Литлов закон је због своје општости један од најкориснијих резултат у Теорији масовног

опслуживања. Може се користити за све моделе масовног опслуживања, без обзира на процес
долажења клијената, број сервера или уредење система.

Нека је L(x) број клијената у систему у тренутку x и нека је L просечцан број присутних клијената у
систему, током временског интервала [0, ∞), који је једнак

𝑡
1
𝐿 = lim ∫ 𝐿(𝑥)𝑑𝑥
𝑡→∞ 𝑡
0

Нека је N(t) број клијената који дођу у систем у интервалу [0, t]. Просечцан број пристиглих
клијената у систем у јединици времена се означава са λ и дефинише

𝑁(𝑡)
 = lim
𝑡→∞ 𝑡

Просечно укупно време које клијент проведе у систему је

𝑛
1
𝑇 = lim ∑ 𝑇𝑖
𝑛→∞ 𝑛
𝑖=1

где је 𝑇𝑖 време које i-ти клијент проведе у систему.

Уколико λ и Т постоје и коначни су, онда постоји и L и важи

𝐿 = ∙𝑇

Доказ овог тврдења је веома компликован и од првог објављивања Литлове формуле (1961. год.),
многи математичари су безуспешно покушавали да поједноставе доказ теореме. William S. Jewell i
Shaler Stidham су двојица од многих математичара који су радили на доказу овог тврдења.

На основу Литлове формуле, на једноставан начин може се представити веза између очекиваног
броја клијената у реду и очекиване дужине времена које клијент проведе у реду. Нека је W време
које клијент проведе у реду од тренутка доласка у систем до почетка опслуживања, а 𝐿𝑞 број
клијената у реду који чекају на опслуживање. Тада је

𝐸(𝐿𝑞 ) =  𝐸(𝑊)