Plovnost Stabilitet Broda 2 2009 PDF

SADRŽAJ

1. UTOVAR / ISTOVAR TERETA 2
1.1. Centrični utovar 4
1.1.1. Utovar male količine tereta (mali utovar, laki teret) 5
1.1.2. Utovar velike količine tereta (veliki utovar, teški teret) 10
1.1.3. Utovar tečnog tereta 14
1.2. Ekscentrični utovar 17
1.3. Određivanje mase tereta na osnovu očitanja gaza 21

2. Prodor vode 27
2.1. Centrični prodor 29
2.1.1. Prodor male količine vode 29
2.1.2. Prodor velike količine vode 36
2.2. Ekcentrični prodor 39
2.2.1. Trim broda 39
2.2.2. Nagib broda 43
2.3. Prodor u odelenja s teretom 48
2.3.1. Čvrsti teret 48
2.3.2. Tečni teret (prodor u tankove) 49
2.4. Proračun nepotopivosti (naplavljivosti) broda 55
2.4.1. Vodonepropusne pregrade 55
2.4.2. Proračun zapremine i težišta oštećenog odelenja 59
2.4.3. Proračun naplavljivih dužina i položaja pregrada 69
2.4.4. Primena krive naplavljivih dužina 100
2.4.5. Promena krive naplavljivih dužina pod različitim uticajima 103
2.4.6. Propisi o pregrađivanju i stabilitetu oštećenih brodova 107
a) Deterministički propisi 107
b) Probabilistički propisi 111

3. NASUKANJE BRODA 116
3.1. Reakcije dna 120
3.2. Stabilitet nasukanog broda 129

4. MERE ZA POBOLJŠANJE STABILITETA 141
4.1. Povećanje hk (povećanje MG) 142
4.2. Povećanje dodatnog stabiliteta 152

DODATAK 1 Da li je Titanik bio nepotopiv? 155
DODATAK 2 Priča o Kapetanu, Monarhu i Dongedijku,
ili Da li smo naučili lekciju o slobodnom boku? 175
PLOVNOST I STABILITET BRODA 2 (2009)
_______________________________
Predmet
PLOVNOST I STABILITET BRODA 2
Predavanja : Milan Hofman
Vežbe: Igor Bačkalov Literatura
Predavanja, vežbe (hendauti)
Nastavak predmeta PLOVNOST I STABILITET BRODA 1 Knjiga: B. Ribar, Teorija broda
Imena predmeta su se menjala...
ali prvi put je materija razdvojena Skripta Univerziteta u Zagrebu...
j g na engleskom...
Knjige g
Ispit: pismeni + usmeni
A. Biran: Ship Hydrostatics and
Uslov za ispit: overen projekat “NAPLAVLJIVOST BRODA” Stability, Butterwarth
i položen ispit PLOVNOST I STABILITET BRODA 1 Heinemann
E.V. Lewis, Ed.
Uslov za dobijanje projekta:
Principles of Naval Architecture,
Overeni pprojekti:
j Plan brodskih linija
j ((iz p
predmeta SNAME
PLOVNOST I STABILITET BRODA 1) + Dijagramski list i
Stabilitet broda (iz Završnog Bsc ispita)
PREDAVANJA 1
_______________________________
1. UTOVAR / ISTOVAR TERETA
Razmatramo sledeći problem:

Poznat ppoložajj plivanja
p j broda ppre utovara
(istovara)...
Traži se položaj plivanja (gaz, nagib, trim)
posle utovara (istovara)...
Prvo, utovar i istovar svodimo na
jedan problem
Razlika u smeru sile...
Dokaz, kod istovara – sila naviše...
PREDAVANJA 2
_______________________________
Problem rešavamo tako što težinu Komponente redukcionog momenta

tereta mg redukujemo na (momenti oko poprečne i uzdužne ose) su
tačku centričnog utovara/istovara P
Moment nakretanja Mk
i moment trima Mt
Tačka
čk P:
Tačka u kojoj utovar (istovar) stvara
samo paralelni uron (izron), Pogodno je zato utovar podeliti na faze:
odnosno I faza – utovar u P (tzv. centrični utovar,
koji stvara samo paralelni uron)
ne stvara nagib ili trim
II faza – pomeranje tereta iz tačke P u
tačku Q (poznat problem pomeranja
U tački P deluje sila mg tereta...)
i redukcioni moment M mg ( P)
Podela istovara na ovakve faze

nije korektna...
Zašto??
PREDAVANJA 3
_______________________________
Posle utovara mase m u tački P,

1.1. Centrični utovar brod paralelno uroni za ΔT
Koordinate tačke P Za novo stanje važi
• Po visini (prema dogovoru), u nivou (Wo + mg ) − (U o + ΔU ) = 0
stvarne tačke utovara/istovara Q (zP = zQ)
• Po širini, u ravni simetrije broda (yP= 0) Wo + mg − U o − ΔU = 0
• Po dužini,
Dodatni uzgon ΔU deluje u težištu
xP = ?? zapremine uronjenog sloja S
Uslov ravnoteže
∑M i =0
Wo xG + mg ⋅ xP − U o xF − ΔU ⋅ xS = 0
xP = xS
Pre utovara brod pliva na VLo , Tačka centričnog utovara P nalazi se

važi na vertikali s težištem S zapremine
Wo = U o = gDo uronjenog sloja
PREDAVANJA 4
_______________________________
1.1.1. Utovar male količine tereta Sledi

(mali utovar, laki teret)
mg ≈ ρ gAVLo ΔT
m
1 ⎛⎜ < 0, 1 ⎞⎟
m m
D ΔT =
⎝D ⎠ ρ AVLo
ΔT
1
To Takođe važi
xS ≈ xC
To + T1 ΔT
SK = zS ≈ = To +
2 2
V ži nezavisno
Važi, i odd količine
k liči tereta
t t
⎛ ΔT ⎞
ΔU = ρ g ΔV Arhimedov zakon SK = zS ≈ To ⎜ 1 + ⎟ ≈ To
⎝ 2To ⎠
ΔU = mg Uslov ravnoteže S ≈ CVLo
Za malu količinu tereta (malo ΔT) važi

Tačka centričnog utovara P nalazi
se na vertikali
tik li s težištem
t žišt vodne
d
ΔV ≈ AVLo ⋅ ΔT Rebra u okolini VL linije VLo
– uspravna
Za brod sa uspravnim rebrima,
formule važe bez obzira na
količinu tereta...
PREDAVANJA 5
_______________________________
I x( o ) ρ I x( o )
M 1G1 = ?? M o Fo = =
Vo Do
ρ I x( o ) = Do ⋅ M o Fo
Do
M 1 F1 = ⋅ M o Fo
Do + m
M 1 F1 < M o Fo
Istovar...
Do
M 1 F1 = ⋅ M o Fo
Do − m
M 1G1 = M 1 F1 + F1 K − G1 K Položaj težišta broda

I x(1) ρ I x(1) D1 ⋅ G1 K = Do ⋅ Go K + m ⋅ PK
M 1 F1 = =
V1 D1
D1 = Do + m Do ⋅ Go K + m ⋅ PK
ρ I x( o ) G1 K =
M 1 F1 ≈ Do + m
Do + m
I ( 1)
x ≈I (o)
x
PREDAVANJA 6
_______________________________
Položaj težišta istisnuća
V1 ⋅ F1 K = Vo ⋅ Fo K + ΔV ⋅ SK Do ⋅ M o Go ∓ m ⋅ PS
M 1G1 =
Do + m
Vo ⋅ Fo K + ΔV ⋅ SK Do ⋅ Fo K + ρΔV ⋅ SK
F1 K = = S obzirom na
V1 D1
P ispod S
zS ≈ To
mg = ΔU = ρ g ΔV → ρΔV = m
Do ⋅ Fo K + m ⋅ SK PS je, približno, rastojanje od VLo

F1 K =
Do + m
Može se ppisati i preko
p vertikalnih koordinata..
M 1G1 = M 1 F1 + F1 K − G1 K = Utovar...
Do M o Fo Do Fo K + mSK Do Go K + mPK Do ⋅ M o Go + m ⋅ ( zS − z P )
+ − M 1G1 =
Do + m Do + m Do + m Do + m
Istovar...
M 1G1 =
( ) (
Do M o Fo + Fo K − Go K − m PK − SK )
Do + m Do ⋅ M o Go − m ⋅ ( zS − z P )
M 1G1 =
Do − m
PREDAVANJA 7
_______________________________
Treba obratiti pažnju na tačku P u slučaju Ljudi se tretiraju kao kruto vezani teret, masa
velike zapremine tereta, obešenog tereta, 75 kg, težište 1 m od osnove... Pri okupljanju
ljudi... ljudi na palubi, 4 čoveka po m2
??
Teret kruto vezan za

palubu – P je težište
tereta
Kod obešenog tereta – P u tački vešanja

Moment stabiliteta
Početni stabilitet, ϕ 1
M st1 = gD1 ⋅ M 1G1 ⋅ ϕ
Do ⋅ M oGo ∓ m ⋅ PS
M st1 = g ( Do + m ) ⋅ ⋅ϕ
Do + m
M st1 = gDo M oGo ⋅ ϕ ∓ mg PS ⋅ ϕ

M sto
PREDAVANJA 8
_______________________________
M st1 = M sto ∓ mg ⋅ PS ⋅ ϕ
⎛ 1 ⎞
M st1 = gDo ⎜ M oGo + M o Fo tg 2 ϕ ⎟ sin ϕ ∓ m ⋅ PS sin ϕ
M st1 = M sto + mg ( zS − z P ) ϕ ⎝ 2 ⎠
M sto
Istovar...
M st1 = M sto − mg ( zS − zP ) ϕ M st1 = M sto ∓ mg ⋅ PS ⋅ sin ϕ
Za brod sa uspravnim rebrima
I za realne brodove važi

⎛ 1 ⎞
M st1 = gD1 ⎜ M 1G1 + M 1 F1 tg 2 ϕ ⎟ sin ϕ
⎝ 2 ⎠
M st1 ≈ M sto ∓ mg ⋅ PS ⋅ sin ϕ
(Skribantijeva formula)
Ali za relativno male uglove...

M st1 = g ( Do + m ) ⋅
Svakako ne preko ugla urona
⎛ D ⋅ M oGo ∓ m ⋅ PS 1 Do ⋅ M o Fo 2 ⎞ palube
⋅⎜ o + tg ϕ ⎟ sin ϕ
⎝ Do + m 2 Do + m ⎠
PREDAVANJA 9
_______________________________
Rezime 1.1.2. Utovar velike količine tereta

(veliki utovar, teški teret)
Da li se stabilitet pri utovaru / istovaru povećava
m
ili smanjuje, zavisi od odnosa tačaka P i S Ukoliko je = O ( 1)
Do
približne formule više ne važe...
Koristi se DIJAGRAMSKI LIST (to je

jedna od njegovih osnovnih namena...)
Paralelni uron se određuje:
To + T1 1
Tn ≈ = To + ΔT Tn ≈ To
2 2
Utovar iznad
i d vodne
d linije
li ij – stabilitet
bili
Istovar iznad vodne linije – stabilitet
Utovar ispod vodne linije – stabilitet
Istovar ispod vodne linije – stabilitet
PREDAVANJA 10
_______________________________
Ostaje da se odredi metacentarska visina posle utovara
m ⋅ Go P = D1 ⋅ Go G1
Go P Go G1
=
Vo + ΔV ΔV
Odnos kateta dva slična

trougla...
m
ΔV =
ρc
Istovar, sami
(obavezno)...
PREDAVANJA 11
_______________________________
Moment stabiliteta
Početni stabilitet
M st = gD1 ⋅ M 1G1 ⋅ ϕ
1
Sve poznato iz prethodne

konstrukcije u dijagramskom listu
g
Za veće uglove nagiba
g
h1 (ϕ ) = s ( D1 , ϕ ) − G1 K sin ϕ
M st = gD1 ⋅ h1 (ϕ )
1
pri čemu krak stabiliteta h1(φ) sledi iz

poprečnih krivih stabiliteta s(D, φ) za
D = D1
PREDAVANJA 12
_______________________________
Za utovar velike količine tereta potreban

dijagramski list i dijagram s – krivih...
To im i jeste jedna od osnovnih primena
ovih dijagrama...
PREDAVANJA 13
_______________________________
1.1.3. Utovar tečnog tereta

Istovar, sami (paziti na znake...)
Pri utovaru se stvara slobodna
površina tečnosti
Utovar / istovar tečnog tereta je
stova u nestaje
Pri istovaru estaje slobodna
s obod a kontinualan proces,
proces i tokom celog procesa
površina tečnosti se menja položaj tačaka M, G, A...
Prema tome, kod utovara Nije dovoljno odrediti početno i krajnje
stanje, već pratiti ceo proces...
M 1 A = M 1G1 − AG1 = M 1G1 − ∑
ρt I x′
D1
Ponekad se, zato, konstruiše i
M st* 1 = M st1 − M fs
dijagram, koji prati karakteristične
tačke stabiliteta, tzv. Hokov
Početni stabilitet
dijagram
M st* 1 = gD1 M 1G1 ⋅ ϕ − ∑ γ t I x′ ⋅ ϕ
M st1
Početni stabilitet,
mali utovar
M st* 1 = M sto ∓ mg PS ⋅ ϕ − ∑ γ t I x′ ⋅ ϕ
PREDAVANJA 14
_______________________________
Hokov dijagram
??
PREDAVANJA 15
_______________________________
Uzdužni stabilitet
U slučaju male količine tereta
Moment uzdužnog stabiliteta I y(1) ≈ I y( o )
M st( L1 ) = gD1 ⋅ M L1 G1 ⋅ sinψ ≈ gD1 ⋅M L1 G1 ⋅ψ odnosno M st( L1 ) ≈ M st( Lo )
Uzdužna metacentarska
visina posle utovara M L1 G1
sledi iz dijagramskog lista
ili, približno,
I y(1) ρ I y(1)
M L1 G1 ≈ M L1 F1 = =
V1 D1
ρI ( 1)
M st( L1 ) ≈ g ( Do + m ) ⋅ ⋅ψ = ρ gI y(1)ψ
y
Do + m
M st( L1 ) ≈ ρ gI y(1)ψ
PREDAVANJA 16
_______________________________
Nagib broda
1.2. Ekscentrični utovar
Proučili smo utovar u tačku P...
Umemo da odredimo ΔT , M st , M st( L ) ...

1 1
Stvarni utovar je u tački Q
M k = mgl y ⋅ cos ϕ
Treba naći nagib broda s momentom

stabiliteta M st1
pod dejstvom momenta nakretanja M k
da bi se odredio položaj plivanja

posle utovara treba naći i nagib i
trim koji stvaraju redukcioni
momenti Mk i Mt
PREDAVANJA 17
_______________________________
Trim broda
Utovar se može podeliti u dve faze
• Centrični utovar (utovar u P)
• Poprečno pomeranje tereta iz
P u Q’
Podela istovara na faze ??

M t = mglx cosψ ≈ mglx
Ravnoteža M t = M st( L )
ρ gI y(1)ψ s = mglx ψs =
mllx
ρ I y(1)
lx – uzdužno rastojanje PQ
Vodna linija posle utovara:
PREDAVANJA 18
_______________________________
U dijagramskom listu
Pazi, ugao ψ se ne vidi u pravoj veličini...

postupak važi za male
VLψ je bolje naneti preko trima na
uglove trima (do ~ 0,5o )
perpendikularima...
PREDAVANJA 19
_______________________________
Rezultat se može proveriti, opet preko dijagramskog lista...

Bonžanove krive...
V (VLψ) = V(VL1) ?
PREDAVANJA 20
_______________________________
1.3. Određivanje mase tereta na

Brod je u ravnoteži,
mora biti osnovu očitanja gaza
Svi brodovi imaju na krmi, sredini i pramcu –
gazne marke (zagaznice)
Uzgon i težina jednaki, deluju Tačan p

položajj (još
(j uvek)) nije
j standardizivan...
duž iste napadne linije...
Mogu biti, npr.
Usled čega se javlja razlika ?
Kako ispraviti eventualne greške?
PREDAVANJA 21
_______________________________
Pomoću Bonžanovih krivih i areale rebara...

Princip jednostavan, meri se gaz pre i
posle utovara (istovara) tereta...
Na osnovu izmerenog gaza određuje se

masa broda
Razlike masa broda predstavlja masu

tereta
m = Dψ(1) − Dψ( o ) utovar
m = Dψ( o ) − Dψ(1) istovar

Preko ekvivalentnog gaza broda bez trima Te
Problem je inverzan utovaru tereta... (broda na ravnoj kobilici)
Prvo jednostavniji slučaj
Na osnovu očitanja na krmi i pramcu

Ucrta se VLψ u dijagramski list
Deplasman se tada određuje na jedan od

dva načina...
PREDAVANJA 22
_______________________________
Elastična linija broda nije poznata...

Problem postaje složeniji, ako se koristi
i očitanje gaza na sredini broda... Najčešće se koristi kvadratna parabola kroz tri
zadate tačke...
Očitanja, po pravilu, ne leže na pravoj
liniji !
Posledica deformacija broda
Prvi put, u okviru “hidrostatike”

moramo uzeti u obzir i deformacije....
Konstruišemo “zakrivljenu”
vodnu liniju VLψ * Opet postoje dva postupka...
PREDAVANJA 23
_______________________________
Preko Bonžanovih krivih i areale rebara...
PREDAVANJA 24
_______________________________
Ili preko ekvivalentne vodne linije, ali...
Te′ = Te + cu u U slučaju da je zakrivljena vodna linija

kvadratna parabola, važi c = 0,75
u
PREDAVANJA 25
_______________________________
Određivanje mase tereta merenjem gaza

broda pre i posle utovara/istovara
p edstav ja grub
predstavlja g ub metod,
etod, u kome
o e se
javljaju greške
• greške u očitanju gaza

• metode
• tehničke dokumentacije
broda (dijagramskog lista)
I pored grešaka, masovno se koristi...

Drugih metoda, za ogromne mase koje
se utovaruju u brod, nema...
PREDAVANJA 26
_______________________________
Razlikujemo:
2. PRODOR VODE
Zatvoreni (ograničeni) prodor
Odelenje je ispod vodne linije. Voda popuni

celo odelejnje, nema slobodne površine.
Otvoreni (neograničeni) prodor

Probije
j se oplata
p i voda prodire
p u brod
Brod može potonuti...

Voda ispuni odelenje do nivoa spoljne vode
može plivati u novom položaju...
(do VL) – formira se slobodna površina
može se prevrnuti (izgubiti stabilitet)
a uje o:
Razlikujemo:
Šta će se desiti... Mali prodor (prodor male količine
koji je novi položaj plivanja? vode, prodor u malo odelenje)
Koliki je stabilitet oštećenog broda? Veliki prodor (prodor velike količine
vode, prodor u veliko odelenje)
PREDAVANJA 27
_______________________________
Postoje dva alternativna metoda za Metod IZGUBLJENOG ISTISNUĆA

proračun prodora vode
Metod UTOVARA TERETA
Voda
d kkoja
j prodre
d u brod
b d je
j tečni
č i teret...
Poznat problem...
Uzgon je (prema Arhimedovom zakonu)
jednak težini istisnute tečnosti....
Odelenje u koje prodire voda ne istiskuje
tečnost,
to je uzgubljeno odeljenje koje ne učestvuje u
stvaranju uzgona
postoji samo uzgon ostatka broda – uzgon
oštećenog broda...
masa tereta mv (u slučaju otvorenog
prodora) je nepoznata... Razlika metoda
uspostavlja se nova ravnoteža, pri • Utovar: nova težina broda...
kojoj je nivo vode u brodu • Izgubljeno istisnuće: nepromenjena
izjednačen sa nivoom spoljne vode... težina, ali nova geometrija trupa...
PREDAVANJA 28
_______________________________
2.1. Centrični prodor Kod otvorenog prodora

v = vo + Δv
2.1.1. Prodor male količine vode Δv ≈ aVLo ⋅ ΔT
v ≈ vo + aVLo ΔT
Gaz broda (metod utovara)
ρ ( vo + aVLo ΔT ) vo + aVLo ΔT
Koristimo poznatu formulu ΔT = =
ρ AVLo AVLo
mv
ΔT = Treba rešiti po ΔT
ρ AVLo
AVLo ΔT = vo + aVLo ΔT
u kojoj je, sada, mv nepoznato...
ΔT ( AVL − aVLo ) = vo vo
o
ΔT =
Važi mv = ρ vv AVLo − aVLo
Pretpostavljamo da je odelenje prazno
vv ≈ v
vv – zapremina vode
d j ć
v – odgovarajuća ′ o - Površina oštećene vodne linije
AVLo − aVLo = AVL
zapremina odelenja
Problem odelenja u kome se nalazi vo

ΔT =
teret, rešavaćemo kasnije... ′
AVLo
PREDAVANJA 29
_______________________________
Važi
Isti problem
(metod izgubljenog istisnuća) V ′ = Vo − vo + ΔV ′
gde je ΔV ′ - zapremina
ap e a
oštećenog
uronjenog sloja
sledi ΔV ′ = vo
Za neoštećeni brod važi

W −Uo = 0 ΔV ′ ≈ ΔT ⋅ AVL
′
Mali prodor... o
W = ρ gVo
Nakon oštećenja važi

W −U ′ = 0
W = ρ gV ′
Težina broda se ne menja, sledi vo = ΔT ⋅ AVL

′o vo
ΔT =
V ′ = Vo ′o
AVL
jednostavnije..?
PREDAVANJA 30
_______________________________
mv = ρ vv ≈ ρ v ≈ ρ ( vo + aVLo ΔT )
Početna metacentarska visina
vo
ΔT =
(metod utovara) AVLo − aVLo
Vo ⋅ M o Go + v ⋅ PS
M 1G1 =
Vo + v
v ≈ vo + aVLo ΔT
Može se iskoristiti i v ⋅ PS = vo ⋅ Po S
M1 = ?
Koristimo poznatu formulu
za utovar male količine tereta
Dokaz
k sami...
i
D ⋅ M o Go + mv ⋅ PS
M 1G1 = o Takođe važi Po S ≈ Po O
Do + mv
Pa je vo i Po S poznato pre prodora...
PREDAVANJA 31
_______________________________
Voda koja prodire u brod je tečni teret...
Efektivna metacentarska visina je
M 1 A = M 1G1 − AG1
ix i i
AG1 = = x ≈ xo
V Vo + v Vo + v
Vo ⋅ M oGo + v ⋅ PS − ixo
M1 A =
Vo + v
Treba paziti pri proračunu ix
x – osa oko koje “rotira”

rotira slobodna površina
Prodor vode (ipak) nije običan utovar...
vode u brodu
može se razlikovati od “običnog” tečnog
tereta u brodu Ovo će postati veoma važno kod
ekscentričnih prodora...
PREDAVANJA 32
_______________________________
Isti problem Može se dokazati (proračun pomeranja

(metodom izgubljenog istisnuća) težišta)
vo ⋅ Po S
Fo F ′ = ⋅⋅⋅ =
Vo
I xo − ixo v ⋅P S
M o′Go = − Fo Go + o o
Vo Vo
I xo v ⋅ P S − ixo
M o′Go = − Fo Go + o o
Vo Vo
M o Go
F ′, M o′ - Težište istisnuća i
metacentar oštećenog broda vo ⋅ Po S − ixo
M o′Go = M o Go +
(
M o′Go = M o′ F ′ − F ′Go = M o′ F ′ − Fo Go − Fo F ′ ) Vo
Različito
liči odd
I x′ I x − ix I xo − ixo M 1 A = ⋅⋅⋅
M o′ F ′ = = ≈
V′ Vo Vo
Različite metode daju različite rezultate?
Fo Go poznato pre prodora
Greška ??
PREDAVANJA 33
_______________________________
Moment stabiliteta Moment početnog stabiliteta

metodom izgubljenog istisnuća
Moment početnog stabiliteta
metodom utovara M st′ = gDo ⋅ M o′Go ⋅ ϕ
M st = gD1 ⋅ M 1 A ⋅ ϕ
⎛ v ⋅ P S − ixo ⎞
M st′ = ρ gVo ⎜ M o Go + o o ⎟⎟ ⋅ ϕ
Vo ⋅ M o Go + v ⋅ PS − ixo ⎜ Vo
M st = ρ g (Vo + v ) ⋅ ⋅ϕ ⎝ ⎠
Vo + v
M st = ρ gV (
Vo ⋅ M o Go ⋅ ϕ + ρ g v ⋅ PS − ixo ϕ ) ( )
M st′ = M sto + ρ g vo ⋅ Po S − ixo ⋅ ϕ 9
v ⋅ PS = vo ⋅ Po S
(
M st = M sto + ρ g vo ⋅ Po S − ixo ϕ )
Da li se moment povećava ili
smanjuje zavisi od odnosa
ixo < vo ⋅ Po S
>
PREDAVANJA 34
_______________________________
U slučaju da ugao φ nije mali
treba naći dijagram momenta

stabiliteta
Koristi se metod izgubljenog

istisnuća
M st′ = gDo ⋅ h′(ϕ )
Treba proračunati stabilitet oštećenog

broda – broda bez izgubljenog odelenja
PREDAVANJA 35
_______________________________
Krivu zapremine izgubljenog

2.1.2. Prodor velike količine vode odelenja, v (T)
Krivu težišta izgubljenog
odelenja, PK
Krivu istisnuća oštećenog

broda, V’ = V - v
Tražimo
ΔT = ?
M1G1 = ?
Mst1 = ?
Koristi se
DIJAGRAMSKI LIST
Neophodno
h d konstruisati
k i i
3 nove krive
PREDAVANJA 36
_______________________________
Za određivanje gaza, koristimo metod

Kada je određen gaz,
izgubljenog istisnuća...
odnosno nova vodna
linija -
Važi
V (To ) = V ′(T1 ) - određena
d đ j masa tereta
je
T1 = To + ΔT
prelazimo na metod
utovara tereta...
PREDAVANJA 37
_______________________________
Poznat postupak...
Težište broda pre utovara Go – poznato...

Utovari se teret koji odgovara zapremini v...
i odredi metacentarska visina posle utovara M1G1
PREDAVANJA 38
_______________________________
2.2. Ekcentrični prodor Novi položaj plivanja

Kod “običnog” utovara tereta,
prelaz sa centričnog na ekcentrični
utovar je relativno jednostavan
ekcen = cen + pomeranje
C’ - težište oštećene vodne linije
I kod prodora je, u principu, isto, ali Ugao trima ψ = ?
nešto komplikovanije...
2.2.1. Trim broda
Prodor između poprečnih pregrada...

Metodom izgubljenog istisnuća
Pre prodora: težina W u Go , uzgon Uo u Fo

Posle prodora: težina W u Go , uzgon U’ u F’
Redukujemo W na G’...
PREDAVANJA 39
_______________________________
Redukcioni moment
M W(G ′) = M t = W ⋅ px′ cosψ ≈ W ⋅ px′ = gD ⋅ px′
px′ – horizontalno rastojanje tećišta

i ti ć neoštećenog
istisnuća št ć i oštećenog
št ć bbroda
d
Moment uzdužnog stabiliteta
oštećenog broda
I y′ - moment inercije oštećene vodne
M st′ = gD ⋅ M L′ G ′ ⋅ψ
L linije za poprečnu osu kroz C’
U slučaju
l č j ravnoteže
t ž M st′ L = M t I y′ = I y − i y
gD ⋅ M L′ G ′ ⋅ψ s = gD ⋅ px′
( ) (
I y′ = I y + l12 AVL − i y + l22 aVL
1 2
)
px′
ψs = VL → VL1 kod velikog prodora
M L′ G ′
I y′ I y′ VL1 ≈ VLo kod malog prodora
M L′ G ′ ≈ M L′ F ′ = =
V Vo
Da bi se rešio problem, neophodno
p′ ⋅V
ψs = x o odrediti F’ , C’, ...
I y′
PREDAVANJA 40
_______________________________
Isti problem
Metodom utovara tereta vpx
ψs =
V1 M L1 A
ρ iy
M L A = M L G1 − AG1 = M L G1 −
1 1 1
ρ V1
iy Iy iy I y′
M L A ≈ M L F1 − = − =
1 1
V1 V1 V1 V1
I y′
M stL ≈ ρ gV1 ψ = ρ gI y′ ⋅ψ
Mt = M (S )
mg = mv g ⋅ px ⋅ cosψ ≈ ρ gv ⋅ px 1
V1
M stL = gD1 M L A ψ v ⋅ px
ψs =
I y′
1 1
efektivna Prvi put, uticaj slobodne

uzdužna površine na uzdužni
metacentarska
vi sin a stabilitet ?
Javlja se moment inercije oštećene
Iz uslova ravnoteže sledi vodne linije... Koja osa y ??
ρ gvp x = ρ gV1 M L A ⋅ψ s
1
PREDAVANJA 41
_______________________________
Vodna linija “rotira” oko C’ Izveli smo formulu

v ⋅ px
ψs =
I y′
Metodom izgubljenog istisnuča

je dobijeno
p′ ⋅V
ψs = x o
I y′
Ostaje
j još
j da se dokaže
Vo ⋅ px′ = v ⋅ px
Moment inercije vodne linije za osu kroz
C’, kao kod metode izgubljenog istisnuća... ...
Daa je običan
ob ča utovar,
utova , koristili
o st bi b
I
momente inercije za ose y , iy p x′ p′ ⋅V v ⋅ px
1 2 ψs = = x o =
M L′ G ′ I y′ I y′
pri čemu je iy 2
I y , pa se zanemaruje...
1
PREDAVANJA 42
_______________________________
2.2.2. Nagib broda Za mali ugao nagiba (početni stabilitet)
M st′ = gDo ⋅ M o′G ′ ⋅ ϕ

Metod izgubljenog istisnuća
M o′G ′ - metacentarska visina oštećenog broda
Redukujemo silu W na tačku G’...

Moment nakretanja je redukcioni moment...
M k = M W(G ′) = W ⋅ p ′y ⋅ cos ϕ
odnosno,, za ppočetni stabilitet

M k ≈ gDo ⋅ p ′y
Uslov ravnoteže
gDo ⋅ M o′G ′ ⋅ ϕ s = gDo ⋅ p ′y
sledi p′y
ϕs =
M o′G ′
Moment stabiliteta oštećenog broda
M st′ = gDo ⋅ h′(ϕ ) p ′y - poprečno rastojanje težišta istisnuća
neoštećenog i oštećenog broda
PREDAVANJA 43
_______________________________
p′y
Formiula ϕs = deluje jednostavno
M o′G ′
Treba, međutim, odrediti p ′y , M o′G ′ ...
Formula se može direktno koristiti,

ali se često transformiše...
Može se koristiti izraz izveden kod
centrićnog prodora
vo d z − ixo I x′ + vo d z − Vo Fo Go
M o′G ′ = M o Go + M o′G ′ =
Vo Vo
Ili
sledi Vo p′y
(
M o′G ′ = M o′ F ′ − F ′G ′ = M o′ F ′ − Fo Go − Fo F ′′ ) ϕs =
I x′ + vo d z − Vo Fo Go
I x′ I x′
M o′ F ′ = =
V ′ Vo
Može se dokazati Vo px′ = ⋅⋅⋅ = vo d y
Fo Go - stanje pre prodora (poznato)
vd vo d y
Fo F ′′ = ⋅⋅⋅ = o z ϕs =
Vo I x′ + vo d z − Vo Fo Go
dato, s drugim oznakama, kod centričnog prodora...
PREDAVANJA 44
_______________________________
p′y Isti problem, metod utovara tereta

ϕs = =
M o′G ′
Vo p ′y vo d y
= =
I x′ + vo d z − Vo Fo Go I x′ + vo d z − Vo Fo Go
Kako god radili, treba odrediti

I x′ = ??
Za slučaj početnog stabiliteta

M st = gD1 M 1 A ⋅ ϕ
1
Moment nakretanja M k = ρ gv ⋅ by
( ) (
I x′ = I x − ix = I x + b12 AVL − ix + b22 aVL
1 2
) Ravnoteža ρ gv ⋅ by = gD1 M 1 A ⋅ ϕ s
v ⋅ by
ϕs =
VL → VL1 kod velikog prodora V1 ⋅ M 1 A
VL1 ≈ VLo kod malog prodora by – poprečno rastojanje težišta odelejnja

od centralne linije
PREDAVANJA 45
_______________________________
Pri tome, kao i kod trima broda, postoji

bitna razlika u odnosu na klasičan utovar...
Osa x je osa kroz

t žišt oštećene
težište št ć
vodne linije...
M 1 A = M 1G1 − AG1 = M 1 F1 − F1G1 − AG1
Ix i I − i −V F G Pomoću dve metode dobili različite formule...

M1 A = − F1G1 − x = x x 1 1 1
V1 V1 V1
Vo p′y vo d y
I x′ − V1 ⋅ F1G1 ϕs = =
M1 A = I x′ + vo d z − Vo Fo Go I x′ + vo d z − Vo Fo Go
V1
v ⋅ by
v ⋅ by v ⋅ by ϕs =
ϕs = = I x′ − V1 ⋅ F1G1
V1 ⋅ M 1 A I x′ − V1 ⋅ F1G1
Trebalo bi još Vo p ′y = vo d y = ⋅⋅⋅ = vby
dokazati... Vo Fo Go − vo d z = ⋅⋅⋅ = V1 F1G1
...
PREDAVANJA 46
_______________________________
U predmetu Plovnost i stabilitet broda 1

Rešili smo problem početnog stabiliteta...
razmatrali smo slušaj kada Go nije u ravni
simetrije...
Za veće uglove nagiba pogodnije je
koristiti metodu izgubljenog istisnuća... Sada je oštećeni trup nesimetričan, pa uzgon
ne deluje
d l j u
Odnosno proračunavati moment
odnosno F’ nije u ravni simetrije
stabiliteta kao
(neoštećenog) broda
M st′ = gDo ⋅ h′(ϕ )
Klasičnim postipkom, ali za oštećeni trup...
Imamo problem
nesimetrično
opterečenog broda
Provera stabiliteta oštećenog broda -

veoma obiman posao...
Danas, “hidrostatički” programi...
propisi ??
PREDAVANJA 47
_______________________________
2.3. Prodor u odelenja s teretom Pretpostavlja se, po pravilu, da je

naplavljivanje homogeno:
Do sada smo razmatrali prodor u
prazna odelenja... Voda popuni ceo prostor, ali je
v(vode) = κ ⋅ v(odelenja )
Šta ako
Št k su odelenja
d l j u koja
k j prodire
di
voda delimično ispunjena..? (donekle teško zamisliti...)
2.3.1. Čvrsti teret
Ukoliko se u odelenju već nalazi teret,

voda ne može potpuno da ga ispuni...
ispuni
Tada je Kao da je gustina vode manja ρ → κρ
v (vode) < v (odelenja)
Ako pretpostavimo homogeno naplavljivanje, važi
Uvodi se koeficijent naplavljivosti
(koeficijent permeabilnosti) aVL (vode) = κ ⋅ aVL (odelenja )
d ) = κ ⋅ ix (odelenja
ix (vode d l )
v(vode) i y (vode) = κ ⋅ i y (odelenja )
κ= ≤1
v(odelenja )
težište vode = težištu zapremine odelenja
PREDAVANJA 48
_______________________________
2.3.2. Tečni teret

Tada važe sve izvedene formule prodora vode,
(prodor u tankove)
ako se u njima smeni
v → κ ⋅v Ukoliko se probije oplata tanka, može doći
aVL → κ ⋅ aVL do izlivanja tereta, prodora spoljne vode u
tank, mešanja vode i tereta...
ix → κ ⋅ ix
iy → κ ⋅ iy
Stvarni koeficijent naplavljivosti je, po
pravilu, nepoznat...
Pri proračunu se koriste propisi (npr. SOLAS)
Odelenje κ
prazan prostor 0,95
Šta će se desiti nakon probijanja oplate zavisi
mašinski prostor 0,85 od vrste tereta i položaja proboja...
tovarni prostor 0,65 • Da li se teret i voda mešaju ?
• Da li je ρt <
>ρ?
• Da li je ρt hto <> ρ hvo ?
PREDAVANJA 49
_______________________________
Javlja se niz kombinacija... a) Teret i voda se mešaju
Pri proračunu krajnjeg ravnotežnog Teret je npr. alkohol, deterdžent...

položaja plivanja,
Bez obzira na ostale uslove (ρt , ρtht ...),
odnosno određivanju ΔT,
ΔT φs , ψs
dolazi do difuzije
svi slučajevi se svode na sledeća dva Proces difuzije traje... i

teži konstantnoj
I koncentraciji rastvora...
Prodor vode u Pošto vode ima daleko
prazan tank više od tereta, proces
teži nultoj koncentraciji
tereta...
II
Prodor vode u
deo tanka iznad
Na kraju procesa, u konačnom stanju
nivoa otvora
t ž u tanku
ravnoteže, t k je j samo voda
d
kao kod prodora u prazno odelenje...
To treba dokazati, i videti kada se javlja
To je, s aspekta ravnotežnog
slučaj I, a kada slučaj II
položaja plivanja, slučaj I
PREDAVANJA 50
_______________________________
b) Teret i voda se ne mešaju Fizički, to nije stanje I ni stanje II, ali...

ρt < ρ , ρt hto > ρ hvo
D = Do − Δm′ ≈ Do − ρt aVLo ( hto − ht )
Teret je npr. sirova nafta ili neki derivat nafte... D = Do − ρt aVLo hto + ρt aVLo ht
Δ mt
Hidrostatički
pritisak u Δmt – masa tereta iznad otvora...
tački Q ,
računat spolja (pod pretpostavkom da su zidovi
i iznutra tanka vertikalni...)
pQ′ = pat + ρ ghv ρt aVLo ht = ρ aVLo hv = Δmv

Na početku
pQ′′ = pat + ρt ght prodora
pQ′′ > pQ′ sledi
Dolazi do isticanja dela tereta... D = Do − Δmt + Δmv to jje slučajj II

ekološki opasno!
Isticanje se zaustavlja kada se

pritisci izjednače...
ρt ht = ρ hv
PREDAVANJA 51
_______________________________
c) Teret i voda se ne mešaju

Deo vode ulazi u tank...
ρt > ρ , ρt hto > ρ hvo
Odlazi naviše, na slobodnu površinu...
Na početku prodora pQ′′ > pQ′ Povećani stub tečnosti istiskuje teret...
t t ističe
teret i tič
Uspostavlja se ravnotežno stanje ρt ht = ρ hv

ali se tu proces ne završava !
Proces se završava u stanju
Nivo lakše tečnosti (tereta) je ispod nivoa stabilne ravnoteže....
teže tečnosti (vode)...
Slično slučaju To je, i fizički, slučaj II
ρt > ρ
ravnoteža je nestabilna
PREDAVANJA 52
_______________________________
d) Teret i voda se ne mešaju e) Teret i voda se ne mešaju

ρt < ρ , ρt hto < ρ hvo ρt > ρ , ρt hto < ρ hvo
Fizički, deo vode prodire u tank, i Deo vode prodire u tank, i (teorijski)
uspostavlja
t lj se stabilno
t bil ravnotežno
t ž stanje
t j uspostavlja se nestabilno ravnotežno stanje
Proces se nastavlja, i završava u stabilnom

pri kome je pritisak pQ ... ravnotežnom stanju
Može se dokazati da to stanje, što se

konačnog položaja plivanja tiče,
odgovara slučaju I
To je, i fizički, slučaj II
PREDAVANJA 53
_______________________________
Položaj tačke prodora (tačke Q) nije

Rezime
unapred poznat...
Prodor vode u tankove se svodi na dva slučaja
Postoje dva ekstrema slučaja II...
(I i II ), i oba sadrže dve faze proračuna...
Slučajj I ((a,, d)) Oštećenje na dnu,
u najnižoj tački
Tada se II svodi na I
Oštećenje
Prva faza – istovar svog Druga faza – prodor neposredno pod
t č
tečnog tereta
t t iz i tanka
t k u prazno odelenje
d l j vodnom linijom
Slučaj II (b, c, e) Tada uopšte nema prodora...
Da bi se pokrio slučaj I i oba ekstrema

slučaja II, treba rešiti prodor pri
κ = 1 (0,95) – prodor u prazan tank

Prva faza – istovar Druga faza – prodor κ = 0 – prodor u pun tank
dela tečnog tereta do u odelenje iznad
nivoa oštećenja nivoa oštećenja To zahtevaju i propisi o stabilitetu
oštećenog broda...
PREDAVANJA 54
_______________________________
2.4. Proračun nepotopivosti

Brodovi imaju i vodonepropusno unutrašnje
(naplavljivosti) broda dno, palube, a mogu imati i unutrašnji bok
2.4.1. Vodonepropusne pregrade
U o o dođe do prodora
Ukoliko p odo a u nepregrađen
ep eg ađe
čelični brod – brod tone...
Da bi se to sprečilo – brodovi se
Razlika uzdužne pregrade od unutrašnjeg boka...
pregrađuju
Pregrade mogu biti:

uzdužne,
uzdužne
poprečne,
poprečne +
uzdužne Tokom istorije brodogradnje, naročito nakon
havarije Titanika, bilo je mnogo rasprava koje
su pregrade povoljnije – poprečne ili uzdužne
Uzdužne pregrade smanjuju odelenja

(količinu vode koja prodire u brod)
ali dovode do ekcentričnog prodora –
odnosno do nagiba broda...
PREDAVANJA 55
_______________________________
Titanik – samo poprečne pregrade... Svaki brod mora imati sledeće poprečne
Lusitanija – poprečne + 2 uzdužne vodonepropusne pregrade
Britanik – poprečne + dvobok
Svi potonuli...
Nepotopiv brod ne postoji...

“Nepotopivost” o kojoj ovde govorimo
je uslovna – brod je nepotopiv pod
određenim,
d đ i strogo
t propisanim
i i Krmena pregrada
K d + pregrade
d mašinskog
ši k
uslovima... prostora + pramčana (koliziona) pregrada
Kod uzdužnih pregrada treba smanjiti

Najmanje 3 (4) pregrade...
mogućnost ekcentričnog
naplavljivanja (vidi Ribar ...) Da li ih treba više, zavisi baš od proračuna
nepotopivosti
nepotopivosti...
Generalno, s izuzetkom tankera, ipak
povoljnije samo poprečne pregrade... (?)
PREDAVANJA 56
_______________________________
Podsetimo se
Uvodimo sledeće pojmove važi ΔV ′ = κ vo
Pregradna paluba – paluba do koje sežu Ukoliko je ΔV ′ > Vrez ??

vodonepropusne pregrade
Sama pregradna paluba pri tom nije Da bi se smanjila opasnost od potonuća, može se
(ne mora biti) vodonepropusna
Povećati rezervno
Dozvoljena granica urona (granica istisnuće, odnosno
urona) – zamišljena linija na boku broda povećati visinu broda...
paralelna pregradnoj palubi koja ne sme
da uroni pod površinu vode...
vode ili
Smanjiti izgubljeno
Prema SOLAS propisima, granica
istisnuće, odnosno
urona je 3 inča = 7,6 cm ispod
smanjiti razmak
pregradne palube
pregrada...
PREDAVANJA 57
_______________________________
Proračun nepotopivosti odnosi se

na poprečno pregrađivanje broda Sada polazimo od poznatog položaja plivanja
posle prodora
Traži se potreban razmak pregrada
ppri kome brod,, u slučaju
j prodora
p
vode u odelenje, ne tone To je
j krajnji
k j ji dozvoljeni
d lj i položaj
l ž j plivanja
li j –
položaj pri kome dozvoljena granica urona
tangira vodnu liniju ...
Preciznije, proračun nepotopivosti
daje potreban položaj poprečnih
pregrada pri kome, u slučaju prodora
u bilo koje odelenje – dozvoljena
granica urona ostaje iznad vode
Tako dobijamo uslovno

nepotopiv brod – nepotopiv pri
prodoru vode u jedno odelenje
Problem
bl jej suprotan “prodoru
“ d vode”
d ”
Traži se odgovarajući razmak pregrada, l = ??
tada je bilo poznato odelenje u koje
prodire voda, a tražio se novi položaj
plivanja
PREDAVANJA 58
_______________________________
PREDAVANJA 59
_______________________________
PREDAVANJA 60
_______________________________
PREDAVANJA 61
_______________________________
PREDAVANJA 62
_______________________________
PREDAVANJA 63
_______________________________
PREDAVANJA 64
_______________________________
PREDAVANJA 65
_______________________________
PREDAVANJA 66
_______________________________
PREDAVANJA 67
_______________________________
PREDAVANJA 68
_______________________________
PREDAVANJA 69
_______________________________
PREDAVANJA 70
_______________________________
PREDAVANJA 71
_______________________________
PREDAVANJA 72
_______________________________
PREDAVANJA 73
_______________________________
PREDAVANJA 74
_______________________________
PREDAVANJA 75
_______________________________
PREDAVANJA 76
_______________________________
PREDAVANJA 77
_______________________________
PREDAVANJA 78
_______________________________
PREDAVANJA 79
_______________________________
PREDAVANJA 80
_______________________________
PREDAVANJA 81
_______________________________
PREDAVANJA 82
_______________________________
PREDAVANJA 83
_______________________________
PREDAVANJA 84
_______________________________
PREDAVANJA 85
_______________________________
PREDAVANJA 86
_______________________________
PREDAVANJA 87
_______________________________
PREDAVANJA 88
_______________________________
PREDAVANJA 89
_______________________________
PREDAVANJA 90
_______________________________
PREDAVANJA 91
_______________________________
PREDAVANJA 92
_______________________________
PREDAVANJA 93
_______________________________
PREDAVANJA 94
_______________________________
PREDAVANJA 95
_______________________________
PREDAVANJA 96
_______________________________
PREDAVANJA 97
_______________________________
PREDAVANJA 98
_______________________________
PREDAVANJA 99
_______________________________
2.4.4. Primena krive naplavljivih dužina
Ukoliko vrh trougla pada na krivu

Naučili kako se konstruiše kriva
naplavljivih dužina l(x)...
Kako se koristi?
Podsetimo se, ako krivu l(x) nanesemo na
crtež broda i konstruišemo jednakokraki
trougao nad brodskim odelenjem
brod će,
će posle prodoru u odelenje
odelenje, plivati
tako da vodna linija tangira dozvoljenu
granicu urona...
javljaju se sledeći slučajevi...
PREDAVANJA 100
_______________________________
Ukoliko je vrh trougla ispod krive... Ukoliko je vrh trougla iznad krive...
brod, posle prodoru u odelenje, pliva tako

da je dozvoljena granica urona iznad
površine
ši vode...
d dozvoljena granica urona (a time i
pregradna paluba) uranja pod vodu...
Pošto pregradna paluba nije (ne mora biti)

vodonepropusna, brod tone...
PREDAVANJA 101
_______________________________
Konstrukcijom trouglova proverava se da li brod može

da izdrži prodor u pojedina odelenja...
Analiza se lako proširuje na grupu odelenja...
Proverava se koliko odelenja brod može

istovremeno da izgubi...
PREDAVANJA 102
_______________________________
2.4.5. Promena krive naplavljivih

dužina pod različitim uticajima
Uticaj koeficijenta naplavljivosti
Koeficijent naplavljivosti je
uveden kao v
κ = v <1
vn
Važi vv Vψ − Vo
vn = =
κ κ
Međutim, po pravilu se ne proračunava kriva za
Očigledno je κ , vn ,l odgovarajuće κ, već se koristi približan
postupak
κ zavisi od odelenja Kriva l (x) se tačno

(tereta u odelenju) proračunava samo za κ = 1...
p
Zato se pregradna kriva crta za l

lκ ≈
različito κ na delovima gde su κ
predviđena različita odelenja...
PREDAVANJA 103
_______________________________
Uticaj gaza i visine broda
Pregradna kriva l(x) zavisi od istisnuća

ppre pprodora Vo ,
odnosno vodne linije pre prodora – tzv.
pregradne vodne linije VLo
vv Vψ − Vo
Na osnovu vn = =
κ κ
Očigledno važi
T , Vo , vn ,l
PREDAVANJA 104
_______________________________
Pregradna kriva l(x) zavisi od istisnuća

posle prodora Vψ ,
odnosno visine do pregradne palube...
palube
vv Vψ − Vo
Na osnovu vn = =
κ κ
Očigledno važi
H ,Vψ , vn ,l
Oba uticaja, i gaz i visina, ustvari predstavljaju uticaj rezervnog istisnuća...
PREDAVANJA 105
_______________________________
Uticaj skoka palube
Do sada smo (prečutno) pretpostavljali da brod

ima tzv. normalni skok palube..
Dve parabole
b l s temenom na glavnom
l rebru...
b
Ukoliko paluba nema skok, kriva ima singilaritet

na sredini broda...
Ukoliko
k lik paluba
l b ima
i veći ći skok
k k odd normalnog,
l
krajevi krive su viši...
Skok palube stvara rezervno istisnuće na

pramcu i krmi...
PREDAVANJA 106
_______________________________
2.4.6. Propisi o pregrađivanju i Osnovno pitanje:

stabilitetu oštećenih brodova
Broj naplavljenih odelenja ?
Odnosno, koliko susednih odelenja sme biti
Postoje klasični “deterministički” i novi
p j , a da brod ne potone
naplavljeno, p ?
“ b bili tički” propisi...
“probabilistički” ii
Danas važe i jedni i drugi... Propisi na daju direktno broj odelenja,
već određuju faktor pregrađivanja F
a) DETERMINISTIČKI PROPISI
Smisao faktora F
Odnose se na pputničke brodove (N
( > 12))
Bave se, prvenstveno, poprečnim 1
= " broj odelenja "
pregrađivanjem i zasnivaju se na pregradnoj F
krivoj l(x)
1
pri čemu > 1 nije ceo broj...
Istorijski, to su (s nizom modifikacuja) u F
osnovi pprvi SOLAS ppropisi
p doneti 1929.
godine... F = f ( L, Cs )
Započeti 1912, nakon havarije Titanika... Cs – kriterijum službe

Poslednja verzija, SOLAS 2009 zavisi (prvenstveno) od broja putnika
PREDAVANJA 107
_______________________________
Proračun daje
Neki detalji propisa...
L ,N ⇒F
Kada se odredi F , određuje se F=A za Cs < 23 (teretni brod)

dozvoljena dužina odelenja ld (x) za
a Cs > 123
3 (putnički brod)
b od)
F=B
ld ( x ) = F ⋅ l ( x ) ( A − B ) ( Cs − 23 )
F = A− za 23 < Cs < 123
100
Kriva ld (x) se nanosi na crtež broda...
58, 2
Vrhovi trouglova konstruisani nad A= + 0, 18
L − 60
pojedinačnim odelenjima moraju biti ispod
30, 3
krive dozvoljenih dužina... B= + 0, 18
L − 42
PREDAVANJA 108
_______________________________
M + 2P1 F =Stabilitet
A oštećenog
za Cs < 23broda
(teretni brod)
Cs = 72 za P1 > P
V + P1 − P za Cs >prvo,
123 (putnički
F=B
Neophodno je odrediti, efektivni brod)
moment
M + 2P stabiliteta( oštećenog broda
Cs = 72 A − B ) ( Cs − 23 ) u krajnjem položaju
V F = A −(moment stabiliteta,za
plivanja sa23 < Cs < 123
uticajem
P1 = k ·N 100
slobodne površine)...
k = 0,056·L
N – broj putnika Pri tome se, u skladu s prethodnom analizom,
pretpostavlja prodor u
V – zapremina broda ispod pregradne
palube j ako jje 1 < 2
1 odelenje,
F 1
M – zapremina mašinskog prostora 2 odelenja, ako je 2< <3
F
ispod pregradne palube 1
3 odelenja, ako je 3 <
P – zapremina prostora za putnike F
ispod pregradne palube Zatim se određuje moment nakretanja,
i to p
pod dejstvom
j
za nepromenjene dimenzije broda
• Nagomilavanja putnika na jednom boku
N , Cs • Spuštanja punog čamca za spasavanje
• Vetra srednje brzine 12,5 m/s
PREDAVANJA 109
_______________________________
U daljoj analizi se koristi najveći od Prvi uslov propisa je da rad stabiliteta od φs do φmax
ova tri momenta, Ast > 0,015gD
Mk = max{M1 , M2 , M3}
Drugi uslov propisa je vezan za opseg
j ugao
i određuje g statičkogg nagiba
g stabiliteta oštećenog broda Δφ
Δφ > 15°
Određuje se, zatim, maksimalno Postupak relativno obiman, jer je neophodno
dozvoljeni ugao nagiba φmax proveriti sve kombinacije odelenja...
To je najveći od Pri tome, svako odelenje se uračunava sa svojom

• ugla naplavljivanja naplavljivošću...
• 22° pri prodoru u 1 odelenje Kod tankova, dva slučaja: κ = 0,95 i κ = 0
• 27° pri prodoru u više odelenja
PREDAVANJA 110
_______________________________
U vezi naplavljivanja i stabiliteta

b) PROBABILISTIČKI PROPISI
broda u oštećenom stanju, prvo su se
(istorijski) javili deterministički
U odnosu na dosadašnju analizu, sasvim nov
propisi za putničke brodove...
pristup...
Propisi na bazi rizika od nesreće (risk-based) su, Zatim

i su (u( SOLAS
SO AS 1966) ušli
šli propisi
ii
za sada, ograničeni na naplavljivanje broda... i za teretne brodove...
i to su bili prvi probabilistički propisi
Treba očekivati da se većina budućih brodskih
u brodogradnji...
propisa prilagodi ovom pristupu...
Kasnije (1974) doneti su probabilistički
Ideja:
propisi i za putničke brodove,
Verovatnoća nesreće < Dozvoljene verovatnoće
tako da sada, za putničke brodove,
postoje dva nezavisna alternativna
Treba, s jedne strane, proračunati verovatnoću postupka...
nesreće...
To je, u principu, veoma obiman i složen posao, Probabilistički propisi su veoma
za šta
š su ((najčešće)
jč šć ) neophodni
h d i kompjuteri
k j ii teško zaživeli u inženjerskoj praksi...
praksi
specijalni programa...
Ipak intenzivno se razvijaju (i forsiraju),
S druge strane, treba usvojiti dozvoljenu tako da je sada u funkciji SOLAS 2009...
verovatnoću nesreće, što je (opet) izuzetno
delikatan posao...
PREDAVANJA 111
_______________________________
Ukoliko dođe do prodora vode Uslov propisa

A >R
brod može plivati u brod može Proračun indeksa R je jednostavan...

novom položaju – ppotonuti,, ili se Na primer,
p e , zaa teretne
te et e brodove
b odove duže
du e od 100
00 m
položaju ravnoteže prevrnuti...
R = Ro = ( 0, 002 + 0, 0009L )
1/ 3
oštećenog broda
brod se gubi
brod opstaje Za teretne brodove, 80 < L <100 m
−1
Traži se verovatnoća da će brod, ⎛ 0, 01L ⋅ Ro ⎞
R = 1− ⎜1+ ⎟
ukoliko dođe do nesreće, opstati... ⎝ 1 − Ro ⎠
To je tzv.
ostvareni indeks pregrađivanja A
S druge strane, proračunava se

minimalna (dozvoljena)
verovatnoća da će brod, ukoliko
dođe do nesreće, opstati
To je tzv.
Kod putničkih, zavisi i od broja putnika...
potrebni indeks pregrađivanja R
N ,R
PREDAVANJA 112
_______________________________
Ako se postupak ponovi za sva odelenja i

Proračun indeksa A je daleko
sve kombinacije odelenja...
komplikovaniji...
A = ∑ Ai
Određuje se verovatnoća pi –
verovatnoća
t ć dda ćće se, u slučaju
l č j predstavlja
d lj traženu
ž verovatnoću
ć dda ćće bbrod,
d
oštećenja broda, oštetiti baš i-to pri bilo kom oštećenju, opstati...
odelenje (grupa odelenja)...
Određuje se verovatnoća si – pi = f(li /L, položaja odelenja)

verovatnoća da će brod, ukoliko se ošteti
i-to odelenje
j (grupa
(g p odelenja),
j ), opstati
p
Proizvod
Ai = pi ⋅ si
Ukoliko je i-to odelenje ceo brod, pi = 1
Predstavlja verovatnoću da će se
oštetiti i-to odelenje (grupu odelenja),
odelenja) Što jje veća
Š ć dužina
d ži odelenja,
d l j verovatnoća
ć
i da će brod pri tom oštećenju opstati je veća...
PREDAVANJA 113
_______________________________
Zavisnost verovatnoće oštećenja od

položaja odelenja dobijena je obimnom si = ?
statističkom analizom brodoloma... Da li će brod opstati, ako se naplavi i-
to odelenje (grupa odelenja)?
Odredi se krajnji položaj plivanja nakon

prodora u i-to odelenje...
Ukoliko brod tone, ili neki od

nezaštićenih otvora uranja pod vodu
si = 0
Verovatnoća da će brod opstati je 0
Zavisi od položaja odelenja po dužini i-to odelenje ne povećava indeks A...
(veća verovatnoća oštećenja pramčanih
odelenja...)
Ukoliko brod ne tone...
i i odd položaja
Zavisi l ž j odelenja
d l j po visini
ii i
analizira se stabilitet oštećenog
(najugroženije dno broda...)
broda nakon prodora u i-to
Zavisi od položaja odelenja po širini odelenje
(najrizičnija bočna odelenja, uz oplatu...)
PREDAVANJA 114
_______________________________
Proračunava se krak stabiliteta oštećenog

Ako je φs > 30° , c = 0, smatra se da se
broda
brod gubi...
Ako je φs ≤ 25° , c = 1
Za φs između 25-30°, interpolacija...
Podsetimo se
Ai = pi ⋅ si
A = ∑ Ai
A>R
Deluje jednostavno, ali veliki broj

Iz dijagrama se određuju 3 parametra odelenja i grupa odelenja...
φs , Δφ , hmax Ovo su samo grube crte (principi)
propisa, koji su daleko obimniji...
Na primer, ne radi se samo za

si = c 0, 5 ⋅ hmax ⋅ Δϕ
jedan gaz (opterećenje broda...
Donekle je komplikovano povećati A ,

ukoliko brod ne zadovoljava propise...
PREDAVANJA 115
_______________________________
3. NASUKANJE BRODA
Do nasukanja može doći pri havariji

(nasukanje na podvodnu hrid)
hrid),
pri padu vodostaja,
ali i u “normalnoj” službi, npr. pri
dokovanju...
odnosno u plovećem ili suvom doku, sinhroliftu,
flo-flo brodu za teški teret,, brodu matici...
Treba odrediti reakciju dna R, stabilitet
nasukanog broda i položaj plivanja (φ, ψ)
PREDAVANJA 116
_______________________________
PREDAVANJA 117
_______________________________
PREDAVANJA 118
_______________________________
PREDAVANJA 119
_______________________________
3.1. Reakcije dna

Problem svodimo, koliko je to moguće,
na istovar tereta... R = ??
Redukujemo reakciju na odgovarajuću
Pretpostavljamo da je nasukanje na
tačku centričnogg istovara P
Odnosno da nema nagiba broda
Umesto R u tački Q, na brod deluju R, Mt ,
Mk u tački P...
Reakcija R u tački P ne stvara trim i nagib...
Uslov ravnoteže ∑F = 0i
U + R −W = 0 W = U o = ρ gVo
Za razliku od običnog istovara
istovara,
reakcija R je nepoznata... R = W −U U = ρ gV
Poznata je, međutim, dubina vode (odnosno

R = ρ g (Vo − V )
gaz broda) na mestu nasukanja HQ
V = ??
PREDAVANJA 120
_______________________________
Slučaj male reakcije dna

a) Brod bez trima
R
(brod oslonjen duž kobilice) 1 (nije poznato unapred...)
W
Problem dokovanja broda... V = Vo − ΔV ≈ Vo − AVLo ⋅ ΔT
(
V ≈ Vo − AVL To − H Q
o
)
(
R = ρ g (Vo − V ) ≈ ρ g ⎡Vo − Vo + AVLo To − H Q ⎤
⎣ ⎦ )
R = ρ gAVL To − H Q
o
( )
Kod uspravnih rebara, formula važi i za
Ne znamom tačno gde (po dužini) velike reakcije...
deluje rezultujuća reakcija...
Uočiti HQ , R
Ali znamo da brod nema trima
ψ =0 R ρ gAVLo ΔT α LBΔT αΔT

= = =
W ρ gVo δ LBTo δ To
R ΔT
1→ 1
W To
PREDAVANJA 121
_______________________________
b) Brod sa trimom (brod oslonjen u jednoj tački)

Slučaj velike reakcije dna
Ukoliko je R
> 0, 1
W
približna formula više ne važi,

Uz reakciju R, nepoznat i trim broda ψ
neopodan je dijagramski list...
Reakcija se redukuje na tačku centričnog istovara
Redukcioni moment je moment trima

R = g ( Do − D ) M R( P ) = M t = R ⋅ lx cosψ ≈ R ⋅ lx
PREDAVANJA 122
_______________________________
Slučaj male reakcije dna Koristimo poznati izraz za ugao trima

Mt Mt
ψs = ≈
Važi izvedeni izraz gDM L G ρ gI y
R = ρ gAVLo ΔT
Izraz sledi iz uslova ravnoteže
∑ Mi = 0
ali sada
ΔT ≠ To − H Q
koji, do sada, nismo primenili...
Pošto je ψ « 1, važi
Rešavanjem jednačina
To ≈ H Q + lxψ + ΔT (
R = ρ gAVLo To − H Q − lxψ s )
odnosno Rllx
ΔT = To − H Q − lxψ ψs =
ρ gI y
sledi
Sledi ρ gI y AVL (To − H Q )
( ) R= o
R = ρ gAVLo To − H Q − lxψ I y + lx2 AVL o
jedna jednačina, dve nepoznate...

ψs = o
(
AVL lx To − H Q )
I y + l AVL 2
x o
Kao i u slučaju broda bez trima HQ , R
PREDAVANJA 123
_______________________________
Odsukanje broda Tada važi

To ≈ H Q + lxψ
Brod nasukan u jenoj tački može se, u
principu, odsukati uzdužnim M ods ml
ψ = = o
pomeranjem tereta, odnosno dejstvom ρ gI y ρ I y
d d
dodatnog momenta trima...
i
Sledi To − H Q mlo
ψ = =
lx ρIy
Odnosno ρ I y (To − H Q )
mlo =
lx
...
Moment trima usled pomeranja tereta je Moguće je, u principu i odsukanje
utovarom balasta...
M ods = mg ⋅ lo
Do odsukanja dolazi kada je R = 0

Odnosno
( )
R = ρ gAVL To − H Q − lxψ = 0
o
PREDAVANJA 124
_______________________________
Slučaj velike reakcije dna Uslov

∑ Mi = 0
za tačku Q tada glasi
U ⋅ xF cosψ − W ⋅ xG cosψ = 0
odnosno
V ⋅ xF − Vo ⋅ xG = 0
Iz uslova ∑ Fi = 0
Može se pisati i kao
sledi
gD ⋅ xF = gDo ⋅ xG
R = ρ g (Vo − V )
Uvodimo pomoćnu osu x, s početkom u Q
PREDAVANJA 125
_______________________________
Koristimo, kao i uvek kod velike reakcije, dijagramski list
Za svaku
pretpostavljenu
vodnu liniju
određuje se V i xF
PREDAVANJA 126
_______________________________
Poznat postupak preko areale rebara
PREDAVANJA 127
_______________________________
Konstruiše se dijagram...
Na odrinati trim ψ ... na apcisi gD i xF·gD
Važi
gD ⋅ xF = gDo ⋅ xG
R = gDo − gD
PREDAVANJA 128
_______________________________
3.2. Stabilitet nasukanog broda Istovar tereta R iz

tačke Q
Posmatramo brod oslonjen duž
kobilice, ψ = 0 U tački G1 deluje
razlika sila (W – R)
Na brod deluju 3 sile...
M st = (W − R ) ⋅ h ≈
≈ (W − R ) M 1G1 ⋅ ϕ
M ć je
Moguće j sabrati
b ti uzgon i reakciju...
k ij
Nasuprot težini
deluje sila (U + R)
Metod
Metacentar M1 , postoji reakcija
p g uzgona”
“povećanog g
Svodimo na poznati problem 2 sile...

M st = W ⋅ h′ ≈
Što se može uraditi na dva načina ≈ W ⋅ M ′G ⋅ ϕ
PREDAVANJA 129
_______________________________
a) Mala reakcija dna

M st = gDo ⋅ M o G ⋅ ϕ − R ⋅ QS ⋅ ϕ
Koristimo metod istovara
M st = M sto − R ⋅ QS ⋅ ϕ
Može
o e se pisati
p sat i u oblika
ob a
⎛ R ⎞
M st = gDo ⎜ M oG − QS ⎟ ϕ
⎝ gDo ⎠
M o′G
Početna metacentarska visina posle

Moment stabiliteta opada sa porastom reakcije R ...
istovara
Odnosno sa smanjenjem dubine vode HQ
gDo ⋅ M oG − R ⋅ QS
M 1G1 =
gDo − R HQ ,R , M st
Postoji
Moment početnog stabiliteta
H min = H kr
pri kojima je Mst = 0
M st ≈ ( gDo − R ) M 1G1 ⋅ ϕ = Rmax = Rkr
gDo ⋅ M o G − R ⋅ QS
= ( gDo − R ) ϕ Brod, pri kritičnoj dubini, gubi stabilitet...
gDo − R
PREDAVANJA 130
_______________________________
Određivanje kritične dubine i

Ranije izveden izraz za malu reakciju
kritične reakcije
Polazimo od M 1G1 = 0
o
(
R = ρ gAVL To − H Q ) →
Rkr = ρ gAVL (To − H kr )

(ili M o′Go = 0 ) o
Sledi jednačina
Važi 1
gDo ⋅ M oGo − Rkr ⋅ QS ( ) =0 ρ gAVL (To − H kr ) ⋅
(To + H kr ) = gDo ⋅ M oGo
kr
o
2
Odnosno iz koje se određuje Hkr
( )
Rkr ⋅ QS
kr
= gDo ⋅ M oGo
2Vo M o Go 2V M G
H kr = To2 − = To 1 − o2 o o
Na osnovu AVLo To AVLo
1 1 Sledi
QS = To − ΔT = (To + H Q ) Rkr = ρ gAVL (To − H kr ) =
2 2 o
Važi
ži ⎛ ⎞
2V M G
= ρ gAVL To ⎜ 1 − 1 − o2 o o ⎟
(QS ) kr
=
1
2
(To + H kr )
o
⎜
⎝
To AVLo ⎟
⎠
Što se može dodatno uprostiti...
PREDAVANJA 131
_______________________________
Važi ⎛ δ M o Go ⎞
H kr ≈ To ⎜ 1 − ⎟⎟
Vo M o Go δ LBTo ⋅ M o Go δ ⎜ α T
= = To ⋅ M o Go ⎝ o ⎠
AVL α LB α
o
⎛ δ M o Go ⎞
Rkr ≈ ρ gAVLo To ⎜ 1 − 1 + =
Sledi o ⎜ α To ⎟⎟
2δ M o Go ⎝ ⎠
H kr = To 1 − δ
α To = ρ gAVL M G
o
α o o
⎛ 2δ M o Go ⎞
⎜
Rkr = ρ gAVL To 1 − 1 − ⎟
o
⎜ α To ⎟ Rkr ≈ ρ gδ LB ⋅ M o Go
⎝ ⎠
S obzirom
b i da
d izvođenje
i đ j važi ži samo za
Rkr
slučaj male reakcije, odnosno male Pretpostavka male reakcije 1
gDo
promene gaza... u ovom slučaju daje
član pod korenom mora biti mali
ρ gδ LB ⋅ M o Go ρ gδ LB ⋅ M o Go M o Go
2δ M o Go = = 1
1 gDo ρ gLBTo To
α To
Uslov je, po pravilu, zadovoljen kod većih
Što ćemo kasnije i proveriti...
brodova...
Koristimo Kod malih brodova, do gubitka stabiliteta
1
1 − ε ≈ 1 − ε + ... dolazi pri velikoj reakciji...
2
PREDAVANJA 132
_______________________________
Ukoliko dubina vode pada ispod kritične U novom, nagnutom ravnotežnom

vrednosti položaju istisnuće ostaje
H Q < H kr nepromenjeno...
Brod se spontano naginje, i zauzima novi
Ugao nagiba pri
ravnotežni položaj H Q < H kr
Brod rotira oko tačke oslonca...

Reakcija se ne menja
R = Rkr = const
i važi
va
HQ
W − U ϕ − Rkr = 0 cos ϕ s = , pri ϕ 1 ?
H kr
U ϕ = W − Rkr = const
Vϕ = Vkr = const
PREDAVANJA 133
_______________________________
b) Velika reakcija dna
Ukoliko brod ne gubi

stabilitet pri
R
1
gD
neophodno je koristiti
DIJAGRAMSKI LIST
j svodimo na
Nasukanje
problem istovara
i određujemo
M 1G1
Moment početnog
stabiliteta
M st = ( gDo − R ) M 1G1 ⋅ ϕ
PREDAVANJA 134
_______________________________
Određivanje Hkr , Rkr
Konstruiše se
kriva težišta GK
koja u preseku sa
krivom MK daje
kritični metacentar...
PREDAVANJA 135
_______________________________
Dobijamo
PREDAVANJA 136
_______________________________
S aspekta stabiliteta je posebno S druge, ugrožen stabilitet samog

kompleksan problem plovnog plovnog doka...
doka... Velika slobodna površina vode u doku...
Mala površina vodne linije
S jedne strane, problem stabiliteta Koje stanje je kritično?

nasukanog broda...
Sličan problem
Slič bl
javlja se i kod
drugih Flo-Flo
objekata...
PREDAVANJA 137
_______________________________
Efekat lepljenja o dno

Ukoliko je kontakt tela s dnom po
površini A
Do sada je pretpostavljano da je
kontakt broda s dnom u jednoj
tački (duž jedne linije)
Površina kontakta s dnom je bila

zanemarljivo mala...
T d je
Tada j U ′ = ⋅⋅⋅ = ρ gV ′ = ρ g (V − v )
U ′ = ρ gV − ρ gAH t
R′ = W − U ′ + ( pat + ρ gH ′ ) A =
= W − ρ g (V − v ) + ( pat + ρ gH ′ ) A
Tada je p = pat + ρ gh R′ = W − ρ gV + ρ gv + ( pat + ρ gH ′ ) A =
U = ⋅⋅⋅ = ρ gV = R + ρ gAH − ρ gAH ′ + ρ gAH ′ + pat A
R = W − U = W − ρ gV
R′ = R + ( pat + ρ gH ) A
PREDAVANJA 138
_______________________________
R′ = R + ( pat + ρ gH ) A Efekat lepljenja se javlja

samo ukoliko je voda
U realnim uslovima može biti potpuno istisnuta sa površine
kontakta...
( pat + ρ gH
H)A R
što je, najčešće, nepoznato...
Tako da pri izvlačenju tela s dna javljaju tri situacije...
S = mg + ( pat + ρ gH ) A S = mg − ρ gV S = mg
PREDAVANJA 139
_______________________________
Brod MEXICA, Brodogradilište Bijela, 10. avgust 2007...
Na osnovu tehničke
dokumentacije, uvida u stanje i
osmatranja ronilaca...
napravljen kompjuterski model,
Površina “lepljenja” (površina po

kojoj se krma zarila u mulj)
procenjena na 53 m2
Efekat lepljenja 700 t
proračun sproveden sa 100 t (15%)
reakcija dna na krmi (sa 15% efekta
lepljenja) 650 t
Pri izvlačenju, efekat lepljenja

nije konstatovan... (?)
PREDAVANJA 140
_______________________________
4. MERE ZA POBOLJŠANJE STABILITETA

Težina broda treba da je minimalna,
Važan i kompleksan problem... zbog cene, eksploatacije...
Može se javiti pri projektovanju broda,
broda u S ddruge strane i neki
ki spoljni
lj i momentii
eksploataciji broda, pri rekonstrukciji rastu s deplasmanom (npr. moment
broda... pri skretanju)
Pokušaćemo da sistematizujemo mere... Zato analiziramo krak stabiliteta
M st = ggD ⋅ h(ϕ ) Razlažemo ga (prema Štajnenu) na krak

stabiliteta broda s kružnim rebrima i
Uticaj deplasmana je (relativno) jasan krak dodatnog stabiliteta
D , M st
h = MG ⋅ sin ϕ + hd (ϕ )
Teži brod, veći moment stabiliteta...
hk
iako se i krak stabiliteta menja s
promenom deplasmana... Može se uticati na oba člana...
To, međutim, nije put za povećanje
stabiliteta...
PREDAVANJA 141
_______________________________
4.1. Povećanje hk (povećanje MG)
hk (ϕ ) = MG ⋅ sin ϕ
MG = FK + MF − GK
Prva dva člana zavise od forme broda,

treći od vertikalnog rasporeda brodskih
masa...
Može se uticati na sva tri člana...
PREDAVANJA 142
_______________________________
Spuštanje brodskih masa Utovar balasta

Utovarom tereta (balasta) ispod vodne
linije
m
GG1 = lz
D
m
MG1 = MG + GG1 = MG + lz
D
ml z
hk(1) = hk( o ) + ⋅ sin ϕ
D stabilitet raste...
Dobra mera... M st( k1 ) = M st( ko ) + mb g ⋅ PS ⋅ sin ϕ
utiče samo na težište, ništa ne kvari...
Pogodna i pri projektovanju, i pri Balast (beton,
(beton gvožđe,
gvožđe olovo,
olovo vodu)
rekonstrukciji... treba utovariti što niže...
Povoljno za stabilitet, ali ima i
Ali su efekti mere ograničeni i često
negativnih efekata...
nedovoljni...
PREDAVANJA 143
_______________________________
D
korisna nosivost se smanjuje...
Za razliku od projektovanja novog
otpor raste... broda, pri rekonstrukciji broda utovar
čvrstog balasta je (i pored svih
T , nepovoljno
lj za rečne
č brodove...
b d
negativnih efekata)
najrasprostranjenija mera...
Uobičajeno je da se predvidi balastiranje
praznog broda vodom (balastnom vodom) Jednostavno i efikasno,
često i najbolje...
g
i to ne samo zbog
stabiliteta...
Slična (uvek povoljna) mera je
istovar visoko postavljenih masa
– ukoliko je to moguće...
Za razliku od povremenog
balastiranja vodom, stalna
balast predviđena projektom,
uglavnom znači grešku...
Izuzetak su jedrilice...
PREDAVANJA 144
_______________________________
Promena glavnih dimenzija Pretpostavljamo D = const

α , β , δ = const
U fazi projektovanja broda, projektant GK = const (?)
usvaja (u uskim granicama određenim
preporukama) glavne dimenzije broda... i menjamo (u uskim granicama) L,
L B,
B T
Pri ovom izboru, deplasman broda je S obzirom na D = ρδ LBT
(po pravilu) zadat i konstantan...
važi L ⋅ B ⋅ T = const
Kako izbor glavnig dimenzija utiče na
odnosno Lo ⋅ Bo ⋅ To = L1 ⋅ B1 ⋅ T1
stabilitet?
Brod ( 0 ) Brod (1)
MG = FK + MF − GK
L1 B1 T1
ili ⋅ ⋅ =1
I
MF = x I x = c(α ) ⋅ LB 3
Lo Bo To
V
Pretpostavmo promenu odnosa
c(α ) ⋅ LB 3 c(α ) ⋅ B 2
MF = = dimenzija...
δ LBT δ ⋅T
Interesuje
j nas
FK = d ⋅ T
c, d – bezdimenzioni koeficijenti koji zavisi M 1 F1 F1 K

= ?? = ??
od forme broda M o Fo Fo K
PREDAVANJA 145
_______________________________
2 Sledi
M 1 F1 c ⋅ B12 δ ⋅ To ⎛ B1 ⎞ ⎛ To ⎞
= ⋅ = ⎜ ⎟ ⋅⎜ ⎟
M o Fo δ ⋅ T1 c ⋅ Bo ⎝ Bo ⎠ ⎝ T1 ⎠
2
B , MF , bez obzira na L, T
ili Pri B = const

3 L , MF
M 1 F1 I x1 Vo c ⋅ L1 B12 ⎛ L1 ⎞ ⎛ B1 ⎞
= ⋅ = = ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ T , MF
M o Fo V1 I xo c ⋅ Lo Bo ⎝ Lo ⎠ ⎝ Bo ⎠
2
Uticaj širine najveći ... (λ3)

Tabela
Posebno jje ((s aspekta
p metacentarskogg
radijusa) povoljan pljosnat brod...
B1 L1 T1 M 1 F1
Napomena
Bo Lo To M o Fo
λ 1 1/λ λ3 B↑ , R↑
jači motor
λ 1/λ 1 λ2 (D=const ?)
L↑ , Moment sav↑
1 λ 1/λ λ (D=const ?)
Uočiti, zahtevi stabiliteta i otpora su

λ>1 Na primer λ ≈ 1,1 (po pravilu) suprotni...
Brodska forma je kompromis...
PREDAVANJA 146
_______________________________
Promena forme rebara

FK = ?
Generalno, rebra deplasmanskih brodovi
mogu imatu U – formu i V – formu...
F1 K d1T1 T1
= =
Fo K d oTo To Tačnu granicu ovih formi je teško definisati...
definisati
Veći gaz povoljniji, podiže

težište istisnuća, a time i
metacentar...
Ovo, samo donekle,

umanjuje povoljan efekat
smanjenja gaza...
ali ne menja zaključke...
Tipičan morski teretni brod...
P l l i srednjak
Paralelni d j k – U forma
f rebara...
b
Pramčani (krmeni) deo – V forma rebara...
PREDAVANJA 147
_______________________________
Primer tankera – sa U rebrima u pramčanom

delu ... Pretpostavićemo, ponovo, da je u
fazi projektovanja određen
deplasman...
D = const
Da se težište broda ne menja

GK = const (?)
Pretpostavljamo da su i glavne
Projektant može, donekle, menjati formu rebara...
dimenzije određene...
Npr. pramčani deo broda V → U
L, B, T = const
skica (*) a da biramo formu rebara...
Šta je s koeficijentima forme ?
Iz D = ρδ ⋅ LBT = const
sledi δ = const
Kako promena forme rebara utiče na MG ?
PREDAVANJA 148
_______________________________
Prelazom sa U na V formu, povećava se Prelaskom sa U na V formu, pri

širina rebra, a (lokalni) koeficijent β se konstantnom deplasmanu i dimenzijama
smanjuje A broda, raste koeficijent punoće vodne
βR = R linije α
BRTR
Kakav je uticaj ove intervencije na
Koeficijent β broda se ne menja...
stabilitet?
c(α ) ⋅ B 2 b(α )
M o Fo = c(α ) =
δ ⋅T 12
b ≈ 1, 5α − 0, 5
...
α , MF
Fo K = d ⋅ T
d = d (β , δ ,α )
Povećava se
se, međutim,
međutim i površina vodne
d ≈ T ( 0, 78 − 0, 285δ / α )
linije...
...
tako da raste koeficijent
AVL α , FK (?)
α=
LB
PREDAVANJA 149
_______________________________
Prelaz sa U na V formu povoljno utiče na stabilitet... U konkretnom

V forma, povoljnija... primeru sa skice (*)
Prelaskom sa V na U
Promene koeficijenta α su moguće samo u uskim
formu α se smanjilo za
granicama...
oko 5%
ratko preko 5%
Ipak, uticaj na stabilitet nije zanemarljiv... i metacentar (MK) se
spustio za oko 5%,
Promena forme rebara bitno utiče i na druge osobine odnosno za 0,47 m
broda...
posebno na hidrodinamičke karakteristike (otpor,
ponašanje na talasima...)
ali i na formu tovarnog prostora...
U principu, ovo je suviše kompleksna mera da bi se u

nju
j upuštali
št li zbog
b poboljšanja
b ljš j stabiliteta
t bilit t (ima
(i
jednostavnijih načina...)
ipak, ako se primenjuje iz drugih razloga, treba znati
kakav je uticaj na stabilitet
PREDAVANJA 150
_______________________________
Dogradnja blistera 3
M 1 F1 I V c ⋅ LB13 ⎛ B1 ⎞
Zaključili smo da je povećanje širine = x1 ⋅ = ≈⎜ ⎟
M o Fo V I xo c ⋅ LBo3 ⎝ Bo ⎠
broda najefikasniji način povećanja MF
3
Da li je ovakva mera moguća pri M 1 F1 ⎛ B + 2b ⎞ B 3 + 6 B 2 b + 12Bb 2 + b3
≈⎜ ⎟ = =
rekonstrukciji kod već izgrađenog broda?
rekonstrukciji, M o Fo ⎝ B ⎠ B3
2 3
b ⎛b⎞ ⎛b⎞ b
= 1 + 6 + 12 ⎜ ⎟ + ⎜ ⎟ ≈ 1 + 6
B ⎝B⎠ ⎝B⎠ B
Veoma efikasna mera...
b
= 0, 05 → M 1 F1 ≈ 1, 3 ⋅ MF
B
Teško se može primeniti kod brodova s

Primer: Prepravka starog bojnog broda u dizalicu promenljivim gazoma (teretnih brodova)
Utiče samo na početni stabilitet...
Donekle povećava otpor, težinu...
Koristi se (koristio se) npr. kod rečnih
putničkih brodova... posebno u kombinaciji
s točkom
dodat na brod Niš, posle nesreće...
PREDAVANJA 151
_______________________________
4.2. Povećanje dodatnog stabiliteta Brodovi sa V rebrima su (po pravilu) nešto bolji...
Podsetimo se
M st = gD ⋅ M o G ⋅ sin ϕ + gD ⋅ hd (ϕ )
M stk M std
Krak dodatnog stabiliteta hd zavisi

od forme broda i od visine
slobodnog boka (veličine rezervnog
istisnuća)
Promena forme rebara
Brod sa kružnim rebrima nema Posebno je važan oblik nadvodnog dela trupa...
dodatni stabilitet
Brodovi čija se rebra naviše sužavaju

(tumblehome) – imaju negativan
dodatni stabilitet...
Brodovi sa U i sa V rebrima imaju
pozitivan dodatni stabilitet...
PREDAVANJA 152
_______________________________
Povećanje slobodnog boka (povećanje visine broda, Prema tome, promena visine
povećanje rezervnog istisnuća) broda prevazilazi problem
stabiliteta...
Sličan uticaj na stabilitet ima i
vodonepropusno nadgrađe...
nadgrađe
odnosno ugao prvog
nezaštićenog otvora (ugao
naplavljivanja)
Uticaj se javlja tek kod

većih uglova nagiba, ali
tada može biti veoma
značajan...
Uticaj povećanja
slobodnog boka je
posebno povoljan za Šta uzeti kao φfl ?
dinamički stabilitet broda Istorija brodogradnje je puna
Veća visina znači i veću težinu broda (veći deplasman)... brodoloma kod kojih su se
“zaštićeni” otvori, u praksi
veću cenu broda... pokazali kao nezaštićeni...
ali i više prostora za teret u skladištima
PREDAVANJA 153
_______________________________
Rezime:
Najčešći (osnovni) postupci poboljšanja stabiliteta su

• spuštanje težišta i
• proširenje broda
Poboljšanje stabiliteta promenom forme rebara se

(po pravilu) izbegava...
Proširenje broda negativno utiče na otpor, a brod

je kompromis kontradiktornih zahteva (stabilitet,
otpor, tovarni prostor...)
PREDAVANJA 154
_______________________________
DODATAK 1:
DA LI JE TITANIK BIO NEPOTOPIV?

(Predavanje u okviru prezentacije Smera za
brodogradnju studentima Osnovnih studija)
PREDAVANJA 155
_______________________________
Umesto detaljnijeg objašnjenja predmeta
PLOVNOST I STABILITET BRODA

PONAŠANJE BRODA NA TALASIMA
BRODSKI SISTEMI...
priča vezana za najpoznatiji brodolom u istoriji
i za one studente koji nisu zainteresovani

za brodogradnju...
DA LI JE TITANIK BIO NEPOTOPIV ?
PREDAVANJA 156
_______________________________
O Titaniku znaju dosta, slušali mnogo, ipak...
10. april 1912.
Titanik kreće na svoje prvo, poslednje i jedino komercijalno putovanje...
PREDAVANJA 157
_______________________________
Brod je udario u ledeni breg u noći između 14. i 15. aprila... i

potonuo za 2 sata i 40 minuta, sa preko 1500 putnika i
mornara...
senzacija,
ij najveći
j ći bbrod,
d najveća
j ć nesreća...
ć
naj, naj...
Izgrađena su tri jednaka broda (tri sestre)
da li je
baš tako? Olimpik
Titanik
Gigantik
Ako je neki bio najveći, to je bio Olimpik...

Olimpik klasa...
Odakle tolika slava Titanika?
PREDAVANJA 158
_______________________________
Dve godine posle brodoloma počeo je Prvi svetski rat u

kome je poginulo hiljadama puta više ljudi nago na
Titaniku u kome je potonuo niz ogromnih brodova
Titaniku, brodova...
Sve to nije umanjilo tužnu slavu Titanika.
Kao da nam nesreće izazvane namerno,

namerno ljudskom rukom,
rukom
deluju normalnije od onih koje nas zadese u sudaru sa
silama prirode?
Pitanje za psihologe...
h l
PREDAVANJA 159
_______________________________
Naslovi nakon brodoloma: “Potonuo nepotopiv brod !”
DA LI JE TITANIK BIO NEPOTOPIV ?
brod je na
dnu
okeana...
PREDAVANJA 160
_______________________________
Treba se dogovoriti šta znači nepotopiv brod

Za brodograditelja to nije isto što i za novinara...
Svaki čelični brod, ukoliko voda prodre u sva njegova odeljenja -

tone
Svaki čelični broj je zato

pregrađen nizom
vodonepropusnih pregrada...
Pregrade mogu biti uzdužne,

poprečne,
uzdužne + poprečne
Šta je bolje ?
PREDAVANJA 161
_______________________________
Ukoliko voda naplavi samo nekoliko odeljenja, brod ne mora

p
potonuti...
Kaže se – brod je nepotopiv u slučaju prodora u N (1,2,3,4)
odeljenja...
Brod je uslovno nepotopiv
Koliko odeljenja brod može da izgubi (koliko je N) određuju
propisi...
U zavisnosti od veličine i
tipa broda
broda, najčešće je N =
2–3
PREDAVANJA 162
_______________________________
Ključ je tzv. kriva nepotopivosti

(kriva naplavljivih dužina, pregradna kriva)
I l d
Izgleda
Proračun krive nepotopivosti, jedan od zadataka u predmetu

PLOVNOST I STABILITET BRODA 2...
Š predstavlja?
Šta d lj ?
Kriva se odnosi na poprečno pregrađivanje broda do
pregradne palube
i definiše kritično odelenje
PREDAVANJA 163
_______________________________
PREDAVANJA 164
_______________________________
Kako je bio pregradjen Titanik...

sa 15 poprečnih pregrada, na 16
vodonepropusnih odelenja
a to ne bi izdržali ni savremeni putnički brodovi...
PREDAVANJA 165
_______________________________
Kriva nepotopivosti pokazuje još mnogo toga...

na primer, da je Titanik punom brzinom udario pramcem u
ledeni breg
breg...
Da li je kapetan kriv što je pokušao da izbegne sudar?
PREDAVANJA 166
_______________________________
Da li bi Titanik zadovoljavao savremene (današnje) propise o

nepotopivosti?
Faktor pregrađivanja Titanika, prema

Prema probabilističkim SOLAS
determinističkim SOLAS propisima
propisima...
F=0
0,39
39 A = 0,842
0 842
“broj odelenja” 1/F = 2,564 R = 0,882
ld = 0,39·l(x)
Indeks R opada s brojem čamaca za
spasavanje...
PREDAVANJA 167
_______________________________
Posle nesreće, u brojnim raspravama je analizirano

pregrađivanje Titanika....
Neki eksperti su tvrdili da bi Mauretanija i Lusitanija izdržale
sudar...
sudar
Ovi brodovi
su imali i
uzdužne
pregrade
PREDAVANJA 168
_______________________________
Lusitanija je torpedovana 7. maja 1915. godine
Prevrnula se i potonula je za 18 minuta, sa oko 1200 žrtava
24 poginula američka putnika bila su formalni povod za

ulazak SAD u Prvi svetski rat...
Drugi eksperti su tada dokazali da se Titanik

ne bi prevrnuo, i da bi (verovatno) izdržao
eksploziju torpeda
torpeda...
Staro pitanje, šta je bilje, uzdužno ili (samo) poprečno pregrađivanje..?
PREDAVANJA 169
_______________________________
Posle nesreće, treći brod se još gradio...
Promene:
Gigantic → Britanik
Podignuta pregradna paluba
Britanik bi izdržao prodor u 5 pramčanih odeljenja, kao i

istovremeni prodor u bilo koja 3 odeljenja...
PREDAVANJA 170
_______________________________
Britanik
Dograđen mu je i dvobok
Titanik
PREDAVANJA 171
_______________________________
Britanik bi izdržao sudar s

ledenim bregom...
Ali nije naleteo na ledeni breg,
već na tursku minu u Egejskom moru
i potonuo za 55 minuta...
PREDAVANJA 172
_______________________________
Šta zaključiti ?
i Titanik, i Lusitanija i Britanik su na dnu mora...
N
Nemoguće
ć je
j napraviti
iti potpuno
t siguran
i b
brod...
d
Propisi koji se bave pregrađivanjem brodova su tzv.
SOLAS propisi
Smanjuju rizik od brodoloma...
1914 1929...
1914, 1929 2009.
2009
i povećavaju mogućnost
spasavanja ljudi...
Save of Life at Sea
a nesreća i žrtava je uvek bilo...
PREDAVANJA 173
_______________________________
Ovo je jedna
d odd mnogih
h priča
č o brodovima...
b d
ukoliko vas je zainteresovala...
PREDAVANJA 174
_______________________________
DODATAK 2
Priča o Kapetanu, Monarhu i Dongedijku
ili
Da li smo naučili lekciju o slobodnom boku?
PREDAVANJA 175
_______________________________
Prelazak na parnu mašinu, omogućio je

Brodogradnja je veoma tradicionalna, u njoj “izlazak” glavnih topova na otvorenu
se stvari sporo menjaju... palubu...
Ali,, sredina XIX veka je

j bila veoma burna... Tada je konstruisana (izmišljena) i
prva topovska kula
drvo → čelik
jedra → parna mašina, propeler...
top → na otvorenu palubu
Kod jedrenjaka
jedrenjaka, topovi su bili (uglavnom) na
unutrašnjim palubama
Kapetan Cowper Phipps Coles...
otvorena
paluba je Parne mašine su jjoš bile nesigurne,
g ,i
bila britanski Admiralitet nije bio spreman
zauzeta... da se potpuno odrekne jedara...
PREDAVANJA 176
_______________________________
Projektant Admiraliteta
Edward Reed (inženjer, Naval
Architect) dobio zadatak da
napravi čelični brod
sa (Coles-ovim) topovskim
kulama, parnom mašinom i
jedrima...
Po svemu sudeći, pokušao je da

izbegne jedra...
Brod je loše jedrio...
ali nije bio dovoljno uticajan
Jarboli i konopi su
Rezultat je bio nešto smetali topovima..
sasvim novo Kakav zadatak, takav i
HMS Monarch (1868) rezultat...
D = 8439 t
L ≈ 100 m Ali, po mišljenju kap.
MG = 0,73 m Colesa, pokušaj je bio
Fb = 4,27 m potpuni promašaj...
PREDAVANJA 177
_______________________________
Projektant topovskih kula, kapetan Cowper Phipps Coles je

(posle niza javnih svađa) dobio šansu da projektuje svoju
verziju broda...
HMS Captain
p (1869)
( )
D = 7915 t
L ≈ 100 m
MG = 0,79 m
Fb = 1,98 m
Oba broda zaplovila zajedno 1869. godine, na (kako se pretpostavljalo) dugotrajna

ispitivanja...
PREDAVANJA 178
_______________________________
U junu 1870. godine, zbog svađa, Edward HMS Monarch HMS Captain
Reed napušta mornaricu... D = 8439 t D = 7915 t
L ≈ 100 m L ≈ 100 m
U septembru 1870. godine, eskadrila sa
MG = 0,73 m MG = 0,79 m
oba broda uleteće u oluju u Biskaju
Fb = 4,27 m Fb = 1,98 m
HMS Captain se prevrće pod naletom
vetra i talasa, i tone sa skoro 500 ljudi
(među kojima je bio i cap. Coles)...
HMS Monarch je preživeo oluju

oluju, a Edward
Reed postao uvaženi Ser Edward...
Šta se desilo...
PREDAVANJA 179
_______________________________
Da li je naručilac zahtevao suviše: i jedra i topove na palubi...?
PREDAVANJA 180
_______________________________
Već sledeći brod Ser Edvarda

Pređimo na savremene teretne brodove
HMS Devastation (1871)
Danas, 150 godina posle brodoloma Captain

Danas Captain-
a...
Takse, i sve ostale dažbine morskih teretnih
brodova, plaćaju na osnovu njihove BRT...
Odnosno (grubo) na osnovu zapremine svih
brodskih zatvorenih prostora...
imao je samo pomoćno jedro
Prvi “moderni” bojni brod...
Naučili smo lekciju o slobodnom boku...
Da li smo ??
PREDAVANJA 181
_______________________________
Tipično:
To je delovalo logično sredinom XX veka, u
vreme kada su propisi doneti,...
Teret u zatvorenim skladištima,
veća skladišta,, veća zarada,, veće takse...
Od tada se, međutim, pojavila nova vrsta

brodova – kontejnerski brodovi
a pravila se nisu promenila...
Kontejnerski brodovi deo tereta nose na

otvorenoj palubi...
To, neminovno, ugožava stabilitet (i
Logična je težnja naručioca (brodovlasnika)
generalno sigurnost) broda...
da od projektanata zahtevaju što manju BRT,
odnosno
Projektanti se spuštaju na samu granicu
št niži
što iži ttrup ((minimalni
i i l i slobodni
l b d ibbok)
k) dozvoljenog
a što više redova kontejnera na palubi... • minimalna MG
• miminimalni FB
PREDAVANJA 182
_______________________________
Tipične krive stabiliteta ovakvih

Male greške u eksploataciji dovode do
brodova imaju “plato”
nesreće...
D
Dongedijk
dijk
Dongedijk Port Said,

Dongedijk, Said AAugust
g st 2000
Plato povezan s
uronom palube...
Kažnjen zapovednik Dongedijka...
Greške u težini i rasporedu kontejnera...
Da li je brod, suštinski, žrtva propisa?
i, potencijalno, veoma opasan
Od projektanta se traži siguran brod ekstremno
mali porast momenta nakretanja male BRT... Nemoguć zadatak..?
dovodi do velike promene ugla...
PREDAVANJA 183

Plovnost Stabilitet Broda 2 2009 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Plovnost Stabilitet Broda 2 2009 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SADRŽAJ

1. UTOVAR / ISTOVAR TERETA

Razmatramo sledeći problem:

Dokaz, kod istovara – sila naviše...

Problem rešavamo tako što težinu Komponente redukcionog momenta

Podela istovara na ovakve faze

Posle utovara mase m u tački P,

Pre utovara brod pliva na VLo , Tačka centričnog utovara P nalazi se

1.1.1. Utovar male količine tereta Sledi

Za malu količinu tereta (malo ΔT) važi

M 1G1 = M 1 F1 + F1 K − G1 K Položaj težišta broda

Položaj težišta istisnuća

Do ⋅ Fo K + m ⋅ SK PS je, približno, rastojanje od VLo

Teret kruto vezan za

Kod obešenog tereta – P u tački vešanja

M st1 = gD1 ⋅ M 1G1 ⋅ ϕ

M st1 = gDo M oGo ⋅ ϕ ∓ mg PS ⋅ ϕ

M st1 = M sto − mg ( zS − zP ) ϕ M st1 = M sto ∓ mg ⋅ PS ⋅ sin ϕ

Za brod sa uspravnim rebrima

I za realne brodove važi

Ali za relativno male uglove...

Rezime 1.1.2. Utovar velike količine tereta

Koristi se DIJAGRAMSKI LIST (to je

Paralelni uron se određuje:

Ostaje da se odredi metacentarska visina posle utovara

Odnos kateta dva slična

Sve poznato iz prethodne

pri čemu krak stabiliteta h1(φ) sledi iz

Za utovar velike količine tereta potreban

1.1.3. Utovar tečnog tereta

Moment uzdužnog stabiliteta I y(1) ≈ I y( o )

M st( L1 ) = gD1 ⋅ M L1 G1 ⋅ sinψ ≈ gD1 ⋅M L1 G1 ⋅ψ odnosno M st( L1 ) ≈ M st( Lo )

sledi iz dijagramskog lista

Proučili smo utovar u tačku P...

Umemo da odredimo ΔT , M st , M st( L ) ...

Stvarni utovar je u tački Q

Treba naći nagib broda s momentom

da bi se odredio položaj plivanja

Podela istovara na faze ??

Pazi, ugao ψ se ne vidi u pravoj veličini...

Rezultat se može proveriti, opet preko dijagramskog lista...

1.3. Određivanje mase tereta na

Uzgon i težina jednaki, deluju Tačan p

Kako ispraviti eventualne greške?

Pomoću Bonžanovih krivih i areale rebara...

Na osnovu izmerenog gaza određuje se

Razlike masa broda predstavlja masu

m = Dψ( o ) − Dψ(1) istovar

Prvo jednostavniji slučaj

Na osnovu očitanja na krmi i pramcu

Deplasman se tada određuje na jedan od

Elastična linija broda nije poznata...

Posledica deformacija broda

Prvi put, u okviru “hidrostatike”

Preko Bonžanovih krivih i areale rebara...

Ili preko ekvivalentne vodne linije, ali...

Te′ = Te + cu u U slučaju da je zakrivljena vodna linija

Određivanje mase tereta merenjem gaza

• greške u očitanju gaza

I pored grešaka, masovno se koristi...

Odelenje je ispod vodne linije. Voda popuni

Otvoreni (neograničeni) prodor

Brod može potonuti...