Lubar Hotevski Lek Za Poneti PDF

Ilija Petrovi}
CRNOGORSKA
POHARA KUÂ
Biblioteka
DOKUMENTA
Ilija Petrovi}
CRNOGORSKA POHARA KUÂ
Drugo pro{ireno izdawe
Izdava~
Kwièvna zadruga Srpskog narodnog vije}a Crne Gore
Za izdava~a
Dr Mom~ilo Vuksanovi}
Urednik
Miodrag ]upi}
Recenzenti
Dr Stojan Berber, Sombor
Boris Petrovi}, Novi Sad
Lektor i korektor
Elena D. Kapustina
Kompjuterska obrada sloga i prelom

Nemawa Petrovi}
[tampa
“AP Print”, Podgorica
Tira`
500 primeraka
2010
Gde je {to
Stojan Berber, Kwaz Danilo Petrovi} - skica za patografiju - 9-19
CRNOGORSKA POHARA KUÂ - 21-23

Pristup - 21
KUÎ - 25-45
Prostirawe - 25; Granice - 25; Najpre Erdeqanovi} - 25; Potom Du-
~i} - 26; Ko su Ku~i - 27; Ku~i u Brdima - 34; Vojvoda Radowa - 36; Zavist,
pa mr`wa - 42; Ku~ka nahija - 44
KUÎ I TURCI - 46
Jedni protiv drugih - 46
CRNA GORA - 47-54

Otkud naziv Crna Gora - 47; Duhovno nije {to i svetovno - 51
KUÎ I VLADIKA RADE - 55-80

Predislovije - 55; Kwaèvske “istine” - 55; [ta je prethodilo na-
vodnom ujediwewu - 59; Napad na Podgoricu - 60; Ku~i i Crna Gora - 63;
“Proturski elementi” Tomice Nik~evi}a - 66; Presuda Vuki}u Popovu
- 68; “Dràvni~ki” zlo~ini - 69; Bez politi~kog jedinstva - 70; Uz da-
nak i pla}ena ubistva - 72; Mimo pesme i vladi~anstva - 74; Vladici nije
do pokajawa - 78
KWA@EVSKI BROD U KAMENICI - 81-95

Kad oporuka nije svetiwa - 81; Testament vladike Petra II - 85;
Kwaèvski progoni - 88; Stevan Perovi} - 89; Ku}a \ura{kovi}a - 91;
\ikni}i - 92; Obe}a im i {to ne iska{e - 92; Zemaqski zakonik - 93; Oda
kwazu - 95
PIPERSKA POBUNA - 96-103

Zate~eni mir nije mu po voqi - 96; [ta javqaju dopisnici - 97; [ta
kaù zvani~nici - 99; Poruke i tuma~ewa - 99; [ta je tamo stvarno
bilo - 101
CRNA GORA PROTIV OMER-PA[E - 104-114

Ratom protiv kwaèvstva - 104; Proklamacijom u odbranu - 104; î-
ji su Ku~i - 106; Napad i odbrana - 107; Kwaz i Bjelopavli}i - 111; Kwaz
opawkava Ku~e - 112; Marko Miqanov o Omer-pa{inom pohodu - 113
BJELOPAVLI]KA “BUNA” - 115-144

Opro{taji, vite{tvo - 115; Izve{taji s lica mesta - 115; “Sveto-
vid” - 115; Nezadovoqni “Srbski Dnevnik” - 116; Opet “Svetovid” - 117;
“Srbski Dnevnik” ponovo - 117; Vuk Popovi} Ri{wanin - 120; Die Presse,
iz Be~a - 122; Ne{to kasnije, emigranti - 124; Duka Londrovi} - 125;
Simo Popovi} - 126; Marko Vuja~i} - 126; Radoman Jovanovi} - 128; Tomo
6 Ilija Petrovi}
Oraovac - 129; Peko Vujovi} - 130; Kwaz beì da se vrati - 131; “Va`ni”
istori~ari druk~ije - 132; Pohod na Bjelopavli}e - 135; O ~emu kwaz ni-
je pisao - 136; U izgonu - 139; Pokajni~ki povratak - 140; “Rehabilita-
cija” - 142; Za vreme Krimskog rata - 143
POHARA KUÂ - 145-266

Separatizam ili danak - 145; “Probna” crnogorska pohara Ku~a - 147;
Jago{ Jovanovi} - 147; Kakva je to pohara bila 1855 - 150; Simonovi},
Londrovi} i drugi - 151; Danilo najavquje poharu - 153; Pohara na Pet-
rovdan 1856 - 155; Kako se to i ina~e izve{tava - 156
Agramer Zeitung, Zagreb - 156-161 : Najbliì crnogorskoj granici -
156; “Za{titni” dogovor s Turcima - 157; “Proklamacija” Ku~ima - 157;
Ku~i bez turske pomo}i - 160; “Trojanski magarci” - 161
Osservatore Triestino, Trije{}e - 162-164 : S pozivom na zagreba~ke
novine - 162
Ostdeutsche Post, Be~ - 164-165 : Studiozniji pristup - 164
Die Humorist, Be~ - 165 : Kriza samo prigu{ena - 165
Die Presse, Be~ - 165 : Moè li kultura sa zapada - 165
Svetovid, Be~ - 166-172 : Prevodi i komentari - 166; Da li se Petar I
“ugovarao” s Ku~ima - 1167; Jo{ o pohari - 169; Ne~ove~ni obra~un - 170;
Neposredno po pohari - 171
[umadinka, Beograd - 172-173 : Ku~i kao Ku~ani - 172; Preuzima
ali ne veruje - 173
Srbski Dnevnik, Novi Sad - 174-186 : I on prema Agrameru - 174; Sa
Danilom nema {ale - 175; Prijateqi i neprijateqi - 176; Srpska Spar-
ta - 178; Danilo bi da {iri granice - 180; “Istina” sa zadr{kom -181;
Crnogorci ponovo “umiruju” Ku~e - 183; Zadovoqni i nezadovoqni - 184;
Kwaz je “pravac” samo Ku~i krivac - 185
Sankpeterburgskie vedomosti, Sankt Peterburg -186-188 : “Vesti iz
inostranstva, Turska” - 186
Diplomatski spisi - 189-196 : Iz be~kog arhiva - 189
Journale de Toulouse, Tuluz - 200 : Uzgredno o pohodu - 200
Svedo~anstvo Marka Miqanova - 201-224 : Marko Miqanov i poha-
ra - 201; Bilo je, dakle, ovako - 204; Kriju}i u Ku~e - 205; U i{~ekivawu
“bratstva i jedinstva” - 207; Tragovi Mirkove “pobede” - 209; Pohod “gor-
we vojske” - 211; Jedni brane a drugi sijeku - 213; Bezbo{tine i zla sva-
kojaka - 215; Odu{evqeno u zlo~in - 216; Sramota i grehota crnogorska -
218; Posle pohare - 219; Ku~i bez odbrane crnogorske - 221; “Sramota
pade na Ku~e” - 222
Crnogorski emigranti - 224-225 : Iz daqine, ali istinu - 224
Jovan Erdeqanovi} - 225-226 : Pri~a iz kwaèvske senke - 225
Vladan \or|evi} - 226-227 : Sasvim “zbuwene” pohare - 226
Tomo Oraovac - 227 : Sa skup{tinske govornice - 227
Du{an Vuksan - 227-230 : O pohari premalo pisao - 227
Jago{ Jovanovi} - 231-235 : Kwaz “od sporazuma” - 231; Pravdawe
Danilovih “podviga” - 233
Tomica Nik~evi} - 235-238; Kwaèva spletka, ili podvala - 235;
Dru ga pohara - 236
Marko Vuja~i} - 238 : “Dràvotvorno” u zlo~in - 238
Duka Londrovi} - 238-241 : “Humana” pohara - 238
CRNOGORSKA POHARA KUÂ 7
Peko Vujovi} - 241-244 : “Pobuna u Ku~ima” - 241

Radoman Jovanovi} - 244-245 : Pohara kao “neophodna” potreba - 244
Branko Pavi}evi} - 245-250 : Opravdati kwaza - 245; @rtve - 248
Boìdar Mili}-Krivodoqanin - 250-253 : “Struje” u Ku~ima - 250;
Jedan izve{taj o gubicima - 252
Miqan Milo{ev Jokanovi} - 253-254 : O pohari, stidqivo - 253
@ivko M. Andrija{evi} - 254-265 : Pri~e s me|umre`ja 254; Stav-
qeno u kwige - 260
Budo Simonovi} - 265 : Izdajnici i istori~ari - 265
PRIMIRJE, RAZGRANIÊWE - 267-287

îji }e Ku~i biti - 267; Evropske su sile za primirje - 269; Prido-
biti Ku~e - 272; Nemiri i u Vasojevi}ima - 273; Ku~ka “afera” i daqe
tiwa - 275; Kako se teritorijalno pro{iriti - 276; Me|unarodna konfe-
rencija o razgrani~ewu - 278; Razgrani~ewe - 281; Posle razgrani~ewa -
284; Teritorijalni “razvoj” Crne Gore - 286
POGIBIJA DANILOVA - 288-314

Kon~ina - 288; Todor Kadi} - 288; “Ne pada iver daleko od klade” -
290; Savremenici o Danilovu “liku i delu” - 292; O Danilu, tuma~i. Pavi-
}evi} - 295; Pejovi} - 296; J. Jovanovi} - 297; Vuksan - 297; Londrovi} - 298;
Simonovi} - 298; Opet Pavi}evi} - 300; Da{i} - 302; Mitropolit Amfi-
lohije - 302; [ukovi} - 230; Boò Vukovi} - 305; Napomene na kraju - 306
Boris Petrovi}, Prva krv - 315-320

Izvori i literatura - 321-324
Imenoslov - 325-334
Bele{ka o sastavqa~u - 335-338
“Dva pohoda na Ku~e predstavqaju najmra~nije
stranice u istoriji kratkovjeke vladavine kwaza
Danila (1852-1860).
Nemilosrdnost genocidnog karaktera koju je,
po kwaèvom nare|ewu, naro~ito u drugom pohodu
1856. godine, ispoqio wegov brat, vojvoda Mirko
Petrovi}, te{ko da ima premca i u svoj crnogor-
skoj istoriji”.
Budo Simonovi}
Dr Stojan Berber, Sombor
Kwaz Danilo Petrovi} - skica za patografiju
Kwaz Danilo Stankov Petrovi} (1826-1860), zbog zelenih
o~iju i niskog rasta nazvan Zeko Mali, koji je vladao Crnom Go-
rom ni nepunu deceniju (1851-1860), ostao je do danas zagonetna i
kontradiktorna li~nost. O wemu su brojni autori ostavili raz-
nolike zapise i saop{tewa, a ova skica za psiholo{ki portret
Danilov (za wegovu medicinsku biografiju) ponajvi{e se osla-
wa na pi sawe istori~ara Ilije Petrovi}a, rodom iz Ku~a.
Prvi svetovni vladar u dotad teokratskoj srpskoj dràvici
Crnoj Gori napunio je tek 25 godina kada je priznat za kwaza. To
je postao ne po kakvoj svojoj velikoj zasluzi, vojni~koj ili diplo-
matskoj, nego po testamentu svoga strica Rada Tomova, vladike
Petra II Petrovi}a Wego{a. Danilu je u nasle|e ostavqeno vla-
di~anstvo, jer je prvoizabranik Pavle, sin Pera Tomova, ro|enog
brata vladi~inog, u me|uvremenu umro. Posledwu voqu vladi~i-
nu, propra}enu napomenom da mladog i neukog Danila u vla dar-
ske poslove uvede iskusni Wego{ev brat Pero Tomov, ve}ina Cr-
nogoraca prihvatila je kao svetiwu. Sa Danilovom odlukom da se
proglasi za kwaza (vladi~anstva se svojevoqno odrekao) saglasi-
la se mnozina crnogorskih uglednika, ne mare}i za sna`nu opo-
ziciju koja je postojala i u samoj ku}i Petrovi}a; protiv je bio
~ak i vladi~in brat Pero Tomov, predsednik Senata, odnosno cr-
nogorske vlade. Danilo je mo}nu opoziciju savladao uz pomo} ne-
kolicine uglednih crnogorskih prvaka, pre svega vojvode Mirka,
svoga starijeg brata, tada ve} priznatog junaka, i vojvode Novice
Cerovi}a, koji je u~estvovao u smaknu}u turskog silnika Smail-
-age êngi}a. Ipak, ono {to je najva`nije, Danilo je imao saglas-
nost ruskog cara Nikolaja Prvog; wegova carska gramata, uru~e-
na Danilu li~no, davala je mladome kwazu neophodnu sigurnost u
vladawu Crnom Gorom. Uistinu, pravoslavna Crna Gora, jo{
uvek plemenski organizovana, sa slabom centralnom vla{}u (i
pored napora prethodnih vladara da je usklade s modernim evrop-
skim dràvama), bez Rusije se ni do tada nije mogla odràvati iz-
van vlasti turskog sultana.
Odluku da se ne zavladi~i, i time prekine naslednu teokrat-
sku vladavinu, Danilo nije doneo slu~ajno. Bi}e da se nije radilo
samo o obi~nom ugledawu na moderne evropske dràve koje su sve-
tovnu vlast odvojile od crkvene, ve} je u pitawu bila i wegova
plotska narav: Danilo nije podnosio mantiju i zahtevni ìvot u
10 Ilija Petrovi}
celibatu, {to zna~i da mu nije bilo ni do odricawa od svakodnev-

nih qudskih radosti kojima je bio vi{e nego sklon.
Pismen, ali ne{kolovan i neobrazovan (Wego{ ga je, nakrat-
ko pred svoju smrt, poslao da se {koluje u Petrogradu), pod sna`-
nim uticajem {est godina starijeg brata Mirka, veoma odlu~an u
svojim naumima, osobito sklon vlastodrà~koj poziciji u koju je
dospeo, ali i zavidno zagledan u svoje wegu{ke prethodnike koji
su decenijama vladali nevelikom Crnom Gorom (teritorijom oko
Cetiwa i delom Brda prema Mora~i), Zeko Mali je odmah u po~et-
ku pokazao da je spreman da se iskaè kao mo}an i opak vladalac.
On se, prema svedo~ewu ostarelog Vuka Karaxi}a, stare{inama
crnogorskim obratio vrlo jasnom porukom:
“Vidite koli{ni sam mali, ali ako me ne uzaslu{ate, bi}u
vam ve}i od Lov}ena: ako mi ne date dobrom da se proslavim, ja }u
gledati da se proslavim zlom”.
Ako su poruke Danilove ta~no zapisane, a nema razloga da se
u wih sumwa, one su toliko nerazumne i opasne, da je opravdano
zapitati se da li ih moè izgovoriti mentalno zdrava osoba. Ako
su izgovorene kao pretwa, a jesu, wu moè izgovoriti samo li~-
nost koja ne preza ni od najgoreg zastra{ivawa kako bi ostvari-
la svoje megalomanske namere, li~nost koja misli da ima toliku
vlast i mo} da moè da radi {to ho}e! Danilo je tim i takvim
pretwama o~ito zastra{ivao ne samo svoje protivnike, nego i sa-
radnike i prijateqe, ukoliko bi se drznuli da mu se na bilo koji
na~in suprotstave (“ako me ne uzaslu{ate”); on je traìo bezu-
slovnu poslu{nost, na na~in kojim su vladali najgori tirani u
istoriji. Istovremeno, te re~i kazuju da je Mali Zeko imao i ose-
}aj niè vrednosti: nije se to ticalo samo telesne snage (“vidite
koli{ni sam mali”) svojih prethodnika (vladika Rade bio je visok
skoro dva metra!), ve} i duhovne (Petar I progla{en je 1834. go-
dine za sveca, a Petar II stekao je pesni~ku slavu jo{ za ìvota),
pa je èqenu silinu pokazivao propiwu}i se snagom tu|ih mi{i-
ca, a pre svega svojih oruànih perjanika. Malome Zeku bilo je
to dovoqno da poku{a nadrasti svoje prethodnike, ili bar da se
izjedna~i sa wima, i odmah je jasno kazao {ta ~eka onog ko mu se
usprotivi. To je rekao neposredno po dolasku na vlast, da bi to
ne{to kasnije i ozakonio, stavqaju}i sebe iznad svoga Zakonika
Crne Gore i Brda.
Ne moè se protivre~iti ~iwenici da je kwaz Danilo èleo
da svoju dràvicu uredi po uzoru na dostignu}a tada{we evrop-
ske civilizacije. On se, naravno, ugledao i na dela svojih pret-
hodnika iz ku}e Petrovi}a, po{tovanih i mudrih Petra I i Pet-
ra II, a podstrek su mu davali i doticaji s mo}nim evropskim
dvorovima - ruskim, austrijskim, francuskim. U svemu tome ne

treba zanemariti ni mogu}i uticaj wegove supruge Darinke Kve-
ki}, Tr{}anke, gra|anski obrazovane, sa znawem nekoliko jezi-
ka, koja je prihvatila da iz velikog grada s evropskom tradicijom
do|e da ìvi na kamenitom i siroma{nom Cetiwu, u kome su jo{
uvek vladali obi~aji iz nekih biv{ih vremena. Svedo~i o tome i
Vuk Karaxi}, koji je, po trijumfalnom povratku Danilovom iz
carske Rusije 1852. godine, prisustvovao “kwaèvskom” ru~ku u
Wegu{ima:
“Kad gosti u|u u jednu veliku sobu bez pe}i, odmah ih po~asti
hladnom vodom, kafom i rakijom. Kad obed bude gotov, namesti se
pored zida jedna duga~ka trpeza od dasaka i po woj trpe`wak (ova
je trpeza gotovo u pola nià od ovda{wih stolova ili astala); i
pored we s obadve strane metnu se klupe za se|ewe. Meni je bilo
odre|eno mesto blizu kwaza, koji je seo u gorwe ~elo, ali se meni
zbog svoje noge u~ini te{ko onde sesti, nego sedem gotovo na dno
sofre uza zid. Prvo se jelo donese u ~orbi od mesa ov~ijega po-
gust skuvan pirina~. Pred kwazom bili su sudovi dosta gospod-
ski ili varo{ki, bilo je i tawira i noèva i viqu{aka, a gde
sam ja sedio, samo su meni doneli no` i viqu{ke; i ovaj se pi-
rina~ donese u velikome drvenom ~anku, koji se onamo zove vagan,
i svi smo ga amo od kwaza daqe jeli velikim drvenim ka{ikama,
kakove su i u Srbiji po selima. Posle pirin~a donese se kuvano
ov~ije meso u velikim komadima (gotovo u ~etvrtima), koje je je-
dan od gostiju posle sekao na mawe; iza ovoga mesa donese se jag-
we}e meso pe~eno, isto onako u velikim komadima, koje je opet je-
dan od gostiju sekao u kakav sud pred sobom, a oni, koji su sedili
iza mene na kraju, nemaju}i suda nikakvoga, jedan od wih uzgrne
trpe`wak pa ise~e meso na trpezi; iza ovoga pe~ewa donese se
{unka, koja se onamo zove pr{ut, a posle we sir. Gde je kwaz se-
dio, bilo je i ~a{a podosta, ali mi ovamo daqe pili smo vino stak-
letom od oke redom nazdravqaju}i jedan drugome, kao na primer
{to se u Srbiji kad{to pije ~uturom.”
Da je kwaz Danilo èleo da Crnu Goru i Brda i zakonima u~i-
ni modernom evropskom zemqom, Vuk Karaxi} svedo~i slede}im
zapisom:
“Kad bi se kwazu dosadilo u bilijardi govoriti i govor slu-
{ati, on bi izi{ao napoqe da se pro{eta, ali je gomila za wim i
oko wega i{la jednako. Po{to bi se po poqu pro{etao, seo bi
pred kakvom ku}om na klupu od kamena, a glavari oko wega, a go-
mila ispred wega i oko wega, gdekoji bi prosti Crnogorci pose-
dali po zemqi, a koji su malo daqe, oni bi stajali da ga mogu boqe
~uti i videti, a on bi po~eo razgovor kao i u bilijardi. Koje u bi-
12 Ilija Petrovi}
lijardi koje u poqu, kwaz je govorio narodu ovo: »Ne}emo se vi{e

ubijati po kantunima (t.j. po buxacima), ve} ko se osudi na smrt i
pogubi, svi Crnogorci vaqa da znadu {ta je skrivio i za {to je
pogubqen. Tajne se tu`be vi{e ne}e primati, nego koji {to kaè
na koga, on vaqa onde da ~eka dok se dozove onaj, na kojega on go-
vori, da se suo~e. Koji u su|ewu, bio senator ili kapetan ili per-
janik, uzme i od koga jednu paru mita, odmah }u ga isterati iz
slu`be, i nek se ne nada da }e igda vi{e u wu biti primqen. Isto
}e tako iz slu`be biti isteran i perjanik, koji bi od qudi, za
koje se {aqe da im {to presudi ili izvidi, uzeo {to vi{e od
onoga {to mu je odre|eno, kao {to je jednom pre Ivo Radowi} jo{
s jednim drugom od toga i od toga uzeo nekoliko koza, koje su pet
puta vi{e od onoga {to je pripadalo.« (Kad on ovo izgovori, Ivo
Radowi}, koji je iza wega podaleko sedio na jednoj klupi, ustane
i skinuv{i kapu rekne: »Istina je to bila, gospodaru, ali da je
onda ko kazao tako kao {to ti sada govori{, mi onda ne bi smeli
u~initi, nego je onda svaki gledao kako }e svoju ku}u boqe napu-
niti, pa kako su ostali radili, onako sam i ja.«) »Svakome Crno-
gorcu, najsiroma{nijemu kao i najbogatijemu glavaru, da se sudi
jednako po pravdi, jer su svi Crnogorci jednaki. U ovome da se ne
gleda ni na samu rodbinu moju: ja na Wegu{ima imam ro|enoga
brata i sestru i drugu mnogu rodbinu i prijateqe, pa da ~ujem da
je kapetan wegu{ki ikome od wih makar najmawe {to presudio
druk~ije nego {to je pravo, odmah bih ga isterao iz slu`be.”
Tako je govorio Danilo, da bi 1855. godine doneo i Zakonik
Danila Prvog kwaza i gospodara slobodne Crne Gore i Brdah. U
95 ~lanova ovog Zakonika ustanovio je red “po kom }e se po sad i za
vazda unaprijed suditi Crnogorcu i Br|aninu malom i velikom,
bogatom i siromahu, jednako po razlogu da svaki svoju pravicu
imati moè”. U èqi “da se svako samovoqno su|ewe uki ne, da
se narodu postojna pravica utvrdi”, Danilo “prekida do danas sva-
ko samovoqno su|ewe, a mjesto toga samovoqnoga postavqa zako-
nito i pravedno”. Ne ustru~avaju}i se da sebe ipak posebno istak-
ne i za{titi, on u tre}i ~lan zapisuje: “Kwaz kako danas tako i
ubudu}e za vazda kao Gospodar na{e zemqe ostaje neprikosnove-
no lice, kao svetiwa svakom Crnogorcu i Br|aninu, i kao tako-
voga duàn je svaki Crnogorac i Br|anin po~itovati i o wemu ni-
{ta zloga ne govoriti, niti koga protiv wega i za{to nagovarati”.
No, za svaki slu~aj, u strahu da to svako ba{ i ne}e “po~itovati”,
u ~etvrti ~lan uneseno je drakonsko upozorewe: “Koji bi se Cr-
nogorac i Br|anin usudio li~nost ili dostoinstvo kwaza vrije-
|ati, bi}e isto onako kastigat kako i oni, koji samovoqno ~oeka
ubije”. Otud se i moglo desiti da mu wegova divqa narav i ozako-
weno wegovo samovlasno i samoìvo pona{awe omogu}e da vlada

diktatorski i da fizi~ki uklawa sve svoje protivnike.
Zakonik, ina~e, reguli{e odnos vlasti u brojnim spornim
de{avawima: strogo presu|uje svakom narodnom izdajniku, ali i
lopovu; osveta je mogu}a samo prema pravom ubojici a ne prema
wegovim ro|acima ili deci; jataci izdajnika i ubica osu|uju se
kao da su i sami takvi; sinovi su du`ni da izdràvaju roditeqe i
ne mogu da se dele od roditeqa bez roditeqske saglasnosti; raz-
vod muà i ène mogu} je samo po pravilima crkve; mu` ima pra-
vo da ènu i bludnika ubije ako ih u bludnosti uhvati; zabraweno
je za mrtvima se}i per~ine ili obraze grepsti; uvodi se porez za
op{te dràvne interese, a odre|uje i da su svi gra|ani ravno-
pravni: “I ako u ovoj zemqi nema nikakve druge narodnosti do je-
dine srbske i nikakve druge vjere do jedine pravoslavne isto~ne,
to opet svaki inoplemenik i inovjerac moè slobodno ìviti i
onu slobodu i onu na{u doma}u pravicu uìvati kako i svaki Cr-
nogorac i Br|anin {to uìva.”
Kada se pa`qivo analizuju Danilova li~nost (re~i, postupci
i dela) i vreme u kojem je ìveo, i uzmu u obzir uslovi u kojima je
wegov narod opstojavao na granici mo}nog turskog carstva (kome
su neka plemena, nesigurna koju vlast da priznaju, bila prinu|e-
na da povremeno pla}aju i danak), kada se krv prolivala olako a
pqa~ka, otima~ina i se~ewe turskih glava i wihovo nabijawe na
kolac bili svakodnevna pojava (i sam je Wego{ to dozvoqavao uz
svoju Biqardu!), kada su pojedinci me|usobno ratovali zbog osve-
te ili juna~e}i se eda bi se u{lo u juna~ku guslarsku pesmu (ko u
pesmu nije u{ao, taj nije junak!), kada su bez preke potrebe i zava-
|ena plemena potezala pu{ke, kubure i jatagane, moè se zapazi-
ti da je kwaz Danilo pokazivao dva lica, upadqivo razli~ita, a
tako ~esto vi|ena kod prosve}enih vladara i drugih naroda, i Ru-
sa, i Francuza, i Nemaca, i Engleza, i drugde. U wemu je, s jedne
strane, tiwala èqa da se civilizacijska svest naroda uzdigne
na vi{i stepen, da se osnaì narodno i srpsko nacionalno zajed-
ni{tvo, da se dràva postavi organizaciono na ~vrste temeqe,
~emu su, ne osobito uspe{no, stremili i wegovi prethodnici iz
ku}e Petrovi}a, a s druge strane nije prezao da ugodi sebi kao vla-
daru s neograni~enom vla{}u i da prema protivnicima postupa
bez milosti; ve} iste godine kada se proglasio kwazom, 1852, ne-
milosno je, vojnom silom, kaznio Pipere, koji su odbijali da pla-
}aju porez, pa je ku}e piperskih buntovnika popalio, neke buntov-
ni~ke predvodnike mu{ketao (streqao), a druge prisilio da se
spasavaju bekstvom preko turske granice i potraè uto~i{te
kod turskog pa{e u Skadru.
14 Ilija Petrovi}
Danilova bahatost po~iwala je re~ima, a zavr{avala se dra-

konskim kaznama. I u pismima nije birao re~i, osim kada bi ih
slao diplomatskim predstavnicima velikih sila, koja bi vero-
vatno sro~io obrazovani Milorad Medakovi}, Srbin iz Kraji-
ne, sekretar Wego{ev i potom Danilov. Jezik Danilov, izazovan
i potcewiva~ki prema protivnicima, osobito spram brdskih ple-
mena koja su se lomila da li da priznaju wegovu vlast i wegove
naredbe, u{ao je i u pesmu i pri~u. Kod Matije Be}kovi}a, u pe-
smi “Kadi}i i Petrovi}i”, Danilo poru~uje nezadovoqnim Br-
|anima: “I nemojte da blejite,/ Jer ako vam tamo do|em,/ Ne}u os-
taviti ni kamen na kamenu.” A zapravo je ba{ tako pisao Bjelo-
pavli}ima koji behu, ne bez razloga, i zbog kwaève samovoqe i
neprimerenog pona{awa u troji~inskom slavqu pod Ostrogom,
spremni na bunu u leto 1854. godine:
“ûo sam nekakve zborove, {to se zbori tamo u vas, od kako
sam ja u Ostrog bio, ali opet razmi{qam, da nije ni{ta istina od
toga, {to sam ~uo, jer kad bi sve to istina bila od vas {to sam
~uo, zaista neka bude uvjereno malo i veliko, da bi za vas gori
bio, nego li {to je bio Omer-pa{a pro{le godine. No nare|ujem
vama gospodi kapetanima, da vi prvi umuknete i da drìte va{
jezik za zubi, ina~e biste se mogli brzo kajati; i ne uzbuwujte mo-
ju pravu raju. - I ova moja zapovijed da bude progla{ena na Pren-
tinoj Glavici. - A ~uo sam da i Piperi ne{to bleje, i s vama se
druè, Brankovi}i i liìsahani.”
Pa je potom bahato stigao u Bjelopavli}e sa {est hiqada voj-
nika, da bi, pred prepla{enim narodom, sa zemqom sravnio ku}e
glavnih vo|a, iz bratstva Bo{kovi}a, koji su sa ~itavim famili-
jama, da bi spasili glave, prebegli u Tursku, kod skadarskog pa{e,
ne prihvataju}i da se mire s postupcima Danilovim. Posebno su
mu pamtili nevaqalstvo {to je sa svojim perjanicima po~inio
kod manastira Ostroga, kad su se silni~ki poneli prema Br|an-
kama iz plemena Bjelopavli}a, silom ih nagone}i na nedoli~ne
igre, a neke i odvode}i u zasebne prostorije radi obqube.
Neobuzdani kwaz, sklon jarostima, prilikom upada u Bjelo-
pavli}e svojom je rukom zapalio ku}u svoga zeta, sestrinog muà,
uglednog popa Rista Bo{kovi}a, pa je ~ak i wegovo dvoje malo-
letne dece dograbio da baci u vatru jer “{tenad treba poklati da
od wih ne ostane ku~adi”; usprotivila se tome ne samo sestra Ja-
na, nego i piperski serdar Jole Pileti}, ali to je bio samo zastoj
u zlonaumu, jer su naredne no}i deca otrovana belim hlebom koji
je samo Danilo koristio.
Svoju surovost pokazao je Danilo i 1855. i 1856. godine, pri-
likom udara na Ku~e koji su odbili da pla}aju porez cetiwskom
Gospodaru (“nijesmo ga dobrovoqno nikad davali ni Turcima, pa

za{to da ga dajemo Crnogorcima”), a on pohode pravdao navodnim
pqa~kama koje Ku~i ~ine susedima i neprihvatawem Gospodare-
vih nare|ewa. Vojsku je oba puta predvodio kwaèv brat vojvoda
Mirko, koji nije bio ni{ta mawe drakonski raspoloèn. Prvi
put, posle kratke pohare, vojsku je povratio na intervenciju ve-
likih sila, a na drugom pohodu, s vojskom koja je brojala oko 6.000
vojnika, nemilosno je poharao Ku~e, narediv{i da se na licu me-
sta streqa dvanaest seoskih glavara (unapred progla{enih kri-
vim za otpor poreskim davawima, isto onako kao {to su to u slu-
~aju kakve krupnije neposlu{nosti ~inili Turci), da se sve uni-
{ti i spali, da se niko ne {tedi, pa ni ène ni deca u kolevci.
Posle kratkotrajnog ku~kog otpora “postupilo se po nare-
|ewu”, a bilo bi jo{ i gore da Danilovu (i Mirkovu) zlo~ina~ku
naredbu nisu “pre~uli” vojvoda Novica Cerovi} i neki drugi ju-
na~niji glavari, pa i pojedini razlo`niji crnogorski vojnici,
osobito piperski. Tada je, po nekim zapisima, stradala 131 glava
(243, pi{e Marko Miqanov), tri ène, desetoro dece i pet devo-
jaka, a popaqeno je 13 sela i opqa~kano 800 ku}a!
Znao je Zeko Mali da se èstoko obra~una i s pojedina~nim
protivnicima, koji su mu osporavali pravo na neprikosnovenost
re~i i dela, ili smatrali da ne moè da bude svetovni vladar kad
mu je Wego{ testamentom ostavio vladi~anstvo, ili nisu pri-
stajali na wegovu tursku bahatost. Takve je on mu{ketao, palio
im ku}e ili progonio preko granice, zbog ~ega su wegovi verni
perjanici sejali strah gde god se pojave, poput opri~nika ruskog
cara Ivana Groznog.
Svoga brata od tetke i politi~kog protivnika Stevana Pe-
r ovi}a Cucu, serdara i pesnika, poku{ao je da ukloni nasilno,
ali je Stevan, spasavaju}i glavu, usko~io preko granice u austrij-
ski Dubrovnik, a uz intervenciju austrijskog cara Frawe Josifa
i po pozivu Danilovom, opet se vratio u Crnu Goru, da bi nakon
ukazanih po~asti bio 1853. godine natovaren na kowa i proteran
zajedno s ocem Andrijom, ujakom Perom Tomovim (bratom Wego-
{evim, kwaèvim velikim oponentom, koji je slede}e godine i
umro) i jo{ nekim istaknutim glavarima; na kraju ga je sustigla
Danilova produèna ruka u Carigradu i usmrtila.
Progawao je Danilo i glasitu ku}u serdara Filipa \ura{ko-
vi}a, koju je rasku}io jer se serdar zalagao da vladi~anstvo i da-
qe ostane u Crnoj Gori kao vrhovna vlast, ba{ onako kako je i
Wego{evim testamentom bilo predvi|eno.
Ostarelom bjelopavli}kom prvaku Stevanu \ikni}u prire-
dio je ono {to su i stari Grci smatrali najve}om nesre}om - da
16 Ilija Petrovi}
umre posle svojih sinova: iako su optu`be bile la`ne, naredio je

da mu ubiju oba sina i da se na javnom mestu obese i ostave da vise
na dve nedeqe, u letwim danima, kao opomena ostalim nezadovoq-
nicima, ne samo u Bjelopavli}ima.
Uglednom narodnom prvaku Suli Radovu, poznatom po mudro-
sti, oduzeo je kapetanstvo samo zbog re~i da “ne moè brod u ka-
menicu”, {to je zna~ilo da “ne moè kwaèvstvo u Crnu Goru”.
Tako je Danilo (sa bratom Mirkom) skidao sa vlasti dotada-
{we prvake, a na wihova mesta postavqao svoje qude.
[ta je radio Bjelopavli}ima Todoru Kadi}u i Puni{i Pavi-
}evi}u, posebna je pri~a, nedovoqno razja{wena, koja je zapravo
deo de{avawa u manastiru Ostrogu 1854. godine. Tada je Zeko Ma-
li primorao najlep{u ènu, mladu Danicu Pavi}evi}, ro|enu Ka-
di}, zvanu Vilajeta, da vreme provede s wim, a posle je naredio da
mu je dovedu i na Cetiwe. Istovremeno, Zeko je zatraìo od Todo-
ra Kadi}a, wenog brata a svog ~oveka, da ubije zeta Puni{u, kwa-
èvog politi~kog protivnika, i tako sestru u~ini udovicom, e da
bi lak{e nastavio da uìva u woj. Todor je izbegao da ispuni na-
log, pa je, spasavaju}i se, zajedno sa zetom prebegao u Tursku. A
kwaz, zasitiv{i se Danice, prepustio je svome perjaniku Ki}unu
Martinovi}u, {uraku vojvode Mirka, da se, i pored ìvog muà,
s wom ven~a, {to se do tada u Crnoj Gori nije de{avalo. Sve to do-
{lo je glave Ki}unovom bratu, konzulu crnogorskom u Carigra-
du, kome je Todor smrtno presudio, a 1860. godine, u Kotoru, i sa-
mom kwazu, u koga je isti taj Todor ispalio smrtonosne kur{ume.
Iako nema detaqnijih zapisa o svakodnevnom pona{awu Da-
nilovom, niti o wegovom li~nom ìvotu pre i posle ustoli~ewa
za kwaza, moè se iz portreta koji su ura|eni za ìvota, mi-
{qewa koja su o wemu iznosili wegovi saradnici i protivnici,
iz pisama i naredbi koje je slao, na osnovu Zakonika koji je pot-
pisao, te istraìvawa istori~ara, izvesti pribli`no ta~an psi-
holo{ki portret ovog dràvnika.
Kako je Zeko Mali izgledao strancu, neka posvedo~i i izve-
{taj francuskog diplomate Ijasenta Ekara nakon posete Ceti-
wu aprila 1855. godine:
“Danilo je ~ovjek malog rasta, ~ije lice odaje inteligenciju.
Voli civilizovan na~in opho|ewa, mnogo drì, naro~ito otka-
ko se oènio, do svoje kwaèvske titule i traì da se oslovqava
sa Presvijetlo Viso~anstvo. Mislim da je veoma sujetan, vrlo
osetqiv na laskawa i naro~ito da èli da se o wemu govori. Za-
mjerali su mu da je bio prije ènidbe razvratnik, rasipnik i gwe-
van, ali mu se priznaje, isto tako, da je energi~an i da mnogo voli
reforme. Zahvaquju}i wemu, putevi su sigurni, nema nikakve kra-
|e i austriske granice se po{tuju. Ovo je postigao primjenom

tjelesne kazne. Ova kazna, koje se Crnogorci pla{e vi{e nego
smrti, za koju ne mare, i uzimawe kwaèvske titule, stvorili su
mu dosta neprijateqa, naro~ito me|u sve{tenstvom. Ono mu pra-
vi stalno opoziciju, po{to je nekoliko puta poku{avalo da za-
uzme vlast i da jednog od svojih postavi na ~elo nacije. Danila ne
vole, ali ga se pla{e.”
Nizak rastom, kako svi svedo~e, ali ~vrste gra|e i okretan,
on na portretima koji postoje, ima kratku i gustu kosu, visoko
~elo, jasan pogled, istaknut nos, tanke usne i jamicu na bradi koju
je brijao, a ostavqao je, kasnije, samo tanke br~i}e. Grudi su mu
prekrivene kolajnama i odlikovawima, kako bi i na taj na~in po-
kazao svoj zna~aj, poloàj i vlast, i ko ga podràva, jer je vidqivo
da su ta odlikovawa uglavnom dobijena od careva, pre svega ru-
skog. îtav izgled mladog kwaza na tim portretima svedo~i o sa-
mosvesti da je on, glavom, svemo}ni i nedodirqivi Gospodar Cr-
ne Gore i Brda.
Da je bio ìvahan, inteligentan i odlu~an, ali i osvetoqu-
biv, svedo~e brojni zapisi. Da je bio druk~iji, tuwav i tupav, za-
sigurno ga ni vladika Rade, dràvnik, pesnik i filozof, ne bi
izabrao za svoga naslednika nakon {to je prvi izabranik, Pavle
Perov Petrovi}, mlad preminuo. Drào se evropskih obi~aja,
znao je italijanski jezik, sluìo se i ruskim, a kazuje se da je uz
suprugu Darinku u~io i francuski. U naponu adolescentne mu-
{ke snage, samodopadqiv, sa vla{}u koju je posedovao, bez moral-
nih ko~nica, lako je mogao biti “razvratnik, rasipan i gwevan.”
I afera sa Danicom Kadi}evom, udatom Pavi}evi}, dok je bio
momak, deo je takve neobuzdane i neiìvqene li~nosti, neretko
uo~ene kod pojedinaca kod kojih nizak rast biva podstrek da se
izjedna~e sa li~nostima mo}ne i umne i fizi~ke snage. Ta afera
je samo kulminacija Danilovog neodgovornog pona{awa, koje je
bilo ~esto u tada{wih “gospodara” u srpskom narodu (kneza Mi-
lo{a, Hajduk-Veqka, Milenka Stojkovi}a i drugih), pa i kod po-
jedinih vladara u civilizovanijim zemqama; naravno, takvi “uzo-
ri” ne umawuju odgovornost Danilovu.
Na osionost kwaèvu mogla je da zna~ajno uti~e i podr{ka
koju mu je bezuslovno pruào brat Mirko, vojvoda crnogorski, u
vi{e bojeva s Turcima hrabar ratnik, a u dràvnoj upravi pred-
sednik crnogorskog Senata. I sam vrlo prek, ~astoqubiv i silo-
vit, prakti~no je bio savladar bratu Danilu, ~ije je naloge od-
lu~no sprovodio vojnom silom. O svojim juna~kim podvizima i
podvizima drugih crnogorskih i br|anskih junaka vojvoda Mirko
je sa~iwavao i epske pesme i uz gusle ih ve{to kazivao; u wima je
18 Ilija Petrovi}
veli~ao Srpstvo i brata Danila kao srpskoga kwaza, a Crnogor-

ce i Hercegovce kao zavetne Srbe; tvrdio je da je sve istina jer je
bio svedok de{avawima, pa je 1864. godine, u ranoj fazi nominalne
vladavine svoga sina Nikole (1841-1860-1921), tako|e kwièvni-
ka, {tampao pesmozbirku Juna~ki spomenik.
Pove}ani broj perjanika, profesionalnih gardista, sa ~eti-
ri stotine, koliko ih je bilo u po~etku vladavine, na hiqadu pri
kraju, tako|e je podizalo Danilov ose}aj sigurnosti u vlast i
mo} kojima raspolaè.
Sigurnost mu je ipak ponajvi{e dolazila od za{titne ruke
mo}noga ruskog cara, ~ija se re~ po{tovala ne samo me|u Crno-
gorcima, ve} i na evropskim dvorovima i u turskom carstvu.
Uspe{no ustanovqewe kwaèvstva, primawe i podr{ka na
koje je nailazio ne samo u Petrogradu, nego i u Be~u i Parizu, i
strah kojim je vladao u Crnoj Gori i Brdima, bespogovorna po-
slu{nost pot~iwenih plemenskih glavara (mnogima od wih on je
“darovao” taj poloàj), pozivawe na juna~ku pro{lost srpskog
naroda koju treba i osvetiti i povratiti, uz wegovu ujediniteq-
sku li~nost, davali su mu i ose}aj mesijanstva; obe}avao je pod
Ostrogom da }e jednoga dana biti i car Balkana.
Ima svedo~anstava da je na politiku Danilovu uticala i we-
gova supruga, obrazovana i ambiciozna, atraktivna a nelepa Da-
rinka Kveki}. Ova Srpkiwa iz Trsta, austrijska dràvqanka,
mladica slobodnijeg pona{awa, zasigurno mu je mogla pomo}i i
da se boqe sna|e u dru{tvenoj etikeciji s evropskim dvorovima.
Wen uticaj nije dovoqno ispitan, ali je izvesno da je posle wenog
dolaska na Cetiwe, Danilo po~eo da pravi otklon prema ruskoj
politici i da se pribliàva Be~u i Parizu. To je naro~ito do-
{lo do izraàja posle poraza Rusije u Krimskom ratu, u kome su
joj protivnice bile Turska, Francuska, Velika Britanija i Sar-
dinija, uz podr{ku Austrije. Kako je posle toga Rusiji odre~eno
pravo da {titi pravoslavno stanovni{tvo u Otomanskom car-
stvu, kwaz Danilo je u zna~ajnom delu crnogorskog javnog mwewa
(ne{to preko sto hiqada stanovnika) izgubio dotada{wi ugled.
Doprinelo je tome i privremeno ukidawe ruske materijalne po-
mo}i, koja je predstavqala polovinu crnogorskog buxeta. Stawe
se popravilo posle izgla|enih odnosa sa Rusijom i sjajne pobede
nad turskom vojskom kod Grahova 1858. godine, {to je naredne go-
dine dovelo, uz pristanak i prisustvo velikih evropskih sila, do
zvani~nog razgrani~ewa sa Turskom.
Siguran u sebe, mada je ve} preìveo neke poku{aje atenta-
ta, svestan da mora odràvati pri~u o li~noj hrabrosti (mada
ima i druk~ijih svedo~ewa!) i uveren da ga perjanici i austrijska
policija dobro za{ti}uju, Danilo se i u Kotoru leta 1860. godi-

ne, dok je pratio suprugu na bawawe, kretao slobodnije no {to
nalaù takve prilike. To je omogu}ilo wegovom protivniku i
prognaniku Todoru Kadi}u, pristiglom iz emigracije, da mu 12.
avgusta uve~e neopaèno pri|e i da ga dobro napuwenom kuburom
smrtno rani; kwaz je umro slede}eg jutra. Vi{e pojedinosti o to-
me saznajemo iz ispovesti Kadi}eve u austrijskoj tamnici, izgovo-
rene pred sve{tenikom i nekolicinom oficira, uo~i izvr{ewa
smrtne presude ve{awem, oktobra meseca:
“Ja sam se ispovijedio najprije Bogu, pa sudijama, a sad }u va-
ma: Sada pokojni crnogorski kwaz Danilo Petrovi} htio je da mi
oduzme ìvot, jer sam odbio da poslu{am wegove krvni~ke nared-
be. To moje odbijawe po{tedjelo je ìvot mnogim nevinim qudi-
ma. Primoran sam bio da ostavim otaxbinu, stare roditeqe, mla-
du suprugu i dva nevina sina da bih sa~uvao glavu. Po naredbi
Kwaèvoj pobijeno je pet ~lanova moje rodbine, konfiskovana
moja imovina i prisiqena moja sestra da se preuda iza jo{ ìvo-
ga muà koji je bio prisiqen da bjeì zajedno. Moj boravak u Aus-
triji vlasti nijesu trpjele, nijesam mogao dobiti paso{ za Rusi-
ju da bih se kod Svetog sinoda potuìo na pretrpqenu sramotu
zbog preudaje svoje sestre. S jedne strane gonio me kwaz, a s druge
francuski konzul u Skadru. Obojica su traìli moju glavu. Pri
svim tim gowewima, i pored nagovarawa drugih, nikad se ne bih
odlu~io da ubijem Kwaza. Ali kad sam doznao da je Kwaz na moju
glavu postavio varvarsku ucjenu od 500 forinti, rije{ih se da
naplatim svoj ìvot za cijenu mnogo vi{u, da ga ubijem gdje ga
budem zatekao.”
Tako je svoj kratak ìvot i nedugu vladavinu zavr{io Dani-
lo Stankov Petrovi}, prvi kwaz Crne Gore i Brda, mladi} hra-
bar i drzak, preke naravi a prosve}enih htewa. Nesumwivo, on je
zna~ajan dràvnik u istoriji Crne Gore: uspe{no se nosio sa
spoqnim neprijateqima i izdejstvovao je prihvatawe svoje male
zemqe kao druge srpske kwaèvine, kojoj je pro{irio granice,
uveren da osloba|a i konsoliduje Srpstvo. Istovremeno, to je i
li~nost puna ishitrenih i nerazumnih reagovawa, sve do sadi-
sti~kih i paranoi~nih reakcija; tako to ~esto biva s osobama ko-
je imaju veliku vlast i, nesigurni u sebe, raspeti izme|u mo}i i
nemo}i, izme|u neznawa i prenapregnutih èqa, razdirani neu-
roti~nim mesijanstvom i neutoqivim plotskim bi}em, isti~u tu
vlast vi{e no {to je to potrebno i “tro{e” je na nesre}u onih ko-
jima vladaju.
Uo~i Mihoqa dne 2008.
CRNOGORSKA POHARA KUÂ
Pristup. Godinama je jedan “priro|eni” Podgori~anin, ma-
l o Piper a malo Ku~, Drekalovi}, poodavno ro|en na Kosoru, sa-
stavqa~a ove kwiìce “terorisao” pitawem za{to ve} jednom ne
po~ne da pi{e o crnogorskoj pohari Ku~a iz 1856. godine, nego se
uporno bavi temama iz “razne” srpske istorije po Vojvodini Srp-
skoj “i {ire”. Kao odgovor na to, uvek se moglo ~uti sastavqa~evo
pravdawe da u cetiwskom arhivu nema vrednih i istinitih do-
kumenata o tom stra{nom zlo~inu, da li zbog toga {to su uklo-
weni jo{ za ìvota kwaza Danila, da li mo`da i zbog toga {to su
“oslobodioci” i “nova narodna vlast” posle Drugog svetskog rata
uni{tili ogromne koli~ine arhivske gra|e izuzetno va`ne ne
samo za istoriju brdskih i crnogorskih plemena, ve} i za srpsku
istoriju u celini. Iako je to ~iweno pod vidom da se uklawawem
“stare hartije” ra{~i{}ava sa “mra~nom pro{lo{}u”, “revolu-
cionarni zanos” bio je motivisan ideolo{kom èqom da se zatru
srpska obele`ja crnogorske povesnice; upravo tada “ro|ena” je i
po~ela da se “odgaja” apokrifna (podmetnuta) crnogorska nacija,
ali se ne moè smatrati bezna~ajnom ni neskrivena potreba da se
temeq “lep{oj i svetlijoj budu}nosti” gradi na kultu upravo samo-
nametnutih vo|a i wihove bezbo`ni~ke misli; na isti na~in kao
{to se od polovine 19. veka, od kwaza Danila ka wegovom nasledni-
ku, gradio kult vladarske ku}e cetiwskih Petrovi}a.
A kad su isto pitawe po~eli da postavqaju i jo{ neki sastav-
qa~evi znanci, da li po dogovoru ili svaki za sebe, vi{e nije bilo
uzmicawa; naro~ito se tako ne{to nije moglo desiti po{to su u
srpskoj periodici iz 19. veka, sa~uvanoj u Matici srpskoj, u No-
vom Sadu, “otkrivena” dva dnevna lista ([umadinka iz Beograda i
Srbski Dnevnik iz Novog Sada) s kra}im izve{tajima i kome nta-
rima o crnogorskoj pohari Ku~a, na Petrovdan 1856. godine.
Iz tih se tekstova moglo saznati da je crnogorska pohara Ku-
~a uzburkala evropsku javnost, te da su o woj pisali, vaqda, svi ko-
ji su dràli do svog novin(ar)skog ugleda. Po{to pomenute novine
nisu imale svoje dopisnike sa Cetiwa (“sa crnogorske granice”,
kako je to stajalo u vrhu svih izve{taja), one su prenosile ono {to
je pisano na drugim stranama, u zagreba~kim nema~kim novinama
Agramer Zeitung, tr{}anskom listu Osservatore Triestino i be~kom
glasilu Ost Deutch Post; ~ini se da su se i ova dva posledwa po{ta-
pala onim {to je pisano u Zagrebu.
Kako su u srpskim vestima pomiwani francuski, engleski i
austrijski konzuli u Skadru i ruski u Dubrovniku, bilo je pri-
rodno {to se sastavqa~ ove kwiìce upustio u potragu za wiho-
22 Ilija Petrovi}
vim izve{tajima svojim vladama. Blagodare}i svojim dobrona-

mernim vezama, on je jedino uspeo da do|e do nekih diplomatskih
spisa iz Be~a, dok su oni drugi, iz raznih razloga, do kraja ostali
nedostupni.
Najzabavnije je bilo pitawe ruskog dràvnog arhiva, postav-
qeno posle vi{emese~nih poku{aja da se dopre do wega, da li su
preci potencijalnog istraìva~a bili u ruskoj konzulskoj slu`-
bi. Negativan odgovor na to “diplomatsko” pitawe, jer druk~iji
nije ni mogao biti, bio je dovoqan da se arhivska vrata ~ak i ne
od{krinu, zbog ~ega }e ova kwiìca ostati bez svedo~ewa jednog
savremenika koji je o crnogorskoj pohari Ku~a mo`da znao ne{to
vi{e od onoga {to je nudio cetiwski dvor.
Po prirodi stvari, najsigurniji i najiscrpniji izvor ovoj
kwiìci bilo je svedo~ewe crnogorskog (ali ne ku~kog!) vojvode
Marka Miqanova Popovi}a, Ku~a, Drekalovi}a, u kwizi Pleme
Ku~i u narodnoj pri~i i pjesmi I (pisanoj pre 1893, a prvi put ob-
javqenoj 1904. godine u Beogradu). To je svedo~ewe preuzeto iz
kriti~kog izdawa Crnogorske akademije nauka i um jetnosti i
Novinske organizacije Pobjeda, iz Podgorice, gotovo u celosti,
najve}im delom u neprekinutom nizu, a mestimi~no izdvojeno, eda
bi se neki od zapisa sa strane mogli preko wega potvr|ivati ili
osporavati.
Ipak, ono {to je kqu~no za ovaj pristup, jeste sastavqa~eva
odluka da jezi~ke osobenosti svih preuzetih srpskih tekstova (iz
[umadinke i Srbskog Dnevnika mestimi~no, iz ostalih gdegde, a
tekst Marka Miqanova mnogo ~e{}e) prilagodi dana{woj jezi~-
koj praksi: na mnogo mesta, naro~ito umesto apostrofa, unesena
su “nedostaju}a” slova, a pojedine re~i “prevo|ene” su onima ko-
je se danas upotre bqavaju u obi~nom govoru.
Na vrlo ozbiqne stru~ne zamerke da tekst Marka Miqanova
nije uputno prevoditi, jer bilo kakav prevod ne bi vi{e izraà-
vao wegovu slikovitu misao, ovaj sastavqa~ odgovorio je zapaà-
wem da bi i autori pojedinih tekstova objavqenih na bilo kom od
stranih jezika mogli prigo varati odstupawu od originala. Ili,
zar nije nesumwiva istina da se i tekstovi starijih srpskih au-
tora, ìtija svetih, primera radi, prevode na savremeni srpski
jezik, a vrlo se ~esto ~uju zahtevi da se i kwige ne toliko starih
srpskih spisateqa prevedu, ili prepevaju, na jezik lako razum-
qiv dana{wem srpskom ~itaocu.
Sve to imaju}i u vidu, ovaj sastavqa~ opredelio se da kwigu
o pohari ne pi{e samo za ~itaoce iz Ku~a, ve} i za ~itaoce s osta-
lih srpskih prostora; ponajvi{e za ove druge, jer im je tema pot-
puno nepoznata, mada se ni dana{wi Ku~i ne mogu ba{ pohvaliti
da ne{to o woj znaju. Nisu o pohari mnogo znali ni Ku~i iz pret-

hodna dva-tri nara{taja, po{to se ~ak i u ku}ama najve{tijih i
najpriz natijih ku~kih pripoveda~a o woj ponajvi{e }utalo; i
Marko Miqanov pi{e da se o pohari govoriti “otvoreno ne smije,
ali se prije ni ovoliko nije smjelo”.
Da je “prevod” zaista potreban kazuje i ~iwenica da su Ku~i
koji su se posle Drugog svetskog rata preselili u Vojvodinu Srp-
sku, uglavnom u Zmajevo, kod Novog Sada (odakle su tokom prethod-
nih {ezdesetak godina uspeli da se rasele i u mesta koja su i wiho-
vim bliìm precima do tada bila potpuno nepoznata), u najve}em
delu zaboravili na ijekavski govor, dok wihove sinove i unuke,
~esto i praunuke, sa Crnom Gorom i Ku~ima vezuje samo porodi~-
no predawe da su im preci do{li otud: govore ekavski, ku~ka im je
leksika nepoznata, a srpski jezik Marka Miqanova zastareo i,
kao takav, neupotrebqiv u govornom i pisanom op{tewu.
Zbog svega toga, i u uverewu da }e poneki primerak ove kwi-
ìce biti ponegde, kod ponekoga, sa~uvan i za neke daleke potom-
ke, wenom sastavqa~u ~ini se da taj “prevod” ne}e biti na {tetu
osnovne Markove namere da od zaborava sa~uva pesme i pri~e o
ku~koj pro{losti, “po narodnim dokazima, po kojima se moè do-
znati prava istina”, naro~ito ona o crnogorskoj pohari Ku~a i o
qudskim `rtvama u woj.
r Onima koje pomiwe sam Marko: “243 posje~ene glave qudi i
djece... skupqene na uqanik popa Luke i pobodene na motke u og-
radi oko uqanika, kako bi ih vojvoda Mirko mogao pregledati i
vidjeti koliko ih je”;
r Onima koje pomiwu austrijski izvori: odred “gorwe vojske”
Novice Cerovi}a “pobio je wih ~etrdeset” , a bi}e da se wihove
glave nisu na{le na ogradi oko uqanika popa Luke;
r Onima koje pomiwe pismo iz Trije{}a: u Ko}ima je “zakla-
no 200 Turaka bez razlike starosti i roda, me|u wima nekoliko
mladih èna i dece”.
îwenica da je Marko Miqanov svoje podatke saop{tio jo{
dok je bilo ìvih svedoka o tom stra{nom zbitiju, te da ih niko,
~ak ni iz cetiwske dinastije, nije osporavao, potvr|uje da Marko
ni u ~emu nije preterao; zbog toga se `rtvama koje on “priznaje”
mogu pribrojiti i one koje nalazimo u drugim izvorima.
***
Dopisujemo, na kraju, blagodarnost Srpskom narodnom vije}u
iz Podgorice i wegovom predsedniku dr Mom~ilu Vuksanovi}u,
Drekalovi}u, Ku~u, {to su ovu kwiìcu uvrstili u Dokumenta
svoje Kwièvne zadruge, i {to se sada odlu~uju da objave i ovo
drugo, pro{ireno izdawe.
24 Ilija Petrovi}
KUÎ
Prostirawe. Ku~i, staro srpsko pleme, jedno su od ve}ih brd-
skih plemena u sastavu dana{we Crne Gore. “Plemenska oblast
Ku~a ~ini geografsku celinu, ome|enu od okolnih plemena viso-
kim planinama i dubokim re~nim dolinama. Zemqi{te se od juga
ka severu stepeni~asto pewe i prelazi u visoravan, gde je plani-
na @ijevo sa mnogim ograncima. Ovaj ju`ni deo plemenske obla-
sti je sedi{te plemena. Tu je zemqi{te sastavqeno od kre~waka
i predstavqa jedan od najdivqa~nijih predela na{eg karsta. U
severnom delu je planina Kom. Oblast oko Koma je bogata vodom,
{umama i dobrim pa{wacima. U woj nema stalnih naseqa, sluì
kao letwe pasi{te. Terase ju`nih Ku~a imaju primorsku klimu;
tu ra|aju smokve, {ipci i vinova loza. Na visoravni oko @ijeva
i Koma klima je o{trija” (55, 512-513).
Sredinom 19. veka Ku~i su brojili oko 15.000 du{a, od ~ega
oko 2.750 sposobnih za vojni~ku slu`bu (32, 187-201).
Granice. Granice srpskog plemena Ku~a dajemo ovde u poje-

dinostima, onako kako su to u~inili etnolog Jovan Erdeqanovi}
(Pan~evo, 1874 - Beograd, 1944) i etnograf Stefan Du~i} (Du~i-
}i/Ku~i, 1874 - Podgorica, 1918). .
Najpre Erdeqanovi}. “Na istoku se granica ku~ke oblasti

poklapa uglavnom sa dràvnom granicom, samo na tri mesta pre-
lazi weno zemqi{te malo vi{e i preko te granice: prvo na jugo-
istoku, gde Arbanasi prede la Zatrijep~a imaju svoje pa{wake i
preko reke Cijevne, na stranama wene doline; drugo, na istoku od
Hotskih Korita imaju Arbanasi svoje katune na mestu Gre~i; tre-
}e lepa dolina Vu~ina Poto ka, Velipoqe, i daqe na severu od we
prostrano pasi{te Poqanice svojina su celog plemena Ku~a osim
je dnog dela u Poqanici, koji pripada od starine samo Lediwani-
ma iz Fundane...
Severo-isto~na i severna granica odvaja se od politi~ke kod
[kale Drekalove i silazi izme|u klimena~ke planine Mojana i
ku~kog Sumora k reci Peru}ici. Odatle se granica pewe k severu
i odvaja Ku~e od oblasti susednog plemena Vasojevi}a. Trepet-
li{ ostaje Ku~ima, Batlan Vasojevi}ima, a zatim ide me|a pre-
ko Borova Poda na prvi vrh pla nine Komova, na Bajvan, spu{ta
se u duboku presedlinu izme|u oba glavna grebena komovska, pre-
seca vrh Ku~ki Kom i silazi lagano k planini Rogamu. Daqe obu-
hvata granica katuni{ta Turjak i ]uru, preseca reku Opasanicu
i okre}e na jug...
26 Ilija Petrovi}
Na zapadu prolazi me|a najpre zapadnom stranom Crne Pla-

nine, zatim prelazi reku Veru{u i pewe se na visoki breg \ebe-
zu. Po{to dodirne u severo-zapadnom pravcu planinu Planinicu
i si|e u dolinu reke Brskuta, po~iwe granica odvajati Ku~e od
dr ugog susednog plemena, Bratonoì}a. Reka Brskut do svoga
u{}a u Malu Rijeku i zatim sama Mala Rijeka sa svojom dubokom,
kawonskom dolinom ~ine o{tru granicu izme|u ova dva plemena.
A od u{}a Male Rijeke u Mora~u ~ini ova druga reka sve do blizu
svoga sastava sa Zetom isto tako o{tru granicu prema plemenu
Piperima.
Ju`na granica ome|ava najpre ku~ku svojinu u ravnici Do-
qanima i na reci Ribnici prelaze}i mestimice i dràvnu gra-
nicu (prema Dino{i), a zatim se nastavqa u dràvnoj granici do
Zatrijp~a (21, 6-7).
Potom Du~i}. Tako Erdeqanovi} o ku~kim granicama, dok

Du~i} preciznije opisuje “unutra{we granice” ku~ke oblasti:
“Zbog toga {to je ju`ni i zapadni dio ku~ke oblasti niì i
srazmerno topliji, samo su u wemu stalna ku~ka sela. ê{}e se mo-
è ~uti, da Ku~i taj svoj stalno naseqeni predio nazovu imenom
»zimnica« za razli ku od katuna, na kojima qetuju. - Drugi dio
ku~ke oblasti (a to je ne{to vi{e od polovine), onaj na istoku i
na sjeveru, ~ine same planine i pa{waci sa letwim stani{tima
(katunima). Wega zovu Ku~i op{tim imenom Ku~ka Pla nina.
Dio ku~ke oblasti u kome su stalna naseqa (»zimnicu«) dije-
le Ku~i na ~etiri predjela. Najdaqe na jugozapadu je Ku~ka @u-
pa, koja je zaista najju`niji ku~ki predio. Daqe je na sjeveru, do
ve likog stjenovitog otsjeka {to se diè vi{e naseqa Ubala i
Ubaoca (imena su im: Ubli i Ubalac - IP), predio Podawe, a sje-
verno od wega sve do najsjevernijeg ku~kog naseqa Brskuta, Povr-
{je (ili Povr{e). Jugoisto~ni pak, kraj ku~ke »zimnice« zove se
Zatrijeba~ ili Ku~ka Krajina.
Glavnija stalna ku~ka naseqa po~ev{i s jugozapada pa daqe
na sjever i na sjeveroistok dolaze ovim redom. Najdaqe su na ju-
gozapadu Doqani, Novo Selo i Omerboòvi}i. - Na sjevero-
zapadu od Doqana su: Zlatica, Krwan, Sjenice, Cvarin, Vidijewe,
Kupusci, Bio~e (sa poselicom êlom) i Mazanica (du` Mora~e).
- Sjeveroisto~no od Fundane je najprije mali arbana{ki predio
Ko}i i zatim veliki arbana{ki predio Zatrijeba~ (arbana{ki:
Trije{i) sa {est sela: Nikmara{i, Muè~ka, Stjepohi (srpski:
[}epova), Bawkani (arbana{ki: Benkai), Deqani (arbana{ki:
Delai) i Bud’za. - Sjeverno je od Zatrijep~a srpsko naseqe Ora-
hovo i zapadno od wega opet sve srpska ku~ka naseqa: Bezihovo
(ili Bezijovo), Du~i}i, Lije{ta, Kosor, Ubli, Krivi Do, Ra}esi,

Ubalac i Zagreda. - Daqe su pak ka sjeveru i sjeveroistoku Mom-
~e, Kràwa, Ptikaq, Brezojevice, Strav~e, Mila~i}i, i, najda-
qe na sjeveru veliko naseqe Brskut.
Ku~ku Planinu dijeli narod u Ku~ima na tri dijela: Dowe
Planine su najdaqe na jugu i zaista obuhvataju najdowe, najniè,
ku~ke planine i pa{wake; po~ev{i od Hotskih Korita na jugo-
istoku pa do visoravni Strav~e na sjeverozapadu; Sredwe Pla-
nine, koje se proteù od visoke planine @ijevo pa na sjever i
sjeveroistok do Komova (tu su osim @ijeva jo{ znatnije planine
i visoravni: Mala i Veqa Ko{tica, Rikavac, Momowevo, Jeze-
ra, [irokar i Magli~); i Gorwe Planine u kojima je glavno
Ku~ki Kom, a u wegovu oblast spada i nekoliko mawih planina
od wega: Crna Planina, Kozeq, Kurlaj, Binxa i dr” (20, 4-5 ).
Du~i}evim i Erdeqanovi}evim navodima ni danas se ne moè
ni{ta bitno ni dodati ni oduzeti. Od wihovog vremena dràvna
granica izme|u Crne Gore i Arbanije pretrpela je od zetske rav-
nice do Mojana samo neke sitnije promene i to uglav nom na onom
prostoru koji je naseqen iskqu~ivo arbana{kim stanovni{tvom.
Ko su Ku~i. Pri~a o Ku~ima i o poreklu Drekalovu, rodona-

~elniku brat stva Drekalovi}a u Ku~ima, izuzetno je va`na za
srpsku istoriju u celini, naro~ito zbog toga {to se kroz wu mogu
najlak{e sagledati brojne slabosti zvani~ne takozvane srpske
istoriografije. Za razlo`ne ~ita oce, ili slu{aoce, naga|awa o
navodnoj neposrednoj vezi srpskog plemena Ku~a sa susednim Ar-
banasima otvaraju mo`da najlep{u mogu}nost da se krene u ras-
pravu s istorijskim, geopoliti~kim, lingvisti~kim, logi~kim i
mnogim drugim stavovima “velikih” nau~nih imena poniklih i
stasalih u nordijskoj (germanskoj, berlinsko-be~koj) {koli. Jer,
samo ovla{an osvrt na Arbanase i wihovo mesto u istoriji, upu-
}uje nas na istinu da su se Arbanasi naselili na Srpsku Zemqu,
na wen deo koji se danas zove Arbanija, tek 1043. godine, a da su Ku-
~i na istoj toj Zemqi ìveli odvajkada.
Ili, kako to pi{e Jovan Dereti}, “doga|aji koji su prouz-
rokovali dolazak Arbanasa u Srbiju bio je rat izme|u Vizantije
i Srbije u jesen 1042. godine. Romeji su sa velikom vojskom napa-
li Srbiju i borbe su vo|ene na predelu Novog Epira, odnosno da-
na{we teritorije Albanije. U dve velike bitke Srbi su stra{no
porazili Romeje i to je prouzrokovalo nemire u Vizantiji. Jedan
od pobuwenika bio je vojskovo|a \or|e Manijakis, koji je koman-
dovao vizantijskom vojskom na Siciliji i u ju`noj Italiji. Po-
{to su ga bez razloga smenili, odlu~io se na pobunu i krenuo da
28 Ilija Petrovi}
uzme vlast u Carigradu. Poveo je vizantijsku vojsku koju je imao

pod svojom komandom i jedan deo kavkaskih Arbanasa, odnosno
Albanaca kako su ih tada zvali, kao pomo}ne ~ete. S Arbanasima
i{le su i wihove porodice, kako je to bio obi~aj u tom vremenu.
Manijakis se sa svojom vojskom iskrcao u Dra~u po~etkom marta
1043. godine. Na putu za Carigrad, on se kod Ostrova, blizu Doj-
ranskog jezera, sukobio s romejskom vojskom vernom Carigradu; u
toj je borbi i poginuo, a wegova se vojska predala. Ove doga|aje
opisao je vizantijski istori~ar Mihailo Ataliota (Michael Ata-
liota, Corpus, scriptorum historiae Byzantinae, Weber, Bonn 1844, Tome
II, page 121), savremenik tih doga|awa.
Vizantinci su prihvatili Manijakisove vojnike koji su se
predali, ali nisu hteli da prime Albance koji su bili stranci.
Wih su potisli na teritoriju Srbije. Ovi nisu mogli da se vrate
natrag na Siciliju, jer su la|e sa kojima su do{li bile zaplewe-
ne. Molili su Srbe da im dozvole da se negde nasele, pa kako su oni
tradicionalni sto~ari, gaji}e stoku i za sebe i za srpsku vlaste-
lu. Knez Stefan Vojislav (koga romejski - vizantijski - izvori
nazivaju Srbinom, Travuwaninom i Dukqaninom, 1036-1051 - IP)
dozvolio im je da se nasele u Rabanu, jednom malom i slabo nase-
qenom mestu na podno`ju planine Jablanice. Koliko je bio bro-
jan taj narod nije poznato, ali prema proceni nije ih bilo mawe
od pet hiqada ni vi{e od dvadeset hiqada. U Srbiju su stigla sa-
mo ~etiri albanska plemena: Gege, Toske, Jape (Liape) i [amide.
Gege su »Gosk« ili »Gog« kod jermenskih geografa. [amide su
azijski [umiksi. Ova dva posledwa plemena su bila mala, mo`da
samo delovi plemena, pa su se utopili u prva dva plemena.
Po Rabanu mi smo ih nazvali Arbanasima, stranci ih zovu
Albancima, a oni sami sebe nazivaju [}ipetarima, {to na wiho-
vom jeziku zna~i Br|ani. Turci su ih zvali Arnautima. To je
arapski naziv koji zna~i - oni koji se nisu vratili (iz Srbije na
Siciliju - IP)... U trinaestom veku Arbanon se prostirao izme-
|u reka Ma}e na severu i [kumbe na jugu, bez Dra~a i okoline”.
Pored pitawa kome pri pada ilirsko i tra~ko na sle|e na
prostoru Helmskog ili Balkanskog poluostrva (koje nordijska
{kola ni pod kojim uslovom ne èli da dovede u vezu sa Srbima),
takva istina o Arbanasima povla~i i pitawe kakva moè biti
wihova veza s Ku~ima.
Na pitawe ko su Ku~i, svoj odgovor dali su mnogi, a mi }emo
ovde navesti samo neke od wih:
r Marjan Bolica, Kotoranin, latinski pesnik i pisac, u opi-
su Skadarskog sanxakata iz 1614. godine veli da su Ku~i katoli-
ci i Arbanasi;
r Krajem 19. veka, austrijski konzul Ipen u Skadru tako|e ih

sm atra Arbanasima i katolicima;
r Pavlu Rovinskom nije te{ko da zbuni svoje ~itaoce:
a. Ne-Drekalovi}i su najstarija bratstva u Ku~ima, ali su za-
to, vremenom, “Drekalovi}i postali najja~e bratstvo” i od staro-
sedelaca, koji su se tome “veoma suprotstavqali”, preuzeli (ili
preoteli) vojvodska ovla{}ewa;
b. Iz stava da su Ne-Drakalovi}i “nesumwivo najstarije ple-
me u Ku~ima za kojim su se, poslije pada Srpskoga carstva, nase-
lili Srbi iz drugih krajeva i, kao i svud, potisli starosjedioce,
kako su kasnije i wih pritijesnili Drekalovi}i”, moglo bi se
zakqu~iti da je me|u tim novim dobeglicama “poslije pada Srp-
skog carstva” bilo “mnogo naroda iz Albanije”, mada mu nije jasno
da li su se oni u Ku~ima “asimilirali sa lokalnim srpskim sta-
novni{tvom”. Razumqivo je {to mu to nije jasno, jer mu se nije da-
lo da “mnogo naroda iz Albanije” odmah prepozna “kao izbegle
Srbe... iz drugih krajeva... poslije pada Srpskoga carstva”, zbog ~e-
ga nije siguran ni u svoje naga|awe da li bi se odnos starosede-
la~kog i prido{log stanovni{tva, srpskog i jednog i drugog,
mogao nazvati asimilacijom. U svom kasnijem domi{qawu, on }e
priznati da je to “uglavnom srpski ìvaq sa primjesama iz Al-
banije”, ali }e tome dodati, oslawaju}i se vaqda na bratstveni~-
ko predawe o \ur|u Kastriotu kao wihovom pretku, da su Dreka-
lovi}i posledwi “do seqenici direktno iz Albanije”, te da se to
pleme asimilovalo sa Srbima iz Ku~a;
v. I pored tolikih nedoumica, on nije mogao izbe}i zakqu~ak
“da osnovu ovoga plemena (ku~kog - IP) ~ini srpski elemenat”.
r Konstantin Jire~ek, [afarikov unuk (po majci), ne komen-
tari{e Boli~ine i Ipenove stavove, {to bi se moglo protuma~i-
ti kao da se sa wima potpuno slaè;
r Milo{ Milojevi}, tragaju}i za starim srpskim obele`ji-
ma, nare |ao je i stotinak ~isto srpskih imena koja su u dana-
{woj Rumuniji postojala mnogo pre dolaska Rimqana u Dakiju, a
me|u wima i mesto Ku~i;
r Marko Miqanov nije u nedoumici: u Ku~ima ìve Drekalo-
vi}i, direktni potomci \ur|a Kastriota, i “ostali”, Staroku-
~i, od Mrwav~evi}a; Srbi i jedni i drugi, jer, da nije tako, kako
bi se mogla tuma~iti wegova pitawa {ta se to desilo “poslije
prospine Mrwav~i}a” i “poslije Kastriotove razure” i koja su
brdska i crnogorska plemena u srodstvu, naro~ito posle konsta-
tacije da su se “i u Staru Srbiju razbjeìvali... te se neki tur~io,
a neki latinio” odnosno katoli~io;
30 Ilija Petrovi}
r Quba Kova~evi}, istori~ar, glavni sekretar Srpske kra-

qevske akademije, u predgovoru za kwigu Marka Miqanova o Ku-
~ima (1904), prihvata stav da bi to pleme moglo biti “etni~ki
me{anog porekla, naro~ito najve}e wegovo bratstvo Drekalovi-
}i”, dok bi stari Ku~i “vrlo verovatno” bili naslednici nekog
arbana{kog bratstva ili sela koje se “postupno {irilo na okol-
na srpska i arbana{ka sela” u dana{wim plemenskim granicama.
Na drugom mestu ~itamo da on smatra neistinitim predawe po ko-
me Ku~i poti~u delom od Kastrioti}a a delom od Mrwav~evi}a,
po{to je uveren da “ove tradicije pokazuju, da su dana{wi Ku~i
postali od starijeg, srpskog, i mla|eg, arbana{kog stanovni-
{tva, koje se, ve}inom, doselilo, po{to su Ku~i potpali pod Tur-
sku”. I, da neko ne bi protivre~io wegovoj tvrdwi o arbana{kom
poreklu ku~koga plemena, on se poziva i na sopstveno saznawe
(mo`da pozajmqeno od nekoga) da je na po~etku 17. veka me|u Ku~i-
ma bilo mnogo vi{e Arbanasa nego tri veka ka snije. Uza sve to,
Kova~evi} smatra da je i sam naziv ku~kog plemena arbana{kog
porekla, “jer ku~ na arbanaskom jeziku zna~i crven”. Tu je teori-
ju najpre, jo{ u 19. veku, obrazloìo Nemac Gustav Majer, ali je
wu “nedavno argumentovao demantovao albanski lingvist Idriz
Ajeti, koji je ukazao na vrlo va`nu fonetsku ~iwenicu da na{ (srp-
ski) oblik Ku~ (sa afrikatom ~) nije mogao postati od albanskog
palatalnog Kuq, jer u albanskom jeziku, pa i u albanskim govori-
ma u dijaspori u Gr~koj i ju`noj Italiji, postoji apelativ kuc, u
zna~ewu vrsta zemqanog suda sa dve ru~ke, a metafori~ki ozna-
~ava i dolinu, udolinu. Ajeti, dakle, smatra da se mikroetnik
Ku~ moè povezati s ovim albanskim geografskim terminom, pa
se, isto kao i Branislav \ur|ev, pita za{to se Ku~i nisu nazva-
li »Gorani« (jer se wihova stani{ta nalaze visoko, kao na obodu
zemqanog lonca - IP). Profesor Milivoj Pavlovi}, me|utim
ovu osnovu smatra keltskom (srpskom, dakle, iako to ne kaè,
po{to su Kelti bili vojni~ki red u srpskom narodu - IP) i po-
vezuje je sa zna~ewem visoko, kamenito mesto”.
r Jovan Erdeqanovi}, etnolog, rodom iz ju`nog Banata, tvr-
di da Ku~i nisu posrbqeni Arbanasi ve} me{avina novodo{lih
Slovena-Srba i zate~enog ilirsko-romanskog stanovni{tva, te
da su, kao i “ostali Srbi u Zeti sredweg veka”, u plemenskoj orga-
nizaciji ìveli od doseqewa do XV veka;
r Henrik Bari} (1888-1957), Dubrov~anin, istaknuti arba-
nolog me|u Srbima, tvrdi da je “podru~je sjeverno od Crnog Dri-
na (Drima - IP) do alba nskog gorskog sklopa Prokletija tvori-
lo u sredwem vijeku vanredno zanimqiv pojas etni~ke simbioze, u
kojem se pastirski arbanaski i rumuwski elemenat stapao s po-
qodjelskim slovenskim ì v qem. Stara rumuwska plemena do-

sta su brzo asimilirana. Am algamizacioni proces izme|u Srba
i Arbanasa nasuprot traje jo{ i danas. Najtipi~niji mu je slu~aj
onaj plemena Ku~i... koje je u 17. vijeku (1614. godine - IP) bilo
jo{te arbanasko a danas je srpsko”.
Za Bari}a kao da je sve jasno: Sloveni su zemqoradni~ki ì-
vaq, dok se sto~ari “proizvode” iz rumunskih i arbana{kih redo-
va! Rupe u wegovom znawu javqaju se tek kad zakqu~i da su “stara
rumunska plemena dosta brzo asimilirana”, a da “amalgamizaci-
oni proces izme|u Srba i Arbanasa” jo{ uvek traje, {to je naj-
vidqivije kod Ku~a, ~ije je pleme po~etkom 17. veka bilo “jo{te
arbanasko a danas je srpsko”. “Asimilaciju” navodnih rumunskih
plemena on je nekako i progutao, ali mu je bilo mnogo teè da to
u~ini s Ku~ima, za koje tvrdi da su bili Arbanasi. Jednostavnije
bi mu bilo da je “pastirski arbanaski i rumuwski elemenat” pri-
hvatio kao vla{ki, odnosno pastirski, te da je iz toga izvukao za-
kqu~ak da su ti “vlasi” zapravo bili “slovenski ìvaq” odnosno
Srbi; posle toga ne bi trebalo ni obja{wavati kako se i za{to taj
ìvaq brzo i neosetno asimilovao u srpske Ku~e. [to }e re}i:
Ku~i su bili Srbi i kad su se bavili zemqoradwom, i kad su bili
pastiri, i kad su kao “vla{ki” ìvaq opkoqavali i posrbqavali
“etni~ke Vlase (odnosno Arbanase)”.
r Branislav \ur|ev, istori~ar, ro|en u Sremskim Karlovci-
ma, veli da pleme Ku~i, “sli~no ostalim crnogorskim i arbana-
{kim plemenima... nastaje teritorijalizacijom katuna i stapa-
wem katuna i sela u ùpe”, {to bi, posredno, moralo zna~iti da je
predawe o zajedni~kom pretku starih Ku~a bez stvarnog osnova.
On jo{ veli da je ùpa organizacija izrazito slovenskog porek-
la, a “Sloveni su na Balkan do{li kao zemqoradnici”, pa }e se u
poku{aju da jo{ pone{to objasni, i sam odmah zapitati “otkud da
se Ku~i ne nazovu Gorani, kad su Srbi u toj oblasti imali Gorsku
ùpu kao svoju teritorijalnu organizaciju”. Imali su Ku~i, kaè
on, i Komsku ùpu, a malo je verovatno da su se pod Komom bavi-
li samo zemqoradwom; bavili su se, vaqda, i sto~arstvom, ~im tvr-
di da su se “etni~ki Vlasi (odnosno Arbanasi)” po arbana{kim
katunima “posrbqavali u oblasti gde su bili opkoqeni »vla-
{kim« (odnosno sto~arskim srpskim) i srpskim (odno sno zemqo-
radni~kim) ìvqem”;
r Vaso ûbrilovi}, Hercegovac po ro|ewu, u uvodnom delu
svog rada o postanku plemena Ku~a nare|ao je neke od nezaobilaz-
nih odgovora na to pitawe. Uz napomenu da Ilire ne smatra srp-
skim plemenom niti Iliroromane me{avinom srpsko-romanskom,
on na svoje pitawe da, “ako Ku~i nisu staro srpsko pleme, onda ko
32 Ilija Petrovi}
ga je osnovao”, odgovara da to nisu izvorni stanovnici na podru~-

ju koje danas naseqavaju, niti spadaju u onaj “slovenski svet” do-
seqen “u ranom sredwem veku”. Te{ko je pratiti ûbrilovi}eva
domi{qawa o “doseqenom slovenskom svetu i zaostalom ilir-
sko-romanskom stanovni{tvu”, naro~ito zbog toga {to se, kako
kaè, po sa~uvanoj toponomastici, koja “poti~e od starih Ilira
ili Iliroromana”, ne moè znati {ta je starije: da li ilirsko
ili ono {to su “sobom doneli tamo doseqeni sredwovekovni vla-
si i Arbanasi”; svi, dakle, samo ne Srbi, iako su, kaè on, “na
mnogobrojno sto~arsko stanovni{tvo srpsko nai{li Arbanasi
u drugoj polovini 14. i u 15 veku, kad su po~eli prodirati prema
severu” i kad se Arbanasi u Ku~ima “retko spo miwu”. Kad kaè
da su se “me|u arbana {kim bratstvima koja se od druge polovine
14. veka kre}u prema severu nalazili i Ku~i”, to samo moè zna-
~iti da su oni jedino i iskqu~ivo Arbanasi, na ro~ito zbog toga
{to se na vi{e mesta po dana{woj Arbaniji sre}e toponim Ku~i,
ali i zbog toga {to se “prezime Ku~ javqa... pored jo{ nekih pre-
zimena izvedenih iz bratstveni~kih arbana{kih naziva”. Kaè
ba{ tako, ali se ne dose}a da se na mnogim stranama Srpske Zem-
qe sre}u toponimi u ~ijoj se osnovi nalazi re~ ku~: Ku~aj (plani-
na u Srbiji i selo kod Ogulina), Ku~evo, Ku~ajna (selo kod Ku~e-
va), Ku~evi{te (selo kod Skopqa), Ku~ica i Ku~ilat (sela kod
[tipa), êvoºK~evo (kod Cetiwa), mo`da i Go~ (selo i plani-
na kod Vrwa~ke Bawe), a Ko}i (u Malesiji) sasvim sigurno. Taj je
toponim, videli smo, Milo{ Milojevi} na{ao u dana{woj Rumu-
niji, a postoji i u Indiji, zapadno od oblasti Vindije, odnosno Sr-
bije. I propu{taju}i, vaqda kao neva`no, da prepozna bar neko
od prezimena s istom osnovom, kojih je pun ceo slovenski pro-
stor na kome Arbanasa nikada nije bilo, on se, kao i svi ostali
lingvisti, etnolozi i istori~ari, ne dose}a da srpski narod u
nekim krajevima re~ju ku~ ozna~ava vuka; otud, za psa, kao mawe
opasnog od vuka, naziv ku~ak, s izvedenicom ku~e.
ûbrilovi}eve okvirne stavove prema poreklu ku~koga ple-
mena prili~no je te{ko pratiti, naro~ito zbog toga {to nije u
mogu}nosti da razazna koliko je u ranom sredwem veku bilo “dose-
qenog slovenskog sveta” a koliko “zaostalog ilirsko-romanskog
stanovni{tva”, {to ne moè odgovoriti na pitawe da li je tamo-
{wi zemqopisni imenoslov ilirski ili su ga sobom doneli “do-
seqeni sredwovekovni vlasi i Arbanasi”, i {to ne pomi{qa da
savremene Srbe predstavi kao naslednike ilirskog plemena.
Iako }e re}i da je “stanovni{tvo oblasti Ku~a bilo do po-
lovine XIV veka prete`nim delom slovensko-srpsko u ùpama, dok
su u planinama ìveli sto~ari vlasi”, te da se do tada u Ku~ima
retko spomiwu Arbanasi, wemu ni{ta ne smeta da postavi “prvo

i jedno od najva`nijih pitawa: ako Ku~i nisu staro srpsko pleme,
onda ko ga je osnovao? Koliko uti~u na wegovo stvarawe sre dwo-
vekovni vla{ki katuni, koliko sela iz ùpa, a kakav udeo imaju
Arbanasi?”
Wegovi odgovori na to “najva`nije pitawe”, dati na osnovu
srpskih sredwovekovnih poveqa, ne ostavqaju mesta sumwi:
1. U planinskim predelima dana{wih Ku~a ìveli su u sred-
wem veku slavizovani vla{ki sto~ari, dok je u ùpama ìvelo
staro srpsko zetsko stanovni{tvo;
2. O Arbanasima severno od Cijevne nema pomena, isto kao
{to “nema o wima mnogo vesti u XIII i XIV veku ni u oblasti oko
Prokletija... (gde) wihova kolonizacija... uzima pun zamah tek
posle smrti Du{anove”, pri ~emu posle skoro vek i po “zama-
{ne” kolonizacije, broj Arbanasa u Ku~ima nije dostigao ni jed-
nu petinu ukupnog ukupnog tamo{weg ìvqa.
Po{to jo{ objasni da nahija Ku~i, “objediwuje etni~ki dva
naroda, naseqena vi{e u sto~arskim naseqima nego u ratarskim”,
ûbrilovi} izvla~i svoj nesumwivo najva`niji zakqu~ak: Ku~i
su bili i ostali srpsko pleme. I daqe, za razliku od onih koji
slovensko, odnosno srpsko stanovni{tvo smatraju zemqoradni~-
kim, on sasvim ta~no zapaà da “zemqi{te plemena Ku~a malo
ima povr{ina pogodnih za ratarstvo”, te da su bogate zimske i
letwe ispa{e, “najpogodnije za polunomadsko sto~arewe” i u 15.
veku i docnije, “pruàle uslove za izdràvawe mnogobrojnog sto-
~arskog stanovni{tva” brdskih plemena Ku~a, Vasojevi}a, Brato-
noì}a i Pipera. A onda kaè da su “na mnogobrojno sto~arsko
stanovni{tvo srpsko nai{li Arbanasi u drugoj polovini XIV i u
XV veku, kad su po~eli prodirati prema severu”, te da, zbog toga
{to starosedeoce “nisu mogli potisnuti najpre sa pa{waka a
kasnije iz sela, kako su to uradili iz oblasti Prokletija... ar-
bana{ki katuni i{~ezavaju ukoliko su dubqe bili prodrli, a os-
taju samo srpska naseqa”. Ba{ tako: u Ku~ima druge polovine 14.
i celog 15. veka postoje samo srpska naseqa!
Svoj stav o srpskoj prirodi ku~kog plemena ûbrilovi} pot-
vr|uje i vremenski prili~no neodre|enom konstatacijom da se
“ku~ko bratstvo Drekalovi}a javqa prili~no dockan, koncem
XVI i po~etkom XVII veka. Wegov pr aotac bio je vojvoda Dreka-
le, po narodnom predawu poreklom od \ur|a Kastrioti}a. Od we-
govog sina vojvode Lala Drekalova poti~e celo bratstvo Dreka-
lo vi}a... Ono {to je su{tinsko u ce loj stvari, jeste da se ovo
bratstvo javqa i {iri u srpskom delu Ku~a i da je tako bilo od sa-
mog po~etka” (107, 313-333).
34 Ilija Petrovi}
ûbrilovi} gre{i prihvataju}i ovo predawe: Drekale poti~e

iz isto~ne Srbije, sa severnih obronaka planine Rtaw, iz Crne
Reke, iz onog dela srpskog sto~arskog plemena koje je posle 1485.
a pre 1497. godine u Ku~ima oformilo katun Petrovi}i. Drekalo-
vo prezime (i pre nastanka budu}eg porodi~nog prezimena wegovih
potomaka po Petru Ilikovu, unuku Lalevu a praunuku Drekalo-
vu), glasilo je PÜÁtrovi}, odnosno PÜetrovi}, u ku~kom predawu
PÂtrÜovi}, onako kako dana{wim Petrovi}ima-Drekalovi}ima
nije po voqi da se wihovo prezime izgovara (108, 282-285).
Ku~i u Brdima. Brda, u koja spadaju Bjelopavli}i, Piperi,

Ku~i, Bratonoì}i, Rovca, Mora~a i Vasojevi}i, sve do vremena
kwaza Nikole “uzimana su ne samo kao jedan geografski, nego i et-
nografski pojam, koji u odnosu na Crnogorce ~ini zaseban indi-
vi dualitet. Otuda se vladike i kwaz Danilo (pa i kwaz Ni kola
prvih godina svoje vlade) potpisuju kao gospodari »crnogorski i
brdski«. U Zakoniku Petra I od 18 oktobra 1798 godine uzimaju se
dva pojma za gra|ane dràve: Crnogorac ili Br|anin. Isto tako
u Zakoniku kwaza Danila od 1855 godine taj dualizam dràve je
nagla{en (»Svaki Crnogorac i Br|anin jednak je pred sudom«)...
Br|ani su u daqoj pro{losti ozna~avali sedam pleme nskih jedi-
nica, potpuno zasebnih i nezavisnih od Cetiwa. Organizacija po-
jedinog plemena sastojala se u tome, da pleme sa~uva {to vi{e svo-
ju samostalnost i ra{iri svoje pa{wake »komune« na {tetu dru-
goga plemena ili Turaka, zatim pleme je iz svoje sredine biralo
sebi stare{ine i organizovalo narodni sud za prestupe. U jednom
ovakvom ure|ewu moè se potpuno nazreti prvi oblik dràve, a
iz odnosa plemena prema plemenu na}i dosta sli~nosti u modernom
me|unarodnom ìvotu i odnosu pojedinih dràva” (40, 122-123).
Pri~a o brdskoj zasebnosti i nezavisnosti “od Cetiwa” u da-
qoj pro{losti smi{qena je u uslovima koji vode ra~una iskqu-
~ivo o postojawu Crne Gore kao dràve u ~ijem se sastavu nalaze
i Brda, i jedino ima za ciq da istakne zavisnost u “kwaèvskim”
vremenima. Taj stav obja{wava se logikom po kojoj “misao odnos-
no pokret o jedinstvu svih brdskih plemena, iako je bila jedanput
istaknuta za vrijeme ku~kog vojvode Radowe »guvernadura svih Br-
da«, nije imala nikada dovoqno predstavnika, jer te{ko je bilo
zamisliti centar vlasti u jednom plemenu, onda kada je plemen-
ski ose}aj bio u potpunosti nagla{en”. Druk~ije re~eno, Crna Go-
ra, sastavqena od ~etiri nahije teritorijalno mnogo uè od brd-
skih plemena, mogla je biti “centar vlasti” za te nahije i Brda
izvan wih, vaqda samo zbog toga {to je ona uspela da grubom si-
lom ostvari “jedinstvo” jed nih i drugih.
A ta ista logika ne dopu{ta Brdima da ih jedno od wih obje-

dini, kao {to su to poku{ali, ne samo vojvoda Radowa Petrov,
~ukununuk Drekalov, i sin mu Ilija Radowin Petrovi} Dreka-
lovi}, vojvoda ku~ki i guvernadur brdskih plemena, “prvo Ku-
~a, Klimenta, Vasojevi}a, Bratonoì}a, Pipera, Bjelopavli}a,
Hota, Kastrata, vasego predjela zeckago osob sultanskago carst-
vija”, ve} i Ivan Ilikovi} i brat mu pop Vukoslav, jo{ tokom dru-
ge polovine 17. veka; svedo~e o tome ne samo grb i pe~at vojvode
Ilije Radowina iz 1756. godine, na kojima je ugravirana tvr|ava
Medun i iznad we kruna sa krstom i dva ma~a (41, fotografija iza
192. strane), ve} i pismo koje je 30. juna 1686. godine, tokom vojnih
priprema Sulejman-pa{e skadarskog za napad na mleta~ke snage
u Srpskom primorju, stiglo iz Brda kotorskom providuru, “od me-
ne vojvode Ivana Ilikovi}a, popa Vukosava, Petra Ilikovi}a,
Dra{ka, Prela, Qaka i Stanka - sve Ilikovi}a i od svih ostalih
brdskih glavara” (41, 62). Ovo pismo kazuje da su Br|ani ozna~ili
Ivana Ilikovi}a i brata mu Vukosava (trebalo bi da stoji: Vu-
koslava) kao svoje stare{ine, {to zna~i da su Ku~i, odnosno Dre-
kalovi}i, i tokom vojvodovawa Ivana Ilikovi}a (pre 1658-1691)
i brata mu Petra Ili kovi}a (1691-oko 1712), oca vojvode Radowe,
objediwavali delovawe brdskih plemena.
I kod Erdeqanovi}a ~itamo da je “doba od 1688. do 1768. godi-
ne ujedno i najsjajnije vreme ku~ke pro{losti. Ku~i su se za to vre-
me tako osnaìli (imali su ve} po~etkom 17. veka 3000 ratnika),
da je wihov vojvoda Radowa Petrov Drekalovi} uspeo stvoriti
savez od tri srpska plemena: Ku~a, Bratonoì}a i Pipera. Na
àlost taj je savez trajao samo kratko vreme, do smrti vojvodine
1737. godine. Vredno je pomenuti, da je vojvoda sa 7000 svojih Br-
|ana u{ao u pomo} austriskoj vojsci, koja je ratovala s Turcima u
dana{woj Srbiji... Odmah druge godine, 1738, Ku~i su s pomo}u
Bratonoì}a i Klimenata odràli slavnu pobedu nad Turcima
kod Veqeg Orqeva.
U ovo slavno doba ku~ke pro{losti po~eli su i prvi odnosi
plemena Ku~a sa Rusijom. Vojvoda Radowa je i{ao u Rusiju a posle
i wegov sin, vojvoda Ilija. U jednom pismu, kojim su crnogorski
Grb Grb
Petrovi}a Petrovi}a
Kosorskih Kosorskih
S pe~ata Po heraldi~kim
iz 1756. pravilima izradio
Mirko Stojni} (1929),
arhitekta i heraldi-
~ar iz Novog Sada.
36 Ilija Petrovi}
glavari (i brdski! - IP) molili rusku caricu Jelisavetu za po-

mo}, 1742. godine, potpisan je i ku~ki vojvoda Ilija Radowin Dre-
kalovi}, koji se kao i wegov otac Radowa nazivao vojvoda svijeh
Brda ili vojvoda i guvernadur” (8, 62).
Vojvoda Radowa (41, 31, 130-165). Krajem 1707. godine, kad je Ku-
~ima i Klimen tima zapretila opasnost od Turaka, vojvoda Pe-
tar Ilikov Drekalovi} (ro|en verovatno oko 1635, vojvoda od
pre 1684, umro posle 1712) uputio je u Kotor svoje predstavnike,
me|u wima i starijeg sina Radowu, da traè praha i olova, is-
tovremeno izraàvaju}i i uverewe da ih Mle~ani ne}e ostaviti
na cedilu. Mleci su, naime, bili vrlo zainteresovani za dobre od-
nose sa Br|anima, posebno s Ku~ima, jer su znali da se skadarski
Turci ne}e usuditi da im ugroze granicu ako imaju Ku~e protiv
sebe. Mogli bi se Ku~i, pi{e vojvoda Petar Ilikov u pismu mle-
ta~kom poglavaru u Kotoru (providuru), pokoriti i Turcima i za
to biti bogato nagra|eni, “ali mi ne}emo prihvatiti nijedan wi-
hov predlog ni ponudu, jer smo sa Vama du{om i srcem i sluìmo
Vas sa èqom da zavisimo od voqe Republike”.
S prole}a 1712. Br|ani i Crnogorci u{li su u vojni sukob s
Turcima, oslawaju}i se u tome na “preporuku” vladike Danila I
(Petrovi}a, 1700-1735) i obe}awa ruskog izaslanika Mihaila Mi-
loradovi}a, poreklom Hercegovca, da }e im turski poraz u ratu
protiv Rusije, zapo~etom 1710. godine, doneti slobodu, ne samo
wima ve} i ostalim Srbima na Balkanu.
Me|u glavarima koji su od kotorskog providura zatraìli
pomo} u prahu i olovu, nalazio se i Radowa Petrov (ro|en vero-
vatno oko 1670, vojvoda od pre 1712, po{to se na jednom pismu ko-
torskom providuru iz te godine, umesto svog oca Petra Ilikova,
on potpisuje), ali se sve to okon~alo na srpsku {tetu. Najpre,
Mle~ani su, nezadovoqni {to su se u wihovom neposrednom su-
sedstvu po~eli motati Rusi, odbili da pruè pomo}, a potom je
turski sultan, shvataju}i kakve bi posledice po wegovo carstvo
mogao imati {irok srpski vojni pokret u Brdima, Hercegovini
i Crnoj Gori, naloìo bosanskom veziru da s pa{ama iz Skadra i
Hercegovine skupi vojsku i kazni odmetnike. Tako i bi: vezir je s
vojskom od oko 20.000 qudi lako stigao na Cetiwe, vladika Dani-
lo i Miloradovi} pobegli su sa Cetiwa, a Katuwani su, po{to
su od wih uzeti taoci, obe}ali da }e se predati bez otpora i da se
vi{e ne}e buniti.
Ne zna se koliko je i kakvo bilo ku~ko u~e{}e u tom sukobu,
ali pismo vladike Danila, poslato vojvodi Petru Ilikovu (koji
je tada bio u dubokoj starosti) po{to su se Turci povukli s C eti-
wa, svedo~i da “vi nama nijeste mogli pomo}i, jer ste po planinama
imali sraènije (bojeve - IP) sa Turcima i Malisorima”. Isto-
vremeno, vladika mu poru~uje da se Ku~i i daqe drè juna~ki, “kao
i do sansega i bi}e Bog u pomo}i i Vama i nama” i pozdravqa “sve
ku~ke vitezove, kao vazda slobodne i svoje gospodare, koji su umje-
li ~uvati svoju srpsku slobodu”.
Prema tuma~ewu istori~ara Rastislava V. Petrovi}a, “ako
su Crno gorci u li~nosti vladike Danila imali smelog i velikog
pregaoca koji }e ostaviti snaàn pe~at na daqi razvitak Crne
Gore, Ku~i su, a sa wima i ostali Br|ani, dobili u vojvodi Rado-
wi, sinu Petra Ilikova, osobu koja }e svojim pregala{tvom i do-
stignu}ima prevazi}i i svoje prethodnike i svoje savremenike”.
Kad je 1714. Turska objavila rat Mle~i}ima, kotorski pro-
vidur obratio se Ku~ima za pomo}, traè}i da, zajedno s ostalim
Br|anima, budu pripravni na otpor skadarskom pa{i. Odgovor
vojvode Radowe na tu ponudu, pisan na samom po~etku 1715. godi-
ne, kazuje da su stare{ine Ku~a, Klimenata i ostalih Br|ana,
zate~eni na okupu “da bismo se dogovorili kako treba da se pona-
{amo prema sada{wem pa{i”, iskazale radost {to }e im biti
pruèna prilika da svoju vrednost pokaù kad za to do|e vreme.
Taj skup dokazuje bar tri stvari: Br|ani su se tada dràli
zajedni~ki, pismo vojvode Radowe potvr|uje da su ku~ki pred vod-
nici bili ovla{}eni da s kotorskim vlastima, kao najbliìm
predstavnicima Mleta~ke Republike, pregovaraju ne samo u svo-
je ime ve} i u ime ostalih Br|ana, a vojvodu Radowu ve} tada su
podjednako uvaàvali i Ku~i i ostali Br|ani.
Tokom iste te godine (1715), Mle~ani kao da su zaboravili
na Ku~e, vaqda zbog toga {to nije bilo ni vojnih okr{aja izme|u
wih i Turaka. Kako je bilo sve izglednije da }e Turci napasti na
Ku~e, a mleta~ka pomo} skoro da nije pristizala, vojvoda Radowa
bio je vrlo zabrinut. Br|ani se wega jesu dràli, jer su mu vero-
vali, ali je wegova vera u Mletke postepeno spla{wavala. Iz
jednog wegovog pisma s kraja 1715. godine, upu}enom u Crnu Goru,
vidi se da “gospoda mnogo obe}avaju, a malo daju. Kada nas trebaju
daju po ne{to, a kada nismo potrebni prestaju sa davawem, tako da
se pla{im da ponovo ne}emo uspeti... Ja ho}u da se dogovorim sa
svim stare{inama Br|ana, da me ne bi posle prokliwali, jer
ako se dogovorim ~vrsto sa Presvetlom Gospodom (Mleta~kom Re-
publikom - IP) i na~inimo ugovor, oni - stare{ine ho}e da se
zakrve sa Turcima i pokaù svoju vrednost, ali prethodno ho}e da
znaju za{to to rade... Ja moram da objasnim sve stare{inama koji
se u svemu oslawaju na mene. Tako moram da uradim da bi me po-
{tovali”.
38 Ilija Petrovi}
Vojvoda Radowa, kako se vidi iz ovog pisma, bio je ~ovek od-

meren i nije se lako odlu~ivao za rat protiv Turaka. Bio je sigu-
ran u sebe, ali kao da nije mnogo verovao u svoje dotada{we mle-
ta~ke saveznike; naslu}ivao je da mleta~ka vojna mo} nije ravna
turskoj, pa je i to bio jedan od krupnih razloga zbog kojih je nasto-
jao da mu i wegovi Br|ani veruju u odluke koje je morao donositi
“u posledwoj instanci”.
Po{to su u me|uvremenu Mle~ani u{li u savez s Austrijom,
a ona aprila 1716. u rat s Turskom, vojvoda Radowa je procenio da
tom savezu, uz jasno utvr|ene me|usobne obaveze, treba da se pri-
kqu~e i Srbi. I tako, decembra iste godine, posle vi{e prethod-
nih “dvostranih sporazuma”, u Kotoru su se sastali predstavnici
Ku~a, Pipera, Klimenata, Kastrata i Crne Gore, da bi odatle,
po dogovoru, u Veneciju zajedno otputovale dve delega cije, najve-
rovatnije obe tro~lane; jedna iz Ku~a, a druga iz Crne Gore.
U predstavci mleta~kom Senatu, Radowa Petrov je 17. febru-
ara 1717. godine napisao da su “Ku~i, ~uveno pleme... odbrana i
kruna cele Crne Gore koju oni {tite... Ovaj narod koji broji tri
hiqade qudi (pod oru`jem)... okruèn je sa svih strana Turcima,
a bi}e prvi da pokaè svoju vrednost prolivaju}i krv za qubav
Republike”. Ku~i, dakle, okruèni Turcima, {tite Crnu Goru!
Razgovori u Veneciji okon~ani su mleta~kim dukalom (sve-
~anim aktom) po kome su Ku~i, iako samo jedno neveliko srpsko
pleme, “priznati za ravnopravne saveznike u jednom ratu koji }e
morati da se zavr{i mirovnim ugovorom”, ~ime su stekli pravo
da se po zavr{etku rata i pri zakqu~ewu primirja pozivaju na us-
postavqene me|usobne odnose “i da traè re{ewe koje im najvi-
{e odgovara”. (Ku~i od toga nisu imali koristi, budu}i da je naj-
va`niji mleta~ki ciq bio da sa~uva kotorski kraj od skadarskog
pa{e; turska vojska nije ni kretala na tu stranu, iskqu~ivo u stra-
hu od vojnih aktivnosti srpskih Brda, pre svih Ku~a, a Poàre-
va~ki mir iz 1718. godine uglavnom se ticao austrijskih terito-
rijalnih dobitaka u Posavini, Podunavqu i Vla{koj i mleta~kih
gubitaka na Kritu i u primorju ju`no od Neretve).
Pored toga {to je priznat za serdara, svojom diplomatskom
ve{tinom vojvoda Radowa izborio se za status kakav wegovi pret-
hodnici u Ku~ima nisu uspeli da dosegnu. Naime, kao opipqiv
izraz svoje saradwe sa Mlecima, vojvode ku~ke Ivan Ilikov i
brat mu Petar Ilikov doìvotno su primali platu od Mletaka
(prvi od 1658. do1691, a drugi od 1691. do najverovatnije 1712), ali
je tek vojvoda Radowa uspeo da, pored plate, stekne i priznawe
kao gospodar “vazalne” dràve, makar to bilo i samo jedno pleme.
Kako kaè R. V. Petrovi}, to mu je priznala strana sila “koja
je uìvala, bez obzira na sve wene slabosti, veliki ugled u me|u-

narodnim odnosima”.
A to priznawe, po prilici, dovelo je do toga da Radowa Pet-
rov Ilikovi}, kao ku~ki vojvoda, bude izabran za guvernadura
brdskog, “i to ne samo Ku~a, Pipera, Bjelopavli}a, Bratonoì}a,
Rovaca, Mora~e i Vasojevi}a, nego i arbana{kih plemena Kli-
menata, Hota, Gruda i Kastrata (poznatih kao Gorwa Brda - IP)...
Tako se vojvoda Radowa uzdigao do velikog poloàja, ve}eg nego
iko pre wega, i to ne samo me|u Ku~ima nego i me|u ostalim Br-
|anima i Crnogorcima, od kada je Zeta potpala pod tursku vlast”.
Narednih desetak godina, iako nije bilo krupnijih geopo-
liti~kih doga|aja, Ku~i su se natezali malo s Turcima a vi{e sa
Crnogorcima. U jednom pismu kotorskom vanrednom providuru,
pisanom krajem novembra 1722. godine, Radowa Petrov àli se ne
samo na stalne turske napade na Ku~e zbog wihove saradwe sa
Mlecima, nego i na Crnogorce iz Qe{anske, Rije~ke i Katunske
nahije, “od kojih ne mogu da pro|u kad im je neophodno da stignu” u
Kotor. Prepiska iz narednih godina pokazuje da su Mle~ani za-
hvaqivali Ku~ima za “pro{la i najvernija dela”, a vojvoda Rado-
wa ih je uveravao da su, iako se nalaze u turskoj dràvi, uvek pri-
pravni da ih “sluè... sa sabqom u ruci”.
Kada se saznalo da se bosanski pa{a sprema za napad na sve
koji nisu voqni da mu pla}aju hara~, posebno na Ku~e, “da bi im se
osvetio zbog poraza koji su mu naneli za vreme Miloradovi}a”,
vojvoda Radowa je od kotorskog providura zatraìo savet {ta da
radi ako bude napadnut. Mo`da providur nije ni stigao da odgovo-
ri na Radowinu molbu, a beglerbeg rumelijski Topal-pa{a uda-
rio je 1731. godine “na provinciu Piperiu, gde Piperi tada uz
pomo} Radowe Drekalovi}a, vojvode ku~kog, koji im je u pomo}
prisko~io s 1.500 Br|ana, Turke slavno razbi{e i od svojih gra-
nica s velikim stidom progna{e”.
Vest o tom turskom “stidnom” porazu brzo je stigla u Kotor,
a s wom i glas da }e sultan izdati ferman da se Ku~i i Piperi na-
padnu i istrebe. “Znaju}i za opasnost koja se nadnela nad wim i
plemenom, vojvoda Radowa se obratio za pomo} onima kojima je
bio veran (i) zbog kojih se i izloìo opasnosti”, ali se sve zavr-
{ilo na prepisci izme|u kotorskog providura, vojvode Radowe i
mleta~kog Senata. Mleci su brinuli o svojoj granici s Turcima,
strogo paze}i da, ako Br|anima pomognu, Turke ne navuku na sebe,
istovremeno trude}i se da vojvodu Radowu, ~ak i kad mu uskra}uju
pomo}, qubaznim re~ima zadrè uz sebe.
Na sre}u, napada na Ku~e nije bilo, verovatno zbog nekih
turskih me|usobica u Skadru, Ulciwu i Podgorici, tako da su se
40 Ilija Petrovi}
Radowini odnosi sa Mlecima zadràli samo na prepisci: ako

ve} nije bilo mleta~ke vojne pomo}i, barem im se aprila 1732. go-
dine moglo prigovoriti zbog vi{egodi{weg uskra}ivawa nov~a-
ne pomo}i. Zamoliv{i providura da to pismo prosledi Senatu,
vojvoda Radowa je preneo i svoja saznawa da se Turci uùrbano
pripremaju za rat, da ve} mobili{u vojsku po gradovima i da }e
pre ulaska u rat, poku{ati da vojnom silom savladaju brdska ple-
mena, pre svih Ku~e.
Radowina strahovawa obistinila su se s jeseni 1735. godine,
kad je do{lo do rata izme|u Turske i Rusije, ali u isto vreme i do
turske pohare Vasojevi}a. O~ekivana kaznena ekspedicija pro-
tiv Ku~a izostala je, po{to je u me|uvremenu, u samom Skadru,
izbio gra|anski rat, a i neka susedna arbana{ka plemena upusti-
la su se u me|usobne nemilosrdne obra~une.
Na drugoj strani, u Austriji, koja je devet godina ranije s
Rusijom sklopila sporazum o me|usobnoj pomo}i za slu~aj rata s
Turcima, 15. juna 1737. godine objavqen je manifest austrijskog
cara kojim se balkanski hri{}ani pozivaju na ustanak, uz obe}a-
we da }e on pravoslavne hri{}ane primiti u svoje okriqe, dati
im slobodu veroispovesti, a onima koji se ukqu~e u ustanak i po-
sebne povlastice. Vidnog u~e{}a u pripremama budu}eg ustanka
imao je patrijarh pe}ki Arsenije IV Jovanovi} [akabenta (1698-
-1725-1748), koji je mesec-dva ranije uveravao be~ki dvor da }e se
svi oni do kojih dopire wegova arhipastirska re~ di}i na usta-
nak. Tim povodom, patrijarh je ubrzo odrào jedan tajni sastanak
sa srpskim prvacima iz Stare Srbije, na kome je odlu~eno da se po-
digne ustanak ~im Austrija u|e u rat s Turskom. Za na{u pri~u o
tim pripremama zna~ajan je podatak da je izvesni Radi} Rake ti},
haramba{a srpske milicije od vitanova~ke kompanije, ra~unaju-
}i vaqda na poznanstvo s vojvodom Radowom, obe}avao austrijskom
dvoru da }e “u rat protiv zajedni~kog neprijate qa povesti Vaso-
jevi}e, Drekalovi}e, Pipere, Bjelopavli}e, Bratonoì}e, Rov-
~ane, Pje{ivce i Lutovce, kojima je glavar Radowa Petrovi}”.
Budu}i da je vojvoda Radowa, “prisan i preduzimqiv sarad-
nik” patrijarhov, ~etiri-pet godina ranije najavio da }e se odvo-
jiti od Mletaka ako od wih ne dobije pomo} u odbrani od Turaka,
i da }e se okrenuti Austriji, koja je, u savezu s Rusijom, delovala
kao mnogo sigurniji saveznik. Wemu su, naime, bile poznate pri-
vilegije koje su Srbi dobili posle Poàreva~kog mira, a do we-
ga je stigao i carski manifest koji je tako|e puno obe}avao.
I tako, kad je polovinom jula 1737. godine po~eo rat, i kad je,
prema jednom Radowinom pismu vladici Savi (Petrovi}u, 1735-
-1781, sinovcu vladike Danila), austrijska vojska po~ela da “na-
preduje kroz tursku zemqu kao bujica”, oko 1.500 Br|ana i Arba-
nasa-katolika (500 Ku~a, 80 Bratonoì}a, po 200 Pipera, Vaso-
je vi}a, Klimenata i Hota, 100 Gruda), zaputilo se prema Novom
Pazaru; na wihovom ~elu nalazio se vojvoda Radowa Petrov; nije
poveo sve svoje plemenike koji su bili raspoloèni da mu se pri-
kqu~e, jer ih je ostavio da ~uvaju Ku~e ako ih napadnu skadarski
ili podgori~ki Turci, ili i jedni i drugi zajedno.
(Ne{to kasnije, iz mesta Inazza, koje srpska istorijska na-
uka nije uspela da prepozna a pretpostavqa da se nalazilo blizu
Ni{a, patrijarh Arsenije pozvao je i Crnogorce da se dignu na
ustanak, ali je sve ostalo bez odjeka; Crnogorci su poslu{ali “sa-
vet” mleta~kih vlasti da u teku}em ratu ostanu po strani).
Dok su se Br|ani okupqali, austrijska vojska napredovala je
u tri pravca: prema Bosni, prema Vidinu i po Srbiji (deo ka
Vaqevu i [apcu, a deo k Ni{u i Novom Pazaru). U me|uvremenu,
Turci iz Hercegovine i s Kosova dobili su nare|ewe da krenu k
Novom Pazaru, tamo zaustave Br|ane i onemogu}e im da se sretnu
s austrijskom vojskom. Mada je deo brdskih ustanika krenuo u na-
pad na Spu` i Nik{i}, eda bi se tako turske snage rasturile na
vi{e strana, ratna sre}a okrenula je le|a Austrijancima: 4. av-
gusta oni su bili te{ko poraèni kod Bawe Luke. Brojne pobed-
ni~ke turske snage odmah su se zaputile prema Novom Pazaru, oda-
kle su se Austrijanci povukli i pre wihovog dolaska. Lokalni
austrijski komandant tada je izdao proglas srpskim ustanicima,
“kojim je stavio do znawa da se ratne operacije na ovom podru~ju
obustavqaju po nare|ewu zapovednika austrijske vojske grofa
Sekendorfa, zato {to interesi rata zahtevaju da se glavne snage
upute prema Vidinu, gde treba da se sastanu s ruskom vojskom”.
U takvim uslovima, vojvoda Radowa je sa svojim ratnicima
bez velikih borbi stigao u napu{teni Novi Pazar, odakle je,
shvataju}i svu teìnu novonastalih prilika na rati{tu, s jo{
osmoricom Ku~a i jednim Vasojevi}em, oti{ao u Ni{, u glavni
{tab austrijske vojske; tamo je, u pisanoj formi, od grofa Seken-
dorfa zatraìo pomo} od 3.000 vojnika s kojima bi neprijateqa
hristijanskog zaustavio i prognao.
Na àlost, Radowini planovi bili su bezizgledni, po{to je
u me|uvremenu austrijska vojska doìvela potpun poraz i povuk-
la se sa boji{ta. Ali su zato iz Dubrovnika, dotada{weg “pouz-
danog saveznika” be~kog dvora, turskom pobedniku poslati mi-
lodari (svila, limun i {e}er) i izaslanik s porukom “da Vam bu-
det qubit od na{e strane plemenite skute i prikazat na{e po-
sebno uìvawe poradi slavnieh diela Va{ega visokoga razuma i
nedohitne hrabrosti”.
42 Ilija Petrovi}
Nekako u isto vreme, po{to se iz Ni{a vratio svojim ratni-

cima u Stari Vlah, vojvoda Radowa Petrov Ilikovi} Drekalo-
vi}, “u samrtnoj muci” i “svestan da su wegove nade nepovratno
propale zbog poraza Austrijanaca”, izdiktovao je svoju posled-
wu poruku starom prijatequ Nikoli Bolici iz Kotora: zatra-
ìo je od wega da kod mleta~kog du`da izdejstvuje brigu za Ku~e i
za sina mu Iliju, koga je “ostavio na vladi”, ali koji je jo{ uvek
“neiskusan i mlad”.
Upokojio se u Starom Vlahu, septembra 1737. godine, dok je
govorio “otvorenih ustiju” a rukama nije se mogao sluìti.
“Tako je okon~ao ìvot jedan od najznamenitijih Ku~a, jedan
od vo|a ustanka srpskog naroda protiv Turaka, ~ovek koji je skla-
pao ugovore sa dràvama - Mleta~kom Republikom i Austrijom
(mo`da i s Rusijom - IP), iako je bio samo vojvoda jednog ple-
mena, odnosno predvodnik brdskih plemena koja su pripadala
tre}oj sili - Turskoj Imperiji. On nije imao ni svile ni limuna,
a ni {e}era, da po{aqe Ali-pa{i ili nekom drugom Tur~inu za
milost. Umesto toga, on je u ~asu kad je ose}ao dah smrti smogao
snage da moli Mle~ane za pomo} koju treba da pruè wegovom si-
nu i plemenu u daqoj borbi protiv Turaka.
Ku~i i ostali Br|ani nisu mogli da nose sa sobom telo pre-
minulog vojvode, ve} su ga sahranili tamo gde je i umro, negde u
Starom Vlahu. Danas se wegov grob nalazi ispred crkve sv. Pet-
ke Paraskeve u Bo{wacu blizu Leskovca. Tamo je wegove kosti
preneo i sahranio wegov sin pop Rade (mona{ko ime Grigorije),
u vreme kad je bio »nedostojni arhimandrit ni{ke obiteli i tro-
na serbskago egzarh«. Bilo je to 1766. godine, kojom prilikom je,
po èqi Grigorijevoj, na nadgrobnom spomeniku uklesano: “RA-
-DO-WA, od Adama 7274”.
Na kraju, mada je za ovu povest nebitno da li su Mle~i}i usli-
{ili predsmrtni vapaj vojvode Radowe Petrova Ilikovi}a Dre-
kalovi}a ili su se wihovi odnosi s vojvodom Ilijom Radowinim
Petrovi}em odvijali kako druk~ije, ponavqamo da se na jednoj is-
pravi iz 1756. godine, koja se ~uva u Arhivu Srp ske akademije na-
uka i umetnosti u Beogradu, nalaze pe~at i potpis Ilije Radowi-
na Petrovi}a Drekalovi}a, ku~kog vojvo de i guvernadura brdskih
plemena od 1737. do aprila 1770. godine, “prvo Ku~a, Klimenta,
Vasojevi}a, Bratonoì}a, Pipera, Bjelopavli}a, Hota, Kastrata,
vasego predjela zeckago osob sultanskago carstvija”.
Zavist, pa mr`wa. Objediniteqski poku{aji svih pomenutih

ku~kih vojvoda, od Ivana Ilikova do Ilije Radowina, u~iweni su
mnogo pre onih kojima je vladika Petar I crnogorskim nahijama
pripojio Bjelopavli}e i Pipere, a ti poku{aji mogli bi se sma-

trati izvorom patolo{ke mr`we koju su prema Ku~ima ispoqa-
vali svi wegovi vladarski naslednici u Crnoj Gori: vladika Rade
(Petar II), kwaz Danilo i kwaz/kraq Nikola, naro~ito ovaj u
sredini.
Sa gledi{ta brojnih tuma~a crnogorskih i brdskih odno sa,
kwaz Danilo je prvi poku{ao “da suzbije plemensku neobuzdanost
i svojom krutom vla{}u uspijeva da od plemenskih podvojenosti
organizuje dràvu”. To “suzbijawe” izazvalo je èstoke otpore
po Brdima, {to je ukqu~ivalo i “pojedina~no odmetawe”. Nije se
radilo o odmetawu pojedinaca, ve} se tim pojmom obeleàva “od-
metawe Ku~a (1856), kada se crnogorska vojska svirepim sretstvi-
ma sluìla da ih povrati i privoli na priznawe dràvne vlasti.
Zastra{ena kaznom Ku~a i ostala plemena savijaju svoj vrat i
pokoravaju se u potpunosti Cetiwu. No to ne zna~i da ona gube
sve ranije plemenske odlike, jer ni dràva to ne traì. Napro-
tiv ona, iako postepeno, name}e svoju vlast i pleme ~uva i ne is-
tupa naglo u wegovom ru{ewu. Otuda vidimo da sve do kraja samo-
stalnog politi~kog ìvota Crne Gore dràva nije oduzimala
plemenu neku vrstu samouprave, ma da je ta samouprava sve vi{e
blije|ela” (40, 123).
U svim ovakvim ili sli~nim tuma~ewima “svirepih” obra-
~una s Ku~ima najuo~qiviji je trud svih tuma~a da se, primenom
dobro poznatog pravila da ciq opravdava sredstvo, i ne pomene
zlo~ina~ki put do “priznawa dràvne vlasti”, do “savijawa vra-
ta” i do potpunog pokoravawa cetiwskim glavarima. U ku~kom
slu~aju, svi se tuma~i oslawaju na pri~e koje su na Cetiwu smi-
{qali kwaz Danilo i brat mu Mirko i koje su Ku~e predstavqa-
le kao izdajnike i turske poslu{nike. Nikome od wih nije ni bi-
lo stalo da znaju da “nijedno pleme crnogorsko nije bilo izloè-
no toliko svakodnevnim turskim napadima kao {to je bilo pleme
Ku~i. Ali se ni Turci ni Arbanasi nikoga nisu tako bojali kao
Ku~a. Jer su wihove ~ete krstarile svuda, ne daju}i Turcima mi-
ra, prekidaju}i karavane i svaki saobra}aj izme|u gradova. Tur-
cima je to dodijalo i sama vlada iz Carigrada naredila je da se
Ku~i po{to-poto rasele, a da se wihova sela opusto{e i uni{te.
Zato je Turska vlada u drugoj polovini XVII vijeka poslala vojsku
i sa sedam strana napala na Ku~e, koji su se vite{ki branili i
nanosili Turcima udare, sve dok su imali municije i hrane; a kad
je nestalo i jedno i drugo - bili su prinu|eni da napuste svoje
domove i da gledaju, koliko se god moè, da spasu od kona~nog uni-
{tewa. Narod je bjeào... na sve strane, a naro~ito preko Mora~e
i Male Rijeke, gdje su ih Turci sustopice pratili” (42, 9).
44 Ilija Petrovi}
Ako su ~ak i znali u kojoj su meri Turci ugroàvali Ku~e, to

im nije ni bio razlog da se ozbiqnije pozabave ku~kim dràwem
prema Crnoj Gori i prema Turcima. Iako }e jedan od tih tuma~a
“visokou~eno” i, ~ini se, zlonamerno konstatovati da “u Brdima
nije nikada pokrenuta jedna zajedni~ka akcija i organizovan je-
dan op{ti napad na Turke”, to mu ne}e biti podsticaj da kaè ka-
ko takav “op{ti napad” nije organizovala ni Crna Gora, mada su,
kaè, u mnogobrojnim sukobima odbrambene ili napada~ke pri-
rode u~e stvovale sve crnogorske nahije (~etiri) zajedno ili, ba-
rem, “sva plemena jedne nahije”; zna li se koje su veli~ine ili
malobrojnosti bile te nahije i wihovo stanovni{tvo, onda takav
wegov zakqu~ak o “zajednosti” zvu~i zaista besmisleno. Ipak, on
}e za primer plemenske saradwe navesti brdska plemena Rovca i
Ku~e, koja se ogledala u zajedni~kim napadima ili zajedni~koj od-
brani od Turaka. “Po{to su Ku~i bili mnogo izloèni napadu od
Turaka, vi{e nego Rov~ani, ovi su im bili kao obavezni hitati u
pomo} i pomagati im u pu{~anom barutu, koji su Rov~ani sami
izra|ivali”. Kao primer takve saradwe uzima se turski napad na
Ku~e 1774. godine, kad su Ku~i od Rov~ana zatraìli pomo}, “jer
su sva okolna plemena bila protiv Ku~a i na strani Turaka. No
kako Rov~ani nijesu mogli pre}i preko Bratonoì}a sa cijelom
vojskom, prebaci se samo vojvoda s tri druga i zateku Ku~e opko-
qene u pe}ini u Maloj Rijeci. Vide}i da im nema spasa, rije{e se
da no}u kradom prebjegnu u Rovca... Ku~i su u Rovcima ostali se-
dam godina i s Rov~anima zajedno odbijali napadaje turske... Sje-
}awe na ova stara prijateqstva i danas su u ìvoj uspomeni kod
svakoga i iz jednog i iz drugog plemena. Bez pretjerivawa se mo-
è re}i, da nema djeteta u Ku~ima i Rovcima, koje ne bi znalo za
navedene slu~ajeve me|usobnog pomagawa... Nije ostao u uspomeni
narodnoj nijedan ne samo sudar, nego ni ubistvo ni krvna osveta
izme|u ova dva plemena” (40, 125-126).
Isti autor, Vl. Vlahovi}, nije ni postavio pitawe kako se
moglo desiti da Ku~ima u pomo} ne priteknu Crnogorci, koji su
im bili teritorijalno mnogo bliì, a bili su i broj~ano ja~i od
Rov~ana! I nije li takva i tolika crnogorska nezainteresova-
nost za ku~ku sudbinu bila nagove{taj onoga {to }e Crnogorci
u~initi Ku~ima sredinom narednog veka.
Ku~ka nahija. U vremenu kojim se ova kwiìca bavi, i u uslo-

vima turske administracije, Ku~i su se nalazili u Ku~koj nahiji.
Dimitrije Milakovi} (Jasenica/Hercegovina, ? - Drezden, 1858)
veli da se Ku~ka nahija “grani~i sa severne strane s Hercegovi-
nom i Duka|inom turskim, te gradovima Kola{inom i Gusiwem,
od istoka s Arbanijom skadarskom, te Hotima i Klimentima, od

ju`ne strane s pa{alukom skadarskim, te okru` jem zetskim. Na
granicu od Arbanije dijeli rijeka Cijevna, koja isti~e iz plani-
ne Tamere iz Klimenata i iz Strmeleca, koja ide izme|u Ku~a i
Hota kroz pleme tursko Grude, i ide preko ravana poqa Zetskoga,
te preko ]emovskoga poqa, i sastavqa se u Grle s rijekom Mora-
~om i tu svoje ime gubi” (6, 105).
Prema wegovom saznawu, u Ku~ku nahiju spadali su:
- Bratonoì}i (9 sela, 214 domova, 600 pu{aka);
- Drekalovi}i (15 sela, 511 domova, 1400 pu{aka);
- Vasojevi}i (6 sela, 123 doma, 500 pu{aka);
- Arbanasi - Latini (3 sela, 237 domova, 600 pu{aka).
U vasojevi}ka sela ubrajaju se Lutovo, Lopari, Du{ke, Ti~,
Lijeva Rijeka i Ostrovica; u arbana{ka: Zatrijeba~, Ko}i i Ora-
hovo; u Drekalovi}e: Medun Gorwi i Dowi (111 domova), Ubli
(98), Krivi Do (35), Lije{ta (25), Bezjovo (56), Kosor (86), Ra}i ili
Re}ehi (18), Mom~e (50), Brskut Drekalovi}a (19) i Pavli~i}i,
Sjenica, Fundina, Kràwa, Zagreda i Strav~e (ukupno 13 domo-
va); u Bratonoì}e: Brskut Bratonoì}a (95), Klopot (17), Seo-
{tica (17), Potkr{ (8), Duga (7), i Pelev Brijeg, Vilac, Kisjeli-
ca i Vratigoj (zajedno 70).
KUÎ I TURCI
Jedni protiv drugih. O odnosima izme|u Srba i Turaka to-
kom vi{evekovne turske okupacije Srpske Zemqe ponajboqe sve-
do~e srpske epske narodne pesme, a mi }emo ovde dati svega jedan
kra}i osvrt Marka Miqanova na istu tu stvar:
“Svi se Srbi i Turci mrze, kao obi~no {to se neprijateqi
mrze, no Ku~i i Turci vi{e no obi~ni neprijateqi mrze jedan dru-
goga. Me|usobna se mr`wa moè boqe poznati po sitnome, no po
velikim sva|ama i krvoproli}ima. Istina, bilo je qudi s te stra-
ne, koji su se stidjeli sitnih osveta i prkosa, ali ve}i dio zabo-
ravio je da mu moè {to gre{no ili sramotno biti ~ine}i zlo:
Ku~ Tur~inu, ili Tur~in Ku~u.
Marko Aqov êjovi} rekao je Turcima podgori~kim: »[to
je ovo, Turci, od Boga platili, te sije~ete nas Ku~e u carev pazar
na vjeru, {to niko nikome ne ~ini do vi nama, te se osramotiste
pred Bogom i pred qudima«. Usejin Amet-Axi} odgovorio je Mar-
ku Aqovu ovako: »Turske mi vjere, Marko, pi{e nam kwiga tur-
ska da Ku~u jednom rukom damo Bo`ju vjeru, a drugom da mu glavu
posije~emo«. Marko je rekao: »A za{to, posjekla vas Bo`ja sab-
qa?« Usejin: »Zato {to je od va{e proklete krvi prva pu{ka na
Tur~ina pukla po Kosovu«.
Ja ne znam za{to Turci tako govore, tek se ta rije~ od drugih
Turaka i sad moè ~uti, ako i oni ne vjeruju, da su Drekalovi}i od
\ura Kastriota, pa po tome govore, ili su izna{li da s time prav-
daju svoju sramotu, {to su sjekli Ku~e na vjeru u pazar. A u na{em
narodu ne moè se ~uti o tome govora, ko se prvi po~eo s Turcima
biti poslije Kosova” (1, 227).
Pa }e sa tim u vezi (uz napomenu da }e se, ne{to kasnije, ma-
wi deo ove pri~e jo{ jednom ponoviti) biti napisano: “Ni Turci
ni Arbanasi nikoga se nisu tako bojali kao Ku~a. Jer su wihove
~ete krstarile svuda, ne daju}i Turcima mira, prekidaju}i kara-
vane i svaki saobra}aj izme|u gradova. Turcima je to dodijalo i sa-
ma vlada iz Carigrada naredila je da se Ku~i po{to poto-rasele,
a da se wihova sela opusto{e i uni{te. Zato je Turska vlada u dru-
goj polovini XVII vijeka poslala vojsku i sa sedam strana napala
na Ku~e, koji su se vite{ki branili i nanosili Turcima udare,
sve dok su imali municije i hrane; a kad je nestalo i jedno i drugo
- bili su prinu|eni da napuste svoje domove i da gledaju, koliko
se god moè, da spasu od kona~nog uni{tewa. Narod je bjeào... na
sve strane, a naro~ito preko Mora~e i Male Rijeke, gdje su ih Tur-
ci sustopice pratili” (42, 9).
CRNA GORA
Otkud naziv Crna Gora. Branko Pavi}evi}, istori~ar, crno-
gorski akademik, glavni urednik Redakcije hrvatske Enciklopedij-
e Jugoslavije za nekada{wu brozovsku Crnu Goru, pi{e da se naziv
Crna Gora prvi put pomiwe u poveqi kraqa Milutina iz 1276.
godine. U italijanskim izvorima taj se naziv pomiwe 1348. kao
Cerna Gora, u dubrova~kim 1379. kao Cernagora, a u kotorskim kao
Montenegro 1397, a kao Crna Gora 1458. godine. U ugovoru izme|u
despota \ur|a Brankovi}a i Mle~ana iz 1435. godine spomiwu se
catuni Cerna Gora ili catunos Cernagora (89, 697).
Ovi Pavi}evi}evi podaci (verovatno je godinu 1276. sam do-
mislio, po{to je Milutin postao kraq 1282) uglavnom su preuze-
ti iz kwièvne radwe Ivana Jastrebova, ruskog konzula najpre u
Prizrenu, potom u Skadru, kome je Glasnik srpskog u~enog dru-
{tva objavio ve}i broj priloga za srpsku crkvenu istoriju, de-
lom u obliku prevoda, delom kao rezultat istraìva~kog rada.
Uz napomenu da “pitawe, za {to je sada{wa Crna Gora nazvata
ovim imenom, gotovo ne zasluùje pa`we”, on je konstatovao da
“u svetu vi{e raznih mesta zovu se Crnom Gorom”. Pored Crne
Gore “blizu vezirova mosta na putu od Prizrena u Skadar”, pome-
nute u jednoj diplomi cara Du{ana, i planine “{to se nalazi
me|u Gilanom (Gwilanom) i Skopqem, gde je Uro{ V zajedni~ki
sa svojom materom svr{io crkvu koju je zapo~eo bio graditi Du-
{an v ~rnoj gori... imamo Crnu Goru u Srbiji u crnore~kom srezu,
pa Karadag u Dagestanu nedaleko od Gunida, pa Karadag u Aziji
blizu Karsa, pa blizu Diajrbekira” (109, 419-426).
U Istoriji Crne Gore (kwiga 1, tom drugi, Titograd/Podgo-
rica 1970), koja se bavi i Zetom u dràvi Nemawi}a, naziv Crna
Gora pomiwe se osam puta, uvek uz izraz “dana{wa”, {to zna~i da
u tom vremenu (od kraja 12. veka do 1371) nije postojala teritori-
jalna niti upravna (administrativna) jedinica pod tim ime-
nom. Prvi put se tek u 15. veku za Zetu kaè da je “sada ve} Crna
Gora” (110, Tom 1, 3-95). No, da bi cela pri~a bila malo jasnija,
dok se pi{e o vladawu \ur|a II Stracimirovi}a (1385-1403), samo
se “planinski masiv iznad Boke Kotorske i Budve” smatra Cr-
nom Gorom “u najuèm smislu rije~i” (110, Tom 2, 50). Isto to po-
tvr|uje se i podatkom da “samo ime Crna Gora, koje se prvi put
pomiwe u dubrova~kim dokumentima 1376. godine, jo{ dugo }e oz-
na~avati planinski masiv koji se od Risanskog zaliva, iznad Ko-
tora, Grbqa i Budve, pruà do iznad Pa{trovi}a, sa Lov}enom
kao najvi{im vrhom. Tek kasnije }e se, u doba uspona Crnojevi}a
48 Ilija Petrovi}
(tokom druge polovine 15. veka - IP), po~eti da {iri i na okol-

ne predjele, a na kraju zamijeniti staro ime Zeta” (110, Tom 2, 169).
A kad se ve} pomiwe srpski kraq Milutin (Stefan Uro{ II,
? - 1282-1321) uz Crnu Goru, onda se prvi zapis o toj srpskoj obla-
sti ti~e wegove hrisovuqe (poveqe sa zlatnim pe~atom) “kojom
je priloìo manastiru svetog Nikole u Vrawini selo Orahovo i
100 perpera od svetog Sr|a” (109, 424). Izvesno je, dakle, da je
Vrawina (u dana{woj Crnoj Gori) tada bila u Srbiji, i ne samo
ona nego i celo Srpsko Primorje, danas preimenovano u Crno-
gorsko, i celo wegovo srpsko zale|e zvano danas Crna Gora. [to
je to olako zaboravqeno mo`da je ba{ “zasluga” Milutinova, koji
je, oslawaju}i se na ~iwenicu da je to podru~je od iskoni bilo ne-
sumwivo srpsko (a Skadar je nekad bio prestoni grad svega Srp-
stva), veruju}i u ~vrstinu i postojanost srpskog duha tamo{weg
ìvqa i progla{avaju}i Skopqe prestonicom Srbije, “uputio
srpsku ekspansiju niz vardarsku dolinu, i tako je polako preno-
sio teì{te srpske dràvne politike sa Jadranskog na Egejsko
more” (111, 782).
Da je zavi~aj porodice Crnojevi} (i pre Ivana Crnojevi}a),
one koje takozvana dukqanska istorija ni za ìvu glavu ne èli
da prepozna kao Srbe, bio srpski i posle Milutinovog vremena,
potvr|uju i srpske carske poveqe sa sredine 14. veka, ~iji nam je
sadràj obelodanio konzul Jastrebov. On, naime, pi{e da, “mi vi-
dimo familiju Crnojevi}a u vreme Du{ana i wegova sina Uro-
{a. U poveqi, u kojoj Stefan (Du{an) car srpski i gr~ki re{ava
raspru izme|u patrijarha Danila i grada Kotora, danoj u Nero-
dimqu godine 1351, Miho i Radosav ^rnovi} pomenuti su kao va`-
na lica, kojima je pokloweno bilo poverewe i cara i patrijarha
u re{ewu ove raspre... Na isti na~in u poveqi Stefana Uro{a,
kojom on potvr|uje povlastice Kotoranima (1355), opet su pome-
nuti isti Miho i Radosav ^rnojevi}i” (111, 421). Bi}e da se radi-
lo o nekom dugo vo|enom sporu, po{to se patrijarh Danilo, doc-
nije kanonizovan za srpskog svetiteqa, na tronu nalazio od 1324.
do 1337. godine.
Da je dana{wa Crna Gora bila srpska svedo~i i istori~ar
Boìdar Ferjan~i} (1929), kome se ve} i zbog samog naslova jed-
nog nedugog teksta, naslovqenog kao Osvaja~ka politika kraqa
Du{ana, ba{ i ne moè prebacivati za srbovawe. Po{to u navod-
noj svojoj potrazi za istorijskom istinom ne prepoznaje ~iweni-
cu da kraq Du{an nije osvajao susedne krajeve ve} vaspostavqao
srpsku vlast na pojedinim delovima Srpske Zemqe koje su u rani-
jim vremenima oteli ratoborni srpski susedi, on kaè da se “u
prvim godinama vladavine kraq Du{an morao suo~iti s neo~eki-
50 Ilija Petrovi}
vanim te{ko}ama u samoj Srbiji. Ve} u prole}e 1332. godine izbi-

ja pobuna velika{a u Zeti, ba{ u oblasti gde je jedva godinu dana
ranije mladi kraq i po~eo akciju za preuzimawe prestola. Neza-
dovoqni svakako nagradama kojima je Du{an po preuzimawu vla-
sti platio wihovu pomo}, zetski velika{i su ustali... Mladi
kraq Du{an brzo je ugu{io pobunu zetskih velika{a i tako uspo-
stavio unutra{wi (kurziv u pasusu - IP) mir u dràvi, {to je
bio neophodan preduslov za preduzimawe ofanzive prema vizan-
tiskim oblastima na severnim obalama Egejskog mora” (112, 511).
Pri~a o pobunama na zapadnoj i severozapadnoj granici srp-
ske dràve ticala se borbi u Humu, delom oko Peqe{ca i Stona
(sa Dubrov~anima), a delom oko krajeva do Cetine (sa bosanskim
banom Stjepanom II Kotromani}em - 1322-1353, sestri}em kraqa
Dragutina, ? -1316). Prvi spor okon~an je tako {to je Du{an, po-
veqom iz 1333. godine, deo srpske dràvne teritorije od Stona do
Dubrovnika ustupio Dubrova~koj Republici uz jednokratnu nak-
nadu od 8.000 perpera, godi{wi tribut srpskim vladarima od 500
perpera i uz obavezu da pravoslavnom ìvqu sa tog podru~ja osi-
gura pravo na slobodno bogosluèwe. Mimo toga, Dubrov~ani su
preko svojih diplomatskih kanala pomogli da se i sporovi na
krajwem zapadu, s Kotromani}ima, re{e na miran na~in, ~ime je
mladi kraq Du{an dobio mogu}nost da svoju vojnu i politi~ku de-
latnost usmeri na svoje vizantijsko susedstvo (112, 511-513).
Na kraju, zbog onih koji srpskog kraqa Bodina (1085-1111)
svojataju kao navodnog Crnogorca, vaqa re}i i slede}e:
Polovinom 5. veka, kad je ve} bilo izvesno da se Rimsko car-
stvo ne moè odràti, zapo~eto je s obnovom srpske nacionalne
dràve, za vreme rimske vladavine poznate pod imenom Ilirija.
No, tek 590. godine O{troilo Svevladovi}, jedan od sinova Sve-
vladovih, kraqa Da~ke Srbije, uspeo je da stvori i potom u~vrsti
Jadransku Srbiju, te da za svoju prestonicu odabere Skadar, koji
je i pre rimskih osvajawa bio prestoni grad srpski. Dinastija
Svevladovi}a zadràla se na ~elu Jadranske Srbije svega podrug
veka, da bi je kasnijih vekova, do Nemawi}a (posle 1171), nasle|i-
vale dinastije Svetimirovi}a (640-794) i O{trivojevi}a (794-
1171). Iz ove posledwe bio je i kraq Bodin, sin srpskog kraqa Mi-
haila (1065-1084) a unuk srpskog kraqa Dobroslava I Vojislava
(1024-1065). Bodinovi prethodnici uspostavili su u Srbiji ~vr-
stu dràvnu vlast, a wihovim stopama i{ao je i Bodin, izabran
za kraqa dok se nalazio u Antiohiji, u zato~eni{tvu, odakle su
Srbi uspeli da ga oslobode. “To je bio ~ovek velikih sposobno-
sti i veliki dràvnik. Odmah po stupawu na presto Bodin je pro-
krstario Srbijom (kurziv IP) i smenio neposlu{ne banove i
druge ~inovni ke i na wihova mesta postavio odane i savesne

qude. U Ra{koj je postavio dva bana: Volkana i Marka, a u Bosni
bana Stefana, svu trojicu sa Bodinovog dvora”. Na zapadu, Bodi-
nova Srbija ukqu~ivala je Liku i Krbavu i Dalmaciju do reke
Krke, a na severu do reke Save, sve do Une (113, 14-64).
Duhovno nije {to i svetovno. U sin|eliji, ili diplomi, ko-

jom patrijarh srpski Arsenije Crnojevi} (“ro|en u Cetiwskom
plemenu”) 1700. godine postavqa i u Se~uju (danas u maxarskom de-
lu Barawe) posve}uje Danila Petrovi}a, sina Stefanova, ili
[}ep~eva (ro|enog u Wegu{ima) za vladiku i daje mu na upravqa-
we eparhiju cetiwsku, odnosno skenderijsku, nabrajaju se prede-
li i mesta te eparhije: Crna Gora i Grbaq, Pa{trovi}i, Krtoli,
Lu{tica, gradovi Skadar, Bar, Ulciw, Podgorica i @abqak, kao
i plemena Zeta, Ku~i, Vasojevi}i, Bratonoì}i, Piperi i Bjelo-
pavli}i, “sa svim varo{ima i selima” (22, 11; 57, 156-157).
Ve} iz ovog najgrubqeg opisa vidi se da je Crna Gora bila sa-
mo jedan vrlo sku~en “predeo” cetiwske eparhije, da je ~inila tek
maleni deo dana{we Crne Gore i da pomenutim jerarsima srpske
crkve ni u primisli nije bilo da ostale nabrojane oblasti i mesta
smatraju wenim sastavnim delovima. To nam potvr|uje i Grlica iz
1835. godine, kad kaè da, bez brdskih krajeva, “veli~inu wenu ne
moèmo sad to~no znati kolika je, no vjerojatno ima}e u sebi vi-
{e od 200 kvadratnih miqa”.
Jer, prema Grli~inom opisu, “sada{wa Crna Gora grani~i
od severa i zapada s Hercegovinom, od istoka s Turskom Albani-
jom, a od juga s Austrijskom Albanijom”, a sastavqena je od ~eti-
ri nahije i ~etvoro Brda.
Nahije su slede}e:
1. Katunska, koju od 1700. godine, odnosno od vremena vladike
Danila Petrovi}a “treba smatrati sasvim za nezavisnu od Tur-
skog carstva”, i koja ima devet plemena, ili kneìna: Cetiwe,
Wegu{i, ]ekli}i, Bjelice, Cuce, Ozrini}i, Komani, Zagara~ i
Pje{ivci;
2. Rije~ka, koja se od Turske odvojila i s ostalim trima na-
hijama (Katunskom, Qe{anskom i Crmni~kom) i Bjelopavli}i-
ma i Piperima “1796 godine posledwi put sjedinila”, i koju sa~i-
wava pet plemena: Gra|ani, Qubotiw, Ceklin, Dobrsko Selo i
Kosijeri;
3. Qe{anska, s plemenima: Draèvina, Gradac i Burowi;
4. Crmni~ka, u kojoj su plemena: Boqevi}i, Limqani, Gluhi
Do, Br~eli, Dupilo, Sotoni}i, Podgor.
U sastavu Crne Gore tada su se nalazila i ~etvoro Brda:
52 Ilija Petrovi}
1. Bjelopavli}i, s plemenima: Petu{inovi}i, Pavkovi}i i

Vraègrmci;
2. Piperi, u kojima su plemena: Crnci, Stijena i \urkovi}i;
3. Mora~a, s plemenima: Dowa Mora~a, Gorwa Mora~a i Rovca;
4. Ku~i, koji su Crnoj Gori prikqu~eni tek 1831. godine, sa
plemenima: Drekalovi}i, Bratonoì}i, Vasojevi}i, Orahovo i
Zatrijeba~; u ovom posledwem “sve sami rimokatolici Albanez-
koga jezika ìve”.
Tada je, kaè Grlica, Crna Gora imala oko 100.000 stanovni-
ka, “od kojih moè 15.000 iza}i protiv neprijateqa. Prirodom
utvr|ena zemqa i ote~estvoqubqe Crnogoraca kadri su vazda ne-
prijatequ odupreti se” (31, 41-43. i 48).
Milo{ Popovi} veli da “Crna Gora... koja, tek da se tako ka-
è, podleì Turskoj dràvi Rumeli-Valesi (evropskoj Turskoj
- IP), i osobito je pa{i Skadarskom pot~iwena, no u delu ipak
s Osmanskom vladom ne stoji ni kakvom organskom savezu, grani-
~i se na severu sa Hercegovinom, na istoku i jugu sa Zetom i Al-
banijom, a na zapadu sa Dalmacijom. Prostor joj moè izneti 160
kvadratnih miqa. Pouzdano se pak prostor ne moè kazati, po-
{to zemqa jo{ nije nikada merena ni ome|ena”. Da bi potvrdio
ovaj svoj posledwi stav, on prenosi saznawe ruskog slaviste Is-
maila Srezwevskog (1812-1880) da je ukupna povr{ina Crne Gore
oko 90 kvadratnih miqa, da ima 90.000 ìteqa, od kojih jednu ~et-
vrtinu sposobnih za ratovawe, kao i podatak ruskog diplomate
Jegora Petrovi~a Kovaqevskog da na povr{ini od 100 kvadrat-
nih miqa ìvi 120.000 stanovnika, od ~ega 22.000 vojnika.
Pouzdanost svog osnovnog podatka o povr{ini Crne Gore, Po-
povi} opovrgava navodom da na pojedine nahije, odnosno okru`ja,
dolazi: kvadratnih miqa, stanovnika i vojnika, kako sledi:
- Katunska nahija (“prostire se od brda Lov}ena vi{e Koto-
ra do Nik{i}a, a svoje ime nosi od re~i katuna, stana, za{to pre
u woj nije niko stanovao, osim ~obani sa svojim katunima ili sta-
novima; obuhvata ju`no-isto~nu stranu Crne Gore”) 30 - 30.000 -
5.500;
- Rije~ka nahija (“sastavqa sredwu stranu Crne Gore”) 6 -
13.000 - 2.500;
- Qe{anska nahija (“pruà se du` Mora~e”) otprilike 5 -
10.000 - 2.000;
- Crmnica (“pruà se uz jezero Skadarsko do blizu Antiva-
ra - Bara - u Arnautskoj, i najlep{i je i najbogatiji kraj Crne
Gore. Ovde zapo~iwe Pa{trovi}ka ravnica”) preko 6 - 20.000 -
3.500;
- Brdo Bjelopavli}a 8 - 15.000 - 2.700;
- Mora~a, otprilike 7 - 8.000 - 1.500;

- Piperi 5 - 8.000 - 1.500;
- Ku~i (“okruìje koje je tek 1831. godine prikqu~eno Crnoj
Gori”) 20 - 15.000 - 2.750 (32, 187-201).
Sli~no pi{e i Vojvo|anin, nude}i “zvani~ni dokaz” da u Cr-
noj Gori, Bjelopavli}ima, Piperima, Mora~i i Rovcima, “na po-
vr{ini od 85 ~etvorouglih miqa... ratoborno pleme Srbsko ìvi,
koje... 105.000 du{a broji i izme|u 20-25.000 oruànih qudi za
odbranu svoje oblasti staviti moè” (81, 62).
Kao {to je to u~inila Grlica, i Vuk Karaxi}, nabrajaju}i
iste te podatke, “izri~ito nagla{ava da se tada{wa crnogorska
dràvna oblast sastoji iz prave Crne Gore, koja se deli na nahi-
je, i iz Brda... Ali ne samo u pomenutoj Grlici i kod Vuka nego i
kod svih ostalih i doma}ih i stranih pisaca, kako wihova vreme-
na tako i poznijega sve do danas (do 1910 - IP), nalazimo u svemu
iste podatke za oblast i za delove Crne Gore. I svi oni razli-
kuju i odvajaju »staru« ili »pravu« Crnu Goru od ostalih delova
dràve Crne Gore, koji su se posle svoga oslobo|ewa sjedinili
sa starom Crnom Gorom” (22, 15).
A takvu Crnu Goru, zvanu Stara Crna Gora, ~inile su ~etiri
nahije: Katunska, Qe{anska, Rije~ka i Crmni~ka, ~esto zvana i
samo Crmnica; sve one imale su u svom sastavu i po nekoliko ple-
mena (22, 14-15; Karta Stare Crne Gore i wenih plemena, razmer 1:294.000, u
prilogu), ba{ onako kako ~itamo i u Grlici. Iz svega toga mogao je
Branko Pavi}evi} zakqu~iti kako se “pouzdano moè re}i da je
na po~etku pojam Crne Gore ozna~avao uù oblast sredwovjekov-
ne Zete, tzv. podlov}ensku Crnu Goru” (89, 697-698). Istovremeno,
on time potvr|uje i podatke Popovi}eve, Srezwevskog i Kovaqev-
skog da se Stara Crna Gora, sa oko 73.000 stanovnika, prostirala
na 47 kvadratnih miqa, dok je Bjelopavli}a, Pipera, Mora~ana i
Ku~a bilo oko 40.000 na oko 40 kvadratnih miqa; svega, dakle, 87
kvadratnih miqa i oko 113.000 ìteqa.
Pavi}evi} tome dodaje da se “pojam Crna Gora u dugotrajnom
istorijskom procesu {irio prema susjednim oblastima. Go dine
1796. dio Brda u{ao je u sastav Crne Gore. Po~etkom XIX vijeka
taj se proces nastavio, i ve} u doba Petra II Petrovi}a Wego{a
Crna Gora obuhvata pored Bjelopavli}a, Pipera, Rovaca i Mora-
~e jo{ i dio Ku~a, Bratonoì}e, dio kola{inske oblasti, Lije-
vu Rijeku i dio Vasojevi}a. (@ivko M. Andrija{evi} kao da nije
saglasan s takvim Pavi}evi}evim pisawem, po{to tvrdi da u to
vreme Crnu Goru ~ine “Katunska, Rije~ka, Crmni~ka i Qe{an-
ska nahija, te Bjelopavli}i, Piperi, Mora~a, Rovca i mawi dio
plemena Ku~a”, s ukupno 80-100.000 stanovnika na oko 3.000 kvad-
54 Ilija Petrovi}
ratnih miqa - 101, 174). U doba razgrani~ewa sa Turskom 1859 do

crnogorsko-turskog rata 1862. pojam Crna Gora se pro{irio i na
druge oblasti, obuhvataju}i Grahovo, Rudine, dio nik{i}ke ob-
lasti, dio Drobwaka i Jezera, [aranaca i dio Vasojevi}a. Ber-
linskim kongresom suverenitet Crne Gore se pro{irio na druge
oblasti, naro~ito prema primorju, kad je Crna Gora postala pri-
morska zemqa. Od 1912. istorijsko-geografski pojam Crna Gora
obuhvata i pqevaqsku, bjelopoqsku oblast, podru~je na desnoj
obali Lima (sa Beranama) i Metohiju. Dana{wa teritorija Cr-
ne Gore obuhvata sve oblasti crnogorske dràve iz 1913, izuzev
Metohije... U sastav Crne Gore u{lo je u II svjetskom ratu podru~-
je Boke kotorske” (89, 698). Takva i tolika Crna Gora prostire se
na 13.802 kvadratna kilometra, odnosno na ne{to vi{e od 5.300
kvadratnih miqa, {to je nekoliko puta vi{e od povr{ine Stare
Crne Gore i {to Crnu Goru ~ini najve}om evropskom imperijal-
nom silom 19. i 20. veka.
Ne sme se, naime, izgubiti iz vida da je teritorija poznata da-
nas pod imenom Crna Gora u nazna~enom periodu uve}ana nekoli-
ko puta, uvek na ra~un srpskih plemena u Brdima “i {ire”. Tako,
na primer, godine 1796 (ili 1806) prikqu~eni su joj Piperi i
Bjelopavli}i, 1820. Rovca i Mora~a, a 1878, posle Berlinskog
kongresa, Ku~i, Nik{i}i i deo Vasojevi}a (onaj preostali deo
posle balkanskih ratova).
Zbog svega toga, teritorijalno pro{irewe Crne Gore na
ra~un srpskih plemena iz Brda, ukoliko Crnogorci nisu Srbi,
ve} - prema “nauci” savremenih dukqana - ne{to {to je sasvim
razli~ito od Srba, moralo bi biti crnogorska okupacija srp-
skih krajeva, a sve `rtve crnogorskog otimawa tih podru~ja, ~ak
i pojedina~ne, bile bi posledica crnogorskog zlo~ina zasnova-
nog na rasizmu.
KUÎ I VLADIKA RADE
Predislovije. Tekst ovog poglavqa pisan je sredinom jeseni 2008,
kao prilog za nau~ni skup o Wego{u najavqen za prole}e naredne godine.
Na po~etku tog teksta stajao je pasus koji je kazivao da bi “pri vrednova-
wu nekog kwièvnog dela i wegovog filosofskog, misaonog, moralisti~--
kog, obrazovnog i vaspitnog sklopa uputno bi bilo uzeti u obzir, barem u
naznakama, i autorov qudski lik”, a na samom kraju i pitawe “da li onaj
vaqda najcitiraniji dvostih iz Gorskog vijenca (“Kome zakon leì u
topuzu / tragovi mu smrde ne~ovje{tvom”) treba smatrati podalekim uvo-
dom u Vladi~ino pokajawe i “predsmrtno pomirewem sa Hristom”.
Tako prire|en prilog, 11. novembra 2008. godine uru~en je gospo|i
prof. dr Jasmini Grkovi} iz Wego{evog odbora u Matici srpskoj.
Sredinom januara 2009. godine autor je, u svom neznawu, sasvim slu-
~ajno saznao (po{to se u Odboru nisu dosetili da ga tome “pou~e”), da je
nau~ni skup o Wego{u pozivne prirode, {to zna~i da na wemu mogu u~e-
stvovati samo posve}eni, oni kojima je iz Odbora upu}en zvani~an po-
ziv, a koji su ranije, ko zna kad i kako, stekli iskqu~ivo pravo da o We-
go{u znaju sve ili bar pone{to.
Po~etkom marta sa~iwen je program nau~nog skupa o Wego{u, a u
tom programu, kao {to se moglo i o~ekivati, ovog teksta nije bilo. (Skup
je odràn 20. i 21. marta 2009. godine, u sve~anoj sali Matice srpske u
Novom Sadu).
Nekoliko dana po{to se saznalo za te pojedinosti, 16. marta, a ce-
ne}i da tema kojom se rad bavi zasluùje pa`wu, ovaj tekst je ponu|en
Zborniku Matice srpske za istoriju. Krajem leta iste godine, od jed-
nog ~lana redakcije ovog ~asopisa ~ule su se pohvalne re~i o prilogu,
kao i mi{qewe da bi najboqe bilo objaviti ga u Wego{evom zborniku.
Krajem novembra, isti taj ~lan redakcije rekao je da se svi weni
~lanovi slaù da tekst treba objaviti u Zborniku za istoriju, ali da se
~eka mi{qewe glavnog urednika Milo{a Blagojevi}a iz Beograda.
Kako se do posledweg dana decembra nije do~ekalo mi{qewe glavnog
urednika, {to }e re}i da se nije ni saznalo po kojim merilima Matica
srpska prihvata ili odbacuje srpske teme, sastavqa~ ove kwiìce dogo -
vorio se sa samim sobom, u posledwi ~as, da tekst, unekoliko prilago|en,
a bez uvodne i zakqu~ne re~enice, i u uverewu da ne}e remetiti zami-
{qenu celinu, smesti u ovu kwiìcu kao posebno poglavqe.
U ovo izdawe uvr{teni su i pogledi nekih savremenih tuma~a We-
go{evih stavova prema Ku~ima, kao i Presuda Vuki}u Popovu.
Kwaèvske “istine”. Kwaz Danilo je o Ku~ima pri~ao kao o

izdajnicima, a mo`da nije ni znao da su jo{ 1594. godine zapo~eti
pregovori o stvarawu jednog saveza hri{}anskih vladalaca (u ko-
ji bi, vremenom, bili ukqu~eni: papa Klement VIII, be~ki car Ru-
dolf II, {panski kraq Filip III, poqski kraq Sigismund III, a po
mogu}stvu i francuska kraqica-majka Marija Medi~i, namesnica
maloletnog Luja XIII) za rat protiv Turaka, koji su u to vreme
sna`no nadirali prema severu i prema zapadu. Po toj ra~unici,
56 Ilija Petrovi}
savez je mogao biti uspe{an samo pod uslovom da hri{}ani pod

turskom okupacijom - Srbi, dakle - pristanu na u~e{}e u namera-
vanom ratnom pohodu. Vode}om srpskom li~no{}u smatran je tada
patrijarh pe}ki Jovan, koji je, odri~u}i se dotada{weg oslawawa
na Turke, odlu~io da se prikloni nagove{tenim zapadnim savezni-
cima (23, 53-54); me|u Patrijarhovim najbliìm saradnicima u
tom {iroko zami{qenom oslobodila~kom poduhvatu nalazio se i
vojvoda ku~ki Lale Drekalov.
Iako su zapo~eti dogovori o ustanku balkanskih hri{}ana
tekli mu~no, patrijarh Jovan je, “ne gube}i pritom nikad iz vida
interese naroda i pravoslavne crkve srpske”, i daqe nastojao da
za akciju pridobije vojvodu savojskog Karla Emanuila. “Najzad,
posle dugih pregovora i dogovora sa glavarima svetovnim i duhov-
nim, kako }e ga (vojvodu savojskog - IP) i pod kojim pogodbama
primiti sebi za vladaoca, bi odlu~eno da se sastane jedan zbor i
na wemu da se re{i pitawe”.
I kona~no, 13. decembra 1608. godine, glavari se sastado{e u
manastiru Mora~i. Na okupu su se na{li pe}ki patrijarh Jovan,
sa svojim tajnikom arhi|akonom Ananijem, i trideset dvojica na-
rodnih glavara iz ju`ne Hercegovine, Crne Gore, Zadrimqa i Br-
da, me|u wima nik{i}ki vojvoda Grdan (kao prvi ) i, ve} pri kra-
ju spiska, vojvoda Lale. Samo su ~etvorica u~esnika popisana ime-
nom i prezimenom, a svi ostali samo imenom i funkcijom. Lalevo
ime nalazi se na spisku dva puta: jednom kao vojvoda, a drugi put
kao knez. Verovatno se radi o gre{ci, jer moè biti da se i izve-
sni Sekul Cerovi} jednom popisuje samo imenom i prezimenom, a
drugi put kao knez Sekul.
Iako se ~inilo da }e “predmet dogovora biti laka stvar, ona
u stvari nije bila takva. Prema ranije datoj re~i trebalo je voj-
vodu Emanujla primiti za svoga kraqa, ako ih oslobodi od Tura-
ka, ali tim nije trebalo `rtvovati sve wegovoj }udi i wegovu do-
bru naho|ewu. Za svaki slu~aj trebalo je s wim u~vr stiti neke
pogodbe, jednu vrstu ugovora, ~ije }e obaveze oni primiti na sebe
samim tim {to }e stupiti u akciju, pri kojoj }e ove biti ispuwe-
ne; ali treba da ih ispuni i on, te da svojim dolaskom u novu zem-
qu ne izaziva nov poredak, koji }e biti protivan tradicijama na-
roda i pravoslavne crkve” (24, 114-116).
U vezi s pripremama nepodignutog ustanka, vojvoda Lale Dre-
kalov pomiwe se jo{ i 1. marta 1613, kao i u jednom izve{taju s
po~etka oktobra 1614. godine, ovoga puta kao Conte Lalla Drecchalo
da Cuggi, pod rednim brojem 2, odmah iza vojvode Grdana, koji je, uz
patrijarha Jovana, nesumwivo bio kqu~na li~nost u celom srp-
skom ustani~kom pokretu (23, 86).
A moè biti da Danilu Stankovu i nije bilo poznato da su

Ku~i “umjeli sa~uvati svoju slobodu u najteà vremena i kad im
je granica s Turskom bila do Ribnice i dovrh Doqana... Prve voj-
vode, od Drekala do Perute (Radowina Petrovi}a), nijesu bili
gospodari narodu, no sluge bez plate i u~iteqi narodni. Nigdje
se ne moè opaziti da je vojvoda Drekalovi}a uzeo pare od naroda
za svoj trud i tro{ak, osim ako su mu druge dràve {to davale, kao
Lalu Drekalovu {to je dolazila plata od Mqetaka, ili... vojvoda-
ma Petrovi}ima {to su davali ruski carevi i carice u ime pla-
te. No po svemu se vidi da su oni te pare za narod upotrebqavali,
a ne sami tro{ili, jer su se istim parama crkve gradile u Ku~i-
ma... Da vojvode Petrovi}i nijesu radili za svoje bogatstvo moè
se vidjeti i po ovome: nijednome od wih ne moè se poznati da je
{to vi{e imao, ili boqe ìvio od svojih seqana, no je od mnogih
mawe imawa imao, a i ìvio prostije. U narodu se nigdje ne ~uje i
vidi traga od bogatstva Petrovi}a, a {to su za narod ~inili to
im se ~ulo i vidjelo” (1, 282-283).
I mo`da Danilo nije znao da su u vreme “najsjajnije ku~ke pro-
{losti”, Ku~i “prijateqski pomagali Crnoj Gori u wenom sre}-
nom ratu protiv Turaka 1756. godine, a posle su i sa [}epanom Ma-
lim bili u savezu” zbog ~ega su ih Turci u dva maha napadali veli-
kom vojnom silom. “Prvi put, 1768, Ku~i se pokori{e Turcima,
ali se ubrzo opet odmetnu{e, osobito silno vojvodsko bratstvo
Drekalovi}i. Turci uspeju da novcem pridobiju ve}inu ostalih
Ku~a, pa napadnu 1774. godine s velikom vojskom na Drekalovi}e
i wihove pristalice Krivodoqane, @ivkovi}e i jo{ neke. Posle
hrabrog otpora morado{e Drekalovi}i s Krivodoqanima ipak
sasvim napustiti Ku~e i skloniti se u pleme Rov~ane oko sredwe
Mora~e. Turci opqa~kaju sva imawa proteranih bratstava i do-
puste ostalim Ku~ima i okolnim Arbanasima, da zauzmu wihova
opustela sela i zemqe” (8, 62-63).
“Na ~etiri godine posle Pohare (turske, 1774 - IP) dopuste
Turci svima izagnatim ku~kim bratstvima osim Drekalovi}a da
se vrate u Ku~e, a Drekalovi}ima, koje su veoma mrzeli, ne samo
{to to ne dopuste, nego su gledali, da istrebe svakoga od wih.
Drekalovi}i su se celih sedam godina potucali koje po Rovcima
koje i po drugim crnogorskim plemenima, te se neki tamo stalno
nastani{e. Sre}an slu~aj pomogne Drekalovi}ima, da se ipak vra-
te u svoju postojbinu. Neki beg Zotovi} i pa{a Alil-agi} behu se
odmetnuli od skadarskog vezira i pozvali pored ostalih Br|ana
i Drekalovi}e u savez protiv vezira. Drekalovi}i se odazovu i
zajedno s ostalim Srbima pomognu re~enoj dvojici zavladati Pod-
goricom i znatnim delom Zete. U nagradu za to dopuste im... da se
58 Ilija Petrovi}
vrate u Ku~e i da budu slobodni od svakoga danka, dok su ostali

Ku~i morali pla}ati danak. Kad se Drekalovi}i, imaju}i za so-
bom ovako mo}ne za{titnike, vrati{e u Ku~e, rastera{e odmah
sve Arbanase i ostale Ku~e, koji behu zahvatili wihove ku}e i
imawa... Drekalovi}i zahvati{e sada ponovo sve svoje pre|a{we
zemqe i katune, pa se mnogima za po~iwena zla i {tetu quto os-
veti{e. Oni pobi{e sve one glavare ostalih Ku~a, koji se behu
pre udruìli s Turcima, pa na sve strane stado{e zauzimati mnogo
vi{e zemqe nego {to su dotle imali. Od wihova zla se tada i doc-
nije iseli{e mnoge, osobito stare, porodice iz Ku~a, a drugi se
Ku~i sasvim pot~ini{e uticaju Drekalovi}a” (8, 63-64).
Na po~etku 19. veka do{lo je me|u Drekalovi}ima (izme|u
Ivanovi}a i Popovi}a) do razdora. Turci su to iskoristili i
svoju prevlast nad Ku~ima iskazali tako {to su im postavili voj-
vodu, mimo dotada{we prakse da ga narod sam sebi bira. I pored
toga, bojevi izme|u Ku~a i Turaka nisu prestajali.
Erdeqanovi} pi{e da je “me|u Ku~ima bilo u to vreme qudi,
koji su radili i na sjediwewu Ku~a sa Crnom Gorom i radi toga
i{li najpre vladici Svetom Petru I a posle i Petru II. Tako su
se Ku~i 1831 godine zaista i sjedinili sa Crnom Gorom. No, me|u
Ku~ima je tada bilo dosta prevrtqivih qudi, koji su primali i
tursko mito, te nisu bili iskreno za to jedinstvo, a osim toga i
red, koji je hteo vladika Petar II zavesti, osobito pla}awe dan-
ka, nai|e me|u Ku~ima na veliki otpor. Zbog toga od sjediwewa
zaista ne bi ni{ta. Ku~ima su Turci i daqe postavqali vojvode.
Tek za vlade kneza Danila obnove se poku{aji za sjediwewe sa Cr-
nom Gorom. Ali se i toga puta nai|e na plemensku samoìvost i
tvrdoglavi otpor nekih glavara, koji se ~ak ne ustezahu traìti
tursku pomo} protiv ove te`we” (8, 64-65).
Iako Erdeqanovi} veli da su se Ku~i 1831. godine “zaista i
sjedinili sa Crnom Gorom”, taj mu zakqu~ak nije izdrào ni ~e-
tiri-pet redova sopstvenog teksta; zbog velikog otpora Vladi-
~inom danku, kaè on, “od sjediwewa zaista ne bi ni{ta”, a trud
kwaza Danila da se obnovi “sjediniteqstvo” okon~an je samo kao
poku{aj! [to }e re}i: iako mnogi autori pi{u, na mnogim stra-
nama, da su se Ku~i 1831. godine ujedinili (ili prisajedinili) s
Crnom Gorom, nikakvog stvarnog ujediwewa tada nije bilo. To na
posredan na~in priznaje i Andrija{evi}, koji za vreme vladike
Rada ne pomiwe Ku~e kao deo Crne Gore. Zbog toga, wegov navod
da “turkofiliju u nekim pograni~nim oblastima (Ku~i, Bjelo-
pavli}i) crnogorska dràva zadugo ne}e uspjeti da elimini{e”
(101, 166), moè se shvatiti i kao stav da se Ku~i nalaze iza gra-
nice crnogorske.
[ta je prethodilo navodnom ujediwewu. Krajem dvadesetih

godina 19. veka, od kuge je u Podgorici umrlo podosta turskog ìv-
qa, ali ne toliko da nije imao ko oru`jem sa~ekati Ku~e i Pi-
pere koji su zajedno krenuli u varo{ da otud uzmu ono {to je iza te
po{asti, po ku~koj i piperskoj ra~unici, ostalo bez vlasnika.
Turci su, dakle, spremno do~ekali nezvane goste, lako ih razbi-
li i proterali (vratili) u Brda.
“Iza toga vladika Rade (Radivoje-Rade Tomov Petrovi}, vla-
dika Petar II) naumi da sjedini Ku~e s Crnom Gorom. On je rekao
Vuki}u Popovu: »[to ne dovede{ Ku~e da ih sjedinimo s Crnom
Gorom, pa da se zajedno bijemo s Turcima?« Vuki} mu je odgovo-
rio: »Ne mogu Ku~i iskraj Arbanije i}i okolo svih Brda i Crne
Gore na Kotor ni same soli da donesu, a kamoli sve drugo {to im
treba, no udarimo na Podgoricu, tada }u ti dovesti Ku~e da ih sje-
dinimo s Crnom Gorom, i ti da si nam poglavar«.
Stanko Stijepov, otac budu}eg kwaza Danila, koji je lijep
spomen ostavio u narodu crnogorskom i brdskom (Stanko, a ne Da-
nilo - IP), kao mudar ~ovjek predvi|ao je da od toga posla ne moè
ni{ta biti. On je govorio Vuki}u Popovu i vladici Radu: »Pro-
|i se ti, Vuki}u, na{ega Rada i jedinstva s wim i udarca na Podgo-
ricu. [to }e vam Podgorica? I da je osvojite, opet }e vam je Tur-
ci uzeti, ne moète je zadràti. Same Cigane {to ima car turski
u carstvo da vam po{qe, uzeli bi vam je. Samo Muje ili Alije, ko-
liko ih car u carevini ima, da vam po{qe, uzeli bi vam i Podgo-
ricu, pa i svu Crnu Goru, kad bi istinski pregnuli. No se pribij,
ti, Vuki}u, u onaj kr{ i ~uvaj ono malo Ku~a da ti ih Turci ne zdro-
be, a Rade neka ~uva ovo malo Crne Gore, pa ako carevini turskoj
po|e po zlu s druge strane, da iznemogne od drugih careva, tek on-
da mi da otvorimo o~i i da po~nemo raditi za jedinstvo. I nemoj-
te vi, kao sveti Petar (Cetiwski), mamiti sebe nekom nadom gdje
je nema. On ho}a{e da sjedini Ku~e i Crnu Goru, a ne moga{e ni
na Cetiwu suditi, no mu ~esto Cetiwani lomqahu pokriva~ od
ku}e nad glavom, a on ni{ta drugo ne moè, no samo da pla~e. I po
wemu i po vama vidim, i dobra prilika da vam se pokaè ne biste
je umjeli Srpstvu na korist upotrijebiti, a kamoli sad, kad nika-
kve prilike nemate« (1, 229-230).
Stanko Stijepov Petrovi} (1790-1852) imao je na umu poku-
{aj Svetoga Petra Cetiwskog da se s ku~kim vojvodom ûbrom
Petrovim Popovi}em i jo{ nekim ku~kim glavarima dogovori o
sjediwavawu Ku~a sa Crnom Gorom. On je od Ku~a zatraìo “da
mu dadnu rije~, da ne idu u Turaka, no da idu k wemu”. Na wegovu
ponudu odgovorili su potvrdno svi osim Novaka Martinova Po-
povi}a, koji je bez uvijawa rekao: “Sveti vladiko, ako mi ne do|e
60 Ilija Petrovi}
muka na narod ku~ki od Turaka, nikad Turcima i}i ne}u; ako mi

do|e muka i vidim da }e mi propasti narod ku~ki, oti}i }u k
Turcima, pa da }u glavom poginuti od tebe ili od Turaka”.
Nezadovoqan onim {to je ~uo, Sveti Petar je prokleo sve
~lanove deputacije, iako je “nesmisleno bilo i od svetoga Petra
i od Ku~a, {to su htjeli da sjedine Ku~e i Crnu Goru, jer on nije
mogao u red dovesti Brda koja su bila blizu Crne Gore: Bjelo pav-
li}e, Pipere, Pje{ivce i druge. Nije ni Crnu Goru doveo u red,
no su mu se po istome Cetiwu tukla plemena: Cetiwani, Bajice i
Dowokrajci, Dobrqani i Cekliwani”. Toliko je nevoqa imao smi-
ruju}i ih, da se u narodu pri~alo kako su Svetoga Petra “posveti-
li nevaqalstvo i muke koje su mu zadavali Crnogorci, rade}i on
narodu dobro, a wemu narod vra}aju}i zlom” (1, 230).
Napad na Podgoricu. U vreme dok se na srpskoj strani razmi-

{qalo o napadu na Podgoricu, turski vojni planovi okrenuli su
se prema Maloj Aziji. Procewuju}i da bi to mogao biti prikla-
dan trenutak za ostvarewe zami{qenog pohoda, vladika Rade po-
zvao je na Cetiwe ku~ke, piperske i bjelopavli}ke glavare i pred-
loìo im da zajedno udare na Podgoricu. Da bi mu se plan mogao
ostvariti, najvi{e bi morali “zale}i” Ku~i i Piperi. Vojvoda
Vuki} Popov ba{ i nije bio voqan da tek tako zarati protiv pod-
gori~kih Turaka, boje}i se da bi Turci, ako napad ne uspe, mogli
Ku~ima zabraniti da ulaze u podgori~ki pazar. Zbog toga, traìo
je da se napad pripremi tako “da se Podgorica mora zauzeti po
svaku cijenu” (15, 211).
Bez obzira na svoju mudrost i umerenost, ili mo`da ba{ zbog
toga, Stanko Stijepov nije mogao odvratiti vladiku Rada od we-
gove namere, i februara 1832. godine Crnogorci udare na Podgo-
ricu, o~ekuju}i pomo} od Hota i od Ku~a. Kad je napad po~eo, poka-
zalo se da nije sve najboqe pripremqeno, tako da su se Turci lako
odbranili: Hoti ne do|o{e, a Vu ki} Popov, po{to je sa ku~ke
strane, od Doqana, video da se napad ne odvija kako se o~ekivalo,
predloì crnogorskom komandantu Ivanu Ivanovi}u, koji je u me-
|uvremenu napao na Zetu, da se povu~e. Da li zbog Ivanovi}eve
druk~ije procene vojnih prilika, ili je uredno povla~ewe bilo
nemogu}e, nastavqeno je s okr{ajima: crnogorskoj strani prikqu-
~ili su se i Br|ani i Zatrep~ani, ali je turska vojska bila uspe-
{nija, te srpsku “vojsku svu rastjeraju od Podgorice” (1, 231).
Posle je, da bi se kako-tako sa~uvao obraz vladici Radu i da
bi se sramota za poraz prebacila na Br|ane, proturena pri~a da
se to desilo jer su Turci, navodno, “uspjeli da potplate nekoliko
glavara koji su i dotada bili u turskoj slu`bi” (15, 212).
O Vladi~inu napadu na Podgoricu, ruski konzul u Dubrov-

niku Jeremija Gagi} obavestio je svog ministra spoqnih poslova
u Peterburgu:
“Koncem minuloga februara (1832) Crnogorci su opet poku-
{ali da zauzmu Podgoricu i da prisajedine Crnoj Gori Zetu, no
poku{aj budu}i besmislen, bio je neuspje{an i sasvim nesre}an
za Hristijane zetske i albanske, koji su u~estvovali u ovom djelu.
Crnogorci su nekako uspijevali da zetske, hotske, malisorske i mi-
riditske ìteqe gr~kog i rimskoga vjeroispovijedawa (pravo-
slavce i katolike - IP) podignu protiv Turaka... Iza{li su iz
svojih granica, razredili se u stanu blizu Podgorice, jednim di-
jelom vojske okruìli su je i prinu|avali da se preda, ali posli-
je osam dana iznenada no}u ostavi{e Podgoricu i pri woj jedan
top; sramno i stidno, bez nu`de, povukli su se u svoje granice, pre-
dav{i osveti turskoj pobuwene i ustale protiv wih zetske i al-
banske hri{}ane, ~ije sve{tenike i stare{ine Turci nemilosrd-
no istrebquju” (26, kwiga VI sveska 5 - maj 1930, 282).
Eto ~ega su se Ku~i zaista s razlogom pribojavali ako omane
“bratstvo po oru`ju” sa Crnogorcima; Crnogorci se lako mogu po-
vu}i “u svoje granice”, a oni, Ku~i, bez ikakve i i~ije pomo}i, ta-
da ostaju na milost i nemilost turskoj sili.
Podrazumeva se da u papirima vladike Rada nema nikakvog
traga o ovom proma{aju pod Podgoricom, jer je Vladici, po priro-
di stvari, odgovaralo da se wegova vojni~ka nesposobnost sasvim
prikrije. To se najlak{e moglo u~initi prebacivawem odgovorno-
sti na druge, u ovom slu~aju na Br|ane, pre svega na Ku~e, ali i na
“generala” Ivana Ivanovi}a, Podgori~anina, koji je kao ruski
opunomo}enik bio pred sednik crnogorskog Senata i koji je ko-
mandovao delom crnogor ske vojske.
Ponegde se moè pro~itati i da su Ku~i, Piperi i Bjelopav-
li}i omanuli, ali oni su bili na strani od Doqana, severoisto~-
no od Podgorice, i nisu mogli uticati na de{avawa u zetskoj rav-
nici; oni su ~ekali na znak da se stvari u Zeti povoqno razvijaju,
posle ~ega bi borbe otpo~ele i s ku~ke strane. “Da je Stanko Sti-
jepov imao razloga {to je osu|ivao navedeni korak sv. Petra i
{to je odvra}ao Vuki}a i Rada da ne udaraju na Podgoricu, po tvr-
dilo se docnije, kad je wegov sin, kwaz Danilo, sjedinio Ku~e
(Ku~i, dakle, za vreme vladike Rada nisu ni bili sjediweni - IP),
jer Turci su mu ih opet razjedinili i uzeli k sebi, iako se govo-
rilo da je turskoj carevini krenulo po zlu” (1, 231).
Andrija{evi} ne pomiwe Wego{ev napad na Podgoricu, ali
zato nudi podatak da je mitropolit Petar II traìo od ruskog ca-
ra pomo} da “od Turske izdejstvuje pristanak da se Crnoj Gori
62 Ilija Petrovi}
prisajedini okrug Gorwa Zeta, koji joj od davnina pripada” (101,

173-174), vaqda da biizvadio {tetu koji je na~inio svojim ratnim
neuspehom pod Podgoricom. A \or|e Borozan samo kaè da se
“Wego{evi planovi, da zauzimawem Podgorice prikqu~i zetsku
ravnicu, nijesu ostvarili ni 1831. ni 1832. godine” (102, 159); on i
ne pomiwe Ku~e u tim planovima.
Nedugo zatim, mesec-dva, “veliki vezir Mahmud Re{id ponu-
dio je vladici Petru II Dowu Zetu sa Skadrom, primorje od Bara
do u{}a Crnog Drima i jedan dio Hercegovine pod uslovom da Cr-
na Gora prizna »Investiturski sultanov ferman«, tj. da prizna
sultana za svoga gospodara i »wegovu za{titu pred drugim sila-
ma«. U tome slu~aju, »Crna Gora ostaje kao autonomna oblast u
turskom carstvu«. Takav poloàj bio bi u neku ruku sli~an polo-
àju Srbije za vrijeme kwaza Milo{a. Vladika Rade je odbio tak-
vu tursku ponudu. U pismu kojim je odgovorio velikom veziru Mah-
mudu Re{idu, Vladika je istakao nezavisnost svoje zemqe u odnosu
na Tursku, navode}i: »Dok me drè moji Crnogorci ne treba mi
sultanov berat ni ferman da vladam, jer ja sam nezavisan vlada-
lac, a ako me moji Crnogorci napuste, sultanov ferman ne moè
me odràti« (15, 210).
Taj odgovor razqutio je velikog vezira i podstakao ga da Cr-
nu Goru natera na pokornost, tako {to }e skadarski valija (guver-
ner) najpre pokoriti Br|ane i odvojiti ih od Crne Gore. Sa tim
ciqem, 23. aprila 1832. godine arbana{ki Turci napali su Pipe-
re i Bjelopavli}e, ali su bili potu~eni; jedva su uspeli da se, u
panici, povuku ka Podgorici (15, 211).
Vladan \or|evi} vrlo je kriti~an prema Vladi~inoj odlu-
ci da bez velikog premi{qawa odbije turski ferman. “Odmah na
po~etku svoje vladavine, godine 1832, dokazao je Vladika Rade ko-
liko je opasno kad je vladalac - pesnik... Odbio je ponudu velikog
Vezira ponosito kao da je {panski hidalgo... Ovaj ponositi odgo-
vor vladike pesnika ko{tao je najpre Crnu Goru a posle i celo
Srpstvo ~itavo jezero krvi dok je dowa Zeta, pa i to bez Skadra,
postala srpska” (16, 40-41)
Primer Vladi~inog neshvatawa politi~kih i vojnih prili-
ka, ali i samovoqe, bio je i slu~aj kad 10. marta 1835. godine ne-
{to oko petsto Crnogoraca, “bez znawa i odobrewa Petra II, po-
sle trodnevne borbe, ote{e Turcima utvr|eno mesto @abqak,
koji bra ni tok Mora~e kao i Podgoricu i Skadar. Vladika je
vratio Turcima @abqak” (16, 41), ne obaziru}i se na crnogorske
`rtve pri osvojewu tog utvr|ewa.
Delom i zbog toga, mitronosni arhimandrit Ni}ifor Du~i},
predsednik Srpskog u~enog dru{tva (ratovao s Turcima: 1861-62,
1876. i 1877-1878), mogao je za vladiku Rada napisati “da je bio slab

vladalac koji je prodajom za novce zemaqa, nakva{enih srpskom
krvqu dokazivao wenu nezavisnost” (19, 55).
Ku~i i Crna Gora. Tokom prve polovine 19. veka vrlo je te-
{ko razaznati {ta se smatralo crnogorskom teritorijom. Na jed-
noj strani, Petar I je “u svojoj prepisci nazivao Ku~e crnogor-
skim plemenom, {to se tada moglo shvatiti kao ne{to savim us-
lovno. S druge strane, ~ak u poznim godinama wegove vladavine,
Crmnica je, koja je ina~e od davnina smatrana sastavnim delom
one »prave« Crne Gore, pokazivala otpadni~ke te`we od Ceti-
wa, tj. od vladike. Crmnica je ina~e bila ukle{tena izme|u ska-
darskog sanxaka i mleta~ke (kasnije austrijske) teritorije, a u
susedstvu joj je bilo neprijateqski raspoloèno pleme Pa{tro-
vi}i, pa se nalazila u posebno osetqivom poloàju” (10, 187). âk
i u boju na Martini}ima, 11. jula 1796. godine, vo|enom sa ciqem
da se odbije turski napad na Bjelopavli}e i Pipere, nije bilo
Crmni~ana u crnogorskoj vojsci; mleta~ki izvori kazuju da je iz-
vestan broj Crmni~ana ratovao na turskoj strani (13, 280). No, u
boju na Krusima (22. septembra 1796), u sastavu crnogorske vojske
na{li su se i Crmni~ani, delom osokoqeni crnogorskom pobe-
dom na Martini}ima, a delom kao odgovor na vladi~ino obra}a-
we crnogorskim plemenima da je jedini ciq crnogorske vojske
“odbrana slobode i milog ote~estva” i re{enost da se okupe sve
snage za borbu protiv neprijateqa (13, 279-280).
(U poraènoj turskoj vojsci bilo je, po prilici, i Ku~a, tako
da se Rastislav V. Petrovi} na jednom mestu zapitao “{ta se to
desilo sa jednim plemenom koje je toliko vremena prkosilo tur-
skom oru`ju? Imamo pravo da verujemo da je turska pohara Ku~a
1774. godine u~inila svoje. Drekalovi}i, kada su se vratili na svoja
ogwi{ta, nisu, izgleda, bili oni isti, i ako jesu, onda nisu imali
vi{e snage da se nose s Turcima” - 41, 269-270).
Velika crnogorska pobeda i u boju na Martini}ima stvori-
la je “moralne i politi~ke osnove” crnogorskog i brdskog jedin-
stva, tako da \oko Pejovi} konstatuje da je “na frontu uspje{ne
borbe protiv Turske, najzad, rije{eno pitawe opstanka Crne Go-
re i Brda, jedinstva i wihovog stanovni{tva i uslova za organi-
zovawe dràve”, {to podrazumeva i “unutra{wi razvitak i me|u-
narodni ugled wihove zajedni~ke borbe”. I jo{ }e re}i da su time
“obezbije|eni uslovi za tje{we zbliàvawe crnogorskih i brd-
skih plemena (u prvome redu Bjelopavli}a i Pipera) i osnivawe
prvih centralnih vlasti zemqe, koja je time i zapo~ela svoju isto-
riju kao dràva” (13, 282).
64 Ilija Petrovi}
Ove se re~i samo vrlo sumwivim domi{qawem mogu tuma~i-

ti kao stav da su se Piperi i Bjelopavli}i ba{ te godine, posle
tih bitaka, prisajedinili Crnoj Gori. A kad je ve} o domi{qawu
re~, Miloradu Ekme~i}u ostavqeno je da zakqu~i kako je Crna
Gora, “deset godina posle poraza Turaka na Krusima (1796)... pri-
pajawem plemena Pipera i Bjelopavli}a (vaqda 1806. godine -
IP) bila zaokruìla posed na kome je mogla izgra|ivati svoju
dràvnost. Od tada, Crnogorci ne smatraju da su u turskoj drà-
vi, a neuhvatqiva krhkost tih ranijih veza u novim generacijama
podgrejava veru da u woj nikada nisu ni bili” (11, 232).
Ipak, nude}i ~iwenicu da su Mora~ani, Rov~ani, Bjelopav-
li}i i Katuwani 27. septembra/9. oktobra 1820. godine, u boju u
Mora~i, uspeli da te{ko poraze Turke iz Hercegovine i Bosne,
Pejovi} je iskqu~iv u stavu da su “pobjede Crnogoraca (samo Ka-
tuwana, a gde su “ostali”? - IP) i Br|ana nad Turcima 1796. i
1820. godine, koje su omogu}ile stvarawe jedinstva Crne Gore pr-
vo sa Bjelopavli}ima i Piperima a kasnije i s Mora~om i Rov-
cima, fakti~ki predstavqale, iako s razmakom od ~etvrt vijeka,
novu fazu u wihovim odnosima sa Turskom” (13, 286-287 ).
Ruska sovjetska istorija Jugoslavije pi{e o crnogorskim i
brdskim ratnim podvizima na Martini}ima i Krusima, ali ne po-
miwe prisajediwewe Bjelopavli}a i Pipera; pi{e o pobedi crno-
gorskih i hercegova~kih plemena nad bosanskim Turcima (1820),
kao i da su Rovca i Mora~a tada prisajediweni Crnoj Gori; nema
nijedne re~i o prisajediwewu Ku~a Crnoj Gori (12, 350-353). Samo
posredno, pri pomiwawu Petra II, ali i pohara, moglo bi se kroz
svega tri re~enice domi{qati da su i Ku~i bili prisajediweni,
ali neodre|eno kad: “Osobito uporno suprotstavqali su se sepa-
ratisti iz pograni~nih oblasti prema Turskoj. Skadarski vezir
snabdevao ih je novcem i oru`jem. Primenom o{trih mera (kaz-
nenih ekspedicija i kazni), Wego{ se obra~unao sa svojim poli-
ti~kim neprijateqima, ugu{iv{i tako separatisti~ke tenden-
cije u Ku~ima, Piperima i Crmni~koj nahiji” (12, 353).
Zaista, o prikqu~ewu Ku~a Crnoj Gori moè se samo naga-
|ati, a drì se da se to desilo 1831. ili 1832. godine. Jedini “iz-
vori” takvoj pretpostavci jesu ponuda vladike Rada da Vuki} Po-
pov “privede” Ku~e Crnoj Gori, odgovor Vuki}ev da se tako ne{to
moè desiti tek ukoliko Crna Gora i Ku~i zajedno udare na Pod-
goricu i uzmu je i, u me{avini s tim, neuspeli napad na Podgoricu.
Sve to, ne samo sa ku~kog gledi{ta ve} i logi~kim i jezi~kim tu-
ma~ewem navodnog me|uplemenskog sporazuma, zna~i da je crnogor-
ski poraz pod Podgoricom onemogu}io ku~ko-crnogorsko sjedi-
wewe, te da, uistinu, Ku~i tada i nisu prikqu~eni Crnoj Gori.
66 Ilija Petrovi}
Ni \oko Pejovi} nije ba{ najsigurniji da li je Petar II po-

stigao nekakav neodre|eni usmeni dogovor o jedinstvu s Ku~ima,
ali navodi da je u prole}e 1832. godine upozorio Ku~e da se u slu-
~aju odstupawa od dogovora “vi{e Srbi zvati ne}ete nego Bran-
kovi}i” (13, 460). Na drugom mestu on izri~ito kaè da su Ku~i
prisajediweni Crnoj Gori 1832. godine (13, 181), na dva mesta go-
vori o kaznenim merama protiv nezadovoqnih Ku~a, a jednom to
navodno prisaje diwewe prebacuje na 1831. godinu, s tim {to za
takvo “kona~no neodlu~eno” stawe na vrlo primitivan na~in ok-
rivquje “objektivno proturski orijentisane snage” u Ku~ima:
“Pitawe jedinstva Ku~a sa Crnom Gorom, progla{eno sredi-
nom 1831. godine, zbog privredno-geografskog poloàja ovog ple-
mena nije moglo biti kona~no odlu~eno. Upu}enost Ku~a na pod-
gori~ki pazar morala je sve vi{e slabiti wihove veze sa Crnom
Gorom. Prièqkivano zauzimawe Podgorice zajedni~kim snaga-
ma i ostvarivawe teritorijalnog i ekonomskog jedinstva sa dru-
gim krajevima zemqe tada nije moglo biti realizovano. U takvim
okolnostima objektivno proturski orijentisane snage u Ku~ima,
sa Vuki}em Popovim Petrovi}em i drugima na ~elu, sve su ja~e
dolazile do izraàja, znatno vi{e od ostalih koje su se sa neko-
liko niìh glavara zalagale za politiku punog jedinstva sa Cr-
nom Gorom. O{trina sukoba na ovom podru~ju za izvjesno vrijeme
okon~ana je odlukom Senata, kojom je u martu 1840. godine Vuki}
Popov osu|en na smrt zbog izazivawa pobune, dok su wegov brat
Radowa Simonov Petrovi} i vi{e drugih ka`weni ve}im i ma-
wim nov~anim kaznama.
Tada onemogu}eni otpor stvarawu tje{wih veza Ku~a (me|u
kojima je trebalo i sud ponovo uspostavqati) sa Crnom Gorom
pojavi}e se u po~etku 1846. godine na istim osnovama, u vrijeme
organizovanijeg i energi~nijeg suprotstavqawa centralizmu Pet-
ra II, pod neposrednim rukovodstvom vojvode \or|ija-Xuxa Rado-
wina Drekalovi}a. Nepostojawe teritorijalne zajednice sa Ku-
~ima, politi~ki i drugi razlozi svakako su i daqe uticali na
stepen jedinstva i na~in odnosa najve}eg dijela ovoga plemena sa
Crnom Gorom” (13, 112).
“Proturski elementi” Tomice Nik~evi}a. Podrobnije je o

Wego{evim odnosima prema Ku~ima pisao istori~ar Tomica Nik-
~evi}, a sve u sklopu svoje osnovne teze da je krajem tridesetih go-
dina 19. veka do{lo do “politi~ke diferencijacije” u Piperi-
ma, Bjelopavli}ima, Ceklinu, Crmnici i Ku~ima, {to ukqu~uje
postojawe “proturskih elemenata” u tom krajevima. Po{to se uz-
gredno pozabavio pobunom u Piperima i Crmnici (marta 1839),
okrenuo se “veoma jakom uticaju” koje su “proturske politi~ke

snage u Ku~ima imale po~etkom ~etrdesetih godina”. Ve} iz po-
datka da se u tim “snagama” nalazio “prili~an broj uglednijih
Ku~a”, a da su ih predvodili Vuki} Popov Petrovi} i Xuxo Ra-
dowin Prelevi}, lako se moè zakqu~iti da je podela na “protur-
ske” i “procetiwske” snage i u Crnoj Gori i u Brdima pravqena
smi{qeno i ciqno: sa dru{tvene i ratne pozornice trebalo je uk-
loniti ugledne plemenske vo|e, iz porodica koje su svoj ugled
sticale vi{evekov nom bor bom protiv Turaka, a na wihovo me-
sto dovesti “nove majstore”, osobe spremne da udvori~ki podrè
sve postupke cetiwskih gospodara.
Ba{ kao {to to svedo~e pop Vuk Popovi}, da Danilovih {est
hiqada Crnogoraca tokom pohare “opale i porobe mnoge poboqe
ku}e (vi|enije - IP), ne gledaju}i ni na rod ni na godine (104,
pismo 92, 293), i vojvoda Simo Popovi}, da je “kwaz Nikola, po smr-
ti o~evoj, produìo vladati u tome pravcu i kod wega se otvoreno
razvila te`wa: da stare, zaslu`ne ku}e crnogorske uni{ti, kako
bi nestalo pomisli, da ima wihovih zasluga u postawu nove Crne
Gore i dinastije, a da podi gne nove, koje }e mu za to biti oba-
vezne i blagodarne, a ne}e se mo}i pozivati na zasluge svojih sta-
rih” (43, 455).
Osnovna Nik~evi}eva teza glasi da se politi~ka borba iz-
me|u navodno proturskih i navodno procetiwskih snaga vodila
“oko pitawa prisajediwewa Ku~a Crnoj Gori”. Pri tome, kako to
on tuma~i, “centralna crnogorska vlast je uporno insistirala
na potpunom prisajediwewu Ku~a i savla|ivawu proturskih ele-
menata, pa je i u Ku~ima postavqala organe vlasti od svojih po-
liti~kih privrènika. U Ku~ima je zato stalno dolazilo do bor-
be izme|u proturskih i procrnogorskih elemenata, od kojih su i
jedni i drugi imali uticaj na seqa~ku masu. (Ovo samo kao paro-
la, po{to u Ku~ima, vaqda, tada nije ni bilo radni~ke klase i
po{tene inteligencije - IP). Po~etkom 1840 godine do{lo je
do otvorenih borbi. Ku~ke proturske snage su, pod rukovodstvom
Vuki}a Popova, organizovale pobunu s namjerom da potpuno uni-
{te organe centralne crnogorske vlasti: »kako se dogodi me|u
Ku~ima buna i svoj toj buni bi uzrok Vuki} Popov i wegov brat
Radowa Simonov, (koji su) rerubulaciju (republiku? - IP) }eli u
svom ota~estvu. I oni isti imali su vi{e druìne { wima«.
Pobuna u Ku~ima ugu{ena je marta 1840 godine. Praviteq-
stvuju{~i senat kao vrhovni sud osudio je Vuki}a Popova na smrt,
a ostale wegove pristalice i u~esnike pobune na nov~ane kazne.
Kasnije je po nagovoru Petra II, izvr{eno ubistvo i drugog orga-
nizatora pobune Xuxa Radowina” (103, 133-134).
68 Ilija Petrovi}
Iz ovih nekoliko vrlo ideologizovanih Nik~evi}evih re-

~enica izbija na povr{inu istina da je presuda Praviteqstvu-
ju{~eg senata bila ne samo pokri}e za ubistvo Vuki}a Popova,
nego i Wego{evo pravdawe sopstvenih zlo~ina, budu}i da Nik-
~evi} i ne prikriva da su i Vuki} Popov i Xuxo Radowin ubijeni
“po nagovoru Petra II”. Ono {to u Nik~evi}evom tuma~ewu cr-
nogorsko-ku~kih odnosa moè biti posebno zanimqivo, jeste na-
vod da je pomenutim ubistvima “samo privremeno savladan otpor
proturskih snaga u Ku~ima”, iz ~ega izvla~i jasan zakqu~ak da
“pripojewe Ku~a Crnoj Gori u to vrijeme nijesu dozvoqavali ob-
jektivni privredni i politi~ki uslovi, iako je to za centralnu
crnogorsku vlast bilo potrebno”, zbog ~ega “ni uticaj protur-
skih politi~kih elemenata u Ku~ima, kao i u nekim drugim po-
grani~nim mjestima, nije bilo mogu}no uni{titi”. Da bi takvu
svoju logiku u~inio {to uverqivijom, on kaè da je uticaj “pro-
turskih politi~kih elemenata u Ku~ima... imao korijene u samoj
dru{tvenoj strukturi crnogorskog stanovni{tva”, ~ime sugeri-
{e da su Ku~i u Wego{evo vreme spadali u “crnogorsko stanov-
ni{tvo”, iako nekoliko redova ranije i sam kaè da se “pripoje-
we Ku~a Crnoj Gori” nije moglo ostvariti iz objektivnih pri-
vrednih i politi~kih razloga.
Presuda Vuki}u Popovu.Uz napomenu da je prezimena osu|enih, stav-

qena u zagradu, sastavqa~ ove kwige prepoznao po ku~kim rodoslovnim
tablicama, pod ovim naslovom bi}e objavqena presuda kojom je Vuki}
Popov Petrovi} osu|en na smrt: “25. marta 1840. Da se zna i da je vjero-
vati ova danas u~iwena sentencija pred gospodarom i svakijem pravijem
sudom |e bi od potrebe bilo prikazati a to kako se dogodi me|u Ku~ima
buna i svoj toj buni bi uzrok Vuki} Popov i wegov brat Radowa Simonov
(koji su) rerubulaciju (mo`da: republiku - IP) htjeli u svom ota~estvu.
I oni isti dvojica imali su vi{e druìne s wima za u~initi zlo me|u
cijelom nahijom Ku~kom. I tako, kada je Vrhovni Sud ovo zlo wigovo
razumio, tako mi Praviteqstvo Crnogorsko i Brdsko osudismo Vuki}a
Popova na smrt za wegovo zlo djelo. I tako mu bi smrt po zapovijedi Vr-
hovnog Suda. I sudimo da vi{e za Vuki}a Popova pogovora nije. I koji
bi se na{ao te bi za Vuki}a progovorijo, sudimo da se ima izgubiti kao i
Vuki}. Tako|er sudimo za ènu Sima Vuki}eva (sin Vuki}a Popova zvao
se Stojan, tako da ostaje nepoznato na koga se ovaj deo presude odnosi -
IP) da je ima od sebe odaqiti kuda zna i da mu vi{e èna nije. A sudimo
Radowu Simonova sa zlo~incima globe da daju: prvo, osjekosmo globe na
Radowu Simonova 133 cekina, a on je zamiritao (zasluìo) da mu nije ni
ku}e u dràvu Vrhovnoga Suda, no opet se Vrhovni Sud smilovao na we-
govu starost, zato uzima samo 100 talijera globe u gotovoj aspri (u novcu
- IP). Tako|er sudimo za druge zlo~ince koji su k tome zlu ruku dràli,
da dadu svaki globe po 20 talira; no opet se Vrhovni Sud smilovao na si-
rotiwu wiovu, tako sudimo na svakoga globe po 15 talijera: prvi Paun Ve-
lov (Ra{ovi}), Joko Mulov, Ivan Radosavov (Radowi}), Klopo Spahov
(Vujo{evi} Krqevi}), Miro Mujov (Vujadinovi}), Savo @ivkov, Jovan

Krstov (Radowi}), Velo Nikolin, Boìna Radev (Petrovi}), Miqo Mi-
{ov (Milija Ivanovi}) a sudimo Luki Mi}inu (Popovi}u) i Tomu Pet-
rovu (Popovi}u), koji su prije smrti Vuki}eve do{li i poklonili se, da
dadu oba globe sudu 15 talijera” (prema 103, 134).
[to nesumwivo zna~i da je Vuki} Popov prvo ubijen pa je naknadno
donesena smrtna presuda, jer su istom presudom na nov~anu globu osu|ena
dvojica Ku~a, “koji su prije smrti Vuki}eve do{li i poklonili se” vla-
dici Petru II. Isto tako treba tuma~iti i re~enicu iz presude “da vi{e
za Vuki}a Popova pogovora nije”, po{to je on ve} bio ubijen.
“Dràvni~ki” zlo~ini. Pri~om o “politici punog jedinstva

sa Crnom Gorom”, “separatisti~kim tendencijama u Ku~ima”, “or-
ganizovanijem i energi~nijem suprotstavqawu centralizmu Pe-
tra II” i “nepostojawu teritorijalne zajednice” Crne Gore i Ku-
~a, Pejovi} do kraja {titi “dràvni~ke” zlo~ine crnogorskih
duhovnih i svetovnih gospodara, iako je potpuno svestan istine
da “na povode i vidove otpora politici centralne vlasti u Ku~i-
ma svakako treba donekle druk~ije gledati nego na wegove osnovne
uzroke i oblike izraàvawa u drugim krajevima”. Bilo je, da kle,
i u drugim krajevima pokreta koji su “slabili snage jedinstva
zemqe i organizaciju vlasti u woj, i to u vrijeme kada je to za wen
poloàj u unutra{wim spoqnopoliti~kim odnosima imalo pre-
sudnu va`nost”, ali ni prema kome kao prema Ku~ima nisu crno-
gorski gospodari i “wihovi” postupali sa tolikom mr`wom i
odu{evqenim zlo~iwewem. Mada Pejovi} priznaje da su “uz ten-
denciju plemenskog izolovawa u Ku~ima nesumwivo djelovali i
drugi faktori, ~iji se objektivni zna~aj ne moè osporiti”, pre
svega jer “ekonomska i politi~ka zajednica nijesu mogle biti
ostvarene bez teritorijalne”, ni{ta mu nije smetalo da u susretu
dobra sa zlom, prednost da zlo~inu (13, 112).
U Istoriji srpskog naroda ne pi{e se o nazna~enim terito-
rijalnim pro{irewima, prema tome ni o prisajediwewu Ku~a Cr-
noj Gori. Jedino {to bi se na wih moglo odnositi, ali i to iskqu-
~ivo domi{qawem, jeste podatak da je vladika Petar II doneo Za-
kon ota~astva, krivi~ni zakon od svega 20 ta~aka, kojim su bile
propisane stroge kazne za krivce. “Kazne je izricao i sam vladi-
ka, pri ~emu je bio neretko strog” (10, 190); jedna od kazni ti~e se
i ku~kog glavara Vuki}a Popova, podvedena pod formulaciju da
je “svako odràvawe veza sa skadarskim vezirom i turskim vla-
stima uop{te, posebno od strane glavara iz grani~nih podru~ja
zemqe, ka`wavao bez ikakvog oklijevawa” (13, 450).
Pitawe da li su Ku~i zaista bili u sastavu crnogorske dr-
àve od samog po~etka te{ko je nalazilo svoj odgovor, a skoro sve
nedoumice vrtele su se oko kupqewa poreza, sa ~im je “i{lo na-
70 Ilija Petrovi}
ro~ito te{ko u tek prisajediwenim Ku~ima. Samo napla}ivawe

i na~in na koji je to obavqano izazivali su otpor sve ve}eg broja
pripadnika tog plemena. Sve je to moralo imati za posledicu i
razli~ito orijentisawe Ku~a: jednih ka Skadru, a drugih ka Ce-
tiwu” (13, 164).
Pi{u}i o Ku~ima i trudu crnogorskih gospodara da im na-
metnu svoju vlast, Branko Pavi}evi} veli da je “crnogorski su-
verenitet imao sankciju vi{e od jednog stoqe}a” iako su se ne-
prilike oko ku~ke teritorije sve vi{e komplikovale (9, 232).
Bez politi~kog jedinstva. Bez obzira na to kako ko ocewuje

sporno ujediwewe, “prve tri godine ìvota Ku~a u zajednici sa
Crnom Gorom i Brdima (najverovatnije od 1832) pokazale su i sve
te{ko}e poloàja u kome su se nalazili. Wima je bilo teè nego
ijednom do tada prisajediwenom brdskom plemenu odràvati se u
potpuno nezavisnom poloàju prema Turskoj. Nemaju}i jedinstve-
nu teritoriju i ekonomsku zajednicu sa Crnom Gorom i Brdima,
oni sa wima nijesu mogli ostvarivati ni punije politi~ko jedin-
stvo. Za so i druge ìvotne potrebe nijesu mogli i}i preko Brda
i Crne Gore na kotorski pazar... Nastojawa koja su ~inili u po-
~etku 1835. godine da »uhvate vjeru« s podgori~kim Turcima, kako
bi mogli slobodno i}i na pazar i »trgovati na prijateqski na~in«,
ubrzo su se pokazala uzaludnim”. Po{to su Podgori~ani napali
na ku~ka zimska pasi{ta, 4. marta pobili su dvadeset ku~kih ~o-
bana i zaplenili stoku koju su oni ~uvali. Ra~unaju}i da je taj
“poduhvat” izveden s pa{inim znawem, ali i u znak solidarnosti
s Ku~ima, Crnogorci su nekoliko dana kasnije napali tursko ut-
vr|ewe @abqak i osvojili ga (a vladika Rade odmah im ga vratio -
16, 41), ali ta “solidarnost” nije mogla poboq{ati snabdevawe
ku~kog stanovni{tva na podgori~kom pa zaru (13, 163).
Zbog svega toga ne treba se ~uditi {to se i u na{em vremenu
o istoj stvari pomalo naga|a; na toj se liniji nalazi i Pejovi},
koji kazuje da su Ku~i “uglavnom i daqe odràvali jedinstvo sa
Crnom Gorom”. Iako re~i “uglavnom i daqe” upu}uju na zakqu~ak
da ku~ko-crnogorsko jedinstvo i nije bilo osobito izraèno, na-
ro~ito kad se ima u vidu da je “nekoliko uglednijih glavara u ple-
menu, zainteresovanih za ja~awe svog poloàja i u odnosu prema
susjednim Turcima, uspijevalo da i pored otpora suprotnih snaga
uti~e na tok doga|aja u interesu politike Petra II i Praviteq-
stvuju{~eg senata. Dok su u aprilu 1839. te snage ja~e dolazile do
izraàja (serdar i senator Spaho Radovanov Popovi} Drekalo-
vi} imao je ovla{}ewa crnogorsko-brdskog vladara da sa skadar-
skim vezirom Hasan-pa{om rje{ava sve me|usobne sporove), dot-
le je u martu 1840. godine aktivnost sa vojvodom Vuki}em Popo-

vim Petrovi}em i wegovim bratom Radowom Simonovim na ~elu
(po rodoslovnoj tablici, Radowa je stric Vuki}ev - IP) dovela
u pitawe jedinstvo Ku~a sa Crnom Gorom. Pobuwenici su ukazi-
vali na neodrìvost politi~kog jedinstva u uslovima zavisno-
sti Ku~a od kotorskog pazara. Predlagali su da se zajed ni~kim
snagama oslobodi Podgorica i da se obezbje|ewem tako zna~aj-
nog pazara u neposrednoj blizini ostvari jedinstvo pod upravom
crnogorsko-brdskog vladara. Senat je vo|u pobuwenika Ku~a (Vu-
ki}a Popova) osudio na smrt i kasnije (maja 1849 - IP) drugog
organizatora pobune (Xuxa Radowina - \or|iju Prelevi}a Dre-
kalovi}a), ali otpor politici Petra II u ovom plemenu nije tim
likvidiran. I sredinom 1842. godine Ku~i su se uglavnom dràli
na rastojawu od centralne vlasti Crne Gore i Brda, iz kojih su
im upu}ivani pozivi da se »ne odbijaju od svoje vjere i od svoje bra-
}e«, a vladika Rade im je poru~ivao da »ne htjeste li vi k mene do-
}i, a vi }ete opet ako Bog da i po ru`nom«. Savjetovano im je da se
uz wihovu pomo} uspostavi sud u Ku~ima, bez koga oni ne mogu
biti u stawu da rje{avaju mnoge me|usobne razmirice, koje su sa-
mo wihovi zajedni~ki neprijateqi (Turci) mogli najvi{e d a is-
koriste. Podmi}ivawem i zabranama sluèwa podgori~kim paza-
rom, i onoliko koliko je to ranije moglo biti, ovi su i daqe ne-
prekidno bili u mogu}nosti da u nekom smislu postoje}e politi~-
ko jedinstvo Ku~a sa Crnom Gorom dovodi u pitawe” (13, 168-169).
Priznaju}i da postoji stvarni turski uticaj na ìvotne pri-
like ku~kog ìvqa (ono {to Crna Gora nije mogla posti}i), Pe-
jovi} priznaje da “jedinstvo ovog plemena sa Crnom Gorom, u pu-
nijem zna~ewu tog pojma, ni tada nije bilo obezbije|eno. U prvoj
polovini 1846. godine me|u Ku~ima prosuto tursko mito je izazva-
lo unutra{we sporove i sukobe sa Turcima, kojima su uve}avane
opasnosti neprijateqstava na znatno {irem prostoru. Od po~et-
ka prisutni ~inilac trì{ta kojim je trebalo da se Ku~i nepre-
kidno sluè i daqe je istican u pismima crnogorskoj i brdskoj
dràvi odanih ku~kih glavara kao odlu~uju}i i u budu}im odno-
sima ovoga plemena prema jedinstvu sa Crnom Gorom. (Odani
glavari bili su neka sitne` koja je ra~unala da uklawawem onih
uticajnih preuzmu wihove pozicije - IP)... Suprotna nastojawa
plemenskih glavara u odnosima prema turskoj vlasti, na jednoj, i
politici Petra II, na drugoj strani, i daqe su karakterisala
raspoloèwa u Ku~ima. Mogu}nosti turskog djelovawa u ovom
plemenu nimalo se nijesu smawivale. Borba za pridobijawe jed-
nih i uklawawe u drugom pravcu opredijeqenih glavara i kasnije
je predstavqala vaàn na~in obezbje|ivawa ja~eg uticaja na wih.
72 Ilija Petrovi}
Uklawawe Xuxa-\or|ije Drekalovi}a, istaknutijeg predstavni-

ka turske politike, maja 1849. godine, izazvala je nove me|usobne
sukobe i osvete ({to bi morao biti znak da je Xuxo imao i jake
razloge i brojne sledbenike - IP), ali i spremnost vi{e stare-
{ina plemena da sa dokazima odanosti (posje~enim turskim gla-
vama) po|u na Cetiwe i izraze èqe za jedinstvom sa Crnom Go-
rom i Brdima” (13, 177-178).
Pri~a o glavarima “odanim” Petru II, i glavarima “suprot-
nih nastojawa”, onima koji su navodno bliì turskim vlastima,
Pejovi}u je samo uvod u tezu da je “primjer odnosa sa Ku~ima, sa
kojima su skoro dvije decenije ranije uspostavqene neposrednije
veze, vi{e je nego ijedan drugi uvjeravao Petra II da se realno mo-
ra ocjewivati wihov poloàj i mogu}nost ostvarivawa jedinstva
sa Crnogorcima i Br|anima. Sredstva djelovawa na pripadnike
ovoga plemena trebalo je vi{e kombinovati nego {to se to ~ini-
lo ranije. Mogu}nosti turskog uticaja na wih ni kasnije se nije-
su smawivale, kao ni uvjerewe Ku~a da samo sa Crnom Gorom i
sjediwenim Brdima mogu oduzeti Podgoricu od Turaka i tako
obezbijediti sebi znatno povoqnije ekonomske uslove ìvota
(trgovinom, poqoprivredom i zimskom ispa{om za svoju stoku).
Potrebe opstanka pod normalnijim okolnostima, u pravcu ostva-
rivawa potpunijeg jedinstva sa dràvom koja se jo{ konstituisa-
la, najve}i dio pripadnika plemena bio je svjestan, ali ne i dru-
goga, {to je tako|e bilo neophodno da se to postigne” (13, 178).
Ovo je pri~a zarad opravdavawa svega onoga {to je vladika
Rade ~inio protiv Ku~a, a smi{qena je na osnovu zlonamerno stvo-
rene teorije o navodnim izdajni~kim Ku~ima, isto kao {to je
smi{qena i pri~a po kojoj Xuxo-\or|ija Radowin Drekalovi},
“istaknutiji predstavnik turske politike”.
Uz danak i pla}ena ubistva. Ne bave}i se pitawem kada su se

i na koji su se na~in Ku~i “pridruìli” Crnoj Gori, Marko Mi-
qanov samo kaè da su oni, Ku~i, po{li kod vladike Rada da im
postavi sud. Taj sud zvali su “gvardija” i kapeta ni. Jedan od kape-
tana bio je Vuki} Popov Petrovi}, “a u gvardiju je izabrano 50
Ku~a, koji su pod platom odre|eni da kupe danak i nose vladici.
Kad su po~eli danak kupiti, narod se zbunio i za~udio, govore}i:
»Kakav hara~ traìte, ho}ete kao Turci?«. Glavari su dokaziva-
li narodu: »Nije to hara~ kao Turci {to traè, no ovo dajemo na-
{oj crkvi i vladici«. I tako ovih pedeset gvardija nijesu mogli
skupiti danak od naroda, i morali su pridati na istu platu jo{
50 gvardija, ne bi li narod doveli u red i pokupili danak, ali ni-
jesu mogli, no su pridavali po pedeset i pedeset do dvije stotine.
Tada su po~eli kupiti i grabiti danak kao na silu. Danka je bilo

odre|eno talir na imu}niju ku}u, a na siroma{niju pola talira.
Budu}i da tada nije bilo para, morali su stoku kupiti; za talir
su uzimali tre}aka ov~jega ili kozjeg, a za pola talira dvisca, to
jest brava od dvije godine i od tri.
...Glavari ku~ki, vide}i da im narod ne daje danak, prizovu i
glavare crnogorske... da im pomognu da jedne godine kupe danak...
Narod je jedva to i ~ekao, skupi se i rastjera glavare, i oni se ni-
jesu vra}ali ni te ni naredne godine. Narod se ku~ki zbunio opet,
da se pokoqe me|u sobom... Ku~i se podijeli{e, neko u Skadar, a
neko na Cetiwe... Uskipjelo sve da se pokoqe jedno sa drugim, no
Vuki} je branio i sti{avao, dok je on bio ìv, da se ne pokoqu.
No Vuki} Popov, u to vrijeme jedina uzdanica ku~ka, pogibe,
i to na grozan na~in. Ubi{e ga sve kumovi i pobratimi wegovi,
koji primi{e za to pare od vladike Rada. (Quba Kova~evi} je, ka-
è, ~uo od Toma Oraovca da se Vuki} zamerio vladici zbog neuspe-
{ne opsade Podgorice - IP). Ubice Vuki}eve bili su: Puni{a
Radosavov, pop Petar Andrijin, oba Popovi}i, Bracan, sin vojvo-
de \ura i Marko Jokov, Ivanovi}i, kalu|er Mojsije sa Duge (ma-
nastira u dolini Mora~e, blizu Bio~a - IP) i Nikola \akovac.
Za Bracana se mawe znalo no za te druge, ali mene je uvjerio pop
Ma{an Miju{kovi} iz Pje{ivaca, koji je donio pare vladi~ine
na Dugu i tu ~ekao da Vuki} pogine, pa da podijeli ubicama pare,
kao {to je i u~inio. Kad je Vuki} poginuo, pop Ma{an je dao Bra-
canu \urovu 100 talira kao ~etvrtome drugu.
Po{to Vuki} pogibe, narod sko~i da ga traì, ali Popovi-
}i i Ivanovi}i, koji su ga ubili, domisli{e se kako }e krivicu
prebaciti sa sebe na Stojana, Vuki}eva sina, da je on ubio svoga
oca. No Stojana opravda{e dobri qudi, i on za Vuki}a ubi Puni-
{u Radosavova, koji je Vuki}u usadio sjekiru u mozak. (1, 238-239).
U Ku~ima se moglo ~uti da su Vuki}a ubili Veko Beci} iz
Pipera i “neki kalu|er iz ]elije Piperske”; ne zna se kako je
nastala ta pri~a, a lako je mogu}e da je taj “neki kalu|er” istove-
tan s kalu|erom Mojsijom iz Duge.
To isto ~itamo i kod Vuksana, koji se osvr}e na pisawe iz-
vesnog St. Petrovi}a, Ku~a, o Vuki}evoj pogibiji: “Vuki}a su -
kaè St. Petrovi} - po nare|ewu Vladike Rada »ubili sjekirom
u glavu« Veko Beci} Piper i »neki kalu|er iz ]elije Piperske«
- kome za ~udo »savremenici i sau~esnici ne pamte ni ime!« Tako
legenda, ma ja ipak ne vjerujem, da je Vladika Rade odsjekao rusu
glavu Vuki}u Popovu Petrovi}u Ku~u, kad je on ve} uspio da spa-
li jedan dio Podgorice, ~ime je pokrio, bar donekle, Vladi~in
poraz” (4, kwiga XII, sveska 4 - april 1933, 202).
74 Ilija Petrovi}
A Marko nastavqa da “poslije Vuki}a nije imao ko stati na

put nikakvome zlu, no su ga Ku~i po svojoj voqi ~inili sami se-
bi... Na isti na~in kao Vuki} pogibe docnije Xuxo Radowin. Ubi-
{e ga Boro Bako~evi} i Milo{ Dmitrov, koji su ga pozvali da
im krsti dijete, i tako ga na kumstvo prevari{e i ubi{e sjeki-
rom u glavu, pa uteko{e kod vladike. Xuxo nije bio vojskovo|a
kao Vuki}, ali je bio pravi~an glavar, te stoga ga narod zvao »si-
roma{na majka«. Narod je prokliwao ubice Vuki}eve i Xuxove, i
Bog ih je (ubice) èstoko kaznio” (1, 238-240).
I Vuki}evo i Xuxovo ubistvo bili su posledica ku~kog ne-
zadovoqstva novostvorenim odnosom Crne Gore prema Ku~ima,
ili obrnuto. Duka Londrovi}, drè}i se ~vrsto onoga {to su pi-
sali zvani~ni istori~ari, objasni}e to stavom da su “Ku~i i We-
go{u pruàli otpor na planu poreza, uvo|ewa sudstva i poku{a-
ja centralizacije. âk zbog toga Wego{a nijesu ni priznavali za
Gospodara, {to su u svojoj plemenskoj uskogrudosti i zaslijepqe-
nosti i javno isticali” (52, nastavak 56, 30. decembar 1976).
Mimo pesme i vladi~anstva. Ovde se vladika Rade, Petar II,

vi{e puta pomiwe kao naru~ilac pojedinih zlodela, a Marko Mi-
qanov pi{e da se “u narodu ra~una da je vladika Rade... bez razlo-
ga i na grozan na~in... pobio osamdeset trojicu biranih qudi, Br-
|ana, Crnogoraca i Primoraca. Najprije se Ku~ima predstavqa-
lo da onaj koji ne bi u~inio sve {to mu vladika re~e, da }e Bo`ja
kazna pasti na wega, i da }e ga vladika prokleti, kao {to je sveti
Petar (Cetiwski) prokliwao..., jer u to je vrijeme narod i kalu-
|ere i popove smatrao svecima, a kamo li ne vladike. No po{to
Ku~i vidje{e kako se Bog razgwevi na poslu{nike vladi~ine i
ubice Vuki}eve i Xuxove, uvjeri{e se da nije Bogu ugodno sve ono
{to vladika re~e. Stoga ne pomogo{e vladici pare koje je davao
da se ubije vojvoda Tomo Petrov Popovi}, ~ije su juna{tvo opje-
vale gusle srpske i pjesme arbana{ke i mnogi drugi” (1, 240), jer
posle pogibije Vu ki}eve i Xuxove, “te{ko da moga{e vladika
na}i kojega Ku~a da mu nekoga ubije za pare” (1, 374)
O vladici Radu moè se pone{to pro~itati i kod Branka
Pavi}evi}a, u studiji o kwazu Danilu, u odeqku koji se bavi dru-
gim dolaskom Jegora Kovaqevskog u Crnu Goru, krajem marta/po-
~etkom aprila 1854. godine.
Kovaqevski se sa Crnogorcima prvi put sreo s prole}a 1838.
godine. Najpre, on je za posmatra~e bio “ruski neki oficir ~ijem
se trudu pripisivala nastav{a ti{ina i mir po granicama, a oso-
bito oko Grahova” (87, broj 31. od 5. avgusta), pri ~emu “dosta upada u
o~i... {to se mnogo trudi... da zemqu ovu u svim delovima upozna,
da o proizvodwi i snazi wenoj, osobito pak o nedostacima wenim

izvesti se, i {to Vladiku savetima svojim potpomaè... kao agent
ruske vlade... i da je on povod bio, {to su novije ove pomo}i ruske
poslane, a pre neki dan i la|a iz Odese sa 25.000 stoja ìta” (87,
broj 34. od 27. avgusta), potom je napadnut da je “pod prevarqivim i
la`nim imenom i obe}awem ruskog pokroviteqstva narod uzmu-
tio” ( 87, broj 39. od 5. septembra), da bi se, na kraju, “otkrilo” da je “o
tro{ku ruske vlade put u Crnu Goru preduzeo bio, da zemqu ovu u
pogledu rudokopa izvidi”, te da se, “zbog toga {to se neuputno u
crnogorsku raspru zbog granica me{ao”, u Veneciji morao prav-
dati pred ruskim poslanikom Tati{~evim, koji mu je za sve ono
{to je ~iweno u Crnoj Gori “puno poverewe poklonio”, tako da je
Kovaqevski “ve} s osobitim nalozima od strane Rusije k vladici
natrag poslan” (87, broj 43. od 29. oktobra).
Kovaqevski je, dakle, za vreme svog boravka na Cetiwu “imao
prilike da ~uje mi{qewe istaknutih prvaka Crne Gore o Wego-
{u, wegovoj naravi i sklonostima, wegovim metodama upravqawa
i na~inu obra~una sa onima koji nijesu po{tovali wegovu voqu.
Vladiku su optuìvali neki wegovi saradnici za prijeku narav,
za èstoke obra~une sa svim licima koja se nijesu pokoravala
wegovoj voqi i shva tawima. De{avalo se... da su za Vladi~ine
vladavine mnogi qudi ka`weni najstroìm kaznama samo (zbog
toga) {to se u wih posumwalo da bi mogli napraviti ne{to {to
nije bilo u skladu sa wegovom voqom. Za vrijeme wegove »stroge
vlade« pobjeglo je mnogo lica iz Crne Gore na tursku teritoriju,
gdje su, po pravilu, nailazili na dobar prijem kod turskih vlasti,
spremnih da od crnogorskih izbjeglica stvaraju li~ne neprijate-
qe Vladi~ine i velike protivnike wego ve politike. Da bi na
neki na~in sprije~io ovakva nastojawa turskih vlasti, Vladika
je pribjegao »zavjereni~kom metodama«, pa je po Crnoj Gori i
drugdje traìo lica da organizuju ubistva takvih protivnika, ne
àle}i sredstva za takve svrhe. Tako je u Crnoj Gori bilo stvo-
reno »suvereno uvjerewe da se od kazne Vladi~ine ne moè sakri-
ti«, pa se stoga svako bez roptawa pokoravao” (9, 54).
Jedan od onih kojima nije bilo do pokoravawa bio je Nikola
Vasojevi}, sin Stani{e (Mihaila) Milo{evi}a iz Lopata, u Li-
jevoj Rijeci, ro|en 1787. godine, ruski inèwerijski oficir, bri-
tanski vicekonzul za Bosnu, Hercegovinu i Arbaniju (sa sedi-
{tem u Novom Pazaru), nameran da, oslawaju}i se na delovawe pan-
slavisti~ke poqske emigracije u Evropi i wenog {efa Adama
ârtoriskog, “izme|u postoje}e dvije srpske dràve, Srbije i
Crne Gore, osnuje tre}u srpsku kwaèvinu Vasojevi}e, s planom
da kasnije od sve tri osnuje jednu jedinstvenu monolitnu srpsku
dràvu pod svojim vo|stvom” . Po prirodi stvari, on se u takvom
76 Ilija Petrovi}
svom razmi{qawu morao razmimoi}i sa vladikom Radem, ali mu

to nije smetalo da “razvija ìvu aktivnost u obilasku plemena i
ja ~awu plemenske vlasti i sloge u wemu... U selu Lopatama pre-
duzeo je bio da podigne jedan mali grad za utvr|ewe kao {to je
Medun u Ku~ima. I mjesto je ozna~io za to (Kameni Brijeg) koje je
po tome i nazvano Gradac... Knezu Nikoli Vasojevi}u se, naravno,
nije (u Vasojevi}ima - IP) moglo parirati, ali se raniji glavari
nijesu lako ni vlasti odricali, zato, na traèwe Cetiwa, ~esto
obavje{tavaju Wego{a o Vasojevi}evoj aktivnosti” (82, 165-166).
Na kraju, kako to pi{e Qubomir Durkovi}, “Wego{ je pozvao Va-
sojevi}a da do|e na Cetiwe, i odlu~no se re{io da pripremi da se
ubije. Na putu za Cetiwe, u Dowi Zagara~, 30. maja 1844. godine
ubili su Vasojevi}a perjanici (Wego{evi) Vuko i Todor Toro-
mani i wihov ro|ak Mi}a Toroman, svi iz Wegu{a. Sahranio ga
je Petar ]upi} iz Zagar~a” (prema 82, 166).
Kovaqevskom, svakako, nije bilo te{ko uo~iti da je iza mno-
gih pri~a koje je ~uo o Petru II bilo ne samo sujete onih koji su o
wemu “znali sve ili pone{to”, o~ekuju}i da bi im ruski poslanik
mogao pomo}i da napreduju u nekakvoj plemenskoj ili crnogor-
skoj hijerarhiji, ve} i zluradosti (9, 54). Isto tako, on je mogao za-
kqu~iti da je u svemu moralo biti i neke istine, utoliko pre {to
je i wemu samom bilo jasno da Vladi~ini pesni~ki “poslovi”
nisu uzimali toliko vremena da bi dràvne poslove prepustio
stihiji, i {to je vrlo lako zapazio da je crkve ni ìvot u Crnoj
Gori bio skoro zamro, da su crkve potpuno zapu{tene, da u nekim
crkvama jedva da postoji po jedna ili dve ikone i da se cetiwska
mitropolija “nalazi u àlosnom stawu” (9, 55).
Uz ovo posledwe moglo bi se dodati, s velikom sigurno{}u, da
su na nedovoqnu Vladi~inu zainteresovanost za sopstvenu “osnov-
nu delatnost” uticala i neka lica iz masonskih krugova: najra-
niji uticaj “u tom smislu” ostvario je Simo Milutinovi} Saraj-
lija, mason od 1826, Wego{ev u~iteq od 1827. do 1830. godine i,
istovremeno, sekretar vladike Petra I; Wego{ je me|u masonima
iz Kotora imao mnogo prisnih prijateqa, a bilo je masona i me|u
prijateqima koje je imao u Trstu; zagonetni i tajanstveni Wego-
{ev u~iteq francuskog jezika Antib @om, mason, toliko je uti-
cao na svog u~enika (1838-1839) da austrijski policijski doku-
menti opisuju @oma “kao demona koji inspiri{e Wego{eve po-
stupke i odvra}a ga od vere i zvani~nog pravoslavqa”; Srbske
novine pi{u da je ruski kapetan Jegor Kovaqevski, koji je na
Cetiwe stigao krajem marta/po~etkom aprila 1838. godine, imao
znatan uticaj na Wego{a, tako da je “Crna Gora, osobito pak sto-
lica Vladi~ina... neprestano sada mesto tu|ih spletaka i kojeka-
kvih neugodnosti... vrlo se u javne poslove uple}e i neki Anti di

@om, francuski jezi~ki u~iteq Vladi~in, koji se i kao uhoda
Francuske smatra. Vladika kao da se izme|u oba ova ~oveka povo-
di, koji skoro ravno i jednaki uticaj kod wega imaju, koje otud mo-
èmo suditi, da Vladika u svim slu~ajevima wih dvojicu za savete
pita. Anti di @om razgovara se ~esto preko pisama sa engleskim
vicekonzulom u Novom Pazaru (knezom Nikolom Vasojevi}em -
IP), kome on svakim povodom kakve znamenitosti i glasnike {a-
qe, pa se otud domi{qamo da i on (@om) mo`da pod platom en-
gleskom stoji. Vladika je saàqewa dostojan, {to se u ovakvim
rukama nalazi”; na @omov izbor odlu~uju}e je uticao Andre Le-
vaser, francuski konzul u Trstu, mason, s kojim se Wego{ pozna-
vao odranije, i koji je, na vest da je preme{ten na sli~nu du`nost u
Brazilu, pohitao u Pariz da protestuje kod nadle`nih dràvnih
vlasti, ne bi li i daqe zadrào svoje pozicije kod cetiwskog go-
spodara; godine 1847. upoznao se i sprijateqio s italijanskim
kwièvnikom Nikolom Tomazeom, masonom; za Luja Volfa, We-
go{evog francuskog prijateqa iz Trsta, tamo{weg vode}eg maso-
na, jedna austrijska policijska bele{ka od 1. aprila 1850. godine
kazuje da se radi o “komunisti~kom {efu socijalisti~ke, demo-
kratske i repu blikanske unije koja je nedavno osnovana u Ameri-
ci” (83, 202-204; 41, brojevi 19. od 14. maja i 39. od 5. septembra); i tako daqe.
Svi oni, od reda masoni, “uzi|ivali” su, neko mawe a neko vi-
{e, u Wego{evo duhovno bi}e pone{to od deizma (u~ewa po kome
Bog jeste stvorio svet ali u daqem postojawu nema sa svetom ni-
kakve veze, po{to se sve de{ava po zakonima prirode), antikleri-
kalizma (zalagawa da se sve{tenstvo istisne iz javnog ìvota),
teorije prirodnog prava (u~ewa po kome je svaki ~ovek slobodan
da za o~u vawe prirode i ìvota upotrebi svoju snagu po svojoj vo-
qi, da ~ovek ima neograni~eno pravo na sve {to moè posti}i,
te da je ~ovekova sloboda ograni~ena jedino snagom) i raciona-
listi~kog prosu|ivawa ìvota (filosofijskog pravca koji sve
teorijske i prakti~ne probleme re{ava sa gledi{ta razuma i mi-
{qewa, a zanemaruje sve ono {to je iskustveno i istorijski ve}
ostvareno, kao i sve {to je iznad i izvan razuma)...
Znaju}i (ili ne znaju}i) sve to, mitropolit crnogorsko-pri-
morski i skenderijski Amfilohije Radovi} (1939) prihvata da
“nije ~udo {to je bilo tuma~a Wego{a ~ak kao ateiste ili pante-
iste, kosmi~kog revolucionara i sl.”, a sve zbog toga {to “wegovu
upitanost i krik pred tajnom, kao i skamewenost pred »grdnim
sudili{tem« ovoga svijeta, wegovu slobodu u tragawu za istinom
- mnogi pretvaraju u potvrdu svojim shva tawima, drugi opet, u
kona~nu istinu wegove filosofije ìvota” (37, 215).
78 Ilija Petrovi}
Vladici nije do pokajawa. Dok su ga wegu{ki plemenici no-

sili iz Kotora na Cetiwe, vladika Rade, ve} na umoru, pita se mo-
è li biti da je “htio i ~inio vi{e no {to je kadar jedan... stas da
podnese”, da li je “za{ao nekud mimo i kro~io preko, da li je po-
segnuo da nosi teret pod kojim se kr{i i najja~a ki~ma”, da li je
“udahnuo svijeta - saznawa i otrova - vi{e no {to u sebe prima
ijedna wegu{ka xigerica”; pita se to dok mu se pri~iwavaju neki
wegovi savremenici zle sudbine, i Vuki} Popov me|u wima. Vla-
dici nije mio susret s wim:
- “Odlazi! Ti si nezvan, tvoj glas nema pristupa! Za wega ne-
ma stolice na ovom biranom skupu!... Ti su za nas mrtav! Ti si osu-
|en. Evo, ~uj presudu: »Mi praviteqstvo crnogorsko i brdsko su-
dismo Vuki}a Popova na smrt za wegovo zlo djelo... i sudismo da
vi{e za Vuki}a pogovora nije...« Ne trpim besporedak, ne trpim
da svako pleme bude dràva i da se plemenski glavar ko~operi
kao da je persijski {ah, ne trpim da svaki ~ovjek bude svojeglavac
i da samo za svojim naumom ide, makar druge gazio. Divqe samo-
voqstvo nije sloboda. Bog mi je svjedok, ako drugoga sad prizvati
ne mogu, htio bih da ono malo dobra - ako nas sjutra ~eka - dove-
dem u Crnu Goru {to prije, ve} no}as, ma i silom, ma se mnogi na
glavu postavili... Strada Vuki} i u wemu na{ jad i prokletstvo...
Evo i sad, dok natruo i smrtan sjedim na va{im ramenima i sude-
}i sebi uspiwem se k Lov}enu... ne sudim ja Vuki}u, niti mu vi
sudite, ni vi zajedno s wime me}ete moju savjest na terazije, zajed-
no s wime i sa mnom sudite meni jednome i znajte da milosti ni-
kakve ni od vas ni od sebe ne i{tem, pa ni od tebe...
- Do{ao sam da kaèm svima vama: dovi|ewa!... Sad stoji pred
vama glas Vuki}a Popova s Kosora, a to je isto kao da stojim gla-
vom ja, krivaq, kqast u jednu nogu koju mi turski fi{ek o{teti,
pa se mogu kazivati i ovako: Vuki} Popov sa brwa{a, jer ovako
krupan ne mogah qudski kro~iti. Vidim pred sobom i vladike i
igumane, i serdare i senate, a ja nikad ne pri{ih nikakav grb, ni
vojvodski ni serdarski, a opet vodih svoje pleme u mnoge qute bo-
jeve, udarah na Klimente, na Vrmo{u, udarah na Kola{ince u Kra-
ji~inoj rupi, sjekoh turske pastire, napadah karavane i plijen
grabih i osvajah zemqu iznad Doqana. A ponajprije - sjeti se,
crni kalu|eru - udarih s tobom na Podgoricu: ti od Vezirova
mosta i Gorice a ja niz Ribnicu, pokraj dra~ke xamije i kroz ma-
halu Krwi}a. Spotaknu mi se brwa{ i ja padoh i umalo me tu rska
sabqa ne po{kakqa pod grlom... Kako mu drago, ja se ne dadoh, no
na brwa{a, pa udri vraga! A za nesre}u i za bunu u mojemu plemenu
nijesam kriv ni koliko u hodu krivam. [tetni ste vi: istjerujete
hara~ i ho}ete na silu Boga da pripojite moje pleme i jo{ ve}e
namete da udarite i da nas slomite i ostavite bez ijedne vrijedne
glave. Znam, znam lijepo {ta biste sad rekli: pleme se podijeli -
jedni ka Skadru a drugi ka Cetiwu...
- A ti, Vuki}u Popov, ratni~e, vojskovo|o, kapetane moje
gvardije, kud ti nagiwe{?
- Ja? Ne dopada mi se ni jedno ni drugo. U onome cijepawu vid-
jeh veliko zlo za moje pleme. Pa stadoh po sredini...
- Nema tu sredine, Vuki}u Popov! I nijesam rekao da si ne~o-
vjek... Urastao ti korijen u ona ku~ka brda, pa se pijani{ svojom
istinom i gotov si da za wu strada{. Ama zaludu - ja~a je i vi{a
moja istina, oko mi doseè daqe. Tvoja se smrt nema ~ega zastid-
je ti - ubi te ja~a istina!
- Stadoh po sredini i viknuh da odlijegne ovamo do Cetiwa:
Ne dam svoje pleme, dok ne pobijemo barjak na sastav Ribnice i
Mora~e! Ne moèmo hodati za so preko cijele Crne Gore ~ak u
Kotor! I da mene nije, moje se pleme ne bi dalo nikome. I ne pod-
nosim hara~lije, makar se krstom krstile kao ja!
- ûo si presudu senata, ~uli smo tebe i sada - zbogom. Odbi-
ja{ pleme od svoje bra}e i svoje vjere. To ti krivica.
- Prete{ka kazna, gospodaru! Uzima{ mi ìvot, pa me ubi-
ja { i posmrtno. Na ~elu mi je zapisano: Vuki} Popov. A ~elo ot-
kriveno suncu i sva~ijem oku. Kad ~elo padne na plo~u, ime osta-
ne, poìvi. Ne dopu{tam da na wemu zve~e pasje verige!
- Opet velim: sam si sebe osudio!... Okre}e{ lice od mene, zo-
ve{ sva zla da padnu na moju glavu. Pa neka, neka... Evo se zora bje-
lasa, glasovi se gube oko mene, a ja rop}em jo{, kanda i sad moram
slu{ati onoga gorwega u sebi... Dosta si no}as ispisao na crnom
rabo{u - Vuki} Popov bio ti je du`nik, dug si jednim mahom pre-
sjekao, ama sad }e{ ti wemu za vijeka dugovati” (54, 46. i 297-301).
Tako vladika Rade, a kad je u hrvatskom ratu za istrebqewe
srpskog naroda iz Srpske Krajine, krajem 1991, u okolini Go-
spi}a po~iwen te{ko zamisliv zlo~in, jedan od usta{kih bojovni-
ka, star ~etrdeset ~etiri godine, izjavio je za spqetski Feral od
8. septembra 1997:
“Zovem se Miro Bajramovi} i direktno sam odgovoran za smrt
86 Srba. Ja sa tom ~iwenicom uve~er zaspim i ujutru se budim, ako
zaspim. Sa znawem komandantovim, svojom rukom sam ubio 72 srp-
ska civila, me|u wima i devet èna. Nismo pravili razliku, ni-
smo ni{ta pitali. Srbi su za nas bili... neprijateqi. Najteè ti
je zapaliti prvu ku}u i ubiti prvog ~oveka. Posle ide po {ablo-
nu” (59, broj 393 od 17. juna 2008), kojim se koristio i vladika Rade.
Posledwim ~asima Wego{evim bavio se i mitropolit Amfi-
lohije, podse}aju}i najpre na ono {to je Vuk Popovi} (1806-1876),
koji se ponegde potpisuje i kao Vukol, rodom iz Risna a poreklom
iz Pipera, sve{tenik na slu`bi u Kotoru, 22. novembra 1851. go-
80 Ilija Petrovi}
dine pisao Vuku Karaxi}u: “Sjutra dan osvane jo{ u teòj muci,
ali ga bistra pamet nije ni kad izdavala, i zato se mi rno ispovi-
je di i pri~esti, pa najposle s ra{irenim rukama ov e rije~i izgo-
vori: »Boè i Sveti Trojice pomozi mi. Boè i Sveta Gospo|o
predajem Ti na amanet sirotnu Crnu Goru. Sveti Arhan|ele Mi-
haile, primi moju grije{nu du{u« .
“U svjetlosti Wego{evog posledweg Zavje{tawa i ovog pred-
smrtnog ~asa treba sagledavati wegovu li~nost i wegovo sveukup-
no djelo... Wegova »mirna ispovijest i pri~e{}e« pred smrt svje-
do~e wegovo predsmrtno pomirewe sa Hristom i sa Crkvom i sa
bli`wima, a istovremeno i predukus one svjetlosti (»svijetle
sjenke«) koju je »nazrio jo{te sa brijega kojega su wegovi smrtni
koraci mjerili«. To je bio, kao {to pi{e u svom Zavje{tawu, smi-
reni odziv nad Bo`ji poziv ili pod Wegovim lonom (u wegovom
krilu - IP) da vje~ni san boravi, il’ u horove vje~ne da Ga vje~no
slavi” (37, 216-217).
Niko ne kazuje posle koliko se ubijenih o~ekuje pokajawe.
KWA@EVSKI BROD U KAMENICI
Kad oporuka nije svetiwa. Testamentom od 20. maja 1850. go-
dine, pisanom u Pr~awu, u Boki Kotorskoj, vladika Petar II, Ra-
divoje-Rade Tomov Petrovi}, odredio je za naslednika svog si-
novca Danila Stankova Petrovi}a i ostavio mu “vladi~estvo,
kako je od stari ne uzakoweno u Crnu Goru”. Svome bratu Peru
Tomovu namenio je neku vrstu namesni{tva i preporu~io mu da
budu}eg vladiku “nastavqa”, odnosno podu~ava, dok ne bude spre-
man da preuzme vladarska ovla{}ewa. Znaju}i da Danilu nedosta-
je prikladno obrazovawe, stric ga je, na desetak dana pred svoju
smrt, poslao u Petrograd da u~i gimnaziju.
Po otvarawu testamenta, Pero Tomov zamolio je ruskog kon-
zula u Dubrovniku Jeremiju Gagi}a, da posreduje kod ruskog cara
i Danila prebaci na duhovnu akademiju, ne bi li se tamo mogao
pripremiti da preuzme vladi~ansku du`nost. Istovremeno, rus-
ki poslanik u Be~u baron Mejendorf izvestio je cara o novona-
stalim prilikama. Sagla{avaju}i se sa voqom vladi~inom, car
je Crnogorcima savetovao da sa~uvaju mir, “da ne bi dali povoda
Turcima, da se umije{aju u poslove wihove zemqe”. Ukoliko bi
neko prigovorio testamentu, trebalo bi gledati da se pro|e bez
sva|e, te da se mogu}i nesporazum, “kao i svako drugo teè pita-
we, prepusti rije{ewu carevu” (4, kwiga IX, sveska 4 - april 1931, 194).
Nezainteresovan za sticawe {kolskih znawa, a èqan vla-
sti, Danilo se (iz Be~a, jer samo je dotle stigao na putu za Pe tro-
grad) vratio na Cetiwe 3/15. decembra 1851. godine; nije mu bilo
do duhovnosti, {to je, samo po sebi, moralo dovesti do sukoba s
onima koji su dràli do posledwe voqe tek upokojenog Vladike.
Bi}e da je on istovremeno ba{tinio i politi~ku misao kojoj su
Rada Tomova nau~ili masoni i prosvetiteqi, a ~ija je “anarhi~-
na i antiharmonijska nota posluìla mnogim masonima kao in-
spiracija... za izvo|ewe Francuske burùaske revolucije 1789.
godine. Veliki broj autora danas govori o woj kao »satanskoj kla-
nici«, »nepotrebnom krvoproli}u« i »po~etku vladavine terora”
koji je, u toj ranoj fazi, za sobom ostavio preko milion mrtvih
Francuza (84, 119-120).
@ive}i u blizini Stri~evoj, Danilo je “na vreme” shvatio d-
a se “filosofski” put od deizma i prirodne religije do materija-
lizma i ateizma (bezbo`ni{tva) gradi na na~in koji su Wego{u
ponajboqe predstavili Simo Milutinovi} Sarajlija i Vuk Ka-
raxi}, po obrascu spravqenom i nau~enom u Dositejevoj {koli.
A ta se {kola, u dobroj meri, bavila razmatrawima o dràvi i
dru{tvu. Dositej je, naime, idealnu dràvu definisao “kao apso-
82 Ilija Petrovi}
lutnu monarhiju sa prosve}enim vladarom na ~elu, otprilike tak-

vim kakvi su bili Petar Veliki, Katarina II, Fridrih Veliki, i
Josif II, i kakve su prièqkivali i mnogi drugi prosvetiteqi
pre francuske revolucije. Za Dositeja je bila bedna zemqa u ko-
joj »svaki pa{a ho}e da je car«, ili »gde se nikakva promena ne mo-
è uvesti dok god na to ne pristanu i saglase se i kasapi i bakali
i lon~ari i sli~ni«, ili »gde neznalica ima vlast nametati se,
blebetati i praznosloviti, a onaj koji zna mora }utati i sa stra-
hom slu{ati, gde nepravedan i nesavestan zapoveda, a po{ten i
dobar prinu|en je povinovati se«... Polaze}i od toga da »varvari
varvare i neu~eni neu~ene nikad nisu u dobar poredak doveli« i
da bi »bez vlasti i suda qudi sasvim nesre}ni bili, a osobito sla-
biji i nemo}ni ji«, on je zakqu~ivao: »Potreban je prosve}en vla-
dalac i ~vrsti zakoni«... A idealni vladar je »trudoqubiv, prave-
dan, ~ovekoqubivi otac, prosvetiteq i premudri zakonodavac«...
Zauzvrat, narod treba da bude pokoran, veran” i da ume “savr{eno
prepoznati dobre namere svoga vladaoca” (85, 20-21).
To, s jedne strane, a Dositejeva “zasluga” {to je “do kraja pot-
kopao temeqe najja~oj tvr|avi sredwovekovqa i jedinoj kod srp-
skog naroda, koji je bio... bez druge prosvete osim zlehude crkve-
ne”, sa druge, i za Petra II i za Danila predstavqale su nauk za
ìvqewe “bez praznika i postova, bez ikona i mo{tiju, bez naj-
raznovrsnijih ~udesa, bez tajne sve{tenstva i bez mo}ne ustano-
ve kalu|erstva”, budu}i “da su sva neprijateqstva me|u hri{}an-
skim narodima, nesloga i quta mr`wa zbog wih postale” (85, 24-26).
Doga|aji su se po Vladi~inoj kon~ini razvijali ~udesnom
brzinom. “Danilo dotr~a iz Rusije (iz Be~a, zapravo - IP), izvr-
{i juri{ na skup{tinu, uze vlast kao da je jedino za to ìvio i
je dva do~ekao da Wego{ umre” (64, 154).
Simo Popovi} veli da “kada se Kwaz Danilo vratio iz Rusi-
je na Cetiwe, ne izi|e mu niko na susret, niti ga do~eka{e kao
Kwaza i Gospodara. On razjaha kowa pred biqardom i u|e u dvora-
nu senatsku, gdje je u taj mah bio na okupu Senat pod predsjedni-
{tvom \or|ije Savova Petrovi}a (brata od strica Petra II -
IP). Kwaz Danilo diè sa foteqe vladi~ine u za~equ trpeze
crni zastor, kojim je bio pokriven od dana smrti vladi~ine, sjede
i objavi zbuwenim senatorima, da je on Kwaz i Gospodar Crne
Gore i da }e sa svakim brzo svr{iti, koji bi se usudio protiviti
se. Tu je do{lo do otvorenoga i èstokoga sukoba izme|u Kwaza
Danila i \or|ija i wegovih pristalica. Oni su odricali isti-
nitost glavarskih potpisa na molbenici Caru, koju mu je podnio
Vladika Petar i Ivo Rakov i da narod èli Kwaza. Ovaj se raz-
dor svr{io izlaskom \or|ijevim i drugih Petrovi}a i brojnih
Crnogoraca, pristalica im iz Crne Gore u Austriju, gdje ih je

vlada austrijska rado primila i svakom, prema poloàju odredi-
la pristojno izdràvawe” (43, 453-454).
Pero Tomov, izvr{ilac vladi~ine oporuke, èleo je da do
kraja bude ispuweno ono {to u woj pi{e (da Danilo preuzme vla-
di~estvo, odnosno duhovnu vlast), a na wegovoj strani na{ao se i
Stevan Andrijin Perovi}-Cuca, sestri} Perov, mlad ~ovek {ko-
lovan na strani, najobrazovaniji Crnogorac toga vremena. (Delom
i zbog toga, Danilo je gledao da Stevana ukloni ne samo iz svoje
blizine, no i da ga ostavi bez glave; o tom odnosu svedo~i i jedno
pismo Vuka Popovi}a, u kome stoji qutita Danilova pretwa Ste-
vanu: “I ti, grdni govedaru, o}e{ da pa{uje{” - prema 103, 213). I
senatori su, vo|eni mi{qu da Vladi~inu èqu treba po{tovati,
u prvom trenutku za wegovog naslednika u svetovnoj vlasti pro-
glasili Pera Tomova, ali su ubrzo, tako|e jednoglasno, pogazili
svoju odluku i priznali Danilov naum da se proglasi za kwaza,
odnosno za svetovnog gospodara crnogorskog. Otpor tom izboru
Danilo je proglasio zaverom.
Najve}i deo onih koji su se bavili Danilovim preuzimawem
svetovne vlasti u Crnoj Gori skoro da i nisu “~itali” oporuku
vladike Rada; ko je to i ~inio, pomiwao je taj ~in uzgredno. Bi}e
da se jedino Miomir Da{i} tom stvari bavio “u vidu zanata”, tako
da je u Srpskom biografskom re~niku, kwizi stvaranoj za ve~nost,
sub specie aeternitatis, zapisao da je Wego{ev testament bio napi-
san “u pet ta~aka, od kojih se najva`nija odnosila na politi~ko
pitawe - ko da ga naslijedi. U toj ta~ki se kaè: »Za nasqednika
mojega ostavqam Danila, Stankova sina, a mojega sinovca... wemu
ostavqam vladi~estvo kako je od starine uzakoweno u Crnu Goru
...kao i svekoliko moje dviìmo i nedviìmo (pokretno i nepo-
kretno - IP) {to imam...«. U testamentu je Danila preporu~io
svojemu bratu Peru, predsjedniku Crnogorskog senata, »da Dani-
la kako svojega sina prihvati i u~ini sposobnim narodom uprav-
qati«. Petar II je original testamenta »za vi{u sigurnost i ta~-
nost« pohranio i u ruskom konzulatu u Dubrovniku” (63, 100).
Iako je nesumwivo da je Danilu Stankovu u nasle|e ostavqe-
no “vladi~estvo” a ne kwaèvstvo, Da{i} smatra da je spor oko
vladarskog nasle|a nastao kao rezultat Perove odluke “o krivo-
tvorewu testamenta”, te da je Pero Tomov “poslije vladi~ine smr-
ti poku{ao da druga~ije tuma~i vladi~in testament”. Senatori
su, kaè on daqe, “pod wegovim uticajem, novembra 1851. progla-
sili Pera za kwaza (vladara), ostavqaju}i Danilu mitropolijski
tron” (63, 100). Potpuno zanemaruju}i nau~ni~ko po{tewe, Da-
{i} najpre sam krivotvori Wego{ev testament, na na~in koji
84 Ilija Petrovi}
kod budu}ih ~italaca wegovog prili~no obimnog teksta u Srp-

skom biografskom re~niku ne}e izazvati bilo kakvu sumwu. Da-
{i} ta~no prenosi testamentarnu odredbu da vladika Petar II
ostavqa Danilu Stankovu “vladi~estvo”, ali kad Petar II kaè da
svom nasledniku ostavqa i “svekoliko moje dviìmo i nedviìmo
{to imam”, on iza re~i “imam” stavqa tri ta~ke (...), umesto da
napi{e ono {to u testamentu zaista stoji: “u Crnu Goru”, i {to,
po prirodi stvari, politi~ke i dru{tvene odnose u Crnoj Gori i
Brdima postavqa na druk~ije temeqe. Taj “mali” dodatak od sve-
ga tri re~i, od kojih jedna predstavqa predlog, otvorio je Dani-
lu {irok prostor da, ~im preuzme vlast, po~ne sa zluopotreba-
ma na svim stranama.
A dotle, sukobi u vezi s testamentom i Danilovim pravima da
preuzme vladarska ovla{}ewa okon~ani su na senatskoj i glavar-
skoj skup{tini odrànoj 1/13. januara 1852. godine, na kojoj su, za-
hvaquju}i saop{tewu ruskog konzula u Dubrovniku “da je ruski
dvor za bezuslovno izvr{ewe testamenta”, odredbe vladi~inog
testamenta protuma~ene u korist Danila Stankova Petrovi}a;
on je, ta ko, potvr|en za “vladara (vladiku) Crne Gore sa svim at-
ributima wegovog prethodnika”.
O tome, sa~uvani su i neki novinski izve{taji, od kojih ovde
prenosimo dva, oba objavqena u novosadskoj Ju`noj p~eli.
Prvih dana po povratku iz Be~a, Danilo se, po izve{taju jed-
nog posmatra~a iz Dalmacije, “nije me{ao u dràvne poslove”, ta-
ko da “Pera Petrovi}, brat pokojnog Vladike, upravqa i vlada”;
Danilo je strpqivo i{~ekivao “ruskog jednog ~inovnika, da s
wim u Petrograd ide i tamo se za vladiku i gospodara Crne Gore
pripremi” (88, broj 3. od 9/21.januara). U me|uvremenu, 6/18. januara “s
crnogorske granice” javqeno je da “neizvesnost, koja je na Crnu
Goru nastupila po smrti vladike Petra Drugog, smu}ivala je sva-
ko srbsko srce, boje}i se... da ne bi se me|u Crnogorcima sva|a do-
godila, i tako slobodna ova na{a bra}a u svojoj slobodi {teto-
vala. Osobito se je bilo bojati od kako naimenovani naslednik
do|e nenadno iz Be~a na Cetiwe. Ovo stawe trajalo je sve do Vasi-
qeva dnevi, to jest do prvog januara (13. po novom ra~unawu - IP),
u koji dan po starome obi~aju skupi{e se glavari na Cetiwe; koji
uvi|aju}i da ovakvo stawe stvari nimalo korisno ne moè biti,
jednoglasno zakqu~i se: da glavari i narod crnogorski priznaju za
svoga gospodara onoga koga ruski car ho}e, i nare|uje.
Tada naslednik Danilo iznese pismo od samoga cara potpisa-
no kojim sledstveno posledwem zave{tawu gospodara pokojnoga
priznaje istoga Danila za naslednika i gospodara crnogorskoga
i izjavquje svoju blagonaklonost kako narodu tako i istome Dani-
lu. (Radilo se o Carevoj poruci Crnogorcima da izbegnu trvewa

oko nasledstva - IP). Po pro~itawu ovoga pisma pristupi{e go-
spodin Pero i \or|ija i celiva{e ruku Danilu i tako isto sena-
tori i glavari u znak priznawa” (88, broj 7 od 23. januara/4. februara).
Ne{to kasnije, 7. marta 1852. godine, “narod crnogorski na
sveop{tem zboru” na Cetiwu, odlu~io je da “crnogorska dràva
biva mirska (svetovna - IP) i postaje nasqedno kwaèvstvo”, sa
Danilom Petrovi}em kao prvim wenim kwazom na ~elu (63, 101 ).
Ili, kako to podrobnije pi{e Dimo Vujovi}, na sveop{tem narod-
nom zboru odlu~eno je, u {est ta~aka (od kojih navodi samo prve
dve), da se izmeni dràvno ustrojstvo Crne Gore i da ona postane
monarhija:
“Prvo: Crnogorska dràva biva mirska i postaje nasledstve-
no kwaèstvo;
Vtoro: Na vladawe Crne Gore biva zvan i potvr|en kao Kwaz
Svijetli Gospodar Danilo Petrovi} Wego{, a posle wega na vje~-
no svoji naslednici u muèskom polu po redu prvoro|enstva, a u
nestawu pravog nasledstva zvana su najblià mu{ka svojta i u
najprvome stepenu, a u slu~aju ravnog stepena, najstariji vozra-
stom” (91, 10).
Naravno, tvrdwa o “svim atributima” nije istinita, po{to
je, ukidawem teokratske uprave u Crnoj Gori, mitropolijski tron
na Cetiwu ostao upra`wen punih sedam godina. Bilo je nagove-
{taja da }e Danilo, neposredno po povratku iz Rusije, za vladiku
crnogorskog i brdskog imenovati Nikodima Rai~evi}a, arhiman-
drita ostro{kog, za koga se govorilo da je “dobar ~ovek, no pitawe
je da li }e wegove snage biti u stawu da ovo visoko zvawe otprav-
qaju” (88, broj 14 od 6/18. avgusta). Mesec i po dana kasnije, 18/30. sep-
tembra, javqeno je da su se kwaz i glavari saglasili s Nikodimovim
izborom, ali je sve zavr{eno na tome (88, broj 30 od 1/13. oktobra). Tek
1858. godine, kwaz Danilo se “dosetio” da to “radno mesto” popuni,
tako {to je za novog mitropolita izabrao jeromonaha Nikanora
Ivanovi}a, sabrata manastira Savine, rodom iz Drni{a a porek-
lom iz Wegu{a; zbog toga {to se avgusta 1860. godine nije pojavio
na sahrani Danilovoj, mitropolit Nikanor bio je odmah smewen,
“telegrafskim putem” (57, 355).
Testament vladike Petra II. Da se ne bi naga|alo {ta je te-

stamentom vladike Petra II zaista bilo predvi|eno, ovde }emo,
po{to ispustimo wegovo svehvalno i pokorno obra}awe Gospodu,
satkano od devet misaonih i poetski nadahnutih stavova, dati sve
pojedinosti koje ~ine sadrìnu takvih spisa u uobi~ajenim osta-
vinskim poslovima:
86 Ilija Petrovi}
“Ako mi se sada dogodi da umrem, ovaj na~in posqe sebe ostavqam:

1. Za nasqednika mojega ostavqam Danila, Stankova sina, a mojega
si novca. Wemu ostavqam vladi~estvo, kako je od starine uzakoweno u
Cr nu Goru. Istome Danilu svekoliko dviìmo i nedviìmo {to imam u
Crnu Goru, ostavqam; a preporu~ujem mojemu bratu Peru da Danila u sva-
~emu, kako svojega sina, nastavqa doklen se Danil u~ini sposoban naro-
dom upravqati.
2. Novci koji su mi u Ekonomi~eskom banku u Petroburgu, od kojih
su obligacije u Ministerstvu inostranih djel, wih ostavqam narodu cr-
nogorskome, to jest da su narodwe; dobit od wih da prima vladika, koji bi
bio i za istu dobit da im kupuje praha da brane svobodu; a gladne godine
da kupuje za iste novce ìto i bez pare i dinara da ga dijeli sirotiwi cr-
nogorskoj i brdskoj, ali niko nikada re~ene novce ne moè iz Banka uze-
ti no vje~no da u wemu ostaju, samo dobi}u da se polzuju.
3. Za novce koji su mi u Be~u: 50 hiqadah fiorinah u barona Sine, a
toliko upravo u gospodina Tirke, dobit s ove sto hiqadah ostavqam ro-
diteqima i dvjema sestrama da istu dobit uìvaju dok su oni ~etvoro ì-
vi, a po{to mi se prestave, i roditeqi i obije sestre, onda pare ostaju za
narod crnogorski na isti na~in kako i one {to su u Banku petrobursku.
Zato molim Ministerstvo mojega Pokroviteqa; kako bih se ja presta-
vio, da prime obligacije od ovijeh novacah u Be~u i da prenese iste nov-
ce kod onijeh u Petroburgu da ne bi poginule jadnome narodu crnogor-
skome.
4. 50 hiqada forintih od ra~una od ìta, koje su mi u mojega brata
Pera, neka ih moj brat Pero razdava narodu i kupi od naroda na onaj laki
na~in kako sam ja uredio; a po smrti mojega brata neka se spreme u Pet-
roburgsku banku, |e su i pro~i moji novci, pak se neka s winom dobi}u
postupa na isti na~in kako s dobi}u prvijeh, a u glavu winu da niko ne
smije ta}i no neka vje~no u Banku stoji da bi koliko-toliko prisko~ilo
u nu`di kukavome no u isto doba vite{kome narodu crnogorskome.
5. 40 hiqada forintih, koje su u kasi gvozdenoj na Cetiwu, oni se
neka za nu`de narodwe tro{e, kako vide moj nasqednik i moj brat Pero.
Ko i{ta iz ovoga ov|e upisanoga preina~i, bio mu crn obraz pred
qudima i jarosni se Sud Bo`ji nad wim izvr{io za tu nepravdu, koju bi
pred licem neba i zemqe u~inio” (66, 157-158).
Vladika Rade je, dakle, najve}i deo svoje dviìme imovine

(novca i vrednosnih papira) drào na strani, izvan Crne Gore, u
Be~u i Peterburgu; samo je mawi deo drào kod sebe, tako da je,
kad je osetio da mu otkucavaju posledwi sati, pozvao svog zeta
Andriju Krivokapi}a i darivao mu kesu sa 50.000 forinti, “da se
ima na{to izdràvati” (64, 153). Dobit od novca pohrawenog u Be-
~u (kamata) bila je namewena Vladi~inim roditeqima i sestra-
ma, da im se za wihova ìvota ispla}uje po 700 forinti godi{we.
Novac i vrednosni papiri iz Peterburga pripadali su crnogor-
skom narodu, a kamatu od tih sredstava primao bi budu}i vladika
i wom je jedino mogao kupovati barut kojim bi crnogorski narod
branio slobodu. Po svemu, dakle, Vladi~ina dviìma imovina na

strani ni po ~emu nije bila deo nasledne mase kojom bi Danilo
Stankov, kao kwaz a ne vladika, mogao raspolagati.
Po bratskom dogovoru, umesto da rusko Ministarstvo spoq-
nih poslova, kao “Pokroviteq” vladike Petra II, “prenese iste
novce kod onijeh u Petroburgu da ne bi poginule jadnome narodu
crnogorskome”, Stevan Perovi} doneo je sav novac iz Be~a i uru-
~io Danilu. Ne{to kasnije, kad mu je Stevan postavio pitawe ka-
ko }e se raspolagati donesenim novcem, Danilo se gradio da ne zna
o kakvom se novcu radi; testament se nalazio kod wega, on je bio
gospodar u Crnoj Gori i niko, pa ni Stevan, nije mogao dokazati
da je ikakav novac postojao (64, 156-157).
Da dviìma i nedviìma imovina vladike Rada ni po ~emu
nije mogla pripadati kwazu Danilu, koji je pogazio zave{tawe i
odrekao se vladi~estva, kazuje i stav iz druge ta~ke da je pravo
na raspolagawe novcem ostavqenim u Peterburgu imao vladika
koji bi bio, a ni po ~emu neki drugi crnogorski politi~ki ~ini-
lac, ~ak ni onaj iz testamenta, Danilo Stankov, ukoliko mu nije
pripadao vladi~eski tron.
I Stevan Perovi} je pomogao da testament tek upokojenog vla-
dike Petra II bude izigran, ali }e ga to ko{tati vi{egodi{wih
progona i, na kraju, glave; kwazu Danilu nije bilo u interesu da u
ìvotu bude svedok wegove pohlepe i te{ke zloupotrebe stri~e-
vog materijalnog i duhovnog zave{tawa.
A posledwa re~enica u Vladi~inom testamentu sadràvala
je i jednu osobenu “za{titnu” misao: “Ko i{ta iz ovoga ov|e upi-
sanoga preina~i, bio mu crn obraz pred qudima i jarosni se Sud
Bo`ji nad wim izvr{io za tu nepravdu, koju bi pred licem neba i
zemqe u~inio” (66, 157-158).
Moglo se to odnositi i na serdara Stevana Perovi}a Cucu i
na kwaza crnogorskoga i brdskog Danila Stankova Petrovi}a.
A moglo bi se postaviti i pitawe otkud vladici Radu, Petru
II, tolika dviìma imovina u sirotnoj Crnoj Gori, u Crnoj Gori
koja je, dobrim delom, ìvela od ruske pomo}i. (Ne sme se, narav-
no, prevideti ni zapis Ni}ifora Du~i}a da je Petar II “prodajom
za novce zemaqa, nakva{enih srpskom krvqu dokazivao wenu ne-
zavisnost” - 19, 55). I, u potrazi za odgovorom na to pitawe, mo-
glo bi se “otkriti” da je vladika Rade iz tih sredstava pla}ao i
ubistva svojih stvarnih i navodnih politi~kih neprijateqa po
Brdima i Crnoj Gori.
No, da bi se ja~e istakla “materijalisti~ka” priroda vladi-
ke Rada, duhovnog predvodnika crnogorskih i brdskih plemena,
vaqa ovde ponoviti ono {to je, neku stranicu ranije, upisano uz
ime wegovog kwaèvskog naslednika:
88 Ilija Petrovi}
“Prve vojvode ku~ke, od Drekala do Perute Radowina Petro-

vi}a, nijesu bili gospodari narodu, no sluge bez plate i u~iteqi
narodni. Nigdje se ne moè opaziti da je koji vojvoda Drekalovi-
}a uzeo pare od naroda za svoj trud i tro{ak, osim ako su mu druge
dràve {to davale, kao Lalu Drekalovu {to je dolazila plata od
Mqetaka, ili... vojvodama Petrovi}ima {to su davali ruski ca-
revi i carice u ime plate. No po svemu se vidi da su oni te pare za
narod upotrebqavali, a ne sami tro{ili, jer su se istim parama
crkve gradile u Ku~ima... Da vojvode Petrovi}i nijesu radili za
svoje bogatstvo moè se vidjeti i po ovome: nijednome od wih ne
moè se poznati da je {to vi{e imao, ili boqe ìvio od svojih
seqana, no je od mnogih mawe imawa imao, a i ìvio prostije. U
narodu se nigdje ne ~uje i vidi traga od bogatstva Petrovi}a, a
{to su za narod ~inili to im se ~ulo i vidjelo” (1, 282-283).
Kwaèvski progoni. Danilo Stankov stupio je na crnogor-

sku vladarsku stolicu u svojoj dvadeset {estoj godini. “Mlad, ma-
len, neugledan, ali vatren i okretan, obe}avao je demokratske
reforme, od prvog dana ispoqavao okrutni apsolutizam i preko-
ra~ivao prag tiranije i zlo~instva” (45, 35), a Crnoj Gori namet-
nuo stawe za koje narodni mudrac Sula Radov re~e da “do|e vri-
jeme da se pas kobasicom veè i da je ne smije izjesti” (43, 457); tek
toliko da bi ispunio ono svoje “programsko” obe}awe dato Crno-
gorcima nedugo po samousto li~ewu za kwaza:
“Vidite koli{ni sam mali, ali ako me ne uzaslu{aste, bi}u
vam ve}i od Lov}ena: ako mi ne date dobrom da se proslavim, ja }u
gledati da se proslavim zlom” (35, 167).
Prema pisawu vojvode Sima Popovi}a, “kad se Kwaz Danilo
vratio iz Rusije na Cetiwe, ne izi|e mu niko u susret, niti ga do-
~eka{e kao Kwaza i Gospodara”, po{to ni wegovi najbliì ro-
|aci i glavari nisu bili saglasni s odricawem od vladi~anstva i
samonametawem kwaèvske titule; uvo|ewe kwaèvske titule u
malu Crnu Goru pomenuti Sula Radov propratio je pitawem “gdje
}e brod u kamenicu”, udubqewe u kre~wa~koj steni, u kome se po-
sle ki{e zadràva voda.
Nesumwivo, taj je otpor doprineo da kwaz Danilo s velikom
strogo{}u otpo~ne svoju vladu kao samodràc, “iako se ne moè
misliti da bi i bez toga druk~ije bilo prema ìvosti Kwaza Da-
nila i tada{wem stawu naroda, koji nikakvih zakona nije imao i
kome je sada voqa Kwaèva jedini zakon bio. Na rije~kim pazari-
ma (u Rijeci Crnojevi}a - IP) mu{ketano je (ubijeno iz pu{ke,
mu{kete - IP) toliko Crnogoraca. Optuìvani su bili zbog za-
vjera, koje su mahom... izmi{qali r|avi qudi, da se Kwazu udvore
i time uklone s puta sebi one {to im, u ~emu bilo, sme tahu. Jedni
su bacani u tamnice, a da ne znaju za{to, drugi su, da izbjegnu to,
uskakali... u Austriju, a neki i u Tursku. Perjanici se ~esto vi|a-
hu po selima crnogorskim, a gdje god se oni pojave, javqao se strah,
da }e neko u tamnicu, ili na strijeqawe” (43, 453-455).
Od Vuka Popovi}a saznajemo da se Danilo obesno pona{ao i
prema najuglednijim glavarima, a silexijski se ophodio, primera
radi, i prema vojvodi Novici Cerovi}u i serdaru Milu Martino-
vi}u. Znaju}i sve to, iako skoro opsednut Danilovim “dràvni~-
kim” delovawem, Tomica Nik~evi} je s razlogom napisao da je sa
svojim “~inovni~kim aparatom knez Danilo sprovodio najokrut-
nije apsolutisti~ke metode u unutra{woj politici. Sve je bilo
usmjereno u pravcu u~vr{}ivawa wegove despotije” (103, 212).
Stevan Perovi}. Na listi ugroènih na{ao se i Stevan

Perovi} Cuca, koji, nezadovoqan nasilnom odlukom o promeni
crnogorskog dràvnog ustrojstva, odlazi u Dubrovnik; tamo je, sa-
mo zahvaquju}i slu~ajnosti, ostao ìv. Trag o tome sa~uvan je u
jednom policijskom dokumentu iz dubrova~kog arhiva, koji ovde
preuzimamo od Isa Kala~a, starinom od Mila~i}a, Drekalovi}a:
“Da nije bilo jedne anonimne ène (~ije je ime iz sigurnosnih ra-
zloga pre}utano, a koja je ~ula kako se neki Crnogorci dogovaraju
da Stevana zadave ìcom i s kamenom o vratu bace u more - IP),
Wego{ev sestri}, serdar i pjesnik Stevan Perovi} Cuca bio bi
udavqen 20. aprila 1852. godine. Tko je to pripremao ne bum znali,
ali se slutiti dade na kwaza Danila i wegove qude” (64).
Perovi} je iz Dubrovnika otputovao u Be~ (gde je imao neven-
~anu ènu Helgu Verner, sestri~nu cara Frawe Josifa, i k}er-
kicu Srbiju). U Be~u je ostao oko pola godine, sve dok od Danila,
posredovawem carevim, nije dobio poziv da se vrati u Crnu Goru,
gde bi bio imenovan za senatora i zapovednika crnogorske vojske;
vratio se, da bi posle godinu dana, krajem 1853, zajedno sa svojim
ocem Andrijom, ujakom Perom Tomovim i jo{ nekim istaknuti-
jim opozicionarima, bio uhap{en, vezan i natovaren na kowa i
proteran iz Crne Gore.
Nik~evi} pi{e da je “knez Danilo bio pripremio saziv Sena-
ta i ~lanova ostalih organa vlasti i uprave... da bi pred wima op-
tuìo Pera Tomova i ostale pripadnike i vo|e opozicije, ali...
glavni vo|i opozicije nijesu smjeli ~ekati saziv glavara zato {to
su znali da je knez ve} stvorio ve}inu u Senatu i da je imao pos-
lu{an aparat, pa su uo~i sastanka donijeli odluku da emigriraju.
17. novembra 1853 godine izbjegli su u Kotor Pero Petrovi}, Mi-
lo Martinovi} i Stevan Perovi}-Cuca ”. Od Vuka Popovi}a, sve-
90 Ilija Petrovi}
{tenika sa slu`bom u Kotoru, koji se o Danilovim “dràvni~-

kim” postupcima mogao jedino obavestiti preko glasnika ciqno
slatih iz kwaèvske kancelarije, - ako je ne{to ~uo izokola, iz
tre}e ruke, on je to uvek nagla{avao - saznajemo (prema 103, 214) da
“na 15 o.m. naredi kwaz da se svi glavari i ostali koji kruh wegov
jedu, okupe na Cetiwu, i nekako se obznani, kao da misli pred
ovijem qudima najprije on svoje razloge prikazati, a poslije da
prikaè svaki svoje, pak oni {to reku, onako da i bude; ali Pero
i wegova druìna poznavaju}i Zeka i wegove kupqene perjanike,
kakvi su to Despoti, ne {}e{e ~ekat skup{tinu, nego u pro{lu
srijedu po no}i - mimac brè boqe preko Lov}ena stranputicom
s djecom i ènama”. Na drugom mestu, on 1. decembra 1853. godine
(po novom ra~unawu) kaè da “ju~er u podne kaza mi dobar jedan
prijateq iz Crne Gore da je onomadne u Biqardi bilo grdno ri-
je~awe me|u Kwazom, serdarom Milom (Martinovi}em) i Perom
Tomovijem Petrovi}em... Sino} pred mrak... glas kroz grad pu~e
kako su seradr milo i {est bai~kih familija, Pero Tomov sa è-
nom, i sin serdara cuckog Stevan (Perovi}) do{li u Gerbaq.
Jutros pazarni dan, raspitam se za ovu bruku, i kaù mi da ih je
htio Kwaz mu{ketati. I oni kad su za ovo obaznali, da su po no}i
pobjegli” (106).
Uporedimo li Nik~evi}evu i Popovi}evu pri~u, obe naslo-
wene na ono {to je smi{qeno na Cetiwu “i nekako se obznani”,
lako se moè zakqu~iti da je sve moglo biti i druk~ije: Pero To-
mov Pet rovi}, Milo Martinovi} i Stevan Perovi} Cuca, pro-
gla{eni “kao glavni buntovnici i javni izdajnici svoga Gospo-
dara i Ota~estva”, nisu pobegli ve} su, vezani i natovareni na
kowe, “za vazda prognani iz Crne Gore, bez da se ikada vi{e mogu
povratiti”.
Nedugo zatim, januara 1854. godine, Pero Tomov umire u Ko-
toru (ili ga tamo, mo`da, “umiru” Danilovi pla}enici), a Stevan,
kome nije bilo omogu}eno da do|e na ujakovu sahranu (uz licemer-
no prire|ene “dràvne po~asti”, na Wegu{ima), i daqe u strahu
od Danilove kazne, zaputi se u Be~. Pokazalo se da ni Be~ nije si-
guran, jer je Danilo i tamo poslao ubicu; zahvaquju}i svojoj fi-
zi ~koj snazi, Stevan je savladao ubicu i predao ga policiji. Pri-
bojavaju}i se nekog novog sli~nog susreta sa Danilovim uhodama,
posle ne{to vi{e od dve godine on kre}e ka Carigradu. Tokom tog
posledweg putovawa, pritisnut tugom za rodnim krajem, Stevan
pi{e pismo kwazu Danilu, u kome, neki kaù: pokajni~ki, izra-
àva podr{ku wegovom trudu za “preobraàj u korist otaxbine”,
nudi svoju pomo} i od wega traì ovla{}ewe da deluje kod Por-
te, ostavqaju}i mu “da nazna~i u kojim granicama treba raditi”.
Moè biti da je kwaz tada Stevana imenovao za crnogorskog

konzula u Carigradu, ali je istovremeno u Carigrad poslao popa
Joka Kusovca sa jo{ jednom osobom da ga ubiju; to su i u~inili 10.
jula 1857. godine.
Ponajvi{e zbog Stevanove veze sa habzbur{kim dvorom, ovo
ubistvo nije u Evropi pro{lo nezapaèno; Danilo je iskoristio
Stevanovo pismo da sve koji su sumwali u wega, Danila, ubedi” ka-
ko nije imao razloga za ubistvo i “da nije umije{an u likvidaciju
najkontraverznijeg crnogorskog emigranta za kojeg je u po~etku
tvrdio da se preko ujaka Pera Tomova poku{ava ubaciti u trku za
crnogorski presto”.
Tako pred Evropom, a u Crnoj Gori nije mu smetalo da najbli-
òj Stevanovoj rodbini zabrani “da ga oàle... po drevnim... crno-
gorskim obi~ajima, onako kako su vazda àqeni junaci i naro~i-
to mladi qudi. Nije se smjelo ni ime Stevanovo spomenuti, a ima
dokaza da je ~ak uputio svoje perjanike u Cuce s naredbom da jedno
vrijeme strogo paze” na ku}u Andrije Perovi}a, Stevanovog oca,
serdara cuckog, i ako bi u woj neko glasno zakukao ili zalelekao
za Stevanom, da mu istog ~asa i ostale sinove, a bilo ih je {esto-
rica, “sve na vatru izgore” (45, 153-184).
Ku}a \ura{kovi}a. Stradale su i mnoge druge ku}e koje su se

protivile progla{ewu Danilovu za kwaza, “a od tih najvi{e ku-
}a \ura{kovi}a na Ceklinu. Glava woj i Rije~koj nahiji bje{e
Serdar Filip \ura{kovi}, junak znan i ~uven u svoj Crnoj Gori, a
ku}a mu glavarska od pamtivijeka. Vladici Radu bje{e desna ruka.
Serdar Filip nije bio protivnik Danilu, ali nije pristajao, da
bude Kwaz. On je htio da vladi~anstvo ostane u Crnoj Gori... \u-
ra{kovi}i su to skupo platili. Raseli{e se po bijelom svijetu.
Ima ih i danas po Arbaniji i Srbiji, po Bosni, Misiru i Rusiji.
Oduze im se Serdarstvo i vojvodstvo... Crnogorcima bi zabrawe-
no, da se ène od wih, a da im niko ne smije dati svoju odivu. Sin
vojvode Marki{e \ura{kovi}a, bje{e ve} vjeren odivom Petrovi-
}a, pa se i ta vjeridba razvrè” (43, 453-455). O rasku}ewu ku}e \u-
ra{kovi}a sve do~i i zapis Vuka Popovi}a, po kome je na Sa vin-
dan 1856, 14/26. januara, “si{ao Kwaz s Kwagiwom u Kotor i pre-
no}ili su kod na{eg cirkula (okru`nog na~elnika - IP). Pri
kretawu s Cetiwa, pozdravqaju}i ga iz pu{aka, pogine jedan se-
nator, mladi sin Filipa \ura{kovi}a... i ubije ga pu{ka iz dvo-
ra Kwaèva s prozora, isti wegov sluga. I zato se govori da je
ovo navla{ u~iweno! Ubicu su odmah svezali i u tamnicu metnu-
li” (105, 133), a do kada je u woj ostao i {ta se s wim daqe de{a-
valo, ne zna se.
92 Ilija Petrovi}
Kako to o Danilovom dolasku na vlast pi{e Vladan \or|e-

vi}, “otkri se zavera protivu ìvota kwaèva. Marko \ura{ko-
vi} i Mihailo Vukov Radowi} platili su ìvotom tu zaveru, a
vi{e senatora je proterano iz Crne Gore” (16, 116).
\ikni}i. Tragedija sedamdesetogodi{weg bjelopavli}kog

prvaka Stevana \ikni}a, kome Zeko Mali nije bio po voqi, jo{
crwe odslikava prirodu Danilove li~nosti. Da bi “opametio” i
wega i druge, Danilo je, pod la`nom optu`bom da dvojica Steva-
novih sinova ubijaju ne samo Turke ve} i Crnogorce, poslao svoje
perjanike da ih uhvate i ubiju. Po{to su “savesno” obavili posao,
perjanici ih po zapovesti Danilovoj “objese da vise za petnaest
dana kao opomena svim ostalim Bjelopavli}ima kako }e pro}i oni
koji su nepokorni i nevjerni gospodaru Crne Gore. Povje{anim
Stevanovim sinovima niko se za petnaest dana nije smio prima}i
sem wihove oja|ene majke koja je svakoga dana dolazila iz sela La-
}a, udaqenog oko sat i po hoda, da brani mrtve sinove od muva, a
bilo je qetwe doba” (45, 43-44).
Gowewe ne samo \ura{kovi}a i \ikni}a, ve} i drugih zname-
nitih ku}a po Crnoj Gori i Brdima (pi{e Vuk Popovi} 1. apri-
la/1. maja 1857. godine, da je Danilo “na Cetiwu pozatvarao mnoge
glavare i metnuo pod straòm, osobito neke s glave - ugledne,
glavare - Br|ane i Crnogorce. A mnogi su dobjegli u Kotor, i {e-
taju se kao izgubqene du{e” - 105, 150), uz istovremeno uzdizawe
novih, dotle mawe uglednih (da se ne kaè: neuglednih), produè-
no je i poja~ano posle pogibije Danilove, kada je vojvoda Mirko, u
ime svog sina Nikole (ro|enog 1841), naslednika Danilovog, sve
do svoje smrti (1867) bio pravi vladar u Crnoj Gori. “Kwaz Ni-
kola, po smrti o~evoj, produìo je vladati u tome pravcu i kod
wega se otvoreno razvila te`wa: da stare, zaslu`ne ku}e crnogor-
ske uni{ti, kako bi nestalo pomisli, da ima wihovih zasluga u
postawu nove Crne Gore i dinastije, a da podigne nove, koje }e mu
za to biti obavezne i blagodarne, a ne}e se mo}i pozivati na za-
sluge svojih starih” (43, 455).
Obe}a im i {to ne iska{e. Po{to je preuzeo vlast, kwaz Da-

nilo je Crnogorcima po~eo da obe}ava red, jednakost, pravdu i sve
ono {to oni nisu ni iskali: “Ne}emo se vi{e ubijati po kantuni-
ma (t. j. po buxacima), ve} ko se osudi na smrt i pogubi, svi Crno-
gorci vaqa da znadu {ta je skrivio i za{to je pogubqen. Tajne se
tu`be ne}e vi{e primati, nego koji {to kaè na koga, on vaqa
ondje da ~eka dok se dozove onaj, na kojega on govori, da se suo~e. -
Koji u su|ewu, bio senator ili kapetan ili perjanik, uzme i od
koga jednu paru mita, odmah }u ga istjerati iz slu`be, i nek se ne

nada da }e igda vi{e u wu biti primqen. Isto }e tako iz slu`be
biti istjeran i perjanik, koji bi od qudi, na koje se {aqe da im
{to presudi ili izvidi, uzeo {to vi{e od onoga {to mu je odre-
|eno... - Svakome Crnogorcu, najsiroma{nijemu kao i najbogati-
jemu glavaru, da se sudi jednako po pravdi, jer su svi Crnogorci
jednaki. U ovome da se ne gleda ni na samu rodbinu moju: ja na We-
gu{ima imam ro|enoga brata i sestru i drugu moju rodbinu i pri-
jateqe, pa da ~ujem da je kapetan wegu{ki ikome od wih makar
najmawe {to presudio druk~ije nego {to je pravo, odmah bih ga
istjerao iz sl u`be. - Ko god misli da mu je u ~emu krivo u~inio
ili senator ili kapetan ili perjanik, svakome je slobodno do}i
u svako doba meni i tuìti se na wega. Ako se kome u~ini i ja saÉm
da sam mu u ~emu krivo u~inio, slobodno mu je do}i i na mene po-
tuìti mi se... - Ako da Bog zdravqe, ja èlim na~initi novi za-
konik, po kome }u vam ja samo dobro mo}i ~initi, a zla ni ja ne}u
mo}i nikakvoga” (35, brojevi 136-140).
Iako je Crnogorcima obe}avao pravdu, jednakost i red, i sve
ono {to im nije ni na um padalo da od wega traè, “od prvog dana
vladavine jasno je stavio do znawa da vlast ne èli dijeliti ni
sa kim. Ukinuo je op{tenarodni zbor, gurnuo je u stranu Senat,
sudio bez milosti, za rije~ je bio spreman i glavu da skine - o
bunxijama i onima koji su wemu radili o glavi da se i ne zbori.
Jedini koji je smio unekoliko da mu se suprotstavi, preporekne
mu i uti~e na wega, bio je wegov brat, vojvoda Mirko, i sam ne-
milosrdnik, kojemu posebno nikada nije zaboravqeno ono {to je
u~inio Ku~ima” (45, 185).
Zemaqski zakonik. U okviru svojih napora da uspostavi sna`-

nu dràvnu vlast, “koja ne bira sredstva da u Crnoj Gori stvori
dobro organizovan i efikasan dràvni aparat” (55, 430), Danilo
je, 1855. godine, svoje reforme krunisao dono{ewem Op{teg ze-
maqskog zakonika.
Podrazumeva se da uvodna re~enica ovog zakonskog akta ne po-
miwe sistem “koji ne bira sredstva”, ve} isti~e kwaèv nalog
“po kom }e se po sad i za vazda unaprijed suditi Crnogorcu i Br-
|aninu malom i velikom, bogatom i siromahu, jednako po razlogu
da svaki svoju pravicu imati moè”. To “nalogodavno obe}awe”
iskazuje se u beskrajno pitomom obliku: “Staraju}i se Kwaz i Go-
spodar za sre}u i blagostojanije (blagostawe) svoje dràve, svoga
naroda, svoje juna~ke bra}e, koji su kroz toliko vijekova prolije-
vaju}i svoju krv, sohranila (o~uvala) svoju ponositu slobodu, ko-
jom se i danas ponose, èli da mu qubezni narod wegov, mila bra}a
94 Ilija Petrovi}
Crnogorci i Br|ani imaju kako spoqa{wu tako i doma}u slobo-

du, da se mogu pravedno s wome pred svijetom ponositi”.
Takva namera potvr|ena je odredbom (odre|ewem, pod oznakom
Drugo) da “svakome Crnogorcu i Br|aninu po naslije|enoj i do
sad sa~uvanoj slobodi ostaje i po danas i unaprijed, ~est, imu}e,
ìvot i sloboda wegova obezbije|ena, niti moè i jedan Crnogo-
rac i Br|anin niti sud pravednome bratu Crnogorcu i Br|aninu
u ove svetiwe dirati”.
Nasuprot tome, odre|ewe Tre}e predvi|a da “Kwaz kako da-
nas tako i ubudu}e za vazda kao Gospodar na{e zemqe ostaje nepri-
kosnoveno lice, kao svetiwa svakom Crnogorcu i Br|aninu, i
kao takvoga duàn je svaki Crnogorac po~itovati i o wemu zloga
ne govoriti, niti koga protiv wega i za{to nagovarati”. Da neko,
nekim ~udom, to ne bi pogre{no razumeo, odre|ewe êtvrto jas-
no je stavilo na znawe da “koji bi se Crnogorac ili Br|anin usu-
dio li~nost ili dostoinstvo kwaza vrije|ati, bi}e isto onako
kastigat kao i oni, koji samovoqno ~oeka ubije”. A takva kazna
bila je predvi|ena pod Dvadeset sedmo: “Da bi se mir i poredak i
jedinstvo u narodu odràlo i da nema me|usobnog krvoproli}a,
za onoga zlo~inca bio Crnogorac ili Br|anin, koji bez krivice
ili bez nu`de, ve} od sile i opa~ine, ubije brata Crnogorca ili
Br|anina, takovi ubica ne moè se nikakovim blagom odkupiti,
ve} ako se uhvati da bude ogwem iz pu{aka razne{en”.
Istori~ari koji su se bavili nabrajawem Danilovih zasluga
za crnogorsku dràvnost nisu se osvrtali na takve pojedinosti,
ve} su uop{teno, mawe-vi{e u obliku hvalospeva, isticali da su
Zakonikom “regulisane mnogobrojne oblasti dru{tvenog, poli-
ti~kog i ekonomskog ìvota, posebno apsolutan poloàj kwaza
kao {efa dràve, zatim nadle`nost sudova, kao i prava i du`-
nosti gra|ana. On je bitno omogu}io regulisawe pravnih odnosa,
posebno krivi~nopravnog karaktera, i znatno doprineo razvoju
pravne svesti kod Crnogoraca... Reformama kwaza Danila u~vr-
{}en je poloàj centralne vlasti prema pleme nskom separatiz-
mu. Lokalni dràvni funkcioneri postali su mnogo zavisniji
prema centralnoj vlasti nego ranije, ~inovni {tvo je bilo po-
slu{no oru|e u rukama kwaza, ~ime je osiguran apsolutisti~ki
karakter wegove vlasti. To omogu}ava crnogorskom kwazu da su-
rovo ugu{i svaki otpor prema centralnoj vlasti u Crnoj Gori u
pograni~nim plemenima u kojima je èleo da u~vrsti svoju vlast.
Tako je kwaz pomo}u vojske i odanih mu plemena ve} u po~etku ugu-
{io oruàni ustanak u Bjelopavli}ima 1854, a naro~ito se surovo
obra~unao s plemenom Ku~a na koje je dva puta, 1855. i 1856, slao
kaznene ekspedicije” (55, 430-432).
Ili, kako to predstavqa Peko Vujovi}, dovode}i u neposred-

nu vezu Danilovu zakonodavnu delatnost i Danilovu poresku po-
litiku, “odmah po usvajawu Zakonika pristupilo se popisu imov-
nog stawa po kapetanijama, a ve} u oktobru 1855. godine morao je
biti predat porez za tu godinu. Prilikom skupqawa poreza, bi-
lo je negodovawa u svima plemenima, a u Ku~ima je do{lo do otvo-
rene pobune” (49, 13. nastavak, 30. januar 1980).
Oda kwazu. Hvalospeve Danilu pisali su i oni kojima je bi-

lo po voqi da se u wega kunu, kao, na primer:
“Po{to umrije vladika Petar II mjesto wega postade gospodar
kwaz Danile I, koji se ne htjede vladi~iti nego se stavi za kwaza.
Odijeli gra|ansku vlast od crkvene vlasti.
Kad on postade za gospodara Crne Gore tada ogrija sunce Cr-
nu Goru.
I on je bio za crnogorsku sirotiwu kao proqe}no sunce koje
u proqe}e oìvi, voskresne svaku i najmawu travicu, koja ute~e
ìva preko zime, ~ak i gdje padahu veliki i dugi swegovi. Ovako
i pod wegovom vladom oìvi sirotiwa i narod kojega su davali i
zatucali zli qudi, - svako na|e kod wega pravicu i veliku od-
branu kad je zasluèna.
On promijeni Sud, cio, a stavi da sude one qude koji su naj-
dostojniji {to ih je na{ao za to, ne boje}i se nikoga do Boga.
Stavi senatore, kapetane, barjaktare, stotina{e, perjanike,
dese~are, popisa vojsku, izagna mito da mu nema traga, izagna lu-
peè iz sve zemqe, propisa danak, uredi Crnu Goru, nagna i neju-
nake da su junaci, nepo{tene da moraju biti po{teni, razgrani~i
Crnu Goru i u~ini da je sve dràve priznaju za nezavisnu.
Nagna najvi{ega neprijateqa Crne Gore - Tursku da je pri-
zna za nezavisnu... No na veliku nesre}u i àlost na{u, crnogor-
sku, on ne ìvje dugo, - nego 1860. godine avgusta, pogibe u Kotoru
i prekrati se wegov sokolovski najskupqi ìvot od Kosova koji
je bivao. Ovo je nesre}a ne samo za nas bila, nego za sve Srpstvo,
to sami Bog zna koji ga je bio i dao” (51, 28. februar 1976).
PIPERSKA POBUNA
Zate~eni mir nije mu po voqi. Do Danilovog povratka iz Ru-
sije, odnosi s Turskom bili su uglavnom podno{qivi, po{to se
Pero Tomov, u ulozi “vladi~anskog namesnika” (ali ne u arhije-
rejskom delu), vrlo trudio da se mir na granicama o~uva. Tako, na
primer, kad su skadarski Arnauti januara 1851. godine pobili
nekoliko piperskih ~obana i opqa~kali veliku stoku, Pero je 9.
februara zatraìo od skadarskog Osman-pa{e Skopqaka da ispi-
ta ceo slu~aj i da na @abqak po{aqe dvojicu svojih predstavnika,
kako bi se sa dvojicom wegovih, Perovih, izaslanika “pogodili o
svemu i da se proglasi po svima granicama, da je u~iwen mir”.
Predlog je bio prihva}en, te je 28. februara uglavqen mir sa va-
èwem do 6. decembra (4, kwiga VIII, sveska 5 - maj 1931, 258-259).
îm se Danilo vratio iz Rusije i preuzeo vladarsko nasled-
stvo, odnosi su po~eli da se mewaju. Austriji i Turskoj ba{ i nije
bilo po voqi {to je Danilo odustao od vladi~anske ~asti i sebi
pridrào kwaèvsko dostojanstvo; da se zavladi~io, uvek bi se
moglo re}i da je on duhovni poglavar crnogorski, dok svetovna
vlast, hteo to on priznati ili ne, pripadala bi Turskoj. Ova je
promena, dakle, bila dobar razlog Turskoj da nastavi s rovare-
wem po srpskim plemenima u Crnoj Gori i u Brdima, ne bi li se
ukinula kwaèvska vlast i ta ple mena ponovo woj pot~inila.
Turci su, naime, ra~unali da }e u svojim nakanama najlak{e
uspeti ukoliko do|e do pobune u nekom od plemena, a kod zvani~-
nih istori~ara moè se pro~itati da je skadarski pa{a u takvom
svom delovawu najvi{e uspeha imao u Piperima.
Iako je primirje sa Skadrom jo{ trajalo, Danilu se prohte-
lo “da muti i buni po Crnoj Gori”. Po~eo je najpre s Piperima, za
~ije je glavare “saznao” da ih skadarski pa{a podmi}uje i javno i
tajno. Iz pisma Jeremiji Gagi}u, pisanom 7. novembra 1852. godine,
Danilo obja{wava da su “ve} glavni qudi od piperskog plemena
odbjegli k pa{i u Skadar, i kako mi javqaju moji qudi, koje sam
onamo poslao, umnoàva se broj ovih odmetnika, i bojim se, da se
jo{ k wima mnoga plemena u prevari ne udruè i k pa{i ne odu
radi velikih darova i novca, koje im on prekomerno obe}ava, i ta-
ko prouzrokovati me|usobno krvoproli}e... Na{ao sam za dobro u
ovaj ~as krenuti u Pipere su nekoliko vojske, i sva je prilika da
}e Skadarski pa{a oruànom rukom i svojom silom protiv mene
udariti i u ovakvoj zgodi bi}u prinu|en boriti se koliko mi na-
rodne sile dozvole protiv zakletog neprijateqa povjerenog mi
naroda i ote~estva” (4, kwiga VIII, sveska 5 - maj 1931, 260-261).
Na turskoj strani o~ekivalo se da bi iz otvorene pobune i za

wih moglo biti neke koristi, te su Piperima ponudili pomo}.
Kako to obja{wava Peko Vujovi}, ponuda je glatko odbijena: “Hva-
la, Tur~ine, tvoja nam pomo} nije potrebna, jer mi ostajemo vjer-
ni Crnoj Gori, a na{e nesporazume rije{i}emo sami”; ostali “tu-
ma~i” navodne piperske pobune za upravo navedenu re~enicu kao
da uop{te nisu ~uli.
Pipersko-crnogorski nesporazumi ticali su se iskqu~ivo
poreskih davawa, jer je tih dana trebalo da se, po Danilovu nare-
|ewu, po~ne kupiti tek uvedeni porez. Piperi su odmah poru~ili
Cetiwu da “ko ho}e od nas da ubira poreze, mora}e ih silom ubi-
rati, ali neka zna da na silu silom odgovaramo”.
Piperski odgovor protuma~en je na Cetiwu kao pobuna, te
Danilo, bez oklevawa, “skupi oko 1.000 Katuwana, pa sa wima i
bratom Mirkom stigne u Pipere 9/21. novembra 1852. godine i ot-
po~e borbu. Ali ve}ina Pipera nije htjela da se bori, osim jedne
grupe oko organizatora pobune, a wih Crnogorci brzo pohvata{e
i rastje ra{e. Strijeqano je 14 Pipera, onih koji su pruàli ot-
por, a Radovan Mr~arica pobjegne u Podgoricu, zatim u Skadar,
pa u Carigrad”. (Kasnije, bave}i se pitawima da li je u Piperima
i Bjelopavli}ima bilo pobune i ko se smatra izdajnikom, Danilo
je u odre|ewe [esnaesto svog potoweg Zakonika upisao da “svaki
izdajnik ote~estva na{ega i na{e bra}e, koji bi sa neprijateqi-
ma na{ijema dogovora imao, da zlo na{oj zemqi u~ini, ili da na-
rod pomutiti uzho}e ili mutiti po~ne, takovi }e biti odma, dok
se pred dva dostavjerna svjedoka dokaè, ogwem iz pu{aka razne-
{en”. Najbrojnije Danilove `rtve, najpre piperske, potom bje-
lopavli}ke, a o ku~kim da se i ne govori, “proizvo|ene” su kwa-
èvskom samovoqom, bez ijednog “dostavjernog svjedoka”, {to sa-
mo potvr|uje da je taj Zakonik pisan za na{i protivnici).
[ta javqaju dopisnici. Na drugome mestu, u Srbskom Dnev-

niku, dopisnik sa Cetiwa mogao je 11/23. novembra o tome javiti
samo ono {to je ~uo iz zvani~nih izvora: “Piperska nahija odbila
se od mladog kwaza i naumila je ostati pod vlast skadarskog pa-
{e. Kwaz je razaslao svuda po Crnoj Gori pisma, sa Vrtijeqke iz
prangija dao zemqi oglasiti, da se vojaci u boj na Pipere sprema-
ju, i da }e on tu vojsku predvoditi. Bilo je ~eqadi, koji su kwaza
od toga odvra}ali, da on ne ide tamo, nego da drugi predvodi voj-
sku; no on nikako ne htede i ve} je ju~e put Pipera krenuo. A {ta
je Pipere, ina~e vjerne i najhrabrije na granici Br|ane, do ogor-
~enosti dovelo, ni{ta drugo kaù, do èstoka postupawa od stra-
ne vlasti. Kwaz je uveo, kao {to je ve} javqeno po svoj zemqi pla-
98 Ilija Petrovi}
}awe danka, i mnoge nahije taj su isplatile. Piperi budu}i da su

svagde s Turcima u ratu i kao najkrajwi na granici, èleli su u
tom imati neki vi{e od drugih izuzetak i po{qu svoga kapetana
do kwaza da isproba da ne bi uvedeni danak kao i ostali pla}ali.
Kwaz ovu molbu od sebe odbije, a kapetan, vele, da mu je divqa~ki
odgovorio, a na to kwaz, tako se ~uje govoriti, da je kapetana pred
senatom zlovoqno otpustio. - A kapetan sad za osvetu, da je Pi-
pere podbunio da po|u pod vlast tursku - dok se kwaz s vojskom iz
Pipera vrati, i kako }e se me|usobna nesre}a ova svr{iti, javi-
}u vam” (3, broj 44 od 13. novembra 1852).
U istom broju Srbski Dnevnik objavio je i drugo pismo s Ce-
tiwa, pisano 12/24. novembra, u kome je dopisnik javqao “mnogo
prijatniji glas, nego se nadati moglo... da se Piperi nisu svi od-
metnuli od kwaza zakonitog svog Gospodara, nego samo neki deo”.
U nedostatku “zvani~nih izvora”, a takav izvor mogao je biti sa-
mo kwaz, on prepri~ava ono {to se moglo ~uti “od vi{e qudi, koji
su iz Crne Gore danas do{li”. Dopisnik je, tako, saznao da se kwaz
“nalazi s vojskom u Manastiru Svetog Stefana (u ]eliji Piper-
skoj - IP) me|u Piperima, i najbliìm Bjelopavli}ima, i da
jo{ boja nije bilo nikakvoga. Neki Radovan Mr~arica, kwaèv
sluga ina~e vjerni, rodom iz Pipera, neko veli, da je i on izdao
ote~estvo i u pa{e skadarskog s pobuwenicima po{ao, neko opet
dokazuje, da su ga pobuwenici silom vezana u pa{e poveli, budu}i
je bio od kwaza u Pipere poslat da kupi porez od naroda. Da je ka-
petan bio {akom (mitom; danas bi neko rekao: plavom kovertom -
IP) zaslepqen neki potvr|uju, a neki vele da on nije nego neki
drugi Piper. Sad opet govori se, da su Cekliwani od Turaka ote-
li grad @abqak, i Crnogorci svoj barjak na wemu razvili, i da
boj nije samo s Piperima nego i s Turcima, i da ove (Turke - IP)
odvrate od svake pomo}i, koju bi pobuwenicima mogli dati... Ho-
}e li se Piperi predati, ili }e se barem oduprijeti za sad to se
ne zna, daj Boè da me|usobna ova nesre}a mirnim na~inom legne.
Neki jo{ kaù da su se i Ku~i sloìli s pobuwenim Piperima”
(3, broj 44 od 13/25. novembra 1852).
Tre}i izve{taj Srbskom Dnevniku stigao je sa crnogorske
granice, a iz wega se moglo razabrati da “koliko god je glasova iz
Crne Gore dolazilo svaki je razli~itiji jedan od drugog bio...
Jedni vele, da su se Piperi predali kwazu, jedni opet da se to
po~isto jo{ ne zna; neki ho}e da je tako navla{ (namerno - IP)
od Pipera u~iweno kako }e Turke izvarati, da s druge strane
lak{e Crnogorci mogu na turske gradove napadati”. Dopisnik je
ovu posledwu pretpostavku naslonio na vesti da su Crnogorci
uzeli @abqak, da s wegove tvr|ave topovima ga|aju turske ku}e u
vidokrugu, da nameravaju i @abqak da spale, da se kwaz Danilo

ve} zaputio ka @abqaku, nameran “udariti na Lesendru i wu sad
ili nikad od Turaka uzeti”, te da se “jedno odeqewe” crnogorske
vojske sprema da napadne na Spu` (3, broj 45 od 17/29. novembra 1852); ni-
je iskqu~eno da je i ova pri~ica, makar koliko delovala kao re-
zultat “istraìva~kog novinarstva”, pripremqena u kwaèvskoj
kancelariji na Cetiwu, utoliko pre {to se navodnoj piperskoj
pobuni ni tada ni kasnije nije pridavala posebna pa`wa.
[ta kaù zvani~nici. îm se vratio na Cetiwe, kwaz je o

svom “uspe{nom poslu” izvestio ko nzula Gagi}a, ali nije rekao
{ta se sve tamo de{avalo. Vi{e pojedinosti saop{tio mu je (Ga-
gi}u) 17/29. novembra kwaèv a|utant Marko Bjeladinovi}, re-
kav{i da je jedan deo Pipera “odmah pao pred noge kwazu”, te im je
svima oprostio. Drugi, mawi deo prebegao je na tursku stranu; wi-
ma su ku}e popaqene i razru{ene, a wihove familije proterane
iz Crne Gore (49, 8. nastavak - 25. januar 1980). Ili, kako je to stajalo
u pismu, “odmah, kako je Wegova Svjetlost prispio s vojskom u Pi-
pere za pokoriti one odmetnike, jedan se dio wih pokorio i pao
pod noge Wegove Svjetlosti, kojima je milostivo oprostio, a ve}i
dio glavnijih odmetnika odbjegli su Osman-pa{i. Domovi ovih
odmetnika, po pravednoj èqi oruànog naroda (kurziv IP), od-
mah su bili oboreni i razru{eni, a wihove familije u cjelini
protjerane iz Crne Gore” (4, kwiga VIII, sveska 5 - maj 1931, 261).
Narednog dana, 18/30. novembra, kad se ve} znao zvani~an stav
cetiwskog kwaèvstva, Srbskom Dnevniku mogle su biti poslate
nove vesti: “Danas je povoqan glas iz kwaèstva ovog stigao, da
su odista Piperi glavu svoju u skut zakonitog vladateqa preklo-
nini, i ovaj da ih je milostivo primio, i da boqe uvere kwaza svo-
ga o predaji i iskrenoj poslu{nosti svojoj, da su se u velikom broju
iskupili i sami na ostatak otpadnika napali i sve wih na pokor-
nost kwazu priveli” (3, broj 46 od 3/15. decembra 1852).
Poruke i tuma~ewa. Sa~uvano je pismo popa Vuka Popovi-

}a, pisano iz Kotora 22. novembra/4. decembra Vuku Karaxi}u, u
kome o piperskim de{avawima prenosi glas dobijen sa Cetiwa,
iz kwaèvskog kruga:
“U o~i Aran|elova dnevi doleti glas na Cetiwe da su se od-
metnuli od Crne Gore svi Piperi. A za{to? Zato: {to im je kwaz
Danilo digao s vladawa (smenio - IP) prve starje{ine, {to im je
metnuo ara~ (porez - IP) na ku}e, {to im je zabranio da ne kupuju
fi{eke na drugu stranu do na Rijeku (Crnojevi}a - IP) i jednom
{to im je zalijepio (o{amario - IP) u Senatu wihovog vojvodu.
100 Ilija Petrovi}
Po ovome glasu kwaz 10. novembra s alaj barjakom okupi do

1.000 Crnogoracah iz Katunske nahije, i poleti s wima u Pipere.
Sjutra dan druga opet vojska otide za wim, i pred wom \or|e i
Pero (Petrovi}i - IP), i tek {to su ovi u Rije~ku nahiju stigli,
tre}a se vojska otisne pono}i, i na juri{ udare na @abqak, i os-
voje grad i sve okolne ku}e...
Piperi, oko 900 pu{aka svi quti ubojnici, bili su ugovor
u~inili s Turcima, ako bi po~em na wih jaka sila Crnogorska do-
{la, da im pomogu biti (boriti se - IP) s wima. - Ma kad je dowa
vojska na @abqak s udarcem pretekla kwaza, i s topovima ogla-
sila, da je ve} u wihove ruke grad (pao), tada i kwaz zapo~ne boj s
Piperima, i gone}i ih naprijed prepanu se i Turci, pa niti Pi-
perima dado{e pomo}, niti ih pu{ti{e da se k wima primi~u.
Vide}i se Piperi u nevoqi predaju se kwazu, i o~ituju mu (potka-
ù - IP) sve one {to su o pobuni i izda(j)i radili. Tada kwaz u
istom ~asu pred wima, ~inio je mu{ketati (streqati - IP) wih
14 qudi (104, pismo 41, 135-136).
Sve to bilo je napisano “po ~uvewu”, a Vuk Vr~evi}, dve i po
godine sekretar kwaza Danila (6. septembar 1852 - 1855), mogao je
posvedo~iti kada se (mada nedovoqno precizno), gde i kako sazna-
lo za pipersku “pobunu”. On je, dakle, petnaestak godina kasnije
zapisao da je kwaz “okolo 20 mjeseca oktobra 1852” (“okolo” 1. no-
vembra po novom ra~unawu) krenuo “u dràvni~ku posetu” Ri-
je~koj nahiji, da bi se posle tri dana obreo u Ceklinu. A tamo, u
neko doba, do{ao je kwaèv perjanik Smajo Piper, sav zadihan i
u znoju, po{to je, kaè, tr~ao sve od Pipera (ba{ kao onaj davni
Filipides, od Maratona) da kwazu javi za tamo{wu “pobunu”:
“Eto, Gospodaru, podmiti ih vjerolomni skadarski zabit Os-
man pa{a, a na~elnik je ovoj raboti bezobrazni Radovan (Mr~a-
rica - IP), gubao ga onaj tvoj lijepi hqeb {to si mu iz tvojih ru-
ku dao, najzadwi Brankovi} i liìsahani}, crn mu obraz bio«.
»A je li ve} ko od Pipera u ovo wihovo kolo poigrao?« - upita
kwaz. »Nije, gospodaru, ne dao Bog, niti }e, uzdam se u Boga jakoga,
niko drugi svoj obraz pod noge bacati, i svoga gospodara izdati,
pa pod krvni~ki jaram ostati«. »Ada kad su mi ostali Piperi
vjerni, za nevjernike mi nije ni stalo, nego igrajte, djeco, i vese-
lite se! Bi}e kako Bog ho}e«, re~e kwaz” (114, 48).
Nastavqaju}i svoje svedo~ewe o zbivawima u Piperima, ovo-
ga puta najverovatnije “po ~uvewu”, Vr~evi} veli da je “prva i
najpoglavitija stvar kwazu bila to, odmah kad je do{ao na Cetiwe
(po{to se vratio iz zapo~ete »dràvni~ke posete« crnogorskim
nahijama - IP) da one Pipere Stijewane (fnajkrajwe na granici
selo u PipereQ), {to su pod turskom za{titom (jer se, vaqda, gra-
ni~e s Turcima - IP), radi lakomstva i podlog mita po{li, po-

kori i odmah djelom pokaè za izgled (za primer - IP) drugoga
naroda strogost wegova novoga vladawa i silu wegove prirodne
energije, i do dva tri dana po{qe jednu hiqadu Crnogoraca, i
pred wima svojega brata Mirka (a ne sebe!?), i tek u Pipere do|u,
neki na~elnici-glavari odbjegnu u Skadar, a drugi se svi poko-
re, govore}i: »Mi, gospodine Mirko, nijesmo ni{ta krivi nego
Bo`ji i na{ega gospodara mrtvi i ìvi (!? - IP), a tko je ovu
sramotu na na{ obraz bacio eto ga u Skadru«” (114, 54).
Istori~ar Tomica Vuk~evi} kao da nije znao za zapis Vuka
Vr~evi}a, ali se zato nije mnogo udaqavao od onoga {to je Vuk
Popovi} javqao Vuku Karaxi}u; neke pojedinosti iz toga pisma
samo je preneo u svoj rad, da bi potom vrlo studiozno obrazloìo
Danilovu “strategiju”:
“Knez Danilo je, na osnovu ranije propagande koju su vr{ile
turske vlasti iz Skadra, ~ija je neka pisma imao u rukama (a da li
ih je imao, pitawe je i sad - IP), ta~no ocijenio da se radi o uti-
caju i nagovoru Turaka, pa je, da bi sprije~io tursku pomo} Pipe-
rima, rije{io da u toku ugu{ivawa pobune u Piperima istovre-
meno izvr{i napad na turski grad @abqak. Tim razlogom knez
Danilo opravdava napad na @abqak ruskom poslaniku u Dubrov-
niku Gagi}u: »[to su Crnogorci albanski grad juna~ki posobili
(osvojili - IP), to nije moja namjera bila, no sam sqedstvije op-
redjeqenija nekolike vojske, koje sam iz okolnosti nu`de poslao
u zgodi, ako bi se Piperi protivo mene i moje vojske vooruàli
(kad sam po{ao, da ih pokorim), da im ne bi prisko~ila turska
vojska u pomo}, kao {to i bi nepremjeno, da se Osman-pa{a nije
zadrào s vojskom okolo @abqaka«. Tako je knez Danilo onemo-
gu}io Turcima da pruè vojnu pomo} piperskim pobuwenicima”
(103, 190).
[ta je tamo stvarno bilo. Posebno je zanimqivo da ni kwaz,

ni wegov a|utant, ni dopisnik Srbskog Dnevnika ne pomiwu `rt-
ve ove Danilove kaznene ekspedicije. Ali zato, pu{tena je vest
da su “poslu{ni” Piperi napali na “neposlu{ne” Pipere, savla-
dali ih i “na pokornost kwazu priveli”. Ako je, dakle, i bilo
`rtava, one su nastale u me |upiperskom sukobu, dok je kwazu sa-
mo preostalo da se saglasi sa “pravednom èqom oruànog naro-
da” da domovi “odmetnutih” Pipera “odmah budu oboreni i razru-
{eni, a wihove familije u cjelini protjerane iz Crne Gore”.
Nebitno je kako su Radovan Be{ov Mr~arica i Kwaz “porav-
nali ra~une”, tek, ovo nije bio wihov prvi sukob. Najpre je Rado-
van bio nezadovoqan Danilovom odlukom da se ne zavladi~i, te je
102 Ilija Petrovi}
stoga traìo da bude oslobo|en perjani~ke slu`be i da se vrati

u Pipere, na Stijenu, porodici. Kwaz mu je obe}avao da }e ìve-
ti i raditi kao i u vreme dok je Crnom Gorom upravqao vladika
Rade, ali, kako je Radovan bio uporan, 1854. godine kona~no ga je
otpustio. U putu prema Piperima, Radovana su presrela dvojica
perjanika i rekla mu da ih je Kwaz poslao da ga ubiju; po{to je je-
dan od wih bio kum s Radovanom, ostavili su ga ìvog, ali su ga
zamolili da, ukoliko negde sretne Kwaza, ne kaè da su se vide-
li. Narednih dana Radovan je usput obilazio svoje brojne kumove
iz vremena dok ih je krstio u ime Vladi~ino, tako da kad je stigao
na Pri~eqe, kod Spuà, saznao je da je Danilo u me|uvremenu do-
lazio na Stijenu, “ubio nekoliko qudi, Radovanu zapalio ku}u, pa
se vratio na Cetiwe”. (Sasvim je izvesno da se Danilo nije pri-
se}ao ovog “podviga” kad je, ne{to vi{e od dve godine kasnije, u
svoj Zakonik unosio odre|ewe êtrdeset prvo, po kome, “ako bi
koji Crnogorac ili Br|anin od opa~ine - nevaqalstva, zle name-
re - zapalio Crnogorcu ili Br|aninu ku}u, to da se od wegovog
imu}a, kako ku}a, tako i sve ostalo, {to bi u ku}i propalo i izgo-
relo, namiri; a ovaj zlikovac preko svega da glavom plati i moè
ga slobodno onaj ubiti, kojemu je ku}u zapalio”). Na predloge vi-
|enijih piperskih glavara da se ne{to u~ini, Radovan ih je umi-
rio re~ima da stvar treba prepustiti vremenu, “a Zeka Malog trp-
jeti, ne bi li se dozvao pameti” (50, 12. jun 1976).
O piperskoj pobuni pisano je i u jednom srpskom kalendaru
iz 1856. godine, ali tamo, na piperskoj strani, nema `rtava, nema
popaqenih i razru{enih ku}a i nema proteranih familija, ma-
kar onih koje i sam kwaz Danilo i wegov a|utant Bjeladinovi}
priznaju u svojim pismima. Naravno, podrazumeva se da nije pome-
nut ni piperski odgovor Turcima da im u jednom me|uplemenskom
nesporazumu wihova pomo} ne}e biti potrebna. “Kad kwaz Danilo
leti 1852 godine novi danak uvede, podbada{e Osman pa{a ovo otud
proiza{lo nezadovoqstvo i privla~a{e Pipere velikim obe}a-
wima da se wemu podvrgnu. Kwaz Danilo izi|e 9/21. novembra sa
1.000 oruànih (qudi) protiv Pipera... Kwaz Danilo je nahiju Pi-
persku napao s ju`ne strane, gde reka Zeta granicu sa~iwava, i po
nu`di se upustio u bitku s Turcima skupqenim oko Spuà, koji su
Piperima u pomo} do{li. Piperi tako od turske pomo}i od voje-
ni, predaju se kwazu i dobiju savr{eno opro{tewe osim wih pe-
torice, koji su se ve} u turskoj vojsci nahodili” (81, 69).
I “pobuna” u Piperima prepu{tena je vremenu, tako da se i
danas o woj uglavnom }uti; samo je u kalendaru va`nijih piper-
skih doga|aja, objavqenom 1994, \. R. Popovi} zabeleìo u (65) da
je 21. decembra 1852. godine “kwaz Danilo sa 1000 Katuwana do-
{ao u Pipere koji su se pobunili protiv poreza koje je kwaz zaveo,

zadrào se tri dana i u mjestu pobune strijeqao 14 Pipera”.
U datumu koji je u prethodnom pasusu upisan kurzivom dve su
gre{ke: nije se radilo o decembru ve} o novembru, a sam dan, 21, u
koji pada Aran|elovdan (piperska slava), rezultat je nedovoqnog
razumevawa kalendarske razlike izme|u starog i novog ra~una-
wa u 19. i 20. veku; datum \. Po povi}a “tehni~ka” je gre {ka, da-
kle, za razliku od datuma (i drugih prate}ih podataka) koje su sa-
vremenici Danilovog pohoda na Pipere i potowi tuma~i wegove
strategije ponudili ~itaocima ciqno, u skladu s “vi{im dràv-
n(i~k)im interesima”:
- pismo od 12/24. novembra Srbskom Dnevniku naga|a da su
“neki Cekliwani oteli grad @abqak, i Crnogorci svoj barjak
na wemu razvili” (3, broj 44 od 13/25. novembra 1852);
- Vuk Vr~evi} veli da je kwaz saznao za “pobunu” Radovana
Mr~arice (po tvrdwi perjanika Smaja Pipera, taj “pobuwenik”
ostao je usamqen i niko mu se od Pipera nije pridruìo) oko 3.
novembra (po novom ra~unawu), a iz kwaève poruke da }e biti
“kako Bog ho}e”, mora se zakqu~iti da se kwaz ve} u tom trenutku
“sa sobom dogovorio” da sebe “proizvede” u boga i da s Piperima
postupi kako je postupio; ne vojvoda Mirko, ve} on sam;
- Vuk Popovi}, kao da se nalazio na licinom mestu, veli da
je vest o pobuni stigla na Cetiwe 7/19 (uo~i Aran|elova dne), da
je prva vojna kolona krenula u Pipere 10/22, druga 11/23, tako|e u
Pipere, a tre}a u no}i izme|u 12/13 (23/24) novembra na @abqak
(104, pismo 41, 135-136), tako da je to utvr|ewe, i pored turskog ot-
pora, bilo zauzeto “na juri{” (55, 427-428);
- jedan vojvo|anski kalendar (81, 69) tvrdi da je Danilova voj-
ska krenula na Pipere 9/21. novembra, {to }e re}i: na pojutarje
Aran|elova dne;
- Nik~evi}u se nije dalo da zapazi protivre~nost dvaju svo-
jih sopstvenih stavova: prvog, kojim se obrazlaè Danilova zami-
sao da “u toku ugu{ivawa pobune u Piperima... izvr{i napad na
turski grad @abqak” ne bi li tako “sprije~io tursku pomo} Pi-
perima”, i drugog, kojim Danilo u pismu ruskom konzulu Gagi}u
obja{wava da mu nije “namjera bila” da poslatom vojskom osvaja
@abqak, ve} su to uzeli “neki tamo” bez wegovog znawa (103, 190).
Bilo kako bilo, Danilov “izlet” u Pipere dogodio se na dan
koji su Piperi sa~uvali u svom plemenskom pam}ewu: na Aran|e-
lovdan, 8/20. novembra 1852. godine, odnosno, po dana{wem ra~u-
nawu, 21. novembra.
CRNA GORA PROTIV OMER-PA[E
Ratom protiv kwaèvstva. Ustanovqewe kwaèvskog dosto-
janstva u Crnoj Gori nije bilo po voqi ni Austriji ni Turskoj;
prva je u tome videla ja~awe ruskog uticaja na wenu {tetu, dok je
druga s pravom smatrala da bi politi~ko i vojno ja~awe Crne Go-
re moglo podsticajno delovati na oslobodila~ko i ustani~ko ra-
spoloèwe wenih srpskih suseda, naro~ito u Hercegovini.
Za Crnu Goru, od posebnog zna~aja bila je turska namera da
spre~i weno daqe ja~awe, koje bi, po pretpostavci, dovelo i do
crnogorskog teritorijalnog pro{irewa. “Kao neposredan povod
za napad na Crnu Goru, Turskoj je posluìlo to {to su Crnogor-
ci 23/24. novembra 1852. godine zauzeli tvr|avu @abqak na Ska-
darskom jeze ru, istureno tursko utvr|ewe prema staroj Crnoj
Gori. Jo{ s prole}a 1852 - da bi spre~ila Crnu Goru da pomaè
hercegova~ke ustanike - Turska je po~ela gomilati trupe u Her-
cegovini, a posle crnogorskog osvajawa @abqaka, po~etkom de-
cembra 1852. koncentrisala je znatne snage i u tom kraju. Turskom
vojskom komandovao je... Omer-pa{a Latas po kome je crnogorsko-
-turski rat 1852-1853. ostao u crnogorskom narodu poznat kao Pr-
va Omer-pa{ina vojna” (55, 427-428).
Najpre, s jeseni 1852. godine, dok je kwaz Danilo oruànom
silom smirivao pipersko nezadovoqstvo wegovom “poreskom po-
litikom”, Osman-pa{a skadarski udari na Rije~ku nahiju, ali ga
Crnogorci tamo u grdnom okr{aju savladaju. Turcima je to bio
razlog da skadarski, hercegova~ki i bosanski pa{a zapo~nu pri-
preme za napad na Crnu Goru i pokore je “zbog ne~ove~nih wiho-
vih postupaka”. Po{to su Turci u me|uvremenu preoteli @ab-
qak i, uprkos pobedi, tamo pretrpeli velike `rtve, Osman-pa{a
pi{e Ismail-pa{i mostarskom da je sultan, budu}i mu je “neod-
lo`na èqa Crnu Goru sasvim iskopati za bezbrojna wena zlo-
~instva, odredio Omer-pa{u i Osman-pa{u, da sva mogu}na sred-
stva upotrebe i da ni~ega ne {tede, samo da Crnu Goru pokore i
uni{te” (4, kwiga VIII, sveska 5 - maj 1931, 262).
Ne ~ekaju}i mnogo, Omer-pa{a je prikupio vojsku i izme|u
15. i 17. decembra 1852. godine, “sa 12.000 “regularne vojske”, kre-
nuo iz Bitoqa prema Skadru.
Proklamacijom u odbranu. Na Cetiwu se posle desetak dana

saznalo za turske namere, tako da je kwaz Danilo 29. decembra
uputio slede}u proklamaciju Piperima i Mora~anima:
“ûjete i vidite, kako je sila turska sa sviju strana nas op-
kolila i ho}e da na nas udari i nemilo da sijeku, pale i robe. Sva
je Crna Gora ustala na oru`je, da svog neprijateqa do~eka, i sva-

ki koji se ~asnim krstom krsti gotov je za svoj zakon, ote~estvo i
di~nu slobodu, svoju krv proliti, a uzdam se, da ovako i vi misli-
te i da }ete, kao i do sada svi zajedno zlo i dobro dijeliti. Nemoj-
te se, moji vitezovi, prepanuti, ako i silna vojska na nas udari,
nego imajte nadu u Gospoda Boga, pak je slo`no i u jedinstvu do~e-
kajte, kao {to ste vazda juna~ki do~ekivali. Eto zgode, da oku{a-
mo na{u staru sre}u i da ne osramotimo na{e prve vitezove, da
hr abro do~ekamo na{ega zakletoga neprijateqa, koji nam gazi
zakon i obraz na{, i da vidimo ko je vjera, ko li je nevjera; i neka
se sad odlikuje pleme od plemena, a boqi od boqega, koga juna~ko
srce sluì. Spomenite se prvih bojeva i prvih junaka, kako su se
borili protiv agarjanske sile za svoje ote~estvo, za zakon i za
svoju slobodu i kako su besmrtno ime pred svijetom i obraz pred
qudima zadobili, i nemojte da ih osramotimo. Sad ili ikad!”
Narednog dana, Kwaz je poslao proklamaciju i Pje{ivcima,
êvqanima, Markovqanima, ]ekli}ima, Bjelicama, Cucama, Za-
gar~anima, Komanima i Ku~ima; wen tekst ne razlikuje se mnogo
od onog poslatog u Pipere i u Mora~u, a samo je proklamacija Ku-
~ima dopuwena jo{ nekim porukama:
“Spomenite se, o juna~ki narode, starih srpskih junaka, kako
su se oni hrabro borili, da ne robuju pod turskim igom, da im slu-
èwe ne ~ine, da im opskrbu ne daju, da im puteve ne napravqaju i
kowe provodaju. I u jednu rije~ spomenite se, kako stradaju na{a
pravoslavna bra}a Hercegovci, gdje su im crkve bez zvonaÉ, gdje ha-
ra~ pla}aju, gdje svake zulume i bezakowa turska trpe, pa onako
bismo isto i mi i vi, da u nas jo{ srpska i juna~ka krv ne te~e. Do-
|e vrijeme, da jednom du{om i jednim srcem oku{amo na{u sre}u
i da slo`no udarimo na starog na{eg du{manina. Do|e vrijeme,
da se vidi ko je vjera, ko li je nevjera! I evo zgode, da vas, hrabri
narode, oku{am, jer sam se vazda nadao i uzdam se, da bi nam takav
juna~ki kom{ija u muci pomogao, kako {to bismo i mi vama, Bog
neka zna. Nemojte, da ova moja goru}a preporuka kod vas pogine,
jer Srbin danas nema nikoga do Boga i svoga brata Srbina. I Bog
vama i nama bio u pomo}!” (4, kwiga VIII, sveska 5 - maj 1931, 265-266).
Su{tina ove dopune u proklamaciji nedvosmislena je: Ku~i
su Srbi, pravoslavci, hrabri narod, juna~ke kom{ije. Sve to bi-
lo je suprotno svemu onome {to je Danilo govorio o Ku~ima tri
godine kasnije, a {to je bilo objediweno tvrdwom da su oni izdaj-
nici; govorio je tako, iako mu je moralo biti poznato da se “ni
Turci ni Arbanasi nikoga nisu tako bojali kao Ku~a. Jer su wi-
hove ~ete krstarile svuda, ne daju}i Turcima mira, prekida ju}i
karavane i svaki saobra}aj izme|u gradova” (42, 9).
106 Ilija Petrovi}
Mimo toga, ista ta dopuna Danilove proklamacije, poslate

Ku~ima kao juna~kim kom{ijama, jasno kazuje da 1852. Ku~i nisu
bili crnogorski podanici i da prisajediwewa iz 1831. godine nije
ni bilo. I ne samo to; tom se Danilovom proklamacijom potvr|u-
ju nedvosmisleni navodi Marka Miqanova da Ku~i u vreme Omer-
-pa{inog napada na Crnu Goru “nijesu bili pri kwazu... odnosno
crnogorski podanici” (1, 378), te da su “stajali s Turcima u za-
jednicu do 1862. godine i rata s Turskom”.
îji su Ku~i. U vezi s ovim posledwim, va`na je i napomena

Marka Miqanova o po~etku rata 1876. godine:
“Do velikoga rata Ku~i su ìvjeli u miru s Turcima, wihovi
glavari primali su platu od wih i narodu je dobro bilo, ali su
oni opet osje}ali svoj slom i ponièwe, jer prije im je bila gra-
nica oko Ribnice, a sada, kad je Turcima krenulo po zlu a Ku~ima
napredak, ...stidjeli su se od svakoga, pa i od samih sebe.
Tako su stajali do posqedwega rata. Kad se po~elo o wemu
govoriti, kwaz (Nikola - IP) je vije}ao sa svojima kako }e rat
vo diti i vojske raspore|ivati. Rije{eno je da kwaz uzme jaku voj-
sku i da je vodi u Hercegovinu, a na druge strane Crne Gore da budu
straè i da se niko ne bije, osim kad bi bio napadnut, da se brani.
Kako su Ku~i bili u turskoj granici, to se o wima po~ne u vije}u
premi{qati: ho}e li mo}i ustati da se biju s Turcima, kad i Cr-
nogorci. Ja sam rekao da }e Ku~i ustati na Turke kao vazda, ali
wima ne}e mo}i biti da se biju od prve, jer poslije bi ih Turci op-
sjeli, te ne bi mogli Crnogorcima pomo}i, i bi ih utvrdili za se-
be. Po tome, meni je bilo dopu{teno bilo da se Ku~i pobiju s Tur-
cima, kad ja vidim priliku da ho}e Turci da ih ugrabe i utvrde,
ili da ~ekam {to najdaqe mognem da ne ~inim boj.
Kad sam do{ao u Dugu, vidio sam da Ku~i jedva ~ekaju da se
pobiju s Turcima. No kad sam opazio pokret u Ku~ima, pa{a do|e
s vojskom na Medun, kako bi drào Ku~e u stegu i pridobio ih za
sebe. Ja sam morao odmah do}i na Kosor. Tek {to sam ja stigao ta-
mo, pa{a ode u Podgoricu... Kod mene su se iskupili Ku~i i Brato-
noì}i i oti{li smo na Sjenice. Po dogovoru na Cetiwu, gledao
sam da ne zapo~iwem boj, ali ne dado{e Turci... Ja sam morao pu-
stiti Ku~e i Bratonoì}e, te su potjerali Turke niz Goru Kaka-
ricku... Tome boju su drugi veliku va`nost davali, ne toliko radi
prolivene krvi, koliko zbog toga {to se vidjelo da u ovom pr vom
boju Ku~i i Bratonoì}i zatvori{e u Podgorici toliku silu
turske vojske... Prije ovoga mislilo se da na Turke sva Crna Gora
udari, lo{e bi se provela, a sami Ku~i i Bratonoì}i vrati{e
se kao pobjednici...
Poslije toga do{ao je vojvoda Boò Petrovi} u pipersko se-

lo Rogame za glavnoga komandanta na ove strane; s wim je do{ao i
pop Ilija Plamenac... Ja sam oti{ao... da se vidim s wim. Kad smo
po~eli razgovarati gdje }emo koju vojsku razmjestiti, pop Ilija
re~e da je nare|eno s Cetiwa da vojska crnogorska ne preska~e
Mora~u (u Ku~e - IP), no Ku~i s Turcima {to u~ine. Ja sam mu
rekao da nije tako nare|eno... Ne znam za{to bje{e pop Ilija to
izvrnuo, tek stvar ispade tako da nijedan vojnik crnogorski ne
pre|e granicu” (1, 288). Ku~i, tako, ostado{e bez oslonca u crno-
gorskoj vojsci i, shodno tome, prepu{teni sopstvenoj sudbini.
Napad i odbrana. Pripreme Omer-pa{ine za napad na Crnu

Goru i weno uni{tewe ne bi li se “za uvijek” u Hercegovini za-
veo red, bile su zavr{ene januara 1853. godine, a da bi se izbegao
mogu}i udarac s le|a, podrazumevalo se da najpre treba “sredi-
ti” Bjelopavli}e, Pipere i Ku~e.
Kako 3/15. januara (u jeku Omer-pa{inih priprema) pop Vuk
Popovi} pi{e Vuku Karaxi}u, ali ne pomiwu}i kwaèvu prokla-
maciju, “Ku~i su èstoki lavovi.Oni nijesu nikad nikome hara~
pla}ali, a sad im ga je zaiskao Omer pa{a, pa su se uzjarili (raz-
jarili), i zato onomadne do|u na Cetiwe wihovi glavari, te kwa-
zu se obe}aju da }e wegovi biti i za wega od prvoga do posqedwega
krv proliti, samo da im ne uzimqe hara~ i da im daÉ praha i olova.
- I za tvr|u vjeru ostave mu 12 ledenica - srebrnih pu{aka. Kwaz
im zahvali za ovo prijateqstvo, ustavi (zadrà) pu{ke, dade im
wekoliko tovara praha (baruta), po~asti lijepo, i najposle re~e
im: da izaberu oni me|u sobom 24 po{tena ~ovjeka, koje }e on u~i-
niti za senatore. I ovo je u sadawoj nevoqi velika radost i po-
mo} za wih” (104, pismo 44, 145-146).
Samo nedequ dana kasnije, opet iz Kotora, pop Vuk mogao je
javiti svom imewaku Karaxi}u da “izgorje{e Turci Martini}e.
ûje se zlo i za Pipere i Ku~e! E da Boga! e da jokle (otkud - IP)
pomo}i! Propa{}e bo(j)im se!” (104, pismo 45, 150).
Ubrzo su Piperima, Ku~ima i Bjelopavli}ima nametnute
“uvodne borbe”, ali su Turci svuda bili pobe|eni i vra}eni na
polazne poloàje (53, nastavak 4, 8. januara 1976). Prema Vujovi}evom
pisawu, “Osman-pa{a Skopqak, skadarski pa{a, najprije napad-
ne Pipere i Bjelopavli}e. êtiristo Pipera... na Stijeni Pi-
perskoj nanese Turcima te{ke gubitke, zaplijeniv{i im ~itavu
komoru. A po{to im prisko~e u pomo} Ku~i i Rov~ani, potpuno
razbiju Turke... Komandant ovog turskog odreda pobjeè u Spu` a
zatim u Podgoricu. I drugi Osman-pa{in odred upu}en na Bjelo-
pavli}e... tako|e je razbijen” (49, 8. nastavak - 29. januar 1980).
108 Ilija Petrovi}
Za odbranu od Omer-pa{inog napada, kwaz Danilo mobili-

sao je oko 4.000 boraca. Bila je to brojno malena snaga prema sili
kojom je zapovijedao turski glavni komandant” (49, 8. nastavak - 29.
januar 1980), ali su zato Br|ani “listom po{li u pomo}” ugroè-
nim Crnogorcima, odnosno Katuwanima, Rije~anima, Crmni~a-
nima i Qe{wanima (53, nastavak 4, 8. januara 1976). Na drugom mestu
~itamo da je za rat protiv Omer-pa{e po Staroj Crnoj Gori mo-
bilisano oko 9.000 vojnika, dok austrijski izvori kaù da ih je
bilo svih 10.300; wima se prikqu~ilo i 10.000 ratnika iz Bjelo-
pavli}a, Pipera, Ku~a, Rovaca i Mora~e (9, 128).
Februara 1853. godine zapaèno je da se na turskim poloà-
jima ne{to de{ava, a crnogorske predstraè javqale su o svojoj
spremnosti da se odupru turskom napadu. Spremnost na odlu~nu
odbranu izraàvali su i oni koji su se nalazili na podru~ju iza
linije fronta. “Tako su Ku~i poru~ivali kwazu Danilu da su “uje-
diweni da ginu i da brane svoju vjeru od neprijateqa”. Zajedno sa
Rov~anima i Bratonoì}ima, delegacija Ku~a otputovala je kod
vojvodaÉ Rista Bo{kovi}a i Jola Pileti}a i izrazila spremnost
da prisko~i u pomo} ugroènim Bjelopavli}ima, “kad bi imali
xebane” (9, 140).
I tako, sredinom marta 1853. godine, ne mewaju}i prvobitnu
zamisao “da jednim sna`nim prodorom kroz Bjelopavli}e odvoji
brdska plemena od Crne Gore, a onda, po{to sastavi svoje snage,
»na putu od Nik{i}a do êva«, da krene u pravcu Cetiwa” (49, 8.
nastavak - 29. januar 1980), Omer-pa{a je, od Bara, Crmnice, Zete, Nik-
{i}a i Trebiwa, sa 60.000 vojnika napao Crnu Goru.
Ili, kako to ~itamo kod Marka Vuja~i}a, sam Omer-pa{a na-
dirao je od @abqaka i Podgorice, prema Cetiwu, Dervi{-pa{a
od Grahova, a Osman-pa{a Skopqak, skadarski, prema êvu. “Sva
Crna Gora bila je ratni logor, a svi mu{karci od 13 do 60 godina
pod oru`jem. Omer-pa{a ponovo uputi proglas plemenima da se
predaju, ali se nijedno pleme nije odazvalo wegovom pozivu. Umje-
sto wih odgovorio mu je kwaz: »Crnogorci se ne}e predati dok
ijednog traje, a kad ostane onaj posqedwi i on }e biti Crna Gora
i bori}e se dok mu ne iskapqe posledwa kap krvi«. Ali i pored
borbene spremnosti Crnogoraca, snage su bile neravnopravne, a uz
to Crnom Gorom je harala glad. Kwaz Danilo zatraìo je hitnu
pomo} Rusije i Austrije i one su se, iako iz razli~itih pobuda, za-
uzele kod Porte da se obustave neprijateqstva. Po naredbi sul-
tanovoj, Omer-pa{a povu~e vojsku do Spuà i Podgorice. Borbe
prestado{e.
Juna~ki otpor Crnogoraca u ratu sa Omer-pa{inom vojskom
odjeknuo je u svijetu, a naro~ito kod Ju`nih Slovena. Narod u Sr-
biji, Vojvodini i drugim krajevima pozdravqao je crnogorske bor-

ce, divio se wihovoj neustra{ivosti i upore|ivao ih sa kosovskim
vitezovima” (5, 28-29).
Utoliko je ~udnije {to pop Vuk 9/22. marta pi{e svom imewa-
ku iz Be~a da tokom Omer-pa{inog pohoda “i Piperi, Rov~ani i
Ku~i, koji su stijena i kqu~ sve Crne-gore, prevari{e i izdado-
{e bra}u svoju. I Omeru lako je bilo, i bez mita kroz tvr|e (tvr-
|ave) s vojskom prodirati u Crnu Goru, sela osvajati i paliti,
nevjeste i |evojke grabiti i razvra}ati, glavare sje}i i u gvo`|e
zakivati” (104, pismo 47, 158-159). No, bi}e da je Vuk Popovi} sadr-
àj svog pisma “pozajmio” od kwaza Danila, koji na taj na~in po-
ku{ava da opravda svoju molbu Austriji i Rusiji da interveni{u
kod Porte, ne bi li Omer-pa{in napad bio zaustavqen i “wego-
va” dràva spa sena od propasti.
Na kraju, Vuja~i} mo`da neoprezno pi{e samo i jedino o “ju-
na~kom otporu Crnogoraca” i crnogorskim borcima, po{to su u
ratu s Omer-pa{om u~estvovali i Br|ani, koji su, ~ini se, bili i
brojniji od Crnogoraca; i jedni i drugi pruìli su Turcima sna-
àn otpor, a nebitno je pri tome {to se desilo da neki prvaci brd-
skih plemena, iz sigurnosnih razloga, izjave svoju pokornost Omer-
-pa{i (9, 128). A kad je kwaz Danilo stvarao crnogorsku krstonos-
nu vojsku (1853) nije se otvoreno bavio brojno{}u jednih i drugih,
Crnogoraca i Br|ana, u ratu protiv Omer-pa{e, ali je posredno
ipak priznao da nije bio najzadovoqniji odzivom onih prvih:
“Mnoga plemena ne pregnu{e onako kao {to su pregiwali na{i
stari neumrli junaci, kad su se na sve strane s krvnicima klali, i
nekrst s ku|nog praga odgonili. Ja ne znam ali je to zato {to smo
se izrodili, ili {to se nijesmo onoj turskoj sili u goste nadali,
ali bojim se da je najvi{e s doma}e nesloge. Zato ho}u da se uvje-
rim do ~ega je to lani bilo, i za{to svaki ne sko~i na svome sentu
(zavi~aju - IP) s pu{kom u ruci, no mrcino (sramotno, kukavi~-
ki - IP) upu{tasmo na{u bra}u Bjelopavli}e i juna~ko pleme
grahovsko”, one, dakle, koji nisu bili Crnogorci (103, 191).
Bezmalo ceo vek kasnije, Tomica Nik~evi}, jedan od “va`-
nih” Danilovih biografa, “otkrio” je da su se crnogorski ratni-
ci slabo odazvali na otpor Omer-pa{i zbog “defetisti~kog” de-
lovawa “udruène opozicije” u Crnoj Gori. Pa kaè:
“Izgleda da je otkazivawe borbe protiv Turaka u toku rata
1852-1853 godine organizovala udruèna opozicija \or|ija Pet-
rovi}a i Pera Tomova sa jednim dijelom crnogorskih glavara i
starje{ina. Pero Tomov Petrovi} i \or|ije Petrovi} su u toku
ovoga rata u~estvovali u vojnim operacijama Crne Gore, pa je wi-
hova antidanilovska djelatnost iz ovoga perioda ostala neuo~e-
110 Ilija Petrovi}
na. Me|utim, neki podaci daju razloga za pretpostavku da su oni,

i pored u~e{}a u ratu, ipak doprinijeli, a vjerovatno i organi-
zovali otkazivawe mnogih vojni~kih starje{ina i wihovih jedi-
nica u ovom ratu... Po nekim podacima, koji dodu{e nijesu ni pot-
puni ni neposredni, a ni obilati, ali koji, kad se posmatraju u
svjetlosti ranijeg i kasnijeg politi~kog stava Pera Tomova i
\or|ija Petrovi}a, da se zakqu~iti da su i Pero i \or|ije mog-
li biti organizatori defetizma. U Arhivu Dràvnog muzeja u
Cetiwu nalazi se jedan dokumenat koji se u tom pogledu direktno
odnosi na \or|ija Petrovi}a. To je jedno pismo piperskog pobu-
wenika u emigraciji, Radovana Pipera Mr~arice, upu}eno \or-
|iju Petrovi}u 1852 godine, u kojemu ga ovaj obavje{tava o razgo-
voru s Omer-pa{om i pa{inim pristalicama da pomognu \or|i-
ju u wegovim eventualnim planovima protiv kneza Danila...
Nijesmo prona{li vi{e nikakvih dokumenata koji bi objas-
nili da li je \or|ije Petrovi} {to preduzimao povodom ove po-
nude... Karakteristi~no je da je \or|ije Petrovi}... takve ponu-
de dobijao i u toku politi~kih borbi protiv Petra II. \or|ije
Petrovi} nije, koliko je bar dosada poznato o wegovoj politi~-
koj djelatnosti stupao u neposredne politi~ke veze s Radovanom
Mr~aricom, ali nije iskqu~ena mogu}nost da je podràvao sve
unutra{we otpore protiv kneza Danila, bez obzira na wihove po-
liti~ke tendencije.
O drugom predstavniku opozicije iz ovoga perioda, Peru
Tomovu Petrovi}u, nema direktnih dokumenata. Ali podaci koje
imamo o politi~kom stavu i defetizmu mnogih glavara, i to we-
govih ro|aka, prijateqa i politi~kih privrènika, posredni su
dokaz da je u takve poslove bio umije{an i Pero Tomov. Da pret-
postavimo takvu mogu}nost daje nam povoda poznata ~iwenica da
je me|u organizatorima defetizma bio, pored ostalih vo|a tada-
{we opozicije, i Perov najbliì saradnik i zet, senator Andri-
ja Perovi}-Cuca” (103, 192-193).
Ako je Danilov kult stvaran kao deo porodi~nog truda da se
razvije kult takozvane svetorodne (sa samo jednim svecem!) dina-
stije Petrovi}a-Wego{a, i to je razumqivo, ali se ~italac ovog
ne{to {ireg izvoda iz Nik~evi}eve kwige mora zapitati kakvi
razlozi nagone pojedine istoriopisce da se, po{to su se mnoge
stvari u me|uvremenu slegle, po~nu baviti proizvodwom najraz-
novrsnijih zakqu~aka zasnovanih iskqu~ivo na domi{qawima.
Kao, na primer:
Izgleda da je protiv rata s Turcima bila udruèna opozici-
ja, ~ija antidanilovska delatnost tada nije uo~ena, tako da je
wemu, Nik~evi}u, ostavqeno da “otkrije” pretpostavku kako su
vjerovatno \or|ije Savov i Pero Tomov uticali da se Crnogor-

ci ne odazovu pozivu u rat, iz ~ega zakqu~uje da bi ba{ oni, Pero
Tomov i \or|ije Savov, mogli biti organizatori defetisti~-
kog dràwa raznih vojnih stare{ina i wihovih jedinica. Poda-
ci na osnovu kojih za jednog od wih izvla~i zakqu~ke nepotpuni
su i posredni, a nema dokumenata koji bi potvrdili nekakve na-
vodne ponude, utoliko pre {to je takvih ponuda bilo i ranije ali
na wih nije odgovarano, mada nisu odràvane veze s ponu|a~ima,
{to ne iskqu~uje mogu}nost da je time podràvana antidanilov-
ska delatnost. Za drugog nema dokumenata, ali se pretpostavqa
da je me|u organizatorima defetizma bio i on, po{to mu se i zet
nalazio me|u “udruènim” opozicionarima.
Ali, neka, i takvi su nam naopaki istoriopisci potrebni, jer
da nije wih, kako bismo mi znali {ta je uistinu bilo.
Kwaz i Bjelopavli}i. Od na{ih savremenih tuma~a “Omer-

-pa{ine godine” saznajemo da je stalna napetost na granicama s
Turcima uticala da Danilova i Mirkova o{trina prema opozi-
ciji u zemqi donekle popusti, kako bi snage bile ujediwene za
boqu odbranu. Jer, “Danilo i Mirko su bili svjesni da sa protiv-
nicima moraju kona~no raskrstiti i o~istiti Crnu Goru od sva-
koga ko je protiv wihovih reformi u dràvnoj upravi. Ipak, bud-
nost prema Turcima i wihovom povezivawu sa nekim glavarima
nije popu{tala”, te je, iz bezbednosnih razloga, “vojvoda Mirko
naredio da se preostala municija i hrana smjeste u manastir Os-
trog, na granici prema Nik{i}u, da se tamo ~uva, kao u vojnom sla-
gali{tu, za svaku potrebu. Oni (Danilo i Mirko - IP) su misli-
li da }e ponovo do}i do rata sa Turskom i da zbog toga treba imati
ne{to municije i hrane prema Br|anima, za hitne potrebe ako ih
Turci napadnu i poku{aju ponovo odvojiti od Katuwana. U Omer-
-pa{inom napadu Br|ani su bili u vrlo te{kom poloàju, naro-
~ito Bjelopavli}i. Turska vojska je pre{la preko wih, zapalila
oko tri stotine ku}a i opqa~kala im veliki dio stoke, najvi{e
zbog toga {to im se nije mogla brzo pruìti pomo} u municiji i
hrani” (53, nastavak 5, 9. januara 1976).
O~igledno, ovaj se tuma~ bavi crnogorskom pomo}i Bjelopav-
li}ima u nekoj vremenski neodre|enoj ugroènosti, a ne dose}a
se da Crna Gora, koja se pripremala za odbranu od Omer-pa{inog
napada, u uslovima dok se turski napad tek o~ekivao, nije bila ni
spremna ni voqna da Bjelopavli}ima pruì pomo} (“nije mogla
brzo pruìti pomo}”) u odbrani od turske vojske; Turci jo{ nisu
bili u{li na teritoriju Crne Gore, crnogorska vojska bila je
pripravna za odbranu, a od Bjelopavli}a se o~ekivalo da “svoj”
112 Ilija Petrovi}
rat za Crnu Goru dovr{e samostalno, bez crnogorske pomo}i, pa

{to im Bog da!
I onda, isti taj tuma~, iz ~ista mira, potpuno nemotivisano
i nekontrolisano, u igru uvodi “zaverenike” protiv kwaza Dani-
la i kaè da su “zavjerenici odlu~ili da napadnu ovo slagali{te
da bi se naoruàli. Na ~elo ovih zavjerenika nalazili su se Bo-
{kovi}i iz Orje Luke, prijateqi kwaève ku}e (kwaèva sestra
Jana bila je udata za vojvodu Rista Bo{kovi}a). Vojvoda Mirko
htio je u prvi mah da mirno rije{i »nemili slu~aj«, namjeravaju-
}i da ga »pripi{e« svojim »prijateqima«, a ne drugim bjelopav-
li}kim bratstvima. Poslao je zbog toga perjanike za najuglednije
Bo{kovi}e (ali) bratstvenici nijesu dali da ih odvedu... I Da-
nilo i Mirko prividno su pre{li preko ovog »slu~aja«, ali nije-
su htjeli da ga zaborave. Poja~ali su straù oko ostro{kog mana-
stira i uglavnom to je tom prilikom bilo sve... Traìli su na~in
da izazovu Bjelopavli}e i da se osvete kako su oni znali. To im
nije bilo te{ko, s obzirom na ponos tako jakog i uglednog pleme-
na kao {to su bili Bjelopavli}i” (53, nastavak 5, 9. januara 1976).
Kwaz opawkava Ku~e. Zbog toga {to je kwaz Danilo, tri go-
dine kasnije, smislio obmawiva~ku pri~u o ku~kom “doprinosu”
Omer-pa{inoj vojni, i u novinama na strani pisano je onako kako
je on hteo; poruke svetu i{le su preko Trsta, gde je, zahvaquju}i
~iwenici da je odskora bio zet jedne tamo{we ugledne srpske po-
rodice, wegov uticaj mogao biti najopipqiviji.
Otud je i krenula pri~a da su “Ku~i bili odvajkada neverno i
nepostojano pleme, oni su bili svakad na strani onoga, koji im je
ve}e koristi pruào. Oni su Crnoj Gori grdne {tete u~inili, i
bili su uvek u najopasnijem poloàju i vremenu podle izdajice;
kao na primer i u posledwem ratu s Omer-pa{om. Tada su bili oni
svi na strani Turaka, misle}i da }e Omer-pa{a Crnu Goru poko-
riti. Kad su pak videli da se Omer-pa{a natrag povukao, onda su
oni napali iz zasede na jedno odeqewe turskih kowanika i pobi-
ju ih, ~ime su se oni naime hteli kod crnogorskog kwaza nanovo
dodvoriti” (2, broj 70. od 10(22) jula 1856, 465).
Na drugoj strani ~itamo da su “Ku~i stari otpadnici. Oni su
qudi nepostojani, jer ~as su turski, a ~as crnogorski. Oni su ono-
ga, ko im vi{e dade. Oni su od velike {tete Crnoj Gori, izdaju}i
je u najopasnija vremena, kao i u posledwem ratu sa Omer-pa{om,
{to su bili svi listom Turcima pre{li. Da, oni su se u velike na-
dali da }e Omer-serdar Crnu Goru pokoriti sa svojim golotrbim
nizamima; a kad Ku~i vide{e da se turska ordija golih {aka vra-
}a, za umiliti se kwazu i Crnogorcima, i za pokazati da su oni
svagda verni svome ote~estvu, napadnu iz zasede na jednu ~etu tur-

skih kowanika i toliko ih iseku da je jedva glasnik utekao (3, broj
57, 19(31) jul 1856).
I francuske novine javqale su da su se “u vreme Omer-pa{i-
nog pohoda na Crnu Goru Ku~i borili na turskoj strani” (60, broj
335 od 5. decembra 1858).
Tako za ìvota Danilova, ali i u na{em vremenu, ne{to sa-
vremenijom terminologijom: “Zbog takvog opozicionog stava pre-
ma kwazu i reformama Ku~i se u vrijeme Omer-pa{ina napada na
Crnu Goru i ne tuko{e sa Turcima, ve} ih pusti{e da pro|u kud
su planirali (52, nastavak 56, 30. decembar 1976). Ovom autoru kao da
nije poznato da je Omer-pa{a krenuo na Crnu Goru sa nekih dru-
gih strana, a ne preko Ku~a, koji su na nekoj tre}oj strani; Ku~i
su se, videli smo, u pripremnoj fazi za Omer-pa{in pohod, suko-
bili s jedinicama pa{e skadarskoga i porazili ih, a krenuli su i
u pomo} Crnoj Gori. Kasnije, vode}i istrebqiva~ki rat protiv
Ku~a, Danilo je izmi{qao kojekakve pri~e koje bi wegov odnos
prema Ku~ima opravdao, pa je tako “sloìo” pri~u da su se Ku~i u
tom ratu, Omer-pa{inom, na{li na turskoj strani. Mnogi se tu-
ma~i Danilove vladavine, i danas, naravno, drè Danilovih la-
ìstavova, naj~e{}e kazivanih u prepisci sa ruskim, francus-
kim, engleskim i austrijskim konzulima u Skadru i Dubrovniku,
~ime se istina potpuno krije i zloupotrebqava.
Marko Miqanov o Omer-pa{inom pohodu. Za razliku od Da-

nilove pri~e o Ku~ima “izdajnicima i otpadnicima”, Marko Mi-
qanov mogao je ispri~ati kako je stvarno bilo u Omer-pa{inoj
vojni na Crnu Goru; kao dvadesetogodi{wak i, najverovatnije,
u~esnik u ku~kom otporu turskoj sili, on je svedo~io i slede}e:
“Kad je poturica Omer-pa{a 1852. godine krenuo na Crnu Go-
ru i do{ao u Podgoricu, svi Ku~i su se okupili naspram wega, na-
vrh Vijetro{e (iznad Peute - IP), i odatle su u~inili slavqe iz
pu{aka, da bi ga izazvali da ide s vojskom na wih, a ne na Crnu Go-
ru, jer to je slavqe zna~ilo da ga zovu na mejdan, i da okrene vojsku
na wih. No Omer-pa{a ne okrenu vojsku na Ku~e, no otide u Bje-
lopavli}e. Ku~i se ni tada ne olijeni{e, no krenu{e nekoliko
vojske s barjacima da idu preko Pipera u Bjelopavli}e, da se biju
s Turcima, ali Piperi im ne dado{e pro}i preko sebe, govore}i:
»Gdje }ete, Ku~i, kud ste digli te barjake?«. Onda se nekoliko Ku-
~a vratilo, a nekoliko prijekim putem i po no}i, kriju}i se, pre-
ko Pipera do|o{e u Bjelopavli}e na Orju Luku, gdje je bio kwaz
D anile naspram Omer-pa{e. Ovim se Ku~ima kwaz Danilo obra-
dovao i blagodario im, tako da Savo Matov Martinovi} nije imao
114 Ilija Petrovi}
pravo {to je u jednoj pjesmi... da ugodi kwazu i vladi... nazvao Ku~e

izdajnicima... Kad je do{ao Omer-pa{a s vojskom u Bjelopavli}e,
Ku~i su tada juna~ku pjesmu zasluìli, a ne izdajni~ku, jer Ku~i
tada nijesu bili pri kwazu, kao Piperi, odnosno crnogorski po-
danici... Oni su tada pod Turcima bili, pa im se nije moglo pri-
pisati da su kwaza izdali; ako mu i ne bi pomogli, a... Ku~i su to-
ga puta ~inili za Crnu Goru sve {to su mogli”, ni{ta im se ne bi
smelo prebaciti, jo{ mawe izdajni{tvo pripisivati (1, 255. i 378).
Uz Danilovu pri~u da su Ku~i uvek izdavali i wega i Crnu Go-
ru, vaqa navesti primer koji takvu pakosnu i zlonamernu tvrdwu
u potpunosti obezvre|uje:
Januara 1855. godine, pove}a grupa Turaka iznenadno je usko-
~ila u Vasojevi}e i tamo, u napadu na ~obane, trojicu posekla i
otela stoku. Preìveli ~obani, ~im su se pribrali, pohitaju za
wima, stignu ih, pobiju ~etvoricu, petnaestoricu rane i stoku
vr ate. To je bilo dovoqno da se sukob pro{iri i da se u wega ukqu-
~e i neka brdska i hercegova~ka plemena. Krajem februara, moglo
se od Novice Cerovi}a saznati da je u brojnim okr{ajima pogi-
nulo 76 naoruànih Br|ana, i Ku~a me|u wima, i Vasojevi}a, te
da su Turci pobili (“u ogaw bacili”) i 35 èna i dece; Turaka je
poginulo 64. Na drugoj strani, turska vojska koja je istovremeno
udarila na \ur|eve Stupove, imala je 114 mrtvih i vi{e od sto
rawenih, dok je svega pet Srba poginulo (4, kwiga XI - jul 1932, 64).
BJELOPAVLI]KA “BUNA”
Opro{taji, vite{tvo. Nezadovoqna Danilovim nepristaja-
wem da preuzme cetiwsko vladi~anstvo i uspostavqawem kwa-
èvstva u Crnoj Gori, opozicija tek samoprogla{enog kwaza, u
kojoj se nalazio i Pero Tomov, brat vladike Rada i izvr{iteq
wegovog testamenta, naziva prvog svetovnog upravqa~a Crne Go-
re “krivokletnikom i huliteqem koji misli da nas zauzda da ig-
ramo kako on ho}e” i, prema zvani~nom tuma~ewu, nastoji da pro-
tiv wega organizuje zaveru. U tom je ciqu bilo zami{qeno da se
otmu zalihe municije i hrane iz Ostroga i da se razdele zavere-
ni~kim pristalicama. (Pou~en tim slu~ajem, desio se on ili ne,
ali i s krajwom namerom da opravda svoje postupke u Bjelopavli}-
koj “buni”, Danilo je u svoj budu}i Zakonik uneo odre|ewe Osam-
dest drugo, po kome “koji bi zemaqsku xebanu krao, odma prvi
put, dok se uhvati da krade, ima se na smrt osuditi; isto }e tako
biti i svaki drugi kastigat, koji bi se usudio javno ili potajno
zemaqsku xebanu grabiti”). îm je saznao za to, kwaz je naredio da
mu na Ce tiwe dovedu Bo{kovi}e s Orje Luke i vojvodu Vujovi}a s
Qubotiwa, na koje je pala sumwa da su ume{ani u zaveru, kako bi
ih kaznio. Sve wih ro|aci su uzeli u za{titu, tako da im je kwaz
sve “privremeno oprostio”, uz pretwu da se ne {ale svojim gla-
vama, jer }e u ponovqenom slu~aju biti nemilosrdno ka`weni.
Ali, zato, da bi posle “privremenog opro{taja” uspostavio
kakvu-takvu ravnoteù, kwaz Danilo je poùrio da u Bjelopavli-
}ima isproba svoje “vite{tvo” i do kraja iskaè sva obele`ja
svoje “qudskosti”.
Izve{taji s lica mesta. Odlazak kwaza Danila u Bjelopav-

li}e razli~ito je opisivan, a ovde }e, po{to nazna~imo da Tro-
ji ~indan (Trojice, Duhovi) pada u pedeseti dan po Vaskrsu, te da je
1854. godine Vaskrs bio 11/23. aprila, a Troji~indan 30. maja/11. ju-
na, najpre biti ponu|eni tekstovi najstariji po postanku, iz be~-
kog Svetovida i iz novosadskog Srbskog Dnevnika.
“Svetovid”. Prvi tekst, objavqen u Svetovidu, novinski je

izve{taj iz Kotora, pisan 16/28. juna o de{avawima pod Ostro-
{kim manastirom:
“O skup{tini u Ostrogu manastiru o Troji~inu dne mogu vam
javiti da Br|ani malo da se nijesu s Crnogorcima krvno pobili.
Uzrok vele bio je taj {to su se ène sramotno natjerivale, da ig-
raju, i {to su se na wih Crnogorci naturivali i t. d. koje se ovdje
116 Ilija Petrovi}
spomiwati ne moè. Vidjev{i to, Vido Bo{kovi} dohvati se oru`-

ja i povi~e: »Za mnom, ko je Br|anin! Vi{e se ovaj zulum tr pjeti
ne moè, sem ako }emo se tur~iti«. U taj mah sko~i gomila naoru-
ànih Br|ana za Vidom, sa namjerom ogaw da obore na Crnogor-
ce, no sko~i brat Vidov, kapetan i protopop \or|ije Bo{kovi}
i povi~e: »Ne, Br|ani, zakliwem vas silom nebeskom, nemojte da-
nas kod svetoga Vasilije, koga smo pro{le godine od Turaka bra-
nili, da krv prosipqemo; ne, bra}o, za krst ~asni i za ime svetoga
Vasilije!« I tako on i drugi pouti{aju ih, ali se svi razbjeè
ku}ama èstoko ogor~eni. Ovaj i jo{ gori razdor koji od ~uda i
pokora svijetu javiti ustru~avamo se, donijeli su nama ovdje u Ko-
toru, i svakome Srbinu, da mora srce proplakati, kad ovo ~uje, {to
se u slobodnoj zemqi ~ini” (61, broj 9 od 30. juna 1854).
Nezadovoqni “Srbski Dnevnik”. Na ovaj izve{taj reagovao

je Srbski Dnevnik, ve{}u sa Ce tiwa, poslatom 8/20. jula:
“îtaju}i danas jedan ~lanak u Svetovidu od 30. juna, pod
naslovom »Crna Gora a iz Kotora«, vidimo da i ovaj novoro|eni
srpski list jedva do~eka da {togod nepovoqnoga o Crnoj Gori
~uje i da {tampa, pa makar i la`no stidno bilo. Doista se nijesmo
nadali... da }e nam od na{ega stabla perje svojim vowom zaudara-
ti... [to dopisnik kotorski javqa da su Crnogorci s br|anskim
ènama u Ostrogu na silu i bestidno igrali, mi ne znamo kakav je
to stid i u kojoj je strani svijeta zabraweno da mu{karci javno sa
ènskiwama ne igraju... I {to vi{e, moè li ko posumwati a nek-
moli vjerovati da se ikakve sabla`wive stvari mogu i pomisliti
a kamo li u delu privesti gdje na hiqade o~iju gleda i u~estvuje u
jednom prostom, obi~ajnom i nezlobivom narodnom igrawu i pje-
vawu... Tu nijesu igrali samo Crnogorci sa Br|ankama nego i Br-
|ani sa Crnogorkama kad god su htjeli i kad su red mogli ugra-
biti, pa i mnogi qudi iz obli`wih turskih granica, koji k svecu
na zavjet dolaze. A me|u ovima igrao je i Vido Bo{kovi} koji je,
kao {to dopisnik kaè, sa golim noèm u ruci vikao: »Za mnom,
ko je Br|anin!« Ovo se nije desilo samo ove godine, nego bogzna ot-
kad, ali se nikad nije ni{ta grdnoga doga|alo, a kamoli bi ondje
gdje je wegova svjetlost kwaz sa mnogo odli~nih svojih qudi, do-
{av{ih k ovom bo`jem ugodniku” (3, broj 59 od 25. jula 1854).
I Srbskom Dnevniku moralo je biti jasno sve ono {to je na-
pisao Svetovidov dopisnik iz Kotora, ali je pri~om o “javnom ig-
rawu” svih koji su “red mogli ugrabiti... gdje na hiqade o~iju gle-
da i u~estvuje u jednom prostom, obi~ajnom i nezlobivom narodnom
igrawu i pjevawu” trebalo zaba{uriti “sramotno natjerivawe” i
“naturivawe... koje se ovdje spomiwati ne moè”.
Opet “Svetovid”. Naravno, Svetovidovom ve{}u bili su

nezadovoqni i na Cetiwu, vaqda zvani~nom, tako da je 8/20. jula,
ali privatnim pismom, otud upu}en protest, u kome se pisawe od
30. juna “za izmi{qeno progla{uje”. Svetovid se opravdavao
~iwenicom da u Kotoru ne ma svog dopisnika, da Cetiwe nema
svoje novine koje bi mogle izve{tavati istinito, ali i navodom
da je kotorskom dopisni{tvu spornu vest saop{tila osoba koja u
punoj meri uìva austrijsko poverewe i po{tovawe (61, broj 15 od
21. jula 1854).
U me|uvremenu, Svetovid je objavio pismo iz Skadra, koje
kazuje da “ju~e, 5. jula, do|e ovamo u Skadar pop, ujedno i kapetan
iz Bjelopavli}a, \oko Bo{kovi} sa 33 druga, da se ovda{wem ve-
ziru Osman-pa{i predaju i ovde ostanu. Isti pop \oko imao je sa
kwazom neki spor, ~iju su{tinu jo{ pravo nisam doznao” (61, broj
13 od 14. jula 1854).
Mnogo obave{teniji bio je dopisnik iz Zadra, koji pismom
od 18. jula javqa da je u pitawu osveta porodice Bo{kovi} zbog to-
ga “{to je kwaz Danilo kad je vladu primio, jednog od Bo{kovi}a
sa zvawa kapetanskog zbacio, a di rawe Crnogoraca u br|anske
ène probudilo je jarost svih Bjelopavli}a i Br|ana, i pobunu
ubrzalo”. Nameran da pobunu ugu{i, kwaz Danilo, ~ija je sestra
bila udata za popa Rista Bo{kovi}a, 1/13. jula “gotovo sa 7.000
qudi, koje je iz Katunske i jo{ dvije nahije okupio bio, iznenada
se pojavi u Brdima te povrati mir. Familija Bo{kovi} pobjegne
u tursko mjesto Spu`” (61, broj 13 od 14/26. jula 1854).
“Srbski Dnevnik” ponovo. Srbski Dnevnik kasnio je s izve-

{tavawem o ovom doga|aju, tako da je tek 18/30. jula objavio pismo
koje mu je dopisnik sa crnogorske granice poslao 3/15. jula:
“Danas sam iz kwaèstva do~uo da se Kwaz Danilo sloìo sa
mi{qewem svoga strica \or|ija (\or|ija Savova Petrovi}a -
IP) i po{ao u Brda, najpre s wim i mnogim glavarima bez voj-
ske, da Br|ane opet na svoju stranu obrati, ostaviv{i nalog, da
se drugi dan posle wegovog odlaska vojska za wim u Brda krene; za
tu se vojsku ju~e u Kotoru ku pilo rakije i za wom otpravilo. Ve}
se sad i glasovi o uspehu raznose, da }e se tim na~inom pre Br|ani
smiriti i da se ne}e Kwazu mnogo odupirati. Kwaz }e, kaù, na-
stojati da pohvata samo kolovo|e: popa \oka i brata mu Vida, po-
pa Rista wegovoga zeta, sve Bo{kovi}e... i jo{ gdekog glavnijeg, i
time kraj svemu u~initi. Ovi su qudi najvi{e u boju u~estvovali i
pomogli spasti Bjelopavli}e u vreme Omer-pa{ina napada, pa
gledajte na kakvu gnusnu misao do|o{e predati se Turcima! Kad
ovakvi qudi odme}u se od zakonitog svog Kwaza, {ta mora ~ovek
118 Ilija Petrovi}
misliti o drugima i ne mora li zakqu~ivati da moraju tome biti

i va`ni uzroci? Da je sve do Kwaza, to ne moè niko re}i; bi}e tu
i turskih spletaka, zato opet i velim da ne verujem svemu {to se
pro{lih dana ~ulo. Daj Boè, kao {to se i nadam da ho}e, da Kwaz
i \or|e Br|ane smire, i da se tako {to u Brdima vi{e ne pojavi,
a istraìvati uzroke i verovati svim glasovima to na{e nije,
znaju}i da i Kwaz i kwaèstvo osobito danas ima neprijateqa i
klevetnika, koji osim wega na sve {to je slavjansko stra{no mrze
i grde. Koliko me je u po~etku nesre}ni taj glas potresao, toliko
sad spokojnije svr{etak stvari i{~ekujem, doznav{i da se sva
Rije~ka i Crmni~ka nahija podigla i po{la sa svojim Kwazom
u Brda da odmetnike kazni i u pokornost dovedu i nadam se prvom
po{tom obradovati vas, da je nered taj po èqi svr{io se, to jest
lepim i blagim postupkom bez prolivawa bratske krvi” (3, broj 57
od 18. jula 1854).
Iako dopisnik priznaje “da ne veruje svemu {to se pro{lih
dana ~ulo”, izvesno je da je ovo pismo pisano za na{i protivni-
ci, po{to je, opet po dopisnikovom priznawu, sro~eno u kwaè-
stvu; nije Kwaz u Bjelopavli}e krenuo bez vojske, da bi }askaju}i
s wima ot klonio nesporazume, niti je vojsku ostavio da za wim
krene “drugi dan posle wegovog odlaska”, po{to se on tamo ve}
1/13. jula izne nada pojavio s vojskom; Danilo je u Bjelopavli}e
oti{ao s name rom da ubija, pali, pqa~ka i uni{tava.
U Srbski Dnevnik postepeno stiù vesti o onome {to se “na
crnogorskoj granici” de{avalo, a treba podrazumevati da su sve
one bile pa`qivo pripremqene u kwaèvskom dvoru. Saznajemo,
tako, iz pisma od 7/19. jula da je “ju~e iz kwaèstva pouzdani glas
stigao, da se mir opet u Bjelopavli}e vratio. Kolovo|e pobune i
odmetnici kwaèvi: pop \oko, brat mu Vido i pop Risto sa neko-
liko Bo{kovi}a, usko~ili su u Spu`. Drugi koji su ostali, kwaz
ih je kaznio. Vojska se ku}i mirno vratila, jer kwaz nije imao
nu`de protiv Brda upotrebiti je. Ko je imao dela od ugrabqenog
baruta, platio je globu... Govori se da }e Kwaz odsad ukloniti
svakoga za koga posumwa, da mu o izdajstvu ote~estva radi... Ako je
istina, dobro }e u~initi, - boqe je `rtvovati jednoga-dva, nego
celo ote~estvo - samo vaqa na takve pogoditi, da ne bi ko nevin
nastradao” (3, broj 58 od 21. jula/2. avgusta 1854).
U narednom broju objavqena je vest koja je sa Cetiwa poslata
6. jula, a koja kazuje da “podmi}eni od Turaka iz Spuà, pop \oko,
Vido i pop Risto Bo{kovi} pobune narod da se odmetnu od svoga
zakonitog gospodara i kwaza. Uzmu iz Ostroga municiju gospoda-
revu i podele je na narod. Dok stigne Kwazu glas na Cetiwe, za 24
sata skupi Crmni~ku, Rije~ku i Katunsku nahiju i do|e s 8.000
vojnika i tri topa na Po{kaqe. Bjelopavli}i se odmah prepa-

do{e. A Turci, znaju}i ko su Crnogorci, ne smjedo{e prite}i u
pomo} Bjelopavli}ima, te se tako lako i brzo neprijateqsko ko-
lo rasturi.
Bje{e se sva quta Arbanija slegla u Spu` da se raduje krva-
vom boju Br|ana i Crnogoraca; no se prevari{e u ra~unu. Br|ani
ne smjedo{e, a preko svega Br|ani su na{a bra}a, niti bi oni ra-
di Turcima robovati, na koje su ih ~etiri ~ovjeka bez srca i du-
{e, bez stida i bratske qubavi navesti htjela. Kolovo|e kako su
igrale, onako su i doigrale: odigra{e u Spu` da budu izme}ari
tu|i umesto svojih gospodara” (3, broj 59 od 25. jula/6. avgusta 1854).
Kad su se prilike nekako smirile, iz Be~a je stigla vest da je
16/28. jula Ramo Bo{kovi} na ~elu pedeseto~lane deputacije izja-
vio na Cetiwu da se Bjelopavli}i “pot~iwavaju kwazu bezuslov-
no”; u Bjelopavli}e je tako vra}en mir. Cetiwski izvori kazuju
da je u “buni” poginuo samo sin popa \oka i sad se ~ine strogi is-
piti protiv poglavara Br|ana. O~ekuju se nova pogubqewa (a samo
jedan poginuo! - IP) i oduzimawe svojine. U me|uvremenu bila je
neka kontribu cija naloèna, te su familije buntovnika morale
dati desetak u ovcama i kozama” (61, broj 15 od 21. jula/2. avgusta 1854).
Posle svega, Srbski Dnevnik uzeo je na sebe da od pisawa raz-
nih novina brani postupke kwaza Danila pod Ostrogom; imeno-
vane su samo “neke” zagreba~ke novine (misli se na nema~ki Agramer
Zeitung) i be~ki list Die Presse, u kojima je pomiwano “usilovawe
èna, javne sablazni perjani~ke i u svemu grubijansko vladawe i
postupci Kwaèvi”. Takvo pisawe nazvano je “javnim bezobraz-
lukom”, a Srbski Dnevnik, osim {to ima nameru da te novine “u
la` utjera”, obja{wava o ~emu se u Bjelopavli}ima radilo: “Usta-
do{e tri ~ovjeka od ku}e Bo{kovi}a: odmetnu{e sva Brda, Ku~e
i Pipere, i obli`we Turke u pomo} pozva{e da u~ine nekakvo
svoje kwaèstvo... Kaèmo da ovo nije zbog igrawa sa ènama ni-
ti zbog drugih la`no navedenih uzroka, nego da se bila ve} razvi-
la ona pogubna klica koja je bila zametnuta pri tajnom dogovoru
pokojnog Pera Tomova (brata vladike Rada - IP), serdara Mila
Martinovi}a i jo{ jednog (~ije bi ime sramotno bilo pomiwa-
ti), ali se vidjelo da je i Bo{kovi}ima ispalo iz ruke taman kao
i ovoj trojici”. Desilo se, zapravo, da za samo dvadeset ~etiri sa-
ta “sko~i{e, i u Bjelopavli}e kao na krilima doletje{e, vjerni i
hrabri Crnogorci, te od 12 do 13 hiqada za svoga gospodara sko-
~i{e na mjesto gdje gospodar re~e (i ovde je Crnogoraca vi{e bi-
lo no kad je Danilo uspeo da mobili{e 4.000 vojnika za odbranu
od Omer-pa{e - 49, 8. nastavak - 29. januar 1980 - IP), pokori{e se i
oni Br|ani koji su sqepa~ki za Bo{kovi}ima po{li bili; poglo-
120 Ilija Petrovi}
bi{e one koji su dio od municije kwaève imali, Bo{kovi}ima

ku}e popalili, a Turcima... za obe}anu vojsku i municiju protiv
kwaza dadosmo u zamjenu {esnaest gubavaca za prvobitni mir, slo-
gu i vjernost svih ostav{ih Br|ana, Pipera i Ku~a, pak neka pop
\oko knezuje u Skadru s izdajnicima ote~estva” (3, broj 62 od 5/17.
avgusta 1854).
Vuk Popovi} Ri{wanin. Jedan od prvih pisanih tragova o

zbivawima pod Ostrogom ostavio je pop Vuk Popovi}, u pismu
svom imewaku Karaxi}u, datovanom u Kotoru u subotu 3/15. jula
1854. godine. A tamo je, uz napomenu ovog sastavqa~a da se ovde
pod Brdima pod razumevaju samo Bjelopavli}i, pisalo:
“Za pjevawe i igrawe Brdskijeh nevjesta Podostrog (pod Os-
trogom - IP), zaboravio sam vam pisat; dakle ~ujte sad kako je bi-
lo, i {ta se od ovoga rodilo. Na Troi~in-dan pred ve~er, }eifan
(dobro raspoloèn - IP) Kwaz i Perjanici, i u }eifu silom po-
vuku oko 40 najqep{ijeh nevjestah, da im u Manastiru igraju i po-
pijevaju: Pri ovoj zloj igri zate~e ih i zora, i na razlaz re~e Kwaz
Perjanicima: »koji od vas ne omrsi ove nevjeste s mu{kijem fi-
{ekom ne}e moga kruva jesti!« Na ove rije~i uspale se svi kao
prasci, i poja{e svaki na svoju, kao (na) ku~ki, pa ih opreme ku}i
grdne i raskubqene (rastrgnute - IP), da kaù svojim |uvegijama
kako im je bilo kod Kwaza na piru! I u ovaj ~as kad su ove nevjeste
silom povu~ene bile na igru ovu, te{ko su se na{li svi Br|ani
uvrije|eni, a po{to ~u{e za ovo grdilo sami glavari pristupe
Kwazu na àlbu, a Kwaz ih o}era s ovijem rije~ma: »ako im smrde
struke (ogrta~i - IP) a vi ih operite!!« Po ovome na Petrov dan
do|e kwazu jedno pismo iz Brdah od wegova ista sestri}a (pogre-
{no: zeta, sestrinog muà - IP) popa Rista Bo{kovi}a, u kome
mu javqa da su Br|ani 700 ka{eta (sanduka - IP) praha uzeli
silom iz Podostroga, i da su se svi na oru`je digli, i da vi~u svi
da ga vi{e ne}e poznavat za Gospodara, i ako se do tri dana ne
odre~e sam Kwaèstva, i ne preda vladawe \or|u, i ne pozove
Serdara Mila (Martinovi}a) natrag da }e se svi predat veziru
Skadarskom. ûv{i ovo Kwaz, odmah sjutri dan raza{qe pisma i
poruke kroz Katunsku i Cr(m)ni~ku nahiju, da svak pod cijenom
ìvota koji je za pu{ku {to prije tr~i na Cetiwe, i kako ~ujem
krenuo je onomadne u êtvrtak sa samom Katunskom nahijom put
Rijeke (Crnoje vi}a), i jo{ se ne ~u ni{ta jesu li se udarili, niti
se zna s kim }e pristati (uz koga }e se svrstati - IP) Mora~ani,
Rov~ani, Piperi i Ku~i. Zbog ovog grdila grmjeli su silni topo-
vi u êtvrtak ve~er na Spuù, Podgorici, @abqaku i na samome
gradu Skadru! I \or|e je po{ao s Kwazom i zato se nadam da }e
on gledati, kako god bez boja da se smiri ovaj posao. Kaza{e mi

ov|e da je Kwaz na{oj vlasti (austrijskoj - IP), ako mu bude do
nevoqe, da mu se po{qe odmah pomo} gore!!” (104, pismo 72, 237-238).
Iz ovoga teksta, po vremenskom redosledu, nedvosmisleno se
vidi se da je pismo koje je, navodno, pisao pop Risto Bo{kovi}, a
~iju sadrìnu kwaz Danilo potura kao svoj razlog za napad na
Bjelopavli}e, stiglo na Cetiwe desetak dana po Troji~inu dne,
te da je Danilo “prawe” od sopstvenih sramotnih postupaka pod
Ostrogom zasnovano na li~no smi{qenim neistinama.
Ako ve} Danilo prigovara Ku~ima zbog povremene naklowe-
nosti turskim vlastima u Skadru, vaqa postaviti i pitawe kak-
ve je moralne i dràvni~ke vrednosti wegovo traèwe da mu, ako
do|e do neke ve}e nevoqe u obra~unu protiv “svojih”, onih koje su
wegovi vladarski preci uspeli da prikqu~e Crnoj Gori a on ih
okrenuo protiv sebe, Austrija pruì pomo}.
I iz nade da bi \or|e Petrovi}, bliski ro|ak Danilov, mo-
gao uticati da se “kako god bez boja smiri ovaj posao”, vidi se da
je Danilovo nekontrolisano pona{awe svima bilo dobro pozna-
to; i u Crnoj Gori, “i {ire”.
Nekoliko dana kasnije (7/19. jula) Vuk Karaxi} je od svog ime-
waka iz Kotora saznao jo{ nekoliko pojedinosti o zbivawima
pod Ostrogom:
“U Subotu pro{lu, kako sam na~uo za onu smutwu Crnogor-
sku, onako sam vam u pre{i (brzini) isti dan javio. Danas opet
~ujem, ba{ je onako s onijeh èna (s onim ènama - IP) i bilo, i
da se ovako do sad isti posao okon~ao.
Kwaz kad je sa 6000 pu{akah i dva topa u Komane prispio, do-
|u mu nekolika Br|ana na poklon i na predaju, javiv{i mu sve po
redu, kako ih je ku}a Bo{kovi}a nagovorila da prah iz Ostroga
uzmu, i protiv wega oru`je da dignu. Br|ani ne bi se ovako me|u
se izdavali, ni na Bo{kovi}a bratstvo krivicu bacili, da su im
Piperi i ostali u pomo} do{li, ali Piperi prevari{e, i Br|a-
nima uo~i pogibije pisa{e, da se pro|u u ove zgode sa svojom bra-
}om boj biti. Vide}i tada ku}a Bo{kovi}a, kako se bra}a izdaju,
i da }e oni sami izginuti, pobjegnu wih 20 pu{aka mu{kijeh u
Spu`, i malo poslije kad je Kwaz stigao s vojskom u Brda, zapali
Bo{kovi}a sve ku}e, pograbe im Crnogorci svu stoku i silno
imawe. - I neki bili su pregli da sijeku i wihove ène i nejaku
djecu, govore}i isti Mirko (vojvoda, brat kwaèv - IP): »da od
vraga ne ostane traga«.
Kwaz je tamo tri dana stajao i od svakog je Br|anina uzeo de-
setog brava, i koji je go| imao dio od onog praha iz Ostroga glo-
bio ga je po cekin, i da povrati prah natrag. Molili su Br|ani
122 Ilija Petrovi}
Kwaza da im pozove natrag barem popa \oka, i kwaz mu je pisao da

na vjeru do|e on i svi ostali osim Vida i popa Rista; a zaludu,
nije mu htio ni jedan do}i, nego ~ujem da im je tamo lijepo kod
Turaka, i da }e Vido krenuti put Be~a i Petrburga.
Na Oruju luku (Orju Luku - IP) ostavio je Kwaz dva topa, i
nekoliko straàra, i namjerava tamo zidati jednu fortecu (utvr-
|ewe - IP). Mjesto ovo popa \oka je zemqa, i o Troji~inu dnevi
kad je kwaz naqegao (nai{ao - IP) iz Ostroga, rekao je istom po-
pu, da }e na onom mjestu fortecu graditi, i pop mu je odgovorio
ru`no: »To ni moje ni tvoje o~i ne vi|ele Gospodaru!« S ovoga su
se onaj dan dobro po|eli (zavadili - IP) i s ijedom rastali.
Kwaz je do{ao na Cetiwe, i premda se s pobjedom di~i, bojim se s
ovoga da }e jo{ dosta znoja i ijeda imati” (104, pismo 73, 238-239).
Bez obzira na to od koga je dobijao obave{tewa o zbivawima
u Bjelopavli}ima (koje uporno zove Brdima), i predvi|aju}i da
}e zbog toga kwaz Danilo “jo{ dosta znoja i ijeda imati”, pop Vu-
kol je sa sigurno{}u ocenio da je pohod crnogorske vojske, izve-
den posle nesojskog Danilovog “u~e{}a” na Troji~kim sve~ano-
stima pod Ostrogom, bio prevashodno pqa~ka{ke prirode: “Kad
je Kwaz stigao s vojskom u Brda, zapali Bo{kovi}a sve ku}e, po-
grabe im Crnogorci svu stoku i silno imawe”, a sam je , vaqda za
sebe, “od svakog Br|anina uzeo desetog brava”.
Die Presse, iz Be~a. Obra~unavaju}i se s onima koji su i po ko-

ju nelepu re~ o Danilu napisali, Srbski Dnevnik pomiwe i be~ku
Presu ali se ba{ i ne “ka~i” za ono {to se iz jednog wenog obim-
nijeg teksta u vezi sa “bunom” moglo pro~itati.
A tamo je pisalo:
“Severni delovi Crne Gore: Bjelopavli}i, Mora~a i Pipe-
ri (bez Ku~a, dakle, koje je pomiwao dopisnik Srbskih novina -
IP), pobunili su se. Osmog jula, u prisustvu velikog broja okup-
qenog naroda, progla sili su nezavisnost i osnovali privremenu
republiku pod rukovodstvom popa \oka Bo {kovi}a, Vida No-
vakova Bo{kovi}a, popa Rista Bo{kovi}a i vojvode Blaà Mar-
tini}a.
Jedanaestog jula, serdar Brda i jo{ dva perjanika, koji su ru-
kovodili ovim oblastima, proterani su s poloàja i vra}eni na
Cetiwe, kako bi kwazu Danilu objasnili da ga Brda za svoga suve-
rena vi{e ne èle i da kwaèvinu smatraju mrtvom. Istog je da-
na privremena uprava uzela municiju iz skladi{ta u Ostrogu, te
je ogromnu koli~inu baruta podelila svim mu{karcima sposob-
nim da nose oru`je. Dva dana kasnije, privremena uprava poslala
je dva opunomo}enika, jednoga nik{i}kom begu a drugoga skadar-
skom pa{i, kako bi s Turcima uspostavili mir i od wih u slu~aju

potrebe potraìli pomo} za odbranu od snaga koje bi kwaz po-
slao protiv ustanika.
îm je na Cetiwe stigla vest o ustanku u Brdima, sastao se
Senat i ~lanove privremene uprave osudio na smrt, a pucwima iz
pu{aka upoznao sve Crnogorce s nastalom krizom. Kwaz je odmah
skupio 2.000 qudi i uputio se u Zagara~, kome ustanici predstav-
qaju najve}u pretwu; istovremeno je naredio da se skupi jo{ 6.000
dodatnih vojnika, od kojih je jedna polovina upu}ena prema Zagar-
~u, a druga polovina iz êva prema Ostrogu, sa ciqem da prese~e
komunikaciju izme|u ustanika i Turaka. (Koliki je zna~aj prida-
vao kwaz Danilo ovom svom pohodu, vidi se i iz podatka da je za
odbranu od Omer-pa{inog napada mobilisao ~ak 4.000, slovima:
~etiri hiqade vojnika - 49, 8. nastavak - 29. januar 1980 - IP).
Privremena uprava je do danas skupila i naoruàla 4.500 qudi
i poslala poziv Ku~ima da im se pridruè. Op{te je mi{qewe
da }e bez ovog ujediwewa i bez turske podr{ke ustanak biti brzo
ugu{en. Ku~i bi ustanike mogli pomo}i sa 5-6.000 qudi, a Porta
bi mogla da ih pomogne municijom i hranom. Jo{ ne{to ide u pri-
log ustanicima: Crnogorci se nerado bore sa svojom sabra}om iz
Brda i po{tuju razloge wihovog ustanka.
ûje se da ustanku ima vi{e razloga, ali je pravi taj {to je
kwaz, neobrazovan i surov ~ovek, za Pedesetnicu (pedeseti dan
po Vaskrsu, Troji~indan) do{ao pod Ostrog, gde je èleo da spro-
vede neku vrstu agrarne reforme. Kwaz je stanovnicima Brda odu-
zeo planinu Lukavicu, koja ima bogate pa{wake, kako bi ih do-
delio ìteqima @upe nedavno prikqu~enim Crnoj Gori. Po{to
ìteqi Brda uglavnom ì ve od sto~arstva, wima se ne moè
tek tako oduzeti planina osvojena juna{tvom i krvqu, te su ih
kwaève mere podstakle na otpor.
Ne{to daqe u Bjelopavli}ima zemqa nije ravnopravno pode-
qena. Stare porodice koje su tamo stigle prve dobile su ogromne
posede koje ve} vekovima obra|uju. Usko~ke i druge porodice ko-
je su do{le pred turskim progonom ostale su bez i~ega. Kwaz je
èleo novu raspodelu zemqe, neku vrstu komunizma - lo{e shva-
}enog i jo{ lo{ije primewenog.
Drugi razlog nezadovoqstvu moè se traìti u ~iwenici da
je kwaz, qut zbog svesti Br|anki koje su na Pedesetnicu do{le u
Ostrog na sve~anost, naredio svojim perjanicima da ih prisile
da igraju do zore, {to se protivi obi~ajima i ponosu ovoga naro-
da. Veruje se da je kwaz sa svojom pratwom tada izvr{io neka be-
stidna i sramna dela, {to mogu da razumeju samo oni koji poznaju
wegov karakter.
124 Ilija Petrovi}
Proklamacija ustanika, koju nisam video, navodi, kako sam

~uo, sve ove razloge kao uzrok svoga nezadovoqstva, a kwaèvu
vladu slika najcrwim bojama.
Danas se na Cetiwu govori o kwaèvoj abdikaciji u korist
Krsta Ma{anova Petrovi}a. Verovatnija je tvrdwa da kwaz pu-
tuje u Rusiju da bi predao vlast u ruke \or|ije Petrovi}a. Ovo po-
sledwe prièqkuju svi prijateqi reda i mira.
Ne zna se da li }e austrijske snage u}i u Crnu Goru da bi po-
novo uspostavile red.
Navodno je kwaz traìo wihovu intervenciju, a traìo je i
od serdara Mila Martinovi}a, koji se nalazi u Zadru, da se vrati
iz progonstva” (71, broj 171. od 26. jula 1856).
Ne{to kasnije, emigranti. U najstarije zapise o zbivawima

pod Ostrogom i wihovim posledicama spada i onaj koji je crnogor-
ska emigracija u Beogradu objavila krajem 19. veka, u vreme dok su
mnogi mogli svedo~iti o “buni” kojom se bavimo. U tom se tekstu,
u kwizi pod na slovom Nekoliko krvavih slika iz albuma Petro-
vi}-Wego{evog doma, u vidu poruke kraqu Nikoli, podse}a na oko
osam do devet hiqada politi~kih ubistava tokom Danilove vla-
davine (prose~no oko hiqadu godi{we) i, izme|u ostalog, opi-
suju “podvizi” Danilovi u Bjelopavli}ima:
“Zbog krvolo{tva, wega je ve}i dio naroda crnogorskog smrt-
no mrzio, a osobito Bjelopavli}i od kojih je preko sto i pedeset
najotmenijih qudi, u roku od devet godina... poubijano preko per-
janika. Znaju}i da ga Bjelopavli}i strahovito mrze, dao je svoju
ro|enu sestru Janu ~uvenom junaku i vojvodi popu Ristu Bo{ko-
vi}u za ènu, e da bi mu ovaj svojim uplivom povratio qubav i za-
dobio odanost Bjelopavli}a, u ~emu je relativno uspio. Na taj na-
~in dakle, Danilo se i usudio da do|e u manastir Ostrog jednog
Troji~ina-dana, gdje se o toj slavi manastirskoj skupi obi~no cio
narod iz Bjelopavli}a, a mnogo svijeta tako|e iz ostale Crne Go-
re i Hercegovine.
U takvim prilikama, obi~aj je, da roditeqi dovedu sobom i
svoje k}eri, a sa ciqem, da bi ih zaru~ili i poudavali. To se i
dan-dawi praktikuje, i obi~aj je, da sve djevojke i skoro udate nevje-
ste, {to tu do|u, sjednu jedna do druge na jednom dugom sjedi{tu,
koje je od kamena oko cijele crkve sagra|eno. Na tom sjedi{tu
moè ih se pore|ati preko ~etiri stotine. I tom prilikom, kad
je Danilo bio, one su kao obi~no sjedjele jedna do druge, a me|u
wima je bila i èna popa Puni{e iz Bjelopavli}a; - èna mlada
i neobi~no lijepa, koju je pijani kwaz, pro{av{i tuda, spazio i
na woj svoj pogled zaustavio. Uve~e, po{to se dobro izban~io i
ispijan~io, naredio je svojim perjanicima, da svaki uzme po jednu

od ovih djevojaka, a wemu da dovedu ènu popa Puni{e, koja je bi-
la sestra Todora Kadi}a, docnije wegovog (Danilovog) ubice.
Djevojke su se otimale koliko su mogle, ali najzad, bile su ob-
ja ~ane od ovih zvjerova i svojih gnusnih obes~astiteqa, te tako
tridesetak wih budu silom odvedene u odaje manastirske, gdje su
ih serdari, vojvode i perjanici kneèvi, ~itavu no} dràli i
silovali, a Danilo, razumije se, skra}ivao je ~asove te no}i sa è-
nom popa Puni{e - sestrom Todora Kadi}a, koji je proveo neko
vrijeme kao sluga u kuhiwi kneèva dvora na Cetiwu.
Me|u ovim djevojkama bile su tri-~etiri iz porodice Bo{ko-
vi}a, a one ostale iz najuglednijih bjelopavli}kih ku}a” (prema 45,
241-244).
Duka Londrovi}. Op{irno pi{u}i o Novici Cerovi}u, i u

potrazi za razlozima koji su Bjelopavli}e naveli na “bunu”, Du-
ka Londrovi} se ne udaquje mnogo od ove pripovesti. On, tako, ve-
li da je juna 1854. godine, o Troji~inu dne, boravio u Ostrogu i
kwaz Danilo. Uz lozova~u, pr{utu i smokve, bahat i podnapit,
pri~ao je da }e postati car Balkana i da }e s wega oterati Turke.
(Londrovi} to ne kaè, ali je izvesno da je Danilo svoje “carske”
zamisli oslonio na masonske ideje kneza Nikole Vasojevi}a, za-
mi{qenog osniva~a kneèvine Holmije - sastavqene od Vasoje-
vi}a i susednih Brda - kojoj bi se docnije prikqu~ile i Crna
Gora i Srbija, a potom i drugi slovenski narodi na Balkanu; knez
je jedno vreme bio vrlo blizak Petru II, toliko da je od wega do-
bio povequ o vladarskom poreklu - 82 -, a o planovima i jednog i
drugog, i Petra II i kneza Nikole Vasojevi}a, Danilo je morao
pone{to ~uti i tokom porodi~nih razgovora u vrhu wegu{kog
kruga - IP). I u takvim uslovima, me|u svetom koji je sa raznih
strana stigao na ovu sve~anost, zapazio je jednu lepu mladu ènu,
kojoj, govorilo se, po lepoti nije bilo ravne u Crnoj Gori; bila je
to Danica Pavi}evi}, poznatija kao Vilajeta, nevesta popa Puni-
{e Pavi}evi}a a sestra Todora Kadi}a. A onda, po kwaèvoj za-
misli, bi re~eno da, posle skupa, kod manastira ostane tridese-
tak devojaka i mladih èna, i Vilajeta sa wima, e da bi na miru
mogle da im se pokaù ikone koje je kwaz darivao Ostro{kom ma-
nastiru, prethodne godine razurenom u Omer-pa{inom pohodu na
Crnu Goru.
Kad se uve~e kwaz povukao na po~inak, jedan od perjanika, po
kwaèvom nalogu, pozvao je Vilajetu da svrati do kwaza. Ona, ni-
{ta ne sumwaju}i, pristupila mu je, a on, ~im je Vilajeta u{la u
odaju, zgrabio ju je i oborio na krevet. Pou~eni kwaèvim prime-
126 Ilija Petrovi}
rom, a po prethodnom kwaèvom nalogu, perjanici nasrnu{e na

ostale devojke, “koje vriskom brawahu svoju nevinost i ~ast, gre-
bu}i napada~e noktima po licu i otimaju}i se iz wihovih zagr-
qaja kao srne iz vu~jih ~equsti” (prema 45, 65-66).
Simo Popovi}. Vojvoda Simo Popovi} ostavio je o tom doga-

|aju {tur zapis u svojim Memoarima, ali je to on u~inio po pri-
~awu svojih crnogorskih sagovornika; umesto u 1854, ceo doga|aj
sme{ta u 1859. godinu, gre{i u rodbinskim vezama, pri~u “vodi”
na preskok, a glavnom li~no{}u u pri~i smatra vojvodu Mirka,
brata Danilova; za wega, kwaz Danilo je tek “uzgredna” `rtva:
“O Troji~inu dne kupi se u Manastiru Ostrog veliki svijet,
mu{ko i ènsko staro i mlado. Godine 1859. bio je u Manastiru i
Mirko s Kwazom Danilom. Sa ~ardaka gledahu kolo, koje igra{e
pred wima. U kolu bje{e i snaha Todora Kadi}a, zgodna mlada, a
bje{e muà napu{tila. Mirko je ponudi S. M. iz Bajica i ovaj je
rado primi, i povede ku}i i vjen~a se s wom.
Ku}a Kadi}a u Bjelopavli}ima bila je dobra i juna~ka. Ovo
im se ti~e obraza. »Nijesu se nama ìvijema nikada uzimale ne-
vjeste i darivale drugijema«, govora{e Todor Kadi}. Da se osve-
ti, po|e Todor u Carigrad i ubije M., brata S. koji je bio kapetan
Crnogorcima u Carigradu. S. nije htio ubiti, jer nije toliko va-
qao, a M. je bio dobar junak. Ni time se nije umirio, nego se spre-
ma{e da ubije Kwaza Danila. I tu mu bje{e osveti ja~a naslada,
da ubije Kwaza nego samoga Mirka. I ubi ga sqede}e godine 1.
avgusta u Kotoru. Tamo i wega sud kotorski osudi na smrt i ob-
jesi. Mirko je sve Kadi}e prognao iz Crne Gore. Oni se nastani{e
u Skadru” (43, 456). Ako se Skadar pomiwe kao pribeì{te mno-
gih koji su umakli Danilovoj ruci, to naj~e{}e ne treba smatra-
ti bekstvom u Turke; u Skadru je tada ìvelo mnogo Srba, a najve-
}i broj “obi~nih” begunaca, kao {to je to bio slu~aj sa Kadi}ima,
skrasio se u Vraki, predelu sastavqenom od sedam ~isto srpskih
sela, na oko pet kilometara severno od Skadra, uz isto~nu obalu
Skadarskog jezera.
Marko Vuja~i}. Marko Vuja~i} opisao je ceo doga|aj malo

dr uk~ije, priznaju}i da je perjanicima bilo dato tri dana “da ~i-
ne {ta ho}e”, ali potpuno iskqu~uju}i kwaza iz pri~e o silova-
wu mladih èna i devojaka iz Bjelopavli}a; samo se iz zabele{ke
jednog kalu|era moè naslutiti da je i kwaz bio “napasnik”:
“Vladalo je prazni~no raspoloèwe a oko Doweg i Gorweg
manastira bio se slegao silan narod. Mladoga kwaza i wegovu gar-
du, sve stasite momke, narod je sa odu{evqewem pozdravio. Hodo-
~asnici sa strane, Hercegovci, Bosanci i drugi, koji su do{li da

se poklone sv. Vasiliju, ~udili su se kako Crnogorci mogu vi{e
da se igraju, vesele i sabor ~ine pred svojom svetiwom no da joj se
klawaju, poput wih, u vjerskom zanosu.
Stare za|evice, na dan praznika, niko ne pomiwe, a ako ih se
ko i sjeti, ~ini sve da ih zaboravi i pokaè da na wih ne misli.
Me|utim, na ovoj sve~anosti to nije u~inio crnogorski kwaz. On
nije mogao da zaboravi Bjelopavli}ima {to su protiv wega kova-
li zavjeru. Svojim stavom i pona{awem podstakao je svoje gardi-
ste da ~ine {ta ho}e. I ako sinovi zemqe koja je ~uvala obi~aje i
moral kao ijedna druga, gardisti su za tri dana u Bjelopavli}ima
po~inili toliko izgreda i prestupa da je svo bjelopavli~ko ple-
me od muke pucalo. »Zar garda, cvijet svake vojske i na{a vojska
odabrana, moè da se ruga na{im ovje{tanim obi~ajima i poteè
ruku na na{u ~ast grabe}i na{e ène poput turskih hara~lija.
Ostro{ki kalu|er Vladimir pisao je u svome pismu od 27.
decembra 1854. godine da su postupci kwaèvi i wegove garde
izazvali mr`wu kod naroda »prema kwazu napasniku«.
Me|utim, kwaz se na to nije obazirao. Pretjerano slavoqub-
qe i nagla{enu slavoqubivost ovoga puta nije mogao ni htio da
smiri. Posqedice nijesu izostale, a Bjelopavli}i su se digli na
oru`je. Wih sedam stotina na broju poloìli su zakletvu da }e
mu se osvetiti i wegova nare|ewa vi{e ne}e slu{ati. I, u svojoj
qutwi, donijeli su odluku da se poveù sa Ku~ima, Piperima,
Mora~anima i Rov~anima, misle}i da zajedni~kim snagama doka-
ù kwazu da on nije wihov gospodar” (5, 30-31).
Dovde koliko-toliko okrivquju}i kwaza za wegova nedela,
Vuja~i} odjednom staje u odbranu kwaèvih “dràvotvornih” vred-
nosti, potpuno zapu{taju}i qudsku stranu cele stvari:
“Ovo, razumqivo, nije vi{e bio revolt ve} pobuna i cijepa-
we Crne Gore. Mawe zlo izazvalo je ve}e, koje se moralo u korije-
nu sasje}i. I kwazu nije ostajalo ni{ta drugo no da se silom oru`-
ja brani. Osam stotina Katuwana, pod komandom vojvodaÉ Mirka i
Krca Petrovi}a, do{li su u Bjelopavli}e, spremni da za odbranu
kwaève vlasti proliju bratsku krv. Narod, me|utim, nije htio
da diè ruku na svoju bra}u. On je snagom svoga instinkta i ste-
~enim iskustvom znao da postavi granicu svoga otpora. Kwaza je
osu|ivao, ali je bio uvjeren da pod zastavom toga istoga kwaza mo-
è o~uvati slobodu i da je wegova sudbina vezana za sudbinu na-
roda crnogorskoga. Bo{kovi}i, organizatori pobune, pobjegli
su u Spu`. Bjelopavli}i su se bez borbe poklonili kwazu.
Vojvodi Mirku to nije bilo dovoqno. U svemu i u svakoj pri-
lici odlu~an i beskompromisan izdao je naredbu da svaka ku}a,
128 Ilija Petrovi}
radi kazne, daÉ svakog desetog brava. Sa isukanom sabqom, u toku

tri dana, koliko je ostao u Bjelopavli}ima, ulijevao je strah u
kosti svakome ko je bio spreman da mu se suprotstavi. Prijetio je
okrutno i bezobzirno i izdao zapovijest svojim Katuwanima, na
osnovu nare|ewa kwaèvog, da zapale ku}e Bo{kovi}a, {to ovi u
u~ini{e. Crni dim vijao se iznad Bjelopavli}a, sa ogwi{ta ku-
}e Bo{kovi}a, zloslutno pomiwu}i svakog potomka Bijelog Pa-
vla da Crna Gora ima samo jednog gospodara - kwaza Danila Pet-
rovi}a” (5, 31-32).
Radoman Jovanovi}. Ako bi se Vuja~i}evom svedo~ewu o jed-

nom zna~ajnom istorijskom doga|aju moglo prigovoriti da sadr-
ì i izvesne crte beletristi~kog, ~ak i zbog svo|ewa brojnog
stawa crnogorske vojske na svega “osam stotina Katuwana”, tu je
Radoman Jovanovi} (1934) da istu temu izloì po svim istorio-
grafskim pravilima, ali bez pomiwawa kwaèvih “zasluga”:
“U junu 1854. godine kwaz Danilo je sa perjanicima i nekoli-
ko senatora do{ao u Ostrog, gdje se zadrào nekoliko dana zbog
tradicionalnih troji~indanskih sve~anosti. (Vojvoda Mirko je
za to vrijeme bio dosta blizu, u Pje{ivcima, kod Konti}a, na kr-
{tewu). Za to vrijeme, dok je bio u Ostrogu, pratwa kwaèva,
svakako s wegovim znawem, u~inila je toliko izgreda i te{kih
istupa da je to izazvalo kod naroda mr`wu prema »kwazu napas-
niku koji nema obzira prema moralu i narodnim obi~ajima«. Sva-
ki plemenik zbog takvih postupaka bio je uvrije|en i pogo|en u
svome ~astoqubqu” (53, nastavak 5, 9. januara 1976).
Iz ove prili~no neodre|ene pri~e o “kwazu napasniku” i iz-
gredima “s wegovim znawem” proizilazi da je kwaèva pratwa
tri dana ~inila po Ostrogu “toliko izgreda i te{kih istupa”, a
niko od “ponosnih” Bjelopavli}a, iako je i wima morala biti po-
znata izreka da je “ja~e selo od svatova”, ni{ta nije preduzeo da bar
nekoga iz te pratwe “urazumi” najobi~nijim fizi~kim obra~unom
ili uzimawem glave; o{trije, dakle, od onoga {to je odre|ewe
Osamdeset {esto budu}eg Danilovog Zakonika predvi|alo: “Ko-
ji bi Crnogorac ili Br|anin pred crkvom smutwu ili sva|u ili
druge ~esove nepristojnosti ~inio, takovi se ima globiti sa dva-
deset pet talira ili kastigat tavnicom”.
I reklo bi se, po Jovanovi}evom pri~awu, da se tamo, u Os-
trogu, ni{ta vi{e nije de{avalo, izuzimaju}i wegovu uzgrednu
napomenu da je “svaki plemenik zbog takvih postupaka bio uvri-
je|en i pogo|en u svome ~astoqubqu”, zbog ~ega “Bjelopavli}i,
gotovo bez izuzetka, poloè zakletvu da }e se osvetiti”. Nije mu
ba{ najjasnije zbog ~ega bi se konkretno svetili, ali on kaè da
“zavjerenici stupe u vezu s nekim Piperima, Ku~ima, Rov~anima,

Mora~anima i sa nekim kwaèvim neprijateqima u staroj Crnoj
Gori. Sada tek, ~vrsto organizovani, odlu~e da zaplijene oru`je
u Ostrogu, da bi se dobro naoruàli”. Ranija zavera, dakle, nije
bila “~vrsto organizovana”, a veliko je pitawe da li je i{ta od
oru`ja “ranije” i bilo uzeto iz slagali{ta. I sad, kad su “~vrsto
organizovani” i uvre|eni Bjelopavli}i skovali zaveru, “zavjera
je brzo otkrivena. Vojvoda Mirko sa oko hiqadu vojnika po|e u
Bjelopavli}e. Otpora nigdje nije bilo. Bo{kovi}i i jo{ neki
»najkrivqi« glavari pobjegli su u Spu`, a vojvoda Mirko je pli-
jenio i ka`wavao kako je htio, bez obzira i bez milosti.
Jedan srpski novinar nazvao je ovaj doga|aj u vezi s Ostrogom
Ostro{ka ludovawa” (53, nastavak 5, 9. januara 1976).
Tomo Oraovac. I Tomo Oraovac, kao trogodi{we dete umalo

`rtva crnogorske pohare Ku~a, prepri~ava pri~u koja kwaza Da-
nila iskqu~uje iz doga|aja pod Ostrogom i, prema tome, osloba|a
ga svake odgovornosti za Bjelopavli}ku “bunu”:
“Jovan Ma{anov Vukoti}, kapetan Ozrini}ki, u~inio je je-
dan veliki ispad i bez ikakvog stvarnog povoda nanio uvredu svim
Bjelopavli}ima koji broje skoro 4.000 qudi. O Troji~inu-dne, za
vrijeme sabora, kad je pod Ostrogom bilo deset do petnaest hiqa-
da du{a, iz svih srpskih krajeva, Jovan je me|u narodom ludo po-
stupio, rekav{i neistinu: da je spavao me|u tri popadije, tri pr-
va brdska sve{tenika, kao i to: da je nare|eno Katuwanima da
hvataju bjelopavli}ke ène - kako bi se od wih ra|ali junaci.
Vojvoda pop Risto Bo{kovi}, senator crnogorski, a zet kwa-
za Danila, kao vo|a svoga velikog i vite{kog plemena, nije mo-
gao ovakvu uvredu podnijeti, ni preko we lako pre}i, te je do{ao
kod Kwaza Danila i traìo da se Jovan... za ovakvu stra{nu uvre-
du javno izvini, i da on i Bjelopavli}i ne mogu ovakvu uvredu os-
taviti neka`wenu. Kwaz je ovo olako odbio... Kad je to pop Risto
video... oti{ao je bez zbogom od wega, po{ao u gorwi manastir,
razbio barutanu, podijelio fi{eke Bjelopavli}ima i naredio
da ne {tede Jovana, i sve one koji ovakvu uvredu ne smatraju kao
te{ku” (42, 114).
Tako na jednom mestu, da bi drugom prilikom Oraovac napi-
sao da je do sukoba do{lo kad se ~ulo za hvalisawe ~evskog kape-
tana Jovana Ma{anova Vukoti}a, ina~e perjani~kog komandira,
“kako su on i wegovi perjanici, na ~elu sa kwazom, lijepo no} pro-
veli u dru{tvu nevjesta i djevojaka bjelopavli}kih” .
Bjelopavli}i su, kaè daqe Oraovac, zaduìli popa Rista
Bo{kovi}a, vojvodu bjelopavli}kog i senatora crnogorskog, da
130 Ilija Petrovi}
mu Kwaz objasni o ~emu se, zapravo, radi. Ako je istina ono {to je
Jovan Ma{anov pri~ao, da se on osudi na smrt i odmah obesi is-
pred manastira, na o~igled svega naroda; ukoliko Kwaz ne udovo-
qi wihovom zahtevu, Bjelopavli}i }e sami uzeti pravdu u svoje
ruke, {to bi zna~ilo da }e poubijati i Kwaza i sve Katuwane ko-
ji su se na{li u wegovoj pratwi.
Pop Risto je svoja pitawa postavio Kwazu pred francuskim
konzulom u Skadru Ijasentom Ekarom, Jolem Pileti}em i jo{
nekolicinom senatora, a Kwaz je sve to nazvao neslanom {alom
Jovana Ma{anova. Za popa Rista bio je to dovoqan razlog da ka-
è “kad je tako, onda meni i Bjelopavli}ima nema mjesta u tvojoj
dràvi dok krvqu ne operemo na{ vazda svijetli obraz”.
Znaju}i koliko pop Risto drì do zadate re~i, Jole Pile-
ti} je savetovao Kwaza da uhapsi Jovana Ma{anova i vezanog, is-
pred naroda, sprovede na Cetiwe da mu se tamo sudi. “Tvrdoglavi
i svojevoqni crnogorski suveren ostao je gluv na sva ta upozo-
rewa... mo`da i zato {to je osje}ao i sam krivicu, jer je, kako je
ostalo u narodnom predawu, tu ka{u on li~no zakuvao” (45, 62-65).
Peko Vujovi}. O pobuni u Bjelopavli}ima, koju naziva “zavje-

rom”, pi{e i Peko Vujovi}, mada na samom po~etku svoje pri~e
koristi i re~ “mr`wa”:
“U svojoj mr`wi kwaz nije birao sredstva. Tako je u junu
1854. godine sa perjanicima do{ao u Ostrog. Bio je Troji~in dan,
tradicionalna svetkovina, i puno svijeta sa raznih strana, hodo-
~asnika, naro~ito iz Bosne i Hercegovine. Pred Dowim Mana-
stirom igralo je kolo. Sve lijepi momci i djevojke, da je milina
bilo pogledati.
Ali kwaz sve pokvari svojim nepromi{qenim i kobnim po-
stupkom. Kad je bilo najve}e veseqe u narodu, on naredi svojim
perjanicima da ugrabe najqep{u Br|anku, Danicu, zvanu Vilaje-
tu, sestru Todora Kadi}a i ènu popa Pavi}evi}a, da bi oènio
jednog svog perjanika, koga je osobito volio. Wen mu`, pop Pavi-
}evi}, kako je kwaz obavije{ten, i bra}a Kadi}i bili su u zavje-
ri sa zavjerenicima Bo{kovi}ima, pa se na taj na~in htio osve-
titi svima wima.
Ovo se smatralo velikom uvredom, ne samo Kadi}ima i Pavi-
}evi}ima nego svima Bjelopavli}ima. K tome treba dodati i jedno
vrlo uvredqivo pismo, koje je ubrzo zatim stiglo bjelopavli}kim
glavarima. Ova su dva kwaèva postupka dovela do ozbiqne zavje-
re. Sedam stotina Bjelopavli}a poloì zakletvu da }e se osve-
titi i da vi{e ne}e slu{ati kwaèva nare|ewa. Stupili su u vezu
s Piperima, Ku~ima, Rov~anima i Mora~anima, da se zajedni~-
kim snagama odupru i dokaù kwazu da on nije wihov gospodar”.
Kwaz beì da se vrati. Prema kazivawu Toma Oraovca, koji

u pri~u o pobuni pogre{no ukqu~uje Todora Kadi}a i Puni{u Pa-
vi}evi}a, na vest da su Bjelopavli}i po~eli da se diù na oru`-
je, Kwaz je sa pratwom, po no}i, preko Pje{ivaca, jedva umakao na
Cetiwe. Ili, kako to Oraovac pi{e na drugom mestu, “za tu qagu,
koju im je sramotna i krvolo~na zvijer... nanijela, svi Bjelopav-
li}i, na ~elu sa popom Ristom Bo{kovi}em, popom Puni{om i
Todorom Kadi}em - listom usta{e na oru`je. Danilo je u toliko,
kao svaki podlac i kukavica, zagrebao sa svojom sramotnom svi-
tom preko êva na Cetiwe, i u bjekstvu preko rijeke Zete izgubio
kapu i jedan opanak (prema 45, 243-244).
A tamo, iako su mu Senat i svi glavari koje je pozvao na save-
tovawe, preporu~ivali “da mirnim putem likvidira ovaj nesre}-
ni i àqewa dostojni doga|aj” (znali su, dakle, za kwaève orgije
pod Ostrogom), kwaz Danilo odlu~uje da Bjelopavli}e kazni zbog
same pomisli da protiv wega dignu ustanak (koji je za ti priliku
izmislio), te nare|uje vojvodama Mirku Petrovi}u i Krcu Petro-
vi}u da sakupe vojsku iz Rije~ke i Katunske nahije, krenu na Bjelo-
pavli}e i pokore ih, “a wemu na Cetiwe dovedu nekoliko vi|eni-
jih Bo{kovi}a ili donesu wihove glave” (prema 45, 68-69).
Bo{kovi}a, dakako, jer su u celoj pri~i o Bjelopavli}koj “bu-
ni” oni bili meta a ne “ostali” Bjelopavli}i. “Ku}a Bo{kovi}a
je od starina bila vojvodska, serdarska, senatorska i sve{teni~-
ka. Ona je imala nekad jednoga, nekad dva ili sva tri ova visoka
zvawa, ~ina ili jednovremeno po nekoliko wih. Isti je slu~aj i
sa sve{tenicima. Stare{instvo je pripadalo najstarijem po go-
dinama i tako su Bo{kovi}i kroz nekoliko vjekova kao nosioci
ovih zvawa bili stalno starje{ine velikog i juna~kog plemena
Bjelopavli}kog” (prema 45, 57-58). Trebalo je najpre poraziti stvar-
ne plemenske uglednike i predvodnike, jer je Danilo samo u tom
slu~aju mogao ra~unati na u~vr{}ivawe svog kwaèvskog uticaja
i uticaja svoje porodice u jo{ uvek nesigurnom skupu brdskih i
crnogorskih plemena.
Pop \oko Bo{kovi} verovao je u re~ svojih saplemenika i,
prema tome, u uspe{an otpor cetiwskom silniku. Pokazalo se da
je plemenski i bratstveni~ki dogovor bio isprazna pri~a, po-
{to se na pojavu crnogorskih vojnika s vojvodama Mirkom Petro-
vi}em i Krcom Petrovi}em na ~elu, ali i kwazom Danilom, niko
nije usudio da pruì i najmawi otpor. Kako je to rekao jedan od
“vidovitih” tuma~a ovog doga|aja, “narod je donio mudru odluku:
nije htio da se sa bra}om bije. On je osu|ivao kwaèv postupak u
Ostrogu, ali je znao da pod upravom toga istoga kwaza moè o~u-
vati slobodu, koju je uz velike `rtve stekao”.
132 Ilija Petrovi}
Vide}i da su ostali usamqeni, Bo{kovi}i su, na ~elu s po-

pom Ristom, ne bi li sa~uvali ìve glave, preko Spuà usko~ili
u Skadar.
Iako bez o~ekivanog oruànog otpora i ikakvog stvarnog pro-
tivnika, vojvoda Mirko i vojvoda Krco potrudili su se da iskaù
svoju silu: s isukanom sabqom pretili su kolovo|ama i svakome
ko bi i pomislio da uradi {to i oni. “Zapalio im je ku}e, a na na-
rod razrezao rekviziciju za izdràvawe kaznenog odreda. Svaka
porodica morala je dati desetog brava. Crni dim izvijao se iznad
ku}a Bo{kovi}a, zloslutno opomiwu}i svakog potomka Bijelog
Pavla da Crna Gora ima samo jednog gospodara - Kwaza Danila
Petrovi}a”.
“Va`ni” istori~ari druk~ije. Branko Pavi}evi} i Du{an

Vuksan, kojima je istoriopisawe bilo zanat a istraìvawe samo
korak ka utvr|ivawu istine, stvorili su o Bjelopavli}koj “buni”
sasvim druk~iju sliku. Istina, i oni kao neposredan povod za ne-
mire u Bjelopavli}ima ozna~avaju pona{awe kwaèvih prati-
laca prilikom wegove posete manastiru Ostrogu juna 1854. godi-
ne, ali, da bi utemeqili svoje potowe pisawe, dodaju da je uo~i sa-
me pobune uhva}eno jedno pismo u kome se isticalo da “ovaj zulum
vi{e trpjeti od Crnogoraca ne moèmo” (9, 209).
A u tom pismu, bez datuma, koje su sve{tenicima \oku, Ste-
vanu i Radosavu, iz drugih bjelopavli}kih parohija (po prilici,
iz Martini}a), napisali pop \oko Bo{kovi} i pop Petar Pavi-
}evi}, stoji i slede}e: “Draga i qubezna na{a bra}o, vidite i sa-
mi kakav je zulum i poruganije postavio Danile Stankov na nesre}ne
Bjelopavli}e, koji se vi{e nositi ne moè, niti se pred qude
po{tene izi}i moè. Sad mi od vite{ke nevoqe poslasmo za ba-
rut i podijelismo ga svim Bjelopavli}ima osim Martini}ima, no
krenite i vi, jer odista ovaj zulum vi{e trpjeti od Crnogoraca
ne}emo, ni s wima vi{e mije{awa imati, no sjutra idite i zovite
svakoga Martini}a, koji ho}e s vama i koji se osje}a Bjelopavli-
}em, na zbor na Podojnice, da tu ne{to radimo. Koji je Crnogo-
rac neka ide k wima, ra{ta se ni s takvima mije{ati ne}emo. I
tebe, pope Stevane, zovemo i ko ho}e s vama, kako smo do lani bra-
}a i druìna bili, tako i po danas da budemo do na{e smrti, pa
{to nam Bog da. Ako je koga voqa, da pere ga}e Crnogorcima, ne-
ka ide; k nama }e, ako Bog da, i grdni do}i” (4, kwiga XVI sveska 5 - no-
vembar 1936, 262).
Ustanici su, dakle, za slu~aj da im se narod pridruì, skok-
nuli do Ostroga i otud, iz dràvnih magazina, za “ustani~ke”
potrebe, uzeli ne{to baruta.
Saznav{i za “buntovni~ku delatnost”, Danilo je 18/30. juna

1854. godine uputio jedno prete}e pismo serdaru Ramu Bo{kovi-
}u i bjelopavli}kim kapetanima, u kome, umesto da poku{a smi-
riti narodno neraspoloèwe, isti~e svoju preku narav. “U kore-
spondenciji crnogorskih vladara s narodom i wegovim prvacima
te{ko je na}i tekst {to se svojim sadràjem moè porediti s
ovim pismom. Ono pokazuje kwaèv sistem dràvni~kog raspo-
loèwa, shvatawa o ulozi vladara i pravima i obavezama gra|a-
na u sistemu vlasti. Kwaz Bjelopavli}ima prijeti, isti~u}i da
}e wegova odmazda biti teà od postupaka Omer-pa{e, narod Bje-
lopavli}a naziva svojom »rajom«, pravi aluzije na pona{awe Pi-
pera 1852. godine, kvalifikuju}i wihove postupke najpogrdnijim
rije~ima, napomiwu}i da nijesu ni jedni ni drugi (tj. Bjelopav-
li}i i Piperi) bili dostojni da imaju za gospodare wegove veli-
ke prethodnike” (9, 211).
Danilo je, ko zna na koji na~in, i pre no {to mu je do ruku do-
{lo ovo pismo (a pitawe moè biti i ko je i po ~ijoj naruxbini to
pismo pisao), “znao” da Bjelopavli}i pripremaju pobunu. Kwaz,
“prijek ~ovjek, neobuzdane prirode i vru}e krvi”, ali koji je, kako
to pi{e wegov biograf Du{an Vuksan, “rijetko izlazio iz tak-
ta”, Bjelopavli}ima je “te{kim rije~ima”, po{to je “rijetko iza-
{ao iz takta”, odgovorio 18. juna:
“Od Nas Danila Petrovi}a, Kwaza Crnogorskoga i Brdsko-
ga, serdaru Ramu i svijema kapetanima bjelopavli}kim pozdrav. -
ûo sam nekakve zborove, {to se zbori tamo u vas, od kako sam ja u
Ostrog bio, ali opet razmi{qavam, da nije ni{ta istina od toga,
{to sam ~uo, jer kad bi sve to istina bila od vas {to sam ~uo, za-
ista neka bude uvjereno malo i veliko, da bi za vas gori bio, nego
li {to je bio Omer-pa{a pro{le godine. No ja nare|ujem vama
gospodi kapetanima, da vi prvi umuknete i da drìte va{ jezik za
zube, ina~e biste se mogli brzo kajati; i ne uzbuwujte moju pravu
raju. - I ova moja zapovijed da bude progla{ena na Prentinoj
Glavici. - A ~uo sam da i Piperi ne{to bleje, i s vama se druè,
Brankovi}i i liìsahani. A mene nije stalo ni za vas, ni za Tur-
ke; i nemojte misliti, da ja ne znam iz ~ije su glave ove rije~i
proiza{le, jer vama je dobro poznato, da niti sam ja, ni stari
vladateqi, koji su bili crnogorski, nikad nikome zuluma u~ini-
li nijesu, no su se vazda mu~ili za obdràti vas i ostale Crno-
gorce, koje vi dostojni nijeste bili imati za Gospodare. A ubudu-
}e ~inite kako ho}ete, ako smijete. I tako znadite!” (4, kwiga XVI
sveska 5 - novembar 1936, 262; 45, 54).
îm su ~uli {to je u pismu Bjelopavli}ima napisano o Pipe-
rima, piperski glavari Vule Nikolin i Jole Pileti} pohitali
134 Ilija Petrovi}
su da se kod Danila opravdaju: “[to ~uje{ zborove bjelopavli}ke,

mi u to nijesmo, zadajemo ti Bo`ju vjeru, glavari piperski, niti
znamo za to. No te kumimo Bogom i svetim Petrom (Cetiwskim -
IP) nemoj vjerovati na{im du{manima Bjelopavli}ima; a to }e
do}i vi|en dana, na koga krene{ krivoga, mi smo to gotovi vazda.
A mi ~ujemo, gdje nas neko opada u vas, a to }e se znati, ko }e biti
Vuk Brankovi}” (4, kwiga XVI sveska 5 - novembar 1936, 263; 45, 55).
Malo prepla{en sadrìnom Danilovog pisma, a vi{e mogu}-
no{}u da bi i kaznena ekspedicija krenula na Bjelopavli}e, pop
Petar Pavi}evi}, jedan od potpisnika one bjelopavli}ke poru-
ke, pokajao se odmah. On priznaje da je bio u Ostrogu kad je obija-
no barutno skladi{te i da je uzeo “malo praha, neka se na|e u moju
ku}u”, ali je jedini razlog {to se na{ao s tom druìnom bio da na
glavne zaverenike uti~e “da se ne pokoqu i da ne slome ku}u Ri-
stovu i Ramovu i da im ne pokoqu |ecu”. Zbog toga, on Danila mo-
li i kumi da ne {aqe “ovamo nikoga, da se ne pokoqe narod... da
se ne ugna{ u ogaw ìvi i da ne objesi{ o tvojoj du{i ovoliko
naroda” (4, kwiga XVI sveska 5 - novembar 1936, 263)
O ovim de{avawima kwaz Danilo je 30. juna izvestio ruskog
generalnog konzula u Dubrovniku; u pismu je krivicu za sva de{a-
vawa u Bjelopavli}ima prebacio na Osman-pa{u skadarskog, koji
“i ove godine kao pro{lih godina podbuwuje ìteqe Ku~a, Pipe-
ra i Bjelopavli}a, da se od mene odmetnu, i to preko nekih vjero-
lomnih glavara, obe}avaju}i im, kao {to se nau~io, novac i bogato
odijelo s oru`jem. Ja sam ove glasove kao nevjerovatne i nemogu-
}e smatrao, zbog toga {to sam bio uvjeren, da }e Osman-pa{a ba-
rem u dana{woj zgodi u miru stojati, kada i ja, povinuju}i se ote-
~eskim savjetima visokoslavnog ruskog poslanstva, od wegove
raje stojim (u miru)... Ju~e do|e mi glas, da su se neki glavari od
pomenuta tri plemena protiv mene naoruàli i da su ve} po ne-
koliko qudi za sobom povukli, Bog zna kakovim laskawem i pak
obe}awem, da ako ja ustanem da ih pokorim, da }e im Osman-pa{a
dovoqno vojske i xebane dati. Da ne bi po~em ovi izdajnici ote-
~estva napredovali u varawu ostalog, meni jo{ vjernog naroda i
da ne bi uspjele naopake namjere Osman-pa{e, prinu|en sam sjut-
ra onamo krenuti sa dvije-tri hiqade vojske, e da bi ih lijepim
ubijedio, a ne budu li kadre moje moralne sile, onda s mojom à-
losti moram fizikalne (sile) upotrijebiti, gdje u posledwem
slu~aju predvi|am ne malo zlo, no opet ni veliko, ako im samo
Osman-pa{a ne po{qe vojsku u pomo}, kao {to je sva prilika da
ho}e” (4, kwiga XVI sveska 5 - novembar 1936, 264; 45, 55-56).
Kwaz je pismo skoro istovetne sadrìne uputio i austrij-
skom namesniku Dalmacije, Mamuli, ali je na kraju objasnio i sa
kakvim pobudama sve to ~ini: “Prvo, da ne biste po~em pomisli-

li, da je kakva druga moja namjera, ili odustajawe od moje zadate
Vam rije~i; a drugo, da biste od strane Va{e upotrebili sva mo-
gu}a sredstva spram Osman pa{e, kako biste mu zabranili, ne sa-
mo da ne bi u moju granicu kakove vojske {iqao, nego da se ve} jed-
nom pro|e svojih otrovnih obe}awa koja ~esto prouzrokuju podob-
ne bune u mom narodu” (4, kwiga XVI sveska 5 - novembar 1936, 264).
Pohod na Bjelopavli}e. Vaqda cene}i da bi “dve-tri hiqade

vojske” bilo nedovoqno, kwaz je 1/13. jula sa 6.000 vojnika krenuo
na Bjelopavli}e, u skladu sa svojim obe}awem da se ne}e ustru~a-
vati ni od upotrebe “fizikalne sile”. Iako se ve}ina sela zahva-
}enih nemirima u me|uvremenu izjasnila za vernost, te je pobuna
“ve} u po~etku bila smirena”, kwaz je, veran svojoj vladarskoj lo-
gici, tamo stigao s vojskom. Trojica pobuweni~kih predvodnika,
svi Bo{kovi}i, kad su videli vojsku i raspoloèwe ve}ine svo-
jih plemenika, prebegli su na tursku teritoriju, u Spu`, pa pre-
ko Podgorice u Skadar, a kwaz je izdao naredbu da se ku}e svih
pobuwenika sravne sa zemqom. “Tako je pobuna smirena lak{e no
{to se o~ekivalo” (9, 211).
U novim pismima Gagi}u i Mamuli, kwaz Danilo 6/18. jula
izve{tava da je u Bjelopavli}e stigao sa “pet-{est hiqada voj-
ske” ali se tamo uverio “da {to se ti~e op{teg naroda Bjelo pav-
li}a, Pipera i Ku~a, on se nije upustio u neku izdaju, no je po nago-
voru wihovih glavara ve}i dio naroda krenuo za wima, ali mojim
dolaskom me|u wih prepadne se sav narod bez razlike od gore na-
zna~ene tri nahije, te se meni pokorio i vjeran pokazao, osim
glavnih buntovnika od same ku}e Bo{kovi}a, popa \oka s Orje
Luke i drugih pet-{est wiho vih privrènika, koji su sa svom
ku}nom ~eqadi odbjegli” u Tursku (4, kwiga XVI sveska 5 - novembar
1936, 264; 45, 56).
Zbog svega toga, Kovaqevski je, iz Be~a, u jednom pismu kwa-
zu Danilu poru~io da treba “da {tedi krv pravoslavnih” i da ne
pribegava “okrutnim mjerama”, jer “ne zaboravqajte - ako se Cr-
nogorci bune, da to nije iz wihove glave, ve} po intrigama, koje
dolaze izvan granica crnogorskih” (9, 211); vaqda iz Turske. Bave-
}i se tom pojedino{}u, Vujovi} je ustvrdio da intrige dolaze iz
Skadra i da je “glavni zaverenik” Osman-pa{a koji odbegle Br|a-
ne “naoruàva dobro i {aqe natrag, u Crnu Goru, da vr{e razne
diverzije, jer se nada da }e preko ovih uskoka dosaditi kwazu” (49,
nastavak 14, 31. januar 1980). Vujovi} jo{ izmi{qa zaveru, ne bi li se
“nepromi{qeni i kobni” postupak Danilov posle mogao pravda-
ti, a ispu{ta celu pri~u o orgijama koje su Kwaz i wegovi perja-
136 Ilija Petrovi}
nici priredili sebi pod Ostrogom, tokom no}i, po{to su namami-

li devojke i mlade neveste; naivna mu je i tvrdwa da su perja nici
u toku narodnog veseqa, dawu, oteli Vilajetu Pavi}evi} e da bi
Kwaz wome, udatom ènom, odmah oènio svog “najmilijeg” perja-
nika. Da se to zaista desilo u toku slavqa, niko od otmi~ara, pa ni
kwaz Danilo, ne bi odatle izvukao ìvu glavu, naro~ito ako se zna
za narodnu izreku da je ja~e selo od svatova.
Danilo je Kovaqevskom odmah odgovorio, ali taj odgovor ni-
je sadràvao ni jednu jedinu re~ o pobuni u Bjelopavli}ima (9, 211).
Samo ga je uveravao u svoje mirotvorstvo, tvrde}i kako se nepre-
stano trudi da spre~i crnogorske napade na tursku granicu: “Vid-
jev{i ovo Turci, a osobito oni albanski, da je nama sasvim zabra-
weno, ustado{e oni sad na nas, da svakodnevno pakoste ubijaju}i
i robe}i i qude i ène, zabrawuju}i obra|ivati Crnogorcima
pograni~ne zemqe i najposlije po~e{e i ku}e neke zapaqivati,
tako da na ve}e ~udo i muku nikada nijesam bio... od naroda, zaus-
tavqaju}i ih da se ne svete, s jedne strane, a sa druge od austrijske
vlade, koja mi javno prijeti, da }e (raditi) protivu mene, ako se
Crnogorci protiv Turaka naoruàju. Doista, ako austrijska vla-
da ne uzmogne Osman pa{u zaustaviti ovako kao mene, a Turci uz-
napreduju napadawem na moje qude, predvi|am veliko zlo” (4, kwiga
XVI sveska 5 - novembar 1936, 265).
O ~emu kwaz nije pisao. I, naravno, nije bilo re~i ni o Kwa-

èvim postupcima neposredno po{to je saznao da su Bo{kovi}i
izbegli u Tursku, a on ostao praznih {aka. Najpre, kwaz je zapo-
vedio da se zapale ku}e Bo{kovi}a, a sam je, prema pri~awu pri-
sutnog piperskog serdara Jola Pileti}a, koje je zabeleìo Tomo
Oraovac, “uzeo ugarak i zapalio ku}u svog zeta, popa Rista Bo{ko-
vi}a”. Potom je, ogor~en pona{awem svoje sestre Jane, koja mu
nije poslu{ala naredbu da ostavi muà, popa Rista, i odmah se
uda za popa \ura Kusovca, udovca, zgrabio weno dvoje mu{ke de-
ce od dve i ~etiri godine u sunuo da ih baci u vatru. Dok je kwaz
pretio da “{tenad treba poklati da od wih ne ostane ku~adi”, u
tom ga je naumu spre~io Jole Pileti}. Kwaèvi sestri}i bili su
tada spaseni, ali ih je ve} naredne no}i neko otrovao, belim dvo-
pekom be{kotom koji je samo kwaz koristio. Narodno predawe
jo{ kazuje da je kwaz Danilo, kad je Jana odbila da ga poslu{a i
preuda se za popa \ura Kusovca, uzeo burilo vode i ugasio tek za-
paqenu ku}u (“ogwi{te”), a sestra ga je onda proklela: “Da Bog da
se tebi ugasilo i ogwi{te i uli{te” (45, 72-78).
Svoje “zvani~no” mi{qewe o svemu {to se pod Ostrogom de-
{avalo, ali i kasnije, Danilo je 6/18. jula 1854. godine izloìo u
pismu konzulu Gagi}u. Za razliku od pojedinih “tuma~a” istog

tog doga|aja, koji iz podani~kih razloga tvrde da je na Bjelo pav-
li}e krenulo svega 800 Katuwana (i Rije~ana), Danilo izve {ta-
va da je tamo krenuo “sa pet do {est hiqada qudi”, te da se, suo~en
s nepobedivom silom, “sav narod od nahija Bjelopavli}a, Pipera
i Ku~a meni isti ~as pokorio i vjeran pokazao, osim same ku}e
popa \oka Bo{kovi}a s Orje Luke, koja je glavnu bunu u narod
uzrokovala sa drugih pet-{est privrènika, ili boqe re}i sqe-
pa~kih podràteqa, koji su odmah tek {to su ~uli, da ja onamo s
vojskom kre}em, pobjegli s wihovom ~eqadi u Spu`, a odande pre-
ko Podgorice u Skadar, gdje se primqeni od onda{weg Osman-pa-
{e danas nalaze. Tako dakle danas, Bogu hvala, zaostao je u gore-
ozna~ene tri nahije prvobitni mir, sloga i nesumwiva vjernost
meni” (4, kwiga XI, sveska 1 - jul 1932, 61).
Kwaz je sli~no pismo uputio i Mamuli (19/31. jula), s tim
{to wemu saop{tava da su neki bjelopavli}ki pobuwenici uspe-
li da pobegnu u Skadar, odakle, pod rukovodstvom Osman-pa{e,
udaraju na Crnogorce. Pa{a je, kaè Danilo, javno nagovorio cr-
nogorske uskoke, koji se “pod wegovom obranom nalaze”, da “oru-
ànom rukom napadaju na pograni~na sela moje dràve, namjesto
{to bi im Osman pa{a zabranio, kao {to ja zabrawujem onim us-
kocima, te su u Crnu Goru dobjeàli. Govori se da je on javno re-
kao: »Nek vla{ki ajduci na ajduke udaraju, i neka se grdna fukara
koqe, stalo mi za to nije«. Stoga, kwaz je zamolio Mamulu da po-
sreduje kod Osman-pa{e ne bi li odustao od podr{ke bjelopavli}-
kim buntovnicima, “jer ina~e ja Vas uvjeravam, da ve} nikako ne
mogu, niti }u ova zla i javnu sramotu podnositi, nego }u i ja po-
pustiti moje doma}e uskoke”, da i oni na Tursku po~nu udarati.
Mamula je {est dana kasnije odgovorio da je austrijskom vi-
cekonzulu u Skadru preneo Danilovu poruku, ali bio je to bezus-
pe{an poku{aj; Turci su i daqe napadali (4, kwiga XVI sveska 5 - no-
vembar 1936, 259), {to zna~i da je pri~a o napadima bjelopavli}kih
“uskoka” bila smi{qena za diplomate evropskih sila.
Ba{ kao {to je to pokazao Danilov razgovor sa francuskim
diplomatom Ijasentom Ekarom, o kome je 15. aprila 1855. godine,
posle prve posete Cetiwu i prvog “prijateqskog i kurtoaznog”
razgovora, Ekar prili~no iscrpno izvestio svog ministra spoq-
nih poslova:
“Danilo je ~ovjek malog rasta, ~ije lice odaje inteligenciju.
Voli civilizovan na~in opho|ewa, mnogo drì, naro~ito otka-
ko se oènio, do svoje kwaèvske titule i traì da se oslovqava
sa Presvijetlo Viso~anstvo. Mislim da je veoma sujetan, vrlo os-
jetqiv na laskawa i naro~ito da èli da se o wemu govori. Za-
138 Ilija Petrovi}
mjerali su mu da je bio prije ènidbe razvratnik, rasipnik i gwe-

van, ali mu se priznaje, isto tako, da je energi~an i da mnogo voli
reforme. Zahvaquju}i wemu, putevi su sigurni, nema nikakve kra-
|e i austriske granice se po{tuju. Ovo je postigao primjenom tje-
lesne kazne. Ova kazna, koje se Crnogorci pla{e vi{e nego smr-
ti, za koju ne mare, i uzimawe kwaèvske titule, stvorili su mu
dosta neprijateqa, naro~ito me|u sve{tenstvom. Ono mu pravi
stalnu opoziciju, po{to je nekoliko puta poku{avalo da zauzme
vlast i da jednog od svojih postavi na ~elo nacije. Danila ne vole,
ali ga se pla{e”.
Kad mu je Ekar pomenuo crnogorske oruàne upade u Arbani-
ju, zbog ~ega se obe}avana neutralnost crnogorske kwaèvine ne
moè o~uvati, Danilo se odmah proglasio neodgovornim za takvo
stawe. “Upadi koje pomiwete, rezultat su starih mr`wi koje po-
stoje izme|u selaÉ. Jednog dana Turci napadnu Crnogorce, opqa~-
kaju neko selo i povuku se. Drugog dana to isto urade Crnogorci i
poubijaju iz osvete izolovane Turke na koje nai|u. Te{ko mi je da
efikasno sprije~im ove upade sve dok granice moje zemqe nijesu
odre|ene i dok Turci sa svoje strane ni{ta ne preduzimaju da ih
sprije~e. Ja danas imam dokaz da je Osman pa{a izazvao pokret u
Bjelopavli}ima, stavqaju}i mu na ~elo neke sumwive individue
s namjerom da odvoji Brda od Crne Gore i od wih obrazuje jednu
nezavisnu oblast s vladikom na ~elu, a pod za{titom Porte. Po-
slije ove afere Turci su tako|e stalno izazivali sukobe drè}i
u Spuù popa \oka i wegove drugove koji su, pale}i ètvu u jed-
nom selu, stvarali nered me|u Bjelopavli}ima. Ja ne bih ni{ta
boqe traìo nego da se na|e neko sredstvo i sprije~i ovo stawe
koje nanosi {tete i nama i Turcima” (68, 196-197).
Razlika izme|u ove Danilove pri~e i one koju je {irio ne-
posredno po povratku iz Bjelopavli}a pokazuje se barem u dve po-
je dinosti; i jedna i druga, van svake sumwe, neistinite su:
1. Ranije su pop \oko i drugovi oti{li u Skadar, pod Osman-
-pa{inu za{titu, a sad su u Spuù i otud pale ètvu i stvaraju
nered me|u Bjelopavli}ima;
2. Ranije su Bjelopavli}i s nekim drugim Br|anima (vaqda:
Ku~ima, Piperima i Bratonoì}ima) stvorili pokret za neza-
visnost, a sad ispada da je u tome glavni bio Osman-pa{a, koji
namerava da Brda odvoji od Crne Gore i od wih stvori “nezavisnu
oblast s vladikom na ~elu”, makar i pod za{titom Porte. Pa se
mora postaviti pitawe otkud “danas dokazi” Danilu da Porta, ko-
ja se svim silama trudila da suzbije crnogorske napore za stica-
we nezavisnosti, odjednom stvara neku novu srpsku nezavisnu te-
ritoriju “s vladikom na ~elu”.
U izgonu. Posle svega, Budo Simonovi} re}i }e da “osvetoqu-

bivom i nazlobrzom kwazu Danilu nije bilo dovoqno to {to je
Bjelo pavli}e pregazio s vojskom, {to je popalio ku }e i pobio
qude, {to je Bo{kovi}e na ~elu s popom Ristom prisilio da spas
potraè pod turskim skutom, {to je toliko zla u~inio svojoj
sestri i zetu, ve} je po~eo da vreba i traga za svima koji su onog
dana pod Ostrogom stali do popa Rista i digli glas zbog sramote
koju je kwaz nanio Bjelopavli}ima. Preko `bira i {pijuna pro-
vjeravao je pojedine sumwive qude koji su na neki na~in uspjeli
da izmaknu wegovom nemilosr|u u prvom naletu” (45, 218).
Me|u prvima na{ao se na udaru Puni{a Bajov Pavi}evi}, ka-
petanski pisar u Martini}ima, ponegde upisivan i kao sve{te-
nik; osudio ga je na smrt i presudu poslao jednom od bjelopavli}-
kih glavara, koji je, sre}om po Puni{u, bio nepismen i koji je,
stoga, pismo dao Puni{i da ga on pro~ita. Kad je video o ~emu se
radi, Puni{a je “pro~itao” ne{to drugo i, ne ~ase}i, zaputio se
u Spu`, pod tursku za{titu. Tamo je zatekao svog {uraka Todora
Kadi}a, koji je stigao sa Cetiwa neki dan ranije. Wega je, naime,
kwaz prizvao i naredio mu da ubije zeta Puni{u, te sestru tako
u~ini udovicom. Navodno, Puni{a mu je, zajedno s popom Ristom,
ve} duè vreme radio o glavi. Kwaz je, zapravo, èleo da u Bje-
lopavli}e poseje jo{ malo razdora, te da od Todora, po{to upr-
qa ruke zetovom krvqu, stvori vernog i poniznog slugu. Ostav-
qen da tokom no}i razmisli o kwaèvom nalogu, Todor je jedini
izlaz na{ao u bekstvu u Spu` (45, 219).
Sticajem okolnosti, dakle, Puni{a je izbegao zamku, posle
~ega i Todor i on preko Skadra odlaze u Carigrad. Za odmazdu,
kwaz protera iz Crne Gore Todorovu ènu i dva sina, a ènu Pu-
ni{inu, Vilajetu, dovedu mu na Cetiwe, gde ju je, uìvaju}i u we-
noj lepoti, drào mesec ili dva “za svoje potrebe”. Kad se izdovo-
qio, prepustio ju je za ènu izvesnom Ki}unu Stevanovu Marti-
novi}u, kwaèvom perjaniku (vaqda onom “koga je osobito volio”)
i {uraku svog brata vojvode Mirka. (U zadarskom arhivu ~uva se
izve{taj kotorskih vlasti od 11. septembra 1859. godine iz koga
se vidi da se Ki}un Martinovi}, perjanik kwaza Danila, po na-
redbi kwaèvoj ven~ao 4. septembra sa Danicom Kadi}, sestrom
Todora Kadi}a a ènom Puni{e Pavi}evi}a, i odveo je u Bajice.
Tu je i podatak da je Todor Kadi} u Carigradu ubio Ki}unovog
brata (45, 232, 243-244).
Danica nije dugo ostala u tom “braku”; umrla je posle dve go-
dine, ne zna se od ~ega, ali najverovatnije od ~emera.
Pri~u o nasilnoj udaji svoje sestre Todor je ~uo od Mi{ana
Stevanova Martinovi}a, crnogorskog konzula u Carigradu, ro|e-
140 Ilija Petrovi}
nog brata svog novog “zeta”. Ta je pojedinost okon~ana tako {to je

Todor ubio konzula a sa Puni{om se razi{ao, jer ovaj nije bio sa-
glasan s Todorovim postupkom.
Kod Vladana \or|evi}a ~itamo ne{to blaù verziju istog
doga|aja: “Da bi se osvetio Puni{i (Pavi}evi}u) zbog wegovih
neprijateqskih ose}awa za tim da bi ga zavadio sa {urakom (To-
dorom Kadi}em - IP), kao i da bi ovu dvojicu zavadio sa porodi-
com Mila Martinovi}a, jednog od najuglednijih crnogorskih
emigranata, Knez Danilo primorao je mladu ènu popa Puni{e
Pavi}evi}a da se preuda za jednoga Martinovi}a, i za ìvota
zakonitog muà, Danilo je... dao ven~ati Puni{evicu sa Marti-
novi}em” (16, 147-148)
Svoj opis istog doga|aja ponudio je i Du{an Vuksan:
“Nemogu}e je odobriti postupak, kojim je Kwaz izazvao ovu
osvetu. Kwaz je, naime, na silu naredio da se Todorova èna pre-
uda za jednog perjanika, Kwaèva favorita. Ne mogav{i se osve-
titi, i od sramote ìvjeti u Crnoj Gori, Kadi} je emigrirao u Ca-
rigrad. Mu~en èqom za osvetom vratio se u blizinu Crne Gore
i ~ekao zgodan momenat, koji je... i do~ekao” (4, kwiga XVIII sveska 4 -
oktobar 1937).
[to se ti~e Bo{kovi}a izbeglih pred Danilovim gnevom, ba-
rem prema pisawu jednog od Bjelopavli}a ranije odbeglih u Ska-
dar (koji tih dana svoje ro|ake i prijateqe podse}a na pro{logo-
di{wu nameru Danilovu da dvojicu wihovih plemenika domami
sebi pa da ih obesi, ali i spremnost da, u pogod nom trenutku, po-
{to “sve razuri... nikoga ne ostavi, a i vas gleda da nekako pre-
vari i da vas pobije”), pop \oko je dobro pro{ao u Skadru, jer mu
je pa{a “jatagan darivao i jo{ mnogo stvari”.
Pokajni~ki povratak. Bez obzira na toliku skadarsku “do-

brotu”, pop \oko i pop Risto su krajem septembra iste godine na-
pisali kwazu jedno pokajni~ko pismo i traìli da im dozvoli po-
vratak u Bjelopavli}e, jer oni nisu krivi za otimawe municije u
Ostrogu koliko neki drugi kojima je opro{teno, “no vas, Gospo-
daru, molimo i Bogom i silom bo`jom zakliwemo, ako nemamo dru-
gog nada i izlaza, pusti nas, da se s grdnim krvnicima iskoqemo, a
zara{ta da zna{, {to se preda mnom na bo`ju vjeru oko vas zbori-
lo, pustio bi i nas k sebe” (4, kwiga XVI sveska 5 - novembar 1936, 266).
\oko i Risto pisali su Danilu i sredinom decembra i kumi-
li “silnim i stra{nim Bogom i svetom Gospo|om i Svetim Pet-
rom (Cetiwskim - IP) i va{im zdravqem i napretkom, izbavite
nas iz turskoga ropstva i ne drìte nas u wihovim rukama, pa ako
Bog da, kad nas izbavite, svi }emo do|i pred vas, pa kojeg }ete
udaviti - udavite, kojega }ete pustiti - moè vam biti” (4, kwiga
XVI sveska 5 - novembar 1936, 266-267).
Oni su pisali jo{ jednom, petnaestak dana kasnije, ali im je
tek naredne godine dozvoqeno da se vrate.
Naime, po~etkom 1855. godine likvidirano je i pitawe svih
bjelopavli}kih izbeglica. Po~elo je tako {to je Mamula 25. fe-
bruara napisao kwazu Danilu da su mu se iz Skadra javili neki
bjelopavli}ki begunci s molbom da ih kwazu preporu~i za pomi-
lovawe. Mamula, sa svoje strane, moli kwaza da mu saop{ti pod
kojim bi se uslovima ovi begunci mogli vratiti svojim domovi-
ma. Kwaz je odgovorio ve} 2. marta, a uslovi su mu bili, kako je to
sam rekao, “jednostru~ni”, odnosno jednostavni: “Dopustio sam
svima, da se bez svakog podlagawa kazni mogu u svoje ote~estvo
povratiti, svoje imawe mirno uìvati, koje }e im se povratiti,
samo da podmire dug kojim je imawe optere}eno”. Kwaz je tako|e
dao i saglasnost da se vrate i kolovo|e pomenute pobune (pop \o-
ko, brat mu Vido, Mina Markov i Risto, Danilov zet, sve Bo{ko-
vi}i), pod uslovom da vi{e ne mogu koristiti dotada{we prezi-
me “i da ne mogu oru`je u mojoj zemqi nositi, a i ina~e i wima do-
zvoqavam, da mogu slobodno u mojoj zemqi ìvjeti i svoje imawe
uìvati” (4, kwiga XVI sveska 6 - decembar 1936, 329-330).
Taj je doga|aj bio propra}en i pismom cetiwskog dopisnika
novosadskom Srbskom Dnevniku, pisanim 23. aprila/5. maja:
“Povra}enim bjeguncima Bjelopavli}kim velikodu{no je
oprostio kwaz. S po~etka nije im htio nikako oprostiti, iz uz-
roka {to su oni bez ikakvog povoda, bez svake uvrede bunu podig-
li. Oni to sami ispovedaju. Dopisnici nema~kih novina nisu se
stidili samu stvar izopa~avati i samo kwaza crniti i svu krivi-
cu na wega baciti”.
Svoju pri~u o “velikodu{nom opro{taju” ovaj dopisnik gra-
di na bahatom dràwu Danilovom u susretu s “povra}enim bjegun-
cima”. Istina, Danilo se druk~ije nije ni mogao dràti, jer je to
bio susret jednog samodr{ca s qudima koji su se u otaxbinu vra}a-
li rizikuju}i svoje ìvote; wemu je to bila i prilika da ponovi
svoju pri~u o krivici samih Bjelopavli}a za zlo koje ih je sna{lo,
ne pomiwu}i pri tome sramotu koju su im on i wegovi perjanici
priredili na Troji~kim sve~anostima u Ostrogu: “Svijet bi
rekao da ste vi od sile i nepravde pobjegli, a tako svaki zna da je
to va{ grijeh i da ste vi od sile i opa~ine zlo u narodu u~inili.
Ja sam vam podijelio milost, zato da pokaèm i vama i svijetu, da
se ja od vas ne bojim i da moète ili u mojoj ili u tu|oj zemqi
ìvjeti, i da od vas nigda ni najmawe zazirati ne}u. Idite doma i
ìvite kako moète, ali glavari vi{e nigda biti ne}ete. Znam
142 Ilija Petrovi}
dobro, da vi ovakvog velikodu{ija spram mene ne biste pokazali,

kad biste na mom mjestu bili. Vi ste pokazali va{e srce i va{u
snagu, a ja sam svoju, iako sada znate da ni vi ni ko drugi ne moè
mi ni{ta, jer ja }u prije li{iti se ìvota nego zemaqsko pravo i
pravo moje upu{tati ikom da ga gazi” (3, broj 37 od 12/24. maja 1855).
I, kako to kaè Vuksan, “tako se napokon svr{ila ova afe-
ra, koja je Crnoj Gori stvarala dosta neprilika. U woj se naro-
~ito kristali{e jedna velika mana Danilova, koju vladalac ne
smije da ispoqava, a to je neodoqiva mr`wa. Onoga, koga je mr-
zio, Danilo je gonio do iskopa, ni jedno ponièwe, nije mu bilo
dovoqno, samo kad se radilo, da protivnika smrvi. Ova velika
mana Danilova sta}e ga kroz koju godinu i glave” (4, kwiga XI sveska
6 - jul 1932, 62).
“Rehabilitacija”. Pop Risto, pop \oko i Vido Novakov, svi

Bo{kovi}i, vratili su se, dakle, u Bjelopavli}e, da bi ih ubrzo
kwaz Danilo pozvao na Cetiwe i pred najvi|enijim crnogorskim
glavarima uru~io im srebrne sabqe. “Nedugo zatim, kwaz je morao
da ukaè jo{ jednu po~ast Bo{kovi}ima: da im oka~i na grudi
visoka odlikovawa koja im je preko crnogorskog vladarskog do-
ma uputio li~no sultan, zadovoqan wihovom hrabro{}u i odva`-
nim dràwem u Skadru”, iskazanom ~vrstom èqom da ne ostanu u
obe}avanom izobiqu na turskoj teritoriji, ve} da se vrate u Bje-
lopavli}e, rizikuju}i i sopstvene ìvote. Risto je to odlikova-
we, zvezdu sa polumesecom prvog reda, kasnije uvek nosio pod gr-
lom iznad odlikovawa koja je dobijao sa crnogorskog dvora.
“A mo`da najve}e priznawe i satisfakciju dobio je dvije go-
dine nakon smrti kwaza Danila. Prilikom pohoda na Crnu Goru,
1862. godine, Omer-pa{a je nekoliko dana boravio u napu{tenoj
ku}i popa Rista Bo{kovi}a na Orjoj Luci. Na odlasku, me|utim,
nije dopustio da se ku}a spali kao i ve}ina ostalih po Bjelopav-
li}ima, ve} mu je napisao i ostavio poruku: »Dragi vojvodo, à-
lim {to tvoju glavu ne nosim u Skadar. Iz po{tovawa prema tvom
juna{tvu i kuraì, ostavqam ti ku}u u kojoj sam boravio nekoli-
ko dana netaknutu, kao znak da junak junaka i krvnik krvnika mo-
ra po{tovati« (45, 82-83).
Znaju}i ili ne znaju}i za sva ta odlikovawa, cetiwski Pet-
rovi}i nisu se prema Bo{kovi}ima odnosili kao Omer-pa{a.
Pokazao je to i Danilov naslednik, kwaz Nikola, koji je, prema
svedo~ewu Toma Oraovca, ~inio sve da zagor~a ìvot Savu Bo-
{kovi}u, sinu Ristovu a svom bratu od tetke i, istovremeno, pa-
{enogu (ène su im bile k}eri vojvode Petra Vukoti}a). Svoju
mr`wu prema wemu ispoqavao je tako {to ga je vi{e puta ka`-
wavao, li{avao ~ina i ograni~avao mu slobodno kretawe; toli-

ko da je Savo, iako narodni poslanik, 1912. godine traìo paso{
ne bi li se iselio u Srbiju. Po{to za to nije dobio Nikolinu sa-
glasnost, on, budu }i kratkovid od ro|ewa, “zatraì paso{ za
Austriju ili Italiju, radi lije~ewa, jer ni sa nao~arima nije
mogao da ~ita. Kwaz odbije i taj zahtjev. Iz straha da ne oslijepi,
19. agusta 1912. godine on izvr{i samoubistvo. Svi Bo{kovi}i
za Savovu smrt smatraju krivcem kwaza Nikolu” (45, 85-86).
Za vreme Krimskog rata. O Bjelopavli}koj “pobuni” i Dani-

lovom krvavom odgovoru na wu, pisali su i hroni~ari sa strane,
dovode}i je u vezu sa crnogorskom neutralno{}u u Krimskom ra-
tu (vo|enom 1853-1856. godine izme|u Rusije i Turske, kojoj su se
kasnije pridruìle Francuska, Velika Britanija i Sardinija),
ali i sa crnogorskim upadima u hercegova~ka sela, po~etkom jula
1854. godine, i pqa~kom po wima. I pored toga {to je kwaz Dani-
lo uveravao Portu u svoju miroqubivost, zbog ~ega je bio neutra-
lan u Krimskom ratu, ovo posledwe nije za Turke bilo ni neutral-
no ni miroqubivo; oni su protestovali, a Danilo je odgovorio da
on nije u stawu da zadrì svoje podanike.
Prema tuma~ewu Vladana \or|evi}a, koji se pri tome po{ta-
pao na zvani~ne cetiwske izvore, one koji su izraàvali Danilo-
vu kwaèvsku logiku, nezadovoqni Piperi, Ku~i i Bjelopavli-
}i pobuni{e se “i zbaci{e Kwaza zbog wegove stra{qivosti”.
Kao odgovor na to, Danilo diè tri hiqade Katuwana i krvavo
ugu{i pobunu.
\or|evi} ne kaè da li se ta pobuna desila 1854. godine ili
kasnije, ali za ilust raci ju svoje pri~e koristi podatke Marka
Miqanova o crnogorskoj pohari Ku~a na Petrovdan 1856. godi-
ne (29. juna/11. jula, u petak). I kaè potom da “ovde po~iwe ~itav
niz tragi~nih krivica kneza Danila Petrovi}a We go{a”, koje
naziva “groznim presudama wegovim... i divqa~kim izvr{ewem
Mirkovim”. (Mora biti da je Danilo ve} tada predose}ao da mu ne-
dela ne mogu pro}i neka`weno, jer je sredinom aprila 1855. godi-
ne pred skup{tinom na Cetiwu pro~itan wegov dekret po kome
}e za slu~aj da on umre bez mu{kog naslednika, kwaèvsko dosto-
janstvo pre}i na vojvodu Mirka, a potom na tada maloletnog Mir-
kovog sina Nikolu (16, 95-96).
Uz napomenu da je Rusija zamerala Crnoj Gori {to je tokom
Krimskog rata izabrala neutralnost, ovde }emo uvrstiti i neko-
liko redaka koje je o tom vremenu i prilikama u Crnoj Gori i Br-
dima ispisao engleski istori~ar Vilijem Miler. Nesumwivo, Mi-
ler je svoju pri~u oslonio iskqu~ivo na Danilova pisma engle-
144 Ilija Petrovi}
skom konzulu u Skadru i na konzulove izve{taje engleskoj vladi,

u kojima su svi kwaèvi postupci opravdavani gomilawem tur-
skih trupa na crnogorskim granicama, u~e{}em brdskih plemena
u zaveri protiv kwaèvske centralne vlasti, separatisti~kim
te`wama istih tih plemena i wihovom navodnom odlukom o pro-
gla{ewu sopstvene nezavisne dràve; ni re~i nema o doga|awima
pod Ostrogom, jer ih ni Danilo nije pomiwao u svojim pismima:
“Ruski car je imao vi{e razloga da od Crne Gore o~ekuje po-
mo}. Uprkos ~iwenici da je jedan rat protiv Turske bio tek zavr-
{en (misli se na napad Omer-pa{e na Crnu Goru - IP), uticajne
struje na Cetiwu, koje je predvodio Danilov stric \or|e Petro-
vi}, nestrpqivo su i{~ekivale novi rat. Danilo, me|utim, po
savetima Austrije, koja mu je u~inila neke zna~ajnije usluge, od-
lu~no se protivio ratnoj opciji, uz rizik da izgubi popularnost,
~ak i vladarski tron. Naime, protiv wega bila je skovana zavera,
u koju su bili ume{ani wegovi stri~evi \or|e i Pero, a agita-
cija za novi rat postala je intenzivna kad su Turci nagomilali
trupe uz hercegova~ku granicu i time draìle ratoborne Br|a-
ne; neki su se zalagali za napad na Bar, a drugi na Hercegovinu.
Danilo je svoj stav prema ratnom raspoloèwu iskazivao tvrd-
wom da stvari vi{e ne moè dràti pod kontrolom. Nezadovoq-
stvo je dostiglo vrhunac kad su se Piperi, Ku~i i Bjelopavli}i,
brdski krajevi relativno skoro pripojeni Crnoj Gori ali nedo-
voqno integrisani u wu, jula 1854. godine proglasili nezavi-
snom dràvom. Danilo je bio primoran da se pobuwenicima vojno
suprotstavi; neki od wih pobegli su na tursku teritoriju, dok su
ostali pokoreni i primorani da plate naknadu za gra|anski rat
koji su izazvali”.
[to se ti~e crnogorske neutralnosti u odnosu na rusko u~e-
{}e u Krim skom ratu, Danilo je, ne bi li smirio narodno nera-
spoloèwe tim ~inom, proglasio trodnevni post za uspeh ruskog
oru`ja (62, 218-219).
POHARA KUÂ
Separatizam ili danak. Na sam po~etak poglavqa o crnogor-
skoj pohari Ku~a stavi}emo re~i Buda Simonovi}a, jer je on, ia-
ko “samo” publicista a ne i istori~ar od karijere, uz to neopte-
re}en navodnom “ideolo{kom obavezom” istih tih istori~ara da
za ve~nost pro~itaju, i napi{u, {ta se to u odre|enom vremen-
skom periodu de{avalo i kakvu je ulogu u tim de{avawima imala
neka odre|ena li~nost, ponajboqe shvatio su{tinu svih onih zbi-
vawa kojima se ovaj rad bavi: “Nezadovoqstvo vladavinom kwaza
Danila koje je tiwalo u narodu, naro~ito u Brdima, podjarivano...
golemim nevoqama koje su na samom po~etku wegove vladavine
donijeli dvogodi{we vojevawe sa Turcima, a potom i nezapam}e-
na glad tokom 1854. i 1855. godine, poslije Pipera i Bjelopavli-
}a kulminiralo je u Ku~ima.
U stvari, ovo ratoborno gor{ta~ko pleme koje je stalno bilo
na vjetrometini uticaja i interesa i Turske i Crne Gore, uvijek je
bilo pomalo dràva u dràvi. Nepokorni i neposlu{ni, Ku~i se
nijesu dvoumili oko svoje nacionalne pripadnosti, ali ni pri-
stajali da trpe i }ute pred tiranijom i samovla{}em cetiwskog
gospodara. Jo{ kad ih je pritisla dvogodi{wa glad, nijesu vi{e
hajali za kwaèvu izri~itu naredbu o ukidawu hajdu~ije i strogoj
zabrani upadawa na tursku teritoriju i teritoriju drugih susjed-
nih plemena gdje su se snabdijevali hranom, plijene}i stoku i
pqa~kaju}i od onih koji su imali.
Istori~ari to uglavnom uzimaju kao neposredan povod za oru-
ànu akciju crnogorske vojske, iako je potpuno jasno da je ciq
bio sasvim druk~ije prirode: kwaz Danilo je o~igledno èlio da
Ku~ima pesnicom utjera rogove u glavu i jednom za svagda od wih
stvori tvrdu krajinu i pouzdanu branu prema skadarskom pa{a-
luku, te da i Turcima i cijeloj Evropi stavi do znawa da je to Cr-
na Gora” (45, 117-118).
Pavel Rovinski veli da je bio u pitawu “plemenski separa-
tizam u sukobu sa dràvno{}u koja je teìla ujediwewu”.
Po jednostavnom obja{wewu Marka Miqanova, kwaz Danilo
slao je vojsku na Ku~e jer nije uspeo da ih privoli na pokornost,
odnosno da ih natera “da pla}aju danak i da im postavi sud”.
Bave}i se vladarskim zaslugama kwaza Danila, Branko Pavi-
}evi} isti~e i da su na crnogorskoj granici prema Skadarskom
pa{aluku, godinama, u vidu neobjavqenog rata i bez ikakvih me-
|usobnih obzira, trajali oruàni sukobi izme|u Turaka i Crno-
goraca. Turske vlasti, kaè on, neprekidno su podsticale sve
146 Ilija Petrovi}
{to je moglo destabilizovati crnogorsku dràvu, ~emu je kqu~ni

razlog bilo osporavawe crnogorskog suvereniteta na neke gra-
ni~ne oblasti, me|u wima i na Ku~e. Kada je ve} uspeo da i Ku~e
svrsta u crnogorske grani~ne oblasti, nije mu predstavqalo te-
{ko}u da domisli kako je nad wima, Ku~ima, “crnogorski suvere-
nitet imao sankciju vi{e od jednog stoqe}a” i oko kojih se situa-
cija sve vi{e komplikovala. Turci su, kaè on, “stalno nalazili
na~ina da podstrekavaju Ku~e da odbiju saradwu sa kwazom i Se-
natom. Sredinom maja 1855. godine kwaz Danilo je uputio svoje
trupe, pod komandom vojvode Mirka, sa zadatkom da sprije~e Tur-
ke da podbuwuju Ku~e i podsti~u ih na upade na teritoriju Brato-
noì}a i Pipera. Zabrinuti razvojem doga|aja konsuli velikih
sila su odmah intervenisali kod kwaza Danila da hitno povu~e
svoje trupe. Spreman da doprinese rje{avawu sporova na miran
na~in, kwaz Danilo je izdao naredbu o povla~ewu crnogorske voj-
ske. Na pritisak predstavnika velikih sila kwaz je prihvatio
sporazum o primirju, po ~ijim se odredbama u izvjesnom smislu
privremeno odrekao svojih prava nad Drekalovi}ima, s tim da oni
ostanu mirni i da ubudu}e ne vr{e upade na teritoriju van svojih
plemenskih granica” (9, 232).
Najzabavnije u celoj Pavi}evi}evoj pri~i jeste to {to upad
crnogorske vojske u Ku~e on opravdava namerom kwaza Danila
“da sprije~i Turke da podbuwuju Ku~e i podsti~u ih na upade na
teritoriju Bratonoì}a i Pipera”, ne obja{wavaju}i pri tome
za{to je kwaz svoju vojsku poslao na Ku~e a ne protiv Turaka, da
wih “urazumi” i odvrati od “antipiperskih i antibratono{kih”
postupaka. Da bi opravdao svoju uop{tenu postavku da su ve} go-
dinama trajali sukobi izme|u Crnogoraca i Turaka oko nekih
grani~nih oblasti, Pavi}evi} kao najsporniju oblast pomiwe
Ku~e, nad kojima je navodni “crnogorski suverenitet imao sank-
ciju vi{e od jednog stoqe}a”. U tom je stavu vi{e neistine no {to
jedna re~enica moè da izdrì. Najpre, ako je Crna Gora ratova-
la s Turcima zbog nekih grani~nih oblasti, to nije moglo biti
zbog Ku~a, po{to su se Ku~i nalazili izvan crnogorskih granica.
Potom, neobja{wivo je otkud Pavi}evi}u “nalaz”da je Crna Gora
pre “vi{e od jednog stoqe}a” imala svoj suverenitet nad Ku~ima,
budu}i da su se Ku~i sredinom 18. veka nalazili daleko od Crne
Gore, izvan bilo kakvog wenog nepostoje}eg suvereniteta, i da, ta-
da, ni Bjelopavli}i, ni Piperi, jo{ mawe Bratonoì}i, nisu bi-
li u sastavu crnogorske dràve. Pored toga, u tom nepromi{qeno
izmi{qenom Pavi}evi}evom vremenu, Ku~i su bili dovoqno sa-
mostalni i vrlo ujediniteqski raspoloèni, tako da se wihovi
tada{wi predvodnici, vojvoda Radowa Petrov i sin mu Ilija
Radowin Petrovi} Drekalovi}, potpisuju kao vojvode ku~ke i gu-

vernaduri brdskih plemena, “prvo Ku~a, Klimenta, Vasojevi}a,
Bratonoì}a, Pipera, Bjelopavli}a, Hota, Kastrata, vasego pred-
jela zeckago osob sultanskago carstvija” (41, prilog iza 192. strane).
Ili, kako to pi{e Marko Miqanov, u doba vojvode Radowe
Petrova Drekalovi}a (oko 1712-1737) “Ku~i su sasvim sna`ni po-
stali, osobito pri kraju wegove vlade, i to ne samo zbog toga {to
su osvojili turske zemqe oko sebe, no i zbog poznanstva s Rusi-
jom, jer je vojvoda Radowa vi{e puta i{ao u Rusiju i otud donosio
para. S ovim novcem ozidane su crkve na Kosoru i Medunu, ali
medunska nije cijela s tim parama izgra|ena, no je nedostajalo, pa
su i drugi dodavali... Vojvoda Ilija (1737-1774), kao i otac mu, ~e-
sto je i{ao u Rusiju. Wemu je tamo davana zemqa da preseli sve Ku-
~e i spase ih od nevoqe. Ta se zemqa zvala KreÉmija (Krim - IP), iz
koje su (iz Ker~a i okoline, 1768 - IP) Rusi istjerali Turke i da-
li je vojvodi Iliji” (1, 118. i 123).
Ina~e, za Pavi}evi}evu pri~u izuzetno je zna~ajna i pohvala
Danilovoj spremnosti “da doprinese rje{avawu sporova na mi-
ran na ~in”, zbog ~ega je “izdao naredbu o povla~ewu crnogorske
vojske”, ali ne obja{wava ni jedno ni drugo. S jedinim ciqem da
opravda “mirnu dràvotvornost” Danilovu, i potpuno zanemaru-
ju}i ono {to se ponekad zove nau~ni~ko po{tewe, on ispu{ta po-
datak, wemu mo`da i nevaàn, da je to “mirno povla~ewe” bilo
rezultat Danilove naredbe vojvo di Mirku, svom bra tu, da Ku~e
umiri vojno, “po svaku cijenu”. A “svaka cijena” tog vrlo preduzim-
qivog vojnog pohoda bilo je osamdesetak pobijenih Ku~a, “skoro
sve staraca i djece” (14, 19-20).
“Probna” crnogorska pohara Ku~a. Ne moè se re}i da je Pa-

vi}evi}u bila nedostupna pri~a o crnogorskoj pohari Ku~a iz
1855. godine, po{to se tom stvari Jago{ Jovanovi} bavio ~etrde-
setak godina ranije. Po svoj prilici, ti su mu podaci, barem u onom
“èstokom” delu, morali biti neprijatni, pa se on radije oslo-
nio na Marka Miqanova, koji o tom mra~nom doga|aju, ne zna se
zbog ~ega, nije zabeleìo ni jedno jedino slovo.
Jago{ Jovanovi}. Poharu iz 1855. godine Jovanovi} dovodi u

vezu s planovima kwaza Danila i vojvode Mirka da Ku~e veù za
Crnu Goru i tako ostvare ono {to nije po{lo za rukom Petru II.
U tim wihovim planovima, isto kao i u planovima Wego{evim,
Ku~i su bili “najosetqivija ta~ka, jedno strategiski (a i po svo-
joj slobodarskoj tradiciji) vrlo zna~ajno pleme, susjedno sjever-
noalbanskim plemenima, na koje se ra~unalo kao na saveznike u
148 Ilija Petrovi}
borbi protiv Turaka, ali stalno nemirno i neposlu{no, za raz-

liku od drugih plemena u Brdima, koja su se ve} bila milom ili
silom potpuno sjedinila s Crnom Gorom.
Ku~i su se i daqe dràli odvojeno od Crne Gore, iako je jo{
Wego{ uporno radio da im postavi vlast kakva je bila u Crnoj Go-
ri i da im nametne porez kao i drugim plemenima... Ku~i tu vlast
nisu smatrali svojom... (a) za porez niko nije htio ni da ~uje...
Ali ono {to Wego{ nije mogao posti}i, morao je posti}i kwaz
Danilo u sasvim drugim uslovima i prilikama, kada se odlu~nije
moralo raditi u interesu jedne politike pribirawa po svaku ci-
jenu svih snaga potrebnih Crnoj Gori za poja~anu oslobodila~ku
borbu protiv Turaka. [to nije mogao posti}i na mirni na~in, on
nije prezao od sile, jer je znao da }e i takva upotreba sile u kraj-
woj liniji biti korisna za Crnu Goru i dràvnu politiku, koja
je na istom stepenu dràvnog razvitka zaista bila najkorisnija.
Zbog toga je on krajem juna 1855 g. poslao s vojskom u Ku~e
svog brata vojvodu Mirka s naredbom da po svaku cijenu umiri Ku-
~e i natjera ih na po{tovawe dràvnih odluka. S vojskom vojvode
Mirka trebalo je da sara|uju i sva plemena u susjedstvu Ku~a, jed-
no {to je kwaz znao da }e Ku~i dati èstok otpor, a drugo {to ni
sam kwaz nije èlio da se samo Katuwani obra~unavaju sa jednim
plemenom, koje prkosi na vratima Skadra i Podgorice kao orga-
nizovanoj dràvi. Zbog toga je morao {to prije skr{iti wihov
otpor, jednim muwevitim iznenadnim napadom prisiliti ih na
predaju, kako Turci ne bi imali vremena da interveni{u... Borba
je bila vrlo èstoka za tri dana, i u woj je poginulo 80 Ku~a (sko-
ro sve starci i djeca), a od napada~a 12 qudi. Ali, ova vojni~ki
uspjela akcija nije, {to je najva`nije, uspjela politi~ki, jer je
vojska ubijala mirno stanovni{tvo, {to joj Ku~i nijesu mogli
oprostiti, nego su sa jo{ vi{e mr`we do~ekivali sve {to im je
dolazilo s Cetiwa” (58, 18-20).
Jovanovi} je ovu svoju pri~u sloìo prema “Sje}awima” ser-
dara Jola Pileti}a i pribele{kama dr Milana Jovanovi}a Batu-
ta (1847-1940) koje je ovaj tokom svog sanitetskog slu`bovawa na
Cetiwu (1880-1882) pravio uz povremene razgovore s Novicom Ce-
rovi}em. Ipak, najvi{e podataka dobio je od Marka Ra{ovi}a ko-
ji je za svoju Istoriju Ku~a (u vreme dok je i Jovanovi} pisao stu-
diju o Marku Miqanovu), na osnovu se}awa raznih svojih ku~kih
plemenika gradio predstavu o crnogorskoj pohari.
Ima li se na umu Jovanovi}eva pri~a o “krajwoj liniji”, o
“korisnosti za dràvnu politiku”, o “istom stepenu dràvnog
razvitka”, te{ko se mogu razumeti wegovi uporedno izloèni
stavovi o Ku~ima kao plemenu sa “slobodarskom tradicijom”, o
savezni{tvu s wima u borbi protiv Turaka, ali i o wihovoj “ne-

mirnosti i neposlu{nosti”. I mora se postaviti pitawe da li su
ova dva obele`ja negativna samo zbog toga {to se radi o ku~kom
odnosu prema Crnoj Gori, ili ih treba primeniti i na vi{e-
vekovno ku~ko ratovawe protiv Turaka. I nemogu}e je objasniti
~ime Jovanovi} pravda Danilov i Mirkov trud da Ku~e umire i
nateraju na po{tovawe dràvnih odluka, iako Ku~i tada nisu te-
ritorijalno pripadali Crnoj Gori.
I ne zna se da li prkos “na vratima i Skadra i Podgorice”
vaì samo kad se radi o odnosu Ku~a prema Crnoj Gori a ne i pre-
ma Turcima; ili se, mo`da, sve to moglo odnositi na Crnu Goru,
koja je, umesto da prkosno udari na sli~na vrata s druge strane,
svoje vojnike i vojnike ostalih brdskih plemena okrenula protiv
Ku~a. A kad ih je ve} tamo poslala, mora se postaviti i pitawe da
li se oni koji su u Ku~ima ratovali protiv staraca i dece mogu
nazvati qudima, kao {to ih je nazvao Jovanovi}.
Tomica Nik~evi} nije mnogo {irio pri~u o toj pohari, tako
da se od wega moè saznati da je “prvu kaznenu ekspediciju na Ku~e
poslao knez Danilo... juna 1855 godine. Ovom prvom »poharom«,
koju je izvelo nekoliko hiqada vojnika kneza Danila (po re~ni~-
kom tuma~ewu: neodre|eno koliko, ali vi{e od pet hiqada -
IP), opqa~kana je i popaqena imovina u ku~kim selima. Vojsci
i wenim starje{inama nare|eno je da nikoga i ni{ta ne {tede i
da ne razbiraju (da se ne raspituju - IP) ko je privrèn Crnoj
Gori a ko nije. Prva »pohara« opomenula je ostala br|anska ple-
mena, u prvom redu Bratonoì}e... ali nije dovela do formirawa
organa vlasti u Ku~ima” (103, 224). Samo toliko, ne pomiwu}i da
li je bilo i qudskih `rtava; izvesno je da ih je bilo, po{to saop-
{tewe da je “ekspedicija” iz 1856. “po~inila jo{ stra{nija zvjer-
stva”, podrazumeva stra{na zverstva u pohari iz 1855. godine.
Ali se zato iz uvodnih redova za upravo dat navod vidi da su
se u Ku~ima, “pod objektivnim i nu`nim uslovima, diferenci-
rale dvije politi~ke snage - jedna, koja je bila proturska i koja
nije èqela prisajediwewe Crnoj Gori, i druga, koja je htjela i
politi~ki djelovala da se ujedini sa Crnom Gorom, ali koja to
nije mogla izvr{iti” (103, 224).
îni se da su ba{ na ovom stavu o “politi~koj snazi... koja
nije èqela prisajediwewe Crnoj Gori ” zasnovane sve kasnije
crnogorstvuju{~e “teorije” o proturskom raspoloèwu u Ku~i-
ma ili, kako to kod nekih lep{e zvu~i, o turkofiliji. Takvim je
teoreti~arima lak{e bilo da se po{tapaju samo na tu jednu re~,
no da se bave Jovanovi}evim razmatra wima o Ku~ima kao “naj-
osetqivijoj ta~ki, jednom strategiski (a i po svojoj slobodarskoj
150 Ilija Petrovi}
tradiciji) vrlo zna~ajnom plemenu, susjednom sjevernoalbanskim

plemenima, na koje se ra~unalo kao na saveznike u borbi protiv Tu-
raka, ali stalno nemirnom i neposlu{nom, za razliku od drugih
plemena u Brdima, koja su se ve} bila milom ili silom potpuno
sjedinila s Crnom Gorom” (58, 19).
O “probnoj” pohari iz 1855. godine pi{e i Boìdar Mili},
ceo doga|aj vezuju}i za poku{aj od dve godine ranije (1853, po za-
vr{etku Omer-pa{inog pohoda na Crnu Goru) da jedan wegu{ki
kapetan uspostavi “crnogorsku” upravu u Ku~ima i da im dodeli
crnogorske barjake i ~inove. Danilovo pismo, koje je taj kapetan
doneo, pro~itano je na ku~kom zbornom mestu na Roge, a tuma~i tog
doga|aja vele da Ku~i tada “izjavi{e vernost kwazu Danilu i Cr-
noj Gori”. Ta je “vernost” bila vrlo sumwive prirode jer kad kwaz
zatraì porez, mnogi se Ku~i pokoleba{e. Nova Danilova poru-
ka, uz podse}awe na obe}anu vernost, sadràvala je pretwu svima
koji se budu okrenuli skadarskom pa{i, a ve}ina Ku~a odgovori
kwazu da “mi ne znamo ni za kakvog gospodara, ve} samo za Boga, pa
zato i ne primamo nikoga drugog za gospodara”.
“Qut na ovakav odgovor Kwaz naredi vojvodi Mirku, serdari-
ma i vojvodama Blaù Radovi}u i Jolu Pileti}u, Novici Cero-
vi}u, Miqanu Vukov(i})u i kapetanima Vuku Mitrovi}u i Be{i
\elevu da prikupe vojsku i do|u s vojskom kod Rogama i na Noì-
cu. Ku~i su saznali za ovo, skupili su vojsku i rasporedili je na
Retu prema Bio~u, prema vojsci vojvode Mirka. U pomo} im je do-
{lo i oko 1.000 Turaka iz Podgorice. Vojvoda Mirko je pregova-
rao s Ku~ima o pokornosti, ali Ku~i nisu prihvatili wegove
predloge, pa je naredio komandantima da udare... (i) »da popale,
uni{te i ubiju sve {to pred sobom na|u«. Komandanti su izvr{i-
li nare|ewa bez otpora.
Katuwani, Crmni~ani, Rije~ani, Qe{wani i jedan deo Bje-
lopavli}a su i ubijali koga su stigli: odrasle, decu, ène i star-
ce. Posebno je stradala Ku~ka krajina: Orahovo, Ko}i, Zatrije-
ba~ i Fundina, gde su popaqene sve ku}e. Crnogorci su posekli
80 glava, ve}inom dece i staraca, dok je Crnogoraca poginulo 12.
Ova pohara Ku~a izvr{ena je 28. juna 1855. godine” (80, 93-94).
Isto to, u svega jednoj re~enici (78, 854) saop{tava i Miqan
Jokanovi}: “Za vrijeme Prve pohare Ku~a od strane Crnogoraca
1855. godine, posje~eno je 80 glava, najve}i broj iz Ku~ke Krajine
(Zatrijeba~, Ko}i, Orahovo i Fundina)”.
Kakva je to pohara bila 1855. Mora se ovde postaviti pitawe

da li su Jovanovi}evi i Mili}evi podaci o pohari Ku~a iz 1855.
godine uop{te ta~ni, po{to je Innsbrucker Nachtrichten od 28. jula
1856. godine, pozivaju}i se na pismo iz Crne Gore, upravo pristig-

lo preko Dalmacije, potvrdio da je vojvoda Mirko Petrovi} “sa
10.000 qudi krenuo na Ku~e i tamo pobio 80 qudi, spalio ku}e i
zaplenio veliku koli~inu stoke koja je bila raspodeqena izme|u
Crnogoraca” (67, broj 172 od 28. jula 1856). Samo zbog toga {to je na
oba mesta, i u prvoj i u drugoj pohari, nazna ~en isti broj `rtava,
izri~e se ova sumwa.
I utoliko pre {to jedna vest sa crnogorske granice od 15. ju-
la 1856. godine, objavqena u zagreba~kim nema~kim novinama, ne
govori o vojnom pohodu, ve} samo kazuje da je zbog neuspelih nasto-
jawa da Ku~ima uvede poreze, kwaz Danilo “u protekloj godini po-
jedine wihove glavare na prevaru pohapsio, a vi{e wih streqao,
ali uprkos tome Ku~i se nisu pokorili; naprotiv, jo{ vi{e su se
okuraìli i proglasili nezavisnim, iako je traèna turska za-
{tita izostala” (69, 26. jul 1856).
No, prepiska Danilova sa skadarskim konzulima iz 1856. ot-
kriva da se prethodne godine u Ku~ima ipak ne{to de{avalo, da
je crnogorska vojska tamo dejstvovala i da je “nastojawem konzula
u~iweno primirje i okon~an rat. Uslovi primirja su bili da Dre-
kalovi}i ostanu na miru na svojoj teritoriji, a ja da suspendujem
vr{ewe mojih prava nad wima” (4, kwiga XVII, sveska 1 - januar 1937, 5);
ne govori se o `rtvama, ali je izvesno da ni ratni pohod crnogor-
ske vojske na Ku~e nije pro{ao bez wih.
Simonovi}, Londrovi} i drugi. Bez obzira na sve to, pri~a

Jago{a Jovanovi}a o prvoj crnogorskoj pohari Ku~a ostala je
kusa, jer u woj nedostaje pojedinost kako je okon~ana; skoro pola
veka kasnije, wegov propust ispravio je Budo Simonovi}:
“A kwaz Danilo je dva puta voj{tio na Ku~e. Prvi put u maju
1855. godine, crnogorska vojska pod komandom vojvode Mirka Pet-
rovi}a krenula je na Ku~e sa vi{e strana, ali je tada diplomati-
ja velikih sila reagovala brzo i odlu~no i izvr{ila pritisak na
kwaza Danila da obustavi operaciju i vrati vojsku. Tako se sve
zavr{ilo bez posqedica, ali to nije urazumilo Ku~e da uvide ka-
kva im opasnost prijeti i kud ih wihov nepokor i tvrdoglavost
vodi, niti je ohladilo usijanu glavu mladog kwaza, odlu~nog da
izvr{i {to naumi.
Povukao je vojsku, ali je nastavio sa propagandom pred svije-
tom kako Ku~i, podsticani iz Skadra, i daqe upadaju na terito-
riju drugih crnogorskih plemena i zlostavqaju ih, pqa~kaju, ubi-
jaju i pale ku}e. Zato, samo godinu dana kasnije, jula 1856, kwaè-
va vojska, predvo|ena opet velikim vojvodom Mirkom i znatno
poja~ana ~etama Br|ana, ponovo kre}e put Ku~a i Bratonoì}a,
152 Ilija Petrovi}
odlu~na da ovog puta utjera strah u kosti i Ku~ima i wihovim za-

{titnicima i pomaga~ima iz Skadra” (45, 118-120).
Makar koliko se Simonovi} trudio da li~nost kwaza Dani-
la i wegove postupke objasni pojmovima tiranija, samovla{}e i
usijana glava, ipak mu neoprezno promi~u stavovi da Ku~i imaju
u Skadru svoje “za{titnike i pomaga~e”, te da su sami krivi za
svoje stradawe: jedan upad crnogorske vojske nije ih urazumio, sa-
mo zbog toga {to su tvrdoglavi i nepokorni! Bilo bi, dakle,
uputno i razumno da tvrdoglavost zamene popustqivo{}u i da se
pokore tiraniji; ba{ kao {to je to Jago{ Jovanovi} preporu~io
primerom drugih srpskih plemena u Brdima, “koja su se ve} bila
milom ili silom potpuno sjedinila s Crnom Gorom”, naro~ito
silom.
U obja{wavawu tih “sjediniteqskih” prilika oti{ao je da-
qe Duka Londrovi}, tvrde}i da su crnogorska plemena (u koja, po
prilici, ubraja Pipere, Ku~e i Bjelopavli}e - ove posledwe na-
zivaju}i “Br|anima”) “te{ko napu{tala svoj vjekovni na~in ì-
vota pred neumoqivim zahtjevima reformi koje je uvodio kwaz
Danilo na planu centralizacije vlasti i modernizacije dràvne
uprave i administracije, koju je pretvarao u monarhisti~ku i na-
sqednu. Pojedina plemena davala su i otpor tim kwaèvim za-
htjevima, nastoje}i da zadrè preìvjeli na~in plemenskog ì-
vota” (52, nastavak 56, 30. decembar 1976).
Kad kaè da su se u otporu kwaèvskoj politici “isticali
Piperi, Br|ani i Ku~i”, te da su Ku~i “u tom pogledu bili naj-
uporniji, jer su, kao pograni~no periferno pleme, mislili da }e
u tome uspjeti naslawaju}i se na susjedna albanska plemena kod
kojih je shvatawe po tim pitawima u to vrijeme bilo istovjetno
kao kod Ku~a”, Londrovi} zbuwuje i sam sebe; za wega su Piperi,
i Ku~i crnogorska plemena, iako se i jedni i drugi nalaze u Br-
dima i, prema tome, nisu “crnogorska plemena”. Ku~i su, tako|e,
“pograni~no i periferno pleme”, kao da to, u odnosu na tursku dr-
àvnu upravu, nisu bile i crnogorske nahije! Londrovi} ne obja-
{wava kako se to Ku~i naslawaju na arbana{ka plemena a ne na
ostala brdska plemena, tako|e nezadovoqna Danilovom “pores-
kom politikom”, niti kazuje kakve veze imaju shvatawa susednih
arbana{kih plemena “po tim pitawima”, budu}i da su ona bila pod
turskom upravom i, stoga neinteresantna za Danilovu “dràvo-
tvornu” politiku. I, na kraju, mada tvrdi da su Br|ani pruàli
otpor Danilovim reformama u oblasti “centralizacije vlasti i
modernizaciju dràvne uprave i administracije, koju je pretva-
rao u monarhisti~ku i nasqednu”, ispostavilo se da su se svi oni
naro~ito suprotstavqali Danilovoj poreskoj politici.
Uobi~ajeno je u doma}oj istoriografiji da se crnogorski

udar na Ku~e pravda “vi{im dràvnim interesima”, ali se moè
nai}i, mada vrlo retko, i na negativne ocene tog ~ina. Jedan od
takvih zapisa jeste i onaj vojvode Sima Popovi}a, crnogorskog
“vojvode od pera”, koji veli da je “poharu Ku~a (maja 1855 i jula
1856) izvr{io Mirko, onako grozno, a bez potrebe, bez povoda i
bez razloga” (43, 455); van svake sumwe, bila je to ta~na ocena, ali
je u woj sramotno {to je iz ~itavog “poduhvata” iskqu~en kwaz
Danilo, onaj koji je vojvodi Mirku naredio da “sredi” Ku~e!
Podrobno pi{u}i o ~etvrtoj godini (1855) vladavine kwaza
Danila, Vuksan ni jednu jedinu re~ ne posve}uje tom “podvigu” (4,
kwiga XVI, sveska 6 - decembar 1936).
Danilo najavquje poharu. Ali zato, i najpovr{nijim i{~ita-

vawem Danilove note konzulima u Skadru, kojom on 15. maja 1856.
ratoborno nagove{tava budu}a doga|awa, ipak se otkriva da je
1855. godine bio izveden pohod crnogorske vojske na Ku~e:
“Stalna nepokornost i upadi Drekalovi}a (iz plemena Ku-
~a) prisilili su me da pro{le godine po{aqem moje trupe. Da
bih odgovorio va{im èqama za odràwem mira i da bih dao do-
kaza o mojoj rije{enosti, da se ova afera svr{i mirnim putem,
kako bi do{lo do nagodbe izme|u Porte Otomanske i mene, ja sam
povukao moje ~ete iz Ku~a, pored svega toga {to su se Turci umi-
je {ali u moju ~isto unutra{wu stvar. Nastojawem konzula u~i-
weno je primirje i okon~an rat. Uslovi primirja su bili da Dre-
kalovi}i ostanu na miru na svojoj teritoriji, a ja da suspendujem
vr{ewe mojih prava nad wima. Ja sam savjesno izvr{io sve ta~ke
ugovora, ali su ih Drekalovi}i u vi{e mahova kr{ili” (4, kwiga
XVII, sveska 1 - januar 1937, 5).
Ako se zna da je kwaz Danilo mnoge svoje izve{taje konzuli-
ma evropskih sila (u Skadru) ude{avao prema svojim trenutnim
li~nim interesima i ciqevima, prenebregavaju}i ponekad i kon-
zulska pitawa o pojedinim spornim temama, ima dovoqno razlo-
ga da se ne poveruje onome {to }e u nastavku napisati o navodnim
nevoqama koje mu pri~iwavaju Drekalovi}i:
“Wihove pqa~ke nijesu prestajale i od toga su stradali moji
podanici Piperi, a naro~ito Bratonoì}i. Ba{ ovih dana Dre-
kalovi}i su izgorjeli u Bratonoì}ima pet ku}a i plijenili pre-
ko 200 komada sitne stoke. Danas, uprkos izri~nim uslovima pri-
mirja, da ne izlaze iz svoje teritorije, oni namjeravaju da izgone
svoje stado na pa{wake planine Koma preko imawa bratonoì}-
skih i prijete, da }e sebi silom prokr~iti put. Ako do|e do ovoga
ja }u biti prisiqen da branim Bratonoì}e od svakoga napadaja.
154 Ilija Petrovi}
Ili zar nema na~ina da se izbjegnu ove krajnosti? Neka Drekalo-

vi}i ispuwavaju uslove primirja, koje je zakqu~eno, neka ostanu
u granicama, za koje su konzuli utvrdili, da ih ne prelaze, i tada
ne}e do}i do novih neprilika. Ja ra~unam na intervenciju konzu-
la, da Bratonoì}i dobiju od{tetu za zapaqene ku}e i upqa~kanu
stoku. Kona~no, ja sam poslije primirja primio oko 500 Bratono-
ì}a, koji se nijesu smjeli vratiti svojim ku}ama iz straha od
wihove pobuweni~ke bra}e. Ovi siromasi ho}e da se vrate svo-
jim ku}ama, ali ne mogu, dok im se ne zagarantuje li~na sigurnost.
Po{to sam ja na va{e insistirawe napustio privremeno svaku
akciju protiv Drekalovi}a, to vas molim da se u duhu primirja
zaloìte, da se ovi Bratonoì}i mogu vratiti bezbjedno svojim
ku}ama. U ovim prilikama i pred opasno{}u, kojom prijete zem-
qi stalne pobune Ku~a, mo`da izazvan, ~ast mi je poslati iden-
ti~nu notu svima skadarskim konzulima, skre}u}i im naro~itu
pa`wu na dràwe Ku~a, i nadam se, da }e oni po svom iskustvu i
blagovoqewu wihovih vlada prema meni, na}i na~ina, da se s ove
strane izbjegnu nove komplikacije” (4, kwiga XVII, sveska 1 - januar
1937, 5-6).
Ovaj izve{taj konzulima pokazuje ne samo Danilovo licemer-
je, ve} i s kolikom otvoreno{}u on otkriva svoje namere prema
Ku~ima. Na jednoj strani, Danilo obja{wava kako su “ba{ ovih
dana (po~etkom maja 1856 - IP) Drekalovi}i izgorjeli u Brato-
noì}ima pet ku}a i plijenili preko 200 komada sitne stoke”,
dok na drugoj tvrdi da je “poslije primirja (po~etkom leta 1855 -
IP) primio oko 500 Bratonoì}a, koji se nijesu smjeli vratiti
svojim ku}ama iz straha od wihove pobuweni~ke bra}e”. Te{ko
da iko moè kao istinitu prihvatiti Danilovu pri~u o “oko 500
Bartonoì}a”, od ukupno oko 1.400 du{a iz ne{to preko 200 do-
mova (6, 105) koji pred Ku~ima beè u Crnu Goru, u uslovima kad
su Ku~i bili pritisnuti crnogorskom vojnom silom i kada je
jedina wihova briga bila da se odbrane od te napasti.
Iako se u vreme dok je pisao ovaj svoj izve{taj jo{ nije ni po-
mi{qalo na ku~ki izdig u planinu, Danilu je, ko zna iz kakvih
izvora, ve} bilo “poznato” da “danas, uprkos izri~nim uslovima
primirja, da ne izlaze iz svoje teritorije”, Ku~i nameravaju “da
izgone svoje stado na pa{wake planine Koma preko imawa brato-
noì}skih i prijete, da }e sebi silom prokr~iti put”. Tako ka-
è, iako je “pravo prolaza za stada kod izmene letwih i zim skih
pa{waka bilo... regulisano starom obi~ajnom praksom, progo-
nom” (90, 283).
Ono {to u svemu mora biti najsumwivije, ali na to niko od
tuma~a Danilovog “lika i dela” nije obratio pa`wu, ~ak ni kon-
zuli kojima je izve{taj od 15. maja 1856. godine bio upu}en, jeste
otvoren Danilov iskaz, koji ponajvi{e zvu~i kao pretwa, da je na
konzulsko insistirawe samo privremeno odustao od “svake akci-
je protiv Drekalovi}a”, {to zna~i i vojne.
Posle samo mesec dana, kwaz Danilo je krenuo u vojnu akciju.
Pohara na Petrovdan 1856. Mada se i u Kwaèvstvu i u tada-

{wim srpskim novinama stalno isti~e da se Ku~i vrlo opiru dr-
àvnoj politici kwaza Danila i da su nakloweni Turskoj, tokom
druge polovine juna 1856. godine oni su imali dva boja s Turcima.
“Posledwi bojevi ku~ki s Turcima, prije crnogorske pohare Ku-
~a, koja se desila na Petrov dan 1856 godine, bili su: jedan na
Ledine, a drugi navrh Doqana. U prvom boju, koji je bio petnaest
dana prije pohare, mnogo se Ku~a ranilo”, a poginuo je samo jedan.
“Osam dana poslije ovoga boja udari{e Turci navrh Doqana. Ku-
~i ih potjera{e niz Doqane, a tjerali su ih do Ribnice, no ute-
ko{e na brzinu”, a samo jedan od wih pogibe (1, 255).
Pa se pre prelaska na pri~u o crnogorskom vojnom pohodu na
Ku~e mora postaviti pitawe nije li kwaz Danilo izabrao vreme
za napad u uslovima kad je bilo o~igledno da je ku~ki ìvaq, a na-
ro~ito wegov vojni~ki deo, bio izuzetno premoren u~e{}em u dva-
ma pomenutim bojevima.
Kako Londrovi} kaè, navodno ku~ko neu~estvovawe u ratu
protiv Omer-pa{e (1853), nedovr{en “posao” u Ku~ima po~et-
kom leta 1855. godine, u prvoj crnogorskoj pohari, kao i ku~ki
otpor Danilovoj poreskoj politici vrlo su naqutili “ionako
qutog i plahovitog kwaza Danila. Jedva je ~ekao priliku da im
se za to osveti. To u~ini 1856. godine, rije{iv{i da silom slomi
samovoqu Ku~a. Skupi oko 6.000 vojnika, a za vo|e odredi brata
vojvodu Mirka i Novicu Cerovi}a.
Pre polaska vojske kwaz u qutwi i bijesu naredi da se sve po
Ku~ima uni{ti i spali, a da se seoski glavari koji pruè otpor
na licu mjesta mu{ketaju (streqaju - IP). Kwaz na kraju podvu~e
da se ne {tedi niko pa ni ène ni djeca u kolijevci” (52, nastavak 56,
30. decembar 1976).
Po svemu, Londrovi}eva logika vrlo je neobi~na: Kwaèva
“qutwa i bijes” te{ko da su mogli trajati koliko “jedva-~ekawe”
od ~etiri godine na osvetu zbog navodnog ku~kog neu~estvovawa u
ratu protiv Omer-pa{e, a naredba da se samo “glavari koji pruè
otpor na licu mjesta mu{ketaju” besmislena je u dodiru s “podvla-
~ewem” kwaèvim “da se ne {tedi niko pa ni ène ni djeca u ko-
lijevci”. O~igledno, niti su bes i qutwa u pitawu, ne radi se ni
o osveti, ve} o nameri Danilovoj da Ku~e zatre do posledweg!
156 Ilija Petrovi}
A dok ne dogledamo sve pojedinosti u vezi s tom namerom,

pri~u o crnogorskoj pohari Ku~a zapo~e}emo tekstovima koji su
nastajali u danima vrlo bliskim tom mra~nom doga|aju. Najve}im
delom, te su tekstove pisali qudi sa strane, po{to Crna Gora
tada nije imala svojih novina; dopisnici raznih stranih novina
ogla{avali su se “sa crnogorske granice”, {to zna~i da, zbog
nepostojawa saobra}ajnih veza, nisu videli nijedno od brdskih
plemena, ali i da su se najmawe javqali sa Cetiwa; javqali su se
ponekad iz Skadra, Kotora, Dubrovnika ili Zadra, a naj~e{}e
prepri~avawem ili prevo|ewem tekstova koji su objavqe ni u
novinama iz Zagreba.
Kako se to i ina~e izve{tava. Harvej Kejn, izvr{ni direk-

tor Jevrejske kanadske lige za odbranu, u kanadskom listu The Glo-
be and Mail, Globus i po{ta, u tekstu “Medijske laì o Srbima”,
u vreme jugoslovenske krize, krajem novembra 1992. godine, napi-
sao je slede}e:
“Iz nepoznatih razloga, urednik Sibisiovog »@urnala« Mark
Starovic i wegov glavni saradnik Bil Kamerun nikad od po~et-
ka jugoslovenske krize nisu intervjuisali nikoga ko bi mogao da
ponudi srpski ugao posmatrawa stvari. Nijedan reporter do sada
nije objasnio kanadskoj publici da strani novinari mogu da zavr-
{e u hrvatskom zatvoru s kaznom do pet godina robije ako ne pod-
nesu svoje izve{taje na odobrewe hrvatskoj vladi. Nezavisna fe-
deracija novinara izjavila je da je jedan od ~etvorice ubijenih
novinara na zadacima {irom sveta u 1991. godini ubijen u Hrvat-
skoj i da su posebno bili na ni{anu oni koji nisu izve{tavali u
korist Hrvatske” (prema prevodu novosadskog Dnevnika, broj 16552 od
24. novembra 1992, 8).
Stoga, i uz napomenu da objavqivanim tekstovima ne treba
premnogo zamerati za (ne)objektivnost (ili pristrasnost prema
jednoj od dveju strana u sukobu) ovde }e, na prvom mestu, biti pre-
neseno ono {to je pisano izvan srpskog kruga, a potom i me|u Sr-
bima sa strane. Dakle:
Agramer Zeitung, Zagreb

Najbliì crnogorskoj granici. Najpre Agramer Zeitung, zagre-
ba~ki dnevni list na nema~kom jeziku, koji je, po prilici, imao
najvi{e izve{taja sa crnogorske granice, ali je, to se sa sigurno-
{}u moè re}i, u drugim novinama naj~e{}e bio navo|en kao iz-
vor za pisawe o crnogorskoj pohari Ku~a. Srpske novine: Sveto-
vid iz Be~a, [umadinka iz Beograda i Srbski Dnevnik iz Novog
Sada, koje su svoja izdawa obeleàvala po julijanskom kalendaru,
naj~e{}e su objavqivale prevod zagreba~kih tekstova datovanih

po gregorijanskom kalendaru (po novom ra~unawu).
Da bi se pojedini doga|aji mogli pratiti datumski, sve vesti
iz srpskih novina datovane su i po starom i po novom ra~unawu.
“Za{titni” dogovor s Turcima. I tako, prvi izve{taj sa

crnogorske granice glasio je da je 10. jula 1856. godine delegacija
grada Nik{i}a stigla u Ostrog, kod kwaza Danila, kako bi po-
stigla dogovor sa Crnom Gorom” (69, 15. jul 1856). Tek iz vesti od na-
rednog dana moglo se videti da su ~etvorica nik{i}kih musli-
manskih prvaka, zabrinutih zbog netolerantnog odnosa turskih
vlasti prema hri{}anima u Bosni i Arbaniji, do{li u Ostrog,
gde se tada, kaù, nalazio kwaz Danilo, “kako bi mu ponudili
svoje podani{tvo i kako bi utvrdili odgovaraju}e uslove” (69, 16.
jul 1856); ne kaè se kakve uslove, a naro~ito nejasno ostaje zbog
~ega je “netolerantan odnos turskih vlasti prema hri{}anima u
Bosni i Arbaniji” brinuo muslimanske prvake iz Nik{i}a.
Malo je verovatno da je i{ta od toga bilo, jer se taj “podani~-
ki” susret vi{e ne pomiwe. Nije iskqu~eno da je kwaz Danilo, ne
iz Ostroga ve} sa Cetiwa, takvu vest poslao u Evropu ne bi li wo-
me prikrio pravi smisao crnogorske kaznene ekspedicije na Ku-
~e. S jedne strane, on je “poru~ivao” da mu ime ne treba povezi-
vati sa tom ekspedicijom, a na drugoj strani trebalo je unapred
obezvrediti mogu}e vesti o pogromu nad hri{}anskim Ku~ima,
po{to, eto, kwaèvskoj vlasti u Crnoj Gori nude svoje podani-
{tvo i muslimani iz Hercegovine, navodno zabrinuti zbog ver-
ske netrpeqivosti u Arbaniji i Bosni, odnosno zbog pritisaka
kojima su izloèni tamo{wi pravoslavni Srbi! Najzabavnije u
svemu jeste {to Danilo “paktuje” s Turcima, a Ku~e optuùje...
Tri dana kasnije, sa crnogorske granice stigao je izve{taj
da je kwaz Danilo poslao u Ku~e naoruànu ekspediciju kojom ru-
kovodi vojvoda Mirko Petrovi}, wegov brat; ekspedicija }e za
“protivnika” imati ku~ko stanovni{tvo, nevoqno da pla}a po-
rez i da se pot~ini kwaèvskoj vlasti (69, 19. jul 1856).
“Proklamacija” Ku~ima. U me|uvremenu, 11. jula, izve{ta~

je sa crnogorske granice mogao javiti da “danas pristigli izve-
{taji o ekspediciji protiv Ku~a glase da je wen komandant Mir-
ko Petrovi} iz svog glavnog stana u Piperima uputio prokla-
maciju ustanicima u kojoj ih poziva da poloè oru`je i prihvate
dogovore postignute jo{ za vreme vladike Petra I; obe}ava im op-
{tu amnestiju i poreske olak{ice. Umesto da poloè oru`je, Ku-
~i su od susednih turskih mesta i samog skadarskog pa{e zatra-
158 Ilija Petrovi}
ìli pomo}. Susedno mesto Grude ve} ime je u pomo} poslalo 800
naoruànih qudi i nekoliko kowa s municijom. Na ovo je Crna
Gora poja~ala svoje snage sa 2.000 qudi, tako da se broj crnogor-
skih snaga popeo na 6.000, koji su podeqeni u tri grupe sa po 2.000
qudi. Kada bi skadarski pa{a dozvolio stanovnicima Arbanije
da u~estvuju u borbama, to bi imalo dalekose`ne posledice, ali
ovaj slabi ~ovek, kojim je upravqala grupa muslimanskih fana-
tika, nije doneo nikakvu odluku, niti da osigura granicu (prema
Ku~ima - IP) niti da obezbedi unutra{wi mir. Jedino ~ime se
on bavi jeste da neprekidno {aqe izve{taje u Carigrad, koje je,
ko zna kako, sastavio. Francuski konzul se nalazi na Cetiwu. Taj
~ovek izuzetnih sposobnosti ostavio je iza sebe velike probleme
u Arbaniji, i samo zahvaquju}i ogromnoj energiji uspeo je da iz-
miri sukobqene strane” (69, 21. jul 1856).
Istog dana objavqena je i jedna sveìja vest, poslata sa cr-
nogorske granice dan ili dva posle one prethodne; iz we se moglo
saznati da “pristigli izve{taji sa bojnog poqa govore da su Cr-
nogorci u zoru 10. jula napali utvr|ewa koja su Ku~i podigli na
mestu nekada{we Dukqe, ~ije se ru{evine jo{ i danas vide. Borba
je trajala do podneva, ali Crnogorcima nije uspelo da zauzmu ku~ke
{an~eve uprkos trima napadima i jednoj pu{~anoj vatri. Gu bici
Ku~a iznose 55 mrtvih, 60 rawenih i 2 zarobqena, koji su sino}
preba~eni na Cetiwe. Crnogorci su, prema sopstvenim re~ima,
izgubili samo tri ~oveka, mada se zna da napada~i po pravilu vi-
{e izgube nego neprijateq iza {an~eva. Ku~i nisu dobili tra-
ènu pomo} i pitawe je da li }e je i dobiti, tako da je komandant
crnogorske vojske Mirko Petrovi} pisao kwazu da }e Ku~i mo-
rati da poloè oru`je ako za mawe od nedequ dana ne dobiju po-
mo}”.
Isti izve{taj bio je “oboga}en” i ve{}u da se u crnogorskom
logoru 9. jula dogodio ozbiqan sukob, “i to izme|u dveju ~eta iz
Qubotiwa i Kosijera, oko raspodele vode za pi}e. Qubotiwski
barjaktar Kusovac ubio je svojim hanxarom ~etiri ~oveka i smrt-
no ranio jo{ dvojicu, posle ~ega je pobegao na Cetiwe, kako bi se
tamo opravdao. Malo je nedostajalo pa da ova prepirka dovede do
vrlo ozbiqnih nereda u logoru i ugrozi dobar ishod ove opera-
cije” (69, 21. jul 1856).
Zbog toga {to su izve{taji sa crnogorske granice i{li ne-
je dnakom brzinom ili, mo`da, razli~itim pravcima, moglo se de-
siti da istog dana, 21. jula, bude objavqena i vest poslata pune
dve nedeqe ranije (7. jula):
“Danas sa Cetiwa polazi ekspedicija od 3.500 qudi pod koman-
dom Mirka Petrovi}a, brata kwaza Danila. Ova ekspedicija po-
krenuta je protiv plemena Ku~a koje se protivi pla}awu poreza

i priznavawu kwaève vlasti. Ovaj stenoviti i brdoviti okrug
grani~i se na istoku s turskom Arbanijom, na zapadu s okrugom
Pipera, na severu s Mora~om i brdima Vasojevi}a, a na jugu sa zet-
skom ravnicom. Okrug Ku~a ima oko 3.300 qudi pod oru`jem, me|u
kojima 200 iz bratstva Drekalovi}a, koji se najvi{e protive kwa-
èvoj vlasti. Ve}ina stanovni{tva izja{wava se kao pravoslav-
no, a pojedinci kao katolici i muslimani. Wihov je dijalekt ~i-
sto srpski, a ode}a i naoruàwe crnogorsko. Oni su sto~ari i ne
priznaju ni tursku ni crnogorsku vlast, ve} se prikqu~uju jednoj
ili drugoj strani, ve} prema tome kako zahtevaju trenutni inte-
resi. Kad do|u zabiti skadarskog pa{e da kupe porez ili da uvedu
nove da`bine, bili bi maltretirani i samo bi saznali da oni
zavise od Crne Gore. Kada kwaz poku{a da sprovede neki zakon
ili da naplati porez, oni ~ine isto, tvrde}i da su turski podani-
ci. Vi{e puta je Crna Gora poku{ala da ovaj okrug osvoji, ~esto
su odatle dolazili glavari na Cetiwe da priznaju vlast gospoda-
ra Crne Gore, ali stvarni podani~ki savez nikada nije ostvaren,
osim na zemqopisnoj karti.
Ova nova kwaèva ekspedicija, koji èli da u~vrsti svoju
vrhovnu vlast, moè imati razli~ite posledice, iz slede}ih raz-
loga: prvo, Ku~i }e se na svom terenu lak{e boriti nego Crno-
gorci; drugo, {to ovi posledwi nisu ba{ voqni da se bore protiv
hri{}ana i {to u slu~aju pobede nemaju izgleda za plen, i kona~-
no, za slu~aj da susedni Klimenti i Hoti pruè Ku~ima pomo}, cr-
nogorske snage mogle bi biti dovedene u teàk poloàj. Ina~e,
ovaj trenutak ide na ruku Crnogorcima, jer u Arbaniji vladaju ne-
miri, a bez toga crnogorski poduhvat ne bi imao nikakvog smisla.
Upravo zbog ove ekspedicije kwaz je napravio dogovor sa ìteqi-
ma Nik{i}a, kako bi sa hercegova~ke strane bio siguran, a protiv
Ku~a mogao da povede ve}i broj naoruànih qudi” (69, 21. jul 1856).
To je, dakle, bio rezultat onog “dogovora” s predstavnicima
nik{i}kih muslimana koji su do{li u Ostrog “kako bi mu ponu-
dili svoje podani{tvo i kako bi utvrdili odgovaraju}e uslove”
(69, 16. jul 1856). I nije iskqu~eno da je taj dogovor podrazumevao i
izvesnu nov~anu sumu kojom je kwaz Danilo pla}ao tursku “lojal-
nost”, te da je kraq Nikola od wega nau~io kako da 1915. godine
oslabi poloàje srpske vojske na frontu prema aust rougarskoj
vojsci. (“Blagajnik Crnogorske banke... odnio je austrougarskom
konzulu u Skadar 300.000 kruna u zlatu, da se baci me|u vo|e arna-
utskih plemena da se pomo}u wih digne ustanak u Albaniji, koji
}e veliki dio srpske vojske povu}i na jug i na taj na~in oslabiti
sjeverni front” - 33, 28-29).
160 Ilija Petrovi}
Ku~i bez turske pomo}i. Dva dana kasnije, sa crnogorske gra-

nice stigla je vest, poslata 14. jula, da su Ku~i, “koji su se uzalud
nadali turskoj pomo}i i koji su uvideli da ne}e mo}i zadràti
svoje poloàje, 11. jula napustili utvr|ewa i dali se u beg. Crno-
gorci su nadirali u naseqa ubijaju}i sve bez obzira na starost i
pol, sve {to im se na{lo na putu, i pqa~kaju}i domove nesre}nih
Ku~a. Lako je ste}i predstavu o delima nedisciplinovane vojske.
Od Ku~a je ostala samo prazna, pusta zemqa; ko je izbegao smrt,
pobegao je na turska podru~ja; vi{e od 200 pu{aka je zarobqeno;
stoka je jo{ pre borbe odvedena na sigurno, u obli`wa turska
naseqa. Stari i deca su svojim ìvotima pla}ali za svoje izbeg-
le ro|ake. Krivica za nesre}nu sudbinu Ku~a moè se pripisati
skadarskom pa{i. Upravo ih je on preko obe}awa i poklona do-
veo dovde da istupe iz neutralnosti u kojoj su dotad ìveli, pa ih
je onda prepustio sudbini. Turska plemena Klimenti, Grude i dru-
ga, ~ekala su samo na pa{in mig, ali je taj mig izostao ili do{ao
kasno. Pomo} u pravo vreme odlu~ivala bi o budu}oj nezavisnosti
Ku~a ili bi im omogu}ila povoqniju kapitulaciju. Tako se brzo
zavr{ila ova ekspedicija, koja pobednicima nije nikakvu drugu
prednost donela osim zadovoqavawa strasti” (69, 23. jul 1856).
Osim na uobi~ajenom izvoru, onom iz kwaèvske kancelari-
je (upu}uju}i navodnu proklamaciju kojom “ustanike” poziva da po-
loè oru`je i prihvate navodne dogovore postignute jo{ za vreme
vladike Petra I, vojvoda Mirko je Ku~ima obe}ao op{tu amne-
stiju i poreske olak{ice; Ku~i su ostali bez turske pomo}i; Ku-
~i su se razbeàli; nema cifarskih podataka o `rtvama; za ku-
~ku sudbinu kriv je skadarski pa{a, koji im je obe}avao pomo},
ali ih je ostavio na cedilu, - sve su to pojedinosti koje je kwaz
Danilo osmislio zarad uno{ewa u pisma konzulima evropskih
sila); ova je vest utemeqena i na saznawima sticanim na drugoj
strani (crnogorska vojska je ubijala “sve {to im se na{lo na pu-
tu”; izve{ta~u nije nepoznato da je kwaz Danilo sa svojom voj-
skom prethodne godine ve} upadao u Ku~e, te da je ovo “nova kwa-
èva ekspedicija”).
Ali zato, po{to tom izve{ta~u sa crnogorske granice nije
bilo poznato ni gde se nalaze Ku~i, mogla je kwaèva “informa-
tivna slu`ba” re}i da su “Crnogorci u zoru 10. jula napali ut-
vr|ewa koja su Ku~i podigli na mestu nekada{we Dukqe, ~ije se
ru{evine jo{ i danas vide”. Dukqa je, zapravo, uba~ena u pri~u kao
mesto koje bi budu}im ~itaocima moglo biti po ne~em poznato, ia-
ko ~iwenica da se nekada{wa Dukqa nalazila na desnoj obali Mo-
ra~e, u oblasti koja Ku~ima nikada nije pripadala, nikome od wih
ne bi ni{ta ni zna~ila.
Pored toga {to se zagreba~ki izve{ta~ vrlo trudio da zbiva-

wa u Ku~ima predstavi objektivno, tako {to }e oslu{nuti sve {to
se o wima moglo saznati na Cetiwu (po{to mu nije moglo biti da
stigne do Ku~a i tamo se uveri u ono {to se uistinu doga|alo) on je
poharu video iskqu~ivo kao priliku da Crnogorci, da li oni ko-
ji su se u Ku~ima na{li zbog zlo~iwewa, da li onaj koji je nare-
dio pohod, zadovoqe svoje strasti. Ako se radi o prvima, za wih
bi se moglo re}i da su, pod utiskom kwaève naredbe da ubiju sve
na koje nai|u, iz normalnog stawa iskora~ili u bolesno - pro-
lazno stawe strasti; ako se radi o drugom, kwazu Danilu, on je,
svu svoju energiju “utapaju}i” u mr`wu prema Ku~ima, zakora~io
u strasnu sumanutost.
“Trojanski magarci”. I daqe nemaju}i potpunijih podataka o

`rtvama u Ku~ima, zagreba~ki dopisnik pozabavio se politi~kom
pozadinom crnogorsko-ku~kih odnosa, ali nije propustio da uka-
è i na varku kojom je vojvoda Mirko uspeo da brè i lak{e savla-
da Ku~e. S tim u vezi, on je u pismu od 15. jula javio i slede}e:
“Politi~ko-administrativna organizacija, kojom wegovo
viso~anstvo kwaz Danilo namerava da reformi{e Crnu Goru, ka-
ko bi ovaj nezreo narod doveo do neophodnog prvog koraka ka poda-
ni~koj poslu{nosti, nailazi ovih dana na prve prepreke. Stanov-
nici Ku~a, najisto~nijeg okruga Crne Gore prema Arbaniji, oko
prijatne zaravni Mora~e, nedaleko od turskog grada Podgorice,
od tre}e dekade ovog stole}a deo ove teritorije i pod vladikom
Petrom I kao Nahija Ku~i prikqu~ena Crnoj Gori, - protive se
ve} izvesno vreme da priznaju svoju podlo`nost Crnoj Gori, kao
glavni motiv navode}i kwaèva nastojawa da im uvede porez. Zbog
ovoga su u protekloj godini wihovi glavari na prevaru uhap{eni,
a vi{e wih streqano, ali uprkos tome Ku~i se nisu pokorili; na-
protiv, oni su se jo{ vi{e okuraìli i proglasili nezavisnim,
iako im je izostala turska za{tita. Kako bi se pobuwenici dove-
li u red, kwaz je okupio sve svoje snage, kojima je komandovao we-
gov brat Mirko i koje su... u broju od 10.000 qudi krenuli na Ku~e,
koji su se povukli iza reke odakle su pruàli beznadeàn otpor.
Vojvoda Mirko je 9. jula naredio, prekidaju}i operacije, povra-
tak na Cetiwe, kako bi sam prisustvovao proslavi svog pretka,
vladike Petra, koji se svake godine 11. jula s izuzetnim fanatiz-
mom odràva i koju je on ustanovio.
U no}i izme|u 10. i 11. jula, iznenada, Mirko je svim snagama
napao Ku~e preko reke sa druge strane i u tom okrugu sve uni-
{tio ogwem i ma~em, bez ikakve milosti prema starima i deci,
od kojih je oko 80 bilo ubijeno, i uzeo je brojnu stoku kao plen, ka-
162 Ilija Petrovi}
ko bi je po starom obi~aju podelio. Naoruàni Ku~i su, zbuweni,

prebegli na tursku teritoriju, odakle su bili proterani i na{li
zaklon u {umama, iz kojih }e, pod wihovom za{titom, ~ini se,
pruìti posledwi beznade`ni otpor” (69, 26. jul 1856).
Nesumwivo, izvor svih ovde navedenih podataka bio je “kabi-
net” kwaza Danila. Ako je dopisnik dva puta pogre{no upotrebio
ime vladike Petra I, i to se lako moè razumeti: u prvom slu~aju,
navodno ku~ko prikqu~ewe Crnoj Gori po~etkom tridesetih go-
dina 19. veka, za vreme vladike Petra II, on je stavio u pri~u o na-
vodnim upravnim vezama ku~kog plemena sa vladikom Petrom I,
dok je u drugom, ne shvataju}i do kraja srpski pravoslavni mese-
coslov, praznik posve}en apostolu Svetom Petru izjedna~io s
uspomenom na Svetog Petra Cetiwskog - 31. oktobra. Tako|e,
izve{ta~ je, nemaju}i predstavu o ku~kom prostoru, obja{wewa o
prelasku crnogorske vojske preko Mora~e preneo na “Ku~e, koji
su se povukli iza reke”. (Oni su se tamo jedino i nalazili, tako
da je pri~a o “povla~ewu” izmi{qena ne bi li se lak{e opravdala
upotreba broj~ano velikih vojnih snaga - IP) . I, daqe, pri~a o
Mirkovom povla~ewu zarad petrovdanske proslave na Cetiwu
trebalo je da ukaè na wegov “olimpijski” duh, ali sve je to bilo
smi{qeno da zaseni prostotu: on se nije micao iz Ku~a, jer je “u
no}i izme|u 10. i 11. jula, iznenada, svim snagama napao Ku~e
preko reke sa druge strane i u tom okrugu sve uni{tio ogwem i
ma~em, bez ikakve milosti prema starima i deci”. No ono {to se
u ovoj vesti mora smatrati izuzetno vrednim, iako se crnogorski
upad u Ku~e 1855. godine ne pomiwe, jeste podatak da su Crno gor-
ci tada na prevaru uhvatili i streqali nekoliko ku~kih glava-
ra; Ku~e ni to nije “odobrovoqilo” da se pokore Crnoj Gori, ve}
su se, kako je to izve{ta~u obja{weno, proglasili nezavisnim,
{to je Danila i prisililo da krene s ekspedicijom o kojoj je re~.
Osservatore Triestino, Trije{}e

S pozivom na zagreba~ke novine. Iako bi se moglo o~ekivati
da }e Tr{}ani, kao tazbina Danilova, imati stalnog dopisnika s
crnogorske granice, tamo ga nije bilo. Stoga, tr{}anske novine
su uglavnom prenosile ono {to su pisali Zagrep~ani. Tako, na
primer, oni su u broju od 23. jula, na strani 672, objavili tekstove
iz Agramera od 7, 11. i 12. jula, ali su zato {tampali i sopstvenu
“korespondenciju sa granice Crne Gore datovanu 15. jula a prispe-
lu danas brodom iz Dalmacije”. Ova posledwa, koja nije premnogo
odstupala od ve} objavqene u zagreba~kim novinama, glasila je:
“Politi~ko-administrativna organizacija, s Wegovom Pre-
svetlom Visosti kwazom Danilom na ~elu, razmi{qa da refor-
mi{e Crnu Goru, tako {to }e od ovog primitivnog stanovni{tva

u prvom trenutku stvoriti poslu{ne subjekte. To ovih dana nai-
lazi na te{ko}e zbog pobune u Ku~ima, oblasti isto~no od Crne
Gore, na pitomoj ravnici s one strane Mora~e, koja se grani~i s
Arbanijom, nedaleko od otomanskog grada Podgorice. Ta je oblast
oko 1815. godine, za vladavine vladike Petra I, ukqu~ena u Crnu
Goru pod imenom Ku~ka nahija. Smatra se da je glavni razlog ku~-
kim nemirima bio kwaèv dekret o uvo|ewu poreza i, {tavi{e,
~iwenica da Ku~i nisu priznali suverenitet Crne Gore. Pro-
{le godine su neki ku~ki glavari bili na prevaru zarobqeni i
potom pogubqeni, {to ne samo da nije smirilo Ku~e, ve} ih je pod-
staklo na jo{ è{}e nemire. I pored izostajawa traène turske
pomo}i, Ku~i su nedavno proglasili nezavisnost.
Sa ciqem da ograni~i pobuweni~ku aktivnost, kwaz je ujedi-
nio sve svoje vojne snage i vrhovnu komandu, s neograni~enim ov-
la{}ewima, poverio bratu Mirku; on je 1. jula, sa dobrih 10.000
vojnika, krenuo protiv pobuwenika, koji su se, pruàju}i o~ajni~-
ki otpor, odmah povukli na drugu stranu reke. Pretvaraju}i se da
prekida operacije, komandant Mirko je 9. jula naredio povratak
na Cetiwe radi proslave Petrova dana, u spomen wegovog pretka
vladike Petra I, koji se s velikim odu{evqewem proslavqa 11.
jula, u dan koji je ina~e posve}en prvom apostolu Svetome Petru.
No, umesto da se vrati na Cetiwe, Mirko je u no}i izme|u 10. i 11.
jula pre{ao reku i sa svojom vojskom iznenada upao u Ku~e i, og-
wem i ma~em, bez milosti prema starima i deci, poklao dobrih
80 du{a. Pored toga, poneo je bogat plen u vidu brojnih stada do-
bro uhrawenih ovaca, da bi ih po drevnom obi~aju razdelio svo-
jim Crnogorcima. Prekaqeni ku~ki seqani su usred konfuzije i
o~aja uzmakli na otomansku teritoriju, ali su, ne dobiv{i pomo}
od Turaka, potraìli uto~i{te u {umama koje su im pruàle po-
sledwu, o~ajni~ku mogu}nost za odbranu” (93, 23. jul 1856, strana 672).
Iako je korespondent tr{}anskih novina (preko Dalmacije,
15. jula) poslao obave{tewe o zauzimawu Ku~a, wihovo uredni-
{tvo procenilo je da }e boqe biti da vest s istom sadrìnom (po-
slatu 14. jula) preuzme iz Agramera. A tamo je, izme|u ostalog,
pisalo da su Crnogorci upali u Ku~e i da po selima “ubijaju bez
obzira na godine i na pol sve {to im je dolazilo pod ruku i ha-
raju wihove domove... Od Ku~a sada vi{e ni{ta ne postoji, jer je
to sada opusto{eno mesto. Ko je mogao izbe}i smrti, sklonio se
na tursku teritoriju... Stari i deca u mestima iz kojih je izbegla
wihova vojska bili su pobijeni” (93, 25. jul 1856, strana 680).
Nedequ dana kasnije, tr{}anske novine objavile su vest iz
Skadra, pisanu 20. jula:
164 Ilija Petrovi}
“Ku~i nisu pokoreni crnogorskim pohodom, oni su wime sa-

mo ka`weni. îwenica je da vojvoda Mirko Petrovi} nije po-
stigao ni{ta sem pqa~ke - uni{tio je ku~ka naseqa ogwem i ma-
~em i ostavio Ku~e u wihovoj bedi. Deo ku~ke vojske je, zato {to
je zajedno sa stokom izbegao u planine na obli`wu otomansku
teritoriju, ostavio svoje stare, decu i ène na milost i nemilost
crnogorskom ma~u, a Crnogorci su nemilice pobili wih 300, ne
po{tedev{i ni dojen~ad na grudima wihovih majki. Na ovaj na-
~in Ku~i nisu bili podjarmqeni, ve} samo razoruàni i sasvim
unaza|eni.
Budu}i da Crnogorci nisu u Ku~ima ostavili vojne jedinice,
preduzeli su druge potrebne mere da o~uvaju svoju dominaciju.
Francuski konzul na Cetiwu nastojao je da odvrati kwaza od
planirane ekspedicije, znaju}i kakve bi te{ke posledice mogle
da proisteku u odnosu na Pariski ugovor (posle Krimskog rata -
IP) i u odnosu na aktuelno stawe u Arbaniji. Kwaz je ~ak poslao
pismo svome bratu s naredbom da se povu~e, ali je ta naredba stig-
la prekasno, kada je krvavi pohod ve} bio okon~an. Skadarski
pa{a, koji je ra~unao na konzulov uticaj i nadao se da }e pohod
biti odgo|en, nije poslao nikakvu pomo} Ku~ima i tako je dopri-
neo wihovoj surovoj sudbini.
U Crnoj Gori je zabraweno da se govori o ovom pohodu” (93, 1.
avgust 1856, strana 704), {to najre~itije, samo po sebi, govori o name-
rama i postupcima kwaza Danila i brata mu vojvode Mirka.
Ostdeutsche Post, Be~

Studiozniji pristup. Izve{taj sa crnogorske granice, pisan
15. jula za be~ki Ost doj~e Post, bez obzira na to {to su Vasoje-
vi}i i Bratonoì}i pogre{no svrstani me|u ku~ka plemena, u
informativnom pogledu ne{to je bogatiji i studiozniji, a naro-
~ito dobronamerniji, od onih koji su se tih dana, o istoj temi,
pojavqivali u be~koj i drugoj {tampi:
“Crna Gora, na ~ijem su podru~ju po~eli orijentalni ratovi,
~ini se da }e i posledice toga osetiti, jer sve ukazuje da }e opet
do}i do borbe Crnogoraca i Turaka. Ne moè se pretpostaviti
da je posledwa grozna i uni{tavaju}a crnogorska ekspedicija pro-
tiv Ku~a pro{la kod Turaka nezapaèno i da }e Turci tek tako
uvaìti wene posledice. Razlog za borbu sada nije napad na tur-
ska podru~ja, kao pre tri godine, kad su neki Crnogorci na vla-
stitu odgovornost upali u grad @abqak, ve} je to krvava uni{ta-
vaju}a borba protiv jednog takore}i neutralnog plemena koje u
st vari trenutno ne pripada crnogorskom kwazu i za koje bi, iz
nu`de trenutnog pritiska, najboqe bilo ukoliko bi s Turcima i
Crnogorcima uspeli da postignu dobar sporazum. Ina~e, Ku~i su

1831. godine formalno u{li u sastav Crne Gore, ali se, i pored
toga, zbog svog geografskog poloàja nikad nisu mogli otrgnuti
od Turaka.
Wihova plemena: Drekalovi}i, Bratonoì}i, Vasojevi}i,
Orahovo, Zatrijeba~ - prvenstveno Drekalovi}i, koji iako ma-
lobrojni, ali ipak najsr~aniji i zbog toga najugledniji, kwazu su
trenutno najnepoèqniji. Oblast Ku~a je u posledwem crnogor-
skom napadu potpuno opqa~kana i spaqena, a bili su ubijeni svi
wihovi stanovnici koji nisu mogli pobe}i.
Ovaj napad crnogorske vojske protiv wihove hri{}anske bra-
}e dogodio se sa znawem i po zapovesti kwaza Danila i pod koman-
dom Mirka Petrovi}a, wegovog brata, te je neoprostivo {to su
qudski ìvoti na tako stravi~an na~in uni{teni” (72, broj 174 od
27. jula 1856).
Die Humorist, Be~

Kriza je samo prigu{ena. Prema pisawu be~kog lista Humo-
rist, zasnovanom na podacima zagreba~kih nema~kih novina od
14. jula, Ku~i su ve} 11. jula shvatili da ne}e uspeti da odrè svoje
poloàje, jer su znali da im je 1.800 ratnika pod komandom Novi-
ce Cerovi}a krenulo iza le|a, od planine Koma. Crnogorci su u
ku~ka naseqa upadali sa divqom vriskom, nesre}ne Ku~e ubijali
bez obzira na wihovu starost i wihovu imovinu pqa~kali. U Ku-
~ima je ostala pusto{; vi{e od 2.000 pu{aka je zapleweno; stoka
je jo{ pre napada preterana na tursko podru~je. Povla~ewe odra-
slih ìteqa (sposobnih za borbu) svojim ìvotima platili su
starci i deca, a skadarskom pa{i pripada zahvalnost {to je iz-
vestan broj dece bio za{ti}en. Pa{a je tako|e dozvolio Klimen-
tima i Grudama da priteknu u pomo} Ku~ima, ali je to bilo pre-
kasno; ako pravovremena po mo} ne bi mogla odlu~iti o budu}oj
nezavisnosti ku~kog plemena, mogla je doprineti wihovoj povoq-
nijoj kapitulaciji. Ova je ekspedicija okon~ana vrlo brzo, a po-
bedniku je donela samo privremeno smirivawe jedne o{tre krize
(73, broj 201 od 26. jula 1856).
Die Presse, Be~

Ima li kulture na zapadu. Bi}e da ova be~ka novina nije ima-
la svog izve{ta~a sa Cetiwa, po{to je svoje pisawe o zbivawima
u Ku~ima zapo~ela pozivaju}i se na Agramer Zeitung. Konstatuju-
}i najpre da “mala Crna Gora jo{ jednom privla~i na sebe op{tu
pa`wu”, Presa tek sad saop{tava da kwaz crnogorski naoruàva
ekspediciju od 3.500 qudi (“austrijski dopisnici govore o 10.000”)
166 Ilija Petrovi}
koju priprema za napad na Ku~e, pleme koje ne priznaje ni tursku

ni crnogorsku vlast i koje, brane}i se od jedne strane, tvrdi da po-
liti~ki pripada onoj drugoj strani. I ovde se pomiwe “nova eks-
pedicija na Ku~e”, bez obja{wewa {ta se postiglo “starom” eks-
pedicijom iz 1855. godine, ali se ukazuje na te{ko}e i prednosti
obeju strana u sukobu. Pomenut je Danilov dogovor s Nik{i}a-
nima, ali nije re~eno kad je on postignut. Podrazumeva se da nije
propu{tena pri~a o Mirkovoj “proklamaciji na ustanike”, op-
{toj amnestiji i poreskim olak{icama. Pomiwe se i pri~a vojvo-
de Mirka o nekakvom navodnom ugovoru koji su Ku~i potpisali sa
vladikom Petrom I, ali Presa ne zna da je taj ugovor izmi{qen
(isto kao i Mirkova proklamacija) ne za Ku~e ve} za beli svet.
Pruèni su podrobni podaci o pomo}i Ku~ima, kao i o oja~awu
crnogorskih snaga. Pomenuta je Dukqa kao ratno popri{te (iako
se ona nalazi izvan ku~ke granice), a ponovqen je broj poginulih,
rawenih i zarobqenih Ku~a, kao i nesrazmerno mali broj crno-
gorskih `rtava.
Novo u be~koj Presi moè biti podatak da “dana{wa depe{a
austrijskih dopisnika kazuje da je komandant crnogorske ekspe-
dicije popalio ku}e po Ku~ima i velika sto~na stada zaplenio,
koja je razdelio me|u crnogorskim narodom”, ali i komentar da se
“po svemu moè tvrditi” da Crna Gora, koja se nalazi zapadno od
Ku~a, “ba{ i nije neko ko bi mogao {iriti kulturu prema isto-
ku” (71, broj 170 od 24. jula 1856).
Svetovid, Be~
Prevodi i komentari. Ovaj srpski list, koji je 1852. godine
po~eo da izlazi u Temi{varu a potom prenesen u Be~, o pohari Ku-
~a pisao je sa pove}im ka{wewem, na osnovu tekstova iz zagre-
ba~kih (na nema~kom jeziku), be~kih i tr{}anskih novina. Neki
put to su samo prevodi, a povremeno se radi o mawe ili vi{e op-
{irnim uredni~kim komentarima.
Kao {to smo to u~inili i sa pisawem be~ke Prese, i ovde }e-
mo dati samo kratak pregled onoga {to je Svetovid “pozajmio”
od Agramera:
Kwaz Danilo “izaslao je brata svoga Mirka Petrovi}a s oru-
ànom ekspedicijom protiv Ku~a, koji se protive pla}awu pore-
za i wegovu vladu ne priznaju” (61, broj 54. od 12/26. jula 1856);
Sedmog jula krenulo je sa Cetiwa “jedno odeqewe od 3.000 qu-
di pod zapovedni{tvom Mirka Petrovi}a... Oni idu protiv Ku-
~a, koji ne}e da pla}aju porez ni da priznaju kwaza za gospodara...
Srez Ku~i ima otprilike 3.300 oruànih qudi, me|u wima 200 iz
plemena Drekalovi}a, koje se kwazu najvi{e protivi... Crna Gora
poku{ala je vi{e puta da kona~no osvoji taj srez, odakle su vi{e

puta dolazili glavari na Cetiwe kwazu na poklowewe, ali pra-
vi podani~ki savez nije nikad postojao”.
Po prirodi stvari, i u Svetovidovoj vesti ratovalo se “na
onom mestu gde se nalazila stara Dukqa”, da je boj trajao letwi
dan do podne, da su Crnogorci tri puta juri{ali na {anac, da su
Ku~i “izgubili 55 mrtvih, 60 rawenih i 2 zarobqenika” i da je
Mirko poru~io bratu, kwazu Danilu, “da }e Ku~i, ako im ne do-
|e pomo}, za koji dan da se predaju”; van svake sumwe, pod mogu}im
ku~kim “pomo}nicima” podrazumevali su se Turci.
I Svetovid se zadovoqava konstatacijom da je to “nova eks-
pedicija kwaèva”, ne bave}i se pitawem {ta bi taj izraz mogao
zna~iti, ali ne propu{ta da kaè kako bi crnogorska ekspedici-
ja na Ku~e bila “nepametna” da Arbanija nije “uznemirena” i da
se kwaz, tek na neki dan pre napada na Ku~e, posebnim ugovorom s
Nik{i}anima nije osigurao “od hercegova~ke strane, pa da moè
povesti ve}u silu protiv Ku~a”.
Tako|e, “proklamacija” vojvode Mirka i Svetovidu sluì
kao po{tapalica u predstavqawu crnogorske ekspedicije na Ku-
~e, eda bi se neupu}enoj javnosti stavilo na znawe ne samo da Ku~i
ne po{tuju nekakav navodni ugovor sa vladikom Petrom I, ve} i
da traè pomo} “od obli`wih turskih sela i od skadarskog pa-
{e”, koji, umesto da brani arbana{ku granicu i unutra{wi mir u
svome pa{aluku, “jednako pi{e kwige, te ih {aqe u Carigrad, a
{ta javqa, ko }e to znati” (61, broj 55. od 15/27. jula 1856).
Da li se Petar I “ugovarao” s Ku~ima. Poziv vojvode Mirka

da se Ku~i pokore kwazu “u skladu s ugovorom sa~iwenim jo{ u
vreme vladike Petra I”, najobi~nija je verbalna smicalica upu-
}ena evropskoj javnosti; wu su dopisnici sa crnogorske granice
prenosili onako kako im je na Cetiwu re~eno, bez ikakve mogu}-
nosti da i{ta od toga provere. A istina o tom navodnom ugovoru
jeste slede}a:
Ku~i su u duhovnom pogledu pripadali mitropoliji cetiw-
skoj, ali o administrativnim nadle`nostima cetiwskog vladike
nad Ku~ima nije moglo biti ni re~i. Vladika Petar I je ~ak i u
crkvenim poslovima vezanim za Ku~e bio vrlo obazriv. Me|u Ku-
~ima su, na primer, popisivani mogu}i prilo`nici “za svoju i
op{tenarodnu crkvu”, ali prilozi za tu svrhu nikada od wih nisu
kupqeni, po{to se vladika pribojavao “da im ne bi Turci koju pa-
kost u~inili... jer bih radiji bio izgubiti najboqi ~iflak (~i-
fluk, ~itluk, zemqi{ni posed - IP) negoli da wima makar mala
{teta poradi toga u~iwena bude”. Znaju}i za prilike u Ku~ima,
168 Ilija Petrovi}
ponajvi{e one koje se ti~u pazara i unutra{wih sukoba izme|u

“proturske” i “procrnogorske” struje, vladika je 1823. godine za-
traìo od wih da budu obazrivi prema Turcima i da ja~aju veze sa
Crnom Gorom i Brdima. Pet godina kasnije, u vreme kad je bilo
lako vidqivo da se Ku~i i Bratonoì}i “u veliki strah i rizik
nahode”, vladika ih je hrabrio svo jom nadom u skoro oslobo|ewe
“ispod qutog jarma agarjanskoga”. Istovremeno, koriste}i se svo-
jim crkvenim ovla{}ewima, uspeo je da onemo gu}i postavqawe
jednog sve{tenika rodom iz Ku~a koji bi bio “podlo`nik vezira
skadarskoga” (13, 154. i 158; 80, 82).
Prema pisawu \oka Pejovi}a, predawe o vezama vladike Pet-
ra I s Ku~ima ne moè se potvrditi sa~uvanim dokumentima, ali
se ne moè iskqu~iti mogu}nost da su Ku~i, primera radi, zahva-
quju}i vladi~inim preporukama, dolazili u Primorju do olova
za pravqewe pu{~anih metaka. Isto tako, “iako su povremeni ne-
sporazumi i sukobi u ovom plemenu uslovqavali orijentaciju we-
govih glavara, u borbi za prvenstvo, jednih ka Skadru a drugih ka
Cetiwu, Petar I je sasvim realno procjewivao da jo{ nijesu na-
stali najosnovniji uslovi za sjediwavawe Ku~a sa Crnom Gorom
u smislu do tada stvorenog jedinstva sa Bjelopavli}ima, Piperi-
ma, Rov~anima i Mora~anima. Geografski poloàj Ku~a, nepre-
kidni pritisak Turaka, upu}enost na podgori~ki pazar i potre-
be obezbje|ivawa zimske ispa{e - bili su dovoqan razlog da se u
politici crnogorsko-brdskih vladara prema wima ne izrazi od-
lu~nost za bezuslovno jedinstvo sa Crnom Gorom... Od Ku~a su se
jedino mogli zahtijevati me|usobni sporazum (sloga u plemenu -
IP), krajwe obazriv odnos prema Turcima i ja~awe veza sa Crnom
Gorom i ve} prisajediwenim brdskim plemenima” (13, 158). Sve su
to, dakle, bili razlozi o kojima kwaz Danilo, ali i stric mu vla-
dika Petar II, nije vodio ra~una, ili ga to nije ni zanimalo; na-
ro~ito upu}enost na pazar!
A ba{ je to, na primeru Mora~ana, Jegor Kovaqevski lepo
zapazio, i zapisao u svojoj kwizi êrnogori~ i slov~~nski~ zemli:
“Mora~anin nema dobru pro|u za svoje proizvode. Tamo nema
pazara. Ulazak u susjedne turske gradove im je zatvoren, a Kotor
je veoma daleko. Jedino Spu`, koji je otuda udaqen dva dana pje-
{a~ewa, za vrijeme dok je u miru s Crnom Gorom, ponekad posje-
}uju mora~ke ène, koje tamo dogone svoju stoku. Ali Spu` nije
bogat, trgovine je u wemu siroma{na... U Mora~i se vrlo malo
sluè novcem. Trampa je i danas osnov trgovine... Tamo kupci ne
zalaze ni da kupuju ni da prodaju” (prema 103, 220). A Nik~evi},
koga u toj pojedinosti savremeni dvorski istori~ari ne slede,
jo{ je zapisao da “Ku~i... nijesu imali doma}ih trì{ta, daleko
su im bili i crnogorski i austriski (primorski) pazari, pa su

zato u prvom redu bili upu}eni na turske pazare” (103, 220).
Jo{ o pohari. U nekoliko narednih brojeva Svetovid je, bi-

lo u obliku prevoda bilo u obliku rasprave s nekom od stranih
novina, dao niz korisnih obave{tewa o crnogorskoj pohari Ku~a.
Najpre, on se upustio u raspravu s pisawem be~ke Isto~no-
nema~ke Po{te, koja, po shvatawu Svetovidovog autora, “ogova-
ra” politi~ke odnose Crne Gore sa Br|anima, “te izme|u ostalog
smatra Ku~e nekakvom neutralnom dràvicom, koja se Crnoj Go-
ri pridruìla samo po formi, a zbog svog poloàja nije se mogla
od Turske sasvim otrgnuti. U tome se Po{ta jako vara, jer Ku~i
sa~iwavaju okrug Crne Gore, tako da i po istorijskim predawi-
ma pripada i po formi i po delu Crnoj Gori, niti ikoja dràva
ima pravo na Ku~e, osim silom oru`ja. No zato su Crnogorci na
oprezu, da ovu zemqu srpsku brane, a bez wih bi Ku~i odavno po-
sluìvali kadune. Po formi bi pre prili~ilo da se Skadar pot-
~ini crnogorskom Kwazu kao i Nik{i}, a po delu vaqa da pri-
padne ja~em...
Daqe veli Po{ta da je pohod Crnogoraca preduzet sa zna-
wem i na zapovest Kwaza Danila, pa je neoprostivo {to se postu-
palo na~inom kojim se te{ko povredi{e vladateqska prava sul-
tanova i prava ~ove{tva protiv svoje hri{}anske bra}e. [to se
sultanovih prava ti~e, neka se dopisnik te{i time {to ona ni-
kad nisu postojala, nego se ma~em presu|uju ve} 400 godina. Prava
postoje samo po ugovoru, a po{to ugovora nema izme|u Crne Gore
i sultana, to se ne mogu ni prava ovoga povrediti. Nerazumqiv je,
veli Po{ta, postupak Kwaèv, kad se uzme u obzir, da je ba{ sad
vaqao da se uzme na um, da sa kom{ijom ìvi na miru i da ne daje
povoda ozbiqnoj tu`bi, sad kad moli evropske kabinete da mu se
oblast pro{iri.
Na ovo moramo primetiti da crnogorski Kwaz sasvim pravo
ima protiv buntovnog dela svoga Kwaèstva svim sredstvima po-
stupati. Kwaz koji ima silu ne ustupa buntovnicima. Nadamo se,
dakle, da }e Kwaz strogo postupati s vinovnicima, ali pravedno,
da se sli~ne bune vi{e ne ponove. Samo vaqa paziti na ~ove~nost,
da se starci, ène i deca ne ubijaju, kao {to vele da se desilo.
[to se Crnogorci izme|u sebe gloè, to ne daje povoda nikome
da se tuì. Pozori{te krvave me|usobne kavge ne smeta niti trgo-
vini susednih zemaqa niti se treba bojati da }e buntovni duh
pre}i u koju susednu zemqu, kao {to se Francuska od [panije
boji. Skadarski pa{a veli da sedi s mirom i da on ne daje povoda
»ozbiqnim tu`bama« Crne Gore da ne podbuwuje hri{}ane pro-
170 Ilija Petrovi}
tiv crnogorskog Kwaza, ako ne èli da mu se vra}a ào za sramo-

tu” (61, broj 56. od 19/31. jula 1856).
Kad je ceo “posao” bio obavqen, Agramer cajtung javio se iz
Skadra, 20. jula, a Svetovid preneo da “Crnogorci nisu svojom
ekspedicijom pot~inili nego samo kaznili Ku~e. Uistinu, voj-
voda Mirko Petrovi} preduzeo je samo pqa~kawe, sela je - kao
{to se to obi~no kaè - vatrom i ma~em opustio, pa se onda na-
trag vratio, ostaviv{i ìteqe u nesre}i.Oruàni i odrasli deo
Ku~a pobegao je na tursku stranu, u planinu, ostaviv{i starce,
decu i ène ma~u Crnogoraca (vaqda ra~unaju}i s wihovim vite-
{tvom, te da ne}e svoj bes iskaqivati na wima - IP), koji su 300
ubili, ne {tede}i ni dete na sisi. Ku~i, dakle, nisu podjarmqe-
ni, nego samo ve}im delom razoruàni i upropa{}eni, jer Crno-
gorci nisu ostavili posade niti su u~inili ikakvu pripremnu
radwu da se po{tuje wihova vrhovna vlast.
Francuski konzul trudio se u Cetiwu svakojako da odvrati
Kwaza od te ekspedicije, razloìv{i mu te{ke posledice koje
bi mogle otud proizi}i... Kwaz je odmah poslao zapovest svome
bratu Mirku da se natrag vrati, ali je ona dockan prispela, pa-
qevina je ve} bila okon~ana. Skadarski pa{a uzdaju}i se u uticaj
konzulov, mislio je da }e se odloìti ekspedicija, pa nije poslao
Ku~ima pomo}, te tako strada{e (61, broj 57. od 22. jula/3. avgusta 1856).
Ne~ove~ni obra~un. Izve{taj iz Skadra da su Crnogorci va-

trom i ma~em opusto{ili Ku~e, bio je 28. jula potvr|en i pismom
iz Trije{}a:
“[to se ti~e doga|aja u Ku~ima, sve vesti se slaù u tome da
su Crno gorci s najve}om ne~ove~no{}u postupali i bezobzirno
»praktikovali« ubistva, pqa~ku i paqevinu. êtrdeset katoli~-
kih familija skupa sa svojim parohom sre}no se uklonilo, 13 iz-
gubi{e ku}e i sve imawe, i sama je crkva opqa~kana (u Ko}ima -
IP). Zaklano je 200 Turaka bez razlike starosti i roda, me|u wi-
ma nekoliko mladih èna i dece. Jedan katoli~ki ì teq taman
se spremao da skloni svoju imovinu, ali u tom trenut ku na wega
napadne nekoliko Crnogoraca, te ga na komade iseko{e. Vide}i
to, wegova èna si|e s uma, zapali kolevku u kojoj je ~edo weno
nekoliko meseci staro leàlo, razmrska ~etvorogodi{wu k}er,
zapali ku}u i sko~i u vatru” (61, broj 60. od 2/14. avgusta 1856).
Na drugim stranama nema podataka o ovom zlo~inu, ali se cr-
nogorski upad u Ko}e potvr|uje dokumentom iz koga se vidi da je
Austrija, preko svog skadarskog konzula Rudolfa Borovi~ke, 15.
jula traìla od Kwaza naknadu za opqa~kanu crkvu “kod prilike
zadwega boja u deràvu Ku~a od Drekeqa” (vaqda Drekalovi}a -
IP). Od{tetu u iznosu 1.190 pijastera trebalo bi isplatiti {to

pre, “jer }e wezin prvi braniteq Wihova Jasnost ]esar od Aus-
trije, moj premilostivi gospodin, poradi toga zauzeti se”. Kako
je crnogorska strana pre}utala ovaj zahtev, Borovi~ka je bio
prinu|en da se posle dva meseca ponovo oglasi; ovoga puta on ka-
è da mu se katoli~ki biskup uporno obra}a s pitawem kad }e se
opqa~kane stvari povratiti i moli kwaza da se to ve} jednom
sredi. Kwaèv odgovor napisan je 1/13. oktobra i u wemu stoji da
se, naàlost, “jo{ nije mogao u}i u trag zlo~incima, koji su op-
qa~kali crkvu u Ko}ima, a razlog je taj, {to jo{ nije u Ku~ima
zaveden potpuni red. Ako se stvari prona|u, on }e ih poslati, a
ako ne prona|u, on }e ih platiti po procjeni. Uostalom, wemu se
~ini da su neke od utvari iz te crkve ve} do{le u ruke austrij-
skih vlasti u Kotoru” (4, kwiga XXI, sveska 5, maj 1939, 74).
Ne bi trebalo smatrati ~udnim {to se u ovoj prepisci ne po-
miwu qudske `rtve (~ak i kad se radi o “200 Turaka”, odnosno ka-
toli~kih Malisora), po{to se takve broj~ane sitnice iz crnogor-
ske poha re Ku~a ne sre}u ni u drugim diplomatskim spisima.
Neposredno po pohari. A kad se, po nedatovanom izve{taju

Agramer cajtunga, crnogorska vojska “posle kravog ~ina u Ku~i-
ma” povukla, ostavqeno je “100 momaka u utvr|enom mestu Medunu
da odrè osvojenu ob last. Skadarski pa{a po{aqe iz okolnih
sela 1.000 Turaka da isteraju Crnogorce iz ovog utvr|enog mesta.
Po{to je boj trajao nekoliko sati, u kome je poginulo deset Cr-
nogoraca, gradi} bi se predao da mu ne do|e u pomo} od 400 moma-
ka iz Pipera. Oni iza le|a napadnu na Arbanase i rasteraju ih.
No Turci se kupe iz dana u dan, jer misle da }e novim juri{om
Medun osvojiti, premda je grad prirodno vrlo utvr|en, a pristup
mu je zbog kamena pe{~ara vrlo teàk. Kad je Kwaz ~uo {ta se do-
godilo, naredio je da se sav narod digne (na oru`je), a ugovoreni
mir s Arbanijom prekr{io je utoliko {to je trgovinu i svaki
saobra}aj sasvim prekinuo i zabranio. Po svoj prilici, ova nova
ekspedicija ima}e mnoge i velike posledice. Ku~i }e, dakle, bi-
ti po drugi put popri{te kr vavih dela. Kao {to se ~uje, sam }e
skadarski pa{a udariti s Arbanasima koji su èqni osvete za
okrutna dela u Ku~ima. U ovom uglu od Evrope spremaju se, dakle,
doga|aji prema kojima }e wihovi susedi te{ko biti mirni gleda-
oci” (61, broj 63. od 12/24. avgusta 1856; 2, broj 78. od 14/26. avgusta 1856; 93, 20.
avgust 1856, strana 764).
Svoje izve{tavawe iz Ku~a, Zagreba~ke novine nastavile su
podse}awem od 2. avgusta “da }e se tvrdo mesto Medun (u Ku~ima),
koje su Crnogorci zauzeli, te{ko mo}i odràti, Tako se i dogo-
172 Ilija Petrovi}
dilo, jer Crnogorci morado{e predati to mesto Arnautima. Na

taj glas kwaz Danilo po{aqe 5.500 vojnika u podgori~ku oblast,
da oteraju Arnaute. Jula 25. zavrgne se boj izme|u predwih stra-
à. A do{lo bi opet do glavnog boja da nisu engleski i francu-
ski konzuli u Skadru u~inili mir na mesec dana, kojim je ugovo-
reno: Arnauti da iza|u iz ku~ke oblasti za {est dana a Medun da
povrate natrag. Pa{a skadarski da plati za 40 Crnogoraca koji
su poginuli kod Meduna, za svakog po 130 dukata u zlatu. Na jezeru
skadarskome da se ne sme ometati izvoz hrane i robe, te da se pono-
vo uspostavi veza izme|u (jezerskih ostrva) Vrawine i Lesendra
i Crnogorskog primorja... Najposle se napomiwe, da se primirje
naru{ava ako se pogazi makar i jedna ta~ka, bilo koja. Govori se
tako|e o op{toj amnestiji za Ku~e, ali se o tome jo{ ni{ta po-
uzdano ne zna” (61, broj 65. od 19/31. avgusta 1856; 2, broj 80. od 21. avgusta/3.
septembra 1856).
[umadinka, Beograd
Ku~i kao Ku~ani. O crnogorskoj pohari Ku~a pisala je i be-
ogradska [umadinka, mada ponajmawe od triju srpskih listova
koje ova tema nije mimoi{la; prvi tekst objavila je tek tri nede-
qe po doga|aju, 31. jula 1856. godine. Ono {to za [umadinku moè
biti najinteresantnije, jeste ~iwenica da je weno znawe o Ku~i-
ma bilo toliko da ih je redovno imenovala kao Ku~ane. “Mi smo
propustili op{irno razloìti vojni~ki pohod Crnogoraca pod
predvodni{tvom serdara Mirka Petrovi}a protiv nepokornih
Ku~a. Mi dakle naknadno javqamo, da su iznajpre Crnogorci sa
6.000 momaka uzaludno juri{ali na rovove Ku~a i da ih je s obe
strane dosta izginulo” (2, broj 66. od 19/31. jula 1856).
Istoga dana, bez poziva na izvor, objavqeno je da su Ku~i 29.
juna/11. jula, uzaludno i{~ekuju}i pomo} od Turaka “i uvidev{i
nemogu}nost odràti se, a pritom vide}i da ih s planine Koma ug-
roàva serdar Novica Cerovi} sa 1.800 momaka, ostavili svoje
rovove i nagnuli beàti. Crnogorci do|u u mesta ostavqena od
vojske i sve, bez razlike starosti i pola {to im je u jarosti do ru-
ku palo, iseku a ku}e nesre}nih Ku~a oplene... Predeo Ku~ki sada
je prava pustiwa, i oni ìteqi, koji su od ma~a crnogorskog iz-
begli, pobegli su u Tursku i Crnogorci su oko 2.000 pu{aka zado-
bili. Stada pak svoja Ku~i su jo{ zarana preveli preko granice u
Tursku, i tako su spasena”.
Kako je tekst o crnogorskom upadu u Ku~e preuzet sa strane,
najverovatnije od Zagreba~kih novina, razumqivo je {to se i ov-
de ponavqa cetiwska pri~a da je ku~ku nesre}u izazvao “pa{a
skadarski, budu}i ih je on svojim poklonima i la`nim kojekak-
vim obe}awima iz dosada{weg wihovog neutraliteta izvukao i

tako im ovu nesre}u i propast navukao” (2, broj 66. od 19/31. jula 1856).
Preuzima ali ne veruje. [umadinka je nastavila da preuzi-

ma vesti iz Ku~a, i ~inila je to pozivaju}i se, naj~e{}e, na Agra-
mer Zietung i Osservatore Triestino. âk }e jednom prilikom re}i da
“smo nekoliko puta saop{tavali vesti iz Crne Gore, crpqene iz
Zagreba~kih novina”, a da tako ne{to pre toga nijednom nije bi-
lo u~iweno. No, bilo kako bilo, ona se od pisawa Zagreba~kih
novina “ogradila” napomenom da se “iz izraza re~enog lista mog-
lo otprilike nazirati, da on teì kakogod ocrniti crnogorski
narod i wihovog kwaza”. Tako|e, zlonamernim je ocewen navod da
su Crnogorci podvrgli Ku~e “groznim svirepostima” zbog toga
{to su odbili da kwazu pla}aju danak i da se povinuju nekim we-
govim uredbama, mada se “i u tom slu~aju ne bi se mogao vojni po-
hod serdara Mirka protiv Ku~a ni~im pravdati”. A zatim, bez
uzmaka prihvataju}i ono {to su pisale novine iz Trije{}a, usle-
dilo je obja{wewe i Zagreba~kim novinama i ~itaocima [uma-
dinke: “Crnogorci su Ku~e kaznili zato {to su oni ne~uveno ne-
verstvo prema Crnogorcima pokazali... Oni su Crnoj Gori ve}
grdne {tete u~inili, i bili su uvek u najopasnijem poloàju i
vremenu podle izdajice”.
Da stvar ne bi ostala samo na gruboj tvrdwi, dopisano je kako
su se Ku~i “pre nekoliko nedeqa zaèleli... pomiriti s Crno-
gorcima, s kojima su bili u zavadi zbog neke krvnine, i toga radi
zamole kwaza i sovjet wegov da se izabere nekoliko odli~nih
Crnogoraca, koji }e u dogovoru s wihovim stare{inama tu stvar
pretresti i raspraviti. Tako i bude. Kad su pak poslanici crno-
gorski ve} stigli, i izjavili, da su gotovi stupiti u pregovore,
napadnu Ku~i na wih neverno i potuku ih. Doznav{i za ovo ne-
~uveno neverstvo, Kwaz po{aqe 5.000 Crnogoraca da ih za to kaz-
ni” (2, broj 70. od 10. jula 1856).
Ubrzo, crnogorska pohara Ku~a postala je nezanimqiva kao
vest, tako da je [umadinka tu temu zakqu~ila pismom sa Cetiwa
da je “kwaz Danilo buntovne Ku~e na wihovu sopstvenu molbu po-
milovao i dozvolio im slobodan povratak u ote~estvo. Svuda na
granici vlada mir. Velika skup{tina crnogorskih i brdskih po-
glavica dràna je 8. septembra. Na ovoj skup{tini prisustvovao
je i francuski konzul. Govori se da }e se veliki delovi Bosne,
Arbanije i Hercegovine ustupiti Crnoj Gori... Govori se, naime,
da }e se od Crne Gore na~initi kwaèstvo, podobno Srbiji, i da
}e se Crnoj Gori neki deo turskih oblasti povratiti. Uslovi ovog
izmirewa jo{ nisu sastavqeni” (2, broj 101. od 9/21. oktobra 1856).
174 Ilija Petrovi}
Srbski Dnevnik, Novi Sad

I on prema Agrameru. Novosadski Srbski Dnevnik, koji po-
~etkom jula 1856. godine nije na Cetiwu imao svog dopisnika, “sa
svakom predostro`nosti” preuzeo je pisawe zagreba~kih nema~-
kih novina da je 25. juna/7. jula “sa Cetiwa oti{ao Mirko Petro-
vi}, brat kwaza Danila sa 3.500 momaka protiv Ku~a, koji ne}e da
plate porez niti da kwaza za svoga gospodara priznaju. Nahija Ku-
~i grani~i se na istoku sa Arbanijom, na zapadu sa Piperima, na
severu sa Vasojevi}ima i na jugu sa ravnicom zetskom; moè dati
jedno 3.300 pu{aka. Niti priznaju tursko niti crnogorsko gospod-
stvo, nego su ~as na jednoj ~as na drugoj strani, kako im je kad ko-
risnije. Ho}e li skadarski pa{a da uzme od wih porez, Ku~i vele
da su Crnogorci, te zlostavqaju pa{ine zabite; kad pak kwaz po-
{aqe po porez, onda vele da su turski podanici. Crna Gora po-
ku{avala je ~e{}e da tu nahiju pot~ini, ~esto su dolazili odat-
le glavari na Cetiwe, da se poklone crnogorskom gospodaru, ali
Ku~i nikada nisu bili pravi crnogorski podanici. O~ekuje se da
im Hoti i Klimente pomognu protiv kwaza Danila”.
Istom listu javqeno je 29. juna/11. jula, da je vojvoda Mirko
stigao u Pipere i otud “izdao jednu proklamaciju na pobuweni-
ke, u kojoj ih poziva, da poloè oru`je i da se pot~ine kwazu; on
im obe}ava o{tu amnestiju i poreske olak{ice. Ali umesto da
poloè oru`je, Ku~i su zatraìli pomo} od obli`wih Turaka i
u Skadru. Pleme Grudi poslalo im je 800 momaka i nekoliko to-
vara hrane. Na to je po{lo od Crne Gore jedno 2.000 momaka kao
pomo} Mirku Petrovi}u, i tako ima Crnogoraca do 6.000 moma-
ka, koji su se na tri ~ete podelili. Tu dopisnik Agramer Cajtun-
ga àli, {to skadarski pa{a ne}e Ku~ima da pomogne. Vidi se iz
toga kakav je on prijateq crnogorski. - On pi{e daqe 30. juna/12.
jula, da su Crnogorci pred zoru 28. juna/10. jula napali na ku~ke
{an~eve, koji su na ovom mestu, gde je nekada stara Dukqa stajala.
Boj je trajao do podne, i Crnogorci ne mogo{e {anca oteti iako
su tri puta juri{ali. Ku~i su izgubili 55 mrtvih, 60 rawenih i 2
zarobqena, koji su 29. juna/11. jula odvedeni na Cetiwe. Crnogor-
ci su izgubili 3 momka. (ûdne cifre, s obzirom na to da su Cr-
nogorci tri puta neuspe{no juri{ali na {anac, a mnogo je opas-
nije za one koji napadaju nego za one koji se iz {anca brane - IP).
Ku~ima nije pomo} do{la i Mirko Petrovi} pisao je kwazu, da
}e Ku~i za koji dan poloìti oru`je, ukoliko ne dobiju pomo} sa
strane” (3, broj 56 od 15/27. jula 1856).
U nastavku se na{ao i kratak pregled dotad prispelih vesti
sa crnogorske granice: “U na{em srpskom narodu, Crna Gora je
oblast oko koje se oblaci nikad ne razilaze i oko koje se sad pono-
vo po~iwu savijati i vitlati. Mi smo videli u kakvom su stawu

Crnogorci; videli smo {ta su naumili; u posledwem listu vide-
li smo kako su nik{i}ki Turci naumili svoj okrug sa Crno gor-
cima sjediniti i kwazu crnogorskom podloìti se. Sad nam opet
zagreba~ke nema~ke novine javqaju da su Ku~i, pleme i okrug Cr-
ne Gore u Brdima, koje do 3.000 pu{aka ima, zategli sa pla}awem
danka, koji je vlast crnogorska i na wih razrezala kao i na ostale
Crnogorce i Br|ane”. Sa ciqem da Ku~e prinudi na po{tovawe
propisanih obaveza, Danilo je poslao vojsku na Ku~e i u{ao u boj
protiv wih. “Do sada, ako je boja bilo, morao je i on biti re{en.
Mi smo vrlo nestrpqivi da ~ujemo je li ta stvar svr{ena i kako.
Ku~i su u Brdima do Albanije. Turci su ih svakad na nepokornost
podsticali. Oni su se, ili bar neki od wih, ~esto protivili cr-
nogorskoj vlasti, ali su vi{e puta zajedno sa drugom bra}om na
Turke udarali. Uzdamo se da }e kwaz mo}i i znati nepokorne Ku-
~e umiriti i u red dovesti, kako }e od sada tamo biti stalni mir”
(3, broj 56 od 15/27. jula 1856).
Sa Danilom nema {ale. Samo ~etiri dana kasnije, Srbski

Dnevnik objavio je novu vest sa crnogorske granice, ovoga puta
preuzetu iz tr{}anskih novina. Mada s izvesnim rezervama pre-
ma svom izvoru, saop{teno je da je “nemir” u Ku~ima “odmah uti-
{an”, te se “ne zna da li se brè pojavio ili je brè prestao”. Is-
tovremeno, dat je i jedan osvrt na prilike u Crnoj Gori i Brdima,
ali i na daqu slovensku pro{lost, iz koga se vidi da te krajeve
naseqavaju “plemena koja su uvek ìvela odvojeno jedno od drugog
a opet ujedno. To je prastari slovenski obi~aj. Tako su nekad ì-
veli svi Sloveni, tako su i Srbi od 6. do 10. veka u dana{wim
svojim zemqama ìveli. Sukoba i sva|a bilo je me|u slovenskim
plemenima i u najstarija vremena, pa ih eto ima i danas u pleme-
nima Brda. - Na takav na~in ìve i arbana{ka plemena oko Cr-
ne Gore.
Pleme Ku~a prostire se uglavnom uz Arbaniju. Poloàj zem-
qe na kojoj Ku~i ìve tako je ~udan, da je wima moglo biti da ne
priznaju ni crnogorsku ni tursku vlast. êsto su se okretali na
onu stranu na koju su hteli. Na crnogorskoj zemqopisnoj karti
vidimo da je ku~ki predeo nazna~en kao pograni~ni Crnoj Gori a
ne kao predeo Crne Gore. Ku~i su Crnogorcima ~esto zadavali
nevoqe, time {to su ih u nu`di ostavqali ali su jo{ ~e{}e oni s
Crnogorcima na Turke udarali. Turci su takav poloàj Ku~a ko-
ristili protiv Crnogoraca uvek kad su mogli; po{to nisu smeli
na wih navaqivati da ih pot~ine, mitom su ih potpla}ivali i pod-
sticali i nagovarali da se ni crnogorskoj vlasti ne pokoravaju.
176 Ilija Petrovi}
Onako prost narod na onako nezgodnom poloàju lako je na to bi-

lo nagovoriti.
Kwaz Danilo od posledweg rata (protiv Omer-pa{e - IP)
stegao ih je bio pod svoju vlast. Kao deo crnogorsko-brdskog na-
roda, Ku~i su vlast kwaèvu za ovo dosada{we vreme priznavali.
Turci su sad morali na}i izme|u wih nekoliko lakomislenika
koji su svo pleme na nepokornost spram kwaza Danila podstakli.
Pravi povod jo{ ne znamo, ali }emo skoro znati; me|utim je to na
svaki na~in tako nekako moralo biti.
Kao {to smo za ovo nekoliko godina videli, kwaz Danilo ne-
}e nikad i nigde da se {ali. îm je ~uo da su se Ku~i uzbunili i da
se wegovim naredbama protive, poslao je na wih vojsku da ih umiri
i da me|u wima red i poslu{nost uvede. A Ku~i, dok su crno gor-
sku vojsku spazili i videli da nema {ale, odmah su svoje {an~eve
ostavili i razi{li se. Mir je odmah bio povra}en a bi}e brzo i
red povra}en.
Sumwamo da su Ku~i poslanike kwaève, koji su do{li da ih
mirnim putem primire, onako na veru poubijali, kao {to na{ do-
pisnik iz Trsta javqa. Tako isto ne verujemo da je crnogorska voj-
ska s Ku~ima postupila onako, kao {to Agramer Zeitung javqa.
Glavno je na svaki na~in istina: da su se Ku~i pobunili i da
ih je kwaz sa svojom vojskom umirio. Za nas je za sada ovo posled-
we dovoqno” (3, broj 57 od 19/31. jula 1856).
Srbski Dnevnik mogao je svoju “dovoqnu istinu” potvrditi u
istom tom broju, objavqivawem tek pristiglih vesti sa crnogor-
ske granice: “Ku~i su pokoreni. Agramer Cajtung kaè da su Ku-
~i 29. junija/10. jula uzaludno o~ekivali tursku pomo}; uvideli su
da se ne mogu dràti ~im su primetili da im od Koma serdar No-
vica Cerovi} preti sa 1.800 momaka. Te novine kaù da su Crno-
gorci posle za{li po selima, da su bezobzirno tukli sve {to im
je palo {aka i da su plenili ku}e ku~ke. Dobili su vi{e od 200
pu{aka. Da je taj dopisnik prijateq Crnogoraca i da wegovom
opisu treba verovati, moè se otuda videti, {to on krivi ska-
darskoga pa{u za stradawe Ku~a. Nego nije lepo, kad on brani
Ku~e, a ovamo opet veli, da ih je pa{a mitom i re~ima naveo da se
odmetnu od Crnogoraca. Time i sam dopu{ta da Crnogorci imaju
pravo {to su udarili na Ku~e”.
Prijateqi i neprijateqi. Najneobi~nije u logici Srbskog

Dnevnika jeste na~in na koji procewuje objektivnost pojedinih
vesti preuzetih od Zagreba~kih novina: u jednom trenutku dopis-
nik tih novina prija teq je crnogorski, budu}i da za ku~ko stra-
dawe okrivquje skadarskog pa{u; na drugoj strani, nije lepo od
istog tog dopisnika {to Ku~e brani navodom “da ih je pa{a mi-
tom i re~ima naveo da se odmetnu od Crnogoraca”; dopisnik ipak
drì stranu Crnogorcima, po{to pomiwawem turskog mita oprav-
dava udar na Ku~e, a ne moè biti lepo od wega ni to {to tvrdi da
su crnogorski vojnici “bezobzirno tukli sve {to im je palo {a-
ka i da su plenili ku}e ku~ke”.
Sve u svemu, Agramer cajtung srpski je neprijateq, isto kao
i be~ka Ostdoj~e Po{ta, koja Crnogorcima ne opra{ta postup-
ke prema Ku~ima, “kad su i jedni i drugi hri{}ani. (U Srbskom
Dnevniku kao da ne znaju da su Ku~i Srbi - IP). Osim toga, {to
ne dajemo ni poÉ pare za wenu hri{}ansku qubav... Po{ta ne zna
kako su Crnogorci postupali sa Ku~ima, jer wen dopisnik tek
ako je Crnu Goru video na zemqopisnoj karti. Osim toga, u od-
nosima u kojima su se na{li Crnogorci i Ku~i, ne treba ni naj-
mawe pravdati mere koje preduzima Crna Gora, jer se one samim
okolnostima pravdaju. Svaka dràva ima pravo da preuzme odgo-
varaju}e mere da otkloni opasnost koja joj preti, bilo da ona do-
lazi iznutra, bilo da dolazi spoqa. Kada moè kakva evropska
dr àva napasti na drugu s vojskom, da ostvari ili odbrani pravo
u koje joj se dira, za{to ne bi i Crna Gora napala na Ku~e da ih
kazni zbog nevere i odmetni{tva? Sasvim nam je nerazumqivo ka-
ko je Ostdaj~e Po{ta mogla re}i da Crnogorci vre|aju suveren-
ska prava sultanova; oni ta suverenska prava sultanova vre|aju
ve} nekoliko vekova, jer su ostali nezavisni. Vaqda }e znati Ost-
daj~e Po{ta, da se ne moè o turskom suverenskom pravu nad Cr-
nom Gorom ni toliko re}i, ukoliko se to pravo ti~e osvajawa, jer
Crna Gora ne be{e nikad pokorena od Turaka. Ali tako je: pre
malo godina (vaqda za vreme Omer-pa{inog napada na Crnu Goru
- IP) bijahu joj Crnogorci hri{}anski junaci, krstonosci, bra-
niteqi svoje slobode itd., a sad su i oni odmetnici kad vre|aju
sultanova prava. Ali da! Sad su Turci u modi!
Povod crnogorskog pohoda protiv Ku~a mogu na{i ~itaoci
videti iz dana{weg dopisa iz Trije{}a, a daqe pouzdane glasove
o~ekujemo svaki ~as” (3, broj 57, 19/31. jul 1856).
A tamo, u istom broju, pismo iz Trije{}a, datovano sa 9. julom,
kazuje da “Agramer Cajtung ne pri~a pravo kad kaè da je Wegovo
Viso~anstvo kwaz Danilo poslao vojsku protiv Ku~a zato {to
oni ne}e da pla}aju danka. Ku~i nisu ni dosad nikada danka pla-
}ali. Drugi je tu razlog zbog koga su Crnogorci protiv Ku~a uz-
voj{tili. Ku~i su stari otpadnici... Pre nekoliko nedeqa zaè-
le Ku~i da se mire zbog neke osvete, te zamole kwaza i senat za
nekoliko odli~nih qudi koji }e to, u dogovoru sa ku~kim stare-
{inama, u delo privesti. Tako i bude. Jest, ali kad poslanici cr-
178 Ilija Petrovi}
nogorski tamo do|u i po~nu zbor zboriti, sko~e Ku~i i poubijaju

ih sve na veri. Eto, dakle, za{to 5.000 crnogorske vojske po|e pro-
tiv Ku~a, i eto razloga zbog koga su neverni Ku~i na{li ono {to
su traìli” (3, broj 57, 19/31. jul 1856).
Bi}e da je Srbski Dnevnik ovu nakaznu i zastra{uju}u pri~u
o ubistvima crnogorskih poslanika, upu}enih da mire Ku~e zbog
neke krvnine, “pozajmio” od [umadinke (2, broj 70. od 10. jula 1856),
ali se mora uzeti kao sasvim izvesno da je i to na Cetiwu izmi-
{qeno, ne bi li se pred evropskom javno{}u opravdala “vojna in-
tervencija” u Ku~ima.
Srpska Sparta. Pri~a novosadskog Srbskog dnevnika da su

Ku~i stari otpadnici, nepostojani, neverni, od velike {tete
Crnoj Gori, da na veri ubijaju crnogorske poslanike koje su sami
pozvali, i tako daqe, najlak{e se moè razumeti ako se zna kakve
su politi~ke prilike tada bile u krajevima severno od Save i
Dunava. Iako su tokom Bune 1848/49. godine Srbi stekli Vojvod-
stvo Srbiju, ili Vojvodinu Srpsku, ugu{ewem revolucije u Ugar-
skoj i zavr{etkom rata (1848/49) zapo~eto je i gu{ewe srpskog
nacionalnog pokreta i na teritorijalnoj i na duhovnoj osnovi.
S jedne strane, pokazalo se da je Vojvodstvo Srbija i Tami-
{ki Banat bio bezizgledan poku{aj, za Srbe utoliko vi{e i uto-
liko gore {to su wihovi nacionalni zahtevi na sopstvenom crk-
veno-narodnom saboru dosledno potiskivani za ra~un drugih i
{to je ovde “prvi put do{lo do otvorenog sukoba izme|u srpskog
pravoslavnog duha i srpske gra|anske demokratije, a tu se i “za-
~ela ideja o postavqawu jugoslovenskog nacionalnog pitawa na
novu osnovu”: Svetozar Mileti}, docniji “vo| i pretstavnik Sr-
ba u Vojvodini”, s ideologijom usmerenom “ka {irim, op{tejugo-
slovenskim horizontima i demokratskim, repu blikanskim i fe-
deralisti~kim koncepcijama”, bio je nezadovoqan zahtevom “da
samo Srbi imaju prava birati vojvodu i traìo je punu ustavnu
slobodu za sve nacionalnosti u Vojvodini”, a Jovan Suboti} se
“zalagao za bratstvo Srba i Hrvata, te za ujediwewe Vojvodine i
Trojedne Kraqevine”, odnosno Hrvatske.
Na drugoj strani, svakim danom sve je jasnije bilo “da je pri-
ja teqstvo kojim nas Maxari u nevoqi wihovoj i na{oj obasipa-
{e - prijateqstvo za nevoqu bilo... Znali smo mi, da kad orkan
zagrmi, da i kurjak i jagwe moraju mirno jedno pokraj drugog le-
àti, ali kad bura prestane, onda neka glede da nablizu nebudu,
no opet smo dràli da smo i mi i oni qudi, pa kad sine, da }e nam
jednako sijnuti. No to nam je najve}a pogre{ka bila, {to zabora-
vismo da narod i dràva nije isto. Maxari nisu vi{e narod, oni
su sa dràvom identi~ni. [to su nam kao narod obe}ali, sad nam

kao dràva ne}e ispuniti. Dok su nam jednaki u nevoqi bili
sre}a i dobro naroda bio im je prvi zakon, a sad salus rei publicae
prima lex est (spas dràve najvi{i je zakon) - a narodima kako
bilo”.
Ba{ onako kao {to je pisao @ivojin @ujovi}: “Istorijski,
mi smo neprijateqi jedan drugom... Nikad do danas nisu Maxari
pruìli nama iskrenu, ne velim bratsku, jer je to za wih nemo-
gu}e, no ni iskrenu savezni~ku ruku”. I ba{ kao {to je to pisao
Mihailo Polit Desan~i}: “Ma|ari kad prevrnu listine povest-
nice 1848, mora da im srbski ustanak kao kakav teàk san du{u
probija. Al’ i nama taj ustanak du{u pro bija. Se}amo se grobova
na{ih mu~enika, vidimo pepeo na{ih izgorelih sela i varo{i,
ìvo nam pred o~i izlazi ono stra{no stawe na{eg naroda posle
bune, kad bez opaklije morade zimu provesti i samo jo{ utehu u
svom gorkom humoru nalaza{e: da ne moè biti i opaklije i Voj-
vodine” (29, 97-103).
Srbima je u takvim uslovima bio potreban neko ko }e im pru-
ìti duhovno i moralno ohrabrewe. Srbi iz Kneèvine, ne samo
zbog toga {to su brojni dobrovoqci otud vojevali za Vojvodstvo
Srbiju, nego i zbog neostvarene srpske èqe da se Vojvodstvo Sr-
bija prikqu~i svojoj prekodunavskoj Matici, nisu bili dopu{te-
ni za tu svrhu; svako wihovo pomiwawe moglo je izazvati sumwu u
lojalnost ugarskoj dràvi i habzbur{koj kruni. Pomiwawe Srba
iz Crne Gore, takozvane Srpske Sparte, u kojoj “blagorodstvom
Srpstvo di{e”, ni po ~emu nije moglo biti ni sumwivo ni opas-
no, barem iz dva razloga: Crna Gora bila je mala, jedva uo~qiva
na zemqopisnoj karti, a bila je i dovoqno daleko da bi oslawawe
na wu moglo imati i nekakav stvarni zna~aj.
Stoga je Ja{a Igwatovi}, u Slavu Crnogorstva, mogao napi-
sati i ovih nekoliko stihova u prozi:
“U staro doba [partanci su bili uz svoje juna{tvo slobodni
i silni. Dok su mnogi drugi narodi kao {tir rasli i plodili se,
do|e vrijeme pa im se spomen sbri{e, dok [partanci ostado{e za-
navijek uzor juna{tva i svijetlo slobode. Crna Gora se sa ve}im,
stra{nijim du{manima borila nego [parta, ona se pet stole}a
bori protiv cijelog muslomanstva - poÉ Azije, protiv svojih ot-
padnutih i zablu|elih sinova; i kad tisu}e godina pro|u, bezpri-
strasan nara{taj Evrope podignu}e u povjesnici Crnoj Gori spo-
menik pored spomenika [parte na desnoj strani - s gledi{ta
~ovje~anstva”.
Pa }e toj svojoj pesmi, s razlogom, na sam wen kraj staviti re-
~i: “Crna Goro, ti si Srpstva ukras, grob i slava” (30, 290-293).
180 Ilija Petrovi}
Za razliku od takve srpske [parte, Ku~i su srpskom ~itali-

{tu Vojvodine Srpske, iako po svemu nepoznati, stari otpad-
nici, nepostojani, neverni, od veqe {kode Crnoj Gori, i tako da-
qe, i tome sli~no.
Danilo bi da {iri granice. U i{~ekivawu “izvornoga i po-

uzdanog glasa” iz Ku~a, uredni{tvo Srbskog Dnevnika okrenulo
se “te`wi kwaza Danila da granice Crne Gore razmakne donde do-
kle je nekada dràva Ivan-begova (Crnojevi}a - IP) dopirala.
Kaè se da su mu poslanici wegovi, koje je slao u Be~, Pariz, Ber-
lin i Petersburg, doneli dobre glasove. Mi ~isto ne moèmo ve-
rovati, ali Agramerka, koja za sada ima priqe`nijeg dopisnika
na onoj strani nego mi, re~e pre nekoliko dana, da su poslanici
kwaza Danila do{li na Cetiwe s porukom da dvorovi kojima su
poslani bili, razloge kwaève za umesne nalaze i da }e se grani-
ce Ivan-begove povratiti” (3, broj 59, 26. jul/7. avgust 1856).
Potvrda takvih glasova nije dobijena ni u pismu koje je do-
pisnik sa crnogorske granice poslao 17/29. jula, po{to u wemu
“niti {to ima o Ku~ima... niti o vesequ na Cetiwu posle povrat-
ka poverenika kwaza Danila iz Pariza i Peterburga! Ovo nam je
tim vi{e za ~udo, {to je dopisnik pre 17/29. jula mogao i iz samog
Dnevnika videti {ta se o Ku~ima... po svetu govori. Zacelo je od
toga ne{to bilo, ina~e bi on u pismu svom kazao da nije istina.
Dopisnik moè sebi predstaviti kako nam je bilo kad smo wego-
vo pismo otvorili i videli da u wemu nema ni slovca o tako va`-
nim stvarima. Za nas je to zaista velika zagonetka. @ao nam je
{to ~itateqi na{i toliko vremena o tome pouzdano ~uti ne mo-
gu” (3, broj 60, 29. jul/10. avgust 1856).
Trebalo je da pro|e punih deset dana ne bi li dopisnik javio
da “s Ku~ima posao jo{ nije svr{en, jer ju~e su opet Crnogorci
na wih po{li. ûje se da }e Ku~ima Turci da pomaù, kao i da to
nije pravo konzulima koji u Skadru sede; oni su zbog toga sa ska-
darskim pa{om imali èstoke prepirke. Sva tri su konzula (en-
gleski, francuski i austrijski - IP) bili onomadne na Cetiwu
a ju~e su se u Skadar vratili. U gostionici na Cetiwu razvili su
bili svoje barjake i vili su im se tu dok god nisu po{li. Iz svega
se moè re}i da ima ne{to zamr{enoga” (3, broj 63, 9/21. avgust 1856).
Novi glasovi “jedva jednom dobijeni od Crne Gore”, koje Srb-
ski Dnevnik smatra vrlo pouzdanim, kazuju da se jedan deo Ku~a
“otpadio” od kwaza i zbog toga se zavadio i pobio “s onima iz svo-
ga plemena koji su kwazu poslu{ni ostali”. Nije se, dakle, vi{e
radilo o odmazdi za one navodno “na veri” pobijene crnogorske
poslanike koji su do{li da Ku~e mire zbog neke krvi; na Cetiwu
je u me|uvremenu izmi{qen nov razlog “za{to 5.000 crnogorske

vojske po|e protiv Ku~a... da pleme to umiri i buntovnike kazni.
Vojska je kwaèva odmah posao svoj svr{ila, ku}ama se posle od-
mah vratila a u Ku~ima samo neznatnu posadu ostavila...
Me|utim su neki buntovnici Turcima odbegli. Turci, koji
su ih na svaki na~in morali na to podsta}i, zauzmu se za wihovu
stvar i u|u u Ku~e, te po~nu àriti, paliti i ubijati. (ûdno, za-
ista, jer Turci, koje Danilo uvek pomiwe kao ku~ke saveznike, od-
jednom upadaju u Ku~e i po~iwu da pale i àre, tako da }e se zlo-
~ini po~iweni u tek okon~anoj crnogorskoj pohari lako pripi-
sati Turcima - IP). Kwaz je nanovo ve}u vojsku poslao u te stra-
ne. Konzuli rade... da bude mir. Sad moramo ~ekati koji dan da ~u-
jemo ho}e li se Crnogorci i Turci pomiriti... ili }e zapo~eti rat
biti nastavqen” (3, broj 64, 12/24. avgust 1856).
“Istina” sa zadr{kom. Novosadski dopisnik sa crnogorske

granice javio se 29. jula/10. avgusta i ve} u prvoj re~enici saop-
{tio da tek minule doga|aje u Crnoj Gori i wenoj okolini pred-
stavqa “u svojoj istinitosti”, po{to su “mnoge novine razli~ne
gla sove donosile i izvestiteqi pisalo kako se kome svi|alo ili
kakve je }udi koji od wih bio.
Ku~i, koji su jednako bili pot~iweni gospodarima crnogor-
skim, po~eli su bili {urovati s Turcima, a {to je jo{ gore, po-
~eli su bili uznemiravati druga miroqubiva i kwazu pokorna
plemena. (Jo{ jedna cetiwska spletka, eda bi se mogla na Ku~e
povika di}i - IP). Srezovi Vasojevi}i i Bratonoì}i bili su
vazda pa i ovog puta verni i pokorni kwazu crnogorskom, a Dre-
kalovi}i, podbodeni od Turaka, traìli su da u~ine bunu i dovedu
do me|usobnog bratskog krvoproli}a. Doznav{i kwaz za wihove
protivzakonite namere, a najposle uvjeriv{i se da su oruànom
rukom ustali protiv svoje bra}e, po{aqe jedno vojno odeqewe u
Ku~e, da se prestupnici kazne. Videv{i Crnogorce, oni se pre-
padnu i pobegnu u Turaka, i{tu}i od wih oruànu pomo}. Vojno
odeqewe crnogorsko povrati se odma u svoj zavi~aj, uspostaviv-
{i u Ku~ima red i zakonitost.
îm vide{e da Crnogoraca u Ku~ima vi{e nema, Turci sabe-
ru vojsku, te 19/31. teku}eg meseca udare na Ku~e, gdje su popalili
domove, ubili qude, pqa~kali, druge u ropstvo odveli i mnoga
zla po~inili. Na ovaj glas izvestan broj Br|ana krene se protiv
nasilnih Turaka, no ne mognu ih suzbiti; me|utim stigne 60 Cr-
nogoraca, koji su bili opredeqeni da kule u Ku~ima ~uvaju, udare
odmah na Turke, osvoje kulu na Medunu i istisnu Turke iz cijelog
predela. Sjutradan do|e 6.000 Malisora u Podgoricu da udare na
182 Ilija Petrovi}
Ku~e i Pipere. ûju}i kwaz za ovu navalu tursku, izda nalog da se

kre}e crnogorska vojska u pomo} Brdima. Ima ve} osam dana kako
se èstoki boj u Ku~ima bije i ako prispiju Crnogorci u boj, bi-
}e jo{ ve}e pogibije i Turci bi lako mogli svoju navalu skupo
platiti.
27. jula/8. avgusta uve~e do|o{e tri ~ovjeka s barjacima eng-
leskim, francuskim i austrijskim na Cetiwe i predaju kwazu pi-
smo od tri konzula, u kome mole da se krv ne bi uzalud prolivala,
da se mir u~ini, budu}i da je i pa{a na mir pristao i da se u nedje-
qu (to je danas) primirje vojno u~ini. Kwaz je po istim kuririma
odgovorio konzulima da }e pristati na mir, ali da Turci povuku
vojsku iz Ku~a i da Ku~e protiv zakonitosti i doma}eg zemaq-
skog poretka ne podbadaju i da }e on svaki protivzakoniti pok-
ret koje bi se pojavio, oruànom rukom kazniti; da su Turci ve-
liki prestup u~inili {to su se usudili buniti wegove podanike,
a najposle i s vojskom pre{li wegovu granicu i ~inili bezako-
wa. Tako ova stvar za sada stoji a za koji dan dozna}e se {ta se
svr{ilo, koliko li je kojih u ovom boju poginulo” (3, broj 64, 12/24.
avgust 1856).
Turci su, dakle, pre{li u “wegovu” granicu i tamo “~inili
bezakowa”, tako da }e kasnije, vide}emo, Danilo sve zlo~ine cr-
nogorske vojske tokom pohare pripisati wima. A dotle, cetiw-
ski dopisnik Srbskog Dnevnika posla}e 30. jula/11. avgusta novo
pismo u kome }e “otkriti” da se “pobuna jednog plemena u Ku~ima
rastrubila ve} po celoj Evropi”. Za wega, ta je pojedinost skoro
neva`na, ali on svojim ~itaocima sugeri{e da se “~ovek mora sit
nasmejati dopisniku Agramer Cajtunga, koji se nigde nije mnogo
obazirao na istinitost, ve} je klevetao vazda ovaj narod, koliko
je vi{e mogao. [teta samo {to novine objavquju takve izve{ta-
je, pa se posle i druge time sluè. Vreme }e pokazati da onaj do-
pisnik osvetnim duhom di{e; no opet malo nam se do wega mari,
kad mi najboqe na{e stawe poznajemo. - Ku~i nisu nikada bili
turski, ve} uvek crnogorski, a da su mnogo novca poneli iz Skad-
ra, to je izvesno; jer Turci ne samo da su novcem i praznim obe}a-
wima prizivali Ku~e, ve} su to ~inili i sa Bjelopavli}ima i
Piperima. Zbog turskog podbuwivawa u Piperima porodio se rat
1852. godine, a Bjelopavli}ka buna (1854) umirena je jednim mahom.
Ova ku~ka ova buna, koju su tako|e Turci podboli, umirena je; a
{to su Turci oruànom rukom stupili u crnogorsku zemqu, za to
}e oni odgovarati...
18/30. jula pre{li su Turci crnogorsku granicu, popalili
selo Rogame i na wega ga|ali iz topova. Ovo su bili Turci podgo-
ri~ki, no ~im su pritekli Br|ani na bojno mesto, Turci pobegnu.
24. jula/5. avgusta do|e Hasan Hot sa 6.000 Malisora i nenadano

udari na Ku~e, popali im ku}e, popqa~ka ih i neke u ropstvo od-
vede. Na ovo se krenu ostali Br|ani i do~ekaju Turke, te sa pri-
spelih 60 Crnogoraca nadja~aju ih, osvoje kulu na Medunu i tjera-
li su tursku vojsku do Zatrijep~a. Crnogorska vojska krenula je u
pomo}. Grahovqani, Cuce, êvqani, Crmni~ani i ve}i deo Rije~-
kog i Qe{anskog okru`ja i sav srez ùpski ostali su doma da
svoje granice ~uvaju. Turci se boje Crnogoraca, jer ovi, vele, ska-
~u ìvim qudima na ramena... Ako se skupi sva vojska crnogorska
i brdska, a zate~e tursku vojsku u Ku~ima, moè lako velika po-
gibija biti. No sva je prilika da }e Turci, dok ugledaju crnogor-
sku vojsku, okrenuti le|a, jer }e pri svojoj nevoqi i pogibiji za-
boraviti na nekoliko Drekalovi}a.
Turci su dosta {tete u Drekalovi}ima u~inili; no ovo }e
opet zagreba~ki novinski dopisnik re}i, da su sve Crnogorci
u~inili” (3, broj 64, 12/24. avgust 1856).
Crnogorci ponovo “umiruju” Ku~e. Novim pismom sa crno-

gorske granice, datovanim s 30. ju lom/11. avgustom, dopisnik Srb-
skog Dnevnika izve{tava da je “danas na~uo” kako je kwaèvska
vojska ponovo umirila Ku~e, tako da se “moè o~ekivati da }e po-
sao biti brzo okon~an u korist kwaèvu. Turci pod pritiskom tri-
ju konzula ne}e smeti Ku~ima pomagati. Oni su samo nagomilali
veliku vojsku i do{li u Podgoricu; kaù da je ima 12.000. Oni }e
motriti da ne bi Crnogorci i Br|ani preko Qe{kopoqa na Ku-
~e udarili... Turci }e, ako ni{ta drugo, privrènike svoje u Ku-
~ima hranom snabdevati, a Ku~i }e svakako morati da bez ja~e
pomo}i saviju glavu, po{to sami nisu u stawu odupreti se Br|a-
nima i Crnogorcima.
Konzuli su samo nekoliko ~asova na Cetiwu bili, posle ~e-
ga su se vratili u Skadar. Govori se da je taj wihov dolazak bio
zbog Ku~a, i da su preporu~ili kwazu da s vojskom ne prelazi gra-
nicu tursku. U svemu, dakle, sti~u se sve dobri glasovi za Crno-
gorce i kwaza. Povod ovom ratu, ~ujem, dala je ona stranka u Ku-
~ima koja je za kwaza, nude}i onoj drugoj, mnogo ja~oj, koja je za
Turke, da pod kwazom ostane. Ova ja~a i silnija stranka najpre se
s prvom malo sukobila, a posle i vi{e, posle ~ega je kwaz odmah
svojima prisko~io u pomo}, i tako se krvavi boj zapo~eo” (3, broj
64, 12/24. avgust 1856 ).
Tri dana kasnije, 2/14. avgusta, dopisnik novosadskog lista
ja vio je da je “u Ku~ima mir povra}en i da su se Turci povukli,
{to ne zna~i da }e se oni svoga {urovawa lako okanuti. Crno-
gorska vojska nije zatekla Turke u Ku~ima, jer Turci dok su opa-
184 Ilija Petrovi}
zili Crnogorce ostave ratno popri{te i povuku se u Podgoricu.

Gospodin Mirko Petrovi} prispeo je prvi u Ku~e i raspustio
ono malo vojske Br|ana {to je u Ku~ima bilo. Po povratku svome
zate~e na Prentinoj glavici (bjelopavli}kom zbori{tu) okup-
qenu vojsku, koje je bilo oko 10.000 i koja se u tri dana sabrala i
bila gotova da megdan podeli. S obe strane u prethodnom boju
poginulo je svega 50 qudi. Turci su jo{ u Drekalovi}ima i u Ko-
soru neke ku}e popalili i stoku plenili. Kwaz sada zahteva da
mu Turci svu {tetu koju su u~inili podmire... Kwaz je ostao pri
tome da Ku~i ostaju i daqe wegovi i da se Turci ne smeju u Ku~e
nimalo me{ati, niti iste na bunu podsticati, jer u slu~aju pro-
tivnog postupawa, on }e svaki buntovni pokret oruànom rukom
preduprediti i prestupnike kazniti” (3, 65, 16/28. avgust 1856).
Zadovoqni i nezadovoqni. Kako je vreme proticalo i pri-

like se u Ku~ima smirivale, dopisnik novosadskog Srbskog Dnev-
nika bio je sve spremniji za bagatelisawe onoga {to se u Ku~ima
stvarno de{avalo. On se, tako, 12/24. avgusta samo podsmevao do-
pisniku zagreba~kih nema~kih novina zbog tekstova o stawu u Cr-
noj Gori, “o wenoj budu}nosti i o svemu, pa najposle i najvi{e o
~emu ni pojma nema. Drugi neka mu veruju koliko ho}e, a mi ni
malo, jer znamo da istinu nikad govorio nije”. On je samo ra~unao
da }e “iz onolike graje u~iwene kroz novine” (Agramer Cajtung -
IP), di}i ugled i sebi i svojim novinama. “Jer po stranim novi-
nama uzvaqale su se bile Gore i Brda, potresla se zemqa i grado-
vi, propao narod i mrave`; a znate, da kad najvi{e grmi, najmawe
ki{e ima, te i na ove glasove iz Ku~a koji su bili naroìli
rogove, a najeìli koù, spu{taju sad krila, uvla~e rogove, pa sa
stadom preìvaju kao da ni{ta nije ni bilo” (3, broj 67. od 23. avgu-
sta/4. septembra 1856).
Te{ko da je i kwaz Danilo, koliko novosadski Srbski Dnev-
nik, bio toliko zadovoqan “uspesima” koje je crnogorska vojska
postigla u Ku~ima, tako da se mora smatrati razlo`nim {to je i
pismo poslati 11/23. avgusta sa crnogorske granice bilo vrlo
kratko: “Crnogorci su se odavna vratili u Ku~e. îm su Ku~i ~u-
li da Crnogorci opet na wih idu, ra{trka{e se i pobego{e pre-
ko svoje granice ka Hotima u Tursku. Hoti su Latini i ovi su po-
sjekli, kaù, do 40 glava brdskih. Vi{e nije bilo boja sa Ku~ima,
niti }e ga biti”. (Ovako se pi{e posle svakog rata! - IP) (3, broj
69. od 30. avgusta/11. septembra 1856).
A kad je ve} postalo “jasno” da je u Ku~ima ostvaren “ve~iti
mir”, iz Skadra su razneseni glasovi “da se otomanska Porta sa-
da sa svom ozbiqno{}u pripravqa Crnu Goru osvojiti i pokori-
ti. Da su Turci bili prvi koji su takvi glas u svet pustili, u to

nema nikakve sumwe, i za boqu vjerovatnost navode posledwe do-
ga|aje u Ku~ima. No mi znamo, da Ku~i nikad turski nisu bili, i
da nad wima nemaju prava koliko ni nad ostalim Br|anima i
Crnogorcima” (3, broj 72 od 9/21. septembra 1856). Utoliko pre {to je
dopisnik Srbskog Dnevnika, pismom od 30. avgusta/11. septembra,
jo{ jednom uzeo “pod svoje” dopisnika Zagreba~kih novina, koji
“kroji stvar na svoj na~in, ne pitaju}i se nimalo koliko se to s
istinom slaè. On tako u svojim dopisima govori, kao da je na me-
stu u Crnoj Gori, te veli da je pri u~iwenom primirju ugovoreno
da pa{a za 40 poginulih Crnogoraca plati po 130 dukata (a Cr-
nogoraca nije polovina toga poginulo), no ovo je samo u glavi do-
pisnika zakqu~eno, a u ugovoru nije” (3, broj 73 od 13/25. septembra 1856).
Kwaz je “pravac”, samo Ku~i krivci. I, na kraju, sa crnogor-

ske granice, pismom od 13/25. septembra 1856. godine, dopisnik
novosadskog Srbskog Dnevnika potrudio se da svoje ~itaoce jo{
jednom uveri u pravednost crnogorske stvari i, istovremeno, u
krivicu “pobuwenih” Ku~a:
“Velika se vika digla, a koja se jo{ ni danas smirila nije,
protiv pokorewa pobuwenih Ku~a. Kwaz je po svr{etku vojnoga
pohoda svima oprostio i dozvolio da se u svoje ote~estvo vrate,
osim petorici. Kao najve}i dokaz da su Ku~i vazda pripadali
Crnoj Gori, te da se i sad, posle pretrpqene kazne, sami nazivaju
podanicima kwaza crnogorskog, moè se iz najnovijeg pisma iz
Ku~a kwazu crnogorskom videti. Isto pismo glasi ovako:
»Pismo i pozdrav svijetlome kwazu na Cetiwe od êjovi}a i
od Vujo{evi}a, i od Mihovi}a (Mijovi}a - IP) i od Krivodoqa-
na, i od Bezehova (Bezjova - IP) i od Orahova, od svakoga roba
ku~koga {to ga je svijetli kwaz izgorio, od velikoga do maloga,
od mu{koga do ènskoga, svi te kumimo Bogom i zlatnim svetim
Jovanom i tvoju svijetlu krunu, u~ini nam toliko dok iznesemo
glavu iz Turaka. Kada je sila tvoja nas izgorela i prognala, to
{to je od sile tvoje ostalo to je u turske ruke ostavqeno i oni sve
~ine dokle to izvadimo, te nam to pritiskaju; mi se od tebe bra-
niti ne moèmo, to sad vidimo, no od tvoje glave nikada nam ne
do|e pismo, ni tvoga pe~ata, no nas zovu Piperi i Mrke, Klopo-
}ani i Potkr{ani, mi sad mislimo da ti za nas i ne pada na um kad
si nas ovako prognao. Ako ti padne na um za nas, ti nam {aqi pi-
smo tvoje i pe~at tvoj i opet te kumimo Bogom i svetim Jovanom,
uradi ne{to dok iz turskih ruku sirotiwu izvadimo i drugi nam
odgovor ~ini, i pismo nam pi{i po amanetu Bo`jem koga tjera{,
a koga ne tjera{; tvoju ruku i svijetlu krunu qubimo, drugu ruku
186 Ilija Petrovi}
ni~iju ne qubimo, bez ruke kwaza Petrovi}a i wegova bratstva i

wegovu ruku i svijetlu ruku qubimo. Ovo pismo pi{u svi Ku~i
{to ih je kwaz izgorio«.
Turci su neprestano mitili i mite Ku~e, daju im novce,
haqine i obe}awe da hara~a davati ne}e; no Ku~i sami i svojom
voqom izjavquju da sva turska dobra preziru, i da pristupaju svi-
jetlome gospodaru kwazu i da }e mu dragovoqno danak pla}ati.
Iz svega se vidi jasno da su Ku~i i po samom sopstvenom uverewu
podanici kwaza crnogorskog, a ne onako kao {to ih dopisnik Ag-
ramer Cajtunga imenova{e... Ku~i sad ho}e da daju danak, od ko-
jeg su se u po~etku ustezali; a kad su vidjeli da se kwaz ne {ali,
pristali su i danak davati” (3, broj 78 od 30. septembra/12. oktobra 1856).
Jedino {to dopisnik Srbskog dnevnika nije razabrao, a jo{
mawe wegov urednik u Novom Sadu, jeste jasan navod u pismu “svi-
jetlome kwazu na Cetiwe” da je Kwaz u Ku~ima “svakoga roba ku~-
koga... izgorio od velikoga do maloga, od mu{koga do ènskoga”,
da je sila wegova “nas izgorela i prognala”, da je ono {to je od
wegove “sile ostalo to je u turske ruke ostavqeno”, te da “pokaj-
ni~ko” pismo pi{u “svi Ku~i {to ih je kwaz izgorio”.
U svakom slu~aju, ovo pismo iz Ku~a mnogo je mawe pokajni~-
ko a mnogo vi{e optu`ba za stravi~na nedela kwaza Danila.
Sankt-Peterbgurgskie Vedomosti
“Vesti iz inostranstva, Turska”. Ove ruske slu`bene novine,
tada najve}e u Sankt Peterburgu, nisu imale svog dopisnika iz
Crne Gore (koja je smatrana sastavnim delom turskog carstva),
nego su prepri~avale vesti objavqivane u zapadnoj {tampi; bila
su to povremena javqawa, tako da su se u ponekoj od kra}ih beleà-
ka sustizale pojedinosti preuzimane iz vi{e kori{}enih prilo-
ga sa strane.
Iz prve vesti, date 19. jula, moglo se videti, “prema pismima
iz Crne Gore”, da je Mirko Petrovi}, brat kwaza Danila, “sa
10.000 qudi ustao protiv plemena Ku~i, koji su odbili da plate
danak i da se pot~ine kwazu. On je tamo ubio 80 qudi, popalio im
ku}e i oteo veliko stado, koje je razdelio me|u Crnogorcima”.
Svojim su ~itaocima ove novine objasnile da su Ku~i planinski
okrug na granici s turskom Arbanijom, da na bojno poqe mogu iz-
vesti 3.300 qudi, da govore “na ~istom srpskom jeziku, a ode}a i
oru`je su im crnogorski. To je pastirsko pleme koje ne priznaje
ni tursku ni crnogorsku vlast, i koje pripada jednoj ili drugoj
strani, zavisno od svojih interesa. Crna Gora je u vi{e navrata
poku{avala da taj okrug osvoji, ali uzalud; sada{wi trenutak je
pogodan za Crnogorce, jer su u Arbaniji nemiri”. I dodato je da
je kwaz Danilo, ne bi li, dok ratuje protiv Ku~a, osigurao mir sa

hercegova~ke strane, sa Nik{i}ima sklopio ugovor o wihovoj
neutralnosti (90, broj 160 od 19. jula 1856, strana 891).
[est dana kasnije, kratko je javqeno da su “nema~ke novine
pune detaqa o ekspediciji koju su Crnogorci preduzeli protiv
plemena Ku~i, koje je odbilo da pla}a danak kwazu Danilu”, te da
su Ku~i, “posle nekoliko okr{aja i izgubiv{i nadu na tursku po-
mo}, napustili busije i pobegli. Crnogorci su upali u sela, oti-
maju}i i uni{tavaju}i sve {to im se na{lo na putu, bez obzira na
pol i uzrast” Vest je zakqu~ena re~enicom da “Ku~i vi{e ne po-
stoje, a oni koji su izbegli smrt, pobegli su na otomansku zemqu”
(90, broj 165 od 25. jula 1856, 919).
U narednoj vesti o Ku~ima koji “vi{e ne postoje”, ovoga puta
prema pisawu be~kih novina, dato je obja{wewe zbog ~ega je kwaz
Danilo digao crnogorsku vojsku i “preduzeo oruànu ekspedici-
ju protiv zajednice Drekalovi}a u ku~koj nahiji... Prema kwaè-
vim re~ima” (kwaz je, dakle, uvek u rezervi imao “sveè razloge”
zbog kojih je svoju vojsku poslao na Ku~e), ta je ekspedi cija bila
pokrenuta zbog toga {to su “drekalovi}ki ìteqi pre nekog
vremena upali u tursku Arbaniju i izveli razbojni~ke napade na
susednu plemensku zajednicu Pipera, a osim toga bili su du`ni
odre|enu nov~anu sumu pokojnom vladici”.
Zaista je te{ko poverovati u prvi od navedenih razloga, na-
ro~ito ako se ima u vidu da je kwaz tvrdio kako su Ku~i turski
izme}ari, a on je ovom ekspedicijom prinu|en da Turke brani od
Ku~a, i to na turskoj teritoriji. I navodni razbojni~ki napad na
Pipere nemogu}e je zdravo razumski objasniti, naro~ito ako se
ima u vidu da jedno vojni~ki slabo pleme, kao {to su to bili Ku-
~i sa svega 3.300 ratnika, moè istovremeno ratovati na dve stra-
ne: protiv jake turske sile i piperskog plemena ne{to slabijeg
od sebe. Pri~a o dugovawu “odre|ene sume pokojnom vladici”, ne-
obi~an je “izum”, naro~ito ako se zna da je od upokojewa vladike
Rada pro{lo celih pet godina i da kwaz Danilo u tom me|uvre-
menu nije pomiwao ku~ko dugovawe, ali se na samom kraju 1852. go-
dine, uo~i Omer-pa{inog napada na Crnu Goru, Ku~ima obra}ao
kao “juna~kom narodu” i ne pomiwu}i wihove nov~ane obaveze.
Ocena je be~kih novina, a wu, bez ikakve ograde, preuzimaju
i Vjedomosti, da Danilovo “ka`wavawe drekalovi}ke zajednice
moè izazvati politi~ke neprilike, jer je skadarski pa{a dre-
kalovi}ke posede proglasio turskim, a prema tome i sam taj do-
ga|aj upadom Crnogoraca u tursku provinciju. Ekspedicija koju
je predvodio Danilov brat Mirko zavr{ila se velikim krvopro-
li}em: ...govori se o ubistvu 100 ìteqa zajednice, ukqu~uju}i i
188 Ilija Petrovi}
ène, starce i decu koji nisu ni mogli pruìti otpor, o spaqi-

vawu 300 ku}a i odvo|ewu 6.000 grla rogate stoke. Na drekalo-
vi}ku zemqu izjavqivali su svoje pretenzije i Crnogorci i Tur-
ci; wihovi ìteqi - Drekalovi}i - dràli su se, zavisno od
interesa, malo jednih, malo drugih” (90, broj 168 od 29. jula 1856, 932).
Bilo kako bilo, “nemiri u Crnoj Gori su nastavqeni. Kwaz
Danilo je zapovedio da se pristupi kupqewu velike vojske, a ska-
darski pa{a, kako bi se osvetio za pokoq u Ku~ima i za arbana-
{ki poraz pred medunskom tvr|avom, tako|e je koncentrisao zna-
~ajne snage. O~ekuje se sukob, a evropske sile ne mogu ostati kao
posmatra~i te varvarske borbe, koja bi se mogla pro{iriti i na
ve}i deo Balkanskog poluostrva” (90, broj 184 od 19. avgusta 1856, 1011).
“Kako se i moglo predvideti, Crnogorci se nisu mogli odr-
àti u medunskoj tvr|avi, u Ku~ima, i morali su je predati Arba-
nasima. Po{to je primio vest, kwaz Danilo poslao je 5.500 qudi
prema Podgorici, kako bi izagnao Arbanase koji su otud upali u
Ku~e. Sedmog avgusta (26. jula po starom ra~unawu) sukobile su se
crnogorske i turske predstraè, a tom je prilikom poginuo 21
Crnogorac. Sveop{ti sukob spre~en je zajedni~kom intervenci-
jom engleskog i francuskog konzula u Skadru, koji su sukobqene
strane naterale da sklope jednomese~no primirje, uz uslov da se
Arbanasi povuku iz Ku~a za {est dana, da Medun predaju Crno-
gorcima i da skadarski pa{a za 40 poginulih Crnogoraca (pod
Medunom i Podgoricom) plati po 130 dukata za svakog poginulog.
Tako|e, bi}e objavqeno da }e se trgovina na Skadarskom jezeru
odvijati bez smetwi, a obnovi}e se i veza izme|u ostrvskih jeze-
ra Vrawine i Lesendra i crnogorske obale. Isto tako, govori se
i o op{toj amnestiji za Ku~e, ali za te glasine nema nikakvih
potvrda” (90, broj 191 od 30. avgusta 1856, 1053).
Ova posledwa vest, objavqena kao naga|awe i “glasina”, a
potvr|ena posle mesec i po dana, glasila je: “Kwaz Danilo je sa
blagonaklono{}u primio ku~ko poslanstvo koje mu je podnelo
molbu s potpisima plemenskih glavara o pripajawu wihove zemqe
Crnoj Gori. Oni su se poàlili da se turska vlast i muslimansko
stanovni{tvo r|avo ophode prema wima i zamolili su kwaza za
dozvolu da se to pleme vrati u zavi~aj; ako ne svi, onda makar ne-
ke porodice” (90, 225 od 14. oktobra 1856, 1254). Po svoj prilici, radi-
lo se o “pismu i pozdravu svijetlome kwazu na Cetiwe od êjovi}a
i od Vujo{evi}a, i od Mihovi}a i od Krivodoqana, i od Bezehova
i od Orahova, od svakoga roba ku~koga {to ga je svijetli kwaz
izgorio, od velikoga do maloga, od mu{koga do ènskoga”, objav-
qenom u novosadskom Srbskom Dnevniku (3, broj 78 od 30. septembra-
/12. oktobra 1856).
Diplomatske spisi
Iz be~kog arhiva. S izrazima “najvi{eg po{tovawa i poniz-
nosti”, kapetan Borovi~ka, austrijski vicekonzul u Skadru, u
izve{taju Wegovoj ekselenciji tajnom savetniku Wegovog apostol-
skog veli~anstva i ministru spoqnih poslova carskog dvora, no-
siocu Velikog krsta i visokih odli~ja itd, itd, itd, grofu Buol-
-[auen{tajnu (broj 53 od 14. jula 1856), pi{e:
“Na zapovest kneza Danila, wegov brat Mirko Petrovi} pri-
kupio je u Piperskoj nahiji jedinicu od oko 3.000 naoruànih qu-
di i 10. ovog meseca poslao u ju`nu oblast Ku~a, koja se grani~i s
Arbanijom, - to je oblast Drekalovi}a - i koja u posledwe vreme
pripada Skadru. Nakon bitke, u kojoj su Drekalovi}i izgubili
oko 50 glava, pot~inio ih je, a preìveli su delom izbegli u Pod-
goricu a delom u Gusiwe, dok su mnoge ku}e spaqene.
Knez Danilo tvrdi da ku~ka sela ni u kom slu~aju ne pripa-
daju Skadru nego Crnoj Gori i primeweno nasiqe pravda navodom
da je Ku~e morao da kazni ne samo zato {to {to su se nedavno ne-
prijateqski poneli prema tri crnogorska sela (u Piperima, koje
pomiwu Sankt-Peterburgskie vedomosti - IP), nego i zato {to
su nedavno zapo~eli krvav sukob sa susednim plemenom Grude,
koji su pod turskom vla{}u, to jest da su protiv wegove voqe i
protiv odredaba Pariskog mira upali na tursku teritoriju.
Po{to turska strana tvrdi da je knez Danilo upadom u Ku~e
zaposeo integralnu teritoriju Otomanske carevine, jer su se ove
op{tine i u stara i u nova vremena ~esto borile pod turskom za-
stavom i da od 1847. godine stvarno pripadaju Skadru, mislilo se
na preduzimawe ozbiqnih mera za odbranu od tog napada, koji je
sada svr{ena stvar.
I sama nastojawa da katoli~ka brdska plemena s obe strane
jezera (Skadarskog) pomognu Ku~ima ostala su bezuspe{na. Guver-
ner (skadarski - IP) se, naime, ograni~io na preduzimawe uobi-
~ajenih odbrambenih mera du` granice, i potvrdio mi je da }e se
i daqe pona{ati defanzivno, sve dok mu ne stignu daqa nare|e-
wa iz Konstantinopoqa (Carigrada, Stambola - IP).
Francuski vicekonzul Ekar, koji od 7. ovog meseca boravi na
Cetiwu, tvrdio je Guverneru da nije àlio truda da spre~i to na-
siqe, ali da kneza nije uspeo odvratiti od wegove namere - {to
je tvrdwa u ~iju se istinitost moè donekle sumwati, po{to je
smatrao za potrebno da za vreme ove ekspedicije ostane na kne-
èvom dvoru, a nije ni nepoznato da gospodin Ekar namerno kne-
zu predo~ava mogu}nost teritorijalnog pro{irewa.
Nasuprot tome, ~iwenica je da je engleski vicekonzul gospo-
din Bonati poslao svog kancelara knezu Danilu da u ime engle-
190 Ilija Petrovi}
ske vlade uloì protest protiv akta nasiqa, koje je u suprotno-

sti s odredbama Pariskog mira.
Ovaj protest, uostalom, nije imao nikakvog efekta, osim {to
je knez Danilo u jednoj noti francuskoj strani, o~igledno prema
Ekarovom konceptu, izneo razloge koji su ga naveli na preduzi-
mawe mera protiv Ku~a, s obe}awem da }e svoje jedinice povu}i
iz okupiranih podru~ja.
Nastojao sam da se u ove doga|aje {to mawe me{am, najmawe da
drìm stranu kwazu Danilu, o ~emu sam vi{e izve{taja dostavio
guverneru Dalmacije feldmar{al-lajtnantu baronu Mamuli, ali
sam se trudio da ubedim Guvernera da je u wegovom interesu, u sa-
da{wim te{kim prilikama za Albaniju, da ne preduzima korake
koji bi mogli dovesti do neprijateqstava izme|u Crne Gore i sa-
da{wih sultanovih podanika pre no {to mu stignu naredbe viso-
ke Porte, na koje se u ovom slu~aju mora sa~ekati, jer tu treba da
je besumwe definitivna odluka o stavu kneza Danila prema We-
govom veli~anstvu sultanu”.
Vidimo, dakle, da se austrijski vicekonzul na po~etku svog
izve{taja oslawa na cifru koju je vojvoda Mirko saop{tio u sti-
hovanoj poruci svome bratu, kwazu Danilu. Kwaz, opet, pravda
svoj upad u Ku~e navodnim ku~kim neprijateqstvom prema trima
crnogorskim selima, iako je Crna Gora dovoqno daleko od Ku~a
da bi se oni tamo mogli tek tako upustiti u bilo kakve sukobe,
ali istovremeno tvrdi da su Ku~i u{li u sukob sa Grudama, za ko-
je, ina~e, na drugom mestu kaè kako su od wih traìli pomo} za
rat protiv crnogorske vojske.
îni se, tako|e, da je ona vest objavqena u zagreba~kim i tr-
{}anskim novinama o Ekarovom trudu da nagovori Danila da za-
ustavi pohod na Ku~e samo obi~na manipulacija, po{to je iz
ovog izve{taja jasno da francuski konzul Ekar “ kneza nije uspeo
odvratiti od wegove namere - {to je tvrdwa u ~iju se istinitost
moè donekle sumwati, po{to je (Ekar) smatrao za potrebno da
za vreme ove ekspedicije ostane na kneèvom dvoru, a nije ni ne-
poznato da gospodin Ekar namerno knezu predo~ava mogu}nost
teritorijalnog pro{irewa”.
Borovi~ka je 2. avgusta, pod brojem 65, napisao novi izve{taj
austrijskom ministru spoqnih poslova:
“Od mog izve{taja od 14. jula ove godine, broj 53, u kome sam
Va{u ekselenciju obavestio da je knez Danilo sa jakom silom pro-
dro u distrikt Ku~a od Drekalovi}a, stawe u ovoj stvari izme|u
Crne Gore i Skadra ostalo je neodlu~no. Koliko sam uspeo da sa-
znam, knez Danilo je iz osvojenih krajeva povukao deo svojih jedi-
nica; gotovo je sigurno da je u utvr|enom selu Medunu, koje su we-
govi qudi zauzeli 10. jula, ostavio posadu koja se ceni na 100-300
qudi. O daqim neprijateqstvima Crnogoraca protiv Ku~a, pri-
znatim turskim podanicima, nemam novih saznawa.
Pre otprilike deset dana... po{to je crnogorski upad u oblast
Ku~a kod Drekalovi}a bio svr{ena stvar, skadarski guverner
Ata-pa{a - iz popustqivosti prema onima koji vode glavnu re~
u mexlisu - zatvorio je bazar u Podgorici, a kako neki tvrde bi-
}e zatvoren i onaj u Spuù, koji su Crnogorke pose}ivale. Kao op-
ravdawe za tu meru, koja bi bila potpuno odgovaraju}a ukoliko bi
trebalo onemogu}iti neprijateqske Crnogorce da se tamo snab-
devaju hranom, naveo je Guverner svoju èqu da se izbegne krvavi
sukob Crnogoraca sa Ku~ima na bazaru u Podgorici. Nije mi po-
znato da su Crnogorci, zbog Guvernerovih odluka, preduzeli bilo
kakva neprijateqstva prema turskim krajevima.
Nema sumwe da su podgori~ki Turci podstrekivali izbegle
Ku~e iz distrikta Drekalovi}a na neprijateqstvo protiv Crne
Gore. Naime, 31. jula velika grupa Ku~a, uz pomo} pripadnika ple-
mena Gruda i oko 1.000 podgori~kih Turaka, napala je na selo Me-
dun, proterala crnogorsku posadu i zarobila devetoricu, od kojih
su ~etvorica odvedena u Podgoricu a petorica ovamo, u Skadar.
Sem toga, ovamo su kao pobedni~ki trofej doneseni jedna odse~e-
na glava i dva uva.
Kada sam danas u Guvernamentu pokrenuo pitawe crnogorskih
prilika, a zbog ~ega je i pa{a sazvao mexlis, saznao sam od nekih
Ku~a, koji su mi predstavqeni, da su od turskog Guvernementa za-
traìli pomo} protiv Crnogoraca koji se, navodno, zbog doga|a-
ja oko Meduna, okupqaju u hiqadama.
Iz otvorenog govora najuglednijih ~lanova mexlisa i uvek
dvosmislenih odgovora Guvernerovih, lako sam zakqu~io da ovde
postoji spremnost da se ovaj slu~aj iskoristi za pro{irewe ne-
prijateqstava sa Crnogorcima.
Rezonovalo se na slede}i na~in:
Upadom Crnogoraca u Drekalovi}e, Turci iz Skadra napad-
nuti su u svojoj sopstvenoj ku}i, {to zna~i da imaju puno pravo da
se brane. Sem toga, postoji i obaveza da se Ku~ima pruì pomo},
jer oni nikada nisu bili uz Crnu Goru, ve} uvek uz Skadar. Uko-
liko bi sultan nekad rekao da Ku~i ne pripadaju turskoj Albani-
ji, onda }e se Skadrani obra~unati sa samim sultanom.
Protiv ove izjave Vu|us Hams-age, stalnog slu`benika Guver-
nerovog, ni Guverner nije imao bilo kakvih primedaba.
Po{to su me pitali za savet, rekao sam:
Pitawe da li Ku~i, koje je knez Danilo nedavno napao, pri-
padaju Skadru ili Crnoj Gori, izvan je nadle`nosti mexlisa i o
192 Ilija Petrovi}
tome }e odlu~ivati sultan. Ukoliko Crnogorci ne ~ine nepri-

jateqstva i ne upadaju u nesporne turske teritorije, nema razlo-
ga da se s wima ratuje i da se oni (skadarski Turci - IP), prikup-
qawem vojnih snaga koje Crnogorcima nisu dorasle, izazivaju, a
to moè imati te{ke posledice. Preporu~io bih, zato, strogo
nadziranu defanzivu, jer bi bez toga uskoro mogla sti}i zapo-
vest iz Konstantinopoqa. Nisam ni sumwao da je ovaj savet dat
gluvima, jer je jasno da se po svaku cenu èli otkloniti dosada-
{wi prekid vatre, za {ta je nesumwivo povoda dao knez Danilo
svojom ekspedicijom protiv Ku~a.
Guverneru sam u ~etiri oka uputio nekoliko prijateqskih
predloga koje je, ~ini se, ozbiqnog lica, uvaàvao i rekao mu da
su podgori~ki Turci, bez wegovog odobrewa, samo na svojevoqnu
zapovest tamo{weg zapovednika Halil-bega Spahi}a preduzeli
pohod na Medun. Ali, to ne verujem. Od posledwih nereda u Skad-
ru, Guverner se predstavqa kao vrlo odmeren i uvek kao bespo-
mo}no i nevoqno sredstvo mexlisa, èle}i da tako sakrije svoju
zlovoqu. Bar nije verovatno da su svi mudiri (upraviteqi) u ce-
lom pa{aluku toliko neposlu{ni kako ih on predstavqa. Po mo-
jim saznawima, u Guvernamentu je odlu~eno da se brdska plemena
s obe obale Skadarskog jezera odmah dignu na oru`je, i jo{ danas
}e im se odavde dostaviti municija. U slu~aju nu`de ili ukoliko
brdska plemena budu neodlu~na, krenu}e i Turci iz Skadra. Re-
gularne jedinice u Podgorici i Spuù treba da ~uvaju ova mesta.
Prvi pucaw iz Crne Gore bi}e signal za napad. Ve~eras je gospo-
din Ekar dobio pismo od kneza Danila, ~ija mi je sadrìna nepo-
znata. Van svake sumwe, knez namerava da prikupi brojnije vojne
snage, te treba o~ekivati izbijawe ve}ih neprijateqstava.
Ovo se naravno potpuno uklapa u plan pobuweni~ke frak-
cije u Skadru i Podgorici da otomanske jedinice, koje bi ovamo
mogle do}i da zapo~nu dejstva izvan Skadra radi uspostavqawa
reda, po mogu}nosti iz toga iskqu~i.”
Ve} 6. avgusta, pod brojem 67, Borovi~ka se ponovo obratio
novim izve{tajem svom ministru:
“Da bi se spre~ilo ve}e krvoproli}e sa Crnom Gorom, sagla-
sio sam se s predlogom gospodina Ekara da se posreduje u prekidu
vatre izme|u Ku~a i Crnogoraca. Ju~e smo sa~inili kratku notu,
koju sam potpisao zajedno s ovda{wim agentima Francuske i En-
gleske, u kojoj smo guverneru ponudili prijateqske usluge radi
spre~avawa svakog nepotrebnog krvoproli}a, dok ne stigne zapo-
vest iz Konstantinopoqa. Ovaj predlog je prihva}en i danas po-
podne turski mexlis se u prisustvu guvernerovom saglasio da se
ovda{we oruàne snage, ukoliko to isto u~ine i Crnogorci,
povuku 10. ovog meseca, u nedequ, te da se tako uspostavi status quo,

odnosno stawe koje je u podru~ju Ku~a bilo pre 10. jula.
Zbog toga su tri konzulata ve~eras poslala zajedni~ku notu
knezu Danilu, kojom ga prijateqski i privatnim putem mole da
prihvati sporazum.
Moje sumwe da gospodin Ekar i nije ba{ neume{an u zaplete
koji su zapo~eli za vreme wegovog boravka na Cetiwu, i to samo
lo{im pravdawem upada Mirka Petrovi}a u ju`ne krajeve Ku~a,
nalaze potvrdu u pla{qivoj revnosti kojom je prihvatio sudelo-
vawe svojih kolega u smirivawu sukobqenih strana.
Mislim da nisam smeo da odbijem svoju intervenciju, po{to
mi je veoma stalo da ne uve}avam i onako veliku guvernerovu sla-
bost i nemo}, te da se ovde opet vladaju}i nemir i poja~ana nepri-
jateqstva svrsishodno spre~e, do o~ekivanog dolaska dovoqno
jake oruàne sile.
Guverner je, naime, 3. ovog meseca poslao }ehaju (zastupnika
- IP) Beja i vi{e spahija da preuzmu rukovo|ewe doga|ajima;
tamo su poslati municija i ìvotne namirnice, a Turci iz Pod-
gorice i pleme Grude, kao i Ku~i, svi su pod oru`jem.
Od 3. ovog meseca vode se svakodnevne borbe i dolazi do ve-
likih razarawa.
Uostalom, izri~ito sam naglasio turskim vo|ama da sa kne-
zom Danilom nisam ni u kakvim slu`benim odnosima i da sam sa-
mo iz humanitarnih razloga i interesa mira i sigurnosti pri-
stupio posredovawu; moje posredovawe ne moè imati nikakav
zvani~an karakter, po{to ja samo èlim da spre~im daqe krvo-
proli}e me|u sultanovim podanicima.
Ukoliko bi neprijateqstva bila zaista obustavqena, {to je
jo{ neizvesno, konzulati bi posredovali i u obustavi vatre do
prispe}a odluke iz Konstantinopoqa.
Engleski ratni brodovi Miranda i Konflikt usidreni su
na ovda{woj obali, a wihovi zapovednici bili su ju~e ovde i go-
vorili u smislu suspenzije svih neprijateqstava.”
Novi izve{taj o odnosima izme|u otomanskih vlasti u Skad-
ru i Crne Gore, pod brojem 74, vicekonzul Borovi~ka je svom mi-
nistru napisao 9. avgusta:
“Ovih dana je u oblasti Ku~a, navodno u selu Fundina, do{lo
do krvavog sukoba izme|u Ku~a koji su uz Skadar i onih koji su uz
Crnu Goru, u kome su, ~ini se, u~estvovali i Crnogorci i ovda-
{wi stanovnici.
Ju~e ujutru donesene su tri odse~ene glave i jedna crnogorska
zastava u Skadar, gde se na javnom mestu, pored reke Bojane, oku-
pilo vi{e hiqada Turaka, koji u kletvama nisu {tedeli kaure.
194 Ilija Petrovi}
Potom su glave odnesene u ka{tel i postavqene pred prozore

Guvernamenta; na traèwe trojice konzula one su otud uklowene
i, po{to su preba~ene preko tvr|avskih zidina, zakopali su ih
Cigani.
Donosioci tih glava dobili su uobi~ajenu nagradu od 50-100
pijastera po glavi i albansko odli~je: »~elenku« od posrebrenog
metala, koja se nosi na kapi, kao i »kokarda«.
Upravo sam od dve ène, koje su iz Budve preko Crne Gore ov-
de prispele, saznao da ~ak iz Crmni~ke nahije kre}e mnogo nao-
ruànog naroda prema boji{tu.
Knez Danilo nije u potpunosti prihvatio predlog trojice
konzula za posredovawe; spreman je da 10. ovog meseca povu~e svo-
je jedinice ukoliko se Turci prvi povuku iz Ku~a, dok bi po na-
{em sporazumu trebalo da to obe strane u~ine istovremeno.
Po{to na{a zajedni~ka nastojawa danas nisu uspela da po-
krenu ovda{we stare{ine na preduzimawe mera - bez obzira na
sve te{ko}e - radi ponovnog uspostavqawa mira, makar i krat-
kotrajnog, obznanili smo kraj na{eg poku{aja da posredujemo; o
tome smo obavestili i kneza, isti~u}i svoju stalnu spremnost da
posredujemo u pomirewu... Naàlost, ratnih strahota ne}e nedo-
stajati izme|u ovih sirovih i varvarskih qudi.
Carsko-kraqevska eskadra nalazi se od pre nekoliko dana u
ovim vodama”.
Odgovor Danilov na ovu notu, pisan 1/13. avgusta, u austrij-
skom konzulatu u Skadru zaveden pod brojem 224, bio je slede}i:
“Samo {to su crnogorske jedinice stigle u Ku~e, Turci su za-
po~eli s povla~ewem. Moj brat Mirko, ~im je dobio nalog za po-
vla~ewe crnogorskih jedinica, okupio je zapovednike jedinica i
saop{tio im naredbu da sva odeqewa moraju napustiti ku~ko pod-
ru~je i vratiti se ku}i. îm se moj brat sa svojim jedinicama po-
vukao iz Ku~a, revolucionari (tako! - IP) koji su pobegli u Tur-
sku vratili su se u Ku~e i popalili ku}e onima koji su mi ostali
verni. Ovim obave{tavam cewene konzulate... da }u i ubu du}e
svaki neprijateqski i ustani~ki postupak Ku~a strogo kazniti.
Ipak se nadam da }e se ti stanovnici vladati mirno, samo ukoli-
ko ih Turci ne bi podstrekavali. Stoga molim cewene konzu late
da izvole posavetovati tursku vlast da se uzdrì od svakog me{a-
wa u moje podru~je.
Pri prvom nenadnom upadu Turaka odvedeno je pet zarobqe-
nih osoba u Podgoricu, i oni do ovog ~asa nisu predati mojoj vla-
sti, te stoga molim cewene konzulate da deluju tako da isti budu
pu{teni {to pre, kako bi se spre~ila svaka osvetoqubivost i
novi zapleti ili od{teta.
Ovim ponavqam svoj postavqeni zahtev za obe{te}ewe Rogam-

qana i prilaèm popis nanesene {tete. Pouzdano se nadam da }e
se na osnovu uticajnog posredovawa cewenih konzulata kod tur-
skih vlasti uskoro posti}i poravnawe u pogledu pravilno postav-
qenog zahteva, ~ime }e dosada{wa trvewa biti obustavqena”.
Pod brojem 78 od 16. avgusta, Borovi~ka je svom ministru
napisao slede}e:
“Ju~e je prispeo dopis kneza Danila ovda{wim trima misi-
ja ma povodom wihove ranije note, (kao) i od{tetni zahtev za 50
porodica iz piperskog sela Rogame u iznosu 3.125 forinti.
Jo{ nisam bio u prilici da sa svojim kolegama razgovaram o
ovom dopisu, a {to se ti~e od{tetnog zahteva, mislim da se u to
ne treba me{ati. Turci }e, zastupaju}i Ku~e, postaviti ve}i od-
{tetni zahtev, a to na osnovu wihovih preteranih tvrdwi da je op-
qa~kano 800 ku}a, da je 400 ku}a spaqeno, mnogo stoke opqa~kano
i ubijeno oko 140 qudi.
Danas sam Guvernamentu predloìo humani postupak prema
petorici zarobqenih i okovanih Crnogoraca, i preporu~io da
bi bilo svrsishodnije da se isti puste i tako Crnogorcima oduz-
me svaki izgovor za daqe nasiqe nad turskim podanicima.
Obojica pa{a su meni i mojim kolegama u poverewu predlo-
ìli da, u trenutku kad turske jedinice do|u u Skadar, odmah za-
traìmo zvani~no obja{wewe zbog ~ega su te jedinice poslate, po-
{to su neprijateqstva, uz na{e posredovawe, ve} obustavqena.
Pa{e, naime, nameravaju da, zarad spre~avawa izgreda do ko-
jih bi moglo do}i pri dolasku tih jedinica, stanovni{tvo navedu
da poveruje kako te jedinice dolaze zbog posledwih borbi sa Cr-
nogorcima. Taj bi manevar mogao biti prili~no razloàn, ali
povla~i za sobom i neophodnost da se knezu Danilu nekoliko da-
na kasnije objasni o ~emu se radi, kako on ne bi do{ao u isku-
{ewe da sve to druk~ije protuma~i.
Ovih dana do{lo je u Spuù do krvavih sukoba albanskih mi-
licija, sa vi{e mrtvih i rawenih. Guvernerov }ehaja Ata-pa{a
zauzet je istragom povodom ovog slu~aja”.
Od Isto~nonema~ke po{te moglo se 4. septembra saznati da
su se francuski, engleski i austrijski konzuli u Skadru zauzeli
za Ku~e i da su od kwaza Danila zahtevali da se sva neprijateq-
stva prekinu i uspostavi primirje; sa svoje strane, oni su ponudi-
li svoje dobre usluge u nastojawu da se nastali spor izgladi. Da-
nilo im je odgovorio pismom slede}e sadrìne:
“Na u~iwene mi predloge Slavnog Konzulata ja sam kao hri-
{}anin spreman pristati, no samo pod uslovom da se Turci u dela
mojih oblasti ne me{aju, i da oni pobunu, naro~ito u Ku~koj na-
196 Ilija Petrovi}
hiji, ne izazivaju i ne potpomaù. Ku~i nisu turski podanici, a

to {to su Turci buntovnim Ku~ima u pomo} do{li, smatram i kao
naru{ewe moje oblasti; ja sam potpuno u mom pravu, kad se staram
da svako buntovno kretawe u klici ugu{im. Strano me{awe, kao
{to je tursko, o~evidno je neprijateqstvo protiv mojih podani-
ka. Kada bih ja sve nezadovoqne turske podanike hteo potpomaga-
ti, u mnogim turskim provincijama zavladala bi anarhija i buna.
Ja sam u doba mnogo zgodnije za mene, kada je Turska u veliki rat
zapletena bila, ostao miran u granicama mojim. Ja sam od po~et-
ka poslao protiv Ku~a samo jedno neznatno odeqewe vojske, da
mir i poredak povratim i me|usobne raspre u zemqi uti{am. Po-
{to je sve umireno i po{to se ve} vojska vratila, upali su Turci
u Ku~ku nahiju, palili su i pqa~kali i ~inili nasilna i bezbo`-
na dela. Turci su pretvorili nahiju Ku~ku u bojno poqe i dali su
povoda sada{woj ozbiqnoj razmirici. Toga radi i èlim da Slav-
ni Konzulat predloì pa{i Skadarskom, da se {teta koju su
Turci Ku~ima i Piperima naneli, naknadi.
Da bi se odràwe mira i poretka mogu}im u~inilo, zahtevam
ja da Turci Ku~e vi{e ne razdraùju, i daqe, da sami Ku~i izme|u
sebe ostanu na miru, da se me|u sobom ne krve i svete; jer bih i u
ovom slu~aju bio prinu|en da prestupe oruànom rukom ugu{im
i kaznim” (2, broj 93. od 20. septembra/2. oktobra 1856; 3, broj 73 od 13/25. sep-
tembra 1856).
Veran svom spletkarskom duhu, kwaz Danilo ni ovaj odgovor
ne ostavqa bez barem tri la`na stava: ekspedicija od oko 6.000
naoruànih Crnogoraca koje je “poslao protiv Ku~a samo je jed-
no neznatno odeqewe vojske, da mir i poredak povratim i me|u-
sobne raspre u zemqi uti{am”; ~im je on povukao svoju vojsku,
“upali su Turci u Ku~ku nahiju, palili su i pqa~kali i ~inili
nasilna i bezbo`na dela”; pretvoriv{i Ku~e “u bojno poqe”, Tur-
ci su, a ne Ku~i, “dali su povoda sada{woj ozbiqnoj razmirici”.
[to bi, prema Danilovom tuma~ewu, zna~ilo da se pre ulaska Tu-
raka u Ku~e tamo ni{ta nije de{avalo i da, prema tome, tamo i
nije bilo razloga “sada{wim ozbiqnim razmiricama”.
Vuk Popovi} Ri{wanin

Drugi o wemu. Svi su autori, ~ak i kad je pokoji priznavao da
je kwaz Danilo povremeno zlo~inio, isticali wegove poteze kao
neprevazi|enu dràvotvornost. Izvorni podaci o Danilovom de-
lovawu, izuzimaju}i neobrazloènu Andrija{evi}evu tvrdwu (u
me|umre`nom tekstu pod naslovom Protiv plemenskog zaborava
- 95) da je Marko Miqanov u svom znamenitom radu o pohari napi-
sao la` (“imao je kratke noge”), ba{ i nisu podvrgavani istorij-
skoj ili kakvoj drugoj kritici; pisma Vuka Popovi}a na{la su se

pod lupom Goluba Dobra{inovi}a (1925-2008), istori~ara kwi-
èvnosti, dugogodi{weg kustosa Vukovog muzeja u Beogradu.
Najpre u vrlo pohvalnom obliku:
“Radoznao duh, Vuk Popovi} iz dana u dan, poput negda{wih
letopisaca, pribira podatke, pre svega o zbivawima u bliskom
ali toliko i svakodnevo nemirnom crnogorskom zale|u. Dobijao
ih je uglavnom posredno, od prijateqa, kao {to je poznati crno-
gorski pop Joko Kusovac, ili od Crnogoraca, koji su silazili na
kotorski pazar...
Objektivno pak V. Popovi} je posedovao zavidne kvalitete da
sve svoje utiske... prezentuje na jedan ìv i sugestibilan na~in.
Dovoqno pronicqiv i ne mawe o{trouman, zapaào je u wima
ono {to je karakteristi~no i zanimqivo; izuzetno darovit pri-
poveda~, umeo je da to plasti~no prenese na papir. Iz kraja koji je
jezi~kim bogatstvom zadivio, da ne kaèm, op~inio takvog znal-
ca kao {to je Vuk (Karaxi}), on je, jo{ pre svoga proslavqenog
zemqaka Stjepana Mitrova Qubi{e, otkrio to u svojim pismima.
îtalac uistinu ne zna ~emu pre da se divi: bogatstvu leksike
ili izraàjnosti i melodioznosti wegove re~enice.
Sem ve} navedenog, Popovi}eva pisma imaju vrednost i kao
vrelo prvorazrednih, ako ne i iz prve ruke, informacija o jednom
burnom vremenu crnogorske istorije. U toku bezmalo tri dece-
nije, on hroni~arski pasionirano registruje sve va`nije doga|a-
je i pojave wene”.
Potom i tako i tako:
“Nije on istori~ar u savremenom smislu; nije to ni po metodu
- izvor mu je iskqu~ivo usmena re~, ni po interpretaciji stvari
- subjektivan je vi{e no {to treba. S druge strane, on je u iz-
vesnom smislu {iri i puniji: svojim perom fiksirao je ono {to
izmi~e oku istori~ara - narav vremena i wegovih protagonista.
A to }e wegova pisma ~initi uvek sveìm i aktuelnim, u neku ru-
ku i priru~nim. Istina, Popovi}ev stav zahteva katkad reviziju.
Jer, ono {to mu je vrlina predstavqa u isto vreme i wegovu manu:
neposrednost, a u isti mah i uskogrudost o~evica”.
Ne{to kasnije, sve mu to ne vredi, sve je to luk i voda:
“Nebitnim detaqem zaklawa on ponekad istorijsku perspek-
tivu doga|ajaÉ, wihove su{tinske dimenzije; iza drveta, kako se
to kaè, ne vidi {umu. U vladavini kwaza Danila, na primer,
gleda iskqu~ivo samovoqu wegovu, ne i zna~ajnu dràvotvornu
misiju stvarawa savremenije, ~vr{}e objediwene zajednice od
skupa razbijenih, labavo vezanih ratni~kih plemena. Gubi iz vi-
da duboku misao, re~enu drugim povodom, da su ~ove~anstvu bila
198 Ilija Petrovi}
potrebna varvarska sredstva da bi se uzdiglo iznad varvarskog

stupwa, da je veoma izraène »centrifugalne« te`we dvanaest
crnogorskih plemena bilo potrebno suzbiti - po istorijskom
imperativu, a u interesu svih - silom. Sli~nim sredstvima, u ime
istih ciqeva, pribegao je, kao {to znamo, i wegov prethodnik
Vladika Rade - Wego{”.
A onda, mo`da je Danilo i kriv, ali bio je u pravu:
“To, naravno, ne zna~i da kwaz Danilo nije ~esto ispoqavao
i previ{e samovoqe, delom, mo`da, zbog svoje plahovite naravi.
Ali je isto tako izvan sumwe i istorijska opravdanost wegovih
nastojawa: kr{ewe plemenskog samovla{}a radi interesa {ire
zajednice, uvo|ewe mera, ne uvek i rado primqenih, kao {to je
porez, itd.”
Na samom kraju, za Popovi}a kakvo-takvo opravdawe:
“Na Popovi}ev sud bile su... od uticaja i prilike u kojima je
ìveo: s jedne strane, podozrivost austrijskih vlasti, wihova iz-
vrsno organizovana obave{tajna slu`ba, sumwi~ava prema pre-
ma slovenskom, a osobito prema buntovnom bokeqskom ìvqu; s
druge strane, Popovi}eva podani~ka lojalnost: kao ~ovek s plat-
nog spiska ]esarije, on je i nevoqno ~inio ustupke wenim stavo-
vima. Stoga su wegove ocene izvesnih pitawa (na primer, odnosa
Crnogoraca prema Austriji i obratno, crnogorske opozicije, re-
volucionarne 1848. godine i sl.) veoma bliske zvani~im gle di-
{tima crno-ùte monarhije. Ne smemo, razume se, smetnuti s uma
wegovo rodoqubqe, wegov nacionalni ponos: ne retko iz wego-
vih tekstova izbija iskreno saose}awe sa sudbinom napa}enih
gor{taka, divqewe prema wihovim podvizima” (105, 13-15).
Sve se, tako, za Popovi}a moè re}i: i da je podani~ki loja-
lan, i da je na platnom spisku ]esarije, i da je blizak zvani~nim
gledi{tima crno-ùte monarhije, i da je rodoqub, i da je naci-
onalno ponosan, i da saose}a sa sudbinom napa}enih gor{taka,
sve, dakle, samo ne dirati u Danila i wegovu dràvotvornost!
Iz Kotora, pismo imewaku. U prepisci popa Vuka Popovi}a,

ili Vukola, s Vukom Karaxi}em nalazi se i vest o crnogorskoj
pohari Ku~a, poslata iz Kotora, na Preobraèwe 1856. godine.
Po{to zapi{e da su Crnogorci prethodne godine “udarali na
okoline Nik{i}ke nekoliko puta, i ni{ta im nijesu mogli u~i-
niti”, i da su s prole}a 1856. “do na pogled Trebiwa i Gacka, sva
gotovo Turska sela popalili i opqa~kali, a Ri{}anska kao Zub-
ce, Bajkove Kru{evice i Bawane oglobili i podar~ili”, ~ime su
se “pomogli s mukom siroma{kom... ina~e umrli bi od gladi”, Vuk
se okre}e Ku~ima:
“Ku~i nijesu imali gospodara vrhu sebe (nad sobom) niti su

nau~ili hara~ pla}ali nikome. Kad bi im zla godina nastala, da
ne mogu ìvjeti mamili bi (izvla~ili bi) ìta i dinara nekad
kod pa{e skadarskog, a nekad kod Gospodara Crnogorskog s obe-
}awem da }e im se pokoriti, i naredbe slu{ati, pa bi najposle
prevarili, i zajam im i|eli (izjeli). Pleme Bratonoì}a (s) oko
2000 pu{aka preda se oko troi~ina dnevi Kwazu na lijepe, i Kwaz
ih primi, kapetane im postavi, i svoj sud obavi, i krste im na ka-
pe metne da nosi svaki, kao i ostali Crnogorci; ali (ku~ko) ple-
me Drekalovi}a, koje je jo{ ja~e od Bratonoì}a, ne{}ene nikad
pokoriti se Kwazu nego po{to vi|a{e Bratonoì}e da primi{e
sud Crnogorski i pri{i{e na kapama krste, stado{e ih koriti,
psovati i bruku s wima nabijati, da je s ovoga me|u wima bilo dosta
zla i krvi. Po ovome tu nedavno spravi Kwaz svoga brata Mirka sa
6000 Crnogoraca te iz busije napanu krvni~ki na Drekalovi}e, i
opale i porobe mnoge poboqe (vi|enije) ku}e, i isijeku sve, ne
gledaju}i ni na rod ni na godine, {to im nije moglo ispod noà i
pu{ke pobje}i, oko 300 ~eqadi! Jo{ da ih nije Novica Cerovi}
{tedio sa svoji(h) hiqadu Mora~ana, ne bi im ostala |avoqa (ni
jedna jedina) èna, ni dijete ni starac. Kad su se nasitili bracke
krvi i wihove muke, drugi dan vratili su se doma hvale}i se svuda
i svakom pobjedom i plijenom! Malo poslije ostav{i (preìveli)
nesretwi Drekalovi}i udare opet na svoju bra}u Bratonoì}e,
odagnaju stoku i ubiju 37 vaqanijeh qudi; i s ovijem opet razdra-
è Kwaza i Crnogorce, te na Pantelijev dan (dan svetog veliko-
mu~enika Pantelejmona, 27. jula/8. avgusta - IP) do|u opet jedno
2000 Katuwana a najvi{e Cuca na wih, i ovi ih sad vje{to i s po-
mo}u Arnauta Latina i Turaka napu{te me|u se, pa ih opkole i
posijeku oko 70 glava, a ostali pobjegu kud je koji prije mogao bez
strva (traga), da i danas nezna se jo{ za mnoge. - Iza toga onako
uskrvqeni udare na Pipere, te posijeku 40 dobrijeh Piperah, i
glave im po{aqu u Skadar” (104, pismo 92, 6/18. avgusta 1856).
Vukovo pismo, kako vidimo, ne bavi se premnogo samom poha-
rom. Uop{teno su pomenuti Ku~i, koji su bili “nekad kod pa{e
skadarskog, a nekad kod Gospodara Crnogorskog”, i upad 6.000 cr-
nogorskih vojnika pod komandom vojvode Mirka, koji “iz busije
napanu krvni~ki na Drekalovi}e, i opale i porobe mnoge pobo-
qe ku}e, i isijeku sve, ne gledaju}i ni na rod ni na godine, {to im
nije moglo ispod noà i pu{ke pobje}i, oko 300 ~eqadi”.
Izvesno je da su ova dva podatka uzeta iz dvaju razli~itih iz-
vora: prvi iz Kwaèstva, a drugi od onih koji su mogli znati
pravi ishod crnogorske pohare. Mimo toga, nu`no se mora odba-
citi cela pri~a, opet kwaèvska, o ku~kom napadu na Bratonoì-
200 Ilija Petrovi}
}e, o pogibiji “37 vaqanijeh qudi” iz toga plemena, o novom napadu

Katuwana na Ku~e i porazu “s pomo}u Arnauta Latina i Turaka”, o
izgubqenih “oko 70 glava”, o bekstvu preìvelih glavom bez ob-
zira, te o ku~kom napadu na Pipere u kome je pose~eno jo{ ~etr-
deset glava. Utoliko pre {to na drugom mestu, u Pavi}evi}evim
hvalospevima kwazu Danilu, tih podataka nema; kod wega se samo
~ita da je Danilo (odnosno vojvoda Mirko, kao slepi izvr{i lac
bratovih naredaba) “poslije povla~ewa glavnine crnogorskih
trupa iz Ku~a, ostavio posadu u Medunu, sa zadatkom da nadgleda
spornu teritoriju i sluì kao odbrana od eventualnog upada tur-
skih trupa. Ubrzo zatim, turske trupe, sa jednim dijelom pobuwe-
nika, izvr{ile su upad na crnogorsku postaju i zauzele Medun.
Kwaz Danilo je odmah uputio ponovo jedan ve}i odred Crnogo-
raca. Po izvje{tajima koji su prispjeli ruskom ambasadoru u Be~u
odred je brojao oko 5.500 qudi. Do prvog sukoba do{lo je 7/19. av-
gusta i Crnogorci su izgubili 21 ~ovjeka, a na drugim sektorima
oko Podgorice jo{ 19 qudi” (9, 236).
Ona prva pri~a, kwaèvska, imala je za ciq da pred stranci-
ma {to vi{e ocrni Ku~e, da bi kasnije, kad su se u tursko-crnogor-
ski vojni sukob ukqu~ili i konzuli velikih evropskih sila u
Skadru, na videlo izbila istina da je kwaz, kao pomo} svojoj po-
sadi u medunskoj tvr|avi, poslao ~ak pet i po hiqada vojnika, od
kojih je tamo poginulo dvadesetak a uz Podgoricu jo{ toliko. To,
daqe, zna~i, da su i kwaèvske pri~e o ku~kim napadima na Bra-
tonoì}e i Pipere bile ~ista izmi{qotina, a pop Vuk prihva-
tio ih je u prvom tre nutku kao istinite, jer drugih izvora, osim
la`nih, kwaèvskih, nije imao.
Journale de Toulouse, Tuluz

Uzgredno o pohari. Bave}i se razgrani~ewem Crne Gore i Tur-
ske (1858), dnevni list Journale de Toulouse iz Tuluza (Francuska)
nekoliko redova posve}uje i crnogorskoj pohari Ku~a:
“Ku~i, koji su tokom prethodnih osamdeset godina u crkve-
nom pogledu priznavali vlast crnogorskih vladika a u politi~-
kim odnosima tursku vlast, 1852. godine, posle smrti posledweg
vladike Petra II odvojili su se od cetiwske crkve. U vreme Omer-
-pa{inog ratnog pohoda na Crnu Goru Ku~i su se borili na tur-
skoj strani. Godine 1856. vojvoda Mirko je prodro u nahiju, spalio
sedamnaest sela, pobio Ku~e i okupirao wihovu teritoriju. Nahi-
ja Vasojevi}i, ugroèna vojnim pusto{ewem skadarskog pa{e, do-
brovoqno je predata Crnogorcima. Ove dve nahije prihvatile su
crnogorske kapetane, i bile predstavqene u crnogorskom senatu
sa po dva ~lana” (60, broj 335 od 5. decembra 1858).
Svedo~anstvo Marka Miqanova

Marko Miqanov i pohara. Kako }e svedo~ewu Marka Miqa-
nova o crnogorskoj pohari Ku~a biti dato ponajvi{e prostora,
jer jedino on ne krije kakva je bila priroda te po{asti i koliko
je i kojih `rtava bilo, ovde }e biti zapisano i nekoliko re~i o
Markovom (ne)u~e{}u u tim stravi~nim doga|ajima. Zbog ~iwe-
nice da je Marko u vreme pohare imao dvadeset tri godine, a ve} je
bio poznat po svom juna~kom dràwu, mnogi qubopitqiviji slu-
{aoci ili ~itaoci prigodnih tekstova ili pri~a o tom skoro
zaboravqenom zbitiju sebi su postavqali pitawe gde se on tada
nalazio. Tome pitawu dosta pa`we posve}uje i Jago{ Jovanovi},
uvek uz Markovo ime vezuju}i ime Jo{a Stanojeva Ra{ovi}a sa
kojim je ~etovao. Najpre, on kaè da je vojvoda Mirko “nagovorio
kwaza da Marka i Jo{a uzme za perjanike kako bi ih {to vi{e ve-
zao za Cetiwe, a to zna~i za jednu odre|enu i s planom vo|enu os-
lobodila~ku borbu, koju je èlio i kwaz Danilo od prvog dana
kada je izabran za kwaza Crne Gore. Poziv da do|u na Cetiwe upu-
}en im je jo{ u junu 1855, ali po{to oni tada nijesu bili u Ku-
~ima, doznali su za wega tek u septembru 1855. i kada su se spremi-
li, svr{iv{i usput i neke plemenske poslove, do{li su na Ceti-
we u proqe}e 1856 godine. Na Cetiwu su srda~no do~ekani: kwaz
ih je istog dana pozvao na razgovor, a vojvoda Mirko je bio stalno
s wima, dok god su bili na Cetiwu. I kwaz i vojvoda Mirko su
morali odmah uo~iti da su im ova dva junaka vrlo potrebni u
kraju jo{ neujediwenom sa Crnom Gorom (Aha! 1856. godine Ku~i
jo{ nisu bili u sastavu Crne Gore - IP), a vrlo zna~ajnom za
wihove planove, pa su i jednog i drugog primili u perjanike, u
koje su, kao {to je poznato, tada, a i mnogo kasnije, primani samo
najodabraniji qudi, najistaknutiji i po juna{tvu i po ugledu u
svome plemenu (14, 18).
Nesumwivo, Marko tada jeste bio junak, ali mu ugled i nije
bio osobit, s obzirom na ~iwenicu da mu ni otac Miqan Jankov
nije spadao u vi|enije Ku~e. Stariji kosorski Petrovi}i prepri-
~avali su jedan doga|aj iz vremena kad je Marko imao petnaestak
godina, i kad je do{ao na Kosor da Boìnu Radovanova (~ukununuka
Jova Petrova Ilikovi}a), jednog od onda{wih ku~kih predvodni-
ka, pozove na megdan. Po{to se oglasio iznad Boìnine ku}e, na
Boìnino pitawe ko je i {ta traì, odgovorio je da je on Marko
Miqanov, sin Miqana Jankova, s Meduna, i da zove Boìnu na meg-
dan. Na to deo prisutnih, a pri~aju da se tu zateklo tri desetak
mla|ih Boìninih bratstvenika, krene qutito k wemu, da ga izu-
daraju, da mu vi{e ne pada na um nikakav megdan s Petrovi}ima.
Boìna ih zaustavi, a Marku poru~i: “Idi, dijete, ku}i, da te ovih
202 Ilija Petrovi}
trideset qeva~a (levorukih) ne rastrgnu”. Marko se odmah uda-

qio, a Boìna, umiruju}i svoje mlade bratstvenike, prozbori: “Ne-
ka, mom~adi, neka, ovo }e dijete jednoga dana biti glava Ku~ima!”
Svoju nedoumicu oko pitawa gde se Marko nalazio za vreme
pohare, Jovanovi} pro{iruje i pitawem da li su kwaz Danilo i
vo jvoda Mirko razgovarali s Markom Miqanovim i Jo{om Sta-
nojevim o svojim namerama, kao i “da li su tada obavije{teni i o
drugom pripremanom napadu na Ku~e”. Jovanovi}evi odgovori, za-
~iweni udvori~kom tvrdwom da naredbu za poharu nije izdao kwaz
Danilo ve} vojvoda Mirko (“Vojvoda Mirko... od kwaza - prema
svim podacima kojima raspolaèmo - nije tada dobio naredbu za
borbu po svaku cijenu, nego za sporazum”), zasnovani su na sopstve-
nom neverovawu “da oni o tome nijesu znali, jer je poznato (otkud
je to i kome poznato, ne kaè - IP) da se nijesu slagali sa drà-
wem ku~kih glavara i s wihovim, iako labavim, vezama sa Skad-
rom. Naprotiv, vi{e je vjerovatno da su oni znali za namjeravani
napad i da su bili sa glasni sa wim, samo nijesu bili za to da se
ubija nevino stanovni{tvo, {to je izvr{ila vojska po vojvodinoj
naredbi. U memoarskoj gra|i serdara Rada Turova Plamenca ima
nekih, iako nedovoqno jasnih, podataka o tome da je Marko Miqa-
nov kasnije korio na Cetiwu neke Petrovi}e (wegu{ke) zbog »dva
nebratska pokoqa Ku~a« i da se on s tim ne slaè, mada je bio i
ostao »vatreni pobornik za ujediwewe Ku~a sa Crnom Gorom, ko-
je su spre~avali neki samoìvi glavari« ku~ki (14, 20-21). U nepo-
srednu vezu s ovom posledwom konstatacijom treba dovesti i stav
dvojice prire|iva~a kriti~kog izdawa Markovih dela da je Marko
“pripadao onim ku~kim glavarima koji su teìli ujediwewu
svoga plemena sa Crnom Gorom, dok su mnogi drugi bili orijen-
tisani na saradwu sa skadarskim vezirom i na odràvawe mira sa
Turcima”( 1, 11).
Pa Jovanovi} kaè daqe da se “ne moè ta~no utvrditi gdje
je bio Marko Miqanov i {ta je ~inio prilikom drugog crnogor-
skog napada na Ku~e, koji je izvr{en krajem juna 1856 (po starom
kalendaru - IP), za vrijeme tzv. druge pohare Ku~a, kad je opet
protiv wih predvodio vojsku brat kwaèv vojvoda Mirko. Marko
Miqanov o tome ni{ta ne kaè, iako u svojoj kwizi Pleme Ku~i
s bolom pomiwe taj doga|aj kao »bratski pokoq«, u kojemu je stra-
dalo mnogo vi{e nevinog stanovni{tva nego prilikom prvog na-
pada. Najvjerovatnije je da on tada nije bio u Ku~ima, nego ili na
Cetiwu ili s Jo{om negdje u ~etovawu da osveti svoga osamnae-
stogodi{weg brata Radowu koji je poginuo na Ledinama (“fundan-
sko selo” - IP) u jednoj borbi (14-VI-1856) izme|u Ra{ovi}a i
Gruda... Istina, on je bio obavezan kao kwaèv perjanik da dolazi
na Cetiwe poslije svaka dva mjeseca, jer su tako redom perjanici

sluìli (“u po~etku slu`bovawa perjanici su provodili po mje-
sec dana na Cetiwu a drugi mjesec kod ku}e” - 1, 10), pa da li mu je
tada bio red ili je radije pretpostavio osvetu brata perjani~koj
slu`bi, to ne znamo, ali smo prije za ovo drugo, tj. da je tragao za
ubicom svoga brata, bez obzira na sve druge obaveze. Ali, bez ob-
zira na to gdje je prilikom druge »pohare« bio Marko Miqanov,
sigurno je da je bio saglasan sa stavom Cetiwa prema ku~kim gla-
varima, koji su ponovo okrenuli protiv svoga plemena crnogor-
sku vojsku” (14, 21).
âk i ako se ne zna s kojom koli~inom podani~ke “dràvotvor-
nosti” Jovanovi} pi{e crnogorsku istoriju, te{ko da i najnaiv-
nijoj qudskoj pameti moè pod kapu stati wegov stav da su ku~ki
glavari okrenuli crnogorsku vojsku protiv svoga plemena; ba{
kao da je to bio neposredni izazov na boj i kao da crnogorska voj-
ska nije ratovala pod komandom kwaza Danila i vojvode Mirka!?
A Markova nesaglasnost s istim tim ku~kim glavarima imala je
za jedini ciq, kada se “poslovi” oko pohare posmiruju, da se i za
wega na|e neko glavarsko mesto. Otud, svedo~ewe Jola Pileti}a,
strica Markove ène, sadràno u memoarima, trebalo je da Marku
sa~uva obraz pred plemenicima; lako bi moglo biti da je Marko
za vreme pohare boravio u Piperima, pod za{titom Jolevom, ma-
da moè biti istinita i zezalica koja se i danas ~uje po Ku~ima
da je Marko tada “bio na Kom, sklonio se da muze ovce”.
Nije iskqu~eno da se i Trifun \uki} ba{ na tu “varijantu”
naslawao kad je 1930. godine, u predgovoru za Celokupna dela Mar-
ka Miqanova napisao da se ne zna ta~no gde se Marko nalazio za
vreme pohare i {ta je tada radio, ali pretpostavqa da se on “po
svoj prilici tada nalazio u planini, odakle je pratio (ba{ tako:
pratio - IP) ovaj svirepi bratski pokoq, koji }e kasnije opisa-
ti u svom delu Pleme Ku~i” (8, XII-XIII).
Markovo docnije podrobno pisawe o pohari, koje }emo dati
na narednih dvadesetak stranica, moglo bi biti plod wegove du-
boke griè savesti i pokajni~ki ~in, ali i rezultat nedavnog ras-
kida sa cetiwskom dinastijom. Kwaz Nikola mu taj raskid nije
zaboravio, te je, kad je Marko umro u Hercegnovom, zabranio da mu
se u crnogorskim plemenima odaje po~ast; svi su poslu{ali nared-
bu, osim Simona Ivanova Vuk~evi}a, koji je sa svojim plemeni-
cima preneo Markove posmrtne ostatke preko Qe{anske nahije,
zbog ~ega je izgubio brigadirski grb i poloàj.
A da Marku nije lako palo da iscrpno opi{e crnogorsku po-
haru Ku~a kazuje i podatak da se “ovoj temi stalno vra}ao, dopuwa-
vao i ispravqao ve} napisano, stalno raspiwan i mu~en dilemama
204 Ilija Petrovi}
da li je pravednije i po{tenije re}i cijelu istinu o neza pam-

}enoj tragediji i bratskom polomu ili tu veliku bruku i bratsku
sramotu pre}utati i zaboraviti.
O tome, kad je prelomio preko koqena i odlu~io da sve ka-
è”, pi{e Qubi Kova~evi}u da “u istoriji Ku~a, koju sam... pre-
dao na {tampu, izostavio sam jedan dio doma}ega nevaqalstva.
No po{to se ne moè tim izostavqawem uni{titi ni umawiti, a
ni u~initi da ga nije bilo, no ga narod zna i sve vi{e o wemu go-
vori”, to je, veli, rije{io da “izjasni” sve {to o tome zna (45,
144-145; 1, 416).
A na drugom mestu kaè: “Jednom sam upisao {to sam mislio,
pa sam se povrnuo. Zbog toga... nabrajaju}i sve gore od gorega... re-
koh da se s ovim paklenim doga|ajem vrtim kao u kolovrat. Meni
u dio pade da brojim i svjedo~im {to je ~ije i {ta kome u dio pada,
jer u narodu je poznato {to je ko u Ku~ima radio i da je to sve po
naredbi kwaza Danila u~iweno. Drugi tome nijesu ni{ta dodali,
no su mnogi umawili ono {to je kwaz èlio da se u~ini” (1, 456).
Bilo je, dakle, ovako: îm je Danilo uspostavio kwaèvsku

vlast, glavari crnogorskih i ve} prisajediwenih brdskih pleme-
na pristupili su mu i celivali ruku “u znak priznawa”. Ku~i ni-
su bili me|u wima, a novine su sredinom jeseni 1852. godine mog-
le javiti da “najnoviji glasovi iz ovog kwaèvstva stiù, da na-
hija Ku~ka nije jo{ ni poslala svoje glavare na poklon mladome
kwazu Danilu” (88, broj 32, od 15. oktobra). Iz takvog stava jedino se
moglo zakqu~iti da su “u odnosu prema Crnoj Gori Ku~i bili ne-
mirno i neposlu{no pleme, crnogorskim vlastima nijesu htjeli
da daju porez jer su ga smatrali simbolom ropstva. Po{to nije
mogao mirnim putem da prisajedini Ku~e Crnoj Gori, kwaz Dani-
lo je dva puta na wih slao vojsku pod vo|stvom svoga brata vojvode
Mirka Petrovi}a. Prvi put Crnogorci su po{li na Ku~e 1855.
godine sa ciqem da ih pot~ine i umire, da ih natjeraju na pokor-
nost. Napad na Ku~e izvr{en je uz pomo} brdskih plemena i iz-
veden je sa vi{e strana. Druga crnogorska pohara Ku~a izvr{ena
je jula 1856. godine uz u~e{}e brdskih plemena. Napad je izvr{en
sa raznih strana i bilo je mnogo `rtava. Najvi{e je stradalo neja-
ko stanovni{tvo, starci, bolesnici i djeca” (1, 10-11).
“U ovo vrijeme kwaz Danilo zatraì od Ku~a da pla}aju da-
nak i da im postavi sud. Ku~i ne htje{e ~uti za danak, jer ga nijesu
ni Turcima pla}ali. Ovakav odgovor razquti kwaza Danila, te
po{aqe na wih veliku vojsku sa svojim bratom Mirkom, da ih si-
lom »posudi«, odnosno podvrgne svojoj sudskoj i upravnoj vlasti,
i protivnike kazni. Vojvoda Mirko do{ao je s vojskom na Bio~e
kod Mora~e i odatle poslao Ku~ima ovu naredbu kwaza Danila:

da mu do|u Ku~i, dvanaest wihovih glavara da se strijeqaju gdje
se uhvate, a drugi narod neka se ne boji, da mu je Bo`ja vjera, samo
da im postavi sud i sjedini ih s Crnom Gorom i Brdima, kao jedan
narod i jedna bra}a da budu” (1, 269).
Ovo je, dakle, bila naredba kwaza Danila, a ne “proklamaci-
ja” vojvode Mirka, kako je za upotrebu u evropskim konzulatima u
Skadru i Dubrovniku i wihovim vladama bilo smi{qeno; znao je
cetiwski gospodar da Ku~i ne}e prihvatiti wegov zahtev, ali je
jo{ boqe znao da }e mu to odbijawe posluìti kao izgovor da ot-
po~ne svoj krvavi pir.
“Iako su se Ku~i ~udili naredbi da se ubiju 12 glavara, me|u
kojima su tri sve{tenika, jer nijesu priznavali da su u~inili
pogre{ku za koju bi smrt zasluìvali, opet su se skupili na dogo-
vor da vije}aju o kwaèvoj naredbi. Me|u Ku~ima je u to vrijeme
bila velika nesloga, te su se oni koji vi{e znaju i zbog nazatka i
nesloge o~ajavaju, nadali da }e se tako izlije~iti bratsko jedin-
stvo sa Crnom Gorom, govore}i: »Boqe je da se svi zajedno bijemo,
nego redom jedan po jedan«, ali evo muke {to ne mogo{e pristati
da im se pogube dvanaest glavara. Zbog ovoga Ku~i se jo{ vi{e
razdvoji{e. Ve}i dio Ku~a ode kod Mirka na Mora~u, a mawi dio
ne htje se odvojiti od glavara i sve{tenika, kojima se smrt obe-
}avala; od bratstva êjovi}a ne ode niko, no svi osta{e kod svo-
jih glavara i popova.
Oko glavara i bratstva êjovi}a skupi se ne{to vojske u ko-
joj je bilo i ~etrdeset podgori~kih Turaka, i ulogori se naspram
vojske crnogorske i brdske, da se bije kad vojvoda Mirko krene s
vojskom u Ku~e. No Ku~i koji odo{e kod Mirka nijesu mnogo ma-
rili za ovu vojsku, jer je sva snaga ku~kih bratstava bila s wima a
koji nijesu s wima tu do{li, ti su ~ekali u svojim selima kao
ozebao sunce, svaki se raduju}i nekome dobru: neki bratskome
jedinstvu, a neki grbu i poglavarstvu, neko medaqi ili krstu, a
ko je boqi i pametniji, taj se veselio bratskome oja~awu naspram
Turaka. I onaj koji nije umio na ve}u srpsku sre}u misliti, da mu
jedinstvo koristi prinese, i on se nadao da }e vi{e zla Turcima
u~initi kad bude jedinstvo, - tek svaki se Ku~, osim onih dvana-
est glavara s druìnom, radova{e, jer i oni najsiroma{niji na-
dao se, ako ne ~emu drugom, a ono pravome sudu, koji }e ga braniti
od ja~ega”.
Kriju}i u Ku~e. “Vojvoda Mirko sjedio je s vojskom pet-{est

dana kod Mora~e i traìo na~in kako bi zauzeo Ku~e bez velike
pogibije. Prvo je nudio Turu \urovu Petrovi}u i jo{ nekima da
206 Ilija Petrovi}
mu, kriju}i, uvedu crnogorsku vojsku u Medun. Turo mu je odgovo-

rio: »Ne}u sam sebi nadjenuti ime izdajnika, a otvoreno ako }e{
da idemo, drug sam ti« (1, 269 ).
Shvataju}i da bi “otvoren” upad u Ku~e bio vrlo rizi~an,
vojvoda Mirko je, prema pri~awu nekih o~evidaca, bio spreman
da se, ~ak i kad bi slomio Ku~e koji su bili u{an~eni povrh Bi-
o~kih strana, vrati u Crnu Goru; mislio je da }e se ostali Ku~i
zatvoriti po kulama i u gradu Medunu, te da }e mu u takvim uslo-
vima vojska izginuti (1, 380).
“Onda se na|o{e Baco Dragojev Boòvi}-Ivanovi} sa Doweg
Meduna i pop Spaho Boòv Popovi}, serdar ku~ki, i jo{ neki ko-
ji primi{e tu ponudu. (Vojvoda Marko najpre je napisao da je ser-
dar Jole Pileti}, stric potowoj Markovoj prvoj èni, koji je
“kao pograni~ar - sused, iz Pipera - imao mnoge prijateqe u Ku-
~ima”, odabrao neke da ga dovedu do Meduna, te da je on sa svojom
vojskom u{ao u grad. Quba Kova~evi} pretpostavqa da je Marko
kasnije namerno izostavio Jola iz ove pri~e, da bi ga za{titio
pred Ku~ima - 1, 270). Oni su pri~ali da su tada rekli vojvodi
Mirku: »Ne brini ti kako }e{ u Ku~e do}i i sud postaviti, no nam
daj Bo`ju vjeru da se nijedan Ku~ ne boji, pa }emo ti otvoriti put
da u|e{ u Ku~e bez ikakve pogibije i {tete, ni va{e ni na{e«.
Vojvoda Mirko im na to odgovori: »Ja ne znam za koga vi tra-
ìte Bo`ju vjeru; vjera je data svakome osim onima dvanaesto-
rici glavara koji su zapisani da se mu{ketaju, odnosno strijeqa-
ju. Wima ne smijemo od kwaza vjeru dati; to moè u~initi samo on,
a drugi ne. Ako traìte vjeru za druge Ku~e, to vam je ru`na mana,
kad sami znate da ja ne}u, niti sam krenuo, da se koqem s hri{}an-
skim narodom, no da sud i red postavim i Ku~e zdruìm s Crnom
Gorom i Brdima«.
Ku~i, kao prekoreni {to mu iska{e vjeru, rekli su: »Znamo
da nijesi do{ao narod da koqe{, no ti i{temo vjeru za one dvana-
estoricu Ku~a, pa mirno da ide{ u Ku~e i da radi{ {to je potre-
ba; i ina~e svi Ku~i èqno ~ekaju da se sjedine s kwaèvom zem-
qom, a ako koji ima da to ne èli, takvi nam ne moè smetati!«
Vojvoda Mirko im je odgovorio: »Onima dvanaestorici ne
mogu vjeru dati prije no kwaza vidim, no neka se oni uklone iz Ku-
~a, a vi u~inite, kako najboqe znate, da ja s vama idem u Ku~e, da
postavimo sud i uredimo Ku~e, pa kad to svr{imo, vi }ete ostati
da sudite narodu kao wegovi glavari, a ja }u oti}i na Cetiwe, da
kaèm kwazu kako smo stvar uredili. U to se nadam da }e kwaz
onih dvanaest glavara i sve{tenika prizvati k sebi i oprostiti
im ìvote, pa moè biti i za glavare poslije postaviti da uprav-
qaju narodom kao i prije; i jo{ lak{e, jer }e im kwaz pomagati, a
do sad su se sami s narodom mu~ili, a ja znam da je glavarima muka

upravqati narodom, kad nema gospodara i strogog suda«.
Ali Ku~i koji su vjeru traìli za glavare, traìli su samo
da glavari ne budu ubijeni, a prvijenstvo su, kao {to to Srbi obi-
~avaju, èqeli sebi prisvojiti; èqeli su da oni budu glavari
plemenu, iako im je narod dobro znao nedostatke; ne bi im smeta-
lo da sa boqih od sebe prenesu glavarstvo na sebe i da se `mure}i
grabe na prvijenstvo, na tu staru Bogom neblagoslovenu Srbino-
vu ba{tinu. No, kako mu drago, Ku~i se pogodi{e s vojvodom Mir-
kom ovako: da vojsku brdsku i crnogorsku po no}i dovedu u grad
medunski i da tu k wima svi Ku~i do|u, da se po re~enom ugovoru
sud i red postavi. Samo je jo{ uglavqeno da se izgore ku}e onoj
dvanaestorici, da tako kwazu splasne qutwa i prije im oprosti.
Tada Ku~i koje je vojvoda Mirko odredio, uze{e jedan dio cr-
nogorske vojske, odvedo{e je po no}i uo~i Petrova dne niz Maza-
nicu povrh Doqana i uvedo{e u Medun. Oni Ku~i koji s glavari-
ma bjehu povrh bio~kih strana pripravni da se biju s crnogor-
skom vojskom, kad ~u{e iz grada slavqe i vidje{e za sobom vojsku
i me|usobno izdajstvo, nijesu boja ~inili, no su utekli kud je ko
mogao” (1, 269-271).
Na drugom mestu dao je Marko ne{to vi{e podataka: “Na
Petrovdan ujutru, kad je osvanula vojska u gradu i Ku~i vidjeli
me|usobno izdajstvo, kako su bili povrh Reta i Bio~kih strana,
prema vojsci crnogorskoj, a vide}i sve za sobom, ostave svoja mje-
sta i rasprsko{e se kud ko moè, tako da niko nije boja ~inio,
bezmalo u Fundanu i Zatrijeba~, no je crnogorska vojska palila i
àrila po Ku~ima i pokazala zlo}u kakvu nikakva vojska do da-
nas nije pokazala na ovim stranama, ni Srbi Turcima, ni Turci
Srbima. Niska nevaqalstva koja je crnogorska vojska tada u~ini-
la u Ku~ima ne mogu se sva izbrojiti” (1, 381-382)
Pojedinost da Ku~i raspore|eni na Bio~kim stranama “ni-
jesu boja ~inili”, kazuje da su Danilove pri~e o navodnim `rtvama
navodnog crnogorskog oruànog sukoba sa Ku~ima u{an~enim iz-
nad Bio~a, bile smi{qene s jedinim ciqem da se “pokriju” `rt-
ve budu}eg pogroma po ku~kim selima.
U i{~ekivawu “bratstva i jedinstva”. Dok su se oni sa Bio~-

kih strana razbeàli kud je ko mogao, “ostali narod mirno je
doma sjedio, a neki od vi|enijih qudi iza{li su iz selaÉ da sret-
nu vojvodu Mirka, koji je tada s vojskom okrenuo na Medun, kao
sre}ni, vide}i bratsko jedinstvo i slogu.
No, ~im je vojvoda Mirko krenuo prema Medunu, moglo se vid-
jeti da on ne misli ono {to je govorio, jer ne povede svu vojsku sa
208 Ilija Petrovi}
sobom. Vojvoda qe{anski Ivan Uskokovi} sa svojom vojskom ode

uza selo Ra}ese na Mom~e, a Novica Cerovi}, Pavi} \ikanov,
kapetan rova~ki, i Milisav Mi{ni}, kapetan mora~ki, sa svo-
jim vojskama oti{li su gorwim krajem Ku~a preko Brskuta i [i-
rokara, kako }e pohvatati neja~ - ène, djecu i stare - i stoku u
planini ku~koj.
Ku~i koji prvi sreto{e veselu bra}u Ku~e i vojvodu Mirka s
vojskom bjehu svi ubijeni i posje~eni, a za tim po selima sve pu-
{ka pobi i no` posije~e. Ne bjehu po{te|ena ni djeca u kolijev-
kama, no pod ma~. Nijesu gledali je li lani ili ove godine ro|eno.
Tako se nije gledalo je li mu{ko ili ènsko. A to se razumije:
nijesu imali kad razvijati djecu iz kolijevaka da gledaju je li
mu{ko ili ènsko (1, 443), jer je svaki hitao da mu ga drugi ne ug-
rabi i za to medaqu ili krst dobije, a wega bez ugleda ostavi. Ta-
ko i starci i bolesnici, pa i da se nijesu mogli di}i od starosti
ili bolesti, bjehu posje~eni i glave im ponesene na mjesto gdje
treba da se izloè i wihov broj ne zaboravi. Jednom rije~ju: ili
je bilo hroma, ili slijepa, kqasta, gluva, nijema, odvojenikaÉ koji
se ne mije{aju s ~eqadima, no se zovu gubavci, i od tih su neke no`
i sabqa posjekli toga puta.
U narodu se broji koliko je koje vrste poginulo i od koliko
godina starci i djeca, jer nije bio obi~aj ni u hri{}ana ni u Tu-
raka da ubiju jedan drugome dijete, ni da se osvete djetetom prije
no oru`je po~ne nositi, a tako i starcem kad baci pu{ku i boj os-
tavi, i ko bi ga ubio za osvetu - taj se osramotio, a ne osvetio. Ta-
ko je pop Mijailo Vojvodi} iz Crmnice zaklao troje djece: dvoje
Ivana Radojeva (starije od dvije i po godine, mla|e od tri mjese-
ca), a tre}e Nikole Markova, obojice s Ubala.
Ruìca Nikolina o tome pri~a ovako: Kako je nosila dijete
u kolijevku (upr}enu na le|ima - IP), vojnici je uhvate i po~nu
raskubati. Ona je mislila da }e uzeti haqine s we kao sa drugih,
no ostave ju nesvu~enu. Ona veselo krenu daqe, misle}i da je po-
trefila na vojnike kojima je nisko ènu svla~iti. No idu}i opa-
zi krv niza sebe, spusti kolijevku na zemqu da vidi odakle je krv,
kad - ali dijete nema glave, no ju je otkinuo i oti{ao re~eni pop
Mijailo.
(Vaso Ivov Vojvodi}, istori~ar iz Novog Sada, ro|en 1928.
godine u Ruskom Selu, iz Rije~ke nahije poreklom (iz Gra|ana),
se}a se da je u roditeqskoj ku}i slu{ao pri~u o u~e{}u svojih ple-
menika u pohari Ku~a. Nije se krilo da su neki od wih ubijali sve
na koje su nai{li, ali je to, kako se pokajni~ki pravdalo, ~iweno
po naredbi koja je u sebe ukqu~ivala i stav da Ku~i nisu pravo-
slavci i da ih treba istrebiti. Iz pri~e o popu Mijailu posebno
je upamtio pojedinost da je iz grla jednog zaklanog deteta proka-

palo tek posisano maj~ino mleko - IP).
Neke su majke kumile i bogoradile vojnike da im dijete ne za-
koqu, no vojnici, po{to ga zakoqu, bacali su ga u ogaw gdje ku}a
gori, i pri~aju da je od djeteta zelen plamen.
Koruna Radowina s Kosora nosila je dijete u kolijevku, a
Crnogorac, tr~e}i za wom, re~e joj: »Stani, èno! [to ti je to te
nosi{ na ple}ima?« Koruna re~e: »Dijete, i to nekr{teno; evo ga
tebi na Boga i svetoga Jovana, ti da ga krsti{«. On joj re~e: »Krs-
ti}u ga, no ~ekaj«. Koruna pri~eka. Crnogorac, kad do|e, zakla joj
dijete i ponese glavu gore na Medun i re~e vojvodi Mirku: »Evo
sam posjekao glavu«. Kad je iznio djetetovu glavu bez kose, stres-
li su se svi koji su tu bili i to vidjeli. Pri~aju da mu vojvoda ni-
je ~estitao, no ga je otjerao od sebe, govore}i mu: »Poganski sine,
nijesi je mogao metnuti gdje svi drugi?« (Vojvodi Mirku nije, da-
kle, bilo mrzno {to wegovi vojnici ubijaju decu, ali mu je bilo
“nezgodno” da vidi wihove odse~ene glave - IP).
Tragovi Mirkove “pobede”. Po{to je vojska Mirkova opqa~-

kala Medun, ko je {to stigao, i zapalila ku}e, Mirko je krenuo ku-
}i, na Cetiwe, preko Kosora. “Kad su do{li kod crkve kosorske,
wegovi vojnici kamewem su joj vrata slomili, iz crkve {to su
mogli ponijeti ponijeli su: kwige, krstove i kolo Presvete Bo-
gorodice, a {to mu nije vaqalo, to je spalio ogwem i polomio” (1,
271-272).
Za kosorsku crkvu Marko Miqanov jo{ kaè da je “bogato
ukra{ena bila. To su bogatstvo vojvode Petrovi}a od ruskih ca-
reva i carica donosili. Tu je bilo jevan|eqa, ode`di, i sve drugo
srebro i zlato. Vojvoda Radowa (Petrov Ilikovi} Drekalovi} -
IP) imao je ~a{u srebrnu, na kojoj je bio natpis: Jekaterina tre-
}a, carica ruska, i vi{e toga orao dvoglavi. U vojvode Radowe i
sina mu Ilije bili su pe~ati ruski i drugih vojvodaÉ Petrovi}aÉ,
ali za pe~ate... kazano je da su sad kod kwaza Nikole na Cetiwu.
Tako je kazano i da su crkve kosorska i medunska parama ruskim
gra|ene i ukra{ene, a sad vojvoda Mirko sve iz wih ponese” (1, 384).
“Ni grobove pred crkvom nije ostavio, no sve polomi{e, {to ni-
je ogaw mogao izoreti” (1, 272).
“Kad je ovo grozno bezakowe ~iweno, rekao mu je stari Turo
\urov, potomak vojvodaÉ Petrovi}aÉ: »Za{to, vojvoda Mirko, ovo
da se ~ini od crkve i grobova?« Vojvoda mu je odgovorio: »Nije ovo
crkva no xamija, Turo!« (iako je u Ku~e u{ao pod parolom da tamo
nije krenuo da se koqe sa hri{}anskim narodom - 1, 270 ). »Nije no
crkva hri{}anska i hri{}ani su je gradili, da se u woj hri{}an-
210 Ilija Petrovi}
ski Bogu mole, od nekoliko stotina godina, pa joj ti danas tursko

ime daje{, po{to je krvni~ki pohara i satrije. Dosta si zla u~i-
nio, a da ne ru{i{ i pali{ bogomoqe. Evo koliko ti je glava kr-
{tenih pore|ano, imao si se ~ime zadovoqiti i bez crkava«.
Ovo je rekao stoga {to su posje~ene glave qudi i djece bile
skupqene na uqanik (p~eliwak) popa Luke i pobodene na motke u
ogradi oko uqanika, kako bi ih vojvoda Mirko mogao pregledati
i vidjeti koliko ih je. Govore da ih je bilo 243 i da je u te glave
bilo 17 vojni~kih koji su mogli u boj oti}i da se biju s Turcima, a
drugo su bili starci, bolesnici i djeca. Ne znam je li ovaj broj
ta~an, samo ovo znam: da nijesu vojnici brdski i crnogorski {ti-
tili seqane, Bog zna koliko bi tu jo{ glava posje~eno bilo.
Tom prilikom poharana je crkva medunska i ponesen iz Ku~a
sveti Arsenije (Bogdanovi} Sremac). Kazuju da su ga kalu|eri do-
nijeli iz Pe}ke patrijar{ije u Manastir mora~ki, no iguman mo-
ra~ki Dimitrije rekao je kalu|erima da ga nose u Ku~e, govore}i:
»Tu je slobodan od Turaka, a ovdje ga ne smijemo dràti blizu Ko-
la{ina i drugih Turaka« I donijeli su ga u crkvu medunsku, gdje
je stajao dok je vojvoda Mirko do{ao i ponio sveca kao i drugo”.
(Svetiteqeve mo{ti nalaze se danas u manastiru @drebaoniku,
kod Danilovgrada - IP).
Vojvoda qe{anski Ivan Uskokovi} do{ao je sa svojom vojskom
u selo ra}e{ko. Seqani su ga bratski sreli, a on ih je bratski pri-
mio u svoju vojsku. Kad je tu, s jo{ nekoliko Vujo{evi}a, do{ao
Vu~eta Mirkov, pobratim vojvodin, on upita vojvodu: »Bojimo li
se {to, pobratime?« Vojvoda mu je rekao: »Ti kao da si zaboravio,
pobratime, da smo ja i ti po Bogu bra}a, pa kako da vjeru i{tem«.
Vu~eta primijeti: »Ja znam da se ne bojim kod tebe, samo se ~uje za
neke Ku~e da im nema vjere«. Vojvoda re~e: »Ko je to rekao, ja ne
znam. Mi smo svi bra}a hri{}ani, Bo`ja je vjera data svakome, no
me vodi u tvoju i moju ku}u«. Vu~eta s druìnom povede vojsku i
vojvodu preko Ubalca i Zagrede na Gorwe Mom~e. Tu zapali{e
dva dubiroga (kupaste staje) za znak dokle je vojska do{la, pa se
vrati{e u Ra}e, gdje su kona~ili i u dru{tvu proveli kao doma}a
~eqad. Kad su sjutradan ~uli za glas sa Meduna da je vojska vojvode
Mirka sve {to je stigla posjekla, onda vojvoda qe{anski Usko-
kovi} olabavi i pusti te wegovu vojsku (vojnike-seqane iz Ra}a
koje je prethodnog dana “bracki primio u svoju vojsku” - IP) po-
sjeko{e kod wega na guvno u selo ra}e{ko. Zaludu mu je Vu~eta
rekao: »[ta je ovo, pobratime! Kamo ti bratska i Bo`ja vjera,
koju ju~e dava{e svakome hri{}aninu?« Vojvoda mu je odgovorio:
»Bogami, pobratime, ne mogu ni{ta, no stariji zapovijeda«. Tako
Ra}esi i Vujo{evi}i pogibo{e, selo im popali{e i oplijeni{e.
Vojvoda nema{e hri{}anskoga srca da odbrani pobratima i

wegovu druìnu koju bje{e primio u svoju vojsku, kao {to su dru-
gi odbranili neke kojima nijesu amanet i vjeru davali. Kao sena-
tor i vojvoda mogao ih je i od drugih braniti, ali je doìvio da mu
stihovima kaù da »ima vlasti, no ne ima ~asti«. Narod o vojvodi
govori, da nije imao namjeru da to u~ini, kad nije prvi dan po-
bratima s druìnom ubio, no je uga|ao ja~emu, a ne Bogu i svojoj
~asti; ali se u narod i to govori, da je i on sabqom pomagao sje}i
svoje nove vojnike (1, 272-273 ).
U prvobitnom opisu crnogorske pohare Ku~a, vojvoda Marko
je “doprinos” qe{anskog vojvode Ivana Uskokovi}a smestio u tek
nekoliko re~i, zapo~iwu}i pitawem prisutnim Ra}esima “koji
je najboqi od vas”. Jedan izme|u wih, “misle}i da ih pita zato da
da im najboqega metne za glavara, i èle}i da bude glavar, re~e:
“Ja sam najboqi”. Onda vojvoda posije~e ovoga najboqega, a wego-
vi vojnici one druge sve do posledweg” (1, 273)
Qe{anskog vojvodu Ivana Uskokovi}a ruìli su i wegovi
vojnici i drugi Crnogorci. Tako mu je Joko Savi}ev Vukoti}, ~ev-
ski plemenski kapetan, rekao: »[to u~ini, vojvoda, od bra}e i
svoje druìne, da Bog da mi ne ispala du{a iz tijela, dok tebi ne
vidio sramotnu pogibiju« (1, 273).
“Tako su ga i drugi Br|ani i Crnogorci psovali i pquvali.
I danas traje govor me|u narodom o vojvodi i Ra}e{kom guvnu - i
prolivenoj krvi na wemu” (1, 448).
“Vidi se da je qe{anski vojvoda iz straha prosuo bratsku krv
preko zadane vjere, po{to je to nedjelo za sjutradan ostavio; pre-
pao se kad je ~uo {to je vojvoda Mirko sa svojom vojskom u~inio,
pa nije smio da ne okrvavi ra}e{ko guvno i da ostane bez vojni~-
kog ugleda”.
Pohod “gorwe vojske”. Marko Miqanov tvrdi da “gorwa voj-

ska kojom su zapovijedali Novica Cerovi}, Milisav Mi{ni} Vu-
jisi}, kapetan mora~ki, i serdar Pavi} \ikanov Vlahovi}, kape-
tan rova~ki, nigdje za sobom traga od zlo~instva nije ostavila.
Kad su od planine do{li u sela ku~ka, svr{ena je kasapnica bila
(1, 445), i vidjeli su {to nijesu mislili da }e ikad vidjeti: staro i
mlado, hromo i slijepo pod ma~ je palo, stari i mladi na gomile
skupqeni, a le {evi ba~eni u bunare i ogweve - ne moè se ovdje
opisati àlost i tugovawe vojske i vojskovo|a. Na{av{i se pred
tim bez bo`nim uàsom, vojnici su zatvarali o~i da ne gledaju
srpski pokor. Milisav Mi{ni} i Pavi} \ikanov udarali su sa-
mi sebe rukama u prsi, lele~u}i i nari~u}i za doma }om nesre-
}om, s kojom se gubi pred Bogom i pred svijetom” (1, 273).
212 Ilija Petrovi}
Uz pohvale “gorwoj vojsci” i wenom komandantu Novici Ce-

rovi}u, vaqalo bi ovde dodati bar jo{ dva zapisa ne{to druk~ije
sadrìne:
Prvi, suprotno Markovom podatku da je odred pod komandom
Novice Cerovi}a, raspore|en po planinskom vencu iznad Ku~a,
spasao sve ìteqe sa kojima se sreo, austrijski izvori tvrde da je
i ovaj odred “pobio wih ~etrdeset” i zaplenio oko 6.000 grla sto-
ke (9, 234);
I drugi, koji kazuje da je “mudri bratono{ki plemenski ka-
petan pop Radoje Simovi} odbio da se prikqu~i pogromu na Ku~e.
Nije digao barjak na svoju bra}u jer ga je rodila ku~ka odiva, k}i
Vuki}a Popova Petrovi}a s Kosora, pa ga je kwaz Danilo osudio
na smrt. Radoje je pokupio svoje plemenike i uklonio ih kaznenoj
ekspediciji s puta. Poveo je brskutske Bratonoì}e u Rikavac i
tamo ih sklonio po gladama i pe}inama, te im tako sa~uvao glave.
Brskut je, me|utim, spaqen do temeqa, mada se kaè da vojska koju
su vodili Novica Cerovi}, Milisav Mi{ni} i Pavi} \ikanov
nigdje za sobom trag zlo~instva nije ostavila” (47, 350-351).
A kao {to su zlo~inima sopstvene vojske, crnogorske, bili
zaprepa{}eni Milisav i Pavi}, tako su i “mnogi vojnici i gla-
vari ~inili gledaju}i na gomile skupqene posje~ene glave od sta-
raca i djece. Mnoge od wih nijesu imale kose: dje~ije nijesu jo{
po~ele kosmatiti, a stara~ke o}elavile, i zubi od starosti pali,
da ih je tu`no bilo i ìve gledati. U gomili glava posje~enih
bogaqa, iako nikad ne bjehu mrski drugome osim Turcima, u toj go-
mili }elavih glava bile su i glave Zeka Jokanovi}a, Nikole Ra-
dowina, Ivana Nikolina, Radovana Stankova, Jovana Nikolina
i drugih, starih turskih krvnika, koji su u svoje vrijeme bili
stra{ilo za Turke. Rekoh da ih je bilo tu`no gledati, a kad sam
kao dijete o wima slu{ao kako se govori, ne htjedoh ni{ta vi{e
èqeti, no da mi je kao koji od wih biti. Suze mi na o~i udare,
kad zborim i pi{em o junacima, koji su me u moje mlade godine na-
sla|ivali svojim djelima, a i brige mi zadavali u misli da li }u
ja biti kao oni. Mnogi od vojnika i glavara tu`nim srcem kazi-
vali su mi s kakvim su bolom te glave gledali i razgledali, tra-
è}i me|u wima glave svojih prijateqa.
Gorwa vojska i wene vojskovo|e tu`nim srcem gledali su po-
koq koji je dowa vojska izvr{ila. Pavi} \ikanov i drugi glava-
ri toqagom su iz ubalske crkve tjerali svoje vojnike koji bjehu
u{li da se prekrste i Bogu pomole. Pavi} je kao nezdrav od tuge
udarao svoje vojnike, govore}i: »Izlazi iz crkve, bezbo`na voj-
sko, ne zasluùje{ u crkvu da ulazi{, ni da se Bogu moli{!« Voj-
nici su mu govorili: »Nijesmo mi krivi, kapetane, za zlo~instvo
koje su drugi ~inili«. Pavi} i druìna prokliwali su i prave i

krive, i sami sebe, govore}i: »Sve }e nas Bog kazniti {to ovako
~inimo; pa i od Turaka ovo da ~inimo, a ne od samih sebe«. Ovo
nije govorio samo Pavi}, no svi Br|ani i Crnogorci, osim onih
koji su to po~inili”.
Jedni brane, a drugi sijeku. “No nije samo gorwa vojska sa svo-
jim vojvodama zasluìla hvalu {to nijesu vr{ili zlo~instva nad
svojom bra}om, no je i u dowoj vojsci vojvode Mirka bilo dosta
glavara i vojnika koji su radili da mawe zla bude. Jole Pileti} i
Petar Vukoti} prvi su po~eli braniti i odbranili su od vojvode
Mirka da im ne ubije popa \oka Mila~i}a, Nikolu Jovanova Po-
povi}a, Sava Paunova Ivanovi}a i Ujka Ra{ovi}a, srpskog junaka
i velikog turskog krvnika, koji bje{e do{ao iz Fundane da po-
zdravi vojvodu Mirka. Ramo Petrovi} iz Markovine, kao junak
ju naka, odbranio je [uta Radowina Spahi}a, jednog od onih koji
su sreli vojvodu Mirka na Mora~i i uveli mu vojsku u Medun, te
mu je sva vojska, makar i kriju}i, zbog toga pohvalu dala”.
A u nastavku, Marko kazuje “malo vi{e kako je bilo s Niko-
lom Jovanovim i Savom Paunovim, obojicom s Meduna.
Nikola Jovanov sa druìnom srio je vojvodu Mirka na Mora-
~i i uveli su vojsku po no}i u grad. Mirko je u wegovoj ku}i ko-
na~io sa svojom gospodom i slugama. Kad je iz ku}e krenuo, htjede
da Nikolu ubije, ali ga odbrani{e Jole Pileti} i Petar Vuko-
ti}. Odbrani{e mu ìvot, a imovinu ne mogo{e, no mu sve {to je
imao uze: samoga oru`ja srebrnoga, pu{aka i noèva, naramak,
sabqu koju je sveti Petar Cetiwski darovao pra|edu Nikolinu, i
»amajliju« koju je vladika Rade darovao ocu Nikolinu. Narod se
~udio {to u~ini vojvoda Mirko: da opusto{i ku}u u kojoj je kona-
~io i hqeba jeo. Narod je nabrajao koliko je turskih pa{a sa~u-
valo srpske ku}e u kojima su kona~ili kad su srpska sela palili
i plijenili, a vojvoda Mirko opusto{i svoje! Wegova mla|a i
starija gospoda osje}ala su se jadno i sramotno, gledaju}i {to ~i-
ni vojvoda, ali nijesu mogli odbraniti vi{e no pojedini ìvot,
jer on je imao vladala~ku vlast” (1, 273-275).
Oni koji su prisustvovali Mirkovom poku{aju da ubije svog
doma}ina Nikolu pretpostavqaju da se to desilo zbog Nikolinog
“neprotokolarnog” pona{awa prema vojvodi: nije ga sluìo po
“dvorskim” pravilima, nego je “mirno, sa kapom na glavi, sjedio i
pred vojvodom pu{io duvan u luli”. Marko Miqanov veruje da se
Nikola tako drào jer nije znao, kao ni ostali Ku~i, “da pred
starje{inom ne vaqa dràti kapu na glavi, ni sjedjeti ni duvan
pu{iti” (1, 275)
214 Ilija Petrovi}
Pomenuti Savo Paunov “rawen je osmi dan prije toga u boju s

Turcima, vi{e Doqana, i jo{ leà{e u posteqi. Kako je mogao
»na {tap« iza}i u selo, oti{ao je da vojvodu Mirka s gospodom
vidi u ku}i Nikolinoj, àle}i {to ga nije mogao na Mora~i sre-
sti kao i drugi, i nadaju}i se pohvali od vojvode, kad ga vidi rawe-
na od pu{ke. No umjesto toga, onakav junak, kome je rijetko para
na}i me|u mladim junacima, na{ao bi otvoren grob da ga ne odbra-
ni{e Petar i Jole, ali imovinu mu poneso{e kao i drugima”.
Savovog sina spasao je od smrti pop Mi}o Lubarda s Qubo-
tiwa, koji se tu zadesio. Kad je zapitao Savovu ènu da li joj dete
kr{teno, i kad je ~uo da nije, re~e joj: “Ja sam pop, daj krstimo ga,
ako Boga zna{, da ti ga ne zakoqu ovi bogozaboravnici, kakvih ni-
je prije bilo”. I dete ne zakla{e, a bio je ~ovek ìv i u Marko-
vim poznim godinama (1, 275).
O zlo~instvima koja su tada u Ku~ima izvr{ena i sad se s
tugom govori po Crnoj Gori i Brdima. U svakom plemenu i selu
broji se ko je {to u Ku~ima toga puta ~inio. Ko je dobro ~inio,
dobro mu narod i zbori; ko je zlo ~inio - prije ga prokliwahu a
sad ga àle, jer im se zlo dogodilo, pa narod nabraja kakva je
kojega zlo~inca Bo`ja kazna stigla. Evo da kaèm, makar i mali
dio, wihovog nabrajawa:
Piperska vojska uop{te branila je Ku~e i àlila ih kao {to
bi àlila sebe u sli~nom zlu, a samo mali dio na{ao se u dru{tvu
sa zlo~incima. Tako i Bjelopavli}i, osim onih iz Vraègrmaca
(iz \avoqega Grma - IP) s malim dijelom àlili su i branili
Ku~e kao svoju bra}u. (Pop Petar Vujo{evi} s Raseqenove Gla-
vice odbranio je popa Laki}a i jo{ nekoliko Meduwana da ih ne
pobiju - IP). êvqani su odbranili Ku~e gdje su god mogli do}i.
Vojske wegu{ka, cucka, bjeli~ka, }ekli~ka, pje{iva~ka, ~uvale
su se od zlo~instva, osim ako je koji od wih ne{to kriju}i u~i-
nio. Od Cetiwana bilo je onih koji su ~inili zlo~instva, a bilo
ih je koji su branili; wihov vojvoda Marko Martinovi} odliko-
vao se gramzivo{}u ali nije sjekao. Iz ceklinskog plemena ima
ih koji su pone{to oteli, a uop{te su Ku~e àlili i {tedjeli.
Neki su Qubotiwani zlo ~inili, a mnogi branili, no wihov voj-
voda, pop \uro Kusovac, koji je bio prvi do vojvode Mirka, poka-
zao je juna{tvo na jednog siromaha iz @ivkovi}a, imenom Joko
Durkov, kojega »ne bi iz kupusa izagnao, {to je ona rije~« (1, 275).
Desilo se, tako, da je Joko Durkov do{ao kod popa \ura da mu
se poàli na Drekalovi}e {to ga biju. Na traèwe da se primak-
ne i pokaè gde su ga udarali, Jovo sagne glavu a pop \uro mu je
jednim udarcem otkine, uz komentar: “Ne}e te vi{e biti”. Narod
je popa \ura kleo i ukleo zbog tog nepo~instva, nikoga mu u pu-
stoj ku}i nema, “do wegova stara popadija, gdje pjeva uz gusle, i s
time se u jadu svome razgovara” (1, 276).
Marko veli da to pop \uro nije u~inio “iz bestiluka, no je
kwazu }ef ~inio, stoga mu je i bio toliko blizu” (1, 454); {to }e
re}i: i }efovi kwaza Danila bili su bestijalni, a odlu~ivao je i
postupao vo|en ìvotiwskim nagonom najopakije zveri!
Bezbo{tine i zla svakojaka. Nabrajaju}i kakav je i kolik bio

“u~inak” pojedinih crnogorskih i brdskih plemena u pohari Ku-
~a, Marko Miqanov veli da su “najvi{e svakojakoga zla u~inili i
bezbo{tine pokazali jedan dio Crmni~ke nahije i Vraègrmci
iz Bjelopavli}a. Wih je narod kleo i pquvao, pa i oni poslije
stado{e da sami sebe pquju i okrivquju; prekorijevaju sebe i kaju
se, po{to vidje{e kakva Bo`ja kazna na wih pade, te ih sad narod
àli kao {to ih je prije prokliwao. Tako, nekom su o~i ispale,
nekom se ruke osu{ile, neki se razgubao te se ne mije{a u ~eqad,
nekom su djeca pomrla, nekom su poboqela, a nekome ku}a istra-
ìla i ostala bez potomstva.
I sami zlo~inci, a ne samo narod, nabrajaju {to je ko ~inio i
{to je do~ekao. Pop Jovo Vojvodi} iz Gluvoga Dola govora{e:
»Ne}e od na{e ku}e ni traga ostajati, zato {to je moj brat pop
Mijailo prvi po~eo klati djecu u kolijevke, pa sad nema ni wega
ni od wega nikoga, no mu je pusta ku}a zatvorena. I ja sam imao
tri-~etiri |eti}a, sad je samo jedno ìvo, i wemu se ne nadam da
}e ìvjeti, no }e mi se trag iskopati, kao svim zlo~incima i bez-
bo`nicima«.
Marko Perazi} pitao je Ne{ka Dupiqanina: »Kako si, Ne-
{ko? Odavna te nijesam vidio«. Ne{ko mu je odgovorio: »Ja nika-
ko, Marko, no me stiè ono kad mi re~e da ne zakoqem ono dijete,
jer }u Bogu platiti. Ja ne poslu{ah, no ga zaklah, i Bogu platih.
Tri sam sina imao: jednoga mi je izjela zmija, jedan mi se udavio u
vodi, a jedan mi se na posteqi raspao od bolesti; sad nijednog ne-
mam ìvog. Stoke {to sam imao i od we ìvio, sve mi se poguba-
lo, i Bog mi je sve moje nagrdio«. Marko, oàlo{}en, re~e: »Ne-
moj sam sebe tako ubijati, moè biti da je to Bo`ja sudbina«. Ne-
{ko re~e: »Nije to Bo`ja sudbina, no je to |avoqa sudbina, koja
nagna mene i druge da koqemo djecu u kolijevke i starce, te nas
Bog nagrdi, mene i druge koji smo to ~inili, te se srami narod s na-
ma.« Marko re~e: »Ne srami se narod, no vas àli«. Ne{ko: »Ne-
ma pravo niko da nas àli; zgrije{io bi Bogu, ko bi nas àlio«.
Jedan Qubotiwanin zapita \oka Puni{ina, Ku~a, odakle je,
i kad mu on re~e da je iz Oraova, upita ga: »A je li sad onaj dub
(hrast) kod bunara blizu sela?« Kad mu \oko kaza da jest, on mu
216 Ilija Petrovi}
re~e: »Pod onim dubom zaklao je dijete jedan na{: eto ga slijep
kod oba oka, a ruke osu{ene«. Zatim mu je nabrajao po selima i
plemenima {ta se kome dogodilo, a slijepac, ~uju}i {to mu pri-
~a, re~e: »Neka, Bogu fala, {to smo ja i drugi ovo do~ekali, dado-
smo primjer narodu«. Zdravi mu re~e: »Vas àli narod, da vam
{to moè pomo}i«, na {to slijepi odvrati da »ne zasluùjemo
Bogu ni qudima da nas àle« (1, 276).
Kapetan Pavi} Perazi} govora{e da »Ku~i one godine pla-
ti{e od nas kao {to niko prije platio nije, a mi platismo od Bo-
ga toliko da se ne zna je li ko Bogu tako pla}ao«. Pa je nabrajao
poimence ko je i kako ka`wen.
Koliko je ovakve pri~e u narodu, ne bih lako opisao ni da je
samo u jednom selu, a ne u svoj Crnoj Gori i Brdima, osobito sad,
kad se sve vi{e u narodu o ovom doga|aju govori, iako se otvoreno
ne smije; ali se prije ni ovoliko nije smjelo, a sad se svako smije
hvaliti i kazati svoje dobro~instvo, a osobito kad se govori o
onima koje je Bog kaznio”.
Odu{evqeno u zlo~in. “U prvi mah mislilo se da je crnogor-

ska vojska u~inila onolika zla bez zapovijesti starijega, kao
kakva raspu{tena gomila. Nije se moglo vjerovati svojim o~ima
i razumu, dok se nije vidjelo koliko je vojvoda Mirko s tim zado-
voqan. Po{to se nije moglo ni naslutiti kad je na Mora~i bio,
da }e i pomisliti {to r|avo, no kao u svoju ku}u da je i{ao, narod
je naga|ao »zarad ~ega u~ini ovo«. Jedni su jedno govorili, a dru-
gi drugo, ali se brzo saznade da je kwaz Danilo naredio da tako
bude; vojvoda Mirko nije mogao da prekr{i naredbu... Istina,
mogao je da ne u~ini cio ovaj pokor i kaznu, ali nare|eno mu jeste
bilo. Ovo su posvjedo~ili glavari brdski i crnogorski, preko-
rijevaju}i sami sebe {to dopusti{e da se ono zlo u~ini, nro~ito
otkad se ~ulo da narod zavidi onima koji odbrani{e, a kori i ku-
ne one koji zlo ~ini{e. I cetiwski kapetan Lazo Puranov, kad
su ga korili, rekao je: »Nijesam ja kriv, no je kwaz naredio da se
zakoqe i dijete u kolijevku« (1, 277).
Za sva nedjela koja su u Ku~ima u~iwena, narod s razlogom
osu|uje kwaza Danila, jo{ vi{e ga okrivquju}i da ho}a{e vi{e
biti zadovoqan da je vi{e zla u~iweno Ku~ima, kao i {to bi se
u~inilo da su ga poslu{ali i da nijesu branili” (1, 393).
“I Bog zna koliko bi jo{ Ku~a poginulo da nijesu branili, i
to vojnici vi{e no glavari, jer su vojnici boqu priliku imali
da vi{e ìvotaÉ sa~uvaju. Glavari su pojedine odbranili da ih ne
ubije vojvoda Mirko, a vojnici su ih u velikom broju odbranili
jedan od drugog na razne na~ine. Neki su ih odbranili govore}i
druìni kako »}e se osramotiti ako ubiju svoju bra}u«. Neki su

krili Ku~e odsje~enim granama s li{}em, gdje je {ume bilo. Neki
su ih preobla~ili u svoje haqine, a najvi{e su ih sa~uvali kapa-
ma, jer Ku~i nijesu tada kape crnogorske nosili, pa su im crno-
gorski i brdski vojnici davali svoje kape. I mnogi je Ku~ spasao
svoj ìvot time {to je kojega crnogorskog vojnika nazvao kumom
i pobratimom, i ako ga ranije vidio nije, jer tada ga onaj vojnik
odbrani od drugog vojnika rije~ima: »To je moj kum (ili pobra-
tim), no mi ga nemoj ta}i bez tvoje i moje zle sre}e, jer }emo se
me|u sobom klati, ako mi kuma (ili pobratima) ubije{«. Ako bi
mu drug rekao: »Otkud ti je kum, a ne zna{ mu ni ime«, dobio bi
odgovor: »Kako otkud mi je kum, pasji sine! Da li nijesi ~uo, gdje
mi je sad rekao: »Od mene ti Bog i sveti Jovan«. Zar ne zna{ da je
to jednako re~eno kao i kr{teno kumstvo?« Ovaj objesi ruke, ne
zna {to ga na|e, jer mu je kazano da »Ku~i nijesu ri{}ani« i da }e
»gre{an« biti pred Bogom i pred sudom, ako Ku~a ne ubije i ne
posije~e” (1, 277-278).
Tako su vojnici spasli mnoge Ku~e, koliko se moglo i kriju-
}i od vlasti, a da su zapovijed izvr{avali drugi bi broj poginu-
lih Ku~a bio. Jer mnogi vojnici koji su se natjecali da sijeku Ku-
~e (koji su mirno sjedjeli u svojim selima i, ne misle}i na opas-
nost, nijesu bjeàli kao {to se pred neprijateqem tokom boja mo-
è pobje}i), kad vide nekog vojnika da brani Ku~e, vi~u}i: »Ne
udri brata Srbina, Crnogor~e, crn ti obraz, kao {to ti i jeste,
mimo bra}u!« za~u|eni na ovaj glas, po~nu i oni braniti. Koji su
Ku~e branili, u po~etku su krili od vlasti, a poslije svi se kaza-
{e jedan drugom, hvale}i se koliko je koji Ku~a sa~uvao, i di~e}i
se pred narodom vi{e no da su turske mejdane dobili. Mladi vojni-
ci, koji su se nadali grbu ili krstu i medaqi, ili dru gome daru u
budu}nosti, vi{e su krili ako su nekog Ku~a sa~uvali od pogibi-
je; onaj koji se nije tome nadao, pa bio glavar ili vojnik, taj se
nije krio, no je rado pri~ao o onome {to su on i drugi u~inili.
Ali najvi{e su o zlo~inima u Ku~ima govorili, i zlo~ince
osu|ivali, oni koji su smjeli slobodno govoriti. Kapetan cetiw-
ski Lazar Puranov, bra}a Stefan i Ma{an Perkov Vukoti}i,
Vido Bo{kovi}, pop Risto Pileti}, Vule Nikolin Markovi},
Sula Radov Radulovi} i mnogi starci ove vrste, koji se nijesu bu-
du}nosti bojali, niti se stepenu ni ordenu nadali, do onome ve-
likome krstu koji }e ih s ovoga svijeta ispratiti, smijahu govo-
riti da je kwaz Danilo naredio »i djeca u kolijevke da se koqu« i
da je rekao: »Udri Ku~a na Bo`ju vjeru, ako ga druk~ije uhvatiti
ne moè{!« ...I drugo sve ru`no govorahu za kwaza i sve one koji
ga poslu{a{e da onakva nedjela ~ine. Ne samo da stari qudi kore
218 Ilija Petrovi}
zbog toga, no i svaki vojnik koji malo vi{e karaktera ima (1, 455).
Mnogi su se vojnici, kao na ispovijedi, jedan drugom àlili kako
su neke Ku~e na vjeru ubili. Takvi su se vojnici pravdali, govo-
re}i da im je tako re~eno i da su mislili da }e zlo u~initi ako bi
i jednoga Ku~a ostavili ìva: »Kad vidjesmo druge gdje ne sijeku,
no brane i prijete svakom sramotom, tada po~esmo i mi braniti,
i ako nam za ~udo bi, kako smiju braniti od suda. Ali branili smo,
misle}i: ako poginu oni {to brane, neka i mi poginemo od suda, a
jo{ vidjesmo da su boqi oni {to brane, no mi koji se grabqasmo
da vi{e posije~emo, da nam ne ugrabi drugi i re~e pred gospoda-
rom: boqi sam od tebe« (1, 278).
A bilo je Crnogoraca koji su svoj “ru~ni rad” u Ku~ima kri-
li i od svojih èna, da im se ne rugaju, kunu ih ili preziru (1, 278).
Sramota i grehota crnogorska. [to se samog kwaza Danila

ti~e i wegovih postupaka u Ku~ima, narod “sve ru`no” govora{e
za wega. Marko je dobro znao da se Srbi boje Boga i kletve, te da
su jednako umeli ceniti i nesre}u ku~ku i sramotnu nesre}u Da-
nilovu, koji je stravi~nom poharom “srpska srca ubio i zaplakao”.
I vi{e je narod àlio kwaza i op{ti gubitak nego Ku~e, jer se i
kroz jedno i kroz drugo prelamalo tursko zadovoqstvo srpskom ne-
sre}om. Mada “suvi{e tu`no i gre{no bje{e {to je s Ku~ima u~i-
weno, svi po Brdima i Crnoj Gori uzdisahu i bolnim srcem tuàhu
zbog turskog veseqa nad doga|ajima u Ku~ima, jer oìvje i oveseli
se i najgora turska sirotiwa. Turci, koji bjehu u strahu od kwaza
Danila i srpske sloge, mi{qahu da }e dobiti time {to }e Srbi od
Srba bjeàti k wima i utok traìti, kao {to je ponegdje i bilo.
Turci, veseli, podsmijevahu se Srbima koji su me|u wima ìvjeli,
nabrajaju}i sve {to su Crnogorci u~inili Ku~ima i najposle im i
crkve poharali, a me|u Turcima sve su o~uvane; ali, to su zborili
Turci razbojnici i pustahije, ostali ne” (1, 278-279).
âk i posle dosta godina, kad je poneki Ku~, ponegde, znao s
kojim Crnogorcem zapodenuti razgovor o pohari, umeo je izgovo-
riti i slede}e:
“Mi smo malo {tete podnijeli prema sramoti i grehoti koju
Crnogorci i sada podnose”. Na prigovor da je ku~ku nesre}u na-
zv ao “malom”, on bi rekao: “Ne kaèm da je mala, no velim da je Cr-
nogorcima ve}a i da je wino srce àlosnije od na{eg kad o tome
pri~aju”. Jer, me|u Ku~ima, na sjednicima, uz po{alice i smeh,
moglo se ~uti “kako su Crnogorci neke starce sjekli kad su ih
srijetali s dobrodo{licom, blagodare}i Bogu {to su doìvjeli
da im se ispuni davna èqa da se, na tursku àlost i {tetu, Ku~i
i Crna Gora sjedine. Ja priznajem da je bezbo`no zamahnuti po tak-
vom... a vi se rugate glavi Joka Pejova, koja je, po{to je pala na

zemqu, jo{ izgovorila: »Bi {to bi«.
Na pitawe ko Crnogorce nagna da ~ine to {to su ~inili, od-
govor je glasio: “Nagnao ih je onaj {to bi i tebe sad nagnao, dok si
pod wegovom vla{}u. Da ti je ~uti kako narod za to kune kwaza,
{to im je rekao da nije grehota Ku~u zlo u~initi, no je grehota ne
u~initi sve {to moè{ i {to gospodar re~e, i ko ne bi gospo-
dara poslu{ao, taj je bo`ji otpadnik. A bestije, misle}i da je to
istina, nijesu umjeli napraviti razliku izme|u Boga i gospoda-
ra, no su mislili da, ako ne poslu{aju jednoga, to bi bilo kao da
ne slu{aju nijednoga. Ovakve divqe bestije i bezbo`nici nadali
su se nagradi od kwaza i dobili su je, a mnogi koji ga nijesu po-
slu{ali pali su u nemilost... Da je svako poslu{ao kwaza, znamo
koliko bi jo{ Ku~a poginulo; poslu{ali su ga oni koje je sav na-
rod prokleo i popquvao, najprije kwaza, pa sve one koji su ga po-
slu{ali, a s wima i Ku~e koji do|o{e na Mora~u i uvedo{e voj-
sku u Medun” (1, 452-453).
Posle pohare. Podrazumeva se da je Marko Miqanov posve-

tio pa`wu i danima iza upravo okon~ane pohare. I podrazumeva
se da od obe}awa vojvode Mirka datih na Mora~i, pre upada u Ku-
~e, “kako }e sud postaviti i Ku~e s Crnom Gorom sjediniti, ne bi
ni{ta. Vojvoda, po{to je kao velikokrivce strijeqao Jovana Ni-
kolina iz Bezjova i \ura Novakova s Lije{ti, koje ne bje{e voj-
ska ubila, popalio je i plijenio sve {to se moglo, ìvo i mrtvo,
i potom krenuo s vojskom ka Cetiwu; samo je u gradu Medunu osta-
vio jedan broj Pipera i Baca Dragojeva s nekoliko Ku~a.
Poslije odlaska vojvode Mirka nastade u Ku~ima jo{ ve}a
zavada i me|usobna borba. Ku~i se skupe, udare na grad i zarobe
crnogorske vojnike i Baca s druìnom. Oni koji su se prikqu~i-
li vojvodi Mirku a ne bjehu pobjegli s crnogorskom vojskom, tje-
rani su kao izdajnici. Dragoje Boòv, otac Bacov, nije htio da
bjeì, no se zatvorio u svoju ku}u, koji su Ku~i zapalili, a wega
posjekli kao i wegova tri sina. Baca i druìnu, koji su se preda-
li na vjeru, nijesu posjekli.
I tako, Ku~i dvojako pogibo{e: jedno od Crnogoraca, a drugo
od samih sebe. Protjerani su morali ostaviti Ku~e praznih {a-
ka. Sa svojom neja~i, oni su po Brdima i Crnoj Gori kao prosjaci
skitali, trpe}i glad i golotiwu i sve od ~ega du{a qudska ìvi;
vrati{e se na prazna zgari{ta tek kad se, u zlo doba, Ku~i na wih
saàli{e. Ipak, Ku~i im nijesu u~inili sve {to bjehu zasluìli:
zaboqe{e ih wihove muke kad vidje{e kako Baco i Spaho, liju}i
suze, kazuju da ih je vojvoda Mirko prevario. Uz psovke i kletve,
220 Ilija Petrovi}
oni su govorili: »Nadali smo se sre}i i jedinstvu, a ko bi i{ao k

wemu da smo se nadali i malome zlu, a ne ovome ne~uvenome po-
razu?« Ku~i su im za ovu priliku vjerovali da su, traè}i sre}u,
na{li nesre}u, te plati{e od Ku~a i od vojvode Mirka; najve}i
im jad bje{e {to se nazva{e izdajnicima i {to crno ime nadjenu-
{e sebi i svome plemenu. Oni sami sebe okrivqavahu {to u~ini-
{e “da koqe brat brata Srbina, a osladi i osnaì krvnika Tur-
~ina”. I svu sramotu na sebe primahu zbog toga {to uvedo{e voj-
sku u grad, ~ime onemogu}i{e Ku~e da juna~ki brane svoje ku}e i
neja~, a sami sramotno pogibo{e kao nikad...
Kwaz Danilo je preko popa \oka Mila~i}a i drugih pozivao
Ku~e da do|u na Cetiwe, obe}avaju}i im da }e za glavare postavi-
ti iste one iste koji su bili odre|eni da se strijeqaju. Poslije
dugog dogovarawa oni prihvate poziv i odu na Cetiwe, i kwaz im
postavi senatora, kapetana, perjanike i drugi sud, kao {to je re-
kao. Ovo je bilo u septembru 1858. godine. No nije mnogo trajalo,
dok do|e komisija evropska, koja presudi da Ku~i ostanu u tur-
skoj granici.
Tada kwaz Danilo pozove glavare ku~ke i kaza im da su osta-
li u turskoj granici i da treba Turcima i}i. Ne treba da pi{em
kako je ovaj crni glas djelovao na Ku~e. Oni su mislili, kad su
oti{li kod kwaza i sjedinili se s Crnom Gorom, da }e se osveti-
ti Turcima i da }e oni pjevati a Turci plakati. No sad se poni-
zi{e, kao da idu puze}i Turcima. To {to su stotinama godina Tur-
cima prkosili i klali se s wima, sad do|e red da im sve sramotno
plate. Ali kwaz Danilo i ruski konzul lijepim rije~ima umawi-
{e Ku~ima brigu i sramotu, obe}avaju}i im, {to se ono veli,
zlatna brda: da }e izraditi kod Turske da Ku~i sami sebi sude, i
to oni isti koji su pod kwazom sudili, da }e glavarima, preko
ruskog konzula, i}i onakva i onolika plata kolika im je od kwa-
za i{la, a Turci da s Ku~ima nikakva posla imati ne}e.
Ovo obe}awe obradova glavare, te malo zaboravi{e na tek
minulu nesre}u. Oni se vrati{e ku}ama sre}ni, misle}i da su oni,
s Rusijom i Crnom Gorom, gospodari Turcima a ne Turci wima. I
tako po~e{e strogo i ~vrsto suditi narodu, jo{ stroè no kad bje-
hu pri kwazu, preziru}i Turke, i ne znaju}i da turskom dràvom
ne mogu suditi druge dràve.
Kad je kwaz Danilo ~uo za takav strog i uredan sud, poru~io
im je: »Drìte se, Ku~i, sokolovi, kao {to ste po~eli, pa ako do-
|e muka od Turaka zajedno }emo ginuti, i ne}u vas pustiti prije no
Cetiwe pustim«. Ku~i, ohrabreni time, nijesu se mnogo ni na rus-
kog konzula okretali... Wima se ~inilo da u Crnoj Gori i Ku~i-
ma ima dosta sile koja }e se usprotiviti Turcima”.
Ku~i bez odbrane crnogorske. Tako na re~i, a kad je Odo-beg

digao vojsku na Ku~e i stigao na Korita Hotska, Ku~i su zauzeli
poloàje u orahovskom selu Lazorcu. Dok su vojske tako stajale
jedna naspram druge, na Kràwu, u Ku~ima, gde je bila granica
izme|u Turske i Crne Gore (Crna Gora severoisto~no, do reke Ta-
re, Turska jugozapadno, prema Podgorici, obuhvataju}i i Ku~e),
stigla je crnogorska vojska. “Vo|a ove vojske bio je vojvoda Ivo
Rakov Radowi}, iz Wegu{a. Nekoliko Ku~a oti{lo je kod wega
da mu i{tu vojsku da udare zajedno s Ku~ima na Turke. Vojvoda je
rekao: »Treba da se jednom pobijete vi Ku~i sami, pa ja da vam pu-
stim vojsku u pomo}«. Ku~i se onda navrh Li~nika pobi{e s tur-
skom vojskom, ali vojvoda Ivo ne pusti svoju vojsku. Uzalud su dru-
gi glavari crnogorski i vojska traìli da pomognu Ku~ima, no
on, kao zapovjednik, odbijao je sve takve zahtjeve. Ku~i su ga pi-
tali: »Za{to ne pusti{, ako ne vi{e, barem stotinu vojnika, ili
pedeset, samo da vide Ku~i da su zajedno s Crnogorcima?« Vojvo-
da Ivo im je rekao: »Ne smijem vam pustiti jednoga vojnika preko
granice, jer bi i kwaz i sva Crna Gora propali od Evrope i we-
noga suda; s jednom rije~i da vam kaèm: ne smijem vam pomo}i u
turskoj granici prije no vas Turci popale i pretjeraju vas i ne-
ja~ u crnogorsko zemqi{te. Po{to Turci presko~e na{u grani-
cu, tada }u ja u winu. Jedan turski vojnik ako presko~i u na{u
granicu, onda }u pustiti moje vojnike na hiqade«.
Ku~i su mu na te rije~i ovako zahvalili: »Po{to nas Turci
izgore i protjeraju, onda ne vredi ni ti nama da pomogne{, ni Bog
tebi«.
Po{to su Ku~i oti{li iskraj Iva, serdar Jole Pileti},
serdar Vuko Milo{ev i drugi glavari od vojske prekoreli su
Iva Rakova, govore}i: »[to u~ini, te ovako izdajni~ki pustismo
i prevarismo Ku~e?« Ivo, da se opravda glavarima i vojsci, poka-
zao im je pismo kojim mu kwaz nalaè: »Natrag s vojskom; nemoj
pustiti vojnika crnogorskoga u tursku granicu, jer }emo propa-
sti i ja i Crna Gora«. I jo{ je pisalo da konzuli prijete kwazu
{to je slao vojsku tamo.
Vojvoda Ivo ne pusti crnogorsku vojsku da pre|e tursku gra-
nicu, no se vrati natrag, a ku~ki glavari popusti{e i odo{e kod
pa{e u Podgoricu. Pa{a naredi da se gradi grad Medun i utvr|e-
wa od Meduna do Podgorice, u koje namjesti tursku vojsku. Tako i
sudnicu (po turski hu}umet) na~ini kod grada, u koju postavi jed-
noga turskog zabita (administratora), te je sudio narodu s ku~-
kim glavarima, koji su se zvali mexlis (vije}e) i zaptije (reda-
ri, policajci). U tom je sudu bilo stotinu ku~kih glavara, kojima
su Turci platu davali. Zabit nije imao ovla{}ewa da i{ta pre-
222 Ilija Petrovi}
sudi bez ku~kih glavara, a oni su bez wega mogli. Ku~i su mogli
tog zabita mijewati kad god su htjeli i traìti drugoga, po è-
qi. Turci Ku~ima nijesu smetali, jer nijesu nigdje iz grada iz-
lazili, osim xadom od Meduna do Podgorice, i natrag, a Ku~i su,
osobito poznije, sami sudili, bili slobodni kod ku}e i slobodni
u pazare. Ali se izme|u wih odràvala stara navika: stalna ubi-
stva oko najmawih stvari, ~esto i bez ikakva uzroka, zatim oti-
mawe i kra|e. Ova su ubistva ~inili pojedinci, a cijeli se Ku~i
nijesu nikad pobili za to vrijeme.
...Ku~i su umjeli sa~uvati svoju slobodu u najteà vremena i
kad im je granica s Turskom bila do Ribnice i dovrh Doqana, a
sad, kad ustaju oko wih svi, koji su bili stotinama godina robqe
tursko, Ku~ima je krenulo naopako. Za ovo su najvi{e krivi gla-
vari i mije{awa sa strane; ovima posqedwim namjera je bila da
zavade i zakrve bratstva u Ku~ima, {to su uspjeli; posqedica
toga bila je da su Turci podigli grad na Medunu”.
Pomiwu}i ku~ke glavare kao krivce za plemensko nazadova-
we, Marko Miqanov je, ne samo pore|ewa radi, istakao da prve
ku~ke vojvode, od Drekala do Perute Radowina Petrovi}a, “nije-
su bili gospodari narodu, no sluge bez plate i u~iteqi narodni.
Nigdje se ne moè opaziti da je neki vojvoda Drekalovi} uzeo pa-
re od naroda za svoj trud i tro{ak, osim ako su mu druge dràve
{to davale, kao Lalu Drekalovu {to je dolazila plata od Mqe-
taka, ili... vojvodama Petrovi}ima {to su davali ruski carevi i
carice u ime plate. No po svemu se vidi da su oni te pare za narod
upotrebqavali, a ne sami tro{ili, jer su se istim parama crkve
gradile u Ku~ima... Da vojvode Petrovi}i nijesu radili za svoje
bogatstvo moè se vidjeti i po ovome: nijednome od wih ne moè
se poznati da je {to imao vi{e, ili boqe ìvio od svojih seqana,
no je od mnozine mawe imawa imao, a i ìvio prostije. U narodu
se nigdje ne ~uje i ne vidi traga od bogatstva Petrovi}a, a {to su
za narod ~inili to im se ~ulo i vidjelo. Docniji glavari, kao
Bracan \urov Ivanovi} sa druìnom, ne ugleda{e se na prve, no
se zakrvi{e me|u sobom i po~e{e primati darove i mita od Tu-
raka i nadjenu{e sebi crno ime kod svoga naroda”.
“Sramota pade na Ku~e”. Marko Miqanov svedo~i, a to je mo-

gao s punim pravom ~initi (jer je ku~ku nesre}u pratio izbliza, i
iz Ku~a i sa Cetiwa, kao kwaèv perjanik), da su Ku~i bili na
stalnom udaru Danilovoj zlovoqi. “U to su vrijeme Ku~i preìv-
jeli grdwu i anatemu od kwaza Danila i vojvode Mirka i mnogih
drugih wihovih pomaga~a, a osobito su okrivqivani glavari, naj-
vi{e Baco Dragojev i pop Spaho Boòv. Po{to kwaz nije mogao
sa~uvati Ku~e no pripado{e Turcima, i izgradi se Medun, sva ta

sramota pade na Ku~e; oni postado{e izdajnici, kao da za to niko
kriv nije bio: ni kwaz, ni Rusija, ni Evropa, no kao da su to oni,
Ku~i, sami svojim ~eki}em skovali. Ja ne znam je li igdje bilo da
se protiv jednog naroda vi~e tako slo`no, da je svako gre{nik a
niko pravedan. Ovo je Bo`ja nepravda, kakve nije padalo na druge
narode” (1, 279-283).
Sa koliko su se mr`we cetiwski Petrovi}i odnosili prema
Ku~ima, pre svih Drekalovi}ima, kazuje i podatak da “od Cetiwa
bje{e do{la naredba da se niko djevojkama od Drekalovi}a ne è-
ni, niti da im se daÉ k}er; bi nare|eno da se ~ak i udata, koja je od
Drekalovi}a, moè otjerati iskraj vjen~anoga muà i svoje dje-
ce, a doma}in da moè drugu traìti i ponovo se oèniti.
Pop Milovan Rado{evi} iz Klopota govorio je Bratonoì-
}ima, me}u}i ruku na prsi: »Odvajajte k}eri Drekalovi}a, ja mi-
~em na svoju du{u, a ja }u prvi po~eti«. Popova èna bila je k}i
Dragoja Boòva i rodila mu je sedam sinova. On se pravdao da to
nije rekao, ali se nije smio zakleti.
Stanko Stefanov, Potkr{anin, govorio je: »Vi{e bih volio
da mi majka nije od Drekalovi}a, no da mi je imati blago koje ne}u
nikad ste}i«; majka mu je bila k}i Luke Mijatova êjovi}a. Slu-
{ao sam od barjaktara Spasoja Nikolina Gili}a, Bratonoì}a,
i od mnogih drugih istoplemenika gdje govore za wu da je bila
»kraq ènski« me|u wima. Stanko mi se nije pravdao da to nije
rekao.
Bio sam na sjedniku kod kapetana bratonoì}kog Milovana
Radojeva u selu Kisjelici. Glavari vasojevi}ki koji i|ahu sa Ce-
tiwa bjehu svrnuli kod wega na konak. Milovan ima{e k}er, is-
pro{enu za Drekalovi}em, Savom Milovanovim Ivanovi}em, sa
Sjenice. Woj je vi{e puta te no}i govorio Pavi} Radovanov, sto-
tina{ iz Lijeve Rijeke: »Vrati, djevojko, presten Drekalovi}u,
pa uzmi mene, Srbina«, kao da Drekalovi}i nijesu Srbi! Drugi su
mu govorili: »Kako da uzme tebe, kad ima{ ènu i djecu s wom?«
On je odgovarao: »Ta èna mi je od Drekalovi}a, pa ho}u da je otje-
ram i drugu da uzmem« (1, 283)
Takvih je pri~a bilo mnogo, ali k}er Drekalovi}a niko nije
otjerao, iako se pakosno govorilo da je to najgori rod qudski.
I, na samom kraju Markovog svedo~ewa o crnogorskoj pohari
Ku~a, nave{}emo i nekoliko wegovih re~i o posledicama koje
cetiwski zlotvori nisu imali na umu kad su krenuli u ostvarewe
svojih ~udovi{nih zamisli:
“Godine 1862, kad smo rat s Turcima imali, mislilo se da }e
srpski narod odmah ustati na Tur~ina i da takvu priliku za svoje
224 Ilija Petrovi}
oslobo|ewe do~ekati ne moè. Na àlost, ne bi tako, no je tada

isti taj narod bjeào od kwaza i wegove vojske i kod Turaka uto-
~i{te traìo. Uzalud su stare{ine govorile narodu: »Ne bjeìte
k Turcima, bra}o, no udrite Tur~ina krvnika! Pomozimo bra}i i
sebi kad smo hri{}ani, a prilika nam se pokazala za ota~astvo i
vjeru hri{}ansku«. Narod je odgovarao: »I Ku~i su hri{}ani, pa
su od kwaza i wegove vojske poginuli«. Opet su vikali: »Ne boj
se, narode! Na{i }e popovi, kao crkveni i narodni sve{tenici,
iznijeti pred kwaza i wegovu vojsku so i hqeb, krste, ikone, bar-
jake crkvene, pa se ne bojte onda ni od tu|e vojske, a ne od svoje bra-
}e«. Narod je odgovarao: »I Ku~i su od bra}e poginuli glavom i
imawem, a krstovi, ikone, barjaci i drugo crkveno sve je ugrabqe-
no i kwazu na Cetiwe poneseno«. Opet su im govorili: »Sve se u
Ku~ima bez kwaèva pitawa u~inilo i svako se kaje od toga zlo-
~instva. No, ne k Turcima, narode, za ~asni krst«!
Od naroda se drugog odgovora nije ~ulo, no samo: »Bjeì k Tur-
cima« (1, 439-440). I daqe, “da ne bjeleìm ovdje koliko je neva-
qalstva bilo, no samo da kaèm toliko da su se Srbi i Turci za-
jedno bili s Br|anima i Crnogorcima dokle je rat trajao... Ako
do|e{ u narod, boqe }e te izvijestiti o toj svojoj {teti i sra-
moti koja ih nagna da sami sebi izdaju i Turke brane, i biju bra}u
Crnogorce i Br|ane” (1, 440 ).
Crnogorski emigranti
Iz daqine, ali istinito. U veza s poharom Ku~a, ve} pomi-
wana crnogorska emigracija u Beogradu, krajem 19. veka objavila
je poruku kwazu Nikoli:
“Evo, Viso~anstvo, na kakav nebratski i nehri{}anski na-
~in Va{ stric i otac prisajedini{e Ku~e Crnoj Gori. Po{to Ku-
~i, i pored wihove najboqe voqe, nijesu smjeli sami da se prisa-
jedine Crnoj Gori, a ova ih opet nije bila kadra da ~uva i brani
od obijesti i nasiqa arnautskog, oni su èqeli da do boqih vre-
mena ostanu i daqe pod Turskom. No ovi dva bratoubice i krvo-
loka ne pristanu na to, ve} namisle da ih silom oru`ja prisaje-
dine. Na wihovu vje~itu bruku i sramotu, dignu vojsku na bra}u
svoju, da koqe brat brata, i to slobodni podjarmqenoga, pa jo{ u
vojsci puste ovakav stra{an i uàsan glas: Ko posije~e ku~ku gla-
vu dobi}e zlatnu medaqu! I, zaista, boj je bio stra{an i uàsan,
da su ~ak klali djecu na maj~inim prsima. Tu je poklato preko
1.800 lica, koje lude djece, koje momaka, a koje djevojaka, baba i si-
jedih staraca. Pri~aju... da je ovdje Va{ otac pokazao kako ima
pasje i okorelo srce, i {to je istiniti fakt. Ma{ut Mili} bje-
{e doveo Mirku na vjeru jedno mom~e ku~ko, koje bija{e zarobio.
Mirko je... onako nemarno i hladno rekao: ne primam wegovu vje-

ru! pa naredio, da se posije~e, {to je ovaj u isti ~as na o~i Mir-
kove u~inio; a popu Stevanu iz Dupila (Crmnica) dade zlatnu
medaqu, {to je zaklao jedno mu{ko dijete od pola godine majci u
krilu, te joj se sinovqa krv prolila na grudi! Ma{uta je docnije,
pri jednoj sva|i u Beogradu, stukao Ivo Jovov Ivanovi}” (prema
45, 148-149) iz Ku~a.
Jovan Erdeqanovi}
Pri~a iz kwaèvske senke. Nekako ba{ u vreme kad je kwaz
Nikola vodio svoj privatni rat protiv Ku~a, Erdeqanovi} je,
borave}i u Ku~ima i u Staroj Crnoj Gori, najvi{e na Cetiwu, od
raznih svojih sagovornika ~uo najrazli~itije pri~e o crnogor-
skoj pohari Ku~a. Na osnovu svega {to mu je moglo biti ispri~a-
no, i vode}i ra~una o snazi onovremene politi~ke vlasti u Crnoj
Gori, on je sloìo slede}u pri~u:
“Me|u Ku~ima je bilo u to vreme qudi koji su radili i na sje-
diwewu Ku~a sa Crnom Gorom i radi toga i{li najpre vladici
Svetom Petru I a posle i Petru II. Tako su se Ku~i 1831. godine
zaista i sjedinili sa Crnom Gorom. No, me|u Ku~ima je tada bilo
dosta prevrtqivih qudi, koji su primali i tursko mito, te nisu
bili iskreno za to jedinstvo, a osim toga i red koji je hteo vla-
dika Petar II zavesti, osobito pla}awe danka, nai|e me|u Ku~i-
ma na veliki otpor. Ku~ima su i daqe postavqali vojvode Turci.
Tek za vlade kneza Danila obnove se poku{aji za sjediwewe sa
Crnom Gorom. Ali se i toga puta nai|e na plemensku samoìvost
i tvrdoglavi otpor nekih glavara, koji se ~ak ne ustezahu traì-
ti tursku pomo} protiv ovih te`wa.
Posledica toga je bila Druga pohara Ku~a 1856. godine. Ovu
je poharu op{irno ali na àlost i dosta pristrasno opisao voj-
voda Marko i time se ogre{io o vrednost svoje kwige. Quba Ko-
va~evi} svakako se nije i s druge strane obave{tavao o toj poha-
ri, te se, àli Boè, ta pogre{ka nije izbegla. Glavna je stvar u
ovome. Knez Danilo je bio poslao vojsku sa svojim bratom Mirkom,
da milom ili silom, prisajedini Ku~e sa Crnom Gorom i da kazni
neposlu{ne glavare. Kad je vojvoda Mirko do{ao s vojskom na Bi-
o~e na Mora~i, prema wemu se namesti onaj deo Ku~a, koji je ostao
uza svoje glavare, a sa wima i 40 podgori~kih Turaka. Me|utim,
ve}ina Ku~a pre|e na stranu vojvode Mirka, a tre}i dio Ku~a os-
tane po selima, ne drè}i stranu ni jednima ni drugima. Pri~a-
lo mi je vi{e qudi da je vojvoda Mirko poku{avao skloniti one
Ku~e vi{e Bio~a da se izmire sa wim i da ga puste u Ku~e. Ali
oni nisu hteli za to ni ~uti i {ta vi{e jedan od wih, Bewo No-
226 Ilija Petrovi}
vakov Petrovi} s Kosora, vikne s vrha Reta, brda nad Bio~em:

»Ako mi dovedete kwegiwu crnogorsku da joj na~inim jednoga
Drekalovi}a, pusti}emo vas u Ku~e«. Ovakva uvreda ujela je za
srce i vojvodu Mirka i vojsku, koja je bila s wim. Zato je crno gor-
ska vojska, kad je s medunske strane u{la u Ku~e, i sama mnogo
preterala u postupawu s porodicama neposlu{nih Ku~a. Vojvoda
Marko opisuje, a i ja sam slu{ao, da su mnogi vojnici sekli glave
~ak i deci u kolevkama i starim i bolesnim qudima, te ih dono-
sili vojvodi Mirku. Za ovo divqa{tvo mawine pala je posle
sramota na celu vojsku” (8, 65-66).
Erdeqanovi} zamera vojvodi Marku {to je poharu opisao “do-
sta pristrasno i time se ogre{io o vrednost svoje kwige”, a Qubi
Kova~evi}u {to se nije “i s druge strane obave{tavao o toj poha-
ri”, te se Markova pogre{ka nije izbegla. No, kad kaè da je i
sam slu{ao “da su mnogi vojnici sekli glave ~ak i deci u kolev-
kama i starim i bolesnim qudima”, on Budu Simonovi}u daje za
pravo da mu ocenu Markove pri~e o crnogorskim zlo~inima pro-
glasi proizvoqnom. Erdeqanovi} se, istina, “ne izja{wava samo
o broju `rtava, a sve ostalo {to je naveo Marko Miqanov u pot-
punosti potvr|uje. Uz to vaqa imati na umu da je Marko Miqanov
bio savremenik, ve} zreo ~ovjek kad se ovo de{avalo, a da je Erde-
qanovi} u Ku~e do{ao pola vijeka kasnije, kada su grobovi `rta-
va pohare Ku~a bili odavno zatravqeni i sje}awa neminovno iz-
blijedjela. Vaqa tako|e napomenuti, i to sigurno nije bilo bez
zna~aja i odre|enog, makar posrednog uticaja, da je Erdeqanovi}
boravio u Crnoj Gori i gra|u za svoje djelo prikupqao kada je
kwaz Nikola bio u zenitu mo}i svoje vladavine i kada je na sve
na~ine nastojao da izbri{e tragove i spere krv sa ku~kuh litica
koju su prolili wegov stric i posebno otac” (45, 137-138).
“A sve izgleda ~udnije i paradoksalnije, sve se okre}e na to
da u pitawu ipak nije bila nikakva »dràvna politika« niti vi-
{i interes Crne Gore ve} zloba i pizma uskogrudog i pako{}u op-
tere}enog crnogorskog kwaza, ako se zna da je kwaz Danilo poslije
svega, samo dvije godine kasnije, hladnokrvno popustio pred zah-
tjevom velikih sila i bez zrna baruta dopustio da Ku~i ostanu u
granicama Turske” (45, 138).
Vladan \or|evi}
Sasvim “zbuwene” pohare. Mada je kwigu o crnogorsko-aust-
rijskim odnosima pisao s vrlo ozbiqnim namerama, \or|evi} je
pri~om o crnogorskoj pohari Ku~a uspeo da zbuni i svoje ~itaoce
i sebe. Najpre, on kaè da su “5. jula 1854. Crnogorci opqa~kali
neka sela u Hercegovini”, zbog ~ega je Porta energi~no protesto-
vala, a kwaz Danilo odgovorio da “on nije u stawu da zadrì svoje

podanike. Usled ove izjave pobuni{e se Brda, Piperi, Ku~i i
Bjelopavli}i i »zbaci{e kwaza zbog stra{qivosti« jula 1854.
godine. Danilo I diè tri hiqade svojih vernih Katuwana, i kr-
vavo ugu{i pobunu” (16, 95).
âk i ako se zanemari wegovo nepoznavawe zemqopisnih pri-
lika u Crnoj Gori i wenoj okolini, jer Brda nisu posebna admini-
strativna celina izvan, na primer, Pipera, Ku~a i Bjelopavli-
}a, mora se postaviti pitawe pomo}u kojih je trikova uveo Ku~e
i Pipere u “pobunu” iz 1854. godine, koju vaqa vezati iskqu~ivo
za onaj sramotni Danilov dolazak na Troji~ki sabor pod Ostro-
gom i, potom, wegov vojni pohod na Bjelopavli}e.
Ne{to kasnije, \or|evi} veli da se “u leto 1856. desi{e
neredi na granici izme|u Crmnice i Bara. Danilo je imao muku
dok je spre~io da zbog toga ne do|e do rata sa Turskom. Usled toga
buknu nova buna u Ku~ima protivu Kneza. Vojvoda Mirko i Cero-
vi} sa 3.000 qudi ugu{i{e i tu bunu krvavo” (16, 101).
Ne zna se kako je \or|evi} doveo u vezu “nerede” izme|u Ba-
ra i Crmnice sa “novom bunom” u Ku~ima, ali je o~igledno da je
isti doga|aj smestio u dve godine; najverovatnije, desilo se to
zbog toga {to je znao da su Crnogorci dva puta upadali u Ku~e,
ali on, isto kao i mnogi drugi, o prvom upadu nije imao ni jednu
jedinu ~iwenicu.
Tomo Oraovac
Sa skup{tinske govornice. U jednom svom govoru u Narodnoj
skup{tini Kraqevine Jugoslavije (1924), Tomo Oraovac kaè da
je “godine 1856. crnogorski Kwaz Danilo i Vojvoda Mirko Petro-
vi}, otac Kraqa Nikole, poveo skoro svu crnogorsku vojsku i uda-
rio na Ku~e. U tome vremenu Ku~i su se borili s Arbanasima po
Komovima. Crnogorci su popalili sve, opqa~kali sve i uni{ti-
li sve. Nijesu {tedjeli, à o mi je da kaèm, ni dijete u utrobi
materinoj, a to isto pleme 1862. godine, kad je turska sila udari-
la na Crnu Goru, i vite{ki Crnogorci mjesecima odbijali Tur-
ke, Ku~i su pohitali posle da pomognu bra}i Crnogorcima i bo-
rili se do posledweg ~asa borbe ostavqaju}i svoje ku}e i svoja
imawa na milost i nemilost Turaka. Da, oni su tako poimali svo-
ju du`nost” (44, 24-25).
Du{an Vuksan
O pohari premalo pisao. Kod Du{ana Vuksana, rodom Li~a-
nina, osniva~a i urednika cetiwskih istorijskih Zapisa, koji je
svaku kalendarsku godinu vladavine kwaza Danila pojedina~no
228 Ilija Petrovi}
obradio i u “svom” glasilu objavio u vremenu od 1931. do 1937. go-

dine, na 183 {tampane strane, u ukupno 8.790 redova, na poharu Ku-
~a, koju je nazvao “ku~ka afera”, utro{io je punih sedam redova,
vaqda zbog toga {to je cetiwski Arhiv “prazan” izvornim trago-
vima o pohodu na Ku~e:
“28. juna/10. jula bio je Mirko u Ku~ima, otkuda izvje{tava
Kwaza (u desetercu!): »Pozdravqam te, dragi Gospodaru; / Bogu fa-
la i Petru svetome; / krenuh jutros u zoru bijelu / i razredih tvoje
sokolove; / {to smo k}eli, to smo u~iweli / i 50 glava okinuli, / a
drugije nije poginulo, / do dva druga te dosta r|ava. Do 7 ura sve fa-
tam«. - Drugih dokumenata nema o ovom pohodu, on se moè prati-
ti po prepisci s konzulima” (4, kwiga XVII, sveska 1 - januar 1937, 6).
A obrada pomenute prepiske zapo~iwe kwaèvim pismom ru-
skom konzulu Gagi}u od 25. jula/6. avgusta, kojim ga skoro ~etiri ne-
deqe dana po pohari izve{tava “da Turci podbuwuju pograni~na
mjesta crnogorska. Tako su koncem juna zavadili plemena ku~kog
okruìja Bratonoì}e sa Drekalovi}ima, te posqedwima pro-
tiv prvih davali pomo}: »Za preduprijediti svaki doma}i ne-
poredak i mete`, otpravio sam Crnogorce u pomenuto okruìje,
da se mir povrati, a protivnici kazne. Odmetnici su na{li pri-
bjeì{ta u podgori~kim i hotskim Turcima i nezadovoqni samo
time {to su ih pod za{titu uzeli, okupe vojsku, te 17 o. m. udare
nenadno na mirne pograni~ne ìteqe ku~kog okruìja, ubijali
su i sjekli qude, a druge u ropstvo odveli. Kako u Turskoj nikak-
va reda i zakonitosti nema, meni ne ostaje drugo ve} jednako na
vje~noj straì stojati i braniti se od navale varvarske« (4, kwiga
XVII, sveska 1 - januar 1937, 6).
Moglo bi se iz ovog kwaèvog pisma zakqu~iti da su Dreka-
lovi}i krajem juna (po starom ra~unawu) napali na Bratonoì-
}e, te da je on tamo poslao Crnogorce da mir povrate. Gagi}u, na-
ravno, nije bilo poznato da su Ku~i tih dana imali dva oruàna
sukoba s Turcima, zbog ~ega im nije ni bilo do napada na Bratono-
ì}e, i da je, prema tome, Danilova pri~a o ku~ko-bratono{koj
zavadi, kao i slawe crnogorske vojske da tamo povrati mir, ~ista
la`. Tako|e, pri~om o turskoj vojsci koja je 17/29. jula udarila
“nenadno na mirne pograni~ne ìteqe ku~kog okruìja, ubijala
i sjekla qude, a druge u ropstvo odvela”, on nastoji da sebe oprav-
da za zlo~ine koje je wegova vojska po~inila u Ku~ima tokom po-
hare. Na takvo pravdawe ukazuje i Vuksanov zapis da nema doku-
menata o pohodu crnogorske vojske na Ku~e; nema, naravno, po{to
su oni, ako ih je i bilo, jo{ tokom Danilove vladavine uklawani,
a na wihovo mesto ubacivani izve{taji koje je Danilo, s la`nim
podacima, slao konzulima kao zvani~ne.
S Vuksanovim “prostornim utro{kom” na poharu moè se,

ali samo domi{qawem izdaleka, dovesti u vezu i navod da je Da-
nilo, ne{to ranije, juna 1856. godine, poslao svog a|utanta caru
Napoleonu III, ne bi li wegovim posredovawem dobio izlaz na mo-
re i kakav-takav izgled na opstanak u ina~e velikoj nema{tini.
Francuska je kwazu savetovala da prizna visoki uticaj Turske, a
da potom nastavi pregovore s wom. Kwaz je bio voqan da to u~i-
ni, ali uz uslov da dobije jednu morsku luku i pro{irewe u Herce-
govini. Porta na taj uslov nije pristala, a Danilo je odbio daqe
pregovore, ~ak i o razgrani~ewu sa Turskom.
Po prilici, u svetlosti takvih nastojawa treba gledati i na
jedan memorandum kwaza Danila, pisan maja iste godine, a poslat
svim dvorovima velikih sila. U tom se memorandumu zahteva:
“1. priznawe nezavisne Crne Gore diplomatskim putem;
2. pomerawe crnogorskih granica prema Hercegovini i Ar-
nautskoj:
3. strogo i ta~no ozna~ewe granica prema Turskoj i Austriji;
4. da se susedna primorska varo{ Bar sjedini sa Crnom Gorom”.
Danilo jo{ podse}a da su “evropske sile za vreme ratova hri-
{}anstva protivu nekada{weg nadmo}nog islama zvali Crnogor-
ce u pomo}, kao {to posvedo~iti mogu Austrija, Rusija i negda-
{wa mleta~ka republika. Francuzi i Englezi upoznali su se od
godine 1806-1814, samo sa delom Crnogoraca, kad su ovi tu|im na-
govorom izme|u dvije vatre do{li. U ono doba imali su Crnogorci
u svojoj vlasti Grahovo, @upu, Pivu, Drobwake, Kru{evicu, Zub-
ce i Vasojevi}e do reke Tare i Lima, i za ove oblasti biju se Crno-
gorci i dan dana{wi sa Turcima” (2, broj 91. od 12/24. septembra 1856).
Ipak, i bez obzira na {irinu postavqenih zahteva, Vuksan
smatra da se su{tina celog spora nalazila u Ku~ima, na koje je,
potom, Danilo poslao kaznenu ekspediciju, ne bi li ih, pre eventu-
alnog razgrani~ewa s Turskom, imao u svojoj politi~koj vlasti.
Ali, sa gledi{ta uticajnijih crnogorskih i brdskih glava-
ra, bio je potpuno neprihvatqiv Danilov pristanak da s Turskom
pregovara o priznavawu wenog suvereniteta, ~ak i pod uslovom da
Crna Gora za taj “ustupak” dobije izlaz na more i teritorijalno
pro{irewe u susednim oblastima pod turskom upravom. Naklo-
nost koju je, mo`da, sebi pribavio odlu~nim i ume{nim uklawa-
wem svojih suparnika na vladarsku stolicu u Crnoj Gori, “Danilo
je po~eo gubiti ve} sa prvim znacima apsolutizma i samovla{}a.
Da nevoqa bude ve}a, nastupile su nekolike izuzetno su{ne i ne-
rodne godine, zavladala je velika glad, a povrh svega dvogodi{wi
rat sa Turcima... Zato je velik broj Crnogoraca ostavqao rodna
ogwi{ta i kretao u svijet da negdje drugdje svije gnijezdo i na|e
230 Ilija Petrovi}
spas. Naj~e{}e je to bila Srbija (po nekim podacima, od 1854. do

1860. godine u isto~nu Srbiju se iz Crne Gore preselilo oko 7.000
Crnogoraca, uglavnom u okruge Negotina i Aleksinca).
Kwaz Danilo je posebno probudio nezadovoqstvo kada je na-
kon rata sa Turcima po~eo da okre}e le|a Rusiji, a da tajno {uru-
je sa Francuskom i Napoleonom Tre}im. U tome je veliku ulogu
igrao francuski konzul u Skadru, Ekar, dugogodi{wi i po mnogo
~emu kontraverzni prijateq kwaza Danila, naro~ito iz vremena
kad je u dvor pod Orlovim kr{em stigla kwagiwa Darinka”. Po
svedo~ewu Vuka Popovi}a, kwaz Danilo “dobro se ostudenio (o-
hladio) spram iste Rusije, i postane veliki prijateq s konsulom
francuskim, te odonda ja mislim da re~eni konsul nije svega mje-
sec dana proveo u Skadru, nego ov|er na Cetiwu, s Kwazom zajed-
no i jede i {eta, qube se i darivaju se, i od vi{e qubavi ne zovu se
po imenu ni po gospodstvu, nego amice! amice!” (105, 139-140).
Danilov pristanak da Crnu Goru stavi u vazalni odnos prema
Turskoj, izazvao je “burne reakcije, naro~ito me|u glavarima br-
|anskih plemena. On je, istina, za to ponudio i odre|enu cijenu -
da Crnoj Gori prisa jedini Hercegovinu, dio Bosne, Sanxak, dio
stare Srbije i veliki dio Albanije sa Skadrom.
Sve to ipak nije bilo dovoqno da umiri Crnogorce ni evrop-
sku diplomatiju koja je sve ~inila da takvu nagodbu osujeti. Tu
vr stu samostalnosti pod vrhovnom vla{}u Carigrada niko nije
prihvatio - Crnogorci (Br|ani naro~ito - IP), jer su vi{e vo-
qeli slobodu u golom kr{u i tijesnim granicama koje su od isko-
na ~uvali i branili, evropske sile, jer bi takva nagodba dovela
do velikih poreme}aja na Balkanu i omogu}ila Turskoj da bez zr-
na baruta kona~no stavi ruku i na taj prkosni i jedini slobodni
kamen na ju`nom dijelu poluostrva.
Crnogorski glavari, prije svih Jole Pileti}, pop Risto Bo-
{kovi} i Novica Cerovi} (Piper, Bjelopavli} i Drobwak - IP),
kwazu su nedvosmisleno stavili do znawa da se mora okaniti ili
takvih namjera ili crnogorskog prestola, a sli~na upozorewa su
stigla i iz Be~a i Moskve. Peko Vujovi}... ~ak tvrdi da je i sam
kwaèv brat bio protivu takve poniàvaju}e nagodbe, da je voj-
voda Mirko li~no potpisao jedno pismo koje su senatori uputili
kwazu Danilu u Pariz za vrijeme wegove posjete Francuskoj:
»U slu~aju da potpi{e{ takav ugovor sa Turcima - stajalo je,
navodno, u tom pismu - ja i veliki dio glavara napu{tamo Crnu
Goru«, poru~io je vojvoda Mirko bratu. Veliko je pitawe, me|u-
tim, da li bi sve to prenulo i odvratilo od nauma tvrdoglavog i
samovoqnog kwaza da Turska nije postavila dodatne uslove, tak-
ve da ih ni on nije mogao prihvatiti” (45, 187-190).
Jago{ Jovanovi}
Kwaz “od sporazuma”. Nastavqaju}i svoju pri~u o crnogor-
skim upadima u Ku~e, Jago{ Jovanovi} tvrdi da je “sigurno da voj-
voda Mirko Petrovi} nije htio drugom »poharom« ponoviti zvjer-
stva iz prve »pohare« sa svim wihovim posqedicama, nego je namje-
ravao da pregovara sa glavarima i da sporazumno rije{e sve {to
bi omogu}ilo poslu{nost Ku~a prema Cetiwu. Bilo je dovoqno
uslova da se ponovni dolazak vojvode Mirka na Bio~e tako svr-
{i, jer je nekoliko istaknutih Ku~a ve} bilo do{lo k wemu radi
pregovora (Baco Dragojev Ivanovi}, serdar Spaho Boòv Popo-
vi} i dr.), pristav{i da oni povedu crnogorsku vojsku u Ku~e, ali
pod uslovom da ne pali i ubija. Vojvoda Mirko je, navodno, pri-
stao na to, jer od kwaza (prema svim podacima kojima raspolaè-
mo) nije tada dobio naredbu za borbu po svaku cijenu, nego za spo-
razum, s obzirom na spoqnopoliti~ku situaciju u kojoj se nalazi-
la Crna Gora. I da nije bilo jednog ispada Ku~a Bewa Novakova
Petrovi}a, koji je sa vrha Reta psovkama izazvao vojvodu Mirka i
onako plahovitog kakav je bio natjerao na akciju, pogotovo {to
je oko Bewa Petrovi}a vidio u pravcu Ubala i Meduna znatan
broj naoruànih Ku~a, spremnih na otpor (kako li je to on mogao
videti iz bio~ke kotline - IP), do ovoga napada ne bi do{lo,
nego bi se sve svr{ilo sporazumno, {to su nesumwivo èqeli i
jedni i drugi. Napad je izvr{en ponovo sa svih strana snagama cr-
nogorskim i br|anskim, pod komandom onih istih, koji su u~est-
vovali i u prvoj »pohari«. U broju poginulih ne slaù se svi koji
su o tome pisali, nego se znatno razilaze” (14, 21-22).
Po{to se podaci razilaze, Jovanovi} u sedam-osam redaka
prenosi cifre Marka Miqanova, a potom dodaje ono {to prihva-
ta kao “najpreciznije” i {to je preuzeo iz onda neobjavqenog ru-
kopisa Marka Ra{ovi}a: “Vojska vojvode Mirka posjekla je 131
glavu, ubila tri ène, desetoro djece u kolijevci i pet djevojaka.
Zatim, vojska je zapalila 13 sela, opqa~kala 800 ku}a, 985 komada
raznog oru`ja, zaplijenila 3.000 sitne i 1.000 grla krune stoke”
(14, 22); sve su to podaci koje je Ra{ovi} preuzeo iz jednog fran-
cuskog izve{taja o pohari.
Jovanovi} se potrudio da podrobno, “teorijski”, opravda po-
haru, pa kaè:
“Sva ova {teta pri~iwena Ku~ima za vrijeme ove »pohare«,
tako veliki broj posje~enih glava u bratoubila~koj borbi u ime
dràve sa jednim plemenom, koje se nije tako lako stapalo sa dr-
àvnom cjelinom, bio je teàk doga|aj koji je za prvo vrijeme po-
tresao Crnu Goru jezovito{}u i brutalno{}u (kao i prije toga,
samo u mnogo mawoj mjeri, sli~ni doga|aji u Piperima i Bjelo-
232 Ilija Petrovi}
pavli}ima), ali u krajwoj liniji bio je nuàn u procesu u~vr{-

}ewa dràve, pred kojom su se nalazili vrlo zna~ajni unutra{wi
i spoqni zadaci. Crna Gora je zbog wega do{la u te{ku situaciju
pred spoqnim svijetom, jer ju je Porta optuìla za oruàni na-
pad na svoju teritoriju, ali su Ku~i (a i neka druga plemena kod
kojih su se ispoqavale sli~ne te`we) priznali dràvnu vlast,
pristav{i (istina ne odmah, nego godinu i po dana kasnije, {to je
svejedno, jer je to do{lo kao posqedica ovog doga|aja) da se ime-
nuju glavari i postavi sud kako je htjelo Cetiwe. Glavarstvo su
dobili qudi koji su bili i dotad za prikqu~ewe Ku~a Crnoj Go-
ri (pop \oko Mila~i}, pop Zeko êjovi} i Joko Radovanov Vuja-
dinovi}), a uticaj u plemenu onih koji su »otsko~ili« i ~etovali
protiv Turaka u sporazumu sa Cetiwem. Ali Turci su jo{ imali
u plemenu svojih qudi u redovima nekih starih glavara kojima je
oduzeta vlast ili svedena najmawu mjeru, a koji su u odnosima sa
Turcima imali koristi, i ekonomskih i politi~kih. Karakteri-
sti~no je za to jedno pismo skadarskog vezira, upu}eno neposred-
no poslije »pohare« dvanaestorici ku~kih glavara (koje je vojvo-
da Mirko traìo prije »pohare« od Ku~a da mu ih predadu, pa da
povuku vojsku), kojim ih poziva u Skadar s obe}awem da }e ih uze-
ti u za{titu i dati im ubudu}e sve one »milosti i darove, koje su
imali i oni i wihovi preci«). Karakteristi~no, kaèm, ali ne
zbog toga {to je takvo stawe bilo samo me|u starim ku~kim gla-
varima, nego zbog toga {to se to ispoqavalo u svakom plemenu
gdje su Turci u pro{losti imali uticaj, a gdje se u dugotrajnom pro-
cesu izgra|ivawa crnogorske dràve ve} uzdizao novi glavarski
sloj, biran sa Cetiwa izme|u onih koji su vodili borbu protiv
Turaka i zalagali se svim snagama da se dràva oja~a i pro{iri.
Taj odnos moèmo jasno uo~iti u nekim plemenima po~ev od We-
go{eva perioda pa daqe i on se nije razvijao mirno, nego upor-
nom borbom izme|u starih glavara i odnosa u plemenu ~iji su oni
bili izraz i novih glavara koje je prisvajao narod kao nosioca ne-
pomirqive oslobodila~ke borbe za potpuno razbijawe feudal-
nih odnosa. Stare glavarske ku}e, najve}im dijelom ekonomski
najja~e u plemenu, s velikim politi~kim uticajem, sticanim du-
go vremena u periodu ~iji su bili predstavnici, slabile su pred
novim snagama, koje su se izdizale u borbi u druk~ijim uslovima,
kada se Crna Gora snaìla kao dràva, nu`no razbijaju}i sve do-
tada{we odnose koji su spre~avali wen daqi razvitak. Ti stari
glavari (bez obzira gdje su ponicali, u staroj Crnoj Gori ili u
Brdima, pod uticajem Turaka ili u uslovima kada su plemena ìv-
jela slobodnim ìvotom) i odnosi u plemenima ~iji su bili iz-
raz, vukli su razvitak natrag. Pleme u ~vrstoj qusci koje ih je
rodilo, wih i sve snage okupqane oko wih, trebalo je da ostane i

daqe, sa svim me|ama i ~esto vje{ta~ki stvaranim obiqe`jima,
bez obzira na razvitak u samim plemenima i druk~ijem poloàju
u kojem se na{lo pleme u procesu ja~awa centralne vlasti. Upra-
vo, zatvarali su o~i pred razvitkom, a vodili borbu (è{}e ili
slabije, {to je zavisilo od snaga koje su imali u plemenu i sred-
stava kojima su raspolagali u raznim fazama borbe) protiv no-
vog, koje je nosilo u sebi oru`je za razbijawe plemenske quske i
oslobo|ewe dotad sputanih plemenskih snaga. S obzirom {to su
ekonomski uslovi razvitka i dotad bili slabi i {to su rasli vrlo
sporo, ne moèmo re}i da su te stare plemenske snage predstavqa-
le ozbiqnu ko~nicu za porast novih snaga koje su revolucioni-
sale stare feudalne odnose i zamjewivale ih novim, progresiv-
nijim, ali po{to su se one oslawale na tursku vlast (tada vi{e
nego ikad ranije), gledaju}i u woj potporu za opstanak, zbog toga
su bile opasne kao oru|e porobqiva~a. Stalna borba protiv Tu-
raka, razvijana vjekovima, bilo u porobqenim plemenima, prig-
we~enim feudalnim odnosima, bilo u slobodnim plemenima, ne-
zavisnim od turske vlasti (kao u starocrnogorskim) ra|ala je
nu`no nove revolucionarne snage, kojima je plemenski okviri
postajao kamen spoticawa pred novim jo{ è{}im borbama za
oslobo|ewe. Razbiti taj okvir, zna~ilo je ubrzati razvitak dr-
àve i osposobiti je za nove revolucionarne zadatke, koje je ona
morala izvr{iti. Te nove snage, razvijane u borbi protiv Tura-
ka i protiv onih odnosa koji su stvarani u plemenu pod uticajem
Turaka, izbijale su na ~elo plemena, utoliko brè ukoliko ih je
ja~e pomagala dràvna vlast, i one nijesu vi{e bili organi ple-
mena, nego organi dràvne vlasti u plemenu, koji su kroz dràvu
gledali pleme, a ne kao dotad - kroz pleme dràvu” (14, 22-25).
Pravdawe Danilovih “podviga”. Beskrajno glagoqiv, ali i na

“revolucionarnoj” liniji tek izmi{qene crnogorske nacije, Ja-
go{ Jovanovi}, ne prate}i ni ono {to je sam napisao, pravda sve
Danilove “podvige” u crnogorskoj pohari Ku~a, mada je taj “teàk
doga|aj... za prvo vrijeme potresao Crnu Goru jezovito{}u i bru-
talno{}u”:
- U plemenu koje je stalno bilo na ratnoj nozi s Turcima (15,
262-263), “stari glavari bili su turski qudi”;
- “Novi glavarski sloj” u Ku~ima oformqen je na Cetiwu od
onih “koji su vodili borbu protiv Turaka”, ba{ kao da tek tada
po~iwu borbe s Turcima, i kao da su stari glavari na to mesto
dolazili do{li zbog toga {to Ku~i nisu ratovali s wima. Ako
su i jedni i drugi ratovali protiv Turaka, onda prednost novima,
234 Ilija Petrovi}
u sada{woj politi~koj terminologiji: kvislinzima ili kolabo-

racionistima, daje samo ~iwenica {to su ih postavili “oni” sa
Cetiwa;
- Narod prihvata nove glavare kao nosioce nepomirqive os-
lobodila~ke borbe za potpuno razbijawe feudalnih odnosa, ba{
kao da mu je bilo poznato {ta su to feudalni odnosi;
- Stare glavarske ku}e bile su, “najve}im dijelom” ekonom-
ski najja~e u plemenu i s velikim politi~kim uticajem, ali su
po~ele slabiti ba{ u trenutku kad je Crna Gora osnaìla kao
dràva i kad je uspela da Ku~ima nametne malo~as pomenute ko-
laboracioniste;
- Stare plemenske snage nisu predstavqale ozbiqnu ko~ni-
cu za porast novih snaga, ali su bile opasne kao oru|e porobqi-
va~a;
- I pleme Ku~i, makar bilo i porobqeno, opstajalo je u vekov-
noj borbi protiv Turaka;
- Plemenski okviri oteàvaju borbe za oslobo|ewe;
- Iz borbi protiv Turaka ra|ale su se nove revolucionarne
snage;
- Dràva se mogla revolucionisati tek ako plemena bu du
ukinuta;
- Nove snage razvijaju se borbama na dva fronta: protiv Tu-
raka i protiv dotada{wih glavara, {to zna~i da se to moè po-
sti}i samo “vojnim udarom” u plemenu, da li “unutra{wim” sna-
gama, da li snagama potpomognutim sa strane, kao {to se to dogo-
dilo u Ku~ima;
- Nove snage mogu do}i na vlast tek po{to budu likvidirani
dotada{wi glavari, {to se moè desiti samo pod uslovom da one
budu nametnute sa strane i da ih potom ista ta “strana” podupire
svojom vojnom silom;
- Posle prikqu~ewa Crnoj Gori, plemenski glavari vi{e
ne predstavqaju pleme ve} dràvnu vlast, nametnutu sa Cetiwa;
- I tako daqe, u nedogled, jer se sa misaonim konstrukcijama
Jovanovi}evim ne moè ni izi}i na kraj.
A sve to moglo se posti}i samo zbog toga {to “vojvoda Mirko
od kwaza (prema svim podacima kojima raspolaèmo) nije tada
do bio naredbu za borbu po svaku cijenu, nego za sporazum”.
I sve to mogao je Jago{ Jovanovi} ispri~ati, jer tada nije
znao da }e ~etiri godine kasnije napisati i slede}e:
“Skupqawe poreza nije prolazilo bez pobuna i negodovawa u
svim plemenima. Ali najja~a se pobuna dogodila u Ku~ima, gdje su
plemenici odlu~ili na svome plemenskom skupu na Ublima da
ne}e pla}ati kwazu porez, navode}i kao razlog da porez nijesu do-
brovoqno pla}ali ni Turcima. Takvo dràwe Ku~a obrazlagano

je i drugim ~iwenicama. Naime, Ku~i su bili na granici i stal-
no na ratnoj nozi sa Turcima, pa kad su doznali da kwaz èli da se
Turci »bez razloga ne napadaju«, boje}i se wihove osvete, poru-
~ili su mu da se sa wima ne}e miriti, »pa ti ako ho}e{ podije li i
biqardu sa wima«. Usqed ovakve izjave, a najvi{e zbog pla}awa
poreza, kwaz je skupio oko 3.000 Katuwana, koje je pod komandom
vojvode Mirka poslao u Brda, naro~ito u Ku~e, da ih kazni i da
ugu{i pobunu” (15, 262-263).
Svode}i broj “intervencionisti~kih” snaga na “oko 3.000 Ka-
tuwana”, Jovanovi} sugeri{e da je Danilova naredba za pohod “na-
ro~ito u Ku~e, da ih kazni i da ugu{i pobunu” - ne obja{wavaju}i
otkud mu “otkri}e” da ih je poslao i “u Brda” -, trebalo da ima
ponajvi{e “vaspitni” karakter i da Ku~i, sami po sebi, ba{ i nisu
bili nameweni za `rtvu. S tim u vezi, wegova pri~a o tako malom
broju Katuwana koje je kwaz poslao u Brda i u Ku~e trebalo bi da
navede na pomisao da kwaz i nije ni ra~unao s vojnim sukobom sa
brojnijim Br|anima i Ku~ima (“naro~ito Ku~a” bilo je pribli-
`no isto koliko i Katuwana!), zbog ~ega, podsvesno, makar koli-
ko se trudio da kwaza Danila opravda pred nedovoqno ob ave-
{tenim i obi~nim i stru~nim ~itaocima, sve qudske `rtve, sve
paqevine ku~kih domova, sve pqa~ke i zaplene po Ku~ima, i sam
svrstava u kwaèvsko zlo~iwewe.
Mimo toga, pre}utkivawem ne samo stvarnog brojnog stawa
crnogorske vojske ve} i wenog plemenskog sastava, Jovanovi} pri-
kriva istinu da je u woj bilo ratnika i sa drugih strana, iz Herce-
govine, primera radi, ali i Br|ana, i wegovih Pipera, naravno.
Tomica Nik~evi}
Kwaèva spletka, ili podvala. Nastavqaju}i pripovest o
crnogorskoj prvoj pohari Ku~a iz 1855. godine, Nik~evi} veli da
je to bila opomena za “ostala br|anska plemena, u prvom redu za
Bratonoì}e”. I onda sledi ono {to je samo jedan od autora, Vuk
Popovi} u pismu Vuki Karaxi}u, pre wega to pomiwao: “Brato-
noì}i su poslali svoje glavare na Ceti we kod kneza Danila s
molbom da im formira organe vlasti”. Vuk Popovi}, kao savre-
menik, raspolagao je s ne{to vi{e podataka, te u jednom svom pi-
smu kazuje da “pleme Bratonoì}a (s) oko 2000 pu{aka preda se
oko Troi~ina dnevi Kwazu na lijepe, i Kwaz ih primi, kape-
tane im postavi, i svoj sud objavi, i krste (krstove) im na kape
metne da nosi svaki kao i ostali Crnogorci”.
Vukov podatak o 2.000 pu{aka te{ko da moè biti ta~an, po-
{to je Milakovi} pet godina kasnije pisao da Bratonoì}i mogu
236 Ilija Petrovi}
imati najvi{e 600 pu{aka iz ne{to preko dvesta domova (6, 105).
Vaqa pretpostaviti da je Vuk ovaj pre}erizam o 2.000 bratono-
{kih ratnika (“pu{aka”) dobio sa Cetiwa, najverovatnije od
kwaza Danila, ali se iza ~itave pri~e o opomeni “u prvom redu za
Bratonoì}e” krije i kwaèva spletka, ili podvala, da su Ku~i
te 1855. godine, neposredno posle crnogorske pohare koju su pre-
ìveli zahvaquju}i intervenciji evropskih konzula u Skadru,
napali Bratonoì}e. Naime, iz Danilovog pisma istim tim kon-
zulima (15. maja 1856) vidi se da je on “pro{le godine... poslije
primirja primio oko 500 Bratonoì}a, koji se nijesu smjeli vra-
titi svojim ku}ama iz straha od wihove pobuweni~ke bra}e” (4,
kwiga XVII, sveska 1 - januar 1937, 5-6), ali je istina sasvim druk~ija:
kwaz je “opomenute” Bratonoì}e, odnosno wihove glavare, na
Cetiwu primio na poklowewe i odmah im oformio nove organe
vlasti. Druk~ije re~eno, nije kwaz primio petsto navodno izbeg-
lih Bra tonoì}a, ve} je primio wihove glavare koji su, u strahu
da bi ih mogla sna}i sudbina ku~koga plemena, priznali kwaèv-
sku vlast. Podatkom o oko petsto Bratonoì}a koje je primio na
Cetiwu, jer se oni nisu smeli vratiti u svoj kraj od “ratobornih”
Ku~a, pre svega Drekalovi}a (sposobnih da iz ~ista mira raste-
raju 2.000 navodno naoruànih Bratonoì}a), Danilo je namera-
vao da malo “raàlosti” konzule i uveri ih ne samo u ku~ku krvo-
èdnost ve} i u svoju plemenitost i svoje mirotvorstvo.
Druga pohara. Da bi opravdao crnogorske zlo~ine u Ku~ima

(koje uop{te ne osporava!) Nik~evi} u igru uvodi “politi~ke
grupe”, jednu proturski nastrojenu i drugu koja je mawe-vi{e gra-
vitirala Cetiwu. Pri tome, da bi sve to delovalo uverqivije,
po{tapa se na izraze neodre|enog zna~ewa (ponekad, neki od wih,
jo{ uvijek brojni i jaki, vode}i qudi), ne pomiwe nijedno ime i
koristi se politi~kim re~nikom iz vremena koje je Crnoj Gori
darovalo posebnu naciju, posebne dràvne vlasti, posebne poli-
ti~ke organe nazvane ~lanstvo, politi~ki funkcioneri, partij-
ski centralni komitet, ali i elemente, agitaciju, oportuni-
zam... Te grupe su, kaè daqe Nik~evi}, uticale da se razvije “jo{
netrpeqiviji odnos izme|u kneza Danila i nekih ku~kih i drugih
br|anskih glavara”, {to se ogledalo i u prevelikim te{ko}ama
kwaèvske vlasti da u Ku~ima uspostavi kakve-takve svoje kape-
tanske, perjani~ke i druge pla}ene “funkcionerske” privrè-
nike. Ku~ki “politi~ki funkcioneri odràvali su ponekad ~vr-
{}e i stalnije veze sa dràvnim centrom Crne Gore, pa su zato
neki od wih bili ~lanovi Senata. Ali su ti organi vlasti bili
najslabiji. Neposredan uticaj turske agitacije preko, jo{ uvijek
brojnih i jakih, proturskih elemenata, direktna opasnost od

~estih vojnih turskih intervencija i stoga zavisnost stanovni-
{tva od turskih pazara, sve je to onemogu}avalo da se na terito-
riji Ku~a odrè organi centralne crnogorske vlasti. Takvi uslo-
vi su onemogu}avali svaku uspjeh. Ku~ki vode}i politi~ki qudi
nalazili su se izme|u pritisaka kneza Danila i turske vlasti...
U Ku~ima je... zbog jakog uticaja proturskih politi~kih eleme-
nata, padao u oportunizam i onaj dio politi~kih snaga koji je u
su{tini teìo centralnoj crnogorskoj vlasti, ali koji nije imao
dovoqno snage da se prisajedni Crnoj Gori, jer nijesu za to bili
povoqni ni materijalni ni privredni uslovi... Za centralno po-
liti~ko rukovodstvo Crne Gore, koje je ve} dugo vremena imalo
posla sa takvim politi~kim stawem u Ku~ima i kojemu je prob-
lem prisjediwewa - »pokoravawa« - Ku~a, kao i ostalih pogra-
ni~nih krajeva, postao akutan, malo je bilo razlike izme|u tih
politi~kih snaga. Pored pravih proturskih elemenata, crnogor-
sko centralno politi~ko i dràvno rukovodstvo proglasilo je za
»izdajnike« i ove druge. Centralna vlast bila je prinu|ena da se
obra~una sa takvim stawem. U tom ciqu ona je izvela dvije »po-
hare« Ku~a, jednu juna 1855, a drugu juna 1856 godine” (103, 223-224).
Pozivaju}i se najvi{e na Marka Miqanova i koriste}i sta-
ri kalendar, on kaè da je kwaz Danilo “juna 1856 godine, poslao
drugu kaznenu ekspediciju koju je predvodio opet vojvoda Mirko
Petrovi}, kneèv brat. Ekspedicija je bila sastavqena od oko
6.000 vojnika iz sve Crne Gore. Marko Miqanov saop{tava da je
knez Danilo tom prilikom naredio »i |eca u kolijevku da se ko-
qu i da je rekao: Udri Ku~a na bo`ju vjeru ako ga drugoja~e ufa-
tit ne moè{«.
...Ku~i su se, ~uv{i za dolazak ekspedicije, podijelili u dvi-
je politi~ke grupe. Jedna grupa sa porodicom êjovi}a, koja je
ina~e proturski nastrojena, pripremila je bila borbu protiv cr-
nogorske vojske... Druga politi~ka grupa, koja je mawe-vi{e gra-
vitirala Cetiwu, po{la je da sretne crnogorsku vojsku, kako bi
izbjegla pogrome i s namjerom da ovoga puta, uz pripomo} crnogor-
skih glavara, formira lokalne organe vlasti u Ku~ima... Voj-
voda Mirko je... ovom prilikom zahtijevao od Ku~a da mu predaju
14 ku~kih glavara da ih strijeqaju crnogorske vlasti, pa da drugi
Ku~i ostanu mirni i da ih niko ne}e dirati”.
Zadràvaju}i se na nivou uop{tenog, Nik~evi} u nastavku
preuzima zapis Vuka Popovi}a iz koga se vidi da su Ku~i tokom
druge crnogorske pohare doìveli “jo{ stra{nija zvjerstva” od
onih iz prethodne godine, jer Crnogorci “opale i porobe mnoge
poboqe ku}e, i isijeku sve, ne gledaju}i ni na rod ni na godine,
238 Ilija Petrovi}
{to im nije moglo ispod noà i pu{ke pobje}i, oko 300 ~eqadi”.
Ova mu se cifra ~ini previsokom, isto kao i ona koju saop{tava
Marko Miqanov, te u zakqu~ku svojih “`rtvenih” razmatrawa
(“Ekspedicija je, izgleda, poubijala mnoge i od onih koji su joj
po{li u sretawe”) kaè da su “vjerovatno nasigurnije podatke o
`rtvama u Ku~ima dali ku~ki glavari Ata-pa{i”: “Ubijenih qu-
di bilo je 131... Tri nose}e ène... Deset devojaka... Pet dje~aka”.
Na kraju, konstatacijom da “knez Danilo ni ovom prilikom
nije uspio da prisajedini Ku~e, niti da u wima uspostavi svoje
organe vlasti, jer su Turci energi~no nastojali da Ku~e odrè
pod svojom vla{}u”, Nik~evi} posredno priznaje da se Ku~i te
1856. godine nisu nalazili u sastavu crnogorske dràve, te da su
pri~e pojedinih dvorskih istori~ara i publicista o ku~kom tur-
kofilstvu iskqu~ivo plod zlonamernih crnogorstvuju}ih domi-
{qawa (103, 224-226).
Marko Vuja~i}
“Dràvotvorno” u zlo~in. U najmawu ruku ~udna, ali zato i
vrlo “dràvotvorna”, Vuja~i}eva razmi{qawa o pohari Ku~a za-
sluùju da se ovde upi{u: “Ma koliko bili stra{ni opisi (ove
pohare), osnovna ~iwenica ne moè se zamagliti: do pohoda u Ku-
~e do{lo je zbog otpora Ku~a, kao svojevrsne pobune protiv kwa-
za i centralne crnogorske vlasti. A pobune - u~i nas ne samo cr-
nogorska i srpska istorija, ve} i istorija drugih naroda - ka`-
wavane su takvom surovo{}u koja se godinama pamtila i po mnogo
~emu bila je è{}a od one koju donosi rat i borba s neprijate-
qem” (5, 36).
Neprijateqa, dakle, treba pri{tedeti, ali zato prijatequ i
bratu vaqa pokazati “~ija majka crnu vunu prede”, tako da su “po-
slije ovoga krvavog doga|aja, sva br|anska plemena pristala da
pla}aju porez i priznala su kwaèv sud koji je imao da sudi po
Op{tem zemaqskom zakoniku” (5, 36).
Duka Londrovi}
“Humana” pohara. Obiman Londrovi}ev feqton o Novici
C erovi}u, pisan za podgori~ku Pobjedu, nije mogao pro}i bez pod-
se}awa na crnogorsku poharu Ku~a, naro~ito zbog toga {to je ovaj
drobwa~ki vojvoda i crnogorski senator u tim zbivawima koman-
dovao takozvanom gorwom vojskom. Londrovi}evo podse}awe mawe
se ti~e pojedinosti vezanih za poharu, a vi{e je okrenuto “huma-
nom djelu Novice Cerovi}a”.
“Pojedinost” koju nije smeo pre}utati, ako je ve} imao name-
ru da iskaè li~ni sud o pohari, jeste da je “vojvoda Mirko vi{e
nego prestrogo shvatio svoju du`nost u tom pohodu. Svoj zadatak

je izvr{io ta~no onako kako je kwaz u nastupu qutwe i bijesa na-
redio. Vojnici pod wegovom komandom sve su redom spaqivali i
uni{tavali. Ubijali su ~ak i ène i djecu... Uhva}ene plemenske
prvake vojvoda Mirko je povezao i poslao na dar... kwazu Danilu,
na Cetiwe, a ovaj je naredio da se svi odmah bez ispita i milosti
strijeqaju, {to je i u~iweno” (52, nastavak 56, 30. decembar 1976).
Londrovi} grubo gre{i u svom osnovnom stavu da je kwaz Da-
nilo naredio pogrom “u nastupu qutwe i bijesa”, kao i u zakqu~-
ku da je vojvoda Mirko “prestrogo shvatio svoju du`nost”. Jer, ne
moè biti da je Danilova naredba nastala kao plod “qutwe i bije-
sa”, budu}i da je on jo{ 15. maja 1856. godine ratoborno nagove-
stio da bi mogao odustati od svog obe}awa da }e privremeno napu-
stiti svaku akciju protiv Drekalovi}a i, sa tim u vezi, da }e i
od svog “izleta” u Ku~e odustati; u~inio je to, kako sam isti~e,
“mo`da izazvan”, u pismima konzulima evropskih sila u Skadru,
“pred opasno{}u, kojom prijete zemqi stalne pobune Ku~a... i na-
dam se, da }e oni (kon zuli) po svom iskustvu i blagovoqewu wi-
hovih vlada prema meni, na}i na~ina, da se s ove strane izbjegnu
nove komplikacije” (4, kwiga XVII, sveska 1 - januar 1937, 5-6 ).
U odnosu na bratovu naredbu, moglo bi se re}i da je Mirko,
zapravo, bio preblag a ne prestrog: on je ubio svega (ili: najma-
we!) 243 osobe, a ostale koje je, u skladu sa dobijenom naredbom
trebalo da poubija, ostavio je u ìvotu. Londrovi} ovde pro{i-
ruje listu `rtava, jer kaè, ne zna se na osnovu kog izvora, da je
kwaz Danilo “bez ispita i milosti” streqao neodre|eno velik
broj zarobqenih ku~kih glavara, ~ije se glave nisu nalazile po-
red pose~enih glava skupqenih oko uqanika popa Luke.
A da Danilov i Mirkov “intelektualni i ru~ni rad” u Ku~i-
ma nisu bili iz “qutwe i bijesa” ili na mah, kako bi to savreme-
ni krivi~ari rekli, svedo~i i pesma koju je narod ispevao: “Koga
stiù tome glavu diù / Posjeko{e i mlado i staro, / Posjeko{e,
ogwem sagorje{e, / I sva ku~ka sela osvoji{e, / Osvoji{e te ih sa-
trije{e...” (52, nastavak 56, 30. decembar 1976).
Iz daqeg Londrovi}evog pripovedawa o Novici Cerovi}u
moè se otkriti jo{ pone{to o pohari, mada ne mnogo:
“Novica u ovom pohodu nije shvatio du`nost kao vojvoda Mir-
ko Petrovi}. On ni prema Turcima nije tako postupao, a ne prema
svojoj bra}i u Ku~ima. Izvr{io je svoj vojni~ki zadatak, ali uz pu-
no takta i obazrivosti. Svojim vojnicima je naredio da u pohodu
nikog ne smiju bez razloga ubiti, a od neja~i - staraca, èna i
djece - nikog ne smiju ubiti. Zbog straha od plahovitoga kwaza
dopu{tao je da se spali poneka ku}a i {tala, jer »ku}e i {tale }e
240 Ilija Petrovi}
qudi opet napraviti a ubijenom ìvot niko ne moè vratiti«.

Sijena i slame nije dozvolio da se spaquju”.
Uz pohvale Novici, zbog kojih je feqton i pisan, razumqivo
je {to Londrovi} poseè i za literarnim sredstvima i kaè, na
primer, da su mnogi od Ku~a, “vidje}i da Novi~ina vojska ne ubi-
ja, bjeà li tamo kuda je on nailazio”. To samo opstaje kao epska
figura, jer se u jugozapadnom delu Ku~a nije ni znalo za “gorwu
vojsku” niti kako wen komandant, wima tako|e nepoznat, postupa
sa Ku~ima. Ako se ve} pi{e o `rtvama Novi~ine vojske, zna~i da
se i on, u “strahu od plahovitoga kwaza”, jednim delom pona{ao
kao i vojvoda Mirko; naredba Novi~ina da se ne sme bez razloga
ubijati, a naro~ito ne neja~, iskqu~uje verovatno}u da je wegovih
do dve hiqade vojnika kroz Ku~e pro{lo bez ijedne qudske `rtve,
ku~ke ili svoje . “I Novica pohvata i zarobi 18 ku~kih glavara i
prvaka, ali ih ne posla odmah na Cetiwe kao vojvoda Mirko, ve}
ih zadrà u svom logoru pod straòm”. Posle ih je poveo na Ce-
tiwe i od kwaza, po{to ga je zakumio svetim Jovanom, svetim Pet-
rom Cetiwskim i svetim Vasilijem Ostro{kim, za wih izmolio
slobodu. “Novica je kasnije sa svakim od zarobqenih Ku~a razgo-
varao pojedina~no, a na kraju skupa sa svima... Ku~ki prvaci shva-
ti{e da nisu bili u pravu {to su se zbog poreza digli na bunu...
Po{to pro|e nekoliko dana, zarobqeni ku~ki prvaci se zakle-
{e Novici da }e u svemu po{tovati zakon i uredbe, da }e biti vjer-
ni kwazu i Crnoj Gori i da }e to isto traìti od svojih saple-
menika... Ku~ki prvaci odrà{e rije~... Novi~in postupak pri
pohari Ku~a izazvao je velike simpatije u narodu... To je moralo
da bude zabiqeèno u pjesmi” (52, nastavak 56, 30. decembar 1976).
Sve u svemu, iz svojih svehvalnih re~i o Novici, Londrovi}
je izvukao zakqu~ak da se “gu{ewe i slom otpora u Ku~ima 1856.
godine od strane kwaza Danila smatra opravdanim s istorijskog
gledi{ta, jer je plemenski separatizam i konzervativizam bio
ko~nica i prepreka na putu modernizacije dràve i centrali-
zacije vlasti, {to je bio imperativ vremena, jer se bez toga nije
moglo i}i u napredak i progres”. Nebitno je pri tome da li takva
Londrovi}eva “istorijska” logika “bez ubijawa qudi... u ve}im
razmjerama” vaì i na po~etku 21. veka, kad je Crna Gora “izbeg-
la” iz zajednice sa Srbijom, “ali je jasno da su metodi koje su
izabrali kwaz Danilo i brat mu Mirko bili okrutni i svirepi.
Da je to tako svjedo~i i postupak Novice Cerovi}a: on je postigao
iste ciqeve bez ubijawa qudi i uni{tavawa materijalnih dobara
u ve}im razmjerama”.
Na kraju, ne propu{taju}i da istakne kako je “humano djelo
Novice Cerovi}a iza{lo na povr{inu kao osobita qudska vrli-
na koja krasi qude”, da je sve “ostalo zabiqeèno u narodnoj pjesmi

i pri~i, a dijelom i u kwizi iako je suzbijano i gu{eno od strane
vojvode Mirka i vladaju}e ku}e”, te da su cetiwskim Petrovi}i-
ma “po pravilu pripisivane sve zasluge i uspjesi vezani za Crnu
Goru i wen uspon u tim vremenima”, Londrovi} s pravom konsta-
tuje da se “istina ne moè nikakvom silom uni{titi” (52, nastavak
56, 30. decembar 1976); nesumwivo, istina na koju on misli ti~e se
vojvode drobwa~kog i senatora crnogorskog Novice Cerovi}a, a
moglo bi biti da je, u epskoj raspri~anosti s uobi~ajenim crno-
gorskim pre}erizmima, stidqivo mislio i na istinu o crnogor-
skoj pohari Ku~a.
Peko Vujovi}
“Pobuna u Ku~ima”. U svom obimnom feqtonu o vojvodi Mir-
ku Petrovi}u, “vojskovo|i i zaslu`nom dràvniku”, Peko Vujo-
vi} je za ~itaoce podgori~ke Pobjede pisao i o crnogorskoj pohari
Ku~a, koju, da ne bi remetio osnovnu tezu o Mirkovim vojni~kim,
dràvni~kim, desetera~kim i raznim drugim zaslugama, naziva
“pobuna u Ku~ima”.
“Sve nerede na turskoj granici prema Albaniji izazivao je i
podsticao skadarski pa{a. Wegovi prsti su se osjetili i u pobu-
ni Ku~a, koji su na plemenskom zboru u Ublima rije{ili da ne
pla}aju porez. »Nijesmo ga dobrovoqno nikad davali ni Turcima
- pa za{to da ga dajemo Crnogorcima«.
Kad ~uje za ovu odluku kwaz dade vojvodi Mirku 1.000 boraca
i o{tro zapovijedi: »Ajde smjesta i posijeci svih 12 ku~kih gla-
vara! Ne {tedi nikoga, ko se i najmawe suprotstavi, zakoqi mu i
dijete u kolijevku!«
Vojvoda Mirko do{ao je s vojskom na Bio~e kod Mora~e i odat-
le pozvao Ku~e da mu do|u i predadu se, obe}avaju}i da nikome ne-
}e u~initi ni{ta, osim dvanaestorici glavara koje }e mu{keta-
ti kao vinovnike. Jedan broj Ku~a je do{ao. Mirko je rasporedio
vojsku na dva dijela. Jedan odred, pod komandom Novice Cerovi}a,
Milisava Mi{ni}a (komandira mora~kog) i Pavi}a \ikanova
(kapetana rova~kog) napao je na planinu ku~ku. To je bila »gorwa
vojska«. Drugim odredom komandovao je sam vojvoda Mirko, koji
je zahvatio sve ostale Ku~e. To je »dowa vojska«.
Vojvoda Mirko je izdao vrlo o{tro nare|ewe da se nemilo-
srdno postupa, naro~ito gdje se pojavi i najmawi otpor. A otpora
u stvari, nije bilo, ili ga je bilo vrlo malo. Qudi su se razbjegli
i sklonili u planine. No Mirko je uni{tavao sve pred sobom.
Bilans ove akcije bio je grozan, jer je stradao i jedan broj ne-
du`ne djece, èna, staraca i bolesnika, kako navodi Marko Mi-
242 Ilija Petrovi}
qanov... On veli da su posje~ene 243 glave. »Ne znam je li ovaj broj

pravo re~en, ali ovo znam: da nijesu vojnici brdski i crnogorski
branili, Bog zna koliko bi tu jo{ glava posje~eno bilo«.
Vojvoda Mirko je imao nare|ewe od kwaza i on ga je dosqed-
no sprovodio... Zlo~ini su bili ne~uveni, {to potvr|uje i narod-
na pjesma:
»[to stigo{e sabqi predado{e. / Koliko je kamenijeh Ku~a,
/ previja~e (kolibe od pru}a - IP) nije ostanulo, / a kamoli kule
al’ ~ardaka / {to no nije vatra izgorjela«.
Imamo i jedan izvje{taj vojvode Mirka kwazu Danilu, od 18.
jula 1856. godine. On je u desetercu”, kako je imao obi~aj da govori,
javio svome bratu i naredbodavcu da je ve} smirio Ku~e, da ih je
ubio okruglo pedeset, “a na{ijeh nije poginulo / do dva druga i do-
sta r|ava« (49, nastavak 14, 31. januara 1980).
Pogledaju li se samo brojevi koje je Mirko smestio u svoje
stihove, lako se moè zakqu~iti da oruànog sukoba nije ni bi-
lo, te da su Crnogorci ubijali redom, kako su koga sreli. Pitawe
je da li su i ona dvojica od “na{ijeh” poginula, jer bi za sopstve-
ne ratnike, naro~ito poginule, nepristojno bilo re}i da su bili
“dosta r|avi”.
Najve}i deo Vujovi}eve pri~e o pohari odnosi se na ulogu
cuckog serdara Milo{a Krivokapi}a, koji je, sa svojim odredom,
“bio je u ovoj akciji »pri~a za sebe«. Wegov qudski postupak u
Ku~ima ostao je kao izuzetan primjer ~ovje~nosti. Poznavao je
prijeku narav Danila i Mirka i dobro znao {ta moè proizi}i
iz toga. Zato je jo{ prije ulaska u Ku~e okupio svoje Cuce i o{tro
im zapovijedio:
- Slu{ajte, Cuce! Nemoj koji bez velikoga grdila ubiti bra-
ta Ku~a, uzeti mu {to ili zapaliti ku}u, jer }u svakoga toga ja li~-
no strijeqati!
Serdar Milo{, iako je bio sa svojim odredom u sastavu osta-
le Mirkove vojske, morao je svojim o~ima da gleda uàs koji se
{irio na sve strane. ôvjeku prekipje, pa u jednom trenutku kad
vidje da i sam vojvoda Mirko uze ugarak u ruke, da zapali ku}u jed-
nog ku~kog glavara, re~e:
- [to to radi{, vojvodo, za ime Bo`je? To je ku}a brata Ku-
~a, a ne turska. Boqe bi bilo da si moju ili svoju zapalio!
- Ne budali, Milo{u, no slu{aj gospodara, jer }e ti oti}i
glava!
Pri|o{e i drugoj ku}i iz koje bje{e sve pobjeglo, osim sta-
rice sa mu{kim djetetom. Jedan Crnogorac zgrabi no` da zakoqe
dijete. Starica zakuka i po~e da kumi i bogoradi. Serdar kao so-
ko priletje, odgurnu vojnika i obrnu se vojvodi Mirku:
- Vojvoda Mirko, juna{tva ti tvoga i oru`ja svijetloga koje

se kroz borbe proslavilo, oprosti ìvot ovome djetetu, da ne pa-
ne krv me|u nama!
- Zar bi ti, Milo{u Androv, zbog ovog izroda ubio Mirka
Stankova?
- Ne ja, ni dao Bog! Za ~ast i slavu prvoga crnogorskog voj-
vode spreman sam i ìvot da dam, samo mi se danas pomuti svijest,
kad vidjeh da se crnogorski no` vadi na ovu neja~ ku~ku!
Mirko ode svojim putem, stavqaju}i pod no` sve one koji su
se protivili, a ~esto i one koje nijesu davali nikakvog otpora.
Dijete se spasi, a Milo{ se povrati me|u svoje Cuce, bore}i se s
grdnim mislima kako da se Ku~i {to boqe spasu od jarosti i os-
vete Crnogoraca” (49, nastavak 14, 31. januara 1980).
Bez obzira na svoju publicisti~ku prirodu, i zanemaruju}i
besmisleni stav (ne samo Vujovi}ev) da je skadarski pa{a ume{ao
svoje prste u ku~ku pobunu protiv poreza, vaqda saglasan s ku~kom
logikom da ne pla}aju porez ni Crnogorcima kad ga nisu “dobro-
voqno nikad davali ni Turcima”, ovaj tekst sadrì u sebi i bar
dva pitawa na koja wihov autor nije ni poku{ao da odgovori. Pr-
vo, s kojim su razlogom Crnogorci krenuli u poharu, kad se i jedan
od “ve}ih” vojskovo|a brine “kako da se Ku~i {to boqe spasu od
(wihove) jarosti i osvete”, utoliko pre {to Ku~i nisu ni potrza-
li oru`je. Drugo pitawe vrti se oko onih navodnih “1.000 boraca”
koje je kwaz Danilo poslao na Ku~e, po{to tako mali broj vojnika
za tako kratko vreme ove zlikova~ke ekspedicije ne bi ni stigao
da “poradi” ono {to je pribli`no 6.000 (ili, verovatnije, i svih
10.000) Danilovih ubica, pqa~ka{a i paliku}a uspelo da sa lako-
}om postigne; ne moè biti da Vujovi} prihvata tu Danilovu cif-
ru samo zbog toga da bi se od crnogorske vojske i wenih komandana-
ta mogle odbiti optu`be za sve nesumwive zlo~ine wegove vojske.
A samo pore|ewa radi, tek da bi se videlo koliki je zna~aj
pridavao kwaz Danilo svom pohodu na Ku~e i naredbi da se Ku~i
pobiju, - ako treba, i na Bo`ju vjeru, ako ga druk~ije uhvatiti ne
moè{! - opqa~kaju i spale, i ovde dajemo podatak da je za odbra-
nu od Omer-pa{inog napada na Crnu Goru mobilisao ~ak 4.000,
slovima: ~etiri hiqade boraca (49, 8. nastavak - 29. januar 1980)!
Postupke Milo{a Krivokapi}a tokom pohare neki pripisu-
ju Novici Cerovi}u, za koga se i ina~e naga|alo da se u Ku~ima dr-
ào ~ove~no, ali vrlo ìvo narodno predawe u Katunskoj nahiji,
isto kao i Mirko Vuja~i} u svojoj kwizi, ne dopu{taju nikakvu
sumwu u ono {to je o ovde napisano o cuckom serdaru.
“Pohod na Ku~e i nedjela tamo po~iwena osta}e da se uvijek
pomiwu. Nema sumwe, Ku~e je trebalo dovesti u red i kazniti wi-
244 Ilija Petrovi}
hovu samovoqu, ali ne ovako okrutno. Stvarawe i ja~awe crnogor-

ske dràve bio je revolucionaran proces i ona je imala i morala
imati neprijateqa protivu kojih se trebalo boriti, ali nejaka
djeca nijesu bila neprijateqi, pa ih je trebalo po{tedjeti, bez
obzira na kwaèvo nare|ewe. ûveni vojvoda je pri ugu{ivawu
pobune u Ku~ima prenaglio i napravio neoprostivu gre{ku”.
Za pokoq u Ku~ima kwaza su kritikovale sve velike sile,
naro~ito Austrija; ono {to su rekli Turci niko nije ni uzimao u
obzir, jer oni ni ina~e nisu imali lepih re~i za Crnogorce.
Na pismo francuskog konzula u Skadru, u kome je dao spisak
ku~kih gubitaka (prema podacima odbeglih ku~kih glavara, saop-
{tenih neposredno po pohari), Kwaz je odgovorio 5. avgusta; pri-
znao je u wemu da je ubijeno samo pedeset qudi. “[to se ti~e èna i
djece, to je sramna izmi{qotina, razgla{ena po svijetu od stra-
ne neprijateqa Crne Gore. Crnogorci ne ubijaju ène i djecu, pa
makar bila i turska. Mirko je, ulaze}i u Ku~e, nastojao da ih li-
je pim rije~ima nagovori da se predaju, ali mu je odgovoreno me-
cima iz pu{aka. Tada je Mirko navalio i zarobio vi{e od 1.000
qudi, koji su odmah pu{teni na slobodu. Oru`ja je uzeto samo 500
komada. Kad bi bila istina da su Crnogorci metnuli sve Ku~e
pod no`, onda bi bili pobili i ove qude, kojima je oduzeto ovo
oru`je”.
Saop{tavaju}i sve to, Vujovi} sugeri{e da se Kwaz u svom
odgovoru francuskom konzulu pravdao za postupke crnogorske
vojske u Ku~ima, “jer je uvidio da je pretjerao” (49, nastavak 15, 1.
februar 1980). Izvesno je da se Danilo tim pitawem nije ni optere-
}ivao, po{to podaci saop{teni konzulu kazuju da se on prema po-
sledicama svog pohoda odnosio s nipoda{tavawem: cifra od po-
bijenih 50 (pedeset) Ku~a svakako je neprihvatqiva, naro~ito
zbog toga {to je okrugla; ako je zarobqeno okruglo 1.000 ku~kih
ratnika, kako to da je, opet okruglo, samo 500 primeraka oru`ja
uzeto; ili je, mo`da, me|u zarobqenicima bilo 500 nenaoru-
ànih; i pitawe je da li je uop{te bilo zarobqeno 1.000 qudi i
kako se moglo desiti da ne budu odmah pobijeni, ako se ve} crno-
gorski vojnici, prema vestima sa drugih strana, i nisu ustezali
da ubijaju decu, ène i starce.
Radoman Jovanovi}
Pohara kao “neophodna” potreba. Po prilici, ovaj istori~ar
nije se neposredno bavio crnogorskom poharom Ku~a, zbog ~ega
}e ovde biti date svega dve ili tri wegove napomene koje se mogu
vezati za taj doga|aj; sve one ti~u se odnosa Crne Gore s Turskom,
naro~ito u grani~nim podru~jima. U tom pogledu, smatralo se “ne-
ophodnim da crnogorska vlada dokaè svoj autoritet u o~uvawu

mira i namjeru da ne uznemirava susjedne turske pokrajine”. Ija-
sent Ekar, francuski konzul u Skadru, u vi{e navrata savetovao
je kwaza Danila da se “prema Turskoj pona{a vrlo miroqubivo,
da izbjegava bilo kakve sukobe i da se, ako do|e do wih, ne suprot-
stavqa svom silom, jer bi sukobi na crnogorsko-turskoj granici
mogli na{koditi zajedni~kim akcijama zapadnih sila u Cari-
gradu, prije svega rje{avawa spornih teritorijalnih pitawa s
Turskom”.
Bez obzira na to, na svim grani~nim podru~jima s Turskom
(prema Arbaniji, oko Podgorice i Spuà) dolazilo je do mawih
ili ve}ih sukoba, a kwaz Danilo je za sve wih optuìvao Turke.
“Da bi se, naro~ito pred zapadnim silama, pokazao kao miroqu-
biv vladar, on je isticao da stalno spre~ava odmazdu, po{to ona
ogor~ava pograni~no stanovni{tvo i moè sprije~iti rje{ava-
we razgrani~ewa spornih imawa” (27, 30).
I nije samo Tursku okrivqivao, ve} i austrijskog konzula u
Skadru, mo`da s razlogom, da je podstrekavao tursku vlast na me-
{awe u unutra{we crnogorske stvari. Ono u ~emu je Danilo ne-
sumwivo preterao, jeste wegova uobi~ajena tvrdwa da je ba{ tim i
takvim me{awem izazvana pohara Ku~a, teritorije koju je smat-
rao crnogorskom. “Ku~ka afera je izazvala raznovrsna pri~awa,
koja su se naro~ito po Skadru {irila. Engleski konzul u Skadru
Bonati protestovao je kod kwaza zbog navodnih velikih ratnih
priprema u Crnoj Gori i odlaska crnogorske vojske prema tur-
skoj granici. Te vijesti su uznemiravale albanske Turke. Kwaz je
bio prinu|en da traì intervenciju konzulaÉ u Skadru da bi ska-
darskog guvernera privoleli da ne podsti~e nemire na crnogor-
skim granicama i da se ne mije{a u unutra{wa crnogorska pitawa.
Molio ih je i da ukaù na zlonamjerne i neistinite izvje{taje
austrijskog konzula. Surovost koju su Crnogorci pokazali u Ku-
~ima mogla je {tetiti ostvarewu spoqnopoliti~kog plana, pa je
kwaz molio Ekara da dokaè ispravnost wegove akcije i deman-
tuje zlonamjerne glasine. Na intervenciju konzulaÉ u Skadru,
do{lo je do likvidirawa ku~ke afere” (27, 31).
Branko Pavi}evi}
Opravdati kwaza. Bez obzira na svoj ugled istori~ara od ka-
rijere, ili mo`da ba{ zbog toga, Branko Pavi}evi} uspeo je da une-
se op{tu pometwu u predstavu o zbivawima poznatim kao crno-
gorska pohara Ku~a.
Pavi}evi}eve konstrukcije, koliko zbuwuju}e toliko proiz-
voqne, za jedini ciq imaju da opravdaju ono {to se tada zaista de-
246 Ilija Petrovi}
{avalo. Nesumwivo je samo da je wegova pri~a o crnogorskoj po-

hari Ku~a na Petrovdan 1856. godine nastajala na osnovu obma-
wiva~kih izve{taja kwaza Danila ruskom konzulu u Dubrovniku
Jeremiji Gagi}u (22. jula/3. avgusta 1856) i ruskom poslaniku u
Be~u Balabinu (29. jula/10. avgusta 1856), ali i ostalim konzuli-
ma evropskih sila u Skadru.
Pa }e tako Pavi}evi} napisati:
“Izgledalo je da }e sporazum o miru (iz 1855. godine, po{to
se crnogorska vojska, na zahtev evropskih sila, povukla iz Ku~a -
IP) ispuniti o~ekivawa konsula velikih sila i kwaza Danila.
Takva se nadawa, me|utim, nijesu ostvarila. Posle nepunu godi-
nu dana do{lo je do novih sukoba. Ve} u maju 1856. Ku~i su napali
na teritoriju Bratonoì}a, zaplijenili stoku i popalili jedan
broj ku}a. Na Cetiwu je to izazvalo ogor~ewe. Kwaz je o~ekivao
od evropskih konsula da interveni{u u korist Bratonoì}a i da
se ìteqima ovog plemena isplati od{teta za zaplijewenu sto-
ku i popaqene domove. Crnogorskog vladara i wegovog brata voj-
vodu Mirka po~eo je da obuzima gwev, naro~ito onog trenutka kad
je 500 Bratonoì}a napustilo domove, izjaviv{i da se ne smiju
povratiti na svoja ogwi{ta od svoje »pobuwene bra}e«.
Pobuwenici iz Ku~a su ponovo, i to »nenadno«, udarili (17-
/29. VII) na mirne »pograni~ne ìteqe ku~kog podru~ja«, ~ine}i
svakakva zla, »ubijaju}i i sijeku}i qude«, a druge »u ropstvo od-
vode}i«. Gagi} je o ovome odmah obavijestio ruskog poslanika u
Be~u Balabina, sprovode}i u prilogu ovog pisma i kopiju kwa-
èvog izve{taja, koji se ina~e zavr{avao molbom da uti~e na
austrijsku vladu da suspenduje odluku o zabrani izvoza municije,
kako bi se i Crnoj Gori pruìla puna mogu}nost da se brani. îm
je Balabin dobio ovo pismo, (2/14. avgusta - IP) poslao ga je Gor-
~akovu”, ruskom ministru spoqnih poslova. U novom pismu od 11-
/23. avgusta, Balabin je upozoravao Gor~akova na ~iwenicu da
skadarske vlasti sistematski provociraju sukobe na granici pre-
ma Crnoj Gori (9, 232).
Pavi}evi} je bez ikakvih ograda poverovao Danilovoj la`-
noj optu`bi, ili obmani, da su “odmetnici na{li pri bjeì{ta u
podgori~kim i hotskim Turcima i nezadovoqni samo time {to su
ih pod za{titu uzeli, okupe vojsku, te 17 o. m. udare nenadno na mir-
ne pograni~ne ìteqe ku~kog okruìja, ubijali su i sjekli qude,
a druge u ropstvo odveli” (4, kwiga XVII, sveska 1 - januar 1937, 6). Nije se
~ak ni zapitao kako su i otkud ku~ki “odmetnici” okupili voj-
sku, koji su to “mirni pograni~ni ìteqi ku~kog okruìja” koje su
odmetnici sekli i kud su isti ti “odmetnici” mogli “u ropstvo
odvesti” svoje zarobqenike; i nije se zapitao ni kako to da su ne-
pune ~etiri nedeqe posle svog stravi~nog stradawa mogli da se

pripreme za protivudar, ali ne na Crnu Goru nego na neko neodre-
|eno “pograni~no ku~ko okruìje”. A mo`da se to moglo protu-
ma~iti tako da su Turci, nezadovoqni time {to su primili “od-
metnike”, krenuli u dodatni rat protiv tek poharanih Ku~a.
Moglo se, naravno, ali Pavi}evi}, iako je napisao nekoliko
redova “u tom smislu”, ili nije umeo, ili nije èleo, ili nije
smeo, da svoja saznawa iskoristi za izvo|ewe sopstvenih zakqu-
~aka o obmanama kwaza Danila.
Prvo: “Odmah po povla~ewu glavnine crnogorske vojske iz
Ku~a, turska strana je grubo naru{ila mir na granici. Zapravo,
krajem jula, odmah po povla~ewu crnogorske vojske iz Ku~a, u{le
su otomanske trupe u Medun, spremaju}i se da tamo izgrade utvr-
|ewe, ~ime je obe}awe dato konsulima grubo opovrgnuto” (9, 234).
I drugo: “Po povla~ewu crnogorske vojske ku~ki »buntovni-
ci« do{li su u svoja naseqa i tamo »popalili ku}e onih koji su
bili na strani kwaza Danila« (9, 234).
Nije, dakle, bilo ubistava i nije bilo “odvo|ewa u ropstvo”,
a nije iskqu~eno da je i paqewe ku}a Danilovim pristalicama
pripisano “buntovnicima”, ne bi li se zlo~instva crnogorske
vo jske svela na bezna~ajnu meru, s obele`jima karakteristi~nim
za pojedina~ne i mestimi~ne izgrede.
Bilo kako bilo, i jedno i drugo nije bilo po voqi kwazu Da-
nilu, tako da je on zapo~eo s vrlo ozbiqnim pripremama da ponovo
krene s vojskom na Ku~e; pod pritiskom diplomatskih predstav-
nika Engleske, Austrije i Francuske, odustao je od svoje nakane
i prepustio wima da potraè mirovno re{ewe (9, 235).
Pavi}evi} je sve to znao, ali je opet sebi dopustio da novi
izve{taj kwaza Danila ruskom poslaniku u Be~u (29. jula/10. av-
gusta) proglasi “oba ve{tewem o pravom karakteru tih sukoba”.
Kwaz je, naime, isticao “da skadarske vlasti stalno »preduzima-
ju mjere« protiv Crne Gore i »potstrekavaju crnogorski narod
na me|usobni obra~un«, up adaju}i pri tome svojim regularnim
trupama na crnogorsku teritoriju. Kwaz je, tako|e, optuìvao i
austrijsku vladu, za ~iju je politiku rekao da se rukovodi iskqu-
~ivo èqom da »podobi ovaj narod« (da ga podjarmi - IP). Bilo
je o~evidno da se ku~ka afera mora rje{avati oru`jem. Na Ceti-
wu je tada donesena odluka da vojvoda Mirko sa jednim ja~im cr-
nogorskim odredom krene ka Ku~ima.
Pripremaju}i novi pohod ka Bratonoì}ima i Ku~ima, kwaz
Danilo i vojvoda Mirko o~ekivali su da bi ovoga puta moglo do-
}i do ozbiqnijeg sukoba, ~ak i sa turskom vojskom iz Podgorice i
Skadra. Da bi izbjegli takvu mogu}nost, smatrali su da crnogor-
248 Ilija Petrovi}
ski odred mora biti jak, tako da svakog eventualnog protivnika

zastra{i brojem. Po nekim podacima sa vojvodom Mirkom krenuo
je oruàni odred od 3.500 vojnika (Srbski Dnevnik), dok drugi iz-
vori spomiwu cifru od 4.000, 5.000, od 7.000 (iz Zadra, austrijskom
ministru unutra{nih poslova Aleksandru Bahu), a neki ~ak i
10.000 vojnika (Die Presse iz Be~a). Bilo kako bilo, odred vojvode
Mirka predstavqao je za ono vrijeme sna`nu oruànu formaciju,
sastavqenu iz svih krajeva Crne Gore i jednog dela Brda. Udarnu
snagu predstavqali su odredi iz Stare Crne Gore (9, 233)
Kako nas Pavi}evi} uverava, “miroqubivog” kwaza Danila
ogor~io je navodni ku~ki napad na Bratonoì}e (maja 1856), a na-
ro~ito ga je razgnevilo “saznawe” da su “pobuwenici iz Ku~a”,
17/29. jula 1856. godine, nepune tri nedeqe posle crnogorske po-
hare na Petrovdan (30. juna/12. jula), “nenadno udarili na mirne
pograni~ne ìteqe ku~kog podru~ja, ~ine}i svakakva zla, ubijaju-
}i i sijeku}i qude, a druge u ropstvo odvode}i”. Uop{te ne vode-
}i ra~una o redosledu doga|awa, po~ev od pohare, pa preko pojedi-
nih kwaèvih pisama kojima obja{wava svoje razloge za navodno
umirivawe “pobuwenih” Ku~a (izme|u ostalog, i navod o upadima
turskih regularnih trupa na “crnogorsku teritoriju”, odnosno u
Ku~e, ali ne pomiwu}i da su samo dve nedeqe ranije Ku~i imali
dva okr{aja s Turcima, u kojima im Crnogorci, na navodnoj svojoj
teritoriji, nisu ni pomislili da pruè pomo}), Pavi}evi} ne
pokazuje samo krajwu nekriti~nost prema kori{}enim spisima,
ve} sebe predstavqa kao osobu bez imalo nau~ni~kog i qudskog
po{tewa; za sva zla koje je kwaz Danilo po~inio Ku~ima, on od-
govornost prebacuje na same Ku~e!
Opisuju}i crnogorski upad u Ku~e, Pavi}evi} veli da je “voj-
voda Mirko bio uvjeren da su veoma male mogu}nosti da neko od
ku~kih pobuwenika i pomisli na otpor tolikoj vojsci. Radi sva-
ke sigurnosti vojvoda je sa svojim odredom, raspore|enim u ~eti-
ri kolone, pri{ao Ku~ima u no}i izme|u 9. i 10. jula (novi ka-
lendar) i uputio se ka selima Medun, Ubli, Kosor i Sjenice. Na
vojvodin poziv pobuwenicima da se predaju, odgovoreno je pu{~a-
nom vatrom, {to je plahovitom vojvodi Mirku bilo dovoqno da
izda naredbu o upotrebi oru`ja. Nije trebalo mnogo napora da
wegov brojno nadmo}niji oruàni odred skr{i otpor pobuweni-
ka i da u nekim ku~kim selima napravi pravu pusto{”.
@rtve. Pavi}evi} ne protivre~i ~iwenicama da je bilans

ovog sukoba bio je tragi~an. “Po zvani~nim podacima, datim od
strane vojvode Mirka (kurziv IP), {to preuzima i dopisnik
Srpskog dnevnika (a {ta bi drugo i mogao napisati sa Cetiwa,
osim onoga {to mu se zvani~no tutne u ruke - IP), u sukobu je po-

ginulo 50 pobuwenika, dok je iz sastava odreda vojvode Mirka po-
ginulo samo nekoliko vojnika.
Po podacima Marka Miqanova broj poginulih Ku~a iznosio
je nekoliko stotina. (Ovo je Pavi}evi}eva zloupotreba Marko-
vog podatka, najsigurnijeg o Danilovom zlo~inu; pobijena 243 Ku-
~a ni po kakvom zna~ewu kori{}enih re~i ne mogu biti “nekoliko
stotina”, budu}i da po osnovnom tuma~ewu Mati~inog Re~nika
srpskohrvatskoga kwièvnog jezika iz 1969. godine, re~ nekoli-
ko predstavqa neodre|eno koliko, ali svakako vi{e od pet - IP).
Neki austrijski onovremeni izvori tako|e tvrde da je broj pogi-
nulih iznosio 200, me|u kojima jedan broj djece, èna i staraca.
Be~ka Die Presse navodi broj od 44 poginulih i 60 rawenih. Isti
podatak o broju rawenih daje i Srbski dnevnik (9, 233-234); narav-
no, po{to se Srbski Dnevnik vrlo trudio da ~uva obraz crnogor-
skom kwazu.
Po podacima koje su dali Ata-pa{i ku~ki starje{ine, ispada
da je u Ku~ima crnogorska vojska ubila 131 ~ovjeka, me|u kojima i
tri trudne ène, desetoro djece u kolijevkama, i pet |evojaka.
Zapaqeno je 13 sela, opqa~kano 800 ku}a, zaplijeweno 985 komada
raznog oru`ja i odvedeno 4000 grla sitne i krupne stoke. Ku~ki
prvaci su Ata-pa{i tada dostavili spiskove svih poubijanih qu-
di” (9, 234). Samo zarad razumevawa ovde datih cifara, vaqa re}i
da su ih saop{tili oni koji su jedva uspeli da izbegnu pogrom;
oni su mogli dati podatke samo o onome {to su zapazili u svojoj
neposrednoj okolini.
Pavi}evi} daqe navodi da je “kwaz Danilo bio gwevan zbog
{irewa razli~itih vijesti o `rtvama u pohari Ku~a. On je u raz-
govoru s francuskim konsulom iz Skadra ponovio podatak, saop-
{ten u izvje{taju (desetera~kom - IP) vojvode Mirka, da je u Ku-
~ima poginulo 50, a da je crnogorska vojska zarobila 1.000 qudi,
koji su odmah pu{teni na slobodu, a zaplijenila samo 500 prim-
jeraka oru`ja” (9, 234). Moglo bi se re}i da je Danilov gnev zbog
“razli~itih vijesti” bio opravdan, po{to je o onome {to je radio
po Ku~ima “saznavao” i od Filipa Lainovi}a, svog poverenika u
Skadru. Tako na primer, Lainovi} javqa 13/25. jula kako mu je pa-
{a rekao: “ûje se da kupite vojsku na Ku~e. Pobjedu koju ste u~i-
nili na Ku~e, ostavila je u srce ku~ko i u tursko mnogo veliku
strah”. - 20. jula/1. avgusta javio je da su Turci do{li na Medun i
nijesu na{li vojske. - 24. jula/5. avgusta javio je da je u Podgoricu
stiglo oko 6000 turskih vojnika; ne zna se na koju }e stranu krenu-
ti, da li }e mo`da udariti na Ku~e. “Glavare ku~ke, koji su bili u
Skadru, pa{a je lijepo do~ekao i obdario”. - 29. jula/10. avgusta
250 Ilija Petrovi}
pi{e da je u Skadru izdata naredba da se ne udara na Ku~e, po{to

je “mir s Crnom Gorom (postignut)... i da se vojska razilazi”. -
31. jula/12. avgusta prenosi izjavu (jednog turskog zvani~nika iz
Skadra) da engleski konzul traì od wega opis svega onoga {to se
de{avalo u Ku~ima (4, kwiga XVII - februar 1937, 78).
Za~u|uju}e je pisawe Branka Pavi}evi}a o razlozima zbog
kojih je crnogorska vojska udarila na Ku~e; on u tridestak redova
obja{wava da je dono{ewu kwaève odluke da po~etkom jula (po
novom kalendaru), pod komandom vojvode Mirka, po{aqe vojsku
na Ku~e (9, 233), prethodio “nenadni” udar na mirne pograni~ne
Bratonoì}e, izveden 17/29. jula (9, 232), odnosno vi{e od deset
dana po izvedenoj pohari!
Van svake sumwe, Pavi}evi}eva pri~a o izve{tajima kwaza
Danila ruskoj vladi, posredovawem konzula Gagi}a, kao i onovre-
mena zbivawa u vezi sa crnogorskom poharom Ku~a, jesu lep pri-
mer kako istoriografija moè biti zloupotrebqena u interesu
jednog vladaoca i wegovih zlo~ina~kih postupaka.
A s razlogom vaqa pretpostaviti da je sadrìnu pomenutih
pisama kwaz Danilo bezo~no izmislio s jedinim ciqem da pred
Rusima opravda svoje sumanute postupke. Utoliko pre {to je neza-
mislivo da neko ko je samo nekoliko dana ranije pretrpeo stra-
vi~an pokoq i kome je zapleweno oru`je, kao {to se to desilo sa
Ku~ima (~iji su se stanovnici, o~i u o~i s pogibijom, “razbjegli
i sklonili u planine”), krene da napada susedno pleme, da ubija
qude, pali im domove i pleni stoku.
Boìdar Mili}-Krivodoqanin
“Struje” u Ku~ima. Moglo bi biti da je Boìdar Mili} je-
dini me|u svim tuma~ima crnogorske pohare Ku~a koji ta stravi~-
na zbivawa jasno imenuje i vremenski odre|uje: “Za razliku od
Prve pohare Ku~a 1774, koju su izvr{ili Turci, ova se u narodu
prozvala Druga pohara Ku~a. Vojska vojvode Mirka u{la je no}u
na Medun, 11. jula, a sjutradan, na Petrov dan, 12. jula 1856. godine
izvr{ena je od Crnogoraca Druga pohara Ku~a, jer se napadi Cr-
nogoraca na Ku~e od 28. juna 1855. i od 11-12. jula 1856. godine u
Ku~ima identifikuju kao jedna poara” (80, 96).
Svoju pri~u o pohari iz 1856. godine (80, 95-99 ) Mili} zapo~i-
we sasvim “nenajavqeno”, bez ikakve uvodne napomene, re~enicom
da je “vojvoda Mirko do{ao s vojskom na Bio~e, a Br|ane (i Her-
cegovce, koje pre}utkuje - IP), pod komandom Novice Cerovi}a,
poslao na ku~ke planine, da otuda po~nu napad na Ku~e”; ovome
stavu nije potrebno obja{wewe: Crnogorci su o~ekivali otpor
oko Bio~a, te je Ku~e trebalo iznenaditi i udariti s le|a!
Sve {to se daqe po Ku~ima de{avalo on je oslonio na svedo-

~ewe Marka Miqanova, ukqu~uju}i i podatak da su se Ku~i u{an-
~eni povrh bio~kih strana bez ikakve borbe povukli, “odnosno
rasturili, tako da nije bilo ma i najmawe odbrane Ku~a, odnosno
suprotstavqawa crnogorskoj vojsci”.
Ono {to Mili}evo pisawe pomalo razlikuje od ostalih, je-
ste uporno istrajavawe na “strujnim” razlikama me|u Ku~ima, i
me|u obi~nim svetom i me|u wihovim glavarima, iskazanim la`-
nom podelom na “procrnogorsku struju” i “protursku struju”; ni-
je sigurno da li je postojala “procrnogorska struja”, ali je sasvim
izvesno postojala “struja” za samostalnost a protiv prikqu~ewa
Crnoj Gori, ne{to iz razloga koje je branio Vuki} Popov, a ne{to
zbog lo{eg iskustva iz pohare krajem juna 1855. godine. Uist inu,
Mili} svojim podelama, iako ne skriva da je Danilo naredio da
se ubijaju i deca u kolevkama, unapred opravdava sve wegove po-
stupke, jer, zaboga, Danilo nastoji da Ku~e, bez obzire na delova-
we wegovog brata Mirka u Ku~ima, “spase” od Turaka i “antina-
cionalnog” dràwa. “Sve {to je obe}ao procrnogorskoj struji
vojvoda Mirko je prevario i otpo~eo nesmi{qena (u zna~ewu:
nerazumna - IP) varvarstva. Wegova vojska je palila ku}e, ubija-
la qude odrasle, starce, ène, devojke, sekla malu decu, ~ak i onu
u kolevkama i ono najbezumnije - streqao je ve}i broj onih koji
su ga pred vojskom doveli na Medun”. (Maw ako se nije pribojavao
da }e ga, kasnije, negde, izdati, kao {to su izdali svoje sapleme-
nike - IP).
Po Mili}evom tuma~ewu, “druga pohara Ku~a imala je nevi-
|en odjek. Prosti narod koga su vodili glavari obe struje nije
mogao do}i k sebi od ~u|ewa zbog se~ewa glava deci u kolevkama
do staraca i bolesnika, masakrima, ru{ewima i pqa~kawima kak-
va qudi nisu pamtili ni ~uli da je ~inila ma ~ija strana vojska,
pa ni turski jaramazi (zlikovci), arbana{ki nasilnici ili ma
ko drugi. Vo|e procrnogorske vojske dovedeni su u poloàj izdaj-
nika, pa su se ogra|ivali od postupaka crnogorske vojske, poseb-
no vojvode Mirka, i zbog toga i od crnogorskih glavara, osim
kwaza Danila, nazivani izdajnicima. Za Turke, ovo je bio najve-
}i politi~ki uspeh: razbijeno jedinstvo raje, onemogu}eno ujedi-
wewe Ku~a sa Crnom Gorom, ja~awe proturske struje, slabqewe
procrnogorske, ja~awe turskog ugleda kod neoslobo|enih srp-
skih i malisorskih plemena.
Kada su bili jedinstveni, Ku~i su odoqevali i najve}im tur-
skim napadima, pomagali su jedan drugoga i zajedni~ki podnosili
i najteè posledice, me|utim, ovo je bio najteì unutra{wi me-
|usobni poraz. Dve struje su toliko rascepkale porodice, brat-
252 Ilija Petrovi}
stva i rodove u Ku~ima da su jedni drugima bili ve}i neprijate-

qi nego {to to biva izme|u okupatora i okupiranih i kada su u
nepodno{qivim odnosima. Dve struje postale su me|usobno qu-
ti neprijateqi i takvi su se odnosi izme|u wih produbqivali...
Neprijateqsko dràwe proturske strane kao da je dobilo
opravdawe pred doma}om i stranom javno{}u zbog varvarskog po-
stupka vojvode Mirka i jednog dela wihove vojske. Politi~ke
struje sada su zamewene neprijateqskim taborima koji su svoje ne-
trpeqive odnose zasnivale na kriminalnim postupcima vojske
Crne Gore nad plemenom koje je pravno bilo ujediweno s Crnom
Gorom od 1831. godine, tj. nad svojim narodom. Prema tome, poli-
ti~ki odnosi izme|u qudi koji su bili vode}i u Crnoj Gori i pri-
padnika proturske strane u Ku~ima postali su kriminalni po
razbojni{tvima koja su pre{la u krivi~na dela. U Ku~ima i van
wih qudi su se pitali ko je to naredio. Ustanovqeno je da je kwaz
Danilo naredio vojvodi Mirku i glavarima: »Djeca u kolijevke
da se koqu« i »Udri Ku~a na Bo`ju vjeru, ako ga druk~ije uhvati-
ti ne moè{«. Na ovakve zlo~ine reagovali su i vo|e procrnogor-
ske struje, jer su se i prema wima gotovo jednako odnosili kao i
prema prvacima proturske strane, po{to je vojvoda Mirko neke
ubio, a neke su spasili wegovi glavari. Zbog wihovog reagovawa
kod kwaza Danila i vojvode Mirka i wihovih pristalica sada su
bla}eni Ku~i kao narod i pleme, a ne proturska, antinacionalna
struja... Oja~ana zlo~inima vojvode Mirka, proturska struja je
dobila ohrabrewa i preduzimala daqe mere u poja~avawu odnosa
sa Turcima i uni{tavawu svojih protivnika u Ku~ima... Najteì
sukobi i borbe vo|eni su izme|u pristalica Turaka i prista-
lica Crne Gore. Po Medunu i Ku~ima su vo|ene ~itave borbe, po-
red toga bilo je grupnih i pojedina~nih okr{aja. Jedan broj Ku~a
je isteran ili su i sami beàli i skitali po Crnoj Gori i ple-
menima. Tek posle izvesnog vremena vra}ali su se po odobrewu
ili sami”.
Jedan izve{taj o gubicima. Posebnu dragocenost Mili}eve

kwige predstavqa spis o ku~kim gubicima tokom pohare, ranije
neobjavqivan kod nas. Radi se o izve{taju trojice izbeglih ku~-
kih glavara skadarskom pa{i, koga su potom prepisali strani
konzuli i preveli za svoje potrebe. Uz napomenu da je Mili}ev
tekst ra|en na osnovu italijanskog primerka, dobijenog od pro-
fesora Andrije Lainovi}a, potomka Danilovog poverenika Fi-
lipa Lainovi}a, ovde ponavqamo da izve{taj nije potpun, po{to
su ga dale osobe koje su jedva uspele da izbegnu ispred Danilove
sabqe, ne znaju}i do kraja {ta se sve de{avalo po Ku~ima:
Miqan Milo{ev Jokanovi}

O pohari, stidqivo. U obimnoj kwizi Miqana Milo{eva Jo-
kanovi}a Pleme Ku~i : Etni~ka istorija, Beograd 1995, u uvod-
nom pregledu, istorijskom (strane 11-263), nema ni jedne jedine
re~i o crnogorskoj pohari Ku~a. Tek u Posebnom delu, u spisko-
vima poginulih u raznim bojevima, po{to je saop{tio da je u po-
hari iz 1855. pobijeno osamdeset Ku~a, on daje “potrebne” pojedi-
nosti i za poharu iz 1856. godine (78, 854-857):
254 Ilija Petrovi}
“Bra}i Crnogorcima i vladaju}oj ku}i Petrovi}a bilo je ma-

lo da se zadovoqe sje~om glava, paqevinom i pqa~kom, ve} u nared-
noj godini (1856) izvr{ili drugi pokoq i poharu.
Za vrijeme pohare Ku~a od strane Crnogoraca 28. juna 1856.
godine, napravili su pravu pusto{. Zapalili su 13 sela, ubijeno
je: qudi 131, èna trudnih tri, djece u kolijevci 10 i devoj~ica
pet.
Opqa~kano je 800 ku}a, odnijeto je 985 komada pu{aka, kubu-
ra i noèva, zaplijeweno je 3000 grla sitne i 1000 grla krupne
stoke”.
Sve to zapravo su podaci sadràni u izve{taju Ata-pa{i ska-
darskom, onome koga pomiwe i Boìdar Mili}, s tim {to Joka-
novi}, uz snimak tog izve{taja, daje i “prevod” 50 poimeni~no po-
pisanih `rtava. Podrazumeva se da je to samo delimi~an spisak,
po{to i Jokanovi}, posle sto ~etrdeset godina sa~iwavaju}i Spi-
sak poginulih Ku~a za 1856. godinu (78, 858-859), u wega uvr{}uje
svega 36 imena, kako sledi:
Boòvi}i: Vuko \urov i Spaho Ramov

Bulatovi}i: \uro Mili}ev, Joko Pejov, Milovan Mili}ev i Puni-
{a Lukin
Vujo{evi}i: Jovan Vukov i Nikola Lazov
\ur|evi}: Radovan Ma{ov
@ivkovi}: Joko Axijin (Durkov, Turkov)
Ivanovi}i: Qako Radovanov i Mijat Milo{ev
Jokanovi}: Stojan (Zeko) Radev
Milovi}i: Jovan Nikolin i Marko Savov
Mijovi}i: Ba{a Ivanov, Stanko Lukin, Vu~eta Stojanov, \uro Ve-
qov, \uro Novakov, Novak Vasov, Perovan \ukov i Tomo Mitrov
Mirkovi}: pop Jefto Lekin
Petrovi}i: Jovan Veqov, Paun Veqov i Radovan Paunov
Popovi}: Radoje Perunov
Prelevi}i: Drago (Rako) Radojev i Radovan Stankov
Rajkovi}: Luka [}epanov
Radowi}i: Maxo Borov, Nikola Borov i Stefo Boòv
Ra{ovi}i: Vu~eta Mikov i Petar Mikov.
@ivko M. Andrija{evi}
Pri~e s me|umre`ja. Pisawe istori~ara @ivka Andrija{e-
vi}a, poreklom iz Drobwaka, verovatno ro|enog u Vilusima, i tu
i tamo Hercegovca, u novije vreme preobra}enog, ili unapre|enog
u Crnogorca, i to nacionalnog, na najlep{i na~in svedo~i o ot-
padni{tvu u srpskom narodu i spremnosti nekih biv{ih Srba da
se olako odreknu ne samo istorijske istine ve} i svojih preda~kih
pasova, te da isto takvo “znawe” podmetnu i drugima:
“U pojedinim djelovima Crne Gore, ili preciznije, u dijelu

koji istori~ari romanti~arske {kole zovu crnogorskim Brdi-
ma, postoji tradicionalni animozitet prema dinastiji Petro-
vi}-Wego{. Istorijsko izvori{te tog animoziteta uglavnom su
dva kontroverzna doga|aja: navodno nasiqe nad bjelopavli}kim
ènama u manastiru Ostrog (1854) i pohara Ku~a (1856). Krivcem
za »ostro{ki slu~aj« plemenska istorija je ozna~ila kwaza Da-
nila, a wegovog brata, vojvodu Mirka, smatra najodgovornijim za
tzv. poharu Ku~a. Iako su istori~arima uglavnom poznate ~iwe-
nice u vezi sa ovim doga|ajima, wihova plemenska verzija, koja
dva ~uvena Petrovi}a prikazuje nasilnicima, i daqe dominira u
svijesti qudi. Pod uticajem takve svijesti mnogi }e i danas ustvr-
diti da su Danilo i wegov brat Mirko bili surovi prema Bjelo-
pavli}ima i Ku~ima, ali se nijednom ne}e zapitati: za{to je kwaz
Danilo morao da {aqe vojsku na Ku~e i Bjelopavli}e? Naravno,
zna se da su vojne ekspedicije protiv Bjelopavli}a i Ku~a predu-
zete zbog postojawa sna`nog turskog uticaja u ovim plemenima.
Nepobitni istorijski izvori svjedo~e da su u periodu od 1853. do
1856. mnogi Ku~i i Bjelopavli}i, me|u wima i oni najugledniji,
pristupili ruci skadarskog Osman-pa{e. Uticaj Crne Gore u ove
dvije va`ne pograni~ne oblasti (jedna prema Podgorici, druga
prema Skadru) time je bio ozbiqno doveden u pitawe. Kwaz Dani-
lo je sa nekoliko pisama poku{ao da br|anske turkofile od vra-
ti od Osman-pa{e, a kada wegove poslanice najprije nijesu dale
èqeni rezultat, kwaz je na Br|ane poslao vojsku. Prema tome,
nijesu se Bjelopavli}i i Ku~i sukobili s Petrovi}ima brane}i
svoju ~ast, nego su se Petrovi}i sukobili s wima da bi ih od ne~a-
snih namjera odlu~ili. Naravno, plemenska istorija, jasno je zbog
~ega, oba doga|aja prikazuje kao posqedicu nasilni~ke prirode
dvojice Petrovi}a. I sve dok takva istorijska vizura postoji,
dana{wi potomci ovih turskih saveznika iz Brda mogu dràti u
pozla}enom ramu svoje nesolidne pretke. Na taj na~in, turski
prijateqi iz opjevanih plemena umjesto jedinice iz »istorijskog
vladawa«, dobijaju oreol `rtava i stradalnika, a istinski borci
za crnogorsku nezavisnost, Danilo i Mirko, postaju nasilnici i
tirani.
Naravno, dvojica velikih Petrovi}a - Danilo i Mirko, nije-
su ba{ bili dràvnici mirotvora~kog profila. Da su prilikom
obra~una sa turskim pristalicama u Brdima Petrovi}i bili ne-
takti~ni, iskqu~ivi, surovi i ponekad nepravedni, ne treba ni
sumwati. Pa ipak, nije wihov katunski mentalitet glavni uzrok
takvog odnosa prema pobuwenicima iz Brda, ve} je glavni uzrok
sama priroda politi~kih obra~una sa veleizdajnicima. Kada se
256 Ilija Petrovi}
dràva obra~unava sa svojim ìvotnim neprijateqima, onda tu,

po prirodi stvari, nema mnogo suptilnosti i obzira. Tako je i kod
najcivilizovanijih naroda, a ne samo kod Balkanaca iz ple men-
sko-patrijarhalnog kruga. Uostalom, da su se neki Ku~i i Bjelo-
pavli}i borili protiv zvani~ne vlasti novinama i bro{urama,
vjerovatno bi im vojvoda Mirko razvalio {tampariju, ali budu-
}i da su se Cetiwu poku{ali suprotstaviti oru`jem, sudbinu ko-
ja ih je sna{la sami su izazvali. Ni Ku~ima ni Bjelopavli}ima
Petrovi}i nijesu krivi {to su izme|u Cetiwa i Skadra, izabra-
li Skadar. Dràva ~ijem su stvarawu nesumwivo doprinijeli, su-
rovo ih je kaznila zbog po~iwene izdaje. Iako su Petrovi}i po-
najmawe krivi za wihov nesre}ni izbor, animozitet prema ovoj
dràvotvornoj dinastiji postoji do dana{weg dana” (95).
Na drugom mestu, pozivaju}i se na svedo~ewe Marka Miqano-
va (vojvode crnogorskog, a ne ku~kog!) da su Ku~i odbili da pla}aju
porez Crnoj Gori jer ga nisu pla}ali ni Turcima, on }e se potru-
diti da neke od svojih stavova dodatno objasni, te }e tako ostati
zabeleèno i slede}e:
“Ono {to se na Cetiwu znalo o uzrocima odmetawa Ku~a od
crnogorske vlasti najprije je poku{ao da ukrije vojvoda Marko
Miqanov. On je u svojoj kwizi »Pleme Ku~i« naveo da je do crno-
gorsko-ku~kog sukoba do{lo zbog nepristajawa (Ku~a - IP) da
pla}aju porez... O~igledno, vojvoda Marko je poku{ao da preprav-
qa istoriju, ne bi li nekako ukrio neugledniji dio plemenske
pro{losti. Kada su se pedesetih godina 20. vijeka ovom proble-
matikom u svojim kwigama pozabavili istori~ari Branko Pavi-
}evi} i Tomica Nik~evi}, pokazalo se da je vojvoda imao kratke
noge”, odnosno da ja laào.
To samo kao uvod u Andrija{evi}evo sopstveno nastojawe da
opravda sopstvenu konstrukciju o Skadru kao ku~kom i bjelopav-
li}kom izboru, zasnovanu na sopstvenom pronalasku da “jedan od
najranijih dokaza da su Ku~i bili nakloweni Turcima poti~e iz
1842. godine; radi se, zapravo, o jednom Wego{evom pismu koje ni-
je ni{ta drugo do pretwa Ku~ima da bi ih moglo sna}i ono {to ih
je sna{lo u vreme wegovog zlo~ina~kog naslednika: “[to se odbi-
jate od svoje vjere i od svoje bra}e? Ja }u vama svaki lijepi na~in
od svake stvari u~initi. Ne h}este li vi k mene sada do}i, a vi
}ete jopet akobogda po ru`nom”.
Za slu~aj da ovo pismo ne bi ~itaocima bilo dovoqno uver-
qivo, Andrija{evi} nudi “sigurne” austrijske izvore. Jedan od
wih kazuje da, “prema saznawima austrijske diplomatije, koja je
pratila prilike u crnogorskom okruèwu, u Ku~ima su bile
brojnije pristalice skadarskog pa{e nego crnogorskog vladike
Wego{a”, {to se potvr|uje podatkom da je “sredinom 1845... na Ce-

tiwe do{lo oko 60 Ku~a da bi izrazilo pokornost Wego{u, dok
je u Skadar na poklowewe po{lo 113 Ku~a”. Isto to, ali samo u
kra}oj formi, nudi depe{a iz iste godine, kojom zadarski names-
nik “decidno tvrdi” da “postoje dve struje u Ku~ima. Jedni Ku~i
èle da priznaju Wego{evu vlast, dok drugi ho}e da ostanu pod
turskom vla{}u”.
U trudu da i sebe samog uveri u sopstvene tvrdwe, ali i u Da-
nilovu ispravnost, Andrija{evi} podastire i sopstveni zakqu-
~ak, izvu~en iz obave{tajnog rada Filipa Lainovi}a, Danilo-
vog diplomate u Skadru: “Ako je kwaz Danilo zbog politi~kih
razloga mogao biti pristrasan, Lainovi} nije. On je, jednostav-
no, biqeìo ono {to je kao obavje{tajac saznao, i ta saznawa do-
stavqao je kwazu na Cetiwe”.
Na kraju, vaqda kao najsigurniji dokaz, Andrija{evi} u celu
pri~u o crnogorskoj pohari Ku~a uvla~i i Bjelopavli}e: “Ako
Ku~i mogu svoje veze sa skadarskim pa{om obja{wavati nedostat-
kom ìta, Bjelopavli}i ne mogu. Ako ni zbog ~ega drugog, a ono
zbog toga {to su im crnogorski pazari bili bliì i dostupniji
nego skadarski. Bjelopavli}i su mogli nabavqati ìto tamo gdje
i Katuwani, ako im je bilo za nevoqu. I koji je onda uzrok pojave
turkofilske struje u pitomim i plodnim Bjelopavli}ima? Nedo-
statak ìta, nesumwivo, nije...”
U svojih mo`da i stotinak redova nabacao je @ivko Andri-
ja{evi}, zbrda-zdola, gomilu misaonih konstrukcija namewenih,
samo prividno, zasewivawu montenegrinske prostote, a kojima je
stvarni ciq da pretke dana{wih Bjelopavli}a i Ku~a beskrajno
obezvredi i da u dana{we Bjelopavli}e i Ku~e, na na~in ve} po-
znat u odnosima savremenih uteriva~a demokratije prema srpskom
narodu u celini, usadi mr`wu ne samo prema svojim mawe ili vi-
{e slavnim precima ve} i prema sebi samima:
- Istori~ari koji govore o Brdima kao nekakvoj posebnosti
u dana{woj Crnoj Gori, za wega su “romanti~arski”, {to zna~i
da Brda treba izbrisati iz pam}ewa dana{wih Br|ana, ali i kao
zemqopisni i istorijski pojam; na stranu ~iwenica da nikakvog
romantizma nema u podatku da se kwaz Danilo i maja 1856. godine,
dok je pripremao napad na Ku~e, potpisivao kao knez Crne Gore i
Brda, te da se ista ta Brda i danas nalaze u sastavu osamostaqene
crnogorske dràve a ne neke druge, zbog ~ega za wih i vaì od-
rednica crnogorska;
- Za wega, pohara Ku~a je “takozvana” a doga|aji pod Ostro-
gom “navodni”, po{to se samo uz upotrebu tih re~i moè za Bje-
lopavli}e i Ku~e re}i ono {to je u ta dva pasusa sme{teno;
258 Ilija Petrovi}
- Istori~arima su “uglavnom poznate ~iwenice”, {to bi kod

neobave{tenih ili nedovoqno obave{tenih ~italaca trebalo da
odagna bilo kakvu sumwu u ono {to o Ku~ima i Bjelopavli}ima
pi{u dvorski istori~ari, ali {to, sa druge strane, navodi na ne-
sumwiv zakqu~ak da oni, istori~ari, s wima i on sam, jo{ uvek
naga|aju o ~emu se radi, a sve sa ciqem da se proizvede la`na slika
te poodavne pro{losti;
- Da bi sebi, ali i onima kojima nije do upu{tawa u vrednost
izre~enih stavova, olak{ao falsifikovawe istorije, kwaza Da-
nila i vojvodu Mirka on unapred progla{ava “~uvenim” i “veli-
kim”, pri ~emu je takvom ~uveno{}u i veliko{}u mogao, a nije to
u~inio, pretstaviti i wihovo zlikova~ko delovawe;
- Turski uticaj u Bjelopavli}ima i Ku~ima uzima se kao po-
datak za koji nisu potrebni dokazi, po{to se to “zna”;
- Iako mu to ne moè biti nepoznato, Piperima i wihovom
navodnom bunom iz 1852. godine on se ne bavi, po{to bi mu vero-
vatno poremetili logiku primewenu na Bjelopavli}e i Ku~e;
- “Nepobitni izvori” svedo~e ono {to mu je ciq da dokaè,
iako je, videli smo, “dokaze” za to proizvodio sam kwaz Danilo;
- Kad pomiwe Ku~e kao “pograni~nu oblast” ne zna se na {ta
misli ali, po prilici, ima nameru da ih unapred proglasi sastav-
nim delom katunske nahije; to s jedne strane, a sa druge, zapisima
o “crnogorsko-ku~kom sukobu” i da su se Ku~i nalazili u “crnogor-
skom okruèwu”, neoprezno priznaje da Ku~i ba{ i nisu bili
crnogorski;
- Ne kazuje o kojim se poslanicama Ku~ima radi, ali kao da
podrazumeva da je pomo}u wih Danilo trebalo da ih “uvede u red”;
- Iz tolikog broja proizvoqnih stavova izvla~i zakqu~ak
da se “nijesu Bjelopavli}i i Ku~i sukobili s Petrovi}ima bra-
ne}i svoju ~ast, nego su se Petrovi}i sukobili s wima da bi ih od
ne~asnih namjera odlu~ili”, pa domi{qa da su i jedni i drugi (Ku-
~i i Bjelopavli}i) svoje potrebe za hranom i drugom neophodnom
robom zadovoqavali na skadarskom pazaru (zaobilaze}i podgo-
ri~ki), iako su im “crnogorski pazari bili bliì i dostupniji”;
- Sve pretke dana{wih Ku~a naziva “nesolidnim” (nepouz-
danim, nesigurnim), eda bi posle toga Danila i Mirka proglasio
“istinskim borcima za crnogorsku nezavisnost”, mada je wihov
upad u Ku~e ponajmawe bio borba za “crnogorsku nezavisnost”:
bila je to crnogorska okupacija srpskoga ku~kog plemena;
- Priznaje da su cetiwski Petrovi}i, koje crnogorstvuju}i
~esto zovu svetorodnom dinastijom, iako je samo jedan od wih
kanonizovan za srpskog svetiteqa, “bili netakti~ni, iskqu~i-
vi, surovi i ponekad nepravedni” prema “turskim pristalicama”
a protivnicima Danilove “dràvotvornosti”, skoro sve ènama,

starcima, bolesnicima, nemo}nima i, naro~ito, deci u kolevka-
ma, ali im se zbog toga, kao “istinskim borcima”, ne sme re}i da su
nasilnici, tirani, zlo~inci...;
- S namerom da Br|ane proizvede u “izvorne” Crnogorce, on
nastoji da im nakalemi i “katunski mentalitet”;
- Navodom da “jedan od najranijih dokaza da su Ku~i bili na-
kloweni Turcima poti~e iz 1842. godine”, Andrija{evi} i sam
priznaje da su zlo~ina~ke zamisli crnogorskih vladara o uni{te-
wu ku~kog plemena za~ete ba{ tada i da su “dokaze” o ku~kim ve-
zama sa skadarskim pa{om i ostalim Turcima stvarali vladika
Rade i kwaz Danilo. Vaistinu, da je bilo “prvijih” dokaza o tim
vezama, Andrija{evi} bi, van svake sumwe, objavio wih a ne bi se
pozivao na pismo vladike Rada kojim je pravdano ne samo naru~e-
no ubistvo Vuki}a Popova (s naknadnom presudom!), ve} i neuspe-
{an crnogorski napad na Podgoricu od deset godina ranije. O
tom je napadu, videli smo, Jeremija Gagi}, ruski konzul u Dubrov-
niku, obavestio svog ministra spoqnih poslova u Peterburgu, a
ovde }e biti ponovqeno da je to bio “poku{aj... besmislen... neus-
pje{an i sasvim nesre}an za Hristijane zetske i albanske, koji su
u~estvovali u ovom djelu”, da su Crnogorci “iza{li iz svojih gra-
nica, razredili se u stanu blizu Podgorice, jednim dijelom vojske
okruìli su je i prinu|avali da se preda, ali poslije osam dana
iznenada no}u ostavi{e Podgoricu i pri woj jedan top; sramno i
stidno, bez nu`de, povukli su se u svoje granice, predav{i osveti
turskoj pobuwene i ustale protiv wih zetske i albanske hri{}a-
ne, ~ije sve{tenike i stare{ine Turci nemilosrdno istrebquju”
(26, kwiga VI sveska 5 - maj 1930, 282). Podrazumeva se da u papirima vladi-
ke Rada nema nikakvog traga o ovom proma{aju pod Podgoricom,
jer je Vladici odgovaralo da se wegova vojni~ka nesposobnost
sasvim prikrije. To se najlak{e moglo u~initi prebacivawem od-
govornosti na druge, pre svega na Ku~e;
- Pozivawe na “sigurne” austrijske izvore, kao {to to ~ini
Andrija{evi}, nije osobito uverqivo, po{to su i austrijska di-
plomatija i zadarski namesnik svoje i prostorno i narodnosno ne-
znawe o Ku~ima sticali iskqu~ivo preko obave{tewa koja su po-
ticala iz cetiwskog vladaju}eg kruga. Kad jedno wihovo obave-
{tewe kaè da je “na Cetiwe do{lo oko 60 Ku~a da bi izrazilo
pokornost Wego{u, dok je u Skadar na poklowewe po{lo 113 Ku-
~a”, jasno je da su oba podatka, oboga}ena izrazima “do{lo” i “po-
{lo” potekla s istog mesta, sa Cetiwa; kako bi ina~e austrijski
konzul u Skadru znao koliko je Ku~a do{lo na Cetiwe a koliko
ih je po{lo u Skadar;
260 Ilija Petrovi}
- Neuverqivo mora biti i pozivawe na Lainovi}ev obave-

{tajni rad, naro~ito zbog toga {to se dokaz zasniva na ~iwenici
da je on “~esto bio u pa{inoj blizini”. âk i da je ~e{}e bio u
pa{inoj blizini i u pa{inom okruèwu, treba smatrati da poda-
ci koje je od wih saznavao nisu bili “ono pravo”, iskreni, ve} da
su uvek morali biti unapred i namenski pripremqeni, naj~e{}e
kao izazov kwazu Danilu. Moralo bi to biti poznato Andrija{e-
vi}u, makar i preko onog 1123. Wego{evog stiha iz Gorskog vi-
jenca da “niko krupno kaÉ Tur~in ne laè”;
- Upore|ivawe “najcivilizovanijih naroda” sa “Balkanci-
ma iz plemensko-patrijarhalnog kruga” na {tetu je onih prvih,
budu}i da su oni davno odstupili od duhovnosti koju su na{i da-
leki srpski preci utkali u temeqe svetske civilizacije;
- Pri~a o “novinama i bro{urama” i o “razvaqivawu {tam-
parija” data je kao dosetka, tako da se na wu ne vredi ni osvrtati;
- Ista je takva, malo dosetka a vi{e podvala, pri~a o navod-
noj ku~koj i bjelopavli}koj izdaji i “izboru” izme|u Skadra i
Cetiwa.
Stavqeno u kwige. Ako bi neko mogao sumwati uautorstvo

onoga {to se ~ita s me|umre`ja, mora se verovati onome {to je
Andrija{evi}, pod svojim imenom, stavio u kwige.
Najpre uxbenik Istorije za osmi razred devetogodi{we os-
novne {kole, namewen takozvanoj indoktrinaciji, odnosno nasto-
jawu da se deci, u wihovom najranijem uzrastu, “svim sredstvima
uticaja nametne odre|eno verovawe, ideologija, pona{awe”:
“U vrijeme kwaza Danila u pojedinim oblastima Crne Gore
bilo je nekoliko pobuna protiv dràvne vlasti. Ove pobune su u
velikoj mjeri podsticane od okolnih osmanskih vlasti. Tokom
1852/53. godine protiv crnogorske vlasti pobunio se dio Ku~a,
Pipera i Bjelopavli}a. Otpor crnogorskoj dràvi u Piperima
slomqen je 1853, a pobuweni~ki pokret u Bjelopavli}ima 1854.
godine. Ne{to ja~i otpor crnogorskoj vlasti bio je u Ku~ima, gdje
je skadarski pa{a imao brojne pristalice. Da bi ugu{io pokret
dijela Ku~a protiv crnogorske dràve, kwaz Danilo je na pobu-
wenike poslao jedan odred vojnika. Pobune je ugu{ena surovim
mjerama jula 1856. godine” (98, 73).
Iz ovih desetak redova ne vidi se da li je wihovom autoru po-
znato da doga|aji koje on naziva pobunama nisu bile “u pojedinim
oblastima Crne Gore”, ve} u Brdima, a kad kaè da je ne{to ja~i
otpor bio u Ku~ima, on to ~ini samo zbog toga da bi pre}utao da
se radilo o dvema poharama ku~koga plemena. Osim toga, podatke
o navodnim pobunama on pobuwuje svojim “pronalascima”:
- Takozvana pobuna u Piperima nije ugu{ena 1853. godine,

ve} je Danilova ekspedicija zapo~eta i okon~ana na Aran|elov-
dan 1852. godine;
- Pohare Ku~a pravda navodnim postojawem navodnih brojnih
pristalica skadarskog pa{e, a Danilo je, da bi surovim mjerama
ugu{io otpor dijela Ku~a, poslao na wih jedan odred vojnika.
U savremenoj vojnoj teoriji odredom se naziva “jednorodna
ili zdruèna jedinica privremenog sastava, razli~ite ja~ine,
naj~e{}e improvizovana za posebne zadatke (borbene, tehni~ke,
pozadinske)”, uz dodatno obja{wewe da se “usled nerazvijene vojne
organizacije, odredima gotovo sve nazivalo - i vojska u celini i
weni delovi (ve}i ili mawi, stalni ili privremeni)” (99, 278). U
slu~aju kojim se ovde bavimo, taj odred brojao je najmawe 6.000, a
prema nekim izve{tajima i svih 10.000 vojnika, od ukupno 13.500
(32, 187-201), odnosno 15.000 (31, 11-43. i 48), koliko ih je Crna Gora
mogla podi}i u ratnim uslovima, ili “blizu 10.000”, koliko ih se
samo dve godine ranije (1854) upisalo u vojne spiskove zarad u~e-
{}a u ratovima protiv Turske (101, 197). Po svemu, dakle, odnosno
po broju angaòvane vojne sile, nije se radilo o ugu{ewu pokre-
ta dijela Ku~a protiv crnogorske dràve, ve} o ratnom pohodu
celokupne crnogorske vojske (mnogo brojnije od one koju je poslao
pred Omer-pa{u) zami{qenom da Ku~e uni{ti do posledweg.
Potom Kratka istorija Crne Gore 1496-1918, ne{to siro-
ma{nija od uxbenika za decu iz osnovne {kole, u kojoj se isti~e
da se kwaz Danilo “odlu~no borio protiv pojedinih plemena koja
nijesu htjela da se podvrgnu dràvnoj vlasti, i protiv onih pleme-
na koja su sara|ivala sa Turcima”, pri ~emu je, navodno, i jednog i
drugog najvi{e bilo u Piperima, Bjelopavli}ima i Ku~ima, ali
je, “zahvaquju}i kwaèvoj energi~nosti... o~uvano politi~ko je-
dinstvo Crne Gore” (100, 116). Autor je smatrao da ne mora obja-
{wavati koja to plemena, da li crnogorska da li brdska, nisu hte-
la da se podvrgnu dràvnoj vlasti a koja su sara|ivala s Turci-
ma, namerno zaboravqaju}i da su Piperi, Ku~i i Bjelopavli}i
u Brdima a ne u Crnoj Gori; on i ina~e kaè da se kwaz Danilo,
suzbijaju}i plemenski separatizam i ja~aju}i dràvnu vlast, “na
surov na~in obra~unavao sa svim politi~kim protivnicima, a
posebno sa pripadnicima proturske struje u Crnoj Gori” (100,
120). Takav pristup otvara mogu}nost i Andrija{evi}u i wegovim
istomi{qenicima, spremnim na zloupotrebe u makrotoponimiji,
da kasnije rasprave na zadatu temu neistorijski “produbquju” mi-
mo dobro poznatog pravila da je istorija potraga za istinom.
I, na kraju, obimna Istorija Crne Gore od najstarijih vre-
mena do 2003, {tampana latinicom ({to je, po Uneskovim stan-
262 Ilija Petrovi}
dardima, u me|unarodnom informacionom sistemu za kulturni i

nau~ni razvoj i u svetskim bibliote~kim katalozima kwiì u
hrvatsku kulturnu ba{tinu), koja nudi podatak da je mo`da po-
~etkom druge polovine 1853. godine a mo`da i nekih drugih neut-
vr|enih dana, “preko svojih povjerenika, kwaz Danilo doznao da
je izme|u Osman-pa{e i plemenskih prvaka Ku~a, Pipera i Bje-
lopavli}a do{lo do sporazuma”. Bez obzira na redosled koji je
sam uspostavio, Andrija{evi} {aqe kwaza Danila s odredom od
6.000 vojnika najpre u Bjelopavli}e (juna 1854), a tek posle toga,
dve godine kasnije, po{to je ve} u narednoj re~enici na Pipere
potpuno “zaboravio”, u Ku~e.
Pa kaè, ba{ kao da se nalazio u sredi{tu tih burnih doga-
|awa, istovremeno sramotnih i stravi~nih, ali i izbegavaju}i
da pomene crnogorsku poharu iz 1855. godine:
“Za razliku od turskih privrènika u Bjelopavli}ima, koji
su poloìli oru`je ~im su se sreli sa crnogorskom vojskom ({to
bi moralo zna~iti da tamo nije ni bilo pobune, ali pri~u o tome
Andrija{evi} preska~e kao neva`nu - IP), turkofilska struja
u Ku~ima nije bila spremna, i pored prijetwi sa Cetiwa, da pro-
mijeni stranu. Uporno odbijawe proturske grupacije u Ku~ima da
se prikloni kwazu moè se objasniti wenom brojno{}u i podr-
{kom koju su joj pruàle turske vlasti iz Podgorice i Skadra, a
glavni razlog {to je odlu~ila da joj umjesto crnogorskog kwaza
skadarski pa{a bude gospodar - jeste novac. Potkupqeni i nago-
voreni od skadarskog pa{e, nekoliko stotina Ku~a od sredine
1855. godine stalno je izazivalo pograni~ne incidente, uglavnom
~ine}i {tetu crnogorskim podanicima. Maja 1856. godine godi-
ne turkofilska grupacija u Ku~ima izvr{ila je napad na crno-
gorske podanike u Bratonoì}ima. Tada su zapalili veliki broj
ku}a i oko 500 Bratonoì}a natjerali da napuste svoje domove.
Kivan na Ku~e zbog ovog napada, kwaz Danilo je odlu~io da ih su-
rovo kazni. S nekoliko hiqada vojnika, kwaèv brat, vojvoda
Mirko, izvr{io je po~etkom jula 1856. godine napad na pobuwene
Ku~e, i za kratko vrijeme uspio je da ih porazi. Ovom akcijom cr-
nogorska dràva se surovo obra~unala s turkofilskim snagama u
Ku~ima, pokazuju}i odlu~nost i snagu u borbi protiv svojih pro-
tivnika. Prema popisu `rtava koji su napravili sami pobuwe-
nici, od crnogorske vojske stradali su: 131 mu{karac, tri ène,
desetoro djece i pet djevojaka. Nakon ove ekspedicije, kwaz Da-
nilo je francuskom konzulu u Skadru rekao da }e ponovo poslati
vojsku u Ku~e, ukoliko to bude neophodno, jer je to wegovo legi-
timno pravo. Oblast Ku~a, tvrdi kwaz, dio je crnogorske dràv-
ne teritorije, a Ku~i su »moji podanici, a ne, nikako, turski i
nikada ja wih kao takve priznati ne}u, budu}i da su Ku~i bili sa-
stavni dio crnogorske teritorije i za vrijeme mojega pra|eda i
nikada oni nijesu pripadali Albaniji«.
Iako je i poslije ekspedicije protiv proturskih snaga u Ku-
~ima bilo otpora kwaèvoj vlasti, pa i otvorene saradwe s Tur-
cima u pograni~nim oblastima, ovaj anticrnogorski pokret nika-
da vi{e nije imao pre|a{wu snagu i politi~ki zna~aj. Surovim
vojni~kim mjerama, kwaz Danilo je porazio svoje protivnike... i
u~inio sigurnom svoju apsolutnu vlast... Da bi ovaj po kret bio
slomqen, dràva je surovim mjerama ka`wavala turske pristali-
ce u pograni~nim plemenima, a svim drugima ulivala je nevi|eni
strah. U toj borbi, ka`wavani su i oni ~ija krivica nije bila tak-
va da je zasluìvala smrtnu kaznu, pa i oni koji nikak vog grijeha
nijesu imali. Odgovornost za takve postupke iskqu~ivo snosi
kwaz Danilo. No, i pored te wegove nesporne krivice, vaqa ima-
ti u vidu da kwaz Danilo nije ratovao protiv Ku~a, Bjelopav-
li}a i Pipera, ve} protiv turkofilskih grupacija koje su u ovim
plemenima postojale. Svi oni Ku~i, Bjelopavli}i i Piperi koji
su bili odani crnogorskoj dràvi i wenom vladaru uìvali su
prava kao i ostali Crnogorci. Da je to ta~no, pokazuje primjer
vojvode Marka Miqanova, jednog od najznamenitijih Ku~a, koji je
u vrijeme napada (sa 10.000 na “grupaciju”, a sa 4.000 protiv Turske!
- IP) na Ku~e 1856. godine bio kwaèv perjanik” (101, 196-197).
Andrija{evi}u se mora priznati da je vrlo ma{tovit: za
wega, dio Ku~a odjednom postaje vrlo brojan; Ku~i su izazivali
pograni~ne incidente, ali ne kazuje da li su to bili pograni~ni
sukobi s Turcima ili Crnogorcima, {to zna~i da nisu ni bili u
sastavu Crne Gore; Ku~i su, veli, pravili {tetu crnogorskim
podanicima, u koje ubraja Bratonoì}e, koji tako|e nisu bili u
sastavu Crne Gore; u ostalim crnogorskim pohodima uvek na vodi
cifre, a ovde ih ispu{ta, ne bi li mogao lak{e manipulisati sa
svojim ~itaocima; popis stradalnika na~inili su izbegli Ku~i,
koji nisu mogli znati {ta se u Ku~ima do kraja pohare doga|alo i
koliko ih je stradalo u selima izvan wihovog vidokruga; i brojne
pogibije nevine neja~i, èna, dece, starih i bolesnih, naziva
kaznom, vaqda ne shvataju}i da brojna ubistva bez krivice ubije-
nih nisu kazna ve} masovni zlo~in.
Za razliku od mnogih drugih tuma~a crnogorske pohare Ku~a
koji su krivcem za taj sramotni ~in smatrali vojvodu Mirka, on
iskqu~ivu krivicu (danas bi se to reklo: po komandnoj odgovor-
nosti) za sva ubistva, sve pqa~ke i sve paqevine svaquje na kwaza
Danila. Tom pojedino{}u on poku{ava da spere grehe i s u~es-
nika u pohari i sa wihovih potomaka, sa svih koje je, kako svedo~i
264 Ilija Petrovi}
Marko Miqanov u svojoj kwizi o Ku~ima, stizala Bo`ja kazna u

godinama bliskim pohari. A svete kwige kaù da }e grehovi ota-
ca pasti do devetog kolena.
Kako o doga|ajima vezanim sa dvema crnogorskim poharama
Ku~a pi{e strogo ciqno, Andrija{evi} prikriva (on bi rekao:
ukriva) neke pojedinosti iz Danilove note konzulima u Skadru,
kojom on 15. maja 1856. ratoborno nagove{tava budu}a doga|awa,
ali i otkriva da je 1855. godine bio izveden pohod crnogorske voj-
ske na Ku~e. Priznaje tako|e da je prihvatio konzulske èqe “za
odràwem mira”, da je posle potpisivawa primirja “povukao svoje
~ete iz Ku~a”, uz uslov “da Drekalovi}i ostanu na miru na svojoj
teritoriji, a ja da suspendujem vr{ewe mojih prava nad wima”.
Daqe, on pi{e da su “ba{ ovih dana Drekalovi}i izgorjeli u Bra-
tonoì}ima pet ku}a i plijenili preko 200 komada sitne stoke”,
te da je “poslije primirja primio oko 500 Bratonoì}a, koji se
nijesu smjeli vratiti svojim ku}ama iz straha od wihove pobuwe-
ni~ke bra}e. Ovi siromasi ho}e da se vrate svojim ku}ama, ali ne
mogu, dok im se ne zagarantuje li~na sigurnost. Po{to sam ja na
va{e insistirawe napustio privremeno svaku akciju protiv Dre-
kalovi}a, to vas molim da se u duhu primirja zaloìte, da se ovi
Bratonoì}i mogu vratiti bezbjedno svojim ku}ama” (4, kwiga
XVII, sveska 1 - januar 1937, 5-6).
Vaqa i ovde ponoviti da ovaj izve{taj konzulima pokazuje ne
samo Danilovo licemerje, ve} i s kolikom otvoreno{}u on ot-
kriva svoje namere prema Ku~ima. Na jednoj strani, Danilo obja-
{wava kako su “ba{ ovih dana (po~etkom maja 1856 - IP) Dreka-
lovi}i izgorjeli u Bratonoì}ima pet ku}a i plijenili preko
200 komada sitne stoke”, dok na drugoj tvrdi da je “poslije primir-
ja (po~etkom leta 1855 - IP) primio oko 500 Bratonoì}a, koji
se nijesu smjeli vratiti svojim ku}ama iz straha od wihove pobu-
weni~ke bra}e”. Te{ko da iko razloàn moè kao istinitu pri-
hvatiti Danilovu pri~u o “oko 500 Bartonoì}a”, od ukupno oko
1.400 du{a iz ne{to preko 200 do mova (6, 105) koji pred Ku~ima
beè u Crnu Goru, u uslovima kad su Ku~i bili pritisnuti cr-
nogorskom vojnom silom i kada je jedina wihova briga bila da se
odbrane od te napasti. To na jednoj strani, a na drugoj, neobja-
{wivo je kako Andrija{evi} nije zapazio da se pri~a o 500 “pro-
gnanih” Bratonoì}a ne odnosi na maj 1856. ve} na prve dane pri-
mirja posle prve crnogorske pohare Ku~a iz 1855. godine, i kako
mu se moglo desiti da u Nik~evi}evoj kwizi, koju nije zaobi{ao u
svom radu, presko~i svedo~ewe Vuka Karaxi}a ne o izgnanim Bra-
tonoì}ima ve} o bratono{kim glavarima spremnim da priznaju
kwaèvu vlast (103, 224).
Ono {to u svemu mora biti najsumwivije, ali na to niko od

tuma~a Danilovog “lika i dela” nije obratio pa`wu, ~ak ni kon-
zuli kojima je izve{taj od 15. maja 1856. godine bio upu}en, jeste
otvoren Danilov iskaz, koji ponajvi{e zvu~i kao pretwa, da je na
konzulsko insistirawe samo privremeno odustao od “svake akci-
je protiv Drekalovi}a”, {to zna~i i vojne.
Posle samo mesec dana, kwaz Danilo je krenuo u vojnu akciju.
Mada se i u Kwaèvstvu i u tada{wim srpskim novinama
stalno isti~e da se Ku~i vrlo opiru dràvnoj politici kwaza
Danila i da su nakloweni Turskoj, tokom druge polovine juna
1856. godine oni su imali dva boja s Turcima. “Posledwi bojevi
ku~ki s Turcima, prije crnogorske pohare Ku~a, koja se desila
na Petrov dan 1856 godine, bili su: jedan na Ledine, a drugi
navrh Doqana. U prvom boju, koji je bio petnaest dana prije
pohare, mnogo se Ku~a ranilo”, a poginuo je samo jedan. “Osam
dana poslije ovoga boja udari{e Turci navrh Doqana. Ku~i ih
potjera{e niz Doqane, a tjerali su ih do Ribnice, no uteko{e na
brzinu”, a samo jedan od wih pogibe (1, 255).
Po{to je ve} “zaboravio” na te bojeve, Andrija{evi} je, pre
konstruisawa sopstvene pri~e o crnogorskom vojnom pohodu na
Ku~e, mirne du{e mogao prevideti i ~iwenicu da je kwaz Danilo
krenuo u napad u vreme kad je bilo o~igledno da je ku~ki ìvaq, a
naro~ito wegov vojni~ki deo, bio izuzetno premoren u~e{}em u
dvama pomenutim bojevima.
Budo Simonovi}
Izdajnici i istori~ari. Kao {to je poglavqe o crnogorskoj
pohari Ku~a zapo~eto pisawem Buda Simonovi}a, bi}e wegovim
re~ima i zatvoreno:
“Kwaz Danilo je za poharu okrivio Ku~e, otvoreno ih progla-
{avaju}i izdajnicima. Na ruku su mu u izvjesnom smislu kasnije
i{li i mnogi istori~ari... koji smatraju da jedna uvreda koju je
na ra~un kwagiwe Darinke izgovorio neki Ku~, bila neposredan
povod velikog pokoqa i pohare ovog plemena - da je to, tobo`,
razgoropadilo vojvodu Mirka da naredi krvavu odmazdu” (45, 138).
[kolski uxbenici
Treba li deca ne{to da znaju. U vreme kad su u Crnoj Gori po-
~eli da se pi{u uxbenici, o crnogorskoj pohari Ku~a nije se ni
govorilo. Tako se i moglo desiti da Kratka istorija Crne Gore
za {kolu (obima svega 100 strana), koju je @. Dragovi} objavio
1910. godine na Cetiwe, to istorijsko zbitije uop{te ne pomene
(18). Trebalo je, dakle, decu od malih nogu nau~iti da pohare nije
266 Ilija Petrovi}
ni bilo; taj zlo~in nije se smeo ni pomiwati, kako se budu}e ge-

neracije ne bi “pogre{no” nau~ile istoriji sopstvenog naroda.
Bezmalo ceo vek kasnije, u vreme antisrpske pomame u Crnoj
Gori, sve je druk~ije: crnogorska pohara srpskog plemena Ku~a
postaje obrazac ne samo za brisawe srpskog nacionalnog bi}a u
osamostaqenoj savremenoj crnogorskoj dràvi, ve} i rasisti~ka
osnova za odricawe od sopstvenih srpskih narodnosnih korena i
stvarawe nekakve nove nacije s jo{ uvek neodre|enim obele`ji-
ma. Pri tome, potpuno se zanemaruju uslovi pod kojima su, u ~lanu
27, potpisnice Berlinskog ugovora (Nema~ka, Austrija, Francu-
ska, Engleska, Italija, Rusija, Turska) nekada{woj Kneèvini
Crnoj Gori 1878. godine priznale nezavisnost: “U Crnoj Gori ne-
}e mo}i nikome smetati razlika u veri i veroispovesti kao raz-
log za iskqu~ewe ili nesposobnost u pogledu uìvawa gra|anskih
i politi~kih prava, pripu{tawa u javne slu`be, funkcije i ~asti
ili vr{ewa raznih profesija i obrta na kojem bilo mestu. Slo-
boda i vr{ewe obreda svih veroispovesti bi}e osigurano svima
pripadnicima Crne Gore i strancima, i ne moè se postaviti ni-
kakva smetwa ni hijerarhijskoj organizaciji raznih verskih zajed-
nica ni wihovim odnosima prema wihovim verskim poglavicama”.
Pa se odmah pojavquju uxbenici kojima tako raspoloèna dr-
àvna uprava nastoji da, svim raspoloìvim sredstvima, sopstve-
nu ideologiju, verovawe i pona{awe nametne podru~nom stanov-
ni{tvu {kolskog uzrasta. U tom se krugu nalazi i ve} pomenuti
Andrija{evi}ev uxbenik istorije za osmi razred devetogodi{we
osnovne {kole, a dru{tvo mu pravi, u ne{to skromnijoj meri i bez
ikakvog obja{wewa saop{tenih stavova o plemenskoj samovoqi,
separatnom pona{awu, saradwi s turskim vlastima i upotrebi
vojske pri suzbijawu tih pojava, uxbenik \or|a Borozana et all.,
namewen u~enicima tre}eg razreda gimnazije. Tamo se moè pro-
~itati da je Danilovim reformama u dràvnoj upravi “usavr{en
poreski sistem, a lokalni plemenski prvaci postali su zavisni
od centralne vlasti. Time je onemogu}ena plemenska samovoqa,
separatno pona{awe i saradwa s osmanskim vlastima. U suzbija-
wu pojava suprotnih ovim reformama, vojskom su gu{eni otpori
u Bjelopavli}ima 1854. i Ku~ima 1855. i 1856” (102, 164).
PRIMIRJE, RAZGRANIÊWE
îji }e Ku~i biti. “Doga|aji u Ku~ima”, ili “ku~ka afera”,
u zavisnosti od toga kako koji od autora nazivaju crnogorsku po-
haru Ku~a, u Evropi su razgla{eni na sva zvona. Gotovo svi evrop-
ski listovi koji su pratili zbivawa na Istoku, “prenosili su o
tome razli~ite vijesti. Srpski dnevnik je, po pravilu, stao na
stranu zvani~ne Crne Gore” (9, 234).
Po prirodi stvari, zbog blizine, pohara je najsna`niji odjek
imala u Arbaniji, osobito u Malesiji. Turske vlasti bile su za-
prepa{}ene èstinom kojom su kwaz Danilo i brat mu vojvoda
Mirko poku {ali da pokore Ku~e, a Filip Lainovi}, 13/25. jula
izve{tavaju}i o tome kwaza Danila, isti~e da je “strava turska
neiskazana, a ime va{e svjetlosti proslavi}e se po svemu svije-
tu, a osobito me|u Srbima” (9, 234).
Prema Pavi}evi}evom tuma~ewu, koji ne dovodi u sumwu ku~-
ku pripadnost Crnoj Gori i podlo`nost Danilovoj vlasti, “ku~-
ka afera je pokazala lokalnim administrativno-upravnim zajed-
nicama crnogorske dràve mjeru samostalnosti do koje se moglo
i}i i odredila grani cu preko koje se nije smjelo prelaziti. Ovaj
doga|aj je, istovremeno, jo{ vi{e zategao ina~e prenapregnuti
konopac ravnoteè crnogorsko-turskih snaga na granici prema
Podgorici i Skadru. Lako se moè desiti da taj konopac ne iz-
drì daqe zatezawe (9, 234).
Trud diplomatskih predstavnika evropskih sila da sa~uvaju
mir na crnogorsko-turskoj granici, ali i prili~no rezevirsano
dràwe austrijskog konzula, koji je Ku~e nedvosmisleno smatrao
sastavnim delom Skadarskog pa{aluka, ponukali su kwaza Danila
da se 29. jula/10. avgusta obrati austrijskom namesniku Dalmaci-
je Danilu (mo`da: Lazaru?) Mamuli (i, putem kopije, posredovawem
Gagi}evim, ruskom dràvnom kancelaru) s tvrdwom da se takav od-
nos moè pripisati samo nedovoqnoj obave{tenosti austrij-
skih diploma tskih i konzularnih predstavnika. “Ako se otoman-
skoj imperiji dozvoqava da uzbuwuje wegov narod, i wemu treba
omogu}iti da se brani. Osporavaju}i austrijske tvrdwe da su Ku-
~i teritorija pod osmanskim suverenitetom, kwaz je isticao da je
ovo pleme jo{ od kraja XVII i po~etka XVIII vijeka otpo~elo da
ratuje zajedno sa Crnogorcima protiv Turaka, da su kroz ~itav
XVIII vijek to nastavili, da su zajedno sa Crnogorcima opsijeda-
li Spu`... i, {to je najva`nije, nikada Turcima nijesu pla}ali
danak, a da su wegovom prethodniku, Petru II Petrovi}u Wego-
{u, tu obavezu redovno ispuwavali” (9, 235).
268 Ilija Petrovi}
Narednih dana i nedeqa, i crnogorska i turska strana trudi-

le su se da svim raspoloìvim sredstvima stvore uslove iz kojih
bi se do{lo do u~vr{}ivawa vojnih i politi~kih pozicija u Ku-
~ima. Turci su èleli da o~uvaju i oja~aju svoj uticaj u Ku~ima i
da na Medunu izgrade ozbiqno utvr|ewe, dok su se Crnogorci,
smatraju}i da su Ku~i wihovi, svim snagama upirali da tamo za-
drè svoj zami{qeni suverenitet.
Ovo posledwe je ukqu~ivalo i navodnu pripremu svih 15.000
crnogorskih vojnika da sa {est topova krenu prema granici s
Turskom, {to je vrlo zabrinulo i francuskog i engleskog konzu-
la u Skadru. I jedan i drugi upozorili su Danila da se postoje}e
stawe, zbog opasnosti od {ireg sukoba, ne bi smelo mewati. Iako
je to upozorewe prihvatio kao dobronamerno, kwaz je konzulima,
u skladu sa svojim shvatawima, ukazao na su{tinsku razliku iz-
me|u turskih i crnogorskih stavova prema Ku~ima: “Dok Turci
ratuju protiv crnogorskih podanika, ugroàvaju}i interese cr-
nogorske dràve, dotle crnogorske vlasti preduzimaju kaznene
mjere protiv vlastitih podanika”. Uzgred, on je optuìo austrij-
skog konzula i austrijsku vladu da, neta~no tuma~e}u poharu Ku-
~a, èle ne samo da Ku~e predstave svetu kao turske podanike, ve}
“da tako bude i sa Crnom Gorom” (9, 236)
U skladu sa takvom svojom logikom, Danilo je (odnosno vojvo-
da Mirko, kao izvr{ilac wegovih naredbi) “poslije povla~ewa
glavnine crnogorskih trupa iz Ku~a, ostavio posadu u Medunu, sa
zadatkom da nadgleda spornu teritoriju i sluì kao odbrana od
eventualnog upada turskih trupa. Ubrzo zatim, turske trupe, sa
jednim dijelom pobuwenika, izvr{ile su upad na crnogorsku po-
staju i zauzele Medun. Kwaz Danilo je odmah uputio ponovo jedan
ve}i odred Crnogoraca. Po izvje{tajima koji su prispjeli rus-
kom ambasadoru u Be~u odred je brojao oko 5.500 qudi. Do prvog
sukoba do{lo je 7/19. avgusta i Crnogorci su izgubili 21 ~ovjeka,
a na drugim sektorima oko Podgorice jo{ 19 qudi” (9, 236).
Ni mesec dana po pohari, kwaz Danilo je zatraìo od ruskog
poslanika u Be~u da se kod otomanskih vlasti zauzme ne bi li
skadarski pa{a i wegovi doglavnici prestali da “podstrekavaju
crnogorski narod na me|usobne obra~une”, s jedinim ciqem da
ta kvim slu~ajem opravdaju svoj upad na crnogorsku teritoriju,
najpre u Ku~e, a mo`da i drugde (9, 245).
U celoj stvari najzanimqivije je da se ruska vlada bavila i
angaòvawem austrijske, francuske i engleske diplomatije u od-
nosima Crne Gore sa Turskom; nije videla ni{ta lo{e u austrij-
skoj “poluslu`benoj pomo}i”, po{to je to Crnoj Gori “grani~na
sila” i mora joj biti u interesu da s wom odràva odnose “dobrog
susjedstva”, ali bi bilo uputno da Francuskoj i Engleskoj ne do-

pusti preveliko uplitawe, jer bi se tim dvema zemqama moglo
do pasti da se u budu}nosti po~nu sve vi{e me{ati u unutra{we
crnogorske stvari (9, 244).
Evropske su sile za primirje. Da se sukob u Ku~ima, koji je u

evropskoj javnosti dobio neo~ekivano velike razmere, ne bi pret-
vorio u rat sa nesagledivim posledicama, francuski i engleski
konzul zatraìli su od kwaza Danila da svoju vojsku povu~e od
granice, uz preporuku da se vojnici uzdrè od “varvarstava” zbog
kojih ih cela Evropa ve} optuùje. Austrijska vlada posebno je
protestovala zbog pqa~kawa katoli~ke crkve u Ko}ima, dok dve-
sta pobijenih tamo{wih ìteqa nije pomiwano. Sli~an protest
uputili su i Francuzi, pa je 11. septembra engleski konzul pre-
neo kwazu poruku svog ministra spoqnih poslova da je “kraqi~i-
na vlada saznala ne sa mawe nezado voqstva nego àqewa za oru-
àni napad na Ku~e”. Sa svoje strane, kwaz je smatrao da bi spor
bio potpuno re{en ukoliko bi konzuli uspeli da ubede skadar-
skog pa{u da izvu~e vojsku iz Ku~a; bio bi to najpre znak Ku~ima
da se smire, a potom i osnov za zapo~iwawe mirovnih pregovora i
zakqu~ewe mira. Konzuli su, opet, smatrali da pregovore o pri-
mirju treba voditi sa po~etnih pozicija, {to zna~i da pregova-
ra~i moraju po{tovati stawe koje je vladalo pre napada na Ku~e
(9, 237; 4, kwiga XVII sveska 2 - februar 1937, 69).
Po~etkom avgusta, u prisustvu skadarskog pa{e, konzularni
predstavnici velikih sila sa~inili su tekst sporazuma o primir-
ju, kako sledi:
“1. Uspostavqawe status quo-a prije bitke od 10. jula i povla-
~ewe s obje strane svih lica poslanih na granicu pod bilo kojim
vidom;
2. Povla~ewe naoruànih lica treba da po~ne istovremeno
u nedequ jutro 10. avgusta i da se zavr{i u toku dana;
3. U ponedeqak izjutra, 11. avgusta, primirje treba da stupi
na snagu;
4. Ku~ima se prepu{ta da u~ine izme|u sebe umir, prema obi-
~ajima u Brdima;
5. Kako je sklopqenom primirju jedina svrha da se izbjegne
da qe prolijevawe krvi, to se ne povre|uju ni~ija prava i objema
stranama rezervi{e se dokazivawe wihovih prava i razloga”.
Uru~uju}i kwazu Danilu tekst ovog sporazuma, britanski kon-
zul istakao je da vlada wegove zemqe nikada ne}e dopustiti “da
se jedan narod `rtvuje”, ali s obzirom na “velike potrebe op{te
politike, ne moè se ostvariti sve {to se èli” (9, 237).
270 Ilija Petrovi}
Nekoliko dana po uspostavqawu stawa pre|a{weg, crnogor-

ski “dràvni sekretar” Milorad Medakovi} obavestio je ruskog
generalnog konzula u Dubrovniku da je “raspra ku~ka svr{ena”,
te da su se “obje vojske s ratnog pozorja povukle” (9, 237).
Svega sedam-osam dana kasnije, 14/26. avgusta, ne veruju}i da
}e Turci po{tovati pomenuti mirovni sporazum, kwaz je pozvao
sve Crnogorce koji su se tada nalazili “na privremenom radu u
inostranstvu”, da se do kraja septembra vrate u otaxbinu, “pod
prijetwom gubitka gra|anskih prava i konfiskacije cjelokupne
imovine”. Istovremeno, nadaju}i se novom ratu, naru~io je veli-
ku koli~inu municije (9, 238).
U vrednost postignutog primirja nije mnogo verovala ni ru-
ska diplomatija, naro~ito posle obave{tajnih saznawa da se u Ca-
rigradu obavqaju obimne pripreme za novu “veliku ekspediciju”
protiv Crne Gore. O tome se pone{to znalo i u Be~u, a “govorkalo
se ~ak da otomanska vlada priprema jednu armiju od 50.000 vojni-
ka koja treba da bude stacionirana du` granica Crne Gore”. Uz
saglasnost cara Aleksandra II, a na molbu kwaza Danila, ruska
vlada donela je odluku da se “hitno iz crnogorskih kapitala de-
ponovanih u petrogradskim bankama izdvoji suma od 5.000 zlat-
nih rubaqa za nabavku ratnog materijala za Crnu Goru” (9, 238).
I pored dogovorenog primirja, prilike u Ku~ima i daqe su
bile nestabilne. Engleski konzul, 12 oktobra, pisao je kwazu o
svom sastanku s Mustafa-pa{om i carskim izaslanikom u Skad-
ru. Izve{taji koji wima pristiù od ~inovnika poslatih u Ku~e
u suprotnosti su s onim {to pi{e i govori kwaz. Turci tvrde da
su “Gorwi Ku~i prvi naru{ili mir i status quo te nahije. Pa{a je
energi~no tvrdio, da je u velikom interesu ovim buntovnicima,
kao i organima u Podgorici, da pod svaku cijenu remete mir na
granici, a da je Kwaèva èqa posve suprotna, prema ~emu za ne-
rede na granici treba okriviti qude, koji se pokoravaju skadar-
skom pa{aluku. Pa{a je poslao najstroù naredbu vlastima u
Podgorici i u pograni~nima mjestima, da se pod svaku cijenu dr-
ì mir... (Konzul) moli Kwaza, da se strpi i da izda stroge nared-
be, da se Crnogorci sustegnu od svakoga djela, koje bi moglo iza-
zvati dvosmislenu ocjenu” (4, kwiga XVII - februar 1937, 69).
No, bilo kako bilo, trud ovih triju sila da uti~u na smiri-
vawe crnogorsko-turskih odnosa bio je velik, a ni kwaz Danilo
nije tome protivre~io; moglo bi biti da je i on iskreno èleo da
do mira do|e, ali je to, barem po wegovom shvatawu, ponajvi{e
za visilo od stalnih sva|a Ku~a i Bratonoì}a. Kwaz je, naime,
stalno optuì vao Ku~e da oni izazivaju sukob, ali je on na tom
svom razlogu istrajavao iskqu~ivo zbog toga da bi se i daqe mog-
lo razgovarati o spornim teritorijama. Konzulski posrednici

su uticali na kwaza da to pitawe ne potrè, ve} da se komisija za
uspostavqawe novog primirja bavi samo umirewem Bratonoì}a
i Ku~a, koji su se po~etkom 1857. godine, 5. februara, sukobili u
Brskutu; tom prilikom ubijena su ~etiri ~oveka a rawena su jo{
sedmorica. Kwaz je naredio svojim qudima da se ne me{aju, a od
francuskog konzula Ekara zatraìo je da poradi kod pa{e ska-
darskog da se ni Turci ne me{aju, “jer oni Ku~i, pogani milet
(narod, ali i svet lo{ih karakternih osobina - IP), mene u ìvo
srce dira”. Sredinom maja saznalo se da su konzuli i pa{a poslali
svoje qude prema Drekalovi}ima, eda bi oni sklopili primirje
izme|u wih i Bratonoì}a.
Stvar se iskomlikovala kad je kwaz izjavio da u mirovnoj
komisiji ne moè u~estvovati nijedan Tur~in, po{to bi se wi-
hovo prisustvo moglo tuma~iti kao priznawe turskog gospodstva
nad Crnom Gorom. Francuski posrednici poku{ali su da kwazu
objasne kako se ne radi o pravima nad Ku~ima, ve} o neophodnoj
potrebi da se uspostavi mir; ako se u komisiji nalazi i neki pred-
stavnik turske vlasti, “to je stoga... da }e tim primirje biti ja~e
i da bi dokazali Drekalovi}ima, ako bi htjeli slomiti mir, da }e
biti ka`weni od vlasti, koju oni danas priznaju. Odbijaju}i in-
tervenciju ovog zvani~nog agenta, bi}e povrije|ena osjetqivost
turskih vlasti, te ni oni ne}e htjeti da dozvole, da u komisiji
u~estvuje jedan crnogorski senator”. Posebno se isti~e da Fran-
cuska u ovom slu~aju nije nekakav zvani~ni posrednik, niti joj je
namera da se bavi bilo ~ijim pravima nad Ku~ima, turskim ili
crnogorskim, ve} iskqu~ivo da se urede odnosi izme|u Drekalo-
vi}a i Bratonoì}a.
Kad je kwaz kona~no pristao na francusku logiku, preosta-
lo je samo da komisija formuli{e predlog o primirju, u ~etiri
ta~ke:
1. da se odmah ostvari umir;
2. da sporni tereni zadrè status komunice, odnosno zajed-
ni~kog zemqi{ta, na na~in kako je to bilo i pre sukoba;
3. da se Drekalovi}ima prizna “posjed zemaqa” koje su se na-
lazile u granicama Crne Gore; i
4. da se odredi rok za vaèwe ovog primirja (9, 245).
Bez obzira na to da li bi ove ta~ke bile prihvatqive ili ne,
“su{tina spora na granici prema Albaniji sastojala se u èqi
Crne Gore da natjera vlasti u Skadru da se odreknu suvereniteta
nad ku~kom teritorijom. U tom smislu su crnogorske vlasti stal-
no isticale istorijske veze Ku~a s Crnom Gorom i praksu po ko-
joj su crnogorski vladari imenovali sve ku~ke stare{ine”. Ko-
272 Ilija Petrovi}
liko je kwaz gawao ovu logiku, toliko su i konzuli bili uporni u

traèwu da se o razgrani~ewu ne razgovara dok se brdska pleme-
na ne umire.
Pridobiti Ku~e. Kwaz je takve sugestije nevoqno prihva-

tio, ali je zato, umesto wega, piperski kapetan po~eo da ube|uje
Ku~e kako bi najboqe bilo da se oni odreknu “turskog protekto-
rata” i da se “prisajedine Crnoj Gori”. Da je to bila kwaèva za-
misao vidqivo je i iz kapetanove pretwe da }e, ukoliko ne prime
tu ponudu, biti primewena i “sila”. I samo to bilo je dovoqno da
neki Ku~i, pou~eni krvavim iskustvom iz dveju crnogorskih poha-
ra, obaveste skadarskog pa{u da Crna Gora priprema novi pohod
na Drekalovi}e (9, 245; 4, kwiga XVII sveska 3 - mart 1937, 130-132).
înilo se da je novi sukob neizbeàn, ali su konzuli iz Skad-
ra uspeli da zami{qenu ratnu igru zadrè pod svojom kontrolom,
tako {to su morali podsetiti kwaza Danila da su se Drekalovi}i,
sporazumom sa~iwenim avgusta 1856. godine, saglasili da ostaju
pod turskom vla{}u; ako je sporazum zbog i~ega pod znakom pita-
wa, ili je mo`da ve} naru{en, onda se krivica za to moè traì-
ti samo na crnogorskoj strani, po{to je kwaz Danilo dva meseca
kasnije odlu~io da “primi Drekalovi}e pod svoj protektorat”.
Kwaz je ~ak oti{ao i korak daqe {aqu}i vojsku pod komandom
Petra Filipova Vujovi}a, vojvode qubotiwskog i senatora crno-
gorskog, “da spali Fundinu, Zatrijeba~ i Ko}e ako se ne pokore
kao Drekalovi}i, ~iji su oni... sastavni dio” (9, 246).
I konzuli i Turci bili su zabrinuti zbog svih tih vesti, a
kwaz, od koga su konzuli zatraìli da ne remeti mir, izjavio je
da “nema nikakvih neprijateqskih namjera, ali mu se ~ini, da po-
ticaj na bunu me|u Ku~ima i Bratonoì}ima poti~e iz Podgori-
ce i moli konzule” da obrate pa`wu i na tu pojedinost. Konzuli
su, po prilici, mislili i na to, jer sredinom leta pi{u kwazu da
bi dobro bilo da on pripazi na Pipere i Bratonoì}e, dok }e se
oni starati da pod kontrolom drè Ku~e i Turke.
Krajem oktobra (12/24) 1857, konzuli iz Skadra obavestili
su kwaza Danila da se Ku~i i Drekalovi}i “nalaze u stawu, u ko-
me su se nalazili prije Kwaève ekspedicije”; oni su sami odlu-
~ili da ostanu pod turskom za{titom, bez obzira na ugovor o mi-
ru iz avgusta 1856. godine, kad ih je on, kwaz Danilo, po wihovoj
èqi, primio pod svoj protektorat. Iako je u me|uvremenu do-
{lo do nekih mawih sukoba na tursko-crnogorskoj granici, kon-
zuli se nadaju da }e se Kwaz dràti pomenutog ugovora, te da ne}e
do}i do komplikacija u vidu op{teg sukoba. Kwaz je obe}ao da }e
se dràti ugovora, a ako ima grani~nih sukoba, to je samo znak da
u {to skorijem vremenu treba pristupiti stvarnom razgrani~e-

wu izme}u Turske i Crne Gore. [to se ti~e Drekalovi}a, “oni su
sami do{li k meni i pokorili se. Drekalovi}i su moji podanici
i ja se nikakvim ugovorom nijesam wih odrekao. Ja mogu suspen-
dovati vr{ewem du`nosti tamo, ali i protestujem protiv svake
interpretacije, po kojoj bi se moglo misliti, da ja priznajem
Turcima ma kakvo pravo nad wima. Drekalovi}ima treba ostaviti
svaku slobodu akcije” (4, kwiga XVII sveska 3 - mart 1937, 130-132).
Nemiri i u Vasojevi}ima. U me|uvremenu, po~etkom avgusta

1857. godine, do{lo je i do ne{to ozbiqnijih nemira u Vasojevi-
}ima. “Wima je kwaz Danilo poslao u pomo} ve}i odred, sastav-
qen od Mora~ana, Rov~ana i Bjelopavli}a (Br|ana, dakle, jer bo-
qe je da ginu oni no “wegovi” Crnogorci - IP), pod komandom se-
natora Iva Rakova Radowi}a. I tamo su... postavqeni crnogorski
kapetani, istjerani turski funkcioneri i pokupqen porez (27, 62).
Po{to konstatuje da je “odlu~nim pomagawem ustanka u Vaso-
jevi}ima i postavqawem {est kapetana u Gorwem Polimqu crno-
gorski kwaz prikqu~io Crnoj Gori jednu relativno bogatu ob-
last od velikog strategijskog zna~aja za daqa {irewa u sanxaku”,
te da su odnosi s Turskom po~eli jo{ vi{e da se komplikuju “kada
i Ku~i Drekalovi}i 11. IX 1857. godine izjavi{e pokornost kwazu
Danilu”, Radoman Jovanovi} obja{wava da je ustanak u Vasojevi-
}ima bio “vrlo {iroko zami{qen i dobro organizovan”, da mu je
ciq bio “ne samo osloba|awe od turskih da`bina ve} i da, naro-
~ito s gledi{ta crnogorske dràve, evropskoj diplomatiji poka-
è da Gorwe Polimqe pripada Crnoj Gori i da wegovo pri kqu-
~ewe treba i me|unarodno priznati. Svojim posredovawem kwaz
je o~ito dokazivao svoju premo} nad turskom vla{}u u Vasojevi-
}ima i Ku~ima” (27, 62).
Kakva je to “premo}” bila i kolika, pokazuje da su Turci, i
pored ozbiqnih vasojevi}kih napora da se prisajedine Crnoj Go-
ri, vrlo lako uspeli da umire taj buntovni kraj. Turska vojska upa-
la je u Vasojevi}e krajem septembra 1857. godine, a predstavnici
Francuske i Rusije, ve} ukqu~eni u poslove oko razgrani~ewa
Crne Gore sa Turskom, i da im ve}i ratni sukob izme|u wih ne bi
poremetio te napore, nastojali su da iz mogu}eg sukoba iskqu~e
Crnu Goru. Ponajvi{e zalagawem francuske diplomatije, Turci
su se po~etkom oktobra povukli iz Vasojevi}a, a i kwaz Danilo je
naredio da se iz Vasojevi}a povuku i Crnogorci (27, 63).
U isto to vreme poku{avali su crnogorski ~inovnici da us-
postave vlast i u delu Ku~a naseqenom Arbanasima, {to je dovelo
do protesta skadarskog pa{e.
274 Ilija Petrovi}
O istoj stvari pi{e i Vladimir ]orovi}:

“Ne{to {iri pokret be{e kod Vasojevi}a. I oni su se po-
bunili krajem avgusta (1857) ne htev{i da pla}aju Turcima hara~
i s toga, po~etkom decembra (vaqda septembra - IP), polazi pa-
{a skadarski s redovnom vojskom, da ih smiruje. Knez Danilo,
koji je uzeo na sebe ulogu za{titnika raje i neke vrste posred-
nika, poku{ava, pomognut od evropskih konzula, da u zadwi ~as
spre~i ve}e krvoproli}e. Stvar zbog toga dobiva ozbiqniji ka-
rakter, izaziva diplomatsko posredovawe u Carigradu i donosi
kao rezultat pa{ino povla~ewe. To, naravno, diè kneèv ugled
i samopouzdawe i ~im se povukla turska vojska ulaze Crnogorci
tamo (kurziv IP) i obrazuju neku vrstu narodne i svoje vlasti,
{to odmah izaziva proteste s turske zvani~ne strane i zao{tra-
vawe odnosa. To se pove}ava jo{ vi{e, kad 11. septembra Ku~i iz-
javquju pokornost kwazu Danilu i prilaze Crnogorcima. Cari-
gradski listovi tim povodom pi{u: »Hajdukovawe ne ~ine samo
pojedini qudi, u wemu su pome{ana ~itava sela hercegova~ka,
koja odmetnuv{i se od carske vlasti svojevoqno se pod~ini{e
Crnogorcima«. Uveren, da je na taj na~in poja~ao svoj poloàj
knez poru~uje u Carigrad, da je gotov naplatiti porezu od svih
nahija, koje grani~e s Crnom Gorom i ta~no je predati Porti. Iz
Carigrada, naravno, pitaju odmah u kom svojstvu on to nudi. Ako
je to usluga wegova, kao sultanova podanika, onda mu se odmah mo-
è odrediti i ~in (mu{ira, odnosno mar{ala), a ako je u ulozi
nekog za{titnika, onda se to odbija bezuvjetno” (46, 32).
Naravno, ]orovi} pi{e samo o rastu kwaèvog ugleda i sa-
mopouzdawa; ne kazuje da je isti taj kwaz Danilo podsticao bunu u
Vasojevi}ima, ali nije ni pomi{qao da, u trenutku kad je ska dar-
ski pa{a poslao vojsku da umiri Vasojevi}e, iz Crne Gore po{a-
qe vojnu pomo}. Tek kad su se Turci povukli otud, jedino zahvaqu-
ju}i posredovawu evropskih sila, kojima tada nije bilo do izazi-
vawa nekog ve}eg vojnog sukoba, Danilo je svoju vojsku “u{etao” u
Vasojevi}e; samo nakratko, po{to se, ~im su se Turci oglasili, i
on povukao. Te{ko da mu je taj ra~unxijski manevar ba{ mogao
podi}i ugled, a ni u pogledu samopouzdawa nije mu mogao pomo}i.
I ne komentari{e Danilovu ponudu Turskoj da za wen ra~un
kupi porez u nahijama koje se grani~e sa Crnom Gorom, te da joj
skupqenu sumu “ta~no” preda; mo`da zbog toga {to ni wemu, ]o-
rovi}u, nije jasno da li se ponuda ti~e nahija koje pripadaju Br-
dima i koje kwaz tek namerava da sjedini s Crnom Gorom.
Istovremeno, u sporu se na{lo i pitawe da li kwaèvi
perjanici imaju pravo da idu po Vasojevi}ima i Ku~ima i tamo
kupe porez. Za kwaza, to je pitawe bilo neumesno, tako da je on,
bave}i se samo Ku~ima, izjavio da su Drekalovi}i “sami do{li k

meni i pokorili se”, jer su oni “moji podanici i ja se nikakvim
ugovorom nijesam wih odrekao”, i jer Turci nemaju “nikakvo pra-
vo nad wima”.
Ne upu{taju}i se u pitawe da li je sve bilo ba{ onako kako
su pojedine zainteresovane strane predstavqale svoje interese
tokom diplomatskih pregovora, kwazu Danilu mora se priznati
da je bio u pravu kad je tvrdio da u tako nesre|enim okolnostima
moè u svakom ~asu izbiti sukob, te da }e takvo stawe potrajati
“sve dok se ne izvr{i zvani~no dràvno razgrani~ewe” (9, 246).
Ku~ka “afera” i daqe tiwa. I, bez obzira na sve “mirovne”

dogovore, ku~ka kriza stalno je tiwala, tako da je 12/24. avgusta
1858. godine kwaz izvestio rusku vladu da je wegov spor sa Turci-
ma oko statusa ovog srpskog plemena ponovo dospeo do ta~ke iza
koje se moè naslutiti otvo reni sukob. “Daju}i relativno op{i-
ran istorijat sukoba s Turskom oko poloàja Ku~a, s te`wom da
dokaè da je »narod ku~ki neprestano pripadao oblasti crnogor-
skoj«, zato {to je uvijek i danak davao »kao i ostali Crnogorci«,
kwaz Danilo je podsje}ao na politiku nekada{wih skadarskih
guvernera... koji su stalno nastojali da se Ku~i »pobune« protiv
Crne Gore. Po{to se pribliàvao dan za utana~ivawe dràvne
granice, kwaz Danilo je isticao... da »Zatrijeba~, Ko}e i Fundi-
na sa~iwavaju deo Ku~a« i da tako|e pripadaju »u granicu crno-
gorsku«. Nastavqaju}i da izlaè istorijat teritorijalnog spo-
ra oko Ku~a”, kwaz je traìo od ruske vlade da uti~e na Portu
kako bi odustala ne samo od pomenuta tri ku~ka sela nego i od
Bratonoì}a (9, 371).
Zanemarimo li polaznu obmanu da su Ku~i (prema tome i Za-
trijeba~, Ko}e i Fundina) do tada neprekidno bili crnogorski i
da su uvek danak davali, posebnu zanimqivost ovoga pisma pred-
stavqa kwaèv prili~no zakasneo osvrt na samu poharu:
“Do godine 1856 pomenuti Ku~i neprekidno su bili kao i da-
nas - crnogorski; i ostali su (status quo) tako; Turci, ipak s tim
nezadovoqni, ponovo po~nu Ku~e k sebi mamiti, odvra}ati ih od
vlasti crnogorske. Za odràti, pak, red i slogu unutra{wu, vlast
crnogorska iste godine na|e za dobro prekratiti jednom wihovu
samovoqu, i udari na Ku~e silom oru`ja, gdje budu isti poraè-
ni, kao izdajnici i buntovnici ote~estva, i k miru i pokornosti
privedeni. Turci, pak, u to vrijeme, znaju}i da su Ku~i podanici
crnogorski, nijesu se usudili u tome boju protiv Crnogoraca po-
magati im, boje}i se ostalih sila evropskih; jer da su i sami ru-
ski, francuski i austrijski konsuli iz Skadra pisali mi... da se
276 Ilija Petrovi}
odrì pograni~ni mir i poredak, na koje tako i u~inim mojom

naredbom” (9, 371).
Danilo pogre{no zakqu~uje; nisu se Turci pla{ili da u|u u
sukob sa crnogorskom vojskom kojom je komandovao vojvoda Mir-
ko zbog toga {to je to bila neka velika i nepobediva sila, ve} is-
kqu~ivo zbog toga {to bi se preko otvorenog boja srpskih Ku~a i
srpskih Crnogoraca, i obostranih `rtava u tom boju, (po logici:
mawe Srba, mawe i protivnika) olak{ala budu}a turska borba
za uklawawe wenih srpskih neprijateqa sa granica iza skadar-
skog pa{aluka.
Nastavqaju}i prepisku s ruskom vladom, i od we dobiv{i
obe}awe da }e u pogodnom trenutku “poduprijeti opravdane zah-
tjeve Crne Gore”, kwaz je nagovestio da “ako Turci rade prisvo-
jiti vlast nad Ku~ima, ja ne odustajem od nahije Dowih Vasoje-
vi}a, [aranaca, Bawana, Zubaca, Kru{evice i Sutorine i da os-
tajem na prava iz 1856. godine”. @ale}i se na neopravdane zahte-
ve turskih vlasti, kwaz isti~e i ~iwenicu da su »pod moju vladu«
bila sva pomenuta plemena i da »nijesu od godine 1853. pa nigda
ni danas Turcima hara~a pla}ali« (9, 372).
I onda sledi Pavi}evi}eva ocena: “Dok se me|unarodna komi-
sija za crnogorsko-tursko razgrani~ewe pripremala za utana~i-
vawe trase, vodio se jedan svojevrstan diplomatsko-politi~ki rat.
On je stavqao na probu dràvni~ku mudrost crnogorskog vlada-
ra. U toj delikatnoj politi~koj igri kwaz Danilo je bio svjestan
koliko svaki kutak zemqe zna~i za opstanak Crne Gore. Osjetiv-
{i takvu te`wu kod crnogorskog kwaza, otomanske vlasti su, ta-
ko|e, sa stra{}u branile svaku spornu parcelu zemqi{ta kao da
je od we zavisila sudbina Carigrada. Tako je stvarana atmosfera
mu~ne neizvjesnosti, koja je do krajwih granica zatezala ina~e
labave nerve crnogorskog vladara” (9, 372).
Kako se teritorijalno pro{iriti. U tim diplomatskim na-

tezawima, Danilo je, ne{to kasnije, po savetu diplomatskih pred-
stavnika nekih evropskih sila, predloìo plan za teritorijalno
pro{irewe Crne Gore uz priznavawe suvereniteta Porte. Kako
taj plan nije nai{ao na razumevawe ruske vlade, pitawe crnogor-
sko-turskih odnosa on je sveo na me|usobno razgrani~ewe, a osta-
vio je da budu}i me|unarodni poloàj svoje Kwaèvine potraì
u boqim vremenima.
Crnogorska pobeda na Grahovcu, maja 1858, pokazala se kao
sjajan povod da se pred evropsku diplomatiju ponovo iznese plan
za regulisawe crnogorsko-turskih odnosa, {to bi moglo zna~iti
i priznavawe wene nezavisnosti. Ve} sredinom juna, kad se sazna-
lo “da je turskim trupama bilo zabraweno da napadaju crnogorsku

teritoriju prema Hercegovini, ruska diplomatija je procenila
da se Crnoj Gori ukazuje lepa prilika da potvrdi svoju dràvnost
i nezavisnost. Ili, kako je to svom ministru Gor~akovu pisao rus-
ki otpravnik poslova u Be~u, Crnogorci uskoro treba da “ispi{u
novu stranicu u svojoj istoriji” (9, 380). Sve to bilo je u sklopu ev-
ropskih napora da se oformi komisija koja bi trebalo da razgra-
ni~i Crnu Goru i Tursku, i koju bi sa~iwavali po jedan pred-
stavnik Francuske, Rusije, Engleske, Pruske, Turske i Srbije, i
dva predstavnika Austrije.
Po{to je Porta uporno odbija la svaki razgovor “na zadatu
temu”, Francuska i Rusija pribegle su izvesnim vojnpomorskim
manevrima u Jadranskom moru. Porta je tada prihvatila da se
pristupi razgrani~ewu, ali samo na osno vu stawa iz 1853. godine
i uz uslov da Crna Gora prizna turski suverenitet. I Crna Gora
i wene za{titnice odbijale su takvu mogu}nost, traè}i da se
razgrani~ewe ostvari prema stawu iz vremena Pariskog mira
(1856, posle poraza Rusije u Krimskom ratu, u kome je Crna Gora
istakla svoju neutralnost) i, naravno, bez pomiwawa Porte u
budu}em grani~nom sporazumu. Ovo posledwe zna~ilo bi da }e i
Turska priznati stvarnu nezavisnost Crne Gore. Obnovqene de-
monstracije rusko-francuske vojne sile, pra}ene zajedni~kom di-
plomatskom akcijom, privolele su Tursku da pristane na razgra-
ni~ewe (55, 435).
Ve} krajem jula komisija je po~ela da se bavi granicom oko
Grahova, a zatim po Bawanima, Rudinama, u okolini Nik{i}a i u
@upi Nik{i}koj. Za kwaza Danila sve je to bilo vrlo zna~ajno,
ali se on ipak najvi{e pribojavao sporova koji bi mogli iskrs-
nuti kad se otpo~ne s ucrtavawem grani~ne linije u Ku~ima. Da
bi za svaki slu~aj potvrdio svoje istorijsko pravo na ovu teri-
tori, ali i dokazao, makar i naknadno, da je slawe oruàne ekspe-
dicije u Ku~e, jula 1856. godine, bilo unutra{we pitawe, te da je
to bilo samo ka`wavawe neposlu{nih na crnogorskoj dràvnoj
teritoriji, kwaz je poslao u Ku~e jedan broj senatora i glavara
“da se tamo na|u i prikupe »danak« od stanovni{tva. Time se è-
lelo staviti do znawa komesarima da kwaz svoje istorijsko pravo
na ovu teritoriju temeqi, pored ostalog, i na ~iwenici {to su
Ku~i re dovno ispuwavali svoju gra|ansku obavezu crnogorskoj
dràvi. Same bune koje su se, pak, de{avale na ovom dijelu crno-
gorske teritorije, podsticane su, uglavnom od strane turskih vla-
sti, a ne èqom stanovni{tva” (9, 382-383). U takvim uslovima,
kad je Danilu bilo vrlo stalo da kupqewem poreza dokaè svoja
prava nad Ku~ima, i kad su Drekalovi}i dosta lako prihvatili
278 Ilija Petrovi}
tu obave zu, Fundina i Zatrijeba~, po nagovoru turskih vlasti,

opirali su se i pripremali za oruàni sukob sa Crnogorcima (17,
401-402; 27, 143).
Za to vreme, komesari delegirani da na terenu vide kojom se
linijom najkvalitetnije moè uspostaviti granica izme|u Bra-
tonoì}a i Ku~a, obavili su svoj posao, da bi 18. jula stigli u Pod-
goricu. “Tu su iskrsle osobito velike te{ko}e oko utvr|ivawa
dràvne pripadnosti Ku~a. Turci, koje je podràvao austrijski
komesar, uporno su dokazivali da Ku~i pripadaju Turskoj, da cr-
nogorski kwaz 1856. godine nije ni silom mogao u~vrstiti svoju
vlast u tome kraju i da su sami Ku~i tada odbacili crnogorsku
vlast i priznali tursku. U tome su ih podràvali i podgori~ki
gra|ani, tvrdwom da ~itavi Ku~i pripadaju Turskoj i da se crno-
gorska vlast tamo nije mogla u~vrstiti ni veoma surovom poha-
rom 1856. godine.
Svedoci iz plemena Ku~a dokazivali su, me|utim, da su oni
jo{ u vrijeme vladike Petra II pripadali Crnoj Gori” (17, 399) i
da su “samo u izuzetnim situacijama (kao 1847), nagovarani od
skadarskih vezira, protivili nekim postupcima crnogorskih go-
spodara. Sam kwaz Danilo, uo~avaju}i da crnogorske pretenzije
prema Ku~ima ne}e biti u potpunosti ostvarene, usprotivio se
turskim tvrdwama, pa je, posebno o~ekuju}i naro~ito rusku po-
dr{ku, uvjeravao ruskog konzula Petkovi}a u opravdanost svojih
zahtjeva. On je ve} znao da je »turski faktor« u procesu prisaje-
diwewa Ku~a Crnoj Gori od velike va`nosti, pa je i ranije, pri-
likom u~vr{}ewa svoje vlasti u wima dokazivao konzulima veli-
kih sila svoja prava nad tim plemenom. Kwazu je naro~ito bilo
stalo do Zatrijep~a, Ko}a i Fundine, jer su to bila povoqna upo-
ri{ta za politi~ko djelovawe u sjevernoj Albaniji i za uticaj
na tamo{wa oslobodila~ka kretawa” (27, 142-143).
Kad se na Cetiwu saznalo da u Komisiji preovla|uje mi{qe-
we da Ku~e treba ostaviti Turskoj, kwaz je, smatraju}i da se time
~ini “velika istorijska nepravda Crnoj Gori”, zatraìo od Pet-
kovi}a da se Rusija zaloì za crnogorske interese. Konzul je Da-
nilov zahtev svesrdno podrào i prosledio svom nadle`nom mi-
nistarstvu (9, 383).
Me|unarodna konferencija o razgrani~ewu. Krajem avgusta

iste godine Komisija je zavr{ila svoj rad na terenu, ali se u kan-
celarijskim uslovima nije u svemu dogovorila. Zbog toga, ona je
otputovala u Carigrad, da bi tamo, po~ev od 9. septembra, svoje
spise jo{ doradila i potom kona~ne predloge dala da se o wima
odlu~uje na ambasadorskom nivou.
280 Ilija Petrovi}
“Ku~i su i za Tursku i za Crnu Goru bili od osobite va`no-

sti. Crnoj Gori pruàli su mogu}nost daqeg u~vr{}ewa wenog
uticaja prema severu i zadobijawa ja~eg uticaja me|u albanskim
plemenima. Preko wih bi se izazivale stalne nestabilnosti u
okolini Podgorice, a bili bi od osobite va`nosti i za daqe {i-
rewe Crne Gore prema Albaniji. Turci su bili svjesni toga, pa
nikako nijesu htjeli da priznaju argumente koje su potrzali svje-
doci iz Ku~a. I samo stawe u Ku~ima 1856. godine ~inilo je da se
dokazi Turaka ne mogu ba{ lako odbaciti” (17, 400). Osobito je za
Ku~e bio zainteresovan kwaz Danilo, zbog ~ega se uporno trudio
da dokaè wihovu teritorijalnu pripadnost Crnoj Gori. “Tra-
è}i podr{ku ruskog i francuskog konzula, on je dokazivao da su
Ku~i odavno crnogorski podanici, da su crnogorska vlast i uti-
caj u tom kraju apsolutni i da se on (uticaj - IP) ni u ~emu ne raz-
likuje od ostalih crnogorskih krajeva. Crnogorski kwaz nije
priznavao da se to {to su Ku~i za kratko vrijeme posle wihove
pohare od strane Crnogoraca 1856. priznali tursku vlast moè
uzimati kao dokaz da su oni turski podanici, jer su mnogo godina
i prije toga priznavali vlast crnogorskog vladara. Sama inter-
vencija Crnogoraca u Ku~ima 1856, kako je to kwaz Danilo doka-
zivao, bila je unutra{wa stvar Crne Gore, pa je na svaj na~in i
dokaz da je crnogorski kwaz i tada imao pravo na Ku~e; napokon
da su to i sami Turci priznavali time {to tada nijesu interve-
nisali protiv Crnogoraca” (17, 392). Krupan nedostatak u Dani-
lovom razmi{qawu o svojim ili turskim pravima na Ku~e krio
se naro~ito u nepostavqenom pitawu zbog ~ega bi Turci uop{te
intervenisali u bilo ~iju korist, boqe im je i lak{e da se Srbi
sami me|usobno poubijaju.
Iza Danilovih “dokaza” krio se jo{ jedan veliki nedosta-
tak: sve {to je dokazivao temeqilo se iskqu~ivo na re~ima, bez
ijednog dokumenta. Stoga, iako je raspoloèn da Crnoj Gori iz-
radi {to povoqnije uslove za razgrani~ewe, francuski konzul
Ekar ba{ i nije bio uveren u Danilove “dokaze” da su Drekalo-
vi}i 1856. zaista pripadali Crnoj Gori. Tako|e, on je skepti~ki
gledao i na brojne druge crnogorske zahteve u krajevima u kojima
su crnogorski i turski posedi bili tako izme{ani “da ih je bilo
vrlo te{ko razgrani~iti” (17, 392).
U raspravi o granici u Ku~ima i o ku~koj dràvnoj pripad-
nosti, Turci su raznim diplomatskim dokumentima uporno doka-
zivali da su Ku~i oduvek (vaqda od ulaska turske vojske u dana-
{wu Crnu Goru - IP) bili sastavni deo Turske, te se ne mogu
prihvatiti Danilovi zahtevi da pripadnu Crnoj Gori. Ruski i
francuski delegati u Konferenciji ukazivali su na gre{ke i
turskim dokumentima i ponavqali dokaze o ku~koj pripadnosti

Crnoj Gori. “Intimno nijesu bili uvjereni da su oni u martu
1856. godine bili podanici crnogorskog kwaza” (17, 424).
Na ambasadorskom nivou, ali ne uvek u istom sastavu, odrà-
no je nekoliko sastanaka, od kojih ovde pomiwemo samo one koji
su se bavili grani~nom linijom u Ku~ima: drugi po redu, odràn
6/18. oktobra, na kome je, posle ùstre rasprave, u na~elu prihva-
}en predlog da se “dio Ku~a - Drekalovi}a, »gotovo u cjelini«,
prikqu~i Crnoj Gori, osim tri sela: Zatrijeba~, Ko}e i Fundi-
na”; i posledwi, peti po redu, na kome je 27. oktobra/8. novembra
1858. godine odlu~eno da Ku~i pripadnu Turskoj.
Kako se moglo o~ekivati da }e taj na~elni predlog opstati
do kraja, konzuli iz Skadra potrudili su se da Danila umire, uka-
zuju}i na neke pojedinosti koje govore protiv wegovih tvrdwi da
su Ku~i crnogorski. U~inili su to pismom od 12/24. oktobra,
podse}aju}i da se po mirovnom ugovoru od avgusta 1856. godine,
Ku~i i Drekalovi}i nalaze u istom stawu “u kome su se nalazili
prije kwaève ekspedicije i sami su odlu~ili, da èle da ostanu
pod turskom protekcijom. Ovaj ugovor stojao je na snazi sve do na-
zad malo vremena, »kad ste vi primili Drekalovi}e pod svoj pro-
tektorat, po wihovoj èqi. Iako je ovim naru{en ugovor, pa{a
nije ~inio od ovoga pitawe sve dok Petar Filipov nije po{ao da
spali Fundinu, Zatrijeba~ i Ko}e, ako se ne pokore kao Drekalo-
vi}i, ~iji su oni, po Va{em mi{qewu, sastavni dio. Mudir iz Pod-
gorice krenuo im je u pomo}, ali je napadnut i nalazi se opsa|en u
jednoj kuli. Pa{a je izjavio, da ste Vi slomili primirje i da }e
poslati svoje trupe u Podgoricu«. Nadaju se, da }e kwaz dràti
ugovor od 1856, kako ne bi do{lo do komplikacija.
Kwaz je odgovorio istog dana, da se on drì ugovora, a {to se
na granici desio neki nemio doga|aj, to je znak da treba pristupi-
ti razgrani~ewu {to pre. [to se ti~e Drekalovi}a, »oni su sami
do{li k meni i pokorili se. Drekalovi}i su moji podanici i ja se
nikakvim ugovorom nijesam wih odrekao. Ja ne mogu suspendova-
ti vr{ewe du`nosti tamo, ali i protestujem protiv svake in ter-
pretacije, po kojoj bi se moglo misliti, da ja priznajem Turcima
ma kakvo pravo nad wima. Drekalovi}ima treba ostaviti pravo
na svaku slobodu akcije« (4, kwiga XVII, sveska 3 - mart 1937, 141-142).
Razgrani~ewe. “Posle duèg odugovla~ewa i diplomatskih

zapleta, Turska je bila prinu|ena da prihvati razgrani~ewe sa
Crnom Gorom; to je re{eno na konferenciji diplomatskih pred-
stavnika velikih sila u Carigradu, od 14. oktobra do 8. novembra
1858. godine (55, 435). Granicu su diktovali Nemci, a nema~ki
282 Ilija Petrovi}
delegat Lihtenberg, konzul u Skadru, priklonio se Ekarovom

stavu da su, zbog turskih zverstava nad neza{ti}enom rajom èq-
nom da se ujedini sa Crnom Gorom, crnogorski grani~ni zahtevi
opravdani. Iako je turski delegat protestovao zbog takvog opre-
deqewa u komisiji, ~ak prete}i da }e napustiti kongres ukoliko
se ne budu po{tovali interesi Porte naspram malene Crne Go-
re, utvr|ena je nova granica; ne onako kako je to zahtevala Crna
Gora, ali ni prema turskim interesima: Crna Gora dobila je Gra-
hovo, pola Bawana, @upu Nik{i}ku, dve tre}ine Drobwaka, Tu-
{inu, Uskoke, Lipovo, Gorwe Vasojevi}e, skoro tre}inu Dowih
Vasojevi}a, Dodo{e i jedan mali deo Ku~a (14, 32-33; 55, 435).
Pored zapisnika o odluci kojom su Turska i Crna Gora raz-
grani~ene, predstavnici evropskih sila i Turska potpisali su i
“kartu o razgrani~ewu Albanije, Hercegovine i Crne Gore”. Ova
formulacija bila je, zapravo, turski diplomatski manevar; woj
nije odgovaralo da se potpi{e sporazum o razgrani~ewu izme|u
Crne Gore i Turske, po{to bi to zna~ilo da ona formalno pri-
znaje Crnu Goru kao ravnopravan subjekt u zakqu~ivawu me|una-
rodnih sporazuma (9, 389-390).
Po{to su dovr{eni pregovori o razgrani~ewu, francuski
poslanik u Carigradu Tuvnel napisao je 2. novembra 1858:
“Posao oko razgrani~ewa, izuzev promjena na obiqeènim
mjestima, moè se smatrati da je zavr{en. Mi smo spasili nezavi-
snu egzistenciju Crne Gore, ili bar sa~uvali smo zemqu od jedne
te{ke nesre}e. Poslije tog prvog rezultata, francuska carska
vlada privoqela je svojim naporima ostale velike evropske sile
da se zajedno s wom zauzmu za ovaj mali narod, koji je do tada bio
zaboravqen i izazivao samo nepotpune simpatije. Ve} sam taj ~in
stvorio je ovom narodu neo~ekivani poloàj i stavio ga u budu}e
pod neku vrstu kolektivne garantije. Wegova teritorija nije
bila ograni~ena, a od sada }e po~ivati na zakonskoj osnovi. Gra-
hovo, Uskoci, Rudine, @upa i Bijela, krajevi toliko sporni i po-
znati po stalnim pobunama protiv turske vlasti, nijesu ~inili
sastavni dio Crne Gore pri smrti posqedweg vladike. Sada u
ovoj novoj tekovini, intervencija Francuske pruà mogu}nost
kwazu Danilu da bude spokojan. Ova tekovina je tim vi{e zna~aj-
na {to je dala Crnoj Gori strategijske i isturene poloàje pre-
ma Hercegovini, provinciji srpskog naroda i isto~ne religije.
Kwaz Danilo je istina izgubio Ku~e-Drekalovi}e, ali ovaj gu-
bitak ne moè se uporediti sa dobitkom na drugoj strani. Ovo se
pleme ne moè pretopiti sa svojim susjedima, plemenima alban-
ske i latinske religije. Ono }e prvom prilikom pri}i Crnoj Go-
ri i Porta }e uvijek biti nemo}na da mu nametne svoj jaram. Uo-
stalom, Ku~i-Drekalovi}i odvojeni su sada od ostalih Crnogo-

raca samo zato {to su ih trenutno bili napustili 1856. i {to su
se tom prilikom bili pokorili Turcima, traè}i wihovu pomo}.
Ovo im je do{lo kao kazna, koja ne znam ho}e li kwazu Danilu na-
nijeti bol” (49, nastavak 25, 11. februar 1980).
Kona~nim razgrani~ewem Ku~i su bili vrlo nezadovoqni.
Jedan od tuma~a tog doga|aja primetio je da bi oni “najradiji
bili da ne pripadaju nikom, ve} da zadrè svoje ranije plemensko
ure|ewe. Sada su se na{li u vrlo nezgodnom poloàju: Turci su
ih sumwi~ili za saradwu sa Crnogorcima, a od Crnogoraca se
boje da ponovo ne navoj{te na wih kao 1856. godine... Ali, kada ih
je ruski poslanik u Skadru po~eo uvjeravati da kwaz nema namje-
ru da ih napada, to ih je ohrabrilo i po~eli su ozbiqno sara|i-
vati sa Crnom Gorom. Ukoliko je ta saradwa bila o~itija, u toli-
ko je skadarski pa{a vi{e prijetio” (49. nastavak 26, 12. februar 1980).
I na drugoj strani, kod autora sklonog parolama ali i uve-
renog da su Ku~i “stvarno i dotad pripadali” Crnoj Gori i da su
podoavno “cjelina u (wenom) sastavu”, ~itamo da se Ku~i “nijesu
pomirili sa razgrani~ewem... na wihovoj teritoriji, jer im je
pleme bilo podijeqeno tako da to nije odgovaralo ni politi~-
kim, ni ekonomskim interesima plemena nego je wihov najve}i
dio (vi{e od dvije tre}ine) potpao pod tursku, a samo mali dio,
od Kràwe prema istoku, pod crnogorsku vlast. Takva podjela
jako ih je ogor~ila, pa ~ak i one u Ku~koj Krajini, i zbog toga su
stavili do znawa komisiji da tu odluku ne}e prihvatiti, nego da
}e se i daqe smatrati kao cjelina u sastavu Crne Gore, kojoj su
stvarno i dotad pripadali, bez obzira {to izme|u wih i ostalih
plemena nije uvijek bilo saglasnosti ~ak ni u najosnovnijim pi-
tawima saradwe sa centralnom dràvnom vla{}u na Cetiwu. (Jo-
vanovi} i ne pomi{qa da iz takve pri~e izvede zakqu~ak da su
Ku~i na jedinstvo s ostalim brdskim i crnogorskim plemenima
gledali kao pripadnici srpskog naroda, a da nisu bili spremni
da prihvate dràvnu vlast onakvu kakvu su zlo~ina~kim metoda-
ma nametali vladika Rade i kwaz Danilo - IP). I kada je skadar-
ski vezir pozvao wihove glavare da im potvrdi dotada{we glavar-
stvo, oni nijesu htjeli po}i, izuzev nekolicine wih, ali ni oni
nijesu po{li radi toga {to su to htjeli, nego {to su ih nagovo-
rili oni koji su ostali, toboè da vide {ta ho}e vezir i kakve }e
im poruke poslati. Koliko su glavari u toj situaciji bili obaz-
rivi prilikom dono{ewa odluka o saradwi sa Skadrom, najboqe
se vidi i po tome {to su me|u onima koje su odredili za Skadar,
izabrali i jednog kwaèvog perjanika, za kojeg se i dotad znalo
da je potpuno odan Cetiwu. Tu je, nesumwivo, bilo i ogor~ewa,
284 Ilija Petrovi}
jer su glavari mislili da se kwaz odlu~nije zauzeo, ne bi oni

pali pod tursku vlast, nego bi se kao i druga susjedna plemena
kona~no ujedinili sa Crnom Gorom. Bilo je nekih glavara... koji
su javno govorili, ne kriju}i svoje ogor~ewe, da je kwaz Danilo
tako s wima postupio zbog toga {to ih je mrzio i {to je, s obzi-
rom na dvije »pohare« radije zadrào neko drugo sporno pleme,
nego wih, s kojima je bio u stalnoj zavadi. Iako im je vezir nudio
svakovrsne povlastice i olak{awa wihovog te{kog poloàja,
bogate pijace u Skadru i Podgorici i skoro neosjetno pla}awe
hara~a... Ku~i su vi{e iz ~astoqubqa i ponosa, nego iz drugih
razloga, ostali i daqe s Crnom Gorom, odbijaju}i vrlo uporno
svaku saradwu s Turcima” (14, 33-34).
Posle razgrani~ewa. I daqe nastoje}i da Ku~e pridobije,

vezir je u Ku~e poslao svog visokog saradnika (Odo-bega, kome je
namenio upravu nad wima) s jednim vojnim odredom, samo da bi
“proverio” kakvo je tamo raspoloèwe i da bi stupio u vezu s naj-
uglednijim glavarima i nagovorio ih da se priklone veziru. No,
pre ikakvog “civilnog” kontakta, Ku~i su presreli taj odred i u
toku istog dana dva puta ga potukli (14, 33-34).
Mada su kwaz Danilo i vojvoda Mirko tada bili zauzeti sre-
|ivawem prilika u novopripojenim plemenima, ovi bojevi ni-
su na Cetiwu mogli pro}i nezapaèno. Ku~i su im ve} bi li iz-
van vidnoga poqa, ali je kwaz smatrao uputnim da se ne ulazi u su-
kobe s Turcima sve dok Crna Gora ne oja~a; savete Ku~ima u tom
smislu saop{tavao je Petar Vukoti} a ne on li~no, “jer je znao da
bi to Ku~e jo{ vi{e ogor~ilo”. I ne samo to, Crna Gora je mora-
la biti vrlo obazriva, po{to nije smela dopustiti da krivica za
bilo kakav vojni sukob s Turcima bude pripisana woj; bila je
raspoloènija da sukob izazovu Turci, kako bi ona stekla pravo
da se brani i u toj odbrani poradi ne{to i sa Ku~ima.
Dva pomenuta boja, makar koliko malenog obima, bili su svo-
jevrstan znak da Ku~i ne prihvataju tursku vlast, mada wihovim
glavarima nije bilo do novih otvorenih i ve}ih sukoba za koje se
zalagao i Marko Miqanov, tada kwaèv perjanik. Jedan od Mar-
kovih nauma bio je da protera Turke sa Meduna pre no ga pretvo-
re u utvr|ewe. Oprezni ku~ki glavari traìli su od wega da ne
napada i ubija Turke po Ku~ima, strahuju}i od osvete, a vojvoda
Bracan \urov Ivanovi} vrlo je razlo`no primetio da je “Crna
Gora daleko pa ne bi imala kad ni da okrene glavu” na wih (14, 37).
S ovim bi vaqalo dovesti u vezu optu`be Danilove na ra~un
Ku~a da su oni “izdajnici” i sli~no: Danilo izbegava vojne suko-
be s Turcima, po{to ne èli da bude okrivqena za wih, a Ku~ima,
bez stvarne teritorijalne veze sa Crnom Gorom i uglavnom upu-

}enima samo na sopstvene snage, prebacuje za oprezno dràwe i
povremeno “diplomatsko” pregovarawe sa skadarskim vezirom i
odràvawe mawe ili vi{e poslu{ni~kih veza.
Po{to su, dakle, Ku~i i Vasojevi}i “dodeqeni” Turskoj, wi-
hovi predstavnici pismom su zatraìli da po{qu jednu svoju de-
putaciju na “poklowewe” skadarskom Avdi-pa{i. Odgovaraju}i
poslanicom na to pismo, Avdi-pa{a iskazuje svoju radost {to su
Ku~i i Vasojevi}i pripali Turskoj:
“Bogu i Velikim Dràvama ovako je ugodno bilo, da po razgra-
ni~ewu Dràve Otomanske od predjela Crne Gore, vi ste ostali
u granicu Wegovog Veli~anstva Sultana. Mi znamo da ste htjeli
do}i da se poklonite Ve}ilu (zastupniku - IP) Wegovog Veli~an-
stva Sultana i da ste èqeli da jedan na{ ~ovjek izi|e sresti
vas; dakle {iqem vam gospodina Ibrajima, juzba{u na{ega i ovo
na{e pismo od na{e strane. Predajem vam moje Gubernatorsko
slovo, da bez ikakvog straha imate slobodu do}i”.
Po prilici, sli~no pismo iz Ku~a i Vasojevi}a bilo je upu-
}eno i Su~enkovu, ruskom konzulu u Skadru, jer je i od wega “voj-
vodama i kapetanima Ku~a Drekalovi}a i Ni`nih (Dowih) Vaso-
jevi}a” stigla pisana poruka da bez ikakvog straha mogu oti}i u
Skadar (4, kwiga XVIII, sveska 2 - avgust 1937, 74).
I pored toga {to je pristala na ovu deobu, turska vlada je ~i-
nila raznovrsne smetwe u prakti~nom sprovo|ewu odluka cari-
gradske konferencije, pa je granica na terenu “ucrtana” tek 1859,
a protokol o razgrani~ewu potpisan aprila 1860. godine (55, 435).
Kako su ruski i francuski konzuli posle obja{wavali kwa-
zu, za wihovu akciju da se Ku~i prikqu~e Crnoj Gori bilo je ne-
povoqno i to {to su Ku~i 1856. godine priznali pokornost Tur-
cima. Oni su kwazu jo{ preporu~ili da se zadovoqi rezultatima
postignutim na konferenciji o razgrani~ewu. A zarad smirewa
onih koji su ostali izvan crnogorske granice, pu{teni su glaso-
vi, najverovatnije iz neposredne kwaève okoline, da }e Crno-
gorci povesti vojnu akciju za prikqu~ewe Ku~a i Dowih Vasoje-
vi}a; nije govoreno kad i uz ~iju potporu. “Narodu je kazivano da
je razgrani~ewem Porta u stvari priznala nezavisnost Crne
Gore” (17, 433-434).
Mada je u prepisci s jednim francuskim admiralom nazna-
~io da ga vrlo ~udi {to “Komisija priznaje status quo od 1856 za
Tursku, a za mene ne pristaje, a naro~ito koliko se ti~e Ku~a, koji
su do 1853. bili moji”, kwaz Danilo je bio “odu{evqen rezulta-
tima rada Carigradske konferencije ambasadora”. Za~udo, on je
s velikim razumevawem prihvatio ~iwenicu da su u Carigradu
286 Ilija Petrovi}
odlu~ivale zemqe s nesumwivim politi~kim autoritetom, kao i

da je Crna Gora, prema ohrabruju}oj konstataciji jednog francu-
skog diplomate, “stvarno dobila potpuno nov poloàj”, te da we-
ne granice, “koje su dosad bile neodre|ene, po~ivaju sada na zakon-
skoj osnovi, a samo wena egzistencija nalazi se u neku ruku pod
zajedni~kom garantijom velikih sila”, {to je, zapravo, “od najve-
}eg zna~aja” (9, 390-391).
Posle svega, Pavi}evi} je zakqu~io da “utana~ivawem zvani~-
ne dràvne granice prema Turskoj Crna Gora nije do bila nika-
kve nove teritorije; ome|eni prostor... bio je ~ak mawi od onoga
koji je prije razgrani~ewa kwaz kontrolisao i drào pod svojim
fakti~kim suverenitetom”. Odmah zatim on tvrdi da je Crna Go-
ra “osigurala potpuni suverenitet nad... jednim dijelom Ku~a”,
koji “niko nije mogao osporiti, ako je èlio da po{tuje fakti~ko
stawe stvari” (9, 433); ~udna Pavi}evi}eva logika, po{to je na Ca-
rigradskoj konferenciji odlu~eno “da Ku~i pripadnu Turskoj”.
“Teritorijalni razvoj” Crne Gore. Posle razgrani~ewa, Cr-

na Gora je, po wenim zvani~nim podacima, obuhvatala prostor od
oko 4.400 kilometara kvadratnih, a imala je 120.000 du{a, od ~ega
65.500 nastawenih u Staroj Crnoj Gori, a 54.500 u Brdima; podat-
ke su prikupili plemenski kapetani tokom rada Me|unarodne
komisije za razgrani~ewe, a sa~uvao ih je onda{wi ruski general-
ni konzul u Dubrovniku (9, 433).
Bave}i se istom stvari, odnosno “teritorijalnim razvojem”
Crne Gore, Poqak dr Henrik Batovski napisao je da je “prvo ut-
vr|ewe granice Crne Gore i Turske provedeno 1859 godine, a rad
o razgrani~ewu zavr{ila je komisija, koju su sa~iwavali pret-
stavnici velikih sila, Crne Gore i Porte, tek 1864 godine. (26
oktobra 1866 potpisan je po tome pitawu zadwi protokol). Crna
Gora je u ovo vrijeme dopirala do sjeverozapadnoga (uèga) dije-
la Skadarskog Jezera, odatle je grani~na linija djelimi~no des-
nom, a djelimi~no lijevom (sjeverno od Podgorice) obalom Mora-
~e, dolazila do izvora Lima i vra}ala se na sjeverozapad, k izvo-
ru Tare. Zatim je skretala na jugozapad, obilaze}i u ovo vrijeme
Hercegovini pripadaju}i Nik{i} i od hercegova~kog mjesta Gra-
hova, priznatoga Crnoj Gori, spu{taju}i se k jugoistoku paralel-
no s ivicom Bokokotorskoga Zaliva i i{la daqe uporedno s mor-
skom obalom, da se naposqetku vrati k Skadarskom Jezeru na sje-
veroistok od Sutomora (Spi~a), gdje se rijekom @eqeznicom svr-
{avala austrijska teritorija” (4, kwiga XVIII, sveska 2 - avgust 1937, 75).
Risto J. Dragi}evi}, istori~ar, prevodilac ovoga teksta, u
napomeni dodaje da se Crna Gora razgrani~ila s Turskom jo{
1838. godine, ali Batovski “ove podatke, izgleda, nije imao pri
ruci”. Dakle, te 1838. godine, 20. oktobra, veziri bosanski i her-
cegova~ki sklopili su sa vladikom Radem ugovor, ~ija peta ta~ka
glasi: “U isto vrijeme ~ini se vje~ni mir me|u nezavisnom obla-
sti Crnogorskom s jedne strane i me|u Pa{alucima bosanskijem
i hercegova~kijem s druge strane, to jest po~iwu}i od vrha Koma
Ku~koga do Dragaqa”, seoceta na putu od Grahova ka Risnu.
I, kaè Dragi}evi}, ponovo je 1842. godine Ali-pa{a sklo-
pio s Wego{em ugovor u kome se ponavqa stara formula da se ugo-
vor sklapa “o granicama izme|u nezavisne oblasti Crne Gore i
pa{aluka hercegova~koga”, te da ona “po~iwu}i od vrh Koma
Ku~koga do Dragaqa ostane isto kao {to je sada, t. j. da i jedna i
druga strana, i to sada drì i uìva ono {to koja sada drì i
uìva” (4, kwiga XVIII, sveska 2 - avgust 1937, 75; 79, 194).
Re~eno je ve} da su Ku~i, za razliku od kwaza Danila, bili ne-
zadovoqni rezultatima carigradske konferencije o crnogorskom
razgrani~ewu s Turskom, a lepo i korisno svedo~anstvo o tome
ostavio je Marko Miqanov:
“Ku~i su stajali u zajednici s Turcima do 1862. godine i rata
s Turskom. Kad se znalo da }e biti rata, nijesu ~ekali da ko prije
wih po~ne, no su se prije sve Crne Gore digli na oru`je i udarili
na Turke, poru{ili fortice (utvr|ewa) od Meduna do Podgo-
rice, a Turke koji su bili u wima, pobili i pohvatali.
Ku~e tako |avo mu~i kad se neko vrijeme ne biju s Turcima,
pa se zapale da se biju, kao svrbqivo tijelo da se ~e{e. Ja sam im
govorio da se ne po~iwu biti prije (ostalih) Brda i Crne Gore,
no da pri~ekaju dok im se ne vrati neja~ iz Turske do Pe}i i \a-
kovice, da se hqebom prehrani dok do|e proqe}e, i jo{ - da je mu-
ka udariti na grad i fortice. Ali wima to ne bje{e muka, koliko
da sve to bje{e pru}em pleteno i slamom pokriveno, i kumqahu me
Bogom i svetim Jovanom da {to prije otpo~nu borbu s Turcima...
I pobi{e se, kao {to rekoh. Kwaz im je poslao u pomo} ser-
dara Jola Pileti}a i serdara Blaà Radovi}a (iz Bjelopavli}a)
s ne{to vojske i Ma{a Vrbicu sa dva topa, kojima je tukao grad
Medun. No turska vojska udari, rastjera na{u vojsku i uze topove,
popali Ku~e, pa odatle okrenu sa drugom vojskom na Crnu Goru.
Pale}i sela, Turci do|o{e na Rijeku Crnojevi}a i pripremi{e
se da idu na Cetiwe. Nas ~etiri stotine Ku~a odosmo da branimo
Cetiwe, a na{e ène i djecu ostavismo u planini pri Komu. Ali
Turci ne iza|o{e na Cetiwe, no se ... po~e pregovarati o miru, a
turska se vojska vrati s Rijeke. Tako i Crnogorci otido{e ku}a-
ma, a Ku~i kod svoje neja~i u Komu (1, 284).
POGIBIJA DANILOVA
Kon~ina. U poglavqu o Bjelopavli}ima pisano je o posledi-
cama “bune” koju je kwaz Danilo izazvao svojim bahatim i ne~ove~-
nim pona{awem pod Ostrogom, o Troji~inu dne 1854. godine (30.
maja/11. juna), a ovde }e biti ponovqeno da je zbog uvreda nanese-
nih ne samo bjelopavli}kom plemenu ve} i wegovoj porodici, To-
dor Kadi} izbegao najpre u Skadar, preko Spuà, a potom u Ca-
rigrad. “Mu~en èqom za osvetom” i nameran da ubije kwaza, po-
sle neku godinu vratio se u blizinu Crne Gore, u Bar, i tu ~ekao
zgodnu priliku da ostvari svoj naum.
Prilika mu se ukazala kad je kwaz si{ao u Kotor, 31. jula/12.
avgusta 1860. godine. Kwaz je u atentatu bio rawen, ali je ve} na-
rednog dana umro; pri~alo se da je sa~ma kojom je kubura napuwena
bila zamo~ena u zmijski otrov.
Istoga dana kad je na Cetiwe stigao glas da je Danilo izdah-
nuo, “u prvi mrak navali velika ~eta naoruànih perjanika... na
trideset ku}a Kadi}a noèvima i pu{kama i po~e{e klati i ubi-
jati sve ìvo. Prolomi se zrakom vapaj, vrisak èna i djece, klet-
va i krik junaka. Planu {qeme prve ku}e, druge ku}e, a oko pola
no}i utihnu{e qudski glasovi. Sve ìvo je poklano i pobijeno.
Trideset kula iz bijela mramora, leè u ru{evinama, a iz wih
sukqa dim zasi}ena poàra. Dvadeset i dva Kadi}a leè mrtva, a
drugi pobjego{e, neko se vrijeme kri{e u vrletima, a onda presko-
~e tursku granicu i spuste se u Vraku, kod Skadra”.
Todor Kadi}. U tekstu pod naslovom “Biqe{ke o primjer-

nom pona{awu Kadi}a od ~asa hap{ewa do smrti” pi{e, izme|u
ostalog, da su Todorovi odgovori istraìteqima i sudijama “bi-
li krat ki, o{troumni i uqudni. Nije jadikovao ni prokliwao,
nije nikad nikoga zamolio da ima saàqewa prema wemu. Jednom
rije~i, drào se uvijek primjerno i dostojno po{tovawa. Ni u tam-
nici, ni na putu iz zatvora do suda, ni pred sudijom nije dao
povoda nikakvoj zamjerci, nikad nije upotrijebio kakav nepristo-
jan gest ni psovku.
Kada mu je tokom rasprave skrenuta pa`wa na zlo~in... nije
se ni najmawe zbunio ni promijenio boju lica, - odricao je ono
{to je morao odricati, a priznavao samo ono {to nije mogao nika-
ko odre}i... Istra`ni sudija... zamolio ga je da mu kaè da li je mr-
zio Kwaza. Kadi} odgovori: »Kunem se Bogom da nemam nikakve
mr`we prema mrtvome Kwazu, ali ipak, molim vas da mi svu~ete
ko{uqu pa je vi obucite, i onda mi sudite«... Prvog dana iza pre-
sude pjevuckao je u tamnici i govorio da je Kwaz poginuo kao pas,

a da }e on umrijeti kao hri{}anin, pa je zatraìo da mu iz tam-
ni~ke pravoslavne kapele donesu duhovnu kwigu koju je po cio
dan ~itao...
Vi{i sud je potvrdio presudu Okru`nog suda; 10 oktobra u 4
sata poslije podne stigao je xelat, a oko 4 i po sata Kadi} je od-
veden u sud gdje mu je saop{teno da je vi{i sud svojim dopisom br.
14156 od 28 septembra 1860 godine osnaìo presudu Okru`nog
suda, a smrtna presuda }e biti izvr{ena 13 oktobra u 9 sati prije
podne...
U jutro 12-og ispovijedio se, a zatim je poduè razgovarao sa
istra`nim sudijom i dràvnim tuìocem, a malo kasnije je u pri-
sustvu prote K. Jovanovi}a, nekoliko oficira i nekoliko pri-
vatnih osoba, odrào ovaj govor: »Gospodo moja! Svakome ~ovjeku
je mio ìvot pa ga s toga sama priroda obavezuje da na wegovo odr-
àwe upotrijebi sve mogu}e sile, ali kad sve nastojawe ostane
besplodno i kad vidi da mu se pribliàva posqedwi ~as, potreb-
no je da se ispovijedi. Ja sam se ispovijedio najprije Bogu, pa su-
dijama, a sada }u vama: Sada pokojni crnogorski kwaz Danilo Pe-
trovi} htio je da mi oduzme ìvot, jer sam odbio da poslu{am we-
gove krvni~ke naredbe. To moje odbijawe po{tedjelo je ìvot
mnogim nevinim qudima. Primoran sam bio da ostavim otaxbi-
nu, stare roditeqe, mladu suprugu i dva nevina sina da bih sa~u-
vao glavu. Po naredbi Kwaèvoj pobijeno je pet ~lanova moje rod-
bine, konfiskovana moja imovina i prisiqena moja sestra da se
preuda iza jo{ ìvoga muà koji je bio prisiqen da bjeì sa mnom
zajedno. Moj boravak u Austriji vlasti nijesu trpjele, nijesam
mogao dobiti paso{ za Rusiju da bih se kod Svetog sinoda potu-
ìo na pretrpqenu sramotu zbog preudaje svoje sestre. S jedne stra-
ne gonio me kwaz, s druge francuski konzul u Skadru. Obojica su
traìli moju glavu. Pri svim tim gowewima i pored nagovarawa
drugih, nikad se ne bih odlu~io da ubijem Kwaza. Ali kad sam do-
znao da je Kwaz na moju glavu postavio varvarsku ucjenu od 500 fo-
rinti, rije{ih se da naplatim svoj ìvot za cijenu mnogo vi{u,
da ga ubijem gdje ga budem zatekao.
...Ja sam smrt zasluìo. Moje krivice i one Kwaève, bile su
prete{ke zemqi, pa je morala da nas pro`dere. Obojica smo bili
krivci i eto nas do malo obojica pod zemqom. Ali ja umirem s jed-
nom àlosti: prolio sam nevinu krv za vrijeme mog boravka u Ca-
rigradu. Ubio sam bez ikakve wegove krivice brata onoga koji se
po naredbi Kwaèvoj oènio mojom sestrom. To je jedino zbog ~e-
ga me grize savjest, ali Bog je velik i milostiv, pa se uzdam da }e
mi oprostiti«.
290 Ilija Petrovi}
No}u izme|u 12 i 13 oktobra te{ko se isplakao, zatim se umio,

o~e{qao i popio {oqu crne kafe sa biskvitom. Poslije je raz-
govarao sa dva sve{tenika, pa sa istra`nim sudijom i dràvnim
tuìocem... Za to vrijeme dvije ~ete pje{adije u potpunoj paradi
postrojile su se ispred tamnice... Zamolio je da mu donesu ~a{u
vina i da mu dozvole da popu{i cigaretu. Vino je popio, a cigare-
tu nije imao vremena da ispu{i, jer se ~itava pratwa uputila ka
vje{alima... Na vje{alima se hrabro drào. U 9 sati i 29 minuta
izdahnuo je. Za to vrijeme vojska je gologlava kle~ala” (34, kwiga
I, sveska 5-6, 268-271).
Jovan Vuk~evi} smatra da ovaj dokument mnogo gubi od svoje
vrednosti zbog simpatija koje wegov autor pokazuje prema ubici,
te da iz Kadi}evog priznawa proizilazi “da je on bio `rtva Kne-
ève stroge politike i da je, kao primitivac, zaista bio prinu-
|en da izvr{i ubistvo” (34, kwiga I, sveska 5-6, 271). Vuk~evi} bi,
dakle, mnogo vi{e voleo da je zapis o Todoru i posledwim wego-
vim satima bio pri~a o prostom, sirovom, budalastom i ni{tav-
nom gor{taku, po{to bi mu tada mogla opstati i “misaona” ocena
da je on, Todor Kadi}, “kao primitivac bio prinu|en da izvr{i
ubistvo”. Saznawe da se radilo o ~asnoj, hristoqubivoj, smire-
noj i ~ojstvenoj osobi, za Vuk~evi}a predstavqa prepreku osnov-
noj ideji da li~nost Todora Kadi}a treba do kraja ocrniti, te da
bi i to mogao biti prilog za dizawe nerukotvornog spomenika
kwazu Danilu.
“Ne pada iver daleko od klade”. Smena na crnogorskom kwa-

èvskom prestolu nije dovela do smirivawa uzavrelih strasti.
Prvi “dràvni~ki” korak mladog kwaza Nikole, naslednika Da-
nilovog (makar taj korak u~inio i wegov otac, vojvoda Mirko),
bio je da sve svoje snage usmeri na svirepu odmazdu prema celom
bratstvu Kadi}a. îni se da je jedan broj Kadi}a i wihove najbli-
è rodbine, wih oko osamdeset, odmah izbegao u Skadar, odnosno u
Vraku, me|u Srbe, a ne{to preko petsto na{lo ih se na Kosovu; ne-
ki su se skrasili u okolini [avnika (u Star~u), a neki su potegli
~ak u Vojvodinu Srpsku, do Vrbasa, na primer; godine 1860. stig-
la su tamo ~etvorica bra}e, od kojih danas nema ìvih mu{kih
potomaka. O sudbini onih koji su ostali na svojim ogwi{tima ka-
zuje jedno obra}awe grupe crnogorskih emigranata kwazu Nikoli,
objavqeno u Beogradu, u kwizi Nekoliko slika iz albuma Petro-
vi}-Wego{evog doma:
“Prvo zlo~instvo koje ste, kao gospodar Nesretwe Crne Go-
re, u~inili u dru{tvu Va{eg zloglasnog oca (no, i kud }e kru-
{ka, do pod kru{ku?!), ako uop{te takve »malenkosti« smatrate
za zlo~instvo, bilo je to {to ste odmah, ~im ste nesre}om Srp-

stva, stupili na crnogorski presto - t. j. ~im je stu~en Danilo -
dali zaklati i podaviti cijelo bratstvo Todora Kadi}a (devede-
set i dvoje ~eqadi), te se, kao sramna i bezrepa kukavica i kao
krajwe podao i pokvaren ~ovjek, svetite i nad nejakom dje~icom u
kolijevkama i nad slabim ènama i starcima”.
Brojem pobijenih ne vredi se baviti, jer neki vele da je ubi-
je no “svega” dvadeset ~etvoro, ali je va`no ista}i da osvetni~ki
postupci kwaza Nikole nisu bili plod trenutnog besa, ve} dale-
kose`na zamisao, da li wegova, da li oca mu vojvode Mirka. Jer, u
jednom aktu iz februara 1861. godine pi{e i slede}e:
“Tad op{ti viknu da ni u odivu wihovu djeteta ne ostave, no
ne da{e glavari no istoga rukostavnoga zlo~inca (ubicu) Jovicu
Kadi}a (misli se na Todora) na konop objesi{e, kao razbojnika,
i re~eni Jovica sam sebe optuì da je o tome radio kao i Juda oko
Hrista. Tad glavari i cio narod izagna{e preko na{e granice
{to god bi od Kadi}a i ovako osudi{e: da nema nikad od te ku}e
niko u na{u granicu dok je Crne Gore, no koga bi neko vidio, pa ga
ne bi ubio, taj }e èstoku kaznu Verhovnoga suda dobiti, isto kao
da bjehu buntovnika u ruke uhvatili”.
I daqe, u izve{taju policijskog komesara u Kotoru, pisanog
30. jula 1863, ravno tri godine posle atentata, pi{e da su turske
vlasti tokom juna predale kwazu Nikoli popa Puni{u Pavi}e-
vi}a i jo{ petnaestoricu Crnogoraca. Puni{a je zatvoren, osu-
|en na smrt i ubijen u Bjelopavli}im, na ]erani}a glavici, is-
pred crkve; tu je i sahrawen.
Novi izve{taj kotorskog policijskog komesara, pisan 25.
septembra iste godine, kazuje da je “Mirko naredio svima koji su
rod s Kadi}im da za osam da na napuste svoje ku}e, svoja imawa, i
da se sele iz Crne Gore, ina~e }e ih on silom iseliti. Dva gla-
vara toga plemena odjuri{e na Cetiwe da mole Kneza. Pred sa-
mim Kneèvim dvorom, Mirko ih je dao iskasapiti na komade.
Ubice su uhva}ene, ali ih je Knez Nikola pustio da pobegnu u Tur-
sku, gde ih dobro primaju” (4, kwiga XXV, sveska 1 - januar 1941, 26).
A da preìveli Kadi}i nisu imali mira ni posle bekstva iz
Crne Gore, svedo~i Radomir Guberini} iz Berana:
“Tako su (cetiwski Petrovi}i - IP) poku{ali biolo{ki
istraìti kadi}ki ogranak Pe{i}a u Gorwim selima u Staroj
Srbiji, u turskoj granici. Pred bjesomu~nom hajkom, gorwosel-
ski Pe{i}i (Kadi}i) iz sela Bastaha, iz Vasojevi}a, potraìli
su za{titu od vasojevi}kih kapetana, ali i od bratije manastira
Visoki De~ani, uz te{ku zakletvu da oni nijesu od te »zle ku}e
Kadi}a« koja je ubila kwaza”.
292 Ilija Petrovi}
Nema pisanih tragova, bar ih do sada niko nije obelodanio, o

tome kako su se Ni{avi}i, tako|e kadi}ki ogranak, pona{ali
tih godina. Ako ve} nisu bili na cetiwskoj meti, treba verovati
da su oni sve to vreme }utali o svom kadi}kom poreklu; samo tako
su mogli preìveti zlu voqu Danilovih sledbenika. Po prili-
ci, oni se i danas ne dose}aju o ~emu se sve radilo, tako da se i u
winom rodoslovu o tome mnogo ne pi{e (74); ba{ kao da je vrlina
zaboraviti preìvqeno zlo.
A koliko je to zlo bilo neizmerno, vidi se i iz na~ina na ko-
ji je, na po~etku Prvog balkanskog rata, kraq Nikola do~ekivao
srpske dobrovoqce iz Amerike. Tokom jedne smotre tek pristig-
lih dobrovoqaca, ispred dvora, kraq se trudio da sa svakim od
wih progovori koju re~. Kad je stao ispred jednoga, zapitao ga je
za ime. Na odgovor “Kadi}”, kraq je zabezeknuto stao, da bi od-
mah, u nekontrolisanom gnevu, tom momku razvalio teàk {amar,
propra}aju}i ga re~ima: “Ti si mi ubio strica”. Ime tog Kadi}a
ostalo je nezapisano i on se u kwigama o srpskim dobrovoqcima
iz prekomorskih zemaqa vodi samo s prezimenom; mogao je to bi-
ti neki Kadi} iz Star~a, kod [avnika, ali i sa neke druge stra-
ne, budu}i da je zabeleèno i ime dobrovoqca Ivana Kadi}a iz
Male Va{ice, u Sremu (75, 187; 76, 173).
Savremenici o Danilovu “liku i delu”. Od svih tekstova ko-

ji }e o kwazu Danilu biti dati u nastavku, samo je jedan nastao za
wegova ìvota; napisao ga je jedan “odu{evqeni” Francuz, kad je
kwaz po~etkom marta 1857. godine stigao u Pariz:
“Stanovni{tvo Pariza, uvek èqno iznena|ewa, primi sa
simpatijom ove neo~ekivane goste u neobi~nom elegantnom ode-
lu, visoka rasta, ratni~ka izgleda sa blistavim oru`jem. Princ,
koji uìva glas smele hrabrosti obratio je pa`wu na sebe wego-
vom mlado{}u, inteligencijom, sretnom me{avinom odlu~nosti,
dobrodu{nosti i oholosti” (4, kwiga VII sveska 6 - jun 1930, 329).
Ovj izve{ta~ nije to napisao, ali je onaj iz Tuluza objavio da
je kwaz u Parizu boravio sa svitom od 14 osoba (60, broj 335 od 5. de-
cembra 1858).
Deo tekstova pisan je u vidu nekrologa, neposredno po Dani-
lovoj smrti, tako da i tu pojedinost vaqa imati na umu kad se pro-
cewuje wihova sadrìna.
Letopis srbski, potowi Letopis Matice srpske, veli za Da-
nila da se “zakneìo” 1851. godine; da je odvojio svetovnu od du-
ovne vlasti; da je “imao za vojevawe najve}e sposobnosti, najvi{e
voqe i najvi{e juna~ke smelosti”; da je, zahvaquju}i wegovom
trudu, “Me|unarodni odbor velikih sila, kojega je i jedan Crno-
gorac bio ~lan, u Carigradu 8. novembra 1858. i 17. aprila 1860.

godine uzakonio granice me|u Crnogorskom kneèvinom i Tur-
skom carevinom”, posle ~ega se Crna Gora “ra{iri od Grahova do
Klobuka, oko @upe do Nik{i}a i Vojnika, oko Vasojevi}a do Ko-
la{ina, a u zamenu je ustupila jedan deo Ku~a i Drekalovi}a, ko-
ji joj se u ratu ~esto odmeta{e”; te da je umro od rane “koju mu za-
dade krvni~ka ruka” (7, 211-213). Malo pa`qivijem ~itaocu moglo
bi se u~initi da je Danilo uloìo vrlo velik trud da Ku~e, koji
mu se “u ratu ~esto odmeta{e”, ustupi Turcima, eda bi, u zamenu
za wih, dobio pro{irewe “od Grahova do Klobuka, oko @upe do
Nik{i}a i Vojnika, oko Vasojevi}a do Kola{ina”!
A onda, letopisana je kwaèva li~nost: “Knez Danilo bio je
ispod sredwe visine, jaka sastava, {irokih ple}a i kratka vrata,
o~i su mu vatrom sevale i bile su zelenkaste, pa ga zato Crno gor-
ci po svom obi~aju i prozva{e »zekom«. Naravi je bio malo nag-
le, imao je osobito bistar um i sve je lako sva}ao. Uvek je u crno-
gorskom narodnom odelu i{ao, ali uvek bez oru`ja” (7, 214).
Novosadski Srbski Dnevnik pisao je o kwaèvoj pogibiji
tr i puta, ali mnogo kra}e nego Letopis. Prvi put samo je kratko
javqeno da je ubijen (2, broj 62 od 6/18. avgusta 1860), dok je u drugom
broju dat opis wegove li~nosti, istovetan kao i u Letopisu, sa
dodatkom da je “sve Srbe jednom qubavqu obuzimao, a sam je govo-
rio, da niko nije Crnogorce tako kao on milovao” (2, broj 63 od 8/20.
avgusta 1860). Tre}i prilog mogao bi biti interesantan samo zbog
toga {to opisuje wegove posledwe ovozemaqske trenutke:
“U 11 sati po~ne knez u mukama buncati. Najprije je govorio
francuski, pa je stao. I po~ne opet ja~im glasom: »Bosna, Erce-
govina, Crna Gora, Srbija - pa {ta! pa {ta, oni kwaz ... neka, ne-
ka bude, a ja }u prost soldat«. Nanovo umukne i poslije desetak
minuta po~ne mahati desnom rukom kao da sabqu drì i nogom da
u postequ udara kao da ja{e na kowu, i stane u glas vikati: Dr` -
ne pu{ti - ne izdaj - êvo - Cuce - Grahovo - Ku~i - juri{ - tan -
tan - bum - bum!, i izdahnu” (2, broj 70 od 4/16. septembra 1860).
I zvani~ne novine u Kwaèvini Srbiji zabeleìle su Da-
nilovu pogibiju: “U malo vremena on je ne~uvenom slavom odbio
dva stra{na rata od Crne Gore, i takore}i naveo Evropu da po-
gleda na wegovu otaxbinu. Wemu se ima najvi{e pripisati, {to
je Crna Gora priznata za dràvu nezavisnu, i {to su joj granice
odre|ene” (77, broj 92 od 4/16. avgusta 1860).
Vojvoda Gavro Vukovi} ispisao je u svojim Memoarima jednu
od lep{ih àlopojki za Danilom: “U najvi{em jeku stvarawa dr-
àve, sudbina je htjela da Crna Gora pretrpi te{ki udar. Kwaz
Danilo je poginuo na Rivi Kotorskoj, od najmqene pu{ke nekog
294 Ilija Petrovi}
Todora Kadi}a, 1. avgusta 1860. godine. Tako je Crna Gora izgubi-

la svog prvog svjetovnog vladara kojeg je imala poslije nekoliko
vladika; izgubila je muèvnog, dobrog, nenadma{no energi~nog,
pravi~nog, pristupa~nog narodu, i u svemu razboritog vladara”
(prema 45, 295).
Ba{ kao {to bi to, epski raspoloèn, napisao i Ni}ifor
Du~i}: “Knez Danilo bio je veliki duh i imao je divnih osobina.
On je sa svojom izvanrednom odva`no{}u i neumornom radwom
oko granica i nezavisnosti Crne Gore i svojim ~vrstim karakte-
rom i gotovo{}u da svoje li~ne interese pot~ini srpskim op{tim
interesima, ostavio lijep i vje~it spomen u srpskom narodu i srp-
skoj istoriji” (19, 47).
Namesnik Dalmacije, austrijski general Mamula, 31. decem-
bra 1851. godine, ubrzo po Danilovom povratku u Crnu Goru, iz-
vestio je svoje naredbodavce iz Be~a, da je “iz slu`benog izvora”
saznao da su ga svi senatori, ukqu~uju}i i wegovog predsednika
Pera Tomova, do~ekali vrlo hladno i postavili mu pitawe {ta
traì on u Crnoj Gori? (16, 64)
Mamula je u jednom izve{taju iz 1853. godine, tako|e posla-
tom u Be~, vrlo slikovito opisao kwaza Danila: “Knezu Danilu
tek je 22-ga godina. (Pogre{no; on je ro|en 1826 - IP). Kao i
drugi Crnogorci od rane mladosti naviknut na telesna napreza-
wa i na voqu za ratovawe, za koje je o~eli~en, imao je prili~no
zanemareno vaspitawe. Od civilizacije zapadne, koju je vrlo po-
vr{no poznao, tre{ko da je primio druge kakve utiske, sem naklo-
nosti za sjaj i luksuz, i ~astoqubqa da svoj poloàj uzvisi. On go-
vori samo srpski i talijanski, jako je naklowen vojni~kom pozi-
vu, ali po mome mi{qewu vi{e zbog spoqa{weg sjaja, nego zbog
unutra{weg poziva, tako da mi je on jednom ranijom prilikom u
razgovoru predloìo da mu izradim kod ]esara poloàj ofici-
ra u jednom husarskom puku. On je li~no vrlo hrabar i pokazao je
prema svojoj opoziciji veliku energiju, ali, svestan svoje nedo-
voqne obrazovanosti vrlo je podloàn uticaju inteligentnih
qudi. Ima ~vrstu voqu da se proslavi, odu{evqeno je odan ideji
ujediwewa sviju Ju`nih Slovena, i evo {ta je govorio pred gla-
varima Crne Gore, kada se vratio iz Rusije:
»Ja ne dolazim u va{u sredinu da vama miroqubivo uprav-
qam, nego da zasluìm besmrtnu slavu. Ako ho}ete da mi pomog-
nete da do toga do|em dobrim, uveri}ete se da }ete u meni imati
oprobanog prijateqa, ako ne htednete, ja }u postati slavan ~ine-
}i zlo« (16, 65).
Po svemu, to je isti onaj vladarski program koji je taj prvi
svetovni vladar Crne Gore, ne po{tuju}i posledwu voqu svog
prethodnika, vladike Petra Drugog a svog strica Rada Tomova, i

odustaju}i od vladi~anske ~asti, iskazao re~ima:
“Vidite li koli{wi sam mali, ali ako me ne uzaslu{aste,
bi}u vam ve}i od Lov}ena: ako mi ne date dobrom da se proslavim,
ja }u gledati da se proslavim zlom”.
Ne moè se zameriti wegovom sinovcu, potowem kwazu i kra-
qu Nikoli, {to ga u jednoj svojoj pesmi iz 1859. godine, upore|uje
sa Kara|or|em, jer i @ivko Andrija{evi} u jednoj svojoj studiji
tvrdi da kwaz Danilo, “ba{ kao i Kara|or|e, predstavqa prim-
jer poèqnog pona{awa u vremenu nezavr{enog nacionalnog os-
lobo|ewa i ujediwewa”.
Pavel Rovinski, u Crnoj Gori Pavle Rus a u Rusiji Pavel
êrnogorec, kao da ga pravda, zabeleìo je da je “kwaz licem u li-
ce stajao prema narodu i sve {to se u kneèvini ~inilo, nosilo
je karakter wegove li~ne voqe. Takva situacija dovodila ga je u
kontakt sa narodom te su bili neizbje`ni razli~iti sukobi. Isu-
vi{e je bio prgav kwaz Danilo i u tim sukobima se nije ustezao
da nanese li~ne uvrede, a Crnogorci u to vrijeme jo{ nijesu bili
naviknuti da ih podnose, pa je on i pao kao `rtva osvete za jednu
takvu uvredu” (prema 45, 14).
Moglo bi se re}i da se i Marko Miqanov oduìo nekrolo-
gom kwazu Danilu, makar i sa zaka{wewem od tridesetak godina:
“Lijepa je stvar dobra nada, lijepa je misao na{ega naroda koju je
odràvao i pored svih muka koje su ga snalazile, a i sad ga sna-
laze, ali mu je lijepa nada i to {to se Boga i kletve boji i {to
umije àliti za srpski izgub u Ku~ima. Vi{e su àlili kwaza i
op{ti izgub nego Ku~e, iako im ono odvi{e tugaqivo i gre{no
bje{e. Koliko je bilo po Brdima i Crnoj Gori siromaha, golih i
bosih, gladnih i smrznutih, gledaju}i u muku svoje familije, i sve
ih to ne moga{e pobrkati da ne uzdi{u i slomqenim srcem ne tu-
guju zbog turskog veseqa, kojega ~iwahu za doga|aj u Ku~ima, jer se
Turcima ~iwa{e da su time dobili, te da }e Srbi od Srba bje-
àti Turcima i kod wih uto~i{te traìti, kao {to je toga i
bilo” (1, 458).
O Danilu, tuma~i. Pavi}evi}. [to je vreme vi{e prolazilo,

tuma~i Danilovog lika i dela sve su se vi{e utrkivali u nalaè-
wu {to lep{ih i vrednijih re~i o wemu, a ~ini se da je Branko Pa-
vi}evi} u tome predwa~io. On to ~ini po{tapaju}i se na prilo-
ge ili veznike uslovne prirode, podme}u}i tvrdwe da je Danilo
“umio da saosje}a sa wegovim neda}ama” i da je vladarski, odno-
sno li~ni interes va`niji od dràvnog. Istovremeno, on pre}ut-
kuje da “prijeki postupak” u Ku~ima nije bio ni od dràvnog ni od
296 Ilija Petrovi}
vladarskog interesa, po{to su Ku~i i posle pohare ostali pod

turskom vla{}u, ali i da je ba{ za wega, Danila, wegov cetiwski
prethodnik napisao onaj dobro poznati dvostih: “Kome zakon le-
ì u topuzu / Tragovi mu smrde ne~ovje{tvom”.
Po{to, dakle, kaè da je “mo`da novosadski Srbski Dnevnik
najvjernije okarakterisao posqedice atentata u Kotoru, izno se-
}i shvatawe da }e poginulog crnogorskog vladara najvi{e àliti
»sirotiwa hercegova~ka i bosanska, koja je od wega uspjehe i nade
za budu}nost imala« (9, 448), Pavi}evi} iscrpno obrazlaè Dani-
love zasluge za Crnu Goru i Brda:
“Ako su tekovine vi{evjekovne oslobodila~ke borbe crno-
gorskog naroda i dràvotvora~ki napori vladike Petra I i vla-
dike Petra II Petrovi}a Wego{a predstavqali najve}e istorij-
sko nasle|e koje je palo na ple}a prvom crnogorskom svjetovnom
vladaru - onda se mora re}i da je wemu po{lo za rukom da ga ne sa-
mo sa~uva ve} i uzdigne do visina koje mu je istorija bila ome|i-
la. (ûdno, jer on }e na drugom mestu re}i da mu je u Carigradu,
aktom me|unarodne konferencije o razgrani~ewu s Turskom, da-
ta Crna Gora ne{to mawa od one koju je dobio u nasle|e - IP).
Daqe nije moglo. Pod wegovom vladavinom crnogorska dràva
postala je vaàn ~inilac u razvoju oslobodila~kih i narodnih po-
kreta u ju`noslovenskim zemqama pod tu|inskom vla{}u. S druge
strane, on je u~vrstio temeqe za razvoj gra|anske dràvne orga-
nizacije u Crnoj Gori i svojom smi{qenom djelatno{}u podsti-
cao dru{tveno-ekonomske tendencije koje su unutra{wi razvoj u
zemqi vodile u gra|ansko dru{tvo. Kwaz je dobro poznavao du{u
crnogorskog naroda, umio da saosje}a sa wegovim neda}ama, ali
se stalno drào na~ela da nikad ne treba ustuknuti pred samovo-
qom i ne prezati od prijekog postupka, kad su bili u pitawu dr-
àvni i, prije svega vladarski interesi... Pokazalo se da je Pe-
tar II... dobro ocijenio kome treba ostaviti u nasqe|e dotada-
{we tekovine crnogorskog naroda” (9, 448-449).
Pejovi}. Polaze}i od stava da je vojvoda Mirko bio “najsna`-

nija li~nost crnogorskog naroda u ~itavom 19. vijeku”, Pejovi}
obja{wava da je kwaz Danilo bio junak i dobar politi~ar, ali je
bio plahe naravi, koja ga je ponekad nagonila na brza i nepromi-
{qena djela. “Kao da je znao da ne}e dugo ìvjeti, on je ìvio br-
zo i djela i wegove rije~i su od momenta; on kao da nije imao vre-
mena {ta }e re}i {to li uraditi. To najboqe dokazuju wegov po-
stupak u Ostrogu i wegova naredba vojvodi Mirku pri polasku na
Ku~e. Trebalo je braniti i pro{iriti mladu, tek oformqenu
dràvu, pa nije mnogo birao sredstva prilikom obra~una sa svo-
jim mnogobrojnim neprijateqima. Tako ih je iz dana u dan imao sve

vi{e, a prijateqa sve mawe... Todor Kadi} ubio je kwaza iz osve-
te (za) onaj kwaèv postupak u Bjelopavli}ima (koga) je nemogu-
}e pravdati, ali se jo{ mawe moè odobriti Kadi}eva osveta”
(49, nastavak 27, 13. februar 1980).
J. Jovanovi}. Ni Jago{ Jovanovi} nije propustio priliku da

pohvali Danilov u~inak u stvarawu crnogorske i brdske istori-
je, zbog ~ega je najpre ustvrdio da je “smr}u kwaza Danila (1/13.
avgusta 1860) nanesen teàk udarac {iroko zasnovanom planu raz-
gorijevawa borbe protiv Turaka u svim krajevima gdje je ìvjela
raja u okvirima feudalnih odnosa”. Odmah potom on je podrobno
objasnio da je “wegova smrt bila posqedica spleta borbe suprot-
nosti u unutra{wem ravitku Crne Gore i krajeva na koje je Crna
Gora polagala pravo, kao i neprijateqskog dràwa obiju ovih
sila (svaka sa gledi{ta svojih interesa) prema Crnoj Gori, koja
je tada (oko polovine XIX vijeka) bila vi{e nego ikad na ~voru
tih raznovrsnih suprotnosti. Kwaz Danilo je u toj sutuaciji bio
izraz svih tih suprotnosti u Crnoj Gori i oli~avao je u najve}oj
mjeri one snage u crnogorskom dru{tvu koje su to dru{tvo pokre-
tale naprijed, u prvom redu u pravcu bespo{tedne oslobodila~ke
borbe za razbijawe feudalnih odnosa i pridobijawa raje za uje-
diwewe sa Crnom Gorom. Zbog toga je, dakle, wegovom smr}u bio
zadat teàk udarac takvom planu, utoliko vi{e {to su unutra-
{we snage razvitka u Crnoj Gori bile jo{ krajwe zaostale i sla-
be da se brzo pokre}u naprijed u pravcu rje{avawa tih zadataka,
od kojih je stvarno na tom stepenu razvitka zavisio i daqi opsta-
nak Crne Gore kao nacionalne dràve, koja je bila tek u procesu
formirawa” (14, 39-40).
Pa, kad je ve} tako bilo, na drugom mestu je zapisao da su kwa-
èvi protivnici u Crnoj Gori i u Brdima do~ekali wegovu pogi-
biju “kao kona~an prekid sa svim reformama u dràvnoj upravi
koje je on izvr{io za ìvota i kao pobjedu separatisti~kih te`-
wi nad centralnom vla{}u” (15, 290)
Vuksan. Du{an Vuksan, koji je pa`qivo i{~itavao istorij-

sku gra|u pohrawenu u cetiwskom arhivu, i koji je u cetiwskim
Zapisima obelodanio svoja saznawa o devetogodi{woj vladavini
kwaza Danila, samouvereno tvrdi da Danilo “nije dobio mje sto,
koje mu pripada u istoriji. Tvrditi za Kwaza Danila da je bio ge-
nije, bilo bi pretjerano, ali i ako malo pismen i bez {kole, on je
bio jedan od rijetkih na{ih vladara, koji, dodu{e, nije uvijek znao
koliko moè, ali je uvijek znao {to ho}e. Kad se dobro prou~i,
298 Ilija Petrovi}
vidi se, da je bilo ne{to veliko u ovom ~ovjeku sitna tijela. Glav-
no poqe wegovoga rada nije bila wegova dràvica Crna Gora,
osim u toliko da stegne Crnogorce, koji su za slabog vladara Vla-
dike Rada bili dobro olabavili u svakom pogle du. On je prvi po-
ku{ao, da koliko-toliko uvede Crnogorce u kolosjek gra|ana za-
padne Evrope, ne ipak koliko je mogao, nego koliko je umio.
Glavni teren wegovoga rada bilo je oslobo|ewe naroda ispod
turskoga jarma, a naro~ito onog u Hercegovini. Tom radu posve-
tio je on sav svoj ìvot. Ili zar to nije bio besprimjeran podvig,
da se jedan vladar jedne male zemqe, opkoqene sa svih strana
Turcima, zalaè sav, da bi potisnuo iz Hercegovine otomansku
imperiju, koja tada jo{ nije bila sasvim trula. Oslobo|ewe Her-
cegovine omela je wegova rana smrt. U wegovo vrijeme rezultati
ovoga rada mogli su biti pozitivni. Kasniji napori iz godine
1876-1878 morali su pro}i naprazno. Tu je ve} izbio rivalitet
velikih sila, a kako mali prolaze u sukobu velikih, to nam je, na
àlost, predobro poznato iz na{e istorije.
I kao li~nost, i kao vladar, i kao vojnik Kwaz Danilo bio je
uvijek na svom mjestu. (I pored svih nepo~instava, kwaz je, dakle,
osoba uvijek na svom mjestu” - IP). Ja sam uvjeren, da o wemu misle
tako i oni, koji su o wem r|avo pisali po sumwivim dokumenti-
ma, jer nijesu imali boqih” (4, kwiga IX, sveska 4 - april 1931, 193-194).
Mada je, {to se Danilove vladavine ti~e, Vuksan verovao
samo dokumentima iz cetiwskog arhiva, nije mu bilo nepoznato
ni pisawe novosadskih srpskih novina da “niko nije Crnogorce
tako kao on milovao”. Znaju}i na {ta li~i “milovawe” ogwem i
sabqom i drugim priru~nim sredstvima kojima se Danilo sluìo
tokom svoje kratkoveke vladavine, on ipak ne}e propustiti da,
osamdesetak godina po Danilovoj pogibiji, istakne “koliko je
Danilu bilo na srcu srpstvo”, i da za budu}nost zapamti posledwe
Kwaève re~i: “Bosna... Hercegovina... Crna Gora i Srbija” (4,
kwiga XVIII - oktobar 1937, 198-199).
Pa, kad su ve} tako svi lepo pisali o kwazu Danilu, druk~ije
nisu mogli ni ostali, naro~ito publicisti.
Londrovi}. Duka Londrovi} je, tako, saop{tio svojim ~ita-

ocima da je “kwaz Danilo znao i u ratu i u te{kim situacijama da
bude human drug prema junacima i borcima. I sam ih je opomiwao:
»Crnogorci, uvijek imajte u mislima dok ste u borbi {ta }e po-
slije toga o vama gusle kazivati« (52, nastavak 44, 4. decembar 1976).
Simonovi}. Budu Simonovi}u, koji se vrlo kriti~ki bavio

kwazom Danilom i wegovom vladavinom i koji je pred ~itaoce iz-
300 Ilija Petrovi}
neo velik broj sramotnih i obezvre|uju}ih podataka o wemu, sve

to ne}e smetati da zapi{e kako je Danilo “bio jedna od najzna~aj-
nijih li~nosti koja je sjedala na Crnogorski presto, dràvnik
dostojan divqewa i primjer poèqnog pona{awa u vremenu neza-
vr{enog nacionalnog oslobo|ewa i ujediwewa, vladar koji je u svi-
je sti Crnogoraca slovio kao uzor nevi|ene upornosti i kuraì,
apsolutista ~i ja je voqa bila vrhovni zemaqski zakon, koji nije
dozvoqavao ni da se misli protivu wegove vlasti, prijek i nemi-
losrdan u sukobima, prgav i nazlobrz - nije prezao ni od li~nih
uvreda i ponièwa od kojih ga je jedno i glave ko{talo” (45, 9. i 11).
Opet Pavi}evi}. Vra}amo se ponovo Branku Pavi}evi}u,

koji je, verovatno svestan svojih preterivawa u pohvalama kwazu
Danilu ali i zbog nepomiwawa wegovih slabosti, bio nameran da
krivicu za Danilove grehe, barem jednim delom, prebaci na sta-
rijeg mu brata, vojvodu Mirka Petrovi}a. Po{to kaè da su Da-
nilo i Mirko “li~nosti gotovo identi~nih naravi i shvatawa”
(9, 73), Pavi}evi} }e utro{iti malo prostora da ukaè u ~emu se
sastoji ta istost, ne propu{taju}i da Mirka, i sa tek navr{enih
trideset godina, proglasi osobom “velikog ìvotnog iskustva” i
potpunim znalcem svega i sva~ega ~ak i u Brdima:
“Stariji kwaèv brat vojvoda Mirko Petrovi} (19/31. avgust
1820) viceprezident pa prezident Praviteqstvuju{~eg senata
crnogorskog i brdskog, vojvoda od Grahovca, pa veliki vojvoda
crnogorski, bio je najsna`niji kwaèv oslonac u zemqi, kwa-
èva desna ruka. Mirko je bio li~nost odlu~nog karaktera, ali
prijeke naravi, mo`da ~ak i è{}e od kwaève. Wegova je uloga
presudna u borbama oko vladarskog nasle|a 1851. i 1852, u strana~-
kim sukobima 1853, 1856. i 1857, kao i u slamawu plemenskog sepa-
ratizma. U Crnoj Gori nije bilo ~ovjeka koji je tako poznavao
Crnogorce i Br|ane, wihove plemenske karakteristike, srodni~-
ke veze, uticaj u bratstvu i plemenu, mane i osobine, zablude, strep-
we i uvjerewa. To svoje veliko ìvotno iskustvo stavqao je is-
kqu~ivo u slu`bu u~vr{}ivawa kwaève vlasti. Te{ko je na}i
sli~nog primjera u vladarskim ku}ama da brat tako ìvi i radi
za u~vr{}ivawe bratovqeve vlasti. Savremenici nijesu bez raz-
loga govorili da je on bio vladar uz vladara” (9, 449).
Pavi}evi} daqe kaè da je kwaz Danilo “s lako}om shvatao
su{tinu diplomatskih i politi~kih kretawa u Evropi i osje}ao
istorijsko zna~ewe narodnih pokreta u jugoslovenskim zemqa-
ma. Mo`da je ponekad i pretjerivao u prosu|ivawu o stvarnim
mogu}nostima svoje zemqe da organizuje {ire ustanke na Balka-
nu. Bio je fanati~an zastupnik ideje o ujediwewu Ju`nih Slove-
na, pa je zbog toga stekao popularnost i van granica Crne Gore.

Kao i wegov prethodnik imao je sna`no izraènu sugestivnu mo}
na sabesjednika. (Tako je moglo biti me|u Crnogorcima i Br|a-
nima, koji su znali za wegovu narav i ìveli u “sugestivnom stra-
hu” za sopstvenu glavu - IP). To mu je davalo velike prednosti u
nekim sloènim diplomatsko-politi~kim pregovorima, a isto-
vr emeno respekt kod protivnika i simpatije kod pristalica...
Bio je apsolutista po ubje|ewu. Wegova voqa bila je vrhovni ze-
maqski zakon. Kwaz nije trpio nikakvu opoziciju. U sukobu sa
wom bio je nemilosrdan. Mo`da je takvu èstinu podsticao we-
gov brat - vojvoda Mirko Petrovi}... koji nije dozvoqavao ni da
se misli protiv strogosti kwaèvske vlasti, a kamoli da se ne-
{to protivu we preduzima” (9, 8-9).
Neko }e, mo`da, re}i da ova Pavi}evi}eva ocena “katkad iz-
gleda prenagla{ena i preo{tra, jer je ove karakterne osobine,
svoju surovu i vrletnu narav, kwaz Danilo najvi{e ispoqavao u
nedràvni~kim poslovima i li~nom ìvotu” (45, 12), ali nije
najprihvatqivija ni pretpostavka da je na mladoga kwaza uticao
iskqu~ivo wegov brat Mirko; on je imao uzor i u vladikama Pet-
ru Prvom i Petru Drugom, ~ijom je politikom malena Crna Gora
krenula da postane najve}a evropska imperijalna sila 19. veka.
Ne sme se, naime, izgubiti iz vida da je teritorija poznata pod
imenom Crna Gora u nazna~enom periodu uve}ana nekoliko puta,
uvek na ra~un srpskih plemena u Brdima “i {ire”. Tako, na pri-
mer, godine 1796 (ili 1806) prikqu~eni su joj Piperi i Bjelo-
pavli}i, 1820. Rovca i Mora~a, a 1878, posle Berlinskog kongre-
sa, Ku~i, Nik{i}i i deo Vasojevi}a (onaj preostali deo posle
balkanskih ratova).
U svom “plutarhovskom” sudu o Mirku i Danilu, makar koli-
ko bio spreman da wihovu “prijeku narav” posmatra kao manu, Pa-
vi}evi}u se nije dalo da ode dovoqno daleko kao {to je to u~inio
vojvoda Simo Popovi}, u vreme kad je kwaz Nikola, sin Mirkov a
sinovac Danilov, bio na vrhuncu svoje vladala~ke mo}i:
“Vojvoda Mirko u svome samovla{}u vi{e se rukovodio li~-
nim raspoloèwem, koje je, do{av{i najednom do vlasti zadovo-
qavao bez obzira. Kwaz Danilo mu je dopu{tao veliku vlast...
bilo to kao bratu, ili je nalazio ja~u sposobnost i neku nadmo}-
nost u wemu... Poharu Ku~a (u maju 1855 i u julu 1856) izvr{io je
Mirko, onako grozno, a bez potrebe, bez povoda i bez razloga. Da-
ju}i maha neograni~enoj voqi i vlasti svojoj on nije ovakvim ra-
dom svojim doprinosio ugledu i dobrom imenu Kwaza i brata svo-
ga, {ta vi{e bio je tim i uzrok smrti Danilovoj... Kwaz Danilo
mo`da i ne bi toliko svoj gwev izlijevao, da ga nije posticao brat
302 Ilija Petrovi}
mu Mirko. Pored mnogih vrlina, Mirko je bio jako osjetqiv, bez-

obziran. Do{ao je do sile i vlasti, koju ku}a mu nije imala dokle
se Danilo ne zakwazi, i ja~a bratstva dala su im to osjetiti” (43,
455. i 458).
Da{i}. Miomir Da{i} veli da se Danilo “u politici ja~awa

centralne vlasti i stvarawa jedinstvenog dràvnog prostora
èstoko obra~unavao sa plemenskim separatizmom i u tom obra-
~unu sluìo se i tiranskim metodama - slamao je pobune u Bjelo-
pavli}ima, Piperima, èstoko se obra~unao sa Ku~ima i to u dva
navrata 1855. i 1856. I pravi i krivi qudi su ubijani i wihovi
domovi razoreni. Sve to stvaralo mu je protivnike koji su tra-
ìli osvetu” (63, 102).
Ipak, prema Da{i}evom “dràvotvornom” uverewu, koje, po
prilici, ne beì od stava da se svaka revolucija zasniva na poslu-
{ni~kom a ne svesnom delovawu wenih izvr{ilaca (inspirato-
ri su ne{to sasvim drugo!), protivnici i mogu}a osveta nisu Da-
nilovim “dràvnim reformama” predstavqali prepreku. Kwaz
Danilo je, kaè on, “ispoqio energi~nost, do granica surovosti,
i bezobzirnosti, prema plemenskom partikularizmu uop{te, o
~emu svjedo~e obra~uni sa plemenima Ku~a i Bjelopavli}a, wi-
hove pohare pra}ene prolivawem krvi bile su upozorewe da ne}e
biti milosti prema bilo kakvoj opoziciji dràvnim reformama
i wegovom autokratskom vladawu. Takvim sredstvima dràvne
prinude uspio je da slomi plemenski partikularizam i separati-
zam i da onemogu}i samovoqu glavara, stare prvake zamijenio je
senatorima, kapetanima i drugim nosiocima dràvne vlasti ko-
ji su bez prigovora prihvatili dràvne reforme” (86, 71).
Mitropolit Amfilohije. Zabriwavaju}e je {to i mitropo-

litu crnogorsko-primorskom gospodinu Amfilohiju (Radovi}u),
Br|aninu iz Mora~e, nije poznato kojim je i kakvim zlim poslo-
vima bio opsednut kwaz Danilo i po ~emu je ostao poznat onima
koji su preìveli wegove “dràvotvorne” zlo~ine. Danilovim
`rtvama on se nije bavio; ako je ispustio one pojedina~ne i mawe
brojnije po Crnoj Gori i Brdima (kojih bi, kaù, bilo do osam
hiqada), nije mu se smelo dogoditi da “presko~i” ku~ke stradal-
nike za veru hri{}ansku i veru u srpsko bratstvo crnogorskih i
brdskih vojnika i wihovih zapovednika. Za gospodina Amfilo-
hija, “kwaz Danilo je ostao poznat u istoriji kao pragmatista,
kao ukrotiteq plemenskog partikularizma, nemilosrdni iskor-
je niteq svojih protivnika, donositeq poznatog »Danilovog za-
konika«. Izdrào je napad pa{e Latasa (1851/52), izvojevao jednu
od najsjajnijih crnogorskih pobjeda na Grahovu (1858), doprini-

jev{i samostalnosti Crne Gore i wenom pro{irewu” (37, 218).
Dodao je tome {irewe crnogorskih politi~kih veza sa zapadnim
narodima, nastojawe da se ostvari “stara te`wa o osnivawu crno-
gorsko-srpske dràve”, oblikovawe Danilovog zakonika prema
tradicijama Du{anovog zakonika i Zakonopravila Svetoga Save,
ali se nu`no mora postaviti pitawe da li se Danilovo mesto u
istoriji moè odre|ivati bez podrobnije pri~e o “ukro}ivawu
plemenskog partikularizma” i “nemilosrdnom iskorjewivawu
svojih protivnika”.
I da li, mo`da, treba podse}ati na Pestalocijevu misao da
je “pravo ~ove{tvo dragocenije od sve lepote zemqe”, {to bi, u
slu~aju kwaza Danila, moglo zna~iti da je sav wegov trud oko pro-
{irivawa Crne Gore, i uvo|ewa mawe ili vi{e “modernih” za-
konopravila u woj, obezvre|en sopstvenim ne~ove{tvom. Ako se
ve} kwaz Danilo nije dose}ao da ga je vladika Rade, pou~en li~nim
vladala~kim iskustvom, stalno upozoravao da “kome zakon leì
u topuzu / tragovi mu smrde ne~ovje{tvom”, ta turobna istina ni-
je smela biti zanemarena u potowim tuma~ewima Danilove krat-
ke vladavine.
[ukovi}. A jedno od tih tuma~ewa, zasnovano na “interna ci-

onalisti~kom u~ewu”, jeste i ono koje nudi Mijat [ukovi}:
“Za vrijeme vladavine kwaza Danila postignuto je da prvaci
crnogorskih, brdskih i hercegova~kih plemena, koja su i daqe
bila pod okupacijom Turske, dosqedno slijede instrukcije Ceti-
wa. U~vr{}eno je uvjerewe u tim krajevima da je wihovo »prisa-
jediwewe Crnoj Gori najsigurniji put za wihovo oslobo|ewe od
turske okupacije«.
»Vojnim pohodima«, energi~no{}u i dràvni~kom strogo-
{}u, ne i bez surovih ~iwewa, primorao je na pokornost central-
noj dràvnoj vlasti glavare pojedinih plemena (Ku~a, Bjelo pav-
li}a i Pipera), suzbio tendenciju konkurentskog pona{awa ple-
menskih i nahijskih zajednica centralnim dràvnim organima u
vr{ewu dràvnih poslova. Time je obezbijedio da se o~uva i u~-
vrsti dràvno jedinstvo crnogorske dràve.
Ocjewivan sam za sebe, taj rezultat je, bez sumwe, istorijski
vrijedan i progresivan. O~uvao je i u~vrstio jedinstvo crnogor-
ske dràve. Oja~ao je crnogorsku dràvu i jedinstvo wenog funk-
cionisawa. Mjereno savremenim na~elima, me|utim, ne mogu se
pozitivno ocijeniti surovosti koje je u~inio da bi to ostvario.
Ali, konstatovane surovosti moraju se ocjewivati u kontekstu
situacije u onda{wem vremenu, {to podrazumijeva da vrijedno-
304 Ilija Petrovi}
sna ocjena zavisi od utvr|ewa da li bi se to jedinstvo moglo o~u-

vati i bez u~iwenih surovosti kwaza Danila... Jer, nu`no je od-
vajati pozitivno i surovosti i odvojeno ih vrednovati” (36, 128-
-129. i 131).
[ukovi}eve ocene o Danilovoj “vrijedno}i i progresivno-
st i”, nastale kao plod wegovog vi{edecenijskog “nau~no-mark-
sisti~kog” rada na uni{tewu srpskog naroda i, potom, na demo-
kratskom rasrbqivawu Crnogoraca i, naro~ito Hercegovaca i
Br|ana (koji nikad, sve do nastanka wegove “nauke” i “nauke” we-
govih antisrpskih istomi{qenika, nisu bili Crnogorci), u idej-
nom smislu strogo su ciqne i, stoga, potpuno neta~ne.
Prvo, surovosti kwaza Danila u Bjelopavli}ima nemaju ni-
kakve veze s o~uvawem i u~vr{}ewem “jedinstva crnogorske drà-
ve”, budu}i da su Bjelopavli}i jo{ od 1796. godine bili u sastavu
Crne Gore i da je Danilo svoje pohode na to pleme izveo po{to je
bjelopavli}ki otpor izazvao sam, svojim ne~ove~nim postupci-
ma; nisu se bjelopavli}ki glavari opirali crnogorskoj dràvi
i wenom ustrojstvu, ve} samovoqi i nesojlucima wenoga kwaèv-
skog ~el nika.
I drugo, Danilovi upadi u Ku~e nisu bili usmereni na o~u-
vawe i u~vr{}ewe dràvnog jedinstva Crne Gore, ve} iskqu~ivo
na porobqavawe ovog srpskog plemena. Sve pri~e o navodnom uk-
qu~ewu ku~kog plemena u Crnu Goru jo{ za vreme vladike Rada
(da li 1831, da li 1832. godine, po{to to teoreti~arima crnogor-
skog teritorijalnog {irewa jo{ uvek nije jasno) plod su pukog
naga|awa; dogovori vladike Rada i vojvode Vuki}a Popova zavr-
{avali su se samo na dogovorima, a svojim postupcima prema Ku-
~ima i wihovim glavarima vladika Rade samo je odbijao Ku~e od
Crne Gore. Dve crnogorske pohare Ku~a, koje je osmislio i nare-
dio, i izveo, kwaz Danilo, jo{ vi{e su udaqili Ku~e od Crne Go-
re, a razgrani~ewe Crne Gore sa Turskom, izvedeno 1859. godine,
jasan je dokaz da su Ku~i i tada bili, i daqe ostali, pod turskom
vla{}u; Ku~i su u crnogorsku dràvu u{li tek posle oslobodi-
la~kih ratova sedamdesetih godina 19. veka, odnosno na osnovu
odluka Berlinskog kongresa 1878. godine (78, 38). Potvr|uje to i
jedan crnogorski godi{wak za 1865. godinu, iz koga se vidi da u po-
pisu Poglavarstva gra|anskog, datog po crnogorskim i brdskim
plemenima, nema glavara iz Ku~ke nahije, niti su Ku~i tamo upi-
sani (28, 24-27). Samo po sebi, to zna~i da Ku~i tada i nisu bili
sastavni deo Crne Gore!
Ali to {to Ku~i nisu bili u sastavu Crne Gore nije smetalo
da 1862. godine, kad Omer-pa{a s velikom vojskom udari na Crnu
Goru, Marko Miqanov, tada kabadahija bratono{ki, povede ~eti-
ri stotine svojih saplemenika da brani Cetiwe. “Po zakqu~enom

miru Ku~i se na|o{e u naro~ito te{kom poloàju. U neuspe{nim
borbama protiv turske sile, ovoga puta sela behu popaqe na i
opusto{ena. Neja~ se bila sklonila u Komove i tamo o~ekivala
svr{etak bitke”. Na svoja ogwi{ta vrati{e se ~im je sklopqeno
primirje” (58, XV)
Znaju li se barem ta dva stava, lako je shvatiti besmisao [u-
kovi}evevog zakqu~ka da, iako razgrani~ewem s Turskom “nijesu
uvaèni zahtjevi kwaza Danila da se Crnoj Gori prizna istorij-
sko pravo i na druge teritorije... ovo je veliki uspjeh Crne Gore
i wenog vladara Danila” (36, 130). Docnije prikqu~ewe Ku~a Cr-
noj Gori, kao i “drugih teritorija” na koje je Crna Gora imala na-
vodno istorijsko pravo, vi{e je bilo plod trenutnih politi~kih
odnosa evropskih sila no Danilovih zasluga.
Boò Vukovi}. Ravno podrug veka po Danilovoj pogibiji, je-

dan autor, Boò Vukovi}, doktor medicinskih nauka, najverovat-
nije psihijatar, zapita}e se da li je ubistvo kwaza Danila bilo
prouzrokovano ~iwenicom da se on proslavio zlom u~iwenim bje-
lopavli}kim Kadi}ima i da li su ga Crnogorci onemogu}ili da
~ini dobro Crnoj Gori i Brdima. Odgovor na sopstveno pitawe ne
ostavqa mesta nikakvoj sum wi: “Crnogorci nijesu bili, bar ne
svi, ni poslu{ni ni pokorni, ali ti nijesu sami stradali, nego
su uz wih stradali i bezazleni i nevini. Kwaz Danilo je preuzeo
na sebe odgovornost za represali je i ka`wavawa. Nije to radio
posredno, preko sudstva i perjanika, nego neposredno, {to ga je
mrazilo kod naroda” (38, 58).
Ovaj autor nije ni postavio pitawe da li je zlo~in prema Ka-
di}ima bilo jedino zlo kojim se proslavio, ali ni pitawe da li je
za kwaza Danila vaìlo ono mnogo ponavqano pravilo da “zako-
ni nisu pisani za nas nego za na{i protivnici”. On se jedino
pozabavio, ali zaista vrlo povr{no, zakqu~kom Jovana Vuk~evi-
}a da “iz Kadi}eva priznawa i obrazloèwa ubistva izlazi da je
on bio `rtva Kneève stroge politike i da je kao primitivac,
zaista bio prinu|en da izvr{i ubistvo - okolnostima (progon-
stvo, udaja sestre, ucjena i t. d.) koje je iznio u svojoj ispovijesti.
Ali name}e se pitawe kako je na tu stvar gledala Austrija. Da
nije Kadi} nesvjesno posluìo kao oru|e za izvr{ewe ubistva?
Francuski konzul bio je umije{an u ovu stvar, a Napoleon III je
bio naklowen knezu Danilu. Zvani~na Austrija je sve to morala
znati i imati svoje gledi{te. Mislim da bi u tome pravcu treba-
lo traìti potpuno re{ewe ovog pitawa” (34, kwiga I, sveska 5-6,
271; 38, 58-59).
306 Ilija Petrovi}
Doktor Vukovi} ne odbacuje Vuk~evi}evu nedoumicu da li je

Todor Kadi} ubio kao primitivac ili po francuskom ili aus-
trijskom nagovoru, ali predlaè da “tre}i i najva`niji razlog”
bude u Kadi}u samom, “u wegovoj du{i, u psihi~kom stawu li~no-
sti”. Kadi}evu tvrdwu da nije mrzio Kwaza on koristi kao povod
za naga|awe da bi “mo`da psiholog rekao da Kadi} nije mrzio
Kwaza, ali je mrzio wegove postupke, mu~ilo ga je sve ono {to je
Kwaz uradio. Psihoanaliti~ar bi trebao da pronikne {ta je
Kadi}u pokrivala ko{uqa, kakva ga je unutra{wa sila natjerala
da izvr{i ubistvo... Taj pritisak u du{i, to tjeskobno stawe, ko-
je medicina naziva anksiozno stawe, tek u posledwe vrijeme se
opisuje u stru~noj literaturi kod Crnogoraca. To tjeskobno sta-
we Wego{ je opisao... u Gorskom vijencu: »Pritiska me sva nesre}-
na mora / kako zaspim, ne da mi krknuti« (stihovi 1230-1231). [ta
~ovjek krije u du{i te{ko moè i psihoanaliza otkriti, a kakve
su to du{evne tegobe najboqe je izrazio qekar i pjesnik Zmaj Jo-
van Jovanovi} rije~ima: »Ko bi ~uo moju tajnu, taj bi smesta si{o
s uma«” (38, 59).
Vukovi}eva povr{nost u bavqewu Danilovom pogibijom, na-
ro~ito potpuno odsustvo jednostavnog, nezaobilaznog i kqu~nog
pitawa {ta je bilo “u wegovoj du{i (Danilovoj), u psihi~kom sta-
wu li~nosti” ne kazuje samo koliko je u Crnoj Gori potisnuta isti-
na o wegovim zlo~inima, ve} i koliko je me|u Crnogorcima, bez
obzira na wihov obrazovni nivo i poloàj u dru{tvu, “razvije-
no” ropstvo po duhu, koje ni po ~emu nije dru{tvena nego moralna
kategorija. Vukovi} se zadovoqava “studijskim” osvrtom na Kadi-
}ev predlog istra`nom sudiji da mu se sudi tek po{to sudija obu-
~e wegovu, Todorovu, ko{uqu, i nudi ga kao “su{tinski podatak”
za psihoanaliti~are. Pa kaè: “Kadi} je znao da ga sudije ne mogu
shvatiti, jer nijesu trpjeli ono {to on trpi, traìo je psiho ana-
lizu, koja bi otkrila, {ta se nagomilalo u wegovoj du{i, {ta je
su{tina wegove li~nosti i ìvota, {ta mu je ispod ko{uqe, od-
nosno koè” (38, 56).
Vrlo inspirativni zakqu~ci, naro~ito ako se zna da je do wih
do{ao po{to je prihvatio proizvoqno Vuk~evi}evo “otkri}e” da
je Todor Kadi} bio primitivac koji je “zaista bio prinu|en okol-
nostima da izvr{i ubistvo” (38, 59).
Napomene na kraju. Posle svega, sastavqa~ ove kwiìce do-

pisuje jo{ nekoliko re~enica.
Trojica posledwih crnogorskih vladara, vladika Rade, kwaz
Danilo i kwaz/kraq Nikola, o Ku~ima su “brinuli” s neiscrpnom
zavi{}u pred wihovim zaslugama za o~uvawe srpskog nacionalnog
duha. Jer, Ku~i su vekovima uspevali da, iako najve}im delom izo-
lovani od ostale srpske narodnosne mase, pod stalnim pritiskom
turske vojne sile i wenih arbana{kih poslu{nika, odrè svoj
plemenski prostor i oja~aju svoju nacionalnu supstancu. Ako se
vladika Rade trudio da svoju duhovnu vlast nad Br|anima pro{i-
ri i na svetovnu, kao i da ubistvima najvi|enijih ku~kih glavara
Ku~ima stavi do znawa “ko je ko i ko je {ta” i da im, tako, “sabije
rogove”, wegov naslednik kwaz Danilo zasnovao je svoju politiku
prema Ku~ima iskqu~ivo na èqi da to srpsko pleme biolo{ki
uni{ti; trebalo je ukloniti svaki trag da su Ku~i najmawe jedan
vek pre vladike Petra I, svetog Petra Cetiwskog, po~eli s ujedi-
wavawem brdskih plemena za borbu protiv turskog okupatora (1,
118. i 123; 41, prilog iza 192. strane), po{to su samo na taj na~in mogli
“ozakoniti” svoj napor da Staru Crnu Goru proglase stoèrom
oko koga, makar i silom, vaqa okupiti srpska plemena iz Brda.
Posle smrti kwaza Danila, najpre pod stvarnom upravom we-
govog brata vojvode Mirka Petrovi}a, a potom i pod nominalnom
vladom kwaza Nikole, sinovca Danilovog a sina Mirkovog, na-
stavqeno je sa takvom politikom. To je najsurovije do{lo do iz-
raàja tokom Prvog svetskog rata, kad je kraq Nikola, svojim
komandnim manevrima, nastojao da uni{ti pripadnike Ku~ko-
-bratono{ke brigade, najpre na hercegova~kom rati{tu, potom
na drinskom i, na kraju, na ve} izgubqenom rati{tu pod Lov }e-
nom. Ovo posledwe odigralo se tako {to je kwaz Petar, Nikolin
sin, naredio da se levo krilo lov}enske odbrane povu~e, s obrazlo-
èwem da je desni sektor, wegu{ki, poraèn. îm je levo krilo
odstupilo, Petar nare|uje wegu{kom krilu da se povu~e, po{to
je i levo krilo ve} ranije moralo da napusti svoje poloàje. U tom
trenutku kraq Nikola odlu~uje da nastavi nedovr{enu misiju
svog vladarskog prethodnika i nare|uje da se Ku~ko-bratono{ka
brigada, “jedna od najhrabrijih jedinica crnogorske vojske”, po-
{aqe na Lov}en, u centar fronta. “Ove hrabre brigade kraq se
bojao kao vatre ìve, i s toga je trebalo udesiti da ona bude zarob-
qena. I tako... dok su se jedinice s levog i desnog krila ve} bile
povukle, Ku~ko-Bratono{ka brigada {aqe se u centar, na samu
kupu Lov}ena, da bude zarobqena. Kad je ova brigada stigla na
Presjeku, glavni poloàj, i otpo~ela borbu, neprijateq ju je ve}
bio opkolio sa dvije strane. U tom momentu kraq je ve} bio napu-
stio Cetiwe i bjeào ka Podgorici”. Blagodare}i velikoj hrab-
rosti, Ku~ko-bratono{ka uspela je da se izvu~e i da pod borbom
odstupi ka Podgorici (33, 49-52).
[to se Danila ti~e, on je, neizgledan, visine malo iznad
de~je, morao ose}ati ne samo zavist nego i mr`wu prema svima
308 Ilija Petrovi}
koje je morao gledati iz “àbqe” perspektive. U grupu onih koje

je morao tako gledati spadao je i wegov stric Rade To mov, vladi-
ka Petar II, sa kojim se, osim u zlo~iwewu, ni po ~emu drugom nije
mogao upore|ivati, niti bi mogao izdràti bilo kakvo pore|ewe
koje bi mu tek “zadobijeni” podanici nametnuli, ~ak i najdo bro-
namernije. Dodamo li tome i svedo~ewe vojvode Sima Popovi}a
da je bio “qubomoran... ne lijep, i jako surevwiv” (prema 91, 65), od-
nosno da je u svojoj nelepoti, ili ru`no}i, bio zavidqiv, qubo-
morno zloban, pun zavisti (92, 100), onda se za mnoge postupke kwa-
za Danila moè tvrditi, bez ikakvog preterivawa, da su nastajale
iz mra~nog kutka wegove psihe. A razlo`no mirotvora~ko delo-
vawe Pera Tomova, brata vladi~inog, onoga koji mu je testamen-
tom ostavqen da ga nastavqa (podu~ava) dok se ne priu~i dràv-
nim poslovima, Danilo je bahato odbacio i uklonio sa crnogor-
ske politi~ke pozornice; najpre ga je proterao u Austriju, a po-
sle godinu dana, lako je i to mogu}e, preko svojih qudi “umro”.
Perova sahrana uz dràvne po~asti bila je samo priredba “za za-
seniti prostotu”.
Budu}i ne{kolovan, bez elementarnih znawa o svetu koji bi
mu vladi~anskim du`nostima bio namewen, izbegao je da se u taj
svet upusti. Pijanom pri~om o svom budu}em “balkanskom car-
stvu”, izgovorenom na Troji~kim sve~anostima 1854. godine, pod
Ostrogom, on je jasno iskazao maniju veli~ine i nazna~io svoju
èqu da se izvu~e ispod senke stri~eve i da strica nadma{i bar u
ne~emu: da ne bude vladika crnogorski i brdski, duhovni predvod-
nik jedne {a~ice poluslobodnih qudi, ve} da on istom tom svetu,
ali “i {ire”, bude novi Spasiteq. Uzor za kwaèvstvo, kao zame-
nu za vladi~anstvo, na{ao je u srpskom isto~nom susedstvu, ali mu
je to sluìlo samo kao podloga “organizacione” prirode, po{to
mu je osnovni ciq, makar koliko dalek i bezizgledan, bio da “we-
gova” Crna Gora, ta “srpska Sparta”, postane krov celom Srp-
stvu. Nije iskqu~eno da je svoju samoumi{qenu veli~inu video
kao ve}u i od one koja je pripadala caru Du{anu i koju je ~esto
pomiwao i stric mu, vladika Rade. Takve wegove te`we uo~io je
i ruski konzul u Dubrovniku Stremouhov, koji je novembra 1856.
godine boravio na Cetiwu, ne bi li osujetio Danilov plan o pri-
znavawu turskog sizerenstva, “{to je uglavnom odgovaralo fran-
cuskim savjetima”. U izve{taju o toj svojoj poseti, Stremouhov je
istakao veliki uticaj francuskog konzula Ekara, “~ijim se la-
skawem, pri~ama o kraqevstvu i sl. Danilo zanosi”. U svemu to-
me, prime}uje Stremouhov, veliku ulogu ima i kwagiwa Darinka,
zbog svojih neprikrivenih ambicija da na Cetiwu stvori rasko-
{ni dvor (91, 51).
Neobrazovanom kao {to je bio, svako ko je i{ta u tom pogle-

du zna~io u Crnoj Gori (a lo{ primer u tom smislu bio mu je brat
od tetke Stevan Perovi} Cuca, mo`da jedan od obrazovanijih Sr-
ba toga vremena, iz Crne Gore svakako), morao mu je u takvoj i to-
likoj zavisti i mr`wi biti velik neprijateq. Svoju pr irodnu
bistrinu, koju pojedini wegovi “tuma~i” isti~u kao nesumwivu,
koristio je na nesre}u onih koji su mu, po è qi vladike Rada,
stavqeni u podani~ki poloàj, mada je uputno postaviti i pita-
we kolika je to i kakva pamet bila, kad su i wemu bliski savre-
menici znali da kaù da “Zeka Malog treba trpjeti, ne bi li se
dozvao pameti” (50, 12. jul 1976). Brojne ugledne srpske porodice po
Crnoj Gori i Brdima samoproglasio je svojim neprijateqima, jer
je samo wihovim uni{tewem mogao ista}i zna~aj i primat wegu-
{kih Petrovi}a. To se naro~ito ti~e kosorskih Petrovi}a, po-
tomaka nekada{wih ku~kih vojvoda, onih koji su generacijama ra-
nije, mnogo pre cetiwskih vladika, nastojali da srpska plemena
iz Brda objedine u borbi protiv Turaka i koji su, istovremeno,
odràvali “diplomatske” odnose s Rusijom. (Gowewe zaslu`nih
pojedinaca i znamenitih ku}a po Crnoj Gori i Brdima, uz isto-
vremeno uzdizawe novih, dotle mawe uglednih, ~ak i neuglednih,
produèno je i poja~ano posle pogibije Danilove, kada je vojvoda
Mirko, sve do svoje smrti, bio stvarni vladalac u Crnoj Gori.
“Kwaz Nikola, po smrti o~evoj, produìo je vladati u tome prav-
cu i kod wega se otvoreno razvila te`wa: da stare, zaslu`ne ku}e
crnogorske uni{ti, kako bi nestalo pomisli, da ima wihovih
zasluga u postawu nove Crne Gore i dinastije, a da podigne nove,
koje }e mu za to biti obavezne i blagodarne, a ne}e se mo}i pozi-
vati na zasluge svojih starih” - 43, 455).
Navodne pobune pojedinih brdskih plemena: Pipera, Bjelo-
pavli}a i Ku~a, naro~ito ovih posledwih, Danilo je sam izmi-
{qao i izazivao, paranoi~no ih progla{avaju}i poku{ajima da
se ta plemena “udruè” s Turcima a protiv wega, pretvaraju}i ih
tako u svoj privatni rat:
1. Nezadovoqstvo koje su Piperi iskazali zbog wegove pore-
ske politike nazvao je pobunom i poku{ajem da se to pleme okre-
ne Turcima, iako mu je moglo biti dobro poznato da su Piperi od-
bili tursku ponudu za pomo} u trudu da se re{e nastale poreske
nevoqe;
2. Bjelopavli}ku bunu, koja se do kraja svela na verbalno ne-
zadovoqstvo osramomo}enih Bjelopavli}a, Danilo je sam izazvao
svojim nemoralnim (nequdskim, sramotnim) napadom na dostojan-
stvo tamo{weg patrijarhalno vaspitanog ènskog sveta i wiho-
vih porodica. Bjelopavli}ko nezadovoqstvo takvim postupci-
310 Ilija Petrovi}
ma, Danilo je iskoristio kao povod da digne crnogorsku vojsku i

ogwu i ma~u podvrgne celo bjelopavli}ko pleme;
3. Dve pohare Ku~a izveo je sasvim prora~unato, a rezultat
wegovih “pobeda”, naro~ito one iz 1856. godine, bile su brojne `rt-
ve me|u ku~kom neja~i, od dece u kolevkama do bolesnih, starih i
nemo}nih lica; bio je to smi{qen na por da se Ku~i istrebe do
posledweg, a po genocidnosti wegovog “podviga” ne moè se u du-
goj srpskoj povesnici na}i prikladan primer za upore|ivawe.
I nije slu~ajno {to je Danilo sve te svoje pohode vezao za ve-
like hri{}anske svece: u Piperima - za Aran|elovdan; u Bjelo-
pavli}ima - za Troji~indan; u Ku~ima - za Petrovdan. Kad je ve}
zloupotrebio posledwu voqu vladike Rada (odbijaju}i vladi~an-
ski tron), mora biti razumqivo {to tokom svoje kratke vladavi-
ne nije po{tovao ni osnovne hri{}anske vrednosti. Sve to, zapra-
vo, svedo~i da je on u najranijoj mladosti, uz Petra II, dolaze}i u
dodir s osobama iz prosvetiteqskog i masonskog kruga, ba{tinio
wihove osnovne filosofske poglede: antiklerikalizam, odnos-
no zalagawe da se sve{tenstvo istisne iz javnog ìvota, i teoriju
prirodnog prava, po kojoj je ~ovek slobodan da svu svoju snagu upo-
trebqava po svojoj voqi i da ima ne ograni~eno pravo na sve {to
moè posti}i svojom silom; i jednu i drugu filosofsku misao
on je primewivao s krajwom bezobzirno{}u. (U pismu Vuku Ka-
raxi}u od 4/16. decembra 1854. godine, Vuk Popovi} saop{tava
da je od Vuka Vr~evi}a (1811-1882) iz Risna, skupqa~a narod-
nih umotvorina, ~uo “kako je Gospodar pametan i sre}an mimo
ijednog, kako je u red, u strah, i u posluh doveo Crnogorce; kako
sad niko ne smije me|u wima ni ru`nu rije~ re}i nikome; kako
ima hitre uhode i sva{ta ~uje. Ka ko ve} ne smiju slaviti krsna
imena, ni kad ko umre ~initi trpeze. I tako veli da ih je stegao
i upla{io sad da ne smiju ni sv. Petra Cetiwskog spomiwati,
ni s wim se vi{e kleti”. O posledicama takvog bezbo`ni{tva
najboqe govore Vr~evi}eve re~i “da na Cetiwu niko niko me ne
ùdi dobra. Prestali su jedan drugome i »pomaga bog« nazivati,
a svetijem Petrom niko se vi{e ne zakliwe, niti ga drugo spo-
miwu. Pomrzjeli su i na ostele svace, niti ih zovu niti im se
mole. Pomrzjeli su i na svaku quckotu i bave se poganlukom,
bezobrazlukom i gubom lacmanskom” (105, 123-124. i 128).
Ono {to se u svim tim plemenskim “bunama” i kwaèvskim
“podvizima” i “pobedama” moè svesti na zajedni~ku crtu, jeste
poslu{ni~ki rad Danilovih pisara i sekretara, qudi dovoqno
{kolovanih da Danilove naume “teorijski” pokriju i opravdaju.
Zbog toga, svi Danilovi izve{taji stranim konzulima o razlo-
zima zbog kojih je navodne bune smirivao ogwem i ma~em u su{tini
su la`ni; druk~ije izve{taje nije ni mogla pisati (potpisivati,

slati) osoba koja je i posledwu predsmrtnu èqu (testament, opo-
ruku, zave{tawe) svog vladarskog prethodnika u Crnoj Gori zlou-
potrebila. Ta Danilova “konzulska” pravdawa imala su za jedini
ciq da prikriju stvarnu zlo~ina~ku prirodu wegovih postupaka.
Logi~no je {to Danilovi savremenici nisu ostavili bilo
kakav zapis o wegovom uobi~ajenom dràwu u obi~nijim pri li-
kama, o wegovim stvarnim i “nename{tenim” osobinama, o pojedi-
nim postupcima u svakodnevnom ìvotu. Najpre, qudi koji su se
kretali u wegovoj blizini na{li su se tamo po na~elima “nega-
tivnog odabira”; bili su to qudi koje je on doveo na mesta koja im
ba{ i nisu pripadala po svojim vrednostima, {to zna~i da oni,
wegovi du`nici, nisu ni mogli svedo~iti o wegovim postupcima.
Osim toga, najve}i deo wih bio je nepismen, ili jedva pismen, a
svoja saznawa o kwazu Danilu i wegovom vremenu nisu se ni usu|i-
vali da, u uslovima samodrà~ke i tiranske vladavine wegu{kih
Petrovi}a, usmeno prenesu svojim plemenicima ili kome drugo.
Zar i Marko Miqanov, vojvoda crnogorski, ~etrdeset godina po
crnogorskoj pohari Ku~a, ne pi{e da se o tom doga|aju nije ni sme-
lo govoriti. Pa se onda o Danilu govori samo na osnovu sumwi-
vog podatka da je on iskqu~ivo radio na ujediwewu brdskih ple-
mena sa crnogorskim, a koliko mu je bilo stalo do tog ujediwewa
vidi se i iz ~iwenice da Ku~ima, najugroènijem srpskom ple-
menu u Brdima, nikad nije ni poku{ao (kao ni wegovi prethodni-
ci) da pruì oruànu pomo} “svoje” Crne Gore.
Ako pojedini wegovi pisari ili sekretari, i Milorad Me-
dakovi}, naravno, nisu kasnije ostavili bilo kakav “tajni” zapis
o Danilovoj vladavini (da se, recimo, objavi posmrtno), razlog
treba traìti i u wihovoj sramoti pred u~iwenim i u strahu od
Bo`je kazne za sau~esni{tvo u Danilovim zlo~inima; zlo~ini-
ma pomagawem, pravdawem i pre}utkivawem. I ina~e, prema pis-
mu Vuka Popovi}a od 14/26. maja 1856, kwaz se ubrzo po ènidbi
sukobio sa svima iz svoje neposredne okoline, “samo jo{ s jedi-
nim Medakovi}em slaè se u pameti i provodi vrijeme u smijehu
i u kojekakvom gatawu o budu}nosti” (105, 129).
U celoj stvari osnovno je pitawe {ta zavist i mr`wa mogu
proizvesti, {ta se iz nesumwivog Danilovog kompleksa niè
vrednosti moè izroditi (kod Vuka Popovi}a ~itamo da je kwaz,
nedugo po ènidbi, po~eo sa svojom mladom da “ìvi na prkos, i
kad i kad stane ga rika u pono}i govoriti: “Zna{, Da{e, da sam ja
kwaz i gospodar crnogorski, pa i tvoj” - 105, 129), da li su se gresi
wegovog vladarskog prethodnika Petra II iskazali ve} na wemu,
Danilu, i da li su Danilovi i Mirkovi gresi (zajedni~ki ili po-
312 Ilija Petrovi}
jedina~ni) dokraj~ili ne samo dinastiju Petrovi}a Wego{a ve}

i crnogorsku dràvnu tvorevinu nastalu na imperijalnim zlo-
~inima. Ako u svetim spisima stoji da }e grehovi otaca pasti do
devetog kolena, to zna~i da su mogli pasti i na prvo, i drugo, i
tre}e (ili na svako pomalo), kao {to se to desilo do crnogorskog
sloma 1916. godine, sloma kojim je ozna~en najpre stvarni nesta-
nak imperijalne Crne Gore a potom i zator cetiwske dinastije:
- Prvo je obeleèno rezolucijom kojom se “Srpska Velika
Narodna Skup{tina u Crnoj Gori, kao vjerni tuma~ èqa i voqe
cjelokupnog Srpskog naroda u woj, vjerna istorijskim predawima
i zavjetima svojih predaka, koji su se za wih vjekovima borili, jed-
noglasno i poimeni~nim glasawem”, izjasnila “da se Crna Gora
sa bratskom Srbijom ujedini u jednu jedinu dràvu” (94, 137);
- Drugo se pokazalo kroz ~iwenicu da je od tri sina kraqa
Nikole samo Mirko (1879-1918) imao decu, te da je od pet wegovih
sinova samo Mihajlo (1908-1986) nastavio lozu preko svog sina
Nikole (1944), koji sebe zove princom i koji nema potomstva.
Pitawe je tako|e da li je Danilo patio i od kakvih drugih
nerazre{enih kompleksa, koji bi u wegovom nesumwivo patolo-
{kom slu~aju predstavqali uzrok poreme}enog pona{awa. âk i
Du{an Vuksan, jedan od onih koji su veli~ali Danilovu li~nost,
nije mogao prevideti da se u woj “kristalisala jedna velika mana
Danilova, koju vladalac ne smije da ispoqava, a to je neodoqiva
mr`wa. Onoga, koga je mrzio, Danilo je gonio do iskopa, ni jedno
ponièwe, nije mu bilo dovoqno, samo kad se radilo, da protiv-
nika smrvi. Ova velika mana Danilova sta}e ga kroz koju godinu
i glave” (4, kwiga XI sveska 6 - jul 1932, 62). Iz takve mr`we, kao {to to
zapaà Vladan \or|evi}, “po~iwe ~itav niz tragi~nih krivica
kneza Danila Petrovi}a Wego{a”, koje naziva “groznim presuda-
ma wegovim... i divqa~kim izvr{ewem Mirkovim”.
Da se u ovim dvema ocenama ne preteruje, pokazuje Danilova
zapovest da se dvojica ubijenih \ikni}a “objese da vise za petna-
est dana kao opomena svim ostalim Bjelopavli}ima kako }e pro}i
oni koji su nepokorni i nevjerni gospodaru Crne Gore” i kojima
“niko se za petnaest dana nije smio prima}i sem wihove oja|ene
majke koja je svakoga dana dolazila... da brani mrtve sinove od mu-
va, a bilo je qetwe doba” (45, 43-44). Razlo`nom umu te{ko je obja-
sniti da li se ovim primerom potvr|uje samo Danilova moralna
izopa~enost, ili se radi o izuzetno agresivnoj osobi sa sadisti~-
kim sklonostima za dominacijom nad svojim okruèwem i podre-
|ivawem svega sopstvenom ~astohlepqu, kao i neprikrivenom
sklono{}u da uni{ti sve {to se po hri{}anskom u~ewu smatra
bli`wim.
A da je Danilo bio daleko od hri{}anskih moralnih na~ela,

ne kazuje samo wegova odluka da vladi~ansku ~ast zameni kwaèv-
skom, ve} to potvr|uje i wegova naredba vojvodi Mirku, pre pola-
ska na Ku~e: “Udri Ku~a na Bo`ju vjeru, ako ga druk~ije uhva ti-
ti ne mo è{!”; to je samo otvoreniji oblik one poruke vladike
Rada istim tim Ku~ima da “ne htjeste li vi k mene do}i, a vi }ete
opet ako Bog da i po ru`nom”. A onaj wegov poziv Crnogorcima i
Br|anima, Ku~ima posebno, uo~i Omer-pa{inog napada na Crnu
Goru da “svaki koji se ~asnim krstom krsti” treba da stane u od-
branu ote~estva, samo je epska figura za trenutne potrebe jedne
budila~ke pro klamacije.
U takvim okolnostima, zaista je te{ko je objasniti zbog ~e-
ga su Danilovi biografi i tuma~i wegovog dela pravdali sve we-
gove “dràvotvorne” zlo~ine, isto kao {to je, u na{em vremenu,
skoro nemogu}e domisliti {ta je tu po svemu malu i ni{tavnu
osobu navodilo na postupke koji se ni po ~emu ne mogu smatrati
~ove~nim, ve} se pre mogu svrstati u beslovesno. Ipak, nesum-
wivo mora biti da se radilo o paranoi~noj osobi, “ugroènoj”
svim i sva~im, po{to se sve ono {to je on ~inio moè podvesti
pod {kolske definicije paranoje i paranoi~ne sumanutosti. Sa
tim u vezi, izvesna je i Danilova manijakalna potreba da se pre-
ko navodnih plemenskih pobuna bavi ujediwewem ve} ujediwenih
i jo{ neujediwenih brdskih plemena.
Po svemu, zlehudu sudbinu cetiwske dinastije, navodno sve-
torodne, odredili su neuravnoteèni i patolo{ki postupci we-
nih posledwih ~elnika. Cetiwski Petrovi}i pro{li su kako su
pro{li, a wihove `rtve, oli~ene u Kadi}ima i Boanu, ~udesno su
se vaznele iznad sopstvenog zavi~aja; po re~ima Matije Be}kovi-
}a, oni “vaskrsnu{e ispod mnogih prezimena, kapa i vera” i pono-
vo se okupi{e na rodnom ogwi{tu u Boanu. Kadi}i veruju da se sve
to de{ava po qudskoj meri i Bo`joj pravdi. “Kao jednu od potvr-
da da im je i priroda naklowena isti~u kako je na jednoj zaravni u
sred Boana - da li ba{ na onoj gde je i nekada rasla i ~iji je pad
prije 140 godina protuma~en kao zloslutni znak velike nesre}e i
istrage ovoga bratstva - prije nekoliko godina ponovo iznikla
bukva, iako tog drveta nema nigdje uokolo mo`da ni na desetinu
kilometara”.
Da}e Bog da se i kod svih onih koji znaju da su stradali kao
Kadi}i, i teè od wih, a i kod ostalih Srbaqa, ne samo onih u
dana{woj Crnoj Gori, razgrana “bukva od obnove”, te da se ponovo
po~nu ra|ati deca u broju kojim se {titi opstanak i svake pojedi-
na~ne porodice i svekolikog Srpstva.
I, za sam kraj, ono {to je zapisao Budo Simonovi}:
314 Ilija Petrovi}
“Od Zeka Maloga ostala je samo pri~a i ime - Danilovgrad.

Na pu{komet od Boana i Orje Luke, na pogled k Ostrogu, wegov
naslednik i sinovac kwaz Nikola, osnovao je varo{ sa Danilo-
vim imenom, kao posledwi prkos, osvetu i inat kwaza Danila. A
mo`da je to i neka vrsta pokajnice za sve ono ~ime je zaduìo
Bjelopavli}e - da mu ime nikad ne zaborave, da vazda pamte kako
je ispunio svoje zlokobno obe}awe” dato Crnogorcima na po~et-
ku svoje vladavine:
“Vidite li koli{wi sam mali, ali ako me ne uzaslu{aste, bi-
}u vam ve}i od Lov}ena: ako mi ne date dobrom da se proslavim, ja
}u gledati da se proslavim zlom”.
Boris Petrovi}, Novi Sad
Prva krv
“Dokle }e{, Gospodaru Sveti i Istiniti,
odlagati da sudi{ i osveti{ krv na{u na
onima {to ìve na zemqi?”
Otkrovewe Jovanovo 6.10
“A satana vojske podigao,

Od zvjeriwa svoga i qudskoga,
Sve od samih Bo`jih protivnika,
I svojijeh jednomi{qenika,
Kojih bi se marva zasti|ela,
I veprovi divqi posramili.
Paklenim ih ogwem naoruò,
Poveo ih na zemqu Srbiju.”
Nebesna Liturgija
Mu~eni~ka krv dvije stotine ~etrdeset i troje pravoslavnih

Hristovih Srba ku~koga plemena, koje su, na Petrovdan 1856. Leta
Gospodwega, rukama svojih podru~nih crnogorskih krvnika zakla-
li samonazvani “kwaz svijetli” Danilo Petrovi} i wegov brat
vojvoda Mirko Petrovi}, i danas, silnije nego ikad, vapije na
Nebo. Ta je krv samo kapqa u bezobalnom svetom okeanu krvi pra-
vedne {to je prolivena na zemqi od krvi Aveqa do krvi Zahari-
je, nesliveno i nerazdjeqivo smije{ana sa Krvqu Jagweca Bo`jeg i
svih Svetih Mu~enika za Ime Wegovo postradav{ih. Ali ta ma-
la kapqa je Srbqima zna~ajna jer je ona postala vrelo iz koga su u
slede}em vijeku na ~etiri strane potekle bujice krvi i potopi-
le svu Zemqu Srbsku. Bila je to prva krv koju je biv{i srbin pro-
suo Srbinu, u vojni onoga koji, avaj, si|e k nama “u jarosti velikoj,
znaju}i da malo vremena ima”, u potowem manitom poku{aju da
usmrti Srbski rod, i Hrista Boga u wemu. Za tim zaboravqenim
i neokajanim pokoqem hiqadila su se poklawa Srba rukama biv-
{ih srba, od kojih su najefikasniji bili poklonici pape, polu-
mjeseca i pentagrama, i vijek docnije za svaku zaklanu glavu ku~ke
neja~i pala je mirijada srbskih glava (svi pamte kako je Adolf
mazdio za jednu germansku glavu stotinom srbskih, a malo ih je
koji pozna{e mazdu Pravde Bo`je - za jednu ku~ku deset hiqada
bratskih). Pohara Ku~a bila je stra{no ~udili{te, pohara ostat-
ka Srba samo statistika. I pritom nedovr{ena.
Rat koji i u dana{wem primirju bjesnuje me|u Srbima po~eo
je u Ku~ima. Poveo ga je maleni glavar maloga plemena crnogor-
skog iz katunske nahije namjeriv{i da u ime gospodara svojega
srca zagospodari i prisnoslobodnim Srbskim Brdima, u wih uve-
de novus ordo saeclorum i na mjesto Teokratije demo/no/kratiju, a
316 Ilija Petrovi}
Srbe Br|ane privede u novomrtvoro|eni nacion crnogorski. Taj

biv{i srbin i biv{i ~ovjek, tijelom mali a maligni duhom, koji
se javno zavjetovao da }e se zlom proslaviti, krenuo je da la`ju,
ma~em i ogwem pokori Srbsko pleme koje je odbilo da prizna we-
govu i |avoqu vlast nad svojom svagda{wom slobodom, Bogom da-
rovanom i u neprekidanom ratu krvqu odbrawivanom. Ku~i nisu
imali znawa i izvjestija koja su nama danas dostupna, ali su vi-
{im duhovnim ~ulom umjeli da raspoznaju dobro od krupnoga zla.
Poimali su ono {to su i mnogi ~estiti muèvi Crnogorci tada
znali, zbog toga uglavnom mu{ketavani, - da je odricawe od Bo`je
vlasti i podani{tvo ~ovjeku samoporobqavawe pod vlast “kwaza
ovoga svijeta”. Ili, kako bi to filosof formulisao - kada se
~ovjek odrekne Boga, dràva postaje bog.
U crnoj crnogorskoj epopeji nije bilo ni~ega {to mi okame-
weni, koji gledasmo toga boga na djelu, nismo vidjeli u hiqadu
puta ve}im razmjerama u potowim mahovima srbskog autogenoci-
da u HH vijeku. Ali tada je to bilo nebivano, nevi|ano i sasvim
nepoznato zlo - masovna organizovana bratoubistva hri{}ana,
klawa djece, èna, staraca i bolesnih, masakrirawa i porugawa
mrtvih tijela, ritualna zlo~iwewa koja su “u ime bo`je” i “na
bo`ju vjeru” predvodili “sve{tenici”, nasilovawa djevojaka i
èna, skrnavqewe, pqa~kawe i paqewe hramova Bo`jih, lomqe-
we grobova, strategija spaqene zemqe... Ni najgr|i Turci zulum-
}ari tako nikada nisu ~inili Srbima i, vaistinu, Turska je bila
boqa. A ~uditi se onome {to su, samo tri-~etiri generacije ka-
snije, biv{i srbi ~inili sa Srbima u NDH i revolucionarnoj Jugo-
slaviji moè samo onaj koji je zaboravio, ili nikada nije znao, {ta
je najprije u~iweno sa ku~kom neja~i. U istoriji savremenih ra-
tova, kao prvi vojskovo|a koji je sa predumi{qenom namjerom
upotrijebio totalni rat protiv civila kao vojnu strategiju, os-
tao je zapisan komandant dobrovoqa~kog odreda i general W. T.
Sherman; on je takav rat vodio 1862-1864, najmawe {est godina
po{to je nepravedno zaboravqeni crnogorski junak vojvoda Mir-
ko ovakvom strategijom otpo~eo srbski genocid, koji se u istom
duhu rasplamsao i u HH vijeku a ni do danas nije okon~an. Svi po-
sqeduju}i ratovi bivali su i jesu usmjereni protiv “civila”, dok
su “kolateralna {teta” u wima upravo vojnici (da nije vojnika,
primarni ciqevi ratova za novi poredak svijeta - depopulacija
i destrukcija - bili bi neostvarivi, a industrija rata ostala bi
bez egzekutivnog resursa). Nemamo razlog da sumwamo da je inven-
tivni vojvoda Mirko, sa svojim glavnokomanduju}im bratom, na
odredi{tu ostvarewa vje~ne pravde dobio mjesto koje je krvavo
zasluìo i da je tamo, makar za o{tricu svoga noà, ispod efi-
kasnijeg ameri~kog kolege.
Kao i svaki rat, i ovaj je bio vjerski. Ku~i su bili Bogu gre-
{ni, i ~iwahu {to je zlo pred Gospodom, ali bili su Pravoslavni
Hri{}ani. Na wih je u kaznenu ekspediciju izvan svojih granica
sa 6.000 vojnika (neki izvori pomiwu i 10.000) krenula crno gor-
ska vojska, sa zvani~nom naredbom kwaza Danila da se pohvataju i
pobiju plemenski glavari, wih dvanaestorica, i me|u wima tri
sve{tenika. Po{to im je jedina krivica bila {to ne priznavahu
vlast novoformirane sekularne dràve crnogorske nad svojim
iskonskim plemenskim su verenitetom u Teokratskom poretku,
ku~ki Srbi ovo nisu mogli pojmiti. Jo{ su mawe mogli zamisliti
{ta }e im u~initi “bratska” crnogorska vojska i wen vojvoda koji
je poru~io da “nije krenuo da se koqe s ri{}a nskijem narodom”
no “da ujedini Ku~e sa Crnom Gorom”, a da je sva kome sem glavara
“Bo`ja vjera data”. Jer, da jesu mogli zamisliti, Ku~i bi vjerovat-
no bili jedinstveni; neja~ bi skrili u planinu, a od “sramotne se
pogibije” odbranili, makar “ginu}i juna~ki na svoje ku}e, ka qu-
|i a ne ka ìvotiwe”. Tim prije {to ni crnogorske vojvode ne
smijahu na Ku~e u otvorenom boju udariti, znaju}i dobro kako je
turska Carevina tamo prolazila; nije slu~ajno Danilo, za razli-
ku od prethodnih ekspedicija na Pipere i Bjelopavli}e kad je u
pohari srbskih domova vojsku crnogorsku dr~no predvodio, ovaj
put ostao na Cetiwu, kao i svaka poluinteligentna kukavica slu-
te}i da bi se iz Ku~a lako mogao bez glave vratiti, ali ne znaju}i
da bi mu boqe bilo da ju je tad izgubio jer bi mu mo`da u Vje~no-
sti ostala. Legion crnogorski tajno su, pod okriqem no}i, u Ku-
~e uveli nesre}ni Ku~i koji su se bezumno obradovali laì |a-
volskoj, od |avola traè}i mir i Bo`ju vjeru. I na te dveri je u
Srbqe u{ao ~itav pakao, koji je za malo vremena - “u Boga je sa-
hat sto godina” - progutao sve zemqe srbske.
Naredba crnogorskoj vojsci od wihovoga kwaza, novoga Iro-
da, ni to Ku~i nisu znali, bila je: “Da se zakoqe i dijete u kolijev-
ku”; re~eno je i “udri Ku~a na Bo`ju vjeru ako ga drugoja~e ufatit
ne mo’{”, jer “Ku~i nijesu ri{}ani” no “drugovjernici” i “najgo-
ri rod qucki”, da sveti Bo`ji hramovi u Ku~ima “nijesu crkve,
no xamije”, i da }e “gre{an bit pred Bogom i pred sudom ko Ku~a
ne ubije” (zar je ~udo {to i danas Srbe svuda bije eho istoga ovoga
glasa?). Prebezumni apostoli crnogorske zlovijesti za poharu
su izabrali Praznik Svetih Apostola Petra i Pavla, da u krvi
slave Krsno ime cetiwskih petrovi}a - i u tome su biv{i srbi
crnogorske vjere zapo~eli, a oni latinske i agarjanske samo na-
stavili satanisti~ku tradiciju klawa Srba na Pravoslavne Praz-
nike. Crnu crnogorsku slavsku liturgiju predvodili su popovi,
najmawe trojici zlopomenika ostalo je ime zapisano: “U klawe
male |ece najboqe se odlikova pop Mihajlo Vojvodi} iz Crmni-
318 Ilija Petrovi}
ce”, koji je “najprvi po~eo klat |ecu u kolijevke” i “zakla troje,

jedno od tri mjeseca”; “pop Stevan iz Dupila zakla je jedno mu{ko
dijete od pola godine majci u krilu, te joj se sinovqa krv prolila
na grudi”; “vojvoda pop \uro Kusovac, koji je bio prvi do vojvode
Mirka, pokaza je juna{tvo na jednog siromaa kojega »ne bi iz
kupusa izagna«; on bija{e do{a vojvodi Mirku da se poàli na
Drekalovi}e kako ga biju, za{to je od nejaka brastva; pop \uro
mu re~e: »Primakni glavu da vidim jesu li te bili, ali laè{
vojvodu Mirka«; on je saga glavu da pokaè rane, a pop \uro mu je
otkide jednijem maom, govore}i: »Ne}e te vi{e bit!«”. U epskoj
depe{i, kojom preliminarno blagovijesti kwazu o u~inku svoje
litije kroz Ku~e, Mirko ovako hvalu i blagodarewe uznosi: “Bo-
gu fala i Petru svetome, krenuh jutros u zoru bijelu i razredih
tvoje sokolove; {to smo k}eli, to smo u~iweli, i pedeset glavah
okinuli” (u zapisanom kona~nom bilansu broji se da je od 243 po-
sje~ene ku~ke glave, 17 bilo vojni~koga uzrasta, a i one “okinute”
ne u boju no na “bo`ju vjeru” crnogorsku).
Veliko je i nadumno ~udo vi|eno toga dana u Ku~ima, toliko
da se “nije moglo vjerovat svojijema o~ima i razumu”, a i sami cr-
nogorci su se ~udili pone~emu {to nikad prije nisu gledali ni
slu{ali: da glava odsje~ena moè govoriti svome krvniku i kad
na zemqu padne, kao Joka Pejova {to je progovorila - poput Sve-
~asne glave Prete~e i imewaka wegovog, i poput Svete zaklane
glave sledbenika wegovog Vuka{ina jasenova~kog; da je “od |ete-
ta zelen plam” kad se u ogaw baci - poput zelene boje Duha Sve-
toga Koji je sa obezglavqenim tijelima mladenaca u ogwu gorio a
nije sagorijevao... Ali, nadasve su nau~ili da je tvrda ona Rije~
Bo`ja: “Moja je osveta, Ja }u vratiti” - kasnije su mnogi sami is-
povijedali: “Mi platismo od Boga, da se ne ~uje da je ko Bogu tako
pla}a”, ali da “nitko nema pravo da nas àli, jer bi zgrije{io
Bogu ko bi nas àlio”.
Dakle, Ku~i su kao Pravoslavni Hristijani poklani “na
Bo`ju vjeru”, na Pravdi Bo`joj, sa svojim sve{tenicima, pod op-
tu`bom da “nijesu ri{}ani”. Poklani su samo zato {to su bili
Srbi i nisu mogli ni htjeli da postanu crnogorci. Poklani su u
ratu protiv Boga, jer On je toga dana, kao i u svakom zlo~inu, bio
glavna `rtva - svi Wegovi u Ku~ima domovi, {to pod Turcima
svagda stojahu netaknuti u Slavi, bili su poharani, popaqeni i
poru{eni, poneki dom raÉba wegovih ostao je ceo; On je bio za-
klan u svakom kr{tenom, i ponekom nekr{tenom, obrazu i podo-
biju Svom kojem su crnogorci ìvot zemni uzeli, On 243 puta,
nejaki rabi Wegovi samo po jednom; Wegova je glava na koqe po-
badana, Wegovo tijelo u ogweve i ublove bacano, paki i paki, kao
u doba slave prvoga dukqanina Diocletiana; Wegov lik je iz svakog
hrama iznesen, svijetlo i sve~esno znamenije Pobjede Wegove po-

novo okrvavqeno, doticano rukama skvernoubistvenim, i svako
nebozemno evharistijsko blago Liturgije ku~ke i vaseqenske os-
kvrweno i okradeno, da u klasi~noj kriàrskoj tradiciji ubudu}e
ukra{ava museum, hram muza montenegrinskih; a On Sam, divan u
Svetitequ Svome Arseniju, svezan i poveden crnogorskome Iro-
du. Ovo djelo su u~inile ruke onih koji su sebe predstavqali kao
Pravoslavne Srbe, a bijahu u stvari apostoli i vjernici nove
vjere crnogorske, oci i osniva~i nacije “iz koje izqego{e takvi
bezbo`nici, kakvije se ne ~uje danas ni u jednu vjeru na svijet” -
oni za koje je u posledwem poglavqu Pisma kazano: “Napoqu su
psi (...) i krvnici (...) i svaki koji voli i ~ini la`”. I tako su
Ku~i, mo`da i ne znaju}i u tom ~asu, postradali kao rabi Boga
Istinoga, za Krst âsni i Slobodu zlatnu. A svaki Hristijanin
koji na Pravdi Bo`joj i u Vjeri Pravoslavnoj postrada za Krst
âsni i sve{tenu Slobodu “koju imamo u Hristu Isusu” - Mu~e-
nik je, neubijeni Svjedok Te Pravde i Te Vjere.
Skudome ~ovje~ijem umu nepojmqiva je velika tajna bezako-
wa. Ne moèmo znati kako je svetorodna loza wego{kih Petro-
vi}a postala smrtorodna otrovna dra~a iz koje se guje izgnijez-
di{e; moèmo samo vidjeti u kojem se paÉsu degeneracija zbila i
naslutiti sa koje je strane zlo dogmizalo - od svetoga Petra Ce-
tiwskoga do vladike Rada, i od ~estitoga Stanka Stijepova do
Mirka i Danila, mali pad za rod ~ovje~iji, ali velika “pobjeda”
gra|evinskih radnika velikoga arhitekte svemira.
Ne pi{e se ovo sa mr`wom ili zlurado{}u, nego samo sa be-
strasnom èqom da se zna i ne zaboravi. Jer ako mi i na{a djeca
ne budemo ovo znali i pamtili, ako izgubimo iz vida kako se po-
staje biv{i srbin i za{to je takvome ~ovjeku “boqe bilo da se
nije ni rodio”, i budemo li na{e poklane praoce i bra}u i sestre
iz pamjati istraìli, osta}emo sau~esnici u zlu. I zlo se ne}e
odvajati od nas do kraja vremena.
Sindrom partizanke Zorke, usta{ke nevjeste, koja je jednu
glavu zmiji odsjekla a potom se sa drugom vjen~ala, stra{na je opo-
mena za kakav su pad Srbi sposobni. Za one koji ovu povijest ne
znaju: Jedna usta{ka satnija pod komandom Mirka Rado~aja, u
maniru wegovog slavnijeg crnogorskog imewaka i prethodnika,
upala je 7. maja 1942. u Ma{vinu, srpsko selo na Kordunu. Odmah
su zapalili crkvu i u {koli poklali sedamnaestoro djece, èna
i staraca. Ne{to kasnije uhvatili su dvije sestre, djevojku Zorku
i wenu sestru Dragicu koja je na rukama nosila sina od dvije go-
dine. Neki li~anin Antun, ~uveni koqa~, sasvim izvjesno biv{i
srbin, potjerao je sestre da ih zakoqe. Vidjev{i {ta im se spre-
ma, Zorka je na stazi zastala i sagnula se kao da treba da zaveè
320 Ilija Petrovi}
opanak; usta{a je pro{ao pokraj we i nastavio za Dragicom. Is-

toga trena Zorka je sko~ila na wega s le|a, oborila ga na zemqu i
zaklala ga wegovom kamom; skinula mu je uniformu, obukla se u
wu i neopaèno pobjegla sa sestrom i djetetom, pravo u parti-
zane. Satnik Mirko krajem rata prelazi u partizane i postaje narod-
ni odbornik u svome selu. Tri godine posle rata Zorka se udaje za
wega. Na pitawa bli`wih kako je mogla da se uda za onoga koji je
predvodio pokoq u wenom selu, odgovara: “Sada je nastupilo brat-
stvo i jedinstvo. Ne treba sve Hrvate optuìvati za zlo~ine”.
To je morbidni trijumf satanin - ubiti hri{}ansku du{u, zatim
je mrtvu vjen~ati za sebe, u~initi da mu se zakune na vje~nu qubav,
i jo{ pritom u utrobi wenoj na~initi svoja i{~adija. Ovo su, u
ve}ini, srbi danas.
I ku~ki Srbi su sli~no, i sli~no brzo, zaboravili pokoq od
crnobratske ruke i, zarad stare frana~ke laì o “slobodi, jed-
nakosti i bratstvu”, samo dvadesetak godina poslije pohare ve}i-
nom su mirno prihvatili da se vjen~aju sa svojim ubicama. I tako
je Crna Gora svojim crnim imenom nazvala sva Srbska plemena, i
u svoje crnilo do danas obukla, sa Primorjem i Hercegovinom,
sva oteta Srbska Brda. Nama preostaje amanet da, dok je posled-
weg Srbina Br|anina i dok Car Slave ne do|e, pamtimo i ispo-
vijedamo da ona nisu Crna Gora no oteta, i montenegru svagda
prokleta, Srbska Zemqa. To je na{a Nebesna tapija na zemaqsku
Srbiju - dok je samo jedan Srbin koji ovo zna i ispovijeda.
I danas, gordi samoopjevani “sinovi stijewa” crnogorskog
upe~atqiv su dokaz kako satana, imitiraju}i Svetu Svemo} Bo`-
ju - ~uv{i od Proroka da “Bog moè i od kamewa podignuti dje-
cu Avraamu”, - proizvodi samo jade i ~emer. Blagodarewe Bogu
Otaca na{ih Koji nas je razvjen~ao od toga zla, i neka bi nas do
velikoga Dana Suda sa~uvao od wega. I neka bi du{e i tijela na-
{a hranio daleko od crnogorstvuju}ih, a u Dan onaj neka bi ih po-
milovao i oprostio, ako ih bude koji su za Opro{taj i Milost
sposobni.
“Ako smo mi ìvi nedostojni Tvoje milosti, a Ti poslu{aj
na{e mrtve, koji Tebe slavnom smr}u proslavi{e. I zbog wih,
prizri i usli{i nas nedostojne.”
Amin.
O Ro`destvu, na Svetih ~etrnaest hiqada mladenaca Vitlejem -

skih Leta Gospodweg 2010.
Izvori i literatura
1. Marko Miqanov Popovi}, Pleme Ku~i u narodnoj pri~i i pjesmi,
Sabrana djela - Kriti~ko izdawe, Titograd(Podgorica) 1989;
2. [umadinka, List za kwièvnost, zabavu i novosti, Beograd;
3. Srbski Dnevnik, Novi Sad;
4. Du{an D. Vuksan, Kwaz Danilo Petrovi} Wego{, Zapisi, najpre
~asopis za nauku i kwièvnost, potom glasnik Cetiwskog istorijskog
dru{tva, Cetiwe;
5. Marko Vuja~i}, Vojvoda Mirko Petrovi}, Beograd 1969;
6. Dimitrije Milakovi}, Opisanije Crne Gore, Magazin srbsko-
dalmatinski - Qubiteq prosvete i narodnog jezika, Be~ 1860;
7. Srbski letopis, ~ast druga, kwiga 102, Budim 1860;
8. Jovan Erdeqanovi}, Ku~i pleme u Crnoj Gori : Etnolo{ka stu-
dija, Srpski etnografski zbornik kwiga 8 - Naseqa srpskih zemaqa
kwiga IV, Beograd 1907;
9. Branko Pavi}evi}, Kwaz Danilo I Petrovi} Wego{ : Kwaz crno-
gorski i brdski 1851-1860, Beograd 1990;
10. Jovan Mili}evi}, Crna Gora 1797-1851, Istorija srpskog naroda
V-1, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1801-1878, Beograd 1981;
11. Milorad Ekme~i}, Borba za nacionalne dràve i moderno dru{tvo, Istorija
Jugoslavije, 1972;
12. ^. V. Bromley et all., Istori~ ^goslavii, Moskva 1963;
13. \oko D. Pejovi}, Crna Gora u doba Petra I i Petra II, Beograd
1981;
14. Jago{ Jovanovi}, Marko Miqanov : Istoriska i kwièvna stu-
dija, Cetiwe 1952;
15. Jago{ Jovanovi}, Stvarawe crnogorske dràve i razvoj crno-
gorske nacionalnosti, Cetiwe 1948;
16. Vladan \or|evi}, Crna Gora i Austrija 1814-1894, Beograd 1924;
17. Radoman Jovanovi}, Razgrani~ewe Crne Gore i Turske 1858. godi-
ne, Istorijski zapisi kwiga XXIII sveska 3, Titograd/Podgorica 1966;
18. @. Dragovi}, Kratka istorija Crne Gore za {kolu, Cetiwe 1910;
19. Ni}ifor Du~i}, Crna Gora, Beograd 1874;
20. Stefan Du~i}, @ivot i obi~aji plemena Ku~a, Podgorica 2004;
21. Jovan Erdeqanovi}, Ku~i, Bratonoì}i, Piperi, Beograd 1997;
22. Jovan Erdeqanovi}, Stara Crna Gora, Beograd 1978;
23. Jovan N. Tomi}, Sastanak i dogovor srpskih glavara u Ku~ima
1614. god. radi ustanka na Turke ; Prilog kritici izvora za istoriju
srpskog naroda, Beograd 1901;
24. Jovan N. Tomi}, Pe}ki patrijarh Jovan i pokret hri{}ana na
Balkanskom poluostrvu 1592-1614, Beograd 1903;
25. Dragoslav Strawakovi}, Kwaz Danilo i pitawe priznawa size-
renstvva sultanova nad Crnom Gorom od Pariskog kongresa (1856) do
smrti Stefana Perovi}a-Cuce u Carigradu 11. juna 1857, Zapisi, ~aso-
pis za nauku i kwièvnost, Cetiwe, 1930;
26. Du{an D. Vuksan, Pohod vladike Rada na Podgoricu, Zapisi, ~a-
sopis za nauku i kwièvnost, Cetiwe, 1930;
27. Radoman Jovanovi}, Crne Gora i velike sile 1856-1860, Tito-
grad/Podgorica 1983;
322 Ilija Petrovi}
28. Orli}, Crnogorski godi{wak za 1865. godinu, Cetiwe 1865;

29. Ilija Petrovi}, Kerci u Pa{i}evu : Prilog za monografiju
Zmajeva, Novi Sad 2002;
30. Jakov Igwatovi}, Slava Crnogorstva, Zapisi, ~asopis za nauku
i kwièvnost, Cetiwe 1939;
31. Kratki pogled na geografi~esko-statisti~esko opisanije Crne
Gore, Grlica 1835;
32. Milo{ Popovi}, Zemqopisanije srbsko : Crnagora i Crnogor-
ci, Glasnik Dru`tva srbske slovesnosti, svezka I, Beograd 1847;
33. Lazar Ra{ovi}, Crna Gora u evropskom ratu, Sarajevo 1919;
34. Jovan Vuk~evi}, O ubistvu kwaza Danila u Kotoru : Biqe{ke o
primjernom pona{awu Kadi}a od ~asa hap{ewa do smrti, Istoriski
zapisi, Cetiwe 1948;
35. Vuk Stefabovi} Karaxi}, Dolazak kwaza Danila u Crnu Goru,
Srbske novine Novi Sad 1852; Zapisi Cetiwe, kwiga XXIII, sveska 3 -
mart 1940;
36. Mijat [ukovi}, Crnogorska novovjekovna dràva i wen razvoj-
ni uspon do 1914 godine : Istorijski najzna~ajnija tekovina u plodovi-
ma dràvotvornog djelovawa dinastije Petrovi} Wego{, Zbornik ra-
dova “Dinastija Petrovi} Wego{, tom I”, Podgorica 2002;
37. Mitropolit Amfilohije Radovi}, U~e{}e svetorodne loze Pet-
rovi}a u ìvotu Crkve i naroda : Bogoslovqe epohe Petrovi}a, Zbor-
nik radova “Dinastija Petrovi} Wego{, tom I”, Podgorica 2002;
38. Boò Vukovi}, Ubistva iz osvete : Melanholija i manija àlo-
sti, Podgorica 1994;
39. @eqko Vujadinovi}, Vladarska loza Petrovi}a - porijeklo, lo-
za, dinasti~ka obiqe`ja, Zbornik radova “Dinastija Petrovi} Wego{,
tom I”, Podgorica 2002;
40. Vl. Vlahovi}, Me|uplemenski odnosi u Brdima, Zapisi Cetiwe,
kwiga XXII sveska 2. i 3 - avgust i septembar 1939);
41. Rastislav V. Petrovi}, Pleme Ku~i 1684-1796, Beograd 1981;
42. Tomo P. Oraovac, Znamenite Crnogorke, Zemun 1940;
43. Vojvoda Simo Popovi}, Memoari, Cetiwe 1995;
44. Tomo P. Oraovac, Crna Gora i Skadarsko pitawe, Beograd 1924;
45. Budo Simonovi}, Zeko Mali, Beograd 2000;
46. Vladimir ]orovi}, Luka Vukalovi} i hercegova~ki ustanci od
1852-1862 godine, Beograd 1923;
47. Milorad Predojevi}, Moj Brskut : Pam}ewe i sje}awe, Novi
Sad 1998;
48. Za balkanskimi frontami Pervoy mirovoy voyn, Moskva 2002;
49. Peko Vujovi}, Vojvoda Mirko Petrovi}, vojskovo|a i zaslu`ni
dràvnik, feqton, Pobjeda Titograd/Podgorica 1980;
50. Mitar Mr~arica, Wego{ev perjanik Radovan Piper, feqton,
Po bjeda Titograd/Podgorica 1976;
51. Pavle \onovi}, @ivot popa Laza, feqton, Pobjeda Titograd-
/Podgorica 1976;
52. Duka Londrovi}, Novica Cerovi} i tri gospodara, feqton,
Pobjeda Podgorica/Titograd 1976;
53. Jago{ Jovanovi}, Grahovski pobjednik Mirko Petrovi}, feq-
ton, Pobjeda Titograd/Podgorica 1976;
54. êdo Vukovi}, Sudili{te, roman, Cetiwe 1999;
55. Radoman Jovanovi}, Crna Gora 1851-1878, Istorija srpskog na-

roda V-1, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1801-1878, Beograd
1981;
56. Petar [obaji}, Ku~i, odrednica u Narodnoj enciklopediji srp-
sko-hrvatsko-slovena~koj II kwiga I - M, Zagreb 1924-1928;
57. Sava Vukovi}, episkop {umadijski, Srpski jerarsi od devetog
do dvadesetog veka, Beograd/Podgorica/Kragujevac 1996;
58. Trifun \uki}, Marko Miqanov, predgovor za Celokupna dela
Marka Miqanova, Beograd 1930;
59. Ico Kla{wa, Spaqivali su srpske civile, Pravda Beograd;
60. Journale de Toulouse, Toulouse/France;
61. Svetovid, Centralni list za prosvetu, novosti, trgovinu i mo-
du, Be~/Austrija;
62. William Miller, The Ottoman Empire 1801-1913, Cambridge University
Press, Cambridge/England 1913;
63. Miomir Da{i}, Danilo I Petrovi} Wego{, odrednica u Srpskom
biografskom re~niku, kwiga 3, Novi Sad 2007;
64. Iso Kala~, Izgnanik, roman, Titograd/Podgorica 1992;
65. \or|ije Ristov Popovi}, Piperi u tradiciji i istoriji, Beo-
grad 1994;
66. Aleksandar Mladenovi}, Prilozi o Wego{u, Vaqevo 1996;
67. Innsbrucker Nachrichten, Insbruck/Ostereich;
68. Andrija Lainovi}, Francuski konzul u Skadru Ijasent Ekar i
wegova prva posjeta Crnoj Gori, Istoriski zapisi, kwiga XII 1-2, Ceti-
we 1956;
69. Agramer Zeitung, Agram/Zagreb;
70. Konstatin Jire~ek, Istorija Srba : Prva kwiga do 1537 godine
(Politi~ka istorija), Beograd 1952;
71. Die Presse, Wien/Ostereich;
72. Ostdeutsche Poste, Wien/Ostereich;
73. Der Humorist, Wien/Ostereich;
74. Radisav V. Ni{avi}, Bratstvo Ni{avi}a : Od Ostroga do Sve-
te Trojice, Bijelo Poqe 2006;
75. Ilija Petrovi}, Sa svih strana srpski dobrovoqci 1912-1918,
Novi Sad 2005;
76. Ilija Petrovi}, Pomenik svetih srpskih ratnika 1912-1918,
Novi Sad 2005;
77. Srbske novine Beograd;
78. Miqan Milo{ev Jokanovi}, Pleme Ku~i : Etni~ka istorija,
Beograd 1995;
79. Danilo Tunguz-Perovi}, Da li je u pro{losti Crna Gora bila
politi~ki samostalna zemqa?, Zapisi, kwiga XII sveska 4, Cetiwe 1933;
80. Boìdar Mili}-Krivodoqanin, Ku~i u Crnoj Gori : Etnolo-
{ko-istorijska razmatrawa prema Crnoj Gori i hercegova~ko-brdskim
plemenima 1416-1918, Beograd 1994;
81. Vojvo|anin, srbsko-narodni kalendar za prestupnu 1856. godi-
nu, Be~ 1856;
82. Radomir P. Guberini}, Knez Nikola Vasojevi}, Andrijevica 1997;
83. Zoran D. Nenezi}, Masoni u Jugoslaviji 1764-1999, knjiga I, Beograd 1999;
84. Biqana \ur|evi}-Stojkovi}, Verske sekte i pokreti : Lovci
na du{e, Beograd 1997;
324 Ilija Petrovi}
85. Vojislav \uri}, Predgovor Izabranim spisima Dositeja Obra-

dovi}a, Srpska kwièvnost u sto kwiga, Novi Sad/Beograd 1969;
86. Miomir Da{i}, Uloga dinastije Petrovi} Wego{ u stvarawu,
snaèwu i teritorijalnom oblikovawu crnogorske dràve, Zbornik
radova “Dinastija Petrovi} Wego{, tom I”, Podgorica 2002;
87. Novine srbske, Beograd 1838;
88. Ju`na p~ela, Novi Sad 1852;
89. Branko Pavi}evi}, Crna Gora : Op{ti podaci - Ime i granica, Enciklopedi-
ja Jugoslavije knjiga 2 Bje-Crn, Zagreb 1982
90. Sankt-Peterburgskie vedomosti, Sankt Peterburg/Rusija;
91. Dimo Vujovi}, Kwegiwa Darinka : Politi~ka aktivnost, Ce-
tiwe 1968;
92. Re~nik srpskohrvatskoga kwièvnog jezika, kwiga {esta S-[
(stotina), Novi Sad 1976;
93. Osservatore Triestino, Trieste/Italia;
94. Ferdo ûlinovi}, Jugoslavija izme|u dva rata I, Zagreb 1961;
95. @ivko Andrija{evi}, Crnogorci protiv dinastije, Montene-
grina, digitalna biblioteka crnogorske kulture;
97. @ivko M. Andrija{evi}, Protiv plemenskog zaborava, Monte-
negrina, digitalna biblioteka crnogorske kulture;
98. @ivko M. Andrija{evi} et all., Istorija za osmi razred deve-
togodi{we osnovne {kole, Podgorica 2008;
99. Odred, odrednica u Vojnoj enciklopediji, knjiga 6 Nauloh-Podvodni,
Beograd 1973);
100. @ivko M. Andrija{evi}, Kratka istorija Crne Gore 1496-
1918, Bar 2000;
101. @ivko M. Andrija{evi} i [erbo Rastoder, Istorija Crne Gore od naj-
starijih vremena do 2003, Podgorica 2006;
102. \or|e Borozan et all., Istorija za tre}i razred gimnazije, Podgorica 2003;
103. Tomica Nik~evi}, Politi~ke struje u Crnoj Gori u procesu
stvarawa dràve u XIX vijeku (otpor stvarawu dràve), Cetiwe 1958;
104. Vukova prepiska, kwiga sedma, Beograd 1913;
105. Vuk Popovi}, Kotorska pisma, Beograd 1964;
106. Vuk Popovi}, Pisma Vuku Karaxi}u, Podgorica 1999;
107. Vasa ûbrilovi}, Postanak plemena Ku~a, Zbornik Filozof-
skog fakulteta u Beogradu kwiga XII-1, Spomenica Viktora Novaka, Be-
ograd 1963;
108. Ilija Petrovi}, Ka poreklu Drekalovu : Po kwigama starostav-
nim, Novi Sad 2009;
109. Ivan Jastrebov, Bele{ka o imenu Crne Gore, Glasnik srpskog
u~enog dru{tva, kwiga XLVIII, Beograd 1880;
110. Istorija Crne Gore, druga kwiga tom 1. i 2, Titograd 1970;
111. Vladimir ]orovi}, Milutin, odrednica u Narodnoj enciklo-
pediji srpsko-hrvatsko-slovena~koj, II kwiga I-M, (drugo izdawe), No-
vi Sad 2000;
112. Boìdar Ferjan~i}, Osvaja~ka politika kraqa Du{ana, Isto-
rija srpskog naroda I kwiga, Beograd 1981;
113. Jovan I. Dereti}, Zapadna Srbija : Kratki istorijski pregled
od 3. veka pre Hrista do 20. veka, îkago 1995;
114. Vuk Vr~evi}, Ogranci za istoriju Crne Gore, Cetiwe 1950.
Imenoslov
Avdi-pa{a 285
Aveq “sin”, prema Bibliji, jedan od dvojice Adamovih sinova; ubio ga brat
Kain; simbol ubijenog nevinog ~oveka 315
Avraam “praotac mno{tva”, prema Bibliji: praotac Jevreja i Arapa 320
Ajeti, Idriz 30
Alanovi}, Milivoj 23
Aleksandar II Romanov (1818-1855-1881), car ruski 270
Alija, ime 59
Alil-agi}, pa{a 57
Ali-pa{a 42, 287
Amet-Axi}, Usejin 46
Amfilohije Radovi} (1939), mitropolit crnogorsko-primorski i skende-
rijski 77, 79, 302
Ananije, |akon 56
Andrija{evi}, @ivko M., istori~ar i pisac 53, 58, 61, 196, 254, 256, 257, 259,
260, 262-266, 295
Antun Hrvat iz Like, usta{ki koqa~ 319
Arsenije III Crnojevi} (ârnojevi}),v. Crnojevi}, Arsenije
Arsenije IV Jovanovi} [akabenta, patrijarh pe}ki 40, 41
Arhan|el Mihailo (ko je kao Bog), svetkuje se 21. novembra 99, 103, 261, 310
Ataliota, Mihailo 28
Ata-pa{a 191, 195, 249, 254
Bajramovi}, Mijo 79
Bako~evi}, Boro 74
Balabin, poslanik 246
Bari}, Henrik 30, 31
Batovski, Henrik (1907- ? ), istori~ar 286, 287
Bah, Aleksandar (1813-1893), po wemu nazvana apsolutisti~ka, centrali-
sti~ka i antislovenska politika be~kog dvora od 1850. do 1859. godine 248
Berber, dr Stojan (1941), lekar, kwièvnik 9
Be}kovi}, Matija (1939) pesnik 14, 313
Beci}, Veko 73
Be{a \elev 150
Bijeli Pavle, rodona~elnik plemena bjelopavlovi}kog 128
Bjeladinovi}, Marko, a|utant 99. 102
Blagojevi}, Milo{ (1930), istori~ar, istraìvao poqoprivrednu proizvod-
wu i agrarne odnose u sredwovekovnoj Srbiji 55
Bogdanovi}, sveti Arsenije Sremac ( ? -1233-1263-1266), arhiepiskop srp-
ski, naslednik Svetoga Save; zbog opasnosti od maxarskih upada u Srbiju, sedi-
{te arhiepiskopije preneo iz @i~e u Pe}, gde je sagradio crkvu Svetih aposto-
la, kasnije Vaznesewa Gospodweg. Srpska crkva svetkuje ga 10. novembra 210
Bodin 50, 51
Boòvi}-Ivanovi}, Baco Dragojev 206, 219, 222; Vuko \urov 254; Dragoje
Boòv 219, 223; Spaho Ramov 254
Bolica, Marjan 28, 29; Nikola 42
Bonati, vicekonzul 189, 245
Borovi~ka, Rudolf 170, 189, 192, 195
Borozan, \or|e 62, 266
Bo{kovi}, Vido Novakov 116-118, 122, 141, 142, 217; \or|ije \oko, pop
116--119, 122, 131, 132, 135, 137, 138, 140-142; Jana (1817-1902), sestra kwaza Danila
14, 136; Mina Markov 141; Ramo 119, 133, 134; Risto 14, 108, 112, 117, 118, 120-122,
124, 129-131, 134, 136, 139-142, 230; Savo Ristov 142, 143
Bo{kovi}i, porodica s Orje Luke 14, 112, 115, 117-120, 122, 125, 128, 129,, 131,
132, 135, 136, 138-143
Brankovi}, Vuk ( ? - 1398), zet kneza Lazara, sudelovao u Kosovskom boju 134
326 Ilija Petrovi}
Brankovi}, \ura| 47
Brankovi}i, prezime kojim Srbi obeleàvaju izdaju 100, 133
Bulatovi}, \uro Mili}ev 254; Joko Pejov 254; Milovan Mili}ev 254; Pu-
ni{a Lukin 254
Buol-[auen{tajn, baron, austrijski ministar 189
Vasilije Ostro{ki (Stojan Jovanovi}, oko 1610-1639-1671), episkop zahum-

ski i skenderijski, a od 1651. godine mitropolit cele Hercegovine; svetiteq,
svetkuje se 12. maja 116, 127, 240
Vasojevi}-Milo{evi} Nikola Stani{in (1787-1844) 75-77, 125
Velo Nikolin 69
Verner, Helga 89
Vilajeta, v. Pavi}evi}, Danica
Vladika Rade v. Petrovi}, Petar II
Vladimir, kalu|er ostro{ki 127
Vlahovi}, Vl. 44; Pavi} \ikanov 208, 211-213, 241
Vlkan, ban 51
Vojvodi}, Vaso Ivov (1928), istori~ar iz Novog Sada 208; Jovo, pop 215; Mi-
jailo, pop 208, 313
Volf, Luj 77
Vrbica, Ma{o (1833-1898), crnogorski vojvoda 287
Vr~evi}, Vuk 65, 100, 101, 103, 310
Vu|us Hams-aga 191
Vujadinovi}, Joko Radovanov 232; Miro Vujov 69
Vuja~i}, Marko (1889-1974), politi~ar, kwièvnik 108, 109, 126, 128, 238, 243
Vujovi}, Dimo-Dimitrije (1922-1995), istori~ar; profesor Vi{e pedago-
{ke {kole, direktor Istorijskog instituta Crne Gore 85
Vujovi}, Peko 95, 97, 107, 130, 135, 230, 241-244; Petar Filipov 115, 272, 281
Vujo{evi}, Vu~eta Mirkov 210; Jovan Vukov 254; Krqevi} Klopo Spahov
68, 69; Nikola Lazov 254; Petar, pop 214
Vujo{evi}i, porodica 185, 188, 210
Vuka{in Jasenova~ki ro|en u Klepcima, u Hercegovini, ubijen u usta{kom
logoru u Jasenovcu, srpski velikomu~enik 318
Vuko Milo{ev 221
Vukovi}, Boò 305, 306
Vukovi}, Gavro (1852-1928), prvi pravnik iz Crne Gore (diplomirao 1872.
godine u Beogradu); dugogodi{wi ministar spoqnih poslova Crne Gore 293
Vukoti}, Jovan Ma{anov (1817-1887), kapetan ozrini}ki, kapetan perjani~-
ki; za kwaza Nikolu, bio je katunski vukoba{a 129, 130; Joko Savi}ev 211; Ma-
{an Perkov ( ? -1861) 217; Petar (1826-1903), vojvoda, senator i vojskovo|a, tast
kwaza/kraqa Nikole 142, 213, 214, 284; Stefan Perkov (1781-1867), serdar i pame-
tar, potpredsednik Senata 217
Vuksan, Du{an (1881-1944), istori~ar 73, 132, 133, 140, 142, 227-228, 297, 298, 312
Vuksanovi}, Mom~ilo 23
Vuk~evi}, Jovan 290, 305, 306; Simon Ivanov 203
Vule Nikolin 133
Vu~eta Mirkov 210
Gagi}, Jeremija (1783-1859), ro|en u Srbiji, ruski konzul u Dubrovniku 61,

81, 96, 99, 101, 103, 135, 137, 228, 246, 250, 259, 267
Gili}, Spasoje Nikolin 223
Gor~akov, Aleksandar Mihajlovi~ (1798-1883), ruski diplomata i politi-
~ar 246
Grdan, vojvoda nik{i}ki 56
Grkovi}-Mejxor, dr Jasmina (1959), filolog, profesor univerziteta 55
Guberini}, Radomir 291
Danilo, patrijarh 49
Da{i}, Miomir (1931), istori~ar 83, 302
Dereti}, Jovan, istori~ar, ~lan ruske Petrovske akademije nauka 27

Dimitrije, iguman 210
Dioklecijan, Gaj Aurelije Valerije (oko 243-284-316), rimski car 318
Dobroslav I Vojislav, kraq 50
Dragi}evi}, Risto(1901-1980), istori~ar 286, 287
Dragica 319, 320
Dragovi}, @. 265
Dragutin, kraq 50
Drekale (izme}u 1525. i 1530 - oko 1575), vojvoda ku~ki 33-35, 57, 88, 222
Drekalovi}, Vukoslav 35; Dra{ko 35; Ivan 35, 38; Jovo Petrov 201; Qako 35;
Petar Ilikov 34-38; Radowa Petrov 34-41, 146, 147, 209; Stanko 25
Dupiqanin, Ne{ko 215
Durkovi}-Jak{i}, Qubomir (1907-1997), istori~ar, bavio se srpskom kul-
turnom i politi~kom istorijom 19. i 20. veka, posebno istorijom Srpske pravo-
slavne crkve 76
Du~i}, Ni}ifor (1832-1900), arhimandrit, predsednik Srbskog u~enog dru-
{tva 62, 87, 294
Du~i}, Stefan (1874-1918), etnograf 25-27
Du{an Stefan (oko 1308-1331-1346-1355), srpski car; po wegovom nalogu
1349. i 1353/54. godine izra|en Zakon blagovjernago cara Stefana, poznatiji kao
Du{anov zakonik 33, 47, 49, 50, 303, 308
\akovac, Nikola 73
\ikni}, Stevan 15, 92
\ikni}i, porodica 92, 312
\oko, pop 132
\oko Puni{in 215
\or|evi}, Vladan, kr{teno ime Hipokrat (1844-1930), lekar, politi~ar,
pisac 62, 92, 143, 226, 227, 312
\uki}, Trifun (1885-1966), pesnik, romansijer, kwièvni istori~ar, pre-
vodilac 203
\ura{kovi}, Filip 15, 91; Marki{a 91; Marko 92
\ura{kovi}i, porodica 91, 92
\ur|ev, Branislav 30, 31
\ur|evi}, Radovan Ma{ov 254
\uro Novakov 219
Ekar, Ijasent (1814-1866), francuski diplomata 16, 130, 137, 138, 189, 190,
192, 193, 230, 245, 271, 282, 308
Ekme~i}, Milorad (1928), istori~ar 64
Erdeqanovi}, Jovan (1874-1944), etnolog. Zna~ajna su mu izu~avawa etni~-
kih prilika u Crnoj Gori, Brdima, Ma}edoniji, Vojvodini Srpskoj i [umadiji;
~lan Srpske kraqevske akademije 25-28, 30, 35, 58, 225, 226
@ivkovi}, Joko Axijin (Durkov, Turkov) 254

@ivkovi}i, porodica 57
@om, Antib (Anti de?) 76, 77
@ujovi}, @ivojin (1840-1870), ekonomski pisac, prvi socijalista me|u Sr-
bima 179
Zaharija “Bog misli na tebe” (ili: “sluga Bo`ji”), li~nost iz Biblije 315
Zeko Mali v. Petrovi}-Wego{, Danilo Stankov
Zorka partizanka 319
Zotovi}, beg 57
Ivan Grozni, Ivan IV Vasiqevi~ Rurikovi~ (1530-1584), na presto do{ao

1533, a za ruskog cara krunisan 1547. godine; wegova majka Jelena bila je unuka
srpskog velika{a Stefana Jak{i}a (umro 1489), a k}i Ane Stefanove Jak{i} i
328 Ilija Petrovi}
kneza Glinskog, Vasilija Qvovi~a. Reformisao sudstvo i upravu, organizovao re-

gularnu vojsku, nastojao da Rusiju ekonomski i kulturno uzdigne. Nadimak (ispra-
van prevod: Stra{ni) dobio zbog svoje okrutnosti prema plemstvu 15
Ivan Nikolin 212
Ivan Radojev, s Ubala 208
Ivanovi}, Baco Dragojev 231; Bracan \urov (umro 1868), vojvoda ku~ki 73, 222,
284; \uro 73; Ivan 60, 61; Ivo Jovov 225; Qako Radovanov 254; Marko Jokov 73; Mijat
Milo{ev 254; Milija- Miqo Mi{ov 69; Savo Milovanov 223; Savo Paunov 213, 214
Ivanovi}, Nikanor ( ? -1894), ro|en u Drni{u, poreklom iz Wegu{a, arhi-
mandrit, sekretar i potpredsednik Senata, a od 1858. do 1860. godine mitropolit
crnogorski 85
Ivanovi}i-Drekalovi}i, porodica 58, 73
Igwatovi}, Ja{a (1824-1889), kwièvnik 179
Ipen konzul 29
Irod 317
Ismail-pa{a 104
Isus Hristos 55, 80, 291, 315, 319
Jastrebov, Ivan 47, 49

Jekaterina III, ruska carica 209
Jelisaveta Petrovna (1709-1741-1762), carica ruska, k}i Petra Velikog 36
Jire~ek, Konstantin 29
Jovan, sveti 315, 318
Jovan (1592-1614) pe}ki, patrijarh srpski 56
Jovan Nikolin 212, 219
Jovanovi}, Aleksandar (1934), lekar-ortoped, profesor univerziteta 23; Ja-
go{ 147-149, 151, 152, 201-203, 231, 234, 235, 297; K., prota 289; Nada 23; Radoman (1934),
istori~ar 128, 244, 273, 283
Jovanovi}, Jovan Zmaj (1833-1904), pesnik 306
Jovanovi}, Milan Batut (1847-1940), lekar, zdravstveni prosvetiteq, 1880-
1882. radio na Cetiwu kao gradski lekar i upravnik bolnice Danilo I 148;
Jokanovi}, Stojan (Zeko) Radev 212, 254; Miqan Milo{ev 150, 253
Joko Durkov 214; Joko Mulov 68; Joko Pejov 219, 318
Josif II (1741-1790), sin Marije Terezije, od 1765. nema~ko-rimski car 82
Juda 291
Kadi}, Danica v. Pavi}evi}, Danica

Kadi}, dobrovoqac iz Amerike 292; Ivan 292
Kadi}, Todor Aleksin (1830-1860), ubio kwaza Danila 16, 19, 125, 126, 130, 131,
139, 140, 286, 290, 291, 294, 297, 306
Kadi}i, porodica 14, 126, 130, , 288, 290-292, 305, 313
Kala~, Iso (1938- ? ), poreklom Mila~i}, kwièvnik 89
Kamerun, Bil 156
Kara|or|e, \or|e Petrovi} (oko 1768-1817), vo|a Prvog srpskog ustanka i
vo`d oslobo|ene Srbije; ubijen po zapovesti Milo{a Obrenovi}a; rodona~el-
nik dinastije Kara|or|evi}a 295
Kapustin, dr Vladimir Vladimirovi~, matemati~ar 23; Elena D., klasi~ni
filolog 23
Karaxi}, Vuk (1787-1864), lingvist, etnograf i istori~ar, skupqa~ srpskog
usmenog pesni~kog i pripoveda~kog stvarala{tva, reformator srpskog jezika 10,
11, 53, 80, 81, 101, 107, 120, 121, 197, 198, 310
Karlo Emanuil, vojvoda savojski 56, 235
Kastriot, \uro, Skenderbeg (1405-1468), istaknuti borac protiv turskog
gospodstva na Srpskoj Zemqi; otac mu Jovan poti~e iz ugledne porodice iz oko-
line Bosanskog Grahova, a za zasluge za srpsku dràvu bio je nagra|en posedom u
Ma}edoniji, u Pologu; majka mu Voisava, iz Pologa, srpska je plemkiwa. U nedo-
statku sopstvenih zaslu`nika, Arbanasi ga svojataju 29, 30, 33, 46
Katarina II (1729-1762-1796), po{to joj je ubijen mu`, car Petar III, ruska
carica 82
Kveki}, Darinka, v. Petrovi}-Wego{, Darinka

Kejn, Harvej 156
Klement VIII, Ipolito Aldobrandini (1536-1592-1605), papa 55
Kovaqevski, Jegor Petrovi~ (1809-1868), diplomata, ~lan peterbur{ke Aka-
demije nauka 52, 53, 74-76 , 135, 136, 168
Kova~evi}, Quba (1848-1918), istori~ar, profesor Velike {kole, dràvni
savetnik 30, 73, 204, 206, 226
Konti}i, porodica 128
Koruna Radowina 209
Kotromani}, Stjepan II 50
Krivokapi}, Andrija 86; Milo{ Androv 242, 243
Kusovac, \uro, pop 136, 214, 215; Joko 91, 197; qubotiwski barjaktar 158
Lazo Puranov 216, 217

Lainovi}, Andrija (1903-1986), bavio se politi~kom istorijom Crne Gore,
Srbije i Ma}edonije 252; Filip, crnogorski diplomata u Skadru 249, 252, 257,
260, 267
Laki} (li~no ime), pop 210
Lale Drekalov, vojvoda ku~ki (oko 1559- ? ) 34, 56, 57, 88, 222
Levaser, Andre 77
Lihtenberg, delegat 282
Londrovi}, Duka 74, 125, 151, 152, 155, 238-240, 298
Lubarda, Mi}o, pop 214
Luj XIII Burbon (1601-1610-1643), francuski kraq 55
Luka, pop 210, 239
Qubi{a, Stjepan Mitrov 197

Majer, Gustav 30
Mamula, Lazar (1795-1878), baron, inèwerijski general, veleposednik,
carski namesnik u Dalmaciji 134, 135, 137, 141, 190, 294
Manijakis, \or|e 27, 28
Marko, ban 50
Marko Miqanov v. Popovi}-Drekalovi}, Marko Miqanov
Markovi}, Vule Nikolin 217
Martini}, Blaò 122
Martinovi}, Ki}un Stevanov 16, 126, 139; Marko 214; Milo 89, 90 119, 120,
140; Mi{an Stevanov 126, 139; Savo Matov 113
Mahmud Re{id, vezir 62
Medakovi}, Milorad (1824-1897), novinar i istori~ar 14, 270, 311
Medi~i, Marija (1573-1642), unuka Kozima I Medi~ija (1519-1574), velikog
vojvode od Toskane i vojvode od Firence, posle udaje za kraqa Anrija IV (1553-
-1610), kraqica Francuske 55
Mejendorf, baron 81
Mijovi}, Ba{a Ivanov 254; Vu~eta Stojanov 254; Dragica 23; \uro Veqov
254; \uro Novakov 254; Novak Vasov 254; Perovan \ukov 254; Stanko Lukin 254;
Tomo Mitrov 254
Mijovi}i (Mihovi}i), porodica 185, 188
Miju{kovi}, Ma{an 73
Milakovi}, Dimitrije ( ? - 1858), kwièvnik i istori~ar 44, 235
Mila~i}, \oko, pop 213, 220, 232
Mila~i}i-Drekalovi}i, porodica 89
Miler, Vilijem 143
Mileti}, Svetozar (1826-1901), srpski politi~ar i pisac; osniva~ Srpske
slobodoumne stranke i wen vo}a do 1883; ideolog i organizator zajedni~kog ot-
pora nemaxarskih naroda u Ugarskoj protiv sve izraènije maxarizacije 149, 178
Mili}-Krivodoqanin, Boìdar, istori~ar 150, 250-252, 254; Ma{ut 224
Milojevi}, Milo{ 29, 32
330 Ilija Petrovi}
Milovan, Radojev, barjaktar 223

Milovi}, Jovan Nikolin 254; Marko Savov 254
Miloradovi}, Mihailo 36, 39
Milo{ Dmitrov 74
Milo{evi}, Stani{a 75; Mihailo 75
Milutin, kraq srpski 47, 49
Milutinovi}, Simo Sarajlija (1791-1847), pesnik i istoriograf; od 1827.
do 1831. godine boravio na Cetiwu i tamo jedno vreme bio u~iteq Radu Tomovu,
budu}em vladici Petru II 76, 81
Miqan Vukov (1820-1886) 150
Mirkovi}, Jefto Lekin, pop 254
Mitrovi}, Vuko 150
Mihailo, srpski kraq 51
Mi{ni}-Vujisi}, Milisav 208, 211, 212, 241
Mojsije, kalu|er sa Duge 73
Mrwav~evi}i 29, 30
Mr~arica, Radovan Be{ov 97, 98, 100-103, 110
Mujo, ime 59
Mustafa-pa{a 270
Napoleon III (1808-1873), francuski car 229, 305

Nemawi}i, srpska dinastija 47, 50
Nikola Markov 208; Nikola Radowin 212
Nikoli}, Milenko, istori~ar umetnosti 23
Nik~evi}, Tomica, istori~ar 66-68, 89, 90, 103, 109, 149, 168, 235-237, 256, 264
Ni{avi}i, porodica 292
Obradovi}, Dositej, kr{teno ime Dimitrije (1742-1811), kwièvnik, pro-

svetiteq 81, 82
Obrenovi}, Milo{ (1780-1860), sin Todora Mihailovi}a, kwaz Srbije;
rodona~elnik dinastije Obrenovi}a 17, 62
Odo-beg 221, 284
Omer-pa{a Latas (1806-1871), turski vojskovo|a, poreklom Srbin iz Jawe
Gore (kod Pla{kog), potur~en u Bawoj Luci 14, 104, 107-109, 11-114, 117, 119, 125,
133, 142, 144, 150, 155, 176, 177, 302, 304, 313
Oraovac, Tomo Petrov Vu~ini} (1853-1939) 73, 129, 131, 136, 142, 227
Osman-pa{a Skopqak 96, 99, 101, 104, 107, 108, 134, 135, 137, 138 255, 262
O{trivojevi}i, srpska dinastija 50
Pavi} (ime) Radovanov 223

Pavi}evi}, Branko (1922- ? ) istori~ar 47, 53, 70, 74, 132, 145-147, 200,
245-250, 256, 267, 276, 286, 295, 296, 300; Danica (Vilajeta, Puni{evica) 16, 17, 125,
130, 136, 139, 140; Petar, pop 102, 103, 132, 134; Puni{a Bajov 16, 124, 125, 130, 131,
139, 140, 291
Pavi}evi}i, porodica 130
Pavlovi}, Milivoj 30
Pejovi}, \or|ije-\oko (1914-1983), istori~ar, bavio se istorijom Crne
Gore 19. i 20. veka 63, 66, 69-71, 168, 296
Perazi}, Marko 215; Pavi} 216
Perovi}, Andrija Cuca 15, 89, 91, 110; Srbija, k}i Stevanova 89; Stevan
Andrijin Cuca (1830-1857) 15, 83, 87, 89-91, 309
Pestaloci, Johan Hajnrih (1746-1827), {vajcarski pedagog 303
Petar I Aleksejevi~, Veliki (1672-1682-1725), ruski car 82
Petkovi~, Konstantin Dimitrijevi~ (1830- ? ), ruski konzul, Srbin 278
Petrovi}, Veqko, Hajduk Veqko (oko 1780-1813), vojvoda u Prvom srpskom
ustanku 17
Petrovi}-Drekalovi}, Bewo Novakov 225, 226, 231; Boìna Radev 69; Boìna
Radovanov 201, 202; Boris 315; Vuki} Popov-Ota{ev (oko 1787-1841) 55, 56, 59-61,
64, 66-69, 71-74, 78, 79, 212, 251, 259, 304; Ilija Ma{anov 9; Ilija Radowin (oko
1720-1770) 35, 36, 42, 146, 147, 209; Jovan Veqov 254; Paun Veqov 254; Peruta Rado-
win (oko 1720-1772) 57, 88, 222; Rade (u mona{tvu Grigorije) 42; Radovan Paunov
254; Radowa Simonov 66-68, 71; dr Rastislav Vulev (1928-2003), istori~ar 37, 38, 63;
St. 73; (Simo?) Stojan Vuki}ev 68, 73; Turo \urov 205, 209
Petrovi}i-Drekalovi}i, kosorski 34, 35, 57, 88, 201, 209, 222, 309
Petrovi}-Wego{, Boò 107; \or|ije Savov 82, 85, 100, 109-111, 117, 118, 120,
121, 124, 144; Krsto-Krco Ma{anov 124, 127, 131, 132; Mirko, sin Nikolin, knez 312;
Mihajlo, sin Nikolin 312; Nikola, sin Mihajlov 312; Olga (1859-1896), k}i Da-
nilova i Darinkina; Pavle Perov, sin Pera Tomova, brata vladike Petra II 9, 17;
Pero Tomov, brat vladike Rada 9, 15, 81, 83, 85, 86, 89-91, 96, 100, 110, 111, 115, 119,
144, 294; Petar, sin Nikolin, knez 307; Ramo 213; Stanko Stijepov (1790-1852), otac
kwaza Danila 59-61, 83, 86, 319; Stefan-[}epac, otac vladike Danila 51
Petrovi}-Wego{, Danilo [}epanov ( ? -1700-1735), mitropolit crnogor-
ski; dukalom od 7. maja 1718. godine priznato mu je pravo “da vr{i crkvenu juris-
dikciju nad pravoslavnima u krajevima i mestima koja su do{la pod vlast mleta~-
ku u tada{wem ratu, sa slobodnim vr{ewem del rito Greco Serviano, s pravom po-
pravke starih i podizawa novih crkava u svima mestima pot~iwenim vladi~inoj
jurisdikciji” 36, 37, 40, 51
Petrovi}-Wego{, Danilo Stankov, Zeko Mali (1826-1860), prvi svetovni
vladar Crne Gore 9-19, 21, 34, 43, 55, 57, 61, 104-106, 109-115, 117-144-155, 157-162,
164-167, 170-181, 184-205, 207, 212, 215-218, 220, 222, 226-230, 233, 235-240, 242-252,,
255, 257-265, 267-278, 281-285, 287-290, 292-298, 300-315, 317, 319
Petrovi}-Wego{, Darinka (1837-1892), kwagiwa crnogorska, k}i Marka Kve-
ki}a, trgovca iz Trije{}a (~iji su poslovi propali nedugo po Darinkinoj udaji),
poreklom iz Herceg Novog, a èna kwaza Danila 10, 11, 17, 18, 91, 230, 265, 308, 311
Petrovi}-Wego{, Mirko (1820-1867), vojvoda 9, 15-17, 43, 92, 93, 97, 101, 81-103,
111, 112, 121, 126-129, 131, 132, 139, 143, 146-151, 155, 157, 158, 160-167, 170, 172-174, 184,
186, 189, 190, 193, 194, 199, 200-211, 213, 214, 216, 219, 220, 222, 224-228, , 230, 231, 235,
237-244, 247-252, 255, 258, 263, 267, 268, 276, 284, 290, 291, 296, 300-302, 307, 311-313, 315,
316, 318, 319
Petrovi}-Wego{, Nikola I (1841-1921), od 1860. kwaz, a od 1910. do 1918. godi-
ne kraq Crne Gore. Bavio se poezijom; napisao pesmu Onam’ onamo, koja je jedno
vreme bila crnogorska himna 18, 34, 43, 67, 92, 106, 124, 142, 143, 159, 203, 209, 224,
225, 227, 290-292, 295, 301, 306, 307, 312, 314
Petrovi}-Wego{, Petar I (1747-1830), vladika i gospodar Crne Gore, posta-
vio temeqe dràvnoj vlasti u Crnoj Gori; Sveti Petar Cetiwski; Srpska crkva
svetkuje ga 31. oktobra 10, 34, 42, 58-60, 63, 74, 76, 134, 140, 157, 160-163, 166-168, 213,
225, 240, 296, 301, 307, 310, 318, 319
Petrovi}-Wego{, Petar II (1813-1851), vladika Rade, gospodar Crne Gore,
pesnik 9, 10, 13-15, 17, 43, 53, 55, 58-64,66-87, 91, 95, 110, 115, 125, 147, 148, 162, 168, 198,
200, 213, 225, 256, 257, 259, 267, 278, 283, 295, 296, 298, 301, 303, 304, 306-311, 313, 319
Petrovi}-Wego{, dinastija 255, 290, 291, 312
Petrovi}i, wegu{ki (cetiwski) 13, 14, 21, 82, 124, 142, 203, 223, 241, 254-256,
258, 291, 309, 313, 317
Petrovi}, Sava mitropolit skenderijski od 1735. do 1781. godine 40
Pe{i}i, porodica 291
Pileti}, Jole Ilijin (1814-1900) 14, 108, 130, 133, 136, 148, 150, 202, 206, 213,
214, 221, 230, 287; Risto, pop 217
Plamenac, Ilija, pop 107; Rade Turov 202
Polit-Desan~i}, Mihailo (1833-1920), politi~ar, novinar, borac za srpska
nacionalna prava u Ugarskoj 179
Popov, Rus, autor karte Crne Gore (1842) 65
Popovi} Ri{wanin, Vuk-Vukol (1806-1875), sve{tenik 67, 79, 107, 109, 120,
196-198, 230, 235-237, 264, 310, 311
Popovi}-Drekalovi}, Marko Miqanov (1833-1901), perjanik, crnogorski voj-
voda, ~lan senata; zbog neslagawa sa kwazom Nikolom povukao se iz politike (1883),
ostaju}i i daqe narodni vojvoda; tek tada nau~io da pi{e: izjedna~uju}i mu tek-
stove s narodnim i anegdotskim kazivawem, kwièvna kritika jo{ uvek nije na pra-
vi na~in vrednovala wegovo kwièvno stvarala{tvo 15, 22, 23, 29, 30, 46, 72, 74,
332 Ilija Petrovi}
83, 89-91, 99 103, 106, 113, 143, 145, 147, 148, 196, 201-203, 206, 209, 211, 213, 215, 218,
219, 222, 223, 225, 226, 231, 237, 238, 241, 249, 251, 256, 263, 264, 284, 287, 295, 304, 311
Popovi}, \or|ija Ristov 102, 103; Luka Mi}in 69; Milo{ 52, 53; Miqan Jan-
kov 201; Nikola Jovanov 213; Novak Martinov 59; Petar Andrijin 73; Puni{a Ra-
dosavov 73; Radoje Perunov 254; Radowa Miqanov 202; Spaho Boòv 206, 219, 222,
231; Spaho Radovanov 70; Tomo Petrov 69, 74; ûbro Petrov 59
Popovi}, Simo (1844-1921), ro|en u Zapadnom Sremu; pesnik i novinar, cr-
nogorski vojvoda “od pera” i dràvnik, jedno vreme ministar prosvete; zasluàn
je za modernizovawe {kolskog sistema u Crnoj Gori 67, 82, 88, 126, 153
Popovi}i-Drekalovi}i, s Meduna 58, 73
Prelevi}-Drekalovi}, Drago (Rako) Radojev 254; \or|ija-Xuxo Radowin
66-68, 71, 72, 74; Radovan Stankov 212, 254
Radovi}, Blaò 150, 287

Radowi}, Ivan Radosavov 68; Ivo Rakov 12, 82, 221, 273; Jovan Krstov 69;
Maxo Borov 254; Mihailo Vukov 92; Nikola Borov 254; Stefo Boòv 254
Radosav, pop 132
Rado~aj, Mirko, usta{ki satnik, potom narodni odbornik 319, 320
Rado{evi}, Milovan, pop 223
Radulovi}, Sula Radov, kapetan iz Komana, narodni mudrac 16, 88, 217
Rai~evi}, Nikodim, arhimandrit ostro{ki 85
Rajkovi}, Luka [}epanov 254
Raketi}, Radi} (ime) 40
Ra{ovi}, Vu~eta Mikov 254; Marko 148, 231; Jo{o Stanojev 201, 202; Paun
Velov 68; Petar Mikov 254; Ujka 213
Ra{ovi}i, porodica 202
Rovinski, Pavel Apolonovi~ (1831-1916), ruski nau~nik, publicist i revo-
lucionar. Od 1879. do 1906. godine (s kra}im prekidima) ìveo u Crnoj Gori, gde
mu je nastala kwiga êrnogori~ v eÏ pro{lom i nasto~xem, Crna Gora u pro-
{losti i sada{wosti; u ovom svom najzna~ajnijem radu, u tri toma, predstavio je
zemqopisne prilike, arheologiju, etnografiju, istoriju, kulturu i savremeno
stawe Crne Gore 29, 145, 295
Romanov, Nikolaj I Pavlovi~ (1796-1825-1855), car ruski 9
Rudolf II (1576-1612), austrijski car 55
Ruìca Nikolina 208
Sava, sveti (Rastko Nemawi}, 1169-1235), prvi arhiepiskop srpski 303

Savi}, dr Dijana, univerzitetski profesor 23
Savo @ivkov 69
Svevlad, kraq srpski 50
Svevladovi}. O{troilo, kraq srpski 50
Svetimirovi}i, srpska dinastija 50
Sveti Petar Cetiwski v. Petrovi}-Wego{, Petar I
Sekendorf, grof 41
Sigismund III (1587-1632, iz {vedske dinastije Vasa), poqski kraq 55
Simovi}, Radoje (1, 139790-1892), pop 212
Simonovi}, Budo 8, 145, 151, 152, 265, 298, 313
Sina, austrijski baron, bankar 8, 2266
Smajo Piper 100, 103
Spahi}, Halil-beg 192
Spahi}, [uto Radowin 213
Spaho Boòv 219, 222
Srezwevski, Ismail Ivanovi~ (1812-1880), ruski slavist 53
Stanko Stefanov 223
Starovic, Mark 156
Stevan, pop 132; Stevan, pop iz Dupila 225, 318
Stojkovi}, Milenko ( ? -1831), vojvoda u Prvom srpskom ustanku 17
Stefan Vojislav, knez srpski 28
Stojni}, Mirko 35
Stracimirovi}, \ura| II 47
Stremouhov, konzul 308
Suboti}, Jovan (1817-1886), kwièvnik i politi~ar; zalagao se za ujediwe-
we Srba i Hrvata i za slovensku solidarnost 178
Sula Radov, v. Radulovi}, Sula Radov
Sulejman-pa{a 35
Su~enkov, konzul 285
Sherman, v. [erman
Tati{~ev 75
Tirka, austrijski bankar 86
Tomazeo, Nikola (1802-1874), poreklom iz [ibenika, kwièvnik i leksi-
kograf; prvi je prevodio srpske narodne pesme na gr~ki jezik 77
Topal-pa{a 39
Toroman, Vuko 76; Mi}a 76; Todor 76
Tuvnel, francuski diplomata 282
]orovi}, Vladimir (1885-1941), istori~ar, filolog po obrazovawu; bavio se

temama iz kwièvne i politi~ke istorije; ~lan Srpske kraqevske akademije 274
]upi}, Petar 76
Uro{ V 48, 49
Uskokovi}, Ivan 208, 210, 211
Ferjan~i}, Boìdar 49
Filip III (1598-1621), {panski kraq 55
Filipides 100
Frawo Josif (1830-1916), austrijski car i ugarski kraq (od 1867. austro-
ugarski car); nosilac ideje o pangermanskoj ulozi Austrije; okupacija Bosne i
Hercegovine 1878. godine najavila wegovu otvorenu ekspanzionisti~ku politiku
prema svom srpskom susedu 17, 89, 171
Fridrih II Veliki (1712-1784-1786), pruski kraq, jedan od najve}ih vojsko-
vo|a svoga doba; vladao u duhu prosve}enog apsolutizma 82
Hajduk Veqko, v. Petrovi}, Veqko

Hasan-pa{a 70
Hasan Hot 183
Hitler, Adolf (1889-1945) nema~ki nacisti~ki diktator i vo|a Nacional-
socijalisti~ke radni~ke partije
Cerovi}, Novica Milutinov (1801-1895) 9, 15, 89, 125, 148, 150, 155, 172, 156,
199, 208, 211, 212, 27, 230, 238-241, 250; Sekul 56
Crnojevi} (ârnojevi}), Arsenije III (1633-1674-1706), patrijarh srpski, mi-
tropolit pe}ki i hvostanski, predvodnik velike srpske sobe u Ugarsku (1690); sve
vreme provedeno na srpskom patrijara{kom tronu zalagao se da se “uspravi davno
pali stub srpske dràvnosti” 33, 51
Crnojevi}, Ivan (Ivan-beg), vladao od 1465-1490; pred opasno{}u od Turaka
najpre u savezu sa Mlecima, a posle turske pobede i povratka iz izgnanstva, tur-
ski vazal. Godine 1484. podigao manastir na Cetiwu 49, 180
Crnojevi}i, porodica 47
ârtoriski, Adam (1770-1861), poqski knez, jedno vreme ruski ministar

spoqnih poslova, vo|a poqske emigracije 75
êjovi}, Zeko 232; Luka Mijatov 223; Marko Aqov 46
êjovi}i-Drekalovi}i, porodica 185, 188, 205, 237
êngi}, Smail-aga (1778-1840), muselim gata~ki, pivski i drobwa~ki 9
^rno(je)vi}, Miho 49; Radosav 49
ûbrilovi}, Vaso 31-34
334 Ilija Petrovi}
[afarik, Pavel Jozef (1795-1861), filolog i istori~ar 29

[erman, Viqem Tikjumseh (1820-1891), general u ameri~kom Gra|anskom ra-
tu (1861-1862); komandant ameri~ke kopnene vojske (1868-1884) 316
[o{ki}, Bojana 23
[}epan Mali, vladao Crnom Gorom od 1766. do 1774, izdaju}i se za ruskog
cara Petra III (iz dinastije Hol{tajn-Gotorp-Romanov), muà budu}e carice Ka-
tarine Velike, koji je 1762. godine uklowen s ruskog prestola 57
[ukovi}, Mijat (1930), politi~ar komunisti~ke ere, bavio se prou~avawem
pravosudnog sistema 303, 304.
Bele{ka o sastavqa~u
Ilija Petrovi} (1938, Kosor, kod Podgorice), istori~ar i publi-
cista. Ceo radni vek proveo u PTT saobra}aju. Posledwih petnaestak
godina bavi se srpskom istorijom novijega vremena.
Objavqene kwige:
1. Me|unarodna po{tanska slu`ba, Novi Sad 1966, str. 157;
2. Me|unarodni po{tanski promet, Zagreb 1968;
3. Zmajevo 1973 (u koautorstvu), Zmajevo 1974, str. 65-85;
4. Zmajevo - Prilozi za monografiju (u koautorstvu), Zmajevo 1979,
str. 9-15, 48-66. i 77-136;
5. Planinari o planinarewu - Od Fru{ke gore do Monblana (u koau-
torstvu sa Borivojem Veqkovi}em), Novi Sad 1990, str. 286;
6. Prisajediwewe Srema Srbiji 1918. godine, Ruma 1994, str. 80;
7. Srpsko nacionalno vije}e Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema,
Novi Sad 1994, str. 264;
8. Slavonija, Barawa i Zapadni Srem - Od Vije}a do Republike, Novi
Sad 1996, str. 373;
9. Vojvodina Srpska 1918, Novi Sad 1996, str. 374;
10. Srpska Zemqa - Prilozi za odgovor na srpsko pitawe, Novi
Sad 1997, str. 309;
11. Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa
1912-1918, Novi Sad 1998, str. 436;
12. .Levica i Srpstvo 1848-1919, Novi Sad 1999, str. 397;
13. Sveti srpski ratnici i pro~i, Novi Sad 1999, str. 214;
14. Srem 1918 - Od Sirma do Srbije, Novi Sad 1999, str. 192;
15. Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}evo (u koautorstvu sa Vasom
Kolakom), Novi Sad 1999, str. 126;
16. Starinci i novci, Novi Sad 2000, str. 175;
17. Stepanovi}evo - Prilog za monografiju, Novi Sad 2000, str. 310;
18. Srpski dobrovoqci 1912-1918 - Brojke i sudbina, Novi Sad 2001,
str. 151;
19. Vremenik Telekijeve vlade - 16. februar 1939-3. april 1941, Novi
Sad 2001, str. 120;
20. Kerci u Pa{i}evu - Prilog za monografiju, Novi Sad 2002,
str. 556;
21. Lastari somborskog u~iteqi{ta, Novi Sad 2003, str. 133;
22. Srpska Krajina - Mart-jun 1992, Novi Sad 2003, str. 427;
23. Kerski imenoslov, Novi Sad 2003, str. 169;
24. Nepoznati 27. mart (u koautorstvu sa Vasilijem Mati}em), No-
vi Sad 2004, str. 5-172;
25. Spomenica novosadske PTT {kole, Novi Sad 2004, str. 248;
26. Brodolomnici pod Medovo, Novi Sad 2004, str. 95;
27. Obzorja - Spomenica Planinarskog dru{tva “Po{tar” Novi
Sad, Novi Sad 2005, str. 544;
28. Pomenik svetih srpskih ratnika 1912-1918, str. 308;
29. Sa svih strana srpski dobrovoqci 1912-1918, str. 298;
30. Novosadska gimnazija Zmaj-Jovina - Nara{taj 1951-1956; Na-
stavnici, Novi Sad 2006, str. 224;
31. Prilozi za Enciklopediju Novog Sada, Novi Sad 2006, str. 331;
336 Ilija Petrovi}
32. Demokratija s nali~ja (u koautorstvu sa Dragoqubom Petrovi-

}em), Vaqevo/Beograd/Srbiwe 2006, str. 348;
33. Srpska Krajina - Jul-oktobar 1992, Novi Sad 2007, str. 429;
34. Brodolomnici pod Medovo (drugo pro{ireno i popravqeno iz-
dawe), Novi Sad 2007, str. 142;
35. Stranputice srpskoga pitawa, Novi Sad 2007, str. 370;
36. Srpski dobrovoqa~ki pokret 1912-1918, Beograd 2007, str. 501;
37. Medicinske misije na srpskim rati{tima 1912-1918, Novi Sad
2008, str. 138;
38. Ka poreklu Drekalovu : Po kwigama starostavnim, Novi Sad 2009,
str. 301;
39. Stepanovi}evo 1919-1945 (Drugo popravqeno izdawe), Novi Sad
2009, str. 318;
40. Nastavnici novosadske gimnazije 1731-1960, Novi Sad 2010, str. 381;
41. Crnogorska pohara Ku~a, Prvo izdawe, Podgorica 2010, str. 296;
42. Srpski dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918 : Preko-
morske zemqe, Novi Sad 2010. str. 82;
43. Dobrovoqci iz Rusije u Srpsko-turskom ratu 1876, Novi Sad
2010, str. 136;
44. [kotske ène uza Srbe 1914-1918, Novi Sad 2010, str. 122;
45. Srpska Krajina - Novembar 1992-februar 1993, Novi Sad 2010,
str. 422;
46. Crnogorska pohara Ku~a, Drugo pro{ireno izdawe.
Sitniji prilozi:
1. Barawa i Zapadni Srem na putu ka Srpskoj Zemqi, Prisajediwe-
we Vojvodine Kraqevini Srbiji 1918, Zbornik radova sa nau~nog skupa
odrànog 25. novembra 1992. godine u Novom Sadu povodom sedamdeset
~etvrte godi{wice prisajediwewa Vojvodine Kraqevini Srbiji 1918,
Novi Sad 1993, 141-158.
2. Izbegli{tvo bez povratka, Godi{wak Istorijskog muzeja Voj-
vodine, Novi Sad 1993, 29-39.
3. O autorstvu kwige “Hrvati u svetlosti istoriske istine”,
Rad Muzeja Vojvodine broj 36, Novi Sad 1994, 159-171.
4. ^vor srpsko-italijanskih odnosa, beseda na osniva~koj skup-
{tini Dru{tva srpsko-italijanskog dru{tva u Novom Sadu 15. maja 1994
(objavqeno u autorovoj kwizi Srpska zemqa - Prilozi za odgovor na
srpsko pitawe, Novi Sad 1997, 258-271).
5. Jedan zabraweni Zbornik Matice srpske, Zbornik za istoriju
Matice srpske broj 51/1995, Novi Sad 1995, 137-211.
6. Srpska Zemqa, prilog za Drugi kongres srpskih intelektualaca u
Beogradu 22-23. aprila 1994, Srpsko pitawe danas, Beograd 1995, 183-188.
7. Srem - iskonska Srpska Zemqa, Zbornik Zavi~ajnog muzeja Ruma
broj I/1997, Ruma 1997, 29-45.
8. Vojvodinu Srpsku i danas treba braniti, âsopis za kulturu, umet-
nost i nauku “Lu~a” Subotica sveska 9/98, Subotica 1998, 112-117.
9. Srpski dobrovoqci u Prvom balkanskom ratu 1912-1913, saop-
{tewe na Me|unarodnom nau~nom skupu Prvi balkanski rat - iskustva i
pouke, u Domu Vojske Jugoslavije, Beograd, 15. oktobar 1997 (zbornik
radova nije objavqen).
10. Dragutin J. Risti} - uzorni srpski ratni komandant, Zbor-

nik Zavi~ajnog muzeja Ruma broj II/1998, Ruma 1998, 141-171
11. Srpskim dobrovoqcima ne da se da u|u u istorijski okvir, sa-
op{tewe na “okruglom stolu” u Arhivu Srbije, Beograd, 5. novembar 1998
(zbornik radova nije objavqen).
12. Re~nik tu|ica i mawe poznatih rije~i, Milorad Predojevi}
Moj Brskut, Novi Sad 1998, 470-479.
13. Da li je umorstvo srpskog jezika ve} naru~eno, Glasilo Matice
srpske za kulturu usmene i pisane re~i “Jezik danas” br. 7, Novi Sad
1998, 14-16.
14. Sremski dobrovoqci u Prvom svetskom ratu, Zbornik Zavi~aj-
nog muzeja Ruma broj III-IV, Ruma 2001, 159-206.
15. Srbi su stariji no {to smo mislili, Jozef [afarik, O pore-
klu Slovena, Arhiv Vojvodine i Slovenski institut, Novi Sad 1998, ob-
javqeno u ~asopisu Srpski Sion, godina 110, sveska 1, Sremski Karlov-
ci 2001, strane 52-54.
16. Biv{i Srbi crnogorski (predato za Letopis Matice srpske u No-
vom Sadu i za suboti~ku “Lu~u”, ali je pre}utano; objavqeno u autorovim
kwigama Starinci i novci, Novi Sad 2000, 81-107. i Stranputice srp-
skoga pitawa, Novi Sad 2007, 341-367).
17. Srpski dobrovoqci 1912-1918. iz Sremskih Karlovaca, Karlo-
va~ke novine, broj 10, Sremski Karlovci januar 2002, 11-12.
18. Hram i sve{tenici u Zmajevu, Glasnik Srpske pravoslavne crk-
ve Beograd, broj 4/2002, 96-108.
19. Ni pismo, ni polemika, Pogovor za spis Milorada Predojevi}a
Brskutski inkvizitori, Novi Sad 2002, 81-84.
20. Tri veka srpske {kole, Norma, ~asopis U~iteqskog fakulteta u
Somboru, posve}en 225. godi{wici osnivawa U~iteqske {kole u Som-
boru, broj 10/2003, 45-60).
21. Pripovest o Aleksiju Vezili}u, Sveske Matice srpske broj 40,
Novi Sad 2003, 55-72.
22. Re~nik nepoznatih i mawe poznatih rije~i, M. Predojevi}, Pi-
le ôndola, Beograd 2003, 117-127.
23. Povijest o Brskutu i Brsku}anima, predgovor za kwigu M.
Predojevi}a Moj Brskut, drugo izdawe, Novi Sad 2004, 7-14.
24. Re~nik tu|ica i mawe poznatih rije~i, M. Predojevi} Moj Brs-
kut, drugo izdawe, Novi Sad 2004, 301-310.
25. Kerski imenoslov 18. veka, Onomatolo{ki prilozi Srpske aka-
demije nauka i umetnosti, Odeqewe za jezik i kwièvnost - Odbor za ono-
mastiku, broj 17, Beograd 2004, 421-455.
26. Strano medicinsko osobqe u srpskim oslobodila~kim ratovi-
ma 1912-1918, Dobrovoqa~ki glasnik broj 25, Beograd 2005, 80-86.
27. Srpski dobrovoqci iz iseqeni{tva u oslobodila~kim rato-
vima 1912-1918, Dobrovoqa~ki glasnik broj 5, Beograd 2005, 193-201.
28. Pomenik medovskih stradalnika (Dato za Dobrovoqa~ki glas-
nik u Beogradu; jo{ nije objavqeno, a da li }e, ne zna se).
29. Srpski dobrovoqci iz rumunskog Banata 1914-1918, Temi{var-
ski zbornik Matice srpske broj 4, Novi Sad 2006, 211-219.
30. Srpski dobrovoqci iz sredi{we Ba~ke 1912-1918 (Dato za Zbor-
nik Muzejske zbirke u Vrbasu; jo{ nije objavqeno).
338 Ilija Petrovi}
31. Srpski dobrovoqci iz novosadske op{tine 1912-1918 (Dato za

Zbornik Muzeja grada Novog Sada; jo{ nije objavqeno).
32. Koreni srpskog dobrovoqa{tva (Dato za suboti~ku “Lu~u”, jo{
nije objavqeno).
33. Novo doba (u koautorstvu sa Dragoqubom Petrovi}em), “Slo -
vo”, ~asopis za srpski jezik, kwièvnost i kulturu broj 12, Nik{i}
2007, 168-221.
34. \or|e Nato{evi} i obrazovawe mladih Srpkiwica, Zbornik
radova sa nau~no-stru~ne konferencije s me|unarodnim u~e{}em “Zdrav-
stveno vaspitawe u savremenim osnovnim {kolama”, Sombor 2007, 153-
162; objavqeno u autorovoj kwizi Stranputice srpskoga pitawa, Novi
Sad 2007, 313-332).
35. Pomenik brodolomnika sa Brindizija, pod Medovo, Prilog u knjizi: Marijan
Milji} - Ilir âpuni, Medova 1916-2008 - U spomen potopljenim crnogorskim dob-
rovoljcima, Podgorica 2008, 41-57;
36. Nije dobro pisati hvalospeve francuskim generalima, Srpske
internetske novine “Istina”, broj 228, Be~ 21. septembar 2008.
37. Vladika Rade i Ku~i (Septembra 2008. dato za nau~ni skup o Pet-
ru II Petrovi}u Wego{u, odràn sredinom marta 2009. godine u Matici
srpskoj u Novom Sadu, u okviru Wego{evog odbora; rad nije uzet u obzir,
po{to se wegov sastavqa~ prijavio ne znaju}i da je to pozivni skup. Po-
tom je tekst dat za Mati~in Zbornik za istoriju, ali do kraja 2009. go-
dine nije objavqen niti je nagove{teno {ta }e se dogoditi s wim. Kako
je autor na samom po~etku 2010. godine pripremio za {tampu svoju kwigu
Crnogorska pohara Ku~a, ovaj je rad, neznatno izmewen, u wu ukqu~en
kao posebno poglavqe pod naslovom Ku~i i vladika Rade).
38. Za istinu o srpskoj pro{losti od po~etka. Saop{tewe na na-
u~nom skupu “Faktori odnosa snaga u srpsko hrvatskom sukobu”, u organi-
zaciji Udruèwa rezervnih vojnih stare{ina Srpske Krajine u Srbiji,
Bawa Junakovi}, kod Apatina, 28-29. novembar 2009; objavqeno u zborni-
ku Rat za opstanak Srba Kraji{nika I, Beograd 2010, 85-94.
39. Vojvoda Radowa Petrov Ilikovi} Drekalovi} (oko 1670-1737).
(Pripremqeno za skupove koji }e, najverovatnije tokom jeseni 2010, bi-
ti prire|eni povodom prenosa zemnih ostataka Vojvode Radowe ispred
hrama u selu Bo{wace, kod Leskovca, u wegovo rodno selo Kosor, kod
Podgorice).
40. Strana medicinska pomo} u srpskim oslobodila~kim ratovi-
ma 1912-1918. (Saop{tewe na 15. studeni~koj akademiji “800 godina srp-
ske medicine”, Studenica 9-12. jun 2010).
41. Kako je 1915. godine u Srbiji ugu{ena epidemija pegavog tifusa.
(Saop{tewe na 15. studeni~koj akademiji “800 godina srpske medicine”,
Studenica 9-12. jun 2010).
Priredio:
1. Mile Matejin, Eniologija : Energoinformacije beskraja, Novi
Sad 1998;
2. \uro ]uk, Ruji{ka kod Zrmawe : Prilog za monografiju, Novi
Sad 2006;
3. Dragoqub Petrovi}, Zlovremenik (pripremqeno za {tampu).

Lubar Hotevski Lek Za Poneti PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Lubar Hotevski Lek Za Poneti PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ilija Petrovi}

Kompjuterska obrada sloga i prelom

CRNOGORSKA POHARA KU^A - 21-23

CRNA GORA - 47-54

KU^I I VLADIKA RADE - 55-80

KWA@EVSKI BROD U KAMENICI - 81-95

PIPERSKA POBUNA - 96-103

CRNA GORA PROTIV OMER-PA[E - 104-114

BJELOPAVLI]KA “BUNA” - 115-144

POHARA KU^A - 145-266

Peko Vujovi} - 241-244 : “Pobuna u Ku~ima” - 241

PRIMIRJE, RAZGRANI^EWE - 267-287

POGIBIJA DANILOVA - 288-314

Boris Petrovi}, Prva krv - 315-320

celibatu, {to zna~i da mu nije bilo ni do odricawa od svakodnev-

dvorovima - ruskim, austrijskim, francuskim. U svemu tome ne

lijardi koje u poqu, kwaz je govorio narodu ovo: »Ne}emo se vi{e

weno wegovo samovlasno i samo`ivo pona{awe omogu}e da vlada

Danilova bahatost po~iwala je re~ima, a zavr{avala se dra-

Gospodaru (“nijesmo ga dobrovoqno nikad davali ni Turcima, pa

umre posle svojih sinova: iako su optu`be bile la`ne, naredio je

|e i austriske granice se po{tuju. Ovo je postigao primjenom

veli~ao Srpstvo i brata Danila kao srpskoga kwaza, a Crnogor-

policija dobro za{ti}uju, Danilo se i u Kotoru leta 1860. godi-

vim izve{tajima svojim vladama. Blagodare}i svojim dobrona-

da ne{to o woj znaju. Nisu o pohari mnogo znali ni Ku~i iz pret-

Granice. Granice srpskog plemena Ku~a dajemo ovde u poje-

Najpre Erdeqanovi}. “Na istoku se granica ku~ke oblasti

Na zapadu prolazi me|a najpre zapadnom stranom Crne Pla-

Potom Du~i}. Tako Erdeqanovi} o ku~kim granicama, dok

(ili Bezijovo), Du~i}i, Lije{ta, Kosor, Ubli, Krivi Do, Ra}esi,

Ko su Ku~i. Pri~a o Ku~ima i o poreklu Drekalovu, rodona-

uzme vlast u Carigradu. Poveo je vizantijsku vojsku koju je imao

r Krajem 19. veka, austrijski konzul Ipen u Skadru tako|e ih

r Quba Kova~evi}, istori~ar, glavni sekretar Srpske kra-

qodjelskim slovenskim `i v qem. Stara rumuwska plemena do-

ga je osnovao”, odgovara da to nisu izvorni stanovnici na podru~-

retko spomiwu Arbanasi, wemu ni{ta ne smeta da postavi “prvo

^ubrilovi} gre{i prihvataju}i ovo predawe: Drekale poti~e

Ku~i u Brdima. Brda, u koja spadaju Bjelopavli}i, Piperi,

A ta ista logika ne dopu{ta Brdima da ih jedno od wih obje-

glavari (i brdski! - IP) molili rusku caricu Jelisavetu za po-

Vojvoda Radowa, kako se vidi iz ovog pisma, bio je ~ovek od-

je u`ivala, bez obzira na sve wene slabosti, veliki ugled u me|u-

Radowini odnosi sa Mlecima zadr`ali samo na prepisci: ako

Nekako u isto vreme, po{to se iz Ni{a vratio svojim ratni-

Zavist, pa mr`wa. Objediniteqski poku{aji svih pomenutih

pripojio Bjelopavli}e i Pipere, a ti poku{aji mogli bi se sma-

Ako su ~ak i znali u kojoj su meri Turci ugro`avali Ku~e, to

Ku~ka nahija. U vremenu kojim se ova kwi`ica bavi, i u uslo-

od istoka s Arbanijom skadarskom, te Hotima i Klimentima, od

(tokom druge polovine 15. veka - IP), po~eti da {iri i na okol-

vanim te{ko}ama u samoj Srbiji. Ve} u prole}e 1332. godine izbi-

druge ~inovni ke i na wihova mesta postavio odane i savesne

Duhovno nije {to i svetovno. U sin|eliji, ili diplomi, ko-

1. Bjelopavli}i, s plemenima: Petu{inovi}i, Pavkovi}i i

- Mora~a, otprilike 7 - 8.000 - 1.500;

ratnih miqa - 101, 174). U doba razgrani~ewa sa Turskom 1859 do

Kwa`evske “istine”. Kwaz Danilo je o Ku~ima pri~ao kao o

savez je mogao biti uspe{an samo pod uslovom da hri{}ani pod

A mo`e biti da Danilu Stankovu i nije bilo poznato da su

vrate u Ku~e i da budu slobodni od svakoga danka, dok su ostali

[ta je prethodilo navodnom ujediwewu. Krajem dvadesetih