, disleksija kod FarKl: INHIBITOR HOLINESTERAZE (TERA-
dece, alkoholna psihoza. PIJA ALCHAJMEROVE BOLESTI)
Delovanje: : Kao /Pseudo/ ireverzibilan inhi- gu poja~ati ve} postoje}u opstrukciju izla-
bitor acetilholinesteraze /AChE/ rivastigmin znog kanala mokra}ne be{ike. Tako|e mogu
posebno deluje u predelu korteksa, hipo- uzrokovati i generalizovane konvulzije (koje
kampusa, corpus striatuma ponsa i medulae bi trebalo razlikovati od onih koje izaziva
oblongata. Na centralni nervni sistem deluje osnovna bolest). Zbog spasti~nog dejstva na
selektivnije nego na periferni, pri ~emu se bronhije, kod pacijenata sa bronhijalnom ast-
kod ponovljene primene ta selektivnost gubi. mom ili opstruktivnim bolestima plu}a, ovaj
Van CNS, lek ispoljava sli~na dejstva na razli- preparat se mora primenjivati sa velikim
~ite organe i organske sisteme, kao i svi inhi- oprezom.
bitori acetilholinesteraze. Kako rivastigmin moè izazvati pospanost i
Indikacije: Blagi i umereni oblici demencije vrtoglavicu, naro~ito na po~etku le~enja ili
Alchajmerovog tipa. pri pove}anju doze, sposobnost upravljanja
Kontraindikacije: Alergija na aktivnu sup- vozilom, rad na ma{inama ili rad na visini,
stancu kao i na bilo koji sastojak farmaceut- mora biti rutinski procenjivan od strane ordi-
ske formulacije leka, te{ko o{te}enje jetre, niraju}eg lekara.
trudno}a (osim kad je potencijalna korist za Registrovani lekovi:
trudnicu ve}a od rizika po fetus), dojenje. EXELON - Novartis Pharma A.G., [vajcarska
Neèljena dejstva: Naj~e{}a neèljena dej-
stva su: mu~nina, povra~anje, vrtoglavica,
N06DA04 galantamin (Galantamine)
proliv, glavobolja, bol u abdomenu i gubitak
apetita. Ona su laka i prolaznog karaktera. DDD: O 16 mg
Mogu}a je pojava smanjenja telesne mase. Sa FarKl: INHIBITOR HOLINESTERAZE (TERA-
pove}anjem doze leka, incidenca i teìna ne- PIJA ALCHAJMEROVE BOLESTI)
èljenih dejstava obi~no raste
Interakcije: Sinergisti~ko delovanje kod isto- N06DX Ostali lekovi za terapiju
vremene primene holinomimetika ili drugih
inhibitora holinesteraze (npr. sukcinilholin,
demencije
betaholin i sl.) N06DX01 memantin (Memantine)
Doziranje: Po~etna doza je 1,5 mg dva puta FarKl: TERAPIJA DEMENCIJE
na dan, a kod bolesnika za koje se zna da su Delovanje: Memantin je derivat amantadina;
osetljiviji na dejstvo holinergi~kih lekova, po- deluje kao antagonist na N-metil-D- aspartat
~etna doza je 1 mg. Pode{avanje /titracija/ receptore (NMDA); smatra se da ima neuro-
doze zavisi od terapijskog odgovora i indivi- protektivno dejstvo.
dualne tolerancije; posle 2 nedelje le~enja, Indikacije: primenjuje se u terapiji Alchajme-
doza se moè pove}ati na 3 mg dva puta na rove bolesti, spasti~nosti centralnog porekla,
dan, odnosno, u slede}em periodu na 6 mg, u terapiji demencije, kod o{te}enja mozga,
dva puta na dan. Ukoliko se jave neèljena kao i kod komatoznih stanja. U toku je ispiti-
dejstva potrebno je sniziti dozu ili ukinuti vanje njegove efikasnosti kod glaukoma i pe-
jednu ili vi{e doza, do nivoa koji je pacijent
dobro podnosio.
Doza odràvanja iznosi 1,5 mg do 6 mg dva
riferne neuropatije.
Kontraindikacije: epilepsija, prisustvo ~ira
na èlucu, ozbiljna o{te}enja bubrega, trud-
N
puta na dan. Maks. dnevna doza iznosi 6 mg no}a, dojenje.
dva puta na dan. Neèljena dejstva: anoreksija, nauzeja, ner-
Predoziranje: Kod predoziranja mogu}e je da voza, nemogu}nost koncentrisanja, insomni-
se javi mu~nina, povra}anje i proliv. U ova- ja, glavobolja, vrtoglavica, malaksalost, kon-
kvoj situaciji lek ne bi trebalo primenjivati vulzije, halucinacije ili ose}anje ravnodu{no-
narednih 24 sata, a ukoliko su simptomi izra- sti, zamagljen pogled, gastrointestinalni po-
èni, potrebno je primeniti antiemeti~ku te- reme}aji, periferni edemi, retko leukopenija,
rapiju.. Kod masivnog predoziranja, kao anti- cistitis, ra{.
dot se koristi antiholinergi~ki lek - atropin - Doziranje: Uobi~ajena oralna doza iznosi 20
inicijalna doza atropin sulfata je mg na dan u odvojenim dozama. Zapo~inje
0,03mg/kg/1,0-2,0mg/. se sa 5 mg ujutru, uz postepeno pove}anje
Upozorenje: Zbog vagotoni~kog efekta, mo- doze u toku jedne nedelje. a max je 20 mg
gu}a pojava bradikardije (posebno zna~ajno dnevno. Kod cerebralnog spazma daje se
kod pacijenata sa sindromom „ bolesnog si- sporo i.v.
nusa“. Zbog pove}anja holinergi~ke aktivno- Interakcije: Istovremeno davanje antimuska-
sti, inhibitori holinesteraze mogu stimulisati rinskih preparata moè da poja~a neèljena
èluda~nu sekreciju, te pacijenti sa pove}a- dejstva, tako|e i istovremena primena levo-
nim rizikom od nastajanja ulkusa, moraju bi- dope moè da poja~a neèljena dejstva me-
ti pa`ljivo pra}eni, kako bi se uo~ili simptomi mantina.
okultnog ili manifestnog krvavljenja iz ga- Upozorenje: Posebnu pa`nju treba obratiti
strointestinalnog trakta. Holinomimetici mo- kod bolesnika koji primaju istovremeno sti-
502 specijalni deo
mulatore CNS-a, kod bolesnika sa KVS bole- Doziranje: Individualno.

stima, o{te}enjima bubrega, rekurentnog ek- Upozorenje: Kod bolesnika sa bradikardijom,
cema ili sa psihozama, kod primene ovog le- bronhijalnom astmom, dijabetes melitusom i
ka kod starijih.. posle gastrointestinalnih hirur{kih zahvata
Registrovani lekovi: potreban je oprez.
EBIXA - H. Lundbeck A/S, Danska Registrovani lekovi:
NEOSTIGMINE BP - Rotex Medica GmbH,
N06DX02 ginkgo biloba Nema~ka
(Ginkgo biloba)
DDD: O 0,12 g N07AA02 piridostigmin
FarKl: TERAPIJA DEMENCIJE (Pyridostigmine)
Registrovani lekovi: DDD: O 0,18 g; P 10 mg
BILOBIL forte - Krka, Tovarna Zdravil DD, FarKl: HOLINERGIK
Slovenija Delovanje: v. neostigmin.
TANAKAN - Beaufour Ipsen Industrie, Indikacije: v. neostigmin.
Francuska Kontraindikacije: v. neostigmin.
Neèljena dejstva: v. neostigmin.
N07 OSTALI LEKOVI KOJI

DELUJU NA NERVNI
SISTEM
Doziranje: U mijasteniji gravis 60-180 mg, 2-
4 puta na dan. Preporu~uje se da vreme uzi-
manja leka bude takvo da maks. delovanje
nastupa u vreme najve}eg napora, tj. pri
ustajanju i u vreme uzimanja obroka.
N07A Parasimpatomimetici Upozorenje: v. neostigmin.
N07AA Antiholinesteraze Registrovani lekovi:
Opis: Antiholinesteraze su lekovi koji poja~a- MESTINON - ICN Hungary company Ltd.,
vaju neuromi{i}nu transmisiju pri voljnim i Ma|arska
nevoljnim mi{i}nim pokretima kod mijasteni-
je gravis. Produàvaju dejstvo acetilholina, N07AA03 distigmin (Distigmine)
tako {to inhibiraju delovanje enzima acetil- DDD: O 5 mg; P 0,25 mg
holinesteraze. FarKl: HOLINERGIK
Predoziranje: Visoke doze antiholinesteraza Indikacije: Mijastenija gravis, retencija urina,
mogu izazvati o{te}enje neuromuskularne neurogeni poreme}aji mokra}ne be{ike.
transmisije i izazvati „holinergi~ku krizu“ iza- Kontraindikacije: v.neostigmin.
zivanjem depolariziraju}eg bloka. Ovakvo
stanje te{ko se razlikuje od pogor{anja stanja Neèljena dejstva: v. neostigmin.
N same mijastenije gravis. Muskarinski efekti

antiholinesteraza uklju~uju znojenje, pove}a-
Doziranje: Retencija urina: 5 mg/dan, pola
sata pre doru~ka.
nu salivaciju i gastri~nu sekreciju, pove}anje
motiliteta gastrointestinalnog i urinarnog si- Neurogeni poreme}aji mokra}ne be{ike: 5
stema i bradikardiju. Ovi parasimpatomime- mg/dan ili na alternativne dane, pola sata
ti~ki efekti se antagonizuju atropinom. pre doru~ka.
Upozorenje: v. neostigmin.
N07AA01 neostigmin (Neostigmine)
DDD: O 60 mg ; P 2 mg
FarKl: HOLINERGIK N07B Lekovi koji se
Delovanje: Neostigmin je parasimpatomime- upotrebljavaju u
tik, inhibitor holinesteraze koji spre~ava brzu bolestima zavisnosti
razgradnju acetilholina i produàva njegovo Opis: Ova grupa obuhvata lekove koji se pri-
delovanje. menjuju u nikotinskoj, alkoholnoj i opioidnoj
Indikacije: Mijastenija gravis, postoperativna zavisnosti i predstavlja, relativno, novouspo-
atonija creva i retencija urina. stavljene grupe ATC klasifikacije, iako su le-
Kontraindikacije: Preosetljivost na neostig- kovi poznati i prisutni u farmakoterapiji duè
min, opstrukcija intestinalnog ili urinarnog vreme.
sistema, trudno}a i dojenje.
Neèljena dejstva: Mu~nina, povra}anje,
prolivi, gr~evi, bradikardija, slabost u mi{i}i-
ma.
Delovanje: Disulfiram se koristi kao adju-

N07BA Lekovi koji se vantna terapija alkoholne zavisnosti. Izaziva
upotrebljavaju u sna`nu, neprijatnu sistemsku reakciju organi-
nikotinskoj zavisnosti zma posle uno{enja ~ak i minimalnih koli~ina
Opis: U le~enju nikotinske zavisnosti, mogu alkohola, jer dovodi do akumulacije acetalde-
se koristiti proizvodi koji zamenjuju nikotin, hida u organizmu. Reakcija obuhvata crveni-
kao {to su: nikotinske `vaka}e gume, flasteri, lo lica, pulsiraju}u glavobolju, palpitacije, ta-
inhalacije, sublingvalne tablete ili nazalni hikardiju, mu~ninu, povra}anje, a pri unosu
sprej, kao i antidepresiv bupropion (amfebu- ve}ih koli~ina alkohola i aritmije, hipotenziju
tamon). Le~enje treba sprovoditi tokom 10- i kolaps. Male koli~ine alkohola, koje ulaze u
12 nedelja. Ako se apstinencija ne postigne sastav mnogih oralnih lekova, mogu biti do-
tokom 3 meseca, le~enje treba revidirati. voljne da izazovu reakciju (treba izbegavati i
te~nosti za ispiranje usta koje sadrè alko-
N07BA02 bupropion (amfebutamon) hol).
(Bupropion) Indikacije: Le~enje hroni~ne zavisnosti od al-
kohola pod nadzorom lekara specijaliste.
DDD: O 0,3 g
FarKl: ANTIDEPRESIV Kontraindikacije: Sr~ana insuficijencija, ko-
ronarna bolest, cerebrovaskularna oboljenja,
Delovanje: Bupropion (amfebutamon) se ko-
hipertenzija, psihoze, te{ki poreme}aji li~no-
risti u le~enju nikotinske zavisnosti tek odne-
sti, suicidalni rizik, trudno}a, dojenje.
davno.
Neèljena dejstva: Po~etna pospanost i umor,
Indikacije: Dodatna terapija nikotinske zavi-
mu~nina, povra}anje, smanjenje libida; retko
snosti u kombinaciji sa motivacionom terapi-
se javljaju psihoti~ne reakcije (depresija, pa-
jom.
ranoja, shizofrenija, manija), alergijski der-
Kontraindikacije: Epilepsija, poreme}aji ape- matitis, periferni neuritis, o{te}enje jetre.
tita, teà o{te}enja jetre i bubrega, bipolarni
poreme}aj, trudno}a, dojenje.
Doziranje: Prvog dana terapije daje se 800
Neèljena dejstva: Suvo}a usta, gastrointe-
mg u jednoj dozi, tokom narednih 5 dana do-
stinalni poreme}aji, nesanica, tremor, pore-
za se redukuje do 100-200 mg/dan. Terapija
me}aji koncentracije, glavobolja, nesvestica,
ne treba da traje duè od 6 meseci bez revi-
uznemirenost, svrab, znojenje, reakcije preo-
diranja. Deci se ne preporu~uje.
setljivosti, groznica, poreme}aj ukusa, bol u
grudima, astenija, tahikardija, hipertenzija, Upozorenje: Alkohol ne treba konzumirati
crvenilo lica, anoreksija, tinitus, poreme}aji najmanje 24h pre po~etka le~enja. O{te}enje
vida, retko se javlja posturalna hipotenzija, funkcije jetre ili bubrega, respiratorne bole-
konvulzije i Stevens-Johnson sindrom. sti, dijabetes melitus i epilepsija su oboljenja
kod kojih lek treba primenjivati sa oprezom.
Bolesnike treba upozoriti na nepredvidivu i
Doziranje: Po~etna doza je 150 mg/dan to- povremeno te{ku reakciju izme|u alkohola i
kom 3 dana, zatim 150 mg 2 puta dnevno
(maks. pojedina~na doza je 150 mg, a maks.
dnevna doza je 300 mg). Le~enje, obi~no,
disulfirama. Reakcija moè nastati ve} posle
10 minuta i trajati nekoliko sati (moè zahte-
vati intenzivnu terapiju, uz eventualnu pri-
N
traje 7-9 nedelja. Le~enje treba prekinuti, ako menu kiseonika). Pacijentima se savetuje da
se efekti ne postignu posle 7 nedelja. Kod sta- uop{te ne unose alkohol i treba ih upozoriti na
rijih osoba, maks. dnevna doza je 150 mg; mogu}e prisustvo alkohola u te~nim lekovi-
deci mla|oj od 18 godina se ne preporu~uje. ma, tonicima, prehrambenim proizvodima i
Upozorenje: Oprez je potreban u terapiji ge- dr. (alkohol treba izbegavati najmanje nede-
rijatrijskih pacijenata. Lek deluje na psihofi- lju dana posle prekida primene leka).
zi~ke sposobnosti (upravljanje motornim vo-
zilima i ma{inama). Registrovani lekovi:
ESPERAL - Sanofi Synthelabo Groupe, Fran-
Registrovani lekovi: cuska
ZYBAN - GlaxoSmithKline Export Ltd., V.
Britanija N07BB04 naltrekson (Naltrexone)
DDD: O 50 mg
N07BB Lekovi koji se FarKl: ANTIDOT (ANTAGONIST MORFINA)
upotrebljavaju u Delovanje: Naltrekson je opioidni antagonist
alkoholnoj zavisnosti koji blokira dejstvo opioida i moè da izazo-
N07BB01 disulfiram (Disulfiram) ve pojavu simptoma zavisnosti kod osoba za-
visnih od opioida. Blokira eufori~no dejstvo
DDD: O 0,2 g opioidnih agonista, te se koristi u prevenciji
FarKl: ANTIALKOHOLIK relapsa.
504 specijalni deo
Indikacije: Dodatna terapija za spre~avanje vljanih doza ima izraèno sedativno dejstvo,
relapsa kod detoksikovanih bolesnika koji su efikasan je antitusuk, deluje na motilitet ga-
bili opioidni zavisnici i nisu koristili opioide strointestinalnog trakta, ali ga ne treba kori-
najmanje 7-10 dana. stiti u te svrhe.
Kontraindikacije: Bolesnici, trenutno zavisni Indikacije: Kao za morfin, osim za akutni in-
od opioida, akutni hepatitis ili insuficijencija farkt miokarda, odvikavanje od zavisnosti na
jetre. morfin i heroin, potrebna je maksimalna
Neèljena dejstva: Mu~nina, povra}anje, ab- opreznos kod primene u toku poro|aja.
dominalni bol, uznemirenost, nervoza, pore- Kontraindikacije: kao za morfin.
me}aji spavanja, glavobolja, bolovi u zglobo- Neèljena dejstva: Veoma sli~na kao za mor-
vima i mi{i}ima, re|e se javlja gubitak apeti- fin, pri duòj upotrebi moè da se javi limfo-
ta, dijareja, opstipacija, pove}ana è|, bol u citoza, pove}ana koncentracija prolaktina, al-
grudima, poja~ano znojenje i suzenje, razdra- bumina i globulina u plazmi, zatim poja~ano
`ljivost, nesvestica, odloèna ejakulacija, znojenje.
smanjenje potencije, ko`ni osip, povremeno Interakcije: Rifampicin i fenitoin ubrzavaju
se javljaju poreme}aji funkcije jetre, a prija- metabolizam metadona, videti poglavlje III.
vljeni su i slu~ajevi reverzibilne idiopatske
Doziranje: Odrasli, oralno 2,5-15 mg,zavisno
trombocitopenije.
od ja~ine bola; parenteralno 2,5-10 mg i.v.,
Interakcije: v. Poglavlje III. s.c. i i.m.
Doziranje: Primena zapo~inje samo u specija- Upozorenje: U sli~aju intoksikacije metado-
lizovanim klinikama inicijalnom dozom 25 nom, isti je postupak le~enja kao kod morfi-
mg/dan, a zatim 50 mg/dan; ukupna nedelj- na.
na doza moè biti podeljena i data u 3 dana
u nedelji kod slu~ajeva sa dobrom saradnjom Registrovani lekovi:
(npr. 100 mg ponedeljak i sreda i 150 mg pe- METADON - Hemofarm koncern, R. Srbija
tak). Deci se ne preporu~uje.
Upozorenje: Lek se oprezno daje u trudno}i, N07C Lekovi protiv vertiga
dojenju kao i bolesnicima sa o{te}enjem jetre Opis: Oboljenja vestibularnog aparata mani-
i bubrega. Pre primene leka, potrebno je ispi- festuju se, pre svega, vertigom i povra}a-
tati funkciju jetre; treba izbegavati istovre- njem. Vertigo i povra}anje, koji su udruèni
menu primenu opioida. Ukoliko je potrebna sa Menijerovom bolesti kao i sa operacijama
istovremena primena opioidnih analgetika, na srednjem uhu, obi~no se te{ko le~e. Hio-
njihova doza je obi~no pove}ana (opasnost scin, antihistaminici i fenotiazini (prohlorpe-
od intoksikacije opioidima) razin) su efikasni u profilaksi i le~enju ovih
Registrovani lekovi: stanja, a cinarizin i betahistin u le~enju Meni-
ANTAXONE - Zambon Group, Italija jerove bolesti. Kod akutnih napada, ciklizin
ili prohlorperazin mogu se dati rektalno ili
i.m. injekcijom. Le~enje hroni~nog oblika
N N07BC Lekovi koji se

upotrebljavaju u
opioidnoj zavisnosti
vertiga, retko postiè punu efikasnost, ali pri-
mena antihistaminika ili fenotijazina, moè
pomo}i.
N07BC02 metadon (Methadone)
DDD: O P 25 mg N07CA Lekovi protiv vertiga
FarKl: OPIOIDNI ANALGETIK (DERIVAT DI- N07CA01 betahistin (Betahistine)
FENILPROPILAMINA) DDD: O 24 mg
Opis: Metadon je farmakolo{ki sli~an morfi- FarKl: ANTIEMETIK (DERIVAT HISTAMINA,
nu, ima manje izraèn efekat na respiratorni TERAPIJA VERTIGA)
centar, izaziva slabiju zavisnost i ima dobar
Delovanje: Betahistin je analog histamina i
antitusivni efekat. Dobro se resorbuje iz dige-
pokazano je da smanjuje endolimfati~ki priti-
stivnog trakta, metaboli{e se u jetri T/2 je 1-
sak uz pobolj{anje mikrocirkulacije.
1,5 dana. uspe{o suprimira apstinencijalne
simptome kod ljudi zavisnih od morina, ~esto Indikacije: Vertigo, tinitus i o{te}enje sluha
se koristi u le~enju odvikavanja od heroina i udruèni sa Menijerovom bolesti.
morfina. Metadon se dobro distribuira u tki- Kontraindikacije: Feohromocitom.
va i vezuje za proteine, odakle se sporo i du- Neèljena dejstva: Gastrointestinalni pore-
gotrajno izlu~uje. Zbog toga posle prekida te- me}aji, glavobolja, pruritus.
rapije metadonom nastaju retko blagi sim- Interakcije: v. Poglavlje III.
promi zavisnosti. Doziranje: Po~etna doza je 16 mg 3 puta
Delovanje: Primarno je mi agonist sli~an dnevno, poèljno da se uzme uz hranu; doza
morfinu, ima dobar analgetski efekat i kada odràvanja je 24-48 mg dnevno. Deci se ne
se primeni oralno, dugo deluje, posle pona- preporu~uje.
Upozorenje: Oprezna primena je potrebna

kod bolesnika sa astmom, pepti~kim ulku-
N07XX Ostali lekovi koji deluju na
som, kao i u trudno}i i dojenju. nervni sistem
N07XX02 riluzol (Riluzole)
URUTAL - Belupo LTD., Hrvatska DDD: O 0,1 g
FarKl: NEUROPROTEKTIV
Delovanje: Riluzol se koristi u le~enju obole-
N07CA02 cinarizin (Cinnarizine) lih od amiotrofi~ke lateralne skleroze. Omo-
DDD: O 90 mg gu}ava produènje ìvota i odlaè vreme do
FarKl: TERAPIJA VERTIGA primene mehani~ke ventilacije kod bolesnika
Delovanje: Cinarizin je antagonist kalcijuma sa motornim neurolo{kim poreme}ajem koji
i histaminskih H1 receptora. boluju od amiotrofi~ke lateralne skleroze. U
Indikacije: Periferna vaskularna bolest, verti- visokom procentu vezuje se za proteine pla-
go, tinitus i smetnje sluha kod Menijerove bo- zme, a metaboli{e se u jetri, dok je izlu~iva-
lesti. nje metabolita, uglavnom, preko urina i u
Kontraindikacije: Preosetljivost na cinarizin, manjem procentu preko fecesa.
porfirija i Parkinsonova bolest. Indikacije: Za produènje ìvota ili vremena
Neèljena dejstva: Na po~etku le~enja, mogu do primene mehani~ke ventilacije u sklopu
se javiti pospanost, gastrointestinalne smet- amiotrofi~ke lateralne skleroze, a primenu le-
nje, poja~an apetit i simptomi Parkinsonizma. ka treba da prati specijalista sa iskustvom u
Interakcije: v. Poglavlje III. le~enju motorne bolesti neurona.
Doziranje: 2-3 puta 1 tableta na dan do Kontraindikacije: O{te}enje funkcije jetre ili
maks. doze 300 mg/dan. bubrega, trudno}a, dojenje.
Upozorenje: Kod bolesnika sa arterijskom hi- Neèljena dejstva: Mu~nina, povra}anje,
potenzijom i onih koji boluju od ekstrapirimi- astenija, tahikardija, pospanost, glavobolja,
dalnog sindroma, potreban je oprez. Posle nesvestica, vrtoglavica, abdominalni bol, pa-
duè terapije, treba kontrolisati krvnu sliku i restezije, poreme}aji funkcije jetre.
funkciju bubrega i jetre. Interakcije: v. Poglavlje III.
Doziranje: 50 mg 2 puta dnevno. Deci se ne
preporu~uje.
CINARIZIN - Jugoremedija, R. Srbija
CINEDIL - Alkaloid A.D., Makedonija Upozorenje: Lek je potrebno oprezno prime-
STUGERON FORTE - KRKA,Tovarna Zdravil njivati kod bolesnika koji su imali neko obo-
DD, Slovenija ljenje jetre. Tokom primene leka, potrebno je
obratiti pa`nju na eventualnu pojavu simpto-
ma neutropenije (groznica, infekcije), kada
N07CA03 flunarizin (Flunarizine) je potrebno prekunuti primenu leka.
DDD: O 10 mg
FarKl: TERAPIJA VERTIGA
N07X Ostali lekovi koji deluju na

RILUTEK - Aventis Pharma, Francuska
N
nervni sistem
Opis: Amiotrofi~ka lateralna skleroza je neiz-
le~iva bolest sa lo{om prognozom. Pojava ri-
luzola koji bi mogao pomo}i tim bolesnicima,
prihva}ena je sa nadom da }e se ovim bole-
snicima pomo}i u odlaganju razvoja bolesti.
506 specijalni deo
N
507
P
2.12 ANTIPARAZITNI PROIZVODI,
INSEKTICIDI I SREDSTVA ZA
ZA[TITU OD INSEKATA
508 specijalni deo
P ANTIPARAZITNI PROIZVODI, INSEKTICIDI I SREDSTVA ZA

ZA[TITU OD INSEKATA
P01 ANTIPROTOZOICI
P01A amebicidi i srodni proizvodi za bolesti izazvane protozoama
P01AA derivati hidroksihinolina
P01AB derivati nitroimidazola
P01AC derivati dihloroacetamida
P01AR jedinjenja arsena
P01AX ostali amebicidi i srodni proizvodi za bolesti izazvane protozoama
P01B antimalarici
P01BA aminohinolini
P01BB bigvanidi
P01BC metanolhinolini
P01BD diaminopirimidini
P01BE artemisinin i derivati
P01BX ostali antimalarici
P01C lekovi u terapiji taj{manijaze i tripanozomijaze
P01CA derivati nitroimidazola
P01CB jedinjenja antimona
P01CC derivati nitrofurana
P01CD jedinjenja arsena
P01CX ostala sredstva u terapiji taj{manijaze i tripanozomijaze
P02 ANTHELMINTICI
P02B sredstva protiv trematoda
P02BA derivati hinolina i srodne supstance
P02BB organofosforna jedinjenja
P02BX ostala sredstva protiv trematoda
P02C sredstva protiv nematoda
P02CA derivati benzimidazola
P02CB piperazin i derivati
P02CC derivati tetrahidropirimidina
P02CE derivati imidazotiazola
P02CF avermektini
P02CX ostala sredstva protiv nematoda
P02D sredstva protiv cestoda
P02DA derivati salicilne kiseline
P02DX ostala sredstva protiv cestoda
P03 LEKOVI PROTIV EKTOPARAZITA, UKLJUÛJU]I SKABICIDE, INSEKTICIDE I
SREDSTVA ZA ZA[TITU OD INSEKATA
P03A lekovi protiv ektoparazita, uklju~uju}i skabicide
P03AA proizvodi koji sadrè sumpor
P P03AB
P03AC
P03AX
proizvodi koji sadrè hlor
piretrini, uklju~uju}i sintetska jedinjenja
ostali lekovi protiv ektoparazita, uklju~uju}i skabicide
P03B insekticidi i sredstva za za{titu od insekata
P03BA piretrini
P03BX ostali insekticidi i sredstva za za{titu od insekata
P antiparazitni proizvodi, insekticidi i sredstva za za{titu od insekata 509
P ANTIPARAZITNI PROIZVODI, INSEKTICIDI I SREDSTVA ZA

ZA[TITU OD INSEKATA
i nastavlja se oralnom terapijom {to je pre
mogu}e; odrasli i deca starija od 12 god 500
P01 ANTIPROTOZOICI
mg na 8h, kao i.v. infuzija 5 mL/min, potom
oralna terapija 400 mg, 3 puta dnevno
(maks. dnevna doza 4 g); deca mla|a od 12
godina 7,5 mg/kg na 8h i.v. infuzijom, zatim
P01A Amebicidi i srodni ista doza oralno; eradikacija Helicobacter
proizvodi za bolesti pylori: 400 mg 2-3 puta dnevno, kao deo
izazvane protozoama kombinovane terapije.
P01AB Derivati nitroimidazola Upozorenje: Ne uzimati alkoholna pi}a za
vreme terapije metronidazolom zbog pojave
P01AB01 metronidazol
disulfiramske reakcije.
(Metronidazole) (v. i
A01AB17, J01XD01) Registrovani lekovi:
ORVAGIL - Galenika A.D., SCG
DDD: O R 2 g
FarKl: ANTIPROTOZOIK (TRIHOMONACID)
Delovanje: Metronidazol je derivat 5-nitroi- P01AB02 tinidazol (Tinidazole)
midazola koji deluje protiv protozoa i anae- (v. i J01XD02)
robnih bakterija. Smatra se da metronidazol DDD: O R 2 g
o{te}uje DNK mikroorganizama delovanjem FarKl: ANTIPROTOZOIK (TRIHOMONACID)
svog metabolita sa redukovanom nitro-gru- Delovanje: Ima duè trajanje dejstva.
pom. Aktivan je protiv nekoliko protozoa ko- v. metronidazol.
je obuhvataju: Balantidium coli, Blastocystis ho-
Indikacije: Amebijaza: crevna i hepati~ka,
minis, Entamoeba histolytica, Giardia intestinalis
|ardijaza (lamblijaza), trihomonasni vagini-
(Giardia lamblia) i Trichomonas vaginalis. Bakte-
tis.
ricidno dejstvo ispoljava protiv Bacteroides so-
jeva, Clostridium sojeva, kao i protiv fakulta- Kontraindikacije: v. metronidazol.
tivnih anaeroba, uklju~uju}i Gardnerella vagi- Neèljena dejstva: v. metronidazol.
nalis, Helicobacter pylori i neke spirohete. Interakcije: v. Poglavlje III.
Indikacije: Amebijaza, balantidijaza, |ardija- Doziranje: Oralno: odrasli: 2 g odjednom;
za (lamblijaza), trihomonijaza, infekcije ana- deca: 50-60 mg/kg dnevno. Kod crevne ame-
erobnim bakterijama, eradikacija Helicobacter bijaze terapija traje 2-3 dana, kod hepati~ke
pylori kod pepti~kog ulkusa. amebijaze 3 do 6 dana, a kod |ardijaze i tri-
Kontraindikacije: Preosetljivost na lek, trud- homonasnog vaginitisa 1 dan.
no}a, dojenje, bolesti krvi i CNS-a. Upozorenje: v. metronidazol.
Neèljena dejstva: Generalno su dozno-zavi- Registrovani lekovi:
sna. Naj~e{}e se javljaju gastrointestinalni TRIAGIL - Galenika A.D., SCG
poreme}aji: mu~nina i neprijatan metalni
ukus u ustima, povra}anje, dijareja ili opsti-
pacija. Opisani su i slabost, vrtoglavica, atak-
sija, glavobolja, nesvestica, nesanica, kao i
promene raspoloènja (depresija i konfuzi-
P01AX Ostali amebicidi i srodni
proizvodi za bolesti P
izazvane protozoama
ja), periferna neuropatija koja se manifestuje P01AX08 tenonitrozol
trnjenjem ekstremiteta i retko epileptiformne
konvulzije. Kod nekih bolesnika se moè javi-
(Tenonitrozole)
FarKl: TRIHOMONACID
ti leukopenija, trombocitopenija, nelagod-
nost pri mokrenju, tamna prebojenost mokra- Opis: Noviji derivat triazola i izotiazola, do-
}e, ko`ni osip, urtikarija, a retko je opisan an- bro se resorbuje iz creva, ali se relativno spo-
gioedem i anafilaksa. ro elimini{e iz plazme (u potpunosti za 8-10
h).
Delovanje: Deluje toksi~no na trihomonas
Doziranje: Amebijaza: odrasli oralno 400-
vaginalis i fungicidno (C. albicans).
800 mg, 3 puta dnevno, tokom 5-10 dana;
deca 35-50 mg/kg dnevno u vi{e podeljenih Indikacije: Urogenitalna trihomonijaza i kan-
doza; balantidijaza: kao amebijaza; |ardija- didjaza, neophodno je istovremno le~enje
za: odrasli 2 g dnevno, odjednom, tokom 3 oba partenra.
dana; deca - 15 mg/kg dnevno, u podeljenim Kontraindikacije: Oboljenja jetre, hipersenzi-
dozama; trihomonijaza: oralno: oba partnera tivnost.
po 2 g dnevno odjednom, samo 1 dan; anae- Neèljena dejstva: Mu~nina, ose}aj teìne u
robne infekcije: le~enje po~inje i.v. infuzijom èlucu, anoreksija, moè se pojaviti preboje-
510 specijalni deo
nost so~iva ùtom bojom i promena boje uri- Doziranje: Terapija malarije: ukupna doza za
na (boje r|e). 3 dana je 25 mg/kg (kod odraslih prose~na
Interakcije: Nisu poznate. dnevna doza je 600 mg); profilaksa malarije:
Doziranje: Odrasli na 12 h po 250 mg uz 300 mg jednom nedeljno, profilaksu zapo~e-
obrok u toku 4 dana. ti 1 nedelju pre odlaska u rizi~no podru~je,
nastaviti tokom boravka i 4 nedelje po po-
Upozorenje: Nije bezbedan u trudno}i i u to-
vratku iz rizi~nog podru~ja; terapija hepati~-
ku laktacije, ne treba nositi kontaktna so~iva
ke amebijaze: 2 dana po 600 mg dnevno, a
za vreme uzimanja leka (prebojavanje), po-
zatim 300 mg dnevno tokom 2-3 nedelje.
trebna je kontrola krvne slike (leukopenija).
Nije dozvoljena upotreba alkohola za vreme Predoziranje: Akutno predoziranje moè za
primene tenonitrozola. kratko vreme imati fatalan ishod ako se hitno
ne preduzmu terapijske mere. Klini~ku sliku
Registrovani lekovi: karakteri{e pojava plu}nog edema, a zatim
ATRICAN - Innothera - Innotech Internatio- konvulzija, sr~anih aritmija i kome. Smatra
nal, Francuska se da doza od 50 mg/kg moè biti fatalna.
Ovi efekti su, pre svega, posledica izraènog
P01B Antimalarici negativnog inotropnog dejstva hlorohina. Le-
~enje predoziranja obuhvata odràvanje
P01BA Aminohinolini funkcije disanja i korekciju svakog kardiova-
P01BA01 hlorohin (Chloroquine) skularnog poreme}aja. Rano davanje adrena-
DDD: O P 0,5 g (baza) lina i diazepama moè smanjiti kardiotoksi~-
FarKl: ANTIMALARIK nost hlorohina. Odraslima i deci u toku prvog
Delovanje: Hlorohin je antimalarik koji se sata od ingestije doze ve}e od 15 mg/kg hlo-
koristi za profilaksu i le~enje malarije prou- rohina moè se oralno dati aktivni ugalj.
zrokovane osetljivim sojevima Plasmodium Upozorenje: Oprezna primena leka potrebna
falciparum, P. ovale, P. vivax i P. malariae, ali je je kod bolesnika sa o{te}enom funkcijom je-
rasprostranjena rezistencija P. falciparum tre i/ili bubrega, gastrointestinalnim poreme-
ograni~ila njegovu primenu. Hlorohin je br- }ajima, psorijazom, neurolo{kim poreme}aji-
zo-deluju}i, krvni {izontocid sa izvesnom gama (naro~ito epilepsijom i mijastenijom gra-
metocitocidalnom aktivno{}u protiv P. ovale, P. vis), deficijencijom glukoza-6-fosfat-dehidro-
vivax i P. malariae i nezrelih gametocita Pla- genaze, porfirijom, kao i u periodu trudno}e
smodium falciparum. Po{to nema nikakvu i dojenja.
aktivnost protiv egzoeritrocitnih formi, ne
dovodi do radikalnog le~enja vivax ili ovale
oblika malarije. Mehanizam dejstva protiv P01BD Diaminopirimidini
krvnih {izonta ostaje nejasan, ali je mogu}e P01BD01 pirimetamin
da uti~e na razgradnju hemoglobina podiza- (Pyrimethamine)
njem intravezikularnog pH u }elijama parazi- DDD: O 75 mg
ta malarije. Hlorohin, tako|e, uti~e na sinte- FarKl: ANTIPROTOZOIK (ANTIMALARIK)
zu nukleoproteina parazita. Delovanje: Pirimetamin je antimalarik koji
Indikacije: Profilaksa i le~enje malarije, le~e- se, zbog nastale rezistencije plazmodijuma,
nje hepati~ke amebijaze. sada koristi u profilaksi i le~enju malarije sa-
P Kontraindikacije: Preosetljivost na lek.

Neèljena dejstva: ê{}e se javljaju glavobo-
lja, ko`ni osip, svrab, gastrointestinalni pore-
mo u kombinaciji sa dugodeluju}im sulfona-
midima (sulfadoksin ili sulfametopirazin) ili
dapsonom. Mehanizam dejstva zasniva se na
me}aji kao {to su mu~nina, povra}anje i dija- inhibiciji dihidrofolat reduktaze plazmodiju-
reja; re|e se javljaju mentalni poreme}aji, ma, ~ime se indirektno blokira sinteza nukle-
poput psihoti~nih epizoda, agitacije, prome- inskih kiselina u parazitu. Pirimetamin je
na u li~nosti i, retko, konvulzije. Mogu}a je uglavnom efikasan protiv Plasmodium falcipa-
pojava zamu}enog vida i te{ko}a u fokusira- rum, a ima i izvesnu aktivnost protiv P. vivax.
nju, koji obi~no prate ve}e doze leka i tada Deluje {izontocidno, kao i protiv preeritrocit-
mogu biti udruène sa keratopatijom ili reti- nih formi parazita.
nopatijom. Kako promene mogu biti ireverzi- Indikacije: Le~enje i profilaksa malarije (u
bilne i dovesti do ozbiljnog o{te}enja vida, kombinaciji sa sulfonamidom - obi~no sulfa-
potrebno je svakih 6-12 meseci kontrolisati doksin, ili dapsonom).
fundus i vidno polje. Pri duòj primeni leka, Kontraindikacije: Preosetljivost na lek, stanja
re|e se mogu javiti gubitak kose, beljenje ko- udruèna sa deficitom folata (npr. megalo-
se, fotosenzitivnost, tinitus, o{te}enje sluha, blastna anemija).
neuromiopatije, miopatije, uklju~uju}i kardi- Neèljena dejstva: Depresija leukopoeze (na-
omiopatiju. ro~ito pri vi{im dozama), osip, nesanica, ano-
Interakcije: v. Poglavlje III. reksija, povra}anje.
Doziranje: Terapija hlorohin-rezistentne ili treba da upravljaju motornim vozilima i ma{ina-

multirezistentne falciparum-malarije: kombi- ma tokom i 24 sata posle le~enja.
nacija pirimetamina sa sulfadoksinom - daje
se jednom nedeljno i to: odrasli 75 mg piri-
P02C Sredstva protiv nematoda
metamina i 1,5 g sulfadoksina; deca, u zavi-
snosti od telesne mase, od 12,5 mg pirimeta- P02CA Derivati benzimidazola
mina i 250 mg sulfadoksina do 50 mg pirime- P02CA01 mebendazol
tamina i 1 g sulfadoksina; profilaksa hloro- (Mebendazole)
hin-rezistentne ili multirezistentne falcipa- DDD: O 0,2 g
rum-malarije: primena kombinacije pirime- FarKl: ANTHELMINTIK
tamina sa dapsonom i to: odrasli 12,5 mg pi-
Delovanje: Mebendazol je antihelmintik {iro-
rimetamina i 100 mg dapsona jednom ne-
kog spektra, koji deluje na veliki broj nema-
deljno; deca u zavisnosti od uzrasta, od ¼
toda. Mehanizam dejstva vezan je za destruk-
doze odraslih pa navi{e; profilaksu zapo~eti
ciju ili inhibiciju citoplazmatskih mikrotubu-
1 nedelju pre odlaska u rizi~no podru~je, na-
la u crevnim ili apsorptivnim }elijama parazi-
staviti tokom boravka i 4 nedelje po povratku
ta. To dovodi do inhibicije preuzimanja glu-
iz rizi~nog podru~ja.
koze i pra`njenja depoa glikogena, kao i do
Upozorenje: Oprezna primena leka je po- drugih inhibitornih efekata, {to posle nekoli-
trebna kod bolesnika sa o{te}enjem funkcije ko dana rezultuje uni{tavanjem parazita.
jetre ili bubrega, porfirijom, kao i u periodu
Indikacije: Oksiurijaza, askaridoza, trihijuri-
trudno}e i dojenja. Pri duòj primeni leka, po-
jaza, ankilostomijaza, strongiloidoza.
trebna je povremena kontrola krvne slike (u
slu~aju visokih doza leka ~ak i dva puta ne- Kontraindikacije: Preosetljivost na lek i trud-
deljno). no}a.
Neèljena dejstva: Po{to se slabo resorbuje iz
digestivnog trakta u uobi~ajenim terapijskim
dozama, neèljena dejstva su, uglavnom, ve-
P02 ANTHELMINTICI
zana za poreme}aje gastrointestinalnog trak-
ta, kao {to su prolazni bol u trbuhu i dijareja.
Tako|e, mogu se javiti glavobolja i nesvesti-
ca. Kod teìh oblika bolesti, gde je potrebna
P02B Sredstva protiv trematoda primena ve}ih doza leka, opisana je pojava
P02BA Derivati hinolina i srodne alergijskih reakcija, porast vrednosti enzima
supstance jetre u krvi, alopecija i depresija kostne srì.
P02BA01 prazikvantel
Doziranje: Oksiurijaza: odrasli i deca: 1 doza
(Praziquantel) od 100 mg; strongiloidoza: po 200 mg ujutro
DDD: O 3,0 g i uve~e, 3 dana uzastopno; ostale indikacije:
FarKl: ANTIINFEKTIV, ANTHELMINTIK dovoljno je po 100 mg ujutro i uve~e, 3 dana
Delovanje: Prazikvantel je antihelmintik {iro- uzastopno.
kog spektra dejstva, koji je efikasan protiv Upozorenje: Kod bolesnika, koji primaju ve-
trematoda, uklju~uju}i sve sojeve Schistosoma }e doze leka, potrebna je povremena kontro-
koje su patogene za ljude, kao i protiv nekih la krvne slike i funkcije jetre.
cestoda.
Indikacije: Cisticerkoza, difilobotrijaza, hi-
menolepijaza, {istozomijaza, tenijaza, infek-
MEBENDAZOL tabl. - Zdravlje, SCG
P
cije creva, jetre i plu}a metiljima. SOLTRIK sir. - Galenika A.D., SCG
Kontraindikacije: Preosetljivost na lek, oku-
larna cisticerkoza. P02CA03 albendazol (Albendazole)
Neèljena dejstva: Mogu biti ~esta, ali su DDD: O 0,4 g
obi~no blaga i prolaznog karaktera. Javljaju FarKl: ANTHELMINTIK
se glavobolja, dijareja, nesvestica, pospanost, Delovanje: v. mebendazol.
op{ta slabost, mu~nina, povra}anje; re|e su Indikacije: Hidatidna cista izazvana sa Echi-
opisane reakcije preosetljivosti: groznica, ur- nococcus granulosus i E. multilocularis: albenda-
tikarija, ko`ni osip pra}en svrabom, eozinofi- zol se daje kao adjuvantna terapija uz hirur-
lija; retko se javlja pove}anje vrednosti jetri- {ku intervenciju ili kao primarna terapija kod
nih enzima. bolesnika koji se ne operi{u.
Interakcije: v. Poglavlje III. Kontraindikacije: Preosetljivost na lek i trud-
Doziranje: 40 mg/kg odjednom. no}a.
Upozorenje: Dojilje treba da prekinu dojenje Neèljena dejstva: Gastrointestinalni pore-
tokom i 72 sata posle le~enja. Lek moè iza- me}aji, glavobolja, nesvestica, poreme}aj
zvati nesvesticu i pospanost, te bolesnici ne funkcije jetre; retka je reverzibilna alopecija.
512 specijalni deo
Mogu se javiti i: ko`ni osip, groznica, krvne od poslednje doze. Hymenolepis nana: odrasli i
diskrazije tipa leukopenije i pancitopenije. deca preko 6 godina - 2 g u jednoj dozi prvog
Alergijski {ok se moè javiti kod prskanja ci- dana, a zatim 1 g dnevno (jednokratno) jo{
ste. {est dana; deca od 2-6 godina 1 g odjednom
Interakcije: v. Poglavlje III. prvog dana, a zatim po 500 mg dnevno jo{ 6
Doziranje: Hidatidna cista izazvana sa Echi- dana; deca mla|a od 2 godine - 500 mg od-
nococcus granulosus i E. multilocularis: jednom prvog dana, a zatim 250 mg dnevno
jo{ 6 dana.
- primarna terapija: bolesnici teì od 60 kg -
po 400 mg 2 puta dnevno, tokom 28 dana,
zatim pauza od 14 dana; daju se do 3 tera-
pijska ciklusa; bolesnici lak{i od 60 kg - 15
mg/kg dnevno, podeljeno u 2 doze, u istim
terapijskim ciklusima. P03 LEKOVI PROTIV
EKTOPARAZITA,
UKLJUÛJU]I
- adjuvantna terapija hirur{koj - preoperativ-
no: bolesnici teì od 60 kg - po 400 mg 2 SKABICIDE,
puta dnevno, tokom 28 dana, zatim pauza INSEKTICIDE I
od 14 dana, pa ponoviti jo{ 1 terapijski ci- SREDSTVA ZA
klus pre operacije; bolesnici lak{i od 60 kg -
15 mg/kg dnevno, podeljeno u 2 doze, u
ZA[TITU OD INSEKATA
istom terapijskom reìmu; postoperativno:
lek se daje u slu~ajevima kada su ciste vital- P03A Lekovi protiv ektoparazi-
ne i pored preoperativne terapije, ili kada ta, uklju~uju}i skabicide
preoperativna terapija nije postojala ili je
bila kratkotrajna. Daju se dva terapijska ci- P03AB Proizvodi koji sadrè hlor
klusa u istim dozama kao za preoperativnu P03AB02 lindan (Lindane)
terapiju. FarKl: ANTIPARAZITIK (SKABICID, PEDIKU-
Upozorenje: Oprezna primena za vreme do- LOCID)
jenja; potrebna je kontrola krvne slike i funk- Delovanje: Lindan je hlorirani insekticid.
cije jetre pre po~etka terapije i 2 puta tokom Indikacije: Skabijes i pedikuloza pubi~nog
svakog terapijskog ciklusa. predela.
Registrovani lekovi: Kontraindikacije: Preosetljivost na lek.
BIMENAL - Alkaloid A.D., Makedonija Neèljena dejstva: Iritacija koè.
Doziranje: Primenjuje se lokalno. Losion sa-
P02D Sredstva protiv cestoda drì 1% lindana i koristi se u le~enju skabije-
sa tako {to se nanese tanak sloj, koji se utrlja
P02DA Derivati salicilne kiseline u koù celog tela, izuzev glave i vrata i spere
P02DA01 niklozamid (Niclosamide) se posle 24 ~asa. Ako je potrebno, postupak
DDD: O 2,0 g ponoviti posle 7 dana. [ampon sadrì 1% lin-
FarKl: ANTHELMINTIK dana i nanosi se na suv kosmati deo pubi~nog
predela, gde stoji 4 minuta, zatim se dodaje
Delovanje: Niklozamid je lek izbora u le~enju
voda da se stvori pena, a potom se ispere, po-
svinjske i gove|e pantlji~are. Ireverzibilno
su{i pe{kirom i pro~e{lja.
P o{te}uje skoleks, usled ~ega se ovaj odvaja od
zida creva, prelazi u lumen i izbacuje napo-
lje.
Upozorenje: Oprezno primenjivati kod bole-
snika sa niskom telesnom masom, kod obole-
lih od epilepsije, u periodu trudno}e i doje-
Indikacije: Infekcije pantlji~arama (Taenia so-
nja, kao i kod dece mla|e od 6 meseci. Izbe-
lium, T. saginata, Diphyllobothrium latum,
gavati kontakt sa o~ima i sluzokoòm; ne na-
Hymenolepis nana).
nositi na ispucalu i/ili sekundarno inficiranu
Kontraindikacije: Preosetljivost na lek. koù. Lek se ne koristi vi{e od 2 puta tokom
Neèljena dejstva: Mu~nina, povra}anje, bol jednog terapijskog ciklusa.
u trbuhu, o{amu}enost, svrab.
GAMEX - Zorka Pharma, SCG
Doziranje: Taenia solium: odrasli i deca pre-
ko 6 godina - 2 g odjednom; deca od 2-6 go-
dina 1 g odjednom, a deca mla|a od 2 godi- P03AC Piretrini, uklju~uju}i
ne - 500 mg odjednom. Lek se uzima posle la- sintetska jedinjenja
ganog doru~ka, a 2 sata od uzimanja leka da- P03AC01 piretrin (Pyrethrum)
je se laksans. T. saginata i Diphyllobothrium la- FarKl: SKABICID
tum: mogu}e je primeniti isti terapijski reìm Delovanje: Sna`no antipedikulocitno delova-
kao za Taenia solium, ili se moè polovina donje, a ne prodire u sistemsku cirkulaciju.
ze dati odmah posle doru~ka, a druga polovi- Indikacije: Va{ljivost glave i pubi~ne regije.
na 1 sat kasnije, uz primenu laksansa 2 sata
Kontraindikacije: Ne smeju primenjivati stoji 3-6 sati, a zatim opere. Postupak pono-
asmati~ari niti ukoliko postoji sekundarna in- viti posle 8 dana.
fekcija koè glave ili pubi~ne regije. Upozorenje: Paziti da ne dospe u o~i i na slu-
Neèljena dejstva: Eritem, svrab, edem, ek- zokoè, jer ima jako nadraàjno dejstvo. Ne
cem, alergijske reakcije (ko`ni osip, kijavica, koristiti kod dece mla|e od 3 godine.
sekrecija iz nosa, oteàno disanje), kontakt-
ni dermatitis.
Doziranje: 0,3% {ampon, nanosi se na kosu P03AX Ostali lekovi protiv
dva puta dnevno tokom dva dana. Moè se ektoparazita i skabijesa
kombinovati sa ~e{ljanjem vla`ne kose gu- P03AX01 benzilbenzoat (Benzyl
stim ~e{ljem. Terapija se, po potrebi, moè benzoate)
ponoviti posle 7 dana. FarKl: ANTIPARAZITIK (SKABICID)
Upozorenje: Samo za lokalnu upotrebu. Delovanje: Poseduje skabicidno i pedikulo-
Registrovani lekovi: cidno dejstvo.
BUBIL - Remevita, SCG Indikacije: Skabijes i pedikuloza.
Kontraindikacije: Preosetljivost na lek.
P03AC04 permetrin (Permethrin) Neèljena dejstva: Iritacija koè, ose}aj pe~e-
FarKl: PEDIKULOCID nja, posebno u predelu genitalija i na eksko-
Delovanje: Permetrin je insekticid koji ispo- rijacijama, povremeni ko`ni osip.
ljava neurotoksi~no dejstvo na va{i. Doziranje: Emulzija sadrì 25% benzilbenzo-
Indikacije: Pedikuloza kapilicijuma i pubi~- ata. Skabijes: posle kupanja, dobro obrisati
nog predela. koù, pa namazati telo i udove; ponoviti po-
sle 24 sata, a po potrebi, i tre}eg dana. Po-
Kontraindikacije: Preosetljivost na lek, aler-
novno kupanje je dozvoljeno tek 24 sata od
gijska konstitucija, infekcije ili rane na koì
poslednje primene leka. Prljavo rublje isku-
poglavine i pubisa.
vati, a posle kupanja, obu}i ~isto. Za vreme
Neèljena dejstva: Nadraàj koè, svrab, eri- le~enja ne treba nositi rublje od sintetike; pe-
tem i perutanje. dikuloza: emulzija se utrlja, ostavi da stoji
Doziranje: [ampon sadrì 1% permetrina i 12-24 sata, zatim opere i sve ponovi posle 8
koristi se tako {to se u mokar kosmati deo dana.
utrlja 1-2 ka{ike {ampona i ostavi 10-15 mi- Upozorenje: Oprezna primena potrebna je
nuta da deluje, a zatim ispere mlakom vo- kod dece, kao i u toku trudno}e i dojenja; iz-
dom. Gustim ~e{ljem treba odstraniti gnjide. begavati kontakt sa o~ima i sluzokoàma. Ne
Pranje treba ponoviti posle 8 dana radi elimi- nanositi na ispucalu i/ili sekundarno inficira-
nacije zaostalih gnjida. Losion sadrì 1% per- nu koù.
metrina i primenjuje se tako {to se u suv ko-
smati deo utrlja 1-2 ka{ike losiona i ostavi da
P
514 specijalni deo
P
515
R
2.13 RESPIRATORNI SISTEM
516 specijalni deo
(LEKOVI ZA LEÊNJE BOLESTI RESPIRATORNOG SISTEMA)
R01 NAZALNI PREPARATI
R01A dekongestivi i ostali nazalni preparati za lokalnu primenu
R01AA adrenomimetici, monokomponentni
R01AB adrenomimetici, kombinacije bez kortikosteroida
R01AC antialergijski lekovi, isklju~uju}i kortikosteroide
R01AD kortikosteroidi
R01AX ostali nazalni preparati
R01B nazalni dekongestivi za sistemsku primenu
R01BA adrenomimetici
R02 LEKOVI ZA LOKALNU TERAPIJU SLUZNICE @DRELA
R02A lekovi za lokalnu terapiju sluznice `drela
R02AA antiseptici
R02AB antibiotici
R02AD anestetici, lokalni
R03 LEKOVI KOJI SE PRIMENJUJU U OPSTRUKTIVNOJ PLU]NOJ BOLESTI
R03A adrenergici, inhalacioni
R03AA agonisti alfa- i beta-adrenergi~kih receptora
R03AB neselektivni agonisti beta-adrenergi~kih receptora
R03AC selektivni agonisti beta 2-adrenergi~kih receptora
R03AH kombinacije adrenergika
R03AK adrenergici i drugi lekovi za opstruktivne plu}ne bolesti
R03B ostali lekovi za opstruktivne plu}ne bolesti, inhalacioni
R03BA glukokortikoidi
R03BB antiholinergici
R03BC antialergijski lekovi, isklju~uju}i kortikosteroide
R03BX ostali lekovi za opstruktivne plu}ne bolesti, inhalacioni
R03C adrenergici za sistemsku primenu
R03CA agonisti alfa- i beta-adrenergi~kih receptora
R03CB neselektivni agonisti beta-adrenergi~kih receptora
R03CC selektivni agonisti beta 2-adrenergi~kih receptora
R03CK adrenergici u kombinaciji sa drugim lekovima za opstruktivne plu}ne bolesti
R03D drugi lekovi za sistemsku primenu u opstruktivnim plu}nim bolestima
R03DA ksantini
R03DB ksantini i adrenergici
R03DC antagonisti leukotrijenskih receptora
R03DX ostali lekovi za sistemsku primenu u opstruktivnim plu}nim bolestima
R05 LEKOVI PROTIV KA[LJA I PREHLADE
R05C ekspektoransi, isklju~uju}i kombinacije sa antitusicima
R05CA ekspektoransi
R05CB mukolitici
R05D antitusici, isklju~uju}i kombinacije sa ekspektoransima
R05DA alkaloidi opijuma i derivati
R05DB ostali antitusici
R05F antitusici i ekspektoransi, kombinacije
R05FA derivati opijuma i ekspektoransi
R05FB ostali antitusici u kombinaciji sa ekspektoransima
R05X ostali kombinovani preparati protiv ka{lja i prehlade
R06 ANTIHISTAMINICI ZA SISTEMSKU PRIMENU
R06A antihistaminici za sistemsku primenu
R06AA aminoalkil etri
R06AB supstituisani alkilamini
R06AC supstituisani etilendiamini
R06AD derivati fenotiazina
R06AE derivati piperazina
R06AK kombinacije antihistaminika
R06AX ostali antihistaminici za sistemsku primenu
R respiratorni sistem (lekovi za le~enje bolesti respiratornog sistema) 517
R07 OSTALI PROIZVODI ZA LEÊNJE BOLESTI RESPIRATORNOG SISTEMA

R07A ostali proizvodi za le~enje bolesti respiratornog sistema
R07AA plu}ni surfaktanti
R07AB stimulatori disanja
R07AX ostali proizvodi za le~enje bolesti respiratornog sistema
R
518 specijalni deo
(LEKOVI ZA LEÊNJE BOLESTI RESPIRATORNOG SISTEMA)
Neèljena dejstva: lokalna iritacija, nauzeja,

glavobolja, povratak kongestije zbog dugo-
trajne primene, kardiovaskularni efekti.
Opis: Lekovi sa lokalnim delovanjem na slu- Doziranje: 1-2 kapi u svaku nozdrvu 3-4 pu-
zokoù nosa obi~no su vodeni rastvori koji se ta dnevno.
primenjuju u obliku kapi ili inhalacije i upo- Upozorenje: izbegavati dugotrajnu upotrebu
trebljavaju se kod oteànog disanja koje na- i upotrebu kod dece do 3 meseca starosti.
staje zbog razli~itih uzroka. Indikacije za pri-
menu ove grupe lekova su akutna i hroni~na
zapaljenja bakterijske i virusne prirode kao i
R01AA05 oksimetazolin
alergijske promene na sluzokoì. Rinitis, (Oximetazoline)
uglavnom, prolazi spontano, a ako je udru- DDD: N 0,4 mg
èn sa sinuzitisom, prednost se daje sistem- FarKl: DEKONGESTIV (VAZOKONSTRIK-
skoj terapiji. Nazalni dekongestivi su adreno- TOR)
mimetici koji izazivaju konstrikciju krvnih su- Registrovani lekovi:
dova nosne sluzokoè, ~ime smanjuju njeno OPERIL – Lek DD, Slovenija
oticanje. Koriste se za le~enje rinitisa, prehla-
OPERIL P – Lek DD, Slovenija
de ili kod nekih dijagnosti~kih procedura. De-
lovanje je ograni~eno, jer posle prestanka pri-
mene leka, moè do}i do kongestije {to moè R01AA06 tetrizolin (Tetryzoline)
dovesti do dugotrajne neopravdane i nekon- DDD: N 0,8 mg
trolisane primene i izazvati o{te}enje epitela FarKl: DEKONGESTIV (VAZOKONSTRIK-
sluzokoè nosa. Zbog toga dekongestiv ne TOR)
treba primenjivati duè od 7 dana. Delovanje: v. uvod R01
Neèljena dejstva: Svi nazalni preparati iz Indikacije: terapijska i dijagnosti~ka konge-
grupe adrenomimetika mogu prouzrokovati stija.
hipertenzivnu krizu ukoliko se primene isto- Kontraindikacije: preosetljivost, rhinitis sicca
vremeno sa nekim drugim lekovima (moklo-
Neèljena dejstva: v. uvod R01
bemid). Druga neèljena dejstva su lokalna
iritacija, peckanje, ose}aj suvo}e i pe~enja u Interakcije: v. Poglavlje III.
nosu i glavobolja. Doziranje: odrasli i deca preko 6 godina, 2-4
Upozorenje: Dugotrajna primena moè iza- kapi u svaku nozdrvu prema potrebi, ali ne
zvati reaktivnu hiperemiju i atrofi~ni rinitis, a ~e{}e od 4 sata jer delovanje pojedina~ne do-
moè se javiti i zavisnost. U slu~ajevima zavi- ze traje i do 8 sati.
snosti prohodnost nosa moè se kratkotrajno Predoziranje: Naj~e{}i simptomi predozira-
posti}i samo sna`nim dekongestivom, a odvi- nja su midrijaza, mu~nina, cijanoza i grozni-
kavanje moè trajati nedeljama i mesecima ca.
uz kori{}enje blaèg vazokonstriktora i konti- Upozorenje: kod odoj~adi i male dece posto-
nuiranim ukapavanjem fiziolo{kog rastvora. ji opasnost resorpcije {to moè dovesti do de-
presije CNS-a uz pospanost, hipotenziju, bra-
dikardiju i sniènje telesne temperature.
R01A Dekongestivi i ostali
ö
nazalni preparati za
R R01AA
lokalnu primenu
Adrenomimetici,
R01AA07 ksilometazolin
(Xylometazoline)
DDD: N 0,8 mg
monokomponentni FarKl: DEKONGESTIV
R01AA03 efedrin (Ephedrine) Delovanje: v. uvod R01
DDD: N 8 mg Indikacije: kongestija nosne sluzokoè kod
FarKl: DEKONGESTIV prehlade bilo koje etiologije, zapaljenje grla i
Delovanje: v. uvod R01 Eustahijeve tube.
Indikacije: nazalna kongestija Kontraindikacije: v. efedrin.
Kontraindikacije: preosetljivost na efedrin i Neèljena dejstva: v. efedrin.
rhinitis sicca. Interakcije: v. Poglavlje III.
Doziranje: v. efedrin.
Registrovani lekovi: bronhokonstrikciju nastalu zbog stimulacije

OLYNTH - Pfizer H.C.P. Corporation, SAD iritantnih receptora.
ZOLYND - Pharmanova CO, R. Srbija Indikacije: Profilaksa sezonskog alergijskog
rinitisa.
R01AA08 nafazolin (Naphazoline) Kontraindikacije: Poznata hipersenzitivnost
DDD: N 0,4 mg na aktivnu supstancu ili pomocne supstance.
FarKl: DEKONGESTIV Neèljena dejstva: Bronhospazam tranzi-
Delovanje: v. uvod R01 tornog tipa, mogu}a je pojava tranzitorne
iritacije nazalane mukoze.
Indikacije: kongestija, simptomatsko le~enje
rinitisa i sinuzitisa. Interakcije: Nisu poznate
Kontraindikacije: preosetljivost, glaukom za- Doziranje: Jednokratna aplikacija u svaku
tvorenog ugla, rhinitis sicca. nozdrvu, 2-4 puta dnevno.
Neèljena dejstva: v. uvod R01 Registrovani lekovi:
Interakcije: v. Poglavlje III. VIVIDRIN, nazalni sprej - Bayer, Nema~ka
Doziranje: 2-3 kapi svakih 4-6 sati
Registrovani lekovi: R01AD Kortikosteroidi
BENIL - Krka, Tovarna Zdravil DD, Slovenija R01AD01 beklometazon
NAFAZOL - Hemofarm, R. Srbija (Beclometasone)
NAFAZOLIN - Sanitarija, R. Srbija DDD: N 0,4 mg
NOVASOL - Pharmanova CO, R. Srbija FarKl: GLUKOKORTIKOID
RINALEK - Hemofarm koncern - Zorka Phar- Delovanje: Beklometazon je kortikosteroid
ma, R. Srbija koji ima antiinflamatorno dejstvo, a bez ne-
èljenih dejstava koje ispoljavaju sistemski
R01AB Adrenomimetici, kortikosteroidi. Delimi~no se resorbuje kroz
kombinacije bez sluzokoù nosa, a dejstvo nastaje posle neko-
liko dana, pa je potrebno da se lek koristi u
kortikosteroida odgovaraju}em intervalu. Ne deluje vazokon-
R01AB01 fenilefrin, tramazolin striktorno.
(Phenylephrine, Indikacije: profilaksa i le~enje polenske kija-
tramazoline) vice, alergijske rinopatije.
FarKl: DEKONGESTIV Kontraindikacije: preosetljivost, tuberkuloza
Delovanje: v. uvod R01 respiratornih organa, gljivi~ne, bakterijske i
Indikacije: v. efedrin. virusne infekcije.
Kontraindikacije: v. efedrin. Neèljena dejstva: ose}aj suvo}e nosa i grla,
Neèljena dejstva: v. efedrin. neobi~an ukus i miris, retko krvavljenje iz no-
Interakcije: v. Poglavlje III. sa, urtikarija, angioedem.
Doziranje: v. efedrin. Interakcije: v. Poglavlje III.
Doziranje: Naj~e{}e 2 aplikacije u svaku no-
Registrovani lekovi: zdrvu, dva puta na dan u stoje}em ili sede-
ADRIANOL - Zdravlje, R. Srbija }em poloàju.
ADRIANOL T - Zdravlje, R. Srbija
Upozorenje: izbegavati upotrebu u trudno}i.
R01AC Antialergijski lekovi, BECONASE, sprej nazalni - GlaxoSmithKline
isklju~ujuci kortikosteroide Export Ltd., V. Britanija
R01AC01 kromoglicinska kiselina NASOBEC, sprej nazalni - IVAX Corporation,
(Cromoglicic acid) V. Britanija/ Irska
DDD: N 40 mg
FarKl: ANTIALERGIK, NAZALNI
Delovanje: Ta~an mehanizam dejstva jo{
R01AD05 budesonid (Budesonide)
DDD: N 0,2 mg
R
uvek nije potpuno otkriven. In vitro studije FarKl: GLUKOKORTIKOID
su ukazale da natrijum kromoglikat atenuira Delovanje: v. beklometazon.
otvaranje kalcijumskih kanala na imunolo{ki Indikacije: profilaksa i le~enje alergijskog i
aktiviranoj membrani }elije, inhibi{u}i na taj vazomotornog rinitisa, nazalni polipi.
na~in degranulaciju mast }elija, koja je de-
Kontraindikacije: nele~ena infekcija nosa,
granulacija zavisna od odràvanja podignu-
stanja posle operacije nosa i plu}na tuberku-
tog nivoa intracelularnog kalcijuma. Tako|e
loza.
je utvr|eno da dejstvom na nervni refleksni
luk, natrijum kromoglikat moè inhibirati Neèljena dejstva: kao kod beklometazona.
520 specijalni deo
Doziranje: v. beklometazon. Indikacije: stafilokokne infekcije nosne {u-

pljine.
RHINOCORT aqua sprej nazalni - Astra Ze- Interakcije: v. Poglavlje III.
neca UK Limited, V. Britanija Doziranje: 3 puta dnevno u toku 5 dana.
R01AD08 flutikazon (Fluticasone)

DDD N 0,2 mg R01B Nazalni dekongestivi za
FarKl: GLUKOKORTIKOID sistemsku primenu
Delovanje: v. beklometazon.
R01BA Adrenomimetici
Indikacije: v. beklometazon. Opis: Dekongestivi za sistemsku primenu ni-
Kontraindikacije: v. beklometazon. su tako efikasni kao preparati za lokalnu pri-
Neèljena dejstva: v. beklometazon. menu, s tim da posle prestanka terapije ne
Interakcije: v. Poglavlje III. izazivaju ponovnu kongestiju. Mnogi prepa-
Doziranje: 2 aplikacije u svaku nozdrvu uju- rati sadrè antihistaminike, {to moè izazva-
tru. ti pospanost i smanjenu sposobnost za upra-
vljanje motornim vozilom ili ma{inom. Treba
ih upotrebiti sa oprezom u dijabetesu, hiper-
R01AD09 mometazon (furoat) tenziji, ishemiji srca, hipertireoidizmu i izbe-
(Mometasone) gavati ukoliko se istovremeno primenjuju
DDD: N 0,2 mg MAO inhibitori.
FarKl: GLUKOKORTIKOID
Delovanje: glukokortikoid za lokalnu prime- R01BA52 loratadin, pseudoefedrin
nu sa antiinflamatornim efektom. (Loratadine,
Indikacije: le~enje simptoma sezonskog i du- pseudoephedrine)
gotrajnog alergijskog rinitisa. FarKl: ANTIHISTAMINIK
Kontraindikacije: preosetljivost. Delovanje: Kombinacija vazokonstriktora
Neèljena dejstva: v. beklometazon. kratkog delovanja i antihistaminika produè-
Interakcije: v. Poglavlje III. nog delovanja u simptomatskoj terapiji.
Doziranje: 2 aplikacije u svaku nozdrvu jed- Indikacije: Alergijski i vazomotorni rinitis.
nom dnevno. Kontraindikacije: Preosetljivost. Po{to lek sa-
Registrovani lekovi: drì pseudoefedrin, ne sme se davati bolesni-
NASONEX sprej nazalni - Schering Plough cima koji se le~e MAO-inhibitorima, ~ak i 15
Central East AG, [vajcarska dana posle zavr{etka le~enja, bolesnicima sa
glaukomom, te{kom hipertenzijom, sa pore-
R01AD53 deksametazon, me}enom funkcijom srca, bubrega i {titaste
`lezde.
ksilometazolin
Neèljena dejstva: pseudoefedrin izaziva ne-
(Dexamethhasone, sanicu, suvo}u usta.
xylometazoline) Interakcije: v. Poglavlje III.
FarKl: DEKONGESTIV
Doziranje: 2 puta dnevno po 1 tabletu pre
Delovanje: v. uvod R01
obroka.
Indikacije: akutni rinitis i rinosinuzitis, kod
Upozorenje: Lek ne treba koristiti duè od 10
zapaljenja srednjeg uva i u pripremi za rino-
dana; deca do 12 godina; ne preporu~uje se
skopiju.
upotreba za vreme trudno}e i dojenja.
Kontraindikacije: nele~ene infekcije nosne
sluzokoè, plu}na tuberkuloza. Registrovani lekovi:
Neèljena dejstva: bol u korenu nosa, epi- CLARINASE - Schering Plough Central East
AG, [vajcarska
R staksa, porast o~nog pritiska, preosetljivost.
Doziranje: 4-6 kapi u svaku nozdrvu 3-4 pu- R01BA52 pseudoefedrin, ibuprofen
ta dnevno. (Pseudoephedrine,
ibuprofen)
FarKl: DEKONGESTIV, ZA SISTEMSKU PRI-
SANICORTEN - Sanitarija, R. Srbija
MENU
R01AX Ostali nazalni preparati ADVIL COLD - Wyeth-Lederle Pharma, Au-
R01AX06 mupirocin (Mupirocin) strija
FarKl: DERMATIK (ANTIBIOTIK) DEFRINOL - Galenika A.D., R. Srbija
R01BA52 paracetamol, Registrovani lekovi:

pseudoefedrin, COLDREX - GlaxoSmithKline Export Ltd., V.
Britanija
dekstrometorfan, askor-
binska kiselina
(Paracetamol,
pseudoephedrine,
dextromethorphan,
ascorbic acid)
R02 LEKOVI ZA LOKALNU
TERAPIJU SLUZNICE
@DRELA
MENU
R02A Lekovi za lokalnu terapiju
Registrovani lekovi: sluznice `drela
PRETUVAL C - F. Hoffmann-La Roche, [vaj-
carska R02AA Antiseptici
R02AA15 povidon jod
R01BA52 triprolidin, pseudoefedrin (Povidone-iodine)
(Triprolidine, FarKl: ANTISEPTIK
pseudoephedrine) Delovanje: Mukozne ulceracije koje se javlja-
FarKl: DEKONGESTIV, ZA SISTEMSKU PRI- ju kao posledica sekundarne bakterijske in-
MENU fekcije mogu se ublaìti ispiranjem usne {u-
pljine povidon jodom.
Registrovani lekovi: Indikacije: dezinfekcija usne {upljine, monili-
RINASEK - Hemofarm koncern - Zorka Phar- jaza u ustima.
ma, R. Srbija
Kontraindikacije: oboljenja tireoidne `lezde.
Neèljena dejstva: iritacija sluzokoè i hiper-
R01BA52 pseudoefedrin, senzitivne reakcije.
paracetamol, Interakcije: v. Poglavlje III.
dekstrometorfan Doziranje: 4 puta dnevno, do najduè 14 da-
(Pseudoephedrine, na, 10 mL nerazblaèno ili razblaèno sa
paracetamol, istom koli~inom tople vode zadràti u ustima
dextromethorphan) do 30 sekundi.
FarKl: DEKONGESTIV, ZA SISTEMSKU PRI- Registrovani lekovi:
MENU BETADINE rastv. za ispiranje usta i grla -
Registrovani lekovi: Alkaloid A.D., Makedonija
DALERON COLD3 - Krka, Tovarna zdravil POVIDON JOD rastv. za ispiranje usta i grla
D.D., Slovenija – Remevita D.o.o., R. Srbija
POVIDON JOD rastv. za ispiranje usta i grla
R01BA53 fenilefrin, paracetamol, – Hemofarm koncern - Zorka Pharma, R.
Srbija
askorbinska kiselina
(Phenylephrine,
paracetamol,
ascorbic acid)
MENU
R03 LEKOVI KOJI SE
PRIMENJUJU U
OPSTRUKTIVNOJ
Registrovani lekovi: PLU]NOJ BOLESTI
COLDREX HotRem - GlaxoSmithKline Export
Ltd., V. Britanija Opis: Bronhijalna astma i hroni~na opstruk-
INFLUREX - "Ivan~i} i sin", R. Srbija tivna bolest plu}a (HOBP), zbog svoje u~esta-
losti i hroni~nog toka predstavljaju najzna~aj-
R
R01BA53 fenilefrin, paracetamol, nije nespecifi~ne plu}ne bolesti. Ove bolesti
kofein, terpin, askorbinska danas je mogu}e racionalno le~iti, {to zavisi
kiselina (Phenylephrine, od stepena teìne astme i HOBP, a postoje do-
paracetamol, caffeine, bre sheme i terapijski protokoli.
terpin, ascorbic acid)
MENU
522 specijalni deo
R03A Adrenergici, inhalacioni Doziranje: 1-2 inhalacije 3-4 puta dnevno.

R03AC Selektivni agonisti beta
2 - adrenergi~kih receptora R03AC04 fenoterol (Fenoterol)
R03AC02 salbutamol (Salbutamol) DDD: 4 mg (rastv. za inh.);
DDD: 10 mg (rastv. za inh.); 0,8 0,6 mg (aerosol)
FarKl: ANTIASTMATIK (BRONHOSPAZMO-
mg (aerosol)
LITIK)
LITIK) Delovanje: v. salbutamol.
Delovanje: Salbutamol je selektivni stimula- Indikacije: v. salbutamol.
tor beta 2 receptora. Opu{ta glatku muskula- Kontraindikacije: v. salbutamol.
turu bronha i krvnih sudova. Neèljena dejstva: v. salbutamol.
Indikacije: Le~enje akutnih napada astme, Interakcije: v. Poglavlje III.
prevencija astme izazvane fizi~kim naporom, Doziranje: v. salbutamol.
le~enje alergijske i nealergijske astme, hro- Upozorenje: v. salbutamol.
ni~ni opstruktivni bronhitis sa ili bez emfize-
ma plu}a.
R03AC06 heksoprenalin
Kontraindikacije: Preosetljivost na salbuta-
mol, opstruktivna kardiomiopatija, tahiarit- (Hexoprenaline)
mija. DDD: 1,5 mg (aerosol)
Neèljena dejstva: Kod inhaliranja velikih FarKl: BRONHOSPAZMOLITIK
doza mogu}a je tahikardija, napadi ka{lja i
paradoksni bronhospazam, moè se javiti R03AC12 salmeterol (Salmeterol)
blagi tremor i ose}aj uznemirenosti. U nekim DDD: 0,1 mg (aerosol)
slu~ajevima moè do}i do suvo}e u ustima,
FarKl: BRONHOSPAZMOLITIK
vrtoglavice, glavobolje i znojenja. Vrlo su ret-
ke reakcije preosetljivosti. Delovanje: Salmeterol je visokoselektivni
agonist beta 2 adrenergi~kih receptora koji u
terapijskim dozama nema zna~ajno delova-
Doziranje: 1-2 inhalacije, delovanje nastaje nje na kardiovaskularni sistem. Dovodi do
nekoliko minuta posle inhaliranja i traje 3-5 dugotrajne bronhodilatacije u trajanju do
sati. najmanje 12 sati. Redovna upotreba dovodi
Predoziranje: Tahikardija, palpitacija, tre- do pobolj{anja funkcije plu}a. Kod ve}ine bo-
mor, hipertenzija, stenokardija i crvenilo lica. lesnika prestaje potreba za dodatnim simpto-
Upozorenje: prekora~enje doze moè biti matskim le~enjem bronhodilatatorima.
opasno. Indikacije: Dugotrajno le~enje reverzibilnih
Registrovani lekovi: opstrukcija disajnih puteva kod astmati~nih
ALOPROL aerosol, rastv. za inh. - Hemofarm, bolesnika.
R. Srbija Kontraindikacije: Preosetljivost na lek
ECOSAL - IVAX Corp., V.Britanija/ Irska Neèljena dejstva: Prolazni tremor, hipokali-
ECOSAL Easi Breathe - IVAX Corp., jemija; kao i kod drugih lekova koji se prime-
V.Britanija/ Irska njuju inhaliranjem moè se javiti paradoksni
SALBUTAMOL aerosol - Jugoremedija, R. bronhospazam.
Srbija Interakcije: v. Poglavlje III.
SPALMOTIL rastv. za inh. - Galenika A.D., R. Doziranje: Dve inhalacije, 2 puta na dan, a
Srbija diskhaler jedna inhalacija 2 puta na dan.
VENTOLIN aerosol, rastv. za inh. - Predoziranje: U slu~aju predoziranja, treba
GlaxoSmithKline Export Ltd., V.Britanija primeniti kardioselektivne beta blokatore.
R R03AC03 terbutalin (Terbutaline)
DDD: 20 mg (rastv. za inh.); 2 mg
SEREVENT - GlaxoSmithKline Export Ltd., V.
Britanija
(aerosol)
LITIK)
Delovanje: astma, opstrukcija disajnih pute-
va.
Indikacije: v. salbutamol.
Kontraindikacije: v. salbutamol.
Neèljena dejstva: v. salbutamol.
ukazuje na dodatno nebronhijalno dejstvo

R03AK Adrenergici i drugi lekovi za
salmeterola ~iji klini~ki zna~aj, me|utim, ni-
opstruktivne plu}ne je sasvim jasan. Flutikazon primenjen putem
bolesti inhalacije u preporu~enim dozama ispoljava
R03AK03 fenoterol, ipratropijum sna`no antiinflamatorno dejstvo u plu}ima,
bromid (Fenoterol, ~ime dovodi do smanjenja simptoma i egza-
ipratropium bromide) cerbacije astme, bez neèljenih efekata koji
FarKl: ANTIASTMATIK (BRONHOSPAZMO- mogu nastati pri sistemskoj primeni kortiko-
LITIK) steroida.
Delovanje: Kombinacija sadrì neselektivni Delovanje: Salmeterol deluje lokalno u plu}i-
antiholinergik ipratropijum bromid i beta 2 ma, tako da nivoi u plazmi nisu pokazatelj te-
adrenergik fenoterol. Ipratropijum bromid rapijske efikasnosti. Tako|e, postoje samo
deluje kao parasimpatikolitik, pa aditivno de- ograni~eni podaci o farmakokinetici salmete-
lovanje dva leka omogu}ava smanjenje doze rola, jer je odre|ivanje koncentacije leka u
fenoterola na ¼ pojedina~ne doze. plazmi posle primene terapijske doze (oko
Indikacije: Prevencija i le~enje simptoma kod 200 mcg/1 mL ili manje) tehni~ki vrlo te{ko,
hroni~nih opstruktivnih bolesti sa reverzibil- zbog izuzetno niskih vrednosti. Apsolutna
nim bronhospazmom. bio-raspoloìvost flutikazona posle inhalacije
kod zdravih osoba varira izme|u 10-30% od
Kontraindikacije: Preosetljivost na sastojke normalne doze, u zavisnosti od ure|aja za in-
leka, kod bolesnika sa tahiaritmijom i op- halaciju koji se koristi. Do sistemske resorp-
struktivnom kardiomiopatijom. sorpcije dolazi, uglavnom, kroz plu}a. Fluti-
Neèljena dejstva: ê{}e se javlja tremor mi- kazon vrlo brzo nestaje iz sistemske cirkula-
{i}a, nemir i suvo}a u ustima; re|e glavobo- cije, metaboli{e se u jetri citohromom P450 -
lja, vrtoglavica, tahikardija; vrlo retko se mo- CYP3A4. Renalni klirens nepromenjene sup-
è javiti poreme}aj akomodacije oka i dige- stance je zanemarljiv (<2%), dok se u obliku
stivne smetnje. metabolita izlu~uje manje od 5%.
Interakcije: v. Poglavlje III. Indikacije: Reverzibilna opstruktivna bolest
Doziranje: 1-2 inhalacije 3 puta na dan, disajnih puteva, uklju~uju}i astmu kod dece i
maks. do 8 inhalacija na dan. Delovanje na- odraslih, kada se preporu~uje primena kom-
stupa za 15 minuta, dostiè maksimum u to- binacije bronhodilatatora i inhalacionog kor-
ku 1-2 sata i traje 6-8 sati tikosteroida; kod bolesnika kod kojih se ja-
Predoziranje: mogu}a midrijaza, porast o~- vljaju simptomi bolesti i pored primene inha-
nog pritiska i bol u oku. lacionih kortikosteroida; bolesnika na redov-
noj terapiji bronhodilatatorima, kojima je po-
trebno uvesti inhalacione kortikosteroide;
BERODUAL rastv. za inh. – Instituto de
hroni~na opstruktivna bolest plu}a kao tera-
Angelis S.R.L., Italija
pija odràvanja, uklju~uju}i hroni~ni bronhi-
BERODUAL N aerosol - Boehringer
tis i emfizem.
Ingelheim Pharma GmbH, Austrija
od sastojaka preparata.
R03AK04 ipratropijum bromid, Neèljena dejstva: Tremor, palpitacija i gla-
salbutamol (Ipratropium vobolja su prolazni; mogu se javiti aritmije
bromid, salbutamol) uklju~uju}i atrijalnu fibrilaciju, supraventri-
FarKl: ANTIASTMATIK (BRONHOSPAZMO- kularnu tahikardiju i ekstrasistole); zatim, ar-
LITIK) tralgija, reakcije preosetljivosti (uklju~uju}i
osip, edem i angioedem), orofaringealna iri-
R03AK06 flutikazon, salmeterol tacija i vrlo retko mi{i}ni gr~evi, promu-
klost/disfonija, iritacija grla, glavobolja, kan-
(Fluticasone, salmeterol)
didijaza usta i grla i palpitacija. U mogu}e si-
FarKl: ANTIASTMATIK
Opis: Salmeterol je selektivni agonist beta-2
adrenergi~kih receptora dugog dejstva (12
stemske neèljene efekte spadaju supresija
nadbubre`ne `lezde, usporenje rasta dece i
adolescenata, smanjenje gustine kostne ma-
R
sati) i omogu}ava efikasniju za{titu od hista- se, katarakta i glaukom.
minom indukovane bronhokonstrikcije, kao i
Interakcije: Treba izbegavati istovremenu
dugotrajniju bronhodilataciju (bar 12 sati) u
primenu sa selektivnim i neselektivnim beta-
odnosu na preporu~ene doze beta-2 agonista
adrenergi~kim blokatorima, ali zbog veoma
kratkog dejstva. Kod ~oveka, salmeterol inhi-
niskih koncentracija u plazmi, koja se postiè
bi{e rani i kasni odgovor na alergen, efekat
posle inhalacije, malo su verovatne klini~ki
moè trajati i preko 30 sati posle pojedina~ne
zna~ajne interakcije. Treba voditi ra~una pri
doze, iako bronhodilatatorni efekat vi{e nije
istovremenoj primeni inhibitora CYP3A4
evidentan. Pojedina~ne doze salmeterola
(npr. ketokonazol, ritonavir) s obzirom da
ublaàvaju bronhijalnu hiperaktivnost {to
524 specijalni deo
postoji mogu}nost sistemskog dejstva flutika- Registrovani lekovi:

zona. SERETIDE DISKUS - GlaxoSmithKline Export
Doziranje: Nova formulacija leka pripremlje- Ltd., V. Britanija
na u obliku diska. Odrasli i deca starija od 12
godina: jedna inhalacija (50 mcg salmetero- R03AK07 budesonid, formoterol
la i 100 mcg flutikazona) dva puta dnevno, ili (Budesonide, formoterol)
jedna inhalacija (50 mcg salmeterola i 250 FarKl: ANTIASTMATIK
mcg flutikazona) dva puta dnevno, ili jedna
inhalacija (50 mcg salmeterola i 500 mcg flu- Registrovani lekovi:
tikazona), dva puta dnevno. Deca uzrasta 4- SYMBICORT Turbuhaler aerosol, pra{. za
12 godina: jedna inhalacija (50 mcg salmete- inh. - Astra Zeneca UK Limited, V. Britanija
rola i 100 mcg flutikazona) dva puta dnevno.
Ne postoje podaci o primeni kod dece mla|e R03B Ostali lekovi za
od 4 godine. opstruktivne plu}ne
Hroni~na opstruktivna bolest plu}a (HOBP): bolesti, inhalacioni
maks. preporu~ena doza za odrasle je jedna
inhalacija (50 mcg salmeterola i 500 mcg flu- R03BA Glukokortikoidi
tikazona), dva puta dnevno. R03BA01 beklometazon
Upozorenje: Primenu leka tokom trudno}e i (Beclometasone)
dojenja treba sprovoditi samo ukoliko je o~e- DDD: 1,5 mg (rastv. za inh.); 0,8
kivana korist za majku ve}a od mogu}eg rizi- mg (aerosol)
ka za fetus ili dete, dok su koncentracije u
FarKl: ANTIASTMATIK
plazmi posle inhalacione primene vrlo niske,
tako da se pretpostavlja da su i koncentracije Delovanje: Beklometazon deluje antiinflama-
u maj~inom mleku vrlo niske. Disk nije name- torno u plu}ima i to bez neèljenih dejstava
njen otklanjanju akutnih simptoma, ve} je ta- koje izaziva sistemsko le~enje kortikosteroi-
da potrebna primena bronhodilatatora krat- dima.
kog dejstva (npr. salbutamol). Bolesnicima Indikacije: Prevencija i le~enje astme kod de-
treba savetovati da ovu vrstu terapije uvek ce i odraslih.
imaju kod sebe. Pove}ana potreba za bronho- Kontraindikacije: Preosetljivost na lek ili nje-
dilatatorima kratkog dejstva, radi ublaàva- gove sastojke, te{ki astmati~ni napadi ili sta-
nja simptoma, ukazuje na pogor{anje i nea- tus astmatikus.
dekvatnu kontrolu bolesti, tako da je potre- Neèljena dejstva: kandidijaza usta i `drela,
ban lekarski pregled. Terapiju kod bolesnika promuklost i nadraàj grla.
sa astmom ne treba prekidati naglo zbog rizi- Interakcije: v. Poglavlje III.
ka od egzarcebacije, ve} je treba ukidati po- Doziranje: Individualno, naj~e{}e 4 inhalaci-
stepeno pod lekarskim nadzorom. Kao i ostaje 2 puta na dan
le inhalacione preparate koji sadrè kortiko-
Upozorenje: Inhalacija leka u ve}im dozama
steoide, lek primenjivati sa oprezom kod bole-
moè izazvati privremenu supresiju funkcije
snika sa tuberkulozom plu}a i tireotoksiko-
nadbubre`ne `lezde. Posle inhalacije treba is-
zom. Prilikom primene inahalacionih prepa-
prati usta vodom.
rata sa kortikosteroidima mogu se pojaviti si-
stemski efekti, posebo kada se radi o visokim Registrovani lekovi:
dozama primenjenim tokom duèg vremen- BECLOFORTE aerosol - GlaxoSmithKline
skog perioda, mada mnogo re|e nego prili- Export Ltd., V. Britanija
kom oralne primene (v. neèljena dejstva). BECOTIDE aerosol- GlaxoSmithKline Export
Zbog toga je va`no da se primena kortikoste- Ltd., V. Britanija
roida odràva na najniòj mogu}oj dozi pri ECOBEC aerosol- IVAX Corporation, V.
kojoj se ostvaruje efikasna kontrola simpto- Britanija/ Irska
ma. Preporu~uje se redovna kontrola visine ECOBEC Easi Breathe aerosol- IVAX Corpo-
R kod dece na produènoj terapiji inhalacionim

kortikosteroidima. Uvo|enje flutikazona u
obliku inhalacije zahteva postepeno obusta-
ration, V. Britanija/ Irska
R03BA02 budesonid (Budesonide)

vljanje sistemske primene kortikosteroida, a
DDD: 1,5 mg (rastv. za inh.); 0,8
bolesnici treba da nose karticu na kojoj je na-
zna~ena aktuelna terapija kortikosteroidima, mg (aerosol)
koja }e ukazati na eventualnu potrebu za do- FarKl: ANTIASTMATIK
datnom terapijom u slu~aju stresa. Bolesnici- Registrovani lekovi:
ma se mora naglasiti da disk moraju koristiti BUDESONID aerosol- GlaxoSmithKline
redovno, ~ak i kada nemaju simptome. Export Ltd., V. Britanija
PULMICORT Turbuhaler aerosol - Astra Ze-
neca UK Limited, V. Britanija
PULMOVENT aerosol- Spruhtechnik, Ne- iritacija, izmenjen ukus, ra{, ekcem, suvo}a
ma~ka na mestu aplikacije, ka{alj posle aplikacije.
Mogu}a je pojava oralne kandidijaze, disfoni-
R03BA03 flunisolid (Flunisolide) je i faringitisa, kod osoba sa blagim do ume-
renim perzistentnim oblikom astme.
DDD: 1 mg (aerosol)
FarKl: ANTIASTMATIK Interakcije: Visoko vezivanje ciklesonida za
proteine plazme i brz klirens, redukuju sis-
Delovanje: v. beklometazon. temske interakcije sa drugim lekovima. U
Indikacije: v. beklometazon. rezultatima sprovedenih studija nisu nave-
Kontraindikacije: v. beklometazon. dene klini~ki zna~ajne interakcije.
Neèljena dejstva: v. beklometazon. Doziranje: Inhalacija aerosola 160 mcg jed-
Interakcije: v. Poglavlje III. nom dnevno, ili 2 inhalacione doze od 80
Doziranje: Preporu~uje se inhalacija nepo- mcg dnevno; doza odràvanja je 80 mcg
sredno pre obroka, kao i ispiranje usta posle dnevno. Ne preporu~uje se deci i adolescenti-
inhalacije: 2 inhalacije, 2 puta na dan, maks. ma ispod 18 godina.
4 inhalacije 2 puta na dan. Predoziranje: Intranazalna aplikacija cik-
lesonida moè izazvati kijanje kod hiperreak-
tivne sluznice nosa, tranzitornu lokalnu
R03BA05 flutikazon (Fluticasone) iritaciju nosa, minimalno nazalno krvavljen-
DDD: 0,6 mg (aerosol-pra{. za je, i u vrlo retkim slu~ajevima, vrlo retko
inh.); 1,5 mg (rastv. za inh.) moè do}i do pojave perforacije septuma.
FarKl: ANTIASTMATIK Upozorenje: Kortikosteroid bi trebalo apliko-
Delovanje: v. beklometazon. vati u pojedina~noj dozi, uobi~ajeno ujutro,
Indikacije: v. beklometazon. kako bi se minimizirao poreme}aj koji bi
Kontraindikacije: v. beklometazon. mogao da nastane zbog cirkadijalne kor-
Neèljena dejstva: v. beklometazon. tikalne sekrecije. Doziranje bi uvek trebalo
prilagoditi na minimalnu dozu, koja omo-
gu}ava kontrolu simptoma. Posebnu pa`nju
Doziranje: individualno prema teìni bolesti. obratiti na pacijente sa prisutnom bakteri-
Propisanu dozu treba uzeti u najmanje dve jskom, gljivi~nom ili virusnom infekcijom,
inhalacije. Terapijsko delovanje nastupa za 4- prethodnom tuberkuloznom infekcijom plu}a
7 dana. i o{te}enjem jetre.
Upozorenje: v. beklometazon.
Registrovani lekovi: ALVESCO sprej za inh. - ALTANA Pharma
FLIXONASE aerosol - GlaxoSmithKline AG, Nema~ka
Export Ltd., V. Britanija
FLIXOTIDE aerosol - GlaxoSmithKline Export
Ltd., V. Britanija R03BB Antiholinergici
R03BB01 ipratropijum bromid
R03BA08 ciklesonid (Ciclesonide) (Ipratropium bromide)
DDD: Inh. 0,16 mg DDD: 0,3 mg (rastv. za inh.); 0,12
FarKl: ANTIASTMATIK, KORTIKOSTEROID mg (aerosol)
Delovanje: Ciklesonid je kortikosteroid za FarKl: ANTIASTMATIK (BRONHOSPAZMO-
inhalacionu primenu koji ispoljava antiin- LITIK)
flamatorni efekat u terapiji astme. U plu}ima Delovanje: Inhibi{e nervus vagus koji uti~e
prelazi u aktivni metabolit, desizobutiril-cik- na bronhospazam, deluju}i kao neselektivni
lesonid, te zahvaljuju}i ovom mehanizmu antagonist muskarinskih receptora. U niskim
delovanja i vrlo niskoj sistemskoj bioraspo- dozama deluje lokalno na respiratorne orga-
loìvosti, kako aktivne supstance, tako i ne, pri ~emu pokazuje visok stepen specifi~-
njenog metabolita, ima niì potencijal za
pojavu sistemskih neèljenih efekata. Zbog
visoke lipofilnosti i formiranja depoa u
nosti.
Indikacije: dugotrajno le~enje bronhospazma
u opstruktivnoj plu}noj bolesti, uklju~uju}i i
R
plu}nom tkivu, ciklesonid ima prolongirano hroni~ni bronhitis i emfizem.
dejstvo. Neèljena dejstva: lokalne reakcije, kao {to
Indikacije: Profilaksa perzistentne astme kod su suvo}a u ustima, iritacija sluzokoè grla i
odraslih. alergijske reakcije.
Kontraindikacije: Alergija na neki od ingredi- Interakcije: v. Poglavlje III.
jenata preparata. Doziranje: delovanje nastupa za 5-10 minu-
Neèljena dejstva: Nazofaringitis, glavobo- ta, a traje 5-6 sati. Prose~no dve inhalacije 3-
lja, infekcije gornjih respiratornih puteva, pa- 4 puta na dan.
radoksalan bronohospazam, inflamacija,
526 specijalni deo
Predoziranje: Reverzibilni poreme}aji ako- R03C Adrenergici za sistemsku

modacije. primenu
Upozorenje: Kod bolesnika sa glaukomom
uskog ugla ili opstrukcijom mokra}nih pute- R03CC Selektivni agonisti beta
va zbog hipertrofije prostate treba biti opre- 2-adrengi~kih receptora
zan. Ne preporu~uje se prekora~enje dnevne R03CC02 salbutamol (Salbutamol)
doze. v. i R03AC02
DDD: O P 12 mg
R03BB02 oksitropijum bromid FarKl: ANTIASTMATIK (BRONHOSPAZMO-
(Oxitropium bromide) LITIK)
DDD: 4 mg (rastv. za inh.); 0,6 mg Opis: Oralni preparati salbutamola se koriste
(aerosol) kod bolesnika koji ne mogu da koriste inha-
FarKl: ANTIASTMATIK (BRONHOSPAZMO- lacioni na~in primene.
LITIK) Doziranje: oralno 4 mg 3-4 puta dnevno,
maks. 8 mg u jednoj dozi. Deca ispod 2 godi-
ne: 100 mcg/kg 4 puta dnevno.
R03BB04 tiotropijum bromid
(Tiotropium bromide) Registrovani lekovi:
ALOPROL tabl., sir. - Hemofarm, R. Srbija
DDD: 18 mcg (pra{. za inh.)
SALBUTAMOL tabl. - Jugoremedija, R. Srbija
SPALMOTIL tabl., sir. - Galenika A.D., R.
LITIK)
Srbija
SPIRIVA pra{. za inhal. - Boehringer Ingelhe- R03CC04 fenoterol (Fenoterol)
im Pharma GmbH, Austrija
DDD: O R 10 mg
LITIK)
R03BC Antialergijski lekovi,
isklju~uju}i kortikosteroide R03CC05 heksoprenalin
R03BC01 kromoglicinska kiselina (Hexoprenaline)
(natrijum kromoglikat) DDD: O P 1,5 mg
(Cromoglicic acid) FarKl: ANTIASTMATIK (BRONHOSPAZMO-
DDD: 80 mg /kaps. za inh., ras- LITIK)
tvor /; 40 mg (aerosol) Registrovani lekovi:
FarKl: ANTIASTMATIK (ALERGOPROFILAK- GYNIPRAL - Alkaloid A.D., Makedonija
TIK)
Delovanje: Natrijum kromoglikat smanjuje
u~estalost astmati~kih napada, spre~avanjem R03D Drugi lekovi za sistemsku
degranulacije senzibilisanih mastocita i tkiv- primenu u opstruktivnim
nih bazofila i na taj na~in usporava osloba|a- plu}nim bolestima
nje medijatora alergijske reakcije.
Indikacije: Profilaksa i dugotrajno le~enje
bronhijalne astme i alergijske kijavice. R03DA Ksantini
Kontraindikacije: Preosetljivost na kromogli- Opis: Teofilin je bronhodilatator koji se pri-
kat. menjuje u opstruktivnim plu}nim bolestima.
{iri bronhije tako {to smanjuje zategnutost
Neèljena dejstva: Kod 20% bolesnika moè
glatkih mi{i}a ko~enjem delovanja fosfodie-
se javiti prolazni ka{alj. Moè se javiti suvo}a
steraze, koja razgra|uje cikli~ni AMP. Tako|e,
u grlu i gubljenje ose}aja za ukus, {to nije in-
deluje na glatku muskulaturu krvnih sudova,
R dikacija za prekid terapije.
Doziranje: 1 kapsula 4 puta na dan, u razma-
ù~nih puteva i organa digestivnog trakta.
Smanjuje aktivnost mastocita, bazofila i ma-
krofaga i smanjuje delovanje nekih medijato-
cima od 4 ili 6 sati, maks. do 8 kapsula, ~iji ra astmati~ne reakcije. Metaboli{e se u jetri,
sadràj se inhalira kroz usta ili nos upotre- ulazi u zna~ajne interakcije sa nizom lekova
bom spinhalera. (v. Poglavlje III.)
Upozorenje: Kod bolesnika sa sr~anom arit-
mijom treba biti oprezan, kao i kod èna u R03DA01 diprofilin (Diprophylline)
periodu laktacije. Kapsule se inhaliraju pomo-
}u spinhalera, ne gutaju se. DDD: O P R 1 g
LITIK)
Delovanje: v. aminofilin. fekcijama. U tim slu~ajevima dozu treba sma-

Indikacije v. aminofilin. njiti. Teofilin se izlu~uje u mleku, {to treba
Kontraindikacije: v. aminofilin. imati u vidu!
Neèljena dejstva: v. aminofilin. Registrovani lekovi:
Interakcije: v. Poglavlje III. AMINOFILIN - Hemofarm AD, R. Srbija
Doziranje: v. aminofilin. AMINOFILIN - Galenika A.D., R. Srbija
Predoziranje: v. aminofilin. AMINOFILIN - Hemofarm, R. Srbija
AMINOFILIN - Srbolek d.d., R. Srbija
AMINOFILIN - Zdravlje, R. Srbija
R03DA04 teofilin (Theophylline) AMINOFILIN - Jugoremedija, R. Srbija
DDD: O P R 0,4 g
LITIK)
R03DC Antagonisti
Delovanje: v. aminofilin.
leukotrijenskih receptora
Indikacije: v.aminofilin.
R03DC01 zafirlukast (Zafirlukast)
Kontraindikacije: v. aminofilin. DDD: O 40 mg
FarKl: BRONHOSPAZMOLITIK
Neèljena dejstva: v. aminofilin.
Delovanje: Novija grupa lekova poznatih kao
antagonisti leukotrijenskih receptora, bloki-
Doziranje: v. aminofilin. raju efekte cisteinil leukotrijena u respirator-
Predoziranje: v. aminofilin. nim organima. Oni predstavljaju dodatnu te-
Upozorenje: v. aminofilin. rapiju kod bolesnika sa blagom ili umerenom
Registrovani lekovi: astmom koja se ne moè kontrolisati inhala-
DUROFILIN - Zdravlje, R. Srbija cionim kortikosteroidima i kratko deluju}im
EUPHYLONG - Altana Pharma AG, Nema~ka beta 2 stimulansima.
Indikacije: Profilaksa astme
R03DA05 aminofilin Kontraindikacije: Insuficijencija jetre, doje-
nje.
(Aminophylline)
Neèljena dejstva: Gastrointestinalni pore-
DDD: O P R 0,6 g me}aji, glavobolja, hipersenzitivne reakcije,
FarKl: ANTIASTMATIK (BRONHOSPAZMO- uklju~uju}i angioedem i reakcije na koì, ar-
LITIK) tralgija, mialgija, hepatitis, trombocitopenija,
Delovanje: v. uvod. retko agranulocitoza, kod starih su mogu}e
Indikacije: Bronhijalna astma, opstruktivni infekcije respiratornog trakta.
bronhitis, bronhokonstrikcija izazvana napo- Interakcije: v. Poglavlje III.
rom. Doziranje: Naj~e{}e 20 mg dva puta dnevno.
Kontraindikacije: Akutni gastroduodenalni Upozorenje: Ne preporu~uje se u trudno}i i
ulkus, epilepsija, preosetljivost na lek, akutni deci do 12 godina.
infarkt miokarda.
Neèljena dejstva: Prolazna glavobolja, ne- Registrovani lekovi:
mir, vrtoglavica, nesanica, digestivne smet- ACCOLATE - Astra Zeneca UK Limited, V.
nje. Britanija
Doziranje: Odre|ivanje doze vr{i se pra}e-
njem koncentracije teofilina u plazmi. I.v. in- R03DC03 montelukast
jekcija daje se polako i to samo u hitnim slu- (Montelukast)
~ajevima. Uobi~ajena doza je 1-2 injekcije 1- DDD: O 10 mg
3 puta na dan. I.m. injekcija daje se duboko FarKl: BRONHOSPAZMOLITIK
u glutealni mi{i} i to 1-2 injekcije na dan. Ta- Delovanje: v. zafirlukast.
blete se daju 3-4 puta na dan u dozi od 100-
300 mg.
Predoziranje: Simptomi predoziranja nastaju
kada koncentracija teofilina pre|e 20 mg/L i
Indikacije: kod odraslih i dece za profilaksu i
trajno le~enje blage i umerene astme, uklju-
~uju}i spre~avanje dnevnih i no}nih simpto-
R
ma kod bolesnika sa aspirinskom astmom,
terapija se sprovodi ispiranjem èluca i dava- kao i za spre~avanje bronhokonstrikcije kod
njem aktivnog uglja. Ako su kod bolesnika fizi~kih napora.
ve} izraèna neèljena dejstva primenjuje se
terapija kiseonikom, diazepam i.v., uz obez-
be|enje dovoljne hidratacije. Neèljena dejstva: Bolovi u stomaku, dijare-
ja, glavobolja, infekcije gornjih disajnih pute-
Upozorenje: Izlu~ivanje aminofilina je manje
va.
kod bolesnika sa insuficijencijom jetre, stari-
jih od 55 godina, sa sr~anim bolestima, viso- Interakcije: v. Poglavlje III.
kom telesnom temperaturom i virusnim in-
528 specijalni deo
Doziranje: Odrasli: 10 mg uve~e pre spava- R05CB02 bromheksin (Bromhexine)

nja, deca od 6-14 godina 5 mg uve~e pre spa- DDD: O P 24 mg
vanja. FarKl: MUKOLITIK
Upozorenje: Ne treba ga koristiti za le~enje Delovanje: Kao mukolitik i ekspektorans,
akutnog napada astme. Nije ispitivan za pri- smanjuje viskoznost i pove}ava koli~inu spu-
menu u trudno}i. Sigurnost i delovanje kod tuma.
dece mla|e od 6 godina nije ispitana.
Indikacije: Akutne i hroni~ne bolesti disajnih
Registrovani lekovi: puteva, uz prisutan viskozni sekret.
SINGULAIR - Merck Sharp & Dohme Idea Kontraindikacije: Osetljivost na bromheksin,
(MSD), [vajcarska gastroduodenusni ulkus.
Neèljena dejstva: Stomatitis, dijareja, prola-
zno povi{enje transaminaza, osip i inkonti-
R05 LEKOVI PROTIV

KA[LJA I PREHLADE
nencija urina.
Doziranje: Naj~e{}e odrasli i deca do 10 godi-
na: 8-16 mg 3-4 puta na dan; deca od 5-10
godina: 4 mg 4 puta na dan, a deca mla|a od
R05C Ekspektoransi, isklju~uju}i 5 godina: 4 mg, 2 puta na dan.
kombinacije sa Predoziranje: Opreznost je potrebna kod bo-
antitusicima lesnika sa te{kim o{te}enjem jetre, alkoholi-
~ara, trudnica i male dece i kod pacijentkinja
u periodu laktacije (sirup sadrì etanol).
R05CB Mukolitici Registrovani lekovi:
R05CB01 acetilcistein BISOLVON - Zdravlje, R. Srbija
(Acetylcysteine) BISOLVON F - Zdravlje, R. Srbija
DDD: O 0,5 g; 1,6 g (rastv. za inh.)
FarKl: MUKOLITIK R05CB03 karbocistein
Delovanje: Acetilcistein se koristi kao muko- (Carbocisteine)
litik i kao antidot kod trovanja paracetamo- DDD: O 1,5 mg
lom. (v. i V03AB23) Kao mukolitik, smanjuje FarKl: MUKOLITIK
viskoznost bronhijalnog sekreta, olak{ava is-
Delovanje: Mukoliti~ka aktivnost smanjuje
ka{ljavanje i ublaàva simptome opstrukcije
viskoznost bronhijalnog sekreta i time se
disajnih puteva.
olak{ava iska{ljavanje.
Indikacije: Bolesti disajnih organa pra}enih
Indikacije: Bolesti disajnih organa pra}ene
viskoznom sluzi.
obilnom i viskoznom sluzi.
Kontraindikacije: Preosetljivost na acetilci-
Kontraindikacije: Aktivni gastroduodenusni
stein.
ulkus i ostala ulcerativna o{te}enja digestiv-
Neèljena dejstva: Naj~e{}e su vezana za ganog trakta.
strointestinalni sistem i obuhvataju: suvo}u
Neèljena dejstva: Mu~nina, povra}anje, gla-
usta, mu~ninu, povra}anje, kolike, dijareju, a
vobolja, dijareja, osip na koì, retko se javlja
re|e se javljaju glavobolja, umor, pospanost,
krvavljenje iz gastrointestinalnog trakta.
a opisani su i slu~ajevi anafilakti~ne reakcije.
Doziranje: Po~etna doza za odrasle je naj~e-
{}e 750 mg 3 puta na dan, a zatim 375 mg 3
Doziranje: Odrasli: 3 puta dnevno po 200 puta na dan, a deca od 2-5 godina do 125 mg
mg, deca: 3 puta dnevno po 100 mg rastvo- 4 puta na dan; deca od 6-12 godina: 3 puta
reno u vodi ili ~aju. Injekcije se mogu koristi- na dan po 250 mg.
ti za inhalaciju i to 1-2 ampule na dan. Kao
Upozorenje: Trudnicama i dojiljama se ne
antidot: po~etna parenteralna doza je 140
R mg/kg, a zatim jo{ 3 dana oralno 70 mg/kg,
svaka ~etiri sata.
preporu~uje upotreba.
KARBOCISTEIN - Galenika A.D., R. Srbija
MUCODYNE - Zorka Pharma, R. Srbija
ACC pra{. za oralnu upotrebu - Salutas
FLUIMUCIL pra{. za oralnu upotrebu, tabl. - R05CB05 mesna (Mesna)
Inpharzam Zambon Group, [vajcarska (v. V03AF01)
NAC - HEMOFARM tabl. - Hemofarm kon- FarKl: MUKOLITIK
cern, R. Srbija R05CB06 ambroksol (Ambroxol)
FarKl: MUKOLITIK
Delovanje: Mukoliti~kim i ekspektorantnim analgetik od morfina, dobro se resorbuje iz

delovanjem, ambroksol smanjuje viskoznost creva, manje se metaboli~ki razgra|uje prola-
bronhijalne sluzi, olak{ava iska{ljavanje i po- skom kroz jetru. Sve druge farmakolo{ke
bolj{ava prohodnost disajnih puteva. osobine su veoma sli~ne morfinu, koristi se
Indikacije: Akutna i hroni~na oboljenja disaj- prvenstveno kao mo}an antitusik, i blaì
nih puteva, bronhitis, emfizem, hroni~ni ast- analgetik. T/2 u plazmi je 2-4h.
mati~ni bronhitis. Delovanje: Kodein ima manji afinitet za mi
Kontraindikacije: Preosetljivost na lek, ulku- opioidne receptore od morfina, ali je odli~an
sna bolest. antitusik. Oralna doza od 30 mg kodeina od-
Neèljena dejstva: Ko`ne alergijske reakcije, govara analgetskoj dozi od 600 mg aspirina.
mu~nina i povra}anje. êsto se kombinuje sa NAIL, a maks. antitu-
si~ni efekat se postiè dozom od 60 mg kode-
ina.
Doziranje: 2-3 puta po 30 mg ili jedna retard
Indikacije: Jak nadraàjni neproduktivan ka-
tableta dnevno, ujutru ili uve~e posle jela.
{alj, bolovi slabijeg intenziteta.
Registrovani lekovi: Kontraindikacije: Hipersenzitivnost, v. mor-
AMBRO - HEMOFARM - Hemofarm koncern, fin.
R. Srbija Neèljena dejstva: Ima slabiji potencijal od
AMBROSAN - Slaviamed, R. Srbija morfina u izazivanju zavisnosti, slabije depri-
FLAVAMED - Berlin-Chemie Menarini Group, mira respiratorni centar, ostalo kao morfin.
Nema~ka
Interakcije: v. morfin.
LAMOX – Jugoremedija, R. Srbija
Doziranje: Odrasli: 30-60mg na 4-6h, maks.
240mg/dan; deca: 3mg/kg/dan, podeljeno u
R05CB13 dornaza alfa 4 doze.
(dezoksiribonukleaza) Upozorenje: Oprez kod dece, ne preporu~uje
(Dornase alfa se kod dece mla|e od 1 godine.
(desoxyribonuclease))
DDD: 2,5 mg (rastv. za inh.) KODEIN FOSFAT - Alkaloid A.D., Makedonija
FarKl: ENZIM KODEIN FOSFAT - Fam Pharm, R. Srbija
Delovanje: Dornaza alfa (rhDNKaza) je re-
kombinantna humana dezoksiribonukleaza R05DA08 folkodin (Pholcodine)
koja razgra|uje ekstracelularnu DNK.
DDD: O 50 mg
Indikacije: Cisti~na fibroza kod bolesnika kod
FarKl: ANTITUSIK (OPIOIDNI)
kojih je vitalni kapacitet ve}i od 40% predvi-
|enog, sa opasno{}u ugroàvanja funkcije Delovanje: Folkodin je sintetski antitusik, de-
plu}a. rivat morfina, ali bez morfinskih svojstava.
Snaàn je antitusik, a deluje direktnom su-
Kontraindikacije: Preosetljivost na preparat.
presijom centra za ka{alj.
Neèljena dejstva: Moè se javiti faringitis i
Indikacije: Suvi, nadraàjni ka{alj.
promena glasa, ra{, urtikarija, konjunktivitis,
povremeno laringitis i osip. Kontraindikacije: Preosetljivost na folkodin,
te{ka o{te}enja jetre, respiratorna insuficijen-
Interakcije: Nisu poznate.
cija.
Doziranje: 2500 jedinica, {to odgovara 2,5
Neèljena dejstva: Opstipacija, respiratorna
mg dornaze inhalira se 1 puta na dan.
depresija kod uzimanja visokih doza.
Upozorenje: Ne preporu~uje se trudnicama i
dojiljama jer sigurnost primene u tim stanji-
ma nije dokazana. Doziranje: Odrasli 10-20 mg 3 puta na dan;
deca do 2 godine 1/3 kafene ka{ike 3 puta
Registrovani lekovi: dnevno, deca od 2-6 godina ½ kafene ka{ike
PULMOZYME - F. Hoffmann-La Roche, [vaj- 3 puta na dan, deca od 6-12 godina 1kafenu
carska ka{iku 3 puta na dan.
Upozorenje: Folkodin ima blago sedativno
R
R05D Antitusici, isklju~uju}i delovanje na CNS koje se moè poja~ati isto-
kombinacije sa vremenim uzimanjem alkohola. Prelazi u pla-
ekspektoransima centu i javlja se u maj~inom mleku.
R05DA Alkaloidi opijuma i derivati Registrovani lekovi:

FOLKODIN - Sanitarija, R. Srbija
R05DA04 kodein (Codeine) PHOLCODIN - Alkaloid A.D., Makedonija
DDD: O 0,1g
FarKl: ANTITUSIK (OPIOIDNI)
Opis: Kodein je alkaloid opijuma, derivat fe-
nantrena, strukturno sli~an morfinu, slabiji je
530 specijalni deo
R05DA09 dekstrometorfan snosti i nema neèljena dejstva opioidnih an-

(Dextromethorphan) titusika. Primenjuje se kod dece i dijabeti~a-
ra.
DDD: O 90 mg
FarKl: ANTITUSIK (OPIOIDNI) Indikacije: Akutni i hroni~ni nadraàjni, suvi
ka{alj.
Delovanje: Opioid bez analgetskog delovanja
koji deluje direktno na centar za ka{alj. Kontraindikacije: Preosetljivost na lek.
Indikacije: Suvi, neproduktivni ka{alj razli~i- Neèljena dejstva: Osip, mu~nina, povra}a-
tog porekla. nje, dijareja i vrtoglavica retka su neèljena
dejstva.
Kontraindikacije: Preosetljivost.
Neèljena dejstva: Retka su i blaga. Retko se
javljaju blage vrtoglavice, slabost, pospanost, Doziranje: Zavisi od uzrasta, u~estalosti i in-
umor ili mu~nina. tenziteta ka{lja.
Interakcije: v. Poglavlje III. Predoziranje: Mogu se javiti pospanost, po-
vra}anje, dijareja, bol u stomaku. Le~enje
Doziranje: Deca od 2-6 godina 2,5-5 mg sva- blaìh oblika predoziranja nije potrebno, a u
ka 4 sata; deca od 6-12 godina, 5-10 mg sva- teìm slu~ajevima treba primeniti ispiranje
ka 4 sata; odrasli 10-20 mg svaka 4 sata. èluca, laksative i aktivni ugalj.
Predoziranje: Simptomi predoziranja su po- Upozorenje: Ne preporu~uje se primena u pr-
reme}aj koordinacije, depresija, promena vom trimestru trudno}e.
~ulnih funkcija, povra}anje.
Upozorenje: Ne preporu~uje se upotreba kod Registrovani lekovi:
trudnica i dojilja kao i kod dece do 2 godine. OMNITUS - Hemofarm koncern, R. Srbija
Ne treba ga koristiti za dugotrajno le~enje. SINETUS - Galenika A.D., R. Srbija
ROBITUSSIN - Wyeth-Lederle Pharma, Au-
strija
TUZODIN - Zorka Pharma, R. Srbija R06 ANTIHISTAMINICI ZA
SISTEMSKU PRIMENU
R05DA20 kodein, feniltoloksamin R06A Antihistaminici za

(Codeine, sistemsku primenu
phenyltoloxamine) Opis: Histamin je biogeni amin koji nastaje
FarKl: ANTITUSIK (OPIOIDNI) dekarboksilacijom amino kiseline histidina.
Delovanje: v. kodein. Zna~ajan je u ve}em broju fiziolo{kih proce-
Indikacije: v. kodein. sa kao medijator neposredne alergijske reak-
Kontraindikacije: v. kodein. cije, u reakcijama zapaljenja, u sekreciji HCl
Neèljena dejstva: v. kodein. u èlucu, kao neurotransmiter. Postoje tri de-
Interakcije: v. Poglavlje III. poa histamina u organizmu i to: mastociti, ba-
zofilni leukociti i mukoza GIT-a. Mastociti sinte-
Doziranje: v. kodein.
ti{u histamin, ali pored njega i heparin i sero-
Predoziranje: v. kodein. tonin. Sve ove supstance nalaze se u granula-
Upozorenje: v. kodein. ma mastocita. Prilikom alergijske reakcije an-
tigen - antitelo ili pod dejstvom histamino-li-
R05DA20 dekstrometorfan, beratora (ìvotinjski, biljni i bakterijski toksi-
paracetamol, askorbinska ni), kao i pri traumatskim povredama koè
(mehani~kim, termi~kim, hemijskim, ultravi-
kiselina oletnim zra~enjem), dolazi do degradacije
(Dextrometorphan, mastocita i osloba|anja histamina sa ostalim
paracetamol, ascorbic sadràjem granula. Mastociti se nalaze u pe-
acid)
R Registrovani lekovi:
FERVEX dry cough – Bristol Myers Squibb,
rikapilarnom vezivnom tkivu u celom organi-
zmu, ali su najvi{e koncentrisani oko plu}nih
kapilara, oko kapilara jetre i u koì.
[vajcarska Histamin ispoljava svoja dejstva vezuju}i se
za H1 i H2 receptore. H1 receptori se nalaze u
ve}ini glatkih mi{i}a, u srcu, u mozgu. Svi
R05DB Ostali antitusici efekti histamina, nastali vezivanjem za ove
R05DB13 butamirat (Butamirate) receptore, mogu biti blokirani H1 blokatori-
DDD: O 25 mg ma. Ima vi{e vrsta lekova koji antagonizuju
FarKl: ANTITUSIK (SINTETSKI) dejstvo histamina na H1 receptorima, a nisu
sistematizovani kao antihistaminici, npr.: fe-
Delovanje: Butamirat je sintetski antitusik sa
notiazinski neuroleptici, tricikli~ni antidepre-
centalnim delovanjem. Ne dovodi do zavi-
sivi, neki antimuskarinici, kao i neki antisero-
toninski lekovi. H2 receptori se nalaze u slu- turom. H1-blokatori, pored perifernog antihi-
znici èluca i vezivanjem za ove receptore hi- staminskog dejstva, imaju i dejstvo na CNS,
stamin ispoljava svoj uticaj na lu~enje HCl. zatim antiholinergi~ko, antiserotoninsko i lo-
Ovo dejstvo se blokira H2 blokatorima. kalno anesteti~ko dejstvo. H1-blokatori imaju
Dejstvo histamina na glatku muskulaturu antiholinergi~ke efekte: smanjenje sekrecije,
bronhija ispoljava se u vidu bronhokonstrik- poreme}aji vida, retencija mokra}e i opstipa-
cije, znatno ja~e kod nekih vrsta nego kod ~o- cija. Koncentracija potrebna da bi se ispoljilo
veka. Brohospazam koji nastaje u anafilakti~- lokalno anesteti~ko dejstvo, nekoliko puta je
koj reakciji u ljudi je vi{e posledica stvorenih ve}a od one potrebne da se antagonizuje hi-
leukotriena nego dejstva histamina na glatku stamin. Centralno dejstvo H1-blokatora ispo-
muskulaturu bronhija. Zbog toga su antihi- ljava se u njihovoj mogu}nosti da deluju an-
staminici nedovoljno efikasni kod astme. Na tiemeti~ki kod kinetoza. Nisu u stanju da su-
glatku muskulaturu krvnih sudova histamin zbiju povra}anje izazvano apomorfinom. Naj-
deluje dilatatorno. Usled ovoga dolazi do cr- ja~e antiemeti~ko dejstvo imaju dimenhidri-
venila lica, glavobolje i op{te hipotenzije. Ka- nat i difenhidramin. Zbog ove osobine, neki
pilarna permeabilnost je znatno pove}ana u antihistaminici koriste se i kod Menierove bo-
prisustvu histamina, {to dovodi do stvaranja lesti.
edema. Antihistaminici sna`no antagonizuju Neèljena dejstva: Za sve lekove iz ove gru-
ovo dejstvo histamina. Ose}aj àrenja i svra- pe sli~na su neèljena dejstva, ali se njihov
ba se, tako|e, ublaàva antihistaminicima. intenzitet razlikuje od leka do leka, {to je
Iako H1-blokatori deluju lokalno anesteti~ki, uslovljeno i individualnim reagovanjem. Ne-
ipak se smatra da smanjenje ovih simptoma ki neèljeni efekti antihistaminika, datih u
nastaje usled antihistaminskog dejstva. Na svrhu le~enja alergijskih stanja, iskori{}eni su
glatku muskulaturu GIT, histamin deluje tako za pro{irivanje indikacionih podru~ja, u smi-
da pove}ava motilitet creva izazivaju}i dija- slu izazivanja sedativnog i antiemeti~kog dej-
reju. Sna`no osloba|anje histamina iz granu- stva. Dejstvo na CNS moè biti i stimulativno
la mastocita ili bazofilnih leukocita nastaje i depresivno. Stimulativno dejstvo se ispolja-
pri procesu precipitacije antigen-antitelo ili u va u obliku insomnije i nervoze kod terapij-
prisustvu histamino-liberatora. Ukoliko je skih doza, a sasvim male doze mogu da iza-
osloba|anje histamina burno, dolazi do sna- zovu promene u funkcijama CNS-a. Central-
`ne hipotenzije, bronhokonstrikcije, poja~a- na ekscitacija se, tako|e, moè javiti kod tok-
nog motiliteta creva sa dijarejom, edemom i si~nih doza. Centralna depresija se mnogo
{okom. Osloba|anje histamina moè biti i lo- ~e{}e javlja pri terapijskim dozama kao neè-
kalno u koì, gde dolazi do stvaranja urtika. ljeno dejstvo na CNS. Manifestuje se smanje-
H1-blokatori: Jo{ 1937. god. je otkriven izo- njem opreznosti, usporenim reagovanjem na
propil-metil-fenoksietil-amin, koji je {titio za- spoljne draì i somnolencijom. Postoje H1-
morca od vi{estruke letalne doze histamina. blokatori koji zbog neprolaska kroz hemato-
To otkri}e se smatra po~etkom upotrebe anti- encefalnu barijeru nemaju ove efekte i pred-
histaminika. Ovo jedinjenje se nije koristilo u stavljaju bitan napredak u terapiji (kod nas
humanoj medicini zbog svoje toksi~nosti, ali prvi registrovan 1986. god.). Sedativni efekat
je omogu}ilo da se sinteti{u mnogi amini, kod klasi~nih antihistaminika moè da se ja-
me|u kojima 1950. god. i difenhidramin, kovi u 25-60% slu~ajeva. Pored toga, mogu da
ji predstavlja i danas ~esto kori{}en antihista- se jave smetnje u GIT-u, u obliku nauzeje, po-
minik. H1-blokatori su hemijski veoma razli- vra}anja, dijareje, koje se mogu ublaìti uzi-
~iti, ali im je za strukturu, kao i za dejstvo, manjem lekova sa hranom. H1-blokatori mo-
zna~ajno prisustvo tercijalne amino grupe, gu da izazovu alergijska stanja kada se daju
koja je u sklopu etilaminskog dela molekula. oralno, ali mnogo ~e{}e ako se primenjuju lo-
Delovanje: Mehanizam dejstva antihistami- kalno. Ove alergijske reakcije mogu da se
nika zasniva se na reverzibilnom kompetitiv- manifestuju kao dermatitisi ili kao fotosenzi-
nom vezivanju za H1 histaminske receptore. tivne reakcije. Vrlo retko mogu da se jave le-
ukopenija, agranulocitoza i hemoragi~na
Ovi lekovi nemaju dejstvo na ve} oslobo|eni
i vezani histamin. H1-blokatori se dobro re-
sorbuju, liposolubilni su, pa dobro prodiru u
anemija.
Indikacije: Antihistaminici su efikasni kod
R
tkiva. Neznatno se lu~e urinom u neprome- bolesnika sa alergijskim rinitisom, naro~ito
njenom stanju. Uglavnom se metaboli{u u je- polenskim, a delimi~no i vazomotornim.
tri. H1-blokatori indukuju enzime jetre i mo- Oralni oblici mogu da spre~e pojavu urtikari-
gu da ubrzaju sopstveni metabolizam. Razli- je ili da uklone njene simptome. Koriste se
kuju se po duìni delovanja i antimuskarin- kod alergijskih reakcija u alergiji izazvanoj
skom delovanju. Izraènost sedacije u novi- lekovima i ubodom insekata. Kod bolesnika
jim preparatima znatno je manja. sa retencijom urina, hipertrofijom prostate,
Svi H1 blokatori imaju sli~na farmakolo{ka glaukomom, epilepsijom i bolestima jetre,
dejstva i terapijsku primenu, sa malim nijan- potrebno je primenjivati ove lekove sa opre-
sama u dejstvu uslovljenim razli~itom struk- zno{}u.
532 specijalni deo
Upozorenje: Neèljena dejstva su ~e{}a kod Upozorenje: Ne preporu~uje se upotreba kod

dece i starijih bolesnika. dece do godinu dana.
R06AA Aminoalkil etri R06AB Supstituisani alkilamini

R06AA02 difenhidramin R06AB04 hlorfenamin
(dimenhidrinat) (hlorfeniramin)
(Diphenhydramine) (Chlorphenamine)
DDD: O R 0,2g (hlorid); O R 0,3g DDD: O P 12 mg
(teoklat) FarKl: ANTIHISTAMINIK (BLOKATOR H1
FarKl: ANTIHISTAMINIK (BLOKATOR H1 RECEPTORA)
RECEPTORA) Delovanje: v. klemastin.
Delovanje: Difenhidramin je antihistaminik Indikacije: v. klemastin.
sa dodatnim antiholinergi~kim i sedativnim Kontraindikacije: v. klemastin.
delovanjem. Neèljena dejstva: eksfolijativni dermatitis i
Indikacije: nekomplikovane alergijske reakci- tinitus; v. klemastin
je koè, angioedem, alergijske reakcije na sa- Interakcije: v. Poglavlje III.
stojke krvi i plazme, alergijski konjunktivitis,
Doziranje: 4 mg svakih 4-6 ~asova maks. 24
za le~enje blaìh oblika Parkinsonove bolesti,
mg dnevno. Deca: 1-2 godine, 1 mg dva puta
kinetoze, kao antiemetik i antitusik.
dnevno, 2-5 godina 1 mg svakih 4-6 sati
Kontraindikacije: Preosetljivost. Ne davati maks. 6 mg dnevno, 6-12 godina 2 mg svakih
deci mla|oj od dve godine. 4-6 sati; maks. 12 mg dnevno.
Neèljena dejstva: pospanost, vrtoglavica,
poreme}ena koordinacija pokreta, tahikardi- Registrovani lekovi:
ja, ekstrasistole, glavobolja, mu~nina, povra- LENTOSTAMIN - Srbolek d.d., R. Srbija
}anje, zatvor.
Interakcije: v. Poglavlje III. R06AB05 feniramin (Pheniramine)
Doziranje: Terapijsko delovanje ispoljava se DDD: O 75 mg
jedan sat posle upotrebe. Lek deluje 4-6 sati. FarKl: ANTIHISTAMINIK (BLOKATOR H1
Odrasli: 1-2 tablete 3-4 puta na dan do maks. RECEPTORA)
400 mg na dan. Deca od 2-5 godina: 1 kafena Delovanje: v. hlorfenamin.
ka{ika 3 puta na dan; deca od 5-7 godina: 1 Indikacije: v. hlorfenamin.
kafena ka{ika 4 puta na dan; deca od 7-12 go- Kontraindikacije: v. hlorfenamin.
dina 2 kafene ka{ike 3 puta na dan do maks.
Neèljena dejstva: v. hlorfenamin.
300 mg/dan. Kod le~enja i prevencije kineto-
za treba uzeti 1-2 tablete pola sata pre po~et- Interakcije: v. Poglavlje III.
ka putovanja. Doziranje: v. hlorfenamin.
Predoziranje: Depresija CNS-a, konvulzije. Upozorenje: v. hlorfenamin.
Treba isprati èludac i primeniti aktivni ugalj. Registrovani lekovi:
Upozorenje: Smanjuje psihofizi~ke sposob- AVIL - Jugoremedija, R. Srbija
nosti vo`nje motornih vozila i upravljanja
ma{inama. Sedacija se pove}ava istovreme- R06AB54 paracetamol, askorbinska
nom upotrebom alkohola.
kiselina, kofein,
Registrovani lekovi: hlorfenamin (Paracetamol,
DIMIGAL - Galenika A.D., R. Srbija ascorbic acid, caffeine,
cholorophenamine)
R06AA04 klemastin (Clemastine)
DDD: O P 2 mg
R FarKl: ANTIHISTAMINIK (BLOKATOR H1
RECEPTORA)
GRIPPOSTAD C - STADA – Arzneimittel AG,
Nema~ka
Delovanje: v. difenhidramin.
R06AB.. feniramin, paracetamol,
Indikacije: Polenska groznica i urtikarija.
Kontraindikacije: Preosetljivost.
(Pheniramine,
Neèljena dejstva: v. difenhidramin. paracetamol, ascorbic
Interakcije: v. Poglavlje III. acid)
Doziranje: 1 mg dva puta dnevno do maks. 6
mg dnevno. Deca od 1-3 godine: 200-500 Registrovani lekovi:
mcg dva puta dnevno; deca od 3-6 godina: FERVEX – Bristol Myers Squibb, [vajcarska
500 mcg dva puta dnevno; deca od 6-12 godi- FEBRICET COLD - Hemofarm, R. Srbija
na: 0,5-1 mg dva puta dnevno.
FEBRICET COLD JUNIOR - Hemofarm, R. R06AE07 cetirizin (Cetirizine)

Srbija DDD O 10 mg
FarmKl: ANTIHISTAMINIK (BLOKATOR H1
R06AC Supstituisani etilendiamini RECEPTORA)
R06AC03 hlorpiramin Registrovani lekovi:
(Chloropyramine) LETIZEN - Krka, Tovarna Zdravil DD,
DDD: O 0,15 g; P 20 mg Slovenija
LETIZEN S - Krka, Tovarna Zdravil DD,
Registrovani lekovi: Slovenija
SYNOPEN - Pliva Hrvatska D.o.o., Hrvatska
R06AX Ostali antihistaminici za

R06AD Derivati fenotiazina sistemsku primenu
R06AD02 prometazin R06AX11 astemizol (Astemizole)
(Promethazine) DDD: O 10 mg
DDD: O P R 25 mg FarKl: ANTIHISTAMINIK (BLOKATOR H1
FarKl: ANTIHISTAMINIK (BLOKATOR H1 RECEPTORA)
RECEPTORA)
Indikacije: polenska kijavica, urtikarija, pre-
medikacija, kinetoze.
R06AX12 terfenadin (Terfenadine)
Kontraindikacije: v. hlorfenamin. DDD: O 0,12 g
FarKl: ANTIHISTAMINIK (BLOKATOR H1
Neèljena dejstva: v. hlorfenamin.
RECEPTORA)
Opis: Terfenadin je nastao pri ispitivanjima
Doziranje: Odrasli: 5 mg uve~e ili 10-20 mg selektivnih centralnih efekata u tretmanu
2-3 puta dnevno. Deca od 2-5 godina: 5-15 anksioznosti i depresije. Vezuje se za H1 re-
mg dnevno odjedanput ili podeljeno u dve ceptore i centralne i periferne, a odsustvo se-
doze; deca od 5-10 godina: 10-25 mg dnevno dacije se vezuje za spor prolazak kroz hema-
u jednoj ili podeljeno u dve doze. toencefalnu barijeru. Terfenadin ne izaziva
Upozorenje: Ne preporu~uje se deci do 2 go- efekte na CNS bilo da se primenjuje u maloj
dine. ili visokoj dozi. Poluvreme eliminacije terfen-
Registrovani lekovi: dina je 16-23h, a maks. plazma koncentracija
PHENERGAN drag., sir. - Galenika A.D., R. se dostiè za 1-2h posle pojedina~ne doze.
Srbija Metaboli{e se u jetri i izlu~uje urinom. Dobro
se resorbuje iz GIT-a i ima veliki afinitet vezi-
vanja za plazma albumine (97%).
R06AE Derivati piperazina Indikacije: Alergijski rinitis, urtikarija.
R06AE06 oksatomid (Oxatomide) Kontraindikacije: Preosetljivost na lek
DDD: O 60 mg Neèljena dejstva: Ventrikularna aritmija,
FarKl: ANTIHISTAMINIK (BLOKATOR H1 galaktoreja, eritem, sedacija, antimuskarinski
RECEPTORA) efekti.
Delovanje: antialergik koji blokira histamin- Interakcije: v. Poglavlje III.
ske H1 receptore u koì i sluzokoì i na taj Doziranje: Odrasli i deca preko 50 kg: 60 mg
na~in inhibi{e osloba|anje histamina i drugih dnevno do maks. 120 mg dnevno u jednoj
medijatora iz mastocita i bazofila. dozi ili podeljeno u dve doze.
Indikacije: Spre~avanje i le~enje alergijskih Upozorenje: Izbegavati sok od greipfruta jer
oboljenja kao {to su rinitis, hroni~na urtikari- moè inhibisati metabolizam terfenadina; u
ja, folikularni konjunktivitis. trudno}i kao i za vreme laktacije treba ga iz-
Kontraindikacije: Preosetljivost na lek. begavati.
Neèljena dejstva: Na po~etku le~enja moè
se javiti blaga pospanost.
Opasne aritmije mogu biti udruène sa pri-
menom terfenadina, naro~ito ako je visoka R
Interakcije: Alkohol poja~ava dejstvo. koncentracija terfenadina u plazmi.
Doziranje: Odrasli i deca teà od 35 kg: 2 pu-
ta na dan po 30 mg. Registrovani lekovi:
Predoziranje: Diskineti~ke neurolo{ke reak- BRONAL - Galenika A.D., R. Srbija
cije koje se le~e simptomatski. TEFEN - Srbolek d.d., R. Srbija
Upozorenje: Uti~e na psihofizi~ke sposobno-
sti; ne preporu~uje se primena za vreme lak-
tacije.
534 specijalni deo
Delovanje: Poseduje specifi~no antihistamin-

Preporuke za primenu terfenadina uklju~uju: sko i antianafilakti~ko delovanje bez bronho-
• ne prekora~iti preporu~ene doze dilatatornog dejstva. Spre~ava napad bronhi-
• izbegavati primenu u o{te}enjima jetre jalne astme, smanjuje u~estalost i ja~inu na-
• izbegavati u hipokalijemiji ili disbalansu pada. Omogu}ava postepeno smanjivanje do-
drugih elektrolita ze kortikosteroida i bronhodilatatora.
• izbegavati istovremenu primenu sa lekovi- Indikacije: Dugotrajna profilaksa bronhijalne
ma koji produùju QT interval ili inhibi{u astme, alergijski bronhitis i astmati~ne tego-
metabolizam terfenadina be kod vazomotornog rinitisa.
• izbegavati istovremenu primenu sa lekovi- Kontraindikacije: Preosetljivost na lek.
ma koji mogu da uti~u na balans elektroli- Neèljena dejstva: Prvih dana le~enja moè
ta ili su potencijalno aritmogeni se javiti poja~anje apetita i pove}anje telesne
• prekinuti primenu u slu~aju sinkope ili pri mase kao i pospanost, blaga vrtoglavica i su-
znacima koji ukazuju na aritmiju. vo}a usta, {to obi~no spontano nestaje ve}
nekoliko dana posle po~etka terapije.
R06AX13 loratadin (Loratadine) Interakcije: v. Poglavlje III.
DDD: 0 10 mg Doziranje: Za spre~avanje napada bronhijal-
FarKl: ANTIHISTAMINIK (BLOKATOR H1 ne astme neophodno je koristiti lek nekoliko
RECEPTORA) nedelja. Odrasli: 2 puta na dan 1 mg u toku
jela. Po potrebi doza se moè pove}ati do 2
Delovanje: Loratadin je tricikli~ni antihista-
mg 2 puta dnevno. Deca: starija od 3 godine
minik dugotrajnog delovanja sa selektivnom
2 puta dnevno 1 mg, deca od 6 meseci do 3
antagonisti~kom aktivno{}u na periferne H1
godine 2 puta dnevno po 0,5 mg.
receptore.
Upozorenje: Ne preporu~uje se za le~enje
Indikacije: Terapija simptoma alergijskog ri-
akutnog napada astme. Ne treba koristiti al-
nitisa, olak{anje simptoma hroni~ne urtikari-
kohol za vreme le~enja ketotifenom.
je i ostalih alergijskih dermatolo{kih poreme-
}aja. Registrovani lekovi:
Kontraindikacije: Preosetljivost. GALITIFEN - Galenika A.D., R. Srbija
Neèljena dejstva: U preporu~enoj dnevnoj KETOTIFEN - Zdravlje, R. Srbija
dozi nema zna~ajno sedativno delovanje.
Naj~e{}e se javljaju umor, glavobolja, mu~ni- R06AX26 feksofenadin
na, gastritis i ponekad osip. Retko se javljaju (Fexofenadine)
alopecija, anafilaksa i promena funkcije jetre. DDD: O 0,12 g
Interakcije: Istovremena upotreba alkohola FarKl: ANTIHISTAMINIK
ne poja~ava dejstvo loratadina. Delovanje: Feksofenadin je aktivni metabolit
Doziranje: Odrasli i deca starija od 12 godina: terfenadina i spada u grupu antihistaminika
10 mg jedan put dnevno; deca od 2-12 godi- koji ne izazivaju sedaciju.
na telesne mase ve}e od 30 kg: 10 mg jedan Indikacije: Alergijski rinitis.
put dnevno, a telesne mase ispod 30 kg: 5 mg
jedan put dnevno. Kontraindikacije: v. terfenadin.
Predoziranje: Pospanost, tahikardija i glavo- Neèljena dejstva: v. terfenadin.
bolja; le~enje je simptomatsko. Izazvati po- Interakcije: v. Poglavlje III.
vra}anje i dati aktivni ugalj. Doziranje: Alergijski rinitis: 120 mg dnevno u
Upozorenje: Ne preporu~uje se u trudno}i, jednoj dozi ili podeljeno u dve doze. Urtikari-
za vreme dojenja i kod dece mla|e od 2 goja: 180 mg.
dine. Moè uticati na ko`ne testove. Upozorenje: v. terfenadin.
CLARITINE - Schering Plough Central East TELFAST - Aventis Pharma
R AG, [vajcarska
FLONIDAN - LEK DD, Slovenija
LORADIN - Srbolek d.d., R. Srbija
R06AX27 desloratadin
(Desloratadine)
LORANO – Hexal AG, Nema~ka
DDD: O 5 mg
LORATADIN - Jugoremedija, R. Srbija
LORATADIN - Zdravlje, R. Srbija Registrovani lekovi:
PRESSING - Hemofarm koncern, R. Srbija AERIUS - Schering Plough Central East AG,
[vajcarska
R06AX17 ketotifen (Ketotifen)
DDD: O 2 mg
FarKl: ANTIASTMATIK (ALERGOPROFILAK-
TIK)
R07AA.. poraktant alfa

R07 OSTALI PROIZVODI ZA
LEÊNJE BOLESTI
RESPIRATORNOG
FarKl: PLU]NI SURFAKTANT
CUROSURF - Chiesi Pharmaceutici, Italija
SISTEMA
R07A Ostali proizvodi za le~enje R07AB Stimulatori disanja
bolesti respiratornog R07AB07 almitrin (Almitrine)
sistema DDD: O 0,1 g
R07AA Plu}ni surfaktanti FarKl: RESPIRATORNI STIMULATOR
R07AA01 kolfosceril palmitat Delovanje: Almitrin pobolj{ava respiraciju,
(Colfosceril palmitate) stimulacijom perifernih hemioreceptora u ka-
DDD: O 0,108 g (spej za inh.) rotidnom sinusu. Pove}ava parcijalni pritisak
kiseonika.
FarKl: PLU]NI SURFAKTANT
Indikacije: Respiratorna insuficijencija sa hi-
Delovanje: Sintetski surfaktant, koji deluje
poksemijom kod hroni~nog opstruktivnog
na smanjenje povr{inskog napona u plu}nim
bronhitisa.
alveolama i time ih {titi od ekspiracionog ko-
lapsa. Kontraindikacije: insuficijencija jetre, meha-
ni~ka opstrukcija respiratornih organa, trud-
Indikacije: Profilaksa i le~enje respiratornog
no}a i laktacija.
distres sindroma kod novoro|en~adi poro|aj-
ne mase 700 g ili ve}e, koja su podvrgnuta Neèljena dejstva: Retka su: moè se javiti
mehani~koj ventilaciji. glavobolja, urtikarija, dijareja, bol u grud-
nom ko{u, mu~nina i povra}anje. Kod duè
Kontraindikacije: Nisu poznate.
primene moè do}i do gubitka telesne mase
Neèljena dejstva: Pogor{anje krvavljenja iz ili pojave parestezija.
plu}a i za~epljenje trahealnog tubusa sekre-
tom.
Doziranje: Oralno: 50-100 mg/dan za vreme
obroka. Posle neprekidnog uzimanja leka to-
Doziranje: Kolfosceril treba dati odmah posle kom 3 meseca, treba napraviti pauzu od me-
ro|enja putem endotrahealne cevi prema po- sec dana i onda nastaviti le~enje slede}a dva
sebnom protokolu zavisno od teìne novoro- meseca.
|en~eta. Prva doza se primeni odmah posle
Upozorenje: Ako se jave parestezija ili gubi-
poro|aja, a druga i tre}a doza se daju posle
tak telesne mase ve}i od 3%, terapiju treba
12, odnosno 24 sata ako je novoro|en~e jo{
prekinuti.
intubirano. Jedna doza odgovara 67,5 mg
kolfoscerila na kilogram poro|ajne mase. Su-
spenzija za endotrahealnu primenu priprema R07AX Ostali proizvodi za le~enje
se sa 8 mL vode za injekcije. Po{to lek ne sa- bolesti respiratornog
drì konzervanse, suspenziju treba pripremiti
neposredno pre primene, a neupotrebljenu
sistema
koli~inu baciti. R07AX.. bakterijski antigeni
Upozorenje: Pobolj{anje funkcije plu}a posle Registrovani lekovi:
primene kolfoscerila dovodi do pobolj{anja TORAL - Institut za imunologiju i virusologi-
arterijske oksigenacije i moè zahtevati sma- ju "Torlak", R. Srbija
njenje koncentracije inspiracionog kiseoni-
ka.
R
536 specijalni deo
R
537
S
2.14 SENZORNI ORGANI
538 specijalni deo
S SENZORNI ORGANI (LEKOVI KOJI DELUJU NA OKO I UHO)

S01 LEKOVI KOJI DELUJU NA OKO
S01A antiinfektivi
S01AA antibiotici
S01AB sulfonamidi
S01AD antivirusni lekovi
S01AX ostali antiinfektivi
S01B antiinflamatorni lekovi
S01BA kortikosteroidi, monokomponentni
S01BB kortikosteroidi i midrijatici u kombinaciji
S01BC nesteroidni antiinflamatorni lekovi
S01C antiinflamatorni lekovi i antiinfektivi u kombinaciji
S01CA kortikosteroidi i antiinfektivi u kombinaciji
S01CB kortikosteroidi/antiinfektivi/midrijatici u kombinaciji
S01CC nesteroidni antiinflamatorni lekovi i antiinfektivi u kombinaciji
S01E lekovi u terapiji glaukoma i miotici
S01EA adrenomimetici u terapiji glaukoma
S01EB parasimpatomimetici
S01EC inhibitori karboanhidraze
S01ED beta-adrenergi~ki blokatori
S01EE analozi prostaglandina
S01EX ostali preparati u terapiji glaukoma
S01F midrijatici i cikloplegici
S01FA antiholinergici
S01FB adrenomimetici, isklju~uju}i preparate u terapiji glaukoma
S01G dekongestivi i antialergici
S01GA adrenomimetici koji se koriste kao dekongestivi
S01GX ostali antialergici
S01H lokalni anestetici
S01HA lokalni anestetici
S01J dijagnostici u oftalmologiji
S01JA dijagnostici koji menjaju boju
S01JX ostali oftalmolo{ki dijagnostici
S01K hirur{ka pomo}na sredstva
S01KA viskozno-elasti~ne supstance
S01KX ostala hirur{ka pomo}na sredstva
S01X ostali lekovi u oftalmologiji
S01XA ostali lekovi u oftalmologiji
S02 LEKOVI ZA UHO (OTOLOGICI)
S02A antiinfektivi
S02AA antiinfektivi
S02B kortikosteroidi
S02BA kortikosteroidi
S02C kortikosteroidi i antiinfektivi u kombinaciji
S02D ostali lekovi za uho
S02DA analgetici i anestetici
S02DC indiferentni preparati
S03 LEKOVI KOJI DELUJU NA OKO I UHO
S S03A
S03AA
S03B
antiinfektivi
antiinfektivi
kortikosteroidi
S03BA kortikosteroidi
S03C kortikosteroidi i antiinfektivi u kombinaciji
S03D ostali preparati koji deluju na oko i uho
S senzorni organi (lekovi koji deluju na oko i uho 539
S SENZORNI ORGANI (LEKOVI KOJI DELUJU NA OKO I UHO)
Kontraindikacije: Preosetljivost na hloramfe-
S01 LEKOVI KOJI DELUJU

NA OKO
nikol. Videti poglavlje J.
Neèljena dejstva: Primena masti za o~i mo-
è dovesti do ose}aja svraba, pe~enja i bocka-
nja.
Opis: Lekovi koji deluju na oko i uho pripa-
Doziranje: Malu koli~inu masti naneti na po-
daju razli~itim hemijskim strukturama, {to je
suvra}eni donji o~ni kapak (u konjunktivalnu
u skladu sa raznovrsnim etiolo{kim faktori-
kesu) svaka 3 sata tokom prvih 48 sati tera-
ma koji dovode do oboljenja ovih organa. To
pije. Posle toga, interval izme|u doza pove-
su preparati koji, uglavnom, deluju lokalno,
}ati. Terapiju produìti najmanje 48 sati po
mada se kod pojedinih ne moè isklju~iti si-
gubitku znakova infekcije.
stemsko delovanje. Ovo je potrebno poznava-
ti radi optimalne terapije ovih oboljenja, kao Upozorenje: Primena masti za o~i moè
i zbog mogu}e istovremene primene drugih usporiti zarastanje ulceracije ro`nja~e.
lekova koje je neophodno ordinirati zbog pri- Registrovani lekovi:
sutne akutne ili hroni~ne bolesti. HLORAMFENIKOL Alkaloid mast za o~i -
Ovi preparati obuhvataju medicinske proiz- Alkaloid A.D., Makedonija
vode koji se fabri~ki izra|uju (masti ili kapi CHLORAMPHENICOL mast za o~i - Galenika
za o~i ili u{i), ali i preparate koji se po poseb- A.D., R. Srbija
nim preskripcijama izra|uju prema dobro de- HLORAMKOL mast za o~i - Hemomont, C.
finisanim farmaceutskim formulacijama na- Gora
menjenim za magistralnu izradu u apoteci.
Ukoliko je ova druga situacija u pitanju, tre- S01AA03 neomicin (Neomycin)
ba imati u vidu da su tu potrebna posebna FarKl: OFTALMIK (ANTIBIOTIK)
upozorenja za korisnike vezana, pre svega, za
na~in primene (kapi ili masti) po otvaranju
pakovanja, kao i duìnu primene tako pripre- S01AA04 oksitetraciklin
mljenih farmaceutskih preparata. (Oxytetracycline)
FarKl: OFTALMIK (ANTIBIOTIK)
S01A Antiinfektivi
Opis: Antibiotici u obliku kapi ili masti za o~i S01AA09 tetraciklin (Tetracycline)
su efikasni u le~enju infekcija prednjeg seg- FarKl: OFTALMIK (ANTIBIOTIK)
menta oka (npr. konjunktivitis, keratitis, ke-
ratokonjunktivitis, ulkus ro`nja~e, blefaritis, S01AA11 gentamicin (Gentamicin)
blefarokonjunktivitis i dr.) koje su prouzroko- FarKl: OFTALMIK (ANTIBIOTIK-AMINOGLI-
vane osetljivim mikroorganizmima. Mogu se KOZID)
koristiti slede}i antibiotici: bacitracin, eritro- Delovanje: Aminoglikozidni antibiotik, sa
micin, fusidinska kiselina, gentamicin, hlo- baktericidnim dejstvom na gram-negativne i
ramfenikol, neomicin, polimiksin B sulfat, te- neke gram-pozitivne bakterije. Efikasan je i
traciklin, tobramicin, kao i vi{e preparata iz protiv, ina~e rezistentnih, E. coli, Klebsielle pne-
grupe fluorohinolona (ciprofloksacin, levo- umoniae, Proteusa, Aerobactera aerogenes, kao i
floksacin, norfloksacin i ofloksacin). protiv stafilokoka. Ne deluje na virusne i glji-
vi~ne infekcije.
S01AA Antibiotici Indikacije: Konjunktivitis, blefaritis, keratitis,
S01AA01 hloramfenikol keratokunjunktivitis, blefarokonjunktivitis,
ulkus ro`nja~e, postoperativna profilaksa
(Chloramphenicol) bakterijsakih infekcija.
Kontraindikacije: Alergija na aminoglikozid-
Delovanje: Hloramfenikol je antibiotik {iro- ne antibiotike, virusne i gljivi~ne infekcije
kog spektra, deluje na veliki broj gram-pozi-
tivnih i gram-negativnih bakterija, spirohete,
rikecije, hlamidije i mikoplazme.
oka.
Neèljena dejstva: Prolazne iritacije u vidu
crvenila, pe~enja, svraba i bockanja u oku ne
S
Indikacije: Infekcije prednjeg segmenta oka zahtevaju prekid terapije. Razvoj alergijske
izazvane bakterijama osetljivim na hloramfe- senzibilacije (jako crvenilo konjunktive i otok
nikol, kada drugi antibiotici nemaju dejstva kapaka) iziskuje hitan prekid terapije.
ili su kontraindikovani.
Doziranje: Svaka 4 sata po 1-2 kapi ukapati u
konjunktivalnu kesu. Mast se nanosi na ko-
540 specijalni deo
njuktivu 2-4 puta dnevno i uve~e pre spava- Registrovani lekovi:

nja. ENBECIN mast za o~i - Galenika A.D., R.
Upozorenje: Dugotrajna primena kapi i masti Srbija
moè dovesti do razvoja oportunisti~kih glji-
vi~nih infekcija u prednjem segmentu oka. U S01AB Sulfonamidi
trudno}i je dozvoljena primena uz oprez. Te-
rapija infekcija spolja{njeg u{nog kanala do-
S01AB02 sulfafurazol
zvoljena je samo kod intaktne bubne opne (Sulfafurazole)
(mogu}e o{te}enje sluha, pa je neophodna FarKl: OFTALMIK (SULFONAMID)
prethodna konsultacija sa lekarom).
Registrovani lekovi: S01AD Antivirusni lekovi
GENTOKULIN kapi za o~i - Hemomont, C. S01AD03 aciklovir (Aciclovir)
Gora FarKl: OFTALMIK (ANTIVIROTIK)
Delovanje: Aciklovir je sintetski antivirotik.
S01AA12 tobramicin (Tobramycin) Deluje na Herpes simplex virus I i II i Varicella zo-
FarKl: OFTALMIK (ANTIBIOTIK-AMINIGLI- ster virus, na taj na~in {to ometa sintezu viru-
KOZID) sne DNK i replikaciju virusa. Lokalno prime-
Opis: kapi i mast za o~i njen na oko, u obliku 3% masti, aciklovir pro-
Delovanje: Aminoglikozidni antibiotik koji dire u o~nu vodicu i strukture oka u terapij-
deluje baktericidno putem ireverzibilne inhi- ski efikasnim koncentracijama.
bicije sinteze proteina u mikroorganizmima. Indikacije: Keratitis i iritis izazvani virusom
Antibakterijski spektar obuhvata: stafilokoke, Herpes simplex tip I i II.
streptokoke, Pseudomonas aeruginosa, Esche- Kontraindikacije: Preosetljivost na aciklovir.
richia coli, Klebsiella pneumoniae, Proteus mirabi- Neèljena dejstva: Peckanje na mestu aplika-
lis (indol "+" i "-"), Haemophylus influenzae i H. cije, prolazno zamu}enje vida, konjunktivitis,
aegyptius, neke sojeve Moraxella. Tobramicin blefarokonjunktivitis.
je aktivniji od gentamicina protiv Pseudomo-
nas-a. Registrovani lekovi:
ZOVIRAX mast za o~i - GlaxoSmithKline
Indikacije: Le~enje spolja{njih infekcija oka
Export Ltd., V. Britanija
izazvanih bakterijama osetljivim na tobrami-
cin. Kad god je mogu}e, preporu~uje se bak-
teriolo{ka kontrola. S01AD05 interferon alfa - n1 (Inter-
Kontraindikacije: Preosetljivost na sastojke, feron alfa - n1)
trudno}a. FarKl: OFTALMIK (ANTIVIROTIK)
Neèljena dejstva: Svrab i otok kapaka (u
3% le~enih tobramicinom).
S01AX Ostali antiinfektivi
Doziranje: Kod lak{ih i srednjih infekcija uka-
pati jednu ili dve kapi u obolelo oko (o~i) S01AX11 ofloksacin (Ofloxacin)
svaka 4 sata. Kod te{kih infekcija ukapavati FarKl: OFTALMIK
po 2 kapi u oko (o~i) svakog sata. Kad nastu- Registrovani lekovi:
pi pobolj{anje, treba smanjiti na jednu kap i FLOXAL mast i kapi za o~i - Dr Gerhard
vreme izme|u ukapavanja treba prorediti. Mann, Chem.-pharm. Fabrik GmbH,
Kod lak{ih i srednjih infekcija, mast se nano- Nema~ka
si u duìni 1,5 cm u obolelo oko (o~i) 2-3 pu- UNIFLOX kapi za o~i - Unimed Pharma,
ta na dan. Kod te{kih infekcija naneti 1,5 cm Slova~ka Republika
masti u obolelo oko (o~i) svaka 3-4 sata do
pobolj{anja simptoma. S01AX13 ciprofloksacin
Upozorenje: Oprez je potreban kod primene (Ciprofloxacin)
u osoba koje nose meka kontaktna so~iva.
FarKl: OFTALMIK
TOBREX kapi i mast za o~i - Alcon Couvreur
CITERAL kapi za o~i - Alkaloid A.D., Make-
S.A., Belgija
donija
S S01AA13 fusidinska kiselina

(Fusidic acid)
MAROCEN kapi za o~i - Hemomont, C. Gora
S01AX18 povidon jod

FarKl: OFTALMIK (ANTIINFEKTIV) (Povidone-iodine)
S01AA30 bacitracin, neomicin
(Bacitracin, neomycin)
S01B Antiinflamatorni lekovi vati od kontakta sa koòm, prstima i predme-

tima da se izbegne kontaminacija.
S01BA Kortikosteroidi,
monokomponentni Registrovani lekovi:
Opis: Lokalna aplikacija kortikosteroida u ob- DEXAGEL gel za o~i – Dr Gerhard Mann
liku kapi ili masti za o~i namenjena je le~enju Chem-Pharm Fabrik GmbH, Nema~ka
odre|enih inflamatornih oboljenja prednjeg MAXIDEX kapi i mast za o~i - Alcon, Belgija
segmenta oka kod kojih se postiè pozitivan DexaEDO kapi za o~i - Dr Gerhard Mann
terapijski odgovor na kortikosteroide (npr. Chem-Pharm Fabrik GmbH, Nema~ka
alergijski konjunktivitis, superficijalni kerati-
tis, iritis, ciklitis, anteriorni uveitis i dr). Po- S01BA02 hidrokortizon (kortizol)
red toga, koriste se i u le~enju kornealnih po- (Hydrocortisone)
vreda nastalih delovanjem hemijskih i ter- FarKl: OFTALMIK, GLUKOKORTIKOID
mi~kih agenasa, jonizuju}eg zra~enja kao i Delovanje: Primenjen lokalno, deluje antiin-
penetracijom stranih tela. U oftalmolo{koj flamatorno i antialergijski.
praksi mogu se koristiti: deksametazon, fluo- Indikacije: Akutni i hroni~ni konjunktivitis,
rometolon, loteprednol etabonat, medrison, inflamatorna oboljenja konjunktive, episkle-
prednizolon i dr. Tokom njihove primene po- ritis, hroni~ni prednji uveitis, traume ro`nja-
trebno je imati u vidu da duga primena moè do- ~e izazvane hemijskim agensima, zra~enjem
vesti do pojave "steroidnog glaukoma". kao i termi~ka i mehani~ka o{te}enja (pene-
trantne povrede).
S01BA01 deksametazon Kontraindikacije: Preosetljivost na neku od
(Dexamethasone) komponenti, ulceracija u zarastanju (ulkus
FarKl: OFTALMIK (GLUKOKORTIKOID) serpens ro`nja~e), akutni superficijalni her-
Delovanje: Deksametazon je sintetski korti- pes simpleks oka, gljivi~na i virusna oboljenja
kosteroid sa sna`nim antiinflamatornim i an- ro`nja~e i ve`nja~e i tuberkoloza oka.
tialergijskim dejstvom. Neèljena dejstva: Preosetljivost na neku od
Indikacije: Inflamatorne, iritativne i alergij- komponenti leka. Kod duè primene moè se
ske reakcije oka i spolja{njeg u{nog kanala, javiti kortikosteroidni glaukom.
konjunktivitis, keratitis, keratokonjunktivitis, Interakcije: v. Poglavlje III.
iritis, iridociklitis, blefaritis, povrede ro`nja~e Doziranje: Primenjuje se lokalno svaka 3-4
usled opekotina, stranih tela, hemijskih i ra- sata tako {to se malo masti stavlja na posu-
dijacionih agenasa, ekcemi, seboroi~ni der- vra}eni donji o~ni kapak.
matitis. Upozorenje: Potreban je oprez kod pacijena-
Kontraindikacije: Preosetljivost na bilo koju ta sa dijabetes melitusom, tuberkolozom i
komponentu leka, virusne infekcije korneje i kod pacijenata sa virusnim infekcijama koè
konjunktive (vari~ele, vakcinija), infekcije u okolini mesta nano{enja leka. Terapiju tre-
mikobakterijama, purulentne infekcije, glji- ba prekinuti ukoliko se jave prvi znaci nepod-
vi~ne infekcije, glaukom; perforacija bubne no{ljivosti na mestu primene leka.
opne.
Neèljena dejstva: Lokalni nadraàj, crveni- HYDROCORTISON mast za o~i i koù - Gale-
lo, peckanje, svrab, usporenje zarastanja ra- nika A.D., R. Srbija
ne, pove}anje intraokularnog pritiska ako se
preparat primenjuje duè od dve nedelje, mi-
drijaza, retko subkapsularna posteriorna ka- S01BA04 prednizolon
tarakta. (Prednisolone)
Interakcije: v. Poglavlje III. FarKl: OFTALMIK, GLUKOKORTIKOID
Doziranje: Oko: 1-2 kapi u obolelo oko svaka Opis: Kapi i mast za o~i.
2-4 ~asa, zavisno od teìne zapaljenske reak- Delovanje: Prednizolon deluje antiinflama-
cije. Uho: 2-5 kapi (odrasli), odnosno 1-2 ka- torno i otklanja znakove i simptome zapalje-
pi (deca) ukapati u u{ni kanal 2 puta na dan nja prednjeg segmenta oka: crvenilo, otok,
tokom 6-10 dana. suzenje, svrab, bol i dr. Ne prodire u dublje
Upozorenje: Ukoliko nema komplikacija, lek segmente oka.
ne treba primenjivati posle va|enja stranog Indikacije: Zapaljenja prednjeg segmenta oka
tela iz oka. Kod primene leka u oko duè od
10 dana, treba povremeno kontrolisati intra-
bez prisustva infekcije: blefaritis, konjunkti-
vitis, keratitis, keratokonjunktivitis, uveitis. S
okularni pritisak. Kod primene kapi u uho ne Kontraindikacije: Infekcije oka izazvane vi-
treba zapu{iti u{ni kanal. Za vreme trudno}e rusima: herpes simpleks, vari~ele, vakcinije i
i laktacije ne preporu~uje se primena prepa- druge. Akutne purulentne infekcije prednjeg
rata. Nema dovoljno podataka o primeni pre- segmenta oka, gljivi~ne infekcije i tuberkolo-
parata u dece u oftalmologiji. Vrh bo~ice ~u- za oka.
542 specijalni deo
Neèljena dejstva: Bockanje i peckanje, mi- S01CA01 deksametazon, neomicin

drijaza i alergijski konjunktivitis. Primena (Dexamethasone,
duà od 2-3 nedelje moè prouzrokovati po- neomycin)
ve}anje intraokularnog pritiska i glaukoma. FarKl: OFTALMIK, GLUKOKORTIKOID, AN-
Interakcije: v. Poglavlje III. TIBIOTIK
Doziranje: Kapi: u po~etku se ukapa po 1-2 Delovanje: Kombinovani preparat, koji sadr-
kapi svakog sata u toku dana, a svaka 2 sata ì kortikosteroid i antiinfektiv, ima sna`no
tokom no}i; kad nastane pobolj{anje, lek se antiinflamatorno i antialergijsko dejstvo.
moè ukapavati svaka 4 sata. Deksametazon je sintetski kortikosteroid sa
Mast: U po~etku 3-4 puta dnevno, a kasnije sna`nim antiinflamatornim i antialergijskim
1-3 puta dnevno. Kad le~enje traje duè od dejstvom. Neomicin je aminoglikozidni anti-
10 dana, treba kontrolisati intraokularni pri- biotik, koji deluje baktericidno inhibicijom
tisak zbog opasnosti od glaukoma. sinteze proteina u bakterijama. Antibakterij-
Upozorenje: Smanjuje imuni odgovor na inski spektar neomicina obuhvata gram-nega-
fekciju, {to moè biti opasno ako pored zapa- tivne bakterije (E. coli, A. aerogenes, Klebsiellae,
ljenja postoji i infekcija, usporava epitelizaci- Proteus vulgaris, Haemophyllus i dr.) i gram-po-
ju posle povrede oka, pove}ava intraokularni zitivne bakterije.
pritisak, pa je obavezna kontrola ako le~enje Indikacije: Keratitis, konjunktivitis, iritis, ble-
traje duè od 10 dana. Preparat treba za{titi- faritis, povrede ro`nja~e, bolesti spolja{njeg
ti od svetlosti i ~uvati na hladnom mestu. uha.
Registrovani lekovi: Kontraindikacije: Glaukom, nedijagnostiko-
OFTALMOL - Hemomont, C. Gora vana stanja oboljenja oka i uha.
Doziranje: Nekoliko puta dnevno, nekoliko
S01BA07 fluorometolon kapi na obolelo mesto.
(Fluorometholone) Upozorenje: Kod o{te}ene bubne opne, pro-
FarKl: OFTALMIK, GLUKOKORTIKOID diranje neomicina u unutra{njost uha moè
izazvati o{te}enje sluha (gluvo}a) i/ili ravno-
teè.
S01BC Nesteroidni Registrovani lekovi:
antiinflamatorni lekovi NEODEKSACIN kapi za o~i - Hemomont, C.
S01BC01 indometacin Gora
INDOCOLLYRE kapi za o~i – Laboratorie S01CA01 deksametazon, tobramicin
Chauvin S.A., Francuska (Dexamethasone,
tobramycin)
S01BC03 diklofenak (Diclofenac) FarKl: OFTALMIK (GLUKOKORTIKOID, AN-
FarKl: OFTALMIK TIBIOTIK)
Registrovani lekovi: Delovanje: Deksametazon je glikokortikoid
NACLOF kapi za o~i - Novartis Pharma A.G., koji primenjen lokalno, poseduje antiinfla-
[vajcarska matorno i antialergijsko dejstvo, dok tobra-
UNICLOPHEN kapi za o~i - Unimed Pharma, micin kao aminoglikozidni antibiotik efika-
Slova~ka Republika sno suzbija infekcije oka ~iji uzro~nici su St.
aureus i P. aeruginosa.
Indikacije: inflamatorne reakcije oka koje su
S01C Antiinflamatorni lekovi i udruène sa infekcijom, upale ve`nja~e i su-
antiinfektivi u kombinaciji dovnja~e, povrede ro`nja~e, alergijske reakci-
S01CA Kortikosteroidi i je i pre odredjenih operativnih zahvata.
antiinfektivi u kombinaciji Kontrandikacije: glaukom, preosetljivost na
sastojke leka, tuberkuloza oka, virusne, glji-
S01CA01 deksametazon,
vi~ne i bakterijske infekcije oka, sveè ulcera-
gentamicin cije i rane.
Registrovani lekovi: Neèljena dejstva: lokalni nadraàj oka, sup-
DEXAMYTREX mast i kapi za o~i – Dr
S Gerhard Mann Chem-Pharm Fabrik GmbH,
Nema~ka
kapsularna katarakta, pove}anje okularnog
pritiska, mogu}a je glavobolja i rinitis.
Doziranje: obi~no 1-2 kapi na svaka dva sata
u toku prvog dana terapije, a zatim 1-2 kapi
na 6 sati; ukoliko se koristi mast, treba apli-
kovati 4 puta dnevno, mogu}a je kombinova-
na primena.
Upozorenje: Voditi ra~una da je mogu}e da U tom smislu postoje obja{njenja o nastanku

se ispolji perzistentna gljivi~na infekcija ro- glaukoma kao posledici poreme}aja u otica-
`nja~e, glaukom, (glukokortikoid). Ne apli- nju endookularne te~nosti (retenciona teori-
kovati tokom no{enja kontaktnih so~iva. ja) koja se u normalnim okolnostima resor-
buje kroz odvodne puteve oka. Hipersekreci-
ona teorija obja{njava ispoljavanje glaukoma
TOBRADEX mast i kapi za o~i - Alcon, Belg.
kao posledicu poja~ane sekrecije komorne
te~nosti. Osim toga, postoje obja{njenja koja
S01CA03 bacitracin, hidrokortizon dovode u vezu nastanak glaukoma sa hemij-
(kortizol) (Bacitracin, skim promenama krvi ili promenama u vege-
hydrocortisone) tativnom nervnom sistemu koje su vezane za
FarKl: OFTALMIK (ANTIBIOTIK, GLUKO- disbalans endokrine sekrecije.
KORTIKOID) Nakon pronalaska i uvo|enja oftalmoskopa u
Registrovani lekovi: istraìvanje oboljenja oka, izvanredno brzo
CORTICIN mast za o~i - Galenika A.D., R. se po~ela razvijati moderna nauka o glauko-
Srbija mu koja obja{njava niz podataka o klini~koj
slici glaukoma i omogu}ava pravovremeno
reagovanje. Osim toga, ima dokaza da u na-
S01CA04 fluokortolon, stanku nekih formi glaukoma igraju ulogu i
hloramfenikol genetski faktori.
(Fluocortolone, Glaukom je bolest koja se karakteri{e pove-
chloramphenicol) }anim intraokularnim pritiskom i moè dove-
FarKl: OFTALMIK (GLUKOKORTIKOID, AN- sti do slepila. U prakti~no svim slu~ajevima
TIBIOTIK) porast pritiska je posledica smanjenog otica-
nja o~ne vodice. Le~i se primenom kapi za o~i
S01CA08 metilprednizolon, koje sadrè beta-adrenergi~ke blokatore, za-
tim miotike ili adrenalin. Miotici obuhvataju
neomicin pilokarpin, fizostigmin i karbahol. Lokalno se
(methylprednisolone, aplikuju u oko gde dovode do mioze, olak{a-
neomycin) nog dreniranja prednje o~ne komore u [le-
FarKl: OFTALMIK (ANTIBIOTIK, GLUKO- mov kanal i sniènja intraokularnog pritiska.
KORTIKOID) U osnovi glaukom moè biti primarni kod ko-
ga se direktan uzrok, uglavnom, nalazi izvan
S01E Lekovi u terapiji glaukoma obolelog oka i sekundarni, gde je uzrok u
i miotici obolelom oku.
Opis: Glaukom (pove}ani intraokularni priti- Primarni glaukom moè se javiti u akutnoj
sak - o~na hipertenzija) je specifi~no obolje- formi ili odmah moè poprimiti sliku hroni~-
nje oka i predstavlja jednu od najteìh bolesti ne forme, mada i u toku hroni~nog glaukoma
oka. Podaci govore da ~ak 10-20% obolelih moè da se javi akutni napad.
od glaukoma doìvljava krajnje nepovoljan Sekundarni glaukom (Glaucoma secundari-
ishod - slepilo, koje je posledica ili nele~enog um) javlja se u slu~aju patolo{kog povi{enja
ili prekasno otkrivenog glaukoma. To govori IOP zbog razvoja patolo{kog procesa u oku
o zna~aju pravovremenog postavljanja dijag- koji je stvorio prepreku u oticanju intraoku-
noze i izbora adekvatne terapije. larne te~nosti sa klini~kom slikom akutnog ili
Poseban problem javlja se u slu~ajevima kada hroni~nog glaukoma.
bolesnik, pored antiglaukomske terapije, pri- Poseban problem predstavlja Glaucoma sim-
menjuje i neki drugi lek (za drugu indikaci- plex s obzirom na nepostojanje jasno uo~lji-
ju), a koji moè kao neèljeno dejstvo izazva- vih simptoma, bar u po~etku bolesti. Postepe-
ti pove}anje intraokularnog pritiska (IOP), a no opadanje o{trine vida moè ukazati na
time pogor{anje stanja ve} prisutnog glauko- razvoj oboljenja, ali ~esto visina IOP ne moè
ma ili provociranje ispoljavanja glaukoma, s biti pouzdan znak jer je IOP naj~e{}e malo ili
obzirom da je poznato da latentni glaukom nimalo povi{en. Stoga je od velike va`nosti
moè pre}i u manifestni tip pod uticajem ne- dobra dijagnostika i rano prepoznavanje bo-
kih lekova. lesti. U ne{to re|e forme glaukoma ubraja se
ETIOLOGIJA I PATOGENEZA
hidroftalmus. Apsolutni i degenerativni glau-
kom su najteè forme pra}ene slepilom.
Pri proceni stanja i patolo{kih zbivanja u gla-
S
Mada je glaukom oboljenje poznato jo{ iz
ukomskom oku, od naro~ite je va`nosti, po-
vremena starih Grka, jo{ uvek postoje dileme
red elektronskog mikroskopa, tzv. goniosko-
oko etiologije, s obzirom na niz provociraju-
pija, na osnovu koje se glaukom moè pode-
}ih faktora koji mogu biti uzrok nastanka
liti na onaj sa zatvorenim i sa otvorenim
oboljenja.
uglom. Veoma je va`na ta~na dijagnostika u
544 specijalni deo
cilju sprovo|enja racionalne terapije, poseb-

S01EA Adrenomimetici u terapiji
no sa gledi{ta istovremenog prisustva nekog
drugog oboljenja i pravilnog izbora multiple glaukoma
terapije. Ovo je posebno potrebno imati u vi- S01EA02 dipivefrin (dipivefrine)
du ako se zna da glaukom otvorenog ugla i DDD: LOK 0,2 mL
glaukom sa zatvorenim uglom ne reaguju FarKl: OFTALMIK (ANTIGLAUKOMIK, MIO-
jednako na odre|ene lekove. TIK)
KLINI^KA SLIKA S01EA05 brimonidin (Brimonidine)

Glaukom karakteri{e trijas simptoma: povi- DDD LOK 0,2 mL
{en intraokularni pritisak, ugnu}e papile (iz- FarmKl: OFTALMIK, ANTIGLAUKOMIK,
dubljenje) i paracentralni ispadi u vidnom ALFA2 SIMPATOMIMETIK)
polju.
Smatra se da je IOP do 2,8 kPa (21 mm Hg) Registrovani lekovi:
normalan, a sve ve}e vrednosti mogu se sma- ALPHAGAN - Allergan, Irska
trati o~nom hipertenzijom. Usled povi{enog
pritiska (koji uglavnom nema veze sa povi{e- S01EB Parasimpatomimetici
nim krvnim pritiskom), naro~ito ako je duè
vreme prisutan, na obolelom oku se javljaju
S01EB01 pilokarpin (Pilocarpine)
promene koje mogu ugroziti vid. Pove}ani DDD: LOK 0,4 mg; mast 40 mg;
IOP vr{i pritisak na sve strukture oka, a naro- 0,285 mg {tapi}
~ito o~ni nerv koji se postepeno i neprimetno FarKl: OFTALMIK (ANTIGLAUKOMIK, MIO-
ili naglo i bez prethodnih znakova, moè TIK)
o{tetiti ili potpuno uni{titi vid bolesnika. Registrovani lekovi:
U ve}em broju slu~ajeva, kod primarnog gla- MIOKARPIN - Hemomont, C. Gora
ukoma, mogu se javiti prodromalni simptomi
u smislu kratkih napada koji se ispoljavaju
kao glavobolja, pritisak u obolelom oku, me- S01EC Inhibitori karboanhidraze
{anje boja i opadanje vida. Napadi mogu tra- S01EC01 acetazolamid
jati nekoliko sati do nekoliko dana i smiriti se (Acetazolamide)
uz razvijanje slike akutnog ili hroni~nog gla- DDD: O P 0,75 g
ukoma. Napad akutnog glaukoma pra}en je
FarKl: DIURETIK (ANTIGLAUKOMIK)
te{kim simptomima na obolelom oku, a i op-
{ti simptomi mogu biti jako izraèni (glavo- Delovanje: Inhibi{u}i ugljenu anhidrazu u re-
bolja, temperatura sa ose}ajem groznice, nalnim tubulima, acetazolamid pove}ava di-
mu~nina sa povra}anjem), tako da bolesnici urezu uz gubitak bikarbonata i kalijuma. U
pokazuju dosta teàk op{ti izgled {to upu}u- oku smanjuje stvaranje o~ne vodice i smanju-
je na potrebu brzog reagovanja u cilju ubla- je intraokularni pritisak kod glaukoma, {to
àvanja tegoba i smirivanja procesa. Objek- nije povezano sa njegovim diureti~kim efek-
tivni simptom na obolelom oku ispoljava se u tom. U CNS smanjuju ekscesivna pra`njenja,
ja~e ili slabije izraènom edemu kapka sa hi- zbog ~ega se primenjuju u le~enju nekih for-
peremijom, osetljivost oka na bol je velika, a mi epilepsije, posebno onih koje su refraktor-
neobi~no tvrdo oko, na dodir, ukazuje na pone na druge antiepileptike.
ve}an IOP. Indikacije: Glaukom, epilepsija, profilaksa
Smirivanjem akutnog napada, oboljenje mo- akutne "visinske" bolesti.
è pre}i u hroni~ni inflamatorni glaukom ko- Kontraindikacije: Acidoza, hipokalijemija, te-
ji zahteva specifi~nu terapiju. {ka o{te}enja jetre i bubrega, insuficijencija
nadbubrega, prva tri meseca trudno}e.
LEÊNJE Neèljena dejstva: Parestezije, sanjivost i te-
{ka metaboli~ka acidoza, krvne diskrazije su
Terapija glaukoma podrazumeva medika-
retka pojava, uglavnom kod starijih; pareste-
mentozni tretman i operativne zahvate {to se
zije mogu biti udruène sa hipokalijemijom,
odre|uje na osnovu rezultata dobijenih siste-
koja se zapaà ve} posle prve dve nedelje te-
matskom obradom svakog konkretnog slu~a-
rapije; hipoglikemija se zapaà kod pacijena-
ja i postavljanjem ta~ne dijagnoze o formi
S glaukoma. Lekovi koji se koriste u terapiji
glaukoma pripadaju mioticima, adrenomime-
ta koji su na oralnim antidijabeticima; hipe-
ruricemija, supresija apetita i poreme}aj uku-
sa, nefropatija koja se manifestuje hematuri-
ticima, inhibitorima anhidraze, beta-adrener-
jom; dizurija, kristalurija, renalne kolike i re-
gi~kim blokatorima i osmotskim diureticima.
nalne lezije, reverzibilna renalna insuficijen-
Veoma je va`no koji }e se lek ordinirati za ko-
cija i prolazne miopatije; ove promene i{~e-
ju formu glaukoma.
zavaju sa smanjenjem doze ili prekidom tera-
pije.
Interakcije: v. Poglavlje III. Doziranje: Obi~no 1 kap u obolelo oko, tri

Doziranje: Odrasli: U le~enju glaukoma pri- puta dnevno; 1 kap na 12 sati uz β-adrener-
menjuje se u dozi od 250-1000 mg dnevno. gi~ki blokator.
Kao adjuvantna terapija u le~enju epilepsije Predoziranje: Ukoliko do|e do predoziranja,
doza iznosi 8-30 mg/kg dnevno, podeljeno u le~enje je simptomatsko. Mogu se o~ekivati
nekoliko pojedina~nih doza. U le~enju "visin- poreme}aji acido-baznog statusa (acidoza),
ske" bolesti preporu~uje se doza od 250 mg poreme}aj nivoa elektrolita, kao i poreme}a-
2-3 puta dnevno. ji CNS-a. Posebno se moraju kontrolisati kon-
Deca: Uobi~ajena oralna doza u le~enju epi- centracije elektrolita u serumu (naro~ito kali-
lepsije i glaukoma kod dece iznosi 8-30 juma) i pH krvi.
mg/kg dnevno ili 300-900 mg/m2 dnevno, Upozorenje: Ukoliko se pojave znaci preose-
podeljeno u pojedina~ne doze koje se daju tljivosti na lek, treba prekinuti sa terapijom.
svakih 6-8 ~asova. Dnevna doza ne bi trebalo Le~enje pacijenata sa akutnim glaukomom
da bude iznad 1000 mg. otvorenog ugla zahteva farmakoterapijsku
Upozorenje: Ne preporu~uje se dugotrajna primenu ve}eg broja lekova za sniàvanje po-
primena ovog leka kod hroni~nog glaukoma vi{enog intraokularnog pritiska. Oprez je po-
zatvorenog ugla, po{to moè da maskira potreban pri primeni u trudno}i i za vreme do-
gor{anje oboljenja. Opreznost je potrebna i jenja. Bezbednost i efikasnost leka kod dece
kod dijabetes melitusa, zbog rizika od hiper- mla|e od 16 godina nije ustanovljena.
glikemije, kao i kod bolesnika sa opstruktiv- Registrovani lekovi:
nim oboljenjem plu}a ili emfizemom, zbog ri- TRUSOPT - Merck Sharp & Dohme Idea
zika od acidoze. Pode{avanje doze je neop- (MSD), [vajcarska
hodno u renalnoj insuficijenciji.
S01EC04 brinzolamid
S01EC02 dihlorfenamid (Brinzolamide)
(Diclofenamide) DDD: LOK 0,2 mL
DDD: O 0,1g FarKl: OFTALMIK, ANTIGLAUKOMIK
FarKl: DIURETIK, ANTIGLAUKOMIK Delovanje: Kao selektivni inhibitor karboan-
hidraze tipa II, brinzolamid smanjuje produk-
S01EC03 dorzolamid (Dorzolamide) ciju o~ne vodice i dovodi do sniàvanja po-
DDD: LOK 0,3 mL ve}anog o~nog pritiska.
FarKl: OFTALMIK, ANTIGLAUKOMIK Indikacije: glaukom otvorenog ugla.
Delovanje: Inhibitor ugljene anhidraze sa lo- Kontrandikacije: preosetljivost na supstancu
kalnim dejstvom u oku. Po svom sastavu, sul- ili druge sastojke leka, hiperhloremi~ka aci-
fonamid, koji se upotrebljava lokalno, a ap- doza, insuficijencija bubrega.
sorbuje sistemski, tako da se isti sistemski ne- Neèljena dejstva: neposredno posle aplika-
èljeni efekti, vezani za sulfonamide, mogu cije leka moè do}i do prolaznog zamu}enja
javiti i pri njegovoj lokalnoj primeni. vida, peckanja ili ose}aja prisustva stranog
Indikacije: Glaukom otvorenog ugla. tela u oku kao i hiperemije, suvo}e, bola i se-
Kontraindikacije: Preosetljivost na bilo koju krecije. Osim toga moè se javiti poreme}aj
komponentu preparata, kao i na sulfonami- ukusa i glavobolja. Benzalkonijum (konzer-
de, teì stepen insuficijencije bubrega. Ne vans) moè izazvati ta~kastu ili toksi~nu ul-
sme se koristiti kod pacijenata koji nose me- cerativnu keratopatiju.
ka kontaktna so~iva. Neophodno je skinuti Doziranje: naj~es}e 2 puta dnevno ukapati
kontaktna so~iva pre stavljanja kapi u oko i po 1 kap u ve`nja~u oka.
ne stavljati ih u narednih 15 minuta. Upozorenje: Ne koristiti kod osoba mladjih od
Neèljena dejstva: Ose}aj àrenja, peckanja i 18 godina i tokom laktacije. Oprez pri prime-
svraba u o~ima, suzenje, glavobolja, konjunk- ni je potreban kod bolesnika sa insuficijenci-
tivitis, infekcije o~nih kapaka, nauzeja, irita- jom jetre, kod trudnica, dojilja. Ne primenji-
cija o~nih kapaka i op{ta slabost i zamor, iri- vati istovremeno sa drugim inhibitorima kar-
dociklitis, osip, urtikarije i svrab, vrtoglavica, boanhidraze i za vreme no{enja so~iva.
parestezija; lokalne oftalmolo{ke promene Registrovani lekovi:
(bol, crvenilo, ta~kasti epitelni keratitis, pro-
lazna miopatija i deskvamacija koè o~nih
kapaka), kontaktni dermatitis, iritacija grla.
AZOPT - Alcon Couvreur S.A., Belgija
S
Va`no je napomenuti da ose}aj àrenja, pec- S01ED Beta-adrenergi~ki blokatori
kanja, suzenja i prolazni i poreme}aj vida ne S01ED01 timolol (Timolol)
zahtevaju prestanak terapije. Sistemske aler- DDD: LOK 0,2 mL
gije zahtevaju prestanak primene preparata. FarKl: OFTALMIK, ANTIGLAUKOMIK, BETA-
ADRENERGI^KI BLOKATOR
546 specijalni deo
Opis: kapi za o~i cije. Ne izaziva miozu niti akomodacione

Delovanje: Neselektivni blokator beta-adre- spazme, pa ne izaziva smetnje vida kod oso-
nergi~kih receptora. Primenjen lokalno, sni- ba sa centralnim zamu}enjem so~iva. Dobro
àva kako povi{eni, tako i normalni intraoku- ga podnose osobe sa afakijom i one koje no-
larni pritisak; nema gotovo nikakav efekat na se kontaktna so~iva.
akomodaciju ili na veli~inu zenice, tako da ne Indikacije: Hroni~ni glaukom otvorenog ugla
uti~e na o{trinu vida i ne ispoljava lokalno (sa ili bez povi{enog intraokularnog priti-
anesteti~ko dejstvo. Terapijsko dejstvo timo- ska), uklju~uju}i i pacijente sa reaktivnim
lola se ispoljava ve} 20 minuta posle prime- oboljenjima disajnih puteva. Kod glaukoma
ne, a traje do 24 sata. zatvorenog ugla, primenjuje se zajedno sa
Indikacije: Hroni~ni glaukom otvorenog nekim miotikom, kako bi se suènjem pupile
ugla, glaukom zatvorenog ugla (samo u kom- prvo otvorio o~ni ugao i omogu}ilo oticanje
binaciji sa miotikom), sekundarni glaukom, o~ne vodice, po{to na ove procese betaksolol
sva stanja gde je potrebno sniziti povi{en in- ne deluje.
traokularni pritisak. Kontraindikacije: Preosetljivost na sastojke,
Kontraindikacije: Alergijske reakcije na timo- sinusna bradikardija ve}a nego kod AV bloka
lol, bronhijalna astma ili te{ke opstruktivne I stepena, kardiogeni {ok i manifestna sr~ana
bolesti plu}a, sinusna bradikardija, AV blok II insuficijencija.
ili III stepena, sr~ana insuficijencija. Neèljena dejstva: Kratkotrajan ose}aj boc-
Neèljena dejstva: Blaga iritacija oka, retko kanja ili peckanja, suzenje, svrab, anizokori-
lokalna alergijska reakcija. Sistemska resorp- ja, ta~kaste mrlje na ro`nja~i, keratitis i foto-
cija je izuzetno retka. fobija. Sistemske reakcije u vidu blage bradi-
Doziranje: Le~enje se, obi~no, zapo~inje kardije i hipotenzije, nesanice ili depresivne
0,25% rastvorom, jedna kap u oko, 1-2 puta neuroze su retke.
dnevno. U teìm slu~ajevima preporu~uje se Interakcije: v. Poglavlje III.
primena 0,5% rastvora. Doziranje: 1 kap dva puta dnevno u zahva}e-
Upozorenje: Opreznost pri primeni je potrebno oko, zadràti o~ne kapke zatvorenim 1-2
na kod starijih osoba, kod bolesnika sa tireo- minuta. Kontrola intraokularnog pritiska po-
toksikozom, hroni~nim bronhitisom ili emfi- trebna je ~e{}e u toku prvog meseca le~enja, a
zemom plu}a. Treba izbegavati kori{}enje u kasnije re|e.
trudno}i jer prolazi placentu, kao i kod doji- Registrovani lekovi:
lja. Ne preporu~uje se istovremena primena BETAKSOLOL kapi za o~i - Srbolek, R. Srbija
sa beta-adrenergi~kim blokatorima ili bloka- BETOPTIC S kapi za o~i - Alcon Couvreur
torima adrenergi~kog neurona i antagonisti- S.A., Belgija
ma kalcijuma.
Registrovani lekovi: S01ED51 timolol, latanoprost
GLAUMOL kapi za o~i - Galenika A.D., R. (Timolol, latanoprost)
Srbija FarKl: OFTALMIK, ANTIGLAUKOMIK, BETA-
TIMADREN kapi za o~i - Hemofarm koncern, ADRENERGI^KI BLOKATOR
R. Srbija
Opis: Timolol/Latanoprost kapi za o~i apliko-
TIMOLOL kapi za o~i - Alkaloid A.D.,
vane lokalno u oko dovode do sniàvanja in-
Makedonija
traokularnog pritiska, koje po~inje za 1h po-
TIMOPTIC kapi za o~i - Merck Sharp &
sle primene, maksimalno je u toku 6-8h i odr-
Dohme Idea (MSD), [vajcarska
àv se oko 24h.
UNITIMOLOL kapi za o~i - Unimed Pharma,
Slova~ka Republika Delovanje: Latanoprost je prostaglandin koji
pove}ava isticanje o~ne vodice uveoskleral-
nim putem i tako smanjuje intraokularni pri-
S01ED02 betaksolol (Betaxolol) tisak. Timolol je neselektivni beta-adrener-
DDD: LOK 0,2 mL gi~ki blokator koji smanjuje stvaranje o~ne
FarKl: OFTALMIK, ANTIGLAUKOMIK, BETA- vodice, {to ima za posledicu smanjenje intra-
ADRENERGI^KI BLOKATOR okularnog prtiska. Obe komponente prime-
Opis: kapi za o~i njene istovremeno imaju sinergisti~ki efekat
Delovanje: Betaksolol je lipofilni ß1-selektivna sniàvanje intraokularnog pritiska.
S ni adrenergi~ki blokator bez unutra{nje adre-

nomimetske aktivnosti i slabo izraènog lo-
kalno anesteti~kog delovanja. Smanjuje lu~e-
Indikacije: Bolesnici sa glaukomom otvore-
nog ugla kod kojih primena timolola nije iza-
zvala zadovoljavaju}i terapijski efekat.
nje o~ne vodice i time sniàva kako norma- Kontraindikacije: Hipersenzitivnost na sa-
lan, tako i povi{eni intraokularni pritisak i stojke leka, bronhijalna astma, sinusna bradi-
deluje direktno vazodilatatorno na intraoku- kardija, AV blok II i III stepena. Sigurnost le-
larne segmente o~nih arterija. Neznatno deka nije proverena u trudno}i.
luje na kardiovaskularne i respiratorne funk-
Neèljena dejstva: Pigmentacija duìce, tam- S01EE04 travoprost (Travoprost)

njenje i zadebljaje trepavica, hiperemija, kor- DDD: LOK 0,1 mL
nealni poreme}aji, konjunktivitis, blefaritis, FarKl: OFTALMIK ANALOG PROSTAGLAUDI-
bol u o~ima, glavoboja, ospa, diplopija, ma- NA
kularni edem, alergijske manifestacije, pore-
me}aj refrakcije. Posledice resorpicije timolo- Registrovani lekovi:
la su sistemska dejstva beta-adrenergi~kih TRAVATAN kapi za o~i - Alcon Couvreur
blokatora (hipotenzija, bradikardija, sr~ana S.A., Belgija
insuficijencija, no}ne more, bronhospazam,
smanjena osetljivost kornee). Obzirom na S01F Midrijatici i cikloplegici
primenjene doze ovi efekti su retki. Opis: Midrijazu i paralizu cilijarnog mi{i}a
Interakcije: Sistemski beta blokatori mogu da izazivaju antiholinergi~ki lekovi koji se me-
poja~aju efekat leka. Preporu~uje se izbega- |usobno razlikuju po ja~ini i duìni trajanja
vanje primene β2-adrenergi~ki blokatora i dejstva. Primenjuju se u dijagnosti~ke svrhe
dva prostaglandina. pri pregledu o~nog dna, za odre|ivanje re-
Doziranje: Jedna kap/dan u obolelo oko. frakcije kao i za imobilizaciju unutra{njih mi-
Upozorenje: Lek je potrebno ~uvati u friìde- {i}a oka kod iridociklitisa.
ru, otvorena bo~ica moè da se ~uva mesec
dana na temperaturi do 25°C, na tamnom
mestu. S01FA Antiholinergici
S01FA01 atropin (Atropine)
Registrovani lekovi: FarKl: MIDRIJATIK
XALACOM kapi za o~i - Pharmacia Enterpri-
ses S.A., Luksemburg Registrovani lekovi:
ATROPIN - Hemomont, C. Gora
S01ED51 timolol, dorzolamid
(Timolol, dorzolamide) S01FA04 ciklopentolat
FarKl: OFTALMIK, ANTIGLAUKOMIK, BETA- (Cyclopentolate)
ADRENERGI^KI BLOKATOR FarKl: MIDRIJATIK
COSOPT kapi za o~i - Merck Sharp & Dohme CIKLOPEN - Hemofarm koncern, R. Srbija
Idea (MSD), [vajcarska
S01FA05 homatropin
S01EE Analozi prostaglandina (Homatropine)
FarKl: OFTALMIK (MIDRIJATIK)
S01EE01 latanoprost (Latanoprost)
DDD: LOK 0,1 mL
FarKl: OFTALMIK S01G Dekongestivi i antialergici
Opis: kapi za oko S01GA Adrenomimetici koji se
Delovanje: Smanjuje intraokularni pritisak, koriste kao dekongestivi
pove}avaju}i isticanje o~ne vodice. Smanjiva- S01GA01 nafazolin (Naphazoline)
nje intraokularnog pritiska po~inje 2-3 sata
FarKl: OFTALMIK, VAZOKONSTRIKTOR
posle primene, maksimalno je posle 8-12 sa-
ti, a traje oko 24 sata. Delovanje: Stimuli{e prete`no α2 adrenergi~-
ke receptore u krvnim sudovima oka, deluje
Indikacije: sniènje povi{enog intraokular-
vazokonstriktorno, pa uklanja hiperemiju i
nog pritiska, a kod bolesnika sa glaukomom
edem konjunktive, simptome bola, peckanja,
otvorenog ugla i sa povi{enim intraokular-
svraba, pritiska, smanjuje suzenje.
nim pritiskom.
Indikacije: Hiperemija i/ili edem konjunktive
Kontraindikacije: Alergija na sastojke leka.
nastali usled alergijske reakcije, zapaljenja,
Neèljena dejstva: Blaga iritacija oka, ose}aj prisustva stranog tela u oku, kontaktnog so-
prisustva stranog tela, blaga konjunktivalna ~iva, povreda oka.
hiperemija, prolazne ta~kaste epitelijalne
Kontraindikacije: Preosetljivost na neki od
erozije, prete`no asimptomatske.
sastojaka, glaukom zatvorenog ugla (glauco-
Doziranje: jedna kap dnevno
Upozorenje: Kod primene moè do}i do poja-
~ane prebojenosti zenice.
ma angulare) i uro|eno anatomsko suènje
iridokornealnog ugla.
Neèljena dejstva: Reaktivna hiperemija i/ili
S
Registrovani lekovi: edem ("rebound" fenomen), nadraàj oka,
XALATAN kapi za o~i - Pharmacia Enterpri- peckanje, bol, umerena midrijaza, zamagljen
ses S.A., Luksemburg vid, keratitis, suzenje, pove}an intraokularni
pritisak. Ukoliko se proguta ve}a koli~ina ras-
tvora, moè se javiti o{amu}enost, glavobo-
548 specijalni deo
lja, nauzeja, znojenje, slabost, hipertenzija mla|e od 6 godina, moè se javiti depresija
i/ili hipotenzija, sr~ana aritmija i hiperglike- CNS-a sa komom, hipotenzijom i sniènjem
mija, mogu se javiti simptomi te{kog trovanja telesne temperature. Sli~ni simptomi mogu
kod male dece ako se popije sadràj bo~ice. se javiti kod odraslih ako progutaju ve}u za-
Doziranje: Ukapati 1-2 kapi u konjunktivalnu preminu rastvora ili usled prolaza rastvora
kesu svaka 3-4 ~asa, prema potrebi. kroz nazolakrimalni kanal, jer se tetrizolin
Upozorenje: Pri ukapavanju rastvora voditi dobro resorbuje iz digestivnog trakta.
ra~una da se vrhom bo~ice ne dodiruje oko ili Registrovani lekovi:
prsti, da ne bi do{lo do kontaminacije rastvo- MONTEVIZIN kapi za o~i - Hemomont, C.
ra. Ako se rastvor zamuti ili promeni boju, Gora
treba ga baciti. Ako nema pobolj{anja simp- VISINE kapi za o~i - Pfizer H.C.P. Corpora-
toma posle 48 sati od po~etka primene leka, tion, SAD
prekinuti sa terapijom. Ako se oseti mu~nina,
znojenje, o{amu}enost, pospanot, glavobolja,
sniènje telesne temperature i sl. treba se od-
S01GA51 nafazolin, borna kiselina
mah javiti lekaru. (Naphazoline, boric acid)
FarKl: OFTALMIK, VAZOKONSTRIKTOR
HEMOKULIN kapi za o~i - Hemomont, C. Registrovani lekovi:
Gora PROCULIN - Alkaloid A.D., Makedonija
S01GA02 tetrizolin (Tetryzoline) S01GX Ostali antialergici

FarKl: OFTALMIK, VAZOKONSTRIKTOR S01GX01 kromoglicinska kiselina
Delovanje: Lek koji stimuli{e prete`no alfa2- (kao natrijum
adrenergi~ke receptore u krvnim sudovima kromoglikat) (Cromoglicic
oka, deluje vazokonstriktorno, pa uklanja hi- acid)
peremiju i edem konjunktive i na taj na~in
FarKl: OFTALMIK, ANTIALERGIK
simptome bola, peckanja, svraba, pritiska i
smanjuje suzenje. Registrovani lekovi:
Indikacije: Hiperemija i/ili edem konjunktive NATRIJUM KROMOGLIKAT kapi za o~i –
izazvan raznim nespecifi~nim uzrocima (to- Unimed Pharma Ltd., Slova~ka Republika
nometrija, strano telo i njegovo uklanjanje, VIVIDRIN kapi za o~i - Dr Gerhard Mann
stavljanje i pode{avanje kontaktnih so~iva, Chem-Pharm Fabrik GmbH, Nema~ka
pra{ina, duvanski dim, smog, hladno}a, aler-
gija, plivanje, ~itanje, vo`nja, gledanje televi- S01GX06 emedastin (Emedastine)
zije). FarKl: OFTALMIK, ANTIHISTAMINIK
Kontraindikacije: Preosetljivost na lek, glau- Delovanje: Kao selektivni blokator histamin-
kom zatvorenog ugla. skih H1 receptora, emedastin ublaàva simp-
Neèljena dejstva: alergija (alergijski kon- tome alergijskog konjunktivitisa.
junktivitis), reaktivna hiperemija i/ili edem Indikacije: Alergijski konjunktivitis.
sluznice ("rebound" fenomen), nelagodnost Kontraindikacije: Preosetljivost na supstancu
pri ukapavanju (peckanje), bol u oku, umere- ili dodatne sastojke preparata.
na midrijaza, promena vida (zamagljen vid), Neèljena dejstva: su blaga, reverzibilna i
promena intraokularnog pritiska, suzenje, retko zahtevaju prekid terapije. Moè se javi-
punktatni keratitis. Neèljena dejstva, koja ti blago, prolazno peckanje, svrab, hiperemi-
mogu nastati pri predoziranju ili zadesnom ja, zamu}enje vida i suvo}a oka, ulcerativna
gutanju ve}e zapremine rastvora su: hiper- keratopatija koju moè izazvati benzalkoni-
tenzija, bradikardija, pospanost pra}ena zno- jum (prisutan u leku kao konzervans), a ret-
jenjem, hipotenzija, aritmije, hipotermija i ki su sistemski efekti kao {to su simptomi sli~-
koma (naro~ito kod odoj~adi i dece mla|e od ni gripu, glavobolja i rinitis.
6 godina).
Doziranje: Naj~es}e po 1 kap dva puta dnev-
Interakcije: Kod osoba koje uzimaju tricikli~- no u ve`nja~u oka
ne antidepresive, maprotilin i MAO-inhibito-
Predoziranje:
re, primena adrenomimetika moè izazvati
Upozorenje: Lek ne koristiti kod dece mla|e
S hipertenzivne krize.
Doziranje: Ukapati 1-2 kapi leka u konjunkti-
valnu kesu do 4 puta na dan.
od 3 godine, trudnica i dojilja, kod bolesnika
sa te{kim oste}enjem jetre i bubrega. Posebno
se nagla{ava da se ne koristi tokom no{enja
Upozorenje: Lek treba oprezno primenjivati kontaktnih so~iva, a ukoliko pri aplikaciji na-
kod osoba sa hipertireozom, kardiovaskular- stane prolazno zamu}enje vida, za to vreme
nim oboljenjima i dijabetesom, kao i kod ne upravljati vozilom i ma{inama. U slu~aju
onih koji imaju uro|eno anatomsko suènje pojave infiltracije ro`nja~e, odmah prekinuti
iridokornealnog ugla. Kod dece, i to naro~ito terapiju
Registrovani lekovi: HYPROMELOZA - P kapi za o~i - Unimed

EMADINE kapi za o~i - Alcon Couvreur S.A., Pharma, Slova~ka Republika
Belgija ISOPTO - TEARS kapi za o~i- Alcon Couvreur
S.A., Belgija
S01H Lokalni anestetici
S01X Ostali lekovi u
S01HA Lokalni anestetici oftalmologiji
S01HA02 oksibuprokain
FarKl: OFTALMIK, ANESTETIK LOKALNI S01XA Ostali lekovi u oftalmologiji
Registrovani lekovi: S01XA.. ekstrakt tele}e krvi
BENOXI kapi za o~i – Unimed Pharma, (deproteinizovani))
Slova~ka Republika FarKl: OFTALMIK, EPITELIZANT
Opis: Gel za o~i
S01HA03 tetrakain (Tetracaine) Delovanje: Smatra se da pove}ava energetski
FarKl: OFTALMIK, ANESTETIK metabolizam u }elijama, {to dovodi do pove-
}ane potro{nje kiseonika i pove}anog iskori-
Registrovani lekovi: {}avanja glukoze. Rezultat ovih efekata je po-
TETRAKAIN kapi za o~i - Hemomont, C. ve}ano metabolisanje ATP-a, {to omogu}ava
Gora bolje snabdevanje }elija energijom.
Indikacije: Povrede oka izazvane alkalijama
S01J Dijagnostici u ili solima, ulceracije na ro`nja~i razli~itog po-
oftalmologiji rekla (keratitis), pre i posle transplantacije
ro`nja~e, profilaksa i le~enje promena nasta-
S01JA Dijagnostici koji menjaju lih usled zra~enja, defekt na epitelu ro`nja~e
boju nastao usled no{enja kontaktnih so~iva, dis-
S01JA01 fluorescein (Fluorescein) trofi~ne promene vezivnog tkiva, opekotine.
FarKl: OFTALMIK, DIJAGNOSTIK Kontraindikacije: Nisu poznate.
Neèljena dejstva: Alergijske reakcije.
S01K Hirur{ka pomo}na Interakcije: Nisu poznate.
sredstva Doziranje: Gel za o~i primenjuje se direktno
iz tube u konjunktivalnu kesu obolelog oka, 1
S01KA Viskozno-elasti~ne kap preparata stavlja se u konjunktivalnu ke-
supstance su obolelog oka/dan. Trajanje terapije zavisi
S01KA02 hipromeloza od toka bolesti.
(Hypromellose) Registrovani lekovi:
FarKl: OFTALMIK, VE[TA^KE SUZE SOLCOSERYL gel za o~i - Alkaloid A.D.,
Opis: Ve{ta~ke suze, sterilne kapi za o~i Makedonija
Delovanje: Oblaè ro`nja~u prozirnim fil-
mom koji se na njoj dugo zadràva i olak{a- S01XA.. retinol, hipromeloza
va no{enje kontaktnih so~iva i ve{ta~kih o~i-
ju.
(Retinol, hypromellose)
Indikacije: Smanjeno stvaranje suza (suve Registrovani lekovi:
o~i), posebno u starosti kad suze nemaju od- SENSIVIT kapi za o~i - Unimed Pharma,
govaraju}i kvalitet; ublaàvanje tegoba veza- Slova~ka Republika
nih za keratokonjunctivitis sicca u sklopu
Sjögrenovog sindroma i Mikuliczevog sindro- S01XA.. azapentacen
ma, kao i kod distrofi~nih promena na ro- (Azapentacene)
`nja~i. FarKl: OFTALMIK, TERAPIJA KATARAKTE
Kontraindikacije: Preosetljivost na hiprome- Delovanje: Azapentacen je supstanca za koju
lozu. je pokazano da ima afinitet prema SH grupa-
Doziranje: U konjunktivalnu kesu se ukapava ma belan~evina so~iva, pove}ava aktivnost
1-2 kapi tri puta na dan. proteoliti~kih enzima o~ne vodice i moè
Upozorenje: Preparat se moè upotrebljavati usporiti razvoj katarakte.
najvi{e mesec dana posle otvaranja bo~ice.
Prilikom upotrebe ne dodirivati vrhom bo~ice
oko ni druge predmete da ne bi do{lo do one-
Indikacije: senilna, traumatska, kongenitalna
i sekundarna katarakta. S
Kontrandikacije: alergija na supstancu ili
~i{}enja preparata. druge sastojke preparata.
Registrovani lekovi: Neèljena dejstva: retko crvenilo konjunkti-
HEMODROPS kapi za o~i- Hemomont, C. ve i povecana sekrecija suza.
Gora Doziranje: 3-5 puta dnevno po 2 kapi u oko.
550 specijalni deo
Upozorenje: Promu}kati pre upotrebe i vrh Opis: Kapi za uho

bo~ice ne prinositi do oka. Delovanje: Deluje osmotskim putem, izvla~e-
Registrovani lekovi: }i zapaljenski eksudat koji se nakuplja u sred-
QUINAX kapi za o~i - Alcon Courvreur S.A., njem uhu {to se ogleda u brzom popu{tanju
Belgija bola i pritiska na bubnu opnu. Prednizolon
deluje antiinflamatorno i antieksudativno.
Tirotricin deluje bakteriostatski u niskim, a
S01XA12 dekspantenol baktericidno u visokim koncentracijama. Te-
(Dexpanthenol) trakain smanjuje bol.
Registrovani lekovi: Indikacije: Adjuvantna terapija kod zapalje-
CORNEREGEL gel za o~i – Dr Gerhard Mann nja srednjeg uha za suzbijanje bola i zapa-
Chem-Pharm Fabrik GmbH, Nema~ka ljenske reakcije u spolja{njem u{nom kanalu
koji prate zapaljenje srednjeg uha; kod bola i
S01XA20 karbomer (Carbomer) svraba u u{nom kanalu kod ekcema, razli~i-
Registrovani lekovi: tih dermatoza i nadraàja razli~ite etiologije.
VIDISIC gel za o~i – Dr Gerhard Mann Kontraindikacije: Perforacija bubne opne i
Chem-Pharm Fabrik GmbH, Nema~ka poznata preosetljivost na supstance u leku.
Neèljena dejstva: Nisu zabeleèna neèlje-
na dejstva.
Upozorenje: Terapiju treba prekinuti kod na-
S02 LEKOVI ZA UHO
(OTOLOGICI)
stanka nadraàja i pojave znakova preosetlji-
vosti na ovaj lek. Nikad ne treba da se prime-
njuje kao jedini lek, niti bez konsulatacije sa
Opis: Mnoge bolesti uha le~e se lekovima ko- lekarom ve} samo uz odgovaraju}u kauzalnu
ji se sistemski aplikuju, a bolesti u{ne {koljke terapiju.
lekovima koji odgovaraju dermatolo{kim Registrovani lekovi:
preparatima. Lekovi, koji se koriste za lokal- OTOL H kapi za u{i - Hemofarm, R. Srbija
nu terapiju uha, mogu da sadrè antibiotike
i/ili kortikosteroide, kao i anestetike. Zapa-
ljenje spolja{njeg u{nog kanala (otitis exter-
na) je naj~e{}a indikacija za primenu ovih
preparata. Problem moè biti oteàna aplika-
cija leka na relativno nepristupa~ne delove
koè kanala. Najdelotvorniji metod je aplika-
S03 LEKOVI KOJI DELUJU
NA OKO I UHO
cija {trajfne natopljene kapima za u{i (korti-
kosteroidnim i/ili antibiotskim). S03C Kortikosteroidi i antiinfek-
tivi u kombinaciji
S02A Antiinfektivi S03CA Kortikosteroidi i
S02AA Antiinfektivi antiinfektivi u kombinaciji
S02AA01 hloramfenikol S03CA01 deksametazon, neomicin
(Chloramphenicol) (Dexamethasone,
FarKl: OTOLOGIK, ANTIBIOTIK neomycin)
FarKl: KORTIKOSTEROID, ANTIBIOTIK
S02B Kortikosteroidi Registrovani lekovi:

DEXAMETHASON-NEOMYCIN kapi za o~i i
S02BA Kortikosteroidi u{i - Galenika A.D., R. Srbija
S02BA03 prednizolon DEXAMETHASON NEOMYCIN kapi za o~i i
(Prednisolone) u{i - Lek DD, Slovenija
(v. i S01BA04)
S02C Kortikosteroidi i S03CA04 hidrokortizon (kortizol),

antiinfektivi u kombinaciji oksitetraciklin
S S02CA Kortikosteroidi i
antiinfektivi u kombinaciji
(Hydrocortisone,
oxytetracycline)
FarKl: KORTIKOSTEROID, ANTIBIOTIK
S02CA01 tetrakain, prednizolon,
tirotricin (Tetracaine, GEOKORTON kapi za o~i i u{i - Pliva Hrvat-
prednisolone, tirotricin) ska d.o.o, Hrvatska
FarKl: OTOLOGIK KOMB.
551
V
2.15 OSTALO
552 specijalni deo
V OSTALO
V01 ALERGENI
V01A alergeni
V01AA ekstrakti alergena
V03 SVI OSTALI TERAPIJSKI PROIZVODI
V03A svi ostali terapijski proizvodi
V03AB antidoti
V03AC heliraju}a sredstva za gvo`|e
V03AE lekovi u terapiji hiperkalijemije i hiperfosfatemije
V03AF lekovi za detoksikaciju u terapiji antineoplasticima
V03AG lekovi u terapiji hiperkalcijemije
V03AH lekovi u terapiji hipoglikemije
V03AK tkivni adhezivi
V03AM lekovi za embolizaciju
V03AN medicinski gasovi
V03AX ostali terapijski proizvodi
V03AZ nervni depresori
V04 DIJAGNOSTI^KA SREDSTVA
V04B testovi za urin
V04C ostala dijagnosti~ka sredstva
V04CA testovi za dijabetes
V04CB testovi za apsorpciju masti
V04CC testovi za prohodnost ù~nih kanala
V04CD testovi za pituitarnu funkciju
V04CE testovi za funkcionalni kapacitet jetre
V04CF testovi za dijagnostiku tuberkuloze
V04CG testovi za gastri~nu sekreciju
V04CH testovi za funkciju bubrega
V04CJ testovi za funkciju {titaste `lezde
V04CK testovi za funkciju pankreasa
V04CL testovi kod alergijskih oboljenja
V04CM testovi kod poreme}aja fertiliteta
V04CX ostala dijagnosti~ka sredstva
V06 OP[TI NUTRIJENSI
V06A dijetetski preparati za tretman gojaznosti
V06AA niskokalori~ni preparati
V06B proteinski dodaci
V06C preparati za decu
V06CA hrana bez fenilalanina
V06D ostali nutrijensi
V06DA ugljeni hidrati, proteini, minerali i vitamini, kombinacije
V06DB masti, ugljeni hidrati, proteini, minerali, vitamini, kombinacije
V06DC ugljeni hidrati
V06DD aminokiseline, uklju~uju}i kombinacije sa polipeptidima
V06DE aminokiseline, ugljeni hidrati, minerali, vitamini, kombinacije
V06DF supstituensi mleka
V06DX ostale kombinacije nutrijenasa
V07 SVI OSTALI NETERAPIJSKI PROIZVODI
V07A svi ostali neterapijski proizvodi
V07AA flasteri
V07AB rastvara~i i razblaìva~i, uklju~uju}i rastvore za ispiranje
V07AC pomo}na sredstva za transfuziju krvi
V07AD pomo}na sredstva za testove krvi
V V07AN
V07AR
V07AS
oprema za inkontinenciju
antibiogram testovi, diskovi i tablete
stoma oprema
V07AT kozmeti~ki preparati
V ostalo 553
V07AV tehni~ki dezinficijensi

V07AX sredstva za pranje i dr.
V07AY ostali neterapijski pomo}ni proizvodi
V07AZ hemikalije i reagensi za analize
V08 KONTRASTNA SREDSTVA
V08A kontrastna sredstva sa jodom (X-zraci)
V08AA nefrotropna, visokoosmolarna kontrastna sredstva, rastvorljiva u vodi
V08AB nefrotropna, niskoosmolarna kontrastna sredstva, rastvorljiva u vodi
V08AC hepatotropna kontrastna sredstva, rastvorljiva u vodi
V08AD kontrastna sredstva, nerastvorljiva u vodi
V08B kontrastna sredstva bez joda (X-zraci)
V08BA kontrastna sredstva sa barijum sulfatom
V08C kontrastna sredstva za magnetnu rezonancu
V08CA paramagnetna kontrastna sredstva
V08CB super paramagnetna kontrastna sredstva
V08CX ostala kontrastna sredstva za magnetnu rezonancu
V08D kontrastna sredstva za ultrasondu
V08DA kontrastna sredstva za ultrasondu
V09 RADIOFARMACEUTICI ZA DIJAGNOSTIKU
V09A dijagnosti~ki radiofarmaceutici za centralni nervni sistem (CNS)
V09AA jedinjenja tehnecijuma (Tc99m)
V09AB jedinjenja joda (I123)
V09AX ostali radiofarmaceutici za dijagnostiku centralnog nervnog sistema
V09B dijagnosti~ki radiofarmaceutici za skelet
V09BA jedinjenja tehnecijuma (Tc99m)
V09C dijagnosti~ki radiofarmaceutici za renalni sistem
V09CA jedinjenja tehnecijuma (Tc99m)
V09CX ostali radiofarmaceutici za dijagnostiku renalnog sistema
V09D dijagnosti~ki radiofarmaceutici za hepati~ki i retikulo-endotelni sistem
V09DA jedinjenja tehnecijuma (Tc99m)
V09DB jedinjenja tehnecijuma, koloidi vrlo sitnih ~estica (Tc99m)
V09DX ostali radiofarmaceutici za dijagnostiku hepati~kog i retikulo-endotelnog sistema
V09E dijagnosti~ki radiofarmaceutici za respiratorni sistem
V09EA jedinjenja tehnecijuma za inhalacionu primenu (Tc99m)
V09EB jedinjenja tehnecijuma za parenteralnu primenu
V09EX ostali radiofarmaceutici za dijagnostiku respiratornog sistema
V09F radiofarmaceutici za dijagnostiku {titaste `lezde
V09FX razli~iti radiofarmaceutici za dijagnostiku {titaste `lezde
V09G radiofarmaceutici za dijagnostiku kardiovaskularnog sistema
V09GA jedinjenja tehnecijuma (Tc99m)
V09GB jedinjenja joda (I125)
V09GX ostali radiofarmaceutici za dijagnostiku kardiovaskularnog sistema
V09H radiofarmaceutici za detekciju inflamacije i infekcije
V09HA jedinjenja tehnecijuma (Tc99m)
V09HB jedinjenja indijuma (In111)
V09HX ostali dijagnosti~ki radiofarmaceutici za detekciju inflamacije i infekcije
V09I radiofarmaceutici za detekciju tumora
V09IA jedinjenja tehnecijuma (Tc99m)
V09IB jedinjenja indijuma (In111)
V09IX ostali dijagnosti~ki radiofarmaceutici za detekciju tumora
V09X ostali radiofarmaceutici za dijagnostiku
V09XA jedinjenja joda (I131)
V09XX razli~iti radiofarmaceutici za dijagnostiku
V10 TERAPIJSKI RADIOFARMACEUTICI
V10A antiinflamatorna sredstva
V10AA jedinjenja itrijuma (Y90)
V10AX ostali antiinflamatorni radiofarmaceutici
V10B terapijski radiofarmaceutici kod oboljenja kostiju
V10BX razli~iti radiofarmaceutici kod oboljenja kostiju
V10X ostali terapijski radiofarmaceutici
V10XA jedinjenja joda (I131)
V10XX
V20
razli~iti terapijski radiofarmaceutici
HIRUR[KI ZAVOJNI MATERIJAL V
554 specijalni deo
V OSTALO
V03 SVI OSTALI TERAPIJSKI

PROIZVODI
Doziranje: Pralidoksim se moè dati putem
spore intravenske injekcije tokom 5-10 minu-
ta, intravenskom infuzijom tokom 15-30 mi-
nuta i supkutanom ili intramuskularnom in-
V03A Svi ostali terapijski jekcijom. Kod trovanja organofosfornim jedi-
proizvodi njenjima pralidoksim, treba dati u toku prvih
24h od trovanja jer posle tog vremena inakti-
vacija holinesteraze postaje ireverzibilna. Uo-
V03AB Antidoti bi~ajena je doza od 1-2 g koja se moè pono-
viti, ako je potrebno, shodno stanju bolesnika
Opis: Antidoti obuhvataju lekove koji razli~i- (alternativno moè se dati 30 mg/kg). Pred-
tim mehanizmima deluju protiv toksi~nih loèna maksimalna doza je 12 g/24h. Kod de-
efekata egzogenih i endogenih supstanci u ce se daje 20-60 mg/kg pralidoksim mesilata
organizmu. Koriste u zbrinjavanju trovanja i sa mogu}im korekcijama doze u zavisnosti
predoziranja, za za{titu od toksi~nosti drugih od teìne trovanja.
lekova kao {to su antineoplastici, kao i u le- Upozorenje: Oprezna primena leka je po-
~enju metaboli~kih poreme}aja kod kojih do- trebna kod bolesnika sa o{te}enjem bubrega
lazi do akumulacije toksi~nih supstanci (npr. kao i kod obolelih od mijastenije gravis.
Wilsonova bolest). Neki su antagonisti, kao
{to je opioidni antagonist nalokson, koji sa
toksi~nom supstancom stupa u kompeticiju V03AB14 protamin (Protamine)
za receptorska mesta; acetilcistein je antago- FarKl: ANTIDOT, ANTAGONIST HEPARINA
nist koji se koristi kod trovanja paracetamo- Delovanje: Protamin je protein koji kombino-
lom. Drugi inhibiraju efekte otrova tako {to van sa heparinom gradi stabilan neaktivan
sa njim formiraju manje aktivne komplekse kompleks. Zbog toga se koristi za neutraliza-
ili inaktivne komplekse. Pojedine supstance ciju antikoagulantnog dejstva heparina.
imaju ulogu u specifi~nim tipovima trovanja: Obi~no se primenjuje u obliku sulfata iako se
atropin blokira receptore esencijalne za ispo- moè aplikovati i kao hidrohlorid.
ljavanje toksi~nih efekata; alkohol kod trova- Indikacije: Krvavljenja, koja su rezultat te-
nja metil-alkoholom redukuje konverziju {kog predoziranja heparinom (uklju~uju}i i
otrova u jo{ toksi~nije jedinjenje; kod predo- niskomolekularni heparin) kako tokom in-
ziranja metotreksatom primena kalcijum foli- tenzivne terapije heparinom, tako i tokom
nata omogu}ava premo{}avanje efekta leka. aplikacije heparina preoperativno, kod kardi-
ohirur{kih intervencija, ekstrakorporalne cir-
V03AB04 pralidoksim (Pralidoxime) kulacije i dijalize. Protamin se koristi i u ne-
kim preparatima insulina da produì njihovo
FarKl: ANTIDOT, REAKTIVATOR HOLINE-
dejstvo.
STERAZE
Delovanje: Pralidoksim je reaktivator holine-
steraze koji spre~ava nagomilavanje acetilho- Neèljena dejstva: Intravenska injekcija pro-
lina na neuromi{i}noj spojnici. Daje se obi~- tamin sulfata, naro~ito ako se brè aplikuje,
no u obliku hlorida ili mesilata, ali se prime- moè izazvati crvenilo lica, hipotenziju, bra-
njuje i u obliku jodida i metilsulfata. dikardiju, dispneju, a mogu se javiti i mu~ni-
na, povra}anje i zamor. Opisane su i reakcije
Indikacije: Trovanje organofosfornim insekti-
preosetljivosti uklju~uju}i i anafilaktoidnu re-
cidima i sli~nim jedinjenjima koja su inhibito-
akciju. Kada se daju ponavljane doze prota-
ri holinesteraze. Koristi se kao adjuvantna te-
mina u cilju neutralizacije visokih doza hepa-
rapija uz atropin, nikako kao zamena za atro-
rina, moè se pojaviti krvavljenje kao "rebo-
pin!
und" efekat.
Kontraindikacije: Trovanje insekticidima
grupe karbamata, preosetljivost na lek.
Doziranje: Daje se putem spore intravanske
Neèljena dejstva: Pospanost, nesvestica, po-
injekcije tokom 10 minuta; 1 mg protamin
reme}aji vida, mu~nina, tahikardija, glavobo-
sulfata neutrali{e 100 i.j. heparina (protamin
lja, hiperventilacija, mi{i}na slabost, a pri br-
hidrohlorid se moè sli~no koristiti). Doza za-
V èm intravenskom davanju mogu se javiti la-

ringospazam i mi{i}na rigidnost; velike doze
mogu izazvati prolaznu neuromuskularnu
visi od koli~ine heparina koju treba neutrali-
sati i idealno bi bilo dozu titrirati na osnovu
koagulabilnosti krvi bolesnika. U svakom slu-
blokadu.
~aju, pojedina~na doza ne treba da je ve}a od
V ostalo 555
50 mg. Ako je od davanja heparina pro{lo vi- komplekse, ~ime se {tite depoi glutationa i
{e od 15 minuta, dozu protamin sulfata treba stimuli{e intracelularna sinteza glutationa i
smanjiti po{to se heparin kontinuirano elimi- tako popunjavaju ili pove}avaju zalihe ovog
ni{e. citoprotektivnog jedinjenja u tkivima i orga-
Upozorenje: Zbog ~e{}e pojave reakcija pre- nima.
osetljivosti, oprezna primena je potrebna kod Indikacije: trovanja paracetamololom, gljiva-
dijabeti~ara koji su primali preparate insulina ma (koje sadrè amanitin) i halogenim ugljo-
sa protaminom, kod bolesnika kod kojih je vodonicima; kao adjuvantno, protektivno
prethodno izvo|ena neka kardiohirur{ka in- sredstvo tokom le~enja ciklofosfamidom i
tervencija, kao i kod onih alergi~nih na ribu i doksirubicinom.
onih koji su bili podvrgnuti vazektomiji. Kontraindikacije: Preosetljivost na acetilci-
Registrovani lekovi: stein ili pomo}ne materije koje se primenjuju
PROTAMIN SULFAT - Galenika A.D., R. Srbija u formulisanju farmaceutskog oblika.
Neèljena dejstva: Preosetljivost, urtikarija,
angioedem, bronhospazam, mu~nina, povra-
V03AB15 nalokson (Naloxone)
}anje, hipertenzija, tahikardija, vrtoglavica i
FarKl: ANTIDOT, ANTAGONIST OPIOIDA
groznica.
Delovanje: Antagonizuje efekte opioida kom-
petitivnim vezivanjem za ista receptorska
mesta. Doziranje: Primena u toksikologiji: Le~enje
treba zapo~eti {to ranije. Po~etna doza iznosi
Indikacije: Koristi se kod predoziranja opioi-
150 mg/kg, a doza odràvanja 50 mg/kg,
dima (kako prirodnim tako i sintetskim) za
najmanje tokom 72 ~asa. Preparat se daje u
postizanje parcijalne ili kompletne reverzije,
infuziji, rastvaranjem sadràja u 5% glukozi
pre svega, respiratorne depresije, kao i kod
ili fiziolo{kom rastvoru. Po~etna doza: Za de-
postoperativne respiratorne depresije.
cu i odrasle iznosi 150 mg/kg i daje se tokom
Kontraindikacije: Preosetljivost na lek. 15 minuta. Za odrasle, sadràj se razblaùje
Neèljena dejstva: Mu~nina, povra}anje, u najmanje 200 ml 5% glukoze ili fiziolo{kog
znojenje, tahikardija, pove}anje arterijskog rastvora, a za decu u najmanje 50 ml. Doza
krvnog pritiska, hiperventilacija, dispnea odràvanja: Veli~ina doze je 50 mg/kg i daje
edem plu}a. se u obliku spore infuzije (500 ml) tokom 4
Interakcije: v. Poglavlje III. ~asa. Le~enje se nastavlja dozom od 100
Doziranje: Primena putem intravenske injek- mg/kg (rastvorenom u 1000 ml infuzione
cije: daje se doza 0,8-2 mg koja se ponavlja, te~nosti), tokom 16 ~asova. Pri trovanju pa-
po potrebi, u intervalima od 2-3 minuta do racetamolom le~enje traje najmanje 72 ~asa,
maksimalne doze od 10 mg ako se respirator- a u intoksikacijama amanitinom i halogenim
na funkcija ne popravi; kod dece se daje 10 ugljovodonicima do normalizacije pokazate-
mcg/kg, a ako nema terapijskog odgovora, lja funkcije jetre.
ponavlja se doza od 100 mcg/kg. Ako dava- Upozorenje: U bolesnika sa bronhijalnom
nje intravenskim putem nije mogu}e navede- astmom, moè nastupiti bronhospazam. Pri
ne doze se aplikuju supkutano ili intramusku- visokim dozama acetilcisteina (u terapiji tro-
larno. Lek se moè aplikovati i putem i.v. in- vanja) moè se smanjiti protrombinsko vre-
fuzije 2 mg rastvoreno u 500 ml infuzionog me. Lek ne treba me{ati u infuziji sa drugim le-
rastvora (nivo se prilago|ava odgovoru). kovima.
Upozorenje: Oprez je potreban kod fizi~ke Registrovani lekovi:
zavisnosti na opioide kao i kod iritabilnog sr- FLUIMUCIL inj. - Inpharzam Zambon Group,
ca. [vajcarska
V03AB23 acetilcistein V03AB25 flumazenil (Flumazenil)

(Acetylcysteine) FarKl: ANTIDOT, ANTAGONIST BENZODIA-
(v. i R05CB01) ZEPINA
FarKl: MUKOLITIK Delovanje: Flumazenil antagonizuje efekte
Delovanje: Ima mukoaktivno i antidotsko de- benzodiazepina na CNS kompetitivnim dej-
lovanje. Primenjuje se kao antidot u trovanji- stvom na nivou mesta prepoznavanja benzo-
ma paracetamolom, gljivama koje sadrè diazepina u okviru kompleksa GABA benzo-
amanitin i halogenim ugljovodonicima, kao i diazepinskog receptora. Doza flumazenila i
tokom terapije pojedinim citostaticima (ci- njegova koncentracija u plazmi direktno od-
klofosfamid, doksorubicin) jer pove}ava sa- re|uju trajanje i stepen antagonisanja efeka-
dràj aktivnih sulfata za proces sulfo-konju- ta benzodiazepina. Po~etak njegovog dejstva
gacije citotoksi~nih supstanca. Kao i svi drugi
tioli, acetilcistein transformi{e elektrofilne
je 1-2 minuta po davanju, posle 3 minuta se
ostvaruje 80% dejstva a posle 6-10 minuta
postiè se maksimalni efekat.
V
metabolite ili sa njima stvara nereaktivne
556 specijalni deo
Indikacije: Koristi se za tretiranje predozira-

nja benzodiazepinima kao i za delimi~no ili
V03AC Heliraju}a sredstva za
potpuno poni{tavanje sedativnog efekta ben- gvo`|e
zodiazepina u slu~ajevima kod kojih su ben- V03AC01 deferoksamin
zodiazepini kori{}eni za uvod ili odràvanje (Deferoxamine)
op{te anestezije ili za postizanje sedacije u FarKl: ANTIDOT
okviru dijagnosti~kih ili terapijskih procedu- Delovanje: Deferoksamin je helatni agens ko-
ra. ji ima visok afinitet za feri oblik gvo`|a. Ka-
Kontraindikacije: Preosetljivost na flumaze- da se da u obliku injekcije, formira gvo`|e-
nil ili na benzodiazepine, primena benzodia- kompleks (ferioksamin), koji se brzo elimini-
zepina za kontrolu stanja koja vitalno ugro- {e putem urina i ù~i. Deferoksamin elimini-
àvaju bolesnika kao i bolesnici koji pokazu- {e slobodno gvo`|e kao i ono vezano iz he-
ju znake ozbiljnog predoziranja cikli~nim an- mosiderina i feritina, ali ne iz hemoglobina,
tidepresivima. transferina ili citohroma. Tako|e, ima afinitet
Neèljena dejstva: Konvulzije, glavobolja, i za druge trovalentne metalne jone uklju~u-
bol na mestu davanja, poja~ano znojenje, ju}i i aluminijum.
umor, vazodilatacija koè, mu~nina, povra}a- Indikacije: Koristi se za pove}anje eliminaci-
nje, nesvestica, uznemirenost, suvo}a usta, je gvo`|a iz organizma kod stanja sa hroni~-
tremor, palpitacije, dispneja, nesanica, hiper- nim nagomilavanjem gvo`|a (hemohromato-
ventilacija, emocionalna labilnost, zamu}en za, hemosideroza, ponavljane transfuzije kod
vid, parestezije, a mogu} je u najteìm slu~a- talasemije) kao i kod akutnog trovanja gvo-
jevima i smrtni ishod. `|em. U obliku kapi za o~i koristi se u le~e-
Interakcije: v. Poglavlje III. nju okularne sideroze i kornealnih mrlja. Ta-
Doziranje: Lek se aplikuje samo i.v.; dozira- ko|e, koristi se za smanjenje optere}enja alu-
nje moè zahtevati individualno prilago|ava- minijumom kod bolesnika na dijalizi i u ter-
nje. Preporu~ena doza za poni{tavanje efekta minalnom stadijumu renalne insuficijencije.
benzodiazepina u op{toj anesteziji ili sedaciji Kontraindikacije: Preosetljivost na lek.
je 0,2 mg (2ml) primenjeno i.v. tokom 15 se- Neèljena dejstva: Brza intravenska injekcija
kundi. Ako se tokom slede}ih 45 sekundi ne deferoksamina moè izazvati crvenilo lica,
postigne zadovoljavaju}e stanje svesti, doza urtikariju, hipotenziju i {ok. Kod s.c. ili i.m.
se ponavlja jednom ili vi{e puta u intervalima aplikacije, u nekim slu~ajevima, dolazi do po-
od 60 sekundi sve do ukupne doze od 1 mg jave lokalnog bola, a posle produène s.c.
(10 ml). Kod predoziranja benzodiazepini- aplikacije opisana je pojava svraba, eritema i
ma, tako|e, po~inje se sa dozom od 0,2 mg, znojenja. Mogu se javiti i gastrointestinalni
a ako je potrebno posle prvih 30 sekundi se poreme}aji, dizurija, groznica, alergijske ko-
daje 0,3 mg, posle drugih 30 sekundi se daje `ne reakcije, tahikardija, sr~ane aritmije,
0,5 mg, a zatim se ta doza moè ponavljati u konvulzije i gr~evi u nogama. Poreme}aji vi-
jednominutnim intervalima sve do ukupne da, uklju~uju}i i promene na retini, kao i gu-
doze od 3 mg (smatra se da kumulativna do- bitak sluha, poznati su i mogu biti reverzibil-
za preko 3 mg ne dovodi do dodatnih efeka- ni posle prekida primene deferoksamina. Pri-
ta). U slu~aju resedacije, ponovljene doze javljeni su i slu~ajevi katarakte. Kod male de-
mogu se dati u 20-minutnim intervalima - ce deferoksamin moè dovesti do zastoja u
pojedina~na ponovljena ne ve}a od 1 mg, a rastu.
ukupna u toku 1 sata ne ve}a od 3 mg. Interakcije: v. Poglavlje III.
Upozorenje: Flumazenil se ne preporu~uje za Doziranje: Deferoksamin se primenjuje u ob-
primenu kod dece, kao i tokom poro|aja jer liku mesilata i moè se dati s.c. ili i.v. infuzi-
su efekti na novoro|en~e nepoznati. Nije po- jom, i.m. injekcijom, intraperitonealno, a kod
znato da li se izlu~uje mlekom tokom doje- akutnog trovanja gvo`|em, moè se dati i
nja. Flumazenil ne treba primenjivati sve dok oralno. Kod hroni~nog nagomilavanja gvo-
traju efekti neuromuskularne blokade. Po- `|a, poèljno je individualno odrediti dozu i
trebno ga je primenjivati sa oprezom kod bo- na~in davanja pomo}u pra}enja urinarne eks-
lesnika u jedinici intenzivne nege (zbog mo- krecije gvo`|a sa ciljem normalizacije serum-
gu}e neprepoznate benzodiazepinske zavi- skih koncentracija feritina. Po~etna doza je
snosti kada flumazenil moè izazvati pojavu 0,5 g i ona se dalje pove}ava do postizanja
konvulzija), zatim kod alkoholi~ara i osoba platoa u ekskreciji gvo`|a. Uobi~ajena efek-
zavisnih od drugih lekova, kao i kod osoba sa tivna doza je 20-60 mg/kg. Kod akutnog tro-
povredom glave i onih sa prethodnim pani~- vanja gvo`|em, oralno se daje 5-10 g u 50 ml
nim epizodama. vode kako bi se stvorili helati sa gvo`|em ko-
Registrovani lekovi: je je jo{ preostalo u stomaku. Za eliminaciju
V ANEXATE - F. Hoffmann-La Roche, [vajcar-
ska
gvo`|a, koje je ve} apsorbovano, daje se de-
feroksamin parenteralno - 2 g odraslima ili 1
g deci i.m. injekcijom ili 15 mg/kg/h intra-
V ostalo 557
venskom infuzijom; posle 4-6h davanja doza V03AF02 deksrazoksan

se smanjuje tako da ne pre|e 80 mg/kg/24h. (Dexrazoxane)
Za le~enje nagomilavanja aluminijuma kod FarKl: KARDIOPROTEKTIV
bolesnika sa terminalnom renalnom insufici- Delovanje: Deksrazoksan je (+)-enantiomer
jencijom daje se doza 5 mg/kg jednom ne- antineoplasti~nog leka razoksana i deluje kao
deljno sporom i.v. infuzijom tokom posled- citoprotektivni agens koji se koristi za reduk-
njeg sata dijalize. ciju kardiotoksi~nosti doksorubicina i drugih
Upozorenje: Deferoksamin treba oprezno antraciklina. Hidrolizuje se u aktivni metabo-
primenjivati kod bolesnika sa o{te}enom bu- lit koji je sli~an edetatnoj kiselini. Ovo helira
bre`nom funkcijom, jer se nastali kompleksi gvo`|e u }eliji i izgleda da tako prevenira for-
deferoksamin-gvo`|e elimini{u preko bubre- miranje kompleksa antraciklin-gvo`|e koji se
ga; ovi kompleksi mogu obojiti urin (crven- smatra odgovornim za kardiotoksi~nost.
kasto-braon). Lek moè dovesti do pogor{a- Indikacije: Deksrazoksan se koristi za sma-
nja encefalopatije koja se dovodi u vezu sa njenje incidence i ozbiljnosti kardiomiopatije
aluminijumom i precipitirati pojavu konvul- udruène sa primenom doksorubicina kod
zija. Opisano je da bolesnici sa nagomilava- bolesnica sa metastatskim karcinomom dojke
njem gvo`|a, koji primaju deferoksamin, koje su primile kumulativnu dozu doksorubi-
imaju pove}an rizik od razvoja infekcija, oso- cina od 300 mg/m2 telesne povr{ine, a po-
bito Yersinia sojevima. Kod bolesnika koji pri- trebna im je dalja terapija.
maju deferoksamin potrebno je redovno pra-
titi urinarnu ekskreciju gvo`|a, a povremeno
obavljati oftalmolo{ke, audiolo{ke i kardiolo- Neèljena dejstva: Bol na mestu aplikacije,
{ke preglede. dodatno depresivno dejstvo na kostnu sr`.
Doziranje: Aplikuje se intravenski 30 minuta
V03AE Lekovi u terapiji pre davanja doksorubicina. Odnos doze dek-
hiperkalijemije i srazoksana i doksorubicina je 10:1 tako da se
hiperfosfatemije kod davanja 50 mg/m2 telesne povr{ine dok-
V03AE02 sevelamer sorubicina daje 500 mg/m2 telesne povr{ine
deksrazoksana.
Upozorenje: Tokom terapije kod bolesnika je
RENAGEL - Genzyme Ireland Limited, IDA
potrebno kontrolisati kompletnu krvnu sliku
Industrial Park, Irska
kao i rad srca.
V03AF Lekovi za detoksikaciju u V03AF03 kalcijum folinat

terapiji antineoplasticima (Calcium folinate)
V03AF01 mesna (Mesna) DDD: P O 60 mg
FarKl: UROPROTEKTIV FarKl: ANTIDOT, ANTAGONIST METOTREK-
Opis: Hemoragi~ki cistitis je naj~e{}a manife- SATA
stacija urotelijalne toksi~nosti, odnosno, tok- Delovanje: Kalcijum folinat (folinska kiseli-
si~nih efekata na bubreg, koji se mogu javiti na) deluje kao antidot za antagoniste folne
pri primeni oksazafosfarina ciklofosfamida i kiseline.
fosfamida, a usled nastanka metabolita akro- Indikacije: Protektivna terapija posle prime-
leina. Mesna reaguje specifi~no sa ovim mene velikih doza metotreksata (osteosarkom),
tabolitom u urinarnom traktu i na taj na~in u cilju smanjenja toksi~nosti metotreksata
prevenira toksi~nost ovih supstanci. (MTX) kada postoji poreme}aj u eliminaciji
Delovanje: Primenjuje se i.v., ne distribuira ovog citostatika iz organizma, za le~enje me-
se u tkiva, brzo se metaboli{e u mesnadisul- galoblastne anemije, koja je posledica defici-
fit, izlu~uje se preko bubrega, oko 33% doze ta folne kiseline, kada oralna primena prepa-
se elimini{e urinom u toku 24 sata. rata nije mogu}a, u kombinaciji sa 5-fluorou-
Indikacije: Prevencija ciklofosfamidom iza- racilom za produènje ìvota u palijativnoj
zvanog hemoragi~kog cistitisa. terapiji uznapredovalog kolorektalnog karci-
Kontraindikacije: Preosetljivost na mesnu ili noma.
tiolske supstance, dojenje, primena kod dece. Kontraindikacije: Ne primenjuje se za le~enje
Neèljena dejstva: Mu~nina, povra}anje, ko- perniciozne anemije i drugih anemija prou-
like, dijareja, glavobolja, depresija, ra{, hipo- zrokovanih deficitom vitamina B12.
tenzija, tahikardija, retko fotosenzitivnost. Neèljena dejstva: Reakcije preosetljivosti,
Interakcije: v. Poglavlje III. anafilakti~ki {ok, urtikarija, leukopenija,
Doziranje: po posebnom protokolu.
Upozorenje: Moè dati la`no pozitivni rezul-
trombocitopenija, infekcije, mu~nina, povra-
}anje, dijareja, stomatitis, opstipacija, letargi-
ja, zamor, alopecija, dermatitis, anoreksija.
V
tat na ketone u urinu.
558 specijalni deo
DOZIRANJE I TRAJANJE
KLINI^KA SLIKA LABORATORIJSKI NALAZI
TERAPIJE
Normalna eliminacija Nivo serumskog MTX10 μg/mol 24 15 mg i.m. ili i.v./6h, u toku
MTX ~asa nakon primene μg/mol u toku 60h (10 doza). Primena po~i-
48 ~asova, a manje od 0,2 μg/mol nje 24h nakon po~etka infuzije
u toku 72 ~asa MTX
Usporena eliminacija Serumski nivo MTX odràva iznad Produìti primenu 15 mg i.m.
MTX 0,2 μg/mol u toku 72 ~asa,iznad ili i.v./6h dok nivo MTX ne bu-
0,05 μg/mol u toku 72h iiznad de manji od 0,05 μg/mol
0,05 μg/mol u toku 96h.
Usporena eliminacija Nivo MTX od 50 μg/mol ili vi{e 150 mg i.v../3h dok nivo MTX
MTX i/ili postojanje /24h ili 5 μg/mol ili vi{e/48h posle ne bude manji od 1 μgM. Tada
akutne insuficijencije primene OR: 100% ili ve}e pove}a- 15 mg i.v. /3h dok nivo MTX
bubrega nje serumskog kreatinina u toku ne bude manji od 0,05 μgM
24h posle primene MTX (npr. 0,5
mg/dl do 1 mg/dl)
Interakcije: v. Poglavlje III. Indikacije: Koristi se kod bolesnika sa uzna-

Doziranje: Prema protokolu. predovalim karcinomom ovarijuma u cilju re-
Upozorenje: Parenteralna primena ima pred- dukcije infekcija vezanih za neutropeniju
nosti nad oralnom primenom kada bolesnik udruènu sa primenom ciklofosfamida i ci-
povra}a ili kada se lek ne resorbuje iz dige- splatina, kao i kod obolelih sa uznapredova-
stivnog trakta. Po{to kalcijum folinat pove}a- lim solidnim tumorima ne-germinativnog po-
va toksi~nost fluorouracila, primena kombi- rekla, u cilju redukcije kumulativne renalne
nacije dva leka mora biti pod supervizijom toksi~nosti udruène sa ponavljanim dava-
stru~njaka koji poseduje veliko iskustvo u pri- njem cisplatina. Pored toga, daje se i u cilju
meni antimetabolita kao antikancerskih leko- smanjenja incidence kserostomije kod bole-
va. Posebna obazrivost potrebna je pri prime- snika koji su na radijacionoj terapiji zbog kar-
ni ovog leka starim i nemo}nim bolesnicima cinoma glave i vrata.
od kolorektalnog karcinoma, jer je kod ovih Kontraindikacije: Preosetljivost na aminoti-
bolesnika pove}an rizik od toksi~nosti. Prili- olska jedinjenja, hipotenzivni ili dehidrirani
kom slu~ajnog predoziranja antagonista fol- bolesnici.
ne kiseline, mora se primeniti {to je mogu}e Neèljena dejstva: Moè izazvati prolazno
pre. Odre|ivanje koncentracije MTX u seru- sniènje, obi~no sistolnog, a re|e dijastolnog
mu je najzna~ajnije u odre|ivanju doze i tra- arterijskog krvnog pritiska. Retke su pojave
janja terapije. Budu}i da ne postoje rezultati izraènije hipotenzije sa gubitkom svesti.
adekvatnih i kontrolisanih ispitivanja na Mu~nina i povra}anje se ~esto javljaju, tako
trudnicama, primeniti u trudno}i jedino u slu- da se preporu~uje dodatna terapija antieme-
~ajevima kada je neophodan. Ne postoje po- ticima. Mogu}a je pojava hipokalcijemije.
daci da li se izlu~uje u maj~ino mleko te je Opisani su i crvenilo lica, somnolencija, {tu-
potrebna posebna obazrivost prilikom prime- canje, kijanje i blaì ko`ni osip.
ne ovog leka u doba laktacije. Interakcije: v. Poglavlje III.
Registrovani lekovi: Doziranje: Tokom hemioterapije amifostin se
CALCIUMFOLINAT - Ebewe Arzneimittel daje intravenskom infuzijom u trajanju od 15
GmbH, Austrija minuta, koja ne zapo~inje vi{e od 30 minuta
LEUCOVORIN Ca - Lachema, êska pre davanja antineoplastika. Preporu~ena do-
Republika za za odrasle je 910 mg/m2 telesne povr{ine
LEUKOVORIN Calcium - Pfizer Enterprises jednom dnevno. Kod bolesnika koji ne toleri-
S.A.R.L., Luksemburg {u ovu dozu preporu~uje se sniènje doze na
740 mg/m2 kao i kod onih sa niòm dozom
cisplatina (ispod 100 mg/m2). U prevenciji
V03AF05 amifostin (Amifostine) kserostomije daje se 200 mg/m2 kao tromi-
DDD: P 1,7g nutna infuzija 15-30 minuta pre radioterapi-
FarKl: CITOPROTEKTIV je.
Delovanje: Amifostin je aminotiolsko jedinje- Predoziranje: Hipotenzija je najuo~ljiviji
nje koje deluje kao citoprotektivni agens. U simptom kod ve}ih doza; sanira se davanjem
organizmu se konvertuje u aktivni metabolit infuzionih rastvora i primenom drugih mera
WR-1065 koji deluje protektivno na nekan-
V cerske }elije {tite}i ih od toksi~nih efekata an-
tineoplastika i jonizuju}eg zra~enja.
simptomatske terapije.
Upozorenje: Da bi se umanjio rizik od hipo-
tenzije, bolesnika treba adekvatno hidrirati
pre primene amifostina. Tokom terapije po-
V ostalo 559
trebno je pratiti vrednosti arterijskog krvnog no/ prolongira preìvljavanje pacijenata sa

pritiska (u slu~aju pada treba prekinuti infu- hroni~nom obstruktivnom bole{}u. Davanje
ziju) kao i koncentraciju serumskog kalciju- ovakve terapije uslovljeno je merenjem gaso-
ma kod bolesnika koji su u riziku od razvoja va u krvi najmanje 2 puta u toku 3 nedelje te-
hipokalcijemije. rapije, da bi se pokazala stabilizacija klini~-
kog stanja, i ne duè od 4 nedelje posle akut-
ne egzacerbacije bolesti.
AMITINE - Schering Plough Central East AG,
[vajcarska O dugotrajnom davanju kiseonika trebalo bi
razmi{ljati kod pacijenata sa:
• hroni~nom obstruktivnom bolesti sa PaO2
V03AN Medicinski gasovi < 7.3kPa kod udisanja, za vreme perioda
V03AN01 Kiseonik (Oxygen) klini~ke stabilnosti
FarKl: MEDICINSKI GAS • hroni~nom obstruktivnom plu}nom bole-
Indikacije: anafilakti~ki {ok, kod hipoksemi- {}u sa PaO2 7,3-8 kPa u prisustvu sekun-
je u cilju pove}anja pritiska kiseonika u alve- darne policitemije, no}ne hipoksemije, pe-
olama, i odràvanja arterijskog pritiska kise- rifernog edema ili evidencije o pulmonar-
onika. Visoka koncentracija oksigene terapi- noj hipertenziji.
je, sa koncentracijama do 60% u kratkim pe- • intersticijalnom bolesti plu}a sa
riodima, je sigurna terapija kod stanja kao PaO2<8kPa i kod pacijenata sa PaO2>8kPa
{to su: pneumonija, pulmonarni tromboem- i dispnejom
bolizam i fibrozni alveolitis. U takvim stanji- • cisti~nom fibrozom kada je PaO2<7,3kPa
ma nizak pritisak arterijskog kiseonika je ili ako je PaO2 7,3-8kPa u prisustvu sekun-
obi~no vezan sa niskim ili normalnim arterij- darne policitemije, no}ne hipoksemije, pul-
skim pritiskom ugljendioksida , te postoji ma- monarne hipertenzije ili perifernog edema
li rizik od hipoventilacije ili retencije ugljen- • pulmonarne hipertenzije, bez obuhvatanja
dioksida; kod ozbiljnog akutnog astmati~nog plu}nog parenhima, kada je PaO2<8kPa
napada: ukoliko okolnosti ne dozvoljavalju
• kod neuromuskularnih ili kostnih bolesti,
da se izmere gasovi u krvi, 35%-50% kiseoni-
ukoliko to proceni specijalista
ka se daje preko maske. Kod pacijenata kod
kojih postoji dugotrajni hroni~ni bronhitis, i • obstuktivnom apnejom u toku spavanja,
verovatno pad respiratornih funkcija, kod ta- uprkos kontinuirane terapije odràvanja
kvih pacijenata sa daju niè koncentracije ki- pritiska u disajnim putevima, a posle pro-
seonika / 24% do 28%/. Niske koncentracije cene specijaliste
kiseoni~ne terapije se primenjuju i kod paci- • sa pulmonalnim malignitetom ili ostalim
jenata sa ventilatornom insuficijencijom kod terminalnim bolestima koje prati dispneja
hroni~ne obstruktivne bolesti /HOBS/. Kon- • sr~anom slabo{}u sa dnevnim PaO2<
centracija ne bi trebalo da prelazi 28%, a iz- 7.3kPa (u vazduhu) ili sa no}nom hipokse-
uzetno kod nekih 28%. Cilj je da se kiseoni~- mijom
nom terapijom pobolj{a hipokesmija bez po- • de~ijim respiratornim bolestima, a posle
gor{anja postoje}e retencije ugljen dioksida i procene specijaliste.
respiratorne acidoze. Terapiju bi trebalo Pove}ana respiratorna depresija je retko pro-
sprovoditi u bolnici, posle ponovljene analize blem kod pacijenata sa stabilnom respirator-
gasova u krvi, u smislu regulisanja koncen- nom insuficijencijom, tretiranom sa niskom
tracije. koncentracijama kiseonika, mada se ovo mo-
Kiseonik bi trebalo propisivati pacijentima è dogoditi i za vreme egzacerbacija; te bi pa-
na ku}nom le~enju samo posle pa`ljive anali- cijenti i njihovi bliì morali biti upozoreni da
ze i evaluacije stanja pacijenta od strane pul- pozovu hitnu pomo} ukoliko se javi pospa-
mologa u bolnici. Nikad ge ne bi trebalo pro- nost ili konfuzija.
pisivati kao placebo terapiju.
Intermitentna terapija kiseonikom: Kiseonik
MEDICINSKI KISEONIK – MESSER -
se povremeno propisuje za intermitentnu
Tehnogas AD, R. Srbija
upotrebu kod epizoda hipoksemije, kratkog
MEDICINSKI KISEONIK – Linde Carbo
trajanja, na primer kod astme. Me|utim, va-
Dioxid, R. Srbija
`no je napomenuti, da je ovim pacijentima
pre svega potrebna specifi~na terapija i da ki-
seonik nju ne moè da zameni. V03AN02 ugljendioksid (Carbon
Kod uznapredovalih ireverzibilnih respirator- dioxide)
nih bolesti, za pove}enje mobilnosti i kapaci- FarKl: MEDICINSKI GAS
teta plu}a, i olak{avanje prate}eg diskomfo- Indikacije: produbljivanje anestezije kod pri-
ra.
Dugotrajna terapija kiseonikom: Dugotrajna
mene isparljivih agenasav on pove}ava dubi-
nu respiracija i pomaè u prevazilaènju zas-
toja disanja i bronhijalnog spazma; u aneste-
V
terapija kiseonikom /najmanje 15 sati dnev-
560 specijalni deo
ziolo{koj praksi olak{ava intubaciju "na je zabeleèn zastoj srca (cardiac arrest) zbog
slepo"; olak{ava vazodilataciju i tako sniàva gasne embolije.
stepen metaboli~ke acidoze za vreme Interakcije: stupa u interakciju sa anesteti~-
hipotermalne indukcije; pove}ava protok kim agensima kada je koncentracija povi{ena
cerebralne krvi kod arterioskleroti~nih paci- i moè dovesti do poreme}aja ritma srca.
jenata koji su u fazi podvrgavanja hirur{kim Prag pojave poreme}aja ritma zavisi od
zahvatima; stimuli{e respiraciju nakon razli~itih anesteti~kih agenasa. Menjaju}i pH,
apnoi~nog perioda; u hroni~noj respiratornoj ugljendioksid uti~e na distribuciju i meha-
opstrukciji po{to je predhodno bio kompletno nizam dejstva mnogih lekova uklju~uju}i
izdahnut; za prevenciju hipokapnije u toku neuromuskularne blokatore i agense sa
hiperventilacije; za insuflaciju kako bi se sta- hipotenzivnim dejstvom; stupa u interakciju
bilizovala stanja u telesnim {upljinama sa adrenergi~kim supstancama (adrenalin),
(pneumoperitoneum, pneumotoraks, pneu- te se ne smeju koristiti zajedno (inkompati-
moarthros) pri torakoskopskim i artroaskop- bilija).
skim operacijama. Doziranje: Inhalacija se vr{i u sme{i sa
Kontraindikacije: acidoza; respiratorna kiseonikom: individualno se odredjuje koli-
opstrukcija (davanje ugljendioksida moè ~ina i u~estalost primene; osim u specijalnim
biti opasno zbog daljeg pove}anja respira- okolnostima (na primer fiziolo{ka ispitivan-
tornih napora da bi se pove}ao negativni ja), udahnuta koncentracija ne bi trebalo da
intratorakalni pritisak); tokom oìvljavanja, predje 5%; insuflacija 100%-na konc. ugljen-
gde ovo davanje moè biti opasno i trebalo bi dioksida moè biti insuflirana u abdominalnu
ga izbegavati. {upljinu zbog njenog istezanja, a u cilju spro-
Neèljeni efekti: srazmerni su duìni vo|enja ispitivanja i terapije intraabdominal-
primene ugljendioksida: Kod stabiliziranja nih bolesti, naro~ito u oblasti ginekologije.
telesnih {upljina mogu}e je da se jave: vazdu- Pri insuflaciji trbu{ne {upljine koristiti insu-
{na embolija,mediastinalni emfizem, emfi- flacioni sistem sa kontrolom pritiska, pri
zem koè, skrotalni emfizem, sistemske ~emu generalno primeniti najmanji mogu}i
posledice usled intraabdominalnog pove}a- intraabdominalni pritisak koji po pravilu ne
nja pritiska kao i prekomerne resorpcije treba da bude ve}i od 12 - 15 mm Hg.
ugljendioksida. Kao posledice intraabdomi- Odgovaraju}om narkozom (izmedju ostalog
nalnog pove}anja pritiska mogu nastati: pove}anje odnosa volumen disanja/vreme)
smanjenje venskog protoka krvi, rast intra- spre~iti razvoj hiperkapnije. Kod insuflacije
torakalnog pritiska, smanjenje minutnog vol- grudnog ko{a preporu~uje se ograni~enje
umena srca, smanjenje pulmonalne kompli- intratorakalnog pritiska na cca. 6 mm Hg i
janse (compliance) i ograni~enje funkcional- protoka gasa na 1,0 l/min, ina~e bi moglo
nog rezidualnog kapaciteta kao i reakcije do}i do taloènja u sredogrudju (medi-
vagusa usled peritonalnog istezanja. Kao po- astinum) ili akutnog ograni~enja minutnog
sledice resorpcije ugljendioksida mogu nasta- volumena srca.
ti: hiperkapnija, poreme}aj acidobazne rav- Koli~ina, brzina i trajanje insuflacije zavisi od
noteè (acidoza), aritmija srca, stimulacija indikacije i odredjuje se individualno. Prepo-
simpatikusa sa centralno izazvanom vazo- ru~uje se, da se insuflacija ugljendioksida u
konstrikcijom. trbu{nom prostoru, u ekstra- i preperitoneal-
Kod primene ugljendioksida u vidu inhalacije nom prostoru i u torakalnom prostoru
moè se javiti: glavobolja, vrtoglavica, zbun- sprovodi pod op{tom narkozom uz kon-
jenost, palpitacija, visok krvni pritisak i trolisanu ventilaciju.
oteàno disanje. Pri koncentracijama iznad Predoziranje: Umereno predoziranje ugljen-
30% mogu nastati gr~evi, a jo{ ve}e CO2-kon- dioksidom manje od 5% stimuli{e disanje,
centracije (preko 50%) mogu dovesti do cen- medjutim, prekomerno predoziranje moè
tralnih efekata sli~nih anesteticima. Inhala- izazvati te{ke poreme}aje u respiraciji, porast
cija visokih CO2 -koncentracija moè dovesti krvnog pritiska, mu~ninu, povra}anje i
i do respiratorne acidoze. gubitak svesti. U koncentracijama iznad 10%
Kod naglog prekida primene CO2, posle duè ugljendioksid pokazuje anesteti~ko dejstvo.
inhalacije, moè do}i do bledila, hipotenzije, Upozorenje: Ne preporu~uje se primena u
vrtoglavice, jake glavobolje kao i mu~nine i trudno}i zbog mogu}nosti izazivanja prome-
povra}anja. na u metabolizmu fetusa, kako fiziolo{kih,
Ostali neèljeni efekti: Ugljendioksid moè tako i patolo{kih. Postoji mala verovatno}a
izazvati besvesno stanje ukoliko se daje u da }e uticati na laktaciju; .primena ugljen-
koncentracijama iznad 10 %. Kod nekih paci- dioksida nije kompatibilna sa upravljanjem
jenata kod kojih su vr{ene laparoskopske vozilima ili ma{inama.
V intervencije zabeleèni su poreme}aji
sr~anog ritma koji su nastali kao rezultat
visokih nivoa ugljendioksida u krvi. Takodje
MEDICINSKI UGLJEN DIOKSID - Linde Carbo
Dioxid, R. Srbija
V ostalo 561
V03AN04 azotsuboksid (Nitrogen) V04CE Testovi za funkcionalni

FarKl: MEDICINSKI GAS kapacitet jetre
Delovanje: Azotsuboksid obezbedjuje osnovu
za sprovodjenje anestezije u kojoj se aplikuju
V04CE01 galaktoza (Galactose)
FarKl: DIJAGNOSTIK ZA FUNKCIONALNI
potentni gasni i.v. anestetici. Zahvaljujuci
KAPACITET JETRE
anesteti~kom dejstvu, nivo drugih anestetika
je u sprovodjenju anestezije sveden na polov- Delovanje: Mikro~estice galaktoze, koje se
inu njihove doze za anesteziju. pre primene suspenduju tako da suspenzija
sadrì razre|eni rastvor galaktoze u kojem se
Indikacije: inhalacioni anestetik u kombina-
nalaze mikromehuri}i vazduha obavijeni pal-
ciji sa gasnim anesteti~kim agensima kao {to
mitinskom kiselinom, od kojih neki prijanjaju
su halotan, etar i dr.; u urgentnim stanjima u
na mikro~estice galaktoze. Koncentracija mi-
inhalaciji sa 50%-tnim kiseonikom koristi se
kro~estica i mikromehuri}a koji daju kontrast
za oslobadjanje od te{kog bola, u kratkotra-
moè se menjati dodavanjem razli~ite koli~i-
jnim interventnim procedurama koje su
ne vode. Nakon ubrizgavanja pripremljene
pra}ene bolom, kao npr. obrada te{kih rana
suspenzije, mikro~estice galaktoze se raspo-
ili opekotina, debridman rana i u{ivanje, u
re|uju u krvi veoma brzo, osloba|aju}i mi-
stomatologiji za izvodjenje kratkotrajne anal-
kromehuri}e koji putuju krvlju. Mehuri}i u
gezije kod ekstrakcije zuba ili drugih kratkih
krvi veoma efikasno odbijaju ultrazvuk. Mi-
procedura; protiv bolova pri klini~kom
kromehuri}i ostaju stabilni nekoliko minuta
poradjanju.
dok prolaze kroz srce i plu}a kao i kroz arte-
Kontraindikacije: nedostatak vitamina B ili rijski sistem pre nego {to se rastvore u krvnoj
folne kiseline, pove}ani mo`dani pritisak struji. Krvni sudovi i komore desnog srca su
(azotsuboksid difunduje veoma brzo u jasno vidljivi. Kada kontrastno sredstvo u|e u
{upljine). Medicinski azotsuboksid ne bi tre- levo srce, mikromehuri}i ispunjavaju sr~ane
balo koristiti u stanjima gde je u{ao vazduh u komore jasno ograni~avaju}i povr{inu endo-
telo i gde njegovo {irenje moè biti opasno karda. Kontrastni efekat je dozno zavisan. Sa
Neèljeni efekti: U toku primene azotsubok- pove}anjem koncentracije, eho-signali iz aor-
sida moè do}i do pada krvnog pritiska, te i ve}ih krvnih sudova su, tako|e, poja~ani.
pove}anja mo`danog pritiska, mu~nine i Indikacije: Jedno i dvodimenzionalno snima-
povra}anja, euforije, abnormalnog pove}anja nje krvnog protoka Doppler sonografijom
temperature tokom narkoze (veoma retko), kod pacijenata gde postoji insuficijentan in-
vrtoglavice (produèna vrtoglavica ukoliko tenzitet Doppler signala. Kontrastna ehokar-
se inhalira u ve}im koli~inama i za kratko diografija (B prikaz) {upljina desnog i levog
vreme), u nekim slu~ajevima blagog afrodiz- srca.
ija~kog dejstva.
Kontraindikacije: kod pacijenata sa galakto-
Na~in primene: aplikuje se preko maske za zemijom.
lice ili trahealnog tubusa kori{}enjem
Neèljena dejstva: Na mestu injiciranja mo-
anesteti~ke aparature. Pacijent udi{e gas koji
gu se javiti prolazni bol i ose}aj toplote ili
se apsorbuje preko plu}a.
hladno}e. Moè se javiti poreme}aj ose}aja
Registrovani lekovi: ukusa, dispneja, promene krvnog pritiska,
AZOT-SUBOKSID - Messer Tehnogas AD, R. pulsa, mu~nina, povra}anje, glavobolja, sla-
Srbija bost i ko`ne manifestacije. Usled hiperosmo-
MEDICINSKI DIAZOTOKSID - Linde Carbo larnosti moè do}i do pojave prolazne nespe-
Dioxid, R. Srbija cifi~ne iritacije vaskularnog endotela. Kod
paravaskularnog ubrizgavanja moè se razvi-
ti bol i tkivna iritacija.
V04 DIJAGNOSTI^KA
SREDSTVA
Interakcije: Do sada nisu poznate.
Doziranje: Suspenzija se priprema neposredno
pre primene. Pre primene voda za injekcije se
dodaje granulama i energi~no se mu}ka 5-10
V04C Ostala dijagnosti~ka s minuta. Preporu~uju se slede}e doze: Jedno i
redstva dvodimenzionalna Doppler sonografija. Odrasli:
U slu~aju dijagnosti~ki nedovoljno jasnih sig-
nala kod Doppler sonografije daje se 10-16
V04CD Testovi za pituitarnu ml suspenzije od 200 mg/ml. Kod veoma sla-
funkciju bih ilil odsutnih signala daje se 5-8 ml kon-
centracije od 400 mg/ml.
V04CD01 metirapon (Metyrapone)
FarKl: DIJAGNOSTIK
V
562 specijalni deo
Deca:
UZRAST
do 1. meseca
1 - 12 meseci
VOLUMEN KONCENTRACIJA
0,5 mL
1 - 2 mL
200 mg/ml
200 mg/ml
1 - 5 godina 2 mL 200 mg/ml
6 - 12 godina 3 - 4 mL 200 mg/ml V06D Ostali nutrijensi
13 - 18 godina 4 - 10 mL 200 mg/ml
V06DC Ugljeni hidrati
I.v. injekcija se daje kontinuirano, (1-2 ml u V06DC02 fruktoza
sekundi), da bi se dobilo homogeno pobolj{a-
nje efekta u snimanju Dopplerom. Ponovljena
LEVULOZA - Hemofarm koncern, R. Srbija
injekcija moè biti potrebna u specijalnim
slu~ajevima (kada je potrebno ispitati sekcio-
nalne ravni). Doza se moè pove}ati pove}a- V06DD Aminokiseline, uklju~uju}i
njem koncentracije, da bi se produìlo delo- kombinacije sa
vanje ili poja~ao efekt. Trajanje poja~anog polipeptidima
signala iznosi obi~no 1-2 minuta. Preporu~e-
V06DD.. aminokiseline, ketoanalozi
na maks. pojedina~na doza je 6 injekcija.
aminokiselina
V04CF Testovi za dijagnostiku KETOSTERIL - Fresenius Kabi GmbH,
tuberkuloze Austrija
V04CF01 tuberkulin (Tuberculin)
FarKl: DIJAGNOSTIK
Tuberkulin alt je sterilisan koncentrovan pre-
parat dobijen iz filtrata te~ne kulture
Mycobacterium tuberculosis.
V07 SVI OSTALI NETERA-
PIJSKI PROIZVODI
Indikacije: Preparat alt tuberkulin primenju-
je se za odre|ivanje kasne preosetljivosti na V07A Svi ostali neterapijski
tuberkulin (posle infekcije virulentnim bacili- proizvodi
ma tuberkuloze ili kao posledica prethodne
BCG vakcinacije). Ponovljeni test neinficira- V07AB Rastvara~i i razblaìva~i,
nu osobu ne senzibili{e na tuberkulin. uklju~uju}i rastvore za
Kontraindikacije: Aktivna tuberkuloza. Oso- ispiranje
be kod kojih su se prilikom ranije primene tu- V07AB.. voda za injekcije
berkulina pojavile izrazite lokalne reakcije u (Water for injection,
vidu ulceracije i nekroze. U trudno}i tuberku-
linsku probu treba izvr{iti samo ako je to neo-
Aqua pro injectione)
FarKl: RASTVARA^
phodno.
Delovanje: Voda za injekcije upotrebljava se
Neèljena dejstva: lokalna ulceracija i nekro-
kao rastvara~ za primenu parenteralnih ras-
za, bol, pruritus i ose}aj nelagodnosti na me-
tvora antibiotika, intravenskih anestetika i
stu aplikacije.
drugih lekova koji se nalaze u prometu u ob-
Doziranje: Testiranje se vr{i po von Pirquetu liku suve supstance. Voda za injekcije mora
ili intradermalnom Mantoux probom. da odgovara farmakopejskim zahtevima u
Registrovani lekovi: pogledu sterilnosti i apirogenosti (Ph. Jug.
PPD-T TUBERKULIN - Institut za imunologiju V).
i virusologiju "Torlak", R. Srbija Registrovani lekovi:
AQUA PRO INJECTIONE - Jugoremedija, R.
Srbija
AQUA PRO INJECTIONE - Galenika A.D., R.
Srbija
V07AC Pomo}na sredstva za

transfuziju krvi
V07AC.. natrijum citrat, limunska
kiselina, glukoza
V FarKl: KONZERVANS ZA KRV
Delovanje: Koristi se za konzervisanje sveè
krvi. Za 100 ml konzervisane krvi potrebno je
V ostalo 563
15 ml ACD Rp. Bgd. rastvora. Krv konzervisa- nata isklju~uje se intravensko davanje kon-
na ovim rastvorom moè se koristiti u perio- trastnih sredstava. U retkim slu~ajevima mo-
du od 21 dan po uzimanju krvi. è do}i do prolaznog otkazivanja bubrega.
Doziranje: 18,5 ml ACD Rp. Bgd. rastvora za Doziranje: Rastvor kontrastnog sredstva
125 ml konzervisane krvi i 52,5 ml ACD Rp. predvi|en je za jednokratnu primenu. Prepo-
Bgd rastvora za 350 ml konzervisane krvi. ru~uje se da se za bu{enje gumenog zatvara-
Upozorenje: Rastvor se moè koristiti samo ~a i izvla~enje kontrastnog sredstva koriste
ako je bistar. Rok upotrebe rastvora iznosi 1 cev~ice sa dugim vrhom. Rastvor kontrasta,
godinu. koji nije upotrebljen, treba baciti.
Upozorenje: Oprez pri primeni je potreban
kod: postojanja alergije na kontrastna sred-
stva, kod teìh bolesti, multiplog mijeloma,
V08 KONTRASTNA
SREDSTVA
latentnog hipertireoidizma i gu{avosti, kod
te{kog o{te}enja jetre i bubrega, sr~ane ili cir-
kulatorne insuficijencije, pulmonalnog emfi-
zema, op{teg lo{eg stanja pacijenta, cerebral-
V08A Kontrastna sredstva sa ne arterioskleroze, dijabetes melitusa. Kod
jodom (X-zraci) pacijenata sa alergijskim predispozicijama
brè dolazi do reakcija preosetljivosti. U ta-
V08AA Nefrotropna, kvim slu~ajevima, moè se dati profilakti~no
visokoosmolarna antihistaminik i/ili kortikoidi. Kontrastno
kontrastna sredstva, sredstvo i profilakti~ki lekovi se ne smeju za-
rastvorljiva u vodi jedno aplikovati. Upotreba te~nosti ne treba
V08AA01 amidotrizoat meglumin da se ograni~i pre primene hipertoni~nih ras-
(diatrizoat meglumin), tvora kod pacijenata sa multiplim mijelo-
mom, dijabetes melitusom, poliurijom, oligu-
amidotrizoat natrijum rijom kao ni kod male dece. Kod feohromoci-
(diatrizoat natrijum) toma preporu~uje se premedikacija sa alfa
(Diatrizoic acid) adrenergi~kim blokatorima. Sigurnost prime-
FarKl: KONTRAST (ZA UROGRAFIJU) ne kod trudnica do sada nije potvr|ena.
Delovanje: Kontrastno sredstvo za i.v. uro- Registrovani lekovi:
grafiju i angiografiju. UROGRAFIN - Schering A.G., Nema~ka
Kontraindikacije: Alergija na supstancu, ma-
nifestna hipertireoza, dekompenzovana sr~a-
na insuficijencinja. V08AA05 joksitalaminska kiselina
Neèljena dejstva: Neèljena dejstva kod pri- (joksitalamat meglumin,
mene jodnih i.v. kontrastnih sredstava obi~no joksitalamat natrijum)
su blaga do srednje te{ka i prolazna. Naj~e{}e (Ioxitalamic acid)
reakcije su: mu~nina, povra}anje, crvenilo FarKl: KONTRAST (ZA UROGRAFIJU)
koè, op{ti ose}aj vru}ine kao i bolovi. Od Registrovani lekovi:
ozbiljnih neèljenih dejstava mogu se javiti: TELEBRIX - Guerbet, Francuska
groznica, temperatura, znojenje, glavobolja,
vrtoglavica, bledilo, slabost, gu{enje ili ose}aj
gu{enja, drhtanja, palpitacije, pove}anje ili V08AA05 joksitalaminska kiselina
sniènje krvnog pritiska, {tucanje, urtikarija, (joksitalamat meglumin)
razli~ite promene na koì, edemi, gr~evi, drh- FarKl: KONTRAST
tanje mi{i}a, kijanje. Mogu se javiti i neèlje- Registrovani lekovi:
na dejstva koja zahtevaju hitnu intervenciju: TELEBRIX GASTRO - Guerbet, Francuska
periferna vazodilatacija, pad krvnog pritiska,
refleksna tahikardija, dispneja, agitacija,
konfuzija, cijanoza i na kraju gubitak svesti. V08AB Nefrotropna,
Ukoliko se kontrastno sredstvo aplikuje pored krv- niskoosmolarna
nog suda (paravazalno), moè do}i do reakcije kontrastna sredstva,
okolnog tkiva. Poznato je da kod cerebralnih rastvorljiva u vodi
angiografija ili drugih zahvata, kod kojih
V08AB02 joheksol (Iohexol)
kontrastno sredstvo dopire do mozga sa arte-
FarKl: KONTRAST
rijskom krvlju, moè do}i do neuralgijskih
komplikacija kao {to su: koma, prolazna sta- Delovanje: Joheksol je nejonsko jodno kon-
nja vrtoglavice i somnolencija, prolazne pare- trastno sredstvo relativno male osmolarnosti,
ze, smetnje vida ili facijalna slabost. Kod pa-
cijenata sa epilepsijom ili fokalnim o{te}enji-
ma mozga moè do}i do epilepti~nih napada.
u odnosu na jonske kontraste. Joheksol je hi-
drofilan, u malom procentu se veè za prote-
ine plazme (<2%), ima mali volumen distri-
V
U vrlo retkim slu~ajevima kod takvih pacije- bucije, mali stepen vezivanja za tkiva, ne da-
564 specijalni deo
je metabolite, brzo se izlu~uje preko bubrega no. Ako se preparat primenjuje kod dojilja,
u nepromenjenom obliku uz t1/2 oko 2 sata. preporu~uje se kratki prekid dojenja za 2h.
Maksimalna koncentracija u urinu postiè se Pre primene kontrasta i posle ispitivanja bo-
posle 1 sat od ubrizgavanja. lesnik mora biti dobro hidratisan.
Indikacije: Intravaskularna primena: angio- Preparat treba ~uvati na sobnoj temperaturi,
grafija, urografija i kompjuterizovana tomo- za{ti}en od svetlosti. Bo~ica preparata name-
grafija. njena je samo za jednog bolesnika, a ostatak
Subarahnoidna primena: mijelografija lum- treba baciti. Specijalna upozorenja: Bolesnik
balna, torakalna i cervikalna i kompjuterizo- treba da bude hidratisan pre i posle ispitiva-
vana tomografija bazalnih cisterni posle su- nja. U premedikaciji se moè dati diazepam
barahnoidne primene. kao sedativ i analgetici, prema potrebi.
Primena u telesne {upljine: artrografija, her- Lekar, koji primenjuje ove preparate, mora da
niografija, histerosalpingografija, sijalografi- ima na raspolaganju sve {to je neophodno za
ja, endoskopska retrogradna pankreatografi- hitne intervencije (lekovi i aparati za ve{ta~-
ja (ERP), endoskopska retrogradna holangio- ko disanje) kao i da se pridràva svih uput-
pankreatografija (ECRP) i druga ispitivanja stava navedenih u uputstvu za primenu.
gastrointestinalnog trakta. Registrovani lekovi:
Kontraindikacije: Preosetljivost na jodne OMNIPAQUE - Amersham Health A.S.,
kontraste, tireotoksikoza, renalna insuficijen- Norve{ka
cija, te{ka insuficijencija srca, hipertireoza,
manifestna tetanija, edem plu}a i epilepsija
V08AB03 joksaglat meglumin,
(za subarahnoidnu primenu).
joksaglat natrijum
Neèljena dejstva: mu~nina, povra}anje,
svrab, promene na koì, kijanje, ka{alj, pore- (joksaglinska kiselina)
me}aj ukusa, bronhospazam, tahipnoja, ap- (Ioxaglic acid)
noja, cijanoza, hipotenzija, bradikardija, arit- FarKl: KONTRAST (ZA UROGRAFIJU)
mije, stenokardija, akutna insuficijencija sr- Delovanje: joksaglinska kiselina je rendgen-
ca, direktna depresija kontraktilnosti, akutna sko kontrastno sredstvo za arteriografije i fle-
renalna insuficijencija, uznemirenost, gubi- bografije. Ubraja se u jonske kontraste dimer-
tak svesti, koma, konvulzije. Posle subarah- ne strukture, niska osmolarnost obezbe|uje
noidne primene joheksola moè se javiti gla- bolju podno{ljivost naro~ito pri intraarterij-
vobolja, bolovi nauzeja, povra}anje, vrtogla- skoj primeni, i manji stepen hipervolemije i
vica, hipotenzija, hipertenzija, fotofobija, zu- njenih hemodinamskih posledica kod koro-
janja u u{ima, neuralgije, parestezije. narografije i angikardiografija.
Interakcije: retke su jer se joheksol ne vezu- Indikacije: Arteriografije: aortografija, femo-
je za proteine plazme u zna~ajnom obimu, ne ralna arteriografija, renovazografija, celiako-
metaboli{e i ne inhibira aktivnost enzima. grafija, mezenterikografija, arteriografija mo-
Ipak, neke interakcije su mogu}e: oralni anti- kra}ne be{ike, arteriografija ruke, spinalna
dijabetici iz grupe biguanida mogu ~e{}e iza- arteriografija, koronarografija (selektivna i
zvati laktacidozu, potencirano je kardiode- semiselektivna), angiokardiografija (selektiv-
presivno dejstvo verapamila. Kod suabarah- na dekstro- i levokardiografija), selektivna
noidne primene, bar 48h pre ispitivanja treba pulmonalna arteriografija, cerebralna arteri-
obustaviti lekove koji sniàvaju prag za kon- ografija i flebografije (vene ruku, nogu, kar-
vulzije: fenotiazine, inhibitore MAO, tricikli~- lice, kavografija, mediastinalna, orbitalna i
ke antidepresive, analeptike. splenografija.
Doziranje: Za svaki od na~ina primene posto- Kontraindikacije: Preosetljivost na jodne
je posebne karakteristike i protokol u dozira- kontraste, tireotoksikoza, renalna insuficijen-
nju. cija, te{ka insuficijencija srca, hipertireoza,
Doziranje je individualno u skladu sa klini~- manifestna tetanija, edem plu}a.
kim i radiolo{kim ispitivanjem obolelih krv- Neèljena dejstva: Relativno ~este su reakci-
nih sudova. Starost i telesna masa bolesnika, je tipi~ne za jodne kontraste kao grupu: mu~-
tako|e, uti~u na doziranje. nina, povra}anje, svrab, promene na koì, ki-
Upozorenje: Naro~ita predostro`nost je po- janje, ka{alj, poreme}aj ukusa, bronhospa-
trebna kod preosetljivosti na jodna kontrast- zam, dispneja, tahipnoja, apnoja, cijanoza,
na sredstva, kod bolesnika sa alergijskom dis- hipotenzija, bradikardija, aritmije, stenokar-
pozicijom; kod latentne hiperfunkcije tireoi- dija, akutna insuficijencija srca, direktna de-
deje i nodularne strume, maligne hipertenzi- presija kontraktilnosti, akutna renalna insufi-
je, te{ke insuficijencije jetre i bubrega, lo{eg cijencija, uznemirenost, gubitak svesti, koma,
konvulzije. S obzirom da ove reakcije nastaju
V op{teg stanja i forsirane dehidratacije. U
trudno}i nema opasnosti od teratogenog dej-
stva, ali svaki slu~aj treba individualno raz-
ubrzo posle primene injekcije kontrasta, neo-
phodno je posmatranje bolesnika u tom peri-
motriti, s obzirom da je svako zra~enje rizi~- odu. Kod pojave reakcija ovog stepena, bole-
V ostalo 565
snik se mora odmah hospitalizovati i prime- Upozorenje: Oprez je potreban kod davanja
njuje se adekvatna terapija (adrenalin, ami- jopamidola pacijentima sa tireotoksikozom i
nofilin, antihistaminici, kortikosteroidi, intu- onima sa feohromocitomom i hemoglobino-
bacija, oksigenoterapija, infuzija te~nosti i patijama, kao i maloj deci. Za nepredvidljive
elektrolita i dr.). Kod intraarterijske primene, jako izraène manifestacije nepodno{ljivosti
lokalni ose}aj topline i bol su blagi ili sasvim ili predoziranja, treba pristupiti reanimaciji
izostaju, pa nije neophodna primena lokalne bolesnika, uz upotrebu adrenalina, antihista-
anestezije. minika, kortikosteroida i sl. Po{to se samo u
Interakcije: Istovremeno primenjeni oralni malom procentu vezuje za proteine plazme,
antidijabetici iz grupe bigvanida mogu ~e{}e lako se moè dijalizom odstraniti iz organi-
izazvati laktacidozu, potencirano je kardio- zma.
depresivno dejstvo verapamila. Jopamidol se upotrebljava samo u stacionar-
Doziranje: Primenjuje se intraarterijski ili in- nim zdravstvenim ustanovama. ~uva se na
travenski. Doziranje se prilago|ava klini~ko- sobnoj temperaturi, za{ti}eno od svetla.
radiolo{koj situaciji, izboru regiona krvnih Registrovani lekovi:
sudova i metoda. Starost i telesna masa tako- IOPAMIRO - Bracco, Italija
|e uti~u na doziranje. SCANLUX - Sanochemia Pharmaceutica
Upozorenje: U trudno}i je, ina~e, veliki rizik A.G., Austrija
od zra~enja, pa svaku eventualnu primenu
jodnih kontrasta treba individualno proceni-
ti. Preparat treba ~uvati od svetlosti i rent-
V08AB05 jopromid (Iopromide)
FarKl: KONTRAST (ZA UROGRAFIJU)
genskih zraka. Sadràj bo~ice treba iskoristiti
odmah u toku jednog pregleda, a ostatak ba- Delovanje: Nejonski niskoosmolarni renalni
citi. rendgenski kontrast, pripremljen kao stabi-
lan rastvor u razli~itim koncentracijama. Ne-
Registrovani lekovi: jonska rendgenska kontrastna sredstva znat-
HEXABRIX - Guerbet, Francuska no manje interferiraju sa normalnim fiziolo-
{kim funkcijama nego jonska kontrastna
V08AB04 jopamidol (Iopamidol) sredstva i imaju slabije izraèno antikoagu-
FarKl: KONTRAST lantno delovanje nego jonska sredstva. Pred-
Delovanje: Hidrofilno, niskoosmolarno, trijo- nosti su:
dirano nejonizovano kontrastno sredstvo na- • bolja op{ta podno{ljivost u pore|enju sa jon-
menjeno za intravaskularnu primenu i prime- skim kontrastnim sredstvima
nu u cerebrospinalnoj te~nosti. Mehanizam • dobra neuralna podno{ljivost
delovanja zasniva se na ve}em kontrastu jo- • mali uticaj na srce i krvotok
da prema X-zracima {to osigurava dobru vi- • veoma dobra podno{ljivost od strane endotela
dljivost ispitivanog organa. krvnih sudova
Indikacije: Cerebralna angiografija, koronar- • bezbolna aplikacija
na, periferna, visceralna i renalna arteriogra-
• mali uticaj na zgru{avanje, fibrinolizu i aktivaci-
fija, aortografija, ventikulografija leve komo-
ju komplementa
re, venografija, intravenozna ekskretorna
urografija i kontrastna kompjuterska tomo- • visoka gustina kontrasta u urinarnom traktu.
grafija glave i drugih delova tela. Indikacije: Poja~anje kontrasta kod kompju-
Kontraindikacije: Alergija na jod, dehidrirani terske tomografije (CT), digitalne suptrakcio-
pacijenti, multipli mijelom, te{ka o{te}enja ne angiografije (DSA), intravenska urografi-
jetre i bubrega, trudno}a. ja, flebografija ekstremiteta, prikazivanje te-
lesnih {upljina (npr. artrografija, histerosal-
Neèljena dejstva: Naj~e{}e se javljaju blage
pingografija, fistulografija), sa izuzetkom mi-
kardiovaskularne reakcije kao: bradikardija,
jelografije, ventrikulografije, cisternografije.
pad sistolnog pritiska i pritiska leve komore,
porast pulmonalnog pritiska, ose}aj toplote, Kontraindikacije: Manifestna hipertireoza,
eritem, glavobolja, dispneja, ko`ne reakcije, za vreme trudno}e ili kod akutnih zapaljivih
periferna vazodilatacija, tahikardija, cijano- procesa u karlici ne sme se vr{iti histerosal-
za, gubitak svesti. Moè do}i do pada vredno- pingografija.
sti hematokrita i hemoglobina. Neèljena dejstva: Neèljena dejstva kod pri-
Interakcije: Jopamidol se treba injicirati uvek mene jodnih intravenskih kontrastnih sred-
sam u odgovaraju}i krvni sud. stava obi~no su blaga do srednje te{ka i pro-
lazna. Ali, zabeleèna su, tako|e, i neèljena
Doziranje: Doze iopamidola zavise od organa
dejstva opasna po ìvot, pa i smrtni slu~ajevi.
koji treba snimiti. Pre injiciranja, mora se po-
Kod intravenskih aplikacija naj~e{}e reakcije
vesti ra~una da su pacijenti dobro hidrirani, u
suprotnom, postoji mogu}nost da do|e do
o{te}enja bubrega.
su: mu~nina, povra}anje, crvenilo koè, op{ti
ose}aj vru}ine kao i bolovi. Subjektivne te-
{ko}e, kao ose}aj vru}ine ili mu~nine, mogu
V
566 specijalni deo
se izbe}i ako se kontrast daje polako ili sa nu sa uzimanjem 48 sati pre primene kontra-
kratkim prekidima. sta i nastave sa njima samo ako je usposta-
Od ozbiljnih neèljenih dejstava mogu se ja- vljena prethodna bubre`na funkcija.
viti: groznica, temperatura, znojenje, glavo- Posebno upozorenje: Pre pregleda pacijenta,
bolja, vrtoglavica, bledilo, slabost, gu{enje, mora se otkloniti, eventualni, disbalans vode
dahtanje, pove}anje ili sniènje krvnog priti- i elektrolita. Pre angiografije u abdominal-
ska, {tucanje, urtikarija, razli~ite promene na nom predelu i urografije pacijent se mora pri-
koì, edemi, gr~evi, drhtanje mi{i}a, kijanje. premiti. Zato je potrebno dva dana pre pre-
Ove reakcije mogu nastati nezavisno od koli- gleda izbegavati hranu koja nadima (gra{ak,
~ine i na~ina aplikacije i mogu biti predznak so~ivo, pasulj, salata, vo}e, crni i sve` hleb
{oka. Davanje kontrastnog sredstva mora se kao i sve vrste nekuvanog povr}a). Dan pre
odmah prekinuti i ako je potrebno, dati odgo- pregleda ne sme se posle 18h ni{ta jesti. Uve-
varaju}u terapiju. Zbog toga se preporu~uje ~e, pre izvo|enja, treba da se uzme neko
da se kod intravenskih aplikacija koristi flek- sredstvo za ~i{}enje. Kontrastno sredstvo tre-
sibilna cev~ica sa prekida~em. Kod bolesnika ba da bude zagrejano do telesne temperatu-
sa epilepsijom ili fokalnim o{te}enjem mozga re. Kod odoj~adi i male dece zabranjuje se
moè do}i do epilepti~nih napada. U vrlo ret- duà redukcija hrane, kao i uzimanje sredsta-
kim slu~ajevima, kod takvih pacijenata, is- va za ~i{}enje. Prema iskustvu, uzrok neèlje-
klju~uje se i.v. davanje kontrastnih sredstava. nih dejstava mogu da budu i stanja napetosti,
U retkim slu~ajevima moè do}i do prola- bola i straha. Mirno vo|enje bolesnika i pri-
znog otkazivanja bubrega. Mogu se javiti i kladni medikamenti mogu da spre~e te reak-
neèljena dejstva koja zahtevaju hitnu inter- cije. Preporu~ljivo je intravaskularno davanje
venciju - periferna vazodilatacija, pad krvnog kontrastnog sredstva pacijentu u leè}em po-
pritiska, tahikardija i na kraju gubitak svesti, loàju, a jo{ ½h posle davanja kontrasta bo-
uz razdra`ljivost, nemir i vrtoglavicu. Ukoli- lesnik treba da bude pod nadzorom, jer isku-
ko se kontrastno sredstvo aplikuje pored krv- stvo pokazuje da veliki broj neèljenih dejsta-
nog suda (paravazalno) moè do}i do bola i va nastaje ba{ u tom periodu.
otoka okolnog tkiva.
Doziranje: Jopromid se sme otvoriti samo nepo- ULTRAVIST - Schering A.G., Nema~ka
sredno pre primene. Rastvor kontrastnog sred-
stva predvi|en je za jednokratnu upotrebu. U
principu, jedan gumeni zatvara~ moè se sa- V08AB07 joversol (Ioversol)
mo jedanput probu{iti, a za bu{enje gume- FarKl: KONTRAST
nog zatvara~a i izvla~enje kontrastnog sred- Delovanje: Joversol je nejonizovano kon-
stva treba koristiti cev~ice sa dugim vrhom trastno sredstvo sa tri atoma joda po moleku-
odre|enog promera. lu i male osmolarnosti. Koristi se za intraven-
Doziranje je uslovljeno vrstom snimanja i odre|u- sku primenu. Svaki molekul joversola sadrì
je se prema posebnom protokolu. 3 atoma joda koji ne disocira. Ovaj odnos
(1:3) osigurava nisku osmolarnost ovog kon-
Upozorenje: Oprez je potreban kod preose-
trastnog sredstva. Radiografski daje snimke
tljivosti na jodna rendgenska kontrastna
sli~ne onima pri primeni visokoosmolarnih
sredstva, kod te{kih o{te}enja jetre ili bubre-
kontrastnih sredstava. Joversol ne izaziva he-
ga, insuficijencije srca i krvotoka, emfizema
modinamske ni kardinalne neèljene efekte
plu}a, lo{eg op{teg stanja pacijenata, dijabe-
kod pacijenata. Kako nije hiperosmolaran, ne
tes melitusa, latentne hipertireoze i multi-
izaziva bol prilikom primene.
plog mijeloma. Kod bolesnika sa alergijskim pre-
dispozicijama moè do}i do reakcija preosetljivo- Indikacije: intraarterijska i i.v. radiografija,
sti. U slu~aju potrebe, treba imati pri ruci posebno cerebralna, koronarna, periferna, vi-
komplet lekova za terapiju anafilakti~kog {o- sceralna i renalna arteriografija, aortografija,
ka, endotrahealni tubus i aparat za ve{ta~ko ventrikulografija leve komore, venografija,
disanje. Kontrastno sredstvo i profilakti~ki le- intravenska ekskretorna urografija i kontrast-
kovi se ne smeju zajedno aplikovati. Kod bo- na kompjuterska tomografija glave i drugih
lesnika sa mijelomom, poliurijom, oligurijom delova tela.
ili gihtom, kao i kod odoj~adi i male dece i Kontraindikacije: Trudno}a, dehidrirani pa-
kod pacijenata sa lo{im op{tim zdravstvenim cijenti, bolesnici sa paraproteinemijom i mul-
stanjem, ne sme se ograni~avati uzimanje tiplim mielomom.
te~nosti pre primene nisko-osmolarnog kon- Neèljena dejstva: mu~nina i bolovi na me-
trastnog sredstva. Sigurnost primene kod trud- stu injiciranja leka. Kod intraarterijske prime-
nica do sada nije potvr|ena. Kod feohromocito- ne ve}ih doza moè do}i do blagog pada krv-
ma preporu~uje se premedikacija sa alfa- nog pritiska.
V adrenergi~kim blokatorima. Posle primene

jodnih kontrasta kapacitet {titne `lezde da
preuzme jod smanjen je do 2 nedelje. Bole-
Doziranje: Ukoliko ga je potrebno razrediti,
to se ~ini sa 5% rastvorom glukoze za infuzi-
ju, a kod dijabeti~ara sa fiziolo{kim rastvo-
snicii koji uzimaju bigvanide treba da presta- rom. Doziranje zavisi od vrste snimanja.
V ostalo 567
Upozorenje: Potreban je oprez kod davanja ne nadima i ne zadràva se dugo u organi-

bolesnicima sa tireotoksikozom i onima sa fe- zmu. Lako svarljiva hrana, bistre te~nosti,
ohromocitomom. Kod dece i kod starih, tako- kao ~aj bez mleka ili bistra supa bez masno-
|e, potreban je oprez. }e, su dozvoljeni. Jaja, ovsena ka{a, testo i mle~-
ni proizvodi su zabranjeni. Ukoliko su propisana
sredstva za ~i{}enje, treba ih uzeti 10h pre
OPTIRAY - TICO Healthcare, [vajcarska
pregleda. Kod beba i male dece dijeta i sred-
stava za ~i{}enje su kontraindikovani. Paci-
V08AB09 jodiksanol (Iodixanol) jenti ne treba da jedu na dan pregleda. Posle
Registrovani lekovi: primene kontrasta ne treba jesti ni pu{iti dok
VISIPAQUE - Amersham Health AS, se pregled potpuno ne zavr{i, ali se moè pi-
Norve{ka ti voda ili bistar ~aj.
V08AB11 jobitridol (Iobitridol) BILISCOPIN - Schering A.G., Nema~ka
FarKl: KONTRAST
Registrovani lekovi: V08AC06 jopanoatna kiselina
XENETIX - Guerbet, Francuska (Iopanoic acid)
FarKl: KONTRAST
V08AC Hepatotropna kontrastna
sredstva, rastvorljiva u V08AD Kontrastna sredstva,
vodi nerastvorljiva u vodi
V08AC02 jotroksat meglumin V08AD02 jopidol, jopidon
(jotroksinska kiselina, (Iopidol, Iopidon)
meglumin) (Iotroxic acid) FarKl: KONTRAST (ZA BRONHOGRAFIJU)
FarKl: KONTRAST
Delovanje: Kontrastno sredstvo, za i.v. hole-
cistoholangiografiju se aktivno izlu~uje u he- V08B Kontrastna sredstva bez
patocitima tako da daje dobar kontrast u in- joda (X-zraci)
trahepati~nim, ekstrtahepati~nim putevima i
ù~noj kesi. Kod izlu~ivanja, postoji kompeti- V08BA Kontrastna sredstva sa
cija bilijarnog kontrastnog sredstva i bilirubi- barijum sulfatom
na. Ako se prekora~i transportni kapacitet je- V08BA02 barijum sulfat
tre, kontrast se elimini{e i bubrezima.
(Barium sulfate)
Indikacije: Holecistoholangiografija
FarKl: KONTRAST
Kontraindikacije: Alergija na jodna kontrast-
Delovanje: Barijum sulfat je, prakti~no, ne-
na sredstva, trudno}a.
rastvorljiv u vodi, organskim rastvara~ima i
Neèljena dejstva: mu~nina, povra}anje, eri- razblaènim kiselinama i alkalijama, te zbog
tem. Bol i povi{ena temperatura naj~e{}e su toga neotrovan. Slabo propu{ta rendgenske
reakcije na intravensko davanje kontrastnih zrake, pa je dobro kontrastno sredstvo za vi-
sredstava. Ove reakcije se retko de{avaju ako zuelizaciju digestivnog trakta od jednjaka do
su doze adekvatne. Mogu se javiti znojenje, rektuma. U obliku fino suspendovanih ~esti-
glavobolja, vrtoglavica, bledilo, slabost, gu{e- ca pokriva sluznicu jednjaka, creva i èluca i
nje i ose}aj gu{enja, drhtanja, pove}anja ili daje plasti~nu i o{tru rendgensku sliku.
smanjenja krvnog pritiska, svrab, urtikarija,
Indikacije: Dijagnosti~ko ispitivanje digestiv-
edem, kijanje i lakrimacija {to moè ukaziva-
nog trakta.
ti na stanje {oka. Davanje kontrastnog sred-
stva tada treba prekinuti i po~eti anti{ok te- Kontraindikacije: Primena barijum sulfata je
rapiju. U nekim slu~ajevima, javlja se pore- kontraindikovana pri sumnjivoj ili dijagnosti-
me}aj rada bubrega. fikovanoj perforaciji segmenta digestivnog
trakta i u bolesnika sa opstruktivnim lezijama
Doziranje: Zavisi od vrste snimanja uz strikt-
creva ili pilori~nom stenozom.
no po{tovanje preporuka za primenu. Daje se
i.v., a pacijent treba da bude u leè}em stavu Neèljena dejstva: Dijagnosti~ku primenu
i mora da bude pod nadzorom do kraja ispi- barijum sulfata moè pratiti konstipacija,
tivanja. Rastvor kontrastnog sredstva se ne prolazna dijareja, abdominalni bol ili bol u
sme uvu}i u iglu ranije, ve} neposredno pre anusu i krvavljenje. Ova neèljena dejstva su
pregleda, a bolje se podnosi ako je zagrejan vrlo retka.
do telesne temperature. Neupotrebljeni ras- Doziranje: Suspenzija barijum sulfata unosi
tvor se mora baciti.
Upozorenje: Bolesnika, 24 sata pre pregleda,
se oralno ili rektalno. Pojedina~na doza bari-
jum sulfata za odrasle kre}e se od 50-450 ml V
treba staviti na dijetu sa lakom hranom koja suspenzije. Ona direktno zavisi od vrste di-
568 specijalni deo
jagnosti~kog ispitivanja koje se planira. Za vi- • za semikvantitativnu evaluaciju renalne

zuelizaciju promena u jednjaku potrebno je funkcije kombinovano sa anatomskom di-
40-60 ml nerazblaène suspenzije, za èlu- jagnozom.
dac i duodenum do 150 ml suspenzije, za Doziranje: Zavisi od vrste snimanja uz strikt-
tanko crevo do 100 ml suspenzije i za debelo no po{tovanje preporuka za primenu. Kon-
crevo do 450 g barijum sulfata. Doza barijum trast se daje i.v., kao bolus po mogu}nosti
sulfata u dece i starijih osoba prilago|ava se dok pacijent leì.
oboljenju i op{tem stanju. Kontraindikacije: Alergija na supstancu.
Upozorenje: U bolesnika sa postoje}im akut- Neèljena dejstva: mu~nina, povra}anje, re-
nim oboljenjem gastroinstenstinalnog trakta akcije preosetljivosti od blagih-ko`nih do
barijum sulfat treba primenjivati oprezno. anafilaktoidnih reakcija, ~ak i anafilakti~kog
Isto vaì i za primenu kontrasta u dece i sta- {oka. Retko, kod primene se mogu javiti krat-
rih, iznemoglih osoba. Nema ograni~enja za kotrajni ose}aj topline ili bola na mestu pri-
primenu barijum sulfata u trudno}i. mene i hipotenzija do sinkope nakon ustaja-
Registrovani lekovi: nja 2 sata posle primene gadopentetata. Pri-
BARIJUM SULFAT - Hemofarm koncern „Zor- javljeni su i prolazna glavobolja, vazodilata-
ka Pharma“, R. Srbija cija, slabost, sinkopa kao i prolazni poreme-
}aj ~ula ukusa. Injiciranje hiperosmolarnog
rastvora moè izazvati bol na mestu injekcije
V08C Kontrastna sredstva za
do 20 min., ako se da paravenski. Kod paci-
magnetnu rezonancu jenta moè do}i do pojave prolaznih prome-
V08CA Paramagnetna kontrastna na u koncentraciji serumskog gvo`|a i nivoa
sredstva bilirubina.
V08CA01 gadopentetat dimeglumin Upozorenje: Odnos korist/rizik primene pro-
ceniti kod pacijenata sa te{kom renalnom in-
(gadopentetinska kiselina) suficijencijom i predispozicijom za alergiju,
(Gadopentetic acid) sa epilepsijom i hemoliti~kom anemijom. Si-
FarKl: KONTRAST ZA MAGNETNU REZO- gurnost primene u trudno}i i kod dojilja nije
NANCU dokazana. Oprez je potreban nakon davanja
Delovanje: Sterilan bistar bezbojan do slabo zbog eventualne pojave sinkopa ili hipotenzi-
ruì~ast vodeni rastvor za ispitivanja uz poje.
mo} magnetne rezonance. Elimini{e se iz or- Op{te napomene: Pacijent ne treba da jede
ganizma, skoro kompletno, tokom prva 24h do dva sata pre izvo|enja procedure. Prili-
nakon primene. kom snimanja uz pomo} magnetske rezonan-
Indikacije: Kranijalno i spinalno snimanje uz ce, moraju se po{tovati pravila. Kontrast se
pomo} magnetske rezonance. (MRI) za pri- daje u brizgalicu neposredno pre kori{}enja,
kazivanje tumora i za diferencijalno-dijagno- a neutro{eni deo treba baciti. Nakon davanja,
sti~ku klasifikaciju suspektnog meningeoma, pacijenta treba posmatrati bar pola sata. Od-
neurinoma, invazivnih tumora (glioma) i me- mah nakon injiciranja moè se krenuti sa sni-
tastaza, za demonstraciju malih i/ili izointen- manjem.
zivnih tumora, kod suspektno rekurentnih tu-
mora posle hirur{ke terapije ili radioterapije,
MAGNEVIST - Schering A.G., Nema~ka
za diferenciranje retkih neoplazmi, za pobolj-
{anje odre|ivanja {irenja tumora van CNS, u
spinalnoj MRI, diferencijacija intra- i ekstra- V08CA02 gadoteri~na kiselina
medularnih tumora, demonstracija solidnih (Gadoteric acid)
tumora, odre|ivanje intramedularnog {irenja FarKl: KONTRAST ZA MAGNETNU REZO-
tumora. NANCU
Gadopentetat je naro~ito pogodan: Registrovani lekovi:
• za dijagnostikovanje ili isklju~ivanje posto- DOTAREM - Guerbet, Francuska
janja tumora, inflamacija i vaskularnih lezi-
ja;
V08CA03 gadodiamid
• za determinisanje {irenja i demarkaciju
ovih lezija;
(Gadodiamide)
FarKl: KONTRAST ZA MAGNETNU REZO-
• za diferencijaciju unutra{nje strukture lezi- NANCU
ja;
Delovanje: Gadodiamid je nejonsko, para-
• za ispitivanje cirkulacije normalnih i pato- magnetsko, u vodi dobro rastvorljivo kon-
lo{ki promenjenih tkiva; trastno sredstvo, male osmolarnosti, name-
V • za diferencijaciju tumora i oìljaka posle
terapije;
• za prepoznavanje rekurentnih prolapsa di-
njeno za ispitivanje magnetnom rezonancom
mozga i ki~mene mo`dine. Preparat omogu-
}ava pove}anje kontrastnosti i pobolj{anje vi-
skova posle hirurgije
V ostalo 569
zualizacije patolo{kih promena u tkivu mo- ~enje je simptomatsko. Ne postoji specifi~an

zga i ki~mene mo`dine. antidot. Kod pacijenata sa produènom eli-
Indikacije: Intravenska primena kod odraslih minacijom preparata usled insuficijencije bu-
osoba za dijagnostikovanje oboljenja ili po- brega ili posle primene ekstremno velikih do-
vreda mozga i ki~mene mo`dine, magnet- za, kontrastno sredstvo se hemodijalizom (te-
nom rezonancom. oretski) moè otkloniti iz organizma.
Kontraindikacije: Preosetljivost na preparat Upozorenje: Moè da izazove prolazne pro-
ili njegove sastojke, o{te}ena funkcija bubre- mene u koncentracijama elektrolita (kalciju-
ga, pacijenti mla|i od 18 godina. ma, gvo`|a) ako se ovi elektroliti odre|uju
Neèljena dejstva: prolazna su, a ve}ina od pomo}u kolorimetrijske metode. Postoji mo-
njih su blagog intenziteta: ose}aj nelagodno- gu}nost nastanka srpaste deformacije eritro-
sti sa ose}ajem toplote ili hladno}e, bol ili cita. Ne postoje podaci o bezbednosti pono-
ose}aj pritiska na mestu ubrizgavanja prepa- vljene primene preparata. Ne postoje podaci
rata, re|e se pojavljuje vrtoglavica, mu~nina, o bezbednosti primene preparata u trudno}i i
glavobolja i poreme}aj ose}aja za ukus i mi- dojenju, a, tako|e, nije utvr|ena bezbednost
ris, povra}anje, pospanost; retko se pojavlju- primene u uzrastu do 18 godina.
ju reakcije senzibilnosti (urtikarija, svrab i Registrovani lekovi:
druge alergijske promene na koì, iritacija u OMNISCAN - Amersham Health AS,
grlu). Vrlo retko se mogu pojaviti konvulzije, Norve{ka
kao i pri primeni drugih paramagnetskih
kontrastnih sredstava. V08CA09 gadobutrol (Gadobutrol)
Interakcije: Nisu poznate. Preparat ne treba FarKl: KONTRAST
me{ati sa drugim lekovima u istom {pricu.
Treba koristiti poseban {pric i iglu. Registrovani lekovi:
GADOVIST - Schering A.G., Nema~ka
Doziranje: Prema odre|enom protokolu, ali
nije potrebna posebna priprema bolesnika.
Bo~icu sa ostatkom kontrasta treba baciti. V08CB Super paramagnetna
Preparat treba dobro pogledati pre primene. kontrastna sredstva
Rastvor, koji je promenio boju ili koji sadrì V08CB.. ferukarbotran
strane ~estice, ne treba koristiti.
(Ferucarbotran)
Predoziranje: Ne postoje podaci o slu~ajevi- FarKl: KONTRAST, DIJAGNOSTIK
ma predoziranja i akutnim simptomima in-
toksikacije kod pacijenata sa o~uvanom funk- Registrovani lekovi:
cijom bubrega. Ako bi do{lo do trovanja, le- RESOVIST - Schering A.G., Nema~ka
V
570 specijalni deo
V
571
III
POSEBNA PODRU^JA
FARMAKOTERAPIJE
572 III deo
posebna podru~ja farmakoterapije 573
3.1 PRIMENA LEKOVA U SPECIJALNIM POPULACIJAMA
3.1.1 PROPISIVANJE LEKOVA U DE^JEM UZRASTU

Ekspolozivni razvoj farmakologije, ponudio je veliki broj lekova. Pre klini~ke primene, lekovi
se ispituju na mladim i zdravim dobrovoljcima, a sasvim ograni~en broj se ispituje na bolesni-
cima. Iz tog razloga, naj~e{}e izostaje adekvatno poznavanje sudbine leka u organizmu, po-
sebno u de~jem dobu, a naro~ito u najniìm uzrastima, nedonesenog deteta, novoro|en~eta i
odoj~eta. Nekoliko velikih katastrofa, uzrokovanih lekovima, koje su nastale uzimanjem leko-
va tokom trudno}e, dovele su do uspostavljanja strogih pravila ispitivanja lekova na teratoge-
nost. Ovo je imalo reperkusije u smislu drasti~nog smanjenja broja lekova koji se mogu upo-
trebiti u le~enju ovih osetljivih grupa bolesnika. Sa druge strane, zbog ve}e sklonosti obolje-
vanju, potreba za primenom lekova kod dece je velika.
I pored brojnih istraìvanja na polju pedijatrijske farmakologije i farmakoterapije, jo{ uvek je
ova oblast nalik na "ledeni breg". Najve}i deo je jo{ uvek nedovoljno izu~en.
Ukoliko bi se strogo pridràvali principa, da se primenjuju samo lekovi koji su klini~ki ispita-
ni na ovim uzrastima, deca bi postala "terapijska siro~ad", kako je rekao jedan veliki klini~ki
farmakolog.
Elementi koje mora uzeti u obzir lekar koji se odlu~i za primenu lekova kod dece
• Lekar treba da teì da koristi, kad god je mogu}e, lekove koji su ispitani i licencirani za pri-
menu kod dece. Ukoliko to nije mogu}e, sme se primeniti, sa posebnim oprezom, nelicenci-
ran lek, pod kontrolom
• Lekar mora da izvr{i adekvatan izbor leka, u pogledu farmakodinamske i farmakokinetske
prilago|enosti odgovaraju}em uzrastu.
• Treba da izabere optimalni put aplikacije leka kod dece.
Oteàvaju}e okolnosti aplikacije leka u odre|enim uzrastima su slede}e:
• U uzrastu prevremeno ro|enog i novoro|enog deteta, ne postoji stabilnost resorpcije leka
primenjenog oralnim putem. Intramuskularna primena je ograni~ena malom mi{i}nom ma-
som.
• Intravenski put zahteva veliku manuelnu ve{tinu onog ko primenjuje lek.
• Lekar mora poznavati stanje funkcije organa koji su uklju~eni u promet leka.
• I najzad, u propisivanju lekova, lekar mora voditi ra~una o mogu}nosti da i bolest uti~e na
mehanizme prometa leka.
• Doza leka moè (naj~e{}e i mora) da varira zavisno od ozbiljnosti klini~kih simptoma bole-
sti.
• Lekar mora misliti na mogu}nost nastajanja interakcija u situacijama kada se primenjuje vi-
{e lekova.
• I najzad, odre|eni lekovi mogu dati la`no pozitivne laboratorijske testove.
Posebnosti de~jeg uzrasta kod primene lekova
• Deca se od odraslih razlikuju u pogledu odgovora na lekove, zahvaljuju}i razli~itom stepe-
nu zrelosti receptorskih mehanizama. Ako lek deluje preko receptora i razli~ite senzitivno-
sti ciljnog tkiva imaju uticaja.
• Kod dece postoje, prividno, veoma velike razlike doziranja lekova u pore|enju sa odraslima,
zbog toga {to deca imaju fiziolo{ki ve}u koli~inu van}elijske te~nosti, pa lekovi, koji se di-
stribuiraju kroz ove sredine, imaju ve}i volumen distribucije. Ukoliko su lekovi liposolubilni
i koji se redistribuiraju u masno tkivo (Dizepam npr.), tada postoji opasnost od intoksikaci-
je u slu~ajevima hipotrofi~ne dece.
• Deca, posebno nedono{}ad i novoro|en~ad, imaju ograni~ene detoksifikacione i eliminacio-
ne mehanizme (funkcija jetre i bubrega) i relativnu enzimsku deficijenciju.
Kriti~ni periodi detinjstva u pogledu primene lekova

Postoji nekoliko kriti~nih perioda u de~jem uzrastu kada je potrebna velika opreznost u prime-
ni lekova. U 16. veku je u Hilandarskom medicinskom kodeksu napisano: "Kako treba vidati
malu decu od ro|enja do 3 meseca i do 6 meseci?"
574 III deo
Neonatalni period
Novoro|en~ad su u farmakoterapijskom pogledu jedna potpuno autohtona populacija, sa fizi-
olo{kim karakteristikama koje su od bitnog uticaja na farmakoterapiju. Posebno se, u tom po-
gledu, isti~u nedono{~ad.
Nedono{~ad imaju fiziolo{ki visok sadràj ekstra~elijske te~nosti i do 85% (u pore|enju sa od-
raslim kod kojih je ECV 65%), imaju nisku ekskrecionu sposobnost bubrega, nizak nivo albu-
mina, prisustvo razli~itih endogenih supstanci koje mogu interferirati sa lekovima, ili imati
kompetitivni odnos, imaju nestabilnu unutra{nju homeostazu, mali sadràj masnog tkiva, ma-
lu mi{i}nu masu i jo{ drugih fiziolo{kih specifi~nosti koje zahtevaju izuzetnu opreznost u pri-
meni lekova u ovom uzrastu.
U neonatalnom uzrastu postoji mogu}nost da odre|ene endogene supstance (bilurubin), bu-
du od strane nekih lekova istisnuti iz veze sa albuminima i da se potenciraju neèljeni efekti
povi{enog nivoa bilirubina, sa pove}anjem u niòj gestacionoj starosti deteta.
Novoro|en~e, tako|e, ima pove}anu koli~inu van~elijske te~nosti, ali manje od nedono{}eta,
tako|e, fiziolo{ku nezrelost ekskretornih organa, ali su odstupanja blaèg stepena nego kod
nedono{~eta.
Pouzdanost terapije u novoro|ena~kom uzrastu dodatno ugroàvaju, sa mogu}im {tetnim
efektima, te{ka stanja koja produbljuju fiziolo{ku ograni~enost ekskretornih i distributivnih
mehanizama prometa lekova, sa mogu}im ispoljavanjem {tetnih efekata zbog kumulacije le-
ka.
Period odoj~eta i malog deteta

Ovaj period karakteri{e sazrevanje ekskretornih mehanizama i organa koji u~estvuju u meta-
bolizmu lekova. Intenzitet sazrevanja dobrim delom je odre|en uzrastom, iz tog razloga, u
ovom periodu je potrebno pa`ljivo adaptiranje doza lekova. Neki lekovi u ovom periodu raz-
voja deteta, imaju ve}i klirens, nego kod odraslih (npr. fenobarbital, fenitoin, karbamazepin,
teofilin), zbog efikasne mikrozomalne oksidacije u jetri, pa se i zbog toga u ovom uzrastu, ovi
lekovi daju u ve}im dozama nego kod odraslih. Drugi lekovi imaju usporeniju eliminaciju. Do-
datno, njihovu eliminaciju mogu da uspore te{ka bolest, koja kompromituje funkciju elimina-
tornih organa.
Deca pred{kolskog, {kolskog uzrasta i adolescenti

Ova {iroka grupa ispoljava, u pogledu primene lekova, specifi~nost vi{e u pogledu prihvatanja
terapije nego u pogledu farmakokinetike i farmakodinamike, pri ~emu se, u pogledu merljivih
parametara, pribliàvaju odraslim osobama.
U prakti~nom pogledu, individualizacija doza primenjuje se kod dece mla|e od 12 godina.
Uzrast mla|e dece zahteva potrebu prilago|avanja i farmaceutskog oblika leka (potreba za si-
rupima, tabletama i kapsulama u razli~itim dozama). Osim toga, oblici sirupa, poèljno je da
ne sadrè {e}ere, radi profilakse karijesa, posebno u situacijama hroni~ne upotrebe lekova.
Izra~unavanje doze lekova kod dece

Kada doza kod dece nije prethodnim farmakolo{kim ispitivanjima utvr|ena, onda se ona izra-
~unava na osnovu poznate doze leka kod odraslih, prilago|avaju}i je, pritom, na osnovu uz-
rasta, telesne teìne, ili telesne povr{ine, ili kombinacijom svih ovih faktora. Najpouzdaniji (ali
ne tako ~esto upotrebljavan na~in) je na osnovu telesne povr{ine.
Kalkulacija doze leka na osnovu telesne teìne izraàva se u mg/kg. Mla|a deca ~esto mogu
zahtevati ve}e doze nego odrasli. Kalkulacija doza, na osnovu telesne teìne, ima ograni~enu
primenu kod gojazne dece. U takvim okolnostima, kalkulacija se vr{i na osnovu idealne teì-
ne koja se izra~unava na osnovu uzrasta i telesne visine. Kalkulacija na osnovu telesne povr-
{ine je podesnija i ta~nije odraàva mnoge fiziolo{ke specifi~nosti de~jeg uzrasta. Za ove svr-
he postoje precizni nomogrami, ali za prakti~ne svrhe, zadovoljava aproksimativna doza izra-
~unata po formuli:
2
Doza za dete = povr{ina deteta m x doza
odraslog
1,8
U izra~unavanju doza kod dece, treba znati i kako izvr{iti redukciju doze, ukoliko postoji ogra-
ni~enje eliminacije leka. Posebno je potrebna pa`nja ukoliko se korsite lekovi sa uskom tera-
pijskom {irinom. Prva terapijska doza je standardna, a prilikom odlu~ivanja za drugu dozu,
treba vr{iti korekciju.
Korekcija se moè u~initi na dva na~ina:
1. Produènjem intervala primena leka. Kada su u pitanju antimikrobni lekovi, ovaj pristup ni-
je podesan zbog mogu}nosti da pri kraju intervala do|e do pada nivoa efikasne koncentra-
cije antibiotika i zapo~injanja novog razvojnog ciklusa bakterija.
2. Drugi na~in je: redukcija doze na osnovu nivoa kreatinina u krvi po formuli
telesna masa x standardna doza

Doza leka u mg =
kreatinin seruma u mg %
Zbog mogu}ih odstupanja u izra~unavanju ta~ne doze lekova kod dece, najpoèljnije bi bilo
kod dece vr{iti monitoring terapijskog nivoa leka.
Izbor lekova u le~enju dece u primarnoj zdravstvenoj za{titi

Lista lekova u primarnoj zdravstvenoj za{titi dece, nije definisana, ali, svakako, kao jedan od
kriterijuma bi morao biti stav, da pokriva naj~e{}a oboljenja i stanja koja se sre}u u de~jem do-
bu.
Po u~estalosti oboljevanja, na prvom su mestu respiratorna oboljenja, virusne, zatim bakterij-
ske ili alergijske etiologije. Potom, slede ~este gastointestinalne, urinarne i otogene infekcije.
U primarnoj zdravstvenoj za{titi, lekar mora da raspolaè lekovima, koji otklanjaju ~este bol-
ne ili prehladne simptome, kao {to su analgoantipiretici.
Grupa lekova, koju ~esto koriste lekari u primarnoj zdravstvenoj za{titi, su antikonvulzivni le-
kovi.
I najzad, ~esto upotrebljena, pa i ponekad zloupotrebljena je grupa lekova koja se primenjuje
putem inhalacija, bronhospazmolitici i kortikosteroidi.
U redovima koji slede bi}e prikazani naj~e{}e kori{}eni lekovi u primarnoj zdravstvenoj za{ti-
ti, dovoljni da se re{e uobi~ajena i, ~esto, i hitna stanja. Samo manji broj lekova iz ovog arse-
nala se primenjuje parenteralnim putem.
Izbor antibiotika u le~enju infekcija kod dece

Antibiotska terapija u pedijatriji je kompleksnija u pore|enju sa antibiotskom terapijom odral-
sih iz nekoliko razloga:
• Deca su prijem~ivija za infekcije, zbog anatomsko - fiziolo{ke nedozrelosti.
• Pomenuta anatomsko - fiziolo{ka nezrelost je podloga razvoju druga~ijeg mikrobiolo{kog
supstrata, koji se sa uzrastom menja.
• Ispoljavanje klini~ke slike infekcije kod dece je znatno suptilnije, netipi~no, {to zahteva ve-
liku pa`nju i iskustvo lekara.
• Najzad, dinami~na farmakokinetska de{avanja, name}u potrebu pa`ljivog doziranja i apli-
kovanja lekova.
Iz navedenih razloga, izbor antibiotika u primarnoj za{titi dece mora biti ograni~en, ali dovo-
ljan da pokrije najva`nije patogene i oboljenja de~jeg uzrasta.
Izbor antibiotika u le~enju streptokoknog faringitisa

Nekoliko principa treba po{tovati u le~enju tonzilofaringitisa kod dece:
• Neophodno je, i pored mogu}nosti klini~kog postavljanja dijagnoze, imati bakteriolo{ku po-
tvrdu dijagnoze.
• Odlaganje antibiotskog le~enja do dobijanja bakteriolo{ke potvrde ne uve}ava incidencu
komplikacija.
• Zapo~eta terapija mora se sprovoditi 10 dana.
Teìna klini~ke slike odre|uje izbor i put primene antibiotika. Ukoliko je oralna primena ne-
prihvatljiva, primenjuje se prokainbenzilpenicilin 800.000 do 1.200.000 jedinica jednom
dnevno intramuskularno, a u teìm klini~kim oblicima bolesti, i na 12 sati. U praksi su ovo,
relativno, retke situacije.
Prednost u le~enju streptokoknog faringitisa treba dati oralnim oblicima prirodnih peniclina:
penicilin V u dozi 25-50 mg/kg dnevno podeljeno na svakih 6 ili 8 sati. Primena oralnih obli-
ka prirodnih peniclina treba da bude najmanje 2 sata pre ili posle obroka, jer hrana zna~ajno
umanjuje, i ina~e, slabiju resorpciju oralnih penicilina.
Primena cefaleksina je opravdana ukoliko se radi samo o tonzilofaringitisu, bez zahvatanja si-
nusa, uha ili niìh partija respiratornih puteva. Naj~e{}a doza je 25-60 mg/kg/dnevno pode-
ljeno na 6 ili 8 sati.
576 III deo
Alternativni lekovi, posebno u slu~aju alergije na penicilinske antibiotike su: eritromicin u do-
zi od 40 mg/kg dnevno, podeljeno na 6 sati.
Kada korektno sprovedena terapija penicilinskim antibioticima nije efikasna, radi se o refrak-
ternim oblicima tonzilofaringitisa. Ovakve situacije se mogu re{iti jednim od slede}ih lekova:
linkomicin ili klindamicin u dozi od 20-30 mg/kg dnevno podeljeno na 12 sati per os, ili amok-
sicillin sa klavulanskom kiselinom u dozi od 30-40 mg/kg dnevno podeljeno na 8 sati, per os.
U svakodnevnoj pedijatrijskoj praksi, imaju}i u vidu i druge bakterijske uzro~nike infekcija
gornjih i donjih respiratornih puteva sa Haemophylus influenzae ili Streptococcus pneumoni-
ae, {iroku primenu imaju:
• amoksicilin: doza 40 mg/kg dnevno, podeljeno na 8 sati. Amoksicillin ima izuzetno dobru
oralnu apsorpciju.
• amoksicilin sa klavulanskom kiselinom: doza 30 mg/kg dnevno podeljeno na 8 sati
Izbor antibiotika u le~enju upale srednjeg uha (Otitis media)

Stanje koje se ~esto sre}e kod dece i zahteva racionalan izbor antibiotika, kao {o su:
• amoksicilin u dozi 30-40 mg/dnevno podeljeno na 8 sati, a ukoliko izosatne u~inak najve-
rovatniji uzrok je rezistentni Haemophilus influenzae i tada treba primeniti:
• amoksicilin sa klavulanskom kiselinom u dozi od 30 mg/kg/dnevno podeljeno na 8 sati ili
• cefahlor u dozi od 40 mg/kg dnevno podeljeno na 8 sati
U le~enju bola u uhu tokom upale, kao adjuvantnu terapiju treba primeniti analgetik (parace-
tamol) i nazalne dekongestive (vrednost njihove primene nije jasno dokazana).
Izbor antibiotika u le~enju pneumonija u ambulantim uslovima

Ukoliko nije ispoljen teì respiratorni distres, pneumonije dece se mogu le~iti ambulantno.
Racionalan izbor antibiotika je slede}i:
• amoksicilin u dozi 40-50 mg/k dnevno, podeljeno na 8 sati
• amoksicilin sa klavulanskom kiselinom u dozi od 40-50 mg/kg dnevno podeljeno na 8 sa-
ti ili
• cefahlor u dozi od 40 mg/kg/dnevno podeljeno na 8 sati
Ako postoji sumnja na Klamidiju, moè se primeniti:
• eritromicin u dozi od 30-50 mg/kg dnevno podeljeno na 6 sati ili
• klaritromicin u dozi od 15 mg/kg dnevno podeljeno na 12 sati.
Kod starije dece, naj~e{}i izaziva~i pneumonije su Mikoplazma pneumoniae i Str. pneumoni-
ae.
Racionalan izbor antibiotika je:
• eritromicin 30-50 mg/kg dnveno podeljeno na 6 satii
• klaritromicin 15 mg/kg dnveno podeljeno na 12 sati ili
• prokain benzilpenicilin u dozi od 800.000-1.200.000 i.m.
Izbor lekova u otklanjanju febrilnosti i terapija bola

Febrilnost nije uvek sinonim bolesti, pogotovu ne njene ozbiljnosti (npr. novoro|en~ad mogu
biti hipotermi~na u stanjima sepse). Febrilnost medikamentima treba le~iti samo u situacija-
ma kada je izuzetno visoka, preko 39,5°C i kada je pra}ena simptomima drhtavice, ubrzanog
disanja i pulsa, malaksalo{~u deteta. Drugi razlog primene antipiretika moè biti sklonost de-
teta da, pri povi{enoj temperaturi, ispolji konvulzije, tzv. "fras". Manje skokove temperature,
koji ne ugroàvaju dete, treba naj~e{}e kupirati adekvatnom negom i pojenjem deteta, ade-
kvatnim obla~anjem, provetravanjem i hla|anjem prostorije u kojoj dete boravi. Antipiretici
ispoljavaju zadovoljavaju}e delovanje kod bolnih stanja: glavobolje, zubobolje, artralgije, mi-
algije. Nisu efikasni kod te{kih bolova i tada treba primeniti narkoti~ke analgetike.
Paracetamol je naj{ire upotrebljavan lek u otklanjanju febrilnosti, a pritom ima i dobar anal-
getski efekat. Ovo je danas ujedno i najbezbedniji antipiretik, pod uslovom adekvatnog dozi-
ranja. Inicijalna udarna doza je 15 mg/kg, a zatim na 4-6 sati davati u dozi od 10 mg/kg per
os. U slu~aju prekora~enja doze od 10-20 puta, postoji opasnost od o{te}enja jetre.
Ibuprofen je, tako|e, dosta {iroko upotrebljavan antipiretik, sa dobrim antinflamatornim svoj-
stvima. Pojedina~na doza je 7 mg/kg, a primenjuje se na 8 sati, ne ~e{}e. Ispoljava efikasnost
sli~nu acetilsalicilnoj kiselini, ali sa manje neèljenih efekata.
Acetilsalicilna kiselina ili aspirin je lek ~iju upotebu u terapiji povi{ene temperature, kod dece,
treba zaboraviti. Primena aspirina opravdana je kod hroni~nih reumatskih oboljenja uz strogi
nadzor lekara reumatologa. Neèljeni efekti u infekcijama izazvanim virusima influence ili va-
ri~ele mogu se ispoljiti o{te}enjem jetre udruènim sa encefalopatijom, stanje poznato kao
Rey-ov sindrom. Osim toga, aspirin moè izazvati neugodne gastrointestinalne posledice, sve
do ozbiljnog krvavljenja iz digestivnog trakta. Aspirin moè indukovati "aspirinsku astmu".
Aspirin uti~e na koagulaciju krvi, pa je njegova primena opasna, posebno, ukoliko je neophod-
na hirur{ka intervencija. Kada je neophodan, aspirin treba primeniti u dozi od 20-30
mg/kg/dnevno podeljeno na 8 sati. Pod kontrolom reumatologa u posebnim indikacijama, do-
za moè biti i znatno ve}a.
Nije opravdna i moè se re}i da treba zabraniti primenu pirazolonskih derivata u antipiretske
i analgetske svrhe, zbog opasnosti od izazivanja agranulocitoze. Takav zloupotrebljen lek je
metamizol (Analgin, Novalgetol). Tako|e, u terapiji kod dece treba izbegavati i lekove koji u
svom sastavu imaju metamizol.
Terapija i prevencija konvulzivnih kriza

Konvulzije se ~esto sre}u u primarnoj zdravstvenoj za{titi, posebno u pedijatrijskoj populaciji.
Pedijatri moraju biti osposobljeni i znati procedure za kupiranje konvulzivnih napada, a sa
druge strane, i da preduzmu mere prevencije novih napada. Stanje koje je dramati~no, kon-
vulzivni status, tj. produèno trajanje napada, mora se aktivno kupirati, lekovima sa brzim po-
~etkom delovanja. Pre nego se lekar odlu~i za primenu antikonvulzivnog leka, potrebno je da
stabilizuje vitalne funkcije bolesnika, pre svega, da primeni oksigenaciju, uspostavi intraven-
ski put i primeni bolus inj. glukoze, i da teì uspostavljanju hemodinamske stabilnosti.
Izbor lekova u kupiranju konvulzivnog statusa

Diazepam predstavlja osnovni lek za urgentno zbrinjavanje konvulzija. Nepovoljna je osobina
{to se mora primeniti intravenskim putem, jer je intramuskularna primena nepouzdana u po-
gledu brzine apsorpcije, jer se vezuje za okolno tkivo. Doza je od 0,1-0,25 mg/kg u vidu spo-
re intravenske injekcije, koja ne sme biti brà od 1 mg/min. Maksimalna doza, koju ne treba
prekora~iti, je 10 mg. Ako izostane efekat, posle 15 minuta moè se ponovoti Diazepam u do-
zi od 0,25-0,40 mg/kg, maksimalno 15 mg. Prekora~enje doze preti da izazove respiratornu
depresiju. Za potrebe prekidanja napada, a i za prevenciju, preporu~uje se primena rektalnih
oblika diazepama. Doza je 0,5 mg/kg per rectum.
Fenobarbital (fenobarbiton) je uveden u terapiju 1902. godine i sa njim po~inje era uspe{ne
kontrole epilepsija. I danas je nezaobilazan lek u epileptologiji. Efikasan je kod svih oblika epi-
lepsije osim kod male epilepsije "petit mal". Dobra strana ovog leka je dug poluìvot u organi-
zmu i mogu}nost primene jednom dnevno. [to je dete mla|eg uzrasta, njegova doza je ve}a.
Indukuje enzime jetre i treba misliti na to kada se primenjuje sa drugim antiepilepticima, an-
tikoagulansima, nekim antibioticima (hloramfenikol), antipireticima, neurolepticima, kontra-
ceptivnim sredstvima i sl. Osnovna slabost ovog leka je izazivanje pospanosti kod dece i ome-
tanje saznajnih funkcija. Kod neke dece izaziva paradoksalnu ekscitabilnost.
Doza kod novoro|en~adi je 15 mg/kg i.v.
Doza kod odoj~adi je 10 mg/kg
Doza odràvanja je 5 mg/kg i.v.
Doza profilakti~na je 5 mg/kg dnevno per os jednom uve~e.
Ostali lekovi za kontrolu recidivnih konvulzija

Karbamazepin se smatra danas jednim od najpodesnijih antiepileptika i to kod kloni~ko toni~-
kih i jednostavnih ili sloènih parcijalnih napada epilepsije. Doza po~etna je 2 mg/kg, pa se
postepeno pove}ava do nivoa od 20 mg/kg dnevno. Dnevna doza se deli na 8 sati. Zbog induk-
cije enzima jetre, potrebno je, posle dve nedelje, kontrolisati dozu leka i doza se stabilziuje tek
posle oko tri nedelje.
Natrium valproat je antiepileptik "{irokog spektra", jer istovremeno moè prevenirati napade
tzv. velike epilepsije i napade male epilepsije, ~ak i kod iste osobe. Posebno je podesan za pri-
menu kod dece, jer ne izaziva pospanost i ne ometa {kolske aktivnosti. Stupa u interakciju sa
fenobarbitonom, podiù}i mu nivo u krvi do 50%, a sli~an efekat ispoljava i na fenitoin, a, ta-
ko|e, blokira razgradnju jednog metabolita karbamazepina. Neèljeno dejstvo posebno je opa-
sno kod dece do dve godine, a de{ava se, obi~no, u prvih 6 meseci primene, kada je mogu}e
ozbiljnije o{te}enje jetre, pa je potrebna opreznost i kontrola funkcija jetre. Po~etna doza je 10
mg/kg dnevno, podeljeno na 12 sati, sa postepenim pove}anjem doze do 40 mg/kg dnevno,
podeljeno na 12 sati. Izuzetno doza moè biti do 60 mg/kg dnevno, podeljeno na 12 ili 8 sati.
578 III deo
Fenitoin se u pedijatrijskoj populaciji primenjuje kod toni~ko - kloni~kih napada, jednostavnih

ili sloènih parcijalnih napada i aritmije komorskog porekla. Naj~e{}i neèljeni efekti su: po-
spanost, agresivno pona{anje, poreme}ene saznajne funkcije, a moè se javiti hiperplazija gin-
giva i pojava grubih crta lica kod oko 30% bolesnika, koji ga primaju. Odlikuje se delikatnom
farmakokinetikom, pa se, pri njegovoj primeni, mora paziti na neèljena dejstva. Pozitivna mu
je osobina odsustvo sedacije prilikom kupiranja konvulzivnog napada. Interakcije sa drugim
lekovima su dosta ~este: sa drugim antiepilepticima, podiù}i njihovu toksi~nost, a hloramfe-
nikol, cimetidin i izoniazid usporavaju njegov metabolizam. Doza je 5 mg/kg, sa pove}anjem
do 8 mg/kg dnevno podeljeno na 12 sati. Ne primenjuje se intramuskularno.
Lekovi za le~enje opstruktivne bolesti plu}a

Opstruktivni plu}ni sindrom donjih respiratornih puteva je sve }e{}a patologija, verovanto je
u porastu zbog zaga|enja prirode i brojnih drugih razloga zbog savremenih okolnosti ìvlje-
nja. U le~enju bronhoopstrukcije, primenjuju se, u de~jem dobu, naj~e{}e lekovi beta-adrener-
gi~ni agonisti. Osnovni lek ove grupe lekova je Albuterol.
Salbutamol se danas smatra lekom izbora za le~enje astme i drugih vidova akutne respirator-
ne opstrukcije. Osobine salbutamola su da izaziva bronhodilataciju, bar isto kao adrenalin, ko-
ji izaziva mnogo vi{e neèljenih efekata. Ukoliko se adekvatno i blagovremeno sprovede inha-
laciona terapija, naj~e{}e nije potrebna upotreba drugih bronhospazmolitika. Salbutamol se
moè primeniti putem nebulizatora, inhalacionim pumpicama i u obliku sirupa, a kod nas ne
postoji oblik za intravensku primenu. Najpodesniji oblik, posebno za manju decu, je nebuliza-
cija. Posebno je korisna kod male dece kada nije potrebna kooperativnost, respiratorna kordi-
nacija. Nebulizacija treba da se vr{i putem kontinuiranog protoka kiseonika i to 6 litara/min.
Ovo pomaè korekciji hipoksemije koja se ispoljava u astmati~nom napadu.
Doziranje salbutamola je slede}e:
• oralna doza od 0,1-0,15 mg/kg na 6 sati
• aerosol pumpica 1-2 udaha na /4/ uobi~ajano na 6 sati
• rastvor za inhalaciju (5 mg//mL)
• doza inhalacije nebulizatorom se pripremi sa rastvorom za inhalaciju u 3 mL fiziolo{kog ras-
tvora i to za dete mla|e od 2 godine 0,15 mL; dete od 2 do 9 godina 0,3-0,4 mL; dete sta-
rije od 9 godina 0,5 mL. Doza se moè ponavljati svakih 20-30 minuta. zavisno od klini~kog
odgovora.
Aminofilin je danas rezervni lek za le~enje te{ih astmatskih napada, (ili u slu~ajevima kada je
inhalaciona terapija albuterolom nefikasna). Aminofilin (so teofilina sa etilendimaninom) de-
luje kao bronhodilatator i plu}ni vaskularni dilatator, koronarni dilatator, sr~ani i cerebralni
stimulator, popravlja kontraktilnost dijafragme. Doziranje je naj~e{}e kao: intravensko dava-
nje sa udarnom dozom od 7 mg/kg sa 50 mL 5% rastvorom glukoze, kratkotrajnom infuzijom u
vremenu od 30 minuta.
Teofilin se primenjuje u akutnom napadu 5 mg/kg/6h oralno, a sporo osloba|aju}i oblici teo-
filina 8-10 mg/kg teofilina na 12 sati.
3.1.2 PROPISIVANJE LEKOVA U STARIJEM @IVOTNOM DOBU

Starenjem organizma, postupno nastaju promene koje uti~u na funkciju pojedinih organa. Fi-
ziolo{ka - bazna funkcija razli~itih organa (bubrega, jetre, plu}a) tako postaje smanjena i u
uravnoteènim uslovima, dok pri uticaju i najmanjih noksi, ili akutnih bolesti, moè do}i do
stanja manifestne insuficijencije ovih organa. Zbog toga su ljudi u starosti ~esto osetljiviji na
veliki broj lekova, ili tako {to su farmakodinamska dejstva mnogih lekova izraèna pri znatno
niìm dozama, ili iz razloga {to su neèljene reakcije lekova u starosti ~e{}e. Pored toga, u sta-
rijih ljudi su ~este razli~ite bolesti, {to podrazumeva i primenu ve}eg broja lekova. Politerapi-
ja (multipna terapija) stvara mogu}nost pojave interakcije lekova, {to dodatno moè da kom-
plikuje primenu lekova kod starijih ljudi. Uop{teno govore}i, kod propisivanja lekova starijim
ljudima, potrebno je po~etne doze lekova smanjiti, obratiti pa`nju na potencijalno nefro-, he-
pato- i hematotoksi~ne lekove i oprezno primenjivati lekove koji deluju na CNS, naro~ito se-
dative i antidepresive, kao i opioidne analgetike.
FIZIOLO[KE PROMENE U TOKU STARENJA
Tabela 3.1.2.1: Fiziolo{ke promene u toku starenja

SISTEM ORGANA MANIFESTACIJA
TELESNI SASTAV ↓ ukupni sadràj vode u organizmu
↓ telesna mas
↑ masno tkivo
↓ albumini u serumu
KARDIOVASKULARNI SISTEM ↓ osetljivost miokarda na β−adrenergi~ku stimulaciju
↓ aktivnost baroreceptora
CENTRALNI NERVNI SISTEM ↓ masa i zapremina mozga
promena kognitivnih funkcija
ENDOKRINI SISTEM atrofija {titaste `lezde
pove}ana u~estalost {e}erne bolesti
menopauza
GASTROINTESTINALNI SISTEM ↑ èluda~ni pH
↓ vreme pra`njenja èluca
↓ protok krvi kroz GIT
↓ pasaà creva
GENITOURINARNI SISTEM atrofija ènskih polnih organa usled pada estrogena
hipertrofija prostate usled promene dihidrotestos-
terona
predispozicija za inkontinenciju
IMUNOLO[KI SISTEM smanjen }elijski imunitet
JETRA ↓ veli~ine jetre
↓ protok krvi kroz jetru
USNA [UPLJINA promene na zubima
RESPIRATORNI SISTEM ↓ snaga respiratornih mi{i}a
↓ kapacitet grudnog ko{a
↓ ukupna povr{ina alveola
RENALNI SISTEM ↓ brzina glomerularne filtracije
↓ protok krvi kroz bubrege
↓ tubularna funkcija
ÛLA ↓ akomodacija o~nog so~iva (dalekovidost)
↓ ~ulo ukusa smanjenje sluha
KOSTNI SISTEM gubitak skeletne kostne mase (osteoporoza)
KO@A I KOSA suvo}a koè, pojava pigmentacije,
smanjenje debljine epitela
stvaranje bora
↓ broj folikula dlake
580 III deo
FARMAKOKINETSKE SPECIFI^NOSTI KOD STARIJIH LJUDI

Distribucija: Starenjem, sadràj vode u organizmu opada, smanjuje se mi~i}na masa a pove-
}ava procenat masti. Pri akutnim bolestima lako dolazi do pada albumina u serumu, {to mo-
è da ima za posledicu pove}anje slobodne frakcije lekova u plazmi i poja~an efekat lekova.
Apsorpcija lekova u starosti, naj~e{}e, nije zna~ajno izmenjena.
Metabolizam u jetri: zbog smanjenja funkcije jetre, moè biti usporen metabolizam lekova u
jetri. Individualne osobenosti u pogledu metaboli~kog potencijala jetre se razlikuju od osobe
do osobe, a najizraèniji je efekat na koncentraciju onih lekova koji podleù metabolizmu pr-
vog prolaska kroz jetru (propranolol, verapamil), pa po~etne doze ovakvih lekova u starijih
treba redukovati za 30%. Pojedini lekovi se u jetri metaboli{u u farmakolo{ki aktivne metabo-
lite, i ukoliko je eliminacija ovih metabolita preko bubrega usporena, moè do}i do akumula-
cije ovakvih lekova (benzodiazepini, antidepresivi, antipsihotici, opioidni analgetici) i pojave
toksi~nih efekata.
Eliminacija preko bubrega: Starenjem, u bubrezima se odvijaju promene koje dovode do sma-
njenja bubre`nog parenhima, redukcije glomerulske i tubulske funkcije, kao i do smanjenja
cirkulacije krvi u bubrezima. Prakti~ni zna~aj ovih promena u funkciji bubrega, zavisi od toga
u kojoj meri bubrezi u~estvuju u eliminaciji lekova. Tako je kod starijih ljudi, toksi~nost leko-
va koji se isklju~ivo izlu~uju preko bubrega (digoksin, aminoglikozidi, kaptopril, prokainamid)
zna~ajno pove}ana. Dehidratacija bolesnika ili prekomerne doze diuretika, tako|e, mogu da
dovedu do smanjenja eliminacije svih lekova koji se izlu~uju preko bubrega.
NE@ELJENE REAKCIJE LEKOVA KOD STARIJIH LJUDI
Bolesnici stariji od 60 godina zna~ajno ~e{}e imaju ozbiljne neèljene reakcije lekova, koje mo-
gu biti razlog hospitalizacije, trajnog o{te}enja zdravlja, ili smrtnog ishoda bolesti. Kod ovih
bolesnika, pove}an je rizik od toksi~nosti nesteroidnih antiinflamatornih lekova, oralnih anti-
koagulantnih lekova, dugodeluju}ih benzodiazepina, aminoglikozida, izonijazida i najve}eg
broja antiaritmika. Broj neèljenih reakcija zna~ajno raste sa politerapijom, jednim delom,
zbog prisustva vi{e bolesti, a drugim delom, zbog neèljenih interakcija lekova. Rizik od poja-
ve neèljenih reakcija kod istovremene primene 6 lekova je ve}i od 5%, a kod primene 10-15
lekova preko 40%.
UPOTREBA POJEDINIH GRUPA LEKOVA KOD STARIH BOLESNIKA
ANKSIOLITICI I HIPNOTICI: Le~enje anksioznosti i nesanice kod starijih ljudi treba sprovoditi u
{to je mogu}e kra}im vremenskim intervalima i treba dati prednost lekovima kra}eg poluvre-
mena eliminacije (alprazolam, lorazepam, oksazepam). Dugodeluju}e benzodiazepine treba
izbegavati, jer mogu da se akumuliraju. Kod nekih bolesnika starijeg ìvotnog doba, paradok-
sno posle primene benzodiazepina, moè se manifestovati stanje konfuznosti, uznemirenosti,
agitiranosti i nestabilnosti u hodu.
TRICIKLI^NI ANTIDEPRESIVI su efikasni kod starijih ljudi, ali imaju zna~ajne kardiolo{ke i an-
tiholinergi~ke neèljene reakcije. Zbog toga se bolje podnose dezipramin i nortriptilin. Bupro-
pion je bezbedniji za kardiolo{ke bolesnike, ali pove}ava rizik od gr~eva.
ANTIDIJABETICI: Derivati sulfonilureje kod starijih ljudi ~e{}e izazivaju hipoglikemiju; hlor-
propamid se ne preporu~uje kod starijih ljudi zbog prolongiranog delovanja i dugotrajnih hi-
poglikemija koje moè da izazove. Primena metformina u starih je efikasna, ali nije provere-
na bezbednost ovog leka u duòj terapiji.
ANALGETICI: Naj~e{}e primenjivani su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), koji kod
starijih ljudi ne izazivaju ~e{}e neèljene reakcije, ali ukoliko se javi hemoragija u digestivnom
traktu, po pravilu, ima teù formu i ~e{}e se zavr{ava fatalno, nego kod mla|ih ljudi. Krvavlje-
nje iz digestivnog trakta je ~e{}e na po~etku terapije i prilikom pove}avanja doze. Naro~ito su
opasna i obilna krvavljenja, ukoliko su bolesnici prethodno bili na oralnoj antikoagulantnoj te-
rapiji. Pored navedenog, NSAIL kod starijih ljudi ~e{}e izazivaju o{te}enje bubrega, zbog ~ega
je ve}i rizik za bolesnike sa sr~anom insuficijencijom, bubre`nom insufiijencijom, cirozom, kao
i kod primene diuretika. Zbog toga, u ovakvih bolesnika treba dati prednost lekovima kojii se-
lektivno inhibi{u ciklooksigenazu - 2 (COX2).
DIURETICI: Male doze tijazidnih diuretika su efikasne u le~enju hipertenzije starijih ljudi. Ve-
}e doze tijazidnih diuretika treba izbegavati zbog nepovoljnih metaboli~kih efekata (hipokali-
jemija, rezistencija na insulin).
ANTIHIPERTENZIVI: Antihipertenzivi imaju istu efikasnost i kod mla|ih i starijih ljudi. Ako se
dobro podnose, preporu~uju se diuretici, antagonisti kalcijumskih kanala (dugodeluju}i ili re-
tard forme nifedipina) ili beta-adrenergi~ki blokatori.
KARDIOTONICI: Digoksin se kod starijih ljudi izlu~uje u smanjenom obimu (lo{ija funkcija bu-
brega), tako da dnevnu dozu odràvanja kod starijih treba smanjiti na 0,125 mg/dan, ili kon-
trolisati serumski nivo digoksina, kod primene ve}ih doza.
ANTIPARKINSONICI: Levodopa se sporije elimini{e kod starijih i ~e{}e izaziva posturalnu hipo-
tenziju i konfuznost. Zbog toga po~etne doze levodope treba smanjiti i pa`ljivo pratiti pojavu
neèljenih reakcija.
ANTIKOAGULANTNI LEKOVI: Ve}ina studija ukazuje da u~estalost neèljenih reakcija oralne
antikoagulantne terapije u starijih ljudi nije ~e{}a, ali su njene posledice, obi~no, ozbiljnije ne-
go kod mla|ih ljudi. Kod ljudi starijih od 75. godine sa atrijalnom fibrilacijom, rizik od mo-
`dane hemoragije je ne{to ~e{}i nego kod mla|ih ljudi, ali korist od terapije prema{uje rizik
od hemoragijskih komplikacija. Ukoliko je prisutna senilnost ili konfuznost kod starijih ljudi,
ili neadekvatna saradnja u kontroli INR-a, treba odustati od terapije oralnim antikoagulant-
nim lekovima, zbog zna~ajnog rizika od hemoragijskih komplikacija.
ANTIMIKROBNI LEKOVI: Stariji ljudi su osetljiviji na nefrotoksi~nost aminoglikozida, posebno
gentamicina i vankomicina. Pored toga, ve}a je osetljivost starijih ljudi na ototoksi~nost ami-
noglikozida, naro~ito amikacina, koji moè da izazove ireverzibilno o{te}enje sluha i gluvo}u.
Ve}e doze eritromicina ~e{}e izazivaju prolaznu ototoksi~nost kod starijih ljudi. Sulfonamide i
kotrimoksazol treba izbegavati zbog depresije kostne srì.
582 III deo
3.1.3 LEKOVI I TRUDNO]A
Trudno}a je fiziolo{ko stanje organizma koje kod ve}ine èna ne izaziva ve}e probleme.
Upotreba lekova u trudno}i moè biti rizi~na zbog potencijalnih {tetnih efekata na fetus koji
se razvija in utero, zbog {tetnog uticaja na cirkulaciju krvi u placenti, zatim, zbog uticaja na
pove}anu kontraktilnost uterusa i izmenjenog fiziolo{kog stanja majke. Pored toga, sa ogrom-
nim brojem lekova, a naro~ito novih, nema dovoljno ili uop{te iskustava u ovoj oblasti.
Uprkos relativno malom broju dostupnih informacija o efektima lekova na fetus, poznato je da
trudnice upotrebljavaju, kako one koje propisuje lekar, tako i mnoge koji se koriste u samo-
medikaciji. U periodu graviditeta, za ènu bi najbolje bilo da, ukoliko je to mogu}e, izbegne
sve lekove, a samo u slu~aju akutnog ili hroni~nog oboljenja, trebalo bi primeniti siguran far-
makoterapijski tretman i to ukoliko zaista postoji potreba i opravdanje, kao i zbog ~injenice
da je potencijalna korist od primene leka va`nija od potencijalne opasnosti po fetus.
Svako davanje leka trudnici moè uticati na plod, direktno ili indirektno. Lekovi kao i faktori
sredine mogu imati za posledicu abnormalan razvoj ploda tj. teratogeni efekat.
Teratogenost moè prouzrokovati kongenitalne anomalije (ve}e ili manje malformacije ili
funkcionalne abnormalnosti). Oko 25% poreme}aja intrauterinog razvoja moè biti posledica
genetske predispozicije, a smatra se da su 2–3% slu~ajeva posledica upotrebe lekova u toku
trudno}e.
Koli~ina leka koja dolazi do fetusa in utero, zavisi od mnogih faktora, koji mogu varirati od
trudnice do trudnice i koji uglavnom zavise od gestacijskog perioda.
Placenta ne {titi plod od efekata svih lekova. Lekovi, ~ija je molekulska teìna manja od 400
Daltona, prolaze mnogo brè ovu barijeru, od visoko nejonizovanih i lipofilnih lekova.
Kako je molekulska teìna ve}ine lekova izme|u 250 i 400 Daltona, postoji mogu}nost njihove
penetracije kroz placentu i prodiranja u fetalnu cirkulaciju.
Na prolazak lekova kroz placentu tako|e uti~u slede}i faktori:
• stepen vezivanja za proteine plazme
• protok krvi kroz maj~in organizam i fetus
• raspoloìva povr{ina placente preko koje se vr{i razmena krvi i
• metaboli~ke aktivnosti placente.
Najve}i broj lekova prolazi kroz placentu prostom difuzijom. S obzirom da prosta difuzija zavi-
si od stepena koncentracije, serumska koncentracija leka u fetusu obi~no je jednaka maj~inoj.
Me|utim, obim u kojem lekovi prolaze kroz placentu varira i mnogi lekovi dostiù koncen-
traciju u fetusu od 50%, pa ~ak i preko 100% koncentracije leka u krvi majke. Ovo se
obja{njava time da je ukupna koncentracija krvnih belan~evina nià kod fetusa, nego kod
majke. Zbog toga je pove}ana slobodna frakcija leka, posebno onih lekova koji imaju visok
afinitet za proteine plazme.
Izlu~ivanje lekova od strane fetusa prevashodno se obavlja preko fetalne jetre i placente. Kod
fetusa klirens moè biti sporiji nego kod odraslih zdravih osoba.
Kori{}enje lekova u odmakloj trudno}i moè imati uticaja na poro|aj (npr. uzimanje salicilata
moè izazvati pove}ano krvavljenje na poro|aju, ili ~ak odlaganje po~etka poro|aja, zbog
sniène koncentracije prostaglandina i prevremenog zatvaranja duktusa arteriozusa).
Da bi se izbegli neèljeni teratogeni i/ili embriotoksi~ni efekti, neophodno je da svi lekovi, koji
nose bilo kakav rizik po plod, a koriste se u trudno}i, sadrè informacije sa takvim upozore-
njem.
Agencija za hranu i lekove SAD (Food and Drug Administration - FDA) svrstava lekove u pet
kategorija koje ukazuju na potencijal sistemski resorbovanih lekova da prouzrokuju defekt
novoro|en~eta. Klju~na diferencijacija prema kategorijama zasnovana je na stepenu pouz-
danosti dokumentacije i odnosu koristi i rizika od primene jednog leka u trudno}i.
Kategorija u trudno}i sa oznakom “X” je naro~ito zna~ajna za one slu~ajeve kada postoje bilo
kakvi podaci koji mogu ukazati da je lek teratogen i da odnos korist - rizik, ne podràva
upotrebu leka te tada moè da se prihvati da je takav lek kontraindikovan za primenu u trud-
no}i.
U slede}oj tabeli je dat pregled kategorija lekova u trudno}i.

Tabela 3.1.3.1: Pregled kategorija lekova u trudno}i

Kategorija
Definicija
Odgovaraju}a ispitivanja nisu pokazala rizik za fetus u prvom trimestru trudno}e

A (1.) i ne postoje podaci o rizicima u kasnijim trimestrima
Ispitivanja na ìvotinjama nisu pokazala rizik za fetus, ali nema odgovaraju}ih
ispitivanja na trudnicama ... ili ... u ispitivanjima na ìvotinjama zabeleèn je
B neèljeni efekat, ali odgovaraju}a ispitivanja na trudnicama nisu pokazala rizik za
fetus u 1. trimestru trudno}e i nema podataka o rizi~noj primeni u kasnijim
trimestrima.
Ispitivanja na ìvotinjama su pokazala neèljeni efekat za fetus, ali nema odgo-
varaju}ih ispitivanja kod ljudi; prednost primene ovih lekova kod trudnica moè
C biti prihvatljiva uprkos mogu}im rizicima ... ili ... ne postoje ispitivanja na repro-
dukciju ìvotinja kao ni odgovaraju}a ispitivanja na ljudima.
Postoje podaci o riziku za fetus kod ljudi, ali mogu}e prednosti primene ovih leko-
D va kod trudnica mogu biti prihvatljive uprkos njihovim mogu}im rizicima
Ispitivanja na ìvotinjama ili ljudima su pokazala abnormalnosti na fetusu, ili
X izve{taji o neèljenim reakcijama ukazuju na postojanje rizika po fetus. Rizik
primene u trudnica jasno prevazilazi svaku mogu}u korist.
Lekovi mogu delovati {tetno na plod u bilo kom razdoblju trudno}e. Tu ~injenicu va`no je
imati prilikom propisivanja lekova ènama u generativnom periodu.
Poznato je da u prvom trimestru (1.trimestar), lekovi mogu izazvati uro|ene malformacije
(teratogeneza), a rizik je, verovatno, najve}i izme|u tre}e i jedanaeste nedelje trudno}e. Osim
toga, lekovi primenjeni u toku 2. i 3. trimestra mogu dovesti do poreme}aja rasta i razvoja
organa fetusa, a ukoliko se primene neposredno pred poro|aj ili u toku poro|aja, postoji opas-
nost nepredvi|enih doga|aja samog poro|aja kao i ishoda po novoro|en~e.
Ukoliko je upotreba lekova u trudno}i, tokom poro|aja, posle poro|aja i u toku perioda doje-
nja ipak neophodna, potrebno je majku pravilno edukovati i upoznati je sa rizikom, odnosno,
koristima svakog leka za majku i plod, odnosno, majku i novoro|en~e. S obzirom na komplek-
snost ovog problema, ~esto odluka o primeni odre|ene farmakoterapije mora da se donese na
licu mesta, uz saglasnost budu}ih roditelja.
Tokom prvog trimestra trebalo bi izbegavati primenu bilo kojeg leka.
• Pri izboru leka trebalo bi se odlu~iti za lekove koji su do sada ~esto propisivani u trudno}i i
za koje se pokazalo da su uglavnom ne{kodljivi.
• Takvim lekovima trebalo bi dati prednost nad novim, neispitanim.
• Uvek bi trebalo primeniti najmanju delotvornu dozu.
Takodje je poznato da lekovi mogu uticati na fertilnost mu{karaca.
U prilogu je data lista lekova za koje se, prema podacima prikupljenim pra}enjem njihove
primene, zna da mogu izazvati neèljene efekte ako se primene tokom trudno}e, a naveden je
i trimestar u kome je rizik najveci ili je prisutan (1., 2. ili 3.). Za neke nove lekove navedeni
su i podaci dobijeni istraìvanjem na ìvotinjama. Izostanak nekog leka sa ove liste ne
ozna~ava i njegovu ne{kodljivost.
584 III deo
LISTA LEKOVA KOJE BI TREBALO IZBEGAVATI ILI KORISTITI UZ OPREZ U

TRUDNO]I (u zagradi je nazna~en trimestar trudno}e kad je rizik najvi{e izraèn: 1., 2., 3.)
Tabela 3.1.3.2: Pregled lekova koje bi trebalo izbegavati ili koristiti uz oprez u trudno}i
Katego-
LEK (INN) Napomena
rija
proizvo|a~ ne preporu~uje – toksi~nost u ispitivanjima
abakavir
na ìvotinjama
primeniti samo ako je potencijalna korist ve}a od rizika –
abciksimab
nema pouzdanih podataka
izbegavati; moè da uti~e na fetalni i neonatalni pritisak
ACE inhibitori (1.,2.,3.:
i bubre`nu funkciju; tako|e, mogu}i su defekti lobanje i
po nekim izvorima
oligohidramnion; pokazana je toksi~nost u eksperimenti-
samo 2. i 3. )
ma na ìvotinjama
acetazolamid C v. diuretici
poreme}ena funkcija trombocita, rizik krvavljenja;
C (1., 2.)D (3.)
pomeren po~etak i produèno trajanje poro|aja sa ve}im

gubitkom krvi; poslednjih nekoliko nedelja izbegavati
acetilsalcilna kiselina analgetske doze ako je mogu}e (niske doze, verovatno,
ne{kodljive); uz visoke doze zatvaranje ductus arterio-
susa in utero i mogu}nost perzistiraju}e plu}ne hiperten-
zije kod novoro|en~eta; kernikterus kod novoro|en~eta
acenokumarol D v. antikoagulansi, oralni
acetilcistein B
preporu~uje se upotreba samo kada potencijalna korist
aciklovir C nadma{uje rizik; ograni~ena resorpcija kod primene
lokalnih oblika
teratogen, kontracepcija se mora koristiti najmanje 1
acitretin (1.,2.,3.) mesec pre le~enja i najmanje 2 godine nakon prestanka
terapije
akarboza B izbegavati
albendazol C teratogenost u eksperimentima na ìvotinjama
alendronska kiselina
C v. bifosfonati
(alendronat)
alfa blokatori (postsi- nema dokaza o teratogenosti; preporu~uje se primena
napti~ki) samo kada potencijalna korist nadma{uje rizik
D – ako se primenjuje produèno ili se daje u visokim
alfentanil C
dozama
alklometazon C v. kortikosteroidi
svakodnevno konzumiranje je teratogeno (fetalni alko-
D (1., 2.)
holni sindrom) i moè izazvati zastoj u rastu; umereno

alkohol konzumiranje, jedne ~a{e pi}a, verovatno, je ne{kodlji-
vo;kod novoro|en~eta majke – alkoholi~arke moè se
javiti apstinencijalni sindrom; X – visoke doze
nije opisana toksi~nost; izbegavati; koristiti samo kad
alopurinol C nema sigurnije alternative i kada bolest predstavlja rizik
za majku ili za dete
alprazolam D v. benzodiazepini
alteplaza C po uputstvu proizvo|a~a

amfebutamon
B izbegavati primenu u trudno}i
(bupropion)
nije poznata {tetnost, ali izbegavati, osim ako potencijal-
amfotericin B
na korist nadma{uje rizik
amifostin C izbegavati, nema pouzdanih podataka
amikacin D v. aminoglikozidi
amilorid B v. diuretici
o{te}enje slu{nog, vestibularnog nerva; mali rizik uz pri-
menu gentamicina i tobramicina, ali ako nisu neophodni,
aminoglikozidi (2.,3.)
izbegavati (ako se primene, pratiti koncentraciju u plaz-
mi)
aminofilin C v. teofilin
amitriptilin C v. antidepresivi, tricikli~ni
mogu} rizik nastanka neonatalne gu{avosti; primeniti
amjodaron (2.,3.) D
samo ako nije raspoloìv alternativni lek
amlodipin C v. blokatori kalcijumskih kanala
amoksicilin i
nema dokaza o teratogenosti; izbegavati ukoliko nije
klavulanska kiselina B
neophodan
(i sam amoksicilin)
ampicilin
B
(i sa sulbaktamom)
izbegavati rastvor za oralnu primenu zbog visokog
sadràja propilen glikola; savetuje se primena kapsula
amprenavir C
samo ako je potencijalna korist ve}a od rizika (ter-
atogenost i toksi~nost u studijama na ìvotinjama)
amrinon C
izbegavati (pokazana teratogenost i toksi~nost u studija-
amsakrin
ma na ìvotinjama
anaboli~ki steroidi
maskulinizacija ènskog fetusa
(1.,2.,3.)
proizvo|a~ ne preporu~uje – toksi~nost u ispitivanjima na
anagrelid
ìvotinjama
androgeni (1.,2.,3.) maskulinizacija ènskog fetusa
kod visokih doza respiratorna depresija kod

anestetici, lokalni (3.) novoro|en~eta, hipotonija; bradikardija posle parac-
ervikalne ili epiduralne anestezije
anestetici, op{ti (3.) respiratorna depresija kod novoro|en~eta
antidepresivi, SSRI primeniti samo ako je potencijalna korist ve}a od rizika

(1.,2.,3.) (nema dokaza o teratogenosti); izbegavati sertalin
antidepresivi, tricikli~ni mogu}a tahikardija, razdra`ljivost i mi{i}ni spazam kod

i sli~ni (3.) novoro|en~eta
svi antipieleptici (v. karbamazepin, etosuksimid, fenobar-
bital, fenitoin, valproat, vigabatrin) su teratogeni, ali
antiepileptici korist primene antiepileptika je ve}a od rizika za plod;
rizik teratogenosti ve}i pri primeni vi{e od jednog
antiepileptika
nema dokaza o teratogenosti; embriotoksi~nost
zabeleèna u studijama na ìvotinjama sa visokim doza-
antihistaminici
ma hidroksizina, loratadina i mizolastina (izbegavati pri-
menu)
antikoagulansi
opisana osteoporoza posle produène primene kongeni-
(heparin) (1.,2.,3.)
talne malformacije; krvavljenja kod novoro|en~eta (“var-
antikoagulansi, oralni
farinski sindrom”)
(1.,2.,3.)
586 III deo
opisani ekstrapiramidalni efekti kod novoro|en~eta

antipsihotici
(klozapin, olanzapin, risperidon)
astemizol C v. antihistaminici
atenolol D v. beta–adrenergi~ki blokatori
atorvastatin X kontraindikovan
iako ne prolazi placentu u zna~ajnoj koli~ini, proizvo|a~
atrakurijum C savetuje upotrebu samo ako je potencijalna korist ve}a od
rizika
atropin C
auranofin C v. zlato
aurotiomalat natrijum C v. zlato
A-vitamin (1.) C visoke doze mogu biti teratogene
odluka o prekidu terapije tokom trudno}e zavisi od stanja
azatioprin D bolesti, izbegavati terapiju u trudno}i; izbegavati trudno}u
4 meseca posle prestanka primene leka
nije poznata {tetnost po plod; proizvo|a~ savetuje pri-
azitromicin B
menu samo ako nema adekvatne alternative
aztreonam B savetuje se izbegavanje primene u trudno}i
baklofen C toksi~nost u eksperimentima na ìvotinjama

barbiturati (3.) simptomi apstinencije kod novoro|enceta, v. i fenobarbital
izbegavati; za vreme terapije koristiti kontracepciju i 8
baziliksimab B
nedelja posle poslednje doze
beklometazon C v. kortikosteroidi
benzerazid
toksi~nost u eksperimentima na ìvotinjama
(sa levodopom)
izbegavati ako je mogu}e (tokom kasne trudno}e ili
poro|aja visoke doze mogu izazvati hipotermiju, hipotoni-
benzodiazepini ju i respiratornu depresiju kod novoro|en~eta); hroni~na
primena moè izazvati kod novoro|en~eta simptome
apstinencije
moè do}i do zaostajanja intrauterinog rasta; mogu}a
beta–adrenergi~ki
D hipoglikemija i bradikardija novoro|en~eta; rizik je ve}i u
blokatori (atenolol)
te{koj hipertenziji
betaksolol C v. beta–adrenergi~ki blokatori
betametazon C v. kortikosteroidi
izbegavati; mogu}nost uticaja na rast ploda usled antiho-
bezafibrat (1., 2., 3.)
lesterolskog efekta
bifosfonati izbegavati
bisoprolol C v. beta–adrenergi~ki blokatori
bleomicin D izbegavati (teratogenost u ispitivanjima na ìvotinjama)
mogu inhibirati kontrakcije; pokazana teratogenost dilti-
azema i nekih dihidropiridina u eksperimentima na ìvot-
blokatori kalcijumskih
injama; potrebna procena rizika za plod prema riziku od
kanala
izostavljanja antihipertenzivne terapije majke ili primene
alternativnog leka
bromokriptin C
bromazepam D v. benzodiazepini
budesonid C v. kortikosteroidi
bumetanid D v. diuretici
bupivakain C v. anestetici,lokalni
bupropion B v. amfebutamon
buserelin izbegavati
buspiron B izbegavati (toksi~nost u eksperimentima na ìvotinjama)
izbegavati (teratogenost kod ìvotinja); potrebna kontra-
busulfan D
cepcija tokom primene kod mu{karca i ène
butilskopolamin C
D – ukoliko je produèna upotreba ili se daje u visokom
butorfanol C
dozama
celekoksib C
cefalosporini B nije poznato {tetno delovanje
celiprolol B v. beta–adrenergi~ki blokatori; D - u 2. i 3. trimestru
izbegavati (potrebna kontracepcija tokom i najmanje 3
ciklofosfamid D
meseca nakon primene kod mu{karca i ène)
primeniti samo ukoliko je potencijalna korist ve}a od
cikloserin C
rizika
ciklosporin C
cilazapril v. ACE inhibitori
cimetidin B izbegavati
cinarizin v. antihistaminici
ciprofibrat pokazana toksi~nost u ispitivanjima na ìvotinjama
ciprofloksacin C v. hinoloni
ciproteron feminizacija mu{kog ploda
cisaprid C izbegavati, osim ako je potencijalna korist ve}a od rizika
cisatrakurijum B izbegavati
izbegavati (teratogenost i toksi~nost u eksperimentima na
cisplatin D
ìvotinjama)
citarabin D
ìvotinjama)
dakarbazin C ìvotinjama); osigurati kontracepciju tokom 6 meseci
nakon primene kod mu{karca i ène
daklizumab izbegavati u trudno}i
izbegavati; (zabeleèna teratogenost u ispitivanjima na
daktinomicin C
ìvotinjama)
izbegavati; ima slabo androgeno dejstvo; opisana viril-
danazol (1.,2.,3.) X
izacija ènskog ploda
dantrolen C
neonatalna hemoliza i methemoglobinemija, potreban
dapson (3.)
dodatak folata majci ukoliko se primenjuje dapson
daunorubicin D
ìvotinjama)
deksametazon v. kortikosteroidi; lokalno - C
dekstrometorfan v. analgetici, opioidni
dezmopresin B slabo oksitocinsko dejstvo u 3. trimestru
588 III deo
dezogestrel X v. kontraceptivi, oralni

diazepam D v. benzodiazepini
produèna primena moè izazvati alopeciju i smanjenu
diazoksid (2.,3.) C
toleranciju glukoze novoro|en~eta;
didanozin B upotrebiti samo ako je potencijalna korist ve}a od rizika
didrogesteron B v. gestageni
difenhidramin B v. antihistaminici
diflunisal C v. NAILa
difluokortolon v. kortikosteroidi
digoksin C mogu}a potreba za prilago|avanjem doze
dihidroergotamin
X kontraindikovan, oksitocinski efekat na uterus u trudno}i
(1.,2.,3.)
diklofenak B D u 3. trimestru ili blizu poro|aja
diltiazem C v. blokatori kalcijumskih kanala
dimenhidrinat B v. antihistaminici
ne treba ih koristiti u le~enju hipertenzije u trudno}iac-
diuretici (3.)(1.) etazolamid toksi~an u eksperimentima na ìvotinjamati-
azidi kod novoro|en~eta mogu izazvati trombocitopeniju
dipiridamol B
distigmin izbegavati; moè potencirati kontrakcije uterusa
visoke koncentracije acetaldehida mogu, u prisustvu
disulfiram C
alkohola, biti teratogene
dizopiramid (3.) C moè indukovati kontrakcije
nema pouzdanih informacija o bezbednosti primene u
dobutamin
trudno}i
izbegavati (toksi~nost i smanjena plodnost u eksprimenti-
docetaksel D ma na ìvotinjama); proizvo|a~ preporu~uje kontracepci-
ju tokom i najmanje 3 meseca nakon primene
doksazosin C v. alfa blokatori, postsinapti~ki
doksepin sigurnost primene u trudno}i nije ustanovljena
doksiciklin D v. tetraciklini
izbegavati (teratogenost i toksi~nost u eksperimentima
na ìvotinjama), kod lipozomalnih oblika potrebna kon-
doksorubicin X
tracepcija tokom i najmanje 6 meseci nakon primene kod
mu{karca i ène
proizvo|a~ savetuje primenu samo ako je potencijalna
dopamin
korist ve}a od rizika
nema dokaza teratogenosti, preporu~uje se primena
dornaza alfa B
samo kada je potencijalna korist ve}a od rizika
droperidol C v. antipsihotici
izbegavati; primeniti samo ako je potencijalna korist ve}a
efavirenc C
od rizika
efedrin C
ekonazol C nije poznato {tetno dejstvo
enalapril C (1.) D (3.); v. ACE inhibitori
enoksacin C
enoksaparin B izbegavati, proizvo|a~ ne preporu~uje
epinefrin (adrenalin) C
izbegavati (kancerogenost u eksperimentima na ìvoti-
epirubicin D
njama)
epoetin (eritropoetin) C nema dovoljno podataka
ergometrin (1.,2.,3.) oksitocinski efekat na uterus u trudno}i

ergotamin X kontraindikovan
eritromicin B nije poznato {tetno dejstvo
proizvo|a~ savetuje izbegavanje – pokazana toksi~nost
erlotinib u studijama na ìvotinjama; potrebna je kontracepcija 2
nedelje posle le~enja
esmolol C
proizvo|a~ savetuje oprez – nama raspoloìvih informa-
esomeprazol
cija
estrogeni i gestageni
X kontraindikovani
(komb. kontracept.)
etambutol B
izbegavati; nema dovoljno podataka o sigurnosti
etanercept B
primene leka u trudno}i
proizvo|a~ savetuje izbegavanje - primeniti samo ako je
ertapenem
potencijalna korist ve}a od rizika
etidronska kiselina
B v. bifosfonati
(etidronat)
etodolak C D u 3. trimestru i blizu poro|aja
etomidat C v. anestetici, op{ti
izbegavati (teratogenost u eksperimentima na ìvotinja-
etopozid D
ma)
etosuksimid (1.) C postoji mogu}nost teratogenog dejstva, v. antiepileptici
proizvo|a~ savetuje kori{}enje samo ako je potencijalna
ezetimib
korist ve}a od rizika – nema raspoloìvih podataka
famciklovir C v. aciklovir
famotidin B izbegavati, osim ako je potencijalna korist ve}a od rizika
feksofenadin C v. antihistaminici
felodipin C v. blokatori kalcijumskih kanala
potencijalno teratogen, kongenitalne malformacije; raz-
motriti potrebu dodatne terapije za majku (npr. folna
fenitoin (1.,3.) D kiselina 5mg/dan); sklonost ka krvavljenju kod
novoro|en~eta; majci dati, pre poro|aja, profilakti~ki
vitamin K (i novoro|en~etu);
kongenitalne malformacije; sklonost ka krvavljenju kod
fenobarbital novoro|en~eta, rizik o{te}enja fetusa, respiratorna
D
(fenobarbiton)(1.,3.) depresija fetusa; majci dati pre poro|aja profilakti~ki
vitamin K (i novoro|en~etu)
fenofibrat (1.,2., 3.) C pokazana toksi~nost u studijama na ìvotinjama
fenoprofen B D u 3. trimestru i blizu poro|aja
fenoterol B v. lekovi sa efektom na respiratorni sistem
fenotiazini v. antipsihotici
D – ako je produèna primena ili ako se daje u visokim
fentanil C
dozama
toksi~nost u eksperimentima na ìvotinjama;
filgrastim C preporu~uje se samo ako je potencijalna korist ve}a od
rizika
590 III deo
izbegavati polni odnos bez za{tite; mogu}a feminizacija

finasterid (1.,2.,3.) X
mu{kog ploda
fitomenadion C izbegavati; primeniti samo ako je korist ve}a od rizika
pokazana teratogenost u studijama na ìvotinjama; pri-
flucitozin C
meniti samo ako je korist ve}a od rizika
izbegavati (embriotoksi~nost i teratogenost u eksperi-
fludarabin D mentima na ìvotinjama); koristiti kontracepciju kod
mu{karca i ène najmanje 6 meseci posle primene
flufenazin C v. antipsihotici
flukonazol C izbegavati
flumazenil C izbegavati; primeniti samo ako je korist ve}a od rizika
flunisolid C v. kortikosteroidi
fluocinolon C izbe}i dugotrajnu primenu za vreme trudno}e
fluokortolon C v. kortikosteroidi
fluoksetin C v. antidepresivi, SSRI
fluorouracil X izbegavati (teratogenost)
flurazepam X v. benzodiazepini (kontraindikovan)
flurbiprofen B D – u 3. trimestru i blizu poro|aja
flutikazon C v. kortikosteroidi
fluvastatin X kontraindikovan
fluvoksamin C v. antidepresivi, SSRI
folitropin alfa i beta izbegavati
folkodin v. analgetici, opioidni
fosinopril C (1.); D – u 2. i 3. trimestru; v. ACE inhibitori
foskarnet izbegavati
furosemid C v. diuretici
gabapentin C
ganciklovir C
gemcitabin D izbegavati (teratogenost u eksperimentima na ìvotinjama)
izbegavati; (antiholesterolsko dejstvo), postoji teorijska
gemfibrozil (1.,2.,3.) C
mogu}nost uticaja na embrionalni rast i razvoj
gentamicin D v. aminoglikozidi
glatirameracetat B
od rizika
glibenklamid (gliburid) C v. derivati sulfonilureje
glikvidon C v. derivati sulfonilureje
glimepirid C v. derivati sulfonilureje
glipizid C v derivati sulfonilureje
glukagon B
izbegavati u trudno}i; isklju~iti trudno}u pre tretmana i
goserelin X
koristiti nehormonsku kontracepciju za vreme terapije
primenIti samo ako je neophodno; nema pouzdanih
granisetron B
podataka o {tetnosti
izbegavati (fetotoksi~nost i teratogenost u studijama na
griseofulvin C ìvotinjama), zahtevati kontracepciju 1 mesec posle
prestanka primene leka
gvo`|e dekstran izbegavati u 1. trimestru

haloperidol C v. antipsihotici
halotan C v. anestetici, op{ti
heparin C
hidrokortizon C v. kortikosteroidi
hidrohlortiazid B v. diuretici
hidroksiprogesteron X
hidroksiurea D
ma); koristiti kontracepciju pre i tokom primene
hidroksizin C
hijaluronidaza C
hidralazin C izbegavati u 3. trimestru
hinidin C
izbegavati; artropatija i teratogenost u eksperimentima na
hinoloni (1.,2.,3.)
ìvotinjama
izbegavati; potrebna kontracepcija tokom primene kod
hlorambucil D
mu{karca i ène
sivi sindrom novoro|en~eta sa kardiovaskularnim kolap-
hloramfenikol (3.) C
som
hlordiazepoksid D
hlorfeniramin B v. antihistaminici
hlorokin oste}enje VIII. nerva, trombocitopenija,o~ni defekti
hlorpromazin C
hlortalidon D v. diuretici
moè uzrokovati smanjenje resorpcije liposolubilnih vita-
holestiramin C
mina sa potencijalnim neèljenim dejstvom na fetus
hormon rasta C v. somatropin
ibuprofen B D u 3. trimestru ili blizu poro|aja
idarubicin D
ìvotinjama)
idoksuridin C
ifosfamid D ìvotinjama); koristiti kontracepciju kod mu{karca i ène
za vreme i najmanje 6 meseci posle primene
imipenem sa cilastatin- proizvo|a~ opisuje toksi~nost u eksperimentima na ìvot-
C
om injama
imipramin B
indapamid B v. diuretici
indinavir C primeniti samo ako je potencijalna korist ve}a od rizika
indometacin B D – ako se upotrebljava duè
izbegavati; koristiti kontracepciju za vreme i 6 meseci
infliksimab C
posle poslednje doze leka
inhibitori konvertaze
v. ACE inhibitori
angiotenzina I
inhibitori MAO
nema dokaza o {tetnosti, propuru~uje se izbegavanje
(uklju~uju}i i moklobe-
primene za vreme trudno}e
mid) (1.,2.,3.)
592 III deo
interferon 2 alfa
C izbegavati
rekombinantni.
lek izbora za hiperglikemiju u trudno}i, potrebu za insuli-
insulin (1.,2.,3.) B
nom tokom trudno}e proveravati
primeniti samo u situacijama opasnim po ìvot (toksi~nost
u visokim dozama u eksperimentima na ìvotinjama);
irinotekan
koristiti kontracepciju za vreme i najmanje mesec dana
posle primene leka
isosorbiddinitrat C
isosorbidmononitrat B
isradipin C v. blokatore kalcijumskih kanala
upotrebiti samo u slu~ajevima ako je ìvot ugroèn;
itrakonazol C
obavezna kontracepcija za vreme terapije
izofluran C v. anestetici, op{ti
izoniazid C
kontraindikovan, teratogent, neophodna kontracepcija
najmanje mesec dana pre, za vreme oralne terapije i naj-
izotretinoin (1.,2.,3.) X
manje mesec dana posle zavr{etka terapije; izbegavati
lokalnu terapiju
jod i jodidi (kalijum
D hipotireoza kod novoro|en~eta
jodid) (2.,3.)
kalcijumfolinat C koristiti samo ako je potencijalna korist ve}a od rizika
izbegavati; (toksi~nost u eksperimentima na ìvotinjama);
kalcitonin (lososov) C
koristiti samo ako je potencijalna korist ve}a od rizika
kalcitriol C
kalijum hlorid C
kanamicin D v. aminoglikozidi
kaptopril C (1.) D – u 2. i 3. trimestru; v. ACE inhibitori
postoji rizik teratogenosti (potreban dodatak folata
5mg/dan), zbog sklonosti ka krvavljenju kod
karbamazepin (1.)(3.) D
novoro|en~eta, razmotriti potrebu profilakti~ke primene
vitamina K majci pre poro|aja i novoro|en~etu
karbocistein savetuje se izbegavanje primene u trudno}i
izbegavati (teratogenost i embriotoksi~nost u eksperimen-
karboplatin D
tima na ìvotinjama)
karboprost X
izbegavati; (teratogenost i embriotoksi~nost u studijama
karmustin D na ìvotinjama), preporu~uje se kontracepcija kod
mu{karaca i èna za vreme primene leka
ketamin D v. anestetici, op{ti
ketokonazol C teratogenost u eksperimentima na ìvotinjama
ketoprofen B D – u 3. trimestru ili blizu poro|aja
ketorolak C D – u 3. trimestru ili blizu poro|aja
ketotifen C
klaritromicin C izbegavati osim ako nije raspoloìv alternativni lek
klindamicin B nije poznato {tetno dejstvo (vagin. i lok.)
klodronska kiselina
v. bifosfonati
(klodronat)
kloksacilin B
klofibrat C izbegavati primenu pred poro|aj
klometiazol izbegavati ako je mogu}e, posebno u 1. i 3. trimestru

klomifen X kontraindikovan, mogu}i efekti na razvoj ploda
klomipramin C v. antidepresivi, tirickli~ni
klonidin C
klonidin C
klonazepam v. antiepileptici, sigurnost nije utvr|ena
proizvo|a~ savetuje izbegavanje – nema dovoljno infor-
klopidogrel
macija
klorazepat D
klozapin B izbegavati
kodein C D – ako je produèna primena ili ako se daju visoke doze
epidemiolo{ki podaci ukazuju na {tetno delovanje na
kontraceptivi, oralni X
plod
korist od primene (npr. u astmi) je ve}a od rizika, sistem-
ska primena visokih doza moè izazvati supresiju nad-
kortikosteroidi bubre`ne `lezde ploda i novoro|en~eta; rizik od
intrauterinog zaostajanja rasta kod dugotrajne sistemske
primene
kromoglicinska kiselina
B nije poznato {tetno dejstvo
(kromoglikat)
kromoglikat natrijum B
kvinapril (1.) C D – u 2. i 3. trimestru trudno}e
labetalol C v. beta–adrenergi~ki blokatori
lamivudin C izbegavati tokom 1. trimestra; nema pouzdanih podataka
lamotrigin C v. antiepileptici
lanzoprazol B izbegavati
latanoprost C izbegavati
leflunomid X kontraindikovan
toksi~nost u eksperimentima na ìvotinjama; primeniti
lenograstim
samo ako je potencijalna korist ve}a od rizika
levodopa/karbidopa -
C toksi~nost u eksperimentima na ìvotinjama
benzerazid
levonorgestrel X
levotiroksin A
lidokain (kao anestetik) C
lidokain
B
(kao antiaritmik)
lindan B
izbegavati ako je mogu}e (rizik od teratogenosti
uklju~uju}i i sr~ane mane); preporu~uje se pa`ljivo
litijum (1) (2.,3.) D
pra}enje koncentracije litijuma u serumu (rizik od
toksi~nosti kod novoro|enceta)
lizinopril (1.) C D – 2. i 3. trimestru trudno}e; v. ACE inhibitori
loperamid B izbegavati
loratadin B embriotoksi~nost u ispitivanjima na ìvotinjama
lorazepam D v. benzodiazepini
D – u 2. i 3. trimestru, obustaviti lek ako je utvr|ena
losartan C
trudno}a
lovastatin X kontraindikovan
594 III deo
manitol C
maprotilin C v. antidepresivi, tricikli~ni i sli~ni
mebendazol C teratogenost u eksperimentima na ìvotinjama
megestrol X
meksiletin C
izbegavati (potrebna kontracepcija tokom primene kod
melfalan D
mu{karaca i èna), teratogen
meloksikam C v. NAIL
menotrofin X izbegavati
merkaptopurin D izbegavati (teratogenost)
primeniti samo ako je potencijalna korist ve}a od rizika -
meropenem B
mesalazin B neznatna koli~ina leka prolazi kroz placentu
mesna B nije poznato {tetno dejstvo
mesterolon v. androgeni
metadon C v. analgetici, opioidni
metformin (1.,2.,3.) B izbegavati
metiklotiazid B
metildopa B nije poznato {tetno dejstvo
metilprednizolon B v. kortikosteroidi
metiltestosteron X kontraindikovan
metoklopramid B primeniti samo ako je neophodno
metoksalen C
metoprolol C v. beta–adrenergi~ki blokatori
izbegavati; (mogu}a smanjena plodnost tokom primene);
metotreksat X potrebna kontracepcija kod mu{karaca i èna tokom i naj-
manje 6 meseci nakon terapije
preporu~uje se izbegavanje visokih doza posebno u 1.
metronidazol B
trimestru, opisani tumori u eksperimentima na ìvotinjama
midazolam D v. benzodiazepini
izbegavati; potrebna kontracepcija tokom i najmanje 6
mikofenolat (mofetil) C
meseci posle terapije
mikonazol C izbegavati
milrinon C
minoksidil (3.) C opisan hirzutizam kod novoro|en~eta
proizvo|a~ savetuje izbegavanje; pokazana toksi~nost u
mirtazapin
eksperimentima na ìvotinjama
misolastan izbegavati
izbegavati; potrebna kontracepcija kod mu{karaca i èna
mitoksantron D
tokom i najmanje 6 meseci posle terapije
mitomicin C izbegavati (teratogenost u eksperimentima na ìvotinjama)
mivakurijum C izbegavati
moklobemid v. inhibitori MAO
molgramostim izbegavati; nema pouzdanih podataka
moricizin B
montelukast B izbegavati ako nije neophodan
D – ako se primenjuje prolongirano ili treba primeniti
morfin B
visoke doze
izbegavati; primeniti ako je potencijalna korist ve}a od
mupirocin B
rizika
naltrekson C
nalokson B primeniti samo je potencijalna korist ve}a od rizika
naproksen B D – u 3. trimestru ili blizu poro|aja
natrijum valproat D v. valproat
izbegavati; primeniti ako je potencijalna korist ve}a od
nelfinavir B
rizika
neomicin v. aminoglikozidi
neostignmin (3.) C mijastenija novoro|en~eta kod visokih doza !!!
izbegavati; (ili primenjivati samo ako je potencijalna
korist ve}a od rizika); dugotrajna primena moè dovesti
do ranog zatvaranja ductus arteriosusa i mogu}nost pojave
NAIL (3.)
perzistiraju}e plu}ne hipertenzije kod novoro|en~eta;
moè se javiti odloèn po~etak i produèno trajanje kon-
trakcija
nebivolol v. beta – adrenergi~ke blokatore
netilmicin v. aminoglikozidi
nevirapin C nema dovoljno podataka o sigurnosti primene u trudno}i
nifedipin C v. blokatori kalcijumskih kanala
nikardipin C v. blokatori kalcijumskih kanala
nikotin !!! (1.,2.,3.) C izbegavati
nimodipin C v. blokatori kalcijumskih kanala
nisoldipin C v. blokatori kalcijumskih kanala
nistatin BA oralna primenavaginalna primena
nitrazepam v. benzodiazepini
kontraindikovana primena blizu termina poro|aja;
nitrofurantoin (3.) B
(hemoliza neonatusa)
nitroglicerin (i.v.) C
nitroglicerin
C
(sublingvalno)
nitroglicerin
(produèno dejstvo - B
retard oblici)
nitroglicerin
B
(transdermalno)
nitroglicerin (mast) B
nitroprusid C
nizatidin B ako nije neophodan, izbegavati ga
noretisteron v. kontraceptivi, oralni
norfloksacin C v. hinoloni
norgestimat v. kontraceptivi, oralni
nortriptilin D
ofloksacin C
oksazepam D v. benzodiazepini
oksitocin X kontraindikovan
596 III deo
oksprenolol v. beta–adrenergi~ki blokatori

mogu} efekat na rast fetusa; primeniti samo ako je poten-
oktreotid (1.,2.,3.) B
cijalna korist ve}a od rizika
olanzapin C primeniti samo ako je potencijalna korist ve}a od rizika
teratogenost u eksperimentima na ìvotinjama, izbegavati
omeprazol C
kombinaciju omeprazol - klaritromicin
nema pouzdanih podataka; izbegavati, primeniti samo ako
ondansetron B
je potencijalna korist ve}a od rizika
depresija respiracije i simptomi apstinencije kod
opioidni analgetici (3.) novoro|en~eta kod majki koje su primenjivale opioide;
rizik aspiracione pneumonije kod majke tokom poro|aja
orlistat B izbegavati, nema podataka
izbegavati; pokazana teratogenost u eksperimentima na
paklitaksel D
ìvotinjama
pamidronska kiselina
C v. bifosfonati
(pamidronat)
pankreatin (pankreasni
C nema podataka o {tetnom dejstvu u trudno}i
enzimi)
pankuronijum C izbegavati; osim ako je potencijalna korist ve}a od rizika
pantoprazol B izbegavati, osim ako je potencijalna korist ve}a od rizika
paracetamol nije poznato {tetno dejstvo
paroksetin C v. antidepresivi, SSRI
moè do}i do abnormalnosti fetusa, ako je mogu}e izbega-
penicilamin (1.,2.,3.) D
vati primenu za vreme trudno}e
penicilini B nema podataka o {tetnom dejstvu
pentazocin C D – ako se dugo upotrebljava ili ako su date visoke doze
perindopril v. ACE inhibitori
permetrin B
petidin v. analgetici opioidni
pilokarpin C izbegavati; toksi~nost u studijama na ìvotinjama
pindolol B v. beta–adrenergi~ki blokatori
piperacilin B v. penicilini
pirazinamid C
piracetam izbegavati
piridostigmin (3.) C mijastenija novoro|en~eta kod primene visokih doza
pirimetamin C
piroksikam C D – u 3. trimestru ili blizu poro|aja
mogu}a resorpcija joda i njegovo dejstvo na {titastu
povidon – jod (2.,3.)
`lezdu ploda
prazosin C v. alfa blokatori (postsinapti~ki)
prednizolon B v. kortikosteroidi
prednizon B v. kortikosteroidi
primidon D v. fenobarbital
pralidoksim C
pravastatin X kontraindikovan
gestageni (1.)
X visoke doze mogu biti teratogene
(progesteron)
probenecid B
prokainamid C
prokain C

prokarbazin D
ma)
promazin C v. antipsihotici
prometazin C izbegavati
propafenon C izbegavati, nema pouzdanih podataka
propiltiouracil (2.,3.) D mogu}a hipotireoza kod novoro|en~eta
propofol B v. anestetici, op{ti
propoksifen C D – ako je produèna primena ili je data visoka doza

propranolol C v. beta–adrenergi~ki blokatori
pseudoefedrin B nije poznato {tetno delovanje
radioaktivni jod
X trajna hipotireoza - izbegavati
(1.,2.,3.)
ramipril (1.) C D – u 2. i 3. trimestru trudno}e

ranitidin B izbegavati ako nije neophodan
reboksetin izbegavati
nema pouzdanih podataka o sigurnosti primene u trud-
remifentanil C
no}i
repaglinid C izbegavati, alternativa je insulin
retinol velike doze su teratogene u 1. trimestru
ribavirin X izbegavati
teratogenost sa visokim dozama u eksperimentima na
ìvotinjama, moè biti pove}an rizik krvavljenja kod
rifampicin (1.,3.) C
novoro|en~eta; mogu} deficit vitamina K i hemoragija za
vreme trudno}e
riluzol C izbegavati, nema pouzdanih podataka
risperidon C primeniti samo ako je potencijalna korist ve}a od rizika
ritodrin B
ritonavir B primeniti samo ako je potencijalna korist ve}a od rizika
rivastigmin C primeniti samo ako je potencijalna korist ve}a od rizika
rofekoksib C D – u 3. trimestru trudno}e ili blizu poro|aja

rokuronijum B
od rizika
sakvinavir B nema dovoljno informacija
salicilati D v. acetilsalicilna kiselina
salmeterol C v. salbutamol
selegilin C
sertralin C v. antidepresivi, SSRI

598 III deo
simvastatin X kontraindikovan
prekinuti u trudno}i, nema pouzdanih podataka, prisutan
somatropin C
teorijski rizik
sotalol B v. beta–adrenergi~ki blokatori
spironolakton B toksi~nost u eksperimentima na ìvotinjama
Izbegavati; opisane kongenitalne malformacije; smanjena
statini sinteza holesterola moè uticati na razvoj ploda; v.
konkretne lekove
stavudin C informacije nisu dovoljne
mogu}nost odvajanja placente u prvih 18 nedelja; teorij-
streptokinaza (1.,2.,3.) C ska mogu}nost fetalnog krvavljenja tokom cele trudno}e;
izbegavati primenu postpartalno
streptomicin D v. aminoglikozidi
sufentanil C D - ako se dugo primenjuje ili u visokim dozama
sukcinilholin
C moè do}i do umerenog produènja relaksacije kod majke
(suksametonijum)
sulfadiazin srebro B izbegavati ako nije neophodan; upotrebiti sa oprezom
teorijski rizik hemolize kod novoro|en~eta; majci bi tre-
sulfasalazin (3.) B
balo dati odgovaraju}u nadoknadu folata
hemoliza i methemoglobinemija kod novoro|en~eta; strah
sulfonamidi (3.) od ve}eg rizika kernikterusa kod novoro|en~eta smatra se
bez osnova
sulfametoksazol sa teorijski rizik teratogenosti (trimetopim je antagonist
trimetoprimom (kot- C folne kiseline)hemoliza i methemoglobinemija kod
rimoksazol) (1., 3.) novoro|en~eta;
hipoglikemija novoro|en~eta; kod svih dijabeti~arki
obi~no se zamenjuju insulinom; u slu~aju peroralne tera-
sulfonilureja derivati
pije trebalo bi je prekinuti najmanje dva dana pre
poro|aja
sulindak izbegavati; D – u 3. trimestru ili blizu poro|aja
sulpirid v. antipsihotici
ograni~eno iskustvo - izbegavati osim ukoliko je potenci-
sumatriptan C
jalna korist ve}a od rizika primene
izbegavati – mogu}i efekat na razvoj ploda; kontracepcija
tamoksifen D
je potrebna tokom i 2 meseca nakon terapije
tazobaktam
korist ve}a od rizika
primena samo ako je potencijalna korist ve}a od rizika
teikoplanin
primene
temazepam D v. benzodiazepini
tenoksikam v. nesteroidni antiinflamatorni antireumatici
teofilin (3.) C opisani su iritabilnost i apneja kod novoro|en~eta
terazosin C
primena samo ako je potencijalna korist ve}a od rizika,
terbinafin
terbutalin B
terfenadin v. antihistaminici
delovanje na razvoj skeleta u eksperimentima na ìvotin-
tetraciklini (1.)(2.,3.) D jamadiskoloracija zuba; pri visokom parentralnim dozama
hepatotoksi~nost kod majke
tetrakain C lokalna primena
tiaprofenska kiselina v. NAIL
mogu uzrokovati trombocitopeniju kod novoro|en~eta;

tiazidi (3.)
videti i pod:diuretici
tiklopidin B izbegavati
timolol C v. beta–adrenergi~ki blokatori
tinidazol izbegavati u prvom trimestru
izbegavati (teratogenost opisana kod dece ~iji su o~evi
tiogvanin D le~eni tiogvaninom); potrebna kontracepcija tokom
primene kod mu{karca i ène
tiopenton v. anestetici, op{ti
tioridazin C v. antipsihotici
tiotepa D
tirofiban
korist ve}a od rizika – nema raspoloìvih informacija
primena samo ako je potencijalna korist ve}a od rizika
tizanidin C
primene - nema pouzdanih podataka;v. antiepileptici
tobramicin D v. aminoglikozidi
tokoferilacetat(1.,2.,3.) nema podataka o sigurnosti primene visokih doza
tolbutamid C
tolterodin C izbegavati
proizvo|a~ savetuje izbegavanje - primeniti samo ako je
topiramid potencijalna korist ve}a od rizika; pokazana toksi~nost u
eksperimentima na ìvotinjama
tramadol C nema pouzdanih podataka. (v. opioidi)
trandolapril C D – u 2. i 3. trimestru; v. ACE inhibitori
traneksaminska izbegavati; primena samo ako je potencijalna korist ve}a
kiselina od rizika
izbegavati; primena samo ako je potencijalna korist ve}a
trastuzumab
od rizika
trazodon C v. antidepresivi, tricikli~ni
teratogenost, neophodna kontracepcija najmanje 1 mesec
pre po~etka oralne terapije za vreme i najmanje 1 mesec
tretinoin (1.,2.,3.) D
nakon prestanka terapije; izbegavati i lokalno le~enje;
lokalno - C
triamcinolon C v. kortikosteroidi
triamteren B v .diuretici
triheksifenidil C
trimetoprim (1.) C teorijski rizik teratogenosti (antagonist folata)
triprolidin C v. antihistaminici
tropisetron toksi~nost u eksperimentima na ìvotinjama

mogu}nost odvajanja placente kod prvih 18 nedelja;
teorijska mogu}nost fetalnog krvavljenja tokom cele trud-
urokinaza (1.,2.,3.)
no}e; izbegavati primenu postpartalno - krvavljenje
majke
teorijski rizik kongenitalnih malformacija, ipak,potreba
za vakcinacijom moè nadma{iti mogu}i rizik za plod;
vakcine (ìve) (1.)
izbegavati vakcinaciju protiv malih boginja – zau{ki -
rubeole
600 III deo
ne davati u trudno}i; pove}an rizik defekta ki~mene

valproinska kiselina
D mo`dine; opisana hepatotoksi~nost i krvavljenje kod
(valproat) (1.,3.)
novoro|en~eta (zbog hipofibrinogenemije),v. antiepileptici
valsartan C D - u 2. i 3. trimestru trudno}e
izbegavati osim ako je potencijalna korist ve}a od rizika
vankomicin C
- malo pouzdanih podataka
varfarin X v. antikoagulansi,oralni
vazopresin C oksitocinski efekat u 3. trimestru

izbegavati; primena samo ako je potencijalna korist ve}a
vekuronijum C
od rizika
venlafaksin C izbegavati; odmah obavestiti lekara o trudno}i
verapamil C v. blokatori kalcijumskih kanala
opisane kongenitalne malformacije-izbegavati,v.

vigabatrin
antiepileptici
viloksazin v. antidepresivi, trickli~ni
izbegavati, (ograni~eno iskustvo ukazuje na {tetno delo-

vinblastin D vanje na plod; teratogenost u eksperimentima na ìvotin-
jama)
izbegavati (teratogenost i gubitak ploda u eksperimenti-
vinkristin D
ma na ìvotinjama)
proizvo|a~ savetuje izbegavanje - pokazana toksi~nost u
vorikonazol eksperimentima na ìvotinjama; primeniti kontracepciju
za vreme terapije
izbegavati osim ako je potencijalna korist ve}a od rizika -
zafirlukast B
malo pouzdanih podataka
primeniti samo kada je potencijalna korist ve}a od rizika,
zalcitabin C
nema jo{ pouzdanih podataka
zidovudin C primena samo u slu~aju jasne indikacije
teratogenost u eksperimentima na ìvotinjama; potrebna
zlato (auranofin)
kontracepcija tokom i najmanje 6 meseci nakon terapije
izbegavati osim ako potencijalna korist nadma{uje rizik,
zolmitriptan C
zolpidem B primeniti samo ako je neophodno
3.1.4 LEKOVI I DOJENJE

Jedan od najva`nijih faktora za odrànje zdravlja i zdrave funkcije organizma je, svakako, pri-
rodna ishrana koju treba sprovoditi tokom ìvota. U tom procesu, svakako, zna~ajno je doje-
nje novoro|en~eta za koje se moè re}i da zapo~inje kada i ìvot novog ljudskog organizma.
Stoga se sama po sebi name}e ~injenica da se dojenje nalazi na prvom mestu u ovom ciklusu.
Primena nekih lekova (npr. ergotamina) kod dojilja moè izazvati niz neèljenih reakcija kod
dojen~eta dok primena drugih (npr. digoksin) ima mali efekat na dete, tako da je vrlo va`no
imati u vidu tu ~injenicu i preduzeti sve potrebne mere da dojilja, u slu~aju potrebe, prime-
njuje samo efikasne, kvalitetne i po novoro|en~e sigurne lekove. Tako|e, bitno je imati u vi-
du da neki lekovi nepovoljno deluju kako na koli~inu maj~inog mleka tako i na kvalitet, jer ne-
ki lekovi mogu inhibisati laktaciju.
Poznato je da neki lekovi i njihova znatnija koncentracija u mleku mogu dovesti do toksi~nih
efekata kod dojen~eta. Usled svog farmakolo{kog efekta odre|eni lekovi mogu inhibirati re-
fleks sisanja kod dojen~eta (npr. fenobarbiton).
Iako je ova oblast farmakoterapije veoma zna~ajna, za ve}inu lekova nema jo{ dovoljno po-
dataka koji bi omogu}ili jasnu procenu o sigurnosti primene leka kod majke koja doji, te je u
ovoj situaciji bitno imati u vidu slede}e:
• propisivanje i primenu lekova kod dojilje treba ograni~iti samo na urgentne situacije
• ako postoji potreba za terapijom lekom za koji se smatra da nije bezbedan, treba savetova-
ti izbegavanje dojenja
• po prestanku kori{}enja leka, dojenje nastaviti tek posle potpune sigurnosti da nema nepo-
voljnih efekata po novoro|en~e.
U tabeli koja sledi, date su informacije prikupljene iz referentne literature o lekovima koji se
mogu na}i u maj~inom mleku, ili koje bi trebalo izbegavati {to moè posluìti kao vodi~ pri
proceni da li odre|ene lekove propisati ili ne. Ukoliko neki lek nije naveden, ne zna~i da on
nije {tetan, te podaci mogu da se potraè i u drugim izvorima.
Tabela 3.1.4.1: Lekovi koji se mogu na}i u maj~inom mleku, i koje bi trebalo izbegavati
LEK NAPOMENA
acebutolol izlu~uje se mlekom; mogu}a hipotenzija i bradikardija novoro|en~eta
acetilcistein nema podataka; potencijalno toksi~an po dete
izbegavati je; mogu}nost Reyev-og sindroma; redovna upotreba visokih
acetilsalicilna
doza moè o{tetiti funkciju trombocita i izazvati hipoprotrombinemiju kod
kiselina
dojen~eta
acetoheksamid nema dovoljno podataka; potencijalno toksi~an po dete
aciklovir zna~ajna koncentracija u mleku nakon sistemske primene
acitretin izbegavati ga
adrenalin
v. epinefrin
(epinefrin)
akarboza izbegavati je
albendazol mogu}e prisustvo u mleku; izbegavati primenu za vreme dojenja
alendronat nema pouzdanih podataka; izbegavati primenu za vreme dojenja
alopurinol izlu~uje se mlekom;
alprazolam izlu~uje se mlekom; potencijalno toksi~an za dete; izbegavati ga
alprostadil nema pouzdanih podataka
niska toksi~nost ako ga majka uzima ograni~eno; hroni~na upotreba o{te-
alkohol
}uje psihomotorni razvoj deteta;
alopurinol izlu~uje se mlekom
alprazolam v. benzodiazepini
alteplaza nije poznato da li se izlu~uje u mleku; izbegavati je
amantadin izlu~uje se mlekom; izbegavati ga
602 III deo
amfetamini izbegavati ih; zna~ajna koli~ina u mleku

amfotericin nema pouzdanih podataka; izbegavati ga
amifostin nema pouzdanih podataka
izlu~uje se mlekom u malim koli~inama; potencijalno toksi~an za dete;
amikacin
izbegavati ga
amilorid izbegavati ga; nema pouzdanih podataka
aminofilin v. teofilin
aminogluteti-
izbegavati ga
mid
amitriptilin izlu~uje se mlekom; izbegavati ga ukoliko se doji
amjodaron izbegavati ga; izlu~uje se mlekom u zna~ajnoj koli~ini;
mogu}a pojava u mleku; potencijalno toksi~an za dete;
amlodipin
izbegavati ga ukoliko se doji
amoksicilin,
klavulanska izlu~uje se mlekom; proceniti neophodnost primene leka
kiselina
ampicilin (i sa
prisutan u mleku; upotrebiti sa oprezom
sulbaktamom)
amrinon izbegavati ga; nema pouzdanih podataka
izbegavati ih; mogu izazvati maskulinizaciju devoj~ice ili prerani razvoj
androgeni
de~aka; visoke doze suprimiraju laktaciju
antidepresivi,
izbegavati ih
tricikli~ni
zna~ajna koli~ina nekih antihistaminika u mleku; iako nije poznato {tetno
antihistaminici
dejstvo, preporu~uje se oprez
antipsihotici izbegavati ih
astemizol izbegavati ga
izlu~uje se mlekom; posmatrati dojen~e; mogu}a hipotenzija, bradikardija,
atenolol
cijanoza
atorvastatin izbegavati ga; kontraindikovan
atrakurijum izbegavati ga
atropin potencijalno toksi~an za dete
auranofin v. zlato
azatioprin nema dovoljno podataka; izbegavati ga; potencijalno toksi~an za dete
nema dovoljno podataka; izbegavati ga; primena samo ako nema pogodne
azitromicin
alternative
bakampicilin izlu~uje se mlekom; upotreba sa oprezom
baklofen koli~ina u mleku nedovoljna da bi bila {tetna
izbegavati ih ako je mogu}e (v. i fenobarbital); visoke doze mogu izazvati
barbiturati
pospanost
beklometazon v. kortikosteroidi
benzodiazepini prisutni u mleku; potencijalno toksi~ni za dete; izbegavati ako je mogu}e
beta-adrener-
mogu}a toksi~nost; izbegavati ih
gi~ki blokatori
prisutni u mleku; potencijalno toksi~an za dete; izbegavati ga ako je mo-
betaksolol
gu}e
betametazon v. kortikosteroidi
bisoprolol v. beta-adrenergi~ki blokatori
bleomicin prisutan u mleku; potencijalno toksi~an za dete; ne dojiti

bromazepam v. benzodiazepini
bromokriptin supresija laktacije; kontraindikovan
budesonid izlu~uje se mlekom; bezbedna primena
bumetanid supresija laktacije; izbegavati dojenje
bupivakain upotrebiti sa oprezom
bupropion izlu~uje se mlekom; izbegavati ga
buserelin mala koli~ina prisutna u mleku; ipak, izbegavati ga
buspiron izlu~uje se mlekom
busulfan kontraindikovan
butorfanol izlu~uje se mlekom; potencijalno toksi~an za dete; ne dojiti
cefahlor izlu~uje se mlekom; izbegavati dojenje
cefadroksil izlu~uje se mlekom; izbegavati dojenje
cefalosporini izlu~uju se u mleko u niskim koncentracijama; izbegavati dojenje
celiprolol v. beta-adrenergi~ki blokatori
izlu~uje se mlekom; prekinuti dojenje tokom 36 sati nakon prestanka
ciklofosfamid
terapije
ciklosporin prisutan u mleku
cilazapril nema pouzdanih podataka; izbegavati ga
cimetidin zna~ajna koli~ina u mleku; nije poznato {tetno dejstvo; izbegavati ga
ciprofloksacin izbegavati dojenje; visoke koncentracije u mleku; potencijalna toksi~nost;
ciproteron oprez; mogu}nost antiandrogenog efekta kod novoro|en~eta
cisaprid prisutan u mleku; izbegavati ga
cisplatin prisutan u mleku; potencijalno toksi~an za dete; izbegavati dojenje
citotoksi~ni
prekinuti dojenje
lekovi
nema pouzdanih podataka; potencijalno toksi~an za dete;
dakarbazin
izbegavati dojenje
daktinomicin potencijalno toksi~an za dete; izbegavati dojenje
danazol kontraindikovan
dantrolen izbegavati ga
daunorubicin
izbegavati dojenje
deksametazon prisutan u mleku
prisutan u mleku; nema pouzdanih podataka;
diazepam
potencijalno toksi~an za dete; izbegavati dojenje
diazoksid nema pouzdanih podataka; izbegavati ga
didanozin izbegavati dojenje u isto vreme sa terapijom ovim lekom
difenhidramin izlu~uje se u mleku; potencijalno toksi~an za dete; izbegavati ga
digoksin prisutan u mleku; koncentracija u mleku neznatna
dihidroergota-
prisutan u mleku; potencijalno toksi~an za dete; izbegavati dojenje
min
diklofenak moè se pojaviti u mleku; primeniti sa oprezom; bolje ga je izbegavati
diltiazem izlu~uje se mlekom; potencijalno toksi~an za dete; izbegavati ga
604 III deo
dipiridamol prisutan u mleku; izbegavati ga

nema dovoljno podataka; potencijalno toksi~an za dete;
disulfiram
najbolje je izbegavati primenu za vreme dojenja
dizopiramid prisutan u mleku; koristiti samo u slu~aju krajnje potrebe
dobutamin
docetaksel v. citotoksi~ni lekovi
doksazosin nakuplja se u mleku, izbegavati ga
doksiciklin v. tetraciklini
doksorubicin v. citotoksi~ni lekovi
dopamin
doksazosin prisutan u mleku; najbolje je izbegavati primenu za vreme dojenja
doksepin prisutan u mleku;
doksiciklin prisutan u mleku; razmatra se sigurnost primene za vreme dojenja
droperidol v. antipsihotici
D - vitamin oprez kod visokih doza; moè izazvati hiperkalcijemiju kod dojen~eta
efavirenc preporu~uje se izbegavanje dojenja ukoliko je majka HIV pozitivna
enalapril prisutan u mleku; koncentracija leka u mleku ne zahteva prekid dojenja
prisutan u mleku; najbolje je izbegavati primenu za vreme dojenja ili pre-
enoksacin
kinuti dojenje za vreme primene leka
enoksaparin izbegavati ga; nema pouzdanih podataka
epirubicin v. citotoksi~ni lekovi
epinefrin
nema dovoljno podataka; najbolje je izbegavati primenu za vreme dojenja
(adrenalin)
ergokalciferol v. D - vitamin
nema dovoljno podataka; potencijalno toksi~an za dete; najbolje je izbega-
ergotamin
vati primenu za vreme dojenja ili prekinuti dojenje za vreme primene leka
male koli~ine prisutne u mleku; proceniti neophodnost primene za vreme
eritromicin
dojenja
eritropoetin izbegavati ga; nema pouzdanih podataka
esmolol ako se lek primenjuje kratkotrajno, dojenje nije preporu~ljivo
estrogeni/
negativno dejstvo na laktaciju, izbegavati ih; v. i kontraceptivi, oralni
gestageni
etambutol izlu~uje se u mleku; nema dovoljno podataka o {tetnosti
etinilestradiol v. kontraceptivi, oralni
etodolak nema dovoljno podataka; najbolje je izbegavati primenu za vreme dojenja
etopozid prisutan u maj~inom mleku; potencijalno toksi~an za dete
izbegavati ga; zna~ajna koli~ina u mleku;
etosuksimid
opisana hiperekscitabilnost i slabost dojen~eta
izbegavati ga osim ako je potencijalna korist ve}a od rizika;
famciklovir
prisutan u mleku u eksperimentima na ìvotinjama
prisutan u maj~inom mleku;
famotidin
koli~ina u mleku izgleda da ne uti~e nepovoljno na dete
mogu}a pojava u mleku; potencijalno toksi~an za dete;
felodipin
izbegavati primenu za vreme dojenja
mala koncentracija prisutna u mleku; izbegavati ga;
fenitoin
uz primenu fenobarbitona i fenitoina, opisana methemoglobinemija
fenobarbital izbegavati ga kada je mogu}e; moè se javiti pospanost novoro|en~eta;

(fenobarbiton) opisana methemoglobinemija
fentanil izbegavati ga; potencijalno toksi~an za dete
filgrastim izbegavati ga; nema pouzdanih podataka
finasterid kontraindikovan
flekainid izlu~uje se u mleku; nedovoljno podataka o {tetnosti
flucitozin
fludarabin
fludrokortizon izlu~uje se u mleku; izbegavati ga
nema dovoljno podataka; najbolje je izbegavati primenu za vreme dojenja
flufenazin
ili prekinuti dojenje za vreme primene leka
flukonazol izlu~uje se u mleku; upotrebiti sa oprezom
flumazenil nema dovoljno podataka; izbegavati ga
flunisolid prisutan u maj~inom mleku; sigurna primena
fluoksetin prisutan u maj~inom mleku; izbegavati ga
fluorouracil nema dovoljno podataka; potencijalno toksi~an za dete; izbegavati ga
flurbiprofen prisutan u maj~inom mleku
flutikazon nema dovoljno podataka; izbegavati ga
fluvastatin prisutan u maj~inom mleku; kontraindikovan
fluvoksamin prisutan u maj~inom mleku; najbolje je izbegavati ga
fosinopril nema dovoljno podataka; verovatno prisutan u maj~inom mleku
prisutan u maj~inom mleku; potencijalno toksi~an za dete;
furosemid
izbegavati dojenje
gabapentin nema dovoljno podataka; izbegavati ga
glibenklamid nema dovoljno podataka; potencijalno toksi~an za dete; izbegavati dojenje
mogu}e da je prisutan u maj~inom mleku; potencijalno toksi~an za dete;
glimepirid
izbegavati dojenje
glipizid nema dovoljno podataka; potencijalno toksi~an za dete; izbegavati dojenje
glukagon moè se koristiti
griseofulvin nema dovoljno podataka; najbolje je izbegavati ga
haloperidol
nije sigurna bezbedna primena
heparin ne izlu~uje se u mleko; sigurna primena za vreme dojenja
hidralazin izgleda da je bezbedna primena za vreme dojenja
hidrohlortiazid izlu~uje se u mleku; tiazidni diuretici mogu suprimirati laktaciju
hidrokortizon nema dovoljno podataka; najbolje izbegavati ga
hidroksiurea
izbegavati dojenje
hidroksizin verovatno se javlja u mleku; izbegavati dojenje
hlorambucil nema dovoljno podataka;preporu~uje se prekid dojenja za vreme terapije
prisutan u maj~inom mleku; potencijalno toksi~an za dete; moè delovati
hloramfenikol toksi~no na kostnu sr` dojen~eta; upotrebiti neki drugi antibiotik ili izbe-
gavati dojenje
hlorazepat
izbegavati dojenje
606 III deo
hlordiazepok- prisutan u maj~inom mleku; potencijalno toksi~an za dete;

sid izbegavati dojenje
hlorohin nije dokazano {tetno dejstvo
hlorfeniramin nema dovoljno podataka; potencijalno toksi~an za dete;izbegavati dojenje
hlorpromazin nema dovoljno podataka; izbegavati dojenje
hlortalidon izlu~uje se u mleku; tiazidni diuretici mogu suprimirati laktaciju
holekalciferol v. D - vitamin
holestiramin upotrebiti sa oprezom
ibuprofen ne pojavljuje se u mleku; ipak, razmotriti neophodnost primene
ifosfamid
izbegavati dojenje
indapamid nema dovoljno podataka; tiazidni diuretici mogu suprimirati laktaciju
indometacin prisutan u maj~inom mleku; razmotriti opravdanost primene
insulin nije prisutan u mleku; sigurna primena
interferon alfa
2
izbegavati dojenje
rekombinantni
izoniazid
pratiti novoro|en~e zbog mogu}nosti pojave neurotoksi~nosti
isosorbiddini-
nema dovoljno podataka; izbegavati primenu
trat
isosorbidmono-
nema dovoljno podataka; izbegavati primenu
nitrat
isotretinoin mogu}a pojava u mleku; potencijalno toksi~an za dete;izbegavati dojenje
itrakonazol prisutan u maj~inom mleku; izbegavati dojenje
kalcijum folinat folinska kiselina (aktivni metabolit) je va`na za laktaciju
kalijum hlorid ne pojavljuje se u mleku; sigurna primena
kalijum jodid javlja se u mleku; proceniti opravdanost primene
kalcitonin nema dovoljno podataka; izbegavati primenu
kalcitriol javlja se u mleku; kontraindikovan
kaptopril izlu~uje se u mleku, proizvo|a~ ne preporu~uje primenu
prisutan u mleku; za vreme dojenja proceniti korist/
karbamazepin
rizik istovremene primene leka
karboplatin nema dovoljno podataka
karmustin nema dovoljno podataka; potencijalno toksi~an za dete;izbegavati dojenje
ketamin izbe}i dojenje najmanje 11 sati posle primene
ketokonazol verovatno se javlja u mleku ; izbegavati ga
ketoprofen prisutan u mleku; preporu~uje se izbegavanje ako nije neophodan
ketorolak prisutan u mleku; proceniti neophodnost primene
klaritromicin izlu~uje se u mleku; izbegavati ga
klofibrat prisutan u mleku; izbegavati ga
kloksacilin nema dovoljno podataka; najbolje je izbegavati ga
klomifen izbegavati ga; nema dovoljno podataka
klomipramin v. antidepresivi, tricikli~ni
klonazepam pratiti dojen~e zbog mogu}e depresije CNS-a i apneje
klonidin prisutan u mleku; izbegavati ga
kodein nema dovoljno podataka; potencijalno toksi~an za dete

izbegavati kombinovane oralne kontraceptive za vreme dojenja ili 6 mese-
kontraceptivi,
ci posle poro|aja; negativno dejstvo na laktaciju; gestagenski kontraceptivi
oralni
ne deluju na funkciju laktacije
kromoglicinska
kiselina nema dovoljno podataka; upotrebiti sa oprezom
(kromolin)
nema dovoljno podataka; verovatno prisutan u mleku;
kvinapril
razmotriti sigurnost drugih sli~nih preparata
labetalol prisutan u mleku
lamivudin dojenje nije preporu~ljivo kod majki sa HIV infekcijom
lamotrigin prisutan u mleku, potencijalno toksi~an za dete; izbegavati dojenje
ako nije neophodan, izbegavati ga; prisutan u mleku u eksperimentima na
lansoprazol
ìvotinjama
leflunomid nema dovoljno podataka; izbegavati dojenje
levodopa/
karbidopa
levotiroksin prisutan u mleku; potencijalno koristan za neonatalni hipotireoidizam
lidokain (kao
nema dovoljno podataka; izbegavati ga
antiaritmik)
lidokain (kao
prisutan u mleku; najbolje je izbe}i
anestetik)
litijum prisutan u mleku, rizik od toksi~nosti kod dojen~eta, izbegavati ga
nema dovoljno podataka; verovatno prisutan u mleku;
lisinopril
razmotriti sigurnost drugih sli~nih preparata
lomustin
izbegavati dojenje ukoliko je primena neophodna
loratadin prisutan u mleku; izbegavati ga
lorazepam v. benzodiazepini
losartan nema dovoljno podataka; potencijalno toksi~an za dete; izbegavati ga
lovastatin prisutan u mleku; kontraindikovan
manitol izbegavati ga
maprotilin v. antidepresivi, tricikli~ni
mebendazol nema pouzdanih podataka
medroksiproge-
v. gestageni
steron
mefenaminska
prisutan u mleku; proceniti neophodnost primene za vreme dojenja
kiselina
megestrol nije preporu~ljiva primena za vreme dojenja
meksiletin prisutan u mleku; izbegavati ga
melfalan nema dovoljno podataka; potencijalno toksi~an za dete; kontraindikovan
meloksikam izbegavati ga; nema pouzdanih podataka
prisutan u mleku, potencijalno toksi~an za dete;
meperidin
proceniti opravdanost primene za vreme dojenja
merkaptopurin nema dovoljno podataka; najbolje je izbegavati ga za vreme dojenja
meropenem izbegavati ga osim ako potencijalna korist opravdava potencijalni rizik
mesalazin prisutan u mleku u neznatnoj koncentraciji
mesna nema dovoljno podataka; najbolje je izbegavati ga za vreme dojenja
608 III deo
nema dovoljno podataka; potencijalno toksi~an za dete; izbegavati doje-

metadon nje; tokom terapije odràvanja mogu}a primena sa niìm dozama, pratiti
dojen~e da se izbegne sedacija
metildopa neznatno se izlu~uje u mleku; proceniti opravdanost primene
metilprednizo-
steroidi se pojavljuju u mleku
lon
prisutan u mleku, potencijalno toksi~an za dete;
metoklopramid
proceniti neophodnost primene za vreme dojenja
prisutan u mleku, potencijalno toksi~an za dete; sa~ekati 3 - 4 sata posle
metoprolol primene leka pre dojenja; posmatrati dojen~e zbog mogu}nosti bradikardi-
je i hipotenzije
metotreksat v. citotoksi~ni lekovi
zna~ajna koli~ina se nalazi u mleku; potencijalna mutagenost; oprez pri
metronidazol primeni za vreme dojenja; ne treba dojiti najmanje 12 sati posle primene
leka; izbegavati visoke pojedina~ne doze
midazolam prisutan u mleku, potencijalno toksi~an za dete; izbegavati dojenje
mikofenolat nema pouzdanih podataka; potencijalno toksi~an za dete; izbegavati doje-
mofetil nje
oprez; nema pouzdanih podataka; potencijalno toksi~an za dete;
mikonazol
izbegavati dojenje
potencijalno toksi~an za dete; izbegavati dojenje; zna~ajna koncentracija
minoksidil
prisutna u mleku
misoprostol
izbegavati dojenje
mitoksantron v. citotoksi~ni lekovi
mitomicin
izbegavati dojenje
mivakurijum nema pouzdanih podataka; izbegavati ga
moklobemid izbegavati ga
moksonidin prisutan u mleku; izbegavati ga
molgramostim izbegavati ga; nema pouzdanih podataka
nema dovoljno podataka;najbolje je izbegavati ga za vreme dojenja, ako
montelukast
nije neophodan
morfin
izbegavati dojenje
nalokson javlja se u mleku; izbegavati primenu
naltrekson nema pouzdanih podataka; najbolje je izbegavati dojenje
nema dovoljno podataka; preporu~uje se izbegavanje primene za vreme
naproksen
dojenja
neostigmin nije poznato da se izlu~uje u mleku; ipak, izbegavati ga
NSAIL v. pojedina~ne lekove
nifedipin preporu~uje se izbegavanje primene za vreme dojenja
nema pouzdanih podataka; potencijalno toksi~an za dete; izbegavati doje-
nikardipin
nje
nikotin izbegavati ga; prisutan u mleku
mogu}e prisustvo u mleku; potencijalno toksi~an za dete;
nimodipin
izbegavati dojenje
nistatin resorpcija iz GIT trakta je mala
nitrazepam v. benzodiazepini
nitrofurantoin javlja se u mleku; proceniti opravdanost primene
nitroglicerin
(i.v., sublin- najbolje je izbegavati ga
gvalno, TTS)
nitroprusid
izbegavati ga; nema pouzdanih podataka
natrijum
nizatidin javlja se u mleku
noretisteron v. kontraceptivi, oralni
verovatno prisutan u mleku; potencijalno toksi~an za dete;
norfloksacin
izbegavati dojenje
ofloksacin
izbegavati dojenje
oksazepam v. benzodiazepini
oksprenolol v. beta-drenergi~ki blokatori
oktreotid izbegavati ga; nema pouzdanih podataka
olanzapin izbegavati ga; nema pouzdanih podataka
omeprazol
izbegavati dojenje
ondansetron javlja se u mleku; izbegavati ga
orlistat nema podataka
paklitaksel v. citotoksi~ni lekovi
pamidronat izbegavati ga
pankuronijum nema pouzdanih podataka; izbegavati ga
pantoprazol izbegavati ga osim ako je potencijalna korist ve}a od rizika
paracetamol sigurna primena; postoji izve{taj o osipu kod dojen~eta
prisutan u mleku;
paroksetin
izbegavati ga osim ako je potencijalna korist ve}a od rizika
penicilamin nema dovoljno podataka; potencijalno toksi~an za dete; izbegavati dojenje
penicilini nalaze se u mleku; upotrebiti sa oprezom
pentazocin javlja se u mleku; potencijalno toksi~an za dete; izbegavati dojenje
perindopril izbegavati ga; nema pouzdanih podataka
permetrin nema dovoljno podataka; izbegavati dojenje
pilokarpin izbegavati ga - nema pouzdanih podataka
prisutan u mleku; izbegavati primenu; posmatrati dojen~e zbog mogu}no-
pindolol
sti bradikardije i hipotenzije
piperacilin v. penicilini
piracetam izbegavati ga
piridostigmin
prisutan u mleku; proceniti sigurnost primene
bromid
pirimetamin prisutan u mleku; proceniti sigurnost primene
piroksikam prisutan u mleku; proceniti sigurnost primene za vreme dojenja
povidon jod izbegavati ga
pralidoksim nema dovoljno podataka; izbegavati dojenje
pravastatin pojavljuje se u mleku; kontraindikovan
prazosin prisutan u mleku; najbolje je izbegavati primenu za vreme dojenja
steroidi se pojavljuju u mleku; proceniti neophodnost primene za vreme
prednisolon
dojenja
610 III deo
steroidi se pojavljuju u mleku;

prednison
proceniti neophodnost primene za vreme dojenja
primidon javlja se u mleku; savetovati oprez ako se primenjuje za vreme dojenja
probenecid nema dovoljno podataka; izbegavati ga
gestageni visoke doze suprimiraju laktaciju, v. kontraceptivi, oralni
prokainamid javlja se u mleku; izbegavati ga
prokarbazin v. citotoksi~ni lekovi
prokain upotrebiti uz oprez
promazin v. antipsihotici
prometazin
izbegavati dojenje
proprafenon nema pouzdanih podataka; potencijalno toksi~an; izbegavati dojenje
javlja se u mleku;
propiltiouracil
visoke doze mogu uticati na funkciju {titaste `lezde kod dojen~eta
propranolol v. beta-adrenergi~ki blokatori
protamin nema pouzdanih podataka
radioaktivni jod dojenje kontraindikovano; ne dojiti najmanje 24 sata posle primene
nema dovoljno informacija; verovatno prisutan u mleku;
ramipril
razmotriti sigurnost primene sli~nih preparata
ranitidin pojavljuje se u mleku
repaglinid nema pouzdanih podataka; potencijalno toksi~an; izbegavati dojenje
rifampicin izlu~uje se u mleko; proceniti sigurnost primene za vreme dojenja
risperidon izbegavati ga; nema pouzdanih podataka
ritodrin
ritonavir ne preporu~uje se dojenje od strane HIV inficiranih majki
rofekoksib nema podataka o sigurnosti primene za vreme dojenja
roksitromicin javlja se u mleku
rokuronijum izbegavati ga; nema pouzdanih podataka
salmeterol izbegavati ga; nema pouzdanih podataka
selegilin izbegavati ga; nema pouzdanih podataka
sertralin nema pouzdanih podataka
simvastatin pojavljuje se u mleku; kontraindikovan
skopolamin nema pouzdanih podataka; izbegavati ga
somatropin izbegavati ga; nema pouzdanih podataka
prisutan u mleku; izbegavati primenu;
sotalol
posmatrati dojen~e zbog mogu}nosti bradikardije i hipotenzije
spironolakton mogu}a pojava metabolita u mleku; izbegavati ga
stavudin kontraindikovan
streptokinaza ne preporu~uje se
streptomicin javlja se u mleku; razmotriti sigurnost primene
sufentanil nema raspoloìvih informacija, izbegavati dojenje
suksametoni-
jum nema pouzdanih podataka; izbegavati ga
(sukcinilholin)
sulfadiazin
v. sulfonamidi
srebro
javlja se u mleku; potencijalno toksi~an za dete; savetuje se oprez pri upo-

sulfasalazin
trebi za vreme dojenja; teorijski rizik hemolize kod novoro|en~eta
sulfametoksa-
zol sa trime- kontraindikovan
toprimom
sulfonilureja
oprez; teorijska mogu}nost pojave hipoglikemije kod dojen~eta
derivati
sulpirid izbegavati ga; zna~ajna koncentracija u mleku; v. i antipsihotici
sumatriptan izlu~uje se u mleku; izbegavati ga
tamoksifen inhibira laktaciju i potencijalno toksi~an za novoro|en~e; kontraindikovan
teikoplanin nema pouzdanih podataka
temazepam javlja se u mleku; potencijalno toksi~an za novoro|en~e; izbegavati dojenje
tenoksikam nema pouzdanih podataka
teofilin izlu~uje se u mleku
terazosin prisutan u mleku; izbegavati ga
terbinafin prisutan u mleku; izbegavati ga
terbutalin izlu~uje se u mleku; proceniti sigurnost primene
testosteron
nema pouzdanih podataka; izbegavati ga
(i TTS)
tetrakain nema pouzdanih podataka; primeniti sa oprezom
izlu~uje se u mleku; proceniti sigurnost primene;
tetraciklini
ako je mogu}e, izbegavati ih
tiklopidin nema pouzdanih podataka; izbegavati ga
prisutan u mleku; izbegavati primenu; mogu}nost bradikardije i hipotenzi-
timolol
je kod deteta
tinidazol prisutan u mleku; ako je mogu}e izbegavati terapiju ili prekinuti dojenje
tiogvanin v. citotoksi~ni lekovi
tioridazin v. antipsihotici
nema pouzdanih podataka, preporu~uje se primena samo ako je potencijal-
tizanidin
na korist ve}a od rizika
javlja se u mleku u niskoj koncentraciji; potencijalno toksi~an za novoro-
tobramicin
|en~e; izbegavati ga
tramadol javlja se u mleku; preporu~uje se izbegavanje primene za vreme dojenja
trazodon prisutan u mleku; ako je mogu}e izbegavati ga
tretinoin izbegavati ga
triamcinolon v. kortikosteroidi
triamteren nema pouzdanih podataka; izbegavati ga
triheksifenidil javlja se u mleku; potencijalno toksi~an za novoro|en~e; izbegavati dojenje
tropisetron nema pouzdanih podataka
valproinska
javlja se u mleku; oprez kod visokih doza; mogu} rizik od hepatitisa i pan-
kiselina
kreatitisa
(valproat)
valsartan javlja se u mleku; potencijalno toksi~an za novoro|en~e; izbegavati dojenje
vankomicin prisutan u mleku; izbegavati ga
vasopresin nema pouzdanih podataka; izbegavati ga
varfarin ne izlu~uje se u mleku
venlafaksin nema podataka; izbegavati ga
612 III deo
javlja se u mleku u niskoj koncentraciji; savetuje se prekid dojenja ili pro-

verapamil
mena terapije
vidarabin nema pouzdanih podataka; izbegavati ga
vigabatrin nema pouzdanih podataka; izbegavati ga
javlja se u mleku; potencijalno toksi~an za novoro|en~e; izbegavati doje-
vinblastin
nje
vinkristin v. citotoksi~ni lekovi
zafirlukast javlja se u mleku; izbegavati ga
zalcitabin ne preporu~uje se dojenje od strane HIV inficiranih majki
zidovudin ne preporu~uje se dojenje od strane HIV inficiranih majki
zlato
izlu~uje se u mleku; potencijalno toksi~an za dete
(auranofin)
zolmitriptan izbegavati ga; nema pouzdanih podataka
zolpidem niska koncentracija prisutna u mleku; izbegavati ga
3.1.5 LEKOVI I BOLESTI JETRE
Oboljenja jetre na razli~ite na~ine mogu promeniti o~ekivano dejstvo lekova, te kod svih bole-
snika sa ozbiljnim poreme}ajima jetre treba propisivanje lekova svesti na minimum. Problemi
koji se mogu pojaviti primenom lekova kod bolesnika sa oboljenjima jetre zavise od prirode i
stepena o{te}enja jetre, kao i od farmakolo{ih i farmakokinetskih osobina pojedinih lekova.
Kod oboljenja jetre ne postoji jednostavan test kojim bi se mogla proceniti njena funkcija i na
osnovu te procene izvr{iti prilago|avanje doza pojedinih lekova koji se primenjuju istovreme-
no, naro~ito onih koji se u najve}em procentu metaboli{u putem jetre. Koncentracija albumi-
na u serumu i protrombinsko vreme omogu}avaju dobru procenu metaboli~ke funkcije jetre
dok vrednosti AST, ALT i alkalne fosfataze naj~e{}e ne daju pouzdane podatke o stanju funk-
cije jetre nego mogu ukazati na stepen oste}enja hepatocita. U procesu prilago|avanja doza
lekova, koje istovremeno treba propisati bolesnicima sa oboljenjima jetre, treba uzeti u obzir
klini~ku procenu o{te}enja, kao i farmakoterapijski profil leka koga treba primeniti, kako bi se
izvr{ila procena o neophodnosti primene leka uprkos postojanju oboljenja jetre.
Razlozi promenjenog dejstva nekih lekova usled prisutnih oboljenja jetre su vi{estruki i svode
se uglavnom na slede}e:
A. o{te}enje funkcije hepatocita dovodi do smanjenja metaboli~ke sposobnosti jetre (rifampi-
cin i fusidinska kiselina izlu~uju se preko ù~i nepromenjeni i moè do}i do njihove kumu-
lacije u bolesnika sa intra i ekstrahepati~nom ùticom)
B. smanjeno izlu~ivanje ù~i usled opstrukcije ili poreme}aja transportnih mehanizama
C. ciroza jetre i portalna hipertenzija kao i hirur{ki zahvati mogu dovesti do smanjenja proto-
ka krvi kroz jetru
D. usled smanjene sinteze albumina u jetri, odnosno hipoprotrombinemije, smanjeno je vezi-
vanje lekova za proteine plazme {to moè dovesti do toksi~nosti onih lekova sa visokim pro-
centom vezivanja za proteine plazme (fenitoin, prednisolon)
E. poreme}aj mehanizma prvog prolaza leka kroz jetru i sledstveno tome pove}anje bioraspo-
loìvosti
F. smanjena sinteza faktora koagulacije koja moè za posledicu imati produènje protrombin-
skog vremena i pove}anje osetljivosti na oralne antikoagulanse (varfarin, fenindion).
G. u bolestima jetre neki lekovi mogu dovesti do o{te}enja cerebralne funkcije i mogu poten-
cirati cerebralnu encefalopatiju (svi sedativi, opioidni analgetici, diuretici koji dovode do
hipokalijemije, lekovi koji dovode do konstipacije i dr.)
H. kod bolesnika sa bolesnom jetrom, hepatotoksi~nost moè biti zavisna od doze ili nepred-
vidiva (idiosinkratska), odnosno, posredovana razli~itim mehanizmima preosetljivosti. Tok-
si~nost, zavisna od doze, ispoljava se ve} kod niìh doza leka, nego {to je to slu~aj kod bo-
lesnika sa normalnom funkcijom jetre, a isto tako, lekovi koji izazivaju idiosinkratsku he-
patotoksi~nost, to mogu ispoljavati znatno ~e{}e kod bolesnika sa o{te}enom jetrom.
Tabela 3.1.5.1: Lekovi koje bi trebalo izbegavati ili koristiti uz poseban oprez u bolestima jetre
↑ pove}anje, ↓ smanjenje)
(↑
LEK OBRAZLO@ENJE
oprez kod primene prekursora (cilazapril, enalapril, perindopril,
ACE inhibitori
ramipril, trandolapril) kod bolesnika s o{te}enom jetrom
acetilsalicilna
izbegavati - ↑ opasnost krvavljenja iz digestivnog trakta
kiselina
acitretin izbegavati - mogu}e dodatno o{te}enje jetre
akarboza izbegavati
alfentanil v. analgetici, opioidni
alprazolam v. anksiolitici i hipnotici
amifostin izbegavati
aminofilin v. teofilin
aminoglutetimid izbegavati; potenciranje dodatnog o{te}enja jetre

614 III deo
amjodaron izbegavati
amitriptilin v. antidepresivi, tricikli~ni
amlodipin ↓ dozu - produèn poluìvot leka u plazmi
amoksicilin,
↑ opasnost holestatske ùtice, pratiti testove funkcije jetre
klavulanska kiselina
analgetici v. acetilsalcilna kiselina, NAIL, opioidi i paracetamol
androgeni
(anaboli~ki toksi~nost zavisna od doze; pove}ana retencija te~nosti
steroidi)
anksiolitici i
↓ dozu; izbegavati kod teèg o{te}enja jetre; opasnost nastanka kome
hipnotici
antacidi izbegavati one koji izazivaju opstipaciju, opasnost nastanka kome
antidepresivi, SSRI ↓ dozu; izbegavati kod teèg o{te}enja jetre
antidepresivi,
↑ sedativno dejstvo - izbegavati kod teèg o{te}enja jetre
tricikli~ni i sli~ni
antihistaminici v. pojedina~ne lekove
antikoagulansi (oral- izbegavati kod teìh oboljenja jetre, posebno ako je protrombinsko
ni) vreme produèno
antipsihotici potenciraju nastanak kome
atorvastatin v. statini
auranofin v. zlato
azatioprin ↓ dozu
azitromicin izbegavati - hepatotoksi~an
baklofen ↓ dozu kod teèg o{te}enja jetre
bikalutamid ↓ dozu
bromazepam v. anksiolitici i hipnotici
bromokriptin oprez - hepatotoksi~no dejstvo
bupivakain ↓ dozu; izbegavati kod teèg o{te}enja jetre
buspiron v. anksiolitici i hipnotici
busulfan ↓ dozu
ceftriakson ↓ dozu, oprez ukoliko su o{te}eni i bubrezi
cerivastatin v. statini
ciklofosfamid ↓ dozu
ciklosporin korigovati dozu po potrebi
cimetidin ↓ dozu
cinarazin izbegavati - dovodi do sedacije kod teèg o{te}enja jetre
ciprofloksacin v. hinoloni
ciproteron hepatotoksi~nost zavisna od doze
cisaprid terapiju zapo~eti niòm dozom
citarabin toksi~nost zavisna od doze
dakarbazin ↓ dozu; izbegavati u slu~aju teè bolesti jetre
danazol v. androgeni
daunorubicin ↓ dozu
diazepam v. anksiolitici i hipnotici
didrogesteron v. gestageni
oprez kod blagog i umerenog o{te}enja jetre; izbegavati kod te{kog

difenhidramin
oboljenja jetre
dihidroergotamin izbegavati kod teìh oboljenja jetre
diklofenak v. NAIL
diltiazem ↓ dozu
oprez kod blagog i umerenog o{te}enja jetre;
dimenhidrinat
izbegavati kod te{kog oboljenja jetre
disopiramid ↓ dozu
diuretici Henleove hipokalijemija moè izazvati nastanak kome (koristiti diuretike koji
petlje ↑ opasnost nastanka hipomagnezijemije
{tede kalijum);↑
docetaksel ↑ dozu prema vrednostima enzima jetre
dokazosin oprez
doksorubicin ↓ dozu prema vrednostima bilirubina
enalapril v. ACE inhibitori
enoksaparin v. heparin
epirubicin ↓ dozu prema vrednostima bilirubina
ergometrin izbegavati kod teìh oboljenja jetre
ergotamin izbegavati kod teìh oboljenja jetre
eritromicin o{te}enje jetre (idiosinkrazija)
eritropoetin oprez kod hroni~nog oboljenja jetre
estradiol v. estrogeni
estramustin izbegavati kod teìh oboljenja jetre
estriol v. estrogeni
estrogeni izbegavati; v. kontraceptivi, oralni
etilbiskumacetat v. antikoagulansi, oralni
etodolak v. NSAIL
etopozid izbegavati kod teìh oboljenja jetre
etosuksimid izbegavati ili ↓ dozu - hepatotoksi~no dejstvo
famciklovir oprez
famotidin ↓ dozu
feniramin izbegavati u te{kom o{te}enju jetre
fenitoin ↓ dozu
fenobarbiton izbegavati - opasnost nastanka kome
fentanil v. opioidi
flufenazin v. antipsihotici
flukonazol oprez - hepatotoksi~no dejstvo
fluoksetin v. antidepresivi, SSRI
flurazepam v. anksiolitici i hipnotici
flutamid hepatotoksi~nost zavisna od doze
fluvastatin v. statini
fluvoksamin v. antidepresivi, SSRI
616 III deo
folkodin v. opioidi
furosemid v. diuretici Henleove petlje
gemcitabin oprez
gemfibrozil izbegavati kod oboljenja jetre
gestageni izbegavati; v. kontraceptivi, oralni
gestonoron v. gestageni
glibenklamid v. derivati sulfonilureje
gliklazid v. derivati sulfonilureje
glikvidon v. derivati sulfonilureje
glimepirid izbegavati kod teèg o{te}enja jetre
glipizid v. derivati sulfonilureje
granisetron ↓ dozu
haloperidol v. antipsihotici
izbegavati ukoliko postoje podaci o ùtici tokom ranije anestezije
halotan
halotanom
heparin ↓ dozu
hidrohlortiazid v. tiazidi
hinoloni oprez; hepatotoksi~nost
hipnotici v. anksiolitici i hipnotici
ibuprofen v. NSAIL
idarubicin ↓ dozu prema vrednostima bilirubina
ifosfamid izbegavati
imipramin v. antidepresivi, tricikli~ni
indapamid v. tiazidi
indinavir ↓ dozu (600 mg svakih 8h)
indometacin v. NSAIL
pratiti stanje bolesnika sa blagim i srednje te{kim oboljenjem jetre;
interferon alfa
izbegavati primenu kod onih sa te{kim oboljenjem jetre
interferon beta izbegavati kod bolesnika sa o{te}enom jetrom
izbegavati ukoliko je koncentracija bilirubina ve}a (1,5 puta) od
irinotekan
normalne vrednosti
itrakonazol ↑ koncentracija leka; savetuje se pra}enje koncentracije leka u plazmi
izoniazid ↑ u~estalosti hepatotoksi~nosti; izbegavati ako je mogu}e
izotretionin izbegavati; mogu}e o{te}enje jetre
karbamazepin promene metabolizma kod teèg oste}enja jetre
karvedilol izbegavati
ketokonazol izbegavati
ketoprofen v. NSAIL
ketorolak v. NSAIL
ketotifen izbegavati u te{kom o{te}enju jetre
klaritromicin mogu}e dodatno o{te}enje jetre
klindamicin ↓ dozu
klofibrat izbegavati kod teèg o{te}enja jetre
klomifen izbegavati kod teèg o{te}enja jetre
klomipramin v. antidepresivi, tricikli~ni

klonazepam izbegavati kod teèg o{te}enja jetre
klopamid v. tiazidi
hlorambucil ↓↑ dozu
hloramfenikol izbegavati; ↑ opasnost nastanka depresije kostne srì
hlorpromazin v. antipsihotici
hlortalidon v. tiazidi
hlorzoksazon izbegavati
terapiju zapo~eti sa polovinom propisane doze i postepeno je pove}a-
klozapin vati uz pra}enje funkcije jetre; terapiju prekinuti u slu~aju pojave
simptoma ili pogor{anja bolesti jetre
kodein v. opioidi
holestiramin moè do}i do malapsorpcije u primarnoj bilijarnoj cirozi
kontraceptivi, izbegavati kod oboljenja jetre kao i ukoliko postoje podaci o holestazi
oralni u trudno}i
lamotrigin izbegavati
lansoprazol u te{kom oboljenju jetre dnevna doza ne sme prelaziti 300 mg
levonorgestrel v. gestageni
levopromazin v. antipsihotici
lidokain izbegavati ili ↓ dozu u te{kom oboljenju jetre
lorazepam v. anksiolitici i hipnotici
losartan ↓ dozu
lovastatin v. statini
maprotilin v. antidepresivi, tricikli~ni
medazepam v. anksiolitici i hipnotici
medroksiprogeste-
v. gestageni
ron
megestrol v. gestageni
izbegavati ili ↓ dozu kod te{kih bolesti jetre,
meksiletin
produèno poluvreme eliminacije kod o{te}enja jetre
meloksikam v. NAIL
merkaptopurin izbegavati; hepatotoksi~nost
mesterolon v. androgeni
metaciklin v. tetraciklini
metadon v. opioidi
metformin izbegavati; ↑ opasnost od lakti~ke acidoze
metildopa izbegavati; ↑ hepatotoksi~nosti
metilergometrin izbegavati kod teìh oboljenja jetre
metoklopramid ↓ dozu
metoprolol ↓ dozu
metotreksat dozno zavisna toksi~nost; izbegavati ukoliko nije neophodan
metronidazol ↓ dozu kod te{kog oboljenja jetre
mikonazol izbegavati
mitoksantron oprez; hepatotoksi~nost
moklobemid ↓ dozu kod te{kog oboljenja jetre
618 III deo
morfin v. opioidi
nalidiksinska
v. hinoloni
kiselina
nandrolon v. anabolicki steroidi
naproksen v. NSAIL
natrijum
v. zlato
aurotiomalat
natrijum bikarbonat v. antacidi
natrijum valproat v. valproat
neomicin ↑ toksi~nost
nifedipin ↓ dozu
nikardipin ↓ dozu
nilutamid hepatotoksi~nost dozno zavisna
nimodipin ↓ dozu
nitrazepam v. anksiolitici i hipnotici
nitrendipin ↓ dozu
nitrofurantoin mogu} razvoj holestatske ùtice i hroni~nog aktivnog hepatitisa
nitroprusid
izbegavati kod te{kog oboljenja jetre
natrijum
nizatidin oprez
noretisteron v. gestageni
norfloksacin v. hinoloni
pove}an rizik gastrointestinalnih krvarenja, u te{koj insuficijenciji
NSAIL jetre izbegavati, mogu}a retencija te~nosti, korigovati dozu u te{koj
insuficijenciji jetre
riluzol izbegavati
risperidon ↓ dozu
ritonavir izbegavati kod teèg o{te}enja jetre
rivastgmin izbegavati kod teèg o{te}enja jetre
rokuronijum ↓ dozu
selegilin ↓ dozu
sertralin v. antidepresivi, SSRI
simvastatin v. statini
izbegavati u aktivnom stadijumu bolesti jetre, kao i u slu~aju trajno
statini
povi{enih vrednosti serumskih transaminaza nepoznate etiologije
stilbestrol v. estrogeni
sukralfat izbegavati
suksametonijum razvoj produène apneje kod bolesnika sa te{kim o{te}enjem jetre
(sukcinilholin) zbog smanjene sinteze pseudoholinesteraze u jetri
sulfonilureja izbegavati ili koristiti male doze; ↓ opasnost razvoja hipoglikemije
preparati kod teèg o{te}enja jetre; mogu}a pojava ùtice
sulindak v. NSAIL
sumatriptan ↓ dozu
tamoksifen izbegavati; izraèna hepatotoksi~nost
temazepam v. anksiolitici i hipnotici
tenoksikam v. NSAIL
teofilin ↓ dozu
terbinafin ↓ dozu
testosteron v. androgeni
tetraciklini izbegavati (ili koristiti uz poseban oprez)
tiaprofenska
v. NSAIL
kiselina
izbegavati kod teèg o{te}enja jetre; hipokalijemija moè poja~atii na-

tiazidi
stanak kome (ako je neophodno, koristiti diuretike koji {tede kalijum)
tiklopidin izbegavati kod teèg oboljenja jetre
tiopenton ↓ dozu
tizanidin izbegavati kod teèg oboljenja jetre
tramadol v. opioidi
trandolapril v. ACE inhibitori
trazodon v. antidepresivi, trickli~ni
tretinoin ↓ dozu
triamteren ↓ dozu; produèn poluìvot
tropisetron ↓ dozu
urapidil ↓ dozu kod teèg oboljenja jetre
izbegavati ukoliko je mogu}e; hepatotoksi~nost i razvoj insuficijencije

valproat
jetre (obi~no u toku prvih 6 meseci)
varfarin v. antikoagulansi, oralni
razvoj produène apneje kod bolesnika s te{kim o{te}enjima jetre

vekuronijum
zbog smanjene sinteze pseudoholinesteraze u jetri
verapamil ↓ oralnu dozu
vinblastin ↓ dozu
vinkristin ↓ dozu
zalcitabin opasnost od akumulacije
zlato (auranofin,
izbegavati u teìm oboljenjima jetre; hepatotoksi~nost
aurotiomalat)
zolmitriptan ↓ dozu
zolpidem v. anksiolitici i hipnotici

620 III deo
3.1.6 LEKOVI I BOLESTI BUBREGA
Propisivanje lekova bolesnicima koji imaju o{te}enu funkciju bubrega, ~esto izaziva velike po-
te{ko}e. Postoji vi{e razloga:
• nemogu}nost izlu~ivanja leka ili njegovog metabolita moè izazvati toksi~ne efekte
• osetljivost organizma na neke lekove moè biti pove}ana ~ak i kada nije poreme}ena funk-
cija eliminacije (izlu~ivanja)
• bolesnici sa insuficijencijom bubrega lo{ije podnose neèljena dejstva lekova
• neki lekovi gube svoju efikasnost pri o{te}enoj funkciji bubrega
Redukcijom doze ili upotrebom prikladnijeg leka, mogu}e je izbe}i neke od navedenih proble-
ma.
Principi odre|ivanja doza lekova kod bolesnika sa o{te}enom funkcijom bubrega

Odre|ivanje doza drugih lekova, koje treba da primene bolesnici koji imaju istovremeno i
o{te}enje bubre`ne funkcije, zavisi od nekoliko faktora. Nivo bubre`ne funkcije ispod koje je
potrebno smanjiti dozu leka, pre svega zavisi od toksi~nosti leka, kao i od ~injenice da li se lek
elimini{e isklju~ivo renalnim putem ili se delimi~no metaboli{e. Za mnoge lekove, ~ija su ne-
èljena dejstva manje zavisna od doze, ili su neèljena dejstva male va`nosti, nisu potrebna
preciznija uputstva za korekciju doze leka. U takvim slu~ajevima u potpunosti zadovoljava jed-
nostavna shema za smanjivanje doze. Za toksi~ne lekove koji mogu izazvati zna~ajna neèlje-
na dejstva, trebalo bi koristiti shemu doziranja koja uzima u obzir glomerularnu filtraciju. Kod
lekova kod kojih su i delotvornost i toksi~nost usko povezani sa koncentracijom u plazmi, pre-
poru~ene sheme doziranja moraju biti shva}ene isklju~ivo kao preporuka za po~etak terapije,
a nastavak terapije mora biti prilago|en prema klini~kom odgovoru i koncentraciji leka u pla-
zmi.
Ukupna dnevna doza odràvanja leka moè se smanjiti bilo smanjenjem pojedina~ne doze, bi-
lo pove}anjem vremenskog intervala izme|u primenjenih doza. Ukoliko postoji potreba da se
odmah postigne terapijsko dejstvo, neke bi lekove trebalo primeniti u (punoj) dozi optere}e-
nja, iako im je, zbog smanjenje funkcije bubrega, doza odràvanja smanjena. Nakon primene
uobi~ajene doze bilo kojeg leka, potrebno je 5 puta duè vreme od vremena poluìvota leka u
plazmi da bi se postiglo stanje dinami~ke ravnoteè u plazmi. Kako je u bubre`noj insuficijen-
ciji poluìvot lekova, koji se izlu~uju bubrezima, produèn, potrebno je duè vreme da bi se
postigla terapijska koncentracija u plazmi primenom smanjene doze leka. Doza optere}enja
("loading dose") obi~no mora biti jednaka po~etnoj dozi koja se primenjuje kod bolesnika sa
normalnom funkcijom bubrega.
Ako je mogu}e, kod bolesnika sa o{te}enjem bubrega trebalo bi izbegavati nefrotoksi~ne leko-
ve, budu}i da se mogu o~ekivati teè posledice nefrotoksi~nosti kod stanja kod kojih je ve}
smanjena bubre`na rezerva.
Preporuke o doziranju lekova kod bolesti bubrega zasnivaju se na teìni bubre`ne insuficijen-
cije koja se izraàva veli~inom glomerularne filtracije (GF), a obi~no se meri klirensom krea-
tinina. Nivo serumskog kreatinina moè se tako|e koristiti kao mera funkcije bubrega, ali
predstavlja samo grubu orijentaciju ukoliko se ne u~ini korekcija u odnosu na starost bolesni-
ka, telesnu teìnu i pol. Na raspolaganju su normogrami kojima je mogu}e napraviti potrebne
korekcije, te bi ih trebalo koristiti uvek kada je preciznost u doziranju va`na.
Za potrebe propisivanja lekova, bubre`na insuficijencija se moè podeliti na 3 stepena (u lite-
raturi, definisanje stepena renalne insuficijencije, kod pojedinih preparata katkad se razliku-
je, pa su stoga navedene i vrednosti glomerularne filtracije, odnosno, stepena serumskog kre-
atinina za pojedine stepene insuficijencije):
Kreatinin u serumu
Bubre`na insuficijencija GF
(pribli`no)
blaga 20-50 ml/min 150-300 μmol/l
umerena 10-20 ml/min 300-700 μmol/l
te{ka < 10 ml/min >700 μmol/l
N.B. Faktori prera~unavanja su: L/24h = mL/min x 1,44

mL/min = l/24h x 0,69
Za primenu lekova kod bolesnika na kontinuiranoj hemodijalizi ili peritonealnoj dijalizi treba-
lo bi konsultovati za to specijalizovanu literaturu.
Sa staro{}u, bubre`na funkcija opada; kod starijih bolesnika glomerularna filtracija je nià od
50 mL/min koja, obzirom na smanjenu mi{i}nu masu ne mora uvek biti pra}ena povi{enim ni-
voom serumskog kreatinina. Stoga se moè pretpostaviti da kod starije populacije postoji naj-
manje blaì stepen renalne insuficijencije.
Tabela data u prilogu moè se koristiti kao orijentacioni vodi~ za propisivanje lekova za koje
se zna da zahtevaju korekciju doze u bubre`noj insuficijenciji, jer je primena ovih lekova kod
takvog stanja bubrega potencijalno {tetna, ili su isti neefikasni. Kod bolesnika sa te{kom bu-
bre`nom insuficijencijom, propisivanje lekova bi trebalo smanjiti na najmanju mogu}u meru.
Tabela 3.1.6.1: Pregled lekova koje treba izbegavati ili koristiti uz oprez kod insuficijencije bubrega
Stepen
Lek bubre`ne Napomena
insuficijencije
ACE inhibitori blaga i umerena koristiti uz oprez i pratiti odgovor; hiperkalijemija i
druga neèljena dejstva ~e{}e; po~etna doza: cilaza-
pril 5 mg 1 put dnevno; enalapril 2,5 mg 1 put dnev-
no; perindopril 2 mg 1 put dnevno (2 mg jednom
dnevno svaki 2,.dan kod umerenog stepena); rami-
pril 1,25 mg 1 put dnevno; trandolapril 50 mg 1 put
dnevno
acetazolamid blaga izbegavati; metaboli~ka acidoza
aciklovir umerena i te{ka smanjiti dozu; mogu} prolazni porast ureje u serumu
acitretin blaga izbegavati; pove}an rizik toksi~nosti
akarboza umerena i te{ka izbegavati
alendronska kiseli- izbegavati ako je GF manja od 35 ml/min

na (alendronat)
alfentanil v. opioidi
alopurinol umerena 100 mg na dan; pove}ana toksi~nost, osipi

te{ka 100 mg svaki 2. dan
alprazolam v. anksiolitici i hipnotici
alteplaza umerena rizik hiperkalijemije
amfotericin blaga koristiti samo ako nije raspoloìv alternativni lek
amifostin blaga i umerena izbegavati
amilorid v. diuretici koji {tede kalijum
aminoglikozidi blaga smanjiti dozu, pratiti koncentraciju leka u plazmi
amoksicilin te{ka smanjiti dozu; ~e{}a pojava osipa
amoksicilin sa umerena i te{ka smanjiti dozu

klavulanskom
kiselinom
ampicilin te{ka smanjiti dozu; ~e{}a pojava osipa
analgetici v. opioidi i NSAIL
anksiolitici i te{ka zapo~eti sa niskim dozama; povi{ena cerebralna ose-

hipnotici tljivost
antikoagulansi, te{ka izbegavati
oralni
622 III deo
antipsihotici te{ka terapiju zapo~eti sa niskim dozama; povi{ena cere-

bralna osetljivost; v. i pod: klozapin, olanzapin, ri-
speridon i sulpirid
askorbinska te{ka izbegavati; retencija natrijuma i vode; pogor{anje
kiselina bubre`ne funkcije; pove}an rizik krvavljenja iz GIT
atenolol v. beta-adrenergi~ki blokatori
auranofin v. zlato
azatioprin te{ka smanjiti dozu
azitromicin umerena i te{ka nema podataka
baklofen blaga koristiti niè doze (npr. 5 mg na dan); izlu~uje se
bubrezima
benzilpenicilin te{ka maks. 6 g dnevno; neurotoksi~nost; visoke doze mo-
gu izazvati konvulzije
benzodiazepini v. anksiolitici i hipnotici
beta-adrenergi~ki umerena smanjiti dozu atenolola, pindolola, sotalola (svi se
blokatori izlu~uju nepromenjeni) terapiju zapo~eti sa niòm
dozom; posle oralne terapije ve}e koncentracije u
plazmi; mogu smanjiti renalni protok krvi i pogor{ati
funkciju bubrega
te{ka kod teèg stepena insuficijencije; proizvo|a~ prepo-
ru~uje izbegavanje primene atenolola, celiprolola i
sotalola
betaksolol v. beta-adrenergi~ki blokatori
bisoprolol v. beta-adrenergi~ki blokatori
blokatori adrener- umerena i te{ka izbegavati; ja~a posturalna hipotenzija; smanjen
gi~kog neurona protok krvi kroz bubrege
bromazepam v. anksiolitici i hipnotici
cefaleksin te{ka maks. 500 mg na dan
cefamandol blaga smanjiti dozu
cefazolin blaga smanjiti dozu
cefotaksim te{ka smanjiti dozu na polovinu
cefpirom blaga puna po~etna doza, zatim dozu smanjiti na polovinu-
te{ka puna po~etna doza, zatim dozu smanjiti na polovinu
ceftazidim blaga smanjiti dozu
ceftibuten blaga smanjiti dozu
ceftriakson te{ka smanjiti dozu, pratiti koncentraciju u plazmi u slu~a-
ju te{kog stepena bubre`ne i insuficijencije jetre
cefuroksim umerena i te{ka smanjiti parenteralnu dozu
celiprolol v. beta-adrenergi~ki blokatori
ciklofosfamid smanjiti dozu
ciklosporin pa`ljivo pratiti bubre`nu funkciju; mogu}a potreba
za smanjenjem doze
cimetidin blaga i umerena 600-800 mg na dan
te{ka 400 mg na dan
ciprofloksacin umerena smanjiti dozu na polovinu
cisaprid umerena terapiju zapo~eti sa polovinom doze
cisplatin blaga izbegavati lek ako je mogu}e; nefrotoksi~an i neuro-
toksi~an
dakarbazin blaga i umerena moè biti potrebno smanjenje doze

te{ka izbegavati
daunorubicin blaga i umerena smanjiti dozu
dekstrometorfan v. opioidi
dezmopresin antidiuretsko dejstvo moè biti smanjeno
diazepam v. anksiolitici i hipnotici
diazoksid te{ka 75 -150 mg i.v.; poja~ana osetljivost na hipotenzivno
dejstvo
digoksin umerena smanjiti dozu; toksi~nost pove}ana kod bolesnika sa
elektrolitskim poreme}ajima
diklofenak v. nesteroidni antireumatici
diltiazem terapiju zapo~eti sa niòm dozom
diuretici koji blaga pratiti nivo serumskog kalijuma; visok rizik hiperkali-
{tede kalijum umerena jemije; amilorid se izlu~uje nepromenjen bubrezima
izbegavati
dizopiramid blaga 100 mg na 8h ili 150 mg na 12h
umerena 100 mg na 12h
te{ka 150 mg na 24h
enalapril v. ACE inhibitori
enoksaparin v. heparin
ergometrin te{ka izbegavati
eritromicin te{ka maks. 1,5 g na dan (ototoksi~nost)
estramustin oprez
etambutol blaga smanjiti dozu; o{te}enje vidnog nerva
etidronska kiseli- blaga maks. 5 mg/kg/dan; izlu~uje se bubrezima
na (etidronat) umerena izbegavati
famciklovir blaga i umerena smanjiti dozu
famotidin te{ka smanjiti dozu
fenobarbital te{ka izbegavati visoke doze
fentanil v. opioidi
fludarabin blaga smanjiti dozu; izbegavati ukoliko je klirens kreatinina
manji od 30 mL/min
flufenazin v. antipsihotici
flukonazol blaga i umerena smanjiti dozu (primenjivati svaki drugi dan);
te{ka izbegavati
flurazepam v, anksiolitici i hipnotici
flurbiprofen v. NSAIL
fluvastatin te{ka izbegavati
fluvoksamin umerena terapiju zapo~eti sa manjom dozom
folkodin v. opioidi
furosemid umerena mogu}a potreba za ve}im dozama; opasnost od glu-
vo}e posle brze i.v. injekcije
te{ka ne deluje ako je klirens kreatinina < 5 mL/min
624 III deo
ganciklovir blaga smanjiti dozu

gemcitabin oprez
gemfibrozil te{ka izbegavati
gentamicin v. aminoglikozidi
glibenklamid te{ka izbegavati
gliklazid blaga i umerena smanjiti dozu
te{ka izbegavati ako je mogu}e; ukoliko je lek izbora,
smanjiti dozu i pratiti
glikvidon izbegavati
glimepirid te{ka izbegavati
glipizid blaga i umerena pove}an rizik hipoglikemije; izbegavati ukoliko po-
stoji insuficijencija jetre
te{ka izbegavati
haloperidol v. antipsihotici
heparin te{ka pove}an rizik krvavljenja
hidrohlortiazid v. tiazidi
hidroksietilskrob te{ka izbegavati; izlu~uje se bubrezima
hipnotici v. anksiolitici i hipnotici
ibuprofen v. NSAIL
idarubicin blaga smanjiti dozu
ifosfamid blaga izbegavati ukoliko je koncentracija kreatinina u se-
rumu >120 mmol/l
imipenem sa blaga smanjiti dozu
cilastatinom
indometacin v. NSAIL
inhibitori konverta- v. ACE inhibitori
ze angiotenzina I
interferon alfa blaga i umerena potrebno pa`ljivo pra}enje stanja
te{ka izbegavati
insulin te{ka mogu}a potreba za smanjenjem doze; smanjuje se
potreba za insulinom
itrakonazol mogu}e smanjenje bioraspoloìvosti - preporu~uje
se pra}enje konc. u plazmi
izoniazid te{ka maks. 200 mg na dan; mogu}a periferna neuropati-
ja (spori acetilatori)
izotretinoin blaga izbegavati; pove}an rizik toksi~nosti
kalcitonin (lososov) umerena smanjiti dozu
kanamicin v. aminoglikozidi
karbamazepin oprez
karboplatin blaga smanjiti dozu i pratiti hematolo{ke parametre i
funkciju bubrega
umerena i te{ka izbegavati
ketoprofen v. NSAIL
klaritromicin umerena i te{ka smanjiti dozu na polovinu
hloramfenikol te{ka koristiti ukoliko nije raspoloìv alternativni lek;
depresija hematopoeze zavisna od doze
hlorokvin blaga i umerena smanjiti dozu
te{ka izbegavati
hlortalidon v. tiazidi
klozapin blaga i umerena po~etna doza 12,5 mg na dan, postupno pove}avati
dozu
te{ka izbegavati
kodein v. opioidi
lamivudin blaga smanjiti dozu; konsultovati literaturu o preparatu
litijum karbonat blaga izbegavati ako je mogu}e ili smanjiti dozu uz pa`ljivo
pra}enje koncentracije u plazmi
umerena izbegavati
lizinopril v. ACE inhibitori
lorazepam v. anksiolitici i hipnotici
losartan umerena i te{ka terapiju zapo~eti sa 25 mg na dan
melfalan terapiju zapo~eti s niòm dozom; izbegavati visoke
doze u umerenoj i te{koj insuficijenciji bubrega
meloksikam v. NSAIL
merkaptopurin umerena smanjiti dozu
meropenem blaga pove}ati interval izme|u doza na svakih 12h
umerena primeniti polovinu doze svakih 12h
te{ka primeniti polovinu doze svakih 12h
mesalazin blaga izbegavati; nefrotoksi~an
metadon v. opioidi
metformin blaga izbegavati; pove}an rizik laktacidoze
metildopa umerena terapiju zapo~eti niòm dozom; pove}an rizik ekstra-
piramidnih reakcija
metoprolol v. beta-adrenergi~ki blokatori, metaboli{e se u jetri
metotreksat blaga smanjiti dozu; nefrotoksi~an
umerena izbegavati
midazolam v. anksiolitici i hipnotici
moksonidin blaga maks. pojedina~na doza 200 mcg,maks. doza 400
mcg na dan
umerena i te{ka izbegavati
morfin v. opioidi
aurotiomalat v. zlato
natrijum
natrijumhidrogen- te{ka izbegavati; posebna uloga u nekim oblicima bolesti
karbonat bubrega
naproksen v. NSAIL
valproinska kiseli- blaga i umerena smanjiti dozu
na (valproat) te{ka prilagoditi dozu prema koncentraciji leka u serumu
neomicin blaga izbegavati; ototoksi~an, nefrotoksi~an
neostigmin umerena mogu}a potreba smanjenja doze
NAIL blaga koristiti najmanju dozu koja pokazuje dejstvo uz pra-
}enje bubre`ne funkcije; mogu}a retencija natrijuma
i vode; pogor{anje bubre`ne funkcije moè dovesti
do otkazivanja (insuficijencije) bubrega; pogor{anje
opisano i posle lokalne primene
umerena i te{ka izbegavati ako je mogu}e
netilmicin v. aminoglikozidi
nitrazepam v. anksiolitici i hipnotici
nizatidin blaga smanjiti dozu na polovinu
umerena smanjiti dozu na ~etvrtinu
626 III deo
norfloksacin te{ka smanjiti dozu na polovinu

oksazepam v. anksiolitici i hipnotici
oksprenolol v. beta-adrenergi~ki blokatori
olanzapin terapiju zapo~eti sa 5 mg na dan
opioidi umerena i te{ka smanjiti doze ili izbegavati primenu; poja~ano i pro-
duèno dejstvo; pove}ana cerebralna osetljivost
pamidronska kiseli- umerena i te{ka maks. brzina infuzije 20 mg/h
na (pamidronat)
pankuronijum te{ka produèno dejstvo
paroksetin umerena primeniti uobi~ajenu po~etnu dozu;
ukoliko je potrebno, pove}ati dozu
pentazocin v. opioidi
perindopril v. ACE inhibitori
petidin v. opioidi
pindolol v. beta-adrenergi~ki blokatori
piperacilin - odrasli:
blaga maks. dnevna doza 16 g kod klirensa kreatinina od
40-80 mL/min
umerena maks. dnevna doza 12 g kod klirensa kreatinina od
20-40 mL/min
te{ka maks. dnevna doza 8 g kod klirensa kreatinina ma-
- deca: njeg od 20 mL/min
(1 mes.-12 g):
umerena i te{ka smanjiti dozu; konsultovati literaturu o preparatu
piracetam blaga smanjiti dozu na polovinu
umerena smanjiti dozu na ~etvrtinu
te{ka izbegavati
piridostigmin umerena smanjiti dozu; izlu~uje se bubrezima
piroksikam v. NSAIL
povidon jod te{ka izbegavati primenu na o{te}enu sluznicu
prazosin umerena i te{ka terapiju zapo~eti sa 500 mcg na dan; pove}ati dozu
ako je potrebno uz oprez
primidon te{ka izbegavati visoke doze
propiltiouracil blaga i umerena smanjti dozu za ~etvrtinu
te{ka smanjiti dozu na polovinu
propranolol metaboli{e se u jetri
pseudoefedrin te{ka izbegavati; pove}ana toksi~nost na CNS
ramipril v. ACE inhibitori
ranitidin te{ka primeniti polovinu uobi~ajene doze
riluzol izbegavati
risperidon terapiju zapo~eti sa dozom od 500 mcg dva puta na
dan, pove}avati do doze od 1-2 mg dva puta na dan
rokuronijum umerena smanjiti dozu, produèno dejstvo
sertralin oprez
soli kalijuma umerena izbegavati upotrebu; visok rizik od hiperkalijemije
soli magnezijuma umerena izbegavati ili smanjiti dozu; pove}an rizik toksi~nosti
sotalol v. beta-adrenergi~ki blokatori
spironolakton kontraindikovan
sukralfat te{ka izbegavati
sulfadiazin srebro te{ka izbegavati; rizik kristalurije

sulfasalazin te{ka osigurati dovoljan unos te~nosti; osipi i poreme}aji u
krvnoj slici; rizik kristalurije
sulfonamidi umerena osigurati dovoljan unos te~nosti; osipi i poreme}aji u
krvnoj slici; rizik kristalurije
sulfonilureja v. konkretne preparate
derivati
sulpirid umerena izbegavati ako je mogu}e, ako ne, smanjiti dozu
teikoplanin 4. dan dozu smanjiti na polovinu ako je klirens krea-
tinina 40-60 mL/min, odnosno smanjiti sa 2/3 ako
je klirens kreatinina manji od 40 mL/min
tenoksikam v. NSAIL
terbinafin blaga smanjiti dozu na polovinu
terfenadin blaga smanjiti dozu na polovinu ako je klirens kreatinina
manji od 40 ml/min
tetraciklini (osim blaga izbegavati - koristiti doksiciklin ako je neophodno;
doksiciklina) pove}anje koncentracije ureje u serumu; pogor{anje
bubre`ne funkcije
tiaprofenska v. NSAIL
kiselina
tiazidi i sli~ni umerena izbegavati; neefikasni ukoliko je klirens kreatinina <
diuretici 20 ml/min
timolol v. beta-adrenergi~ki blokatori
tizanidin blaga terapiju zapo~eti sa dozom od 2 mg jednom dnevno;
postupno pove}avati dnevnu dozu pre pove}anja
u~estalosti doziranja
tobramicin v. aminoglikozidi
tramadol v. opioidi
trandolapril v. ACE inhibitori
tretinoin blaga smanjiti dozu
triamteren v. diuretici koji {tede kalijum
trimetoprim umerena smanjiti dozu
vankomicin blaga izbegavati parenteralnu primenu ukoliko je mogu}e;
ototoksi~an; nefrotoksi~an, smanjiti dozu
vekuronijum te{ka smanjiti dozu; mogu}e produèno dejstvo
vigabatrin blaga izlu~uje se bubrezima;
mogu}a potreba za sniàvanjem doze odràvanja
zalcitabin blaga i umerena 750 mcg na 12h
te{ka 750 mcg na dan
zidovudin blaga izlu~uje se bubrezima; pove}an rizik od toksi~nosti
zlato (auranofin) blaga izbegavati; nefrotoksi~an
* podaci su uzeti iz referentne literature; ~esto su ipak, nepotpuni, {to je navedeno kod nekih konkret-
nih lekova.
628 III deo
3.1.7 PRIMENA LEKOVA KOD BOLESNIKA NA

PERITONEUMSKOJ DIJALIZI
Bolesnicima sa bubre`nom slabo{}u i onima koji su na nekom programu dijalize, menjamo na-
~in doziranja pojedinih lekova sa ciljem da sa~uvamo terapijsku efikasnost datih preparata, a
da istovremeno izbegnemo pojavu neèljenih dejstava i toksi~nosti. Pri tom se sluìmo stan-
dardnim postupcima koji podrazumevaju kombinaciju zadràvanja uobi~ajene doze (D) i pro-
duàvanja uobi~ajenog intervala izme|u doza (I'), ili zadràvanja uobi~ajenog intervala (I) i
smanjenja uobi~ajene doze (D'). Izraèno formulama:
I
I' = ili D' = D' x F'
F
Kod bolesnika na peritoneumskoj dijalizi (PD) kao dijalizna membrana koristi se peritoneum-
ska membrana.
Peritoneum oblaè organe trbu{ne duplje i ima povr{inu od pribli`no 1,0-1,3 m2. Sastoji se iz
dva dela: parijetalni peritoneum oblaè zidove trbu{ne duplje, po povr{ini odgovara 1/3 vi-
sceralnog peritoneuma, a najve}i deo transporta odvija se kroz njega. Visceralni peritoneum
oblaè organe trbu{ne duplje.
Peritoneumska dijaliza podrazumeva ubacivanje u peritoneumsku {upljinu po 2 l dijalizata u
vi{e navrata tokom 24 sata. Standardna kontinuirana ambulatorna peritoneumska dijaliza
(CAPD) obi~no podrazumeva 4 izmene dijalizata na dan.
Izme|u dijalizata i kapilara peritoneuma postoji niz prepreka koje ~ine dijaliznu barijeru - sloj
krvi u krvnim sudovima, endotel krvnih sudova i njegova bazalna membrana, intersticijum, }e-
lije mezotela i njihova bazalna membrana, sloj te~nosti u trbu{noj duplji.
Tokom peritoneumske dijalize, {to se ti~e kinetike lekova, mogu}i su slede}i procesi: uklanja-
nje lekova iz seruma u dijalizat, ili prelazak lekova iz dijalizata u krv.
Smatra se da je uklanjanje leka iz seruma putem PD zna~ajno ako je ve}e od 30 % ukupnog
klirensa supstance. Uklanjanje lekova iz seruma peritoneumskom dijalizom je, uglavnom, ma-
lo. Na to uti~u mali volumen distribucije, malo uklanjanje vanbubre`nim putem, Fo<0,4, sla-
bo vezivanje za proteine seruma, molekulska masa i naelektrisanje lekovitih supstanci.
Dakle: Uklanjanje lekova putem PD je malo.
U posebnim situacijama, neki lekovi se intenzivnom PD - sprovo|enjem neprekidnih izmena
tokom celog dana - mogu zna~ajno ukloniti iz krvi bolesnika (>30 % ukupnog klirensa).
Ipak, lekovi se najvi{e transportuju iz dijalizata u krv. To se koristi naro~ito za preparate koji
se mogu primeniti u visokim koncentracijama i koji nisu toksi~ni. Primeri su intraperitoneum-
ski insulin kod dijabeti~ara i antibiotici dati u peritoneumsku duplju tokom le~enja peritoniti-
sa.
Promene doziranja lekova kod bolesnika na peritoneumskoj dijalizi zavise, sa jedne strane, od
toga da li se oni zna~ajno uklanjaju tokom PD. U slu~aju znatnog uklanjanja moè se dodati
intraperitoneumska doza koja je jednaka èljenoj koncentraciji u krvi (mg/l). Druga mogu}-
nost je dodati sistemsku dozu, vode}i pri tom ra~una da se peritoneumski klirens ne zna za
sve lekove. Pri izra~unavanju doze, koje se vr{i prema telesnoj masi (mgxkg), koli~ina dijali-
zata se ne uzima u obzir. Ako se prilago|avanje vr{i bez dodatnog davanja leka, onda pri iz-
ra~unavanju doze i klirensa kreatinina, telesnoj masi treba dodati i teìnu dijalizata (2 kg).
Kardiovaskularni poreme}eji predstavljaju ~est problem kod bolesnika sa terminalnom bubre-
`nom insuficijencijom. Oni su, u prakti~no 50% slu~ajeva, uzrok smrti kod bolesnika koji se
dijaliziraju. Pri tom, treba skrenuti pa`nju na ~injenicu da je kardiovaskularni mortalitet oso-
ba na dijalizi znatno ve}i nego u op{toj populaciji, i da se to odnosi kako na mu{karce tako i
na ène. Stoga nije ~udno da su lekovi za srce veoma ~esto primenjeni kod bubre`nih bolesni-
ka. Naj~e{}e se koriste antihipertenzivi, kardiotonici, koronarni vazodilatatori.
Kao {to se iz Tabele 3.17.1. moè videti, ovi lekovi imaju sli~nu kinetiku kod bolesnika sa hro-
ni~nom slabo{}u bubrega (HBI) i kod bolesnika na peritoneumskoj dijalizi.
Za grupu kardiotonika, ~iji je poluìvot produèn u hroni~noj bubre`noj insuficijenciji HBI i
na PD, karakteristi~no je smanjenje doze, koje je identi~no i kod bolesnika sa bubre`nom sla-
bo{}u i kod bolesnika na peritoneumskoj dijalizi.
Ostali pobrojani preparati iz Tabele 3.17.2. ne zahtevaju promene u dozama u odnosu na zdra-
ve osobe.
Antihipertenzivne lekove ~esto primenjuju bubre`ni bolesnici. Posebno su pogodni preparati
koji se ne izlu~uju putem bubrega. Kinetika lekova iz grupe beta-adrenergi~kih blokatora i blo-
katora kalcijumskih receptora ne trpi velike promene tokom bubre`ne insuficijencije, pa se do-
ziranje ovih preparata ne menja, a oni se {iroko primenjuju kod bubre`nih bolesnika.
Tabela 3.1.7.1: Kinetika lekova kod zdravih osoba (zdravi), bolesnika sa hroni~nom bubre`nom
insuficijencijom (HBI) i bolesnika na peritoneumskoj dijalizi (PD)
Zdravi HBI PD
LEK PB% t1/2 Cltot t1/2 Cltot t1/2 Cltot Clper % ukl
digoksin 20-30 36 160 100 35 97,9 12,6 2,0 < 4/d
digitoksin 90 145 3 200 2 180 3,5 0,7 2/d
hinidin 80-85 6 270 6 270 5,4 154 0,79 0,6/d
isosorbiddinitrat 16-28 0,3 - 0,3 - 4,2 - 4,3 1-6/d
diltiazem 80-85 4,0 1400 3,4 1400 3 2653 1,5 0,1/d
Lekovi iz grupe ACE inhibitora, za koje se smatra da pored antihipertenzivnog imaju i reno-
protektivno dejstvo, elimini{u se putem bubrega, pa se u odmaklim stadijumima bubre`ne in-
suficijencije njihovo davanje izbegava. Izuzetak predstavlja fosinopril, koji se moè izlu~ivati
i putem jetre, pa HBI ne predstavlja smetnju za njegovu primenu.
Tabela 3.1.7.2: Kinetika antihipertenzivnih lekova kod zdravih osoba (zdravi), bolesnika sa hroni~nom
bubre`nom insuficijencijom (HBI) i bolesnika na peritoneumskoj dijalizi (PD)
ZDRAVI HBI PD
LEK PB% t1/2 Cltot t1/2 Cltot t1/2 Cltot Clper % ukl
labetalol 50 7 1700 13 1198 13 1397 1,94 0,14
atenolol <5 5,5 176 73 13 27 21 2,53 6/24 h
nifedipin 90-95 2 1100 2,6 1100 - - - -
kaptopril 25-30 1,9 1277 35 69 1 - - <1/6 h
kvinapril 97 12,5 20 19 2,6/d
fosinopril 95 15 19-28 19 70,6 0,09 1/d
Jedna od najozbiljnijih komplikacija peritoneumske dijalize je peritonitis. Mada se njegova

u~estalost poslednjih godina bitno smanjila, zahvaljuju}i unapre|enju tehnike same peritone-
umske dijalize (pobolj{an na~in konekcije kesa za dijalizu, tehni~ki savr{enije plasiranje kate-
tera za dijalizu, manje infekcija oko katetera) i sve boljih preventivnih mera, ova komplikaci-
ja i dalje je jedan od najva`nijih razloga za prekidanje ovog postupka dijalize. Stoga je preven-
cija i le~enje peritonitisa veoma va`no za sprovo|enje programa peritoneumske dijalize.
Prevencija podrazumeva da se bolesnik strogo pridràva svih pravila vezanih za obavljanje iz-
mena dijalizata, da sa koriste savremenije i bezbednije metode peritoneumske dijalize, kao i
da se upotrebljava automatska peritoneumska dijaliza, kojom se smanjuje broj konekcija koje
obavlja bolesnik. Ukoliko se ipak pojavi infekcija, treba je {to ranije dijagnostikovati, a zatim
po~eti le~enje antibioticima.
Na~in primene antibiotika tokom peritoneumske dijalize:
• oralno
• intravenski (i.v.)
• intraperitoneumski (IP)
Prilikom doziranja antibiotika va`no je imati u vidu bidirekcioni transport, kao i gotovo neiz-
ostavnu promenu permeabilnosti peritoneumske membrane tokom infekcije
Cefalosporini se obi~no daju i.v. ili intraperitoneumski. Prilikom i.v. primene cefalosporina,
klini~ki je nebitan uticaj PD na njihovo uklanjanje (Tabela 3.17.3).
630 III deo
Tabela 3.1.7.3: Kinetika cefalosporina datih intravenski bolesnicima na PD

ZDRAVI CAPD
LEK PB% t1/2 Cltot t1/2 Cltot Clper
cefazolin 70-85 1,8 60 33,1 5,7 1,0
ceftazidim 10-17 2 130 1,9 8,7 3-4
cefalotin 60-65 0,6 350 3,0 0,1 -
Prilikom intraperitoneumske primene cefalosporina resorbuje se 60-80% datog leka.
Tabela 3.1.7.4: Kinetika cefalosporina datih intraperitoneumski bolesnicima na kontinuiranoj ambu-

latornoj peritoneumskoj dijalizi (CAPD), kad nemaju i kad imaju peritonitis (perit +).
ZDRAVI CAPD
LEK PB% t1/2 Cltot t1/2 Cltot Clper %ukl
cefazolin 70-85 1,8 60 - 5,85 0,81 73/d
perit+ 29,2 2,8 - 65/d
ceftazidim 10-17 2 13 22 14,1 5,74 -
perit+ - - 2,43 65-75
cefalotin 60-65 0,6 350 3,0 11,1 -
Doziranje cefalosporina datih u peritoneumsku duplju tokom peritonitisa moè biti intermi-
tentno ili kontinuirano:
Tabela 3.1.7.5: Doziranje cefalosporina datih u peritoneumsku duplju tokom peritonitisa

CEFALOSPORIN INTERMITENTNO KONTINUIRANO
cefazolin 1-1,5 g/d 500 mg, pa 125 mg/l
ceftazidim 1 g/d 250 mg, pa 125 mg/l
cefalotin 15 mg/kg/d 500 mg, pa 125-250 mg/l
ceftriakson 1 g/d 250 mg, pa 125 mg/l
cefotaksim 2 g/d 500 mg, pa 250 mg/l
Aminoglikozidi se tokom PD mogu davati sistemski i intraperitoneumski.Op{te je pravilo da

se zbog nefrotoksi~nog dejstva izbegavaju kod bolesnika kod kojih je jo{ uvek o~uvana razidu-
alna diureza (vi{e od 100 mL/dan).
Tabela 3.1.7.6: Kinetika aminoglikozida datih sistemski tokom peritoneumske dijalize

LEK t1/2 Cltot Clperi %ukl
amikacin 42,2 3,9 2,0 -
gentamicin 36 - 2,9 20/d
tobramicin 34,6 8 3,8 15/d
netilmicin
periton- 18,1 16,8 3,38 23
periton+ 19,6 18,5 4,9 27,9
(perit - ) - bez peritonitisa (perit +) - sa peritonitisom
Tabela 3.1.7.7: Kinetika aminoglikozida datih intraperitoneumski tokom PD

LEK t1/2 Cltot Clperi %ukl
amikacin 37,2 4,6 2,7 53/6h
gentamicin 16,4 79/6h
tobramicin 12,8 44
periton.+ 17,4 55
netilmicin 18,1 16,8 3,38 23/d
periton. + 19,6 18,5 4,9 28/2d
Preporuke za davanje aminoglikozida bolesnicima sa peritonitisom na PD:
NE ako je diureza > 100 mL/d.
Mogu se dati intraperitoneumski u jednoj dnevnoj dozi, i to: gentamicin 1 mg/kg, amikacin
7,5 mg/kg, tobramicin 1-1,5 mg/kg. Neèljena dejstva uklju~uju:
• smanjenje rezidualne funkcije bubrega
• ototoksi~nost
Stabilnost u dijalizatu:
• stabilni su netilmicin i gentamicin
• amikacin je manje stabilan
• tobramicin je najmanje stabilan
Penicilini se mogu primeniti tokom peritonitisa na peritoneumskoj dijalizi. Naj~e{}e se kori-
ste: ampicilin, oksacilin i nafcilin se daju IP kontinuirano 125 mg/l, a piperacilin se daje IP
kontinuirano 3000 mg/l, pa 500 mg/l.
Tabela 3.1.7.8: Kinetika penicilina datih intravenski (i.v.) i intraperitoneumski (IP) tokom PD
LEK ZDRAVI CAPD
ampicilin PB% t1/2 Cltot t1/2 Cltot Clper %ukl
i.v. 16-20 1,2 325 9,5 25 2,7 11,3
IP 9,6 25 - 60
Vankomicin se ~esto daje bolesnicima na peritonenumskoj dijalizi, po{to je Staphylococcus je-

dan od naju~estalijih prouzrokova~a peritonitisa. Moè se davati i.v. i IP. U praksi se ipak go-
tovo isklju~ivo daje intraperitoneumski (IP). Primenjuje se intermitentno ili kontinuirano.
Kada se vankomicin daje IP u intermitentnim dozama, ubacuje se 30 mg/kg do 2 g/d, a ako
se daje kontinuirano, prva doza je od 1 g pa se nastavlja sa 250 mg/l.
Tabela 3.1.7.9: Kinetika vankomicina kod zdravih i osoba na CAPD

ZDRAVI CAPD
PB% t1/2 Cltot t1/2 Cltot Clper %ukl
i.v. 10 7 55 81 9,4 1,48 -
IPperitonitis - 65,8 15,1 2,5 65/d
peritonitis + 62,3 - - 51/6h
Fluorohinoloni se ~esto daju tokom peritoneumske dijalize. Mogu se primeniti oralno, a nekad
se le~enje zapo~inje davanjem prve doze leka intraperitoneumski. Pri oralnom davanju doze
su: ciprofloksacin 2 puta po 2 kaps. od 500 mg ili pefloksacin/ofloksacin: 400 mg. Pri tom se
prva doza obi~no daje IP.
PA@NJA: NE antacidi + fluorohinoloni (oralno)
632 III deo
Tabela 3.1.7.10: Kinetika fluorohinolona

ZDRAVI CAPD
LEK PB% t1/2 Cltot t1/2 Cltot Clper %ukl
ciprofloksacin 40 3-4 652 16,8 373 1/2d
perit + - - - 1.5/2
ofloksacin 28 6 180 25 3,55 - 4.2/d
IP.perit - - - - 85/4h
pefloksacin 25 8 137 19 1.0 0.06 3.0/d
i.v. 17.4 - - -
IP 1.3 0.09 -
Le~enje peritonitisa tokom peritoneumske dijalize podrazumeva intraperitoneumsko davanje
antibiotika. Bitno je slede}e:
• po~etna doza za neke antibiotike
• doza odràvanja (mg/l dijalizata) koja odgovara poèljnoj koncentraciji u plazmi.
Po{to naj~e{}e nije mogu}e izolovati uzro~nika peritonitisa, le~enje se zapo~inje empirijski.
Tabela 3.1.7.11: Empirijsko le~enje peritonitisa

diureza< 100 ml/d diureza>100 ml/dan
cefazolin 1 gr u kesu/dan 20 mg/kg/dan
cefalotin 15 mg/kg/dan
ceftazidim 1 gr/kesu/dan 20 mg/kg/dan

gentamicin 0,6 mg/kgTT/ dan ne savetuje se
tobramicin u kesu
netilmicin jednom dnevno
Tabela 3.1.7.12: Le~enje peritonitisa kod koga su izolovani gram pozitivni mikroorganizmi u kulturi
Enterococcus St. Aureus Drugi
NE cefalosporin NE ceftazidim NE ceftazidim
ampicilin 125 mg NE aminoglikozid NE aminoglikozid
u svaku kesu dalje cefazolin dalje cefazolin
aminoglikozid +rifampin 600 mg
rezistentan na ampicilin MRSA ako MRSA
vankomicin vankomicin bez pobolj{anja
vankomicin (rezistentan) klindamicin vankomicin
sinercid
Le~iti: 2 nedelje Le~iti : 3 nedelje Le~iti: 2 nedelje
MRSA - meticilin rezistentni Staphylococcus aureus
Tabela 3.1.7.13: Le~enje peritonitisa kod koga su izolovani gram negativni mikroorganizmi u kulturi
Jedan Pseudomonas Vi{e
Antibiotik dalje ceftazidim dalje ceftazidim
Prema senzit. + <100 ml mokra}e ceftazolin
Aminoglikozidi
>100 ml mokra}e >100 ml mokra}e + Metronidazol
ceftazidim ciprofloxacin 500 mg 500 mg na 8h
oralno 2 puta po 1 oralno, i.v., rektalno
<100 ml mokra}e piperacillin

aminoglikozidi i.v. 4 g na 12h hirurgija
Le~iti: 2 nedelje Le~iti: 3 nedelje Le~iti: 3 nedelje
Gljivi~ni peritonitis je relativno retka komplikacija peritoneumske dijalize. Predstavlja po ì-
vot opasnu komplikaciju, zahteva obavezno uklanjanje peritoneumskog katetera. Ako se na
vreme otkrije, moè se uspe{no sanirati.
Tabela 3.1.7.14: Gljivi~ni peritonitis

2,5% ukupnog broja
Candida izaziva 97%
kombinacije antibiotika dobijalo 70,6%
kateter uklonjen kod 94%
mortalitet 26,5%
Tabela 3.1.7.15: Le~enje gljivi~nog peritonitisa

flucitozin 2,0 g oralno dnevno
flukonazol 200 mg oralno/IP dnevno
4-7 dana.
dobro lo{e
Th 4-6 ned. vaditi kateter; Th jo{ 7 dana.
LEÊNJE ANEMIJE KOD BUBRE@NIH BOLESNIKA

Uticaj anemije na organizam: Anemija je povezana sa pove}anim mortalitetom bolesnika na
dijalizi. Zna se da anemija dovodi do ozbiljnih poreme}aja u gra|i i funkciji srca. Pored hiper-
trofije leve komore, javljaju se i poreme}aji u oksigenaciji sr~anog mi{i}a, {to dovodi do angi-
noznih i drugih komplikacija, koje su naro~ito ~este kod bolesnika sa dijabetes melitusom. Uz
to, pokazano je da anemija bitno uti~e na pogor{anje kvaliteta ìvota obolelih. Razlozi za na-
stajanje anemije u hroni~noj insuficijenciji bubrega prikazani su u Tabeli 3.1.7.16.
Anemija kod bolesnika na peritoneumskoj dijalizi: U po~etku dijalize dolazi do izvesnog po-
pravljanja krvne slike obolelih. Uo~eno je da kontinuirana ambulatorna peritoneumska dijali-
za povoljnije deluje na malokrvnost od hemodijalize. Taj efekat CAPD se pripisuje boljoj regu-
laciji zapremine telesnih te~nosti, produènju veka eritrocita, boljem uklanjanju uremi~nih
toksina, slobodnijoj ishrani, bolje o~uvanoj rezidualnoj funkciji bubrega, pove}anom stvaranju
epoetina. Smatra se da do porasta nivoa epoetina kod bolesnika na peritoneumskoj dijalizi do-
lazi zbog boljeg uklanjanja uremijskih toksina i stvaranja epoetina u aktiviranim makrofagima
peritoneuma. I pored povoljnog uticaja dijalize na krvnu sliku bolesnika, dostignute vrednosti
hemoglobina i hematokrita su ispod donje granice normalnih. Zbog toga je neophodno pred-
uzeti aktivno le~enje.
634 III deo
Tabela 3.1.7.16: Etiologija anemija u bubre`noj slabosti

Skra}enje veka eritrocita
uremi~ni toksini,
Ekstrakorpuskularni faktori: hipersplenizam
poreme}aji metaboli~kih procesa
smanjena otpornost za promene osmolarnosti
Korpuskularni faktori: smanjena otpornost na oksidativne uticaje
smanjena sposobnost menjanja oblika
Gubitak krvi: ~este analize,okultna GIT krvavljenja
nedostatak nutritivnih ~inilaca
hiperparatireoidizam
Inhibicija eritropoeze: zapaljenjske promene
nedovoljna dijaliziranost
nedovoljno stvaranje epoetina
VREDNOSTI HEMOGLOBINA kojima se teì su: izme|u 100 i 110 mg/l
Evropski vodi~ za le~enje anemije predlaè hemoglobin 110 mg/l, a
Britanski vodi~ hemoglobin 100 mg/l.
Hematokrit 33%
Prvi koraci u le~enju anemije kod bubre`nih bolesnika podrazumevaju supstituciju nutritivnih
~inilaca eritropoeze. Daju se vitamin C (500 mg na drugi dan), L-karnitin (1000 mg na drugi
dan), folna kiselina (10 mg/dan). Posebna pa`nja posve}uje se nadoknadi gvo`|a, koje, naro-
~ito u situaciji podstaknute eritropoeze, moè biti u manjku. Indikacija za davanje gvo`|a je
saturacija transferina manja od 20% i nivo feritina u serumu manji od 100 ng/mL, mada se
savetuje i aktivniji pristup supstituciji.
Indikacije za nadoknadu gvo`|a i mogu}i rizici od povi{enog nivoa feremije.
• saturacija transferina < 20%
• serumski nivo feritina < 100 ng/mL
Nadoknada se moè sprovoditi davanjem oralnih preparata gvo`|a u dozi od 200 mg pa do
600 mg na dan. Kada se preparati gvo`|a daju oralno, mogu}i su neèljeni efekti kao {to su
iritacija èluca i opstipacija, {to je naro~ito problem kod dijabeti~ara koji, ve} zbog osnovnog
oboljenja, imaju gastrointestialne tegobe. Primena gvo`|a i.m. tako|e je nepovoljna kod bo-
lesnika sa HBI, zbog mogu}eg formiranja granuloma na mestu primene. I.v. na~in primene
gvo`|a je najefikasniji kod ovih bolesnika, a moè se sprovesti preparatima dekstrana, saha-
rata, glukonata. Za razliku od bolesnika na hemodijalizi, koji mogu posle svake dijalize dobi-
ti manje doze gvo`|a (i.v.), kod bolesnika na peritoneumskoj dijalizi primenjuju se povreme-
ne infuzije u venu 500-1000 mg tokom 4h. Ovakve infuzije mogu biti pra}ene neèljenim dej-
stvima (anafilaksa, hipotenzija, bol u grudima). Prilikom parenteralnog davanja treba biti
oprezan da se ne postigne previsok nivo gvo`|a, koji pove}ava rizik od infekcija, kancera i kar-
diovaskulnih komplikacija.
Vrednosti TSAT i serumskog feritina ne treba da budu vi{e od 50% za TSAT, i 800ng/mL za fe-
ritin u serumu.
Vrednosti TSAT i serumskog feritina treba kontrolisati jednom mese~no na po~etku primene
eritropoietina. Kada se dostignu èqene vrednosti Hgb i Hct, TSAT i serumski feritin kontroli-
{emo jednom u tri meseca.
Kada se zapo~inje le~enje epoetinom nivo gvo`|a treba pratiti na 4-6 nedelja
Da bi smo dobili pouzdanu procenu stanja gvo`|a u organizmu, parameter treba odre|ivati
posle najmanje 2 nedelje, ako je dato 1000 mg gvo`|a i.v., a posle 200-500 mg gvo`|a i.v.,
pauza treba da bude bar 7 dana.
Slede}i korak u le~enju malokrvnosti predstavlja uklanjanje infekcija, kojima su naro~ito pod-
lo`ni bolesnici sa dijabetes melitusom, kod kojih je, pored ostalog, i oteàno zarastanje rana.
Polazna osnova u le~enju anemije kod bolesnika sa hroni~nom bubre`nom insuficijencijom
predstavlja primena epoetina (EPO). Ovaj rekombinantni hormon moè se primeniti i.v., pr-
venstveno kod bolesnika na hemodijalizi. Za bolesnike na peritoneumskoj dijalizi mogu}a je
s.c. primena, ili davanje direktno u peritoneumsku duplju, kada su potrebne ve}e doze, pa je
ovaj put rezervisan za decu koja imaju bol pri subkutanom davanju. Po{to bolesnici na perito-
neumskoj dijalizi sami sebi daju lek, potrebno je obezbediti dobru saradnju sa njima. To je po-
sebno va`no kada se zna da je mogu}a pojava bola na mestu primene, koja se ina~e re|e ja-
vlja pri primeni epoetina beta. Kako su bolesnici sa dijabetes melitusom - tip 1 naj~e{}e ve}
osposobljeni da sebi daju insulin, obi~no nije veliki problem obu~iti ih za primenu epoetina.
Ozbiljnu te{ko}u, me|utim, moè da predstavlja ~injenica da imaju oslabljen vid ili da se te-
{ko mire sa jo{ jednim bolnim postupkom u le~enju. Zbog toga je naro~ito kod ovih bolesnika
dobro poku{ati sa {to manjim brojem aplikacija nedeljno. U tome }e, svakako, zna~ajno me-
sto pripasti novim formama epoetina - NESP.
Potvr|eno je da le~enje anemije ima brojne pozitivne efekte. Ve} posle {est meseci primene
epoetina uo~ava se popravljanje kardiovaskularnih problema: smanjuje se minutni volumen,
incidenca koronarne bolesti, hipertofija leve komore i indeks njene mase. Pokazano je i da se
pove}ava radni kapacitet, tolerancija napora.
Tabela 3.1.7.17: Dugotrajna primena epoetina dovodi do smanjenja kardiovaskularnih i popravlja-
nja ostalih komplikacija
Kardiovaskularne Ostale
Minutni volumen Zamor
Hipertofija LK Radni kapacitet
Indeks mase LK* Tolerancija na napor
Udarni volumen Viskozitet krvi
Incidenca koronarne bolesti Kognitivne sposobosti
Viskozitet krvi Seksualne funkcije
Kod bolesnika sa dijabetes melitusom, to je od velikog zna~aja, po{to i sama {e}erna bolest
izaziva mnoge od pomenutih problema. Pravi ekonomski rezultati le~enja anemije kod bole-
snika sa dijabetesom, kao i kod ostalih bolesnika sa hroni~nom slabo{}u bubrega zahtevaju
ozbiljna dugotrajna ispitivanja.
U cilju {to efikasnije primene EPO, bubre`nim bolesnicima daju se i androgeni - u kombinaci-
ji sa EPO i sami, i tako se smanjuje doza epoetina potrebna za korekciju anemije, mada, sa
druge strane, potrebne doze androgena nekad izazivaju neèljena dejstva (virilizacija). U to-
ku su istraìvanja vezana za nove forme epoetina - NESP, koje bi trebalo da budu efikasnije i
jeftinije od dosada{njih.
Subkutana primena:
Subkutane doze epoetina treba da budu 80-120 jedinica na kg na nedelju, ili 6000 jedinica ne-
deljno, podeljeno u tri doze.
Deci je ~esto potrebna ve}a doza - 300 jedinica na kg na nedelju.
Intravenska primena:
Intravenske doze epoetina treba da budu 120 - 180 jedinica na kg na nedelju, ili 9000 jedini-
ca nedeljno, podeljeno u tri doze
Ovaj put primene rezervisan isklju~ivo za bolesnike na hemodijalizi.
Sa ovim dozama o~ekuje se porast Hbg od 3g/l nedeljno, Hct 1% nedeljno.
Doza epoetina se smanjuje za 25% ako se dostignu vi{e vrednosti Hbg i Hct od ciljnih, ako
mese~ni rast Hgb prelazi 30 g/l (Hct 8%).
Doza epoetina se pove}ava za 50% ako tokom 2-4 nedelje rast Hct ne dostigne 2%.
Rutinsko pra}enje Hbg i Hxt, po stabilizaciji doze epoetina, jednom u 4 nedelje.
Neadekvatan odgovor na le~enje epoetinom naj~e{}e je posledica:
Infekcije/inflamacije (lupus, AIDS, infekcija pristupa)
Hroni~nog gubitka krvi
Intoksikacije aluminijumom
Hemoglobinopatije
Nedostatka folata ili vitamina B12
Multiplog mijeloma
Malnutricije
Hemolize
Neadekvatne dijalize
Pravilno le~enje anemije kod bubre`nih bolesnika podrazumeva da se sa korekcijom zapo~ne
ve} u predijaliznom periodu.
Dobro vo|eni bolesnici ne bi trebalo da dobijaju transfuzije krvi.
Pravi ekonomski rezultati le~enja anemije kod bolesnika sa hroni~nom slabo{}u bubrega zah-
tevaju ozbiljna dugotrajna ispitivanja.
636 III deo
3.1.8. PARENTERALNA I ENTERALNA ISHRANA

Unos hranljivih sastojaka u organizam odvija se uobi~ajeno oralnim putem, pri ~emu je aktiv-
nost gastrointestinalnog trakta zastupljena na svim nivoima. U slu~aju poreme}aja funkcija
gastrointestinalnog trakta, koje uzrokuju isklju~ivanje aktivnosti jednog ili vi{e nivoa gastroin-
testinalnog trakta, neophodno je obezbediti kalorijski i strukturno adekvatan unos proteina,
masti i ugljenih hidrata.
U okolnostima kada je oralni put ishrane ograni~en u ve}em ili manjem stepenu ili je potpuno
isklju~en, primenjuju se drugi putevi unosa hranljivih sastojaka u organizam:
• enteralna ishrana
• parenteralna ishrana.
Malnutricija (lat. malnutritio = r|ava ishrana) ili pothranjenost je stanje organizma u kojem
je unos energije i hranljivih sastojaka manji od njihovog utro{ka, {to moè dovesti do prom-
ena i poreme}aja normalnog funkcionisanja organizma.
Enteralna ishrana
Enteralna ishrana predstavlja na~in uno{enja hranljivih sastojaka u organizam pacijenata kod
kojih su funkcije gastrointestinalnog trakta u ve}oj ili manjoj meri oslabljene, ili kod kojih su
odre|eni nivoi gastrointestinalnog trakta van funkcije ili sa smanjenom funkcijom.
Ona se moè primeniti putem sondi, koje se mogu plasirati na razli~ite nivoe gastrointesti-
nalnog trakta, zavisno od stanja tih nivoa.
Putevi aplikacije enteralne ishrane:
• usta (upotreba ograni~ena zbog neprihvatljivog ukusa i slabog apetita)
• nazogastri~ne, nazoduodenalne i nazojejunalne sonde (upotreba ograni~ena zbog
dugotrajne neprijatnosti i o{te}enja tkiva sondom)
• gastrostome i jejunostome (samo u slu~aju dugotrajne primene).
Indikacije za enteralnu primenu su:
• poreme}aj gornjeg dela digestivnog sistema (jednjak, èludac)
• poreme}aj donjeg dela digestivnog sistema (tanko i debelo crevo)
• postraumatska stanja
• stanje smanjene apsorpcije razli~itog uzroka
• bolesnici na intenzivnoj nezi, opekotine, komatozna stanja
• neoplazme, stanje {oka, infarkt, traume kostiju glave i vrata.
Enteralnom ishranom u organizam se unose:
• belan~evine (polimeri) ili parcijalno polimerizovane belan~evine (peptidi)
• lako svarljiva hrana (jednostavne dijete)
• specifi~ne dijete u zavisnosti od vrste bolesti i obolelih organa ili sistema organa
• prilago|ene dijete za bolesnike sa specifi~nim nedostacima, za korekciju ukupnog unosa
hranljivih materija.
Komplikacije enteralne ishrane mogu biti:
• vezane za sondu (neadekvatno plasirana, zapu{ena, nedovoljno fiksirana)
• vezane za vrstu hrane koja se unosi (mu~nina, povra}anje, proliv, gr~evi, nadutost,
te{ko}e disanja)
• vezane za metabolizam ovako unete hrane (hiperglikemija, hiperkalijemija, hipokali-
jemija, hipofosfatemija, hipomagnezijemija, hipocinkemija).
Ove komplikacije se mogu izbe}i ili ublaìti striktnim pridràvanjem propisanih procedura za
primenu enteralne ishrane, odnosno po{tovanjem svih instrukcija navedenih u uputstvu
priloènom uz preparat.
Preparati za enteralnu upotrebu, proizvo|a~a Fresenius Kabi GmbH, Abbot i Nutricija,
koji se nalaze na trì{tu u Srbiji imaju status dijetetskih sredstava.
Parenteralna ishrana predstavlja metod primene kompletne i balansirane ishrane putem intra-
venske infuzije u cilju obezbe|enja anaboli~kog statusa organizma, odràvanja ili dobijanja
telesne teìne, kao i odràvanja azotnog balansa, a pri ~emu je primena oralne ili enteralne
nutricije nedovoljna ili onemogu}ena.
Intravenska ishrana moè biti dopuna oralnoj ishrani ili ishrani preko cev~ice – suplementar-
na parenteralna ishrana ili moè biti i jedini na~in ishrane – totalna parenteralna ishrana
(TPI).
Ona se moè, u zavisnosti od stanja gastrointestinalnog trakta pacijenta i u zavisnosti od dijag-

noze, primenjivati za odre|eno kra}e ili duè vreme, ili ~ak i do kraja ìvota pacijenta (paci-
jenti u terminalnom stadijumu karcinoma).
Indikacije za primenu ove metode obuhvataju:
• preoperativna i postoperativna nadoknada hranljivih sastojaka
• ve}e operacije, traume, opekotine, karcinomatozna stanja
• dugotrajna koma
• nadoknada hranljivih sastojaka kod pothranjenih pacijenata
• odbijanje pacijenta da jede
• te{ki ili dugotrajni poreme}aji gastrointestinalnog trakta
• hemioterapija ili terapija zra~enjem
• teì stepen insuficijencije bubrega i jetre.
Totalna parenteralna ishrana zahteva primenu rastvora koji sadrì aminokiseline, glukozu,
masti, elektrolite, minerale i vitamine.
Infuzija hranljivog rastvora se, u zavisnosti od potreba pacijenta, stanja bolesti i dostupnosti
venskog katetera, moè administrirati kroz neku od perifernih vena ili kroz centralni ven-
ski kateter koji se ubacuje uz svu hirur{ku predostro`nost.
Pre po~etka infuzije treba uraditi odgovaraju}e biohemijske testove i popraviti ozbiljne
nedostatke. Tokom le~enja mora se pratiti status ishranjenosti i elektrolita.
Kod dugotrajne primene TPI komplikacije mogu nastati zbog:
• dugotrajno plasiranog katetera u veni (npr. upala okolnog tkiva, flebitis, tromboza,
lokalne ili sistemske infekcije)
• dugotrajne primene ove vrste ishrane (npr. stvaranje mulja u ù~noj kesi, kamen u
ù~noj kesi, holestaza i izmenjene funkcije jetre).
Ove komplikacije se mogu izbe}i ili ublaìti striktnim pridràvanjem propisanih procedura za
primenu TPI, odnosno po{tovanjem svih instrukcija navedenih u uputstvu priloènom uz
preparat.
Proteini se daju u vidu me{avine esencijalnih i neesencijalnih sintetskih L-aminokiselina. U
idealnom slu~aju, da bi se obezbedilo dovoljno azota zajedno sa elektrolitima, daju se sve
esencijalne aminokiseline i veliki broj neesencijalnih. Rastvori se razlikuju po sastavu
aminokiselina; naj~e{}e sadrè jedan izvor energije (obi~no glukozu) i elektrolite.
Energija se obezbe|uje u rasponu od 0,6 do 1,1 megadùla (150 – 250 kcal) po gramu azota
iz proteina. Ako je potrebno koristiti aminokiseline radi odràvanja tkiva, moraju se po{tovati
energetski zahtevi. Me{avina izvora ugljenih hidrata i masti (obi~no 30% do 50% u obliku
masti) obezbe|uje bolje iskori{}enje aminokiselina nego ako se daje sama glukoza.
Glukoza se najvi{e koristi kao izvor ugljenih hidrata, ali ako se dnevno daje vi{e od 180g,
potrebna je ~esta kontrola nivoa glukoze u krvi. U cilju izbegavanja nastajanja tromboze,
glukoza razli~ite koncentracije, od 10 do 50%, se daje preko centralnog venskog katetera.
Kod reìma totalne parenteralne ishrane, neophodno je obezbediti dovoljno fosfata kako bi se
omogu}ila fosforilacija glukoze; dnevno je potrebno izme|u 20 i 30 mmol fosfata.
Unos masti je neophodan za obezbe|enje organizma esencijalnim masnim kiselinama, a
tako|e su neophodni i kao nosa~i za liposolubolne vitamine. Masne emulzije su u prednosti
u pogledu odnosa visokoenergetskog izvora i koli~ine te~nosti, pH i izoosmolarnosti sa plaz-
mom, a i obezbe|uju esencijalne masne kiseline. Najve}e iskori{}enje se postiè kroz nekoliko
dana. Neèljene reakcije koje se mogu javiti u toku uno{enja masti ovim putem (TPI) su
povremena febrilna stanja (obi~no kod davanja 20% emulzija), dok su anafilakti~ke reakcije
retke. Aditivi se smeju me{ati sa masnim emulzijama samo ako je je njihova kompatibilnost
poznata.
Unosom proteina, masti i ugljenih hidrata obezbe|uje se i energija. Pribli`ne energetske vred-
nosti proteina, masti i ugljenih hidrata prikazane su u Tabeli 3.1.8.1.
Tabela 3.1.8.1: Pribli`ne energetske vrednosti gradivnih materija
1g Kcal
Proteini 4
Ugljeni hidrati 4
Masti 9
638 III deo
Registrovani preparati za intravensku primenu:

B05B Rastvori za intravensku primenu
B05BA Rastvori za parenteralnu ishranu
B05BA01 aminokiseline
AMINOVEN - Fresenius Kabi GmbH, Austrija
B05BA01 aminokiseline
AMINOSOL - Hemomont, Crna Gora
VAMINOLACT - Fresenius Kabi GmbH, Austrija
B05BA02 sojino ulje, fosfolipidi, glicerol
LIPOVENOES - Fresenius Kabi GmbH, Austrija
B05BA02 sojino ulje, pre~i{}eno
INTRALIPID - Fresenius Kabi GmbH, Austrija
B05BA03 glukoza
GLUCOSE - Fresenius Kabi GmbH, Austrija
GLUCOSI INFUNDIBILE - Hemofarm koncern, R. Srbija
GLUCOSI INFUNDIBILE - Hemomont, Crna Gora
GLUCOSI INFUNDIBILE - Zdravlje, R. Srbija
GLUKOZA - Zorka Pharma, R. Srbija
B05BA10 aminokiseline, minerali
AMINOSOL E - Hemofarm koncern, R. Srbija
B05BA10 aminokiseline, vitamini, minerali
AMINOSTERIL N - Hepa - Fresenius Kabi GmbH, Austrija
B05BA10 glukoza, sojino ulje, alanin, arginin, lizin, glicin, fenilalanin, leucin,
valin, histidin, prolin, glutaminska kiselina, izoleucin, metionin,
treonin, serin, asparaginska kiselina, triptofan, tirozin
KABIVEN - Fresenius Kabi GmbH, Austrija
KABIVEN Peripheral - Fresenius Kabi GmbH, Austrija
Preparati za enteralnu primenu:

FRESUBIN original, Fresenius Kabi, Nema~ka
Sadràj u 100 mL: proteini 3,8 g; ugljeni hidrati 13,8 g; masti 3,4 g; minerali i oligoelemen-
ti i vitamini.
FREBINI Æ, Fresenius Kabi, Nema~ka
Sadràj u 100mL: proteini 3,75 g; ugljeni hidrati 18,8 g; masti 6,65 g; minerali i oligoelemen-
ti i vitamini.
Frebini Æenergy DRINK/ Frebini Æenergy fibre DRINK: Klini~ki bez: holesterola, laktoze, puri-
na, glutena, karagena.
PROVIDEXTRA drink, Fresenius Kabi, Nema~ka
Zapremina: 200 mL (1050 kJ / 250 Kcal)
Sadràj u 100mL: proteini 3,75 g; ugljeni hidrati 27,5 g; masti 0 g; minerali i oligoelementi i
vitamini.
SURVIMED Æ renal, Fresenius Kabi, Nema~ka
Sadràj: 1 kesica = 80g - 330 Kcal (100g proizvoda – 410 Kcal) rastvara se u 200 mL vode;
Raspodela: proteini 6,5 g; ugljeni hidrati 86,30 g; masti 4,80 g; minerali i oligoelementi i
vitamini.
DIABEN“, Fresenius Kabi, Nema~ka
Sadràj u 100mL: proteini 4 g; ugljeni hidrati 8,3 g; masti 4,5; minerali i oligoelementi i vit-
amini.
FRESUBINÆ HP energy, Fresenius Kabi, Nema~ka
ti: vitamini.
FRESUBINÆ protein energy DRINK, Fresenius Kabi, Nema~ka
ti i vitamini.
SURVIMED Æ OPD, Fresenius Kabi, Nema~ka
Sadràj u 100 mL: proteini 4,5 g; ugljeni hidrati 15 g; masti 2,4 g; minerali i oligoelementi i
vitamini.
RECONVAN Æ, Fresenius Kabi, Nema~ka

Sadràj u 100 mL: proteini 4,5-5,5 g; ugljeni hidrati 12 g; masti 3,3 g; Minerali i oligoelemen-
ti i vitamini.
SUPPORTAN drink, Fresenius Kabi, Nema~ka
Zapremina: 200 mL (1092 kJ / 260 Kcal)
ti i vitamini.
ALITRAQ, Abbot
ENSUREÆ, Abbot
ENSURE PLUSÆ, Abbot
GLUCERNAÆ, Abbot
JevityÆ, Abbot
NEPROÆ, Abbot
OsmoliteÆ, Abbot
PediaSureÆ, Abbot
ProSureÆ, Abbot
PULMOCAREÆ, Abbot
SUPLENAÆ, Abbot
640 III deo
3.1.9 FARMAKOGENETIKA I MOGU]NOST LEÊNJA

Farmakogenetika prou~ava zna~aj uticaja posebnih, pojedinih gena ili nekoliko specifi~nih
interaktivnih gena na odgovor na lek, bilo da se radi o korisnim ili neèljenim efektima leka.
[ira definicija glasi: farmakogenetika je nauka koja istraùje identitet i karakteristike poli-
morfnih gena, kodirane enzime metabolizma lekova, receptore lekova i transportere lekova
kod ljudi i ìvotinja. Ona, isto tako, prou~ava efekat njihovog dejstva na distribuciju i metabo-
lizam stranih hemijskih proizvoda. Tako|e, obra}a pa`nju na razumevanje genetskog mehani-
zma, kao i uloge enzima koji reguli{u metabolizam lekova.
Farmakogenomika je nauka koja upotrebljava genetsku varijaciju da predvidi odgovor poje-
dinaca na lekove. Jasnije re~eno, ova nauka se bavi prou~avanjem uticaja gena i genske vari-
jacije na otkri}e, razvoj, toksikologiju i, uop{te, kori{}enje lekova.
Veliki napredak u molekularnoj genetici omogu}io je odre|ivanje sekvencije ukupnog geno-
ma. Zahvaljuju}i uvo|enju novih tehnologija, do{lo se do odre|ivanja specifi~nih polimorfiza-
ma (razlika u DNK sekvenci me|u pojedincima), koji zajedno sa novim saznanjima o genet-
skoj sekvenci (sekvenca nukleotida u pojedinim delovima DNK), predstavljaju osnovu za raz-
umevanje "ciljnih" gena kao {to su kodirani enzimi, jonski kanali, i drugi tipovi receptora koji
u~estvuju u odgovoru na lek.
Kao rezultat kompletnog humanog genomskog projekta, ustanovljena je detaljna mapa huma-
nog genoma, uklju~uju}i i informacije koje identifikuju genetske varijacije koje se dovode u
vezu sa osetljivo{}u na bolest kao i farmakokinetikom. Pojava varijacija u populaciji na dejstvo
leka, koje iznosi vi{e od 1%, klasifikuje kao "polimorfizam". Funkcionalni polimorfizmi, u bilo
kojem genu, uklju~eni su u metabolizam lekova i mogu da dovedu bilo do izostanka terapij-
skog efekta ili do neo~ekivanih klini~kih odgovora, uklju~uju}i: izostanak ispoljavanja efekta
aktivne komponente leka, izmenjeni metabolizam, produèni farmakolo{ki efekat, neèljene
reakcije leka, toksi~nost leka, interakcije lek-lek sa izmenjenim efektima.
Efikasnost primene lekova moè da se rangira od retkih 90% do samo nekoliko procenata.
Meta analiza 39 prospektivnih studija u bolnicama USA, pokazala je da je godi{nje 6,7% (2.2
miliona) pacijenata izloèno neèljenim reakcijama na propisane lekove,koje se kod 0,32%
(106 000) pacijenata fatalno zavr{avaju. Upravo zbog toga, individualne razlike ljudi, u odgo-
voru na lek, predstavljaju veliki interes, kako za lekare u praksi, tako i za stru~njake koji se
bave razvojem lekova.
Razumevanje genetskih faktora, koji odre|uju odgovor u odnosu na lek, kao i najnovija sazna-
nja u oblasti mehanizma delovanja leka i identifikacije ciljnih lekova danas su vode}i faktori
koji odre|uju model leka sa specifi~nim ciljanim delovanjem na pojedinu populaciju. Mogu}-
nost odre|ivanja osetljivosti pojedinca pre po~etka terapije, koriste}i metode farmakogeneti-
ke, mogla bi da unapredi postoje}u terapiju i skrati vreme potrebno da se odabere najbolji lek
za svakog pacijenta. Na taj na~in bi se tako|e zna~ajno smanjila potreba za hospitalizacijom i
smanjili tro{kovi nastali kao posledica neèljenih reakcija lekova. Zaista, u budu}nosti }e biti
neeti~ki ukoliko genetsko testiranje ne bi bilo uvedeno u rutinsku praksu, {to bi spre~ilo izla-
ganje pacijenata {tetnim i/ili neefikasnim lekovima za njih.
Razvoj farmakogenetike obezbe|uje mehanizam za unapre|enje terapije prema individual-
nim potrebama pacijenata. Stepen genetskog polimorfizma u humanoj populaciji odre|uje
koje su farmakogenetske varijacije odgovorne za veliki broj postoje}ih terapija. One mogu da
budu osnova za razvoj novih lekova. Tako, primena farmakogenetskih saznanja moè da spre-
~i mogu}i neuspeh u le~enju, vode}i ra~una o boljem ishodu za pacijenta.
Spre~avanjem propisivanja lekova pacijentima koji ne reaguju na propisanu terapiju ("non-re-
sponders") i redukovanjem pojava neèljenih reakcija na lekove, postiè se uspe{nija ciljna far-
makoterapija ili, ~ak, farmakoterapija odre|ena prema individualnim potrebama pacijenata.
Jasno je da postoji individualnost u odgovoru na lekove, koja je nasledna i zbog koje svi paci-
jenti ne pokazuju jednaku terapijsku korist.
Da li genetski polimorfizam ima uticaj na farmakoterapiju, uglavnom, zavisi od karakteristika
leka koji je u pitanju.
Poznaju}i prirodu biotransformacije specifi~nih lekova u odnosu na va`ne razlike u aktivnosti
enzima, moè se prognozirati koji lekovi treba da se ispituju za varijaciju u metabolizmu pu-
tem ovih polimorfizama da bi se pravovremeno spre~ile neèljene reakcije lekova.
U vezi sa ovim, poznati autor iz ove oblasti, Motulsky je 1999. godine, istakao je mogu}u vred-
nost farmakogenetskih testova pre zapo~injanja terapije za odre|ene specifi~ne uslove pojedi-
nih organizama, navode}i farmakogenetsku tendenciju uzrokovanu od strane enzima CYP2D6
(varijanta citohroma P450), koji moè prouzrokovati poreme}aj metabolizma lekova iz grupe
antidepresiva, beta-adrenergi~kih blokatora, narkotika (kodein), kao i antipsihotika.
Drugi klini~ki vaàn polimorfizam pojavljuje se kod enzima tiopurin S-metiltransferaze

(TPMT), koji je odgovoran za metabolizam antitumorskih agenasa 6-merkaptopurina i 6-tio-
guanina. Genetski polimorfizam TPMT enzima udruèn je sa te{ko}ama u dostizanju efektiv-
ne doze ovih lekova kod dece sa de~jom akutnom limfoblasti~nom leukemijom. Deca sa na-
slednim TPMT deficitom ispoljavaju izraènu hematopoieti~nu toksi~nost, kada su izloèna le-
kovima kao {to je 6- merkaptopurin, s obzirom da visoko aktivna forma enzima zahteva viso-
ke doze leka da bi se postigao klini~ki koristan efekat.
TPMT polimorfizam se, relativno, retko javlja, samo oko 1% belaca, ali od kako su ovi poje-
dinci pokazali preteran toksi~ni odgovor na normalne doze tiopurina, TPMT fenotip moè da
bude vaàn faktor u uspe{noj terapiji de~ije leukemije. Neki centri ve} obezbe|uju fenotipsko
dijagnostikovanje u cilju sprovo|enja klini~ke primene 6- merkaptopurina.
Propisivanje male doze azatioprina pacijentima, kojima nedostaje enzim tiopurin metiltran-
sferaza, koji je primarni metaboli~ki enzim za ovaj imunosupresiv, redukuje rizik od toksi~no-
sti kod pacijenata sa transplantacijom bubrega. Zbog toga, {to je toksi~nost azatioprina veli-
ka, I ponekad sa fatalnim ishodom, farmakogeneti~ko testiranje postaje deo standardne prak-
se u terapiji azatioprina.
Nedostatak u crvenim krvnim zrncima enzima glukozo-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD) vezu-
je se za recesivno nasle|e. Klini~ke posledice manifestuju se pojavom medikamentozne hemo-
lize kod primene antimalarika, sulfonamida, nitrofurantoina I drugih lekova. Tako, na primer,
pojedinci koji imaju nedostatak G6PD pokazuju poja~anu osetljivost na hemoliti~ku anemiju
uzrokovanu dapsonom.Neki lekari rutinski vr{e analizu prisustva ovog enzima pre propisiva-
nja dapsona u terapiji pneumonije uzrokovane Pneumocystis carinii kod pacijenata obolelih
od AIDS-a. U svakom slu~aju, procenu koristi I rizika nije mogu}e uraditi bez predhodnog te-
stiranja.
Navodimo i primer gde polimorfizam receptora na koje deluju lekovi, uti~e na terapijski od-
govor, kao u slu~aju polimorfizma beta-adrenergi~kih receptora (beta -2AR) i izmenjenog od-
govora na beta agoniste u terapiji astme. Sada{nja farmakogeneti~ka istraìvanja u terapiji ast-
me istakla su vezu izme|u pojedinih nukleotidnih polimorfizama kod beta-adrenergi~kih re-
ceptora i modifikovanog odgovora na terapiju beta agonista (npr. albuterol). Beta-2AR gen
odre|uje kako }e pacijenti oboleli od astme reagovati na lek albuterol, koji se nalazi u {irokoj
upotrebi. Ovaj gen ima ~etiri ili pet razli~itih alela (varijanti gena). Jedan od njih obezbe|uje
dobar odgovor na ovaj lek, dok drugi redukuju ili spre~avaju odgovor na lek. Ovo obja{njava
za{to terapija albuterolom, u pacijenata obolelih od astme, kod oko 25% slu~ajeva ne daje o~e-
kivane rezultate. Potvrda ovih saznanja, zajedno sa brzim razvojem znanja, ozna~ila je po~e-
tak klini~ke upotrebe genotipa kao pomo} u farmakoterapiji astme I drugih bolesti prema in-
dividualnim potrebama pacijenata.
Za sada, o~ekivanja od farmakogenetike ostvarena su za samo nekoliko lekova. Da bi se le~e-
nje na genskoj osnovi uvelo u svakodnevnu praksu, potrebno je da se vr{i jo{ vi{e nau~nih is-
traìvanja, zbog sloènog mehanizma delovanja. Naime, postoji mnogo koraka u prenosu i
metabolizmu leka i, verovatno, vi{e nego jedan ciljni receptor za lek. Zbog toga mutacije u bi-
lo kom od nekoliko razli~itih gena mogu da uti~u na delovanje leka. Dok se ne razviju testovi
za otkrivanje promena u genu ili proteinu za svaki od ovih koraka, test za mutacije u samo
jednom genu, vodi}e ka la`no negativnim rezultatima.
Tako|e, postoje zapaànja da je ovaj koncept nekonvencionalan i, {iroko gledano, pove}ava
tro{kove zdravstvene za{tite. Mnogi klini~ari gledaju na terapiju lekovima prema individual-
nim potrebama pojedinca kao neprakti~nu I pitaju se da li ovakav pristup moè ikad biti rea-
lizovan, zbog odlaganja dono{enja odluke kao I zbog tro{kova odre|ivanja genotipa ili drugih
testova za odre|ivanje surogat markera genske funkcije.
Navodimo primere razvoja novih lekova, ~ija sinteza se zasniva na dobijanju posebnih hemij-
skih karakteristika da deluju na specifi~nu varijantu gena:
Impresivan primer je lek Herceptin (trastuzumab), koji se pokazao izuzetno efikasnim kod pa-
cijenata sa rakom dojki u poodmakloj fazi. On deluje tako {to usporava rast HER2 proteina
(human epidermal growth factor receptor 2), koji se izraàva preko gena erbB-2. Upotreba
ovog leka je ograni~ena samo kod onih pacijenata koji su testirani pre terapije i kod kojih je
prona|eno jako izraèno pojavljivanje ovog specifi~nog gena i njegovog receptora, {to omo-
gu}ava da se predvidi efikasnost leka. Prisustvo ovog gena je utvr|eno kod 25-30% pacijena-
ta i samo oni mogu imati koristi od terapije Herceptinom, dok oni, kod kojih nije utvr|eno pri-
sustvo gena erbB-2, ne mogu imati koristi od ove terapije. Testiranje na HER2 antigen je sa-
stavni deo razvoja ovog proizvoda i uputstvo za upotrebu Herceptina zasnovano je na prime-
ni dijagnosti~kog testa poznatog pod komercijalnim nazivom - Her2/neu. Zbog odre|ivanja
pravih pacijenata sa rakom dojke za terapiju Herceptinom, ovo predstavlja prvi primer terapi-
je prema individualnim potrebama pacijenata. Terapija Herceptinom zahteva pretestiranje i
642 III deo
analiziranje genotipa pacijenata, zbog ~ega predstavlja zna~ajan korak u prihvatanju klini~a-
ra ovog modela terapije.
Drugi impresivni primer razvitka leka za specificnu varijantu gena je Glivec (imatinib). Ovaj
lek je pokazao veoma dobre rezultate u terapiji leukemije koja je nastala kao posledica genet-
ske mutacije - hroni~ne mijeloidne leukemije (HML).
Naàlost, i pored nesumnjive koristi za pojedine pacijente, farmakogenetika nije {iroko iskori-
{}ena u farmaceutskoj industriji. Poznato je da su danas mnogi raspoloìvi lekovi efikasni kod
ne vi{e od polovine izloène populacije. Farmaceutske kompanije nemaju interesa da razvija-
ju farmakogeneti~ke testove koji bi omogu}ili da se odredi koji pacijent moè imati koristi od
njihovog leka i koji ne}e, jer bi time ograni~ili potro{nju na trì{tu.
Farmaceutske kompanije, ipak, nastavljaju dalji razvoj ciljnih lekova kao {to su Herceptin I Gli-
vec i prihvati}e ~injenicu da }e, iako }e populacija koja koristi lek biti ograni~ena, ovi lekovi,
nesumnjivo, donositi finansijsku korist.
Rutinska primena farmakogenetskih testova, kojim }e se identifikovati pacijenti koji mogu ko-
ristiti lek bezbedno i uz o~ekivanu terapijsku korist, je jo{ uvek daleko, ali nije nedostiàn cilj.
Tabela 3.1.9.1: Lekovi koji su ~esto uklju~eni u neèljene reakcije, za koje su poznati polimorfizmi u me-
tabolizmu
Polimorfni enzim
Farmakolo{ka u glavnom putu Procentualna u~estalost genotipa
Naziv leka
grupa metabolizma slabih metabolizera
leka
Belci* Ostali
fluoksetin SSRI antidepre- CYP1A2 2-6 nepoznat
siv CYP2D6 3-10 <2(J,C,A)
imipramin tricikli~ni CYP1A2 12 nepoznat
antidepresiv CYP2C19 2-6 16 (C); 20(J)
CYP2D6 3-10 <2(J,C,A)
izoniazid antituberkulotik NAT2 50-59 41(A); 20(C);
9(J)
metoprolol beta adrenergi~ki CYP2D6 3-10 <2(J,C,A)
blokator
naproksen NSAID CYP2C9 2-6 nepoznat
fenitoin antikonvulziv CYP1A2 12 nepoznat
piroksikam NSAID CYP1A2 12 nepoznat
S-ibuprofen NSAID CYP1A2 12 nepoznat
S-varfarin antikoagulans CYP2C9 2-6 nepoznat
teofilin bronhodilatator CYP1A2 12 nepoznat
SSRI = selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja serotonina;
NSAID = nesteroidni antiinflamatorni lekovi;
CYP = citohrom P-450;
NAT2 = N-acetil transferaza tip 2;
J = Japanci ; C = Kinezi; A = Afri~ki Amerikanci
*(Caucasianas) = belci iz Evrope, Severne Amerike, Australije
Tabela3.1.9.2: Geni i neèljene reakcije lekova

Gen Efekat mutiraju}eg gena Bolest
Izostanak sposobnosti razgradnje lekova kao {to su
CYP-2D6 depresija
antidepresivi, {to dovodi do kumulativnog efekta
Izostanak sposobnosti razgradnje 6-merkaptopurina {to
TPMT rak
dovodi do kumulativnog efekta
Beta -2 adrenergi~ki razli~iti odgovor pacijenata sa astmom na terapiju anti
astma
receptori asmatika kao {to je albuterol
razli~iti odgovor pacijenata sa oboljenjima srca na beta-
ACE bolesti srca
adrenergi~ke blokatore
3.2 TERAPIJSKI
OBOLJENJA
PROTOKOLI ZA LEÊNJE NEKIH
3.2.1 LEKOVI I OPSTRUKTIVNE BOLESTI PLU]A

Opstruktivne bolesti plu}a obuhvataju hroni~nu opstruktivnu bolest plu}a – HOBP (hroni~ni
opstruktivni bronhitis i emfizem plu}a) i bronhijalnu astmu. Ovo su veoma ~esta oboljenja,
kako u svetu, tako i u na{oj sredini. Ona pokazuju tendenciju daljeg porasta, te samim tim
predstavljaju temu od velikog op{teg interesa.
Izme|u ovih bolesti postoji dosta sli~nosti. Brojni bronhodilatatorni lekovi koji sluè za brzo
otklanjanje simptoma (β2-agonisti, antiholinergici), kao i preventivni preparati (teofilin, kor-
tikosteroidi), koriste se i u astmi i u HOBP. Inhalacioni put primene lekova ima prednost u
odnosu na ostale, jer se na taj na~in lek direktno doprema do disajnih puteva, primenjuju se
daleko manje doze i sistemska apsorpcija je smanjena na najmanju mogu}u meru. Osnovni
problem je komplijansa bolesnika, koji treba da budu edukovani o pravilnom na~inu primene
inhalacionih oblika lekova.
HRONI^NA OPSTRUKTIVNA BOLEST PLU]A

HOBP karakteri{e ograni~en protok vazduha (bronhoopstrukcija). Opstrukcija je progresivnog
karaktera, udruèna sa inflamacijom disajnih puteva i sa ograni~enim odgovorom na bron-
hodilatatornu terapiju.
Hroni~ni opstruktivni bronhitis se defini{e kao hroni~ni ka{alj i iska{ljavanje koji traju naj-
manje tri meseca, najmanje dve uzastopne godine i koji ne poti~u od drugih plu}nih ili sr~anih
oboljenja.
Emfizem plu}a je destruktivno trajno uve}anje alveolnih prostora, distalno od terminalnih
bronhiola, bez jasnih znakova fibroze.
Prilikom izbora plana le~enja moraju se uzeti u obzir koristi i rizici za pojedinca, kao i direk-
tni i indirektni tro{kovi za pojedinca, njegovu porodicu i zajednicu.
Ciljevi le~enja HOBP su:
• Da se spre~i napredovanje bolesti
• Da se ublaè simptomi bolesti
• Da se pobolj{a podno{enje fizi~kog napora
• Da se pobolj{a zdravstveno stanje
• Da se spre~e i le~e egzacerbacije
• Da se spre~e i le~e komplikacije
• Da se smanji smrtnost
• Da se svedu na minimum neèljena dejstva le~enja
Postoje 4 komponente le~enja HOBP:
1. Procena i pra}enje bolesti
2. Smanjivanje faktora rizika
3. Kontrolisanje stabilne HOBP
4. Saniranje egzacerbacija
1. Procena i pra}enje le~enja

Dijagnoza HOBP zasniva se na istoriji izlaganja faktorima rizika i postojanja ograni~enja u pro-
toku vazduha, koje nije potpuno reverzibilno, uz ili bez prisustva simptoma. Kod pacijenata
koji imaju hroni~ni, produktivni ka{alj, sa istorijom izlaganja faktorima rizika, treba ispitati
ograni~enje u protoku vazduha, ~ak i ako nemaju dispneju.
Za postavljanje dijagnoze i procenu HOBP, spirometrija predstavlja zlatni standard.
Zdravstveni radnici zaduèni za postavljanje dijagnoze i kontrolu pacijenata sa HOBP treba da
imaju na raspolaganju spirometriju. Kod svih pacijenata sa FEV1 < 40% predvi|enog ili sa
klini~kim znacima koji ukazuju na respiratornu insuficijenciju ili slabost desnog srca, treba
razmotriti merenje parcijalnih pritisaka gasova u arterijskoj krvi.
644 III deo
2. Smanjivanje faktora rizika

Smanjivanje ukupnog izlaganja ljudi duvanskom dimu, pra{ini i hemikalijama na radnom
mestu, kao i zaga|iva~ima vazduha, kako spoljnim, tako i u zatvorenom prostoru, predstavl-
jaju zna~ajne ciljeve u prevenciji pojave i napredovanja HOBP. Prestanak pu{enja je najefikas-
nija i najisplativija intervencija za smanjenje rizika od razvoja HOBP i zaustavljanje njenog
napredovanja. Kratkotrajni tretman odvikavanja od pu{enja pokazao se efikasnim i svakom
pu{a~u trebalo bi prilikom svake posete lekaru ponuditi barem ovaj tretman.
Naro~ito su se pokazala efikasnim tri tipa savetovanja: prakti~ni saveti, dru{tvena podr{ka kao
deo terapije i podr{ka zajednice van terapije. Postoji nekoliko efikasnih farmakoterapija za
odvikavanje od pu{enja i barem jedan od ovih lekova bi trebalo dodati, pored savetovanja,
ukoliko je to potrebno i ukoliko nema kontraindikacija.
Pove}anje broja mnogih profesionalnih respiratornih poreme}aja moè se smanjiti ili kon-
trolisati razli~itim strategijama ~iji je cilj da se smanji koli~ina udahnutih ~estica i gasova.
3. Kontrolisanje stabilne HOBP
Generalni pristup u kontrolisanju stabilne HOBP trebalo bi da karakteri{e stepenasti prelazak
sa nièg na vi{i stepen le~enja, u zavisnosti od teìne oboljenja.
U bolesnika sa HOBP, zdravstvena edukacija moè odigrati zna~ajnu ulogu u pobolj{anju
obu~enosti pacijenta, sposobnosti da kontroli{e bolest, kao i njegovog op{teg zdravstvenog
stanja. Ona je efikasna za postizanje odre|enih ciljeva, uklju~uju}i prestanak pu{enja.
Ni za jedan od postoje}ih lekova za HOBP nije se pokazalo da ima uticaja na dugoro~no
opadanje plu}ne funkcije, koja je karakteristi~na za ovo oboljenje. Stoga se farmakoterapija
HOBP primenjuje za smanjivanje simptoma i/ili komplikacija.
Bronhodilatatori su najzna~ajniji lekovi za kontrolisanje simptoma u HOBP. Preporu~uje se
inhalaciona terapija. Da li }e se odabrati β2-agonisti, antiholinergici, teofilin ili kombinacija
ovih lekova, zavisi od raspoloìvosti i individualnog odgovora, s obzirom na ublaàvanje simp-
toma i neèljenih dejstava. Bronhodilatatori se propisuju bilo po potrebi ili kao redovna ter-
apija za spre~avanje ili smanjenje simptoma. Inhalacioni bronhodilatatori dugog dejstva su
pogodniji. Kombinovani bronhodilatatori mogu biti efikasniji, uz manji rizik od neèljenih
dejstava, u odnosu na pove}anje doze jednog bronhodilatatora.
Redovnu terapiju inhalacionim glikokortikosteroidima trebalo bi propisivati samo za paci-
jente sa klini~kim simptomima HOBP i dokumentovanim spirometrijskim pozitivnim odgov-
orom na glikokortikosteroide ili kod pacijenata sa FEV1 < 50% predvi|enog i ponovljenim
egzacerbacijama koje zahtevaju terapiju antibioticima i/ili oralnim glikokortikosteroidima.
Hroni~nu terapiju sistemskim glikokortikosteroidima treba izbegavati zbog nepovoljnog
odnosa potencijalne koristi i rizika.
Svim pacijentima sa HOBP koriste programi obuke sa odgovaraju}im ve`bama, kojima se
pobolj{ava podno{enje napora i smanjuju simptomi dispneje i zamora.
Pokazalo se da dugotrajna primena kiseonika (> 15 sati dnevno) u pacijenata sa hroni~nom
respiratornom insuficijencijom pove}ava preìvljavanje.
Le~enje HOBP prema teìni bolesti:

Prema stepenu teìne, HOBP se deli na slede}e stadijume - 0, I, II, III i IV .
Tabela 3.2.1.1. Klasifikacija teìne HOBP
Klasifikacija teìne HOBP
Stadijum Karakteristike
0: Pod rizikom • normalna spirometrija
• hroni~ni simptomi (ka{alj, produkcija sputuma)
I: Blaga HOBP • FEV1/FVC < 70%
• FEV1 ? 80% predvi|ene norme

• sa ili bez hroni~nih simptoma (ka{alj, produkcija sputuma)
II: Umerena • FEV1/FVC < 70%
HOBP
• 50% ? FEV1 < 80% predvi|ene norme
• sa ili bez hroni~nih simptoma (ka{alj, produkcija sputuma, dispneja)
III: Te{ka HOBP • FEV1/FVC < 70%
• 30% ? FEV1 < 50% predvi|ene norme

• sa ili bez hroni~nih simptoma (ka{alj, produkcija sputuma, dispneja)
IV: Vrlo te{ka • FEV1/FVC < 70%
HOBP
• FEV1 < 30% predvi|ene norme ili FEV1 < 50% predvi|ene norme plus
respiratorna insuficijencija* ili klini~ki znaci insuficijencije desnog srca
* Respiratorna insuficijencija = parcijalni pritisak kiseonika u arterijskoj krvi (PaO2) manji od 8,0 kPa
(60 mmHg) sa ili bez parcijalnog pritiska ugljen-dioksida u arterijskoj krvi (PaCO2) ve}im od 6,7 kPa
(50 mmHg) pri disanju na nivou mora.
Terapija stabilne HOBP ñ svi stadijumi:

• Izbegavanje {tetnih agenasa
- prestanak pu{enja
- smanjenje zaga|enja u zatvorenom prostoru
- smanjenje profesionalnog izlaganja
• Vakcinacija protiv gripa
Tabela 3.2.1.2. Terapija stabilne HOBP prema razli~itim stadijumima teìne bolesti
Stadijum 0 I II III IV
(2003) Pod rizikom Blaga Umerena Te{ka Vrlo te{ka
FEV1
Normalan > 80% 50 - 80% 30 - 50% < 30%
(% pred)
• Izbegavanje faktora rizika - PRESTANAK PU[ENJA
• Vakcinacija protiv gripa
Bronhodilatatori kratkog dejstva, po potrebi
• Redovno le~enje jednim ili vi{e dugodeluju}ih
bronhodilatatora, uklju~uiju}i tiotropium
• Plu}na rehabilitacija
Redovna primena inhalacionih
kortikosteroida ako se pogor{anja
ponavljaju
• Dugotrajna
oksigenoterapija
u respiratornoj
insuficijenciji
• Razmotriti
hirur{ko le~enje
646 III deo
4. Kontrola egzacerbacija
Egzacerbacije respiratornih simptoma koje zahtevaju medicinsku intervenciju predstavljaju
zna~ajne klini~ke doga|aje u HOBP.
Naj~e{}i uzroci egzacerbacija su infekcije traheobronhijalnog stabla i zaga|enje vazduha,
me|utim za oko jednu tre}inu te{kih egzacerbacija nije mogu}e utvrditi uzrok.
Inhalacioni bronhodilatatori (β2-agonisti i/ili antiholinergici), teofilin i sistemski (po
mogu}nosti oralni) glikokortikosteroidi su efikasni u le~enju HOBP egzacerbacija.
Pacijentima sa HOBP egzacerbacijama i klini~kim znacima infekcije respiratornog trakta (npr.
pove}anje koli~ine i promena boje sputuma i/ili groznica) moè koristiti antibiotska terapija.
Neinvazivnom ventilacijom sa intermitentnim pozitivnim pritiskom (NIIPPV) u akutnim egza-
cerbacijama popravljaju se vrednosti parcijalnih pritisaka gasova u krvi i pH, smanjuje smrt-
nost u bolni~kim uslovima, smanjuje potreba za invazivnom mehani~kom ventilacijom i
intubacijom i skra}uje vreme boravka u bolnici.
BRONHIJALNA ASTMA
Poslednjih godina je zapaèn veliki porast oboljevanja od bronhijalne astme, kako u razvijen-
im zemljama, tako i u na{oj sredini. Uprkos boljem razumevanju mehanizama nastanka bolesti
i velikim dostignu}ima u farmakolo{kom le~enju, u~estalost astme i stopa smrtnosti su veoma
visoke. Bolest se javlja kod ljudi svih starosnih grupa, ali vi{e od polovine obolelih prve man-
ifestacije astme ima do dvadesete godine ìvota. Oko 20 do 25% dece do deset godina ìvota
ima tzv. de~ju astmu (od 2% u Kini do 30% u delovima Velike Britanije i Australije). Sa druge
strane, od 5 do 10% odraslog stanovni{tva boluje od ove bolesti, a svaki deseti zaposleni
bolesnik sa astmom ima profesionalnu astmu. Me|utim, astma se moze prvi put javiti i kod
starih osoba - preko 65 godina. U detinjstvu je bronhijalna astma dva puta ~e{}a kod de~aka,
da bi tek oko tridesete godine ìvota bolest bila podjednako zastupljena u oba pola.
Definicija bronhijalne astme:

Astma je hroni~na inflamacija disajnih puteva, u kojoj zna~ajnu ulogu igraju mnoge }elije, uklju~uju}i
mastocite, eozinofile i T-limfocite. U osetljivih osoba ova inflamacija izaziva ponavljane epizode
zvi`danja, gu{enja, teskobe u grudima, i ka{lja, posebno no}u i/ili rano ujutru. Navedeni simptomi u vezi
su s rasprostranjenom i promenljivom, spontano ili pod dejstvom lekova, bar delimi~no reverzibilnom,
opstrukcijom protoku vazduha kroz disajne puteve. Inflamacija izaziva i pove}anu reaktivnost disajnih
puteva na razli~ite stimulanse.
Terapija bronhijalne astme:

Prema savremenim smernicama za dijagnostikovanje i le~enje bronhijalne astme (engl. Global
Initiative for asthma® - GINA), terapija astme obuhvata {est me|usobno povezanih delova:
1. Edukovati pacijente u cilju razvijanja partnerskog odnosa u terapiji astme,
2. Proceniti i pratiti teìnu astme na osnovu izve{taja o simptomima, ali koliko je god to
mogu}e i merenjem plu}ne funkcije,
3. Izbegavati izlaganje faktorima rizika,
4. Utvrditi individualne planove uzimanja lekova u dugotrajnoj terapiji dece i odraslih osoba,
5. Utvrditi individualne planove le~enja pogor{anja bolesti,
Obezbediti regularne kontrolne preglede.
U terapiji bronhijalne astme, bilo u de~jem uzrastu, bilo kod odraslih, primenjuje se tzv. ste-
penasti pristup, odnosno postepeno smanjenje ili dodavanje broja i/ili doze lekova u zavis-
nusti od postignute kontrole bolesti.
Tabela 3.2.1.3. Klasifikacija teìne astme prema klini~kim osobenostima pre le~enja§
Stepen 1: Intermitentna
Simptomi re|i od jednom nedeljno
Kratkotrajna pogor{anja
No}ni simptomi ne vi{e od dva puta mese~no
FEV1 ili PEF ? 80% predvi|ene norme
PEF ili FEV1 varijabilnost < 20%
Stepen 2: Blaga perzistentna

Simptomi ~e{}i od jednom nedeljno, ali re|i od jednom dnevno
Pogor{anja mogu uticati na aktivnosti i spavanje
No}ni simptomi vi{e od dva puta mese~no
PEF ili FEV1 varijabilnost 20-30%
Stepen 3: Umerena perzistentna
Svakodnevni simptomi
Pogor{anja mogu uticati na aktivnosti i spavanje
No}ni simptomi vi{e od jednom nedeljno
Svakodnevna upotreba inhalacionih kratko-deluju}ih β2-agonista
FEV1 ili PEF 60-80% predvi|ene norme
PEF ili FEV1 varijabilnost > 30%
Stepen 4: Te{ka perzistentna
Svakodnevni simptomi
êsta pogor{anja
êsti no}ni simptomi astme
Ograni~ene fizi~ke aktivnosti
PEF ili FEV1 varijabilnost > 20%
§ Global strategy for asthma management and prevention. National Institutes of Health: Nati-
onal Heart, Lung, and Blood Institute. Bethesda, MD: National Institutes of Health; 2002.
Publication No. NIH-NHLI 02–3659 (updated 2005).
648 III deo
Tabela 3.2.1.4. Klasifikacija teìne astme prema dnevnom terapijskom reìmu

i odgovoru na terapiju§
Trenutni terapijski stepen*
Stepen 2: Stepen 3:
Stepen 1:
blag umeren
intermitentna
perzistentan perzistentan
Simptomi pacijenta i plu}na funkcija na

Stepen teìne
terapiji
Stepen 1: intermitentna Intermitentna Blaga Umerena
Simptomi re|i od jednom nedeljno perzistentna perzistentna
Kratkotrajna pogor{anja
No}ni simptomi ne vi{e od dva puta
mese~no
Normalna plu}na funkcija izme|u
pogor{anja
Stepen 2: Blaga perzistentna Blaga Umerena Te{ka

Simptomi ~e{}i od jednom nedeljno, ali re|i perzistentna perzistentna perzistentna
od jednom dnevno
No}ni simptomi vi{e od dva puta mese~no,
ali manje od jednom nedeljno
Normalna plu}na funkcija izme|u
pogor{anja
Stepen 3: Umerena perzistentna Umerena Te{ka Te{ka

Svakodnevni simptomi perzistentna perzistentna perzistentna
Pogor{anja mogu uticati na aktivnosti i
spavanje
60% < FEV1 < 80% predvi|ene vrednosti
ili
60% < PEF < 80% najbolje li~ne vrednosti
Stepen 4: Te{ka perzistentna Te{ka Te{ka Te{ka
Svakodnevni simptomi perzistentna perzistentna perzistentna
êsta pogor{anja
êsti no}ni simptomi astme
FEV1 ≤ 60% predvi|ene vrednosti ili
PEF ≤ 60% najbolje li~ne vrednosti
* Terapija opisana u tabeli 5

§ Global strategy for asthma management and prevention. National Institutes of Health:
National Heart, Lung, and Blood Institute. Bethesda, MD: National Institutes of Health;
2002. Publication No. NIH-NHLI 02–3659 (updated 2005).
Tabela 3.2.1.5. Terapija astme po stepenu teìne bolesti: Odrasli i deca starija od 5 godina§
Odnosi se na sve stepene teìne: Osim regularne dnevne antiinflamatorne terapije, u cilju
olak{anja simptoma treba primeniti brzodeluju}i inhalacioni β2-agonist* po potrebi, ali ne
vi{e od 3 do 4 puta dnevno. Edukacija pacijenata je zna~ajna na svakom stepenu
Svakodnevni
Stepen teìne Ostale terapijske opcije
antiinflamatorni lekovi
Stepen 1
• Nisu potrebni
Intermitentna astma**
• Teofilin sa postepenim oslo-

Stepen 2 • Niske doze inhalacionih gli- ba|anjem, ili
Blaga perzistenta astma kokortikosteroida • Kromon, ili
• Antileukotrien
Stepen 3 • Niske do srednje doze in- • Srednje doze inhalacionih
Umerena perzistenta astma halacionih glikokortikoste- glikokortikosteroida plus
roida plus dugo-deluju}i teofilin sa postepenim
inhalacioni β2-agonisti osloba|anjem, ili
• Srednje doze inhalacionih
glikokortikosteroida plus
dugo-deluju}i oralni β2-
agonist, ili
• Visoke doze inhalacionih
glikokortikosteroida, ili
glikokortikosteroida plus
antileukotrien
Stepen 4 • Visoke doze inhalacionih • nisu potrebni
Te{ka perzistenta astma glikokortikosteroida plus
dugo-deluju}i inhalacioni
β2-agonisti, plus ako je po-
trebno, jedan ili vi{e od
slede}ih lekova:
• Teofilin sa postepenim
osloba|anjem
• Antileukotrien
• Dugo-deluju}i oralni β2-
agonist
• Oralni glikokortikoste-
roid· Anti-IgE***
Svi stepeni: kada je kontrola astme postignuta i odràna tokom bar 3 meseca, treba poku{a-
ti postepeno smanjenje terapije odràvanja u cilju odre|ivanja minimalne terapije potrebne
da se kontrola odrì
* Druge opcije za bronhodilatatornu terapiju su (sa rastu}om cenom): inhalacioni antiholi-

nergik, kratko-deluju}i oralni b2-agonist i kratko-deluju}i teofilin
** Pacijente sa intermitentnom astmom, ali te{kim pogor{anjima treba le~iti kao da imaju
umerenu perzistentnu astmu
*** Trenutno se koristi kod odraslih i dece sa 12 godina i starije dece
§ Global strategy for asthma management and prevention. National Institutes of Health: Na-
tional Heart, Lung, and Blood Institute. Bethesda, MD: National Institutes of Health; 2002. Pu-
blication No. NIH-NHLI 02–3659 (updated 2005).
650 III deo
Tabela 3.2.1.6. Terapija astme po stepenu teìne bolesti: Deca mla|a od 5 godina§
Odnosi se na sve stepene teìne: Osim regularne dnevne antiinflamatorne terapije, u cilju
olak{anja simptoma treba primeniti brzodeluju}i inhalacioni β2-agonist* po potrebi, ali ne vi-
{e od 3 do 4 puta dnevno. Edukacija pacijenata je zna~ajna na svakom stepenu.
Svakodnevni
Stepen teìne Ostale terapijske opcije
antiinflamatorni lekovi
Stepen 1
• Nisu potrebni
Intermitentna astma**
• Teofilin sa postepenim oslo-

Stepen 2 • Niske doze inhalacionih gli- ba|anjem, ili
Blaga perzistenta astma kokortikosteroida • Kromon, ili
• Antileukotrien
Stepen 3 • Srednje doze inhalacionih • Srednje doze inhalacionih
Umerena perzistenta glikokortikosteroida glikokortikosteroida plus teo-
astma filin sa postepenim osloba|a-
njem, ili
glikokortikosteroida plus du-
go-deluju}i oralni β2-agonist,
ili
• Visoke doze inhalacionih gli-
kokortikosteroida, ili
glikokortikosteroida plus an-
tileukotrien
Stepen 4 • Visoke doze inhalacionih gli- • nisu potrebni
Te{ka perzistenta astma kokortikosteroida plus dugo-
deluju}i inhalacioni β2-agoni-
sti, plus ako je potrebno, je-
dan ili vi{e od slede}ih leko-
va:
• Teofilin sa postepenim
osloba|anjem· Antileuko-
trien
• Dugo-deluju}i oralni
β2-agonist
• Oralni glikokortikosteroid
Svi stepeni: kada je kontrola astme postignuta i odràna tokom bar 3 meseca, treba poku{a-
ti postepeno smanjenje terapije odràvanja u cilju odre|ivanja minimalne terapije potrebne
da se kontrola odrì
* Druge opcije za bronhodilatatornu terapiju su (sa rastu}om cenom): inhalacioni antiholi-

nergik, kratko-deluju}i oralni β2-agonist i kratko-deluju}i teofilin
** Pacijente sa intermitentnom astmom, ali te{kim pogor{anjima treba le~iti kao da imaju
umerenu perzistentnu astmu
§ Global strategy for asthma management and prevention. National Institutes of Health: Na-
tional Heart, Lung, and Blood Institute. Bethesda, MD: National Institutes of Health; 2002.
Publication No. NIH-NHLI 02–3659 (updated 2005).
Tabela 3.2.1.7. Lekovi koji mogu da provociraju

ili pogor{aju napade bronhi-
jalne astme
lekovi koji
alternativni lekovi
provociraju astmu
beta adrenergi~ki blokatori diltiazem ili verapamil
propafen meksiletin
amiodaron paracetamol
aspirin propoksifen
NSAIL
morfin
kodein
metadon
petantin
doksapram
lekovi kontraindikovani
u akutnom napadu astme
antihistaminici
inhalacioni kortikosteroidi
lekovi koji pogor{avaju

astmu
vakcina za influencu
anagrelid
antihistaminici
doksapram
interferon alfa
hlorpromazin
Kalijum metabisulfat
(rastvara~ za iv preparate)
tartarazin (boja)dodaci
kozmeti~kim preparatima
sulfurdioksid (konzervans)
652 III deo
3.2.2 FARMAKOTERAPIJSKI PRINCIPI U PRAKSI
TERAPIJA BOLA U PEDIJATRIJI

Dugo godina, termin bol nije mogao da se na|e u indeksu bilo kog ud`benika iz pedijatrije ili
pedijatrijske hirurgije. Poslednjih godina dvadesetog veka, kod novoro|en~adi, dece i ado-
lescenata, sprovedena su mnoga istraìvanja, u vezi sa odre|ivanjem stepena boli i njegovim
tretmanom. Danas, rezultati ovih istraìvanja primenjeni u praksi, ~ine da terapija bola pred-
stavlja standard u brizi za pacijenta, i peti vitalni znak u modernoj pedijatrijskoj praksi.
Bazi~ni mehanizmi percepcije bola kod novoro|en~adi i dece su sli~ni percepciji bola kod
odraslih, izuzev {to se prenos bolnog impulsa kod neonatusa de{ava vi{e du` nemijelinizo-
vanih C vlakana nego du` mijelinizovanih A-delta vlakana. Me|utim, kod dece nisu razvijene
descedentne serotoninske projekcije. Rezultat toga je, da mala deca doìvljavaju bol inten-
zivnije nego starija deca i adolescenti.
Neadekvatno tretirana prva bolna procedura moè umanjiti dejstvo adekvatne analgezije u
kasnijim procedurama, zbog izmenjenog na~ina odgovora.
Deca se najvi{e pla{e igala i uboda. U toku perioda imunizacija, dete dobije oko 20-ak vakci-
na u vidu injekcija, i neophodno je sprovesti proceduru za smanjenjem bola kod davanja injek-
cije.
Tabela 3.2.2.1: Tehnike za minimiziranjem bola uzrokovanog injekcijama

Farmakolo{ke
metode
Penetrirati koù do dubine od 5mm,da bi se obezbedila anestezija;
ovo je efikasno kod smanjivanja bola kod i.m. ili subkutanih
injekcija, venepunkcije, i.v. kanulacije, lumbalne punkcije,
Rastvor lidokaina i cirkumcizije, skidanja ko`nog grafta i laserske terapije koè; sigurna
prilokaina je i efikasna kod novoro|en~adi > 37 gestacijske nedelje.
Nedostaci: Za pun anesteti~ki efekt, potrebno je dati anestetik 1 sat
pre intervencije, zbog vazokonstriktornog efekta moè oteàti
aplikaciju i.v. katetera; moè uzrokovati methemoglobinemiju
Omogu}ava anesteziju koè do dubine od 10mm u toku 10-20
minuta; efikasna u smanjivanju bola kod i.m. injekcije, stavljanja i.v.
Jontoforeza katetera, venepunkcije, lumbalne punkcije, biopsije koè i biopsije
lidokaina kostne srì.
Nedostaci: svrab, ose}aj pe~enja zbog elektri~ne struje, koja
transportuje lek, do, tkiva
Ovakav sprej se direktno aplikuje na koù ili pamu~ni tupfer koji se
stavlja na povr{inu koja se èli anestezirati. Lokalna anestezija
Rashla|uju}i sprejevi postiè se za 15 sekundi; efikasan je u smanjivanju bola od davanja
etilhlorida ili injekcije kod dece od 4-6 godina.
dihlordifluormetana Nedostaci: Zbog kratkog trajanja, cela procedura se mora zavr{iti za
1-2 minuta; ne moè biti efikasna kod davanja injekcije kod dece od
2-6 meseci.
Upotreba najmanje mogu}e igle za davanje. Dati subkutano.
Lokalni anestetik,
Neutralisati pH lokalnog anestetika tako da ne pe~e /0,1meq
lidokain
natrijum bikarbonata na svaki ml 1% lidokaina/
Ostale metode
Kod dece >18 meseci: davanje u predeo deltoidnih mi{i}a za i.m.
Izbor mesta
injekcije; Kod dece > 3godine: Aplikacija u ventroglutealno podru~je
Z-sistem davanja injekcije je manje bolan /on podrazumeva da se
povu~e i napne koà na mestu gde bi trebalo dati injekciju, zatim
Na~in davanja
dati injekciju i onda opustiti koù/. Upotrebiti iglu {irokog lumena,
ako injekcioni rastvor nije viskozan.
Bihevioristi~ko Upotreba metode odvla~enja pa`nje, nekim zvukom, relaksacijom,
pona{anje samo-hipnozom, ili obezbediti prisustvo roditelja
Farmakolo{ko tretiranje bola, u okviru hirur{kih zahvata ili postoperativnih postupaka,

zna~ajno je napredovalo u poslednjih desetak godina, kori{}enjem infuzija opioidnih analgeti-
ka, primenom epidurelne anestezije, periferne nervne blokade, lokalnih anestetika, nesteroid-
nih anti-inflamatornih lekova, kori{}enjem razli~itih puteva blokade za tradicionalne agense /
na pr. transmukozna ili transdermalna/ i kori{}enjem neopioidnih adjuvantnih lekova.
Davanje opioida kod akutnih i te{kih bolova
Intermitentna i.v. ili p.o. bolus administracija

Slabi opioidi /na pr. kodein, hidrokodon,oksikodon/ ~esto se kombinuju kod umerenog bola
sa paracetamolom ili nesteroidnim anti-inflamatornim lekovima-NSAIL. Imati u vidu da dozi-
ranje kombinacije oralnih proizvoda ne bi smelo da pre|e preporu~ene dnevne doze za parac-
etamol ili ibuprofen. I.v. administracija kodeina moè biti pra}ena alergijskim reakcijama,
zbog osloba|anja histamina. Parenteralno davanje kodeina se ne preporu~uje.
Oksikodon i morfin su dostupni u formulacijama sa produènim dejstvom i pogodni su za
hroni~ne bolove /a ne za akutne/.
Nedostatak: tableta mora da se proguta cela i ne moè se davati pacijentima kroz gastri~ne
tube.
Dalje, veliko kolebanje izme|u nivoa odràvanja u krvi i maksimalne koncentracije u krvi,
dovodi do toga da pacijent ima neadekvatne odgovore na tretman osloba|anja od te{kog bola.
Intravenska konitnuirana infuzija

Davanje doze se obavlja brzo, da bi se postigao terapijski nivo u krvi, i da bi do{lo do
osloba|anja od boli / na pr. za morfin, kod dece daje se od 0,05-0,15 mg/kg infuzijom u toku
90 minuta, kod neonatusa/. Ova doza pra}ena je odràvanjem kontinuirane infuzije. Doze
koje se smatraju sigurnim kod dece, mogu uzrokovati respiratornu depresiju i napad kod
neonatusa, jer je kod neonatusa snièn klirens, a nezrela krvno-mo`dana barijera na ro|enju
koja je propustljivija za morfin, i pove}ana slobodna frakcija morfina, pove}avaju osetljivost
CNS na lek.
Analgezija kontrolisana od strane pacijenta

Ovakva vrsta terapija omogu}ava pacijentu kontrolu bola. Dozvoljava pacijentu da koristi
male doze opioida. Na ovaj na~in se elimini{e rizik od efekta izazvanih kolebanjem koncen-
tracije u krvi, odnosno, pove}ava se mogu}nost da koncentracija u krvi ostane u terapijskim
okvirima. Deca uzrasta 6-7 godina mogu sama primeniti ovu metodu.
Epiduralna i intratekalna analgezija

Efikasna u tretmanu postoperativnog, hroni~nog i kancerskog bola. Spinalno dati opioidi
mogu se davati putem pojedina~ne bolus injekcije u epiduralni ili subarahnoidalni predeo ili
putem kontinuirane infuzije preko indukovanog katetera. Doze, koje se daju ovim putem,
zna~ajno su manje nego intravenske. Epiduralne opioidne doze su 10-puta niè od intraven-
skih doza. Intratekalne opioidne doze su 100-puta manje od intravenskih doza. Morfin, hidro-
morfon, fentanil i sufentanil su efikasni kad se administriraju intratekalno. Naj~e{}e kori{}eni
lokalni anestetik u kontinuiranoj epiduralnoj infuziji je bupivakain. Za epiduralne infuzije,
fentanil, morfin ili hidromorfon se, obi~no, kombinuju sa bupivakainom.
Transmukozna administracija
Pastile fentanila se apsorbuju preko mukoze. One su korisne kod obezbe|ivanja analgezije u
kupiranju bola kancerskog porekla. Prednost ovog preparata je: brzo-nastupaju}e dejstvo /u
toku 15 minuta/, kratko trajanje /60-90 minuta/ i bezbolna primena, po{to i ne postoji i.v.
pristup. Uobi~ajeni neèljeni efekti su: povra}anje i blaga do umereno snièna saturacija krvi
kiseonikom. Doze od 10-15μg/kg, transmukozno aplikovane, obezbe|uju koncentraciju ovog
leka u krvi, koja je ekvivalentna 3-5mg/kg ovog leka, datog intravenski.
Nove tehnike upravljanja bolom, edukacija, istraìvanje i povi{ena svesnost o mogu}nostima
upravljanja bolom pomaù u pobolj{anju kvaliteta ìvota kod dece.
654 III deo
3.2.3 MU^NINA I POVRA]ANJE

Mu~nina /nausea / i povra}anje /vomiting/ su tegobe na koje se àle mnogi pacijenti sa gas-
trointestinalnim poreme}ajima. Razli~ita etiologija ovih problema uslovljava i njihov tretman,
od najjednostavnijeg do vrlo kompleksnog, u osnovi bezopasnog ili sa neèljenim efektima,
koji prate ovakvu terapiju.
Mu~nina se, obi~no, defini{e kao nagon za povra}anjem ili kao jedan ose}aj u grlu ili u epi-
gastri~nom predelu koji upozorava osobu na predstoje}e povra}anje.
Povra}anje se defini{e kao ejekcija ili ekspulzija gastri~nog sadràja kroz usta i ~esto je to
jedan silovit doga|aj za organizam.
Obe pojave mogu biti prolaznog karaktera bez drugih prate}ih znaka ili simptoma, me|utim,
oni tako|e mogu biti i deo mnogo kompleksnije klini~ke slike.
Etiologija mu~nine i povra}anja
Indukcija terapijskim pristupom/lekovima/
Citotoksi~na terapija
Radijaciona terapija
Preparati teofilina/intolerancija, toksi~nost/
Antikonvulzivni preparati/toksi~nost/
Preparati digitalisa / toksi~nost/
Opijati
Amfotericin
Antibiotici
Povla~enje leka iz terapije
Opijati
Benzodiazepini
Drugi uzro~nici
Gastrointestinalni mehanizmi
Poreme}aji motiliteta
Metaboli~ki poreme}aji
Neurolo{ki procesi
Psihogeni razlozi
Kardiovaskularne bolesti
Trudno}a
Neki progutani iritans/hrana, lekovi/
Neprijatni mirisi
Operativne procedure
Tabela 3.2.3.1: Emetogeni potencijal citotoksi~ne terapije

Najvi{e emetogeni Umereni potencijal Najmanje emetogeni
Aldesleukin Docetaksel Alkaloidi Vincae
Altretamine Etopozid Asparaginaza
Cisplatin Gemcitabin Bleomicin
Ciklofosfamid Mitomicin Busulfan
Dakarbazin Paklitaksel Citarabin
Daktinomicin Pegasparaginaza Fludarabin
Daunorubicin Prokarbazin Fluorouracil
Epirubicin Tiotepa Hidroksiurea
Idarubicin Topotekan Melfalan
Ifosfamid Merkaptopurin
Irinotekan Metotreksat
Karboplatin Tamoksifen
Karmustin Tenipozid
Lomustin Tiogvanin
Mehloretamin
Mitoksantron
Pentostatin
Streptozocin
TRETMAN MU^NINE I POVRA]ANJA

Prevashodni cilj antiemeti~ke terapije je da se elimini{u mu~nina i povra}anje. Ovaj tretman
ne mora imati prate}e neèljene efekte, ali je mogu}e i da se jave klini~ki prihvatljivi neèljeni
efekti.
Za mu~ninu i povra}anje, koji imaju jednostavnu etiologiju, pacijenti ne moraju uzeti nikavo
sredstvo ili mogu uzeti neko sredstvo iz palete OTC preparata.
Ukoliko se simptomi pogor{avaju ili su vezani za ozbiljnije medicinske probleme, pacijenti su
usmereni na neki od antiemeti~kih lekova, koji se izdaju na recept. Ukoliko je doza adekvat-
na teìni bolesti, obi~no dolazi do osloba|anja od ovih tegoba. Me|utim, kod nekih pacijena-
ta, ove tegobe i dalje mogu ostati prisutne u odre|enom intenzitetu. Ovo se javlja kod pacije-
nata kod kojih postoji jo{ uvek nere{en medicinski problem, uz koji su se ove tegobe javile, ili
kada je neophodno da se primeni terapija za osnovnu bolest /kao u slu~aju tretmana eme-
togenom hemioterapijom/.
FARMAKOLO[KA TERAPIJA
Da bi se izabrao najoptimalniji antiemetik, mora se imati u vidu slede}e:
a) suspektna etiologija simptoma,
b) frekvenca, trajanje i teìna ovih epizoda,
c) mogu}nost da pacijent koristi oralnu, rektalnu, injekcionu ili transdermalnu/lokalna
aplikacija/ formu leka,
d) uspeh prethodno primenjene antiemeti~ne terapije.
Tabela 3.2.3.2: Naj~e{}e propisivani antiemeti~ki preparati

Antacidi Aluminijum hidroksid
Aluminijum fosfat
Karbaldrat
Hidrotalcit
Simaldrat
Antagonisti H1 receptora Difenhidramin (dimenhidrinat)
Prometazin
Antagonisti H2 receptora Cimetidin
Famotidin
Nizatidin
Ranitidin
Antihistaminsko-Antiholinergi~ki agensi Benzokvinamid
Buklizin
Ciklizin
Difenhidramin (dimenhidrinat)
Hidroksizin
Meklizin
Prometazin
Pirilamin
Skopolamin
Trimetobenzamid
Fenotiazini Hlorpromazin
Flufenazin
Perfenazin
Prohlorperazin
Promazin
Tietilperazin
Kanabinoidi Dronabinol
Nabilon
Butirofenoni Haloperidol
Droperidol
Kortikosteroidi Deksametazon
Metilprednizolon
Benzodiazepini Lorazepam
Diazepam
656 III deo
Selektivni serotoninski antagonisti Dolasetron

Granisetron
Ondasetron
Razli~iti drugi agensi Dekstroza, fruktoza, fosfori~na kiselina
Difenidol
Metoklopramid
Tabela 3.2.3.3: Antiemeti~ka terapija koja se primenjuje u zavisnosti od uzro~nika mu~nine i

povra}anja
Antiemeti~na terapija Uzro~nik mu~nine i povra}anja
hiperaciditet kod refluksnog ezofagitisa,
gastroezofagusnog refluksa; gastritis;
Antacidi
duodenitis;
benigni ulkus èluca i duodenuma
Antagonisti histaminskih H1 receptora
kinetoze, migrena, vrtoglavica kod
Dimenhidrinat
m.Meniere,vestibulitis, labirintis
indukcija lekovima, postoperativno,
Prometazin vrtoglavica kod m.Meniere, vestibulitis, pre-
i post-operativna procedura, trudno}a
Antagonisti histaminskih H2 receptora benigni ulkus èluca i duodenuma, refluksni
ezofagitis, gastroezofagusni refluks
povra}anje rezli~ite etiologije, citotoksi~na
Fenotiazini hemioterapija blagog emetogenog
potencijala
Flufenazin povra}anje razli~ite etiologije
povra}anje rezli~ite etiologije (osim kod
Hlorpromazin kinetoza); antimigrenozni lekovi koji se
primenjuju u akutnom napadu migrene
Perazin profilaksa postnarkoti~nog povra}anja
Butirofenon
preoperativna priprema za anesteziju;
Droperidol
citotoksi~na terapija
Kortikosteroidi (Deksametazon, citotoksi~na terapija, postoperativna
Metilprednizolon) procedura
Prednizolon m. Hod`kin
citotoksi~na hemioterapija; postoperativna
procedura, migrena, gastroezofagusni
refluks, dijabeti~na gastropareza,
Metoklopramid
postoperativni meteorizam, radiografija
intestinalnog trakta, intestinalna intubacija,
endoskopija, bronhoskopija, trudno}a
radioterapija, hemioterapija, postoperativna
Selektivni serotoninski antagonisti
procedura
Antihistaminsko-antiholinergi~ki
lekovi(dimenhidrinat, difenhidrinat, trudno}a, citotoksi~na hemioterapija
meklizin, ciklizin, skopolamin, doksilamin)
Piridoksin trudno}a
3.2.4 SENT VINCENT DEKLARACIJA I VODIÎ ZA ZBRINJAVANJE

BOLESNIKA SA DIJABETES MELITUSOM
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) sna`no inicira i podràva raznovrsne programe zdrav-
stvene za{tite i podsti~e organizovanje stru~nih organizacija, ekspertskih grupa i dr, sa ciljem
da se zdravlje unapredi, spre~e oboljenja i na pravi na~in le~e poreme}aji zdravlja sa lo{om
prognozom. Kada je u pitanju dijabetes melitus (DM), pored vodi~a dobre prakse za terapij-
ske procedure, evropsko odeljenje Me|unarodne federacije za dijabetes (IDF/EURO) formuli-
salo je Deklaraciju o le~enju i istraìvanju dijabetesa ("St. Vincent Declaration"), sa jasno utvr-
|enim ciljevima koji usmeravaju aktivnosti zdravstvenih stru~njaka i ostalih na preduzimanju
potrebnih mera.
Klju~ni ciljevi se odnose na:
1. Izradu, sprovo|enje i evaluaciju sveobuhvatnog programa za otkrivanje i le~enje dijabetesa
i njegovih komplikacija, sa razvijanjem samoza{tite i obezbe|ivanjem podr{ke dràvne
uprave kao zna~ajnim komponentama programa;
2. Unapre|enje svesti populacije i zdravstvenih stru~njaka o stanju i potrebama prevencije di-
jabetesa i njegovih komplikacija;
3. Pove}anje znanja o oboljenju kod svih bolesnika sa DM, njihovih porodica, prijatelja i oso-
ba sa kojima bolesnik radi;
4. Obezbe|enje zdravstvene za{tite obolelom detetu od DM, kao i pruànje pomo}i i podr{ke
porodici (socijalne, ekonomske i psiholo{ke);
5. Podr{ka formiranju institucija za DM u kojima se obavlja edukacija i istraìvanje;
6. Pove}anje ose}aja nezavisnosti i sposobnosti bolesnika da {to je mogu}e vi{e vode norma-
lan ìvot;
7. Otklanjanje prepreka u integraciji bolesnika i drugih ljudi;
8. Primena efektivnih mera prevencije komplikacija i to:
- smanjenje pojava novih definitivnih o{te}enja vida za jednu tre}inu ili vi{e,
- smanjenje broja bolesnika sa hroni~nom bubreznom insuficijencijom za jednu tre}inu,
- smanjenje na jednu polovinu broja amputacija stopala,
- smanjenje u~estalosti faktora rizika i broja bolesnika sa koronarnom bolesti,
- postizanje rezultata da se trudno}a i njen ishod kod bolesnica sa DM ne razlikuje od zdra-
vih èna;
9. Kori{}enje informacionog sistema i utvr|ivanje sistema laboratorijske kontrole klju~nih pa-
rametara u dijagnostici, le~enju i samoza{titi;
10. Pomo} u me|unarodnoj saradnji u projektima istraìvanja i razvoja kroz nacionalne, regi-
onalne i druge oblike aktivnosti;
11. Preduzimanje aktivnosti u cilju postizanja "zdravlja za sve".
Deklaracija St. Vincent predstavlja osnov za nacionalne i regionalne programe za{tite DM.
Njene preporuke ne ukazuju na na~in organizovanja zdravstvene slu`be i drugih organizaci-
onih oblika rada jer su oni primereni zdravstvenom sistemu odre|ene sredine.
SMERNICE ZA ZDRAVSTVENE PROFESIONALCE

Pored utemeljenih vodi~a, koji su putokaz za sprovo|enje terapijskih procedura zavisno od ti-
pa DM, smernice za zdravstvene profesionalce sadrè savete o edukaciji bolesnika u smislu
planiranja obroka u cilju smanjenja rizika za nastanak komplikacija i obuhvataju instrukcije
za:
• pobolj{anje metaboli~ke kontrole DM
• redukciju telesne mase kod gojaznih bolesnika.
Nutricioni sadràj hrane koji se preporu~uje je podeljen u tri grupe:
• visoko kalori~na hrana (masti, alkohol, slatki{i)
• srednje kalori~na hrana (ugljeni hidrati, proteini)
• nisko kalori~na hrana (povr}e, nisko kalori~ni napici)
Glavni principi dijete uklju~uju slede}e:
• dnevni unos kalorija mora biti podeljen najmanje na tri, a optimalno na pet obroka.
• kori{}enje {e}era izbegavati (uklju~uju}i bezalkoholne napitke)
• unos masti smanjiti (koristiti, uglavnom, nezasi}ene masti)
• izbegavanje alkohola
658 III deo
• pove}ati unos hrane sa dijetetskim vlaknima

• smanjiti unos soli
• pobolj{ati ukus hrane sa za~inima i aromati~nim biljkama.
Uputstva za gojazne bolesnike sa INDM ultimativno ukazuju na zabranu konzumiranja odre-
|ene vrste hrane i upu}ivanje na nisko kalori~nu ishranu kao i na mere koje podsti~u reduk-
ciju telesne mase, dok se negojaznim bolesnicima sa INDM savetuje uobi~ajeni kalorijski unos
hrane.
Podsticanje na motivaciju za redovnu kontrolu glikemije, lipida, telesne mase i HbA1c obuhva-
ta zna~ajno mesto u edukacionom programu za obe grupe.
SMERNICE ZA BOLESNIKA
Smernice za bolesnike sadrè uputstva koja obezbe|uju promene u ishrani, odnosno, pobolj-
{anje zdravstvenog stanja, smanjenje glikemije u krvi i spre~avanje i odlaganje nastanka kom-
plikacija. Tu su obuhva}ene preporuke za:
• ukupan dnevni unos hrane
• uputstvo o vrstama povr}a koje je dozvoljeno
• vrsti i koli~ini hleba i peciva
• ako je potrebno, smanjenje telesne mase, preporuke za izbegavanje upotrebe masti i masno-
}a, sa predlogom izbora
• predlog izbora hrane koja sadrzi {e}er uz naznaku "ne bi trebalo da jedete slatki{e"
• oprez sa dijetetskim proizvodima koji sadrè sorbitol ili fruktozu
• obavezno smanjenje unosa soli (naro~ito ako je prisutna hipertenzija).
ULOGA FARMACEUTA U FARMAKOTERAPIJI I ZBRINJAVANJU DIJABETIÂRA

Deo Evropskog programa EuroPharm foruma (SZO, 1994), organizacije koja planira i realizu-
je aktivnosti vezane za pomo} u sprovo|enju zdravstvene za{tite dijabeti~ara ~ini i program
Pharmadiab "Uloga farmaceuta u zbrinjavanju dijabeti~ara". Uputstva o ulozi farmaceuta u
Programu zbrinjavanja dijabeti~ara su objavljena na III. godi{njem sastanku o primeni St. Vin-
cent Deklaracije, odrànom u Atini 1995. godine i postala su deo me|unarodnog programa.
Tako je utvr|eno da se ovaj program sprovodi u skladu sa Eti~kim standardima za obavljanje
farmaceutske zdravstvene za{tite, utvr|enim u dokumentu "Dobra farmaceutska (apotekar-
ska) praksa u javnim i bolni~kim apotekama" koji je postao zajedni~ki dokument na nivou aso-
cijacija farmaceuta u me|unarodnim okvirima, a definisan je i podràn od strane Svetske
zdravstvene organizacije.
Mere i aktivnosti koje farmaceut sprovodi u skladu sa globalnim na~elima St. Vincent dekla-
racije i uklju~uje se u promociju bolje nege i zbrinjavanja dijabeti~ara u spre~avanju nastanka
komplikacija i mogu}e prerane smrti obuhva}ene su aktivnostima kojima se postiè:
• prevencija DM
• rano otkrivanje DM
• izbor farmakoterapije
• prevencija kasnih komplikacija DM.
S obzirom da sve evropske zemlje primenjuju Akcioni program St. Vincent Deklaracije, farma-
ceuti mogu biti uklju~eni u Program "Pharmadiaβ " na {irem planu. Ovaj program je primer ka-
ko farmaceuti mogu da razviju svoju novu profesionalnu ulogu, drè}i se dokumenta Dobra
farmaceutska praksa.
Glavne intervencije mogu biti:
• javna informacija
• zdravstveno vaspitanje bolesnika
• pra}enje terapijskog ishoda kod bolesnika.
Informacija je za bolesnika osnova za pravilno kori{}enje lekova. Nedostatak informacije i ne-
jasno razumevanje informacije mogu doprineti neuspehu terapije i, samim tim, neracionalnom
kori{}enju sredstava za zdravstvenu za{titu. Farmaceut treba da informi{e i savetuje bolesni-
ka ili onoga koji ga neguje o pravilnom na~inu upotrebe lekova, da bi se postigao maksimalni
terapijski rezultat. Informacija za korisnika mora inicirati pobolj{anje komunikacije izme|u
bolesnika, onih koji vode brigu o njima i sa pruàocem zdravstvene za{tite. Dijalog sa bolesni-
cima treba voditi poverljivo, a u apoteci treba da postoji poseban prostor u kome se dodatni
razgovori mogu voditi. Farmaceut treba da u~estvuje u proceni rezultata terapije u skladu sa
uspostavljenim protokolima i u komunikaciji sa terapeutom.
Postoje tri nivoa delovanja u PharmaDiab programu, koji se mogu izabrati prema prihva}enim
nacionalnim i regionalnim planovima:
Primarna prevencija (smanjenje incidence DM)

Zdrav na~in ìvota, koji farmaceut moè savetovati korisnicima, obuhvata:
• odgovaraju}u ishranu
• fizi~ko ve`banje
• kontrolu telesne mase
• prevencija pu{enja ili prestanak
• smanjenje unosa alkohola i soli.
Sekundarna prevencija (doprinos ranoj detekciji DM) obuhvata informisanje korisnika o:
• nefarmakolo{kim merama kao zna~ajnom delu le~enja (dijeta, fizi~ke ve`be, higijena, nega
stopala itd.)
• tehnikama samokontrole (kako primeniti, kada i kako interpretirati rezultate itd.)
• farmakolo{kom le~enju (doze, vrste lekova, neèljena dejstva lekova, upozorenja, interakci-
je, ostali problemi vezani za lekove, itd.) i pra}enje ishoda terapije
• savetovanje o zna~aju redovnog uzimanja lekova prema terapijskom reìmu i redovnoj pri-
meni nefarmakolo{kih mera.
Tercijarna prevencija (informisanje i obuka bolesnika u cilju spre~avanja komplikacija dija-
betesa) obuhvata:
• savete o prepoznavanju ranih komplikacija (hipoglikemija, ketoacidoza), kako ih spre~iti i
le~iti.
• redovnu primena tehnika samokontrole i ohrabrivanje bolesnika da potraè trenutno medi-
cinski savet posle pojave znaka koji ukazuju na dugoro~ne komplikacije.
• izdavanje lekova, medicinskih sredstava i ostale opreme za samokontrolu.
Farmaceut treba da bude siguran da bolesnik potpuno razume terapiju i kako da je prilagodi
svojim individualnim uslovima. Farmaceut, tako|e, treba da bude siguran da dijabeti~ar ta~-
no kontroli{e svoje stanje, odnosno, da primenjuje ispravno i redovno potrebne mere, da o~i-
tava, beleì i ta~no interpretira dobijene rezultate.
Ceo edukativni i informativni proces treba da je kontinuiran. Znanje, koje je potrebno bolesni-
ku, treba proceniti i dobro definisati prikladnost informacija, kao i njegovo pridràvanje uput-
stava lekara, koje farmaceut treba da potvrdi i interveni{e u situaciji kada su prisutna odstu-
panja.
660 III deo
3.2.5 STRATEGIJA ANTIRETROVIRUSNE TERAPIJE

U dana{nje vreme nije mogu}e dati preporuke za protokole antiretrovirusne terapije koje bi
bile dugotrajnije va`nosti, budu}i da se stalno uvode novi lekovi i stiù nova klini~ka iskustva.
Za sada nema ni rezultata prospektivnih klini~kih studija koje bi pokazale kada je u toku raz-
voja HIV infekcije najoptimalnije zapo~eti le~enje. Tako se savremena strategija antiretroviru-
sne terapije zasniva na novijim saznanjima o patogenezi HIV infekcije. Naime, koncept ranog
zapo~injanja vrlo potentne antivirusne terapije ima za cilj da se {to ranijom (~ak i pre nego {to
je do{lo do serokonverzije) i {to sna`nijom supresijom virusne replikacije sa~uva HIV-specifi~-
na imunska reaktivnost i o~uva imunski nadzor nad HIV infekcijom. Iz biolo{kog aspekta po-
smatrano, ovakav koncept le~enja bi omogu}io dugotrajnu kontrolu virusne replikacije, poput
odnosa virus-doma}in koji prirodno postoji kod malog broja HIV-om inficiranih osoba kod ko-
jih, ni posle vi{e od 10 godina, ne dolazi do progresije HIV infekcije. Pored ~injenice da je vr-
lo te{ko dijagnostikovati HIV infekciju u fazi pre serokonverzije, za sada nema dovoljno klini~-
kih studija koje bi podràle ovakav pristup le~enju. Terapijska intervencija u toku asimptomat-
ske faze HIV infekcije, iako najverovatnije ne moè da rekonstitui{e ve} izgubljenu protektiv-
nu anti-HIV imunsku reaktivnost, moè da spre~i dalji razvoj imunodeficijencije i ~ak omogu-
}i "popunjavanje nekih praznina" u imunskom repertoaru. Otuda i mi{ljenje da bi indikaciju
za zapo~injanje terapije trebalo postaviti jo{ u asimptomatskoj fazi bolesti, na osnovu imun-
skog statusa pacijenta, tj. kada broj CD4+ }elija padne na vrednosti < 500/mm3), ili na osno-
vu visokog stepena viremije (> 30.000 kopija HIV RNK/mL plazme, Amplicor Roche Monitor
Test), ~ak i kada je imunski status jo{ uvek relativno o~uvan (broj CD4 > 500/mm3). Ova stra-
tegija le~enja, poznata kao "hit early and hit hard" je posle nekoliko godina pokazala i svoje
nedostatke. Naime, kod zna~ajnog broja pacijenata je toksi~nost terapijskih protokola uveliko
prevazilazio morbiditet same HIV bolesti. Drugim re~ima, jedan od osnovnih nedostataka an-
tiretrovirusne terapije je u tome {to danas nema lekova kojima se, bezbedno i efikasno, le~e-
nje moè sprovoditi dugo (godinama, decenijama, pa mo`da i do kraja ìvota), upravo zbog
toga {to posle duè upotrebe neminovno dolazi i do pojave toksi~nih efekata lekova.
Druga mana antiretrovirusne terapije je njena prolazna efikasnost. Velika mutagena sposob-
nost HIV-a dovodi i do selekcije kvazisojeva virusa rezistentnih na lekove. Osnovni uslov za se-
lekciju rezistentnih sojeva je replikacija virusa u prisustvu leka. Zbog toga je osnovni terapij-
ski cilj posti}i maksimalnu supresiju virusne replikacije, tj. nedetektabilnu viremiju. Za razli-
ku od manje potentnih kombinacija (2 NIRT npr.), kombinovana visoko aktivna antiretrovi-
rusna terapija (HAART, "highly active anti-retroviral therapy") najbolje suprimira virusnu replika-
ciju, pa tako i usporava selekcije kvazisojeva virusa rezistentnih na lekove, na koji na~in se
omogu}ava dugotrajna efikasnost. Tako u dana{nje vreme postoji konsenzus oko toga da le~e-
nje, svakako, treba zapo~eti kombinovanom terapijom, a monoterapiju, kao ni kombinacije
dva nukleozidna inhibitora RT (NIRT), vi{e ne bi trebalo koristiti.
Kod ve} obolelih od AIDS-a je nesumnjivo dokazano da HAART zna~ajno produàva ìvot. No,
u ovoj populaciji pacijenata se mogu javiti i neèljeni efekti imunske rekonstitucije. Mogu}e je
"demaskiranje" do tada subklini~kih infekcija, upravo, zbog ponovnog uspostavljanja specifi~-
nog imunskog odgovora i inflamatorne reakcije. Na taj na~in se mogu pogor{ati CMV retini-
tis, hroni~ni hepatitisi B i C, potom se mogu (re)aktivirati kriptokokni meningitis, herpes zo-
ster, infekcija mikobakterijama itd. Ponekad se vi|aju vrlo neobi~ne klini~ke manifestacije, kao
npr. CMV vitritis i limfadenitis uzrokovan s Mycobacterium Avium Complex.
Klini~ki i laboratorijski pokazatelji neefikasnosti terapije i/ili pojava netolerancije na lekove su
razlog za prekidanje terapije, odnosno, prelazak na drugi terapijski protokol.
Jedan terapijski protokol se smatra inicijalno neefikasnim ukoliko se, posle vi{e nedelja prime-
ne (6-8), ne postigne pad viremije do ispod granice detektabilnosti komercijalnog PCR testa
za HIV RNK ( < 50 kopija HIV RNK/mL plazme). Tada je indikovana promena terapije. Uko-
liko je jedna kombinacija lekova u po~etku bila zadovoljavaju}e efikasnosti, ali posle duèg
uzimanja do|e do perzistentnog skoka viremije (ne postoji konzenzus oko toga koje bi vred-
nosti viremije trebalo smatrati singnifikantnim), tako|e je indikovano promeniti terapiju. Opa-
danje broja CD4+ }elija i pojava novih oportunisti~kih infekcija su pokazatelji neefikasnosti
le~enja, osim u slu~aju bolesti imunsk rekonstitucije. Zbog nepodno{enja lekova, koje se ma-
nifestuje razli~itim organ-specifi~nim toksi~nim efektima, kao {to su mijelosupresivno delova-
nje, pankreatitis, gastrointestinalna netolerancija, lipodistrofija, dijabetes melitus, miozitis,
simptomi od strane CNS-a, polineuropatija, potom te{ka lakti~na acidoza itd., kao i zbog raz-
voja rezistencije na lekove, uz unakrsnu rezistenciju na lekove iz iste klase, ograni~en je broj
novih i potencijalno efikasnih kombinacija. Zbog toga bi lekove trebalo racionalno koristiti.
Zbog svega navedenog postoji i konzervativniji stav o tome kada je najoptimalnije zapo~eti le-
~enje. Ovaj konzervativniji pristup le~enju uzima u obzir da se kod nekih pacijenata moè do-
goditi da se, kako zbog toksi~nosti lekova, tako i zbog razvoja rezistencije virusa na ve}inu da-
nas poznatih lekova, "potro{e" sve terapijske opcije i pre nego {to je HIV infekcija napredova-
la u AIDS. Prema tome, mo`da je bolje odloìti le~enje do one faze imunosupresije kada po-
stoji rizik od pojave prvih komplikacija (200-350 CD4+ }elija/mm3).
Najbolje je da se u slu~aju svakog pojedina~nog pacijenta razmotri koja }e kombinacija leko-
va biti najoptimalnija, uzimaju}i u obzir stepen uznapredovalosti HIV infekcije i motivisanost
da se zapo~ne le~enje. Vrlo je va`na i jednostavnost protokola (neki pacijenti su spremniji da
pedantno i strogo, prema uputstvima, uzimaju ve}u koli~inu tableta dnevno, toleri{u}i neke
neèljene efekte, dok su drugi skloni preskakanju doza, modifikovanju protokola po svom na-
ho|enju i sl.). Pacijentima se mora dobro rastuma~iti va`nost pridràvanja utvr|ene sheme
uzimanja lekova i reìma ishrane, jer u suprotnom, terapija moè biti nedovoljno efikasna.
Tabela 3.2.5.1: Shema kombinovane antiretrovirusne terapije
Indikacije Indikovana je kod svih HIV+ pacijenata koji imaju simtome i znake bolesti,
bez obzira na apsolutni broj CD4+ }elija, potom kod asimptomatskih paci-
jenata sa apsolutnim brojem CD4+ }elija <200/mm3, bez obzira na "viral
load". Kod osoba kod kojih je broj CD4+ }elija izme|u 250 i 350/mm3 je
tako|e potrebno zapo~eti terapiju, posebno ukoliko postoje i drugi laborato-
rijski markeri progresije, kao {to je visok "viral load". Kod asimptomatskih
pacijenata, sa apsolutnim brojem CD4+limfocita izme|u 350-500/mm3,
kao i kod osoba sa stabilnim brojem CD4 limfocita, koji je izme|u 400-
500/mm3 ipak je bolje odloìti terapiju, bez obzira na nivo viremije.
Lekovi i I. Kod pacijenata koji do sada nisu uzimali antiretrovirusnu terapiju:
doze* tripla terapija
A. (dva NIRT + PI):
• AZT 250 mg/12h+3TC 150 mg/12h, ili
• AZT 250 mg/12h+ddI 400 mg/dan, ili
• d4T 40 mg/12h+ddI 400 mg/dan, ili
• d4T 40 mg/12h+3TC 150 mg/12h
(nema dokaza da je neka od kombinacija 2NIRT superiornija) +
• jedan proteazni inhibitor (NFV 750 mg/8h, ili 1250mg na 12h na pun
èludac, ili IDV 800 mg/8h na prazan èludac, ili IDV 800 mg na 12h
+ RTV 100 mg/12h, na pun èludac)
• SGQ nije preporu~ljiv kao jedini PI, budu}i da ima malu biolo{ku is-
koristljivost posle p.o. uzimanja, ali se moè davati u kombinaciji sa
RTV (1000 mg SQVsgc+RTV 100 mg na 12h)
• LPV/r (Kaletra) 3 caps 400/100mg./12h
B. Tri NIRT:
• AZT 250 mg/12h+3TC 150 mg/12h+ABC 300 mg/12h
• ddI 400 mg/dan+3TC 150 mg/12h+d4T 40 mg/12h
C. 2NIRT+1NNIRT:
• AZT 250 mg/12h+3TC 150 mg/12h+EFV 600 mg/dan/(uve~e)
• AZT 250 mg/12h+ddI 400 mg/dan+NVP 200 mg/12h(prvih 14 da-
na 200 mg/dan)
• ddI 400mg+3TC 300mg+EFV 600mg na 24h
D. 1 NIRT+1NNIRT+PI
• ABC 300 mg/12h+EFV 600 mg/dan+IDV 1200 mg/12h
III. Kod pacijenta koji je primao razli~ite kombinacije lekova, uklju~iju}i i PI,
poku{ati sa novom kombinacijom lekova, po mogu}stvu koje jo{ nije
uzimao, uklju~uju}i i poku{aj sa kvadriplom terapijom ("salvage
therapy") (2NIRT+2PI, ili 1 NIRT+1NNIRT+2PI) - koja se obi~no teè
podnosi.
• ako pacijenti ne podnose neku od kombinacija, onda, imaju}i u vidu
toksi~ni profil lekova, zemeniti lek (lekove) iz kombinacije koji je do
toksi~nog efekata doveo, vode}i ra~una o unakrsnim toksi~nim efekti-
ma.
• ako se registruju virusolo{ki, imunolo{ki i/ili klini~ki znaci neefikasnosti
terapije, moraju se promeniti bar dva leka iz kombinacije, najbolje sva
tri, imaju}i u vidu unakrsnu rezistenciju me|u lekovima iz iste klase.
• u poslednje vreme se (naro~ito za prvu) izmenu terapije zbog neefika-
snosti koristi odre|ivanje genotipske i/ili fenotipske rezistencije, kao
najpouzdaniji na~in za izbor novih lekova
662 III deo
Antiretrovirusni lekovi su svrstani u 4 klase:

I. Nukleozidni inhibitori reverzne transkriptaze (RT) (NIRT):
AZT-azidotimidin/(zidovudin),/ddC-dideoksicitidin/(zalcitabin),/ddI-dideoksiinozin (dida-
nozin), d4T-stavudin, 3TC-lamivudin, ABC (abakavir)
II. Ne-nukleozidni inhibitori RT (NNIRT): nevirapin (NVP), efavirenz (EFV), delivirdin (DLV)
III. Nukleotidni inhibitori RT: adefovir dipivoksil
IV. Inhibitori proteaze:
sakvinavir (SQV), indinavir (IDV), ritonavir (RTV), nelfinavir (NFV), amprenavir (APV), lo-
pinavir/ritonavir (LPV/r)
*date su naj~e{}e kori{}ene kombinacije lekova
3.2.6. TERAPIJA HRONI^NOG BOLA
PALIJATIVNO ZBRINJAVANJE
Palijativno zbrinjavanje se defini{e kao aktivna, sveobuhvatna briga o pacijentima ~ija je bolest
neizle~iva (Svetska Zdravstvena Organizacija, 1990.)
Cilj palijativnog zbrinjavanja je da se dostigne najve}i mogu}i kvalitet ìvljenja za pacijente i
njihove porodice u postoje}im okolnostima.
Dobro palijativno zbrinjavanje ovaj cilj ostvaruje tako {to:
• Osloba|a pacijenta bola i drugih te{kih simptoma bolesti
• Integri{e psiholo{ke, socijalne i duhovne aspekte zbrinjavanja sa ciljem da pomogne pacijen-
tu da ìvi sa svojom te{kom bole{}u aktivno i kreativno, koliko je to mogu}e, do samog kraja,
uprkos mnogim ograni~enjima
• Nudi pomo} i podr{ku porodici i pomaè joj da se suo~i sa bole{}u drage osobe i bolom
nakon gubitka
Mnogi aspekti palijativnog zbrinjavanja mogu i trebalo bi da se primene i u ranim fazama
bolesti, zajedno sa specifi~nim le~enjem.
Za kvalitetno palijativno zbrinjavanje neophodna je i dobra organizacija brige o ovoj kategori-
ji bolesnika a koja se sprovodi preko multiprofesionalnih timova specijalno obu~enih za rad sa
ovim pacijantima.
Jedan od naj~e{}ih i najneprijatnijih simptoma koji prate neizle~ive bolesti, bilo da se radi o
malignim bolestima, terminalnoj fazi neurolo{kih oboljenja ili AIDSa jeste i hroni~ni bol. Zbog
njegove u~estalosti (2/3 onkolo{kih bolesnika u terminalnoj fazi malignih bolesti ima hroni~ni
kancerski bol) ali i zbog njegovog uticaja na kvalitet ìvljenja pacijenta, dobro le~enje
hroni~nog bola ~ini osnovu kvalitetnog palijativnog zbrinjavanja.
Le~enje hroni~nog bola
Da bi se bol adekvatno le~io potrebna je precizna procena bola.
U proceni bola neophodni su dobra anamneza, fizikalni i neurolo{ki pregled, procena psihoso-
cijalnih faktora a ~esto i druga dopunska dijagnostika.
Obzirom da je bol subjektivni fenoman za procenu njegove ja~ine koriste se razli~ite skale
(numeri~ka, vizuelna analogna i opisna skala). Pored toga {to nam pomaù da procenimo
ja~inu bola i na osnovu toga planiramo terapiju, skale nam pomaù i da {to objektivnije
procenimo efekte le~enja hroni~nog bola.
Medikamentozno le~enje hroni~nog bola obi~no daje zadovoljavaju}e rezultate u 80-90%
slu~ajeva ukoliko se po{tuju osnovni principi koje je definisala Svetska Zdravstvena
Organizacija (SZO).
Principi SZO za le~enje hroni~nog bola
• "By the mouth": peroralni put se preporu~uje za sve analgetske lekove, uklju~uju}i i morfin,
ukoliko za to nema kontraindikacija
• "By the clock": stalan bol zahteva preventivnu terapiju, tj. analgetike treba primenjivati u
stalnim vremenskim intervalima, koji su predvi|eni za svaki lek posebno, kako bi se odràla
terapijska koncentracija leka u plazmi.
• "By the ladder": u primeni analgetika preporu~uje se "princip stepenica SZO" koji je
1982.god. izradila grupa stru~njaka a 1986.god. prihvatila SZO i dalje promovisala zbog
njegove jednostavnosti i uspe{nosti u le~enju hroni~nog bola. Ovaj princip je bitno unapre-
dio le~enje hroni~nog kancerskog bola u svetu
.
"Princip stepenica SZO" preporu~uje tri stepenice u primeni analgetika:
1. stepenica: za blage bolove preporu~uje se primena neopioidnih analgetika kao {to su parac-
etamol i nesteroidni antiinflamatarni lekovi (NSAIL).
2. stepenica: za umereno jake bolove preporu~uje se primena slabih opioida, koji se mogu pri-
menjivati sami ili im se dodaju neopioidi
3. stepenica: za le~enje jakih bolova primenjuju se jaki opioidi, tako|e sami ili u kombinaciji
sa neopioidima
664 III deo
Slika 3.2.6.1: "Princip stepenica" Svetske Zdravstvene Organizacije
Jaki opioid
+/- neopioid
+/- koanalgetik
3.stepenica:jak bol
Slabi opioid
+/- neopioid
+/- koanalgetik
2.stepenica: umeren bol
Neopioidi
+/- koanalgetici
1.stepenica: blag bol
Prva stepenica
SZO za prvu stepenicu preporu~uje primenu paracetamola koji ima isklju~ivo analgeti~ki
efekat koji se ostvaruje preko CNS, ali ne preko opioidnih receptora, zbog ~ega se moè
bezbedno kombinovati sa opioidima. Njegova prednost je {to ne izaziva iritaciju èluda~ne
sluznice i ne uti~e na agregaciju trombocita, kao {to je to slu~aj sa NSAIL, ali u slu~aju dugo-
trajne kontinuirane primene moè dovesti do hepatotoksi~nosti koja moè biti i fatalna.
Pored paracetamola u ovoj stepenici se primenjuju i NSAIL koji ostvaruju svoje dejstvo inhibi-
cijom enzima ciklooksigenaze ~ime se smanjuje stvaranje prostaglandina koji su medijatori
bola ali i zapaljenja. Njihovo analgeti~ko delovanje je nepredvidivo a analgeti~ki u~inak
ograni~en pojavom tzv. ”plato” efekta i brojnih neèljenih dejstava.
Druga stepenica
Za drugu stepenicu SZO preporu~uje primenu kodeina, ali se ovaj lek retko na trì{tu nalazi
kao ~ista supstanca i obi~no se nalazi u fiksnoj kombinaciji sa paracetamolom ili acetilsalicil-
nom kiselinom. Kod nas se danas retko koristi kao analgetik.
Od lekova iz ove stepenice kod nas je rasprostranjena primena tramadola koji je dostupan u
svim farmakolo{kim oblicima za primenu per os, rektalno i parenteralno a po svom
analgeti~kom u~inku se, zapravo, nalazi izme|u analgetika 2. i 3. stepenice.
Tre}a stepenica
Za le~enje jakih bolova primenjuju se jaki opioidi. Svi opiodi ostvaruju svoje dejstvo preko opi-
oidni receprora (kai i opioidi prethodne grupe). Zavisno od toga kako reaguju sa opioidnim
receptorima dele se na agoniste, parcijalne agoniste, me{ovite agoniste-antagoniste i antago-
niste. Za le~enje hroni~nog bola najprihvatljiviji su ~isti agonisti opioidnih receptora (morfin,
metadon, fentanil, hidromorfon, diamorfin,oksikodon), dok se lekovi iz grupe me{ovitih ago-
nista-antagonista (pentazocin, butorfanol, tilidin) ne primenjuju u le~enju hroni~nog bola.
Morfin
Lek izbora SZO ("zlatni standard") za tre}u stepenicu i jake bolove je morfin. Uvo|enje mor-
fina u terapiju hroni~nog kancerskog bola i njegova pravilna primena su znatno unapredili
le~enje bola i time bitno popravili kvalitet ìvljenja kako obolelih tako i ~lanova njihovih
porodica.
Morfin je podesan zbog svog sna`nog analgeti~kog delovanja, svojih povoljnih farmakolo{kih
osobina, tj. ~injenice da je podjednako efikasan kada se primenjuje per os, rektalno i parenter-
alno, brzog metabolizma {to ga ~ini podesnim za titraciju potrebne doze i zbog niske cene,
{to ga preporu~uje za {iroku upotrebu.
Kao i za ostale lekove i za morfin se uvek preporu~uje peroralna primena ukoliko je to

mogu}e.
Za optimalno le~enje morfinom potrebne su dve vrste formulacija:
1. morfin sa brzim otpu{tanjem aktivne supstance, tzv.kratkodeluju}i morfin (immediate
release, IR, sirup, tablete, ampule): za fazu titracije
2. morfin sa sporim otpu{tanjem aktivne supstance, tzv. dugodeluju}i morfin (slow release,
SR): za odràvanje analgeti~kog efekta
Doza morfina se mora individualno titrirati kod svakog pacijenta ponaosob tako da se postigne
maksimum analgeti~kog efekta uz minimum neèljenih dejstava. Optimalna doza morfina je
doza koja otklanja bol bez pojave neprihvatljivih neèljenih dejstava.
Kada je morfin u pitanju ne postoji standardna pojedina~na doza kao ni maksimalna dnevna
doza morfina. " Titriranje doze" zavisi od ja~ine bola. Doza se moè pove}avati za 30-50 %
tokom 24-48 h ukoliko za to postoji potreba ali se isto tako ne sme naglo ni obustavljati, ve}
se postepeno smanjuje, istim ritmom, ako se proceni da je to u interesu pacijenta.
Oralni morfin
Najjednostavniji i najsigurniji metod titriranja potrebne doze morfina je titriranje IR formu-
lacijama morfina koje se daju na svaka 4 sata da bi se odrào konstatni nivo analgezije. U
svetu, IR morfin se primenjuje u obliku rastvora (10mg/5mL iu 20 mg/5mL) i u obliku table-
ta (10,20 i 50 mg). U na{oj zemlju nema registrovanih preparata u ovom obliku.
Kada se IR formulacijama morfina postigne zadovoljavaju}a kontrola bola, moè se umesto
primene IR morfina pacijent prevesti na SR formulacije (SR tbl ili caps od 10,30,60,100 i 200
mg) koje se daju na svakih 12h. Kod nas je iz ove grupe registrovan preparat M-Eslon (10, 30,
60 i 100 mg)
Svakom bolesniku koji se le~i morfinom moraju se obezbediti doze morfina za proboj bola u
obliku IR formulacija morfina. Doza morfina za proboj bola pribli`no odgovara 1/6 dnevne
doze morfina
Kada se pacijent prevodi sa IR na SR morfin nema potrebe da se IR morfin daje istovremeno
sa prvom dozom SR morfina. Ukupna dnevna doza morfina u obliku SR preparata odgovara
ukupnoj dnevnoj dozi morfina koju je pacijent dobijao u obliku IR morfina (tj. zbiru redovnih
doza koje je dobijao na 4 h i svih doza koje je prethodnog dana dobio za proboj bola).
Ukoliko je pacijent prethodno le~en opioidima druge stepenice (kodein, tramadol) u punim
terapijskim dozama, ili nije bio le~en opioidima ali ja~ina bola indikuje primenu jakih opioi-
da, po~etna doza IR morfina je obi~no 10 mg na svaka 4 h. Kod starih osoba i osoba sa lo{im
Karnofski indexom po~etna doza obi~no iznosi 5 mg na 4 h. Potreban je poseban oprez kod
pacijenata sa bubre`nom insuficijencijom, kada se savetuje primena drugih jakih opioida
(metadon, fentanil)
Alternativni putevi primene morfina
Ukoliko se morfin ne moè primeniti per os, moè se primenjivati i rektalno u istim dozama
kao i oralni morfin.
Ukoliko se primenjuje u vidu potko`nih injekcija, ukupna dnevna doza se mora smanjiti na ½
do 1/3 doze koju je dobijao oralno.
Primena morfina u obliku intramuskularnih injekcija u le~enju hroni~nog bola se ne pre-
poru~uje.
U svetu se morfin, kod ovih pacijenata, ~esto primenjuje u obliku kontinuirane subkutane
infuzije posredstvom posebnih infuzomata.
U posebnim slu~ajevima kada su potrebne velike dnevne doze morfina (i po nekoliko grama)
ili su sna`no ispoljena neèljena dejstva morfina, ovaj se moè primenjivati putem epidu-
ralnog katetera (1/10 oralne doze) ili intratekalno (1/100 oralne doze), ~esto zajedno sa
lokalnim anesteticima.
Alternativni opioidi
Kod malog procenta bolesnika koji se le~e morfinom razvijaju se neprihvatljiva neèljena
dejstva. Kod ovih bolesnika preporu~uje se le~enje alternativnim opioidima.
Termin "rotacija opioida" koristi se da ozna~i prelazak sa primene jednog opiopida na primenu
drugog sa ciljem da se postigne bolji balans izme|u efikasnosti, bezbednije primene i
neèljenih dejstava. Za prilago|avanje doze drugih opioida u okviru "rotacije opioida" koriste
se standardne tablice za prera~unavanje doza a standardni lek sa kojim se porede svi ostali je
morfin.
Morphine-like opioidi
• oksikodon: re|e izaziva mu~ninu, sedaciju i delirijum ali je opstipacija ja~e izraèna
666 III deo
• hidromorfon: sli~an profil delovanja i neèljenih dejstava kao morfin

• diamorfin: mnogo se bolje rastvara od morfina {to ga ~ini pogodnim za sc primenu, bilo u
obliku sc injekcija ili ~e{}e u obliku subkutanih kontinuiranih infuzija. Njegova primena se
sada napu{ta.
Metadon
Ostvaruje svoje dejstvo preko ve}eg broja opioidnih i drugih receptora {to ga ~ini korisnim
kod neuropatskog bola. Tako|e je podesan za le~enje bola kod pacijenata sa o{te}enom
bubre`nom funkcijom kao i kod onih koji imaju izraènu opstipaciju kod primene morfina.
Potencijalni problem kod primene matadona je akumulacija leka zbog nepredvidivog polu-
ìvota u plazmi koje varira od 8-80h. Zbog ove mogu}nosti primena metadona u okviru rotaci-
je opioida je komplikovana, posebno kada su u pitanju velike doze prethodno primenjivanog
morfina. Savetuje se da su pacijenti tokom ovog postupka pod stalnim nadzorom, najbolje
hospitalizovani. Ovo mogu da primenjuju samo lekari koji imaju iskustva u radu sa meta-
donom.
Fentanil
Fentanil se moè koristiti u razli~itim formulacijama ali se za le~enje hroni~nog bola naj~e{}e
koristi transdermalni put kod pacijenata kod kojih je prethodnom primenom morfina
postignuta zadovoljavaju}a analgezija. Naro~itu prednost ima kod bolesnika kod kojih nije
mogu}a oralna primena morfina kao alternativa potko`nim injekcijama morfina.
Transdermalni fentanil se koristi u obliku "flastera". Kod nas na trì{tu je registrovan preparat
Durogesic (25, 50 i 100 mcg/h). Ne moè se primenjivati kod pacijenata sa kaheksijom, kod
onih koji se obilno znoje ili imaju slabo kontrolisanu povi{enu telesnu temperaturu. Njegove
prednost je komforna primena, dugo vreme delovanja (48-72h), manje izraèna opstipacija i
sedacija kao i okolnost da se moè primenjivati kod pacijenata sa renalnom insuficijencijom.
Neèljena dejstva opioida
Svi opioidi, kako oni koji se koriste u drugoj stepenici tako i jaki opioidi, imaju neèljena dejst-
va. Naj~e{}e neèljeno dejstvo je opstipacija. Ona je trajna, mada razli~ito ispoljena kod
razli~itih opioida, pa se zbog toga uz sve opioide moraju predvideti laksativi koji se daju pre-
ventivno i trajno.
Mu~nina je razli~ito ispoljena kod razli~itih opioida i obi~no je prolazna ( traje prvih 7-10
dana) i zato je potrebno da pacijenti koji se le~e opioidima dobijaju i antiemetike (naj~e{}e
metoklopramid ili haloperidol).
Koanalgetici
Ne mogu se svi bolovi podjednako dobro le~iti klasi~nim analgeticima, uklju~uju}i i opioide.
Zbog toga se u cilju postizanja boljeg efekta ~esto primenjuju i koanalgetici.
Koanalgetici su lekovi koji po svojoj primarnoj indikaciji ne pripadaju grupi analgetika ali u
nekim posebnim indikacionim podru~jima mogu doprineti boljem analgeti~kom u~inku. Oni
se mogu primenjivati u kombinaciji sa analgeticima sve tri stepenice SZO.
Naj~e{}e kori{}eni koanalgetici pripadaju grupi tricikli~nih andidepresiva (amitriptilin) i
antikonvulziva (karbamazepin i gabapentin) i koriste se za le~enje neuropatskog bola koji se
posebno te{ko le~i.
Kortikosteroide, naj~e{}e u obliku deksametazona, ima smisla primenjivati kao koanalgetike
kod pacijenata sa primarnim ili sekundarnim tumorima mozga, kompresijom ki~mene
mo`dine, infiltracijom mekih tkiva ili kompresijom perifernih nerava.
Ukoliko se radi o pacijentima sa metastazama u kostima kao koanalgetici se mogu primenji-
vati bisfosfonati.
Druge metode le~enja bola
Ukoliko se radi o hroni~nom bolu u sklopu maligne bolesti svakako da je korisno primeniti
specifi~no onkolo{ko le~enje (hirurgija, zra~enje, hemioterapija) ukoliko za to postoji indikaci-
ja ili op{te stanje pacijenta to dozvoljava.
Od drugih, nemedikamentoznih metoda koriste se transkutana elektrostimulacija nerava
(TENS), masaà, akupunktura, primena neuroliti~kih blokada kao i neurohirur{kih metoda,
kada se bol ne moè na drugi na~in kupirati.
Naj~e{}i razlozi za neuspeh u le~enju bola su nepoznavanje op{tih principa primene analgeti-
ka i neadekvatne doze, iracionalni strah od primene analgetika, posebno jakih opioida, nedo-
voljno obrazovan kadar, nedovoljno ustanova i nebriga (dru{tvenih) vladinih institucija, tj.
nedostatak lekova kao i neadekvatna nacionalna politika u oblasti le~enja hroni~nog bola.
Neadekvatno le~en bol sa druge strane bitno uti~e na kvalitet palijativnog zbrinjavanja pacije-
nata sa odmaklom fazom bilo koje neizle~ive bolesti.
3.3 DEJSTVO LEKOVA NA SISTEME I FUNKCIJE

VAN INDIKACIONOG PODRU^JA
3.3.1 SEKSUALNE DISFUNKCIJE IZAZVANE LEKOVIMA

Poznato je da odre|eni lekovi mogu imati udela i uticati na promene seksualnih funkcija. Su-
bjektivna komponenta seksualnog odgovora mnogo oteàva procenu seksualne disfunkcije
izazvane lekovima. Razlike u kreiranju studija doprinele su razli~itim rezultatima u proceni
seksualne disfunkcije kod normalne i kontrolisane populacije. Uobi~ajene seksualne disfunk-
cije uklju~uju smanjen libido ili seksualni nagon, impotenciju (nemogu}nost postizanja i odr-
àvanja erekcije kod mu{karaca), priapizam (dugotrajne i ~esto bolne erekcije), zakasnelu ili
izostanak ejakulacije, retrogradnu ejakulaciju (u mokra}nu be{iku) te nemogu}nost postiza-
nja orgazma i smanjenje vla`nosti vagine kod èna. Iako nisu opasne po ìvot, seksualne dis-
funkcije izazvane lekovima su potencijalno vaàn ~inilac za nesaglasnost u propisivanju i upo-
trebi mnogih lekova.
Alkohol - male doze alkohola izazivaju smanjenje inhibicije u pona{anju. Sa pove}anjem do-
ze, seksualni odgovor je o{te}en, a ogleda se u izostanku erekcije kod mu{karaca i smanjenju
vaginalne vazodilatacije i zakasnelog orgazma kod èna. Dugotrajna upotreba alkohola dovo-
di do impotencije u 8% slu~ajeva, od ~ega je polovina ireverzibilna uprkos apstinencije. Dugo-
trajni efekti su, verovatno, i neurolo{kog i endokrinog porekla. Alkohol smanjuje nivo testo-
sterona i pove}ava nivo luteiniziraju}eg hormona. Dugotrajni efekti su nezavisni od oboljenja
jetre.
Antikonvulzivi - smatra se da mogu smanjiti libido kod mu{karaca, verovatno smanjenjem ni-
voa slobodnog testosterona, {to je rezultat indukcije enzima jetre i pove}anja koncentracije
seksualnih hormona koji se vezuju za globuline.
Antidepresivi - impotencija, zakasnela i bolna ejakulacija zapaène su kod mu{karaca, a kod
èna se javlja zakasneli ili potpuno otsustvo orgazma. Registrovani su i pove}anje, a mnogo
~e{}e smanjenje libida. U~estalost ovih efekata znatno se razlikuje u objavljenim izve{tajima,
verovatno imaju}i u vidu uticaj osnovne bolesti. Izostanak i zakasneli orgazam je prijavljen
kod 5 od 60 pacijenata, le~enih fluoksetinom, i mu{karaca i èna u jednoj studiji i 5 od 32 u
drugoj studiji. Brojni slu~ajevi priapizma prijavljeni su kod pacijenata na terapiji trazodonom,
uklju~uju}i i neke slu~ajeve gde je bila potrebna hirur{ka intervencija. Kod ovih pacijenata pri-
apizam se razvija u prvom mesecu terapije.
Beta-adrenergi~ki blokatori - ova grupa lekova je povezana sa razli~itim seksualnim disfunk-
cijama od kojih je naj~e{}a impotencija. U studiji koja je obuhvatala 46 pacijenata koji su le-
~eni propranololom, 7 je doìvelo kompletnu impotenciju, 13 smanjenu potenciju, a 2 su se
àlila na smanjen libido. U obimnijim ispitivanjima, u~estalost impotencije za vreme terapije
propranololom je bila 13,8% i 13,2%, posle 12 meseci i posle 24 meseca sledstveno. Me|u-
tim, ovi podaci se zna~ajno ne razlikuju od podataka kod pacijenata koji su uzimali placebo.
Objavljeni izve{taji uglavnom se odnose na propranolol, a izgleda da drugi kardioselektivni
beta-adrenergi~ki blokatori imaju manju u~estalost neèljenih efekata na seksualne funkcije.
Prijavljeno je 25 pacijenata koji su se àlili na seksualne disfunkcije dok su bili na lokalnoj of-
talmolo{koj terapiji timololom (18 impotencija, 9 smanjen libido). Neki od ovih pacijenata,
koji su kasnije ponovo primali timolol, nisu prijavili seksualne disfunkcije.
Cimetidin - u grupi od 22 mu{karca koji su le~eni visokim dozama cimetidina, 11 je razvilo gi-
nekomastiju, a 9 impotenciju. Ovi efekti su dozno zavisni i reverzibilni te ne predstavljaju zna-
~ajan problem kod pacijenata koji se le~e od pepti~kog ulkusa. Cimetidin ima neke anti-andro-
gene efekte verovatno kao posledica hiperprolaktinemije za koju se smatra da izaziva seksu-
alne disfunkcije.
Digoksin - glikozidi digitalisa imaju aktivnost sli~nu estrogenima i upotreba ovih preparata je
povezana sa smanjenjem libida, impotencijom i ginekomastijom kod mu{araca.
Diuretici - za ovu grupu lekova smatra se da produkuju neèljene seksualne efekte, ali mnogi
dostupni podaci su daleko od ubedljivih. U jednoj velikoj studiji je pokazano da su u~estalost
impotencije i gubitak libida ve}i nego kod propranolola. U drugoj dobro kreiranoj studiji je po-
kazano da 14% mu{karaca, koji su bili na terapiji hlortiazidom, do{lo je do impotencije, kao i
kod 14% placebom tretiranih mu{karaca.
Estrogeni - estrogeni su kori{}eni da smanje libido kod mu{karaca, seksualnih manijaka.
Fenotiazini - ovi lekovi uti~u na pojavu mnogih i razli~itih neèljenih dejstava koja uklju~uju
impotenciju i priapizam, odsustvo i spontanu ejakulaciju, bolnu erekciju, retrogradnu ejakula-
ciju, menstrualne poreme}aje i smanjen libido. Ovi efekti su rezultat kompleksnog delovanja
lekova na hormonski status pacijenta i centralne adrenergi~ke i parasimpati~ke puteve. Izuzi-
668 III deo
maju}i priapizam, ovi efekti su obi~no benigni i reaguju na prekid terapije. Tioridazin je naj-
~e{}e primenjivan, i u velikoj studiji pokazano je da je 60% pacijenata tretiranih tioridazinom
imalo seksualne disfunkcije u pore|enju sa 25% pacijenata tretiranih drugim antipsihoti~kim
lekovima. Naj~e{}e prijavljivano neèljeno dejstvo je poreme}aj ejakulacije (uklju~uju}i i re-
trogradnu ejakulaciju) i impotencija. Doprinos osnovne bolesti pojavi ovih efekata nije bilo
mogu}e sagledati.
Gvanetidin - 54% mu{karaca, koji su bili na terapiji gvanetidinom, prijavili su impotenciju, a
71% smetnje pri ejakulaciji. Gvanetidin ne uti~e na parasimpati~ku funkciju i ne o~ekuje se da
izaziva impotenciju, iz ~ega proizilazi da je impotencija sekundarna pojava inhibicije ejakula-
cije. Retrogradna ejakulacija javlja se kao rezultat nemogu}nosti zatvaranja uretralnog sfink-
tera, kojom upravlja simpatikus. Efekti gvanetidina su reverzibilni i mogu se umanjiti smanje-
njem doze.
Heparin - priapizam se retko javlja kod pacijenata na terapiji heparinom. Etiologija je nepo-
znata, mada niske doze heparina mogu izazvati stanje hiperkoagulacije. Prognoza heparin in-
dukovanog priapizma je lo{a, kod mnogih pacijenata se pojavila posle toga impotencija.
Inhibitori karboanhidraze - mnogi pacijenti na terapiji inhibitorima karboanhidraze (acetazo-
lamid) prijavili su simptome slabosti, umora, gubitka telesne mase i depresiju, {to je obi~no
uklju~ivalo i gubitak libida. Izgleda da se kod tih pacijenata razvila acidoza, koja je tretirana
natrijum bikarbonatom na koju su dobro reagovali. Smanjen libido se moè javiti i kod mu-
{karaca i kod èna posle dve nedelje le~enja inhibitorima karboanhidraze.
Inhibitori monoaminooksidaze - prijavljena neèljena dejstva na seksualne funkcije su veoma
razli~ita. Opisani su impotencija, spontana erekcija, izostanak ejakulacije kao i izostanak or-
gazma i kod mu{karaca i èna. Ta~na prevalencija ovih efekata ne moè sa odrediti iz raspo-
loìvih podataka, ali se veruje da se kod pacijenata na terapiji sa inhibitorima MAO javlja vi-
{e seksualnih disfunkcija nego kod pacijenata na terapiji heterocikli~nim antidepresivima.
Klonidin - dok neki izve{taji prikazuju da ne postoje seksualne disfunkcije kod pacijenata na
terapiji klonidinom, drugi su identifikovali problem kod 24% pacijenata. Impotencija je naj~e-
{}e zabeleèn slu~aj, ali zakasnela i retrogradna ejakulacija kod mu{karaca i izostanak orga-
zma kod èna su, tako|e, opisane.
Kokain - mada se ~esto smatra da je kokain seksualni stimulans, njegova upotreba je poveza-
na sa zakasnelom ejakulacijom i te{ko}ama sa uspostavljanjem erekcije.
Marihuana - marihuana ima i pozitivne i negativne efekte na seksualne funkcije. Male doze
mogu imati efekat smanjenja ili izostanka inhibicije, dok visoke doze mogu biti povezane sa
smanjenim libidom i impotencijom.
Metildopa - kod pacijenata na terapiji metildopom zapaèna je impotencija, smanjen libido i
nepravilnosti u ejakulaciji. U~estalost seksualnih disfunkcija varira i moè biti i do 50% kod
onih koji koriste metildopu. Ovi efekti su reverzibilni i dozno zavisni. Oni se mogu javiti kao
rezultat adrenergi~ke inhibicije i blage depresije CNS-a, izazvanih ovim lekom. Moè se javiti
ginekomastija kod mu{karaca i pove}anje bola u grudima kod èna.
Narkotici - dugotrajana upotreba (specijalno zloupotreba) je ~esto povezana sa smanjenim li-
bidom i izostankom orgazma kod oba pola i impotencijom kod mu{karaca. Ovi efekti su do-
zno zavisni, sa ve}om u~estalo{}u kod narkoti~kih zavisnika (80-90% u nekim serijama) i re-
verzibilni su.
Nitrati i Nitriti - ovi vazodilatatori su se upotrebljavali (primarno putem inhalacije) da bi se
pove}ao doìvljaj orgazma. Ako se upotrebi upravo pre orgazma, vazodilatacija brzo prouzro-
kuje izostanak erekcije. Ovaj efekat upotrebljava se u terapeutske svrhe da smanji spontano
erekciju kod mu{karaca kod kojih se vr{e urolo{ke procedure.
Prazosin - nekoliko slu~ajeva priapizma je prijavljeno kod pacijenata na terapijskim i vi{im do-
zama prazosina i izgleda da prazosin nema ostale neèljene efekte.
Progestogeni - upotrebljavaju se da smanje libido kod seksualnih prestupnika. Impotencija je
prijavljena kod 25-70% mu{karaca na progestogenskoj terapiji hipertrofije prostate.
Rezerpin - terapija ovim lekom izazivala je kod pacijenata izostanak ejakulacije, impotenciju
i smanjen libido. Prva disfunkcija moè biti rezultat adrenoliti~kog efekta, dok druge dve mo-
gu biti rezultat depresivnih osobina leka.
Sedativi - hipnotici (kao i kod alkohola) male doze mogu smanjiti inhibiciju u pona{anju, dok
velike doze mogu redukovati seksualno izvr{enje.
Spironolakton - kod visokih doza prijavljena je ginekomastija kod mu{karaca i pove}an bol u
grudima kod èna kao i menstrualne nepravilnosti. Re|e su se ispoljavali efekti kao {to su im-
potencija, vaginalna vla`nost i gubitak libida. Strukturna sli~nost leka sa estrogenima i gesta-
genima verovatno igra klju~nu ulogu u genezi neèljenih efekata. U jednoj studiji, spironolak-
ton je pove}ao klirens testosterona. Ovi efekti su dozno zavisni.
3.3.2 LEKOVI I AGRANULOCITOZA
Uvod
Ozbiljan problem savremene terapije predstavlja opasnost o{te}enja hematopoetskih organa
lekovima. Dobrim poznavanjem neèljenih dejstava lekova ovaj problem se moè samo deli-
mi~no re{iti i to jedino u slu~ajevima kada terapeutu stoji na raspolaganju ve}i broj jednako
delotvornih lekova za indikaciju koja je predmet njegovog interesovanja. No, problem ~ini te-
ìm ~injenica da se pra}enje hematolo{ke toksi~nosti lekova kod ìvotinja ne moè ekstrapo-
lirati na razvoj ovih o{te}enja kod ljudi. U tako nepovoljnim okolnostima jedino pra}enje fre-
kvence ovih pojava predstavlja zna~ajan indikator koji moè usmeriti delovanje u pravcu iz-
begavanja onih lekova koji, u manjoj ili ve}oj meri mogu izazvati agranulocitozu.
U~estalost
Preciznu incidenciju agranulocitoze (AG), koja prati terapiju lekovima, te{ko je ta~no odredi-
ti zbog pote{ko}a u dobijanju informacija koje se baziraju na prijavljivanju neèljenih dejsta-
va lekova. Pretraìvanja literature za period 1969.-1979. god. (10 god) otkrila su 714 ~lana-
ka koji izve{tavaju o AG, a to gotovo sasvim sigurno predstavlja mali broj slu~ajeva koji su se
pojavljivali u to vreme. Najbolji podaci sa podru~ja incidencije AG prouzrokovane lekovima
dolaze iz [vedske gde je prijavljivaje neèljenih efekata pouzdanije nego u mnogim drugim
zemljama. U [vedskoj je, recimo, u periodu 1972.-1984. g. prijavljeno 323 slu~aja AG kao po-
sledice upotrebe lekova.
Etiologija i patogeneza
Agranulocitoza (AG) je redak, ali ozbiljan neèljeni efekat terapije lekovima i spada u najteè
bolesti krvi izazvane lekovima. Posledica je interakcija izme|u lekova i hematopoetskog siste-
ma kod izvesnih osetljivih osoba. U nekim slu~ajevima moè biti uklju~en imunolo{ki meha-
nizam, u drugim, pacijentove }elije mogu imati genetsku osetiljivost, dok neki pacijenti mogu
abnormalno metabolisati lekove. Rezultat ovih poreme}aja je jako izraèna leukopenija (neu-
tropenija) zbog smanjenja broja granulocita (granulocitopenija) ili zbog potpunog nedostatka
granulocita (agranulocitoza). U tom stanju prestaje proizvodnja belih krvnih }elija u kostnoj
srì te nedostaju granulociti u perifernoj krvi pa i u samoj kostnoj srì, a ~esto nedostaju i pre-
kursori ovih }elija. U ovom stanju organizam ubrzo ostaje bez odbrane i veoma je osetljiv na
infekcije. Ovo moè biti posledica ili smanjenog stvaranja ili pove}ane razgradnje ovih }elija
posrednim ili neposrednim delovanjem brojnih fizi~kih ili hemijskih agenasa.
Istraìvanja su pokazala da AG predstavlja sindrom koji moè biti izazvan raznim uzrocima, a
naro~ito upotrebom lekova. Idiopatski oblik AG je vrlo redak i obi~no se javlja u sklopu idio-
patske aplasti~ne anemije. InfantiIna agranulocitoza (sindrom Kostman) je retka nasledna bo-
lest, a nasle|uje se autosomno recesivno. Osim toga, mogu se dijagnostikovati i kratkotrajne
AG koje mogu biti posledica pove}ane potrebe za granulocitima na periferiji (te{ke infekcije),
ako u isto vreme kostna sr` nije u stanju da, i pored poja~anog rada, proizvede dovoljno zre-
lih granulocita.
AG je naj~e{}e posledica dejstava izvesnih ~inilaca, naj~e{}e lekova, koji izazivaju uni{tavanje
granulocita ili njihovih mati~nih }elija u kostnoj srì, ili onemogu}avaju sazrevaje granulocit-
ne loze u kostnoj srì.
Saznanje da lekovi u znatnoj meri mogu biti uzrok nastanka AG usmerilo je pa`nju ka istraì-
vanju mehanizma hematolo{ke toksi~nosti lekova.
Patogeneza AG moè biti dvojaka. Alergijski tip AG (reakcija preosetljivosti) se moè javiti po-
sle relativno dugog perioda dobrog podno{enja leka, nastaje naglo i posle vrlo male doze le-
ka (bez obzira na koli~inu leka), samo kod izvesnog broja osoba. Posledica je autoimunih pro-
cesa, danas jo{ nedovoljno obja{njenih, usmerenih ka cirkuli{u}im granulocitima. Najverovat-
nije dolazi do stvaranja antitela protiv datog leka, a proces reakcije antigen-antitelo odigrava
se na povr{ini granulocita, dovode}i do njihove destrukcije.
Karakteri{e ga nagli pad leukocita koji se javlja kratko vreme nakon uzimanja i najmanje ko-
li~ine leka na koji je pacijent bio prethodno senzibilisan. Va`no je napomenuti da je ovaj tip
AG pra}en i ostalim alergijskim manifestacijama (glavoboljom, bolovima u zglobovima, urti-
karijom, eritemom). Klini~kom slikom, koja se obi~no razvija naglo, dominiraju simptomi {o-
ka i visoka temperatura.
Drugi tip AG (toksi~na AG) povezuje se sa toksi~nim dejstvom lekova. Moè se javiti kod upo-
trebe leka tokom duèg vremenskog perioda (u toku vi{e dana ili nedelja primene leka). Ka-
rakteri{e ga postepen pad broja leukocita usled njihovog smanjenog stvaranja u kostnoj srì,
670 III deo
odnosno direktnog delovanja lekova na metabolizam }elija. Ovaj tip izazivaju uglavnom feno-
tiazinski neuroleptici. Obi~no se radi o bolesnicima koji fenotiazine primenjuju duè vreme u
visokoj dozi. Klini~kom slikom dominiraju infektivna àri{ta u vidu ulceroznih promena na
sluznici usne {upljine, na tonzilama i na koì. U ovu grupu uzroka AG spadaju i jonizuju}a zra-
~enja.
Citotoksi~ni antineoplasti~ni lekovi su poseban problem jer kod njih sam mehanizam dejstva
upu}uje na mogu}nost disbalansa u normalnoj deobi }elija, te je samim tim i razvoj AG za vre-
me tretmana ovim lekovima problem sa kojim se, manje ili vi{e, uspe{no bori savremena far-
makoterapija.
Klini~ka slika i tok bolesti

Dominantni i znatno izraèni simptomi AG obuhvataju febrilnost, anginu sa bolovima u gu{i,
op{tu slabost i bolove u mi{i}ima ekstremiteta, groznicu, a ~esto je prisutan aftozni stomatitis
pra}en ulceronekroti~nim promenama. Limfni ~vorovi nisu pove}ani niti postoji hemoragi~na
dijateza. U tipi~nim slu~ajevima ne nalazi se ni anemija ni trombocitopenija (bez promena eri-
trocitne i trombocitne loze u kostnoj srì). U krvi se javlja jako smanjenje ili nedostatak gra-
nulocita.
AG moè, po klini~kom toku, imati fulminantni oblik, koji se u toku nekoliko dana zavr{ava
smr}u, akutni benigni oblik, kod kojeg posle nekoliko dana dolazi do izle~enja i subakutni ili
hroni~ni oblik.
Brza intervencija je prognosti~ki neobi~no va`na, jer znatno sniàva smrtnost. Zbog nedostat-
ka granulocita, promene mogu zahvatiti i druga tkiva organa, moè do}i do bujanja mikroor-
ganizama izaziva~a sepse, hepatitisa, nefritisa i drugih.
Dijagnoza
Dijagnoza AG postavlja se prvenstveno na osnovu klini~ke slike i laboratorijskih testova - he-
matolo{kog nalaza. U krvi se nalazi jako snièn broj leukocita i to gotovo isklju~ivo granulo-
cita {to je posledica leukocitopenije i u njihovom malom broju (ispod 500 mm3) dominiraju
nezreli oblici (mijeloblasti i promijelociti). Kostna sr` je ili normalna ili hiperplasti~na. U dife-
rencijalnoj dijagnozi va`ni su trombociti ~iji broj u AG, po pravilu, nije smanjen (za razliku od
leukemije), dok je broj drugih krvnih elemenata normalan. U odre|enim slu~ajevima AG pra-
ti i hipersplenizam (hipertrofija slezine).
Le~enje
Osnovni pristup u le~enju je prekid upotrebe agensa koji je uzro~nik AG. U obzir dolazi i simp-
tomatska terapija koja je usmerena na suzbijanje infekcije sve do pojave dovoljnog broja gra-
nulocita pri ~emu se ide naj~e{}e sa kombinacijom baktericidnih antibiotika (penicilin sa ami-
noglikozidom ili cefalosporin sa aminoglikozidom). Novija saznanja ne podràvaju stav o upo-
trebi kortikosteroida u ovoj indikaciji. Osim toga, neophodno je obratiti pa`nju i na saniranje
lokalnih ulceronekroti~nih promena. Neki autori sugeri{u primenu folne kiseline. (Pouzdana
korist nije dokumentovana). Nije dokazana ni korist gamaglobulina u terapiji AG.
Treba imati u vidu da je brzina intervencije prognosti~ki neobi~no va`na jer znatno sniàva
smrtnost od ove bolesti. Prognoza je lo{a naro~ito kod starijih osoba i kod AG ~iji uzrok nije
otkriven.
Pregled lekova koji su dovedeni u vezu sa AG daje se u tabeli 3.3.2.1.
Tabela 3.3.2.1: LEKOVI KOJI SE DOVODE U VEZU SA AGRANULOCITOZOM

acetazolamid hidrohlortiazid metiltiouracil
alopurinol hinidin metronidazol
aminofenazon hlorpiramin nitrofurantoin
amitriptilin hloramfenikol noraminofenazon
ampicilin hlordiazepoksid oksifenbutazon
bumetanid hlorfenamin p-aminosalicilna kiselina
cefaleksin hlorotiazid paracetamol

penicilini (visoke doze)
cefalotin hlorpromazin
naro~ito
dapson hlorpropamid pentazocin
dezipramin hlortalidon pindolol
diazepam ibuprofen pirimetamin
diazoksid imipramin primidon
dibenzepin indometacin prokainamid
difenhidramin isoniazid promazin
dimenhidrinat kaptopril prometazin
disopiramid karbamazepin propiltiouracil
doksiciklin ketoprofen propranolol
D-penicilamin kinin rifampicin
etakrinska kiselina klindamicin salazosulfapiridin
etosuksimid klozapin soli zlata
feniramin kolhicin spironolakton
fenitoin levamizol streptomicin

fenoprofen levodopa kotrimoksazol
flucitozin levomepromazin tiamazol
flufenazin linkomicin tioridazin
gentamicin mebhidrolin tolbutamid
griseofulvin meklozin trimetoprim
hidralazin metildopa
672 III deo
3.3.3 LEKOVI KOJI POTENCIRAJU KO@NE POREME]AJE

Poznato je da neki lekovi mogu izazvati promene na koì ili potencirati ve} ispoljene ko`ne
poreme}aje. Neki lekovi mogu ponekad biti povezani sa razvojem ra{a ili drugih dermatolo-
{kih reakcija. Te{ko}e u utvr|ivanju korektne dijagnoze ko`nih poreme}aja i kompleksnost
utvr|ivanja uzroka koji mogu biti u vezi sa primenjenim lekovima zahtevaju procenu veze iz-
me|u pojave ovih reakcija i primenjenog leka, ukoliko je to mogu}e.
Samo ko`ni poreme}aji, koji su posledica sistemske primene lekova, navedeni su u ovoj tabe-
li. Lekovi za koje se veruje da mogu, uglavnom, biti uzrok posebnih ko`nih reakcija ozna~eni
su sa (++). Stevens Johnson-ov sindrom kao potencijalno fatalna forma eritema multiforme
je uklju~en u kolonu (EM)
Tabela 3.3.3.1: Lekovi koji potenciraju ko`ne poreme}aje
LEK EA AL ED EM FE RSLE TEN
ALOPURINOL + + +
AMFETAMIN
AMINOSALICILNA
+ + +
KISELINA
AMJODARON +
ANDROGENI ++ +
ASPIRIN + + + +
AURANOFIN +
BARBITURATI + + + ++
BLEOMICIN +
BROMOKRIPTIN +
CIKLOFOSFAMID +
CIMETIDIN + +
DAKARBAZIN +
DEKSTRAN +
DAKTINOMICIN +
DANAZOL + +
DAPSON + +
DAUNORUBICIN +
DERIVATI
+ ++ +
SULFONILUREJE
DIFLUNISAL + +
DIKLOFENAK + +
DIURETICI,
++
TIAZIDI
DOKSORUBICIN +
ETOSUKSIMID +
FENITOIN + + + +
FENOTIAZINI + + + +
FLUOROURACIL + +
FUROSEMID + +
GRISEOFULVIN + + +
HEPARIN +
HIDRALAZIN + ++
HLORAMFENIKOL +
HLOROHIN + + +
IBUPROFEN +
ISOTRETINOIN + +
IZONIAZID + +
JODIDI ++ +
KAPTOPRIL +
KARBAMAZEPIN + +
KLOFIBRAT +
KOLHICIN + +
KONTRACEPTIVI,
+ + + +
ORALNI
KORTIKOSTEROIDI ++
KORTIKOTROPIN +
LEVODOPA +
LITIJUM + +
METILDOPA +
METOTREKSAT + +
NALIDIKSINSKA
+
KISELINA
NITROFURANTOIN + +
PARACETAMOL +
PENICILAMIN
PENICILINI + + + +
PIROKSIKAM + + +
PROKAINAMID ++
PROPILTIOURACIL +
PROPRANOLOL +
PSORALENI ++
SOLI ZLATA + + + + +
STREPTOMICIN + + +
SULFONAMIDI + + + ++ ++
SULINDAK +
TETRACIKLINI + + ++ +
VALPROINSKA
+
KISELINA
VARFARIN +
VINBLASTIN +
VINKRISTIN +
VITAMIN A +
LEGENDA:
EA - Eruptivne akne ME - Me{ane erupcije
AL - Alopecija RSLE - Reakcije sli~ne lupus eritematosusu
ED - Eksfolijativni Dermatitis TEN - Toksi~na Epidermalna Nekroliza
EM - Eritema Multiforme
674 III deo
3.3.4 LEKOVI KOJI IZAZIVAJU FOTOSENZITIVNU REAKCIJE

Fotosenzitivne reakcije, odnosno, reakcije koje se javljaju kao posledica izlaganja suncu uz
istovremenu primenu lekova, mogu se javiti kao fototoksi~nost ili fotoalergija, a nekada su
istovremeno prisutne obe reakcije. Manifestni znaci fotosenzitivnosti javljaju se u onih osoba
koje su upotrebile neku fotosenzitivnu supstancu, bilo lokalno ili sistemski, a potom bile izlo-
ène sun~evom zra~enju.
Fotosenzitivne supstance, nazvane jo{ i kromofori, karakteri{e sposobnost njihovih molekula
da apsorbuju svetlosnu energiju i tada prelaze u ekscitirano stanje koje je nestabilno. Eksiciti-
rani molekul ima te`nju da se vrati u prvobitno stanje, a proces dezaktiviranja je pri tome pra-
}en osloba|anjem odre|ene koli~ine energije. Ta oslobo|ena energija moè sekundarno da
izazove fotohemijsku reakciju.
Neki lekovi, zavisno od rasporeda dvogubih veza u lancu u njihovoj strukturi, odnosno, aro-
mati~nom jezgru u molekulu, mogu selektivno da apsorbuju odre|ene fotone odgovaraju}e ta-
lasne duìne. Takvi lekovi predstavljaju potencijalne fotosenzitivne agense koji mogu da iza-
zovu kutane lezije i to putem dva mehanizma: kao fototoksi~nost ili fotoalergija, a nekada su
istovremeno u delovanju jednog leka i ovoj reakciji prisutna oba mehanizma.
Fotosenzitivnost izaziva, pre svega, ultraljubi~asto (U.V.) zra~enje i to:
• U.V.C. (200-290 nm)
• U.V.B. (290-320 nm), ovu svetlost staklo odbija, a kvarc propu{ta; ve}i deo apsorbuje der-
mis i ~esto izaziva opekotine, dermatitis, a potom indirektno pigmentaciju
• U.V.A. (320-400 nm); ova svetlost prolazi kroz staklo, a u koù prodire do kutisa; naj~e{}e
se vezuje za fotosenzitivnost izazvanu lekovima i sledstveno tome izaziva dermatoze.
• vidljiva svetlost (400-800 nm), re|e se vezuje za fotosenzitivnost; prolazi kroz epidermis i
kutis pa moè da zahvati hipodermis.
fotosenzitivna supstanca + svetlost
apsorbovana energija
ekscitirano stanje
fototoksi~nost fotoalergija
o{te}enje }elije
Slika 3.3.4.1: [ematski prikaz mehanizma fotosenzitivne reakcije
Fototoksi~nost predstavlja fotohemijsku reakciju koja nije izazvana imunolo{kim mehani-

zmom. Ako se u koì akumulira neki hemijski kromofor, on moè, koriste}i apsorbovanu sve-
tlosnu energiju, da o{teti }elijsku strukturu.
1. Fototoksi~na reakcija moè da bude posledica uticaja sun~eve svetlosti odre|ene talasne du-
ìne indirektne reakcije izme|u ekscitiranog molekula fototoksi~nog leka i tkiva, pri ~emu
nastaje fotoaditivno jedinjenje. Ovo jedinjenje je sastavljeno od kromofora i nekog makro-
molekula npr. DNA koji su vezani kovalentnom vezom.
2. Fototoksi~nost moè da bude posledica stvaranja fototoksi~nog metabolita. Pri tome foto-
toksi~ni molekul apsorbuje fotone i stvara stabilni fototoksi~ni proizvod koji je toksi~an za
tkivo. (Npr: eritrocitoliza izazvana stabilnim foto - jedinjenjem hlorpromazina).
3. Ovaj mehanizam fototoksi~ne reakcije javlja se u slu~ajevima kada su kromofori sme{teni u
blizini sna`no oksidisanih molekula. Pri ovoj reakciji nastaju toksi~ni, aditivni, oksidopro-
dukti kao {to su: slobodni kiseonik, anjon, superoksidi ili hidroksilni radikal. Ukoliko ener-
gija ekscitiranog kromofora pre|e u hemijsku energiju, tako|e, moè do}i do fotohemijske
reakcije jer, ovi agensi stupaju u interakciju sa tkivom pri ~emu nastaju fotooksidisane mo-
lekule. Ovde je fototoksi~nost posledica fotodinami~kog efekta. (Npr. stvaranje toksi~nog
oksida jedinjenja nastalog izlaganjem svetlosti porfirina, katrana).
(supstanca) lek + U.V. zra~enje
apsorbovana energija
foto ekscitiran lek

(slobodan radikal, peroksid ili prenosnik energije)
osloba|anje apsorbovane energije
poja~ano tamnjenje koè

(o{te}enje }elije, membrane, citoplazme ili alteracija jedra)
Slika 3.3.4.2: [ematski prikaz mehanizma fototoksi~ne reakcije
U principu, da bi se javila fototoksi~na reakcija, moraju biti ispunjena dva uslova: da koà bu-
de izloèna sun~evom zra~enju odre|ene talasne duìne u dovoljnoj koli~ini i da sadrì dovolj-
nu koli~inu fotosenzitivne supstance.
Fototoksi~nost moè da se javi kod svake osobe ukoliko su ispunjena ova dva uslova i te{ko je
unapred predvideti. Za nju nema nikakve individualne sklonosti i moè da se javi kod svake
osobe koja sistemski upotrebljava ili lokalno primenjuje fotosenzitivne lekove.
Usled fototoksi~ne reakcije dolazi do o{te}enja DNK, RNK, lizozoma, membrane i drugih or-
ganela }elije. Klini~ki znaci mogu po~eti posle nekoliko minuta, ali i posle nekoliko ~asova po-
sle izlaganja tela sun~evoj svetlosti i dosti}i maksimum posle nekoliko ~asova ili dana.
Fotoalergija je reakcija koja se retko javlja. U osnovi fotoalergije je imunolo{ki mehanizam jer
je posledica procesa u kome se aktivira imunolo{ki sistem. Pri tome se fotosenzitivni lek ili ne-
ki njegov metabolit pona{a kao hapten ili se hemijski vezuje sa proteinom i stvara potpun an-
tigen. Tako formiran "fotoantigen" je sposoban da obave{tava imunokompetentne }elije.
Imunolo{ku reakciju, kao u slu~aju svake alergijske reakcije, pokre}e ponovno uzimanje istog
leka u prisustvu fotona odgovaraju}e talasne duìne.
Fotoalergijska reakcija javlja se samo kod nekih predisponiranih osoba. Reakcija je nezavisna
od doze primenjenog leka. Treba imati u vidu da postoji mogu}nost za ukr{tenu fotosenzibili-
zaciju izme|u imunolo{ki srodnih supstanci (lekova). Za fotoalergijsku reakciju potrebna je
manja energija nego {to je to za fototoksi~nost.
Klini~ka slika fotosenzitivne reakcije
Osnovna karakteristika ovih reakcija je da se javljaju, pre svega, na otkrivenim delovima tela,
odnosno, na mestima kontakta svetlosti sa fototoksi~nim agensima. To je zna~ajan podatak za
dijagnostiku jer su promene izraène na povr{inama koje nisu pokrivene ode}om. Neke pro-
zirne tkanine, tako|e, mogu propu{tati znatnu koli~inu UV zraka, a najpropusnija je mokra i
retko pletena tkanina.
Promene na licu mogu biti naro~ito izraène na isturenim delovima (nos, ~elo, jagodice), dok
su trougao ispod brade i deo ispod nosa prirodno relativno za{ti}eni.
Iako se promene primarno javljaju na otkrivenim delovima tela, one se mogu sekundarno pro-
{iriti i na pokrivene delove.
êsto je nemogu}e klini~ki razlikovati fototoksi~nu od fotoalergijske reakcije, jer jedan isti lek
primenjen u visokoj dozi moè reagovati fotoalergijski ili fototoksi~no.
Promene se javljaju kao akutna urtikarija koja se razvija tokom nekoliko minuta, a mogu da
se jave ekcematozne ili papularne lezije koje se javljaju posle vi{e od 24 sata.
Fotodermatoze se javljaju kao mono ili polimorfni oblik.
Monomorfni oblik upu}uje na fototoksi~nu reakciju. Manifestuje se sna`nom sun~anicom sa
poja~anom reakcijom koè na sunce i sa edematoznim eritemom boje vinskog taloga (izraè-
nim u razli~itom stepenu), koji je nekad pra}en bulama i senzacijom bola.
Lokalizacija promena je ograni~ena na deo izloèn sun~evoj svetlosti, odnosno, delovanju fo-
totoksi~nog leka.
676 III deo
supstanca (lek) + U.V. svetlost
stvaranje slobodnog radikala

i/ili oksidacija
stvaranje haptena
+
proteini koè
antigen
+
ponovno izlaganje U.V. svetlosti
o{te}enje }elije
Slika 3.3.4.3: [ematski prikaz mehanizma fotoalergijske reakcije
Ova reakcija je patolo{ka, jer se javlja posle kratkotrajnog izlaganja sun~evom zra~enju, ili
zbog delovanja zra~enja koje, ina~e, ne daje nikakve reakcije npr. iza stakla.
Eritem nestaje nekoliko dana ili nekoliko nedelja posle, uz fino lju{tenje koè i poja~anu pig-
mentaciju. Moè da se javi i fotooniholiza u vidu odlepljivanja distalnog ruba noktiju, a pone-
kad je pra}ena i njegovim otpadanjem (pri primeni tetraciklina, psoralena, hlorpromazina).
Polimorfni oblik reakcije upu}uje na fotoimunolo{ku reakciju. Osnovna lezija moè biti u vidu
urtikarije, papula, vezikula, a ponekad eritema pra}enog bulama. Naj~e{}e se javlja kao urti-
karija (eritematoedemi~na podru~ja), li{ajevi (male ljubi~aste papule) ili u obliku lupusa (eri-
tematozne plo~e koje mogu imati oblik leptirovih krila).
Fotoalergijska reakcija se ~esto moè pro{iriti na pokrivena podru~ja koè sa sporim povla~e-
njem promena po uklanjanju uzro~nog agensa. Ove promene mogu perzistirati mesecima ili
godinama i recidivirati posle svakog izlaganja suncu iako je fotosenzibili{u}i lek ukinut.
U najteìm slu~ajevima moè do}i do trajne fotosenzibilizacije {to moè da zahteva sme{tanje
bolesnika u "tamnu komoru".
Vreme koje protekne od uzimanja leka do javljanja fotosenzitivne reakcije moè biti razli~ito:
• ~esto je veoma kratko (u slu~aju fototoksi~ne reakcije)
• ponekad je vrlo produèno (u slu~aju fotoalergijske reakcije).
Klini~ki znaci fotosenzitivnosti su zna~ajni za dijagnostiku, ali su ~esto nedovoljno pouzdani
pa se primenjuju druge dijagnosti~ke metode (npr. fotobiolo{ke, test sa krpicom i sl.). Ta~na
dijagnostika je naro~ito potrebna u slu~aju lekova koje treba koristiti kod hroni~nih oboljenja.
Le~enje i prevencija
Sasvim je jasno da je pravi pristup ovom problemu prevencija, odnosno, izbegavanje izlaganja
suncu ukoliko se koristi lek za koga je poznato da moè izazvati fotosenzitivnost.
U slu~aju manifestovanja fotosenzitivne reakcije neophodno je prekinuti uzimanje fotosenzi-
tivnog leka. U slu~aju fototoksi~nosti ovaj postupak uvek dovodi do izle~enja, dok kod fotoa-
lergije to nije slu~aj.
Bolesniku se moè dati terapija koja pomaè otklanjanju subjektivnih neprijatnih simptoma i
ubrzava izle~enje (antiinflamatorni, antialergijski lekovi, naro~ito lokalno primenjeni). Lokal-
ni kortikosteroidi su dobar izbor jer smanjuju inflamaciju, ali oni nisu za{titni faktor od sun-
ca. Kortikosteroidi u teìm slu~ajevima mogu biti primenjeni i sistemski.
Me|utim, ozbiljan terapijski problem predstavlja fotoalergija i to naro~ito hroni~ni oblik. Te-
rapija hroni~ne fotoalergije sprovodi se karotenskim preparatima ili sintetskim antimalaricima
(Chlorochin, Resochin), ali ovom terapijom se ne postiè uvek uspeh. Ve}i uspeh se moè po-
sti}i primenom kortikosteroida i UV-A terapijom (metoksalen + UV zra~enje). Dobri rezultati
se postiù i primenom azatioprina. Ova dva terapijska postupka omogu}avaju da bolesnik iza-
|e iz "tamne komore".
Zna~ajna za{tita od ispoljavanja fotosenzitivne reakcije je primena lokalnih sredstava koja sa-
drè para - aminobenzojevu kiselinu (PABA) ili njene etre (benzofenone, salicilate, cinamate)
a {tite od UV-B (290-320 nm) zraka. Od UV-A (320-400 nm) i od vidljivog spektra (400-800
nm) koù {tite titandioksid, cinkoksid, kaolin, kalcijum karbonat, magnezijum oksid, talk. Ovi
preparati sa za{titnim faktorom moraju se naneti na koù najmanje 30-45 minuta pre izlaga-
nja suncu.
Sunce moè delovati kao provokativni faktor na virus Herpes simplex te dovesti do jakih herpe-
ti~nih promena.
Tabela 3.3.4.4: LEKOVI (SUPSTANCE) KOJI MOGU IZAZVATI FOTOSENZITIVNOST

acitretin haloperidol mianserin
alendronat hidrohlortiazid nalidiksinska kiselina
amilorid, hidrohlortiazid hinidin naproksen
amilorid, metiklotiazid hlordiazepoksid omeprazol
amitriptilin hlorohin oralni hipoglikemici
amjodaron hlorpromazin pantoprazol
azitromicin hlortalidon periciazin
benzoilperoksid imipramin pipemidna kiselina
danazol indapamid pirazinamid
diltiazem indometacin piroksikam
difenhidrimin izoniazid promazin
doksepin izotretinoin prometazin
etosuksimid kaptopril saharin
etretinat karbamazepin sulfasalazin
fenilbutazon ketoprofen sulfonilureja derivati
fenitoin klomipramin sulindak
fenofibrat kotrimoksazol terbinafin
flufenazin lamotrigin tetraciklini
fluorouracil levopromazin tioridazin
fluvoksamin linkomicin tretinoin
furosemid maprotilin triamteren
griseofulvin metoksipsoralen
678 III deo
3.3.5 LEKOVI I PORFIRIJA

Porfirija je retko nasledno oboljenje (autozomno recesivno), koje nastaje zbog poreme}aja
specifi~nih enzima u sintezi hema. Poreme}aj moè da bude lokalizovan na nivou sinteze he-
ma u jetri ili eritrocitima, zavisno od toga gde je dominantno nakupljanje prekursora porfiri-
na ili samog porfirina. Glavne manifestacije hepati~ne porfirije su razli~iti neurolo{ki poreme-
}aji, mentalni poreme}aji, kao i abominalni bolovi. Eritropoetska porfirija se karakteri{e foto-
senzitivnim poreme}ajima koè. Uzroci neurolo{kih poreme}aja u hepati~noj porfiriji nisu ja-
sni. Bolest se ne manifestuje u detinjstvu, ve} u adolescenciji ili kasnije i ~e{}a je kod èna. Na-
pade akutne porfirije mogu da provociraju razli~iti faktori: nutritivni - naro~ito smanjen unos
ugljenih hidrata, konzumiraje alkohola, steroidni hormoni, progesteron i neki lekovi. Pored to-
ga, pu{enje doprinosi ~e{}im napadima akutne intermitentne porfirije. S obzirom da svaki na-
pad moè da ostavi neurolo{ka rezidualna o{te}enja, sve lekove, koji provociraju porfiriju kod
ljudi sa ovim oboljenjem, treba pedantno izbegavati. U tabelama: 3.3.5.1; 3.35.2 i 3.3.5.3. su
prikazani mogu}i ishodi primene konkretnih lekova ukoliko je prisutna akutna intermitentna
porfirija.
Tabela 3.3.5.1: LEKOVI KOJI PROVOCIRAJU NAPADE PORFIRIJE

alkohol felbamat metoklopramid
aminopirin fenitoin metronidazol
amiodaron flukonazol metsuksimid
antipirin glutetimid nifedipin i drugi Ca blokatori
barbiturati griseofulvin pirazinamid
cefalosporini hloramfenikol pirazoloni
danazol itrakonazol primidon
derivati sulfonilureje karbamazepin progesteron
dijazapem karisoprodol rifampicin
diklofenak ketokonazol sintetski progestini
dioni
klindamicin sukcinimidi
(trimetadion i parametadion)
ergot alkaloidi klonazepam sulfonamidi
eritromicin mefenitoin trimetoprim
ethlorvinol meprobamat valproinska kiselina
etosuksimid metiprilon
Tabela 3.3.5.2: LEKOVI KOJI SU BEZBEDNI U PORFIRIJI
acetaminofen deksametazon kvinapril
acetilcistein digoksin lidokain
aciklovir dobutamin lizinopril
amfotericin B dopamin narkoti~ki analgetici
amikacin doksorubicin neomicin
amoksicilin enoksaparin paracetamol
ampicilin epinefrin penicilini i derivati penicilina
aspirin estrogeni piperacilin
atropin etambutol promazin
barijum sulfat fenotijazini prometazin
beklometazon gentamicin prazosin
beta adrenergi~ki blokatori glukokortikoidi ranitidin
bromidi hlorfeniramin streptokinaza
bumetanid hlopromazin streptomicin
cimetidin insulin vankomicin
dalteparin kloksacilin vitamini
Tabela 3.3.5.3: LEKOVI KOJE TREBA KORISTITI U PORFIRIJI SA POSEBNIM OPREZOM -

NESIGURNI SU PODACI
albendazol diklofenak simvastatin
cefazolin enalapril spironolakton
ceftazidim furosemid sulfasalazin
ceftriakson halotan teofilin
cefuroksim hidralazin terfenadin
ciprofloksacin izonijazid tetraciklini
cisaprid pentazocin torasemid
LEKOVI NA KOJE BI TREBALO OBRATITI PA@NJU KOD PRIMENE U PORFIRIJI

ganciklovir
fusidinska kiselina
koamoksiklav
LEKOVI O KOJIMA NEMA DOVOLJNO PODATAKA KOD PRIMENE U PORFIRIJI

imipenem
niklosamid
pentamidin
prazikvantel
680 III deo
3.3.6 LEKOVI KONTRAINDIKOVANI KOD GLAUKOMA

Neèljeno dejstvo nekih lekova u smislu pove}anja intraokularnog pritiska (IOP), a koji se pri-
menjuju u drugim indikacionim podru~jima, poznato je za niz lekova koji se koriste u tretma-
nu nekih oboljenja (parkinsonizam, depresije, alergije, infekcije oka, angina pektoris). Imaju-
}i ovo u vidu jasno je da poznavanje ovog terapijskog problema smanjuje rizik neadekvatnog
le~enja i omogu}ava pravilan izbor terapije kod istovremenog prisustva glaukoma i nekog dru-
gog oboljenja kod jednog bolesnika.
Obja{njenje mehanizma provociranja pove}anja IOP pod uticajem nekih lekova leì u ~injeni-
ci da je naj~e{}e u pitanju spre~avanje oticanja komorne te~nosti. To je, u su{tini, povod za na-
stanak akutnog napada glaukoma i pogor{anje stanja, zbog vegetativne disregulacije glatko-
mi{i}nih struktura oka ili usled blokiranja centralnih i perifernih holinergi~kih receptora koji
dovode do poreme}aja oticanja komorne te~nosti kroz drena`ni sistem u venski krvotok.
Lekovi za koje se vezuje ovo dejstvo pripadaju razli~itim farmakolo{kim grupama i to su le-
kovi koji deluju na bolesti kardiovaskularnog, nervnog, digestivnog, respiratornog sistema, za-
tim neki lekovi koji deluju na bolesti oka i uha kao i neki lekovi koji deluju na endokrine bo-
lesti. U cilju obezbe|enja uslova za postizanje dobrog terapijskog efekta neophodno je pratiti
stanje kroz slede}e:
• redovnu kontrolu IOP u cilju otkrivanja zna~ajnijeg povi{enja,
• prilago|avanje doziranja drugog (drugih) leka(ova) antiglaukomskoj terapiji,
• vreme primene drugog leka (lekova) prilagoditi reìmu primene antiglaukomske terapije.
Oftalmolo{ka kontrola neophodna je i kod onih bolesnika (naro~ito starijih) koji u terapiji ko-
riste navedene lekove, a nemaju manifestni glaukom, u cilju pravovremenog otkrivanja glau-
koma eventualno nastalog u toku primene lekova.
U tabeli 3.3.16.1 je dat pregled lekova (INN) koji mogu dovesti do pove}anja IOP i koji su kon-
traindikovani kod glaukoma
Tabela 3.3.6.1: Pregled lekova (INN) koji mogu dovesti do pove}anja IOP i koji su kontraindikovani kod
glaukoma
amitriptilin haloperidol levodopa / karbidopa
antazolin / nafazolin hlorazepat lorazepam
atropin hlordiazepoksid maprotilin
betametazon hlorfeniramin metilprednizolon
biperiden hlorpiramin nikardipin
bromazepam hlorpromazin oksazepam
deksametazon homatropin prazepam
diazepam imipramin prednisolon
difenhidramin isosorbiddinitrat prednison

(dimenhidrinat)
kamilofin prometazin
doksepin kamilofin / metamizol propantelin
efedrin klomipramin sulfacetamid natrijum
epinefrin (adrenalin) klonazepam tetrizolin
fenilefrin / trimazolin klozapin tioridazin
feniramin kortizol triamcinolon
flurazepam kortizol / bacitracin triheksifenidil
gliceriltrinitrat kortizol / oksitetraciklin tropikamid
3.4 RAZNO
3.4.1 KVALITET @IVOTA (Quality of Life - QoL)
-parametar za merenje zdravlja i uspe{nosti farmakoterapije-
[TA JE KVALITET @IVOTA:

• li~na procena dobrog ili zadovoljavaju}eg na~ina ìvljenja
• stepen na kome }e potrebe jedne osobe biti zadovoljene
• individualno, sveukupno zadovoljstvo na~inom ìvota
• oblast izme|u invidualnih o~ekivanja od ìvota i li~nih dostignu}a u ìvotu
Prema definiciji grupe WHO QoL iz 1995 (Soc.Sci Med.41: 1403-1409, 1995) Kvalitet ìvota
predstavlja: individualnu percepciju (zapaànje) svoje ìvotne pozicije, u okviru aktuelne kultu-
re i postoje}eg sistema vrednosti, a u pore|enju sa li~nim ciljevima, o~ekivanjima, standardima,
interesovanjima i ìvotnim sadràjima dru{tva u kome ta osoba ìvi.
To je {iroka oblast koju ~ine: fizi~ka kondicija pojedinca, psiholo{ki status, materijalna neza-
visnost, socijalni odnosi i odnosi prema odre|enim karakteristikama spolja{njeg okruènja-
sredine u kojoj pojedinac ìvi.
VEZA KVALITETA @IVOTA I ZDRAVLJA

sastoji se u:
• sagledavanju uticaja prisutne eventualne bolesti, tretmana nastalih poreme}aja i dnevnom
funkcionisanju.
• fizi~kom, emocionalnom i socijalnom ose}anju blagostanja ("well-being") posle dijagnostiko-
vanja i terapije nastale bolesti
• sagledavanju uticaja zdravstvenog stanja na mogu}nost jedne osobe da ìvi tzv. "punim" ì-
votom
ZDRAVLJE (po definiciji WHO)

Stanje kompletnog fizi~kog, mentalnog i socijalnog blagostanja bez prisustva bolesti ili neke
nelagodnosti.
MERE ZA PROCENU KVALITETA @IVOTA:

• fizi~ko funkcionisanje, odnosno, fizi~ke sposobnosti
• psiholo{ko blagostanje-emocionalne i kognitivne funkcije
• socijalne interakcije
• funkcionisanje u tzv. ìvotnim ulogama (npr.oca, brata, sina, prijatelja i sl.)
• percepcija zdravlja i ose}anja blagostanja (gde se uklju~uje i ekonomski status)
• planovi za budu}nost
DU@INA TRAJANJA @IVOTA I KVALITET @IVOTA

vrednost nazna~ena kao: DU@INA @IVOTA, modifikuje se zbog:
• nastalih o{te}enja organizma (fizi~kih ili psihi~kih) u toku ìvljenja
• izmenjenog funkcionalnog stanja organizma
• izmenjene (sniène sa starenjem) mogu}nosti percepcije i stepena iskori{}enja pruènih ì-
votnih {ansi (koje se sa starenjem smanjuju)
Bolest, telesna o{te}enja, razne terapije i tretmanski modaliteti, kao i interpersonalni odnosi
u dru{tvenoj zajednici u kojoj individua ìvi, mogu uticati kako na izmenjenu relaciju ove dve
kategorije, tako i na svaku kategoriju ponaosob (na skra}enje trajanja ìvota i na sniènje kva-
liteta ìvota).
ISTRA@IVANJE U OBLASTI KVALITETA @IVOTA zna~i da se procene povezanosti zdravlja i kva-
liteta ìvota integrisane u istraìvanja ~iji rezultati mogu biti ekplanatorni (da obja{njavaju
uzro~nu povezanost ove dve kategorije: zdravlja i kvaliteta ìvota), prediktivni (predvi|aju}i
uticaj jedne kategorije na drugu) i ishodni (tj. posledi~ni - gde starost uti~e na kvalitet ìvota
i obrnuto gde dobar kvalitet ìvljenja uti~e na duìnu ìvljenja).
682 III deo
ZNAÂJ PROCENE KVALITETA @IVOTA U MEDICINSKIM ISTRA@IVANJIMA I PRIMENJENIM

AKTUELNIM MEDICINSKIM TRETMANIMA (uklju~uju}i i farmakoterapiju)
• Omogu}uje se definisanje individualnog biopsihosocijalnog modela bolesti - {to olak{ava fo-
kusiranje medicinskog tretmana - terapije i postizanje boljeg ishoda le~enja
• U ispitivanjima procene efikasnosti primenjene farmakoterapije primenjuju se upitnici koje
ispunjava: ispitanik (odnosno bolesnik, tj. korisnik terapije - koji jedino moè da proceni
uspeh terapije i uticaj terapije na njegovo psihi~ko i fizi~ko stanje), koje popunjava ispitiva~
(tj. lekar koji je terapiju propisao) i ispitanik pod nadzorom ispitiva~a (cilj ovakvog na~ina
popune upitnika je da se elimini{e razli~ita tuma~enja istih pitanja).
• Na ovaj na~in pacijent je grupisao-centralizovao zdravstvenu pa`nju (na svrsishodnije le~e-
nje bolesti i ishodno pobolj{anje kvaliteta ìvota). Samo saznanje da primenjena terapija
pobolj{ava kvalitet ìvljenja, uti~e na pacijenta da prihvati terapiju (u pogledu izbora le-
ka,doze i doznog reìma), da je redovno primenjuje (komplijansa), i da na taj na~in bude
aktivniji u~esnik u svom izle~enju.
• Omogu}eno je racionalno selektivno konzumiranje (kori{}enje) zdravstvene nege od strane
pacijenta
• Zdravstveni radnici se neposrednije uklju~uju u procenivanje ishodnog kvaliteta ìvota pa-
cijenta posle primenjenog le~enja.
• Pa`ljivije i bolje se procenjuju sredstva (tretmani i terapije, uklju~uju}i i izbor u farmakote-
rapiji), koju bi trebalo primeniti da bi se, ne samo tretirala nastala bolest (koja moè biti iz-
le~iva ili neizle~iva), ve} i da bi se pobolj{ao Kvalitet ìvota pacijenta u takvom stanju bole-
sti (izle~enje, za le~enje i nemogu}nost kauzalnog le~enja - ve} samo primena simptomat-
ske terapije)
• Omogu}ava racionalizaciju i farmakoekonomski pristup u le~enju bolesti (merenje kvaliteta
ìvota postaje zna~ajno kada terapija ili lek imaju: malu ili umerenu korist u odnosu na rizik
od neèljenih efekata, kada lek ima samo delom lekovita svojstva,kada je lek ekstremno skup
ili kada efikasno otklanja simptome bolesti, ali izaziva umerene ili te{ke neèljene reakcije).
Tako|e, u okviru ovog razmatranja, treba sagledavati i relativan zna~aj direktnih tro{kova le-
~enja (usled poseta klinici, ili zbog hospitalizacije) i zna~aj indirektnih tro{kova (zbog odsu-
stvovanja sa posla i smanjene produktivnosti indivdue - odnosno sada, pacijenta).
• Objektivizuje globalni uticaj odnosa bolest - terapija na kvalitet ìvljenja
Pra}enje ove kategorije - Kvalitet ìvota pacijenta, u odnosu na ispitivanja dejstva lekova u
okviru primenjene terapije bolesti istog pacijenta, dovela su do uspostavljanja, definisanja, im-
plementacije i pra}enja generalnih i specifi~nih parametara Kvaliteta ìvota.
Pra}enje generalnih parametara (preko definisanih upitnika) ima za cilj da objektivizuje uti-
caj, odnosno, efekat primenjene terapije (odnosno, efekat ispitivanog leka) na ose}aj blago-
stanja (emocionalnog, fizi~kog, psihi~kog i socijalnog), odnosno, na kvalitet ìvljenja.
Posebno, nau~nom metodologijom formiraju se op{ti ili generi~ki upitnici, kao i upitnici spe-
cifi~ni za odre|eno oboljenje, populaciju (na primer, starije osobe), za specifi~no funkcionisa-
nje (npr. Funkcionisanje u sferi seksualnog ìvota), za specifi~no stanje ili problem (npr.: bol).
Op{ti zdravstveni upitnici izraàvaju meru o{te}enja zdravlja i to onako kako to sam bolesnik
vidi. Oni imaju tzv. "{irinu", jer omogu}avaju pore|enje kvaliteta ìvota, ne samo izme|u bo-
lesnika i razli~itih oboljenja, ve} tako|e, i izme|u razli~itih populacija bolesnika i razli~itih te-
rapijskih i drugih zdravstvenih intervencija.
Upitnici specifi~ni za oboljenje - Da bi se procenio efekat terapije na Kvalitet ìvota kod ne-
kih specifi~nih oboljenja, potrebno je, sem generalnih parametara (koji prate funkcionisanje
takvih bolesnika u raznim sferama ìvota: fizi~ko, pshi~ko, emocionalno, socijalno funkcioni-
sanje), potrebno je pratiti i posebne parametre (koji se odnose na pra}enje pobolj{anja funk-
cionisanja specifi~nih organa, odnosno, organskih sistema). Bolesti i stanja u kojima su poseb-
no definisani parametri za procenu ishoda le~enja i uticaja tog le~enja na Kvalitet ìvota su:
astma, operacije na otvorenom srcu, fibromialgija, epilepsija, migrena, depresija, AIDS, karcinom, mio-
kardiopatija, artritis, lumboishialgija, Parkinsonova bolest, Kronova bolest, transplantacije, bolesti uri-
narnog sistema i sl.
KOMPLIKOVANOST ANALIZE REZULTATA PRA]ENJA DEJSTVA PRIMENJENE

FARMAKOTERAPIJE NA KVALITET @IVOTA
I pored definisanih parametara (generalnih i specifi~nih, za odre|ene bolesti), ~esto je veoma
te{ko proceniti koliko, zaista, primenjena farmakoterapija ima uticaj na pobolj{anje kvaliteta
ìvota.
Kao {to je napred navedeno, kategorije kao {to su: duìna ìvota (odnosno, uzrast, odnosno,
starost), stepen izraènosti bolesti, psihi~ko i fizi~ko stanje organizma pacijenta (kondicija),
socijalni i ekonomski status, èlja za ìvotom i optimisti~ki pogled u ishod le~enja, adekvatna
primena i kompliansa mono ili politerapije u pogledu doze i doznog reìma - sve su to fakto-
ri koji na neki na~in komplikuju objektivizaciju procene uticaja primenjenog medicinskog tret-
mana na pobolj{anje (ili pogor{anje) Kvaliteta ìvota.
ZAKLJUÂK
Bolesnici opaàju stanje svog naru{enog zdravlja i ~esto mogu da, definisanjem nivoa kvalite-
ta ìvota, ukaù na trenutno stanje svoje bolesti i uspe{nost farmakoterapije.
Jedan od najzna~ajnijih ciljeva farmakoterapije je (osim izle~enja), postizanje da se bolesnici
ose}aju subjektivno bolje, da mogu bolje funkcionisati u svom okruènju i da mogu izvr{ava-
ti svoje svakodnevne obaveze - sve se to ogleda u postizanju optimalnog nivoa Kvaliteta ìvlje-
nja.
Stanovi{te, da su neophodna dalja ispitivanja kvaliteta ìvota bolesnika, koji su zbog razli~itih
oboljenja izloèni raznim farmakoterapijskim i drugim terapijama, je op{teprihva}eno, jer ova
kategorija (Kvalitet ìvota) predstavlja "instrument" za merenje celokupnog zdravlja.
684 III deo
3.4.2 LEKOVI U DIJAGNOSTICI

Neki lekovi, pored primene u terapijske svrhe, mogu se upotrebiti i u dijagnostici. Za neke od
njih su regularno na me|unarodnom nivou opredeljene „{ifre“ ATC klasifikacije, te kao takvi
se ubrajaju u taj segment farmakoterapije ukoliko su primenjeni u dijagnosti~kim procedura-
ma. Naj~e{}e primenjivani lekovi u dijagnostici su:
Insulin
Koristi se u testu insulinske hipoglikemije (ITT) za dijagnostiku hipopituitarizma i Sy. Cus-
hing
Human Actrapid (Novo Nordisk), bo~.10 mL, 100 i.j./mL
Glukagon
Koristi se za procenu sekretorne rezerve endokrinog pankreasa kod bolesnika sa tipom 2 {e-
}erne bolesti
GlucaGen (Novo Nordisk), bo~. 1 mg
Deksametason
Koristi se u testovima kortizolske supresije u dijagnostici Sy. Cushing
Dexamethason (Organon), tablete 500 mcg
Klomifen
Koristi se u ispitivanju hipotalamo - hipofizno - gonadne osovine
Clomid (Hoechst Marion Roussel), tablete 50 mg
Tetrakozaktid
Koristi se u dijagnostici hipokorticizma i kongenitalne adrenalne hiperplazije
Synachten (Alliance), injekcije 250 mg
Synachten Depot (Alliance), ampule 1 mg
Horiogonadotrofin (Horionski gonadotropin)
Koristi se u dijagnostici hipogonadizma
Pregnyl (Organon), injekcije, ampule 1500 i.j.
V04CM01 Gonadorelin (GnRH)
Koristi se u ispitivanju hipotalamo-hipofizno-gonadne osovine
Fertiral (Hoechst Marion Roussel), injekcije od 2 mL, 500 mcg/mL
V04CJ02 Protirelin (TRH)
Koristi se u dijagnostici hiper i hipotiroidizma i ispitivanju nefunkcijskih tumora hipofize
TRH-Cambridge (Cambrige), injekcije od 2 mL, 100 mcg/mL
V04CD03 Sermorelin (GHRH)
Koristi se u ispitivanju funkcije adenohipofize - proceni sekrecije hormona rasta
Geref 50, injekcije 50 mcg
Dezmopresin
Koristi se u dijagnostici insipidnog dijabetesa i diferencijalnoj dijagnozi Cushing-ova bolest
vs Cushing-ov sindrom
DDAVP (Ferring), injekcije od 1 mL, 4 mcg/mL
DDAVP (Ferring), rastvor za intranazalnu primenu 2,5 mL, 100 mcg/mL
V04CD04 Kortikorelin - CRF (Corticotrophin - Releasing Factor)
Koristi se u diferencijalnoj dijagnostici sindroma Cushing vs Ku{ingova bolest i sekundar-
nog hipokorticizma
CRF (Bachem), bo~. od 0,1 mg
V04CD05 Somatorelin - GHRH, GRF - 6
Koristi se u proceni sekrecije hormona rasta
GRP-6 (Bachem), injekcije 5 mg
V04CD01 Metirapon
Koristi se u diferencijalnoj dijagnozi hiperkorticizma
Metopiron (Ciba), tablete 250 mg
3.4.3 INTERAKCIJE LEKOVA I PREGLED KLINI^KI ZNAÂJNIH

INTERAKCIJA LEKOVA
Nau~na istraìvanja u farmakoterapiji prve polovine dvadesetog veka, donela su zna~ajne no-
vine u dokazivanju terapijske efikasnosti lekova. Danas, bezbedna primena lekova predstavlja
vaàn osnov terapije.
Savremena farmakoterapija zasnovana je na veoma diferentnim medicinskim proizvodima ko-
ji, poseduju}i efikasno dejstvo i, uglavnom, jasne mehanizme delovanja, doprinose le~enju i
olak{anju tegoba za mnoga indikaciona podru~ja. Me|utim, istovremena primena lekova u si-
tuacijama multipne terapije moè dovesti do toga da lekovi me|usobno reaguju u smislu po-
tenciranja ili slabljenja dejstva, ukoliko se primene zajedno. U sklopu toga, prou~avanje klini~-
ki zna~ajnih interakcija me|u lekovima, predstavlja veliki doprinos racionalizaciji i bezbedni-
joj primeni lekova.
Interakcije me|u lekovima mogu nastati ukoliko se dva ili vi{e lekova primene istovremeno.
[anse da se ispolje klini~ki zna~ajne interakcije su ve}e, ukoliko primenjeni lekovi imaju ma-
nju terapijsku {irinu i ukoliko se duè primenjuju. Krajnji efekat interakcije lekova moè biti
poja~avanje dejstva jednog leka, ili smanjenje, odnosno, poni{tavanje dejstva drugog leka.
Ipak, treba naglasiti, da ovakve situacije u terapiji nisu pravilo, te da se naj~e{}e u isto vreme
bezbedno moè primeniti vi{e lekova, ukoliko je to klini~ki opravdano.
Razvoj nauke, naro~ito u oblasti farmakokinetike (pre svega metabolizma lekova), kao i pro-
u~avanje farmakodinamskih osobina lekova, doveo je do pojave ciljanih studija o interakcija-
ma lekova, posebno u sklopu razvoja novih lekova. Zavisno od strukturnih i fizi~ko - hemijskih
osobina supstanca, i in vitro ispitivanja, sprovode se i odre|ena in vivo ispitivanja. Na osnovu
ovakvih rezultata, mogu se predvidti klini~ki zna~ajne interakcije lekova. Na taj na~in dobije-
ne informacije obezbe|uju lekarima {iri i sigurniji na~in propisivanja lekova, a bolesnicima
bezbednu terapiju
Poznato je da je multipna terapija danas prisutna, ne samo zbog polipragmazije, nego i zbog
istovremeno vi{e oboljenja prisutnih u jednog bolesnika, te je istovremena primena vi{e leko-
va u nekim slu~ajevima neophodna. Imaju}i u vidu tu ~injenicu, poznavanje interakcija dola-
zi u prvi plan kada je u pitanju propisivanje vi{e lekova istovremeno.
INTERAKCIJE se defini{u kao promene u farmakodinamskim i/ili farmakokinetskim osobinama lekova,

koje su izazvane istovremenom primenom vi{e lekova, odre|ene hrane ili razli~itog socijalog pona{anja
(pu{enje i alkohol). Pored toga, i drugi faktori mogu doprinositi ovoj pojavi, kao {to su pol, godine, fizi~-
ka aktivnost, etni~ka pripadnost i vreme primene lekova, {to ovde ne}e biti komentarisano.
Op{te je prihva}en stav da lekovi, koji imaju veliku terapijsku {irinu, retko stupaju u klini~ki
zna~ajne interakcije.
FARMAKODINAMSKE INTERAKCIJE
Interakcije me|u lekovima, koje uti~u na mehanizam dejstva leka, pa tako mogu da oslabe ili
poni{te efekat leka (antagonizam) ili poja~aju efekat leka (sinergizam) su farmakodinamske
interakcije.
ANTAGONIZAM me|u lekovima moè da bude kompetitivni (lekovi deluju na iste receptore,
ali se antagonist vezuje ve}im afinitetom i istiskuje agonist, te je njegov efekat oslabljen ili po-
ni{ten). Naime, veza leka i receptora je reverzibilna, i dodavanje agonista u ve}oj dozi istisku-
je antagonist iz veze sa receptorom i pri tome se efikasnost (maksimalni efekat) agonista ne
menja. Primera farmakodinamskih interakcija zbog kompetitivnog antagonizma ima dosta:
propranolol (neselektivni beta 1 i beta 2 antagonist) i istovremena primena sa salbutamolom
(beta 2 agonist). Najve}i broj primera farmakodinamskog antagonizma se odvija po tipu kom-
petitivnog antagonizma. Slede}i tip antagonizma me|u lekovima je nekompetitivni antago-
nizam, koji se javlja kada se antagonist vezuje za receptor ~vrstom hemijskom vezom, tako da
agonist ne moè da ga istisne iz te veze do de novo sinteze receptora. Od nekompetitivnih an-
tagonista koristi se fenoksibenzamin (α blokator) u le~enju feohromocitoma, gde je veoma va-
`no da adrenergi~ki alfa receptori budu permanentno blokirani, kako bi bio spre~en skok krv-
nog pritiska pri osloba|anju velikih koli~ina kateholamina iz tumorskog tkiva. Pored pobroja-
nih, postoji i fiziolo{ki antagonizam, koji podrazumeva da lekovi imaju suprotan efekat na
isto tkivo preko razli~itih receptora u tom tkivu. Takav primer je uspe{an antagonizam hipo-
tenzije pod uticajem adrenalina, koja nastaje kao posledica anfilakse i oslobadjanja histamina
i drugih medijatora hipersenzitivne reakcije u organizmu.
686 III deo
Klini~ki zna~ajne inerakcije se javljaju i kada lekovi ispoljavaju dejstvo na razli~ite enzimske
sisteme. Na primer, NSAIL blokiraju}i cikooksigenazni sistem smanjuju sintezu prostaglandi-
na u bubrezima, pogor{avaju cirkulaciju krvi u bubrezima i antagonizuju efekat diuretika i u
le~enju sr~ane insuficijenice i u le~enju hipertenzije. NSAIL dalje, potenciraju antikoagulantni
efekat oralnih antikoagulantnih lekova antitrombocitnim dejstvom (farmakodinamska inter-
akcija) i istiskivanjem oralnih antikoagulantnih lekova iz veze sa proteinima plazme (farma-
kokinetska inerakcija). Stoga bolesnicima koji su na oralnoj antikoagulantnoj terapiji za anal-
getski i antipiretski efekat treba dati paracetamol, jer se smanuje rizik od nepoèljnih inerak-
cija.
Mehanizam farmakodinamskih interakcija nije uvek jasan (npr. inhalacioni anestetici senzibi-
li{u miokard na aritmogeni efekat kateholamina), ali to ne umanjuje prakti~ni zna~aj ovakvih
interakcija.
SINERGIZAM me|u lekovima moè da dovede do poja~anog efekta jednog leka ~ak do toksi~-
nosti (primena cefalosporina kod bolesnika na oralnim antikoagulantnim lekovima). Me|u-
tim, ovakve interakcije ne moraju uvek biti neèljene, ve} i terapijski korisne (kombinovana
primena lekova u terapiji hipertenzije), {to dozvoljava smanjenje doze jednog ili oba leka i ma-
nje neèljenih reakcija.
U~estalost interakcija lekova procenjuje se na 3-5%, ako se istovemeno koristi nekoliko leko-
va, ali i do 20% ako se koristi 10 i vi{e lekova. S obzirom da podaci govore da tokom hospi-
talizacije jedan bolesnik prose~no primenjuje 6 lekova, problem farmakodinamskih interakci-
ja time postaje ozbiljniji i ima veliki klini~ki zna~aj.
FARMAKOKINETSKE INTERAKCIJE
Ukoliko lekovi primenjeni istovremeno, me|usobno uti~u na proces resorpcije, distribucije,
metabolizma u organizmu, kao i na proces eliminacije iz organizma, onda govorimo o farma-
kokinetskim interakcijama. Ovaj tip interakcija je ponekad teè predvideti, ali klini~ke posle-
dice nekada mogu biti vrlo ozbiljne. Lekovi mogu stupati u interakcije u toku svih farmakoki-
netskih procesa u organizmu.
Interakcije na nivou resorpcije lekova: mle~na hrana i veliki broj antacida (koji sadrè kalci-
jum, magnezijum, aluminijum), kao i gvo`|e i jonski izmenjiva~i stvaraju nerastvorljive ko-
mlekse sa tetraciklinima, kardiotoni~kim glikozidima,varfarinom, kortikosteroidima, ...) ~ime
umanjuju terapijski efekat ovih lekova. Peroralna primena antibiotika redukuje crevnu floru,
{to ima za posledicu pove}anu resorpciju digoksina, koji podleè razgradnji pod uticajem crev-
nih bakterija. Pored toga, uni{tavanje bakterijske flore antibioticima, smanjuje produkciju i re-
sorpciju vitamina K iz creva, {to dovodi do potenciranja efekata oralnih antikoagulantnih le-
kova. Tako|e, primena vazokonstriktora na mestu odakle se resorbuje lek, dovodi do uspora-
vanja resorpcije drugog leka. Ova pojava moè da bude prakti~no korisna (istovremeno dava-
nje lokalnog anestetika sa adrenalinom smanjuje resorpciju anestetika i produàva njegov efe-
kat). Lekovi koji usporavaju motilitet gastro-intestinalnog trakta, kao {to su spazmolitici, mo-
gu da usporavaju resorpciju drugih lekova.
Interakcije na nivou transporta lekova su zna~ajne zbog ~injenice da se lekovi u procesu tran-
sporta vezuju u manjoj ili ve}oj meri za proteine plazme i time se stvaraju uslovi da, u slu~a-
jevima multipne terapije, moè do}i do njihove kompeticije za mesta vezivanja na proteinima
plazme. Stepen vezanog i nevezanog leka u plazmi je, uglavnom, determinisan reverzibilnom
interakcijom izme|u leka i veze za protein plazme, uglavnom, albumin. Vezivanje za proteine
plazme, uti~e na distribuciju i odnos izme|u farmakolo{kog dejstva i ukupne koncentracije le-
ka u plazmi. Treba naglasiti da je samo slobodna frakcija leka u serumu farmakolo{ki aktiv-
na, i da lekovi koji imaju malu terapijsku {irinu I visok procenat vezanosti za proteine plazme
imaju ve}e {anse da u|u klini~ki zna~ajne inerakcije (oralni antikoagulansi, oralni antidijabe-
tici, NSAIL).
Na interakcije lekova u toku farmakokinetskih procesa uti~u i bolesti bubrega i jetre, tako da
prema funkciji ovih organa koji su klju~ni za eliminaciju lekova treba praviti i odgovaraju}i iz-
bor lekova. Na primer, kod bolesnika sa cirozom jetre, treba birati lekove koji se prvenstveno
elimini{u preko bubrega i obrnuto, kod bolesnika sa insuficijencijom bubrega, treba birati le-
kove koji se metaboli{u i izlu~uju preko jetre, ili precizno korigovati dozu prema klirensu kre-
atinina. U slu~ajevima bubre`ne insuficijencije, ili insuficijencije jetre, optimalno doziranje le-
kova se moè posti}I odre|ivanjem koncenracije lekova u plazmi.
OBIM VEZIVANJA U PLAZMI ZA ODRE\ENE LEKOVE

LEK % VEZANOG LEKA % SLOBODNOG LEKA
atenolol 0 100
diazepam 99 1
digoksin 25 75
dikloksacilin 94 6
fenitoin 89 11
furosemid 96 4
gentamicin 3 97
hinidin* 71 29
lidokain 51 49
propranolol* 93 7
varfarin 99,5 0,5
Interakcije u toku metabolizma lekova mogu biti posledica uticaja na enzimski sistem u jetri
(citohrom P 450-CYT), {to za posledicu moè da ima indukciju ovih enzima i ubrzan metabo-
lizam leka, zbog ~ega je smanjen terapijski efakat leka. Tako na primer, primena fenobarbito-
na, rifampicina ili karbamazepina indukuje CYT i smanjuje serumsku koncentraciju varfarina,
hinidina ili verapamila. Me|utim, ukoliko lek izaziva inhibiciju ovog enzimskog sistema (naj-
~e{}e oksidativnih), metabolizam leka je usporen, a poja~an je terapijski efekat. Potentni inhi-
bitor CYT-a je cimetidin, a ne{to manje i ranitidin. Pored toga, i eritromicin, ketokonazol i itra-
konazol, inhibi{u enzimski sistem u jetri odgovoran za metabolizam lekova, i ukoliko se pri-
mene istovremeno sa terfenadinom, astemIzolom ili cisapridom, pove}avaju se serumske kon-
centracije ovih lekova, {to moè da dovede do pojave polimorfnih ventrikularnih poreme}aja
sr~anog ritma (torsade de pointes), ponekad sa fatalnim ishodom.
Pored lekova, i druge supstance mogu uticati na CYT (sastojci soka od grejpfruta inhibi{u ak-
tivnost CYT3A4, alkohol i drugi organski rastvara~i, kao i pu{enje duvana, indukuju aktivnost
enzima jetre koji u~estvuju u metabolizmu lekova, ~ime se moè umanjiti efikasnost nekih le-
kova (pu{enje i propranolol, hroni~no uzimanje alkohola i varfarin).
Osim toga, metaboliti nekih lekova mogu biti farmakolo{ki aktivni bilo da su u primarnom sta-
nju definisani kao pro-lekovi (pro-drug) i postaju aktivni tek u organizmu posle odre|enih re-
akcija ili u toku metabolizma datog leka nastaju jedinjenja koja imaju izvesnu farmakolo{ku
aktivnost {to za posledicu moè dati produètak dejstva primenjenog leka.
Interakcije u toku eliminacije lekova naj~e{}e se vezuju za renalnu ekskreciju lekova, odno-
sno, njihovo izlu~ivanje. Ukoliko se lekovi elimini{u metabolizmom preko jetre i hepatobilijar-
nom ekskrecijom, klini~ki zna~ajne interakcije su veoma retke.
Ukoliko je dominantni put eliminacije leka ekskrecijom preko bubrega, interakcije se mogu
doga|ati na nivou promena u vezivanju za proteine plazme i na nivou brzine glomerularne fil-
tracije. Pored toga, uticaj na urinarni pH, proces pasivne reapsorpcije lekova, kao i procese tu-
bularne sekrecije moè biti od zna~aja za promenu koncentracije leka u plazmi. Na primer,
probenecid spre~ava tubularnu sekreciju penicilina i produàva njegovo poluvreme eliminaci-
je, kao i nivo leka u plazmi. Sli~no tome, salicilati, probenecid, i fenilbutazon usporavaju eli-
minaciju metotreksata i pove}avaju njegovu toksi~nost. Cimetidin i amjodaron usporavaju eli-
minaciju prokainamida, a hinidin i verapamil usporavaju eliminaciju digoksina. Dalje, pozna-
to je da diuretici i nesteroidni antiinflamatorni lekovi, koji uti~u na tubularnu reapsorpciju na-
trijuma, mogu da pove}aju koncentraciju litijuma u plazmi i dovedu do pojave toksi~nih reak-
cija litijuma. Diuretici koji ne {tede kalijum, mogu da provociraju toksi~nost digoksina zbog
posledi~ne hipokaliemije.
Poznato je da se ve}ina lekova posle resorpcije u razli~itom stepenu, vezuje za proteine pla-
zme, naj~e{}e za albumine. Farmakolo{ki aktivna je samo slobodna, odnosno, nevezana frakci-
ja leka u plazmi. Generalno, lekovi imaju razli~iti afinitet za proteine plazme i razli~itu spo-
sobnost vezivanja u procentima. Poznato je tako da kiseli lekovi, sa uobi~ajeno ve}im afinite-
tom vezivanja za albumine u plazmi mogu da istiskuju druge lekove, pa tako pove}avaju kon-
centraciju slobodne frakcije drugog leka. Ukoliko je u pitanju lek male terapijske {irine i veli-
kog procenta vezivanja za albumine plazme (preko 90%), kao {to su oralni antikoagulansi i
oralni antidijabetici, onda moè da do|e do zna~ajnog potenciranja terapijskog dejstva leka,
odnosno, do pojave krvavljenja posle primene acetilsalicilne kiseline ili fenilbutazona kod bo-
lesnika na varfarinu, ili do hipoglikemije kod bolesnika na hlorpropamidu.
688 III deo
LEK METABOLIT
acetoheksamid hidroksiheksamid
amitriptilin nortriptilin
aspirin* salicilna kiselina
diazepam demetildiazepam
fenacetin* acetaminofen
fenilbutazon oksifenbutazon
flurazepam deetilflurazepam
glutetimid 4-hidroksiglutetimid
hlordiazepoksid demetilhlordiazepoksid
imipramin desipramin
kodein morfin
lidokain desetillidokain
meperidin normeperidin
prednison* prednisolon
primidon* fenobarbital
prokainamid N-acetilprokainamid
propranolol 4-hidroksipropranolol
* - "pro - lek" = metaboliti koji su primarno odgovorni za farmakolo{ko dejstvo
Neèljene interakcije lekova mogu se izbe}i, pre svega, poznavanjem ove pojave i individual-
nim prilago|avanjem doze ili promenom doze ili doznog intervala prilikom uvo|enja novog
leka koji stupa u interakcije sa ve} primenjenim lekom. Potrebna je pa`nja i prilikom povre-
menog uzimanja lekova koji koriste kao "samomedikacija", odnosno, u ru~noj prodaji. Stoga
je va`no da se korisnici lekova za samomedikaciju informi{u o ovim pitanjima, da im se uka-
è na zna~aj i konkretna pitanja vezana za ovu oblast.
Treba napomenuti da se interakcije mogu javiti i izvan ljudskog organizma i ta vrsta se moè
nazvati "hemijske interakcije", odnosno, inkompatibilije, jer se odigravaju, uglavnom, me{a-
njem lekova u jednom {pricu ili pri pripremi rastvora za infuziju.
Druga vrsta interakcija, koje su va`nije i predmet su interesovanja u ovom poglavlju, predsta-
vljaju interakcije u organizmu bolesnika koje se javljaju istovremenom primenom dva ili vi{e
medikamenata i pripadaju interakcijama u uèm smislu, jer se odnose na promene u resorp-
ciji, transportu, metabolizmu i izlu~ivanju lekova istovremenom primenom vi{e lekova, pa na-
vedenu kombinaciju lekova treba izbegavati!
ENZIMSKI SISTEM CITOHROMA P - 450 I NAJÊ[]E INTERAKCIJE

Od oko 1000 danas poznatih proteinskih jedinjenja, koji ~ine familiju citohroma P450, oko 50
su funkcionalno aktivni u ljudskom organizmu i podeljeni su u 14 grupa i 17 podgrupa. Oko
8-10 izoformi citohroma su primarno uklju~eni u ve}inu metaboli~kih procesa koji se odigra-
vaju na nivou metabolizma lekova. (U poglavlju 1.5 prikazani su odnosi lekova sa pojedinim
klasama citohroma P450.)
INTERAKCIJE LEKOVA KOJE IMAJU KLINI^KI ZNAÂJ

Smatra se da se klini~ki relevantne interakcije mogu javiti u slu~ajevima:
• kada je terapijski efekat leka ili njegova toksi~nost u toj meri izmenjena da je potrebna ko-
rekcija doze leka, ili je potrebna odre|ena medicinska intervencija;
• ukoliko istovremena primena dva leka u terapijskim dozama dovodi do pojave interakcije.
Literaturni i ostali relevantni izvori podataka navode naj~e{}e grupe lekova za koje postoje do-
kumentovani podaci o mogu}em stupanju u interakcije, ukoliko je prisutna istovremena tera-
pija dva ili vi{e lekova i to su slede}e grupe:
ACE inhibitori antacidi, oralni benzodiazepini

adrenomimetici antidepresivi, tircikli~ni beta-adrenergi~ki blokatori
aminoglikozidi antidijabetici blokatori kalcijumskih kanala
anaboli~ki steroidi antiholinergi~ki lekovi cefalosporini
analgetici opioidni barbiturati diuretici (koji {tede kalijum)
diuretici, tiazidi kortikosteroidi penicilini
fenotiazini MAO inhibitori salicilati
glikozidi digitalisa miorelaksansi soli gvo`|a
hinoloni NSAIL sulfonamidi
kalijumove soli nitrati organski tetraciklini
kontraceptivi, oralni
U razvoju novih lekova, potrebna su ispitivanja svih aspekata potencijalnih interakcija i to, pre
svega:
• detaljna ispitivanja fiizi~ko-hemijskih osobina leka,
• rana istraìvanja farmakokinetskih i farmakodinamskih osobina leka i faktora koji mogu da
uti~u na njihovu promenu,
Podaci dobijeni u in vitro ispitivanjima moraju se kvantifikovati. Kada se dobijeni podaci po-
tvrde u in vitro studijama, moraju se sprovesti i in vivo studije. âk i onda kada se u in vitro
studijama ne dokaè sposobnost nove supstance za pojavu interakcija, poèljno je preduzeti
in vivo ispitivanja koja }e to potvrditi.
Treba dodati, da je ~esto potrebno da se odvojeno istraùju i farmakokinetske i farmakodinam-
ske varijable u in vivo studijama o interakcijama. Klini~ki zna~aj ovih rezultata u in vivo istra-
ìvanjima treba posmatrati u svetlu dozno zavisnih efekata, kako terapijskih, tako i toksi~nih.
Ispitivanjem interakcija potrebno je obuhvatiti, pre svega, nove lekove, kao i skoro registrova-
ne i novoregistrovane lekove.
SMANJENJE RIZIKA OD INTERAKCIJA LEKOVA

Smanjenje rizika od nastanka interakcija lekova ima veliki zna~aj u savremenoj farmakotera-
piji. Zdravstveni profesionalci su posebno odgovorni za pra}enje i selekciju terapeutskih zah-
teva i obezbe|enje sigurne i bezbedne terapije. Sve to zahteva poseban pristup merama koje
doprinose smanjenju rizika od interakcija lekova i obuhvata slede}e:
• identifikaciju bolesnika sa faktorima rizika
• temeljno poznavanje istorije bolesti
• poznavanje dejstva lekova i njihove upotrebe
• razmatranje terapeutskih alternativa
• ako je mogu}e izbegavanje kompleksnih terapeutskih zahteva
• edukacija bolesnika o njegovoj terapiji u cilju poe}anja efikasnosti le~enja postoje}e bolesti
• pra}enje terapije
• individualizacija terapije.
Farmaceuti treba da budu aktivno uklju~eni u opisane aktivnosti pra}enjem propisivanja leko-
va, posebno u multipnoj terapiji, u komunikaciji sa bolesnicima i drugim zdravstvenim profe-
sionalcima i imaju mogu}nost za zna~ajan doprinos u pravcu pobolj{anja efikasnosti i sigur-
nosti terapije lekovima.
U slede}em pregledu su sistematizovani podaci o interakcijama lekova po abecednom redosle-
du grupe lekova ili INN uz navo|enje zna~ajnijih podataka o lekovima sa kojima mogu stupi-
ti u interakcije.
Legenda: - smanjenje
- poja~anje
- klini~ki zna~ajne interakcije lekova
690 III deo
A
abakavir:
analgetici: ili koncentracije metadona u plazmi istovremenom primenom sa abakavirom
acenokumarol: v. varfarin
acetazolamid: v. diuretici
ACE inhibitori (inhibitori konvertaze angiotenzina I):
alkohol: hipotenzivno dejstvo
anestetici: hipotenzivno dejstvo
analgetici: rizik renalnog o{te}enja sa NSAIL, mogu}a hiperkalijemija pri istovremenom
kori{}enju ketorolaka i mogu}e ostalih NSAIL; NSAIL mogu inhibirati antihipertenzivni od-
govor ACE inhibitora
antacidi: resorpcija enalaprila, kaptoprila, ali i drugih ACE inhibitora
antidepresivi: mogu}e hipotenzivnog dejstva
antidijabetici: mogu}e hipotenzivnog dejstva
antipsihotici: mogu}a te{ka posturalna hipotenzija sa hlorpromazinom i ostalim fenotijazini-
ma
anksiolitici: hipotenzivno dejstvo
beta-adrenergi~ki blokatori: hipotenzivno dejstvo
ciklosporin: rizik hiperkalijemije
diuretici (koji {tede kalijum): hipotenzivno dejstvo, mogu}a hiperkalijemija, posebno kod
o{te}enja bubrega; pratiti koncentraciju kalijuma;
dopaminergici: levodopa hipotenzivno dejstvo
gestageni i estrogeni: estrogeni i kombinovani oralni kontraceptivi hipotenzivno dejstvo
furosemid: mogu}a hipovolemija i hiponatrijemija, pad pritiska i o{te}enje bubrega
glikozidi digitalisa: mogu}nost koncentracije digoksina u serumu uz kaptopril
hipnotici: hipotenzivno dejstvo
kalijumove soli: rizik hipokalijemije zbog aditivnog efekta
kortikosteroidi: hipotenzivno dejstvo
litijum: ACE inhibitori izlu~ivanje litijuma (pove}ana koncentracija litijuma u plazmi)
miorelaksansi: hipotenzivno dejstvo
organski nitrati: hipotenzivno dejstvo
acetilsalicilna kiselina (ASK)

acetazolamid: izlu~ivanje ASK uz acetazolamid; prolaz salicilata u CNS; toksi~nost
CNS u bolesnika koji duè koriste visoke doze salicilata
antacidi: izlu~ivanje ASK u baznom urinu; dejstvo ASK ( resorpcija, tubularna sekre-
cija
antagonisti leukotriena: ASK koncentraciju zafirlukasta u plazmi
antidijabetici: dejstvo antidijabetika (hipoglikemija)
antiepileptici: dejstvo fenitoina i valproata
antikoagulansi: dejstvo antikoagulansa, rizik krvavljenja usled antiagregacionog dej-
stva ASK
antikonvulzivi: dejstvo antikonvulziva (ASK istiskuje antikonvulzive iz veze sa proteinima
plazme)
citotoksi~ki lekovi: izlu~ivanje metotreksata, toksi~nost
askorbinska kiselina: izlu~ivanje ASK
derivati sulfonilureje: dejstvo ASK; hipoglikemija
diuretici: antagonizam diuretskog dejstva sa spironolaktonom; izlu~ivanje uz acetazolamid
(rizik toksi~nosti); uz furosemid toksi~nost oba leka (kompeticija pri izlu~ivanju)
fenotiazini: resorpcija ASK
heparin: dejstvo heparina
insulin: hipoglikemija ( sekrecija endogenog insulina)

kortikosteroidi: rizik gastrointestinalnog krvavljenja i ulceracija; kortikosteroidi koncen-
traciju salicilata u plazmi
metoklopramid i domperidon: dejstvo ASK, resorpcija
metotreksat: ASK istiskuje metotreksat vezan za proteine plazme; dejstvo metotreksata (
renalno izlu~ivanje; broj NDL pri istovremenoj primeni; toksi~nost metotreksata; oprez
ako se uzimaju OTC preparati koji sadrè ASK istovremeno sa metotreksatom
urikozurici: dejstvo probenecida i sulfinpirazona; salicilati urikozuri~no dejstvo probene-
cida. posebno visoke doze salicilata
aciklovir i famciklovir:
mikofenolat mofetil: koncentracija u plazmi oba leka kod istovremene primene
urikozurici: probenecid izlu~ivanje aciklovira, a verovatno i famciklovira (
koncentracija u
plazmi)
acitretin: v. retinoidi
adrenalin: v. adrenomimetici
adrenomimetici (uklju~uju}i i beta2 adrenomimetike)

anestetici: rizik aritmija ako se adrenalin ili izoprenalin primene sa halotanom
antidepresivi: ako se adrenalin ili izoprenalin primene sa tricikli~nim antidepresivima mo-
è se javiti hipertenzija i aritmije (lokalna primena je izgleda sigurna)
beta-adrenergi~ki blokatori: ozbiljna hipertenzija sa adrenalinom ili noradrenalinom a mo-
gu}e i sa dobutaminom (posebno sa neselektivnim beta blokatorima - propranololom); iz-
begavati istovremenu primenu
kortikosteroidi: efedrin metabolizam deksametazona; rizik hipokalijemije pri primeni vi-
sokih doza kortikosteroida sa visokim dozama fenoterola, ritodrina, salbutamola, salmete-
rola
diuretici: rizik hipokalijemije pri primeni acetazolamida, diuretika Henleove petlje, tiazida
sa visokim dozama fenoterola, ritodrina, salbutamola, salmeterola
oksitocin: hipertenzija sa vazokonstriktornim adrenomimeticima
teofilin: rizik hipokalijemije pri istovremenoj primeni visokih doza fenoterola, ritodrina, sal-
butamola, salmeterola
agonisti 5-HT1- receptora

antiulkusni lekovi: cimetidin metabolizam zolmitriptana (
dozu zolmitriptana)
antimikrobni lekovi: fluorohinoloni mogu metabolizam zolmitriptana ( dozu zolmitripta-
na)
antidepresivi: rizik toksi~nosti moklobemida uz zolmitriptan (
dozu zolmitriptana ako
se primenjuje istovremeno sa moklobemidom); fluvoksamin moè metabolizam zolmi-
triptana ( dozu zolmitriptana)
beta-adrenergi~ki blokatori: propranolol moè koncentraciju rizatriptana u plazmi (
do-
zu rizatriptana)
akarboza: v. oralni antidijabetici
alfa - blokatori:
(doksazosin, prazosin, terazosin)
ACE inhibitori: hipotenzivno dejstvo
alprostadil: hipotenzivno dejstvo
analgetici: NSAIL antagonizuju hipotenzivno dejstvo
anksiolitici i hipnotici: hipotenzivno i sedativno dejstvo
antidepresivi: hipotenzivno dejstvo
692 III deo
antipsihotici: hipotenzivno dejstvo

beta-adrenergi~ki blokatori: hipotenzivno dejstvo; rizik za hipotenzivni efekat prve
doze prazosina
blokatori kalcijumskih kanala: hipotenzivno dejstvo; rizik za hipotenzivni efekat prve
doze prazosina
diuretici: hipotenzivno dejstvo
dopaminergici: levodopa hipotenzivno dejstvo
kortikosteroidi: antagonizam hipotenzivnog dejstva
gestageni i estrogeni: estrogeni i kombinovani oralni kontraceptivi antagonizuju hipotenzivno
dejstvo
miorelaksansi: baklofen i tizanidin hipotenzivno dejstvo
alfentanil: v. opioidni analgetici
aluminijum hidroksid: v. antacidi i adsorbensi
alkohol:
analgetici: sedativno i hipotenzivno dejstvo opioidnih analgetika
anksiolitici i hipnotici: sedativno dejstvo
antimikrobni lekovi: mogu}a disulfiramu sli~na reakcija (sa cefamandolom, metronidazo-
lom)
antidepresivi: sedativno dejstvo tricikli~nih antidepresiva;
antidijabetici: hipoglikemijsko dejstvo; rizik za nastanak laktoacidoze uz metformin
antiepileptici: neèljenih dejstava karbamazepina
antihistaminici: sedativno dejstvo
antihipertenzivi: hipotenzivno dejstvo
antikoagulansi: v. varfarin
antipsihotici: sedativno dejstvo
barbiturati: sedativno dejstvo
blokatori kalcijumskih kanala: hipotenzivno dejstvo; mogu}e koncentracije alkohola u
plazmi uz istovremenu primenu verapamila
cisaprid: sedativno dejstvo
dopaminergici: tolerancija na bromokriptin
metotreksat: istovremena primena duè vreme oba leka rizik o{te}enja jetre metotreksatom
metronidazol: istovremenom primenom mogu{nastanak reakcije sli~ne disulfiramskoj
miorelaksansi: hipotenzivno dejstvo pri istovremenoj primeni baklofena ili tizanidina
organski nitrati: hipotenzivnog dejstvo
prokarbazin: disulfiramu sli~na reakcija
alopurinol:
ACE inhibitori: rizik toksi~nosti kaptoprila, posebno u renalnom o{te}enju (hipersenzitivna
reakcija)
azatioprin: dejstvo, toksi~nost
antidijabetici: dejstvo antidijabetika
antikoagulansi: mogu}e dejstva acenokumarola i varfarina
ciklosporin: mogu}e koncentracije ciklosporina u plazmi (rizik za nefrotoksi~`nost)
ciklofosfamid: rizik o{te}enja kostne srì
citostatici: toksi~nost citostatika
merkaptopurin: dejstvo, toksi~nost ( metabolizam)
teofilin: mogu}e koncentracije teofilina u plazmi
alprazolam: v. anksiolitici
alprostadil:
antihipertenzivi: hipotenzivno dejstvo
alteplaza:
NSAIL: mogu}nost krvavljenja
antikoagulansi: mogu}nost krvavljenja
antitrombocitni lekovi: mogu}nost krvavljenja
amfebutamon (bupropion):
antidepresivi: izbegavati istovremenu primenu sa moklobemidom
antiepileptici: karbamazepin koncentraciju amfebutamona u plazmi
antivirusni lekovi: ritonavir koncentraciju amfebutamona u plazmi ( rizik toksi~nosti - iz-
begavati istovremenu primenu)
dopaminergici: rizik neèljenih dejstava levodope
amfotericin:
antimikotici (ostali): derivati imidazola i triazola mogu antagonizirati efekat amfotericina,
renalno izlu~ivanje
antimikrobni lekovi: rizik nefrotoksi~nosti sa aminoglikozidima
ciklosporin: rizik nefrotoksi~nosti (pratiti renalnu funkciju)
diuretici: rizik hipokalijemije s diureticima Henleove petlje i tiazidima
glikozidi digitalisa: toksi~nost usled hipokalijemije
kortikosteroidi: rizik hipokalijemije
amifostin
antihipertenzivi: mogu}e potenciranje hipotenzije
amikacin: v. aminoglikozidi
amilorid: v. diuretici
aminoglikozidi
analgetici: indometacin moè koncentraciju gentamicina i amikacina u plazmi kod novoro-
|en~eta
antibakterijski lekovi (drugi): rizik ototoksi~nosti i nefrotoksi~nosti sa vankomicinom, teiko-
planinom; neomicin resorpciju fenoksimetilpenicilina
antidijabetici: neomicin moè hipoglikemijsko dejstvo akarboze i gastrointestinalna neè-
ljena dejstva
antimikotici: rizik nefrotoksi~nosti sa amfotericinom
bifosfonati: rizik hipokalcijemije
cefalosporini: rizik nefrotoksi~nosti i ototoksi~nosti posebno sa cefalotinom
ciklosporin: rizik nefrotoksi~nosti
cisplatin: rizik nefrotoksi~nosti i mogu}nost ototoksi~nosti; pratiti testove funkcije jetre
diuretici: rizik ototoksi~nosti diureticima Henleove petlje
halotan: neuromuskularna blokada
miorelaksansi: dejstvo nepolarizantnih miorelaksansa (neuromuskularna blokada)
parasimpatomimetici: antagonisti~ko dejstvo sa neostigminom i piridostigminom
aminoglutetimid:
antikoagulansi: mogu} ubrzan i metabolizam acenokumarola i varfarina, antikoagu-
lantno dejstvo
antidijabetici: mogu} ubrzani metabolizam oralnih antidijabetika
diuretici: rizik hiponatrijemije
gestageni i estrogeni: koncentracija medroksiprogesterona
glikozidi digitalisa: metabolizam digoksina, dejstvo
hormonski antagonisti: koncentracija tamoksifena u plazmi
694 III deo
kortikosteroidi: metabolizam kortikosteroida, dejstvo

teofilin: i ubrzan metabolizam kortikosteroida, dejstvo
aminofilin: v. teofilin
amitriptilin: v. antidepresivi tricikli~ni
amiodaron
antikoagulansi: pratiti INR, smanjiti dozu antikoagulansa
statini (simvastatin) miopatija, smanjiti dozu simvastatina na 10 mg
amjodaron:
antiaritmici (drugi): aditivni efekat sa dizopiramidom, flekainidom, prokainamidom i hini-
dinom; rizik ventrikulartnih aritmija (izbegavati istovremenu primenu), depresija mi-
okarda sa svim antiaritmicima
antidepresivi: rizik ventrikulartnih aritmija sa tricikli~nim antidepresivima (izbegavati
istovremenu primenu)
antiepileptici: inhibiran metabolizam fenitoina ( koncentracija u plazmi)
antihistaminici: rizik ventrikularnih aritmija sa astemizolom (izbegavati istovremenu pri-
menu)
antikoagulansi: inhibiran metabolizam varfarina ( koncentracija varfarina u plazmi);
antikoagulantno dejstvo; pratiti protrombinsko vreme
antimalarici: rizik ventrikularnih aritmija s hlorohinom (izbegavati istovremenu prime-
nu)
antimikrobni lekovi: rizik ventrikularnih aritmija s eritromicinom (parenteralnim) i sul-
fametoksazolom sa trimetoprimom
antipsihotici: rizik ventrikularnih aritmija sa fenotiazinima i haloperidolom (izbegavati
antiulkusni lekovi: cimetidin koncentraciju amjodarona u plazmi
antivirusni lekovi: rizik ventrikularnih aritmija sa nelfinavirom i ritonavirom (izbegava-
ti istovremenu primenu),
beta-adrenergi~ki blokatori: rizik bradikardije, AV bloka i depresije miokarda, rizik
ventrikularnih aritmija sa sotalolom (izbegavati istovremenu primenu)
blokatori kalcijumskih kanala: diltiazem i verapamil rizik bradikardije, AV bloka i de-
presije miokarda
ciklosporin: mogu}e koncentracija ciklosporina u plazmi
diuretici: mogu}a hipokalijemija sa acetazolamidom, diureticima Henleove petlje i tiazidima
( kardijaIna toksi~nost)
fenitoin: koncentracija fenitoina u plazmi (mogu}a potreba doze)
glikozidi digitalisa: koncentracija digoksina u plazmi, dejstvo digoksina (smanjiti do-
zu); pratiti efekte digoksina
litijum: rizik hipotireoze
tropisetron: rizik ventrikularnih aritmija
amlodipin: v. blokatori kalcijumskih kanala
amoksicilin: v. penicilini
ampicilin: v. penicilini
anaboli~ki steroidi:
antidijabetici: mogu}e hipoglikemi~kog efekta
antikoagulansi: dejstvo varfarina (
hipoprotrombinemija)
analgetici: v. acetilsalicilna kiselina (ASK), NSAIL, opioidni analgetici, paracetamol
analgetici (opioidni)
alkohol: sedativno i hipotenzivno dejstvo

anksiolitici: sedativno dejstvo
antiaritmici: resorpcija meksiletina; rizik ventrikularne aritmije sa amjodaronom, di-
zopiramidom, flekainidom, meksiletinom, prokainamidom, hinidinom (izbegavati istovre-
menu primenu)
antikoagulansi: dekstropropoksifen moè dejstvo acenokumarola i varfarina
antimikrobni lekovi: rifampicin metabolizain metadona ( dejstvo), eritromicin koncen-
traciju alfentanila u plazmi; koncentracija ciprofloksacina u plazmi
antidepresivi: ekscitacija ili depresija CNS (hipotenzija ili hipertenzija) uz MAOi (uklju~u-
ju}i i moklobemid) - izbegavati istovremenu primenu; tramadol moè rizik konvulzija
istovremenom primenom sa tricikli~nim antidepresivima
antiepileptici: karbamazepin dejstvo tramadola, fenitoin metabolizam metadona (
dejstvo)
antimikotici: ketokonazol dejstvo alfentanila (rizik produène ili odloène respiratorne de-
presije)
antipsihotici: sedativno i hipotenzivno dejstvo
antivirusni lekovi: metadon moè koncentraciju zidovudina u plazmi, ritonavir kon-
centraciju petidina u plazmi ( toksi~nost - izbegavati istovremenu primenu); ritonavir, a
mogu}e i abakavir i nevirapin koncentraciju metadona u plazmi
antiulkusni lekovi: cimetidin metabolizam opioidnih analgetika posebno petidina ( kon-
centracija u plazmi)
beta-adrenergi~ki blokatori: morfin moè koncentraciju esmolola u plazmi
cisaprid: mogu} antagonizam gastrointestinalnog dejstva
dopaminergici: toksi~nost CNS petidina uz istovremenu primenu selegilina kao i mogu}-
nost hiperpireksije
metoklopramid: antagonizam gastrointestinalnog dejstva
anestetici, op{ti:
anksiolitici i hipnotici: sedativnog dejstva; sa diazepamom depresija
antidepresivi: rizik aritmija i hipotenzije sa tricikli~nim antidepresivima
adrenomimetici: mogui rizik pojave aritmija pri istovremenoj primeni sa halotanom
teofilin: rizik aritmija pri istovremenoj primeni sa halotanom; rizik konvulzija sa ketami-
nom
antihipertenzivi: hipotenzivnog dejstva
antimikrobni lekovi: potenciranje hepatotksi~nosti izoniazida, dejstvo tiopentona uz sulfo-
namidime, reakcija sli~na preosetljivosti kod istovremene primene sa vankomicinom
beta-adrenergi~ki blokatori: hipotenzivno dejstvo (opasnost aritmije)
blokatori kalcijumskih kanala: hipotenzivno dejstvo i AV produènje sa verapamilom
dopaminergici: rizik nastanka aritmija pri primeni inhalacionih (isparljivih) anestetika
kao {to je halotan sa levodopom
oksitocin: dejstvo oksitocina kod primene inhalacionih anestetika (halotan), hipotenziv-
no dejstvo i rizik od aritmija
anestetici, lokalni: v. bupivakain, lidokain, prilokain
anksiolitici
alkohol: sedativno dejstvo
anestetici: sedativno dejstvo
analgetici: sedativno dejstvo sa opioidnim analgeticima
antimikrobni lekovi: eritromicin i klaritromicin metabolizam midazolama ( koncentra-
cija midazolama u plazmi - jaka sedacija); izoniazid metabolizam diazepama, a verovat-
no i ostalih benzodiazepina; rifampicin metabolizam diazepama i mogu}e drugih ben-
zodiazepina
696 III deo
antidepresivi: sedativnog dejstva, fluvoksamin moè koncentraciju nekih benzodiazepi-

na u plazmi
antiepileptici: metabolizam klonazepama ubrzan metabolizam ( dejstvo); koncentracija
fenitoina u plazmi ili uz diazepam i mogu}e druge benzodiazepine
antihistaminici: sedativno dejstvo
antihipertenzivi: hipotenzivno dejstvo; sedativno dejstvo
antimikotici: itrakonazol, ketokonazol i flukonazol koncentraciju midazolama i triazola-
ma u plazmi (produèn sedativni efekat)
antipsihotici: sedativno dejstvo; buspiron koncentraciju haloperidola u plazmi
antivirusni lekovi: efavirenc, nelfinavir i sakvinavir rizik produène sedacije midazola-
mom; indinavir rizik produène sedacije sa alprazolamom i midazolamom; ritonavir
koncentraciju alprazolama, hlorazepata, diazepama, flurazepama, midazolama i zolpidema
u plazmi (rizik te{ke sedacije i respiratorne depresije - izbegavati zajedni~ku primenu); ri-
tonavir moè koncentraciju ostalih anksiolitika u plazmi; blokatori kalcijumovi kanala:
diltiazem i verapamil inhibiraju metabolizam midazolama ( koncentracija midazolama u
plazmi, sedativno dejstvo)
disulfiram: dejstva benzodiazepina (diazepama); metabolizam benzodiazepina u jetri
dopaminergici: benzodiazepini mogu nekada antagonizovati dejstvo levodope
miorelaksansi: baklofen i tizanidin sedativno dejstvo
teofilin: dejstvo anksiolitika (benzodiazepina)
antacidi
ACE inhibitori: antacidi resorpciju enalaprila, kaptoprila, fosinoprila, a mogu}e i ostalih ACE
inhibitora
analgetici: izlu~ivanja ASK u baznom urinu ( tubularna sekrecija); resorpcija difluni-
sala
antiagregacioni lekovi: mogu}a interakcija sa dipiridamolom
antiepileptici: antacidi resorpciju gabapentina i fenitoina
antiaritmici: izlu~ivanje hinidina u baznom urinu (mogu}e koncentracije u plazmi)
antihistaminici: resorpcija feksofenadina
antimalarici: antacidi resorpciju hlorokina
antimikotici: antacidi resorpciju itrakonazola i ketokonazola
antimikrobni lekovi: antacidi resorpciju azitromicina, cefaklora, cefpodoksima, ciprofloksa-
cina, nitrofurantoina, norfloksacina, ofloksacina, rifampicina i tetraciklina
antipsihotici: antacidi resorpciju fenotijazina i sulpirida
antivirusni lekovi: antacidi resorpciju zalcitabina
bifosfonati: antacidi resorpciju
diuretici (tiazidi): mogu}a hiperkalcijemija sa visokim dozama kalcijumovih antacida u prisu-
izlu~ivanje kalcijumovih soli u prisustvu tiazida)
stvu tiazida (
glikozidi digitalisa: antacidi mogu}e resorpciju digoksina
gvo`|e (oralno): resorpcija gvo`|a uz antacide sa kalcijum karbonatom, natrijum hidrogen-
karbonatom i verovatno magnezijum trisilikatom (primeniti u razmaku od najmanje 2 sata)
hinidin: resorpcija hinidina
izoniazid: resorpcija i dejstvo izoniazida
kortikosteroidi: resorpcija kortikosteroida
litijum: natrijum bikarbonat izlu~ivanje litijuma ( koncentracija litijuma u plazmi)
lansoprazol: mogu}e resorpcije lansoprazola
mikofenolat mofetil: resorpcija mikofenolat mofetil
penicilamin: antacidi resorpciju
tetraciklini: resorpcija tetraciklina
ursodeoksiholna kiselina: antacidi resorpciju
varfarin: resorpcija varfarina
antagonisti leukotrijenskih receptora

analgetici: ASK koncentraciju zafirlukasta u plazmi
antimikrobni lekovi: eritromicin koncentraciju zafirlukasta u plazmi
antikoagulansi: zafirlukast antikoagulantno dejstvo varfarina

antihistaminici: terfenadin koncentraciju zafirlukasta u plazmi
barbiturati i primidon: fenobarbiton koncentraciju montelukasta u plazmi
teofilin: zafirlukast moè koncentraciju teofilina u plazmi; koncentracija zafirlukasta u
plazmi
inhibitori agregacije trombocita, isklju~uju}i heparin: v. ASK, dipiridamol, tiklopidin
antiaritmici: v. amjodaron, disopiramid, flekainid, hinidin, lidokain, meksiletin, prokainamid,

propafenon
antidepresivi (selektivni inhibitori preuzimanja serotonina - SSRI)

(uklju~uju}i: fluoksetin, fluvoksamin, paroksetin, sertralin)
agonisti 5-HT1: rizik toksi~nosti sa sumatriptanom (izbegavati istovremenu primenu); flu-
voksamin verovatno metabolizam zolmitriptana ( dozu zolmitriptana)
alkohol: mogu}e dejstva
analgetici: mogu}e rizik pojave konvulzija i toksi~nosti uz istovremenu primenu trama-
dola
antidepresivi (drugi): dejstvo istovremenom primenom MAOi ( rizik ozbiljne toksi~nosti);
izbegavati istovremenu primenu reboksetina sa fluvoksaminom
antiepileptici: koncentracija karbamazepina i fenitoina u plazmi uz istovremenu prime-
nu sa fluoksetinom i fluvoksaminom; fenitoin i drugi antiepileptici koncentraciju parok-
setina u plazmi; karbamazepin metabolizam antidepresiva (oprez)
antihistaminici: rizik aritmija istovremenom primenom fluoksetina i fluvoksamina sa ter-
fenadinom; izbegavati istovremenu primenu
antipsihotici: koncentracija klozapina u plazmi sa fluoksetinom i fluvoksaminom; kon-
centracija haloperidola u plazmi sa fluoksetinom;
antivirusni lekovi: ritonavir moè koncentraciju antidepresiva u plazmi
anksiolitici i hipnotici: koncentracija nekih benzodiazepina u plazmi sa fluvoksaminom
barbiturati: dejstvo antidepresiva ( metabolizam)
beta-adrenergi~ki blokatori: koncentracija propranolola sa fluvoksaminom
dopaminergici: hipertenzija ili ekscitacija CNS sa fluvoksaminom, paroksetinom ili sertrali-
nom uz istovremenu primenu selegilina
litijum: efekti CNS (pove}ana toksi~nost litijuma)
teofilin: koncentracija teofilina u plazmi sa fluvoksaminom (smanjiti dozu teofilina, iz-
antidepresivi (tricikli~ni, tetracikli~ni i sli~ni)

(uklju~uju}i: amitriptilin, klomipramin, maprotilin, mianserin, mirtazapin)
adrenomimetici: pri istovremenoj primeni sa adrenalinom i noradrenalinom moè se javiti
hipertenzija i aritmije
analgetici: mogu}i rizik pojave konvulzija uz istovremenu primenu tramadola;
analgetici (opioidni): sedativno dejstvo
anestetici: rizik aritmija i nastanka hipotenzije
anksiolitici i hipnotici sedativno dejstvo
antiaritmici: rizik ventrikularnih aritmija sa lekovima koji produùju QT interval uklju-
~uju}i amjodaron, disopiramid, propafenon (izbegavati istovremenu primenu)
antidepresivi (drugi): mogu}a ekscitacija CNS i hipertenzija sa MAOi; v. i moklobemid; pro-
izvo|a~ savetuje oprez uz istovremenu primenu reboksetina
antiepileptici: antikonvulzivno dejstvo antiepileptika; koncentracija tricikli~nih antide-
presiva u plazmi ( antidepresivno dejstvo);
antihipertenzivi: antihipertenzivno dejstvo; antagonizam dejstva uz istovremenu prime-
nu klonidina ( rizik hipertenzije obustavljanjem klonidina)
698 III deo
antihistaminici: antimuskarinsko i sedativno dejstvo; rizik ventrikularnih aritmija sa

terfenadinom (izbegavati istovremenu primenu)
antimikotici: flukonazol verovatno koncentraciju amitriptilina u plazmi
antimikrobni lekovi: koncentracija nekih tricikli~nih antidepresiva u plazmi pri istovreme-
noj primeni rifampicina ( antidepresivno dejstvo)
antipsihotici: koncentracija nekih tricikli~nih antidepresiva u plazmi i neèljena dej-
stva sa fenotiazinima i verovatno klozapinom
antivirusni Iekovi: ritonavir koncentraciju tricikli~nih antidepresiva
beta-adrenergi~ki blokatori: rizik ventrikularne aritmije istovremenom primenom sotalo-
la
blokatori kalcijumskih kanala: diltiazem i verapamil koncentraciju imipramina i verovatno
ostalih tricikli~nih antidepresiva
disulfiram: metabolizam tricikli~nih antidepresiva; koncentracija u plazmi i disulfiram-
ska reakcija sa amitriptilinom
diuretici: rizik posturalne hipotenzije uz tricikli~ne antidepresive
miorelaksansi: dejstvo baklofena
organski nitrati: dejstvo sublingvalnih organskih nitrata
gestageni i estrogeni: kontraceptivi oralni !!!! antidepresivno dejstvo (neèljena dejstva mo-
gu biti zbog koncentracije tricikli~nih antidepresiva u plazmi)
antidijabetici
(uklju~uju}i: akarbozu, derivate sulfonilureje, insulin, metformin, repaglinid, tiazolidindi-
one)
ACE inhibitori: mogu}e hipoglikemijsko dejstvo
alkohol: hipoglikemijsko dejstvo
analgetici: NSAIL dejstvo derivata sulfonilureje
antimikrobni lekovi: hloramfenikol, sulfametoksazol i trimetoprim i sulfonamidii dejstvo
derivata sulfonilureje; ciprofloksacin dejstvo glibenklamida; neomicin dejstvo akarbo-
ze; rifampicin dejstvo derivata sulfonilureje (ubrzan metabolizam)
antidepresivi: MAO inhibitori hipoglikemijsko dejstvo
diazoksid: hipoglikemijsko dejstvo
antikoagulansi: dejstvo derivata sulfonilureje i promene antikoagulantnog dejstva varfari-
na
antimikotici: flukonazol i mikonazol koncentraciju derivata sulfonilureje u plazmi; izbe-
gavati istovremenu primenu mikonazola sa glipizidom
antipsihotici: fenotiazini hipoglikemijsko dejstvo derivata sulfonilureje
beta - adrenergi~ki blokatori: hipoglikemijsko dejstvo (maskiranje simptoma hipoglikemije;
kardioselektivni manje uzrokuju probleme od neselektivnih beta blokatora
blokatori kalcijumskih kanala: nifedipin moè toleranciju glukoze
diuretici: hipoglikemijsko dejstvo uz diuretike Henleove petlje i tiazide
gestageni i estrogeni: oralni kontraceptivi hipoglikemijsko dejstvo
hormonski antagonisti: antidijabetici mogu ubrzati metabolizam aminoglutetimida; okterotid
mogu}e smanjuje zahteve za insulinom i oralnim antidijabeticima
klofibrat: tolerancija glukoze i aditivno dejstvo; hipoglikemijsko dejstvo derivata sulfoni-
lureje; razmotriti korekciju doze
kolestiramin: hipoglikemijsko dejstvo akarboze
kortikosteroidi: hipoglikemijsko dejstvo; koncentracija glukoze u plazmi
litijum: ponekad tolerancija na glukozu
orlistat: oprez pri istovremenoj primeni sa akarbozom ili metforminom
pankreatin: hipoglikemijsko dejstvo akarboze
testosteron: hipoglikemijsko dejstvo
urikozurici: sulfinpirazon hipoglikemijsko dejstvo derivata sulfonilureje
antiepileptici: v. etosuksimid, fenitoin, karbamazepin, klonazepam, lamotrigin, valproat, viga-

batrin
antihistaminici (histamin H1 antagonisti) za sistemsku primenu

alkohol: sedativno dejstvo antihistaminika
antacidi: resorpcija feksofenadina
antiaritmici: rizik ventrikularnih aritmija sa astemizolom i terfenadinom (izbegavati isto-
vremenu primenu amjodarona, disopiramida, prokainamida)
antidepresivi tricikli~ni: rizik ventrikularnih aritmija sa astemizolom i terfenadinom (iz-
begavati istovremenu primenu sa fluoksetinom); fluvoksamin rizik aritmija sa astemizo-
lom - izbegavati istovremenu primenu
antimikotici: flukonazol, itrakonazol, ketokonazol metabolizam astemizola i terfenadina, iz-
begavati istovremenu primenu - kardijalna toksi~nost; mogu}e koncentracije loratadina
u plazmi sa flukonazolom, itrakonazolom i ketokonazolom
antimikrobni lekovi: metabolizam astemizola i terfenadina istovremenom primenom kla-
ritromicina i eritromicina (opasne aritmije), mogu}e koncentracije loratadina u plazmi
uz istovremenu primenu eritromicina
antimuskarinski lekovi: antimuskarinska neèljena dejstva antihistaminika
antipsihotici: rizik ventrikularnih aritmija sa astemizolom i terfenadinom (izbegavati
istovremenu primenu sa tioridazinom);
antivirusni lekovi: astemizol i terfenadin rizik ventrikularnih aritmija uz indinavir i ritona-
vir - izbegavati istovremenu primenu; koncentracija nesedativnih antihistaminika u plazmi
moè biti sa ritonavirom
beta- adrenergi~ki blokatori: rizik ventrikularnih aritmija sotalola sa astemizolom i terfe-
nadinom
cisaprid: rizik ventrikularnih aritmija sa terfenadinom, izbegavati istovremenu primenu
antineoplastici: mogu}a interakcija izme|u terfenadina i docetaksela
diuretici: hipokalijemija rizik ventrikularnih aritmija istovremenom primenom astemizo-
la ili terfenadina
antihipertenzivi: v. konkretne lekove
antikoagulansi: v. heparin i varfarin
antimalarici: v. pojedina~ne lekove
antimikotici - (imidazol i triazol derivati)

analgetici: metabolizam alfentanila ketokonazolom (rizik od produène ili odloène respi-
ratorne depresije)
anksiolitici i hipnotici: koncentracija midazolama u plazmi je sa itrakonazolom, ketoko-
nazolom i flukonazolom (produèno je sedativno dejstvo)
antacidi: antacidi resorpciju itrakonazola i ketokonazola
antimikrobni lekovi: rifampicin metabolizam flukonazola, itrakonazola i ketokonazola,
koncentracija u plazmi; izonijazid koncentraciju itrakonazola i ketokonazola u plazmi
antidijabetici: koncentracija derivata sulfonilureje u plazmi je uz istovremenu primenu
flukonazola i mikonazola
antiepileptici: dejstvo fenitoina uz istovremenu primenu flukonazola i mikonazola; kon-
centracija itrakonazola i ketokonazola u plazmi fenitoinom; karbamazepin moè kon-
centraciju itrakonazola u plazmi
antihistaminici: flukonazol, itrakonazol, ketokonazol i drugi imidazoli i triazoli metabo-
lizam astemizola i terfenadina (izbegavati zajedni~ku primenu - mogu}a kardijalna toksi~-
nost); proizvo|a~ ukazuje na mogu}e koncentracije loratadina istovremenom primenom
sa ketokonazolom
antikoagulansi: dejstvo varfarina - flukonazolom, itrakonazolom, ketokonazolom i miko-
nazolom
hipolipemici: itrakonazol rizik miopatije sa simvastatinom (izbegavati istovremenu primenu)
antineoplastici: ketokonazol moè metabolizam paklitaksela; itrakonazol moè metabo-
rizik neurotoksi~nosti);
lizam vinkristina (
700 III deo
antiulkusni lekovi: antagonisti H2 receptora resorpciju itrakonazola i ketokonazola; sukral-

fat resorpciju ketokonazola
inhibitori protonske pumpe: resorpcija ketokonazola i itrakonazola;
antivirusni lekovi: ketokonazol metabolizam indinavira, koncentracija indinavira sa
itrakonazolom (pri istovremenoj primeni potrebno je smanjiti dozu indinavira); koncentra-
cija ketokonazola sa nevirapinom (izbegavati istovremenu primenu); koncentracija zido-
vudina u plazmi je uz istovremenu primenu flukonazola ( rizik toksi~nosti); ritonavir
moè koncentraciju ketokonazola i mogu}e drugih imidazola i triazola u plazmi
blokatori kalcijumskih kanala: v. blokatori kalcijumskih kanala
ciklosporin: metabolizam uz istovremenu primenu itrakonazola, ketokonazola, flukona-
zola i mikonazola ( koncentracija ciklosporina u plazmi)
cisaprid: flukonazol, itrakonazol, ketokonazol i mikonazol metabolizam cisaprida ( kon-
centracija u plazmi, QT interval - izbegavati istovremenu primenu)
diuretici: koncentracija flukonazola u plazmi uz hidrohlortiazid
glikozidi digitalisa: koncentracija digoksina u plazmi itrakonazolom
hipolipemici: itrakonazol, ketokonazol i verovatno drugi antimikotici rizik miopatije uz
simvastatin (izbegavati istovremenu primenu); itrakonazol i verovatno drugi antimikotici
rizik miopatije sa atorvastatinom; itrakonazol koncentraciju cerivastatina (
rizik rab-
domiolize)
teofilin: koncentracija teofilina u plazmi flukonazolom i verovatno ketokonazolom
antipsihotici
ACE inhibitori: te{ka posturalna hipotenzija sa hlorpromazinom, a verovatno i ostalim fenoti-
jazinima
analgetici: sedativno i hipotenzivno dejstvo sa opioidnim analgeticima;
antacidi: resorpcija fenotijazina sa antacidima
antiaritmici: rizik ventrikularnih aritmija uz lekove koji produùju QT interval - izbega-
vati istovremenu primenu tioridazina sa amjodaronom, disopiramidom, prokainamidom
(tako|e izbjegavati amjodaron sa haloperidolom)
antimikrobni lekovi: eritromicin moè koncentraciju klozapina u plazmi (mogu}e rizi-
ka od konvulzija); rifampicin ubrzava metabolizam haloperidola ( koncentracija halope-
ridola u plazmi)
antidepresivi: rizik aritmija sa tricikli~nim antidepresivima - izbegavati istovremenu pri-
menu sertindola i tricikli~nih antidepresiva; koncentracija antidepresiva u plazmi i an-
timuskarinsko dejstvo posebno kod primene tricikli~nih antidepresiva sa fenotijazinima i
mogu}e klozapinom; fluoksetin i fluvoksamin i venlafaksin mogu koncentraciju klozapi-
na u plazmi; fluoksetin koncentraciju haloperidola u plazmi;
antidijabetici: fenotijazini hipoglikemijsko dejstvo derivata sulfonilureje
antiepileptici: prag razdra`ljivostiu; karbamazepin metabolizam haloperidola, olanza-
pina i risperidona ( koncentracija navedenih lekova u plazmi)
antihipertenzivi: antihipertenzivno dejstvo; vi{e doze hlorpromazina dejstvo blokatora
adrenergi~nih neurona; rizik ekstrapiramidnog sindroma kod istovremene primene sa
metildopom
antihistaminici: rizik ventrikularnih aritmija sa astemizolom i terfenadinom - izbegava-
ti istovremenu primenu sa tioridazinom
antimuskarinski lekovi: antimuskarinskih neèljenih dejstava fenotijazina (ali koncentra-
cija Ieka u plazmi!)
antivirusni Iekovi: ritonavir koncentraciju klozapina u plazmi, rizik intoksikacije (izbega-
vati istovremenu primenu; ritonavir moè koncentraciju i ostalih antipsihotika u plazmi
beta-adrenergi~ki blokatori: antihipertenzivno dejstvo; fenotiazini rizik ventrikularnih
aritmija sa sotalolom;
blokatori kalcijumskih kanala: hipotenzivno dejstvo
dopaminergici: hipoprolaktinemijskog i antiparkinsoni~kog dejstva bromokriptina; dej-
stvo levodope
litijum: rizik ekstrapiramidnog dejstva i mogu}nost neurotoksi~nosti sa klozapinom, halo-

peridolom i fenotijazinima
metoklopramid i domperidon: rizik ekstrapiramidnog dejstva sa metoklopramidom
antivirusni lekovi: v. aciklovir, didanozin, efavirenc, famciklovir, ganciklovir, indinavir, lamivu-

dun, nelfinavir, nevirapin, ritonavir, sakvinavir, stavudin, zalcitabin, zidovudin
astemizol: v. antihistarninici
atenolol: v. beta - adrenergi~ki blokatori
atorvastatin: v. statini
atrakurijum: v. miorelaksansi (nedepolarizuju}i)
atropin: v. antimuskarinski lekovi
auranofin: v. zlato
azatioprin
ACE inhibitori: rizik leukopenije sa kaptoprilom
alopurinol: dejstvo, toksi~nost ( dozu azatioprina ako se primenjuje istovremeno sa
alopurinolom)
antikoagulansi: antikoagulantno dejstvo varfarina
antimikrobni lekovi: proizvo|a~ upozorava na mogu}u interakciju sa rifampicinom (poseb-
no u transplantiranih bolesnika); rizik hematolo{ke toksi~nosti sa kotrimoksazolom
azelastin: v. antihistaminici
azitromicin: v. eritromicin i drugi makrolidi
aztreonam
antikoagulansi: antikoagulantno dejstvo acenokumarola i varfarina
B
baklofen: v. miorelaksansi
barbiturati
antagonisti hormona: mogu}e i ubrzanje metabolizma toremifena
antagonisti leukotriena: koncentracija montelukasta u plazmi istovremenom primenom fe-
nobarbitona
antiaritmici: metabolizam dizopiramida; ( koncentracija leka u plazmi)
antimikrobni lekovi: i ubrzan metabolizam hloramfenikola, doksiciklina i metronidazola (
dejstvo); sulfonamidi efekat tiopentona
antikoagulansi: metabolizam acenokumarola i varfarina ( antikoagulantno dejstvo)
antidepresivi: antikonvulzivno dejstvo ( prag razdra`ljivosti); metabolizam mianse-
koncentracija leka u plazmi)
rina i nekih tricikli~nih antidepresiva (
antiepileptici: istovremena primena fenobarbitona sa drugim antiepilepticima moè tok-
si~nost bez dejstva antiepileptika ( koncentracija zbog indukcije mikrozomnih enzima
jetre barbituratima); interakcija moè komplikovati pra}enje terapije; interakcija uklju~uje:
efekta, sedacije i koncentracije u plazmi
antimikotici: fenobarbiton resorpciju griseofulvina ( dejstvo)
antipsihotici: antikonvulzivno dejstvo ( prag razdra`ljivosti); fenobarbiton metabo-
lizam haloperidola ( koncentracija u plazmi)
702 III deo
antivirusni lekovi: mogu}e koncentracije indinavira, nelfinavira, ritonavira i sakvinavira

u plazmi
beta-adrenergi~ki blokatori: metabolizam onih beta blokatora koji se primarno metaboli{u
u jetri (propranolol, metoprolol); pratiti efekte i po potrebi korigovati dozu
blokatori kalcijumskih kanala: mogu}e dejstva felodipina, isradipina i verovatno nikardi-
pina, nifedipina i drugih dihidropiridina, kao i diltiazema i verapamila (barbiturati me-
tabolizam)
ciklosporin: metabolizma ciklosporina ( dejstvo); pove}ati dozu ciklosporina ako je po-
trebno
gestageni i estrogeni: metabolizam tibolona i oralnih kontraceptiva ( kontraceptivno
dejstvo)
folna kiselina i folinska kiselina: mogu}e koncentracije fenobarbitona i primidona u plazmi
glikozidi digitalisa: metabolizam digitoksina ( dejstvo)
griseofulvin: resorpcija griseofulvina
kontraceptivi, oralni: barbiturati metabolizam kontraceptiva
kortikosteroidi: metabolizam kortikosteroida ( dejstvo !); korigovati dozu kortikoste-
roida ako je potrebno
levotiroksin: mogu} i ubrzan metabolizam levotiroksina (u hipotireoidizmu zahtevi za le-
votiroksinom)
metildopa: dejstvo metildope
teofilin: metabolizam teofilina ( dejstvo); korigovati dozu
tiroksin: metabolizam tiroksina
tropisetron: fenobarbiton koncentraciju tropisetrona u plazmi
valproati: metabolizam fenobarbitona (korigovati dozu fenobarbitona)
vitamini: mogu}i zahtevi za vitaminom D
beklometazon: v. kortikosteroidi
benzodiazepini: v. anksiolitici
benzilpenicilin: v. penicilini
beta-adrenergi~ki blokatori
analgetici: NSAIL mogu antihipertenzivno dejstvo; morfin mogu}e koncentraciju
esmolola u plazmi; rizik ventrikularne aritmije sa sotalolom
anestetici: hipotenzivno dejstvo; rizik toksi~nosti bupivakaina sa propranolola
anksiolitici: hipotenzivno dejstvo
antiaritmici: rizik miokradne depresije i bradikardija; rizik ventrikularnih aritmija pove-
zanih sa sotalolom kod istovremene primene amjodarona, dizopiramida prokainamida i
hinidina (izbegavati istovremenu primenu); rizik toksi~nosti lidokaina sa propranololom;
propafenon koncentraciju metoprolola i propranolola u plazmi;
antidepresivi tricikli~ni: fluvoksamin koncentraciju propranolola u plazmi; rizik ven-
trikularnih aritmija istovremenom primenom sotalola;
antidijabetici: hipoglikemijsko dejstvo, maskiranje hipoglikemijskih znakova kao {to je tre-
mor i tahikardija
antihistaminici: astemizol i terfnadin rizik ventrikularnih aritmija sotalola (izbegavati
antihipertenzivi: hipotenzivno dejstvo klonidina; hipotenzija i rizik dejstva prve doze
prazosina (verovatno i sa doksazosinom i terazosinom); istovremenom primenom propra-
nolola moè se javiti hipertenzivna kriza
antipsihotici: rizik ventrikularnih aritmija istovremenom primenom sotalola i fenotijazi-
na; zajedni~kom primenom propranolola i hlorpromazina moè koncentraciju oba leka
u plazmi
antivirusni lekovi: koncentracija metoprolola, pindolola i propranolola u plazmi

blokatori kalcijumskih kanala: rizik bradikardije i AV bloka sa diltiazemom; do te{ke hi-
potenzije i sr~anog popu{tanja ponekad dolazi sa nifedipinom, a mogu}e i sa drugim dihi-
dropiridinima; asistolija i te{ka hipotenzija i popu{tanje srca s verapamilom
cisaprid: rizik ventrikularnih aritmija istovremenom primenom sotalola (izbegavati istovre-
menu primenu)
diuretici: hipotenzivno dejstvo; rizik ventrikularnih aritmija istovremenom primenom so-
talola kod hipokalijemije
gestageni i estrogeni: estrogeni i kombinovani oralni kontraceptivi antagonizuju hipotenziv-
no dejstvo beta blokatora
glikozidi digitalisa: rizik bradikardije i AV bloka
kortikosteroidi: hipotenzivno dejstvo
levotiroksin: metabolizam propranolola ( dejstvo)
miorelaksansi: mogu}e hipotenzivnog dejstva i bradikardija sa tizanidinom
adrenomimetici: te{ke hipertenzije sa adrenalinom i noradrenalinom kao i dobutaminom uz
neselektivne beta adrenergi~ke blokatore (izbegavati istovremenu primenu)
teofilin: mogu} bronhospazam
tropisetron: rizik od ventrikularnih aritmija
betaksolol: v. beta blokatori
betametazon: v. kortikosteroidi
bezafibrat: v. fibrati
bikalutamid:
antikoagulansi: mogu}e dejstva varfarina
bifosfonati
alendronska kiselina (alendronat): mogu}e gastrointestinalnih neèljenih dejstava istovre-
menom primenom NSAIL
antacidi: resorpcija bifosfonata
antimikrobni lekovi: resorpcija bifosfonata; rizik hipokalcijemije sa aminoglikozidima
kalcijumove soli: resorpcija bifosfonata
gvo`|e: resorpcija bifosfonata
biperiden: v. antimuskarinske lekove
bisoprolol: v. beta - adrenergi~ki blokatori
blokatori H2 receptora (cimetidin)

anksiolitici i hipnotici: cimetidin metabolizam benzodiazepina
antimikrobni lekovi: cimetidin koncentraciju eritromicina u plazmi ( rizik toksi~nosti, mo-
gu}a gluvo}a);
rifampicin metabolizam cimetidina ( koncentracija cimetidina u plazmi), cimetidin me-
tabolizarn metronidazola ( koncentracija metronidazola u plazmi)
antidepresivi: cimetidin metabolizam amitriptilina, moklobemida ( koncentracija u pla-
zmi)
antidijabetici: cimetidin izlu~ivanje metformina ( koncentracija u plazmi), cimetidin
hipoglikemijsko dejstvo derivata sulfonilureje
antiepileptici: cimetidin metabolizam karbamazepina, fenitoina i valproata ( koncentra-
cija u plazmi)
antihistaminici: cimetidin moè koncentraciju loratadina u plazmi
antikoagulansi: cimetidin antikoagulantno dejstvo varfarina ( metabolizam)
antimikotici: resorpcija itrakonazola i ketokonazala, cimetidin koncentraciju terbinafina
u plazmi
antipsihotici: cimetidin moè dejstvo hlorpromazina, klozapina, a verovatno i drugih antip-
sihotika
704 III deo
antivirusni lekovi: cimetidin moè koncentraciju zalcitabina

beta-adrenergi~ki blokatori: cimetidin metabolizam metoprolola i propranolola (
koncen-
tracije u plazmi)
blokatori kalcijumskih kanala: cimetidin metabolizam nekih blokatora kalcijumovih kanala
koncentracije u plazmi)
(
ciklosporin: cimetidin moè koncentraciju ciklosporina u plazmi
citotoksi~ni lekovi: cimetidin koncentraciju fluorouracila u plazmi
hormonski antagonisti: oktreotid moè usporiti resorpciju cimetidina
teofilin: cimetidin metabolizam ( koncentracija teofilina u plazmi)
blokatori kalcijumskih kanala

(dihidropiridinski blokatori kalcijumskih kanala uklju~uju: amlodipin, felodipin, isradipin, ni-
fedipin, nikardipin, nimodipin i nisoldipin)
ACE inhibitori: hipotenzivno dejstvo;
alkohol: hipotenzivno dejstvo; verapamil koncentraciju alkohola u plazmi
anestetici: verapamil hipotenzivno dejstvo op{tih anestetika i rizik AV bloka; izofluran
hipotenzivno dejstvo dihidropirina
antiaritmici: istovremenom primenom amjodarona rizik bradikardije, AV bloka i mio-
kardne depresije diltiazema ili verapamila; rizik miokardne depresije i asistolije ako se
verapamil primenjuje istovremeno sa dizopiramidom i flekainidom; koncentracija hinidina
u plazmi istovremenom primenom nifedipina; sa verapamilom koncentracija hinidina
u plazmi (ekstremna hipotenzija)
antimikrobni lekovi: eritromicin moè metabolizam felodipina ( koncentracija u pla-
zmi); rifampicin metabolizam diltiazema, nifedipina, nimodipina, verapamila i verovat-
no isradipina, nikardipina i nisoldipina (koncentracija leka u plazmi je zna~ajno )
antidepresivi: diltiazem i verapamil mogu koncentraciju imipramina i mogu}e drugih trici-
kli~nih antidepresiva
antidijabetici: nifedipin ponekad moè uticati na toleranciju glukoze
antiepileptici: dejstvo karbamazepina sa diltiazemom i verapamilom ( metabolizam);
diltiazem i nifedipin koncentraciju fenitoina u plazmi; mogu}e dejstva nifedipina i
drugih dihidropiridina istovremenom primenom karbamazepina, fenobarbitona, fenitoina i
primidona; dejstvo diltiazema i verapamila istovremenom primenom fenobarbitona i fe-
nitoina; fenitoin nisoldipina fenitoinom
antihipertenzivi: hipotenzivno dejstvo; rizik dejstva prve doze sa prazosinom
antimikotici: itrakonazol i ketokonazol metabolizam felodipina i mogu}e drugih dihidro-
piridina ( koncentracija u plazmi)
antivirusni lekovi: indinavir i ritonvir mogu koncentraciju blokatora kalcijumovih kanala
u plazmi
anksiolitici: diltiazem i verapamil metabolizam midazolama ( koncentracija midazolama
u plazmi, sedativno dejstvo)
barbiturati: v. antiepileptici
beta-adrenergi~ki blokatori: rizik bradikardije i AV bloka sa diltiazemom, nekad i te{ka
hipotenzija i popu{tanje srca sa nifedipinom, a mogu}e sa drugim dihidropiridinima; asisto-
lija, te{ka hipotenzija, popu{tanje srca sa verapamilom drugi blokatori kalcijumskih kana-
la: klirens nifedipina diltiazemom ( koncentracija nifedipina u plazmi)
ciklosporin: koncentracija ciklosporina u plazmi sa diltiazemom, nikardipinom i verapa-
milom ( metabolizam ciklosporina); mogu}e koncentracije nifedipina u plazmi ( ri-
zik neèljenih dejstava kao {to je hiperplazija gingive)
glikozidi digitalisa: koncentracija digoksina u plazmi sa diltiazemom, verapamilom i mo-
gu}e nifedipinom; AV blok i bradikardija sa verapamilom
litijum: moè nastati neurotoksi~nost bez koncentracije litijuma u plazmi u bolesnika koji
uzimaju i diltiazem i verapamil
miorelaksansi: verapamil i nifedipin dejstvo nepolarizantnih miorelaksansa; hipotenzija,

miokardna depresija i hiperkalijemija sa verapamilom i i.v. dantrolenom; rizik aritmije sa
diltiazemom i i.v. dantrolenom; hipotenzivno dejstvo sa tizanidinom
teofilin: diltiazem, verapamil, a mogu}e i drugi blokatori kalcijumskih kanala dejstvo (

koncentracija teofilina u plazmi, metabolizam teofilina)
antiulkusni lekovi: cimetidin metabolizam nekih blokatora kalcijumovih kanala ( koncen-
tracija leka u plazmi)
bromazepam: v. anksiolitici i hipnotici
bromokriptin
alkohol: tolerancija na bromokriptin
antimikrobni lekovi: eritromicin, a mogu}e i drugi makrolidni antibiotici koncentraciju bro-
mokriptina u plazmi ( rizik intoksikacije)
antipsihotici: antagonizam hipoprolaktinemijskog i antiparkinsonskog dejstva
hormonski antagonisti: oktreotid koncentraciju bromokriptina u plazmi
metoklopramid i domperidon: antagonizam hipoprolaktinemijsko dejstvo
adrenomimetici: rizik toksi~nosti sa bromokriptinom i fenilpropanolaminom
bupivakain:
antiaritmici: depresija miokarda
beta-adrenergi~ki blokatori: rizik od toksi~nosti bupivakaina sa propranololom
bupropion: v. amfebutamon
buspiron: v. anksiolitici i hipnotici
C
cefahlor: v. cefalosporini
cefaleksin: v. cefalosporini
cefalosporini
alkohol: cefamandol moè dati reakciju sli~nu disulfiramu
antacidi: antacidi resorpciju cefahlora i cefpodoksima
antikoagulansi: antikoagulantno dejstvo varfarina i acenokumsrola sa cefamandolom, a
mogu}e i sa drugim cefalosporinima
antiulkusni lekovi: antagonisti H2 receptora resorpciju cefpodoksima
diuretici: nefrotoksi~nost
urikozurici: probenecid izlu~ivanje cefalosporina (
koncentracija u plazrni)
cefamandol: v. cefalosporini
cefazolin: v. cefalosporini
cefotaksim: v. cefalosporini
cefpirom: v. cefalosporini
ceftazidim: v. cefalosporini
ceftibuten: v. cefalosporini
706 III deo
ceftriakson: v. cefalosporini
cefuroksim: v. cefalosporini
celiprolol: v. beta adrenergi~ki blokatori

ciklofosfamid i ifosfamid
antikoagulansi: ifosfamid mogu}e dejstvo varfarina
miorelaksansi: ciklofosfamid dejstvo suksametonijuma
cikloserin:
antiepileptici: koncentracija fenitoina u plazmi (
rizik toksi~nosti)
ciklosporin
ACE inhibitori: rizik hiperkalijemije
alopurinol: mogu}e koncentracije ciklosporina u plazmi (rizik intoksikacije)
analgetici: rizik nefrotoksi~nosti sa NSAIL; ciklosporin koncentraciju diklofenaka u
plazmi (smanjiti dozu diklofenaka na polovinu)
antiaritmici: amjodaron i propafenon mogu koncentraciju ciklosporina u plazmi
antiepileptici: karbamazepin, fenobarbiton, fenitoin i primidon metabolizam ( koncen-
tracija ciklosporina u plazmi); dozu ako je potrebno
antimalarici: hlorokin koncentraciju ciklosporina u plazmi (rizik toksi~nosti)
antimikotici: amfotericin rizik nefrotoksi~nosti; grizeofulvin moè koncentraciju ciklo-
sporina u plazmi; itrakonazol, ketokonazol i flukonazol mogu metabolizam ciklosporina
koncentracija ciklosporina u plazmi, rizik nefrotoksi~nosti)
(
antimikrobni lekovi: aminoglikozidi, sulfametoksazol i trimetoprim i fluorhinoloni rizik
nefrotoksi~nosti; hloramfrnikol i doksiciklin mogu koncentraciju ciklosporina u plazmi;
eritromicin, klaritromicin i drugi makrolidi koncentraciju ciklosporina u plazmi (
me-
tabolizam ciklosporina); rifampicin koncentraciju ciklosporina u plazmi
antiagregacioni lekovi: tiklopidin koncentraciju ciklosporina u plazmi
antiulkusni lekovi: cimetidin moè koncentraciju ciklosporina u plazmi
antivirusni lekovi: ritonavir moè koncentraciju ciklosporina u plazmi
barbiturati i primidon: v. antiepileptici
beta adrenergi~ki blokatori: karvedilol koncentraciju ciklosporina
grejpfrut: podiè koncentraciju ciklosporina
statini: rizik miopatije
blokatori kalcijumskih kanala: diltiazem, nikardipin i verapamil koncentraciju ciklospo-

rina u plazmi; ciklosporin moè koncentraciju nifedipina u plazmi ( rizik neèljenog
dejstva kao {to je hiperplazija gingive)
citotoksi~ni lekovi: rizik nefrotoksi~nosti sa doksorubicinom; rizik nefrotoksi~nosti sa
melfalanom; nefrotoksi~nost sa metotreksatom
diuretici: rizik hiperkalijemije sa istovremenom primenom diuretika koji {tede kalijum
progesteroni i estrogeni: gestageni metabolizam ( koncentracija ciklosporina u plazmi)
hipolipemici: rizik miopatije sa statinima; mogu}e rizika za renalno o{te}enje sa feno-
fibratom
hormonski antagonisti: danazol metabolizam ( koncentracija ciklosporina u plazmi)
kalijumove soli: rizik hiperkalijemije
kortikosteroidi: visoke doze metilprednizolona koncentraciju ciklosporina u plazmi (ri-
koncentraciju prednizolona u plazmi)
zik konvulzija); ciklosporin (
orlistat: resorpcija ciklosporina
ursodeoksiholna kiselina: resorpciju ciklosporina
cilazapril: v. ACE inhibitore
cimetidin: v. antagonisti H2 receptora

cinarizin: v. antihistaminici
ciprofibrat: v. fibrati
ciprofloksacin: v. fluorohinoloni
cisaprid
analgetici: opioidni analgetici mogu dejstvo na gastrointestinalnu pokretljivost
antiaritmici: rizik ventrikularnih aritmija sa amjodaronom i disopiramidom - izbegavati
istovremenu primenu
antimikrobni lekovi: eritromicin moè metabolizam cisaprida (rizik ventrikularnih aritmija
- izbegavati istovremenu primenu)
antikoagulansi: mogu}e dejstva oralnih antikoagulansa
antidepresivi: rizik ventrikularnih aritmija sa tricikli~kim antidepresivima izbegavati isto-
vremenu primenu)
antimikotici: flukonazol, itrakonazol, ketokonazol i mikonazol metabolizam cisaprida (mo-
gu}e ventrikularne aritmije - izbegavati istovremenu primenu)
antihistaminici: rizik aritmija sa astemizolom i terfenadinom (izbegavati istovremenu pri-
menu)
antimuskarinski lekovi: dejstvo na gastrointestinalnu pokretljivost
antipsihotici: rizik ventrikularnih aritmija sa haloperidolom i fenotiazinima
antivirusni lekovi: koncentracija cisaprida u plazmi, rizik ventrikularnih aritmija uz pri-
menu indinavira, ritonavira i drugih inhibitora proteaze (izbegavati istovremenu primenu)
anksiolitici i hipnotici: sedativno dejstvo benzodiazepina
beta-adrenergi~ki blokatori: rizik ventrikularnih aritmija sa sotalolom (izbegavati istovre-
menu primenu)
litijum: rizik ventrikularnih aritmija (izbegavati istovremenu primenu)
cisplatin
antimikrobni lekovi: aminoglikozidi rizik nefrotoksi~nosti i ototoksi~nosti
metotreksat: izlu~ivanje metotreksata (pratiti efekat metotreksata)
citarabin:
flucitozin: mogu}a koncentracija fucitozina u plazmi
citotoksi~ni lekovi: v. pojedina~ne lekove
ertapenem
antepileptici: smanjena koncentracija valproata
estrogeni: mali rizik za smanjenje kontraceptivnog dejstva
gabapentin
antacidi: redukuju resorpciju gabapentina
antidepresivi: MAOi antagonizuju antiepilepti~ki efekat gabapentina; tricikli~ni antidepresivi:
sniàvaju prag za konvulzije; SSRI antagonizuju antiepilepti~ki efekat gabapentina
D
dalteparin: v. heparin
danazol
antikoagulansi: dejstvo acenokumarola i varfarina (
metabolizam)
antiepileptici: metabolizam karbamazepina ( koncentracija karbamazepina u plazmi)
ciklosporin: metabolizam ( koncentracija ciklosporina u plazmi)
708 III deo
dantrolen: v. miorelaksanse
dapson:
antimikrobni lekovi: koncentracija rifamicina u plazmi
antivirusni lekovi: resorpcija didanozina; uz zalcitabin rizik periferne neuropatije
probenecid: izlu~ivanje dapsona ( rizik neèljenih dejstava, po potrebi dozu)
deksametazon. v. kortkosteroidi
derivati sulfonilureje: v. antidijabetici
dezmopresin:
NSAIL: dejstvo uz istovremenu primenu indometacina
dezogestrel: v. gestageni
diazepam: v. anksiolitici
diazoksid:
antidijabetici: hipoglikemijsko dejstvo (antagonizam hipoglikemijskog efekta)
antikoagulansi: koncentracija antikoagulansa (diazoksid istiskuje antikoagulanse iz veze sa
proteinima plazme)
diuretici: antihipertenzivno dejstvo tiazida
fenitoin: dejstvo
hidralazin: antihipertenzivno dejstvo
varfarin: dejstvo varfarina (diazoksid istiskuje varfarin iz veze sa proteinima plazme)
didanozin:
antimikotici: resorpcija itrakonazola i ketokonazola istovremenom primenom sa didanozi-
nom
antimikrobni lekovi: metronidazol rizik periferne neuropatije
antivirusni lekovi (drugi): mogu}e koncentracije istovremenom primenom sa ganciklovi-
rom; rizik periferne neuropatije sa stavudinom, zalcitabinom
citotoksi~ni lekovi: rizik periferne neuropatije
dapson: resorpcija
fluorohinoloni: resorpcija
didrogesteron: v. gestageni
difenhidramin: v. antihistaminici
diflunisal: v. NSAIL
digoksin: v. glikozidi digitalisa
diklofenak: v. NSAIL
dikumarol:
antidijabetici: hipoglikemija
diltiazem: v. blokatori kalcijumskih kanala
difenhidramin: v. antihistaminici
dimenhidrinat: v. antihistaminici
dipiridamol:
ASK: dejstvo oba leka
antacidi: ne uzimati istovremeno sa antacidima
antikoagulansi: dejstvo zbog antiagregacionog dejstva dipiridamola
citotoksi~ni lekovi: mogu}e dejstva fludarabina
heparin: dejstvo heparina
distigmin: v. parasimpatomimetici
disulfiram:
alkohol: "disulfiram - like" reakcija (acetaldehidni sindrom)
antimikrobni lekovi: sa metronidazolom mogu}e psihoti~ne reakcije i konfuzija (uz zajedni~-
ku primenu pratiti psihi~ke reakcije)
antikoagulansi: dejstvo acenokumarola i varfarina;
antidepresivi: metabolizam tricikli~nih antidepresiva ( koncentracija u plazmi)
antiepileptici: disulfiram inhibira inaktivaciju fenitoina u jetri, metabolizam fenitoina u
rizik toksi~nosti);
jetri (
anksiolitici i hipnotici: metabolizam benzodiazepina; sedativno dejstvo (mogu}a toksi~-
nost temazepama)
teofilin: metabolizam ( rizik toksi~nosti)
diuretici:
ACE inhibitori: hipotenzivno dejstvo; rizik te{ke hiperkalijemije sa diureticima koji {tede
kalijum
adrenomimetici: rizik hipokalijemije ako se acetazolamid, diuretici Henleove pelje i tiazidi
primenjuju uz visoke doze fenoterola, ritodrina, salmeterola, salbutamola ili, terbutalina
analgetici: diuretici rizik nefrotoksi~nosti NSAIL; indometacin diuretsko dejstvo i rizik
od nastanka hiperkalijemije sa diureticima koji {tede kalijum; ASK diuretsko dejstvo spi-
ronolaktona; ASK izlu~ivanje acetazolamida ( rizik toksi~nosti)
antiaritmici: mogu}e kardijalne toksi~nosti amjodarona, dizopiramida, flekainida i hini-
dina usled hipokalijemije; acetazolamid izlu~ivanje hinidina
antimikrobni lekovi: diuretici Henleove petlje rizik ototoksi~nosti aminoglikozida, kolisti-
na i vankomicina; diuretici Henleove petlje rizik nefrotoksi~nosti cefalosporina
antidepresivi: rizik posturalne hipotenzije sa tricikli~nim antidepresivima; reboksetin moè
rizik hipokalijemije diuretika Henleove petlje i tiazida
antidijabetici: hipoglikemi~ko dejstvo sa diureticima Henleove petlje i tiazidima; dejstvo
insulina
antiepileptici: rizik hiponatrijemije sa karbamazepinom; acetazolamid koncentraciju
karbamazepina u plazmi
antihistaminici: hipokalijemija ili elektrolitski disbalans sa astemizolom; terfenadin hipo-
kalijemiju i elektrolitski disbalans uz rizik ventrikularne aritmije
antihipertenzivi: hipotenzivno dejstvo; rizik hipotenzivnog dejstva prve doze prazosi-
na
antimikotici: amfotericin rizik hipokalijemije diuretika Henleove petlje i tiazida; hidrohlor-
tiazid koncentraciju flukonazola u plazmi
beta-adrenergi~ki blokatori: hipotenzivno dejstvo; sotalol rizik ventrikularne aritmije
usled hipokalijemije
blokatori kalcijumskih kanala: hipotenzivno dejstvo
ciklosporin: rizik hiperkalijemije sa diureticima koji {tede kalijum
citotoksi~ni lekovi: rizik nefrotoksi~nosti i ototoksi~nosti sa cisplatinom
diuretici (drugi): hipotenzivno dejstvo; rizik hipokalijemije ako se istovremeno primenju-
ju acetazolamid, diuretici Henleove pelje ili tiazidi;
gestageni i estrogeni: estrogeni i kombinovani oralni kontraceptivi diuretsko dejstvo
glikozidi digitalisa: toksi~nost glikozida usled hipokalijemije sa acetazolamidom, diureti-
cima Henleove petlje i tiazidima; dejstvo istovremenom primenom spironolaktona
hormonski antagonisti: rizik hiponatrijemije sa aminoglutetimidom; tiazidi rizik hiper-
kalcijemije uz toremifen
indapamid: hipokalijemija
kalijumove soli: hiperkalijemija sa diureticima koji {tede kalijum
kalcijumove soli: rizik hiperkalcijemije sa tiazidima
710 III deo
kortikosteroidi: rizik hipokalijemije sa acetazolamidom, diureticima Henleove petlje i tiazi-

dima; diuretsko dejstvo
kolestiramin i kolestipol: resorpcija tiazida
litijum: izlu~ivanje litijuma sa diureticima Henleove petlje, diureticima koji {tede kalijum
koncentracija litijuma u plazmi i rizik toksi~nosti); izlu~ivanje litijuma sa
i tiazidima (
acetazolamidom
miorelaksansi: hipotenzivno dejstvo istovremenom primenom baklofena i tizanidina
teofilin: rizik hipokalijemije sa acetazolamidom, diureticima Henleove pelje i tiazidima
vitamin D: rizik hiperkalcijemije istovremenom primenom tiazida i vitamina D
dizopiramid
antiaritmici (drugi): amjodaron rizik ventrikularnih aritmija (izbegavati istovremenu pri-
menu); mogu}a depresija miokarda
antimikrobni lekovi: rifampicin koncentraciju dizopiramida; eritromicin i mogu}e klari-
tromicin koncentraciju dizopiramida (rizik toksi~nosti)
antidepresivi: rizik ventrikularnih aritmija sa tricikli~nim antidepresivima
antiepileptici: fenobarbiton, fenitoin i primidon koncentraciju dizopiramida u plazmi
antihistaminici: rizik ventrikularnih aritmija sa astemizolom i terfenadinom (izbegavati
antimuskarinski lekovi: antimuskarinska neèljena dejstva
antipsihotici: rizik ventrikularnih aritmija (izbegavati istovremenu primenu sa pimozidom
i tioridazinom)
antivirusni lekovi: mogu} rizik aritmija sa ritonavirom
barbiturati i primidon: v antiepileptici
beta-adrenergi~ki blokatori: depresija miokarda; rizik ventrikularnih aritmija sa sota-
lolom (izbegavati istovremenu primenu)
blokatori kalcijumskih kanala: depresija miokarda sa verapamilom
cisaprid: rizik ventrikularnih aritmija (izbegavati istovremenu primenu)
diuretici: kardijalna toksi~nost dizopiramida zbog hipokalijemije koja moè nastati isto-
vremenom primenom acetazolamida, diuretika Henleove petlje i tiazida
miorelaksansi kurarizantni: neuromuskularni blok
organski nitrati: dejstvo sublingvalnih preparata
tropisetron: rizik aritmije
dobutamin:- v. adrenomimetici
doksazosin: v. alfa blokatori
doksepin: v. antidepresivi, tricikli~ni
doksiciklin: v. tetraciklini
antiepileptici: karbamazepin, fenobarbiton, fenitoin, primidon metabolizam doksiciklina
koncentracija u plazmi); antimikrobno dejstvo
(
barbiturati: koncentracija u plazmi;
glikozidi digitalisa: koncentracija digoksina u plazmi; dejstvo
gvo`|e: resorpcija uz istovremenu primenu preparata gvo`|a
doksorubicin:
antivirusni lekovi: mogu}e dejstvo stavudina
ciklosporin: rizik neurotoksi~nosti
domperidon:
analgetici: opioidni analgetici antagonizuju dejstvo; resorpcija paracetamola (
dejstvo)
antimuskarinski lekovi: antagonizam gastrointestinalne aktivnosti
donepezil: v. antiholinesteraze
dopamin: v. adrenomimetici
dopaminergici: v. bromokriptin, levodopa
dorzolamid: v. diuretici
droperidol: v. antipsihotici
efavirenc:
antimikrobni lekovi: rifampicin koncentraciju efavirenca u plazmi ( dozu)
antihistaminici: rizik ventrikularne aritmije uz terfenadin (izbegavati istovremenu prime-
nu)
antivirusni lekovi (drugi): efavirenc koncentraciju indinavira ( dozu); efavirenc zna~ajno
koncentraciju sakvinavira u plazmi
anksiolitici i hipnotici: rizik produène sedacije uz midazolam
gestageni i estrogeni: mogu}e efikasnosti oralnih kontraceptiva
E
enalapril: v. ACE inhibitori
enoksaparin: v. heparin
epinefrin (adrenalin): v. adrenomimetici
epoetin:
ACE inhibitori: antagonizam hipotenzivnog dejstva; rizik hiperkalijemije
ergometrin:
anestetici, op{ti: halotan dejstvo ergometrina
eritromicin i drugi makrolidi:

analgetici: koncentracija alfentanila u plazmi sa eritromicinom;
anksiolitici i hipnotici: eritromicin i klaritromicin metabolizam midazolama i triazolama
koncentracija midazolama u plazmi i produèna sedacija)
(
antacidi: antacidi resorpciju azitromicina
antiaritmici: koncentracija dizopiramida u plazmi sa eritromicinom i mogu}e klaritromi-
cinom ( rizik toksi~nosti);
antiepileptici: eritromicin i klaritromicin metabolizam karbamazepina ( koncentracija
karbamazepina u plazmi); mogu}e da eritromicin metabolizam valproata ( koncentra-
cija valproata u plazmi); klaritromicin metabolizam fenitoina ( koncentracija fenitoi-
na u plazmi)
antihistaminici: eritromicin i klaritromicin metabolizam astemizola i terfenadina (izbe-
gavati istovremenu primenu sistemskih ili lokalnih preparata - rizik vrlo opasnih aritmija)
antikoagulansi: dejstvo varfarina sa eritromicinom, klaritromicinom i drugim makrolidi-
ma
antipsihotici: eritromicin koncentraciju klozapina u plazmi ( rizik konvulzija)
antiulkusni lekovi: cimetidin koncentraciju eritromicina u plazmi ( rizik toksi~nosti eritro-
micina - uklju~uju}i i gluvo}u)
antivirusni lekovi: klaritromicin tablete resorpciju zidovudina; ritonavir moè koncen-
traciju klaritromicina i mogu}e drugih makrolida u plazmi ( dozu ako je prisutno renal-
no o{te}enje)
blokatori kalcijumskih kanala: eritromicin mogu}e metabolizam felodipina ( koncentraci-
ja u plazmi)
712 III deo
ciklosporin: eritromicin, klaritromicin i drugi makrolidi metabolizam ciklosporina (

koncentracija ciklosporina u plazmi); toksi~nost
cisaprid: eritromicin moè metabolizam cisaprida (rizik ventrikularnih aritmija - izbegava-
ti istovremenu primenu)
dopaminergici: eritromicin koncentraciju bromokriptina u plazmi
efavirenc: koncentracija klaritromicina
glikozidi digitalisa: eritromicin, a verovatno i drugi makrolidi dejstvo digitoksina i digoksi-
na
hipolipemici: eritromicin i klaritromicin rizik miopatije sa atorvastatinom, cerivastatinom
i simvastatinom; klaritromicin koncentraciju atorvastatina
kortikosteroidi: eritromicin metabolizam metilprednizolona, a mogu}e i drugih kortikoste-
roida ( dejstvo)
sildenafil: eritromicin koncentraciju sildenafila ( po~etnu dozu sildenafila)
teofilin: dejstvo eritromicina; eritromicin i klaritromicin metabolizam teofilina ( kon-
centracija teofilina u plazmi); rizik toksi~nosti
varfarin: mogu}e protrombinskog vremena sa eritromicinom i klaritromicinom
eritropoetin: v. epoetin
ertapenem
antiepileptici: koncentracija valproata
estrogeni: mali rizik za smanjenje kontraceptivnog dejstva
estrogeni: v. kontraceptivi oralni
etidronat: v. bifosfonati
etinilestradiol: v. kontraceptivi oralni
etosukcimid
antimikrobni lekovi: izoniazid koncentraciju u plazmi ( rizik toksi~nosti)
antidepresivi: prag za nastajanje konvulzija
antiepileptici (drugi): istovremeno uzimanje dva ili vi{e antiepileptika moè toksi~nost
bez pove}anja antiepilepti~kog efekta, interakcije izme|u istih mogu oteàti pra}enje tera-
pije, sedacija i koncentracija u plazmi;
F
famciklovir: v. aciklovir
famotidin: v. antagonisti H2 receptora
felodipin: v. blokatori kalcijumskih kanala

fenilbutazon: v. NSAIL
fenilefrin: v. adrenomimetici
fenitoin
analgetici: aspirin koncentraciju fenitoina u plazmi (izbegavati istovremenu primenu),
metabolizam metadona
anksiolitici i hipnotici: diazepam i drugi benzodiazepini ili koncentraciju fenitoina u pla-
zmi
antacidi: resorpcija fenitoina
antagonisti hormona: metabolizam toremifena
antiagregacioni lekovi: aspirin koncentraciju fenitoina u plazmi
antiaritmici: amjodaron koncentraciju fenitoina u plazmi (inhibiran metabolizam fenito-

ina), fenitoin koncentraciju meksiletina i dizopiramida u plazmi
antiepileptici (drugi): istovremena primena dva ili vi{e antiepileptika moè toksi~nost bez
antiepilepti~kog dejstva
antimikrobni lekovi: hloramfenikol, izonijazid, metronidazol koncentraciju fenitoina u
plazmi; kotrimoksazol i drugi sulfonamidi mogu koncentraciju fenitoina u plazmi i anti-
folatno dejstvo ( metabolizam fenitoina), rifampicin koncentraciju fenitoina u plazmi;
fenitoin koncentraciju doksiciklina u plazmi ( metabolizam doksiciklina)
antidepresivi: fluoksetin i fluvoksamin koncentraciju fenitoina u plazmi, fenitoin kon-
centraciju mianserina i paroksetina i tricikli~nih antidepresiva u plazmi
antikoagulansi: metabolizam acenokumarola i varfarina, dejstvo (mogu}e antikoa-
gulantnog dejstva, ali i antikoagulantnog dejstva)
antimalarici: antagonizam antikonvulzivnog dejstva
antimikotici: flukonazol, itrakonazol, ketokonazol i mikonazol koncentraciju fenitoina u
plazmi; koncentracija itrakonazola i ketokonazola
antipsihotici: antagonizam antikonvulzivnog dejstva ( konvulzivni prag), fenitoin me-
tabolizam klozapina i kvetiapina ( koncentracija u plazmi)
antiulkusni lekovi: cimetidin metabolizam fenitoina ( koncentracije fenitoina u pla-
zmi), sukralfat resorpciju, omeprazol dejstvo fenitoina
antivirusni lekovi: mogu}e koncentracije indinavira, nelfinavira i sakvinavira; zidovudin
ili koncentraciju fenitoina u plazmi
blokatori kalcijumskih kanala: diltiazem i nifedipin koncentraciju fenitoina u plazmi;
dejstvo felodipina, isradipina, nisoldipina i verovatno nikardipina, nifedipina, diltiazema i
verapamila
ciklosporin: metabolizam ciklosporina ( koncentracija u plazmi)
citotoksi~ni lekovi: resorpciji fenitoina; metotreksat antifolatno dejstvo
disulfiram: koncentracije fenitoina u plazmi,
diuretici: rizik osteomalacije sa inhibitorima karboanhidraze
koncentracija fenitoina u plazmi)
folna i folinska kiselina: (
kortikosteroidi: metabolizam kortikosteroida ( dejstvo)
levotiroksin: metabolizam levotiroksina
litijum: neurotoksi~nost se javlja bez porasta koncentracije litijuma u plazmi
miorelaksansi: antagonizam dejstva nedepolarizuju}ih miorelaksansa ( oporavljanje od ne-
uromuskularne blokade)
gestageni i estrogeni: metabolizam tibolona i oralnih kontraceptiva ( kontraceptivno
dejstvo)
teofilin: metabolizam teofilina ( koncentracija teofilina u plazmi); pratiti efekte i dozu
teofilina ako je potrebno
urikozurici: koncentracija fenitoina u plazmi sa sulfinpirazonom
valproati: valproat istiskuje fenitoin iz proteina plazme; slobodan fenitoin je pove}an samo
privremeno, tako da promene doziranja nisu potrebne
vitamini: folna kiselina moè koncentraciju fenitoina u plazmi (pove}ane potrebe za vita-
minom D)
fenobarbiton: v. barbiturati
fenofibrat: v. fibrati
fenoksimetilpenicilin: v. penicilini
fenoterol: v. adrenomimetici
fenotiazini: v. antipsihotici
fentanil: v. opioidni analgetici

714 III deo
feksofenadin: v. antihistaminici
fibrati:
antikoagulansi: dejstvo acenokumarola i varfarina
antidijabetici: tolerancija glukoze (aditivno dejstvo)
ciklosporin: rizik renalnog o{te}enja istovremenom primenom fenofibrata
statini: opasnost miopatije
filgrastim
citotoksi~ni lekovi: mogu}a egzacerbacija neutropenije sa fluorouracilom
fitomenadion: v. vitamini (vitamin K)
flucitozin:
antimikotici (drugi): renalna ekskrecija i ponovno preuzimanje uz amfotericin (mogu}e
toksi~nosti flucitozina)
citotoksi~ni lekovi: citarabin moè koncentraciju flucitozina u plazmi
fludarabin
antitagregacioni lekovi: mogu}e dejstvo sa dipiridamolom
flufenazin: v. antipsihotici
flukonazol: v. antimikotici
flunisolid: v. kortikosteroidi
fluoksetin: v. antidepresivi
fluorohinoloni
analgetici: mogu}e rizika konvulzija sa NSAIL
antacidi: antacidi resorpciju ciprofloksacina, norfloksacina i ofloksacina
agonisti 5-HT1: fluorhinoloni mogu metabolizam zolmitriptana (smanjiti dozu zolmitripta-
na)
antikoagulansi: antikoagulantni efekat acenokumarola i varfarina uz ciprofloksacin, na-
lidiksnu kiselinu, norfloksacin i ofloksacin
antidijabetici: efekat glibenklamida mogu}e ili sa ciprofloksacinim i ofloksacinom
antiepileptici: ciprofloksacin moè promeniti koncentraciju fenitoina u plazmi, moè do}i do
ili
antiulkusni lekovi: sukralfat resorpciju ciprofloksacina, norfloksacina i ofloksacina (saveto-
vati upotrebu u razmaku od 2 sata)
ciklosporin: rizik nefrotoksi~nosti
citotoksi~ni lekovi: toksi~nost melfalana uz nalidiksnu kiselinu
didanozin: resorpcija ciprofloksacina i drugih fluorkinolona
gvo`|e: resorpcija ciprofloksacina, norfloksacina i ofloksacina
kalcijumove soli: resorpcija ciprofloksacina
NSAIL: rizik stimulacije CNS
teofilin: ciprofloksacin, enoksacin i norfloksacin koncentraciju teofilina u plazmi, (
do-
zu ako je potrebno); mogu} rizik konvulzija
urikozurici: probenecid izlu~ivanje ciprofloksacina, nalidiksne kiseline, norfloksacina i
ofloksacina
varfarin: protrombinsko vreme
vitamini: resorpcija svih fluorkinolona
fluorouracil
antimikrobni lekovi: metronidazol metabolizam (
koncentracija fluorouracila u plazmi)
filgrastim: mogu}a egzacerbacija neutropenije
flurazepam: v. anksiolitici i hipnotici
flurbiprofen: v. NSAIL
flutamid:
antikoagulansi: dejstvo varfarina
flutikazon: v. kortikosteroidi
fluvastatin: v. statini
fluvoksamin: v. antidepresivi
folna kiselina
antiepileptici: mogu}e koncentracije fenobarbitona, fenitoina i primidona u plazmi
fosinopril: v. ACE inhibitori
furosemid: v. diuretici
G
gabapentin
antacidi: redukuju resorpciju gabapentina
antidepresivi: MAOi antagonizuju antiepilepti~ki efekat gabapentina; tricikli~ni antidepresivi
prag za konvulzije; SSRI santagonizuju anitiepilepti~ki efekat gabapentina
ganciklovir
antivirusni lekovi (drugi): koncentracija didanozina; jaka mielosupresija sa zidovudinom
(izbegavati istovremenu primenu)
urikozurici: probenecid izlu~ivanje bubrezima:; koncentracija u plazmi
gemfibrozil: v. fibrati
gentamicin: v. aminoglikozidi
gestageni: (v. i kontraceptivi, oralni)

antagonisti hormona: aminoglutetimid koncentraciju medroksiprogesterona u plazmi
antivirusni lekovi: nevirapin metabolizam oralnih kontraceptiva ( kontraceptivno dej-
stvo)
ciklosporin: koncentracija ciklosporina u plazmi (inhibicija metabolizma)
gestoden: v. gestageni
gestonoron: v. gestageni
glibenklamid: v. antidijabetici (derivati sulfonilureje):
gliceriltrinitrat (nitroglicerin)
antiaritmici: dizopiramid moè dejstvo sublingvalnih preparata
antidepresivi: tricikli~ni antidepresivi mogu dejstvo sublingvalnih preparata
antikoagulansi: izlu~ivanje heparina sa gliceriltrinitratnom infuzijom ( antikoagulant-
no dejstvo)
sildenafil: hipotenzivno dejstvo (izbegavati istovremenu primenu)
gliklazid: v. antidijabetici (derivati sulfonilureje)

716 III deo
glikozidi digitalisa
ACE inhibitori: kaptopril moè koncentraciju digoksina u plazmi
analgetici: NSAIL mogu pogor{ati aritmiju srca, glomerularna filtracija i koncentracija
glikozida u plazmi
antacidi: mogu}a resorpcija digoksina
antagonisti hormona: aminoglutetimid metabolizam digitoksina ( dejstvo)
antiaritmici: koncentracija digoksina u plazmi sa amjodaronom i propafenonom (dozu
digoksina smanjiti pri istovremenoj primeni)
antimikrobni lekovi: eritromicin, a verovatno i drugi makrolidi dejstvo digoksina; rifampi-
cin metabolizam digoksina ( dejstvo); neomicin smanjuje resorpciju digoksina; tetraci-
klini toksi~nost digoksina
antimikotici: toksi~nost usled hipokalijemije sa amfotericinom; koncentracija digoksi-
na u plazmi sa itrakonazolom
antiulkusni lekovi: mogu}e koncentracije digoksina u plazmi istovremenom primenom sa
inhibitorima protonske pumpe; mogu}e resorpcije sa sukralfatom
beta-adrenergi~ki blokatori: opasnost AV bloka i bradikardije
blokatori kalcijumskih kanala: koncentracija digoksina u plazmi sa diltiazemom, verapa-
milom, a mogu}e i sa nifedipinom; opasnosti AV bloka i bradikardije sa verapamilom
diuretici: toksi~nost usled hipokalijemije sa acetazolamidom, diureticima Henleove pe-
tlje i tiazidima; dejstvo digoksina sa spironolaktonom ( toksi~nost digoksina)
doksiciklin: koncentracija u plazmi sa doksiciklinom
hinidin: dejstvo digoksinahipolipemici: koncentracija digoksina u plazmi sa atorvastati-
nom
kalcijumove soli: velike i.v. doze kalcijumovih preparata mogu poja~ati aritmije
kolestiramin i kolestipol: resorpcija glikozida digitalisa
miorelaksansi: aritmije sa suksametonijumom, mogu}a bradikardija sa tizanidinom
spironolakton: klirens digoksina ( izlu~ivanje digitoksina i gitoksina)
penicilamin: koncentracija digoksina u plazmi; proceniti potrebu doze gigoksina)
sulfasalazin: mogu}a resorpcija digoksina
glikvidon: v. antidijabetici (derivati sulfonilureje)
glimepirid: v. antidijabetici (derivati sulfonilureje)
glipizid: v. antidijabetici (derivati sulfonilureje)
glukagon
antikoagulansi: antikoagulantno dejstvo, mehanizam nepoznat; pratiti protrombinsko vre-
me
griseofulvin:
antiepileptici: resorpcija fenobarbitona (
dejstvo)
barbiturati i primidon: v. antiepileptike
ciklosporin: mogu}e koncentracija ciklosporina u plazmi
gestageni i estrogeni: metabolizam oralnih kontraceptiva (
kontraceptivno dejstvo)
gvo`|e preparati:
antimikrobni lekovi: tetraciklin resorpciju gvo`|a uzetog oralno; resorpcija ciprofloksacina,
norfloksacina istovremenom primenom oralnih preparata gvo`|a
bifosfonati: resorpcija oralnih preparata gvo`|a
dopaminergici: resorpcija levodope moè biti
metildopa: resorpcija metildope
penicilamin: resorpcija penicilamina

vitamini: visoke doze vitamina E mogu resorpciju gvo`|a u bolesnika sa anemijom; izbega-
vati istovremenu primenu
soli kalcijuma: resorpcija gvo`|a

heparin
astemizol i terfenadin: smanjuju antikoagulantni efekat
homatropin: videti antimuskarinske lekove
H
haloperidol: v. antipsihotici
halotan: v. anestetici, op{ti
heparin
alopurinol: antikoagulantno dejstvo u nekih bolesnika; pratiti protrombinsko vreme
analgetici: ASK antikoagulantno dejstvo, rizik krvavljenja sa parenteralnim i.v. diklo-
fenakom i ketorolakom (izbegavati istovremenu primenu, uklju~uju}i i niske doze hepari-
na)
antiagregacioni lekovi: ASK, dipiridamol i tiklopidin antikoagulantno dejstvo
organski nitrati: infuzija gliceriltrinitrata izlu~ivanje heparina (
antikoagulantno dej-
stvo)
astemizol i terfenadin: antikoagulantni efekat
hidrohlortiazid: v. diuretici (tiazidi)
hidrokortizon: v. kortikosteroidi
hloramfenikol:
antibakterijski lekovi (drugi): rifampicin metabolizam (
koncentracija hloramfenikola u
plazmi)
antidijabetici: dejstvo derivata sulfonilureje
antiepileptici: metabolizam sa fenobarbitonom ( koncentracija fenobarbitona u plazmi
- rizik toksi~nosti); istovremenom primenom sa fenitoinom dejstvo fenitoina ( meta-
bolizam fenitoina)
barbiturati: v. antiepileptike
ciklosporin: koncentracija ciklosporina u plazmi
hlordiazepoksid: v. anksiolitici
hlorfenamin (hlorfeniramin): v. antihistaminici
hlorpromazin: v. antipsihotici
hlorohin
antacidi: antacidi resorpciju hlorohina
antiaritmici: hlorohin rizik ventrikularnih aritmija uz amiodaron (izbegavati istovreme-
nu primenu)
antiepileptici: antikonvulzivno dejstvo
antiulkusni lekovi: cimetidin metabolizam hlorohina ( koncentracija hlorohina u plazmi)
ciklosporin: hlorohin koncentraciju ciklosporina u plazmi ( rizik intoksikacije)
glikozidi digitalisa: hlorohin moè koncentraciju digoksina u plazmi
718 III deo
parasimpatomimetici: dejstvo neostigmina i piridostigmina; hlorohin moè simptome

mijastenije gravis
hlorpiramin
antidepresivi: sedativno dejstvo
antipsihotici: sedativno dejstvo
homatropin: v. antimuskarinske lekove
hormonski antagonisti: v. aminoglutetimid, bikalutamid, danazol, flutamid, tamoksifen, tore-

mifen
I
ibuprofen: v. NSAIL
ifosfamid: v. ciklofosfamid i ifosfamid

imipramin: v. antidepresivi tricikli~ni
inhibitori MAO-A: v. moklobemid
indapamid: v. diuretici
indinavir
anksiolitici i hipnotici: koncentracije u plazmi; rizik produène sedacije sa alprazola-
mom i midazolamom (izbegavati istovremenu primenu)
antimikrobni lekovi: rifampicin metabolizam (zna~ajno koncentracija indinavira u
plazmi - izbegavati istovremenu primenu)
antiepileptici: fenobarbiton, fenitoin i karbamazepin koncentraciju indinavira u plazmi
antihistaminici: rizik od aritmije sa terfenadinom - izbegavati istovremenu primenu
antimikotici: metabolizam ketokonazola; itrakonazol i ketokonazol koncentraciju in-
dinavira u plazmi (razmotriti smanjenje doze indinavira)
antimuskarinski lekovi: proizvo|a~ tolterodina preporu~uje izbegavanje istovremene primene
antivirusni lekovi (drugi): istovremena primena sa nelfinavirom moè koncentraciju u pla-
zmi; indinavir koncentraciju sakvinavira u plazmi; ritonavir koncentraciju indinavira
u plazmi; efavirenc koncentraciju indinavira u plazmi ( dozu indinavira); nevirapin
koncentraciju indinavira u plazmi
blokatori kalcijumovih kanala: indinavir koncentraciju svih blokatora kalcijumovih kanala
u plazmi;
cisaprid: rizik od ventrikularnih aritmija (izbegavati istovremenu primenu)
klonazepam: koncentracija indinavira
kortikosteroidi: deksametazon koncentraciju indinavira u plazmi
hipolipemici: rizik miopatije sa simvastatinom, a verovatno i sa atorvastatinom i ceriva-
statinom (izbegavati istovremenu primenu)
sildenafil: indinavir mogu}e koncentraciju sildenafila u plazmi (smanjiti po~etnu dozu sil-
denafila)
statini: koncentracija statina u plazmi ( hipolipemi~ki efekat)
indometacin: v. NSAIL
inhibitori proteaze: v. indinavir, nelfinavir, ritonavir, sakvinavir
inhibitori protonske pumpe

anksiolitici: koncentracija diazepama u plazmi istovremenom primenom omeprazola
antiulkusni lekovi: sukralfat mogu}e resorpciju lansoprazola
antacidi: resorpcija lanzoprazola

antiepileptici: omeprazol koncentraciju u plazmi i dejstvo fenitoina; interakcije sa lan-
soprazolom su mo`da druga~ije
antikoagulansi: omeprazol dejstvo varfarina; interakcije sa lansoprazolom su mo`da dru-
ga~ije
antimikotici: resorpcija itrakonazola i ketokonazola
gestageni i estrogeni: lanzoprazol moè metabolizam oralnih kontraceptiva
glikozidi digitalisa: mogu}e koncentracije digoksina u plazmi
metotreksat: omeprazol metabolizam metotreksata
insulin: v. antidijabetici
isradipin: v. blokatori kalcijumskih kanala
itrakonazol: v. antimikotici
izofluran: v. anestetici
izoniazid
anestetici: izofluran moè hepatotoksi~nost izoniazida
anksiolitici i hipnotici: metabolizam diazepama
antacidi: resorpcija izoniazida
antidijabetici, oralni: dejstvo hipoglikemika
antimikrobni lekovi (drugi): cikloserin toksi~nost izoniazida
antiepileptici: izoniazid metabolizam karbamazepina, etosuksimida i fenitoina (
dej-
stvo, rizik toksi~nosti), karbamazepin moè hepatotoksi~nost izoniazida
antimikotici: mogu}a koncentracija itrakonazola i ketokonazola u plazmi
teofilin: izoniazid moè koncentraciju teofilina u plazmi
izosorbiddinitrat: v. gliceriltrinitrat
izosorbidmononitrat: v. gliceriltrinitrat
izotretinoin: v. retinoidi
J
jedinjenja kalcijuma:
antibakterijski lekovi: resorpcija ciprofloksacina, tetraciklina
bifosfonati: resorpcija
glikozidi digitalisa: kalcijum primenjen i.v. moè precipitirati aritmije
diuretici: rizik od hiperkalcijemije sa tiazidima
K
kalijumove soli
ciklosporin: rizik hiperkalijemije
diuretici: hiperkalijemija uz diuretike koji {tede kalijum (potrebno pra}enje koncentracije
kalijuma u plazmi)
karbamazepin
alkohol: neèljena dejstva karbamazepina na CNS
720 III deo
amfebutamon: koncentracija amfebutamona u plazmi

analgetici: dekstropropoksifen dejstvo karbamazepina; dejstvo metadona i tramadola
sa karbamazepinom
antimikrobni lekovi: metabolizam doksiciklina ( dejstvo); koncentracija karbamaze-
pina sa eritromicinom ( metabolizam), izoniazidom i klaritromicinom; mogu}e hepa-
totoksi~nosti izoniazida
antidepresivi: koncentracija karbamazepina u plazmi sa fluoksetinim i fluvoksaminom;
metabolizam mianserina i tricikli~nih antidepresiva ( koncentracija u plazmi);
antiepileptici (drugi): istovremena primena dva ili vi{e antiepileptika toksi~nost bez po-
ve}anja antiepilepti~kog dejstva; interakcije izme|u antiepileptika mogu komplikovati pra-
}enje efekata;
antimalarici: hlorohin antagonizuje i antikonvulzivno dejstvo
antipsihotici: antikonvulzivno dejstvo; i ubrzan metabolizam klozapina, haloperidola,
olanzapina, risperidona ( koncentracija u plazmi)
antiulkusni lekovi: ( metabolizam karbamazepina istovremenom primenom sa cimetidi-
nom ( koncentracija karbamazepina u plazmi)
antivirusni lekovi: mogu}a koncentracija indinavira, nelfinavira i sakvinavira u plazmi;
amprenavr i ritonavir koncentraciju karbamazepina u plazmi
blokatori kalcijumskih kanala: diltiazem i verapamil dejstvo karbamazepina; mogu}e
dejstvo felodipina, isradipina i nikardipina, nifedipina i drugih dihidropiridina
ciklosporin: metabolizam ( koncentracija ciklosporina u plazmi)
diuretici: rizik hiponatrijemije (acetazolamid koncentraciju karbamazepina u plazmi)
hormonski antagonisti: danazol metabolizam karbamazepina ( dejstvo)
levotiroksin: metabolizam
kortikosteroidi: metabolizam ( dejstvo)
litijum: mogu}a neurotoksi~nost bez koncentracije litijuma u plazmi
miorelaksansi: dejstvo nedepolarizantnih miorelaksansa
gestageni i estrogeni: karbamazepin metabolizam oralnih kontraceptiva ( kontracep-
tivno dejstvo)
retinoidi: mogu}e koncentracije karbamazepina u plazmi istovremenom primenom sa izo-
tretinoina
teofilin: metabolizam teofilina ( dejstvo)
tiroksin: metabolizam tiroksina (potrebna ve}a doza preparata tiroksina u hipotireozi)
vitamini: karbamazepin moè pove}ati potrebu za vitaminom D
karvedilol: v. beta-adrenergi~ki blokatori
ketamin: v. anestetici
ketokonazol: v. antimikotici
ketoprofen: v. NSAIL
ketorolak: v. NSAIL
ketotifen: v. antihistaminici
klaritromicin: v. eritromicin i makrolidi
klindamicin:
miorelaksansi: dejstva nedepolarizantnih miorelaksansa
parasimpatomimetici: antagonizam dejstva uz istovremenu rimenu neostigmina ili piridostig-
mina
klodronska kiselina (klodronat): v. bifosfonati
klometiazol: v. anksiolitici i hipnotici
klomipramin: v. antidepresivi, tricikli~ni
klonazepam: v. anksiolitici i hipnotici

klonidin
ACE inhibitori: klonidin mogu}e antihipertenzivno dejstvo kaptoprila
antidepresivi: hipotenzivno dejstvo uz tricikli~ne antidepresive; rizik "rebound" hiper-
tenzije nakon ukidanja terapije klonidinom
antiparkinsonici: metabolizam dejstvo levodope (izbegavati istovremenu primenu)
beta-adrenergi~ki blokatori: rizik hipertenzije kod prekida primene
klopamid: v. diuretici
klopidogrel
analgetici: oprez od krvarenja
antikoagulansi: rizik od krvarenja sa heparinom i varfarinom ili acenokumarolom
dipiridamol: rizik od krvarenja
klorazepat: v. anksiolitici
klotrimazol: v. antimikotici (imidazoli i triazoli)
klozapin: v. antipsihotici
kolestiramin i kolestipol
analgetici: resorpcija paracetamola istovremenom primenom holestiramina
antimikrobni lekovi: holestiramin dejstvo oralnog vankomicina
antidijabetici: hipoglikemijsko dejstvo akarboze
antiepileptici: mogu}e resorpcije valproata
antikoagulansi: antikoagulantno dejstvo acenokumarola, fenindiona i varfarina moè biti
ili
diuretici: resorpcija tiazida
glikozidi digitalisa: mogu}e resorpcije glikozida digitalisa
levotiroksin: resorpcija
mikofenolat mofetil: resorpcija mikofenolata
raloksifen: resorpcija raloksifena (proizvo|a~ savetuje izbegavanje istovremene primene)
ù~ne kiseline: mogu}e resorpcije ursodeoksiholne kiseline
kodein: v. opioidne analgetike
kontraceptivi, oralni
ACE inhibitori: estrogeni i kombinovani oralni kontraceptivi antagonizuju hipotenzivno dejstvo
antidepresivi: antidepresivno dejstvo, neèljenih dejstava tricikli~nih antidepresiva
zbog koncentracije u plazmi
antidijabetici: antagonizam hipoglikemijskog dejstva
antiepileptici: karbamazepin, fenobarbiton, fenitoin i primidon metabolizam kontracep-
dejstvo oralnih kontraceptiva)
tiva (
antihipertenzivi: kombinovani oralni kontraceptivi antagonizuju hipotenzivno dejstvo
antimikotici: griseofulvin metabolizam ( dejstvo oralnih kontraceptiva)
antimikrobni lekovi: mogu}e kontraceptivnog dejstva istovremenom primenom ampicili-
na ili tetraciklina
antivirusni lekovi: nelfinavir, navirapin i ritonavir, i mogu}e efavirenc metabolizam kombi-
novanih oralnih kontraceptiva ( kontraceptivno dejstvo)
beta-adrenergi~ki blokatori: estrogeni i kombinovani oralni kontraceptivi antagonizuju hipo-
tenzivno dejstvo
ciklosporin: koncentracija ciklosporina u plazmi kod visokih doza
722 III deo
diuretici: kombinovani oralni kontraceptivi antagonizuju diuretski efekat

lansoprazol: mogu}e metabolizma
griseofulvin: dejstvo oralnih kontraceptiva (izbegavati istovremenu primenu)
retinoidi: oralni tretinoin efikasnost samog progesterona i mogu}e kombinovanih oralnih
kontraceptiva
koncentracija teofilina u pla-
teofilin: kombinovani oralni kontraceptivi odlaù izlu~ivanje (
zmi)
kortikosteroidi
adrenomimetici: rizik hipokalijemije pri primeni visokih doza kortikosteroida sa visokim do-
zama fenoterola, ritodrina, salbutamola, salmeterola; efedrin metabolizam deksametazo-
na
analgetici: rizik gastrointestinalnog krvavljenja sa aspirinom i NSAIL; kortikosteroidi
koncentraciju salicilata u plazmi
antagonisti hormona: aminoglutetimid metabolizam kortikosteroida ( dejstvo)
antimikrobni lekovi: eritromicin metabolizam metilprednizolona i verovatno drugih kor-
tikosteroida
antikoagulansi: antikoagulantno dejstvo acenokumarola i varfarina mogu}e promenjen
antidijabetici: antagonizam hipoglikemijskog efekta
antiepileptici: karbamazepin, fenitoin i fenobarbiton metabolizam deksametazona i ve-
rovatno drugih kortikosteroida ( dejstvo); drugi kortikosteroidi mogu pokazati sli~an efe-
kat
antihipertenzivi: antagonizam hipotenzivnog efekta
antimikotici: rizik hipokalijemije sa amfotericinom; ketokonazol metabolizam metil-
prednizolona i verovatno drugih kortikosteroida; itrakonazol metabolizam metilpredni-
zolona
antivirusni lekovi: deksametazon, prednizolon i drugi kortikosteroidi koncentraciju indina-
virai sakvinavira u plazmi
ciklosporin: koncentracija ciklosporina u plazmi uz visoke doze metilprednizolona (rizik
konvulzija); prednizolon koncentraciju ciklosporina
citotoksi~ni lekovi: rizik hematolo{ke toksi~nosti sa metotreksatom
diuretici: antagonizam diuretskog efekta; rizik hipokalijemije sa acetazolamidom, diureti-
cima Henleove petlje i tiazidima
progesteroni i estrogeni: kontraceptivi oralni koncentraciju kortikosteroidau plazmi
glikozidi digitalisa: sa toksi~nost zbog hipokalijemije
somatropin: dejstvo
teofilin: rizik hipokalijemije
kotrimoksazol: v. sulfametoksazol i trimetoprim
ksilometazolin: v. adrenomimetici
kvinapril: v. ACE inhibitori
L
lamivudin
antibiotici: trimetoprim koncentraciju u plazmi (izbegavati istovremenu primenu sa kotri-
moksazolom)
lamotrigin
antiepileptici (drugi): istovremena primena dva ili vi{e antiepileptika moè toksi~nost
bez odgovaraju}eg antiepilepti~kog dejstva, interakcije izme|u pojedinih antiepileptika mo-
gu oteàti pra}enje le~enja, dejstva, sedacija, ali i koncentracije u plazmi
lansoprazol: v. inhibitori protonske pumpe
leflunomid:
antikoagulansi: mogu}e antikoagulantnog efekta varfarina
antiepileptici: mogu}e konce. u plazmi fenitoina
berkamidipin: v. blokatora kalcijumskih kanala
levodopa
amfebutamon (bupropion): rizik neèljenih dejstava levodope
anestetici: rizik od aritmija istovremenom primenom halotana
antidepresivi: hipertenzivne krize sa MAO-A (uklju~uju}i moklobemid)
antihipertenzivi: antihipertenzivno dejstvo
antimuskarinski lekovi: resorpcija levodope
antipsihotici: antagonizam dejstva
anksiolitici i hipnotici: mogu}e antagonisti~ko dejstvo istovremenom primenom diazepama, lo-
razepama i drugih benzodiazepina
gvo`|e: resorpcija levodope
metoklopramid: metoklopramid koncentraciju levodope u plazmi
vitamini: piridoksin ima antagonisti~ko dejstvo na levodopu, osim ako se istovremeno prime-
ni inhibitor dopa - dekarboksilaze
levonorgestrel: v. gestageni
levotiroksin
antimikrobni lekovi: rifampicin metabolizam levotiroksina (mogu biti zahtevi u hipoti-
reoidizmu)
antiepileptici: karbamazepin, fenobarbiton ili fenitoin metabolizam levotiroksina
antiulkusni lekovi: sukralfat resorpciju levotiroksina
beta blokatori: metabolizam propranolola ( dejstvo)
lidokain
antiaritmici (drugi): depresija miokarda
antidepresivi: proizvo|a~ savetuje oprez uz istovremenu primenu reboksetina
antiulkusni lekovi: cimetidin metabolizam lidokaina ( rizik toksi~nosti)
beta blokatori: rizik depresije miokarda; rizik toksi~nosti lidokaina sa propranolom
miorelaksansi: produèno dejstvo suksametonijuma
litijum
ACE inhibitori: izlu~ivanje litijuma koncentracija litijuma u plazmi
analgetici: diklofenak, ibuprofen, indometacin, ketorolak, naproksen, piroksikam i drugi
NSAIL izlu~ivanje litijuma (
rizik toksi~nosti)
antiaritmici: amjodaron rizik hipotireoidizma
antidepresivi (SSRI): rizik efekata na CNS
antimikrobni lekovi: metronidazol toksi~nost litijuma
antidijabetici: litijum moè toleranciju glukoze
antiepileptici: neutotoksi~nost se moè javiti pri istovremenoj primeni sa karbamazepinom i
fenitoinom bez pove}anja koncentracije litijuma u plazmi
antihipertenzivi: neutotoksi~nost se moè javiti pri istovremenoj primeni metildope bez
koncentracije litijuma u plazmi
antipsihotici: rizik od ekstrapiramidalnih dejstava i mogu}nost neurotoksi~nosti (posebno
uz istovremenu primenu haloperidola)
724 III deo
blokatori kalcijumovih kanala: neutotoksi~nost se moè javiti pri istovremenoj primeni diltia-
zema i verapamila bez koncentracije litijuma u plazmi
diuretici: svi diuretici izlu~ivanje litijuma (
koncentracija litijuma u plazmi i rizik od
toksi~nosti).
metoklopramid: rizik od ekstrapiramidalnih dejstava i mogu}nost neurotoksi~nosti
miorelaksansi: dejstvo miorelaksansa, baklofen moè hiperkineziju
parasimpatomimetici: litijum antagonizuje dejstvo neostigmina i piridostigmina
serotoninski agonisti: sumatriptan rizik toksi~nosti na CNS
teofilin: izlu~ivanje litijuma (
koncentracija litijuma u plazmi)
lizinopril: v. ACE inhibitori
loperamid
kotrimoksazol: koncentracija loperamida u plazmi
loratadin: v. antihistaminici
lorazepam: v. anksiolitici i hipnotici
lovastatin: v. statini
M
makrolidi: v. eritromicin, drugi makrolidi
maprotilin: v. antidepresivi tricikli~ni
mebendazol
antiulkusni lekovi: cimetidin metabolizam mebendazola (
koncentracija mebendazola u
plazmi)
medazepam: v. benzodiazepini
medroksiprogesteron: v. progesteron
megestrol: v. gestageni
magnezijum (parenterelni):
blokatori kalcijumskih kanala (nifedipin): hipotenzija
suksametonijum: produèna mi{i}na relaksacija
magnezijumove soli: (oralno) v. antacide
mitomicin: v. antineoplastike
meksiletin
analgetici: usporena resorpcija istovremenom primenom opioidnih analgetika
antiaritmici (drugi): depresija miokarda kombinovanom primenom
antimikrobni lekovi: rifampicin metabolizam meksiletina ( koncentracija meksiletina u
plazmi)
antiepileptici: fenitoin metabolizam meksiletina ( koncentracija meksiletina u plazmi),
antimuskarinski lekovi: atropin usporava resorpciju meksiletina
antivirusni lekovi: mogu}e rizika aritmija sa ritonavirom
teofilin: koncentracija teofilina u plazmi
melfalan
antimikrobni lekovi: toksi~nost pri primeni nalidiksne kiseline
ciklosporin: rizik od nefrotoksi~nosti
meloksikam: v. NSAIL
merkaptopurin
alopurinol: dejstvo merkaptopurina; toksi~nost (smanjiti dozu merkaptopurina)
antimikrobni lekovi: rizik hematolo{kih poreme}aja sa kotrimoksazolom
meropenem: v. imipenem
mesalazin
antikoagulansi: sklonost krvavljenju
metotreksat: toksi~nost mesalazina
derivati sulfonilureje: hipoglikemija
metadon: v. opioidni analgetici
metamizol: v. analgetici
metformin: v. antidijabetici
metildopa
adrenomimetici: v. adrenomimetici
analgetici: NSAIL antagonizuju hipotenzivno dejstvo
anksiolitici i hipnotici: hipotenzivno dejstvo
antidepresivi: hipotenzivno dejstvo
antihipertenzivi (drugi): hipotenzivno dejstvo
antipsihotici: rizik ekstrapiramidnog dejstava hipotenzivno dejstvo
blokatori kalcijumovih kanala: hipotenzivno dejstvo
kortikosteroidi: antagonizam hipotenzivnog dejstva
dopaminergici: antagonizam antiparkinsoni~kog dejstva, levodopa poja~ava hipotenzivno dej-
stvo
litijum: neurotoksi~nost se moè javiti bez pove}anja koncentracije litijuma u plazmi
miorelaksansi: baklofen i tizanidin hipotenzivno dejstvo
gestageni i estrogeni: estrogeni i kombinovani oralni kontraceptivi deluju antagonisti~ki na hi-
potenzivno dejstvo
metilprednizolon: v. kortikosteroidi
metoklopramid
analgetici: resorpcija ASK i paracetamola ( dejstvo); opioidni analgetici gastrointesti-
nalnu aktivnost
antimuskarinski lekovi: gastrointestinalna aktivnost
antipsihotici: rizik ekstrapiramidnih dejstava
dopaminergici: hipoprolaktinemijsko dejstvo bromokriptina, koncentracija levodope u
plazmi
litijum: rizik ekstrapiramidnih dejstava i mogu}a neurotoksi~nost
metoprolol: v. beta-adrenergi~ki blokatori

726 III deo
metotreksat
analgetici: izlu~ivanje uz ASK, diklofenak, ibuprofen, indometacin, ketoprofen, meloksi-
kam, naproksen, fenilbutazon i druge NSAIL ( rizik od toksi~nosti)
antimikrobni lekovi: antifolatno dejstvo uz kotrimoksazol; izlu~ivanje uz peniciline (

rizik od toksi~nosti)
antiepileptici: fenitoin antifolatno dejstvo
ciklosporin: toksi~nost
kortikosteroidi: ( rizik hematolo{kih poreme}aja)
retinoidi: acitretin koncentraciju metotreksata u plazmi (
rizik od toksi~nosti)
urikozurici: izlu~ivanje uz probenecid; rizik od toksi~nosti - mogu}a potreba doze
metotreksata
metronidazol
alkohol: reakcija sli~na disulfiramskoj reakciji
koncentracija metronidazola u plazmi)
antiulkusni lekovi: cimetidin spre~ava metabolizam (
antiepileptici: metronidazol metabolizam fenitoina (
koncentracija fenitoina u plazmi),
fenobarbiton metabolizam metronidazola ( koncentracija metronidazola u plazmi)
citotoksi~ni lekovi: metronidazol metabolizam fluorouracila (
toksi~nost)
litijum: toksi~nost
ritonavir: reakcija sli~na disulfiramskoj reakciji
mianserin
alkohol: dejstvo
antiepileptici: metabolizam mianserina uz istovremenu primenu karbamazepina, feno-
barbitona i fenitoina ( koncentracija mianserina u plazmi)
anksiolitici i hipnotici: dejstvo
midazolam: v. anksiolitici i hipnotici
midekamicin: v. makrolidi
mikofenolat (mofetil)
hipolipemici: holestiramin resorpciju
antacidi: resorpciju
antivirusni lekovi: koncentr. mikofenolata u plazmi i aciklovira pri istovremenoj primeni
mikonazol: v. antimikotici
minoksidil: v. antihipertenzivi
miorelaksansi
ACE inhibitori: baklofen hipotenzivno dejstvo
alkohol: sedativno dejstvo baklofena i tizanidina
analgetici: ibuprofen i drugi NSAIL izlu~ivanje baklofena ( toksi~nost)
antimikrobni lekovi: aminoglikozidi, klindamicin i piperacilin dejstvo nedepolariziraju}ih
miorelaksansa
antidepresivi: tricikli~ni antidepresivi dejstvo baklofena
antiepileptici: karbamazepin i fenitoin imaju antagonisti~ko dejstvo na nedepolariziraju}e mi-
orelaksanse (ubrzani oporavak od neuromuskularne blokade)
antihipertenzivi: dejstvo pri primeni baklofena
anksiolitici i hipnotici: sedativno dejstvo pri primeni baklofena
beta-adrenergi~ki blokatori: propranolol dejstvo miorelaksansa, mogu}e hipotenzivnog

dejstva i bradikardija uz tizanidin
blokatori kalcijumovih kanala: nifedipin i verapamil dejstvo nedepolariziraju}ih miorelak-
sansa; hipotenzija, depresija miokarda i hiperkalijemija se mogu javiti uz verapamil (i.v.),
rizik od aritmija uz diltiazem
citotoksi~ni lekovi: ciklofosfamid dejstvo suksametonijuma
diuretici: hipotenzivno dejstvo baklofena istovremenom primenom sa tizanidinom
glikozidi digitalisa: aritmije kod istovremene primene suksametonijuma i digoksina, mogu}a
bradikardija kod primene tizanidina i digoksina
litijum: litijum dejstvo miorelaksansa, baklofen moè pogor{ati hiperkineziju
parasimpatomimetici: neostigmin, piridostigmin i donepezil dejstvo suksametonijuma, ali
dejstvo nedepolariziraju}ih miorelaksansa
mirtazapin
antidepresivi (drugi): kao za antidepresive, tricikli~ne
mivakurijum: v. miorelaksansi
mizolastin: v. antihistaminici
mizoprostol
analgetici: rizik toksi~nosti na CNS uz istovremenu primenu sa fanilbutazonom
moklobemid (reverzibilni inhibitor MAO-A)
agonisti 5-HT1: rizik toksi~nosti na CNS ( dozu zolmitriptana)
amfebutamon (bupropion): proizvo|a~ savetuje izbegavanje istovremene primene
analgetici: ekscitacija ili depresija CNS (hiper ili hipotenzija) uz kodein, petidin i mogu}e
fentanil, morfin i druge opioidne analgetike, dejstvo ibuprofena i drugih NSAIL moè biti
antiulkusni lekovi: cimetidin metabolizam ( koncentracija moklobemida u plazmi, (
koncentraciju moklobemida na polovinu)
dopaminergici: hipertenzivne krize istovremenom primenom levodope; izbegavati zajedni~-
ku primenu sa selegilinom
moksonidin
antihipertenzivi drugi: hipotenzivno dejstvo
anksiolitici i hipnotici: sedativno dejstvo benzodiazepina
miorelaksansi: baklofen hipotenzivno dejstvo
montelukast: v. antagonisti leukotriena
morfin: v. opioidni analgetici
N
nadroparin: v. heparin
nalidiksna kiselina: v. fluorhinoloni
naproksen: v. NSAIL
natrijum klodronat (klodronska kiselina): v. bifosfonati

728 III deo
natrijum valproat: v. valproati
neteglinid: v. antidijabetike, oralne
nelfinavir
anksiolitici i hipnotici: rizik produène sedacije sa midazolamom (izbegavati zajedni~ku pri-
menu)
antiaritmici: rizik za aritmiju uz amjodaron i hinidin (izbegavati zajedni~ku primenu)
antimikotici: itrakonazol i ketokonazol koncentraciju nelfinavira u plazmi
antimikrobni lekovi: rifampicin zna~ajno koncentraciju nelfinavira u plazmi (izbegavati za-
jedni~ku primenu)
antiepileptici: karbamazepin i fenitoin mogu koncentraciju nelfinavira u plazmi
antihistaminici: rizik aritmije sa terfenadinom (izbegavati zajedni~ku primenu)
antipsihotici: mogu}e rizik za aritmiju sa pimozidom (izbegavati zajedni~ku primenu)
antivirusni lekovi (drugi): kombinovanje nelfinavira sa indinavirom, ritonavirom ili sakvinavi-
rom moè dovesti do koncentracije jednog ili oba leka
barbiturati i primidon: fenobarbiton moè koncentraciju nelfinavira u plazmi
hipolipemici: rizika miopatije sa simvastatinom (izbegavati zajedni~ku primenu)
gestageni i estrogeni: mogu}a efikasnost oralnih kontraceptiva
sildenafil: nelfinafir mogu}e koncentraciju sildenafila u plazmi (smanjiti po~etnu dozu sil-
denafila)
statini: koncentracija statina u plazmi; hipolipemijsko dejstvo
nebivolol: v. beta andrenergi~ke blokatore
neomicin: v. aminoglikozidi
neostigmin: v. antiholinesteraze
nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): (videti i - acetilsalicilna kiselina (ASK))
ACE inhibitori: antagonizam hipotenzivnog dejstva; rizik renalnog o{te}enja i rizik hi-
perkalijemije uz primenu ketorolaka i mogu}e drugih NSAIL
analgetici (drugi): izbegavati istovremenu primenu dva ili vi{e NSAIL, uklju~uju}i ASK (
neèljena dejstva)
antacidi: resorpcija diflunisala
antiagregacioni lekovi: rizika krvavljenja uz tiklopidin
antimikrobni lekovi: rizik konvulzija sa fluorhinolonima, indometacin moè koncen-
traciju gentamicina i amikacina u plazmi kod novoro|en~adi
antidepresivi: moklobemid dejstvo ibuprofena, mogu}e i drugih NSAIL
antidijabetici: mogu}e dejstva derivata sulfonilureje (izbegavati istovremenu primenu)
antiepileptici: mogu}e dejstva fenitoina
antihipertenzivi: antagonizam hipotenzivnog dejstva
antikoagulansi: diklofenak, ibuprofen, meloksikam, piroksikam i drugi NSAIL antikoagu-
lantno dejstvo; parenteralni diklofenak rizik hemoragije svih antikoagulansa, uklju~uju-
}i i niske doze heparina (izbegavati istovremenu primenu); NSAIL mogu rizik krvavlje-
nja sa heparinom
antipsihotici: istovremeno primenjeni indometacin i haldol mogu dovesti do somnolencije
antivirusni lekovi: rizik hematolo{ke toksi~nosti sa zidovudinom; ritonavir koncentra-
ciju piroksikama u plazmi ( toksi~nost - izbegavati istovremenu primenu), ritonavir mo-
gu}e koncentraciju i drugih NSAIL
beta adrenergi~ki blokatori: antagonizam hipotenzivnog dejstva
bifosfonati: alendronska kiselina moè gastrointestinalna neèljena dejstva NSAIL
ciklosporin: rizik nefrotoksi~nosti, koncentracije diklofenaka u plazmi (smanjiti dozu)
citotoksi~ni lekovi: ASK, diklofenak, ibuprofen, indometacin, ketoprofen, mogu}e i drugi
NSAIL izlu~ivanje metotreksata, rizik toksi~nosti (izbegavati istovremenu primenu)
dezmopresin: indometacin dejstvo
diuretici: rizik nefrotoksi~nosti sa NSAIL; NSAIL posebno indometacin i ketorolak anta-

gonizuju diuretsko dejstvo; indometacin, a i drugi NSAIL rizik hiperkalijemije kod prime-
ne diuretika koji {tede kalijum
glikozidi digitalisa: NSAIL mogu dovesti do dekompenzacije srca, koncentracija glikozida u
plazmi; mogu}e izlu~ivanja istovremenom promenom triamterena
kortikosteroidi: rizik gastrointestinalnih krvavljenja i ulceracija
litijum: izlu~ivanje litijuma uz diklofenak, ibuprofen, indometacin, ketorolak (izbegava-
ti istovremenu primenu), naproksen, fenilbutazon, piroksikam i verovatno drugih NSAIL (
toksi~nost)
miorelaksansi: ibuprofen kao i drugi NSAIL izlu~ivanje baklofena ( toksi~nost)
naproksen koncentraciju NSAIL u plazmi
urikozurici: probenecid usporava izlu~ivanje indometacina, ketoprofena, ketorolaka (izbe-
gavati istovremenu primenu)
vazodilatatori: rizik krvavljenja uz istovremenu primenu pentoksifilina i ketorolaka (iz-
begavati istovremenu primenu); mogu}e rizika krvavljenja uz istovremenu primenu pen-
toksifilina i drugih NSAIL
nateglinid: v. antidijabetike
netilmicin: v. aminoglikozidi
nevirapin
analgetici (opioidni): mogu}a koncentracija metadona u plazmi
antimikrobni lekovi: rifampicin koncentraciju nevirapina u plazmi
antimikotici: koncentracija ketokonazola u plazmi (izbegavati zajedni~ku primenu)
antivirusni lekovi (drugi): koncentracija sakvinavira uz nevirapin (izbegavati zajedni~ku
primenu): koncentracija indinavira uz nevirapin
gestageni i estrogeni: imetabolizam oralnih kontraceptiva ( kontraceptivno dejstvo)
nifedipin: v. blokatori kalcijumskih kanala
nikardipin: v. blokatori kalcijumskih kanala
nimodipin: v. blokatori kalcijumskih kanala

nisoldipin: v. blokatori kalcijumskih kanala
nitrati organski: v. gliceriltrinitrat
nitrazepam: v. anksiolitici
nitrendipin
cimetidin: dejstvo nitrendipina
glikozidi digitalisa: koncentracija digoksina u plazmi
nitrofurantoin
antacidi: magnezijum trisilikat resorpciju
urikozurici: probenecid izlu~ivanje nitrofurantoina (rizik toksi~nosti)
nizatidin: v. antagonisti H2 receptora
norfloksacin: v. fluorhinoloni
noradrenalin (norepinefrin): v. adrenomimetici
norepinefrin (noradrenalin): v. adrenomimetici
noretisteron: v. gestageni
730 III deo
norfloksacin: v. fluorhinoloni
norgestimat: v. gestageni
norgestrel: v. gestageni
floksacin: v. fluorhinoloni
O
oktreotid
antidijabetici: mogu}e potrebe za insulinom i antidijabeticima
ciklosporin: resorpcija ciklosporina (
koncentracija u plazmi)
dopaminergici: koncentracija bromokriptina
oksazepam: v. anksiolitici (benzodiazepini)
oksitetraciklin: v. tetraciklini
oksitocin:
adrenomimetici: vazopresorno dejstvo vazokonstriktornih adrenomimetika
anestetici: inhalacioni anestetici mogu dejstvo oksitocina (
hipotenzivno dejstvo, rizik
aritmije)
antiulkusni lekovi: odloèna resorpcija cimetidina
prostaglandini: uterotoni~ko dejstvo
olanzapin: v. antipsihotici
ondansetron:
analgetici: antagonizuje efekat tramadola
omeprazol: v.inhibitori protonske pumpe

orciprenalin: v. adrenomimetici
orlistat:
antidijabetici, oralni: proizvo|a~ savetuje izbegavanje istovremene primene sa akarbozom,
metforminom
ciklosporin: mogu}a resorpcija ciklosporina
P
paklitaksel:
antimikotici: ketokonazol moè metabolizam paklitaksela
pamidronska kiselina (pamidronat): v. bifosfonati
pankreasni enzimi (pankreatin)

antidijabetici: hipoglikemijsko dejstvo akarboze
pankuronijum v. miorelaksansi
pantoprazol: v. inhibitori protonske pumpe

paracetamol:
antikoagulansi: produèna primena paracetamola moè dejstvo varfarina
jonski izmenjiva~i: holestiramin resorpciju paracetamola
metoklopramid: resorpcija paracetamola ( dejstvo)
parasimpatomimetici (antiholinesteraze)
antiaritmici: prokainamid, hinidin i mogu}e propafenon mogu antagonizovati dejstvo neo-
stigmina i piridostigmina
antimikrobni lekovi: aminoglikozidi i klindamicin dejstvo neostigmina i piridostigmina
antimalarici: hlorohin moè simptome mijastenije gravis i moè dejstvo neostigmina i pi-
ridostigmina
antimuskarinski lekovi: antagonisti~ki efekat
beta-andrenergi~ki blokatori: pilokarpin rizik od aritmija; propranolol dejstvo neostigmi-
na i piridostigmina
litijum: dejstvo neostigmina i piridostigmina
miorelaksansi: neostigmin, piridostigmin i verovatno donezepil dejstvo suksametonijuma,
ali antagonizuju dejstvo nedepolarizuju}ih miorelaksansa
paroksetin: v. antidepresivi
penicilamin
antacidi: resorpcija penicilamina
gvo`|e: resorpcija penicilamina
glikozidi digitalisa: koncentracija digoksina u plazmi
penicilini
antacidi: resorpcija pivampicilina
beta-adrenergi~ki blokatori: resorpcija atenolola istovremenom primenom amoksicilina
citotoksi~ni lekovi: izlu~ivanje metotreksata (
rizik toksi~nosti)
gestageni i estrogeni: v. oralni kontraceptivi
miorelaksansi: piperacilin dejstvo nedepolarizantnih miorelaksansa
urikozurici: probenecid izlu~ivanje penicilina
pentaeritritiltetranitrat: v. gliceriltrinitrat
pentazocin: v. opioidni analgetici
pentoksifilin
analgetici: rizik krvavljenja uz ketorolak (izbegavati istovremenu primenu)
antikoagulansi: rizik krvavljenja
antidijabetici oralni: hipoglikemija
perindopril: v. ACE inhibitori
petidin: v. opioidni analgetici
pindolol: v. beta-adrenergi~ki blokatori
pipemidinska kiselina: inhibi{e klirens teofilina
piperacilin, tazobaktam: v. peniciline
piperacilin: v. penicilini
pirazinamid:
urikozurici: antagonisti~ki efekat sa probenecidom i sulfinpirazonom
732 III deo
piridostigmin: v. antiholinesteraze
piridoksin: v. vitamini
piroksikam: v. NSAIL
pramipeksol
antipsihotici: antagonizuju antiparkinsonski efekat
metildopa: antagonizuje antiparkinsonski efekat
prazosin: v. alfa-adrenergi~ki blokatori
pravastatin: v. statini
prednisolon: v. kortikosteroidi
prednison: v. kortikosteroidi
prilokain
antimikrobni lekovi: rizik methemoglobinemije sa kotrimoksazolom
primidon: v. barbiturati
progesteron: v. kontraceptivi oralni
probenecid: v. cefalosporini, dapson, metotreksat, penicilini, ASK
prokainamid
ACE inhibitori: rizik sa kaptoprilom, posebno u renalnom o{te}enju toksi~nosti
antiaritmici (drugi): koncentracija prokainamida u plazmi sa amjodaronom ( rizik ven-
trikularnih aritmija - izbegavati istovremenu primenu); depresija miokarda sa nekim an-
tiaritmicima
antimikrobni lekovi: trimetoprim koncentraciju prokainamida u plazmi
antidepresivi: rizik ventrikularnih aritmija sa tricikli~nim antidepresivima;
antihistaminici: rizik ventrikularnih aritmija sa terfenadinom - izbegavati istovremenu
primenu
antipsihotici: rizik ventrikularnih aritmija sa terfenadinom - izbegavati istovremenu pri-
menu sa pimozidom i tioridazinom
antiulkusni lekovi: cimetidin izlu~ivanje ( koncentracija prokainamida u plazmi)
beta-adrenergi~ki blokatori: rizik ventrikularnih aritmija istovremenom primenom sa so-
talolom
miorelaksansi: dejstvo miorelaksansa
parasimpatomimetici: antagonizam dejstva istovremenom primenom neostigmina i piridostig-
mina
prokarbazin
alkohol: reakcija sli~na disulfiramskoj
promazin: v. antipsihotici
prometazin: ekscitatorni efekat tiopenton natrijuma na CNS
propafenon
antimikrobni lekovi: rifampicin koncentraciju propafenona u plazmi ( dejstvo)
antidepresivi: rizik aritmija istovremenom primenom tricikli~nih antidepresiva
antihistaminici: rizik ventrikularnih aritmija istovremenom primenom astemizola i terfe-

nadina
antikoagulansi: koncentracije acenokumarola i varfarina u plazmi ( dejstvo)
antiulkusni lekovi: cimetidin koncentraciju propafenona u plazmi
antivirusni lekovi: ritonavir koncentraciju propafenona ( rizik ventrikularnih aritmija -
izbegavali istovremenu primenu)
beta-adrenergi~ki blokatori: koncentracija metoprolola i propranolola
ciklosporin: mogu}e koncentracije ciklosporina u plazmi
antiaritmici (drugi): koncentracija; depresija miokarda uz sve antiaritmike
glikozidi digitalisa: koncentracija digoksina u plazmi (smanjiti dozu odràvanja digoksi-
na)
parasimpatomimetici: mogu} antagonizam dejstva sa neostigminom i piridostigminom
propofol: v. anestetici, op{ti
propranolol: v. beta-adrenergi~ki blokatori

prostaglandini
oksitocin: uterotoni~ko dejstvo
R
raloksifen
antikoagulansi: antagonizam sa efektom acenokumarola i varfarina
ramipril: v. ACE inhibitori
ranitidin: v. antagonisti H2 receptora
reboksetin
antimikotici: proizvo|a~ savetuje izbegavanje istovremene primene sa imidazolima i triazoli-
ma
ciklosporin: proizvo|a~ savetuje oprez pri istovremenoj primeni
diuretici: mogu}e rizika hipokalijemije sa tiazidima i diureticima Henleove petlje
remifentanil: v. opioidni analgetici
repaglinid: v. antidijabetici
retinoidi
antimikrobni lekovi: tetraciklin moè rizik benigne intrakranijalne hipertenzije istovre-
menom primenom acitretina, izotretinoina i tretinoina
antiepileptici: izotretinoin moè koncentraciju karbamazepina u plazmi
antikoagulansi: acitretin moè antikoagulantno dejstvo varfarina
citotoksi~ni lekovi: acitretin koncentraciju metotreksata u plazmi ( rizik hepatotoksi~-
nosti)
gestageni i estrogeni: tretinoin dejstvo samo progesterona i verovatno kombinovanih
oralnih kontraceptiva
vitamini: rizik od hipervitaminoze A uz vitamin A i acitretin, izotretinoin i tretinoiln
reviparin: v. heparin
ribavirin: inhibi{e efakt stavudina i zidovudina

734 III deo
rifampicin
analgetici: metabolizam metadona ( dejstvo)
anksiolitici i hipnotici: metabolizam diazepama i verovatno drugih benzodiazepina ( kon-
centracija u plazmi)
antacidi: resorpcija rifampicina
antiaritmici: metabolizam - koncentracija meksiletina i propafenona u plazmi
antidepresivi: metabolizam tricikli~nih antidepresiva ( koncentracija u plazmi)
antidijabetici: metabolizam derivata sulfonilureje ( dejstvo)
antiepileptici: metabolizam karbamazepina i fenitoina
antikoagulansi: metabolizam varfarina ( antikoagulantno dejstvo)
antimikotici: metabolizam flukonazola, ketokonazola i itrakonazola ( koncentracija u
plazmi), ketokonazol moè koncentraciju rifampicina u plazmi, koncen tracija terbi-
nafina
antimikrobni lekovi (drugi): metabolizam hloramfenikola ( koncentracija u plazmi)
antipsihotici: metabolizam haloperidola ( koncentracija u plazmi)
antiulkusni lekovi: metabolizam cimetidina ( koncentracija u plazmi)
antivirusni lekovi: metabolizam indinavira (zna~ajno koncentracija indinavira u pla-
zmi - izbegavati istovremenu primenu),
beta-adrenergi~ki blokatori: metabolizam propranolola i bisoprolola (zna~ajno koncen-
tracije u plazmi)
blokatori kalcijumskih kanala: metabolizam diltiazema, nifedipina, verapamila (zna~aj-
no koncentracija u plazmi)
ciklosporin: metabolizam ( koncentracije ciklosporina u plazmi)
citotoksi~ni lekovi: interakcije sa azatioprinom (mogu}e odbacivanje transplantata)
gestageni i estrogeni: metabolizam ( kontraceptivno dejstvo)
hipolipemici: metabolizam fluvastatina (( dejstvo)
kortikosteroidi: metabolizam kortikosteroida ( dejstvo)
teofilin: metabolizam ( koncentracija teofilina u plazmi)
risperidon: v. antipsihotici
ritodrin: v. adrenomimetici
ritonavir
amfebutamon (bupropion): koncentracija amfebutamona ( rizik toksi~nosti - izbegava-
ti istovremenu primenu)
analgetici: koncentracija petidina, piroksikama ( rizik toksi~nosti - izbegavati istovre-
menu primenu); koncentracija drugih opioidnih analgetika i NSAIL
anksiolitici i hipnotici: koncentracija u plazmi alprazolama, diazepama, flurazepama, mi-
dazolama (rizik ekstremne sedacije i respiratorne depresije - izbegavati istovremenu pri-
menu), mogu}e koncentracije drugih anksiolitika i hipnotika u plazmi
antiaritmici: koncentracija amjodarona, flekainida, lidokaina, meksiletina i propafenona
u plazmi ( rizik ventrikularnih aritmija - izbegavati istovremenu primenu)
antidepresivi: mogu}a koncentracija tricikli~nih antidepresiva, a verovatno i drugih an-
tidepresiva
antiepileptici: mogu}a koncentracija karbamazepina
antihistaminici: rizik aritmija istovremenom primenom astemizola i terfenadina - izbega-
vali istovremenu primenu, mogu}a koncentracija nesedativnih antihistaminika
antikoagulansi: mogu}a koncentracija varfarina i drugih antikoagulanasa
antimikotici: mogu}a koncentracija itrakonazola i ketokonazola, a verovatno i drugih an-
timikotika
antimikrobni lekovi: mogu}a koncentracija eritromicina i klaritromicina, a verovatno i
drugih makrolida u plazmi
antipsihotici: koncentracija klozapina (rizik toksi~nosti - izbegavati istovremenu prime-
nu), mogu}e koncentracije drugih antipsihotika u plazmi
antivirusni lekovi (drugi): kombinacija sa nelfinavirom moè koncentraciju oba leka u pla-
zmi; ritonavir koncentraciju indinavira i sakvinavira u plazmi; rizik toksi~nosti sa efa-
virencom (pratiti testove funkcije jetre)
beta-adrenergi~ki blokatori: koncentracija metoprolola, pindolola i propranolola u plazmi
blokatori kalcijumovih kanala: mogu}a koncentracija sa diltiazemom i verapamilom
ciklosporin: mogu}a koncentracija ciklosporina u plazmi
cisaprid: zna~ajno koncentracije cisaprida u plazmi (rizik ventrikularnih aritmija - izbega-
vati istovremenu primenu)
fenitoin: koncentracija ritonavira u plazmi
fenobarbiton: koncentracija ritonavira u plazm
karbamazepin: koncentracija ritonavira u plazmi
klonazepam: koncentracija ritonavira u plazmi
kontraceptivi, oralni: koncentracija kontraceptiva
kortikosteroidi: mogu}a koncentracija deksametazona i prednizolona (i verovatno drugih
kortikosteroida)
metronidazol: mogu}a disulfiramska reakcija
gestageni i estrogeni: ritonavir metabolizam ( kontraceptivno dejstvo kombinovanih
oralnih kontraceptiva)
sildenafil: mogu}e ili koncentracije sildenafila - izbegavati istovremenu primenu
statini: koncentracija statina; hipolipemija; rizik miopatije
teofilin: metabolizam ( koncentracija teofilina u plazmi); koncentracija ritonavira
varfarin: koncentracija ritonavira
rivastigmin: v. parasimpatomimetici (antiholinesteraze)
rizatriptan: v. agonisti 5-HT1 - receptora
rofekoksib: v. NSAIL
roksitromicin: v. makrolidi
rokuronijum: v. miorelaksansi
ropinirol
antipsihotici: antagonizuju efekat ropinirola
metildopa: antagonizuje efekat ropinirola
metoklopramid: antagonizuje efekat ropinirola
estrogeni: koncentraciju ropinirola u plazmi
S
sakvinavir
antiepileptici: koncentracija sakvinavira u plazmi uz karbamazepin, fenitoin, fenobarbi-
koncentracija antiepileptika)
ton (
antimikotici: koncentracija u plazmi sa ketokonazolom i mogu}e drugim derivatima imida-
zola i triazola
antihistaminici: rizik aritmija sa astemizolom i terfenadinom - izbegavati istovremenu
primenu
antimuskarinski lekovi: proizvo|a~ savetuje izbegavanje istovremene primene sa tolterodinom
antivirusni lekovi (drugi): nevirapin koncentraciju sakvinavira u plazmi (izbegavati isto-
vremenu primenu); kombinacija sa nelfinavirom moè dovesti do koncentracije u plazmi
oba leka; indinavir i ritonavir koncentraciju sakvinavira u plazmi; efavirenc zna~ajno
koncentraciju sakvinavira u plazmi
736 III deo
anksiolitici i hipnotici: mogu}e koncentracije u plazmi midazolama (produèna sedacija

- izbegavati istovremenu primenu)
antiulkusni lekovi: koncentracija sakvinavira u plazmi uz ranitidin
cisaprid: koncentracija sakvinavira u plazmi (izbegavati istovremenu primenu)
deksametazon: koncentracija sakvinavira u plazmi
hipolipemici: rizik miopatije sa simvastatinom - izbegavati istovremenu primenu
ketokonazol: koncentracija sakvinavira u plazmi
kortikosteroidi: koncentracija sakvinavira u plazmi; koncentracija kortikosteroida
rifampicin: koncentracija sakvinavira u plazmi
sildenafil: sakvinavir koncentraciju sildenafila u plazmi (
po~etnu dozu sildenafila)
salbutamol: v. adrenomimetici
salmeterol: v. adrenomimetici
selegilin
analgetici: hiperpireksija i toksi~nost CNS istovremenom primenom sa petidinom (izbega-
vati istovremenu primenu)
antidepresivi: uz fluoksetin, paroksetin i sertralin hipertenzija i ekscitacija CNS; toksi~nost
CNS istovremenom primenom sa tricikli~nim antidepresivima; izbegavati istovremenu pri-
menu sa moklobemidom
sertralin: v. antidepresivi (SSRI)
sildenafil
antimikrobni lekovi: eritromicin koncentraciju sildenafila u plazmi ( po~etnu dozu silde-
nafila)
antimikotici: itrakonazol i ketokonazol koncentraciju sildenafila u plazmi (
po~etnu dozu
sildenafila)
antivirusni lekovi: ritonavir zna~ajno koncentraciju sildenafila u plazmi (izbegavati isto-
vremenu primenu); indinavir, nelfinavir i sakvinavir mogu koncentraciju sildenafila u
plazmi ( po~etnu dozu sildenafila)
antiulkusni lekovi: cimetidin koncentraciju sildenafila u plazmi ( po~etnu dozu sildenafi-
la)
organski nitrati: hipotenzivno dejstvo (izbegavati istovremenu primenu)
simvastatin: v. statini
somatropin
kortikosteroidi: mogu} efekat somatropina
sotalol: v. beta-adrenergi~ki blokatori
spektinomicin:
litijum: toksi~nost
spironolakton: v. diuretici
statini
antimikrobni lekovi: rifampicin metabolizam fluvastatina ( dejstvo); eritromicin i klaritro-
micin rizik miopatije sa simvastatinom (izbegavati istovremenu primenu; eritromicin mo-
è rizik miopatije sa atorvastatinom i cerivastatinom; klaritromicin koncentraciju ator-
vastatina u plazmi
antikoagulansi: simvastatin dejstvo acenokumarola i varfarina
antimikotici: itrakonazol, ketokonazol i verovatno drugi antimikotici rizik miopatije uz
simvastatin (izbegavati istovremenu primenu); itrakonazol i verovatno drugi antimikotici
rizik miopatije sa atorvastatinom; itrakonazol koncentraciju cerivastatina (rabdomio-
liza)
antivirusni lekovi: inhibitori proteaze rizik miopatije sa simvastatinom - izbegavati isto-

vremenu primenu; indinavir i ritonavir mogu rizik miopatije sa atorvastatinom i ceriva-
statinom; koncentracija statina u plazmi ( dejstva)
ciklosporin: rizik miopatije
glikozidi digitalisa: atorvastatin moè koncentraciju digoksina u plazmi
hipolipemici (drugi): rizik miopatije sa fibratima (rabdomioliza)
stavudin
antivirusni lekovi (drugi): zidovudin moè inhibirati intracelularnu aktivaciju stavudina (iz-
citotoksi~ni lekovi: doksorubicin moè inhibirati efekte stavudina
streptomicin: v. aminoglikozidi
streptokinaza
antikoagulansi: opasnost od krvavljenja
antitrombocitni Iekovi: opasnost od krvavljenja
streptomicin: v. aminoglikozidi
sufentanil
anksiolitici i hipnotici: respiratorna insuficijencija
sukralfat
antibiotici: resorpcija ciprofloksacina, norfloksacina, ofloksacina i tetraciklina
antiepileptici: resorpcija fenitoina
antikoagulansi: mogu}a resorpcija varfarina
antimikotici: resorpcija ketokonazola
antipsihotici: resorpcija sulpirida
antiulkusni lekovi (drugi): resorpcija lansoprazola
glikozidi digitalisa: mogu}a resorpcija glikozida digitalisa
levotiroksin: resorpcija levotiroksina
suksametonijum: v. miorelaksansi
sulfasalazin
glikozidi digitalisa: mogu}e resorpcija digoksina
sulfasalazin
glikozidi digitalisa: resorpcija glikozida digitalisa
sulfametoksazol i trimetoprim (kotrimoksazol) i drugi sufonamidi

anestetici: dejstvo tiopentona; rizik methemoglobinemije sa prilokainom
antiaritmici: kotrimoksazol rizik ventrikularnih aritmija sa amjodaronom (izbegavati
antidijabetici: dejstvo derivata sulfonilureje; hipoglikemija
antiepileptici: koncentracija fenitoina u plazmi sa kotrimoksazolom, a mogu}e i ostalih
sulfonamida
anestetici: dejstvo tiopentona
azatioprin: mogu}a leukopenija
ciklosporin: rizik nefrotoksi~nosti, mogu}a koncentracija ciklosporina u plazmi
citotoksi~ni lekovi: rizik hematolo{ke toksi~nosti sa azatioprinom i merkaptopurinom;
antifolatno dejstvo
kontraceptivi, oralni: protrombinsko vreme; krvavljenje
metotreksat: rizik toksi~nosti metotreksata sa sulfonamidima; antifolatno dejstvo
738 III deo
sulpirid: v. antipsihotici
sumatriptan: v. agonisti 5-HT1 receptora
T
tadalafil
alfa-adrenergi~ki blokatori: potenciranje hipotenzivnog efekta
klaritromicin, eritromicin, ketokonazol i itrakonazol: koncentraciju tadalafila u plazmi
grejpfrut i sokovi od grejpfruta: koncentraciju tadalafila u plazmi
nitrati organski: potenciranje hipotenzivnog efekta
tamoksifen
hormonski antagonisti drugi: aminoglutetimid koncentraciju tamoksifena u plazmi
teikoplanin:
antimikrobni lekovi: rizik nefrotoksi~nosti i ototoksi~nosti sa aminoglikozidima i kolistinom
temazepam: v. anksiolitici i hipnotici
temozolomid
antepileptici: resorpciju fenitoina
klozapin: rizik od agranulocitoze
tenoksikam: v. NSAIL
teofilin
adrenomimetici: rizik hipokalijemije istovremenom primenom teofilina i visokih doza feno-
terola, salbutamola, salmeterola, terbutalina
alopurinol: mogu}e koncentraciju teofilina u plazmi
anestetici: halotan rizik aritmija; ketamin rizik konvulzija
anksiolitici: dejstvo benzodiazepina
antagonisti hormona: aminoglutetimid koncentraciju teofilina u plazmi
antagonisti leukotriena: zafirlukast moè koncentracija teofilina u plazmi; koncentracija za-
firkukasta u plazmi ;
antiagregacioni lekovi: tiklopidin koncentraciju teofilina u plazmi ( rizik toksi~nosti)
antiaritmici: meksiletin i propafenon koncentraciju teofilina u plazmi
antimikrobni lekovi: fluorhinoloni (ciprofloksacin, norfloksacin) rizik konvulzija; cipro-
floksacin, norfloksacin, klaritromicin, a verovatno izoniazid i eritromicin koncentraciju
teofilina u plazmi; rifampicin koncentraciju teofilina u plazmi
antidepresivi: fluvoksamin koncentraciju teofilina u plazmi (izbegavati istovremenu pri-
menu), dozu teofilina i pratiti koncentraciju teofilina u plazmi
antiepileptici: karbamazepin, fenobarbiton, fenitoin i primidon koncentraciju teofilina u
plazmi ( metabolizam teofilina u jetri); korigovati doziranje pri istovremenoj primeni
antimikotici: flukonazol i ketokonazol koncentraciju teofilina u plazmi
antiulkusni Iekovi: cimetidin koncentraciju teofilina u plazmi
antivirusni Iekovi: ritonavir koncentraciju teofilina u plazmi
beta-adrenergi~ki blokatori: oprez sa neselektivnim beta blokatorima (bronhospazam); mogu-
}a me|usobna inhibicija dejstva
blokatori kalcijumskih kanala: diltiazem, verapamil, a verovatno i drugi blokatori kalciju-
movih kanala koncentraciju teofilina u plazmi (inhibicija metabolizma teofilina)
disulfiram: koncentracija teofilina u plazmi (inhibicija metabolizma teofilina)
diuretici: rizik hipokalijemije sa acetazolamidom, diureticima Henleove petlje i tiazidima
eritromicin: koncentraciju teofilina u plazmi ( izlu~ivanje teofilina u nekih bolesnika)

estrogeni i gestageni: kombinovani oralni kontraceptivi kancentraciju teofilina u plazmi
hormonski antagonisti: aminoglutetimid koncentraciju teofilina u plazmi
interferon: interferon alfa koncentraciju teofilina u plazmi
litijum: izlu~ivanje litijuma (
koncentracija litijuma u plazmi)
pentoksifilin: koncentraciju teofilina u plazmi
urikozurici: koncentraciju teofilina u plazmi sa sulfinpirazonom
terazosin: v. alfa-adrenergi~ke blokatore
terbinafin
antimikrobni lekovi: rifampicin koncentraciju terbinafina u plazmi
antiulkusni Iekovi: cimetidin koncentraciju terbinafina
terfenadin: v. antihistaminici
testosteron
antidijabetici: hipoglikemijsko dejstvo
tetraciklini
antacidi: resorpcija sa antacidima
antiepileptici: karbamazepin, fenobarbiton, fenitoin, primidon metabolizam doksiciklina
koncentracija u plazmi); antimikrobno dejstvo
(
antiulkusni lekovi: soli bizmuta i sukralfat resorpciju
ciklosporin: doksiciklin moè koncentraciju ciklosporina u plazmi
glikozidi digitalisa: toksi~nost digoksina
gvo`|e: resorpcija tetraciklina verovatno usled stvaranja helata
retinoidi: mogu} rizik benigne intrakranijalne hipertenzije istovremenom primenom te-
traciklina sa acitretinom, izotretinoinom i tretinoinom (izbegavati istovremenu primenu)
tibolon:
antimikrobni lekovi: rifampicin metabolizam ( koncentracija u plazmi)
antiepileptici: karbamazepin, fenobarbiton, fenitoin i primidon metabolizam (
koncentra-
cija u plazmi)
tiklopidin
analgetici: opasnost od krvavljenja sa NSAIL (uklju~uju}i aspirin)
antiagregacioni lekovi (ostali): opasnost od krvavljenja
antikoagulansi: opasnost od krvavljenja
antacidi: resorpcija tiklopidina
ciklosporin: koncentracija ciklosporina u plazmi
teofilin: koncentracija teofilina u plazmi, rizik intoksikacije
timolol: v. beta-adrenergi~ki blokatori
tinidazol
alkohol: mogu}a reakcija sli~na disulfiramskoj
tiopenton: v. anestetici, op{ti

740 III deo
tioridazin: v. antipsihotici
tiroksin: v. levotiroksin
tizanidin: v. miorelaksansi
tobramicin: v. aminoglikozidi
tolterodin: v. antihistaminici
topiramat
antidepresivi: MAOi, tricikli~ni antidepresivi i SSRi antikonvulzivni efekat
antiepileptici: karbamazepin koncentraciju topiramata
toremifen
antiepileptici: metabolizam karbamazepina, fenobarbitona, fenitoina (smanjiti dozu torer-
mifena)
diuretici: rizik hiperkalcijemije sa tiazidima
tramadol: v. analgetici opioidni
trandolapril: v. ACE inhibitori
trazodon
antidepresivi (drugi): v. antidepresivi tricikli~ni
antiepileptici: antagonizam antikonvulzivnog dejstva
tretinoin: v. retinoidi
triamcinolon: v. kortikosteroidi
triamteren: v. diuretici
triazolam
antimikrobni lekovi: koncentracija u plazmi sa eritromicinom i klaritromicinom
antimikotici: flukonazol, itrakonazol i ketokonazol koncentraciju triazolama u plazmi
triprolidin: v. antihistaminici
tropisetron
antiaritmici: proizvo|a~ upozorava na mogu}nost nastanka ventrikularne aritmije
antimikrobni lekovi: rifampicin koncentraciju tropisetrona u plazmi
barbiturati i primidon: fanobarbiton koncentraciju tropisetrona u plazmi
beta-adrenergi~ki blokatori: proizvo|a~ upozorava na mogu}nost nastanka ventrikularne arit-
mije
U
ursodeoksiholna kiselina
ciklosporin: resorpcija
V
valproati
analgetici: ASK dejstvo
antidepresivi: antagonizam antikonvulzivnog dejstva ( konvulzivni prag)
antiepilepti~kog dejstva,
antikoagulansi: mogu}e antikoagulantnog dejstva varfarina
antimikrobni lekovi: eritromicin moè metabolizam ( koncentracija valproata u plazmi)
antipsihotici: antagonizam antikonvulzivnog dejstva ( konvulzivni prag)
antiulkusni lekovi: cimetidin metabolizam valproata ( koncentracija valproata u plazmi)
antivirusni lekovi: mogu}e koncentracije zidovudina u plazmi ( rizik toksi~nosti)
barbiturati: metabolizam fenobarbitona (po potrebi dozu fenobarbitona)
jonski izmenjiva~i: holestiramin resorpciju
valsartan: v. ACE inhibitori i antagonisti angiotenzina II

vankomicin:
antimikrobni lekovi (drugi): aminoglikozidi rizik ototoksi~nosti i nefrotoksi~nosti
citotoksi~ni lekovi: rizik ototoksi~nosti i nefrotoksi~nosti sa cisplatinom
diuretici: rizik ototoksi~nosti istovremenom primenom diuretika Henleove petlje
jonski izmenjiva~i dejstvo oralno primenjenog vankomicina i holestiramina
varfarin i drugi kumarinski preparati

vardenafil: hipotenzivno dejstvo alfa blokatori, nikorandil, nifedipin, organski nitrati: kon-
centraciju vardenafila u plazmi amprenavir, eritromicin, indinavir, itrakonazol, ketokon-
azol, ritonavir, sakvinavir, sok od grejpfruta
alkohol: velike koli~ine antikoagulantno dejstvo
alopurinol: mogu}e antikoagulantnog dejstva (pratiti protrombinsko vreme)
anaboli~ki steroidi: antikoagulantno dejstvo
analgetici: aspirin rizik krvavljenja usled antiagregacionog dejstva; diklofenak, ibuprofen,
meloksikam, piroksikam i drugi NSAIL antikoagulantno dejstvo; dugotrajna upotreba pa-
racetamola moè antikoagulantno dejstvo, parenteralna primena diklofenaka rizik od
hemoragije (izbegavati istovremenu primenu)
antagonisti leukotriena: zafirlukast antikoagulantno dejstvo varfarina
antiaritmici: amjodaron i propafenon antikoagulantno dejstvo
antidepresivi: mogu}e antikoagulantno dejstvo
antidijabetici: mogu}e hipoglikemijskog dejstva derivata sulfonilureje kao i promene anti-
koagulantnog dejstva
antiepileptici: karbamazepin, fenobarbiton i primidon antikoagulantno dejstvo ( metabo-
lizam antikoagulansa); mogu}e antikoagulantnog dejstva uz valproat; uz fenitoin mogu-
}e ili dejstva
antimikotici: grizeofulvin antikoagulantno dejstvo; flukonazol, itrakonazol i ketokonazol
antikoagulantno dejstvo
antiagregacioni lekovi: aspirin i dipiridamol rizik krvavljenja
antimikrobni lekovi: rifampicin antikoagulantno dejstvo; hloramfenikol, ciprofloksacin, ko-
trimoksazol, eritromicin, mikonazol, metronidazol i sulfonamidi antikoagulantno dej-
stvo; klaritromicin i drugi makrolidi, nalidiksinska kiselina, neomicin, norfloksacin i tetra-
ciklin mogu antikoagulantno dejstvo;
antiulkusni lekovi: sukralfat moè antikoagulantno dejstvo ( resorpcija); cimetidin i
omeprazol antikoagulantno dejstvo; interakcije sa lansoprazolom verovatno druga~ije
antivirusni lekovi: ritonavir moè koncentraciju varfarina u plazmi
azatioprin: antikoagulantno dejstvo varfarina
barbiturati: antikoagulantno dejstvo ( metabolizam antikoagulansa; metabolizam an-
tikoagulansa); pratiti protrombinsko vreme
bikalutamid: antikoagulantno dejstvo
742 III deo
cisaprid: mogu}e dejstva oralnih antikoagulansa

citotoksi~ni lekovi: ifosfamid antikoagulantno dejstvo
disulfiram: antikoagulantno dejstvo; pratiti protrombinsko vreme
gestageni i estrogeni: oralni kontraceptivi antikoagulantno dejstvo
glukagon: antikoagulantno dejstvo; pratiti protrombinsko vreme
hipolipemici: klofibrat i simvastatin antikoagulantno dejstvo
hormonski antagonisti: aminoglutetimid antikoagulantno dejstvo; danazol, flutamid, ta-
moksifen i verovatno bikalutamid ( antikoagulantno dejstvo)
jonski izmenjiva~i: holestiramin moè ili antikoagulantno dejstvo
levotiroksin: antikoagulantno dejstvo
raloksifen: antagonizam antikoagulantnog dejstva
retinoidi: acitretin moè antikoagulantno dejstvo
testosteron: antikoagulantno dejstvo acenokumarola i varfarina
vitamini: vitamin K antikoagulantno dejstvo
urikozurici: sulfinpirazon antikoagulantno dejstvo
vekuronijum: v. miorelaksansi
venlafaksin
antidepresivi (drugi): efekti na CNS uz MAOi (ne treba zapo~eti primenu venlafaksina pre
nego {to pro|e 2 nedelje od prestanka primene MAOi ; rizik toksi~nosti
antipsihotici: koncentracija klozapina u plazmi
verapamil: v. blokatori kalcijumovih kanala
vigabatrin
antiepilepti~kog dejstva
vinkristin:
antimikotici: itrakonazol metabolizam (
rizik neurotoksi~nosti)
vitamini
antikoagulansi: antikoagulantno dejstvo acenokumarola i varfarina antagonizuje vitamin K
antiepileptici: foIna kiselina moè koncentraciju fenitoina u plazmi; potrebe za vitami-
nom D sa karbamazepinom, fenobarbitonom, fenitoinom, primidonom
diuretici: rizik hiperkalcijemije pri primeni tiazida i vitamina D
dopaminergici: piridoksin deluje antagonisti~ki na levodopu
gvo`|e: visoke doze vitamina E mogu resorpciju gvo`|a u bolesnika sa anemijom; izbega-
vati istovremenu primenu
retinoidi: acitretin, izotretinoin i tretinoin mogu rizik hipervitaminoze istovremenom prime-
nom vitamina A
Z
zafirlukast: v. antagonisti leukotrijenskih receptora
zalcitabin
antacidi: mogu}e resorpcije
antimikrobni lekovi: trimetoprim moè koncentraciju zalcitabina u plazmi
antiulkusni lekovi: cimetidin moè koncentraciju zalcitabina u plazmi
citotoksi~ni lekovi: istovremenom primenom sa cisplatinim i vinkristinom moè se javiti peri-
ferna neuropatija
urikozurici: probenecid moè koncentraciju zalcitabina u plazmi
zidovudin
analgetici: metadon moè koncentraciju zidovudina u plazmi; rizik hematolo{ke toksi~-
nosti sa NSAIL
antimikrobni lekovi: klaritromicin tablete resorpciju zidovudina
antiepileptici: koncentracija fenitoina u plazmi ili ; valproat moè koncentraciju zido-
vudina u plazmi (rizik toksi~nosti)
antihistaminici: uz loratadin koncentracija zidovudina
antimikotici: flukonazol koncentraciju zidovudina u plazmi (rizik toksi~nosti)
antivirusni lekovi (drugi): opasnost mijelosupresije istovremenom primenom ganciklovira;
uz nelfinavir koncentracija zidovudina
ribavirin: koncentracija zidovudina
urikozurici: probenecid koncentraciju zidovudina u plazmi (rizik toksi~nosti)
zolmitriptan: v. agonisti 5-HT1 - receptora
zolpidem: v. anksiolitici
ù~ne soli
antacidi: mogu}e resorpcije ù~nih soli
ciklosporin: ursodeoksiholna kiselina resorpciju ciklosporina
gestageni i estrogeni: estrogeni eliminaciju holesterola i ù~nih soli
744 III deo
3.4.4 UTICAJ LEKOVA NA REZULTATE

KLINI^KO-BIOHEMIJSKIH PARAMETARA
Na nivo pojedinih parametara, koji se odre|uju u klini~ko-biohemijskim laboratorijama, uti~u
brojni faktori: uzimanje lekova, uno{enje alkohola, vrsta unete ishrane, fizi~ka aktivnost, vre-
menski ritam odre|ivanja analiza i drugo. Stoga je potrebno poznavanje faktora koji uti~u na
krajnji rezultat analize, a sa kojima se pacijenti upoznaju pre nego {to daju odre|eni biolo{ki
materijal na biohemijsku obradu. Pacijentima se pismeno daju uputstva za specifi~na odre|i-
vanja, a usmeno im se saop{tava reìm ishrane i zabrana uzimanja lekova neposredno uo~i do-
laska u klini~ko-biohemijsku laboratoriju.
Lekovi svojim uticajem na laboratorijske analize mogu stvoriti znatne diferencijalno-dijagno-
sti~ke pote{ko}e, posebno se to odnosi na te{ke bolesnike. Uvek kada se pacijenti pripremaju
za laboratorijska ispitivanja, mora im se skrenuti pa`nja o uticaju velikog broja lekova na re-
zultate klini~ko-biohemijskih odre|ivanja. Neka odstupanja od referentnih vrednosti, prilikom
primene odre|ene terapije, treba prihvatiti kao normalnu pojavu, gde ona sama po sebi nisu
indikacija za prekid terapije. U tom slu}aju moè biti samo upozorenje da bolesnika treba pra-
titi, a da se u slu~aju patolo{kih stanja ta terapija treba promeniti.
Slede}a tabela prikazuje uobi~ajene klini~ko-biohemijske testove kod kojih je poznat uticaj ne-
kih lekova. Lekovi mogu da uti~u na ove laboratorijske testove sa jedne strane preko farma-
kolo{kog ili toksi~nog uticaja ili sa druge strane preko stvarnog hemijskog uticaja na proces
testiranja odnosno analiti~ke interferencije. Bilo koji od ova dva uticaja mogu dovesti do pro-
menjenog rezultata laboratorijskog testa, a {to dalje dovodi do neadekvatne dijagnoze ili ne-
adekvatnog tretmana pacijenta. Stoga je bitno da klini~ar spozna povezanost izme|u leka i la-
boratorijskih analiza i da iskoristi ovu informaciju u svakodnevnoj proceni klini~kog stanja pa-
cijenta. Na tabeli koja sledi predstavljena je povezanost lekova sa ve}inom uobi~ajenih labo-
ratorijskih testova. Tako|e su date referentne vrednosti za klini~ko-biohemijske parametre na
koje se ovaj uticaj odnosi. Vrednosti su date u SI jedinicama. Date referentne vrednosti treba
posmatrati samo kao vodi~, po{to vrednosti klini~ko-hemijskih parametara zavise od upotre-
bljene metode, pa "normalne vrednosti" mogu varirati me|u laboratorijama.
Tabela 3.4.4.1: Povezanost lekova sa ve}inom uobi~ajenih laboratorijskih analiza
Referentne
Parametar Farmakolo{ko-hemijski uticaj lekova
vrednosti
porast smanjenje SI jedinice
Adenokortikotrop- opioidni 25-100 ng/L
ni hormon (ACTH) analgetici
Alaninaminotran- acetaminofen, androgeni, eritromicin, metronida- 5-30 U/L
sferaza (ALT) etambutol, fenilbutazon, fenitoin, fenoti- zol, salicilati,
azin, flurazepam, griseofulvin, hepato- vigabatrin
toksi~ni lekovi, hidralazin, holinergi~ni
agensi, ibuprofen, indometacin, izonia-
zid, kardiotoni~ni glikozidi, klindamicin,
klofibrat, kodein, kortizon, linkomicin,
metildopa, oralni kontraceptivi, valproat
Albumin penicilin alkohol, 35-55 g/L
fenitoin
Alkalna fosfataza acetilsalicilna kiselina, albumin, alkohol, cink, 20-100 U/L
alopurinol, ampicilin, disulfiram, eritro- fluoridne so-
micin, estrogeni, fenilbutazon, fenitoin, li, nitrofu-
fenotiazini, flurazepam, hepatotoksi~ni rantoin,
lekovi, imipramin, indometacin, izonia- vitamin D
zid, karbamazepin, klindamicin, linkomi-
cin, metildopa, metiltestosteron, oralni
kontraceptivi, paracetamol, penicilamin,
prokainamid, rifampicin, sulfonamidi, te-
traciklini
Amonijak acetazolamid, alkohol, amonijum hlorid, kanamicin, 6,5-35μmol/L
asparaginaza, barbiturati, diuretici, pa- laktoza,
renteralna ishrana neomicin,
soli kalijuma
Amilaza ACTH, asparaginaza, diuretici, etanol, fe- fluoridne soli, 20-90 U/L
nilbutazon, furosemid, hidrohlortiazid, ho- hloridne soli
linergici, indometacin, izoniazid, kodein,
kortikosteroidi, morfin, narkotici, oralni
kontraceptivi, pentazocin, petidin, salicila-
ti, tetraciklini, valproat
Aspartatami- acetaminofen, androgeni, eritromicin, metronidazol, 5-40 U/L
notransfera- etambutol, fenilbutazon, fenitoin, fenotia- salicilati,
za (AST) zin, flurazepam, griseofulvin, hepatotok- vigabatrin
si~ni lekovi, hidralazin, holinergi~ni agen-
si, ibuprofen, indometacin, izoniazid, kar-
diotoni~ni glikozidi, klindamicin, klofibrat,
kodein, kortizon, linkomicin, metildopa,
oralni kontraceptivi, valproat
Bilirubin acetilsalicilna kiselina, acetazolamid, barbiturati, 2-20 μmol/L
adrenalin, alkohol, alopurinol, amfotericin etanol,
B, ampicilin, askorbinska kiselina, barbitu- pindolol,
rati, beta-adrenergi~ki blokatori, dekstran, salicilati
diazepam, disulfiram, epinefrin, eritromi-
cin, fenilbutazon, fenitoin, fenotiazini, flu-
razepam, gentamicin, hemoliti~ki agensi,
hepatotoksi~ni lekovi, indometacin, izonia-
zid, metildopa, metotreksat, nitrofuran-
toin, oralni kontraceptivi, paracetamol, pe-
nicilini, prokainamid, rifampicin, sulfona-
midi, tetraciklini, vitamin A, vitamin K
BSP ampicilin, eritromicin, fenilbutazon, metil-
dopa, oralni kontraceptivi, rifampicin, te-
traciklini
Fosfor fenitoin, vitamin D aluminijum 0,80-1,60 mmol/L
hidroksid,
antacidi,
epinefrin,
insulin
Glukoza beta-adrenergi~ki blokatori, ACTH, aceta- askorbinska 3,9-6,1 mmol/L
minofen, acetazolamid, adrenalin, antide- kiselina, eta-
presivi, cimetidin, diazoksid, diuretici, nol, gvaneti-
epinefrin, estrogeni, fenitoin, fenotiazini, din, haloperi-
fizostigmin, furosemid, imipramin, indo- dol, inhibitori
metacin, izoniazid, kodein, kortikosteroidi, MAO, insulin,
litijumove soli, morfin, nalidiksinska kiseli- kalijum hlo-
na, nitrofurantoin, oralni antidijabetici, rid, klofibrat,
oralni kontraceptivi, ritodrin, salicilati, mesalazin,
paracetamol,
propranolol
g-Glutamil- acetilsalicilna kiselina, ampicilin, barbitu- 5-45 U/L
transferaza rati, eritromicin, estrogeni, etanol, fenilbu-
(g-GT) tazon, fenitoin, metildopa, narkotici, oral-
na kontraceptiva, okskarbamazepin, para-
cetamol, rifampicin, simvastatin, tetracikli-
ni
Gvo`|e dekstran, hloramfenikol, estrogeni, metil- ACTH, hole- (m) 10-30 μmol/L
dopa, oralni kontraceptivi, soli gvo`|a stiramin, ste- (`) 7-25 μmol/L
roidi
17-Hidroksi- askorbinska kiselina, digitoksin, eritromi- aminogluteti- (m)8,2-27,6
kortikostero- cin, estrogeni, hidrazin, hloramfenikol, mid, fenotia- μmol/d
idi (17-OH) hlorpromazin, spironolakton zini, kalcijum (`)5,5-22 μmol/d
glukuronat,
oralni kontra-
ceptivi
746 III deo
Hloridi acetazolamid, androgeni, an- ACTH, aspirin, bikarbona- 98-106 mmol/L

tiinflamatorni nesteroidni le- ti, diuretici, furosemid,
kovi, diuretici, estrogeni, fe- glukoza, mineralokortikoi-
nilbutazon, kortikosteroidi, di
steroidi
Holesterol anabolni steroidi, beta - blo- anabolici, estrogeni, halo- 3,1-6,5 mmol/L
katori, adrenalin, askorbin- peridol, hepatotoksi~ni le-
ska kiselina, aspirin, disulfi- kovi, holestiramin, kana-
ram, diuretici, epinefrin, fe- micin, kaptopril, klofibrat,
nitoin, fenotiazini, hepato- kolestipol, mesalazin, me-
toksi~ni lekovi, kortikosteroi- trinidazol, neomicin, ni-
di, levodopa, noradrenalin, troglicerin, organski nitra-
oralni antidijabetici, oralni ti
kontraceptivi, okskarbamaze-
pin, penicilamin, progestini,
propiltiuracil, vitamin A, vi-
tamin D
Holinesteraza kortizon, oralni
kontraceptivi
Kalcijum antacidi, diuretici, estrogeni, acetazolamid, antikonvul- 2,10-2,70 mmol/L
hidrazin, litijumove soli, zivi, asparaginaza, aspi-
oralni kontraceptivi, proge- rin, cisplatin, diuretici,
stini, soli kalcijuma, vitamin gentamicin, heparin, insu-
D lin, kalcitonin, kontracep-
tivi, kortikosteroidi, lak-
sansi, magnezijumove soli
Kalijum amilorid, aminokapronska ACTH, amfotericin B, 3,5-5,1 mmol/L
kiselina, acetazolamid, inhi- amonijum hlorid, dekstra-
bitori ACE, antineoplastici, ni, diuretici, glukagon,
diuretici, soli gvo`|a, hepa- glukoza, hlortalidon, insu-
rin, isoniazid, soli litijuma, lin, kalcijum glukonat,
manitol, nefrotoksi~ni lekovi, kortikosteroidi, laksansi,
ritodrin, spironolakton, tria- litijum karbonat, mesala-
meteren zin, mineralokortikoidi,
natrijum bikarbonat, peni-
cilini, salicilati, tetraciklini
17- deksametazon, eritromicin, opioidni analgetici (m)17-42 μmol/d
Ketosteroidi estrogeni, hloramfenikol, (`)10-35 μmol/d
(17-KS) hlordiazepoksid, nalidiksin-
ska kiselina, penicilin, spiro-
nolakton
Kisela androgeni, klofibrat etanol < 9 U/L
fosfataza
Kreatin kina- alkohol, amfotericin B, ampi- (m)46-134 U/L
za (CK) cilin, klofibrat, lovastatin, sa- (`)20-93 U/L
licilati
Kreatinin amfotericin B, askorbinska (m)50-120 μmol/L
kiselina, barbiturati, kapto- (`)50-100 μmol/L
pril, cimetidine, kotrimoksa-
zol, gentamicin, glukoza,
hlorpromazin, kanamicin,
klofibrat, levuloza, litijum
karbonat, manitol, metildo-
pa, nefrotoksi~ni lekovi, sali-
cilati
Laktatdehi- eritromicin, fenilbutazon, 160-320 U/L
drogenaza klofibrat, kodein, morfin, pe-
(LDH) tidin, prokainamid
Lipaza kodein, morfin, petidin < 190 U/L
Magnezijum kalcijumove soli, litijumove alkohol, amfotericin 0,70-1,20 mmol/L

soli, magnezijumove soli B, aminoglikozidni
antibiotici, ciklospo-
rin, cisplatin, diureti-
ci, glikozidi digitalisa
Methemoglobin aminoglikozidi
Mokra}na adrenalin, anaboli~ki steroi- ACTH, alopurinol, di- (m)210-460 mmol/L
kiselina di, antineoplasti~ni agensi, flunisal, disulfiram, (`)150-400 mmol/L
askorbinska kiselina, dek- klofibrat, kontrastna
strani, diazoksid, diuretici, sredstva, kortikostero-
epinefrin, fenilbutazon, fe- idi
nitoin, fenotiazini, levodo-
pa, metildopa, niacin, pira-
zinamid, salicilati, teofilin
Natrijum anaboli~ki steroidi, diureti- derivati sulfonilureje, 133-149 mmol/L
ci, estrogeni, klonidin, kor- diuretici, karbamaze-
tikosteroidi, litijum, metil- pin, klofibrat, hlorpro-
dopa, mineralokortikoidi, pamid, steroidi, vazo-
nesteroidni antiinfamatorni presin
lekovi, oralni kontraceptivi
Osmolalitet alkohol, litijumove soli vazopresin s- 280-300
mOsm/kg
Proteini ukupni anaboli~ki steroidi, fenotia- citarabin, estrogeni, 60-80 g/L
zini, kortikosteroidi, penici- hepatotoksi~ni lekovi,
lini, sulfonamidi, tetracikli- oralni kontraceptivi
ni
Transferin oralni kontraceptivi 2,20-4,00 g/L
Tiroksin amjodaron, anaboli~ki ste- derivati sulfonilureje,

roidi, asparaginaza, estro- fenitoin, kortikosteroi-
geni, heparin, levodopa, di, salicilati, soli litiju-
oralni kontraceptivi, pro- ma
pranolol
Trigliceridi alkohol, beta-adrenergi~ki askorbinska kiselina, 0,6-1,8 mmol/L
blokatori, holestiramin, ko- asparaginaza, gemfi-
lestipol, oralni kontraceptivi brozil, klofibrat
Ureja amfotericin B, anaboli~ki dekstroza, flufenazin, 2,5-7,5 mmol/L
steroidi, antacidi, askorbin- streptomicin, tetraci-
ska kiselina, bacitracin, diu- klini
retici, fenotiazini, furose-
mid, gentamicin, gvaneti-
din, hloramfenikol, indome-
tacin, kanamicin, litijum
karbonat, metildopa, mor-
fin, nefrotoksi~ni lekovi,
neomicin, nitrofurantoin,
salicilati, sulfonamidi, tetra-
ciklin, vankomicin
748 III deo
Hematolo{ki
testovi: (m)5,5-6,0 x 1012/L
- Eritrociti gentamicin (`)3,7-5,5 x 1012/L
- Hemoglobin amfotericin B, fenilbu- (m)130-170 g/L
tazon, haloperidol, hi- (`)115-160 g/L
dralazin, hidrazin,
hloramfenikol, hloro-
hin, indometacin, inhi-
bitori MAO, izoniazid,
karbamazepin, mesa-
lazin, metoksalen, ni-
trati, penicilamin, pe-
nicilini, pirazoloni, ri-
9
fampicin, sulfonamidi, 4,0-10,0 x10 /L
tetraciklini, vitamin A
- Leukociti adrenalin, ampicilin, atro- aminoglutetimid, aza-
pin, barbiturati, glikozidi tioprin, citostatici, dia-
digitalisa, eritromicin, kali- zepam, furosemid, ha-
jum jodid, kanamicin, linko- loperidol, hloramfeni-
micin, streptomicin, tetraci- kol, fenilbutazon, in-
klini, triamteren, vankomi- dometacin, inhibitori
cin MAO, karbamazepin,
klindamicin, klofibrat,
kortikosteroidi, metok-
salen, metronidazol,
nitrofurantoin, oksaze-
pam, oralni antikoagu-
lansi, paracetamol, pe-
nicilamin, penicilini,
rifampicin, tiamazol,
vitamin A
hipoglikemici, salicilati
- Sedimentacija dekstran, metildopa, penici- (m) 0-9 mm/1h
eritrocita lamin, teofilin, vitamin A (`) 0-20 mm/1h
Koagulacioni
testovi:
- Coombsov test cefalosporini, levodopa,
metildopa, penicilini
- Protrombinsko ACTH, antibiotici, asparagi- anaboli~ki steroidi, an-
vreme naza, aspirin, cefamandol, tihistaminici, azatio-
cefoperazon, ciklofosfamid, prin, barbiturati, diu-
etanol, fenilbutazon, feni- retici, estrogeni, gliko-
toin, heparin, hepatotoksi~- zidi digitalisa, hloral-
ni lekovi, hidroksizin, hini- hidrat, kortikosteroidi,
din, hloramfenikol, hlordia- oralni kontraceptivi,
zepoksid, hlorpromazin, ho- rimfapicin, teofilin, vi-
lestiramin, indometacin, in- tamin K
hibitori MAO, kanamicin,
klofibrat, kolestipol, laksati-
vi, merkaptopurin, mesala-
zin, metildopa, morfin, neo-
micin, oralni antikoagulan-
si, penicilini, propiltiouracil,
salicilati, streptomicin, sul-
fonamidi, tetraciklini, tia-
mazol, tireoidni hormon, vi-
tamin K
- Vreme oralni antikoagulansi
koagulacije
- Vreme dekstrani, etanol, adrenalin,

krvarenja tetraciklini kortikosteroidi
Urinarni testovi:
- Bilirubin hepatotoksi~ni lekovi fenotiazini, mefenaminska
kiselina
- Glukoza aminosalicilna kiselina,
askorbinska kiselina, acetil-
salicilna kiselina, cefalospo-
rini, diuretici, kortikosteroi-
di, levodopa
- Kateholamini alkohol, acefaminofen, klonidin, kontrastna sred-

epinefrin, eritromicin, insu- stva, disulfiram, salicilati
lin, labetalol, levodopa, me-
tildopa, tetraciklini
- Ketoni fenotiazini, isoniazid, levo-

dopa, mesna, salicilati
- Kreatinin askorbinska kiselina, cefalo- anaboli~ki steroidi, diuretici

sporini, kortikosteroidi, le-
vodopa, metildopa, nefro-
toksi~ni lekovi, nitrofuran-
toin
- Proteini aminosalicilna kiselina, ce-

falotin, diuretici, sulfame-
toksazol
- Specifi~na teìna dekstran, kontrastna sred-

stva
- Test na trudno}u fenotiazini

750 III deo
Tabela 3.4.4.2: Abecedni popis lekova (INN) koji mogu uticati na rezultate biohemijskih analiza
ACE inhibitori Kalijum alopurinol Alkalna fosfataza

acetazolamid Amonijak Bilirubin
Bilirubin Mokra}na kiselina
Glukoza aluminijum Fosfor
hidroksid
Hloridi
amfotericin B Bilirubin
Kalcijum
Hemoglobin
Kalijum
Kalijum
acetilsalicilna Alkalna fosfataza
kiselina Kreatin kinaza (CK)
Bilirubin
Kreatinin
gama-GlutamilTransferaza
(gama-GT) Magnezijum
Glukoza (u urinu) Ureja
Hloridi amilorid Kalijum
Holesterol aminoglikozidi Magnezijum
Kalcijum Methemoglobin
Protrombinsko vreme
aminoglute- 17-Hidroksikortikosteroidi
ACTH Amilaza timid (17-OH)
Glukoza Leukociti
Gvo`|e aminokaprons- Kalijum
ka kiselina
Hloridi
aminosalicilna Glukoza (u urinu)
Kalijum
kiselina
Proteini (u urinu)
Mokra}na kiselina
Protrombinsko vreme amjodaron Tiroksin
albumin Alkalna fosfataza amonijum Amonijak

hlorid
Kalijum
alkohol Albumin
ampicilin Alkalna fosfataza
Alkalna fosfataza
Bilirubin
Amonijak
BSP
Amilaza
Bilirubin (gama-GT)
gama-GlutamilTransferaza Kreatin kinaza (CK)
(gama-GT)
Glukoza Leukociti
Kateholamini (u urinu) anaboli~ki Holesterol

steroidi
Kisela fosfataza Kreatinin (u urinu)
Kreatin kinaza (CK) Mokra}na kiselina

Magnezijum Natrijum
Osmolalitet Proteini ukupni
Protrombinsko vreme Protrombinsko vreme
Trigliceridi Tiroksin
Vreme krvarenja Ureja
androgeni Alaninaminotransferaza barbiturati Amonijak

(ALT)
Bilirubin
Aspartataminotransferaza
(AST) gama-GlutamilTransferaza
(gama-GT)
Hloridi
Kisela fosfataza Kreatinin
antacidi Fosfor Leukociti
Kalcijum Protrombinsko vreme

Ureja beta-adrener- Bilirubin
gi~ki blokatori
antidepresivi Glukoza Glukoza
antidijabetici Glukoza Holesterol
oralni
Trigliceridi
Holesterol
bikarbonati Hloridi
Sedimentacija eritrocita
antikoagulansi Bilirubin cefalosporini Coombsov test
oralni Glukoza (u urinu)
Leukociti
Protrombinsko vreme Kreatinin (u urinu)
Vreme koagulacije cefalotin Proteini (u urinu)
antikonvulzivi Kalcijum cefamandol Protrombinsko vreme
antineoplastici Kalijum cefoperazon Protrombinsko vreme
Leukociti ciklofosfamid Protrombinsko vreme
Mokra}na kiselina ciklosporin Magnezijum
askorbinska Bilirubin cimetidin Glukoza
kiselina
Glukoza
Kreatinin
Glukoza (u urinu)
cink Alkalna fosfataza
17-Hidroksikortikosteroidi
(17-OH) cisplatin Kalcijum
Holesterol Magnezijum
Kreatinin citarabin Proteini ukupni
Kreatinin (u urinu) deksametazon 17-Ketosteroidi (17-KS)
Mokra}na kiselina dekstran Bilirubin
Trigliceridi Gvo`|e
Ureja
Kalijum
asparaginaza Amonijak
Mokra}na kiselina
Amilaza
Specifi~na teìna urina
Protrombinsko vreme
Kalcijum
Vreme krvarenja
Tiroksin
dekstroza Ureja
Trigliceridi
atropin Leukociti diazepam Bilirubin
azatioprin Leukociti Leukociti
Protrombinsko vreme diazoksid Glukoza

bacitracin Ureja Mokra}na kiselina
752 III deo
digitoksin 17-Hidroksikortikosteroidi 17-Hidroksikortikosteroidi

(17-OH) (17-OH)
digitalis Alaninaminotransferaza 17-Ketosteroidi (17-KS)
glikozidi (ALT)
Kateholamini (u urinu)
(AST) Laktatdehidrogenaza
(LDH)
Leukociti
Leukociti
Magnezijum
estrogeni Alkalna fosfataza
Protrombinsko vreme
diflunisal Mokra}na kiselina Glukoza
disulfiram Alkalna fosfataza gama-GlutamilTransferaza

(gama-GT)
Bilirubin
Gvo`|e
Holesterol
Kateholamini (u urinu) (17-OH)
Mokra}na kiselina
Hloridi
diuretici Amonijak
Holesterol
Amilaza
Kalcijum
Glukoza
17-Ketosteroidi (17-KS)
Glukoza (u urinu)
Natrijum
Holesterol
Proteini ukupni
Kalcijum
Kreatinin (u urinu) Protrombinsko vreme
Magnezijum Tiroksin
Mokra}na kiselina etambutol Alaninaminotransferaza

(ALT)
Natrijum
Proteini (u urinu) (AST)
Protrombinsko vreme fenilbutazon Alaninaminotransferaza
Ureja (ALT)
epinefrin Bilirubin Alkalna fosfataza
Fosfor Amilaza
Kateholamini (u urinu) Aspartataminotransferaza
(AST)
Holesterol
Leukociti Bilirubin
Mokra}na kiselina BSP
Vreme koagulacije gama-GlutamilTransferaza

(gama-GT)
eritromicin Alaninaminotransferaza
(ALT) Hemoglobin
Alkalna fosfataza Hloridi
Bilirubin Laktatdehidrogenaza
BSP (LDH)
gama-GlutamilTransferaza Leukociti
(gama-GT)
Mokra}na kiselina
(AST) Protrombinsko vreme
fenitoin Alaninaminotransferaza gemfibrozil Trigliceridi

(ALT)
gentamicin Bilirubin
Albumin
Kalcijum
Alkalna fosfataza
Kreatinin
(AST) Ureja
Bilirubin Eritrociti
Fosfor glukagon Kalijum
Glukoza glukoza Hloridi
gama-GlutamilTransferaza Kalijum
(gama-GT)
Kreatinin
Holesterol griseofulvin Alaninaminotransferaza
Mokra}na kiselina (ALT)
Protrombinsko vreme Aspartataminotransferaza
(AST)
Tiroksin
gvanetidin Glukoza
fenotiazini Alaninaminotransferaza
(ALT) Ureja
Alkalna fosfataza gvo`|e soli Gvo`|e
Aspartataminotransferaza Kalijum
(AST)
haloperidol Holesterol

Bilirubin (u urinu)
Glukoza
Glukoza
Hemoglobin
(17-OH) Leukociti
Holesterol heparin Kalijum

Ketoni (u urinu) Kalcijum
Mokra}na kiselina Protrombinsko vreme
Proteini ukupni Tiroksin

Test na trudno}u moè biti hepatotoksi~ni Alaninaminotransferaza
pozitivan lekovi (ALT)
Ureja Alkalna fosfataza
fizostigmin Glukoza Aspartataminotransferaza

(AST)
fluoridne soli Alkalna fosfataza
Amilaza Bilirubin
flufenazin Ureja
Bilirubin (u urinu)
flurazepam Alaninaminotransferaza Proteini ukupni

(ALT) Protrombinsko vreme
Alkalna fosfataza
hidralazin Alaninaminotransferaza
Aspartataminotransferaza (ALT)
(AST)
Bilirubin (AST)
furosemid Amilaza Hemoglobin
Glukoza hidrazin 17-Hidroksikortikosteroidi
Hloridi (17-OH)
Leukociti Hemoglobin
Ureja Kalcijum
754 III deo
hidrohlortiazid Amilaza Leukociti

hidroksizin Protrombinsko vreme Protrombinsko vreme
hinidin Protrombinsko vreme Ureja
hloramfenikol Gvo`|e inhibitori MAO Glukoza
Hemoglobin
Hemoglobin
(17-OH) Leukociti
Protrombinsko vreme
insulin Fosfor
Leukociti
Protrombinsko vreme Glukoza
Ureja Kalcijum
hloralhidrat Protrombinsko vreme Kalijum
hloridne soli Amilaza Kateholamini (u urinu)
hlordiazepok- 17-Ketosteroidi (17-KS) izoniazid Alaninaminotransferaza
sid (ALT)
Protrombinsko vreme
hlorohin Hemoglobin Alkalna fosfataza
hlorpromazin 17-Hidroksikortikosteroidi Amilaza
(17-OH) Aspartataminotransferaza
(AST)
Kreatinin
Protrombinsko vreme Bilirubin
hlorpropamid Natrijum Glukoza

hlortalidon Kalijum Hemoglobin
holestiramin Gvo`|e Kalijum
Holesterol
Ketoni (u urinu)
Protrombinsko vreme kalcijum soli Magnezijum
Trigliceridi Kalcijum
holinergici Alaninaminotransferaza kalcijum 17-Hidroksikortikosteroidi
(ALT) glukonat (17-OH)
Amilaza Kalijum
Aspartataminotransferaza kalcitonin Kalcijum
(AST)
kalijum jodid Leukociti
ibuprofen Alaninaminotransferaza kanamicin Amonijak
(ALT)
Holesterol
Aspartataminotransferaza Kreatinin
(AST)
Leukociti
imipramin Alkalna fosfataza Protrombinsko vreme
Glukoza Ureja
indometacin Alaninaminotransferaza kalijum hlorid Glukoza
(ALT)
kalijum soli Amonijak
Alkalna fosfataza
kaptopril Holesterol
Amilaza
Kreatinin
(AST) karbamazepin Alkalna fosfataza
Bilirubin Hemoglobin
Glukoza Leukociti
Hemoglobin Natrijum
klindamicin Alaninaminotransferaza Gvo`|e

(ALT)
Alkalna fosfataza (17-OH)
Aspartataminotransferaza Holesterol
(AST)
Holinesteraza
Leukociti
klofibrat Alaninaminotransferaza Kalcijum
(ALT) Natrijum
Aspartataminotransferaza Proteini ukupni
(AST)
Protrombinsko vreme
Glukoza
Transferin
Holesterol
Tiroksin
Kisela fosfataza
Trigliceridi
Kreatin kinaza (CK)
Kreatinin kontrastna Kateholamini (u urinu)
sredstva
Laktatdehidrogenaza
(LDH) Mokra}na kiselina
Leukociti Specifi~na teìna urina
Mokra}na kiselina kortikosteroidi Amilaza
Natrijum Glukoza
Protrombinsko vreme Glukoza (u urinu)
Trigliceridi Gvo`|e
klonidin Kateholamini (u urinu) Hloridi
Natrijum Holesterol
kodein Alaninaminotransferaza Kalcijum
(ALT)
Kalijum
Amilaza
Kreatinin (u urinu)
(AST) Leukociti
Glukoza Mokra}na kiselina
Laktatdehidrogenaza Natrijum
(LDH)
Proteini ukupni
Lipaza
Protrombinsko vreme
kolestipol Holesterol
Tiroksin
Protrombinsko vreme
Trigliceridi Vreme koagulacije
kontraceptivi Alaninaminotransferaza kotrimoksazol Kreatinin

oralni (ALT) labetalol Kateholamini (u urinu)
Alkalna fosfataza laksativi Kalcijum
Amilaza Kalijum
Aspartataminotransferaza Protrombinsko vreme
(AST)
laktoza Amonijak
BSP
levodopa Coombsov test
Glukoza
Glukoza (u urinu)
(gama-GT) Holesterol
756 III deo
Kateholamini (u urinu) gama-GlutamilTransferaza

(gama-GT)

Ketoni (u urinu)
Gvo`|e
Kreatinin (u urinu)
Mokra}na kiselina
Kreatinin
Tiroksin
levuloza Kreatinin Kreatinin (u urinu)
linkomicin Alaninaminotransferaza Protrombinsko vreme

(ALT) Mokra}na kiselina
Aspartataminotransferaza Natrijum
(AST)
Alkalna fosfataza
Ureja
Leukociti
metiltestos- Alkalna fosfataza
litijum Glukoza
teron
(karbonat)
Kalcijum metoksalen Hemoglobin
Kalijum
Leukociti
Kreatinin
metotreksat Bilirubin
Magnezijum
metronidazol Alaninaminotransferaza
Natrijum (ALT)
Osmolalitet Aspartataminotransferaza
(AST)
Tiroksin
Holesterol
Ureja
Leukociti
lovastatin Kreatin kinaza (CK)
mineralokor- Hloridi
magneziju- Kalcijum tikoidi
move soli Kalijum
Magnezijum
manitol Kalijum Natrijum
Kreatinin morfin Amilaza
mefenaminska Bilirubin (u urinu) Glukoza

kiselina Laktatdehidrogenaza
merkaptopurin Protrombinsko vreme (LDH)
mesalazin Glukoza Lipaza
Hemoglobin Protrombinsko vreme
Holesterol Ureja
Kalijum nalidiksinska Glukoza

kiselina
Protrombinsko vreme 17-Ketosteroidi (17-KS)
mesna
Ketoni (u urinu) narkotici Amilaza
metildopa Alaninaminotransferaza gama-GlutamilTransferaza
(ALT) (gama-GT)
Alkalna fosfataza natrijum Kalijum

bikarbonat
(AST) nefrotoksi~ni Kalijum
lekovi
Bilirubin Kreatinin
BSP Kreatinin (u urinu)
Coombsov test Ureja
neomicin Amonijak penicilini Albumin

Holesterol Bilirubin
Protrombinsko vreme Coombsov test
Ureja Hemoglobin
Kalijum
NAIL Natrijum
Hloridi
Leukociti
niacin Mokra}na kiselina
Proteini ukupni
nitrati Hemoglobin
organski Protrombinsko vreme
Holesterol pindolol Bilirubin
nitrofurantoin Alkalna fosfataza pentazocin Amilaza
Bilirubin petidin Amilaza
Glukoza Laktatdehidrogenaza
(LDH)
Kreatinin (u urinu)
Lipaza
Leukociti
pirazinamid Mokra}na kiselina
Ureja
progestini Holesterol
nitroglicerin Holesterol Kalcijum
noradrenalin Holesterol prokainamid Alkalna fosfataza
oksazepam Leukociti Bilirubin
okskarba- gama-GlutamilTransferaza Laktatdehidrogenaza
mazepin (gama-GT) (LDH)
Holesterol propiltiouracil Holesterol
opioidni Adenokortikotropni hor- Protrombinsko vreme

analgetici mon (ACTH) propranolol Glukoza
17-Ketosteroidi (17-KS) Tiroksin
paracetamol Alaninaminotransferaza rifampicin Alkalna fosfataza
(ALT)
Bilirubin
Alkalna fosfataza BSP
Aspartataminotransferaza gama-GlutamilTransferaza
(AST) (gama-GT)
Bilirubin Hemoglobin
gama-GlutamilTransferaza Leukociti
(gama-GT) Protrombinsko vreme
Glukoza ritodrin Glukoza
Kateholamini (u urinu) salicilati Kalijum
Leukociti Alaninaminotransferaza
(ALT)
parenteralna Amonijak
ishrana Aspartataminotransferaza
(AST)
penicilamin Alkalna fosfataza
Amilaza
Hemoglobin
Bilirubin
Holesterol Glukoza
Leukociti Kalijum
Sedimentacija eritrocita Kateholamini (u urinu)
758 III deo

Ketoni (u urinu) tiamazol Protrombinsko vreme
Kreatin kinaza (CK) tireoidni Protrombinsko vreme
hormon
Kreatinin
triamteren Kalijum
Mokra}na kiselina
Leukociti
Protrombinsko vreme
valproat Alaninaminotransferaza
(ALT)
Tiroksin
Amilaza
Ureja
simvastatin gama-Glutamil (AST)
Transferaza (gama-GT)
vazopresin Natrijum
spironolakton 17-Hidroksikortikosteroidi
(17-OH) Osmolalitet
Kalijum vigabatrin Alaninaminotransferaza
(ALT)
streptomicin Leukociti (AST)
Protrombinsko vreme vankomicin Leukociti
Ureja Ureja
sulfametok- Proteini (u urinu) vitamin A Bilirubin
sazol
Hemoglobin
sulfonamidi Alkalna fosfataza
Holesterol
Bilirubin
Leukociti
Hemoglobin
Proteini ukupni
vitamin D Alkalna fosfataza
Protrombinsko vreme
Fosfor
Ureja
Holesterol
sulfonilureja Natrijum
derivati Kalcijum
Tiroksin
vitamin K Bilirubin
teofilin Mokra}na kiselina
Protrombinsko vreme
Protrombinsko vreme
tetraciklini Alkalna fosfataza
Amilaza
Bilirubin
BSP
(gama-GT)
Hemoglobin
Kalijum
Leukociti
Proteini ukupni
Protrombinsko vreme Legenda:
Vreme krvarenja pove}anje vrednosti
Ureja smanjenje vrednosti
3.4.5 LEKOVI ZA RETKE INDIKACIJE (ORPHAN DRUGS)

Ova posebna grupa lekova koristi se u dijagnostici, profilaksi ili le~enju veoma retkih bolesti
koje se javljaju u jednom slu~aju od 200.000 ljudi, ili re|e. Zbog toga {to je njihova potro{nja
izuzetno mala, fabrike koje proizvode ovakve lekove ~esto nemaju interes da ih registruju i oni
se obi~no nalaze na listi neregistrovanih, a zdravstvu neophodnih lekova. Informacije o ovim le-
kovima obi~no se mogu dobiti preko specifi~nih programa sa kratkim opisima ili monografija-
ma o ovim proizvodima. êsto razli~ita udruènja bolesnika koji boluju od veoma retkih bo-
lesti mogu imati informacije i uputstva o tome kako da se ovi lekovi nabave.
Tabela 3.4.5.1: Medicinsko-farmaceutski proizvodi koji se koriste za specifi~ne retke indikacije

LEK INDIKACIJA
2'- deoksicitidin protektivni agens u akutnoj mijeolidnoj leukemiji
24, 25 - dihidroksiholekalciferol uremijska osteodistrofija
4 - aminosalicilna kiselina blagi do umereni ulcerozni kolitis kod bolesnika koji
ne toleri{u sulfasalazin
5a8, monoklonalno antitelo prema
profilaksa kod ljudi koji su izloèni HIV-u
CD4
8 - ciklopentil 1,3 - dihidropilksantin cisti~na fibroza
9 - nitro - 20 - (S) - kamptotecin karcinom pankreasa
acetilcistein (i.v.) srednja i te{ka intoksikacija paracetamolom
akoniazid tuberkuloza
albendazol cisti~ni ehinokokus, neurocisticerkoza (parenhimna,
subarahnoidna, spinalna)
alopurinol natrijum za i.v. primenu le~enje leukemije, limfoma, solidnih tumora kod bo-
lesnika koji ne toleri{u oralnu terapiju, a imaju povi-
{ene serumske vrednosti mokra}ne kiseline
alfa 1 antitripsin
(transgenski humani) cisti~na fibroza
alfa - galaktozidaza dugotrajna terapija nadoknade enzima u le~enju defi-

cita alfa galaktozidaze (Fabrys-ova bolest)
alfa - melanocit stimuliraju}i hor- prevencija i le~enje akutne bubre`ne insuficijencije
mon zbog ishemije
alprostadil te{ka periferna okluzivna arterijska bolest kod ishe-
mije ili po~etne gangrene nogu
amifostin ublaàvanje kserostomije izazvane radijacijom; hemo-
protektivni agens kod metastatskih melanoma i uzna-
predovalih karcinoma ovarijuma le~enih cisplatinom
amilorid HCl rastvor za inhalacije cisti~na fibroza
aminokaproi~na kiselina lokalno le~enje traumatskih hifema oka
aminosalicilat natrijum Crohn-ova bolest
aminosalicilna kiselina TBC
aminosidin TBC; Mycobacterium avium
amonijum tetratiomolibdat Willson-ova bolest
amfotericin B lipidni kompleks invazivne gljivi~ne infekcije
anagrelid polycythemia vera; esencijalna trombocitemija; trom-
bocitoza u hroni~noj mijeloidnoj leukemiji
ancrod odràvanje antikoagulantnog efekta kod bolesnika sa
intolerancijom heparina
760 III deo
antiepilepsirin generalizovana toni~no - kloni~na epilepsija kod dece

i odraslih, rezistentna na druge lekove
antihemofilni faktor, humani Von Wilebrand-ova bolest
antihemofilni faktor, rekombinantni le~enje krvavljenja u hemofiliji A i za profilaksu kod
hirur{kih intervencija
antitrombin III humani nasledni deficit antitrombina III; koristi kod trombo-
embolije ili kao profilaksa kod traume, hirur{kih i
ginekolo{kih intervencija ili poro|aja
antitimocitni serum odbacivanje alograftova (bubreg, jetra, srce, plu}a,

pankreas ili transplantacija kostne srì)
apomorfin le~enje odmaklih stadijuma Parkinsonove bolesti
aprotinin profilaksa i redukcija perioperativnog gubitka krvi
kod bolesnika sa kardiopulmonalnim bajpasom kada
je veliki rizik od krvavljenja ili o{te}ena hemostaza
arsen trioksid akutna promijelocitna leukemija
autolimfocitna terapija renalni karcinom
B2036- PEG akromegalija
bacitracin pseudomembranozni enterokolitis (Cl. difficile)
baklofen spasti~nost izazvana razli~itim oboljenjima ki~mene
mo`dine
baktericidni protein koji pove}ava te{ke meningokokne infekcije
permeabilnost
baziliksimab profilaksa odbacivanja transplantiranih organa
benzilpenicilin, benzilpeniciloi~na kada je neophodna primena penicilina kod osoba sa
kiselina poznatom preosetljivo{}u na penicilin
beraktant prevencija ili le~enje neonatalnog respiratornog dis-
tres sindroma
beta aletin multipli mijelom, metastaze melanoma
bindarit lupus nefritis
botulinus toksin tip A blefarospazam, strabizam sa distonijom kod starijih
od 12 god, le~enje spasti~nog tortikolisa, esencijalni
blefarospazam
botulinus toksin tip B cervikalna distonija
gove|i kolostrum le~enje dijareje zbog AIDS-a
bromheksin keratokonjuktivitis sika kod Sjogren-ovog sindroma
broksirudin senzibilizator primarnih mo`danih tumora za zra~enje
puferizovani rastvor elektrolit/dek- rastvara~ za intratekalnu primenu metotreksata i cita-
stroza za intratekalnu aplikaciju rabina u le~enju meningealne leukemije ili limfocit-
nog limfoma
C1 inhibitor esteraze, humani, pa- prevencija i le~enje hereditarnog angioedema
sterizovani
kofein apnea prevremeno ro|ene dece
kalcijum acetat hiperfosfatemija u terminalnoj bubre`noj in-
suficijenciji
kalcijum glukonat gel hitna lokalna primena kod opekotina izazavanih vo-
donik fluoridom
CDP 571 Chron-ova bolest
kladribin akutna mijeloidna leukemija, hroni~na progresivna

multipla skleroza, hroni~na limfocitna leukemija
klindamicin le~enje ili prevencija infekcija izazvanih
Pneumocystis carini
klonidin za kontinuirnu intratekalnu primenu kod bolesnika sa
hroni~nim kancerskim bolom, kao adjuvantna terapi-
ja intraspinalnim opioidnim analgeticima
IX faktor koagulacije nadoknada kod bolesnika sa hemoragijskim kompli-
kacijama kod hemofilije B
rekombinanti IX faktor koagulacije hemofilija B
kolfosceril palmitat, cetil alkohol, ti- za prevenciju bolesti hijalinih membrana (respiratorni
loksapol sindrom novoro|en~adi), respiratorni sindrom odra-
slih
kortikorelin triflitat u dijagnostici za razlikovanje hipofizne i ektopi~ne
produkcije ACTH kod ACTH zavisnog Cushing-ovog
sindroma
koumarin renalni karcinom
kromolin Na mastocitoza
kromolin Na 4% rastvor vernalni konjuktivitis
CY - 1899 hroni~ni aktivni B hepatitis kod HLA-A2 pozitivnih
bolesnika
ciklosporin za primenu u te{ke forme keratokonjuktivitisa u Sjorgen-ovom sin-
oftamologiji dromu
2% ciklosporin mast le~enje visoko rizi~nih bolesnika sa odbacivanjem
grafta posle penetrantne keratoplastike
gen za terapiju cisti~ne fibroze cisti~na fiboza
humani anti citomegalo imunoglo- u bolesnika sa transplantiranim organom i infekcijom
bulin citomegalo virusom
humani anti citomegalo imunoglo- za le~enje bolesnika sa transplantiranom kostnom sr-
bulin za iv primenu ì na terapiji ganciklovirom
dapson profilaksa toksoplazmoze kod bolesnika sa imunode-
ficijencijom
defibrotid tromboti~na trombocitopeni~na purpura
dehidreks rekurentne kornealne erozije, koje ne reaguju na
standardnu terapiju
dehidroepiandrosteron sistemski lupus sa redukcijom steroidne terapije i ste-
roid zavisni bolesnici
deksrazoksan prevencija kardiomiopatije u bolesnika na terapiji
doksorubicinom
deferiksamin trovanje preparatima gvo`|a
diazepam kod rezistentnih konvulzija
anti digoksina antitela FAB kod potencijalno fatalne intoksikacije digoksinom
dimetil sulfoksid povi{en intrakranijalni pritisak kod bolesnika sa te-

{kim zatvorenim povredama glave, koji ne reaguju na
standardnu terapiju
disaharid tripeptid glicerol dipalmi- metastaze u plu}ima i jetri kod kolorektalnog karci-
toil noma
dinatrijum klodronat hiperkalcijemija kod maligniteta
DMP 777 cisti~na fibroza
elkatonin za intratekalnu primenu kod refraktarnih bolova
epoetin alfa mijelodisplasti~ni sindrom, anemija u terminalnoj bu-
bre`noj insuficijenciji
762 III deo
epoetin beta anemija u terminalnoj bubre`noj insuficijenciji

epoprostenol primarna plu}na hipertenzija
eksemestan hormonska terapija metastatskog karcinoma dojke
XIII faktor koagulacije (derivat pla- uro|eni deficit XIII faktora koagulacije
zme)
fampridin ublaàvanje simptoma multiple skleroze, nekomplet-
no o{te}enje ki~mene mo`dine
FIAU adjuvantna terapija hroni~nih aktivnih hepatita B
fibrinogen (humani) kontrola i profilaksa krvavljenja kod bolesnika sa de-
ficitom fibrinogena
fludarabin fosfat le~enje non Hodkin limfoma, hroni~ne limfocitne leu-
kemije, uklju~uju}i refraktorne CLL
flumecinol hiperbilirubinemija kod novoro|en~adi koja ne reagu-
ju na fototerapiju
fomepizol trovanje metil ili etil alkoholom
fosfenitoin akutno le~enje bolesnika sa epilepti~nim statusom ti-
pa grand mal
filgrastim neutropenija (manje od 500/mm3)
gabapentin amiotrofi~na lateralna skleroza
gama hidroksibutirat narkolepsija, simptomi katalepsije, automatsko pona-
{anje
ganciklovir-intravitrealni implantat citomegalo retinitis
gentamicin-perle na hirur{koj ìci hroni~ni osteomijelitis
gonadorelin acetat indukcija ovulacije kod èna sa hipotalami~kom
amenorejom
gosipol karcinom kore nadbubrega
hemin ublaàvanje rekurentnih napada akutne intermitent-
ne porfirije
hepatitis B imuni globulin 4 profilaksa hepatitisa B, reinfekcije kod transplantacije
jetre
hidroksikobalamin - natrijum tiosul- te{ko trovanje cijanidima
fat
ibuprofen IV rastvor prevencija prevremenog zatvaranja duktusa arterio-
zusa
idarubicin mijelodisplasti~ni sindrom, hroni~na mijeloidna leu-
kemija
idoksirudin neparenhimatozni sarkom
ifosfamid karcinom testisa, osteosarkom, sarkom mekih tkiva
interferon alfa - 2a hroni~na mijeloidna leukemija, Kaposijev sarkom
interferon beta - 1a multipla skleroza
interferon beta - 1b multipla skleroza
interferon beta rekombinantni, hu- akutni non A, non B, hepatitis i primarni tumori mo-
mani zga
L - baklofen le~enje neuralgije, spasticiteta posle povrede ki~mene
mo`dine ili kod multiple skleroze
prevencija i ublaàvanje fotosenzitivnosti kod proto-
L - cistein
porfirije
L - treonin amiotrofi~na lateralna skleroza
lamotrigin Lennox-Gastaut sindrom
leuprolid acetat centralni prevremeni pubertet
levometadil acetat le~enje heroin zavisnih

lidokain patch 5% postherpeti~na neuralgija
liotironin natrijum i.v. koma i prekoma u miksedemu
meflohin hlorid akutna malarija (plazmodium falciparum i vivaks)
melatonin poreme}en ritam spavanja kod slepih ljudi
mesna profilaksa i redukcija hemoragijskih cistitisa izazvanih
ifosfamidom
metotreksat juvenilni reumatoidni artritis
midodrin HCl simptomatska ortostatska hipotenzija
monoklonska antitela kod lupus ne- lupus nefritis
fritisa
monoklonska antitela PM - 81 adjuvantna terapija akutne mijeloidne leukemije
monoklonska anntitela B43.13 epitelijalni karcinom ovarijuma
naltrekson HCl produèna terapija kod bolesnika izle~enih od zavi-
snosti na opioide
oktreotid akromegalija, te{ka dijareja i flushing kod karcinoida
i VIPoma
pilokarpin HCl kserostomija izazvana radijacionom terapijom i kod
Sjorgen-ovog sindroma
poloksamer 188 vazospazam kod bolesnika sa subarahnoidalnom he-
moragijom, ruptura cerebralne aneurizme
progesteron uspostavljanje i odràvanje trudno}e kod èna sa in-
vitro fertilizacijom
protein C koncentrat nadoknada kod kongenitalnog defekta proteina C, le-
~enje nekroze koè izazvano oralnim antikoagulansi-
ma, plu}na embolija i fulminantna purpura
protirelin spre~avanje infantilnog respiratornog distres sindro-
ma
plu}ni surfaktant - svinjski prevencija i le~enje respiratornog distres sindroma
kod neonatusa
relaksin (rekombinantni, humani) progresivna sistemska skleroza
Rho (D) imuni globulin i.v. humani imunolo{ka trombocitopenijska purpura
ribavirin hemoragijska groznica sa renalnim sindromom
serratia marcescens ekstrakt primarni tumori mozga
natrijumbenzoat / kod epizoda hiperamonemijske encefalopatije
natrijumfenilacetat
somatostatin kod neoperativnih aktivnih fistula èluca, duodenu-
ma, pankreasa, krvare}i varikoziteti ezofagusa
somatrem le~enje dece zaostale u rastu kod smanjene sekrecije
hormona rasta
sukralfat oralni mukozitis i stomatitis posle radijacionih o{te}e-
nja
somatotropin zaostatak u rastu kod dece sa neadekvatnom sekreci-
jom hormona rasta
sulfadiazin sa pirimetaminom za infekcije toksoplazmom gondi
superoksid dizmutaza za za{titu organa od slobodnih radikala (reperfuzija
posle operacionih procedura)
karcinom prostate - refraktaran na terapiju hormoni-
suramin
ma
talk puder, sterilan maligna pleuralna efuzija
skvamozna metaplazija konjuktive i kornee, deficit
tretinoin mukusa i keratinizacija, akutna i hroni~na leukemija,
akutna promijelocitna leukemija
764 III deo
troleandromicin te{ka astma, zavisna od steroida

protein I i II koji vezuje tumor ne- simptomatski bolesnici sa AIDS-om
krozis faktor
urofolitropin indukcija ovulacije kod bolesnica sa policisti~nim ova-
rijumima i povi{enim LH/FSH odnosom, koje ne od-
govaraju na adekvatnu terapiju klomifenom, za inici-
jaciju spermatogeneze kod odraslih mu{karaca sa re-
produktivnom nesposobno{}u zbog hipotalami~ke ili
hipofizne disfunkcije
ursodiol primarna bilijarna ciroza
valin, izoleucin i leucin hiperfenilalaninemija
VIP akutna ezofagusna impaktacija hrane
cink acetat Willson-ova bolest
3.4.6 DEJSTVO HRANE NA RESORPCIJU LEKOVA IZ

DIGESTIVNOG SISTEMA
Brojni su lekovi koji se primenjuju oralno, dospevaju u digestivni sistem gde podleù resorp-
ciji. Uticaj hrane na resorpciju je sloèm i moè biti zna~ajan za delovanje leka tako da moè
do}i do ubrzanog, smanjenog ili odloènog delovanja.
U slede}oj tabeli su prikazani podaci o uticaju hrane na resorpciju nekih lekova.
Tabela 3.4.6.1: Uticaj hrane na resorpciju nekih lekova

Smanjena Odloèna Ubrzana Pove}ana
Grupa lekova Bez dejstva
resorpcija resorpcija resorpcija resorpcija
atenolol cilazapril diltiazem furosemid amlodipin
Kardiovaskularni lekovi
cilazapril izosorbid- lovastatin atorvastatin

mononitrat
nifedipin nifedipin digoksin
furosemid verapamil tiklopidin metoprolol
kaptopril digoksin pravastatin
acetilsalicilna oksprenolol
kiselina
soli gvo`|a ramipril
prokainamid
amoksicilin amoksicilin cefuroksim azitromicin
ampicilin flukonazol
cefaleksin itrakonazol ganciklovir
ciprofloksacin ketokonazol grizeofulvin
Antimikrobni lekovi
eritromicin sakvinavir
etambutol terbinafin
indinavir
izoniazid i
rifampicin
itrakonazol
penicilamin
levodopa bromokriptin levodopa karbamazepin alprazolam
karbidopa morfin
etambutol ondansetron bromokriptin
diazepam selegilin fluvoksamin
karbamazepin
gabapentin
levodopa
Lekovi u bolestima CNS
morfin
paroksetin
sertralin
tizanidin
topiramat
urapidil
vigabatrin
zolmitriptan
Lekovi u teofilin salbutamol teofilin montelukast loratadin
bolestima prednizolon
respiratornog
sistema teofilin
766 III deo
merkapto- ciklosporin bikalutamid

purin
Antineoplastici
metotreksat ciklosporin
finasterid
metotreksat
Ostali cimetidin
diklofenak
3.4.7 MOGU]E FIZI^KE INKOMPATIBILNOSTI KOD

PARENTERALNIH PREPARATA
Termin "inkompatibilnost" (inkompatibilija, nekompatibilnost) moè se primeniti na lekove u
slu~ajevima kada se javljaju izvesni problemi tokom njihove izrade, izdavanja ili primene.
Inkompatibilnosti se mogu podeliti na fizi~ke, hemijske i terapijske. Problemi obi~no nastaju
kao posledica kori{}enja dva ili vi{e lekova, ali se mogu javiti i pri primeni samo jednog leka.
Fizi~ka inkompatibilnost obi~no je posledica nerastvorljivosti leka, njegovog rastvaranja
(prelaska u te~no stanje) ili stvaranja fizi~kih kompleksa.
Hemijska inkompatibilnost moè biti posledica oksidaciono-redukcionih reakcija, reakcija
kiselina s bazama, hidrolize ili reakcija sjedinjavanja.
Pojava fizi~ke ili hemijske inkompatibilnosti obi~no dovodi do smanjenja kvaliteta leka,
promene boje, taloènja ili drugih efekata koje dati proizvod ~ine nezadovoljavaju}im.
Farmaceuti re{avaju probleme vezane za inkompatibilnosti primenom svojih saznanja iz
oblasti hemije, fizi~ke farmacije, kao i tehnika izradelekova.
Automatski kompatibilni test sistem za lekove je razvijen sa slede}im ciljevima:
a) brzo testiranje velikog broja parova lekova;
b) standardizacija i automatizacija procesa;
c) smanjenje koli~ine zahtevanog uzorka za ispitivanje.
Ovi ciljevi su postignuti kombinacijom mikro-titar tehnologijom i smanjenjem kompjuterskih
podataka. Postoji odgovaraju}a robotska oprema koja omogu}ava preciznost i ta~nost inter-
pretacije rezultata na osnovu izvr{enih merenja.
Merenje se vr{i sa uzorkom od 100 mikrolitara svakog pripremljenog leka koji se me{a na
mikrotitarskim plo~ama. Turbidimetrija i promena boje se beleì na osnovu apsorpcije i ~ita na
dve talasne duìne u periodu od tri ~asa, pomo}u fotometra.
Ovaj automatizovani sistem omogu}ava testiranje do 250 kombinacija dnevno. Rezultati za
svaku kombinaciju se porede sa ustanovljenim nivoima i kategorizuju kao kompatibilni ili
inkompatibilni.
Lekovi se testiraju u visokim koncentracijama, da bi se obezbedila granica bezbednosti,
koriste}i slede}e smernice:
a) kada je poznata maksimalna koncentracija leka koja se daje pacijentima, priprema se
rastvor ~etiri puta ve}e koncentracije;
b) kada maksimalna koncentracija leka koja se primenjuje nije poznata, ali je poznata najvi{a
koncentracija koja se primenjuje, procedura pripreme uzorka je ista kao i u prethodnom
slu~aju;
c) kada je lek u te~nom stanju i kada se koristi nerazblaèn, pre testiranaja leka, jedan deo
leka se razblaùje sa jednim delom rastvara~a. Ovo omogu}ava prisutnost polaznog rast-
vara~a u rastvoru leka koji se testira.
Kada nije mogu}e primeniti ove smernice, test koncentracije se odre|uju na osnovu
rastvorljivosti leka i dostupnih informacija za doziranje. Kada je lek inkompatibilan u rast-
vara~u, testiranje leka u tom rastvara~u se prekida.
Opis rezultata:
Testovi se sprovode u periodu od tri sata. Sve koncentracije se kontroli{u dva puta, po redu i
unazad.
K - Kompatibilnost (ne postoje podaci o inkompatibiliji u bilo kom vremenu posmatranja od
tri sata)
K* - Kompatibilnost “sa {upljinama”. Iako fizi~ki kompatibilne, literaturni podaci pokazuju da
aktivnost aminoglikozidnih antibiotika moè biti pove}ana sa beta- laktamskim antibi-
oticima.
I - Inkompatibilnost (podaci o inkompatibiliji bilo kada u periodu od tri sata).
IH - Inkompatibilnost za kombinacije za koje je ranije prijavljeno u literaturi kao hemijska
inkompatibilnost,bez obzira na rezultate fizi~ke inkompatibilnosti.
R - ozna~ava inkompatibilnost rastvara~a leka sa jednim ili vi{e rastvara~a u test koncen-
tracijama koje se koriste u ovom projektu.
NO - nije odre|ena za kombonacije koje nisu testirane zbog nedostupnosti jednog od lekova
(npr. proizvo|a~ je prestao da ga proizvodi).
Na osnovu rezultata navedenih ispitivanja izra|eno je 145 tabela, koje prikazuju kompatibil-
nost ili inkompatibilnost za svaki testirani lek. Tabele su posluìle za davanje slede}eg prikaza.
768 III deo
Navedene kombinacije u farmakolo{kom smislu su mogu}e i opravdane ali ukoliko se kombinuju pare-
netralni lekovi, tako da se na|u u istom rastvara~u (infuzioni sistem, boca) mogu}e su razli~ite inkom-
patibilnosti.
Prilikom izrade i primene parenteralnih preparata posebnu pa`nju treba obratiti na strukturu aktivne
supstance (INN), osobine rastvara~a, rastvorljivost supstance, stabilnost rastvora. Fizi~ka inkompatibil-
nost koja je predstavljena preko navedenih primera testiranih kombinacija lekova se najverovatnije
odnosi na INN, iako su rezultati u tabelama vezani za odgovaraju}i proizvod i proizvo|a}a. Kada se
kombinuju parenteralni lekovi, potrebno je koristiti i podatke iz dokumentacije proizvo|a~a, vezane za
rastvorljivost i stabilnost aktivne supstance leka.
PRIMERI TESTIRANIH KOMBINACIJA LEKOVA

Skra}enice
K Kompatibilan
K* Iako fizi~ki kompatibilan, literaturni podaci pokazuju da aktivnost aminoglikozidnih
antibiotika moè biti poreme}ena sa β-laktamskim antibioticima
R Inkompatibilan u rastvara~u
I Inkompatibilan
IH Literaturni podaci pokazuju da su kombinacije hemijski inkompatibilne
NO Nije otkriveno
Rastvara~i
D5V 5% dekstroza u vodi
D51/2I 5% dekstroza u 0,45% rastvoru NaCl
H2O Voda
I Izotoni~ni rastvor (0,9% rastvor NaCl)
AMINOFILIN
Za{ti}eno ime: Aminophylline
Test koncentracija: 12,5 mg/mL
Proizvodja~: Abott
Za{ti}eno
INN RASTVARA^ Proizvo|a~ Test koncentracije
ime leka
D5V I D5½I H2O
Ampicilin R IH R Omnipen-N Wyeth 80 mg/mL (H2O)
Diazepam R R R Valium Roche 2,5 mg/mL

Askorbinska
I I I Cevalin Eli Lilly 250 mg/mL
kiselina
AMPICILIN
Za{ti}eno ime: Omnipen-N
Test koncentracija: 80 mg/mL
Proizvo|a~: Wyeth
Za{ti}eno
ime leka
D5V I D5½I H2O
Aminofilin R IH R Aminophylline Abbot 12,5 mg/mL
Gliceriltrinitrat R R Tridil DuPont 16 mg/mL
Fenobarbital R IH R Nembutal Abbot 25 mg/mL

BUMETANID
Za{ti}eno ime: Bumex
Proizvodja~: Roche
Za{ti}eno
ime leka
D5V I D5½I H2O
CEFTRIAKSON
Za{ti}eno ime: Rocephin
Test koncentracija:165 mg/mL
Proizvodja~: Roche
Za{ti}eno
ime leka
D5V I D5½I H2O
Thorazine,
Hlorpromazin I I I Roche 333 mg/mL
SK&F
Askorbinska
I I I Cevalin Eli Lilly 250 mg/mL
kiselina
DEKSAMETAZON
Za{ti}eno ime: Decadron
Proizvodja~: MSD
Za{ti}eno
ime leka
D5V I D5½I H2O
Thorazine,
Hlorpromazin I I I Roche 4 mg/mL
SK&F
Gentamicin I I I Garamycin Schering 6,4 mg/mL
DIAZEPAM
Za{ti}eno ime: Valium
Proizvodja~: Roche
Za{ti}eno
ime leka
D5V I D5½I H2O
Ampicilin R R R Omnipen-N Wyeth 80 mg/mL (H2O)
Bumetanid R R R Bumex Roche 125 mg/mL

Hoechst-
Cefotaksim R R R Claforan 285 mg/mL
Roussel
Sulfametoksazol,
R R R Bactrim Roche 4,20 mg/mL
trimetoprim
Ceftriakson R R R Rocephin Roche 165 mg/mL
Cijanokobalamin R R R Betalin 12 Eli Lilly 500 mg/mL

770 III deo
Burroughs
Digoksin R R R Lanoxin 125 mg/mL
Wellcome
Dopamin R R R Intropin DuPont 12,8 mg/mL
Folna kiselina R R R Folvite Lederle 0,4 mg/mL
Gentamicin R R R Garamycin Schering 6,4 mg/mL
Heparin R R R Heparin Elkins-Sinn 160 U/mL
Metoprolol R R R Lopressor Geigy 0,5 mg/mL
Wyeth/
Fenobarbital R R R Phenobarbital 65 mg/mL
Elkins-Sinn
Hoechst-
Streptokinaza R R R Streptase 80 000 U/mL
Roussel
DIGOKSIN
Za{ti}eno ime: Lanoxin
Proizvodja~: Burroughs Wellcome
Za{ti}eno
ime leka
D5V I D5½I H2O
Streptoksazol,
R R R Bactrim Roche 4,20 mg/mL
trimetoprim
ADRENALIN
Za{ti}eno ime: Epinephrine
Test koncentracija: 0.5 mg/mL
Proizvodja~: Parke-Davis
Za{ti}eno
ime leka
D5V I D5½I H2O

Aminofilin IH IH IH Same Abbot 12,5 mg/mL
Fenobarbital IH IH IH Nembutal Abbot 25 mg/mL
Natrijum Sodium
IH IH IH American
hidrogen- hydrogencarbo 0,5 Eq/mL
Regent
karbonat nate
FUROSEMID
Za{ti}eno ime: Lasix
Proizvodja~: Hoechst-Roussel
Za{ti}eno
ime leka
D5V I D5½I H2O

Haloperidol I R R Haldol McNeil 2,5 mg/mL
Tiamin I I I Betalin S Eli Lilly 50 mg/mL

Verapamil I I I Isoptin Knoll 1,25 mg/mL
GENTAMICIN
Za{ti}eno ime: Garamycin
Proizvodja~: Schering
Za{ti}eno
ime leka
D5V I D5½I H2O
Amfotericin B I R R Fungizone Squibb 0,4 mg/mL

Deksametazon I I I Decadron MSD 12 mg/mL
Folna kiselina I I I Folvite Lederle 0,4 mg/mL
Heparin I I I Heparin Elkins-Sinn 160 U/mL
Diazepam I R R Valium Roche 2,5 mg/mL
HEPARIN
Za{ti}eno ime: Same
Test koncentracija: 160U/mL
Proizvodja~: Elkins-Sinn
Za{ti}eno
ime leka
D5V I D5½I H2O
Hlorpromazin I R R Thorazine SK&F 4 mg/mL
Gentamicin I I I Garamycin Schering 6,4 mg/mL

INSULIN, kristalni, humani

Za{ti}eno ime: Humulin R
Test koncentracija: 50U/mL
Proizvodja~: Eli Lilly
Za{ti}eno
ime leka
D5V I D5½I H2O
Amikacin I K K Amikin Bristol 20 mg/mL

Sulfametoksazol,
R R R Bactrim Roche 4+20 mg/mL
trimetoprim
Hlorpromazin I R R Thorazine SK&F 4 mg/mL
772 III deo
METILPREDNIZOLON
Za{ti}eno ime: Solu Medrol
Test koncentracija: 125 mg/mL (H20)
Proizvodja~: Upjohn
Za{ti}eno
ime leka
D5V I D5½I H2O
Ampicilin R R I Omnipen-N Wyeth 80 mg/mL (H2O)

Hoechst-
Cefotaksim I I I Claforan 285 mg/mL
Roussel
Sulfametoksazo
R R R Bactrim Roche 4+20 mg/mL
l, trimetoprim
BENZILPENICILIN
Za{ti}eno ime: Same
Proizvodja~: Abbot
Za{ti}eno
ime leka
D5V I D5½I H2O
Aminofilin IH IH IH Aminophylline Abbot 12,5 mg/mL

Fentanil R R R Sublimaze Janssen 25+1250 mg/mL

Fenobarbital I I I Nembutal Abbot 25 mg/mL
FENOBARBITAL
Za{ti}eno ime: Same
Proizvodja~: Wyeth/Elkins-Sinn
Za{ti}eno
ime leka
D5V I D5½I H2O
Ampicilin R IH R Omnipen-N Wyeth 80 mg/mL (H2O)

Hoechst-
Cefotaksime I I I Claforan 285 mg/mL
Roussel
Adrenalin IH IH IH Epinephrine Parke-Davis 0,5 mg/mL
Verapamil I I I Isoptin Knoll 1,25 mg/mL
3.5 FITOTERAPIJA
Sistem le~enja zasnovan na primeni prirodnih lekovitih sirovina (droga) i biljnih lekova (ili
fitopreparata) naziva se fitoterapija.
Fitoterapija je sastavni deo tradicionalne (narodne) medicine svakog naroda. Narodni lekovi
su, naj~e{}e, pripremani od lekovitih biljaka i droga u obliku jednostavnih galenskih oblika i
kori{}eni u terapijske svrhe. Ne treba zaboraviti da je u velikom broju nerazvijenih zemalja
tradicionalna medicina i dalje sastavni deo zvani~nog sistema zdravstvene za{tite.
Poslednjih decenija veliki broj lekovitih biljaka je prou~en, hemijska priroda farmakolo{ki
aktivih sastojaka biljaka je determinisana i definisani farmakolo{ki efekti primene. Za
odre|eni broj biljaka, terapijska delotvornost i efikasnost je potvr|ena klini~kim ispitivanjima
i odre|ene su terapijske doze. Zato smatramo da ova grupa biljaka i biljnih lekova predstavl-
jaju sastavni deo savremene farmakoterapije i konvencionalne medicine. Ovakva tvrdnja je
zasnovana na ~injenici da se primenjuju terapijska sredstva potvr|ene efikasnosti (evidence
based herbal medicines), definisanog i standardnog kvaliteta (aktivna komponenta su stan-
dardizovanih ekstrakata biljni droga). U tom slu~aju govorimo o racionalnoj fitoterapiji.
Realnost je da relativno mali broj lekara konvencionalne medicine poznaje, prihvata i primen-
juje fitoterapiju i fitopreparate u svojoj svakodnevnoj praksi. Uobi~ajeno je i {iroko raspros-
tranjeno mi{ljenje da celokupna fitoterapija i svi fitopreparati pripadaju komplementarnoj i
aternativnoj medicini. Detaljnije obja{njenje ovih pojmova, odnosno razli~itih terapijskih sis-
tema, dato je na kraju teksta o fitoterapiji.
S druge strane, stru~njaci koji poznaju prirodne lekovite proizvode moraju priznati da jedan
deo biljnih preparata koji se nalazi na na{em trì{tu nije zasnovan ni na iskustvima tradi-
cionalne medicine, niti na odgovaraju}im nau~nim ~injenicama (bilo da se radi o kori{}enim
biljkama, o terapijskim indikacijama ili o primenjenim dozama). Ovaj deo fitoterapije
(nomenkaltura nije ujedna~ena, ali ~esto se ovaj vid kori{}enja biljaka naziva Ñherbalizamî)
se svrstava u alternativnu terapiju i dalji tekst se ne odnosi na ovu oblast terapije.
BILJNI LEKOVI ILI FITOPREPARATI

Biljni lekovi, ili fitopreparati (herbal medicinal products) su preparati koji kao aktivni sasto-
jak sadrè usitnjene ili spra{ene delove biljaka (herbal drugs) , balzame, smole, lekovita ma-
sna ulja, etarska ulja ili, {to je danas i naj~e{}e, ekstrakte biljaka (herbal drugs preparations).
Ovakvom definicijom, obuhva}eni su i dobro poznati "~ajevi i ~ajne me{avine", ali i fitoprepa-
rati u formi savremenih farmaceutskih oblika (instant pra{ka, tableta, {ume}ih tableta, table-
ta za `vakanje, obloènih tableta, kapsula, sirupa, sprejeva, oblika za primenu na koù i sl.).
Po definiciji, droga (herbal drug) je ceo ili usitnjen, osu{en (re|e sirov) deo biljke, alge, glji-
ve ili li{aja koji se koristi zbog lekovitih svojstava; danas se re|e koriste droge animalnog i mi-
neralnog porekla. Pored biljnih organa (korena, rizoma, krtole, stabla, kore, drveta, lista, cve-
ta, ploda, semena, herbe...) drogom se smatraju i eksudati biljnog organizma ~ije dobijanje ne
zahteva specijalne postupke (smole, balzami, gume, sluzi...).
Preparati droga (herbal drug preparations) su proizvodi koji se dobijaju od droga primenom
specifi~nih postupaka kao {to su: destilacija, ce|enje, ekstrakcija, frakcionisanje, pre~i{}ava-
nje, koncentrisanje, fermentacija... Ovim pojmom su obuhva}eni i spra{eni oblici droga, ali i
masno ulje, etarsko ulje, biljni sok, tinkture i ostali tipovi ekstrakata. Preparati droga se ne
smatraju biljnim lekovima, nego sirovinama (poluproizvodima) od kojih se biljni lekovi proiz-
vode. Moraju biti proizvedeni u skladu s dobrom proizvo|a~kom praksom i od biljnih sirovi-
na koje su proizvedene u skladu s dobrom ratarskom proizvodnjom i dobrom sakuplja~kom
praksom.
Poslednjih godina, a u skladu sa principima racionalne fitoterapije, sve vi{e se insistira na jed-
nostavnim, monokomponentnim preparatima. Tako, od stotinu naj~e{}e prepisivanih biljnih
lekova u Nema~koj, 69% su monokomponentni preparati, a 31% su kombinacije (od toga 40
% sadrì me{avinu 2 aktivne komponente, 35 % je me{avina 3 komponente, a 25 % predsta-
vlja sloène me{avine 4-13 komponenata). Za biljne lekove koji sadrè me{avinu nekoliko dro-
ga ili ekstrakata, postoji zahtev da "svaki sastojak me{avine, ako je definisan kao farmakolo-
{ki aktivan sastojak, doprinosi pozitivnom efektu preparata ~iji je sastavni deo"; samo mali
broj polikomponentnih biljnih lekova na trì{tu Nema~ke, a i {ire, ima na ovaj na~in potvr|e-
nu efikasnost.
774 III deo
Nigde u svetu, pa ni kod nas, fitopreparatima se ne smatraju dozirani farmaceutski oblici kod
kojih aktivnu komponentu predstavlja jedinjenje ili me{avina ~istih supstanci koje su izolova-
ne iz biljne sirovine (digitoksin, lanatozid C, atropin, hiosciamin, fizostigmin, morfin, kodein).
PRIMENA BILJNIH LEKOVA

Biljni lekovi se koriste preventivno, za terapiju oboljenja u po~etnim fazama ili blaìh oblika
bolesti, odnosno kao dopunska terapija lekovima kod razvijenih faza oboljenja. êsto se kori-
ste kod hroni~nih stanja i bolesti gde mogu da deluju veoma blagotvorno. Naj~e{}e se biljni
lekovi primenjuju kod poreme}ene funkcije organa respiratornog, digestivnog, urogenitalnog
trakta, kao i kod razli~itih promena na koì, kod o{te}enja, upala i infekcije sluznica.
U na{oj sredini, biljni lekovi se, uglavnom, koriste kroz samomedikaciju i to na osnovu sop-
stvene odluke pacijenta ili po preporuci lekara i farmaceuta. Biljni lekovi se koriste samostal-
no ili u kombinaciji sa sintetskim lekovima. Da bi terapija bila adekvatno i uspe{no primenje-
na, neophodno je poznavanja ta~ne dijagnoze bolesti, ali i poznavanje droga, odnosno farma-
kolo{ke aktivnosti njihovih sastojaka; zna~i potrebno je imati ta~ne informacije o bolesti, ali i
o leku. To zna~i da je neophodno konsultovati lekara ili farmaceuta.
U evropskim zemljama u kojima se primenjuje sistem racionalne fitoterapije, neki biljni leko-
vi se izdaju na recept, odnosno pripadaju sistemu primarne zdravstvene za{tite i refundiranju
tro{kova od strane odgovaraju}eg sistema zdravstvenog osiguranja. Tako|e, i u svetu se veli-
ki broj biljnih lekova koristi kroz samomedikaciju.
STAVLJANJE U PROMET BILJNIH LEKOVA

Sve ~lanice Evropske Unije, u na~elu, prihvataju da su biljni lekovi (herbal medicinal products)
samo jedna od podgrupa lekova (Direktive 65/65 EC; 75/318 EC; 75/319 EC; 92/25 EC;
92/27 EC; 92/28 EC). Odobrenje i izdavanje dozvole za stavljanje u promet lekova sa aktivnom
komponentom biljnog porekla (biljnih lekova) zasniva se na potvr|enom kvalitetu, bezbednoj
primeni (potvr|enoj ne{kodljivosti) i terapijskoj efikasnosti; zna~i na kompletnoj doku-
mentaciji (administrativni, hemijsko-farmaceutsko-biolo{ki, farmakolo{ko-toksikolo{ki i
klini~ki deo). Kada se radi o tradicionalnim biljnim lekovima, koristi se pojam registracija, {to
ozna~ava smanjeni obim potrebne dokumentacije (ova grupa lekova ne moè imati deo koji
se odnosi na klini~ka ispitivanja, a farmakolo{ko-toksikolo{ki deo }e, sigurno, biti manjeg
obima).
Konkretne poslove zakonske regulative vezane za biljne lekove u okviru Evropske agencije za
procenu medicinskih proizvoda (EMEA) obavlja Komitet za biljne medicinske proizvode,
(EMEA/HMPC; engl. Committee on Herbal Medicinal Products – European Agency for the
Evaluation of Medicinal Products) koji je osnovan 1997. god., kao radna grupa, a 2004. god.
konstituisan je kao stalni komitet EMEA. EMEA/HMPC je do sada usvojila neke osnovne
zakone i smernice vezane za tradicionalne lekove (Directive 2004/24/EC) i biljne lekove
(Guideline on Quality of HMPC; CPMP/QWP/2819/00). U pripremi je ve}i broj prate}ih doku-
manta i monografije biljnih droga.
Kao {to je ve} re~eno, za lekove koje se ne propisuju na recept tj. OTC - preparate, postupak
stavljanja u promet je identi~an postupku za ostale medicinskih proizvoda. U praksi postoji
nekoliko nivoa odobrenja za stavljaje u promet biljnih lekova, a u zavisnosti od podataka u
okviru Farmakolo{ko-toksikolo{kog i Klini~kog dela priloène dokumentacije:
1. »kompletna dokumentacija« biljnih lekova (klini~ka potvrda efikasnosti samog preparata);
2. skra}ena (pojednostavljena) procedura (na osnovu eksperimentalnih i literaturnih podata-
ka1);
3. registracija tradicionalnih lekova (umesto dokaza o efikasnosti imaju priloènu odgovara-
ju}u dokumetaciju da se koriste 30 godina (ili 15+15) u Evropi bez evidentiranih
neèljenih delovanja; tradicionalno se koriste za...«. Tehnolo{ka i dokumenatcija o kvalite-
tu je neophodna.)
Od 1986. godine u na{e zakonodavstvo je uveden pojam “pomo}nog lekovitog sredstva”.
âjevi i ostali biljni lekovi su bili svrstani u ovu kategoriju lekovitih sredstava. Zakona o
proizvodnji i prometu lekova (Slu`beni list 18/93) i Pravilnika o proizvodnji pomo}nih lekovi-
tih sredstava i medicinskih sredstava (Slu`beni list 16/94) su se primenjivali do 2004. Po sada
vaè}em Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima (Slu`beni glasnik RS 84/04) biljni
1 Podaci se uzimaju iz monografija koje sadrè objedinjene farmakolo{ko-toksikolo{ke podatke o starim i dobro
poznatim drogama koje pripremaju: Komisije E Nema~kog Ministarstva zdravlja (German Commission E;
1978.); Evropsko nau~no udruènje za fitoterapiju (ESCOP; European Scientific Cooperative on Phytotherapy;
www.escop.com); Svetska zdravstvena organizacija («Model Monographs of Widely used Medicinal Plants»-
WHO; www.who.int) i EMEA/HMPC; www.emea.eu.int (u pripremi).
lekovi su razvrstani u lekove – aktivna komponenta biljnog porekla (kategorija izdavanja bez
lekarskog recepta) ili tradicionalne lekove. Prate}a dokumenta su u pripremi.
INFORMACIJE O BILJNOM LEKU

Na spolja{njoj ambalaì i u odvojenom tekstu uputstva, biljni leku treba da sadrè slede}e in-
formacije:
- za{ti}eno ime ili opisni naziv,
- farmaceutski oblik,
- ta~an sastav (doma}i ili nau~ni nazivi biljnih droga) s odnosom pojedina~nih sastojaka,
podatke o pomo}nim materijama, konzervansima i sl.
- jednostavno ali stru~no obja{njenje delovanja,
- indikacije za koje se preparat koristi,
- na~in primene i doze (za decu razli~itog uzrasta i odrasle osobe),
- informacije o na~inu ~uvanja,
- nazna~en rok upotrebe,
- podatke o proizvodnji (datum proizvodnje ili broj serije)
- podatke o proizvo|a~u.
U skladu s principima racionalne fitoterapije, ukoliko su poznate, dobro dokumentovane i po-
tvr|ene, fitopreparati u tekstu uputstva treba da sadrè informacije o:
- neèljenim delovanjima,
- kontraindikacijama,
- merama opreza i
- interakcijama s drugim lekovima.
Kao nava`nija prednost biljnih nad sintetskim lekovima, uvek je istican izuzetno povoljan ko-
rist/{teta odnos (benefit/risk ratio). Zaista, biljni lekovi su ve}inom "sigurniji" i sa manje spored-
nih efekata i interakcija, ali ovo mora biti i provereno i dokumentovano (ne podrazumeva se
uvek samo po sebi; droge mogu imati i veoma te{ka neèljena dejstva). Tako|e, po{to je za re-
lativno mali broj droga i biljnih lekova u potpunosti sprovedeno ispitivanje genotoksi~nosti,
mutagenosti i teratogenosti, uobi~ajena je praksa da se u tekstu uputstva, kroz Mere opreza,
a radi svake eventualnosti, nagla{ava da lek ne treba koristiti u prva tri meseca trudno}e i to-
kom perioda laktacije i dojenja.
Ovakav pristup proizvodnji, registraciji, prometu i marketingu biljnih lekova obezbe}uje po-
treban kvalitet i njihovu bezbednu primenu; pruà zadovoljavaju}i nivo informacija, a samim
tim i poverenje i sigurnost zdravstvenim radnicima i samim pacijentima. Sve ovo doprinosi
adekvatnoj terapijskoj primeni i afirmaciji fitopreparata i fitoterapije.
BILJNI PROIZVODI I RAZLIÎTI SISTEMI LEÊNJA

Kao {to je re~eno na po~etku teksta, u zavisnosti od znanja i afiniteta, fitoterapiju danas
svrstavaju u razli~ite sisteme le~enja: tradicionalnu medicinu, komplementarnu i/ili alterna-
tivnu medicinu ili u konvencionalnu medicinu.
Za stru~njake farmakognozije ne postoje dileme. U okviru svakog navedenog terapijskog sis-
tema se zaista koriste i biljni proizvodi, samo {to postoji razlika u proizvodima koji se koriste.
To zna~i da se ne mogu napraviti generalne tvrdnje. U zavisnosti od kombinacije i kvaliteta
aktivnih komponenti, predloènih doza, na~ina primene i indikacija za koje je namenjen,
konkretni biljni proizvod moè biti kori{}en kao terapijsko sredstvo u jednom od navedenih
sistema le~enja.
U nastavku su date samo op{te napomene, moè se re}i i definicije, odre|enih pojmova
vezano za system le~enja. One su preuzete iz dokumenata Svetske zdravstvene organizacije
776 III deo
(WHO) i Nacionalnog centra za komplementarnu i alternativnu medicinu (National centre for

Complementary and Alternative Medicine/National Institute for Health/FDA).
Tradicionalna medicina (TM) predstavlja zbir ukupnih znanja, ve{tina i prakti~nih radnji zas-
novanih na teoriji, verovanju i iskustvu naroda i kulturnih grupa, koje se moè objasniti ili ne,
a koje je kori{}eno za o~uvanje zdravlja, prevenciju nastanka bolesti, dijagnostikovanje i ter-
apiju oboljenja, fizi~kih i mentalnih stanja. Pojam tradicionalna medicina se ~esto kombinuje
i/ili zamenjuje sa pojmovima komplementarna i/ili alternativna medicina. Svetska zdravstve-
na organizacija ih razdvaja.
Komplementarna/alternativna medicina (CAM) obuhvata ~itav niz razli~itih terapijskih
tehnika, terapeuta (prakti~ara) i terapijskih sredstava koji nisu sastavni deo tradicionalne
medicine, a ne pripadaju konvencionalnoj medicini. Primena ovih tehnika le~enja se,
uglavnom, ne moè objasniti nau~nim stavovima na kojima je zasnovana konvencionalna ter-
apija. Samo kod odre|enih terapijskih sistema komplementarne/alternativne medicine
mogu}a je delimi~na potvrda njihova bezbednost i efikasnost kroz klini~ke studije koje pri-
menjuje konvencionalna medicina.
Pojam komplementarna medicina se odnosi na tehnike koje se koriste zajedno sa konven-
cionalnom terapijom, a koje imaju potrebni nivo nau~no potvr|ene bezbednosti i efikasnosti.
Pojam alternativna medicina se koristi za one tehnike i sisteme le~enja koji se koriste umesto
konvencionalne medicine.
Ovakvu podelu je relativno te{ko napraviti i ona je razli~ita od zemlje do zemlje, a ~esto se
ova dva pojma koriste kao sinonimi. U evropskim zemljama 20-70 % stanovni{tva bar jednom
u ìvotu koristilo je neki od terapijskih sistema komplementarne i alternativne medicine. U
Evropi se naj~e{}e primenjuje homeopatija, akupunktura, fitoterapija/herbalizam, naturopati-
ja, antropozofija, hiropraksija, osteopatija, Tai Chi. Zbog ovako {iroke primene i neregulisanog
statusa komplementarne/alternativne medicine, WHO preduzima mere koje se svode na dve
aktivnosti:
- formiranje uslova za legalan status i uvo|enje ovih terapijskih sistema u nacionalne sisteme
zdravstvene za{tite;
- difinisanje zahteva za kvalitet terapijskih sredstava i na~ina provere i potvrde bezbednosti i
efikasnosti njihove primene.
To se ogleda i kroz odre|ena dokumenta: npr. “Legal Status of Traditional Medicine and
Complementary/Alternative Medicine: A Worldwide Review” (2001; WHO); “Global Atlas of
Traditional, Complementary and Alternative Medicine” (2005; WHO), “Concerted Action for
Complementary and Alternative Medicine (CAM) Assessment in the Cancer Field” - CAM-CAN-
CER Project; http://www.cam-cancer.org.
Poslednjih godina se spominje Integrativna medicina. Integrativna medicina podrazumeva
zajedni~ki rad prakti~ara konvencionalne i komplementarne medicine, kada oni na osnovu
pregleda pacijenta odlu~uju koji terapijski sistem (tehniku) treba primeniti, odnosno koji bi u
konkretnom slu~aju bio najefikasniji.
Tabela 3.5.1: Osnovni podaci o najva`nijim biljnim drogama koje se kod nas koriste u obliku fitopre-
parata
Achillae millefolium, Asteraceae Hajdu~ka trava, hajdu~ica, kunica
Herba, Millefolii herba HA03WX5001*; HA05AW5001; HC05AW5001; HG02AW5001;
HM5001AW5001; HR05YA5001
Sastav: 0,2-1 % etarskog ulja (1,8-cineol, kamfor, sabinen, a-pinen i izo-atremizija keton),
seskviterpenski laktoni (gvajenolidnog i germakranolidnog tipa), poliacetileni (pontika
epoksid, matrikaria estar), flavonoidni heterozidi (derivati apigenina i luteolina), do 0,35
% kumarinskih heterozida, 3-4% me{avine fenolkarbonskih kiselina i tanina, tragovi
triterpena, steroidnih jedinjenja i jedinjenja sa azotom (betaini, alkamini i cijanogeni
heterozidi).
Delovanje: Gorko sredstvo, holagog, spazmolitik, antiinflamatorna i antimikrobna
aktivnost.
Primena: Gubitak apetita, dispepsija, problemi sa jetrom i lu~enjem ù~i, infekcije i upale
koè i sluznica.
Doza: Dnevna doza herbe je 4,5 g, a cveta hajdu~ice 3 g; infuz 1,5 g/150 mL, tri puta na
dan. Kupka (20 g herbe na 20 l vode) se preporu~uju kod nekih ko`nih oboljenja, ali i
gr~eva koji su psihosomatskog porekla.
Kontraindikacije: Preosetljivost na neki sastojak biljaka familije Asteraceae; kontaktni
dermatitis.
Napomena: Ulje dobijeno destilacijom pomo}u vodene pare tetraploidnih biljaka sadrì i
do 50% hamazulena; ostali kariotipovi ne sadrè proazulene.
Aesculus hippocastanum, Hippocastanaceae Divlji kesten
Kotiledoni, Hippocastani semen, HC05BX5001, HC05CW5002

„Silimarin” – ekstrakt koji sadrì 70-80 % silimarina
Sastojci: 3-10 % triterpenskih saponozida (escinski kompleks: derivati protoescigenina i

baringtogenola C), flavonoidni heterozidi, kumarini, tanini, skrob.
Delovanje: Antiinflamatorna (antiedematozna) aktivnost, poja~ava osnovni tonus zida
vena i intenzivira protok krvi.
Primena: Interna primena – simptomatska terapija hroni~ne insuficijencije vena (bol,
gr~evi, otok, ko`ne promene). Eksterna primena – simptomatska terapija hroni~ne
insuficijencije vena, hematomi, uganu}a.
Doza: Interna primena – oko 100 mg escina, {to odgovara 250-312 mg suvog ekstrakta
(standardizovanog na 16-20 % ukupnih triterpenskih saponozida, ra~unato kao escin) dva
puta na dan. Eksterna primena – gel koji sadrì 2 % escina.
Kontraindikacije: Preosetljivost na sastojke biljaka iz familije Hippocastanaceae; trudno}a,
period laktacije, deca mla|a od 12 god.
Neèljene reakcije:Retko gastrointestinalni problemi (mu~nina) i alergijske
reakcije.Interakcije sa lekovima. Ne treba se primenjivati istovremeno s lekovima koji
o{te}uju bubrege (gentamicin).
Althaea officinalis, Malvaceae Beli slez

Oguljeni koren belog sleza, Althaeae radix
HR05DB5002; HA01WB5001; HD02WA5002
Sastojci: 10-20 % sluzi (galakuronomanani, arabinogalaktani, glukani).
Delovanje: Demulcentno i emolijentno sredstvo.
Primena: Interna primena – kod nadraàjnog ka{lja i inflamacije sluznice usne {upljine i
`drela, kod iritacije sluznice èluca; eksterna primena – kod o{te}ene i suve koè.
Doza: Hladni vodeni macerat 0,5-3 g/150 mL ili 2-8 mL Althaeae sirupus (dnevna doza
do 15 g droge); kod iritacije èluca hladni vodeni macerat 3-5 g/150 mL tri puta na dan.
Mere opreza: Istovremena primena moè usporiti resorpciju drugih lekova.
Napomena: Novija istraìvanja ukazuju da sastojci sleza (sluzi) inhibiraju mukocilijarnu
aktivnost i da stimuli{u fagocitozu.
* HERBAL ATC INDEX, The Uppsala Monitoring Centre, 2004.
778 III deo
Allium sativum, Alliaceae Beli luk
êno, Allii sativae bulbus

HC10AW5002, HJ01WA5001
Sastojci: Cisteinsulfoksidi (aliin; 0,25-1,15 % u sirovom ~enu, 0,7-1,7 % u pa`ljivo
osu{enoj drogi) i gama-glutamilcistein peptidi, odnosno produkti njihove transformacije
tiosulfinati (alicin), ajoeni, vinil-ditiini i sulfidi.Osnovni sastojci droge i preparata droge –
~eno belog luka: aliin, alicin; spra{eno ~eno belog luka: aliin, alicin, dialil suflid, dialil
disulfid, dialil trisulfid i dialil tetrasulfid; uljani macerat: vinil-ditiini, E-ajoen, Z-ajoen;
etanolni ekstrakt (<O oC): aliin; etanolnio-vodeni ekstrakt (25 oC): alicin; destilacija
vodenom parom (100 oC): dialil sulfidi (sekundarno etarsko ulje).
Delovanje: Antimikrobna aktivnost (alicin i dialil-sulfoksidi), antilipidemik, PAF inhibitor
(ajoeni, dialil-sulfidi), antiinflamatorna aktivnost (antiprostaglandinska aktivnost),
hipoglikemijska aktivnost (alicin), antispazmi~ka aktivnost.
Primena: Pomo}no sredstvo u terapiji hiperlipidemije i u prevenciji ateroskleroti~nih
promena kod starijih osoba, korisan je kod blage hipertenzije i u terapiji infekcija
respiratornih puteva i urinarnog trakta, kao i kod dispepsije i poreme}aja varenja hrane.
Doza: Dnevna doza je 2-5 g sirovog belog luka; 0,4-1,2 g spra{ene droge; 2-5 mg uljanog
ekstrakta; 300-1000 mg suvog ekstrakta, {to odgovara onoj koli~ini preparata koja sadrì
4-12 mg aliina ili 2-5 mg alicina; preparate belog luka treba uzimati uz obrok.
Kontraindikacije: Veoma retka pojava preosetljivosti na sastojke luka.
Mere opreza/neèljena delovanja. Istovremena primena s varfarinom moè produìti
vreme koagualcije, neprijatan miris zbog isparavanja preko koè i sluznica,
gastrointestinalni proglemi kada se konzumira na “prazan” èludac, alergijske reakcije tipa
kontaktnog dermatitisa i asmati~nih napada.
Ami visnaga, Apiaceae Visnaga

Plod, Ami visnagae fructus
HA03WA5001, HC01DW5001
Sastav: Piranokumarini (visnadin); furanohromoni (kelin, visnagin), flavonoidni
heterozidi, etarsko ulje, masno ulje.
Delovanje: Piranokumarini (visnadin) intenzivira koronarnu i cirkulaciju u miokardu,
deluje pozitivno inotropno. Furanohromoni (kelin) je antispazmodik.
Primena: Kod angina pectoris, koronarne insuficijencije, tahikardija, ekstra sistola. Tako|e
kod astme i gr~eviti ka{lja sa spazmom.
Doza: Nije opravdana primena ploda u terapijske svrhe. Koriste se izolovana jedinjenja
kelin i visnadin u obliku doziranih preparata.
Neèljene reakcije: Ponekad primena droge i preparata moè dovesti do helestaze
(reverzibilno). Mogu}a je i fototoksi~na reakcija. Primena velike Doza kelina (100 mg
dnevno) uzrokuje pove}anu aktivnost transaminaza jetre i rast njihove koncentracije u
plazmi (reverzibilno).
Arnica montana, Asteraceae Arnika, br|anka

Cvet, Arnicae flos
HD03WX5003
Sastojci: Seskviterpenski laktoni (helenalin, 11,13- dihidro-helenalin); flavonoidi
(izokvercitrin, luteolin-7-O-glikozid, astragalin); etarsko ulje (timol); fenolkarbonske
kiseline (hlorogenska kis., kafena kis., cinarin); hidroksikumarini (umbeliferon,
skopoletin).
Delovanje i primena: Antiinflamatorna, antimikrobna i blago analgeti~ka aktivnost. Interno
kod prehlade, inflamacije i/ili infekcije sluznice usta i gornjih disajnih puteva, ka{lja i
bronhitisa. Eksterno kod udaraca, kontuzija, edema, hematoma, fraktura i reumatskih
bolova.
Doza: Infuz od 2 g/100 mL tri puta na dan, tinktura 1:5 (3-10 puta razblaèna za
ispiranje sluznice), uljani ekstrakt (1:5), polu~vrsti preparati sa 10-25% tinkture ili 15 %
uljanog ekstrakta.
Kontraindikacija. Preosetljivost na sastojke biljaka porodice Asteraceae.
Interakcija sa lekovima: Kumarini potencijalno mogu poja~ati delovanje antikoagulantnih
lekova
Ananas comosus, Bromeliaceae Bromelain, bromelein, bromelin
Proteoliti~ki enzimi ananasa

Sastav: me{avina proteaza sa najmanje pet me|usobno sli~nih cistein proteinaza (EC
3.4.22.4; EC 3.4.22.5)Delovanje i primena. Antiinflamatorna, fibrinoliti~ka i proteoliti~ka
aktivnost; ubrzava zarastanje rana; inhibira agregaciju trombocita. Primena kod
posttraumatskih i postoperativnih stanja, kod infalamtornih reakcija, edema i febrilnih
stanja, kod poreme}enih digestivnih funkcija.
Doza: Interna primena: dnevna doza je 80 do 320 mg sirovog bromelaina (200-800 FIP
jedinica) podeljena u dve do tri pojedina~ne doze. Primena 8-10 dana.
Kontraindikacije: Preosetljivost na bromelain.
Neèljene reakcije: Gastrointestinalni simptomi i dijareja kod interne primene; alergijske
reakcije kod eksterne primene.Interakcije sa lekovima. Pri paralelnoj primeni, pove}ava
nivo antibiotika u serumu.
Apiaceae Korijander
Plod, Coriandri fructus
HA03AW5019
Sastojci: 0,4-1,7 % etarskog ulja (60-75 % D-linalola, borneol, p-cimen, kamfor...),
hidroksikumarini (umbeliferon, skopoletin), masno ulje, proteini.
Delovanje: Stimuli{e gastri~nu sekreciju; karminativ i spazmolitik, blagi antiseptik.
Primena: Dispepsija i gubitak apetita.
Doza: Infuz 1 g/150 mL izme| obroka, tri puta na dan; 10-20 kapi tinkture (1:2, etanol 45
%, v/v) posle obroka.
Kontraindikacije: Alergijske reakcije na etarsko ulje ili kumarine.
Neèljene reakcije: Retko alergijska reakcija.
Arctostaphylos uva ursi, Ericaceae Medve|e gro`|e, uva

List, Uvae ursi folium
HJ01WB5003
Sastojci: Ne manje od 8 % ukupnih hidrohinonskih derivata (prera~unato na arbutin) do
20 % galnih tanina, flavonoidni heterozidi, triterpeni (ursolna kiselina, uvaol).
Delovanje: Antimikrobna, antiinflamatorna aktivnost pri slabo baznoj reakciji urina.
Primena: Uroantiseptik kod blaìh infekcija i inflamacija organa urinarnog trakta.
Doza: Infuz ili hladni macerat 3 g/150 mL tri do ~etiri puta na dan, {to odgovara
pojedina~noj dozi od 400-850 mg hidrohinonoskih derivata; tokom tretmana treba
izbegavati vo}e, sokove i kiselu hranu i uzimati dosta te~nosti. Preporu~eno je da se
terapija listom uve ponavlja najvi{e pet puta tokom godine.
Kontraindikacije: Trudno}a, laktacija, deca do 12 godina, osobe s poreme}enom funkcijom
bubrega.
Mere opreza: Ne koristiti istovremeno sa lekovima i hranom koja dovode do kisele reakcije
urina; pri duòj primeni moè do}i do zeleno-sme|e obojenosti urina.
Napomena: Ekstrakt lista medve|eg gro`|a se koristi u kozmeti~kim preparatima (do 2 %)
za posvetljivanje koè.
Aremisia absinthium, Asteraceae Beli pelen, pelin

Herba, Absinthii herba
HA03AW5002; HA05AW5002, HA09WA02, HP02WA5001
Sastojci: Etarsko ulje (tujon, cis-epoksi ocimen); gorki seskviterpenski laktoni.
Delovanje: Gorko sredstvo, holagog i holeretik, sekretolitik, antimalarik, blagi antiseptik.
Primena: Dispepsija, problemi sa lu~enjem ù~i, gubitak apetita.
Doza: Infuz ili dekokt 1 g/150 mL tri puta na dan pola sata pre obroka. 10-30 kapi
tinkture (1:5, etanol 40 %, v/v) tri puta na dan. 1-2 mL te~nog ekstrakta (1:1, etanol) tri
puta na dan.
Kontraindikacije: Opstrukcija ù~nih puteva, ileus. Preosetljivost na neki sastojak biljaka
familije Asteraceae.
Neèljene reakcije: Dugotrajna primena ili primena ve}ih doza moè dovesti do mu~nine,
gr~eva i bolova u stomaku i abdomenu, glavobolje, drhtavice (efekti tujona).
780 III deo
Barosma betulina, B. crenulata, B. serratifolia

Buko, buchu, bucco
(syn. Agathosma spp.), Rutaceae
List, Bucco folium
HG04BW5002, HJ01WB5001
Sastav: Etarsko ulje (pulegon, menton, izomenton, limonen, diosfenol=buchu kamfor),
flavonoidne heterozide (diozmin), sluz, smola, mineralne materije.
Delovanje: Antimikrobno, antiinflamatorno i diureti~no delovanje;
Primena: Kod inflamacije i infekcije organa urinarnog trakta, bubrega i prostate,
konkrementi, potreba za pove}anom diurezom (delotvornost nije dokumentovana
farmakolo{kim i klini~kim ispitivanjem).
Doza: Nema ta~nih podataka o dozi. Klasi~na priprema infuza: 1-2 g/150 mL tri puta na
dan. Moè se koristiti i te~ni ekstrakt (1:1); 20-30 mL nedeljno.
Kontraindikacije: Trudno}a i laktacija.
Neèljene reakcije:Gastrointestinalne smetnje. Iritacija i alergijske reakcije na etarsko ulje.
Betula pendula, Betulaceae Breza

List, Betulae folium
HG04BW5005
Sastojci: Do 1,5 % flavonoidnih heterozida (hiperozid); etarsko ulje, triterpenski
saponozidi, procijanidini, fenolne kiseline.
Delovanje: Diuretik i blagi antipiretik.
Primena: Kod infekcija i inflamatornih oboljenja urinarnog trakta, konkremenata u
urinarnom traktu i reumatizma.
Doza: Infuz 2-3 g/150 mL nekoliko puta na dan ili odgovaraju}a koli~ina preparata.
Kontraindikacije: Edem koji je posledica disfunkcije srca ili bubrega.
Calendula officinalis, Asteraceae Neven

Cvast ili cvet nevena, Calendulae flos
HC05AW5002, HD02WX5002,HD03WX5004
Sastojci: 2-10 % triterpenskih saponozida (derivati oleanolne kiseline), flavonoidni
heterozidi (derivati izoramnetina i kvercetina), etarsko ulje, slobodni triterpeni (alfa-, beta-
amirin, lupeol, lupenon), polisaharidi.
Delovanje: Antimikrobna (antivirusna), antiinflamatorna aktivnost, stimulacija fagocitoze i
epitelizacije.
Primena: Eksterna primena kod povreda i inflamacije koè i sluznica, kod manjih rana i
ulceracija .
Doza: Eksterna primena u obliku infuza 1-2 g/150 mL ili trostruko razblaène tinkture tri
puta na dan; polu~vrsti preparati sa 2-5 % tinkture (1:5; etanol, 90 % V/V) ili ekstrakta
(1:1; etanol, 40 % V/V).
Kontraindikacije/Neèljene reakcije: Preosetljivost na sastojke biljaka familije Asteraceae;
kontaktni dermatitis.
Capsicum annuum var. longum, Solanaceae Paprika ljuta

Plod, Capsici fructus, HA03AW5006, HM02AB5001
Kapsaicin
Sastav: Kapsaicinoidi, karotenoidi, vitamin C, flavonoidni heterozidi, steroidini saponozidi,
etarsko ulje, mineralne materije.
Delovanje: Rubefacijen, stomahik, gastroprotektiv, blagi anelgetik.
Primena: Interna primena za pobolj{anje apetita i varenja hrane. Eksterna primena kao
rubefacijensa kod reumati~nih bolova.
Doza: Interna primena: dekokt 5 g/500 mL; tinktura (1:10 etanol 90 %, v/v)
Eksterna primena: preparati sadrè 0,25-0,75 % kapsaicina; dnevna doza je 50-100
kapsaicina.
Neèljene reakcije: Retko se javlja preosetljivost
Carica papaya, Caricaceae Papaja

List, Caricae papayae folium, HA09AA5003, HP02WA5002
Enzimi papaje, Papainum crudum, HA09AA5002
Sastav: Sirovi papain je me{avina enzima (papain, himopapain A i B, papaja peptidaza A)
Delovanje: Antiinflamatorna, antiedematozna i blago analgetska aktivnost.
Primena: Profilaksa i terapija oboljenja gastrointestinalnog trakta, infekcije sluznice organa
gornjih disajnih puteva i gastrointestinalnog trakta, kod crevnih parazita traume i
postoperativni edemi (delotvornost nije uvek dokumentovana klini~kim ispitivanjima). List
je i blagi diuretik.
Doza: Dnevna doza 1500 mg sirovog papaina (2520 FIP jedinica).
Carum carvi, Apiaceae Kim

Carvi fructus HA03AW5008
Sastojci: 2-7 % etarskog ulja (d-karvon 50-60 %, limonen), masno ulje, polisaharidi,
tragovi furanokumarina.
Delovanje: Spazmoliti~ka i antimikrobna aktivnost.
Primena: Kod dispesije, kao stomahik i karminativ.
Doza: Droga u obliku infuza 0,5-2 g/150 mL tri puta na dan; 2-3 kapi etarskog ulja na
kocku {e}era tri puta na dan, odnosno odgovaraju}a koli~ina fitopreparata.
Kontraindikacije: Trudno}a, period laktacije, preosetljivost na sastojke biljaka familije
Apiaceae.
Mere opreza: Dugotrajna primena ve}ih doza etarskog ulja moè izazvati o{te}enje
bubrega i jetre.
Cassia angustifolia, C. acutifolia Fabaceae Sena

List, Sennae folium
HA06AB5018
Sastojci: Ne manje od 2,5 % 1,8-dihidroksiantrahinonskih derivata (senozid A i B, aloe-
emodin – i rein-8-glukozidi), sluzi, flavonoidni heterozidi, naftalenski heterozidi.
Delovanje: Poja~ava peristaltiku debelog creva i smanjuje apsorpciju vode; laksantno
delovanje;
Primena: Kod akutnih opstipacija i kao sredstvo za pripremu za snimanje organa
gastrointestinalnog trakta.
Doza: Infuz 1-2 g/150 mL pred spavanje; 10-30 mg senozida dnevno.
Kontraindikacije: Kod ileusa, opstrukcije u crevima, inflamatornih oboljenja organa
gastrointestinalnog trakta, abdominalni bolovi i krvarenja nepoznate etiologije, hroni~na
opstipacija, trudno}a, laktacija, deca mla|a od 12 godina.
Neèljene reakcije: “ûpanje” i gr~evi; dugotrajna primena moè dovesti do „lenjosti
creva”, dizbalansa elektrolita i hipokalijemije, prolazne poja~ane pigmentacije
pseudomelanosis coli; stimulantne laksanse ne treba koristiti duè od dve nedelje bez
konsultacije lekara.Interakcije s lekovima. Hipokalijemija potencira efekte kardiotoni~nih i
antiaritmijskih lekova; nepoèljna istovremena primena s tiazidnim diureticima,
kortikosteroidima, glicirizinskom kiselinom zbog potencijalnog dizbalansa elektrolita.
Centaurium erythraea, Gentianaceae Ki~ica

Herba, Centaurii herba
HA09WA5004
Sastav: Monoterpenski sekoiridoidni heterozidi (svercijamarin, sverozid, genciopikrozid) i
bimerne strukture (centaurin, centapikrin i deacetilcentapikrin); heterozidi ksantona,
flavonoida i fenolkarbonskih kiselina.Delovanje i primena. Poja~ava lu~enja ezima u
digestivnom traktu; ksantonska frakcija deluje antiinflamatorno i hepatoprotektorno,
inhibira MAO i ima antimikrobnu aktivnost; koristi se za pobolj{anje apetita i varenja
hrane. Vodeni ekstrakt ima antiinflamatorno i antipireti~ko delovanje.
Doza: Infuz od 2-3g/150 mL dva do tri puta na dan, odnosno 1-2 g ekstrakta.
782 III deo
Cetraria islandica, Parmeliaceae Islandski li{aj
Talus, Lichen islandicus

HA01WB5002, HA09WA5005, HR05WA5003
Sastojci: Do 50 % sluzi tipa glukana (lihenin, izolihnin), 2-3 % aromati~nih li{ajnih
kiselina (cetrarinska, protocetrarinska, fumaroprotocetrarinska kiselina), 1-1,5 %
alifati~nih li{ajnih kiselina (protolihesterinska kiselina).
Delovanje: Demulcentno i gorko sredstvo, antimikrobna aktivnost; antitumorna aktivnost
(potvr|ena na animalnim eksperimentalnim sistemima).
Primena: Kod ka{lja (kao lokalni antitusik) i kod inflamatornih procesa usta i `drela; kod
smanjenog apetita i lo{eg varenja hrane.
Doza: Infuz ili hladni macerat 1,5-2 g/150 mL tri puta na dan, odnosno odgovaraju}a
koli~ina fitopreparata.
Neèljene reakcije:Retko su mogu}e alegijske reakcije.
Cimicifuga racemosa, Berberidaceae Cimicifuga
- Rizom, Cimicifugae rhizoma, HG03WA5001, HM01AW5006

- Standardizovani suvi etanolni ekstrakt (40-60% V/V) rizoma;
- Standardizovani suvi izopropanolni ekstrakt (40% V/V) rizoma.
Sastojci: Triterpenski heterozidi (cikloartanol tip; aktein), fenolkarbonske kiseline (iso-

ferulinska kiselina), izoflavoni (formononetin), tragovi alkalodi (hinolizidinskog tipa).
Delovanje i primena: Poseduje neke od estrogenih efekata, smanjuje serumski nivo
luteiniziraju}eg hormona; povoljno uti~e na neurovegetativne probleme u klimaksu
(valunzi, znojenje, poreme}aji sna, preterana osetljivost i nervoza) manje na psihi~ke i
fizi~ke probleme; kod premenstrualng sindroma i dismenoreje.
Doza: Dnevna doza je 2 mg ukupnih triterpena (2x1 mg) ili 8 mg ekstrakta (2x4 mg) ili 40
mg korena (2x20 mg). Prvi efekti posle 6 nedelja primene. Duìna primene: do 6 meseci.
Kontraindikacije: Trudno}a, laktacija, deca mla|a od 12 godina.
Neèljene reakcije/predoziranost: Glavobolja, vrtoglavica, bol u dojkama i
gastrointestinalne smetnje. Interakcije sa drugim lekovima. Primena sa antihipertenzivima
moè dovesti do hipotenzije; potencira delovanje tamoksifena.
Cinnamomum ceylonicum, Lauraceae Cimet

Kora, Cinnamomi cortex
HA03AW5012
Sastav: 0,5-2,5% etarskog ulja (cimetaldehid, 65-80%; trans-cimetna kiselina, 5-10%;
eugenol; limonen; a-terpineol), diterpeni, kumarini, sluz, tanini i oligomerni
proantocijanidini.
Delovanje: Antimikrobna i blaga spazmoliti~ka aktivnost, korigens ukusa, stomahik i
karminativ, za~in.
Primena: Kod smanjenog apetita i lo{eg varenja hrane, dispepsije, gr~eva.
Doza: 0,5-1 g kore za pripremu infuza ili u obliku pra{ka tri puta na dan; 0,05-0,2 g
etarskog ulja; 2-4 mL tinkture (1:5, etanol 70 %, v/v) tri puta na dan; 1-1,5 mL te~nog
ekstrakta (1:1 ) tri puta na danKontraindikacija.
Dopuna: Cassiae cortex je kora kineskog cimeta, Cinnamomum cassia. Kora ovog cimeta je
mnogo deblja i nije oguljena. Etarsko ulje kineskog cimeta sadrì vi{e cimetaldehida, a
kompozicija ostalih sastojaka ne obezbe|uje fini miris i ukus koji ima cejlonski cimet.
Citrus sinensis, Rutaceae Narandà, pomorandà

@uti deo ploda, Citri sinensis pericarpium, HA03AW, HA09WA
Etarsko ulje, Citri sinensis aetheroleum, HA03AW5014
Sastojci: Etarsko ulje (limonen, citrali, citronelal, sinesal, nonenal, dekanal, dodekanal,
linalilacetat, geranilacetat); flavonoidni heterozidi, hidroksikumarini.
Delovanje: Poja~ava sekreciju u èlucu, aromatik, korigens ukusa i mirisa.
Primena: Dispepsija. Gubitak apetita.
Doza: Infuz 5 g/150-200 mL, ostaviti 10-15 min, tri puta na dan.
Kontraindikacije: Preosetljivost na etarsko ulje ili kumarine.
Dopuna: @uti deo ploda limuna, Citrus limon, sadrì vi{e flavonoidnih derivata i deluje
blago diureti~no, antiinflamatorno i vazoprotektivno (smanjuje propustljivost i pove}ava
elasti~nost kapilara). Aromatik je i korigens. Gorka narandà, Citrus aurantium, sadrì
etarsko ulje donekle razli~itog sastava, gorke terpene limonoide (cvet), flavonoidne
heterozide i furokumarine. Koristi se kao spazmolitik i gorko sredstvo za stimulaciju
sekrecije èluca.
Crataegus monogyna, C. oxyacantha, Rosaceae Glog
- Cvet i mladi list, Crataegi flos et folium, HC01EB5011

- List, Crataegi folium, HC01EB5010
- Plod, Crataegi fructus, HC01EB5009
- Suvi ekstrakt gloga standardizovan na 18,8 % oligomernih procijanidina, ra~unato kao
epi-katehin ili na 2,2 % ukupnih flavonoida, ra~unato kao hiperozid (4-7:1, etanol, 45 %,
v/v).
Sastojci: Cvet i list: do 1 % flavonoidnih heterozida (rutin, hiperozid, viteksin…), 1-3 %
oligomernih procijanidina (derivati katehina i epi-katehina), fenolkarbonske kiseline
(kafena i hlorogenska kiselina), triterpenske kiseline (ursolna, oleinska, krategolna
kiselina), amino i derivati purina.
Delovanje: Poja~an protok krvi kroz miokard i smanjen periferni otpor, pozitivno inotropno
delovanje, negativno hronotropno delovanje, blago antihipertenzivno delovanje.
Primena: Terapija ishemi~kih oboljenja srca (stadijum I i II), pritisak i gu{enje u grudima .
Doza: Infuz 1,0-1,5 g/150 mL 3-4 puta na dan; dnevna doza: 160 (600)-900 mg suvog
ekstrakta, {to odgovara 4-30 mg ukupnih flavonoida gloga ili 30-160 mg oligomernih
procijanidina. Za postizanje terapijskog efekta potrebno 4-6 nedelja kontinuirane primene.
Cucurbita pepo, Cucurbitaceae Bundeva

Seme, Cucurbitae semen, HG04CW5001
Masno ulje, Cucurbitae oleum
Sastojci: Seme: 30-50 % masnog ulja (linolna kiselina 64 %); fitosteroli (Δ5 i Δ7 steroli i
njihovi heterozidi), minerali (selen), vitamin E, karotenolidi, 6-10 % ugljenih hidrata i 25-
55 % proteina, kukurbitin (amino-3-karboskipirolidin).
Delovanje: Fitosteroli blokiraju androgene receptore za vezivanje dihidro-testosterona.
Primena: Kod benigne hiperplazije prostate I i II stadijum.
Doza: 10-20 g semena, masno ulje, ekstrakta
Kontraindikacije: Trudno}a i period laktacije.
784 III deo
Curcuma xantthorrhiza, Curcuma longa,

Kurkuma, turmerik
Zingiberacea
Rizom, Curcumae rhizoma
HA03AW5020, HA05AW5005
Sastav: 3-5 % kurkuminoida (dicinamoilmetanskih derivata; kurkumin), 3-5 % etarskog
ulja 30-40 % skroba.
Delovanje: Holagog i holeretik; antiinflamatorna aktivnost.
Primena: Kod dispepsije i slabog apetita.
Doza: 1,5-3 g droge na dan, posle ili izme|u obroka; spra{en rizom ili dekokt 0,5-1 g/150
mL (kuvati 5 min). 10-15 kapi tinkture (1:10) dva do tri puta na dan ili odgovaraju}a
koli~ina preparata.
Kontraindikacije: Trudno}a, opstrukcija ù~nih puteva; kod konkremenata u ù~noj kesi
koristiti samo uz kontrolu lekara.
Cyamopsis tetragonolobus, Fabaceae Guar-guar
Guma, Guar gummi

HA06AC5003, HA10BX5001, HC10AW5005
Sastav: Sluz galaktomanana (85 %), proteini (2-5 %), saponozidi (0,1 %).
Delovanje: Uti~e na nivo holesterola i triglicerida u serumu. Vezuje holesterol ekskretovan
preko ù~i u gelatinoznu masu i spre~ava reapsorpciju.
Primena: Profilaksa ateroskleroze, terapija insulin nezavisnog tipa dijabetesa, regulisanje
varenja i kure redukcija telesne mase.
Doza: 5 g tri puta na dan.
Napomena: Primenjuje se sa dosta te~nosti. Potencijalno, usporava resorpciju drugih
lekova.
Cynara scolymus, Asteraceae Arti~oka

List, Cynarae folium
HC10AW5006; HG04BW5007
Sastav: Fenolkarbonske kiseline (kafeoilhina kiselina, cinarin), do 0,5 % flavonoidnih
heterozida (rutin) i do 4 % seskviterpenskih laktona (cinaropikrin, dehidrocinaropikrin,
cinaratriol...).
Delovanje: Holeretiki i holagog, sniàva nivo lipida i holesterola u krvi (efikasnost nije
klini~ki potvr|ena).
Primena: Kod smanjenog apetita, dispepsije i problema sa jetrom.
Doza: Prose~na dnevna doza je 6 g droge ili odgovaraju}a koli~ina preparata (500 mg
suvog ekstrakta).
Kontraindikacije: Preosetljivost na sastojke biljaka familije Asteraceae, opstrukcija ù~nih
puteva, kod kamena u ù~noj kesi samo uz konsultaciju sa lekarom.
Echinacea pallida, E. purpurea, E. angustifolia;

Ehinaceja, ehinacija
Asteraceae
Koren, Echinaceae radix, HL03AW5004
Herba, Echinaceae herba, HL03AW5006
Sastojci: Alkamidi (izobutilamidi C11-C16), polialkeni, fenolkarbonske kiseline (derivati
kafene kiseline i 1,2-3,1 % cihorinske kiseline), polisaharidi (heteroksilani,
arabinoramnogalaktan), etarsko ulje, tragovi pirolizidinskih alkaloida.
Delovanje: Pobolj{anje fagocitoze, pove}an broj i mobilnost leukocita.
Primena: Interna primena – dopunska terapija kod prehlade, gripa i hroni~nih infekcija
organa respiratornog i urinarnog trakta; pove}an broj leukocita i poja~ana aktivnost
fagocita; eksterna primena – rane koje sporo zarastaju i hroni~ne ulceracije koè. Ne
preporu~uje se kod dece do 1 god. Deca mla|a od 12 god. - primena samo uz konsultaciju
sa zdravstevenim radnikom.
Doza: Tinktura (1:5) i suvi ekstrakt (7-11:1, etanoln 50 %, v/v) u dnevnoj dozi koja
odgovara 900 mg droge; sirovi sok herbe – 6-9 mL; polu~vrsti preparati za eksternu
primenu sadrè oko 15 % soka, tinkture ili ekstrakta. Primena ne treba da bude duà od 8
nedelja. Doza kod dece nisu jasno definisane; preporuka je: 2-6 god 1/3 Doza; 6-12 god.
½ Doza za odrasle.
Kontraindikacije: Eksterna primena – preosetljivost na biljke familije Asteraceae; interna
primena – progresivne sistemske bolesti (tuberkuloza, leukoze, multipla skleroza,
autoimuna oboljenja.
Mere opreza: Trudno}a i period laktacije; bebe do 1 godine.
Eleutherococcus senticosus, Araliaceae Sibirski èn-{en

Rizom, Eleutherococci rhizoma
HN06WA5001
Sastojci: Lignani (eleuterozidi), kumarini, polisaharidi (eleuterani), fitosteroli (beta-
sitosterol, daukosterol).Delovanje i primena. Adaptogen = imunomodulatorna, antistresna
i antioksidantna aktivnost, pove}an broj T-limfocita; u prevenciji nastanka oboljenja i
tokom rekovalescencije; psihofizi~ki tonik kod slabosti, umora i iscrpeljenosti.
Doza: Dnevna doza je 2-3 g korena, odnosno odgovaraju}a koli~ina preparata. Primena
moè biti interna i eksterna; duìna primene do 3 meseca.
Kontraindikacije: Hipertenzija, trudno}a i laktacija.
Equisetum arvense, Equisetaceae Rastavi}

Herba, Equiseti herba
HG04BW5011, HG04CW5002, HD03WX5006
Sastav: 0,6-0,9 % flavonoidnih heterozida (derivati apigenina, luteola, kemferola i
kvercetina), do 1 % derivata kafene kiseline (hlorogenska, dikafeoil-mezo-vinska kiselina);
5-7,7 % derivata salicilne kiseline, piridinski alkaloidi.
Delovanje: Blag diuretik i spazmolitik, adstringens.
Primena: Kod infekcija organa urinarnog trakta, konkremenata u bubregu i mokra}noj
be{ici, eksterno kod rana i opekotina.
Doza: Dekokt 2-3 g/200 mL, kuvati 5 min, ostaviti 10-15 min, procediti i piti dva do tri
puta na dan. 1-4 mL te~nog ekstrakta (1:1, etanol, 25 %, v/v) tri puta na dan. Za eksternu
primenu komprese i oblozi natopljeni dekoktom 10g/1l.
Kontraindikacije: Edem koji je posledica disfunkcije srca ili bubrega.
786 III deo
Eucalyptus globulus, Myrtaceae Eukaliptus

List, Eucalypti folium, HR05WA5010
Etarsko ulje, Eucalypti aetheroleum, HM02AW5004, HR05WA5008
Sastav: List: 0,5-3,5% etarskog ulja (1,8-cineol, 70-80%, cimen, alfa-pinen, limonen,
geraniol, kamfen), seskviterpenska jedinjenja, heterozidi fenolkarbonskih kiselina i
flavonoida, katehinski tanini.Delovanje i primena. Antimikrobno,spazmoliti~ki, blago
ekspektorantno, rubefacijentno; interno kod prehlade, gripa, upale gornjih disajnih puteva,
olak{ava disanje i cirkulaciju vazduha; spolja kod reumatizma.
Doza: Inhalacija: 2-3 kapi etarskog ulja u toplu vodu; interna primena: dnevna doza 0,3-
0,6 gm etarskog ulja; eksterna primena: polu~vrsti dermatolo{ki preparati 5-20 %, te~ni
losioni 5-10% etarskog ulja eukaliptusa.
Primena lista: infuz od 1,5 g usitnjenog lista sa 150 mL vode, tri do ~etiri puta na dan;
odgovaraju}a kolina tinkture (1:5, etanol 70 % v/v), te~ni ekstrakt (1:1, etanol 60 %
v/v).Upozorenje. Kod beba ne treba primenjivati etarsko ulje u predelu oko nosa i gornje
usne jer moè prouzrokovati gloso-bronhijalni spazam, napade gu{enja sli~no kao kod
astme, pa ~ak i smrt zbog asfikcije.
Napomena: Velika doza cineola moè izazvati epilepti~ki napad i o{te}enja }elija jetre
(najverovatnije, jer onemogu}ava iskori{}avanje kiseonika); ~este su pojave alegrijskih
reakcija na etarsko ulje.
Filipendula ulmaria, Rosaceae Medunika, suru~ica
Cvet, Spiraeae flos

HA16AX5002, HJ01WB5008, HN02BA5001
Sastav: 3-4 % flavonoidinih heterozida (derivati kvercetina i kemferola: spireozid,
hiperozid, rutin), fenolni heterozidi (salicilaldehid primverozid, estar primveroze i salicilne
kiseline), do 0,2 % etarskog ulja (salicil aldehid, metil-salicilat), tanini.Delovanje i
primena. Salicilati: antipiretik, antiinflamatorni i antimikrobni agens. Flavonoidi: diuretik,
spazmolitik, vazoprotektiv. Kod prehlade i gripa, ka{lja i inflamatornih oboljenja gornjih
disajnih puteva.
Doza: Dnevna doza: 2,5-3,5 g cveta ili 4-5 g herbe; infuz: oko 1 g /150 mL, nekoliko puta
na tan pije se topao napitak. 1,5-2 mL te~nog ekstrakta (1:1, etanol 25 %, v/v) tri puta na
dan; 0,5-1,5 mL tinkture (1:5, etanol 45 %, v/v) tri puta na dan.
Kontraindikacije: Preosetljivost na salicilate.
Neèljene reakcije:Gastrointestinalni problemi. Kao i kod acetilsalicilne kiseline.
Foeniculum vulgare, Apiaceae Mora~, komora~

Plod, Foeniculi fructus
HR05WA5013, HA03AW5028
Sastojci: 2-6 % etarskog ulja (gorki mora~: trans-anetol 50-75 %, fenhon 12-33 %, estragol
2-5 %; slatki mora~: trans-anetol 80-90 %, fenhon 1-10 %, estragol 3-10 %), kumarini,
flavonoidni heterozid, masno ulje.
Delovanje: Sekretoliti~ka aktivnost, uti~e na motilitet creva, a u ve}im dozama je
spazmolitik.
Primena: Kod ka{lja i bronhitisa (blagi ekspektorans kod dece), kod dispesije i kao
karminativ; korigens.
Doza: Infuz 1,5-2,5 g/150 mL tri puta na dan; 0,05 – 0,15 g etarskog ulja (najduè 2
nedelje), odnosno odgovaraju}a koli~ina fitopreparata.
Kontraindikacije: Trudno}a, period laktacije, preosetljivost na sastojke biljaka familije
Apiaceae.
Frangula alnus, Rhamnaceae Kru{ina, krkavina

Kora kru{ine Frangulae cortex
HA06AB5013
Sastojci: 4-8% antrahinonskih heterozida (glukofrangulin A i B)

Delovanje: Poja~ava peristaltiku debelog creva i smanjuje apsorpciju vode; laksantno
delovanje.
Primena: Kod akutnih opstipacija; priprema za snimanje organa gastrointestinalnog trakta.
Doza: Dnevna doza 0,5-2,5 g spra{ene droge ili u obliku dekokta, uzeta pred spavanje ili
podeljena u jutarnju i ve~ernju dozu; 0,5-2,5 mL te~nog ekstrakta (1:1, etanol 25 % v/v),
odgovaraju}a koli~ina preparata koja sadrì 20-30 mg antrahinonskih heterozida;
Kontraindikacije: Kao kod Sennae folium.
Neèljene reakcije: Kao kod Sennae folium.Interakcije s lekovima. Kao kod Sennae folium.
Gentiana lutea, Gentianaceae Lincura

Koren, Gentianae radix
HA05AW5010, HA09WA5013
Sastav: 2-3 % sekoiridoidnih heterozida (genciopikrozid, sverozid, svercijamarin), 0,025-
0,05% estara sekoiridoidnih heterozida s bifenilnim kiselinama (amarogencin,
amarosverin, amaropanin), ksantonski derivati (gentizin, izogentizin i gentiin), alkaloid
gencijanin, fitosteroli, fenolne kiseline, pektini i {e}eri (saharoze, genciobioze i
gencijanoze).
Delovanje: Gorko sredstvo, poja~ano lu~enje enzima u digestivnom traktu,
antiinflamatorna i hepatoprotektivna aktivnost ksantonskih sastojaka.
Primena: Gubitak apetita, poreme}eno varenje hrane i lu~enje ù~i, poreme}aji venske
cirkulacije.
Doza: Infuz ili dekokt 1 g/150 mL, dva do ~etiri puta na dan; 1-3 mL tinkture tri puta na
dan ili 2-4 g te~nog ekstrakta. Primenjuje se 30 min pre jela.
Kontraindikacije: Ulkus èluca i dvanaestopala~nog creva
Ginkgo biloba, Ginkgoaceae Ginko

List, Ginkgo bilobae folium, HA09WA5013, HC04AW5001, HN06DX5001
Standardizovani suvi ekstrakt ginka, koji sadrì 22-27 % ukupnih flavonoida, 5-7 %
terpenskih laktona i najvi{e 5 ppm ginkoi~ne kiseline; Egb 761; LI 1370.
(acetonsko vodeni ekstrakt lista ili mladih izdanaka; 36-61 (50) : 1; specifi~nim
postupcima iz ekstrakta su odstranjene masti, voskovi, proantocijanidini, tanini,
biflavonoidi, proteini, fenolne kiseline, mineralne materije.)
Sastojci: List: 0,5-1,8 % flavonoidnih heterozida, 0,06-0,23 % diterpenskih laktona
(ginkolidi), do 0,26 % seskviterpenskih laktona (bilobalidi), 8-12 % proantocijanidina,
steroli, ugljeni hidrati.
Delovanje: Pra`njenje depoa kateholamina, antioksidativna aktivnost, inhibicija PAF.
Primena: Kod cerebrovaskularne insuficijencije, naj~e{}e kod demencije, slabijeg pam}enja,
glavobolje, depresije, zujanja u u{ima i poreme}aji sluha, kao i kod perifernih vaskularnih
oboljenja (okluzivne bolesti arterija).
Doza: Pojedina~na doza 1,4-2,7 g lista ili 40 mg suvog ekstrakta; dnevna doza 120-240 mg
ekstrakta; 0,5 mL te~nog ekstrakta (1:1) tri puta na dan.
Kontraindikacije: Trudno}a i laktacija; preosetljivost na neki od sastojaka droge; kada
postoji rizik od intrakranijalnih hemoragija.
788 III deo
Glycine mas (syn. G. hispida, G. soja), Fabaceae Soja

Seme soje, bra{no, proteinski koncentrati, koncentrati izoflavona, lecitin
HB05BA5003, HD02WB5002, HA10BX5002
Sastav semena: 45-60 % fosfolipida (lecitini), 30-35 % masnog ulja, 2-5 % fitosterola,
izoflavoni (prose~no 2 g/kg).
Delovanje i primena: Lecitini i izoflavoni soje sniàvaju nivo lipida u krvi, pove}avaju nivo
HD holesterola.
Doza: Dugotrajna suplementacija: 50 g soje dnevno iznosi 30-45 mg ukupnih izoflavona
(nivo u plazmi je 50-800 ng/mL).
Terapijski efekti: dnevna doza izoflavona 40-160 mg.
Glycyrrhiza glabra, Fabaceae Sladi}, slatki koren

Koren, Glycyrrhizae radix
HR05WA5001, HA02WA5001
Sastojci: Triterpenski saponozidi (2-9 % glicirizinske kiseline), flavonoidni heterozidi
(likviricin i izolikviricin), polisaharidi, skrob, {e}eri.
Delovanje: Demulcentna, ekspetorantna, antiulkusna, spazmoliti~ka i antiinflamatorna
aktivnost.
Primena: Za terapiju sora sluznice usta, kao ekspektorans kod produktivnog ka{lja i
kataralnih upala bronhija, u profilaksi i za terapiju ulkusa èluca i dvanaestopala~nog
creva, u terapiji alergijskih reakcija, reumatizma i artritisa.
Doza: Prose~na dnevna doza je 5-15 g droge, {to odgovara 200-800 mg glicirizinske
kiseline; ne koristiti duè od 4-6 nedelja bez konsultacije lekara.
Kontraindikacije: Hipertenzija, ciroza i druga oboljenja jetre, hipokalijemija, insuficijencija
bubrega, trudno}a i laktacija.Interakcije sa lekovima. Zbog pove}anog gubitka kalijuma, ne
treba davati preparate sladi}a zajedno s nekim diureticima i kardiotoni~nim heterozidima;
zbog smanjenog izlu~ivanja natrijuma i vode kontrolisati krvni pritisak i prilagoditi dozu
antihipertenziva; ne treba koristiti zajedno s spironolaktonom i amiloridom.
Upozorenje/neèljene reakcije: Duà primena (preko 6 nedelja) ve}ih doza (preko 50
g/dan) moè dovesti do pojave otoka ruku i nogu i pove}anja krvnog pritiska
(pseudoaldosteronizam).
Napomena: Eksterna primena glicirizinske kiseline u obliku spreja povezana je s
antivirusnim (nije klini~ki potvr|eno) i antiinflamatornim delovanjem. Tako|e, dodaje se
dermalnim preparatima da bi pove}ala resorpciju aktivne komponente.
Harpagophytum procumbens, Pedaliacea \avolja kandà
Koren; Harpagophyti radix, HM01AW5009

Suvi ekstrakt korena standardizovan na 25 % harpagozida.
Sastav: 0,5-3,0 % iridoidne heterozide (harpagozid, prokumbid);slobodni i heterozidi

fitosterola, triterpeni, flavonoidni heterozidi, fenolkarbonske kiseline i {e}eri.
Delovanje i primena: Antiinflamatorno i blago analgeti~ko delovanje. Gor~ina poti~e od
iridoidnih heterozida i izaziva poja~ano lu~enje enzima u digestivnom traktu. Dispepsija,
gubitak apetita, reumatizam i razli~ita oboljenja kod kojih se javlja bol.
Doza: Digestivni problem: 1-3 g droge na 250-300 mL vode, tri puta na dan.Druge
indikacije: do 4.5 g droge tri puta na dan ili 400-600 mg ekstrakta tri puta na dan..
Kontraindikacije: Ulkus èluca i dvanaestopala~nog creva,
Mere opreza: Kod kamena u ù~noj kesi, primena mora biti oprezna, uz konsultacije sa
lekarom.
Hedera helix, Araliaceae Br{ljan

List, Hederae folium
HR05WA5018
Sastojci: Triterpenski saponozidi (derivati hederagenina i oleanlne kiseline: hederasaponin
C, hederasaponin B), poliini (farkarinol), steroli (beta-sitosterol, kampesterol), flavonoidni
heterozidi (rutin), tragovi etarskog ulja.
Delovanje: Antimikrobna, spazmoliti~ka, ekspektorantna i blaga antiinflamatorna
aktivnost.
Primena: Interna primena – kod ka{lja i hroni~nih infekcija gornjih disajnih puteva;
eksterna primena: kao iritans u kozmeti~kim proizvodima.
Doza: Retko se koristi u obliku infuza 3 g/150 mL; 5-10 kapi tinkture (1:5, etanol 45 %,
v/v) tri puta na dan; suvi ekstrakt (4-7:1, etanol 30 %, v/v) u koli~ini koja odgovara 300 –
400 mg droge (kod odraslih do 800 mg droge), podeljeno u tri pojedina~ne doza.
Kontraindikacije: Preosetljivost na sastojke biljaka familije Araliaceae.
Neèljene reakcije: Mogu}e alergijske reakcije koè.
Helichrysum arenarium, H. Italicum, Asteraceae Smilje

Cvet, Helichrysi flos
DISPEPSIJA, DIURETIK
Sastojci: Flavonoidni heterozidi (halkon izosalipurpurozid, naringenin-5-glukozil-
glukozid); ftalidi, derivati kafene kiseline, gorki seskviterpenski laktoni; tragovi etarskog
ulja.
Delovanje: Antiseptik, holagog i holeretik, blagi spazmolitik.
Primena: Dispepsija. Nepotvr|eni su terapijski efekti primene kod infekcije i upale organa
urinarnog trakta.
Doza: Infuz ili dekokt 3 g/150-200 mL, ostaviti 10-15 min, procediti i piti polako tokom
dana.
Napomena: Lak{e i vi{e se gaji H. italicum. Sli~nog je sastava i primene kao i smilje.
Herniaria glabra, H. hirsuta; Caryophyllaceae Sitnica

Herba, Herniariae herba
DIURETIK
Sastojci: 3-9% triterpenskih saponozida (derivati medikageninske i gipsogeninske
kiseline); 1,2% flavonoidnih heterozida (hiperozid); 0,4% kumarinskih heterozida
(umbeliferon i herniarin).
Delovanje: Blag diuretik i spazmolitik.
Primena: Kod oboljenja urinarnog trakta, kao diuretik.
Doza: Dekokt 1,5 g/150 mL, zagrejati do klju~anja, ostaviti 5 min, procediti i piti dva do
tri puta na dan. Odgovaraju}a koli~ina preparat
Kontraindikacije: Preosetljivost na kumarine.
Neèljene reakcije: Retko, pojava fotodermatitisa.
Humulus lupulus, Cannabaceae Hmelj
[i{arice, Lupuli strobili

HA09WA5015, HN05CM5004
Sastojci: Do 10 % acilfloroglucinola (alfa-gorke kiseline: humulon; beta-gorke kiseline:

lupulon), 0,3-1 % etarskog ulja (mircen, humule, beta-kariofilen i 2-metil-but-3-en-ol, koji
nastaje sekundarno iz acilfloroglucinola), smolaste materije, fenolkarbonske kiseline
(kafena, ferula kiselina), flavonoidnei heterozidi (ksantohumol) i tanini.
Delovanje: Sedativna, antimikrobna i spazmoliti~ka aktivnost, olak{an nastanak sna, gorak
ukus.
Primena: Kod nervoze i nesanice; za pobolj{anje apetita i varenja hrane.
Doza: Za ve}inu indikacija uobi~ajena je primena infuza 0,5 g/150 mL. Kod nesanice: infuz
droge 1-2 g/150 mL pred spavanje; 0,5-2 mL te~nog ekstrakta (1:1, etanol 45 %, v/v), 1-2
mL tinkture (1:5, etanol 60 %, v/v).
Napomena: Mogu}e su alergijske reakcije na sastojke sirove biljke, ali i na prah droge.
790 III deo
Kantarion, gospina trava, bogorodi~ina

Hypericum perforatum, Hypericaceae
trava
Herba, Hyperici herba, HM01AW5010, HN06AW5001
Suvi ekstrakt kantariona standardizovan na 0,3 % ukupnih nafodiantrona, ra~unato kao
hipericin (4-7:1, metanol, 60-80 %, v/v).
Sastojci: 0,05-0,3 % naftodiantrona (hipericin, pseudohipericin), 1-4 % floroglucinolni
derivati (hiperforin, adhiperforin), 2-4 % flavonoidnih heterozida (hiperozid, kverceitrin,
izokvercitrin, rutin), 7-15 % katehinskih tanina.
Delovanje: Antidepresivna, spazmoliti~ka, antibakterijska i antiviralna aktivnost, inhibicija
protein kinaze C, ubrzavanje epitelizacije.
Primena: Interna primena – simptomatska terapija blagih i srednje izraènih depresija;
eksterna primena – u terapiji manjih posekotina, opekotina i ulceracija koè; kod virusnih
infekcija.
Doza: Interna primena – dnevna doza je 2-4 g droge u obliku infuza; 900 mg
standardizovanog ekstrakta herbe kantariona, {to odgovara 0,2-2,7 mg ukupnih
naftodiantrona.Eksterna primena – uljani ekstrakt herbe kantariona.
Kontraindikacije: Osobe preosetljivie na sastojke biljaka familije Hypericaceae
(fotosenzibilizacija na hipericin).Neèljene reakcije. Pojava fototoksi~nosti vezana je za
konzumiranje 30-50 puta ve}ih doza herbe kantariona od preporu~enih; kod preosetljivih
osoba potvr|ena je pojava fotosenzibilizacije pri istovremenom konzumiranju herbe
kantariona i izlaganju ultraljubi~astim A i B zracima; retke su gastrointestinalne smetnje,
umor, uzmenirenost...Interakcija sa lekovima. Inhibitori reuptake-a serotonina (fluoxetin),
MAO inhibitori, hrana bogata tiraminom (dimljena hrana, tur{ija), ne preporu~uje se
kombinacija s tricikli~nim antidepresivima bez nadzora lekara. Zbog uticaja na citohrom
P450 umanjuje nivo nekih lekova u plazmi (teofilin, digoksin, ciklosporin, varfarin,
indinavir).
Napomena: Za ublaàvanje simptoma, neophodna je primena tokom 2-4 nedelje.
Neprekidna primena 8 nedelja.
Juniperus communis, Cupressaceae Kleka, venja, borovica
[i{arice, Juniperi pseudo-fructus

HA03AW5029, HG04BW5016
Sastav: 2,5% etarskog ulja (alfa-, beta-pineni, 80%; terpinen-4-ol), flavonoidni heterozidi,
proantocijanidini i tanini, diterpenski sastojci, oko 30% invertnog {e}era, vosak, smola i
organske kiseline.
Delovanje: Diuretik, rubefacijens, aromatik, stomahik.
Primena: Kod poreme}aja u izlu~ivanju urina, gubitka apetita, dispepsije.
Doza: Dnevne doze su 2-10 g ploda, odnosno 20-100 mg etarskog ulja. Infuz 0,5 g/150 mL
tople vode tri puta na dan; 1-2 mL tinkture (1:5) tri puta na dan; 2-4 mL te~nog ekstrakta
(1:1) tri puta na dan. Maksimalna duìna primene 6 nedelja.
Kod dijabetesa. 10 sirovih bobica kleke se uzima sa vodom tokom 15 dana; napravi se pauza
mesec dana i tretman ponovi (Komisija E).
Kontraindikacije: Trudno}a, inflamatorna oboljenja bubrega.Neèljene reakcije. Moè
uzrokovati kontrakciju glatke muskulature. Dugotajna primena velikih doza moè dovesti
do o{te}enje tkiva bubrega.
Dopuna: U testovima na ìvotinjama je potvr|ena hipotenzivna, antidijabeti~ka i
antieksudativna aktivnost; nema klini~kih ispitivanja. Tako|e, in vitro je potvr|eno
antivirusno delovanje.
Linum usitatissimum, Linaceae Lan

Seme, Lini semen
HR05WA5023, HD02WB5004, HA06AC5007, HJ01WB5009
Sastav: 3-10% sluzi; 0.05-0.1% cijanogenih heterozida (kada je nepravilno ~uvano) ; 30-
45% masnog ulja (linolna kiselina, 40-70%; linoleinska kiselina, 10-25%; oleinska kiselia,
13-30%); fitosteroli, ugljeni hidrati, do 25 % proteina, lignani i fenil propansk derivati.
Delovanje: Zapreminski laksans, mucilaginosum.
Primena: Kod hroni~ne opstipacije, iritabilni kolon, gastritisa ili enteritisa; re|e za izradu
mucilaginozuma za za{titu sluznice i spolja kod o{te}enja koè i kod opekotina.
Doza: 1 kafena ka{ika celog ili zdrobljenog semena sa 150 mL vode tri puta na dan; 1
supena ka{ika semena sa 10 puta ve}om zapreminom vode kod opstipacije; 1 kafena
ka{ika lanenog ulja; dekokt: 15 g celog semena/150 mL klju~ale vode, procedi posle 10 do
15 min.
Mere opreza: Kao i sve droge koje sadrè sluz, mora se uzimati sa dosta te~nosti.
Dopuna: Novija istraìvanja vezana su za prisutne lignane u semenu lana i njihovo
potencijalno estrogenima – sli~no delovanje, odnosno za aktivnost masnih kiselina;
smanjuju nivo lipida (holesterola i triglicerida u krvi), smanjuju slepljivanje trombocita i
stvaranje koaguluma; lan se koristi u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja i kancera
naro~ito kod èna u menopauzi.
Lavandulae aetheroleum, Lavandula

angustifolia, Lamiaceae Lavanda
Cvet, Lavandulae flos

HA03AW5033, HA05AW5011, HG04BW5019, HN05CM5011
Sastojci: 1-3 % etarskog ulja (linalol, 20-50 %; linalilacetat, 30-40 %; cis-ocimen; terpinen-
4-ol; beta-kariofilen; lavandulilacetat), hidroksikumarini (herniarin i umbeliferon), oko 13
% tanina, derivati kafene kiseline (ruzmarinska kiselina); triterpene (ursolna kiselina),
flavonoide (luteolin).
Delovanje: Holeretik i holagog, olak{ava i produùje san, antimikrobna aktivnost; kod
nervoze, nesanice, glavobolje.
Primena: Za pobolj{anje apetita i varenja hrane, kod problema sa perifernom cirkulacijom,
reumatizma (etarsko ulje za masaù i u obliku balneoterapije).
Doza: Za ve}inu indikacija uobi~ajena je primena infuza do 3-5 g/150 mL tri puta na dan,
1-4 kapi etarskog ulja tri puta na dan, tinktura (1:4, etanol 45 % v/v) 20-40 kapi tri puta
na dan. Za pripremu kupke: 100 g cveta popariti sa 2 l vrele vode i dodati u vodu za
kupanje. Za masaù kod reumatizma: 1 do 4 kapi etarskog ulja na kafenu ka{iku masnog
ulja. Za inhalaciju kod glavobolje: 2-4 kapi etarskog ulja u toplu vodu.
Napomena: Mogu}e su alergijske reakcije na etarsko ulje naro~ito.
Dodatak: Danas se mogu na}i i jastuci napunjeni aromati~nim biljkama; ~esto se u njih
stavlja i lavanda. Koriste se za uspavljivanje i bolji odmor.
Malva silvestris, Malvaceae Crni slez

Cvet, Malvae flos
HA01WB5003, HR05WA5026
Sastojci: Cvet: antocijani, flavonoidni heterozidi, do 10 % slui.List: flavonoidni heterozidi,
6-8 % sluzi.
Delovanje: [titi sluznice od iritacije.
Primena: Ka{alj, bronhitis, inflamatorna oboljenja usne duplje i grla.
Doza: Infuz, 1,5-2 g/150 mL, ostavi se dva do tri sada, ocedi i pije dva do tri puta na dan
792 III deo
Matricaria chamomilla (Syn. Chamomilla

Kamilica
recutita), Asteraceae
Cvet, Chamomillae flos
HA03AW5034, HA09AW5018, HA03WB5002, HD03WX5011, HM01AW5014, HN05CM5013
Sastojci: 0,4 –1,5 % etarskog ulja (alfa-bisabolol, bisabolol-oksid A i B, hamazuen); do 8 %
flavonoida (apigenin-7-O-glukozid); seskviterpenski laktoni (matricin).
Delovanje: Antimikrobna, antiinflamatorna i spazmoliti~ka aktivnost.
Primena: Eksterna primena - kod infekcija i iritacija koè i sluznica, hemoroida; interna
primena – protiv poreme}aja varenja, spazama i inflamatornih procesa u organima
digestivnog trakta
Doza: Interna primena - infuz 3 g/150 mL tri puta na dan, 1-4 mL ekstrakta (1:1, etanol
45 %; v/v) tri puta na dan. Doza za decu stariju od tri godine su duplo manja.Eksterna
primena - 3-5 % infuz za ispiranje ili polu~vsti preparati sa ekstraktom koji odgovara udelu
3-5 % droge; inhalacija 6 g droge ili 0,8 g ekstrakta na 1 l tople vode.
Kontraindikacija: Preosetljivost na sastojke biljaka familije Asteraceae.
Melissa officinalis, Lamiaceae Mati~njak

List, Melissae folium
HA03AW5036, HN02CW5001, HN05CM5015, HR05YA5013
Sastojci: Fenolkarbonske kiseline i depsidne kiseline (do 6 % ruzmarinske kiseline,
hlorogenska kiselina, kafena, p-kumarna kiselina); 0,02-0,4 % etarskog ulja (neral,
geranial, citronelal, geraniol, nerol, humulen, beta-kariofilen); flavonoidni heterozidi;
tanini; triterpeni (ursolna i oleanolna kiselina).
Delovanje: Antivirusna i spazmoliti~ka aktivnost, slab trankilizantni efekat u
eksperimentima na mi{evima.
Primena: Eksterna primena – kod Herpes labialis; interna primena – kao karminativ kod
gastrointestinalnih poreme}aja i kao blagi sedativ kod nesanice.
Doza: Eksterna primena – preparati sa 1 % liofoliziranim vodenim ekstraktom lista 2-4
puta na dan, od prve pojave groznice do nekoliko dana posle zarastanja lezije; ne duè od
14 dana.Interna primena – infuz 1,5-4,5 g/150 mL nekoliko puta na dan; 2-4 mL ekstrakta
(1:1, etanol 45 %, v/v) tri puta na dan; 2-6 mL tinkture (1:5, etanol 45 %, v/v) tri puta na
dan.
Kontraindikacije: Interna primena – trudno}a, laktacija, deca mla|a od 12 godina.
Mentha x pipersita, Lamiacea Pitoma nana, paprena metvica

List, Menthae piperitae folium
HA03AW5039
Sastojci: 0,5-4% etarskog ulja (sa 30-55 % mentola i 14,32 % mentona, 1,8-cineol,
limonen, mentofuran…), flavonoidni heterozidi (derivati luteolina), depsidne kiseline,
organske kiseline, triterpeni.
Delovanje: Antimikrobna, spazmoliti~ka i holereti~ka aktivnost.
Primena: Simptomatska terapija dispepsija, flatulencije, intestinalnih kolika, iritabilnog
kolona.
Doza: Infuz 1-3 g/150 mL tri puta na dan; 2-3 mL tinkture (1:5; etanol 45 % v/v) tri puta
na dan.
Kontraindikacije: Preosetljivost na sastojke biljaka familije Lamiaceae; kontaktni
dermatitis.
Mere opreza: Pacijenti s kamenom u ù~noj kesi ne treba da koriste nanu bez lekarskog
nadzora; trudno}a i laktacija.
Ocimum basilicum, Lamiaceae Bosiljak

Herba, Basilici herba, HA01WA5002, HA03AW5043
Etarsko ulje, Basilici aetheroleum; HM02AW5011, HR05YA5015
Sastav: Oko 0,5 % etarskog ulja (estragol, 85 %; linalol; eugenol), fenolkarbonske kiseline
(derivati kafene kiseline), flavonoidni heterozidi.
Delovanje: Antimikrobna aktivnost herbe i etarskog ulja.
Primena: Gastro-intestinalni problemi, stimulacija apetita i varenja hrane, diuretik i kod
infekcija organa urinarnog trakta. Eksterno za ztrljavanje kod reumati~nih bolova.
Doza: Nema ta~nih podataka o dozi. Klasi~na priprema infuza; 2-4 g/150 mL dva do tri
puta na dan.
Kontraindikacije: Trudno}a i laktacija, bebe i deca do 6 godina. Ne preporu~uje se
dugotrajna upotreba bez prekida.
Masna ulja bogata cis-gama-linolenskom

Oenothera biennis, Onagraceae kiselinom
Borago officinalis, Boraginaceae - Masno ulje no}urka
- Masno ulje bora~a
Oenotherae biennis oleum, HD11AX5004, HG02WB5004
Boraginis oleum, Komercijalna ulja su, naj~e{}e, standardizovana na 9 % cis-gama-linolenske
kiseline
Sastojci: Masna ulja s visokim sadràjem cis-linolne (65-80%) i cis-gama-linolenske
kiseline (6-11%; do 30% kod ulja bora~a).Delovanje i primena. Sniàva nivo holesterola i
triglicerida u plazmi i smanjuje agregaciju trombocita, blaga antihipertenzivna aktivnost,
smanjuju pojavu gastri~nih lezija, stimuli{u fagocitozu, produkciju T-limfocita i aktivnost
}elija ubica kod dijabetesa smanjuje se usporenost provo|enja kroz nerave; ubrzana
proliferacija }elija (lokalna primena); simptomatska terapija atopi~kog sindroma,
neuropatija kod dijabeti~ara i mastalgija ; primena kod reumatoidnog artritisa,
premenstrualnog sindroma, klimakteri~nih problema, psorijaze jo{ nisu podràne
pozitivnim rezultatima klini~kih ispitivanja; tradicionalno se koristi eksterno, kod manjih
rana i opekotina.
Doza: Atopi~ki ekcem – dnevna doza 2-4 g masnog ulja kod dece i 6-8 g kod odraslih
(primenjena u nekoliko pojedina~nih doza); mastalgije 3-4 g ulja (primenjena u nekoliko
pojedina~nih doza).
Mere opreza: Pacijenti sa epilepsijom ili {izofrenijom koji su na terapiji fenotiazinima;
trudno}a; period laktacije.
Interakcija sa lekovima. Istovremena primena sa antikoagulantnim lekovima mora biti
strogo kontrolisana od strane lekara.
Neèljena reakcije: Retko glavobolja, mu~nina, dijareja ili opstipacija.
Panax ginseng, Araliaceae @en-{en

Koren, Ginseng radix
HN06WA5002
Sastojci: Najmanje 1,5 % ukupnih triterpenskih saponozida damaran tipa (derivati
protopanaksadiola i protopanaksatriola: ginsenozidi Ra-h).
Delovanje: Adaptogena aktivnost (uti~e na pobolj{anje sopstevnih odbrambenih
mehanizama protiv razli~itih egzogenih stresnih faktora fizi~ke, hemijske i psiholo{ke
prirode), uti~e na probolj{anje psihi~kih i mentalnih performasi.
Primena: Koristi se u profilaksi i za regenariciju i pobolj{anje mentalnih i fizi~kih
sposobnosti kod slabosti, malaksalosti, zamora, umora i smanjene koncentracije, kao i
tokom rekonvalescencije, koristi se i kod dijabetesa, razli~itih gastrointestinalnih
poreme}aja, nervoze.
Doza: Celokupna dnevna doza se uzima ujutro; dekokt 0,5-2 g/150 mL, odnosno
odgovaraju}a koli~ina doziranih oblika.
Kontraindikacije: Trudno}a i period laktacije, deca do 12 god.
Mere opreza: Dijabeti~ari moraju konsultovati lekara po{to primena èn-{ena dovodi do
blagog sniènja nivoa glukoze u krvi.
Neèljene reakcije: Primena na predvi|en na~in i u preporu~enim dozama nema
zna~ajnijih neèljenih delovanja; pri primeni ve}ih doza moè do}i do pojave hipertenzije,
gastrointestinalnih problema, ko`nih promena, nesanice (ginseng abuse syndrom –
GAS)Interakcije s lekovima. Fenelzine i inhibitori monoaminooksidaze (klini~ka zna~ajnost
nije potvr|ena).
794 III deo
Passiflora incarnata, Passifloraceae Pasiflora

Cvet, Passiflorae flos
HN05CM5019
Sastojci: Do 2,5 % flavonoidi (C-glukozidi flavona; izoviteksin-2''-O-glukozid, {aftozid,
izo{aftozid, izoorijentin, izoorijentin-2''-O-glukozid); cijanogeni heterozidi (ginokardine;
manje od 0,1 %), etarsko ulje u tragovima; do 0,01% alkaloida (harmalin tip); maltol
(0.05%), etilmaltol, poliacetileni, masne kiseline, fitosteroli (sitosterol, stigmasterol).
Delovanje: Hipotenziv i stimulator respiracije, sedativna i spazmoliti~ka aktivnost nije u
potpunosti potvr|ena.
Primena: Olak{ava nastanak sna; kod nervoze i nesanice, kod uznemirenosti
gastrointestinalnog trakta.
Doza: Za ve}inu indikacija uobi~ajena je primena infuza 2-5 g/150 mL tri puta na dan;
0,5-2 mL tinkture (1:5; etanol, 45% v/v) tri puta na dan, 0,5-1 mL te~nog ekstrakta (1:1;
etanol, 25% v/v) tri puta na dan ili odgovaraju}a koli~ina preparata.
Kontraindikacije: Trudno}a i laktacijaInterakcija. Produùje delovanje barbiturata.
Dodatak: Biljka vodi poreklo sa ameri~kog kontinenta, iz Brazila i Argentine; u Evropi se
gaji kao ukrasna vrsta po ba{tama
Petroselinum crispum, Apiaceae Per{un

Koren, Petroselini radix, HG03AW5045, HG04BW5027
Plod, Petroselini fructus, HG04BW5026, HG02WB5006
Sastojci: Koren: 0,05-0,12 % etarskog ulja (apiol, miristicin, terpinolen, alfa-pinen, beta-
pinen, beta-bisabolen), ftalidi, furanokumarini (bergapten, oksipeucedanin), 0,2-1,3 %
flavonoidnih heterozida (apiin), poliini. Herba: 0,02-0,3 % etarskog ulja (apiol i miristicin,
90 %), furanokumarini (bergapten, oksipeucedanin); 1,9-5,6 % flavonoidnih heterozida
(apiin), vitamin C. Plod: 2-6 % etarskog ulja (apiol, 58-80 %; miristicin, 49-77 %);
furanokumarini, masno ulje (petroselinska kiselina 60-80 %).
Delovanje: Svi delovi se koriste kao diuretici. Poja~ana kontraktilnost i tonus glatke
muskulature organa digestivnog trakta i uterusa.
Primena: Infekcija i konkrementi u organima urinarnog trakta.
Doza: Infuz 1 g ploda (2 g herbe ili korena)/150 mL dva do tri puta na dan.
Kontraindikacije: Oboljenje bubrega, edemi koji su posledica disfunkcije srca i bubrega,
trudno}a, period laktacije, preosetljivost na sastojke biljaka familije Apiaceae.
Mere opreza: Dugotrajna primena ve}ih doza etarskog ulja ili preparata moè izazvati jak
spazam glatke muskulature, anuriju, o{te}enje bubrega i jetre.
Phaseolus vulgaris, Fabaceae Pasulj

Mahune bez semena, Phaseoli pericarpium (Phaseoli fructus sine semine)
DIURETIK, ANTIDIJABETIK
Sastav: Lektini (tetramerni glukoproteini), saponozidi, L-pipekolinska kiselina, flavonoidni
heterozidi, soli hroma.
Delovanje: Blag diuretik. Ostala dejstva i primena nema nau~no potvr|enu efikasnost.
Primena: Infekcija organa urinarnog trakta i kod pojave konkremenata. Suportivna terapija
disurije (nije potvr|ena efikasnost). Soli hroma: antidijabeti~ni efekat.
Doza: Dekokt: 5-15 g na dan, podeljeno u nekoliko doza (pojedina~na doza je 2,5 g).
Upozorenje: Ne treba koristiti sirove mahune pasulja. Zbog prisustva lektina mogu
prouzrokovati mu~ninu, proliv i gastroenteritis (kuvanjem se lektini razgra|uju).
Pimpinella anisum, Apiaceae Anis

Plod, Anisi fructus
HR05WA5033, HA03AW5048
Sastojci: 2-6 % etarskog ulja (94 % trans-anetola, 2 % estragola, anis-aldehid), derivati
kafene kiseline (hlorogenska kiselina), flavonoidni heterozidi, masno ulje, proteini.
Delovanje: Ekspektorans, blag spazmolitik i antiseptik, aromatik.
Primena: Prehlada, produktivni ka{alj, brohnitis, dispepsija i gubitak apetita.
Doza: Infuz 0,5-1 g/150 mL, tri puta na dan pre obroka; inhalacija etarskog ulja.
Kontraindikacije: Alergija na etarsko ulje.
Plantago lanceolata, Plantaginaceae Mu{ka bokvica, dugolista bokvica

List, Plantaginis folium
HR05YA5018, HA01WB5004
Sastojci: 2-3 % iridoidnih heterozida (aukubin i katalpol), 2-6 % sluzi (glukomanani,
arabinogalaktani, ramnogalakturonani), flavonoidni heterozidi (apigenin-6,7-diglukozid,
luteolin-7-glukuronid), fenolkarbonske kiseline (hlorogenska, neohlorogenska kiselina,
verbaskozid), tragovi tanina, saponozida i kumarina.
Delovanje: Antimikrobna, spazmoliti~ka, blaga antiinflamatorna i adstringentna aktivnost;
ubrzava epitelizaciju.
Primena: Interna primena - kod ka{lja (antitusik), prehlade, grozni~avih stanja i kataralnih
infekcija gornjih disajnih puteva.Eksterna primena – kod manjih rana i ulceracija koè.
Doza: Infuz ili dekokt 1-2 g/150 mL tri puta na dan (dnevna doza je 3-6 g), odnosno
odgovaraju}a koli~ina fitopreparata.
Polen razli~itih biljaka u obliku granulata;

mikronizovani polen
Delovanje: Stimuli{e apetit
Primena: Kod gubitka apetita; roborantno sredstvo.
Doza: 30-40 g polena ili 3-4 g mikronizovanog polena.
Kontraindikacije: Alergija na polen.Neèljene reakcije. Retko; gastrointestinalni problemi.
Polen raì (Secale cereale); polen (Phleum pratense); polen kukuruza (Zea mays); 92:5:3
Ekstrakti: Hidrosolubilna frakcija ekstrakta polena; liposolubilna frakcija ekstrakta polena
ili suvi ekstrakt (2,5:1; aceton-voda).
Delovanje: Antiinflamatorno delovanje. In vitro usporava rast }elija epitela i fibroblasta
prostate.
Primena: Kod benigne hiperplazije prostate, faza I i II.
Doza: 80-120 mg na dan podeljeno u dve do tri pojedina~ne doze. Terapija treba da traje
najmanje tri meseca.
Kontraindikacije: Potencijalna opasnost kod alegije na polen.
Neèljene reakcije:Retke; gastrointestinalni problemi, alergijske rekacije na koì.
Polygonum aviculare, P. hydropiper,

Troskot; Lisac
Polygonaceae
Herba, Polygoni avicularae herba, Polygoni hydropiperis herba

HR05WA5043
Sastojci: 0,1-1 % flavonoidinih heterozida (kvercetin-3-arabinozid = avikularin, hiperozid,

kvercitrin), do 1 % derivata salicilne kiseline, tanini, hidroksikumarini, lignani (avikulin).
Delovanje: Adstringens. Flavonoidna frakcija umanjuje agregaciju eritrocita, najverovatnije
preko efekta na ciklooksigenazu.
Primena: Kod ka{lja i bronhitisa i kod zapaljenja sluznice usne {upljine i `drela. Diuretik i
hemostatik kod povr{inskih povreda koè.
Doza: Dekokt 1-1,5 g/150 mL; preliti hladnom vodom, zagrevati do klju~anja, ostaviti 10-
15 min, procediti i piti 3-5 puta na dan.
Napomena: O biljci lisac, P. hydropiper, i njenoj primeni u medicini ima veoma malo
796 III deo
Potentilla anserina, Rosaceae Srebrna petoprsnica, steà
Herba, Anserinae herba

HD03WA5006, HG02WB5007
Sastav: 5-10 % tanina (elagnitanini), flavonoidini heterozidi, hidroksikumarini
(umbeliferon, skopoletin), fitosteroli antocijanidini.
Delovanje: Adstringent; spazmoliti~ki efekat nije potpuno dokumentovan.
Primena: Kod dismenoreje, pre menstrualnog sindroma, inflamatornih procesa gornjih
disajnih puteva, nespecificnih dijareja.
Doza: Infuz ili dekokt 1,5-2 g/150 mL, izme|u obroka; dnevna doza je ona koli~ina suvog
ekstrakta koja odgovara 4-6 g droge.
Neèljene reakcije: Moè do}i do iritacije èluca.
Primula veris, P. elatior, Primulaceae Jagor~evina, jaglika

Koren i rizom, Primulae radix et rhizoma
HR05WA5047
Sastojci: 5-10 % triterpenskih saponozida (heterozidi protoprimulagenina A), do 2,5 %

heterozida metoksi-metil estra salicilne kiseline.
Delovanje: Ekspektorans.
Primena: Kod produktivnog ka{lja i kataralnih upala gornjih respiratornih puteva.
Doza: Dekokt 0,2-0,5 g/150 mL tri puta na dan; 0,5-1 mL tinkture (1:5, etanol 40 %, v/v)
tri puta na dan; 0,5 g te~nog ekstrakta (1:1, etanol), 0,1-0,2 g suvog ekstrakta ili 0,1-0,2 g
sirupa tri puta na dan.
Kontraindikacije: Preosetljivost na sastojke biljaka familije Primulaceae, trudno}a, period
laktacije.
Neèljene reakcije: Retko gastrointestinalne smetnje (mu~nina).
Rosa canina, Rosaceae Divlja ruà

[ipurak (plod), Cynosbathi fructus
HR05YA5020, HA11WA5004, HG04BW5029, HM01AW5016
Sastav: Pulpa: Vo}ne kiseline (jabu~na, limunska kiselina); karotenoidi; flavonoidini

heterozidi; oligomerni proantocijanidini i katehinski tanini; 12-15 % monosaharida i
oligosaharida; pektini; vitamin C (0,2-2,4 %). Ora{ice: do 10% masnog ulja; vitamin E; 0,3
% etarskog ulja; proteini.
Delovanje: Izvor vitamina C, blagi adstringens, diuretik i laksantno sredstvo.
Primena: Koristi se kod prehlade, gripa i malaksalosti, kod poreme}aja organa urinarnog
trakta (infekcije, konkrementi).
Doza: Dekokt/infuz 2 g/150 mL, ostaviti 10-15 minuta, procediti i piti topao, zasla|en ili
nezasla|en napitak, nekoliko puta na dan.
Ruscus aculeatus, Liliaceae Kostrika, veprina

Rizom, Rusci aculeati rhizoma
HC05AW5006, HC05BW5005
Sastojci: Steroidni saponozidi (ruscin i ruskozid), flavonoidni heterozidi.
Delovanje i primena: Dopunska terapija kod insuficijencije vena donjih ekstremiteta i kod
hemoroida; antiinflamatorno delovanje, poja~ava tonus zida vena, smanjuje propustljivost
zida kapilara.
Doza: Koli~ina preparata koja sadrì sirovog ekstrakta sa 7-11 mg ukupnih steroidnih
aglikona.
Salvia officinalis, Lamiaceae Zalfija, kadulja

List, Salviae folium
HD11AA5001, HA01WC5004
Sastojci: 1,5-3,5 % etarskog ulja (alfa-tujon i beta-tujon, 20-60 %; 1,8-cineol, 6-16 %;
kamfor, 14-37 %), 3-6 % depsidnih kiselina (ruzmarinska i hlorogenska kiselina), diterpeni
(pikrosalvin, rosmanol), flavonoidni heterozidi (apigenin-7-O-lukozid, luteolin-7-O-
lukozid, metoksilovani flavoni), triterpeni (do 5 % urolne kiseline).
Delovanje: Antimikrobna, adstingentna, sekretoliti~ka, spazmoliti~ka, holereti~ka i
antiperspirantna aktivnost.
Primena: Koristi se eksterno za ispiranje sluznice usta i `drela kod infekcije i kao
antiperspirant.Interna primena ograni~ena; kod smanjenog apetita i poreme}enog
stvaranja i lu~enja ù~i.
Doza: Interna primena: infuz 1,5- 2 g/150 mL tri puta na dan ; 1-2,5 g tinkture (1:10,
etanol 70 %, v/v) tri puta na dan, 0,5-1 g te~nog ekstrakta (1:1, etanol 45 %, v/v) ili 0,05-
0,1 g etarskog ulja tri puta na dan.Eksterna primena: za ispiranje sluznica i koè; infuz 2,5
g/100 mL, 5 g te~nog ekstrakta ili 2 - 3 kapi etarskog ulja na 150-200 mL vode
Kontraindikacije: Interna primena: trudno}a i period laktacije, deca do 12 god.
Mere opreza/Neèljene reakcije: Pri internoj primeni ve}ih doza (etanolnog ekstrakta,
etarskog ulja u koli~ini koja odgovara 15 g droge) moè do}i do ose}aja toplote,
tahikardija, vrtoglavice, pa i do konvulzija.
Sambucus nigra, Sambucaceae Zova

Cvet, Sambuci flos
HG04BW5031, HR05YA5021
Sastojci: Do 3 % flavonoidnih heterozida (kemferol, astragalin, kvercetin, rutin,
hiperozid), do 1% triterpena (alfa-, beta-amirin), do 1 % fitosterola (beta-sitosterol,
stigmasterol, kampesterol), do 3 % fenolkarboskih kiselina i njihovih heterozida
(hlorogenska, kafena, ferula, p-kumarna), etarsko ulje.
Delovanje: Nema klini~kih potvrda o delovanju i efikasnosti.
Primena: Tradicionalno se koristi kao dijaforetik kod prehlade, groznice i gripa; blagi
ekspektoras kod blaìh infekcija respiratornog trakta.
Doza: Topli infuz 3-5 g/150 mL tri puta na dan; 3-5 mL etanolnog ekstrakta (25 % V/V);
10-25 mL tinkture (1:5; etanol 25 % V/V).
Salix alba, S. fragilis, S. purpurea, Salicaceae Bela vrba, rakita

Kora, Salicis cortex
HN02BA5008
Sastav: 1-11% heterozida salicil alkohola (salicin, populin benzolisalicin i salikortin), 8-
20% tanina i oligomeri proantocijanidina, flavonoidni heterozidi.Delovanje i primena.
Oslobo|eni salicilalkohol se oksiduje do salicilne kiseline; antipireti~ka, blago analgetska i
antiinflamatorna aktivnost; kod prehlada i gripa, reumatskih oboljenja, povi{ene
temperature.
Doza: Primenjuje se u obliku dekokta usitnjene kore; 2-3 g kore (2 kafene ka{ike) se
prelije sa 150 mL hladne vode, zagreva do klju~anja, ostavi pet minuta, procedi i pije tri do
pet puta na dan. Dnevna doza proizvoda od ekstrakta odgovara 60-120 mg salicina.
Kontraindikacije: Alergija na salicilate, hemofilija, ulkus, trudno}a i dojenje.Interakcije sa
lekovima. Isto kao i acetilsalicilna kiselina; ne treba koristiti istovremeno sa lekovima koji
produàvaju protrombinsko vreme i spre~avaju agregaciju trombocita, oprezno
kombinovati sa drugim salicilatima i nesteroidnim antiinflamatornim lekovima.
798 III deo
Sereanoa repens, Palme Testerasta palma, Saw palmetto

Plod, orah, Serenoae fructus, HG04CW5008
Lipofilni suvi ekstrakt standardizovan na 70-95 % masnih kiselina i njihovih etil-estara;
kod klasi~ne ekstrakcije kao ekstragensi se mogu koristiti n-heksan; etanol, 90 % v/v; ili se
ekstrakt priprema ekstrakcijom superkriti~nim fluidnim CO2.
Sastojci: slobodne masne kiseline (oleinska, laurinska, miristinska, palmitinska, linolna,

linenska…) i njihovi etil-estri, fitosteroli (beta-sitosterol, stigmasterol, daukasterol), lipidi,
polisaharidi (kiseli galaktoarabani), flavonoidni heterozidi.
Delovanje: Spazmoliti~ka, antiinflamatorna, imunostimuliraju}a, gonadosupresivna
aktivnost (anti-estrogeni i anti-adnrogeni efekat).
Primena: Koristi se kod poreme}aja mokrenja i retencije urina, kod benigne hiperplazije
prostate (I i II stepen); ne uti~e na proliferaciju tkiva prostate.
Doza: 1-2 g droge dva puta na dan ili po 160 g lipofilnog ekstrakta dva puta na dan.
Kontraindikacije: Trudno}a i laktacija, deca do 12 godina.
Neèljene reakcije: Veoma retke; mu~nina, povra}anje i ostale gastrointestinalne smetnje.
Interakcije sa lekovima: Uti~u na delovanje hormona, lekova koji poseduju hormonsku
aktivnost i lekova koji deluju na alfa-adrenergi~ke receptore.
Solanum dulcamara, Solanaceae Pomo}nica, crvena
Herba, Solani herba

HM01AW5022
Sastav: 0,07.0,4 % steroidnih alkaloida (dominantan alkaloid odre|uje hemotip), steroidni
saponozidi.
Delovanje: Stimulacija fagocitoze, lokalni anestetik, antivirusno, antiholinergi~no i
citostatsko sredstvoj; delovanje poti~e od alkaloida, a potencirano je zbog bolje resorpcije u
prisustvu saponozida. Alkaloid solasodin ima kortizonu-sli~nu aktivnost (antiinflamatorno
sredstvo).
Primena: Preporu~ena je samo eksterna primena, kod ekcema, furunkuloze, akni i ragada.
Doza: Infuz ili dekokt 1-2 g/250 mL vode, za ispiranje; postoje i polu~vrsti preparati sa
ekstraktomKontraindikacija. Trudno}a i dojenje.
Neèljene reakcije: Interna primena, naro~ito plodova moè da dovede do trovanja.
Silybum marianum, Asteraceaea Sikavica, badelj, {areni ~kalj

Plod, Silybi mariae fructus (syn. Cardui mariae fructus), HA05BA5002
Suvi ekstrakt badelja standardizovan na 70-80 % silimarinskog kompleksa
Sastojci: 1,5-3 % flavonolingana (silimarinski kompleks: silibin, izosilibin, silihristin,

silidianin), 20-30 % masnog ulja, fitosteroli.
Delovanje i primena. Antioksidativna, antiinflamatorna i hepatoprotektivna aktivnost;
dopunska terapija akutnog i hroni~nog hepatitisa i ciroze uzrokovane alkoholom, lekovima
ili trovanjima, kod kamena u ù~noj kesi i kod dispepsije .
Doza: Dnevna doza je 12-15 g droge, {to odgovara 140-420 mg silimarinskog kompleksa.
Kontraindikacije: Trudno}a, laktacija, deca do 12 godina, osobe preosetljive na sastojke
biljaka familije Asteraceae.
Neèljene reakcije: Retko mu~nina i povra}anje, gr~evi, proliv.Interakcija sa lekovima.
Paralelna primena sa butirofenonima i fenotiazinima moè dovesti do redukcije lipidne
peroksidacije.
Symphytum officinale, Boraginaceae Gavez

Koren, Symphyti radix
HA02WB5001, HD03WC5002, HM02AX5004
Sastav: 0,6-0,8% alantoina, do 15 % sluzi, do 6 % tanine, saponozidi oleanolnog tipa,
pirolizidinski alkaloidi (0,03 % u listu, 0,3% u korenu),derivati salicilne kiseline (tragovi).
Delovanje: Antiinflamatorno, stimulacija formiranja kalusnog tkiva, antimikrobno,
emolijentno; ubrzava regeneraciju, zarastanje rana (bez formiranja keloida) i epitelizaciju,
pove}ava meko}u i elasti~nost koè, daje joj gladak i svilenkast izgled.
Primena: Eksterno kod o{te}enja ligamenata, uboja, reumati~nih bolova, pomaè
zarastanje preloma; interno kod o{te}enja èluda~ne sluzokoè.
Doza: Tradicionalna primena u obliku razli~itih melema ili napitaka. Savremeni preparati
sadrè sok dobijen iz sirovog biljnog materijala, ekstrakti sa polarnijim rastvara~ima,
ekstrakti oslobo|eni alkaloida. Mast, krem, gel, te~ni oblici treba da sadrè odgovaraju}i
ekstrakt, tako da ukupni udeo biljne droge iznosi 5-20 %. Duìna primene 4-6 nedelja.
Kontraindikacije: Eksterna primena korena i herbe: nisu poznate.
Mere opreza: Primenjuje se samo na neo{te}enu koù; u trudno}i i laktaciji uz konsultaciju
lekara.
Napomena: Interno se moè primeniti kod problema respiratornih organa i o{te}enja
sluznice èluca. Infuz 1-2 kafene ka{ike na {olju napitka, tri puta na dan; kra}i vremenski
period! Zvani~no, ovakva upotreba nije preporu~ena! âk i pri eksternoj primeni
preparata, dnevna doza ne treba da sadrì vi{e od 100 mg ukupnih pirolizidinskih
alkaloida.
Tanacetum parthenium, Astercaeae Vrati}, povrati}

Herba, Tanaceati herba, HN02CW5005
Suvi ekstrakt herbe standardizovan na 0,2 % partenolida
Sastav: Flavonoidni heterozidi, poliinei, etarsko ulje (kamfor, borneol); 0,1-0,9 %

seskviterpenskih laktona (85% partenolid); seskviterpeni, monoterpeni,
Delovanje i primena. Prevencija i terapija migrene, kod po~etnih inflamatornih faza
artritisal i reumati~nih bolesti, vertiga i tinitusa.
Dnevna doza. Prevencija i terapija migrene
- 2,5 g sveèg lista, 50-150 mg suvog lista,
- 5-20 kapi tinkture (1:5; etanol 25 %, v/v);
- 0,2-0,6 mg partenolida
- 1-2 mg partenolida kod akutnih napada migerene.
Infuz droge ili preparati se uzimaju uz jelo ili neposredno posle obroka. Pozitivni efekti
primene uo~avaju se posle 4-6 nedelja.
Kontraindikacije: Alergija na sastojke biljaka familije Asteraceae, trudno}a i
laktacija.Interakcije. Sa antikoagulansima i antitrombi~kim lekovima (aspirin, varfarin).
Neèljene reakcije: Sporadi~no, alergijske reakcije, ulceraciju sluznice usne duplje i
gastrointestinalne problemi kao {to su proliv, mu~nina i povra}anje.
Taraxacum officinale, Asteraceae Masla~ak

Herba, koren, Taraxaci herba, Taraxaci radix
HA05AW5016, HA06AX5010
Sastojci: Gorki seskviterpenski laktoni, triterpeni i steroidi, flavonoidi heterozidi, sluz,
inulin u korenu.
Delovanje: Gorko sredstvo, holagog i holeretik, sekretolitik.
Primena: Dispepsija, problemi sa lu~enjem ù~i, gubitak apetita, infekcije organa urinarnog
trakta.
Doza: Infuz ili dekokt 3-4 g/150 mL dva puta na dan; piti toplo ujutro i uve~e. 10-15 kapi
tinkture (1:5, etanol 40 %, v/v) tri puta na dan.
Neèljene reakcije: Mogu}a je poja~ana kiselost èluda~nog soka.
800 III deo
Thea sinensis (syn. Camellia sinensis), Theaceae Zeleni ~aj

Nefermentisan list, Theae folium
HN06BC5002
Sastav: 3-4 % purinskih alkaloida (dominira kofein), 10-25 % katehina; derivati kafene
kiseline, flavonoidni heterozidi, triterpenski saponozidi, etarsko ulje, neorganski joni (130-
160 mg/kg fluorida; kalijum, aluminijum).
Delovanje: Centralni stimulator, antagonista adenozina (blagi antidepresiv i dilatator
renalnih krvnih sudova), deluje pozitivno inotropno, poja~ava gastri~nu sekreciju,
glukolizu i lipolizu; antioksidans; antidijarojik (tanini), stimuli{e rast Lactobacillus i
Bifidobacter, infibira rast Clostridium spp., Escherichia coli, Streptococcus salivarius i
Streptococcus mutans.
Primena: Prevencija nastanka dentalnog karijesa, za{tita organizma, dijareja, glavobolja,
op{ti stimulator.
Doza: Do 5 {olja infuza na dan (oko 300 mg kofeina). [olja napitka od zelenog ~aja sadrì
50-100 mg ukupnih polifenola; dnevna doza je 300-400 mg ukupnih polifenola
(odgovaraju}a koli~ina suvog ekstrakta).
Kontraindikacije: Tokom trudno}e ne bi trebalo prekora~iti doze od 300 mg kofeina na
dan; tokom dojenja tako|e treba biti oprezan jer kofein prelazi u mleko i moè dobesti do
nesanice deteta. Deca ne treba da unose vi{e od 250 mL napitka od zelenog ~aja na dan.
Naro~ito se odnosi na decu sa mikrocisti~nom anemijom (zbog ometanja resorpcije
gvo`|a).
Predoziranje/neèljene reakcije: Vi{e od 5 {olja napitka (preko 300 mg kofeina): nesanica,
uznemirenost, tremor, povra}anje, abdominalni bol.Interakcije sa lekovima. Ometa i
usporava resorpciju lekova, naro~ito onih koji su alkalne reakcije (delovanje tanina).
Thea sinensis (syn. Camellia sinensis), Theaceae Crni ~aj
Fermentisan list, Theae folium
Sastav: Od nefermentisanog ~aja se razlikuje po: kompleksu polifenolnih jedinjenja koji se

oksiduju i polimerizuju i postaju manje rastvorni u vodi; po prisustvu sastojaka koji mu
daju specifi~nu aromu (ukus, miris i teksturu ukusa). Koli~ina kofeina je
nepromenjena.Delovanje i primena. âj za uìvanje. Prijatnijeg je ukusa i arome, ali je
manje lekovit.
Thymus serpyllum-agregat, Lamiaceae Majkina du{ica

Herba, Serpylli herba
HA03AW5058, HD08AW5004, HN05CM5026, HR05WA5057
Sastojci: 0,2-0,6 % etarskog ulja (sastav zavisi od dominantne vrste: karvakrol, borneol,
izobutilacetat, kariofilen, 1,8-cineol, p-cimen, citral, citronelal, linalol), flavonoidni
heterozidi (scutelarenin-7-O-glukozid-4-O-ramnozid), derivati kafene kiseline (2,3 %
ruzmarinske kiseline).
Delovanje: Antimikrobna, spazmoliti~ka, ekspektorantna i sekretomotorna aktivnost (blaà
od aktivnosti timijana).
Primena: Kod oboljenja gornjih disajnih puteva, ka{lja i bronhitisa.
Doza: Infuz 1,5-2 g /150 mL nekoliko puta na dan; 2 g spra{ene herbe u medu; 0,4-4 mL
te~nog ekstrakta (1:1 etanol 20 ili 45 %, v/v) tri puta na dan.
Kontraindikacije: Trudno}a, laktacija, preosetljivost na sastojke biljaka familije Lamiaceae.
Thymus vulgaris, Lamiaceae Timijana

List, Thymi folium
HA01WC5007, HA03AW5060, HR05WA5059
Sastojci: Ne manje od 1 % etarskog ulja (timol i karvakrol 50-64 %, p-cimen, linalol),
flavonoidni heterozidi (derivati apigenina, luteolina i tetrametoksilovanih flavona) .
Delovanje: Antimikrobna, spazmoliti~ka, ekspektorantna i sekretomotorna aktivnost.
Primena: Kod infekcije sluznice usne {upljine, ka{lja i upale gornjih respiratornih puteva.
Doza: Infuz 1-2 g /150 mL nekoliko puta na dan, bebe do 12 meseci 0,5-1 g herbe,
odnosno odgovaraju}a koli~ina preparata; 40 kapi tinkture (1:10, etanol 70 %, v/v) tri
puta na dan. Za ispiranje sluznice usta 0,5 % infuz.
Kontraindikacije: Trudno}a, laktacija, preosetljivost na sastojke biljaka familije Lamiaceae;
osobe preosetljive na polen breze ili na celer reaguju i na timijan.
Tilia platyphyllos, T. cordata, Tiliaceae Lipa

Cvet, Tiliae flos
HN02CW5006-5007, HR05YA5027-5028
Sastojci: Oko 1 % flavonoidnih heterozida (astragalin, izokvercitrin, kvercitrin, tilirozid,
rutin, hiperozid...), 10 % sluzi (kiseli arabinogalaktani), fenolkarbonske i depsidne kiseline
(hlorogenska kiselina), tanini, hidroksikumarini i tragovi etarskog ulja.
Delovanje: Antimikrobna, antieksudativna, diureti~na i dijaforeti~na aktivnost; blagi
diuretik, adstingens i antitusik.
Primena: Kod prehlade, ka{lja i bronhitisa; blagi sedativ.
Doza: Infuz 2 g/150 mL dva puta na dan, odnosno odgovaraju}a koli~ina fitopreparata.
Napomena: Novija istraìvanja ukazuju na sedativno-antioksidantni i anti-stres efekat,
najverovatnije povezan sa prisutnim flavonoidima.
Urtica dioica, Urticaceae Kopriva, àra

Koren, Urticae radix
HG04BW5042, HG04CW5010
Sastojci: Masne kiseline (linolna, 14-oktakozanol, alfa-dimorfekolinska kiselina), ceramidi,
fenilpropanoidi (p-hidroksibenzaldehid, homovanilin alkohol), lignani (neoolivil), kumarini
(skopoletin), triterpeni (oleanolna i ursolna kiselina), steroli (beta-sitosterol, stigmasterol,
kampesterol, daukasterol, 24-R-etil-5 alfa-holestan-3 beta, 6 alfa-diol), lektini (Urtica
dioica aglutinin), polisaharidi, oksalna kiselina.
Delovanje: Antiinflamatorna aktivnost, umanjen kapacitet vezivanja 5 alfa-
dihidrotestosterona za globulin koji vezuje seksualne hormone (SHBG) u plazma
membrani }elija prostate, alkoholno-vodeni ekstrakti umanjuju hormon zavino uve}anje
mase tkiva prostate.
Primena: Simptomatska terapija oboljenja urinarnog trakta kod benigne hiperplazije
prostate I i II stepen, kao diuretik.
Doza: Dnevna doza: 4-6 g spra~ene droge ili infuz; 600-1200 mg suvog ekstrakta (5:1,
metanol 20 %, v/v); 1,5-7,5 mL te~nog ekstrakta (1:1, etanol 45 %, v/v) ili 5 mL tinkture
(1:5, etanol 40 %, v/v).
Kontraindikacije: Preosetljivost na sastojke biljaka familije Urticaceae; trudno}a, period
laktacije, deca mla|a od 12 god.
Neèljene reakcije: Retko se javljaju gastrointestinalni problemi (bol, mu~nina, dijareja) ili
alergijske reakcije koè.Interakcije. Potencira delovanje diklofenaka.
Upozorenje: Primena ne dovodi do smanjenja veli~ine prostate.
802 III deo
Urtica dioica, Urticaceae Kopriva, àra

List ili herba, Urticae folium, herba
HG04CW5009, HM01AW5024
Sastojci: Sveà herba: histamin, serotonin, acetilholin, mravlja kiselina, leukotrijeni (LTB4,
LTC4, LTD4); 0,7-1,8 % flavonoidnih heterozida (rutin, izokvercitrin, astragalin, kemferol-
3-O-rutinozid);fenolkarbonske kiseline (derivati kafene kiseline); kumarini (skopoletin);
fitosteroli (beta-sitosterol); etarsko ulje (glavni sastojci su ketoni); 1-4 % salicilne kiseline;
0,6 % kalijumovih soli; 1,5-3 % nitrata.
Delovanje: Antiinflamatorna i diureti~na aktivnost, lokalno anesteziraju}e i blago
analgetsko delovanje.
Primena: Kod infekcija i formiranja konkremenata u organima urinarnog trakta. Eksterna i
interna pomo}na terapija kod reumati~nih oboljenja. Primena kod hematolo{kih oboljenja
nije eksperimentalno niti klini~ki potvr|ena. Sli~no je i sa primenom kod masne kose i
pojave peruti.
Doza: Dekokt 1,5-2 g/150 mL, zagreva se do klju~anja, ostavi 10 min, procedi i pije; tri do
~etiri puta na dan. Eksterna primena: tinktura (1:5, etanol 45 %, v/v), komprese
natopljene dekoktom.
Kontraindikacije: Edemi koji su posledica disfunkcije srca ili bubrega.
Neèljene reakcije: Preosetljivost na sastojke biljaka familije Urticaceae; kontaktni
dermatitis.Interakcije. Potencira delovanje diklofenaka.
Vaccinium myrtillus, Vacciniaceae Borovnica
Plod, Myrtilli fructus, HA07XA5015,

List, Myrtilli folium, HA10BX5005, HD08AW5005
Suvi ekstrakt ploda borovnice standardizovan na 25 % ukupnih antocijanidina (naj~e{}e).
Sastav: Sirovi plod: 3-5 % vo}nih kiselina (hina, jabu~na, limunska kiselina); 5-12 %
katehinskih tanina i oligomernih procijanidina; flavonoidni heterozidi (hiperozid,
izokvercitrin, kvercitrin); 0,1-0,5 % antocijana (heterozidi malvidina, cijanidina i
delfinidina); fenolne kiseline (hlorogenska kiselina); pektini.List: do 7 % katehinskih
tanina i oligomernih procijanidina, flavonoidini heterozidi, fenolne kiseline, iridoidi,
tragovi alkaloida (hinolizidinski tip), tragovi fenolnih heterozida (arbutina).Napomena: list
brusnice, Vaccinium vitis idea, sadrì vi{e arbutina..
Delovanje: Antioksidans, antiinflamatorno, adstringentno i vazoprotektivno sredstvo,
poja~ava tonus i elasti~nost, a smanjuje propustljivost krvnih sudova, stimuli{e cirkulaciju i
formiranje nove kapilarne mreè, smanjuje agregaciju trombocita.
Primena: Kod lo{eg vida tokom no}i, katarakte, glaukoma, dijabeti~ke retinopatije,
degeneracije makule, kod upale sluznice usta i `drela, kod ulkusa, posle infarkta, zatim
kod dijareje, lo{e periferne cirkulacije i smanjene elasti~nosti krvnih sudova, varikoznih
vena i hemoroida.Terapijski efekti primene lista borovnice na nivo glukoze u krvi nisu
klini~ki potvr|eni.
Doza: Kod poreme}aja cirkulacije oka: 160 mg standardizovanog ekstrakta borovnice tri puta
na dan (ukupno oko 480 mg dnevno). Za odràvanje, dnevna doza je 240 mg na dan.
Za prevenciju nastanka ulkusa: 20-40 mg ekstrakta tri puta na dan, 2-4 mL tinkture (1:5;
etanol 45 %, v/v) tri puta na dan ili pola {olje sveìh plodova.
Kod proliva: 5-10 g suvog ploda, zdrobiti, preliti sa 150 mL hladne vode, zagrevati do
klju~anja i kuvati oko 10 min., procediti.
Za povi{eni {e}er: oko 1 g suvog lista (jedna i po kafena ka{ika) preliti sa 150 mL klju~ale
vode i ostaviti poklopljeno 10-15 min. (ne koristiti umesto propisane terapije; obavestiti
lekara o primeni).
Kontrainidakcije: Nisu poznate za plod; list borovnice ne treba koristiti tokom trudno}e i
laktacije zbog sadràja hidrohinona.
Neèljene reakcije/mere opreza:807
Dugotrajna primena ploda borovnice moè dovesti do opstipacije; ovo je va`no naro~ito za
trudnice i dojilje; ne preporu~uje se dugotrajna, neprekidna primena lista borovnice (ne
duè od 3-4 nedelje).
Interakcije: Nisu poznate; generalno zbog prisustva tanina, resorpcija drugih materija iz
gastrointestinalnog trakta je usporena i umanjena.
Vaccinium vitis ideae, Vacciniaceae Brusnica

List, Vitis ideae folium, Plod, Vitis ideae fructus
Sastav: List: heterozidi hidrohinona (3-5 % arbutina); 10-20 % tanina i proantocijanidina;
flavonoidni heterozidi (avikularin, hiperozid, kvercitrin); triterpeni (beta-amirin, oleanolna
i ursolna kiselina).
Delovanje: Antimikrobno, adstringentno i antiinflamatorno delovanje.
Primena: Koristi se kao zamena za uvin list. Kod urinarnih infekcija i upale organa
urinarnog trakta. Kod pojave konkremenata u mokra}nim putevima, gihta i reumatizma.
Doza: Hladni macerat 2 g/150 mL, preliva se prokuvanom i prohla|enom vodom, odstoji,
cedi i pije.
Kontraindikacije: Trudno}a, laktacija, deca do 12 godina, osobe s poreme}enom funkcijom
bubrega.
Mere opreza: Ne koristiti istovremeno sa lekovima i hranom koja dovode do kisele reakcije
urina; pri duòj primeni moè do}i do zeleno-sme|e obojenosti urina.
Napomena: Plod brusnice sadrì sli~ne sastojke kao i plod ameri~ke brusnice, ali ne i u
istom odnosu. Nije potvr|eno da se moè koristiti u prevenciji nastanka i ponavljanja
urinarnih infekcija kao plod ameri~ke brusnice.
Vaccynium macrocarpon, Vacciniaceae Ameri~ka brusnica, cranberry

Plod, Macrocarponii fructus
Sastav: Voda; ugljenihidrati (glukoza – 79%, fruktoza – 21%), vlakna, procijanidini i
katehinski tanini; antocijani (19-53 mg/100g), flavonoidni heterozidi; triterpeni; vitamin
C; organske kiseline (2,2-3,2 g/100 g - benzojeva, limunska, jabu~na i hina kiselina).
Delovanje: Nema izraèno baktericidno delovanje; umanjuje u~estalost infekcija urinarnog
trakta. Mehanizam. Pove}anje kiselosti urina ima bakteriostatski efekat (benzojeva i
hipurinska kiselina); inhibicija adhezije bakterija (E. coli) za epitelne }elije i spre~avaju
formiranje kolonija (delovanje fruktoze i proantocijanidina).
Primena: Prevencija urinarnih infekcija (primarna primena); terapija urinarnih
infekcija.Preparati. Sirov (sve` ili zamrznut) plod; sok i 1/3 soka u vodi; koncentrat (5-6
puta koncentrovaniji; 60 mL = 300 mL soka); koktel (sok, fruktoza, ve{ta~ki zasla|iva~i,
voda, vitamin C); suvi standardizovani ekstrakt.
Doza: Prevencija urinarnih infekcija i formiranja kamena u bubregu: 150 – 500 (750) mL
soka dnevno; 300-400 mg suvog ekstrakta dva puta na dan.Terapija urinarnih infekcija,
kamena u bubregu: 300 – 750 mL soka dnevno, 400 mg suvog ekstrakta dva ili tri puta na
dan. Duìna primena nije ograni~ena. Pove}anje kiselosti urina se prime}uje posle 2-5 dana
primena; optimalno 12-15 dana.Kontraindikacije (potencijalno). Renalna insuficijencija.
Neèljene reakcije: Samo kod konzumiranja 3-4 l te~nih preparata na dan
(dijareja...)Interakcije sa lekovima. Pobolj{ava resorpciju vitamina B12; nisu poznate
interakcije sa antibioticima.
Valeriana officinalis, Valerianaceae Odoljen, macina trava, valerijana

Koren i rizom, Valerianae radix et rhizoma
HA03AW5061, HN05CM5027
Sastojci: 0,2-2,8 % etarskog ulja (bornilacetat, bornilizovalerijat, beta-kariofilen,
valeranon, valerenal…), 0,05-0,67 % valepotrijata (valtrat, izovaltrat), seskviterpenske
kiseline (velerenska, acetoksivalerenska kiselina), baldrianali.
Delovanje: Sedativno delovanje, ubrzava nastanak sna i pobolj{ava kvalitet sna.
Primena: Koristi se kao blagi sedativ, kod nesanice.
Doza: Infuz 2-3 g/150 mL do 5 puta na dan; 1-3 mL tinkture (1:5; etanol 70 %, v/v)
nekoliko puta na dan.
Kontraindikacije/mere opreza: Trudno}a i laktacija; izbegavati istovremeno konzumiranje
alkohola.
Neèljene reakcije: Glavobolja, nesanica, uznemirenost; ve}e doze mogu dovesti do
bradikardije i aritmije.
804 III deo
Viscum album, Loranthaceae Bela imela

Herba, Visci herba
HL01CW5001, HC02KA5003
Sastav: Polipeptidi (viskotoksini; do 5000 KD), glukoproteini (lektine D-galaktoza i N-
acetilglukozamin; 160 000 KD), triterpenska jedinjenja, steroidi, amini (holin, histamin,
tiramin), heterozidi fenolkarbonskih kiselina, lignana i flavonoida, zatim alkaloidi, {e}eri i
sluzi.
Delovanje: Imunostimulator, citostatik i hipotenziv. Lektini, lignani, polisaharidi:
stimulacija T-linfocita, fagocitoze i aktivnosti makrofaga, sekrecije citokina, citostatska
aktivnost.
Primena: I pored brojnih klini~kih studija, parenteralni preparati imele (subkutani) su
indikovani kao «paliativna terapija malignih tumora kroz nespecifi~nu stimulaciju».
Hipotenzivno delovanje nije potvr|eno klini~kim studijama.
Doza: Interna primena treba da bude veoma oprezna i ta~no dozirana. Hipertenzija,
profilaksa ateroskleroze: 2-6 g spra{ene herbe tri puta na dan. Macerat: 2,5 g/150-200 mL
hladne vode, maceracija 24 h, ce|enje; do dva puta na dan.
Dopunska terapija malignih oboljenja, parenteralna (subkutana) primena specifi~no
pripremljenog vodeno-alkohnolnog ekstrakta posle fermenatcije, razblaìvanja i
sterilizacije.
Kontraindikacije: Hipersenzitivnost na proteine; hroni~ne, progresivne infektivne bolesti,
trudno}a i laktacija.
Neèljene reakcije: Drhtavica, grozni~ava stanja, glavobolja, bol u grudima, ortostatska
hipotenzija, alergijske rekacije.
Vitex agnus castus, Verbenaceae Konopljika, viteks, mona{ki biber

Plod, Agni casti fructus
HG02WX5005
Sastojci: Iridoidni heterozidi (agnozid, aukubin), flavonoidni heterozidi (metoksilovani
flavonoli: kasticin, peduletin, hrizosplenol...), diterpenski sastojci i etarsko ulje (1,8-cineol,
alfa-, beta-pinen, bornilacetat, kamfor), masno ulje.
Delovanje: Inhibicija lu~enja folikulo-stimuliraju}eg hromona, in vitro potvr|en uticaj na
lu~enje prolaktina, inhibicija laktacije.
Primena: Kod premenstrualnog sindroma, dismenoreje i problema u klimakterijumu.
Doza: Dnevna doza je ona koli~ina te~nog ili suvog vodeno-etanolnog ekstrakta (50-70 %,
v/v) koja odgovara 30-40 mg droge.
Kontraindikacije: Trudno}a i period laktacije.
Neèljene reakcije: Retko moè do}i do pojave osipa na koì.Interakcija sa lekovima. Po{to
deluje preko dopaminergi~kih efekata, umanjeni terapijski efekti pri istovremenoj primeni
sa antagonistima dopaminskih receptora.
Zingiber officinalis, Zingiberaceae \umbir, ginger

Rizom crni (neoguljen) i beli (oguljen), Zingiberis rhizomaHA03AW67, HA04WX04, HA09WX03,
HC01EB5024, HM01AW5029
Sastav: 2,5-3% etarskog ulja (seskviterpeni:(-)-zingiberen,(-)-zingiberol, kurkumen, b-
bisabolon, (-)-farnezen). Do 1% fenolnih sastaka: fenilalkanonoli (gingeroli),
fenilalkanoneni ({ogaoli) i diarilheptanoidi (gingerenoni).Etarsko ulje |umbira koji se gaji
u Australiji, Vijetamnu, Japanu i na Cejlonu sadrì zna~ajne koli~ine monoterpena i to:
kamfora, b-felandrena, geraniala i nerala.
Delovanje: Poja~avaju tonus i peristaltiku organa digestivnog trakta, salivaciju i lu~enje
enzima i ù~i, antiemetik, ima pozitivno inotropno delovanje, uti~u na sintezu
prostaglandina.
Primena: Kod dispepsije, kao aperitiv, stomahik i karminativ, za prevencija kinetoze.
Doza: 2-4 g sirovog korena; 0,25-1,0 g spra{enog korena; 1,5-3,0 mL tinkture (1:5 etanol)
tri puta na dan.
Kontraindikacije: Opstrukcije ù~nih puteva, kao i kod jutarnje mu~nine tokom prvog
tromese~ja trudno}e.Interakcije. Pacijenti koji primaju antikoagulantnu terapiju, mogu da
koriste |umbir uz veliki oprez.
Dopuna: Najve}a koli~ina oguljenog i neoguljenog rizoma |umbira se upotrebi kao ljuti
za~in.
3.5.1 Herba kantariona (Blago Svetog Jovana - St. John's Wort)
Hyperici herba, Hypericum perforatum L., Hypericaceae

Poslednjih godina je izuzetno puno ra|eno na definisanju antidepresivnog delovanja kantari-
ona, a mnogi savremeni farmakoterapijski priru~nici navode, posebno u delu interakcija leko-
va, me|usobni odnos preparata kantariona i konvencionalnih lekova, odnosno, medicinskih
proizvoda, ukoliko se istovremeno primenjuju. Naime, preparati kantariona su u mnogim ze-
mljama svrstani u grupu tzv. OTC proizvoda i koriste se u samomedikaciji.
Delovanje: Herba kantariona sadrì niz supstanci za koje je pokazano da imaju dejstvo na od-
re|ena stanja i simptome i moè pomo}i u terapiji blagih poreme}aja raspoloènja. Smatralo
se da su nosioci ovakve aktivnosti ksantonski sastojci i hipericin (MAO inhibitori). Danas se
zna da ekstrakt kantariona spre~ava re - uptake serotonina, norepinefrina i dopamina, {to se
manifestuje zna~ajnom down-regulacijom kortikalnih beta-adrenergi~kih receptora i seroto-
ninskih (5-HT2) receptora. Ovi podaci sugeri{u da je hiperforin odgovoran za biohemijski deo
antidepresivne aktivnosti ekstrakta herbe kantariona. Poznato je da kantarion ima blago delo-
vanje na preuzimanje serotonina. Pored toga, potvr|eno je da antidepresivnu aktivnost eks-
trakt ostvaruje i preko endokrinog efekta (preko melatonina). Zna~i, antidepresivni efekat
kantariona zasnovan je na nekoliko razi~itih mehanizama, od kojih je, pojedina~no posmatra-
no, svaki veoma slab, ali ujedinjeni daju dobre terapijske rezultate.
Antidepresivni efekat ekstrakta herbe kantariona, blagog ili srednjeg intenziteta, potvr|en je i
kroz razli~ite klini~ke studije. Meta - analiza 23 randomizirane studije, koje su obuhvatile pre-
ko 1700 pacijenata sa blagom ili srednje izraènom depresijom, potvrdile su (u odnosu na pla-
cebo) zna~ajan efekat primene ekstrakta kantariona (efikasnost 19,9%), istina slabiji od efek-
ta klasi~ne terapije antidepresivima (efikasnost 52,8%). U svim studijama potvr|eno je veoma
malo neèljenih efekata primene biljnih antidepresiva.
Droga: îne je osu{eni vr{ni delovi kantariona u cvetu. Potvr|eno je da su pupoljci cvetova
najbogatiji lekovitim sastojcima. Kantarion se sakuplja u po~etnoj fazi cvetanja, pre~isti i brzo
su{i na temperaturi koja ne prelazi 40oC. Do sada se herba dobijala od samoniklih biljaka, a
poslednjih godina postoje zahtevi za gajenjem kantariona (Nema~ka, Poljska, Ju`na Amerika).
Hyperici extractum, te~ni i mnogo ~e{}e suvi alkoholno - vodeni ekstrakt herbe se danas ko-
risti za izradu fitopreparata. Najpoznatija su dva ekstrakta: LI 160 (metanol 80% V/V; dro-
ga/ekstrakt 4-7:1) i LoHyp-57 (etanol 60% m/m; droga/ekstrakt 5-7:1). Ekstrakti su, uglav-
nom, standardizovani na sadràj hipericina (HPLC odre|ivanje), tako da sadrè 0,3% ukup-
nih naftodiantrona, izraèno kao hipericin.
Sastav: Brojni, hemijski raznovrsni sastojci i to: etarsko ulje (0,1%); heterozidi fenolkarbon-
skih kiselina i flavonoida (4-5%); rutin, hiperozid, kvercitrin, izokvercitrin, amentoflavon, hlo-
rogenska kiselina); procijanidini i kondenzovani tanine (6,5-15%); naftodiantronska jedinje-
nja (0,1-0,15%), hipericin, pseudohipericin, protohipericin i protopseudohipericin); derivati
floroglucinola (hiperforin i pseudohiperforin); ksantonska jedinjenja mangiferinskog tipa;
ugljovodonici, alkoholi (n-alkani i n-alkanoli), triterpeni i steroli.
Indikacije i primena: Danas se kantarion koristi kao antidepresiv, ali i kod psihovegetativnih
poreme}aja, anksioznosti i uznemirenosti. Naro~ito je efikasan za terapiju naglih promena ras-
poloènja kod èna u menopauzi.
Kontraindikacije: Ne treba ga koristiti zajedno sa drugim MAO inhibitorima jer moè poten-
cirati njihovo delovanje i izazvati hipertenzivne krize.
Neèljena dejstva: Kada se koristi u preporu~enim terapijskim dozama, neèljena dejstva su
veoma retka. Naj~e{}e su povezana sa ose}ajem nadutosti i pojavom opstipacije (zbog prisu-
stva tanina). Na CNS se ovi efekti manifestuju kao: uznemirenost (0,3-6%), umor (0,4-5%) i
glavobolja (5%). U odnosu na gastrointestinalni trakt uo~ena je pojava anoreksije, dijareje, bo-
lova (0,55%), suvo}a usta (5%) i opstipacija (5%). Poznato je da sastojci kantariona (naftodi-
antroni) mogu izazvati reakciju fotosenzibilizacije {to se manifestuje pojavom lezija, inflama-
cije sluznica i pruritusom kod 0,3-5% osoba koje koriste ovaj preparat.
Interakcije: U literaturi se navode podaci da istovremena primena preparata kantariona i
MAOi (tranilcipromin, fenelzin) moè prouzrokovati intenziviranje efekata ovih lekova, {to
moè dovesti i do toksi~nih manifestacija (npr. hipertenzivne krize). Istovremena primena pre-
parata na bazi kantariona i SSRI (fluoksetin, paroksetin, sertralin, fluvoksamin, citalopram)
moè dovesti do intenziviranja efekata primene ovih lekova, a mogu}a je i pojava toksi~nosti,
u smislu "serotoninskog sindroma" (znojenje, drhtavica, crvenilo, konfuzija, uznemirenost).
Poznati su slu~ajevi da je istovremena primena kantariona i paroksetina, dovela do klini~kog
sindroma koji je podse}ao na intoksikaciju sa sedativima/hipnoticima. Ukoliko se preparati
kantariona koriste uz sertralin, ve} posle 2-4 dana moè do}i do pojave "serotoninskog sindro-
806 III deo
ma" (vrtoglavica, mu~nina, povra}anje, glavobolja, epigastri~ni bol, anksioznost, zbunjenost ili
ose}aj uznemirenosti i osetljivosti).
Pri istovremenoj primeni sa ekstraktom kantariona, nivo nekih lekova (ciklosporini, indinavir)
u plazmi je smanjen. Utvr|eno je da primena preparata izra|enih od ekstrakta kantariona do-
vodi do sniènja nivoa ciklosporina u krvi. U prilog ovome je i ~injenica da je kod pacijenata,
kod kojih je izvr{ena transplantacija srca, do akutne celularne reakcije transplantacije do{lo
ba{ zbog interakcije kantariona i ciklosporina (tri nedelje posle uvo|enja kantariona u terapi-
ju). Potvr|eno je da sastojci kantariona indukuju enzimski sistem citohrom P450, koji je uklju-
~en u metabolizam ciklosporina, {to je mogu}e obja{njenje za ovakvu interakciju. Utvr|eno je
da istovremena primena preparata na bazi kantariona i indinavira moè dovesti do razvoja re-
zistencije i izostanka terapijskih efekata. I ovakvo delovanje kantariona moè se povezati s nje-
govim uticajem na enzimski sistem citohroma P450; kantarion zna~ajno uti~e na nivo u pla-
zmi lekova u ~iji metabolizam je uklju~en citohrom P450. Primena preparata kantariona do-
vodi do sniàvanja nivoa teofilina u krvi, kod pacijenata koji su stabilizovani na teofilinskoj
terapiji. Prilikom istovremene primene preparata kantariona i kombinovanih oralnih kontra-
ceptivnih sredstava (etinilestradiol i dezogestrel) moè do}i do poja~anog krvavljenja. Isto-
vremena primena sa kardiotoni~nim heterozidima moè dovesti do smanjene efikasnosti ovih
lekova i u~initi da pacijent "nije pokriven", zbog toga se moè o~ekivati pove}ana toksi~nost
posle prestanka primene biljnih lekova kao i smanjen terapijski efekat digoksina.
Tako|e je poznato da kantarion sadrì tanine, pa oralna primena ekstrakta moè umanjiti re-
sorpciju preparata gvo`|a iz gastrointestinalnog trakta. U literaturi postoje podaci o zna~ajno
produènom vremenu spavanja (kod sna koji je rezultat primene narkoti~kih lekova). Tako|e,
uo~eno je da ekstrakti herbe kantariona antagonizuju efekat rezerpina. Naftodiantronski sa-
stojak kantariona, hipericin, moè dovesti do skra}enja sna izazvanog primenom barbiturata.
Treba voditi ra~una i o mogu}em delovanju kantariona kao fotosenzibilizatora; naro~ito tre-
ba izbegavati kombinaciju s lekovima koji i sami poseduju ovakvo delovanje (tetraciklini, sul-
fonamidi, tiazidi, hinoloni, piroksikam…) i upozoriti korisnika za mogu}u pojavu promena na
koì.
Farmaceutski oblici, na~in primene, doze: Koristi se u obliku usitnjene droge, spra{ene droge
u obliku te~nih i ~vrstih pripravaka za internu upotrebu. Na trì{tu su, uglavnom, prisutni mo-
nokomponentni fitopreparati bazirani samo na ekstraktu kantariona. Sadràj aktivnog sastoj-
ka izraàva se kroz koli~inu ekstrakta standardizovanog sa 0,3% hipericina (u mg), odnosno,
kroz ukupnu koli~inu hipericina (u mg).
OBLIK DOZA
3 puta dnevno
usitnjena droga 2 g do 4 g na 150 mL
klju~ale vode
3 puta dnevno
spra{ena droga
2 g do 4 g
kapsule ili tablete
(standardizovani ekstrakt = 0,3% hipericina)
od 125 mg do 510 mg 200 mcg do 1000 mcg hipericina dnevno
odnosno 3 puta dnevno 300 mg
kapsule sa produènim otpu{tanjem (standar- standardizovanog ekstrakta
dizovani ekstrakt = 0,3% hipericina)
450 mg, 900 mg i 100 mg
transdermalni flasteri900 mg / 24h jednom dnevno
te~ni ekstrakt (sa 25% etanolom) 1:1 3 puta dnevno 2 mL do 4 mL
tinktura (sa 45% etanolom) 1:10 3 puta dnevno 2 mL do 4 mL

Samu drogu, ekstrakt i fitopreparate na bazi ekstrakta herbe kantariona treba ~uvati na sobnoj
temperaturi, na suvom i tamnom mestu.
Dodatak: Kantarion je zna~ajan i omiljen narodni lek koji se primenjuje naj~e{}e u samome-
dikaciji i to kao uljani ekstrakt spolja za zarastanje rana, opekotina i kod razli~itih povreda i
upalnih reakcija koè i sluznica, ali i oralno za ublaàvanje tegoba kod grizlica i èluda~nog
ulkusa. Sli~no se moè koristiti infuz pripremljen od osu{ene herbe. Antimikrobna aktivnost
ekstrakta pripisuje se hiperforinu, a antiinflamatorno delovanje prisutnim flavonoidima i osta-
lim polifenolnim sastojcima. Zbog zna~ajne koli~ine tanina, spra{ena droga ili koncentrovani
infuz se moè koristiti kao antidijarojik.
Hyperici extractum oleosum se priprema od sveè herbe, maslinovog ili ulja kukuruznih klica.
Usitnjena droga se preliva uljem (1:4) i maceracija vr{i na suncu tokom 40 dana (danas se
proizvodi i industrijski). Uljani ekstrakt kantariona sadrì od 2-20 mg hiperiforina po decili-
tru. Posle pet nedelja, hiperforin se ne detektuje u ekstraktu. Ako se kao ekstragens koristi eu-
tanol G, ekstrakt je stabilan tokom 6 meseci.
808 III deo
3.6 HOMEOPATIJA
Poslednjih godina u svetu se dosta koriste tzv "alternativne" metode le~enja, kao {to su aku-
punktura, fitoterapija, masaà, hiropraksa itd. Homeopatija, nastala iz klasi~ne medicine i ve-
zana uz klasi~nu medicinu, zasluùje naziv komplementarne metode le~enja i posebnu pa`nju
zbog svoje ozbiljnosti, definisanih postavki, jasnih teoretskih i prakti~nih principa primene i
evidentirane efikasnosti u le~enju niza oboljenja. Ovaj sistem le~enja se koristi u skoro svim
evropskim zemljama, a u vi{e zemalja sveta me|u kojima su Nema~ka, Engleska i Francuska,
je priznata kao zvani~an sistem le~enja i uvr{}ena u sistem socijalnog osiguranja. Zakonom o
zdravstvenoj za{titi RS (Sl. gl. RS 107/2006) ~l. 28, 71 i 236, u na{oj zemlji je ozakonjena je
primena homeopatije kao metode komplementarne medicine. Evropski parlament je septem-
bra 1992. godine dao svojim ~lanicama preporuku o unifikaciji i standardizaciji preparata,
dobroj praksi i podsticanju nau~nih istraìvanja iz oblasti homeopatije. Osim homeopatskih
farmakopeja Engleske, Nema~ke, Francuske, Rusije i USA, u toku je izrada i Evropske home-
opatske farmakopeje. Postoje dva osnovna me|unarodna udruènja koja se brinu o ovim stan-
dardima:
Evropski komitet za homeopatiju (ECH) i
Svetsko udruènje lekara homeopata (LMHI),
a obrazovanje lekara-homeopata se sti~e dvogodi{njom nastavom u {kolama koje verifukuje
jedna od zemalja ~lanica EU, i ECH.
Homeopatija je nastala krajem XVIII veka, a zasniva se na u~enju nema~kog lekara Samuela
Hahnemanna. Nezadovoljan efektima klasi~nog na~ina le~enja svoga doba, zapo~eo je ekspe-
rimente kojima je hteo da utvrdi pravo dejstvo tada{nje palete lekova. Prou~avaju}i dejstvo
ekstrakta kore drveta Cinhona u le~enju malari~ne groznice, do{ao je do saznanja da ova sup-
stanca ustvari izaziva simptome malarije. Istraùju}i dalje i druge lekovite supstance, zaklju-
~io je da postoji prirodni zakon po kome lekovi koji le~e odre|ene bolesti, moraju na zdravim
osobama da izazivaju simptome sli~ne toj bolesti. Ovo svoje otkri}e je objavio u knjizi: "Orga-
non racionalnog le~enja", 1810 godine, koje je doìvelo 6 izdanja. Razra|uju}i dalje isti prin-
cip, i eksperimenti{u}i sa dejstvima raznih supstanci biljnog, mineralnog i ìvotinjskog pore-
kla na zdravim dobrovoljcima, ispitao je oko 120 lekova ~iju je simptomatologiju objavio u
knjizi "Materia medica pura" 1822 godine, i "Hroni~ne bolesti"1828., sa jo{ 150 obra|enih le-
kova. Danas, homeopatija raspolaè sa preko 2.500 preparata. Smanjuju}i dozu da bi izbegao
neèljene reakcije, do{ao je do zaklju~ka da je za le~enje oboljenja dovoljna veoma mala koli-
~ina leka, i da uno{enjem kineti~ke energije u razblaìvanje supstance, nastaje novi kvalitet,
preparat efikasnijeg dejstva, uz manje neèljenih dejstava. Postupak ispitivanja supstanci na
zdravim osobama naziva se "Homoepatsko ispitivanje" (engl. "Prooving" nem. Prüfung), a po-
stupak rastvaranja uz uno{enje kineti~ke energije "Potenciranje".
Principi na kojima se zasniva homeopatija su:
a. Zakon sli~nosti: samo supstanca koja kod zdrave osobe izaziva odre|ene simptome, moè
takve sli~ne simptome da izle~i kod bolesne osobe, podsti~u}i odbrambene snage organi-
zma;
b. Jedan lek: po{to bolest ~ini skup simptoma, da bi se neutralisali simptomi bolesti treba na-
}i supstancu koja izaziva najsli~niji skup simptoma, a to moè biti samo jedna supstanca;
c. Minimalna doza: za izle~enje je potrebno primeniti {to manju dozu leka, da bi se izbegla
eventualna reakcija organizma na unetu supstancu, i da bi lek bio efikasniji. Ovo se postiè
postupkom "potenciranja".
d. Hroni~ne bolesti: su posledica nasle|ene ili ste~ene dispozicije organizma ka odre|enoj vr-
sti oboljevanja.
e. Pravac izle~enja (postavio ga je ameri~ki lekar Hering): bolest napreduje odozdo na gore,
od spolja prema unutra, i od manje va`nog ka vi{e va`nom organu, a povla~i se na obrnut
na~in. Zato tokom le~enja bolesnika treba pratiti, i modifikovati terapiju da bi izle~enje i{lo
u èljenom pravcu, i da bi se prilago|avalo doziranje. Iz ovih zakona je izveden i princip
individualizacije: po{to se bilo koja bolest, mada je simptomski kompleks isti, zbog indivi-
dualne reakcije razlikuje od osobe do osobe, ni ukupna slika simptoma ne}e biti ista, pa tre-
ba ovoj individualnoj slici prilagoditi lek sa najsli~nijom slikom simptoma. Zato se kaè da
Homeopatija le~i celu osobu, a ne samo bolest.
Homeopatski preparati se proizvode po istim principima kao i klasi~ni lekovi, uz odre|ene
specifi~nosti tipa egzaktne tehnologije i ve}e pa`nje u spre~avanju potencijalne hemijske, bak-
terijske, i fizi~ke kontaminacije posu|a, i samih supstanci.
ûvaju se u originalnim pakovanjima, zaklonjeni od vlage, svetla i visoke temperature, kao i

supstancija koje odaju jak miris. Hemijske supstance, treba ~uvati odvojeno od biljnih supstan-
cija, a potencirane preparate odvojeno od ostalih.
Potencirane homeopatske lekove o{te}uju:
a. jaki mirisi
b. elektromagnetska zra~enja: Rtg zraci, televizori, elektromagneti, mobilni telefoni
c. stati~na magnetska polja
d. direktna sun~eva svetlost i ultraljubi~asta svetlost
e. toplota preko 50°C
f. plamen
g. kontaminacija bakterijama
h. kontaminacija ne~isto}ama i drugim nepoznatim hemijskim supstancama.
Homeopatski sudovi moraju biti pre upotrebe hemijski ~isti, i bakteriolo{ki sterilni, a sa njih
moraju biti uklonjeni svi tragovi eventualnih prethodnih homeopatskih potencija. Ovo se po-
stiè standardnim farmaceutskim postupcima pranja sudova i pripreme materijala za pakova-
nje.
HOMEOPATSKI PREPARATI:
Mati~na tinktura je preparat na~injen od biljnog, ìvotinjskog mineralnog ili hemijskog mate-
rijala, nastao rastvaranjem, maceracijom, ekspresijom (gnje~enjem), perkolacijom ili kuva-
njem. Obi~no je to 10% rastvor supstance u 96% alkoholu. To je osnovni rastvor te~nih prepa-
rata i od njega se prave dalja razblaènja, odnosno, potencije. Obeleàva se sa Θ ili Q. Tritu-
rat je preparat na~injen putem trenja male koli~ine nerastvorljive supstance sa vehikulumom,
kao {to su: mle~ni {e}er (Laktoza) ili invertni {e}er (Saharoza), u tarioniku. Obi~no se radi o
1% me{avini aktivne supstance sa 99% laktoze. Ako se trituracija izvr{i tri puta uzastopno po
30 minuta u odnosu 1:100, i postigne se "razblaènje" od 1:1.000.000, mogu}e je ovaj tritu-
rat dalje rastvarati u me{avini vode i alkohola u vodi, u vidu koloidnog rastvora ~vrste sup-
stance, od koga se prave dalja razblaènja i potencije. Trituracija se moè izvesti i ma{inom
Potenciranje je postupak tipi~an za homeopatiju. Ovim postupkom se supstanca podiè na vi-
{i nivo dejstva. Radi se o procesu koji u sebe uklju~uje najpre rastvaranje supstance u odre|e-
nom (obi~no dekadnom) odnosu, a zatim se ovakav rastvor podvrgava sukusiji (potresanju)
odre|eni broj puta (obi~no 10x), ~ime mu se dodaje novi kvalitet dejstva - energetski naboj
preparata na vi{em nivou. Danas se potenciranje obja{njnjava pojavama na nivou kvantne fi-
zike. Potencije se dele prema vrsti dilucije. Ako se potenciranje vr{i u odnosu 1:10, nastaju de-
cimalne potencije, (obeleàva se sa"X" ili"D"); u odnosu 1:100, nastaju centezimalne potenci-
je (obelaàva se sa "c").
Niske potencije su one u kojima ima materijalnih tragova osnovne supstance. To su potencije
od 1 - 24 x ili 1 - 12c. Iznad toga, razblaènje prelazi Avogadrov broj (6,025 x 10²23), i ta-
da u rastvoru nema vi{e ni jednog molekula osnovne supstance, ve} u rastvara~u ostaje neka
vrsta energetskog zapisa supstance. Empirijski i eksperimentalno je dokazano da ovakvi ras-
tvori imaju jasno klini~ko dejstvo, a postoji i vi{e fizi~ko hemijskih teorija kojima se taj feno-
men obja{njava. Srednje potencije su one koje se krecu od 12-30 c, a visoke potencije se kre-
}u od 30c do 1 M (razblaènje od 1:100 na 30-ti stepen do 1:100 na 1000-ti stepen). Vrlo vi-
soke potencije su sve preko 1M do 10 MM. Postoje i drugi sistemi potencija, ali su navedeni
uzeti kao konvencionalni.
OBLICI HOMEOPATSKIH PREPARATA
Mati~ne tinkture: se koriste kao homeopatski lekovi u materijalnim dozama. Doziraju se od 1-
15 kapi do 3 x dnevno. Homeopatske te~ne potencije nastaju obi~nim me{anjem nekoliko ka-
pi potenciranog rastvora sa vehikulumom (naj~e{}e rastvor vode i alkohola u koncentraciji 20
- 40%). Tako se dobija preparat one potencije koja je injicirala pravljenje rastvora. Homeopat-
ski sirup se pravi me{anjem te~ne potencije, vode i obi~nog sirupa (Syrupus simplex). Osim
glukoze, saharoze i alkohola u homeopatske sirupe se ne sme dodavati nikakav drugi korigens.
^vrsti homeopatski lekovi: Pra{kovi: se prave nano{enjem nekoliko kapi homeopatske te~ne
potencije u 96% alkoholu na vehikulum i naknadnim su{enjem u mraku. Tablete se prave fa-
bri~ki, od laktoze, i teè oko 250 mg i na njih se nanosi nekoliko kapi potrebne potencije u
96% alkohola, zatim se su{ena isti na~in. Granule su preparati u vidu zrnaca sastavljenih od
laktoze ili saharoze i razli~ite su veli~ine (1 - 3mm), na koje se nanosi potrebna te~na poten-
cija u 96% alkoholu, a zatim se su{i. Kristali se injiciraju homeopatskom potencijom, na isti
na~in. ^vrsti lekovi su stabilniji od te~nih potencija. Standardno doziranje te~nih potencija je
za odrasle 5 - 10 kapi pro dosi, a za decu 1 - 3 kapi. Pojedina~ne doze ~vrstih lekova su: 1 ta-
bleta ili 5 granula ili kristala za odrasle, a 1 - 2 granule za decu. Od drugih vidova ~vrstih pre-
parata postoje: globule (u Engleskoj nazivane "Pilule", hostije i sl.
Preparati za spoljnu upotrebu su losioni, tinkture, kreme i supozitorije, a prave se na isti na-
~in, kao u klasi~noj galenskoj farmaciji. Kao aktivna supstanca se upotrebljava vodena poten-
810 III deo
cija, tinktura, ili ekstrakt odgovaraju}e homeopatske supstance. Naj~e{}e se koriste:

Hypericum, Calendula, Arnica. Spoljna upotreba homeopatskih preparata je ograni~ena.
Preparati za parenteralnu upotrebu: Nema opravdanja za parenteralnu primenu homeopat-
skih preparata: resorpcija potrebne potencije se obavlja vrlo efikasno oralnim putem, a po~i-
nje ve} u samoj sluzokoì usta. Ovo se radi najverovatnije, iz komercijalnih razloga.
Homeopatska praksa:
Postoji nekoliko na~ina za izbor homeopatskih preparata.
Ukupna slika simptoma (Hahnemann-ov metod, tzv. "totalitet" ili "celovitost") se zasniva na
sagledavanju i analizi svih simptoma bolesnika i fizikalnog nalaza ispoljenog u momentu po-
smatranja, da bi se izabrali oni simptomi koji osim uobi~ajenih simptoma bolesti odraàvaju i
individualnu reakciju bolesnika (obi~no su to mentalno"emocionalni i op{ti fizi~ki simptomi)
i da se lek izabere na osnovu toga. Lek se daje ili protrahirano u niskoj, ili u razmacima, u vi-
sokoj potenciji, i ~eka se dok se dejstvo leka ne iscrpi. Ako se simptomi pod le~enjem prome-
ne, lek se prilago|ava novoj slici.
Konstitucionalni pristup (Kent-ov metod): se zasniva na tome da svaka osoba ima svoje pso-
hifizi~ke odlike, gra|u, mentalno emocionalnu sliku, sklonost odre|enim oboljenjima i sklo-
nost pona{anju u bolesti. Kada se upozna ova slika, sti~e se saznanje o konstutivnom tipu li~-
nosti, i primenjuje se lek najsli~niji takvom na~inu reakcije, obi~no u visokoj potenciji i u ve-
}im vremenskim razmacima.
Postoji 20 normalnih, i preko 50 patolo{kih tipova konstitucije, kojima odgovaraju odre|eni
veoma dobro ispitani homeopatski preparati sa mnogostrukim dejstvom (tzv. vi{enamenski le-
kovi- "polichrestae").
Organoterapeutski pristup: Utvr|en je afinitet pojedinih homeopatskih preparata prema od-
re|enim organima i tkivima kao {to su: Crataegus za srce, Chelidonium za jetru, Calcium Flu-
orid za vezivno tkivo, Pareira brava za prostatu itd. Ovde se homeopatski preparati primenju-
ju obi~no u niskoj ili srednjoj potenciji, kontinuirano tokom izvesnog vremenskog perioda. Tu
spada i princip primene prema patolo{kom nalazu kao {to su: Fosfor za hepatitis, Ac. Nitri-
cum za uzdu`ne fisure, Kalijum Bihromat za okrugle ulceracije, Mercurius za pseudomembra-
nozno zapaljenje.
Specifikumi: To su preparati koji su dokazano efikasni za ve}inu slu~ajeva odre|enih obolje-
nja ili stanja. Takvi su: Cocculus Indicus za kinetoze, Urtica Urens za urtikariju, Oscilococci-
num za prevenciju gripa i virusnih oboljenja, Rhus Toxicum za Herpes Zoster, Ruta Graveolens
za zamaranje o~iju kod u~enja i sl. Oni se daju u razli~itim, obi~no srednjim potencijama za
prevenciju odn. inicijalno le~enje, i dok se simptomi ne povuku.
Za iznalaènje potrebnog preparata koriste se i registri lekova sa simptomima i znacima obo-
ljenja (Repertorijumi i Terapeutika) kao i kompjuterski programi koji pomaù u izboru prepa-
rata. Nekada je iznalaènje potrebnog "najsli~nijeg" preparata veoma kompleksno pa se za ho-
meopatski intervju i obradu slu~aja utro{i po nekoliko sati. Posle odre|ivanja, prati se reakci-
ja na le~enje radi modifikovanja doze. Doza se u homeopatiji odre|uje visinom potencije i u~e-
stalo{}u primene, a ne brojem i masom unetih lekova.
Generalni princip primene homeopatskih lekova je: ako je do{lo do pozitivne reakcije na lek,
ponoviti ga samo ako se simptomi vrate; ako lek ne deluje, ponoviti postupak odre|ivanja, a
ako se simptomi promene, primeniti novi lek prema novoj slici. Cilj le~enja je izle~iti bolesni-
ka, ili ukloniti tegobe, odnosno, sprovesti palijaciju kod neizle~ivih.
Homeopatski lekovi se mogu kombinovati sa klasi~nim le~enjem, a neutrali{u ih ve}e doze
sedativa i psihofarmaka, citostatici i velike doze kortikosteroida. Paralelna primena homeopat-
skih preparata pod uslovom uspe{nog le~enja, omogu}uje ili smanjenje klasi~ne terapije ili
njen prekid, da bi se organizmu dala po{teda od klasi~nog dugotrajnog le~enja ("Drug rest")
posle ~ega }e klasi~no le~enje bolje delovati. Homeopatsko le~enje je efikasno kod tzv. psiho-
somatskih i funkcionalnih oboljenja, alergija, mentalno-emocionalnih poreme}aja, hroni~nih
konstitutivnih oboljenja, kao i odre|enih akutnih stanja.
Homeopatska industrija: je dosta razvijena u Evropi. Firme sa velikim prometom i renome-
om kvaliteta homeopatskih lekova su Boiron u Francuskoj, DHU (Deutsche Homeopathie-
Union) Weleda, Apozema i Heel u Nema~koj, Ainsworths, i Helios u Engleskoj i sl. Ove fir-
me proizvode pojedina~ne homeopatske lekove u te~nom i ~vrstom obliku kao i kombinovane
homeopatske preparate za svakodnevna lak{a oboljenja (npr. "Metavirulent" za grip, "Tonzio-
treen" za tonzilofaringitise, "Femilla" za premenstrualni sindrom itd.). Mada popularan me|u
pacijentima, ovaj metod nije prava homeopatija, pa u slu~aju neuspeha treba se obratiti ili
svom lekaru ili profesionalnom lekaru homeopati.
Primena homeopatskih lekova je realnost, i to name}e potrebu lekarima i farmaceutima da se
upoznaju sa elementima homeopatije i ovom vrstom lekova. Osim toga neophodna je regula-
cija kvaliteta homeopatskih lekova uz dono{enje jasnih zakona i propisa o njihovoj registraci-
ji, prometu i upotrebi.
Po preporuci ECH i LMHI, dat je spisak od 250 osnovnih pojedina~nih homeopatskih lekova,
naj~e{}e kori{}enih u terapiji. Oni ~ine bazu homeopatske Materiae Medicae, i svi su uvr{teni
u Homeopatske farmakopeje zemalja EU i USA, kao i u novu Evropsku homeopatsku far-
makopeju.
1. Abrotanum 53. Bryonia

2. Acidum aceticum 54. Bufo rana
3. Acidum benzoicum 55. Cactus grandiflorus
4. Acidum formicum 56. Cadmium
5. Acidum hydrocyanicum 57. Caladium
6. Acidum hydrofluoricum 58. Calcarea carbonica
7. Acidum lacticum 59. Calcarea fluorica
8. Acidum muriaticum 60. Calcarea phosphorica
9. Acidum nitricum 61. Calcarea silicata
10. Acidum oxalicum 62. Calcarea sulphurica
11. Acidum phosphoricum 63. Calendula officinalis
12. Acidum picrinicum 64. Camphora
13. Acidum salicylicum 65. Cannabis indica
14. Acidum sulfuricum 66. Cannabis sativa
15. Aconitum napellus 67. Cantharis vesicatoria
16. Agaricus muscarius 68. Capsicum
17. Agnus castus 69. Carbo animalis
18. Ailanthus glandulosa 70. Carbo vegetabilis
19. Aloe vera 71. Carcinosinum
20. Allium cepa 72. Carduus marianus
21. Alumina 73. Caulophyllum
22. Ambra grisea 74. Causticum
23. Ammonium carbonicum 75. Chamomilla
24. Anacardium orientale 76. Ceanothus
25. Anhalonium 77. Cedron
26. Anthracinum 78. Chelidonium majus
27. Antimonium crudum 79. Cicuta virosa
28. Antimonium tartaricum 80. Cimicifuga racemosa
29. Apis mellifica 81. Cina
30. Apocynum cannabinum 82. Cinchona officinalis (China)
31. Aralia racemosa 83. Cinnabaris
32. Aranea diadema 84. Cocculus
33. Argentum nitricum 85. Coccus cacti
34. Argentum metallicum 86. Coffea cruda
35. Aristolochia 87. Colchicum autumnale
36. Arnica montana 88. Colocynthis
37. Arsenicum album 89. Conium maculatum
38. Arsenicum iodatum 90. Corallium rubrum
39. Arum triphyllum 91. Crataegus
40. Asafoetida 92. Crocus sativus
41. Asterias rubens 93. Crotalus horridus
42. Aurum metallicum 94. Croton tiglium
43. Baptisia tinctoria 95. Cuprum metallicum
44. Baryta carbonica 96. Cyclamen
45. Baryta muriatica 97. Cypripedium
46. Belladonna 98. Digitalis
47. Bellis perennis 99. Dioscorea
48. Berberis vulgaris 100. Drosera
49. Beryllium 101. Dulcamara
50. Borax 102. Echinacea
51. Bothrops lanceolatus 103. Equisetum
52. Bromium 104. Elaps corallinus
812 III deo
105. Erigeron canadensis 160. Magnesia phosphorica

106. Eugenia caryophyllata 161. Mandragora officinalis
107. Eupatorium perfoliatum 162. Manganum
108. Euphorbium 163. Medorrhinum
109. Euphrasia officinalis 164. Melilotus
110. Ferrum metallicum 165. Mephites
111. Ferrum phosphoricum 166. Mercurius corrosivus
112. Gelsemium 167. Mercurius solubilis
113. Ginseng 168. Mezereum
Glonoinum 169. Millefollium
114. Gnaphallium 170. Moschus
115. Granit 171. Murex purpurea
116. Graphites 172. Mygale lasiodora
117. Grindelia 173. Naja tripudians
118. Guaiacum 174. Natrum carbonicum
119. Hamamelis virginiana 175. Natrum muriaticum
120. Hedera helix 176. Natrum phosphoricum
121. Helleborus 177. Natrum sulphuricum
122. Heloderma 178. Nux moschata
123. Helonias 179. Nux vomica
124. Hepar sulphur 180. Oenanthe crocata
125. Hirudo 181. Oleander
126. Hydrastis canadensis 182. Opium
127. Hyoscyamus 183. Paeonia
128. Hypericum perforatum 184. Palladium
129. Ignatia amara 185. Petroleum
130. Iodum 186. Petroselinum
131. Ipecacuanha 187. Phosphorus
132. Iris versicolor 188. Phytolacca
133. Juglans regia 189. Platina
134. Kali arsenicosum 190. Plumbum
135. Kali bromatum 191. Podophyllum
136. Kali bichromicum 192. Psorinum
137. Kali carbonicum 193. Pulsatilla
138. Kali iodatum 194. Pyrogenium
139. Kali muriaticum 195. Radium bromatum
140. Kali nitricum 196. Ranunculus bulbosus
141. Kali phoshoricum 197. Raphanus
142. Kali sulphuricum 198. Rathania
143. Kalmia latifolia 199. Rheum
144. Karwinskia humboldtiana 200. Rhododendron
145. Kreosotum 201. Rhus toxicodendron
146. Lac caninum 202. Rumex crispus
147. Lac defloratum 203. Ruta graveolens
148. Lac humanum 204. Sabadilla
149. Lachesis 205. Sabina
150. Lachnantes 206. Sambucus
151. Lathyrus sativus 207. Sanguinaria
152. Latrodectus mactans 208. Sarsaparrilla
153. Laurocerasus 209. Secale cornutum
154. Ledum palustre 210. Selenium
155. Lilium tigrinum 211. Senecio
156. Lycopodium clavatum 212. Senega
157. Lycopus virginicus 213. Sepia officinalis
158. Magnesia carbonica 214. Silicea
159. Magnesia muriatica 215. Solidago
216. Spigelia 234. Terebinthina

217. Spongia tosta 235. Teucrium marum-verum
218. Squilla maritima 236. Thallium
219. Stannum metallicum 237. Thea
220. Staphysagria 238. Theridion
221. Sticta pulmonaria 239. Thuja occidentalis
222. Stramonium 240. Tuberculinum bovinum
223. Strontium 241. Urtica urens
224. Strophantus 242. Valeriana
225. Sulphur 243. Veratrum album
226. Sulfur bromatum 244. Verbascum
227. Sulphur iodatum 245. Viburnum
228. Symphytum 246. Vinca
229. Syphilinum 247. Viscum album
230. Tabacum 248. Viola tricolor
231. Tarentula hispanica 249. Vipera torva
232. Taraxacum officinale 250. Zincum metallicum
233. Tellurium 251. Zinc valerian
Registrovano je 6 homeopatskih kombinovanih preparata za slobodnu prodaju u apotekama:
1. CefamadarÆ tablete, indikacije: gojaznost
2. CinnabsinÆ tablete, indikacije: sapaljenje sinusa
3. InflucidÆ tablete, indikacije: prehlada sa temperaturom
4. RhinitalÆ tablete, indikacije: alergijska kijavica
5. TonsilotrenÆ tablete, indikacije: zapaljenje krajnika
6. VivotonÆ S rastvor, indikacije: labilnost krvotoka
814 III deo
815
IV
PROPISI U OBLASTI
FARMACEUTIKE
816 IV deo
propisi u oblasti farmaceutike 817
4.1 DOBRE PRAKSE KAO ZNAÂJAN DEO ME\UNARODNIH

PROPISA O LEKOVIMA U NACIONALNOJ REGULATIVI
UVOD
Radi boljeg razumevanja oblasti o kojoj }e u nastavku biti re~i, treba odmah ista}i da takoz-
vane ½dobre prakse½, {to se ve} i iz samih njihovih naziva moè videti, reguli{u pojedina
va`na podru~ja u oblasti lekova i farmaceutske prakse i postoje niz godina, bilo kao deo
nacionalnog zakonodavstva, sa razli~itim stepenom obaveznosti primene, bilo kao deo,
poslednjih godina sve vi{e harmonizovanog me|unarodnog sistema. Od {ezdesetih i sedamde-
setih godina pro{log veka, kada su se u zemljama sa visoko razvijenom farmaceutskom indus-
trijom pojavili prvi vodi~i dobre proizvo|a~ke prakse (Orange Guide u Velikoj Britaniji i Good
Manufactring Practices u Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama), po~inje sistemati~an rad na
stvaranju kodeksa propisa za razli~ite grane delatnosti vezane za oblast lekova.
Prakse se najjednostavnije mogu definisati kao osavremenjena i kodifikovana pravila
pona{anja i rada u pojedinim oblastima, sa standardnim procedurama za obavljanje odre|ene
delatnosti i propisanim uslovima u pogledu opreme, kadra i prostora.
ISTORIJSKI PRIKAZ
U okviru Farmaceutske sekcije Jugoslovenske organizacije za standardizaciju i kvalitet (JUSK-
a), predstavnici farmaceutske industrije iz slu`bi kontrole kvaliteta su od osnivanja sekcije
1974. godine radili na izradi i izdavanju pisanih preporuka o kvalitetu, tako da je ve} 1976.
godine izdat Dogovor o uslovima za proizvodnju i kontrolu lekova, kao dokumenat sekcije.
Kao stru~ni materijal sekcije, a pod pokroviteljstvom tada{njeg saveznog organa uprave
nadle`nog za zdravstvo, izdat je dokumenat Dobra proizvo|a~ka praksa 1985. Zahvaljuju}i
brzom razvoju farmaceutske industrije i prate}ih delatnosti, u narednom periodu se ukazala
potreba za bliìm i detaljnijim obja{njenjima pojedinih delova osnovnog dokumenta, pa su
ubrzo, tokom narednih pet godina izdati i specijalni delovi Dobre proizvo|a~ke prakse i to:
Dobra praksa u kontroli kvaliteta, Dobra praksa u proizvodnji sterilnih proizvoda i Dobra
praksa u skladi{tenju i transportu.
Navedeni materijali su varijanta nacionalnih propisa evropskih zemalja sa visoko razvijenom
farmaceutskom industrijom, prilago|ena tada{njem stepenu razvoja doma}e farmaceutske
industrije i mogu se posmatrati samo kao stru~ne preporuke, bez obavezne zakonske primene.
Isto se odnosi i na dokumenat Kodeks dobre laboratorijske prakse sa Uputstvom za inspekci-
ju i nadzor nad stru~nim radom radi verifikacije primene Kodeksa, donet 1983. godine, kao
preporuka nadle`nog saveznog organa uprave. Ovaj materijal ure|uje oblast pretklini~kih far-
makolo{ko-toksikolo{kih studija na eksperimentalnim ìvotinjama, u ranoj fazi registracije
leka.
Sli~ni dokumenti su i WHO Technical Report Series koji su se direktno primenjivali, naro~ito
u oblasti proizvodnje biolo{kih lekova: derivata krvi, imunoseruma, vakcina, antigena, hor-
mona, enzima.
Osamdesetih godina kao dokumenat SZO, u okviru edicije Technical Report Series, iza{la je
Dobra klini~ka praksa koja je u originalnoj verziji primenjivana tokom izvo|enja klini~kih ispi-
tivanja u na{oj zemlji.
Kada se sa vremenske distance od tridesetak godina posmatra ovaj period, moè se konstato-
vati da je tada{nja doma}a stru~na javnost bila u toku me|unarodnih de{avanja u oblasti leko-
va i da su svetska stru~na i nau~na dostignu}a primenjivana i kod nas, ~ak i pre nego {to
postanu deo zakonske regulative.
SADA[NJE STANJE
Devedesete godine pro{log veka karakteri{u izuzetno dinami~ne promene u oblasti lekova u
me|unarodnim okvirima. Kao posledica ovih promena nametnula se potreba usagla{avanja
regulative kroz rad Me|unarodne konferencije za harmonizaciju tehni~kih zahteva za regis-
traciju lekovañICH (International Conference on Harmonisation of Technical Requirements
for Registration of Pharmaceuticals for Human Use). Prvobitno zami{ljena kao stalna konfer-
encija zakonodavnih organa, stru~nih tela i proizvo|a~a lekova iz Evropske unije, Sjedinjenih
Ameri~kih Dràva i Japana, kao predstavnika najrazvijenijih zemalja sveta u oblasti lekova,
aktivnim uklju~ivanjem organa SZO u rad ICH, konferencija je dobila i formalno globalan
karakter, pa smernice i zaklju~ci sa dosada odrànih sastanaka konferencije i njenih radnih
grupa, dobijaju sve ve}i zna~aj i sve {iru primenu.
818 IV deo
Progla{eni vode}i motiv harmonizacije propisa je obezbe|enje ve}eg kvaliteta, bezbednosti i

efikasnosti lekova. Postavljeni kriterijumi se realizuju vi{egodi{njim usagla{avanjem me|unar-
odnih smernica u oblasti kvaliteta, bezbednosti i efikasnosti kojima se obezbe|uju sve faze
razvoja, proizvodnje, kontrole i plasmana leka. Sistem se prvo uspostavi, zatim dokumentuje,
materijalno dokaè i stalno odràva i kontroli{e, kako bi se obezbedila sledljivost i
ponovljivost njegovog funkcionisanja.
Na osnovu Zakona o proizvodnji i prometu lekova iz 1993. godine, 1998. godine su doneti kao
podzakonska akta propisi Dobra proizvo|a~ka praksa za lekove u medicini i Dobra laboratori-
jska praksa. Dobra proizvo|a~ka praksa je 2000. godine dopunjena dotada usvojenim aneksi-
ma koji se odnose na specifi~ne proizvodnje humanih lekova (ukupno 11), jer je prvobitni akt
iz 1998. godine imao samo prvi aneks koji reguli{e proizvodnju sterilnih lekova.
Dono{enjem Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima (Sl. Glasnik RS br 84/2004),
uspostavljena je u ~lanu 29 obaveza ministarstva nadle`nog za poslove zdravlja da u
Slu`benom glasniku objavi smernice Dobre proizvo|a~ke prakse, Dobre laboratorijske prakse,
Dobre klini~ke prakse u klini~kom ispitivanju i Dobre prakse u distribuciji.
U skladu sa navedenim, a u okviru projekta Evropske unije ªPobolj{anje upravljanja lekovi-
ma´, Evropska agencija za rekonstrukciju je angaòvala stru~ni tim koji je, u saradnji sa
doma}im stru~njacima iz pojedinih oblasti pripremio prevode aktuelnih evropskih dokumena-
ta i usaglasio terminologiju, kako bi ti dokumenti {to pre bili dostupni stru~noj javnosti.
Potrebno je naglasiti da stru~ne komisije, radne grupe i druga tela EU, ICH i SZO stalno inovi-
raju i usagla{avaju ova dokumenta, tako da jednom doneti propis u nacionalnim okvirima,
vrlo brzo zastareva. Zato se kao izuzetno ozbiljan problem postavlja pitanje prevo|enja svih
tih dokumenata, pra}enje i usagla{avanje propisa, koji samo u ovoj oblasti zauzimaju hiljade
stranica teksta i zahtevaju kontinuiran rad stru~njaka, kako bi re{enja u primeni bila stalno
aktuelna.
Zato se definicije i ostali podaci navedeni u nastavku, samo uslovno mogu smatrati najadek-
vatnijim, jer se kao i ostala problematika iz oblasti lekova menjaju, uskla|uju i dopunjavaju,
u skladu sa novim stru~nim i nau~nim saznanjima.
U nastavku }e biti prikazan pregled aktuelnih evropskih dokumenata.
PREGLED PRAKSI
Dobra proizvo|a~ka praksa
Principi najnovijeg evropskog dokumenta Dobre proizvo|a~ke prakse dati su u direktivi
2003/94/EC u koju su implementirani najnoviji zahtevi iz direktiva 2001/83 koja reguli{e
oblast lekova za upotrebu u humanoj medicini i 2001/20 koja sadrì principe Dobre klini~ke
prakse.
Dobra proizvo|a~ka praksa je deo provere kvaliteta koji obezbe|uje da se lekovi proizvode i
stalno kontroli{u prema standardima kvaliteta koji odgovara njihovoj nameni.
Dobra proizvo|a~ka praksa obuhvata slede}a poglavlja u okviru Osnovnih zahteva:
1. Upravljanje kvalitetom
2. Osoblje
3. Prostorije i oprema
4. Dokumentacija
5. Proizvodnja
6. Kontrola kvaliteta
7. Ugovorna proizvodnja i analiza
8. Reklamacije i povla~enje proizvoda
9. Interne provere
S obzirom da u osnovnom dokumentu nema detaljnije obrade pojedinih specifi~nih vrsta
proizvodnje koje su se tokom godina razvile i za koje je potrebno obezbe|enje posebnih uslo-
va, najnoviji evropski vodi~ Dobre proizvo|a~ke prakse, sadrì 19 aneksa, koji }e u nastavku
u osnovnim crtama biti prikazani. Principi iz aneksa koji slede, iako se odnose na proizvod-
nju, mogu biti korisni i za farmaceutski kadar zaposlen u zdravstvenim ustanovama, koji ruku-
je lekovima na ~iju se proizvodnju ovi aneksi odnose.
Kao ilustraciju brzih promena i inovacija prisutnih u ovoj i drugim oblastima farmaceutske
regulative o lekovima, navodimo da Aneks 19- Referentni uzorci i uzorci za ~uvanje (kontra-
uzorci) stupa na snagu juna 2006. godine.
Tako|e, predvi|eno je da Osnovni zahtevi koji sadrè pomenuta poglavlja dokumenta postanu
Osnovni zahtevi-Deo I, a Aneks 18 - Dobra proizvo|a~ka praksa u proizvodnji aktivnih farma-
ceutskih komponenata (sirovina, polaznih materijala)- Osnovni zahtevi-Deo II.
Aneks 1- Proizvodnja sterilnih lekova

Proizvodnja sterilnih lekova podleè posebnim zahtevima, kako bi se rizik od mikrobiolo{ke
kontaminacije i kontaminacije ~esticama i pirogenim supstancama sveo na minimum, {to
mnogo zavisi od ve{tine, obu~enosti i pona{anja osoblja. Posebno je va`no obezbe|enje
kvaliteta, pa je kod ove proizvodnje zna~ajno pridràvanje validiranih metoda pripreme i pos-
tupaka. Sterilnost i drugi aspekti kvaliteta se ne mogu posti}i oslanjanjem samo na zavr{ni
proces ili testiranjem gotovog proizvoda.
Aneks 2 - Proizvodnja biolo{kih lekova koji se koriste u humanoj medicini
Proizvodnja biolo{kih lekova (vakcine, imunoserumi, antigeni, hormoni, citokini, enzimi i
drugi proizvodi fermentacije uklju~uju}i i monoklonska antitela i proizvode dobijene iz r-
DNK), podrazumeva odre|ene specifi~nosti uslovljene prirodom ovih proizvoda i procesima
proizvodnje. Proizvodnja, kontrola i primena biolo{kih lekova uslovljeni su primenom poseb-
nih mera predostro`nosti. Prilikom ove vrste proizvodnje koriste se biolo{ki procesi i materi-
jali, kao {to su kultivacija }elija i ekstrakcija materijala iz ìvih organizama. Ovi biolo{ki pro-
cesi mogu pokazati biolo{ku promenljivost, tako da raspon i priroda sporednih proizvoda vari-
raju.
Kontrola biolo{kih lekova uklju~uje i primenu biolo{kih analiti~kih postupaka koje, u
pore|enju sa fizi~ko-hemijskim metodama, karakteri{e ve}a promenljivost. Stoga je procesna
kontrola u proizvodnji biolo{kih lekova nezaobilazna i zna~ajna.
Aneks 3 - Proizvodnja radiofarmaceutskih lekova
Proizvodnja i rukovanje radiofarmaceutskim lekovima su potencijalno opasni. Nivo rizika zav-
isi od tipa emitovanog zra~enja i poluvremena raspada radioaktivnih izotopa. Posebno se mora
obratiti pa`nja na spre~avanje unakrsne kontaminacije, ~uvanje radionuklearnih izotopa,
radionukleidnih kontaminanata i uklanjanje otpada. Po{to se ova vrsta lekova naj~e{}e
proizvodi u malim serijama, neki od njih se zbog kratkog poluvremena raspada koriste i pre
zavr{etka svih testova kontrole kvaliteta. Zato je stalna procena efikasnosti sistema
obezbe|enja kvaliteta kod ove vrste proizvodnje naro~ito zna~ajna.
Aneks 4 - Proizvodnja veterinarskih lekova koji ne spadaju u imunolo{ke veterinarske lekove
Aneks 5 - Proizvodnja imunolo{kih lekova za upotrebu u veterinarskoj medicini
Ova vrsta proizvodnje ima posebne karakteristike, me|u kojima se isti~e kampanjski rad, jer
je zbog velikog broja ìvotinjskih vrsta i patogenih agenasa, broj proizvoda veliki, uz istovre-
meno mali obim proizvodnje. Ovakvi proizvodi se moraju dobro {tititi od kontaminacije i
unakrsne kontaminacije. Pravilna za{tita zaposlenih je izuzetno zna~ajna, posebno pri radu sa
biolo{kim agensima patogenim za ~oveka. U ovoj vrsti proizvodnje posebno je zna~ajna uloga
sistema obezbe|enja kvaliteta.
Aneks 6 - Proizvodnja medicinskih gasova
Aneks se odnosi na industrijsku proizvodnju medicinskih gasova, {to je poseban proces koji se
uglavnom obavlja u sistemima zatvorene opreme. Dokumenat ne sadrì deo o proizvodnji i
rukovanju medicinskim gasovima u bolnici, ali neki delovi mogu biti osnova za dono{enje
nacionalne regulative u ovoj oblasti. S obzirom na na~in proizvodnje, mogu}nost kontaminaci-
je je minimalna, ali postoji rizik od unakrsne kontaminacije drugim gasovima.
Aneks 7- Proizvodnja biljnih lekova
Zbog sloène strukture, promenljivosti sastava, prisutnog broja i malih koncentracija
odre|enih aktivnih komponenata, kontrola polaznih materijala, skladi{tenje i prerada zauzi-
maju posebno zna~ajno mesto u proizvodnji biljnih lekova.
Aneks 8 - Uzorkovanje polaznih materijala i ambalaè
Uzorkovanje je izuzetno va`na operacija, pri ~emu se mora voditi ra~una o ~injenici da se pri-
likom uzorkovanja za potrebe ispitivanja, ustvari uzima mali deo jedne serije. Stoga, validni
zaklju~ci u pogledu kvaliteta cele serije se ne mogu doneti na osnovu kvaliteta uzorka koji
nije reprezentativan, iz ~ega proizilazi da je pravilno uzorkovanje bitan deo sistema kvaliteta.
Aneks 9 - Proizvodnja te~nih farmaceutskih oblika, kremova i masti
Tokom proizvodnje navedenih vrsta preparata, mogu}a je mikrobiolo{ka i druge vrste konta-
minacije, pa je potrebna primena posebnih mera predostro`nosti.
Aneks 10 - Proizvodnja doziranih aerosola za inhalaciju pod pritiskom
Postupci izrade ove vrste preparata se obavljaju pod uslovima maksimalnog izbegavanja
mikrobiolo{ke kontaminacije i mehani~kih one~i{}enja. Posebno je zna~ajno obezbe|enje
delova ventila, kao i homogenosti kod suspenzija.
Aneks 11 - Kompjuterizovani sistemi
Principi navedeni u dokumentima DPP se ne menjaju uvo|enjem kompjuterizovanih sistema
u proizvodnju, skladi{tenje, distribuciju i kontrolu kvaliteta. Zamenom manuelnih operacija
820 IV deo
kompjuterizovanim i automatizovanim sistemom, ne sme da do|e do opadanja kvaliteta

proizvoda. Kao negativan rezultat i posledica smanjenja u~e{}a broja izvr{ilaca u sistemu,
moè do}i do pojave gubljenja karakteristika prethodnog sistema.
Aneks 12 - Kori{}enje jonizuju}eg zra~enja u proizvodnji lekova
U ovoj vrsti proizvodnje se koriste smernice Komiteta za lekove Evropske agencije za lekove
(EMA) -Jonizuju}e zra~enje u proizvodnji lekova.
Aneks 13 - Proizvodnja lekova za klini~ko ispitivanje (Direktiva 2005/28/EC tako|e reguli{e
oblast lekova namenjenih klini~kom ispitivanju)
Ovaj interesantan aneks, prvi put posebno reguli{e propise za ovu specifi~nu vrstu lekova, sa
osvrtom na postupke koji se razlikuju u odnosu na postupke u proizvodnji ve} registrovanih
lekova. Kod ovih lekova, naro~ito u ranim fazama klini~kog ispitivanja, primenjuju se poseb-
ne metode ispitivanja kvaliteta, jer se ~esto radi o nekompletnoj karakterizaciji proizvoda.
Aneks sadrì i propise o naru~ivanju, dostavljanju i povra}aju ovih lekova, u skladu sa smer-
nicama Dobre klini~ke prakse.
Aneks 14 - Proizvodnja lekova dobijenih iz krvi ili iz krvne plazme
Ova vrsta lekova ima posebne osobine koje proizilaze iz biolo{ke prirode polaznog materijala.
On naime, moè biti kontaminiran agensima koji prenose bolesti, posebno virusima. Stoga,
bezbednost ovih proizvoda zavisi od kontrole polaznih materijala, od njihovog porekla, priku-
pljanja krvi ili plazme, kao i od validiranih proizvodnih postupaka. Niz direktiva EU i WHO
Technical Report Series reguli{u sa razli~itih aspekata ovu zna~ajnu vrstu proizvodnje.
Iako se odredbe aneksa odnose na lekove, a ne i na komponente krvi koje se koriste u trans-
fuzionoj medicini, mnoge od ovih odredbi se mogu primeniti i na njih, u okviru nacionalne
regulative.
Aneks 15 - Kvalifikacija i validacija
Proizvo|a~ je obavezan da identifikuje postupke validacije potrebne za dokazivanje kontrole
klju~nih ta~aka proizvodnog postupka. Zna~ajne promene prostornih kapaciteta, opreme i
procesa od uticaja na kvalitet proizvoda, tako|e podleù validaciji.
Sve validacione aktivnosti se planiraju. Glavni validacioni plan (Validation Master Plan) sadrì
osnovne elemente programa validacije.
Aneks 16 - Odobravanje serije od strane kvalifikovane osobe (Q.P.) i pu{tanje serije leka u
promet
Serija treba da bude proizvedena i proverena u skladu sa zahtevima iz njene dozvole za
promet, principima i smernicama DPP. U slu~aju potrebe ponovne provere kvaliteta, ili
povla~enja serije, potrebno je da se kvalifikovana osoba koja je pustila seriju u promet moè
odmah identifikovati.
Aneks 17 - Pu{tanje serije u promet prema parametrima
Pu{tanje u promet serije na osnovu parametara zasniva se na definiciji Evropske organizacije
za kvalitet (EOQ), da informacije prikupljene u toku proizvodnje i uskla|enost sa specifi~nim
zahtevima DPP u odnosu na parametrijsko odobravanje, garantuju èljeni kvalitet leka.
Naime, uo~eno je da sveobuhvatno ispitivanje i kontrole u toku procesa proizvodnje mogu biti
ve}a garancija odgovaraju}eg kvaliteta finalnog proizvoda od ispitivanja samog finalnog
proizvoda, naravno, samo ukoliko je ispunjen i niz drugih uslova.
Aneks 18 - Dobra proizvo|a~ka praksa u proizvodnji aktivnih farmaceutskih komponenata
(sirovina, polaznih materijala)
Materijal koji se klasifikuje kao aktivna farmaceutska komponenta-supstanca (Active
Pharmaceutical Ingredient), treba da se proizvodi u skladu sa ovim smernicama, a u okviru
odgovaraju}eg sistema za upravljanje kvalitetom. Posebno je zna~ajno uskla|ivanje zahteva za
kvalitet, a u okviru njih, zahteva za ~isto}u supstance.
Aneks 19 –Referentni uzorci i uzorci za ~uvanje-kontra uzorci
U navedenom aneksu se prikazuje uzimanje i ~uvanje referentnih uzoraka polaznih supstanci,
pakovnog materijala i gotovih lekova s jedne i uzoraka za ~uvanje gotovih lekova, s druge
strane. Date su definicije navedenih pojmova koji se ~esto pogre{no smatraju sinonimima.
Dobra laboratorijska praksa

Dobra laboratorijska praksa predstavlja kodeks uputstava za studije namenjene odre|ivanju
fizi~kih, hemijskih i toksikolo{kih osobina aktivne(ih) supstance(i) leka. Rezultati tih studija
predstavljaju bitan deo svih podataka koji se podnose pri obrazloènju zahteva za izdavanje
dozvole za stavljanje leka u promet.
ili
Dobra laboratorijska praksa predstavlja organizacioni proces i uslove pod kojima se u postup-
ku izrade laboratorijske studije planiraju, sprovode, prate, beleè i obra|uju zna~ajni podaci
o aktivnoj(im) supstanci(ama) leka, odnosno leku.
Prikazani dokument je prevod Aneksa I Direktive 2004/9/EC i Aneksa I Direktive 2004/10/EC
Dobra laboratorijska praksa obuhvata slede}a poglavlja:
Deo I- Uvod
1. Oblast primene
2. Definicije
Deo II- Principi Dobre laboratorijske prakse
1. Organizacija i zaposleni u laboratoriji za ispitivanje
2. Sistem obezbe|enja kvaliteta
3. Laboratorija za ispitivanje
4. Ure|aji, materijal i reagensi
5. Sistemi za ispitivanje
6. Supstance koje se ispituju i referentne supstance
7. Standardni operativni postupci
8. Izvo|enje ispitivanja
9. Zavr{ni izve{taj
10.Arhiviranje i ~uvanje podataka i materijala
Deo A - Vodi~ o postupcima kontrole usagla{enosti sa Dobrom laboratorijskom praksom
Deo B - Uputstvo za obavljanje inspekcije u laboratorijama za ispitivanje i odit ispitivanja
Dobrom laboratorijskom praksom se reguli{u postupci u procesu pretklini~kih farmakolo{ko-
toksikolo{kih ispitivanja na eksperimentalnim ìvotinjama.
Dobra kontrolna laboratorijska praksa ili Dobra praksa u kontroli kvaliteta, kojom se reguli{e
rad analiti~kih kontrolnih laboratorija, odnosno slu`bi kontrole kvaliteta proizvo|a~a lekova
je deo Dobre proizvo|a~ke prakse i nalazi se u Osnovnim zahtevima- poglavlje 6 ovog doku-
menta.
Dobra praksa u skladi{tenju (distribuciji)

Uvodna napomena: Ovaj dokumenat se u terminologiji SZO pojavljuje kao Dobra praksa u
skladi{tenju, a u regulativi EU kao Dobra praksa u distribuciji lekova. Smernice se odnose na
proizvo|a~e i uvoznike lekova, ali i na skladi{tenje i distribuciju lekova u prometu na veliko
(veledrogerijama), u prometu na malo (apotekama), kao i na skladi{tenje lekova u bolnicama
i drugim zdravstvenim ustanovama.
Dobra praksa u skladi{tenju je sistem obezbe|enja kvaliteta koji se odnosi na organizovanje i
sprovo|enje nadzora u ~uvanju i distribuciji lekova.
Dobra praksa u skladi{tenju, kao dokument SZO, obuhvata slede}a poglavlja:
1. Uvod
2. Definicije termina
3. Osoblje
4. Prostorije i objekti
5. Dokumentacija
6. Vra}ena roba
7. Otprema i transport
8. Povla~enje proizvoda
9. Literatura
Aneks - Obeleàvanje i uslovi skladi{tenja
Istovremeno je SZO pripremila dokumenat pod nazivom Dobra praksa u trgovini i distribuci-
ji polaznih farmaceutskih materijala (sirovina). Imaju}i u vidu ~injenicu da ovu vrstu
aktivnosti ne sprovode samo proizvo|a~i navedenih materijala, vrste rizika se mogu razliko-
vati od onih u proizvodnoj sredini. Ponovno obeleàvanje i prepakivanje su aktivnosti koje
obavlja niz zastupnika, posrednika, trgovaca i distributera, tako da je sigurno opravdano
dono{enje navedenih smernica, sa namenom zavo|enja reda u ovoj oblasti. Krajnja namena
ovog dokumenta je o~uvanje prvobitnog kvaliteta polaznih farmaceutskih materijala (sirov-
ina).
Dobra praksa u distribuciji kao dokumenat Evropske Unije je prikazana u smernici 94/C 64/03
i sadrì slede}a poglavlja:
822 IV deo
1. Uvod
2. Principi
3. Zaposleni
4. Dokumentacija
5. Isporuke kupcima
6. Povra}aj lekova iz prometa
7. Interne provere
8. Davanje informacija nadle`nim institucijama
Harmonizacija propisa iz oblasti lekova je stalan i kontinuiran proces. Dosada izvr{ena i
budu}a aktivnost na harmonizaciji propisa koji reguli{u izdavanje dozvole za stavljanje leka u
promet, proizvodnju, kontrolu, promet i nadzor nad lekovima, predstavlja tek prvi korak ka
istinskom osiguranju kvaliteta, bezbednosti i efikasnosti lekova.
Jednom uspostavljeni sistem treba stalno kontrolisati i usavr{avati, dogra|ivati i dopunjavati,
kako bi se postigao i odràvao krajnji cilj- visoki nivo za{tite zdravlja stanovni{tva.
4.2 DOBRA KLINI^KA PRAKSA

Dobra klini~ka praksa (Good Clinical Practice-GCP) u klini~kom ispitivanju (testiranju) medi-
cinskih proizvoda namenjenih ljudima predstavlja nau~ni sistem kvaliteta za planiranje,
izvo|enje, monitoring/pra}enje, superviziju i izve{tavanje o klini~kom testiranju lekova na
ljudima.
Kvalitet u klini~kim ispitivanjima ozna~ava nivo zadovoljenja standarda koji su definisani za
dizajniranje ispitivanja, nivo brige koja se vodi o pacijentu - u~esniku ispitivanja, kao i na anal-
izu i interpretaciju podataka dobijenih ispitivanjem na ljudima.
Vode}i principi dobre klini~ke prakse, po kojima je neophodno da se sprovode klini~ka ispiti-
vanja, da bi rezultati tih ispitivanja bili verifikovani i prihva}eni, definisani su u:“ Vodi~u za
Dobru Klini~ki Praksu“. Ovaj Vodi~ je baziran na usvojenim direktivama, utvr|enim od strane
autoriteta u Evropskoj Zajednici :
• The Commission Directive 91/507/EEC
• The Commission Directive 2001/20/EC of the European Parlament and of the Council
of 4 April 2001
• The Commission Directive 2005/28/EC
Dobra klini~ka praksa predstavlja me|unarodni eti~ki i nau~ni standard kvaliteta za planiran-
je, sprovo|enje, zapisivanje i izve{tavanje pri ispitivanjima koja se sprovode na ljudima.
Osnovni ciljevi u ovom Vodi~u za Dobru Klini~ku Praksu su da se obezbedi, pre svega, za{tita
osoba - u~esnika u klini~kim ispitivanjima i da se osigura nau~na validnost i kredibilitet
podataka sakupljenih u humanim studijama.
Prava, sigurnost i ose}anja blagostanja ("well-being") u~esnika u studiji bi trebalo da prevagnu
nad dru{tvenim i nau~nim interesima za realizaciju klini~kih ispitivanja. Ovaj Vodi~ ima vaàn
i koristan uticaj na sva klini~ka ispitivanja koja se sprovode u SAD, EEZ i Japanu.
Principi Dobre Klini~ke Prakse odnose se na prava, du`nosti i obaveze:
• istraìva~a
• naru~ioca ispitivanja (obi~no je to farmaceutska industrija) zatim na
• rukovanje uzorcima ispitivanog leka
• ulogu eti~kih komiteta
• sudbinu izve{taja o neèljenim dejstvima leka
• broju centara u kojima se lek ispituje
• statisti~ku obradu i tuma~enje zavr{nih rezultata
• ~uvanju zapisa klini~kog ispitivanja
• ulogu eti~kih komiteta i komisije za lekove
U ovaj sadràj spada i informacija o pristanku pacijenta za u~e{}e u ispitivanju ("informed con-
sent"), uz punu informisanost zasnovanu na eti~kim principima definisanim Helsin{kom
deklaracijom (usvojenom na 18. zasedanju Generalne Skup{tine Svetskog Udruènja Lekara,
juna 1964. u Helsinkiju, Finska), koja je revidirana na 52. zasedanju Generalne Skup{tine
Svetskog Udruènja Lekara, oktobra 2000. u Edinburgu, Engleska, a zatim dopunjena na
zasedanjima Generalne skupstine 2002g.u Va[ingtonu i 2004.g u Tokiju.
Helsin{ka deklaracija se odnosi na eti~ke principe kojima bi trebalo da se rukovode lekari -
ispitiva~i, ali i drugo osoblje koje u~estvuje u klini~kom ispitivanju. Osnovno na~elo
Deklaracije koje obavezuje lekara - ispitiva~a je: "Zdravlje mog pacijenta bi}e moja prva briga",
a internacionalni medicinski eti~ki kodeks glasi: "Lekar }e delovati samo ako je to u interesu
pacijenta, gde }e primeniti medicinsku brigu koja bi pomogla oslabljenom fizi~kom i mental-
nom stanju pacijenta" U okviru istraìvanja i razvoja jednog leka, klini~ka ispitivanja leka (na
ljudima) se mogu sprovesti posle dobijenih rezultata farmaceutsko - hemijsko - biolo{kog ispi-
tivanja i farmakolo{ko - toksikolo{kog ispitivanja, u pretklini~koj fazi ispitivanja.
Klini~ka ispitivanja leka se sprovode u skladu sa principima Dobre Klini~ke Prakse, u ~etiri
faze. Mogu}e je da se lek istovremeno evaluira u dve ili vi{e faza, u okviru razli~itih ispitiva-
nja.
Tako|e je mogu}e da, kod nekih ispitivanja, do|e do preklapanja dve razli~ite faze.
Faza I - U ovoj fazi se ispituje po~etna bezbednost leka; ona se obi~no sprovodi na zdravim
dobrovoljcima mu{kog pola (20-80). Tokom ove faze poku{ava se utvrditi raspon doze koju
dobrovoljci podnose za pojedina~ne i vi{estruke doze. Ponekad se ispitivanja faze I sprovode
na bolesnicima (npr. lekovi u oblasti le~enja karcinoma ili AIDS-a), ili na manje bolesnim
osobama, kada je u pitanju farmakokinetika leka (npr. metabolizam novog antiepileptika kod
824 IV deo
stabilnih bolesnika sa epilepsijom) Farmakokinetska ispitivanja se obi~no smatraju ispitivanji-

ma Faze I, bez obzira u kojoj fazi razvoja leka se sprovode.
Faza II (Faze IIa i IIb) - Obuhvata klini~ke pilot - studije u cilju procene efikasnosti* (ali i
bezbednosti**) leka u odabranoj populaciji bolesnika (100-300 ukupno), koji imaju oboljenje
ili stanje koje treba le~iti, dijagnostikovati ili spre~iti. Ciljevi ispitivanja mogu biti usmereni na
odnos doza - odgovor, tip bolesnika, u~estalost doziranja, ili na ~itav niz drugih karakteristika
vezanih za bezbednost i efikasnost.
Faza III (Faze IIIa i IIIb) - Obuhvataju klini~ka ispitivanja koja se sporovode po{to se dokaè
efikasnost leka, ali pre podno{enja zahteva za registraciju leka za odre|enu indikaciju (tzv.
"predregistraciona faza"). Ova klini~ka ispitivanja sprovode se na populaciji bolesnika kojima
}e se davati lek (kad bude registrovan) i kojima je, zapravo, i namenjen. Ona obezbe|uju dop-
unske podatke o bezbednosti i efikasnosti leka na relativno velikom broju bolesnika (1000-
3000), kako u kontrolisanim, tako i u nekontrolisanim ispitivanjima. U ovoj fazi razvoja leka,
klini~ka ispitivanja sprovode se i na posebnim grupama bolesnika (npr. bolesnici sa bubre`-
nom insuficijencijom) ili pod specijalnim uslovima koje diktira priroda leka i bolesti.
Ova ispitivanja ~esto pruàju veliki deo informacija potrebnih za uputstvo uz lek, kao i za iden-
tifikaciju leka i pakovanja.
Faza IV - Obuhvata studije ili ispitivanja koja se sprovode posle pu{tanja leka u promet, kako
bi se dobili dodatni podaci o efikasnosti i bezbednosti leka. Obuhvataju hiljade pacijenata. Ova
faza klini~kog ispitivanja leka aktuelna je dok god je lek na trì{tu i u upotrebi. U okviru ove
faze mogu se evaluirati razli~ite formulacije, doze, trajanje le~enja, interakcije izme|u lekova
i druga pore|enja. Ispitivanje moè da obuhvati nove starosne grupe, rase, kao i druge tipove
bolesnika. U ovoj fazi je mogu}e otkrivanje i definisanje ranije nepoznatih i neadekvatno kvan-
tifikovanih neèljenih reakcija i faktora rizika. U ovoj fazi se u toku raznih klini~kih ispitivan-
ja leka koji je registrovan za jednu indikaciju, moè do}i i do otkrivanja nove indikacije u kojoj
bi lek mogao da se koristi, te ovakva ispitivanja (vec registrovanog leka za odre|enu indikaci-
ju), predstavljala fazu II klini~kih ispitivanja, ali za novu indikaciju.
Klini~ka ispitivanja faze IV (tzv. "postmarketin{ka ispitivanja" - "postmarketing surveillence")
prvenstveno su opservacionog i ne-eksperimentalnog karaktera, me|utim, njih bi trebalo
odvojiti od dobro kontrolisanih ispitivanja faze IV ili marketin{kih studija.
Klini~ka ispitivanja se primenjuju za medicinske proizvode:
• koji nisu prethodno bili prisutni na trì{tu
• za koje je neophodno odrediti komparativno bioraspoloìvost i bioekvivalentnost u odnosu
na referentni preparat (na trì{tu) koji postoje na trì{tu, ali za koje se preporu~uje prime-
na u novoj indikaciji, novoj ciljnoj grupi ili novom na~inu upotrebe ili novoj kombinaciji koji
postoje na trì{tu, ali za koje je potrebno novo klini~ko iskustvo.
Oblast klini~kih ispitivanja lekova je predmet ~lanova 49-62 Zakona o proizvodnji i prometu
lekova (Sl.gl.RS br. 84/2004). Na osnovu ~l. 51, stav 3 pomenutog Zakona, u pripremi je
Pravilnik o uslovma i na~inu sprovo|enja klini~kog ispitivanja leka, kao i o postupku i sadràju
dokumentacije za odobrenje sprovo|enja klini~kog ispitivanja lekova. Ovim Pravilnikom }e se
bliè regulisati pomenuta oblast.
4.3 DOBRA FARMACEUTSKA (APOTEKARSKA) PRAKSA

USVAJANJE CILJEVA DOBRE FARMACEUTSKE PRAKSE
Unapre|enje i o~uvanje zdravlja stanovni{tva i spre~avanje bolesti, kao i obezbe|enje pouz-
dane, kvalitetne i efikasne farmakoterapije je aktivnost koja obavezuje farmaceute da kao
~lanovi zdravstvenog tima deluju profesionalno da bi dru{tvu dokazali koristi koje ono ima od
njihovog rada.
Racionalna terapija je osnovna premisa za sprovo|enje bezbedne i na ~injenicama zasnovane
zdravstvene za{tite populacije i aktivnost koja doprinosi pove}anju njene efikasnosti.
Farmaceutska zdravstvena za{tita defini{e se kao skup mera i aktivnosti kojima farmaceuti kao
visoko stru~ni zdravstveni profesionalci organizuju, planiraju, sprovode i unapre|uju, u sarad-
nji sa ostalim medicinskim profesionalcima, o~uvanje zdravlja populacije i preduzimaju mere
za obezbe|enje adekvatne farmakoterapije. Uz podr{ku savremene informati~ke tehnologije i
daljim razvojem funkcionalnog Farmaceutskog informacionog sistema, koji je istovremeno
segment Zdravstvenog informacionog sistema, farmaceuti mogu doprineti unapre|enju ukup-
ne zdravstvene za{tite. Pri tome se kao novi segmant delatnosti uklju~uje kategorija nazvana
"dobra farmaceutska (apotekarska) praksa kao aktivnost koja doprinosi uspostavljanju savre-
menih metoda i procedura u funkcionisanju farmaceutske delatnosti.
PROFESIONALNI CILJEVI DOBRE FARMACEUTSKE PRAKSE, kao klju~ni segment farmaceutske
delatnosti, defini{u skup prioritetnih zadataka i obaveze farmaceuta za postizanje adekvatne
komunikacije sa korisnikom u cilju pruànja kvalitetne farmaceutske zdravstvene usluge i ods-
likavaju zalaganje farmaceutske profesije da unapredi svoje aktivnosti u skladu sa me|unaro-
dnim kretanjima u ovoj oblasti, a shodno normativima i standardima u ovoj oblasti.
Uklju~ivanjem osnovnih postulata menad`menta (organizacija, upravljanje, informatika)
predstavljaju polaznu osnovu za izradu dokumentovanih procedura koje osiguravaju kvalitet
pruène usluge, a time zadovoljstvo i poverenje korisnika. Tako|e, treba imati u vidu da ova
oblast pokriva i rad farmaceuta - medicinskih biohemi~ara u javnom zdravstvu, privatnim aso-
cijacijama i stacionarnim uslovima uz ~injenicu da je to prevashodno profesionalni rad
stru~njaka {kolovanih na Farmaceutskom fakultetu. Imaju}i u vidu i uvaàvaju}i smernice
Internacionalne farmaceutske federacije (FIP), u kojima se sugeri{e integracija sopstvenih
specifi~nosti na polju farmaceutike, ova zna~ajna aktivnost, u na{im uslovima, pokriva ukup-
nu farmaceutsku delatnost, odnosno, termin DOBRA FARMACEUTSKA PRAKSA u ovoj fazi
rada obuhvata i profesionalne ciljeve farmaceuta u pruànju biohemijskih usluga, a oslanjaju}i
se na usvojene standarde i normative, kao i principe serije ISO standarda, ova oblast obuhva-
ta i specijalisti~ke usluge koje se pruàju korisnicima, a koje obavljaju farmaceuti specijalisti.
PROFESIONALNI CILJEVI DOBRE FARMACEUTSKE PRAKSE

A) DOSTUPNOST LEKOVA
CILJ 1: Lekovi i medicinska sredstva, potrebni za sprovo|enje farmakoterapije, treba da budu
pravovremeno dostupni bolesnicima i korisnicima u najbliòj apoteci radi osiguranja adek-
vatne terapije.
Snabdevanje i izdavanje propisanih lekova i medicinskih sredstava je osnovna aktivnost farma-
ceuta u apoteci i obavlja se na osnovu zakona i drugih stru~nih propisa koji reguli{u ovu oblast.
Lekovi pripadaju posebnoj grupi proizvoda i svrstavaju se u "proizvode od posebnog interesa"
za dru{tvo. Zakonom o zdravstvenoj za{titi, Zakonom o proizvodnji i prometu lekova i ostal-
im propisima iz ove oblasti, a pre svega, principima Dobre proizvo|a~ke prakse, Dobre labo-
ratorijske prakse, Dobre kontrolne laboratorijske prakse, Dobre Prakse u skladi{tenju i trans-
portu i dr. definisani su klju~ni elementi koji reguli{u sve bitne resurse za funkcionisanje far-
maceutske zdravstvene za{tite i koje su obavezni da po{tuju i sprovode u svim segmentima
subjekti koji su u lancu proizvodnje i prometa farmaceutskih proizvoda.
Nedostatak lekova i medicinskih sredstava ili nedovoljna snabdevenost potrebnim terapeutici-
ma moè da prouzrokuje posledice sa mnogo teìm efektima i ogromnim tro{kovima za
dru{tvo u celini kao i nezadovoljstvo korisnika, ne samo u oblasti ostvarivanja farmaceutske
zdravstvene za{tite, nego i u odnosu na celokupan sistem zdravstvene za{tite.
Sistem snabdevanja apoteka treba da obezbedi pravovremenost i dostupnost potrebnih
proizvoda u najbliòj apoteci, uz istovetne uslove njihovog izdavanja bez obzira na nosioca
vlasni{tva nad apotekom (dràvna ili privatna apoteka).
Efikasnom organizacijom farmaceutske delatnosti sa dostupnom i racionalnom mreòm javnih
i bolni~kih apoteka obezbe|uju se uslovi za dostupnost potrebnih lekova korisnicima.
Farmaceuti su du`ni da rade na obezbe|enju uslova za preduzimanje organizovanih mera koji-
ma }e uticati na subjekte u lancu snabdevanja da se pridràvaju prihva}enih obaveza, a razvo-
826 IV deo
jem Farmaceutskog informacionog sistema obezbedi}e parametre za procenu kvaliteta svog

rada i lekova koje izdaju.
Sve aktivnosti potrebno je planirati, opisati i beleìti u cilju obezbe|enja dokumentacione
osnove za njihovu evaluaciju i unapre|enje.
Implementacija re{enja i jednozna~nih parametara klju~nih za funkcionisanje Farmaceutskog
informacionog sistema obezbedi}e bolji uvid u realizaciju cilja i doprineti adekvatnom reago-
vanju i stavljanju pravovremenih informacija o potrebnim lekovima za efikasno poslovanje.
CILJ 2: Farmaceuti boln~ke apoteke obezbe|uju nabavku, distribuciju po odeljenjima
zdravstvene ustanove i ~uvanje lekova, medicinskih sredstava i potro{nog medicinskog materi-
jala, koji su potrebni za le~enje pacijenata uklju~uju}i magistralne lekove, galenske i infuzione
preparate.
Organizovanje i sprovo|enje farmaceutske zdravstvene za{tite, odnosno, brigu o farmaceut-
skim proizvodima u stacionarnim zdravstvenim ustanovama treba da obavlja, vodi, organizu-
je i nadgleda isklju~ivo farmaceut.
Zakon o zdravstvenoj za{titi i prate}i propisi jasno defini{u klju~ne resurse za savremenu
zdravstvenu negu i brigu o bolesnicima uklju~uju}i i zahteve vezane za organizaciju i
funkcionisanje farmaceutske zdravstvene za{tite.
Organizacija i funkcionisanje farmaceutske zdravstvene za{tite u nekim stacionarnim
zdravstvenim ustanovama u na{oj sredini nije na najbolji na~in re{ena tako da je uticaj farma-
ceuta u realizaciji i obezbe|enju uslova za savremeno funkcionisanje farmaceutske
zdravstvene za{tite u tim sredinama nedovoljan. Da bi se postigao i odrào visok kvalitet far-
maceutske zdravstvene za{tite, stacionarne zdravstvene ustanove moraju imati zaposlene far-
maceute, a farmaceuti su du`ni da, shodno propisima, uti~u na rukovodstva i preduzimaju sve
mere iz njihove nadle`nosti.
Farmaceuti su profesionalno odgovorni i odlu~ni u nastojanju da im se omogu}i da sve lekove
i medicinski materijal, koji je potreban pacijentima u bolnicama, nabavljaju i distribuiraju
preko bolni~ke apoteke, na profesionalan na~in, uz obezbe|enje zadovoljavaju}eg prostora,
opreme i sposobnog i visoko obrazovanog osoblja, a sa stanovi{ta kvalitetne usluge i sigurnos-
ti primene terapije.
Sve aktivnosti vezane za organizaciu i funkcionisanje slu`be, uklju~uju}i izdavanje lekova i
ostalih medicinskih proizvoda, izrada magistralnih i galenskih proizvoda i infuzionih rastvo-
ra, distribucija, odràvanje higijene i ~i{}enje i dr. bi}e dokumentovane i vo|ene utvr|enim
procedurama, a podràne informacionom tehnologijom i informati~kim alatima koji
obezbe|uju pouzdanost podataka i informacija, pravovremenost i aùrnost.
CILJ 3: Lekovi koji se propisuju na recept ili nalog, izdaju se samo u apotekama, a njihovo izda-
vanje realizuju isklju~ivo farmaceuti shodno propisima koji reguli{u ovu oblast (reìmi izdavan-
ja i primene, liste osiguranja i sl.).
Materija medika i savremena farmakoterapija danas obuhvataju, pored konvencionalnih leko-
va dobro poznatog dejstva i veoma diferentne i potentne lekove koji se koriste za veoma
sloène terapijske protokole koji obuhvataju kombinovanu terapiju.
Farmaceut je jedini zdravstveni profesionalac koji je svojim obrazovanjem ovla{}en da obavl-
ja poslove izdavanja lekova na recept lekara i koji moè dati dodatna uputstva bolesniku o
leku, uklju~uju}i sve neophodne napomene vezane za reìm njegove primene.
Farmaceut je odgovoran za aktivnosti vezane za uslugu izdavanja leka na recept uklju~uju}i i
dodatne konsultacije sa lekarom o pitanjima vezanim za specifi~na postupanja u situacijama
nemogu}nosti reagovanja prema zahtevima bolesnika.
Farmaceut mora biti upoznat i pratiti Liste lekova zdravstvenog osiguranja, kao i uklju~iti se
u raspravu o esencijalnim lekovima okruènja i inicirati aktivnosti na pobolj{anju re{enja iz
ove oblasti.
Lekovi, ~iji je reìm izdavanja "na osnovu lekarskog recepta", moraju se izdavati isklju~ivo uz
recept/nalog bez obzira da li se pla}a puna cena leka, utvr|ena participacija, ili }e se lek
dobiti besplatno.
Stru~ne aktivnosti u realizaciji ovog cilja treba podràti funkcionalno koncipiranim i projekto-
vanim informacionim sistemom koji je deo Farmaceutskog informacionog sistema (FIS) i
sadrì sve neophodne parametre koje je potrebno dokumentovati, odnosno, prikupljati,
obra|ivati i preko izve{tajnih obrazaca stavljati na raspolaganje nadle`nim organima.
CILJ 4: Farmaceuti apoteke izdaju uz potrebne informacije magistralne lekove i galenske
preparate koji su pripremljeni prema propisima farmakopeje ili shodno ostalim aktuelnim
stru~nim dokumentima iz ove oblasti.
Izrada lekova u apoteci je visoko stru~an posao farmaceuta zasnovan na propisima farmakope-
ja i drugih stru~nih dokumenata, pri ~emu farmaceut procenjuje i donosi odluku o najispravni-
jem postupku i procedurama koje obezbe|uju kvalitet izra|enog preparata.
Farmaceut je duàn da izradi ili obezbedi preduslove da izra|eni magistralni ili galenski lek
odgovara svim propisima za ovu vrstu lekova, uklju~uju}i obezbe|enje informacija o na~inu
~uvanja i roku trajanja izra|enog preparata. Tako|e, oprema koja se koristi pri izradi i pros-
tor u kome se vr{i izrada moraju zadovoljavati propise i zahteve koji su utvr|eni za ovu vrstu
poslova uklju~uju}i i proveru kvaliteta supstanca koje se koriste za izradu, kao i obezbe|enje
visoko kvalitetne ambalaè za magistralne lekove i galenske preparate.
Sve aktivnosti treba pratiti, evidentirati i dokumentovati informacionom tehnologijom koja
obezbe|uje uvid u aktuelne stru~ne propise
CILJ 5: Farmaceuti bolni~ke apoteke obezbe|uju terapiju koja je propisana kao produètak
bolni~kog le~enja za individualnog pacijenta sa lekovima na reìmu propisivanja i izdavanja
"produètak bolni~kog le~enja".
Sloènost farmakoterapije, u kojoj su danas prisutni i savremeni, veoma diferentni i specifi~ni
lekovi za ozbiljna i retka oboljenja, zahteva pra}enje individualnog bolesnika i ishoda njegov-
og le~enja. Posebno je ovde zna~ajna ~injenica da takvi lekovi mogu izazvati ozbiljnija neèlje-
na dejstva koja se mogu prevenirati samo stalnim uvidom u stanje bolesnika, pra}enjem svih
potrebnih parametara i preduzimanjem aktivnosti za raspoloìvost lekova u trenutku kada su
neophodni.
Bolni~ka apoteka je pogodna za pra}enje terapijskog protokola i efekata propisanog tretmana
za bolesnike koji posle bolni~kog le~enja treba da primenjuju lekove sa reìmom izdavanja
"produètak bolni~kog le~enja". Farmaceut treba da obezbe|uje pravovremenu nabavku
potrebnih medicinskih proizvoda za ove bolesnike.
Aùrnost potrebnih informacija o bolesnicima i njihovoj terapiji posle napu{tanja stacionarne
zdravstvene ustanove treba da podràva dobro koncipiran i efikasan informacioni sistem koji
je integrisan u jedinstveni Farmaceutski informacioni sistem i deo je zdravstvenog informa-
cionog sistema.
Sve aktivnosti o pojedina~nom bolesniku, njegovoj terapiji i ostalim dodatnim merama farma-
ceutske brige za njegovo stanje treba beleìti i dokumentovati i pripremati informacije za anal-
izu na konzilijarnim sastancima zdravstvene ustanove.
CILJ 6: Farmaceuti podsti~u saradnju sa lekarima u cilju obezbe|enja uslova za planiranje
potrebnih i naj~e{}e propisivanih lekova i njihovu pravovremenu nabavku.
Efikasnije rezultate u obezbe|enju potrebne farmakoterapije za korisnike je mogu}e posti}i
ostvarivanjem neposredne i organizovane saradnje izme|u lekara - terapeuta i farmaceuta.
Javne apoteke locirane u blizini objekata zdravstvene za{tite su obavezne da osmisle na~ine
koji povezuju lekare i farmaceute, a u cilju obezbe|enja efikasnije savremene farmaceutske
brige za korisnike.
Farmaceuti u apotekama koje se nalaze u blizini zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene
za{tite profesionalno su odgovorni da obezbede kontinuiranu saradnju sa zdravstvenim profe-
sionalcima ustanove i doprinesu pobolj{anju terapijskog pristupa i adekvatnijoj farmakoterapi-
ji za opredeljene korisnike.
U cilju racionalnog i ekonomi~nijeg propisivanja lekova i izbora optimalne terapije, te
usagla{avanja propisivanja lekova za naj~e{}a hroni~na oboljenja sa raspoloìvim lekovima u
prometu, kako bi se omogu}io kontinuitet le~enja, farmaceut }e neposrednim kontaktom i
organizovanim aktivnostima preduzimati akcije za postizanje uslova za pravovremenu
nabavku naj~e{}e propisivanih lekova.
Farmacet bolni~ke apoteke vodi, organizuje i nadgleda distribuciju lekova i medicinskih sredsta-
va u stacionarnoj ustanovi i putem informacionog sistema obezbe|uje organizovanje
racionalne distribucije potrebnim lekovima. Pri tome ostvaruje komunikaciju sa lekarima u cilju
pravovremenog reagovanja, razmene informacija i usagla{avanja u pogledu terapije u situaci-
jama poreme}aja u ovoj oblasti.
B) INFORMISANJE O LEKOVIMA
CILJ 7: Izdavanje lekova korisniku UVEK prati pouzdana, objektivna, jasna i individualno prila-
go|ena informacija data od strane farmaceuta kako bi se obezbedili uslovi za postizanje o~eki-
vanih efekata terapije.
Informacije pri izdavanju lekova, bez obzira na to da li se lek izdaje po osnovu recepta ili naloga,
treba da prati odgovaraju}a objektivna informacija o reìmu primene leka uz obezbe|enje
pouzdanosti, efikasnosti i kvaliteta pruène informacije.
828 IV deo
Nekada ishod terapije, bilo da je oboljenje akutne ili hroni~ne prirode, zavisi i od informacija
pruènih korisniku leka.
Farmaceut je profesionalac koji doprinosi pouzdanom i pozitivnom efektu terapije i ima
odgovornost da informacije kojima snabdeva korisnika budu objektivne, neutralne i da dopri-
nesu pobolj{anju stanja obolelog.
Farmaceut pruà usmenu ili pisanu informaciju o leku i medicinskom sredstvu, kao i na~inu
primene kao i o ostalim aspektima koji su bitni i va`ni za zdravlje i le~enje.
Vrsta i sadràj informacije }e biti prilago|eni individualnom korisniku kao i dodatnim
interesovanjima, ali zasnovani na ~injenicama, verodostojni i pouzdani.
Radi pruànja dodatnih, individualnih informacija koje spadaju u kategoriju privatnosti, far-
maceuti }e se zalagati da obezbede prostor u apoteci koji }e omogu}avati ovu vrstu informa-
cija i poverljivu konverzaciju.
Aktivnosti, koje prate ostvarivanje ovog profesionalnog cilja, treba da budu dokumentovane i
podràne savremenim informati~kim alatima.
CILJ 8: Farmaceuti apoteke obezbeduju potrebnu stru~nu literaturu za pra}enje novosti iz
oblasti lekova kako bi posedovali "informacije neposredno upotrebljive za konkretne odluke".
Realizacija svih aktivnosti, koje su vezane za savremenu farmakoterapiju i racionalno le~enje,
moè se obezbediti samo posedovanjem objektivnoh dokumenata o lekovima koji
podrazumevaju savremene priru~nike, registre, farmakoterapijske bro{ure i ostalu stru~nu lit-
eraturu uklju~uju}i Internet i baze podataka kao i ostale informati~ke alate.
Apoteka raspolaè priru~nicima i savremenom literaturom iz oblasti lekova koja omogu}ava
da se pruì adekvatna informacija o lekovima.
Savremeni na~ini pristupa informacijama i podacima uklju~uju pisane dokumente kao i infor-
mati~ke alate koji obezbe|uju dobijanje "informacija neposredno upotrebljivih za konkretne
odluke". Uspostavljanje "on line" komunikacije sa informacionim centrima olak{ava ovu
aktivnost i obezbe|uje preduslove za postizanje kominikacije sa relevantnim izvorima infor-
macija.
Farmaceuti su u obavezi da u~ine napore da savremena sredstva komunikacije (Internet, baze
lekova i podataka o njima) budu na raspolaganju pri pruànju informacija korisnicima.
Postizanje cilja podrazumeva pra}enje planiranih aktivnosti, evidentiranje poslova, razradu
postupaka, analizu i proveru utvr|enih procedura i metodologije rada i dokumentovanje real-
izacije.
CILJ 9: Farmaceuti prate savremene izvore podataka o lekovima u cilju inovacije znanja
neophodnih pri pruànju informacija korisnicima i planiraju i realizuju edukativne aktivnosti
odràvaju}i na taj na~in potreban stru~ni nivo svoje profesije.
Apoteka je snabdevena savremenom stru~nom literaturom i ostalim izvorima informacija
potrebnim za svakodnevni rad.
Programi kontinuirane edukacije su osnovni preduslov za pra}enje i inovaciju znanja o lekovi-
ma i farmakoterapiji.
Sastanci u apotekama i izme|u apoteka su dobar na~in realizacije ovog segmenta i dobijaju
na zna~aju zbog razmene iskustava i upoznavanja sa specifi~nostima zdravstvenog stanja pop-
ulacije odre|enog regiona i me|usobne pomo}i u re{avanju specifi~nih problema i pitanja.
Farmaceuti treba da najmanje jednom mese~no organizuju stru~ne sastanke u vezi sa novina-
ma u farmakoterapiji, novoregistrovanim lekovima, aktuelnim pitanjima vezanim za interak-
cije i neèljena dejstva lekova uklju~uju}i prijavljivanje istih nadle`noj instituciji.
Farmaceuti apoteka su u obavezi da odràvaju sopstvenu kompetenciju tokom svog radno -
profesionalnog angaòvanja i iniciraju aktivnosti na proceni kompetencije na svakih pet godi-
na od strane ingerentnih institucija, kao i da predlaù sadràje edukativnih sastanaka u
stru~nim asocijacijama farmaceuta i u zajednici sa lekarima u cilju usavr{avanja profesion-
alnog znanja.
CILJ 10: Farmaceuti obezbe|uju dodatne pisane materijale u vidu agitki sa informacijama o
pravilnoj upotrebi lekova.
U uputstvu uz lek su navedeni pisani saveti kako bolesnik i korisnik treba da primenjuju
odre|eni lek i doprinose da usmeno dobijene informacije od lekara i farmaceuta na najis-
pravniji na~in koriste, elimini{u}i mogu}nost zaboravljene informacije ili nedovoljno jasne za
primenu leka.
S obzirom na razli~itost ukupne materije medike i ~injenicu da jedan korisnik upotrebljava
naj~e{}e istovremeno vi{e lekova za njegove zdravstvene probleme, potrebno je da farmaceuti
preduzmu aktivnosti na obezbe|enju uslova za izradu dodatnih pisanih materijala kojima }e se
olak{ati po{tovanje uputstava dobijenih od lekara i farmaceuta.
Jasnim razumljivim jezikom, kojim se na objektivan na~in olak{ava primena leka i pouzdanost
da }e se lek koristiti na na~in koji obezbe|uje racionalnu farmakoterapiju, mogu se obezbedi-
ti specifi~ne kampanje za populaciju koje doprinose efikasnijem le~enju.
Na~in i metodologija ove aktivnosti }e se osmisliti zavisno od mogu}nosti i stru~nih potenci-
jala apoteke.
CILJ 11: Apoteka, po pravilu, ima obezbe|eno posebno izdvojeno mesto kako bi farmaceut imao
mogu}nost za individualno informisanje korisnika i bolesnika (individualni saveti) i individual-
nu komunikaciju.
Apoteka je zdravstvena ustanova koju pose}uju bolesnici koji imaju propisanu terapiju za
le~enje kao i oni koji se primarno obra}aju zdravstvenom stru~njaku u apoteci za pitanja
vezana za zdravlje i zdravstvene probleme.
Tako|e, s obzirom na raznovrsnost dodatnih informacija, koje je potrebno pruìti u okviru far-
maceutske zdravstvene usluge, farmaceuti su du`ni da planiraju, organizuju i sprovode indi-
vidualni razgovor sa korisnikom kojim se obezbe|uje privatnost i za{tita od javnosti u pogle-
du saznavanje poverljivih i personalnih pitanja vezanih za zdravlje.
Aktivnosti u realizaciji ovog profesionalnog cilja obuhvataju razli~ite aspekte farmakterapije i
u skladu su sa specifi~nostima i zahtevima odre|enog podru~ja, a koncepcijski su prilago|ene
mogu}nostima apoteke da obezbedi ovu vrstu komunikacije sa korisnikom.
Sve aktivnosti treba dokumentovati, povremeno analizirati i kroz saradnju sa drugim farmaceu-
tima usavr{avati pogodnim na~inom komunikacije.
CILJ 12: Uskla|ivanje informacija, koje se pruàju korisnicima, farmaceuti obezbe|uju kroz
saradnju sa drugim zdravstvenim profesionalcima, pre svega lekarima.
Informacije o lekovima, koje se pruàju i plasiraju korisnicima, posebno, ukoliko su u pitanju
lekovi propisani na recept, moraju biti uskla|ene sa obimom i sadràjem informacija koje su
dobijene od lekara. Nekada nesklad izme|u informacija, koje su date od strane lekara i farma-
ceuta, moè dovesti do dilema koje mogu umanjiti efekte terapije, a istovremeno uticati na
smanjenje poverenja u zdravstvene radnike.
Farmaceuti su u mogu}nosti da, na osnovu aktuelne i savremene literature i uz prisustvo speci-
jalisti~kih farmaceutskih kadrova, obezbede dostupnost egzaktnih informacija koje treba da
budu plasirane u neposrednoj komunikaciji lekarima kako bi se uskladile informacije koje se
pruàju korisnicima.
Organizovanje rada u "malim grupama" lekara i farmaceuta doprinosi pravovremenom reago-
vanju na uo~ene propuste, omogu}ava uspostavljanje konsenzusa za odre|ena pitanja {to kao
cilj ima unapre|enje zdravlja i o~uvanje zdravstvenih potencijala populacije i doprinosi u{tedi
sredstava koja se izdvajaju za zdravstvene potrebe.
CILJ 13: Informisanje javnosti farmaceuti usmeravaju na promociju zdravlja i prevenciju obol-
jenja, kao i pravilnu i opravdanu "samomedikaciju" u skladu sa propisima koji reguli{u ovu
oblast.
Farmaceuti su zdravstveni stru~njaci koji su u segmentu farmakoterapije najdostupniji u siste-
mu zdravstvene za{tite i svojim angaòvanjem znatno mogu doprineti aktivnostima koje pro-
movi{u zdravlje i prevenciju bolesti.
Apoteka je zdravstvena ustanova u kojoj moraju biti prisutne aktivnosti vezane za savetovan-
je o zdravom na~inu ìvota i ishrane kao i o aktivnostima koje su bitne za populaciju u cilju
o~uvanja zdravlja. Ove aktivnosti doprinose smanjenju ozbiljnijih zdravstvenih problema, kao
i tro{kova za sprovo|enje zdravstvene brige za bolesnike.
Samomedikacija je oblast koja zahteva dobro poznavanje farmakoterapije i odnosa prema
dozvoljenim granicama koje obezbe|uju dobru farmakoterapiju za lak{e zdravstvene prob-
leme.
Propisi koji reguli{u propisivanje, izdavanje lekova i reìm njihove primene kao i informisan-
je javnosti o lekovima su zakonom i drugim propisima definisani, obavezan su profesionalni
kodeks pona{anja i poslovanja i osnovni su okvir koji obezbe|uje dobro funkcionisanje seg-
menta nazvanog "samomedikacija" ili u svetu poznatijeg kao OTC - proizvodi.
Po{tovanje svih navedenih aktivnosti doprinosi pove}anju poverenja u farmaceuta kao
zdravstvenog profesionalca i pove}avaju poverenje korisnika u farmaceutsku zdravstvenu
delatnost u celini.
Procesi i postupci postizanja cilja treba da budu dokumentovani, usagla{eni i po{tovani, a
podràni informacionim sistemom koji omogu}ava kontinuiranu evaluaciju.
830 IV deo
C) RACIONALIZACIJA TERAPIJE
CILJ 14: Farmaceuti kao zdravstveni stru~njaci su profesionalno odgovorni da obezbede
kvalitetne, efikasne i bezbedne lekove prema zahtevima racionalne farmakoterapijske doktrine
i prema potrebama populacije u okruènju.
Racionalna terapija i sprovo|enje svih aktivnosti koje doprinose njenom unapre|enju su
osnovna premisa zdravstvene za{tite dru{tvene zajednice i treba da bude podràna savre-
menim principima koji su usagla{eni sa doktrinom me|unarodne zajednice, a pre svega,
Svetske zdravstvene organizacije i njenih institucija.
Kvalitetni, efikasni i bezbedni lekovi su uslov za pouzdanu i delotvornu farmakoterapiju. Zakoni
i propisi koji prate registraciju i promet lekova u jednoj zemlji, obezbe|uju preduslove da se
u prometu nalaze dobri farmaceutski proizvodi koji zadovoljavaju sve zahteve propisane za
kvalitet proizvoda.
Farmaceuti su du`ni da prate i nadgledaju lekove i ostale medicinske proizvode kojima je
snabdevena apoteka uklju~uju}i podatke iz registracionog dosijea, rokove trajanja, na~in nji-
hovog ~uvanja i ostale neophodne informacije koje garantuju da lek, koji se izdaje, poseduje
deklarisani kvalitet i odgovara propisima za bezbednu farmakoterapiju.
Sve aktivnosti ovog segmenta treba da budu dokumentovane i podràne propisima koji reg-
uli{u ovu oblast kao i informacionim sistemom koji sadrì sve neophodne podatke.
CILJ 15: Princip "pravi lek, u pravo vreme, u efikasnoj dozi, prema individualnim potrebama
korisnika" je klju~na odrednica koju farmaceuti slede u obavljanju svoje profesije.
Farmaceut je zdravstveni profesionalac koji u okviru svog rada obezbe|uje pravovremenu dos-
tupnost lekova i ostalih medicinskih proizvoda u interesu korisnika i o~uvanja kontinuiteta ter-
apije bolesnika.
Racionalizacija terapije je kontiniurani proces medicinske i farmaceutske nauke kojim se
istraùju procedure, unapre|uju metode i postupci za postizanje boljih rezultata u le~enju
populacije. Danas racionalnu terapiju ~ini svrsishodan izbor leka ili lekova i ona je usmerena
prema individualnim zahtevima odre|enog bolesnika (korisnika).
Propisivanje leka prema navedenim postulatima racionalne terapije treba da prati profesion-
alna aktivnost farmaceuta pri izdavanju leka i preduzimanje svih mera kojim on moè
doprineti efikasnom le~enju. Snabdevenost apoteke ne sme da zavisi od paramedicinskih ele-
menata koji ~esto mogu dovesti do poreme}aja u redovnom i optimalnom snabdevanju, tako
da je za postizanje ovog cilja neophodno eliminisati sve radnje i aktivnosti koje mogu uspori-
ti ili onemogu}iti njegovu realizaciju.
Farmaceuti moraju uloìti napore da obilje podataka i informacija, kojima raspolaù u apote-
ci, stave na pogodan na~in na raspolaganje zdravstvenim upravnim organima, kao i da
u~estvuju u analizi i prezentovanju podataka o potro{nji lekova i potrebama kako bi se far-
makoterapija pribliìla individualnom korisniku. Pri tome, farmakoepidemiologija, koja
uklju~uje farmakoekonomske parametre doprinosi postizanju boljih rezultata u ovoj oblasti jer
pored medicinskih i farmaceutskih metoda, uklju~uje i elemente grani~nih oblasti, a pre svega,
socijalne i ekonomske parametre neophodne za dono{enje objektivnijih odluka.
Uvo|enje i dalji razvoj Farmaceutskog informacionog sistema zasnovanog na jedinstvenim
obele`jima doprinosi pobolj{anju validnosti informacija i kori{}enjem savremenih
informati~kih alata ubrzava dobijanje egzaktnih podataka i informacija za zdravstvo i dru{tvo
u celini.
CILJ 16: Farmaceutski proizvodi za "samomedikaciju" (OTC proizvodi) mogu biti na raspolagan-
ju korisnicima samo u apotekama sa prisutnim farmaceutom.
Farmaceutski proizvodi (OTC lekovi), koji sluè za tzv. "samomedikaciju", su proizvodi koji se
koriste prema individualnim zahtevima i samoinicijativno.
Aktuelni medicinski i farmaceutski ~asopisi i savremena farmakoterapijska literatura sadrè
podatke i informacije koji upozoravaju i ukazuju na oprez kada su u pitanju lekovi za samo-
medikaciju. Navodi se niz primera sa lo{im posledicama po zdravlje usled neadekvatne
primene lekova na reìmu "OTC - preparata" (kod nas su to medicinski proizvodi na reìmu
izdavanja "mogu se izdavati bez lekarskog recepta") ukoliko se ne upotrebljavaju pravilno.
Stoga OTC - proizvodi treba da budu na raspolaganju samo u apotekama u kojima farmaceut
moè pruìti odgovaraju}i savet za kori{tenje ovih proizvoda.
CILJ 17: Farmaceuti apoteke ostvaruju saradnju i aktivno u~estvuju u radu i delovanju Komisije
za lekove zdravstvene ustanove
Aktivnost Komisije za lekove zdravstvene ustanove doprinosi pobolj{anju farmakoterapije i
sprovo|enju mera na principima savremenih terapijskih vodi~a, a time i pobolj{anju ishoda
le~enja kao i smanjenju tro{kova u zdravstvu.
Tako|e, efikasan sistem uvo|enja i realizacije farmakoekonomskih kriterijuma u rad

zdravstvene ustanove moè se obezbediti aktivnim radom Komisije sastavljene od razli~itih
stru~njaka uklju~uju}i lekare i farmaceute, kao i specijaliste odre|enih specijalisti~kih oblasti
lekara i farmaceuta.
Standardizacijom terapijskih procedura, u kojima treba da u~estvuju i farmaceuti, moè se
usmeriti primena lekova i zadovoljiti kako terapijski tako i ekonomski kriterijumi.
Zadaci Komisije su, pre svega, da utvr|uje i inovira Listu lekova zdravstvene ustanove i terapi-
jske vodi~e, prati terapijske protokole, uklju~uju}i farmakoekonomske i farmakoepidemiolo-
{ke parametre i informacije iz ove oblasti koje mogu pripremati farmaceuti specijalisti.
Cilj farmaceuta u ovom segmentu je njihovo ve}e uklju~ivanje u delatnost Bolni~ke Komisije i
doprinos racionalizaciji terapije
Sve stru~ne aktivnosti Komisije treba da budu podràne informacionim sistemom, dokumen-
tovane i pristupa~ne zdravstvenim radnicima u zdravstvenoj ustanovi.
PROFESIONALNI CILJEVI diplomiranog farmaceuta - medicinskog biohemi~ara

"U periodu dugom preko pola veka MEDICINSKA BIOHEMIJA se utemeljila kao zna~ajna far-
maceutska disciplina, koja omogu}ava {kolovanje kadra za rad u klini~ko-biohemijskim
zdravstvenim laboratorijama. Danas se medicinski biohemi~ari {koluju kroz petogodi{nje
studije po posebnom planu i programu. Nakon zavr{etka petogodi{njih studija, medicinskim
biohemi~arima pruà se mogu}nost daljeg usavr{avanja kroz trogodi{nju zdravstvenu specijal-
izaciju iz medicinske biohemije, zatim kroz uè specijalizacije, kao i kroz magistarske i dok-
torske studije iz oblasti medicinske biohemije".
PROFESIONALNI CILJEVI FARMACEUTA U MEDICINSKOJ BIOHEMIJI

Podaci vezani za razvoj medicinske biohemije na na{im prostorima datiraju iz 11. veka i
vezani su za manastire Studenica, a kasnije Hilandar. Sredinom 16. veka nastaje poznati
Hilandarski medicinski kodeks koji je najbogatiji izvor za prou~avanje srpske srednjovekovne
medicine, a koji, izme|u ostalog, sadrì i spis o dijagnostici oboljenja prema promenama u
mokra}i. Ovi podaci pokazuju da se po~eci razvoja srpske laboratorijske dijagnostike poklapa-
ju sa razvojem iste medicinske grane u svetu.
Po~etkom druge polovine 19. veka, otpo~inju da rade na{i prvi lekari i apotekari, {kolovani na
stranim univerzitetima. Tada se javlja ideja o potrebi {kolovanja farmaceuta u na{im {kolama.
Otvaranjem Beogradskog univerziteta 1905. godine, Filozofski fakultet je pro{iren s
apotekarskim kursom, a laboratorijska edukacija je obuhva}ena predmetom fiziolo{ka hemija.
Pitanje otpo~injanja farmaceutske nastave na Beogradskom univerzitetu odlaè se do 1920.
godine i otvaranja Farmaceutskog odseka gde se predaje biolo{ka hemija. Kasnije se ovaj
odsek pripaja Medicinskom fakultetu, s obzirom na srodnost predmeta sa onima na medicin-
skim studijama. Uredbom Farmaceutskog odseka Medicinskog fakulteta, kojom je predvi|eno
~etvorogodi{nje studije, utvr|eno je da apotekari, osim spravljanja i izdavanja lekova, mogu
da rade i u drugim slu`bama kao {to su: hemijsko-farmaceutska industrija, kontrola i ispiti-
vanje ìvotnih namirnica i vode, biohemijska ispitivanja i dr. Tako je posle mnogih odlaganja
Ministarstvo prosvete 1939. godine donelo odluku da otpo~ne rad Farmaceutskog odseka pri
Medicinskom fakultetu Beogradskog univerziteta. Iz tada donetog plana studija vidi se nam-
era da se farmaceuti obrazuju kao hemi~ari u zdravstvu, jer se pojedini predmeti, kao {to su
medicinska biohemija, hemija ìvotnih namirnica i toksikologija, nisu izu~avale ni na jednom
drugom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na sve~anom otvaranju Farmaceutskog odseka
Medicinskog fakulteta Beogradskog univerziteta dekan je rekao "da hram nauke pored boga
Eskulapa dobija i boginju Higiju, tj. da su medicina i farmacija dve grane istog stabla i da
imaju iste ciljeve, da pomognu nevoljnome i otklone bolesti".
Farmaceutski fakultet formira se kao zaseban 1945. godine, a novom Uredbom o zadacima
fakulteta precizira se da je zadatak Farmaceutskog fakulteta, izme|u ostalog, da "usavr{ava
apotekare u biohemiji, bromatologiji, mikrobiologiji, toksikolo{koj hemiji i ostalim primenjen-
im naukama, da bi kroz apoteke, kao zdravstvene ustanove, obavljali zadatke zdravstvene
slu`be".
Klini~ko-biohemijski smer za farmaceute uveden je 1984. godine, a 1987. godine utvr|eno je
da je Farmaceutski fakultet, na kome se sada izvodi petogodi{nja nastava, mati~an za {kolo-
vanje dva profila farmaceuta: diplomirani farmaceut i diplomirani farmaceut-medicinski bio-
hemi~ar. Radi svestranog obrazovanja medicinskih biohemi~ara, uvode se novi medicinski
predmeti, a istovremeno se zadràvaju odgovaraju}e farmaceutske discipline zbog potrebe
ovog profila da dobro poznaje lek i njegov metabolizam.
U medicinskoj biohemiji farmaceuti ostvaruju slede}e profesionalne ciljeve:
832 IV deo
1. U~e{}e medicinskih biohemi~ara u zdravstvenoj, nau~no-istraìva~koj, obrazovnoj i stru~no-

metodolo{koj delatnosti
Zdravstvena delatnost
U laboratorijama u na{oj zemlji analiziraju se svi biolo{ki materijali koji su dostupni za ovu
vrstu dijagnostike: krv, serum, plazma, urin, spinalna tr~nost, amnionska te~nost, saliva, suze,
o~na vodica, èluda~ni sadràj, duodenalni sadràj, ù~, ù~ni kamen, mokra}ni kamen, feces,
seminalna te~nost, spermatozoidi, pleuralni punktat, peritonealni punktat, sinovijalna te~nost
i dr.
Mogu}e je analizirati preko 500 razli~itih klini~ko-biohemijskih parametara.
Laboratorijskom dijagnostikom prevashodno je obuhva}eno analiziranje: proteina koagulacije
i fibrinolize, proteina inhibitora, transportnih proteina, metabolita proteina i aminokiselina,
enzima i izoenzima, nivoa lekova u krvi, tumorskih markera, hormona, vr{e se sloèna imuno-
hemijska odre|ivanja, analiziraju se lipidi i lipoproteini, odre|uju se parametri za dijagnos-
tikovanje osteoporoze, odre|uju citokini, slobodni radikali, antioksidativni status, hormona,
kateholamina i njihovih metabolita, toksi~nih supstanci i dr.
Nau~no-istraìva~ka delatnost; U klini~ko-biohemijskim laboratorijama obavljaju se primenje-
na istraìvanja iz oblasti medicinske biohemije, laboratorijske hematologije i hemostaze,
imunohemije, klini~ke enzimologije, laboratorijske endokrinologije, kao i istraìvanja u timo-
vima lekara, shodno odgovaraju}im granama medicine.
Ova delatnost se odvija u vi{e pravaca i to kroz:
- evaluaciju i procenu dijagnosti~kog zna~aja novih klini~ko-biohemijskih metoda i postupaka,
- ispitivanje dijagnosti~kog zna~aja pojedinih klini~ko-biohemijskih parametara, na osnovu
kojih se uvode u teku}u dijagnostiku,
- utvr|ivanje referentnih vrednosti pojedinih parametara,
- odre|ivanje koncentracije pojedinih enzima, specifi~nih proteina i proteinskih hormona kod
razli~itih stanja i oboljenja, itd.
Rezultati nau~no-istraìva~ke delatnosti medicinski biohemi~ari i laboratorijskii tehni~ari
saop{tavaju na kongresima, simpozijumima i sastancima koji se iz oblasti medicinske biohemi-
je odràvaju u zemlji i u inostranstvu. Svake godine se objavljuje ve}i broj nau~nih i stru~nih
radova.
Obrazovna delatnost: Diplomirani farmaceut-medicinski biohemi~ar posle studija se moè
uklju~iti u poslediplomsku nastavu u vidu specijalizacije iz medicinske biohemije; uìh speci-
jalzacija iz enzimologije, imunohemije i laboratorijske endokrinologije; zatim izradu magister-
ijuma i dioktorata iz oblasti medicinske biohemije. Medicinski biohemi~ari su uklju~eni u
dodiplomsku nastavu za profil diplomirani farmaceut-medicinski biohemi~ar; sta` na specijal-
izacijama doktora medicine; prakti~nu nastavu na staù diplomirani farmaceut-medicinski
biohemi~ar; prakti~nu nastavu na staù laboratorijskih tehni~ara; seminare vezane za
usavr{avanje medicinskih biohemi~ara, itd.
Stru~no-metodolo{ka delatnost: Medicinski biohemi~ari su ~lanovi Republi~ke stru~ne komisi-
je za medicinsku i klini~ku biohemiju gde u~estvuju u izradi, predlaganju i unifikaciji stan-
dardnih postupaka i metoda rada, standardizaciji opreme, organizaciji spolja{nje kontrole
kvaliteta rada i nadzoru nad stru~nim radom u klini~ko-biohemijskim laboratorijama u
Republici Srbiji. U~estvuju u radu Republi~ke stru~ne komisije za ispitivanje i kontrolu lekova
i farmaceutsku slu`bu.
Druge aktivnosti; Medicinski biohemi~ari su uklju~eni u rad stru~nih organizacija:
Farmaceutsko dru{tvo Srbije (FDS), Dru{tvo medicinskih biohemi~ara Jugoslavije (DMBJ),
Dru{tvo laboratorijskih tehni~ara Srbije i Jugoslavije, me|unarodnu federaciju za klini~ku
hemiju (IFCC), Evropsku Konfederaciju za laboratorijsku medicinu (ECLM), Balkansku
klini~ko-laboratorijsku federaciju (BCLF) i dr.
2. Dobijanje ta~nih i pravovremenih rezultata laboratorijskog ispitivanja kao imperativnog

zahteva za pra}enje toka bolesti, terapiju i prognozu bolesti
Obaveza medicinskih biohemi~ara je da omogu}e ordiniraju}em lekaru ili pacijentu da dobije
ta~an i pravovremeni nalaz o koncentraciji parametara u humanom biolo{kom materijalu, s
obzirom na to da je pravovremeni nalaz u funkciji le~enja i pomo}i oboleolem pacijentu. To je
jedini mogu}i na~in da medicinska biohemija bude paritetni deo preventive i deo obrade paci-
jenata, od dijagnostike i pra}enja toka le~enja, do prognoze bolesti. Cilj laboratorijskih
odre|ivanja je dobijanje rezultata merenja i zapaànje relevantih uzroka bolesti, odràvanje
zdravlja, kao i primena ovih dobijenih podataka u specifi~ne informacije o pacijentu na labo-
ratorijsko-klini~kom interfejsu.
3. Osnovni principi rada i profesionalni ciljevi zasnovani na dobroj laboratorijskoj praksi su:
- pra}enje razvoja klini~ko-biohemijske dijagnostike
- informisanje i usavr{avanje
- uvo|enje savremenih i efikasnih metoda ispitivanja
- pruànje kvalitetne i pravovremene usluge
Pravila opisana u dokumentu "Dobra laboratorijska praksa - Good Laboratory practice (GLP)"
neophodna su kako za nadzor nad laboratorijama tako i za njihovu akreditaciju. Ova pravila
defini{u i organizovanu proceduru ispitivanja i zahtevaju ta~ne instrukcije u vezi s laboratori-
jskim radom i izvo|enjem laboratorijskih operacija kao i dobar menand`ment. Principi dobre
laboratorijske prakse definisani su kroz odnos prema klijentima i zadovoljenju njihovih potre-
ba i zahteva; odnos prema pravilima slu`be i potrebama dru{tva; ciljeve i principe razvoja
usluga u klini~ko-biohemijskim laboratorijama; principe obavljanja poslova i zadataka za sve
zaposlene u laboratorijama; odnos prema uspostavljanju i razvoju sistema upravljanja kvalite-
tom; principe pra}enja i unapre|enja procesa klini~ko biohemijske dijagnostike.
4. Kvalitetan rad u klini~ko-biohemijskim laboratorijama postiè se obezbe|enjem preciznog

sprovo|enja definisane tehnologije rada:
- efikasnim protokom biolo{kog materijala
- dobrim analiti~kim radom
- protokom podataka
Precizno definisanom tehnologijom rada obezbe|uje se ta~nost rezultata laboratorijskog ispi-

tivanja. Ona obuhvata vi{e faza: prijem pacijenata i uzoraka, ozna~avanje uzetih uzoraka i sta-
tusa ispitivanja, trijaù biolo{kog materijala, laboratorijska ispitivanja, odràvanje uslova
radne sredine i sredstava za rad, kao i pravovremeno izdavanje rezultata ispitivanja. Dobijeni
rezultat je poverljiva informacija koja se dostavlja samo korisniku usluga koji je postavio
zahtev za ispitivanje.
5. Profesionalni ciljevi se postiù efikasno{}u u radu kroz sveobuhvatno planiranje aktivnosti i

resursa:
- kadrova
- opreme
- potro{nog materijala
- obezbe|enjem uslova radne sredine (higijena i ~isto}a radnih prostorija i radnih mesta, sis-
tematski pregled zaposlenih, upotreba za{titne opreme, primena mera bezbednosti na radu)
Poslovanje klini~ko-biohemijskih laboratorija zasniva se na sveobuhvatnom planiranju
aktivnosti i resursa, ~ime se omogu}ava da se unapred definisani kapaciteti iskoriste na naje-
fikasniji mogu}i na~in i odgovori postavljenim zadacima. Planiraju se slede}e aktivnosti i
resursi: obim poslova ispitivanja; potrebni kadrovi; nabavka opreme; investiciono odràvanje;
ba`darenje opreme; teku}e odràvanje opreme; nabavka hemikalija, reagenasa, pomo}nog i
potro{nog materijala; stru~no usavr{avanje; uvo|enje novih metoda; godi{nji odmori; deùrst-
va i dr.
6. Optimalno kori{}enje postoje}ih kapaciteta i izvr{avanje postavljenih zadataka

Kako bi se postigla efikasnost u radu, medicinski biohemi~ari sprovode sistem sveobuhvatnog
planiranja aktivnosti i resursa, ~ime se omogu}ava optimalno kori{}enje postoje}ih kapaciteta
i izvr{avanje postavljenih zadataka. U ovom pogledu, pomo} pruàju i stru~ne slu`be ustano-
va u kojima se nalaze laboratorije, obezbe|uju}i zadovoljavanje njihovih potreba.
7. Ciljevi dobre laboratorijske prakse postiù se kroz pravilnost rada u svim fazama laboratori-
jskog procesa:
- laboratorijsko ispitivanje treba obavljati u skladu sa dokumentima sistema manad`menta
kvaliteta (prijem zahteva, uzimanje i prijem uzoraka, trijaà biolo{kog materijala, rukovan-
je i ispitivanje uzoraka, izdavanje rezultata)
- uvo|enjem novih metoda rada
Kriterijumui za dobru laboratorijsku praksu mogu se podeliti na tehni~ke: mogu}nosti labora-
torije da zadovolji potrebe; efikasan rad, mala koli~ina uzorka; kvalitetan menad`ment i
ta~nost testova. U medicinske kriterijume se ubrajaju: verodostojnost kontrole, informacije o
validnosti kori{}enih testova (dijagnoza i prognoza); adekvatan odgovor na pitanje lekara;
834 IV deo
interpretacija biolo{kih vrednosti, korektne referentne vrednosti, pore|enje sa predhodnim

rezultatima, dijalog s lekarima i konsultacije.
8. Stalno treba prikupljati podatke i informacije i na osnovu toga pobolj{avati proces rada:
- analizirati ta~nost rezultata ispitivanja
- rok dostavljanja rezultata
- sposobnost laboratorije da odgovori na hitne zahteve
Baze podataka treba da sadrè podatke o analiti~kim i biolo{kim uticajima, referentnim inter-
valima, validnosti metoda koje se koriste za laboratorijska ispitivanja, itd.
9. Redovno treba sprovoditi nadzor nad radom klini~ko-biohemijske laboratorije:

- nadzor i kontrolu postupka ispitivanja
- nadzor i kontrolu hemikalija i opreme koja se koristi u postupcima ispitivanja
- unutra{nju kontrolu rada
- spolja{nju kontrolu rada
Pravilnost rada odràva se sprovo|enjem mera spolja{nje i unutra{nje kontrole kvaliteta i nad-
zorom nad stru~nim radom u klini~ko-biohemijskim laboratorijama, validacijom primenjene
metode i proverom analiti~ke pouzdanosti. Na ovaj na~in stalno se proveravaju dobijeni rezul-
tati i obezbe|uje nepristrasnost i profesionalizam u pruànju usluga.
10. Ostvarivati dobru komunikaciju i saradnju s:

- lekarima i pacijentima
- svih kategorija radnika i rukovode}ih struktura
- stru~nim slu`bama ustanove u kojoj se laboratorija nalazi
Dobra komunikacija i saradnja s lekarima i pacijentima, u svim fazama pruànja usluga,
omogu}ava da se do|e do zadovoljavaju}eg rezultata. Od prevashodne je va`nosti da lekari,
medicinske sestre i pacijenti budu upoznati s tim {ta je potrebno da se preduzme kako bi se
dobio pravi uzorak za laboratorijsko ispitivanje i kako se dolazi do rezultata ispitivanja koji
odgovara klini~koj slici pacijenta, ~ime se maksimalno smanjuje verovatno}a gre{ke. Da bi
rezultati klini~ko-biohemijskih analiza bili ta~ni i izdati na vreme, potrebno je, pre svega,
obratiti pa`nju na organizaciju i tehnologiju rada, {to dalje obezbe|uje nesmetan i efikasan
protok s jedne strane humanog biolo{kog materijala, a s druge, protok informacija. Dobra
organizacija i pravilna tehnologija rada uti~u na rezultate laboratorijskih odre|ivanja, a
kvalitetni i pravovremeni rezultati doprinose postavljanju dijagnoze, pra}enju toka bolesti i
u~inka terapije, a mogu posluìti i za prognozu bolesti.
4.4 PRAVILNIK O NAÎNU PROPISIVANJA I IZDAVANJA LEKOVA

Na osnovu ~lana 49. Zakona o proizvodnji i prometu lekova (Slu`beni list SRJ, br. 18/93)
(za sada vaè}i), savezni ministar za rad, zdravstvo i socijalnu politiku propisuje
PRAVILNIK
O NAÎNU PROPISIVANJA I IZDAVANJA LEKOVA
I OSNOVNE ODREDBE
^lan 1.
Lekove mogu propisivati samo doktori medicine i doktori stomatologije (u daljem tekstu:
lekari). Mogu se propisivati samo oni lekovi koji se stavljaju u promet na osnovu Zakona o
proizvodnji i prometu lekova.
U apotekama i drugim zdravstvenim ustanovama koje imaju organizovanu slu`bu rukovanja
lekovima (u daljem tekstu: zdravstvene ustanove) lekove moè izdavati samo lice koje je
saveznim propisima za to ovla{}eno (u daljem tekstu: ovla{}eno lice).
II LEKARSKI RECEPT
^lan 2.
Lekovi se propisiju i izdaju na lekarski recept (u daljem tekstu: recept). Odre|eni lekovi mogu
se izdavati i bez recepta.
^lan 3.
Jednim receptom moè se propisati samo jedan lek i samo za jedno lice.
^lan 4.
Recept mora sadràti: 1) naziv leka (i {ifra leka); 2) farmaceutski oblik leka; 3) koli~inu leka:
4) na~in upotrebe leka: 5) {ifru dijagnoze; 6) potpis lekara sa identifikacionim brojem; 7)
datum izdavanja leka 8) ime, prezime i adresu korisnika leka; 9) mati~ni broj
Na receptu koji se izdaje za lice mla|e od 15 godina moraju biti nazna~ene godine ìvota, a
za lice mla|e od jedne godine ìvota nazna~eni dan, mesec i godina ro|enja.
Ako se recept izdaje u zdravstvenoj ustanovi, na zaglavlju u receptu mora biti od{tampan ili
{tambiljom utisnut naziv zdravstvene ustanove, a ako se rcept izdaje van zdravstvene
ustanove, moraju biti od{tampani ili {tambiljom utisnuti ime, prezime i adresa leakara (mesto,
ulica i broj), kao i broj telefona, ako lekar ima telefon.
Na receptu koji se izdaje u zdravstvenoj ustanovi mora biti utisnuto ime i prezime lekara koji
izdaje recept.
^lan 5.
Recept po kome se izdaje lek na teret sredstava zdravstvenog osiguranja moè, pored podata-
ka iz ~lana 4. ovog pravilnika, da sadrì i druge propisane podatke.
^lan 6.
Podaci iz ~lana 4. ovog pravilnika moraju biti ~itko ispisani mastilom ili hemijskom olovkom.
^lan 7.
Na jednom delu recepta mora ostati slobodan prostor za upisivanje cene leka i stavljanje
oznake koju je ovla{}eno lice du`no da stavi na recept pri izradi odnosno izdavanju leka.
^lan 8.
Recept ima zna~aj javne isprave.
III PROPISIVANJE LEKOVA

^lan 9.
Naziv leka koji se izra|uje u apoteci (magistralni lek ili galenski pripravak) ispisuje se na
receptu, po pravilu, na latinskom jeziku, prema nazivima iz Nacionalne farmakopeje ili
stru~no prihva}enim nazivima u metodologiji izrade lekova (Formulae magistrales) i drugim
stru~nim pravilima.
Naziv leka moè se skra}ivati na na~in utvr|en Nacionalnom farmakopejom.
Naziv gotovog leka ispisuje se bez skra}ivanja.
^lan 10.
Uputstvo o na~inu upotrebe leka mora biti na receptu potpuno. Nije dovoljno staviti samo naz-
naku uputstva (npr. "po naredbi" "po uputstvu" i sl.).
836 IV deo
Uputstvo na receptu za lekove za koje je odre|eno da ih primenjuje zdravstveni radnik, mora

nositi naznaku "na ruke lekara" (ad manum medici).
^lan 11.
Ako se pri izradi leka mora meriti njegova masa, lekar na receptu mora ozna~iti masu u grami-
ma, i to arapskim brojevima odnosno rimskim brojevima ako se radi o kapima ili drugim
jedinicama koje se ne mogu izraziti gramima.
Ako se propisuje gotov lek koji se u prometu nalazi u odre|enom pakovanju, lekar mora na
receptu rimskim brojevima ozna~iti broj takvih pakovanja. Ako je broj pakovanja ve}i od
jedan, ozna~iti se mora i re~ima, po pravilu na latinskom, a moè i na srpskom jeziku.
Rimskim brojevima ozna~ava se na receptu broj kapi, pilula, tableta, supozitorija, ampula i sl.
Ako se propisuje gotov lek koji se u prometu nalazi u raznim oblicima, veli~inama, odnosno
ja~inama, lekar mora na receptu ozna~iti oblik, veli~inu, odnosno ja~inu leka.
Ako lekar namerava da propi{e dozu ve}u od maksimalne doze koja je odre|ena nacionalnom
farmakopejom ili drugim propisima, duàn je da takvu dozu nazna~i i re~ima i da pored te
oznake stavi znak uzvika (!), a uz njega svoj potpis.
^lan 12.
Ako zbog prirode bolesti lek treba hitno izdati, lekar je duàn da na recept stavi jednu od
slede}ih oznaka: "cito", "statim", ili "periculum in mora".
^lan 13.
Ako smatra da izdavanje leka po odre|enom receptu ne treba ponoviti, lekar je duàn da na
receptu svojeru~no stavi oznaku "non repetatur". Ta oznaka ne sme biti od{tampana na recep-
tu.
^lan 14.
Lekovi koji sadrè opojne droge mogu se propisivati samo ako je njihova upotreba neophod-
na i ako se stavlja u promet na osnovu Zakona o proizvodnji i prometu lekova.
^lan 15.
Lekovima, u smislu ~lana 14. ovog pravilnika, smatraju se lekovi koji sadrè jednu opojnu
drogu ili vi{e opojnih droga koje su posebnim propisom odre|ene da se mogu stavljati u
promet za medicinske svrhe.
Odredba stava 1. ovog ~lana ne odnosi se na lekove koji u svom sastavu ne sadrè:
vi{e od 100 mg folkodina u pojedina~noj dozi, odnosno vi{e od 2, 5 % u nepodeljenom obliku
leka;
vi{e od 30 mg kodeina u kombinacijama sa drugim lekovitim supstancama, u pojedina~noj
dozi, odnosno vi{e od 2, 5 % u nepodeljenom obliku leka;
vi{e od 50 mg amobarbitona u kombinacijama sa drugim lekovitim supstancama u
pojedina~noj dozi, odnosno vi{e od 2, 5 % u nepodeljenom obliku leka;
vi{e od 50 mg fenobarbitona u kombinacijama sa drugim lekovitim supstancama, u
pojedina~noj dozi, odnosno vi{e od 2, 5 % u nepodeljenom obliku leka;
vi{e od 2, 5 mg difenoksilata u obliku baze, u pojedina~noj dozi sa odgovaraju}om dozom
atropina.
^lan 16.
Za jednokratno izdavanje lekar moè propisati lek koji sadrì najvi{e:
1) 0,2 g morfin-hlorida; 2) 0,3 g kodein-fosfata; 3) 0,2 g oksikodon-hlorida; 4) 0,2 g meta-
don-hlorida; 5) 1 g petidin-hlorida; 6) 0,1 g amfetamin-sulfata, a za upotrebu za o~i 0,2 g; 7)
2 g opijuma ili odgovaraju}u koli~inu nekog preparata opijuma.
^lan 17.
Ne smeju se propisivati ni izdavati lekovi koji sadrè kokain-hlorid.
^lan 18.
Kokain-hlorid moè se izdavati samo za potrebe zdravstvenih ustanova i to samo u obliku
rastvora koji sadrì do 20 % kokaina, odnosno u obliku masti za o~i koja sadrì do 2% kokaina.
Kokain-hlorid moè se izdavati samo na osnovu pismenog trebovanja zdravstvene ustanove
koje je potpisalo ovla{}eno lice.
^lan 19.
Recepti kojima se pripisuju lekovi koji sadrè opojne droge moraju se izdavati u dva primer-
ka, sa naznakom "kopija", na drugom primerku i sa nazna~enjem rdnog broja knjige evidenci-
je o izdatim receptima.
Recepti iz stava 1. ovog ~lana vaè sedam dana od dana njihovog izdavanja.
IV IZDAVANJE LEKOVA
^lan 20.
Apoteke, odnosno zdravstvene ustanove po pravilu, izdaju lekove na osnovu recepta i to naj-
docnije sedam dana od dana propisivanja.
Ako apoteka izdaje lek na recept koji se pla}a, du`na je da na pole|ini recepta overi izdavan-
je leka svolim pe~atom i upi{e datum izdavanja.
Bez recepta se mogu izdavati samo gotovi lekovi za koje je savezno ministarstvo nadle`no za
poslove zdravstva, pri davanju odobrenja za stavljanje u promet, odredilo da se mogu izdati
bez recepta.
Bez recepta se mogu izdavati i lekovi koji u Nacionalnoj farmakopeji nisu ozna~eni jednim
krstom (+) ("separanda") ili sa dva krsta (++) ("claudenda").
^lan 21.
Ovla{}eno lice du`no je da izda lek koji je propisan na receptu ako ga zdravstvena ustanova
ima i ako je recept izdat u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
Ovla{}eno lice ne sme, bez prethodnog sporazuma s lekarom koji je propisao lek, da umesto
propisanog leka izda lek sli~nog sastava.
Ako zdravstvena ustanova nema propisani lek, ovla{}eno lice moè da izda lek istog sastava
koji se u prometu nalazi pod drugim imenom ako, uz obja{njenje, na to pristane lice kome je
lek propisan. Svaka zamena leka obavezno se mora nazna~iti u receptu.
Za vreme no}nog deùrstva ovla{}eno lice mora da izda lek na receot koji nosi oznaku hitnosti.
^lan 22.
Ovla{}eno lice ne sme da izda lek na recept koji nije ispravan (recept nije jasan, uputstvo o
upotrebi nije potpuno, nedostaju potrebne oznake, propisani sastojci su inkompatibilni, kod
leka jakog dejstva prekora~ena je odre|ena doza ili doza nije ispisana slovima, odnosno nisu
stavljeni uzvi~nik i potpis).
Ako je recept neispravan, ovla{}eno lice du`no je da lekara koji je izdao takav recept upozori
na utvr|enu neispravnost, ali tako da kod lica kome je lek propisan ne izazove sumnju u
ispravnost rada lekara ili ovla{}enog lica. Ako se pri tom ne moè sporazumeti sa lekarom
(npr. lekar se nalazi u drugom mestu i sl.), ovla{}eno lice }e postupiti na slede}i na~in:
ako recept nije jasan - vrati}e ga na pogodan na~in lekaru uz potrebno obja{njenje;
ako je na receptu propisan lek u kome su prekora~ene maksimalne doze, a lekar nije stavio
propisane oznake, izda}e lek u srednjoj terapeutskoj dozi, a ispravke }e nazna~iti na receptu
i o tome }e naknadno obavestiti lekara koji je recept izdao.
^lan 23.
Ako se na recept izdaje lek u dozi ve}oj od maksimalne doze, ovla{}eno lice zadrà}e recept,
a licu kome je takav lek propisan izda}e, pored leka, i kopiju recepta.
^lan 24.
Lek na recept sa oznakom hitnosti mora se odmah izdati.
^lan 25.
Ako na receptu nisu ozna~ene koli~ine i vrste indiferentnih supstanca potrebnih za izradu
magistralnog leka, ovla{}eno lice du`no je da na njemu nazna~i koli~ine i vrste supstanca koje
je upotrebilo pri izradi leka.
^lan 26.
Ako magistralni lek nije predvi|en u Nacionalnoj farmakopeji ili stru~no prihva}enim pravili-
ma u metodologiji izrade lekova i drugih stru~nih postupaka, ili ga lekar propi{e pod
skra}enim nazivom, ovla{}eno lice du`no je da pri izdavanju takvog leka ispi{e na receptu sve
sastavne delove leka i koli~ine tih sastavnih delova.
^lan 27.
Gotovi lekovi mogu se izdavati samo u originalom pakovanju.
Izuzetno, gotov lek moè se izdavati iz ve}eg pakovanja (bolni~ko pakovanje) ako se primen-
juje u zdravstvenoj ustanovi, a za individualnu upotrebu - samo ako je farmaceutski oblik leka
(tablete, kapsula, draèje, supozitorije i dr.) u originalnom pojedina~nom, tzv. blister pakovan-
ju. Pri izdavanju takvog leka, ovla{}eno lice du`no je da na spoljnom omotu nazna~i naziv,
koli~inu i broj serije, na~in upotrebe i ~uvanje leka i druge podatke zna~ajne za pravilnu
upotrebu leka.
^lan 28.
Ako ovla{}eno lice posumnja u ispravnost ili organolepti~ki utvrdi neispravnost gotovog leka,
duàn je da obustavi dalja izdavanja leka i da ga odmah dostavi saveznom ministarstvu
nadle`nom za poslove zdravstva, radi preduzimanja mera za koje je ono nadle`no.
838 IV deo
Ako je do{lo do zamene leka u originalnom pakovanju ili nekog drugog propusta (zamena
uputstva) ili nedostatka podataka iz deklaracije, ovla{}eno lice mora o tome obavestiti
nadle`ni nadzorni organ.
^lan 29.
Ako pri propisivanju gotovog leka koji se u prometu nalazi u raznim oblicima, veli~inama,
odnosno ja~inama lekar ne nazna~i na receptu oblik, veli~inu, odnosno ja~inu leka, ovla{}eno
lice du`no je da pre izdavanja leka upozori na to lekara i poku{a da se s njim sporazume, ako
je to mogu}e.
Ako ovla{}eno lice, u slu~aju iz stava 1. ovog ~lana, nema mogu}nosti da se sporazume sa
lekarom, postupi}e na slede}i na~in:
izda}e lek u najpogodnijem obliku s obzirom na uputstvo o njegovoj upotrebi;
izda}e lek najmanje ja~ine;
izda}e lek u najmanjem pakovanju ili u
pakovanju utvr|enom ugovorom ako se lek izdaje na teret sredstava zdravstvenog osiguranja.
U slu~ajevima iz stava 2. ovog ~lana, ovla{}eno lice }e ozna~iti na receptu oblik i veli~inu,
odnosno ja~inu izdatog leka.
Pre izdavanja leka, ovla{}eno lice du`no je da na recept stavi {tambilj apoteke, datum izda-
vanja leka, cenu leka, svoj paraf i druge propisane podatke. Ako izra|eni lek izdaje drugo
ovla{}eno lice, i ono je duàno da na recept stavi svoj paraf.
^lan 31.
Lekovi koji se izra|uju u apoteci moraju se izdavati u opremi koja je u skladu sa odredbama
Nacionalne farmakopeje, sa sigurno{}u obezbe|uje kvalitet leka do njegovog utro{ka.
^lan 32.
Na opremu, odnosno fabri~ko pakovanje leka stavlja se signatura, na kojoj moraju biti od{tam-
pani naziv, mesto i adresa zdravstvene ustanove koja je izdala lek.
Lekovi namenjeni za unutra{nju (peroralnu, enteralnu) upotrebu moraju na opremi imati sig-
naturu bele boje, a lekovi namenjeni za spoljnu upotrebu - signaturu crvene boje sa naznakom
"za spoljnu upotrebu".
Ovla{}eno lice du`no je da na signaturi ~itko napi{e uputstvo o upotrebi leka, da nazna~i
datum izdavanja leka i da stavi svoj paraf. Ako je pored kratkog uputstva na signaturi potreb-
no dati obimnije uputstvo o upotrebi leka, ovla{}eno lice je du`no da to uputstvo napi{e na
posebnom papiru i overi ga {tambiljom i potpisom.
Ako se recept zavodi, na signaturi se mora staviti i broj pod kojim je recept zaveden u knjizi
recepata.
Ako je lek koji se izdaje za spolja{nju upotrebu sadrì otrovne matrije, ovla{}eno lice je du`no
da to na signaturi nazna~i posebnom naznakom "otrov".
V ZAVR[NE ODREDBE
^lan 33.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vaì Pravilnik o na~inu propisivanja i
izdavanja lekova (Slu`beni list SFRJ "br. 57/87).
^lan 35.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana objavljivanja u "Slu`benom listu SFRJ. "
24. januara 1994. godine Savezni ministar za rad

Beograd zdravstvo i socijalnu politiku
Velibor R. Popovi} s. r
4.5 LISTA OPOJNIH DROGA
RE[ENJE
o utvr|ivanju opojnih droga i psihotropnih supstanci
("Slu`beni glasnik Republika Srbije", br. 24/2005)
1. Ovim re{enjem utvr|uju se opojne droge i psihotropne supstance, i to:

A) Opojne droge
Red.
Opojna droga Hemijski naziv ili opis
broj
1 2 3
1. ALILPRODIN 3-alil-1-metil-4-fenil-4-propionoksi piperidin
2. ALFAMEPRODIN α-3-etil-1-metil-4-fenil-4-propionoksi piperidin
3. ALFAMETADOL α-6-dimetilamino-4,4-difenil-3-heptanol
4. ALFA-METILFENTANIL N-Š1-(a-metilfenetil)-4-piperidil¹propioanilid
N-Š1-Š1-metil-2-(2-tienil)etil¹-4-
5. ALFA-METILTIOFENTANIL
piperidil¹propionanilid
6. ALFAPRODIN α-1,3-dimetil-4-fenil-4-propionoksi piperidin
7. ALFACETILMETADOL α-3-acetoksi-6-dimetilamino-4,4-difenil heptan
N-Š1-Š2-(4-etil-4,5-dihidro-5-okso-1H-tetrazol-1-
8. ALFENTANIL il)etil¹-4-(metoksimetil)-4-piperidinil¹-N-
fenilpropanamid
etil estar 1-p-aminofenetil-4-fenilpiperidin-4-

9. ANILERIDIN
karboksilne kiseline
ACETIL-ALFA-
10. N-Š1-(α-metilfenetil)-4-piperidil¹acetanilid
METILFENTANIL
11. ACETILDIHIDROKODEIN 6-acetoksi-3-metoksi-N-metil-4,5 epoksi-morfinan
12. ACETILMETADOL 3-acetoksi-6-dimetilamino-4,4-difenil heptan
3-O-acetiltetrahidro-7α-(1-hidroksi-1-metilbutil-6,
13. ACETORFIN
14-endo-etenooripavin
1-(3-cijano-3,3-difenilpropil)-4-(2-okso-3-propionil-
14. BEZITRAMID
1-benzimidazolinil)piperidin
etil estar 1-(2-benziloksietil)-4-fenilpiperidin-4-
15. BENZETIDIN
16. BENZILMORFIN 3-benzilmorfin
17. BETAMEPRODIN β-3-etil-1-metil-4-fenil-4-propionoksi piperidin
18. BETAMETADOL β-6-dimetilamino-4,4-difenil-3-heptanol
19. BETAPRODIN β-1,3-dimetil-4-fenil-4-propionoksi piperidin
BETA-HIDROKSI-3- N-Š1-(b-hidroksifenetil)-3-metil-
20.
METILFENTANIL piperidil¹propionanilid
21. BETA-HIDROKSIFENTANIL N-Š1-(b-hidroksifenetil)-4-piperidil¹propionanilid
22. BETACETILMETADOL β-3-acetoksi-6-dimetilamino-4,4-difenil heptan

840 IV deo
Red.
broj
23. BUTORFANOL morfinan-3,14-diol-17-(ciklobutilmetil)
24. DEZOMORFIN dihidrodezoksimorfin
(+)-4-Š2-metil-4-okso-3,3-difenil-4-
25. DEKSTROMORAMID
(pirolidinil)butil¹-morfolin
α-(+)-4-dimetilamino-1,2-difenil-3-metil-2-butanol
26. DEKSTROPROPOKSIFEN
propionat
27. DIAMPROMID N-Š2-(metilfenetilamino)propil¹propionanilid
28. DIETILTIAMBUTEN 3-dietilamino-1,1-di(2'-tienil)-1-buten
29. DIMENOKSADOL 2-dimetilaminoetil-1-etoksi-1,1-difenil acetat
30. DIMETILTIAMBUTEN 3-dimetilamino-1,1-di(2'-tienil)-1-buten
31. DIMEFEPTANOL 6-dimetilamino-4,4-difenil-3-heptanol
32. DIOKSAFETIL-BUTIRAT etil-4-morfolino-2,2-difenil butirat
33. DIPIPANON 4,4-difenil-6-piperidin-3-heptanon
etil estar 1-(3-cijano-3,3-difenilpropil)-4-

34. DIFENOKSILAT
fenilpiperidin-4-karboksilne kiseline
1-(3-cijano-3,3-difenilpropil)-4-fenil-piperidin-4-
35. DIFENOKSIN
karboksilna kiselina
7,8-dihidro-7α-Š1-(R)-hidroksi-1-metilbutil¹-6,14-
36. DIHIDROETORFIN
endo-etanotetrahidrooripavin
37. DIHIDROKODEIN 6-hidroksi-3-metoksi-N-metil-4,5-epoksi-morfinan
38. DIHIDROMORFIN 3,6-dihidroksi-N-metil-4,5-epoksi-morfinan
39. DROTEBANOL 3,4-dimetoksi-17-metilmorfinan-6β,14-diol
estri i derivati ekgonina koji se mogu prevesti u

40. EKGONIN
ekgonin ili kokain
41. ETILMETILTIAMBUTEN 3-etilmetilamino-1,1-di(2'-tienil)-1-buten
42. ETILMORFIN 3-etilmorfin
etil estar 1-Š2(2-dihidroksietoksi)etil¹-4-

43. ETOKSERIDIN
1-dietilaminoetil-2-p-etoksibenzil-5-
44. ETONITAZEN
nitrobenzimidazol
tetrahidro-7α-(1-hidroksi-1-metilbutil)-6,14-endo-
45. ETORFIN
etenooripavin
46. IZOMETADON 6-dimetilamino-5-metil-4,4-difenil-3-heksanon
kanabis biljka, smola kanabisa, ekstrakti i tinkture

47. KANABIS (indijska konoplja)
kanabisa
Red.
broj
48. KETOBEMIDON 4-m-hidroksifenil-1-metil-4-propionil piperidin
2-(p-hlorbenzil)-1-dietilaminoetil-5-
49. KLONITAZEN
nitrobenzimidazol
50. KODEIN 3-metilmorfin
51. KODOKSIM dihidrokodeinon-6-karboksimetiloksim
proizvodi od listova koka biljke koji sadrè vi{e od

52. KOKA 0,1 % kokaina i napravljeni direktno od listova
koka biljke
53. KOKAIN metil estar benzoil-ekgonina
proizvodi dobijeni pri postupku ekstrakcije

KONCENTRAT
54. alkaloida iz opijumskog maka, ako se ti proizvodi
OPIJUMSKOG MAKA
stavljaju u promet
55. LEVOMETORFAN* (-)-3-metoksi-N-metil-morfinan
(-)-4-Š2-metil-4-okso-3,3-difenil-4-(1-
56. LEVOMORAMID
pirolidinil)butil¹morfolin
57. LEVORFANOL* (-)-3-hidroksi-N-metil-morfinan
58. LEVOFENACILMORFAN (-)-3-hidroksi-N-fenacil-morfinan
59. METADON 6-dimetilamino-4,4-difenil-3-heptanon
60. METADON intermedijer 4-cijano-2-dimetilamino-4,4-difenil butan
61. METAZOCIN 2'-hidroksi-2,5,9-trimetil-6,7-benzomorfan
62. METILDEZORFIN 6-metil-Δ6-dezoksimorfin
63. METILDIHIDROMORFIN 6-metil-dihidromorfin
N-Š3-metil-1-Š2-(2-
64. 3-METILTIOFENTANIL
tienil)etil¹priperidil¹propionanilid
65. 3-METILFENTANIL N-(3-metil-1-fenetil-4-piperidil)propionanilid
66. METOPON 5-metil-dihidromorfinon
67. MIROFIN miristil-benzil-morfin
2-metil-3-morfolino-1,1-difenilpropan karboksilna
68. MORAMID intermedijer
kiselina
etil estar 1-(2-morfolinoetil)-4-fenilpiperidin-4-

69. MORFERIDIN
MORFIN, glavni alkaloid

70. 7,8-didehidro-4,5-epoksi-17-metil-morfinan-3,6-diol
opijuma i opijumskog maka
i drugi derivati morfina na petovalentnom azotu.

71. MORFIN METOBROMID Tu se naro~ito podrazumevaju derivati N-oksi
morfina, od kojih je jedan N-oksikodein
842 IV deo
Red.
broj
3,6-dihidroksi-N-metil-4,5-epoksi-morfinen-7-N-
72. MORFIN-N-OKSID
oksid
73. MPPP 1-metil-4-fenil-4-piperidinol propionat (estar)
74. NIKODIKODIN 6-nikotinil dihidrokodein
75. NIKOKODIN 6-nikotinil kodein
76. NIKOMORFIN 3,6-dinikotinil-morfin
77. NORACIMETADOL (±)-α-3-acetoksi-6-metilamino-4,4-difenil heptan
78. NORKODEIN N-demetil kodein
79. NORLEVORFANOL (-)-3-hidroksi-morfinan
80. NORMETADON 6-dimetilamino-4,4-difenil-3-heksanon
81. NORMORFIN demetil-morfin, (N-demetilovan morfin)
82. NORPIPANON 4,4-difenil-6-piperidino-3-heksanon
83. OKSIKODON 14-hidroksi-dihidrokodeinon
84. OKSIMORFON 14-hidroksi-dihidromorfinon
prirodni proizvod, koagulisani sok opijumskog

maka. Svi preparati koji se prave direktno od
opijuma smatraju se preparatima opijuma. Ako se
85. OPIJUM preparati prave ne direktno od opijuma, ve} od
me{avine opijumskih alkaloida, na primer
pantopona, omnopona i papaverina, oni se
smatraju preparatima morfina.
86. PARA-FLUORFENTANIL 4'-fluoro-N-(1-fenetil-4-piperidil)propionanilid
87. PEPAP 1-fenetil-4-fenil-4-piperidinol acetat (estar)

etil estar 1-metil-4-fenilpiperidin-4-karboksilne
88. PETIDIN
kiselina
89. PETIDIN intermedijer A 4-cijano-1-metil-4-fenil piperidin
90. PETIDIN intermedijer B etil estar 4-fenilpiperidin-4-karboksilne kiseline
91. PETIDIN intermedijer C 1-metil-4-fenilpiperidin-4-karboksilna kiselina
etil estar 4-fenil-1-(3-fenilaminopropil)piperidin-4-

92. PIMINODIN
amid 1-(3-cijano-3,3-difenilpropil)-4-(1-
93. PIRITRAMID
piperidino)piperidin-4-karboksilne kiseline
izopropil estar 1-metil-4-fenilpiperidin-4-

94. PROPERIDIN
N-(1-metil-2-piperidinoetil)-N-2-piridilpropion
95. PROPIRAM
amid
96. PROHEPTAZIN 1,3-dimetil-4-fenil-4-propionoksi-azacikloheptan

Red.
broj
97. RACEMETORFAN (±)-3-metoksi-N-metil-morfinan
(±)-4-Š2-metil-4-okso-3,3-difenil-4-
98. RACEMORAMID
(1pirolidinil)butil¹morfolin
99. RACEMORFAN (±)-3-hidroksi-N-metil-morfinan
metil estar 1-(metoksikarboniletil)-4-

100. REMIFENTANIL (fenilpropionilamino)piperidin-4-karboksilne
kiseline
N-Š4-(metoksimetil)-1-Š2-(2-tienil)etil¹-4-piperidil-
101. SUFENTANIL
¹propionanilid
6,7,8,14-tetradehidro-4,5-epoksi-3,6-dimetoksi-17-
102. TEBAIN, alkaloid opijuma
metil-morfinan
103. TEBAKON acetildihidrokodeinon
(±)-etil-trans-2-(dimetilamino)-1-fenil-3-
104. TILIDIN
cikloheksen-1-karboksilat
105. TIOFENTANIL N-Š1-Š2-(2-tienil)etil¹-4-piperidil¹propionanilid
(±)-trans-2-(dimetilaminometil)-1-(3-
106. TRAMADOL
metoksifenil) cikloheksanol
107. TRIMEPERIDIN 1,2,5-trimetil-4-fenil-4-propionoksi piperidin

108. TRIHEKSIFENIDIL 1-cikloheksil-1-fenil-3-piperidinopropan-1-on
109. FENADOKSON 6-morfolino-4,4-difenil-3-heptanon
110. FENAZOCIN 2'-hidroksi-5,9-dimetil-2-fenetil-6,7-benzomorfan
111. FENOMORFAN 3-hidroksi-N-fenetil-morfinan
112. FENAMPROMID N-(1-metil-2-piperidinoetil)propionanilid
etil estar 1-(3-hidroksi-3-fenilpropil)-4-

113. FENOPERIDIN
114. FENTANIL 1-fenetil-4-N-propionilanilino-piperidin
115. FOLKODIN morfolinoetilmorfin
etil estar 1-(2-tetrahidrofurfuriloksietil)-4-

116. FURETIDIN
117. HEROIN diacetilmorfin
118. HIDROKODON dihidrokodeinon
etil estar 4-m-hidroksifenil-1-metilpiperidin-4-

119. HIDROKSIPETIDIN
120. HIDROMORFINOL 14-hidroksi-dihidromorfin
121. HIDROMORFON dihidromorfinon
izomeri koji se posebno izuzimaju iz ovog spiska

su: DEKSTROMETORFAN((+)-3-metoksi-N-metil-
122. *IZUZECI
morfinan) i DEKSTORFAN ((+)-3-hidroksi-N-
metilmorfinan)
844 IV deo
Red.
broj
Opojne droge su i:
ukoliko nisu posebno izuzeti, ovim spiskom su

obuhva}eni i svi izomeri opojnih droga iz ovog
123. IZOMERI
spiska, kad god je postojanje takvih izomera
mogu}e
estri, etri i izomeri estara i etara opojnih droga iz
ovog spiska, kad god je postojanje takvih estara,
124. ESTRI I ETRI
etara i izomera estara i etara mogu}e, tako|e su
obuhva}eni ovim spiskom
soli svih opojnih droga sa ovog spiska, kao i soli

njihovih estara, etara i izomera, kad god je
125. SOLI
postojanje takvih soli mogu}e, tako|e su
obuhva}eni ovim spiskom
B) Psihotropne supstance
Re Drugi
Internacionalni
d.b neza{ti}eni ili Hemijski naziv ili opis
neza{ti}en naziv
roj trivijalni nazivi
1 2 3 4
1. ALOBARBITAL alobarbiton 5,5-dialilbarbiturna kiselina
8-hlor-1-metil-6-fenil-4H-s-triazoloŠ4,3-
2. ALPRAZOLAM
a¹Š1,4¹benzodiazepin
7-Š(10,11-dihidro-5H-
3. AMINEPTIN dibenzoŠa,d¹ciklohepten-5-
il)amino¹heptanonska kiselina
4. AMINOREKS 2-amino-5-fenil-2-oksazolin
5. AMOBARBITAL amobarbiton 5-etil-5-izopentilbarbiturna kiselina
6. AMFEPRAMON dietilpropion 2-(dietilamino)propiofenon
7. AMFETAMIN (±)-α-metilfenetilamin
8. BARBITAL barbiton 5,5-dietilbarbiturna kiselina
9. BENZFETAMIN N-benzil-N-α-dimetilfenetilamin
10. BRALOBARBITAL bralobarbiton 5-alil-5-(2-bromo-alil)barbiturna kiselina
(±)-4-brom-2,5-dimetoksi-α-
11. BROLAMFETAMIN DOB
metilfenetilamin
7-brom-1,3-dihidro-5-(2-piridil)-2H-1,4-
12. BROMAZEPAM
benzodiazepin-2-on
2-brom-4-(o-hlorfenil)-9-metil-6H-
13. BROTIZOLAM
tienoŠ3,2-f¹-s-triazolo-Š4,3-a¹Š1,4¹diazepin
21-ciklopropil-7-α-Š(S)-1-hidroksi-1,2,2-
14. BUPRENORFIN trimetilpropil¹-6,14-endo-etano-6,7,8,14-
terahidrooripavin
15. BUTALBITAL butalbiton 5-alil-5-izobutilbarbiturna kiselina
butobarbital,
16. 5-butil-5-etilbarbiturna kiselina
butobarbiton
17. VINILBITAL vinilbiton 5-(1-metilbutil)-5-vinilbarbiturna kiselina
18. GLUTETIMID 2-etil-2-fenilglutarimid
19. GHB γ-hidroksibuterna kiselina
20. DEKSAMFETAMIN (+)-α-metilfenetilamin
7-hlor-5-(o-hlorfenil)-1,3-dihidro-2H-1,4-
21. DELORAZEPAM
benzodiazepin-2-on
22. DET 3-Š2-(dietilamino)etil¹indol
23. DMA (±)-2,5-dimetoksi-α-metilfenetilamin
24. DMT 3-Š2-(dimetilamino)etil¹indol
3-(1,2-dimetilheptil)-7,8,9,10-tetrahidro-
25. DMHP
6,6,9-trimetil-6H-dibenzoŠb,d¹piran-1-ol
846 IV deo
Red. Internacionalni Drugi neza{ti}eni

Hemijski naziv ili opis
broj neza{ti}en naziv ili trivijalni nazivi
(±)-4-etil-2,5-dimetoksi-a-
26. DOET
metilfenetilamin
delta-9-
tetrahidrokanabi (6aR,10aR)-6a,7,8,10a-tetrahidro-6,6,9-
27. DRONABINOL* nol i njegove trimetil-3-pentil-6H-dibenzoŠb,d¹piran-
stereo-hemijske 1-ol
varijante
8-hlor-6-fenil-4H-s-triazoloŠ4,3-
28. ESTAZOLAM
a¹Š1,4¹benzodiazepin
29. ETILAMFETAMIN N-etilamfetamin N-etil-α-metilfenetilamin
etil-7-hlor-5-(o-fluorfenil)-2,3-dihidro-2-
30. ETIL LOFAZEPAT okso-1H-1,4-benzodiazepin-3-
karboksilat
31. ETINAMAT 1-etinilcikloheksanol karbamat
32. ETICIKLIDIN PCE N-etil-1-fenilcikloheksilamin

33. ETRIPTAMIN 3-(2-aminobutil)indol
34. ETHLORVINOL 1-hlor-3-etil-1-penten-4-in-3-ol
α-(α-metoksibenzil)-4-(β-
35. ZIPEPROL
metoksifenetil)-1-piperazinetanol
N,N,6-trimetil-2-p-tolilimidazoŠ1,2-
36. ZOLPIDEM
a¹piridin-3-acetamid
7-hlor-1,3-dihidro-3-hidroksi-1-metil-5-
37. KAMAZEPAM fenil-2H-1,4-benzodiazepin-2-on
dimetilkarbamat (estar)
(+)- (+)-(S)-α-Š(S)-1-aminoetiI¹benzil
38. KATIN
norpseudoefedrin alkohol
39. KATINON (-)-(S)-2-aminopropiofenon

11-hlor-8,12b-dihidro-2,8-dimetil-12b-
40. KETAZOLAM fenil-4H-Š1,3¹oksazinoŠ3,2-
d¹Š1,4¹benzodiazepin-4,7(6H)-dion
7-hlor-1-metil-5-fenil-1H-1,5-
41. KLOBAZAM
benzodiazepin-2,4(3H,5H)-dion
10-hlor-11b-(o-hlorfenil)-2,3,7,11b-
42. KLOKSAZOLAM tetrahidro-oksazolo-Š3,2-
d¹Š1,4¹benzodiazepin-6(5H)-on
5-(o-hlorfenil)-1,3-dihidro-7-nitro-2H-
43. KLONAZEPAM
1,4-benzodiazepin-2-on
7-hlor-2,3-dihidro-2-okso-5-fenil-1H-
44. KLORAZEPAT 1,4-benzodiazepin-3-karboksilna
kiselina
5-(o-hlorfenil)-7-etil-1,3-dihidro-1-
45. KLOTIAZEPAM
metil-2H-tienoŠ2,3-e¹-1,4-diazepin-2-on
46. LEVAMFETAMIN (-)-(R)-α-metilfenetilamin
47. levometamfetamin (-)-N,α-dimetilfenetilamin
48. LEFETAMIN SPA (-)-N,N-dimetil-1,2-difeniletilamin
Red.b Internacionalni Drugi neza{ti}eni

roj neza{ti}en naziv ili trivijalni nazivi
9,10-didehidro-N,N-dietil-6-
49. (+)-LIZERGID LSD, LSD-25
metilergolin-8β-karboksamid
6-(o-hlorfenil)-2,4-dihidro-2-Š(4-metil-
50. LOPRAZOLAM 1-piperazinil)metilen¹-8-nitro-1H-
imidazoŠ1,2-a¹ Š1,4¹benzodiazepin-1-
7-hlor-5-(o-hlorfenil)-1,3-dihidro-3-
51. LORAZEPAM
hidroksi-2H-1,4-benzodiazepin-2-on
7-hlor-5-(o-hlorfenil)-1,3-dihidro-3-
52. LORMETAZEPAM
hidroksi-1-metil-2H-1,4-benzodiazepin-
5-(p-hlorfenil)-2,5-dihidro-3H-
53. MAZINDOL
imidazoŠ2,1-a¹izoindol-5-ol
(±)-N-etil-α-metil-3,4-
54. MDE, N-etil MDA
(metilendioksi)fenetilamin
(±)-N-α-dimetil-3,4-
55. MDMA, ekstazi
56. meskalin 3,4,5-trimetoksifenetilamin
(±)-cis-2-amino-4-metil-5-fenil-2-
57. 4-metilaminoreks
oksazolin
58. metkatinon 2-(metilamino)-1-fenilpropan-1-on
7-hlor-2,3-dihidro-1-metil-5-fenil-1H-
59. MEDAZEPAM
1,4-benzodiazepin
3-(α-metilfenetil)-N-
60. MEZOKARB
(fenilkarbamoil)sidnon imin
3-(o-hlorfenil)-2-metil-4(3H)-
61. MEKLOKVALON
hinazolinon
2-metil-2-propil-1,3-propandiol
62. MEPROBAMAT
dikarbamat
63. METAKVALON 2-metil-3-o-tolil-4(3H)-hinazolinon
64. METAMFETAMIN spid (+)-(S)-N,α-dimetilfenetilamin

METAMFETAMIN
65. (2)-N,α-dimetilfenetilamin
RACEMAT
metil estar 2-fenil-2-(2-
66. METILFENIDAT
piperidil)sir}etne kiseline
METIL-
67. metilfenobarbiton 5-etil-1-metil-5-fenilbarbiturna kiselina
FENOBARBITAL
68. METIPRILON 3,3-dietil-5-metil-2,4-piperidin-dion
69. MEFENOREKS N-(3-hlorpropil)-α-metilfenetilamin
5-metoksi-α-metil-3,4-
70. MMDA
(±)-N-Šα-metil-3,4-
71. N-hidroksi MDA
(metilendioksi)fenetil¹hidroksilamin
72. 4-MTA α-metil-4-metiltiofenetilamin
8-hlor-6-(o-fluorfenil)-1-metil-4H-
73. MIDAZOLAM
imidazoŠ1,5-α¹Š1,4¹benzodiazepin
848 IV deo
Red.b Internacionalni Drugi neza{ti}eni

roj neza{ti}en naziv ili trivijalni nazivi
1,3-dihidro-1-metil-7-nitro-5-fenil-2H-
74. NIMETAZEPAM
1,4-benzodiazepin-2-on
1,3-dihidro-7-nitro-5-fenil-2H-1,4-
75. NITRAZEPAM
benzodiazepin-2-on
7-hlor-1,3-dihidro-5-fenil-2H-1,4-
76. NORDAZEPAM
benzodiazepin-2-on
7-hlor-1,3-dihidro-3-hidroksi-5-fenil-
77. OKSAZEPAM
2H-1,4-benzodiazepin-2-on
10-hlor-2,3,7,11b-tetrahidro-2-metil-
78. OKSAZOLAM 11b-feniloksazolŠ3,2-d¹
Š1,4¹benzodiazepin-6(5H)-on
3-heksil-7,8,9,10-tetrahidro-6,6,9-
79. paraheksil
trimetil-6H-dibenzoŠb,d¹piran-1-ol
80. PEMOLIN 2-amino-5-fenil-2-oksazolin-4-on
(2R*,6R*,11R*)-1,2,3,4,5,6-heksahidro-
81. PENTAZOCIN 6,11-dimetil-3-(3-metil-2-butenil)-2,6-
metano-3-benzacozin-8-ol
5-etil-5-(1-metilbutil)barbiturna
82. PENTOBARBITAL pentobarbiton
kiselina
7-hlor-1,3-dihidro-5-fenil-1-(2-
83. PINAZEPAM
propinil)-2H-1,4-benzodiazepin-2-on
84. PIPRADOL 1,1-difenil-1-(2-piperidil)metanol
85. PIROVALERON 4'-metil-2-(1-pirolidinil)valerofenon
86. PMA p-metoksi-α-metilfenetilamin
7-hlor-1-(ciklopropilmetil)-1,3-dihidro-
87. PRAZEPAM
5-fenil-2H-1,4-benzodiazepin-2-on
88. PROPILHEKSEDRIN dl-1-cikloheksil-2-metil-amino propan
3-Š2-(dimetilamino)etil¹indol-4-il
89. PSILOCIBIN
dihidrogen fosfat
90. psilocin 3-Š2-(dimetilamino)etil¹indol-4-ol
91. ROLICIKLIDIN PHP, PCPY 1-(1-fenilcikloheksil)pirolidin

92. SEKBUTABARBITAL sekbutabarbiton 5-sec-butil-5-etilbarbiturna kiselina
5-alil-5-(1-metilbutil)barbiturna
93. SEKOBARBITAL sekobarbiton
kiselina
94. STP, DOM 2,5-dimetoksi-α,4-dimetilfenetilamin
7-hlor-1,3-dihidro-3-hidroksi-1-metil-5-
95. TEMAZEPAM
fenil-2H-1,4-benzodiazepin-2-on
96. TENAMFETAMIN MDA α-metil-3,4-(metilendioksi)fenetilamin
97. TENOCIKLIDIN TCP 1-Š1-(2-tienil)cikloheksil¹piperidin
7-hlor-5-(1-cikloheksen-1-il)-1,3-
98. TETRAZEPAM dihidro-1-metil-2H-1,4-benzodiazepin-
2-on

tetrahidrokanabi slede}i izomeri i njihove stereohemijske
99.
nol varijante:
7,8,9,10-tetrahidro-6,6,9-trimetil-3-
pentil-6H-dibenzoŠb,d¹piran-1-ol
(9R-10aR)-8,9,10,10a-tetrahidro-6,6,9-
trimetil-3-pentil-6H-dibenzoŠb,d¹piran-
1-ol
(6aR,9R,10aR)-6a,9,10,10a-tetrahidro-
6,6,9-trimetil-3-pentil-6H-
dibenzoŠb,d¹piran-1-ol
(6aR,10aR)-6a,7,10,10a-tetrahidro-
6,6,9-trimetil-3-pentil-6H-
6a,7,8,9-tetrahidro-6,6,9-trimetil-3-
pentil-6H-dibenzoŠb,d¹piran-1-ol
(6aR,10aR)-6a,7,8,9,10,10a-heksahidro-
6,6-dimetil-9-metilen-3-pentil-6H-
100. TMA (±)-3,4,5-trimetoksi-α-metilfenetilamin
8-hlor-6-(o-hlorfenil)-1-metil-4H-s-
101. TRIAZOLAM
triazoloŠ4,3-a¹ Š1,4¹benzodiazepin
102. FENCIKLIDIN PCP 1-(1-fenilcikloheksil)piperidin
103. FENETILIN 7-Š2-Š(α-metilfenetil)amino¹etil¹teofilin
104. FENMETRAZIN 3-metil-2-fenilmorfolin
105. FENDIMETRAZIN (+)-(2S,3S)-3,4-dimetil-2-fenilmorfolin
106. FENKAMFAMIN N-etil-3-fenil-2-norbornanamin
107. FENOBARBITAL fenobarbiton 5-etil-5-fenilbarbiturna kiselina
(±)-3-Š(α-
108. FENPROPOREKS
metilfenetil)amino¹propionitril
109. FENTERMIN α,α-dimetilfenetilamin
7-hlor-5-(o-fluorfenil)-1,3-dihidro-1-
110. FLUDIAZEPAM
metil-2H-1,4-benzodiazepin-2-on
5-(o-fluorofenil)-1,3-dihidro-1-metil-7-
111. FLUNITRAZEPAM
nitro-2H-1,4-benzodiazepin-2-on
7-hlor-1-Š2-(dietilamino)etil¹-5-(o-
112. FLURAZEPAM fluorfenil)-1,3-dihidro-2H-1,4-
benzodiazepin-2-on
7-hlor-1,3-dihidro-5-fenil-1-(2,2,2-
113. HALAZEPAM
trifluoretil)-2H-1,4-benzodiazepin-2-on
10-brom-11b-(o-fluorfenil)-2,3,7,11b-
114. HALOKSAZOLAM tetrahidrooksazoloŠ3,2-
d¹Š1,4¹benzodiazepin-6(5H)-on
850 IV deo

7-hlor-2-(metilamino)-5-fenil-3H-1,4-
115. HLORDIAZEPOKSID
benzodiazepin-4-oksid
116. 2-CB 4-brom-2,5-dimetoksifenetilamin
5-(1-cikloheksen-1-il)-5-etilbarbiturna
117. CIKLOBARBITAL ciklobarbiton
kiselina
internacionalni neza{ti}eni naziv se
odnosi samo na jednu od
118. "NAPOMENA stereohemijskih varijanti delta-9-
tetrahidro-kanabinola, naime na: (-)-
trans-delta-9-tetrahidrokanabinol
119. Psihotropne supstance su i:
ukoliko nisu posebno izuzeti, ovim

spiskom su obuhva}eni i svi
STEREOIZOMERI stereoizomeri psihotropnih supstanci iz
ovog spiska, kad god je postojanje
takvih stereoizomera mogu}e
soli svih psihotropnih supstanci sa ovog
spiska, kad god je postojanje takvih soli
120. SOLI
mogu}e, tako|e su obuhva}eni ovim
spiskom
2. Danom stupanja na snagu ovog re{enja, prestaje da vaì Re{enje o utvr|ivanju opojnih
droga ("Slu`beni list SRJ", broj 44/2002).
3. Ovo re{enje stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku
Republike Srbije".
4.6 ME\UNARODNA TERMINOLOGIJA - SKRA]ENICE

ADR Adverse Drug Reaction
ANDA Abbreviated new Drug Application
API Active Pharmaceutical Ingridient
ASCII American Standard Code for Information Interchange
ASHP American Society of Hospital Pharmacists
ATC Anatomic Therapeutic Chemical (classification system)
BAN British Approved Name
CAS Chemical Abstracts Service
CADREAC The Collaboration Agreement of Drug Regulatory Authorities in European
Associated Countries Regulatory Agencies
CIOMS Council for International Organization of medical Sciences
CPMP Committee for Proprietary Medicinal Products (EU)
CRO Contract Research Organization
CTD The Common Tehnical Document
CVMP Committee for Veterinary medicinal products (EU)
DDD Defined Daily Dose
DIA Drug Information Association
EDI Electronic Data Interchange
EMEA European medicines Evaluation Agency
EPAR European Public Assessment Report
EPC Elektronski kôd proizvoda
ER Expert Report
EU European Union
EURO DRUG European Drug Utilization Research Group
FAO Food and Agriculture Organization of the United Nations
FDA Food and Drug Administration
GCP Good Clinical Practice
GDP Good Distribution Practice
GLP Good Laboratory Practice
GMP Good Manufacturing Practice
GS1 SCG Asocijacija za numerisanje (ranije EAN YU) Srbije i Crne Gore
ICD International Code of Disease
ICH International Conference on Harmonisation
IDA International Drug Association
IPA International Pharmaceutical Abstracts
ISO International Standard Organisation
ISOP International Society of Pharmacovigilance
IUPAC International Union of Pure and Applied Chemistry
MA Marketing Authorisation
MAH Marketing Authorisation Holder
MCA Medicines Control Agency (UK)
MedDRA Medical Dictionary for Regulatory Activities
MEDLINE National Library of Medicine Medical Database
MR Mutual Recognition
NIH National Institutes of Health
OTC Over the Counter (lekovi bez recepta)
PER Product Evaluation Report
Ph. Eur. European Pharmacopoeia (latest edition)
PIC Pharmaceutical Inspection Convention
POM Prescription Only Medicine
SOP Standard Operating Procedure
SPC Summary of Product Characteristics (SmPC)
SRS Spontaneous Reporting System
TQM Total Quality Management
UCC Uniform Code Council
WHO World Health Organization
WHOART World Health Organization Adverse Drug Reaction Terminalogy
852 IV deo
853
ATC KLASIFIKACIJA
REGISTROVANIH LEKOVA
854 V deo
ATC klasifikacija registrovanih lekova 855
ATC KLASIFIKACIJA REGISTROVANIH LEKOVA
A01AB12 heksetidin
A ALIMENTARNI TRAKT I
METABOLIZAM
LEKOVI ZA LEÊNJE BOLESTI
HEXORAL - Hemofarm koncern, R. Srbija
4120250 rastv. 1 po 200 mL 0,1%
A01AB17 metronidazol
DIGESTIVNOG SISTEMA I ORVAGIL D - Galenika A.D., R. Srbija
1029083 tabl. 20 po 400 mg
METABOLIZMA
A01AD Ostali lekovi za lokalnu
A01 STOMATOLO[KI PREPARATI terapiju oralne sluznice
A01AD02 benzidamin
A01A Stomatolo{ki preparati TANTUM VERDE - CSP Pharmaceuticals
Handels, Austrija
A01AA Sredstva za profilaksu 4120370 rastv. 1 po 30 mL/1,5 mg
karijesa 4120371 rastv. 1 po 60 mL/1,5 mg
A01AA01 natrijum fluorid 4120372 rastv. 1 po 150 mL
FLUOROGAL - Galenika A.D., R. Srbija 1120373 pastile 20 po 3,0 mg
1120170 tabl. 250 po 0,25 mg 1120375 pastile 20 po 3,0 mg (lemon)
1120171 tabl. 100 po 1,00 mg A01AD11 lidokain, cetilpiridinijum
A01AB Antiinfektivi i antiseptici za CALGEL - GlaxoSmithKline Export Ltd., V.
lokalno - oralnu primenu Britanija
A01AB03 hlorheksidin 4120345 gel 1 po 10 g (0,33%+0,10%)
HIBIDEKS DAP - Galenika A.D., R. Srbija 4120346 gel 12 po 10 g (0,33%+0,10%)
4120330 rastv.1 po 200 mL 0,12% A01AD11 ekstrakt tele}e krvi
7120331 aerosol 1 po 80 mL 0,12% (deproteinizovani), polidokanol
A01AB09 mikonazol SOLCOSERYL - Alkaloid A.D., Makedonija
DAKTANOL - Galenika A.D., R. Srbija 4120055 pasta (dentalna adhezivna)
2157101 gel za oral. prim. 1 po 40 g 2% 1 po 5 g (2,125+10,000 mg/g)
A01AB11 amilmetakrezol, A01AD11 lidokain, tinktura kamilice,
dihlorbenzilalkohol polidokanol
NEO ANGIN - Divapharma – Knufike DENTINOX N - Altana Pharma AG,
Arzeimittelwerk Gmbh Nema~ka Nema~ka
1120100 pastile 24 po 7081710 kapi 1 po 10 g
(0,6 + 1,2 + 5,9 mg levomentol) (0,034 + 1,500 + 0,032 g)
1120101 pastile 24 po (0,6 + 1,2 + 5,9
mg levomentol) (bez {e}era) A02 LEKOVI ZA POREME]AJE
STREPSILS - Boots Healthcare ACIDITETA
International, V. Britanija
1120400 pastile 24 po A02A Antacidi
(0,6 mg + 1,2 mg) (original) A02AB Jedinjenja aluminijuma
1120401 pastile 24 po A02AB03 aluminijum fosfat
(0,6 mg + 1,2 mg) (med i limun) ALFOGEL - Galenika A.D., R. Srbija
1120402 pastile 24 po 2122101 gel kes. 20 po 16 g
(0,6 mg + 1,2 mg + 8,0 mg
levomentol) (mentol i eukaliptus) A02AB04 dihidroksi aluminijum natrijum
1120403 pastile 24 po (0,6 mg + 1,2 mg karbonat (karbaldrat)
+ 100,0 mg askorbinska kiselina) A02AD Kombinacije i kompleksi
(pomorandà sa vitaminom C) jedinjenja aluminijuma,
1120405 pastile 24 po (0,6 mg + 1,2 kalcijuma i magnezijuma
mg) (limun, bez {e}era) A02AD01 magaldrat (aluminijum hidroksid,
A01AB11 amilmetakrezol, magnezijum karbonat,
dihlorbenzilalkohol, lidokain magnezijum hidroksid)
STREPSILS PLUS - Boots Healthcare GASTAL - Pliva Hrvatska D.o.o, Hrvatska
International, V. Britanija 1122083 tabl. 24 po (450+300 mg)
1120404 pastile 24 po 1122080 tabl. 48 po (450+300 mg)
(0,6 + 1,2 + 10 mg)
856 V deo
A02AD04 hidrotalcit A02BA03 famotidin

RUPURUT - Bayer Pharma D.O.O., FAMOTIDIN ALKALOID - Alkaloid A.D.,
Slovenija Makedonija
1122260 tabl. (za `vakanje) 1128480 tabl. 20 po 20 mg
20 po 500 mg 1128482 tabl. 10 po 40 mg
1122265 tabl. forte (za `vakanje) FAMOTIDIN - Hemofarm koncern, R.
24 po 1 g Srbija
A02AD.. simaldrat (aluminijum 1128630 tabl. film 30 po 20 mg
magnezijum silikat hidrat) 1128631 tabl. film 30 po 40 mg
GELUSIL - Hemofarm koncern, R. Srbija LECEDIL - Zdravlje, R. Srbija
1122140 tabl. 40 po 500 mg 1128440 tabl. film 20 po 40 mg
2122144 susp. kes. 20 po 2 g/12 mL 1128441 tabl. film 40 po 20 mg
QUAMATEL - Gedeon Richter, Ma|arska
1128485 tabl. film 28 po 20 mg
A02B Lekovi za le~enje pepti~kog 1128486 tabl. film 14 po 40 mg
ulkusa i gastroezofagusnog A02BA04 nizatidin
refluksa GALITIDIN - Galenika A.D., R. Srbija
A02BA Antagonisti H2-receptora 1128103 kaps. 20 po 150 mg
A02BA02 ranitidin A02BC Inhibitori protonske pumpe
RANISAN - Zdravlje, R. Srbija A02BC01 omeprazol
1128430 tabl. 20 po 150 mg LOSEC - AstraZeneca AB., [vedska
0128432 inj. (rastv. za inj.) 0122743 inj. 1 po 40 mg
5 po 5 mL/(10 mg/1 mL) 0122739 inj. (pra{. za inf.) 5 po 40 mg
RANITIC – Salutas Pharma GmbH, LOSEPRAZOL - Liconsa, S.A., [panija
Nema~ka 1128845 kaps. (gastrorezistentne)
1128705 tabl. film 20 po 150 mg 14 po 20 mg
1128706 tabl. film 30 po 300 mg 1128846 kaps. (gastrorezistentne)
RANITIDIN - Demo S.A., Gr~ka 28 po 20 mg
3128673 sirup 1 po 300 mL 1128847 kaps. (gastrorezistentne)
(75 mg/5 mL) 14 po 10 mg
RANITIDIN - Galenika A.D., R. Srbija 1128848 kaps. (gastrorezistentne)
1128695 tabl. 20 po 150 mg 28 po 10 mg
RANITIDIN - Fam Pharm, R. Srbija NUCLOSINA - ICN Iberica, [panija
1128661 tabl. film 20 po 150 mg 1122830 kaps. 14 po 20 mg
RANITIDIN – Hemofarm AD, R. Srbija OMEP - Salutas Pharma GmbH, Nema~ka
1128642 tabl. film 20 po 150 mg 1122114 kaps. tvrde, (gastrorezistentne)
1128643 tabl. {ume}e 20 po 150 mg OMEPRAZOL - Fam Pharm, R. Srbija
1128644 tabl. {ume}e 30 po 300 mg 1122821 kaps. 14 po 20 mg
1128646 tabl. {ume}e 100 po 300 mg OMEPRAZOL – Galenika A.D., R. Srbija
RANITIDIN - Remevita D.o.o., R. Srbija OMEPRAZOL – Srbolek, R. Srbija
0128701 inj. 5 po 50 mg/2 mL 1122835 kaps.(gastrorezistentne)
1128700 tabl.film 20 po 150 mg 14 po 20 mg
RANITIDIN – Hemofarm koncern “Zorka OMEPROL - Zdravlje, R. Srbija
Pharma”, R. Srbija 1122460 kaps. 15 po 20 mg
0128620 inj. 5 po 2 mL/50 mg OMEZOL - Alkaloid A.D., Makedonija
RANSANA - Habit Pharm A. D., R. Srbija A02BC02 pantoprazol
1128680 tabl. 20 po 150 mg CONTROLOC - Altana Pharma AG,
RANUBER - ICN Iberica, [panija Nema~ka
0128692 inj. 5 po 50 mg/5 mL 1122750 tabl. (gastrorezistentne)
1128690 tabl. 28 po 150 mg 14 po 40 mg
1128691 tabl. 28 po 300 mg 0122751 inj. (pra{. za inj.) 1 po 40 mg
ULCODIN - Alkaloid A.D., Makedonija 1122752 tabl. (gastrorezistentne)
ULCOGUT - PRO.MED.CS., ê{ka 1122753 tabl. (gastrorezistentne)
Republika 28 po 20 mg
1128685 tabl. 30 po 150 mg 1122754 tabl. (gastrorezistentne)
56 po 20 mg
A02BC03 lansoprazol A03AX Drugi lekovi za

AMARIN - Medochemie Ltd., Kipar funkcionalne poreme}aje creva
1122760 kaps. 20 po 30 mg A03AX13 dimetikon
LANZUL - Krka tovarna zdravil D.D., GASVAN - Srbolek d.d., R. Srbija
Slovenija 1129021 tabl. 20 po 80 mg
1122785 kaps. 28 po 15 mg (LANZUL S)
A03AX13 simetikon (dimetikon, silicijum
1122786 kaps. 14 po 30 mg
dioksid)
LASOPROL - Aegis LTD., Kipar
ESPUMISAN - Berlin-Chemie Menarini
1122780 kaps. 14 po 30 mg
Group, Nema~ka
A02BC05 esomeprazol 3129480 emulz. (za oral. primenu)
NEXIUM - Astra Zeneca UK Limited, V. 1 po 30 mL (40 mg/1 mL)
Britanija 3129481 emulz. (za oral. primenu)
1122810 tabl. 7 po 20 mg 3 po 30 mL (40 mg/1 mL)
1122811 tabl. 7 po 40 mg 3129483 emulz. (za oral. primenu)
0122812 inj. (pra{. za inj.) 1 po 40 mg 1 po 250 mL (40 mg/1 mL)
0122813 inj. (pra{. za inj.) 10 po 40 mg 1129484 kaps. (meke) 25 po 40 mg
A02BD Kombinacije za eradikaciju 1129485 kaps. (meke) 50 po 40 mg
Helicobacter pylori 1129486 kaps. (meke) 100 po 40 mg
A02BD01 amoksicilin, metronidazol
HELICOCIN - Hemofarm koncern, R. A03B Alkaloidi beladone i
Srbija
1129320 tabl. film
derivati, monokomponentni
(18 po 750 mg i 18 po 500 mg) A03BA Alkaloidi beladone, tercijarni
A02BX Ostali lekovi za le~enje amini
pepti~kog ulkusa i A03BA01 atropin
gastroezofagusnog refluksa ATROPIN SULFAT - Verofarm, Rusija
0123010 inj. 10 po 1 mL/1,0 mg
A02BX05 bizmut subcitrat
LESUX - Zdravlje, R. Srbija A03BB Alkaloidi beladone,
1122800 tabl. film 28 po 300 mg polusintetski, kvaternerna
(120 mg bizmut oksida) amonijum jedinjenja
A02BX.. bizmut subgalat, bizmut A03BB01 butilskopolamin
subnitrat BUSCOPAN - Zdravlje, R. Srbija
BISMOFALK - Dr. Falk Pharma, Nema~ka 0123140 inj. 6 po 20 mg/1 mL
1122791 tabl. 50 po (50 + 100 mg) 1123141 dra`. 20 po 10 mg
1122790 tabl. 100 po (50 + 100 mg) 5123142 supoz. 6 po 7,5 mg (za decu)
5123143 supoz. 6 po 10 mg
A03 LEKOVI ZA FUNKCIONALNE
GASTROINTESTINALNE A03D Spazmolitici u kombinaciji
POREME]AJE (LEKOVI KOJI s analgeticima
REGULI[U FUNKCIONALNE
GASTROINTESTINALNE A03DA Sintetski antiholinergici u
POREME]AJE) kombinaciji s analgeticima
A03DA02 metamizol natrijum
A03A Lekovi za funkcionalne (noraminofenazon), pitofenon,
poreme}aje creva fenpiverinijum
BARALGETAS - Jugoremedija, R. Srbija
A03AA Sintetski antiholinergici, 0123560 inj. 5 po 5 mL
aminoalkoholni estri (2500,0 + 10,0 + 0,1 mg)
A03AA04 mebeverin 1123565 tabl. 100 po
RUDAKOL - Belupo LTD., Hrvatska (500,0 + 5,0 + 0,1 mg)
1123400 dra`. 50 po 135 mg 1123568 tabl. 10 po
(500,0 + 5,0 + 0,1 mg)
5123569 supoz. 5 po
A03AE Lekovi koji deluju na (1000,0 + 10,0 + 0,1 mg)
receptore serotonina
A03AE02 tegaserod
ZELMAC – Novartis Pharma AG,
[vajcarska
1123500 tabl. 30 po 6 mg
858 V deo
A03F Propulzivi A05 TERAPIJA BOLESTI @U^NIH

PUTEVA (BILIJARNOG
A03FA Propulzivi
TRAKTA) I JETRE
A03FA01 metoklopramid
KLOMETOL - Galenika A.D., R. Srbija A05A Terapija bolesti ù~nih
3124300 sirup 1 po 100 mL (5 mg/5 mL) puteva
1124301 tabl. 30 po 10 mg
0124302 inj. 10 po 10 mg/2 mL A05AA Preparati ù~nih kiselina
REGLAN - Alkaloid A.D., Makedonija A05AA02 ursodeoksiholna kiselina
0124300 inj. 30 po 10 mg/2 mL URSOFALK - Dr. Falk Pharma GmbH,
1124303 tabl. 40 po 10 mg Nema~ka
3124304 sirup 1 po 120 mL (5 mg/5 mL) 1127176 kaps., tvrda 50 po 250 mg
A03FA02 cisaprid 1127177 kaps., tvrda 100 po 250 mg
CISAP - Zdravlje, R. Srbija URSOSAN - PRO.MED.CS Praha a.s.,
1124174 tabl. 30 po 5 mg ê{ka Republika
1124175 tabl. 30 po 10 mg 1127500 kaps. 50 po 250 mg
1127501 kaps. 100 po 250 mg
A03FA04 bromoprid
BYMARAL - Alkaloid A.D., Makedonija A05AX Ostali lekovi za terapiju
1124051 kaps. 60 po 10 mg bolesti ù~i
3124053 rastv. oralni 1 po 20 mL A05AX02himekromon
(2,4 mg/1 mL) HIMEKROMON - Zdravlje, R. Srbija
1123640 dra`. 20 po 400 mg
A04 ANTIEMETICI I SREDSTVA 1123642 dra`. 20 po 200 mg
PROTIV NAUZEJE MENDIAXON - Hemofarm koncern, R.
Srbija
A04A Antiemetici i sredstva protiv 1123292 dra`. 20 po 200 mg
nauzeje A05AX.. pinen, kamfen, menton, cineol,
A04AA Antagonisti serotonina mentol, borneol
(5-HT3) ROWACHOL - Rowa Pharmac., Irska
1127430 kaps. (gastrorezistentna)
A04AA01 ondansetron 50 po (17 + 5 + 6 + 2 + 32 + 5 mg)
AVESSA - Hemofarm koncern, R. Srbija
0124572 inj. 5 po 4 mg/2 mL
1124570 tabl. 10 po 4 mg A05B Terapija bolesti jetre,
ONDASAN - Slaviamed, R. Srbija lipotropni lekovi
0124530 inj. 5 po 4 mg/2 mL
1124532 tabl. film 10 po 4 mg A05BA Preparati u terapiji bolesti jetre
1124534 tabl. film 10 po 8 mg A05BA03silimarin (silibin)
ZOFRAN - GlaxoSmithKline Export Ltd., LEPROTEK – Zdravlje A.D., R. Srbija
V. Britanija 1127250 tabl. (obloèna) 80 po 35 mg
1124540 tabl. 10 po 4 mg A05BA.. fosfolipidi esencijalni (EPL),
1124541 tabl. 10 po 8 mg cijanokobalamin, nikotinamid,
0124542 inj. 5 po 4 mg/2 mL piridoksin, riboflavin, tiamin
0124543 inj. 5 po 8 mg/4 mL (aneurin, vitamin B1), tokoferol
A04AA02 granisetron (vitamin E)
KYTRIL - F. Hoffman La-Roche, [vajcarska ESSENTIALE N forte - Aventis Pharma
0124585 inj. (konc. rastv. za inf. ili inj.) GmbH, Nema~ka
5 po 3 mg/3 mL 1127165 kaps. forte 30 po 300 mg
0124584 inj. (konc. rastv. za inf. ili inj.) 0127166 inj. 5 po 250 mg/5 mL
5 po 1 mg/1 mL A05BA.. L-arginin, L-asparaginska
A04AA03 tropisetron kiselina, L-jabu~na kiselina,
NAVOBAN - Novartis Pharma AG, [vaj- sorbitol, riboflavin, D-pantenol,
carska piridoksin, nikotinamid, natrijum
0124030 inj. 10 po 5 mL/5 mg hidrogenkarbonat, kalijum hlorid
1124032 kaps. 5 po 5 mg HEPASTERIL A - Hemofarm koncern, R.
Srbija
0174155 inf. 1 po 500 mL (678 mOsm/L)
A05BA.. L-ornitin-L-aspartat
HEPA-MERZ - Merz Pharmaceutical
GmbH, Nema~ka
0127452 inf. (konc.)10 po 10 mL / 5 g
2127451 granule 30 kes. po 3 g
A05BA.. alanin, arginin, cistein, A07AX Ostali intestinalni

fenilalanin, glicin, histidin, antiinfektivi
izoleucin, leucin, lizin, metionin,
A07AX03 nifuroksazid
prolin, serin, sir}etna kiselina,
treonin, triptofan, valin
HEPASOL - Hemofarm koncern, R. Srbija ENTEROFURYL - Bosnalijek, FBiH
0174030 inf. 1 po 500 mL 3126303 sirup 1 po 90 mL
(200 mg/5 mL)
1126302 kaps. 30 po 100 mg
A06 LAKSATIVI 1126304 kaps. 8 po 200 mg
1126305 kaps. 16 po 200 mg
A06A Laksativi
A06AB Kontaktni laksativi
A06AB02 bisakodil A07B Intestinalni adsorbensi
DULCOLAX - Zdravlje, R. Srbija A07BC Ostali intestinalni
1125070 dra`. 30 po 5 mg adsorbensi
5125071 supoz. za decu 6 po 5 mg A07BC05 diosmektit
5125072 supoz. 6 po 10 mg SMECTA - Beaufour Ipsen Industria,
PANLAX - Hemofarm koncern, R. Srbija Francuska
1125410 dra`. 30 po 5 mg 3126600 pra{. (za oral. susp.)
5125412 supoz. 6 po 10 mg kes. 10 po 3 g
A06AB08 natrijum pikosulfat 3126601 pra{. (za oral. susp.)
NATRIJUM PIKOSULFAT - Zdravlje, R. kes. 30 po 3 g
Srbija
1125060 dra`. 30 po 5 mg
A06AD Osmotski laksativi A07D Antipropulzivi
A06AD11 laktuloza A07DA Antipropulzivi
LACTULOSE-MIP - Chephasaar Chemisch A07DA03 loperamid
Pharm GmbH, Nema~ka LOPEDIUM acut. - Salutas pharma
3127440 sirup 1 po 200 mL 65% GmbH, Nema~ka
3127441 sirup 1 po 500 mL 65% 1126412 kaps. (tvrde) 10 po 2 mg
3127442 sirup 1 po 1000 mL 65% LOPERAMID - Zdravlje, R. Srbija
3127443 sirup 1 po 100 mL 65% 2126400 kapi 1 po 15 mL (2 mg/mL)
PORTALAK - Belupo LTD., Hrvatska 1126401 tabl. 20 po 2 mg
3127050 sirup 1 po 500 mL 67%
SANILAK - Sanitarija, R. Srbija
3127411 sirup 1 po 200 mL A07E Intestinalni
(66,7 g/100 mL) antiinflamatorni lekovi
A06AD15 makrogol A07EC Aminosalicilna kiselina i
FORTRANS - Beaufour Ipsen Industrie, sli~ni preparati
Francuska A07EC01 sulfasalazin
3125300 pra{. (za oral. susp.) kes. SULFASALAZIN - Fam Pharm, R. Srbija
4 po 64 g (1 kes. pra{ka za pripremu 1129460 tabl. film 50 po 500 mg
rastvora sadrì 64 g makrogola 4000) SALAZOPYRIN-EN - Pfizer Enterprises
A06AG Klizme S.A.R.L., Luksemburg
A06AG11 natrijum laurilsulfoacetat, glicerol 1129490 tabl. (acidorezistentne)
MEDILAX - Farmakos d.d., R. Srbija 100 po 500 mg
9125365 mikroklizma 6 po 5 mL A07EC02 mesalazin
5-ASA - Slaviamed, R. Srbija
A07 ANTIDIJAROICI, INTESTI- 1129300 dra`. 100 po 250 mg
NALNI ANTIINFLAMATORNI/ 5129303 supoz. 30 po 250 mg
ANTIINFEKTIVNI LEKOVI ASACOL - Lek farmacevtska dru`ba d.d.,
Ljubljana
A07A Intestinalni antiinfektivi 1129110 tabl. (gastrorezistentne)
100 po 400 mg
A07AA Antibiotici 1129111 tabl. (gastrorezistentne)
A07AA02 nistatin 50 po 800 mg
NYSTATIN - Hemofarm AD, R. Srbija 1129112 tabl. (gastrorezistentne)
1327260 dra`. 10 po 500000 i.j. 60 po 800 mg
2327262 kapi 1 po 24 mL
(100000 i.j./1 mL)
860 V deo
SALOFALK - Dr. Falk Pharma G mbH, 1121101 dra`. 500 po

Nema~ka (4500 FIPj + 6000 FIPj + 300 FIPj)
1129470 tabl. (acidorezistentne) PANKREATIN - Galenika A.D., R. Srbija
50 po 250 mg 1121140 dra`. 50 po
1129471 tabl. (acidorezistentne) (3500 + 200 + 4300 FIPj)
100 po 250 mg A09AA02 proteaza, amilaza, lipaza,
5129472 supoz. 10 po 500 mg hemicelulaza, ù~ne soli
5129473 klizme (rektalna susp.) DIGESTAL forte - Galenika A.D., R. Srbija
7 po 4 g/60 mL 1121092 tabl.film forte 30 po (600 FIPj
1129474 tabl. (acidorezistentne) + 9000 FIPj + 12000 FIPj + 50 mg +
50 po 500 mg 25 mg)
1129475 tabl. (acidorezistentne)
100 po 500 mg
A10 LEKOVI KOJI SE UPOTREB-
LJAVAJU U DIJABETESU
A07F Antidijaroici - (ANTIDIJABETICI)
mikroorganizmi
A10A Insulini i analozi
A07FA Antidijaroici -
mikroorganizmi A10AB Insulini i analozi, kratkog
A07FA01 Bacillus subtilis (bifidobakterium dejstva
bifidum) A10AB01 insulin kratkog dejstva, humani
FLONIVIN BS - ICN CG, R. Srbija (insulin rastvorljivi)
1126252 kaps. 16 po 35 mg ACTRAPID FLEXPEN - Novo Nordisk
A/S, Danska
A07FA51 mle~nokiselinske bakterije, ìve
liofilizovane (Lactobacillus 0041544 inj. karp. 5 po 3 mL
acidophilus, Lactobacillus bifidus, (100 i.j./1 mL)
Streptococcus faecium) ACTRAPID HM - Hemofarm koncern, R.
LINEX - Lek farmacevtska dru`ba d.d., Srbija
Slovenija 0041537 inj. 1 po 10 mL (100 i.j./1 mL)
1 12 6 070 kaps. (tvrde, blister) ACTRAPID NOVOLET - Novo Nordisk
16 po 1,2 x 107 ìvih bakterija A/S, Danska
1 12 6 071 kaps. (tvrde, bo~ica) 0041414 inj., karp. 5 po 3 mL
16 po 1,2 x 107 ìvih bakterija (100 i.j./1 mL)
ACTRAPID PENFILL - Hemofarm koncern,
R. Srbija
A08 PREPARATI PROTIV 0041413 inj., karp. 5 po 3 mL
GOJAZNOSTI, ISKLJUÛJU]I (100 i.j./1 mL)
DIJETETSKE PROIZVODE HUMODAR R - Indar, Ukrajina
0041542 inj. 1 po 10 mL (40 i.j./1 mL)
A08A Preparati protiv gojaznosti, HUMULIN R - Eli Lilly France S.A.,
isklju~uju}i dijetetske Francuska
proizvode 0041425 inj., karp. 5 po 3 mL
A08AB Preparati protiv gojaznosti (100 i.j./1 mL)
HUMULIN PEN R - Eli Lilly France S.A.,
sa perifernim delovanjem
Francuska
A08AB01 orlistat 0041513 inj. 5 po 3 mL (100 i.j./1 mL)
XENICAL - F. Hoffmann-La Roche, INUTRAL HM - Galenika A.D., R. Srbija
[vajcarska 0041244 inj. 1 po 10 mL(40 i.j./1 mL)
1059200 kaps. 21 po 120 mg INSUMAN RAPID - Aventis Pharma
1059201 kaps. 42 po 120 mg GmbH, Nema~ka
1059202 kaps. 84 po 120 mg 0041517 inj. 5 po 10 mL (40 i.j./1 mL)
0041519 inj. 1 po 5 mL(100 i.j./1 mL)
A09 DIGESTIVI, UKLJUÛJU]I INSUMAN RAPID ZA OPTIPEN - Aventis
ENZIME Pharma GmbH, Nema~ka
0041523 inj., karp. 5 po 3 mL
A09A Digestivi, uklju~uju}i (100 i.j./1 mL)
enzime INSUMAN RAPID OPTISET - Aventis
A09AA Preparati sa enzimima Pharma GmbH, Nema~ka
0041533 inj., karp. u pen aplikatoru
A09AA02 amilaza, lipaza, proteaza
5 po 3 mL (100 i.j./1 mL)
FESTAL N - Jugoremedija, R. Srbija
VELOSULIN HM - Novo Nordisk A/S,
1121100 dra`. 20 po
Danska
(4500 FIPj + 6000 FIPj +300 FIPj)
0041421 inj. 1 po 10 mL (100 i.j./1 mL)
A10AB04 insulin lispro (kratkog dejstva, INSULATARD NOVO LET - Novo Nordisk
analog humanog insulina) A/S, Danska
HUMALOG - Eli Lilly Svis S.A., [vajcarska 0041400 inj., karp. 5 po 3 mL
0041507 inj., karp. 5 po 3 mL (100i.j./1 mL)
(100 i.j./1 mL) INSUMAN BASAL - Aventis Pharma
HUMALOG PEN - Lilly France S.A. GmbH, Nema~ka
0041512 inj. 5 po 3 mL (100 i.j./1 mL) 0041518 inj. 5 po 10 mL(40 i.j./1 mL)
A10AB05 insulin aspart (kratkog dejstva, 0041516 inj. 1 po 5 mL (100 i.j./1 mL)
analog humanog insulina) INSUMAN BASAL ZA OPTIPEN - Aventis
NOVOMIX 30 FLEXPEN - Novo Nordisk Pharma GmbH, Nema~ka
A/S, Danska 0041524 inj., karp. 5 po 3 mL
0041528 inj. 5 po 3 mL (100 i.j./1 mL) (100 i.j./1 mL)
NOVORAPID FLEXPEN - Novo Nordisk INSUMAN BASAL OPTISEPT - Aventis
A/S, Danska Pharma GmbH, Nema~ka
0041527 inj. (aplikator) 5 po 3 mL 0041534 inj., karp. u pen aplikatoru
(100 i.j./1 mL) 5 po 3 mL (100 i.j./1 mL)
NOVORAPID - Novo Nordisk A/S, Danska ISOFAN INSULIN HM - Galenika A.D., R.
0041532 inj. 1 po 10 mL - (100 i.j./1 mL) Srbija
NOVORAPID NOVOLET - Novo Nordisk 0041201 inj. 1 po 10 mL (40 i.j./1 mL)
A/S, Danska A10AC01 insulin srednje dugog dejstva,
0041511 inj. ({pric) 5 po 3 mL humani (insulin-cink suspenzija,
(100 i.j./1 mL) amorfni i kristalni))
NOVORAPID PENFILL - Novo Nordisk INSULIN LENTE HM - Galenika A.D., R.
A/S, Danska Srbija
0041510 inj., karp. 5 po 3 mL 0041061 inj. 1 po 10 mL (40 i.j./mL)
(100 i.j./1 mL) MONOTARD HM - Hemofarm konc., R.
A10AB06 insulin glulizin, analog humanog Srbija
insulina 0041539 inj. 1 po 10 mL (100 i.j./1 mL)
APIDRA – Aventis Pharma Deutschland HUMULIN PEN R – Eli Lilly France S.A.
GmbH, Nemacka 0041513 inj. 5 po 3 mL (100 i.j./1 mL)
0041548 inj. karp. 5 po 3 mL (100 A10AC03 insulin srednje dugog dejstva,
i.j./mL) svinjski (insulin-cink suspenzija
0041549 inj. boc. 1 po 10 mL (amorfni i kristalni))
(100 i.j./mL) INSULIN LENTE SPP - Galenika A.D., R.
A10AC Insulini i analozi, srednje Srbija
dugog dejstva 0041222 inj. 1 po 10 mL (40 i.j./1 mL)
A10AC01 insulin srednje dugog dejstva, A10AD Insulini i analozi, srednje
humani (insulin izofan) dugog dejstva u kombinaciji
HUMODAR B - Indar, Ukrajina sa insulinima kratkog
0041541 inj. 1 po 10 mL (40 i.j./1 mL) dejstva
HUMODAR C25 - Indar, Ukrajina A10AD01 insulin srednje dugog dejstva u
0041543 inj. 1 po 10 mL (40 i.j./1 mL) kombinaciji sa insulinom kratkog
HUMULIN NPH - Eli Lilly Svis S.A., [vajc. dejstva, humani (insulin bifazni
0041428 inj., karp. 5 po 3 mL (rastvorljivi i izofan))
(100 i.j./1 mL) HUMULIN M3 - Eli Lilly Svis S.A., [vajc.
HUMULIN PEN NPH - Lilly France S.A. 0041427 inj., karp. 5 po 3 mL
0041515 inj., karp. 5 po 3 mL (100 i.j./1 mL)
(100 i.j./1 mL) HUMULIN PEN M3 - Eli Lilly Svis S.A.,
INSULATARD FLEXPEN - Novo Nordisk [vajcarska
A/S, Danska 0041514 inj., karp. 5 po 3 mL
0041545 inj., karp. 5 po 3 mL (100 i.j./1mL)
(100 i.j./1 mL) INSUMAN COMB 15 ZA OPTIPEN -
INSULATARD HM - Hemofarm kon., R. Aventis Pharma GmbH, Nema~ka
Srbija 0041521 inj., karp. 5 po 3 mL
0041538 inj. 1 po 10 mL (100 i.j./1 mL) (100 i.j./1 mL)
INSULATARD PENFILL - Hemofarm INSUMAN COMB 25 - Aventis Pharma
kon., R. Srbija GmbH, Nema~ka
0041401 inj., karp. 5 po 3 mL 0041520 inj. 5 po 10 mL (40 i.j./1 mL)
(100 i.j./1 mL) 0041525 inj. 1 po 5 mL (100 i.j./1 mL)
862 V deo
INSUMAN COMB 25 ZA OPTIPEN - A10AE Insulini i analozi dugog

Aventis Pharma GmbH, Nema~ka dejstva
0041522 inj., karp. 5 po 3 mL A10AE01 insulin dugog dejstva, humani
(100 i.j./1 mL) (insulin cink suspenzija
INSUMAN COMB 25 OPTISET - Aventis (kristalni))
Pharma GmbH, Nema~ka ULTRATARD HM - Hemofarm kon., R.
0041535 inj., karp. u pen aplikatoru Srbija
5 po 3 mL (100 i.j./1 mL) 0041540 inj. 1 po 10 mL
INSUMAN COMB 50 - Aventis Pharma (100 i.j./1 mL)
GmbH, Nema~ka
A10AE04 insulin glargin, analog humanog
0041526 inj. 1 po 5 mL (100 i.j./1mL)
insulina
INSUMAN COMB 50 ZA OPTIPEN -
LANTUS - Aventis Pharma GmbH,
Aventis Pharma GmbH, Nema~ka
Nema~ka
0041547 inj., karp. 5 po 3 mL
0041529 bo~. 1 po 10 mL (100 j./1 mL)
(100 i.j./1mL)
LANTUS za Optipen - Aventis Pharma
MIXTARD 10 HM PENFILL - Hemofarm
GmbH, Nema~ka
koncern A.D., R. Srbija
0041530 inj., karp. 5 po 3 mL
0041408 inj., karp. (za Novopen)
(100 j./1 mL)
5 po 3 mL (100 i.j./mL)
LANTUS za Optiset - Aventis Pharma
MIXTARD 10 Novo Let - Novo Nordisk
GmbH, Nema~ka
A/S, Danska
0041531 inj., karp. sa dozerom 5 po 3
0041404 inj., karp. 5 po 3 mL
mL (100 j./1 mL)
(100 i.j./1 mL)
MIXTARD 20 HM PENFILL – Hemofarm A10AE05 insulin detemir, analog humanog
koncern A.D., R. Srbija insulina
0041409 inj., karp. (za Novopen) LEVEMIR FlexPen – Novo Nordisk A/S,
5 po 3 mL (100 i.j./mL) Danska
MIXTARD 20 NOVOLET - Novo Nordisk 0041550 inj. 5 po 3 mL (100 j./1 mL)
A/S, Danska
0041406 inj., karp. 5 po 3 mL A10B Oralni antidijabetici (Lekovi
(100 i.j./1 mL)
MIXTARD 30 FLEXPEN - Novo Nordisk koji sniàvaju glukozu u
A/S, Danska krvi), izuzev insulina
0041546 inj., karp. 5 po 3 mL A10BA Bigvanidini
(100 i.j./1 mL) A10BA02 metformin
MIXTARD 30 HM – Hemofarm koncern AGLURAB - Medis d.o.o., Slovenija
A.D., R. Srbija 1043100. tabl. film 60 po 500 mg
0041536 inj. 1 po 10 mL (100 i.j./1 mL) 1043101 tabl. film 36 po 850 mg
MIXTARD 30 PENFILL - Novo Nordisk 1043102 tabl. film 100 po 500 mg
A/S, Danska 1043103 tabl. film 100 po 850 mg
0041403 inj., karp. 5 po 3 mL GLUCOPHAGE - Merck KGaA, Nema~ka
(100 i.j./1 mL) 1043105 tabl. film 30 po 850 mg
MIXTARD 30 NOVOLET - Novo Nordisk 1043106 tabl. film 50 po 500 mg
0041402 inj., karp. 5 po 3 mL GLUFORMIN - Hemofarm koncern, R.
(100 i.j./1 mL) Srbija
0041423 inj., karp. 5 po 1,5 mL 1043060 tabl. 30 po 500 mg
(100 i.j./1 mL) MEGLUCON – Salutas Pharma GmbH,
MIXTARD 40 NOVOLET - Novo Nordisk Nema~ka
0041405 inj., karp. 5 po 3 mL SIOFOR - Berlin-Chemie Menarini Group,
(100 i.j./1 mL) Nema~ka
MIXTARD 50 NOVOLET - Novo Nordisk 1043090 tabl. film 30 po 500 mg
0041407 inj., karp. 5 po 3 mL 1043092 tabl. film 120 po 500 mg
(100i.j./1 mL) 1043093 tabl. film 30 po 850 mg
1043094 tabl. film 60 po 850 mg
1043095 tabl. film 120 po 850 mg
1043096 tabl. film 60 po 1000 mg
(izraèno na supstancu)
1043097 tabl. film 120 po 1000 mg
(izraèno na supstancu)
1043098 tabl. film 30 po 1000 mg GLUCOVANCE – Merck Sante, Francuska

(izraèno na supstancu) 1341801 tabl. film 30 po
TEFOR - Galenika A.D., R. Srbija (500,0 + 2,5 mg)
1043070 tabl. 30 po 500 mg 1341800 tabl. film 30 po
A10BB Sulfonamidi, derivati (500,0 + 5 mg)
sulfonilureje A10BF Inhibitori alfa-glukozidaze
A10BB01 glibenklamid (gliburid) A10BF01 akarboza
DAONIL - Jugoremedija, R. Srbija GLUCOBAY - Bayer Pharma D.O.O.,
1042090 tabl. 30 po 5 mg Slovenija
GLIBENKLAMID - Fam Pharm, R. Srbija 1341101 tabl. 30 po 100 mg
1042320 tabl. 30 po 5 mg 1341102 tabl. 30 po 50 mg
MANINIL - Berlin-Chemie Menarini A10BG Tiazolidindioni
Group, Nema~ka A10BG02 rosiglitazon
1042330 tabl. 30 po 1,75 mg AVANDIA - Glaxo Wellcome S.A., [panija
1042334 tabl. 60 po 1,75 mg 1341820 tabl. film 28 po 4 mg
1042331 tabl. 120 po 1,75 mg 1341821 tabl. film 28 po 8 mg
1042332 tabl. 30 po 3,5 mg
1042335 tabl. 60 po 3,5 mg A10BX Ostali lekovi koji sniàvaju
1042333 tabl. 120 po 3,5 mg glikozu u krvi, izuzev
1042336 tabl. 120 po 5 mg insulina
A10BB07 glipizid A10BX02 repaglinid
GLIBENESE - Pfizer H.C.P. Corp., SAD NOVONORM - Novo Nordisk A/S, Danska
1042231 tabl. 30 po 5 mg 1341350 tabl. 90 po 0,5 mg
GLUCOTROL XL - Pfizer H.C.P. 1341351 tabl. 90 po 1 mg
Corporation, SAD 1341352 tabl. 90 po 2 mg
1042300 tabl. 30 po 5 mg A10BX03 nateglinid
1042301 tabl. 30 po 10 mg STARLIX - Novartis Pharma AG, [vajc.
A10BB08 glikvidon 1341400 tabl. film 12 po 60 mg
BEGLYNOR - Zdravlje, R. Srbija 1341401 tabl. film 84 po 60 mg
A10BB09 gliklazid
DIAPREL MR - Les Laboratories Servier, A11 VITAMINI
Francuska
1042062 tabl. (sa modifikovanim A11C Vitamini A i D, uklju~uju}i
osloba|anjem) 60 po 30 mg njihove kombinacije
DIPRIAN - Hemofarm AD, R. Srbija A11CB Vitamini A i D u kombinaciji
1042065 tabl. 30 po 80 mg
A11CB.. retinol (akseroftol, vitamin A),
GLIKOSAN – Slaviamed, R. Srbija
ergokalciferol
1042075 tabl. 30 po 80 mg
VITAMIN AD - Hemofarm AD, R. Srbija
GLIORAL - Galenika A.D., R. Srbija
2052050 kapi 1 po 10 mL (uljani rastv.)
1042070 tabl. 30 po 80 mg
(22522 + 5000 i.j./mL)
A10BB12 glimepirid
A11CB.. retinol (akseroftol, vitamin A),
AMARYL - Aventis Pharma GmbH, Italija
holekalciferol
1042310 tabl. 30 po 1 mg
PLIVIT AD3 - Pliva Hrvatska D.o.o,
1042311 tabl. 30 po 2 mg
Hrvatska
1042312 tabl. 30 po 3 mg
2052030 kapi 1 po 10 mL
1042313 tabl. 30 po 4 mg
(6000 + 3000 i.j)
GLIMEPIRID - Remevita DOO, R. Srbija
VITAMIN A+D - Alkaloid A.D.,
1042100 tabl. 30 po 2 mg
Makedonija
1042101 tabl. 30 po 3 mg
1052070 kaps. 1 po 200
1042102 tabl. 30 po 4 mg
(3750 + 370 i.j.)
1042103 tabl. 30 po 6 mg
A10BD Kombinacije oralnih A11CC Vitamin D i analozi
A11CC03 alfakalcidol
antidijabetika
ALPHA D3 - Zdravlje, R. Srbija
A10BD02 metformin, glibenklamid 1050100 kaps. 50 po 0,25 mcg
GLIBOMET - Berlin Chemie (Menarini
Group), Nema~ka A11CC04 kalcitriol
ROCALTROL - F. Hoffmann-La Roche,
1341811 tabl. film 60 po (400 + 2,5 mg)
[vajcarska
1341810 tabl. film 40 po (400 + 2,5 mg)
1050120 kaps. 30 po 0,25 mcg
1050121 kaps. 100 po 0,25 mcg
864 V deo
1050122 kaps. 100 po 0,5 mcg A11G Askorbinska kiselina

1050123 kaps. 30 po 0,5 mcg
(vitamin C), uklju~uju}i
A11CC05 holekalciferol
VIGANTOL - Merck KGaA, Nema~ka
kombinacije
2050087 kapi 1 po 10 mL/ A11GA Askorbinska kiselina
(0,5 mg/20000 i.j./1 mL) (vitamin C),
0050088 inj. 5 po 1,25 mg/ monokomponentni
(50000 i.j./1 mL) A11GA01 askorbinska kiselina
A11CC20 alfakalcidol, kalcijum karbonat BIO-C 500 - Fidifarm, Hrvatska
ALPHADOL-C - Panacea Biotec LTD, New 1051712 tabl. (obloène) 40 po 500 mg
Delhi, Indija PLIVIT C – Pliva Hrvatska D.o.o.,
1050105 kaps. 100 po Hrvatska
(0,25 mcg + 200 mg) 0051811 inj. 50 po 5 mL/500 mg
1050106 kaps. 30 po VITAMIN C - Fam Pharm, R. Srbija
(0,25 mcg + 200 mg) 1051730 tabl. 10 po 500 mg
1051731 tabl. 20 po 500 mg
1051732 tabl. 500 po 500 mg
A11D Vitamin B1 VITAMIN C - Galenika A.D., R. Srbija
monokomponentni i u 1051844 tabl. 250 po 500 mg
kombinaciji sa vitaminima 0051845 inj. (rastv. za inj.)
B6 i B12 50 po 500 mg/5 mL
A11DA Vitamin B1, VITAMIN C - Hemofarm koncern “Zorka
Pharma a.d.”, R. Srbija
monokomponentni 1051704 tablete 500 po 500 mg
A11DA01 tiamin (aneurin, vitamin B1) VITAMIN C - Replekfarm ad, Makedonija
VITAMIN B1 - Hemofarm koncern, R. 1051770 tabl. 250 po 500 mg
Srbija 0051771 tabl. (za decu) 30 po 50 mg
0051156 inj. 50 po 100 mg/1 mL VITAMIN C - Sigmapharm., R. Srbija
0051160 inj. 50 po 250 mg/2 mL 1051780 tabl. 20 po 500 mg
VITAMIN B1 - Alkaloid A.D., Makedonija 1051781 tabl. 500 po 500 mg
0051750 inj. 50 po 100 mg/1 mL
1051751 tabl. 20 po 50 mg A11GB Askorbinska kiselina
(vitamin C), kombinacije
A11GB01 askorbinska kiselina, kalcijum
A11E Vitamini B-kompleksa, glukonat
uklju~uju}i kombinacije KALTEGAL - Galenika A.D., R. Srbija
A11EX Vitamini B-kompleksa, druge 1052271 tabl. 20 po (50 + 500 mg)
kombinacije A11GB01 askorbinska kiselina, kalcijum
laktat-glukonat, kalcijum
A11EX.. tiamin (aneurin, vitamin B1),
karbonat
riboflavin (vitamin B2), piridoksin
Ca - C 1000 SANDOZ - Novartis Pharma
(vitamin B6), nikotinamid
AG, [vajcarska
(vitamin B7), kalcijum pantotenat
(vitamin B5), cijanokobalamin 1052251 tabl. {ume}e 10 po
(vitamin B12), para- (1000 + 1000 + 327 mg)
aminobenzojeva kiselina A11GB01 askorbinska kiselina, kalcijum
BEVIPLEX - Galenika A.D., R. Srbija laktatglukonat, kalcijum
0052184 inj. 5 po (40,0 + 4,0 + 8,0 + karbonat
100,0 + 10,0 + 0,004 mg) sa rastv. CalciumvitaC – Krka tovarna zdravil D.D.,
POLIVIT B - Hemofarm koncern, R. Srbija Slovenija
1052222 dra` 30 po (5,0+5,0+25,0- 1052100 tabl. {ume}e 10 po (500 mg
+5,0+0,001 +2,0+ 2,0 mg) askorbinske kiseline + 260 mg kalci-
A11EX.. tiamin (aneurin, vitamin B1), juma-u obliku kalcijum lektatglukona-
piridoksin (vitamin B6), ta 1000 mg i kalcijum karbonata 327
nikotinamid (vitamin B7), folna mg)
kiselina (vitamin B11),
cijanokobalamin (vitamin B12)
PENTOVIT - Verofarm, Ruska Federacija
1052700 dra`. 20 po
(10,0+5,0+20,0 +0,4+0,05 mg)
1052701 dra`. 50 po
(10,0+5,0+20,0 +0,4+0,05 mg)
A11H Ostali monokomponentni A11JB Vitamini sa mineralima

vitaminski preparati A11JB.. askorbinska kiselina, kalcijum
karbonat, piridoksin,
A11HA Ostali monokomponentni holekalciferol
vitaminski preparati UPSAVIT Cal C - UPSA Laboratories,
A11HA02 piridoksin (vitamin B6) Francuska
BEDOXIN - Galenika A.D., R. Srbija 1052830 tabl. {ume}e 10 po (1000 mg +
0051351 inj. 50 po 50 mg/2 mL 750 mg kalcijum karbonata
1051354 tabl. 20 po 20 mg (Ca 300 mg) + 5 mg + 300 i.j.)
PIRIDOKSIN - Zdravlje, R. Srbija A11JB.. kalcijum karbonat,
1051721 tabl. 20 po 20 mg holekalciferol
PLIVIT B6 - Pliva Hrvatska D.o.o, IDEOS - Innothera - Innotech
Hrvatska International, Francuska
0051373 inj. 50 po 5 mL/250 mg 1053300 tabl. (za `vakanje.)
VITAMIN B6 - Replekfarm ad, Makedonija 30 po (1250 mg + 450 i.j.)
1051722 tabl. 20 po 20 mg
VITAMIN B6 - Hemofarm koncern, R.
Srbija
A12 MINERALI
0051411 inj. 50 po 2 mL/(25 mg/1 mL) A12A Kalcijum
0051413 inj. 50 po 5 mL/(50 mg/1 mL)
A11HA03 tokoferol (vitamin E) A12AA Kalcijum
VITAMIN E - Fidifarm, Hrvatska A12AA02 kalcijum glubionat
1050290 kaps., meke 30 po 200 mg Ca SANDOZ - Novartis Pharma AG, [vaj-
VITAMIN E - Srbolek d.d., R. Srbija carska
1050280 kaps. forte 25 po 100 mg 0053081 inj. 5 po 10 mL
VITAMIN E - Remevita D.o.o., R. Srbija (0,1375 g/1 mL)
1050922 tabl. (za `vakanje) A12AA04 kalcijum karbonat
30 po 100 i.j. (188 mg) KALCIUM KARBONAT - Alkaloid A.D.,
A11HA30 dekspantenol Makedonija
PANTHENOL - Hemofarm AD, R. Srbija 1053075 tabl. 50 po 1,0 g
1051245 oriblete 20 po 120 mg UPSAVIT CALCIUM - UPSA Laboratories,
Francuska
A11HA31 kalcijum pantotenat
1053089 tabl. {ume}e 20 po 1,2 g
PANTENOL - Remevita D.o.o., R. Srbija
(500 mg Ca)
1051242 oriblete 20 po 120 mg
A12AA06 kalcijum laktat - glukonat
CALCIUM SANDOZ - Novartis Pharma
A11J Ostali vitaminski proizvodi, AG, [vajcarska
kombinacije 1053091 tabl. {ume}e forte 10 po 500 mg
(500 mg jonizovanog kalcijuma)
A11JA Kombinacije vitamina
A11JA.. piridoksin, tiamin
PYRITHIAL - Hemofarm koncern, R. A12B Kalijum
Srbija A12BA Kalijum
1052840 tabl. 20 po (250 + 250 mg)
A12BA01 kalijum hlorid
A11JA.. retinol (akseroftol, vitamin A), KALII CHLORIDI - Ufar, R. Srbija
tiamin (aneurin, vitamin B1), 2053247 pra{. za oral. prim. 10 po 1 g
riboflavin (vitamin B2),
KALIJUM HLORID - Sigmapharm, R.
nikotinamid (vitamin B7),
Srbija
dekspantenol (vitamin B5),
1053260 tabl. 40 po 1000 mg
piridoksin (vitamin B6),
askorbinska kiselina (vitamin C), REKAFARM - Farmakos d.d., R. Srbija
tokoferolacetat (vitamin E) 1053240 tabl. 40 po 1 g
MULTIBIONTA N - Merck KGaA, Nema~ka (odgovara 13,4 mmol kalijuma)
0052711 inj. (konc. za inf.) 5 po 10 mL A12BA30 kalijum citrat, limunska kiselina,
(1,65+10,0+10,0+40,0+25,0+15,0 kalijum hidrogenkarbonat
+ 100,0+5,0 mg) KALINOR - Abbot Laboratories S.A. [vaj-
carska
1053205 tabl. {ume}e 15 po
(2,17 + 2,06 + 2,00 g)
866 V deo
A12C Ostali minerali SINKUM - Jugoremedija, R. Srbija

1063220 tabl. 20 po 4 mg
A12CC Magnezijum SYNCUMAR - ICN Hungary, Ma|arska
A12CC30 magnezijum laktat, piridoksin 1063210 tabl. 50 po 2 mg
MAGNE B6 - Sanofi Winthrop 1063211 tabl. mite 30 po 1 mg
International, Francuska B01AB Heparinska grupa
1052820 tabl. film 50 po (470 + 5 mg)
B01AB01 heparin
HEPARIN - Galenika A.D., R. Srbija
A14 ANABOLI^KI PREPARATI ZA 0062035 inj. 5 po 5000 i.j./0,25 mL
SISTEMSKU UPOTREBU 0062036 inj. 5 po 5000 i.j./1 mL
0062037 inj. 10 po 25000 i.j./5 mL
A14A Anaboli~ki steroidi
B01AB02 antitrombin III
A14AB Derivati estrena ANTITROMBIN III - Immuno, Italija
A14AB01 nandrolon 0062161 inj. 1 po 500 i.j. sa rastvar.
DECA DURABOLIN - Organon, Holandija 0062162 inj. 1 po 1000 i.j. sa rastvar.
0343122 inj. 10 po 50 mg/1 mL KYBERNIN P - ZLB Behring,Nema~ka
0062170 inj. 1 po 500 i.j. sa rastvar.
A16 OSTALI PROIZVODI KOJI B01AB04 dalteparin
DELUJU NA BOLESTI DIGES- FRAGMIN - Pfizer Enterprises S.A.R.L.,
TIVNOG SISTEMA I Luksemburg
METABOLIZMA 0062210 inj. ({pric)
10 po 2500 i.j./0,2 mL
A16A ostali proizvodi koji deluju 0062211 inj. ({pric)
na bolesti digestivnog 10 po 5000 i.j./0,2 mL
0062212 inj. 10 po 10000 i.j./1 mL
sistema i metabolizma 0062213 inj. 10 po 10000 i.j./4 mL
A16AX Razli~iti proizvodi koji deluju B01AB05 enoksaparin
na bolesti digestivnog CLEXANE - Aventis Pharma, Francuska
sistema i metabolizma 0062200 inj. 2 po 20 mg/0,2 mL
A16AX01 alfa ñ lipoinska kiselina (tiokti~na 0062201 inj. 2 po 40 mg/0,4 mL
kiselina) 0062202 inj. 2 po 60 mg/0,6 mL
BERLITHION - Berlin-Chemie Menarini 0062203 inj. 2 po 80 mg/0,8 mL
Group, Nema~ka 0062204 inj. 2 po 100 mg/1,0 mL
1089110 tabl. film 30 po 300 mg B01AB06 nadroparin
(ORAL 300) FRAXIPARINE - Sanofi Winthrop
0089111 inj. 5 po 300 mg /12 mL (ED) International, Francuska
0062301 inj. {pric
2 po 2850 anti Xa i.j./0,3 mL
0062300 inj. {pric
B KRV I KRVOTVORNI
ORGANI LEKOVI ZA
LEÊNJE BOLESTI KRVI I
0062302 inj. {pric
KRVOTVORNIH ORGANA 0062303 inj. {pric
B01 ANTITROMBOTI^KA SRED- 0062400 inj. {pric
STVA (ANTIKOAGULANSI)
B01AB08 reviparin
B01A antitromboti~ka sredstva CLIVARIN - Abbott Laboratories,
(antikoagulansi) Nema~ka
0062410 inj.
B01AA Antagonisti vitamina K 10 po 0,25 mL/1750 i.j. antiXa
B01AA03 varfarin 0062411 inj.
FARIN - Galenika A.D., R. Srbija 10 po 0,6 mL/3436 i.j. antiXa
1063115 tabl. 30 po 5 mg 0062412 inj.
MARIVARIN - Krka tovarna zdravil D.D., 5 po 6,00 mL(multi)/3436 i.j. antiXa
Slovenija B01AC Inhibitori agregacije
1063120 tabl. 50 po 3 mg
trombocita, isklju~uju}i
B01AA07 acenokumarol heparin
BECENOL - Habit Pharm A. D., R. Srbija
1063200 tabl. 20 po 4 mg B01AC04 klopidogrel
PLAVIX - Sanofi-Aventis, Francuska
ZYLLT - Krka d.o.o., Hrvatska B02B Vitamin K i drugi

hemostatici
1068502 tabl. film 28 po 75 mg B02BA Vitamin K
1068503 tabl. film 84 po 75 mg B02BA01 fitomenadion (vitamin K1)
B01AC05 tiklopidin KONAKION MM - F. Hoffmann-La Roche,
TICLODIX - Hemofarm koncern, R. Srbija [vajcarska
1068200 tabl. film 30 po 250 mg 0050970 inj. 5 po 10 mg/1 mL
B01AC06 acetilsalicilna kiselina 0050974 inj. 5 po 2 mg/0,2 mL (za decu)
(v. i N02BA01) B02BC Lokalni hemostatici
CARDIOPIRIN – Lannacher heilmittel B02BC.. fibrinski lepak (fibrinogen,
GmbH, Austrija aprotinin, trombin, kalcijum
1086600 tabl. film hlorid)
(gastrointestinalne) 30 po 50 mg BERIPLAST P - ZLB Behring, Nema~ka
1086601 tabl. film 9067081 kombi set za pripremu
(gastrointestinalne) 100 po 50 mg fibrinskog lepka 4 po 1 mL
1086602 tabl. film (gastrointestinalne) 9067082 kombi set za pripremu
30 po 100 mg fibrinskog lepka 4 po 3 mL
1086603 tabl. film (gastrointestinalne) TISSUCOL - Baxter - Immuno, Austrija
50 po 100 mg 9067184 set za pripremu fibrinskog lepka
1086604 tabl. film (gastrointestinalne) 1 po 0,5 mL
100 po 100 mg 9067185 set za pripremu fibrinskog lepka
B01AC11 iloprost 1 po 1,0 mL
ILOMEDIN - Schering A.G., Nema~ka 9067186 set za pripremu fibrinskog lepka
0068210 konc. za inf. 5 po 20 mcg/1 mL 1 po 2,0 mL
B01AC13 abciksimab 9067187 set za pripremu fibrinskog lepka
REOPRO - Eli Lilly Svis S.A., [vajcarska 1 po 5 mL
0068215 inj. 1 po 5 mL (2 mg/1 mL) B02BD Faktori koagulacije krvi
B01AC17 tirofiban B02BD02 koagulacioni faktor VIII
AGGRASTAT - Merck Sharp & Dohme BERIATE P - ZLB Behring, Nema~ka
Idea (MSD), [vajcarska 0066610 bo~. lio 1 po 250 i.j. sa rastvar.
0068225 inf. (konc) 1 po 50 mL 0066611 bo~. lio 1 po 500 i.j. sa rastvar.
(0,25 mg/1 mL) 0066612 bo~. lio 1 po 1000 i.j. sa rastvar.
B01AD Enzimi EMOCLOT D.I. - Kedrion S.p.a., Italija
0066101 inj. 1 po 250 i.j./ 5 mL rastv.
B01AD01 streptokinaza
0066102 inj. 1 po 500 i.j./ 10 mL rastv.
STREPTASE - Hoechst Marion Roussel,
0066103 inj. 1 po 1000 i.j./ 10 mL rastv.
Frankfurt, Nema~ka
HAEMOCTIN SDH - Biotest Pharma
0064050 inj. 1 po 250000 i.j.
GmbH, Nema~ka
0064051 inj. 1 po 750000 i.j.
0066630 inj. (pra{)
0064052 inj. 1 po 1500000 i.j.
1 po 250 i.j. sa 5 mL rastv.
B01AD02 alteplaza 0066631 inj. (pra{)
ACTILYSE - Boehringer Ingelheim Pharma 1 po 500 i.j. sa 10 mL rastv.
GmbH, Austrija 0066632 inj. (pra{)
0064130 inf. 1 po 50 liobo~ica sa rastv. 1 po 1000 i.j. sa 10 mL rastv.
OCTANATE - Octapharma Pharmaceutika,
B02 ANTIHEMORAGICI Austrija
0066012 lio bo~. 1 po 500 i.j. sa rastvar.
B02A Antifibrinolitici B02BD03 antiinhibitorski kompleks
B02AB Inhibitori proteinaze koagulacionog faktora VIII
B02AB01 aprotinin FEIBA TIM 4 - Immuno, Italija
TRASYLOL - Bayer Healthcare AG, 0066044 inj. 1 po 500 i.j. sa 20 mL rastv.
Nema~ka 0066045 inj.
0065035 inj. 1 po 50 mL/ 1 po 1000 i.j. sa 20 mL rastv.
(10000 ki.j./ 1mL) B02BD04 koagulacioni faktor IX
AIMAFIX D.I. - Aima Derivati S.p.a.
0066010 inj. 1 po 500 i.j. sa rastv.
0066011 inj. 1 po 200 i.j. sa rastv.
IMMUNINE - Baxter - Immuno, Italija
0066173 inj. 1 po 200 i.j. sa rastv.
(IMMUNINE 200 IU)
868 V deo
0066171 inj. 1 po 600 i.j. sa rastv. B03AB Trovalentno gvo`|e, oralni

(IMMUNINE 600 IU) preparati
FACTOR IX P - ZLB Behring, Nema~ka B03AB05 gvo`|e (III) hidroksid polimaltoza
0066243 inj. 1 po 300 i.j.sa rastv. (IPC)
0066244 inj. 1 po 600 i.j sa rastv. FERRUM LEK - Lek DD, Slovenija
OCTANINE F – Octapharma 1060072 tabl. (za `vakanje)
Pharmazeutika, Austrija 30 po 100 mg
0066011 inj. (pra{. za inj.) 3060073 sirup 1 po 50 mL
1 po 500 i.j.sa rastv.
B03AB09 gvo`|e III proteinsukcinilat
B02BD06 Von Willebrand-ov faktor, LEGOFER - Alkaloid A.D., Makedonija
faktor VIII 3060050 sirup 1 po 150 mL
HAEMATE P - ZLB Behring, Nema~ka (40 mg feri jona/15 mL)
0066200 inj.
(pra{. i rastvar. za rastv. za inj.) 1 po
B03AC Trovalentno gvo`|e,
(250 i.j. + 600 i.j.)/ 10 mL rastv. parenteralni preparati
0066201 inj. B03AC01 dekstriferon (gvo`dje III
(pra{. i rastvar. za rastv. za inj.) 1 po dekstran)
(500 i.j. + 1200 i.j.)/ 20 mL rastv. FEDEX - Zdravlje, R. Srbija
0066202 inj. 0060240 inj. 5 po 100 mg/ 2 mL
(pra{. i rastvar. za rastv. za inj.) 1 po B03AC.. gvo`|e (III) hidroksid polimaltoza
(1000 i.j. + 2400 i.j.)/ 30 mL rastv. (dekstroferon)
IMMUNATE - Baxter AG, Austrija FERRUM LEK - Lek DD, Slovenija
0066153 pras. za inj. 0060074 inj. 5 po 2 mL
1 po (250 i.j. + 125 i.j.) sa rastv. B03AD Gvo`|e u kombinacijisa
0066154 pras. za inj. folnom kiselinom
1 po (500 i.j. + 250 i.j.) sa rastv.
B03AD02 gvo`|e (II) fumarat, folna kiselina
B02BD08 eptakog alfa FOLIRON - Remedika, Kipar
(faktor VIIa aktivirani)
1060570 tabl. film 30 po
NOVOSEVEN - Novo Nordisk A/S, Danska
(310,00+ 0,35 mg)
0066600 inj. 1 po 1,2 mg
(60 Ki.j.) sa rastv. B03AE Gvo`|e u drugim
0066601 inj. 1 po 2,4 mg kombinacijama
(120 Ki.j.) sa rastv. B03AE10 gvo`|e (II) sulfat, askorbinska
B02BX Ostali sistemski hemostatici kiselina
B02BX01 etamsilat HAMATOPAN - Dr August Wolff GmbH,
DICYNONE - Lek DD, Slovenija Austrija
0066070 inj. (rastv. za inj.) 1060550 dra`. 20 po
10 po 250 mg/2 mL (160+75 mg-50 mg Fe2+)
1066072 tabl. 30 po 250 mg 1060551 dra`. 50 po
(160+75 mg-50 mg Fe2+)
1060552 dra`. 100 po
B03 ANTIANEMICI (160+75 mg-50 mg Fe2+)
1060553 dra`. 20 po
B03A Preparati gvo`|a (320+150 mg-100 mg Fe2+)
B03AA Dvovalentno gvo`|e, oralni 1060554 dra`. 50 po
preparati (320+150 mg-100 mg Fe2+)
B03AA01 gvo`|e II glicin sulfat 1060555 dra`. 100 po
ORFERON – Pliva Hrvatska D.o.o., (320+150 mg-100 mg Fe2+)
Hrvatska B03AE10 gvo`|e glukonat, mangan
1060212 tabl. retard film (obloène) glukonat, bakar glukonat
30 po 100 mg TOT HEMA - Innothera - Innotech
2060213 kapi 1 po 10 mL International, Francuska
B03AA02 gvo`|e (II) fumarat 2060560 rastvor za oralnu primenu
HEFEROL - Alkaloid A.D., Makedonija 20 po 10 mL (50,00+1,33+0,70 mg)
1060140 kaps. 30 po 350 mg
(115 mg gvo`dja)
B03AA07 gvo`|e (II) sulfat
FERRO-GRADUMET - Galenika A.D., R.
Srbija
1060090 tabl. 30 po 105 mg
B03B Vitamin B12 i folna kiselina RECORMON Za Reco - Pen - Roche

Diagnostics GmbH, Nema~ka
B03BA Vitamin B12 (cijankobalamin) 0069175 inj. (pra{. i rastvar. za rastv.
i analozi za inj.) 1 po 10000 i.j./ 1 mL
B03BA01 cijanokobalamin (pen sa ulo{kom)
VITAMIN B12 - Krka tovarna zdravil D.D., 0069176 inj. (pra{. i rastvar. za rastv.
Slovenija za inj.) 1 po 20000 i.j. ./ 1 mL
0051641 inj. (rastv. za inj.) (pen sa ulo{kom)
100 po 1 mL/100 μg 0069178 inj. (pra{. i rastvar. za rastv.
0051642 inj. (rastv. za inj.) za inj.) 1 po 60000 i.j. ./ 1 mL
100 po 1 mL/500 μg (pen sa ulo{kom)
VITAMIN B12 - Alkaloid A.D., Makedonija B03XA02 darbepoetin alfa
0051760 inj. 50 po 500 mcg/1 mL ARANESP – AMGEN EUROPE B.V.,
VITAMIN B12 - Hemofarm koncern, R. Holandija
Srbija 0069900 inj. (rastv. za inj.) 1 po 30
0051625 inj. 100 po 100 mcg/1 mL mcg/0,3 mL (napunjen inj. {pric)
B03BA03 hidroksokobalamin 0069901 inj. (rastv. za inj.) 1 po 60
OHB12 - Galenika A.D., R. Srbija mcg/0,3 mL (napunjen inj. {pric)
0051560 inj. 5 po 2 mL/2500 mcg 0069902 inj. (rastv. za inj.) 1 po 150
B03BB Folna kiselina i derivati mcg/0,3 mL (napunjen inj. {pric)
0069903 inj. (rastv. za inj.) 1 po 60
B03BB01 folna kiselina (vitamin B11) mcg/0,3 mL (pen sa ulo{kom)
FOLAN - Farmakos d.d., R. Srbija 0069904 inj. (rastv. za inj.) 1 po 150
1061020 tabl. 20 po 5 mg mcg/0,3 mL (pen sa ulo{kom)
FOLNAK - Sigmapharm, R. Srbija 0069905 inj. (rastv. za inj.) 1 po 10
1061040 tabl. 20 po 5 mg mcg/0,4 mL (napunjen inj. {pric)
B03X Ostali antianemijski mcg/0,4 mL (napunjen inj. {pric)
preparati mcg/0,4 mL (napunjen inj. {pric)
B03XA Ostali antianemijski 0069908 inj. (rastv. za inj.) 1 po 40
preparati mcg/0,4 mL (pen sa ulo{kom)
B03XA01 epoetin alfa (eritropoetin) 0069909 inj. (rastv. za inj.) 1 po 80
EPREX - Janssen Pharma. N.V., Belgija mcg/0,4 mL (pen sa ulo{kom)
0069150 inj. 6 po 1000 i.j./0,5 mL 0069910 inj. (rastv. za inj.) 1 po 20
(brizgalica) (EPREX 1000) mcg/0,5 mL (napunjen inj. {pric)
(EPREX 1000) mcg/0,5 mL (napunjen inj. {pric)
(EPREX 2000) mcg/0,5 mL (napunjen inj. {pric)
0069153 inj. 6 po 2000 i.j./1 mL 0069913 inj. (rastv. za inj.) 1 po 20
(EPREX 2000) mcg/0,5 mL (pen sa ulo{kom)
(brizgalica) (EPREX 3000) mcg/0,5 mL (pen sa ulo{kom)
(brizgalica) (EPREX 4000) mcg/0,6 mL (napunjen inj. {pric)
0069156 inj. 6 po 4000j./1 mL 0069916 inj. (rastv. za inj.) 1 po 300
(EPREX 4000) mcg/0,6 mL (pen sa ulo{kom)
0069157 inj. 6 po 10000 i.j. (brizgalica) 0069917 inj. (rastv. za inj.) 1 po 500
(EPREX 10000) mcg/1 mL (napunjen inj. {pric)
0069158 inj. 6 po 10000 i.j./1 mL 0069918 inj. (rastv. za inj.) 1 po 500
(EPREX 10000) mcg/1 mL (pen sa ulo{kom)
B03XA01 epoetin beta (eritropoetin)
RECORMON - F. Hoffmann-La Roche,
Nema~ka
0069164 inj. 6 po 1000 i.j. / 0,3 mL
0069165 inj. 6 po 2000 i.j. / 0,3 mL
0069166 inj. 6 po 5000 i.j. / 0,3 mL
0069167 inj. 6 po 10000 i.j. / 0,6 mL
0069168 inj. 6 po 4000 i.j. / 0,3 mL
0069169 inj. 6 po 6000 i.j. / 0,3 mL
0069177 inj. (rastv. za inj.)
1 po 30000 i.j. / 0,6 mL
870 V deo
B05 SREDSTVA ZA ZAMENU 0174023 inf. 10 po 500 mL 15%

KRVI I PERFUZIONI B05BA01 aminokiseline
RASTVORI AMINOSOL - Hemomont, R. Srbija
0174035 inf. 1 po 500 mL 10%
B05A Krv i sli~ni proizvodi 0174036 inf. 500 mL 15%
B05AA Supstituenti krvi i proteinske VAMINOLACT - Fresenius Kabi GmbH,
Austrija
frakcije plazme 0174041 inf. 12 po 100 mL
B05AA01 albumin
ALBUMIN (LJUDSKI) - Imunolo{ki zavod
LIPOVENOES - Fresenius Kabi GmbH,
d.d. Zagreb, Hrvatska
Austrija
0179700 inf. (rastv. za inf.) 250 mL 5%
0171110 inf. (emulz. za i.v.) 1
0179701 inf. (rastv. za inf.) 50 mL 20%
0 po 500 mL (10% + 0,6% + 2,5%)
HUMAN ALBUMIN - ZLB Behring,
0171111 inf. (emulz. za i.v.)
Nema~ka
10 po 100 mL (10% + 0,6% + 2,5%)
0179190 inf. 1 po 50 mL 20%
HUMAN ALBUMIN 20% Biotest FH - B05BA02 sojino ulje, pre~i{}eno
Biotest Pharma GmbH, Nema~ka INTRALIPID - Fresenius Kabi GmbH,
0179360 inf. 1 po 50 mL 20% Austrija
HUMAN ALBUMIN - Baxter Immuno, 0171286 inf. (emulz. za i.v.)
AustriJa 1 (boca) po 250 mL 20%
0179315 inf.1 po 50 mL 20% 0171287 inf. (emulz. za i.v.)
HUMAN ALBUMIN - Octapharma 1 (plast. kesa) po 250 mL 20%
Pharmaceutika, Austrija 0171288 inf. (emulz. za i.v.)
0179350 inf. 1 po 250 mL 5% 1 (boca) po 500 mL 20%
0179351 inf. 1 po 50 mL 20% 0171289 inf. (emulz. za i.v.)
LJUDSKI ALBUMIN - Institut za transfuzi- 1 (plast. kesa) po 500 mL 20%
ju krvi, R. Srbija 0171290 inf. (emulz. za i.v.)
0179041 inf. 1 po 350 mL 5% 10 (boca) po 100 20%
0179046 inf. 1 po 10 mL 20% 0171291 inf. (emulz. za i.v.)
0179047 inf. 1 po 125 mL 20% 10 (plast. kesa) po 100 mL 20%
0179048 inf. 1 po 50 mL 20% B05BA03 glukoza (nalazi se i u V06DC01)
UMAN ALBUMIN - Kedrion S.p.A., Italija GLUCOSE - Fresenius Kabi GmbH,
0179323 inf. 1 po 50 mL 20% Austrija
0179324 inf. 1 po 100 mL 20% 0173900 inf. 49 po 100 mL 5%
0179325 inf. 1 po 250 mL 5% 0173901 inf. 20 po 500 mL 5%
VIALEBEX – LFB, Francuska GLUCOSI INFUNDIBILE - Hemofarm kon-
0179500 inf. 1 po 50 mL 20% cern, R. Srbija
B05AA07 hidroksietilskrob, natrijum hlorid 0173220 inf. 1 po 500 mL 5%
HETASORB 6% - Hemomont, R. Srbija 0173225 inf. 1 po 500 mL 10%
0179345 inf. (rastv. za inf.) GLUCOSI INFUNDIBILE - Hemomont, R.
500 mL (60+9g)/l Srbija
VOLUVEN - Fresenius Kabi GmbH, 0173500 inf. 1 po 500 mL 5%
Austrija 0173501 inf. 1 po 500 mL 10%
0179340 inf. 1 po 500 mL 6% (boca) 0173502 inf. 1 po 250 mL 5%
0179341 inf. 1 po 500 mL 6% (kesa) GLUCOSI INFUNDIBILE – Zdravlje A.D.,
R. Srbija
B05AA10 poligelin 0173130 inf. 1 po 500 mL 5%
HAEMACCEL - Thera Select GmbH, 0173131 inf. 1 po 500 mL 10 %
Nema~ka GLUKOZA - Zorka Pharma, R. Srbija
0172031 inf. 10 po 500 mL 3,5% 0173080 inj. 50 po 10 mL 25%
0173081 inj. 50 po 10 mL 50%
B05B Rastvori za intravensku 0173085 inf. 1 po 125 mL 50%
0173240 inf. 1 po 500 mL 10%
primenu
0173241 inf. 1 po 500 mL 5%
B05BA Rastvori za parenteralnu 0173242 inf. 1 po 100 mL 5%
ishranu B05BA10 aminokiseline, minerali
B05BA01 aminokiseline AMINOSOL E - Hemofarm koncern, R.
AMINOVEN - Fresenius Kabi GmbH, Srbija
Austrija 0174037 inf. 1 po 500 mL 10% E
0174020 inf. 10 po 500 mL 5%
0174021 inf. 10 po 500 mL 10%
0174022 inf. 10 po 250 mL 15%
B05BA10 aminokiseline, vitamini, minerali B05BC Rastvori za osmotsku

AMINOSTERIL N - Hepa - Fresenius Kabi diurezu
GmbH, Austrija B05BC01 manitol
0174040 inf. 10 po 500 mL 8% MANITOL - Hemofarm koncern, R. Srbija
B05BA10 glukoza, sojino ulje, alanin, 0400150 inf. 1 po 500 mL 10%
arginin, lizin, glicin, fenilalanin, 0400156 inf. 1 po 250 mL 20%
leucin, valin, histidin, prolin, MANITOL - Hemomont, R. Srbija
glutaminska kiselina, izoleucin, 0400430 inf. 1 po 250 mL 20%
metionin, treonin, serin, 0400431 inf. 1 po 500 mL 10%
asparaginska kiselina, triptofan, MANITOL - Zdravlje, R. Srbija
tirozin 0400260 inf.1 po 500 mL 10%
KABIVEN - Fresenius Kabi GmbH, Austrija MANITOL - Zorka Pharma, R. Srbija
0171300 inf. (emulz.) 4 kese po 1026 mL 0400446 inf. 1 po 250 mL 20%
(900 kcal) 0400447 inf. 1 po 500 mL 10%
0171301 inf. (emulz.) 4 kese po 1540 mL
(1400 kcal)
0171302 inf. (emulz.) 2 kese po 2566 mL B05C Rastvori za ispiranje
(2300 kcal) B05CX Ostali rastvori za ispiranje
KABIVEN Peripheral - Fresenius Kabi
B05CX10 manitol, sorbitol
GmbH, Austrija
ISPIROL - Hemofarm koncern, R. Srbija
9175213 rastv. za spoljnu upotr. (PVC
(1000 kcal)
kesa) 1 po 5000 mL (0,54%+2,70%)
(1700 kcal)
B05BB Rastvori za elektrolitni B05D Rastvori za peritoneumsku
disbalans dijalizu
B05BB01 natrijum hlorid, kalijum hlorid, B05DA Izotoni~ni rastvori
kalcijum hlorid B05DA.. natrijum hlorid, natrijum laktat,
NATRII CHLORIDI INFUNDIBILE COMP. kalijum hlorid, kalcijum hlorid,
(Ringerov rastv.) - Hemofarm koncern, R. magnezijum hlorid, glukoza
Srbija CAPD 2 - Hemofarm koncern, R. Srbija
0175260 inf. 1 po 500 mL 9175278 rastv. 1 po 2000 mL
NATRII CHLORIDI INFUNDIBILE COMP. (5,8+7,8+0,0+0,2+0,1+15,0 g)
(Ringerov rastv.) - Hemomont, R. Srbija CAPD 2 ANDY - Hemofarm koncern, R.
0175515 inf. 1 po 500 mL Srbija
RINGEROV RASTVOR - Zdravlje, R. Srbija disk sa 1,5% glukoze (za kontinuiranu
0175400 inf. 1 po 500 mL ambulatornu dijalizu)
B05BB01 natrijum hlorid, natrijum laktat, 9175710 rastv. (PVC kesa) 1 po 2000 mL
kalijum hlorid, kalcijum hlorid, 9175711 rastv. (PVC kesa) 1 po 2500 mL
magnezijum hlorid) CAPD 2K - Hemofarm koncern, R. Srbija
JONOLAKTAT - Hemomont, R. Srbija 9175226 rastv. 1 po 2000 mL
0175550 inf. 1 po 500 mL (5,8+7,8+0,1+0,2+0,1+15,0 g)
(6,0 + 6,1 + 0,40 + 0,134 + 0,203 g) CAPD 4 - Hemofarm koncern, R. Srbija
(276 mOsm/L) 9175224 rastv. 1 po 2000 mL
B05BB01 natrijum hlorid, kalijum hlorid, (5,8+7,8+0,0+0,2+0,1+22,7 g)
kalcijum hlorid, natrijum laktat CAPD 4 ANDY - Hemofarm koncern, R.
HARTMANOV RASTVOR - Hemofarm Srbija
koncern, R. Srbija disk sa 2,3% glukoze (za kontinuiranu
0175185 inf. 1 po 500 mL ambulatornu dijalizu)
(3,010+0,186+0,147+1,569 g) 9175714 rastv. (PVC kesa) 1 po 2000 mL
HARTMANOV RASTVOR - Zdravlje, R. 9175715 rastv. (PVC kesa) 1 po 2500 mL
Srbija CAPD 4K - Hemofarm koncern, R. Srbija
0175410 inf. 1 po 500 mL 9175230 rastv. 1 po 2000 mL
B05BB02 glukoza, natrijum hlorid (5,8+7,8+0,1+0,2+0,1+22,7 g)
NATRII CHLORIDI INFUNDIBILE CUM B05DB Hipertoni~ni rastvori
GLUCOSO - Hemofarm koncern, R. Srbija B05DB.. natrijum hlorid, natrijum laktat,
0173265 inf.1 po 500 mL (5% + 0,9%) kalijum hlorid, kalcijum hlorid,
NATRII CHLORIDI INFUNDIBILE CUM magnezijum hlorid, glukoza
GLUCOSO - Hemomont, R. Srbija CAPD 3 - Hemofarm koncern, R. Srbija
0173555 inf. 1 po 500 mL (5% + 0,9%) 9175222 rastv. 1 po 2000 mL
(5,8+7,8+0,0+0,2+0,1+42,5 g)
872 V deo
CAPD 3 ANDY - Hemofarm koncern, R. 9175725 rastv. (za peritoneumsku dija-

Srbija lizu) 4 po 2500 mL (2,30% glukoze)
disk sa 4,25% glukoze (za kontinuiranu DIANEAL PD4 - Baxter AG, [vajcarska
ambulatornu dijalizu) 9175730 rastv. (za peritoneumsku dija-
9175712 rastv. (PVC kesa) 1 po 2000 mL lizu) 1 po 2000 mL (1,36% glukoze)
9175713 rastv. (PVC kesa) 1 po 2500 mL 9175731 rastv. (za peritoneumsku dija-
CAPD 3K - Hemofarm koncern, R. Srbija lizu) 1 po 2500 mL (1,36% glukoze)
9175228 rastv. 1 po 2000 mL 9175732 rastv. (za peritoneumsku dija-
(5,8+7,8+0,1+0,2+0,1+42,5 g) lizu) 1 po 5000 mL (1,36% glukoze)
B05D... natrijum hlorid, natrijum laktat, 9175733 rastv. (za peritoneumsku dija-
kalcijum hlorid, magnezijum lizu) 1 po 2000 mL (2,27% glukoze)
hlorid, glukoza 9175734 rastv. (za peritoneumsku dija-
BALANCE - Fresenius Med. Care, lizu) 1 po 2500 mL (2,27% glukoze)
Nema~ka 9175735 rastv. (za peritoneumsku dija-
9175743 rastv. (za peritoneumsku dijalizu) 1 po 5000 mL (2,27% glukoze)
lizu) 4 po 2000 mL (1,5% glukoze) 9175736 rastv. (za peritoneumsku dija-
CAPD 17 - Fresenius Med. Care, Nema~ka lizu) 1 po 5000 mL (3,86% glukoze)
9175750 rastv. (za peritoneumsku dija- GAMBROSOL trio - Gambro Lundia AB,
lizu) 1 po 5000 mL (1,5% glukoze) [vedska
CAPD 18 - Fresenius Med. Care, Nema~ka 9175726 inf. 3 kese po 2000 mL (62
9175751 rastv. (za peritoneumsku dija- mL-A+103 mL-B+1960 mL-C) trio 10
lizu) 1 po 5000 mL (4,25% glukoze) 9175727 inf. 3 kese po 5000 mL (154
CAPD 19 - Fresenius Med. Care, Nema~ka mL-A+258 mL-B+4900 mL-C) trio 10
9175752 rastv. (za peritoneumsku dija- 9175728 inf. 3 kese po 2000 mL (62
lizu) 1 po 5000 mL (2,3% glukoze) mL-A+103 mL-B+1960 mL-C) trio 40
CAPD 2 Stay safe - Fresenius Med. Care, 9175729 inf. 3 kese po 5000 mL (154
Nema~ka mL-A+258 mL-B+4900 mL-C) trio 40
9175753 rastv. (za peritoneumsku dija- B05D... natrijum hlorid, natrijum laktat,
lizu) 1 po 2000 mL (1,5% glukoze) kalcijum hlorid, aminokiseline
9175754 rastv. (za peritoneumsku dija- NUTRINEAL PD4 - Baxter AG, [vajcarska
CAPD 3 Stay safe - Fresenius Med. Care, lizu) 1 po 2000 mL (1,1%
Nema~ka aminokiselina)
9175755 rastv. (za peritoneumsku dija- 9175740 rastv. (za peritoneumsku dija-
lizu) 1 po 2000 mL (4,25% glukoze) lizu) 1 po 2500 mL (1,1%
9175756 rastv. (za peritoneumsku dija- aminokiselina)
lizu) 1 po 2500 mL (4,25% glukoze) B05D... ikodekstrin, natrijum hlorid,
CAPD 4 Stay safe - Fresenius Med. Care, natrijum laktat, kalcijum hlorid,
Nema~ka magnezijum hlorid
9175757 rastv. (za peritoneumsku dija- EXTRANEAL - Baxter AG, [vajcarska
lizu) 1 po 2000 mL (2,3% glukoze) 9175741 rastv. (za peritoneumsku
9175758 rastv. (za peritoneumsku dija- dija-lizu) 1 po 2000 mL
lizu) 1 po 2500 mL (2,3% glukoze) (7,5% ikodekstrina)
CAPD 17 Stay safe - Fresenius Med. Care, 9175742 rastv. (za peritoneumsku
Nema~ka dija-lizu) 1 po 2500 mL
9175720 rastv. (za peritoneumsku dija- (7,5% ikodekstrina)
lizu) 4 po 2000 mL (1,5% glukoze)
9175721 rastv. (za peritoneumsku dija-
lizu) 4 po 2500 mL (1,5% glukoze) B05X Rastvori za intravensku
CAPD 18 Stay safe - Fresenius Med. Care, primenu, kao dopunska
Nema~ka terapijska sredstva
lizu) 4 po 2000 mL (4,25% glukoze) B05XA Rastvori elektrolita
9175723 rastv. (za peritoneumsku dija- B05XA02 natrijum hidrogenkarbonat
lizu) 4 po 2500 mL (4,25% glukoze) NATRIUM BICARBONAT FRESENIUS
CAPD 19 Stay safe - Fresenius Med. Care, 8,4% - Fresenius Kabi GmbH, Austrija
Nema~ka 0133110 inf. (konc.) 10 po 100 mL 8,4%
lizu) 4 po 2000 mL (2,30% glukoze)
B05XA03 natrijum hlorid B05ZA.. natrijum hlorid, kalijum hlorid,

0,9% w/v SODIUM CHLORIDE INTRA- kalcijum hlorid, magnezijum
VENOUS INFUSION - B.Braun Melsungen hlorid, sir}etna kiselina
AG, Nema~ka KONCENTROVANI RASTVOR ZA BIKAR-
0175310 inf. (rastv. za inf.) BONAT HEMODIJALIZU B6 KISELI KON-
10 po 500 mL 0,9% CENTRAT - Zorka Pharma, R. Srbija
0175311 inf. (rastv. za inf.) 0175702 konc. kiseli rastvor
10 po 1000 mL 0,9% za hemodijalizu 1 po 10 l
0175312 inf. (rastv. za inf.)
20 po 100 mL 0,9% B06 OSTALA HEMATOLO[KA
FIZIOLO[KI RASTVOR - Zorka Pharma, SREDSTVA
R. Srbija
0175272 inf. 1 po 500 mL 0,9% B06A Ostala hematolo{ka
NATRII CHLORIDI INFUNDIBILE - sredstva
Hemofarm koncern, R. Srbija
0175240 inf. 1 po 500 mL 0,9% B06AA Enzimi
NATRII CHLORIDI INFUNDIBILE - B06AA02 fibrinolizin, dezoksiribonukleaza
Hemomont, R. Srbija (gove|a)
0175510 inf. 1 po 500 mL 0,9% FIBROLAN - Pfizer H.C.P. Corp. SAD
0175516 inf. 1 po 250 mL 0,9% 4159060 mast 25 g (1 Lij+6,66 Cij/1 g)
NATRII CHLORIDI INFUNDIBILE - Sana 4159061 mast 50 g (1 Lij+6,66 Cij/1 g)
Hammeum, R. Srbija 4159062 mast 100 g (1 Lij+6,66 Cij/1 g)
0175583 inf. 1 po 100 mL 0,9%
0175580 inf. 1 po 500 mL 0,9%
NATRII CHLORIDI INFUNDIBILE -
Zdravlje, R. Srbija
0175180 inf. 1 po 500 mL 0,9%
NATRIJUM HLORID - Zdravlje, R. Srbija
0175520inf. (konc. za inf.)
C KARDIOVASKULARNI SIS-
TEM LEKOVI KOJI DELUJU
NA KARDIOVASKULARNI
1 po 100 mL 10% SISTEM
SODIUM CHLORIDE - Fresenius Kabi C01 TERAPIJA BOLESTI SRCA
GmbH, Austrija
0175581 inf. 1 po 500 mL 0,9% C01A Sr~ani glikozidi
0175582 inf. 49 po 100 mL 0,9%
C01AA Glikozidi digitalisa
B05XC.. vitamini
SOLUVIT N - Fresenius Kabi GmbH, C01AA05 digoksin
Austrija DIGOXIN - Remevita D.o.o., R. Srbija
0052720 inf. (pras. za inf.) 10 po 10 mL 1100260 tabl. 20 po 0,25 mg
DILACOR - Zdravlje, R. Srbija
0100250 inj. 6 po 2 mL/0,25 mg
B05Z Rastvori za hemodijalizu i 2100251 kapi 1 po 10 mL
hemofiltraciju (0,75 mg/1 mL)
1100252 tabl. 20 po 0,25 mg
B05ZA Rastvori za hemodijalizu,
C01AA08 metildigoksin
koncentrovani DIMEKOR - Galenika A.D., R. Srbija
B05ZA.. natrijum hlorid, kalijum hlorid, 0100500 inj. 10 po 0,2 mg/2 mL
kalcijum hlorid, magnezijum 1100501 tabl. 60 po 0,1 mg
hlorid, natrijum acetat
KONCENTROVANI RASTVOR ZA
HEMODIJALIZU KZ-1 - Zorka Pharma, R. C01B Antiaritmici grupe I i III
Srbija
C01BA Antiaritmici, grupa I A
0175700 konc. rastvor za hemodijalizu
1 po 10 l C01BA08 prajmalin
PRAJMALIN - Farmakos d.d., R. Srbija
B05ZA.. natrijum hidrogenkarbonat
1101170 tabl. 20 po 20 mg
KONCENTROVANI RASTVOR ZA BIKAR-
BONAT HEMODIJALIZU B6 ALKALNI C01BB Antiaritmici, grupa I B
KONCENTRAT - Zorka Pharma, R. Srbija C01BB02 meksiletin
0175701 konc. alkalni rastvor za MINSETIL - Zdravlje, R. Srbija
hemodijalizu 1 po 10 l 1101260 kaps. 50 po 200 mg
RITALMEX - ICN Hungary, Ma|arska
1101450 kaps. 30 po 200 mg
874 V deo
C01BC Antiaritmici, grupa I C

C01D Vazodilatatori u terapiji
C01BC03 propafenon bolesti srca
PROFENAN - Slaviamed, R. Srbija
1101420 tabl. film 50 po 300 mg C01DA Organski nitrati
1101421 tabl. film 50 po 150 mg C01DA02 gliceriltrinitrat (nitroglicerin)
PROPAFEN - Hemofarm koncern “Zorka NIRMIN - Zorka Pharma, R. Srbija
Pharma” a.d., R. Srbija 0102180 inj. (rastv. za inj.)
1101130 tabl. film 50 po 150 mg 50 po 5 mg/1,6 mL
1101131 tabl. film 50 po 300 mg 0102182 inj. (rastv. za inj.)
0101132 inj. 10 po 10 mL/35 mg 50 po 1 mg/1,6 mL
PROPAFENON - Alkaloid A.D., 4102181 mast 1 po 40 g 2%
Makedonija NITRO-DUR - Schering Plough Central
1101460 tabl. 40 po 150 mg East AG, [vajcarska
0101461 inj. 10 po 10 mL/35 mg 9102630 TTS 28 kes. po 5 mg/24h
C01BD Antiaritmici, grupa III (0,2 mg/h)
9102631 TTS 28 kes. po 10 mg/24h
C01BD01 amjodaron
(0,4 mg/h)
AMIODARON - Zdravlje, R. Srbija
NITROGLICERIN - Srbolek d.d., R. Srbija
1101402 tabl. 60 po 200 mg
1102100 lingv. 40 po 0,5 mg
SEDACORON - Ebewe Arzneimittel
NITROLINGVAL - Pohl - B Oskamp,
GmbH, Austrija
Nema~ka
0101441 inj. 5 po 3 mL/(50 mg/1 mL)
71102621 aerosol 1 po 12,2 mL
1101440 tabl. 50 po 200 mg
(200 doza)
CORDARONE - Sanofi Winthrop
NITROPEN - Pharmanova, R. Srbija
Industrie, Francuska
7102650 sprej 1 po 4,5 mL (8 mg/1 mL)
1101354 tabl. 30 po 200 mg
0101355 inj. (rastv.za inj.) C01DA05 pentaeritritiltetranitrat
6 po 150 mg/3 mL DILCORAN 80 - Hemofarm koncern, R.
Srbija
1102430 tabl. retard 20 po 80 mg
C01C Stimulansi sr~anog rada, LENTONITRAT 50 - Srbolek d.d., R.
isklju~uju}i sr~ane glikozide Srbija
1102152 kaps. 20 po 50 mg
C01CA Adrenergi~ka i
C01DA08 izosorbiddinitrat
dopaminergi~ka sredstva CORNILAT - Galenika A.D., R. Srbija
C01CA01 etilefrin 1102082 tabl. 20 po 20 mg
EFFORTIL - Zdravlje, R. Srbija DIFUTRAT - Srbolek d.d., R. Srbija
0105070 inj. 6 po 10 mg/1 mL 1102070 kaps. 20 po 20 mg
2105071 kapi 1 po 15 mL (7,5 mg/1 mL) 1102071 kaps. 60 po 20 mg
1105072 tabl. 20 po 5 mg 7102074 aerosol 1 po 20 mL
C01CA04 dopamin 1,39% /(1,25 mg/1 doza)
DOPAMIN - Farmakos d.d., R. Srbija ISOSORB RETARD - Zdravlje, R. Srbija
0105140 inj. 5 po 50 mg/5 mL 1102060 kaps. retard 60 po 20 mg
DOPAMIN GIULINI - Solvay C01DA14 izosorbidmononitrat
Pharmaceuticals GmbH, Nema~ka IZOMONIT - Galenika A.D., R. Srbija
0105414 inj. 1 po 50 mL (5,0 mg/1 mL) 1102550 kaps. retard 16 po 40 mg
0105416 inj. 1 po 50 mL (10,0 mg/1 mL) MONIZOL - Hemofarm koncern “Zorka
0105418 inf. konc. 10 po 50 mL Pharma”, R. Srbija
(5,0 mg/1 mL) 1102450 tabl. 30 po 20 mg
0105419 inf. konc. 10 po 50 mL 1102452 tabl. 30 po 40 mg
(10,0 mg/1 mL) MONOSAN - Slaviamed, R. Srbija
C01CA07 dobutamin 1102300 tabl. 30 po 40 mg
DOBUTREX - Eli Lilly Sviss S.A., [vajc. 1102302 tabl. 30 po 20 mg
0105400 inf. 1 po 20 mL (12,5 mg/1 mL) OLICARD - Belupo LTD., Hrvatska
C01CA24 epinefrin (adrenalin) 1102581 kaps. retard 50 po 40 mg
ADRENALIN HCl - Jugoremedija, R. 1102584 kaps. retard 50 po 60 mg
Srbija C01DX Ostali vazodilatatori u
0105031 inj. 50 po 1 mg/1 mL terapiji bolesti srca
C01DX12 molsidomin
LOPION - Jugoremedija, R. Srbija
1102520 tabl. 30 po 2 mg
1102522 tabl. forte 30 po 4 mg
MOLICOR - Srbolek d.d., R. Srbija C03 DIURETICI

1102295 tabl. 30 po 2 mg
C03A Slabi diuretici, tiazidi
C01E Ostali preparati u terapiji C03AA Tiazidi, monokomponentni
bolesti srca C03AA03 hidrohlorotiazid
DIUNORM - Slaviamed, R. Srbija
C01EB Ostali preparati u terapiji 1400410 tabl. 20 po 25 mg
bolesti srca
C01EB15 trimetazidin
PREDUCTAL MR - Les Laboratories C03B Slabi diuretici, isklju~uju}i
Servies, Francuska tiazide
1109120 tabl. film 60 po 35 mg C03BA Sulfonamidski diuretici,
monokomponentni
C02 ANTIHIPERTENZIVI C03BA11 indapamid
C02A Antiadrenergici, centralnog 03045 tabl. film 30 po 2,5 mg
INDAPAMID - Remevita D.o.o., R. Srbija
delovanja 1103047 draz. 30 po 2,5 mg
C02AB Metildopa INDAPRES - Hemofarm AD, R. Srbija
C02AB02 metildopa (racemat) 1103045 tabl. film 30 po 2,5 mg
METHYLDOPA - Hemofarm AD, R. Srbija INDAPRES SR - Hemofarm AD, R. Srbija
1103432 tabl. film 20 po 250 mg 1103046 tabl. film retard 30 po 1,5 mg
METILDOPA - Srbolek d.d., R. Srbija TERTENSIF SR - Les Laboratories Servies,
1103740 tabl. 20 po 250 mg Francuska
C02AC Agonisti imidazolinskih 1103041 tabl. film (sa produènim
osloba|anjem) 30 po 1,5 mg
receptora RAWEL SR - Krka tovarna zdravil D.D.,
C02AC05 moksonidin Slovenija
PHYSIOTENS - Solvay Pharmaceuticals 1103050 tabl. (sa produènim
GmbH, Nema~ka osloba|anjem) 20 po 1,5 mg
1103830 tabl. film 28 po 0,2 mg 1103051 tabl. (sa produènim
1103831 tabl. film 98 po 0,2 mg osloba|anjem) 30 po 1,5 mg
1103832 tabl. film 28 po 0,3 mg 1103052 tabl. (sa produènim
1103833 tabl. film 98 po 0,3 mg osloba|anjem) 60 po 1,5 mg
1103834 tabl. film 28 po 0,4 mg
1103835 tabl. film 98 po 0,4 mg
C03C Sna`ni diuretici
(Henleove petlje)
C02C Antiadrenergici s perifernim
delovanjem C03CA Sulfonamidski diuretici,
monokomponentni
C02CA Antagonisti alfa-
C03CA01 furosemid
adrenergi~kih receptora FUROSEMID - Fam Pharm, R. Srbija
C02CA01 prazosin 1400470 tabl. 30 po 40 mg
C02CA04 doksazosin 1400471 tabl. 15 po 40 mg
ALPHAPRES - Zdravlje, R. Srbija 1400472 tabl. 10 po 40 mg
1103765 tabl. 30 po 1 mg LASIX - Jugoremedija, R. Srbija
1103766 tabl. 30 po 2 mg 0400140 inj. (rastv. za inj.)
DOXACOR - Salutas Pharma GmbH, 5 po 20 mg/2 mL
Nema~ka 0400141 inj. (rastv. za inj.)
1103035 tabl. 20 po 2 mg 50 po 20 mg/2 mL
KAMIREN - Krka tovarna zdravil D.D., 1400144 tabl. 10 po 40 mg
Slovenija C03CA02 bumetanid
1103747 tabl. 30 po 1 mg BUMETANID - Zdravlje, R. Srbija
1103749 tabl. 30 po 4 mg YURINEX - Hemofarm koncern, R. Srbija
C02CA06 urapidil 0400040 inj. 10 po 2 mL/0,5 mg
EBRANTIL - Altana Pharma AG, Nema~ka 1400041 tabl. 20 po 1 mg
0103290 inj. 5 po 25 mg/5 mL
0103291 inj. 5 po 50 mg/10 mL
876 V deo
C03D Diuretici koji {tede kalijum PENTOKSILIN - Slaviamed, R. Srbija

C03DA Antagonisti aldosterona TRENTAL - Jugoremedija, R. Srbija
C03DA01 spironolakton 0106350 inj. 5 po 100 mg/5 mL
SPIRONOLAKTON - Galenika A.D., R. (20 mg/1 mL)
Srbija 1106352 dra`. 20 po 400 mg
C04AE Ergot alkaloidi
C03E Kombinacije diuretika koji C04AE01 ergoloid mesilat
{tede kalijum sa ostalim (dihidroergotoksin)
REDER@IN JUGOREMEDIJA -
diureticima Jugoremedija, R. Srbija
C03EA Tiazidni diuretici i diuretici 0106400 inj. 50 po 0,3 mg/1 mL
koji {tede kalijum 1106404 tabl. 20 po 1,5 mg
C03EA01 hidrohlortiazid, amilorid 2106405 rastv.1 po 50 mL (1 mg/1 mL)
HEMOPRES - Hemofarm AD, R. Srbija 1106408 tabl. 20 po 4,5 mg
1400400 tabl. 40 po (50 + 5 mg) REDIZORK – Hemofarm koncern “Zorka
C03EA.. metiklotiazid, amilorid Pharma”, R. Srbija
LOMETAZID - Galenika A.D., R. Srbija 1106622 tabl. 20 po 1,5 mg
1401290 tabl. 30 po (5 + 10 mg) 1106623 tabl. 20 po 4,5 mg
C04AE02 nicergolin
C04 PERIFERNI VAZODILATATORI SERMION - Pfizer Enterprises S.A.R.L.,
Luksemburg
C04A Periferni vazodilatatori 1106670 tabl. film 30 po 30 mg
C04AD Derivati purina C04AX.. ekstrakt tele}e krvi
(deproteinizovan)
C04AD03 pentoksifilin SOLCOSERYL - Alkaloid A.D., Makedonija
DAMATON - Galenika A.D., R. Srbija 0159050 inj. (rastv. za inj.) 25 po 2 mL
1106651 tabl. (sa produènim (42,5 mg/mL)
oslobadjanjem) 20 po 400 mg 0159053 inj. (rastv. za inj.) 25 po 5 mL
MEDOXIFILIN SR - Medochemie LTD, (42,5 mg/mL)
Kipar
C05 VAZOPROTEKTIVI
PENTILIN – Krka tovarna zdravil D.D., C05A Lokalna antihemoroidna
Slovenija
0106220 inj. (rastv. za inj.)
sredstva
5 po 100 mg/5 mL C05AA Proizvodi koji sadrè
1106221 tabl. (sa produènim kortikosteroide
osloba|anjem) 20 po 400 mg C05AA04 heparin, prednizolon,
PENTILIN FORTE – Krka tovarna zdravil polidokanol
D.D., Slovenija HEPATHROMBIN H - Hemofarm koncern,
0106222 tabl. (sa produènim R. Srbija
osloba|anjem) 100 po 600 mg 4108020 mast 1 po 20 g
0106223 tabl. (sa produènim (65 i.j./g+ 0,2%+ 3%)
osloba|anjem) 20 po 600 mg 5108021 supoz. 10 po
PENTOHEXAL - Hexal AG, Nema~ka (120 i.j.+ 1,7 mg+ 30 mg)
0106710 inj. (rastv. za inj./inf.) 5 po C05AA06 fluorometolon, neomicin,
5 mL (100 mg/5 mL) Pentohexal feniramin
0106711 inf. (konc. za rastv. za inf.) DELMESON - Jugoremedija, R. Srbija
10 po 300 mg/15 mL Pentohexal 300 4108030 mast 1 po 10 g
1106712 tabl. (sa produ`. osloba|anjem) (0,2+1,6+11,5 mg/1g)
30 po 600 mg Pentohexal 600 5108031 supoz. 5 po (0,1+3,0+7,4 mg)
PENTOKSIFILIN - Habit Pharm A. D., R.
Srbija C05AD Proizvodi koji sadrè lokalne
1106680 tabl. retard 20 po 400 mg anestetike
PENTOKSIFILIN - MIA-Pharma, R. Srbija C05AD04 cinhokain (dibukain),
1106685 tabl. 20 po 400 mg polikrezulen
PENTOKSIFILIN - Hemofarm AD, R. FAKTU - Altana Pharma AG, Nema~ka
Srbija 4108040 mast 1 po 20 g (1% + 5%)
1106630 tabl. (sa modifikovanim 5108043 supoz. 10 po
oslobadjanjem) 20 po 400 mg (2,5 + 100 mg)
C05AD04 cinhokain (dibukain), C05CA.. procijanidolni oligomeri (PCO)

fluokortolon ENDOTELON - Sanofi Winthrop
ULTRAPROCT - Schering A.G. Nema~ka International, Francuska
4108177 mast 1 po 30 g (0,5%+0,19%) 1108010 tabl. film 20 po 50 mg
5108178 supoz. 12 po 1,8 g 1108011 tabl. film 20 po 150 mg
5108179 supoz. 10 po (1,00 + 1,24 mg)
C05AX Ostala lokalna C07 BLOKATORI BETA-ADRENER-
antihemoroidna sredstva GI^KIH RECEPTORA
C05AX.. tribenozid, lidokain
PROCTO-GLYVENOL - Novartis Pharma C07A Beta-adrenergi~ki blokatori
AG, [vajcarska C07AA Blokatori beta-adrenergi~kih
4108102 krem 1 po 30 g receptora, neselektivni
(50 + 20 mg/1 g) C07AA05 propranolol
5108103 supoz. 10 po 2 g/ PROPRANOLOL - Galenika A.D., R. Srbija
(400 + 40 mg/1 g) 1107183 tabl. 50 po 40 mg
C07AA07 sotalol
C05B Antivarikozna terapija DAROB mite - Abbot Laboratories S.A.
[vajcarska
C05BA Heparin i heparinoidi za 1107018 tabl. 50 po 80 mg
lokalnu primenu GILUCOR - Belupo LTD., Hrvatska
C05BA01 heparinoid 1107017 tabl. 50 po 160 mg
LASONIL N - Bayer Pharma D.O.O., 1107016 tabl. mite 50 po 80 mg
Slovenija C07AB Beta-adrenergi~ki blokatori,
4108074 mast 1 po 40 g (50jHDB/1 g)
selektivni
C05BA03 heparin
C07AB02 metoprolol
VIATROMB - Medicom International
CORVITOL - Berlin-Chemie Menarini
S.R.O., ê{ka Republika
Group, Nema~ka
4108150 sprej gel 1 po 25 g (2400 i.j./g)
1107580 tabl. 30 po 50 mg
C05BA53 heparin, dimetilsulfoksid, (CORVITOL 50)
dekspantenol 1107581 tabl. 50 po 50 mg
SINEDOL - Hemofarm koncern, R. Srbija (CORVITOL 50)
4108120 gel 1 po 40 g 1107582 tabl. 30 po 100 mg
(500 i.j. +150 mg+25 mg)/1 g (CORVITOL 100)
C05BX Ostala skleroziraju}a 1107583 tabl. 50 po 50 mg
sredstva (CORVITOL 100)
C05BX01 kalcijum dobesilat METOPROLOL Stada – STADA
DOXI-HEM - Hemofarm koncern, R. Arzneimittel AG, Nema~ka
Srbija 1107565 tabl. retard (sa modifikovanim
1099131 kaps. 30 po 500 mg oslobadjanjem) 50 po 200 mg
PRESOLOL - Hemofarm koncern, R.
Srbija
C05C Preparati za stabilizaciju 1107750 tabl. film 28 po 50 mg
kapilara 1107751 tabl. film 56 po 50 mg
1107752 tabl. film 28 po 100 mg
C05CA Bioflavonoidi 1107496 tabl. film 30 po 100 mg
C05CA03 diosmin 0107497 inj. 5 po 5 mL/5 mg
PHLEBODIA - Innothera - Innotech C07AB03 atenolol
International, Francuska ATENOLOL - Farmakos d.d., R. Srbija
1108340 tabl. film 15 po 600 mg 1107350 tabl. 14 po 100 mg
1108341 tabl. film 30 po 600 mg ATENOLOL - Remevita D.o.o., R. Srbija
C03CA53 diosmin, hesperidin 1107550 tabl. 14 po 100 mg
DETRALEX - Les Laboratories Servier, 1107551 tabl. 30 po 25 mg
Francuska 1107552 tabl. 20 po 50 mg
1108330 tabl. film 30 po (450 + 50 mg) ATENOLOL - Zdravlje, R. Srbija
C05CA54 trokserutin, heptaminol, ekstrakt 1107500 tabl. 14 po 100 mg
ginkgo biloba PANAPRES - Hemofarm AD, R. Srbija
GINKOR FORT - Beaufour Ipsen 1107520 tabl. film 14 po 100 mg
Industrie, Francuska PRINORM - Galenika A.D., R. Srbija
1108350 kaps. 30 po 1107170 tabl. 14 po 100 mg
(300 + 300 + 14 mg)
878 V deo
TENORMIN - Astra Zeneca UK Limited, V. MILENOL - Hemofarm AD, R. Srbija

Britanija 1107660 tabl. 28 po 12,5 mg
1107051 tabl. 28 po 100 mg C07BB Selektivni blokatori beta-
C07AB05 betaksolol adrenergi~kih receptora i
KERLONE – Sanofi-Syntelabo, Francuska tiazidi
C07BB07 bisoprolol, hidrohlortiazid
C07AB07 bisoprolol LODOZ - Merck Sante S.A.S., Francuska
BISOPROLOL - Jugoremedija AD, R. 1107190 tabl. film 30 po
Srbija (2,5 + 6,25 mg)
1107030 tabl. film 30 po 2,5 mg 1107191 tabl. film 30 po
1107031 tabl. film 30 po 5 mg (5,0 + 6,25 mg)
1107032 tabl. film 30 po 10 mg 1107192 tabl. film 30 po
BYOL - Lek d.d., Slovenija (10,0 + 6,25 mg)
CONCOR - Merck KGaA, Nema~ka
C08 BLOKATORI KALCIJUMSKIH
1107600 tabl. film 30 po 5 mg KANALA
CONCOR COR - Merck KGaA, Nema~ka
C08C Selektivni blokatori
1107602 tabl. film 30 po 2,5 mg kalcijumskih kanala sa
1107603 tabl. film 30 po 5 mg prete`no vaskularnim
1107604 tabl. film 30 po 10 mg delovanjem
C07AB12 nebivolol C08CA Derivati dihidropiridina
NEBILET - Berlin-Chemie Menarini C08CA01 amlodipin
Group, Nema~ka ALOPRES - Zdravlje, R. Srbija
1107631 tabl. 14 po 5 mg 1402831 tab. 20 po 10 mg
1107632 tabl. 28 po 5 mg AMLODIL - Bosnalijek, FBiH
C07AG Blokatori alfa- i beta- 1402731 kaps. 20 po 5 mg
adrenergi~kih receptora AMLODIPIN - Remevita, R. Srbija
C07AG02 karvedilol 1402850 tabl. 20 po 5 mg
CORYOL - Krka tovarna zdravil D.D., 1402851 tabl. 20 po 10 mg
Slovenija AMLODIPIN – Srbolek, R. Srbija
1107670 tabl. 28 po 3,125 mg 1402832 tabl. 20 po 10 mg
1107671 tabl. 30 po 3,125 mg AMLOHEXAL - Hexal A.G., Nema~ka
1107674 tabl. 30 po 6,250 mg AMLOPIL - Jugoremedija, R. Srbija
1107677 tabl. 30 po 12,5 mg AMLOPIN LEK - Lek D.D., Slovenija
1107680 tabl. 30 po 25 mg MONODIPIN - Pharma Swiss, R. Srbija
DILATREND - F. Hoffmann-La Roche, 1402861 tabl. 20 po 10 mg
[vajcarska NORVASC - Pfizer H.C.P. Corp., SAD
1107622 tabl. 28 po 25 mg VAZOTAL - Hemofarm AD, R. Srbija
1107652 tabl. 30 po 25 mg C08CA02 felodipin
KARVEDILOL - Habit Pharm A. D., R. FELODIPIN Stada – Stada Arzneimittel
Srbija AG, Nema~ka
1107640 tabl. 28 po 6,25 mg 1402870 tabl. retard (sa modifikovanim
1107641 tabl. 28 po 12,5 mg oslobadjanjem) 20 po 10 mg
1107642 tabl. 28 po 25 mg 1402871 tabl. retard (sa modifikovanim
KARVILEKS - Zdravlje A.D., R. Srbija oslobadjanjem) 20 po 5 mg
1107625 tabl. 30 po 12,5 mg
C08CA05 nifedipin 1402123 dra`. 50 po 80 mg

CORDIPIN - Krka tovarna zdravil D.D., VERAPAMIL - Hemofarm AD, R. Srbija
Slovenija 1402700 dra`. 30 po 40 mg
1402230 tabl. 50 po 10 mg 1402701 dra`. 50 po 80 mg
CORDIPIN RETARD - Krka tovarna zdravil 1402703 tabl. film 30 po 40 mg
D.D., Slovenija 1402704 tabl. film 30 po 80 mg
1402233 tabl. retard (sa produènim VERAPAMIL - Zdravlje, R. Srbija
oslobadjanjem) 30 po 20 mg 0402175 inj. 50 po 2 mL/5 mg
CORDIPIN XL - Krka tovarna zdravil D.D., 1402176 dra`. 50 po 80 mg
Slovenija 1402177 dra`. 20 po 120 mg
1402235 tabl. 20 po 40 mg C08DB Derivati benzotiazepina
NIPIDIN - Hemofarm AD, R. Srbija C08DB01 diltiazem
1402762 kaps. retard 30 po 20 mg DILTIAZEM ALKALOID - Alkaloid A.D.,
NIFEDIPIN – Hemofarm koncern-Zorka Makedonija
Pharma, R. Srbija 1402200 tabl. 30 po 60 mg
1402751 tabl. film retard 30 po 20 mg ANGIAZEM - Galenika A.D., R. Srbija
1402752 kaps. retard 20 po 20 mg 1402792 kaps. retard 30 po 90 mg
NIFELAT P - Zdravlje, R. Srbija CORTIAZEM - Hemofarm koncern, R.
1402482 kaps. retard 30 po 20 mg Srbija
NIFELAT - Zdravlje, R. Srbija 1402250 tabl. retard 30 po 90 mg
1402480 tabl. 50 po 10 mg DILTIAZEM - Slaviamed, R. Srbija
1402481 tabl. retard 30 po 20 mg 1402790 tabl. 30 po 60 mg
C08CA06 nimodipin 1402791 tabl. 30 po 90 mg
NIMOTOP S - Bayer Pharma D.O.O.,
Slovenija C09 LEKOVI KOJI DELUJU
0402102 inf. 1 po 50 mL/10 mg NA RENIN-ANGIOTENZIN
C08CA07 nisoldipin SISTEM
NIZOLDIN - Slaviamed, R. Srbija
1402710 tabl. 20 po 5 mg C09A Inhibitori angiotenzin
1402711 tabl. 20 po 10 mg konvertuju}eg enzima
C08CA08 nitrendipin (ACE), monokomponentni
NITREPIN - Zdravlje, R. Srbija
1402191 tabl. 20 po 20 mg C09AA Inhibitori ACE,
1402192 tabl. 20 po 10 mg monokomponentni
STADIPIN - Galenika A.D., R. Srbija C09AA01 kaptopril
1402770 tabl. 20 po 10 mg CAPTOPRIL - Faran Laboratories, Gr~ka
C08CA09 lacidipin 1103850 tabl. 40 po 50 mg
LACIPIL - GlaxoSmithKline Export Ltd.,V. KAPTOPRIL Alkaloid - Alkaloid A.D.,
Britanija Makedonija
C08CA13 lerkanidipin EUKAPTIL - Habit Pharm A. D., R. Srbija
LERCANIL - Berlin- Chemie Menarini 1103800 tabl. 40 po 25 mg
Group, Nema~ka 1103801 tabl. 40 po 50 mg
1402840 tabl. film 28 po 10 mg KAPTOPRIL - MIA - Pharma, R. Srbija
1103820 tabl. 40 po 25 mg
1103821 tabl. 40 po 50 mg
C08D Selektivni blokatori KATOPIL - Galenika A.D., R. Srbija
kalcijumskih kanala sa 1103220 tabl. 40 po 25 mg
direktnim delovanjem na 1103222 tabl. 40 po 50 mg
ZORKAPTIL - Zorka Pharma, R. Srbija
srce 1103630 tabl. 40 po 25 mg
C08DA Derivati fenilalkilamina 1103631 tabl. 40 po 50 mg
C08DA01 verapamil 1103632 tabl. 40 po 12,5 mg
IZOPAMIL - Galenika A.D., R. Srbija C09AA02 enalapril
0402720 inj. 50 po 5 mg/2 mL ENALAPRIL - Jugoremedija, R. Srbija
1402721 tabl.film 45 po 80 mg 1103870 tabl. 20 po 5 mg
VEPAMIL - Srbolek d.d., R. Srbija 1103871 tabl. 20 po 10 mg
1402243 dra`. 50 po 80 mg 1103872 tabl. 20 po 20 mg
VERAPAMIL - Alkaloid A.D., Makedonija ENALAPRIL – Remedica Ltd., Kipar
880 V deo
1103886 tabl. 20 po 10 mg C09AA05 ramipril

ENALAPRIL - Srbolek, R. Srbija AMPRIL - Krka tovarna zdravil D.D.,
ENALAPRIL LEK- Lek, Slovenija 1103252 tabl. 30 po 1,25 mg
ENALAPRIL - MIA - Pharma R. Srbija 1103256 tabl. 30 po 2,5 mg
ENALAPRIL - Zdravlje, R. Srbija 1103259 tabl. 28 po 5 mg
ENAP- Krka tovarna zdravil D.D., 1103262 tabl. 20 po 10 mg
1103202 tabl. 20 po 20 mg CORPRIL - Ranbaxy Laboratories Ltd,
EnaHEXAL - Salutas Pharma GmbH, Indija
Nema~ka 1103725 tabl. film 30 po 1,25 mg
1103020 tabl. 30 po 5 mg 1103726 tabl. film 30 po 2,5 mg
PRILENAP - Hemofarm AD, R. Srbija PIRAMIL - Novartis Ltd., Banglade{
1103571 tabl. 20 po 10 mg PIRAMIL - Lek S.A., Poljska
C09AA03 lizinopril 1103072 tabl. 28 po 5 mg
LISOPRESS - Gedeon Richter, Ma|arska 1103073 tabl. 28 po 10 mg
1103556 tabl. 28 po 5 mg TRITACE - Aventis Pharma GmbH,
LIZOPRIL - Bosnalijek, FBiH 1103723 tabl. 28 po 5 mg
1103866 tabl. 20 po 10 mg C09AA06 kvinapril
1103867 tabl. 20 po 5 mg HEMOKVIN - Hemofarm koncern, R.
LIZINOPRIL - Jugoremedija, R. Srbija Srbija
1103877 tabl. 20 po 20 mg C09AA08 cilazapril
LIZINOPRIL - Replekfarm AD, Makedonija CILAZAPRIL - Habit farm, R. Srbija
LORIL - Srbolek d.d., R. Srbija 1103881 tabl. film 30 po 5 mg
1103560 tabl. 20 po 5 mg INHIBACE - F. Hoffmann-La Roche, [vajc.
PRINIVIL - Merck Sharp & Dohme Idea PRILAZID - Galenika A.D., R. Srbija
(MSD), [vajcarska 1103700 tabl. film 30 po 0,5 mg
SKOPRYL - Alkaloid A.D., Makedonija ZOBOX - Hemofarm AD d.o.o, R. Srbija
C09AA04 perindopril C09AA09 fosinopril
PREXANIL - Les Laboratories Servier, MONOPRIL - Bristol-Myers Squibb, SAD
1103861 tabl. 30 po 8 mg
C09BA09 fosinopril, hidrohlortiazid

C09B Inhibitori ACE, kombinacije MONOPRIL PLUS - Bristol-Myers Squibb,
C09BA Inhibitori ACE i diuretici SAD
C09BA02 enalapril, hidrohlortiazid 1103235 tabl. 28 po (10,0 + 12,5 mg)
ENAP H - Krka tovarna zdravil D.D., 1103236 tabl. 28 po (20,0 + 12,5 mg)
Slovenija
1401140 tabl. 20 po (10 + 25 mg)
1401141 tabl. 90 po (10 + 25 mg) C09C Antagonisti receptora
ENAP HL - Krka tovarna zdravil D.D., angiotenzina II,
Slovenija monokomponentni
1401175 tabl. 20 po (10,0 + 12,5 mg) C09CA Antagonisti receptora
1401176 tabl. 90 po (10,0 + 12,5 mg)
angiotenzina II,
EnaHEXAL comp. - Salutas Pharma
GmbH, Nema~ka monokomponentni
1401023 tabl. 30 po (10 + 25 mg) C09CA01 losartan
PRILENAP H - Hemofarm AD, R. Srbija COZAAR - Merck Sharp & Dohme Idea
1401502 tabl. 20 po (10 + 25 mg) (MSD), [vajcarska
1401503 tabl. 30 po (10 + 25 mg) 1103790 tabl. 14 po 50 mg
PRILENAP HL - Hemofarm AD, R. Srbija 1103791 tabl. 28 po 50 mg
1401500 tabl. 20 po (10,0 + 12,5 mg) LORISTA - Krka tovarna zdravil D.D.,
1401501 tabl. 30 po (10,0 + 12,5 mg) Slovenija
C09BA02 enalapril, indapamid 1103792 tabl. film 28 po 50 mg
ENZIX - Hemofarm AD, R. Srbija C09CA03 valsartan
1401060 tabl. 15 po 10 mg (enalapril) + DIOVAN - Novartis Pharma AG, [vajc.
tabl. film 15 po 2,5 mg (indapamid) 1103797 tabl. film 28 po 40 mg
ENZIX duo - Hemofarm AD, R. Srbija 1103798 tabl. film 28 po 80 mg
1401061 tabl. 30 po 10 mg (enalapril) + 1103799 tabl. film 28 po 160 mg
tabl. film 15 po 2,5 mg (indapamid)
ENZIX duo plus - Hemofarm AD, R.
Srbija
C09D Antagonisti receptora
1401062 tabl. 30 po 20 mg (enalapril) + angiotenzina II, kombinacije
tabl. film 15 po 2,5 mg (indapamid) C09DA Antagonisti receptora
C09BA03 lizinopril, hidrohlortiazid angiotenzina II i diuretici
LIZINOPRIL HCT - Zdravlje, R. Srbija C09DA01 losartan, hidrohlortiazid
1401185 tabl. 20 po (10,0 + 12,5 mg) LORISTA H - Krka tovarna zdravil D.D.,
1401187 tabl. 20 po (20,0 + 25,0 mg) 1401120 tabl. film 28 po
LIZOPRIL H - Bosnalijek, FBiH (50,0 + 12,5 mg)
1401171 tabl. 20 po (10,0 + 12,5 mg) LORISTA HD - Krka tovarna zdravil D.D.,
C09BA05 ramipril, hidrohlortiazid 1401121 tabl. film 28 po (100 + 25 mg)
TRITACE comp LS - Aventis Pharma 1401122 tabl. film 30 po (100 + 25 mg)
GmbH, Nema~ka 1401123 tabl. film 56 po (100 + 25 mg)
1401012 tabl. 28 po (2,5 + 12,5 mg) 1401124 tabl. film 60 po (100 + 25 mg)
TRITACE comp - Aventis Pharma GmbH, C09DA03 valsartan, hidrohlortiazid
Nema~ka CO-DIOVAN - Novartis Pharma AG, [vaj-
1401013 tabl. 28 po (5 + 25 mg) carska
C09BA06 kvinapril, hidrohlortiazid 1401040 tabl. film 28 po
HEMOKVIN PLUS - Hemofarm koncern, (80,0 + 12,5 mg)
R. Srbija 1401041 tabl. film 28 po
1401030 tabl. film 20 po (160,0 +12,5 mg)
(20,0 + 12,5 mg) 1401042 tabl. film 28 po
C09BA08 cilazapril, hidrohlortiazid (160,0 +25 mg)
CILAZAPRIL 5 plus - Habit Pharm, R. C09DA.. telmisartan, hidrohlortiazid
Srbija PRITOR plus GlaxoSmithKline Export
1401402 tabl. film 30 po Ltd., V. Britanija.
(5,0 + 12,5 mg) 1401050 tabl. 28 po (80,0 + 12,5 mg)
INHIBACE PLUS - F. Hoffmann-La Roche, 1401051 tabl. 28 po (40,0 + 12,5 mg)
[vajcarska
1401401 tabl. 28 po (5,0 + 12,5 mg)
PRILAZID PLUS - Galenika A.D., R. Srbija
1401400 tabl. 30 po (5,0 + 12,5 mg)
882 V deo
C10 LEKOVI KOJI MODIFIKUJU C10AA05 atorvastatin

LIPIDE (HIPOLIPEMICI) ATORIS - Krka tovarna zdravil D.D.,
Slovenija
C10A Lekovi koji modifikuju 1104520 tabl. film 30 po 10 mg
lipide, monokomponentni 1104521 tabl. film 90 po 10 mg
C10AA Inhibitori HMG CoA 1104523 tabl. film 90 po 20 mg
reduktaze 1104524 tabl. film 30 po 40 mg
C10AA01 simvastatin 1104525 tabl. film 90 po 40 mg
CHOLIPAM - Hemofarm koncern, R. SORTIS - Pfizer H.C.P. Corporation, SAD
Srbija 1104460 tabl. film 30 po 10 mg
1104510 tabl. film 20 po 10 mg 1104462 tabl. film 30 po 20 mg
SIMVAHEXAL - Salutas Pharma GmbH, 1104465 tabl. film 30 po 80 mg
Nema~ka 1104466 tabl. film 14 po 10 mg
1104531 tabl. film 30 po 30 mg TULIP – Lek DD, Slovenija
SIMVASTATIN – Srbolek, R. Srbija (TULIP 20 mg)
1104495 tabl. film (obloène) 1104601 tabl. film 30 po 10 mg
10 po 10 mg (TULIP 10 mg)
1104496 tabl. film (obloène) C10AB Fibrati
10 po 20 mg
C10AB04 gemfibrozil
SIMVOR - M/S RANBAXY Laboratories,
BOLUZIN - Galenika A.D., R. Srbija
Indija
1104300 kaps. 56 po 300 mg
SINELIP - Hemofarm koncern, R. Srbija
1104200 tabl. film 30 po 450 mg
ZOCOR - Merck Sharp & Dohme Idea C10AB08 ciprofibrat
(MSD), [vajcarska LIPANOR - Sanofi Winthrop International,
1104440 tabl. film 28 po 10 mg Francuska
1104442 tabl. film 14 po 10 mg C10AD Nikotinska kiselina i derivati
1104443 tabl. film 14 po 20 mg C10AD02 nikotinska kiselina
1104444 tabl. film 14 po 40 mg NIASPAN - Merck KgaA, Nema~ka
1104445 tabl. film 28 po 40 mg 1104700 tabl. (sa produènim
1104446 tabl. film 14 po 80 mg osloba|anjem) 14 po 375 mg
VASILIP - Krka tovarna zdravil D.D., osloba|anjem) 56 po 500 mg
Slovenija 1104702 tabl. (sa produènim
C10AA02 lovastatin C10AX Ostali lekovi koji modifikuju
MEVACOR - Merck Sharp & Dohme Idea
(MSD), [vajcarska
lipide
1104430 tabl. 28 po 20 mg C10AX09 ezetimib
1104431 tabl. 28 po 40 mg EZETROL - Merck Sharp & Dohme Idea
(MSD), [vajcarska
C10AA03 pravastatin
1104475 tabl. 28 po 10 mg
GALASTAT - PharmaSwiss, R. Srbija
1104482 tabl. 30 po 20 mg
C10AA04 fluvastatin
LESCOL - Novartis Pharma AG,
[vajcarska
1104450 kaps. 28 po 20 mg
1104451 kaps. 28 po 40 mg
LESCOL XL - Novartis Pharma AG,
[vajcarska
1104452 kaps. 28 po 80 mg
D01AC12 fentikonazol

LEKOVI ZA LEÊNJE
BOLESTI KO@E I
FENTIKOL - Hemofarm-Zorka Pharma, R.
Srbija
4157585 krem 1 po 15 g 2% (20 mg/1 g)
POTKO@NOG TKIVA D01AC20 klotrimazol, betametazon,
gentamicin
D01 ANTIMIKOTICI ZA DERMA- TRIDERM - Schering Plough Central East
TOLO[KU PRIMENU AG, [vajcarska
4153650 mast 1 po 15 g
D01A Antimikotici za lokalnu (1% + 0,05% + 0,1%)
primenu 4153651 krem 1 po 15 g
D01AA Antibiotici (1% + 0,05% + 0,1%)
D01AA01 nistatin D01AC52 mikonazol, hidrokortizon
NYSTATIN - Hemofarm AD, R. Srbija (kortizol)
4157201 mast 1 po 5g (100.000 i.j./1g) DAKTACORT - Janssen Pharm. N.V.,
4157202 mast 1 po 20g (100.000 i.j./1 g) Belgija
4157560 krem 1 po 15 g (2% + 1%)
D01AC Derivati imidazola i triazola
D01AE Ostali antimikotici za lokalnu
D01AC01 klotrimazol primenu
ANTIFUNGOL - Salutas Pharma GmbH,
Nema~ka D01AE14 ciklopiroks
4157600 sprej (rastv. u obliku spreja) OBYTIN - Jugoremedija, R. Srbija
1 po 30 mL (10 mg/1 mL) 4157311 pra{. 1 po 30 g 1%
4157603 krem 1 po 25 g (10 mg/g) 4157312 krem 1 po 20 g 1%
CANESTEN - Bayer Pharma D.O.O., 4157313 rastv. 1 po 20 mL 1%
Slovenija D01AE15 terbinafin
4157280 krem 1 po 20 g 1% LAMISIL - Novartis Pharma AG, [vajc.
4157281 rastv. 1 po 20 mL 1% 4157410 krem 1 po 15 g 1%
4157282 pra{. 1 po 30 g 1% 4157411 gel 1 po 5 g 1%
KANSEN - Zdravlje, R. Srbija 4157412 gel 1 po 15 g 1%
4157570 krem 1 po 20 g 1% 4157413 gel 1 po 30 g 1%
MYCORIL - Remedica Ltd., Kipar 4157414 rastv. 1 po 30 mL 1%
4157575 krem 1 po 20 g 1% 7157415 sprej 1 po 30 mL 1%
PLIMYCOL - Pliva Hrvatska D.o.o.,
Hrvatska
4157160 krem 1 po 20 g 1%
D01B Antimikotici za sistemsku
4157161 rastv. 1 po 20 mL 1% primenu
D01AC02 mikonazol D01BA Antimikotici za sistemsku
DAKTANOL - Galenika A.D., R. Srbija primenu
4157100 krem 1 po 30 g 2% D01BA02 terbinafin
D01AC03 ekonazol LAMISIL - Novartis Pharma AG, [vajc.
ECALIN - Jugoremedija, R. Srbija 1327510 tabl. 14 po 250 mg
4157320 krem 1 po 20 g 1%
4157321 krem 1 po 30 g 1% D03 PREPARATI ZA LEÊNJE
7157322 sprej 1 po 50 g 1% RANA I ULCERACIJA
D01AC08 ketokonazol
AQUARIUS - DEMO S.A. Gr~ka D03A Preparati za terapiju
4157595 {ampon 1 po 60 mL 2% oìljaka
MYCOSEB - Zorka Pharma, R. Srbija D03AX Ostali preparati za terapiju
4157580 krem 1 po 30 g 2%
4157582 krem 1 po 15 g 2%
oìljaka
4157581 {ampon 1 po 100 g 2% D03AX03 dekspantenol
KETOKONAZOL – Srbolek, R. Srbija PANTHENOL - Hemofarm AD, R. Srbija
4157597 {ampon 1 po 120 mL 2% 4155345 mast 1 po 30 g 5%
4157596 krem 1 po 30 g 2%
D01AC10 bifonazol
BICUTRIN - Srbolek d.d., R. Srbija
7157500 losion 1 po 20 mL 1%
4157501 krem 1 po 20 g 1%
884 V deo
D04 SREDSTVA PROTIV SVRABA, D06 ANTIBIOTICI I HEMIOTE-

UKLJUÛJU]I ANTIHISTA- RAPEUTICI ZA DERMATO-
MINIKE, ANESTETIKE I SL) LO[KU PRIMENU
D04A Preparati protiv svraba, D06A Antibiotici za lokalnu
uklju~uju}i antihistaminike, primenu
anestetike i sl. D06AX Ostali antibiotici za lokalnu
D04AA Antihistaminici za lokalnu primenu
primenu D06AX01 fusidinska kiselina (natrijum
D04AA09 hlorpiramin fusidat)
SYNOPEN - Pliva Hrvatska D.o.o., STANICID - Hemofarm koncern, R. Srbija
Hrvatska 4150023 mast 1 po 10 g 2%
4154110 mast 1 po 20 g 1% D06AX05 bacitracin, neomicin
D04AA10 prometazin BIVACYN JUGOREMEDIJA -
PHENERGAN - Galenika A.D., R. Srbija Jugoremedija, R. Srbija
4154050 krem 1 po 25 g 2% 4150041 pra{. 1 po 5 g
(250 + 3500 i.j./1 g)
D04AA13 dimetinden
7150046 sprej 1 po 150 mL
FENISTIL - Novartis Pharma AG, [vajc.
(12500 i.j. + 16500 i.j.)
4154040 gel 1 po 30 g 0,1%
ENBECIN - Galenika A.D., R. Srbija
7150251 aeroposip 1 po 200 g
D05 LEKOVI ZA LEÊNJE PSORI- (62,5 + 825 i.j./1 g)
JAZE (ANTIPSORIJATICI) D06AX07 gentamicin
GENTAMICIN - Galenika A.D., R. Srbija
D05A Antipsorijatici za lokalnu 4150400 mast 1 po 15 g 0,1%
primenu
D05AA.. katran kamenog uglja (destilat)
D06B Hemioterapeutici za
TEER – LINOLA-FETT - Dr August Wolff, lokalnu primenu
Nema~ka D06BA Sulfonamidi
4155101 krem 1 po 25 g 2% D06BA01 sulfadiazin srebro
D05AC01 ditranol DERMAZIN - Lek, Slovenija
CIGNOL - Fam Pharm, R. Srbija 4151040 krem 1 po 50 g 1 %
9155500 {tapi} 1 po 15g 1% (stick -1) 4151041 krem 1 po 250 g 1 %
9155501 {tapi} 1 po 15g 2% (stick -2) SANADERM - Zdravlje, R. Srbija
4155502 gel 1 po 20 g 0,5% 4151050 krem 1 po 50 g 1%
D05AC51 ditranol, salicilna kiselina 4151051 krem 1 po 250 g 1%
CIGNOL - Fam Pharm, R. Srbija 4151052 krem 1 po 500 g 1%
4155503 mast 1 po 50 g 0,5% D06BB Antivirusni lekovi
(2% salicilne kis.) D06BB02 tromantadin
4155504 mast 1 po 50 g 1% VIRU - MERZ SEROL - Merz
(1,5% salicilne kis.) Pharmaceuticals GmbH, Nema~ka
4155505 mast 1 po 50 g 2 % 4159252 gel 1 po 2 g
(0,5% salicilne kis.)
D06BB03 aciklovir
ACIKLOVIR - Remevita D.o.o., R. Srbija
D05B Antipsorijatici za sistemsku 4139180 mast 1 po 5 g 5%
primenu ACIKLOVIR - Zdravlje, R. Srbija
4139160 krem 1 po 5 g 5%
D05BB Retinoidi za terapiju
psorijaze D06BX Ostali hemioterapeutici
D06BX01 metronidazol
D05BB02 acitretin
COLPOCIN-T - Demo S.A., Atina, Gr~ka
NEOTIGASON - F. Hoffmann-La Roche,
4159340 gel 1 po 30 g 0,75%
Nema~ka
1155510 kaps., tvrda 30 po 10 mg
1155511 kaps., tvrda 100 po 10 mg
1155512 kaps., tvrda 30 po 25 mg
1155513 kaps., tvrda 100 po 25 mg
D07 KORTIKOSTEROIDI, DERMA- D07B Kortikosteroidi,

TOLO[KI PREPARATI kombinacije sa
D07A Kortikosteroidi, antisepticima
monokomponentni D07BC Kortikosteroidi, jakog
D07AA Kortikosteroidi, slabog delovanja, kombinacije sa
delovanja (grupa I) antisepticima
D07BC01 betametazon, salicilna kiselina
D07AA01 metilprednizolon
BELOSALIC - Belupo LTD., Hrvatska
ADVANTAN - Schering A.G., Nema~ka
7153020 mast 1 po 30 g (0,05% + 3%)
4152450 krem 1 po 15 g
7153023 losion 1 po 50 mL
4152451 krem 1 po 30 g
(0,05% + 2%)
4152452 krem 1 po 50 g
DIPROSALIC - Schering Plough Central
4152453 mast 1 po 15 g
East AG, [vajcarska
4152454 mast 1 po 30 g
4152455 mast 1 po 50 g 7153640 losion 1 po 30 mL
(0,64 + 20 mg/1 mL)
D07AA02 hidrokortizon (kortizol) 4153641 mast 1 po 15 g
HYDROCORTISON - Galenika A.D., R. (0,64 + 30 mg/1 g)
Srbija
4152075 mast 1 po 5 g 2,5%
D07AB Kortikosteroidi, srednje D07C Kortikosteroidi,
jakog delovanja (grupa II) kombinacije sa
D07AB10 alklometazon antibioticima
AFLODERM - Belupo LTD., Hrvatska D07CA Kortikosteroidi, slabog
4152100 mast 1 po 20 g (0,5 g/1 g) delovanja, kombinacije sa
4152104 krem 1 po 20 g (0,5 mg/1 g) antibioticima
D07AC Kortikosteroidi, jakog D07CA01 hidrokortizon (kortizol),
delovanja (grupa III) oksitetraciklin
D07AC01 betametazon GEOKORTON – Pliva Hrvatska D.o.o.,
BELODERM - Belupo LTD., Hrvatska Hrvatska
4152040 mast 1 po 15 g 0,05% 4153090 aerosol 1 po 50 mL
4152042 krem 1 po 15 g 0,05% (0,08 g + 0,25 g)/50 mL
D07AC03 dezoksimetazon 4153091 mast 1 po 5 g (1% + 3%)
ESPERSON - Jugoremedija, R. Srbija 4153092 mast 1 po 20 g (1% + 3%)
4152253 mast 1 po 30 g 0,25% HYDROCYCLIN - Galenika A.D., R. Srbija
4152254 krem 1 po 30 g 0,25% 4153105 mast 1 po 5 g (1% + 3%)
4152255 krem mite 1 po 30 g 0,05% 4153106 mast 1 po 20 g (1% + 3%)
D07AC04 fluocinolonacetonid D07CC Kortikosteroidi, jakog
PANOLON - Hemofarm AD, R. Srbija delovanja, kombinacije sa
4152410 krem 1 po 15 g 0,025% antibioticima
4152411 mast 1 po 15 g 0,025% D07CC01 betametazon, gentamicin
SINODERM - Galenika A.D., R. Srbija BELOGENT - Belupo LTD., Hrvatska
4152190 krem 1 po 15 g 0,025% 4153534 mast 1 po 15 g
4152191 mast 1 po 15 g 0,025% (0,05% + 0,17%)
4152192 gel 1 po 30 g 0,025% 4153535 krem 1 po 15 g
D07AC05 fluokortolon (0,05% + 0,17%)
ULTRALAN - Schering A.G., Nema~ka DIDERMAL - Galenika A.D., R. Srbija
4152430 mast 1 po 30 g 0,5% 4153600 krem 1 po 15 g (0,05%+0,1%)
4152431 krem 1 po 30 g 0,5% 4153602 mast 1 po 15 g (0,05%+0,1%)
D07AC06 diflukortolon D07CC02 fluocinolonacetonid, neomicin
DECOTAL - Alkaloid A.D., Makedonija SINODERM N - Galenika A.D., R. Srbija
4152320 mast 1 po 20 g 1% 4153220 krem 1 po 15 g
4152321 krem 1 po 20 g 1% (0,025% + 3300 i.j./1g)
D07AC13 mometazon 4153221 mast 1 po 15 g
ELOCOM - Schering Plough Central East (0,025% + 3300 i.j./1g)
AG, [vajcarska
4153440 krem 1 po 15 g 0,1%
4153441 mast 1 po 15 g 0,1%
7153442 losion 1 po 20 mL 0,1%
886 V deo
D08 ANTISEPTICI I D09 LEKOVITI ZAVOJI

DEZINFICIJENSI
D09A Lekoviti zavoji
D08A Antiseptici i dezinficijensi D09AA Zavoji sa masnom podlogom i
antiinfektivima
D08AC Bigvanidi i amidini
D09AA02 fusidinska kiselina
D08AC02 hlorheksidin
STANICID - Hemofarm koncern, R. Srbija
HIBIDEKS - Galenika a.d., R. Srbija
9150024 komprese 10 po 10 cm
4156040 rastv. 1 po 1000 mL 5%
(30 mg/cm)
D08AG02 povidon jod D10 PREPARATI PROTIV AKNI ZA
ANTIsept D – Bosnalijek, FBiH LOKALNU PRIMENU
4156455 rastv. za koù
1 po 100 mL 10% D10A Preparati protiv akni
BETADINE - Alkaloid A.D., Makedonija
4156161 rastv. 1 po 100 mL 10%
D10AE Peroksidi
4156163 rastv. 1 po 1000 mL 10% D10AE01 benzoilperoksid
4156171 rastv. 1 po 1000 mL 7,5% DERCOME - Dr August Wolff, Nema~ka
POVIDON JOD - Remevita D.o.o., R. 4155023 susp. za koù 1 po 100 g 4%
Srbija D10AF Antiinfektivi za le~enje akni
4156460 mast 1 po 20 g 10% D10AF01 klindamicin
4156462 rastv. 1 po 100 mL 7,5% CLINDASOME - Hemofarm koncern, R.
4156463 rastv. 1 po 100 mL 10% Srbija
POVIDON-JOD - Zdravlje, R. Srbija 4150411 gel 1 po 20 g 1%
4156301 rastv. 1 po 5000 mL 10%
4156302 rastv. 1 po 100 mL 10%
D10AX Ostali preparati za lokalnu
POVIDON JOD – Hemofarm koncern- primenu kod akni
Zorka Pharma, R. Srbija D10AX03 azelainska kiselina
4156150 rastv. 1 po 500 mL 1% SKINOREN - Schering A.G., Nema~ka
4156151 pena 1 po 500 mL 0,75% 4155531 krem 1 po 30 g (200 mg/1g)
4156152 pena 1 po 5000 mL 0,75%
4156153 rastv. 1 po 100 mL 1%
4156154 rastv. 1 po 5000 mL 1% D10B Preparati protiv akni za
4156155 mast 1 po 40 g 1% sistemsku primenu
D08AJ Kvaternerna amonijum D10BA Retinoidi za le~enje akni
jedinjenja D10BA01 izotretinoin
D08AJ01 benzalkonijum ROACCUTANE - F. Hoffmann-La Roche,
ZORKASEPT - Zorka Pharma, R. Srbija [vajcarska
4156200 rastv. 1 po 100 mL 10% 1155442 kaps. 30 po 10 mg
4156201 rastv. 1 po 500 mL 10% 1155443 kaps. 100 po 10 mg
1155444 kaps. 30 po 20 mg
D08AX Ostali antiseptici i 1155445 kaps. 100 po 20 mg
dezinficijensi
D08AX10 oktenidin, fenoksietanol D11 OSTALI DERMATOLO[KI
OCTENISEPT - Schulke & Mayer, Austrija PREPARATI
4156400 rastv. 1 po 50 mL
(0,1% + 2 %) D11A Ostali dermatolo{ki
4156401 rastv. 1 po 250 mL preparati
(0,1% + 2 %)
4156402 rastv. 1 po 450 mL D11AX Ostali dermatolo{ki
(0,1% + 2 %) preparati
4156403 rastv. 1 po 1000 mL D11AX15 pimekrolimus
(0,1% + 2 %) ELIDEL - Novartis Pharma AG, [vajcarska
4159350 krem 1 po 15 g 1%
D11AX.. heparin, alantoin, ekstrakt crnog
luka
CONTRACTUBEX - Merz Pharmaceuticals
GmbH, Nema~ka
4155540 gel 1 po 20 g
(5000 i.j. + 1 g+ 10 g)
D11AX.. ekstrakt tele}e krvi 6137412 vaginalete 3 po 200 mg

(deproteinizovan) MYCORIL - Remedica Ltd., Kipar
SOLCOSERYL - Alkaloid A.D., Makedonija 6137417 tabl. vaginalne 1 po 500 mg
4159052 mast 1 po 20 g (2,07 mg/g) 6137416 tabl. vaginalne 3 po 200 mg
4159051 gel 1 po 20 g (4,15 mg/g) PLIMYCOL – Pliva Hrvatska D.o.o.,
Hrvatska
6137133 vaginalete 3 po 200 mg
G GENITOURINARNI
SISTEM I POLNI
HORMONI (LEKOVI ZA
G01AF04 mikonazol
GINO-DAKTANOL - Galenika A.D., R.
Srbija
6137225 vagit. 7 po 200 mg
LEÊNJE GENITOURI- G01AF05 ekonazol
NARNOG SISTEMA I ECALIN - Jugoremedija, R. Srbija
POLNI HORMONI) 6137320 vagit. 3 po 150 mg
6137322 vagit. 6 po 150 mg
G01 GINEKOLO[KI ANTIINFEK- G01AF12 fentikonazol
TIVI I ANTISEPTICI LOMEXIN - Recordati S.P.A., Italija
6137510 vag. kaps. 1 po 600 mg
G01A Antiinfektivi i antiseptici, G01AF20 metronidazol, mikonazol
isklju~uju}i kombinacije sa NEO-PENOTRAN - Embil-Pharmaceutical
kortikosteroidima Co. Ltd, Turska
6137060 vagitorije 14 po
G01AA Antibiotici (500 + 100 mg)
G01AA01 nistatin
NYSTATIN - Hemofarm AD, R. Srbija
G01AX Ostali antiinfektivi i
6137260 tabl. vaginalna antiseptici
15 po 100000 i.j. G01AX03 polikrezulen
G01AA51 nistatin, nifuratel ALBOTHYL - Altana Pharma AG,
MACMIROR COMPLEX - Poli Industria Nema~ka
Chimica S.p.a., Italija 4137034 konc. za vaginalni rastvor
6137420 tabl. za vaginalnu primenu 1 po 25 mL 36%
12 po (200000 i.j. + 500 mg) 6137035 vagit. (ovule) 6 po 90 mg
4137421 krem vagin. 1 po 30 g G01AX11 povidon jod
(40000 i.j. + 100 mg)/1 g BETADINE - Alkaloid A.D., Makedonija
G01AF Derivati imidazola 6137175 vagit. 14 po 200 mg
POVIDON JOD - Remevita D.o.o., R.
G01AF01 metronidazol Srbija
ORVAGIL - Galenika A.D., R. Srbija 6137107 tabl. za vaginalnu primenu 14
6137081 vagit. 10 po 500 mg po 200 mg
G01AF02 klotrimazol POVIDON JOD – Hemofarm koncern-
ANTIFUNGOL - Salutas Pharma GmbH, Zorka Pharma, R. Srbija
Nema~ka 6137100 tabl. za vaginalnu primenu 14
6137601 tabl. za vaginalnu primenu po 200 mg
3 po 200 mg G01AX14 Lactobacillus fermentum
6137602 tabl. za vaginalnu primenu (acidofilni laktobacil)
6 po 100 mg LACTOVACCINA - Institut za imunologiju
CANESTEN-1 - Bayer Pharma D.O.O., i virusologiju "Torlak", R. Srbija
Slovenija 0027020 inj. 4 po 0,5 mL
6137293 vagit. 1 po 500 mg LAKTOVAG - Institut za imunologiju i
CANESTEN 1/ CANESTEN KOMBI - Bayer virusologiju "Torlak", R. Srbija
Pharma D.O.O., Slovenija 6137025 vaginalete 10 kom.
9137297 vagit. 1 po 500 mg i krem
1 po 20 mg 1% G01AX.. nistatin, neomicin, polimiksin
CANESTEN-3 - Bayer Pharma D.O.O., POLYGYNAX - Innothera - Innotech
Slovenija International, Francuska
4137292 krem vagin. 20 g 2% 6137311 vaginalne kapsule 6 po
6137291 vagit. 3 po 200 mg (100000 + 35000 + 35000 i.j.)
CANESTEN 3/ CANESTEN KOMBI - Bayer
Pharma D.O.O., Slovenija
9137290 vagit. 3 po 200 mg i krem
1 po 20 g 1%
KANSEN - Zdravlje, R. Srbija
4137410 krem vagin. 1 po 20 g 2%
888 V deo
G02 OSTALI GINEKOLO[KI G02C Ostali ginekolo{ki preparati

LEKOVI
G02CA Adrenomimetici kod
G02A Preparati za kontrakciju prevremenog poro|aja
uterusa (tokolitici)
G02AB Ergot alkaloidi G02CA01 ritodrin
PRE PAR - Belupo LTD., Hrvatska
G02AB01 metilergometrin
METHYLERGOMETRIN - Hemofarm AD, 1142014 kaps. retard 30 po 40 mg
R. Srbija 0142011 inj. 1 po 5 mL (10 mg/1 mL)
0141132 inj. 50 po 0,1 mg/1 mL G02CA03 fenoterol
0141135 inj. 50 po 0,2 mg/1 mL PARTUSISTEN - Boehringer Ingelheim
2141136 kapi 1 po 10 mL Pharma GmbH, Austrija
(0,25 mg/1 mL) 1142100 tabl. 50 po 5 mg
1142101 tabl. 100 po 5 mg
G02AD Prostaglandini 0142102 inj. 5 po 0,5 mg/ 10 mL
G02AD02 dinoproston (PGE2)
PREPIDIL - Pfizer Enterprises S.A.R.L., G02CB Inhibitori prolaktina
Luksemburg G02CB03 kabergolin
4143125 gel 1 po 3 g/0,5 mg DOSTINEX - Pfizer Enterprises S.A.R.L.,
PROPESS - CSP Pharmaceuticals Handels, Luksemburg
Austrija 1149060 tabl. 8 po 0,5 mg
6143100 vagit. (sistem sa kontrolisanim G02CC Antiinflamatorni proizvodi
oslobadjanjem) 1 po 10 mg za vaginalnu primenu
PROSTIN E2 - Pfizer Enterprises S.A.R.L., G02CC03 benzidamin
Luksemburg TANTUM ROSA - CSC Pharmaceuticals
6143120 vagit. 4 po 3 mg Handels GmbH, Austrija
G02AD04 karboprost (PGM15) 7137500 gran. za vag. primenu
PROSTIN 15M - Pfizer Enterprises 5 po 0,5 g
S.A.R.L., Luksemburg 7137501 gran. za vag. primenu
0143043 inj. 1 po 1 mL/0,250 mg 10 po 0,5 g
G02CX Ostali ginekolo{ki preparati
G02B Kontraceptivi za lokalnu G02CX01 atosiban
primenu TRACTOCILE – Ferring AB, Svedska
0149070 inf. (konc. za rastv.)
G02BB Intravaginalni kontraceptivi 1 po 37,5 mg/5 mL
G02BB01 etonogestrel, etinilestradiol 0149071 inf. (rastv. za inj.)
NUVA RING - Organon, Holandija 1 po 6,75 mg/0,9 mL
9136940 prsten vagin. 1 po
(11,7 + 2,7 mg)/dnevno G03 POLNI HORMONI I
G02BB.. benzalkonijum MODULATORI GENITALNOG
PHARMATEX - Innothera - Innotech
SISTEMA
International, Francuska
6136930 vaginalne kapsule G03A Hormonski kontraceptivi za
6 po 18,9 mg benzalkonijuma
6136931 tabl. vagin. 12 po 20 mg
sistemsku primenu
6136932 ovule vagin. 10 po 18,9 mg G03AA Gestageni i estrogeni, fiksne
4136933 krem vagin. 1 po 72 g kombinacije
4136934 krem vagin. 6 po 4,5 g G03AA07 levonorgestrel, etinilestradiol
G02BB.. nonoksinol LEGRAVAN - Galenika A.D., R. Srbija
PATENTEX OVAL N - Merz, Nema~ka 1135240 tabl. 21 po (0,150+0,030 mg)
6136090 vagit. 6 po 75 mg LOETTE - Wyeth-Lederle Pharma, Austrija
6136091 vagit. 12 po 75 mg 1135096 tabl. film ruzi~asta 21 po
(0,100+0,020 mg)+7 belih tabl.
(bez aktivne supst.)
MICROGYNON 30 - Schering A.G.,
Nemacka
1135241 dra`. 21 po (0,150+0,030 mg)
STEDIRIL - Wyeth Lederle Pharma, Aus.
1135094 tabl. 1 po 21 (0,150+0,030 mg)
1135095 tabl. 3 po 21 (0,150+0,030 mg)
G03AA09 dezogestrel, etinilestradiol G03C Estrogeni

FRILAVON – Hemofarm koncern-Zorka
Pharma, R. Srbija G03CA Prirodni i polusintetski
1135180 tabl. 1 po 21 (0,15 + 0,03 mg) estrogeni,
MERCILON - Organon, Holandija monokomponentni
1135231 tabl. 21 po (0,15 + 0,02 mg) G03CA03 estradiol
G03AA10 gestoden, etinilestradiol CLIMARA - Schering A.G., Nema~ka
HARMONET - Wyeth Lederle Pharma, 9048730 transderm. sistem
Austrija 4 po 3,9 mg/12,5 cm2
1135097 dra`. 21 po ESTRADERM TTS - Novartis Pharma AG,
(0,075 + 0,020 mg) [vajcarska
1135098 dra`. 3 po 21 9048213 transderm. sistem
(0,075 + 0,020 mg) 6 po 2 mg /5 cm2 (25)
LOGEST - Schering A.G., Nema~ka 9048214 transderm. sistem
1135270 dra`. 21 po (0,075 + 0,020 mg) 6 po 4 mg /10 cm2(50)
G03AA11 norgestimat, etinilestradiol 9048215 transderm. sistem
CILEST - Cilag, [vajcarska 6 po 8 mg /20 cm2 (100)
1135260 tabl. 21 (0,250 + 0,035 mg) ESTROFEM - Novo Nordisk A/S, Danska
G03AA12 drospirenon, etinilestradiol 1048130 tabl. 28 p 2 mg
YASMIN - Schering A.G., Nema~ka OESTRADIOL - Galenika A.D., R. Srbija
1135276 tabl. 21 (3,00 + 0,03 mg) 0048041 inj. (rastv. za inj.)
5 po 10 mg/1 mL
RISELLE - Organon, Holandija
G03AA13 norelgestromin, etinilestradiol 0048740 implantat 1 po 25 mg
EVRA - Janssen-Cilag, Belgija
9136500 transderm. flaster 3 po G03CA03 estradiol
(6 mg + 600 mcg)/20cm2 VAGIFEM - Novo Nordisk A/S, Danska
9136501 transderm. flaster 9 po 6137205 vagit. 15 po 0,025 mg
(6 mg + 600 mcg)/20cm2 G03CA04 estriol
G03AA.. dienogest, etinilestradiol OVESTIN - Organon, Holandija
JEANINE - Schering A.G., Nema~ka 4137181 krem 50 g 0,1%
1135275 dra`. 21 (2,00 + 0,03 mg) 6137182 vagit. (tabl. za vagin. primenu)
15 po 0,5 mg
G03AC Gestageni 4137183 krem vaginalni 1 po 30 g 0,1%
G03AC03 levonorgestrel 4137184 krem vaginalni 1 po 15 g
POSTINOR - Gedeon Richter, Ma|arska (1 mg/1 g)
1135250 tabl. 2 po 0,75 mg G03CA57 estrogeni konjugovani
G03AC03 levonorgestrel PREMARIN - Wyeth-Lederle Pharma,
MIRENA - Schering OY, F inska Austrija
6136920 uloàk intrauterini 1 po 52 mg 1048936 tabl. 1 po 28 po 0,625 mg
(20 mcg/24h) 1048937 tabl. 3 po 28 po 0,625 mg
G03B Androgeni G03D Gestageni

G03BA Derivati 3-androst-4ona G03DA Derivati pregnena
G03BA03 testosteron G03DA01 gestonoron
ANDRIOL Testocaps - Organon, Holandija DEPOSTAT - Schering A.G., Nema~ka
1048111 kaps. 30 po 40 mg 0048301 inj. 5 po 2 mL/200,0 mg
1048112 kaps. 60 po 40 mg G03DA02 medroksiprogesteron
TESTOSTERON - Galenika A.D., R. Srbija MEGESTRON - Organon, Holandija
0048619 inj. depo (rastv. za inj.) 0048920 inj. 100 po 1 mL/150 mg
5 po 250 mg/1 mL
G03DA03 hidroksiprogesteron
G03BB Derivati 5- androstan-3on PROGESTERON depo - Galenika A.D., R.
G03BB01 mesterolon Srbija
PROVIRON - Schering A.G., Nema~ka 0048468 inj. depo (rastv. za inj.)
1048583 tabl. 20 po 25 mg 5 po 250 mg/1 mL
G03DB Derivati pregnadiena
G03DB01 didrogesteron
DABROSTON - Belupo LTD., Hrvatska
890 V deo
G03DC Derivati estrena G03FB01 norgestrel, estradiol

G03DC02 noretisteron CYCLO-PROGYNOVA - Schering A.G.,
PRIMOLUT-NOR - Schering A.G., Nema~ka
Nema~ka 1048781 dra`. 21 (bele 11 po (0,0 + 2,0
1048431 tabl. 20 po 5 mg mg) i sme|e 10 po (0,5 + 2,0 mg)
G03DC03 linestrenol
ORGAMETRIL – Organon N.V., Holandija G03G Gonadotropini i drugi
1048710 tabl. 30 po 5 mg
stimulatori ovulacije
G03DC05 tibolon
LIVIAL - Organon, Holandija G03GA Gonadotropini
1049210 tabl. 28 po 2,5 mg G03GA01 horiogonadotropin
PREGNYL - Organon, Holandija
0044141 inj. 6 po 1500 i.j. sa rastvar.
G03E Androgeni i ènski polni 0044142 inj. 3 po 5000 i.j. sa rastvar.
hormoni u kombinaciji 0044143 inj. 3 po 1500 i.j. sa rastvar.
G03EA Androgeni i estrogeni G03GA02 menotrofin (humani
menopauzalni gonadotropin)
G03EA03 prasteron, estradiol
MENOPUR - Ferring GmbH, Nema~ka
GYNODIAN DEPOT - Schering A.G.,
0044085 inj. (pra{. za inj.) 5 po
Nema~ka
(75 i.j. hFSH + 75 i.j. hLH) sa rastvar.
0048230 inj. 3 po 1 mL/(4 + 200 mg)
0044086 inj. (pra{. za inj.) 10 po
(75 i.j. hFSH + 75 i.j. hLH) sa rastvar.
G03F Gestageni i estrogeni u PERGONAL - Serono, [vajcarska
kombinaciji 0044121 inj. (pra{. za inj.)
10 po 75 i.j.sa rastvar.
G03FA Gestageni i estrogeni, fiksne G03GA05 folitropin alfa
kombinacije GONAL-f - Serono S.P.A., Italija
G03FA01 noretisteron, estradiol 0044250 inj. 1 po 75 i.j./1 mL
ACTIVELLE - Novo Nordisk A/S, Danska (5,5 mcg/1 mL) sa rastvar.
1048146 tabl. 28 po (0,5 + 1,0 mg) 0044251 inj. (rastv. za inj.) 1 po 300
KLIANE - Schering A.G., Nema~ka i.j./0,5 mL (22 mcg), pen sa ulo{kom
1048721 tabl. film 28 po (1,0 + 2,0 mg) 0044252 inj. (rastv. za inj.) 1 po 450
KLIOGEST - Novo Nordisk A/S, Danska i.j./0,75 mL (33 mcg), pen sa ulo{kom
1048145 tabl. 28 po (1,0 + 2,0 mg) 0044253 inj. (rastv. za inj.) 1 po 900
G03FA04 progesteron, estradiol i.j./1,5 mL (66 mcg), pen sa ulo{kom
LUTESTROL - Galenika A.D., R. Srbija G03GA06 folitropin beta (humani
0048773 inj. 5 po (20,0 + 2,0 mg /1 mL) rekombinantni FSH)
G03FA15 dienogest, estradiol PUREGON - Organon, Holandija
KLIMODIEN - Schering A.G., Nema~ka 0044226 inj. 1 po 50 i.j./0,5 mL
1048925 tabl. 1 po 28 po (2,0 + 2,0 mg) 0044227 inj. 1 po 100 i.j./0,5 mL
G03FA17 drospirenon, estradiol 0044220 inj. (pra{. za inj.)
ANGELIQ - Schering AG, Nema~ka 5 po 50 i.j. sa rastv.
1048790 tabl. film 28 po (2 + 1 mg) 0044212 inj. (pra{. za inj.)
5 po 100 i.j. sa rastv.
G03FB Gestageni i estrogeni,
G03GA07 lutropin alfa (humani
sekvencijalni preparati rekombinantni LH)
G03FB05 noretisteron, estradiol LUVERIS – Industria Farmaceutica Serono
NOVOFEM - Novo Nordisk A/S, Danska S.p.A., Italija
1048147 tabl. film 1 po 28 (bele 12 po 0044255 inj. (bo~. sa pra{.) sa rastv.
(1,0 + 1,0 mg) + crvene 16 po 1 po 75 i.j.
(0,0 + 1,0 mg))
TRISEQUENS - Novo Nordisk A/S,
G03GB Stimulatori ovulacije,
Danska sintetski
1048140 tabl. 1 po 28 (]plave 12 po (0,0 G03GB02 klomifen
+ 2,0 mg); bele 10 po (1,0 mg + 2,0 CLOMIFENE - Remedica Ltd., Kipar
mg); crvene po 6 (0,0 + 1,0 mg)) 1048877 tabl. 10 po 50 mg
G03FB09 levonorgestrel, estradiol KLOMIFEN - Belupo LTD., Hrvatska
CLIMARA DUO - Schering A.G., Nema~ka 1048871 tabl. 10 po 50 mg
9048731 transderm. sistem 4 po
(0,0 + 3,0mg) i 4 po
(1,0 + 3,0 mg)/25 cm2
G03H Antiandrogeni 1123153 tabl. forte 20 po 5 mg
G03HA Antiandrogeni, G04BE Lekovi koji se koriste kod

monokomponentni erektilne disfunkcije
G04BE03 sildenafil
G03HA01 ciproteron
VIAGRA - Pfizer H.C.P. Corporation, SAD
ANDROCUR - Schering A.G., Nema~ka
1048331 tabl. 50 po 50 mg
G03HB Antiandrogeni i estrogeni 1139105 tabl. film 1 po 100 mg
G03HB01 ciproteron, estradiol G04BE08 tadalafil
CLIMEN - Schering A.G., Nema~ka CIALIS - Eli Lilly, V. Britanija
1048720 tabl. 21 po (bele 11 po 1139200 tabl. film 4 po 10 mg
(2,0 mg + 0,0) 1139201 tabl. film 2 po 20 mg
+ ruì~aste 10 po (2,0 + 1,0 mg) 1139202 tabl. film 4 po 20 mg
G03HB01 ciproteron, etinilestradiol G04BE09 vardenafil
DIANE 35 - Schering A.G., Nema~ka LEVITRA – Bayer Healthcare AG,
1048176 tabl. (obloène) 1 po 21 Nema~ka
(2,000 + 0,035 mg) 1139210 tabl. film 4 po 5 mg
G03X Ostali polni hormoni i
modulatori genitalnog
sistema G04C Lekovi u terapiji benigne
G03XA Antigonadotropini i sli~ni hipertrofije prostate
lekovi G04CA Antagonisti alfa-
G03XA01 danazol adrenergi~kih receptora
DANAZOL - Polfarmeks, Poljska G04CA01 alfuzosin
1049125 tabl. 100 po 200 mg XATRAL SR - Sanofi Synthelabo Group,
G03XC Selektivni modulatori Francuska
estrogen-receptora 1134430 tabl. film 28 po 5 mg
G03XC01 raloksifen
XATRAL XL - Sanofi Synthelabo Group,
EVISTA - Eli Lilly Sviss S.A., [vajcarska
Francuska
1049200 tabl. 28 po 60 mg
1134432 tabl. 30 po 10 mg
G04CA03 terazosin
G04 UROLO[KI LEKOVI KORNAM - Lek DD, Slovenija
G04B Ostali urolo{ki lekovi, 1103767 tabl. 20 po 2 mg
1103768 tabl. 20 po 5 mg
uklju~uju}i spazmolitike
G04CB Inhibitori testosteron-5-alfa
G04BC Rastvara~i urinarnih
reduktaze
konkremenata
G04CB01 finasterid
G04BC.. pinen, kamfen, cineol, fenhon, PROSCAR - Merck Sharp & Dohme Idea
borneol, anetol (MSD), [vajcarska
ROWATINEX - Rowa Pharmaceuticals, 1048205 tabl. 28 po 5 mg
Irska PROSTANORM - Pharma Swiss, R. Srbija
1138100 kaps. (gastrorezistentne) 1134215 tabl. film 30 po 5 mg
50 po ZERLON - Hemofarm koncern, R. Srbija
(31 + 15 + 3 + 4 + 10 + 4 mg) 1134220 tabl. film 30 po 5 mg
G04BD Urinarni spazmolitici G04CX Ostali lekovi u terapiji
G04BD07 tolterodin benigne hipertrofije prostate
DETRUSITOL - Pfizer Enterprises
S.A.R.L., Luksemburg G04CX03 mepartricin
1139170 tabl. 60 po 1 mg IPERTROFAN - Societa Prodatti
1139171 tabl. 14 po 2 mg Antibiotici S.p.a., Italija
1139173 tabl. 28 po 2 mg (150000 i.j.)
1139174 tabl. 56 po 1 mg G04CX.. Sabalis serrulatae plod (ekstrakt)
1139175 tabl. 56 po 2 mg PROSTAMOL - Berlin Chemie AG,
G04BD09 trospijum Nema~ka
TROSPIJUM - Jugoremedija, R. Srbija 1134300 kaps. 15 po 320 mg
0123156 inj. 10 po 5 mL/0,2 mg 1134301 kaps. 30 po 320 mg
1134302 kaps. 60 po 320 mg
892 V deo
H01C Hormoni hipotalamusa

H HORMONSKI PREPARATI
ZA SISTEMSKU PRIMENU,
ISKLJUÛJU]I POLNE
H01CB Antagonisti hormona rasta
H01CB01 somatostatin
HORMONE I INSULINE EKLIVAN - Proel Ep. G. Coronil S. A.,
Gr~ka
0049090 inf. 1 po 3 mg sa rastv.
H01 HORMONI HIPOFIZE I STILAMIN - Serono, [vajcarska
HIPOTALAMUSA I ANALOZI 0049080 inj. 1 po 3 mg
H01CB02 oktreotid
H01A Hormoni prednjeg re`nja SANDOSTATIN - Novartis Pharma AG,
hipofize i analozi [vajcarska
H01AC Somatropin i agonisti 0049190 inj. 5 po 0,1 mg/1 mL
somatropina SANDOSTATIN LAR – Novartis Pharma
AG, [vajcarska
H01AC01 somatropin
0049195 inj. (pra{. za inj.) 1 boc.
GENOTROPIN - Pfizer Enterprises
po 10 mg/2,5 mL rastv. za susp.
S.A.R.L., Luksemburg
0044240 inj. 1 po 5,3 mg/1 mL
0044242 inj. 5 po 5,3 mg/1 mL
HUMATROPE - Eli Lilly Sviss S.A., [vaj-
carska
0044312 inj., karp. H01CB03 lanreotid
1 po 6 mg/3 mL rastvar. SOMATULIN PR - IPSEN PHARMA
NORDITROPIN SIMPLEXx - Novo Nordisk BIOTECH, Francuska
A/S, Danska 0049230 inj. (pras. za inj.)
0044304 inj., karp. 1 po 1,5 mL/5 mg 1 po 30 mg sa rastv.
0044305 inj., karp. 1 po 1,5 mL/10 mg SOMATULIN AUTOGEL - IPSEN PHARMA
0044306 inj., karp. 1 po 1,5 mL/15 mg BIOTECH, Francuska
NORDITROPIN NORDILET - Novo 0049231 inj. ({pric) 1 po 60 mg
Nordisk A/S, Danska 0049232 inj. ({pric) 1 po 90 mg
0044307 inj., karp. 0049233 inj. ({pric) 1 po 120 mg
(sa dozerom i pen aplikat.) H01CC Hormoni koji osloba|aju
rastvor za inj. 1 po 1,5 mL/5 mg antigonadotropin
0044308 inj., karp. H01CC01 ganireliks
(sa dozerom i pen aplikat.) ORGALUTRAN - Organon, Holandija
rastvor za inj. 1 po 1,5 mL/10 mg 0049220 inj. (brizgalica)
0044309 inj., karp. 1 po 0,25 mg/0,5 mL
(sa dozerom i pen aplikat.)
H01CC02 cetroreliks
rastvor za inj. 1 po 1,5 mL/15 mg
CETROTIDE - Baxter Oncology GmbH,
Nema~ka
H01B Hormoni zadnjeg re`nja 0044260 inj. (pra{. i rastv. za rastvor za
hipofize inj.) 1 po 0,25 mg/1 mL
0044261 inj. (pra{. i rastv. za rastvor za
H01BA Vazopresin i analozi inj.) 1 po 3 mg /3 mL
H01BA02 dezmopresin
EMOSINT - Kedrion S.p.A., Italija H02 KORTIKOSTEROIDI ZA
0044070 inj. 10 po 4 mcg/0,5 mL SISTEMSKU PRIMENU
0044071 inj. 10 po 20 mcg/1 mL
0044072 inj. 10 po 40 mcg/1 mL H02A Kortikosteroidi za
MINIRIN - Ferring AB, Austrija sistemsku primenu,
1044081 tabl. 30 po 0,2 mg
7044080 sprej nazalni monokomponentni
1 po 5 mL/50 doza (10 mcg/1 doza) H02AB Glukokortikoidi
H01BB Oksitocin i analozi H02AB01 betametazon
H01BB02 oksitocin DIPROPHOS - Schering Plough Central
SYNTOCINON - Novartis Pharma AG, East AG, [vajcarska
[vajcarska 0047286 inj. 5 po 1 mL
0140115 inj. 100 po 5 i.j./1 mL H02AB02 deksametazon
0140116 inj. 100 po 10 i.j./1 mL DEXAFAR - Faran Laboratories, Gr~ka
0047095 inj. 4 po 4 mg/1 mL
DEXASON - Galenika A.D., R. Srbija
0047140 inj. 25 po 4 mg/1 mL
1047143 tabl. 50 po 0,5 mg 1040234 tabl. 50 po 125 mcg

H02AB04 metilprednizolon 1040235 tabl. 50 po 150 mcg
LEMOD - Hemofarm koncern, R. Srbija LETROX - Berlin-Chemie Menarini Group,
1047211 tabl. {ume}e 20 po 16 mg 1040080 tabl. 50 po 50 mcg
0047212 inj. depo 10 po 40 mg/1 mL 1040081 tabl. 50 po 100 mcg
0047216 inj. solu 15 po 20 mg sa rast. 1040082 tabl. 50 po 150 mcg
0047218 inj. solu 15 po 40 mg sa rast. 1040086 tabl. 100 po 50 mcg
0047219 inf. solu 1 po 125 mg sa rast. 1040087 tabl. 100 po 100 mcg
0047220 inf. solu 1 po 500 mg sa rast. 1040088 tabl. 100 po 150 mcg
Lemod – Solu - Hemofarm A.D., R. Srbija TIVORAL - Galenika A.D., R. Srbija
0047221 inj. (liofilizat za rastv. za inj. 1040050 tabl. 50 po 100 mcg
sa rastvar.) 1 po 125 mg/2 mL
0047222 inj. (liofilizat za rastv. za inj.
sa rastvar.) 1 po 40 mg/1 mL H03B Antitireoidni preparati
MEDROL – Pharmacia Italia S.P.A., Italija H03BA Tiouracili
1047230 tabl. 50 po 16 mg H03BA02 propiltiouracil
1047231 tabl. 20 po 32 mg PTU - Alkaloid A.D., Makedonija
NIRYPAN - Jugoremedija, R. Srbija 1040190 tabl. 20 po 50 mg
0047173 inj. solu 15 po 20 mg sa rast. 1040192 tabl. 45 po 100 mg
0047174 inj. solu 15 po 40 mg sa rast.
1047177 tabl. 20 po 4 mg
H03BB Derivati imidazola sa
1047180 tabl. 20 po 8 mg sumporom
H02AB07 prednizon H03BB02 tiamazol
PREDNISON - Bosnalijek, FBiH TIASTAT - Bosnalijek, FBiH
PREDNISON - Farmakos d.d., R. Srbija
1047551 tabl. 20 po 5 mg H03C Terapija jodom
PREDNIZON - Jugoremedija, R. Srbija
1047555 tabl. 20 po 5 mg H03CA Preparati joda
1047556 tabl. 20 po 20 mg H03CA.. kalijum jodid
PRONISON - Galenika A.D., R. Srbija KALIUMIODID - Berlin-Chemie Menarini
1047632 tabl. 20 po 20 mg Group, Nema~ka
H02AB08 triamcinolon 1040220 tabl. 50 po 262 mcg
KENALOG - Krka tovarna zdravil D.D., (200 mcg joda)
Slovenija 1040221 tabl. 100 po 262 mcg
0147461 inj. 5 po 40 mg/1 mL (200 mcg joda)
1047452 tabl. 50 po 4 mg
H02AB09 hidrokortizon (kortizolon) H04 PANKREASNI HORMONI
HIDROKORTIZON - Hemofarm koncern,
R. Srbija H04A Glikogenoliti~ki hormoni
0047120 inj. 1 po 100 mg sa rastvar. H04AA Glikogenoliti~ki hormoni
0047121 inj. 1 po 500 mg sa rastvar. H04AA01 glukagon
HYDROCORTISON - Galenika A.D., R. GLUCAGEN HYPOKIT - Novo Nordisk
Srbija A/S, Danska
0047410 inj. 1 po 10 mL 2,5% 0341340 inj. 1 po 1 mg (1 i.j.)
1047411 tabl. 20 po 20 mg sa 1,1 mL vode za inj. u {pricu
H03 TERAPIJA BOLESTI H05 HOMEOSTAZA KALCIJUMA

[TITASTE @LEZDE
(TIREOIDEJE) H05A Lekovi za oboljenje ù~nih
puteva
H03A Preparati {titaste `lezde H05AA Preparati koji sadrè ù~ne
(tireoideje) kiseline
H03AA Tireoidni hormoni H05AA02 teriparatid
H03AA01 levotiroksin natrijum FORTEO - Lilly France S.A.S., Francuska
EUTHYROX - Merck KGaA, Nema~ka 0040240 inj. (rastv. za inj. u pen aplika-
1040230 tabl. 50 po 25 mcg toru) 1 po 3 mL/ (250 mcg/1 mL)
1040231 tabl. 50 po 50 mcg
1040232 tabl. 50 po 75 mcg
1040233 tabl. 50 po 100 mcg
894 V deo
H05B Antiparatireoidni hormoni PENTREXYL - Galenika A.D., R. Srbija

1021073 kaps. 16 po 500 mg
H05BA Preparati kalcitonina 3021077 sirup (susp.) 1 po 100 mL
H05BA01 kalcitonin (lososov sintetski) (250 mg/5 mL)
KALCITONIN – Srbolek, R. Srbija. PENTREXYL - Bristol-Myers Squibb, [vaj-
7040205 aerosol (sa dozerom) carska
1 po 2 mL (200 i.j. po dozi) 0021105 inj. 50 po 1 g
7040206 aerosol (sa dozerom) J01CA04 amoksicilin
1 po 2 mL (100 i.j. po dozi) ALMACIN - Alkaloid A.D., Makedonija
MIACALCIC - Novartis Pharma AG, [vaj- 3021908 sirup 1 po 100 mL
carska (250 mg/5 mL)
0040180 inj. 5 po 1 mL/100 i.j. 1021910 kaps. 16 po 500 mg
7040184 sprej nazal. 1 po 2 mL 1021911 kaps. 100 po 500 mg
(200 i.j./1 mL) AMOXICILLIN – Remedica, Kipar
1021912 kaps. 16 po 500 mg
AMOKSICILIN - Hemofarm AD, R. Srbija
J ANTIINFEKTIVNI LEKOVI
ZA SISTEMSKU PRIMENU
1021961 kaps. 16 po 250 mg
1021965 kaps. 16 po 500 mg
3021969 sirup 1 po 100 mL
(250 mg/5 mL)
J01 ANTIBAKTERIJSKI LEKOVI AMOKSICILIN - Remevita D.o.o., R. Srbija
ZA SISTEMSKU PRIMENU 1021775 kaps. 16 po 250 mg
1021776 kaps. 100 po 250 mg
J01A Tetraciklini 1021777 kaps. 16 po 500 mg
J01AA Tetraciklini 1021778 kaps. 100 po 500 mg
J01AA02 doksiciklin 3021779 sirup (susp.)
DOKSICIKLIN - Jugoremedija, R. Srbija 1 po 100 mL (250mg/5 mL)
1022500 tabl. 5 po 100 mg AMOKSICILIN - Srbolek d.d., R. Srbija
DOKSICIKLIN - Hemofarm AD, R. Srbija 1021970 kaps. 100 po 250 mg
1022515 kaps. 5 po 100 mg 1021976 kaps. 100 po 500 mg
DOKSICIKLIN - Zdravlje, R. Srbija BACTOX - Innotech International,
Francuska
1022530 kaps. 5 po 100 mg
DOVICIN - Galenika A.D., R. Srbija 0021773 inj. 1 po 500 mg sa rastv.
0021774 inj. 1 po 1000 mg sa rastv.
1022510 kaps. 5 po 100 mg
1021770 kaps. 12 po 500 mg
J01AA07 tetraciklin 3021771 sirup (za decu) (pra{. za oral.
AMRACIN - Galenika A.D., R. Srbija susp.) 1 po 60 mL (125 mg/5 mL)
1022231 kaps. 16 po 500 mg 3021772 sirup (pra{. za oral. susp.)
1 po 60 mL (250 mg/5 mL)
J01B Amfenikoli SINACILIN - Galenika A.D., R. Srbija
1021145 kaps. 16 po 250 mg
J01BA Amfenikoli 1021148 kaps. 16 po 500 mg
J01BA01 hloramfenikol 2021147 kapi 1 po 20 mL (100 mg/1
MEDOPHENICOL - Medochemie LTD, mL)
Kipar 3021146 sirup 1 po 100 mL
0023150 inj. 100 po 1 g (250 mg/5 mL)
J01CE Penicilini osetljivi na beta-
J01C Beta-laktam antibakterijski laktamazu
lekovi, penicilini J01CE01 benzilpenicilin
PAN - PENI G SODIUM - Panpharma,
J01CA Penicilini {irokog spektra Francuska
J01CA01 ampicilin 0020015 inj. (pra{. za rastv. za inj.)
AMPICILIN - Alkaloid A.D., Makedonija 50 po 1000000 i.j.
1021058 kaps. 16 po 500 mg 0020016 inj. (pra{. za rastv. za inj.)
1021059 kaps. 100 po 500 mg 50 po 5000000 i.j.
3021820 sirup 1 po 100 mL J01CE02 fenoksimetilpenicilin
(250 mg/5 mL) CLIACIL - Jugoremedija, R. Srbija
AMPICILIN - Hemofarm AD, R. Srbija 1020183 tabl. 20 po 600000 i.j
1021941 kaps. 16 po 500 mg 1020184 tabl. 20 po 1200000 i.j.
3021949 sirup 1 po 100 mL 3020185 sirup (pra{. za sirup)
(250 mg/5 mL) 1 po 150 mL (60000 i.j./1 mL)
J01CE30 benzilpenicilin, prokain AUGMENTIN - GlaxoSmithKline Export

benzilpenicilin Ltd., V. Britanija
JUGOCILLIN - Galenika A.D., R. Srbija 0021638 inj. 10 po (500 + 100 mg)
0020081 inj. 50 po 800000 i.j. 1021632 tabl. 14 po (875 + 125 mg)
PANCILLIN - Hemofarm AD, R. Srbija 3021637 sirup 1 po 140 mL
0020056 inj. 50 po (200000+600000 i.j.) (400 + 57 mg/5 mL)
J01CF Penicilini otporni na beta- ENHANCIN - Ranbaxy Laboratories Ltd,
laktamazu Indija
J01CF02 kloksacilin
(250 + 125 mg)
CLOXACILLIN - Alkaloid A.D., Mak.
1021832 kaps. 16 po 250 mg
(500 + 125 mg)
3021831 sirup (pra{. za rastv.)
3021782. sirup 1 po 100 mL
1 po 60 mL (125 mg/5 mL)
(125 + 31,25 mg/5 mL)
J01CR Kombinacije penicilina, 3021783 sirup 1 po 100 mL
uklju~uju}i i kombinacije sa (250 + 62,50 mg/5 mL)
inhibitorima beta-laktamaze PANKLAV - Hemofarm AD, R. Srbija
J01CR01 ampicilin, sulbaktam 1021600 tabl. film 15 po
AMPISULCILIN - Zdravlje., R. Srbija (250 + 125 mg)
0021355 inj. (pra{. za inj.) 10 po 1021601 tabl. film 20 po (500 +125 mg)
(2000 + 1000 mg) 3021602 sirup 1 po 100 mL
0021356 inj. (pra{. za inj.) 10 po (125 + 31,25 mg/5 mL)
(500 + 250 mg) 3021606 sirup forte 1 po 100 mL
0021357 inj. (pra{. za inj.) 10 po (250 + 62,5 mg/5 mL)
(1000 + 500 mg) PANKLAV 2X - Hemofarm AD, R. Srbija
J01CR02 amoksicilin, klavulanska kiselina
(875 + 125 mg)
AMOKSIKLAV - Jugoremedija, R. Srbija
3021608 susp. (gran. za oralnu susp.)
0021610 inj. 5 po (500 + 100 mg)
1 po 70 mL (400 + 57 mg/5 mL)
0021611 inj. 5 po (1000 + 200 mg)
3021609 susp. (gran. za oralnu susp.)
1021612 tabl. 15 po (250 + 125 mg)
1 po 140 mL (400 + 57 mg/5 mL)
1021613 tabl. 15 po (500 + 125 mg)
3021614 sirup 1 po 100 mL J01CR05 piperacilin, tazobaktam
(125 + 31,25 mg/5 mL) TAZOCIN - Wyeth-Lederle Ph., Austrija
3021615 sirup forte 1 po 100 mL 0021996 inj. 1 po (2000 + 250 mg)
(250 + 62,5 mg/5 mL) 0021997 inj. 1 po (4000 + 500 mg)
AMOKSIKLAV 2X - Jugoremedija, R. 0021999 inj. 12 po (2000 +250 mg)
Srbija 0021998 inj. 12 po (4000 +500 mg)
1021616 tabl. 10 po (500 + 125 mg)
1021617 tabl. 10 po (875 + 125 mg) J01D Ostali beta-laktam
3021618 sirup 1 po 70 mL
(400 + 57 mg)/5 mL
antibakterijski lekovi
AMOKSIKLAV LEK – Lek DD, Slovenija J01DB Cefalosporini, I generacija
0021563 inj. (pra{. za inj.) J01DB01 cefaleksin
5 po (500 + 100 mg) CEFALEKSIN Alkaloid - Alkaloid A.D.,
0021565 inj. (pra{. za inj.) Makedonija
5 po (1000 + 200 mg) 1321010 kaps. 16 po 500 mg
3021561 sirup (pra{. za oralnu susp.) 1321011 kaps. 100 po 500 mg
1 po 100 mL (125 + 31,25 mg/5 mL) 3321012 sirup 1 po 100 mL
3021562 sirup forte (pra{. za oralnu (250 mg/5 mL)
susp.) 1 po 100 mL CEFALEKSIN - Hemofarm AD, R. Srbija
(250 + 62,50 mg/5 mL) 1321710 kaps. 16 po 250 mg
1021564 tabl. film 15 po 1321711 kaps. 16 po 500 mg
(250 + 125 mg) 3321719 sirup 1 po 100 mL
1021617 tabl. film 15 po (250 mg/5 mL)
(500 + 125 mg) CEFALEKSIN - Srbolek d.d., R. Srbija
AMOKSIKLAV LEK 2X – Lek DD, Slovenija 1321771 kaps. 100 po 250 mg
(500 + 125 mg) CEFALEXIN – Remedica Ltd., Kipar
(875 + 125 mg) PALITREX - Galenika A.D., R. Srbija
3021568 sirup (pra{. za oralnu susp.) 1321870 kaps. 16 po 250 mg
1 po 70 mL (400 + 57 mg/5 mL) 1321872 kaps. 16 po 500 mg
896 V deo
3321875 sirup 1 po 100 mL 3321193 sirup (pra{. za oral. susp.)

(250 mg/5 mL) 1 po 60 mL (125 mg/5 mL)
J01DB04 cefazolin 3321194 sirup (pra{. za oral. susp.)
CEFAZOLIN - BCPP – Zavod 1 po 60 mL (250 mg/5 mL)
Borshahivskiy-Kijev, Ukrajina 1321195 kaps. (tvrde) 16 po 500 mg
0321854 inj. (rastv. za inj.) 5 po 1000 mg CEFACLOR - Remevita D.o.o., R. Srbija
CEFAZOLIN - MIP - Chephasaar Chemisch 1321625 kaps. 16 po 250 mg
GmbH, Nema~ka 1321626 kaps. 16 po 500 mg
0321828 (pra{. za inf.) 10 po 2 g/20 mL 3321627 sirup (gran. za oral. susp.)
0321829 (pra{. za inf.) 10 po 2 g/100 mL 1 po 60 mL (125 mg/5 mL)
GALECEF- Galenika A.D., R. Srbija 3321628 sirup (gran. za oral. susp.)
0321961 inj. (pra{. za inj.) 1 po 60 mL (250 mg/5 mL)
50 po 1000 mg CEFAKLOR Alkaloid - Alkaloid,
TOTACEF - Bristol-Myers Squibb, [vaj- Makedonija
carska 1321610 kaps. 16 po 500 mg
0321827 inj. (pra{. za inj.) 3321611 sirup (pra{. za oral. susp.)
50 po 1000 mg 1 po 60 mL (125 mg/5 mL)
J01DB05 cefadroksil 3321612 sirup (pra{. za oral. susp.)
DURACEF - Bristol-Myers Squibb, SAD 1 po 60 mL (250 mg/5 mL)
CEFAKLOR - Hemofarm AD, R. Srbija
1321901 kaps. 12 po 500 mg
3321903 sirup 1 po 60 mL (250 mg/5 1321720 kaps. 16 po 250 mg
mL) 1321721 kaps. 16 po 500 mg
GALADROX - Galenika A.D., R. Srbija 3321723 sirup 1 po 60 mL
(125 mg/5 mL)
3321906 sirup (pra{. za oral. susp.)
3321722 sirup 1 po 60 mL
1 po 60 mL (250mg/5 mL)
(250 mg/5 mL)
1321905 kaps 12 po 500 mg
J01DC10 cefprozil
J01DC Cefalosporini, II generacija CEFZIL - Bristol-Myers Squibb, [vajcarska
J01DC01 cefoksitin 1321950 tabl. 10 po 500 mg
MEFOXIN - Merck Sharp & Dohme Idea 3321951 sirup (pra{. za oralnu susp.)
(MSD), [vajcarska 1 po 60 mL (250 mg/5 mL)
0321800 inj. 1 po 1000 mg PRIMACEPH - Pharma Swiss, R. Srbija
0321801 inj. 1 po 2000 mg 3321953 sirup (pra{. za susp.)
J01DC02 cefuroksim 1 po 60 mL (250 mg/5 mL)
CEROXIM - Ranbaxy Laboratories Ltd., 1321952 tabl. 10 po 500 mg
Indija J01DD Cefalosporini, III generacija
1321975 tabl. 10 po 125 mg
J01DD01 cefotaksim
1321976 tabl. 10 po 250 mg
CEFOTAXIME BCPP - Zavod
1321977 tabl. 10 po 500 mg
Borshahivskiy-Kijev, Ukrajina
CEFUROXIM- MIP - Chephasaar
Chemisch GmbH, Nema~ka 0321982 inj. (pra{. za inj.) 5 po 1 g
CEFOTAXIM - Zdravlje, R. Srbija
0321884 inj. (pra{. za inj./inf.)
10 po 1500 mg/100 mL 0321980 inj. (pra{. za inj.) 5 po 1 g
0321882 inj. (pra{. za inj./inf.) 0321981 inj. (pra{. za inj.) 1 po 1 g
10 po 750 mg/100 mL TOLYCAR - Jugoremedija, R. Srbija
0321883 inj. (pra{. za inj./inf.) 0321140 inj. 1 po 500 mg
10 po 1500 mg/50 mL 0321141 inj. 1 po 1000 mg
NILACEF - Hemofarm koncern, R. Srbija 0321142 inj. 1 po 2000 mg
0321970 inj. (pra{. za inj.) 1 po 250 mg 0321143 inj. 20 po 500 mg
ZINACEF - GlaxoSmithKline Export Ltd., J01DD02 ceftazidim
V. Britanija FORCAS - Hemofarm koncern, R. Srbija
0321880 inj. 1 po 750 mg 0321600 inj. 1 po 1000 mg
0321881 inj. 1 po 1500 mg 0321601 inj. 1 po 500 mg
XORIMAX - Sandoz GmbH, Austrija FORTUM - GlaxoSmithKline Export Ltd.,
1321500 tabl. (obloène) 10 po 125 mg V. Britanija
1321501 tabl. (obloène) 10 po 250 mg 0321760 inj. 1 po 1000 mg
1321502 tabl. (obloène) 10 po 500 mg 0321761 inj. 1 po 500 mg
J01DC04 cefaklor J01DD04 ceftriakson
ALFACET - Galenika A.D., R. Srbija AZARAN - Hemofarm AD, R. Srbija
1321190 kaps. (tvrde) 16 po 250 mg 0321755 inj. 10 po 250 mg
0321756 inj. 50 po 250 mg
0321757 inj. 10 po 1000 mg 0321933 inj. (pra{. za inj.) 5 po 250 mg

0321758 inj. 50 po 1000 mg sa rastv. (5 po 2 mL lidokaina 1%)
CEFTRIAKSION - Zdravlje, R. Srbija 0321934 inj. (pra{. za inj.) 1 po 1000 mg
0321985 inj. (pra{. za rastv. za inj.) sa rastv. (3,5 mL lidokaina 1%)
1 po 1 g 0321935 inj. (pra{. za inj.) 5 po 1000 mg
0321986 inj. (pra{. za rastv. za inj.) sa rastv. (5 po 3,5 mL lidokaina 1%)
5 po 1 g 0321936 inj. (pra{. za inj.)
0321987 inj. (pra{. za rastv. za inj.) 1 po 1000 mg sa rastv.
1 po 2 g VERACOL - Demo S.A., Gr~ka
0321988 inj. (pra{. za rastv. za inj.) 0321940 inj. 1 po 250 mg
5 po 2 g 0321941 inj. 1 po 500 mg
CEFTRIAKSION - MIP - Chephasaar 0321942 inj. 1 po 1000 mg sa 3,5 mL
Chemisch GmbH, Nema~ka vode za inj.
0321996 inj. (pra{. za rastv. za inj.) 0321943 inj. 1 po 1000 mg sa 10 mL
1 po 1 g vode za inj.
0321997 inj. (pra{. za rastv. za inj.) J01DD08 cefiksim
10 po 1 g PANCEF - Alkaloid, Makedonija
0321998 inj. (pra{. za rastv. za inj.) 1321620 tabl. 10 po 400 mg
1 po 2 g 3321621 sirup 1 po 100 mL
0321999 inj. (pra{. za rastv. za inj.) (100 mg/5 mL)
10 po 2 g J01DD12 cefoperazon
CEFTRIAKSION – Remevita, R. Srbija CEFOBID - Pfizer H.C.P. Corporation, SAD
0321990 inj. (pra{. za rastv. za inj.) 0321421 inj. 1 po 1000 g
10 po 250 mg
0321991 inj. (pra{. za rastv. za inj.) J01DD14 ceftibuten
10 po 500 mg CEDAX - Schering Plough Central East
0321992 inj. (pra{. za rastv. za inj.) AG, [vajcarska
10 po 1000 mg 3321820 sirup 1 po 60 mL (180 mg/5
0321993 inj. (pra{. za rastv. za inj.) mL)
50 po 250 mg 1321821 kaps. 5 po 400 mg
0321994 inj. (pra{. za rastv. za inj.) 3321822 sirup (za bebe) 1 po 30 mL
50 po 500 mg (36 mg/1 mL)
0321995 inj. (pra{. za rastv. za inj.) J01DE Cefalosporini, IV generacija
50 po 1000 mg J01DE01 cefepim
CEFTRIAXONE -BCPP - BCPP, Ukrajina MAXIPIME - Bristol-Myers Squibb, SAD
0321989 inj. (pra{. za inj.) 5 boc. po 1g 0321910 inj. 1 po 500 mg
FARCEF - Faran Laboratories, Gr~ka 0321911 inj. 1 po 1000 mg
0321860 inj. 1 po 1000 mg MAXICEF - Galenika A.D., R. Srbija
LABILEX - Pharmathen, Gr~ka 0321913 inj. (pra{. za inj.) 1 po 500 mg
0321020 inj. (pra{. za inj.) 1 po 1 g sa 0321914 inj. (pra{. za inj.) 1 po 1000 mg
rastvar. (3,5 mL lidokaina 1%) J01DE02 cefpirom
LENDACIN - Lek DD, Slovenija CEFROM - Aventis Pharma GmbH, Nem.
0321442 inj. (pra{. za inj.) 0321840 inf. 1 po 0,5 g
10 po 1000 mg 0321841 inf. 1 po 1,0 g
50 po 1000 mg 0321843 inf. 5 po 1,0 g
10 po 2000 mg
0321446 inj. (pra{. za inj.) J01DH Karbapenemi
50 po 2000 mg J01DH02 meropenem
LONGACEPH - Galenika A.D., R. Srbija MERONEM - Astra Zeneca UK Limited, V.
0321329 inj. (pra{. za inj.) Britanija
10 po 1000 mg 0029750 inj. 10 po 500 mg
0321331 inj. (pra{. za inj.) 0029751 inj. 10 po 1000 mg
50 po 1000 mg J01DH03 ertapenem
ROCEPHIN - F. Hoffmann-La Roche, INVANZ - Merck Sharp & Dohme Idea
[vajcarska (MSD), [vajcarska
0321930 inj. (pra{. za inj.) 0029780 inj. 1 po 1000 mg
5 po 250 mg sa rastv. J01DH51 imipenem, cilastatin
0321931 inj. (pra{. za inj.) TIENAM - Merck Sharp & Dohme Idea
5 po 1000 mg sa rastv. (MSD), [vajcarska
0321932 inj. (pra{. za inj.) 5 po 2000 mg 0029505 inj. (pra{. za inj.)
5 po (500 + 500 mg)
898 V deo
J01E Sulfonamidi i trimetoprim ERITROMICIN - Zdravlje, R. Srbija

3325520 sirup 1 po 100 mL
J01EE Kombinacije sulfonamida sa (200 mg/5 mL)
trimetoprimom, uklju~uju}I ERITROMICIN – Hemofarm koncern
derivate “Zorka Pharma” a.d., R. Srbija
J01EE01 sulfametoksazol, trimetoprim 1325152 tabl. film 20 po 250 mg
BACTRIM - Galenika A.D., R. Srbija 1325153 tabl. film 20 po 500 mg
3026210 sirup 1 po 100 mL 3325150 sirup (za odoj~ad) 1 po 60 mL
(200 + 40 mg/5 mL) (200 mg/5 mL)
1026211 tabl. 20 po (400 + 80 mg) 3325151 sirup (za decu) 1 po 100 mL
0026217 inj. 50 po (400 + 80 mg)/5 mL (200 mg/5 mL)
BACTRIM Roche - F. Hoffmann-La Roche, PORPHYROCIN - Medochemie Ltd., Kipar
[vajcarska 1325510 tabl. 20 po 250 mg
0026601 inj. 10 po (400 + 80 mg)/5 mL 1325511 tabl. 20 po 500 mg
1026603 tabl. 20 po (400 + 80 mg) J01FA03 midekamicin
3026605 sirup 1 po 100 mL MACROPEN - Krka tovarna zdravil D.D.,
(200 + 40 mg/5 mL) Slovenija.
BAKTIMOL - Habit Pharm A. D., R. Srbija 1325095 tabl.film 16 po 400 mg
1026300 tabl. 20 po (400 + 80 mg) 3325096 sirup (pra{. za oralnu susp.)
BERLOCID - Berlin-Chemie Menarini 1 po 115 mL (175 mg/5 mL)
Group, Nema~ka J01FA06 roksitromicin
1026620 tabl. 20 po (800 + 160 mg) ROKSITROMICIN – Srbolek, R. Srbija
1026621 tabl. 30 po (800 + 160 mg) 1325540 tabl. film 10 po 150 mg
1026622 tabl. 10 po (800 + 160 mg) RUNAC - Jugoremedija, R. Srbija
BIOPRIM - Zdravlje, R. Srbija 1325200 tabl. 10 po 150 mg
1026150 tabl. 20 (400 + 80 mg) 1325201 tabl. (za oralnu susp.)
1026151 tabl. 20 (100 + 20 mg) 10 po 50 mg
TRIMOSAZOL - Farmakos d.d., R. Srbija J01FA09 klaritromicin
1026500 tabl. 20 po (400 + 80 mg) CLARITHROMYCIN - Remedica Ltd.,
CO-TRIMOXAZOLE - Rivofarm SA, [vajc. Kipar
1026632 tabl. 20 po (800 + 160 mg) CLATHROCYN - Hemofarm koncern, R.
3026633 sirup (susp.) 1 po 100 mL Srbija
(200 + 40 mg/5 mL) 1325620 tabl. film 14 po 250 mg
TRIMOSUL - Hemofarm AD, R. Srbija 1325621 tabl. film 14 po 500 mg
1026130 tabl. 20 po (400 + 80 mg) FROMILID - Krka tovarna zdravil D.D.,
3026132 sirup 1 po 100 mL Slovenija
(200 + 40 mg/5 mL) 1325610 tabl. film 14 po 250 mg
1325611 tabl. film 14 po 500 mg
J01F Makrolidi, linkozamidi i 3325612 sirup 1 po 60 mL
(125 mg/5 mL)
streptogramini FROMILID uno - Krka tovarna zdravil
J01FA Makrolidi D.D., Slovenija
J01FA01 eritromicin 1325650 tabl. (sa produ`. oslobadjanjem)
ERITHROMYCIN - Remedica Ltd., Kipar 5 po 500 mg
1325560 tabl. film 20 po 250 mg 1325651 tabl. (sa produ`. oslobadjanjem)
ERITROMICIN - Jugoremedija, R. Srbija 1325652 tabl. (sa produ`. oslobadjanjem)
1325551 tabl. film 16 po 500 mg 1325653 tabl. (sa produ`. oslobadjanjem)
3325552 sirup (pra{. za susp.) 14 po 500 mg
1 po 100 mL (125 mg/5 mL) KLEROMICIN - Aegis LTD., Kipar
3325553 sirup (pra{. za susp.) 1325660 tabl. film 14 po 250 mg
1 po 100 mL (250 mg/5 mL) 1325661 tabl. film 14 po 500 mg
ERITROMICIN - Srbolek d.d., R. Srbija 1325662 susp. (pra{. za oral. susp.)
3325140 sirup 1 po 60 mL 100 mL (125 mg/5 mL)
(125 mg/ 5 mL) ROXIMISAN - Slaviamed, R. Srbija
1325142 tabl. 250 po 500 mg
J01FA10 azitromicin 0024601 inj. 10 po 40 mg/2 mL

HEMOMYCIN - Hemofarm koncern, R. 0024602 inj. 10 po 80 mg/2 mL
Srbija 0024603 inj. 10 po 120 mg/2 mL
1325480 kaps. 6 po 250 mg GENTAMICIN - Galenika A.D., R. Srbija
3325481 kapi 1 po 20 mL (40 mg/1 mL) 0024552 inj. 10 po 2 mL (40 mg/1 mL)
1325482 tabl. film 3 po 500 mg 0024553 inj. 10 po 2 mL (60 mg/1 mL)
3325483 sirup 1 po 20 mL GENTAMICIN - Lek DD, Slovenija
(100 mg/5 mL) 0024081 inj. 10 po 2 mL (20 mg/1 mL)
SUMAMED - Pliva Hrvatska D.o.o., 0024082 inj. 10 po 2 mL (40 mg/1 mL)
Hrvatska 0024088 inj. 10 po 2 mL (60 mg/1 mL)
1325471 tabl. film 6 po 125 mg GENTAMICIN - Hemofarm AD, R. Srbija
1325470 kaps. 6 po 250 mg 0024582 inj. 10 po 2 mL (60 mg/1 mL)
3325473 sirup (pra{. za oral. susp.) GENTAMICIN - Zdravlje, R. Srbija
1 po 20 mL (100mg/5 mL) 0024420 inj. 10 po 2 mL (20 mg/1 mL)
3325474 sirup forte (pra{. za oral. susp.) 0024421 inj. 10 po 2 mL (40 mg/1 mL)
1 po 20 mL (200mg/5 mL) 0024422 inj. 10 po 2 mL (60 mg/1 mL)
3325475 sirup (pra{. za oral. susp.) 0024423 inj. 10 po 2 mL (10 mg/1 mL)
1 po 30 mL (200mg/5 mL) GENTAMICIN - Zorka Pharma, R. Srbija
0325476 inj. (rastv.) 5 po 500 mg 0024570 inj. 10 po 2 mL (40 mg/1 mL)
J01FA15 telitromicin 0024571 inj. 50 po 2 mL (40 mg/1 mL)
KETEK - Aventis Pharma GmbH, Nema~ka 0024572 inj. 50 po 2 mL (20 mg/1 mL)
J01FF Linkozamidi 024575 inj. 10 po 2 mL (20 mg/1 mL)
J01FF01 klindamicin J01GB06 amikacin
CLINDAMYCIN-MIP - Chephasaar AMIKACIN - Galenika A.D., R. Srbija
Chemisch GmbH, Nema~ka 0024282 inj. 10 po 100 mg/2 mL
1326226 tabl. film 12 po 300 mg AMIKIN - Bristol-Myers Squibb, [vajc.
1326228 tabl.film 12 po 600 mg 0024631 inj. 1 po 500 mg/2 mL
1326220 tabl.film 30 po 150 mg FARCYCLIN - Faran Laboratories, Gr~ka
1326221 tabl.film 30 po 300 mg 0024620 inj. 10 po 500 mg sa rastv.
1326222 tabl.film 30 po 600 mg J01GB07 netilmicin
0326223 inj. 5 po 600 mg/4 mL NETROMYCIN - Schering Plough Central
0326224 inj. 5 po 900 mg/6 mL East AG, [vajcarska
KLINDAMICIN - Hemofarm koncern, R. 0024520 inj. 1 po 1,5 mL/150 mg
Srbija
0326041 inj. 10 po 2 mL/(150 mg/1 mL)
1326043 kaps. 16 po 150 mg J01M Hinolonski antibakterijski
3326040 sirup 1 po 80 mL (75 mg/5 mL) lekovi
J01FF02 linkomicin J01MA Fluorohinoloni
LINCOHEM - Hemofarm koncern, R. J01MA01 ofloksacin
Srbija VISIREN - Jugoremedija, R. Srbija
0326411 inj. 10 po 2 mL (300 mg/1 mL) 1329350 tabl. 10 po 200 mg
1326414 kaps. 16 po 500 mg J01MA02 ciprofloksacin
0326417 inj. 10 po 1 mL (300 mg/1 mL) C - FLOX - INTAS, Indija
1329435 tabl. 10 po 250 mg
J01G Aminoglikozidni 1329436 tabl. 10 po 500 mg
CIFRAN - Ranbaxy Laboratories Ltd.,
antibakterijski lekovi Indija
J01GA Streptomicini 1329460 tabl. 10 po 250 mg
J01GA01 streptomicin 1329461 tabl. 10 po 500 mg
STREPTOMICIN-SULFAT - Galenika A.D., 1329463 tabl. 20 po 250 mg
R. Srbija 1329464 tabl. 20 po 500 mg
0025010 inj. 50 po 1 g CIPRINOL - Krka tovarna zdravil D.D.,
J01GB Ostali aminoglikozidi Slovenija
1329200 tabl. film 10 po 250 mg
J01GB03 gentamicin 1329201 tabl. film 10 po 500 mg
GENTAMICIN - Alkaloid A.D., Makedonija 1329203 tabl. film 10 po 750 mg
0024600 inj. 10 po 20 mg/2 mL
900 V deo
CIPROBAY - Bayer Pharma D.O.O., PIPEM - Zorka Pharma, R. Srbija

Slovenija 1132320 kaps. 20 po 200 mg
0329154 inf. 1 po 200 mg/100 mL
0329155 inf. 1 po 400 mg/200 mL
1329171 tabl. 10 po 250 mg J01X Ostali antibakterijski lekovi
1329170 tabl. 10 po 500 mg J01XA Glikopeptidni antibakterijski
CIPROCINAL - Zdravlje, R. Srbija lekovi
1329190 tabl. film 10 po 250 mg J01XA01 vankomicin
1329191 tabl. film 20 po 250 mg EDICIN - Lek DD, Slovenija
1329192 tabl. film 10 po 500 mg 0029795 inj. 1 po 500 mg
0329196 inf. 5 po 100 mg/50 mL VANCOMYCIN-MIP- Chephasaar
0329198 inf. 5 po 200 mg/100 mL Chemisch Pharm GmbH, Nema~ka
CIPROFLOKSACIN - Habit Pharm A. D., 0029790 inf. (pra{. za inf.) 5 po 500 mg
R. Srbija 0029791 inf. (pra{. za inf.) 5 po 1000 mg
1329430 tabl. 10 po 250 mg 0029792 inf. (pra{. za inf.) 1 po 500 mg
1329431 tabl. 10 po 500 mg 0029793 inf. (pra{. za inf.) 1 po 1000 mg
CIPROFLOKSACIN - Jugoremedija, R. VANKOCIN - Eli Lilly Sviss S.A., [vajc.
Srbija 0029742 inj. 1 po 500 mg
1329451 tabl. film 20 po 250 mg
J01XA02 teikoplanin
1329452 tabl. film 10 po 500 mg
TARGOCID - Hoechst Marion Roussel,
1329453 tabl. film 20 po 500 mg
Nema~ka
CIPROFLOXACIN - Remedica, Ltd, Kipar
1329511 tabl. film 10 po 250 mg
1329510 tabl. film 10 po 500 mg
CITERAL - Alkaloid A.D., Makedonija
0329403 inj. 5 po 100 mg/10 mL
1329400 tabl. 10 po 250 mg J01XC Steroidni antibakterijski
1329401 tabl. 10 po 500 mg lekovi
MAROCEN - Hemofarm koncern, R. J01XC01 fusidinska kiselina (natrijum
Srbija fusidat)
1329410 tabl. 10 po 250 mg STANICID - Hemofarm koncern, R. Srbija
1329411 tabl. film 10 po 500 mg 1029020 dra`. 36 po 250 mg
0329412 inj. 5 po 100 mg/ 10 mL
J01XD Derivati imidazola
HUBERDOXINA - ICN Iberica, [panija
1329440 tabl. 10 po 250 mg J01XD01 metronidazol
1329441 tabl. 10 po 500 mg COLPOCIN-T - Demo S.A., Gr~ka
1329442 tabl. 20 po 250 mg 0029770 inf. (rastv. za inf.)
1329443 tabl. 20 po 250 mg 1 po 100 mL 0,5%
DILAN - Hemofarm koncern, R. Srbija
J01MA06 norfloksacin
NOFOCIN - Srbolek d.d., R. Srbija
1 po 100 mL/500 mg
1132310 tabl. 20 po 400 mg
KLION - Gedeon Richter, Ma|arska
NOLICIN - Krka tovarna zdravil D.D.,
Slovenija
1 po 100 mL 0,5%
1132181 tabl. 20 po 400 mg
ORVAGIL - Galenika A.D., R. Srbija
URICIN - Slaviamed, R. Srbija
1132350 tabl. 20 po 400 mg
1 po 100 mL 0,5%
J01MA14 moksiflokcasin
AVELOX – Bayer Healthcare AG, Nema~ka
J01XX Ostali antibakterijski lekovi
0329500 inf. (rastv. za inf.) J01XX01 fosfomicin
1 po 400 mg/250 mL MONURAL - Inpharzam Zambon Group,
1329501 tabl. film 7 po 400 mg [vajcarska
1329502 tabl. film 5 po 400 mg 3029730 pra{. granulirani 1 po 3000 mg
J01MB Ostali hinoloni
J01MB04 pipemidinska kiselina
PALIN - Lek DD, Slovenija
1132100 kaps. 20 po 200 mg
1132105 tabl. film 20 po 400 mg
PIPEGAL - Galenika A.D., R. Srbija
1132300 kaps. 20 po 200 mg
J02 ANTIMIKOTICI ZA SPORANOX - Janssen-Cilag, Italija

SISTEMSKU PRIMENU 1327500 kaps. 15 po 100 mg
1327501 kaps. 4 po 100 mg
J02A Antimikotici za sistemsku 1327502 kaps. 28 po 100 mg
primenu PROKANAZOL - Liconsa, S.A., [panija
1327480 kaps. 4 po100 mg
J02AA Antibiotici 1327481 kaps.14 po 100 mg
J02AA01 amfotericin b 1327482 kaps. 28 po 100 mg
FUNGIZONE - Bristol Myers-Squibb, J02AC03 vorikonazol
Francuska VFEND - Pfizer H.C.P. Corporation, SAD
0327470 inj. 1 po 50 mg 1327530 tabl. film 10 po 50 mg
J02AB Derivati imidazola 1327531 tabl. film 20 po 50 mg
J02AB02 ketokonazol 1327532 tabl. film 10 po 200 mg
MYCOSEB - Zorka Pharma, R. Srbija 1327533 tabl. film 20 po 200 mg
1327130 tabl. 20 po 200 mg 0327534 bo~. (pra{. za inf.) 1 po 200 mg
KETOKONAZOL – Srbolek, R. Srbija J02AX Ostali antimikotici za
1327550 tabl. 10 po 200 mg sistemsku primenu
J02AC Derivati triazola J02AX04 kaspofungin
J02AC01 flukonazol CANCIDAS - Merck Sharp & Dohme Idea
DIFLUCAN - Pfizer PGM, Francuska (MSD), [vajcarska
1327310 kaps. 1 po 150 mg 0327560 inf. (pra{.) 1 po 50 mg
1327311 kaps. 7 po 50 mg 0327561 inf. (pra{.) 1 po 70 mg
0327312 inf. 1 po 100 mL/200 mg
FLUCONAZOL – Srbolek, R. Srbija J04 ANTITUBERKULOTICI
1327340 kaps. 7 po 100 mg
DIFLAZON – Krka tovarna zdravil D.D., J04A Lekovi za terapiju
Slovenija tuberkuloze
1 po 100 mL (2 mg/1mL) J04AB Antibiotici
1327600 kaps. 7 po 50 mg J04AB02 rifampicin
1327601 kaps. 1 po 150 mg RIFAMOR - Galenika A.D., R. Srbija
DICONAZOL - Pharma Swiss, R. Srbija RIFTAN - Hemofarm koncern, R. Srbija
1327350 kaps. 1 po 150 mg 1025100 kaps. (tvrde) 16 po 300 mg
0327351 inf. 1 po 100 mL/200 mg J04AC Hidrazidi
FLUCONAL - Hemofarm koncern A.D., R. J04AC01 izoniazid
Srbija ISONIAZID - Hemofarm AD, R. Srbija
1327355 kaps. 7 po 50 mg 1025270 tabl. 100 po 50 mg
1327356 kaps. 1 po 150 mg
0327357 inf. (rastv. za inf.) J05 ANTIVIRUSNI LEKOVI ZA
1 bo~. po 100 mL (2 mg/mL)
FLUCONASOLE - Polfarmex, Poljska SISTEMSKU PRIMENU
1327345 tabl. 14 po 50 mg
1327346 tabl. 7 po 100 mg
J05A Lekovi sa direktnim
FLUKONAZOL - Jugoremedija, R. Srbija delovanjem na viruse
1327300 kaps. 7 po 50 mg J05AB Nukleozidi i nukleotidi,
1327301 kaps. 7 po 100 mg isklju~uju}i inhibitore
1327302 kaps. 1 po 150 mg reverzne transkriptaze
FLUMYCOZAL - Aegis LTD., Kipar
J05AB01 aciklovir
1327320 kaps. 7 po 50 mg
ACIKLOVIR - Remevita D.o.o., R. Srbija
1327321 kaps. 1 po 150 mg
1328635 tabl. 25 po 200 mg
FLUNAZOL - Bosnalijek, FBiH
1328636 tabl. 25 po 400 mg
1327360 kaps. 7 po 50 mg
ACIKLOVIR - Zdravlje, R. Srbija
1327361 kaps. 7 po 100 mg
1328230 tabl. 25 po 200 mg
1327362 kaps. 1 po 150 mg
ZOVIRAX - GlaxoSmithKline Export Ltd.,
STABILANOL - Pharmathen S.A., Gr~ka
V. Britanija
0327701 inf. (rastv. za i.v. inf.)
0328270 inj. 5 po 250 mg
1 po 100 mg/50 mL
J05AB04 ribavirin
J02AC02 itrakonazol
COPEGUS - F. Hoffmann-La Roche, [vaj-
KANAZOL - Slaviamed, R. Srbija
carska
1327402 kaps. 10 po 100 mg
1328625 tabl. film 42 po 200 mg
1328626 tabl. film 168 po 200 mg
902 V deo
REBETOL - Schering Plough Central East J05AF02 didanozin

AG, [vajcarska VIDEX EC- Bristol-Myers Squibb, [vaj-
1328627 kaps. 140 po 200 mg carska
J05AB.. brivudin 1328504 kaps. 30 po 200 mg
ZOSTEX - Berlin-Chemie Menarini 1328505 kaps. 30 po 400 mg
Group, Nema~ka 1325506 kaps. 30 po 250 mg
1328655 tabl. 7 po 125 mg J05AF04 stavudin
J05AB06 ganciklovir ZERIT - Bristol-Myers Squibb, SAD
CYMEVENE - F. Hoffmann-La Roche, [vaj- 1328510 kaps. 56 po 15 mg
0328260 inf. 1 po 500 mg 1328512 kaps. 56 po 30 mg
3328514 pra{. 1 po 200 mL (1 mg/1 mL)
J05AB14 valganciklovir
VALCYTE - F. Hoffmann-La Roche, [vaj- J05AF05 lamivudin
carska EPIVIR - GlaxoSmithKline Export Ltd., V.
1328610 tabl. 60 po 450 mg Britanija
1328375 tabl. 60 po 150 mg
J05AE Inhibitori proteaze (inhibitori ZEFFIX - GlaxoSmithKline Export Ltd., V.
HIV-proteinaze) Britanija
J05AE01 sakvinavir 1328376 tabl. film 28 po 100 mg
FORTOVASE - F. Hoffmann-La Roche, J05AF06 abakavir
[vajcarska ZIAGEN - GlaxoSmithKline Export Ltd., V.
1328371 kaps. 180 po 200 mg Britanija
INVIRASE - F. Hoffmann-La Roche Ltd, 1328530 tabl. film 60 po 300 mg
[vajcarska
J05AF30 abakavir, zidovudin, lamivudin
1328370 kaps. 270 po 200 mg TRIZIVIR - GlaxoSmithKline Export Ltd.,
1328372 tabl. film 120 po 500 mg V. Britanija
J05AE02 indinavir 1328600 tabl. 60 po (300+300+150 mg)
CRIXIVAN - Merck Sharp & Dohme Idea
J05AF30 zidovudin, lamivudin
(MSD), [vajcarska
COMBIVIR - GlaxoSmithKline Export Ltd.,
1328440 kaps. 360 po 200 mg V. Britanija
1328441 kaps. 180 po 400 mg
J05AE03 ritonavir (300 + 150 mg)
NORVIR - Abbott Laboratories S.A., [vaj-
carska
J05AG Nenukleozidni inhibitori
1328615 kaps. (meke) 336 po 100 mg reverzne transkriptaze
J05AE04 nelfinavir J05AG01 nevirapin
VIRACEPT - F. Hoffmann-La Roche, [vaj- VIRAMUNE - Boehringer Ingelheim
carska Pharma GmbH, Austrija
3328381 susp. 1 po 240 mL
J05AE07 fosamprenavir
(50 mg/5 mL)
TELZIR - GlaxoSmithKline Exp. Ltd., V.
Britanija J05AG03 efavirenc
1 32 8 120 tabl. film 60 po 700 mg STOCRIN - Merck Sharp & Dohme Idea
(MSD), [vajcarska
J05AE.. lopinavir, ritonavir
1328390 kaps. 30 po 50 mg
KALETRA - Abbott Laboratories S.A.,
1328391 kaps. 30 po 100 mg
[vajcarska
1328392 kaps. 90 po 200 mg
1328620 kaps. (meke) 180 po
1328393 tabl. film 30 po 600 mg
(133,3 + 33,3 mg)
J05AF Nukleozidni i nukleotidni
J05AH02 oseltamivir
inhibitori reversne TAMIFLU - F. Hoffmann-La Roche, [vaj-
transkriptaze carska
J05AF01 zidovudin 1328520 kaps. (tvrde) 10 po 75 mg
RETROVIR - GlaxoSmithKline Exp. Ltd., V 2328521 susp. 1 po 100 mL
.Britanija (12 mg/1 mL)
1328301 kaps. 40 po 250 mg
ZIDOSAN - Slaviamed, R. Srbija
1328410 kaps. 40 po 250 mg
1328411 kaps. 100 po 100 mg
J05AX Ostali antivirusni lekovi 0013463 inf. 1 po 100 mL

J05AX07 enfuvirtid (sa 5% glukoze)
FUZEON - F. Hoffmann-La Roche, [vaj- 0013464 inf. 1 po 10 mL
carska (sa 10% maltoze)
0328650 inj. (pra{. za inj.) 0013465 inf. 1 po 20 mL
60 po 108 mg sa rastv. (sa 10% maltoze)
0013466 inf. 1 po 50 mL
J06 IMUNOSERUMI I (sa 10% maltoze)
0013467 inf. 1 po 100 mL
IMUNOGLOBULINI (sa 10% maltoze)
Ig Vena N.I.V. - Kedrion S.p.A., Italija
J06A Imunoserumi
0013500 inf. 1 po 20 mL/1 g 5%
J06AA Imunoserumi 0013501 inf. 1 po 50 mL/2,5 g 5%
J06AA01 antitoksin difterije (Antitoxinum 0013502 inf. 1 po 100 mL/5 g 5%
diphtheriae purificatum et 0013503 inf. 1 po 200 mL/10 g 5%
concentratum (equinum)) IMUNOGLOBULIN (ljudski) za i.v. pri-
ANTITOKSIN DIFTERIJE - Institut za menu - Imunolo{ki zavod d.d. Zagreb,
imunologiju i virusologiju "Torlak", R. Hrvatska
Srbija 0013350 inf. 1 po 50 mL (50 mg/1 mL)
0010110 inj. 10 po OCTAGAM - Octapharma Pharm., Austrija
10000 i.j./najmanje 1000 i.j./1 mL 0013510 inf. 1 po 50 mL (2,5 g/50 mL)
0010111 inj. 1 po VENIMMUN N - ZLB Behring, Nema~ka
10000 i.j./najmanje po 1000 i.j./1 mL 0013421 inj. 1 po 2,5 g/50 mL rastv.
J06AA02 antitoksin tetanusa (konjski) 0013422 inj. 1 po 5 g/100 mL rastv.
TOTEKVIN - Institut za imunologiju i J06BA02 imunoglobulin (IgG-5S),
virusologiju "Torlak", R. Srbija intravenski
0010080 inj. 1 po 1 mL/1500 i.j. GAMMA VENIN P - Aventis Behring,
0010081 inj. 10 po 1 mL/1500 i.j. Nema~ka
0010125 inj. 1 po 2 mL/5000 i.j. 0013241 inj. 1 po 500 mg sa rastvar.
0010126 inj. 10 po 2 mL/5000 i.j. 0013242 inj. 1 po 2500 mg sa rastvar.
J06AA03 serum protiv otrova zmije J06BB imunoglobulini, specifi~ni
ANTITOKSIN PROTIV OTROVA EVROP- J06BB01 imunoglobulin anti-D (RhO)
SKIH ZMIJA (KONJSKI) - Imunolo{ki BEOGLOBIN D - Institut za transfuziju
zavod Zagreb, Hrvatska krvi Srbije, R. Srbija
0010171 boc. (sa {pricem) 1 po 10 mL/1 0013075 inj. 1 po 250 mcg/1 mL
doza (maks. 100 mg/mL) 0013076 inj. 1 po 100 mcg/1 mL
VIEKVIN - Institut za imunologiju i viru- 0013077 inj. 1 po 50 mcg/1 mL
sologiju "Torlak", R. Srbija IMMUNORHO - Kedrion, Italija
0010200 inj. 1 po 5 mL 0013446 bo~. lio 1 po 200 mcg sa rastvar.
0013447 bo~. lio 1 po 300 mcg sa rastvar.
J06B Imunoglobulini PARTOBULIN S/D - Baxter Immuno,
Austrija
J06BA Imunoglobulini, nespecifi~ni, 0013449 inj. 1 po 250 mcg/1 mL
humani RHESOGAMMA P - ZLB Behring,
J06BA01 imunoglobulin (IgG), Nema~ka
intramuskularni 0013448 inj. 1 po 300 mcg/1,5 mL
HUMANI NORMALNI IMUNOGLOBULIN - (najmanje 1000 i.j.)
Institut za transfuziju krvi Srbije, R. RHESONATIV - Octapharma AB, [vedska
Srbija 0013315 inj. 1 po 2 mL (1250 i.j./2 mL)
0013050 inj. 1 po 2 mL 16% J06BB02 imunoglobulin antitetanusni
0013051 inj. 1 po 5 mL 16% ATEBULIN - Institut za transfuziju krvi
J06BA02 imunoglobulin (IgG-7S), Srbije, R. Srbija
intravenski 0013160 inj. 1 po 250 i.j.
ENDOBULIN S/D - Baxter Immuno, IMUNOGLOBULIN (LJUDSKI) PROTIV
Austrija TETANUSA – Imunolo{ki zavod Zagreb,
0013263 inf. 1 po 2500 mg sa rastv. Hrvatska
0013264 inf. 1 po 5000 mg sa rastv. 0013120 inj. 1 po 250 i.j./2 mL
HUMANI IMUNOGLOBULIN - Institut za TETABULIN S/D -Baxter AG, Austrija
transfuziju krvi Srbije, R. Srbija 0013165 inj. (rastv. za inj.)
0013460 inf. 1 po 10 mL (sa 5% glukoze) 1 po 1 mL/250 i.j.
0013461 inf. 1 po 20 mL (sa 5% glukoze) TETAGAM P - ZLB Behring, Nema~ka
0013462 inf. 1 po 50 mL (sa 5% glukoze) 0013167 inj. 1 po 1 mL/250 i.j.
904 V deo
TETANUS GAMMA - Kedrion S.P.A., Italija J07AL Vakcine protiv pneumokoka

0013430 inj. 1 po 250 i.j. sa rastvar. J07AL01 vakcina protiv pneumokoka,
0013432 inj. (napunjen inj. {pric) polivalentna (pre~i{}eni
1 po 250 i.j./2 mL polisaharidni antigeni S.
J06BB04 imunoglobulin protiv ùtice B pneumoniae)
IMUNOGLOBULIN (LJUDSKI) PROTIV PNEUMO 23 - Aventis Pasteur S.A.,
HEPATITISA B - Imunolo{ki zavod d.d., Francuska
Hrvatska 0011856 inj. 1 po 0,5 mL
0013311 inj. (rastv. za inj.) 1 po 250 i.j. J07AM Vakcine protiv tetanusa
J06BB05 imunoglobulin antirabijesni J07AM01 vakcina protiv tetanusa
(protiv besnila)
HUMANI ANTIRABIJSKI IMUNOGLOBU- (toksoid C. tetani)
LIN - Institut za transfuziju krvi Srbije, R. TETAVAKSAL - T - Institut za imunologiju
Srbija i virusologiju "Torlak", R. Srbija
0013250 inj. 1 po 1 mL (150 i.j./1 mL) 0011512 inj. 10 po 5 mL/40 i.j.
0013251 inj. 1 po 2 mL (150 i.j./1 mL) 0011840 inj. 1 po 0,5 mL/40 i.j.
0013252 inj. 1 po 5 mL (150 i.j./1 mL) 0011841 inj. 10 po 0,5 mL/40 i.j.
IMUNOGLOBULIN (LJUDSKI) PROTIV J07AM51 vakcina protiv difterije i tetanusa
BESNILA - Imunolo{ki zavod d.d., (toksoid C. diphtheriae i toksoid
Hrvatska C. tetani)
0013220 inj. (rastv. za inj.) VAKCINA PROTIV DIFTERIJE I
bo~ica 1 po 5 mL /500 i.j. TETANUSA ZA DECU (DiTe Al) - Institut
0013221 inj. (rastv. za inj.) za imunologiju i virusologiju "Torlak", R.
bo~ica 1 po 2 mL /200 i.j. Srbija
J06BB09 imunoglobulin 0011831 inj. 10 po 5 mL (25 Lf + 5 Lf)
anticitomegalovirusni VAKCINA PROTIV DIFTERIJE I
HUMAN CITOMEGALOVIRUS TETANUSA ZA ODRASLE (DiTe Al) -
IMUNOGLOBULIN - Institut za transfuziju Institut za imunologiju i virusologiju
krvi Srbije, R. Srbija "Torlak", R. Srbija
0013011 inj. 1 po 2 mL (50 i.j./1 mL) 0011017 inj. 10 po 5 mL (3 Lf + 5 Lf)
0013010 inj. 1 po 5 mL (50 i.j./1 mL) 0011018 inj. 1 po 5 mL (3 Lf + 5 Lf)
0011145 inj. 10 po 5 mL (25 Lf + 10 Lf)
0011835 inj. 10 po 5 mL (3 Lf + 10 Lf)
J07 VAKCINE
J07AM.. vakcina protiv difterije i tetanusa
J07A Bakterijske vakcine i velikog ka{lja) (toksoid C.
diphtheriae i toksoid C. tetani,
J07AG Vakcine protiv Hemophilus-a inaktivisane cele }elije B.
influenzae B pertussis)
J07AG01 vakcina protiv Hemophilus-a ALDIPETE - T - Institut za imunologiju i
influenzae B (pre~i{}eni, virusologiju "Torlak", R. Srbija
polisaharidni i konjugovani 0011146 inj. 1 po 5 mL
antigeni H. influenzae B) 0011147 inj. 10 po 5 mL
ACT-HIB - Aventis Pasteur S.A., Francuska INFANRIX - Smith-Kline Beecham Pharm.,
0011857 inj. 1 po 0,5 mL/10 mcg/ Belgija
1 doza sa rastvar. 0011881 inj. (brizgalica) 1 po 0,5 mL
HIBERIX - Smith-Kline Beecham Pharm., TRIPACEL - Aventis Pasteur S.A.,
Belgija Francuska
0011878 inj. 0011865 inj. 5 po 0,5 mL
1 po 0,5 mL/10 mcg sa rastvar. J07AN Vakcine protiv tuberkuloze
0011879 inj. ({pric)
J07AN01 vakcina protiv tuberkuloze (ìvi
1 po 0,5 mL /10 mcg sa rastvar.
inaktivisani bacili M. bovis, soj
J07AH Vakcine protiv meningokoka BCG)
J07AH03 vakcina protiv meningokoka A i BCG VAKCINA LIOFILIZOVANA - Inst. za
C, bivalentna (pre~i{}eni imunologiju i virusologiju "Torlak", R.
polisaharidni antigeni N. Srbija
meningitidis A i N. meningitidis C) 0011185 inj. (pra{. za inj.) 5 po
MENINGOCOCCAL A+C - Aventis Pasteur 1 mL sa rastvar. 40 doza za novoro|.
S.A., Francuska 0011184 inj. (pra{. za inj.) 5 po 2 mL sa
0011858 inj. 1 po 1 doza sa 0,5 mL rastv. rastvar. 40 doza za decu i odras.
J07AP Tifoidne vakcine EUVAX B - Aventis Pasteur S.A.,

J07AP03 vakcina protiv trbu{nog tifusa (Vi Francuska
kapsularni pre~i{}eni polisaharidi 0011890 inj. 20 po 20 mcg/1 mL
S. typhi) (za odrasle)
TYPHERIX - SmithKlineBeecham Pharm., 0011891 inj. 20 po 10 mcg/0,5 mL
Belgija (za decu)
0011882 inj. 1 po 0,5 mL/doza 0011899 inj. 50 po 100 mcg/5 mL
TYPHIM Vi - Aventis Pasteur S.A., (10 mcg/1 doza) (za decu)
Francuska J07BC02 vakcina protiv ùtice A
0011885 inj. 1 po 0,5 mL (inaktivisani celi virusi
0011886 inj. 1 po 10 mL hepatitisa A)
AVAXIM - Aventis Pasteur S.A., Francuska
0011864 inj. 1 po 0,5 mL
J07B Virusne vakcine HAVRIX - GlaxoSmithKline Exp. Ltd., V.
J07BA Vakcine protiv encefalitisa Britanija
0011871 inj. ({pric) 1 po 720
J07BA01 vakcina protiv encefalitisa
ELISAj./0,5 mL (za decu)
(inaktivisani celi virusi krpeljnog
encefalitisa) 0011870 inj. (bo~.) 1 po 720
FSME-IMMUN - Baxter Immuno, Austrija ELISAj./0,5 mL (za decu)
0011522 inj. 1 po 0,5 mL 0011873 inj. ({pric) 1 po 1440
ELISAj./0,5 mL (za odrasle)
J07BB Vakcine protiv influence 0011872 inj. (bo~.) 1 po 1440
(grip) ELISAj./0,5 mL (za odrasle)
J07BB01 vakcina protiv gripa, trovalentna J07BC20 vakcina protiv ùtice A i B
(inaktivisani celi virusi influence (inaktivisani celi virusi hepatitisa
A (H1N1), A (H3N2) i B) A i pre~i{}eni antigeni virusa
VAKCINA PROTIV GRIPA, INAKTIVISANA hepatitisa B)
- Institut za imunologiju i virusologiju TWINRIX - GlaxoSmithKline Export Ltd.,
"Torlak", R. Srbija V. Britanija
0011710 inj. 20 po 5 mL/10 doza 0011875 inj. 1 po 0,5 mL/(360 ELISAj +
0011712 inj. 10 po 0,5 mL/1 doza 10 mcg HBsAg) za decu
J07BB02 vakcina protiv gripa, trovalentna 0011874 inj. 1 po 1,0 mL/(720 ELISAj +
(pre~i{}eni antigeni virusa 20 mcg HBsAg) za odrasle
influence A (H1N1), A (H3N2) i B) J07BD Vakcine protiv morbila
AGRIPPAL - Chiron Vaccines, Nema~ka (malih boginja)
0011900 inj. (susp.za inj.) 1 po 0,5 mL
(brizgalica) J07BD52 vakcina protiv malih boginja i
crvenke i zau{ki (ìvi atenuirani
FLUARIX - SmithKlineBeecham Pharm.,
virusi morbila, rubeole i
Belgija
parotitisa)
0011868 inj. 1 po 0,5 mL/1 doza
PRIORIX - GlaxoSmithKline Export Ltd.,
VAXIGRIP - Sanofi Pasteur S.A.,
V. Britanija
Francuska
0011866 inj. 1 po 0,5 mL sa rastvar.
0011876 inj. (susp.)
TRIMOVAX - Aventis Pasteur S.A.,
({pric) 1 po 0,5 mL (15 mcg)
Francuska
0011888 inj.
0011855 bo~. 10 po 1 doza sa 0,5 mL
(susp.) 20 po 0,5 mL/1 doza (15 mcg)
rastvar.
0011889 inj. (susp.)
10 po 0,5 mL/1 doza (15 mcg) J07BF Vakcine protiv
VAXIGRIP JUNIOR - Sanofi Pasteur S.A., poliomijelitisa (de~ije
Francuska paralize)
0011877 inj. (susp.) 1 po 0,25 mL J07BF02 vakcina protiv de~ije paralize,
(7,5 mcg) trovalentna, oralna (ìvi
J07BC Vakcine protiv hepatitisa atenuirani virusi poliomijelitisa
(ùtice) 1,2 i 3)
J07BC01 vakcina protiv ùtice B (pre~i{}eni OPV - T - Institut za imunologiju i viru-
antigeni virusa hepatitisa B) sologiju "Torlak", R. Srbija
ENGERIX B - SmithKlineBeecham Pharm., 2011702 kapi 50 po 1 mL (10 doza)
Belgija 2011703 kapi 10 po 1 mL (10 doza)
0011553 inj. 25 po 10 mcg/ 5 mL 2011704 kapi 10 po 2 mL (20 doza)
0011551 inj. 25 po 20 mcg /1 mL 2011705 kapi 50 po 2 mL (20 doza)
906 V deo
J07BF03 vakcina protiv de~ije paralize, TETRAXIM - Sanofi Pasteur S.A.,

trovalentna (inaktivisani celi Francuska
virusi poliomijelitisa 1,2 i 3) 0011901 inj. (susp.) {pric 1 po 0,5 mL
IMOVAX POLIO - Aventis Pasteur S.A., J07CA05 vakcina protiv difterije i tetanusa
Francuska i velikog ka{lja i ùtice B (toksoid
0011862 inj. 20 po 0,5 mL C. tetani, toksoid C. diphtheriae,
0011895 inj. 1 po 0,5 mL/1 doza inaktivisane cele }elije B.
0011896 inj. 10 po 5 mL/10 doza pertussis i pre~i{}eni antigeni
J07BG Vakcine protiv rabijesa virusa hepatitisa B)
(besnila) TRITANRIX - Aventis Pasteur S.A.,
J07BG01 vakcina protiv besnila Francuska
(inaktivisani celi virusi rabijesa) 0011880 inj. 1 po 0,5 mL
IMOVAX RABIES VERO - Aventis Pasteur J07CA06 vakcina protiv Hemofilus
S.A., Francuska influencae tip B, adsorbovana
0011863 inj. 5 po 2,5 i.j. sa 5 mL rastvar. difterije i tetanusa i acelularna
RABIPUR - Chiron Behring GMBH, velikog ka{lja i inaktivisana
Nema~ka poliomielitis 1, 2 i 3
0011531 inj. (pra{. i rastvar. za rastv. za PENTAXIM - Aventis Pasteur S.A.,
inj.) 5 po 2,5 i.j./1 mL Francuska
0011898 inj. 1 po 0,5 mL
J07BK Vakcine protiv vari~ele
(ov~ijih boginja)
J07BK01 vakcina protiv ov~ijih boginja
(ìvi atenuirani virusi vari~ele)
VARILRIX - SmithKlineBeecham Pharm.,
Belgija
0011884 inj. 1 po 0,5 mL/2000PFU
L
L01
ANTINEOPLASTICI I
IMUNOMODULATORI
ANTI NEOPLASTICI
sa rastvar.
0011883 inj. 1 po 0,5 mL/2000PFU L01A Alkiliraju}i citostatici
sa rastvar. i 2 igle
L01AA Azotni plikavci
J07BL vakcine protiv ùte groznice L01AA01 ciklofosfamid
J07BL01 ìvi atenuisani virusi ùte CYTOXAN - Bristol-Myers Squibb, [vaj-
groznice carska
STAMARIL - Aventis Pasteur S.A., 0031318 inj. (pra{.) 1 po 1000 mg
Francuska 0031319 inj. (pra{.) 1 po 500 mg
0011887 inj. 1 po 0,5 mL/1000 LD 50 0031322 inj. 12 po 100 mg
J07C Bakterijske i virusne vakcine, 0031323 inj. 12 po 200 mg
kombinacije 0031324 inj. 12 po 500 mg
0031325 inj. 6 po 1000 mg
J07C... vakcina protiv difterije i tetanusa
0031326 inj. 6 po 2000 mg
i velikog ka{lja i Hemofilus
influencae tip B 1031320 tabl. 100 po 25 mg
TETRAct - Hib - Aventis Pasteur S.A., 1031321 tabl. 100 po 50 mg
Francuska CYCLOGAL - Pharma Swiss, R. Srbija
0011892 inj. 1 po 0,5 mL/1 doza 0031327 inj. 12 po 200 mg
0031328 inj. 12 po 500 mg
J07C... vakcina protiv difterije i 0031329 inj. 6 po 1000 mg
Hemofilus influencae tip B,
inaktivisana poliomielitis 1, 2 i 3 L01AA02 hlorambucil
PENTACT - Hib - Aventis Pasteur S.A., LEUKERAN - GlaxoSmithKline Export
Francuska Ltd., V. Britanija
0011897 inj. 1 po 0,5 mL/1 doza 1031133 tabl. 25 po 2 mg
L01AA03 melfalan
J07CA Bakterijske i virusne vakcine,
ALKERAN - GlaxoSmithKline Export Ltd.,
kombinacije V. Britanija
J07CA02 vakcina protiv difterije i tetanusa 1031171 tabl. 25 po 2 mg
i velikog ka{lja i de~ije paralize
(toksoid C. diphtheriae, toksoid C.
L01AB Alkilsulfonati
tetani, inaktivisane cele }elije B. L01AB01 busulfan
pertussis i inaktivisani celi virusi MYLERAN - GlaxoSmithKline Export Ltd.,
poliomijelitisa 1,2 i 3) V. Britanija
TETRACOQ - Aventis Pasteur S.A., 1031070 tabl. 100 po 2 mg
Francuska
0011861 inj. 20 po 0,5 mL
L01AX Ostali alkiliraju}i 1034021 tabl. film 15 po 10 mg

antineoplastici 1034022 tabl. film 20 po 10 mg
L01AX03 temozolomid L01BC Analozi pirimidina
TEMODAL - Schering Plough Central East L01BC01 citarabin
AG, [vajcarska ALEXAN - Ebewe Pharma GmbH, Austrija
1031405 kaps. 5 po 20 mg 0034350 inj. (rastv. za inj.)
L01AX04 dakarbazin 1 bo~. po 100 mg/5 mL
DACARBAZIN - Pliva - Lachema A.S., 0034351 inj. (rastv. za inj.)
ê{ka Republika 1 bo~. po 500 mg/10 mL
0039250 inj. 10 po 100 mg 0034352 inj. (rastv. za inj.)
0039251 inj. 10 po 200 mg 1 bo~. po 1000 mg/20 mL
DACARBAZINE - Therabel Pharma S.A., CYTOSAR - Pfizer Enterprises S.A.R.L.,
Belgija Luksemburg
0039340 inj. 10 po 100 mg 0034140 inj. 1 po 100 mg sa rastvar.
0039341 inj. 10 po 200 mg 0034141 inj. 1 po 500 mg sa rastvar.
DETICENE - Aventis Pharma, Francuska 0034142 inj. 1 po 1000 mg sa rastvar.
0039255 inj. 10 po 100 mg sa rastvar. 0034143 inj. 1 po 2000 mg sa rastvar.
0039256 inj. 10 po 200 mg sa rastvar. L01BC02 fluorouracil
5-FLUOROURACIL - Ebewe Arzneimittel
GmbH, Austrija
L01B Antimetaboliti 0034324 inj. 5 po 5 mL/(50 mg/1 mL)
L01BA Analozi folne kiseline 0034321 inj. 5 po 10 mL/(50 mg/1 mL)
L01BA01 metotreksat (oralni oblici i 0034322 inf. (konc. za inf.)
L04AX03) 1 po 20 mL/(50 mg/1 mL)
METHOTREXAT - Ebewe Arzneimittel 0034323 inf. (konc. za inf.)
GmbH, Austrija 1 po 100 mL/(50 mg/1 mL)
0034333 inj. 1 po 1 mL/(10 mg/1 mL) EFUDIX - ICN Pharmaceuticals Inc., SAD
0034334 inj. 1 po 5 mL/(10 mg/1 mL) 4034031 krem 1 po 20 g 5%
0034335 inf. 1 po 5 mL/(100 mg/1 mL) L01BC05 gemcitabin
0034336 inf. 1 po 10 mL/(100 mg/1 mL) GEMZAR - Eli Lilly Svis S.A., [vajcarska
0034337 inf. 1 po 50 mL/(100 mg/1 mL) 0034211 inj. 1 po 1000 mg
1034330 tabl. 50 po 2,5 mg 0034210 inj. 1 po 200 mg
1034331 tabl. 50 po 5 mg L01BC06 kapecitabin
METHOTREXAT - Pliva - Lachema A.S., XELODA - F. Hoffmann-La Roche, [vaj-
ê{ka Republika carska
0034191 inj. 10 po 2 mL/5 mg 1034341 tabl. 120 po 500 mg
0034192 inj. 10 po 5 mL/50 mg
0034193 inj. 10 po 50 mg
METHOTREXATE - Pfizer Enterprises L01C Biljni alkaloidi i drugi
S.A.R.L., Luksemburg prirodni proizvodi
0034180 inj. 5 po 2 mL/50 mg L01CA Alkaloidi vinke i analozi
0034181 inj. 1 po 20 mL/500 mg
L01CA01 vinblastin
L01BA04 pemetreksed VELBE - Eli Lilly Svis S.A., [vajcarska
ALIMTA - Lilly France S.A. Francuska 0030071 inj. 1 po 10 mg
0034413 inf. (pra{. za inf.) 1 po 500 mg VINBLASTIN - Gedeon Richter, Ma|arska
L01BB Analozi purina 0030092 inj. 1 po 10 mg sa rastvar.
L01BB02 merkaptopurin L01CA02 vinkristin
PURI-NETHOL - GlaxoSmithKline Export ONCOVIN - Eli Lilly Svis S.A., [vajcarska
Ltd., V. Britanija 0030052 inj. 1 po mg/1 mL
1034110 tabl. 25 po 50 mg VINCRISTINE - Gedeon Richter, Ma|arska
L01BB03 tiogvanin 0030061 inj. 1 po 1 mg sa rastvar.
LANVIS - GlaxoSmithKline Export Ltd., V. VINCRISTINE - Pfizer Enterprises
Britanija S.A.R.L., Luksemburg
1034040 tabl. 25 po 40 mg 0030040 inj. 5 po 1 mL/1 mg
L01BB04 kladribin 0030041 inj. 5 po 2 mL (1 mg/1 mL)
LITAK 10 Solution - Lipomed, [vajcarska
0034025 inj. 5 po 10 mg/5 mL
L01BB05 fludarabin
FLUDARA - Schering A.G., Nema~ka
0034020 inj. 5 po 50 mg
908 V deo
L01CB Derivati podofilotoksina CAELYX - Schering Plough Central East,

L01CB01 etopozid [vajcarska
ETOPOSID - Ebewe Arzneimittel GmbH, 0033195 inf. (konc.) 1 po 20 mg/10 mL
Austrija DOXORUBICIN - Ebewe Arzneimittel
0030111 konc. za inf. GmbH, Austrija
1 po 5 mL/(20 mg/1 mL) 0033190 inf. (konc. za inf.)
ETOPOSIDE - Pfizer Enterprises S.A.R.L., 1 po 5 mL/(10 mg/5 mL)
Luksemburg 0033191 inf. (konc. za inf.)
0030080 inj. 1 po 100 mg/5 mL 1 po 25 mL (10 mg/5 mL)
LASTET - Nippon Kayaku Co LTD, Japan L01DB02 daunorubicin
0030220 inj. (rastv. za inj.) DAUNOBLASTINA - Pfizer Enterprises
10 po 100 mg/5 mL S.A.R.L., Luksemburg
1030221 kaps. 10 po 100 mg 0033060 inj. 1 po 20 mg sa rastvar.
LASTET CAP. 100 L01DB03 epirubicin
1030222 kaps. 20 po 50 mg EPIRUBICIN - Ebewe Arzneimittel GmbH,
LASTET CAP. 50 Austrija
1030223 kaps. 40 po 25 mg 0033115 inf. (konc. za inf.)
LASTET CAP. 25 1 po 5 mL/10 mg
VEPEGAL - Pharma Swiss, R. Srbija 0033116 0nf. (konc. za inf.)
0030032 inf. (konc. za inf.) 1 po 25 mL/50 mg
10 po 5 mL (20 mg/1 mL) FARMORUBICIN R.D. - Pfizer Enterprises
VEPESID - Bristol-Myers Squibb, S.A.R.L., Luksemburg
[vajcarska 0033112 inj. 1 po 10 mg sa rastvar.
0030030 inj. 10 po 100 mg/5 mL 0033113 inj. 1 po 50 mg sa rastvar.
1030031 kaps. 20 po 50 mg L01DB06 idarubicin
L01CD Taksani ZAVEDOS - Pfizer Enterprises S.A.R.L.,
L01CD01 paklitaksel Luksemburg
PACLITAXEL Ebewe - Ebewe Pharma 0033180 inj. 1 po 5 mg
GmbH, Austrija 0033181 inj. 1 po 10 mg
0039350 inf. (konc. za inf.) 1033182 kaps. 1 po 5 mg
1 po 30 mg/5 mL 1033183 kaps. 1 po 10 mg
1 po 100 mg/16,7 mL L01DB07 mitoksantron
0039352 inf. (konc. za inf.) MITOXANTRON “Ebewe” - Ebewe
1 po 150 mg/25 mL Pharma GmbH, Austrija
0039353 inf. (konc. za inf.) 0033241 inf. (konc. za rastv. za inf.)
1 po 300 mg/50 mL 1 po 10 mg /5 mL
TAXOL - Bristol-Myers Squibb, [vajcarska 0033242 inf. (konc. za rastv. za inf.)
0039280 inf. (konc. za inf.) 1 po 20 mg /10 mL
1 po 5 mL/(6,0 mg/1 mL) NOVANTRONE - Wyeth-Lederle Pharma,
0039281 inf. (konc. za inf.) Austrija
1 po 100 mg/16,7 mL) 0033160 inj. 1 po 10 mg/5 mL
TAXOGAL - Pharma Swiss, R. Srbija 0033161 inj. 1 po 20 mg/10 mL
0039282 inf. (konc. za inf.) 0033163 inj. 1 po 30 mg15 mL
1 po 30 mg/5 mL (6 mg/1 mL) L01DC Ostali citotoksi~ni antibiotici
L01CD02 docetaksel L01DC01 bleomicin
TAXOTERE - Aventis Pharma, Francuska BLEOCIN S – Nippon Kayaku Co LTD,
0039300 inj. Japan
1 po 20 mg/0,5 mL sa rastvar. 0033220 inj.(pra{. za inj.) 1 po 15000 i.j.
0039301 inj. 1 po 80 mg/2 mL sa rastvar.
L01DC03 mitomicin
MUTAMYCIN - Bristol-Myers Squibb,
L01D Citotoksi~ni antibiotici i [vajcarska
srodne supstance 0033150 inj. 1 po 5 mg
0033151 inj. 1 po 20 mg
L01DB Antraciklini i srodni 0033152 inj. 1 po 40 mg
preparati
L01DB01 doksorubicin
ADRIBLASTINA R.D. - Pfizer Italija S.R.L.,
Italija
0033102 inj. 1 po 10 mg sa rastvar.
L01XC03 trastuzumab
L01X Ostali antineoplastici HERCEPTIN - F. Hoffmann-La Roche,
L01XA Jedinjenja platine [vajcarska
L01XA01 cisplatin 0039345 inj. (pra{. za inf.)
CISPLATIN - Ebewe Arzneimittel GmbH, 1 po 440 mg sa rastvar.
Austrija L01XC04 alemtuzumab
0031330 inf. 1 po 10 mg/20 mL MabCampath - Schering AG, Nema~ka
0031332 inf. 1 po 50 mg/100 mL 0039450 inf. (konc. za rastv. za inf.)
CISPLATIN - Pfizer Enterprises S.A.R.L., 3 po 1 mL (30 mg / mL)
Luksemburg L01XC07 bevacizumab
0031250 inj. 5 po 10 mL/10 mg AVASTIN – F. Hoffmann-La Roche,
0031251 inj. 1 po 50 mL/50 mg [vajcarska
PLATIDIAM - Pliva-Lachema A.S., ê{ka 0039400 inf. (konc. za inf.)
Republika 1 po 400 mg/16 mL (25 mg/mL)
0031260 inf. (konc. za rastv. za inf.) 0039401 inf. (konc. za inf.)
1 po 100 mL/(0,5 mg/1 mL) 1 po 100 mg/4 mL (25 mg/mL)
0031261 inf. (konc. za rastv. za inf.)
10 po 20 mL/(0,5 mg/1 mL) L01XX Ostali antineoplastici
PLATIGAL - PharmaSwiss, R. Srbija L01XX05 hidroksikarbamid (hidroksiurea)
0031232 inf. (konc. za inf.) LITALIR - Bristol Myers-Squibb, V.
1 po 20 mL (0,5 mg /1 mL) Britanija
1 po 100 mL (0,5 mg/1 mL) L01XX11 estramustin
PLATINEX - Bristol-Myers Squibb, [vaj- ESTRACYT - Pharmacia Italia S.P.A.,
carska Italija
0031230 inf. 1 po 20 mL (0,5 mg/1 mL) 1031043 kaps. 100 po 140 mg
0031231 inf. 1 po 100 mL (0,5 mg/1 mL) 0031044 inj. (pras. za inf.)
L01XA02 karboplatin 10 po 300 mg sa rastv.
CARBOPLATIN - Ebewe Arzneimittel L01XX14 tretinoin
GmbH, Austrija VESANOID - F. Hoffmann-La Roche,
0031341 inj. 1 po 150 mg/15 mL [vajcarska
CARBOPLATIN - Pfizer Enterprises L01XX19 irinotekan
S.A.R.L., Luksemburg CAMPTO - Pfizer H.C.P. Corporation,
0031240 inj. 1 po 15 mL/150 mg Beograd, Srbija
0031241 inj. 1 po 45 mL/450 mg 0039290 inj. 1 po 40 mg/2 mL
CYCLOPLATIN - Pliva - Lachema A.S., 0039291 inj. 1 po 100 mg/5 mL
ê{ka Republika
L01XX28 imatinib
0031270 inj. 1 po 15 mL/150 mg
GLIVEC - Novartis Pharma AG, [vajcarska
0031271 inj. 1 po 5 mL/50 mg
1039380 kaps. 30 po 50 mg
PARAGAL - PharmaSwiss, R. Srbija
1039381 kaps. 120 po 100 mg
0031303 inf. (konc. za inf.)
1039382 tabl. film 60 po 100 mg
1 po 15 mL (10 mg/ 1 mL)
1039383 tabl. film 30 po 400 mg
PARAPLATIN - Bristol Myers-Squibb, V.
Britanija L01XX31 gefitinib
0031300 inj. 1 po 450 mg/45 mL IRESSA - Astra Zeneca UK Limited, V.
0031301 inj. 1 po 50 mg/5 mL Britanija
0031302 inj. 1 po 150 mg/15 mL 1039398 tabl. film 30 po 250 mg
L01XA03 oksaliplatin L01XX32 bortezomib
ELOXATIN - Sanofi Synthelabo Groupe, VELCADE - Janssen Pharmaceutica N.V.,
Francuska Belgija
0031395 inj. 1 po 50 mg 0039100 inj. (pra{. za rastv. za inj.)
0031396 inj. 1 po 100 mg 1 bo~. po 3,5 mg
L01XC Monoklonska antitela L01XX34 erlotinib
TARCEVA - F.Hoffmann-La Roche Ltd,
L01XC02 rituksimab [vajcarska
MABTHERA - F. Hoffmann-La Roche, 1039402 tabl. film 30 po 25 mg
[vajcarska 1039403 tabl. film 30 po 100 mg
0014140 inf. (konc. za inf.) 1039404 tabl. film 30 po 150 mg
2 po 100 mg/10 mL
0014141 inf. (konc. za inf.) L01XX35 anagrelid
1 po 500 mg/50 mL THROMBOREDUCTIN – AOP Orphan
Pharmaceuticals AG, Austrija
1068230 kaps. 100 po 0,5 mg
910 V deo
L02 ENDOKRINOLO[KA L02BA02 toremifen

TERAPIJA FARESTONE - Schering Plough Central
East AG, [vajcarska
L02A Hormoni i srodni lekovi 1039335 tabl. 30 po 60 mg
L02AB Gestageni L02BB Antiandrogeni
L02AB01 megestrol L02BB01 flutamid
MEGACE - Bristol-Myers Squibb, FLUCINOM - Schering Plough Central
[vajcarska East AG, [vajcarska
1048911 tabl. 100 po 160 mg
L02BB02 nilutamid
3048912 susp. (za oral. upotrebu)
ANANDRON - ZLB Behring, Nema~ka
1 po 240 mL (40 mg/1 mL)
1039600 tabl. 90 po 50 mg
L02AB02 medroksiprogesteron 1039601 tabl. 30 po 150 mg
DUGEN - Hemofarm koncern, R. Srbija
L02BB03 bikalutamid
1048160 tabl. 100 po 100 mg
CASODEX - Astra Zeneca UK Limited, V.
L02AE Analozi hormona koji Britanija
osloba|aju gonadotropin 1037075 tabl. 28 po 50 mg
L02AE01 buserelin L02BG Inhibitori enzima
SUPREFACT - Aventis Pharma GmbH, L02BG03 anastrozol
Nema~ka ARIMIDEX - Astra Zeneca UK Limited, V.
0037050 inj. 2 po 5,5 mL (1 mg/1 mL) Britanija
7037051 aerosol 4 po 10 mL 1039325 tabl. 28 po 1 mg
(1 mg/1 mL)
L02BG04 letrozol
0037052 implant 1 po 9,4 mg
FEMARA - Novartis Pharma AG, [vajc.
(SUPREFACT depot 3 months)
(za 3 meseca) 1039330 tabl. film 30 po 2,5 mg
L02AE03 goserelin L02BG06 eksemestan
ZOLADEX - Astra Zeneca UK Limited, V. AROMASIN - Pfizer Enterprises S.A.R.L.,
Britanija Luksemburg
0037070 inj. depo 1 po 3,6 mg 1039390 tabl. 30 po 25 mg
L02AE04 triptorelin
DIPHERELINE - IPSEN PHARMA
L03 IMUNOSTIMULANSI
BIOTECH, Francuska L03A Citokini i imunomodulatori
0037090 inj. (pra{.)
7 po 0,1 mg sa rastvar. L03AA Faktori stimulisanja kolonije
0037091 inj. (pra{.) (citokini)
1 po 3,75 mg sa rastvar. L03AA02 filgrastim
0037092 inj. (pra{.) NEUPOGEN - F. Hoffmann-La Roche,
1 po 11,25 mg sa rastvar. [vajcarska
0069132 inj. 1 po 1 mL/30 M i.j.
(sa brizgalicom)
L02B Hormonski antagonisti i 0069133 inj. 1 po 1,6 mL/48 M i.j.
srodni lekovi (sa brizgalicom)
L02BA Antiestrogeni 0069134 inj. 1 po 0,5 mL/48 M i.j.
L02BA01 tamoksifen (sa brizgalicom)
NOLVADEX - Astra Zeneca UK Limited, V. 0069135 inj. 1 po 0,5 mL/30 M i.j.
Britanija (sa brizgalicom)
1039010 tabl. 30 po 10 mg L03AA10 lenograstim
1039011 tabl. 30 po 20 mg (D) GRANOCYTE - Aventis Pharma,
TAMOXIFEN - Ebewe Arzneimittel GmbH, Francuska
Austrija 0069170 bo~. lio 5 po 33,6 M i.j.
1039310 tabl. 30 po 10 mg sa rastvar.
1039311 tabl. 30 po 20 mg L03AB Interferoni
TAMOXIFEN - Lachema, ê{ka Republika L03AB04 interferon alfa 2a
1039270 tabl. 100 po 10 mg ROFERON A - F. Hoffmann-La Roche,
TAMOXIFEN - Remedica Ltd., Kipar [vajcarska
1039395 tabl. 30 po 10 mg 0328336 inj. 1 po 3000000 i.j./0,5 mL
1039396 tabl. 30 po 20 mg 0328337 inj. 1 po 4500000 i.j./0,5 mL
0328338 inj. 1 po 6000000 i.j./0,5 mL
0328339 inj. 1 po 9000000 i.j./0,5 mL
0328645 inj. 1 po 18 M i.j./0,6 mL
L03AB05 interferon alfa 2b rekombinantni SANDIMMUN - Novartis Pharma AG,

INTRON A - Schering Plough Central East [vajcarska
AG, [vajcarska 0014110 inf. (konc. za inf.)
0328180 inj. 1 po 3000000 i.j./ 5 mL 10 po 50 mg/1mL
0328181 inj. 1 po 5000000 i.j./ 5 mL 0014111 inf. (konc. za inf.)
0328182 inj. 1 po 10000000 i.j./ 5 mL 10 po 250 mg/5 mL (50 mg/1mL)
0328183 inj. (rastv. za inj.) ({pric) 1 po SANDIMMUN NEORAL - Novartis Pharma
18000000 i.j. AG, [vajcarska
L03AB07 interferon beta 1a 3014116 kapi 1 po 50 mL
REBIF - Serono, [vajcarska (100 mg/1 mL)
0328385 inj. 1 po 0,5 mL/6 Mi.j. 1014117 kaps 50 po 100 mg
(22 mcg) 1014118 kaps 50 po 25 mg
0328386 inj. 3 po 0,5 mL /6 Mi.j. 1014119 kaps 50 po 50 mg
(22 mcg) L04AA04 antitimocitni imunoglobulin
0328387 inj. 12 po 0,5 mL/6 Mi.j. (ATG), kuni}a
(22 mcg) ATG FRESENIUS S - Fresenius Biotech
0328388 inj. GmbH, Nema~ka
12 po 0,5 mL/12 Mi.j. (44 mcg) 0010220 inf. (konc. za inf.)
L03AB08 interferon beta 1b 1 po 5 mL (20 mg/1 mL) sa rastvar.
BETAFERON - Schering A.G., Nema~ka 0010221 inf. (konc. za inf.)
0015150 inj. 10 po 5 mL (20 mg/1 mL) sa rastvar.
15 po 9600000 i.j. sa rastvar. L04AA05 takrolimus
L03AB10 peginterferon alfa 2b PROGRAF - Fujisawa, Irska
PEGINTRON - Schering Plough Central 1014250 kaps.60 po 1 mg
East AG, [vajcarska 1014251 kaps. 30 po 5 mg
0328630 inj. 1 po 50 mcg sa rastvar. 1014252 kaps. 30 po 0,5 mg
0328631 inj. 1 po 80 mcg sa rastvar. L04AA06 mikofenolna kiselina
L03AB11 peginterferon alfa 2a (mikofenolat mofetil)
PEGASYS - F. Hoffmann-La Roche, [vaj- CELLCEPT - F. Hoffmann-La Roche, [vaj-
carska carska
0328606 inj. 1 po 180 mcg/1 mL 1014080 kaps 100 po 250 mg
0328605 inj. 1 po 135 mcg/1 mL 1014081 kaps. 300 po 250 mg
0328607 inj. ({pric) 1014082 tabl. 50 po 500 mg
1 po 135 mcg/0,5 mL 1014083 tabl. 150 po 500 mg
0328608 inj. ({pric) MYFORTIC - Novartis Pharma AG, [vaj-
1 po 180 mcg/0,5 mL carska
1014260 tabl. (gastrorezistentne)
L03AX Ostali citokini i 120 po 180 mg
imunomodulatori 1014261 tabl. (gastrorezistentne)
L03AX03 BCG vakcina (BCG 120 po 360 mg
imunoterapeutik) (ìvi L04AA08 daklizumab (dakliksimab)
inaktivisani bacili M. bovis, soj ZENAPAX - F. Hoffmann-La Roche, [vaj-
BCG) carska
IMMUCYST - Aventis Pasteur S.A., 0014200 inf. (konc. za inf.)
Francuska 1 po 5 mL/25 mg
0039421 inj. 1 po 81 mg sa rastvar. 0014201 inf. (konc. za inf.)
3 po 5 mL/25 mg
L04AA09 baziliksimab
L04 IMUNOSUPRESIVNA SIMULECT - Novartis Pharma AG, [vaj-
SREDSTVA carska
L04A Imunosupresivi
L04AA10 sirolimus
L04AA Selektivni imunosupresivi RAPAMUNE - Wyeth-Lederle Pharma,
L04AA01 ciklosporin Austrija
CICLORAL - Hexal AG., Nema~ka 1014270 tabl. (obloène) 30 po 1 mg
1014120 kaps. 50 po 25 mg 1014271 tabl. (obloène) 100 po 1 mg
1014121 kaps. 50 po 50 mg L04AA11 etanercept
1014122 kaps. 50 po 100 mg ENBREL – WYETH Laboratories
3014123 kapi (za oralnu primenu) UK/Wyeth Medica Ireland, V. Britanija
1 po 50 mL (100mg/1 mL) 0014310 pra{. za inj.
4 po 25 mg sa rastvar.
912 V deo
L04AA12 infliksimab 1162442 tabl. sa produènim

REMICADE - Schering Plough Central osloba|anjem 20 po 100 mg
East AG, [vajcarska 5162445 supoz. 10 po 50 mg
0014220 inj. lio 1 po 100 mg DIKLOFENAK - Habit Pharm A. D., R.
L04AA13 leflunomid Srbija
ARAVA - Aventis Pharma GmbH, 1162540 tabl. film 20 po 50 mg
Nem.a~ka DIKLOFENAK - Hemofarm AD, R. Srbija
1014301 tabl. film 30 po 20 mg 0162192 inj. 5 po 3 mL/(25 mg/1 mL)
1014302 tabl. film 30 po 100 mg 1162193 tabl. sa produènim
osloba|anjem 20 po 100 mg
L04AA21 efalizumab
5162194 supoz. 10 po 25 mg
RAPTIVA - Laboratories Serono SA, [vajc.
5162195 supoz. 10 po 50 mg
DICLOFENAC RETARD – Remedica Ltd.,
Kipar
L04AX Ostali imunosupresivi 1162402 tabl. retard 20 po 100 mg
L04AX01 azatioprin DIKLOFENAK - Remevita D.o.o., R. Srbija
IMUPRIN - Remedica Ltd., Kipar 1162645 tabl. film forte 20 po 50 mg
1014065 tabl. 20 po 50 mg 1162646 tabl. film retard 20 po 100 mg
1014066 tabl. 100 po 50 mg 1162647 inj. 5 po 75 mg/3 mL
IMURAN - GlaxoSmithKline Export Ltd., 5162648 supoz. 10 po 50 mg
V. Britanija 5162649 supoz. 10 po 100 mg
1014020 tabl. 100 po 50 mg NAKLOFEN - Krka tovarna zdravil D.D.,
Slovenija
0162203 inj. 5 po 75 mg/3 mL
LEKOVI ZA BOLESTI
MI[I]NO-KOSTNOG
20 po 50 mg
5162204 supoz. 10 po 50 mg
SISTEMA RAPTEN DUO - Krka tovarna zdravil
D.D., Slovenija
M01 ANTIINFLAMATORNI I ANTI- 1162487 tabl. (acidorezistentna sa
REUMATSKI PROIZVODI produènim oslobadj.) 20 po 75 mg
RAPTEN rapid - Hemofarm AD, R. Srbija
M01A Nesteroidni 1162486 dra`. 10 po 12,5 mg
antiinflamatorni i RAPTEN-K - Hemofarm AD, R. Srbija
antireumatski proizvodi 1162485 dra`. 10 po 50 mg
M01AB Derivati sir}etne kiseline i M01AB08 etodolak
srodne supstance ETOLAC - Alkaloid a.d., Makedonija
M01AB01 indometacin 1162300 tabl. 20 po 200 mg
INDOMETACIN - Belupo LTD., Hrvatska M01AB15 ketorolak
1163060 kaps. 30 po 25 mg TORADOL - F. Hoffmann-La Roche, [vaj-
1163061 kaps. (sa produènim carska
osloba|anjem) 30 po 75 mg 0162500 inj. 10 po 30 mg/1 mL
5163064 supoz. 10 po 100 mg 1162501 tabl. 20 po 10 mg
M01AB05 diklofenak ZODOL - Zorka Pharma, R. Srbija
DICLOFENAC - Rivofarm SA, [vajcarska 0162522 inj. 5 po 30 mg/1 mL
1162602 tabl. sa produènim M01AC Oksikami
osloba|anjem 20 po 100 mg M01AC01 piroksikam
DICLOFENAC BMS - Bristol-Myers REMOXICAM - Alkaloid A.D., Makedonija
Squibb, [vajcarska 1161180 kaps. 20 po 20 mg
1162572 tabl. film retard 30 po 100 mg ROXIKAM - Zdravlje, R. Srbija
DICLOFENAC DUO BMS - Bristol-Myers 1161160 tabl. 20 po 20 mg
Squibb S.R.L., Italija M01AC02 tenoksikam
1162570 kaps. sa modifikovanim NOKAM - Zorka Pharma, R. Srbija
osloba|anjem 30 po 75 mg 1161030 tabl. film 10 po 20 mg
DIKLOFEN - Galenika A.D., R. Srbija TENICAM - Slaviamed, R. Srbija
1162441 tabl. 20 po 50 mg
M01AC05 lornoksikam NUROFEN Active - Boots Healthcare

XEFO – Amersham Health AS, Austrija International, V. Britanija
0161262 inj. 1 po 8 mg sa rastvar. 1162654 tabl. za decu (disperzibilne)
1161251 tabl. film 20 po 4 mg 1162655 tabl. (disperzibilne)
1161253 tabl. film 50 po 4 mg NUROFEN Liquid - Boots Healthcare
1161254 tabl. film 100 po 4 mg International, V. Britanija
1161255 tabl. film 250 po 4 mg 1162656 kaps. (meke, èlatinske)
1161257 tabl. film 20 po 8 mg 1162657 kaps. (meke, èlatinske)
1161259 tabl. film 50 po 8 mg RUPAN - Medochemie Ltd., Kipar
M01AC06 meloksikam SOLPAFLEX - Smith Kline Beecham, V.
MOVALIS - Boehringer Ingelheim Pharma Britanija
GmbH, Austrija 1162590 tabl. 12 po 200 mg
1161021 tabl. 20 po 15 mg UPFEN - UPSA Laboratories, Francuska
0161022 inj. 10 po 15 mg/1,5 mL 1162620 tabl. {ume}e 10 po 200 mg
0161023 inj. 5 po 15 mg/1,5 mL 1162621 tabl. {ume}e 20 po 200 mg
1162622 tabl. {ume}e 30 po 200 mg
M01AE Derivati propionske kiseline 1162623 tabl. film 10 po 200 mg
M01AE01 ibuprofen 1162624 tabl. film 20 po 200 mg
ADVIL - Wyeth-Lederle Pharma, Austrija 1162625 tabl. film 30 po 200 mg
1162580 tabl. 10 po 200 mg
M01AE02 naproksen
1162581 tabl. 20 po 200 mg
NAKSETOL - Zorka Pharma, R. Srbija
1162582 tabl. 30 po 200 mg
1162560 tabl. film 20 po 550 mg
1162583 tabl. 50 po 200 mg
NAPROKSEN - Hemofarm-Zorka Pharma,
BRUFEN - Galenika A.D., R. Srbija
R. Srbija
1162030 dra`. 30 po 200 mg
1162423 tabl. 20 po 375 mg
1162031 dra`. 30 po 400 mg
5162422 supoz. 10 po 500 mg
1162032 tabl. film 30 po 600 mg
NALGESIN - Krka tovarna zdravil D.D.,
3162033 sirup 1 po 100 mL
Slovenija
(100 mg/5 mL)
1162106 tabl. film 10 po 275 mg
IBU - HEMOFARM - Hemofarm koncern,
1162107 tabl. film forte 10 po 550 mg
R. Srbija
NAPROXEN - Polfarmex, Poljska
1162483 tabl. {ume}e 20 po 200 mg
1162666 tabl. 50 po 250 mg
IBUPROFEN - Hemofarm AD, R. Srbija
1162667 tabl. 20 po 500 mg
1162488 tabl. film 30 po 400 mg
NAPROXEN - Srbolek d.d., R. Srbija
3162482 sirup 1 po 100 mL
1162470 tabl. 50 po 375 mg
(100 mg/5 mL)
1162471 tabl. 20 po 375 mg
IBUPROFEN - Remedica Ltd., Kipar
1162640 dra`. 30 po 200 mg M01AE03 ketoprofen
1162641 dra`. 20 po 400 mg KETOPROFEN -Jugoremedija, R. Srbija
1162642 tabl.film 20 po 600 mg 1162610 tabl. film 20 po 100 mg
IBUPROFEN - Remevita D.o.o., R. Srbija 0162611 inj. 10 po 2 mL /100 mg
1162530 tabl.film 30 po 200 mg KETONAL Lek - Lek DD, Slovenija
1162531 tabl.film 30 po 400 mg 0162088 inj. 10 po 100 mg /2 mL
1162532 tabl.film 30 po 600 mg 1162089 tabl. forte 20 po 100 mg
3162533 sirup 1 po 100 mL KETONAL DUO - Lek DD, Ljubljana
(100 mg/5 mL) 1162305 kaps. sa produènim
IBUPROFEN - Srbolek d.d., R. Srbija oslobadjanjem 30 po 150 mg
1162510 kaps.(sa produènim 1162306 kaps. sa produènim
oslobadjanjem) 20 po 300 mg oslobadjanjem 20 po 150 mg
NUROFEN - Boots Healthcare M01AE09 flurbiprofen
International, V. Britanija FLUGALIN - Galenika A.D., R. Srbija
1162650 dra`. 12 po 200 mg 1162050 dra`. 30 po 50 mg
1162651 dra`. 24 po 200 mg 1162051 dra`. 30 po 100 mg
3162652 sirup (susp.) 1 po 100 mL M01AE11 tiaprofenska kiselina
(100 mg/5 mL) TURGANIL - Jugoremedija, R. Srbija
3162653 sirup za decu (susp.) 1162220 tabl. 20 po 300 mg
1 po 100 mL (100 mg/5 mL)
914 V deo
M01AE12 oksaprozin
DAY RUN - CSC Pharmaceutical GmbH, M01C Specifi~na antireumatska
Nema~ka (Irska) sredstva
1162630 tabl. film 20 po 600 mg M01CB Preparati zlata
M01AH Koksibi M01CB01 aurotiomalat natrijum
(selektivni inhibitori COX-2) TAUREDON - Altana Pharma AG,
M01AH01 celekoksib Nema~ka
CELEBREX - Pfizer Enterprises S.A.R.L., 0164231 inj. 10 po 10 mg/0,5 mL
Luksemburg 0164232 inj. 10 po 20 mg /0,5 mL
1163520 kaps. 10 po 200 m 0164233 inj. 10 po 50 mg/0,5 mL
M01AH05 etorikoksib
ARCOXIA - Merck Sharp & Dohme Idea M02 LEKOVI ZA LOKALNO
(MSD), [vajcarska LEÊNJE BOLA U MI[I]IMA I
1163530 tabl. 7 po 60 mg ZGLOBOVIMA
1163531 tabl. 7 po 90 mg
1163532 tabl. 7 po 120 mg M02A Lekovi za lokalno le~enje
1163533 tabl. 28 po 60 mg bola u mi{i}ima i
1163534 tabl. 28 po 90 mg zglobovima
1163535 tabl. 28 po 120 mg
M02AA Nesteroidni antiinflamatorni
M01AX Ostali nesteroidni preparati za lokalnu
antiinflamatorni i primenu
antireumatski lekovi M02AA07 piroksikam
M01AX05 glukozamin FELDENE - Pfizer H.C.P. Corporation, SAD
PERIGONA - Chephasaar Chemisch, 4167010 gel 25 g 0,5%
Nema~ka M02AA10 ketoprofen
1163560 tabl. film 20 po 500 mg FASTUM - Berlin-Chemie Menarini Group,
1163561 tabl. film 50 po 500 mg Nema~ka
1163562 tabl. film 100 po 500 mg 4167340 gel 1 po 20 g 2,5%
1163563 tabl. film 300 po 500 mg 4167341 gel 1 po 30 g 2,5%
M01AX17 nimesulid 4167342 gel 1 po 50 g 2,5%
AULIN - CSP Pharmaceuticals Handels, KETONAL Lek - Lek DD, Slovenija
Austrija 4167078 gel 1 po 50 g 2,5%
1163500 tabl. 30 po 100 mg PRONTOKET - CSC Pharmaceuticals
1163501 tabl. 15 po 100 mg Handels GmbH, Austrija
1163502 tabl. 6 po 100 mg 7167350 rastv. (sprej za spoljnu pri-
NIMESULID - Habit Pharm A. D., R. menu) 1 po 50 mL 5%
Srbija M02AA13 ibuprofen
1163550 tabl. 20 po 100 mg BRUFEN - Galenika A.D., R. Srbija
NIMESULID – Srbolek, R. Srbija 4167034 krem 1 po 50 g 10%
1163540 tabl. 20 po 100 mg IBUPROFEN - Remevita D.o.o., R. Srbija
NIMULID - Panacea Biotec Ltd., Indija 4167311 krem 1 po 50 g 10%
1163020 tabl. 20 po 100 mg IBUPROFEN - Srbolek d.d., R. Srbija
3163021 susp. 1 po 60 mL (50 mg/5 mL) 4167120 krem 1 po 50 g 5%
1163022 tabl. (oralne disperzibilne)
10 po 50 mg (NIMULID MD za decu) M02AA15 diklofenak
1163023 tabl. (oralne disperzibilne) DIKLOFEN - Galenika A.D., R. Srbija
10 po 100 mg (NIMULID MD) 4167320 gel 1 po 50 g 1%
TENAPROST - Zdravlje, R. Srbija DIKLOFENAK - Hemofarm AD, R. Srbija
1163510 tabl. 20 po 100 mg 4167300 gel 40 g 1%
NAKLOFEN - Krka tovarna zdravil D.D.,
MO1AX50 bakterijski antigeni Slovenija
POLYFLAMIN - Institut za imunologiju i 4167365 gel 1 po 60 g (10 mg/1 g) 1%
virusologiju "Torlak", R. Srbija VOLTAREN emulgel - Novartis Pharma
0166110 inj. mite 6 po 1 mL (I-VI) AG, [vajcarska
0166111 inj. forte 6 po 1 mL (VII-XII) 4167330 gel 50 g 1%
M02AA.. ibuprofen, levomentol
DEEP RELIEF - The Mentolatum
Company Ltd, [kotska
4167360 gel 1 po 15 g (5% + 3%)
4167361 gel 1 po 30 g (5% + 3%)
4167362 gel 1 po 50 g (5% + 3%)
M02AA.. nimesulid
NIMULID Transgel - Panacea Biotec Ltd.,
M03B Miorelaksansi sa centralnim
Indija delovanjem
4167021 gel 1 po 30 g 1% M03BX Ostali miorelaksansi sa
centralnim delovanjem
M03 MI[I]NI RELAKSANSI M03BX02 tizanidin
(MIORELAKSANSI) SIRDALUD - Novartis Pharma AG, [vaj-
carska
M03A Miorelaksansi sa perifernim 1165120 tabl. 30 po 2 mg
delovanjem 1165122 tabl. 30 po 4 mg
M03AB Derivati holina M03BX07 tetrazepam
M03AB01 suksametonijum (sukcinilholin) MYOLASTAN - Sanofi Winthrop
MIDARINE - GlaxoSmithKline Export Ltd., International, Francuska
V. Britanija 1071810 tabl. film 20 po 50 mg
0082320 inj. 100 po 2 mL/100 mg TETRAZEPAM-MIP - Chephasaar
Chemisch Pharm GmbH, Nema~ka
M03AC Ostala kvaternerna 1082120 tabl. 20 po 25 mg
amonijum jedinjenja 1082121 tabl. 20 po 50 mg
M03AC01 pankuronijum 1082122 tabl. 20 po 100 mg
PANCURONIUM Injection BP - Rotex 1082123 tabl. 10 po 50 mg
medica GmbH, Nema~ka
0082500 inj. 10 po 2 mL/(2 mg/1 mL) M04 PREPARATI ZA LEÊNJE
PAVULON - N.V. Organon, Holandija GIHTA
0082350 inj. 50 po 2 mL/(2 mg/1 mL)
M03AC03 vekuronijum bromid M04A Preparati za le~enje gihta
NORCURON - N.V. Organon, Holandija M04AA Inhibitori sinteze mokra}ne
kiseline
M03AC04 atrakurijum
M04AA01 alopurinol
TRACRIUM - GlaxoSmithKline Export
ALOPURINOL - Zdravlje, R. Srbija
Ltd., V. Britanija
1168050 tabl. 100 po 100 mg
0082290 inj. 5 po 25 mg/2,5 mL
ALOPURINOL – Hemofarm koncern -
0082291 inj. 5 po 50 mg/5 mL
Zorka Pharma, R. Srbija
M03AC09 rokuronijum bromid 1168089 tabl. 40 po 100 mg
ESMERON - N.V. Organon, Holandija 1168090 tabl. 30 po 300 mg
0082050 inj. 12 po 5 mL (10 mg/1 mL)
0082051 inj. 10 po 10 mL (10 mg/1 mL) M05 LEKOVI U TERAPIJI
M03AC11 cisatrakurijum OBOLJENJA KOSTIJU
NIMBEX - GlaxoSmithKline SPA, Italija
0082410 inj. 5 po 2,5 mL (2 mg/1 mL) M05B Lekovi koji deluju na
0082411 inj. 5 po 5,0 mL (2 mg/1 mL) strukturu kosti i
0082412 inj. 5 po 10 mL (2 mg/1 mL)
0082413 inj. 1 po 30 mL (5 mg/1 mL)
mineralizaciju
M03AX Ostali miorelaksansi sa M05BA Bifosfonati
perifernim delovanjem M05BA02 klodronska kiselina (klodronat)
BONEFOS - Schering A.G. Nema~ka
M03AX01 Clostridium botulinum tip A
1059060 kaps. 30 po 400 mg
toksin (Botulinum toxin)
1059061 kaps. 100 po 400 mg
DYSPORT - IPSEN BIOPHARM LIMITED,
1059063 tabl. 60 po 800 mg
V. Britanija
0059062 inf. (konc. za rastv. za inf.)
0082110 inj. 1 po 500 i.j.
5 po 5 mL /(60 mg/1 mL)
0082111 inj. 2 po 500 i.j.
LODRONAT - F. Hoffmann-La Roche, [vaj-
BOTOX - Allergan, Irska
carska
0082115 inj. (pra{.) 1 po 100 i.j.
1059050 tabl. 30 po 520 mg
0059051 inf. (konc. za inf.)
5 po 300 mg/10 mL
M05BA03 pamidronska kiselina
(pamidronat)
AREDIA - Novartis Pharma AG, [vajc.
0059101 inf. (pra{. i rastvar. za rastv.)
4 po 15 mg/5 mL
916 V deo
0059102 inf. (pra{. i rastvar. za rastv.) M09AX.. ulje soje, ulje avokada
2 po 30 mg/10 mL PIASCLEDINE – CSC Pharmaceuticals
0059103 inj. 1 po 90 mg/ 10 mL Handels GmbH, Austrija
M05BA04 alendronska kiselina (alendronat) 0169200 kaps. 15 po (200 + 100 mg)
ALENDRONAT - Zdravlje, R. Srbija
1059075 tabl. 20 po 10 mg
FOSAMAX - Merck Sharp & Dohme Idea
(MSD), [vajcarska
1059071 tabl. 28 po 10 mg
N NERVNI SISTEM
LEKOVI KOJI DELUJU NA
NERVNI SISTEM
1059072 tabl. 2 po 70 mg
1059073 tabl. 4 po 70 mg
LINDRON - Krka tovarna zdravil D.D., N01 ANESTETICI
Slovenija
1059077 tabl. 28 po 10 mg N01A Anestetici, op{ti
M05BA06 ibandronska kiselina N01AB Halogenovani ugljovodonici
(ibandronat) N01AB01 halotan
BONDRONAT - F. Hoffmann-La Roche, HALOTHAN - Jugoremedija, R. Srbija
[vajcarska 9080091 rastv. za inh. 5 po 50 mL
0059083 inj. 1 po 2 mg/2 mL
N01AB06 izofluran
FORANE – Abbot Laboratories S.A., [vaj-
0059086 inf. (konc.) 1 po 6 mg/6 mL
carska
0059087 inf. (konc.) 5 po 6 mg/6 mL
0080161 rastv. za inh. 1 po 100 mL
BONVIVA - F. Hoffmann-La Roche, [vaj-
carska N01AB08 sevofluran
1059084 tabl. film 28 po 2,5 mg SEVORANE - Abbott Laborat., USA/S.P.A.,
1059088 tabl. film 1 po 150 mg Italija
9080161 rastv. za inh. 1 po 250 mL
M05BA07 risedronska kiselina (risedronat)
ACTONEL - Aventis Pharma GmbH, N01AH Opioidni anestetici
Nema~ka N01AH01 fentanil
1059220 tabl. film 28 po 5 mg FENTANYL TORREX - Torrex Pharma
1059221 tabl. film 28 po 30 mg Chiesi GmbH, Austrija
M05BA08 zoledronska kiselina (zoledronat) 0087556 inj. (rastv. za inj.)
ZOMETA - Novartis Pharma AG, [vajc. 5 po 2 mL/(50 mcg/1 mL)
0059210 inj. 1 po 4 mg 0087557 inj. (rastv. za inj.)
0059211 inf. (konc. za inf.) 5 po 10 mL/(50 mcg/1 mL)
1 po 4 mg/5 mL FENTANYL - Janssen Pharmaceutica N.V.,
Belgija
M05BB Bifosfonati i kalcijum, 0087550 inj. 5 po 2 mL (0,05 mg/1 mL)
sekvencijalni preparati 0087552 inj. 50 po 2 mL (0,05 mg/1 mL)
M05BB03 alendronska kiselina, 0087555 inj. 50 po 10 mL
holekalciferol (0,05 mg/1 mL)
FOSAVANCE - Merck Sharp Dohme Idea HEFANIL - Hemofarm koncern, R. Srbija
I.N.C. Frosst Iberica, S.A., [panija 0087581 inj. 50 po 2 mL/0,1 mg
1059120 tabl. 4 po (70 mg + 2800 i.j.) 0087583 inj. 50 po 10 mL/0,5 mg
N01AH02 alfentanil
M09 OSTALI LEKOVI ZA LEÊNJE RAPIFEN - Janssen Pharmaceutica N.V.,
BOLESTI MI[I]NO - Belgija
KOSTNOG SISTEMA 0087570 inj. 5 po 2 mL (0,5 mg/1 mL)
0087571 inj. 10 po 2 mL (0,5 mg/1 mL)
M09A Ostali lekovi za le~enje 0087572 inj. 50 po 2 mL (0,5 mg/1 mL)
bolesti mi{i}no - kostnog 0087573 inj. 5 po 10 mL (0,5 mg/1 mL)
sistema 0087574 inj. 10 po 10 mL (0,5 mg/1 mL)
0087575 inj. 50 po 10 mL (0,5 mg/1 mL)
M09AX Ostali lekovi za le~enje
N01AH03 sufentanil
bolesti mi{i}no - kostnog SUFENTA - Janssen Pharmaceutica N.V.,
sistema Belgija
M09AX01 hijaluronska kiselina 0080170 inj. 5 po 2 mL (0,005 mg/1 mL)
HYALART - Fidia Pharm. S.p.A., Italija 0080171 inj. forte 5 po 5 mL
0169160 inj. 1 po 20 mg/2 mL (0,05 mg/1 mL)
0087172 inj. 5 po 10 mL
(0,005 mg/1 mL)
SUFENTANIL TORREX – Torrex CHIESI 0081583 inj. (spinal 0,5% heavy)

Pharma GmbH, Austrija 5 po 4 mL (5 mg/1 mL+ 80 mg/1 mL
0087660 inj. (rastv. za inj.) glukoze)
5 po 10 mL (50 mcg/mL) VEXELIT - Zdravlje, R. Srbija
0087661 inj. forte (rastv. za inj.) 0081120 inj. 10 po 5 mL 0,5%
5 po 5 mL (50 mcg/mL) 0081121 inj. 10 po 5 mL 0,25%
0087662 inj. (rastv. za inj.) 0081125 inj. 10 po 10 mL 0,5%
5 po 20 mL (50 mcg/mL) N01BB02 lidokain
N01AH06 remifentanil LIDOCAINE - Hemomont, R. Srbija
ULTIVA - GlaxoSmithKline Export Ltd., V. 0081620 inj. 50 po 2 mL 1%
Britanija 0081621 inj. 50 po 3,5 mL 1%
0087620 inj. 5 po 1 mg sa rastvar. 0081622 inj. 50 po 2 mL 2%
0087621 inj. 5 po 2 mg sa rastvar. LIDOKAIN-HLORID - Galenika A.D., R.
0087622 inj. 5 po 5 mg sa rastvar. Srbija
N01AX Ostali op{ti anestetici 0081220 inj. 10 po 20 mg/2 mL 1%
0081222 inj. 10 po 35 mg/3,5 mL 1%
N01AX07 etomidat
4081225 gel 1 po 30 g 2%
HYPNOMIDATE - Janssen Pharmaceutica
0081560 inj. 50 po 40 mg/2 mL 2%
N.V., Belgija
0080300 inj. 5 po 10 mL (2 mg/1 mL) N01BB03 mepivakain
MEPIVASTESIN - 3M ESPE AG, Nema~ka
N01AX10 propofol
0081630 inj. 50 po 1,7 mL (30 mg/1 mL)
DIPRIVAN 1%- Astra Zeneca UK Limited,
V. Britanija N01BB08 artikain (kartikain)
0080200 inj. 1 po 50 mL CYSTOCAIN - Jugoremedija, R. Srbija
(10 mg/1 mL) 1% 0081141 inj. 5 po 10 mL 2%
0080202 inj. 5 po 20 mL N01BB10 levobupivakain
(10 mg/1 mL) 1% CHIROCAINE - Abbot S.p.a, Italija
PROPOFOL - Fresenius Kabi GmbH, 0081010 inj. (konc. za rastv. za inf.)
Austrija 10 po 10 mL/(2,5 mg/1 mL)
0080420 inj. (emulz. za i.v.) 0081011 inj. (konc. za rastv. za inf.)
5 po 20 mL (10 mg/1 mL) 10 po 10 mL/(5 mg/1 mL)
0080421 inj. (emulz. za i.v.) 0081012 inj. (konc. za rastv. za inf.)
1 po 50 mL (10 mg/1 mL) 10 po 10 mL/(7,5 mg/1 mL)
0080422 inj. (emulz. za i.v.) N01BB52 lidokain, epinefrin (adrenalin)
10 po 50 mL (10 mg/1 mL) LIDOKAIN-ADRENALIN - Galenika A.D.,
0080423 inj. (emulz. za i.v.) R. Srbija
1 po 100 mL (10 mg/1 mL) 0081540 inj. 50 po 2 mL
0080424 inj. (emulz. za i.v.) (40 + 0,025 mg)
10 po 100 mL (10 mg/1 mL) LIDOKAIN EPINEPHRIN - G. Streuli, [vaj-
RECOFOL - Schering A.G., Nema~ka carska
0080360 inj. (emulz. za inj.ili inf.) 0081700 inj. 50 po 2 mL (2% + 0,012%)
5 po 20 mL (10 mg/1 mL) 0081701 inj. 100 po 1,7 mL
0080361 inj. 1 po 50 mL (10 mg/1 mL) (2% + 0,012%)
0080362 inj. 1 po 100 mL (10 mg/1 mL) N01BB52 lidokain, eugenol
0080363 inf. (emulz.) 5 po 10 mL ALVOGYL - Septodont, Francuska
(20 mg/1 mL) 4081716 pasta 1 po 12 g (5% + 15%)
0080364 inf. (emulz.) 1 po 50 mL
(20 mg/1 mL) N01BB52 lidokain, norepinefrin
(noradrenalin)
XYLONOR 3 % Noradrenaline -
N01B Anestetici, lokalni Septodont, Francuska
0081710 inj. 50 po 1,8 mL
N01BB Amidi (3 % + 0,004 %)
N01BB01 bupivakain
N01BB52 lidokain, paraformaldehid
MARCAINE - Astra Zeneca UK Limited, V.
CAUSTINERF SANS ARSENIC -
Britanija
Septodont, Francuska
0081580 inj. 5 po 20 mL 0,25%
4081715 pasta 1 po 4,5 g (37% + 46%)
(2,5 mg/1 mL)
0081581 inj. 5 po 20 mL 0,5% N01BB53 mepivakain , epinefrin (adrenalin)
(5,0 mg/1 mL) SCANDONEST 2 % SPECIAL - Septodont,
0081582 inj. 5 po 4 mL 0,5% Francuska
(5 mg/1 mL) (spinal) 0081711 inj. 50 po 1,8 mL
(2 % + 0,001 %)
918 V deo
N01BB58 artikain (kartikain), epinefrin N02AB03 fentanil

(adrenalin) DUROGESIC - Janssen Pharmaceutica
CYSTOCAIN A - Jugoremedija, R. Srbija N.V., Belgija
0081142 inj. 5 po 10 mL 2% 9087565 transderm. flaster
(20,0 + 0,006 mg/mL) 5 po 2,5 mg/10 cm2 (25 mcg/ h)
CYSTOCAIN DS - Jugoremedija, R. Srbija 9087566 transderm. flaster
0081143 inj. 50 po 2 mL 5 po 5,0 mg/20 cm2 (50 mcg/ h)
(40,0 + 0,006 mg/1mL) 9087567 transderm. flaster
RUDOCAIN - G. Streuli, [vajcarska 5 po 10,0 mg/40 cm2 (100 mcg/ h)
0081705 inj. 100 po 1,7 mL 9087568 transderm. flaster
(40,0 + 0,005 mg/1 mL) 5 po 12,6 mg/(75 mcg/h)
0081706 inj. forte 100 po 1,7 mL N02AD Derivati benzomorfana
(40,0 + 0,01 mg/1 mL)
SEPTANEST ADRENALINE - Septodont, N02AD01 pentazocin
Francuska FORTRAL - Krka tovarna zdravil D.D.,
0081712 inj. 50 po 1,8 mL Slovenija
(2 % + 0,001 %) 1087923 tabl. 100 po 50 mg
UBISTESIN - 3MESPE AG., Nema~ka 0087920 inj. 10 po 30 mg/1 mL
0081636 inj. (karp.) 50 po 1,7 mL N02AF Derivati morfinana
(40 + 0,006 mg/1 mL) 4% N02AF01 butorfanol
0081635 inj. forte (karp.) 50 po 1,7 mL MORADOL - Galenika A.D., R. Srbija
(40 + 0,012 mg/1 mL) 4% 0087830 inj. 50 po 2 mg/1 mL
N02AX Opioidi, ostali
N02 ANALGETICI N02AX01 tilidin
VALORON - Hemofarm koncern, R. Srbija
N02A Opioidi 2087964 kapi 1 po 10 mL (100 mg/1
N02AA Prirodni alkaloidi opijuma mL)
N02AA01 morfin 5087967 supoz. 5 po 75 mg
DOLTARD – Amersham Health AS, N02AX02 tramadol
Austrija PROTRADON - PRO.MED.CS., ê{ka
1087630 tabl. retard 20 po 10 mg Republika
1087631 tabl. retard 100 po 10 mg 1087090 kaps. 10 po 50 mg
1087633 tabl. retard 100 po 30 mg SINTRADON - Zdravlje, R. Srbija
1087634 tabl. retard 20 po 60 mg 0087100 inj. 5 po 1 mL/50 mg
1087636 tabl. retard 20 po 100 mg TRAMA 24 – Lannacher Heilmittel
1087637 tabl. retard 100 po 100 mg GmbH, Austrija
M-ESLON - Grunenthal GmbH, Nema~ka 1087650 tabl. film (sa produ`.
1087600 kaps. retard 20 po 10 mg oslobadjanjem) 20 po 100 mg
1087601 kaps. retard 50 po 10 mg 1087651 tabl. film (sa produ`.
1087603 kaps. retard 20 po 30 mg 1087652 tabl. film (sa produ`.
1087605 kaps. retard 100 po 30 mg TRAMADOL - Hemofarm AD, R. Srbija
1087606 kaps. retard 20 po 60 mg 0087531 inj. 5 po 1 mL/50 mg
1087607 kaps. retard 50 po 60 mg 0087533 inj. 5 po 2 mL (50 mg/1 mL)
1087608 kaps. retard 100 po 60 mg 1087530 kaps. 20 po 50 mg
1087609 kaps. retard 20 po 100 mg 2087535 kapi 1 po 10 mL
1087610 kaps. retard 50 po 100 mg (100 mg/1 mL)
1087611 kaps. retard 100 po 100 mg TRODON - Zorka Pharma, R. Srbija
MORPHINI HYDROCHLORIDUM - 0087400 inj. 5 po 50 mg/1 mL
Alkaloid A.D., Makedonija 0087402 inj. 5 po 100 mg/2 mL
0087856 inj. 10 po 4 mg/1 mL 2087406 kapi 1 po 10 mL
N02AB Derivati fenilpiperidina (100 mg/1 mL)
N02AB02 petidin 5087407 supoz. 5 po 100 mg
DOLANTIN 100 - Aventis Pharma GmbH, 1087451 tabl. retard 10 po 100 mg
Nema~ka 1087452 tabl. retard 30 po 100 mg
0087019 inj. 25 po 100 mg/2 mL
N02B Ostali analgetici i N02BA51 acetilsalicilna kiselina,

paracetamol, kodein
antipiretici DIKALM - Fam Pharm, R. Srbija
N02BA Salicilna kiselina i derivati 1086610 tabl. 10 po
N02BA01 acetilsalicilna kiselina (250 + 250 + 10 mg)
ACETISAL PH 8 - Galenika A.D., R. Srbija 1086611 tabl. 500 po
1086033 tabl. film 500 po 500 mg (250 + 250 + 10 mg)
ACETYSAL - Jugoremedija, R. Srbija 1086612 tabl. 20 po
1086070 tabl. 20 po 500 mg (250 + 250 + 10 mg)
1086071 tabl. 500 po 500 mg N02BA51 acetilsalicilna kiselina,
ALKA SELTZER - Bayer Pharma D.O.O., paracetamol, kofein
Slovenija KOMBIKAF - B.G. Pharm, R. Srbija
1086125 tabl. {ume}e 10 po 324 mg 2086145 pra{. 500 po
ANBOL - Galenika A.D., R. Srbija (200 + 300 + 50 mg)
1086800 tabl. 500 po 300 mg 2086146 pra{. 10 po
ANDOL – Pliva D.o.o., Hrvatska (200 + 300 + 50 mg)
1086111 tabl. 20 po 300 mg OLDON - Zdravlje, R. Srbija
1086112 tabl. 500 po 300 mg 1086337 tabl. 100 po
1086113 tabl. 20 po 100 mg (300 + 200 + 50 mg)
ASK PH8 - Habit Pharm A. D., R. Srbija N02BB Pirazoloni
1086128 tabl. film 500 po 500 mg
N02BB02 metamizol natrijum
ASPIRIN - Bayer Pharma D.O.O.,
(noraminofenazon)
Slovenija
ANALGIN - Alkaloid A.D., Makedonija
1086120 tabl. 20 po 500 mg
0086417 inj. 50 po 2 mL/(500 mg/1 mL)
1086121 tabl. 30 po 100 mg
0086418 inj. 50 po 5 mL/(500 mg/1 mL)
ASPIRIN Direct - Bayer Pharma D.O.O.,
1086415 tabl. 10 po 500 mg
Slovenija
ANALGIN – Srbolek, R. Srbija
1086122 tabl. (za zvakanje)
1086455 tabl. 10 po 500 mg
10 po 500 mg
1086456 tabl. 500 po 500 mg
ASPIRIN Protect - Bayer Pharma D.O.O.,
BARALGIN M - Jugoremedija, R. Srbija
Slovenija
0086564 inj. 5 po 2,5 mg/5 mL
1086566 tabl. 10 po 500 mg
30 po 100 mg
1086567 tabl. 500 po 500 mg
5086568 supoz. 5 po 1000 mg
30 po 300 mg
NOVALGETOL - Galenika A.D., R. Srbija
COR-AS 100 - Zdravlje, R. Srbija
0086431 inj. 50 po 5 mL/2,5 g
1086750 tabl. 20 po 100 mg
MIDOL - Hemofarm AD, R. Srbija N02BE Anilidi
1086305 tabl. 500 po 300 mg N02BE01 paracetamol
1086306 tabl. 20 po 300 mg EFFERALGAN - Bristol Myers – Squibb, V.
1086307 tabl. 20 po 100 mg Britanija
N02BA51 acetilsalicilna kiselina, 1086910 tabl. {ume}e 16 po 500 mg
askorbinska kiselina 3086916 sirup (za decu) 1 po 90 mL 3%
ASPIRIN PLUS C - Bayer Pharma D.O.O., 5086912 supoz. 10 po 150 mg
Slovenija 5086915 supoz. 10 po 80 mg
1086123 tabl. {ume}e FEBRICET - Hemofarm AD, R. Srbija
10 po (400 + 240 mg) 1086105 tabl. 500 po 500 mg
1086124 tabl. {ume}e 1086109 tabl. 20 po 500 mg
20 po (400 + 240 mg) 3086106 sirup 1 po 100 mL
MIDOL C - Hemofarm AD, R. Srbija (120 mg/5 mL)
1086900 tabl. {ume}e 5086107 supoz. 5 po 200 mg
10 po (400 + 240 mg) MIRALGIN – Hemofarm koncern - Zorka
UPSARIN C – Bristol Myers – Squibb, V. Pharma, R. Srbija
Britanija 1086480 tabl. 20 po 500 mg
1086925 tabl. {ume}e 1086481 tabl. 500 po 500 mg
10 po (330 + 200 mg) 3086483 sirup 1 po 100 mL
1086926 tabl. {ume}e (120 mg/5 mL)
20 po (330 + 200 mg) 5086482 supoz. 10 po 120 mg
N02BA51 acetilsalicilna kiselina, kofein, PANADOL - GlaxoSmithKline Export Ltd.,
askorbinska kiselina V. Britanija
RING N - Heinrich Mack Nachf, Nema~ka 1086630 tabl. 12 po 500 mg
1086675 tabl. 10 po 1086631 tabl. 24 po 500 mg
(300 + 25 + 50 mg)
920 V deo
PARACET - Zdravlje, R. Srbija 2086922 pra{ak 10 kesica po

3086280 sirup 1 po 100 mL (400 + 50 mg)
(120 mg/5 mL) PANADOL EXTRA - GlaxoSmithKline
PARACETAMOL - Galenika A.D., R. Srbija Export Ltd., V. Britanija
1086696 tabl. 500 po 500 mg 1086745 tabl. 12 po (500 + 65 mg)
3086695 sirup 1 po 100 mL 1086746 tabl. 24 po (500 + 65 mg)
(120 mg/5 mL) SARIDON - F. Hoffmann-La Roche, [vaj-
PARACETAMOL - Remevita D.o.o., R. carska
Srbija 1086655 tabl. 16 po (500 + 50 mg)
5086524 supoz. 10 po 80 mg N02BE51 paracetamol, kofein, kodein
5086525 supoz. 10 po 150 mg CAFFEBOL - Hemofarm koncern “Zorka
5086526 supoz. 10 po 300 mg Pharma”, R. Srbija
5086527 supoz. 10 po 600 mg 1086650 tabl. 500 po
PARACETAMOL - Remevita D.o.o., R. (460 + 50 + 10 mg)
Srbija
N02BE51 paracetamol, kofein, kodein,
3086523 sirup 1 po 100 mL
propifenazon
(120 mg/5 mL)
CAFFETIN - Alkaloid A.D., Makedonija
1086521 tabl. 10 po 500 mg
1086265 tabl. 500 po
1086522 tabl. 500 po 500 mg
(250 + 50 + 10 + 210 mg)
PARACETAMOL - Sigmafarm, R. Srbija
1086266 tabl. 10 po
1086450 tabl. 20 po 500 mg
(250 + 50 + 10 + 210 mg)
1086451 tabl. 500 po 500 mg
PCM - HEMOFARM - Hemofarm kon., R.
Srbija N02C Antimigrenici
1086690 tabl. {ume}e 10 po 500 mg
1086691 tabl. {ume}e 20 po 500 mg N02CA Ergot alkaloidi
SANICET - Sanitarija, R. Srbija N02CA52 ergotamin, dimenhidrinat
3086871 sirup 1 po 100 mL (difenhidramin), kofein
(120 mg/5 mL) SYNKAPTON - Dr Till Strallhofer
N02BE51 paracetamol, propifenazon, Arzneimittel, Austrija
kofein 1105210 dra`. 20 po (1 + 25 + 300 mg)
KOFAN INSTANT - Bosnalijek, FBiH N02CA52 propifenazon, kofein, kamilofin,
1086338 tabl. 20 po mekloksamin, ergotamin
(200 + 200 + 50 mg) AMIGREN - Bosnalijek, FBiH
1086339 tabl. 500 po 1086023 tabl. film 20 po
(200 + 200 + 50 mg) (200 + 80 + 25 +20 + 0,75 mg)
N02BE51 paracetamol, askorbinska kiselina N02CC Selektivni agonisti
EFFERALGAN C - Bristol Myers – Squibb, serotonina (5-HT1)
V. Britanija N02CC01 sumatriptan
1086927 tabl. {ume}e 10 po IMIGRAN - GlaxoSmithKline Export Ltd.,
(330 + 200 mg) V. Britanija
1086928 tabl. {ume}e 20 po 1086710 tabl. 2 po 50 mg
(330 + 200 mg) N02CC03 zolmitriptan
FEBRICET C - Hemofarm A.D., R. Srbija ZOMIG - Astra Zeneca UK Limited, V.
1086108 tabl. {ume}e 10 po Britanija
(330 + 200 mg) 1086720 tabl. 3 po 2,5 mg
FEBIT C - Pharmanova Co., R. Srbija
2086665 pra{. 10 po (500 + 350 mg) N02CC04 rizatriptan
2086666 pra{. 400 po (500 + 350 mg) MAXALT - Merck Sharp & Dohme Idea
(MSD), [vajcarska
N02BE51 paracetamol, kofein 1086680 tabl. 2 po 5 mg
BOLKOM - Pharmanova Co, R. Srbija 1086682 tabl. 6 po 5 mg
2086660 pra{ak 10 kesica po 1086684 oribleta (RPD) 2 po 5 mg
(500 + 50 mg) 1086686 oribleta (RPD) 6 po 5 mg
2086661 pra{ak 400 kesica po 1086681 tabl. 2 po 10 mg
(500 + 50 mg) 1086683 tabl. 6 po 10 mg
KOFAMEKS - Fam Pharm, R. Srbija 1086685 oribleta 2 po 10 mg
1086670 tabl. 20 po (500 + 50 mg) 1086687 oribleta 6 po 10 mg
1086671 tabl. 500 po (500 + 50 mg)
KOMBINOVANI PRA[AK PROTIV BOLO- N02CC06 eletriptan
VA - "Ivan~i} i sinovi", R. Srbija RELPAX - Pfizer H.C.P. Corporation, SAD
2086921 pra{ak 200 kesica po 1086400 tabl. 2 po 20 mg
(400 + 50 mg) 1086401 tabl. 4 po 20 mg
1086402 tabl. 2 po 40 mg
1086403 tabl. 4 po 40 mg N03AG Derivati masnih kiselina

N03AG01 valproinska kiselina (natrijum
N03 ANTIEPILEPTICI valproat)
APILEPSIN - Krka tovarna zdravil D.D.,
N03A Antiepileptici Slovenija
N03AA Barbiturati i derivati 1084021 tabl. (gastrorezistentne)
N03AA02 fenobarbital (fenobarbiton) 100 po 150 mg
FENOBARBITON - Galenika A.D., R. 1084022 tabl. (gastrorezistentne)
Srbija 100 po 300 mg
1084600 tabl. 30 po 100 mg EFTIL – Hemofarm koncern “Zorka
PHENOBARBITON - Hemofarm AD, R. Pharma” a.d, R. Srbija
Srbija 3084501 sirup 1 po 100 mL/5,764 g
1084210 tabl. 30 po 15 mg EFTIL retard 500 - Hemofarm koncern
0084520 inj. 5 boc. liof. po 220 mg sa “Zorka Pharma” a.d, R. Srbija
rastvar. (PHENOBARBITON NATRI- 1084500 tabl. film retard 30 po
JUM) (333 mg natrijum valproata +145 mg
1084521 tabl. 30 po 100 mg valproinske kiseline)
N03AD Derivati sukcinimida N03AX Ostali antiepileptici
N03AD01 etosuksimid N03AX09 lamotrigin
SUXINUTIN - Pfizer H.C.P. Corporation, ARVIND - Belupo d.d., Hrvatska
SAD 1084720 tabl. 30 po 25 mg
3084513 sirup 1 po 200 mL 1084721 tabl. 30 po 50 mg
(250 mg/5 mL) 1084722 tabl. 30 po 100 mg
LAMAL - Alkaloid AD, Makedonija
N03AE Derivati benzodiazepina 1084080 tabl. 30 po 25 mg
N03AE01 klonazepam 1084081 tabl. 30 po 50 mg
RIVOTRIL Roche - F. Hoffmann-La Roche, 1084082 tabl. 30 po 100 mg
[vajcarska 1084083 tabl. 30 po 200 mg
0084405 inj. 5 po 1 mg/1 mL LAMICTAL - GlaxoSmithKline Export Ltd.,
1084403 tabl. 50 po 0,5 mg V. Britanija
RIVOTRIL - Galenika A.D., R. Srbija 1084551 tabl. 30 po 50 mg
N03AF Derivati karboksamida 1084553 tabl. (za `vakanje) 28 po 5 mg
N03AF01 karbamazepin 1084554 tabl. (za `vakanje) 30 po 2 mg
KARBAMAZEPIN - Galenika A.D., R. N03AX11 topiramat
Srbija TOPAMAX - Janssen Pharmaceutica N.V.,
1084070 tabl. 50 po 200 mg Belgija
KARBAPIN - Hemofarm AD, R. Srbija 1084700 tabl. 28 po 25 mg
TEGRETOL - Novartis Pharma AG, [vaj- 1084702 tabl. 28 po 100 mg
carska 1084703 tabl. 28 po 200 mg
3084532 sirup 1 po 250 mL N03AX12 gabapentin
(100 mg/5 mL) 2% NEURONTIN - Pfizer H.C.P. Corporation,
TEGRETOL CR - Novartis Pharma AG, SAD
[vajcarska 1084610 kaps. 20 po 100 mg
1084530 tabl. retard film 30 po 400 mg 1084611 kaps. 100 po 100 mg
N03AF02 okskarbazepin 1084612 kaps. 50 po 300 mg
TRILEPTAL - Novartis Pharma AG, [vaj- 1084613 kaps. 100 po 300 mg
3084713 sirup (susp) 1 po 250 mL N03AX16 pregabalin
(60 mg/1 mL) LYRICA - Pfizer GmBH Arzneimittelwerk
3084714 sirup (susp.) 1 po 100 mL Godecke, Nema~ka
(60 mg/mL) 1084730 kaps. (tvrde) 14 po 25 mg
1084731 kaps. (tvrde) 14 po 50 mg
1084732 kaps. (tvrde) 14 po 75 mg
1084733 kaps. (tvrde) 14 po 150 mg
1084734 kaps. (tvrde) 100 po 100 mg
1084735 kaps. (tvrde) 100 po 50 mg
922 V deo
1084736 kaps. (tvrde) 56 po 75 mg N04BA03 - levodopa, karbidopa, entakapon

1084737 kaps. (tvrde) 100 po 75 mg STALEVO - Novartis Pharma AG, [vajcarska
1084738 kaps. (tvrde) 56 po 150 mg 1085270 tabl. film 100 po
1084739 kaps. (tvrde) 100 po 150 mg (50 + 12,5 + 200 mg)
1084741 kaps. (tvrde) 14 po 300 mg (100 + 25 + 200 mg)
1084743 kaps. (tvrde) 100 po 25 mg (150 + 37,5 + 200 mg)
1084744 kaps. (tvrde) 56 po 50 mg N04BB Derivati adamantana
1084745 kaps. (tvrde) 56 po 300 mg N04BB01 amantadin
1084746 kaps. (tvrde) 100 po 300 mg PK - MERZ - Merz Pharmaceuticals
GmbH, Nema~ka
1085350 tabl. 30 po 100 mg
N04 ANTIPARKINSONICI 0085353 inf. 10 po 500 mL
N04A Antiholinergi~ki lekovi N04BC Agonisti dopamina
N04BC01 bromokriptin
N04AA Tercijarni amini BROMOKRIPTIN - Zdravlje, R. Srbija
N04AA01 triheksifenidil 1149040 tabl. 30 po 2,5 mg
ARTANE - Hemofarm koncern, R. Srbija 1149041 tabl. 30 po 10 mg
1085070 tabl. 100 po 2 mg
N04BC04 ropinirol
1085072 tabl. 100 po 5 mg
REQUIP - GlaxoSmithKline Export Ltd., V.
N04AA02 biperiden Britanija
AKINETON - Abbot Laboratories, 1085340 tabl. film 210 po 0,25 mg
Nema~ka 1085341 tabl. film 21 po 1,00 mg
0085331 inj. 5 po 5 mg/1 mL 1085342 tabl. film 21 po 2,00 mg
MENDILEX - Alkaloid A.D., Makedonija
N04BC05 pramipeksol
1085320 tabl. 50 po 2 mg
MIRAPEXIN - Boehringer Ingelheim
N04AA04 prociklidin Pharma GmbH, Austrija
PROCIPAR - Galenika A.D., R. Srbija 1085290 tabl. 30 po 0,25 mg
N04BC06 kabergolin
N04B Dopaminergi~ki lekovi CABASER - Pfizer Enterprises S.A.R.L.,
Luksemburg
N04BA Dopa i derivati dope 1085310 tabl. 20 po 1 mg
N04BA02 levodopa, benzerazid 1085311 tabl. 20 po 2 mg
MADOPAR Roche - F. Hoffmann-La Roche, 1085312 tabl. 16 po 4 mg
[vajcarska
1085300 kaps. 30 po (100 + 25 mg)
N04BD Inhibitori monoamino
1085301 kaps. 100 po (100 + 25 mg) oksidaze tipa B (MAO-B)
1085304 kaps. 30 po (200 + 50 mg) N04BD01 selegilin
1085305 kaps. 100 po (200 + 50 mg) JUPRENIL - Zorka Pharma, R. Srbija
1085307 tabl. 100 po (200 + 50 mg) N04BX Ostali dopaminergicki lekovi
MADOPAR - Galenika A.D., R. Srbija N04BX02 entakapon
1085212 tabl. 100 po (200 + 50 mg) COMTAN - Novartis Pharma AG, [vajc.
MADOPAR HBS - F. Hoffmann-La Roche, 1085284 tabl. film 30 po 200 mg
[vajcarska
1085302 kaps. 30 po (100 + 25 mg)
1085303 kaps. 100 po (100 + 25 mg)
N05 PSIHOLEPTICI
MADOPAR HBS - Galenika A.D., R. Srbija N05A Antipsihotici
1085213 kaps. 100 po (100 + 25 mg)
N04BA02 levodopa, karbidopa
N05AA Fenotiazini sa tercijarnim
NAKOM - Lek DD, Slovenija alifati~nim aminom u
1085161 tabl. 100 po (250 + 25 mg) bo~nom nizu
SINEMET - Merck Sharp & Dohme Idea N05AA01 hlorpromazin
(MSD), [vajcarska LARGACTIL - Galenika A.D., R. Srbija
N05AB Fenotiazini sa piperazinom u N05AH Diazepini, oksazepini i

bo~nom nizu tiazepini
N05AB02 flufenazin N05AH02 klozapin
FLUFENAZIN - Zdravlje, R. Srbija CLOZAPINE - Remedica Ltd., Kipar
METOTEN - Hemofarm koncern, R. Srbija CLOZAPINE HEXAL – Salutas Pharma
1070850 dra`. 25 po 1 mg GmbH, Nema~ka
MODITEN - Krka tovarna zdravil D.D., 1070021 tabl. 50 po 50 mg
0070252 inj. 5 po 2,5 mg/1 mL LEPONEX - Novartis Pharma AG, [vaj-
0070261 inj. 5 po 25 mg/1 mL carska
1070254 drag. 25 po 1 mg 1070605 tabl. 50 po 25 mg
1070256 drag. 100 po 2,5 mg 1070606 tabl. 50 po 100 mg
1070258 drag. 100 po 5 mg N05AH03 olanzapin
N05AC Fenotiazini sa piperidinom u ZALASTA - Krka Polska Sp.Z.O.O., Poljska
bo~nom nizu 1070015 tabl. 28 po 5 mg
N05AC02 tioridazin 1070016 tabl. 28 po 10 mg
TRIXIFEN - Hemofarm koncern, R. Srbija ZYPREXA - Eli Lilly Sviss S.A., [vajcarska
1070860 dra`. 50 po 25 mg 1070900 tabl. film 28 po 5 mg
1070863 tabl. film 60 po 10 mg N05AH04 kvetiapin
N05AD Derivati butirofenona SEROQUEL - Astra Zeneca UK Limited, V.
Britanija
N05AD01 haloperidol 1070930 tabl. film 6 po 25 mg i tabl.
HALDOL - Krka tovarna zdravil D.D., film 1 po 100 mg
Slovenija 1070931 tabl. film 60 po 25 mg
0070200 inj. 10 po 5 mg/1 mL 1070932 tabl. film 60 po 100 mg
0070207 inj. depo 5 po 50 mg/1 mL 1070933 tabl. film 60 po 200 mg
1070205 tabl. 30 po 10 mg
1070202 tabl. 25 po 2 mg N05AL Benzamidi
2070201 kapi 1 po 10 mL (2 mg/1 mL) N05AL01 sulpirid
HALOPERIDOL - Hemofarm koncern, R. EGLONYL - Alkaloid A.D., Makedonija
Srbija 0070120 inj. 30 po 100 mg/2 mL
1070840 tabl. 25 po 2 mg 1070121 kaps. 30 po 50 mg
1070841 tabl. 30 po 10 mg 1070123 tabl. forte 12 po 200 mg
HALOPERIDOL - Zdravlje, R. Srbija 3070125 sirup 1 po 120 mL (25 mg/5
1070800 tabl. 25 po 2 mg mL)
1070801 tabl. 30 po 10 mg SULPIGUT - PRO.MED.CS., ê{ka
2070802 kapi 1 po 10 mL (2 mg/1 mL) Republika
N05AE Derivati indola 1070941 kaps. 30 po 200 mg
SULPIRID - Farmakos d.d., R. Srbija
N05AE04 ziprasidon 1070750 kaps. 30 po 50 mg
ZELDOX - Pfizer H.C.P. Corporation, SAD SULIRID - ICN Hungary, Ma|arska
1070960 kaps. 30 po 20 mg 1070950 tabl. 30 po 200 mg
1070961 kaps. 30 po 40 mg SULPIRID - Srbolek d.d., R. Srbija
N05AF Derivati tioksantena 1070880 kaps. 30 po 50 mg
N05AF05 zuklopentiksol SULPIRID - Zdravlje, R. Srbija
CLOPIXOL - H. Lundbeck A/S, Danska 1070274 kaps. 30 po 50 mg
1070970 tabl. film 50 po 10 mg N05AN Litijum
1070971 tabl. film 50 po 25 mg N05AN01 litijum (karbonat)
CLOPIXOL ACUPHASE - H. Lundbeck LITIJUM KARBONAT - Srbolek d.d., R.
A/S, Danska Srbija
0070972 inj. 5 po 1 mL (50 mg/1 mL) 1070885 kaps. 100 po 300 mg
CLOPIXOL DEPOT - H. Lundbeck A/S,
Danska N05AX Ostali antipsihotici
0070973 inj. depo 10 po 1 mL N05AX08 risperidon
(200 mg/1 mL) RISPOLEPT - Janssen Pharmaceutica N.V.,
Belgija
924 V deo
1070923 tabl. film 20 po 4 mg LORAZEPAM - Hemofarm koncern “Zorka

2070924 rastv. 1 po 100 mL (1 mg/1 mL) Pharma”, R. Srbija
2070936 rastv. 1 po 30 mL (1 mg/1 mL) 0071712 inj. (rastv. za inj.)
RISPOLEPT CONSTA - Janssen 50 po 1 mL/2 mg
Pharmaceutica N.V., Belgija 1071710 tabl. 30 po 1 mg
0070925 inj. 1 po 25 mg sa rastv. 1071711 tabl. 20 po 2,5 mg
0070926 inj. 1 po 37,5 mg sa rastv. N05BA08 bromazepam
0070927 inj. 1 po 50 mg sa rastv. BROMAZEPAM - Hemofarm-Zorka
RISSAR - Alkaloid a.d., Makedonija Pharma, R. Srbija
1070935 tabl. film 20 po 1 mg 1071720 tabl. 30 po 1,5 mg
LEXAURIN - Krka tovarna zdravil D.D.,
Slovenija
N05B Anksiolitici 1071320 tabl. 30 po 1,5 mg
N05BA Derivati benzodiazepina 1071322 tabl. 30 po 3,0 mg
N05BA01 diazepam 1071324 tabl. 30 po 6,0 mg
APAURIN - Krka tovarna zdravil D.D., LEXILIUM - Alkaloid A.D., Makedonija
Slovenija 1071624 tabl. 30 po 1,5 mg
0071170 inj. (rastv. za inj.) 1071626 tabl. 30 po 3,0 mg
10 po 10 mg/2 mL 1071628 tabl. 30 po 6,0 mg
1071171 tabl. (obloène) 30 po 2 mg N05BA11 prazepam
1071172 tabl. (obloène) 30 po 5 mg DEMETRIN - Hemofarm koncern, R.
1071175 tabl. 30 po 10 mg Srbija
BENSEDIN - Galenika A.D., R. Srbija 1071640 tabl. 20 po 10 mg
1071120 tabl. 30 po 2 mg N05BA12 alprazolam
1071121 tabl. 30 po 5 mg HELEX - KRKA,Tovarna Zdravil DD,
0071123 inj. 10 po 10 mg/2 mL 1071755 tabl. 30 po 0,25 mg
DIAZEPAM - Alkaloid A.D., Makedonija 1071756 tabl. 30 po 0,5 mg
0071182 inj. 10 po 10 mg/2 mL 1071757 tabl. 30 po 1 mg
1071180 dra`. 30 po 2 mg KSALOL - Galenika A.D., R. Srbija
1071181 dra`. 30 po 5 mg 1071750 tabl. 30 po 0,25 mg
DIAZEPAM - Apotekarska ustanova 1071751 tabl. 30 po 0,50 mg
"Beograd", R. Srbija 1071752 tabl. 30 po 1,0 mg
5071845 klizme 5 po 5 mg/2,5 mL XANAX - Pfizer Enterprises S.A.R.L.,
(rastvor za rekt. primenu) Luksemburg
DIAZEPAM - Habit Pharm A. D., R. Srbija 1071330 tabl. 30 po 0,25 mg
1071791 tabl. 30 po 10 mg ZAXAN - Hemofarm koncern, R. Srbija
DIAZEPAM - Hemofarm AD, R. Srbija 1071760 tabl. 30 po 0,25 mg
0071703 inj. 10 po 2 mL (5 mg/1 mL) 1071761 tabl. 30 po 0,50 mg
1071700 tabl. 30 po 2 mg ZOLAREM - Aegis LTD., Kipar
DIAZEPAM - Remevita D.o.o., R. Srbija
1071785 tabl. 30 po 2 mg N05BE Derivati
1071786 tabl. 30 po 5 mg azaspirodekandiona
DIAZEPAM - Zdravlje, R. Srbija N05BE01 buspiron
1071820 tabl. 20 po 2 mg ANXIRON - ICN Hungary, Ma|arska
SEDABENZ - Fam Pharm, R. Srbija
1071770 tabl. 30 po 5 mg
N05BA05 klorazepat kalijum
TRANEX - Zdravlje, R. Srbija N05CD Derivati benzodiazepina
1071060 kaps. 30 po 5 mg N05CD02 nitrazepam
1071061 kaps. 30 po 10 mg NIPAM - Bosnalijek, FBiH
N05BA06 lorazepam 1077260 tabl. 10 po 5 mg
LORAZEPAM - Jugoremedija, R. Srbija
1071603 tabl. 30 po 2,5 mg
N05CD08 midazolam 1072721 tabl. film 30 po 50 mg

DORMICUM - F. Hoffmann-La Roche, N06AB Selektivni inhibitori
[vajcarska
0071833 inj. 5 po 5 mg/5 mL
preuzimanja serotonina
0071834 inj. 10 po 5 mg/5 mL N06AB03 fluoksetin
0071837 inj. 5 po 50 mg/10 mL FLUNEURIN – Salutas Pharma GmbH,
1071830 tabl. 10 po 7,5 mg Nemacka
1071831 tabl. 10 po 15 mg 1072640 kaps. 20 po 10 m
1071832 tabl. 30 po 15 mg 1072641 kaps. 20 po 20 m
0071835 inj. 5 po 15 mg/3 mL 1072642 kaps. 20 po 40 m
0071836 inj. 25 po 15 mg/3 mL FLUNIRIN - Galenika A.D., R. Srbija
FLORMIDAL - Galenika A.D., R. Srbija 1072700 kaps. 30 po 20 mg
1071461 tabl. 30 po 15 mg FLUNISAN - Hemofarm koncern, R. Srbija
MIDAZOLAM TORREX – Torrex CHIESI 1072930 tabl. 30 po 20 mg
Pharma GmbH, Austrija FLUSETIN - Bosnalijek, FBiH
0071850 inj. (rastv. za inj.) 1072920 tabl. 20 po 20 mg
10 po 1 mL (5 mg/1 mL) FLUXILAN - Aegis LTD., Kipar
0071851 inj. (rastv. za inj.) 1072810 kaps. 30 po 20 mg
10 po 5 mL (1 mg/ 1mL) 1072811 kaps. (tvrda) 10 po 20 mg
0071852 inj. (rastv. za inj.) FLUOKSETIN - Srbolek, R. Srbija
10 po 10 mL (5 mg/ 1mL) 1072925 kaps. 30 po 20 mg
0071853 inj. (rastv. za inj.) N06AB04 citalopram
10 po 3 mL (5 mg/ 1mL) ZYLORAM - Ranbaxy Laboratories Ltd.,
0071854 inj. (rastv. za inj.) Indija
10 po 2 mL (1 mg/1mL) 1072210 tabl. film 28 po 10 mg
N05CD09 brotizolam 1072211 tabl. film 28 po 20 mg
LENDORMIN - Boehringer Ingelheim 1072212 tabl. film 28 po 40 mg
Pharma GmbH, Austrija N06AB05 paroksetin
1077250 tabl. 20 po 0,25 mg SEROXAT - GlaxoSmithKline Export Ltd.,
1077251 tabl. 10 po 0,25 mg V. Britanija
N05CF Lekovi srodni 1072910 tabl. 30 po 20 mg
benzodiazepinima 1072911 tabl. 30 po 30 mg
3072912 sirup 1 po 150 mL
N05CF02 zolpidem (10 mg/5 mL)
SANVAL – Lek DD, Slovenija
1077300 tabl. film 20 po 10 mg N06AB06 sertralin
(SANVAL 10 mg) ASENTRA - KRKA,Tovarna Zdravil DD,
1077301 tabl. film 20 po 5 mg Slovenija
(SANVAL 5 mg) 1072635 tabl. film 28 po 50 mg
STILNOX - Sanofi Synthelabo Groupe, 1072636 tabl. film 28 po 100 mg
Francuska SERLIFT - Ranbaxy Laboratories Ltd.,
1077150 tabl. film 10 po 10 mg Indija
1072502 tabl. film 28 po 100 mg
ZOLOFT - Pfizer Italia S.R.L., Italija
N06 PSIHOANALEPTICI 1072790 tabl. film 28 po 50 mg
1072791 tabl. film 28 po 100 mg
N06A Antidepresivi 1072792 tabl. film 14 po 50 mg
N06AA Neselektivni inhibitori N06AB10 escitalopram
preuzimanja monoamina CIPRALEX - H. Lundbeck A/S, Danska
N06AA04 klomipramin 1072610 tabl. film 14 po 5 mg
ANAFRANIL - Novartis Pharma AG, [vaj- 1072611 tabl. film 28 po 5 mg
carska 1072612 tabl. film 14 po 10 mg
0072741 inj. 10 po 2 mL/25 mg 1072614 tabl. film 28 po 15 mg
N06AA21 maprotilin 1072616 tabl. film 20 po 10 mg
MAPROTILIN - Zdravlje, R. Srbija 1072617 tabl. film 50 po 10 mg
MAPROTIN - Hemofarm koncern, R. 1072620 tabl. film 50 po 20 mg
Srbija 1072621 tabl. film 100 po 20 mg
926 V deo
N06AG Inhibitori PIRACETAM - Faran Laboratories, Gr~ka

monoaminooksidaze tipa A 1073150 tabl. film 60 po 400 mg
(MAO - A) 1073151 tabl. film 30 po 800 mg
N06AG02 moklobemid 0073152 inj. 12 po 5 mL/1000 mg
AUROMID - Galenika A.D., R. Srbija PIRACETAM - Fam Pharm, R. Srbija
AURORIX - F. Hoffmann-La Roche, [vaj- 1073181 tabl. film 60 po 800 mg
carska PIRACETAM - TG Pharm, R. Srbija
1072781 tabl. 100 po 150 mg N06BX18 vinpocetin
1072782 tabl. 30 po 300 mg CAVINTON - Gedeon Richter, Ma|arska
N06AX Ostali antidepresivi
N06AX03 mianserin N06D Lekovi za terapiju
MIANSAN - Zorka Pharma, R. Srbija demencije
N06DA Antiholinergici
1072033 tabl. film 28 po 30 mg N06DA02 donepezil
1072034 tabl. film 20 po 60 mg ARICEPT - Pfizer H.C.P. Corporation, SAD
TOLVON – Organon N.V., Holandija 1079010 tabl. 28 po 5 mg
YASNAL - KRKA,Tovarna Zdravil DD,
N06AX05 trazodon
Slovenija
TRITTICO - CSC Pharmaceuticals Handels
GmbH, Austrija
1072631 tabl. retard 20 po 150 mg N06DA03 rivastigmin
EXELON - Novartis Pharma AG, [vajc.
N06AX11 mirtazapin
1088012 kaps. 28 po 1,5 mg
CALIXTA - Belupo d.d., Hrvatska
1088013 kaps. 28 po 3,0 mg
1088014 kaps. 28 po 4,5 mg
MIRZATEN - Krka tovarna zdravil D.D.,
1088015 kaps. 28 po 6,0 mg
Slovenija
2088016 rastv. (za oral. upotr.)
1 po 120 mL (2 mg/1 mL)
REMERON - Organon N.V., Holandija N06DX Ostali lekovi za terapiju
1072901 tabl. 30 po 30 mg demencije
N06AX14 tianeptin N06DX01 memantin
COAXIL - Les Labor. Servier, Francuska EBIXA - H. Lundbeck A/S, Danska
1072600 tabl. (obloène)30 po 12,5 mg 1079020 tabl. film 28 po 10 mg
N06AX16 venlafaksin 1079021 tabl. film 50 po 10 mg
EFECTIN ER - Wyeth-Lederle Pharma, 1079022 tabl. film 56 po 10 mg
Austrija 1079023 tabl. film 100 po 10 mg
1072828 kaps. 28 po 75 mg 1079024 tabl. film 112 po 10 mg
1072832 kaps. 28 po 150 mg 2079025 rastv. (kapi za oral. prim.)
1072836 kaps. 30 po 37,5 mg 1 po 50 g (10 mg /1 mL)
2079026 rastv. (kapi za oral. prim.)
N06AX18 reboksetin
1 po 100 g (10 mg /1 mL)
EDRONAX - Pfizer Enterprises S.A.R.L.,
Luksemburg N06DX02 gingko biloba
1072840 tabl. 60 po 4 mg BILOBIL forte - Krka tovarna zdravil D.D.,
Slovenija
1073110 kaps. (suvi ekstrakt lista Ginkgo
N06B Psihostimulansi, lekovi koji biloba) 60 po 80 mg
se upotrebljavaju u ADHD i 1073111 kaps. (suvi ekstrakt lista Ginkgo
nootropni lekovi biloba) 20 po 80 mg
TANAKAN - Beaufour Ipsen Industrie,
N06BX Ostali psihostimulansi i Francuska
nootropni lekovi 1073100 tabl. (obloène) 30 po 40 mg
N06BX03 piracetam 1073101 tabl. (obloène) 90 po 40 mg
OIKAMID – Pliva Hrvatska D.o.o., 2073102 rastv. (za oral. upotr.)
Hrvatska 1 po 30 mL (40 mg/1 mL)
0073160 inj. 10 po 1 g/5 mL 2073103 rastv. (za oral. upotr.)
1073162 kaps. 60 po 400 mg 1 po 90 mL (40 mg/1 mL)
N07 OSTALI LEKOVI KOJI N07X Ostali lekovi koji deluju na

DELUJU NA NERVNI SISTEM nervni sistem
N07A Parasimpatomimetici N07XX Ostali lekovi koji deluju na
N07AA Antiholinergici nervni sistem
N07AA01 neostigmin N07XX02 riluzol
NEOSTIGMINE BP - Rotex medica GmbH, RILUTEK - Aventis Pharma, Francuska
Nema~ka 1079070 tabl. film 56 po 50 mg
0088060 inj. 10 po 1 mL (0,5 mg/1 mL)
N07AA02 piridostigmin
MESTINON - ICN Hungary comp. Ltd.,
Ma|arska
1088055 dra`. 150 po 60 mg
P ANTIPARAZITNI
PROIZVODI, INSEKTICIDI
I SREDSTVA ZA ZA[TITU
OD INSEKATA
N07B Lekovi koji se
upotrebljavaju u bolestima P01 ANTIPROTOZOICI
zavisnosti
N07BA Lekovi koji se upotrebljavaju P01A Amebicidi i srodni proizvodi
u nikotinskoj zavisnosti za bolesti koje su izazvane
N07BA02 bupropion (amfebutamon) protozoama
ZYBAN - GlaxoSmithKline Export Ltd., V. P01AB Derivati nitroimidazola
Britanija P01AB01 metronidazol
1089010 tabl. film 60 po 150 mg ORVAGIL - Galenika A.D., R. Srbija
N07BB Lekovi koji se upotrebljavaju 1029080 tabl. 20 po 250 mg
u alkoholnoj zavisnosti 1029082 tabl. 20 po 400 mg
N07BB01 disulfiram P01AB02 tinidazol
ESPERAL - Sanofi Synthelabo Groupe, TRIAGIL - Galenika A.D., R. Srbija
1075091 tabl. 20 po 500 mg P01AX Ostali amebicidi i srodni
N07BB04 naltrekson proizvodi za bolesti koje su
ANTAXONE - Zambon Group, Italija izazvane protozoama
1182011 kaps. 10 po 50 mg P01AX08 tenonitrozol
2182012 rastv. 10 po 50 mg/10 mL ATRICAN - Innothera - Innotech
N07BC Lekovi koji se upotrebljavaju International, Francuska
u opioidnoj zavisnosti 1029785 kaps. 8 po 250 mg
N07BC02 metadon
METADON - Hemofarm koncern, R. Srbija P02 ANTHELMINTICI
2087310 kapi 1 po 10 mL (10 mg/mL)
P02C Lekovi protiv nematoda
P02CA Derivati benzimidazola
N07C Lekovi protiv vertiga
P02CA01 mebendazol
N07CA Lekovii protiv vertiga MEBENDAZOL - Zdravlje, R. Srbija
N07CA01 betahistin 1028331 tabl. 6 po 100 mg
URUTAL - Belupo LTD., Hrvatska SOLTRIK - Galenika A.D., R. Srbija
1098020 tabl. 100 po 8 mg 3028300 sirup 1 po 30 mL
N07CA02 cinarizin (100 mg/5 mL)
CINARIZIN - Jugoremedija, R. Srbija P02CA03 albendazol
1106525 tabl. forte 50 po 75 mg BIMENAL - Alkaloid A.D., Makedonija
CINEDIL - Alkaloid A.D., Makedonija 1028123 tabl. 6 po 200 mg
STUGERON FORTE - KRKA,Tovarna
Zdravil DD, Slovenija
1106521 tabl. 50 po 75 mg
928 V deo
P03 LEKOVI PROTIV NAFAZOL - Hemofarm AD, R. Srbija

EKTOPARAZITA, SKABICIDI, 7110095 kapi za nos 1 po 10 mL 0,05%
INSEKTICIDI I SREDSTVA ZA 7110096 kapi za nos 1 po 10 mL 0,1%
NAFAZOLIN - Sanitarija, R. Srbija
ZA[TITU OD INSEKATA 7110330 kapi za nos 1 po 10 mL 0,1%
7110331 kapi za nos 1 po 10 mL 0,05%
P03A Lekovi protiv ektoparazita i NOVASOL - Pharmanova CO, R. Srbija
skabijesa 7110336 kapi za nos 1 po 10 mL 0,1%
P03AB Proizvodi koji sadrè hlor 7110335 kapi za nos 1 po 10 mL 0,05%
P03AB02 lindan RINALEK – Hemofarm koncern - Zorka
GAMEX - Zorka Pharma, R. Srbija Pharma, R. Srbija
4158130 gel 1 po 50 g 0,3% 7110300 kapi za nos 1 po 10 mL 0,05%
4158131 emulz. 1 po 95 mL 0,3% 7110301 kapi za nos 1 po 10 mL 0,1%
9158132 {amp. 1 po 50 mL 1% R01AB Adrenomimetici,
P03AC Piretrini, uklju~uju}i kombinacije bez
sintetska jedinjenja kortikosteroida
P03AC01 piretrin R01AB01 fenilefrin, tramazolin
BUBIL - Remevita, R. Srbija ADRIANOL - Zdravlje, R. Srbija
9158110 {amp. 1 po 60 mL 25% 7110031 kapi za nos 1 po 10 mL
(0,1% + 0,15%)
ADRIANOL T - Zdravlje, R. Srbija
7110040 kapi za nos 1 po 10 mL
LEKOVI ZA LEÊNJE
BOLESTI RESPIRA-
(0,05% + 0,05%)
R01AC Antialergijski lekovi,
isklju~ujuci kortikosteroide
TORNOG SISTEMA R01AC01 kromoglicinska kiselina (kao
natrijum kromoglikat)
R01 NAZALNI PREPARATI VIVIDRIN - Dr Gerhard Mann Chem-
Pharm Fabrik GmbH, Nema~ka
R01A Dekongestivi i ostali nazalni 7110032 sprej za nos 1 po 15 mL 2%.
preparati za lokalnu R01AD Kortikosteroidi
primenu R01AD01 beklometazon
R01AA Adrenomimetici, BECONASE - GlaxoSmithKline Export
monokomponentni Ltd., V. Britanija
R01AA05 oksimetazolin 7110021 sprej nazal. 1 po 200 doza
OPERIL – Lek DD, Slovenija (50 mcg/1 doza)
7110051 kapi za nos 1 po 10 mL 0,05% NASOBEC - IVAX Corporation, V.
OPERIL P – Lek DD, Slovenija Britanija/ Irska
7110052 kapi za nos 1 po 10 mL 0,025% 7110023 aerosol (za nazalnu primenu)
1 po 30 mL, 200 doza (5 mcg/1 doza)
R01AA06 tetrizolin
R01AD05 budesonid
R01AA07 ksilometazolin
RHINOCORT aqua - Astra Zeneca UK
OLYNTH - Pfizer H.C.P. Corporation, SAD
Limited, V. Britanija
7110270 kapi za nos 1 po 10 mL 0,05%
7110290 sprej nazal. 1 po 10 mL
7110271 kapi za nos 1 po 10 mL 0,1%
(50 mcg/1 doza)
7110273 sprej dozirani 1 po 10 mL 0,1%
7110291 sprej nazal. 1 po 10 mL
7110276 sprej dozirani 1 po 10 mL
(100 mcg/1 doza)
0,05%
ZOLYND - Pharmanova CO, R. Srbija R01AD09 mometazon
7110337 sprej dozirani za nos NASONEX - Schering Plough Central East
1 po 10 mL 0,05% AG, [vajcarska
7110338 sprej dozirani za nos 7110310 sprej 1 po 18 g/120 doza
1 po 10 mL 0,1% (50 mcg/1 doza)
R01AA08 nafazolin R01AD53 deksametazon, ksilometazolin
BENIL - Krka tovarna zdravil D.D., SANICORTEN - Sanitarija, R. Srbija
Slovenija 7110211 kapi za nos 1 po 10 mL (0,1 +
7110091 kapi za nos 1 bo~. 0,5 mL)/1 mL
po 10 mL 0,05%
7110092 kapi za nos 1 bo~.
po 10 mL 0,1%
R01B Nazalni dekongestivi za R01BA53 fenilefrin, paracetamol, kofein,

terpin, askorbinska kiselina
sistemsku primenu COLDREX - GlaxoSmithKline Export Ltd.,
R01BA Adrenomimetici V. Britanija
R06AB.. feniramin, paracetamol. 1111210 tabl. 12 po
askorbinska kiselina (5 + 500 + 25 + 20 + 30 mg)
FERVEX – Bristol Myers Squibb, [vajc. 1111211 tabl. 24 po
3111230 pra{. granulirani 8 po (25 + (5 + 500 + 25 + 20 + 30 mg)
500 + 200 mg)/13,1 g (za odrasle) R01BA53 fenilefrin, paracetamol,
3111231 pra{. granulirani 8 po (25 + askorbinska kiselina
500 + 200 mg)/ 4,95 g (za odrasle) COLDREX HotRem - GlaxoSmithKline
3111232 pra{. granulirani 8 po (10 + Export Ltd., V. Britanija
280 + 100 mg)/3 g (za decu) 3111212 (HotRemLemon)
FEBRICET COLD - Hemofarm AD, R. pra{. 5 po 5 g/(10 + 750 + 60 mg)
Srbija 3111213 (HotRemBlackcurrant)
3111261 pra{. 8 po pra{. 5 po 5 g/(10 + 750 + 60 mg)
(25 + 500 + 200 mg)/4 g 3111214 (HotRemLemon) pra{.
FEBRICET COLD JUNIOR - Hemofarm 10 po 5 g/(10 + 750 + 60 mg)
AD, R. Srbija 3111215 (HotRemBlackcurrant) pra{.
3111260 pra{. 8 po 10 po 5 g/(10 + 750 + 60 mg)
(10 + 280 + 100 mg)/5 g INFLUREX - "Ivan~i} i sin", R. Srbija
R01BA52 paracetamol, pseudoefedrin, 3111220 pra{. kes. 5 po
dekstrometorfan, askorbinska (10 + 750 + 60 mg)
kiselina
PRETUVAL C - F. Hoffmann-La Roche, R02 LEKOVI ZA LOKALNU TERA-
[vajcarska PIJU SLUZNICE @DRELA
1111061 tabl. {ume}e 20 po
(300 + 30 + 20 + 250 mg) R02A Lekovi za lokalnu terapiju
R01BA52 pseudoefedrin, ibuprofen sluznice `drela
ADVIL COLD - Wyeth-Lederle Pharma, R02AA Antiseptici
Austrija
1111250 tabl. 10 po (200 + 30 mg) R02AA15 povidon jod
1111251 tabl. 20 po (200 + 30 mg) BETADINE - Alkaloid A.D., Makedonija
1111252 tabl. 30 po (200 + 30 mg) 4120176 rastv. za ispiranje usta i grla
1111253 tabl. 50 po (200 + 30 mg) 1 po 100 mL 1%
DEFRINOL - Galenika A.D., R. Srbija POVIDON JOD – Remevita D.o.o., R.
1111050 tabl. film 20 po (30 + 200 mg) Srbija
1111052 tabl. film forte 20 po 4156461 rastv. za ispiranje usta i grla
(60 + 400 mg) 1 po 100 mL 1 %
3111051 sirup 1 po 100 mL POVIDON JOD –Hemofarm koncern -
(30 + 100 mg)/5 mL Zorka Pharma, R. Srbija
4120155 rastv. za ispiranje usta i grla
R01BA52 loratadin, pseudoefedrin 1 po 50 mL 0,85%
CLARINASE - Schering Plough Central
East AG, [vajcarska
1111200 tabl. (obloène)
R03 LEKOVI KOJI SE PRIME-
10 po (5 + 120 mg) NJUJU U OPSTRUKTIVNOJ
R01BA52 triprolidin, pseudoefedrin PLU]NOJ BOLESTI
RINASEK – Hemofarm koncern - Zorka
Pharma, R. Srbija
R03A Adrenergici, inhalacioni
3111071 sirup 1 po 100 mL R03AC Selektivni agonisti beta2-
(1,25 + 30 mg/5 mL) adrenergi~kih receptora
1111072 tabl. 10 po (2,5 + 60 mg) R03AC02 salbutamol
R01BA52 pseudoefedrin, paracetamol, ALOPROL - Hemofarm AD, R. Srbija
dekstrometorfan 7114152 rastv. za inh. 1 po 10 mL
DALERON COLD3 - Krka tovarna zdravil (5 mg/1mL)
D.D., Slovenija 7114153 aerosol 1 po 10 mL/200 doza
1111275 tabl. film 24 po (0,1 mg/1 doza)
(30 + 325 + 15 mg) ECOSAL - IVAX Corp., V. Britanija/ Irska
1111276 tabl. film 12 po 7114685 aerosol 1 po 200 doza
(30 + 325 + 15 mg) (0,1 mg/1 doza)
930 V deo
ECOSAL Easi Breathe - IVAX Corp., V. R03B Ostali lekovi za

Britanija/ Irska
opstruktivne plu}ne bolesti,
7114686 aerosol (sa aplikat.)
1 po 200 doza (0,1 mg/1 doza) inhalacioni
7114701 aerosol forte 10 mL R03BA Glukokortikoidi
(200 mcg/1doza) R03BA01 beklometazon
SALBUTAMOL - Jugoremedija, R. Srbija BECLOFORTE - GlaxoSmithKline Export
7114480 aerosol 1 po 10 mL/200 doza Ltd., V. Britanija
(0,1 mg/1 doza) 7114562 aerosol 1 po 200 doza
SPALMOTIL - Galenika A.D., R. Srbija (250 mcg/1 doza)
7114462 rastv. za inh. 1 po 10 mL BECOTIDE - GlaxoSmithKline Export Ltd.,
(5 mg/1 mL) V. Britanija
VENTOLIN - GlaxoSmithKline Export 7114560 aerosol 1 po 200 doza
Ltd., V. Britanija (50 mcg/doza)
7114550 aerosol 1 po 200 doza ECOBEC - IVAX Corporation, V. Britanija/
(0,10 mg/1doza) Irska
7114551 rastv. za inh. 1 po 20 mL 7114680 aerosol 1 po 200 doza
(5 mg/1 mL) (100 mcg/1 doza)
R03AC12 salmeterol 7114681 aerosol 1 po 200 doza
SEREVENT - GlaxoSmithKline Export (250 mcg/1 doza)
Ltd., V. Britanija ECOBEC Easi Breathe - IVAX Corporation,
7114590 aerosol 1 po 60 doza V. Britanija / Irska
(25 mcg/1 doza) 7114682 aerosol 1 po 200 doza
7114591 aerosol 1 po 120 doza (100 mcg/1 doza)
(25 mcg/1 doza) 7114683 aerosol 1 po 200 doza
R03AK Adrenergici i drugi lekovi za (250 mcg/1 doza)
opstruktivne plu}ne bolesti R03BA02 budesonid
BUDESONID - GlaxoSmithKline Export
R03AK03 fenoterol, ipratropijum bromid
Ltd., V. Britanija
BERODUAL – Instituto de Angelis S.R.L.,
7114700 aerosol mite
Italija
1 po 10 mL/(50 mcg/1 doza)
7114729 rastv. za inh. 20 mL
PULMICORT Turbuhaler - Astra Zeneca
(50+25 mg)/100 mL
UK Limited, V. Britanija
R03AK03 fenoterol, ipratropijum bromid 7114572 aerosol 1 po 100 doza
BERODUAL N - Boehringer Ingelheim (200 mcg/1 doza)
Pharma GmbH, Austrija 7114574 aerosol 1 po 100 doza
7114725 aerosol 1 po 10 mL/ 200 inh. (400 mcg/1 doza)
(0,05 + 0,021 mg)/1 doza PULMOVENT - Spruhtechnik, Nema~ka
R03AK06 flutikazon, salmeterol (Medis, Ljubljana)
SERETIDE DISKUS - GlaxoSmithKline 7114720 aerosol 1 po 10 mL 200 doza
Export Ltd., V. Britanija (0,2 mg/1 doza)
7114670 pra{. za inh. 60 po R03BA05 flutikazon
(50 + 100 mcg) FLIXONASE - GlaxoSmithKline Export
7114671 pra{. za inh. 60 po Ltd., V. Britanija
(50 + 250 mcg) 7114565 aerosol 1 po 14 g (120 doza)
7114672 pra{. za inh. 60 po FLIXOTIDE - GlaxoSmithKline Export
(50 + 500 mcg) Ltd., V. Britanija
R03AK07 budesonid, formoterol 7114594 aerosol 1 po 60 doza
SYMBICORT Turbuhaler - Astra Zeneca (50 mcg/1 doza)
UK Limited, V. Britanija 7114595 aerosol 1 po 60 doza
(80,0 + 4,5 mcg) 7114596 aerosol 1 po 60 doza
(160,0 + 4,5 mcg) 7114597 aerosol 1 po 120 doza
7114712 pra{. za inh. 60 doza po (50 mcg/1 doza)
(320 + 9 mcg) R03BA08 ciklesonid
ALVESCO - ALTANA Pharma AG,
Nema~ka
7114741 sprej za inh./120 doza
(80 mcg/ doza) Alvesco 80
7114742 sprej za inh./120 doza
(160 mcg/ doza) Alvesco 160
R03BB Antiholinergici 1114503 tabl. retard 20 po 375 mg

R03BB04 tiotropijum bromid R03DC Antagonisti leukotrijenskih
SPIRIVA - Boehringer Ingelheim Pharma receptora
GmbH, Austrija
R03DC01 zafirlukast
7114730 pra{. za inh. 30 po 18 mcg sa
ACCOLATE - Astra Zeneca UK Limited, V.
aplikatorom
Britanija
7114731 pra{. za inh. 10 po 18 mcg sa
aplikatorom
R03DC03 montelukast
SINGULAIR - Merck Sharp & Dohme Idea
R03C Adrenergici za sistemsku (MSD), [vajcarska
primenu 1114640 tabl. (za `vakanje) 14 po 5 mg
1114641 tabl. (za `vakanje) 28 po 5 mg
R03CC Selektivni agonisti beta2- 1114642 tabl. 14 po 10 mg
adrenergi~kih receptora 1114643 tabl. film 28 po 10 mg
R03CC02 salbutamol
ALOPROL - Hemofarm AD, R. Srbija R05 LEKOVI PROTIV KA[LJA I
1114150 tabl. 60 po 2 mg PREHLADE
3114151 sirup 1 po 100 mL (2 mg/5 mL)
SALBUTAMOL - Jugoremedija, R. Srbija R05C Ekspektoransi, isklju~uju}i
1114481 tabl. 60 po 2 mg
kombinacije sa antitusicima
SPALMOTIL - Galenika A.D., R. Srbija
1114461 tabl. 60 po 2 mg R05CB Mukolitici
3114460 sirup 1 po 200 mL (2 mg/5 mL) R05CB01 acetilcistein
R03CC05 heksoprenalin ACC - Salutas Pharma GmbH, Nema~ka
GYNIPRAL - Alkaloid A.D., Makedonija 3112401 pra{. (za oralnu upotrebu)
1142200 tabl. 20 po 0,5 mg 20 kes. po 100 mg ACC 100
0142203 inj. 5 po 4 mL (0,01 mg/4 mL) 3112402 pra{. (za oralnu upotrebu)
100 kes. po 100 mg ACC 100
3112403 pra{. (za oralnu upotrebu)
R03D Drugi lekovi za sistemsku 20 kes. po 200 mg ACC 200
primenu u opstruktivnim 3112404 pra{. (za oralnu upotrebu)
plu}nim bolestima 100 kes. po 200 mg ACC 200
3112405 pra{.(za oralnu upotrebu)
R03DA Ksantini 30 g pra{./ 75 mL (100 mg/5 mL)
R03DA04 teofilin ACC Saft
DUROFILIN - Zdravlje, R. Srbija FLUIMUCIL - Inpharzam Zambon Group,
1114220 kaps. retard 40 po 125 mg [vajcarska
1114221 kaps. retard 40 po 250 mg 3112210 pra{. 30 po 100 mg
EUPHYLONG - Altana Pharma AG, 3112211 pra{. 30 po 200 mg
Nema~ka 1112212 tabl. {ume}e 10 po 600 mg
0114645 inj. 5 po 10 mL/200 mg 3112260 pra{. 20 po 100 mg
1114650 kaps retard 50 po 100 mg 3112261 pra{. 90 po 100 mg
1114653 kaps. retard 50 po 400 mg 1112215 tabl. {ume}e 6 po 600 mg
1114655 kaps. retard 20 po 200 mg 1112216 tabl. {ume}e 30 po 600 mg
1114656 kaps. retard 20 po 300 mg NAC - HEMOFARM - Hemofarm koncern,
R03DA05 aminofilin R. Srbija
AMINOFILIN -Hemofarm AD, R. Srbija 1112310 tabl. {ume}e 10 po 600 mg
1114620 tabl. 50 po 100 mg 1112311 tabl. {ume}e 20 po 200 mg
AMINOFILIN - Galenika A.D., R. Srbija R05CB02 bromheksin
0114660 inj. 50 po 10 mL/250 mg BISOLVON - Zdravlje, R. Srbija
AMINOFILIN - Hemofarm AD, R. Srbija 7112040 rastv. 1 po 40 mL (2 mg/1 mL)
1114470 tabl. 50 po 100 mg 0112042 inj. 5 po 2 mL/(2 mg/1 mL)
0114471 inj. 50 po 10 mL/(25 mg/1 mL) 3112044 sirup 1 po 200 mL (4 mg/5 mL)
AMINOFILIN - Srbolek d.d., R. Srbija BISOLVON F - Zdravlje, R. Srbija
1114292 tabl. retard 20 po 350 mg 1112046 tabl. 50 po 16 mg
AMINOFILIN - Zdravlje, R. Srbija R05CB03 karbocistein
0114530 inj. 50 po 250 mg/10 mL MUCODYNE - Hemofarm koncern “Zorka
AMINOFILIN - Jugoremedija, R. Srbija Pharma”, R. Srbija
0114501 inj. 50 po 10 mL/(25 mg/1 mL) 1112050 kaps., tvrda 30 po 375 mg
1114502 tabl. 50 po 100 mg
932 V deo
3112052 sirup 1 po 200 mL R05DA09 dekstrometorfan

(250 mg/5 mL) 5% ROBITUSSIN - Wyeth-Lederle Pharma,
3112053 sirup (za decu) Austrija
1 po 200 mL (125 mg/ 5 mL) 2,5% 3115240 sirup 1 po 100 mL
3112054 sirup 1 po 100 mL (7,5 mg/5 mL)
(125 mg/ 5 mL) 2,5% 3115241 sirup 1 po 100 mL
3112055 sirup 1 po 100 mL (3,75 mg/5 mL)
(250 mg/ 5 mL) 5% TUZODIN - Zorka Pharma, R. Srbija
R05CB06 ambroksol 1115231 tabl. 20 po 15 mg
AMBROSAN - Slaviamed, R. Srbija 3115232 sirup 1 po 200 mL
1112200 tabl. 30 po 30 mg (15 mg/5 mL)
AMBRO - HEMOFARM - Hemofarm kon- 3115233 sirup 1 po 100 mL
cern, R. Srbija (15 mg/5 mL)
3112300 sirup 1 po 100 mL R05DA20 dekstrometorfan, paracetamol,
(15 mg/5 mL) askorbinska kiselina
1112301 tabl. {ume}e 20 po 30 mg FERVEX dry cough – Bristol Myers
1112302 tabl. {ume}e 10 po 60 mg Squibb, [vajcarska
FLAVAMED - Berlin-Chemie Menarini 111240 tabl. {ume}e 10 po
Group, Nema~ka (15 + 300 + 150 mg)
1112240 tabl. 20 po 30 mg R05DB Ostali antitusici
1112241 tabl. {ume}e 20 po 30 mg
1112242 tabl. {ume}e forte 20 po 60 mg R05DB13 butamirat
1112243 kaps. retard 20 po 75 mg OMNITUS - Hemofarm koncern, R. Srbija
3112244 sirup 1 po 100 mL 3116117 sirup 1 po 200 mL (4 mg/5 mL)
(15 mg/5 mL) 1116118 tabl. film depo 10 po 20 mg
2112245 kapi 1 po 50 mL (7,5 mg/1 mL) 1116119 tabl. film depo f. 10 po 50 mg
1112246 tabl. 10 po 30 mg SINETUS - Galenika A.D., R. Srbija
LAMOX – Jugoremedija, R. Srbija 1116080 tabl. 10 po 20 mg
3112120 sirup 1 po 150 mL 3116082 sirup 1 po 200 mL (4 mg/5 mL)
(15 mg/5 mL)
R05CB13 dornaza alfa
R06 ANTIHISTAMINICI ZA
(dezoksiribonukleaza) SISTEMSKU PRIMENU
PULMOZYME - F. Hoffmann-La Roche,
[vajcarska R06A Antihistaminici za
7112250 rastv. za inh. 6 po 2500 i.j. sistemsku primenu
(2,5 mg/2,5 mL) R06AA Aminoalkil etri
7112251 rastv. za inh. 30 po 2500 i.j. R06AA02 difenhidramin (dimenhidrinat)
(2,5 mg/2,5 mL) DIMIGAL - Galenika A.D., R. Srbija
1058122 tabl. 10 po 50 mg
R05D Antitusici, isklju~uju}i R06AB Supstituisani alkilamini
kombinacije sa R06AB04 hlorfenamin (hlorfeniramin)
ekspektoransima LENTOSTAMIN - Srbolek d.d., R. Srbija
1058160 kaps. 20 po 12 mg
R05DA Alkaloidi opijuma i derivati
R06AB05 feniramin
R05DA04 kodein
AVIL - Jugoremedija, R. Srbija
KODEIN FOSFAT - Alkaloid A.D.,
3058050 sirup 1 po 100 mL
Makedonija
(15 mg/5 mL)
1115073 tabl. 10 po 30 mg
1058051 tabl. 20 po 50 mg
KODEIN FOSFAT - Fam Pharm, R. Srbija
1115220 tabl. 10 po 30 mg R06AB54 paracetamol, askorbinska
kiselina, kofein, hlorfenamin
R05DA08 folkodin GRIPPOSTAD C – STADA – Arzneimittel
FOLKODIN - Sanitarija, R. Srbija AG, Nema~ka
2115160 sirup (za odrasle) 1111270 kaps. 10 po
1 po 200 mL (5 mg/5 mL) (200,0 + 150,0 + 25,0 + 2,5 mg)
2115161 sirup (za decu)
1 po 100 mL (4 mg/5 mL) R06AB.. feniramin, paracetamol,
PHOLCODIN - Alkaloid A.D., Makedonija askorbinska kiselina
1115150 kaps. 20 po 10 mg FERVEX – Bristol Myers Squibb, [vajc.
2115154 sirup 1 po 150 mL (5 mg/5 mL) 3111230 pra{. granulirani 8 po (25 +
500 + 200 mg)/13,1 g (za odrasle)
3111231 pra{. granulirani (bez secera) R06AX17 ketotifen

8 po (25 + 500 + 200 mg)/4,95 g GALITIFEN - Galenika A.D., R. Srbija
(za odrasle) 3114450 sirup 1 po 100 mL (1 mg/5 mg)
3111232 pra{. granulirani 8 po 1114451 tabl. 30 po 1 mg
(10 + 280 + 100 mg)/3 g (za decu) KETOTIFEN - Zdravlje, R. Srbija
R06AC Supstituisani etilendiamini 1114490 tabl. 30 po 1 mg
3114491 sirup 1 po 100 mL
R06AC03 hlorpirami (1 mg/5 mL)
SYNOPEN - Pliva Hrvatska D.o.o,
Hrvatska R06AX26 feksofenadin
0058334 inj. 10 po 20 mg/2 mL TELFAST - Aventis Pharma
1058260 tabl. 20 po 120 mg
R06AD Derivati fenotiazina 1058261 tabl. 20 po 180 mg
R06AD02 prometazin 1058262 tabl. film 10 po 120 mg
PHENERGAN - Galenika A.D., R. Srbija 1058263 tabl. film 10 po 180 mg
3058272 sirup 1 po 100 mL (5 mg/5 mL) R06AX27 desloratadin
1058273 dra`. 50 po 25 mg AERIUS - Schering Plough Central East
R06AE Derivati piperazina AG, [vajcarska
R06AE07 cetirizin 1058265 tabl. 5 po 5 mg
LETIZEN - Krka tovarna zdravil D.D., 1058266 tabl. 10 po 5 mg
Slovenija 3058267 sirup 1 po 60 mL
1058046 tabl. film 20 po 10 mg (0,5 mL/1 mg)
LETIZEN S - Krka tovarna zdravil D.D.,
Slovenija R07 OSTALI LEKOVI ZA LEÊNJE
1058045 tabl. film 10 po 10 mg BOLESTI RESPIRATORNOG
R06AX Ostali antihistaminici za SISTEMA
sistemsku upotrebu
R06AX12 terfenadin
R07A Ostali proizvodi za le~enje
BRONAL - Galenika A.D., R. Srbija bolesti respiratornog
1058110 tabl. 20 po 60 mg sistema
3058113 sirup 1 po 100 mL R07AA Plu}ni surfaktanti
(30 mg/5 mL) R07AA.. poraktant alfa
TEFEN - Srbolek d.d., R. Srbija CUROSURF - Chiesi Pharmaceutici, Italija
1058152 tabl. 20 po 60 mg 0119150 inj. 2 po 1,5 mL/120 mg
R06AX13 loratadin 0119151 inj. 1 po 3 mL/240 mg
CLARITINE - Schering Plough Central R07AX Ostali proizvodi za le~enje
East AG, [vajcarska
1058251 tabl. 10 po 10 mg
bolesti respiratornog
3058250 sirup 1 po 120 mL (5 mg/5 mL) sistema
FLONIDAN - LEK, Slovenija R07AX.. bakterijski antigeni
1058245 tabl. 20 po 10 mg TORAL - Institut za imunologiju i viru-
3058246 sirup (susp.) 1 po 120 mL sologiju "Torlak", R. Srbija
(1 mg/1 mL) 2011869 kapi (za oralnu primenu)
1058247 tabl. 10 po 10 mg 1 po 20 mL
1058248 tabl. 30 po 10 mg
LORADIN - Srbolek d.d., R. Srbija
1058240 tabl. 10 po 10 mg
LORANO – Hexal AG, Nemacka
1058287 tabl. 20 po 10 mg
S SENZORNI ORGANI
LEKOVI KOJI DELUJU
NA OKO I UHO
LORATADIN - Jugoremedija, R. Srbija
3058292 sirup 1 po 120 mL (5 mg/5 mL) S01 LEKOVI KOJI DELUJU NA
3058293 sirup (susp.) 1 po 120 mL OKO
(5 mg/5 mL)
1058290 tabl. 10 po 10 mg S01A Antiinfektivi
1058291 tabl. 20 po 10 mg
LORATADIN – Zdravlje, R. Srbija S01AA Antibiotici
10058255 tabl. 10 po 10 mg S01AA01 hloramfenikol
PRESSING - Hemofarm koncern, R. Srbija HLORAMFENIKOL Alkaloid - Alkaloid
1058280 tabl. {ume}e 10 po 10 mg A.D., Makedonija
1058281 tabl. 10 po 10 mg 4090816 mast za o~i 1 po 5 g 1%
3058282 sirup 1 po 120 mL (5 mg/5 mL) CHLORAMPHENICOL - Galenika A.D., R.
Srbija
4090121 mast za o~i 1 po 5 g 1%
934 V deo
HLORAMKOL - Hemomont, R. Srbija S01BC Nesteroidni antiinflamatorni

4090815 mast za o~i 1 po 5 g 1% lekovi
S01AA11 gentamicin S01BC01 indometacin
GENTOKULIN - Hemomont, R. Srbija INDOCOLLYRE – Laboratorie Chauvin
7090801 kapi za o~i 1 po 10 mL 0,3% S.A., Francuska
S01AA12 tobramicin 7099200 kapi za o~i 1 po 5 mL 0,1%
TOBREX - Alcon Couvreur S.A., Belgija S01BC03 diklofenak
7090900 kapi za o~i 1 po 5 mL 0,3% UNICLOPHEN - Unimed Pharma,
4090901 mast za o~i 1 po 3,5 g 0,3% Slova~ka Republika
S01AA30 bacitracin, neomicin 7099150 kapi za o~i 1 po 10 mL 0,1%
ENBECIN - Galenika A.D., R. Srbija 7099151 kapi za o~i 1 po 5 mL 0,1%
NACLOF - Novartis Pharma AG, [vajc.
4090250 mast 1 po 5 g
(500 + 3500 i.j. /1 g) 7099152 kapi za o~i 1 po 5 mL
(1 mg/1 mL)
S01AD Antivirusni lekovi
S01AD03 aciklovir
ZOVIRAX - GlaxoSmithKline Export Ltd., S01C Antiinflamatorni lekovi i
V. Britanija antiinfektivi u kombinaciji
4090290 mast za o~i 1 po 4,5 g 3 % S01CA Kortikosteroidi i antiinfektivi
S01AX Ostali antiinfektivi u kombinaciji
S01AX11 ofloksacin S01CA01 deksametazon, gentamicin
FLOXAL - Dr Gerhard Mann, Chem.- DEXAMYTREX – Dr Gerhard Mann Chem-
pharm. Fabrik GmbH, Nema~ka Pharm Fabrik GmbH, Nema~ka
4090851 mast za o~i 1 po 3 g 0,3% 4090921 mast za o~i 1 po 3 g
7090852 kapi za o~i 1 po 5 mL 0,3% (0,3% + 0,03%)
UNIFLOX - Unimed Pharma, Slova~ka 7090920 kapi za o~i 1 po 5 mL
Republika S01CA01 deksametazon, neomicin
7090850 kapi za o~i 1 po 10 mL 0,3% NEODEKSACIN - Hemomont, R. Srbija
S01AX13 ciprofloksacin 7090813 kapi za o~i 1 po 10 mL
CITERAL - Alkaloid, Makedonija (0,1% + 0,5%)
7090911 kapi za o~i 1 po 5 mL 0,3% S01CA01 deksametazon, tobramicin
MAROCEN – Hemomont, R. Srbija TOBRADEX – Alcon Courvreur S.A.,
7090010 kapi za o~i 1 po 5 mL 0,3% Belgija
7090902 kapi za o~i 1 po 5 mL
S01B Antiinflamatorni lekovi (0,1 % + 0,3 %)
4090903 mast za o~i 1 po 3,5 g
S01BA Kortikosteroidi, (0,1 % + 0,3 %)
monokomponentni S01CA03 bacitracin, hidrokortizon
S01BA01 deksametazon (kortizolon)
DEXAGEL – Dr Gerhard Mann Chem- CORTICIN - Galenika A.D., R. Srbija
Pharm Fabrik GmbH, Nema~ka 4090420 mast za o~i 1 po 3,5 g
4090143 gel za o~i 1 po 5 g 0,1% (1000 i.j. + 10 mg)/1 g
MAXIDEX - Alcon, Belgija
7090141 kapi za o~i 1 po 5 mL 0,1%
4090142 mast za o~i 1 po 3,5 g 0,1% S01E Lekovi u terapiji glaukoma i
DexaEDO - Dr Gerhard Mann Chem- miotici
Pharm Fabrik GmbH, Nema~ka S01EA Adrenomimetici u terapiji
7090100 kapi za o~i 10 po 0,5 mL 0,1%
glaukoma
7090101 kapi za o~i 20 po 0,5 mL 0,1%
7090102 kapi za o~i 50 po 0,5 mL 0,1% S01EA05 brimonidin
ALPHAGAN - Allergan, Irska
S01BA02 hidrokortizon (kortizol)
7094070 kapi za o~i 1 po 5 mL 0,2%
HYDROCORTISON - Galenika A.D., R.
Srbija S01EB Parasimpatomimetici
4090620 mast za o~i i koù 1 po 5 g 1% S01EB01 pilokarpin
S01BA04 prednizolon MIOKARPIN - Hemomont, R. Srbija
OFTALMOL - Hemomont, R. Srbija 7094031 kapi za o~i 1 po 10 mL 1%
7090752 kapi za o~i 1 po 5 mL 0,5% 7094033 kapi za o~i 1 po 10 mL 2%
S01EC Inhibitori karboanhidraze 7095156 kapi za o~i 1 po 5 mL 1%

S01EC03 dorzolamid
TRUSOPT - Merck Sharp & Dohme Idea S01G Dekongestivi i antialergici
(MSD), [vajcarska
7096050 kapi za o~i 1 po 5 mL 2% S01GA Adrenomimetici koji se
S01EC04 brinzolamid koriste kao dekongestivi
AZOPT - Alcon Couvreur S.A., Belgija S01GA01 nafazolin
7096060 kapi za o~i 1 po 5 mL 1% HEMOKULIN - Hemomont, R. Srbija
S01ED Beta-adrenergi~ki blokatori 7091080 kapi za o~i 1 po 10 mL 0,03%
S01ED01 timolol S01GA02 tetrizolin
GLAUMOL - Galenika A.D., R. Srbija MONTEVIZIN - Hemomont, R. Srbija
7093071 kapi za o~i 1 po 5 mL 0,5% 7091070 kapi za o~i 1 po 10 mL 0,05%
TIMADREN - Hemofarm koncern, R. VISINE - Pfizer INC., Kanada
Srbija 7091130 kapi za o~i 1 po 15 mL 0,05%
7093030 kapi za o~i 1 po 5 mL 0,25% S01GA51 nafazolin, borna kiselina
7093031 kapi za o~i 1 po 5 mL 0,5% PROCULIN - Alkaloid A.D., Makedonija
TIMOLOL - Alkaloid A.D., Makedonija 7091090 kapi za o~i 1 po 10 mL
7093010 kapi za o~i 1 po 5 mL 0,5% (0,03% + 1,5%)
TIMOPTIC - Merck Sharp & Dohme Idea S01GX Ostali antialergici
(MSD), [vajcarska S01GX01 kromoglicinska kiselina (kao
7093060 kapi za o~i 1 po 5 mL 0,25% natrijum kromoglikat)
7093061 kapi za o~i 1 po 5 mL 0,5% NATRIJUM KROMOGLIKAT – Unimed
UNITIMOLOL - Unimed Pharma, Slova~ka Pharma Ltd., Slova~ka Republika
Republika 7099220 kapi za o~i 1 po 10 mL 2%
7093020 kapi za o~i 1 po 10 mL 0,5% VIVIDRIN - Dr Gerhard Mann Chem-
S01ED02 betaksolol Pharm Fabrik GmbH, Nema~ka
BETAKSOLOL - Srbolek, R. Srbija 7099221 kapi za o~i 1 po 10 mL 2%.
7093115 kapi za o~i 1 po 5 mL 0,5% S01GX06 emedastin
BETOPTIC S - Alcon Couvreur S.A., EMADINE - Alcon Couvreur S.A., Belgija
Belgija 7099160 kapi za o~i 1 po 5 mL 0,05%
7093110 kapi za o~i 1 po 5 mL 0,25%
S01ED51 timolol, latanoprost S01H Lokalni anestetici
XALACOM - Pfizer Enterprises S.A.R.L.,
Luksemburg S01HA Lokalni anestetici
7099170 kapi za o~i 1 po 2,5 mL S01HA02 oksibuprokain
(50 mcg + 5mg)/1 mL BENOXI – Unimed Pharma, Slova~ka
S01ED51 timolol, dorzolamid Republika
COSOPT - Merck Sharp & Dohme Idea 7097040 kapi za o~i 1 po 10 mL 0,4%
(MSD), [vajcarska S01HA03 tetrakain
7099180 kapi za o~i 1 po 5 mL TETRAKAIN - Hemomont, R. Srbija
(0,5% + 2,0%) 7097030 kapi za o~i 1 po 10 mL 0,5%
S01EE Analozi prostaglandina
S01EE01 latanoprost
XALATAN - Pfizer Enterprises S.A.R.L., S01K Hirur{ka pomo}na sredstva
Luksemburg S01KA Viskozno-elasti~ne
7099140 kapi za o~i 1 po 2,5 mL 0,005% supstance
S01EE04 travoprost S01KA02 hipromeloza
TRAVATAN - Alcon Courvreur S.A., Belgija HEMODROPS - Hemomont, R. Srbija
7099190 kapi za o~i 1 po 2,5 mL 0,004% 7099071 kapi za o~i 1 po 10 mL 0,5%
HYPROMELOZA - P - Unimed Pharma,
Slova~ka Republika
S01F Midrijatici i cikloplegici 7099072 kapi za o~i 1 po 10 mL 0,5%
S01FA Antiholinergici ISOPTO - TEARS - Alcon Couvreur S.A.,
S01FA01 atropin Belgija
ATROPIN - Hemomont, R. Srbija 7099061 kapi za o~i 1 po 15 mL 0,5%
7095071 kapi za o~i 1 po 10 mL 0,5%
7095073 kapi za o~i 1 po 10 mL 1%
S01FA04 ciklopentolat
CIKLOPEN - Hemofarm koncern, R. Srbija
7095155 kapi za o~i 1 po 5 mL 0,5%
936 V deo
S01X Ostali lekovi u oftalmologiji

S01XA ostali lekovi u oftalmologiji
S01XA.. retinol, hipromeloza
V OSTALO
SENSIVIT - Unimed Pharma, Slova~ka V03 SVI OSTALI TERAPIJSKI

Republika PROIZVODI
7099230 kapi za o~i 1 po 10 mL
(1000 i.j./mL+0,3%) V03A Svi ostali terapijski
S01XA.. azapentacen proizvodi
QUINAX - Alcon Courvreur S.A., Belgija V03AB Antidoti
7099080 kapi za o~i 1 po 15 mL 0,05%
V03AB14 protamin
S01XA.. ekstrakt tele}e krvi PROTAMIN SULFAT - Galenika A.D., R.
(deproteinizovan) Srbija
SOLCOSERYL - Alkaloid A.D., Makedonija
0180030 inj. 5 po 50 mg/5 mL
4099040 gel za o~i 1 po 5 g
V03AB23 acetilcistein
S01XA12 dekspantenol FLUIMUCIL - Inpharzam Zambon Group,
CORNEREGEL – Dr Gerhard Mann Chem- [vajcarska
Pharm Fabrik GmbH, Nema~ka
0112213 inj. 5 po 300 mg/3 mL
4099210 gel za o~i 1 po 5 g 5%
V03AB25 flumazenil
S01XA20 karbomer ANEXATE - F. Hoffmann-La Roche, [vaj-
VIDISIC – Dr Gerhard Mann Chem-Pharm carska
Fabrik GmbH, Nema~ka
0189100 inj. 5 po 0,5 mg/5 mL
4099240 gel za o~i 1 po 10 g 0,2% 0189101 inj. 5 po 1 mg/10 mL
V03AE Lekovi u terapiji
S02 LEKOVI ZA UHO hiperkalijemije i
(OTOLOGICI) hiperfosfatemije
V03AE02 sevelamer
S02C Kortikosteroidi i RENAGEL - Genzyme Ireland Limited,
antiinfektivi u kombinaciji IDA Industrial Park, Irska
1059230 tabl. film 180 po 800 mg
S02CA Kortikosteroidi i antiinfektivi
u kombinaciji V03AF Lekovi za detoksikaciju u
S02CA01 tetrakain, prednizolon, tirotricin terapiji antineoplasticima
OTOL H - Hemofarm AD, R. Srbija V03AF03 kalcijum folinat (folinska kiselina)
7098071 kapi za u{i 1 po 10 g CALCIUMFOLINAT - Ebewe Arzneimittel
(1,0 % + 0,1 % + 0,01 %) GmbH, Austrija
0184031 inj. 1 po 200 mg/20 mL
0184032 inj. 1 po 300 mg/30 mL
S03 LEKOVI KOJI DELUJU NA 0184033 inj. 10 po 3 mg/1 mL
0184034 inj. 5 po 30 mg/3 mL
OKO I UHO
0184035 inj. 5 po 100 mg/10 mL
S03C Kortikosteroidi i 1184030 kaps. 20 po 15 mg
0184036 inj. 5 po 5 mL (10 mg/1 mL)
antiinfektivi u kombinaciji LEUCOVORIN Ca - Lachema, ê{ka
S03CA Kortikosteroidi i antiinfektivi Republika
u kombinaciji 0184080 inj. (pra{. za inj.) 10 po 25 mg
S03CA01 deksametazon, neomicin LEUKOVORIN Calcium - Pfizer
DEXAMETHASON-NEOMYCIN - Galenika Enterprises S.A.R.L., Luksemburg
A.D., R. Srbija 0184025 inj. 5 po 50 mg/5 mL
7090790 kapi za o~i i u{i 1 po 5 mL 0184026 inj. 1 po 100 mg/10 mL
(0,1% + 0,35%) 0184027 inj. 10 po 50 mg/5 mL
DEXAMETHASON NEOMYCIN - Lek DD, 0184028 inj. 10 po 100 mg/10 mL
Slovenija V03AN Medicinski gasovi
7090150 kapi za o~i i u{i 5 mL V03AN01 kiseonik
(1 mg + 3500 i.j.)/1 mL MEDICINSKI KISEONIK – MESSER -
S03CA04 hidrokortizon, oksitetraciklin Tehnogas AD, R. Srbija
GEOKORTON, Pliva Hrvatska d.o.o., 9119001 te~ni kiseonik Eurocyl 180 l
Hrvatska 9119002 te~ni kiseonik 1 po 50 m3
7090210 kapi za o~i i u{i 1 po 5 mL 9119003 te~ni kiseonik 1 po 41 m3
(0,1 % + 0,5 %) 9119004 te~ni kiseonik 1 po 33 m3
9119005 te~ni kiseonik 1 po 18 m3
9119007 te~ni kiseonik 1 po 16 m3 9080023 gas medicinski (u boci)

9119008 te~ni kiseonik 1 po 15 m3 1 po 40 kg (najmanje 98,0% v/v)
9119011 te~ni kiseonik 1 po 12 m3 V04 DIJAGNOSTI^KA SREDSTVA
9119013 te~ni kiseonik 1 po 8 m3 V04C Ostala dijagnosti~ka
9119014 te~ni kiseonik 1 po 6 m3 sredstva
9119016 te~ni kiseonik 1 po 3 m3 V04CF Testovi za dijagnostiku
9119017 te~ni kiseonik 1 po 2 m3 tuberkuloze
9119018 te~ni kiseonik 1 po 15 m3 V04CF01 tuberkulin
9119019 te~ni kiseonik 1 po 20 m3 PPD-T TUBERKULIN - Institut za
9119020 gas kombinovani 1 po 50 m3 imunologiju i virusologiju "Torlak", R.
9119021 gas kombinovani 1 po 40 m3 Srbija
9119022 gas kombinovani 1 po 27 m3 0012070 inj. 10 po 2,5 mL/7,5 i.j.
9119023 gas kombinovani 1 po 10 m3
9119025 gas kombinovani 1 po 4 m3 V06 OP[TI NUTRIJENSI
9119027 gas kombinovani 1 po 2 m3 V06D Ostali nutrijensi
9119028 gas kombinovani 1 po 1 m3 V06DC Ugljeni hidrati
9119029 gas kombinovani 1 po 0,5 m3
9119030 gas kombinovani 1 po 0,33 m3 V06DC02 fruktoza
MEDICINSKI KISEONIK – Linde Carbo LEVULOZA - Hemofarm koncern, R.
Dioxid, R. Srbija Srbija
9119040 gas medicinski (u boci) 0173290 inf. 1 po 500 mL 5%
1 po 3 L (najmanje 99,5% v/v) 0173295 inf. 1 po 500 mL 10%
9119041 gas medicinski (u boci) V06DD Aminokiseline, uklju~uju}i
1 po 10 L (najmanje 99,5% v/v) kombinacije sa
9119042 gas medicinski (u boci) polipeptidima
1 po 40 L (najmanje 99,5% v/v) V06DD.. aminokiseline, ketoanalozi
9119043 gas medicinski (u boci) aminokiselina
1 po 660 L (najmanje 99,5% v/v) KETOSTERIL - Fresenius Kabi GmbH,
9119044 gas medicinski (u boci) Austrija
1 po 14 L (najmanje 99,5% v/v) 1174015 tabl. film 1 kutija po 100 tabl.
V03AN02 ugljendioksid
MEDICINSKI UGLJENDIOKSID - Linde
Carbo Dioxid, R. Srbija V07 SVI OSTALI NETERAPIJSKI
9119050 gas medicinski (u boci) PROIZVODI
1 po 30 kg (najmanje 99,5% v/v)
9119051 gas medicinski (u boci) V07A Svi ostali neterapijski
9119052 gas medicinski (u boci)
proizvodi
1 po 1 kg (najmanje 99,5% v/v) V07AB Rastvara~i i razblaìva~i,
V03AN04 azotsuboksid uklju~uju}i rastvore za
AZOT - SUBOKSID - MESSER - Tehnogas ispiranje
AD, R. Srbija V07AB.. voda za injekcije
9080001 gas medicinski 1 po 3 L AQUA PRO INJECTIONE - Jugoremedija,
9080002 gas medicinski 1 po 8 L R. Srbija
9080003 gas medicinski 1 po 10 L 0176183 inj. 50 po 10 mL
9080006 gas medicinski 1 po 40 L VODA ZA INJEKCIJE - Galenika A.D., R.
9080007 gas medicinski 1 po 50 L Srbija
MEDICINSKI DIAZOTOKSID – Linde 0176042 inj. 50 po 5 mL
Carbo Dioxid, R. Srbija
938 V deo
V08 KONTRASTNA SREDSTVA 0199280 inj. 1 po 50 mL

(370 mg J/1 mL)
V08A Kontrastna sredstva sa 0199281 inj. 1 po 100 mL
jodom (X-zraci) (370 mg J/1 mL)
0199282 inj. 5 po 10 mL
V08AA Nefrotropna, (300 mg J/1 mL)
visokoosmolarna kontrastna 0199283 inj. 5 po 10 mL
sredstva, rastvorljiva u vodi (200 mg J/1 mL)
V08AA01 amidotrizoat meglumin, 0199284 inj. 1 po 200 mL
amidotrizoat natrijum (diatrizoat (300 mg J/1 mL)
meglumin, diatrizoat natrijum) 0199286 inj. 1 po 200 mL
UROGRAFIN - Schering A.G., Nema~ka (370 mg J/1 mL)
0194283 inf. 10 po 100 mL 76% SCANLUX - Sanochemia Pharmaceutica
0194284 inj. 10 po 20 mL 76% A.G., Austrija
V08AA05 joksitalaminska kiselina 0199450 inj. 1 po 50 mL
(joksitalamat meglumin, (300 mg J/ 1 mL)
joksitalamat natrijum) 0199451 inj. 1 po 75 mL
TELEBRIX - Guerbet, Francuska (300 mg J/ 1 mL)
0194360 inj. 1 po 50 mL 0199452 inj. 1 po 100 mL
(350 mg joda/1 mL) (300 mg J/ 1 mL)
0194361 inj. 1 po 100 mL 0199453 inj. 1 po 200 mL
(350 mg joda/1 mL) (300 mg J/ 1 mL)
V08AA05 joksitalaminska kiselina 0199454 inj. 1 po 50 mL
(joksitalamat meglumin) (370 mg J/ 1 mL)
TELEBRIX GASTRO - Guerbet, Francuska 0199455 inj. 1 po 75 mL
2194362 rastv. (za oral. i rektal. prim.) (370 mg J/ 1 mL)
1 po 100 mL (300 mg joda/1 mL) 0199456 inj. 1 po 100 mL
(370 mg J/ 1 mL)
V08AB Nefrotropna, 0199457 inj. 1 po 200 mL
niskoosmolarna kontrastna (370 mg J/ 1 mL)
sredstva, rastvorljiva u vodi 0199500 inj. 10 po 50 mL
V08AB02 joheksol (300 mg J/mL)
OMNIPAQUE – Amersham Health As, 0199501 inj. 10 po 75 mL
Norve{ka (300 mg J/mL)
0199009 inj. 25 po 20 mL/240 mg 0199502 inj. 10 po 100 mL
0199202 inj. 10 po 10 mL/240 mg (300 mg J/mL)
0199209 inj. 25 po 20 mL/300 mg (300 mg J/mL)
0199211 inj. 10 po 100 mL/300 mg (370 mg J/mL)
0199214 inj. 10 po 50 mL/350 mg (370 mg J/mL)
0199216 inj. 6 po 200 mL/350 mg (370 mg J/mL)
V08AB03 joksaglat meglumin, joksaglat 0199507 inj. 10 po 200 mL
natrijum (joksaglinska kiselina) (370 mg J/mL)
HEXABRIX - Guerbet, Francuska V08AB05 jopromid
0194350 inj. 1 po 50 mL ULTRAVIST - Schering A.G., Nema~ka
(320 mg joda/1 mL) 0194254 inj. 10 po 30 mL (370)
0194351 inj. 1 po 100 mL 0194255 inf. 10 po 50 mL (370)
(320 mg joda/1 mL) 0194257 inf. 10 po 200 mL ö(370)
V08AB04 jopamidol 0194258 inf. 10 po 100 mL (370)
IOPAMIRO - Bracco, Italija 0194289 inj. 10 po 10 mL (240)
0199275 inj. 1 po 30 mL 0194290 inj. 10 po 50 mL (240)
(300 mg J/1 mL) 0194291 inj. 10 po 20 mL (300)
0199276 inj. 1 po 50 mL 0194292 inf. 10 po 50 mL (300)
(300 mg J/1 mL) V08AB07 joversol
0199277 inj. 1 po 100 mL OPTIRAY – Tico Healthcare, [vajcarska
(300 mg J/1 mL) 0199406 inf. 10 po 50 mL sa 300 mg
0199278 inj. 1 po 10 mL joda/1 mL 64%
(370 mg J/1 mL) 0199407 inf. 10 po 50 mL sa 350 mg
0199279 inj. 1 po 30 mL joda/1 mL 74%
(370 mg J/1 mL)
V08AB09 jodiksanol V08C Kontrastna sredstva za

VISIPAQUE - Amersham Health AS, magnetnu rezonancu
Norve{ka
0199460 inj. 10 po 20 mL V08CA Paramagnetna kontrastna
(270 mg joda/1 mL) sredstva
0199461 inj. 10 po 50 mL V08CA01 gadopentetinska kiselina
(270 mg joda /1 mL) (gadopentetat dimeglumin)
0199462 inj. 10 po 20 mL MAGNEVIST - Schering A.G., Nema~ka
(320 mg joda /1 mL) 0199430 inj. 10 po 20 mL
0199464 inj. 10 po 100 mL (469,01 mg/1 mL)
(320 mg joda /1 mL) 0199431 inj. (sa aplik.)
0199463 inj. 10 po 50 mL 5 po 15 mL (469,01 mg/1 mL)
V08AB11 jobitridol (469,01 mg/1 mL)
XENETIX - Guerbet, Francuska V08CA02 gadoteri~na kiselina
0199480 inj. 1 po 50 mL DOTAREM - Guerbet, Francuska
0199481 inj. 1 po 100 mL (0,5 mmol/1 mL)
0199482 inj. 1 po 50 mL (0,5 mmol/1 mL)
(350 mg joda /1 mL) V08CA03 gadodiamid
0199483 inj. 1 po 100 mL OMNISCAN - Amersham Health AS,
(350 mg joda /1 mL) Norve{ka
V08AC Hepatotropna kontrastna 0199420 inj. 10 po 10 mL
sredstva, rastvorljiva u vodi (287,0 mg/1 mL)
V08AC02 jotroksat meglumin (jotroksinska 0199421 inj. 10 po 15 mL
kiselina, meglumin) (287,0 mg/1 mL)
BILISCOPIN - Schering A.G., Nema~ka 0199422 inj. 10 po 20 mL
0193200 inf. 10 po 50 mL (287,0 mg/1 mL)
(172,44 + 55,38 mg) V08CA09 gadobutrol
GADOVIST - Schering AG, Nema~ka
0199485 inj. 5 po 15 mL
V08B Kontrastna sredstva bez (1,0 mmol/1 mL)
joda (X-zraci) 0199486 inj. 10 po 30 mL
V08BA Kontrastna sredstva sa (1,0 mmol/1 mL)
barijum sulfatom V08CB Super paramagnetna
V08BA02 barijum sulfat kontrastna sredstva
BARIJUM SULFAT - Hemofarm koncern V08CB.. ferukarbotran
“Zorka Pharma”, R. Srbija RESOVIST - Schering A.G., Nema~ka
3192101 susp. 1 po 5000 mL (1 g/1 mL) 0199470 inj. ({pric sa filtrom)
3192102 susp. 1 po 200 mL (1 g/1 mL) 1 po 1,4 mL (540 mg/1 mL)
940 V deo
941
VI
ANATOMSKO TERAPIJSKO
HEMIJSKA KLASIFIKACIJA
LEKOVA
942 VI deo
Anatomsko terapijsko hemijska klasifikacija lekova 943
UVOD
ATC klasifikacija lekova je metodologija koja omogu}uje jedinstveno prikazivanje medicinskih
proizvoda koji se primenjuju u razli~tim farmakoterapijskim protokolima. Jedinstveno
ozna~eni primarni identifikacioni parametri imaju zadatak da omogu}e pore|enje farmakote-
rapijskih protokola, odnosno pore|enje farmakoterapijskih principa i farmakoterapijske prak-
se u jednoj, dve ili vi{e sli~nih/razli~itih sredina tj. sli~nih/razli~itih populacija.
U tabeli datoj u prilogu navedeni su lekovi (INN) koji imaju utvr|en ATC kôd i DDD od strane
Kolaborativnog centra SZO za metodologiju statisti~kih istraìvanja i studija o lekovima (WHO
Collaborating Centre for Drug Statistics Methodology, Oslo, Norway, 2006).
ATC INN - srpski DDD INN - SZO (engl.)
A ALIMENTARNI TRAKT I METABOLIZAM

(LEKOVI ZA LEÊNJE BOLESTI DIGESTIVNOG SISTEMA I METABOLIZMA)
A01 STOMATOLO[KI PREPARATI

A01A Stomatolo{ki preparati
A01AA Sredstva za profilaksu karijesa
O 1,1 mg (0,5
A01AA01 natrijum fluorid Sodium fluoride
mg fluora)
Sodium fluoride,
A01AA51 natrijum fluorid, kombinacije
combinations
A01AB Antiinfektivi i antiseptici za lokalno-oralnu primenu

A01AB02 hidrogen peroksid O 60 mg Hydrogen peroxide
A01AB03 hlorheksidin O 30 mg Chlorhexidine
A01AB04 amfotericin B O 40 mg Amphothericin B
A01AB08 neomicin Neomycin

A01AB09 mikonazol O 0,2 g Miconazole
A01AB11 amilmetakrezol, dihlorbenzilalkohol
A01AB12 heksetidin Hexetidine
A01AB17 metronidazol Metonidazole
A01AB23 minociklin Minocycline
A01AC Kortikosteroidi za lokalnu terapiju oralne sluznice
A01AC01 triamcinolon Triamcinolone
A01AC02 deksametazon Dexamethasone
A01AC03 hidrokortizon Hydrocortisone
Prednisolone,
A01AC54 prednizolon, kombinacije
combinations
A01AD Ostali lekovi za lokalnu terapiju oralne sluznice
A01AD02 benzidamin Benzydamine
ekstrakt tele}e krvi (deproteinizovan),
A01AD11
polidokanol
akriflavin hlorid, lidokain, tinkt. kamilice,
A01AD11
tinkt. mire
A01AD11 lidokain, tinkt. kamilice, polidokanol
944 VI deo
Acriflavinium chloride,
A01AD11 akriflavin hlorid, lidokain
lidocaine
Lidocaine,
A01AD11 lidokain, cetilpiridinijum
cetylpyridinium
A02 LEKOVI ZA POREME]AJE ACIDITETA
A02A Antacidi
A02AA Jedinjenja magnezijuma
A02AA04 magnezijum hidroksid O3g Magnesium hydroxide
A02AB Jedinjenja aluminijuma
A02AB01 aluminijum hidroksid Aluminium hydroxide
A02AB03 aluminijum fosfat Aluminium phosphate
aluminijum natrijum dihidroksi karbonat Dihydroxialumini

A02AB04
(karbaldrat) sodium carbonate
A02AD Kombinacije i kompleksi jedinjenja aluminijuma, kalcijuma i magnezijuma
A02AD01 magaldrat Magaldrate
A02AD04 hidrotalcit Hydrotalcite

simaldrat (aluminijum magnezijum silikat
A02AD.. Simaldratum
hidrat)
A02AF Antacidi sa antiflatulansima
Magaldrate and
A02AF01 magaldrat sa antiflatulansima
antiflatulents
A02B Lekovi za le~enje pepti~kog ulkusa i gastroezofagusnog refluksa
A02BA Antagonisti H2-receptora

A02BA01 cimetidin O, P 0,8 g Cimetidine
A02BA02 ranitidin O, P 0,3 g Ranitidine
A02BA03 famotidin O, P 40 mg Famotidine
A02BA04 nizatidin O, P 0,3 g Nizatidine
A02BA06 roksatidine O, P 0,15 g Roxatidine

Ranitidine bismuth
A02BA07 ranitidin bizmut citrat O 0,8 g
citrate
Cimetadine,
A02BA51 cimetidin, kombinacije
combinations
Famotidin,
A02BA53 famotidin, kombinacije
combinations
A02BB Prostaglandini
A02BB01 misoprostol O 0,8 mg Misoprostol
A02BC Inhibitori protonske pumpe
A02BC01 omeprazol O, P 20 mg Omeprazole
A02BC02 pantoprazol O, P 40 mg Pantoprazole
A02BC03 lansoprazol O 30 mg Lansoprazole
A02BC04 rabeprazol O 20 mg Rabeprazole
A02BC05 esomeprazol O 30 mg Esomeprazole

A02BD Kombinacije za eradikaciju Helicobacter pylori
Omeprazole,
A02BD01 omeprazol, amoksicilin, metronidazol amoxicillin and
metronidazole
Lansoprazole,
A02BD02 lansoprazol, tetraciklin, metronidazol tetracycline and
metronidazole
Lansoprazole,
A02BD03 lansoprazol, amoksicilin, metronidazol amoxicillin and
metronidazole
Pantoprazole,
A02BD04 pantoprazole, amoksicilin, klaritromicin amoxicillin and
clarithromycin
Omeprazole,
A02BD05 omeprazol, amoksicilin, klaritromicin amoxicillin and
clarithromycin
Esomeprazole,
A02BD06 esomeprazol, amoksicilin, klaritromicin amoxicillin and
clarithromycin
A02BX Ostali lekovi za le~enje pepti~kog ulkusa i gastroezofagusnog refluksa
A02BX02 sukralfat O4g Sucralfate
A02BX03 pirenzepin O 0,1 g Pirenzepine
A02BX05 bizmut subcitrat O 0,48 g Bismuth subcitrate
A02BX06 proglumid O 1,2 g Proglumide
A02BX12 bizmut subnitrat Bismuth subnitrate
Bismuth subgalate,
A02BX.. bizmut subgalat, bizmut subnitrat
bismuth subnitrate
LEKOVI ZA FUNKCIONALNE GASTROINTESTINALNE POREME]AJE
A03
(LEKOVI KOJI REGULI[U FUNKCIONALNE GASTROINTESTINALNE POREME]AJE)
A03A Lekovi za funkcionalne poreme}aje creva
A03AA Sintetski antiholinergici, aminoalkoholni estri
A03AA04 mebeverin O 0,3 g Mebeverine
A03AB Sinteti~ki antiholinergici, kvaternerna amonijum jedinjenja
A03AB03 oksifenonium O 25 mg Oxyphenonium
A03AB05 propantelin O, P 60 mg Propantheline
A03AD Papaverin i derivati
A03AD01 Papaverin O, P 0,1 g Papaverine
A03AD02 drotaverin O, P 0,1 g Drotaverine
A03AD30 moksaverin O 50 mg Moxaverine
A03AE Lekovi koji deluju na receptore serotonina
A03AE01 alosetron O 1 mg Alosetron
A03AE02 tegaserod Tegaserod
A03AX Drugi lekovi za funkcionalne poreme}aje creva
A03AX04 pinaverijum O 0,15 g Pinaverium
A03AX13 dimetikon O 0,5 g Silicones
A03AX13 simetikon (dimetikon, silicijum dioksid) O 0,5 g Silicones
946 VI deo
A03B Alkaloidi beladone i derivati, monokomponentni

A03BA Alkaloidi beladone, tercijarni amini
A03BA01 atropin O, P 1,5 mg Atropine
A03BB Alkaloidi beladone, polusintetski, kvaternerna amonijum jedinjenja
A03BB01 butilskopolamin O, P, R 60 mg Butylscopolamine
A03BB03 metilskopolamin O 12 mg Methylscopolamine
A03F Propulzivi
A03FA Propulzivi
A03FA01 metoklopramid O, P, R 30 mg Metoclopramide
A03FA02 cisaprid O, R 30 mg Cisapride
A03FA03 domperidon O 30 mg domperidone
A03FA04 bromoprid O, P 20 mg Bromopride
A03FA05 alizaprid O, P 0,15 mg Alizapride
A03FA06 kleboprid Clebopride
A04 ANTIEMETICI I SREDSTVA PROTIV NAUZEJE
A04A Antiemetici i sredstva protiv nauzeje
A04AA Antagonisti serotonina (5HT3)
A04AA01 ondansetron O, P, R 16 mg Ondansetron
A04AA02 granisetron O 2 mg; P 3 mg Granisetron
A04AA03 tropisetron O, P 5 mg Tropisetron
A04AA04 dolasetron O, 0,2 g Dolasetron
A05 TERAPIJA BOLESTI @U^NIH PUTEVA (BILIJARNOG TRAKTA) I JETRE
A05A Terapija bolesti ù~nih puteva
A05AA Preparati ù~nih kiselina
A05AA01 henodeoksiholna kiselina Chenodeoxycholic acid
A05AA02 ursodeoksiholna kiselina O 0,75 g Ursodeoxycholic acid
A05AB Lekovi za terapiju bolesti ù~i
A05AB01 nikotin metilamid O 0,75 g Nicotinyl methylamide
A05AX Ostali lekovi za terapiju bolesti ù~i
A05AX02 himekromon Hymecromone
pinen, kamfen, menton, cineol, mentol,
A05AX..
borneol
A05B Terapija bolesti jetre (lipotropni lekovi)
A05BA Preparati u terapiji bolesti jetre
A05BA01 arginin glutamat Arginine glutamate
A05BA03 silimarin (silibin) Silymarin
A05BA.. fosfolipidi esencijalni (EPL)
L-arginin, L-asparaginska kiselina, L-
jabu~na kiselina, sorbitol, riboflavin, D-
A05BA..
pantenol, piridoksin,nikotinamid, natrijum
hidrogenkarbonat, kalijum hlorid
A05BA.. L-ornitin-L-aspartat
metionin, levuloza, fosforilholin,

riboflavin, D-pantenol, piridoksin,
A05BA.. nikotinamid, biotin (vitamin H), natrijum
hlorid, natrijum hidrogenkarbonat,
kalijum hlorid, jabu~na kiselina
alanin, arginin, cistein, fenilalanin, glicin,
histidin, izoleucin, leucin. lizin, metionin,
A05BA..
prolin, serin, sir}etna kiselina, treonin,
triptofan, valin
A06 LAKSATIVI
A06A Laksativi
A06AA omek{iva~i, emolijensi
A06AA01 te~ni parafin O 15 g Liquid paraffin
A06AA02 dokuzat natrijum O 0,15 g Docusate sodium
Liquid paraffin,
A06AA51 te~ni parafin, kombinacije
combinations
A06AB Kontaktni laksativi
A06AB02 bisakodil O, R 10 mg Bisacodyl
A06AB03 dantron O 50 mg Dantron
A06AB06 sena glikozidi Sena glycosides
A06AB08 natrijum pikosulfat O 5 mg Sodium picosulfate
Sena glycosides,
A06AB56 sena glikozidi, kombinacije
combinations
A06AD Osmotski laksativi
A06AD01 magnezijum karbonat O7g Magnesium carbonate
A06AD02 magnezijum oksid O7g Magnesium oxside
A06AD03 magnezijum peroksid Magnesium peroxside
A06AD04 magnezijum sulfat O7g Magnesium sulfate
A06AD11 laktuloza O 6,7 g Lactulose
A06AD15 makrogol O 10 g Macrogol
A06AD16 manitol Mannitol
A06AD18 sorbitol O 10 g Sorbitol
Lactulose,
A06AD61 laktuloza, kombinacije
combinations
A06AD65 makrogol, elektroliti Macrogol, electrolytes
A06AG Klizme
A06AG02 bisakodil Bisacodyl
A06AG04 glicerol Glycerol
Laurilsulfate sodium,
A06AG11 natrijum laurilsulfoacetat, glicerol
glycerol
A06AX Ostali laksativi
A06AX01 glicerol Glycerol
A07 ANTIDIJAROICI, INTESTINALNI ANTIIN-FLAMATORNI/ ANTIINFEKTIVNI LEKOVI
A07A Intestinalni antiinfektivi
A07AA Antibiotici
A07AA01 neomicin Neomycin
948 VI deo
A07AA02 nistatin O 1,5 MJ Nystatin

A07AA04 streptomicin Streptomycin
A07AA07 amfotericin b O 0,4 g Amphotericin b
A07AA09 vankomicin O2g Vancomycin
A07AB Sulfonamidi
A07AB03 sulfagvanidin O4g Sulfaguanidine
A07AC Derivati imidazola
A07AC01 mikonazol O1g Miconazole
A07AX Ostali intestinalni antiinfektivi
A07AX03 nifuroksazid O 0,6 g Nifuroxazide
A07B Intestinalni adsorbensi
A07BA Preparati medicinskog uglja
A07BA01 medicinski ugalj O5g Medicinal charcoal
A07BB Preparati bizmuta
A07BB.. bizmut polisilikat
A07BB.. bizmut polisilikat, pektin
A07BC Ostali intestinalni adsorbensi
A07BC01 pektin Pectin
A07BC02 kaolin Kaolin
A07BC03 krospovidon Crospovidone
A07BC05 diosmektit O9g Diosmectite
A07D Antipropulzivi
A07DA Antipropulzivi
A07DA01 difenoksilat O 15 mg Diphenoxylate
A07DA03 loperamid O 10 mg Loperamide
Loperamide,
A07DA53 loperamid, kombinacije
combinations
A07E Intestinalni antiinflamatorni lekovi
A07EA Kortikosteroidi koji deluju lokalno
A07EA01 prednizolon Prednisolone
A07EA02 hidrokortizon Hydrocortisone
A07EA03 prednizon Prednisone
A07EA04 betametazon Betamethasone
A07EA05 tiksokortol Tixocortol
A07EA06 budesonid O 9 mg Budesonide
A07EA07 beklometazon Beclometasone
A07EB Antialergetici isklju~ujuci kortikosteroide
A07EB01 hromoglicinska kiselina (kromoglikat) O 0,8 g Cromoglicic acid
A07EC Aminosalicilna kiselina i sli~ni preparati
A07EC01 sulfasalazin O, R 2 g Sulfasalazine
A07EC02 mesalazin O, R 1,5 g Mesalazine
A07F Antidijaroici - mikroorganizmi
A07FA Antidijaroici - mikroorganizmi
A07FA01 Bacillus subtilis Bacillus subtilis
Lactobacillus
acidophilus,
mle~nokiselinske bakterije, ìve
A07FA51 Bifidobacterium
liofilizovane
infantis v. liberorum,
Streptococcus faecium
A08 PREPARATI PROTIV GOJAZNOSTI, ISKLJUÛJU]I DIJETETSKE PROIZVODE

A08A Preparati protiv gojaznosti, isklju~uju}i dijetetske proizvode
A08AA Preparati protiv gojaznosti centralnog dejstva

A08AA02 fenfluramin O 0,12 g Fenfluramine
A08AA04 deksfenfluramin O 30 mg Dexfenfluramin
A08AA08 klobenzoreks Clobenzorex
A08AA09 mefenoreks Mefenorex
A08AA10 sibutramin O 10 mg Sibutramine
A08AB Preparati protiv gojaznosti sa perifernim delovanjem
A08AB01 orlistat O 0,36 g Orlistat
A09 DIGESTIVI, UKLJUÛJU]I ENZIME
A09A Digestivi, uklju~uju}i enzime
A09AA Preparati sa enzimima
Amilase, lipase,
A09AA02 amilaza, lipaza, proteaza
protease
A09AA03 pepsin Pepsin
A10 LEKOVI KOJI SE UPOTREBLJAVAJU U DIJABETESU (ANTIDIJABETICI)
A10A Insulini i analozi
A10AB Insulini i analozi, kratkog dejstva
insulin kratkog dejstva, humani (insulin
A10AB01 P 40 i.j. Insulin (human)
rastvorljivi)
insulin kratkog dejstva, svinjski (insulin
A10AB03 P 40 i.j. Insulin (pork)
rastvorljivi)
insulin lispro (kratkog dejstva, analog

A10AB04 P 40 i.j. Insulin lispro
humanog insulina)
insulin aspart (kratkog dejstva, analog
A10AB05 P 40 i.j. Insulin aspart
humanog)
insulin glulisine (kratkog dejstva, analog
A10AB06 P 40 i.j. Insulin glulisine
humanog)
A10AC Insulini i analozi, srednje dugog dejstva
insulin srednje dugog dejstva, humani
A10AC01 P 40 i.j. Insulin (human)
(insulin izofan)
insulin srednje dugog dejstva, humani

A10AC01 (insulin-cink suspenzija, amorfni i P 40 i.j. Insulin (human)
kristalni))
insulin srednje dugog dejstva, svinjski

A10AC03 (insulin-cink suspenzija (amorfni i P 40 i.j. Insulin (pork)
kristalni))
insulin srednje dugog dejstva, lispro
A10AC04 (insulin-cink suspenzija (amorfni i P 40 i.j. Insulin lispro
kristalni))
950 VI deo
insulin srednje dugog dejstva, gove|i i

A10AC30 svinjski (insulin-cink suspenzija (amorfni i P 40 i.j. Cobinations
kristalni))
Insulini i analozi, srednje dugog dejstva u kombinaciji sa insulinima kratkog

A10AD
dejstva
insulin srednje dugog dejstva u

kombinaciji sa insulinom kratkog dejstva,
A10AD01 P 40 i.j. Insulin (human)
humani (insulin bifazni (rastvorljivi i
izofan))
A10AD04 kombinaciji sa insulinom kratkog dejstva, P 40 i.j. Insulin lispro
lispro (insulin bifazni (rastvorljivi i izofan))
kombinaciji sa insulinom kratkog dejstva,
A10AD04 P 40 i.j. Insulin aspart
aspart (insulin bifazni (rastvorljivi i
izofan))
A10AE Insulini i analozi dugog dejstva
insulin dugog dejstva, humani (insulin
A10AE01 P 40 i.j. Insulin (human)
cink suspenzija (kristalni))
A10AE04 insulin glargin P 40 j. Insulin glargine
A10AE05 insulin detemir P 40 j. Insulin detemir
A10B Oralni antidijabetici (Lekovi koji sniàvaju glukozu u krvi)
A10BA Bigvanidini
A10BA02 metformin O2g Metformin
A10BB Sulfonamidi, derivati sulfonilureje
O 10 mg;
A10BB01 glibenklamid (gliburid) mikrokristalni Glibenclamide
O 7 mg
A10BB02 hlorpropamid O 0,375 g Chlorpropamide
A10BB05 tolazamid O 0,5 g Tolazamide
A10BB06 karbutamid O 0,75 g Carbutamide
A10BB07 glipizid O 10 mg Glipizide
A10BB08 glikvidon O 60 mg Gliquidone
A10BB09 gliklazid O 0,16 g Gliclazide
A10BB12 glimepirid O 2 mg Glimepiride
A10BB31 acetoheksamid O 0,5 g Acetohexamide
A10BC Sulfonamidi (heterociklicni)
A10BC01 glimidin O1g Glymidine
A10BD Kombinacije Lekova koji sniàvaju glukozu u krvi)
Phenformin and
A10BD01 fenformin, sulfonamidi
sulfonamides
Metformin and
A10BD02 metformin, sulfonamidi
sulfonamides
Metformin and
A10BD03 metformin, rosiglitazon
rosiglitazone
A10BF Inhibitori alfa-glukozidaze
A10BF01 akarboza O 0,3 g Acarbose
A10BF02 miglitol O 0,3 g Miglitol

A10BF03 vogliboza Voglibose
A10BG Tiazolidindioni
A10BG01 troglitazon O 0,4 g Troglitazone
A10BG02 rosiglitazon O 6 mg Rosiglitazone
A10BG03 pioglitazon O 30 mg Pioglitazone
A10BX Ostali oralni hipoglikemici
A10BX01 guar guma Guar gum
A10BX02 repaglinid O 4 mg Repaglinide
A10BX03 nateglinid O 0,36 g Nateglinide
A10X Ostali lekovi koji se upotrebljavaju u dijabetesu
A10XA inhibitori aldoza-reduktaze
A10XA01 tolrestat Tolrestat
A11 VITAMINI
A11A Multivitamini, kombinacije
A11AA Multivitamini sa mineralima
A11AA01 Multivitamini i gvo`dje Multivitamins and iron
Multivitamins and
A11AA02 Multivitamini i kalcijum
calcium
Multivitamins and
Multivitamini i ostali minerali, uklju~uju}i
A11AA03 other minerals, incl.
kombinacije
combinations
Multivitamins and
A11AA04 Multivitamini i mikroelementi
trace elements
A11B Multivitamini
A11BA Multivitamini
retinol (akseroftol, vitamin A), tiamin
(aneurin, vitamin B1), riboflavin (vitamin
SD O 1 tabl. ili
B2), nikotinamid (vitamin
A11BA.. 5 ml sirupa;
B7),dekspantenol (vitamin B5), piridoksin
P 1 inj.
(vitamin B6), askorbinska kiselina (vitamin
C), tokoferolacetat (vitamin E)
A11C Vitamini A i D, uklju~uju}i njihove kombinacije

A11CA Vitamin A, monokomponentni
A11CA01 retinol (akseroftol, vitamin A) O, P 50.000 i.j. Retinol
A11CB Vitamini A i D u kombinaciji

retinol (akseroftol, vitamin A),
A11CB.. Retinol, ergocalciferol
ergokalciferol
retinol (akseroftol, vitamin A),
A11CB.. Retinol, colecalciferol
holekalciferol
A11CC Vitamin D i analozi
A11CC02 dihidrotahisterol O 1 mg Dihydrotachysterol
A11CC03 alfakalcidol O, P 1 mcg Alfacalcidol
A11CC04 kalcitriol O, P 1 mcg Calcitriol
952 VI deo
A11CC05 holekalciferol Colecalciferol
Alfacalcidol, calcium
A11CC20 alfakalcidol, kalcijum karbonat
carbonate
A11D Vitamin B1 monokomponentni i u kombinaciji sa vitaminima B6 i B12
A11DA Vitamin B1, monokomponentni
A11DA01 tiamin (aneurin, vitamin B1) O, P 50 mg Thiamine
A11E Vitamini B-kompleksa, uklju~uju}i kombinacije
A11EX Vitamini B-kompleksa, druge kombinacije
tiamin (aneurin, vitamin B1), riboflavin

(vitamin B2), piridoksin (vitamin B6),
nikotinamid (vitamin B7),
A11EX..
cijanokobalamin (vitamin B12), kalcijum
pantotenat (vitamin B5), para-
aminobenzojeva kiselina
tiamin (aneurin, vitamin B1), piridoksin

(vitamin B6), nikotinamid (vitamin B7),
A11EX.. folna kiselina (vitamin B11),
cijanokobalamin (vitamin B12)
A11G Askorbinska kiselina (vitamin C), uklju~uju}i kombinacije

A11GA Askorbinska kiselina (vitamin C), monokomponentni
A11GA01 askorbinska kiselina O, P 0,2 g Ascorbic acid
A11GB Askorbinska kiselina (vitamin C), kombinacije
Ascorbic acid, calcium

A11GB01 askorbinska kiselina, kalcijum glukonat
gluconate

askorbinska kiselina, kalcijum laktat-
A11GB01 lactate-gluconate,
glukonat, kalcijum karbonat
calcium carbonate
Ascorbic acid,
A11GB.. askorbinska kiselina, tokoferolacetat
tocopherolacetat
A11H Ostali monokomponentni vitaminski preparati
A11HA Ostali monokomponentni vitaminski preparati

A11HA01 nikotinamid O 0,15 g Nicotinamide
A11HA02 piridoksin (vitamin B6) O, P 0,16 g Piridoxine
A11HA03 tokoferol (vitamin E) O, P 0,2 g Tocopherol
A11HA04 riboflavin (vitamin B2) Riboflavin
A11HA05 biotin Biotin
A11HA06 piridoksalfosfat Pyridoxal phosphate
A11HA07 inozitol Inositol
A11HA30 dekspantenol Dexapanthenol
A11HA31 kalcijum pantotenat Calcium pantothenate

A11J Ostali vitaminski proizvodi, kombinacije

A11JA Kombinacije vitamina
A11JA.. piridoksin, tiamin Piridoxine, thiamine
A11JB Vitamini sa mineralima

askorbinska kiselina, kalcijum karbonat,
A11JB.. carbonate, piridoxine,
piridoksin, holekalciferol
colecalciferol
Calcium carbonate,
A11JB.. kalcijum karbonat, holekalciferol
colecalciferol
A12 MINERALI
A12A Kalcijum
A12AA Kalcijum
A12AA01 kalcijum fosfat O2g Calcium phosphate
A12AA02 kalcijum glubionat P 2,75 g Calcium glubionate
A12AA03 kalcijum glukonat O, P 3 g Calcium gluconate
A12AA04 kalcijum karbonat O3g Calcium carbonate
A12AA05 kalcijum laktat O2g Calcium lactate
Calcium lactate
A12AA06 kalcijum laktat - glukonat O3g
gluconate
Calcium
A12AA10 kalcijum glukoheptonat O3g
glucoheptonate
A12AA11 kalcijum pangamat Calcium pangamate

Calcium (different salts
A12AA20 kalcijum (razli~ite soli u kombinaciji) O 0,5 g (Ca 2+) in combination)
A12B Kalijum
A12BA Kalijum
A12BA01 kalijum hlorid O3g Potassium chloride
A12BA02 kalijum citrat O4g Potassium citrate
A12BA05 kalijum glukonat Potassium gluconate
Potassium citrate,
A12BA30 kalijum citrat, kalijum hidrogenkarbonat potassium
hydrogencarbonate
Potassium chloride,
A12BA51 kalijum hlorid, kombinacije
combinations
A12C Ostali minerali
A12CA Natrijum
A12CA01 natrijum hlorid O1g Sodium chloride

A12CB Cink
A12CB01 cink sulfat O 0,6 g Zinc sulfate
A12CB02 cink glukonat Zinc gluconate
A12CB03 cink protein kompleks Zinc protein complex
954 VI deo
A12CC Magnezijum
A12CC01 magnezijum hlorid O 2,5 g; P 0,8 g Magnesium chloride
A12CC02 magnezijum sulfat O 3 g; P 1 g Magnesium sulfate
A12CC03 magnezijum glukonat O5g Magnesium gluconate
A12CC04 magnezijum citrat O2g Magnesium citrate
A12CC05 magnezijum aspartat Magnesium aspartate
Magnesium lactate,
A12CC.. magnezijum laktat, piridoksin
piridoxine
A12CD Fluoridi
A12CD01 natrijum fluorid O 88 mg Sodium fluoride
A12CD51 fluoridi, kombinacije Fluoride, combinations
A12CE Selen
A12CE01 Natrijum selenat O 0,2 mg Sodium selenate
A12CE02 Natrijum selenit O, P 0,2 mg Sodium selenite
A14 ANABOLI^KI PREPARATI ZA SISTEMSKU UPOTREBU
A14A Anaboli~ki steroidi
A14AB Derivati estrena
A14AB01 nandrolon P 2 mg Nandrolone
A14AB02 etilestrenol O 2 mg Ethylestrenol

OSTALI PROIZVODI KOJI DELUJU NA BOLESTI
A16
GASTROINTESTINALNOG TRAKTA I METABOLIZMA
Ostali proizvodi koji deluju na bolesti gastrointestinalnog trakta i
A16A
metabolizma
A16AA aminokiseline i derivati
A16AA01 levokarnitin O, P 2 g Levocarnitine
razli~iti proizvodi koji deluju na bolesti gastrointestinalnog trakta i

A16AX
metabolizma
A16AX01 alfa-lipoinska kiselina (tiokti~na kiselina) O, P 0,2 g Tioctic acid

A16AX04 nitisinon O 20 mg Nitisinone
A16AX05 cinkacetat O 0,15 mg Zinc acetate
A16AX06 miglustat O 0,3 g Miglustat
B KRV I KRVOTVORNI ORGANI

(LEKOVI ZA LEÊNJE BOLESTI KRVI I KRVOTVORNIH ORGANA)
B01 ANTITROMBOTI^KA SREDSTVA (ANTIKOAGULANSI)
B01A antitromboti~ka sredstva (antikoagulansi)
B01AA Antagonisti vitamina K
B01AA01 dikumarol O 0,1 g Dicoumarol
B01AA02 fenindion O 0,1 g Phenindione
B01AA03 varfarin O, P 7,5 mg Warfarin
B01AA04 fenprokumon O 3 mg Phenprocoumon
B01AA07 acenokumarol O 5 mg Acenocoumarol
B01AA08 etilbiskumacetat O 0,6 g Ethyl biscoumacetate
B01AB Heparinska grupa

B01AB01 heparin P 10000 i.j. Heparin
B01AB02 antitrombin III P 2100 i.j. Antithrombin III
B01AB04 dalteparin (anti Xa) P 2500 i.j. Dalteparin
B01AB05 enoksaparin (anti Xa) P 2000 i.j. Enoxaparin
B01AB06 nadroparin (anti Xa) P 2850 i.j. Nadroparin
B01AB07 parnaparin (anti Xa) P 3200 i.j. Parnaparin
B01AB08 reviparin P 1430 i.j. Reviparin

B01AB12 bemiparin P 2500 i.j. Bemiparin
B01AC Inhibitori agregacije trombocita, isklju~uju}i heparin

B01AC04 klopidogrel O 75 mg Clopidogrel
B01AC05 tiklopidin O 0,5 g Ticlopidine

O 1 tabl.
B01AC06 acetilsalicilna kiselina (nezavisno od Acetylsalicyclic acid
doze)
B01AC07 dipiridamol O 0,4 g; P 0,2 g Dipyridamole
B01AC11 iloprost P 50 mcg Iloprost
B01AC13 abciksimab P 25 mg Abciximab
B01AC17 tirofiban P 10 mg Tirofiban
B01AD Enzimi
B01AD01 streptokinaza P 1,5 M.i.j. Streptokinase
B01AD02 alteplaza P 0,1 g Alteplase

B01AD04 urokinaza P 3 M i.j. Urokinase
B01AD05 fibrinolizin Fibrinolysin
B01AD07 reteplaza P 20 M i.j. Reteplase

B01AD08 saruplaza Saruplase
B01AD11 tenekteplaza P 40 mg Tenecteplase
B01AD12 protein C Protein C
B01AE Direktni inhibitori trombina

B01AE01 desirudin P 30 mg Desirudin
B01AE02 lepirudin P 0,25 g Lepirudin
B01AE05 ksimelagatran O 48 mg Ximelagatran
B01AE06 bivalirudin P 0,25 g Bivalirudin
B01AX Ostala antikoagulantna sredstva
B01AX01 defibrotid Defibrotide
956 VI deo
B02 ANTIHEMORAGICI
B02A Antifibrinolitici
B02AA aminokiseline
B02AA01 aminokapronska kiselina O, P 16 g Aminocaproic acid
B02AA02 traneksaminska kiselina O, P 2 g Tranexamic acid
B02AB Inhibitori proteinaze
B02AB01 aprotinin P 500000 i.j. Aprotinin
B02B Vitamin K i drugi hemostatici
B02BA Vitamin K
B02BA01 fitomenadion (vitamin K1) O, P 20 mg Phytomenadione
O 10 mg;
B02BA02 menadion (vitamin K3) Menadione
P 2 mg
B02BB Fibrinogen
B02BB01 fibrinogen (humani) P5g Human fibrinogen
B02BC Lokalni hemostatici
B02BC06 trombin (lokalni) Thrombin
B02BC07 kolagen Collagen
B02BC08 kalcijum alginat Calcium alginate
fibrinski lepak (fibrinogen, aprotinin,

B02BC..
trombin, kalcijum hlorid)
B02BD Faktori koagulacije krvi

Coagulation factor IX,
koagulacioni faktori II, VII, IX i X u
B02BD01 P 350 i.j. II, VII and X in
kombinaciji
combination
B02BD02 koagulacioni faktor VIII P 500 i.j. Coagulation factor VIII
antiinhibitorski kompleks koagulacionog Factor VIII inhibitor
B02BD03 P 10000 i.j.
faktora VIII bypassing activity
B02BD04 koagulacioni faktor IX P 350 i.j. Coagulation factor IX
B02BD05 koagulacioni faktor VII (prokonvertin) P 6000 i.j. Coagulation factor VII
Von Willebrand factor

Von Willebrand-ov faktor i koagulacioni
B02BD06 P 7200 i.j. and coagulation factor
faktor VIII u kombinaciji
VIII in combination
B02BD07 koagulacioni faktor XIII P 3500 i.j. Coagulation factor XIII
Eptacog alfa
B02BD08 eptakog alfa (faktor VIIa aktivirani) P 2500000 i.j.
(activated)
B02BD09 nonakog alfa P 1000 i.j. Nonacog alfa
B02BX Ostali sistemski hemostatici

B02BX01 etamsilat Etamsylate
B02BX02 karbazohrom Carbazochrome
B03 ANTIANEMICI
B03A Preparati gvo`|a
B03AA Dvovalentno gvo`|e, oralni preparati
B03AA01 feroglicin sulfat O 0,2 g (Fe2+) Ferrous glycine sulfate
B03AA02 gvo`dje (II) fumarat O 0,2 g (Fe2+) Ferrous fumarate
B03AA03 gvo`dje (II) gluconat O 0,2 g (Fe2+) Ferrous gluconate
B03AA05 gvo`dje (II) chloride O 0,2 g (Fe2+) Ferrous chloride
B03AA06 gvo`dje (II) sukcinat O 0,2 g (Fe2+) Ferrous succinate
B03AA07 gvo`dje (II) sulfat O 0,2 g (Fe2+) Ferrous sulfate
B03AA09 gvo`dje (II) aspartat O 0,2 g (Fe2+) Ferrous aspartate
B03AB Trovalentno gvo`|e, oralni preparati
B03AB05 dekstriferon O 90 mg (Fe3+) Dextriferron
Ferric
B03AB09 gvo`dje proteinsukcinilat
proteinsuccinylate
B03AC Trovalentno gvo`|e, parenteralni preparati
B03AC01 dekstriferon P 0,1 g (Fe3+) Dextriferron
B03AC02 gvo`dje (III) saharat Saccharated iron oxide
B03AC.. gvo`dje (III) hidroksid polimaltoza
B03AD Gvo`|e u kombinaciji sa folnom kiselinom

gvo`dje (II) fumarat, folna kiselina Ferrous fumarate, folic
B03AD02 (vitamin B11) acid
B03AE Gvo`|e u drugim kombinacijama
B03AE03 gvo`|e i multivitamini Iron and multivitamins
Iron, multivitamins and
B03AE04 gvo`|e, multivitamini i minerali
minerals
Ferrous sulfate,
B03AE10 gvo`|e (II) sulfat, askorbinska kiselina
ascorbic acid
Ferrous gluconate,
gvo`dje glukonat, mangan glukonat,
B03AE10 mangan gluconate,
bakar glukonat
cuprum gluconate
B03B Vitamin B12 i folna kiselina
B03BA Vitamin B12 (cijankobalamin) i analozi
O 1 mg;
B03BA01 cijanokobalamin Cyanocobalamin
P 20 mcg
B03BA03 hidroksokobalamin P 20 mcg Hydroxocobalamin
B03BB Folna kiselina i derivati
O 0,4 mg
/profil. doza/;
B03BB01 folna kiselina (vitamin B11) P 10 mg Folic acid
/terapijska
doza/
folna kiselina (vitamin B11), kombinacije Folic acid,

B03BB51
combinations
958 VI deo
B03X Ostali antianemijski preparati

B03XA Ostali antianemijski preparati
Epoetin alfa
B03XA01 epoetin alfa (eritropoetin) P 1000 i.j.
(Erythropoietin)
B03XA02 darbepoetin P 4,5 mcg Darbepoetin alfa
B05 SREDSTVA ZA ZAMENU KRVI I PERFUZIONI RASTVORI
B05A Krv i sli~ni proizvodi
B05AA Supstituenti krvi i proteinske frakcije plazme
B05AA01 albumin Albumin
Dextran, sodium
B05AA05 dekstran 40, natrijum hlorid
chloride
B05AA07 hidroksietilskrob Hydroxyethylstarch
B05AA10 poligelin Polygeline
B05B Rastvori za intravensku primenu
B05BA Rastvori za parenteralnu ishranu
B05BA01 aminokiseline Amino acids
B05BA02 sojino ulje, pre~i{}eno
B05BA03 glukoza Glucose
Fructosa, glucose,
B05BA03 fruktoza, glukoza, ksilit
xylite
Amino acids,
B05BA10 aminokiseline, minerali
electrolytes
Amino acids, vitamins,

B05BA10 aminokiseline, vitamini, minerali
electrolytes
B05BB Rastvori za elektrolitni disbalans
Sodium chloride,
natrijum hlorid, kalijum hlorid, kalcijum
B05BB01 potassium chloride,
hlorid
calcium chloride
Sodium chloride,
sodium lactate,
natrijum hlorid, natrijum laktat, kalijum
B05BB01 potassium chloride,
hlorid, kalcijum hlorid, magnezijum hlorid
calcium chloride,
magnesium chloride
Sodium chloride,
natrijum hlorid, kalijum hlorid, kalcijum potassium chloride,
B05BB01
hlorid, natrijum laktat calcium chloride,
sodium lactate
Glucose, sodium
B05BB02 glukoza, natrijum hlorid
chloride
B05BC Rastvori za osmotsku diurezu
B05BC01 manitol Mannitol
B05C Rastvori za ispiranje
B05CX Ostali rastvori za ispiranje
B05CX10 manitol, sorbitol Mannitol, sorbitol
B05D Rastvori za peritoneumsku dijalizu
B05DA Izotoni~ni rastvori

Sodium chloride,
sodium lactate ,
potassium chloride,
B05DA.. hlorid, kalcijum hlorid, magnezijum
calcium chloride,
hlorid, glukoza
magnesium chloride,
glucose
B05DB Hipertoni~ni rastvori
Sodium chloride,
sodium lactate ,
potassium chloride,
B05DB.. hlorid, kalcijum hlorid, magnezijum
calcium chloride,
hlorid, glukoza
magnesium chloride,
glucose
Calcium chloride,
magnesium chloride,
kalcijum hlorid, magnezijum hlorid,
B05DB.. sodium chloride,
natrijum hlorid, natrijum laktat, sorbitol
sodium lactate ,
sorbitol
B05X Rastvori za intravensku primenu
B05XA Rastvori elektrolita
B05XA01 kalijum hlorid Potassium chloride
B05XA02 natrijum hidrogenkarbonat Sodium bicarbonate

B05XA03 natrijum hlorid Sodium chloride
B05XC Vitamini Vitamins

B05Z Rastvori za hemodijalizu i hemofiltraciju
B05ZA Rastvori za hemodijalizu, koncentrovani
Sodium chloride,
B05ZA.. hlorid, magnezijum hlorid, natrijum calcium chloride,
acetat magnesium chloride,
sodium acetate
Sodium chloride,
potassium chloride,
natrijum hlorid, kalijum hlorid, kalcijum
calcium chloride,
B05ZA.. hlorid, magnezijum hlorid, natrijum
magnesium chloride,
acetat, glukoza
sodium acetate,
glucose
Sodium chloride,
B05ZA.. hlorid,magnezijum hlorid, sir}etna calcium chloride,
kiselina magnesium chloride,
acetic acid
Sodium
B05ZA.. natrijum hidrogenkarbonat
hydrogencarbonate
Sodium chloride,
B05ZA..
hlorid, sir}etna kiselina calcium chloride,
acetic acid
960 VI deo
B06 OSTALA HEMATOLO[KA SREDSTVA

B06A Ostala hematolo{ka sredstva
B06AA Enzimi
fibrinolizin, dezoksiribonukleaza Fibrinolysin,
B06AA02
(govedja) desoxyribonuclease
B06AA.. mukopolisaharidaza
C01 TERAPIJA BOLESTI SRCA
C01A Sr~ani glikozidi
C01AA Glikozidi digitalisa
C01AA05 digoksin O, P 0,25 mg Digoxin
C01AA06 lanatosid C O, P 1 mg Lanatoside C

C01AA08 metildigoksin O, P 0,2 mg Metildigoxin
C01B Antiaritmici, grupe I i III
C01BA Antiaritmici, grupa I A
C01BA02 prokainamid O, P 3 g Procainamide
C01BA03 disopiramid O, P 0,4 g Disopyramide
C01BA05 ajmalin O 300 mg Ajmaline
C01BA08 prajmalin O 30 mg Prajmaline
C01BB Antiaritmici, grupa I B
C01BB01 lidokain P3g Lidocaine
C01BB02 meksiletin O, P 0,8 g Mexiletine
C01BB03 tokainid O, P 1,2 g Tocainide

C01BB04 aprindin O, P 0,1 g Aprindine
C01BC Antiaritmici, grupa I C
C01BC03 propafenon O, P 0,3 g Propafenone
C01BC04 flekainid O, P 0,2 g Flecainide
C01BC07 lorkainid P 0,2 g Lorcainide
C01BC08 enkainid P 0,1 g Encainide
C01BD Antiaritmici, grupa III

C01BD01 amjodaron O, P 0,2 g Amiodarone
C01BD02 bretilijum tosilat Bretylium tosilate
C01C Stimulansi sr~anog rada, isklju~uju}i sr~ane glikozide
C01CA Adrenergi~ka i dopaminergi~ka sredstva
C01CA01 etilefrin O, P 50 mg Etilefrine
C01CA02 izoprenalin O, P 90 mg Isoprenaline
C01CA03 norepinefrin P 6 mg Norepinephrine
C01CA04 dopamin P 0,5 g Dopamine
C01CA07 dobutamin P 0,5 g Dobutamine
C01CA14 dopeksamin P 0,5 g Dopexamine
C01CA17 midodrin O 30 mg Midodrine
C01CA24 epinefrin (adrenalin) P 0,5 mg Epinephrine
C01CE Inhibitori fosfodiesteraze
C01CE01 amrinon P 0,5 mg Amrinone
C01CE02 milrinon P 50 mg Milrinone
C01CE03 enoksimon P1g Enoximone
C01CX Ostali stimulansi sr~anog rada
C01CX06 angiotenzinamid P 5 mg Angiotensinamide
C01CX07 ksamoterol O 0,4 g Xamoterol

C01D Vazodilatatori u terapiji bolesti srca
C01DA Organski nitrati
O TD 5 mg;
C01DA02 gliceriltrinitrat (nitroglicerin) SL. 2,5 mg Glyceryl trinitrate
/aerosol/
Pentaerithrityl
C01DA05 pentaeritritiltetranitrat (pentanitrol) O 0,12 g
tetranitrate
O 60 mg;
TD 0,1 g;
C01DA08 izosorbiddinitrat Isosorbide dinitrate
SL. 20 mg
(aerosol)
Isosorbide
C01DA14 izosorbidmononitrat O 40 mg
mononitrate
C01DX Ostali vazodilatatori u terapiji bolesti srca
C01DX08 heptaminol O, P 0,45 g Heptaminol
C01DX11 trapidil Trapidil
C01DX12 molsidomin Molsidomine
C01DX16 nikorandil O 40 mg Nicorandil
C01E Ostali preparati u terapiji bolesti srca

C01EA Prostaglandini
C01EA01 alprostadil O 0,5 mg Alprostadil
C01EB Ostali preparati u terapiji bolesti srca

C01EB04 glikozidi krategusa (Crataegus ..) Crataegus glycosides
C01EB10 adenozin P 15 mg Adenosine
C01EB15 trimetazidin O 40 mg Trimetazidine

962 VI deo
C02A Antiadrenergici, centralnog delovanja
C02AA Alkaloidi rauvolfije

Combinations of
C02AA03 Alkaloidi rauvolfije, kombinacije
rauwolfia alkaloids
Rauwolfia alkaloids,
C02AA04 Alkaloidi rauvolfije, koren
whole root
Reserpine, clopamide,
C02AA52 rezerpin, klopamid, dihidroergokristin
dihydroergocristine
C02AB Metildopa
Methyldopa
C02AB01 metildopa (levogira) O, P 1 g
(levorotatory)
C02AB02 metildopa (racemat) O2g Methyldopa (racemic)
C02AC Agonisti imidazolinskih receptora

C02AC01 klonidin O, P 0,45 mg Clonidine
C02AC02 gvanfacin O 3 mg Guanfacine
C02AC05 moksonidin O 0,3 mg Moxonidine
C02AC06 rilmenidin Rilmenidine
C02B Antiadrenergici, blokatori ganglija
C02BA Derivati sulfonijuma
C02BA01 trimetafan P 0,25 g Trimetaphan
C02BB Sekundarni i tercijarni amini
C02BB01 mekamilamin Mecamylamine
C02C Antiadrenergici s perifernim delovanjem

C02CA Antagonisti alfa-adrenergi~kih receptora
C02CA01 prazosin O 5 mg Prazosin
C02CA03 trimazosin O 0,3 g Trimazosin
C02CA04 doksazosin O 4 mg Doxazosin
O 0,12 g;
C02CA06 urapidil Urapidil
P 50 mg
C02CC Derivati gvanidina
C02CC02 gvanetidin O 30 mg Guanethidine
C02CC03 gvanoksan O 20 mg Guanoxan
C02D Lekovi koji deluju na glatke mi{i}e krvnih sudova

C02DA Derivati tiazida
C02DA01 diazoksid P 0,3 g Diazoxide
C02DB Derivati hidrazinftalazina
O 75 mg;
C02DB01 dihidralazin Dihydralazine
P 25 mg
C02DB02 hidralazin O 0,1 g Hydralazine
C02DB03 endralazin O 10 mg Endralazine
C02DC Derivati pirimidina
C02DC01 minoksidil O 20 mg Minoxidil
C02DD Derivati nitrofericijanida
C02DD01 nitroprusid natrijum P 50 mg Nitroprusside
C02DG Derivati gvanidina
C02DG01 pinacidil O 50 mg Pinacidil
C02K Ostali antihipertenzivi
C02KD Antagonisti serotonina
C02KD01 ketanserin O, P 40 mg Ketanserin
C02LB Metildopa i diuretici u kombinaciji

Methyldopa
C02LB01 Metildopa i diuretici (levorotatory) and
diuretics
C02LC Agonisti imidazolinskih receptora u kombinaciji sa diureticima
C02LC01 klonidin i diuretici Clonidine and diuretics
Moxonidine and
C02LC05 Moksonidin i diuretici
diuretics
Clonidine and
Klonidin i diuretici, kombinacije sa diuretics,
C02LC51
drugim lekovima combinations with
other drugs
C02LE Alfa adrenergi~ki antagonisti i diuretici
C02LC01 Prazosin i diuretici Prazosin and diuretics
C02LX Drugi antihipertenzivi s diureticima
C02LX01 pinacidil i diuretici Pinacidil and diuretics
C03 DIURETICI
C03A Slabi diuretici, tiazidi
C03AA Tiazidi, monokomponentni
C03AA04 hlortiazid O 0,5 g Chlorothiazide
C03AA05 politiazid O 1 mg Polythiazide
C03AA08 metilklotiazid O 5 mg Methylclothiazide
C03AA03 hidrohlortiazid O 25 mg Hydrochlorothiazide
C03B Slabi diuretici, isklju~uju}i tiazide

C03BA Sulfonamidski diuretici, monokomponentni
C03BA04 hlortalidon O 25 mg Chlortalidone
C03BA11 indapamid O 2,5 mg Indapamide

964 VI deo
C03C Sna`ni diuretici (Henleove petlje)

C03CA Sulfonamidski diuretici, monokomponentni
C03CA01 furosemid O, P 40 mg Furosemide
C03CA02 bumetanid O, P 1 mg Bumetanide
C03CA04 torasemid O, P 15 mg Torasemide
C03D Diuretici koji {tede kalijum
C03DA Antagonisti aldosterona
C03DA01 spironolakton O 75 mg Spirinolactone
C03DB Drugi diuretici koji {tede kalijum
C03DB01 amilorid O 10 mg Amiloride
C03DB02 triamteren O 0,1 g Triamterene
C03E Kombinacije diuretika koji {tede kalijum sa ostalim diureticima
C03EA Tiazidni diuretici i diuretici koji {tede kalijum

Hydrochlorothiazide
hidrohlortiazid i diuretici koji {tede
C03EA01 and potassium-sparing
kalijum
agents
Chlortalidone and
C03EA06 hlortialidon i diuretici koji {tede kalijum potassium-sparing
agents
Methyclothiazide,
C03EA.. metiklotiazid, amilorid
amiloride
C03EB Sna`ni diuretici i diuretici koji {tede kalijum
Furosemide and
C03EB01 furosemid i diuretici koji {tede kalijum potassium-sparing
agents
Bumetanide and
C03EB02 bumetanid i diuretici koji {tede kalijum potassium-sparing
agents
C04 PERIFERNI VAZODILATATORI
C04A Periferni vazodilatatori
C04AC Nikotinska kiselina i derivati

C04AC01 nikotinska kiselina O, P 0,2 g Nicotin acid
Nicotinyl alcohol
C04AC02 nikotinil alkohol (piridilkarbinol) O, P 0,3 g
(pyridylcarbinol)
C04AC03 inozitolnikotinat O 1,2 g Inositol nicotinate
C04AD Derivati purina
C04AD02 ksantinol nikotinat O, P 0,9 g Xantinol nicotinate
C04AD03 pentoksifilin O 1 g; P 0,3 g Pentoxifylline
C04AD04 etofilinnikotinat O 0,3 g Etofylline nicotinate

C04AE Ergot alkaloidi
C04AE01 ergoloid mesilat (dihidroergotoksin) O, P 3 mg Ergoloid mesylates
C04AE02 nicergolin Nicergoline
C04AX Ostali periferni vazodilatatori
C04AX02 fenoksibenzamin O 30 mg Phenoxybenzamine
C04AX20 buflomedil O 0,6 g Buflomedil
C04AX21 naftidrofuril Naftidrofuryl
C05 VAZOPROTEKTIVI
C05A Lokalna antihemoroidna sredstva
C05AA Proizvodi koji sadrè kortikosteroide

Heparin, prednisolone,
C05AA04 heparin, prednizolon, polidokanol
polidocanol
Fluorometholone,
C05AA06 fluorometolon, neomicin, feniramin neomycin,
pheniramine
C05AD.. Proizvodi koji sadrè lokalne anestetike
Cinchocaine,
C05AD04 cinhokain, polikrezulen,
policresulen
Cinchocaine,
C05AD04 cinhokain, fluokortolon
fluocortolone
C05AX Ostala lokalna antihemoroidalna sredstva
Lidocaine,
lidokain, hidrokortizon, cink oksid, hydrocortisone, zinc
C05AX03
aluminijum acetat oxyde, aluminium
acetate
C05AX.. tribenozid, lidokain Tribenoside, lidocaine
C05B Antivarikozna terapija
C05BA Heparin i heparinoidi za lokalnu primenu
C05BA01 heparinoid Organo-heparinoid
C05BA03 heparin Heparin

Heparinoid,
C05BA51 heparinoid, hijaluronidaza
hyaluronidase
Heparin, allantoin,
C05BA53 heparin, alantoin, dekspantenol
dexpanthenol
Heparin, dimethyl
C05BA53 heparin, dimetilsulfoksid, dekspantenol sulfoxide,
dexpanthenol
C05BX Ostala skleroziraju}a sredstva
C05BX01 kalcijum dobesilat Calcium dobesilate
C05C Preparati za stabilizaciju kapilara
C05CA Bioflavonoidi
C05CA01 rutosid Rutoside
C05CA03 diosmin Diosmin

966 VI deo
C05CA04 trokserutin Troxerutin
Rutoside,
C05CA51 rutosid, kombinacije
combinations
C05CA53 diosmin, kombinacije Diosmin, combinations
Troxerutin,
C05CA54 trokserutin, kombinacije
combinations
C05CA.. procijanidolni oligomeri (PCO)
C07 BLOKATORI BETA-ADRENERGI^KIH RECEPTORA
C07A Beta-adrenergi~ki blokatori
C07AA Blokatori beta-adrenergi~kih receptora, neselektivni
C07AA01 alprenolol O, P 0,4 g Alprenolol
C07AA02 oksprenolol O, P 0,16 g Oxprenolol
C07AA03 pindolol O, P 15 mg Pindolol
C07AA05 propranolol O, P 0,16 g Propranolol
C07AA06 timolol O, P 20 mg Timolol
C07AA07 sotalol O, P 0,16 g Sotalol
C07AA12 nadolol O 0,16 g Nadolol
C07AA23 penbutolol O 40 mg Penbutolol
C07AB Beta-adrenergi~ki blokatori, selektivni
C07AB02 metoprolol O, P 0,15 g Metoprolol
C07AB03 atenolol O, P 75 mg Atenolol
C07AB04 acebutolol O, P 0,4 g Acebutolol
C07AB05 betaksolol O 20 mg Betaxolol
C07AB07 bisoprolol O 10 mg Bisoprolol
C07AB08 celiprolol O 0,2 g Celiprolol
C07AB09 esmolol P 2,5 g Esmolol
C07AB12 nebivolol O 5 mg Nebivolol
C07AG Blokatori alfa- i beta-adrenergi~kih receptora
C07AG01 labetalol O, P 0,6 g Labetalol
C07AG02 karvedilol O 37,5 mg Carvedilol
C07B Blokatori beta-adrenergi~kih receptora i tiazidi
C07BB Selektivni blokatori beta-adrenergi~kih receptora i tiazidi
Bisoprolol,
C07BB07 bisoprolol, hidrohlortiazid
Hydrochlorothiazide
C08 BLOKATORI KALCIJUMSKIH KANALA
C08C Selektivni blokatori kalcijumskih kanala sa prete`no vaskularnim delovanjem
C08CA Derivati dihidropiridina
C08CA01 amlodipin O 5 mg Amlodipine
C08CA02 felodipin O 5 mg Felodipine
C08CA03 isradipin O, P 5 mg Isradipine
C08CA04 nikardipin O, P 90 mg Nicardipine
C08CA05 nifedipin O, P 30 mg Nifedipine
O 0,3 g;
C08CA06 nimodipin Nimodipine
P 50 mg
C08CA07 nisoldipin O 20 mg Nisoldipine
C08CA08 nitrendipin O 20 mg Nitrendipine
C08CA09 lacidipin O 4 mg Lacidipine
C08CA11 manidipin O 10 mg Manidipine
C08CA13 lerkanidipin O 10 mg Lercanidipine
C08CA15 benidipin Benidipine
Nifedipine,
C08CA55 nifedipin, kombinacije
combinations
Ostali selektivni blokatori kalcijumskih kanala sa prete`no vaskularnim

C08CX
delovanjem
C08CX01 mibefradil O 75 mg Mibefradil
C08D Selektivni blokatori kalcijumskih kanala sa direktnim delovanjem na srce
C08DA Derivati fenilalkilamina
C08DA01 verapamil O, P 0,24 g Verapamil
C08DA02 galopamil Gallopamil
C08DB Derivati benzotiazepina
C08DB01 diltiazem O 0,24 g Diltiazem
C08E Neselektivni blokatori kalcijumskih kanala
C08EA Derivati fenilalkilamina
C08EA01 fendilin Fendiline
C08EA02 bepridil O 0,3 g Bepridil
C08EX Drugi neselektivni blokatori kalcijumskih kanala
C08EX01 lidoflazin O 0,18 g Lidoflazine
C08EX02 perheksilin Perhexiline

968 VI deo
C08G Blokatori kalcijumskih kanala i diuretici
C08GA Blokatori kalcijumskih kanala i diuretici

Nifedipine and
C08GA01 nifeipin i diuretici
diuretics
C09 LEKOVI KOJI DELUJU NA RENIN-ANGIOTENZIN SISTEM
C09A Inhibitori angiotenzin konvertuju}eg enzima (ACE), monokomponentni
C09AA Inhibitori ACE, monokomponentni
C09AA01 kaptopril O 50 mg Captopril
C09AA02 enalapril O, P 10 mg Enalapril
C09AA03 lizinopril O 10 mg Lisinopril
C09AA04 perindopril O 4 mg Perindopril
C09AA05 ramipril O 2,5 mg Ramipril

C09AA06 kvinapril O, P 15 mg Quinapril
C09AA07 benazepril O 7,5 mg Benazepril
C09AA08 cilazapril O 2,5 mg Cilazapril
C09AA09 fosinopril O 15 mg Fosinopril
C09AA10 trandolapril O 2 mg Trandolapril
C09AA12 delapril O 30 mg Delapril
C09B Inhibitori ACE, kombinacije
C09BA Inhibitori ACE i diuretici

Enalapril,
C09BA02 enalapril, hidrohlortiazid
hydrochlorothiazide
C09BA03 lizinopril i diuretici Lisinopril and diuretics
Perindopril and
C09BA04 perindopril i diuretici
diuretics
C09BA05 ramipril i diuretici Ramipril and diuretics
C09BA06 kvinapril i diuretici Quinapril and diuretics
Fosinopril and
C09BA09 fosinopril i diuretici
diuretics
C09BA08 cilazapril i diuretici Cilazapril and diuretics
C09BB Inhibitori ACE i blokatori kalcijumskih kanala
Enalapril and calcium

C09BB02 enalapril i blokatori kalcijumskih kanala
channel blockers
Ramipril and calcium
C09BB05 ramipril i blokatori kalcijumskih kanala
channel blockers
Trandolapril and
trandolapril i blokatori kalcijumskih
C09BB10 calcium channel
kanala
blockers
Delapril and calcium
C09BB12 delapril i blokatori kalcijumskih kanala
channel blockers
C09C Antagonisti receptora angiotenzina II, monokomponentni
C09CA Antagonisti receptora angiotenzina II, monokomponentni
C09CA01 losartan O 50 mg Losartan
C09CA03 valsartan O 80 mg Valsartan
C09CA04 irbesartan O 0,15 g Irbesartan
C09CA07 telmisartan O 40 mg Telmisartan
C09D Antagonisti receptora angiotenzina II, kombinacije
C09DA Antagonisti receptora angiotenzina II i diuretici
Losartan,
C09DA01 losartan,hidrohlortiazid
hydrochlorothiazide
Irbesartan and
C09DA03 irbesartan i diuretici
diuretics
Telmisartan and
C09DA07 telmisartan i diuretici
diuretics
C10 LEKOVI KOJI MODIFIKUJU LIPIDE (HIPOLIPEMICI)
C10A Lekovi koji modifikuju lipide, monokomponentni
C10AA Inhibitori HMG CoA reduktaze
C10AA01 simvastatin O 15 mg Simvastatin
C10AA02 lovastatin O 30 mg Lovastatin
C10AA03 pravastatin O 20 mg Pravastatin
C10AA04 fluvastatin O 40 mg Fluvastatin
C10AA05 atorvastatin O 10 mg Atorvastatin
C10AA07 rosuvastatin O 10 mg Rosuvastatin
C10AB Fibrati
C10AB04 gemfibrozil O 1,2 g Gemfibrozil
O 0,2 g
C10AB05 fenofibrat (procetofen) Fenofibrate
/mikronizovani/
C10AB08 ciprofibrat O 0,1 g Ciprofibrate
C10AC Jonoizmenjiva~ke smole
C10AC01 holestiramin O 14 g Colestyramine
C10AC02 holestipol O 20 g Colestipol
C10AD Nikotinska kiselina i derivati

C10AD02 nikotinska kiselina O2g Nicotinic acid
C10AD06 acipimoks O 0,5 g Acipimox

970 VI deo
C10AX Ostali lekovi koji modifikuju lipide

C10AX02 probukol Probucol
C10AX06 omega-3-trigliceridi Omega-3-triglycerides
C10AX09 ezetimib O 10 mg Ezetimibe

C10B Lekovi koji modifikuju lipide, kombinacije
Inhibitori HMG CoA reduktaze u kombinaciji s lekovima koji smanjuju nivo
C10BA
holesterola i triglicerida
Lovastatin and
C10BA01 lovastatin, nikotinska kiselina
nicotinic acid
Simvastatin and
C10BA02 simvastatin, ezetimibe
ezetimibe
C10BX Inibitori HMG CoA reduktaze, ostale kombinacije

Simvastatin and
C10BX01 simvastatin, acetilsalicilna kisleina
acetylsalicylic acid
Pravastatin and
C10BX02 pravastatin, acetilsalicilna kisleina
acetylsalicylic acid
Atorvastatin and
C10BX03 atorvastatin, amlodipin
amlodipine
D KO@A I POTKO@NO TKIVO LEKOVI ZA LEÊNJE BOLESTI

KO@E I POTKO@NOG TKIVA
D01 ANTIMIKOTICI ZA DERMATOLO[KU PRIMENU
D01A Antimikotici za lokalnu primenu

D01AA Antibiotici
D01AA01 nistatin Nystatin
D01AC Derivati imidazola i triazola

D01AC01 klotrimazol Clotrimazole
D01AC02 mikonazol Miconazole
D01AC03 ekonazol Econazole
D01AC04 hlormidazol Chlormidazole
D01AC06 tiabendazol Tiabendazole
D01AC08 ketokonazol Ketoconazole
D01AC10 bifonazol Bifonazole
D01AC12 fentikonazol Fenticonazole
D01AC15 flukonazol Fluconazole
D01AC20 kombinacije Combinations
Miconazole,
D01AC52 mikonazol, kombinacije
combinations
Bifonazole,
D01AC60 bifonazol, kombinacije
combinations
D01AE Ostali antimikotici za lokalnu primenu
D01AE02 metilrosanilin Methylrosaniline
D01AE14 ciklopiroks Ciclopirox
D01AE15 terbinafin Terbinafine
D01B Antimikotici za sistemsku primenu
D01BA Antimikotici za sistemsku primenu
D01BA01 grizeofulvin O 0,5 g Griseofulvin
D01BA02 terbinafin O 0,25 g Terbinafine
D03 PREPARATI ZA LEÊNJE RANA I ULCERACIJA
D03A Preparati za terapiju oìljaka
D03AX Ostali preparati za terapiju oìljaka
D03AX03 dekspantenol Dexpanthenol
D03AX05 hijaluronska kiselina Hyaluronic acid
D04 SREDSTVA PROTIV SVRABA, UKLJUÛJU]I ANTIHISTAMINIKE, ANESTETIKE I SL)

D04A Preparati protiv svraba, uklju~uju}i antihistaminike, anestetike i sl.
D04AA Antihistaminici za lokalnu primenu
D04AA09 hlorpiramin Chloropyramine
D04AA10 prometazin Promethazine
D04AA13 dimetinden Dimetindene
D04AA32 difenhidramin Diphenhydramine
Diphenhydramine
D04AA33 difenhidramin metilbromid
methylbromide
D04AA33 hlorfenoksamin Chlorphenoxamine
D04AB Anestetici za lokalnu primenu
D04AB01 lidokain Lidocaine
D04AB02 cinhokain Cinchocaine
D04AB03 oksibuprokain Oxybuprocaine
D04AB03 benzokain Benzocaine
D04AB06 tetrakain Tetracaine
D04AX Ostali preparati protiv svraba
D04AX.. krotamiton Crotamiton
D05 LEKOVI ZA LEÊNJE PSORIJAZE (ANTIPSORIJATICI)

D05A Antipsorijatici za lokalnu primenu

D05AC01 ditranol Dithranol
972 VI deo
D05AC51 ditranol, salicilna kiselina Dithranol, salicylic acid

D05AX Ostali antipsorijataci za lokalnu primenu
D05AX02 kalcipotriol Calcipotriol
D05AX03 kalcitriol Calcitriol
D05AX04 takalcitol Tacalcitol
D05AX05 tazaroten Tazarotene
D05B Antipsorijatici za sistemsku primenu
D05BA Psoraleni za sistemsku primenu
D05BA02 metoksalen O 10 mg Methoxsalen
D05BB Retinoidi za terapiju psorijaze
D05BB01 etretinat O 35 mg Etretinate
D05BB02 acitretin O 35 mg Acitretin
D06 ANTIBIOTICI I HEMIOTERAPEUTICI ZA DERMATOLO[KU PRIMENU
D06A Antibiotici za lokalnu primenu
D06AX Ostali antibiotici za lokalnu primenu
D06AX01 fusidinska kiselina (natrijum fusidat) Fusidic acid
D06AX02 hloramfenikol Chloramphenicol
D06AX05 bacitracin, neomicin Bacitracin, neomycin
D06AX04 neomicin Neomycin
D06AX07 gentamicin Gentamicin
D06AX09 mupirocin Mupirocin
D06B Hemioterapeutici za lokalnu primenu
D06BA Sulfonamidi
D06BA01 sulfadiazin srebro Silver sulfadiazine
D06BB Antivirusni lekovi
D06BB02 tromantadin Tromantadine
D06BB03 aciklovir Aciclovir
D06BB11 dokosanol Docosanol
D06BB.. interferon alfa - n1 interferon alfa - n1
D06BX Ostali hemioterapeutici

D06BX01 metronidazol Metronidazole
D07 KORTIKOSTEROIDI, DERMATOLO[KI PREPARATI

D07A Kortikosteroidi, monokomponentni
D07AA Kortikosteroidi, slabog delovanja (grupa I)
D07AA01 metilprednizolon Methylprednisolone
D07AA02 hidrokortizon (kortizol) Hydrocortisone
D07AB Kortikosteroidi, srednje jakog delovanja (grupa II)
D07AB09 triamcinolon Triamcinolone
D07AB10 alklometazon Alclometasone
D07AC Kortikosteroidi, jakog delovanja (grupa III)
D07AC01 betametazon Betamethasone
D07AC03 dezoksimetazon Desoximetasone
Fluocinolone
D07AC04 fluocinolonacetonid
acetonide
D07AC05 fluokortolon Fluocortolone
D07AC06 diflukortolon Diflucortolone
D07AC08 fluocinonid Fluocinonide
D07AC13 mometazon Mometasone
D07AC15 beklometazon Beclometasone
D07AC17 flutikazon Fluticasone
D07B Kortikosteroidi, kombinacije sa antisepticima
D07BC Kortikosteroidi, jakog delovanja, kombinacije sa antisepticima
Betamethasone,
D07BC01 betametazon, salicilna kiselina
salicylic acid
D07C Kortikosteroidi, kombinacije sa antibioticima
D07CA Kortikosteroidi, slabog delovanja, kombinacije sa antibioticima
Hydrocortisone,
D07CA01 hidrokortizon (kortizol), oksitetraciklin
oxytetracycline
D07CB Kortikosteroidi, srednje jakog delovanja, kombinacije sa antibioticima
Flumetasone,
D07CB05 flumetazon, neomicin
neomycin
D07CC Kortikosteroidi, jakog delovanja, kombinacije sa antibioticima
Betamethasone,
D07CC01 betametazon, gentamicin
gentamicin
Betamethasone,
fluocinonide,
betametazon, fluocinonid, gentamicin,
D07CC01 gentamicin,
dekspantenol, salicilna kiselina
dexpanthenol, salicylic
acid
Fluocinolone,
D07CC02 fluocinolonacetonid, neomicin
neomycin
Betamethasone,
betametazon, fluocinonid, dekspantenol, fluocinonide,
D07CC05
gentamicin dexpanthenol,
gentamicin
974 VI deo
D07X Kortikosteroidi, ostale kombinacije
D07XC Kortikosteroidi, jakog delovanja, ostale kombinacije
Betamethasone,
D07XC01 betametazon, fluocinonid, dekspantenol fluocinonide,
dexpanthenol
D08 ANTISEPTICI I DEZIFICIJENSI
D08A Antiseptici i dezinficijensi
D08AC Bigvanidi i amidini
D08AC02 hlorheksidin Chlorhexidine
Chlorhexidine,
D08AC52 hlorheksidin, kombinacije
combinations
D08AD Proizvodi sa bornom kiselinom
D08AE Fenol i derivati
D08AE01 heksahlorofen Hexachlorophene
D08AE02 polikrezulen Policresulen
D08AG02 povidon jod Povidone-iodine
D08AJ Kvaternerna amonijum jedinjenja
D08AJ01 benzalkonijum Benzalkonium
D08AJ02 cetrimonium Cetrimonium
D08AJ03 cetilpiridinium Cetylpyridinium
D08AJ04 cetrimid Cetrimide
Octenidine,
D08AJ57 oktenidin, fenoksietanol
fenoxiethanol
D08AL Jedinjenja srebra
D08AL01 srebronitrat Silver nitrate
D08AX Ostali antiseptici i dezinficijensi
D08AX.. oktenidin Octenidine
D08AX01 vodonik peroksid Hydrogen peroxide

D08AX02 eozin Eosin
Potassium
D08AX06 kalijum permanganat
permanganate
D08AX09 etanol Ethanol
D09 LEKOVITI ZAVOJI
D09A Lekoviti zavoji
D09AA Lekoviti zavoji sa antiinfektivima

D09AA02 fusidinska kiselina Fusidic acid
D10 PREPARATI PROTIV AKNI
D10A Preparati protiv akni za lokalnu primenu
D10AE Peroksidi
D10AE01 benzoilperoksid Benzoil peroxide
D10AF Antiinfektivi za le~enje akni
D10AF01 klindamicin Clindamycin
D10AF02 eritromicin Erythromycin

Erythromycin,
D10AF02 eritromicin, kombinacije
combinations
D10AX Ostali preparati za lokalnu primenu kod akni
D10AX02 resorcinol Resorcinol
D10AX03 azelainska kiselina Azelaic acid
D10B Preparati protiv akni za sistemsku primenu

D10BA Retinoidi za le~enje akni
D10BA01 izotretinoin O 30 mg Isotretinoin
D11 OSTALI DERMATOLO[KI PREPARATI
D11A Ostali dermatolo{ki preparati
D11AC Medicinski {amponi
D11AC03 jedinjenja selena Selenium compounds
D11AC06 povidon jod Povidon-iodine
D11AC08 jedinjenja sumpora Sulfur compounds
D11AX Ostali dermatolo{ki preparati
D11AX.. ekstrakt tele}e krvi (deproteinizovani)
D11AX.. heparin, alantoin, ekstrakt crnog luka
D11AX01 minoksidil Minoxidil
D11AX14 takrolimus Tacrolimus
D11AX15 pimekrolimus Pimecrolimus
G GENITOURINARNI SISTEM I POLNI HORMONI

(LEKOVI ZA LEÊNJE GENITOURINARNOG SISTEMA I POLNI HORMONI)
G01 ANTIINFEKTIVI I ANTISEPTICI ZA GINEKOLO[KU PRIMENU
G01A Antiinfektivi i antiseptici, isklju~uju}i kombinacije sa kortikosteroidima
G01AA Antibiotici
G01AA01 nistatin V 100000 i.j. Nystatin
G01AA10 klindamicin V 0,1 g Clindamycin

Nystatin,
G01AA51 nistatin, oksitetraciklin
oxytetracycline
976 VI deo
ATC INN - srpski DDD INN - SZO (engl.)

G01AF Derivati imidazola
G01AF01 metronidazol V 0,5 g Metronidazole
G01AF02 klotrimazol V 0,1 g Clotrimazole
G01AF04 mikonazol V 0,1 g Miconazole
G01AF05 ekonazol V 0,1 g Econazole
G01AF11 ketokonazol V 0,4 g Ketoconazole
G01AF12 fentikonazol V 0,1 g Fenticonazole
G01AX Ostali antiinfektivi i antiseptici
G01AX03 polikrezulen V 90 mg Policresulen
G01AX05 nifuratel V 0,6 g Nifuratel
G01AX11 povidon jod V 0,2 g Povidone-iodine
G01AX12 ciklopiroks Ciclopirox
Lactobacillus fermentum (acidofilni Lactobacillus

G01AX14
laktobacil) fermentum
G01AX20 nistatin, nifuratel Nystatin, nifuratel

Octenidine,
G01AX66 oktenidine, kombinacije
combinations
Nystatin, neomycin,
G01AX.. nistatin, neomicin, polimiksin
polymyxin
G02 OSTALI GINEKOLO[KI LEKOVI
G02A Preparati za kontrakciju uterusa

G02AB Ergot alkaloidi
G02AB01 metilergometrin O, P 0,2 mg Methylergometrine
G02AB03 ergometrin O, P 0,2 mg Ergometrine
G02AD Prostaglandini
G02AD01 dinoprost (PGF2α) P 25 mg Dinoprost
G02AD02 dinoproston (PGE2) O, V 0,5 mg Dinoprostone
V 1 mg (terap.
G02AD03 gemeprost jednom Gemeprost
dozom)
P 2,5 mg
karboprost (PGM15) /terapija
G02AD04 Carboprost
jednom
dozom/
G02AD05 sulproston P 0,5 mg Sulprostone
G02B Kontraceptivi za lokalnu primenu

G02BB Intravaginalni kontraceptivi
Etonogestrel,
G02BB01 etonogestrel, etinilestradiol
ethinylestradiol
G02BB.. benzalkonijum Benzalkonium
G02BB.. nonoksinol Nonoxinolum
G02C Ostali ginekolo{ki preparati

G02CA Adrenomimetici kod prevremenog poro|aja (tokolitici)
G02CA01 ritodrin O, P 40 mg Ritodrine
G02CA03 fenoterol Fenoterol
G02CA.. heksoprenalin Hexoprenaline
G02CB Inhibitori prolaktina
G02CB01 bromokriptin O, P 5 mg Bromocriptine
G02CB02 lisurid O 0,6 mg Lisuride
G02CB03 kabergolin O 0,5 g Cabergoline
G02CC Antiinflamatorni proizvodi za vaginalnu primenu

G02CC03 benzidamin Benzydamine
G02CX Ostali ginekolo{ki preparati
G02CX01 atosiban P 165 mg Atosiban
G02CX.. magnezijum sulfat Magnesium sulphate
G03 POLNI HORMONI I MODULATORI GENITALNOG SISTEMA
G03A Hormonski kontraceptivi za sistemsku primenu
G03AA Gestageni i estrogeni, fiksne kombinacije
Norethisterone,
G03AA05 noretisteron, etinilestradiol
ethinylestradiol
Levonorgestrel,
G03AA07 levonorgestrel, etinilestradiol
ethinylestradiol
Desogestrel,
G03AA09 dezogestrel, etinilestradiol
ethinylestradiol
Gestodene,
G03AA10 gestoden, etinilestradiol
ethinylestradiol
Norgestimate,
G03AA11 norgestimat, etinilestradiol
ethinylestradiol
Drospirenone,
G03AA12 drospirenon, etinilestradiol
ethinylestradiol
Norelgestromine,
G03AA13 norelgestromin, etinilestradiol
ethinylestradiol
Dienogest,
G03AA.. dienogest, etinilestradiol
ethinylestradiol
G03AB Gestageni i estrogeni, sekvencijalni preparati
Megestrol and
G03AB01 megestrol, estrogen
estrogen
Lynestrenol and
G03AB02 linestrenol, estrogen
estrogen
Levonorgestrel and
G03AB03 levonorgestrel, estrogen
estrogen
978 VI deo
Norethisterone and
G03AB04 noretisteron, estrogen
estrogen
Desogestrel and
G03AB05 dezogestrel, estrogen
estrogen
Gestodene and
G03AB05 gestoden, estrogen
estrogen
G03AC Gestageni
G03AC01 noretisteron P 2,5 mg Norethisterone
G03AC02 linestrenol Lynestrenol
G03AC03 levonorgestrel Levonorgestrel
G03AC05 megestrol Megestrol
G03AC06 medroksiprogesteron P 1,67 mg Medroxyprogesterone
s.c. implant
G03AC08 etonogestrel Etonogestrel
68 mcg
G03AC09 dezogestrel P 1,67 mg Desogestrel
G03B Androgeni
G03BA Derivati 3-androst-4ona
G03BA01 fluoksimesteron O 5 mg Fluoxymesterone
OR 0,12 g
G03BA03 testosteron P 18 mg Testosterone
TD 3 mg
G03BB Derivati 5alfa- androstan-3ona
G03BB01 mesterolon O 50 mg Mesterolone
G03BB02 androstanolon Androstanolone

G03C Estrogeni
G03CA Prirodni i polusintetski estrogeni, monokomponentni
G03CA01 etinilestradiol O 25 mcg Ethinylestradiol
O 2 mg;
P 1 mg /depo
kratkog
dejstva/;
P 0,3 mg /depo
dugog dejstva/;
R 5 mg;
G03CA03 estradiol Estradiol
TD 50 mcg
/ra~unato na
koli~inu koja se
osloba|a u
toku 24h/;
TD gel 1 mg;
N 0,3 mg
G03CA03 estradiol V 25 mcg Estradiol

O, P 2 mg;
G03CA04 estriol Estriol
V 0,2 mg
G03CA07 estron O 1 mg Estrone
Estradiol,
G03CA53 estradiol, didrogesteron
dydrogesterone
G03CA57 estrogeni konjugovani O, V 0,625 mg Conjugated estrogens
G03CB Sintetski estrogeni, monokomponentni

O 2,5 mg;
G03CB01 dienestrol Dienestrol
V 0,2 mg
O 0,2 mg;
G03CB02 dietilstilbestrol Diethylstilbestrol
V 1 mg
G03CB04 moksestrol Moxestrol
G03D Gestageni
G03DA Derivati pregnena
G03DA01 gestonoron P 30 mg Gestonorone
G03DA02 medroksiprogesteron O 5 mg; P 7 mg Medroxyprogesterone
G03DA03 hidroksiprogesteron P 10 mg Hydroxyprogesterone
O 0,3 g;
P 5 mg;
G03DA04 progesteron Progesterone
R 0,2 g:
V 90 mg
G03DB Derivati pregnadiena
G03DB01 didrogesteron O 10 mg Dydrogesterone
G03DB02 megestrol O 5 mg Megestrol
G03DB03 medrogeston Medrogestone
G03DB04 nomegestrol Nomegestrol
G03DB05 domegeston Domegestone
G03DC Derivati estrena
G03DC01 alilestrenol O 10 mg Allylestrenol
G03DC02 noretisteron O 5 mg Norethisterone
G03DC03 linestrenol O 5 mg Lynestrenol
G03DC04 etisteron O 5 mg Ethisterone
G03DC05 tibolon O 2,5 mg Tibolone
G03DC06 Etinodiol Etynodiol
G03DC31 metilestrenolon O 5 mg Methylestrenolone
G03E Androgeni i ènski polni hormoni u kombinaciji
G03EA Androgeni i estrogeni
G03EA03 prasteron, estradiol Prasterone, estradiol
G03F Gestageni i estrogeni u kombinaciji

G03FA Gestageni i estrogeni, fiksne kombinacije
Norethisterone,
G03FA01 noretisteron, estradiol
estradiol
Hydroxyprogesterone,
G03FA02 hidroksiprogesteron, estradiol
estradiol
980 VI deo
G03FA04 progesteron, estradiol Progesterone, estradiol

G03FA10 norgestrel, estradiol Norgestrel, estradiol,
medroksiprogesteron, estrogeni Medroxyprogesterone,
G03FA12
konjugovani Conjugated estrogens
G03FA15 dienogest, estradiol Dienogest, estradiol
Drospirenone,
G03FA17 drospirenon, etinilestradiol
ethinylestradiol
Drospirenone,
G03FA17 drospirenon, estradiol
estradiol
G03FB Gestageni i estrogeni, sekvencijalni preparati
Norethisterone,
G03FB05 noretisteron, estradiol
estradiol
medroksiprogesteron, estrogeni Medroxyprogesterone,

G03FB06
konjugovani Conjugated estrogens
Levonorgestrel,
G03FB09 levonorgestrel, estradiol
estradiol,
G03G Gonadotropini i drugi stimulatori ovulacije

G03GA Gonadotropini
Chorionic
G03GA01 horiogonadotropin P 250 i.j.
gonadotrophin
humani menopauzalni gonadotropin Human menopausal

G03GA02 P 30 i.j.
(menotrofin) gonadotrophin
G03GA04 urofolitropin P 75 i.j. Urofollitropin

G03GA05 folitropin alfa P 75 i.j. Follitropin alfa
folitropin beta (humani rekombinantni
G03GA06 P 75 i.j. Follitropin beta
FSH)
G03GA07 lutropin alfa P 75 i.j. Lutropin alfa
Choriogonadotropin
G03GA08 horiogonadotropin alfa P 0,25 mg
alfa
G03GB Stimulatori ovulacije, sintetski
G03GB01 ciklofenil O 0,14 g Cyclofenil
G03GB02 klomifen O 9 mg Clomifene
G03GB03 epimestrol O 10 mg Epimestrol
G03H Antiandrogeni
G03HA Antiandrogeni, monokomponentni
G03HA01 ciproteron O, P 0,1 g Cyproterone
G03HB Antiandrogeni i estrogeni
G03HB01 ciproteron, estradiol Cyproterone, estradiol
Cyproterone,
G03HB01 ciproteron, etinilestradiol
ethinylestradiol
G03X Ostali polni hormoni i modulatori genitalnog sistema
G03XA Antigonadotropini i sli~ni lekovi
G03XA01 danazol O 0,6 g Danazol
G03XA02 gestrinon O 0,7 mg Gestrinone
G03XC Selektivni modulatori estrogen-receptora

G03XC01 raloksifen O 60 mg Raloxifene
G04 UROLO[KI LEKOVI
G04B Ostali urolo{ki lekovi, uklju~uju}i spazmolitike
G04BC Rastvara~i urinarnih konkremenata
Pinen, camphen,
pinen, kamfen, cineol, fenhon, borneol,
G04BC.. cineol, fenchon,
anetol
borneol, anethol
G04BD Urinarni spazmolitici
O 0,5 g;
G04BD01 emepronijum Emepronium
P 75 mg
G04BD02 flavoksat O 0,8 g Flavoxate
G04BD03 meladrazin O 0,45 g Meladrazine
G04BD04 oksibutinin O 15 mg Oxybutynin
G04BD05 terodilin O 50 mg Terodiline
G04BD06 propiverin O 30 mg Propiverine
G04BD07 tolterodin O 4 mg Tolterodine
G04BD08 solifenacin O 5 mg Solifenacin
G04BD09 trospijum O 40 mg Trospium
G04BD10 darifenacin O 7,5 mg Darifenacin
G04BE Lekovi koji se koriste kod erektilne disfunkcije
P 20 mcg;
G04BE01 alprostadil urethral Alprostadil
0,25 mg
G04BE03 sildenafil O 50 mg Sildenafil

G04BE04 johimbin O 15 mg Yohimbin
G04BE07 apomorfin SL 2 mg Apomorphine
G04BE08 tadalafil O 10 mg Tadalafil
G04BE09 vardenafil O 10 mg Vardenafil
G04BX Ostali urolo{ki preparati
G04BX01 magnezijum hidroksid O 0,5 g Magnesium hydroxide
G04BX12 fenilsalicilat O2g Phenyl salicylate
G04BX.. bakterijski antigeni
G04C Lekovi u terapiji benigne hipertrofije prostate
G04CA Antagonisti alfa-adrenergi~kih receptora
G04CA01 alfuzosin O 7,5 mg Alfuzosin
G04CA02 tamsulosin O 0,4 mg Tamsulosin
G04CA03 terazosin O 5 mg Terazosin
982 VI deo
G04CB Inhibitori testosteron-5-alfa reduktaze

G04CB01 finasterid O 5 mg Finasteride
G04CB02 dutasterid O 0,5 mg Dutasteride
G04CX ostali lekovi u terapiji benigne hipertrofije prostate
G04CX01 Pyogeum africanum Pygeum africanum
G04CX02 Serenoa repens Serenoa repens
G04CX03 mepartricin Mepartricin
G04CX.. Sabalis serrulatae plod (ekstrakt)

H01 HORMONI HIPOFIZE I HIPOTALAMUSA I ANALOZI
H01A Hormoni prednjeg re`nja hipofize i analozi
H01AA Adrenokortikotropni hormon (ACTH)

H01AA01 kortikotropin P 25 i.j. Corticotropin
H01AA02 tetrakozaktid P 0,25 mg Tetracosactide
H01AB Tireotropini
H01AB01 tireotropin P 5 i.j. Thyrotropin
H01AC Somatropin i agonisti somatropina
H01AC01 somatropin P 2 i.j. Somatropin
H01AC02 somatrem Somatrem
H01AC04 sermorelin Sermorelin
H01B Hormoni zadnjeg re`nja hipofize
H01BA Vazopresin i analozi
H01BA01 vazopresin P 4 i.j. Vasopressin
O 0,4 mg;
H01BA02 dezmopresin P 4 mcg; Desmopressin
N 25 mcg
H01BA03 lipresin P, N 20 i.j. Lypressin

H01BA04 terlipresin P 12 mg Terlipressin
H01BA05 ornipresin P 5 i.j. Ornipressin
H01BA06 argipresin Argipresin
H01BB Oksitocin i analozi
H01BB01 demoksitocin O 100 i.j. Demoxytocin
O 200 i.j.;
H01BB02 oksitocin Oxytocin
P, N 15 i.j.
H01BB03 karbetocin Carbetocin
H01C Hormoni hipotalamusa
H01CA Hormoni koji osloba|aju gonadotropin
H01CA01 gonadorelin Gonadorelin
H01CA02 nafarelin N 0,4 mg Nafarelin
H01CA03 histrelin Histrelin

H01CB Antagonisti hormona rasta
H01CB01 somatostatin P 6 mg Somatostatin
H01CB02 oktreotid P 0,7 mg Octreotide
H01CB03 lanreotid Lanreotide
H01CC Hormoni koji oslobadjaju antigonadotropin
H01CC01 ganireliks P 0,25 mg Ganirelix

H01CC02 cetroreliks P 0,25 mg Cetrorelix
H02 KORTIKOSTEROIDI ZA SISTEMSKU PRIMENU
H02A Kortikosteroidi za sistemsku primenu, monokomponentni
H02AA Mineralokortikoidi
H02AA01 aldosteron Aldosterone
H02AA02 fludrokortizon O 0,1 mg Fludrocortisone
H02AA03 dezoksikorton O, P 5 mg Desoxycortone
H02AB Glukokortikoidi
O, P 1,5 mg;
H02AB01 betametazon P 0,4 mg Betamethasone
/depo/
H02AB02 deksametazon O, P 1,5 mg Dexamethasone
H02AB03 fluokortolon O 10 mg Fluocortolone
O 7,5 mg;
H02AB04 metilprednizolon Methylprednisolone
P 20 mg
H02AB06 prednizolon O, P 10 mg Prednisolone
H02AB07 prednizon O 10 mg Prednisone
H02AB08 triamcinolon O, P 7,5 mg Triamcinolone
H02AB09 hidrokortizon (kortizolon) O, P 30 mg Hydrocortisone
H02AB10 kortizon O, P 37,5 mg Cortisone
P 20 mg
H02AB12 rimeksolon Rimexolone
(intraartik)
H02AB13 deflazakort P 15 mg Deflazacort
H02AB15 meprednizon Meprednisone
H02B Kortikosteroidi za sistemsku primenu, kombinacije
H02BX Kortikosteroidi za sistemsku primenu, kombinacije
Methylprednisolone,
H02BX01 metilprednizolon, kombinacije
combinations
H03 TERAPIJA BOLESTI [TITASTE @LEZDE (TIREOIDEJE)

H03A Preparati {titaste `lezde (tireoideje)
H03AA Tireoidni hormoni
H03AA01 levotiroksin natrijum O, P 0,15 mg Levothyroxine sodium
984 VI deo
H03AA02 liotironin natrijum O, P 60 mcg Lyothyronine sodium

Combinations of
H03AA03 levotiroksin i liotironin, kombinacije levothyroxine
lyothyronine
H03AA04 tiratrikol Tiratricol
H03B Antitireoidni preparati
H03BA Tiouracili
H03BA01 metiltiouracil O 0,1 g Methylthiouracil
H03BA02 propiltiouracil O 0,1 g Propylthiouracil
H03BA03 benziltiouracil Benzylthiouracil
H03BB Derivati imidazola sa sumporom
H03BB01 karbimazol O 15 mg Carbimazole
H03BB02 tiamazol O 10 mg Thiamazole
Thiamazole,
H03BB03 tiamazol, kombinacije
combinations
H03BC Perhlorati
H03BC01 kalijum perhlorat Potassium perchlorate
H03C Terapija jodom
H03CA Preparati joda
H03CA.. kalijum jodid O,P 0,33 g Potassium iodide
H04 PANKREASNI HORMONI
H04A Glikogenoliti~ki hormoni
H04AA Glikogenoliti~ki hormoni
H04AA01 glukagon P 1 mg Glucagon
H05 HOMEOSTAZA KALCIJUMA
H05A Paratireoidni hormoni i analozi
H05AA Paratireoidni hormoni i analozi
H05AA01 teriparatid P 20 mcg Teriparatide
H05B Antiparatireoidni hormoni
H05BA Preparati kalcitonina
P 100 i.j.; Calcitonin (salmon
H05BA01 kalcitonin (lososov sintetski)
N 200 i.j. synthetic)
H05BA04 elkatonin Elcatonin
J01 ANTIBAKTERIJSKI LEKOVI ZA SISTEMSKU PRIMENU

J01A Tetraciklini
J01AA Tetraciklini
J01AA01 demeklociklin O 0,6 g Demeclocycline
J01AA02 doksiciklin O, P 0,1 g Doxycycline
J01AA05 metaciklin O 0,6 g Metacycline
J01AA07 tetraciklin O, P 1 g Tetracycline

J01AA08 minociklin O, P 0,2 g Monocycline
J01AA09 rolitetraciklin O, P 0,35 g Rolitetracycline
J01AA11 klomociklin O1g Clomocycline
J01B Amfenikoli
J01BA Amfenikoli
J01BA01 hloramfenikol O, P 3 g Chloramphenicol
J01BA02 tiamfenikol O, P 1,5 g Thiamphenicol
Thiamphenicol,
J01BA52 tiamfenikol, kombinacije
combinations
J01C Beta-laktam antibakterijski lekovi, penicilini
J01CA Penicilini {irokog spektra
J01CA01 ampicilin O, P, R 2 g Ampicillin
J01CA02 pivampicilin O 1.05 g Pivampicillin
J01CA03 karbenicilin P 12 g Carbenicilin
J01CA04 amoksicilin O, P 1 g Amoxicillin
J01CA06 bakampicilin O 1,2 g Bacampicillin
J01CA09 azlocilin P 12 g Azlocillin
J01CA10 mezlocilin P6g Mezlocillin
J01CA12 piperacilin P 14 g Piperacillin
J01CA13 tikarcilin P 15 g Ticarcillin
J01CA14 metampicilin O, P 1,5 g Metampicillin
J01CA15 talampicilin O2g Talampicillin
J01CA17 temocilin P2g Temocillin
J01CA18 hetacilin O2g Hetacillin
Ampicillin,
J01CA51 ampicilin, kombinacije
combinations
J01CE Penicilini osetljivi na beta-laktamazu
J01CE01 benzilpenicilin P 3,6 g Benzylpenicillin
Phenoxymethylpeni-
J01CE02 fenoksimetilpenicilin O2g
cillin
J01CE03 propicilin O 0,9 g Propicillin
J01CE05 feticillin O1g Pheneticillin
Benzathine
J01CE08 benzatin benzilpenicilin P 3,6 g
benzylpenicillin
Procaine
J01CE09 prokain benzilpenicilin P 0,6 g
benzylpenicillin
Benzathine
J01CE10 benzatin fenoksimetilpenicilin O2g phenoxymethylpeni-
cillin
Benzylpenicillin,
J01CE30 benzilpenicilin, prokain benzilpenicilin procaine
benzylpenicillin
986 VI deo
J01CF Penicilini otporni na beta-laktamazu

J01CF01 dikloksacilin O, P 2 g Dicloxacillin
J01CF02 kloksacilin O, P 2 g Cloxacillin
J01CF03 meticilin P4g Meticillin
J01CF04 oksacilin O, P 2 g Oxacillin
J01CF05 flukloksacillin O, P 2 g Flucloxacillin
J01CG Inhibitori beta-laktamaze
J01CG01 sulbaktam P1g Sulbactam
J01CG02 tazobaktam Tazobactam
J01CR Kombinacije penicilina, uklju~uju}i i kombinacije sa inhibitorima beta-laktamaze
P 2 g (ra~unato Ampicillin, clavulanic
J01CR01 ampicilin, klavulanska kiselina
na ampicilin) acid
Amoxicillin, clavulanic
J01CR02 amoksicilin, klavulanska kiselina O 1 g; P 3 g
acid
J01CR04 sultamicilin (ampicilin, sulbaktam) O 1,5 g Sultamicillin
P 14 g
Piperacillin,
J01CR05 piperacilin, tazobaktam (ra~unato na
tazobactam
piperacilin)
J01D Ostali beta-laktam antibakterijski lekovi
J01DB Cefalosporini, I generacija
J01DB01 cefaleksin O2g Cefalexin
J01DB02 cefaloridin P3g Cefaloridine
J01DB03 cefalotin P4g Cefalotin
J01DB04 cefazolin P3g Cefazolin
J01DB05 cefadroksil O2g Cefadroxil
J01DB06 cefazedon P3g Cefazedone
J01DB07 cefatrizin O1g Cefatrizine
J01DB08 cefapirin P4g Cefapirine
J01DB09 cefradin O, P 2 g Cefradine
J01DB11 cefroksadin Cefroxadine
J01DB12 ceftezol P6g Ceftezole
J01DC Cefalosporini, II generacija
J01DC01 cefoksitin P6g Cefoxitin
J01DC02 cefuroksim O 0,5 g; P 3 g Cefuroxime
J01DC03 cefamandol P6g Cefamandole
J01DC04 cefahlor O1g Cefaclor
J01DC05 cefotetan P4g Cefotetan
J01DC06 cefonicid P1g Cefonicide
J01DC07 cefotiam P4g Cefotiam
J01DC08 lorakarbef O 0,6 g Loracarbef
J01DC09 cefmetazol O1g Cefmetazole

J01DC10 cefprozil O1g Cefprozil
J01DC11 ceforanid P4g Ceforanide
J01DD Cefalosporini, III generacija
J01DD01 cefotaksim P4g Cefotaxime
J01DD02 ceftazidim P4g Ceftazidime
J01DD03 cefsulodin P4g Cefsulodin
J01DD04 ceftriakson P2g Ceftriaxone
J01DD05 cefmenoksim P2g Cefmenoxime
J01DD06 latamoksef P4g Latamoxef
J01DD07 ceftizoksim P4g Ceftizoxime
J01DD08 cefiksim O 0,4 g Cefixime
J01DD09 cefodizim P2g Cefodizime
J01DD10 cefetamet O1g Cefetamet
J01DD11 cefpiramid P2g Cefpiramide
J01DD12 cefoperazon P4g Cefoperazone
J01DD13 cefpodoksim O 0,4 g Cefpodoxime
J01DD14 ceftibuten O 0,4 g Ceftibuten
J01DD15 cefdinir O 0,6 g Cefdinir
Ceftriaxone,
J01DD54 ceftriakson, kombinacije
combinations
Cefoperazone,
J01DD62 cefoperazon, kombinacije
combinations
J01DE Cefalosporini, IV generacija
J01DE01 cefepim P2g Cefepime
J01DE02 cefpirom P4g Cefpirome
J01DF Monobaktami
J01DF01 aztreonam P4g aztreonam
J01DH Karbapenemi
J01DH02 meropenem P2g Meropenem
J01DH03 ertapenem P1g Ertapenem
J01DH51 imipenem, cilastatin P2g Imipenem, cilastatin
J01E Sulfonamidi i trimetoprim
J01EA Trimetoprim i derivati
J01EA01 trimetoprim O 0,4 g Trimethoprim
J01EE Kombinacije sulfonamida sa trimetoprimom, uklju~uju}I derivate
Sulfamethoxazole and
J01EE01 Sulfametoksazol, trimetoprim
trimethoprim
Sulfadiazine and
J01EE02 Sulfadiazin, trimetoprim
trimethoprim
988 VI deo
Sulfametrole i
J01EE03 Sulfametrole, trimetoprim
trimethoprim
Sulfamoxole and
J01EE04 Sulfamoksole, trimetoprim
trimethoprim
Sulfadimidine and
J01EE05 Sulfadimidin, trimetoprim
trimethoprim
Sulfamerazine and
J01EE07 Sulfamerazin, trimetoprim
trimethoprim
J01F Makrolidi, linkozamidi i streptogramini
J01FA Makrolidi
O, P 1 g;
O2g
J01FA01 eritromicin /eritromicin Erythromycin
etilsukcinat
tabl./
J01FA02 spiramicin O3g Spiramycin
J01FA03 midekamicin O1g Midecamycin
J01FA06 roksitromicin O 0,3 g Roxithromycin
J01FA09 klaritromicin O 0,5 g; P 1 g Clarithromycin
J01FA10 azitromicin O 0,3 g Azithromycin
J01FA13 diritromicin O 0,5 g Dirithromycin
J01FA14 fluritromicin O 0,75 g Flurithromycin
J01FA15 telitromicin O 0,8 g Telithromycin
J01FF Linkozamidi
J01FF01 klindamicin O 1,2 g; P 1,8 g Clindamycin
J01FF02 linkomicin O, P 1,8 g Lincomycin
J01FG Streptogramini
J01FG01 pristinamicin O2g Pristinamycin
J01G Aminoglikozidni antibakterijski lekovi
J01GA Streptomicini
J01GA01 streptomicin P1g Streptomycin
J01GA02 streptoduocin P1g Streptoduocin
J01GB Ostali aminoglikozidi
P 0,24 g;
J01GB01 tobramicin Tobramycin
0,3 g inh
J01GB03 gentamicin P 0,24 g Gentamicin
J01GB04 kanamicin P1g Kanamycin
J01GB05 neomicin O1g Neomycin
J01GB06 amikacin P1g Amikacin
J01GB07 netilmicin O, P 0,35 g Netilmicin
J01GB09 dibekacin P 0,14 g Dibekacin
J01M Hinolonski antibakterijski lekovi
J01MA Fluorohinoloni
J01MA01 ofloksacin O, P 0,4 g Ofloxacin
J01MA02 ciprofloksacin O 1 g; P 0,5 g Ciprofloxacin

J01MA03 perfloksacin O, P 0,8 g Pefloxacin
J01MA04 enoksacin O 0,8 g Enoxacin
J01MA05 temafloksacin O 0,8 g Temafloxacin
J01MA06 norfloksacin O 0,8 g Norfloxacin
J01MA07 lomefloksacin Lomefloxacin
J01MA08 fleroksacin O, P 0,4 g Fleroxacin
J01MA09 sparfloksacin O 0,2 g Sparfloxacin
J01MA11 grepafloksacin O 0,4 g Grepafloxacin
J01MA12 levofloksacin O, P 0,5 g Levofloxacin
J01MA13 trovafloksacin O 0,2 g Trovafloxacin
J01MA14 moksifloksacin O 0,4 g Moxifloxacin
J01MA15 gemifloksacin Gemifloxacin
J01MA16 gatifloksacin O, P 0,4 g Gatifloxacin
J01MB Ostali hinoloni
J01MB02 nalidiksinska kiselina O4g Nalidixic acid
J01MB03 piromidinska kiselina O2g Piromidic acid
J01MB04 pipemidinska kiselina O 0,8 g Pipemidic acid
J01MB05 oksolinska kiselina O1g Oxolinic acid
J01MB06 cinoksacin O1g Cinoxacin
J01X Ostali antibakterijski lekovi
J01XA Glikopeptidni antibakterijski lekovi
J01XA01 vankomicin P2g Vancomycin
J01XA02 teikoplanin P 0,4 g Teicoplanin
J01XB Polimiksini
J01XB01 kolistin P 3 M i.j. Colistin
J01XB02 polimiksin b P 0,15 g Polimyxin B
J01XC Steroidni antibakterijski lekovi
J01XC01 fusidinska kiselina (natrijum fusidat) O, P 1,5 g Fusidic acid
J01XD Derivati imidazola
J01XD01 metronidazol P 1,5 g Metronidazole
J01XD02 tinidazol P 1,5 g Tinidazole
J01XD03 ornidazol P1g Ornidazole
J01XE Derivati nitrofurana
J01XE01 nitrofurantoin O 0,2 g Nitrofurantoin
J01XE02 nifurtoinol O 0,16 g Nifurtoinol
J01XX Ostali antibakterijski lekovi
J01XX01 fosfomicin P 8 g; O 3 g Fosfomycin
J01XX04 spektinomicin P3g Spectinomycin
990 VI deo
O 2 g (hipurat)
J01XX05 metenamin (hipurat, mandelat) O3g Methenamine
(mandelat)
J01XX06 mandelinska kiselina O 12 g Mandelic acid
J01XX07 nitroksolin O1g Nitroxoline
J01XX08 linezolid O, P 1,2 g Linezolid
J02 ANTIMIKOTICI ZA SISTEMSKU PRIMENU
J02A Antimikotici za sistemsku primenu
J02AA Antibiotici
J02AA01 amfotericin B P 35 mg Amphothericin B
J02AB Derivati imidazola
J02AB01 mikonazol P1g Miconazole
J02AB02 ketokonazol O 0,2 g Ketoconazole
J02AC Derivati triazola
J02AC01 flukonazol O, P 0,2 g Fluconazole
J02AC02 itrakonazol O, P 0,2 g Itraconazole
J02AC03 vorikonazol O, P 0,4 g Voriconazole
J02AC04 posakonazol Posaconazole
J02AX Ostali antimikotici za sistemsku primenu
J02AX01 flucitozin O, P 10 g Flucytosine
J02AX04 kaspofungin P 50 mg Caspofungin
J02AX05 mikafungin Micafungin
J04A Lekovi za terapiju tuberkuloze
J04AA Aminosalicilna kiselina i derivati
J04AA01 aminosalicilna kiselina O 12 g Aminosalicylic acid
Sodium
J04AA02 Natrijum aminosalicilat O, P 14 g
aminosalicylate
Calcium
J04AA03 kalcijum aminosalicilat
aminosalicylate
J04AB Antibiotici
J04AB01 cikloserin O 0,75 g Cycloserine
J04AB02 rifampicin O 0,6 g Rifampicin
J04AB03 rifamicin P 0,6 g Rifamycin
J04AB04 rifabutin P 0,15 g Rifabutin
J04AB05 rifapentin Rifapentine
J04AB30 kapreomicin P1g Capreomycin
J04AC Hidrazidi
J04AC01 izoniazid O, P 0,3 g Isoniazid
Isoniazid,
J04AC51 izoniazid, kombinacije
combinations
J04AK Ostali lekovi za terapiju tuberkuloze

J04AK01 pirazinamid O 1,5 g Pyrazinamide
J04AK02 etambutol O, P 1,2 g Ethambutol
J05 ANTIVIRUSNI LEKOVI ZA SISTEMSKU PRIMENU
J05A Lekovi sa direktnim delovanjem na viruse

J05AB Nukleozidi i nukleotidi, isklju~uju}i inhibitore reverzne transkriptaze
J05AB01 aciklovir O, P 4 g Aciclovir
J05AB02 idoksuridin Idoxuridine
J05AB03 vidarabine Vidarabine
Inh. sol. 6 g;
J05AB04 ribavirin Ribavirin
O1g
J05AB06 ganciklovir P 0,5 g; O 3 g Ganciclovir
J05AB09 famciklovir P 0,75 g Famciclovir
J05AB11 valaciklovir O3g Valaciclovir
J05AB12 cidofovir P 25 mg Cidofovir
J05AB14 valganciklovir O 0,9 g Valganciclovir
J05AB15 brivudin O 0,125 g Brivudine
Ribavirin,
J05AB54 ribavirin, kombinacije
combinations
J05AC Cikli~ni amini
J05AC02 rimantadin Rimantadine
J05AC03 tromantadine Tromantadine
J05AD Derivati fosfonske kiseline
J05AD01 foskarnet P 6,5 g Foscarnet
J05AD02 fosfonet Fosfonet
J05AE Inhibitori proteaze (inhibitori HIV-proteinaze)
J05AE01 sakvinavir O 1,8 g Saquinavir
J05AE02 indinavir O 2,4 g Indinavir
J05AE03 ritonavir O 1,2 g Ritonavir
J05AE04 nelfinavir O 2,25 g Nelfinavir
J05AE05 amprenavir O 1,2 g Amprenavir
J05AE06 lopinavir O 0,8 g Lopinavir
J05AE06 fosamprenavir O 1,4 g Fosamprenavir
J05AE08 atazanavir O 0,3 g Atazanavir
J05AE09 tipranavir Tipranavir
J05AE.. lopinavir, ritonavir Lopinavir, ritonavir
J05AF Nukleotidni i nukleozidni inhibitori reversne transkriptaze
J05AF01 zidovudin O, P 0,6 g Zidovudine
992 VI deo
J05AF02 didanozin O 0,4 g Didanosine

J05AF03 zalcitabin O 2,25 mg Zalcitabine
J05AF04 stavudin O 80 mg Stavudine
J05AF05 lamivudin O 0,3 g Lamivudine
J05AF06 abakavir O 0,6 g Abacavir
J05AF07 tenofovir disoproksil O 0,245 g Tenofovir disoproksil
J05AF08 adefovir dipivoksil O 10 mg Adefovir dipivoksil
J05AF09 emtricitabin O 0,2 g Emtricitabine
J05AF10 entekavir Entecavir
Abacavir, zidovudine,
J05AF30 abakavir, zidovudin, lamivudin
lamivudine
J05AG Nenukleozidni inhibitori reverzne transkriptaze
J05AG01 nevirapin O 0,4 g Nevirapine
J05AG02 delavirdin Delavirdine
J05AG03 efavirenc O 0,6 g Efavirenz
J05AH01 zanamivir Inhal. 20 mg Zanamivir
J05AH02 oseltamivir O 0,15 g Oseltamivir
J05AX Ostali antivirusni lekovi
J05AX01 moroksidine O 0,3 g Moroxydine
J05AX07 enfuvirtid P 0,18 g Enfuvirtide
J06 IMUNOSERUMI I IMUNOGLOBULINI
J06A Imunoserumi
J06AA Imunoserumi
J06AA01 antitoksin difterije Diphteria antitoxin
J06AA02 antitoksin tetanusa Tetanus antitoxin
Snake venom
J06AA03 serum protiv otrova zmije
antiserum
J06AA04 antitoksin botulinum Botulinum antitoxin
J06B Imunoglobulini
J06BA Imunoglobulini, nespecifi~ni, humani
Immunoglobulins,
J06BA01 imunoglobulin (IgG), intramuskularni normal human, for
extravascular adm.
Immunoglobulins,
J06BA02 imunoglobulin (IgG-7S), intravenski normal human, for
intravascular adm.
Immunoglobulins,
J06BA02 imunoglobulin (IgG-5S), intravenski normal human, for
intravascular adm.
J06BB imunoglobulini, specifi~ni
Anti-D (rh)
J06BB01 imunoglobulin anti-D (RhO)
immunoglobulin
Tetanus
J06BB02 imunoglobulin antitetanusni
immunoglobulin
Varicella/zoster
J06BB03 imunoglobulin varicela/zoster
immunoglobulin
Hepatitis B
J06BB04 imunoglobulin hepatitis B
immunoglobulin
imunoglobulin antirabijesni (protiv Rabies
J06BB05
besnila) immunoglobulin
Cytomegalovirus
J06BB09 imunoglobulin anticitomegalovirusni
immunoglobulin
J06BC Ostali imunoglobulini
J06BC.. imunoglobulin (IgG), histamin
J07 VAKCINE
J07A Bakterijske vakcine
J07AE Vakcine protiv kolere
vakcina protiv kolere, bivalentna Cholera, inactivated,
J07AE01
(inaktivisane cele }elije V. cholerae) whole cell
vakcina protiv trbu{nog tifusa i kolere Cholera, combinations
J07AE51 (inaktivisane cele }elije S. typhi i with typhoid vaccine,
inaktivisane cele }elije V. cholerae) inactivated, whole cell
vakcina protiv trbu{nog tifusa i paratifusa
Cholera, combinations
A i B i kolere (inaktivisane cele }elije S.
J07AE51 with typhoid vaccine,
typhi, S. paratyphi A i S. paratyphi B i
inactivated, whole cell
inaktivisane cele }elije V. cholerae)
J07AF Vakcine protiv difterije
vakcina protiv difterije (toksoid C.
J07AF01 Diphtheria toxoid
diphtheriae)
J07AG Vakcine protiv Hemophilus-a influenzae B
vakcina protiv Hemophilus-a influenzae B Hemophilus influenzae
J07AG01 (pre~i{}eni, polisaharidni i konjugovani B, purified antigen
antigeni H. influenzae B) conjugated
J07AH Vakcine protiv meningokoka
Meningococcus,
vakcina protiv meningokoka A i C,
bivalent purified
J07AH03 bivalentna (pre~i{}eni polisaharidni antigeni
polysaccharides
N. meningitidis A i N. meningitidis C)
antigen
J07AJ Vakcine protiv pertusisa (veliki ka{alj)
vakcina protiv velikog ka{lja (inaktivisane Pertussis, inactivated,

J07AJ01
cele }elije B. pertussis) whole cell
J07AL Vakcine protiv pneumokoka

vakcina protiv pneumokoka, polivalentna Pneumococcus,
J07AL01 (pre~i{}eni polisaharidni antigeni S. purified
pneumoniae) polysaccharides
J07AM Vakcine protiv tetanusa
J07AM01 vakcina protiv tetanusa(toksoid C. tetani) Tetanus toxoid
Tetanus toxoid,
vakcina protiv difterije i tetanusa (toksoid
J07AM51 combinations with
C. diphtheriae i toksoid C. tetani)
diphteria toxoid
994 VI deo
toksoid C. diphtheriae i
vakcina protiv difterije i tetanusa i velikog
toksoid C. tetani,
J07AM.. ka{lja (toksoid C. diphtheriae i toksoid C.
inaktivisane cele }elije
tetani, inaktivisane cele }elije B. pertussis)
B. pertussis
J07AN Vakcine protiv tuberkuloze
vakcina protiv tuberkuloze (ìvi inaktivisani Tuberculosis, live
J07AN01
bacili M. bovis, soj BCG) attenuated
J07AP Tifoidne vakcine
vakcina protiv trbu{nog tifusa (inaktivisane Typhoid, oral live
J07AP01
cele }elije S. typhi) attenuated
vakcina protiv trbu{nog tifusa (pre~i{}eni Typhoid, purified
J07AP03
polisaharidni antigeni S. typhi) polysaccharide antigen
vakcina protiv trbu{nog tifusa (Vi Typhoid, purified
J07AP03
kapsularni pre~i{}eni polisaharidi S. typhi) polysaccharide antigen
vakcina protiv trbu{nog tifusa i paratifusa
Typhoid, combinations
J07AP10 A i B (inaktivisane cele }elije S. typhi, S.
with paratyphi types
paratyphi A i S. paratyphi B)
J07AX Ostale bakterijske vakcine
vakcina protiv tetanusa i trbu{nog tifusa toksoid C. tetani i
J07AX.. (toksoid C. tetani i inaktivisane cele }elije S. inaktivisane cele }elije
typhi) S. typhi
vakcina protiv tetanusa i trbu{nog tifusa i toksoid C. tetani i
paratifusa A i B (toksoid C. tetani i inaktivisane cele }elije
J07AX..
inaktivisane cele }elije S. typhi, S. paratyphi S. typhi, S. paratyphi A
A i S. paratyphi B) i S. paratyphi B
J07B Virusne vakcine
J07BA Vakcine protiv encefalitisa
Encephalitis, tick
vakcina protiv encefalitisa (inaktivisani celi
J07BA01 borne, inactivated,
virusi krpeljnog encefalitisa)
whole virus
J07BB Vakcine protiv influence (grip)
vakcina protiv gripa, trovalentna
Influenza, inactivated,
J07BB01 (inaktivisani celi virusi influence A (H1N1),
whole virus
A (H3N2) i B)
vakcina protiv gripa, trovalentna
Influenza, purified
J07BB02 (pre~i{}eni antigeni virusa influence A
antigen
(H1N1), A (H3N2) i B)
J07BC Vakcine protiv hepatitisa (ùtice)
vakcina protiv ùtice B (pre~i{}eni antigeni Hepatitis B, purified
J07BC01
virusa hepatitisa B) antigen
Hepatitis A,
vakcina protiv ùtice A (inaktivisani celi
J07BC02 inactivated, whole
virusi hepatitisa A)
virus
vakcina protiv ùtice A i B (inaktivisani celi
Hepatitis vaccines
J07BC20 virusi hepatitisa A i pre~i{}eni antigeni
(comb)
virusa hepatitisa B)
J07BD Vakcine protiv morbila (malih boginja)
vakcina protiv malih boginja (ìvi Morbilli, live
J07BD01
atenuirani virusi morbila) attenuated
svakcina protiv malih boginja i crvenke i Morbilli, combinations
J07BD52 zau{ki (ìvi atenuirani virusi morbila, with parotitis and
rubeole i parotitisa) rubella, live attenuated
J07BF Vakcine protiv poliomijelitisa (de~ije paralize)

vakcina protiv de~ije paralize, trovalentna, Poliomyelitis oral,
J07BF02 oralna (ìvi atenuirani virusi poliomijelitisa trivalent, live
1,2 i 3) attenuated
vakcina protiv de~ije paralize, trovalentna Poliomyelitis, trivalent,
J07BF03 (inaktivisani celi virusi poliomijelitisa 1,2 i inactivated, whole
3) virus
J07BG Vakcine protiv rabijesa (besnila)
vakcina protiv besnila (inaktivisani celi Rabies, inactivated,
J07BG01
virusi rabijesa) whole virus
J07BJ Vakcine protiv rubeole (crvenke)
vakcina protiv crvenke (ìvi atenuirani Rubella, live
J07BJ01
virusi rubeole) attenuated
J07BK Vakcine protiv vari~ele (ov~ijih boginja)
vakcina protiv ov~ijih boginja (ìvi Varicella, live

J07BK01
atenuirani virusi vari~ele) attenuated
J07BL vakcine protiv ùte groznice

vakcina protiv ùte groznice, ìva Yellow fever, live
J07BL01
atenuirana attenuated
J07C Bakterijske i virusne vakcine, kombinacije

J07C...
ka{lja i Hemofilus influencae tip B
vakcina protiv difterije i Hemofilus
J07C... influencae tip B i inaktivisana poliomielitis
1, 2 i 3
J07CA Bakterijske i virusne vakcine, kombinacije

ka{lja i de~ije paralize (toksoid C. tetani,
Diphtheria-pertussis-
J07CA02 toksoid C. diphtheriae, inaktivisane cele
poliomyelitis-tetanus
}elije B. pertussis i inaktivisani celi virusi
poliomijelitisa 1,2 i 3)
ka{lja i ùtice B (toksoid C. tetani, toksoid
Diphtheria-hepatitis
J07CA05 C. diphtheriae, inaktivisane cele }elije B.
B-pertussis-tetanus
pertussis i pre~i{}eni antigeni virusa
hepatitisa B)
vakcina protiv Hemofilus influencae tip B,
adsorbovana difterije i tetanusa,
J07CA06
acelularna velikog ka{lja i inaktivisana
poliomielitis 1, 2 i 3
L01 ANTINEOPLASTICI
L01A Alkiliraju}i citostatici
L01AA Azotni plikavci
L01AA01 ciklofosfamid Cyclophosphamide
L01AA02 hlorambucil Chlorambucil
L01AA03 melfalan Melphalan
996 VI deo
L01AA05 hlormetin Chlormethine

L01AA06 ifosfamid Ifosfamide
L01AA07 trofosfamid Trofosfamide
L01AB Alkilsulfonati
L01AB01 busulfan Busulfan
L01AB02 treosulfan Treosulfan
L01AB03 manosulfan Mannosulfan
L01AC Etilenimini
L01AC01 tiotepa Thiotepa
L01AD Nitrozoureje
L01AD01 karmustin Carmustine
L01AD02 lomustin Lomustine
L01AD03 semustin Semustine
L01AD04 streptozocin Streptozocin
L01AD06 nimustin Nimustine
L01AD07 ranimustin Ranimustine
L01AX Ostali alkiliraju}i antineoplastici
L01AX01 mitobronitol Mitobronitol
L01AX03 temozolomid Temozolomide
L01AX04 dakarbazin Dacarbazine
L01B Antimetaboliti
L01BA Analozi folne kiseline
L01BA01 metotreksat Methotrexate
L01BA03 raltitreksed Raltitrexed
L01BA04 pemetreksed Pemetrexed
L01BB Analozi purina
L01BB02 merkaptopurin Mercaptopurine
L01BB03 tiogvanin Tioguanine
L01BB04 kladribin Cladribine
L01BB05 fludarabin Fludarabine
L01BC Analozi pirimidina
L01BC01 citarabin Cytarabine
L01BC02 fluorouracil Fluorouracil
L01BC03 tegafur Tegafur
L01BC05 gemcitabin Gemcitabine
L01BC06 kapecitabin Capecitabine
Fluorouracil,
L01BC52 fluorouracil, kombinacije
combinations
L01BC53 tegafur, kombinacije Tegafur, combinations
L01C Biljni alkaloidi i drugi prirodni proizvodi

L01CA Alkaloidi vinke i analozi
L01CA01 vinblastin Vinblastine
L01CA02 vinkristin Vincristine
L01CA03 vindesin Vindesine
L01CA04 vinorelbin Vinorelbine
L01CB Derivati podofilotoksina
L01CB01 etopozid Etoposide
L01CB02 tenipozid Teniposide
L01CD Taksani
L01CD01 paklitaksel Paclitaxel
L01CD02 docetaksel Docetaxel
L01D Citotoksi~ni antibiotici i srodne supstance
L01DA Aktinomicini
L01DA01 daktinomicin Dactinomycin
L01DB Antraciklini i srodni preparati
L01DB01 doksorubicin Doxorubicin
L01DB02 daunorubicin Daunorubicin
L01DB03 epirubicin Epirubicin
L01DB04 aklarubicin Aclarubicin
L01DB05 zorubicin Zorubicin
L01DB06 idarubicin Idarubicin
L01DB07 mitoksantron Mitoxantrone
L01DB08 pirarubicin Pirarubicin
L01DB09 valrubicin Valrubicin
L01DC Ostali citotoksi~ni antibiotici
L01DC01 bleomicin Bleomycin
L01DC02 plikamicin Plicamycin
L01DC03 mitomicin Mitomycin
L01X Ostali antineoplastici
L01XA Jedinjenja platine
L01XA01 cisplatin Cisplatin
L01XA02 karboplatin Carboplatin
L01XA03 oksaliplatin Oxaliplatin
L01XB Metilhidrazini
L01XB01 prokarbazin Procarbazine
L01XC Monoklonska antitela
L01XC02 rituksimab Rituximab
L01XC03 trastuzumab Trastuzumab
998 VI deo
L01XC04 alemtuzumab Alemtuzumab

L01XC05 gemtuzumab Gemtuzumab
L01XC06 cetuksimab Cetuximab
L01XC07 bevacizumab Bevacizumab
L01XX Ostali antineoplastici
L01XX01 amsakrin Amsacrine
L01XX02 l-asparaginaza Asparaginase
L01XX05 hidroksikarbamid (hidroksiurea) Hydroxycarbamide
L01XX11 estramustin Estramustine
L01XX14 tretinoin Tretinoin
L01XX17 topotekan Topotecan
L01XX19 irinotekan Irinotecan
L01XX23 mitotan Mitotane
L01XX24 pegaspargaza pegaspargase
L01XX28 imatinib Imatinib
L01XX31 gefitinib Gefitinib
L01XX32 bortezomib Bortezomib
L01XX33 celekoksib Celecoxib
L01XX34 erlotinib Erlotinib
L01XX35 anagrelide Anagrelide
L02 ENDOKRINOLO[KA TERAPIJA
L02A Hormoni i srodni lekovi
L02AA Estrogeni
L02AA01 dietilstilbestrol O 3 mg Diethylstilbestrol
Polyestradiol
L02AA02 poliestradiol fosfat P 6 mg
phosphate
L02AA03 etinilestradiol O 1,5 mg Ethinylestradiol
L02AA04 fosfestrol O, P 0,25 g Fosfestrol
L02AB Gestageni
L02AB01 megestrol O 0,16 g Megestrol
L02AB02 medroksiprogesteron O, P 1 g Medroxyprogesterone
L02AB03 gestonoron P 40 mg Gestonorone
L02AE Analozi hormona koji osloba|aju gonadotropin
N 1,2 mg;
P 1,5 mg; 0,11
L02AE01 buserelin Buserelin
mg /depo
implant./
P 1 mg;
L02AE02 leuprorelin P /depo inj./ Leuprorelin
0,134 mg
0,129 mg
L02AE03 goserelin /depo Goserelin
implant./
P /depo inj./
L02AE04 triptorelin Triptorelin
0,134 mg
L02B Hormonski antagonisti i srodni lekovi
L02BA Anti-estrogeni
L02BA01 tamoksifen O 20 mg Tamoxifen
L02BA02 toremifen O 60 mg Toremifene
L02BB Anti-androgeni
L02BB01 flutamid O 0,75 g Flutamide
L02BB02 nilutamid O 0,3 g Nilutamide
L02BB03 bikalutamid O 50 mg Bicalutamide
L02BG Inhibitori enzima
L02BG02 formestan P 18 mg Formestane
L02BG01 aminoglutetimid O1g Aminogluthetimide
L02BG03 anastrozol O 1 mg Anastrozole
L02BG04 letrozol O 2,5 mg Letrozole
L02BG05 vorozol Vorozole
L02BG06 eksemestan O 25 mg Exemestane
L02BX Ostali hormonski antagonisti i srodni lekovi
L02BX01 abareliks Abarelix
L03 IMUNOSTIMULANSI
L03A Citokini i imunomodulatori
L03AA Faktori stimulisanja kolonije (citokini)
L03AA02 filgrastim P 0,35 mg Filgrastim
L03AA03 molgramostim P 0,35 mg Molgramostim
L03AA09 sargramostim P 0,45 mg Sargramostim
L03AA10 lenograstim P 0,35 mg Lenograstim
L03AA13 pegfilgrastim P 0,3 mg Pegfilgrastim
L03AB Interferoni
L03AB01 interferon alfa, prirodni Interferon alfa natural
L03AB02 interferon beta, prirodni P 33330 i.j. Interferon beta natural
L03AB03 interferon gama P 40 mcg Interferon gamma
L03AB04 interferon alfa 2a P 2 M i.j. Interferon alfa-2a
L03AB05 interferon alfa 2b P 2 M i.j. Interferon alfa-2b
L03AB06 interferon alfa - n1 P 5 M i.j. Interferon alfa-n1
L03AB07 interferon beta 1a P 4,3 mcg Interferon beta-1a
L03AB08 interferon beta 1b P 4 M i.j. Interferon beta-1b
L03AB09 interferon alfakon-1 P 4 mcg. Interferon alfacon-1
1000 VI deo
L03AB10 peginterferon alfa 2b P 7,5 mcg Peginterferon alfa-2b

L03AB11 peginterferon alfa 2a P 26 mcg Peginterferon alfa-2a
L03AB.. interferon alfa 2c
L03AC Interleukini
L03AC01 aldesleukin Aldesleukin
L03AC02 oprelvekin P 3,5 mg Oprelvekin
L03AX Ostali citokini i imunomodulatori
BCG vakcina (BCG imunoterapeutik) (ìvi 1,8 mg
L03AX03 BCG vaccine
inaktivisani bacili M. bovis, soj BCG) /intravesic./
L03AX12 melanoma vakcina Melanoma vaccine
glatiramer acetat (alanin, glutamin, lizin,
L03AX13 P 20 mg Glatiramer acetate
tirozin)
L04 IMUNOSUPRESIVNA SREDSTVA
L04A Imunosupresivi
L04AA Selektivni imunosupresivi
L04AA01 ciklosporin O, P 0,25 g Ciclosporin
L04AA02 muromonab - CD3 P 5 mg Muromonab-CD3
Antilymphocyte
L04AA03 antilimfocitni imunoglobulin (ALG), konjski immunoglobulin
(horse)
Antithymocyte
L04AA04 antitimocitni imunoglobulin (ATG) - kuni}a immunoglobuin
(rabbit)
L04AA05 takrolimus O, P 5 mg Tacrolimus
L04AA06 mikofenolna kiselina (mikofenolat mofetil) O P 2 g Mycophenolic acid
L04AA08 daklizumab (dakliksimab) P 0,35 g Daclizumab
L04AA09 baziliksimab P 40 mg Basiliximab
L04AA10 sirolimus O 6 mg Sirolimus
L04AA11 etanercept P 7 mg Etanercept
L04AA12 infliksimab P 3,75 mg Infliximab
L04AA13 leflunomid O 20 mg Leflunomide
L04AA16 afelimomab Afelimomab
L04AA17 adalimumab P 2,9 mg Adalimumab
L04AA18 everolimus O 1,5 mg Everolimus
L04AA19 gusperimus Gusperimus
L04AA21 efalizumab P 10 mg Efalizumab
L04AA23 natalizumab Natalizumab
L04AX Ostali imunosupresivi
L04AX01 azatioprin O, P 0,15 g Azathioprine
L04AX03 metotreksat (oralni oblici) O 2,5 mg Methotrexate
(LEKOVI ZA BOLESTI MI[I]NO-KOSTNOG SISTEMA)
M01 ANTIINFLAMATORNI I ANTIREUMATSKI PROIZVODI
M01A Nesteroidni antiinflamatorni i antireumatski proizvodi

M01AA Butilpirazolidini
M01AA01 fenilbutazon O, P, R 0,3 g Phenylbutazone
M01AA02 mofebutazon O, P 0,75 g Mofebutazone
M01AA03 oksifenbutazon O, R 0,3 g Oxyphenbutazone
M01AB05 klofezon O, R 0,6 g Clofezone
M01AB Derivati sir}etne kiseline i srodne supstance
M01AB01 indometacin O, P, R 0,1 g Indometacin
M01AB02 sulindak O, P, R 0,4 g Sulinadac
M01AB03 tolmetin O, R 0,7 g Tolmetin
M01AB04 zomepirak O 0,3 g Zomepirac
M01AB05 diklofenak O, P, R 0,1 g Diclofenac
M01AB06 alklofenak O, R 1,25 g Alclofenac
M01AB07 bumadizon O 0,4 g Bumadizone
M01AB08 etodolak O 0,4 g Etodolac
M01AB09 lonazolak O 0,6 g Lonazolac
M01AB11 acemetacin O 0,12 g Acemetacin
M01AB12 difenpiramid Difenpiramide
M01AB13 oksametacin Oxametacin
M01AB14 proglumetacin Proglumetacin
M01AB15 ketorolak O, P 30 mg Ketorolac
Indometacin,
M01AB51 Indometacin, kombinacije
combinations
Diklofenak,
M01AB55 Diklofenak, kombinacije O 0,1 g
combinations
M01AC Oksikami
M01AC01 piroksikam O, P, R 20 mg Piroxicam
M01AC02 tenoksikam O, P, R 20 mg Tenoxicam
M01AC04 droksikam Droxicam
M01AC05 lornoksikam O, P, R 12 mg Lornoxicam
M01AC06 meloksikam O, P R 15 mg Meloxicam
M01AE Derivati propionske kiseline
M01AE01 ibuprofen O, R 1,2 g Ibuprofen
M01AE02 naproksen O, R 0,5 g Naproxen
M01AE03 ketoprofen O, P, R 0,15 g Ketoprofen
M01AE04 fenoprofen O 1,2 g Fenoprofen
1002 VI deo
M01AE06 benoksaprofen Benoxaprofen

M01AE07 suprofen O 0,4 g Suprofen
M01AE08 pirprofen O 0,8 g Pirprofen
M01AE09 flurbiprofen O, R 0,2 g Flurbiprofen
M01AE11 tiaprofenska kiselina O, R 0,6 g Tiaprofenic acid
M01AE12 oksaprozin O 0,9 g Oxaprozin
M01AE14 deksibuprofen O 0,8 g Dexibuprofen
M01AE15 flunoksaprofen Flunoxaprofen
M01AE16 alminoprofen Alminoprofen
M01AE17 deksketoprofen O, P 75 mg Dexketoprofen
Ibuprofen,
M01AE51 ibuprofen, kombinacije
combinations
Ketoprofen,
M01AE53 ketoprofen, kombinacije
combinations
M01AG Fenamati
M01AG01 mefenaminska kiselina O1g Mefenamic acid
M01AG02 tolfenaminska kiselina O, R 0,3 g Tolfenamic acid
M01AG03 flufenaminska kiselina O 0,5 g Flufenamic acid
M01AG04 meklofenaminska kiselina Meclofenamic acid
M01AH Koksibi (selektivni inhibitori COX-2)
M01AH01 celekoksib O 0,2 g Celecoxib
M01AH02 rofekoksib O 25 mg Rofecoxib
M01AH03 valdekoksib O 10 mg Valdecoxib
M01AH04 parekoksib P 40 mg Parecoxib
M01AH05 etorikoksib O 60 mg Etoricoxib
M01AH06 lumirakoksib Lumiracoxib
M01AX Ostali nesteroidni antiinflamatorni i antireumatski lekovi
M01AX04 azapropazon O 0,75 g Azapropazone
M01AX05 glukozamin O 1,5 g Glucosamine
M01AX07 benzidamin O, R 0,15 g Benzydamine
M01AX17 nimesulid O 0,2 g Nimesulide
M01AX25 hondroitin sulfat Chondroitin sulfate
M01AX50 bakterijski antigeni
M01C Specifi~na antireumatska sredstva
M01CB Preparati zlata
Sodium
M01CB01 aurotiomalat natrijum P 2,4 mg
aurothiomalate
M01CB03 auranofin O 6 mg Auranofin
M01CB04 aurotioglukoza P 2,4 mg Aurothioglucose
M01CC Penicilamin i sli~ni lekovi
M01CC01 penicilamin O 0,5 g Penicillamine
M02 LOKALNI PROIZVODI ZA BOLOVE U MI[I]IMA I ZGLOBOVIMA

M02A Lokalni proizvodi za bolove u mi{i}ima i zglobovima
M02AA Nesteroidni antiinflamatorni preparati za lokalnu primenu
M02AA01 fenilbutazon Phenylbutazone
M02AA02 mofebutazon Mofebutazone
M02AA04 oksifenbutazon Oxyphenbutazone
M02AA05 benzidamin Benzydamine
M02AA06 etofenamat Etofenamate
M02AA07 piroksikam Piroxicam
M02AA10 ketoprofen Ketoprofen
M02AA12 naproksen Naproxen
M02AA13 ibuprofen Ibuprofen
M02AA15 diklofenak Diclofenac
M02AA19 flurbiprofen Flurbiprofen
M02AA21 tolmetin Tolmetin
M02AA23 indometacin Indometacin
Ibuprofen,
M02AA.. ibuprofen, levomentol
levomenthol
M02AA.. nimesulid Nimesulide
M03 MI[I]NI RELAKSANSI (MIORELAKSANSI)
M03A Miorelaksansi sa perifernim delovanjem
M03AA Kurare alkaloidi
M03AA01 alkuronijum Alcuronium
M03AA02 tubokurarin Tubocurarine
M03AA04 dimetiltubokurarin Dimethyltubocurarine
M03AB Derivati holina
M03AB01 suksametonijum (sukcinilholin) Suxamethonium
M03AC Ostala kvaternerna amonijum jedinjenja
M03AC01 pankuronijum Pancuronium
M03AC02 galamin Gallamine
M03AC03 vekuronijum Vecuronium
M03AC04 atrakurijum Atracurium
M03AC06 pipekuronijum bromid Pipecuronium bromide
M03AC09 rokuronijum bromid Rocuronium bromide
M03AC10 mivakurijum hlorid Mivacurium chloride
M03AC11 cisatrakurijum Cisatracurium
M03AX Ostali miorelaksansi sa perifernim delovanjem
M03AX01 Clostridium botulinum tip A toksin Botulinum toxin
1004 VI deo
M03B Miorelaksansi sa centralnim delovanjem

M03BX Ostali miorelaksansi sa centralnim delovanjem
O 50 mg
M03BX01 baklofen Baclofen
P 0,55 mg
M03BX02 tizanidin O 12 mg Tizanidine
M03BX07 tetrazepam Tetrazepam
M03C Miorelaksansi sa direktnim delovanjem
M03CA Dantrolen i derivati
M03CA01 dantrolen O 0,1 g Dantrolene
M04 PREPARATI ZA LEÊNJE GIHTA
M04A Preparati za le~enje gihta
M04AA Inhibitori sinteze mokra}ne kiseline
M04AA01 alopurinol O, P 0,4 g Allopurinol
Allopurinol,
M04AA51 alopurinol, kombinacije
combinations
M04AB Preparati koji pove}avaju izlu~ivanje mokra}ne kiseline
M04AB01 probenecid O 1g Probenecid
M04AB02 sulfinpirazon O 0,3 g Sulfinpyrazone
M04AB03 benzbromaron O 0,1 g Benzbromarone
M04AC Preparati bez efekta na metabolizam mokra}ne kiseline
M04AC01 kolhicin O, P 1 mg Colchicine
M05 LEKOVI U TERAPIJI OBOLJENJA KOSTIJU
M05B Lekovi koji deluju na strukturu kosti i mineralizaciju
M05BA Bifosfonati
M05BA01 etidronska kiselina (etidronat) P 1,5 g; O 0,4 g Etidronic acid
M05BA02 klodronska kiselina (klodronat) P 1,5 g; O 1,6 g Clodronic acid
M05BA03 pamidronska kiselina (pamidronat) P 60 mg Pamidronic acid
M05BA04 alendronska kiselina (alendronat) O 10 mg Alendronic acid
M05BA05 tiludronska kiselina O 0,4 g Tiludronic acid
M05BA06 ibandronska kiselina (ibandronat) P 4 mg Ibandronic acid
M05BA07 risedronska kiselina (risedronat) O 5 mg Risedronic acid
M05BA08 zoledronska kiselina (zoledronat) P 4 mg Zoledronic acid
M05BB Bifosfonati i kalcijum, sekvencijalni preparati
M05BB01 etidronska kiselina, kalcijum Etidronic acid, calcium
M05BB02 risedronska kiselina, kalcijum Risedronic acid,calcium
Alendronic acid,
M05BB03 alendronska kiselina, holekalciferol
colecalciferol
M09 OSTALI LEKOVI ZA LEÊNJE BOLESTI MI[I]NO-KOSTNOG SISTEMA
M09A Ostali lekovi za le~enje bolesti mi{i}no-kostnog sistema
M09AX Ostali lekovi za le~enje mi{i}no-kostnog sistema
P 3,6 mg
M09AX01 hijaluronska kiselina Hyaluronic acid
(intraartik.)
N01 ANESTETICI
N01A Anestetici, op{ti
N01AA Etri
N01AA01 etar za narkozu Diethyl ether
N01AB Halogenovani ugljovodonici
N01AB01 halotan Halothane
N01AB02 hloroform Chloroform
N01AB06 izofluran Isoflurane
N01AB08 sevofluran Sevoflurane
N01AF Barbiturati, monokomponentni
N01AF01 metoheksital Methohexital
N01AF02 heksobarbital Hexobarbital
N01AF03 tiopental Thiopental
N01AH Opioidni anestetici
N01AH01 fentanil Fentanyl
N01AH02 alfentanil Alfentanil
N01AH03 sufentanil Sufentanil
N01AH06 remifentanil Remifentanil
N01AH51 fentanil, droperidol Fentanyl, droperidol
N01AX Ostali op{ti anestetici
N01AX01 droperidol Droperidol
N01AX03 ketamin Ketamine
N01AX07 etomidat Etomidate
N01AX10 propofol Propofol
N01B Anestetici, lokalni
N01BA Estri aminobenzojeve kiseline
N01BA02 prokain Procaine
N01BA03 tetrakain Tetracaine
N01BA05 benzokain Benzocaine
Procaine,
N01BA52 prokain, kombinacije
combinations
N01BB Amidi
N01BB01 bupivakain Bupivacaine

1006 VI deo
N01BB02 lidokain Lidocaine

N01BB03 mepivakain Mepivacaine
N01BB04 prilokain Prilocaine
N01BB06 cinhokain Cinchocaine
N01BB07 etidokain Etidocaine
N01BB08 artikain (kartikain) Articaine
N01BB10 levobupivakain Levobupivacaine
N01BB20 kombinacije Combinations
Bupivacaine,
N01BB51 bupivakain, kombinacije
combinations
Lidocaine,
N01BB52 lidokain, kombinacije
combinations
Mepivacaine,
N01BB53 mepivakain, kombinacije
combinations
Prilocaine,
N01BB54 prilokain, kombinacije
combinations
Etidocaine,
N01BB57 etidokain, kombinacije
combinations
Articaine,
N01BB58 artikain, kombinacije
combinations
N01BX Ostali lokalni anestetici
N01BX01 etilhlorid Ethyl chloride
N02 ANALGETICI
N02A Opioidi
N02AA Prirodni alkaloidi opijuma
O 0,1 g;
N02AA01 morfin Morphine
P, R 30 mg
O 75 mg;
N02AA05 oksikodon Oxycodone
P 30 mg
N02AA08 dihidrokodein O 0,15 g Dihydrocodeine
N02AA09 diamorfin Diamorphine
Morphine,
N02AA51 morfin, kombinacije
combinations
Dihydrocodeine,
N02AA58 dihidrokodein, kombinacije
combinations
kodein, kombinacije isklju~uju}i Codeine, combinations
N02AA59
psiholeptike excl. phycholeptics
Codeine, combinations
N02AA59 kodein, kombinacije sa psiholepticima
with phycholeptics
N02AB Derivati fenilpiperidina
N02AB02 petidin O, P, R 0,4 g Pethidine
N02AB03 fentanil 1,2 mg TD Fentanyl
N02AC Derivati difenilpropilamina
N02AC03 piritramid P 45 mg Piritramide
N02AC04 dekstropropoksifen O 0,2 g (hlorid) Dextropropoxyphene
N02AD Derivati benzomorfana

N02AD01 pentazocin O, P 200 mg Pentazocine
N02AD02 fenazocin P 3 mg Phenazocine
N02AF Derivati morfinana
N02AF01 butorfanol P 12 mg Butorphanol
N02AF02 nalbufin P 80 mg Nalbufine
N02AX Opioidi, ostali
N02AX01 tilidin O, P 0,2 g Tilidine
N02AX02 tramadol O, P, R 0,3 g Tramadol
Tramadol,
N02AX53 tramadol, kombinacije
combinations
N02B Ostali analgetici i antipiretici
N02BA Salicilna kiselina i derivati
O, R 3 g;
P 1000 mg
N02BA01 acetilsalicilna kiselina (ra~unato kao Acetylsalicylic acid
lizinacetilsali-
cilat)
N02BA01 lizinacetilsalicilat P1g Lysine acetylsalicylate

N02BA04 natrijum salicilat O3g Sodium salicylate
N02BA05 salicilamid O3g Salicylamide
N02BA07 etenzamid O3g Ethenzamide
N02BA10 benorilate O3g Benorilate
N02BA11 diflunisal O 0,75 g Diflunisal
N02BA11 kalijum salicilat O7g Potassium salicylate
Lysine acetylsalicylate,
N02BA51 lizinacetilsalicilat, metoklopramid
metoclopramide
Acetylsalicylic acid,
N02BA51 acetilsalicilna kiselina, askorbinska kiselina
ascorbic acid (vit C)
acetilsalicilna kiselina, paracetamol,
N02BA51 paracetamol, ascorbic
acid (vit C)
acetilsalicilna kiselina, kofein, askorbinska
N02BA51 caffeine, ascorbic acid
kiselina
(vit C)
N02BA51 acetilsalicilna kiselina, paracetamol, kodein
paracetamol, codeine
N02BA51 acetilsalicilna kiselina, paracetamol, kofein
paracetamol, caffeine
N02BB Pirazoloni
N02BB02 metamizol natrijum (noraminofenazon) O, P, R 3 g Metamizole sodium
N02BB03 aminofenazon R 0,5 g Aminophenazone
N02BB04 propifenazon R3g Propyphenazone
Metamizole sodium,
metamizol natrijum (noraminofenazon),
N02BB52 pitofenone,
pitofenon, fenpiverinijum
fenpiverinium
1008 VI deo
Aminophenazone,
aminofenazon, kombinacije iskljucujuci
N02BB53 combinations excl.
psiholeptike
phycholeptics
Propyphenazone,
propifenazon, kombinacije iskljucujuci
N02BB54 combinations excl.
psiholeptike
phycholeptics
N02BE Anilidi
N02BE01 paracetamol O, R, P 3 g Paracetamol
N02BE03 fenacetin O 1,8 g Phenacetin
Phenacetin,
fenacetin, kombinacije iskljucujuci
N02BE51 combinations excl.
psiholeptike
phycholeptics
Paracetamol,
paracetamol, kombinacije sa
N02BE71 combinations with
psiholepticima
phycholeptics
Phenacetin,
N02BE73 fenacetin, kombinacije sa psiholepticima combinations with
phycholeptics
N02BG Ostali analgetici i antipiretici
N02BG02 Rimazolijum 900 mg O Rimazolium
N02C Antimigrenici
N02CA Ergot alkaloidi
N 1 mg;
N02CA01 dihidroergotamin Dihydroergotamine
O, P 4 mg
Inh. aerosol, O,
N02CA02 ergotamin Ergotamine
P, R, SL 4 mg
N02CA03 metisergid O 4 mg Methysergide
N02CA07 lizurid Lisuride
Dihydroergotamine,
N02CA51 dihidroergotamin, kombinacije
combinations
Ergotamine,
ergotamin, kombinacije isklju~uju}i
N02CA52 combinations excl.
psiholeptike
phycholeptics
Ergotamine,
ergotamin, kombinacije uklju~uju}i
N02CA72 combinations with
psiholeptike
phycholeptics
N02CC Selektivni agonisti serotonina(5HT1)
P 6 mg; N 20
N02CC01 sumatriptan mg; R 25 mg; Sumatriptan
O 50 mg
N02CC02 naratriptan O 2,5 mg Naratriptan
N02CC03 zolmitriptan O, N 2,5 mg Zolmitriptan
N02CC04 rizatriptan O 10 mg Rizatriptan
N02CC05 almotriptan O 12,5 mg Almotriptan
N02CC06 eletriptan O 40 mg Eletriptan
N02CC07 frovatriptan O 2,5 mg Frovatriptan
N02CX Ostali antimigrenici
N02CX01 pizotifen O 1,5 mg Pizotifen
N02CX02 klonidin O 0,1 mg Clonidine

N03 ANTIEPILEPTICI
N03A Antiepileptici
N03AA Barbiturati i derivati
N03AA01 metilfenobarbital O 0,5 g Methylphenobarbital
N03AA02 fenobarbital (fenobarbiton) O, P 0,1 g Phenobarbital
N03AA03 primidon O 1,25 g Primidone
N03AB Derivati hidantoina
N03AB02 fenitoin O, P 0,3 g Phenytoin
N03AB04 mefenitoin O 0,4 g Mephenytoin
Phenytoin,
N03AB52 fenitoin, kombinacije
combinations
Mephenytoin,
N03AB54 mefenitoin, kombinacije
combinations
N03AC Derivati oksazolidina
N03AC02 trimetadion O 1,5 g Trimethadione
N03AD Derivati sukcinimida
N03AD01 etosuksimid O 1,25 g Ethosuximide
N03AE Derivati benzodiazepina
N03AE01 klonazepam O, P 8 mg Clonazepam
N03AF Derivati karboksamida
N03AF01 karbamazepin O, R 1 g Carbamazepine
N03AF02 okskarbazepin O1g Oxcarbazepine
N03AF03 rufinamid Rufinamide
N03AG Derivati masnih kiselina
N03AG01 valproinska kiselina (natrijum valproat) O, P, R 1,5 g Valproic acid
N03AG02 valpromid O 1,5 g Valpromide
N03AG03 aminobuterna kiselina (gabob) O, P 1 g Aminobutyric acid
N03AG04 vigabatrin O2g Vigabatrin
N03AG05 progabid Progabide
N03AG06 tiagabin O 30 mg Tiagabine
N03AX Ostali antiepileptici
N03AX03 sultiam O 0,4 g Sultiame
N03AX09 lamotrigin O 0,3 g Lamotrigine
N03AX10 felbamat O 2,4 g Felbamate
N03AX11 topiramat O 0,3 g Topiramate
N03AX12 gabapentin O 1,8 g Gabapentin
N03AX14 levetiracetam O 1,5 g Levetiracetam
N03AX15 zonisamid Zonisamide
N03AX16 pregabalin O 0,3 g Pregabalin
N03AX30 beklamid Beclamide
1010 VI deo
N04A Antiholinergi~ki lekovi
N04AA Tercijarni amini
N04AA01 triheksifenidil O 10 mg Trihexyphenidyl
N04AA02 biperiden O, P 10 mg Biperiden
N04AA03 metiksen O 40 mg Metixene
N04AA04 prociklidin O, P 25 mg Procyclidine
N04AA05 profenamin Profenamine
N04AC Etri tropina ili drugi derivati tropina
N04AC01 benzatropin O, P 2 g Benzatropine
N04B Dopaminergi~ki lekovi
N04BA Dopa i derivati dope
N04BA01 levodopa O 3,5 g Levodopa
N04BA02 levodopa, benzerazid O 0,6 g Levodopa, benserazide
N04BA02 levodopa, karbidopa O 0,6 g Levodopa, carbidopa
Levodopa, carbidopa,
N04BA03 levodopa, karbidopa, entakapon
entacapone
N04BB Derivati adamantana
N04BB01 amantadin O 0,2 g Amantadine
N04BC Agonisti dopamina
N04BC01 bromokriptin O 40 mg Bromocriptine
N04BC02 pergolid O 3 mg Pergolide
Dihydroergocryptine
N04BC03 dihidroergokriptin mesilat
mesylate
N04BC04 ropinirol O 6 mg Ropinirole
O 2,5 mg (u
N04BC05 pramipeksol Pramipexole
obliku soli)
N04BC06 kabergolin O 3 mg Cabergoline
N04BC07 apomorfin Apomorfine
N04BC08 piribedil Piribedil
N04BD Inhibitori monoaminooksidaze tipa B (MAO-B)
N04BD01 selegilin O 5 mg Selegiline
N04BD02 rasagilin Rasagiline
N04BX Ostali dopaminergi~ki lekovi
N04BX01 tolkapon O 0,45 g Tolcapone
N04BX02 entakapon O1g Entacapone
N05 PSIHOLEPTICI
N05A Antipsihotici
N05AA Fenotiazini sa tercijarnim alifati~nim aminom u bo~nom nizu
O, R 0,3 g;
N05AA01 hlorpromazin Chlorpromazine
P 0,1 g
N05AA02 levomepromazin O 0,3 g; P 0,1 g Levomepromazine

N05AA03 promazin O 0,3 g; P 0,1 g Promazine
N05AB Fenotiazini sa piperazinom u bo~nom nizu
O 10 mg;
N05AB02 flufenazin Fluphenazine
P 1 mg /depo/
O 30 mg;
P 7 mg /depo/;
N05AB03 perfenazin Perphenazine
P 10 mg;
R 16 mg
O 0,1 g;
N05AB04 prohlorperazin P 50 mg; Prochlorpherazine
R 0,1 g
N05AB10 perazin O, P 0,1 g Perazine
N05AC Fenotiazini sa piperidinom u bo~nom nizu
O 50 mg;
N05AC01 periciazin Periciazine
P 20 mg
N05AC02 tioridazin O 0,3 g Thioridazine
N05AD Derivati butirofenona
O, P 8 mg;
N05AD01 haloperidol P 3,3 mg Haloperidol
/depo/
N05AD08 droperidol Droperidol
N05AE Derivati indola
N05AE01 oksipertin O 0,12 g Oxypertine
N05AE02 molindon O 50 mg Molindone
N05AE03 sertindol O 16 mg Sertindole
O 80 mg;
N05AE04 ziprasidon Ziprasidone
P 40 mg
N05AF Derivati tioksantena
O 6 mg;
N05AF01 flupentiksol Flupenthixol
P 4 mg /depo/
N05AF02 klopentiksol O, P 0,1 g Clopenthixol
O 0,3 g;
N05AF03 hlorprotiksen Chlorprothixene
P 50 mg
N05AF04 tiotiksen O 30 mg Tiotixene
O, P 30 mg;
N05AF05 zuklopentiksol P 15 mg Zuclopenthixol
/depo/
N05AG Derivati difenilbutilpiperidina
N05AG02 pimozid O 4 mg Pimozide
N05AG03 penfluridol O 6 mg Penfluridol
N05AH Diazepini, oksazepini I tiazepini
N05AH01 loksapin O 0,1 g Loxapine
N05AH02 klozapin O, P 0,3 g Clozapine
N05AH03 olanzapin O, P 10 mg Olanzapine
N05AH04 kvetiapin O 0,4 g Quetiapine
1012 VI deo
N05AL Benzamidi
N05AL01 sulpirid O, P 0,8 g Sulpiride
N05AL02 sultoprid O 1,2 g Sultopride
N05AL03 tiaprid O, P 0,4 g Tiapride
N05AL04 remoksiprid O, P 0,3 g Remoxipride
N05AL05 amisulprid O 0,4 g Amisulpride
N05AL06 veraliprid Veralipride
N05AL07 levosulpirid O 0,4 g Levosulpiride
N05AN Litijum
O 24 mmol
N05AN01 litijum (karbonat) Lithium
litijuma
N05AX Ostali antipsihotici
O 5 mg;
N05AX08 risperidon P (depo) Risperidone
1,8 mg
N05B Anksiolitici
N05BA Derivati benzodiazepina
N05BA01 diazepam O, P, R 10 mg Diazepam
O 30 mg;
N05BA02 hlordiazepoksid Chlordiazepoxide
P 50 mg
N05BA03 medazepam O 20 mg Medazepam
N05BA04 oksazepam O 50 mg Oxazepam
N05BA05 klorazepat kalijum O 20 mg Potassium clorazepate
N05BA06 lorazepam O, SL. 2,5 mg Lorazepam
N05BA07 adinazolam Adinazolam
N05BA08 bromazepam O 10 mg Bromazepam
N05BA09 klobazam O 20 mg Clobazam
N05BA10 ketazolam Ketazolam
N05BA11 prazepam O 30 mg Prazepam
N05BA12 alprazolam O 1 mg Alprazolam
N05BA13 halazepam O 0,1 g Halazepam
N05BA15 kamazepam O 30 mg Camazepam
N05BA16 nordazepam O 30 mg Nordazepam
N05BA17 fludiazepam O 0.75 mg Fludiazepam
N05BA18 etilloflazepat O 2 mg Ethyl loflazepate
Lorazepam,
N05BA56 lorazepam, kombinacije
combinations
N05BB Derivati difenilmetana
N05BB01 hidroksizin O, P 75 mg Hydroxyzine
Hydroxyzine,
N05BB51 hidroksizin, kombinacije
combinations
N05BC Karbamati
N05BC01 meprobamat O 1,2 g Meprobamate
Meprobamate,
N05BC51 meprobamat, kombinacije O 1,2 g
combinations
N05BE Derivati azaspirodekandiona
N05BE01 buspiron O 30 mg Buspirone
N05BX Ostali anksiolitici
N05BX01 mefenoksalon O 1,2 g Mephenoxalone
N05CA Barbiturati, monokomponentni
N05CA01 pentobarbital O, P, R 0,1 g Pentobarbital
N05CA02 amobarbital O, P 0,1 g Amobarbital
N05CA03 butobarbital O 0,15 g Butobarbital
N05CA04 barbital O 0,5 g Barbital
N05CA05 aprobarbital O, P 0,1 g Aprobarbital
N05CA15 metoheksital Methohexital
N05CA19 tiopental Thiopental
N05CA21 alobarbital Allobarbital
N05CD Derivati benzodiazepina
N05CD01 flurazepam O 30 mg Flurazepam
N05CD02 nitrazepam O 5 mg Nitrazepam
N05CD03 flunitrazepam O, P 1 mg Flunitrazepam
N05CD04 estazolam O 3 mg Estazolam
O 0,25 mg;
N05CD05 triazolam Triazolam
SL. 0,2 mg
N05CD06 lormetazepam O 1 mg Lormetazepam
N05CD07 temazepam O 20 mg Temazepam
N05CD08 midazolam O, P 15 mg Midazolam
N05CD09 brotizolam O 0,25 mg Brotizolam
N05CD10 kvazepam O 15 mg Quazepam
N05CD11 loprazolam O 1 mg Loprazolam
N05CD12 doksefazepam Doxefazepam
N05CD13 cinolazepam Cinolazepam
N05CE Derivati piperidindiona
N05CE01 glutetimid O 0,25 g Glutethimide
N05CE02 metiprilon O 0,2 g Methyprylon
N05CE03 piritildion O 0,2 g Pyrithyldione
N05CF Lekovi srodni benzodiazepinima
N05CF01 zopiklon O 7,5 mg Zopiclone
N05CF02 zolpidem O 10 mg Zolpidem
1014 VI deo
N05CF03 zaleplon O 10 mg Zolpidem

N05CM Ostali hipnotici i sedativi
N05CM01 metakvalon O 0,2 g Methaqualone
N05CM02 klometiazol O, P 1,5 g Clomethiazole
N05CM04 karbromal O1g Carbromal
N06 PSIHOANALEPTICI
N06A Antidepresivi
N06AA Neselektivni inhibitori preuzimanja monoamina
N06AA01 desipramin O 0,1 g Desipramine
N06AA02 imipramin O, P 0,1 g Imipramine
N06AA03 imipramin oksid O 0,1 g Imipramine oxide
N06AA04 klomipramin O, P 0,1 g Clomipramine
N06AA05 opipramol O 0,15 g Opipramol
N06AA06 trimipramin O, P 0,15 g Trimipramine
N06AA08 dibenzepin O 0,3 g Dibenzepin
N06AA09 amitriptilin O, P 75 mg Amitriptyline
O 75 mg;
N06AA10 nortriptilin Nortriptyline
P 30 mg
N06AA11 protriptilin O 30 mg Protriptyline
N06AA12 doksepin O, P 0,1 g Doxepin
N06AA14 melitracen O, P 75 mg Melitracen
N06AA16 dosulepin O 0,15 g Dosulepin
N06AA17 amoksapin O 0,15 mg Amoxapine
N06AA18 dimetacrin O 0,15 mg Dimetacrine
N06AA19 amineptin Amineptine
N06AA21 maprotilin O, P 0,1 g Maprotiline
N06AB Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina
N06AB03 fluoksetin O 20 mg Fluoxetine
N06AB04 citalopram O 20 mg Citalopram
N06AB05 paroksetin O 20 mg Paroxetine
N06AB06 sertralin O 50 mg Sertaline
N06AB08 fluvoksamin O 0,1 g Fluvoxamine
N06AB10 escitalopram O 10 mg Escitalopram
N06AG Inhibitori monoaminooksidaze tipa A (MAO - A)
N06AG02 moklobemid O 0,3 g Moclobemide
N06AX Ostali antidepresivi
N06AX03 mianserin O 60 mg Mianserin
N06AX04 nomifenzin O 0,15 g Nomifensine
N06AX05 trazodon O 0,3 g Trazodone

N06AX09 viloksazin O 0,2 g Viloxazine
N06AX11 mirtazapin O 30 mg Mirtazapine
N06AX14 tianeptin Tianeptine
N06AX15 pivagabin Pivagabine
N06AX16 venlafaksin O 0,1 g Venlafaxine
N06AX18 reboksetin O 8 mg Reboxetine
N06AX21 duloksetin O 60 mg Duloxetine
N06B Psihostimulansi i nootropni lekovi
N06BA Adrenomimetici centralnog delovanja
N06BA01 amfetamin O, P 15 mg Amfetamine
N06BA02 deksamfetamin O 15 mg Dexamfetamine
N06BA03 metamfetamin O 15 mg Metamfetamine
N06BA04 metilfenidat O 30 mg Methylphenidate
N06BA05 pemolin O 40 mg Pemoline
N06BX Ostali psihostimulansi i nootropni lekovi
N06BX02 piritinol Pyritinol
N06BX03 piracetam O 2,4 g; P 6 g Piracetam
N06BX12 acetilcarnitin Acetylcarnitine
N06BX18 vinpocetin Vinpocetine
N06BX.. semaks (sintetski heptapeptid)
N06D Lekovi za terapiju demencije
N06DA Antiholinergici
N06DA01 takrin O 0,12 g Tacrine
N06DA02 donepezil O 7,5 mg Donepezil
N06DA03 rivastigmin O 9 mg Rivastigmine
N06DA04 galantamin O 16 mg Galantamine
N06DX Ostali lekovi za terapiju demencije
N06DX01 memantin O 20 mg Memantine
N06DX02 ginkgo biloba O 0,12 g Ginkgo biloba
N07 OSTALI LEKOVI KOJI DELUJU NA NERVNI SISTEM
N07A Parasimpatomimetici
N07AA Antiholinesteraze
O 60 mg;
N07AA01 neostigmin Neostigmine
P 2 mg
O 0,18 g;
N07AA02 piridostigmin Pyridostigmine
P 10 mg
O 5 mg;
N07AA03 distigmin Distigmine
P 0,25 mg
Neostigmine,
N07AA51 neostigmin, kombinacije
combinations
1016 VI deo
N07B Lekovi koji se upotrebljavaju u bolestima zavisnosti

N07BA Lekovi koji se upotrebljavaju u nikotinskoj zavisnosti
N07BA02 bupropion (amfebutamon) O 0,3 g Bupropion
N07BB Lekovi koji se upotrebljavaju u alkoholnoj zavisnosti
N07BB01 disulfiram O 0,2 g Disulfiram
N07BB04 naltrekson O 50 mg Naltrexone
N07BC Lekovi koji se upotrebljavaju u opioidnoj zavisnosti

N07BC01 buprenorfin SL 8 mg Buprenorphine
N07BC02 metadon O, P 25 mg Methadone

Buprenorphine,
N07BC51 buprenorfin, kombinacije
combinations
N07C Lekovi protiv vertiga
N07CA Lekovii protiv vertiga
N07CA01 betahistin O 24 mg Betahistine
N07CA02 cinarizin O 90 mg Cinnarizine
N07CA03 flunarizin O 10 mg Flunarizine
N07CA04 acetilleucin Acetylleucine

Cinnarizine,
N07CA52 cinarizin, kombinacije
combinations
N07X Ostali lekovi koji deluju na nervni sistem
N07XX Ostali lekovi koji deluju na nervni sistem
N07XX02 riluzol O 0,1 g Riluzole
P ANTIPARAZITNI PROIZVODI,
INSEKTICIDI I SREDSTVA ZA ZA[TITU OD INSEKATA
P01 ANTIPROTOZOICI
P01A Amebicidi i srodni proizvodi za bolesti izazvane protozoama
P01AB Derivati nitroimidazola
P01AB01 metronidazol O, R 2 g Metronidazole
P01AB02 tinidazol O, R 2 g Tinidazole
P01AB03 ornidazol O 1,5 g Ornidazole
P01AB06 nimorazol O 2g Nimorazole
P01AC Derivati dihloracetamida
P01AC01 diloksanid O 1,5 g Diloxanide
P01AX Ostali amebicidi i srodni proizvodi za bolesti izazvane protozoama

P01AX02 emetin
P01AX08 tenonitrozol Tenonitrozole
P01AX52 emetin, kombinacije P 60 mg Emetine, combinations

P01B Antimalarici
P01BA Aminohinolini
O, P 0,5 g
P01BA01 hlorohin Chloroquine
(baza)
P01BA03 primakvin O 15 mg (baza) Primaquine
P01BA06 amodiakvin O 0,5 g (baza) Amodiaquine
P01BB Bigvanidi
O 0,2 g
P01BB01 progvanil Proguanil
/hidrohlorid/
O 0,2 g Proguanil,
P01BB51 progvanil, kombinacije
/hidrohlorid/ combinations
P01BC Metanolhinolini
P01BC02 meflokvin O 1 g (baza) Mefloquine
P01BD Diaminopirimidini
P01BD01 pirimetamin O 75 mg Pyrimethamine
Pyrimethamine,
P01BD51 pirimetamin, kombinacije O 75 mg
combinations
P01BE Artemisinin i derivati
O 0,28 g;
P01BE02 artemeter Artemether
P 120 mg
Artemether,
P01BE052 artemeter, kombinacije
combinations
P02 ANTHELMINTICI
P02B Sredstva protiv trematoda
P02BA Derivati hinolina i srodne supstance
P02BA01 prazikvantel O 0,3 g Praziquantel
P02C Lekovi protiv nematoda
P02CA Derivati benzimidazola
P02CA01 mebendazol O 0,2 g Mebendazole
P02CA03 albendazol O 0,4 g Albendazole
Mebendazole,
P02CA51 mebendazol, kombinacije
combinations
P02CB Piperazin i derivati
O 3,5 g
P02CB01 piperazin Piperazine
/kao hidrat/
P02CC Tetrahidropirimidinski derivati
P02CC01 pirantel O 0,75 g Pyrantel
P02D Sredstva protiv cestoda
P02DA Derivati salicilne kiseline
P02DA01 niklozamid O2g Niclosamide
LEKOVI PROTIV EKTOPARAZITA UKLJUÛJU]I SKABICIDE,
P03
INSEKTICIDE I SREDSTVA ZA ZA[TITU OD INSEKATA
P03A Lekovi protiv ektoparazita i skabijesa
P03AB Proizvodi koji sadrè hlor
P03AB02 lindan Lindane
1018 VI deo
P03AC Piretrini, uklju~uju}i sintetska jedinjenja

P03AC01 piretrin Pyrethrum
P03AC04 permetrin Permethrin
P03AX Ostali lekovi protiv ektoparazita, uklju~uju}i skabicide
P03AX01 benzilbenzoat Benzyl benzoate
(LEKOVI ZA LEÊNJE BOLESTI RESPIRATORNOG SISTEMA )
R01A Dekongestivi i ostali nazalni preparati za lokalnu primenu
R01AA Adrenomimetici, monokomponentni
R01AA03 efedrin N 8 mg Ephedrine
R01AA04 fenilefrin N 4 mg Phenylephrine
R01AA05 oksimetazolin N 0,4 mg Oximetazoline
R01AA06 tetrizolin N 0,8 mg Tetryzoline
R01AA07 ksilometazolin N 0,8 mg Xylometazoline
R01AA08 nafazolin N 0,4 mg Naphazoline
R01AA09 tramazolin Tramazoline
R01AB Adrenomimetici, kombinacije bez kortikosteroida
Phenylephrine,
R01AB01 fenilefrin, tramazolin
tramazoline
R01AC Antialergijski preparati, iskljucujuci kortikosteroide

R01AC01 hromoglicinska kiselina N 40 mg Cromoglicic acid
R01AC03 azelastin N 0,56 mg Azelastine
Cromoglicic acid,
R01AC51 hromoglicinska kiselina, kombinacije
combinations
R01AD Kortikosteroidi
R01AD01 beklometazon N 0,4 mg Beclometasone
R01AD02 prednizolon Prednisolone
R01AD03 deksametazon Dexamethasone
R01AD04 flunizolid N 0,15 mg Flunisolide
R01AD05 budesonid N 0,2 mg Budesonide
R01AD07 tiksokortol N 8 mg Tixocortol
R01AD08 flutikazon N 0,2 mg Fluticasone
R01AD09 mometazon N 0,2 mg Mometasone
R01AD11 triamcinolon N 0,22 mg Triamcinolone
Prednisolone,
R01AD52 prednizolon, kombinacije
combinations
Dexamethasone,
R01AD53 deksametazon, kombinacije
combinations
Tixocortol,
R01AD57 tiksokortol, kombinacije
combinations
Hydrocortisone,
R01AD60 hidrokortizon, kombinacije
combinations
R01AX Ostali nazalni preparati
R01AX06 mupirocin Mupirocin
R01AX07 heksamidin Hexamidine
R01AX08 framicetin Framycetin
R01AX10 kombinacije Combinations
R01B Nazalni dekongestivi za sistemsku primenu
R01BA Adrenomimetici
Phenylpropanolamine,
R01BA51 fenilpropanolamin, hlorfenamin
chlorphenamine
Pheniramine,
feniramin, paracetamol, askorbinska
R01BA.. paracetamol, ascorbic
kiselina
acid
Loratadine,
R01BA52 loratadin, pseudoefedrin
pseudoephedrine
Paracetamol,
paracetamol, pseudoefedrin, pseudoephedrine,
R01BA52
dekstrometorfan, askorbinska kiselina dextromethorphan,
ascorbic acid
Pseudoephedrine,
R01BA52 pseudoefedrin, ibuprofen
ibuprofen
Pseudoephedrine,
pseudoefedrin, paracetamol,
R01BA52 paracetamol,
dekstrometorfan
dextromethorphan
Triprolidine,
R01BA52 triprolidin, pseudoefedrin
pseudoephedrine
Phenylephrine,
fenilefrin, paracetamol, kofein, terpin,
R01BA53 paracetamol, caffeine,
terpin, ascorbic acid
Phenylephrine,
fenilefrin, paracetamol, askorbinska
R01BA53 paracetamol, ascorbic
kiselina
acid (vit C)
R02 LEKOVI ZA LOKALNU TERAPIJU SLUZNICE @DRELA
R02A Lekovi za lokalnu terapiju sluznice `drela

R02AA Antiseptici
R02AA15 povidon jod Povidone-iodine
R03 LEKOVI KOJI SE PRIMENJUJU U OPSTRUKTIVNOJ PLU]NOJ BOLESTI

R03A Adrenergici, inhalacioni
R03AA Agonisti alfa i beta-adrenergi~kih receptora
2,24 mg
/aerosol/;
R03AA01 epinefrin Epinephrine
20 mg
/rastv. za inh./
1020 VI deo
R03AC Selektivni agonisti beta 2-adrenergi~kih receptora

10 mg /rastv.
za inh./;
R03AC02 salbutamol Salbutamol
0,8 mg /aerosol,
pra{. za inh./
20 mg /rastv.
za inh./;
R03AC03 terbutalin Terbutaline
2 mg /aerosol,
pra{. za inh./
4 mg /rastv. za
inh./;
R03AC04 fenoterol 0,6 mg Fenoterol
/aerosol, pra{.
za inh./
1,5mg
R03AC06 heksoprenalin Hexoprenaline
/aerosol/
0,1 mg
R03AC12 salmeterol Salmeterol
/aerosol/
24 mcg
R03AC13 formoterol /aerosol, pra{. Formoterol
za inh./
60 mcg
R03AC16 prokaterol Procaterol
/aerosol/
R03AK Adrenergici i drugi lekovi za opstruktivne plu}ne bolesti
Fenoterol, ipratropium
R03AK03 fenoterol, ipratropijum bromid
bromide
fenoterol, kromoglicinska kiselina Fenoterol, cromoglicic
R03AK03
(kromolin) acid
kromoglicinska kiselina (kromolin), Cromoglicic. acid,
R03AK04
salbutamol salbutamol
Ipratropium bromide,
R03AK04 ipratropijum bromid, salbutamol
salbutamol
R03AK06 flutikazon, salmeterol Fluticasone, salmeterol
Budesonide,
R03AK07 budesonid, formoterol
formoterol
R03B Ostali lekovi za opstruktivne plu}ne bolesti, inhalacioni
R03BA Glukokortikoidi
1,5 mg /rastv.
za inh./;
R03BA01 beklometazon Beclometasone
0,8 mg
/aerosol/
1,5 mg /rastv.
za inh./;
R03BA02 budesonid Budesonide
0,8 mg
/aerosol/
R03BA03 flunisolid 1 mg /aerosol/ Flunisolide

0,6 mg
(aerosol);
R03BA05 flutikazon Fluticasone
1,5 mg (rastv.
za inh.)
0,4 mg /pra{. za
R03BA07 mometazon Mometazone
inh./
0,16 mg
R03BA08 ciklesonid Ciclesonide
/aerosol/
R03BB Antiholinergici
0,3 mg /rastv.
R03BB01 ipratropijum bromid za inh./; 0,12 Ipratropium bromide
mg /aerosol/
4 mg /rastv. za
R03BB02 oksitropijum bromid inh./; 0,6 mg Oxitropium bromide
/aerosol/
18 mcg /pra{.
R03BB04 tiotropijum bromid Tiotropium bromide
za inh./
R03BC Antialergijski lekovi, isklju~uju}i kortikosteroide
80 mg /kaps. za
kromoglicinska kiselina (natrijum
R03BC01 inh./; 40 mg Cromoglicic acid
kromoglikat)
/aerosol/
R03C Adrenergici za sistemsku primenu

R03CC Selektivni agonisti beta2-adrenergi~kih receptora
R03CC02 salbutamol O, P 12 mg Salbutamol
R03CC04 fenoterol O,R 10 mg Fenoterol
R03CC05 heksoprenalin O,P 1,5 mg Hexoprenaline
R03CC08 prokaterol O 0,1 mg Procaterol
R03CC10 karbuterol O 6 mg Carbuterol
R03CC11 tulobuterol O 4 mg Tulobuterol
R03CC12 bambuterol O 20 mg Bambuterol
R03D Drugi lekovi za sistemsku primenu u opstruktivnim plu}nim bolestima
R03DA Ksantini
R03DA01 diprofilin O, P, R 1 g Diprophylline
R03DA04 teofilin O, P, R 0,4 g Theophylline
R03DA05 aminofilin O, P, R 0,6 g Aminophylline
R03DC Antagonisti leukotrijenskih receptora
R03DC01 zafirlukast O 40 mg Zafirlukast
R03DC02 pranlukast Pranlukast
R03DC03 montelukast O 10 mg Montelukast
R03DX Drugi lekovi za sistemsku primenu u opstruktivnim plu}nim bolestima
R03DX05 omalizumab P 16 mg Omalizumab
R05 LEKOVI PROTIV KA[LJA I PREHLADE
R05C Ekspektoransi, isklju~uju}i kombinacije sa antitusicima
R05CA Ekspektoransi
R05CA05 beli slez, koren O 1,6 g /koren/ Althea root
1022 VI deo
R05CA06 senega, koren O 3 g /koren/ Senega

R05CB Mukolitici
O 0,5 g; 1,6 g
R05CB01 acetilcistein Acetylcysteine
/rastv. za inh./
R05CB02 bromheksin O, P 24 mg Bromhexine
R05CB03 karbocistein O 1,5 g Carbocisteine
R05CB04 eprazinon O 0,2 g Eprazinone
R05CB05 mesna Mesna
R05CB06 ambroksol Ambroxol
2,5 mg /rastv. Dornase alfa
R05CB13 dornaza alfa (dezoksiribonukleaza)
za inh./ (desoxyribonuclease)
R05D Antitusici, isklju~uju}i kombinacije sa ekspektoransima
R05DA Alkaloidi opijuma i derivati
R05DA04 kodein O 0,1 g Codeine
R05DA08 folkodin O 50 mg Pholcodine
R05DA09 dekstrometorfan O 90 mg Dextromethorphan
Codeine,
R05DA20 kodein, feniltoloksamin
phenyltoloxamine
R05DB Ostali antitusici
R05DB03 klobutinol O, P 0,12 g Clobutinol
R05DB05 pentoksiverin O, R 0,1 g Pentoxyverine
R05DB11 pipazetat O 80 mg Pipazetate
R05DB12 bibenzonium bromid O 90 mg Bibenzonium bromide
R05DB13 butamirat O 25 mg Butamirate
R05DB14 fedrilat O 0,2 g Fedrilate
R06 ANTIHISTAMINICI ZA SISTEMSKU PRIMENU
R06A Antihistaminici za sistemsku primenu
R06AA Aminoalkil etri
O, R 0,2 g
R06AA02 difenhidramin (dimenhidrinat) /hlorid/; O., R. Diphenhydramine
0,3 g /teoklat/
R06AA04 klemastin O, P 2 mg Clemastine
R06AA06 hlorfenoksamin O 80 mg Chlorphenoxamine
Diphenhydramine,
R06AA52 difenhidramin, kombinacije
combinations
Chlorphenoxamine,
R06AA56 hlorfenoksamin, kombinacije
combinations
R06AB Supstituisani alkilamini
R06AB03 dimetinden O 4 mg Dimetindene
O 12 mg;
R06AB04 hlorfenamin (hlorfeniramin) Chlorphenamine
P 12 mg
R06AB05 feniramin O 75 mg Pheniramine

Chlorphenamine,
R06AB54 hlorfenamin, kombinacije
combinations
R06AC Supstituisani etilendiamini
O 0,15 g;
R06AC03 hlorpiramin Chloropyramine
P 20 mg
Chloropyramine,
R06AC53 hlorpiramin, kombinacije
combinations
R06AD Derivati fenotiazina
R06AD02 prometazin O, P, R 25 mg Promethazine
R06AD03 tietilperazin O, P, R 13 mg Thiethyperazine
Promethazine,
R06AD52 prometazin, kombinacije
combinations
R06AE Derivati piperazina
R06AE01 buklizin O 50 mg Buclizine
R06AE03 ciklizin O 0,1 g Cyclizine
R06AE04 hlorciklizin O 0,1 g Chlorcyclizine
R06AE05 meklozin O, R 50 mg Meclozine
R06AE06 oksatomid O 60 mg Oxatomide
R06AE07 cetirizin O 10 mg Cetirizine
R06AX Ostali antihistaminici za sistemsku upotrebu

R06AX07 triprolidin O 7,5 mg Triprolidine
R06AX09 azatadin O 2 mg Azatadine
R06AX11 astemizol O 10 mg Astemizole
R06AX12 terfenadin O 0,12 g Terfenadine
R06AX13 loratadin O 10 mg Loratadine
R06AX15 mebhidrolin O 0,2 g Mebhydrolin
R06AX17 ketotifen O 2 mg Ketotifen
R06AX19 azelastin O 4 mg Azelastine
R06AX25 mizolastin O 10 mg Mizolastine
R06AX26 feksofenadin O 120 mg Fexofenadine
R06AX27 desloratadin O 5 mg Desloratadine
R07 OSTALI LEKOVI ZA LEÊNJE BOLESTI RESPIRATORNOG SISTEMA
R07A Ostali proizvodi za le~enje bolesti respiratornog sistema
R07AA Plu}ni surfaktanti
O 0,108 g
R07AA01 kolfosceril palmitat Colfosceril palmitate
/sprej za inh./
R07AA.. poraktant alfa Poractant alfa
R07AB Stimulatori disanja
R07AB01 doksapram P 0,4 g Doxapram
R07AB02 niketamid O, P 0,5 g Nikethamide
1024 VI deo
R07AB03 pentetrazol O 0,1 g Nikethamide

R07AB04 etamivan Etamivan
R07AB05 bemegrid Bemegride
R07AB07 almitrin O 0,1 g Almitrine
R07AX Ostali proizvodi za le~enje bolesti respiratornog sistema
R07AX.. bakterijski antigeni
S ÛLNI ORGANI LEKOVI KOJI DELUJU NA OKO I UHO
S01 LEKOVI KOJI DELUJU NA OKO

S01A Antiinfektivi
S01AA Antibiotici
S01AA01 hloramfenikol Chloramphenicol
S01AA03 neomicin Neomycin
S01AA04 oksitetraciklin Oxytetracycline
S01AA07 framicetin Framycetin
S01AA09 tetraciklin Tetracycline
S01AA11 gentamicin Gentamicin
S01AA12 tobramicin Tobramycin
S01AA13 fusidinska kiselina Fusidic acid
S01AA30 bacitracin, neomicin Bacitracin, neomycin
S01AB Sulfonamidi
S01AB02 sulfafurazol Sulfafurazole
S01AD Antivirusni lekovi
S01AD01 idoksuridin Idoxuridine
S01AD03 aciklovir Aciclovir
S01AD05 interferon alfa - n1 Interferon alfa - n1
S01AD07 famciklovir Famciclovir
S01AX Ostali antiinfektivi
S01AX11 ofloksacin Ofloxacin
S01AX12 norfloksacin Norfloxacin
S01AX13 ciprofloksacin Ciprofloxacin
S01AX18 povidon jod Povidone iodine
S01AX19 levofloksacin Levofloxacin
S01B Antiinflamatorni lekovi
S01BA Kortikosteroidi, monokomponentni
S01BA01 deksametazon Dexamethasone
S01BA02 hidrokortizon (kortizolon) Hydrocortisone
S01BA04 prednizolon Prednisolone
S01BA05 triamcinolon Triamcinolone
S01BA06 betametazon Betamethasone
S01BA07 fluorometolon Fluorometholone

S01BC Nesteroidni antiinflamatorni lekovi
S01BC03 diklofenak Diclofenac
S01C Antiinflamatorni lekovi i antiinfektivi u kombinaciji
S01CA Kortikosteroidi i antiinfektivi u kombinaciji
Dexamethasone,
S01CA01 deksametazon, tobramicin
tobramycin
Dexamethasone,
S01CA01 deksametazon, neomicin
neomycin
Bacitracin,
S01CA03 bacitracin, hidrokortizon (kortizolon)
hydrocortisone
Fluorocortolone,
S01CA04 fluokortolon, hloramfenikol
chloramphenicol
Methylprednisolon,
S01CA08 metilprednizolon, neomicin
neomycin
S01CB Kortikosteroidi/antiinfektivi/midriatici u kombinaciji
S01CB01 deksametazon Dexamethasone
S01CB04 betametazon Betamethasone
S01E Lekovi u terapiji glaukoma i miotici
S01EA Adrenomimetici u terapiji glaukoma
S01EA01 epinefrin LOK 0,2 ml Epinephrine
S01EA02 dipivefrin LOK 0,2 ml Dipivefrine
S01EA05 bromonidin LOK 0,2 ml Bromonidine
S01EB Parasimpatomimetici
LOK 0,4 ml; 40
S01EB01 pilokarpin mg /mast/; Pilocarpine
0,285 {tapi}
Pilocarpine,
S01EB51 pilokarpin, kombinacije
combinations
S01EC Inhibitori karboanhidraze
S01EC01 acetazolamid O, P 0,75 g Acetazolamide
S01EC02 dihlorfenamid O 0,1 g Diclofenamide
S01EC03 dorzolamid LOK 0,3 ml Dorzolamide
S01EC04 brinzolamid LOK 0,2 ml Brinzolamide
S01ED Beta-adrenergi~ki blokatori
S01ED01 timolol LOK 0,2 ml Timolol
S01ED02 betaksolol LOK 0,2 ml Betaxolol
S01ED51 timolol, kombinacije Timolol, combinations
Betaxolol,
S01ED52 betaksolol, kombinacije
combinations
S01EE Analozi prostaglandina
S01EE01 latanoprost LOK 0,1 ml Latanoprost
1026 VI deo
S01EE03 bimatoprost LOK 0,1 ml Bimatoprost

S01EE04 travoprost LOK 0,1 ml Travoprost
S01F Midrijatici i cikloplegici
S01FA Antiholinergici
S01FA01 atropin Atropine
S01FA04 ciklopentolat Cyclopentolate
S01FA05 homatropin Homatropine
S01FA06 tropikamid Tropicamide
S01G Dekongestivi i antialergici
S01GA Adrenomimetici koji se upotrebljavaju kao dekongestivi
S01GA01 nafazolin Naphazoline
S01GA02 tetrizolin Tetryzoline
S01GA03 ksilometazolin Xylometazoline
S01GA04 oksimetazolin Oxymetazoline
S01GA05 fenilefrin Phenylephrine
S01GA06 oksedrin Oxedrine
Naphazoline,
S01GA51 nafazolin, borna kiselina
boric acid
S01GX Ostali antialergici
S01GX01 hromoglicinska kiselina Cromoglicic acid
S01GX02 levokabastin Levocabastine
S01GX06 emedastin Emedastine
S01GX08 ketotifen Ketotifen
S01GX10 epinastin Epinastine
Cromoglicic acid,
S01GX51 hromoglicinska kiselina, kombinacije
combinations
S01H Lokalni anestetici
S01HA Lokalni anestetici
S01HA02 oksibuprokain Oxybuprocaine
S01HA03 tetrakain Tetracaine
S01J Dijagnostici u oftalmologiji
S01JA Dijagnostici koji menjaju boju
S01JA01 fluorescein Fluorescein
S01K Hirur{ka pomo}na sredstva
S01KA Viskozno-elasti~ne supstance
S01KA01 hijaluronska kiselina Hyaluronic acid
S01KA02 hipromeloza Hypromellose
S01X Ostali lekovi u oftalmologiji
S01XA Ostali lekovi u oftalmologiji
S01XA02 retinol Retinol
S01XA02 kalijum jodid Potassium iodide

S01XA12 deksapantenol Dexapanthenol
S01XA15 askorbinska kiselina Ascorbic acid
S01XA.. ekstrakt tele}e krvi (deproteinizovani)
S01XA.. azapentacen Azapentacene
S02 LEKOVI ZA UHO (OTOLOGICI)

S02A Antiinfektivi
S02AA Antiinfektivi
S02AA01 hloramfenikol Chloramphenicol
S01AA03 borna kiselina Boric acid
S02B Kortikosteroidi
S02BA Kortikosteroidi
S02BA01 hidrokortizon Hydrocortisone
S02BA03 prednizolon Prednisolone
S02BA06 deksametazon Dexamethasone
S02BA07 betametazon Betamethasone
S02C Kortikosteroidi i antiinfektivi u kombinaciji

Prednisolone,
S02CA01 prednizolon, tetrakain, tirotricin tetracaine,
tyrothricinum
S03 LEKOVI KOJI DELUJU NA OKO I UHO
S03C Kortikosteroidi i antiinfektivi u kombinaciji
Dexamethasone,
S03CA01 deksametazon, neomicin
tobramycin
Hydrocortisone,
S03CA04 hidrokortizon, oksitetraciklin
oxytetracycline
V OSTALO
V03 SVI OSTALI TERAPIJSKI PROIZVODI

V03A Svi ostali terapijski proizvodi
V03AB Antidoti
V03AB04 pralidoksim Pralidoxime
V03AB14 protamin Protamine
V03AB15 nalokson Naloxone
V03AB20 bakar sulfat Copper sulfate
V03AB23 acetilcistein Acetylcysteine
V03AB25 flumazenil Flumazenil
1028 VI deo
V03AC Heliraju}a sredstva za gvo`dje
V03AC01 deferoksamin Deferoxamine
V03AE Lekovi u terapiji hiperkalijemije i hiperfosfatemije

V03AE02 sevelamer Sevelamer
V03AF Lekovi za detoksikaciju u terapiji antineoplasticima
V03AF01 mesna Mesna
V03AF02 deksrazoksan Dexrazoxane
V03AF03 kalcijum folinat O, P 60 mg Calcium folinate
V03AF05 amifostin P 1,7 g Amifostine
V03AF06 natrijum folinat P 60 mg Sodium folinate
V03AN Medicinski gasovi
V03AN01 kiseonik Oxygen
V03AN02 ugljendioksid Carbon dioxide
V03AN03 helijum Helium
V03AN04 azotsuboksid Nitrogen
V04 DIJAGNOSTI^KA SREDSTVA
V04C Ostala dijagnosti~ka sredstva
V04CD Testovi za pituitarnu funkciju
V04CD01 metirapon Metyrapone
V04CD03 sermorelin Sermorelin
V04CD04 kortikorelin Corticorelin
V04CD05 somatorelin Somatorelin
V04CE Testovi za funkcionalni kapacitet jetre
V04CE01 galaktoza Galactose
V04CF Testovi za dijagnostiku tuberkuloze
V04CF01 tuberkulin Tuberculin
V04CG Testovi za gastri~nu sekreciju
V04CG01 pentagastrin Pentagastrin
V06D Ostali nutrijensi
V06DC Ugljeni hidrati
V06DC01 glukoza Glucose
V06DC02 fruktoza Fructose
V06DD Aminokiseline, uklju~uju}i kombinacije sa polipeptidima
V06DD.. aminokiseline, ketoanalozi aminokiselina

V07 SVI OSTALI NETERAPIJSKI PROIZVODI
V07A Svi ostali neterapijski proizvodi
V07AB Rastvara~i i razblaìva~i, uklju~uju}i rastvore za ispiranje
V07AB.. voda za injekcije Water for injection
V07AC Pomo}na sredstva za transfuziju krvi
V07AC.. natrijum citrat, limunska kiselina, glukoza
V08 KONTRASTNA SREDSTVA
V08A Kontrastna sredstva sa jodom(X-zraci)
V08AA Nefrotropna, visokoosmolarna kontrastna sredstva, rastvorljiva u vodi
amidotrizoat meglumin, amidotrizoat

V08AA01 natrijum (diatrizoat meglumin, diatrizoat Diatrizoic acid
natrijum)
joksitalamat meglumin, joksitalamat

V08AA05 Ioxitalamic acid
natrijum, (joksitalaminska kiselina)
V08AA05 joksitalamat meglumin Ioxitalamic acid
V08AB Nefrotropna, niskoosmolarna kontrastna sredstva, rastvorljiva u vodi
V08AB01 metrizamid Metrizamide
V08AB02 joheksol Iohexol

joksaglinska kiselina (joksaglat meglumin,
V08AB03 Ioxaglic acid
joksaglat natrijum)
V08AB04 jopamidol Iopamidol
V08AB05 jopromid Iopromide
V08AB07 joversol Ioversol
V08AB08 jopentol Iopentol
V08AB09 jodiksanol Iodixanol
V08AB10 jomeprol Iomeprol
V08AB11 jobitridol Iobitridol
V08AC Hepatotropna kontrastna sredstva, rastvorljiva u vodi
jotroksat meglumin (jotroksinska kiselina,

V08AC02 Iotroxic acid
meglumin)
V08AC06 jopanoatna kiselina Iopanoic acid
V08AD Kontrastna sredstva, nerastvorljiva u vodi

V08AD02 jopidol, jopidon Iopidol, iopidon
V08AD03 propiljodon Propyliodine
V08B Kontrastna sredstva bez joda (X-zraci)
V08BA Kontrastna sredstva sa barijum sulfatom
V08BA02 barijum sulfat Barium sulfate

1030 VI deo
V08C Kontrastna sredstva za magnetnu rezonancu

V08CA Paramagnetna kontrastna sredstva
gadopentetat dimeglumin
V08CA01 Gadopentetic acid
(gadopentetinska kiselina)
V08CA02 gadoteri~na kiselina Gadoteric acid
V08CA03 gadodiamid Gadodiamide
V08CA09 gadobutrol Gadobutrol
V08CA10 gadokseti~na kiselina Gadoxetic acid
V08CB Super paramagnetna kontrastna sredstva
V08CB.. ferukarbotran Ferucarbotran
1031
INDEKSI
1032 indeksi
indeksi 1033
INDEKS INTERNACIONALNIH NEZA[TI]ENIH NAZIVA
A alopurinol . . .125, 415, 428, 584, 601, 621,

abakavir 352, 584, 662, 690, 695, 902, 992 671, 692, 701, 706, 717, 725, 738, 741,
abakavir, zidovudin, lamivudin . . . . . . .352, 744, 745, 747, 750, 759, 915, 1004
902, 992 alprazolam . . . . . . .33, 353, 483, 484, 487,
abciksimab . . . . . . . . . .149, 584, 867, 955 580, 584, 601, 613, 621, 692, 765, 924,
acenokumarol . . . .145, 584, 690, 866, 955 1012
acetazolamid . . . . . . . .190, 448, 460, 462, alteplaza 150, 584, 601, 621, 693, 867, 955
544, 584, 621, 668, 671, 690, 709, 720, aluminijum fosfat . . .79, 80, 360, 362, 363,
744, 745, 746, 750, 1025 364, 855, 944
acetilcistein . . . . . . .59, 528, 554, 555, 584, aluminijum hidroksid . . .79, 139, 368, 692,
601, 678, 759, 931, 936, 1022, 1027 944
acetilsalicilna kiselina . . . . . .148, 414, 443, amantadin . . . . . . .89, 463, 465, 469, 471,
444, 445, 597, 690, 694, 728, 744, 745, 601, 922, 1010
797, 867, 919, 955, 1007 ambroksol . . . . . . . . . .528, 529, 932, 1022
acetilsalicilna kiselina, askorbinska kiselina amfotericin B .77, 228, 342, 402, 584, 602,
444, 919, 1007 621, 678, 693, 706, 709, 714, 745, 746,
acetilsalicilna kiselina, kofein, askorbinska 747, 748, 750, 759, 901, 943, 948, 990
kiselina . . . . . . . . . . . . . . . . . .444, 919 amidotrizoat meglumin
acetilsalicilna kiselina, paracetamol, kodein (diatrizoat meglumin), amidotrizoat
444, 919, 1007 natrijum (diatrizoat natrijum) .563, 938
acetilsalicilna kiselina, paracetamol, kofein . amifostin . . .558, 584, 602, 613, 621, 693,
444, 919, 1007 759, 1028
aciklovir . . . . . . . . . . . .240, 254, 346, 347, amikacin .35, 334, 335, 336, 585, 602, 630,
540, 584, 589, 601, 621, 678, 691, 701, 631, 678, 693, 899, 988
712, 884, 901, 934, 972, 991, 1024 amilaza, lipaza, proteaza . . . .102, 860, 949
acitretin . . . . . . . .236, 237, 584, 601, 613, amilmetakrezol, dihlorbenzilalkohol . . .78,
621, 677, 691, 726, 733, 742, 884, 972 855, 943
ajmalin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .176, 960 amilmetakrezol, dihlorbenzilalkohol,
akarboza . . . . . . . . . . . . . . . .127, 129, 584, lidokain . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78, 855
601, 613, 621, 691, 863, 950 aminofilin . . .149, 354, 355, 356, 527, 565,
albendazol . . . . . . . . . . . . . . . . . .511, 584, 585, 602, 613, 694, 931, 1021
601, 679, 759, 927, 1017 aminoglutetimid . .392, 602, 613, 693, 715,
albumin . . . . . . . . .32, 107, 128, 138, 159, 716, 718, 722, 738, 739, 742, 745, 748,
398, 399, 686, 744, 750, 870, 958 750, 999
alemtuzumab . . . . . . . . . . . . .385, 909, 998 aminokiseline .76, 131, 144, 161, 162, 163,
alendronska kiselina (alendronat) . . . .429, 185, 552, 562, 637, 638, 870, 871, 937,
703, 916, 1004 954, 956, 958, 1028
alendronska kiselina, holekalciferol . . .430, aminokiseline, ketoanalozi aminokiselina . .
916, 1004 562, 937, 1028
alfakalcidol . . . . . .134, 135, 864, 951, 952 aminokiseline, minerali .162, 638, 870, 958
alfakalcidol, kalcijum karbonat . . .135, 864, aminokiseline, vitamini, minerali . . . . .163,
952 638, 871, 958
alfentanil . . . . . . . . . . . .33, 434, 435, 584, amitriptilin . . . . . . . . . . .33, 445, 492, 493,
613, 621, 692, 916, 1005 494, 498, 585, 602, 614, 666, 671, 677,
alfuzosin . . . . . . . . . . . . . . . .284, 891, 981 680, 688, 694, 697, 1014
alklometazon . . . . . . . . .243, 584, 885, 973 amjodaron . . .33, 175, 178, 233, 338, 585,
almitrin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .535, 1024 602, 614, 677, 687, 694, 697, 700, 706,
710, 713, 723, 728, 741, 747, 750, 874,
960
1034 indeksi
amlodipin . . . . . . . . . . . . . . . .33, 207, 585, atropin .57, 58, 59, 60, 87, 88, 89, 92, 210,
602, 614, 694, 704, 765, 878, 967, 970 434, 435, 436, 440, 501, 547, 554, 586,
amoksicilin . . .85, 282, 311, 315, 317, 319, 602, 678, 680, 701, 724, 748, 751, 774,
322, 576, 585, 602, 614, 621, 678, 694, 857, 935, 946, 1026
765, 857, 894, 895, 945, 985, 986 aurotiomalat natrijum .423, 586, 914, 1002
amoksicilin, klavulanska kiselina .322, 895, azapentacen . . . . . . . . . . . .549, 936, 1027
986 azatioprin . . .409, 415, 586, 602, 614, 622,
amoksicilin, metronidazol . . . .85, 857, 945 692, 701, 737, 741, 748, 751, 912,
ampicilin . . . . .23, 162, 282, 311, 315, 316, 1000
317, 319, 320, 322, 324, 585, 602, 621, azelainska kiselina . . . . . . . . .247, 886, 975
631, 632, 671, 678, 694, 744, 745, 746, azitromicin . . .85, 315, 331, 332, 586, 602,
748, 750, 765, 894, 895, 985, 986 614, 622, 677, 701, 765, 899, 988
ampicilin, sulbaktam . . . . . . .322, 895, 986 azotsuboksid . . . . . . . . . . . .561, 937, 1028
amsakrin . . . . . . . . . . . . . . . .386, 585, 998
anagrelid . . . . . . . .388, 585, 651, 759, 910
anastrozol . . . . . . . . . . . . . . .392, 910, 999
antiinhibitorski kompleks koagulacionog B
faktora VIII . . . . . . . . . . . . . . .154, 867 Bacillus subtilis . . . . . . . . . . .101, 860, 948
antilimfocitni imunoglobulin (ALG), konjski bacitracin, hidrokortizon . . .543, 934, 1025
404, 1000
bacitracin, neomicin . . .239, 540, 884, 934,
antitimocitni imunoglobulin (ATG), kuni}a . 972, 1024
404, 911
baklofen . . . . . . . .426, 586, 602, 614, 622,
antitoksin difterije . . . . . . . . .354, 903, 992 692, 696, 701, 724, 725, 726, 727, 760,
antitoksin tetanusa (konjski) . . . . .354, 903 762, 1004
antitrombin III . . . . . . . .146, 760, 866, 955 bakterijski antigeni . . . . . . . . . . . .423, 535,
apomorfin . . . . . . . . . . .463, 466, 467, 470, 914, 933, 981, 1002, 1024
760, 981, 1010 barijum sulfat . . . .553, 567, 568, 678, 939,
aprotinin . . . . . . . .150, 151, 760, 867, 956 1029
argipresin . . . . . . . . . . . . . . . .291, 292, 982 baziliksimab . . . .406, 586, 760, 911, 1000
artikain (kartikain)437, 438, 917, 918, 1006 BCG vakcina . . . . .364, 400, 562, 911, 1000
artikain (kartikain), epinefrin (adrenalin) . . beklometazon . . . .519, 520, 524, 525, 586,
438, 918 602, 678, 702, 928, 930, 948, 973,
askorbinska kiselina 76, 136, 137, 155, 690, 1018, 1020
745, 747, 749, 855, 864, 865, 951, 952, benzalkonijum . . .232, 246, 262, 548, 886,
953, 1007, 1019, 1027 888, 974, 976
askorbinska kiselina, kalcijum glukonat 136, benzatin benzilpenicilin . . . .320, 321, 985
864, 952 benzidamin . . .78, 265, 855, 888, 943, 977,
askorbinska kiselina, kalcijum karbonat, 1002, 1003
piridoksin, holekalciferol . . . .137, 865 benzilbenzoat . . . . . . . . . . . . . . .513, 1018
askorbinska kiselina, kalcijum laktat- benzilpenicilin . . .316, 320, 321, 576, 622,
glukonat, kalcijum karbonat . . . . . .136 702, 760, 894, 895, 985
asparaginaza .24, 385, 386, 744, 745, 746, benzilpenicilin, prokain benzilpenicilin 321,
747, 748, 751, 998 895, 985
astemizol . . .338, 349, 353, 533, 586, 602, benzoilperoksid . . . . . . .247, 677, 886, 975
699, 701, 702, 717, 1023 betahistin . . . . . . . . . . . . . . .504, 927, 1016
atenolol 175, 200, 201, 204, 586, 602, 622, betaksolol . . .204, 546, 586, 602, 622, 703,
629, 687, 701, 765, 877, 966 878, 935, 966, 1025
atorvastatin . .33, 219, 586, 602, 614, 701, betametazon . . . .241, 243, 244, 245, 246,
737, 765, 882, 969, 970 257, 296, 297, 298, 586, 602, 680, 703,
atosiban . . . . . . . . . . . . . . . . .265, 888, 977 885, 892, 948, 973, 974, 983, 1024,
atrakurijum . .425, 426, 586, 602, 701, 915, 1025, 1027
1003 betametazon, fluocinonid, dekspantenol . .
246, 973, 974
indeksi 1035
betametazon, fluocinonid, dekspantenol,

gentamicin . . . . . . . . . . . . . . . . . . .246 C
betametazon, fluocinonid, gentamicin, cefadroksil . . . . . . .323, 326, 603, 896, 986
dekspantenol, salicilna kiselina . . .245 cefaklor . . . . . . . . . . . . . . . . .324, 327, 896
betametazon, gentamicin . . .245, 885, 973 cefaleksin . . . . . . . . . . .162, 316, 323, 326,
betametazon, salicilna kiselina . . .244, 885, 622, 671, 705, 765, 895, 986
973 cefamandol . . . . . . . . . .324, 326, 327, 622,
bevacizumab . . . . . . . . . . . . .385, 909, 998 705, 748, 751, 986
bifonazol . . . . . . . . . . . . . . . .230, 883, 970 cefazolin 323, 324, 326, 622, 630, 632, 679,
bikalutamid . . . . . . . . .391, 614, 703, 718, 705, 896, 986
741, 742, 766, 910, 999 cefepim . . . . . . . . . . . . . . . . .329, 897, 987
biperiden . . .463, 464, 680, 703, 922, 1010 cefiksim . . . . . . . . . . . . . . . . .328, 897, 987
bisakodil . . . . . . . . . . . . . . . . .96, 859, 947 cefoksitin . . . . . . . . . . . .324, 327, 896, 986
bisoprolol . . .204, 206, 586, 602, 622, 703, cefoperazon . . . . . . . . . . . . .325, 326, 329,
878, 966 748, 751, 897, 987
bisoprolol, hidrohlortiazid . . .206, 878, 966 cefotaksim . . . . . . . . . .325, 328, 622, 630,
bizmut polisilikat . . . . . . . . . . . . . . .99, 948 705, 896, 987
bizmut polisilikat, pektin . . . . . . . . .99, 948 cefpirom . . . . . . . .329, 622, 705, 897, 987
bizmut subcitrat . . . . . . . . . . .86, 857, 945 cefpodoksim . . . . . . . . . . . . .325, 329, 987
bizmut subgalat, bizmut subnitrat .86, 945 cefprozil . . . . . . . . . . . . .324, 328, 896, 987
bleomicin . . . . . . . .382, 586, 603, 908, 997 ceftazidim . . . . . . . . . . .325, 328, 622, 630,
bortezomib . . . . . . . . . . . . . .387, 909, 998 632, 633, 679, 705, 896, 987
brimonidin . . . . . . . . . . . . . . . . . . .544, 934 ceftibuten . . . . . . .329, 622, 705, 897, 987
brinzolamid . . . . . . . . . . . . .545, 935, 1025 ceftriakson . . .60, 315, 316, 325, 328, 614,
brivudin . . . . . . . . . . . . . . . . .348, 902, 991 622, 630, 679, 706, 896, 987
bromazepam . . . . . . . . .486, 586, 603, 614, cefuroksim . . . . . . . . . .323, 324, 327, 622,
622, 680, 705, 924, 1012 679, 706, 765, 896, 986
bromheksin . . . . . . . . .528, 760, 931, 1022 celekoksib . .413, 414, 421, 587, 998, 1002
bromokriptin . . . . . .33, 92, 265, 466, 468, celiprolol . . . .205, 587, 603, 622, 706, 966
586, 603, 614, 692, 705, 711, 765, 922, cetirizin . . . . . . . . . . . . . . . .533, 933, 1023
977, 1010 cetroreliks . . . . . . . . . . . . . . .295, 892, 983
bromoprid . . . . . . . . . . . . .90, 91, 858, 946 cijanokobalamin . . . . . . .95, 132, 135, 144,
brotizolam . . . . . . . . . . . . . .490, 925, 1013 157, 158, 858, 864, 869, 952, 957
budesonid . .519, 524, 587, 603, 928, 930, ciklesonid . . . . . . . . . . . . . . .525, 930, 1021
948, 1018, 1020 ciklofosfamid .33, 375, 376, 415, 555, 587,
budesonid, formoterol . . . . .524, 930, 1020 603, 614, 622, 692, 706, 718, 727, 748,
bumetanid . .166, 192, 587, 603, 671, 678, 751, 906, 995
875, 964 ciklopentolat . . . . . . . . . . . .547, 935, 1026
bupivakain . .437, 587, 603, 614, 653, 695, ciklopiroks . . . . . . . . . . .230, 883, 971, 976
705, 917, 1005, 1006 ciklosporin . . .33, 141, 401, 402, 405, 406,
bupivakain, epinefrin (adrenalin) . . . . .437 408, 415, 587, 603, 614, 622, 690, 692,
bupropion (amfebutamon) .503, 927, 1016 693, 694, 700, 702, 704, 706, 707, 709,
buserelin . . . . . . . .389, 587, 603, 910, 998 710, 712, 713, 714, 715, 716, 717, 719,
buspiron . . . . . . . . .33, 482, 488, 496, 587, 720, 721, 722, 725, 726, 728, 730, 733,
603, 614, 696, 705, 924, 1013 734, 735, 737, 739, 740, 743, 747, 751,
busulfan . . . .376, 587, 603, 614, 906, 996 761, 766, 790, 911, 1000
butamirat . . . . . . . . . . . . . . .530, 932, 1022 cilazapril . . . . . . . .213, 215, 587, 603, 613,
butilskopolamin . . . . . . .89, 587, 857, 946 614, 621, 622, 706, 765, 880, 881, 968
butorfanol . .439, 441, 587, 603, 664, 918, cilazapril, hidrohlortiazid . . . . . . . .215, 881
1007 cinarizin . . . . . . . . . . . .194, 504, 505, 587,
707, 927, 1016
cinhokain, fluokortolon . . . . . . . . .197, 965
cinhokain, polikrezulen . . . . . . . . .196, 965
ciprofibrat . . . . . . .219, 587, 707, 882, 969
1036 indeksi
ciprofloksacin .33, 312, 313, 315, 337, 338, dekstrometorfan . .33, 530, 587, 623, 932,
539, 540, 587, 603, 614, 622, 631, 632, 1019, 1022
679, 698, 707, 714, 738, 741, 765, 899, dekstrometorfan, paracetamol, askorbinska
934, 989, 1024 kiselina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .530
ciproteron . . .280, 281, 391, 587, 603, 614, dekstrometorfan, paracetamol, askorbinska
891, 980 kiselina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .932
ciproteron, estradiol . . . . . . .281, 891, 980 dekstropropoksifen . . .118, 441, 695, 720,
ciproteron, etinilestradiol . . .280, 891, 980 1006
cisaprid . . . . .33, 46, 90, 91, 338, 349, 353, desloratadin . . . . . . . . . . . . .534, 933, 1023
470, 587, 603, 614, 622, 679, 692, 695, dezmopresin . . . . . . . . .291, 292, 587, 623,
699, 700, 703, 707, 710, 712, 718, 735, 708, 728, 892, 982
736, 742, 858, 946 dezogestrel, etinilestradiol . .269, 889, 977
cisatrakurijum . . . . . . .426, 587, 915, 1003 dezoksimetazon . . . . . . . . . . .243, 885, 973
cisplatin 166, 383, 587, 603, 622, 693, 707, diazepam . . . . . . . . . . . .33, 58, 59, 83, 89,
746, 747, 751, 909, 997 434, 483, 484, 485, 487, 527, 564, 588,
citalopram . . . . . .495, 497, 805, 925, 1014 603, 614, 623, 671, 680, 687, 688, 696,
citarabin 378, 587, 614, 707, 714, 747, 751, 708, 712, 745, 748, 751, 761, 765, 924,
907, 996 1012
Clostridium botulinum tip A toksin . . .426, diazoksid . . .118, 185, 188, 588, 603, 623,
915, 1003 671, 698, 708, 745, 747, 751, 962
didanozin . . .350, 588, 603, 662, 701, 708,
714, 902, 992
didrogesteron . . . . . . . . . . . .273, 274, 588,
D 614, 708, 889, 979
dakarbazin . . . . . .377, 587, 603, 614, 623, dienestrol . . . . . . . . . . . . . . . .271, 273, 979
907, 996 dienogest, estradiol . . . . . . . . . . . .276, 980
daklizumab (dakliksimab) . .406, 911, 1000 dienogest, etinilestradiol . . . .269, 889, 977
daktinomicin . . . . . . . . .381, 587, 603, 997 difenhidramin (dimenhidrinat) . . .532, 932,
dalteparin . . . . . . .147, 678, 707, 866, 955 1022
danazol . . . . . .33, 118, 119, 281, 587, 603, diflukortolon . . . . . . . . . . . . .243, 885, 973
614, 677, 678, 706, 707, 718, 720, 742, digoksin . . . . .99, 173, 174, 496, 580, 588,
891, 980 601, 603, 623, 629, 678, 687, 708, 765,
darbepoetin alfa . . . . . . . . . . . . . .159, 869 790, 873, 960
daunorubicin . . . . . . . .381, 587, 603, 614, dihidroergotamin . . . . .445, 446, 588, 603,
623, 908, 997 615, 1008
deferoksamin . . . . . . . . . . . .556, 557, 1028 dihidroergotamin, kofein . . . . . . . . . . . .446
deksametazon .33, 92, 257, 296, 297, 298, dihidroksi aluminijum, natrijum karbonat
299, 348, 520, 541, 542, 550, 587, 603, (karbaldrat) . . . . . . . . . . . . . . . .80, 855
678, 680, 708, 718, 722, 736, 746, 751, dihlorfenamid . . . . . . . . . . . . . . .545, 1025
892, 928, 934, 936, 943, 983, 1018, diklofenak . . .33, 414, 416, 424, 445, 542,
1024, 1025, 1027 588, 603, 615, 623, 678, 679, 708, 723,
deksametazon, gentamicin . . . . . .542, 934 726, 728, 729, 741, 766, 912, 914, 934,
deksametazon, ksilometazolin . . . . . . .520 1001, 1003, 1025
deksametazon, ksilometazolin . . . . . . .928 diltiazem . . . . .33, 175, 185, 206, 210, 588,
603, 615, 623, 629, 651, 677, 694, 696,
deksametazon, neomicin . . .542, 550, 934,
698, 704, 705, 706, 708, 713, 720, 727,
936, 1025, 1027
738, 765, 879, 967
deksametazon, tobramicin .542, 934, 1025
dimetikon . . . . . . . . . . . .88, 232, 857, 945
dekspantenol . . . .137, 234, 550, 865, 883,
dimetinden . . . . . . . . .235, 884, 971, 1022
936, 951, 952, 971, 973
dinoprost . . . . . . . . . . . . . . . .260, 261, 976
deksrazoksan . . . . . . . . . . . .557, 761, 1028
dinoproston . . . . . . . . . .260, 261, 888, 976
dekstran 40, glukoza . . . . . . . . . . . . . . .160
diosmektit . . . . . . . . . . . . . . . .99, 859, 948
dekstriferon . . . . . . . . . . . . . .156, 868, 957
diosmin . . . . . . . . .198, 199, 877, 965, 966
dekstriferon (gvo`|e III dekstran) . . . . .156
diosmin, hesperidin . . . . . . . . . . . .199, 877
indeksi 1037
dipiridamol . . . . . . . . . . . . . .148, 149, 588, emepronijum . . . . . . . . . . . . . . . . .282, 981

604, 697, 708, 717, 721, 741, 955 enalapril . . . . . . . .211, 214, 588, 604, 613,
dipivefrin . . . . . . . . . . . . . . . . . . .544, 1025 615, 621, 623, 679, 711, 880, 881, 968
diprofilin . . . . . . . . . . . . . . . . . . .526, 1021 enalapril, hidrohlortiazid . . . .214, 881, 968
distigmin . . . . . . . . . . .502, 588, 709, 1015 enalapril, indapamid . . . . . . . . . . .214, 881
disulfiram 33, 503, 588, 604, 696, 698, 709, enfuvirtid . . . . . . . . . . . . . . . .353, 903, 992
713, 738, 742, 744, 745, 746, 747, 749, enoksaparin . . . . .147, 588, 604, 615, 623,
752, 927, 1016 678, 711, 866, 955
ditranol . . . . . . . . .235, 236, 884, 971, 972 entakapon . .463, 465, 467, 468, 922, 1010
ditranol, salicilna kiselina . . .236, 884, 972 entakapon, levodopa, karbidopa . . . . . .465
dizopiramid . . . . . . . . . .33, 126, 175, 176, eozin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .247, 974
588, 604, 623, 710, 715 epinefrin (adrenalin) . . .181, 588, 680, 711,
dobutamin . .166, 180, 588, 604, 678, 710, 874, 961
874, 961 epirubicin . . .382, 588, 604, 615, 908, 997
docetaksel . . .380, 588, 604, 615, 908, 997 epoetin alfa (eritropoetin) . . .158, 869, 958
doksazosin . . . . . .184, 188, 588, 604, 691, epoetin beta (eritropoetin) . . . . . .159, 869
710, 875, 962 eptakog alfa (faktor VIIa aktivirani) . . .154,
doksepin . . . . . . . . .33, 234, 492, 494, 588, 868, 956
604, 677, 680, 710, 1014 ergoloid mesilat (dihidroergotoksin) . .195,
doksiciklin . . . . . .313, 315, 316, 318, 588, 876, 964
604, 615, 623, 627, 671, 706, 710, 716, ergometrin . . . . . .258, 259, 260, 261, 589,
739, 894, 984 615, 623, 711, 976
doksorubicin . . . . . . . . . .33, 381, 555, 588, ergotamin33, 259, 445, 446, 589, 604, 615,
604, 615, 678, 710, 737, 908, 997 920, 1008
donepezil . . . . . . .500, 711, 727, 926, 1015 ergotamin, dimenhidrinat (difenhidramin),
dopamin . . . . . . . . . . . .179, 180, 210, 464, kofein . . . . . . . . . . . . . . . . . . .446, 920
588, 604, 678, 711, 874, 961 eritromicin . . .33, 247, 312, 314, 315, 316,
dornaza alfa (dezoksiribonukleaza) . . .529, 331, 332, 333, 338, 539, 576, 589, 604,
932, 1022 615, 623, 678, 687, 695, 696, 700, 701,
dorzolamid . . . . . . . . .545, 711, 935, 1025 704, 705, 706, 707, 710, 711, 712, 716,
dosulepin . . . . . . . . . . . . . . . . . . .494, 1014 720, 722, 724, 736, 738, 739, 741, 744,
droperidol . . . . . . . . . . .434, 436, 473, 588, 745, 746, 748, 749, 752, 765, 898, 975,
604, 615, 623, 711, 1005, 1011 988
drospirenon, estradiol . . . . . . . . . .890, 980 erlotinib . . . . . . . . .387, 388, 589, 909, 998
drospirenon, etinilestradiol . . . . .269, 277, ertapenem . . .329, 589, 707, 712, 897, 987
889, 977, 980 escitalopram . . . . . . . . . . . .497, 925, 1014
esmolol . . . . . . . . . . . . .205, 589, 604, 966
esomeprazol . . . . . . . . . .84, 589, 857, 945
E estradiol . . . . . . . . . . . .268, 271, 272, 275,

276, 277, 279, 281, 392, 615, 889, 890,
efalizumab . . . . . . . . . . . . . .408, 912, 1000 978, 979, 980
efavirenc . . . . . . . . . . . .353, 588, 604, 696, estradiol, didrogesteron . . . . . . . .272, 978
701, 711, 712, 718, 721, 735, 902, 992 estramustin . . . . . .386, 615, 623, 909, 998
efedrin .518, 519, 588, 680, 691, 722, 1018 estriol . . . . . . . . . .271, 272, 615, 889, 978
ekonazol . . . . . . . . . . . .229, 254, 255, 342, estrogeni konjugovani . . . . . .273, 889, 979
588, 883, 887, 970, 976 etambutol . . .346, 351, 589, 604, 623, 678,
eksemestan . . . . . . . . . .393, 762, 910, 999 744, 745, 752, 765, 991
ekstrakt tele}e krvi (deproteinizovan) . .79, etamsilat . . . . . . . . . . . . . . . .155, 868, 956
196, 249, 549, 855, 876, 887, 936, 943, etanercept . . . . . . . . . .407, 589, 912, 1000
975, 1027 etar za narkozu . . . . . . . . . . . . . .435, 1005
ekstrakt tele}e krvi (deproteinizovan), etidronska kiselina (etidronat) . .428, 1004
polidokanol . . . . . . . . . . . . . . . .79, 855 etilbiskumacetat . . . . . . . . . .145, 615, 955
eletriptan . . . . . . . . . . .446, 447, 920, 1008 etilefrin . . . . . . . . . . . . . . . . .179, 874, 960
emedastin . . . . . . . . . . . . . .548, 935, 1026 etilhlorid . . . . . . . . . . . . . . . . . . .438, 1006
1038 indeksi
etodolak . . .417, 589, 604, 615, 912, 1001 fibrinolizin, dezoksiribonukleaza

etomidat . . . . . . .434, 436, 589, 917, 1005 (gove|a) . . . . . . . . . . . . . . . . .168, 873
etonogestrel, etinilestradiol .262, 888, 976 fibrinski lepak (fibrinogen, aprotinin,
etopozid .33, 380, 589, 604, 615, 908, 997 trombin, kalcijum hlorid) . . . .153, 867
etorikoksib . . . . . . . . . . . . . . . . . .422, 1002 filgrastim . . . . . . .393, 589, 605, 714, 762,
etosuksimid . .33, 448, 451, 462, 463, 585, 910, 999
589, 604, 615, 671, 677, 678, 698, 921, finasterid . . . . . . . .33, 284, 590, 605, 766,
1009 891, 982
etretinat . . . . . . . . . . . . . . . . .237, 677, 972 fitomenadion (vitamin K1) . . .152, 867, 956
ezetimib . . . . . . . . . . . . .221, 589, 882, 970 flucitozin . . . .312, 344, 590, 605, 633, 671,
707, 714, 990
fludarabin . . .378, 590, 605, 623, 714, 762,
907, 996
F flufenazin . . . . . . . .33, 473, 474, 475, 476,
590, 605, 615, 623, 671, 677, 714, 747,
famotidin . . . . . . . . .81, 82, 589, 604, 615,
753, 923, 1011
623, 712, 856, 944
flukonazol . . . . . . . .33, 342, 343, 344, 348,
feksofenadin . . . .534, 589, 714, 933, 1023
590, 605, 615, 623, 633, 678, 696, 698,
felbamat 33, 448, 456, 457, 462, 678, 1009
699, 700, 706, 707, 713, 714, 738, 740,
felodipin . . . . . . . . .33, 207, 589, 604, 704,
741, 743, 765, 901, 970, 990
712, 879, 967
flumazenil . . .435, 484, 555, 556, 590, 605,
fenilefrin, paracetamol, askorbinska kiselina
936, 1027
521, 929
flumetazon, neomicin . . . . . . . . . .245, 973
fenilefrin, paracetamol, kofein, terpin,
flunarizin . . . . . . . . . . . . . . .207, 505, 1016
askorbinska kiselina . . . . . . . .521, 929
flunisolid . . . . . . .525, 590, 605, 714, 1020
fenilefrin, tramazolin . . . . . .519, 928, 1018
flunitrazepam . . . . . . . . . . . . . . .489, 1013
feniramin . . .196, 532, 615, 671, 680, 929,
fluocinolonacetonid . . .243, 245, 885, 973
932, 1019, 1022
fluocinolonacetonid, neomicin . . .245, 885,
feniramin, paracetamol, askorbinska
973
kiselina . . . . . . . . . . . . . .532, 929, 932
fluokortolon . . . . . . . . .197, 243, 296, 299,
fenitoin . . . .33, 83, 99, 122, 125, 138, 175,
543, 590, 877, 885, 973, 983, 1025
301, 351, 353, 448, 450, 453, 457, 462,
fluokortolon, hloramfenikol . . . .543, 1025
504, 574, 577, 585, 589, 604, 613, 615,
fluoksetin . . . . . . . .33, 118, 495, 497, 590,
642, 671, 677, 678, 687, 694, 695, 697,
605, 615, 642, 697, 700, 713, 714, 736,
698, 704, 706, 708, 710, 712, 713, 718,
805, 925, 1014
721, 722, 723, 724, 726, 728, 735, 738,
739, 741, 744, 745, 746, 747, 748, 753, fluorescein . . . . . . . . . . . . . . . . . .549, 1026
1009 fluorometolon . . .196, 541, 542, 876, 965,
fenobarbital (fenobarbiton) 448, 921, 1009 1025
fenofibrat (procetofen) . . . . . . . . .219, 969 fluorometolon, neomicin, feniramin . . .196,
876, 965
fenoksimetilpenicilin . .314, 315, 316, 321,
713, 894, 985 fluorouracil . . . . . . . . . .344, 379, 386, 590,
605, 677, 714, 907, 996
fenoterol . . . . . . . .264, 522, 523, 526, 589,
713, 888, 930, 977, 1020, 1021 flurazepam . . . . . .489, 590, 615, 623, 680,
688, 715, 744, 745, 753, 1013
fenoterol, ipratropijum bromid . . .523, 930,
1020 flurbiprofen . .33, 414, 420, 445, 590, 605,
623, 715, 914, 1002, 1003
fentanil . . . . . .33, 434, 435, 436, 439, 441,
589, 605, 615, 623, 653, 664, 665, 666, flutamid .391, 615, 715, 718, 742, 910, 999
713, 727, 916, 918, 1005, 1006 flutikazon . . .520, 523, 525, 590, 605, 715,
fentanil, droperidol . . . . . . . . . . .436, 1005 930, 973, 1018, 1020
fentikonazol . . . . .230, 254, 256, 883, 887, flutikazon, salmeterol . . . . .523, 930, 1020
970, 976 fluvastatin . . .33, 218, 590, 605, 615, 623,
feroglicin sulfat . . . . . . . . . . . . . . .155, 957 715, 882, 969
ferukarbotran . . . . . . . . . . .569, 939, 1030 fluvoksamin . . . . . .33, 497, 590, 605, 615,
623, 677, 691, 696, 697, 699, 700, 702,
fibrinogen (humani) . . . . . . . .152, 762, 956
713, 715, 738, 765, 805, 1014
indeksi 1039
folitropin alfa . . . . . . . . .279, 590, 890, 980 glibenklamid (gliburid) . . . . .120, 123, 590,
folkodin . . . .529, 590, 616, 623, 932, 1022 605, 616, 624, 715, 863, 950
folna kiselina (vitamin B11) .135, 158, 864, gliceriltrinitrat (nitroglicerin) . . . .182, 715,
869, 952, 957 874, 961
fosamprenavir . . . . . . . . . . . .349, 902, 991 glicerol . . . . . . . . . . . . . . .98, 232, 761, 947
fosfolipidi esencijalni (EPL), gliklazid . . . . .125, 616, 624, 715, 863, 950
cijanokobalamin, nikotinamid, glikvidon . . .123, 124, 125, 590, 616, 624,
piridoksin, riboflavin, tiamin 716, 863, 950
(aneurin, vitamin B1), tokoferol glimepirid . . .123, 126, 590, 605, 616, 624,
(vitamin E) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95 716, 863, 950
fosfomicin . . . . . . . . . . . . . . .341, 900, 989 glipizid . . . . .123, 124, 590, 605, 616, 624,
fosinopril . . . . . . .214, 215, 590, 605, 629, 716, 863, 950
715, 881, 968 glukagon . . . .58, 108, 114, 118, 304, 590,
fosinopril, hidrohlortiazid . . . . . . .215, 881 605, 716, 742, 746, 753, 893, 984
fruktoza . . . . . . . . .97, 162, 164, 562, 656, glukoza . . . . .108, 161, 162, 163, 165, 240,
803, 937, 958, 1028 304, 305, 510, 637, 638, 746, 753, 803,
fruktoza, glukoza, ksilit . . . . . . . . .162, 958 870, 871, 958, 959, 1028
furosemid . . .142, 166, 192, 298, 590, 605, glukoza, natrijum hlorid . . . .163, 871, 958
616, 623, 677, 679, 687, 690, 715, 745, glukoza, sojino ulje, alanin, arginin, lizin,
746, 747, 748, 753, 765, 875, 964 glicin, fenilalanin, leucin, valin, histidin,
fusidinska kiselina . . . . . . . .238, 247, 340, prolin, glutaminska kiselina, izoleucin,
539, 540, 613, 679, 884, 886, 900, 972, metionin, treonin, serin, asparaginska
974, 989, 1024 kiselina, triptofan, tirozin . . . . . . . .163
glukozamin . . . . . . . . . . . . .422, 914, 1002
glutetimid . . . . . .392, 490, 678, 688, 1013
gonadorelin . . . . . . . . . . . . . .293, 762, 982
G goserelin . . . . . . . . . . . .389, 590, 910, 999
gabapentin . . . . . .448, 458, 462, 590, 605, granisetron . . .92, 496, 590, 616, 858, 946
666, 707, 715, 762, 765, 921, 1009 grizeofulvin . . . . . .33, 231, 402, 706, 741,
gadobutrol . . . . . . . . . . . . . .569, 939, 1030 765, 971
gadodiamid . . . . . . . . . . . . .568, 939, 1030 guar guma . . . . . . . . . . . . . . . . . . .130, 951
gadopentetinska kiselina gvo`|e (II) fumarat . . . . . . . .155, 156, 868
(gadopentetat dimeglumin) . .568, 939 gvo`|e (II) fumarat, folna kiselina .156, 868
gadoteri~na kiselina . . . . . .568, 939, 1030 gvo`|e (II) sulfat . . . . . .156, 157, 868, 957
galaktoza . . . . . . . . . . . . . . .561, 804, 1028 gvo`|e (II) sulfat,
galantamin . . . . . . . . . . . . . . . . . .501, 1015 askorbinska kiselina . . . .157, 868, 957
ganciklovir . .347, 348, 590, 624, 679, 701, gvo`|e (III) hidroksid . . . . . . . . . . .156, 868
715, 762, 765, 902, 991 gvo`|e (III) hidroksid polimaltoza
ganireliks . . . . . . . . . . . . . . . .295, 892, 983 (dekstroferon) . . . . . . . . . . . . . . . . .868
gefitinib . . . . . . . . . . . . . . . . .387, 909, 998 gvo`|e (III) hidroksid polimaltoza
gemcitabin . .379, 590, 616, 624, 907, 996 (IPC) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .156, 868
gemfibrozil . .217, 219, 590, 616, 624, 715, gvo`|e (III) proteinsukcinilat . . . . . . . . .156
747, 753, 882, 969 gvo`|e glukonat, mangan glukonat,
gentamicin . . .35, 230, 239, 245, 246, 315, bakar glukonat . . . . . . . . . . . . . . . .868
334, 335, 336, 539, 590, 624, 630, 631, gvo`|e II glicin sulfat . . . . . . . . . . . . . . .868
632, 671, 678, 687, 715, 745, 746, 747, gvo`|e III proteinsukcinilat . . . . . . . . . .868
748, 753, 762, 777, 884, 899, 934, 972, gvo`dje glukonat, mangan glukonat,
973, 988, 1024 bakar glukonat . . . . . . . . . . . . . . . .157
gestoden, etinilestradiol . . . .269, 889, 977
gestonoron . . . . . .273, 389, 616, 715, 889,
979, 998
ginkgo biloba . . . . . . . . . . . .502, 926, 1015
glatiramer acetat
(alanin, glutamin, lizin, tirozin) . . . .401
1040 indeksi
H hlorfenamin
(hlorfeniramin) . . . . . . .717, 932, 1022
haloperidol . . . . . . .33, 473, 474, 475, 478, hlorheksidin . . . . . . .24, 77, 246, 855, 886,
591, 605, 616, 624, 666, 677, 680, 717, 943, 974
745, 746, 748, 753, 923, 1011 hlormetin (mustin) . . . . . . . . . . . . . . . . .376
halotan . . . . .259, 435, 561, 591, 616, 679, hlorohin . . . . . . . . . . . .510, 511, 606, 677,
693, 695, 711, 717, 738, 916, 1005 717, 718, 720, 731, 748, 754, 1017
heksetidin . . . . . . . . . . . . . . . .78, 855, 943 hlorpiramin . . . . . .234, 235, 533, 671, 680,
heksoprenalin . . . . . . . .263, 264, 522, 526, 718, 884, 971, 933, 1023
931, 977, 1020, 1021 hlorpromazin . . . . . .23, 33, 473, 474, 475,
heparin . . . .24, 25, 94, 144, 146, 147, 151, 591, 606, 617, 651, 671, 677, 680, 717,
171, 196, 198, 249, 443, 530, 554, 555, 745, 746, 748, 754, 922, 1010
585, 591, 605, 615, 616, 623, 624, 668, hlortalidon . .191, 591, 606, 617, 625, 671,
690, 697, 699, 707, 709, 711, 717, 727, 677, 746, 754, 963
733, 746, 747, 748, 753, 866, 876, 877, holekalciferol . . . . . . . .133, 135, 138, 606,
886, 955, 965, 975 864, 951, 952, 953
heparin, alantoin, dekspantenol . .198, 965 holestipol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .220, 969
heparin, alantoin, holestiramin . . . . . . . . .124, 220, 408, 591,
ekstrakt crnog luka . . . . .249, 886, 975 606, 617, 721, 726, 731, 741, 742, 745,
heparin, dimetilsulfoksid, 746, 747, 748, 754, 969
dekspantenol . . . . . . . . .198, 877, 965 homatropin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .547
heparin, prednizolon, polidokain . . . . . .196 horiogonadotropin . . . .277, 278, 890, 980
heparin, prednizolon, polidokanol 876, 965
heparinoid . . . . . . . . . . . . . . .198, 877, 965
hidrohlortiazid . . .191, 192, 215, 591, 605,
616,624, 671, 677, 700, 709, 717, 745,
I
754, 875 , 876, 963, 964, 969, ibandronska kiselina
hidrohlortiazid, amilorid . . . . . . . .193, 876 (ibandronat) . . . . . . . . .429, 916, 1004
hidrokortizon (kortizol) . . . . . . . .242, 244, ibuprofen . . . .33, 414, 419, 424, 445, 520,
300, 541, 885, 934, 973, 893, 983, 591, 606, 616, 624, 642, 653, 671, 718,
1024 723, 726, 728, 729, 741, 744, 745, 754,
hidrokortizon (kortizol), 762, 913, 914, 1001, 1002, 1003, 1019
oksitetraciklin . . . . .244, 550, 885, 973 ibuprofen, levomentol . . . . .424, 914, 1003
hidrokortizon, oksitetraciklin . . .936, 1027 idarubicin . . . . . . . . . . .382, 591, 616, 624,
hidroksietilskrob . . . . . .160, 624, 870, 958 762, 908, 997
hidroksietilskrob, natrijum hlorid . . . . .870 ifosfamid . . . .33, 376, 591, 606, 616, 624,
hidroksikarbamid . . . . .385, 386, 909, 998 706, 718, 742, 762, 996
hidroksiprogesteron . . . . . . .273, 276, 591, ikodekstrin, natrijum hlorid,
889, 979 natrijum laktat, kalcijum hlorid,
hidroksiprogesteron, estradiol . . . . . . .276 magnezijum hlorid . . . . . . . . .166, 872
hidroksokobalamin . . . .157, 158, 869, 957 iloprost . . . . . . . . . . . . . . . . .149, 867, 955
hidrotalcit . . . . . . . . . . . . . . . .80, 856, 944 imatinib . . . . . . . . .386, 387, 642, 909, 998
hijaluronska kiselina . . . . . . .430, 916, 971, imipenem, cilastatin . . . . . . .330, 897, 987
1004, 1026 imipramin . . . . .26, 33, 492, 493, 591, 616,
himekromon . . . . . . . . . . . . . . . . . .94, 946 642, 671, 677, 680, 688, 718, 744, 745,
hipromeloza . . . . . . . . . . . . .549, 935, 1026 754, 1014
hlorambucil . . . . .376, 415, 591, 605, 617, imunoglobulin (IgG - 5S), intravenski . .357,
906, 995 992
hloramfenikol . . . . . . .25, 26, 33, 136, 238, imunoglobulin (IgG - 7S), intravenski . .357,
312, 318, 539, 550, 577, 578, 591, 605, 903, 992
617, 624, 671, 678, 698, 713, 717, 741, imunoglobulin (IgG), histamin . . . .358, 993
745, 746, 747, 748, 754, 894, 933, 972, imunoglobulin (IgG), intramuskularni .357,
985, 1024, 1027 903, 992
indeksi 1041
imunoglobulin anticitomegalovirusni .358, izoniazid .33, 345, 402, 578, 592, 606, 616,
904, 993 624, 642, 677, 695, 696, 712, 719, 738,
imunoglobulin anti-D (RhO) .357, 903, 992 744, 745, 748, 754, 765, 901, 990
imunoglobulin antirabijesni izosorbiddinitrat . . . . . .183, 719, 874, 961
(protiv besnila) . . . . . . . . . . . .358, 904 izosorbidmononitrat . . . . . . .183, 719, 765,
imunoglobulin antitetanusni .357, 903, 993 874, 961
imunoglobulin protiv ùtice B . . . .358, 904 izotretinoin . . . . . . . . . .248, 592, 624, 677,
indapamid . . . . . .190, 191, 591, 606, 616, 719, 733, 742, 886, 975
677, 709, 718, 875, 881, 963
indinavir . . . . .33, 348, 349, 351, 591, 616,
662, 696, 699, 701, 704, 718, 735, 736,
737, 741, 765, 790, 806, 902, 991 J
indometacin . .33, 263, 414, 416, 417, 542, jobitridol . . . . . . . . . . . . . . .567, 939, 1029
591, 606, 616, 624, 671, 677, 693, 709, jodiksanol . . . . . . . . . . . . . .567, 939, 1029
718, 723, 726, 728, 729, 744, 745, 747,
joheksol . . . . . . . . . . . .563, 564, 938, 1029
748, 754, 912, 934, 1001, 1003
joksaglat meglumin, joksaglat natrijum
infliksimab . . . . . . . . . .407, 591, 912, 1000
(joksaglinska kiselina) . . . . . . .564, 938
insulin aspart . . . . . . . . . . . . .115, 861, 949
joksitalaminska kiselina
insulin detemir, analog humanog (joksitalamat meglumin) . . . . .563, 938
insulina . . . . . . . . . . . . . .119, 862, 950
joksitalaminska kiselina
insulin dugog dejstva, (joksitalamat meglumin,
humani . . . . . . . . . . . . . .117, 862, 950 joksitalamat natrijum) . . . . . .563, 938
insulin glargin, analog humanog jopamidol . . . . . . . . . . . . . .565, 938, 1029
insulina . . . . . . . . . . . . . . . . . .117, 862
jopanoatna kiselina . . . . . . . . . . .567, 1029
insulin glulizin, analog humanog
jopidol, jopidon . . . . . . . . . . . . . .567, 1029
insulina . . . . . . . . . . . . . . . . . .115, 861
jopromid . . . . . . . . . . . . . . .565, 938, 1029
insulin kratkog dejstva, humani . .113, 860,
jotroksat meglumin . . . . . . .567, 939, 1029
949
joversol . . . . . . . . . . . . . . . .566, 938, 1029
insulin kratkog dejstva, svinjski . . .114, 949
insulin lispro . . . . . . . . . . . . .114, 861, 949
kombinaciji sa insulinom
kratkog dejstva, humani . . . . .116, 861
K
insulin srednje dugog dejstva, kabergolin . .265, 463, 466, 467, 468, 888,
humani . . . . . . . . . .115, 116, 861, 949 922, 977, 1010
insulin srednje dugog dejstva, kalcijum dobesilat . . . . . . . . .198, 877, 965
svinjski . . . . . . . . . . . . . .116, 861, 949 kalcijum folinat . . .554, 557, 558, 606, 936,
interferon alfa - n1 . . . . . . . .240, 397, 540, 1028
972, 999, 1024 kalcijum glubionat . . . . . . . . .139, 865, 953
interferon alfa 2 a . . . . . . . . . .395, 910, 999 kalcijum hlorid, magnezijum hlorid,
interferon alfa 2 b . . . . . . . . . . . . . . . . .397 natrijum hlorid, natrijum laktat,
interferon alfa 2b rekombinantni . . . . .911 sorbitol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .165
interferon beta 1a . . . . . . . . .398, 911, 999 kalcijum karbonat . . . . .136, 138, 139, 677,
interferon beta 1b . . . . . . . . .399, 911, 999 696, 864, 865, 952, 953
ipratropijum bromid .523, 525, 1020, 1021 kalcijum karbonat, holekalciferol .138, 865,
ipratropijum bromid, salbutamol 523, 1020 953
irinotekan . . . . . . .386, 592, 616, 909, 998 kalcijum laktat - glukonat . . . . . . .136, 139,
itrakonazol . . .33, 342, 343, 344, 348, 351, 864, 865, 952, 953
592, 606, 616, 624, 678, 687, 696, 699, kalcijum pantotenat . . . . . . .135, 137, 864,
700, 704, 706, 707, 713, 718, 719, 722, 865, 952
728, 736, 738, 740, 741, 742, 765, 901, kalcipotriol . . . . . . . . . . . . . . . . . . .236, 972
990 kalcitonin . . . . . . . . . . . .87, 306, 429, 592,
izofluran . . .435, 592, 704, 719, 916, 1005 606, 624, 746, 754, 894, 984
kalcitriol . . . . . . . .134, 135, 236, 592, 606,
864, 951, 972
1042 indeksi
kalijum citrat . . . . . . . . . . . . .141, 865, 953 klobazam . . . . . . .448, 462, 486, 487, 1012
kalijum citrat, limunska kiselina, klodronska kiselina (klodronat) . .428, 720,
kalijum hidrogenkarbonat . . .141, 865 915, 1004
kalijum hlorid . . .56, 95, 96, 140, 141, 165, kloksacilin . .315, 316, 319, 322, 592, 606,
166, 592, 606, 745, 754, 859, 865, 946, 678, 895, 986
947, 953, 958, 959 klometiazol . . . . . . . . .491, 593, 721, 1014
kalijum jodid . . . . . . . .304, 606, 754, 893, klomifen . . . .280, 593, 606, 616, 890, 980
984, 1027 klomipramin . .33, 483, 492, 493, 593, 606,
kalijum permanganat . . . . . . . . . .247, 974 617, 677, 680, 697, 721, 925, 1014
kapecitabin . . . . . . . . . . . . . .379, 907, 996 klonazepam . .33, 451, 460, 462, 483, 484,
kaptopril . . . . . . . .211, 212, 213, 214, 215, 593, 606, 617, 678, 680, 698, 718, 721,
580, 592, 606, 629, 671, 677, 690, 716, 735, 921, 1009
746, 754, 765, 879, 968 klonidin . . . . . . . .118, 184, 187, 593, 606,
karbamazepin . . . . . .26, 33, 301, 353, 448, 721, 747, 749, 755, 761, 962, 963,
450, 451, 452, 453, 454, 456, 457, 461, 1009
462, 574, 585, 592, 606, 616, 624, 666, klopidogrel . . . . . .147, 593, 721, 866, 955
671, 677, 678, 693, 695, 697, 698, 699, klorazepat kalijum . . . . . . . .485, 924, 1012
700, 706, 710, 718, 719, 720, 721, 722, klotrimazol . . . . . . . . . .229, 230, 254, 255,
723, 726, 728, 735, 738, 739, 740, 741, 342, 721, 883, 887, 970, 976
744, 747, 748, 754, 765, 921, 1009 klotrimazol, betametazon,
karbocistein . . . . . . . . .528, 592, 931, 1022 gentamicin . . . . . . . . . . . . . . .230, 883
karbomer . . . . . . . . . . . . . . . .232, 550, 936 klozapin . .25, 33, 471, 474, 475, 480, 586,
karboplatin . .383, 592, 606, 624, 909, 997 593, 617, 622, 625, 671, 680, 721, 738,
karboprost (PGM15) . . . . . . .261, 888, 976 923, 1011
karmustin . . . . . . . . . . .376, 592, 606, 996 koagulacioni faktor IX . . . . . .154, 867, 956
karvedilol . . . . . . . . . . . .33, 205, 206, 616, koagulacioni faktor VII . . . . . .154, 867, 956
706, 720, 878, 966 koagulacioni faktor VIII . . . . .153, 867, 956
kaspofungin . . . . . . . . . . . . . .344, 901, 990 koagulacioni faktori II, VII, IX i X
katran kamenog uglja (destilat) . .236, 884 u kombinaciji . . . . . . . . . . . . . . . . . .153
ketamin . . . . . . . . . . . . .434, 436, 592, 606, kodein . .33, 439, 529, 530, 593, 607, 617,
720, 738, 1005 625, 640, 651, 653, 665, 688, 721, 727,
ketokonazol . .33, 229, 342, 343, 348, 351, 744, 745, 746, 755, 774, 836, 842, 932,
523, 592, 606, 616, 678, 687, 695, 696, 1006, 1022
699, 700, 704, 706, 707, 713, 718, 720, kodein, feniltoloksamin . . . . . . . .530, 1022
722, 728, 730, 734, 736, 738, 740, 741, kolfosceril palmitat . . . . . . .535, 761, 1023
765, 883, 901, 970, 976, 990 kortikotropin . . . . . . . . . . . . .289, 290, 982
ketoprofen . .414, 420, 423, 592, 606, 616, kromoglicinska kiselina . . . . . . . .519, 526,
624, 671, 677, 720, 726, 728, 913, 914, 548, 593, 928, 935, 1020, 1021
1001, 1002, 1003 krotamiton . . . . . . . . . . . . . . . . . . .235, 971
ketorolak . . .414, 417, 592, 606, 616, 720, ksantinol nikotinat . . . . . . . . . . . . .194, 964
723, 729, 731, 912, 1001 ksilometazolin . .518, 520, 722, 928, 1018,
ketotifen . . .534, 592, 616, 720, 933, 1023, 1026
1026 kvetiapin . . . . . . . . . . . . . . .481, 923, 1011
kiseonik . . . . . . . .354, 355, 356, 559, 674, kvinapril . . . . . . . .213, 215, 593, 607, 629,
936, 937, 1028 678, 722, 880, 881, 968
kladribin . . . . . . . . . . . .378, 761, 907, 996 kvinapril, hidrohlortiazid . . . . . . . .215, 881
klaritromicin . . .33, 85, 332, 576, 592, 596,
606, 616, 624, 695, 699, 706, 710, 711,
712, 720, 734, 736, 738, 741, 743, 898,
945, 988 L
klemastin . . . . . . . . . . . . . . . . . . .532, 1022
lacidipin . . . . . . . . . . . . . . . . .209, 879, 967
klindamicin . .247, 257, 316, 331, 333, 334,
Lactobacillus fermentum
576, 592, 616, 632, 671, 678, 720, 726,
(acidofilni laktobacil) . . . . . . .257, 887
731, 744, 745, 748, 755, 761, 886, 899,
975, 988 laktuloza . . . . . . . . . .87, 97, 472, 859, 947
indeksi 1043
lamivudin . . .351, 593, 607, 625, 662, 722, loperamid . . . . .87, 99, 593, 724, 859, 948
902, 992 lopinavir, ritonavir . . . . . . . . .349, 902, 991
lamotrigin . . .448, 450, 455, 456, 461, 462, lorakarbef . . . . . . . . . . . . . . .324, 327, 986
463, 593, 607, 617, 677, 698, 722, 762, loratadin . . . . . . . . .33, 520, 534, 593, 607,
921, 1009 724, 743, 765, 929, 933, 1019, 1023
lanatozid C . . . . . . . . . . . . . . . . . . .174, 774 loratadin, pseudoefedrin . . .520, 929, 1019
lanreotid . . . . . . . . . . . .119, 295, 892, 983 lorazepam . . . . . . .483, 484, 485, 580, 593,
lansoprazol .33, 83, 84, 607, 617, 696, 722, 607, 617, 625, 680, 724, 924, 1012
723, 857, 944, 945 L-ornitin-L-aspartat . . . . . . . . .94, 859, 946
latanoprost . . . . .546, 547, 593, 935, 1025 lornoksikam . . . . . . . . . . . . .419, 913, 1001
leflunomid . .407, 408, 593, 607, 723, 912, losartan . . . . . . . .185, 186, 215, 216, 593,
1000 607, 617, 625, 881, 969
lenograstim . . . . . .393, 394, 593, 910, 999 losartan, hidrohlortiazid . . . . . . . .216, 881
lerkanidipin . . . . . . . . . . . . . .209, 879, 967 lovastatin . . . . . . . .33, 218, 593, 607, 617,
letrozol . . . . . . . . . . . . . . . . . .392, 910, 999 724, 746, 756, 765, 882, 969, 970
levetiracetam448, 458, 459, 462, 463, 1009 lutropin alfa
levobupivakain . . . . . . . . . .437, 917, 1006 (humani rekombinantni LH) . .279, 890
levodopa, benzerazid . . . . . .465, 922, 1010
levodopa, karbidopa . . . . . .465, 922, 1010
levodopa, karbidopa, entakapon .922, 1010
levomepromazin .474, 475, 476, 671, 1011 M
levonorgestrel . . .266, 267, 268, 269, 277, magaldrat (aluminijum hidroksid,
593, 617, 723, 888, 889, 890, 977, 978, magnezijum karbonat,
980 magnezijum hidroksid) . . . . . . .80, 856
levonorgestrel, estradiol . . . .277, 890, 980 magnezijum laktat, piridoksin 142, 866, 954
levonorgestrel, etinilestradiol 269, 888, 977 magnezijum sulfat . . . . .267, 947, 954, 977
levotiroksin natrijum . . . . . . .302, 893, 983 makrogol . . . . . . . . . . . . . . . . .97, 859, 947
lidokain 33, 59, 78, 79, 175, 177, 197, 234, manitol . . . . . . . . .164, 190, 191, 401, 594,
329, 437, 438, 593, 607, 617, 652, 678, 607, 746, 756, 871, 947, 958
687, 688, 695, 697, 723, 763, 855, 917, manitol, sorbitol . . . . . . . . . .164, 871, 958
943, 944, 960, 965, 971, 1006 maprotilin . . . . . . . . . . . .33, 492, 493, 494,
lidokain, cetilpiridinijum . . . . .78, 855, 944 548, 594, 607, 617, 677, 680, 697, 724,
lidokain, epinefrin (adrenalin) . . . .438, 917 925, 1014
lidokain, eugenol . . . . . . . . . . . . . .438, 917 mebendazol .511, 594, 607, 724, 927, 1017
lidokain, hidrokortizon, cink oksid, mebeverin . . . . . . . . . . . . . . . .87, 857, 945
aluminijum acetat . . . . . . . . . . . . . .197 medazepam . . . . . . . . .485, 617, 724, 1012
lidokain, norepinefrin (noradrenalin) . .438, medicinski ugalj . . . . . . . . . . . .99, 496, 948
917 medroksiprogesteron . . . . . .269, 273, 274,
lidokain, paraformaldehid . . . . . . .438, 917 388, 607, 617, 724, 889, 910, 978, 979,
lidokain, prilokain . . . . . . . . . . . . .438, 695 980, 998
lidokain, tinktura kamilice, megestrol . . . . . . .269, 274, 275, 388, 594,
polidokanol . . . . . . . . . . . . . . . .79, 855 607, 617, 724, 910, 977, 978, 979, 998
lindan . . . . . . . . . . . . . .512, 593, 928, 1017 meksiletin . . . . . . . . . . . .33, 175, 177, 594,
linestrenol . . . . . . .275, 890, 977, 978, 979 607, 617, 651, 697, 724, 738, 873, 960
linkomicin . . .247, 313, 331, 333, 334, 576, melfalan 376, 594, 607, 625, 724, 906, 995
671, 677, 744, 745, 748, 756, 899, 988 melitracen . . . . . . . . . . . . . . . . . .494, 1014
liotironin natrijum . . . . . . . . .302, 763, 984 meloksikam . . . . .414, 419, 594, 607, 617,
lipresin . . . . . . . . . . . . . . . . . .291, 292, 982 625, 725, 726, 728, 741, 913, 1001
litijum (karbonat) . . . . . . . . .481, 923, 1012 memantin . . . . . . . . . . . . . .501, 926, 1015
lizinacetilsalicilat . . . . . . . . . . . . .443, 1007 menadion (vitamin K3) . . . . . . . . .152, 956
lizinopril . . . . . . . .212, 214, 593, 625, 678, menotrofin (humani menopauzalni
724, 880, 881, 968 gonadotrofin) . . . . . . . . . . . . .278, 890
lizinopril, hidrohlortiazid . . . . . . . .214, 881 mepartricin . . . . . . . . . . . . . .285, 891, 982
lomustin . . . . . . . . . . . . . . . . .377, 607, 996 mepivakain . . . . . . . . .437, 438, 917, 1006
1044 indeksi
mepivakain, epinefrin (adrenalin) .438, 917 metronidazol . . .33, 78, 85, 100, 240, 255,
merkaptopurin . . . . . . . . . . .378, 402, 594, 256, 257, 311, 313, 315, 316, 334, 340,
607, 617, 625, 641, 692, 725, 748, 756, 509, 594, 608, 617, 671, 678, 692, 708,
766, 907, 996 713, 714, 723, 726, 735, 741, 744, 745,
meropenem . . . . .312, 329, 594, 607, 625, 748, 756, 855, 884, 887, 900, 927, 943,
725, 897, 987 945, 972, 976, 989, 1016
mesalazin . . .100, 101, 594, 607, 625, 725, metronidazol, mikonazol . . . . . . . .256, 887
745, 746, 748, 756, 859, 948 mianserin . . . . . . . . . . .492, 498, 677, 697,
mesna . . . . . .375, 528, 557, 594, 607, 749, 726, 926, 1014
756, 763, 1022, 1028 midazolam . . .33, 349, 353, 434, 484, 490,
mesterolon . .270, 271, 594, 617, 889, 978 594, 608, 625, 711, 726, 925, 1013
metadon . . . . . . . . . . . . .33, 439, 504, 594, midekamicin . . . . . . . . .332, 726, 898, 988
608, 617, 625, 651, 664, 665, 695, 725, midodrin . . . . . . . . . . . .181, 472, 763, 961
743, 836, 927, 1016 miglitol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .127, 951
metamizol natrijum (noraminofenazon) .89, mikofenolna kiselina
444, 858, 919, 1007 (mikofenolat mofetil) . .405, 911, 1000
metamizol natrijum (noraminofenazon), mikonazol . . . . .33, 78, 125, 229, 230, 254,
pitofenon, fenpiverinijum . . . . . . . .858 255, 342, 594, 608, 617, 698, 700, 707,
metenamin (hipurat i mandelat) . . . . . .341 713, 726, 741, 855, 883, 887, 943, 948,
metformin . . .36, 120, 121, 122, 126, 128, 970, 976, 990
129, 131, 594, 617, 625, 692, 698, 725, mikonazol, hidrokortizon
862, 863, 950 (kortizol) . . . . . . . . . . . . . . . . .230, 883
metformin, glibenklamid . . . . . . . .126, 863 minoksidil . . . . . . . . . . .185, 189, 248, 594,
metiklotiazid, amilorid . . . . . .193, 876, 964 608, 726, 963, 975
metildigoksin . . . . . . . . . . . . .174, 873, 960 mirtazapin . . . . . . . . . .492, 499, 594, 697,
metildopa (levogira) . . . . . . . . . . .186, 962 727, 926, 1015
metildopa (racemat) . . . . . . .186, 875, 962 mitoksantron .382, 594, 608, 617, 908, 997
metilergometrin . .258, 259, 617, 888, 976 mitomicin . . .383, 594, 608, 724, 908, 997
metilprednizolon . .33, 242, 296, 299, 543, mivakurijum hlorid . . . . . . . . . . .426, 1003
594, 608, 680, 725, 885, 893, 972, 983, mle~nokiselinske bakterije,
1025 ìve liofilizovane . . . . . . . . . . .101, 860
metilprednizolon, neomicin . . . . .543, 1025 moklobemid . . . . .463, 498, 518, 591, 594,
metionin, levuloza, fosforilholin, 608, 617, 695, 697, 718, 723, 727, 728,
riboflavin, D-pantenol, piridoksin, 926, 1014
nikotinamid, biotin (vitamin H), moksifloksacin . . . . .46, 338, 479, 900, 989
natrijum hlorid, natrijum moksonidin . .187, 608, 625, 727, 875, 962
hidrogenkarbonat, kalijum hlorid, molgramostim . . . . . . . .394, 594, 608, 999
jabu~na kiselina) . . . . . . . . . . . . . . . .96 molsidomin . . . . . . . . . . . . . .183, 874, 961
metirapon . . . . . . . . . . . . . . . . . .561, 1028 mometazon . . . . . . . . . . . . . .244, 520, 885,
metoheksital . . . . . . . . . . .489, 1005, 1013 928, 973, 1018, 1021
metoklopramid . . . . . . . . .90, 92, 445, 594, montelukast .527, 595, 608, 727, 765, 931,
608, 617, 666, 678, 691, 695, 701, 705, 1021
723, 724, 725, 731, 735, 858, 946, morfin . . . . .33, 59, 92, 434, 435, 439, 440,
1007 441, 442, 504, 529, 595, 608, 618, 625,
metoksalen . .236, 594, 676, 748, 756, 972 651, 653, 663, 664, 665, 666, 688, 695,
metoprolol . . .33, 184, 200, 201, 202, 203, 702, 727, 745, 746, 747, 748, 756, 765,
204, 594, 608, 617, 625, 642, 702, 725, 774, 836, 841, 842, 918, 1006
765, 877, 966 mukopolisaharidaza . . . . . . . . . . .168, 960
metotreksat . . . . .377, 407, 408, 410, 415, mupirocin . .239, 315, 520, 595, 972, 1019
443, 594, 608, 617, 625, 691, 692, 707, muromonab-CD3 . . . . . . . . . . . . . . . . . .403
713, 719, 725, 726, 732, 737, 745, 756,
763, 766, 907, 996, 1000
indeksi 1045
N natrijum hlorid, natrijum laktat,

kalijum hlorid, kalcijum hlorid,
nadroparin . . . . . . . . . . .147, 727, 866, 955 magnezijum hlorid, glukoza . . . . . .871
nafazolin . . . .519, 547, 548, 680, 928, 935, natrijum laurilsulfoacetat, glicerol .98, 859,
1018, 1026 947
nafazolin, borna kiselina . . .548, 935, 1026 natrijum pikosulfat . . . . . . . . .97, 859, 947
naftidrofuril . . . . . . . . . . . . . .194, 195, 965 nebivolol . . . . . . . .205, 595, 728, 878, 966
nalbufin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .441, 1007 nelfinavir . . .349, 595, 662, 696, 701, 718,
nalidiksinska kiselina . .282, 338, 677, 741, 721, 728, 736, 743, 902, 991
745, 989 neomicin . . . .196, 239, 245, 258, 312, 315,
nalokson . . . . . . . . . . . . .57, 100, 435, 439, 334, 369, 539, 595, 618, 625, 678, 693,
554, 555, 595, 608, 1027 698, 716, 728, 741, 744, 746, 747, 748,
naltrekson . .503, 595, 608, 763, 927, 1016 757, 943, 947, 972, 988, 1024
nandrolon . . . . . . . . . . .142, 618, 866, 954 neostigmin . . . . . .424, 435, 502, 608, 625,
727, 728, 731, 927, 1015
naproksen . . . . . . . . .23, 33, 414, 420, 445,
595, 608, 618, 625, 642, 677, 723, 726, netilmicin . . . . . . .334, 335, 336, 595, 625,
727, 729, 913, 1001, 1003 630, 631, 632, 729, 899, 988
nateglinid . . . . . . . . . . .131, 729, 863, 951 nevirapin . . .352, 595, 662, 695, 701, 715,
718, 729, 735, 902, 992
natrijum citrat, limunska kiselina,
glukoza . . . . . . . . . . . . . . . . .562, 1029 nicergolin . . . . . . . . . . . . . . . .195, 876, 965
natrijum fluorid . . . . . . . .77, 855, 943, 954 nifedipin . . . . . . . . .33, 129, 130, 185, 194,
206, 207, 208, 263, 353, 595, 608, 618,
natrijum hidrogenkarbonat . . . .79, 95, 96,
629, 678, 698, 704, 705, 713, 724, 727,
166, 168, 696, 859, 872, 873, 959
729, 741, 765, 879, 967
natrijum hlorid . . . .96, 163, 164, 165, 166,
nifuroksazid . . . . . . . . . . . . . . .98, 859, 948
167, 168, 178, 299, 406, 871, 872, 873,
947, 953, 958, 959 nikardipin . . . . . . . . . . . .33, 126, 207, 595,
608, 618, 680, 704, 706, 729, 967
natrijum hlorid, kalijum hlorid,
kalcijum hlorid . . . . . . . .163, 167, 168, niklozamid . . . . . . . . . . . . . . . . . .512, 1017
871, 873 nikotinska kiselina . . . .171, 172, 217, 220,
natrijum hlorid, kalijum hlorid, 882, 964, 969, 970
kalcijum hlorid, magnezijum hlorid, nilutamid . . . . . . . . . . . .391, 618, 910, 999
natrijum acetat . . . . . . . . . . . .167, 873 nimesulid . . .263, 414, 422, 424, 914, 915,
natrijum hlorid, kalijum hlorid, 1002, 1003
kalcijum hlorid, magnezijum hlorid, nimodipin . . . .33, 206, 207, 208, 209, 595,
sir}etna kiselina . . . . . . . . . . .168, 873 608, 618, 704, 729, 879, 967
natrijum hlorid, kalijum hlorid, nisoldipin . . .209, 595, 704, 729, 879, 967
kalcijum hlorid, natrijum laktat . . . .871 nistatin . . . . . .98, 228, 254, 257, 595, 608,
natrijum hlorid, natrijum laktat, 859, 883, 887, 948, 970, 975, 976
kalcijum hlorid, aminokiseline 165, 872 nistatin, neomicin, polimiksin 257, 887, 976
natrijum hlorid, natrijum laktat, nistatin, nifuratel . . . . . . . . . .257, 887, 976
kalcijum hlorid, nistatin, oksitetraciklin . . . . . . . . .254, 975
magnezijum hlorid, glukoza . .165, 872 nitrazepam . .460, 462, 489, 595, 608, 618,
natrijum hlorid, natrijum laktat, 625, 729, 924, 1013
kalijum hlorid, kalcijum hlorid, nitrendipin . . . . . . .209, 618, 729, 879, 967
magnezijum hlorid . . . . .163, 165, 871 nitrofurantoin . . . . .25, 282, 315, 341, 595,
natrijum hlorid, natrijum laktat, 608, 618, 671, 729, 744, 745, 747, 748,
kalijum hlorid, kalcijum hlorid, 749, 757, 989
magnezijum hlorid, glukoza . . . . . .165 nitroprusid . .185, 189, 595, 609, 618, 963
natrijum hlorid, natrijum laktat, nizatidin . . . . . .81, 82, 595, 609, 618, 625,
kalijum hlorid, kalcijum hlorid, 729, 856, 944
magnezijum hlorid, glukoza . . . . . .165 nonakog alfa . . . . . . . . . . . . . . . . .155, 956
natrijum hlorid, natrijum laktat, nonoksinol . . . . . . . . . . .262, 267, 888, 976
kalijum hlorid, kalcijum hlorid, norelgestromin, etinilestradiol . . .269, 889,
magnezijum hlorid, glukoza . . . . . .871 977
1046 indeksi
noretisteron . . . . .266, 267, 268, 273, 274, pankuronijum . . . .425, 426, 596, 609, 626,
275, 276, 277, 595, 609, 618, 729, 890, 730, 915, 1003
977, 978, 979, 980 pantoprazol . . . . . . . . . . . . . . .83, 85, 596,
noretisteron, estradiol . . . . . . . . .276, 277, 609, 677, 730, 857, 944
890, 979, 980 paracetamol . . . . . .99, 396, 414, 443, 444,
noretisteron, etinilestradiol . . . . . .268, 977 445, 521, 530, 532, 576, 596, 609, 614,
norfloksacin . .33, 282, 315, 338, 539, 595, 651, 653, 663, 671, 678, 686, 694, 731,
609, 618, 626, 714, 729, 730, 738, 741, 744, 745, 748, 757, 919, 920, 929, 932,
900, 989, 1024 1007, 1008, 1019
norgestimat, etinilestradiol . .269, 889, 977 paracetamol, askorbinska kiselina . . . .445,
norgestrel, estradiol . . . . . . . .277, 890, 980 532, 920, 932
nortriptilin . . .33, 492, 494, 580, 595, 688, paracetamol, askorbinska kiselina,
1014 kofein, hlorfenamin . . . . . . . . .532, 932
paracetamol, kofein . . . . . . .445, 920, 1019
paracetamol, kofein, kodein . . . . . .445, 920
paracetamol, kofein, kodein,
O propifenazon . . . . . . . . . . . . . .445, 920
ofloksacin . . .337, 539, 540, 595, 609, 631, paracetamol, propifenazon, kofein 444, 920
632, 714, 899, 934, 988, 1024 paracetamol, pseudoefedrin,
oksaliplatin . . . . . . . . . .383, 384, 909, 997 dekstrometorfan,
askorbinska kiselina . . . . . . . .521, 929
oksaprozin . . . . . . . . . . . . . .421, 914, 1002
parekoksib . . . . . . . . . . . . . . . . . .422, 1002
oksatomid . . . . . . . . . . . . . . . . . .533, 1023
paroksetin . . .33, 495, 497, 596, 609, 626,
oksazepam . . . . . .483, 484, 485, 580, 595,
697, 731, 736, 765, 805, 925, 1014
609, 626, 680, 730, 748, 757, 1012
peginterferon alfa 2a . . . . . .399, 911, 1000
oksibuprokain . . . . . . .549, 935, 971, 1026
peginterferon alfa 2b . . . . . .399, 911, 1000
oksimetazolin . . . . . .518, 928, 1018, 1026
pemetreksed . . . . . . . . . . . . .377, 907, 996
oksitetraciklin . . . .166, 244, 254, 539, 680,
730, 1024 penicilamin . . . . . .136, 412, 415, 423, 596,
609, 671, 696, 716, 717, 731, 744, 746,
oksitocin . . . .252, 258, 261, 265, 288, 292,
748, 757, 765, 1002
293, 595, 691, 695, 730, 733, 892, 982
pentaeritritiltetranitrat .183, 731, 874, 961
okskarbazepin . . .448, 450, 452, 453, 462,
921, 1009 pentazocin . .439, 441, 596, 609, 626, 664,
671, 679, 731, 745, 757, 918, 1007
oktenidin . . . . . . . . . . . . . . . .247, 886, 974
pentoksifilin .118, 194, 731, 739, 876, 964
oktenidin, fenoksietanol . . . . . . . .886, 974
perazin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .477, 1011
oktreotid . . .294, 596, 609, 704, 705, 730,
763, 892, 983 pergolid . . . . . . . . . . . .463, 466, 468, 1010
olanzapin . . .472, 474, 480, 586, 596, 609, periciazin . . . . . . . . . . .474, 477, 677, 1011
622, 626, 730, 923, 1011 perindopril . . . . . .212, 596, 609, 613, 621,
omeprazol . .33, 83, 84, 85, 596, 609, 677, 626, 731, 880, 968
713, 719, 730, 741, 856, 944, 945 permetrin . . . . . . . . . . .513, 596, 609, 1018
ondansetron . . .92, 93, 496, 596, 609, 730, petidin . . . . . . . . . .22, 439, 440, 596, 626,
765, 858, 946 727, 731, 745, 746, 757, 836, 918,
orlistat . . . . .102, 596, 609, 698, 706, 730, 1006
860, 949 pilokarpin . . .543, 544, 596, 609, 731, 763,
ornipresin . . . . . . . . . . . . . . . . . . .292, 982 934, 1025
oseltamivir . . . . . . . . . . . . . . .353, 902, 992 pimekrolimus . . . . . . . . . . . . .249, 886, 975
pinaverijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88, 945
pinen, kamfen, cineol, fenhon,
borneol, anetol . . . . . . . . . . . .282, 891
P pinen, kamfen,menton, cineol,
mentol, borneol . . . . . . . . . . . . .94, 858
paklitaksel . . . . . .129, 380, 596, 609, 730, pioglitazon . . . . . .127, 128, 129, 130, 951
908, 997 pipekuronijum bromid . . . . . . . .425, 1003
pamidronska kiselina (pamidronat) . . .428, pipemidinska kiselina . .338, 731, 900, 989
730, 915, 1004
indeksi 1047
piperacilin . . . . . . .319, 320, 323, 596, 609, prokainamid . . . . . . .25, 90, 175, 176, 338,
626, 631, 678, 726, 731, 895, 985, 986 580, 597, 610, 671, 688, 697, 731, 732,
piperacilin, tazobaktam .323, 731, 895, 986 744, 745, 746, 757, 765, 960
piracetam . .500, 596, 609, 626, 926, 1015 prokarbazin . .384, 597, 610, 692, 732, 997
pirazinamid . .26, 345, 346, 596, 677, 678, promazin . . . . . . .474, 476, 597, 610, 671,
731, 747, 757, 991 677, 678, 732, 1011
piretrin . . . . . . . . . . . . . . . . .512, 928, 1018 prometazin . .235, 533, 597, 610, 671, 677,
piridoksin . . . . . .92, 95, 96, 132, 135, 136, 678, 680, 732, 884, 933, 971, 1023
137, 155, 723, 732, 742, 858, 859, 864, propafenon . . .33, 175, 178, 597, 697, 702,
865, 946, 947, 951, 952, 953 706, 731, 732, 738, 741, 874, 960
piridoksin, tiamin . . . . . . . . . .137, 865, 953 propifenazon, kofein, kamilofin,
piridostigmin .88, 502, 596, 609, 626, 718, mekloksamin, ergotamin . . . .446, 920
720, 724, 727, 731, 732, 927, 1015 propiltiouracil . . . . . . . . . . . .302, 303, 597,
pirimetamin . . . . .510, 596, 609, 671, 1017 610, 626, 671, 748, 757, 893, 984
piroksikam . . .33, 414, 417, 419, 423, 596, propofol . . . .434, 436, 597, 733, 917, 1005
609, 626, 642, 677, 723, 728, 729, 732, propranolol . . .33, 56, 175, 181, 184, 199,
741, 806, 912, 914, 1001, 1003 200, 201, 202, 203, 204, 205, 206, 445,
pizotifen . . . . . . . . . . . . . . . .445, 447, 1008 580, 597, 610, 626, 667, 671, 685, 687,
poligelin . . . . . . . . . . . . . . . . .160, 870, 958 688, 691, 702, 727, 731, 733, 745, 747,
polikrezulen . . . . .256, 877, 887, 974, 976 757, 877, 966
poraktant alfa . . . . . . . . . . .535, 933, 1023 protamin . . . . . . . . . . . .146, 147, 554, 555,
povidon jod .246, 254, 256, 315, 521, 540, 610, 936, 1027
609, 626, 886, 887, 929, 974, 975, 976, proteaza, amilaza, lipaza,
1019, 1024 hemicelulaza, ù~ne soli . . . . .102, 860
prajmalin . . . . . . . . . . . . . . . .176, 873, 960 protein C . . . . . . . . . . . . . . . .151, 763, 955
pralidoksim . . . . . .89, 554, 596, 609, 1027 pseudoefedrin, ibuprofen . .520, 929, 1019
pramipeksol . . . . .463, 466, 467, 468, 732, pseudoefedrin, paracetamol,
922, 1010 dekstrometorfan . . . . . . . . . . .521, 929
prasteron, estradiol . . . . . . . .275, 890, 979
pravastatin . . .33, 218, 596, 609, 732, 765,
882, 969, 970
prazepam . . . . . . . . . . .487, 680, 924, 1012 R
prazikvantel . . . . . . . . . . . . .511, 679, 1017 raloksifen . . . .281, 721, 733, 742, 891, 981
prazosin . . . . . . . .184, 187, 188, 194, 596, ramipril .186, 212, 213, 214, 597, 610, 613,
609, 626, 668, 678, 691, 732, 875, 962 621, 626, 733, 765, 880, 881, 968
prednizolon . . . . .100, 196, 296, 297, 299, ramipril, hidrohlortiazid . . . . . . . .214, 881
401, 541, 550, 596, 722, 765, 934, 943, ranitidin . . . . . . . . . . . . .81, 122, 434, 597,
948, 983, 1018, 1024, 1027 610, 626, 678, 687, 733, 736, 856, 944
prednizon . . . .33, 296, 297, 299, 596, 893, reboksetin . . . . . .492, 500, 597, 709, 733,
948, 983 926, 1015
pregabalin . . . . . . . . . . . . . .460, 921, 1009 remifentanil .434, 436, 597, 733, 917, 1005
primidon . . . . . . . . .33, 448, 449, 462, 596, repaglinid . . .130, 131, 597, 610, 698, 733,
610, 626, 671, 678, 688, 697, 706, 710, 863, 951
716, 718, 721, 723, 726, 728, 732, 736, retinol . . . . . .133, 137, 549, 597, 863, 865,
738, 739, 740, 741, 1009 936, 951, 1026
procijanidolni (PCO) oligomeri . . .877, 966 retinol (akseroftol, vitamin A) . . . .133, 137,
prociklidin . . . . . . . . . .463, 464, 922, 1010 863, 865, 951
progesteron . . . . .272, 273, 274, 276, 277, retinol (akseroftol, vitamin A),
596, 678, 724, 732, 763, 890, 979, 980 ergokalciferol . . . . . . . . . . . . .133, 863
progesteron, estradiol . . . . . .276, 890, 980 retinol (akseroftol, vitamin A),
prokain . . . . .320, 321, 437, 576, 597, 610, holekalciferol . . . . . . . . . . . . .133, 863
985, 1005
1048 indeksi
retinol (akseroftol, vitamin A), salmeterol . . .522, 523, 597, 610, 736, 930,
tiamin (aneurin, vitamin B1), 1020
riboflavin (vitamin B2), selegilin . . . . . . . .463, 467, 468, 471, 597,
nikotinamid (vitamin B7), 610, 618, 736, 765, 922, 1010
dekspantenol (vitamin B5), sertralin . . . . .33, 496, 597, 610, 618, 626,
piridoksin (vitamin B6), 697, 736, 765, 805, 925, 1014
askorbinska kiselina (vitamin C), serum protiv otrova zmije . . .355, 903, 992
tokoferolacetat (vitamin E) . . . . . . .137 sevelamer . . . . . . . . . . . . . .557, 936, 1028
retinol, hipromeloza . . . . . . . . . . .549, 936 sevofluran . . . . . . . . . . . . . .435, 916, 1005
reviparin . . . . . . . . . . . .147, 733, 866, 955 sildenafil . . . . . . . . .33, 283, 712, 715, 718,
rezerpin, klopamid, 728, 735, 736, 891, 981
dihidroergokristin . . . . . . . . . .186, 962 silimarin (silibin) . . . . . . . . . . . . . . .94, 946
ribavirin . . . . . . . . . . . . . . . .347, 400, 597, simaldrat (aluminijum magnezijum
733, 743, 763, 901, 991 silikat hidrat) . . . . . . . . . . . . . . .80, 856
rifampicin . . . . .26, 33, 122, 125, 301, 344, simetikon . . . . . . . . . . . . . . . . .88, 857, 945
345, 353, 597, 610, 613, 671, 678, 695, simvastatin . . .33, 217, 218, 219, 598, 610,
698, 699, 700, 703, 704, 706, 710, 711, 618, 679, 694, 700, 736, 742, 745, 758,
713, 716, 717, 718, 723, 724, 728, 729, 882, 969, 970
732, 734, 736, 738, 739, 740, 741, 744, sirolimus . . . . . . . . . . .406, 407, 911, 1000
745, 748, 757, 765, 901, 990 sojino ulje, fosfolipidi, glicerol . . .161, 638,
riluzol .468, 505, 597, 618, 626, 927, 1016 870, 958
rimazolijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .445 sojino ulje, pre~i{}eno . .162, 638, 870, 958
risedronska kiselina somatostatin . . . . .294, 402, 763, 892, 983
(risedronat) . . . . . . . . . .430, 916, 1004 somatropin . . . . . .288, 290, 591, 598, 610,
risperidon . . . . . . . .33, 474, 475, 482, 586, 722, 736, 892, 982
597, 610, 618, 622, 626, 734, 923, sotalol . . . . . .175, 203, 338, 598, 610, 626,
1012 699, 709, 736, 877, 966
ritodrin . . . . .264, 597, 610, 734, 745, 746, spiramicin . . . . . . . . . . . . . . . . . . .332, 988
757, 888, 977 spironolakton . . . .190, 193, 598, 610, 626,
ritonavir . . . . .33, 349, 351, 523, 597, 610, 668, 671, 679, 716, 736, 745, 746, 758,
618, 662, 693, 695, 696, 697, 698, 699, 876, 964
700, 701, 706, 711, 718, 720, 721, 726, stavudin . . . .351, 598, 610, 662, 701, 737,
728, 733, 734, 735, 736, 737, 738, 741, 902, 992
902, 991 streptokinaza . . . . . .24, 60, 150, 598, 610,
rituksimab . . . . . . . . . . . . . . .384, 909, 997 678, 737, 867, 955
rivastigmin ...500, 501, 597, 735, 926, 1015 streptomicin .311, 334, 335, 598, 610, 671,
rizatriptan . . . . . . . . . .446, 735, 920, 1008 678, 737, 747, 748, 758, 899, 948, 988
rofekoksib . . . . . . . . . . .413, 414, 421, 597, sufentanil . . .434, 435, 598, 610, 653, 737,
610, 735, 1002 916, 1005
roksitromicin . . . . .332, 610, 735, 898, 988 suksametonijum (sukcinilholin) . .424, 915,
rokuronijum bromid . . . . . .426, 915, 1003 1003
ropinirol . . . .463, 466, 468, 735, 922, 1010 sulfadiazin srebro .239, 598, 627, 884, 972
rosiglitazon . .127, 128, 129, 863, 950, 951 sulfafurazol . . . . . . . . . . . . . . . . .540, 1024
sulfagvanidin . . . . . . . . . . . . . . . . . .98, 948
sulfametoksazol, trimetoprim . . . .330, 898
S sulfasalazin . .100, 101, 414, 415, 598, 611,

627, 677, 679, 716, 737, 759, 859, 948
Sabalis serrulatae plod (ekstrakt) .285, 891, sulpirid . . . . .474, 481, 598, 611, 622, 627,
982 738, 923, 1012
sakvinavir . . .348, 597, 662, 696, 701, 718, sumatriptan .446, 496, 497, 598, 611, 618,
735, 736, 741, 765, 902, 991 724, 738, 920, 1008
salbutamol . .118, 522, 523, 524, 526, 597,
736, 765, 929, 931, 1020, 1021
indeksi 1049
T tiamin (aneurin, vitamin B1), riboflavin

(vitamin B2), piridoksin (vitamin B6),
tadalafil . . . . . . . . . . . . .283, 738, 891, 981 nikotinamid (vitamin B7),
takalcitol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .236, 972 cijanokobalamin (vitamin B12),
takrolimus . . . . . . .33, 248, 404, 405, 911, kalcijum pantotenat (vitamin B5),
975, 1000 para-aminobenzojeva kiselina . . . .135
tamoksifen . . .33, 390, 598, 611, 618, 718, tianeptin . . . . . . . . . . . . . . .499, 926, 1015
738, 742, 910, 999 tiaprofenska kiselina . .420, 598, 914, 1002
tazaroten . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .236, 972 tibolon . . . . . . . . . . . . . .275, 739, 890, 979
tegafur . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .379, 996 tiklopidin . . . .33, 148, 599, 611, 619, 697,
tegaserod . . . . . . . . . . . . . . . . .87, 857, 945 706, 717, 728, 738, 739, 765, 867, 955
teikoplanin . . . . . . . . . .312, 314, 316, 317, tilidin . . . . . . . . . . . . . .442, 664, 918, 1007
339, 598, 611, 627, 738, 900, 989 timolol . .33, 201, 202, 545, 546, 547, 599,
telitromicin . . . . . . . . . . . . . .333, 899, 988 611, 627, 667, 739, 935, 966, 1025
telmisartan, hidrohlortiazid . . . . . .216, 882 timolol, dorzolamid . . . . . . . . . . . .547, 935
temazepam .490, 598, 611, 618, 738, 1013 timolol, latanoprost . . . . . . . . . . . .546, 935
temozolomid . . . . . . . . .377, 738, 907, 996 tinidazol . . . . .85, 340, 509, 599, 611, 739,
927, 989, 1016
tenoksikam . . . . . .419, 598, 611, 619, 627,
738, 913, 1001 tiogvanin . . . . . . . .378, 599, 611, 907, 996
tenonitrozol . . . . . . . . . . . . .509, 927, 1016 tiopental . . . . . . . . . .435, 489, 1005, 1013
teofilin . .26, 33, 56, 92, 99, 125, 527, 574, tioridazin . . . .33, 474, 475, 478, 479, 599,
585, 598, 602, 611, 613, 619, 642, 643, 611, 619, 627, 671, 677, 680, 740, 923,
644, 646, 649, 650, 679, 691, 692, 694, 1011
695, 696, 697, 700, 702, 703, 704, 705, tiotepa . . . . . . . . . . . . . . . . . .376, 599, 996
709, 710, 712, 713, 714, 719, 720, 722, tiotropijum bromid . . . . . . .526, 931, 1021
724, 731, 733, 734, 735, 738, 739, 747, tirofiban . . . . . . . . .149, 150, 599, 867, 955
748, 758, 765, 790, 849, 931, 1021 tizanidin . . . .427, 599, 611, 619, 627, 692,
terazosin . . . . . . . .184, 284, 598, 611, 691, 696, 725, 727, 740, 765, 915, 1004
739, 891, 981 tobramicin . . . . . . .35, 334, 335, 539, 540,
terbinafin . . .231, 598, 611, 619, 627, 677, 542, 599, 611, 627, 630, 631, 632, 740,
739, 765, 883, 971 934, 988, 1024
terbutalin . . . . . . . . . . .522, 598, 611, 1020 tokoferol (vitamin E) 95, 137, 858, 865, 952
terfenadin . . . . . . . . . . . .46, 338, 349, 353, tolkapon . . . . . . . . . . .463, 467, 468, 1010
533, 534, 598, 627, 679, 697, 699, 709, tolterodin . . . . . . .282, 599, 740, 891, 981
711, 717, 739, 933, 1023 topiramat . . .448, 457, 462, 463, 740, 765,
teriparatid . . . . . . . . . . . . . . .305, 893, 984 921, 1009
testosteron . . . . . . .33, 132, 253, 270, 284, toremifen . . . .390, 709, 718, 740, 910, 999
301, 611, 619, 698, 739, 742, 889, 891, tramadol . . . . .33, 439, 442, 497, 599, 611,
978, 982 619, 627, 665, 695, 740, 918, 1007
tetraciklin . . .318, 539, 716, 733, 741, 747, traneksaminska kiselina . . . .150, 151, 956
894, 945, 985, 1024 trastuzumab . . . . .384, 599, 641, 909, 997
tetrakain . . . . . . . .437, 549, 550, 598, 611, travoprost . . . . . . . . . . . . . .547, 935, 1026
935, 936, 971, 1005, 1026, 1027 trazodon . . . . . . . .492, 498, 599, 611, 619,
tetrakain, prednizolon, tirotricin . .550, 936 740, 926, 1015
tetrakozaktid . . . . . . . . . . . . .289, 290, 982 tretinoin . . . . . . . .234, 386, 599, 611, 619,
tetrazepam . . . . . . . . . . . . .427, 915, 1004 627, 677, 722, 733, 740, 742, 763, 909,
tetrizolin . . . . . . . .518, 548, 680, 928, 935, 998
1018, 1026 triamcinolon . . . . .242, 257, 296, 299, 300,
tiagabin . . . . . . . . . . . .448, 455, 462, 1009 599, 611, 680, 740, 893, 943, 973, 983,
tiamazol .302, 303, 671, 748, 758, 893, 984 1018, 1024
tiamin (aneurin, vitamin B1) . .95, 135, 137, triazolam . . . .33, 349, 353, 490, 740, 1013
858, 864, 865, 952 tribenozid, lidokain . . . . . . . .197, 877, 965
triheksifenidil . . . . . . . . . . . .463, 464, 599,
611, 680, 922, 1010
1050 indeksi
trimetazidin . . . . . . . . . . . . . .184, 875, 961 vakcina protiv gripa, trovalentna .367, 905,
triprolidin, pseudoefedrin . .521, 929, 1019 994
triptorelin . . . . . . . . . . . . . . .389, 910, 999 vakcina protiv Hemophilus-a
trokserutin, heptaminol, influenzae B . . . . . . . . . .361, 904, 993
ekstrakt ginkgo biloba . . . . . .199, 877 vakcina protiv kolere, bivalentna . .358, 993
tromantadin . . . . . . . . . . . . . .240, 884, 972 vakcina protiv malih boginja i
trombin . . . . . . . . . . . . . . . . .146, 152, 956 crvenke i zau{ki . . . . . . . . . . . .369, 905
tropisetron . . .93, 599, 611, 619, 694, 702, vakcina protiv meningokoka A i C,
bivalentna . . . . . . . . . . . . . . . .361, 904
703, 710, 732, 733, 740, 858, 946
vakcina protiv ov~ijih
trospijum . . . . . . . . . . . . . . . .283, 891, 981
boginja . . . . . . . . . . . . . .370, 906, 995
tuberkulin . . . . . . . . . .364, 562, 937, 1028
vakcina protiv pneumokoka,
polivalentna . . . . . . . . . .362, 904, 993
vakcina protiv pneumokoka, polivalentna
U (pre~i{}eni polisaharidni antigeni S.
pneumoniae) . . . . . . . . . . . . . . . . . .904
ugljendioksid . . . . . . . .559, 560, 937, 1028 vakcina protiv tetanusa . . . . . . . . . . . .316,
ulje soje, ulje avokada . . . . . . . . . .430, 916 362, 366, 367, 904, 993, 994
urapidil . . . . . . . . .188, 619, 765, 875, 962 vakcina protiv tetanusa i trbu{nog tifusa . .
urofolitropin . . . . . . . . . . . . .278, 764, 980 366, 367, 994
ursodeoksiholna kiselina . . . . . . . .93, 696, vakcina protiv tetanusa i trbu{nog
tifusa i paratifusa . . . . . . . . . . . . . .367
706, 740, 743, 858, 946
vakcina protiv trbu{nog tifusa . . .359, 365,
905, 993, 994
vakcina protiv trbu{nog tifusa
V i kolere . . . . . . . . . . . . . . . . . .359, 993
vakcina protiv trbu{nog tifusa
vakcina protiv ùtice A .368, 369, 905, 994 i paratifusa A i B . . . . . . . . . . .359, 365
vakcina protiv ùtice A i B . . .369, 905, 994 vakcina protiv trbu{nog tifusa
vakcina protiv ùtice B . . . . . .368, 905, 994 i paratifusa A i B i kolere . . . . . . . . .359
vakcina protiv besnila . . . . . .370, 906, 995 vakcina protiv tuberkuloze . .364, 904, 994
vakcina protiv crvenke . . . . . . . . . .370, 995 vakcina protiv velikog ka{lja . . . . .361, 993
vakcina protiv de~ije paralize, valganciklovir . . . . . . . . . . . .347, 902, 991
trovalentna . . .369, 370, 905, 906, 995 valproinska kiselina
vakcina protiv de~ije paralize, (natrijum valproat) . . . .453, 921, 1009
trovalentna, oralna . . . . . . . . .369, 905 valsartan . . . . . . . . . . . . . . . .185, 186, 216,
vakcina protiv difterije . . . . .360, 363, 364, 600, 611, 741, 881, 882, 969
370, 371, 904, 906, 993, 994, 995 valsartan, hidrohlortiazid . . . . . . .216, 882
vakcina protiv difterije i Hemofilus vankomicin . . .98, 313, 314, 315, 316, 334,
influencae tip B, inaktivisana 338, 339, 600, 611, 627, 631, 632, 678,
poliomielitis 1, 2 i 3 . . . . . . . . .370, 906 741, 747, 748, 758, 900, 948, 989
vakcina protiv difterije i tetanusa .363, 364, vardenafil . . . . . . . . . . .283, 741, 891, 981
370, 371, 904, 906, 993, 994, 995 varfarin . . . . . . . .23, 33, 83, 145, 388, 443,
vakcina protiv difterije i tetanusa 496, 600, 611, 613, 619, 642, 687, 690,
i velikog ka{lja . . . . . . . .364, 370, 371, 692, 693, 696, 699, 708, 712, 714, 731,
904, 906 735, 739, 741, 790, 799, 866, 954
vakcina protiv difterije i tetanusa vazopresin . .288, 291, 292, 600, 747, 758,
i velikog ka{lja i ùtice B . . . . .371, 906 982
vakcina protiv difterije i tetanusa i vekuronijum bromid . . . . . . . . . . .425, 915
velikog ka{lja i de~ije paralize 371, 906 venlafaksin . . . . . .492, 499, 600, 611, 700,
vakcina protiv difterije i tetanusa 742, 926, 1015
i velikog ka{lja i Hemofilus verapamil 33, 175, 206, 210, 580, 600, 612,
influencae tip B . . . . . . . . . . . .370, 906 619, 651, 687, 694, 696, 698, 704, 705,
vakcina protiv encefalitisa . . .367, 905, 994 706, 720, 727, 738, 742, 765, 879, 967
indeksi 1051
vigabatrin . . .448, 454, 455, 462, 585, 600,

612, 627, 698, 742, 744, 745, 758, 765,
1009
viloksazin . . . . . . . . . . . . . . .499, 600, 1015
vinblastin . . . .379, 600, 612, 619, 907, 997
vindesin . . . . . . . . . . . . . . . . .379, 380, 997
vinkristin . . .351, 379, 600, 612, 619, 742,
907, 997
vinpocetin . . . . . . . . . . . . . .500, 926, 1015
vitamini . . .44, 76, 95, 132, 144, 167, 552,
638, 639, 678, 702, 713, 714, 717, 720,
723, 732, 733, 742, 873
voda za injekcije . . . . .561, 562, 937, 1029
vodonik peroksid . . . . . . . . . . . . . .247, 974
Von Willebrand-ov faktor, faktor VIII . . .154,
868
vorikonazol . . . . . . . . . .344, 600, 901, 990
Z
zafirlukast . . . . . . . .33, 527, 600, 612, 697,
738, 741, 742, 931, 1021
zalcitabin . . .351, 600, 612, 619, 627, 662,
701, 708, 742, 992
zidovudin . . .350, 352, 600, 612, 627, 662,
701, 713, 737, 743, 902, 991
zidovudin, lamivudin . . . . . . . . . . .352, 902
ziprasidon . . . . . . . . . .474, 479, 923, 1011
zoledronska kiselina
(zoledronat) . . . . . . . . .430, 916, 1004
zolmitriptan . . . . .445, 446, 600, 612, 619,
691, 743, 765, 920, 1008
zolpidem . . . . . . . . .33, 491, 600, 612, 619,
743, 925, 1013
zonisamid . . . . . . . . . .448, 459, 462, 1009
zopiklon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .491, 1013
zuklopentiksol . . . . . . .474, 480, 923, 1011
1052 indeksi
indeksi 1053
INDEKS ZA[TI]ENIH NAZIVA
5 ALPHADOL-C . . . . . . . . . . . . . . . . .135, 864

5-ASA . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100, 101, 859 ALPHAGAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .544, 934
5-FLUOROURACIL . . . . . . . . . . . . . .379, 907 ALPHAPRES . . . . . . . . . . . . . . . . . .188, 875
ALVESCO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .525, 930
A ALVOGYL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .438, 917
AMARIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84, 857
ACC528, 931
AMARYL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .126, 863
ACC 100 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .931
AMBRO - HEMOFARM . . . . . . . . . . .529, 932
ACC 200 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .931
AMBROSAN . . . . . . . . . . . . . . . . . .529, 932
ACCOLATE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .527, 931
AMIGREN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .446, 920
ACETISAL PH 8 . . . . . . . . . . . . . . . .443, 919
AMIKACIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .336, 899
ACETYSAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .443, 919
AMIKIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .336, 899
ACIKLOVIR . . . . . . . . . . .240, 347, 884, 901
AMINOFILIN . . . . . . . . . . . . . .527, 768, 931
ACT-HIB . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .361, 904
AMINOSOL . . . . . . . . . . .161, 163, 638, 870
ACTILYSE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .151, 867
AMINOSOL E . . . . . . . . . . . . .163, 638, 870
ACTIVELLE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .276, 890
AMINOSTERIL N . . . . . . . . . . .163, 638, 871
ACTONEL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .430, 916
AMINOVEN . . . . . . . . . . . . . . .161, 638, 870
ACTRAPID FLEXPEN . . . . . . . . . . . .114, 860
AMIODARON . . . . . . . . . . . . . . . . .179, 874
ACTRAPID HM . . . . . . . . . . . . . . . .114, 860
AMITINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .559
ACTRAPID NOVOLET . . . . . . . . . . .114, 860
AMLODIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .207, 878
ACTRAPID PENFILL . . . . . . . . . . . . .114, 860
AMLODIPIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .207, 878
ADRENALIN HCl . . . . . . . . . . . . . . .181, 874
AMLOHEXAL . . . . . . . . . . . . . . . . .207, 878
ADRIANOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .519, 928
AMLOPIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .207, 878
ADRIANOL T . . . . . . . . . . . . . . . . . .519, 928
AMLOPIN LEK . . . . . . . . . . . . . . . . .207, 878
ADRIBLASTINA R.D. . . . . . . . . . . . .381, 908
AMOKSICILIN . . . . . . . . . . . . . . . . .320, 894
ADVANTAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .242, 885
AMOKSIKLAV . . . . . . . . . . . . . . . . .323, 895
ADVIL . . . . . . . . . . . . . . .420, 520, 913, 929
AMOKSIKLAV 2X . . . . . . . . . . . . . .323, 895
ADVIL COLD . . . . . . . . . . . . . . . . . .520, 929
AMOKSIKLAV LEK . . . . . . . . . . . . . .323, 895
AERIUS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .534, 933
AMOKSIKLAV LEK 2X . . . . . . . . . . .323, 895
AFLODERM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .243, 885
AMOXICILLIN . . . . . . . . . . . . . . . . .320, 894
AGGRASTAT . . . . . . . . . . . . . . . . . .150, 867
AMPICILIN . . . . . . . . . . . . . . .319, 768, 894
AGLURAB . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122, 862
AMPISULCILIN . . . . . . . . . . . . . . . .322, 895
AGRIPPAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .368, 905
AMPRIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .213, 880
AIMAFIX D.I. . . . . . . . . . . . . . . . . . .154, 867
AMRACIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .318, 894
AKINETON . . . . . . . . . . . . . . . . . . .464, 922
ANAFRANIL . . . . . . . . . . . . . . . . . .493, 925
ALBOTHYL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .256, 887
ANALGIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .444, 919
ALBUMIN (LJUDSKI) . . . . . . . . . . . .159, 870
ANANDRON . . . . . . . . . . . . . . . . . .391, 910
ALDIPETE - T . . . . . . . . . . . . . . . . . .364, 904
ANBOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .443, 919
ALENDRONAT . . . . . . . . . . . . . . . . .429, 916
ANDOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .443, 919
ALEXAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .379, 907
ANDRIOL Testocaps . . . . . . . . . . . .271, 889
ALFACET . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .327, 896
ANDROCUR . . . . . . . . . . . . . . . . . .280, 891
ALFOGEL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80, 855
ANEXATE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .556, 936
ALIMTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .378, 907
ANGELIQ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .277, 890
ALKA SELTZER . . . . . . . . . . . . . . . .443, 919
ANGIAZEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .210, 879
ALKERAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .376, 906
ANTAXONE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .504, 927
ALMACIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .320, 894
ANTIFUNGOL . . . . . . . . .229, 255, 883, 887
ALOPRES . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .207, 878
ANTIsept D . . . . . . . . . . . . . . . . . . .246, 886
ALOPROL . . . . . . . . . . . .522, 526, 929, 931
ANTITOKSIN DIFTERIJE . . . . . . . . .354, 903
ALOPURINOL . . . . . . . . . . . . .428, 672, 915
ANTITOKSIN PROTIV OTROVA
ALPHA D3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .135, 864
EVROPSKIH ZMIJA (KONJSKI) .356, 903
1054 indeksi
ANTITROMBIN III . . . . . . . . . . . . . .147, 866 BARIJUM SULFAT . . . . . . . . . . . . . .568, 939

ANXIRON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .488, 924 BCG VAKCINA LIOFILIZOVANA . . . .365, 904
APAURIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .484, 924 BECENOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145, 866
APIDRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .861 BECLOFORTE . . . . . . . . . . . . . . . . .524, 930
APILEPSIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .454, 921 BECONASE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .519, 928
AQUA PRO INJECTIONE . . . . . . . . .562, 937 BECOTIDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .524, 930
AQUARIUS . . . . . . . . . . . . . . . . . . .230, 883 BEDOXIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .137, 865
ARANESP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .159, 869 BEGLYNOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125, 863
ARAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .408, 912 BELODERM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .243, 885
ARCOXIA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .422, 914 BELOGENT . . . . . . . . . . . . . . . . . . .245, 885
AREDIA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .429, 915 BELOSALIC . . . . . . . . . . . . . . . . . . .244, 885
ARICEPT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .500, 926 BENIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .519, 928
ARIMIDEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .392, 910 BENOXI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .549, 935
AROMASIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .393, 910 BENSEDIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .484, 924
ARTANE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .464, 922 BEOGLOBIN D . . . . . . . . . . . . . . . . .357, 903
ARVIND . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .456, 921 BERIATE P . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .153, 867
ASACOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101, 860 BERIPLAST P . . . . . . . . . . . . . . . . . .153, 867
ASENTRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .497, 925 BERLITHION . . . . . . . . . . . . . . . . . .142, 866
ASK PH8 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .443, 919 BERLOCID . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .331, 898
ASPIRIN . . . . . . . . . . . . .443, 444, 672, 919 BERODUAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .523, 930
ASPIRIN Direct . . . . . . . . . . . . . . . .443, 919 BERODUAL N . . . . . . . . . . . . . . . . .523, 930
ASPIRIN PLUS C . . . . . . . . . . . . . . .444, 919 BETADINE . . .246, 257, 521, 886, 887, 929
ASPIRIN Protect . . . . . . . . . . . . . . .443, 919 BETAFERON . . . . . . . . . . . . . . . . . .399, 911
ATEBULIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .357, 903 BETAKSOLOL . . . . . . . . . . . . . . . . .546, 935
ATENOLOL . . . . . . . . . . . . . . .204, 877, 878 BETOPTIC S . . . . . . . . . . . . . . . . . .546, 935
ATG FRESENIUS S . . . . . . . . . . . . . .404, 911 BEVIPLEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .135, 864
ATORIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .219, 882 BICUTRIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .230, 883
ATRICAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .510, 927 BILISCOPIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .567, 939
ATROPIN . . . . . . . . . . . . .89, 547, 857, 935 BILOBIL forte . . . . . . . . . . . . . . . . .502, 926
ATROPIN SULFAT . . . . . . . . . . . . . . .89, 857 BIMENAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .512, 927
AUGMENTIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .323, 895 BIO-C 500 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .864
AULIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .422, 914 BIOPRIM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .331, 898
AUROMID . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .498, 926 BISMOFALK . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86, 857
AURORIX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .498, 926 BISOLVON . . . . . . . . . . . . . . . . . . .528, 931
AVANDIA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .129, 863 BISOLVON F . . . . . . . . . . . . . . . . . .528, 931
AVASTIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .385, 909 BISOPROLOL . . . . . . . . . . . . . . . . .205, 878
AVAXIM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .369, 905 BIVACYN JUGOREMEDIJA . . . . . . . .239, 884
AVELOX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .338, 900 BLEOCIN S . . . . . . . . . . . . . . . . . . .383, 908
AVESSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92, 858 BOLKOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .445, 920
AVIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .532, 932 BOLUZIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .219, 882
AZARAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .328, 896 BONDRONAT . . . . . . . . . . . . . . . . .430, 916
AZOPT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .545, 935 BONEFOS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .428, 915
AZOT - SUBOKSID . . . . . . . . . . . . . . . . . .937 BONVIVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .430, 916
BOTOX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .426, 915
BROMAZEPAM . . . . . . . . . . . .486, 845, 924
B BROMOKRIPTIN . . . . . . . . . . .466, 672, 922

BRONAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .533, 933
BACTOX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .320, 894 BRUFEN . . . . . . . . . . . . .420, 424, 913, 914
BACTRIM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .331, 898 BUBIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .513, 928
BAKTIMOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .331, 898 BUDESONID . . . . . . . . . . . . . . . . . .524, 930
BALANCE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .165, 872 BUMETANID . . . . . . . . . . . . . .193, 769, 875
BARALGETAS . . . . . . . . . . . . . . . . . .90, 858 BUSCOPAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89, 857
BARALGIN M . . . . . . . . . . . . . . . . .444, 919 BYMARAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91, 858
BYOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .205, 878
indeksi 1055
C CEFALEKSIN Alkaloid . . . . . . . . . . . . . . .895

CEFALEXIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .326, 895
C - FLOX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .337, 899 CEFAZOLIN - BCPP . . . . . . . . . . . . .326, 896
C.A.3P . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .168 CEFAZOLIN - MIP . . . . . . . . . . . . . .326, 896
Ca - C 1000 SANDOZ . . . . . . . . . . . .136, 864 CEFOBID . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .329, 897
Ca SANDOZ . . . . . . . . . . . . . . . . . .139, 865 CEFOTAXIM . . . . . . . . . . . . . . . . . .328, 896
CABASER . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .467, 922 CEFOTAXIME BCPP . . . . . . . . . . . . .328, 896
CAELYX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .381, 908 CEFROM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .329, 897
CAFFEBOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .445, 920 CEFTRIAKSION . . . . . . . . . . . . . . . .328, 897
CAFFETIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .445, 920 CEFTRIAKSION - MIP . . . . . . . . . . .328, 897
CALCIUM SANDOZ . . . . . . . . . . . . .139, 865 CEFTRIAXONE -BCPP . . . . . . . . . . .328, 897
CALCIUMFOLINAT . . . . . . . . . . . . .558, 936 CEFUROXIM- MIP . . . . . . . . . . . . . .327, 896
CalciumvitaC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .864 CEFZIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .328, 896
CALCIUMVITC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .136 CELEBREX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .421, 914
CALGEL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78, 855 CELLCEPT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .406, 911
CALIXTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .499, 926 CEROXIM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .327, 896
CAMPTO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .386, 909 CETROTIDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .295, 892
CANCIDAS . . . . . . . . . . . . . . . . . . .344, 901 CHIROCAINE . . . . . . . . . . . . . . . . . .437, 917
CANESTEN . . . . . . . . . . .229, 255, 883, 887 CHLORAMPHENICOL . . . . . . . . . . .539, 933
CANESTEN 1/ CANESTEN KOMBI . .255, 887 CHOLIPAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .218, 882
CANESTEN 3/ CANESTEN KOMBI . .255, 887 CIALIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .283, 891
CANESTEN-1 . . . . . . . . . . . . . . . . . .255, 887 CICLORAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .403, 911
CANESTEN-3 . . . . . . . . . . . . . . . . . .255, 887 CIFRAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .337, 899
CAPD 17 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .165, 872 CIGNOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .236, 884
CAPD 17 Stay safe . . . . . . . . . . . . .165, 872 CIKLOPEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .547, 935
CAPD 18 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .165, 872 CILAZAPRIL . . . . . . . . . .214, 215, 880, 881
CAPD 18 Stay safe . . . . . . . . . . . . .165, 872 CILAZAPRIL 5 plus . . . . . . . . . . . . . . . . .881
CAPD 19 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .165, 872 CILEST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .269, 889
CAPD 19 Stay safe . . . . . . . . . . . . .165, 872 CINARIZIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .505, 927
CAPD 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . .165, 871, 872 CINEDIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .505, 927
CAPD 2 ANDY . . . . . . . . . . . . . . . . .165, 871 CIPRALEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .498, 925
CAPD 2 Stay safe . . . . . . . . . . . . . .165, 872 CIPRINOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .337, 899
CAPD 2K . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .165, 871 CIPROBAY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .337, 900
CAPD 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . .165, 871, 872 CIPROCINAL . . . . . . . . . . . . . . . . . .337, 900
CAPD 3 ANDY . . . . . . . . . . . . . . . . .165, 872 CIPROFLOKSACIN . . . . . . . . . . . . . .337, 900
CAPD 3 Stay safe . . . . . . . . . . . . . .165, 872 CIPROFLOXACIN . . . . . . . . . . . . . . .337, 900
CAPD 3K . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .165, 872 CISAP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91, 858
CAPD 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . .165, 871, 872 CISPLATIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .383, 909
CAPD 4 ANDY . . . . . . . . . . . . . . . . .165, 871 CITERAL . . . . . . . . . . . . .337, 540, 900, 934
CAPD 4 Stay safe . . . . . . . . . . . . . .165, 872 CLARINASE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .520, 929
CAPD 4K . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .165, 871 CLARITHROMYCIN . . . . . . . . . . . . .332, 898
CAPTOPRIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .211, 879 CLARITINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .534, 933
CARBOPLATIN . . . . . . . . . . . . . . . .384, 909 CLATHROCYN . . . . . . . . . . . . . . . . .332, 898
CARDIOPIRIN . . . . . . . . . . . . . . . . .148, 867 CLEXANE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .147, 866
CARDURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .188, 875 CLIACIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .321, 894
CASODEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .392, 910 CLIMARA . . . . . . . . . . . .272, 277, 889, 890
CAUSTINERF SANS ARSENIC . . . . .438, 917 CLIMARA DUO . . . . . . . . . . . . . . . .277, 890
CAVINTON . . . . . . . . . . . . . . . . . . .500, 926 CLIMEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .281, 891
CEDAX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .329, 897 CLINDAMICIN - MIP . . . . . . . . . . . . . . . .334
CEFACLOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . .327, 896 CLINDAMYCIN-MIP . . . . . . . . . . . . . . . . .899
CEFAKLOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . .327, 896 CLINDASOME . . . . . . . . . . . . . . . . .247, 886
CEFAKLOR Alkaloid . . . . . . . . . . . . . . . .896 CLIVARIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .147, 866
CEFALEKSIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .326, 895 CLOMIFENE . . . . . . . . . . . . . . . . . .280, 890
CLOPIXOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .480, 923
1056 indeksi
CLOPIXOL ACUPHASE . . . . . . . . . . .480, 923 DAMATON . . . . . . . . . . . . . . . . . . .195, 876

CLOPIXOL DEPOT . . . . . . . . . . . . . .480, 923 DANAZOL . . . . . . . . . . . . . . . .281, 672, 891
CLOXACILLIN . . . . . . . . . . . . . . . . .322, 895 DAONIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123, 863
CLOZAPINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .480, 923 DAROB mite . . . . . . . . . . . . . . . . . .203, 877
CLOZAPINE HEXAL . . . . . . . . . . . . .480, 923 DAUNOBLASTINA . . . . . . . . . . . . . .382, 908
COAXIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .499, 926 DAY RUN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .421, 914
CO-DIOVAN . . . . . . . . . . . . . . . . . .216, 882 DECA DURABOLIN . . . . . . . . . . . . .142, 866
COLDREX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .521, 929 DECOTAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .243, 885
COLDREX HotRem . . . . . . . . . . . . .521, 929 DEEP RELIEF . . . . . . . . . . . . . . . . . .424, 914
COLPOCIN-T . . . . . . . . . .241, 341, 884, 900 DEFRINOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .520, 929
COMBIVIR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .352, 902 DELMESON . . . . . . . . . . . . . . . . . . .196, 876
COMTAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .468, 922 DEMETRIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .487, 924
CONCOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .205, 878 DENTINOX N . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79, 855
CONCOR COR . . . . . . . . . . . . . . . . .205, 878 DEPOSTAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . .273, 889
CONTRACTUBEX . . . . . . . . . . . . . . .249, 886 DERCOME . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .247, 886
CONTROLOC . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84, 857 DERMAZIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .240, 884
COPEGUS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .347, 901 DETICENE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .377, 907
COR-AS 100 . . . . . . . . . . . . . . . . . .443, 919 DETRALEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . .199, 877
CORDARONE . . . . . . . . . . . . . . . . .179, 874 DETRUSITOL . . . . . . . . . . . . . . . . . .283, 891
CORDIPIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .208, 879 DexaEDO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .541, 934
CORDIPIN RETARD . . . . . . . . . . . . .208, 879 DEXAFAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .299, 892
CORDIPIN XL . . . . . . . . . . . . . . . . .208, 879 DEXAGEL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .541, 934
CORNEREGEL . . . . . . . . . . . . . . . . .550, 936 DEXAMETHASON NEOMYCIN . . . . .550, 936
CORNILAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .183, 874 DEXAMETHASON-NEOMYCIN . . . .550, 936
CORPRIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .213, 880 DEXAMYTREX . . . . . . . . . . . . . . . .542, 934
CORTIAZEM . . . . . . . . . . . . . . . . . .210, 879 DEXASON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .299, 892
CORTICIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .543, 934 DIANE 35 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .281, 891
CORVITOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .204, 877 DIANEAL PD4 . . . . . . . . . . . . . . . . .165, 872
CORYOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .206, 878 DIAPREL MR . . . . . . . . . . . . . . . . . .126, 863
COSOPT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .547, 935 DIAZEPAM . . . . . . . . . . .484, 485, 769, 924
CO-TRIMOXAZOLE . . . . . . . . . . . . .331, 898 DICLOFENAC . . . . . . . . . . . . . . . . .417, 912
COZAAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .216, 881 DICLOFENAC BMS . . . . . . . . . . . . .417, 912
CRIXIVAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .349, 902 DICLOFENAC DUO BMS . . . . . . . . .417, 912
CUROSURF . . . . . . . . . . . . . . . . . . .535, 933 DICLOFENAC RETARD . . . . . . . . . . .417, 912
CYCLOGAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .376, 906 DICONAZOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .901
CYCLOPLATIN . . . . . . . . . . . . . . . . .384, 909 DICYNONE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .155, 868
CYCLO-PROGYNOVA . . . . . . . . . . .277, 890 DIDERMAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .245, 885
CYMEVENE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .347, 902 DIFLAZON . . . . . . . . . . . . . . . . . . .343, 901
CYSTOCAIN . . . . . . . . . .437, 438, 917, 918 DIFLUCAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .343, 901
CYSTOCAIN A . . . . . . . . . . . . . . . . .438, 918 DIFUTRAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .183, 874
CYSTOCAIN DS . . . . . . . . . . . . . . . .438, 918 DIGESTAL forte . . . . . . . . . . . . . . . .103, 860
CYTOSAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .379, 907 DIGOXIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .174, 873
CYTOXAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .376, 906 DIKALM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .444, 919
DIKLOFEN . . . . . . . . . . .417, 424, 912, 914
DIKLOFENAK . . . . .417, 424, 672, 912, 914
D DIKONAZOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .343
DILACOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .174, 873
DABROSTON . . . . . . . . . . . . . . . . .275, 889 DILAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .341, 900
DACARBAZIN . . . . . . . . . . . . . . . . .377, 907 DILATREND . . . . . . . . . . . . . . . . . . .206, 878
DACARBAZINE . . . . . . . . . . . . . . . .377, 907 DILCORAN 80 . . . . . . . . . . . . . . . . .183, 874
DAKTACORT . . . . . . . . . . . . . . . . . .230, 883 DILTIAZEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .210, 879
DAKTANOL . . . . . . . . . . . .78, 229, 855, 883 DILTIAZEM ALKALOID . . . . . . . . . .210, 879
DALERON COLD3 . . . . . . . . . . . . . .521, 929 DIMEKOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .174, 873
DIMIGAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .532, 932
indeksi 1057
DIOVAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .216, 881 EMOCLOT D.I. . . . . . . . . . . . . . . . . .153, 867

DIPHERELINE . . . . . . . . . . . . . . . . .390, 910 EMOSINT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .292, 892
DIPRIAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .126, 863 EnaHEXAL . . . . . . . . . . .212, 214, 880, 881
DIPRIVAN 1% . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .917 EnaHEXAL comp. . . . . . . . . . . . . . .214, 881
DIPROPHOS . . . . . . . . . . . . . . . . . .298, 892 ENALAPRIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .212, 880
DIPROSALIC . . . . . . . . . . . . . . . . . .244, 885 ENALAPRIL LEK . . . . . . . . . . . . . . .212, 880
DISOPRIVAN 1% . . . . . . . . . . . . . . . . . . .436 ENAP . . . . . . . . . . . . . . .212, 214, 880, 881
DIUNORM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .191, 875 ENAP H . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .214, 881
DOBUTREX . . . . . . . . . . . . . . . . . . .180, 874 ENAP HL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .214, 881
DOKSICIKLIN . . . . . . . . . . . . . . . . .318, 894 ENBECIN . . . . . . . . . . . . .239, 540, 884, 934
DOLANTIN 100 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .918 ENBREL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .407, 912
DOLTARD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .440, 918 ENDOBULIN S/D . . . . . . . . . . . . . . .357, 903
DOPAMIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .180, 874 ENDOTELON . . . . . . . . . . . . . . . . . .199, 877
DOPAMIN GIULINI . . . . . . . . . . . . .180, 874 ENGERIX B . . . . . . . . . . . . . . . . . . .368, 905
DORMICUM . . . . . . . . . . . . . . . . . .490, 925 ENHANCIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .323, 895
DOSTINEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . .265, 888 ENTEROFURYL . . . . . . . . . . . . . . . . .98, 859
DOTAREM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .568, 939 ENZIX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .214, 881
DOVICIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .318, 894 ENZIX duo . . . . . . . . . . . . . . . . . . .214, 881
DOXACOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .188, 875 ENZIX duo plus . . . . . . . . . . . . . . . .214, 881
DOXI-HEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .198, 877 EPIRUBICIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .382, 908
DOXORUBICIN . . . . . . . . . . . . . . . .381, 908 EPIVIR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .352, 902
DUGEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .389, 910 EPREX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .159, 869
DULCOLAX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97, 859 ERITHROMYCIN . . . . . . . . . . . . . . .331, 898
DURACEF . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .327, 896 ERITROMICIN . . . . . . . . . . . . . . . . .331, 898
DUROFILIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .527, 931 ESMERON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .426, 915
DUROGESIC . . . . . . . . . . . . . . . . . .441, 918 ESPERAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .503, 927
DYSPORT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .426, 915 ESPERSON . . . . . . . . . . . . . . . . . . .243, 885
ESPUMIAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88
ESPUMISAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .857
E ESSENTIALE N FORTE . . . . . . . . . . . . . . . .95

ESTRACYT . . . . . . . . . . . . . . . . . . .386, 909
EBIXA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .502, 926 ESTRADERM TTS . . . . . . . . . . . . . .272, 889
EBRANTIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .188, 875 ESTROFEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .272, 889
ECALIN . . . . . . . . . . . . . .229, 255, 883, 887 ETOLAC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .417, 912
ECOBEC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .524, 930 ETOPOSID . . . . . . . . . . . . . . . . . . .380, 908
ECOBEC Easi Breathe . . . . . . . . . . .524, 930 ETOPOSIDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .380, 908
ECOSAL . . . . . . . . . . . . . . . . .522, 929, 930 EUKAPTIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .211, 879
ECOSAL Easi Breathe . . . . . . . . . . .522, 930 EUPHYLONG . . . . . . . . . . . . . . . . . .527, 931
EDICIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .339, 900 EUTHYROX . . . . . . . . . . . . . . . . . . .302, 893
EDRONAX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .500, 926 EUVAX B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .368, 905
EFECTIN ER . . . . . . . . . . . . . . . . . . .500, 926 EVISTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .282, 891
EFFERALGAN . . . . . . . . .444, 445, 919, 920 EVRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .269, 889
EFFERALGAN C . . . . . . . . . . . . . . . .445, 920 EXELON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .501, 926
EFFORTIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .180, 874 EXTRANEAL . . . . . . . . . . . . . . . . . .166, 872
EFTIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .454, 921 EZETROL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .221, 882
EFTIL retard 500 . . . . . . . . . . . . . . .454, 921
EFUDIX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .379, 907
EGLONYL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .481, 923
EKLIVAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .294, 892
F
ELIDEL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .249, 886 FACTOR IX P . . . . . . . . . . . . . . . . . .154, 868
ELOCOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .244, 885 FAKTU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .197, 877
ELOXATIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .384, 909 FAMOTIDIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82, 856
EMADINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .549, 935 FAMOTIDIN ALKALOID . . . . . . . . . . .82, 856
1058 indeksi
FARCEF . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .328, 897 FLUXILAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .495, 925

FARCYCLIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .336, 899 FOLAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .158, 869
FARESTONE . . . . . . . . . . . . . . . . . .391, 910 FOLIRON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .156, 868
FARIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145, 866 FOLKODIN . . . . . . . . . . . . . . .529, 843, 932
FARMORUBICIN R.D. . . . . . . . . . . . .382, 908 FOLNAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .158, 869
FASTUM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .423, 914 FORANE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .435, 916
FASYGIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .509, 927 FORCAS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .328, 896
FEBIT C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .445, 920 FORTEO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .306, 893
FEBRICET 444, 445, 532, 533, 919, 920, 929 FORTOVASE . . . . . . . . . . . . . . . . . .348, 902
FEBRICET C . . . . . . .445, 532, 533, 920, 929 FORTRAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .441, 918
FEBRICET COLD . . . . . . . . . . .532, 533, 929 FORTRANS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98, 859
FEBRICET COLD JUNIOR . . . . . . . . .533, 929 FORTUM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .328, 896
FEDEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .156, 868 FOSAMAX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .429, 916
FEIBA TIM 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . .154, 867 FOSAVANCE . . . . . . . . . . . . . . . . . .430, 916
FELDENE . . . . . . . . . . . .419, 423, 912, 914 FRAGMIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .147, 866
FELODIPIN Stada . . . . . . . . . . . . . .207, 879 FRAXIPARINE . . . . . . . . . . . . . . . . .147, 866
FEMARA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .393, 910 FRILAVON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .269, 889
FENISTIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .235, 884 FROMILID . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .332, 898
FENOBARBITON . . . . . . . . . . . . . . .449, 921 FROMILID uno . . . . . . . . . . . . . . . .332, 898
FENTANYL . . . . . . . . . . . . . . .435, 441, 916 FSME-IMMUN . . . . . . . . . . . . . . . . .367, 905
FENTANYL TORREX . . . . . . . . . . . . .435, 916 FUNGIZONE . . . . . . . . . . . . . . . . . .342, 901
FENTIKOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .230, 883 FUROSEMID . . . . . . . . . .192, 672, 771, 875
FERRO-GRADUMET . . . . . . . . . . . .156, 868 FUZEON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .353, 903
FERRUM LEK . . . . . . . . . . . . . . . . . .156, 868
FERVEX . . . . . . . . . . . . .530, 532, 929, 932
FERVEX dry cough . . . . . . . . . . . . .530, 932
FESTAL N . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102, 860 G
FIBROLAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .168, 873 GADOVIST . . . . . . . . . . . . . . . . . . .569, 939
FIZIOLO[KI RASTVOR . . . . . . . . . . .167, 873 GALADROX . . . . . . . . . . . . . . . . . . .327, 896
FLAVAMED . . . . . . . . . . . . . . . . . . .529, 932 GALASTAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . .218, 882
FLIXONASE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .525, 930 GALECEF . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .326, 896
FLIXOTIDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .525, 930 GALITIDIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83, 856
FLONIDAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .534, 933 GALITIFEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .534, 933
FLONIVIN BS - ICN CG, R. Srbija . . .101, 860 GAMBROSOL trio . . . . . . . . . . . . . .165, 872
FLORMIDAL . . . . . . . . . . . . . . . . . .490, 925 GAMEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .512, 928
FLOXAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .540, 934 GAMMA VENIN P . . . . . . . . . . . . . .357, 903
FLUARIX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .368, 905 GASTAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80, 856
FLUCINOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .391, 910 GASVAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88, 857
FLUCONAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .343, 901 GELUSIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81, 856
FLUCONASOLE . . . . . . . . . . . . . . . .343, 901 GEMZAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .379, 907
FLUCONAZOL . . . . . . . . . . . . . . . . .343, 901 GENOTROPIN . . . . . . . . . . . . . . . . .291, 892
FLUDARA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .378, 907 GENTAMICIN . . . . .239, 336, 771, 884, 899
FLUFENAZIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .477, 923 GENTOKULIN . . . . . . . . . . . . . . . . .540, 934
FLUGALIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .420, 914 GEOKORTON . . . . . . . . .244, 550, 885, 936
FLUIMUCIL . . . . . . . . . . .528, 555, 931, 936 GILUCOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .203, 877
FLUKONAZOL . . . . . . . . . . . . . . . . .343, 901 GINKOR FORT . . . . . . . . . . . . . . . . .199, 877
FLUMYCOZAL . . . . . . . . . . . . . . . . .343, 901 GINO-DAKTANOL . . . . . . . . . . . . . .255, 887
FLUNAZOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .343, 901 GLAUMOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .546, 935
FLUNEURIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .495, 925 GLIBENESE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .124, 863
FLUNIRIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .495, 925 GLIBENKLAMID . . . . . . . . . . . . . . .123, 863
FLUNISAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .495, 925 GLIBOMET . . . . . . . . . . . . . . . . . . .126, 863
FLUOKSETIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .495, 925 GLIKOSAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .126, 863
FLUOROGAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77, 855 GLIMEPIRID . . . . . . . . . . . . . . . . . .126, 863
FLUSETIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .495, 925
indeksi 1059
GLIORAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .126, 863 HIDROKORTIZON . . . . . . . . . . . . . .300, 893

GLIVEC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .387, 909 HIMEKROMON . . . . . . . . . . . . . . . . .94, 858
GLUCAGEN HYPOKIT . . . . . . . . . . .305, 893 HLORAMFENIKOL Alkaloid . . . . . . .539, 933
GLUCOBAY . . . . . . . . . . . . . . . . . . .127, 863 HLORAMKOL . . . . . . . . . . . . . . . . .539, 934
GLUCOPHAGE . . . . . . . . . . . . . . . . .122, 862 HUBERDOXINA . . . . . . . . . . . . . . . .337, 900
GLUCOSE . . . . . . . . . . . . . . . .162, 638, 870 HUMALOG . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115, 861
GLUCOSI INFUNDIBILE . . . . . .162, 638, 870 HUMALOG PEN . . . . . . . . . . . . . . . .115, 861
GLUCOTROL XL . . . . . . . . . . . . . . . .124, 863 HUMAN ALBUMIN . . . . . . . . . . . . .159, 870
GLUCOVANCE . . . . . . . . . . . . . . . . .126, 863 HUMAN ALBUMIN 20% Biotest FH .159, 870
GLUFORMIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .122, 862 HUMAN CITOMEGALOVIRUS
GLUKOZA . . . . . . . . . . . . . . . .162, 638, 870 IMUNOGLOBULIN . . . . . . . . . .358, 904
GONAL-f . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .279, 890 HUMANI ANTIRABIJSKI
GRANOCYTE . . . . . . . . . . . . . . . . . .394, 910 IMUNOGLOBULIN . . . . . . . . . .358, 904
GRIPPOSTAD C . . . . . . . . . . . . . . . .532, 932 HUMANI IMUNOGLOBULIN . . . . . .357, 903
GYNIPRAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .526, 931 HUMANI NORMALNI
GYNODIAN DEPOT . . . . . . . . . . . . . . . . .890 IMUNOGLOBULIN . . . . . . . . . .357, 903
HUMATROPE . . . . . . . . . . . . . . . . .291, 892
HUMODAR B . . . . . . . . . . . . . . . . .115, 861
HUMODAR C25 . . . . . . . . . . . . . . .115, 861
H HUMODAR R . . . . . . . . . . . . . . . . . .114, 860
HUMULIN M3 . . . . . . . . . . . . . . . . .116, 861
HAEMACCEL . . . . . . . . . . . . . . . . . .160, 870
HUMULIN NPH . . . . . . . . . . . . . . . .116, 861
HAEMATE P . . . . . . . . . . . . . . . . . .154, 868
HUMULIN PEN M3 . . . . . . . . . . . . .116, 861
HAEMOCTIN SDH . . . . . . . . . . . . . .154, 867
HUMULIN PEN NPH . . . . . . . . . . . .116, 861
HALDOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .479, 923
HUMULIN PEN R . . . . . . .114, 116, 860, 861
HALOPERIDOL . . . . . . . . . . . . . . . .479, 923
HUMULIN R . . . . . . . . . . . . . . . . . .114, 860
HALOTHAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .435, 916
HYALART . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .430, 916
HAMATOPAN . . . . . . . . . . . . . . . . .157, 868
HYDROCORTISON .242, 300, 541, 885, 893,
HARMONET . . . . . . . . . . . . . . . . . .269, 889
934
HARTMANOV RASTVOR . . . . . . . . . . . . .871
HYDROCYCLIN . . . . . . . . . . . . . . . .245, 885
HAVRIX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .369, 905
HYPNOMIDATE . . . . . . . . . . . . . . . .436, 917
HEFANIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .435, 916
HYPROMELOZA - P . . . . . . . . . . . . .549, 935
HEFEROL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .156, 868
HELEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .488, 924
HELICOCIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86, 857
HEMODROPS . . . . . . . . . . . . . . . . .549, 935
HEMOKULIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .548, 935
I
HEMOKVIN . . . . . . . . . . .213, 215, 880, 881 IBU - HEMOFARM . . . . . . . . . . . . . .420, 913
HEMOKVIN PLUS . . . . . . . . . . . . . .215, 881 IBUPROFEN . . . . . .420, 424, 673, 913, 914
HEMOMYCIN . . . . . . . . . . . . . . . . .333, 899 IDEOS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .138, 865
HEMOPRES . . . . . . . . . . . . . . . . . . .193, 876 Ig Vena N.I.V. . . . . . . . . . . . . . . . . .357, 903
HEPA-MERZ . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94, 859 ILOMEDIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .149, 867
HEPARIN . . . . . . . . . . . . .146, 673, 771, 866 IMIGRAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .446, 920
HEPASOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .96, 859 IMMUCYST . . . . . . . . . . . . . . . . . . .401, 911
HEPASTERIL A . . . . . . . . . . . . . . . . .95, 859 IMMUNATE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .154, 868
HEPATHROMBIN H . . . . . . . . . . . . .196, 876 IMMUNINE . . . . . . . . . . . . . . .154, 867, 868
HEPATITISA B . . . . . . . . . . . . . . . . .358, 904 IMMUNORHO . . . . . . . . . . . . . . . . .357, 903
HERCEPTIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .385, 909 IMOVAX POLIO . . . . . . . . . . . . . . . .370, 906
HETASORB 6% . . . . . . . . . . . . . . . .160, 870 IMOVAX RABIES VERO . . . . . . . . . .370, 906
HEXABRIX . . . . . . . . . . . . . . . . . . .565, 938 IMUNOGLOBULIN (LJUDSKI)
HEXORAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78, 855 PROTIV BESNILA . . . . . . . . . . .358, 904
HIBERIX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .361, 904 IMUNOGLOBULIN (ljudski)
HIBIDEKS . . . . . . . . . . . . .77, 246, 855, 886 za i.v. primenu . . . . . . . . . . . . . . . . .903
HIBIDEKS DAP . . . . . . . . . . . . . . . . .77, 855 IMUPRIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .410, 912
IMURAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .410, 912
1060 indeksi
INDAPAMID . . . . . . . . . . . . . . . . . .192, 875

INDAPRES . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .192, 875 K
INDAPRES SR . . . . . . . . . . . . . . . . .192, 875 KABIVEN . . . . . . . . . . . . . . . .163, 638, 871
INDOCOLLYRE . . . . . . . . . . . . . . . .542, 934 KABIVEN Peripheral . . . . . . . .163, 638, 871
INDOMETACIN . . . . . . . . . . . . . . . .416, 912 KALCITONIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .306, 894
INFANRIX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .364, 904 KALCIUM KARBONAT . . . . . . . . . . .139, 865
INFLUREX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .521, 929 KALETRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .350, 902
INHIBACE . . . . . . . . . . . .214, 215, 880, 881 KALII CHLORIDI . . . . . . . . . . . . . . .141, 865
INHIBACE PLUS . . . . . . . . . . . . . . .215, 881 KALIJUM HLORID . . . . . . . . . . . . . .141, 865
INSULATARD FLEXPEN . . . . . . . . . .116, 861 KALINOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141, 865
INSULATARD HM . . . . . . . . . . . . . .116, 861 KALIUMIODID . . . . . . . . . . . . . . . .304, 893
INSULATARD NOVO LET . . . . . . . . .116, 861 KALTEGAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .136, 864
INSULATARD PENFILL . . . . . . . . . . .116, 861 KAMIREN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .188, 875
INSULIN LENTE HM . . . . . . . . . . . .116, 861 KANAZOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .344, 901
INSULIN LENTE SPP . . . . . . . . . . . .116, 861 KANSEN . . . . . . . . . . . . .229, 255, 883, 887
INSUMAN BASAL . . . . . . . . . . . . . .116, 861 KAPTOPRIL . . . . . . . . . . . . . . .211, 673, 879
INSUMAN BASAL OPTISEPT . . . . . .116, 861 KAPTOPRIL Alkaloid . . . . . . . . . . . .211, 879
INSUMAN BASAL ZA OPTIPEN . . . .116, 861 KARBAMAZEPIN . . . . . . . . . . .452, 673, 921
INSUMAN COMB 15 ZA OPTIPEN . .116, 862 KARBAPIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .452, 921
INSUMAN COMB 25 . . . . . . . . . . . .117, 862 KARBOCISTEIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .528
INSUMAN COMB 25 OPTISET . . . . .117, 862 KARVEDILOL . . . . . . . . . . . . . . . . .206, 878
INSUMAN COMB 25 ZA OPTIPEN . .117, 862 KARVILEKS . . . . . . . . . . . . . . . . . . .206, 878
INSUMAN COMB 50 . . . . . . . . . . . .117, 862 KATOPIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .211, 880
INSUMAN COMB 50 ZA OPTIPEN . . . . . .862 KAVITAMIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .152
INSUMAN RAPID . . . . . . . . . .114, 860, 861 KENALOG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .300, 893
INSUMAN RAPID OPTISET . . . . . . .114, 861 KERLONE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .204, 878
INSUMAN RAPID ZA OPTIPEN . . . .114, 861 KETEK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .333, 899
INTRALIPID . . . . . . . . . . . . . .162, 638, 870 KETOKONAZOL . . . . . . .230, 343, 883, 901
INTRON A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .397, 911 KETONAL DUO . . . . . . . . . . . . . . . .420, 913
INUTRAL HM . . . . . . . . . . . . . . . . .114, 860 KETONAL Lek . . . . . . . . .420, 423, 913, 914
INVANZ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .329, 897 KETOPROFEN . . . . . . . . . . . . . . . . .420, 913
KETOSTERIL . . . . . . . . . . . . . . . . . .562, 937
INVIRASE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .348, 902
KETOTIFEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .534, 933
IOPAMIRO . . . . . . . . . . . . . . . . . . .565, 938
KLEROMICIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .332, 898
IPERTROFAN . . . . . . . . . . . . . . . . . .285, 891
KLIANE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .276, 890
IRESSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .387, 909
KLIMODIEN . . . . . . . . . . . . . . . . . .276, 890
ISOFAN INSULIN HM . . . . . . . . . . . .116, 861
KLINDAMICIN . . . . . . . . . . . . . . . . .334, 899
ISONIAZID . . . . . . . . . . . . . . . . . . .345, 901
KLIOGEST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .276, 890
ISOPTO - TEARS . . . . . . . . . . . . . . .549, 935
KLION . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .341, 900
ISOSORB RETARD . . . . . . . . . . . . . .183, 874
KLOMETOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91, 858
ISPIROL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .164, 871
KLOMIFEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .280, 890
IZOMONIT . . . . . . . . . . . . . . . . . . .183, 874
KODEIN FOSFAT . . . . . . . . . . . . . . .529, 932
IZOPAMIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .210, 879
KOFAMEKS . . . . . . . . . . . . . . . . . . .445, 920
KOFAN INSTANT . . . . . . . . . . . . . . .444, 920
KOMBIKAF . . . . . . . . . . . . . . . . . . .444, 919
J KOMBINOVANI PRA[AK
PROTIV BOLOVA . . . . . . . . . . .445, 920
JEANINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .269, 889 KOMPENSAN . . . . . . . . . . . . . . . . . .80, 855
JONOLAKTAT . . . . . . . . . . . . . . . . .163, 871 KONAKION MM . . . . . . . . . . . . . . .152, 867
JUGOCILLIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .322, 895 KONCENTROVANI RASTVOR ZA
JUPRENIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .467, 922 BIKARBONAT HEMODIJALIZU B6 . . .168
KORNAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .284, 891
KSALOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .488, 924
KYBERNIN P . . . . . . . . . . . . . . . . . .147, 866
KYTRIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93, 858
indeksi 1061
L LIPOVENOES . . . . . . . . . . . . .161, 638, 870

LISOPRESS . . . . . . . . . . . . . . . . . . .212, 880
LABILEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .328, 897 LITAK 10 Solution . . . . . . . . . . . . . .378, 907
LACIPIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .209, 879 LITALIR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .386, 909
LACTOVACCINA . . . . . . . . . . . . . . .257, 887 LITIJUM KARBONAT . . . . . . . . . . . .482, 923
LACTULOSE-MIP . . . . . . . . . . . . . . . .97, 859 LIVIAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .275, 890
LAKTOVAG . . . . . . . . . . . . . . . . . . .257, 887 LIZINOPRIL . . . . . . . . . . .212, 214, 880, 881
LAMAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .456, 921 LIZINOPRIL HCT . . . . . . . . . . . . . . .214, 881
LAMICTAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .456, 921 LIZOPRIL . . . . . . . . . . . .212, 214, 880, 881
LAMISIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .231, 883 LIZOPRIL H . . . . . . . . . . . . . . . . . . .214, 881
LAMOX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .529, 932 LJUDSKI ALBUMIN . . . . . . . . . . . . .159, 870
LANTUS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .118, 862 LODOZ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .206, 878
LANTUS za Optipen . . . . . . . . . . . .118, 862 LODRONAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . .428, 915
LANTUS za Optiset . . . . . . . . . . . . .118, 862 LOETTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .269, 888
LANVIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .378, 907 LOGEST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .269, 889
LANZUL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84, 857 LOMETAZID . . . . . . . . . . . . . . . . . .194, 876
LARGACTIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .476, 922 LOMEXIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .256, 887
LASIX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .192, 875 LONGACEPH . . . . . . . . . . . . . . . . . .328, 897
LASONIL N . . . . . . . . . . . . . . . . . . .198, 877 LOPEDIUM acut. . . . . . . . . . . . . . . .100, 859
LASOPROL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84, 857 LOPERAMID . . . . . . . . . . . . . . . . . .100, 859
LASTET . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .380, 908 LOPION . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .184, 874
LECEDIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82, 856 LORADIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .534, 933
LEGOFER . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .156, 868 LORANO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .534, 933
LEGRAVAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .269, 888 LORATADIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .534, 933
LEMOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .299, 893 LORAZEPAM . . . . . . . . . . . . . .486, 847, 924
LENDACIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .328, 897 LORIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .212, 880
LENDORMIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .490, 925 LORISTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .216, 881
LENTONITRAT 50 . . . . . . . . . . . . . .183, 874 LORISTA H . . . . . . . . . . . . . . . . . . .216, 881
LENTOSTAMIN . . . . . . . . . . . . . . . .532, 932 LORISTA HD . . . . . . . . . . . . . . . . . .216, 881
LEPONEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .480, 923 LOSEC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83, 856
LEPROTEK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .858 LOSEPRAZOL . . . . . . . . . . . . . . . . . .83, 856
LERCANIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .209, 879 LUTESTROL . . . . . . . . . . . . . . . . . .276, 890
LESCOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .219, 882 LUVERIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .280, 890
LESCOL XL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .219, 882 LYRICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .460, 921
LESUX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86, 857
LETIZEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .533, 933
LETIZEN S . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .533, 933
LETROX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .302, 893
M
LEUCOVORIN Ca . . . . . . . . . . . . . . .558, 936 MabCampath . . . . . . . . . . . . . . . . .385, 909
LEUKERAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .376, 906 MABTHERA . . . . . . . . . . . . . . . . . . .384, 909
LEUKOVORIN Calcium . . . . . . . . . .558, 936 MACMIROR COMPLEX . . . . . . . . . .255, 887
LEVITRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .283, 891 MACROPEN . . . . . . . . . . . . . . . . . .332, 898
LEVULOZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . .562, 937 MADOPAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . .465, 922
LEXAURIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .486, 924 MADOPAR HBS . . . . . . . . . . . . . . . .465, 922
LEXILIUM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .486, 924 MADOPAR Roche . . . . . . . . . . . . . .465, 922
LIDOCAINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .437, 917 MAGNE B6 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .142, 866
LIDOKAIN EPINEPHRIN . . . . . . . . .438, 917 MAGNEVIST . . . . . . . . . . . . . . . . . .568, 939
LIDOKAIN-ADRENALIN . . . . . . . . . .438, 917 MANINIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123, 863
LIDOKAIN-HLORID . . . . . . . . . . . . .437, 917 MANITOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .164, 871
LINCOHEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .334, 899 MAPROTILIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .494, 925
LINDRON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .429, 916 MAPROTIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .494, 925
LINEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101, 860 MARCAINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .437, 917
LIPANOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .220, 882 MARIVARIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .145, 866
1062 indeksi
MAROCEN . . . . . . . . . . .337, 540, 900, 934 MIXTARD 20 NOVOLET . . . . . . . . . .117, 862

MAXALT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .446, 920 MIXTARD 30 FLEXPEN . . . . . . . . . .117, 862
MAXICEF . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .329, 897 MIXTARD 30 HM . . . . . . . . . . . . . . .117, 862
MAXIDEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .541, 934 MIXTARD 30 NOVOLET . . . . . . . . . .117, 862
MAXIPIME . . . . . . . . . . . . . . . . . . .329, 897 MIXTARD 30 PENFILL . . . . . . . . . . .117, 862
MEBENDAZOL . . . . . . . . . . . . . . . .511, 927 MIXTARD 40 NOVOLET . . . . . . . . . .117, 862
MEDICINSKI DIAZOTOKSID . . . . . .561, 937 MIXTARD 50 NOVOLET . . . . . . . . . .117, 862
MEDICINSKI KISEONIK . . . . . .559, 936, 937 MODITEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .477, 923
MEDICINSKI UGLJENDIOKSID . . . .560, 937 MOLICOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .184, 875
MEDILAX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98, 859 MONIZOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .183, 874
MEDOPHENICOL . . . . . . . . . . . . . .319, 894 MONODIPIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .207, 878
MEDOXIFILIN SR . . . . . . . . . . . . . . .195, 876 MONOPRIL . . . . . . . . . . . . . . .214, 215, 881
MEDROL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .299, 893 MONOPRIL PLUS . . . . . . . . . . . . . . . . . .881
MEFOXIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .327, 896 MONOSAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .183, 874
MEGACE . . . . . . . . . . . . . . . . .269, 388, 910 MONOTARD HM . . . . . . . . . . . . . . .116, 861
MEGESTRON . . . . . . . . . . . . . . . . . .273, 889 MONTEVIZIN . . . . . . . . . . . . . . . . .548, 935
MEGLUCON . . . . . . . . . . . . . . . . . .122, 862 MONURAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .341, 900
MENDIAXON . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94, 858 MORADOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .441, 918
MENDILEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . .464, 922 MORPHINI HYDROCHLORIDUM . . .440, 918
MENINGOCOCCAL A+C . . . . . . . . . . . . . .904 MOVALIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .419, 913
MENOPUR . . . . . . . . . . . . . . . . . . .278, 890 MUCODYNE . . . . . . . . . . . . . . . . . .528, 931
MEPIVASTESIN . . . . . . . . . . . . . . . .437, 917 MULTIBIONTA N . . . . . . . . . . . . . . .137, 865
MERCILON . . . . . . . . . . . . . . . . . . .269, 889 MUTAMYCIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .383, 908
MERONEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .329, 897 MYCORIL . . . . . . . . . . . .229, 255, 883, 887
M-ESLON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .440, 918 MYCOSEB . . . . . . . . . . . .230, 343, 883, 901
MESTINON . . . . . . . . . . . . . . . . . . .502, 927 MYFORTIC . . . . . . . . . . . . . . . . . . .406, 911
METADON . . . . . . . . . . . . . . .504, 841, 927 MYLERAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .376, 906
METHOTREXAT . . . . . . . . . . . . . . . .377, 907 MYOLASTAN . . . . . . . . . . . . . . . . . .427, 915
METHOTREXATE . . . . . . . . . . . . . . .377, 907
METHYLDOPA . . . . . . . . . . . . . . . .187, 875
METHYLERGOMETRIN . . . . . . . . . .259, 888
METILDOPA . . . . . . . . . . . . . .187, 673, 875 N
METOPROLOL Stada . . . . . . . . . . . .204, 877 NAC - HEMOFARM . . . . . . . . . . . . .528, 931
METOTEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .477, 923 NACLOF . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .542, 934
MEVACOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .218, 882 NAFAZOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .519, 928
MIACALCIC . . . . . . . . . . . . . . . . . . .306, 894 NAFAZOLIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .519, 928
MIANSAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .498, 926 NAKLOFEN . . . . . . . . . . .417, 424, 912, 914
MICROGYNON 30 . . . . . . . . . . . . . .269, 888 NAKOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .465, 922
MIDARINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .425, 915 NAKSETOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .420, 913
MIDAZOLAM TORREX . . . . . . . . . . .490, 925 NALGESIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .420, 913
MIDOL . . . . . . . . . . . . . . . . . .443, 444, 919 NAPROKSEN . . . . . . . . . . . . . . . . . .420, 913
MIDOL C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .444, 919 NAPROXEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .420, 913
MILENOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .206, 878 NASOBEC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .519, 928
MINIPRESS . . . . . . . . . . . . . . . . . . .188, 875 NASONEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .520, 928
MINIRIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .292, 892 NATRII CHLORIDI INFUNDIBILE . . .163, 164,
MINSETIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .178, 873 167, 871, 873
MIOKARPIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .544, 934 NATRII CHLORIDI INFUNDIBILE
MIRALGIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .444, 919 CUM GLUCOSO . . . . . . . . . . . . . . . .164
MIRAPEXIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .467, 922 NATRIJUM BIKARBONAT . . . . . . . . . . . .168
MIRENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .269, 889 NATRIJUM HIDROGENKARBONAT . . . . .168
MIRZATEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .499, 926 NATRIJUM HLORID . . . . . . . . . . . . .167, 873
MIXTARD 10 HM PENFILL . . . . . . . .117, 862 NATRIJUM KROMOGLIKAT . . . . . . .548, 935
MIXTARD 10 Novo Let . . . . . . . . . .117, 862 NATRIJUM PIKOSULFAT . . . . . . . . . .97, 859
MIXTARD 20 HM PENFILL . . . . . . . .117, 862
indeksi 1063
NATRIUM BICARBONAT NUROFEN Active . . . . . . . . . . . . . .420, 913

FRESENIUS 8,4% . . . . . . . . . . .167, 872 NUROFEN Liquid . . . . . . . . . . . . . .420, 913
NAVOBAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93, 858 NUTRINEAL PD4 . . . . . . . . . . . . . . .165, 872
NEBILET . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .205, 878 NUVA RING . . . . . . . . . . . . . . . . . . .262, 888
NEO ANGIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78, 855 NYSTATIN . . . . .98, 229, 254, 859, 883, 887
NEODEKSACIN . . . . . . . . . . . . . . . .542, 934
NEO-PENOTRAN . . . . . . . . . . . . . . .256, 887
NEOSTIGMINE BP . . . . . . . . . . . . . .502, 927
NEOTIGASON . . . . . . . . . . . . . . . . .238, 884 O
NETROMYCIN . . . . . . . . . . . . . . . . .336, 899 OBYTIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .230, 883
NEUPOGEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .394, 910 OCTAGAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .357, 903
NEURONTIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .458, 921 OCTANATE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .154, 867
NEXIUM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84, 857 OCTANINE F . . . . . . . . . . . . . . . . . .154, 868
NIASPAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .221, 882 OCTENISEPT . . . . . . . . . . . . . . . . . .247, 886
NIFEDIPIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .208, 879 OESTRADIOL . . . . . . . . . . . . . . . . .272, 889
NIFELAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .208, 879 OFTALMOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .542, 934
NIFELAT P . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .208, 879 OHB12 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .158, 869
NILACEF . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .327, 896 OIKAMID . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .500, 926
NIMBEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .426, 915 OLDON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .444, 919
NIMESULID . . . . . . . . . . . . . . . . . . .422, 914 OLICARD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .183, 874
NIMOTOP S . . . . . . . . . . . . . . . . . . .209, 879 OLYNTH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .519, 928
NIMULID . . . . . . . . . . . .423, 424, 914, 915 OMEP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83, 856
NIPAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .489, 924 OMEPRAZOL . . . . . . . . . . . . . . . . . .83, 856
NIPIDIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .208, 879 OMEPROL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83, 856
NIRMIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .182, 874 OMEZOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83, 856
NIRYPAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .299, 893 OMNIPAQUE . . . . . . . . . . . . . . . . . .564, 938
NITREPIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .209, 879 OMNISCAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .569, 939
NITRO-DUR . . . . . . . . . . . . . . . . . . .183, 874 OMNITUS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .530, 932
NITROGLICERIN . . . . . . . . . . . . . . .183, 874 ONCOVIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .380, 907
NITROLINGVAL . . . . . . . . . . . . . . . .183, 874 ONDASAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92, 858
NITROPEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .183, 874 OPERIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .518, 928
NIZOLDIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .209, 879 OPERIL P . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .518, 928
NOFOCIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .338, 900 OPTIRAY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .567, 938
NOKAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .419, 913 OPV - T . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .370, 905
NOLICIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .338, 900 ORFERON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .155, 868
NOLVADEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . .390, 910 ORGALUTRAN . . . . . . . . . . . . . . . .295, 892
NORCURON . . . . . . . . . . . . . . . . . .425, 915 ORGAMETRIL . . . . . . . . . . . . . . . . .275, 890
NORDITROPIN NORDILET . . . . . . . .291, 892 ORVAGIL . . . . . . . . .78, 255, 341, 509, 855,
NORDITROPIN SIMPLEXx . . . . . . . .291, 892 887, 900, 927
NORVASC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .207, 878 ORVAGIL D . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78, 855
NORVIR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .349, 902 OTOL H . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .550, 936
NOVALGETOL . . . . . . . . . . . . . . . . .444, 919 OVESTIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .272, 889
NOVANTRONE . . . . . . . . . . . . . . . .382, 908
NOVASOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .519, 928
NOVOFEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .277, 890
NOVOMIX 30 FLEXPEN . . . . . . . . . .115, 861 P
NOVONORM . . . . . . . . . . . . . . . . . .131, 863
PACLITAXEL Ebewe . . . . . . . . . . . .380, 908
NOVORAPID . . . . . . . . . . . . . . . . . .115, 861
PALIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .338, 900
NOVORAPID FLEXPEN . . . . . . . . . .115, 861
PALITREX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .326, 895
NOVORAPID NOVOLET . . . . . . . . . .115, 861
PAN - PENI G SODIUM . . . . . . . . . .321, 894
NOVORAPID PENFILL . . . . . . . . . . .115, 861
PANADOL . . . . . . . . . . . .444, 445, 919, 920
NOVOSEVEN . . . . . . . . . . . . . . . . . .155, 868
PANADOL EXTRA . . . . . . . . . . . . . .445, 920
NUCLOSINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83, 856
PANAPRES . . . . . . . . . . . . . . . . . . .204, 878
NUROFEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .420, 913
1064 indeksi
PANCEF . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .328, 897 POLIVIT B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .135, 864

PANCILLIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .322, 895 POLYFLAMIN . . . . . . . . . . . . . . . . .423, 914
PANCURONIUM Injection BP . . . . .425, 915 POLYGYNAX . . . . . . . . . . . . . . . . . .257, 887
PANKLAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .323, 895 PORPHYROCIN . . . . . . . . . . . . . . . .331, 898
PANKLAV 2X . . . . . . . . . . . . . . . . . .323, 895 PORTALAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97, 859
PANKREATIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .102, 860 POSTINOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . .269, 889
PANLAX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97, 859 POVIDON JOD 246, 257, 521, 886, 887, 929
PANOLON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .243, 885 POVIDON-JOD . . . . . . . . . . . . . . . .246, 886
PANTENOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .137, 865 PPD-T TUBERKULIN . . . . . . . . . . . .562, 937
PANTHENOL . . . . . . . . . .137, 234, 865, 883 PRAJMALIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .177, 873
PARACET . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .444, 920 PRE PAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .264, 888
PARACETAMOL . . . . . . . . . . . .444, 673, 920 PREDNISON . . . . . . . . . . . . . . . . . .299, 893
PARAGAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .384, 909 PREDNIZON . . . . . . . . . . . . . . . . . .299, 893
PARAPLATIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .384, 909 PREDUCTAL MR . . . . . . . . . . . . . . .184, 875
PARTOBULIN S/D . . . . . . . . . . . . . .357, 903 PREGNYL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .278, 890
PARTUSISTEN . . . . . . . . . . . . . . . . .265, 888 PREMARIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .273, 889
PATENTEX OVAL N . . . . . . . . . . . . .262, 888 PREPIDIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .261, 888
PAVULON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .425, 915 PRESOLOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .204, 877
PCM - HEMOFARM . . . . . . . . . . . . .444, 920 PRESSING . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .534, 933
PEGASYS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .400, 911 PRETUVAL C . . . . . . . . . . . . . . . . . .521, 929
PEGINTRON . . . . . . . . . . . . . . . . . .399, 911 PREXANIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .212, 880
PENTACT - Hib . . . . . . . . . . . . . . . .370, 906 PRILAZID . . . . . . . . . . . . . . . .214, 215, 881
PENTAXIM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .371, 906 PRILAZID PLUS . . . . . . . . . . . . . . . .215, 881
PENTILIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .195, 876 PRILENAP . . . . . . . . . . . .212, 214, 880, 881
PENTILIN FORTE . . . . . . . . . . . . . . .195, 876 PRILENAP H . . . . . . . . . . . . . . . . . .214, 881
PENTOHEXAL . . . . . . . . . . . . . . . . .195, 876 PRILENAP HL . . . . . . . . . . . . . . . . .214, 881
PENTOKSIFILIN . . . . . . . . . . . . . . . .195, 876 PRIMACEPH . . . . . . . . . . . . . . . . . .328, 896
PENTOKSILIN . . . . . . . . . . . . . . . . .195, 876 PRIMOLUT-NOR . . . . . . . . . . . . . . .275, 890
PENTOVIT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .135, 864 PRINIVIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .212, 880
PENTREXYL . . . . . . . . . . . . . . . . . .319, 894 PRINORM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .204, 878
PERGONAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .278, 890 PRIORIX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .369, 905
PERIGONA . . . . . . . . . . . . . . . . . . .422, 914 PRITOR plus . . . . . . . . . . . . . . . . . .216, 882
PHARMATEX . . . . . . . . . . . . . . . . . .262, 888 PROCIPAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .464, 922
PHENERGAN . . . . . . . . .235, 533, 884, 933 PROCTO-GLYVENOL . . . . . . . . . . . .197, 877
PHENOBARBITON . . . . . . . . . . . . . .449, 921 PROCULIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .548, 935
PHLEBODIA . . . . . . . . . . . . . . . . . .199, 877 PROFENAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .178, 874
PHOLCODIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .529, 932 PROGESTERON . . . . . . . . . . . . . . . .274, 889
PHYSIOTENS . . . . . . . . . . . . . . . . . .187, 875 PROGRAF . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .405, 911
PIASCLEDINE . . . . . . . . . . . . . . . . .430, 916 PROKANAZOL . . . . . . . . . . . . . . . .344, 901
PIPEGAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .338, 900 PRONISON . . . . . . . . . . . . . . . . . . .299, 893
PIPEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .338, 900 PRONTOKET . . . . . . . . . . . . . . . . . .424, 914
PIRACETAM . . . . . . . . . . . . . . . . . .500, 926 PROPAFEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .178, 874
PIRAMIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .213, 880 PROPAFENON . . . . . . . . . . . . . . . . .178, 874
PIRIDOKSIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .137, 865 PROPESS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .261, 888
PK - MERZ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .465, 922 PROPOFOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .436, 917
PLATIDIAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .383, 909 PROPRANOLOL . . . . . . . . . . .203, 673, 877
PLATIGAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .383, 909 PROSCAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .285, 891
PLATINEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .383, 909 PROSTAMOL . . . . . . . . . . . . . . . . . .285, 891
PLAVIX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .148, 866 PROSTANORM . . . . . . . . . . . . . . . .285, 891
PLIMYCOL . . . . . . . . . . .229, 255, 883, 887 PROSTIN 15M . . . . . . . . . . . . . . . . .261, 888
PLIVIT AD3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .133, 863 PROSTIN E2 . . . . . . . . . . . . . . . . . .261, 888
PLIVIT B6 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .137, 865 PROTAMIN SULFAT . . . . . . . . . . . . .555, 936
PLIVIT C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .136, 864 PROTRADON . . . . . . . . . . . . . . . . .442, 918
PNEUMO 23 . . . . . . . . . . . . . . . . . .362, 904 PROVIRON . . . . . . . . . . . . . . . . . . .271, 889
indeksi 1065
PTU303, 893 RIFTAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .345, 901

PULMICORT Turbuhaler . . . . . . . . .524, 930 RILUTEK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .505, 927
PULMOVENT . . . . . . . . . . . . . . . . .525, 930 RINALEK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .519, 928
PULMOZYME . . . . . . . . . . . . . . . . .529, 932 RINASEK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .521, 929
PUREGON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .279, 890 RING N . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .444, 919
PURI-NETHOL . . . . . . . . . . . . . . . . .378, 907 RINGEROV RASTVOR . . . . . . . . . . .163, 871
PYRITHIAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .137, 865 RISELLE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .272, 889
RISPOLEPT . . . . . . . . . . . . . . .482, 923, 924
RISPOLEPT CONSTA . . . . . . . . . . . .482, 924
Q RISSAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .482, 924

RITALMEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .178, 873
QUAMATEL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82, 856 RIVOTRIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .451, 921
QUINAX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .550, 936 RIVOTRIL Roche . . . . . . . . . . . . . . .451, 921
ROACCUTANE . . . . . . . . . . . . . . . . .248, 886
ROBITUSSIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .530, 932
ROCALTROL . . . . . . . . . . . . . . . . . .135, 864
R ROCEPHIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .328, 897
ROFERON A . . . . . . . . . . . . . . . . . .397, 910
RABIPUR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .370, 906
ROKSITROMICIN . . . . . . . . . . . . . . .332, 898
RANISAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82, 856
ROWACHOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94, 858
RANITAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82, 856
ROWATINEX . . . . . . . . . . . . . . . . . .282, 891
RANITIC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82, 856
ROXIKAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .419, 913
RANITIDIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82, 856
ROXIMISAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .898
RANSANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82, 856
RUDAKOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87, 857
RANUBER . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82, 856
RUDOCAIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .438, 918
RAPAMUNE . . . . . . . . . . . . . . . . . .407, 911
RUNAC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .332, 898
RAPIFEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .435, 916
RUPAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .420, 913
RAPTEN DUO . . . . . . . . . . . . . . . . .417, 912
RUPURUT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80, 856
RAPTEN rapid . . . . . . . . . . . . . . . . .417, 912
RAPTEN-K . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .417, 912
RAPTIVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .409, 912
RAWEL SR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .192, 875
REBETOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .347, 902
S
REBIF . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .399, 911 SALAZOPYRIN-EN . . . . . . . . . . . . .101, 859
RECOFOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .436, 917 SALBUTAMOL . . . . . . . .522, 526, 930, 931
RECORMON . . . . . . . . . . . . . . . . . .159, 869 SALOFALK . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101, 860
RECORMON Za Reco - Pen . . . . . . .159, 869 SANADERM . . . . . . . . . . . . . . . . . .240, 884
REDER@IN JUGOREMEDIJA . . . . . . .195, 876 SANDIMMUN . . . . . . . . . . . . . . . . .403, 911
REDIZORK . . . . . . . . . . . . . . . . . . .195, 876 SANDIMMUN NEORAL . . . . . . . . . .403, 911
REGLAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91, 858 SANDOSTATIN . . . . . . . . . . . . . . . .295, 892
REKAFARM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141, 865 SANDOSTATIN LAR . . . . . . . . . . . . .295, 892
RELPAX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .447, 920 SANICET . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .444, 920
REMERON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .499, 926 SANICORTEN . . . . . . . . . . . . . . . . .520, 928
REMICADE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .407, 912 SANILAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97, 859
REMOXICAM . . . . . . . . . . . . . . . . . .419, 912 SANVAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .491, 925
RENAGEL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .557, 936 SARIDON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .445, 920
REOPRO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .149, 867 SCANDONEST 2 % SPECIAL . . . . . .438, 917
REQUIP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .466, 922 SCANLUX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .565, 938
RESOVIST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .569, 939 SEDABENZ . . . . . . . . . . . . . . . . . . .485, 924
RETROVIR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .350, 902 SEDACORON . . . . . . . . . . . . . . . . . .179, 874
RHESOGAMMA P . . . . . . . . . . . . . .357, 903 SENSIVIT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .549, 936
RHESONATIV . . . . . . . . . . . . . . . . .357, 903 SEPTANEST ADRENALINE . . . . . . . .438, 918
RHINOCORT aqua . . . . . . . . . . . . . .520, 928 SERETIDE DISKUS . . . . . . . . . . . . . .524, 930
RIFAMOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .345, 901 SEREVENT . . . . . . . . . . . . . . . . . . .522, 930
1066 indeksi
SERLIFT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .497, 925 SULFASALAZIN . . . . . . . . . . . . . . . .101, 859

SERMION . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .195, 876 SULIRID . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .481, 923
SEROQUEL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .481, 923 SULPIGUT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .481, 923
SEROXAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .495, 925 SULPIRID . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .481, 923
SEVORANE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .435, 916 SUMAMED . . . . . . . . . . . . . . . . . . .333, 899
SIMULECT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .406, 911 SUPREFACT . . . . . . . . . . . . . . . . . .389, 910
SIMVAHEXAL . . . . . . . . . . . . . . . . .218, 882 SUXINUTIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .451, 921
SIMVASTATIN . . . . . . . . . . . . . . . . .218, 882 SYMBICORT Turbuhaler . . . . . . . . .524, 930
SIMVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .218, 882 SYNCAPTON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .446
SINACILIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .320, 894 SYNCUMAR . . . . . . . . . . . . . . . . . .145, 866
SINEDOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .198, 877 SYNKAPTON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .920
SINELIP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .219, 882 SYNOPEN . . . . . . . . . . . .235, 533, 884, 933
SINEMET . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .465, 922 SYNTOCINON . . . . . . . . . . . . . . . . .293, 892
SINETUS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .530, 932
SINGULAIR . . . . . . . . . . . . . . . . . . .528, 931
SINKUM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145, 866
SINODERM . . . . . . . . . . . . . . .243, 245, 885 T
SINODERM N . . . . . . . . . . . . . . . . .245, 885 TAMIFLU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .353, 902
SINTRADON . . . . . . . . . . . . . . . . . .442, 918 TAMOXIFEN . . . . . . . . . . . . . . . . . .390, 910
SIOFOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122, 862 TANAKAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .502, 926
SIRDALUD . . . . . . . . . . . . . . . . . . .427, 915 TANTUM ROSA . . . . . . . . . . . . . . . .265, 888
SKINOREN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .248, 886 TANTUM VERDE . . . . . . . . . . . . . . . .78, 855
SKOPRYL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .212, 880 TARCEVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .388, 909
SMECTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99, 859 TARGOCID . . . . . . . . . . . . . . . . . . .339, 900
SODIUM CHLORIDE . . . . . . . . . . . .167, 873 TAUREDON . . . . . . . . . . . . . . . . . . .423, 914
SOLCOSERYL . . . . . . . . . .79, 196, 249, 549, TAXOGAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .380, 908
855, 876, 887, 936 TAXOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .380, 908
SOLPAFLEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . .420, 913 TAXOTERE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .380, 908
SOLTRIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .511, 927 TAZOCIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .323, 895
SOLUVIT N . . . . . . . . . . . . . . . . . . .167, 873 TEER – LINOLA-FETT . . . . . . . . . . . . . . . .884
SOMATULIN AUTOGEL . . . . . . . . . .295, 892 TEFEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .533, 933
SOMATULIN PR . . . . . . . . . . . . . . . .295, 892 TEFOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122, 863
SORTIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .219, 882 TEGRETOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .452, 921
SPALMOTIL . . . . . . . . . .522, 526, 930, 931 TEGRETOL CR . . . . . . . . . . . . . . . . .452, 921
SPIRIVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .526, 931 TELEBRIX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .563, 938
SPIRONOLAKTON . . . . . . . . . . . . . .193, 876 TELEBRIX GASTRO . . . . . . . . . . . . .563, 938
SPORANOX . . . . . . . . . . . . . . . . . . .344, 901 TELFAST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .534, 933
STABILANOL . . . . . . . . . . . . . . . . . .343, 901 TELZIR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .349, 902
STADIPIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .209, 879 TEMODAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .377, 907
STALEVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .465, 922 TENAPROST . . . . . . . . . . . . . . . . . .423, 914
STAMARIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .370, 906 TENICAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .419, 913
STANICID . . . .238, 247, 340, 884, 886, 900 TENORMIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .204, 878
STARLIX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .132, 863 TERTENSIF SR . . . . . . . . . . . . . . . . .192, 875
STEDIRIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .269, 888 TESTOSTERON . . . . . . . . . . . . . . . .271, 889
STILAMIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .294, 892 TETABULIN S/D . . . . . . . . . . . . . . . .357, 903
STILNOX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .491, 925 TETAGAM P . . . . . . . . . . . . . . . . . .357, 903
STOCRIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .353, 902 TETANUS GAMMA . . . . . . . . . . . . .357, 904
STREPSILS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78, 855 TETANUSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . .357, 903
STREPSILS PLUS . . . . . . . . . . . . . . . .78, 855 TETAVAKSAL - T . . . . . . . . . . . . . . .363, 904
STREPTASE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .150, 867 TETRACOQ . . . . . . . . . . . . . . . . . . .371, 906
STREPTOMICIN-SULFAT . . . . . . . . .335, 899 TETRAct - Hib . . . . . . . . . . . . . . . . .370, 906
STUGERON FORTE . . . . . . . . . . . . .505, 927 TETRAKAIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .549, 935
SUFENTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .435, 916 TETRAXIM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .371, 906
SUFENTANIL TORREX . . . . . . . . . . .435, 917
indeksi 1067
TETRAZEPAM-MIP . . . . . . . . . . . . .427, 915

THROMBOREDUCTIN . . . . . . . . . . .388, 910 U
TIASTAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .304, 893 UBISTESIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .438, 918
TICLODIX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .148, 867 ULCODIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82, 856
TIENAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .330, 897 ULCOGUT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82, 856
TIMADREN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .546, 935 ULTIVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .436, 917
TIMOLOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .546, 935 ULTRALAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .243, 885
TIMOPTIC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .546, 935 ULTRAPROCT . . . . . . . . . . . . . . . . .197, 877
TISSUCOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .153, 867 ULTRATARD HM . . . . . . . . . . . . . . .117, 862
TIVORAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .302, 893 ULTRAVIST . . . . . . . . . . . . . . . . . . .566, 938
TOBRADEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . .543, 934 UMAN ALBUMIN . . . . . . . . . . . . . .159, 870
TOBREX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .540, 934 UNICLOPHEN . . . . . . . . . . . . . . . . .542, 934
TOLVON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .498, 926 UNIFLOX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .540, 934
TOLYCAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .328, 896 UNITIMOLOL . . . . . . . . . . . . . . . . .546, 935
TOPAMAX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .458, 921 UPFEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .420, 913
TORADOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .417, 912 UPSARIN C . . . . . . . . . . . . . . . . . . .444, 919
TORAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .535, 933 UPSAVIT Cal C . . . . . . . . . . . . . . . .137, 865
TOT HEMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . .157, 868 UPSAVIT CALCIUM . . . . . . . . . . . . .139, 865
TOTACEF . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .326, 896 URICIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .338, 900
TOTEKVIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .355, 903 UROGRAFIN . . . . . . . . . . . . . . . . . .563, 938
TRACRIUM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .425, 915 URSOFALK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93, 858
TRACTOCILE . . . . . . . . . . . . . . . . . .265, 888 URSOSAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93, 858
TRAMA 24 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .442, 918 URUTAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .505, 927
TRAMADOL . . . . . . . . . . . . . .442, 843, 918
TRANEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .485, 924
TRASYLOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .151, 867
TRAVATAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .547, 935 V
TRENTAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .195, 876
VAGIFEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .272, 889
TRIAGIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .509, 927
VAKCINA PROTIV DIFTERIJE I
TRIDERM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .230, 883
TETANUSA ZA DECU (DiTe Al) .363, 904
TRILEPTAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .453, 921
VAKCINA PROTIV DIFTERIJE I
TRIMOSAZOL . . . . . . . . . . . . . . . . .331, 898
TETANUSA ZA ODRASLE
TRIMOSUL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .331, 898
(DiTe Al) . . . . . . . . . . . . . . . . . .364, 904
TRIMOVAX . . . . . . . . . . . . . . . . . . .369, 905
VAKCINA PROTIV GRIPA,
TRIPACEL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .364, 904
INAKTIVISANA . . . . . . . . . . . . .368, 905
TRISEQUENS . . . . . . . . . . . . . . . . . .277, 890
VAKCINA PROTIV TRBU[NOG TIFUSA
TRITACE . . . . . . . . . . . . .213, 215, 880, 881 I KOLERE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .359
TRITACE comp . . . . . . . . . . . . . . . .215, 881 VALCYTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .348, 902
TRITACE comp LS . . . . . . . . . . . . . .215, 881 VALORON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .442, 918
TRITANRIX . . . . . . . . . . . . . . . . . . .371, 906 VAMINOLACT . . . . . . . . . . . . .161, 638, 870
TRITTICO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .498, 926 VANKOCIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . .339, 900
TRIXIFEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .478, 923 VARILRIX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .370, 906
TRIZIVIR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .352, 902 VASILIP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .218, 882
TRODON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .442, 918 VAXIGRIP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .368, 905
TROSPIJUM . . . . . . . . . . . . . . . . . .283, 891 VAXIGRIP JUNIOR . . . . . . . . . . . . . .368, 905
TRUSOPT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .545, 935 VAZOTAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .207, 878
TULIP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .219, 882 VELBE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .379, 907
TURGANIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .421, 914 VELCADE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .387, 909
TUZODIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .530, 932 VELOSULIN HM . . . . . . . . . . . . . . .114, 861
TWINRIX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .369, 905 VENIMMUN N . . . . . . . . . . . . . . . . .357, 903
TYPHERIX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .365, 905 VENTOLIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .522, 930
TYPHIM Vi . . . . . . . . . . . . . . . . . . .365, 905 VEPAMIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .210, 879
TYZINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .518, 928 VEPEGAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .380, 908
1068 indeksi
VEPESID . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .380, 908

VERACOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .328, 897 Y
VERAPAMIL . . . . . . . . . . . . . . . . . .210, 879 YASMIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .269, 889
VESANOID . . . . . . . . . . . . . . . . . . .386, 909 YASNAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .500, 926
VEXELIT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .437, 917 YURINEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .193, 876
VFEND . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .344, 901
VIAGRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .283, 891
VIALEBEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .159, 870
VIATROMB . . . . . . . . . . . . . . . . . . .198, 877
Z
ZALASTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .481, 923
VIBRAMYCIN . . . . . . . . . . . . . . . . .318, 894 ZAVEDOS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .382, 908
VIDEX EC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .351, 902 ZAXAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .488, 924
VIDISIC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .550, 936 ZEFFIX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .352, 902
VIEKVIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .356, 903 ZELDOX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .480, 923
VIGANTOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .135, 864 ZELMAC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88, 857
VINBLASTIN . . . . . . . . . . . . . .379, 673, 907 ZENAPAX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .406, 911
VINCRISTINE . . . . . . . . . . . . . . . . . .380, 907 ZERIT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .351, 902
VIRACEPT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .349, 902 ZERLON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .285, 891
VIRAMUNE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .353, 902 ZIAGEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .352, 902
VIRU - MERZ SEROL . . . . . . . . . . . .240, 884 ZIDOSAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .350, 902
VISINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .548, 935 ZINACEF . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .327, 896
VISIPAQUE . . . . . . . . . . . . . . . . . . .567, 939 ZOBOX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .214, 881
VISIREN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .337, 899 ZOCOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .218, 882
VITAMIN A+D . . . . . . . . . . . . . . . . .133, 863 ZODOL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .417, 912
VITAMIN AD . . . . . . . . . . . . . . . . . .133, 863 ZOFRAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92, 858
VITAMIN B1 . . . . . .135, 157, 158, 864, 869 ZOLADEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .389, 910
VITAMIN B12 . . . . . . . . . . . . .157, 158, 869 ZOLAREM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .488, 924
VITAMIN B6 . . . . . . . . . . . . . .136, 137, 865 ZOLOFT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .497, 925
VITAMIN C . . . . . . . . . . . . . . . . . . .136, 864 ZOLYND . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .519, 928
VITAMIN E . . . . . . . . . . . . . . . . . . .137, 865 ZOMETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .430, 916
VIVIDRIN . . . . . . . . . . . .519, 548, 928, 935 ZOMIG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .446, 920
VODA ZA INJEKCIJE . . . . . . . . . . . . . . . .937 ZORKAPTIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .211, 880
VOLTAREN emulgel . . . . . . . . . . . .424, 914 ZORKASEPT . . . . . . . . . . . . . . . . . .246, 886
VOLUVEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .160, 870 ZOSTEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .348, 902
ZOVIRAX . . . . . . . . . . . .347, 540, 901, 934
ZYBAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .503, 927
X ZYLLT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .148, 867

ZYLORAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .495, 925
XALACOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .547, 935 ZYPREXA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .481, 923
XALATAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .547, 935
XANAX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .488, 924
XATRAL SR . . . . . . . . . . . . . . . . . . .284, 891
XATRAL XL . . . . . . . . . . . . . . . . . . .284, 891
XEFO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .419, 913
XELODA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .379, 907
XENETIX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .567, 939
XENICAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102, 860
XORIMAX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .327, 896
XYLONOR 3 % Noradrenaline . . . .438, 917
indeksi 1069
INDEKS SLIKA I TABELA

INDEKS SLIKA
[ema br 2.11.1. Metabolizam arahidonske kiseline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .413
Slika 1.7.1: Pregled indikacija prema mogu}nostima primene samomedikacije . . . . . . . . . . . . . . . .43

Slika 1.8.1. Od prijave do signala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47
Slika 1.8.2. Zodijak problema pri primeni lekova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48
Slika 1.8.3. Makro okruènje regulisanja bezbednosti lekova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50
Slika 1.8.4. Sistemi prijavljivanja neèljenih reakcija lekova u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51
Slika 1.8.5. Uloga NCF u razmeni informacija o bezbednosti lekova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51
Slika 1.8.6: Upitnik za prijavu neèljenih dejstava lekova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53
Slika 1.8.7: Izgled upitnika za neèljena dejstva Svetske zdravstvene organizacije . . . . . . . . . . . . . 54
Slika 2.12.3: Terapijski algoritam za le~enje bolesnika sa epilepsijom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .460
Slika 3.2.2: Terapija HOBP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .639-640
Slika 3.2.3: Terapija stabilne de~je astme i kod adolescenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .641
Slika 3.2.4: Klasifikacija astme po stepenu teìne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .642
Slika 3.2.5: Hroni~no le~enje astme - stepenasti pristup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .643
Slika 3.2.6.1: "Princip stepenica" Svetske Zdravstvene Organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .664
Slika 3.3.4.1: [ematski prikaz mehanizma fotosenzitivne reakcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .674
Slika 3.3.4.2: [ematski prikaz mehanizma fototoksi~ne reakcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .675
Slika 3.3.4.3: [ematski prikaz mehanizam fotoalergijske reakcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .676
INDEKS TABELA
Tabela 1.5.1: Izoenzimi CYP 450 i uobi~ajene interakcije lekova koje uti~u
na njihov metabolizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Tabela 1.5.2: Terapijski monitoring - direktni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35
Tabela 1.5.3: Terapijski monitoring - indirektni (alternativni) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Tabela 1.7.2: Pregled tro{kova i koristi samomedikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Tabela 1.12.1: Naj~e{}a pitanja, koja se postavljaju pri sprovo|enju
farmakoepidemiolo{kih studija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
Tabela 1.12.2: Metode farmakoekonomije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65
Tabela 1.12.3: Kategorije tro{kova zdravstvene za{tite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Tabela 2.3.1: Dejstvo insulina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Tabela 2.3.2: Poreme}aji metabolizma u dijabetes melitusu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
Tabela 2.3.3: Terapija tipa 2 dijabetesa: ciljne vrednosti nivoa lipoproteina . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Tabela 2.3.4: Uvo|enje terapije hipolipidemijskim agensima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105
Tabela 2.3.5: Uvo|enje antihipertenzivne terapije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .106
Tabela 2.3.6: Detekcija dijabetesne nefropatije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107
Tabela 2.3.7. Terapija incipijentne nefropatije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108
Tabela 2.3.8: Terapija manifestne nefropatije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108
Tabela 2.3.9: Terapija tipa 1 dijabetesa - ciljne vrednosti glikemije i HbA1c . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109
Tabela 2.3.10: Preparati insulina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110
Tabela 2.3.11: Terapija insulinom u tipu 1 dijabetesa: izbor vida terapije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110
Tabela 2.3.12: Terapija insulinom u tipu 1 dijabetesa: izbor preparata insulina
i brizgalica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .111
Tabela 2.3.13: Terapija insulinom u tipu 1 dijabetesa: odre|ivanje i korigovanje doza . . . . . . . .111
Tabela 2.3.14: Algoritam pode{avanja doze insulina u slu~aju vi{ih od
ciljnih vrednosti glikemije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112
Tabela 2.3.15: Algoritam pode{avanja doze insulina u slu~aju niìh od
ciljnih vrednosti glikemije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113
1070 indeksi
Tabela 2.3.16: Uvo|enje kombinovane terapije

(oralni antihiperglikemijski agens + insulin) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113
Tabela 2.3.17: Uvo|enje monoterapije insulinom u tipu 2 dijabetesa (specifi~nosti) . . . . . . . . . .114
Tabela 2.3.18: Terapija tipa 2 dijabetesa - ciljne vrednosti glikemije i HbA1c . . . . . . . . . . . . . . . . .120
Tabela 2.3.19: Pristup terapiji gojaznih pacijenata sa tipom 2 dijabetesa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .121
Tabela 2.3.20: Pristup terapiji negojaznih pacijenata sa tipom 2 dijabetesa . . . . . . . . . . . . . . . . . .121
Tabela 2.3.21: Preporu~en dnevni unos liposolubilnih vitamina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .132
Tabela 2.3.22: Preporu~en dnevni unos hidrosolubilnih vitamina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
Tabela 2.3.23: Preporu~en dnevni unos pojedinih minerala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
Tabela 2.5.1: Farmakodinamske karakteristike beta adrenergi~kih blokatora . . . . . . . . . . . . . . . . 201
Tabela 2.5.2: Farmakokineti~ke karakteristike pojedinih beta - adrenergi~kih blokatora . . . . . . 202
Tabela 2.6.1.: Preporuke za koli~inu preparata potrebnih za 2-4 nedelje le~enja . . . . . . . . . . . . . 228
Tabela 2.6.2: Pojedina~ne koli~ine antiparazitskih preparata koje bi trebalo
aplikovati na specifi~ne povr{ine koè kod odraslih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .235
Tabela 2.6.3: Potencijal lokalno primenjenih kortikosteroida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .241
Tabela 2.6.4: Odgovaraju}e koli~ine kortikosteroidnih preparata koje bi trebalo
obezbediti za tretman odre|enih povr{ina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .241
Tabela 2.7.1: Tip receptora, organi u kojima se nalaze i efekat koji proizvode . . . . . . . . . . . . . . . . .263
Tabela 2.7.2: Tabelarni prikaz vrsta kontraceptiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266
Tabela 2.7.3: Oralni progesteronski kontraceptivi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267
Tabela 2.7.4: Spermicidni kontraceptivi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267
Tabela 2.7.5: Kontraindikacije za primenu oralnih kontraceptiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268
Tabela 2.8.1: Karakteristike i ekvivalentni odnosi glukokortikoida i mineralokortikoida . . . . . . . 296
Tabela 2.9.1: Izbor antibiotika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .315
Tabela 2.9.2: Sr~ane bolesti i profilaksa antibioticima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317
Tabela 2.9.3: Dentalne procedure i profilaksa antibioticima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317
Tabela 2.9.4: Cefalosporini I generacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .323
Tabela 2.9.5: Cefalosporini II generacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324
Tabela 2.9.6: Cefalosporini III generacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .325
Tabela 2.11.2: NSAIL indikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .418
Tabela 2.12. 1: Farmakolo{ke osobine morfina i morfinu sli~nih lekova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 439
Tabela 2.12.2: [irina spektra pojedinih antiepilepti~kih lekova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 448
Tabela 2.12.4: Indikaciono podru~je antiepilepti~kih lekova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .462
Tabela 2.12.5: Doziranje antipsihotika pri oralnoj primeni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .475
Tabela 2.12.6: Doziranje pojedinih benzodiazepina pri oralnoj primeni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .484
Tabela 3.1.2.1: Fiziolo{ke promene u toku starenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .579
Tabela 3.1.3.1: Pregled kategorija lekova u trudno}i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .583
Tabela 3.1.3.2: Pregled lekova koje bi trebalo izbegavati ili koristiti uz oprez u trudno}i . . . . . .584
Tabela 3.1.4.1: Lekovi koji se mogu na}i u maj~inom mleku,
ili koje bi trebalo izbegavati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .601
Tabela 3.1.5.1: Lekovi koje bi trebalo izbegavati ili koristiti uz poseban oprez
u bolestima jetre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .613
Tabela 3.1.6.1: Pregled lekova koje treba izbegavati ili koristiti uz oprez
kod insuficijencije bubrega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .621
Tabela 3.1.7.1: Kinetika lekova kod zdravih osoba (zdravi), bolesnika sa hroni~nom
bubre`nom insuficijencijom (HBI) i bolesnika na peritoneumskoj dijalizi (PD) . . . . . . . . . . . . 629
Tabela 3.1.7.2: Kinetika antihipertenzivnih lekova kod zdravih osoba (zdravi),
bolesnika sa hroni~nom bubre`nom insuficijencijom (HBI)
i bolesnika na peritoneumskoj dijalizi (PD) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 629
Tabela 3.1.7.3: Kinetika cefalosporina datih intravenski bolesnicima na PD . . . . . . . . . . . . . . . . . . .630
Tabela 3.1.7.4: Kinetika cefalosporina datih intraperitoneumski bolesnicima
na kontinuiranoj ambulatornoj peritoneumskoj dijalizi (CAPD),
kad nemaju i kad imaju peritonitis (perit +). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 630
indeksi 1071
Tabela 3.1.7.5: Doziranje cefalosporina datih u peritoneumsku duplju

tokom peritonitisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 630
Tabela 3.1.7.6: Kinetika aminoglikozida datih sistemski tokom peritoneumske dijalize . . . . . . . 630
Tabela 3.1.7.7: Kinetika aminoglikozida datih intraperitoneumski tokom PD . . . . . . . . . . . . . . . . .631
Tabela 3.1.7.8: Kinetika penicilina datih intravenski (i.v.)
i intraperitoneumski (IP) tokom PD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .631
Tabela 3.1.7.9: Kinetika vankomicina kod zdravih i osoba na CAPD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .631
Tabela 3.1.7.10: Kinetika fluorohinolona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .632
Tabela 3.1.7.11: Empirijsko le~enje peritonitisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .632
Tabela 3.1.7.12: Le~enje peritonitisa kod koga su izolovani gram pozitivni
mikroorganizmi u kulturi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .632
Tabela 3.1.7.13: Le~enje peritonitisa kod koga su izolovani gram negativni
mikroorganizmi u kulturi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .633
Tabela 3.1.7.14: Gljivi~ni peritonitis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .633
Tabela 3.1.7.15: Le~enje gljivi~nog peritonitisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .633
Tabela 3.1.7.16: Etiologija anemija u bubre`noj slabosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .634
Tabela 3.1.7.17: Dugotrajna primena epoetina dovodi do smanjenja
kardiovaskularnih i popravljanja ostalih komplikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .635
Tabela 3.1.8.1: Pribli`ne energetske vrednosti gradivnih materija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 637
Tabela 3.1.9.1: Lekovi koji su ~esto uklju~eni u neèljene reakcije,
za koje su poznati polimorfizmi u metabolizmu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .642
Tabela 3.1.9.2: Geni i neèljene reakcije lekova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .642
Tabela 3.2.1.1: Klasifikacija teìne HOBP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .645
Tabela 3.2.1.2. Terapija stabilne HOBP prema razli~itim stadijumima teìne bolesti . . . . . . . . . .645
Tabela 3.2.1.3. Klasifikacija teìne astme prema klini~kim osobenostima pre le~enja . . . . . . . . .647
Tabela 3.2.1.4. Klasifikacija teìne astme prema dnevnom terapijskom reìmu
i odgovoru na terapiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .648
Tabela 3.2.1.5. Terapija astme po stepenu teìne bolesti: Odrasli i deca starija od 5 godina . . .649
Tabela 3.2.1.6. Terapija astme po stepenu teìne bolesti: Deca mla|a od 5 godina . . . . . . . . . . .650
Tabela 3.2.1.7. Lekovi koji mogu da provociraju ili pogor{aju napade bronhijalne astme . . . . .651
Tabela 3.2.2.1: Tehnike za minimiziranjem bola uzrokovanog injekcijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . .652
Tabela 3.2.3.1: Emetogeni potencijal citotoksi~ne terapije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .654
Tabela 3.2.3.2: Naj~e{}e propisivani antiemeti~ki preparati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 655
Tabela 3.2.3.3: Antiemeti~ka terapija koja se primenjuje u zavisnosti
od uzro~nika mu~nine i povra}anja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .656
Tabela 3.2.5.1: Shema kombinovane antiretrovirusne terapije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .661
Tabela 3.3.2.1: Lekovi koji se dovode u vezu sa agranulocitozom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .671
Tabela 3.3.3.1: Lekovi koji potenciraju ko`ne poreme}aje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 672
Tabela 3.3.4.4: Lekovi koji mogu izazvati fotosenzitivnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 677
Tabela 3.3.5.1: Lekovi koji provociraju napade porfirije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .678
Tabela 3.3.5.2: Lekovi koji su bezbedni u porfiriji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .678
Tabela 3.3.5.3: Lekovi koje treba koristiti u porfiriji sa posebnim oprezom -
nesigurni su podaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .679
Tabela 3.3.6.1: Pregled lekova (INN) koji mogu dovesti do pove}anja IOP
i koji su kontraindikovani kod glaukoma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 680
Tabela 3.4.4.1: Povezanost lekova sa ve}inom uobi~ajenih laboratorijskih analiza . . . . . . . . . . . .744
Tabela 3.4.4.2: Abecedni popis lekova (INN) koji mogu uticati
na rezultate biohemijskih analiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .750
Tabela 3.4.5.1: Medicinsko-farmaceutski proizvodi koji se koriste za specifi~ne
retke indikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 759
Tabela 3.4.6.1: Uticaj hrane na resorpciju nekih lekova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 750
Tabela 3.5.1: Osnovni podaci o najva`nijim biljnim drogama koje se kod nas
koriste u obliku fitopreparata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 777
1072
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije

FARMAKOTERAPIJSKI VODI^
Za izdava~a:
Lektor
Prof Radmila Arsenijevi}
Tehni~ka obrada :
dipl ing Milomir Ze~evi}
Grafi~ko oblikovanje i prelom teksta:

Studio âvka (Neboj{a ôvi}) (nebojsac@eunet.yu)
Tira`:
3000
[tampa:
Grafolik, Beograd
CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
615.
FARMAKOTERAPIJSKI vodi~/
glavni urednik Nenad Ugre{i};
odgovorni urednik Ljiljana \uki}. -
2003, br. 1 (maj) - . Beograd :
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije,
Helicon 2005 – (Beograd : Grafolik), 23 cm
ISSN 1451-4680 = Farmakoterapijski vodi~

COBISS.SR - ID 106192908

Farmakoterapijski Vodic PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Farmakoterapijski Vodic PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

AGENCIJA ZA LEKOVE I MEDICINSKA SREDSTVA SRBIJE

BEOGRAD, OKTOBAR 2006

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije

PREDGOVOR FARMAKOTERAPIJSKOM VODI^U 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

III POSEBNA PODRU^JA FARMAKOTERAPIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 571

3.1.8. PARENTERALNA I ENTERALNA ISHRANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 636

IV PROPISI U OBLASTI FARMACEUTIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 815

V ATC KLASIFIKACIJA REGISTROVANIH LEKOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 853

Akademik Prof dr Vladimir Kosti}

Prim mr ph Tomislav Solarovi}

Novosti u Farmakoterapijskom vodi~u 3

Novi naslovi su:

TERMINOLOGIJA U OBLASTI LEKOVA

NAJ^E[]E SKRA]ENICE I OZNAKE U TEKSTU

1.1 SAVREMENA FARMAKOTERAPIJA

OSNOVNI PRINCIPI SAVREMENE FARMAKOTERAPIJE

FAKTORI ZNA^AJNI ZA SAVREMENU FARMAKOTERAPIJU

PROCENA KORISTI I [TETE

Na~ini za smanjenje ili eliminaciju faktora rizika su, pre svega:

UTICAJ BOLESTI NA DELOVANJE LEKOVA

POZNAVANJE NE@ELJENIH DEJSTAVA LEKOVA

FAKTORI KOJI UTI^U NA POJAVU I INTENZITET

neo~ekivani ne`eljeni efekti

hlorpromazin sedacija hepatotoksi~nost

naproksen krvavljenje u gastrointestinalnom traktu agranulocitoza

tiazidi hipokalijemija trombocitopenija

varfarin krvavljenje nekroza dojki

Poznavanje alergijskih reakcija na lekove

Tipovi alergija na lekove

NAJZNA^AJNIJE KLINI^KE MANIFESTACIJE

Poznavanje mogu}nosti pojave jatrogenih bolesti

Poznavanje genetskih promena

Genetske promene koje stvaraju predispoziciju za toksi~ne efekte lekova

Methemoglobinemija: Nekoliko jedinjenja dovodi do oksidacije hemoglobina u methemoglo-

UZROCI izostanka o~ekivanog efekta propisane terapije

1.2 KLINI^KA FARMAKOLOGIJA

Oblasti klini~ke farmakologije su:

Uloga i zna~aj statistike u klini~kim ispitivanjima

POSTIZANJE VI[IH STANDARDA U KLINI^KIM ISPITIVANJIMA

OBEZBE\ENJE KVALITETA U KLINI^KIM ISPITIVANJIMA

MESTO KLINI^KE FARMAKOLOGIJE

Stoga je neophodno obezbediti:

1.3 ULOGA FARMACEUTA U

1.4 ZNA^AJ PRIMENE GOTOVIH LEKOVA

1.5 DISPOZICIJA LEKA I FARMAKOKINETIKA

amitriptilin, dekstrometorfan, fenobarbital, amjodaron, cimetidin,

Stvaranje glukuronida je naj~e{}a reakcija II faze i, kao i oksidacija, de{ava se u mikrozom-

Tabela 1.5.2 - TERAPIJSKI MONITORING - DIREKTNI

Lek Terapijski raspon Preporuke za monitoring

Tabela 1.5.3 - TERAPIJSKI MONITORING - INDIREKTNI (ALTERNATIVNI)

Lek Laboratorijski test Preporuke za monitoring

Kreatinin u serumu, ureja Ove podatke treba pratiti bar nedeljno

Periodi~na procena ovih parametara

INR se kontroli{e dnevno tri dana po-

Osnovni farmakokineti~ki parametri

1.6 PROPISIVANJE LEKOVA

Vode}i principi farmakoterapije:

KLASIFIKACIJA MEDICINSKO - FARMACEUTSKIH PROIZVODA U

Medicinsko - farmaceutski proizvodi koji su promenili status izdavanja:

Slika 1.7.1: Pregled indikacija prema mogu}nostima primene samomedikacije

PREDUSLOVI UNAPRE\ENJA SAMOMEDIKACIJE

1.8 FARMAKOVIGILANCA ñ ESENCIJALNI

FARMAKOVIGILANCA - NAU^NA I KLINI^KA DISCIPLINA