REŠENI ZADACI

I PNEUMATIKA
1.KLIPNI KOMPRESOR

1.1. Klipni kompresor usisava vazduh (R= 287 J /kgK) pritiska p 1 = 1bar i temperature t1= 20 oC i sabija
m3
ga do p2=6 bar . Ako je kapacitet kompresora V  1200 odrediti:
h

1) Masu usisanog vazduha u toku 1 h

2) Teorijsku snagu kompresora pri izotermskom i adijabatskom sabijanju pri kome je temperatura nakon
sabijanja t2 = 240 oC .

3) Potro{nju vode za hladjenje kod ciklusa sa izotermskim sabijanjem ako se ista zagreje za t = 10 oC

4.) Hod klipa u cilindru i zapreminu rezervoara ako je koef. punjenja  = 0.87; pre~nik

cilindra D = 120 mm , br. obrtaja n = 400 obr./min.

Re{enje :

1-2 - Kompresija (sabijanje)

2-3 - Izduvavajne komprimovanog vazduha

3-4 - U 3 se zatvara izduvni ventili , a u 4 otvara usisni ventil

4-1 - Usisavanje vazduha

64
1) u toku 1h kompresor usisa :

p V 10 5  1200 kg
m 1   1427
RT1 287  293 h
2) Rad sabijanja 1kg vazduha pri izotermskom procesu :
p  1 J kJ
l i  RT1 ln 1   287  293 ln  150671  150.67
 p2  6 kg kg
a pri adijabatskom :

la 
R
T1  T2   287 293  513  157850 J  157.85 kJ
k 1 1 .4  1 kg kg
Snaga kompresora u jednom i drugom slucaju je :
 1427
Pi  m l i   150.67  59.7 kW
3600
 1427
Pa  m l a   157.85  62.6kW
3600
3) Potrosnja vode za hladjenje bice :

 Q 215006 kg
mv    5131.4
c  t 4.19  10 h


 kJ
Q  m l i  1427  150.67  215006
h
 D2  m3 
4) V   sn  
4  min 
ili prakticniji obrazac :

  m3 
V  47  D    s  n  
2

 h 
pa je hod klipa :

V 1200
s=   0.085m  8.5cm
47  D    n 47  0.12  0.87  400  60
2 2

Zapremina rezervoara pri broju uklju~ivanja i isklju~ivanja pogonskog elektromotora maksimalno 15 puta
na ~as :

65
 
V  0. 9  V  0. 9  20  18 m3
 1200 m3
gde je: V   20
60 min

Zapremina rezervoara pri broju uklu~ivanja i isklju~ivanja motora od 15-100 je :


V  0. 4  V  0. 4  20  8 m3

1.2. Dvostepeni klipni kompresor usisava vazduh pritiska p 1=1bar i temperature t1=15 oC i sabija ga u
m3
prvom stepenu do p2=8 bar , a potom u drugom do p3 =12 bar . Kapacitet kompresora je V  1000 .
h
odrediti :

1) Nacrtati p-V dijagram ciklusa kompresora

2) Masu usisanog vazduha u toku 3h rada

3) Na}i odnos jedini~nih radova kod prvog i drugog stepena izotermskog sabijanja

Re{enje :

1)
p
p 3 2"
1

2' 2
p 1-2 : Sabijanje u I stepenu
2
2-2' : Ubacivanje u II stepen
2'-2" : Sabijanje u II stepen
p3 L2 L1
1
4

2) m=3629 kg

66
 l1
3)  5.13
l2

1.3. Metar kubni vazduha sabija se adijabatski. Ako su : p 1  1bar ; T1  300 K ; p 2  12 bar
Potrebno je na}i :

1) Parametre stanja u ta~ki 2.

2) Tehni~ki rad sabijanja

Re{enje :
1) p1V1  p2V2
k k

1 1
p k
 1 1, 4
V2  V1   1   1    01695
. m3
 p2   12 
Iz jednacine stanja se dobija :
p1V1 p 2V2

T1 T2
pV 12  01695
.
T2  T1  2 2  300   610.2 K
p1V1 11

2) Za tehni~ki rad je merodavna promena pritiska tj. :

p2

Lt  V  p  dp
p1

67
U opstem slucaju za politropski proces je :
Lt  n  L
gde je :
n - koeficient politrope
L - zapreminski rad za politropski proces
S toga , za adijabatsko sabijanje imamo :

Lt  k  L 
k
k 1
 p1V1  p2V2  
14
.
. 1
14
 1  105  1  12  105  01695
. 
 3.619  105 J  3619 . kJ

1.4. Metar kubni vazduha sabija se adijabatski u dvostepenom kompresoru sa medjustepenim hladnjakom.
kg kJ
Ako su: p1  1bar ; T1  300 K ; p2  p3  6 bar ; T3  T1 ; 1  1. 29 3 ; c p v  1
m kgK

Potrebno je na}i :

1) Predstaviti promene vazduha u p-V dijagramu

2) Ukupan tehni~ki rad sabijanja

3) Odvedenu koli~inu toplote u medjuhladjenju

Re{enje :

1)

68
 1 1
 p1  k  1  1 .4
2)V2  V1     1     0.278m 3
 p2  6
p V 6  0.278
T2  T1 2 2  300  500K
p1 V1 1 1

L t1 
k
k 1 1 .4  1
 
p1V1  p 2 V2   1.4  1  10 5  1  6  10 5  0.278  233.8kJ
p1 V1 p 3 V3
 i uslov T1  T3 daju :
T1 T3
p1 V1 1  0.278
V3    0.0463m 3
p3 6
1 1
p  k  6  1 .4
V4  V3  3   0.0463     0.0463  0.6095  0.02822m 3
 4
p  
12

L t2 
k
k 1

1 .4  1

p 3 V3  p 4 V4   1.4 6  10 5  0.0463  12  10 3  0.02822  21.3kJ
Ukupan tehnicki rad bice :
L t  L t1  L t 2  233.8  21.3  256.1kJ
3)m  1  V1  1.29  1  1.29kg
Q  mc pv T3  T2   1.29  1  300  500   285kJ

2. PNEUMATSKI TRANSPORT

69
2.1 Piljevina koja nastaje u procesu rezanja na kružnoj pili se pneumatski transportuje putem ventilatora
(2) od usisne kape (1) koja je postavljena iznad mašine do separatora-ciklona (3) silosa (4). Ista sagoreva u
lo`i{tu kotla (5). Odrediti porast pritiska (napon) na ventilatoru, ako su:

o kapacitet ventilatora V°=10 m3∕h

o pritisak na ulazu u separator p4=1,2 bar
o razlika visina između usisne kape i vrha separatora h4=8 m
o brzina piljevine na ulazu u separator W 4 = 10 m∕s
o unutrašnji prečnik cevovoda d = 140 mm, a njegova dužina 40 m
o koeficijent lokalnog otpora: suženja i proširenja 0,9; ventila 0,8; kolena 0,6; a koeficijent
otpora trenja λ = 0,035.

Rešenje:

Bernulijeve jednačine za preseke 1÷2 i 3÷4 daju:

p1 + ρg ∙ h1 + ρW12/2 = p2 + ρg ∙ h2 + ρW22/2 + ρ ∙ (ζs + ζk + ζv + λ l12 /d12) W22/2

p3 + ρg ∙ h3 + ρW32/2 = p4 + ρg ∙ h4 + ρW42/2 + ρ ∙ (ζv + 3ζk + ζp + λ l34/d34) W32/2

Kako je napon razlika energija jedinične mase pre i posle pumpe i kako je:

h1 = 0

h2 = h 3

W1 = 0

dobija se:

p3 - p2 + ρ/2 ∙ (W32 - W22) = p4 - p1 + ρg ∙ h4 + ρ/2 W42 + ρ/2 ∙ [(ζv + 3ζk + ζp + λ l34/d34) ∙ ∙W32 + (ζs + ζk + ζv +
λ l12 /d12) W22]

70
 Kako je za d12 = d34 =d, W2 = W3 = V°/A = 4 V°/d2p to je:

Δp = p3 - p2 = p4 - p1 + ρg ∙ h4 + ρ/2 W42 + 8ρ/d4p2 ∙ (ζs + ζp + 4 ζk + 2 ζv + λ l14/d) ∙ V°2 = = 105 ∙ (1,2 - 1) + 1

∙ 9,81 ∙ 8 + 102 + 8/0,144p2 ∙ (2 ∙ 0,9 + 4 ∙ 0,6 + 2 ∙ 0,8 + 0,035 ∙ ∙40/0,14) ∙ 10/3600 = 20271 Pa

Δp = 20,27 kPa

II HIDRAULIKA
1.ZUPČASTA PUMPA

m3
1.1. Odrediti radne parametre zup~aste pumpe ~iji je stvarni zapreminski protok V  5  10  4 pri
s
radnom pritisku p=100bar. Broj obrta pumpe je 1500 min 1 , a zapreminski i mehani~ki stepen
iskori{}enja V  0.85 i M  0. 9.

71
Re senje:
Teorijski protok pumpe bice :

 V 5  10  4 m3 m3
VT   .  10  4
 588  3528
.  10  2
V 0.85 s min
Pr otok za jedan obrtaj pumpe  specifican protok  je :

 V T 3528.  10  2 m3 cm 3
v   2.352  10 5  2352
.
n 1500 ob ob
Teorijska snaga pumpe bice :

.  10  4  5880W  588
PT  p  V T  10 7  588 . kW
Korisna snaga pumpe je :

P = p  V  10 7  5  10  4  5000W  5kW
Momenat na vratilu pumpe bice :
.
vp 2.352  10 5  10 7
MT    37.4 Nm
2 2
Za pogonski momenat se dobija :
M T 37.4
M=   416
. Nm
M 0.9

2. RAZVODNI UREĐAJI

2.1. Na slici 2.1a prikazan je razvodnik sa prigušenjem sa 3 priključna otvora povezan sa hidrocilindrom
dvostranog dejstva sa klipnjačom na jendoj strani. Otvor kroz koji hidrolizuje izlazi iz razvodnika
(upravljački otvor) je pravougaonog oblika širine b, čiji je koeficijent protoka μ. Pritisak napajanja p1 je
konstantan. Kada je brzina izvlačenja klipa v1, sila opterećenja je F1 suprotnog smera dejstva; pri brzini
uvlačenja klipa v2, sila opterećenja je F2, takođe suprotnog smera dejstva.

a) Napisati izraz za brzine v1 i v2 za ista pomeranja razvodnog klipa na bilo koju stranu od nultog
položaja.
b) Odrediti uslove pod kojima brzine v1 i v2 mogu biti iste po apsolutnoj vrednosti.

REŠENJE:
a) Neka je za ostvarivanje brzine izvlačenja v1 klipnjače hidrocilindra potrebno pomeranje
razvodnog klipa x u levu stranu. Tada se jednačina protoka i jednačina sila mogu napisati u
obliku:

=Av1= μ bx ,

p2A-p1(A-a)=F1.

72
 Odavde je:

v1= , odnosno,

v1= ).

Neka je za ostvarivanje brzine uvlačenja v2 klipnjače hidrocilindra potrebno pomeranje razvodnog

klipa x u desnu stranu.

=A·v2=μ·bx ,

p1(A-a)-p2A=F2 .

Odavde je:

v2= ,

v2= .

b) Ako je v1=v2, tada je, na osnovu jednačina (1) i (2),

p1 - = p1(1- )-(p3 + ).

Ako je p3=0 (pritisak u rezervoaru), i ako je F1=F2, tada će biti v1=v2 kada je = , odnosno, kada
je A=2a.

Neka je F1>F2 i neka je zadržan uslov da je A=2a. Tada je

p1 - = p1 – (p3+ .

Ako je v1=v2, tada je

= p3 +

73
 Ali ako je F1>F2 tada p3A mora predstavljati razliku izmedju F1 i F2; odnosno, ako je F1>F2 tada se
nože postići da bude v1=v2 postavljanjem i odgovarajućim podešavanjem prigušnog ventila u vodu izmađu
ravodnika i rezervoara.

Ako je F1<F2 tada iz jednčine (3) sledi da bi pritisak p3 trebalo da bude negativan, što predstavlja
matematičko, ali ne i praktično rešenje. Međutim, ako je prigušni ventil postavljen u potisnom vodu ispred
ulaza u razvodnik, jednačina(1) postaje

v1=

Ako je v1=v2 tada je

(p1)-Δp- = p1(1-

Tada jednačina postaje:

Δp + = p3 + .

Stoga, ako je F1<F2, Δp mora da se podesi tako da bude

Δp = + p 3.

74
 Slika 2.1

Na slici 2.1b, prikazana je šema sistema koja omogućuje kompletno regulisanje brzina v 1 o v2 pri
različitim vrednostima F1 i F2.

2.2. Odrediti konstrukcione dimenzije i osnovne radne parametre razvodnika sa uzdužnim kretanjem
razvodnog klipa (sl.2.2)

Dati podaci:

-pri korisnom padu pritisaka (padu pritiska na hidromotoru sa opterećenjem) p=12 MPa i normalnoj
temperaturi, protok hidroulja AMG-10 kroz razvodnik treba da iznosi =0,67· m3/s,

-pritisak na ulazu u razvodnik pu=18 MPa,

-pad pritiska na razvodniku pri praznom hodu hidromotora pPH=2 MPa,

-prečnik razvodnog klipa d=10-2 m,

75
-koeficijent protoka potpuno otvorenog razvodnika pri korisnom padu pritiska p=12 MPa je μ=0,69.

Slika 2.2

REŠENJE:

- MAKSIMALNA PROVODLJIVOST RAZVODNIKA.

Protok kroz razvodnik dat je izrazom:

= G0Ux gde su:

G0 [m4 N- s – 1] - maksimalna provodljivost procepa razvodnika,

Ux = – bezdimenzioni pokazatelj otvaranja procepa razvodnika, čija se vrednost kreće od 0 do

S0 - površina prolaznog procepa kada je razvodnik potpuno otvoren.

Pri potpuno otvorenom razvodniku(Ux=1) maksimalna provodljivost razvodnika je:

G0 = = = 0,39·10-6 m4 s-1

76
 - MAKSIMALNA POVRŠINA PROLAZNOG PROCEPA RAZVODNIKA S0.

Pad pritiska pri turbulentnom kretanju radne tečnosti(Re 2200 kroz prolazni procep
razvodnika dat je izrazom:

2
Δp= ,

gde su:
2
–koeficijent hidrauličnih gubitaka u razvodniku,

ρ-gustina tečnosti

u-srednja brzina strujanja hidroulja kroz procep

Protok radnog fluida kroz razvodnik, kao što je eksperimentima dokazano, uglavnom zavisi od
pada pritisaka na razvodniku i površine prolaznog procepa. Kod približnih proračuna razvodnika obično se
smatra da je curenje radnog fluida malo pri x=0 i da se može zanemriti. U tom slučaju protok radnog
fluida kroz precep razvodnika biće =uS, gde je S-površina prolaznog procepa razvodnika. Koristeći
izraz(1) protok kroz procep razvodnika može se dati izrazom:

=uS= S=G ,

Gde je G= μ S – provodljivost prolaznog procepa razvodnika. Može se takodje napisati da je G=G0Ux.

Maksimalna provodljivost razvodnika egzistira pri maksimalnom otvaranju razvodnika, odnosno,

pri S=S0

G0=μ·S0

Iz ovog izraza, pošto je za hidroulje AMG-10 ρ=850 kg/m3, izračunava se S0:

S0= = = 11,65·10-6 m2

S0 =11,65 mm2,

- MAKSIMALNI HOD RAZVODNOG KLIPA x0.

77
Kod razvodnika sa uzdužnim kretanjem razvodnog klipa maksimalni hod klipa može se izračunati iz
izraza za maksimalnu površinu prolaznog procepa S 0=K0 dx0, gde je K0 – koeficijent iskorišćenja obima
klipa razvodnika kao prolaznog procepa; usvaja se K0=0,6. Iz gornjeg izraza je:

x0 = = = 0,62 mm.

Kod idealnog razvodnika širina pojasa klipa jednaka je širini žleba(otvora) na čauri tela
razvodnika.

Često se radi povećanja osetljivosti rade razvodnici sa širinom pojasa manjom od širine otvora,
kod kojih postoji curenje(gubici) radnog fluida kad je razvodnik u neutralnom položaju.

Razvodnici sa preklapanjem imaju širinu pojasa klipa za nekoliko mikrometara veću od širine
otvora. Kod ovakvih razvodnika povećana je zona neosetljivosti, ali je smanjeno curenje u neutralnom
položaju, Veličina preklopa obično ne premašuje 10-20 μm i nalazi se u granicama , gde je
radijalni zazor.

Ako usvojimo da je preklapanje razvodnika = 0,01 mm, biće xm=x0+ = 0,63 mm.

- PROTOK PRAZNOG HODA.

Pri potpuno otvorenom razvodniku (Ux=1) protok kroz glavni razvodnik, ako nema korisnog pada pritiska
na hidromotoru (sl.3.2) za koji je razvodnik vezan (p1-p2= 0) biće:

PH=UxG0 = 1·0,39·10-6

PH= 1,1·10-3 m3/s.

- MAKSIMALNA KORISNA SNAGA NA IZLAZU RAZVODNIKA,

Računa se na osnovu korisnog pada pritiska, koji se utroši na hidromotoru za savladavanje opterećenja i
protoka koji pri tome prodje kroz razvodnik.

Pmax = p = 12·106·0,67·10-3= 8,04·103 W= 8,04 kW.

- KOEFICIJENT POJAČANJA RAZVODNIKA PRI PRAZNOM HODU.

Koeficijent pojačanja razvodnika predstavlja odnos izlazne i uzlazne veličine razvodnika:

K R= m2 s-1 .

78
 Pošto je: = G0Ux , a Ux = , biće

K R= =

KR= 1,77 m2 s-1.

2.3. Odrediti osnovne konstrukcione dimenzije, karakteristike i prenosnu funkciju hidropojačivača sa

strujnom cevi, sa i bez povratne sprege, ako je na izlaznoj klipnjači izvršnog cilindra:

-maksimalni statička sila pri nepokretnom klipu F = 200 N,

-potrebna brzina praynog hoda v=0,1 m/s.

REŠENJE:

a) POVRŠINA KLIPA IZVRŠNOG CILINDRA

Ako se usvoji maksimalna vrednost pada pritiska p=p3-p4=0,7 MPa, potrebna površina klipa
izvršnog cilindra iznosi:

Ak = = = 3·10-4 m2.

b) PROTOK

-protok radne tečnosti u cilindru i prijemniku

= vAk = 0,1·3·10-4 = 30·10-6 m3 = 30 cm3

-protok kroz naglavak strujne cevi

Uzimajući u obzir zapreminske gubitke (

m= = = 37,5·10-6 m3/s = 37,5 cm3/s.

c) PRITISAK NA ULASKU U NAGLAVAK

Uzimajući u obzir hidraulične gubitke u prijemniku (ηh = 0,9), pritisak radne tečnosti na ulazu u
naglavak iznosi:

pm = = = 0,78 MPa.

79
 d) BRZINA NA IZLAZU IZ NAGLAVKA

Usvajajući p0= 0, =0,9 i ρ=912 kg/m3 izračunava se brzina na izlasku iz naglavka:

v0 = μ = 0,9 = 37,2 m/s.

e) PRITISAK NA ULAZU U CEV

Smatrajući da su hidraulični gubici u strujnoj cevi = 0,15 MPa izračunava se pritisak na ulazu:

p = pm + pc= 0,78 + 0,15 = 0,93 MPa.

f)SNAGA NA ULAZU U CEV (

Pu= u· pu = 37.5· 10-6· 0,39· 106 = 35 W.

g) DIMENZIJE

-prečnik mlaznika cevi

dm = = = 1,13·10-3 m = 1,13 mm

-prečnik cevi

Usvojivši vc= 4 m/s, sto je u granicama dozvoljenih brzina proticanja radne tečnosti kroz potisne vodove
(3 – 5 m/s), prečnik cevi iznosi:

dc = = = 3,5·10-3 m = 3,5 mm.

-maksimalno pomeranje cevi od neutralnog položaja

z= .

Pošto je a = 1,3·dm = 1,47 mm, a b = 0,2 mm (usvojena vrednost), biće:

z= = 0,84 mm.

3. IZVRŠNI ORGANI (HIDRAULIČKI MOTORI)

3. 1.Odrediti geometrijske dimenzije klipnog radijalnog hidromotora (sl.3.1) dvostrukog dejstva.

80
Podaci:

- korisni obrtni moment na vratilu hidromotora M=60 Nm,

- brzina obrtanja hidromotora n  1000 min 1

- radni pritisak p=80 bar,

- pritisak p 2  5 bar,

- zapreminski stepen iskoriščenja V  0,9 ,

- mehanički stepen iskoriščenja  meh  0,8 ,

- broj klipova z=7,

- prenosni odnos reduktora i=150,

- moment inercije opterećenja I 0  50Nms 2

- moment inercije rotora hidromotora I R  2  10 3 Nms 2 ,

- konstrukcioni koeficijenti m1  h / D  0,08 i m2  h / d  0,9

REŠENJE:

Teoretki obrtni moment

M 60
MT    75 Nm.
 meh 0,8

Specifični protok za 1 obrtaj vratila hidromotora

81
 Slika 3.1

2 M T 2  75
    59 106 m3  59cm3
 80 10 5

Teoretski protok radne tečnosti

VT    n  59 106 1000  5,9 102 m3 / min  9,8 10 4 m3 / s

Prečnik klipova hidromotora

2 2  59 106
d 3 3  1,81102 m  18,1mm.
 zm2 2  7  0,9

Relativni hod klipova hidromotora

h  m2  0,9 1,82 102  1, 64 10 2 m  16, 4mm.

Prečnik rotora cilindarskog blok

D  h / m1  1, 64 102 / 0,8  2, 05 10 2 m  20,5mm.

82
Korisna snaga hidromotora

P  M   M  2  n  60  2 1000 / 60  6280W  6, 28kW

Teoretska snaga hidromotora

PT  p  VT  80 105  9,8 104  7840W  7,84kW .

Ulazna snaga hidromotora

PT 7,84
Pu    8, 71kW .
V 0,9

4.REGULISANJE BRZINE HIDRAULIČKIH MOTORA

4.1. Na sl. 4.1 prikazana je šema jednostavnog sistema ya regulisanje brzine hidromotora. Svaki priključni
otvor ima protočnu površinu od 60 mm 2 i koeficijent protoka =0,64. Hidromotor konstantne radne
zapremine ima sledeće parametre:

- protok po jednom obrtaju   32cm 2 / ob

- zapreminski stepen iskorišćenja V  0,88,

- mehanički stepen iskorišćenja  meh  0,84,

- broj obrtaja n=16,7ob/s.

- opterećenje 2kW pri n=16,7ob/s.

Ako je pritisak u rezervoaru p4  6 104 Pa, a gustina hidroulja   870kg / m3 , odrediti pritisak

napajanja p1 razvodnika.

REŠENJE

83
 Slika 4.1

Smatrajući da je razvodnik u položaju I i protok kroz priključni otvor B biće:

2 p B
VB   A , (1)


a protok kroz priključni otvor A

2 p A
VA  V  VB  0,88VB   A . (2)


Pad pritiska na hidrmotoru je:

P 2 103
pM    44,55 105 N / m 2  44,55bar .
n   meh 16, 7  32 106  0,84

Takodje je protok kroz priključni otvor B

n  16, 7  32 106

VB    608 106 m3 / s  608cm3 / s.
V 0,88

Na osnovu jednačina (1) i (2) je

2  p B 608 106
 i
870 65 106  0, 64

84
 2  p A 608 106
 , odnosno,
870 65 106  0, 64

p A  0, 72bar ,

pB  0,90bar.

Potrebni pritisak napajanja p1 je

p1  p4  p A  pM  pB  0, 60  0, 72  44,55  0,99  46, 77bar.

4.2. Masu m=2500kg pomera horizontalno hidraulični cilindar dvostranog dejstva sa klipnjačom na obe
strane (sl. 4.2), kojim se upravlja razvodnikom 4/2 sa mehaničkim upravljačem. Korisna površina klipa
cilindra je A  3 103 m 2 . Nasuprot kretanju mase m deluje konstantna sila od 500N i sila viskoznog
trenja; koeficijent viskoznog trenja je f=3Ns/m. Ispitivanjem je pokazano da kroz razvodnik protiče
500ml/s pri padu pritiska na svakom protočnom otvoru razvodnika p  25bar.

Ako je pritisak napajanja konstantan p1  100bar , odrediti brzinu i ubrzanje opterećenja m pri

maksimalnoj izlaznoj snazi cilindra.

Slika 4.2

REŠENJE

Pri turbulentnom strujanju radne tečnosti protok i pritisak povezani su relacijom V  K  p. Odavde je

85
 dx
V  K  p  A  v  A ,
dt

odnosno,

dx
A  K p . (1)
dt

Jednačina sila koja deluje na klipnjaču cilindra ima oblik:

dv
( p2  p3 ) A  m  fv  F .
dt

Ako je pritisak u rezervoaru pt  0, tada je

p1  2p  p2  p3
p1  p2  p , odnosno
p3  pt0  p

d 2x dx
( p1  2  p ) A  m 2
f  F. (2)
dt dt

Pri maksimalnoj snazi cilindra ukupni gubici iznose 1/3raspoloživog pritiska, tj.

1
2  p  ( p1  pt ).
3

Pošto je pt  0, tada je

1
p  p1 ,
6

Pa jednačina (1) postaje:

dx 1 Kp1
 , (3)
dt A 6

A jednačina (2) postaje:

86
 d 2x dx 2A
m 2
f F  p1. (4)
dt dt 3

Koeficijent K izračunava se na osnovu protoka i pada pritiska kroz razvodnik:

V 2 (500 106 ) 2
K   1013 m8 / Ns 2 .
p 25 105

Iz jednačine (3) sledi

dx 1 1013 100 105

v   0,136m / s
dt 3 103 6

Iz jednačine (4) sledi:

dv d 2 x 1 2 Ap1 dx
a  2  ( f  F ),
dt dt m 3 dt

1 2
a (  3 103 100 105  3  0,136  500)  0, 78m / s 2 .
2500 3

a  0, 78m / s 2

4.3. Za regulisanje brzine hidrocilindra u hidrauličkom sistemu prikazanom na (sl. 4.3) koristi se ventil za
regulisanje protoka sa stalnim protokom i prelivnim otvorom prema rezervoaru. Odrediti pod kojim će
uslovima hidraulički sistem imati maksimalni stepen iskorišćenja i pokazati da je on uvek manji od 0,5.

PODACI:

V - konstantni protok pumpe,

B - konstantan oad pritiska na prigušenom ventilu,

A - efektivna površina klipa,

F - ukupno opterećenje, uključujući i trenje,

v - brzina klipa,

pA - pad pritiska na svakom kanalu razvodnika 4/2,

87
pB - pad pritiska na nepovratnom vratilu.

UPUTSTVO

Za nepovratni ventil C, V1  m pB .

Za razvodnik D, V1  k p A - za svaki smer proticanja.

Sve proračune vršiti za ustaljeno stanje sistema. (kad je već   const ).

Slika 4.3

REŠENJE:

Pošto hidrocilindar ima dvostranu klipnjaču efektivne površine klipa iste su sa obe strane, pa su i protoci u
hidrocilindru i iz njega takodje isti.

Pritisak na izlazu iz pumpe biće:

F
(1) p  p B   p A   p A  B ,
A

A izlazna snaga bumpe biće p V

88
  V V F 
(2) pV  ( 1 ) 2  2( 1 ) 2   B  V .
 m k A 

Izlana snaga hidrocilindra je FV  FV1 / A, pa je stepen iskorišćenja hidrauličnog sistema:

AFV1 IIizl.cilin IIizl.sis.

(3)    .
  V1 2 V1 2 F  IIiyl. IIul.sis.
V ( )  2( )   B 
 m k A 

Ovde su B=const. I V  const. ; ako je i sila F=const., tada će maksimalni stepen iskorišćenja biti kada je

d / dV1  0, odnosno,

 V V F   V V 
FV ( 1 ) 2  2( 1 ) 2   B   FV1V  2 12  4 12  .
 m k A   m k 

Odavde je

F V V
(4) B  ( 1 ) 2  2( 1 ) 2 .
A m k

Maksimalni stepen iskorišćenja je, dakle,

FV / A
(4) i (3)  max  .
 F
2V (  B)
A

F
Ako je B , tada je   V1 / 2V . Pošto je V1max  V , maksimalni stepen iskorišćenja ne može biti veći
A
od 0,5 ( max  V / 2V  0,5).

4.4. Na (sl.4.4.a) prikazana je šema hidrauličnog sistema kod koga se brzina hidrocilindra reguliše pomoću
ventila za regulisanje protoka sa podesivim izlaznim protokom.

a) odrediti ulaznu snagu pumpe za naznačene uslove (u ustaljenom stanju).

89
b) ako se za regulisanje brzine hidrocilindra koristi ventil za regulisanje protoka sa podesivim izlaznim
protokom i prelivnim otvorom prema rezervoaru (sl.3.4b), a opterećenje i brzina hidrocilindra ostaju
nepromenjeni, odrediti promenu ukupnog stepena iskorišćenja kompletnog hidrauličnog sistema.

UPUTSTVO

Gubici pritiska u cevovodu mogu se zanemariti.

Dimenzije protoka V su u l/s, a pritiska p u daN / cm 2 (bar ).

Za razvodnik A, V  0,5 p .

Za razvodnik B, V  0, 4 p .

Za razvodnik C, V  0, 43 p .

Prečnik klipa D=60mm, prečnik klipnjače d=25mm.

Na prigušnom ventilu je konstantan pad pritiska pPV  4daN / cm 2 .

Zapreminski stepen iskorišćenja pumpe V  0,92.

Mehanicki stepen iskorišćenja pumpe  meh  0,8.

90
 Slika 4.4.a

REŠENJE:

Ventil za regulisanje protoka sastoji se od prigušnog ventila i ventila za ograničenje pritiska sa daljinskim
(hidrauličkim) upravljanjem. U slučaju ventila za regulisanje protoka sa podesivim izlaznim protokom (u
praksi se takodje koristi i termin „dvograni regulator protoka“) rednim vezvanjem prigušnog ventila i
ventila za ogranbičenje pritiska sa daljinskim hidrauličkim upravljanjem vrši se ustvari redna
kompenzacija prigušnog ventila po pritisku.

Kod ventila za regulisanje protoka sa podesivim izlaznim protokom i prelivnim otvorom prema rezervoaru
(u praksi se takodje koristi termin „trograni regulator protoka“) parelelnim postavljanjem prigušnog
ventila za ograničenje pritiska sa daljinskim (hidrauličkim) upravljanjem ostvarena je paralelna
kompenzacija prigušnog ventila po pritisku.

a) u ovom slučaju pad pritiska na prigušnom vetilu je konstantan (4 bar) , a višak prtoka pumpe odvodi se
u rezervoar preko ventila za ograničenje pritiska, podešenog na 150 bar.

91
Protoci V1 i V2 kod hidrocilindra imaju sledeću vrednost:

602 
V1   600
  1, 7 10 mm / s  1, 7l / s,
6 3

 4 B
A

602  252
V2    600  1, 4 106 mm3 / s  1, 4l / s.
4 
A

Teoretski protok pumpe iznosi:

1000
VT  20  2   2,1103 ml / s  2,1l / s.
60

Stvarni protok pumpe iznosi:

Vp  VT V  2,1 0,92  1,93l / s.

Pošto je Vp V1 ventil za ograničenje pritiska mora biti otvoren.

Ulazna snaga pumpe iznosi:

p  V 150 105  2,1 103

Pu    39400W  39, 4W .
 meh 0,8

Izlazna snaga hidocilindra iznosi:

600
Pi  6100  3660W  3, 66kW .
1000

Stepen iskorišćenja kompletnog hidrauličnog sistema iznosi:

Pi 3, 66
   0, 09  9%.
Pu 39, 4

Pad pritiska na razvodniku A iznosi:

1, 7 2
p A  ( )  11, 6daN / cm 2 .
0,5
92
Pad pritiska na razvodnik B, koji prouzrokuje V1 , izosi:

1, 7 2
pB1  ( )  18daN / cm 2 .
0, 4

Pad pritiska na razvodnik B, koji prouzrokuje V2 , izosi:

1, 4 2
pB 2  ( )  12, 2daN / cm 2 .
0, 4

Pritisak u levoj komori hidrocilindra izračunava se iz jednačine:

602  602  252

pHC  106  6100  12, 2 105  10 6  8951N ,
4 4

pHC  31, 7 105 Pa  31, 7 daN / cm 2 .

Ukupni pad pritiska u potisnom vodu iznosi:

pu  p A  pPV  pB  pHC  11, 6  4  18  31, 7  65,3daN / cm 2 .

Dakle, ako se regulisanje brzine hidrocilindra vrši ventilom za regulisanje protoka sa podesivim izlaznim
protokom, postavljenim u potisnom vodu, gubitak pritiska na ventilu za ograničenju pritiska sa daljinskim
upravljačem iznosi 150-65,3=84,7 daN / cm 2 .

b) ako se za regulisanje brzine hidrocilindra koristi ventil za regulisanje protoka sa podesivim izlaznim
protokom i prelivnim otvoromprema rezervoaru, višak radnog fluida ( Vp  V1 ) prelivaće se u rezervoar pri

pritisku 65,3-11=53,7 daN / cm 2 preko ventila za ograničenje pritiska sa daljinskim upravljačem. Ovaj
ventil postavljen je izmedju razvodnika A i prigušnog ventila. Pumpa radi sa pritiskom od
65,3 daN / cm 2 , pa je ulazna snaga pumpe:

65,3 105  2,1 103

Pu   17100W  17,1kW .
0,8

Ukupni stepen iskorišćenja sistema bio bi tada:

93
 3, 66
  0, 21  21%.
17,1

Znači da je u ovom slučaju ukupni stepen iskorišćenja hidrauličkog sistema 2,38 puta veći nego u prvom
slučaju.

5. HIDRAULIČNA PRESA

5.1 Klip cilindra hidrauli~ne prese (sl.5.1) radni i povratni hod ostvaruje napajanjem od zup~aste pumpe
koja daje pritisak od 110bar. Ako je pritisak u rezervoaru ulja 5bar, sila koja optere}uje klipnja~u 1 MN ,
brzina sabijanja 2 mm/s, a hod prese je 40 mm.

Odrediti :

1) Povr{inu klipa cilindra

2) Pre~nik klipa

3) Zapreminu hoda klipa

4) Protok ulja u cilindar

5) Vreme hoda klipa

Re{enje :

[ematski je prikazana veza razvodnika i cilindra prese :

Slika 5.1

94
Aktiviranjem klipa razvodnika 1 na gore donja komora cilindra 2 se napaja pritiskom iz pumpe ( p p ) , a
gornja se povezuje sa rezervoarom ulja pritiska ( p r ) tako da se na bazi stvorene razlike - radni pritisak
( p  p p  p r ), klip cilindra 2 kre}e na dole i time ostvaruje radni hod prese . Povratni hod se ostvaruje u
suprotnom smeru i tada je aktiviranje razvodnika ka dole .

1) Povr{ina klipa cilindra bi}e :

F 1  106
A   0.09524m2
p 105  105
2) precnik klipa :
4A 4.0  09524
d=   0.348m  348mm
 
3) Zapremina hoda klipa :
V = A  H = 0.09524  0.04 = 0.00381m3  381
. dm3
4) Protok ulja :
m3
Q V  A  v  0.09524  2  10

3 4
 19
.  10
s
5) Vreme hoda klipa u cilindru :
V 0.00381
t=    20s
V .  10 4
19

95