Ubavka Vujosevic, Nestajali Netragom PDF

Biblioteka
POSEBNA IZDANJA
Izdavač
INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU
Odgovorni urednik
Prof. dr Momčilo Pavlović
Recenzenti
Prof. dr Nikola B. Popović
Dr Aleksej Timofejev
Dr Miroljub Vasić
Obrada podataka
Nemanja Mitrović
Tehnički urednik
Mladen Acković
ISBN 978-86-7403-229-9
Ubavka Vujošević Cica
NESTAJALI NETRAGOM
Jugosloveni – žrtve političke represije i staljinističkih čistki
u Sovjetskom Savezu 1927–1953.
Beograd 2019
SADRŽAJ
PREDGOVOR 7
BIOGRAFIJE 9
REPRESIRANI SRBI, HRVATI, CRNOGORCI I MAKEDONCI
ROĐENI U RUSIJI, ČEHOSLOVAČKOJ, NEMAČKOJ, TURSKOJ
I POLJSKOJ 307
PRILOZI 317
POD ISTRAGOM I OSUĐENI VIŠE PUTA 335
UMRLI U TOKU ISTRAGE, IZDRŽAVANJA KAZNI
U POPRAVNO-RADNIM LOGORIMA I PROGONSTVU 341
OSUĐENI NA SMRTNE KAZNE I STRELJANI 345
VRATILI SE U JUGOSLAVIJU 353
REGISTAR REPRESIRANIH U JUGOSLAVIJI 355
REGISTAR REPRESIRANIH U JUGOSLAVIJI 2, SPOMEN KNJIGE
O ŽRTVAMA POLITIČKIH REPRESIJA U SSSR 363
IZVORI 377
SKRAĆENICE 397
BELEŠKA O AUTORU 399
PREDGOVOR
NEZAVRŠENA KNJIGA O JUGOSLOVENIMA STRADALIM
U STALJINOVIM ČISTKAMA
Ovo je nezavršena knjiga pokojne Ubavke Vujošević Cice o nedovoljno

istraženoj temi-optuženih, suđenih i pogubljenih Jugoslovena, posebno članova
Komunističke partije Jugoslavije, u Staljinovim čistkama, odnosno u „Velikom
teroru“ u Sovjetskom savezu u periodu 1927–1941. Više od jedne decenije po-
magao sam njen rad, a kao direktor Instituta stalno je požurivao da završi ruko-
pis, pošto smo godinama njenu najavljenu knjigu unosili u izdavački plan Insti-
tuta. Pored toga, potpisao sam na stotine pisama raznim arhivskim, muzejskim i
drugim institucijama u bivšim sovjetskim republikama. Kad bi stiglo pismo iz
Rusije u Institut Ubavka Vujošević mi je sa ushićenjem prepričavala podatke i
iz drugih pisama koja je dobijala iz Rusije i bivših sovjetskih republika. Najviše
iz tih pisama, ali i višegodišnjim istraživanjima u Rusiji i iščitavanjem literature
Ubavka Vujošević je strpljivo slagala kockice u mozaik stradalih Jugoslovena i
prikupljala bitne činjenice za njihove biografije.
Na žalost, bolest i smrt Ubavke Vujošević Cice sprečila je da završi vi-
šedecenijski rad o stradanju Jugoslovena u Sovjetskom Savezu. Ono što je u
rukopisu ostalo iza autora jeste impresivan broj biografija i drugih podataka,
višestruko proveravanih i izvorno fundiranih. Na osnovu onoga što je izneto u
knjizi Ubavka Vujošević je utvrdila da je u periodu 1928–1952. osuđeno na
streljanje 288 Jugoslovena, ali je streljano 286 pošto su dvojica (Devi Petar i
Radović Milutin) umrli čekajući izvršenje kazne. Primetno je da je najveći broj
Jugoslovena likvidiran od 1937. do 1939. a da je 1938. godina bila najtragičnija
godina kada je najveći broj Jugoslovena streljan, njih 205.
Po godinama je navela sledeće podatke:
1928 – 1
1929 – 1
1930 – 3
1931 – 1
1932 – 2
1936 – 1
1937 – 53
1938 – 205
1939 – 13
1941 – 3
1942 – 3
1951 – 2
U popisu „osuđeni na smrtne kazne i streljani“, koji daje autorka, ime-
nom i prezimenom, navodi se 299 na smrt osuđenih Jugoslovena. Razume se da
je ovo donja granica streljanih, nikako konačan ili tačno utvrđen broj pogublje-
nih. To je polovina broja koji se obično navodi u jugoslovenskoj literaturi i
publicistici. U istoriografiji se navodi da je od oko 900 Jugoslovena, komunista,
u SSSR, najmanje 800 uhapšeno, a da je tokom Velike čistke pogubljeno izme-
đu 600 i 700, ili više stotina uz nabrajanje poznatih imena. Ono što je činjenica
jeste da je u ovim čistkama stradalo gotovo celokupno dotadašnje rukovodstvo
KPJ. Gotovo svi stradali rehabilitovani su u Sovjetskom savezu ili Rusiji.
U popisu „pod istragom i suđeni 1927–1953. godine“ autorka poimenice
navodi 723 lica, od kojih 626 lica u periodu 1927–1941, a u periodu 1942–1953.
još 97 lica.
Svi podaci, spiskovi i ostali sadržaj knjige treba uzimati kao radni mate-
rijal, jer rukopis nije završen.
Iako nezavršena knjiga Ubavke Vujošević predstavlja jedinstvenu studi-
ju, istina istraživački i naučno nezaokruženu o zločinu nad Jugoslovenima u
Staljinovim čistkama. Onaj ko se bude usudio da se bavi ovom temom imaće u
ovoj knjizi izuzetnu podlogu za dodatna istraživanja i ukrštanja različitih poda-
taka, imaće impresivan popis arhiva i drugih institucija odakle je autorka uzima-
la podatke (Центральный архив Федеральной службы безопасности (ФСБ)
Российской Федерации, Управление регистрации и архивных фондов ФСБ
Российской Федерации, Государственный архив Российской Федерации,
Российский государственный архив социально-политической истории,
Добровольное историко-просветительное правозащитное и благотвори-
тельное общество „Мемориал“, Военная коллегия Верховного суда СССР,
Генеральная прокуратура Российской Федерации i dr.).
Odajući zahvalnost saradniku Instituta Ubavki Vujošević i smatrajući
da je, iako nezavršena, njena spomen knjiga o jugoslovenskim žrtavama politič-
ke represije u SSSR, značajna za istoriografiju čitavog regiona, ne samo za Srbi-
ju, Institut je odlučio da štampa nedovršeni rukopis, kako bi istraživački rezulta-
ti postali dostupni naučnoj i široj javnosti.
Beograd, 30. januar 2019. Momčilo Pavlović
8
BIOGRAFIJE
ABRAMOVIĆ KRISTO (KRSTO) – АБРАМОВИЧ КРИСТО

РАКОВИЧ (ХРИСТОФОР АЛЕКСАНДРОВИЧ)
Rođen 1884. u gradu Cetinos, Cetinoje, treba Cetinje (Crna Gora), Crno-
gorac, iz zemljoradničke porodice, visoko obrazovanje – pravnik. U Rusiju je
došao 1904. na školovanje, stupio u Vojnu akademiju u Odesi, ali nakratko.
Zbog učešća u revolucionarnim zbivanjima 1905. godine, bio je uhapšen, u
zatvoru zadržan četiri meseca i isključen iz Vojne akademije. Posle puštanja na
slobodu, prešao je u Sankt-Peterburg i ovde nastavio školovanje. Potkraj leta
1914. godine, po izbijanju Prvog svetskog rata, vraTjO se u Crnu Goru i služio
u vojsci kao redov. Nakon okupacije Srbije i povlačenja srpske vojske krajem
1915. godine, napusTjO je Crnu Goru. Ponovo je otišao u Rusiju i uskoro zavr-
šio pravni fakultet Jurjevskog univerziteta. Naredne dve godine živeo je u
Brjansku, a od 1918. sa ženom i kćerkom nastanio se u Nižegorodskoj oblasti, u
gradu Arzamas, primio državljanstvo Sovjetske Rusije i do hapšenja radio kao
pravni savetnik Arzamaskog izvršnog odbora.
Uhapšen 23. juna 1927. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju.
Rešenjem OS pri Kolegijumu OGPU od 7. oktobra 1927. pušten je iz
zatvora, uz trogodišnju zabranu prebivanja u 6 većih gradova SSSR, Nižegorod-
skoj i pograničnim oblastima. Kazna je smanjena 13. aprila 1928. za ¼, a od 23.
novembra 1929. stekao je pravo boravka u svim mestima. Tokom 30-ih godina
sa porodicom je živeo u Moskovskoj oblasti, u selu Davidkovo, a radio kao
advokat u Pravnom savetovalištu Kuncevskog rejona.
Uhapšen 5. marta 1938. godine. U toku istrage bio je u zatvoru Kuncev-
skog rejona.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 9. avgusta 1938. pod optužbom za
kontrarevolucionarnu propagandu, osuđen na pet godina zatočenja u popravno-
radnom logoru.
Rehabilitovan 26. februara 1996. odlukom PGM.
ADAMOV SAVELIJ – АДАМОВ САВЕЛИЙ МИХАЙЛОВИЧ

Rođen 1885, Melenci – Zrenjanin (AP Vojvodina – Srbija), Srbin, iz seljačke
porodice, niže obrazovanje – poljoprivredni radnik. U Rusiju je dospeo 1915.
kao ratni zarobljenik. Posle građanskog rata ostao je u Sovjetskoj Rusiji, zasno-
vao porodicu i primio državljanstvo. U vreme hapšenja sa ženom i dvoje dece živeo
je u Rostovskoj oblasti – bio kolhoznik u naselju Olginskaja (Aksajski rejon).
Uhapšen 23. februara 1938. godine.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 14. septembra 1938. pod optužbom za
učešće u jugoslovenskoj kontrarevolucionarnoj nacionalističkoj, špijunsko-
diverzantskoj i terorističkoj organizaciji, osudjen na 8 godina zatočenja u
popravno-radnom logoru.
Rehabilitovan 11. januara 1960. odlukom VT SKVO.
AMBRUŽ ERNEST – РИХТЕР АЛЕКСАНДР ЭРНЕСТОВИЧ; pse-
ud. Matija, Matić i Rihter
Rođen 21. februara 1906, Tuzla (Bosna i Hercegovina), Hrvat, iz trgo-
vačke porodice, visoko obrazovanje – elektroinženjer (stručnjak za bežičnu
telegrafiju), član KPJ od 1933. godine. Gimnaziju je završio u Zagrebu, gde je
za vreme školovanja pristupio naprednom omladinskom pokretu – bio jedan od
osnivača Kluba studenata marksista. Studirao je u Francuskoj, 1928. završio
elektrotehnički fakultet u Tuluzu, a zatim 1929–1930. radio kao inženjer u Pari-
zu, u telegrafu. Tokom boravka u Francuskoj od 1926. član je KP Francuske,
jedan je od osnivača marksističke studentske grupe u Tuluzu, 1929. pristupio
Jugoslovenskoj grupi KPF, jedan od urednika listova „Oganj“ i „Plamen“ u
Parizu, član Centralne podsekcije KPF i tehnički predstavnik KPJ pri KPF. Go-
dine 1931/32. angažovan je na „specijalnom radu“ u Španiji. Po povratku u
Pariz, uhapšen je u maju 1932. i osuđen na tri meseca zatvora.
Prvih meseci 1933. godine, po pozivu, došao je u Moskvu. Tu je ostao
nakratko, a zatim je kao stručnjak poslat na rad u Sverdlovsk, u Uralsku nauč-
noistraživačku stanicu. U Moskvu se vraTjO u maju 1934. godine, zaposlio u
Naučnoistraživačkom institutu za veze i radio kao inženjer-radista u „Aerosna-
bostroju“. Početkom oktobra 1936. bio je uključen u grupu oko 150 jugosloven-
skih komunista, za koje je rukovodstvo KPJ, u okviru plana za smanjenje jugo-
slovenske komunističke emigracije u SSSR, tražilo saglasnost nadležnih instan-
ci Kominterne da se vrate na rad u zemlju, s tim što je on trebalo da se uputi u
Francusku na rad među jugoslovenskom ekonomskom emigracijom. Veliki talas
čistki koji je uskoro nastupio, omeo je realizovanje ovog plana. Tako je do hap-
šenja ostao u Moskvi. Isključen je iz partije 1937. zbog veze sa trockistima.
Uhapšen 23. (19) jula 1938. godine.
Rešenjem VK VS SSSR od 19. aprila 1939. pod optužbom za saradnju sa
jugoslovenskom policijom i provokatorski rad u KPJ i Kominterni, da je bio
član desne trockističko-terorističke organizacije i bio povezan sa francuskom
obaveštajnom službom, osuđen na streljanje uz konfiskovanje imovine.
Streljan 19. aprila 1939. u Moskvi, a njegovo telo kremirano u Moskov-
skom krematorijumu na Donskom groblju (humka br. 1).
Rehabilitovan 10. juna 1958. odlukom VK VS SSSR.
ANĐELKOVIĆ, otac i sinovi

ANĐELKOVIĆ IVAN – АНДЖЕЛКОВИЧ ИВАН ЖИВКОВИЧ
Rođen 1900, Prnjavor (Bosna i Hercegovina), Ciganin-čergar. U vreme
hapšenja živeo je sa ženom i troje dece u mestu Stalino i radio u zanatskoj
zadruzi „Peremoga praci“ kao kotlar.
ANĐELKOVIĆ NIKOLA – АНДЖЕЛКОВИЧ НИКОЛАЙ

ЖИВКОВИЧ, ИВАН ЛЕЖИКОСКО, МИХАЙ ДРИЛЛО ЖИВКОВИЧ
Rođen 1910, Prnjavor (Bosna i Hercegovina), Ciganin-čergar, seoski za-
natlija, bez određenog zanimanja.
10
ANĐELKOVIĆ ŽIVKO – АНДЖЕЛКОВИЧ ЖИВКО ИВАНОВИЧ,
ЛЕ ЧУКОРАСКО
Rođen 1869, Prnjavor (Bosna i Hercegovina), Ciganin-čergar. Pred opa-
snošću od novog proganjanja jugoslovenske policije, 1928. godine otišao je sa
ženom i sinovima Ivanom i Nikolom i grupom Cigana u Sovjetski Savez. U
vreme hapšenja živeo je u Kijevu i radio u ciganskoj zadruzi „Staljin“.
Uhapšen 6. marta 1938. zajedno sa sinovima.
Rešenjem trojke UNKVD za Kijevsku oblast od 1. oktobra 1938. pod
optužbom za špijunažu na teritoriji SSSR u korist rumunske, poljske i japanske
obaveštajne službe, svi Anđelkovići osuđeni su na streljanje koje je izvršeno u
Kijevu.
Rehabilitovani 27. aprila 1989. odlukom VT KVO.
ANGELEC VASILIJE – АНГЕЛЕЦ ВАСИЛИЙ ЕВСТАФЬЕВИЧ

Rođen 1893, Banja Luka (Bosna i Hercegovina), Srbin (Čeh), iz seljačke
porodice, polupismen. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik
bio je mobilisan, upućen na front, gde je 1915. godine zarobljen i kao ratni za-
robljenik otpremljen u Rusiju. Početkom 1918. dospeo je u Vladivostok, zapo-
slio se na stanici Okeanskaja, ali se nije duže zadržao. U martu 1919. prešao je
na Kamčatku – nastanio se u selu Jelizovo u Petropavlovskom rejonu i bavio se
poljoprivredom kao seljak-inokosnik. Kasnije je zasnovao porodicu (žena i pe-
toro dece), a 1933. primio je državljanstvo Sovjetskog Saveza.
Uhapšen 8. oktobra 1937. godine. U toku istrage bio je u Petropavlovskoj
tamnici.
Rešenjem trojke UNKVD za DaleKIstočni kraj od 1. februara 1938. pod
optužbom da se kao seljak-inokosnik neprijateljski odnosio prema kolhoznom
uređenju, da je kritikovao politiku sovjetske vlade i bio član kontrarevolucio-
narne organizacije „Autonomna Kamčatka“, osuđen na streljanje.
Streljan 8. marta 1938. godine.
Rehabilitovan 14. septembra 1992. odlukom PKO.
ANGELOV DIMITRIJE – АНГЕЛОВ ДМИТРИЙ ГЕЛОВИЧ

Rođen 1902, Skoplje (Makedonija), Srbin, niže obrazovanje – kuvar. Go-
dine 1922. došao je u Sovjetski Savez iz Jugoslavije, ali nije poznato kako i sa
kojim ciljem. U vreme hapšenja sa porodicom je živeo u gradu Georgijevsk u
Stavropoljskom kraju, radio kao pekar i imao državljanstvo SSSR.
Uhapšen 8. decembra 1937. godine.
Rešenjem trojke pri NKVD SSSR za Ordžonikidzevski (Stavropoljski)
kraj od 9. oktobra 1938. pod optužbom za antisovjetsku propagandu, osuđen na
streljanje.
Streljan 19. novembra 1938. u Pjatigorsku.
Rehabilitovan 30. septembra 2002. odlukom PSK.
11
APIČ OBRAD – АПИЧ ОБРАД ИВАНОВИЧ
Rodjen 1894, selo Svirniki (?), u Zagrebačkoj oblasti (Hrvatska), Srbin,
iz radničke porodice, niže obrazovanje. U Rusiju je došao 1916. ili početkom
1917. godine sa srpskom vojskom i ovde ostao. Gde je od tada boravio, šta je
radio, nije poznato. U vreme hapšenja živeo je sa porodicom (žena i troje dece),
koju je zasnovao početkom 20-ih godina, u selu Natjagajlivka, u rejonu mesta
Voznesensk u Odeskoj oblasti i zaposlen kao železničar, majstor.
Uhapšen 11. marta 1938. godine.
Rešenjem NKVD od 2. juna 1938. pod optužbom za kontrarevolucionar-
no delovanje osudjen na 10 godina zatočenja u popravnom - radnom logoru.
Kaznu je izdržavao u Vorkutsko - Pečorskom logoru u Neneckom okrugu
Arhangelske oblasti.
Rehabilitovan 26. aprila 1957. odlukom Oblasnog suda u Nikolajevu.
ARALOV-IŠTVANEK STJEPAN – АРАЛОВ-ИШТВАНЕК

СТЕПАН СТЕПАНОВИЧ
Rođen 25. novembra 1895, Križevci (Hrvatska), Hrvat, iz radničko-
seljačke porodice, srednje obrazovanje, jugoslovenski internacionalist, član
RKP(b) od 1918. godine. U Rusiju je dospeo tokom Prvog svetskog rata. Voje-
vao je na Zapadnom frontu 1920. kao komesar 22. etapnog bataljona Crvene
armije – bio dva puta ranjen. Kada je prvih dana 1921. pojačana akcija za otpuš-
tanje svih jugoslovenskih dobrovoljaca – bivših ratnih zarobljenika iz redova
Crvene armije i njihov povratak u Jugoslaviju, Ištvanek se u februaru obraTjO
pismom CK RKP(b) i CJB tražeći da se vrati „u domovinu i tamo poradi u ko-
rist sovjetske revolucije“. Šta se s njim dalje zbivalo, nije, međutim, poznato.
Na osnovu oskudnih podataka moglo bi se zaključiti da je izvesno vreme bora-
vio u Nemačkoj, a zatim se vraTjO u Sovjetski Savez i primio državljanstvo.
Prema sećanju njegove kćeri, radio je u Ministarstvu inostranih dela, a 1926–
1928. bio je sekretar Rusko-persijske banke u Teheranu. Kasnije je prešao na
partijski rad u mesto Tovarkovo. Ovde je sa ženom i dvoje dece živeo do hap-
šenja i radio u trestu „Tovarkovugolj“ kao zamenik upravnika.
Uhapšen 22. oktobra 1937. u Tuli. Tokom istrage bio je u moskovskim
istražnim zatvorima Lubjanka i Butirka i u Lefertovskom vojnom zatvoru.
Rešenjem VK VS SSSR od 7. oktobra 1938. pod optužbom za špijunažu,
terorizam i organizovano kontrarevolucionarno delovanje osuđen na streljanje.
Streljan 7. oktobra 1938. godine.
Rehabilitovan 20. oktobra 1956. odlukom VK VS SSSR.
ARNAUTOV ILIJA - АРНАУТОВ ИЛЛЯ МИКОЛАЙОВИЧ

Rodjen 1894. u selu Cernеluk, u Levnivskoj oblasti (?) u Jugoslaviji,
Srbin, iz radničke porodice. U Rusiju je došao krajem 1915. godine sa srpskom
vojskom, a 1916. upućen je na rumunski front. Po završetku Prvog svetskog rata
nastanio se u Rusiji, u mestu Voznesensk u Odeskoj oblasti, zasnovao porodicu
(žena i četvoro dece) i radio kao majstor na železnici.
12
Rešenjem OS pri NKVD od 2. juna 1938. pod optužbom za kontrarevolu-
cionarnu agitaciju osudjen na 10 godina zatočenja u popravnom-radnom logoru.
Rehabilitovan 10. decembra 1990. odlukom Tužilaštva za Nikolajevsku
oblast.
ARSENIČEV JURIJ – АРСЕНИЧЕВ ЮРИЙ ВАСИЛЬЕВИЧ

Rođen 1892, Travnik (Bosna i Hercegovina). Nije poznato, odakle je, ka-
da i kako dospeo u Rusiju. U vreme hapšenja sa ženom i kćerkom živeo je u
Jaroslavu i radio kao šofer u saobraćajnom pogonu fabrike „Krasnij Perekop“.
Uhapšen 23. avgusta 1941. godine.
Rešenjem Vojnog tribunala Vojske NKVD za Jaroslavsku oblast od 11.
septembra 1941. pod optužbom za antisovjetsku propagandu protiv sovjetske
vlasti s ciljem podrivanja odbrambene moći sovjetske države, osuđen na 7 godi-
na lišenja slobode. Kaznu je izdržavao u popravno-radnoj koloniji br. 6 u gradu
Ribinsk u Jaroslavskoj oblasti.
Umro 29. septembra 1942. u Ribinskom logorskom odeljenju Volgolaga
NKVD SSSR.
Rehabilitovan 13. jula 1992. odlukom PJO.
ASIĆ HASAN – АСИЧ ХАСАН ХАСАНОВИЧ

Rođen 21. juna 1900, Bosanski Brod (Bosna i Hercegovina), Hrvat, niže
obrazovanje – bravarski radnik, član SKOJ i KPJ od 1924. godine. Radio je u
Zagrebu kao bravar, politički delovao među radničkom omladinom i bio član
Oblasnog sekretarijata SKOJ za Hrvatsku. Krajem avgusta 1925. odlukom CK
SKOJ upućen je na partijsko školovanje u Moskvu.
Tokom 1925–1929. pohađao KUNMZ. Potkraj novembra 1925. rešenjem
Legitimacione komisije (CLK) MOPR priznat mu je status političkog emigran-
ta. Po završenom školovanju ostao je u Sovjetskom Savezu, pošto se njegov
odlazak u zemlju, u dogledno vreme nije mogao realizovati zbog terora režima
u zemlji posle zavođenja 6. januarske monarhodiktature 1929. godine. Iste go-
dine primljen je u VKP(b), a 1935. isključen pod optužbom za trockizam. U
vreme hapšenja sa ženom i kćerkom živeo je u Moskovskoj oblasti i radio u
zavodu „Orgmetal“ kao kontrolor.
Uhapšen 20. marta 1938. godine. U toku istrage bio je u Taganskoj tam-
nici u Moskvi.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 24. juna 1938. pod optužbom za špiju-
nažu osuđen na 8 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdrža-
vao u Sevvostlagu u Magadanskoj oblasti.
Umro 8. decembra 1938. u logoru u toku izdržavanja kazne.
Rehabilitovan 15 (23) avgusta 1988. odlukom VT MVO.
13
AŠEROVIĆ LEON – АШЕРОВИЧ ЛЕОН ЯКОВЛЬЕВИЧ
Rođen 1893, Beograd (Srbija), Jevrej, iz radničke porodice, niže obrazo-
vanje – kondukter. U Sovjetski Savez došao je 1922. iz Nemačke i nastanio se u
Moskvi, gde je sredinom tridesetih godina bio je aktivan u Jugoslovenskoj sek-
ciji Internacionalnog zemljaštva. Primio je državljanstvo SSSR i bio član
VKP(b). Do hapšenja živeo je u zgradi za strane radnike u ul. Obuha br. 3 i
radio kao kondukter u Kirovskom tramvajskom depou.
Uhapšen 9. februara 1938. u Moskvi. U toku istrage bio je u Taganskoj
tamnici u Moskvi.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužilaštva SSSR od 23. marta 1938.
pod optužbom za kontrarevolucionarno i štetočinsko delovanje i špijunažu u
korist nemačke obaveštajne službe osuđen na streljanje.
Streljan 7. aprila 1938. i sahranjen na bivšem poligonu NKVD „Objekt
Butovo“.
Rehabilitovan 26. novembra 1955. odlukom VK VS SSSR.
ATAMANOV STEPAN – АТАМАНОВ СТЕПАН СЕРГЕЕВИЧ

Rođen 18. marta 1892, Beograd (Srbija), Srbin, niže obrazovanje. U Ru-
siju je dospeo sa roditeljima kao dvogodišnje dete. Porodica se nastanila u Mos-
kvi, gde je završio osnovnu školu i izučio strugarski zanat. Tokom 1913–1915.
radio je u svojoj struci u fabrici nameštaja Lukina i preduzeću „Novikova“.
Godine 1915. pozvan je u rusku vojsku – služio je do 1917, a zatim stupio u
Crvenu gardu. Bio je obaveštajac u Donskom revolucionarnom korpusu oko pet
godina. Posle demobilizacije 1922/23. ponovo je u Moskvi, a od 1923. živeo je
po selima Moskovske oblasti i radio kao tesar. Godine 1932. otišao je u Tatar-
sku ASSR i ovde ostao. Radio je u mašinsko-traktorskim stanicama Oktobar-
skog i Kujbiševskog rejona kao blagajnik i računovođa i primio državljanstvo
Sovjetskog Saveza.
Uhapšen 24. juna 1941. godine. U to vreme nalazio se u zatvoru NKVD
br. 7 u gradu Kujbišev (sada Bolgar) zbog pronevere.
Rešenjem OS pri NKVD TASSR od 18. novembra 1942. pod optužbom
za antisovjetsku agitaciju protiv mera partije i sovjetske vlade među zatvoreni-
cima, osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdr-
žavao u Ivdelskom logoru u mestu Tavda u Sverdlovskoj oblasti. Oslobođen 15.
novembra 1951. po isteku kazne.
Rehabilitovan 25. maja 1989. godine.
(Nije utvrđeno da li je Atamanov njegovo pravo prezime ili ga je uzeo po
dolasku u Tatarsku ASSR).
AVLIĆ MIHAJLO – АВЛИЧ МИХАИЛ АНТОНОВИЧ

Rođen 1891, Raguza, sada Dubrovnik (Hrvatska), Jugosloven, nezapo-
slen. Godine 1921. uhapšen je u Italiji, ali je pred opasnošću od proterivanja u
Makedoniju, pobegao iz zatvora i otišao u Sovjetsku Rusiju. Naselio se u Odesi,
gde je živeo do hapšenja.
Uhapšen 15. aprila 1927. godine.
14
Rešenjem Kolegijuma OGPU od 19. septembra 1927. pod optužbom za
kontrarevolucionarno delovanje, osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-
radnom logoru.
Rehabilitovan 24. marta 1998. odlukom POO.
BABIĆ DARKO – БАБИЧ ДАРКО ИВАНОВИЧ

Rođen 1901, Lukovdol – Ogulin (Hrvatska), Srbin, iz radničke porodice,
niže obrazovanje – šofer i tokar. U potrazi za poslom 1928. emigrirao u Južnu
Ameriku, odakle je, posle dve godine, prešao u Kanadu. Radeći kao rudar ile-
galno, ovde je ostao do sredine 1934. kada je kao „turist“ otišao na rad u Sovjet-
ski Savez. Nastanio se u Moskvi, zasnovao porodicu (žena i sin), izvesno vreme
proveo je na izgradnji metroa, a od septembra 1935. radio u zavodu „Krasnij
proletarij“.
nažu, osuđen na 8 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdr-
žavao u Sevvostlagu u Magadanskoj oblasti.
Umro 28. januara 1942. u logoru, a sahranjen je na groblju rudnika dra-
gocenih metala „Kontrandja“ Uprave Čai-Urlag Daleko-istočnog kraja u kojem
je radio kao radnik.
Rehabilitovan 16. maja 1957.odlukom VT MVO.
BABIĆ FRANC – БАБИЧ ФРАНЦ МАРТЫНОВИЧ

Rođen 3. decembra 1896, Ilok – Vukovar (Hrvatska), Hrvat, iz seljačke
porodice. U Rusiju je došao tokom Prvog svetskog rata kao ratni zarobljenik i
ovde ostao. Posle oslobođenja iz zarobljeništva, nastanio se u selu Šiškino u
rejonu grada Talmenka u Altajskom kraju i radio u kolhozu „Naša pobeda“.
antisovjetsku agitaciju i da je bio član kontrarevolucionarne diverzantske grupe,
osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Rehabilitovan 27. maja 1958. odlukom VT SibVO.
BABIĆ ILIJA (?) - БАБИЋ ИЛЯ САВЕЛИЙОВИЧ

Rodjen 1870. u selu Užici u Srbiji, verovatno mesto Uzice (Srbija), Srbin,
iz seljačke porodice. U Rusiju je došao 1917. sa srpskom dobrovoljačkom divi-
zijom. Po završetku Prvog svetskog rata ostao je ovde, živeo u selu Mihajlo-
Volodimirivka, u rejonu mesta Elanec u Nikolajevskoj oblasti.
Rešenjem trojke NKVD za Nikolajevsku oblast od 28. decembra 1937.
pod optužbom za kontrarevolucionarnu agitaciju i propagandu osudjen na smrt-
nu kaznu.
Streljan 11. marta 1938. godine u rejonu mesta Misce.
Rehabilitovan 4. avgusta 1989. odukom Tužilaštva za Nikolajevsku oblast.
15
BABIĆ LAZAR – БАБИЧ ЛАЗАРЬ ОСИПОВИЧ
Rođen 1884. u gradu Tešin (?) u Jugoslaviji, možda Tešica – Aleksinac
(Srbija) ili Tešanj (Bosna i Hercegovina). Odakle je, kada i kako došao u Rusi-
ju, gde je živeo i šta je radio nije poznato. Do kraja 20-tih godina zasnovao je
porodicu (žena i dve kćeri). Godine 1942. boravio je u gradu Majkop u Krasno-
darskom kraju (kasnije Republika Adigeja). Kao lice bez državljanstva odavde
je prognan, a zatim odlukom organa Krasnodarskog kraja od 1. maja 1943. pre-
seljen u Karagandijsku oblast u rejon mesta Osakarovka. Pošto je u martu 1955.
dobio državljanstvo Sovjetskog Saveza, u oktobru 1956. oslobođen je progonstva.
Rehabilitovan 15. februara 1994. odlukom Ministarstva unutrašnjih dela
Republike Adigeja.
BABIĆ PETAR – БАБИЧ ПЕТР НИКОЛАЕВИЧ

Rođen 1879, selo Dolnjilopatsk, verovatno Donji Lapac (Hrvatska),
Srbin. Od kada je boravio u Nemačkoj, odakle je 1911. otišao u Rusiju, nije
poznato. Godine 1919. služio je u Kolčakovom kažnjeničkom odredu, učestvu-
jući u kažnjeničkim ekspedicijama od Tomska do Nižneudinska. Zasnovao je
porodicu (žena i kći) početkom 20-tih godina, potom primio državljanstvo
Sovjetskog Saveza i do hapšenja živeo u selu M. Ivanovka u rejonu grada A-
činsk u Krasnojarskom kraju, radeći kao čuvar.
Uhapšen 16. maja 1938. godine.
Rešenjem trojke UNKVD za Krasnojarski kraj od 15. juna 1938. pod
optužbom za kontrarevolucionarnu agitaciju, pozivanje na oružanu borbu protiv
sovjetske vlasti i streljanje crvenih partizana i simpatizera sovjetske vlasti, osu-
đen na streljanje.
Streljan 14. avgusta 1938. u gradu Ačinsk.
Rehabilitovan 28. novembra 1989. odlukom Javnog tužilaštva za Kra-
snojarski kraj.
BAČIĆ MIHAJLO – БАЧИЧ МИХАИЛ МИХАЙЛОВИЧ

Rođen 1887, selo Bajmok – Subotica (AP Vojvodina – Srbija), Hrvat. U
Rusiju je dospeo 1908. iz Budimpešte i zaposlio se u Parobrodskom društvu
„Atlantik“ u Odesi.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Odesku oblast od 23. septembra 1938.
pod optužbom za špijunažu, osuđen na streljanje.
Streljan 4. novembra 1938. u Odesi.
Rehabilitovan 28. decembra 1989. odlukom POO.
BAČINSKIJ RODION – БАЧИНСКИЙ РОДИОН МЕЛАХОВИЧ

(или МИХАЙЛОВИЧ)
Rođen 11. juna 1893, selo Orolik – Vinkovci (Hrvatska), Srbin, iz seljač-
ke porodice, niže obrazovanje – radnik. Kao austrougarski podanik 1914. je
pozvan u vojsku – služio je kao redov u 70. pešadijskom puku i s njim učestvo-
16
vao u borbama protiv ruske armije. U rejonu mesta Zborov u Ukrajini pao je u
rusko zarobljeništvo 1916. godine, odakle je upućen u logor za ratne zarobljeni-
ke u grad Berdičev. Iz logora je uskoro pobegao i 1917. naselio se u selu Bar-
mašovo, nedaleko od grada Nikolajev. Ovde je proveo oko 14 godina, zasnovao
porodicu (žena i dva sina) i primio državljanstvo Sovjetskog Saveza. Godine
1931. prešao je u Nikolajev, gde je, radeći kao stolar u zavodu „Andre Marti“, a
zatim u fabrici nameštaja, sa porodicom živeo do hapšenja.
Uhapšen 12. septembra 1937. godine.
pod optužbom za antisovjetsku propagandu, osuđen na 10 godina zatočenja u
popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u 8. odeljenju Amurlaga NKVD
SSSR, u mestu Svobodnij u DaleKIstočnom kraju.
Rehabilitovan 1989. godine.
BAGLAMA IVAN – БАГЛАМ ИВАН МИХАЙЛОВИЧ

Rođen 10. oktobra 1905, selo Stankovac – Glina (Hrvatska), Hrvat, niže
obrazovanje – radnik. U potrazi za poslom, kao mladi radnik potkraj 1922.
dospeo je u Ameriku. Ovde se uključio u radnički pokret, a 1927 . postao je član
KP SAD. Godine 1930. napusTjO je SAD i otišao na rad u Sovjetski Savez.
Nastanio se u Moskvi i zasnovao porodicu (žena i kći). U vreme hapšenja radio
je u Upravi zgrada kao majstor na održavanju liftova.
Uhapšen 3. februara 1938. godine. U toku istrage bio je u Taganskoj tam-
nici u Moskvi.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 2. jula 1938 pod optužbom za špijuna-
žu, osuđen na 8 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdrža-
Umro 29. decembra 1938. u logoru.
Rehabilitovan 23. septembra 1957. odlukom VT MVO.
BAIĆ STJEPAN (BAJIĆ STEVAN?) – БАИЧ СТЕПАН

ГРИГОРЬЕВИЧ
Rođen 1891 (7. januara 1892), selo Vidrići – Sokolac (Bosna i Hercego-
vina), Srbin, iz siromašne seljačke porodice, niže obrazovanje – tesar. Baveći se
poljoprivredom, do Prvog svetskog rata živeo je sa roditeljima. Godine 1916.
kao austrougarski podanik je mobilisan, upućen na front, ubrzo je pao u rusko
zarobljeništvo i kao ratni zarobljenik otpremljen u Rusiju. Izvesno vreme pro-
veo je u gradu Penza, a 1919. prešao je u Kurgan. Ovde se nastanio, zasnovao
porodicu i primio državljanstvo Sovjetskog Saveza. Niz godina radio je različite
poslove, a u vreme hapšenja bio je zaposlen u Kurganskoj fabrici kože kao fi-
zički radnik.
Uhapšen 5. marta 1938. godine. U toku istrage bio je u zatvoru u Čelja-
binsku.
Rešenjem NKVD SSSR od 15. aprila 1938. pod optužbom za špijunsko-
diverzantsko delovanje (od 1933. bio je član „Poljske vojne organizacije“, po
17
čijim je nalozima trebalo da sprovodi diverzije u korist Poljske, a u slučaju
ustanka da bude spreman na oružane borbe sa sovjetskom vlašću), osuđen na
streljanje.
Streljan 5. maja 1938. u Kurganu.
Rehabilitovan 2. septembra 1957. odlukom VS RSFSR. Prilikom razma-
tranja njegovog slučaja za rehabilitaciju, između ostalog, utvrđeno je da su lica
koja su učestvovala u njegovom hapšenju i vođenju istrage, 1940. osuđena za
falsifikovanje islednih materijala.
BAKOŠ JANOŠ – БАКОШ ЯНОШ

Rođen 1925, selo Gornja Mužlja, sada Mužlja – Zrenjanin (AP Vojvodi-
na – Srbija). Nije poznato kako je i kada dospeo u Nemačku, kao ni gde je živeo
u vreme hapšenja.
Uhapšen 17. januara 1945. od organa Kontraobaveštajnog odeljenja
„Smerš“ 4. gardijske armije.
Rešenjem Vojnog tribunala 4. gardijske armije od 3. februara 1945. pod
optužbom za pripremanje diverzije, osuđen na 15 godina lišenja slobode. Novim
rešenjem VK VS SSSR od 23. decembra 1954. prevremeno je oslobođen.
Rehabilitovan 1. jula 2003. odlukom GVP.
U oktobru 1955. vraTjO se u Jugoslaviju.
BANEC STANKO – БАНЕЦ СТАНКО ПАВЛОВИЧ

Rodjen 1891, selo Mladovo u rejonu grada Tuzle (Bosna i Hercegovina).
Nije poznato kada je i odakle došao u Rusiju. Živeo je u rejonu grada Satka u
selu Bakal i radio kao majstor-frizer.
Uhapšen 25. marta 1938. i osuđen 05. oktobra 1938. na smrtnu kaznu.
BANKO STEPAN – БАНКО СТЕПАН ИОСИФОВИЧ
Rođen 1891, selo Dankovci – Murska Sobota (Slovenija), Slovenac, niže

obrazovanje. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio je
mobilisan, a 1915. zarobljen na frontu i upućen u logor za ratne zarobljenike u
Novosibirsk. U vreme hapšenja sa ženom je živeo u Altajskom kraju, u gradu
Rubcovsk i radio u zanatskoj radnoj zadruzi „Oktjabr“ kao obućarski radnik.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 15. jula 1938. pod optužbom da je član
kontrarevolucionarne špijunsko-diverzantske organizacije osuđen na streljanje.
Streljan 31. jula 1938. u Barnaulu.
Rehabilitovan 14. oktobra 1955. odlukom VP SibVO.
BARABAŠ GUSTAV – БАРАБАШ ГУСТАВ ЛЮДВИГОВИЧ

Rođen 14. januara 1889, Velika Gorica – Zagreb (Hrvatska), Hrvat, iz
službeničke porodice, visoko obrazovanje – pravnik, jugoslovenski internacio-
18
nalist, član RKP(b) od 1919. godine. Završio je pravni fakultet Zagrebačkog
sveučilišta, a zatim izvesno vreme radio u Požegi. Početkom Prvog svetskog
rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan i upućen na front. U septembru
1915. sa svojom četom predao se u rusko zarobljeništvo, a 1916. pristupio Srp-
skom dobrovoljačkom korpusu. Posle napuštanja korpusa, u proleće 1917. prim-
ljen je u rusku vojsku i ponovo se našao na nemačkom frontu. Aktivno je radio
na privlačenju ratnih zarobljenika, prvenstveno Jugoslovena, u Crvenu armiju u
kojoj je, u vreme Oktobarske revolucije i građanskog rata, bio istaknuti rukovo-
dilac – načelnik Štaba 4. Crvene armije i 2. ukrajinske ustaničke divizije, ko-
mandant Internacionalne divizije i dr. Od maja 1919. član je Jugoslovenske
grupe RKP(b). Nekoliko meseci kasnije, vraTjO se u zemlju. Već na granici je
uhapšen, a imovina mu konfiskovana. Nakon puštanja na slobodu, ostao je u
Zagrebu i radio kao činovnik u karlovačkom Uredu za šumsku industriju. Pove-
zao se sa KPJ, ali se nije aktivnije uključivao u partijski život, pošto je bio pod
stalnom paskom policije, a često i šikaniran. U takvoj situaciji, 1923. vraTjO se
u SSSR, primio državljanstvo, a od 1924. ponovo je član VKP(b). Njegovo
poznavanje drvne struke, znanje nekoliko stranih jezika i ugled, stečen u gra-
đanskom ratu, pomogli su mu da dobije odgovorne dužnosti – primljen je u
Narodni komesarijat za šumarstvo, gde je 1923–1926. bio član Uprave drvnog
eksporta. Kao stručnjak, često je angažovan u raznim misijama – 1925. bio je
šef Trgovačke misije u Beču, izvesno vreme boravio je u Petrozavodsku (u Ka-
reliji), zatim u predstavništvima u Engleskoj, Holandiji i Egiptu, a tokom 1927–
1931. radio je u Predstavništvu SSSR u Milanu. Po povratku u Moskvu prešao
je u Glavnu saveznu upravu za eksport drveta. U maju 1934. nakratko je pre-
mešten u agenciju TASS za zamenika načelnika Međunarodnog odeljenja, a u
januaru 1935. vraTjO se u Narodni komesarijat za šumarstvo i bio načelnik
Finansijskog odeljenja. Tih godina aktivnije se uključio u rad Jugoslovenske
sekcije i Internacionalnog zemljaštva, između ostalog, imenovan je za člana
Redakcione komisije za pisanje istorije građanskog rata. Takođe je uspostavio
veze sa jugoslovenskom političkom emigracijom – od marta 1935. član je šireg
partijskog aktiva pri Predstavništvu KPJ u Moskvi. Do hapšenja, sa porodicom
koju je zasnovao 20-tih godina, živeo je u Moskvi.
Uhapšen u septembru 1937. i odlukom Narodnog suda Sverdlovskog re-
jona u Moskvi pod optužbom za prestup na dužnosti osuđen na dve godine za-
točenja u popravno-radnom logoru i, u vezi s tim, isključen iz VKP(b).
Ponovo uhapšen 23. oktobra 1937. u logoru.
Rešenjem VK VS SSSR od 25. decembra 1937. pod optužbom za učešće
u antisovjetskoj štetočinsko-terorističkoj organizaciji desnih, koja je delovala u
sistemu Narodnog komesarijata za šumarstvo SSSR, osuđen na streljanje uz
konfiskovanje imovine.
Streljan 25. decembra 1937. u Moskvi, a njegovo telo kremirano u
Moskovskom krematorijumu na Donskom groblju.
Rehabilitovan 7. marta 1956. odlukom VK VS SSSR.
19
Barabašova žena Jelena Ivanovna je, prema njenom svedočenju, ubrzo bi-
la uhapšena kao žena „narodnog neprijatelja“, osuđena na 8 godina zatočenja i
zajedno sa sinom upućena u popravno-radni logor.
BARANOVSKI JULIJUS – БАРАНОВСКИЙ ЮЛИУС

ЕМЕЛЬЯНОВИЧ
Rođen 6. maja 1904, Stara Dubrava – Prnjavor (Bosna i Hercegovina),
Rusin, iz radničke porodice, niže obrazovanje – obućarski radnik, kasnije inže-
njer, član SKOJ od 1921, a KPJ od 1924. godine. Odrastavši u siromašnoj mno-
gočlanoj radničkoj porodici (9-oro dece), uz to, ostavši rano bez majke, već kao
dvanaestogodišnjak morao je da čuva stoku u najam, a istovremeno, počeo je da
uči obućarski zanat. Nakon četiri godine, menjajući poslodavce u Novoj Gradi-
ški, Slavonskom Brodu i Vinkovcima završio je zanat. U proleće 1921. otišao je
u Zagreb, zaposlio se kao obućar i ubrzo uključio u radnički pokret – bio je
aktivan u nezavisnom sindikatu kožarskih radnika. Izvesno vreme radio je u
Sisku, odakle je zbog sindikalnog angažovanja proteran. Posle kraćeg boravka u
Sarajevu, dospeo je u Banja Luku, ali je odmah uhapšen kao vojni begunac i
sproveden u Zagreb na odsluženje vojnog roka. Kada je otpušten iz vojske, poš-
to zbog partijskog i sindikalnog delovanja u Zagrebu nije mogao naći posao, na
predlog zagrebačke organizacije KPJ u jesen 1926. upućen je na partijsko ško-
lovanje u Moskvu.
U Sovjetski Savez je došao početkom novembra 1926. godine, ali stica-
jem nekih okolnosti bez dokumenata ilegalno. Odmah je uhapšen, nekoliko
dana zadržan u Pograničnom punktu i zatim sproveden u Kamenec–Podolsk.
Odlukom Republičke uprave OGPU, zbog ilegalnog prelaska granice, u februa-
ru 1927. osuđen je na progonstvo u Voronjež. Kao obućarski radnik, ovde se
zaposlio u obućarskoj zadruzi, pohađao večernju omladinsku školu i stekao
srednje obrazovanje. Uskoro je oslobođen policijskog nadzora, pa je 1930. pri-
mio državljanstvo SSSR, učlanio se u VKP(b), a zatim zasnovao porodicu. Na-
redne godine prešao je u Moskvu i kao partijski „tisjačnik“ (najbolji među hilja-
du drugih) upisao se na Institut spoljne trgovine. Posle završenih studija, kraće
vreme radio je u Gorkovskom kraju i Hersonskoj oblasti, a krajem 1935. upućen
je na rad u Kalinin. Početkom oktobra 1936. bio je uključen u grupu oko 150
jugoslovenskih komunista, za koje je rukovodstvo KPJ, u okviru plana za sma-
njenje jugoslovenske komunističke emigracije u SSSR, tražilo saglasnost na-
dležnih instanci Kominterne da se vrate na rad u zemlju. Veliki talas čistki koji
je uskoro nastupio, omeo je realizovanje ovog plana. Tako je ostao u Kalininu
do hapšenja, radeći u Oblasnoj upravi „Export drvo“ kao inženjer-konsultant.
Uhapšen 1. jula 1937. godine.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 28. novembra 1937. pod optužbom za
kontrarevolucionarno delovanje osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-
radnom logoru. Kaznu je izdržavao u šumskim logorima u Mezenskom rejonu
Arhangelske oblasti.
20
Drugi put je uhapšen 28. novembra 1942. u logoru Mostovici i rešenjem
VTV NKVD od 1. aprila 1943. osuđen na novih 8 godina zatočenja.
Rešenjem VTV NKVD LO ponovo je osuđen 27. decembra 1944. godine,
a u drugoj polovini 1949. na doživotno progonstvo u Krasnojarski kraj.
Oslobođen je progonstva 11. aprila 1956. godine.
Tokom izdržavanja izrečenih kazni prošao je 13 logorskih punktova i 6
sibirskih područja, odakle je upuTjO 84 žalbe nadležnim instancama.
Rehabilitovan 2. i 15. avgusta 1956. odlukama VT MVO i VT LVO.
VraTjO se u Jugoslaviju sa porodicom (ženom i kćerkom) tokom juna i
oktobra 1957. godine. Izvesno vreme živeo je u Beogradu, a zatim prešao u
Zagreb, gde je radio u Sekretarijatu za šumarstvo Izvršnog veća NR Hrvatske.
Svoja sećanja na mukotrpni život i stradanja u logorima i izgnanstvu u Sibiru
zabeležio je u knjigama „Zatvorska i sibirska sjećanja (1926–1957)" i „Sibirski
led u srcu“, Zagreb (1981 i 1985).
BARL STJEPAN – БАРЛЬ СТЕПАН ИВАНОВИЧ

Rođen 1894, Topusko – Karlovac (Hrvatska), Hrvat. Tokom Prvog svet-
skog rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan, upućen na front, gde je
zarobljen. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju. Kasnije je ovde izvesno
vreme služio u Kolčakovoj vojsci kao podoficir. Ostao je u Sovjetskoj Rusiji,
zasnovao porodicu (žena i sin) i primio državljanstvo SSSR. U vreme hapšenja
živeo je u gradu Nižneudinsk u Irkutskoj oblasti i radio kao ekonom u Pedago-
škoj školi.
Uhapšen 27. januara 1938. godine.
Rešenjem trojke UNKVD za Irkutsku oblast od 1. novembra 1938. pod
optužbom da je „bio agent italijanske obaveštajne službe“ osuđen na streljanje
uz konfiskovanje imovine.
Streljan 4. novembra 1938. u Irkutsku.
Rehabilitovan 4. novembra 1958. odlukom VT ZabVO.
BARTOVSKIJ JOSIF – БАРТОВСКИЙ ИОСИФ ИОСИФОВИЧ

Rođen 15. oktobra 1896, selo Karanac – Osijek (Hrvatska), Mađar, iz si-
romašne seljačke porodice, srednje obrazovanje – mašinski tehničar, član
RKP(b) od 1925. godine. Kao austrougarski podanik služio je vojsku kao redov,
a po izbijanju Prvog svetskog rata, verovatno je upućen na front, odakle je
dospeo u Rusiju. Od 1918. služio je u Crvenoj armiji u odredu oklopnih kola, a
potom vojevao u sastavu 1. konjičke armije na Denjikinskom i Poljskom frontu.
Za pokazanu hrabrost odlikovan je ordenom „Crvena zastava“. Posle demobili-
zacije ostao je u Sovjetskoj Rusiji, 1922. primio državljanstvo i zasnovao poro-
dicu. U vreme hapšenja sa ženom i sinom živeo je u Moskvi i radio u zavodu
„Tizpribor“ kao normirac. Isključen je iz partije 1936. pod optužbom za trocki-
stičko delovanje.
Uhapšen 25. avgusta 1936. godine. U toku istrage bio je u Moskovskom
istražnom zatvoru Butirka.
21
kontrarevolucionarnu propagandu i grupašku delatnost, osuđen na pet godina
zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Sevvostlagu, u Ma-
gadanskoj oblasti. Iz logora oslobođen je tek 6. avgusta 1946. Zaposlio se u
Porečskom zavodu konzervi kao vratar.
Po drugi put uhapšen 30. januara 1950. godine.
Rešenjem OS pri MGB SSSR od 7. juna 1950. pod istom optužbom osu-
đen na progonstvo i prinudni boravak u rejonu grada Turuhansk u Krasnojar-
skom kraju. Oslobođen je 29. jula 1954. godine.
Rehabilitovan 25. marta 1957 odlukama PMGS za obe kazne.
BEER dr IMRE-MIRKO – БЕЕР МИРКО АЛЬБЕРТОВИЧ, pseud.

Dene Karl i Gorjan Oskar (u Španiji)
Rođen 20. februara 1905, Senta (AP Vojvodina – Srbija), Mađar, iz siro-
mašne službeničke porodice, visoko obrazovanje – lekar, hirurg, član KPJ od
1927. godine. Detinjstvo je proveo u Subotici, gde su se 1910. doselili njegovi
roditelji. Posle gimnazije, otišao je u Beč i 1923–1927. studirao medicinu. Ovde
se povezao sa radničkim pokretom i ubrzo postao član KP. U Suboticu se
vraTjO po završenom Medicinskom fakultetu i odsluženju vojnog roka. Uklju-
čio se u ilegalni rad KPJ, član je pokrajinskog partijskog rukovodstva, a tokom
1930. bio je jedan od vodećih ljudi u komunističkom pokretu Vojvodine. U
jesen iste godine dospeo je u Berlin na specijalizaciju hirurgije i učlanio se u KP
Nemačke. Živeći u teškim materijalnim uslovima, češće je odlazio kod roditelja,
a uz put je prenosio ilegalne materijale i obavljao poslove partijskog kurira
između Beča i Budimpešte.
U Sovjetski Savez došao je 1. aprila 1932. godine na osnovu ugovora sa
Narodnim komesarijatom za zdravlje SSSR. Nastanio se u Moskvi i zaposlio u
Bolnici za nasledne bolesti, posvetivši se proučavanju nasleđa. Godine 1934.
primio je državljanstvo SSSR. Tokom građanskog rata u Španiji, 1936–1938.
borio se u internacionalnim brigadama kao lekar-dobrovoljac. Bio je šef Sani-
tetske službe XV divizije i upravnik divizijske bolnice. Potkraj 1938. teško je
ranjen, posle lečenja kraće vreme proveo je u jednom francuskom logoru i 1939.
vraTjO se u Moskvu, gde su ga čekale žena i kćerka. Izvesno vreme radio je u
oporavilištu španskih izbeglica nedaleko od Moskve, a potom u Institutu „Skli-
fosovski“ – bio je kandidat medicinskih nauka. Tih meseci javila se mogućnost
da se vrati u zemlju. Prilikom boravka u Moskvi, Josip Broz Tito, sekretar PB
CK KPJ, tražio je od Kadrovskog odelenja IKKI (19. septembra 1939) da se u
„vezi sa događajima u Jugoslaviji“, kao i „međunarodnom situacijom“ vrate u
zemlju na legalizaciju i partijski rad 12 jugoslovenskih komunista. Na spisku se
našlo nekoliko „Španaca“, među njima i Beer. Titov zahtev nije uvažen, pa su
svi ostali u Moskvi.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 4. jula 1942. pod optužbom za špiju-
nažu, osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je
izdržavao u Saratovskoj oblasti.
22
Umro 11. avgusta 1942. u logoru od dizenterije.
Rehabilitovan 11. jula 1957. odlukom VT MVO.
BEGIĆ MUSTAFA – ПЕТРОВ БОРИС ЯКОВЛЬЕВИЧ

Rođen 25. juna 1898, selo Monjari – Visoko (Bosna i Hercegovina),
Hrvat (musliman), iz siromašne seljačke porodice, niže obrazovanje – nekvali-
fikovan radnik, član KPJ od 1922. godine. Posle završene osnovne škole (1911)
otišao je u Sarajevo, gde je kao pružni radnik radio na železnici. Kao austrou-
garski podanik 1915. bio je mobilisan, 1917. pobegao sa grupom vojnika u Ze-
leni kadar sa kojim je u šumi proveo oko godinu i po dana. Uhapšen je u sep-
tembru 1918, ali je ubrzo oslobođen. Posle kratkotrajnog rada u jednoj fabrici,
ponovo se zaposlio u železnici, ovde ostao do marta 1922. kada je uhapšen i
proteran na 10 godina u rodno mesto. Istog meseca pobegao je u Zagreb i radio
kao kondukter u tramvaju. Istovremeno, bio je sekretar zagrebačkog MK KPJ i
CPJ, član OK KPJ za Hrvatsku i Slavoniju, a jedno vreme (1925) i urednik lista
„Radnička borba“. Zbog komunističkog delovanja otpuštan je sa posla i često
hapšen, a 1926. osuđen na tri godine robije. Teško bolestan (dobio je tuberkulo-
zu), iz Lepoglavskog kaznenog zavoda pušten je u leto 1928. godine. Pred opa-
snošću od novog hapšenja (posle ubistva Stjepana Radića) povukao se u ilegal-
nost. Nakon zavođenja 6-to januarske diktature, odlukom CK KPJ 11. januara
1929. emigrirao je u Beč, odakle je, mesec dana kasnije, upućen na partijsko
školovanje u Moskvu.
Tokom 1929/30. pohađao KUNMZ. U članstvo VKP(b) preveden je u
maju 1929. godine. Pošto je školovanje morao da prekine zbog bolesti, u jesen
1930. poslat je na partijski rad u Voronjež. Bio je sekretar Oblasne dečje komi-
sije za vaspitanje besprizornih, a zatim je radio u Centralnoj potrošačkoj zadru-
zi. Ovde je, 1933. primio državljanstvo SSSR, a zatim je rešenjem CLK MOPR
od 23. septembra 1934. dobio status političkog emigranta. Iz Voronježa je u
novembru 1934. zbog zdravstvenog stanja prešao na Krim. Nastanio se u Evpa-
toriji i zaposlio kao rukovodilac baze Saveza krznara Krima.
Uhapšen (prema njegovoj izjavi po povratku u Jugoslaviju) u novembru
1938. pod optužbom da je jugoslovenski špijun. Pod istragom organa NKVD
ostao je do decembra 1939. kada je pušten iz zatvora.
VraTjO se u Jugoslaviju sa ženom u junu 1945. godine.
BEGOVIĆ VLAJKO – ШТЕРН ВЛАЙКО СИМОНОВИЧ
Rođen 8. februara 1905, selo Fakovići – Bratunac (Bosna i Hercegovina),

Srbin, iz službeničke porodice, visoko obrazovanje, član KPJ od 1930. godine.
Posle završene srednje škole u Sarajevu, 1926–1931. studirao je na Visokoj
tehničkoj školi u Pragu i pristupio revolucionarnom studentskom pokretu. U
jesen 1930. upućen je na partijski rad u Bosnu, a od proleća 1931. po zadatku
rukovodstva KPJ radio za vojnu i političku obaveštajnu službu (za SSSR). Kada
je krajem decembra 1932. provaljen, Državni sud za zaštitu države osudio ga je
23
u odsustvu na 12 godina robije, prebegao je u Albaniju, odavde otišao u Italiju,
Austriju i najzad u Francusku. U oktobru 1933. prisustvovao je kao delegat na
Međunarodnom kongresu omladine. Boravio je u Parizu, radio među jugoslo-
venskim iseljenicima i bio član rukovodstva jugoslovenske podsekcije pri CK
KP Francuske.
Kao politički emigrant 22. februara 1935. upućen je u Sovjetski Savez na
lečenje i partijsko školovanje.
Dva meseca kasnije, 17. aprila 1935. uhapšen je u Moskvi pod optužbom
za veze sa fašističkim organizacijama u Jugoslaviji.
Rešenjem Specijalnog odeljenja GUGB NKVD od 8. maja 1935, posle 22
dana istrage, oslobođen je iz zatvora uz obrazloženje da je njegovo delovanje
bilo po zadatku i u interesu KPJ.
Posle završenog KUNMZ-a radio je kao aspirant, a potom predavač. Od
oktobra 1936. učestvovao je u španskom građanskom ratu (između ostalog bio
je načelnik štaba 15. internacionalne brigade). Posle poraza u Španiji (februara
1939) oko 3 ½ godine proveo je u logorima u Francuskoj odakle je pobegao i
stupio u francuski pokret otpora. U januaru 1945. vraTjO se u zemlju gde je niz
godina obavljao odgovorne političke funkcije.
BEKKER FRANC – БЕККЕР ФРАНЦ ФРАНЦЕВИЧ

Rođen 3. septembra 1895, selo Mariolana, sada Plandište (AP Vojvodina
– Srbija), Nemac, iz seljačke porodice, niže obrazovanje – frizer, član RKP(b)
1918–1922. godine. Posle završenog frizerskog zanata, od 1910. radio je u Beču
u svojoj struci. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio je
mobilisan i potom upućen na front. Zarobljen je 1915. i kao ratni zarobljenik
otpremljen u Rusiju. Tokom 1919–1920. služio je u Crvenoj armiji. Gde se
nalazio narednih godina nije poznato. U vreme hapšenja sa porodicom je živeo
u Vladimirskoj oblasti, u gradu Murom.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužioca SSSR od 7. februara 1938.
pod optužbom za špijunažu u korist Nemačke, osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 14. oktobra 1957. odlukom VT MVO.
BEKKER IVAN – БЕККЕР ИВАН ЯКОВЛЕВИЧ

Rođen 29. juna 1893. u mestu Banad u Jugoslaviji, verovatno Sanad -
Ečka (AP Vojvodina – Srbija), Nemac, iz radničke porodice. Početkom Prvog
svetskog rata bio je mobilisan, upućen na front, 1915. zarobljen i kao ratni za-
robljenik otpremljen u Rusiju. U logoru ratnih zarobljenika u gradu Čita ostao je
do 1918. godine, da bi posle oslobođenja iz zarobljeništva otišao u Tomsk u
Sibiru. Tokom 1920–1926. ponovo je u Čiti. Posle dvogodišnjeg boravka u
Novosibirsku, 1928. vraTjO se u Čitu i ovde proživeo do hapšenja, radeći u
radionici obuće. U međuvremenu, zasnovao je porodicu (žena i kćer) i primio
državljanstvo Sovjetskog Saveza.
24
Rešenjem Komisije NKVD SSSR od 11. juna 1940. pod optužbom da je
bio član kontrarevolucionarne organizacije osuđen na 8 godina zatočenja u
Rehabilitovan 26. aprila 1957. odlukom VT ZabVO.
BELAN ANTON – БЕЛАН АНТОН ЯКОВЛЕВИЧ

Rođen 1888, selo Lopatica u Livnenskom rejonu u Srbiji, da li Lopatice –
Livno (Bosna i Hercegovina) ili Lopatnica – Kraljevo (Srbija), Srbin, iz siro-
mašne seljačke porodice, nepismen. Početkom Prvog svetskog rata bio je mobi-
lisan u austrougarsku vojsku, poslat na front i u septembru 1914. kod grada
Lublin pao u rusko zarobljeništvo. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u logor u
Semipalatinsk u kojem je proveo 6 meseci, a zatim prebačen u grad Čita. Godi-
ne 1916. dobrovoljno je otišao na rad u Poltavsku oblast (Ukrajina). Ovde se
kasnije nastanio, zasnovao porodicu i u selu Rimarevka proveo do 1934. godine.
U vreme hapšenja sa ženom i dvoje dece živeo je u Krasnoluckom rejonu Voro-
šilovgradske (Luganske) oblasti i radio u zavodu „Petrovski“ kao nekvalifiko-
vani radnik.
Rešenjem trojke UNKVD za Vorošilovgradsku oblast od 27. septembra
1938. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju i špijunažu osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 25. jula 1989. odlukom PVO.
BELIĆ JANOŠ – БЕЛИЧ ЯНОШ ПЕТРОВИЧ

Rođen 16. januara 1890, selo Nermed (?) u Austrougarskoj, Srbin, iz si-
romašne seljačke porodice, niže obrazovanje. Nije poznato kada je i odakle
došao u SSSR. Tokom 1930–1938. bio je član VKP(b), a tada je primio i držav-
ljanstvo Sovjetskog Saveza. U vreme hapšenja sa ženom je živeo u gradu
Bekbudi u Kaškadarinskoj oblasti u Republici Uzbekistan i radio kao rukovodi-
lac odeljenja za privredu.
Uhapšen 7. februara 1938. pod optužbom za špijunažu i štetočinstvo. Pod
istragom u zatvoru je proveo oko 16 meseci.
Rešenjem UNKVD za Buharsku oblast od 27. maja 1939. istraga je obu-
stavljena.
BELONČEK JOSIP – БЕЛОНЧИК ИОСИФ АНДРЕЕВИЧ; pseud.

Livac
Rođen 1894, Beograd (Srbija), Hrvat, niže obrazovanje – metalski radnik,
član KPJ od 1927. godine. Radio je u Beogradu, gde je bio član i sekretar MK
KPJ. Uhapšen sredinom januara 1929. u vezi sa rasturanjem komunističkih leta-
ka, ali je 25. maja 1929. na suđenju pred DSZZD oslobođen. Ponovo je uhapšen
u avgustu i opet pušten. Njegovo držanje u policiji izazvalo je podozrenje u
redovima partijskog rukovodstva, pa je u vreme zaoštrenih frakcijskih borbi u
KPJ optužen kao likvidator. Odlukom Centralne rukovodeće instance KPJ od
25
kraja jula 1930. upućen je u Moskvu, navodno na kongres Profinterne, a u stva-
ri, pod sumnjom da je provokator.
Uhapšen 19. oktobra 1930. u Lenjingradu.
Rešenjem Kolegijuma OGPU SSSR od 17. septembra 1931. pod optu-
žbom za veze sa jugoslovenskom policijom i provokatorsko delovanje, osuđen
na streljanje.
Streljan 1. oktobra 1931. i sahranjen na Vaganjkovskom groblju u Moskvi.
Rehabilitovan 17. oktobra 1988. odlukom Sudskog kolegijuma za krivič-
na dela VS RSFSR.
BEM OSKAR – БЭМ ОСКАР ИОСИФОВИЧ

Rođen 1887, Ruma (AP Vojvodina – Srbija), Mađar (Nemac), iz službe-
ničke porodice, srednje obrazovanje – službenik. Početkom Prvog svetskog rata
kao austrougarski podanik bio je mobilisan i upućen na front, gde je 30. marta
1915. pao u rusko zarobljeništvo. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju i
ovde ostao. Tokom 1919–1921. bio je član RKP(b), a 1927. primio državljan-
stvo Sovjetskog Saveza. U vreme hapšenja sa ženom i dvoje dece živeo je u
Moskvi i radio u Nastavno-proizvodnom centru kombinata „K. Marks“ kao
knjigovođa.
Uhapšen 4. marta 1938. godine. U toku istrage bio je u Moskovskom
Rešenjem Komisije NKVD SSSR i Javnog tužioca SSSR od 29. jula
1938. pod optužbom za špijunažu i terorističke aktivnosti osuđen na streljanje.
Streljan 16. avgusta 1938. i sahranjen na bivšem poligonu NKVD
„Objekt Butovo“.
Rehabilitovan 15 (11) septembra 1989. odlukom VP MVO.
BERNAT JOSIP – БЕРНАТ ИОСИФ СТЕПАНОВИЧ

Rođen 6. marta 1894. u gradu Solonok – treba Solnok (Mađarska) ili
mestu Solnok sada Žarkovac – Ruma (AP Vojvodina – Srbija), Mađar, iz rad-
ničke porodice, niže obrazovanje. Nema podataka o vremenu i cilju njegovog
dolaska u Sovjetski Savez, ni da li je bio ratni zarobljenik. Pošto je već počet-
kom 1920. godine imao porodicu (žena i dve kćeri) može se pretpostaviti da je u
Rusiju dospeo tokom Prvog svetkog rata. U vreme hapšenja živeo je u Vladivo-
stoku, imao državljanstvo SSSR i radio u Vladivostovskoj tamnici kao upravnik
krojačke radionice.
Rešenjem trojke UNKVD za Primorsku oblast od 24. oktobra 1938. osu-
đen na streljanje uz konfiskovanje imovine.
Streljan 22. novembra 1938. godine.
Rehabilitovan 4. jula 1960. odlukom VTTF.
26
BERNAT dr KARLO – БЕРНАТ КАРЛО ЯКОВЛЬЕВИЧ
Rođen 20. jula 1904, Oarda–de–Džos (Rumunija), Jevrejin, visoko obra-
zovanje – lekar-ginekolog, član KPJ od 1928. godine. Gimnaziju je završio u
Subotici, a medicinu studirao u Zagrebu i Beogradu, gde je 1931. diplomirao.
Za vreme studija bio član Kluba studenata-marksista, a 1927/28. i član
KOSTUFRE. Uhapšen je potkraj februara 1932. i presudom DSZZD od 4. jula
1932. zbog komunističkog delovanja osuđen na godinu dana strogog zatvora.
Posle izdržane kazne u Požarevačkom kaznenom zavodu, proteran je iz Jugo-
slavije. Izvesno vreme boravio u Beču, ali je i ovde uhapšen 9. novembra 1933.
i ubrzo proteran iz Austrije.
U Sovjetski Savez došao je potkraj novembra 1933. na osnovu odluke ru-
kovodstva KPJ. Nastanio se u gradu Tula i 1934. primio državljanstvo SSSR.
Tokom građanskog rata u Španiji, 1936–1939. borio se kao dobrovoljac u jedi-
nicama republikanske vojske, bio je u Sanitetu španskih jedinica. Nakon povla-
čenja iz Španije, kraće vreme proveo je u logoru St. Ciprien, a zatim sa grupom
jugoslovenskih dobrovoljaca prebačen u Moskvu. Radio je kao lekar u porodi-
lištu bolnice „Semaško“ u Serpuhovu u Moskovskoj oblasti.
Uhapšen 1. juna 1940. godine.
Rešenjem Istražnog odeljenja NKVD za Moskovsku oblast od 9. jula
1940. posle 39-dnevnog zatvora isledni postupak je obustavljen, a dan kasnije je
pušten na slobodu.
BERNAT ŠTEFANIJA – БЕРНАТ ШТЕФАНИЯ БЕЛЛОВНА

Rođena 1913, Erdevik – Šid (AP Vojvodina – Srbija), Mađarica, iz trgo-
vačke porodice, srednje obrazovanje. Živela je sa roditeljima u Apatinu, gde je
njen otac bio direktor fabrike trikotaže. Godine 1931. u Beogradu se udala za
doktora Bernat Karla, koji je u novembru 1933. godine, posle jednogodišnje
kazne zatvora i emigracije u Beču otišao u Sovjetski Savez. Na njegov poziv
1934. i ona je došla u Tulu. Pošto se ubrzo razvela od muža, 1935. prešla je u
Moskvu, udala se za jugoslovenskog političkog emigranta Mehu Trbonju i za-
poslila u Svesaveznom udruženju „Međunarodna knjiga“ kao daktilografkinja.
Kada se ovde, kasnije upoznala sa Derbom Demjanovičem, službenikom indus-
trije uglja u Karagandinskoj oblasti u Kazahstanu, otišla je kod njega u Kara-
gandu.
Uhapšena 25. decembra 1937. godine.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Karagandinsku oblast od 5. oktobra
1938. pod optužbom za špijunsko delovanje (krivicu nije priznala), osuđena na
streljanje.
Streljana 8. oktobra 1938. godine.
Rehabilitovana 25. avgusta 1993. odlukom Javnog tužilaštva za Karagan-
dinsku oblast.
27
BERNETIČ RUDOLF – БЕРНЕТИЧ РУДОЛЬФ АНТОНОВИЧ
Rođen 18. avgusta 1897, selo Bernetiče – Marezige kod Kopra (Sloveni-
ja), Slovenac, iz seljačke porodice, niže obrazovanje – građevinski radnik, član
KP Italije od 1921. i KP Francuske od 1929. godine. Tokom Prvog svetskog
rata kao austrougarski podanik služio je u mornarici. Po završetku rata izvesno
vreme je radio u gosTjOnici, a zatim u preduzeću. Bio je jedan od osnivača KP
u Slovenačkoj Istri. Već sredinom maja 1921. uhapšen je i osuđen na zatvor.
Pušten je 1925, ali nakratko. U jesen 1926. ponovo je uhapšen i konfiniran na
dve godine na ostrvo Lipari, nedaleko od Sicilije. Pobegao je iz konfinacije i
došao u Jugoslaviju, odakle je ubrzo proteran. Emigrirao je u Beč, a potom kao
politički emigrant otišao u Francusku. Dve godine radio je u Parizu i okolini –
kada je zbog komunističkog delovanja prognan iz Francuske, povukao se u ile-
galnost i prešao u Belgiju. U takvoj situaciji odlukom KP Italije upućen je u
Sovjetski Savez.
Po dolasku u Moskvu, odlukom CLK MOPR 23. aprila 1931. priznat mu
je status političkog emigranta. Tokom 1931/32. pohađao je MLŠ, a zatim se
zaposlio u „Gosgraždanstroju“ kao zidar.
Uhapšen u decembru 1934. u Moskvi.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 4. marta 1935. pod optužbom za kon-
trarevolucionarno trockističko delovanje (navodno iz Pariza je primao trocki-
stičku literaturu), prognan na tri godine prinudnog boravka u Kustanaj u Kazah-
stanu, odakle je u avgustu 1936. premešten u Aktjubinsk.
Ponovo je uhapšen 11 (17) oktobra 1937. godine.
Rešenjem trojke UNKVD za Aktjubinsku oblast od 25. novembra 1937.
pod optužbom za kontrarevolucionarnu propagandu i kontrarevolucionarno
organizovano delovanje, osuđen na streljanje.
Streljan 25. novembra 1937. godine
Rehabilitovan 22. avgusta 1956. i 26. aprila 1995. odlukama VS SSSR i
PAO.
BEŠLIĆ IVAN – БЕШЛИЧ ИВАН ИВАНОВИЧ

Rođen 1886. u selu Droganivec (?) u Srbiji, Srbin, iz seljačke porodice,
niže obrazovanje, član RKP(b) 1917–1923. godine. Tokom Prvog svetskog rata
služio je u srpskoj vojsci, a potom pobegao i stupio u Crvenu armiju. Ostao je u
Sovjetskom Savezu, zasnovao porodicu i 1938. primio državljanstvo SSSR. U
vreme hapšenja sa ženom i troje dece živeo je u Severnom Kazahstanu u selu
Novo–Ribinka i radio u kolhozu „Put ka socijalizmu“ kao kovač.
Rešenjem Sudskog kolegijuma za krivična dela Severo–Kazahstanskog
oblasnog suda od 7. januara 1940. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju,
osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Rehabilitovan 3. jula 1992. odlukom GPRK.
28
BEŠLIN ŽARKO – БЕШЛИН ГЕОРГИЙ (ЖАРКО) МИЛАНОВИЧ
Rođen 1890, selo Ada u Bačkoj (AP Vojvodina – Srbija), Srbin, iz se-
ljačke porodice, niže obrazovanje. Do početka Prvog svetskog rata živeo je u
rodnom selu sa roditeljima. U jesen 1914. bio je mobilisan, upućen na front, a u
martu 1915. prešao je na stranu ruske vojske. Po dolasku u Rusiju, ovde je osta-
o, zasnovao porodicu (žena i troje dece), ali nije poznato gde je boravio. U vre-
me hapšenja živeo je u gradu Kalinin (Tver) i radio kao krojač.
špijunažu i kontrarevolucionarno delovanje osuđen na 10 godina zatočenja u
Rehabilitovan 5. oktobra 1990. odlukom Oblasnog Javnog tužilaštva za
Kalininsku oblast.
BIKLOVIĆ ANDRIJA – МАРУЛИЧ ЭРНЕСТ ИВАНОВИЧ; pseud.

Ernest (u Parizu) i Oto Špilman (u Beču)
Rođen 20. septembra 1903, Požarevac (Srbija), Srbin, iz službeničke po-
rodice, nezavršeno visoko obrazovanje – student medicine, član KPJ od 1924.
godine. Posle završene gimnazije 1922. u Požarevcu, studirao medicinu u Beču.
Tokom studija pristupio je radničkom pokretu – bio uključen u zagraničnu ćeli-
ju KPJ, a od 1925. član je KP Austrije. Obavljao je kurirske poslove za KPJ i
prevodio članke za list „Srp i čekić“. Kada je potkraj 1925. proteran iz Beča
zbog komunističkog delovanja, napusTjO je studije i prešao u Pariz. Izvesno
vreme radio je kao prodavac u jednom preduzeću, a zatim se potpuno posveTjO
partijskom radu, bio je jedan od istaknutih jugoslovenskih aktivista u Francu-
skoj. Član je KP Francuske od 1927. godine – radio je po partijskoj i sindikalnoj
liniji među jugoslovenskom radnom emigracijom. Godine 1927–1929. sekretar
je Centralne potsekcije KPJ pri KP Francuske, referent za jugoslovenske sluča-
jeve u Komitetu za zaštitu žrtava belog terora Anri Barbisa, urednik jugosloven-
ske partijske i sindikalne štampe, a 1928. uređivao je i časopis „Komunist“. Od
1930. angažovan je na radu po liniji KGB. Tokom marta–jula 1930. boravio je u
Nemačkoj, gde je uhapšen, osuđen na mesec dana zatvora i proteran.
Sredinom 1930. došao je u Moskvu i ubrzo, rešenjem CLK MOPR od 13.
avgusta dobio status političkog emigranta. Radeći u nekoj od službi KGB (na-
vodno rukovodio službom za izradu lažnih pasoša i prebacivanje agenata u inos-
transtvo), ovde je proveo godinu dana. Početkom jula 1931. godine, po nalogu
KGB, pod lažnim imenom Oto Špilman (Otto Spilman), ponovo se našao u
Beču. Uhapšen je već 25. jula zbog ubistva Georga Zemelmana (Semmelman-
na), navodno trgovca, a u stvari bivšeg agenta KGB nastanjenog u Beču, kako
bi ga sprečio da rumunskoj obaveštajnoj službi „Siguranci“ preda imena „hilja-
du revolucionara“, ilegalnih članova KP koji bi sigurno bili uhapšeni i mučeni, a
mnogi od njih ubijeni. Posle višemesečnog islednog postupka, na sudskom pro-
cesu, održanom 4. marta 1932. godine, sticajem nepoznatih okolnosti oslobođen
je glavne optužbe – „za ubistvo izdajnika provokatora“ (kako je sam zapisao
29
11. februara 1933), a osuđen je na mesec dana zatvora zbog ilegalnog nošenja
oružja i falsifikovanja prijave boravka. Nije poznato gde je boravio i šta je radio
posle puštanja iz zatvora, a u Moskvu je došao početkom 1933. godine. Tada je
upućen na rad u Sibir u grad Temirtau (Karagandiska oblast), u rudnik „Sta-
ljinsk“ gde je ostao do hapšenja.
Osuđen 4. oktobra 1938. na streljanje.
Rehabilitovan 14. februara 1958. odlukom VT SVO.
BINDIŠ STEPAN – БИНДИШ СТЕПАН СТЕПАНОВИЧ

Rođen 1894, Mađar Kanjiža, sada Kanjiža (AP Vojvodina – Srbija), Ci-
ganin, iz službeničke porodice, niže obrazovanje – polupismen. Početkom
Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan i upućen na
front, gde je zarobljen. Kao ratni zarobljenik u februaru 1915. dospeo je u Rusi-
ju. Izvesno vreme proveo je u logoru za ratne zarobljenike, a potom upućen u
Tulsku livnicu gvožđa u kojoj je, radeći kao ložač ostao do Oktobarske revolu-
cije. Iz livnice je prebačen u logor za bivše ratne zarobljenike, iz kojeg je stupio
u Crvenu armiju i naredne dve godine služio u gradu Tula. Kao bivši ratni za-
robljenik, 1921. godine poslat je u Moskvu za repatrijaciju u zemlju, ali nije
otišao. Ostao je u Moskvi, bavio se krojačkim zanatom, a kasnije primio držav-
ljanstvo Sovjetskog Saveza. U vreme hapšenja radio je u Radionici za individu-
alne porudžbine br. 18, a sa porodicom je živeo u naselju Saltikovka.
nici u Moskvi.
Rešenjem OS NKVD SSSR od 27. jula 1938. pod optužbom za kontrare-
volucionarnu propagandu, osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom
logoru.
Rehabilitovan 19. jula 1989. odlukom PMO.
BIRČ DAVID – БИРЧ ДАВИД КАРЛОВИЧ

Rođen 1893, selo Mramorak – Kovin (AP Vojvodina – Srbija), Nemac, iz
seljačke porodice, niže obrazovanje – stolarski radnik. Posle izučenog stolar-
skog zanata, 1910–1912. radio je u Beču kao stolar. U potrazi za poslom, 1912.
dospeo je u Ameriku, gde je tri godine proveo u Sent Luisu i Čikagu. Tokom
1915–1918. služio je kao dobrovoljac u američkoj vojsci na Havajima. Po
povratku u SAD, radeći u svojoj struci, živeo je u San Francisku i Sijetlu.
Godine 1931. iz SAD je otišao na rad u Sovjetski Savez. Nastanio se u
Gorkom, zaposlio kao stolar u fabrici automobila „Molotov“ u odeljenju za
karoserije, a potom zasnovao porodicu (žena i kćer) i primio državljanstvo
SSSR.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 16. januara 1938. pod optužbom za
špijunažu, osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je
izdržavao u Arhangelskoj oblasti i Udmurtskoj ASSR.
30
Umro 24. marta 1943. tokom izdržavanja kazne u Uglovskom OLP-2.
Rehabilitovan 20. maja 1957. odlukom VT MVO.
BLAGOJEVIĆ MILOŠ – ПРОТИЧ МИЛЕНКО ИВАНОВИЧ

Rođen 1. marta 1899, Beograd (Srbija), Srbin, iz siromašne seljačke po-
rodice, nezavršeno srednje obrazovanje – seoski nadničar, a zatim žandarm,
član KPJ od 1925. godine. Radio je u žandarmeriji u Beogradu od 1925. do
1928. godine i koristeći službu činio razne usluge Partiji. Odlukom CK KPJ u
novembru 1928. upućen je na partijsko školovanje u Moskvu.
Tokom 1928–1931. pohađao KUNMZ. Član je VKP(b) od 1929. godine.
Pripadao je „levoj“ opoziciji na KUNMZ – jedan od potpisnika majskog pisma
jugoslovenskih studenata – grupa "41". Posle okončanja KUNMZ ostao je u
Moskvi, primio državljanstvo SSSR, radio kao fizički radnik u Trustu „Krim-
vinprom“, a pred hapšenje u Upravi zgrada Kujbiševskog rejona. Isključen je iz
partije odlukom Komisije IKK KI u avgustu 1932. godine tokom partijske pro-
vere članova KPJ u Moskvi kao bivši žandarm i „tuđ element“. Početkom okto-
bra 1936. bio je uključen u grupu oko 150 jugoslovenskih komunista, za koje je
rukovodstvo KPJ, u okviru plana za smanjenje jugoslovenske komunističke
emigracije u SSSR, tražilo saglasnost nadležnih instanci Kominterne da se vrate
na rad u zemlju. Veliki talas čistki koji je uskoro nastupio, omeo je realizovanje
ovog plana. Tako je do hapšenja ostao u Moskvi.
Uhapšen je 8. marta 1938. godine. U toku istrage bio je u Taganskoj tam-
nici u Moskvi.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužioca SSSR od 22. maja 1938. pod
optužbom za špijunažu u korist Jugoslavije, osuđen na streljanje.
Streljan 3. juna 1938. i sahranjen na bivšem poligonu NKVD „Objekt Bu-
tovo“.
Rehabilitovan 6. januara 1964. odlukom VT MVO.
BLAŠKEVIĆ VASILIJE – БЛАШКЕВИЧ ВАСИЛИЙ

ГАВРИЛОВИЧ
Rođen 1887, Ogulin (Hrvatska), Austrijanac, iz radničke porodice, niže
obrazovanje. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio je
mobilisan, a 1915. godine kao ratni zarobljenik dospeo u Rusiju i ovde ostao. U
vreme hapšenja sa ženom i sinom, živeo je u gradu Viksa u Gorkovskoj oblasti i
radio kao komandir obezbeđenja u Viksunskom metalurškom zavodu. Primio je
državljanstvo Sovjetskog Saveza, bio član VKP(b) 1929–1934. kada je isklju-
čen zbog pasivnosti.
Uhapšen 10. aprila 1938. pod optužbom za špijunažu.
Pod istragom proveo je četiri i po meseca – odlukom opunomoćenika
UGB Viksunskog rejonskog odeljenja UNKVD za Gorkovsku oblast od 27.
avgusta 1938. isledni postupak je obustavljen, a on pušten na slobodu.
31
BLAU ERNEST – АЛЕКСЕЕВ ПАВЕЛ НИКОЛАЕВИЧ
Rođen 2. avgusta 1911, Zagreb (Hrvatska), Hrvat, iz službeničke porodi-
ce, nezavršeno srednje obrazovanje – đak, član SKOJ od 1929. godine. Radio je
u tehničkom aparatu CK KPJ u Zagrebu kao kurir. Posle policijske provale u
julu 1929. godine, pred opasnošću od hapšenja otišao je u Beč, a potom u Prag.
Odlukom CK KPJ u oktobru 1929. upućen je na partijsko školovanje u Moskvu.
Tokom 1929–1932. pohađao je KUNMZ i, istovremeno, izvesno vreme
vršio dužnost sekretara Jugoslovenskog sektora. Član Komsomola je od 1932.
godine. Po završenom KUNMZ radio je u Kazahstanu kao predavač u Oblasnoj
partijskoj školi, a od leta 1933. bio je sekretar Jugoslovenske sekcije Internacio-
nalnog kluba politemigranata „Zagorski“ u Moskvi. Zbog nerešenog stambenog
pitanja, u proleće 1934. prešao je u Noginsk (u Moskovskoj oblasti) i zaposlio
se u čeličnom kombinatu „Elektrostal“. Stekavši kvalifikacije za gravera u me-
talu, kasnije je radio kao graver. Više puta tražio je da se vrati u zemlju, a u leto
1935. o tome je razgovarao sa Milanom Gorkićem, sekretarom CK KPJ. Počet-
kom oktobra 1936. bio je uključen u grupu oko 150 jugoslovenskih komunista,
za koje je rukovodstvo KPJ, u okviru plana za smanjenje jugoslovenske komu-
nističke emigracije u SSSR, tražilo saglasnost nadležnih instanci Kominterne da
se vrate na rad u zemlju. Veliki talas čistki koji je uskoro nastupio, omeo je
realizovanje ovog plana, a on je u avgustu 1937. bio isključen iz Komsomola,
pod optužbom da je dao neku preporuku jednom „neprijatelju naroda“.
Uhapšen je 18. januara 1938. godine. U toku istrage bio je u Noginskoj
tamnici.
nažu, osuđen na 8 godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Rehabilitovan 1. avgusta 1963. odlukom VT MVO.
BLUM JOSIF – БЛЮМ ИОСИФ ФРАНЦЕВИЧ

Rođen 1895, mesto Grabovci – Ruma (AP Vojvodina – Srbija). Odakle
je, kada i kako dospeo u Sovjetski Savez, kao ni gde je živeo 30-tih godina 20.
veka nije poznato. Početkom 40-tih godina nalazio se u Kazahstanu u gradu
Pavlodar. Ovde je odlukom Pavlodarskog rejonskog vojnog komesarijata od 6.
februara 1942. osuđen na mobilizaciju u radnu armiju („trudarmiju“). Upućen je
u Sverdlovsku oblast, mesto Nižni Tagil, gde je 12. jula 1942. umro.
BLUMETIĆ PETAR – БЛУМЕТИЧ ПЕТР СТЕПАНОВИЧ

Rođen 31. avgusta 1886, Perušić – Gospić (Hrvatska), Srbin, iz seljačke
porodice, niže obrazovanje. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski
podanik bio je mobilisan u upućen na front, gde je 1915. godine zarobljen i kao
ratni zarobljenik otpremljen u Rusiju. Posle građanskog rata ostao je u Sovjet-
skom Savezu, zasnovao porodicu i primio državljanstvo SSSR. U vreme hapše-
nja sa ženom i šestoro dece je živeo u selu Voznesenka u Usurijskoj oblasti i
radio u Voznesenskoj fabrici ulja kao majstor.
32
Uhapšen 6. decembra 1937. godine. U toku istrage bio je u zatvoru grada
Vorošilov (Usurijsk).
Rešenjem VK VS SSSR od 25. avgusta 1938. pod optužbom za štetočin-
sko kontrarevolucionarno delovanje, osuđen na streljanje uz konfiskovanje i-
movine.
Streljan 25. avgusta 1938. u Vorošilovu.
BOGAJEVIĆ MARKO – БОГАЕВИЧ МАРК НИКОЛАЕВИЧ

Rođen 1896. u selu Bodigrej u Sloveniji, verovatno Bodegraj – Okučani
(Hrvatska), Srbin, niže obrazovanje – radnik, kobasičar. U Rusiju je dospeo u
aprilu 1916. kao ratni zarobljenik. Tokom 1918–1919. služio je u Crvenoj armi-
ji. Godine 1918. došao je u naselje Černojarsk u rejonu grada Mozdok (Severo-
Osetijska ASSR), radio kao seoski nadničar kod mesnih kulaka i zasnovao po-
rodicu. Od 1929. do 1937. u Mozdovskom rejonu bavio se različitim poslovima
– u kolhozu „Lenzavet“ bio je predsednik radničkog komiteta, magacioner,
rukovodilac magacina kooperacije i poštanskog odeljenja i drugo. Tražio je da
se vrati u zemlju sa ženom i sinom, ali pošto nije dobio za njih odobrenje, odu-
stao je od povratka i primio državljanstvo Sovjetskog Saveza.
Rešenjem trojke NKVD SO ASSR od 31. decembra 1937. pod optužbom
za sprovođenje antisovjetske agitacije među meštanima naselja osuđen na 10
godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Ustvimlagu
(Komi ASSR). Novim rešenjem UNKVD i Javnog tužilaštva za Ordžonikidzev-
ski kraj od 11. januara 1940. presuda je ukinuta, a on oslobođen.
BOGDANOV IVAN – БОГДАНОВ ИВАН АЛЕКСИЙОВИЧ

Rođen 1891. u selu Pidčistka, okrug Kasko (?) u Jugoslaviji, Srbin, niže
obrazovanje. Nije poznato odakle je, kada i kako dospeo u Sovjetski Savez. U
vreme hapšenja živeo je u selu Liman Krasnolimanskog rejona u Doneckoj
oblasti.
Uhapšen 29. novembra 1932. godine.
Rešenjem trojke pri Kolegijumu DPU UURSR od 1. januara 1933. osu-
đen na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
BOGNER HANS (JOVAN) – ЭЛПАТЬЕВ МИХАИЛ

Rođen 24. februara 1901, Veliki Bečkerek, sada Zrenjanin (AP Vojvodi-
na – Srbija), Nemac, niže obrazovanje – krojački radnik, član KPJ od 1919.
godine. Radio je i partijski delovao u Zrenjaninu. Odlukom CK KPJ u jesen
1927. upućen je na partijsko školovanje u Moskvu.
Tokom 1927–1931. pohađao KUNMZ na Nemačkom sektoru. Član
VKP(b) od 1927. godine. Po završenom KUNMZ, 1932–1934. radio je kao
33
rukovodilac Međunarodnog odeljenja u rukovodstvu sindikata ugljarskih radni-
ka, a 1934–1936. načelnik je Međunarodnog odeljenja Trusta „Kuzbasugolj“.
Početkom oktobra 1936. bio je uključen u grupu oko 150 jugoslovenskih komu-
nista, za koje je rukovodstvo KPJ, u okviru plana za smanjenje jugoslovenske
komunističke emigracije u SSSR, tražilo saglasnost nadležnih instanci Komin-
terne da se vrate na rad u zemlju. Veliki talas čistki koji je uskoro nastupio,
omeo je realizovanje ovog plana. Tokom 1936/37. bio je u internacionalnim
brigadama u Španiji. Posle povratka iz Španije, od 1938. predsednik je uprave
fabrike konfekcije „Dimitrov“.
Uhapšen 1938. godine.
Rešenjem trojke UNKVD za Novosibirsku oblast od 26. septembra 1938.
pod optužbom za kontrarevolucionarno delovanje osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 12. septembra 1958. odlukom VT SVO.
BONDALOVIĆ DINKO – ДЗЮБИН ВАСИЛИЙ ФЕДОРОВИЧ;

pseud. Toni
Rođen 1899, Zadar (Hrvatska), Hrvat, mornar, član KPJ od 1923. godine.
Radio je u Beogradskom rečnom brodarstvu na brodu „Kraljević Marko“ i ile-
galno prenosio partijske materijale između Beča i Beograda. Bio je sekretar
saobraćajne ćelije KPJ u rejonu „Sava“ u Beogradu. Uhapšen 1926. godine, ali
je zbog nedostatka dokaza oslobođen. Odlukom CK KPJ u jesen 1928. upućen
je na partijsko školovanje u Moskvu.
Tokom 1928–1931. pohađao KUNMZ. Član VKP(b) je od 1928. godine.
Pripadao je „levoj“ opoziciji na KUNMZ – 1929. jedan od potpisnika majskog
pisma jugoslovenskih studenata – grupa "41". Posle završenog KUNMZ otišao
je u Odesu i radio kao mlađi oficir na remorkeru u Odeskoj luci. Istovremeno,
obavljao je kurirske poslove za Partiju na liniji Beč–Odesa. Po nalogu CK KPJ,
u proleće 1933. prešao je u Beč na partijski rad među mornarima u Internacio-
nalnom klubu, u kojem je osnovao sekciju KP. Uhapšen je posle policijske pro-
vale u Klubu i 18. avgusta 1933. proteran u Čehoslovačku. Tada je „skinut“ sa
partijskog rada i isključen iz KP. VraTjO se u Sovjetski Savez i ponovo radio u
Odesi kao mornarički narednik. Početkom oktobra 1936. bio je uključen u gru-
pu oko 150 jugoslovenskih komunista, za koje je rukovodstvo KPJ, u okviru
plana za smanjenje jugoslovenske komunističke emigracije u SSSR, tražilo
saglasnost nadležnih instanci Kominterne da se vrate na rad u zemlju. Veliki
talas čistki koji je uskoro nastupio, omeo je realizovanje ovog plana. Tako je do
hapšenja ostao u Odesi.
Uhapšen je 4. marta 1938. godine.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Odesku oblast od 14. oktobra 1938. pod
optužbom za špijunažu i trockističko delovanje osuđen na streljanje.
Streljan 23. oktobra 1938. u Odesi.
Rehabilitovan 9. jula 1957. odlukom VT OVO.
34
BORIĆ (BREGOVEC) ANDRIJA – БОРИЧ АНДРЕЙ ИMБРОВИЧ
Rođen 8. novembra 1897, selo Sesvete – Bjelovar (Hrvatska), Hrvat, iz
radničke porodice, niže obrazovanje – radnik. U potrazi za poslom, 1913.
dospeo je u Ameriku, gde je živeo i radio oko 20 godina. Bio je aktivan u rad-
ničkom pokretu, a 1923–1927. godine i član KP Amerike. Tokom jula 1932. iz
Amerike otišao je na rad u Sovjetski Savez. U vreme hapšenja sa ženom i kćer-
kom živeo je u mestu Ljoviha, nedaleko od Kirovgrada u Sverdlovskoj oblasti i
radio u rudniku kao majstor u pogonu alatnih mašina.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Sverdlovsku oblast od 28. septembra
1938. pod optužbom za učešće u kontrarevolucionarnoj organizaciji, osuđen na
tri godine javnog nadzora. Pušten iz zatvora 5. novembra 1938. godine, ali je
pod nadzorom organa NKVD u Nižnem Tagilu ostao do marta 1941. godine.
Drugi put uhapšen 23. januara 1943. u naselju Severka u Sverdlovskoj
oblasti, gde je živeo i radio kao tesar na gradilištu br. 102 Narkomata.
Rešenjem Vojnog tribunala železnice „Kaganovič“ od 18. februara 1943.
pod optužbom za antisovjetsku agitaciju i propagandu, osuđen na 10 godina
zatočenja u popravno-radnom logoru.
Rehabilitovan 25. aprila 1989. i 6. juna 1994. odlukama VP UrVO i PSO.
BOSNIĆ PAVLE – БОСНИЧ ПАВЛЕ АНТОНОВИЧ

Rođen 1894, ostrvo Korčula (Hrvatska), Hrvat, iz seljačke porodice, niže
obrazovanje – mehaničar. Nekoliko godina živeo je i radio u Americi, gde je u
potrazi za poslom dospeo, verovatno, pre Prvog svetskog rata. Godine 1932. iz
Amerike je kao „turista“ otišao na rad u Sovjetski Savez, ovde ostao i primio
državljanstvo Sovjetskog Saveza. U vreme hapšenja sa ženom i kćerkom živeo
je u Rostovu na Donu i radio u fabrici poljoprivrednih mašina kao stariji monter.
Rešenjem trojke UNKVD za Rostovsku oblast od 3. oktobra 1938. pod
optužbom za učešće u jugoslovenskoj kontrarevolucionarnoj, špijunsko-
diverzantskoj i terorističkoj organizaciji, osuđen na streljanje uz konfiskovanje
imovine.
Streljan 5. oktobra 1938. u Rostovu na Donu.
Rehabilitovan 20. januara 1958.odlukom VK SKVO.
BOTIN NIKOLA – БОТИН НИКОЛАЙ САВВИЧ

Rođen 5. maja 1898, selo Martonoš – Kanjiža (AP Vojvodina – Srbija),
Srbin, iz radničke porodice, nepotpuno srednje obrazovanje – bravar. U potrazi
za poslom, početkom 30-ih godina 20. veka otišao je u Francusku, a u januaru
1934. u Sovjetski Savez. Ostao je u Moskvi i zaposlio se u fabrici „Krasnij put“,
ali nakratko. Pošto se odlučio da se stalno nastani u SSSR-u, u martu 1934.
prešao je u Sverdlovsk. Posao je dobio u Uralmašu: radio je u mehaničkom
pogonu br. 1 kao brigadir-bravar, a potkraj 1936. postavljen je za majstora na
drobilici. Nekoliko meseci kasnije, 4. avgusta 1937. otpušten je sa posla zbog
redukcije radnih mesta. Uskoro je našao novi posao u Uralobuvstroju kao monter.
35
Rešenjem trojke pri UNKVD za Sverdlovsku oblast od 8. oktobra 1938.
pod optužbom za veze sa poljskim obaveštajnim organima i špijunsko-diver-
zantski rad, osuđen na streljanje.
Streljan 8. oktobra 1938. u Sverdlovsku.
Rehabilitovan 29. aprila 1989. odlukom VP UrVO.
BOŽENOVIĆ ILIJA – БОЖЕНОВИЧ ИЛЬЯ ИВАНОВИЧ

Rođen 20. jula 1887. u selu Potekane, verovatno Potrkanje – Knjaževac
(Srbija), Srbin, iz seljačke porodice, visoko obrazovanje. Tokom 1915–1920.
više puta je hapšen zbog antiratnih aktivnosti. Potkraj 1920. ilegalno je otišao u
Bugarsku, odakle je 1922. prešao u Tursku i preko Odese u novembru 1922.
dospeo u Sovjetsku Rusiju. Ovde je ostao, bio član VKP(b) 1927–1935. godine,
a 1933. primio sovjetsko državljanstvo. U vreme hapšenja sa ženom je živeo u
Moskvi i radio kao baštovan u Trestu hortikulture.
Uhapšen 20. novembra 1937. godine. U toku istrage bio je u Taganskoj
tamnici u Moskvi.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 20. februara 1938. pod optužbom za
špijunažu, osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Rehabilitovan 10. maja 1989. odlukom PMVO.
BRACANOVIĆ LAZAR– БРАЦАНОВИЧ ЛАЗАР ГРИГОРОВИЧ

Rodjen 1894. u selu Martinci, Buzet (Hrvatska) ili Sremska Mitrovica
(Srbija), Srbin, iz radničke porodice. U Rusiju je došao 1917. godine kao ratni
zarobljenik. Po završetku Prvog svetskog rata ovde je ostao i zasnovao porodicu
(žena i dvoje dece). Gde je od tada boravio i šta je radio nije poznato. Krajem
30-ih godina živeo je u mestu Voznesensk u Nikolajevskoj oblasti i bio zapo-
slen kao bačvar.
Rešenjem Tužilaštva za Odesu od 29. maja 1939. godine sudjenje je pre-
kinuto.
Rehabilitovan 10. aprila 1998. odlukom Tužilaštva za Nikolajevsku
oblast.
BRANKEVIĆ IVAN – БРАНКЕВИЧ ИВАН ИВАНОВИЧ

Rođen 11. juna 1887. u mestu Hožići u okrugu Sarajevo, treba Hadžići
(Bosna i Hercegovina), Hrvat, iz zanatlijske porodice. Sa roditeljima je živeo do
1908. godine, kada je upućen na odsluženje vojnog roka. Tokom 1911–1914.
bavio se poljoprivredom na roditeljskom imanju. Početkom Prvog svetskog rata
kao austrougarski podanik bio je mobilisan i upućen na ruski front. Već u no-
vembru 1914. je zarobljen i otpremljen u Rusiju. U logorima ratnih zarobljenika
u Vladivostoku, Permu, Barnaulu i Tjumenu proveo je do 1918. godine. Posle
puštanja iz zarobljeništva ostao je u Sovjetskoj Rusiji, primio državljanstvo i
zasnovao porodicu (žena i dvoje dece). Kao seljak inokosnik do 1937. živeo je u
36
Nižnetavdinskom rejonu u Omskoj oblasti, a zatim je do hapšenja radio na deo-
nici Šapkul kao drvodelja.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Omsku oblast od 19. oktobra 1938. pod
optužbom da je 1914. za vreme služenja u austrijskoj vojsci na ruskom frontu
bio zavrbovan od strane nemačke obaveštajne službe HENRIH po čijoj je direk-
tivi prikupljao i predavao podatke špijunskog karaktera, osuđen na streljanje.
Streljan 19. oktobra 1938. u Tjumenu.
Rehabilitovan 31. maja 1989. odlukom OP TJO.
BRČIĆ ŠIMUN – ДЕНИСОВ ПЕТР НИКИФОРОВИЧ; pseud. Miletić

Rođen 12. januara 1899, Otok – Sinj (Hrvatska), Hrvat, iz siromašne se-
ljačke porodice, niže obrazovanje – kovački radnik i žandarm. Posle završene
osnovne škole (1913), zbog teškog materijalnog stanja odmah se zaposlio. Kao
kovački radnik radio je do 1917. godine, a zatim dve godine proveo u austrou-
garskoj vojsci. Tokom 1919–1922. služio je u žandarmeriji, izvesno vreme po-
novo radio kao kovač, a od 1926. bio glavni ključar zatvora Kraljevskog sudbe-
nog stola u Zagrebu. Dolazeći u kontakt sa uhapšenim komunistima, postao je
simpatizer komunističkog pokreta. Činio je razne usluge KPJ, pored ostalog,
koristeći svoju službu u februaru i martu 1929. učestvovao je u uspešno izvede-
nom bekstvu iz zatvora dvojice istaknutih komunista (Vilima Horvaja i Mihajla
Vraneša). Ubrzo je bio „provaljen“ i uhapšen, ali je zbog nedostatka dokaza
oslobođen. Pred opasnošću od novog hapšenja, 15. avgusta je uz pomoć KPJ
emigrirao u Austriju, a potom je upućen na partijsko školovanje u Moskvu.
Tokom 1929–1932. pohađao je KUNMZ. Godine 1931. primljen je u
članstvo VKP(b). Već za vreme partijske provere članova KPJ u Moskvi, odlu-
kom Komisije IKK KI od 9. jula 1932. isključen je „kao bivši žandarm i pošto
se u njega nema poverenja“. Povodom njegovog isključenja, rukovodstvo KPJ
se 1933. i 1934. obraćalo IKK, predlažući da preispita svoju odluku. Smatrajući
da Komisija nije bila dovoljno upoznata s njegovim slučajem (optužen je da je
sve usluge partiji činio iz lične koristi, za novac), CK je u Moskvu poslao izjave
svojih članova – I. Gržetića, Đ. Cvijića i J. Broza Tita, koji su s njim dolazili u
vezu. (Tito je posebno isticao da je on usluge činio samo „iz simpatija prema
radničkom pokretu“ i predlagao da ga treba primiti u partiju.) Nekoliko meseci
kasnije, i Delegacija KPJ na VII kongresu KI podržala je njegovu molbu IKK za
reviziju odluke o isključenju. IKK je, međutim, ostala pri svom ranijem stavu. U
međuvremenu, 1933. primio je državljanstvo SSSR i zaposlio se u Moskov-
skom zavodu „Krasnij proletarij“ kao tokar. Početkom oktobra 1936. bio je
uključen u grupu oko 150 jugoslovenskih komunista, za koje je rukovodstvo
KPJ, u okviru plana za smanjenje jugoslovenske komunističke emigracije u
SSSR, tražilo saglasnost nadležnih instanci Kominterne da se vrate na rad u
zemlju. Veliki talas čistki koji je uskoro nastupio, omeo je realizovanje ovog
plana. Tako je do hapšenja ostao u Moskvi.
Uhapšen 9. marta 1938. godine. U toku istrage bio je u Noginskoj tamnici.
37
Odlukom Komisije NKVD i Javnog tužioca SSSR od 29. jula 1938. pod
optužbom za špijunažu i kontrarevolucionarnu propagandu, osuđen na streljanje.
BREZOVIĆ MATIJA – БРЕЗОВИЧ-ЕГЕР МАТВЕЙ МАТВЕЕВИЧ;

pseud. Aga, Agić, Beg, Begović i Franjo Božić
Rođen 16. oktobra 1897, Đakovo (Hrvatska), Hrvat, srednje obrazovanje
– privatni nameštenik, član RKP(b) od 1920. godine. Tokom Prvog svetskog
rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan, upućen na front, a 1916. pao u
rusko zarobljeništvo. Ostao je u Sovjetskoj Rusiji i radio kao agitator među
Jugoslovenima u Udinsku, Omsku, Petrogradu i drugim gradovima. Završio je
partijsku školu 1925. godine i potom se zaposlio kao nastavnik za političku
ekonomiju i istoriju. Na zahtev rukovodstva KPJ, u avgustu 1927. došao je na
ilegalni partijski rad u Jugoslaviju. Izvesno vreme bavio se agitaciono-
propagandnim poslovima u SKOJ, a 1927/28. bio organizacioni sekretar CK
SKOJ. Istovremeno, i u KPJ vršio je niz funkcija: sekretar MK KPJ u Zagrebu i
PK KPJ za Hrvatsku i Slavoniju, član Organizacionog biroa i zamenik člana
Biroa CK KPJ. Član je delegacije KPJ na VI kongresu Kominterne i delegat na
IV kongresu KPJ (1928). Zbog komunističkog delovanja nekoliko puta je hap-
šen. Iz zatvora je pobegao 9. avgusta 1929. i otišao u Beč. Kako se u rukovod-
stvu KPJ, na osnovu izvesnih njegovih postupaka, kao i drugih saznanja, steklo
uverenje da ga je policija zavrbovala prilikom hapšenja, iz Beča je ubrzo upu-
ćen u Sovjetski Savez. Došao je u Lenjingrad, ovde ostao, ali nakratko.
Uhapšen 20 (25) septembra 1929. godine.
Rešenjem Kolegijuma OGPU od 3. januara 1930. pod optužbom za ak-
tivnu borbu protiv radničke klase i revolucionarnog pokreta (između ostalog,
okrivljen je za smrt sekretara CK SKOJ Paje Marganovića), osuđen na streljanje.
Streljan 13. aprila 1930. i sahranjen na Vaganjkovskom groblju u Moskvi.
Rehabilitovan 26. februara 1991. odlukom PGL.
BRIGER ALEKSA – БРИГЕР АЛЕКСЕЙ ИВАНОВИЧ

Rođen 1893, selo Leše – verovatno Litija (Slovenija), iz seljačke porodi-
ce, srednje obrazovanje, bez određenog zanimanja. Tokom 1918. dospeo je u
Rusiju kao prebeglica. U vreme hapšenja sa ženom i dvoje dece živeo je u
Altajskom kraju, selo Rogoziha u Pavlovskom rejonu.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 23. marta 1938. pod optužbom za učešće
u kontrarevolucionarnoj diverzantskoj organizaciji i antisovjetsku agitaciju i
propagandu, osuđen na streljanje.
Streljan 10. aprila 1938. u Barnaulu.
Rehabilitovan 10. marta 1958. odlukom VT MVO.
38
BRUNČIČ LUDVIG-ALEKSANDAR – БРУНЧИЧ ЛЮДВИГ-
АЛЕКСАНДР АНТОНОВИЧ
Rođen 1894, selo Dobrovnik – Lendava (Slovenija), Mađar, iz seljačke
porodice, srednje obrazovanje. Početkom Prvog svetskog rata bio je mobilisan,
upućen na front, a 1915. zarobljen. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju
i ovde ostao. Nastanio se u Saratovu, radio u Ruskom društvu slepih, zasnovao
porodicu (žena i dvoje dece) i 1933. primio državljanstvo SSSR.
Uhapšen 18 (17) februara 1938. godine.
Rešenjem trojke NKVD za Saratovsku oblast od 25. septembra 1938. pod
optužbom za antisovjetsku agitaciju osuđen na pet godina zatočenja u popravno-
radnom logoru. Kaznu je izdržavao na specijalnom gradilištu NKVD SSSR u
gradu Kegstgolm u Karelo-Finskoj ASSR.
Rehabilitovan 17. novembra 1989. odlukom Javnog tužilaštva za Sara-
tovsku oblast.
BUGORSKIJ STEPAN - БУГОРСКИЙ СТЕПАН МЕФОДИЙОВИЋ

Rodjen 1892. u selu Gordinovci u Tipeljskom rejonu, verovatno mesta
Titel (AP Vojvodina-Srbija), Srbin iz seljačke porodice, niže obrazovanje. U
Rusiju je došao 1918. godine sa srpskom divizijom, ovde ostao i uskoro zasno-
vao porodicu (žena i petoro dece). Gde je od tada živeo i šta je radio nije pozna-
to. Potkraj 30-ih godina bio je nastanjen u selu Suhij Elanec u Novoodeskom
rejonu u Nikolajevskoj oblasti i radio kao konjušar.
Rešenjem trojke NKVD za Nikolajevsku oblast od 9. oktobra 1938. o-
sudjen na progonstvo u Kazahstan.
Rehabilitovan 4. septembra 1990. odlukom Tužilaštva za Nikolajevsku
oblast.
BUNDI EDUARD – БУНДИ ЭДУАРД ЯКОВЛЬЕВИЧ

Rođen 18. jula 1883, Zičifalva, sada Plandište – Pančevo (AP Vojvodina
– Srbija), Nemac, iz službeničke porodice, niže obrazovanje – mehaničar. Posle
izučenog zanata, radio je kao elektromehaničar u Mađarskoj i Nemačkoj do
1915. godine, a zatim služio kao redov u austrougarskoj vojsci. Godine 1916.
pao je u rusko zarobljeništvo i kao ratni zarobljenik otpremljen u Rusiju. Tokom
1918–1919. bio u službi belo Čeha u gradu Ufa, zbog čega je rešenjem Ufim-
skog Gubernijskog ČK osuđen na dve godine lišenja slobode. Po izdržanoj kaz-
ni naselio se u mestu Vagaj na Omskoj železnici u Tjumenskoj oblasti, 1924.
primio državljanstvo Sovjetskog Saveza i zasnovao porodicu (žena i sin). U
vreme novog hapšenja radio je kao mašinista u Vagajskoj elektrani.
Uhapšen i rešenjem Specijalnog kolegijuma Omskog oblasnog suda od 9.
marta 1936. pod optužbom za kontrarevolucionarnu propagandu, osuđen na 6
godina lišenja slobode. Kaznu je izdržavao u koloniji br. 5 u Omsku.
Ponovo uhapšen 28. februara 1938. godine.
39
Rešenjem trojke UNKVD za Omsku oblast od 17. oktobra 1938. pod
istom optužbom, osuđen na 10 godina lišenja slobode. Pet meseci kasnije, reše-
njem istog organa od 10. marta 1939. oktobarska kazna je ukinuta zbog nedo-
statka dokaza, s tim da ostane u Omskoj kaznioni do izvršenja prve kazne.
Rehabilitovan shodno zakonodavstvu Ruske Federacije.
BURKALEC JERNEJ – БУРКАЛЕЦ ЕРНЕЙ ЕРНЕЕВИЧ

Rođen 1890. u selu Bardo-Lukovica ili Gordolukovica u Jugoslaviji,
verovatno Brdo pri Lukovici – Ljubljana (Slovenija), Slovenac, iz siromašne
seljačke porodice, niže obrazovanje, polupismen. Tokom 1911–1914. služio je
vojni rok, a početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio je
mobilisan i upućen na ruski front. Zarobljen je 1915. godine u borbama pod
Karpatima, otpremljen u Permsku guberniju i smešten u logor za ratne zaroblje-
nike u gradu Šadrin. Iz logora je 1916. dobrovoljno otišao na rad u tajgu, odakle
je 1919. poslat u Barnaul, u kojem su se nalazili logori Kolčakove vojske.
Odbivši mobilizaciju, pobegao je iz logora u selo Ragozino, gde je radio kod
seljaka do 1921. godine, kada je prešao u selo Arbuzovka i ovde zasnovao po-
rodicu (žena i dvoje dece). Dve godine kasnije, dospeo je u Istočno-Kazah-
stansku oblast, u selo Černovoje u kojem je, izgubivši svaku nadu na mogućnost
povratka u zemlju (prilikom boravka u Moskvi 1932. godine njegova molba bila
je odbijena), primio državljanstvo Sovjetskog Saveza i tako ovde ostao.
Rešenjem trojke UNKVD za Istočno-Kazahstansku oblast od 17. septem-
bra 1937. pod optužbom za sistematsku agitaciju protiv kolhoznog uređenja i
klevetanja sovjetske vlasti, osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom
logoru.
Rehabilitovan 21. aprila 1965. odlukom PVKO.
CAR ANDRIJA – ЛАВРЕНТЬЕВ АРКАДИЙ ГЕРАСИМОВИЧ; pse-

ud. Crnković
Rođen 1897, Carevo Selo – Barilović (Hrvatska), Hrvat, iz seljačke poro-
dice, niže obrazovanje – pekarski radnik, član KPJ od 1920. godine. Radio je i
partijski delovao u Zagrebu, bio urednik lista „Borba“, član RK i MK KPJ.
Zbog komunističkog delovanja, više puta je hapšen. Odlukom CK KPJ u okto-
bru 1927. upućen je na partijsko školovanje u Moskvu. Istovremeno, bio je de-
legat na proslavi 10- godišnjice Oktobarske revolucije.
pisma jugoslovenskih studenata – grupa "41". Posle završenog KUNMZ, sredi-
nom 1931. otišao je na partijski rad u Gorkovsku oblast. Tri godine kasnije,
vraTjO se u Moskvu i pohađao Aspiranturu KUNMZ. Isključen je iz VKP(b)
1935. zbog veza sa trockistima. Početkom oktobra 1936. bio je uključen u grupu
oko 150 jugoslovenskih komunista, za koje je rukovodstvo KPJ, u okviru plana
za smanjenje jugoslovenske komunističke emigracije u SSSR, tražilo saglasnost
40
nadležnih instanci Kominterne da se vrate na rad u zemlju. Veliki talas čistki
koji je uskoro nastupio, omeo je realizovanje ovog plana. Ostao je u Moskvi i
do hapšenja radio kao kontrolor u fabrici hleba br. 13.
Uhapšen 28. februara 1938. godine. U toku istrage bio je u Taganskoj
tamnici u Moskvi.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužioca SSSR od 29. jula 1938. pod
optužbom za kontrarevolucionarno delovanje, osuđen na streljanje.
CEROVIĆ PETAR – ЦЕРОВИЧ (ЦАРОВИЧ) ПЕТАР ИВАНОВИЧ

Rođen 21. juna 1894, selo Klanfiri –Cerkinica, treba Klanfari–Crikvenica
(Hrvatska), Austrijanac, iz seljačke porodice. Početkom Prvog svetskog rata kao
austrougarski podanik bio je mobilisan i upućen na front, gde je 1915. zarob-
ljen. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju u Penzensku oblast i ovde
ostao. Zasnovao je porodicu, a potom primio državljanstvo Sovjetskog Saveza.
U vreme hapšenja sa ženom i kćerkom živeo je u mestu Kamenka u Penzenskoj
oblasti i radio u „Moszagottorg-u“ kao ekspeditor.
Uhapšen 10. avgusta 1938. pod optužbom za špijunažu u korist Čehoslo-
vačke i antisovjetsku agitaciju. Pod istragom proveo je oko 18 meseci u zatvoru
grada Penza – istražni postupak je obustavljen zbog nedostatka dokaza, a on 3.
februara 1940. oslobođen.
CILIGA dr ANTE – ЗАДВОРНЫЙ ПЕТР АЛЕКСАНДРОВИЧ; pse-

ud. Baltić
Rođen 20. februara 1898, selo Šegotići – Pula (Hrvatska), Hrvat, iz slu-
žbeničke porodice, visoko obrazovanje – novinar i profesionalni partijski rad-
nik, član KPJ od 1919. godine. Gimnaziju je pohađao u Mostaru i Pazinu, a
maturirao u Brnu (u proleće 1917), gde je sa porodicom bio evakuisan. Ubrzo je
kao austrougarski podanik bio mobilisan, ali je zbog slabog zdravlja otpušten sa
italijanskog fronta. Studije filozofije započeo je u Pragu, a završio na Zagrebač-
kom sveučilištu i 1924. doktorirao. Kao student bio je aktivan u Klubu studena-
ta marksista i zagrebačkoj partijskoj organizaciji. Potkraj 1924. godine, posle
hapšenja Vladimira Čopića, pruzeo je dužnost sekretara OS KPJ za Hrvatsku i
bio urednik lista „Borba“. Uhapšen je 7. februara 1925. i kao italijanski držav-
ljanin prognan iz Jugoslavije. Ostao je u Zagrebu i živeo ilegalno, ali nakratko.
Ponovo je uhapšen 25. aprila radi progona u Italiju. Pošto je u Puli oslobođen,
emigrirao je u Beč, gde je izvesno vreme bio predstavnik KPJ u Sekretarijatu
BKF. U septembru 1926. na osnovu odluke PB CK KPJ otišao je u Sovjetski
Savez.
Po dolasku u Moskvu, početkom oktobra preuzeo je dužnost nastavnika
na Jugoslovenskom sektoru KUNMZ, a u decembru preveden u članstvo
VKP(b). Osim toga, u aparatu KI obavljao je poslove informatora za Jugoslavi-
41
ju. Ovde se približio trockističkoj opoziciji i 1928. na Jugoslovenskom sektoru
organizovao trockističku grupu. Bio je jedan od inicijatora i potpisnik majskog
pisma jugoslovenskih studenata 1929 – grupa "41". Odlukom Komisije CK
VKP(b) od 7. juna 1929. skinut je sa rada na KUNMZ i upućen u Lenjingrad za
nastavnika na Lenjingradskom komunističkom univerzitetu.
Rešenjem OS pri Kolegijumu OGPU od 3. oktobra 1930. pod optužbom
za trockizam osuđen na tri godine lišenja slobode. Kaznu je izdržavao u „poli-
tičkom izolatoru“ grada Verhnjeuralsk u Čeljabinskoj oblasti. Novom odlukom
istog organa od 20. marta 1933. godine (koja je usledila povodom zajedničke
predstavke Cilige sa M. Dedićem i St. Dragićem da im se, po isteku kazne, odo-
bri da napuste Sovjetski Savez) oktobarska kazna je produžena za još dve godi-
ne tamnice. Zatvor je 4. juna 1933. zamenjen sa dve godine prognanstva iz Če-
ljabinska (gde je u međuvremenu bio premešten) u Irkutsk na Bajkalskom jeze-
ru, odakle je u septembru preveden u Krasnojarsk, a kasnije u Jenisejsk. Kada
mu je 23. marta 1935. prognanstvo produženo za još tri godine, kao Istranin –
italijanski državljanin zatražio je od ambasade Italije u Moskvi pasoš sa name-
rom da napusti Sovjetski Savez. Međutim, novom odlukom OS pri NKVD
SSSR od 27. oktobra proteran je iz Sovjetskog Saveza 3. decembra 1935. godine.
Rehabilitovan 31. avgusta 1989. odlukom PGL.
Posle proterivanja iz SSSR-a živeo je u Čehoslovačkoj, Francuskoj i Itali-
ji. U Parizu je 1938. objavio knjigu o Sovjetskom Savezu „Au pays du grand
mensonge“ (U zemlji velike laži) koja je, istovremeno, i jedno od prvih svedo-
čanstava o životu političkih osuđenika u „političkim izolatorima“, formiranim
20-ih godina. Tokom Drugog svetskog rata sarađivao je sa fašističkim režimima
u Italiji i Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
Umro je 1992. godine.
CIZELJ IVAN – ЦИЗЕЛЬ ИВАН ИВАНОВИЧ

Rođen 1888, selo Artiče – Brežice (Slovenija), Jugosloven, radnik. U Ru-
siju je dospeo tokom Prvog svetskog rata kao ratni zarobljenik i ovde ostao.
Zasnovao je porodicu (žena i dete), primio državljanstvo Sovjetskog Saveza i
bio član VKP(b) 1924–1929. godine. U vreme hapšenja sa porodicom je živeo u
Nižneudinsku u Irkutskoj oblasti i radio kao bravar u depou železničke stanice.
Rešenjem trojke UNKVD za Irkutsku oblast od 25. oktobra 1938. pod
optužbom da je bio član špijunsko-diverzantske organizacije, osuđen na strelja-
nje uz konfiskovanje imovine.
Streljan 31. oktobra 1938. u Irkutsku.
Rehabilitovan 6. marta 1959. odlukom VT ZabVO.
42
COBAN, muž i žena
COBAN FABIJAN – ЦОБАН ФАБИЯН МИХАЙЛОВИЧ
Rođen 1895. u selu Starmec u Jugoslaviji, verovatno Strmec – Zagreb
(Hrvatska), Hrvat, iz seljačke porodice, niže obrazovanje – zidar. Nekoliko go-
dina živeo je i radio u Americi, gde je u potrazi za poslom dospeo pre Prvog
svetskog rata. Ameriku je napusTjO 1931. i na osnovu ugovora otišao na rad u
Sovjetski Savez. Sa ženom i kćerkom nastanio se u Rostovu na Donu, zaposlio
u fabrici poljoprivrednih mašina kao radnik i 1937. primio državljanstvo Sovjet-
skog Saveza.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužioca SSSR od 2. septembra 1938.
pod optužbom za učešće u jugoslovenskoj kontrarevolucionarnoj nacionalistič-
koj, špijunsko-diverzantskoj i terorističkoj organizaciji, osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 14. oktobra 1957. odlukov VT SKVO.
COBAN TEREZA – ЦОБАН ТЕРЕЗА ИГНАТЬЕВНА

Rođena 1897. u Hrvatskoj, Hrvatica, iz seljačke porodice, niže obrazova-
nje – elektrozavarivač. Nekoliko godina živela je sa mužem Fabijanom u Ame-
rici, odakle je 1931. na osnovu ugovora otišla na rad u Sovjetski Savez. U vreme
hapšenja sa porodicom živela je u Rostovu na Donu, primila državljanstvo Sovjet-
skog Saveza i radila u fabrici poljoprivrednih mašina kao elektrozavarivač.
Uhapšena 6. marta 1938. zajedno sa mužem.
kontrarevolucionarno delovanje, osuđena na pet godina zatočenja u popravno-
radnom logoru. Kaznu je do 1941. izdržavala u Sverdlovskoj oblasti u Severo-
Uralskom logoru, zatim u Permskoj oblasti, u logoru NKVD u gradu Usole, gde
je radila kao medicinska sestra u dečjem domu.
Rehabilitovana 12. avgusta 1957. odlukom VT SKVO.
Posle puštanja na slobodu, mobilisana je kao medicinski radnik – od mar-
ta 1943. do jula 1946. radila u logoru MVD kao medicinska sestra u gradu Nirob.
CVEJIĆ JAKOV – ЦВЕЙЧ ЯКОВ ПЕТРОВИЧ

Rođen 24. juna 1890, selo Luščani – Sisak (Hrvatska), Srbin, iz seljačke
porodice, srednje obrazovanje – stolarski radnik, član RKP(b) od 1918. godine.
Posle završene osnovne škole, početkom 1905. otišao je u Ameriku gde je, ra-
deći kao fizički radnik i stolar, ostao oko 7 godina. Vrativši se u zemlju potkraj
1911. godine, kao austrougarski podanik pozvan je na odsluženje vojnog roka.
Tokom Prvog svetskog rata prešao je u srpsku vojsku sa kojom je dospeo u
Odesu. U julu 1916. stupio je u 1. srpsku dobrovoljačku diviziju s kojom je
učestvovao u borbama na rumunskom frontu, a zatim otišao u Voznesenski kraj.
Zbog učešća u prvomajskoj demonstraciji 1917. u zatvoru je proveo oko pet
meseci. Kada je u septembru 1917. divizija krenula na Krf, pobegao je i otišao u
Kijev. Ovde je učestvovao u oktobarskom prevratu, a potom pristupio jugoslo-
43
venskom partizanskom odredu. Od kraja 1917. do 20. avgusta 1926. služio je u
Crvenoj armiji na raznim komandno-političkim dužnostima u Ukrajini, Samari,
Orenburgu, Turkmenistanu i Smolensku. Godine 1919. primio je državljanstvo
Sovjetske Rusije. Nakon demobilizacije, do 1934. bio je na partijskom radu u
Moskvi i Moskovskoj oblasti, zatim je tri godine radio u Upravi NKVD, od
1937. bio u Čkalovskoj oblasti i dr. U vreme hapšenja sa ženom i dvoje dece
živeo je u Moskvi i bio predsednik Udruženja zanatlija „Rempošivodežda“.
Uhapšen 17. januara 1942. godine. U toku istrage bio je u Taganskoj
tamnici u Moskvi.
Rešenjem VT grada Moskve od 24. marta 1942. pod optužbom za kontra-
revolucionarnu propagandu, osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom
logoru uz konfiskovanje imovine.
Umro 29. januara 1943. u logoru.
Rehabilitovan 22. novembra 1956. odlukom PMGS.
CVEJIĆ SERGIJE – ЦВЕЙЧ СЕРГЕЙ МИХАЙЛОВИЧ

Rođen 24. oktobra 1893, selo Varjaž (?) u Srbiji, Srbin, iz siromašne se-
ljačke porodice, niže obrazovanje – najamni radnik, kasnije službenik, kandidat
za člana VKP(b) 1931–1937. Već u ranoj mladosti radio je u selu kao nadničar.
Godine 1914. pozvan je u austrougarsku vojsku, tokom Prvog svetskog rata
upućen na front, a 1915. pao u rusko zarobljeništvo. Izvesno vreme proveo je u
logoru ratnih zarobljenika, zatim sa srpskom vojskom upućen na rumunski
front, gde je vojevao oko dve godine. U proleće 1918. dospeo je u Samaru i
stupio u 1. internacionalni puk Uralskog fronta Crvene armije. Tokom 1919-
1932. živeo je i radio u Samari (Kujbiševu) kao najamni radnik, a od 1933. do
hapšenja bio je pomoćnik direktora u fabrici obuće „Prvi maj“. Ovde je zasno-
vao porodicu i primio državljanstvo Sovjetskog Saveza.
Uhapšen 4. decembra 1937. godine. U toku istrage nalazio se u Krjažskoj
tamnici u Samari.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Kujbiševsku oblast od 29. decembra
1937. pod optužbom za špijunažu u korist druge države, osuđen na 10 godina
zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Arhangelskoj oblasti.
Umro 14. decembra 1941. u Arhangelsku.
Rehabilitovan 24. aprila 1989. odlukom PKO.
CVETKOVIĆ ALEKSANDAR – ЦВЕТКОВИЧ АЛЕКСАНДР

МИХАЙЛОВИЧ
Rođen 6. juna 1899, Leskovac (Srbija), Srbin, više obrazovanje – bankar-
ski službenik i ekonomista, član KPJ od 1919. godine. Ostavši rano bez oca,
pored škole, izvesno vreme radio je u pekari svoga očuha. Tokom 1911–1917.
bavio se stolarskim zanatom, a potom uz rad završio je Trgovačku akademiju i
Višu ekonomsku školu u Skoplju i Zagrebu. Krajem 1921. zaposlio se u filijali
Narodne banke u Skoplju kao glavni knjigovođa, ali nakratko. Prešao je u
Industrijsko-trgovačku banku „Vardar“ i istovremeno bio direktor jedne manje
44
fabrike mašina, a od 1924 je direktor banke u Strumici. Partijski je delovao u
Skoplju, Zagrebu i Strumici, bio aktivan u Savezu bankarskih, trgovačkih i
industrijskih činovnika, sekretar i član Centralnog odbora. Godine 1925. izve-
sno vreme boravio je u Solunu sa ciljem uspostavljanja veza sa organizacijama
KP Grčke. Posle povratka u zemlju, pred opasnošću od hapšenja odlukom par-
tijskog rukovodstva potkraj septembra 1925. upućen je u Sovjetski Savez.
Po dolasku u Moskvu, rešenjem CLK MOPR od 28. oktobra dobio je sta-
tus političkog emigranta, a potom je preveden u članstvo VKP(b). Odmah se
zaposlio u svojoj struci, narednih godina obavljao je odgovorne poslove u
Državnoj banci u Moskvi i drugim organizacijama. Godine 1927/28. bio je
glavni knjigovođa u Odeljenju naftnog sindikata u Carigradu, a zatim šef knji-
govodstva i korespondencije Inostrane uprave Državne banke. U vreme hapše-
nja sa ženom i dvoje dece živeo je u Kijevu i radio u zavodu „Stankov i avtoma-
tov“ kao načelnik Planskog odeljenja. Odlukom IKK KI u julu 1937. isključen
je iz partije.
Uhapšen 9. aprila 1937. u Kijevu.
Rešenjem trojke UNKVD za Kijevsku oblast od 4. oktobra 1937. pod
optužbom za špijunažu i trockističko-štetočinsko delovanje, osuđen na 10 godi-
na zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Lokčimskom
logoru NKVD SSSR (Komi ASSR).
Umro 16. jula 1938. u logoru.
Rehabilitovan 17. oktobra 1958. odlukom VT KVO.
CVIJIĆ, braća
CVIJIĆ ĐURO – КРЕШИЧ ГЕОРГИЙ ГЕОРИЕВИЧ; pseud. Čulić,
Krešić, Kirš, Bertold, Vladetić i Karlović
Rođen 25. oktobra 1896, Zagreb (Hrvatska), Hrvat, iz službeničke poro-
dice, nezavršeno srednje obrazovanje – novinar, publicist i partijski radnik, član
KPJ od 1919. godine. Završivši dva razreda gimnazije, posle očeve smrti morao
je da prekine školovanje i da se kao 13-godišnji dečak zaposli u građevinskom
preduzeću „Kalde i Stefan“. Uz rad nastavio je da uči privatno i vremenom
postao crtač i službenik. Istovremeno, bio je aktivni pripadnik revolucionarnog
omladinskog pokreta. Kao učesnik u atentatu na bana Slavka Cuvaja, 12. avgu-
sta 1912. osuđen je na tri godine robije. Iz Sremskomitrovačke tamnice uslovno
je pušten u martu 1914. godine, a zatim radio u listovima „Novosti“ i „Obzor“.
Tokom Prvog svetskog rata 1916. je mobilisan i kao „politički nepouzdan“ upu-
ćen na front. Početkom juna 1917. otpušten je iz vojske zbog bolesti. Te godine
pristupio je Socijaldemokratskoj stranci Hrvatske i Slavonije, a krajem 1918.
nalazio se među vođama njene leve struje. Jedan je od osnivača KPJ i 1919–
1928. njenih istaknutih rukovodilaca: sekretar Pokrajinskog sekretarijata, član
Izvršnog odbora, Centralnog komiteta, sekretar Politbiroa i predstavnik KPJ u
Prezidijumu BKF, urednik i saradnik većeg broja partijskih listova i časopisa.
Učesnik je na svim kongresima KPJ (1919–1928), na II i III zemaljskoj konfe-
renciji KPJ (1923. i 1924), a kao delegat KPJ prisustvovao je na tri plenarne
45
sednice IKKI (1923, 1925. i 1928) i na Savetovanju predstavnika KPJ i KI
(1928) povodom rešavanja unutarpartijske krize. U vreme frakcijskih borbi u
KPJ jedan je od vođa levice. Zbog revolucionarnog delovanja hapšen je više
puta, a u maju 1930. osuđen na dve i po godine robije. Posle puštanja na slobo-
du (19. februara 1931) nekoliko meseci kasnije otišao je u Beč. Radeći u
Sovjetskoj telegrafskoj agenciji (TASS) kao dopisnik, uređivao je i list BKF
„Balkanska Federacija“, održavao veze sa organizacijama KPJ i organizovao
prebacivanje komunističke literature u zemlju. U vreme partijske provere člano-
va KPJ u Moskvi, u julu 1932. kažnjen je ukorom zbog odnosa prema rukovod-
stvu. Na paralelnom procesu koji su, povodom palenja Reichstaga, u odbranu
Georgi Dimitrova organizovali u Londonu istaknuti svetski pravnici antifašisti,
potkraj septembra 1933. svedočio je u njegovu korist. Tih dana ponovo je partij-
ski kažnjen: odlukom Privremenog rukovodstva KPJ uz strogi ukor bio je deli-
mično odstranjen sa poverljivog rada u KPJ, a u junu 1934. godine (posle is-
ključenja iz partije njegove supruge Danice) potpuno. U takvoj situaciji usledila
je odluka da se pošalje u Sovjetski Savez.
U Moskvu je došao početkom septembra 1934. godine i ubrzo počeo da
radi u Međunarodnom Agrarnom Institutu kao politički referent. Učestvovao je
i u radu KPJ, koji je kritički ocenjivao, što je dovelo do novog sukoba sa poje-
dinim članovima rukovodstva, a potkraj septembra 1935. i do odluke da se „za
izvesno vreme oslobodi rada povezanog sa KPJ“. Tražeći njeno poništenje,
obraćao se CK KPJ, Kominterni i IKK, a uz to iznosio i nove optužbe. Potkraj
aprila 1937. njegov slučaj preuzela je IKK i 16. jula isključila ga iz partije, uz
obrazloženje da je niz godina vodio frakcijsku borbu, a pred komisijom se držao
neiskreno.
Uhapšen 7. februara 1938. u Moskvi.
Rešenjem VK VS SSSR od 26. aprila 1938. pod optužbom za učešće u
antisovjetskoj kontrarevolucionarnoj trockističkoj terorističkoj organizaciji i
kontrarevolucionarnoj propagandi, osuđen na streljanje sa konfiskovanjem imo-
vine. U toku sudskog procesa porekao je pripadnost antisovjetskoj organizaciji,
a priznao je da je kriv za antisovjetsku agitaciju.
Streljan 26. aprila 1938. u Moskvi i sahranjen na bivšem streljačkom po-
ligonu NKVD „Komunarka“ u Moskvi.
U međuvremenu, prihvatajući tadašnje ocene zvaničnih sovjetskih organa
o represiranim jugoslovenskim komunistima, odlukom Centralnog rukovodstva
KPJ od 19. marta 1939. isključen je iz partije sa grupom „bivših rukovodećih,
frakcionaških i antipartijskih elemenata“.
46
CVIJIĆ STJEPAN – АНДРЭ АНДРЕЙ ИВАНОВИЧ; pseud. Stanko,
Stanić, Branko, Čelan Cvetko, Štiglic Marko, Štefek, Štef, Andrej, Julijus, Kle-
in, Kurz i Stjepan Livadić
Rođen 20. jula 1905, Zagreb (Hrvatska), Hrvat, iz službeničke porodice,
srednje obrazovanje – službenik, kasnije profesionalni partijski radnik, član
SKOJ od 1919, a KPJ 1921. godine. Ostavši rano bez oca, rastao je i razvijao se
pod uticajem starijeg brata Đure. Posle završenog četvrtog razreda gimnazije, u
jesen 1920. upisao se u Trgovačku akademiju. Kao srednjoškolac bio je aktivan
učesnik omladinskog komunističkog pokreta. Uhapšen je u junu 1921. godine,
nakon tromesečnog zatvora pušten uz policijsku zabranu daljeg pohađanja ško-
le. Stoga je morao da se zaposli, najpre kao crtač, a zatim kao trgovački pomoć-
nik i službenik. Istovremeno, partijski je veoma angažovan, član je PK SKOJ za
Hrvatsku i Centralne uprave SKOJ, urednik omladinskih listova. Odlukom CK
KPJ u septembru 1924. upućen je na partijsko školovanje u Moskvu.
Tokom 1924–1928. pohađao Komunistički univerzitet „J. M. Sverdlov“.
Po završenom školovanju, izvesno vreme proveo je u Moskvi i u novembru
poslat na ilegalni rad u Jugoslaviju kao instruktor i član CK SKOJ. Boravio je
uglavnom u Zagrebu, radeći u Birou CK SKOJ. Potkraj maja 1929. prešao je u
Dalmaciju, mađutim ubrzo je pred opasnošću od hapšenja napusTjO Split. Na
putu za Zagreb, 24. jula uhapšen je u Gružu, ali je posle ubistva jednog žandar-
ma uspeo da pobegne. Skrivao se u Dubrovniku oko dva meseca, a potom je
preko Slovenije prebačen u Beč, pa u Berlin, sedište predstavništva KI.
Krajem 1929. došao je u Moskvu, radio u aparatu IK KI i povremeno u-
čestvovao u rešavanju aktuelnih problema u KPJ. Sredinom 1931. godine, po-
novo je nakratko u Beču po zadacima KI, baveći se istovremeno i pitanjem po-
remećenih odnosa između KPJ i SKOJ. Iz Beča je, zajedno sa suprugom Stefani
Vernike, nemačkom komunistkinjom, otišao u Kinu kao predstavnik IK KI.
Ovde je proveo godinu dana i 17. januara 1933. vraTjO se u Moskvu. Pred
povratak izabran je za organizacionog sekretara IK KI, ušao u sastav Prezidiju-
ma IK, a kooptiran i za kandidata za člana Prezidijuma IKKI. Tri meseca kasni-
je, dospeo je u Pariz i radio na organizacionim pripremama Prvog međunarod-
nog kongresa omladine protiv rata i fašizma. I tokom 1934. nekoliko meseci
proveo je na ilegalnom radu u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama. Zna-
čajne funkcije imao je i u KPJ, bio je kandidat za člana Zagraničnog biroa KPJ
u Beču, kandidat za člana CK i Politbiroa CK KPJ, član Predstavništva KPJ u
Moskvi. Posle VII kongresa KI i VI kongresa KI, kojima je prisustvovao kao
delegat, potkraj 1935. potpuno je prešao na rad u KPJ. Učestvujući u radu Polit-
biroa CK u Beču u kojem su grupaške borbe (ispoljene u idejnim i političkim
razmiricama) uzele maha, kao oštri kritičar sekretara CK KPJ Gorkića i sam se
u njih upleo. Zbog toga je u novembru 1936. odlukom Sekretarijata IKKI
odstranjen sa rada u KPJ i isključen iz sastava CK. Tražeći da se njegovo pita-
nje preispita, vraTjO se u Moskvu, gde je saslušan pred Komisijom IKK KI, ali
odluka nije promenjena. Istog meseca upućen je u SAD da podstakne rad na
otpremanju dobrovoljaca u Španiju. Potkraj jeseni 1937. obišao je jugosloven-
47
ske internacionaliste u Španiji i 6. novembra vraTjO se u Moskvu. Na novi po-
sao nije, međutim, bio raspoređen. Čekajući da se reši njegovo pitanje, na
zahtev V. Pika, sekretara IKKI, napisao je podrobnu informaciju o članovima
rukovodstva KPJ i drugim istaknutim aktivistima u zemlji i inostranstvu, politici
partije i merama koje bi trebalo preduzeti. Narednih meseci Kadrovskom ode-
ljenju IKKI dostavio je desetak izjava o svojim odnosima sa nekim uhapšenim
rukovodiocima KI i jugoslovenskim komunistima, posebno sa bratom Đurom
(između ostalog, izjavio je da „ne nalazi ništa što bi moglo pravdati njegovo
hapšenje“). Na kraju, 12. jula 1938. napisao je novu opširnu autobiografiju u
kojoj se kritički osvrnuo na svoj rad i neka druga pitanja. Ipak, sedam dana kas-
nije našao se iza tamničkih zidina.
Uhapšen 19. jula 1938. pod optužbom za članstvo u kontrarevolucionar-
noj organizaciji.
Umro je u toku istrage 10. avgusta 1938. u bolničkom delu Lefortovskog
zatvora u Moskvi „od TBC i opšte iscrpljenosti“.
Prihvatajući tadašnje ocene zvaničnih sovjetskih organa o represiranim
jugoslovenskim komunistima, odlukom Centralnog rukovodstva KPJ od 19.
marta 1939. isključen je iz partije sa grupom „bivših rukovodećih, frakcionaških
i antipartijskih elemenata“.
Rehabilitovan 18. jula 1957. odlukom Isledne uprave KGB pri SM SSSR.
ČAJKO JOSIP – СЫСОЕВ ГЕОРГИЙ ПАВЛОВИЧ

Rođen 10. decembra 1899. u selu Lepava u Jugoslaviji, možda Lepavina
– Koprivnica (Hrvatska), Hrvat, iz siromašne seljačke porodice, niže obrazova-
nje – mašinbravar, član SKOJ od 1922, a KPJ 1925. godine. Radio je u šećerani
u Osijeku i ovde partijski i sindikalno delovao. Bio je hapšen više puta, a 1923.
osuđen na osam meseci zatvora zbog rasturanja ilegalne komunističke štampe.
U avgustu 1927. odlukom CK KPJ upućen je na partijsko školovanje u Moskvu.
Tokom 1927–1931. pohađao je KUNMZ. Član VKP(b) je od 1927. godi-
ne. Po završenom KUNMZ-u, u proleće 1931. otišao je u mesto Podoljsk u
Moskovskoj oblasti, zaposlio se u fabrici cementa, a potom zasnovao porodicu
(žena i sin). Zbog teških uslova rada ovde se razboleo (tuberkuloza), pa je na
njegov zahtev premešten u Podoljski mehanički zavod. Radio je najpre na izradi
šivaćih mašina, a kasnije u zavodskoj školi kao propagandist. Početkom oktobra
1936. bio je uključen u grupu oko 150 jugoslovenskih komunista, za koje je
ovog plana.
Uhapšen 12. marta 1938. godine. U toku istrage bio je u zatvoru grada
Serpuhov.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 2. jula 1938. pod optužbom da je ne-
mački špijun (u Sovjetski Savez doputovao je s nemačkim ili austrijskim paso-
48
šem, što se inače u ilegalnim uslovima rada KPJ u to vreme često činilo), osu-
đen na 8 godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Umro 25. septembra 1938. navodno u Moskovskom istražnom zatvoru
Butirka.
Rehabilitovan 9. februara 1958. odlukom VT MVO.
ČELJUZOV ZAJAR (ZAHAR) – ЧЕЛЮЗОВ ЗАЯР ЯКОВЛЕВИЧ

Rođen 1891. u selu Ružica u Austriji, verovatno Ružić-Selo – Rijeka ili
Ružić – Drniš (Hrvatska) Hrvat, iz radničke porodice, niže obrazovanje – pekar.
U Rusiju je došao 1915. kao ratni zarobljenik. Kada je 1918. oslobođen iz logo-
ra, naselio se u selu Čisti u Kišertskom rejonu Permske oblasti, zasnovao poro-
dicu, primio državljanstvo Sovjetskog Saveza i do hapšenja radio u pekari na
železnici.
Uhapšen 20. marta (19. maja) 1938. godine.
nažu i kontrarevolucionarno delovanje osuđen na 10 godina zatočenja u poprav-
no-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Sevvostlagu u Vladivostoku.
Rehabilitovan 25. avgusta 1971. odlukom POS.
ČEPELNIK FRANC – ЛАЗАРЕНКО МИХАИЛ ПАВЛОВИЧ; pseud.

Fric
Rođen 14. novembra 1908, Moste – Ljubljana (Slovenija), Slovenac, ne-
završeno srednje obrazovanje – službenik i partijski radnik, član SKOJ od 1923,
a KPJ od 1925. godine. Pohađao je učiteljsku školu iz koje je isključen zbog
komunističkog delovanja. Odlukom CK KPJ u jesen 1926. upućen je na partij-
sko školovanje u Moskvu.
Po dolasku u Moskvu, na KUNMZ nije primljen zbog mladosti, već je
poslat u Lenjingrad, gde se privremeno zaposlio. Dve godine kasnije, vraTjO se
u Moskvu i tokom 1928–1931. pohađao KUNMZ. Pripadao je „levoj“ opoziciji
na KUNMZ, a 1929. jedan je od potpisnika majskog pisma jugoslovenskih stu-
denata – grupa "41". Član VKP(b) je od 1931. godine. Posle završenog
KUNMZ-a, godinu dana proveo je na partijskom radu u Magnitogorsku
(Baškirska ASSR), a zatim je ponovo u Moskvi 1932–1934. godine na Aspiran-
turi KUNMZ. U leto 1935. po odluci PR SKOJ otišao je na ilegalni rad u Jugo-
slaviju. Kao instruktor boravio je u Beogradu i Zagrebu u vezi sa reorganizaci-
jom SKOJ-a i učestvovao u pripremama i radu IV zemaljske konferencije SKOJ
(30–31. avgust 1935) na kojoj je izabran za člana CK. Početkom 1936. godine
vraTjO se u Moskvu i radio kao konsultant u Izdavačkom preduzeću „Inostranij
rabočij“.
nici u Moskvi.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 26. maja 1938. pod optužbom za špi-
junažu osuđen na 8 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdr-
49
žavao u Severo-istočnim popravno-radnim logorima NKVD SSSR – zaliv Na-
gajevo.
ČERNE MATIJA – ЧЕРНЕ МАТИЯ ИОСИФОВИЧ

Rođen 1929, selo Zapuže - Ljubljana (Slovenija), Slovenac, iz seljačke
porodice, nezavršeno srednje obrazovanje, telefonsko - telegrafski mehaničar.
Nije poznato gde je živeo i čime se bavio. Izvesno vreme služio je u jugoslo-
venskoj vojsci kao mladji vodnik.
U januaru 1949. godine, prilikom prelaska iz engleske okupacione zone
Austrije u Sovjetsku zonu, uhapsile su ga sovjetske vojne vlasti, kaznile, smesti-
le u logor, a potom otpremile u Sovjetski Savez. Kaznu je izdržavao u filtracio-
nom logoru Ministarstva unutrašnjih dela u gradu Usolje- Sibirskoje u Irkutskoj
oblasti.
Po drugi put je uhapšen 15. avgusta 1950. godine.
Rešenjem Specijalnog logorskog suda od 16. novembra 1950. pod optu-
žbom za antisovjetsku agitaciju osudjen na 7 godina zatočenja u popravno-
radnom logoru.
Rehabilitovan 6. marta 1992. godine odlukom TJO.
ČERNER ANTON – ЧЕРНЕР АНТОН МАТВЕЕВИЧ

Rođen 15. novembra 1895, Fiume, sada Rijeka (Hrvatska), Italijan. To-
kom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan, upućen na
front i ovde najverovatnije zarobljen. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Ru-
siju, gde je po okončanju rata ostao. Nastanio se u gradu Blagoveščensk u A-
murskoj oblasti, zasnovao porodicu i već 1918. primio državljanstvo Sovjetske
Rusije. Od 1921. godine radio je na brodu Amurskog rečnog brodarstva kao
drugi pomoćnik mehaničara, a posle prelaska u Habarovsk zaposlio se u fabrici
alkohola. Početkom 1936. vraTjO se u Blagoveščensk i do hapšenja radio kao
bravar-montažer.
Uhapšen 24. avgusta 1938. godine. U toku istrage bio je u Blagoveščen-
skom zatvoru.
Rešenjem trojke UNKVD za Daleko-Istočni kraj od 15. oktobra 1938.
pod optužbom za aktivno učešće u belokozačkoj pobunjeničkoj organizaciji u
pripremanju oružanog ustanka protiv sovjetske vlasti, osuđen na streljanje uz
Rehabilitovan 22. novembra 1956. odlukom PAOS.
ČERNIH FEDOR – ЧЕРНЫХ ФЕДОР МАРТЫНОВИЧ

Rođen 1895, selo Rakitovec u Jugoslaviji, niže obrazovanje. Kada je i
kako dospeo u Rusiju nije poznato, ali se može pretpostaviti da je bio ratni za-
50
robljenik. Do 25. jula 1945. živeo je u gradu Votkinsk u Autonomnoj oblasti
Udmurtska i radio kao nekvalifikovani radnik u upravi 51. građevinskog tresta.
Osuđen 29. septembra 1945. na 6 godina lišenja slobode.
Rehabilitovan 8. juna 1992. godine.
ČIKOVIĆ PETAR – ЧИКОВИЧ ПЕТР ФРАНЦЕВИЧ

Rođen 1897, Fiume, sada Rijeka (Hrvatska), Hrvat, iz radničke porodice,
niže obrazovanje – radnik. Godine 1915. kao austrougarski podanik pozvan je u
vojsku, potom upućen na front, a 1916. zarobljen. Kao ratni zarobljenik otprem-
ljen je u Rusiju i ovde ostao. Zasnovao je porodicu, a zatim primio državljan-
stvo Sovjetskog Saveza. U vreme hapšenja sa porodicom je živeo u Moskvi i
radio u Elektrozavodu na punjenju gasa u fabričkoj crpnoj stanici.
Uhapšen 1. februara 1937. godine. U toku istrage bio je u Moskovskom
Rešenjem Specijalnog kolegijuma Moskovskog gradskog suda od 9.
februara 1937. pod optužbom za kontrarevolucionarnu agitaciju, osuđen na pet
godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Novim rešenjem trojke UNKVD za Daleko-Istočni kraj od 17. marta
1938. osuđen na strejanje.
Streljan 7. maja 1938. godine.
Rehabilitovan 18. oktobra 1991. odlukom PGM.
ČIŽINSKI JOSIP – ГОРКИЧ МИЛАН МИЛАНОВИЧ; pseud. Somer

(Sommer), Bureš (Buresch), Burg, Leo, Letić, Marija Bistrička, Lujo, Ružica,
Jaroslav Bernašek, Hajnest (Heinest) Ernest, Orhideja, Milan Nikolić, M. Rajić,
Nastas Petrović, Emil i Tom (u Engleskoj)
Rođen 19. februara 1904, Sarajevo (Bosna i Hercegovina), Hrvat, iz rad-
ničke porodice, nezavršeno srednje obrazovanje – publicist, profesionalni partij-
ski radnik, član KPJ i SKOJ od 1919. godine. Odrastavši u siromašnoj radničkoj
porodici, školovao se u teškim uslovima, pomažući ocu u zanatu i dajući privat-
ne časove đacima. Posle četiri razreda srednje škole, potkraj 1918. upisao se u
Trgovačku akademiju u Sarajevu. Kao srednjoškolac uključio se u revolucio-
narni radnički pokret i učestvovao u stvaranju organizacija KPJ i SKOJ: bio je
sekretar Mesnog udruženja i Oblasnog sekretarijata SKOJ i član Oblasnog
sekretarijata KPJ. Zbog komunističkog delovanja uhapšen je 18. jula 1921. i
posle šestomesečne istrage uslovno oslobođen. Istovremeno, isključen je iz
škole uz oduzimanje prava na školovanje u svim školama u Jugoslaviji. U
takvoj situaciji posveTjO se samoobrazovanju, zaposlio u listu „Narod“, a uz to
bio zamenik urednika u „Radničkom jedinstvu“. Kao delegat učestvovao je na I
i II ilegalnoj zemaljskoj konferenciji KPJ u Beču (1922. i 1923). Ostajući pod
strogim nadzorom policije i sudskom istragom, početkom maja 1923. otišao je u
Austriju, odakle je odlukom rukovodstva KPJ upućen na partijsko školovanje u
Sovjetsku Rusiju.
51
Dolaskom u Moskvu prvih dana avgusta, za kratko vreme je od omladin-
skog i partijskog rukovodioca jedne manje pokrajinske organizacije dospeo do
najviših funkcija u međunarodnim komunističkim organizacijama. Umesto Ko-
munističkog univerziteta „J. M. Sverdlov“, upisao se na ekonomske studije
Fakulteta društvenih nauka kao vanredni student, učlanio u VKP(b) i počeo da
radi u Informativnom odeljenju IKKI kao referent. Kada je 1924. prešao na rad
u KI, izabran je za člana Izvršnog komiteta, 1928. za organizacionog sekretara,
a potom i za člana IKK. Kao član IK KI ili delegacija Kominterne boravio je u
Austriji, Čehoslovačkoj, Grčkoj, Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji i Italiji, obilazio
omladinske saveze ili prisustvovao njihovim kongresima. Tokom 1931. radio je
u Engleskoj kao instruktor IKKI. Po povratku u Moskvu, od januara 1932. bio
je angažovan u Anglo-američkom Zemaljskom sektetarijatu IKKI i kao kadro-
vik za anglo-američke zemlje. Sredinom 1932. potpuno je prešao na rad u KPJ i
ubrzo postao jedan od najistaknutijih rukovodilaca: bio je član Privremenog
rukovodstva KPJ, izabrani član i sekretar CK KPJ, kandidat za člana IKKI i
sekretar novonaimenovanog rukovodstva KPJ 1936. godine. Osim toga, stekao
je i naklonost rukovodilaca Kominterne, posebno sekretara IKKI D. Manu-
ilskog. U Jugoslaviju je dolazio ilegalno skoro svake godine nekoliko puta –
prisustvovao je kongresima i mnogim plenumima KPJ i SKOJ, učestvovao je na
kongresima KI i KI i njihovim plenumima u Moskvi. Početkom januara 1937.
nastanio se u Parizu, novom ilegalnom sedištu KPJ, ali ne zadugo. Na poziv
sekretara IKKI G. Dimitrova, 22. jula došao je u Moskvu „na nekoliko dana“, a
31. jula u Kadrovskom odeljenju IKKI bila je pripremljenja podrobna informa-
cija o njegovom radu i propustima. Već 3. avgusta Gorkić je za Kominternu
napisao opširnu biografiju, a petnaestak dana kasnije doživeo je tragičnu sudbi-
nu mnogih svojih drugova.
Uhapšen 19 (14) avgusta 1937. u Moskvi.
Rešenjem VK VS SSSR od 1. novembra 1937. pod optužbom za antiso-
vjetsko, terorističko i neprijateljsko delovanje protiv SSSR (od 1924. aktivno je
bio uključen u kontrarevolucionarni rad, 1927. organizovao je antisovjetsku
organizaciju u KI, 1930. rukovodilac je terorističke grupe i bio organizaciono
povezan s antisovjetskom terorističkom organizacijom, koju su u Kominterni
stvorili V. Knorin, J. Pjatnicki i drugi i niz godina je sprovodio provokatorski
rad u KP Jugoslavije) osuđen na streljanje uz konfiskovanje imovine. U toku
suđenja navedene optužbe nije priznao uz izjavu da su ga Černomordik, Flajšer
i Krajevski u istrazi oklevetali.
Streljan 1. novembra 1937. godine, a njegovo telo sahranjeno na Don-
skom groblju u Moskvi (humka 1).
Iz Izvršnog komiteta KI isključen je sa grupom njegovih članova 7. avgu-
sta 1938. kao „neprijatelj naroda“. Nekoliko meseci kasnije, prihvatajući tadaš-
nje ocene zvaničnih sovjetskih organa o represiranim jugoslovenskim komuni-
stima, odlukom Centralnog rukovodstva KPJ od 19. marta 1939. isključen je iz
partije sa grupom „bivših rukovodećih, frakcionaških i antipartijskih elemenata“.
52
ČONIĆ MLADEN – КОСИЧ ВЛАДИМИР ПАВЛОВИЧ; pseud. Ve-
rić, Vladimir Kosić
Rođen 27. avgusta 1900, selo Obrež – Sremska Mitrovica (AP Vojvodina
– Srbija), Srbin, iz službeničke porodice, nezavršeno visoko obrazovanje – pri-
vatni činovnik, član SKOJ od 1919, a KPJ 1920. godine. Kao srednjoškolac
pristupio je revolucionarnom omladinskom pokretu u Mostaru. Učesnik je
Osnivačke konferencije SKOJ u Zagrebu (1919) i I kongresa SKOJ u Beogradu
(1920). Posle završene gimnazije (1921), studirao je tehniku na Visokoj polite-
hničkoj školi u Zagrebu. Jedan je od organizatora Akademskog društva „Gali-
lej“, saradnik legalne i ilegalne štampe KPJ i SKOJ. U jesen 1924. godine, posle
kraćeg boravka u Beogradu, napusTjO je studije i potpuno se posveTjO partij-
skom radu: bio je sekretar MK KPJ u Zagrebu, član OK KPJ za Hrvatsku i Sla-
voniju, delegat na III kongresu KPJ u Beču i kandidat za člana CK KPJ. Zbog
komunističkog delovanja često je proganjan i više puta hapšen. Kada je u leto
1927. proteran iz Zagreba, ilegalno je radio u Mostaru, Sarajevu, Somboru,
Apatinu i Beogradu. Uhapšen je u avgustovskoj policijskoj provali 1929. u Be-
ogradu, ali je posle osmomesečne istrage oslobođen zbog nedostatka dokaza.
Pred opasnošću od novog hapšenja, odlukom rukovodstva KPJ u aprilu 1930.
emigrirao je u Beč. Kraće vreme bio je angažovan u aparatu CK KPJ, a zatim
upućen na partijsko školovanje u Moskvu.
Tokom 1930/31. pohađao MLŠ. U članstvo VKP(b) preveden je 1931.
godine. Po završenoj školi, početkom oktobra 1931. poslat je u Kerč na Krimu,
gde se nastanio i zaposlio u Metalurškom zavodu „Vojkov“. Izvesno vreme
radio je kao radnik, potom bio predavač na večernjoj školi, a od 1934. član je
redakcije zavodskog lista „Udarnik“. Iz partije je isključen odlukom IKK KI od
5. jula 1933. zbog slabog držanja u policiji (1929) i učešća u frakcionaškim
borbama u KPJ. Nezadovoljan navedenim razlozima za isključenje, od ruko-
vodstva KPJ tražio je da se njegovo pitanje ponovo razmotri. Delegacija KPJ na
VII kongresu KI zaključila je 19. avgusta 1935. da je formulacija IKK o njego-
vom isključenju „mjerodavna“, odbila njegov predlog da se uputi na rad u zem-
lju i predložila da u Sovjetskom Savezu ode na takav rad „gde će moći da poka-
že boljševičku izdržljivost“, uslovivši ovim davanje preporuke za prijem u parti-
ju. Početkom oktobra 1936. bio je uključen u grupu oko 150 jugoslovenskih
komunista, za koje je rukovodstvo KPJ, u okviru plana za smanjenje jugoslo-
venske komunističke emigracije u SSSR, tražilo saglasnost nadležnih instanci
Kominterne da se vrate na rad u zemlju. Veliki talas čistki koji je uskoro nastu-
pio, omeo je realizovanje ovog plana. Tako je do hapšenja ostao u Kerču.
U toku saslušanja, 21. avgusta 1938. izvršio je samoubistvo skočivši kroz
prozor sa III sprata.
Rehabilitovan 2. decembra 1963.odlukom VT OVO.
53
ČOP EMIL – ЧОПП ЭМИЛЬ МИХАЙЛОВИЧ
Rođen 23. septembra 1894 (1891), selo Sinac – Otočac (Hrvatska), Hrvat,
iz službeničke porodice, srednje obrazovanje – službenik, jugoslovenski inter-
nacionalist, član RKP(b) od 1918. godine. Posle završenog četvrtog razreda
gimnazije u Senju, otišao je na Sušak, gde je proveo četiri godine radeći u ma-
gazinu kolonijalne robe „Rajković“ i pohađajući večernju školu „Merkurij“. U
Senj se vraTjO 1912. kada je kao austrougarski podanik pozvan na odsluženje
vojnog roka. Tokom balkanskog rata dezertirao je iz austrougarske vojske i
1913. otišao u Srbiju da se bori. Potkraj 1916. na frontu u Dobrudži bio je ra-
njen i posle lečenja prebačen u Odesu. Kao podoficir služio je u 1. pešadijskom
puku 1. srpske dobrovoljačke divizije u selu Zavadovka. Uhapšen je potkraj
maja 1917. godine, pri pokušaju bekstva bio je ranjen, ali je uz pomoć drugova
prebačen u Kijev. Nekoliko meseci kasnije, izabran je za člana CK Jugosloven-
skog revolucionarnog saveza i učestvovao u stvaranju Jugoslovenskog revoluci-
onarnog puka, a u februaru 1918. u ustanku kijevskih radnika. Nakon proglaše-
nja sovjetske vlasti u Kijevu, radio je na organizovanju jugoslovenskih odreda
Crvene garde. Kao načelnik štaba sa Kijevskim odredom borio se u Poltavi
protiv pobunjenih kozaka, protiv Čeha kod Samare i na Petrogradskom frontu.
U jesen 1918. jedan je od organizatora Jugoslovenske grupe RKP(b) i njen
sekretar. Po završetku građanskog rata u Rusiji (u leto 1921), ostao je u vojsci,
vršeći mnoge vojne dužnosti u Nižnem Tagilu, Omsku, Irbitu, Kazanju i
Sverdlovsku. Naporan rad izazvao je pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja
(tuberkuloza pluća), pa je upućen je na lečenje, a potkraj 1924. demobilisan.
Zaposlio se u miliciji i ovde ostao do hapšenja: bio je načelnik Okružne i Grad-
ske milicije u Čeljabinsku, načelnik međunarodne milicije u Sarapulu i načelnik
Komandno-vojnog odeljenja Oblasne uprave milicije u Čeljabinsku.
Uhapšen 1. aprila 1938. pod optužbom UNKVD za Čeljabinsku oblast za
špijunažu (kao agent jedne strane obaveštajne službe) i kontrarevolucionarnu
propagandu. Pod istragom je proveo 23. marta 1940. kada je oslobođen zbog
nedostatka dokaza.
Rehabilitovan 21. marta 1940. odlukom UNKVD za Čeljabinsku oblast.
Posle puštanja na slobodu živeo je u Čeljabinsku obavljajući razne duž-
nosti – bio je načelnik u Oblasnom ekonomskom komitetu, direktor Trusta za
građevinske materijale i drugo. Umro je 1969. godine.
ČUBAROV IVAN – ЧУБАРОВ ИВАН ИВАНОВИЧ

Rođen 1895, selo Remeta (Mala ili Velika Remeta?) – Irig (AP Vojvodi-
na – Srbija), Mađar, iz seljačke porodice, niže obrazovanje. Početkom Prvog
svetskog rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan i upućen na front.
Zarobljen je 1915. i kao ratni zarobljenik otpremljen u Rusiju, gde je po okon-
čanju rata ostao. Nastanio se u selu Šadrinsk u Čeljabinskoj oblasti, zasnovao
porodicu i do hapšenja radio je kao kovač u Šadrinskom trestu kamiona za pre-
voz tereta.
54
diverzantsko delovanje, osuđen na streljanje.
Streljan 26. aprila 1938. godine.
Rehabilitovan 24. jula 1959. odlukom VT UralVO.
ČUČAK JOSIF – ЧУЧАК ИОСИФ ФЕДОРОВИЧ

Rođen 1899. u selu Podlug, grad Sanke u Jugoslaviji, verovatno Sanski
Most (Bosna i Hercegovina), Srbin, iz radničke porodice, niže obrazovanje,
polupismen. Tokom 1912–1916. godine služio je u srpskoj vojsci, a zatim, kao
ratni zarobljenik, dospeo u Rusiju. Ovde je ostao, zasnovao porodicu i primio
državljanstvo Sovjetskog Saveza. U vreme hapšenja sa ženom i dvoje dece ži-
veo je u Moskvi i radio u Udruženju zanatlija grafičara kao bravar.
Uhapšen 23. septembra 1942. godine. U toku istrage bio je u Moskov-
skom istražnom zatvoru Butirka.
Rešenjem VT grada Moskva od 5. novembra 1942. pod optužbom za
kontrarevolucionarnu propagandu, osuđen na pet godina zatočenja u popravno-
radnom logoru uz konfiskovanje imovine.
Rehabilitovan 13. maja 1963. odlukom PMGS.
ĆIRIĆ MIHAIL – ЧИРИЧ МИХАИЛ СТЕПАНОВИЧ

Rođen 1880, selo Ljubinje – Ključ (Bosna i Hercegovina), Srbin, nepi-
smen, bez određenog zanimanja. Nije poznato odakle je, kada i kako dospeo u
Rusiju. U vreme hapšenja sa ženom i četvoro dece živeo je u Altajskom kraju,
naselje Zimari u Kalmanskom rejonu, primio državljanstvo Sovjetskog Saveza i
bio član kolhoza „Dvenacat let Oktjabra“.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 16. jula 1940. pod optužbom za anti-
sovjetsku agitaciju i propagandu, osuđen na tri godine lišenja slobode.
Rehabilitovan 5. aprila 1993. odlukom PAK.
ĆOPIĆ VLADIMIR – ЧОПЫЧ ВЛАДИМИР; pseud. Senjko, Winter,

Zima, Georg (u Čehoslovačkoj) i Jozef Bauer
Rođen 8. marta 1891, Senj (Hrvatska), Srbin, iz zanatlijske porodice, vi-
soko obrazovanje – publicist, revolucionar i profesionalni partijski radnik, član
RKP(b) od 1918, a KPJ 1919. godine. Odrastavši u siromašnoj mnogočlanoj
porodici, detinjstvo i mladost proveo je u teškim uslovima. Osnovnu školu i
gimnaziju pohađao je u Senju, a 1914. završio Pravni fakultet u Zagrebu. Počet-
kom Prvog svetkog rata 1914. kao austrougarski podanik bio je regrutovan,
posle završene kadetske škole u Pragu, u martu 1915. upućen na front, u aprilu
pao u rusko zarobljeništvo i potom otpremljen u zarobljenički logor u Taškentu.
Posle izbijanja Oktobarske revolucije učestvovao je u revolucionarnim zbiva-
njima u Rusiji. U aprilu 1918. stupio je u Južnoslovensku komunističku grupu,
bio njen sekretar, a zatim predsednik. Radio je na uključivanju jugoslovenskih
ratnih zarobljenika u Crvenu armiju i njihovom organizovanom povratku u zem-
55
lju. Potkraj 1918. vraTjO se u zemlju sa prvom grupom povratnika iz Rusije sa
zadatkom da radi na stvaranju komunističkih organizacija. Jedan je od osnivača
KPJ i njenih istaknutih rukovodilaca. Niz godina vršio je najodgovornije funkci-
je: bio je član i sekretar Izvršnog odbora KPJ, sekretar Oblasnog sekretarijata
KPJ za Hrvatsku, sekretar Kluba komunističkih poslanika, član Politbiroa CK
KPJ i urednik partijskih listova. Kao član delegacije KPJ učestvovao je na V
kongresu KI 1924. u Moskvi. U vreme frakcijskih borbi u KPJ pripadao je levi-
ci. Zbog revolucionarne delatnosti hapšen je više puta: osuđen je u tzv. Vidov-
danskom procesu (23. februara 1922) na dve godine zatvora i 7. maja 1925. na
tri i po godine robije. Uz pomoć KPJ, 6. avgusta 1925. pobegao je iz bolnice u
Zagrebu u kojoj se nalazio na lečenju i emigrirao u Sovjetski Savez.
Po dolasku u Moskvu, 1925–1926. radio je u Organizacionom odeljenju
IKKI kao referent, a zatim pohađao osmomesečni kurs na MLŠ. U međuvreme-
nu, odlukom CLK MOPR od 9. decembra 1925. dobio je status političkog emi-
granta. Oktobra 1927. postavljen je za lektora na Jugoslovenskom sektoru
KUNMZ. Od početka 1930. do novembra 1931. bio je instruktor Kominterne
pri CK KP Čehoslovačke u Pragu, gde je zasnovao porodicu (žena i sin). Uhap-
šen je krajem 1931. godine i u januaru 1932. proteran u Nemačku, odakle je
otišao u Moskvu. Nekoliko meseci proveo je kao referent u IKKI, a u julu 1932.
kao član Politbiroa CK KPJ upućen je u Beč. Sredinom juna 1934. povučen je
sa rada u Politbirou i poslat u Moskvu za predstavnika KPJ pri IKKI. Kao dele-
gat KPJ učestvovao je na VII kongresu Kominterne (juna-jula 1935). Tokom
1936. izvesno vreme radio je u Jugoslaviji kao instruktor CK KPJ. Po odluci
nadležnih organa KI, potkraj januara 1937. otišao je u Španiju: bio je politički
komesar, a u toku ofanzive na Harami postavljen je za komandanta XV interna-
cionalne brigade „Lincoln“ (imao čin potpukovnika). Ranjen je u ofanzivi kod
Brunete. Na poziv KI Španiju je napusTjO 8. avgusta i u septembru 1938. stigao
u Moskvu. Od tada se nalazio na raspolaganju Kadrovskom odeljenju IKKI.
Uhapšen 3. novembra 1938. godine u Moskvi.
jugoslovenskom političkom policijom, provokatorski rad u KPJ i Kominterni i
da je bio član desno-trockističke terorističke organizacije koja je težila da u
svoje ruke uzme rukovodstvo Kominterne i njenih sekcija osuđen na streljanje
skom krematorijumu na Donskom groblju.
Mesec dana ranije, prihvatajući tadašnje ocene zvaničnih sovjetskih orga-
na o represiranim jugoslovenskim komunistima, odlukom Centralnog rukovod-
stva KPJ od 19. marta 1939. isključen je iz partije sa grupom „bivših rukovode-
ćih, frakcionaških i antipartijskih elemenata“.
56
DEBELJAK BARBARA-BARICA – МАСЛОБОЕВА СОФИЯ
ПЕТРОВНА; pseud. Jagoda Zorić
Rođena 8. januara 1905, Zagreb (Hrvatska), Hrvatica, iz siromašne rad-
ničke porodice, niže obrazovanje – fabrička radnica, član KPJ od 1926. godine.
Još kao dete počela je da radi po zagrebačkim fabrikama. Potkraj 1927. bila je
angažovana na štampanju i otpremanju skojevskih materijala, pronalaženju
stanova za ilegalce i sl. Posle policijske provale stana u kojem je skrivana arhiva
CK SKOJ i tehnika, prešla je u ilegalnost, a prvih dana novembra 1928. otišla u
Beč. Ovde je boravila ilegalno do početka januara 1929. godine, kada je upuće-
na na partijsko školovanje u Moskvu.
Tokom 1929–1931. pohađala KUNMZ. Član VKP(b) je od 1929. godine.
Nakon završenog školovanja, posle ubistva njenog muža Josipa Debeljaka,
sekretara CK SKOJ 15. oktobra 1931. u Jugoslaviji, izvesno vreme ostala je u
Moskvi, a zatim u martu 1932. postavljena za predsednika jednog sovhoza u
Moskovskoj oblasti. Sredinom 1934. prešla je u Rjazan za upravnika Dečjeg
doma. Godinu dana kasnije, na poziv Jugoslovenske sekcije KPJ vratila se u
Moskvu i pohađala tromesečni kurs za ilegalni rad u zemlji. Njen odlazak nije
realizovan, pošto se saznalo da je u zemlji kompromitovana. Početkom oktobra
1936. bila je uključena u grupu oko 150 jugoslovenskih komunista, za koje je
ovog plana. Tako je do hapšenja ostala u Moskvi.
Uhapšena 28. januara 1938. godine. U toku istrage bila je u moskovskim
istražnim zatvorima Lubjanka i Butirka.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 9. februara 1938. pod optužbom da je
saučesnik u kontrarevolucionarnom delovanju njenog represiranog muža Rudol-
fa Hercigonje, osuđena na 8 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaz-
nu je izdržavala u jednom od logora u gradu Javas, Mordovska ASSR. Iz logora
je oslobođena 28. januara 1946, ali je ovde ostala i radila kao slobodnjak.
Rehabilitovana 28. septembra 1959. odlukom PMGS.
Vratila se u Jugoslaviju 18. oktobra 1946. godine, dok je sin Janko (koji
se od 1935. nalazio u Dečjem domu u Ivanovu) došao nekoliko meseci ranije.
Živela je i radila u Zagrebu.
DEDIĆ MUSTAFA – СОЛОВЬЕВ ВИКТОР ЕВГЕНЬЕВИЧ

Rođen 1897, Mostar (Bosna i Hercegovina), Srbin, iz radničke porodice,
niže obrazovanje – ložač i limarski radnik, član KPJ od 1922. godine. Radio je i
partijski delovao u Mostaru kao sekretar MK KPJ. Odlukom CK KPJ u jesen
pisma jugoslovenskih studenata – grupa "41". Isključen je sa KUNMZ odlukom
CKK VKP(b) od 7. juna 1929. i u jesen iste godine poslan u proizvodnju. Oti-
57
šao je u Lenjingrad, zaposlio se u fabrici „Krasnaja zarja“ kao bravar i primio
državljanstvo SSSR.
za održavanje veza sa opozicijom Trockog, osuđen na tri godine lišenja slobode.
Od 7. novembra 1930. nalazio se u „političkom izolatoru“ u Verhnjeuralsku u
Čeljabinskoj oblasti. Novim rešenjem istog organa od 20. marta 1933. godine,
koje je usledilo posle njegovog zahteva da mu se, posle izdržanog zatvora odo-
bri povratak u Jugoslaviju, oktobarska kazna je produžena za još dve godine.
Zatvor je 4. juna 1933. zamenjen sa dve godine progonstva u Severni kraj. Kao
prognanik živeo je u selu Matjanga u Narimskom okrugu (sada rejon Kolpaše-
va) u Tomskoj oblasti.
Ponovo uhapšen 5 (4) maja 1935. godine.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 10. oktobra 1935. pod optužbom za
kontrarevolucionarno antisovjetsko trockističko delovanje, osuđen na još tri
godine progonstva u Istočni Sibir u Irkutsk.
U toku izdržavanja oktobarske kazne, novim rešenjem trojke UNKVD pri
Daljstroj-u od 7. septembra 1937. pod optužbom za aktivno kontrarevolucionar-
no štetočinsko delovanje, osuđen na streljanje.
Streljan 13. oktobra 1937. u Habarovskom kraju.
Rehabilitovan 19. avgusta 1955, 29. decembra 1963, 6. februara i 2. juna
1964. odlukama LGS, TOS i PMOS.
DEJČ-BAUER JOSIF (ili BAUER-DEJČ) – ДЕЙЧ-БАУЕР ИОСИФ

АНТОНОВИЧ
Rođen 9. marta 1893. u selu Paulsberg (Pausberg?) u Mariborskoj oblasti
(Slovenija), Nemac, srednje obrazovanje. U Rusiju je dospeo 1915. kao ratni
zarobljenik, po završetku Prvog svetskog rata ovde ostao, zasnovao porodicu i
1927. primio državljanstvo Sovjetskog Saveza. Tokom 30-tih godina sa ženom i
sinom živeo je u selu Višnjakovo u Moskovskoj oblasti, a radio u mestu Balaši-
ha u rejonskoj prodavnici hrane.
Uhapšen 20. marta 1938. pod optužbom za špijunažu. Pod istragom je
proveo oko 17 meseci. Odlukom pomoćnika vojnog tužioca od 22. jula 1939.
istražni postupak je obustavljen zbog nedostatka dokaza, a on 21. avgusta puš-
ten na slobodu.
DEJNEKO VLADIMIR – ДЕЙНЕКО ВЛАДИМИР ПРОКОПЬЕВИЧ

Rođen 1912. u selu Bela Glina u Kordovičanskom rejonu (?) u Jugoslavi-
ji, možda u Kordunu (Hrvatska), Srbin, niže obrazovanje – pekar. Do novembra
1944. živeo je u rodnom selu sa ženom i dvoje dece i radio na svom imanju.
Tada su ga nemačke vlasti mobilisale, pa je do kraja rata sa svojim konjima kao
kočijaš prevozio vojnu imovinu po Hrvatskoj i Austriji.
Posle zarobljavanja od saveznika, u junu 1945. predat je Crvenoj armiji
zajedno sa sovjetskim ratnim zarobljenicima, a potom otpremljen u Sovjetski
58
Savez. Ovde je rešenjem UMVD za Krajnji Sever od 23. aprila 1946. upućen na
prinudni boravak u Magadansku oblast.
Umro 16. februara 1947. u mestu prinudnog boravka.
Rehabilitovan 8. novembra 2007. odlukom UVD za Magadansku oblast.
DELIĆ STJEPAN – ДЕЛИЧ СТЕПАН АНТОНОВИЧ

Rođen 1893, Fiume, sada Rijeka (Hrvatska), Mađar, niže obrazovanje –
stolarski radnik. Posle izučenog stolarskog zanata, izvesno vreme radio je u
svojoj struci. Početak Prvog svetskog rata zatekao ga je na odsluženju vojnog
roka u austrougarskoj vojsci. Ubrzo je upućen na front, a već krajem 1914. za-
robljen i otpremljen u logor za ratne zarobljenike u Novosibirsk. Iz logora je
pobegao nakon 6 meseci, zaposlio se na imanju jednog veleposednika nedaleko
od grada, a zatim radio na nekom gradilištu kao stolarski majstor. Godine 1918.
odbio je poziv Čeha, koji su posle zauzimanja Novosibirska vrbovali bivše aus-
trougarske oficire, da stupi u njihovu vojsku. Kada su jedinice Crvene armije
oslobodile Novosibirsk od Čeha, otišao je u Astrahan, odavde u Mahačkalu i
najzad se, na poziv jednog poznanika, skrasio u mestu Alagir, nedaleko od gra-
da Ordžonikidze u Severo-Osetinskoj ASSR. Ovde se nastanio sa ženom i peto-
ro dece, dobio posao u kombinatu „Alagirtrans“ i kasnije primio državljanstvo
Sovjetskog Saveza.
Rešenjem trojke NKVD za Severnu Osetiju ASSR od 7. oktobra 1938.
pod optužbom za špijunažu i kontrarevolucionarno delovanje, osuđen na streljanje.
Streljan 10. oktobra 1938. u Ordžonikidzeu.
Rehabilitovan 27. marta 1989. odlukom PSO ASSR.
DE-MARKI ĐINO – ДЕ-МАРКИ ДЖИНО ДОМИНИКОВИЧ

Rođen 1902, mesto Fažana - Pula (Hrvatska), Italijan, iz radničke porodi-
ce, srednje obrazovanje. U Sovjetsku Rusiju došao je 1921. kao delegat na Dru-
gi kongres Komunističke omladinske internacionale i ovde ostao. Živeo je u
Moskvi i radio kao kinorežiser u Mosfilmu.
Uhapšen 2. oktobra 1937. godine.
Rešenjem Komisije NKVD SSSR i Javnog tužioca SSSR od 22. maja
1938. pod optužbom da je bio član trockističke organizacije i za špijunažu u
korist Italije osuđen na streljanje.
Streljan 3. juna 1938. u Moskvi i sahranjen na bivšem poligonu NKVD
Rehabilitovan 14. jula 1956. godine.
DEMŠIĆ NIKOLA – ДЕМШИЧ НИКОЛАЙ СТЕПАНОВИЧ

Rođen 1921, selo Pitomača – Đurđevac (Hrvatska), Hrvat, niže obrazo-
vanje, seljak. Gde je živeo i šta je radio do hapšenja nije poznato.
Uhapšen 25. decembra 1944. na teritoriji Mađarske.
59
Rešenjem Vojnog tribunala 57. armije od 16. februara 1945. pod optu-
žbom za pripremanje i izvođenje diverzija, osuđen na 10 godina lišenja slobode.
Gde je izdržavao kaznu do 3. novembra 1948. godine, kada je preveden na teri-
toriju Magadanske oblasti, nije poznato. Mada je po izdržanoj kazni 9. septem-
bra 1952. bio oslobođen, tada je na osnovu rešenja Odeljenja „A“ Ministarstva
državne bezbednosti SSSR od 15. jula 1952. prognan na prinudno naseljenje u
rejon Kolime. Živeo je u naselju na 72. kilometru glavne trase u Magadanskoj
oblasti i radio kao radnik u fabrici stakla. U prognanstvu je proveo do 25. aprila
1956. kada je oslobođen.
VraTjO se u Jugoslaviju 1956. godine.
DERDE VIKTOR – ДЕРДЕ ВИКТОР РАЙМОНДОВИЧ

Rođen 1891, Karlovac (Hrvatska), Hrvat, niže obrazovanje – stolar, član
RKP(b) 1918–1923. godine. Posle izučenog stolarskog zanata radio je u Zagre-
bu, Karlovcu, Beču i Salcburgu kao prodavac nameštaja. Godine 1913. kao
austrougarski podanik pozvan je na odsluženje vojnog roka, a početkom Prvog
svetskog rata upućen na front. Zarobljen je u decembru 1914. u Galiciji i kao
ratni zarobljenik otpremljen u Rusiju. Zarobljeničke dane proveo je radeći na
imanjima spahija. Posle Oktobarske revolucije 1917. stupio je u Crvenu armiju,
a na Uralskom frontu bio je rukovodilac Informativne službe 22. divizije. Posle
demobilizacije 1923. godine ostao je u SSSR, zasnovao porodicu (žena i sin) i
kasnije primio sovjetsko državljanstvo. Do 1930. bio je zaposlen u „Sojuzhle-
bu“ obavljajući različite dužnosti.
Uhapšen 1930. i pod optužbom za kontrarevolucionarno delovanje 1931.
osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kada je godinu dana
kasnije prevremeno oslobođen iz logora, dospeo je u Pavlodar u Kazahstanu,
gde je najpre radio u „Soltrestu“, a potom do hapšenja bio upravnik „Tabak-
torga“ za Pavlodarsku oblast.
Ponovo uhapšen 29. juna 1938. godine.
Rešenjem trojke UNKVD za Pavlodarsku oblast od 25. septembra 1938.
pod optužbom za prikupljanje špijunskih podataka, osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 13. aprila 1989. odlukom VT SAVO.
DERVARIČ ANTON – ДЕРВАРИЧ АНТОН МИХАЙЛОВИЧ

Rođen 1887, mesto Muromska Sloboda u Jugoslaviji, verovatno Murska
Sobota (Slovenija), iz službeničke porodice, visoko obrazovanje - inženjer. Ško-
lovao se u Gracu, gde je 1911. završio Visoku tehničku školu. Tokom 1912–
1918. bio je pristalica anarho-sindikalne grupe, a potom član KP Mađarske.
Posle poraza Mađarske Sovjetske Republike (2. avgusta 1919) uhapšen je i osu-
đen na 15 godina zatvora. Pošto mu je kazna kasnije ukinuta, 1922. otišao je u
Sovjetski Savez kao politički emigrant. Gde je živeo i šta je radio narednih go-
dina nije poznato. Primio je sovjetsko državljanstvo.
60
Uhapšen i rešenjem OS NKVD SSSR iz 1938. godine pod optužbom za
kontrarevolucionarno delovanje i špijunažu osuđen na 8 godina zatočenja u
popravno-radnom logoru. Po isteku kazne, 1947. prognan je na pet godina u
Kazahstan. Kaznu je izdržavao u Oktjabrskom sovhozu u Severo-Kazahstanskoj
oblasti.
Ponovo uhapšen 17. maja 1949. godine.
Odlukom Sudskog kolegijuma za krivična dela Severo-Kazahstanskog
oblasnog suda od 11. jula 1949. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju osuđen
na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Rehabilitovan 16. juna 1958. odlukom VS Kazahstana.
Posle rehabilitacije živeo je u Domu invalida u Irkutskoj oblasti.
DEVI PETAR – ДЭВИ ПЕТР ОСИПОВИЧ

Rođen 5. septembra 1885. u selu Sanat u Kaniževskom srezu, verovatno
Sanad – Čoka (AP Vojvodina – Srbija), Mađar, iz seljačke porodice, nezavršeno
srednje obrazovanje. U Rusiju je dospeo 1915. kao ratni zarobljenik. Izvesno
vreme proveo je u logoru „Antipiha“ u gradu Čita, a zatim je 1916. preveden u
Kujbišev u Novosibirskoj oblasti. Po završetku Prvog svetskog rata ovde je
ostao, zasnovao porodicu (žena i troje dece) i do hapšenja radio u Kujbiševskom
Sibtorgu kao stolar.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužioca SSSR od 3. januara 1938.
pod optužbom za učešće u kontrarevolucionarnoj diverzantsko-pobunjeničkoj
organizaciji osuđen na streljanje.
Umro 3. februara 1938. čekajući izvršenje smrtne kazne.
DIAMANT, sestre
DIAMANT-FODOR GRETA – ВЕРНЕР МАРИЯ ЮЛЬЕВНА; pseud.
Toni Diamant i Julka
Rođena 8. marta 1903, Vukovar (Hrvatska), Jevrejka, iz službeničke po-
rodice, visoko obrazovanje – novinar, član KPJ od 1924. godine. Završila je
srednju školu u Vukovaru, a zatim od 1921. studirala filozofiju i filologiju u
Beču. Za vreme studija bila je član Kluba studenata-marksista iz Jugoslavije.
Beč je napustila 1924. i sa mužem Dragutinom Fodorom (kasnije pisac pod
pseudonimom Teodor Balk) došla u Beograd. Nastavila je studije i, istovreme-
no, radila kao stenodaktilograf. Početkom 1929. sa mužem je otišla u Berlin,
učlanila se u KP Nemačke i radila kao sekretar Saveza revolucionarnih pisaca
Nemačke i administrator časopisa „Die Linkskurve“. Posle dolaska Hitlera na
vlast, u martu 1933. emigrirala je u Pariz i radila kao novinar-referent po liniji
Profinterne. Tokom boravka u Parizu dva puta je proterivana iz Francuske zbog
čega je u leto 1935. bila opozvana.
61
U Moskvu je stigla krajem septembra, nekoliko meseci bila je bibliotekar
i prevodilac u Profinterni, a posle reorganizacije njenog aparata, u proleće 1936.
ostala bez posla.
Uhapšena 15. februara 1937. na dači Kominterne, stanica Ilinskaja gde je
živela. U toku istrage bila je u Moskovskom istražnom zatvoru Butirka i Lefer-
tovskom zatvoru.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 9. juna 1937. pod optužbom za kontra-
revolucionarno trockističko delovanje „kao socijalno opasan element“ osuđena
na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavala u
Sevvostlagu u Magadanskoj oblasti. Oslobođena je 15. februara 1942. godine,
ali je ovde ostala do maja 1947. radeći kao knjigovođa i predavač.
Rehabilitovana 18. decembra 1946. odlukom OS pri MGB SSSR.
Posle povratka u Moskvu, od 1947. radila je kao novinar i prevodilac.
DIAMANT KETA – ДИАМАНТ КЕТА ЮЛЬЕВНА

Rođena 22. septembra 1901, Vukovar (Hrvatska), Jevrejka, iz službenič-
ke porodice, nezavršeno srednje obrazovanje – stenodaktilograf, član KPJ od
1929. godine. Potkraj dvadesetih godina živela je u Slovenj-Gradcu i radila kao
službenik u preduzeću za preradu drvne građe. Istovremeno je održavala ilegal-
ni partijski kanal za Austriju - prenosila partijske materijale, novac i dr. Uhap-
šena 21. februara 1930. godine, ali je ubrzo puštena iz zatvora, posle čega je
ilegalno otišla u Berlin, a zatim u Sovjetski Savez.
U Moskvu je došla u novembru 1930. godine. Već potkraj istog meseca,
Komisija KI o jugoslovenskim slučajevima donela je odluku o njenom isključe-
nju iz Partije zbog slabog držanja u policiji.
Uhapšena 10. decembra 1930. pod optužbom da je svojim antipartijskim
postupcima dovela do niza policijskih provala u KPJ. Pod istragom u zatvoru
provela je oko 16 meseci – rešenjem Kolegijuma OGPU SSSR od 3. aprila
1932. istražni postupak je obustavljen.
Posle puštanja na slobodu izvesno vreme ostala je u Moskvi, a kada se
udala za jednog holandskog komunistu, otišla je u Holandiju, gde je umrla 80-
tih godina 20. veka.
DIARDINASKU BRATJAN – ДИAРДИНАСКО (ДАРДАНЕСКО)

БРАТЬЯН
Rođen 1900, Beograd (Srbija), Ciganin, bez određenog mesta prebivanja.
U Rusiju je dospeo sa roditeljima za vreme Prvog svetskog rata. Posle njihove
smrti, početkom 20-tih godina pridružio se čergi srpskih Cigana i sa njima
krstario po Sovjetskom Savezu. Baveći se kalajdžijskim i kazandžijskim zana-
tom, zaustavljao se po gradovima i seoskim naseljima Ukrajine, tri godine bora-
vio u Moskvi, a od kraja 1936. povremeno je živeo u Vladivostoku, Čeljabinsku
i Arhangelsku. Nakratko se vraTjO u Lenjingrad, u prolazu se izvesno vreme
zadržao u Moskvi i Kalininskoj oblasti i najzad stigao u Smolensku oblast, u
grad Jarcevo u kojem su se Cigani, inače, okupljali. Na nekom od tih putovanja
62
zasnovao je porodicu (žena i troje dece) i primio državljanstvo Sovjetskog Sa-
veza.
Uhapšen 27. februara 1938. u Jarcevu.
Rešenjem trojke UNKVD za Smolensku oblast od 25. marta (aprila)
1938. pod optužbom za špijunažu, kontrarevolucionarnu propagandu i organi-
zovano delovanje osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 10. maja 1989. odlukom PSO.
DIJANIĆ FILIP – ДИЯНИЧ ФИЛИПП ЛУКИЧ

Rođen 18. maja 1889. u selu Lass (?) u rejonu grada Bistrica u Zagrebač-
koj oblasti (Hrvatska), Hrvat, niže obrazovanje – radnik. U Rusiju je dospeo
tokom Prvog svetskog rata kao ratni zarobljenik. Ovde je ostao, primio držav-
ljanstvo SSSR i 1930–1938. bio član VKP(b). U vreme hapšenja živeo je sa
ženom u selu Dmitrivka Snižnjanskog rejona u Doneckoj oblasti i radio kao šef
odseka u kolhozu „Čeljuskinci“.
Uhapšen 30 (31) januara 1938. godine.
Rešenjem trojke UNKVD za Donecku oblast od 16. septembra 1938. pod
optužbom da je član kontrarevolucionarne pobunjeničke organizacije osuđen na
streljanje uz konfiskovanje imovine.
Rehabilitovan odlukom Javnog tužilaštva za Donecku oblast na osnovu
Ukaza Vrhovnog Sovjeta SSSR „O dodatnim merama za uspostavljanje pravič-
nosti prema žrtvama represija“ od 16. januara 1989. godine.
DIMIĆ, braća
DIMIĆ ANDRIJA – ДИМИЧ АНДРЕЙ МИХАЙЛОВИЧ; Андрия –
Ле Микоско
Rođen 1908, selo Zasavica – Mačvanska Mitrovica (AP Vojvodina –
Srbija), Ciganin, iz radničke porodice, polupismen. Tokom Prvog svetskog rata
1914. godine pobegao je iz zemlje sa ocem i braćom i kao izbeglica stigao u
Rusiju. Ovde je ostao, zasnovao porodicu i primio državljanstvo Sovjetske Ru-
sije. U vreme hapšenja sa ženom i troje dece živeo je u Brjansku i radio u cigla-
ni kao nekvalifikovani radnik.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Orlovsku oblast od 2. oktobra 1938. pod
optužbom za špijunažu i učešće u ciganskoj kontrarevolucionarnoj špijunskoj
organizaciji osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu
je izdržavao u Sevvostlagu u Magadanskoj oblasti.
Rehabilitovan 12. aprila 1989. odlukom POO.
63
DIMIĆ JEMELJAN – ДИМИЧ ЕМЕЛЬЯН МИХАЙЛОВИЧ; MI-
LAN LE-MIKOSKO
Srbija), Ciganin, iz radničke porodice, nepismen. Tokom Prvog svetskog rata
sije. U vreme hapšenja sa ženom i troje dece živeo je u Brjansku i radio na
izgradnji železničkog mosta kao nekvalifikovani radnik.
DIMIĆ RAJKO – ДИМИЧ РАЙКО МИХАЙЛОВИЧ; LALI LE-

MIKOSKO
Srbija), Ciganin, iz radničke porodice, nepismen. Tokom Prvog svetskog rata
sije. U vreme hapšenja sa ženom i četvoro dece živeo je u Brjansku i radio na
železnici kao radnik.
Uhapšeni su zajedno 17. aprila 1938. godine.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Orlovsku oblast od 2. oktobra 1938. pod
optužbom za špijunažu i delovanje u ciganskoj kontrarevolucionarnoj špijunskoj
organizaciji osuđeni na streljanje.
Streljani 13. oktobra 1938. u Orelu.
Rehabilitovani 12. aprila 1989 odlukom POO.
DIVJAK RIKARDO – ДИВЬЯК РИЧАРД НАТАЛЬЕВИЧ

Rođen 1905, Pula (Hrvatska), Italijan, bravarski radnik. U potrazi za
poslom otišao je u Ameriku, odakle je 1931. godine došao na rad u Sovjetski
Savez. Nastanio se u Moskvi, zaposlio u željezničkom depou kao tokar i zasno-
vao porodicu (žena i sin).
Uhapšen 3. oktobra 1936. u Moskvi.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 22. decembra 1936. pod optužbom za
špijunažu (održavao je pismene veze sa bratom u Italiji i Ambasadom Italije u
Moskvi) osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je
izdržavao u Karlagu u Karagandiskoj oblasti u Kazahstanu.
Ponovo je uhapšen u toku izdržavanja kazne i rešenjem trojke pri
UNKVD za Karagandisku oblast od 20. septembra 1937. osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 24. decembra 1989. odlukom GP SSSR.
DOBANOVAČKI LUKA – ДОБАНОВАЧКИ ЛУКА ТРИФУНОВИЧ

Rođen 1895, Novi Sad (AP Vojvodina – Srbija), Srbin, iz službeničke po-
rodice, srednje obrazovanje. Školovao se u Kragujevcu, završio vojnu gimnaziju
i vojno učilište. Početkom Prvog svetskog rata služio je u srpskoj vojsci kao
poručnik. Godine 1915. interniran u Rumuniju i smešten u logor. Oslobođen je
1916. i upućen u Odesu. Ovde je stupio u Srpsku dobrovoljačku diviziju, bio
64
ađutant u štabu do aprila 1917. godine. Prešavši u slavenski bataljon u Kijevu
bio je komandir čete, a potom bataljona. Kada su Ukrajinu okupirali Nemci, u
februaru 1918. sa bataljonom je otišao u Samaru i stavio se pod komandu Crve-
ne armije. Tri meseca kasnije, zarobljen je od belih, ali je u avgustu 1918. pre-
begao boljševicima kod kojih je postavljen za komandanta Saratovskog interna-
cionalnog puka. Ostao je u Sovjetskoj Rusiji i zasnovao porodicu. Gde se nala-
zio narednih godina i šta je radio nije poznato. Sredinom 20-ih godina bio je u
Kazahstanu, verovatno u Semipalatinsku, gde je primio državljanstvo SSSR. U
vreme hapšenja sa ženom i troje dece živeo je u Turkmenistanu, u gradu Baj-
ram-Ali i radio u fabrici ulja kao zamenik glavnog knjigovođe.
Rešenjem trojke NKVD TSSR od 5. novembra 1937. pod optužbom za
proneveru i antisovjetsku agitaciju osuđen na streljanje.
Streljan 17. novembra 1937. u zatvoru grada Mari.
Rehabilitovan 18. decembra 1956. odlukom PMOS TSSR.
DOBOŠIĆ MIHAIL (MIHALJ) – ДОБОШИЧ МИХАИЛ

АНДРЕЕВИЧ
Rođen 1. septembra 1881. u selu Pekljanice u Vratiženckom srezu u Ju-
goslaviji, treba Peklenica, Vratišinec – Čakovec (Hrvatska), Mađar, iz službe-
ničke porodice, niže obrazovanje – ratar. Nije poznato odakle je, kada i kako
dospeo u SSSR. Od 1919. živeo je u selu Sumi u Kargatskom rejonu Novosibir-
ske oblasti, dok su žena i kćer ostali u Peklenici. Sudeći po putnoj ispravi za
povratak u zemlju, koju mu je 5. oktobra 1934. godine izdao Generalni konzulat
Kraljevine Jugoslavije u Ženevi, nameravao je da se vrati u Jugoslaviju. Među-
tim, iz nepoznatih razloga njegov odlazak nije realizovan. Ostao je u selu Sumi i
do hapšenja radio kao upravnik školskog gazdinstva.
Rešenjem NKVD SSSR od 12. januara 1938. pod optužbom da je bio sa-
radnik kontrarevolucionare špijunske organizacije osuđen na streljanje.
Streljan 15. februara 1938. godine.
Rehabilitovan 14. februara 1958. odlukom VT SVO.
DODIK IVAN – ДОДИК ИВАН МИХАЙЛОВИЧ

Rođen 1892, Sarajevo (Bosna i Hercegovina), Jugosloven, niže obrazo-
vanje – trgovac. Tokom Prvog svetskog rata kao austrougarski vojnik bio je
zarobljen i kao ratni zarobljenik otpremljen u Rusiju, gde je ostao. U vreme
hapšenja živeo je u selu Koževnikovo u Tomskom rejonu.
Rešenjem Kolegijuma OGPU od 23. maja 1932. pod optužbom za kontra-
revolucionarno delovanje osuđen na tri godine zatočenja u popravno-radnom
logoru. Pušten je na slobodu 29. aprila 1934. godine.
Ponovo osuđen odlukom Narodnog suda grada Tomsk od 21. decembra
1934. za falsifikovanje dokumenata na tri godine zatočenja u popravno-radnom
65
logoru. Pobegao iz logora, ali je uhvaćen. Odlukom Narodnog suda grada
Tomsk od 21. decembra 1935. za bekstvo iz logora osuđen je na još tri godine
zatočenja.
Rehabilitovan po prvoj kazni 23. juna 1959. odlukom VT SVO.
DOKIĆ LAZAR – ДОКИЧ ЛАЗАРЬ ЦВЕТЫНОВИЧ

Rođen 1884. u selu Garadc (?), moždra Gradec u Jugoslaviji, Srbin, iz
radničke porodice, niže obrazovanje. Kao ratni zarobljenik dospeo je u Rusiju
1916. godine. Ovde je ostao i zasnovao porodicu. U vreme hapšenja sa ženom i
dvoje dece živeo je u Altajskom kraju, selo Ust-Čariskaja Pristan u Ust-
Pristanskom rejonu i radio u menzi kao radnik.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Altajski kraj od 9. oktobra 1938. pod
optužbom za špijunažu i kontrarevolucionarnu propagandu osuđen na streljanje.
Streljan 19. oktobra 1938. u Barnaulu.
Rehabilitovan 19. juna 1959. odlukom VP SibVO.
DOMIJAN IVAN – ДОМИЯН ИВАН РАФАЙЛОВИЧ

Rođen 1893, Crikvenica – Rijeka (Hrvatska), po drugim podacima u
mestu Perkovica, verovatno Perković – Šibenik, Hrvat, iz radničke porodice,
niže obrazovanje – bravarski radnik. Posle izučenog bravarskog zanata radio je
u brodogradilištu u Rijeci. Godine 1914. kao austrougarski podanik pozvan je u
vojsku, 1915. upućen na srpski, a zatim na ruski front na Karpate, gde je zarob-
ljen. Nekoliko meseci proveo je u Turkmeniji, u gradu Krasnovodsk, odakle je u
septembru 1915. preveden u depo železničke stanice Emirobat Buharske želez-
nice. U vreme građanskog rata, 1918. godine izašao je sa partizanskim odredom
do Taškenta. Tada je oslobođen statusa ratnog zarobljenika i poslat na rad u
depo železničke stanice Aris u Čimkentskoj oblasti u Kazahstanu. Ovde se
1924. učlanio u RKP(b), zasnovao porodicu (žena i troje dece) i kasnije primio
državljanstvo Sovjetskog Saveza. Posle prelaska u Džambulsku oblast, na Tur-
kestansko-Sibirsku železnicu, 8 godina je proveo u naftnoj stanici u Tjulkubasu
kao mašinista. Od 1933. godine radio je kao rukovodilac restorana i majstor za
popravku vagona u stanicama Ču i Otar u Čujskoj Dolini.
Rešenjem trojke UNKVD za Alma-Atinsku oblast od 23. oktobra 1938.
pod optužbom za špijunažu u korist Nemačke osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 30. jula 1957. i 25. marta 2002. odlukom VT TurkVO.
DOMJANIĆ VID – ДОМЬЯНИЧ ВИД (ВАД) ДЖОРДЖЕВИЧ

Rođen 1894. u selu Zaberda – Bjelovarski okrug, verovatno selo Zabrđe –
Bjelovar (Hrvatska), Jugosloven, iz seljačke porodice, niže obrazovanje – bra-
var. Nekoliko godina živeo je i radio u Americi, gde je u potrazi za poslom
dospeo, verovatno, pre Prvog svetskog rata. Ameriku je napusTjO 1932. i sa
66
grupom jugoslovenskih ekonomskih emigranata otišao na rad u Sovjetski Savez.
Najpre je, izgleda, izvesno vreme proveo u Lenjinsk-Kuznecku, gde je primljen
za kandidata za člana VKP(b), a zatim je prešao u Rostovsku oblast. Sa ženom i
sinom nastanio se u Taganrogu, primio državljanstvo SSSR i do hapšenja radio
kao bravar u Brodogradilišnom remontnom zavodu Taganrogskog pristaništa.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužioca SSSR od 28 (29) avgusta
1938. pod optužbom za kontrarevolucionarno špijunsko delovanje i fašističko-
pobunjeničku propagandu osuđen na streljanje.
Streljan 11. septembra 1938. u Rostovu na Donu.
Rehabilitovan 20. aprila 1989.odlukom VP KSKVO.
DONELLI-RAFANELLI JOSIP – БИОКОВИЧ ИОСИФ

ВЛАДИМИРОВИЧ
Rođen 19. decembra 1903, Makarska (Hrvatska), Hrvat, niže obrazovanje
– berberski radnik, član SKOJ od 1923, a KPJ 1924. godine. Radio je i partijski
delovao u Dalmaciji, bio je član i organizacioni sekretar OS SKOJ za Dalmaciju
i član CK SKOJ. Pred opasnošću od hapšenja ilegalno je otišao u Austriju, oda-
kle je, u septembru 1925. godine, odlukom CK KPJ upućen na partijsko školo-
vanje u Moskvu.
Po dolasku u Moskvu preveden je u članstvo VKP(b), a rešenjem CLK
MOPR od 23. novembra 1925. dobio je status političkog emigranta. Tokom
1925–1929. pohađao KUNMZ. Pripadao je „levoj“ opoziciji na KUNMZ –
1929. jedan od potpisnika majskog pisma jugoslovenskih studenata – grupa
"41". Odlukom CK VKP(b) od 7. juna 1929. isključen sa KUNMZ kao pripad-
nik ove grupe, kažnjen strogim ukorom i upućen u proizvodnju. Od 1929. do
1934. radio je u fabrici „K. Libkneht“ u Dnjepropetrovsku, 1934–1937. bio
zamenik sekretara Amur-Nižnjednjeprovskog, a zatim drugi sekretar Kirovskog
RK KP(b) Ukrajine u Dnjepropetrovsku. Primio je državljanstvo Sovjetskog Sa-
veza i zasnovao porodicu (žena i kći). Isključen iz partije 1937. kao frakcionaš.
Rešenjem Kolegijuma VS SSSR od 16. januara 1938. pod optužbom za
učešće u antisovjetskoj trockističkoj organizaciji osuđen na 10 godina zatočenja
u popravno-radnom logoru uz konfiskovanje imovine.
Posle izdržane kazne, od 1947. do 1957. radio je u Upravi za puteve
„Daljstroja“ Magadanske oblasti, a zatim otišao u Dnjepropetrovsk.
Rehabilitovan 11. jula 1957. odlukom VK VS SSSR.
DONESKIJ (DONSKI) ANTON – ДОНСКИЙ АНТОН ИЛЬИЧ

Rođen 1894, Lazarpolje – Skoplje (Makedonija), Bugarin. Odakle je, ka-
da i kako dospeo u Rusiju nije poznato. U vreme hapšenja sa ženom i kćerkom
živeo je u Kijevu i radio kao pomoćnik rukovodioca u magacinu „Samtresta“.
67
Rešenjem trojke Kijevske oblasne uprave državne bezbednosti od 28.
septembra 1938. osuđen na streljanje.
Streljan 29. septembra 1938. godine.
Rehabilitovan 7. aprila 1989. na osnovu ukaza Prezidijuma Vrhovne vla-
de u URSR.
DORIK FEDOR – ДОРИК ФЕДОР МАТВЕЕВИЧ

Rođen 1893, selo Jargovo – Novi Vinodolski (Hrvatska), Hrvat, iz seljač-
ke porodice, niže obrazovanje – radnik. Tokom Prvog svetskog rata kao austro-
ugarski podanik bio je mobilisan, upućen na front i ovde 1916. godine zarob-
ljen. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju. U aprilu 1918. napusTjO je
Sovjetsku Rusiju i preko rusko-poljske granice dospeo u Poljsku, a potom u
Austriju. Tražeći posao otišao je u Ameriku, gde je živeo i radio u Detroitu.
Odazivajući se pozivu sovjetskih predstavnika, u maju 1932. došao je na rad u
Sovjetski Savez i primio je državljanstvo SSSR-a. U vreme hapšenja sa ženom
je živeo u Moskvi i radio na izgradnji metroa, u rudarskom oknu br. 68 kao
zidar.
tamnici u Moskvi.
Rešenjem trojke UNKVD za Moskovsku oblast od 10. oktobra 1938. pod
optužbom za špijunažu osuđen na 8 godina zatočenja u popravno-radnom logo-
ru. Kaznu je izdržavao u Vjatlagu u Kirovskoj oblasti.
Umro 29. aprila 1942. u logoru.
Rehabilitovan 29. avgusta 1989. odlukom PMVO.
DRAGAJEVIĆ NIKOLA – ДРАГАЕВИЧ НИКОЛАЙ ПЕТРОВИЧ

Rođen 1898, selo Ribnik – Bihać (Bosna i Hercegovina), Srbin. Nije
poznato odakle je, kada i kako dospeo u Sovjetski Savez. U vreme hapšenja
živeo je u Odesi i radio na stanici Odesa–Tovarnaja kao radnik na utovaru.
Uhapšen 10. maja 1944. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju.
Umro 19. jula 1945. u zatvorskoj bolnici.
DRAGIĆ STANKO – КОВАЛЕВ ИВАН БОРИСОВИЧ

Rođen 1898, Prozor (Bosna i Hercegovina), Hrvat, iz seljačke porodice,
niže obrazovanje – nekvalifikovni radnik, član KPJ od 1919. godine. Živeo je i
radio u Zagrebu, bio aktivan u organizaciji SKOJ-a, jedan je od pokretača lista
„Omladinska borba“, sekretar MK KPJ i član CK KPJ. Odlukom CK KPJ u
jesen 1926. upućen je na partijsko školovanje u Moskvu.
Tokom 1926–1929. pohađao KUNMZ. Član je VKP(b) od 1927. godine.
pisma jugoslovenskih studenata – grupa "41". Isključen je iz partije i sa
KUNMZ odlukom CK VKP(b) od 7. juna 1929. i poslat u Lenjingrad. Ovde je
izvesno vreme radio kao dreer u zavodu „Elektrosila“, a zatim živeo ilegalno.
68
Rešenjem OS pri Kolegijumu OGPU od 23. decembra 1930. pod optu-
žbom za kontrarevolucionarnu agitaciju i propagandu i da je član kontarevolu-
cionarne organizacije osuđen na tri godine lišenja slobode. Kaznu je izdržavao u
„političkom izolatoru“ Verhnjeuralska u Čeljabinskoj oblasti. Pri isteku kazne
podneo je zahtev sovjetskim vlastima da mu se dozvoli povratak u zemlju. U-
mesto odobrenja, odlukom istog organa 4. juna 1933. prognan je na dve godine
u Kazahstan. Uskoro je i ova odluka izmenjena – 27. avgusta prognan je na
izdržavanje preostalog dela kazne u Saratov na Volgi, odakle je, godinu dana
kasnije pobegao iz logora.
Uhapšen je 1. novembra 1934. prilikom pokušaja bekstva – ilegalnog pre-
laska rusko-poljske granice.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 17. novembra 1934. osuđen na tri go-
dine zatočenja u popravno-radnom logoru. Novu kaznu izdržavao je u
Belbaltlagu, željeznička stanica Medvežjegorsk u Kareliji.
Tokom izdržavanja kazne, Dragić je, prema podacima Informativnog o-
deljenja Ministarstva unutrašnjih poslova za Republiku Karelija, 4. avgusta
1936. izvršio samoubistvo u 8-om odeljenju Belbaltlaga NKVD.
Rehabilitovan po svim kaznama 14. decembra 1963. odlukom Sudskog
kolegijuma za krivična dela VS RSFSR.
DRAGOVIĆ MIHAJLO – ДРАГОВИЧ МИХАИЛ СЕМЕНОВИЧ

Rođen 1893. u gradu Fijuma u Austriji, treba Fiume sada Rijeka (Hrvat-
ska), Srbin, iz radničke porodice, srednje obrazovanje. Kao austrougarski poda-
nik 1914. pozvan je u vojsku, poslat na front, gde je 1915. pao u rusko zaroblje-
ništvo i otpremljen u Rusiju. Godine 1916. došao je u Donbas, kasnije ovde
ostao, zasnovao porodicu i primio državljanstvo Sovjetskog Saveza. Član
VKP(b) je od 1928. godine, isključen iz partije 1931. zbog trockističke agitaci-
je. U vreme hapšenja sa ženom i petoro dece živeo je u gradu Lisičanski (Ukra-
jina) i radio kao kotlar u rudarskom oknu „Podzemgas“ tresta „Lisičanskugolj“.
Rešenjem trojke UNKVD za Vorošilovgradsku (Lugansku) oblast od 29.
septembra 1938. pod optužbom za kontrarevolucionarno diverzantsko-špijunsko
delovanje osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 26. jula 1960. odlukom VT KVO.
DRLJAČIN PETAR – ДРЛЯЧИН ПЕТР ВАСИЛЬЕВИЧ

Rođen 1892. u selu Stanišiu ili Stanašg u Jugoslaviji, možda Stanišić –
Sombor (AP Vojvodina – Srbija), Slovak, iz siromašne seljačke porodice, niže
obrazovanje – obućar. Živeo je i radio do 1916. u Budimpešti, kada je kao aus-
trougarski podanik mobilisan i upućen na front. Prešavši liniju fronta 1917.
predao se ruskoj vojsci. Od marta 1918. živeo je u gradu Balašov u Saratovskoj
69
oblasti, ovde je zasnovao porodicu i ostao do hapšenja radeći u obućarskoj radi-
onici.
Uhapšen 22 (15) jula 1941. godine.
otkrivanje državne tajne i antisovjetsku agitaciju osuđen na 10 godina zatočenja
u popravno-radnom logoru.
Umro 31. oktobra 1942. u toku izdržavanja kazne u nekom od logora u
Saratovskoj oblasti.
Rehabilitovan 16. septembra 1958. odlukom SOS.
DUBOVSKI FRANC – АНЦУПОВ ЕВГЕНИЙ НИКОЛАЕВИЧ

Rođen 2. januara 1898 (1900), Kovin–Pančevo (AP Vojvodina – Srbija),
Mađar, iz radničke porodice, niže obrazovanje – metalski radnik, član KPJ od
1925. godine. Učio je bravarski zanat u fabrici lokomotiva u Temišvaru, a po-
tom ovde ostao do 1919. godine. Narednih 7 godina radio je u svojoj struci u
Ćupriji, Inđiji i Subotici. U jesen 1926. odlukom CK KPJ upućen je na partijsko
Tokom 1926–1927. pohađao KUNMZ. Preveden je u članstvo VKP(b)
1926. godine. Potkraj 1927. napusTjO je KUNMZ zbog bolesti (tuberkuloza),
zaposlio se u Tramvajskom preduzeću, a kasnije zasnovao porodicu i primio
državljanstvo Sovjetskog Saveza. U vreme hapšenja sa porodicom (ženom i
dvoje dece) živeo je u Moskvi i radio u zavodu „SVARZ“ kao zamenik rukovo-
dioca mehaničkog pogona.
tamnici u Moskvi.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 8. juna 1938. kao „socijalno opasan
element“ osuđen na 8 godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Rehabilitovan 25. februara 1957 odlukom PMGS.
DUBRAVČIĆ PAVAO-PAVLE – ДОМБРОВСКИ БОРИС

ВАСИЛЬЕВИЧ
Rođen 31. oktobra 1900, Rijeka (Hrvatska), Hrvat, visoko obrazovanje –
ekonomista. Trgovačku akademiju završio je na Sušaku, a zatim 1920–1924.
radio u Jugoslovenskoj banci u Celju. Kada je u maju 1924. otpušten zbog
angažovanja u radničkom pokretu, emigrirao je u Francusku, gde je radio u
različitim preduzećima. Tokom 1925–1927. završio je Višu komercijalnu školu
u Parizu. Član je KP Francuske od 1926. godine, a po sindikalnoj i partijskoj
liniji radio je među među jugoslovenskom radnom emigracijom. Potkraj 1928.
vraTjO se u Celje, zaposlio u firmi „Braća Batić“ i ilegalno delovao među šum-
skim radnicima. Ponovo je otišao u Francusku u maju 1930. godine i bio akti-
van u Jugoslovenskoj podsekciji KP Francuske i sindikalnom pokretu. Uhapšen
je krajem iste godine i proteran u Belgiju. Zbog rada među rudarskim radnici-
ma, u februaru 1931. uhapšen je i prognan. Prešao je u Švedsku, ali je u Sto-
kholmu ubrzo uhapšen, u logoru za „socijalno štetne elemente“ proveo je 15
70
meseci, a zatim proteran. Živeći ilegalno, u Švedskoj je ostao još izvesno vreme
i potom otišao u Sovjetski Savez.
U Moskvu je došao u junu 1932. sa kćerkom, nastanio se i 1933. godine
primio državljanstvo SSSR. Tokom 1933–1937. završio je Finansijsko-
ekonomski fakultet. Radio je u „Međunarodnoj knjizi“, preduzeću „Gosplan“,
Upravi Narkoma mesne industrije i Narkoma odbrane u Moskvi, a od 1941. u
mnogim sovjetskim preduzećima (najduže u Saratovskoj oblasti).
Već od septembra 1937. godine (kada je uhapšena i na 20 godina logora
osuđena njegova bivša žena, od koje se rastao 1936), prema njegovoj izjavi, sve
do sredine pedesetih godina bio je pod stalnom prismotrom organa NKVD.
Često je morao da menja kako preduzeća, tako i prebivališta, a tri puta je bio
podvrgnut dužim istragama: od novembra 1938. do maja 1941, od marta 1947.
do decembra 1949. i od juna 1951. do 30. januara 1956. kada je oslobođen
odlukom Narodnog suda u Kadijevki Almaznaja.
VraTjO se u Jugoslaviju 15. maja 1957. godine. Živeo je u Rijeci i bio
zaposlen kao komercijalni referent u preduzeću „Brodomaterijal“.
DULAR FRIDL – АНДРИАНОВ ДМИТРИЙ ПЕТРОВИЧ; pseud.

Caufalj Alfred i Ruja
Rođen 28. jula 1910 (1909), Linc (Austrija), Slovenac, iz radničke poro-
dice, srednje obrazovanje – trgovački pomoćnik, član SKOJ od 1927. godine.
Radio je i partijski delovao u Ljubljani. Aktivan je u Kulturno-sportskom druš-
tvu „Svoboda“ i sindikatima, bio član MK i kraće vreme PS SKOJ za Sloveniju.
Početkom maja 1929. emigrirao u Nemačku, gde je godinu dana radio kao ru-
darski radnik. U Ljubljanu se vraTjO početkom juna 1930. i pošto je nastavio sa
komunističkim delovanjem, nekoliko puta je hapšen. Ponovo je emigrirao sre-
dinom 1931. godine, otišao u Beč, odakle je odlukom Centralnog rukovodstva
KPJ upućen na partijsko školovanje u Moskvu.
Tokom 1931/32. pohađao KUNMZ. Sredinom 1932. godine, za vreme
provere članova KPJ u Moskvi, odlukom Komisije IKK KI isključen je iz parti-
je „zbog dezertiranja sa partijskog rada“, a zatim udaljen sa KUNMZ i poslat na
rad u proizvodnju u Tulsku oblast. Radio je u Metalurškom zavodu „Džeržin-
ski“ kao palilac mina.
Uhapšen u avgustu 1933. prilikom pokušaja bekstva iz Sovjetskog Save-
za u Poljsku.
Rešenjem trojke pri OGPU za Moskovsku oblast od 13. februara 1934.
osuđen na tri godine lišenja slobode.
Reahabilitovan 14. decembra 1963. odlukom Sudskog kolegijuma za kri-
vična dela VS RSFSR.
DULENČIĆ IGNJAT – ДУЛЕНЧИЧ ИГНАТ МАТВЕЕВИЧ

Rođen 1883, Đurđevac – Koprivnica (Hrvatska), Hrvat, iz radničke poro-
dice, niže obrazovanje – radnik. Tokom 1904–1908. služio je kao mornar u Puli.
U potrazi za poslom 1913. otišao je u Ameriku, sa bratom i sestrom živeo je u
71
Klivlendu i radio kao tesar. Ameriku je napusTjO 1931. i sa ženom i dvoje dece
otišao na rad u Sovjetski Savez. Nastanio se u gradu Ufa, zaposlio na građevini
kao tesar i primio državljanstvo SSSR. Godine 1932. prešao je u Kazanj odakle
je 1934. otišao u Moskvu i radio na izgradnji stanice Kuskovo.
Uhapšen u aprilu 1938. i osuđen na tri godine zatočenja u popravno-
radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Arhangelskoj oblasti.
Posle puštanja na slobodu živeo je u Kalugi i bio zaposlen u svojoj struci
u zavodu „Elektrosčotčik“. I tokom nemačke okupacije nastavio je da radi u
zavodu. Sem toga, kao prevodilac odlazio je sa nemačkim vlastima u naselja
prilikom oduzimanja stoke.
Nakon oslobođenja Kaluge od Crvene armije, rešenjem VT vojske
NKVD za odbranu pozadine 50. armije od 11. juna 1942. pod optužbom za
„saradnju sa stranom državom koja je bila u ratu sa SSSR-om“ i za propagandu
i agitaciju s ciljem slabljenja sovjetske vlasti, osuđen na 10 godina zatočenja u
Rehabilitovan 17. jula 1992. odlukom PKO.
DURKOVIĆ DŽON- ДУРКОВИЧ ДЖОН РОДОВИЧ

Rodjen 1898, mesto Zablak (Zabljak) u Jugoslaviji, Srbin, bravarski rad-
nik. Nije poznato odakle je, kada i kako došao u Sovjetski Savez. Na osnovu
imena moglo bi se pretpostaviti da je živeo u Americi do početka 30-ih godina
kada je, kao ekonomski emigrant potražio posao u SSSR-u. Ovde je živeo u
gradu Ordžonikidze.
Rešenjem Severo - Kavkaskog pokrajinskog suda od 26. (29.) februara
1936. osudjen je na 10 godina zatočenja u popravno- radnom logoru.
Oslobodjen 15. aprila 1944. iz Pečorlaga.
DVORNI LEON – ДВОРНЫЙ ЛЕОН ФРАНЦЕВИЧ

Rođen 1890, Daruvar (Hrvatska), Jugosloven, iz radničke porodice, sred-
nje obrazovanje – bravarski radnik, član KPJ od 1922. godine. Posle izučenog
bravarskog zanata, u potrazi za poslom 1908. dospeo je u Ameriku, postao član
Socijaldemokratske partije SAD i ovde ostao tri godine. Pošto se vraTjO u zem-
lju 1911. na odsluženje vojnog roka, Prvi svetski rat zatekao ga je kao redova u
austrougarskoj vojsci. Ubrzo je pao u rusko zarobljeništvo, ali je uspeo da po-
begne. Tokom 1916–1919. služio je u češkoj vojsci. Početkom 20-ih godina
došao je u Jugoslaviju, pristupio komunističkom pokretu, ali nakratko. Od 1924.
godine ponovo je u Americi, živeo je i radio u Čikagu i bio aktivan u savezu
revolucionarnih metalaca „Union metall Traut“. Ameriku je napusTjO 1931. i
otišao na rad u Sovjetski Savez. Sa ženom i kćerkom nastanio se u Gorkom i
zaposlio kao bravar u fabrici automobila „Molotov“. Primio je državljanstvo
SSSR, 1932. postao član VKP(b), ali je u oktobru 1935. isključen.
72
Rešenjem Komisije NKVD SSSR i Javnog tužioca SSSR od 7. februara
1938. pod optužbom za špijunažu osuđen na streljanje.
Reahabilitovan 28. oktobra 1957. odlukom VT MVO.
DŽANIĆ ISMET (IVAN) – ДЖАНИЧ (ДЖАНЧ) ИСМЕТ (ИВАН)

ИБРАГИМОВИЧ (АЛЕКСАНДРОВИЧ)
Rođen 1891, Sarajevo (Bosna i Hercegovina). Hrvat, iz zanatlijske poro-
dice, niže obrazovanje – časovničar. Početkom Prvog svetskog rata kao austro-
ugarski podanik bio je mobilisan i upućen na front. Zarobljen je 1917. i kao
ratni zarobljenik otpremljen u Rusiju, gde je ostao. Nastanio se u Birsku u
Baškiriskoj ASSR i ubrzo zasnovao porodicu (žena i dvoje dece). Radio je kao
časovničar, a 1932. primio državljanstvo SSSR.
Uhapšen 25. jula 1937. u Birsku.
Rešenjem trojke NKVD BASSR od 10. novembra 1937. pod optužbom
za špijunažu i kontrarevolucionarnu propagandu (bavio se špijunažom u korist
fašističke Nemačke, bio član kontrarevolucionarne ustaničke organizacije i
sprovodio trockističku propagandu) osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-
radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Usollagu u Permskoj oblasti.
Umro 9. novembra 1941. u logoru.
Rehabilitovan 7. februara 1958. odlukom VT JUVO.
ĐORĐEVIĆ RADMILA – ГРИГОРЬЕВА ДЖОРДЖЕВИЧ

РАДМИЛА ИВАНОВНА
Rođena 19. oktobra 1901 (1902), Leskovac (Srbija), Srpkinja, visoko
obrazovanje – profesor, prevodilac i naučni radnik, član SKOJ od 1920. godine.
Živela je sa roditeljima u Beogradu, gde je završila gimnaziju i Filozofski fakul-
tet – istoriju. Kao student bila je član Sekretarijata Kluba studenata komunista,
rukovodilac Udruženja studentkinja, predstavnik studenata u Narodnom odboru
za pomoć gladnima u Rusiji, a posle poraza septembarskog ustanka u Bugarskoj
(1923), angažovana je na prihvatanju i pružanju pomoći bugarskim revoluciona-
rima. Istovremeno, radila je i po sovjetskoj obaveštajnoj liniji. Pred opasnošću
od hapšenja, potkraj 1924. godine, po nalogu rukovodstva KPJ emigrirala je u
Beč, a zatim u Berlin, odakle je upućena u Sovjetski Savez.
U Moskvu je došla prvih dana januara 1925. godine. Ovde se nastanila i
primila državljanstvo SSSR. Tokom 1925–1967. radila je u političkim, vojnim i
naučnim ustanovama kao predavač (Moskovskom državnom univerzitetu, Insti-
tutu za strane jezike Crvene armije, Akademiji nauka SSSR, Ministarstvu spolj-
ne trgovine i dr.). Pripremila je samostalno ili u saradnji sa sovjetskim i jugo-
slovenskim autorima nekoliko rečnika rusko-srpskog i srpsko-ruskog jezika.
Pred hapšenje bila je stariji predavač na Katedri slavenskih jezika Filološkog
fakulteta MGU.
Uhapšena 26. novembra 1949. godine.
73
Odlukom OS pri MGB SSSR od 26. marta 1952. kao „socijalno opasan
element“ osuđena na 10 godina progonstva u Krasnojarski kraj. Zbog teških
zatvorskih uslova razbolela se fizički i psihički, pa je duže vreme provela u
psihijatrijskim bolnicama Moskve i Kazanja, da bi na kraju bila smeštena u
Invalidski dom u selu Agul.
Rehabilitovana 7. maja 1955. odlukom VK VS SSSR.
Posle rehabilitacije, 1. oktobra 1955. došla je u Moskvu. Nameravala je
da se vrati u zemlju, ali je zadržana zbog priprema i štampanja srpskohrvatsko-
ruskog rečnika. Posle toga je zbog bolesti upućena na Neuropsihijatrijsku klini-
ku Akademije nauka SSSR i zadržana na lečenju dve godine. U Jugoslaviju se
vratila u martu 1967, živela je u Beogradu i ovde umrla.
ĐUKANOVIĆ PETAR – ГОРОДЕЦКИЙ БОРИС ПЕТРОВИЧ; pse-

ud. Frane i Svetogorski.
Rođen 27. oktobra 1898, selo Dajbabe – Podgorica (Crna Gora), Crnogo-
rac, iz siromašne seljačke porodice, niže obrazovanje – stolarski radnik i tokar,
član KPJ od 1922 (1923) godine. Radio je i partijski delovao na Cetinju. Odlu-
kom CK KPJ u jesen 1926. upućen je na partijsko školovanje u Moskvu.
1926. godine. Pripadao je „levoj“ opoziciji na KUNMZ – 1929. jedan od potpi-
snika majskog pisma jugoslovenskih studenata – grupa „41“. Posle okončanja
KUNMZ, godinu dana radio je kao partijski radnik na severnom Kavkazu, u
gradu Mozdok (Kabardino-Balkarska ASSR), a zatim je zbog bolesti vraćen u
Moskvu. Zaposlio se u Ministarstvu za industriju, a u međuvremenu zasnovao
porodicu i primio državljanstvo Sovjetskog Saveza. Godine 1933. po partijskoj
liniji poslat je u Ukrajinu – radio je u Vinici i Kalimovskom rejonu Vinicke
oblasti. Početkom oktobra 1936. bio je uključen u grupu oko 150 jugosloven-
ci Kominterne da se vrate na rad u zemlju. Veliki talas čistki koji je uskoro
nastupio, omeo je realizovanje ovog plana. Tako je sa ženom i sinom ostao u
Vinickoj oblasti, radeći kao zamenik načelnika Politodjela Novogrebljanskog
sovhoza šećerne repe.
Rešenjem trojke UNKVD za Vinicku oblast od 2. oktobra 1938. pod
optužbom za „zloupotrebu položaja u privatne svrhe“ i da je „sin kulaka“, te
izjavu da je „položaj žena u Crnoj Gori bolji nego u Rusiji“, osuđen na pet godina
progonstva u Kazahstan. Kaznu je izdržavao u Akmolinskoj oblasti u mestu
Atbasar, radeći na izgradnji Staljinsko-Magnitogorske magistrale. Početkom
1945. mobilisan je u Crvenu armiju i u njoj ostao do 27. avgusta iste godine.
Rehabilitovan 27. juna 1956. odlukom VT PrVO.
Posle demobilizacije sa porodicom je živeo u Moskvi, radeći kao fizički
radnik. Istovremeno je pohađao večernju školu i stekao zvanje inženjera. Umro
je 16. oktobra 1986. godine.
74
ĐURAN VASILIJE – ДЗЮРАН ВАСИЛИЙ ИЛЬИЧ
Rođen 1887, Livno (Bosna i Hercegovina), Austrijanac, iz radničke po-
rodice, nepismen. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio
je mobilisan, a 1915. godine na frontu u Karpatima pao u rusko zarobljeništvo i
kao ratni zarobljenik dospeo u Orel. Ostao je u Sovjetskoj Rusiji, zasnovao po-
rodicu i primio sovjetsko državljanstvo. U vreme hapšenja sa ženom i petoro
dece živeo je u Moskovskoj oblasti u selu Novo-Arhangelskoje (rejon Mitiščin-
ski) i radio u sovhozu „Dirižablstroj“ kao fizički radnik.
Uhapšen 8. marta 1938. godine. Pod istragom u zatvoru proveo je oko 13
meseci – rešenjem UNKVD MO od 26. marta 1939. istražni postupak je obu-
stavljen, a on oslobođen.
ĐURIČIĆ IVAN (MLADEN) – ДЖУРИЧИЧ ИВАН ВАСИЛЬЕВИЧ

Rođen 25. januara 1886 (1888, 1896), selo Božanovići – Foča (Bosna i
Hercegovina), Srbin, iz seljačke porodice, niže obrazovanje – železnički radnik.
Kao dečak napusTjO je porodicu i došao u Beograd. Kasnije je živeo i radio u
Bugarskoj, Grčkoj, Turskoj i Italiji. Preko Crvenog krsta 1904. obreo se u Man-
džuriji i 8 meseci proveo u sanitetskom odredu. Posle povratka u Beograd stu-
pio je u komitsku organizaciju, završio obaveštajnu školu i potom radio na pri-
kupljanju različitih informacija i izvođenju terorističkih akcija. Uhapšen je u
aprilu 1911. kao dezerter, upućen u Beč i kao austrougarski podanik pozvan na
odsluženje vojnog roka. Nekoliko meseci kasnije, pobegao je u Srbiju, ali je u
avgustu 1913. ponovo uhapšen i presudom Prekog vojnog suda za dezerterstvo
osuđen na tri i po godine lišenja slobode. Kada je u maju 1914. oslobođen, ile-
galno je otišao u Srbiju i nastavio da radi u komitskoj organizaciji. Po objavi
mobilizacije 1914. stupio je u vojsku, a u avgustu se predao Rusima. Kao ratni
zarobljenik služio je kod ruskih generala kao prevodilac i pratilac zarobljenika.
U proleće 1916. dospeo je na Krf, odakle se ubrzo vraTjO u Rusiju sa nalogom
generala Živkovića da radi na prikupljanju ratnih zarobljenika koji žele da stupe
u srpsku vojsku. Sa prikupljenim dobrovoljcima iz Odese je, u sastavu 1. srpske
dobrovoljačke divizije, u avgustu 1916. poslat na rumunski front, odakle su,
posle teškog poraza, ostaci vojske vraćeni u Odesu. Oko 8 meseci lečio se u
Odesi i Rostovu na Donu, a zatim ponovo upućen na front. Potkraj 1917. na-
pusTjO je vojsku i u Rostovu na Donu prešao na stranu boljševika – služio je u
Crvenom gardijskom odredu, a potom u 1. specijalnom revolucionarnom odre-
du. Obolevši od tifusa u januaru 1919. godine, ostao je u Vladikavkazu (Ordžo-
nikidze). Tri meseca kasnije, ovde je uhapšen uz naređenje da se odmah vrati u
Srbiju. Umesto toga, posle šestomesečnog skrivanja u Rostovu na Donu, pono-
vo je otišao u Vladikavkaz i sa porodicom koju je u međuvremenu zasnovao, od
maja 1923. stalno se nastanio. U vreme hapšenja bio je zaposlen u „Sojuzplodo-
vošč“ kao sprovodnik vagona sa tovarom.
Rešenjem trojke NKVD SO ASSR od 25. avgusta 1937. pod optužbom za
kontrarevolucionarno delovanje u korist stranih država, osuđen na streljanje.
75
Streljan 27. avgusta 1937. u Ordžonikidzeu.
Rehabilitovan 18. oktobra 1991. odlukom PSO ASSR.
ERDELI (ERDELJI) ANDREJ – ЭРДЕЛИ АНДРЕЙ СТЕПАНОВИЧ

Rođen 1891, mesto Mohol, sada Mol – Subotica (AP Vojvodina – Srbi-
ja), Mađar. Tokom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio je mobi-
lisan i upućen na front. Zarobljen je sredinom 1917. u borbi kod mesta Sborovo.
Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju, u logor ratnih zarobljenika kod
Vladivostoka. Posle puštanja na slobodu krajem 1919. godine, ostao je u
Sovjetskoj Rusiji. Prešao je u Vladivostok, ovde se nastanio, kasnije zasnovao
porodicu (žena i kćer) i primio državljanstvo Sovjetskog Saveza. Narednih go-
dina radio je kao prevodilac, predavač u školi i u izdavaštvu kao rukovodilac
odeljenja knjiga.
Uhapšen je u leto 1931. i pod istragom u Habarovsku proveo godinu da-
na. Od jeseni 1932. do hapšenja bio je zaposlen u Tihookeanskom naučno-
istraživačkom institutu ribne privrede i okeanografije kao naučni sekretar.
Rešenjem trojke UNKVD za Primorsku oblast DaleKIstočnog kraja od
24. oktobra 1938. pod optužbom za špijunažu u korist Nemačke osuđen na stre-
ljanje uz konfiskovanje imovine.
Streljan 22. novembra 1938. u Vladivostoku.
Rehabilitovan 28. februara 1956. odlukom TTF.
ERDELJAN SLAVKO – ЭРДЕЛЬЯН СЛАВКО ЮРКИЧ

Rođen 1894, mesto Sanad – Čoka (AP Vojvodina – Srbija), Srbin, iz se-
ljačke porodice. Tokom Prvog svetskog rata bio je mobilisan, upućen na front,
1916. na Galicijskom frontu zarobljen i kao ratni zarobljenik otpremljen u Rusi-
ju. Posle oslobođenja iz zarobljeništva 1918, narednih 15 godina proživeo je u
Ukrajini i u, međuvremenu, zasnovao porodicu. U Korsunu i Voznesensku radio
je kao bravar i obućar, a u Kijevu, posle prekida školovanja na Inženjersko-
melioracionom fakultetu, kao hidrotehničar. Godine 1933. prešao je u Kabardi-
no-Balkarsku Republiku, gde je u gradu Nalčik živeo i radio do hapšenja.
Rešenjem Sudskog kolegijuma za krivična dela VS KBR od 16. februara
1939. pod optužbom za antisovjetsku propagandu osuđen na 10 godina lišenja
slobode. Novom odlukom istog organa od 19. oktobra 1939. ova kazna je uki-
nuta, a on posle 14 meseci istrage pušten na slobodu.
Rehabilitovan 16. februara 2004. odlukom OP KBR.
ERJAVŠEK ALOJZ – ЭРЯВШЕК АЛОЙЗ, pseud. Bill i Marok u

Francuskoj i Belgiji
Rođen 14. decembra 1896. u selu Brek, treba Breg pri Zagradcu – Ljub-
ljana (Slovenija), Slovenac, iz seljačke porodice, srednje obrazovanje – strugar.
Tokom 1920–1925. radio je u Trbovlju i Zagrebu. U potrazi za poslom, u maju
76
1925. emigrirao je u Francusku. Izvesno vreme radio je na izgradnji puta Mona-
ko-Monte Carlo kao radnik, a zatim obavljao različite poslove. Uključio se u
radnički pokret, bio je aktivan u sindikatu i Crvenoj pomoći, od 1926. je član
KP Francuske, a 1928. imenovan je za sekretara „Jugoslovenske centralne pod-
sekcije za sindikalni rad“. Godinu dana kasnije, u maju 1929. prešao je u Belgi-
ju i zaposlio se u fabrici boja u Briselu. Ovde je organizovao „Savez jugoslo-
venskih radnika u Belgiji“ i bio sekretar „Jugoslovenske podsekcije komunista
pri KP Belgije“. VraTjO se ilegalno u Pariz u avgustu 1930. godine i nastavio sa
radom u Jugoslovenskoj centralnoj podsekciji. Uhapšen je u oktobru 1931. i u
zatvoru zadržan tri sedmice. Posle puštanja na slobodu, poslat je u Španiju, gde
je 14 meseci proveo na ilegalnom radu u Barseloni.
U Sovjetski Savez došao je u januaru 1933. godine. Raspoređen je u
Sverdlovsk, najpre je radio kao strugar u „Uralmašu“, potom bio sekretar Re-
jonskog komiteta MOPR i direktor Doma invalida. Posle prelaska u Kungur, bio
je upravnik odmarališta „Pesčanka“.
Uhapšen 4. januara 1938. u Kunguru pod optužbom za špijunažu i antiso-
vjetsku propagandu. Pod istragom u zatvoru je proveo 18 meseci – rešenjem
UNKVD za Permsku oblast od 10. jula 1939. istražni postupak je obustavljen
zbog nedostatka dokaza, a on oslobođen.
VraTjO se u Jugoslaviju sredinom 1945. godine.
ERRO ALEKSANDAR – ЭРРО АЛЕКСАНДР АНТОНОВИЧ

Rođen 25 maja 1895. u Bosni i Hercegovini, Srbin, niže obrazovanje. Po-
četkom Prvog svetskog rata mobilisan je u austrijsku vojsku i upućen na front.
Zarobljen je 1915. i kao ratni zarobljenik otpremljen u Rusiju, u grad Kansk u
Krasnojarskom kraju. Ovde se kasnije nastanio i zasnovao porodicu (žena i
dvoje dece). U vreme hapšenja živeo je u mestu Užur i radio kao ložač na že-
leznici.
Rešenjem trojke UNKVD za Krasnojarski kraj od 5. februara 1938. pod
optužbom za antisovjetsku agitaciju osuđen je na smrt.
Streljan 22. februara 1938. u gradu Ačinsk.
Rehabilitovan 2. aprila 1960. rešenjem Prezidijuma Krasnojarskog obla-
snog suda.
ERORR VASILIJE – ЭРОРР ВАСИЛИЙ ДМИТРИЕВИЧ

Rođen 1894, Niš (Srbija), Srbin, iz siromašne seljačke porodice, niže
obrazovanje. Godine 1918. dospeo je u Sovjetsku Rusiju sa Nemcima za vreme
okupacije Ukrajine. Ovde je ostao, živeo u selima donskih kozaka, gde je imao
veliko kulačko imanje koje je 1932. oduzeto. U vreme hapšenja sa ženom živeo
je u Vorošilovgradu (Lugansku) i radio kao stražar u vatroganskoj odbrani
„Gorvnutorga“.
77
Rešenjem Vorošilovgradskog oblasnog suda od 26. jula 1941. pod optu-
žbom za antisovjetsko delovanje osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-
radnom logoru.
Rehabilitovan 28. februara 1992. odlukom zamenika generalnog Javnog
tužioca Ukrajinske SSR.
FABRO ANGELINA – ФАББРО АНГЕЛИНА ГЕОРГИЕВНА

Rođena 7. decembra 1899. u selu Tiso-Hedlik u Srbiji, verovatno u Voj-
vodini, Srpkinja, iz službeničke porodice, srednje obrazovanje i kurs iz akušer-
stva. Živela je i školovala se u Srbiji, a 1919. otišla u Rusiju. Tokom 1919–
1921. kao medicinska sestra sa Crvenom armijom bila je na frontu, a narednih
godina radila na Kavkazu u svojoj struci. Godine 1931. došla je na Ural, nasta-
nila se u rejonu grada Kizel – selu Karer-Izvestnjak u Permskoj oblasti, zasno-
vala porodicu, primila državljanstvo Sovjetskog Saveza i do hapšenja radila u
bolnici kao akušerka.
Uhapšena 6. avgusta 1937. godine.
Rešenjem trojke UNKVD za Sverdlovsku oblast od 27. septembra 1937.
pod optužbom za kontrarevolucionarne terorističke namere protiv rukovodilaca
partije i vlade osuđena na streljanje uz konfiskovanje imovine.
Streljana 2. oktobra 1937. godine.
Rehabilitovana 26. marta 1964. odlukom POS.
FAJMUT IVAN – НЕКРАСОВ ГРИГОРИЙ ИВАНОВИЧ; pseud.

Šumer
Rođen 1901, Črna – Ravne na Koroškem (Slovenija), Slovenac, iz rad-
ničke porodice, niže obrazovanje – metalski radnik, član KPJ od 1927. godine.
Radio i partijski delovao u Guštanju, zbog čega je otpušten sa posla. Odlukom
CK KPJ 1929. upućen je na partijsko školovanje u Moskvu.
Posle završenog KUNMZ, zaposlio se u Volgogradu u fabrici traktora kao
instruktor među stranim radnicima. Od proleća 1936. godine, nakon završene
dvogodišnje Pravne škole radio je kao sudija u Astrahanu. Početkom oktobra
ovog plana. Tako je do hapšenja ostao u Astrahanu.
pod optužbom za špijunažu osuđen na streljanje.
78
FELBAB ACA – ГОВАРЖДИН МИХАИЛ СЕМЕНОВИЧ
Rođen 1892, Bašaid – Zrenjanin (AP Vojvodina – Srbija), Srbin, niže
obrazovanje, iz seljačke porodice. Početkom Prvog svetskog rata kao austrou-
garski podanik pozvan je u vojsku i upućen na rusko-nemački front, gde se u
jesen 1915. predao ruskoj vojsci. Naredne dve godine proveo je u logorima za
ratne zarobljenike u Kijevu i Moskvi. Posle puštanja iz logora, nastanio se u
Moskvi i kasnije primio državljanstvo Sovjetskog Saveza. U vreme hapšenja
radio je u Moskovskom trolejbuskom remontnom zavodu kao elektromonter.
Uhapšen 4. januara 1950. godine. U toku istrage bio je u zatvoru UMGB
za Moskovsku oblast.
Rešenjem OS pri MGB SSSR od 19. aprila 1950. pod optužbom za kon-
trarevolucionarnu propagandu osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-
radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Unženskom logoru u Gorkovskoj oblasti.
Prevremeno oslobođen iz logora rešenjem Centralne komisije za preispi-
tivanje predmeta lica osuđenih za kontrarevolucionarne zločine, koja se nalaze u
logorima, kolonijama i tamnicama MVD SSSR, kao i progonstvu na prisilnom
boravku od 29. avgusta 1955. kojim je krivično delo ukinuto, a krivični postu-
pak obustavljen.
FIATOVIĆ (FIJATOVIĆ) BORIS – ФИАТОВИЧ БОРИС

ЛАЗАРЕВИЧ
Rođen 1891. u mestu Veršic, verovatno Vršac (AP Vojvodina – Srbija),
Srbin, iz zanatlijske porodice, niže obrazovanje – berberin i poslastičar. Po izbi-
janju Prvog svetskog rata bio je mobilisan, upućen na front i ubrzo zarobljen.
Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju, u Tatarstan. Tokom 1915–1918.
boravio je u gradu Bugulma i radio u pekari, a 1918–1920. u selu Mihajlovka.
Godine 1921. nastanio se u selu Lukinki i ovde zasnovao porodicu (žena i
četvoro dece).
Uhapšen 7. februara 1930. pod optužbom da pripada grupi kulaka. Reše-
njem trojke OGPU od 14. maja 1930. bio je oslobođen, pošto je osuđen na vre-
me provedeno u zatvoru.
Posle puštanja na slobodu prešao je u Srednje Volžski kraj i radeći kao
berberin do početka 1933. živeo u selu Ruskije Bokli, a potom u selu Sarmano-
vo. Odavde je 1935. otišao u grad Zainsk i otvorio svoju radnju.
Ponovo je uhapšen 13. novembra 1937. godine.
Rešenjem trojke UNKVD pri NKVD Tatarske Republike od 28. decem-
bra 1937. pod optužbom za kontrarevolucionarnu agitaciju, klevetanje sovjetske
vlasti i štampe, te širenje provokatorskih glasina 1934. godine o gladi u Sovjet-
skom Savezu osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Rehabilitovan 22. decembra 1956. i 20. marta 1990. odlukama Prezidiju-
ma VS i Javnog tužilaštva TASSR.
79
FILIPOVIĆ FILIP – ФИЛИППОВИЧ ФИЛИПП ВАСИЛЬЕВИЧ:
pseud. Bauman, Baum, Bošković, Kovač, Petrović, Karić, Boris, Franc, Ružić i
Moravac
Rođen 21. juna 1878, Čačak (Srbija), Srbin, iz službeničke porodice, vi-
soko obrazovanje – profesor, kasnije naučni i partijski radnik, član RSDRP od
1905, SSDP 1912. i KPJ 1919. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u
Čačku, a maturirao u Beogradu. Godinu dana studirao je na Tehničkom fakulte-
tu, 1899. studije nastavio u Petrogradu i 1904. diplomirao na Matematičkom
otseku Fizičko-matematičkog fakulteta s odličnim uspehom. Posle završenih
studija, bavio se pedagoškim radom: kao profesor 1905–1912. radio je u „De-
midovskoj ženskoj trgovačkoj akademiji“ i povremeno predavao matematiku na
večernjim radničkim kursevima. Socijalističkom pokretu pristupio je 1897. kao
student u Beogradu i revolucionarni rad nastavio tokom studija u Rusiji. Za
vreme prve ruske revolucije (1905) primljen je za člana RSDRP, u njeno
boljševičko krilo. Po povratku u Srbiju, u junu 1912. postavljen je za sekretara
Radničke komore, a od 1915. bio je i član Glavne uprave SSDP. Uhapšen je
potkraj avgusta 1916. i interniran u logor u Ašahu (Gornja Austrija), u maju
1917. prebačen u Beč i tu konfiniran. Zbog učešća u oružanim demonstracijama
crvenih gardista i njihovom sukobu sa policijom 22. novembra 1918. proteran je
iz Austrije. U zemlju se vraTjO početkom januara 1919. i poveo akciju za uje-
dinjenje radničke klase novostvorene države na revolucionarnoj osnovi. Jedan je
od osnivača KPJ i njenih najistaknutijih rukovodilaca, sekretar CV i član IO
KPJ, prvi predsednik komunističke opštine u Beogradu, komunistički poslanik,
saradnik radničkih partijskih listova i časopisa. Tokom 1919. i 1920. hapšen je
više puta, a u vezi sa pokušajem atentata na regenta Aleksandra (1921) zajedno
s ostalim rukovodiocima KPJ optužen za njegovo organizovanje i na tzv. Vi-
dovdanskom procesu osuđen na dve godine zatvora. Po izlasku na slobodu,
odmah se uključio u partijski rad: početkom 1924. biran je za sekretara CV KPJ,
predsednika CO KPJ i sekretara CO NRPJ.
Kao delegat KPJ bio je na V kongresu KI u Moskvi (jun-jul 1924) na
kome je izabran za člana Izvršnog komiteta. Posle kongresa ostao je na radu u
Kominterni. Od kraja 1924. predstavnik je KPJ u Seljačkoj internacionali (Me-
đunarodnom seljačkom savetu), potom i član njenog Prezidijuma, a od juna
1925. član je i izvršnih organa MOPR. Narednih 6 godina proveo je na partij-
skom ilegalnom radu u Beču i Berlinu. Bio je predstavnik KPJ u BKF, član
Prezidijuma i Izvršnog biroa, zastupao Kominternu u Seljačkoj internacionali i
njen predstavnik za Balkan i Srednju Evropu. Učestovovao je u radu I međuna-
rodnog antifašističkog kongresa u Berlinu (1929), Međunarodne konferencije
komunističkih partija Centralne i Jugoistočne Evrope u Konstanci (1929) i na I
evropskom seljačkom kongresu u Berlinu (1930). Prisustvovao je V, VI i VII
kongresu KI (1924, 1928 i 1935) i gotovo svim proširenim plenumima IKKI.
Tih godina bio je, takođe, angažovan u radu KPJ: delegat je na III i IV kongresu
KPJ (1926,1928. u Beču i Drezdenu), na kojima je biran za člana CK. Tokom
1928–1932. član je Biroa CK i član Zagraničnog komiteta, te rukovodilac Cen-
80
tralne rukovodeće instance KPJ. Odlukom IKKI u junu 1932. povučen je sa rada
u Beču. VraTjO se u Moskvu, radio je u Međunarodnom agrarnom institutu kao
stariji naučni saradnik i bio predavač na KUNMZ i MLŠ. Početkom oktobra
ovog plana. Pisac je većeg broja naučnih i političkih studija i radova, kao i teo-
retskih studija iz matematike.
Uhapšen 7. februara 1938. u svom stanu u ul. B. Počtovaja br. 18.
Rešenjem VK VS SSSR od 8. aprila 1938. pod optužbom da je kao član
diverzantsko-trockističkih organizacija vrbovao pristalice i propagirao trocki-
zam osuđen na streljanje uz konfiskovanje imovine.
Streljan 8. aprila 1938. godine i sahranjen bivšem streljačkom poligonu
NKVD „Komunarka“ u Moskvi.
Posle Filipovićevog hapšenja, ubrzo je uhapšena i osuđena njegova žena
Olga Nikolajevna. U logoru je provela 8 godina, a 1964. umrla u Moskvi.
FILIPOVIĆ MIHAIL – ФИЛИППОВИЧ МИХАИЛ ОСИПОВИЧ

Rođen 1895, Novi Sad (AP Vojvodina – Srbija), Srbin. Početkom Prvog
svetskog rata bio je mobilisan, upućen na front, a 1915. zarobljen. Kao ratni
zarobljenik otpremljen je u Rusiju i ovde ostao. Godine 1918. primio je držav-
ljanstvo Sovjetske Rusije i zasnovao porodicu (žena i kći). Od 1933. živeo je u
rejonu grada Torbjejevo u Republici Mordovija i radio kao radnik u kolhozu
„Svetlij put“.
Rešenjem specijalnog kolegijuma Vrhovnog suda Republike Mordovija
od 6. septembra 1935. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju – radio je na
diskreditovanju rukovodilaca VKP(b) i Sovjetske vlade osuđen na dve godine
zatvora.
Rehabilitovan 18. septembra 2002. odlukom Javnog tužilaštva Republike
Mordovija.
FIRTELJ LEOPOLD – ФИРТЕЛЬ ЛЕОПОЛЬД КАРЛОВИЧ

Rođen 2. februara 1894 (1897), Travnik (Bosna i Hercegovina), Nemac,
iz radničke porodice, visoko obrazovanje – ekonomist-planer. Osnovnu školu
završio je u Travniku, a dva razreda Trgovačke akademije u Sarajevu. U sep-
tembru 1915. kao austrougarski podanik pozvan je u vojsku, a potom prebaćen
na ruski front. Ranjen je i zarobljen 1916. i kao ratni zarobljenik otpremljen u
logor u Novosibirsk. Zbog istupanja protiv nezakonitog postupanja prema za-
robljenicima, u logoru je uhapšen i sa kažnjeničkom četom upućen na izgradnju
murmanske željezničke pruge. Tokom Oktobarske revolucije stupio je u Crvenu
gardu. Kada je u maju 1918. srušena sovjetska vlast u Sibiru, svi zarobljenici su
81
vraćeni u logore, mnogi uhapšeni, a među njima i on. Oslobođen je krajem
1919. prilikom dolaska Crvene armije u Petropavlovsk u Severo-Kazahstanskoj
oblasti. Prema njegovom kazivanju, izvesno vreme učestvovao je u gušenju
kontrarevolucionarnih buna kulaka u sibirskim gradovima. Posle završene par-
tijske škole, 1922–1923. bio je upravnik bolnice u Petropavlovsku, zatim načel-
nik gubernijskog odeljenja medicinskih radnika i dr. Potkraj 1928. dospeo je u
Semipalatinsk, a od 1934. radio je po gradovima Srednje Azije kao stručnjak za
planiranje. Po drugim izvorima, on se 1921. vraTjO u zemlju, ali gde je živeo i
čime se bavio nije poznato. Godine 1925. došao je na rad u Sovjetski Savez sa
grupom radnika i specijalista i ovde ostao. U vreme hapšenja živeo je u gradu
Čimkent u Južno-Kazahstanskoj oblasti.
žavao u Sevvostlagu (u zoni za strance) i radio u rudnicima zlata.
Novim rešenjem Stalne komisije Suda za Habarovski kraj od 7. aprila
1941. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju među osuđenicima osuđen na 8
godina logora uz neizdržan deo majske kazne i preveden u poseban logor MVD.
Pošto je teško oboleo, rešenjem OS pri MGB SSSR od 14. maja 1952.
oslobođen je pre isteka kazne i upućen u Tihonovski dom invalida u Karagandu
u Kazahstanu pod nadzor organa MVD. Od 1957. nalazio se u staračkom inva-
lidskom domu u Tambovskoj oblasti.
Rehabilitovan 14. decembra 1956. odlukom PJKO.
FLAJŠGAKKER OTTO – ФЛЕЙШГАККЕР ОТТО ОСИПОВИЧ

Rođen 1880, selo Stunović – Bjelovar (Hrvatska), Jevrejin, iz zanatlijske
porodice, srednje obrazovanje – hemičar, član RKP(b) od 1919. godine. Počet-
kom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik mobilisan je i poslat na
front, a 1915. pao u rusko zarobljeništvo. Tokom 1915–1918. bio je u logorima
za ratne zarobljenike u Darnici, Novo-Nikolajevsku, Arhangelsku i Murmansku.
Za vreme repatrijacije austrougarskih ratnih zarobljenika, u avgustu 1918. došao
je do Lenjingrada, ali je ovde odlučio da ostane u Sovjetskoj Rusiji. Izvesno
vreme radio je u austrougarskoj misiji kao sprovodnik vozova za razmenu ratnih
zarobljenika, a potom je služio u Crvenoj armiji. Godine 1919. bio je rukovodi-
lac ekonomata bolnice III internacionale i član Jugoslovenske grupe RKP(b) u
Kijevu. Posle demobilizacije nastanio se u Moskvi. U vreme hapšenja radio je u
„Sojuzfoto“ kao stariji konsultant.
optužbom za špijunažu u korist mađarske obaveštajne službe, osuđen na streljanje.
Streljan 29. maja 1938. i sahranjen na bivšem poligonu NKVD „Objekt
Butovo“.
Rehabilitovan 9. maja (12. marta) 1956. odlukom VK VS SSSR.
82
FOMASOV PETAR – ФОМАСОВ ПЕТР ФЕДОРОВИЧ
Rođen 1892, Beograd (Srbija), Srbin, iz radničke porodice, polupismen.
Početkom Prvog svetskog rata 1914. godine sa roditeljima i braćom otišao je
ilegalno u Rusiju kao izbeglica. Ovde je ostao i kasnije zasnovao porodicu (žena
i četiri sina). Narednih godina boravio je u nekoliko gradova: Omsku, Moskvi,
Saratovu, Ribinsku i dr., u kojima je nastupao kao estradni igrač. Od 1924. radio
je kao kalajdžija i zavarivač u mnogim organizacijama. U vreme hapšenja bio je
zaposlen u sovhozu „Novaja Medvedka“ u Tulskom rejonu.
Uhapšen 4. marta 1938. godine. U toku istrage bio je u Tulskoj tamnici.
Rešenjem NKVD SSSR i Javnog tužioca SSSR od 13. maja 1938. pod
optužbom za špijunažu na teritoriji Sovjetskog Saveza u korist jedne strane
države i kontrarevolucionarnu propagandu, osuđen na streljanje.
Streljan 1. juna 1938. u Tuli.
Rehabilitovan 6. juna 1989. odlukom PTO.
FRIŠČIĆ JOSIP – ФРИШЧИЧ ИОСИФ ЯКОВЛЕВИЧ

Rođen 1894, selo Kutnjak – Koprivnica (Hrvatska), Hrvat, iz seljačke po-
rodice, niže obrazovanje – obućarski radnik. U potrazi za poslom 1913. dospeo
je u Ameriku, gde je nekoliko godina radio različite poslove, a od 1925. bio je
vlasnik obućarske radionice u Barbertonu (država Ohajo). Uključio se u komu-
nistički pokret i od 1919. član je KP SAD. Godine 1931. otišao je na rad u
Sovjetski Savez. Nastanio se u Dzeržinsku u Gorkovskoj oblasti i radio kao
obućar-majstor u radnoj zadruzi za popravku obuće „III internacionala“. Primio
je državljanstvo SSSR, a član VKP(b) je od 1932. godine.
Uhapšen 22. juna 1938. pod optužbom za špijunažu. Pod istragom u
zatvoru proveo je 10 meseci – rešenjem pomoćnika Javnog tužioca za Gorkov-
sku oblast od 20. aprila 1939. isledni postupak je obustavljen, a 9 dana kasnije
pušten na slobodu.
FURLAN RUDOLF – ОРЕШКИН ПАВЕЛ МИХАЙЛОВИЧ

Rođen 1906, Ljubljana (Slovenija), Slovenac, niže obrazovanje – krznar-
ski radnik, član SKOJ od 1923, a KPJ od 1924. godine. Radio je i partijski de-
lovao u Ljubljani, bio član PK SKOJ za Sloveniju. Odlukom CK KPJ u jesen
Tokom 1926–1930. pohađao KUNMZ. Pripadao je „levoj“ opoziciji na
KUNMZ – 1929. jedan od potpisnika majskog pisma jugoslovenskih studenata
– grupa "41". Od 1930. radio je u Rostovu, a zatim kao instruktor u Kijevu.
Član VKP(b) je od 1932. godine. Po povratku u Moskvu, 1933–1936. pohađao
Aspiranturu na KUNMZ. Početkom oktobra 1936. bio je uključen u grupu oko
150 jugoslovenskih komunista, za koje je rukovodstvo KPJ, u okviru plana za
smanjenje jugoslovenske komunističke emigracije u SSSR, tražilo saglasnost
koji je uskoro nastupio, omeo je realizovanje ovog plana. Isključen je iz VKP(b)
83
1936. kao trockista i upućen u proizvodnju, radio je kao metalostrugar u
moskovskoj fabrici „Borac“.
nici u Moskvi.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužioca SSSR od 23 (28) marta.
1938. pod optužbom za špijunažu u korist Nemačke osuđen na streljanje.
Butovo“.
Rehabilitovan 3. oktobra (23. septembra) 1963. odlukom VT MVO.
GACIĆ BORISLAV – ГАЦИЧ (ГАНИЧ) БОРИСЛАВ

Rođen 1911, selo Uzveće – Bogatić (Srbija), Srbin, zemljoradnik. Živeo
je sa porodicom u Uzveću i bavio se zemljoradnjom. Uoči napada Sila osovine
na Jugoslaviju bio je mobilisan, a 16. aprila 1941. Nemci su zarobili njegovu
jedinicu. Zajedno s ostalim zarobljenicima deportovan je u Nemačku i smešten
u lager u mestu Grepdorf. Radeći na imanjima nemačkih posednika dočekao je
oslobođenje. Grepdorf su 16. aprila 1945. zauzeli Amerikanci, a kada su ga
posle izvesnog vremena napustili, ovu zonu su zaposele jedinice Crvene armije.
Prilikom susreta sa Rusima, Gacić ih je (kako navodi u svojim sećanjima) po-
časTjO rakijom koju je pekao na imanju nemačkog gazde, što je izazvalo po-
dozrenje jednog sovjetskog oficira.
Rešenjem VT 39. gardijske streljačke divizije od 12. novembra 1945. pod
optužbom za kontrarevolucionarnu sabotažu, odnosno da je „američki špijun“,
osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao
u logorima u Vorkuti, Dudinki, Tajmiru (Komi ASSR i Permskoj oblasti) i dru-
gim. Sredinom 1955. oslobođen je iz logora.
VraTjO se u Jugoslaviju sredinom oktobra 1955. i živeo u selu Uzveće.
GACIĆ MATIJA – МАКАРЬЯНЦ ПЕТР ДАВИДОВИЧ; pseud.

Edvard, Novak, Matić, Švarc
Rođen 11. februara (januara) 1906, selo Gašinci – Đakovo (Hrvatska),
Hrvat, iz siromašne seljačke porodice, niže obrazovanje – kožarski radnik, član
KPJ od 1924. godine. Posle završenog obućarskog zanata (1923), radio je u
svojoj struci u Đakovu, Vukovaru i Zagrebu. Početkom 1926. godine, nakon
neuspelog štrajka i zatvora, ostao je bez posla. Tek sredinom godine zaposlio su
u Zagrebačkoj plinari, ali je ubrzo otpušten. Novi posao dobio je u predstavniš-
tvu „Singera“ u kojem je kao prodavac šivaćih mašina, obilazio sela Bjelovar-
ske oblasti, što je, istovremeno, korisTjO i za partijsko delovanje među seljaci-
ma. Bio je član Okružnog komiteta KPJ u Bjelovaru, član MK KPJ u Zagrebu i
Centralne uprave SRKPIiOJ. Kao profesionalni partijski radnik od aprila 1927.
vršio je dužnost sekretara OK KPJ u Varaždinu. Kada je za vreme izborne kampa-
84
nje došlo do provale partijske organizacije (u septembru 1927), pred opasnošću
od hapšenja odlukom CK KPJ upućen je na partijsko školovanje u Moskvu.
Tokom 1927–1929. pohađao KUNMZ. U članstvo VKP(b) preveden je
1927. godine. Na KUNMZ je pripadao „levoj“ opoziciji – 1929. jedan od potpi-
snika majskog pisma jugoslovenskih studenata – grupa "41". Školovanje je pre-
kinuo u septembru 1929. i po rešenju rukovodstva KPJ poslat na ilegalni partij-
ski rad u zemlju. Najpre je bio sekretar OK KPJ za Hrvatsku, a zatim sekretar
MK za Ljubljanu i sekretar OK KPJ za Sloveniju. Povučen je u Beč u septem-
bru 1930. i uskoro odlukom IKKI imenovan za člana Zagraničnog biroa KPJ u
kojem je radio do juna 1931. godine. U međuvremenu, presudom DSZZD od
26. marta 1931. osuđen je u odsustvu na 10 godina robije. Ponovo je otišao u
Sloveniju, ali je posle provale partijskih veza u decembru opozvan. Po povratku
u Moskvu u martu 1932. upućen je na rad u Lenjingrad. Ovde se nastanio, zapo-
slio kao monter u zavodu „Elektrosila“, primio državljanstvo SSSR i zasnovao
porodicu (žena i kćer). U toku partijske provere članova KPJ u Moskvi, odlukom
Komisije IKK od 21. januara 1933. isključen je iz partije zbog „grupaške borbe,
neiskrenosti pred najvišim partijskim telima i nekomunističkog stava prema
čistki“. Njegovim pitanjem bavila se Delegacija KPJ na VII kongresu KI i 9. sep-
tembra 1935. zaključila da se podrži ponovni prijem u partiju, uz uslov da ga pre-
poruči partijska organizacija zavoda. Šta se dalje dešavalo, nije poznato. Počet-
kom oktobra 1936. bio je uključen u grupu oko 150 jugoslovenskih komunista, za
koje je rukovodstvo KPJ, u okviru plana za smanjenje jugoslovenske komunistič-
ke emigracije u SSSR, tražilo saglasnost nadležnih instanci Kominterne da se
vrate na rad u zemlju. Veliki talas čistki koji je uskoro nastupio, omeo je realizo-
vanje ovog plana. Tako je do hapšenja ostao u Lenjingradu.
Rešenjem trojke UNKVD za Lenjingradsku oblast od 11. oktobra 1938.
pod optužbom za špijunažu i grupaško kontrarevolucionarno delovanje osuđen
na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu izdržavao u Novgo-
rodskoj oblasti.
Ponovo uhapšen 27. januara 1949. u gradu Mala Višera, gde je živeo i ra-
dio kao drvodelja. Kao osnov za hapšenje uzete su optužbe iz 1938. godine.
Rešenjem OS pri MGB SSSR od 18. juna 1949. pod optužbom za kontra-
revolucionarnu propagandu i grupaško delovanje prognan je na neograničeni
prinudni boravak. Godine 1954. je oslobođen.
Rehabilitovan 16. januara 1956. odlukom VT LenVO.
Umro 29. januara 1960. u Lenjingradu, gde je živeo sa porodicom.
GARAŠANIN RUDOLF – ГАРАШАНИН РУДОЛЬФ

СТЕПАНОВИЧ
Rođen 1885, Čakovec (Hrvatska), Nemac, visoko obrazovanje, član
RKP(b) od 1918. godine. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski po-
danik bio je mobilisan i upućen na front, a 1915. pao u rusko zarobljeništvo.
Nekoliko meseci proveo je u logoru za ratne zarobljenike u gradu Jurjev, a za-
85
tim oslobođen. Ostao je u Sovjetskoj Rusiji i 1930. završio Akademiju „J. V.
Staljin“. U vreme hapšenja sa ženom i sinom živeo je u Moskvi i radio u
„Mosbumtrestu“ kao upravnik.
Prvi put uhapšen 1936. i osuđen na godinu dana prinudnog rada.
Ponovo uhapšen 4. marta 1938. godine. Tokom 21-mesečne istrage bio je
u Taganskoj tamnici u Moskvi – istražni postupak je obustavljen 15. decembra
1939. godine, a on oslobođen.
GARTVEJN (GORTVAJN) FILIP – ГОРТВЕЙН ФИЛИПП

ФИЛИППОВИЧ
Rođen 9. oktobra 1892, Stari Vrbas sada Vrbas (AP Vojvodina – Srbija),
Nemac, srednje obrazovanje. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski
podanik bio je mobilisan i upućen na front, a 1915. godine pao u rusko zarob-
ljeništvo. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju i ovde ostao. U vreme
hapšenja sa ženom i dvoje dece živeo je u Moskovskoj oblasti u gradu Klin i
radio u zavodu „Laborpribor“ kao moler.
Uhapšen 19. januara 1938. godine. U toku istrage bio je u Klinskom
zatvoru.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 23 (28) marta 1938. pod optužbom za
špijunažu i kontrarevolucionarnu propagandu osuđen na 10 godina zatočenja u
Rehabilitovan 28. novembra 1989. odlukom PMVO.
GAŠPAROVIĆ PAVLE – ГАШПАРОВИЧ ПАВЕЛ ИВАНОВИЧ

Rođen 8. juna 1887, selo Krčedin – Inđija (AP Vojvodina – Srbija),
Srbin, iz radničke porodice, niže obrazovanje – berberin. Tokom Prvog svet-
skog rata bio je mobilisan, upućen na front i početkom aprila 1915. zarobljen.
Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju u grad Svijažsk, a potom u Alatir u
Čuvaškoj ASSR. Po završetku rata ovde je ostao, zasnovao porodicu, primio
državljanstvo SSSR i u vreme hapšenja radio kao predsednik Uprave frizerske
zadruge „Higijena“.
Rešenjem trojke pri NKVD Čuvaške ASSR od 22. septembra 1938. pod
optužbom za špijunažu, kao rezident poljske obaveštajne službe osuđen na pet
godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izržavao u Unženskom
logoru u mestu Suhobezvodnoje u Gorkovskoj oblasti. Iz logora je oslobođen
15. januara 1947. godine.
Rehabilitovan 20. jula 1989. odlukom VP PRIVO.
GAUBAC GEORG – ГАУБАЦ ГЕОРГ АДАМОВИЧ

Rođen 1890, selo Homokoš, sada Mramorak – Kovin (AP Vojvodina –
Srbija), Nemac iz radničke porodice, niže obrazovanje. Tokom 1911–1914. kao
austrougarski podanik služio je vojni rok. Po izbijanju Prvog svetskog rata bio
je mobilisan i upućen na front. Zarobljen je 1916. kod Tarno-polja i kao ratni
86
zarobljenik otpremljen u Murmansk, gde je proveo oko dve godine. Kada je
1918. prebačen u Omsk, ubrzo je pobegao iz logora i otišao u Uljanovski rejon
Omske oblasti. Nastanio se u selu Sosnovka, početkom dvadesetih godina
zasnovao je porodicu (žena i troje dece), a kasnije primio državljanstvo Sovjet-
skog Saveza. Radeći u Mehaničarskoj traktorskoj stanici kao stolar u Sosnovki
je ostao do hapšenja.
antisovjetsku agitaciju osuđen na streljanje uz konfiskovanje imovine.
Streljan 18. marta 1942. u Omsku.
Rehabilitovan 31. avgusta 1960. odlukom POOS.
GAUBAC JAKOV – ГАУБАЦ ЯКОВ ИВАНОВИЧ

Rođen 1892, selo Mramorak – Kovin (AP Vojvodina – Srbija), Nemac, iz
seljačke porodice, niže obrazovanje. Posle završene osnovne škole bavio se
zemljoradnjom na svom imanju, a zatim je od 1913. služio u austrougarskoj
vojsci kao podoficir. U Rusiju je dospeo u martu 1915. kao ratni zarobljenik i
upućen u Šacki rejon Rjazanske oblasti, gde je do 1917. radio kod jednog vele-
posednika kao fizički radnik. Nakon Oktobarske revolucije ostao je u Rjazan-
skoj oblasti, oko 20 godina živeo je u Čučkovskom rejonu u selu Alejevo. Ovde
je zasnovao porodicu (žena i četvoro dece) i radio u svom domaćinstvu. Godine
1937. prešao je u Putjatinski rejon u selo Strojevka i zaposlio se u fabrici špiri-
tusa kao kočijaš.
Rešenjem Sudskog kolegijuma Rjazanskog oblasnog suda od 26. septem-
bra 1941. pod optužbom za antisovjetsku kontrarevolucionarnu propagandu,
osuđen na 8 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u
Siblagu NKVD.
Rehabilitovan 21. februara 1992. odlukom PRO.
GAVRILOVIĆ MILENKO – ГАВРИЛОВИЧ МИЛЕНКО КОСТОВ

Rođen 1902, Valjevo (Srbija), Srbin, nezaposlen. U Sovjetski Savez je
dospeo ilegalno na parobrodu „Karl Marks“ 1929. godine iz Afrike, gde se
obreo posle bekstva iz Niške kaznionice u kojoj je od 1927. izdržavao deseto-
godišnju kaznu robije.
Rešenjem trojke pri Kolegijumu GPU USSR od 12. maja 1930. pod optu-
žbom za kontrarevolucionarno delovanje osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 10. jula 1989. odlukom POO.
87
GAVRILOVIĆ VALERIJ – ГАВРИЛОВИЧ ВАЛЕРИЙ ПЕТРОВИЧ
Rodjen 1891. u Austro-Ugarskoj, Srbin. Nije poznato kada je i odakle do-
šao u Rusiju. Živeo je u Čeljebinsku i radio u NKVD kao desetar.
Uhapšen 15. septenbra 1944. i osudjen 28. februara 1945. na 8 godina za-
točenja u popravno-radnom logoru.
GELENČER MIHAIL – ГЕЛЕНЧЕР МИХАИЛ МИХАЙЛОВИЧ

Rođen 1902. u Jugoslaviji, Mađar, iz srednje imućne seljačke porodice,
niže obrazovanje – obućar i frizer. Tokom 1919–1930. živeo je u Mađarskoj,
Austriji, Nemačkoj i Poljskoj. U Sovjetski Savez došao je ilegalno 1930. godi-
ne. Prilikom prelaska granice uhapšen je i u zatvoru proveo 11 meseci, a potom
upućen na boravak u Kurgan.
Drugi put uhapšen 1936. i osuđen na godinu dana prinudnog rada. Od
izdržavanja kazne pobegao je u Omsku oblast i nastanio se u Isilkulskom rejo-
nu. Ovde je radio kao frizer, zasnovao porodicu (žena i sin) i primio državljan-
stvo SSSR.
Ponovo uhapšen 17. decembra 1937. godine.
Rešenjem OS NKVD SSSR od 16. februara 1938. pod optužbom za kon-
trarevolucionarnu propagandu osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-
radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Uhtinsko-Pečorskom logoru u Uhti (Komi
ASSR).
Rehabilitovan 6. maja 1989. odlukom POO.
GELLER LAJOŠ – ГЕЛЛЕР ЛОЙОШ ИВАНОВИЧ

Rođen 1918, Subotica (AP Vojvodina – Srbija), Mađar, iz zanatlijske po-
rodice, srednje obrazovanje – elektromonter, član KP Mađarske. Živeo je u
Budimpešti i radio u struci u fabrici „Filips“. Nije poznato kada je i kako došao
u Sovjetski Savez.
Rešenjem VK VS SSSR od 6. jula 1941. pod optužbom za ilegalni prela-
zak mađarsko-sovjetske granice i špijunažu osuđen na streljanje.
Streljan 27. jula 1941. na bivšem streljačkom poligonu NKVD „Komu-
narka“ u Moskvi.
Rehabilitovan 28. novembra 1989. odlukom Plenuma VS SSSR.
GEORGIJEVIĆ BORIS – ГЕОРГИЕВИЧ БОРИС ПЕТРОВИЧ

Rođen 6. januara 1896, Beograd (Srbija), Srbin, niže obrazovanje – e-
lektroinstalater. U Rusiju je dospeo tokom Prvog svetskog rata kao ratni zarob-
ljenik. Ovde je ostao, primio državljanstvo Sovjetskog Saveza, a u vreme hap-
šenja živeo je sa ženom u gradu Ždanov u Doneckoj oblasti i bio nezaposlen.
88
Rešenjem Stalinskog oblasnog suda od 20. decembra 1950. pod optu-
žbom za antisovjetsko delovanje osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-
radnom logoru uz konfiskovanje imovine.
Umro 22. decembra 1952. u logorskoj bolnici u gradu Stalino (Doneck).
Rehabilitovan 1994. odlukom Javnog tužilaštva za Donecku oblast.
GESLER JOSIP – ГЕСЛЕР ИОСИФ ХРИСТИАНОВИЧ

Rođen 10. marta 1895, Ernestinovo – Osijek (Hrvatska), Nemac, iz siro-
mašne seljačke porodice, niže obrazovanje, polupismen. Tokom Prvog svetskog
rata bio je mobilisan, upućen na front, a 1917. pao je u rusko zarobljeništvo.
Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju, gde je početkom 20-tih godina
zasnovao porodicu (žena i troje dece) i ovde ostao. U vreme hapšenja živeo je u
selu Ust-Derbino u Daurskom rejonu Krasnojarskog kraja i radio kao kovač u
šumskoj industriji.
Rešenjem Krasnojarskog Oblasnog suda od 28. marta 1939. pod optu-
žbom za sistematsku kontrarevolucionarnu agitaciju među stanovništvom protiv
mera partije i vlade u vezi sa kolektivizacijom, osuđen na pet godina zatočenja u
popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Jenisejskom logoru NKVD.
Pošto mu je kazna smanjena, 22. jula 1941. pušten je iz logora. Otišao je u Kra-
snojarsk i zaposlio se u metalurškom kombinatu. Ovde je 5. juna 1943. umro.
Rehabilitovan 4. novembra 1967. odlukom Sudskog kolegijuma za kri-
GILJAROV JOSIP – ГИЛЯРОВ ИОСИФ ИОСИФОВИЧ

Rođen 1888, selo Bistra – Ravne na Koroškem ili Vrhnika (Slovenija),
Austrijanac, iz radničke porodice, niže obrazovanje, polupismen. U Rusiju je
došao pre početka Prvog svetskog rata, ali nije poznato odakle i kako. Ovde je
ostao i zasnovao porodicu (1912. dobio je prvo dete). Pred hapšenje sa ženom i
petoro dece živeo je u rejonu grada Istra u Moskovskoj oblasti, imao državljan-
stvo SSSR i radio kao kolhoznik.
Uhapšen 30. decembra 1941. godine. U toku istrage bio je u Sretenskoj
tamnici.
Rešenjem VT vojske NKVD za Moskovsku oblast od 24. marta 1942.
pod optužbom za saradnju sa nemačkim okupacionim vlastima osuđen na 7
Rehabilitovan 29. novembra 1995. odlukom PMO.
GLAVARDANOV MILOŠ – АЛЕКСАНДРОВИЧ МИХАИЛ

РОДИОНОВИЧ
Rođen 2. februara 1896, selo Turija – Novi Sad (AP Vojvodina – Srbija),
Srbin, iz seljačke porodice, niže obrazovanje. Kao austrougarski podanik 1915.
godine pozvan je na odsluženje vojnog roka, u julu 1916. pao u rusko zaroblje-
ništvo i upućen u Kijev. Ovde je uključen u 1. srpsku dobrovoljačku diviziju s
89
kojom se u proleće 1917. obreo na rumunskom frontu. Nekoliko meseci kasnije
bio je ranjen i do oktobra 1917. se lečio. Iskoristivši priliku da kupi lične doku-
mente jednog Srbina uzeo je novo ime – Mihail Aleksandrovič. U proleće 1918.
stupio je u Crvenu armiju, pet godina služio je u 11. armiji i Crvenoj kozačkoj
diviziji. Demobilisao se 1923. godine, nastanio u selu Čečelevka u Gajsinskom
rejonu Vinicke oblasti i bavio se poljoprivredom. Iste godine zasnovao je poro-
dicu (žena i sin) i primio državljanstvo SSSR. Godine 1934. prešao je u naselje
Zavidovo i na Oktobarskoj železnici zaposlio se kao remontni radnik.
Godine 1930. osuđen je na dve godine lišenja slobode. Ponovo je uhapšen
8 (9) decembra 1936. gidine.
Uhapšen 8. decembra 1936. godine. U toku istrage bio je u zatvoru u Ka-
lininu.
Rešenjem UNKVD i Specijalnog suda Oktobarske železnice od 3. aprila
1937. pod optužbom za kontrarevolucionarnu propagandu među radnicima s
ciljem diskreditovanja sovjetske vlasti i osujećivanja njenih mera na jačanju
železničkog transporta osuđen na tri godine lišenja slobode.
Rehabilitovan 30. oktobra 1992. odlukom TOP.
GLUMAC PETAR – ГЛУМАЦ ПЕТР ЛУКИЧ

Rođen 22. juna 1876, Korenica – Gospić (Hrvatska), Srbin, iz radničke
porodice, niže obrazovanje – stolar i bravar. Nekoliko godina živeo je i radio u
Americi, gde je u potrazi za poslom dospeo pre Prvog svetskog rata. Ameriku je
napusTjO 1923. i kao kvalifikovani radnik otišao na rad u SSSR, na izgradnju
Kuznjeckog kombinata. Primio je državljanstvo Sovjetskog Saveza i 1924.
učlanio se u VKP(b). U vreme hapšenja sa ženom je živeo u Rostovu na Donu i
radio u Fabrici poljoprivrednih mašina kao stolar.
optužbom za učešće u jugoslovenskoj kontrarevolucinarnoj nacionalističkoj,
špijunsko-diverzantskoj i terorističkoj organizaciji osuđen na streljanje uz kon-
fiskovanje imovine.
Rehabilitovan 26. avgusta 1957. odlukom VT SKVO.
GLUMAC VUJO – ГЛУМАЦ ВУЙО ПРОКОФЬЕВИЧ

Rođen 1897, Korenica – Gospić (Hrvatska), Srbin, iz radničke porodice,
niže obrazovanje – stolar. Nekoliko godina živeo je i radio u Americi, gde je u
potrazi za poslom dospeo pre Prvog svetskog rata. Godine 1924. na osnovu
ugovora otišao je na rad u Sovjetski Savez. Nastanio se u Rostovu na Donu i
radio je na izgradnji fabrike poljoprivrednih mašina. Primio je državljanstvo
Sovjetskog Saveza i učlanio se u VKP(b). Posle završenog Instituta Baumana –
crvenih direktora, u fabrici je bio rukovodilac sektora za drvo.
90
optužbom za učešće u jugoslovenskoj kontrarevolucionarnoj nacionalističkoj
fiskovanje imovine.
Rehabilitovan 11. februara 1957. odlukom VT SKVO.
GOLTES ANTON – ГОЛЬТЕС АНТОН АЛЕКСАНДРОВИЧ; pseud.

Ragus
Rođen 6. avgusta 1903. u gradu Kostatinovci, treba u selu Prekopa –
Kostanjevica (Slovenija), Slovenac, niže obrazovanje – bravarski radnik, član
KPJ od 1925. godine. Živeo je i radio u Mariboru, bio sekretar ćelije KPJ želez-
ničkih radnika i organizator partijske tehnike. Pred opasnošću od hapšenja,
1930. emigrirao je u Austriju, a potom u Nemačku, odakle je otišao u Sovjetski
Savez. Osuđen u odsustvu od strane DSZZD 10. novembra 1930. na 7 godina
robije.
U Moskvu je dospeo 12. aprila 1931. posredstvom MOPR i rešenjem
CLK MOPR od 23. maja 1931. dobio status političkog emigranta. Nastanio se u
Gorkom, tokom 1931–1935. radio na izgradnji fabrike automobila, najpre kao
mehaničar, a kasnije je bio inspektor Odseka tehničke kontrole na montaži au-
tomobila. Po nalogu Sekcije KPJ pri IKKI, 1935. je prešao u Ukrajinu u Kijev i
zaposlio se u 1. kijevskom autoremontnom zavodu. Istovremeno, u radio stanici
bio je spiker za jugoslovenske jezike.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Kijevsku oblast od 1. decembra 1937.
pod optužbom za fašističko delovanje protiv politike sovjetske vlasti osuđen na
10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Vol-
žskom logoru u Saratovskoj oblasti i Vorkuti (Komi ASSR). Radio je na
izgradnji železničke pruge Vorkuta–Kotlas. Iz logora je oslobođen 27. avgusta
1947. godine.
Rehabilitovan 21. decembra 1955. odlukom PKOS.
Posle puštanja na slobodu živeo je sa ženom i kćerkom u Gorkom i bavio
se bravarskim zanatom. Godine 1955. vraTjO se u Ukrajinu i nastanio u Kirov-
skoj oblasti.
GOMAN MARKO – ГОМАН МАРКО УСОВИЧ

Rođen 1868, Beograd (Srbija), Ciganin, bez određenog mesta prebivanja,
nepismen. U Rusiju je došao sa ženom i kćerkom tokom Prvog svetskog rata, u
vreme kada je ovde pristiglo 11 čergi sa oko 170 porodica srpskih, grčkih i ru-
munskih Cigana. Najpre su se zadržali u Odesi i Nikolajevu, a zatim je sa čer-
gom srpskih Cigana nekoliko godina krstario po Ukrajini. Tridesedih godina
krenuli su ka Dalekom Istoku, baveći se kalajdžijskim zanatom. Radili su po
nekada i za vojsku, prošli od Vladivostoka i Habarovska do Čeljabinska, Novo-
sibirska, Arhangelska, Murmanska, Vologde i Kalinina. Tokom tih putovanja
91
primio je državljanstvo SSSR. Početkom februara 1938. sa porodicom stigao je
u Jarcevo u Smolenskoj oblasti sa namerom da ovde ostane.
Rešenjem trojke UNKVD za Smolensku oblast od 25. marta 1938. pod
optužbom da je kao rodovski starešina čerge srpskih Cigana organizovao ih da
vrše prevare, protivio se njihovoj stalnoj nastanjenosti i primoravao ih da vode
skitački način života, bio aktivni organizator kontrarevolucionarne špijunske
ciganske organizacije kojom je rukovodio agent poljske obaveštajne službe, a
tokom 1936. i 1937. da je organizovao špijunsku grupu u cilju prikupljanja špi-
junskih podataka u DaleKIstočnom kraju, koje je predao agentima japanske
obaveštajne službe osuđen na streljanje.
GOMAN VLADIMIR – VLADO (DIORDINASKO VLADO) –

ГОМАН ВЛАДИМИР ГРАНШЕВИЧ
Rođen 1912, Beograd (Srbija), Ciganin, bez određenog mesta prebivanja,
polupismen. U Rusiju je dospeo sa majkom za vreme Prvog svetskog rata. Posle
smrti majke, staranje o njemu od 1926. godine preuzela je žena Marka Gomana.
Tako je i on sa srpskim Ciganima krstario po Ukrajini i Volgi, zadržavajući se
usput, nakratko, po gradovima. Godine 1930. iz Tule je otišao u Moskvu, gde je
baveći se kalajisanjem metalnih posuda proveo četiri godine, a zatim tokom
1935–1937. proživeo je u Novosibirsku, Vladivostoku i Čeljabinsku, da bi naj-
zad početkom februara 1938. stigao u Smolensku oblast u Jarcevo i ovde ostao
u čergi srpskih Cigana. Na nekom od putovanja primio je državljanstvo Sovjet-
skog Saveza i zasnovao porodicu (žena i dvoje dece).
optužbom za špijunažu, kontrarevolucionarnu propagandu i organizovano delo-
vanje osuđen na streljanje.
GOMBOŠ, muž i žena

GOMBOŠ (JANIK) GIZELA – ЯНСОН МАРИЯ СТЕПАНОВНА
Rođena 1. januara 1912, Bačka Topola (AP Vojvodina – Srbija), Mađari-
ca, niže obrazovanje – radnica. Do 1933. godine živela je i radila u rodnom
mestu. Pred opasnošću od hapšenja, zajedno sa mužem Janošom emigrirala u
Beč, odakle je otišla u Sovjetski Savez.
U Moskvu je došla početkom januara 1933. godine. Kraće vreme bila je
zaposlena u jednom sovhozu, a zatim radila kao štamparski radnik.
Uhapšena je prema njenoj izjavi po povratku u zemlju u prvoj polovini
1942. i prognana u Novosibirsku oblast, gde je ostala do septembra 1946. godine.
92
Vratila se u Jugoslaviju krajem avgusta 1957. godine. Zajedno sa mužem
živela je u Bačkoj Topoli i bila knjigovođa u građevinskom preduzeću „Prvi
maj“. Umrla je 5. oktobra 1999. godine.
GOMBOŠ JANOŠ (GOMBOS JÁNOS) – ЯНСОН ПЕТР

АДОЛЬФОВИЧ; pseud. Kiči, Batja, Jolan i Spaho
Rođen 5. septembra 1902, Bačka Topola (AP Vojvodina – Srbija),
Mađar, niže obrazovanje, berberski i frizerski radnik, član KPJ od 1925. godine.
Živeo je i radio u Bačkoj Topoli, gde je bio sekretar MK KPJ, a kasnije i OK
KPJ. Pred opasnošću od hapšenja, potkraj 1931. emigrirao je iz zemlje i izvesno
vreme boravio u Austriji, Nemačkoj i Čehoslovačkoj. Godine 1932. odlukom
Privremenog rukovodstva KPJ vraTjO se na ilegalni rad u zemlju. U Novom
Sadu i Bačkoj Topoli proveo je tri meseca i krajem 1932. ponovo otišao u Beč,
a zatim u Sovjetski Savez.
Početkom januara 1933. došao je u Moskvu i uključio se na KUNMZ.
Školovanje je prekinuo potkraj godine, pošto je odlukom IKK KI isključen sa
KUNMZ zbog davanja lažnih podataka o svom socijalnom poreklu. Tokom
1934–1937. radio je kao poslovođa i direktor u više berberskih radnji u Moskvi,
a državljanstvo SSSR primio je 1934. godine. Početkom oktobra 1936. bio je
plana.
Uhapšen 26. septembra 1937. godine. U toku istrage bio je u Taganskoj
tamnici u Moskvi.
špijunažu osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je
izdržavao u Uhtpečlage NKVD SSSR (Komi ASSR). Iz logora je oslobođen
krajem 1945. pod uslovom da ne sme napuštati mesto boravka – grad Uhtu.
VraTjO se u Jugoslaviju krajem avgusta 1957. godine. Živeo je u Bačkoj
Topoli, izvesno vreme radio u fabrici nameštaja, a zatim penzionisan. Umro je
6. maja 1979. godine.
GORGAC IVAN – ГОРГАЦ ИВАН МАТВЕЕВИЧ

Rođen 1896, selo Virje – Koprivnica (Hrvatska), Hrvat, iz seljačke poro-
dice. Nije poznato odakle je, kada i kako 1924. godine dospeo u Sovjetski Sa-
vez. U vreme hapšenja sa ženom i dvoje dece živeo je u Pskovu, imao držav-
ljanstvo SSSR i radio kao ekonom u Dečjem prihvatnom centru.
pod optužbom za špijunažu i kontrarevolucionarno delovanje osuđen na streljanje.
Streljan 29. januara 1938. u Lenjingradu.
Rehabilitovan 13. januara 1958. odlukom VT LVO.
93
GORKIĆ NAZAR- ГОРКИЧ НАЗАР ДРАГОЛЮУБОВИЧ
Rodjen 1888, Beograd (Srbija), Srbin. Nije poznato kada je i odakle do-
šao u Rusiju. Živeo je u gradu Troick i radio kao stariji desetar.
Uhapšen 05.aprila 1938, osuđen 28.avgusta 1938. na smrtnu kaznu.
GORIĆ NIKOLA – ГОРИЧ НИКОЛАЙ ПЕТРОВИЧ

Rođen 1892. u selu Dubica u Srbiji, verovatno Banatska Dubica – Sečanj
(AP Vojvodina – Srbija), Srbin. U Rusiju je dospeo tokom Prvog svetskog rata
u sastavu srpske vojske. Ovde je ostao i zasnovao porodicu. Do hapšenja živeo
u selu Stepanovka u Odeskoj oblasti i bio kolhoznik.
Uhapšen 18. februara 1938. pod optužbom za kontrarevolucionarno delo-
vanje. Pod istragom u zatvoru proveo je 13 meseci – rešenjem VT KVO od 23.
marta 1939. isledni postupak je obustavljen, a on oslobođen.
GORŠEK IVAN (VLADO) – ПОПОВ ВЛАДИСЛАВ АНТОНОВИЧ

Rođen 1906. u mestu Zagorje u Jugoslaviji, Slovenac, iz radničke porodi-
ce, visoko obrazovanje – geometar, član KPJ od 1923. godine. Pošto mu je
posle policijske provale u zemlji pretilo hapšenje, u leto 1935. otišao je u
Sovjetski Savez. U vreme hapšenja živeo je u gradu Grozni (Čečeno-Ingušetska
ASSR).
junažu osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je
izdržavao u Uhto-Pečorskom logoru, a od juna 1937. u logoru u Vorkuti, gde je
radio kao magacioner. Ovde je 16. jula 1939. ponovo uhapšen pod optužbom za
antisovjetsku agitaciju. Međutim, rešenjem Vojnog tribunala vojske NKVD
SSSR od 10. februara 1941. oslobođen je optužbe.
Umro 15. januara 1945. u logoru od zapaljenja pluća. Sahranjen je na
groblju Komčes Vorkutskog logora.
GORŠKO VIKTOR – ГОРШКО ВИКТОР ВИКТОРОВИЧ

Rođen 27. avgusta 1895. u selu Selci u Srbiji (?), Srbin, iz radničke poro-
dice, niže obrazovanje – radnik. Početkom 1915. pozvan je u austrougarsku
vojsku, upućen na front i ubrzo pao u rusko zarobljeništvo. Kao ratni zaroblje-
nik otpremljen je u Rusiju, gde je do 1917. radio u Donskoj oblasti kao zidar.
Ostao je u Sovjetskom Savezu, zasnovao porodicu i 1923. primio državljanstvo
SSSR. U vreme hapšenja sa ženom je živeo u Moskvi i radio na izgradnji
metroa u rudarskom oknu br. 86 kao majstor za tunele.
nici u Moskvi.
Rešenjem trojke pri UNKVD SSSR za Moskovsku oblast od 10. oktobra
1938. pod optužbom za špijunažu osuđen na 8 godina zatočenja u popravno-rad-
nom logoru. Kaznu je izdržavao u Vjatlagu NKVD SSSR u Kirovskoj oblasti.
94
Umro 25. januara 1942. u logoru u toku izdržavanja kazne.
Rehabilitovan 29. avgusta 1989.odlukom PMVO.
GOSAR FRANC – ГОССАР ФРАНЦ ФРАНЦЕВИЧ

Rođen 7. avgusta 1880. u mestu Lovgatec ili Lovčatec u Jugoslaviji,
možda Logatec – Slovenija, Slovenac, srednje obrazovanje – elektromonter. U
Rusiju je dospeo verovatno tokom Prvog svetskog rata kao ratni zarobljenik i
ovde ostao. Posle oslobođenja iz zarobljeništva 1918. naselio se u mestu Čašni-
ki u Vitebskoj oblasti Belorusije, zasnovao porodicu (žena i dvoje dece, rođ.
1920, 1922) i do hapšenja radio u fabrici hartije kao elektromonter.
Rešenjem Specijalnog kolegijuma VS Republike Belorusije od 22. febru-
ara 1937. pod optužbom za kontrarevolucionarnu trockističku agitaciju (hvalio
je život radnika u kapitalističkim zemljama, širio glasine o skorom ratu kapitali-
stičkih zemalja protiv SSSR i propasti sovjetske vlasti) osuđen na 6 godina za-
točenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Sevvostlagu, buhta
Nagajevo u Magadanskoj oblasti. Novim rešenjem NKVD SSSR od 3. juna
1938. oslobođen je iz logora.
Rehabilitovan 8. avgusta 1990. odlukom Prezidijuma VS SSSR.
GOŠPERLING FRANC – ГОШПЕРЛИНГ ФРАНЦ ФРАНЦОВИЧ

Rođen 1894. u selu Vilesovo (Volesovo) u Kranskoj guberniji u Austriji,
verovatno Kranj (Slovenija), Slovenac, iz seljačke porodice, niže obrazovanje.
Kao ratni zarobljenik dospeo je u Rusiju 1916. godine. Ovde je ostao, zasnovao
porodicu, primio državljanstvo Sovjetskog Saveza i učlanio se VKP(b). U vre-
me hapšenja sa ženom i sinom je živeo u Altajskom kraju, selo Kolivanskoje u
Pavlovskom rejonu i radio u žitnom sovhozu „Ejhe“ kao veterinarski pomoćnik.
Godine 1937. isključen iz partije.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 23. marta 1938. pod optužbom da je
bio član kontrarevolucionarne diverzantske organizacije i sprovodio antisovjet-
sku agitaciju i propagandu osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 10. marta 1958.odlukom VT MVO.
GRBAC, braća
GRBAC ANTON – ГРБАК (ГРБАЦ) АНТОН ИВАНОВИЧ
Rođen 5. februara 1903, Nerezine – Mali Lošinj (Hrvatska), Hrvat, sred-
nje obrazovanje. Posle završene zanatske škole, u potrazi za poslom 1920. godi-
ne otišao je u Ameriku. Radeći po privatnim preduzećima u Čikagu je proveo
10 godina, a zatim 1931. kao „turista“ otišao na rad u Sovjetski Savez. Nastanio
se u Lenjingradu, zaposlio u fabrici „Centrolit“ kao vodoinstalater, primio
državljanstvo Sovjetskog Saveza i zasnovao porodicu (žena i dvoje dece).
95
Rešenjem UNKVD za Lenjingradsku oblast od 27 (26) avgusta 1941.
„kao opasan politički element“ (antisovjetski nastrojen – hvalio je život u kapi-
talističkim zemljama) proteran je iz Lenjingrada u unutrašnjost zemlje. Na putu
ka Uralu, 16. septembra 1941. ponovo je uhapšen.
Novim rešenjem Sudskog kolegijuma za krivična dela Molotovskog obla-
snog suda od 31. oktobra 1941. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju – među
evakuisanim građanima-putnicima voza iznosio je defetističko mišljenje o borbi
Sovjetskog Saveza protiv fašističke Nemačke, predviđajući propast sovjetske
vlasti i zavođenje Hitlerove vlasti na teritoriji SSSR, osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 21. decembra. 2000. odlukom PGSP.
GRBAC RADE – ГОРБАЦ РИЧАРД ИВАНОВИЧ

Rođen 20. februara 1901, Nerezine – Mali Lošinj (Hrvatska), Hrvat, iz
radničke porodice, niže obrazovanje – tapetarski radnik. Odrastavši u mnogo-
članoj porodici, sa 11-oro dece, već u ranom detinjstvu oseTjO je sve nedaće
siromaštva. Kada su se početkom 20. veka mnoge porodice sa dalmatinskih
ostrva otisnule u daleki svet, među njima našla se i porodica Grbac, koja se u
potrazi za poslom iselila u Ameriku. Do 1931. godine radio je kao radnik, a
zatim je, razočaravši se u Ameriku, sa grupom Jugoslovena tzv. Amerikanaca i
dvojicom mlađe braće otišao u Sovjetski Savez da „gradi komunizam“.
Po dolasku u Moskvu, Jugosloveni su upućeni u poljoprivrednu komunu
„Sejatelj“, koju su još 1921. godine svojim prilozima osnovali američki radnici
u Sijetlu (Siattl) u SAD. Komuna se nalazila nedaleko od grada Salsk u
Rostovskoj oblasti u kojoj je tada živelo oko dvadesetak Jugoslovena. Brzo se
uključio u život i rad Komune, 1932. primljen je za kandidata za člana VKP(b),
a potom je postao član tzv. međunarodne dopisne škole. Sredinom 1933. napus-
TjO je Komunu, prešao u Moskvu i ovde se nastanio. Zaposlio se kao tapetar u
fabrici automobila „Staljin“ (ZIS), primio državljanstvo Sovjetskog Saveza i
uskoro zasnovao porodicu.
istražnom zatvoru Lubjanka i u Taganskoj tamnici.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 2. juna 1938. pod optužbom za antiso-
vjetsku propagandu osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Kaznu je izdržavao u Kargopoljskom logoru u Arhangelskoj oblasti.
Posle Radetovog hapšenja, njegova žena Aleksandra Grbac Vasiljevna i-
seljena je iz stana, a njihova imovina konfiskovana. Nekoliko meseci kasnije,
27. oktobra 1938. i ona je uhapšena. Pod istragom u zatvoru provela je 8 mese-
ci. Odlukom UNKVD za Moskovsku oblast 16. juna 1939. puštena je na slobo-
du. Zajedno sa sinom Aleksandrom, kojeg je uzela iz Dečjeg doma u Tambovu,
gde je u međuvremenu bio smešten, otišla je u svoj zavičaj – Krasnojarski kraj.
Umrla je 1967. godine. Aleksandar Grošenko (u čast majke uzeo je njeno devo-
jačko prezime), geolog po struci, danas živi u Moskvi.
96
GRBIĆ IVAN – ГРБИЧ ИВАН МИЛОРАДОВИЧ
Rođen 21. februara 1908, selo Popučke – Valjevo (Srbija), Srbin, iz slu-
žbeničke porodice, visoko obrazovanje – inženjer konstruktor, član SKOJ od
1925, a KPJ od 1929. godine. Posle završene gimnazije u Beogradu, studirao je
tehniku na Elektrotehničkom fakultetu (1925–1930). Bio je aktivan u student-
skom pokretu Beogradskog univerziteta, član je studentskog društva „Pobratim-
stvo“, Udruženja studenata marksista, Centralnog veća studenata marksista,
učesnik studentskih demonstracija i dr. Zbog komunističkog delovanja uhapšen
je 6. juna i presudom DSZZD od 21. novembra 1930. osuđen na godinu dana
strogog zatvora. Po izdržanoj kazni u Požarevačkoj kaznionici, proteran je u
Leskovacž. Potkraj januara 1934. emigrirao je u Beč, odakle je otišao u Sovjet-
ski Savez.
U Moskvu je došao 25. maja 1934. godine. Izvesno vreme radio je pri Ju-
goslovenskoj sekciji u Kominterni na korekturi prevoda Lenjinovih dela na
srpski jezik. Rešenjem CLK MOPR od 2. jula 1934. nije dobio status političkog
emigranta, ali je zaključeno da mu se omogući lečenje, predloži da uzme držav-
ljanstvo SSSR i nađe posao izvan Moskve. Ipak, ostao je u Moskvi, potkraj
novembra 1934. zaposlio se u Saveznom elektrotehničkom institutu, a potom
primio sovjetsko državljanstvo. Oktobra 1935. poslat je na Ural, gde je radio u
raznim fabrikama u svojoj struci. U vreme hapšenja živeo je u selu Donja Ba-
ranča u rejonu grada Kužva u Sverdlovskoj oblasti i radio kao konstruktor u
zavodu „Volta“.
Uhapšen 25. februara 1938. pod optužbom da je blizak špijunskojh grupi
Litvanca Gašpareviča. Pod istragom organa NKVD u Nižnjem Tagilu proveo je
18 meseci – odlukom Vojne prokurature Uralskog vojnog okruga od 19. avgusta
1939. godine zbog nedostatka dokaza pušten je na slobodu.
VraTjO se u Jugoslaviju u aprilu 1957. godine i živeo u Beogradu kao
penzioner.
GRDAŠ (GRADAŠ) BLAŽ – ГРАДАС БЛАЖ ИВАНОВИЧ

Rođen 29. januara 1893, selo Tkon – Biograd (Hrvatska), Hrvat, iz se-
ljačke porodice, niže obrazovanje – mornar i ložač. Posle završene osnovne
škole dve godine je radio u skladištu duvana, a zatim se zaposlio u trgovačkoj
floti austrijske kompanije „Lojd“ kao mornar i ložač. Početkom Prvog svetskog
rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan i do kraja 1918. služio u ratnoj
mornarici. Izvesno vreme bio je mornar na jednom jedrenjaku, a potom prešao
na rad u skladište. Godine 1923. u potrazi za poslom otišao je u Kanadu i radio
u rudnicima.
U Sovjetski Savez došao je u proleće 1932. iz Montreala „kao turista“ i
ovde ostao. Nastanio se u Moskvi, posao je dobio na izgradnji metroa u rudar-
skom oknu br. 68, zasnovao porodicu (žena i dvoje dece), a 1933. primio držav-
ljanstvo SSSR. Potkraj marta 1935. godine sa grupom jugoslovenskih iseljenika
javio se pismom preko lista „Borba“ iz Toronta, obaveštavajući jugoslovensku
ekonomsku emigraciju u Kanadi i SAD o uslovima njihovog života i rada.
97
tamnici u Moskvi.
Rešenjem trojke pri NKVD SSSR za Moskovsku oblast od 10. oktobra
1938. pod optužbom za špijunažu osuđen na 8 godina zatočenja u popravno-
radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Vorkutlagu u Komi ASSR.
GREBENC FRANC – ГРЕБЕНЦ ФРАНЦ АНТОНОВИЧ

Rođen 1896, selo Brezje v Podbočju – Krško (Slovenija), Slovenac, iz si-
romašne seljačke porodice, srednje obrazovanje. Tokom Prvog svetskog rata bio
je mobilisan, upućen na front, 25. oktobra 1915. zarobljen i kao ratni zaroblje-
nik krajem 1916. otpremljen u Rusiju u grad Jalutorovsk u Tjumenskoj oblasti.
U Jalutorovsku stupio je u I jugoslovenski dobrovoljački puk u kojem je služio
u činu poručnika. Sa pukom je otišao u Tomsk, potom u Nižneudinsk, gde je
proveo tri godine kao učitelj i crtač. Godine 1923. upućen je u Omsk i ovde sa
ženom ostao do hapšenja radeći kao predavač nemačkog jezika. Početkom
1936. primio je državljanstvo Sovjetskog Saveza.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužilaštva SSSR od 29. oktobra
Streljan 10. novembra 1937. u Omsku.
Rehabilitovan 15. avgusta 1958. odlukom VT SibVO.
GRUBIĆ-GAJDIK FOMA – ГРУБИЧ-ГАЙДЫК ФОМА ЯНКОВИЧ

Rođen 1892, selo Bok – Sisak (Hrvatska), Hrvat. Nije poznato gde je ži-
veo i čime se bavio do početka Prvog svetskog rata, kada je kao austrougarski
podanik bio mobilisan i upućen na front, a potom zarobljen. Kao ratni zaroblje-
nik 1916. je otpremljen u Rusiju i ovde ostao. U vreme hapšenja živeo je u gra-
du Kotovsk (severno od Odese), bio član VKP(b) i radio kao konjušar na vojnoj
građevini.
Uhapšen 11. marta 1938. pod optužbom za kontrarevolucionarno delova-
nje. Pod istragom u zatvoru proveo je oko 10 meseci – rešenjem Specijalnog
vojnog odeljenja 4584 od 2. januara 1939. istražni postupak je obustavljen zbog
nedostatka dokaza, a on oslobođen.
GRUBIŠIĆ ANTON – ГРУБИШИЧ АНТОН СЕМЕНОВИЧ

Rođen 8. marta 1886, Šibenik (Hrvatska), Jugosloven, niže obrazovanje.
Nije poznato kada je otišao u Ameriku, odakle je 1933. došao u Sovjetski Sa-
vez. Upućen je na Kamčatku, gde se nastanio u gradu Petropavlovsk-
Kamčatski, primio državljanstvo SSSR i radio kao instruktor ribolova.
antisovjetsku agitaciju osuđen na 8 godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Rehabilitovana 19. februara 1990. odlukom Tužioca za Kamčatsku oblast.
98
GRŽETIĆ IVAN – ФЛЕЙШЕР СТЕФАН ПЕТРОВИЧ; pseud, Davi-
čić Ivan, Flajšer, Heler Leo (u Austriji), Mesić i Šjor (u Jugoslaviji)
Rođen 5. februara 1896, Karlobag – Gospić (Hrvatska), Hrvat, iz radnič-
ke porodice, niže obrazovanje – stolarski radnik, kasnije profesionalni partijski
radnik, član KPJ od 1919. godine. Osnovnu školu završio je u Karlobagu, a
zanatsku školu u Zagrebu i 1911. postao stolarski pomoćnik. Od tada je radio u
svojoj struci u mnogim mestima Jugoslavije. Dolaskom u Zagreb 1924. godine,
delujući u Nezavisnim sindikatima i ilegalnoj KPJ ubrzo postaje istaknuti sindi-
kalni i partijski funkcioner: član RK i MK KPJ u Zagrebu, član i sekretar PK
KPJ za Hrvatsku, delegat na kongresu Nezavisnih sindikata (1927) i na IV kon-
gresu KPJ (1928) na kojem je izabran za člana CK KPJ. Zbog komunističkog
delovanja proganjan je i više puta hapšen. Zavođenjem 6-to januarske diktature
1929. izvesno vreme proveo je u ileganosti, a zatim je radio kao partijski
instruktor u Osijeku. Na poziv CK vraTjO se u Zagreb da rukovodi radom Unu-
trašnjeg biroa CK i Centralnom trojkom ilegalnih sindikata. Prvih dana oktobra
1929. otišao je iz zemlje, učestvovao je na Oktobarskom plenumu CK KPJ i
potom upućen na partijsko školovanje u Sovjetski Savez.
Po dolasku u Moskvu (krajem oktobra) uključen je na 9-to mesečni kurs
MLŠ, a potom preveden u članstvo VKP(b). Nakon završenog kursa, odlukom
Političke komisije IKKI imenovan je za člana užeg rukovodstva KPJ (18. no-
vembra 1930), uz nalog da ide na ilegalni rad u zemlju. Pošto su se grupaške
borbe produžile i u novonaimenovanom rukovodstvu, tek u avgustu 1931. otišao
je u zemlju. Kao instruktror CK radio je u Dalmaciji (1932) i Sloveniji (1933), a
tokom povremenih boravaka u Beču (sedištu CK), učestvovao je u radu PR KPJ
(kooptiran 21. februara 1933), posebno se baveći sindikalnim pitanjima. Potkraj
oktobra 1933. zbog provale u zemlji vraTjO se u Moskvu i u Profinterni bio
predstavnik revolucionarnih sindikata Jugoslavije, a u Kominterni bavio se pita-
njima KPJ. Ponovo je otišao u zemlju krajem jeseni 1934. godine, pored instruk-
torskog rada u Srbiji i Sloveniji, u Beču je bio angažovan na poslovima PR KPJ.
Ubrzo je, odlukom Sekretarijata IKKI (27. oktobra) imenovan za predstavnika
KPJ pri IKKI, a početkom novembra 1935. vraTjO se u Moskvu.
Radeći u aparatu Kominterne osetiće promene koje će puni zamah dobiti
1937/38. godine. Pored pojava nepoverenja i opšte atmosfere sumnjičenja, došlo
je i do zaoštravanja odnosa prema inostranim komunistima, među njima i jugo-
slovenskim. Kao predstavnik KPJ prilikom provere jugoslovenske komunističke
emigracije, na zahtev organa KI, napisaće na desetine karakteristika za jugoslo-
venske komuniste.
Kada je u jesen 1936. počelo proveravanje i kadrova na radu u KI, dva
puta je bio saslušavan u Kadrovskom odeljenju. Svoje iskaze, kasnije je, u dva
maha, dopunio opširnim izjavama o učinjenim greškama u svom radu i životu.
Pored već nekoliko pisanih autobiografija, 20. marta 1937. podneo je novu,
dopunjenu. Njegov slučaj razmatrala je i IKK KI, koja je 26. marta zaključila da
se kazni partijskim ukorom i smeni sa dužnosti predstavnika KPJ zbog nebud-
nosti u kadrovskim pitanjima (ispoljavao je „gnjili liberalizam“) i lakomislenog
99
odnosa prema ženama. Njegovo smenjivanje nije odmah sprovedeno, pa je do
hapšenja ostao na toj funkciji.
Presudom VK VS SSSR od 3. oktobra 1937. pod optužbom za učešće u
kontrarevolucionarnoj trockističko-terorističkoj organizaciji osuđen na streljanje.
Streljan 3. oktobra 1937, a njegovo telo kremirano u Moskovskom kre-
matorijumu (humka 1) na Donskom groblju.
Prihvatajući tadašnje ocene zvaničnih sovjetskih organa o represiranim jugo-
slovenskim komunistima, odlukom Centralnog rukovodstva KPJ od 19. marta 1939.
isključen je iz partije sa grupom „bivših rukovodećih, frakcionaških i antipartijskih
elemenata“.
Rehabilitovan 24. oktobra (novembra) 1963. odlukom VK VS SSSR.
GUBAŠ PETAR – ГУБАШ ПЕТРО МАРКОВИЧ

Rođen 1889, Đurđevo – Novi Sad (AP Vojvodina – Srbija), Srbin, iz slu-
žbeničke porodice. Nije poznato odakle je, kada i kako dospeo u Rusiju, niti
čime se bavio. Tokom boravka u Sovjetskom Savezu postavio je pitanje povrat-
ka u zemlju. U vreme hapšenja živeo je sa ženom u Kijevu i bio nezaposlen.
Rešenjem NKVD i Javnog tužioca SSSR od 7. februara 1938. pod optu-
žbom za špijunažu osuđen na smrtnu kaznu.
Rehabilitovan 30. maja 1989. odlukom VP KVO.
GVOKA NIKOLA – ГВОКА НИКОЛАЙ МИХАЙЛОВИЧ

Rođen 1883, Gračec – Dugo Selo (Hrvatska), Austrijanac, iz trgovačke
porodice, niže obrazovanje, član KPJ. Gde je živeo i čime se bavio, nije pozna-
to. Pošto je, međutim, bio optužen za komunističku propagandu u vojsci (pretila
mu je smrtna kazna ili 20 godina robije) 1926. napusTjO je zemlju.
Iste godine došao je u Sovjetski Savez. Ovde mu je ubrzo priznat status
političkog emigranta, pa je zasnovao porodicu (žena i kćer). U vreme hapšenja
živeo je u Krasnodaru, imao državljanstvo SSSR i radio kao raznosač telegrama.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Krasnodarski kraj od 4. februara 1938.
pod optužbom da je član kontrarevolucionarne pobunjeničke organizacije osu-
đen na smrtnu kaznu.
Streljan 7. februara 1938. u Krasnodaru.
Rehabilitovan 30. decembra 1956. odlukom PSKK.
HAJDAROVIĆ MIHAILO – ХАЙДАРОВИЧ МИХАИЛ

ИВАНОВИЧ
Rođen 1899, Mostar (Bosna i Hercegovina), Hrvat, iz radničke porodice,
polupismen, rudarski radnik. Izvesno vreme radio je u Sarajevu, a zatim kao
zidar u Šleziji. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio je
100
mobilisan, u decembru 1915. pao je u rusko zarobljeništvo i kao ratni zaroblje-
nik otpremljen u Rusiju. Tokom građanskog rata nalazio se na teritoriji pod
Kolčakovom vlašću u Omsku i nekim drugim mestima i radio na železnici.
VraTjO se u zemlju 1920. godine sa grupom ratnih zarobljenika. Već 1921. je
na radu u Mađarskoj, a potom u rudnicima Austrije i Nemačke (u Rurskoj obla-
sti). Ovde je pristupio komunističkom pokretu, bio član KP Austrije i Nemačke.
U proleće 1923. napusTjO je Nemačku i preko Litvanije pokušao da ilegalno
pređe u SSSR, ali je uhapšen i posle šestomesečnog zatvora proteran. Prilikom
sprovođenja pobegao je iz voza, otišao u Letoniju, odakle se ilegalno prebacio u
Sovjetski Savez. Na granici je uhapšen, upućen u Moskvu, gde je ubrzo oslobo-
đen, a 1924. primljen za člana VKP(b). Od 1928. radio je u rudnicima u Tulskoj
oblasti, a u vreme hapšenja sa ženom, pastorkom i sinom živeo je u gradu Šče-
kino i radio u rudniku.
Uhapšen 17. decembra 1937. godine. U toku istrage bio je u tamnici br. 1
u Tuli.
Rešenjem Komisije NKVD SSSR i Javnog tužioca SSSR od 15. januara
1938. pod optužbom za špijunažu i antisovjetsku agitaciju osuđen na streljanje.
Streljan 26. januara 1938. u Tuli.
Rehabilitovan 3. septembra 1957. odlukom VT KVO.
HEBERLING STEFAN – СУСЛОВ ВАСИЛИЙ ПАВЛОВИЧ

Rođen 1903, Bačka Palanka (AP Vojvodina – Srbija), Nemac, iz radničke
porodice, niže obrazovanje – radnik i šofer, član KPJ od 1925. godine. Radio je
i partijski delovao u Vojvodini. Odlukom CK KPJ u septembru 1926. upućen je
na partijsko školovanje u Moskvu.
Tokom 1926–1930. pohađao KUNMZ. Član RKP(b) je od 1926. godine,
kada je primio i državljanstvo Sovjetskog Saveza. Na KUNMZ pripadao „levoj“
opoziciji – 1929. jedan je od potpisnika majskog pisma jugoslovenskih studena-
ta – grupa „41“. Isključen iz partije 3. januara 1930. odlukom Komisije za pro-
veru članova KPJ na Jugoslovenskom sektoru KUNMZ zbog dvoličnjaštva,
„trockističkih pogleda“ na niz pitanja i održavanja veza s isključenim frakciona-
šima. Četiri meseca kasnije, zaposlio se u Mehaničarskom zavodu „1. avgust“
kao fizički radnik, ali nakratko.
Rešenjem OS pri Kolegijumu OGPU od 23. jula 1930. pod optužbom za
trockističko delovanje osuđen na tri godine progonstva na Ural. Novim reše-
njem istog organa od 20. marta 1933. kazna mu je produžena za još dve godine.
Kada je 23. aprila 1935. oslobođen progonstva, sa ženom i kćerkom ostao je da
živi u Kurganu i predaje nemački jezik u srednjoj školi.
Ponovo uhapšen 10. marta 1936. godine.
Rešenjem Čeljabinskog oblasnog suda od 21. maja 1936. pod optužbom
za antisovjetsku agitaciju, osuđen na 7 godina zatočenja u popravno-radnom
logoru.
Rehabilitovan 13. marta 1989. i 22. maja 1992. odlukama Javnog tužilaš-
tva SSSR i KOP.
101
HEĐI IGNJAC (HEGYI IGNAC) – ГРЮНДЕР ЭРНЕСТ
ИОСИФОВИЧ; pseud; Georg Bojanović (u SAD)
Rođen 1. februara 1885, selo Šandorfalva, sada Janošik – Alibunar (AP
Vojvodina – Srbija), Mađar, iz radničke porodice, srednje obrazovanje – bravar-
ski radnik, kasnije tehničar-konstruktor, član KPJ od 1919. godine. Radio je u
Sarajevu i učestvovao u radničkom pokretu BiH od osnivanja. Jedan je od osni-
vača SDS BiH (1909), član GO SDS i GRS BiH, pokretač i vlasnik lista „Bo-
sansko-hercegovački željezničar“. Posle Prvog svetskog rata sudelovao je na
zaključnim kongresima SDS i GRS BiH i na Kongresu ujedinjenja 1919. godi-
ne, na kojem je izabran za člana plenuma CRSVJ. Pred opasnošću od hapšenja
zbog rasturanja komunističkih letaka, prebegao je u Mađarsku. Tokom maja–
jula 1919. bio je sekretar Jugoslovenske komunističke frakcije u Budimpešti.
Posle pada Mađarske komune, izvesno vreme boravio je u Beču, a zatim od
1920. u Beogradu je vodio izdavačku delatnost KPJ. Uhapšen je 1921. i prote-
ran iz Jugoslavije u Austriju. U Beču je radio među jugoslovenskom komuni-
stičkom emigracijom i rukovodio tehnikom KPJ. Kada je u leto 1924. proteran i
sa teritorije Austrije, partijskim kanalom dospeo je u SAD. Živeo je u Čikagu i
kao član KP SAD bio aktivan u Jugoslovenskoj sekciji. Urednik je čikaškog
lista „Radnik“ i rukovodilac izdavačke delatnosti.
U Sovjetski Savez došao je sa ženom 1931. godine, na poziv AMTORG-
a, kao stručnjak za hladnu štampu metala. Nastanio se u Moskvi, učlanio u
VKP(b) i primio državljanstvo SSSR. Radio je u „Giprovatu“ kao konstruktor, a
od 1935. bio je rukovodilac laboratorije u Naučnom auto-traktorskom institutu.
Isključen je iz partije 1936. zbog veza s trockistima.
antisovjetsku agitaciju i širenje defetističkih glasina osuđen na 10 godina zato-
čenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Uhtižemlagu u Komi
ASSR.
Rehabilitovan 23. avgusta 1989. odlukom Javnog tužioca SSSR.
Prema izvesnim podacima i njegova žena bila je represirana.
HERCIGONJA RUDOLF – МИРОНОВ СЕРГЕЙ НИКОЛАЕВИЧ;

pseud. Ručko (do 1921), Rudolf Majer (1921–1922), Sergejev (mart–jun 1926),
Rudolf Robert Joganović
Rođen 10. februara 1896, Zagreb (Hrvatska), Hrvat, iz siromašne radnič-
ke porodice, srednje obrazovanje – profesionalni partijski radnik, član KPJ od
1919. godine. Odrastao je u mnogočlanoj siromašnoj porodici, ali je, uz obav-
ljanje fizičkih poslova, ipak, uspeo da završi srednju školu. Kao đak trgovačke
akademije učestvovao je u borbi hrvatske omladine protiv austrougarskog reži-
ma. Uhapšen je u proleće 1914. godine prilikom pokušaja atentata na bana
Hrvatske, barona I. Škerleca (Skerleca) i 6. oktobra osuđen na 8 godina robije.
Na robiji je, gotovo sve vreme, bio u samici i ovde oboleo od tuberkuloze.
102
Oslobođen je u jesen 1918. godine. Jedan je od osnivača SKOJ (1919), sekretar
Centralnog odbora i urednik lista „Crvena zastava“. Bio je zagovornik individu-
alnog terora kao sredstva klasne borbe. Početkom 1921. nalazio se na čelu ile-
galne terorističke organizacije „Crvena pravda“. Posle atentata na Milorada
Draškovića, ministra unutrašnjih dela (jul 1921), izvesno vreme se krio. U okto-
bru 1921, po rešenju rukovodstva KPJ emigrirao je u Beč, odakle je kasnije
upućen u Sovjetski Savez.
U Moskvu je došao u decembru 1922. kao politički emigrant i ovde se
nastanio. Preveden je u članstvo RKP(b) i ubrzo primio državljanstvo SSSR.
Izvesno vreme bio je direktor jednog odmarališta, a potom radio u Profinterni i
Izvršnom komitetu MOPR. Po liniji Kominterne u proleće 1926. boravio je
četiri meseca u Meksiku. Od 1929. nalazio se na rukovodećim privrednim i
planskim poslovima, u Gosplanu SSSR i Trestu „Skotovod“ Uralske oblasti.
Istovremeno, aktivno je delovao među jugoslovenskom komunističkom emigra-
cijom u Moskvi, 1933/34. godine predsednik je Jugoslovenske sekcije Interna-
cionalnog kluba politemigranata. Potkraj oktobra 1934. na lični zahtev prešao je
u Irkutsk, međutim, nakratko – zbog zdravstvenog stanja morao je da se vrati u
Moskvu (19. januara 1935). U naredne tri godine radio je kao pomoćnik pred-
stavnika KPJ pri IKKI, u Kadrovskom odeljenju KI i u Izdavačkom preduzeću
„Inostranij rabočij“. Početkom oktobra 1936. bio je uključen u grupu oko 150
dležnih instanci Kominterne da se vrate na rad u zemlju, s tim što je on trebalo
da se uputi u Kanadu na rad među jugoslovenskom ekonomskom emigracijom.
Veliki talas čistki koji je uskoro nastupio, omeo je realizovanje ovog plana. Pred
hapšenje bio je na raspolaganju Kadrovskog odeljenja IKKI.
Rešenjem VK VS SSSR od 11. januara 1938. pod optužbom da je od
1930. bio aktivni učesnik antisovjetske diverzantsko-terorističke organizacije
desnih, organizovao terorističke grupe i špijunirao u korist Francuske osuđen na
Streljan 11. januara 1938. godine i sahranjen na bivšem streljačkom poli-
gonu NKVD „Komunarka“ u Moskvi.
U Sovjetskom Savezu, iz dva razvedena braka, ostalo je dvoje dece – sin
Ratimir i kćer Ninel.
HORVAJ VILIM – ШВАРЦМАН СТЕФАН АНТОНОВИЧ; pseud.

Milan Belić, Tomić, Svetislav Popović, Živković, Živčić, Švarcman i Stefan
Rođen 16. februara 1901, Bela Crkva (AP Vojvodina – Srbija), Nemac, iz
siromašne zanatlijske porodice, nezavršeno srednje obrazovanje – privatni na-
meštenik i partijski radnik, član KP Rumunije od 1922, a KPJ od 1923. godine.
Već u ranom detinjstvu, kao 12-godišnji dečak počeo je da radi u trgovini u
Temišvaru, gde je kasnije pristupio revolucionarnom radničkom pokretu. Dola-
103
skom u Zagreb 1923. godine, izvesno vreme bio je aktivan u NRPJ, a zatim je
prešao na rad u SKOJ. Tokom 1925–1928. bio je sekretar PK SKOJ za Hrvat-
sku i Slavoniju, PK SKOJ za Srbiju, član i kraće vreme (1928) sekretar CK
SKOJ. Zbog komunističkog delovanja više puta je hapšen, a 31. oktobra 1927.
osuđen je na godinu dana strogog zatvora. Posle izdržane kazne u Požarevcu,
radio je ilegalno u Zagrebu, gde je ponovo uhapšen. Uz pomoć KPJ 19. marta
1929. pobegao je iz istražnog zatvora i emigrirao u Beč. Nekoliko meseci kasni-
je, presudom DSZZD od 13. novembra 1929. osuđen je u odsustvu na 15 godina
robije. Godine 1929–1932. radio je po liniji KI u Beču i Berlinu, a 1932/33.
vodio je tehnički aparat CK KPJ.
U Moskvu je došao u decembru 1933. i ovde ostao. Izvesno vreme bio je
sekretar Jugoslovenske sekcije Internacionalnog kluba politemigranata „Zagor-
ski“, a zatim od avgusta 1934. radio je u Balkanskom sekretarijatu KI. Iste go-
dine primio je državljanstvo Sovjetskog Saveza. Posle završene aspiranture na
KUNMZ (1935–1936), postavljen je za upravnika Jugoslovenskog sektora
MLŠ. Početkom oktobra 1936. bio je uključen u grupu oko 150 jugoslovenskih
pio, omeo je realizovanje ovog plana. Kada je u proleće 1937. MLŠ rasformira-
na, postavljen je za urednika u Izdavačkom preduzeću „Inostranij rabočij“.
Rešenjem VK VS SSSR od 19. aprila 1939. pod optužbom da je bio član
trockističko-terorističke organizacije desnih koja je nameravala da u svoje ruke
preuzme rukovodstvo Kominterne i njenih članica, sarađivao sa jugosloven-
skom političkom policijom i za provokatorski rad u KPJ i Kominterni osuđen na
HORVAT KARLO – ХОРВАТ КАРЛ ВИКОСЛАВОВИЧ

Rođen 17. septembra 1885, Karlovac (Hrvatska), Hrvat, iz službeničke
porodice, nezavršeno visoko obrazovanje – knjigovođa. Posle završene srednje
škole, dve godine studirao je na Pravnom fakultetu u Zagrebu, a zatim do 1919.
bio u vojnoj službi u činu kapetana. Nakon demobilizacije radio je u Odeljenju
za Istru pri Ministarstvu unutrašnjih poslova. Bio je član Hrvatske seljačke
stranke Stjepana Radića1920–1925. godine. Kada je potkraj 1924. izbila afera u
vezi sa finansiranjem omladinske organizacije „Sokol“ kojoj je bilo namenjeno
50.000 dinara, braća Horvat – Karlo i Milan bili su optuženi za proneveru, a
104
početkom 1925. povedena je i zvanična istraga. U takvoj situaciji iz Zagreba je
otišao u Niš, a zatim u Bugarsku, gde je kraće vreme živeo u Varni.
U maju 1925. ilegalno je dospeo u Sovjetski Savez. Izvesno vreme pro-
veo je u karantinu u Odesi i potom upućen na stalni boravak u Astrahan. Godine
1927. primio je državljanstvo SSSR, a kasnije zasnovao i porodicu. U vreme
hapšenja u Astrahanu je radio kao stariji knjigovođa u službi veza Uprave Niže-
volžskog rečnog brodarstva.
Rešenjem Komisije NKVD SSSR od 28. marta 1938. pod optužbom za
špijunažu (1925. je po nalogu agenta čehoslovačke tajne policije došao u
Sovjetski Savez, 1926. je agentu austrijske tajne policije predavao podatke špi-
junskog karaktera, a 1934. špijunirao za poljsku tajnu policiju) osuđen na stre-
ljanje.
Rehabilitovan 29. decembra 1989.odlukom PAO.
HORVAT STJEPAN – ХОРВАТ СТЕПАН СТЕПАНОВИЧ

Rođen 12. decembra 1886, Zagreb (Hrvatska), Hrvat (Jugosloven), niže
obrazovanje. Nije poznato odakle je, kada je i kako dospeo u Rusiju. U vreme
hapšenja bio je državljanin Sovjetskog Saveza, živeo u Lenjingradskoj oblasti i
radio u Aluminijumskom kombinatu „Kirov“ kao mehaničar.
Uhapšen 27. juna 1937. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju.
Umro 20. januara 1939. u toku istražnog postupka u Oblasnoj bolnici u
Lenjingradu od zapaljenja pluća.
HORVATIN, muž i žena

HORVATIN JOVANKA – ГРАБЕР СТЕФА АНТОНОВНА; pseud.
Vera, Vera Danić, Artur, Konrad i Novica
Rođena 1900, Vojakovac – Križevci (Hrvatska), Srpkinja, iz službeničke
porodice, srednje obrazovanje – službenik, član KPJ od 1928. godine. Ostavši
rano bez roditelja, živela je sa tetkom koja je školovala i o njoj se starala. Zavr-
šila je trgovačku školu i uz to naučila francuski i nemački jezik. Dvadesetih
godina radila je kao korespondent u nekoliko zagrebačkih preduzeća. Radnič-
kom pokretu pristupila je kao srednjoškolka, a u KPJ aktivna je od 1919. godi-
ne. Zbog bolesti 1921. nekoliko meseci prekinula je sa partijskim radom. Odlu-
kom CK KPJ u maju 1929. emigrirala je u Beč i ovde sa mužem Kamilom osta-
la do marta 1930. godine, kada su otišli u Sovjetski Savez.
Po dolasku u Moskvu, izvesno vreme provela je na lečenju, a zatim je ra-
dila u aparatu Kominterne kao tehnički sekretar Sekcije KPJ. Tokom 1931–
1933. član je VKP(b). Od jula 1933. je na ilegalnom radu u Beču, u tehničkom
aparatu pri CK KPJ. Uhapšena je u proleće 1934, osuđena na dva meseca zatvo-
ra zbog ilegalnog prelaska granice i u junu proterana u Prag. I ovde je, kao kurir
CK obavljala različite poslove, a 1935. je ilegalno boravila u Jugoslaviji. Sredi-
nom godine upućena je na partijsko školovanje u Moskvu i od avgusta 1935. do
105
maja 1937. pohađala je MLŠ. Završivši MLŠ u vreme velikih čistki, umesto
raspoređivanja na novi posao, usledila je partijska istraga. Odlukom IKK KI u
decembru je isključena iz partije kao „član koji ne zaslužuje poverenje“, što je
svakako uticalo na njeno hapšenje.
Uhapšena 3. aprila 1938. godine.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 22. maja 1938. pod optužbom za kon-
trarevolucionarno delovanje osuđena na 8 godina zatočenja u popravno-radnom
logoru. Kaznu je izdržavala u Karlagu u Kazahstanu.
Nekoliko meseci kasnije, prihvatajući tadašnje ocene zvaničnih sovjet-
skih organa o represiranim jugoslovenskim komunistima, odlukom Centralnog
rukovodstva KPJ od 19. marta 1939. isključena je iz partije sa grupom „bivših
rukovodećih, frakcionaških i antipartijskih elemenata“.
Iz logora je oslobođena 1946. godine.
Rehabilitovana 30. decembra 1963. odlukom Sudskog kolegijuma za kri-
vična dela VS SSSR.
HORVATIN KAMILO – ПЕТРОВСКИЙ БОРИС НИКОЛАЕВИЧ;

pseud. Milček, Mužević, Pardo, Hagen, Petrovski i Petar
Rodjen 18. jula 1896, Varaždin (Hrvatska), Hrvat, iz službeničke porodi-
ce, srednje obrazovanje – bankarski činovnik, novinar i profesionalni partijski
radnik, član KPJ od 1919. godine. Odrastao je u mnogočlanoj siromašnoj uči-
teljskoj porodici (sa devetoro dece), a uz to, rano ostao bez oca. Krajem 1917.
završio je Trgovačku akademiju i zaposlio u banci. Kao gimnazijalac učestvo-
vao je u atentatu na bana Slavka Cuvaja 1912. godine, zbog čega je osuđen na
dve godine teške tamnice. Tokom Prvog svetskog rata bio je uhapšen i interni-
ran u jedno selo u blizini Zagreba. Godine 1919. jedan je od osnivača KPJ u
Hrvatskoj u kojoj je do 1936. vršio niz odgovornih funkcija – član je zagrebač-
kog MK, član i sekretar OS KPJ za Hrvatsku, član CK i Politbiroa CK KPJ. U
vreme frakcijskih borbi u KPJ pripadao je vodećem krugu levičara. Zbog ko-
munističkog delovanja često je proganjan, više puta hapšen i suđen. Pošto je
sredinom 1928. morao da pređe u ilegalnost, početkom aprila 1929. odlukom
CK KPJ upućen je u Beč. Ovde je radio u sovjetskoj agenciji „TASS“ kao dopi-
snik u jugoslovenskom sektoru i u inostranoj štampi. Pošto je 1930. proteran iz
Austrije, otišao je u Sovjetski Savez.
U Moskvu je došao 6. marta 1930. godine. Stupio je na Aspiranturu u
Međunarodni agrarni institut, gde je kasnije radio kao naučni saradnik i preve-
den u članstvo VKP(b). Istovremeno, bio je predavač na Jugoslovenskom sekto-
ru KUNMZ, a 1934. i njegov upravnik. U jesen iste godine prešao je na rad u
KPJ. Kao član Politbiroa CK KPJ oko godinu i po dana proveo je na ilegalnom
radu u Beču. Prvih meseci 1936. vraTjO se u Moskvu i do hapšenja radio kao
politički referent u Izvršnom komitetu KI i bio član Predstavništva KPJ.
Rešenjem VK VS SSSR od 15. marta 1938. pod optužbom za antisovjet-
sko delovanje (od 1926. radio je u antisovjetskoj-trockističkoj organizaciji koja
106
je postojala u KPJ, a 1930. uspostavio je vezu s istom takvom organizacijom u
SSSR i podržavao njene terorističke namere prema rukovodiocima VKP(b) i
sovjetske vlade) osuđen na streljanje uz konfiskovanje imovine.
Streljan 15. marta 1938. u Moskvi i sahranjen na bivšem streljačkom po-
ligonu NKVD „Komunarka“ u Moskvi.
Godinu dana kasnije, prihvatajući tadašnje ocene zvaničnih sovjetskih
organa o represiranim jugoslovenskim komunistima, odlukom Centralnog ruko-
vodstva KPJ od 19. marta 1939. isključen je iz partije sa grupom „bivših ruko-
vodećih, frakcionaških i antipartijskih elemenata“.
Rehabilitovan 3 (8) oktobra 1963. odlukom VK VS SSSR.
Posle Horvatinovog odlaska iz zemlje, u Zagrebu je kod njegove sestre
ostao sin Damjan, koji je kao oficir NOV poginuo 21. decembra 1944. u Srpskoj
Kapeli.
HRANILOVIĆ ILIJA – ХРАНИЛОВИЧ ИЛЬЯ ЕМЕЛЬЯНОВИЧ

Rođen 1895, selo Sošice – Žumberak (Hrvatska), Hrvat, srednje obrazo-
vanje. Nekoliko godina živeo je i radio u Americi, odakle je 1931. otišao na rad
u Sovjetski Savez u Kuzbaski bazen uglja. Primio je državljanstvo SSSR, a u
vreme hapšenja sa ženom i kćerkom živeo je u selu Kontošino u Kosihinskom
rejonu u Altajskom kraju i bio zaposlen u pilani kao bravar.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 26. decembra 1937. pod optužbom da
je bio zavrbovan u Americi, pripadao kontrarevolucionarnoj diverzantsko-
nacionalističkoj organizaciji i za antisovjetsku agitaciju i propagandu osuđen na
streljanje.
Streljan 29. januara 1938. u Barnaulu.
Rehabilitovan 9. oktobra 1959.odlukom VT SibVO.
HRELJANOVIĆ, braća
HRELJANOVIĆ HUGO – ХРЕЛЯНОВИЧ ХУГО ГУНДОВИЧ; pse-
ud. Kurt Hefner, Hans i Delivno Vinko
Rođen 29. decembra 1902, Zagreb (Hrvatska), Hrvat, iz službeničke po-
rodice, visoko obrazovanje – oficir trgovačke mornarice, a zatim režiser i novi-
nar, član Hrvatske seljačke stranke. Poticao je iz poznate zagrebačke porodice,
koja je održavala tesne veze sa vojnim i industrijskim krugovima. Živeo je u
Berlinu (gde je završio studije) i Beču. Tokom 1928–1931. bavio se režijom i
dramaturgijom. Sarađivao je sa KPJ po nacionalno-revolucionarnoj liniji, od
novembra 1932. u Berlinu bio je angažovan kao saradnik grupe hrvatskih naci-
onalnih revolucionara i lista „Hrvatski put“. Pošto se posumnjalo da je zajedno
sa bratom Ivanom od 1931. bio povezan sa zagrebačkom policijom, CK KPJ je
početkom aprila 1934. predložio da se pošalje u Sovjetski Savez.
U Moskvu je stigao 12. aprila 1934. godine i smešten u Dom političkih
emigranata (Voroncovo polje br. 5). Prilikom rešavanja njegovog pitanja CLK
MOPR je 23. septembra 1934. zaključila da mu se da status političkog emigran-
107
ta i da se pošalje u unutrašnjost. Otišao je u Lenjingrad i primio državljanstvo
SSSR.
Uhapšen 4. novembra 1934. u Lenjingradu, odakle je preveden u
Moskovski istražni zatvor Butirka.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 28. decembra (novembra) 1934. pod
optužbom za kontrarevolucionarno delovanje osuđen na pet godina zatočenja u
popravno-radnom logoru. Od 16. januara 1935. kaznu je izdržavao u Uhtimsko-
Ižemskom logoru na Uralu (Komi ASSR). Tokom tamnovanja iz zatvora i logo-
ra više puta se obraćao Kominterni sa molbom da kod nadležnih organa interve-
niše da se njegovo pitanje razmotri.
Ponovo uhapšen 10. decembra 1937. u logoru.
Rešenjem trojke UNKVD za Arhangelsku oblast od 4. januara 1938. pod
optužbom za kontrarevolucionarnu propagandu osuđen na streljanje.
Streljan 27. februara 1938. u mestu Nova Uhtarka.
Rehabilitovan 10. aprila i 13. novembra 1989. odlukama Javnih tužilašta-
va SSSR i Republike Komi.
HRELJANOVIĆ IVAN – ХРЕЛЯНОВИЧ ИВАН ГУНДОВИЧ

Rođen 1907, Zagreb (Hrvatska), Hrvat, iz službeničke porodice, nezavr-
šeno visoko obrazovanje – student, član Hrvatske seljačke stranke. Na predlog
CK KPJ početkom aprila 1934. sa bratom Hugom upućen je u Sovjetski Savez.
Po dolasku u Moskvu, CLK MOPR zaključila je 23. septembra 1934. da
se ne prizna za političkog emigranta, da se pošalje u unutrašnjost i predloži mu
da uzme državljanstvo Sovjetskog Saveza.
kontrarevolucionarno delovanje osuđen na pet godine zatočenja u popravno-
radnom logoru. Od 16. januara 1935. kaznu je izdržavao u Uhtimsko-Ižemskom
logoru (Komi ASSR).
Umro 22. novembra 1936. u logoru od tuberkuloze.
Rehabilitovan 10. aprila 1989. odlukom Javnog tužilaštva SSSR.
HROMIĆ PETAR – ХРОМИЧ ПЕТР ИВАНОВИЧ

Rođen 12. juna 1894, Šid – Sremska Mitrovica (AP Vojvodina – Srbija),
Jugosloven, iz siromašne seljačke porodice, niže obrazovanje – oficir. Potkraj
1914. kao austrougarski podanik pozvan je u vojsku i upućen na front, gde je
30. marta 1915. pao u rusko zarobljeništvo, a potom otpremljen u logor ratnih
zarobljenika u Čeljabinsk. Tokom 1918–1919. kao dobrovoljac služio je u srp-
skom puku, koji su formirali Česi posle zauzimanja Čeljabinska. Iz puka je po-
begao krajem 1919. u Krasnojarsk. Ovde je izvesno vreme trgovao sa vinom, a
zatim se kao bolničar zaposlio u železničkoj bolnici. Godine 1920. učlanio se u
RKP(b) i stupio u Crvenu armiju. Obavljajući mnoge dužnosti, od komandira
voda do bataljona, u Crvenoj armiji je ostao do hapšenja. Državljanstvo SSSR
primio je 1935. godine. „Zbog službe u beloj vojsci“ iste godine isključen je iz
108
partije. U vreme hapšenja sa ženom je živeo na teritoriji vojne jedinice u Sebu-
čaru i bio komandir 170-og građevinskog bataljona..
Rešenjem VK VS SSSR od 23. marta 1938. pod optužbom da je učesnik
kontrarevolucionarne zavere trockista i za štetočinski podrivački rad sa ciljem
podrivanja odbrambene moći Sovjetskog Saveza, osuđen je na streljanje uz
oduzimanje vojnog zvanja major i konfiskovanje imovine.
Streljan 23. marta 1938. u Habarovsku.
Rehabilitovan 15. aprila 1965. odlukom VK VS SSSR.
HROMIN, braća
HROMIN ŠIME – ХРОМИН СЕМЕН МИХАЙЛОВИЧ
Rođen 1. januara 1897, selo Poljana (ostrvo Ugljan) – Zadar (Hrvatska),
Hrvat, iz siromašne seljačke porodice, niže obrazovanje – kuvar i konobar, član
KPJ 1921–1922. godine. Još kao dečak, zbog teškog materijalnog stanja, morao
je da se zaposli. Tokom 1911–1924. godine radio je u stranim i domaćim brod-
skim kompanijama. Prilikom jednog putovanja, početkom 1925. ostao je u A-
merici u Baltimoru, gde je radio kao lučki radnik i kuvar. Posle prelaska u Nju-
jork, bio je aktivan u Radničko-prosvetnom klubu, a početkom tridesetih godi-
na, njegov je sekretar. Član KP SAD je od 1931. godine. Zbog komunističkog
delovanja uhapšen je u junu 1932. godine. Na intervenciju Međunarodne rad-
ničke pomoći, posle jednomesečnog zatvora, pušten je uz kauciju od 1.000 dola-
ra i uslov da napusti SAD.
Odlukom CK KP SAD upućen je u Sovjetski Savez, gde je stigao 25.
avgusta 1932. godine. Nastanio se u Moskvi, primio državljanstvo SSSR i zapo-
slio. Tri godine bio je kuvar u hotelu „Prag“ na Arbatu, a od 1936. do hapšenja
radio je u restoranu „Sojuzdjetfilm“.
Uhapšen 19. jula 1938. godine. U toku istrage bio je u Moskovskom
kontrarevolucionarnu agitaciju osuđen na pet godina zatočenja u popravno-
radnom logoru. Kaznu je izdržavao u gradu Irbit u Sevurallage i Vostkurlage.
Posle izdržane kazne, od sredine 1943. do 1958. godine radio je u svojoj struci u
Nevjansku, Uhti i Krasnoturinsku.
na dela VS SSSR.
VraTjO se u Jugoslaviju sa ženom i četvoro dece sredinom jula 1958. go-
dine. Živeo je u Rijeci i radio kao kuvar u brodogradilištu „Zmaj“.
HROMIN TOMO – ХРОМИН ТОМ МИХАЙЛОВИЧ

(МИНЗАРОВИЧ)
Rođen 16. decembra 1904, selo Poljana (ostrvo Ugljan) – Zadar (Hrvat-
ska), Hrvat, iz siromašne seljačke porodice, visoko obrazovanje – obućarski
radnik, pomorac i kasnije inženjer. Posle završenog obućarskog zanata do 1926.
109
radio je u svojoj struci, a zatim služio kao pomorac na prekookeanskom brodu.
Prilikom jednog putovanja, 1929. godine ostao je u Americi. Živeo je u Njujor-
ku i bio zaposlen u fabrici obuće. Kao član KP SAD aktivan je u sindikatu obu-
ćarskih radnika, zbog čega je početkom 1931. proteran. Tada je odlukom CK
KP SAD upućen u Sovjetski Savez.
U Moskvu je došao 25. januara 1931. godine. Izvesno vreme radio je kao
obućar, a od 1932. studirao je na Moskovskom inženjersko-ekonomskom fakul-
tetu „Ordžonikidze“. Iste godine učlanio se u VKP(b), a potom primio držav-
ljanstvo SSSR. Po završenim studijama, od 1937. do hapšenja bio je zaposlen
kao inženjer u Saveznom naučno-istraživačkom mašinskom institutu.
vezu sa trockistima i davanje antisovjetskih izjava, osuđen na tri godine zatoče-
nja u popravno-radnom logoru. Oslobođen je 25. maja 1942. iz Uhtimsko-
Ižemskog radnog logora (Komi ASSR). Živeo je u Uhti i radio kao inženjer u
Uhtinskom mehaničarskom zavodu.
Ponovo uhapšen 30. avgusta 1951. godine.
Rešenjem OS pri MGB SSSR od 28. novembra 1951. pod optužbom da je
bio član antisovjetske organizacije, prognan je na prinudni boravak („specnase-
lenije“) u Republiku Komi pod nadzor organa MGB. Progonstva je oslobođen
18. maja 1954. godine.
na dela VS SSSR.
Krajem avgusta 1957. sa ženom i decom vraTjO se u Jugoslaviju. Radio
je u preduzeću „Elektrosonda“ u Zagrebu, gde je 1971. umro.
IHAROŠ ŽELJKO – ИХАРОШ ЖЕЛЬКО

Rođen 20. aprila 1925, Veliki Grđevac – Bjelovar (Hrvatska), Mađar, iz
zanatlijske porodice, srednje obrazovanje – automehaničar, član KPJ. Živeo je i
radio u mestu Grubišino Polje.
Uhapšen 3. maja 1951. u Austriji (nije poznato kada je i kako ovamo
dospeo).
Rešenjem Vojnog tribunala vojne jedinice 28990 od 10. septembra 1951.
pod optužbom da je „član fašističke partije Josipa Broza Tita“ i za špijunažu
protiv Sovjetskog Saveza i Narodne Republike Mađarske osuđen na streljanje.
Streljan 24. decembra 1951. na Donskom groblju u Moskvi, a njegovo te-
lo kremirano u Donskom krematorijumu.
Rehabilitovan 8. juna 1998. odlukom GVP.
ILIĆ ĐORĐE – СУНДАТОВ ПАВЕЛ НИКОЛАЕВИЧ

Rođen 28. oktobra 1904, selo Gornji Matejevac – Niš (Srbija), Srbin, iz
seljačke porodice, niže obrazovanje – obućarski radnik, član SKOJ i KPJ od
1924. godine. Posle završenog obućarskog zanata, izvesno vreme je radio u
Nišu, a od 1920. u Beogradu, gde je bio član i sekretar MK SKOJ. Pred opa-
110
snošću od hapšenja (u vezi sa provalom Franje Vulča, instruktora Kominterne
po vojnoj liniji koji je ilegalno boravio u Beogradu), početkom 1926. emigrirao
je u Beč. Odlukom CK KPJ krajem avgusta upućen je na partijsko školovanje u
Moskvu.
Tokom 1926–1930. pohađao KUNMZ. Član VKP(b) je od kraja 1926.
godine. Na KUNMZ je pripadao „levoj“ opoziciji – 1929. jedan je od potpisnika
majskog pisma jugoslovenskih studenata – grupa "41". Odlukom CK VKP(b)
sredinom 1929. zbog frakcionaštva isključen sa KUNMZ, a nekoliko meseci
kasnije poslan u Rostov na Donu. Ovde se nastanio, zaposlio u oglednom pogo-
nu Fabrike poljoprivrednih mašina kao bravar, primio državljanstvo Sovjetskog
Saveza i zasnovao porodicu (žena i sin).
pod optužbom za učešće u jugoslovenskoj kontrarevolucionarnoj, nacionalistič-
koj, špijunsko-diverzantskoj organizaciji osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 23. avgusta 1957 odlukom VT SKVO.
IVANOVIĆ ALEKSANDAR – СТРЕКЛОВ СЕРГЕЙ ПАВЛОВИЧ;

pseud. Šuca
Rođen 1901, Lazarevac (Srbija), Srbin, iz radničke porodice, niže obra-
zovanje – obućarski radnik, član SKOJ od 1922, a KPJ od 1923. godine. Bio je
aktivan u Savezu kožarskih radnika, a izvesno vreme radio je i u administraciji
lista „Organizovani radnik“ u Beogradu. Odlukom CK KPJ u septembru 1927.
upućen je na partijsko školovanje u Moskvu.
Udaljen sa KUNMZ u maju 1930. zbog slabog uspeha uz preporuku da se poša-
lje u proizvodnju. Otišao je u Staljingrad (Volgograd), zaposlio se u fabrici trak-
tora, primio državljanstvo Sovjetskog Saveza i ubrzo zasnovao porodicu (žena i
kći). Posle završenog staljingradskog Instituta marksizma-lenjinizma, radio je
kao član biroa Rejonskog komiteta VKP(b) Dzeržinski.
Uhapšen 14. maja 1936. u Staljingradu.
kontrarevolucionarnu propagandu i agitaciju osuđen na pet godina zatočenja u
popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Sevvostlage u Magadanskoj
oblasti.
Po drugi put osuđen 26. maja 1938. u logoru na još 10 godina zatočenja.
Umro 4. septembra 1942. u logoru.
Rehabilitovan 18. decembra 1956. i 29. decembra 1963. odlukama PSOS.
IVANOVIĆ ALEKSANDAR – КАЦУНО КАНЕМАСА (КУМАС?)

Rođen 1901. u prefekturi Nagano (Japan), član KP Francuske od 1925.
godine. U Sovjetski Savez došao je iz Francuske 1928. posredstvom MOPR.
111
Po dolasku u Moskvu radio je u Institutu orijentalistike kao predavač isto-
rije i japanskog jezika. Kandidat za člana VKP(b) je od 1929. godine, kada je
primio i državljanstvo Sovjetskog Saveza.
Uhapšen 13. oktobra 1930. u Moskvi.
Rešenjem Kolegijuma OGPU SSSR od 6. juna 1931. pod optužbom za
špijunažu u korist Japana, osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom
logoru.
Kaznu je izdržavao u Belmoro-Baltičkom logoru, iz kojeg je 1934. oslo-
bođen.
Rehabilitovan 9. marta 1989. odlukom GP SSSR.
IVANOVIĆ TROJAN – ИВАНОВИЧ ТРОЯН АЛЕКСАНДРОВИЧ

Rođen 1885, selo Krilatica – Kratovo (Makedonija), Bugarin, iz seljačke
porodice, niže obrazovanje. Tokom Prvog svetskog rata kao dobrovoljac stupio
je 1916. u rumunsku vojsku, u avgustu 1917. dezertirao i otišao u Odesu. Ovde
je proveo izvesno vreme, a zatim se naselio u selu Blagojevo u Odeskoj oblasti,
zasnovao porodicu i kao fizički radnik obavljao različite poslove. U vreme hap-
šenja radio je na izgradnji Blagojevske pošte.
Rešenjem Narodnog komesarijata unutrašnjih dela i Javnog tužilaštva
SSSR od 8. oktobra 1937. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju i propagan-
du osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 14. avgusta 1989. odlukom TOO.
IVANOVIĆ VLADIMIR – ИВАНОВИЧ ВЛАДИМИР

ЈОСИПОВИЧ
Rodjen 1890, Beograd (Srbija), Srbin, Nije poznato kada je i odakle do-
šao u Rusiju. Živeo je u selu Potanino u rejonu grada Kopejsk, radio u radnoj
zanatlijskoj zajednici kotlara kao kazandzija.
Uhapšen 11. februara 1938. i osudjen 25. septembra 1938. na smrtnu
kaznu.
IVAŠEVIĆ DIMITRIJE – ИВАШЕВИЧ ДМИТРИЙ СЕМЕНОВИЧ

Rođen 15. marta 1889, selo Krakar – Ogulin (Hrvatska), Srbin, iz radnič-
ke porodice, niže obrazovanje – radnik, mehaničar. U potrazi za poslom, počet-
kom 20. veka dospeo je u Ameriku i ovde proveo nekoliko godina. Ameriku je
napusTjO 1922. godine sa grupom jugoslovenskih ekonomskih emigranata i
organizovano otišao na rad u Sovjetski Savez. Upućen je u Ukrajinu, u Donbas i
zaposlio se u rudniku „Lidnjovka“, nedaleko od Donecka. Ovde je radio do
aprila 1924. godine, kada je nakratko prešao u rudnik tresta „Bokovo Antracit“.
Izvesno vreme boravio je u Sibiru u Kemerovu, radeći u rudniku kao mašinista
na bušilici. Iz Kemerova se vraTjO u rudnik „Lidnjovka“ i ostao do septembra
112
1925. godine, a zatim prešao u Dnjepropetrovsk, gde se nastanio, primio držav-
ljanstvo SSSR i zasnovao porodicu (žena i sin). Do hapšenja radio je u zavodu
„Komintern“. Tokom 1924–1934. bio je član VKP(b) – isključen iz partije zbog
pokušaja ilegalnog odlaska u inostranstvo.
Uhapšen 12. marta 1938. godine. U toku istrage bio je u Dnjepropetrov-
skoj tamnici.
Rešenjem trojke UNKVD SSSR za Dnjepropetrovsku oblast od 15. okto-
bra 1938. pod optužbom za organizovano špijunsko delovanje (kao agent polj-
ske obaveštajne službe) osuđen na streljanje uz konfiskovanje imovine.
Rehabilitovan 23. juna 1989. odlukom VT KVO.
Ivaševićev sin Viktor živeo je u Ukrajini, na Krimu u gradu Kerč.
IVEC SEMJON (SIMO) – ИВЕЦ СЕМЕН ПЕТРОВИЧ

Rođen 1895. u selu Urja u Jugoslaviji, verovatno Urija – Donji Vakuf
(Bosna i Hercegovina), Srbin, polupismen. Tokom Prvog svetskog rata kao
austrougarski podanik bio je mobilisan i upućen na front, gde je zarobljen. Kao
ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju, ovde ostao, zasnovao porodicu i kasnije
primio državljanstvo SSSR. U vreme hapšenja sa ženom i sinom živeo je u Se-
vero-Kazahstanskoj oblasti u Petropavlovsku i radio kao berberin.
Uhapšen u decembru 1937. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju pro-
tiv izbora za Vrhovni sovjet SSSR. Pod istragom u zatvoru proveo je oko dva
meseca – oslobođen 11. februara 1938. zbog nedostatka dokaza.
IVIGES-BENEDEK MARIJA – ИВИГЕС-БЕНЕДЕК МАРИЯ

СЕМЕНОВНА
Rođena 1904, Subotica (AP Vojvodina – Srbija), Mađarica, iz siromašne
porodice, niže obrazovanje. Izvesno vreme živela je u Bajmoku, odakle je u
potrazi za poslom 1928. dospela u Ameriku. Posle trogodišnjeg boravka, u sep-
tembru 1931. napustila je SAD i kao „turista“ otišla na rad u Sovjetski Savez.
Nastanila se u Moskvi, zaposlila u fabrici „Moskvošvej“ br. 6, primila držav-
ljanstvo SSSR i zasnovala porodicu.
Uhapšena 9. februara 1938. pod optužbom za špijunažu. Posle jednome-
sečne istrage, odlukom zamenika načelnika UGB UNKVD MO od 30. marta
1938. puštena je na slobodu.
IVKOVIĆ FRANC (FRANJO) – ИВКОВИЧ ФРАНЦ

СТЕФАНОВИЧ
Rođen 6. aprila 1894. u selu Najperg (?) u Austriji, možda Zaselak Neu-
berg odnosno Novo Brdo (Hrvatska), Hrvat (Nemac?). Početkom Prvog svet-
skog rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan, upućen na front, a 1915.
godine zarobljen. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju, ovde ostao i
zasnovao porodicu. U vreme hapšenja sa ženom i kćerkom živeo je u rejonu
113
grada Kamen na Obi, selo Poperečnoje u Altajskom kraju i bio član kolhoza
„Zapadni Sibir“.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR za Altajski kraj od 17. oktobra 1938. pod
optužbom za delovanje u kontrarevolucionarnoj, fašističkoj diverzantsko-
odmetničkoj grupi osuđen na streljanje.
Streljan 19. oktobra 1938. u gradu Kamen na Obi.
Rehabilitovan 30. avgusta 1961. odlukom AKS.
JAKŠIĆ MARKO – ЯКШИЧ МАРК ПЕТРОВИЧ

Rođen 1888, Zagreb (Hrvatska), Hrvat, iz radničke porodice, niže obra-
zovanje – tesar. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio je
mobilisan, upućen na front, a 1915. godine pao u rusko zarobljeništvo. Kao ratni
zarobljenik otpremljen je u Rusiju, ovde ostao, zasnovao porodicu i primio
državljanstvo SSSR. U vreme hapšenja živeo je u gradu Mineralne Vode u Sta-
vropoljskoj oblasti i radio kao radnik na stovarištu goriva.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužioca SSSR od 26. decembra
1937. pod optužbom za špijunsko-diverzantski rad u korist buržoaskih država
osuđen na streljanje.
Streljan 11. januara 1938. godine.
Rehabilitovan 9. septembra 1957. odlkuom VT SKVO.
JAKUBOVIĆ MEHMED – ФЕДОРОВ МЕХМЕД РУДОЛЬФОВИЧ;

pseud. Vukotić Slavko, Vuk, Volf, Šemšek, Čang-Kaj-Šek i Šek
Rođen 29. septembra 1902, Sarajevo (Bosna i Hercegovina), Srbin, niže
obrazovanje – obućarski radnik, član KPJ od 1923. godine. Završio je obućarski
zanat u Sarajevu, gde kasnije bio sekretar Saveza kožarskih radnika, sekretar
MK i član PK KPJ za BiH. Zbog komunističkog delovanja nekoliko puta je
hapšen, a od 1925. ostao je i bez stalnog zaposlenja. Posle velike policijske
provale u sarajevskoj partijskoj organizaciji, u leto 1929. povukao se u ilegal-
nost i ubrzo prešao u Zagreb. Ovde je, pored ostalog, radio u tehničkom aparatu
CK KPJ. Odlukom rukovodstva KPJ, u januaru 1930. je emigrirao. Dva meseca
kasnije, presudom DSZZD od 21. marta 1930. osuđen je u odsustvu na 10 godi-
na robije.
U Moskvu je došao 3. februara 1930. godine. Pohađao je Omladinsku le-
njinsku školu, ali je potkraj iste godine prekinuo školovanje pošto je osumnjičen
kao provokator.
Uhapšen 10. decembra 1930. u Moskvi pod optužbom za niz partijskih
postupaka koji su doveli do policijskih provala u KPJ. Pod istragom u zatvoru je
proveo 16 meseci. Rešenjem OS pri Kolegijumu OGPU SSSR od 3. aprila
1932. isledni postupak je obustavljen, a on oslobođen.
Mesec dana kasnije, odlukom CLK MOPR od 14. maja 1932. dobio je
status političkog emigranta, uz preporuku da mu se pomogne za posao izvan
114
Moskve. Tokom partijske provere članova KPJ u Moskvi, odlukom IKK KI od
5. jula 1933. isključen je iz partije sa motivacijom da se „u njega nema povere-
nja“. Početkom oktobra 1936. bio je uključen u grupu oko 150 jugoslovenskih
pio, omeo je realizovanje ovog plana. Godine 1937. živeo je u gradu Orel i ra-
dio kao instruktor.
Ponovo je uhapšen i 19. aprila 1937. osuđen na 10 godina zatočenja u
Rehabilitovan 9. decembra 1963. odlukom VT MVO.
JALUŠIĆ JOSIP – ЯЛУШИЧ ИОСИФ ВИКТОРОВИЧ

Rođen 1891, selo Pretetinec-Čakovec (Hrvatska), Jugosloven, iz imućne
seljačke porodice, niže obrazovanje. Početkom Prvog svetskog rata kao austro-
ugarski podanik bio je mobilisan, upućen na front, gde je ubrzo zarobljen. Kao
ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju i ovde, po završetku rata, ostao. Naselio
se u selu Daurskoje nedaleko od Krasnojarska, zasnovao porodicu (žena i troje
dece) i radio kao kovač.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 15. juna 1938. pod optužbom za spro-
vodjenje kontrarevolucionarne agitacije u naselju protiv mera partije i vlade u
vezi sa kolektivizacijom, za klevetanje sovjetske vlasti i hvalenje fašizma osu-
đen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Novim rešenjem Daur-
skog NKVD od 17. marta 1939. zbog nedostatka dokaza kazna je ukinuta, a on
oslobođen.
JAN LEOPOLD – ЯН ЛЕОПОЛЬД КАЙТАНОВИЧ

Rođen 15. novembra 1886. u gradu Celi odnosno Cili, sada Celje (Slove-
nija), Nemac, niže obrazovanje – stolar, član RKP(b) od 1920. godine. Nekoliko
godina radio je kao stolar u fabrici vlasnika Preča. Prvog januara 1915. kao
austrougarski podanik bio je mobilisan i upućen na front. Već 21. marta je za-
robljen i kao ratni zarobljenik otpremljen u Rusiju. Izvesno vreme proveo je u
logoru u Krasnovodsku, zatim prebačen u grad Namangan (Uzbekistan), gde je
pod stražom ruskih vojnika obavljao različite poslove. Posle oslobođenja ratnih
zarobljenika u maju 1918. oko godinu dana ostao je na teritoriji logora, potom
prešao u Taškent, zasnovao porodicu (žena i dvoje dece) i primio državljanstvo
Sovjetske Rusije. U maju 1920. pozvan je u Moskvu i odlukom CK RKP(b)
stavljen je na raspolaganje KP Austrije, a dva meseca kasnije došao je u Beč.
Učlanio se u austrijsku KP i zaposlio u fabrici telefona „Erikson“ u kojoj je bio
izabran za predsednika partijskog komiteta. Pred opasnošću od hapšenja zbog
komunističkog delovanja, sredinom 1923. vraTjO se u Sovjetski Savez. Živeo je
115
u Taškentu, odakle je 1934. prešao u Ordžonikidze (Severna Osetija) i ovde kao
penzioner ostao do hapšenja. Iz VKP(b) isključen je 1936. godine.
Rešenjem trojke NKVD za Severno-Osetijsku ASSR od 10. oktobra
1938. pod optužbom za sistematsku kontrarevolucionarnu fašističku propagandu
i neprijateljski odnos prema sovjetskoj državi i komunističkoj partiji osuđen na
streljanje. Na suđenju krivicu nije priznao.
Rehabilitovan 11. decembra 1956. odlukom VS SO ASSR.
JANDRIĆ DAMJAN – ЯНДРИЧ ДЕМЬЯН МИЛОШЕВИЧ

Rođen 1891, selo Šibine – Glina (Hrvatska), Srbin, iz seljačke porodice,
stolarski radnik, nepismen. Kao austrougarski podanik mobilisan je početkom
Prvog svetskog rata, a nešto kasnije dospeo je u Rusiju kao ratni zarobljenik. Od
1917. živeo je u Rostovu na Donu, gde je zasnovao porodicu (žena i kći) i pri-
mio državljanstvo Sovjetskog Saveza. Tokom 1928–1932. bio je član VKP(b).
U vreme hapšenja radio je u fabrici makarona kao stolar.
optužbom za delovanje u jugoslovenskoj kontrarevolucionarnoj nacionalistič-
koj, špijunsko-diverzantskoj organizaciji osuđen na streljanje uz konfiskovanje
imovine.
JANIĆIJEVIĆ PAVLE – КИСЕЛЕВ ЕЛИСЕЙ НИКОЛАЕВИЧ

Rođen 16. jula 1898, Kragujevac (Srbija), Srbin, iz radničke porodice, ni-
že obrazovanje – bravar, član KPJ od 1919. godine. Radio je u Požarevcu (u
depou železničke stanice) i Smederevu (u fabrici „Sartid“), gde je bio član i
sekretar MK KPJ. Godine 1924. otišao je u Makedoniju i do 1927. bio zaposlen
u mestu Gradsko. Odlukom CK KPJ u septembru 1927. upućen je na partijsko
Tokom 1927–1931. pohađao KUNMZ. Član VKP(b) je od 1927. godine,
a nešto kasnije primio je državljanstvo Sovjetskog Saveza. Posle okončanja
KUNMZ, 1931–1932. radio je u Samari kao stariji instruktor u Upravi Samar-
sko-Zlatoustovske železnice. Od juna 1932. sa ženom i kćerkom ponovo je u
Moskvi. Početkom oktobra 1936. bio je uključen u grupu oko 150 jugosloven-
nastupio, omeo je realizovanje ovog plana. Pred hapšenje bio je instruktor u
„Transvodsnabu“.
116
Rešenjem VK VS SSSR od 16. septembra 1938. pod optužbom da je kao
agent jugoslovenske obaveštajne službe poslat u SSSR s ciljem špijunskog,
diverzantskog i terorističkog delovanja osuđen na streljanje uz konfiskovanje
imovine.
Streljan 16. septembra 1938. i sahranjen na bivšem streljačkom poligonu
JANKOVIĆ FOMA – ЯНКОВИЧ ФОМА ЛУКЬЯНОВИЧ

Rođen 1892, mesto Lupoglav – Pazin (Hrvatska), Hrvat, niže obrazova-
nje. Tokom 1907–1913. živeo je u Ivanić Gradu i radio kao obućar. Početak
Prvog svetskog rata zatekao ga je u Zagrebu na odsluženju vojnog roka. Kao
austrougarski podanik upućen je na Galicijski front, gde je 1915. godine pao u
rusko zarobljeništvo. Zarobljeničke dane do 1921. proveo je u Saratovskoj obla-
sti, u gradu Aktarsk i u Nikolajevskoj oblasti u selu Javkino. Ostajući u Ukrajini
u selu Sobolevka, zasnovao je porodicu i radio kao obućar i milicioner. Nared-
nih desetak godina živeo je u Kamenec-Podoljskoj oblasti i u Nikolajevu, a
zatim je 1933. dospeo u Černigovsku oblast, gde se u gradu Gluhov zaposlio u
sovhozu kao magacioner. Godine 1936. prešao je u Krasnodarski kraj, u Soči.
Zajedno sa ženom i kćerkom, u novembru 1942. evakuisan je u Kazahstan u
Osakarovski rejon Karagandiske oblasti. U vreme hapšenja bio je mobilisan u
vojnu radnu jedinicu i radio na gradilištu br. 110.
Uhapšen 30. aprila (3. maja) 1943. godine.
Rešenjem VT za Karagandisku železnicu od 30. juna 1943. pod optu-
žbom za antisovjetsku propagandu osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-
radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Karlagu u Karagandiskoj oblasti u Kazah-
stanu.
Umro 18. febrara 1944. u logoru.
Rehabilitovan 11. oktobra 1993. odlukom GPRK.
JANKOVIĆ (KAMENSKIJ) VLADISLAV – КАМЕНСКИЙ-

ЯНКОВИЧ ВЛАДИСЛАВ АДАМОВИЧ
Rođen 1899, Beograd (Srbija), Srbin, iz radničke porodice, niže obrazo-
vanje, polupismen. Početkom Prvog svetskog rata sa roditeljima je napusTjO
Srbiju kao izbeglica. Na putu se izgubio i sam stigao u Rusiju. Uključio se u
ciganski logor i sa njim čergario do 1930. godine, kada je uhapšen i za siledžij-
stvo osuđen na dva meseca prinudnog rada. Do novog hapšenja nije nigde radio,
a sa ženom i dvoje živeo je u Moskvi.
Ponovo uhapšen 3. decembra 1934. godine. U toku istrage bio je u
Moskovskom istražnom zatvoru Butirka.
Rešenjem OS pri NKVD od 20. februara 1935. kao „socijalno opasan e-
lement“, osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je
izdržavao u Bamlagu NKVD u Amurskoj oblasti u gradu Svobodnij.
Rehabilitovan 12. januara 1990. odlukom PGM.
117
JANOVSKI JOZEF – ЯНОВСКИЙ ИОСИФ (ИОЗЕФ) ЯКОВЛЕВИЧ
Rođen 23. decembra 1908, Zagreb (Hrvatska), Austrijanac, iz radničke
porodice, srednje obrazovanje – šofer, član KP Austrije. Pre Prvog svetskog rata
sa majkom se preselio u Beč, gde se školovao i kasnije zaposlio. Iz Austrije je
emigrirao posle februarskih borbi šucbundovaca u Beču.
U Sovjetski Savez došao je 1935. godine. Nastanio se i zaposlio u Mos-
kvi, a potom primio državljanstvo SSSR i učlanio u VKP(b).
Rešenjem OS NKVD SSSR od 22. juna 1937. pod optužbom za kontrare-
volucionarnu trockističku agitaciju osuđen na pet godina zatočenja u popravno-
radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Sevvostlagu u Magadanskoj oblasti.
Drugi put je uhapšen u logoru i rešenjem trojke UNKVD za Daljstroj od
29. aprila 1938. pod optužbom za kontrarevolucionarnu agitaciju među osuđe-
nicima u logoru osuđen na streljanje.
Streljan između 10. i 16. juna 1938. godine.
Rehabilitovan 3. januara 1957. odlukom PMOS.
JELIĆ MILOJE – СИЛИН СЕРГЕЙ МИХАЙЛОВИЧ; pseud. Milas

Rođen 14. oktobra 1896, Niš (Srbija), Srbin, iz radničke porodice, niže
obrazovanje – mašinbravar, član KPJ od 1919. godine. Posle izučenog bravar-
skog zanata u Budimpešti, radio je u železničkoj radionici u Nišu, gde je sindi-
kalno i partijski delovao. Bio je sekretar Nezavisnog saveza metalskih radnika i
MK KPJ. Zbog komunističkog delovanja proganjan je i više puta hapšen. Godi-
ne 1925. prešao je u Aleksinac i zaposlio se u predstavništvu firme „Singer“.
Odlukom CK KPJ u oktobru 1926. upućen je na partijsko školovanje u Moskvu.
Po završenom KUNMZ, radio je kao partijski radnik u Tiraspolju u Moldaviji, a
potom od jula 1931. u gradu Bežeck u Kalinjinskoj oblasti. Ponovo je u Moskvi
1932/33. kao student na Institutu crvene profesure i aspirant na KUNMZ. Kraće
vreme bio je u Sindikatu radnika transportne mašinogradnje, a od aprila 1934. je
na partijskom radu u Ukrajini u Kremenčugu. Početkom oktobra 1936. bio je
plana. Tako je ostao u Ukrajini – u vreme hapšenja bio je zamenik načelnika
Politodeljenja stanice Avdjejevka Južnodonecke železnice.
Rešenjem trojke UNKVD za Staljinsku oblast od 3. oktobra 1938. pod
optužbom za špijunsko-diverzantsko delovanje osuđen na streljanje.
118
JELIČIĆ PETAR – ЕЛИЧИЧ ПЕТР ГРИГОРЬЕВИЧ
Rođen 8. oktobra 1898, Raguza, sada Dubrovnik (Hrvatska), Srbin, iz si-
romašne seljačke porodice, visoko obrazovanje – službenik i mašinski inženjer,
član KPJ od 1919. godine. Posle završene osnovne škole, pohađao je srednju
Inženjersko-pomorsku akademiju. Potkraj 1915. kao austrougarski podanik bio
je mobilisan i upućen na front, odakle je u leto 1916. dezertirao. Pobegao je u
Italiju, gde je kao ratni zarobljenik proveo dve i po godine. Po povratku u
Dubrovnik, nakratko je nastavio školovanje, a potom se zaposlio kao pomoćnik
mašiniste. Uhapšen je početkom 1921. i osuđen na godinu i po dana zatvora.
Ostavši bez posla, posle puštanja na slobodu otišao je u Sloveniju i zaposlio se u
firmi ČERŽ. Pošto je često bio na meti policijskih organa, krajem 1923. ilegal-
no je prešao u Rumuniju, a zatim u Sovjetski Savez.
Prilikom prelaska sovjetske granice, prvih meseci 1924. zadržan je u O-
desi, odakle je nakon provere upućen u Moskvu. Uskoro je preveden u članstvo
RKP(b), a posao je dobio u Centrosojuzu. Tokom 1928–1937. radio je u
Moskovskom predstavništvu „Transstroja“, u školsko-nastavnom kombinatu
„Mossvinovod Tresta“ i u Auto bazi, obavljajući poslove od mehaničara do
tehničkog rukovodioca. U međuvremenu, završio je Višu inženjersku školu,
zasnovao porodicu (žena i sin) i primio državljanstvo SSSR. Početkom 1937.
prešao je u grad Vjazma u Smolenskoj oblasti, gde je u „Avtoučlegpromu“ pre-
davao na kursevima za šofere.
Uhapšen 7. februara 1938. godine. U toku istrage bio je u zatvoru u
Vjazmi.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 17. septembra 1939. kao socijalno o-
pasan element osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaz-
nu je izdržavao u Volžskom logoru u Saratovskog oblasti i Karagandiskom
logoru u Kazahstanu. Konačno je oslobođen u oktobru 1946. godine.
Tokom 1948–1951. živeo je u Kalužskoj oblasti, u gradu Malojaroslavec
i Spas-Zagorje, a u livnici radio kao inženjer.
Rešenjem OS pri MGB SSSR od 3. novembra 1951. osuđen na 10 godina
progonstva u Karagandisku oblast i prinudno nastanjen u naselje Kengir Džez-
kazganskog rejona. Odlukom nadležnih organa od 27. aprila 1956. kazna mu je
smanjena na polovinu, a on oslobođen.
Rehabilitovan 16. avgusta 1956. i 14. juna 1989. odlukama VT MVO i
PSO.
VraTjO se u Jugoslaviju u maju 1957. i živeo u Novom Sadu.
JENKO (ENKO) FRANC – ЕНКО ФРАНЦ ФРАНЦЕВИЧ

Rođen 10. januara 1897, Ljubljana (Slovenija), Slovenac, iz radničke po-
rodice, srednje obrazovanje, član VKP(b) 1918–1937. godine. Školovao se u
Trstu, gde je završio gimnaziju. Tokom Prvog svetskog rata 1914–1915. služio
je u austrougarskoj vojsci kao podoficir. Zarobljen je 1915. godine i kao ratni
zarobljenik otpremljen u Rusiju. Po završetku rata ostao je u Sovjetskoj Rusiji,
119
zasnovao porodicu, a 1918–1928. proveo je na službi u Crvenoj armiji. Nared-
nih godina boravio je u Pragu i Berlinu kao pomoćnik načelnika Uprave za
snabdevanje u 2-goj Glavnoj upravi Narodnog komesarijata za odbrambenu
industriju (u toku rada u inostranstvu bio je partijski kažnjen ukorom). Sredi-
nom 1935. vraTjO se u Moskvu i nastavio da radi na istom poslu.
Uhapšen 9. juna 1937. u Lenjingradu, a 10. juna isključen iz partije.
Rešenjem VKVS SSSR od 21. septrembra 1938. pod optužbom da je bio
član kontrarevolucionarne špijunske organizacije osuđen na streljanje.
Streljan 22. septembra 1938. u Lenjingradu.
Rehabilitovan 22. marta 1957. odlukom VKVS SSSR.
JERING (ERING) ADOLF – ЕРИНГ (ЭРИНГ) АДОЛЬФ

АНДРЕЕВИЧ
Rođen 9. marta 1879. u selu Albegovec, možda Alibegovci ili Alibegovi-
ći (Bosna i Hercegovina), Nemac, iz seljačke porodice, bez određenog zanima-
nja. U Rusiju je dospeo 1914. kao ratni zarobljenik, po završetku Prvog svet-
skog rata ovde ostao i zasnovao porodicu. Do hapšenja živeo je u gradu Rodniki
u Ivanovskoj oblasti.
Rešenjem NKVD SSSR od 7. decembra 1937. pod optužbom za antiso-
vjetsku agitaciju i špijunažu u korist Jugoslavije osuđen na streljanje.
Streljan 16. decembra 1937. godine.
Rehabilitovan 7. jula 1989. odlukom Javnog tužioca za Ivanovsku oblast.
JEVKOVIĆ IVAN – ЕВКОВИЧ ИВАН МИЛАНОВИЧ

Rođen 1895, u selu Jašino u Šidskom srezu (AP Vojvodina – Srbija),
Srbin, iz seljačke porodice, niže obrazovanje – službenik. U Rusiju je dospeo
verovatno tokom Prvog svetskog rata, 1919. godine služio je u Crvenoj armiji,
bio je član Komisije ekonomata 25. streljačke divizije za nadgledanje divizij-
skog stada na salašu Koževnikova. Posle građanskog rata ostao je u Sovjetskoj
Rusiji i zasnovao porodicu. Godine 1922. bio je pomoćnik šefa skladišta Među-
narodnog radničkog komiteta za pomoć Rusiji. Državljanstvo Sovjetskog Save-
za primio je 1934. godine. U vreme hapšenja sa ženom i petoro dece živeo je u
Kazahstanu u Zapadno-Kazahstanskoj oblasti u Uralsku i radio kao fotograf.
Rešenjem trojke UNKVD za Zapadno-Kazahstansku oblast od 29. sep-
tembra 1938. pod optužbom za špijunažu u korist poljske i nemačke obaveštajne
službe osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 6. maja 1957. odlukom VT JUVO.
JOSIĆ VASILIJE – ИОСИЧ ВАСИЛИЙ ИЛЬИЧ

Rođen 1890, Niš (Srbija), Srbin, iz radničke porodice, polupismen. Godi-
ne 1913. mobilisan je u srpsku vojsku – bio u 3. pešadijskom puku 2. srpske
120
divizije. Tokom Prvog svetskog rata, krajem 1914 (posle borbi kod Beograda),
pod pritiskom nemačke vojske, delovi srpske divizije povukli su se preko ru-
munske granice, gde su internirani, a zatim prebačeni u Odesu. Posle izvesnog
vremena, ponovo se našao na frontu i vojevao do 1916. godine. Kada je u jednoj
borbi bio kontuzovan i ranjen, upućen je na lečenje u vojnu bolnicu u Odesu i
ovde ostao do oporavka. Državljanstvo Sovjetske Rusije primio je 1920, a po-
tom zasnovao i porodicu. U jesen 1923. napusTjO je Odesu, prešao na stalni
boravak u Astrahan i zaposlio se u rečnom saobraćaju. U vreme hapšenja radio
je kao mornar na Astrahanskom putničkom pristaništu br. 17.
Rešenjem Pograničnog suda vodenog saobraćaja Nižnevolžskog bazena
od 16. marta 1939. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju (neprijateljski se
odnosio prema VKP(b), a među radnicima pristaništa vodio antisovjetsku pro-
pagandu i dr), osuđen na pet godina lišenja slobode.
Rehabilitovan 15. jula 1993. odlukom PAO.
JOSIPOVIĆ VJEKOSLAV-SLAVKO – ИОСИФОВИЧ СЛАВА

МАРТЫНОВИЧ
Rođen 20. maja 1908, selo Komletinci – Vinkovci (Hrvatska), Hrvat, niže
obrazovanje – krojački radnik, član SKOJ od 1927. godine. Detinjstvo je proveo
u Osijeku, gde je završio krojački zanat, a potom radio kao krojački pomoćnik.
Interesujući se za esperanto, pristupio je esperantskom pokretu u kojem su ko-
munisti imali znatan uticaj. Posle policijske provale u organizaciji SKOJ, sredi-
nom 1929. je emigrirao najpre u Minhen, a u avgustu 1930. u Pariz s namerom
da se usavrši u svojoj struci i postane crtač modela. U Parizu je boravio ilegal-
no, zbog čega je često morao da menja poslodavce. Plašeći se da zbog ekonom-
ske krize ne ostane bez posla, u leto 1932. otišao je u Sovjetski Savez. Na putu
za Moskvu, u Berlinu je 25. avgusta učestvovao je na I međunarodnom radnič-
kom esperantskom kongresu.
Prvih dana septembra 1932. stigao je u Moskvu. Uz pomoć Esperantskog
društva obezbedio je smeštaj, a preko MOPR se ubrzo zaposlio u Ogledno-
tehničkoj fabrici „Moskvošvej“ kao majstor. Tokom 1933. aktivnije se angažo-
vao u radu Internacionalnog kluba političkih emigranata i primio državljanstvo
SSSR.
Uhapšen 6 (5) marta 1938. godine. U toku istrage bio je u Moskovskom
istražnom zatvoru Lubjanka i Taganskoj tamnici.
junažu (navodno je bio nemački špijun zavrbovan na kongresu esperantista)
u logoru „Majorić“ u Magadanskoj oblasti, gde je prispeo oko 13. septembra
1938. godine. Radio je u jednom rudniku zlata, a kasnije u krojačkoj radionici
logora i na seči šume. Iako je iz logora oslobođen 25. februara 1948. ostao je u
ovom kraju. Živeo je u rejonu Kolime u Ust-Omčugu, gde je zasnovao porodicu
121
i radio kao krojač u Industrijskom kombinatu Tenkinske rudarsko-industrijske
uprave.
Ponovo je uhapšen i rešenjem OS pri MGB SSSR od 26. decembra 1951.
pod optužbom da je član strane obaveštajne službe osuđen na prinudni boravak
u Ust-Omčugu pod nadzorom organa MGB. Kazna mu je ukinuta 26. avgusta
1954. godine, ali je ostao da sa ženom živi na toj teritoriji.
Rehabilitovan 14. novembra 1955. i 16. maja 1957. odlukama VT MVO.
VraTjO se sa porodicom u Jugoslaviju u februaru 1959. godine – živeo je
u Zagrebu i radio u preduzeću „Ukus“.
JOVANOVIĆ ALEKSANDAR – ИОВАНОВИЧ АЛЕКСАНДР

ГЕОРГИЕВИЧ
Rođen 9. februara 1893, Beograd (Srbija), Srbin, pukovnik Generalštaba
vojske Kraljevine Jugoslavije.
Uhapšen 11. septembra 1931. prilikom pokušaja ilegalnog prelaska
sovjetsko-letonske granice.
Rešenjem Kolegijuma OGPU od 3. oktobra 1932. pod optužbom za špi-
junažu osuđen na streljanje.
Streljan 10. januara 1933. i sahranjen na Vaganjkovskom groblju u Moskvi.
Rehabilitovan 21. juna 1989. odlukom Javnog tužilaštva SSSR.
JOVANOVIĆ ANDRA – ЮВАНОВИЧ АНДРЕЙ СТЕПАНОВИЧ

Rođen 2. decembra 1892, selo Morinj – Kotor (Crna Gora), Crnogorac, iz
seljačke porodice, niže obrazovanje – mornar. Posle završene osnovne škole u
Kotoru, tokom 1905–1913. radio je kao mornar na brodovima Brodarske kom-
panije „Lojd Avstrijak“, a zatim pet godina (sa izvesnim prekidima) služio u
austrougarskoj vojsci. Aktivno je učestvovao u ustanku bokokotorskih mornara
u februaru 1918. godine, zbog čega se, nakon gušenja ustanka i desetodnevnog
zatvora, nekoliko meseci skrivao u šumi. Pred opasnošću od novog hapšenja,
početkom 1919. prešao je u Italiju i radio na brodovima. Kada je u avgustu
1926. njegov brod svraTjO u Kanadu, sukobivši se sa mašinistom, napusTjO je
brod i ovde ostao. Živeo je u Montrealu, baveći se različitim poslovima.
U Sovjetski Savez dospeo je 1932. sa grupom jugoslovenskih ekonom-
skih emigranata iz Kanade. Nastanio se u Moskvi i radio u Hotelu „Savoj“ kao
kuvar, na izgradnji Moskovskog metroa i u podmoskovskom bazenu. U vreme
hapšenja sa ženom je živeo u Moskovskoj oblasti u naselju Losinoostrovskaja, a
bio zaposlen u preduzeću „Vodtorgpite“ kanala Moskva-Volga.
tamnici u Moskvi.
pod optužbom za špijunažu u korist nemačke obaveštajne službe osuđen na
streljanje.
Butovo“.
122
JOVANOVIĆ (JOANOVIĆ?) GRIGORIJE – ИОАННОВИЧ
ГРИГОРИЙ (ГЕОРГИЙ) МАРКОВИЧ
Rođen 1887. u selu Čejsta Muravskog ili Strezomurovskog okruga u
Srbiji, verovatno Česta – Aleksinac (Srbija), Srbin, artist u cirkusu. U Rusiju je
došao 1912. sa ocem. Nastanili su se u selu Slonovka u Kurskoj oblasti i sa
cirkusom sve vreme krstarili po oblasti.
Uhapšen i rešenjem Specijalnog sudskog kolegijuma Voronježskog obla-
snog suda od 16. oktobra 1935. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju osuđen
na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Vol-
žskom logoru u Saratovskoj oblasti. Novim rešenjem Jaroslavskog oblasnog
suda od 14. januara 1937. uslovno je oslobođen iz logora 26. januara pre isteka
kazne.
Ponovo je uhapšen 23. februara 1938. pod istom optužbom.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 3. septembra 1938. osuđen je na još
pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Rehabilitovan 20. oktobra 1989. odlukom Oblasnog Javnog tužilaštva
Belgoroda.
JOVANOVIĆ JANKO – ДАСКАЛ ИВАН ИВАНОВИЧ; pseud. Du-

šan, Drenovski, Pavlović, Dušan Urošević, Viktor, Emil Dragović i Janković
Dragutin
Rođen 21. maja 1901, selo Ravnje – Bogatić (Srbija), Srbin, iz radničke
porodice, više obrazovanje – učitelj, kasnije partijski radnik, član SKOJ od
1919, a KPJ 1922. godine. Odrastao je u radničkoj porodici, otac i stariji brat su
bili članovi KPJ, što je uticalo da i on već kao srednjoškolac pristupi komuni-
stičkom pokretu. Posle niže gimnazije, promenivši nekoliko mesta, 1922. zavr-
šio je učiteljsku školu u Šapcu. Prvu službu dobio je u selu Drenovo, nedaleko
od Velesa, gde je proveo godinu dana. Tokom 1923–1924. bio je na odsluženju
vojnog roka, a zatim službovao po selima i manjim mestima u Makedoniji i
Srbiji. Dolaskom u Bogatić 1930. godine, tešnje se povezuje sa organizacijom
KPJ, radi na stvaranju partijskih ćelija po selima, od 1932. sekretar je Sreskog
komiteta, a zatim i član Okružnog komiteta KPJ. U oktobru 1933. prešao je u
Beograd i završio Višu pedagošku školu. Kada je sredinom aprila 1935. došlo
do velike policijske provale, pred opasnošću od hapšenja povukao se u ilegal-
nost, a u septembru odlukom CK KPJ upućen je na partijsko školovanje u Moskvu.
Tokom 1935–1936. pohađao je aspiraturu na KUNMZ. Posle rasformira-
nja KUNMZ, u maju 1936. prešao je na aspiranturu MLŠ. Početkom oktobra
ovog plana. Istovremeno, i on je prekinuo školovanje i otišao u Španiju. Kao
dobrovoljac borio se u redovima XI internacionalne brigade, bio komandir ju-
goslovenskog mitraljeskog odeljenja (u činu poručnika). Ranjen je u borbama
123
na Madridskom frontu – posle kraćeg lečenja kao teški ranjenik (izgubio je
desnu ruku) sredinom maja 1937. vraTjO se u Moskvu. Već narednog meseca
raspoređen je na rad u Kadrovsko odeljenje IKKI, gde je do hapšenja radio kao
politički referent za balkanske zemlje.
jugoslovenskom političkom policijom, provokatorsko delovanje u KPJ i Komin-
terni i da je bio član desne trockističko-terorističke organizacije koja je namera-
vala da u svoje ruke uzme rukovodstvo Kominterne i njenih sekcija osuđen na
Rehabilitovan 10. juna 1958. odlukom VS SSSR.
JOVIĆ IVAN – ИОВИЧ ИВАН АВРАМОВИЧ

Rođen 1890. u selu Mališevci u Zvornikovskom srezu, verovatno Male-
ševci – Zvornik (Bosna i Hercegovina), Srbin, stolar. Tokom Prvog svetskog
rata služio je u srpskoj vojsci. U borbama kod Dobrudže bio je kontuzovan,
upućen u ruski Crveni krst, a potom dospeo u srpsku bolnicu u gradu Izmail u
Odeskoj oblasti. Ostao je u Sovjetskom Savezu, ali nije poznato gde je živeo i
čime se bavio do hapšenja.
Uhapšen 18. jula 1940. pod optužbom za kontrarevolucionarno delovanje.
Umro u toku istrage 23. marta 1942. u zatvorskoj bolnici u gradu Volog-
da od upale pluća.
JUG ANDRIJA – КАУФМАН АЛЕКСАНДР АНТОНОВИЧ

Rođen 26. novembra 1900, selo Čegina – Tolmin (Slovenija), Slovenac,
niže obrazovanje – radnik. Član KP Italije od 1926. do 1932. godine, kada je
preveden u članstvo KPJ. Potkraj 20-ih godina u Trentu je održavao partijski
kanal iz Jugoslavije.
U Sovjetski Savez došao je 1934. godine. Nastanio se u Moskvi, 1935.
primio državljanstvo Sovjetskog Saveza i do hapšenja radio na izgradnji metroa
kao malterdžija u oknu br. 82. Isključen iz partije 1936. zbog neplaćanja partij-
ske članarine.
tamnici u Moskvi.
Rešenjem trojke UNKVD SSSR za Moskovsku oblast od 10. oktobra
1938. pod optužbom za antisovjetsko delovanje osuđen na 10 godina zatočenja
Umro 17. aprila 1946. u toku izdržavanja kazne u logoru.
124
JURČIĆ (JURIČIĆ) TOMO – ЮРЧИЧ ТОМО МИО
Rođen 23. septembra 1903, selo Draganići – Karlovac (Hrvatska), Hrvat,
iz seljačke porodice, niže obrazovanje, polupismen. U potrazi za poslom 1926.
otišao u Francusku, gde je proveo dve godine i zatim prešao u Kanadu. Ovde se
uključio u radnički pokret, 1930–1932. bio član Radničke partije Kanade. Godi-
ne 1932. napusTjO je Kanadu i kao „turista“ otišao na rad u Sovjetski Savez.
Nastanio se u Moskvi, zasnovao porodicu i primio državljanstvo SSSR. U vre-
me hapšenja, sa ženom i kćerkom živeo je u zgradi za strane radnike u Ul. Sa-
dovaja-Spaska, br. 21 i radio na izgradnji metroa na 14. deonici kao rudar.
tamnici u Moskvi.
Rešenjem trojke UNKVD SSSR za Moskovsku oblast od 10. oktobra
1938. pod optužbom za špijunažu osuđen na pet godina zatočenja u popravno-
radnom logoru.
Rehabilitovan 29. avgusta 1989. odlukom VP MVO.
JUREŠKO HRISTIFOR – ЮРЕШКО ХРИСТИФОР АНТОНОВИЧ

Rođen 3. marta 1894. u selu Merljani (?) u Zarskom okrugu Dalmatinske
gubernije, verovatno je reč o Zadarskom okrugu u Dalmaciji (Hrvatska), Hrvat,
iz seljačke porodice, niže obrazovanje. Rano je počeo da radi kao mornar na
brodovima trgovačke mornarice. Početkom Prvog svetskog rata, našavši se u
luci grada Taganrog u Rusiji, njegov brod je zarobljen, a članovi posade kao
ratni zarobljenici otpremljeni u Kostromsku guberniju (Gorkovsku oblast).
Posle završetka rata ovde je ostao, zasnovao porodicu i sa ženom živeo u selu
Moiseiha Krasnobakovskog rejona. Do 1926. godine radio je u mestu Krasnije
Baki u bolnici, tokom 1926–1928. bio zaposlen u šumskoj zadruzi, a od 1928. je
špediter u Krasnobakovskom hemijskom zavodu. Godine 1935. prešao je na rad
u hemijski zavod u mestu Vetluga, odakle se nakon izvesnog vremena, vraTjO u
Krasnobakovski hemijski zavod.
Uhapšen 28. januara 1938. pod optužbom za kontrarevolucionarno nacio-
nalističko delovanje u korist Nemačke.
Umro je u toku istražnog postupka 31. decembra 1938. u bolničkom ode-
ljenju mesta Krasnije Baki.
Rehabilitovan 30. oktobra 2002. odlukom OP NGO.
JURIČEK FRANC – ЮРИЧЕК ФРАНЦ АДАМОВИЧ

Rođen 24. avgusta 1892, Petrovgrad, sada Zrenjanin (AP Vojvodina –
Srbija), Srbin (?), iz radničke porodice, nezavršeno srednje obrazovanje – mo-
ler. Kao mladi radnik 1909. pristupio je Socijaldemokratskoj partiji. Izvesno
vreme proveo je u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj. Kada je kao austrougar-
ski podanik pozvan na odsluženje vojnog roka, 1913. vraTjO se u zemlju. Po-
četkom Prvog svetskog rata upućen je na front, a 1915. godine dospeo u rusko
zarobljeništvo. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju – radio je po selima
kod seljaka do kraja 1917, a zatim otišao u Orenburg. Sa grupom ratnih zarob-
125
ljenika uspostavio je vezu sa boljševicima i stupio u Crvenu gardu. Vojevao je
na orenburgškom, aktjubinskom i finskom frontu. Od početka 1919. služio je u
Crvenoj armiji. Posle građanskog rata ostao je u Sovjetskom Savezu, u mestu
Šarlik radio je u trgovini, bio zamenik upravnika kolhoza „Pritokaki“, a potom
je premešten na rad u Orenburg. Ovde se nastanio sa porodicom (ženom i troje
dece), primio državljanstvo SSSR i bio zaposlen u preduzeću br.1 kao službenik.
pod optužbom za teroristička i diverzantska akta i organizovano kontrarevoluci-
onarno delovanje osuđen na streljanje.
Streljan 28. januara 1938. i sahranjen u Zauralnoj šumici Orenburga.
Rehabilitovan 17. septembra 1957. odlukom VT JUVO.
JURIČIĆ ANTON – ЮРИЧИЧ АНТОН МАТВЕЕВИЧ

Rođen 1894, mesto Lipa u Istri (Hrvatska), Hrvat, iz seljačke porodice,
niže obrazovanje. U potrazi za poslom, 1913. dospeo je u Ameriku. Živeo je i
radio u Sijetlu, odakle je 1931. otišao na rad u Sovjetski Savez. Upućen je u
Komunu „Sejatelj“, nedaleko od grada Salsk u Rostovskoj oblasti. Pošto mu se
ovde nije svidelo, početkom 1933. prešao je u Moskvu. Zaposlio se na izgradnji
metroa kao rudar i primio državljanstvo SSSR. Dve godine kasnije, sa nekoliko
svojih drugova, jugoslovenskih iseljenika javio se pismom preko lista „Borba“
iz Toronta, obaveštavajući jugoslovensku radnu emigraciju u Kanadi i SAD o
izgradnji metroa i uslovima života i rada. Njihovo pismo objavljeno je u vreme
kada se on već nalazio u zatvoru.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 9. maja 1935. pod optužbom za anti-
sovjetsku agitaciju i širenje provokatorskih glasina, prognan na tri godine u
Kazahstan. Nastanjen je u selu Šemonaiha u Istočno-Kazahstanskoj oblasti, a
radio je u kolhozu „Krasnij oktjabr“.
Ponovo uhapšen 14 (20) decembra 1937. godine.
Rešenjem Komisije NKVD SSSR od 11. februara 1938. pod optužbom za
špijunažu (kao agent američke obaveštajne službe zavrbovan je u Sijetlu i upu-
ćen u SSSR) osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 5. juna i 30. oktobra 1989. odlukama Javnih tužilaštava
SSSR i Istočno-Kazahstanske oblasti.
JURIČIĆ VLADIMIR-VLADO – МАКАРОВ ИВАН СЕРГЕЕВИЧ;

pseud. Stanković (1926–1927) i Vorak (1932–1934)
Rođen 15. maja 1896, Mostar (Bosna i Hercegovina), Hrvat, iz radničke
porodice, niže obrazovanje – obućarski radnik, član KPJ od 1920. godine. Radio
je i partijski delovao u Mostaru, bio član MK i OK KPJ. Posle prelaska u Sara-
jevo kooptiran je za člana OK, a od avgusta 1926. do marta 1927. vršio je duž-
nost sekretara PK KPJ za Bosnu i Hercegovinu. U oktobru 1927. odlukom CK
126
KPJ poslat je na partijsko školovanje u Sovjetski Savez. Uhapšen je prilikom
ilegalnog prelaska austrijske granice, u zatvoru u Gracu i Mariboru odležao
nekoliko dana, a zatim je proteran u Mostar. Godinu dana kasnije ponovo je
upućen u Moskvu.
pisma jugoslovenskih studenata – grupa "41". Nakon okončanja KUNMZ, izve-
sno vreme bio je na partijskom radu u Moskovskoj oblasti. Na osnovu odluke
PR KPJ, od jeseni 1932. do početka 1934. ilegalno je živeo u Jugoslaviji, radeći
kao partijski instruktor. U međuvremenu, povremeno je boravio u Beču i učes-
tvovao u radu rukovodstva KPJ. Od marta 1934. bio je referent za Jugoslaviju u
Balkanskom sekretarijatu Profinterne i predavač na KUNMZ. Sredinom 30-ih
godina primio je državljanstvo Sovjetskog Saveza. Pred hapšenje radio je kao
savetnik i zamenik upravnika partijskog kabineta u fabrici „Goznak“.
nici u Moskvi.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 5. avgusta 1938. pod optužbom za
radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Daleko-Istočnoj oblasti – u zalivu Naga-
jevo.
JUVAN AVGUST – ЮВАН АВГУСТ АВГУСТОВИЧ

Rođen 1889. u selu Ginderšlos u Austrougarskoj, Nemac, po drugim po-
dacima u selu Belakej u Sloveniji, Slovenac i Belabeč u Jugoslaviji, verovatno
Bela peč – Kamnik (Slovenija). Gde je živeo i čime se bavio do Prvog svetskog
rata nije poznato. U Rusiju je došao 1914. kao ratni zarobljenik i ovde ostao.
Posle oslobođenja iz zarobljeništva 1918. naselio se u gradu Artemovskij u
Sverdlovskoj oblasti i do hapšenja radio kao advokat. Godine 1937. primio je
državljanstvo Sovjetskog Saveza.
Rešenjem OS pri Ministarstvu državne bezbednosti SSSR od 24. marta
1945. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju osuđen na tri godine zatočenja u
Rehabilitovan 19. juna 1989. odlukom OP SvO.
JUZIĆ MARJAN – ЮЗИЧ МАРЬЯН МИХАЙЛОВИЧ

Rođen 1892, Tuzla (Bosna i Hercegovina), Hrvat, iz seljačke prodice, vi-
soko obrazovanje – lekar. Kao mladić radio je u rudniku u Tuzli, a zatim je
1913–1914. služio vojni rok. Po izbijanju Prvog svetskog rata kao austrougarski
podanik bio je mobilisan i upućen na front, gde je zarobljen. Kao ratni zaroblje-
nik otpremljen je u Rusiju i ovde ostao. Tokom 1923–1932. završio je Srednju
medicinsku školu i Medicinski fakultet u Irkutsku, zasnovao porodicu (žena i
127
dvoje dece) i primio državljanstvo Sovjetskog Saveza. U vreme hapšenja radio
je kao lekar na otseku Vjerhnaja Gutara u Irkutskoj oblasti.
Uhapšen 23. februara 1938. pod optužbom da je po zadatku inostrane o-
baveštajne službe radio na namernom širenju malih boginja na otseku Vjerhnaja
Gutara.
Pod istragom proveo je u zatvoru 16 ½ meseci – rešenjem UNKVD za
Irkutsku oblast od 8. jula 1939. istražni postupak je obustavljen zbog nedostatka
dokaza, a on pušten na slobodu.
KAC ARNOLD – КАЦ АРНОЛЬД ИОСИФОВИЧ

Rođen 22. jula 1890, Sarajevo (Bosna i Hercegovina), Hrvat, iz službe-
ničke porodice, visoko obrazovanje – lekar. Posle završenog Medicinskog fa-
kulteta u Beču 1914. godine, kao austrougarski podanik odmah je mobilisan –
služio je kao mlađi lekar u bosansko-hercegovačkom puku. Prilikom odstupanja
kod Lublina pao je u rusko zarobljeništvo i sa drugim zarobljenicima upućen u
Toboljsk u Tjumenskoj oblasti. Ostao je u Sovjetskoj Rusiji, izvesno vreme
služio je u pograničnom bataljonu Hakasijske oblasti, a zatim prešao u Kra-
snojarski kraj. Boravio je u gradu Kansk, od 1932. sa ženom se nastanio u
mestu Beja i radio kao glavni lekar u rejonskoj bolnici, a 1934. primio je držav-
ljanstvo SSSR.
Uhapšen 3. jula 1938. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju. Pod istra-
gom proveo je 14 meseci – odlukom Hakasijskog oblasnog suda od 8. septem-
bra 1939. istražni postupak je obustavljen zbog nedostatka dokaza, a on pušten
na slobodu.
KAMPA STEVAN – КАМПА СТЕПАН СТЕПАНОВИЧ

Rođen 7. maja 1924, Subotica (AP Vojvodina – Srbija), Rus, nezavršeno
srednje obrazovanje – đak. Potkraj 1940. samoinicijativno (iz avanturističkih
razloga) napusTjO je Jugoslaviju i otišao u Sovjetski Savez.
Uhapšen 12. januara 1941. na rumunsko-sovjetskoj granici.
ilegalni prelazak državne granice SSSR u cilju špijunaže osuđen na 8 godina
zatočenja u popravno-radnom logoru. Posle izdržane kazne kao „jugoslovenski
agent“ prognan je u Sibir na prisilni rad.
Rehabilitovan 22. septembra 1956. odlukom VK VS SSSR.
VraTjO se u Jugoslaviju 10. jula 1958. godine.
KAPEC JOSIP – КАПЕЦ ИОСИФ ВЛАДИМИРОВИЧ

Rođen 28. februara 1895. u selu Augustinovac, verovatno Auguštanovec
– Velika Gorica (Hrvatska), Hrvat, iz seljačke porodice, nezavršeno srednje
obrazovanje – strugar. Tokom 1909–1914. radio je na građevinskim radovima u
Austrougarskoj i Nemačkoj. U potrazi za poslom, 1914. godine dospeo je u
Ameriku. Radeći u fabrikama u Klivlendu i Detroitu, ovde je proveo 16 godina.
Po sporazumu s „Avtostrojem“, kao strani specijalista 1931. godine otišao je na
128
rad u Sovjetski Savez. Nastanio se u Gorkom, zasnovao porodicu, zaposlio se
kao tokar u Automobilskom zavodu „V. M. Molotov“ i 1934. primio je držav-
ljanstvo SSSR.
Rešenjem trojke UNKVD za Gorkovsku oblast od 21. oktobra 1938. pod
optužbom za kontrarevolucionarno delovanje i špijunažu osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 16. februara 1959. odlukom VT MVO.
KARUŽA NIKOLA – КАРУЖА НИКОЛАЙ ЯКОВЛЕВИЧ

Rođen 21. aprila 1900, Komiža – Vis (Hrvatska), Hrvat, iz siromašne se-
ljačke porodice, niže obrazovanje – radnik, član KPJ 1919. godine. Ostavši rano
bez oca, još kao dete počeo je da radi u najam po vinogradima. Kasnije, tražeći
posao povremeno je boravio u Srbiji i Hrvatskoj, radeći kao radnik, mornar i
ribar. Zbog komunističkog delovanja više puta je hapšen, otpuštan sa posla i
proterivan. Godine 1923. mobilisan je u jugoslovensku vojsku – služio je u Tuz-
li, odakle je pobegao pošto je optužen za komunističku propagandu. Od tada je
živeo i radio pod imenom Nikola Borčić. Februara 1925. pobegao je u Italiju, ali
je i ovde u maju uhapšen i 2. avgusta proteran. Dva meseca proveo je u Beču, a
zatim je odlukom CK KPJ upućen na partijsko školovanje u Sovjetski Savez.
Po dolasku u Moskvu 4. oktobra 1925. godine, priključio se prvoj grupi
jugoslovenskih studenata na KUNMZ. Preveden je u članstvo RKP(b), a reše-
njem CLK MOPR od 23. novembra 1925. dobio je status političkog emigranta.
Nakon završene prve godine, 1926. je isključen sa KUNMZ na godinu dana i
poslat na rad u Lenjingrad. Pošto je tokom 1930–1931. godine završio je MLŠ u
Moskvi, prešao je u Odesu. Radeći kao nastavnik, ovde je ostao do hapšenja
(septembar 1936). Međutim, neznajući za to, početkom oktobra 1936. bio je
plana. Pred hapšenje je živeo u Odesi i radio kao nastavnik istorije partije.
Rešenjem OOS od 4. decembra 1936. pod optužbom za kontrarevolucio-
narno delovanje osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Kaznu je izdržavao u Sevvostlagu u Magadanskoj oblasti.
Rehabilitovan 27. avgusta 1991. odlukom POO.
KASNI FRANC – КАСНИ ФРАНЦ МИХАЙЛОВИЧ

Rođen 1893, selo Severin na Kupi – Ogulin (Hrvatska), Hrvat, iz zanatlij-
ske porodice, niže obrazovanje – radnik. U potrazi za poslom, kao mladi radnik
otišao je u Ameriku. Zaposlio se u Fabrici automobila u Detroitu i uključio u
revolucionarni radnički pokret – bio je član Socijaldemokratske, a potom Ko-
129
munističke partije. Tokom akcije Sovjetskog predstavništva na prikupljanju
kvalifikovanih radnika, 1922. otišao je na rad u Sovjetsku Rusiju.
Po dolasku u Moskvu upućen je u zavod AMO. Uskoro je primio držav-
ljanstvo SSSR, zasnovao porodicu i preveden je u članstvo VKP(b). Godine
1935. isključen je iz partije zbog pasivnosti. U vreme hapšenja sa ženom i dva
sina živeo je u Moskvi i radio u MIZ-u kao brusač.
Uhapšen 2. marta 1938. godine. U toku istrage bio je u Taganskoj tamnici
u Moskvi.
Rešenjem trojke pri NKVD SSSR od 2. avgusta 1938. pod optužbom za
delovanje u kontrarevolucionarnoj špijunskoj organizaciji osuđen na streljanje.
KASTRATOVIĆ MILORAD
Rođen 1926, Berane (Crna Gora). Gde je živeo i čime se bavio do 1945.
nije poznato. U maju 1945. prebegao je iz Jugoslavije u Italiju, gde je bio smeš-
ten u logoru za izbeglice u kojem je proveo oko dve i po godine. VraTjO se u
Jugoslaviju početkom 1948. godine, ali je uskoro povodom objavljivanja mobi-
lizacije, ponovo pobegao u Italiju. Nije poznato kada je i kako dospeo u Sovjet-
ski Savez, ni čime se bavio.
Rešenjem OS pri MGB SSSR od 11. avgusta 1951. pod optužbom za špi-
junažu osuđen na 15 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je
izdržavao u Irkutskoj oblasti u Aleksandrovskoj tamnici MGB SSSR. Novim
rešenjem VK VS SSSR od 23. decembra 1954. prevremeno je oslobođen.
Zaključkom GVP od 7. septembra 1999. rešeno je da se ne može rehabili-
tovati.
KAŠICEV NIKOLA – КАШИЦЕВ НИКОЛАЙ ПЕТРОВИЧ

Rođen 6. decembra 1888. u selu Stuževo, opština Grahovo u Srbiji (?),
Srbin, polupismen. U Rusiju je dospeo 1916. iz Srbije zajedno sa vojnim jedini-
cama i ovde ostao. Godine 1922. primio je državljanstvo Sovjetskog Saveza. Do
hapšenja živeo je u rejonu grada Ujar u Krasnojarskom kraju, gde je zasnovao
porodicu i radio u klanici Ujarskog kombinata mesa na klanju stoke.
Uhapšen 1935. i odlukom Narodnog suda osuđen na dve godine lišenja
slobode za povredu službene dužnosti.
Ponovo je uhapšen 8. novembra 1938. godine.
Rešenjem Krasnojarskog pokrajinskog suda od 1. jula 1939. pod optu-
žbom za kontrarevolucionarnu agitaciju osuđen na pet godina zatočenja u
popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Sevželdorlage (Komi ASSR). Iz
logora je oslobođen 8. novembra 1943. godine.
Rehabilitovan 23. septembra 1993. odlukom PKK.
130
KAVEDŽIJA STJEPAN – БОРИСОВ МИХАИЛ МИХАЙЛОВИЧ
Rođen 27. oktobra 1909, Slavonski Brod (Hrvatska), Hrvat, iz siromašne
radničke porodice, niže obrazovanje – bačvarski radnik, član SKOJ od 1927.
godine. Odrastao je u mnogočlanoj porodici i još kao dete, ostavši rano bez oca,
oseTjO je sve nedaće siromaštva. Godine 1922. došao je u Zagreb, gde je uz
pomoć Društva „Hrvatski radiša“ primljen za šegrta u fabrici bačvi, odakle je
posle završenog bačvarskog zanata 1926. prešao u fabriku ulja. Aktivan je u
Nezavisnim sindikatima i među radničkom omladinom – 1927. izabran je za
člana MK SKOJ, a zatim je kao partijski radnik bio angažovan u tehničkom
aparatu BKF i kasnije CK SKOJ. Uhapšen je 11. aprila 1929. u Zagrebu i nakon
15-to mesečnog zatvora proteran u rodno mesto. VraTjO se u Zagreb i radio
ilegalno. Pred opasnošću od novog hapšenja, odlukom rukovodstva KPJ u sep-
tembru 1930. emigrirao je u Beč, a potom otišao u Sovjetski Savez.
Po dolasku u Moskvu u februaru 1931. godine, privremeno je primljen na
KUNMZ, a posle lečenja upućen u Kalinjin. Ovde se nastanio i zaposlio u
fabrici vagona kao radnik. Član VKP(b) je od 1932. godine, kada je primio i
državljanstvo SSSR. Posle odsluženja vojnog roka na Dalekom Istoku, počet-
kom 1934. vraTjO se u Kalinjin. Izvesno vreme proveo je na lečenju zbog
povrede u vojsci, a zatim se zaposlio u fabrici tekstila „Vagžanov“ i bio je
sekretar Komiteta Komsomola.
Uhapšen 1. jula 1937. pod optužbom za špijunažu i provokatorstvo.
Pod istragom u zatvoru je proveo oko dve i po godine – 22. novembra
1939. istražni postupak je obustavljen usled nedostatka dokaza, a on pušten na
slobodu. Posle ponovnog dužeg lečenja, radio je u školi za učenike u privredi
kao zamenik direktora.
VraTjO se u Jugoslaviju sa ženom i troje dece u oktobru 1945. godine.
Živeo je u Zagrebu i radio u Ministarstvu industrije i rudarstva NRH.
KAZANEGRE SAVO – КАЗАНЕГРО САВВА МАРКОВИЧ

Rođen 1892, Cetinje (Crna Gora), Crnogorac, iz radničke porodice, niže
obrazovanje – službenik. Prema oskudnim podacima, u Rusiju je dospeo kao
dete sa roditeljima početkom 1900. godine. Do revolucije 1917. boravio je u
Odesi i radio u jednom brodarskom preduzeću kao trgovački pomoćnik. Kasnije
je, baveći se različitim poslovima, živeo u Kijevu i Moskovskoj oblasti, a od
1938. u Ordžonikidzeu. Primio je državljanstvo Sovjetskog Saveza.
Tokom 1925–1940. bio je četiri puta osuđivan za krivične prestupe: 1925.
osuđen na 6 meseci zatvora, 1927. na tri godine progonstva u Solovjetske logore
(oslobođen posle dve godine), 1931. na 10 godina lišenja slobode (izdržao 7
godina) i 1940. na godinu dana zatvora.
Poslednju kaznu izdržavao je u kombinatu za preradu drveta popravno-
radne kolonije br. 1 grada Ordžonikidze. Ovde je, na osnovu nove optužbe Ode-
ljenja NKVD Kolonije od 30. novembra 1940. godine, rešenjem Vrhovnog suda
Severno-Osetinske ASSR od 10. aprila 1941. pod optužbom za sistematsko
odbijanje odlaska na rad i podstrekivanje ostalih osuđenika, osuđen na 10 godi-
131
na zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Vorkutlagu u
Komi ASSR.
Umro 25. februara 1943. u logoru.
Rehabilitovan 20. aprila 1992. odlukom PSO ASSR po poslednjoj kazni.
KEČKEŠ IVAN – КЕЧКЕШ ИВАН КАРЛОВИЧ

Rođen 1886, Subotica (AP Vojvodina – Srbija), Mađar, iz seljačke poro-
dice. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan,
upućen na front, gde je pao u rusko zarobljeništvo. Kao ratni zarobljenik otprem-
ljen je u Rusiju i po završetku rata ovde ostao. Do hapšenja sa ženom je živeo u
Aginskom okrugu u Čitinskoj oblasti i radio u vojnoj radionici kao obućar.
Rešenjem trojke UNKVD za Čitinsku oblast od 22. oktobra 1937. pod
optužbom za kontrarevolucionarnu propagandu i organizovano antisovjetsko
delovanje osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 29. juna 1959. odlukom ČOS.
KIČAN JOZEF – КИЧАН ЮЗЕФ КАРЛОВИЧ
Rođen 1889. u Senčabatu u Jugoslaviji (?), Mađar, iz seljačke porodice,

niže obrazovanje, član RKP(b) od 1926. godine. Nije poznato odakle je, kada i
kako došao u Rusiju, ali se može pretpostaviti da je tokom Prvog svetskog rata
stigao kao ratni zarobljenik, ovde ostao i kasnije primio državljanstvo Sovjet-
skog Saveza. U vreme hapšenja živeo u Moskvi i radio u Opštinskom prehram-
benom preduzeću.
optužbom za špijunažu i diverzantsko delovanje osuđen na streljanje.
Butovo“.
Rehabilitovan 5. maja (18. aprila) 1958. odlukom VT MVO.
KIRALJ GEORGIJ – КИРАЛЬ ГЕОРГИЙ ИВАНОВИЧ
Rodjen 1891, selo Ivanovci- Đakovo (Hrvatska). Nije poznato odakle je,
kada i kako došao u Rusiju. Nastanio se u selu Selišce u rejonu grada Kostroma
u Jaroslavskoj oblasti i radio u požarnoj komandi kao bravar.
Uhapšen 03. marta 1938. godine i pod optužbom za antisovjetsku agitaci-
ju 05. juna 1938. osudjen na 10 godina zatočenja u poporavno-radnom logoru.
Rehabilitovan 29.marta 1989. godine.
132
KIRBUS FRANC – КИРБУС ФРАНЦ ЛАВРЕНТЬЕВИЧ
Rođen 1880. u selu Galošak ili Galošan, verovatno Galušak – Gornja

Radgona (Slovenija), Slovenac, iz siromašne seljačke porodice, srednje obrazo-
vanje – konstruktor-mehaničar. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougar-
ski podanik bio je mobilisan i upućen na front. Zarobljen je već 1914. i otprem-
ljen u Rusiju u logor ratnih zarobljenika u Atkarsk u Saratovskoj oblasti. Godi-
ne 1919. služio je u Crvenoj armiji u vazduhoplovnom odredu, kasnije radio u
različitim ustanovama i preduzećima u Permskoj oblasti (u industriji soli, uglja,
obrade drveta i dr.), a 1936. primio državljanstvo Sovjetskog Saveza. U vreme
hapšenja sa ženom i troje dece živeo je u gradu Čusovoj i rukovodio izgradnjom
peći za sušenje uglja.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 31. marta 1942. pod optužbom za anti-
sovjetsku agitaciju osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Kaznu je izdržavao u Molotovskoj (Permskoj) oblasti.
Umro 5. maja 1942. u tamnici br. 1 u gradu Molotov.
Rehabilitovan 29. aprila 1988. odlukom POS.
KIRHNOV IVAN – КИРХОВ ИВАН СТЕПАНОВИЧ

Rodjen 1893, selo Žiban, Mađarska, Hrvat. Nije poznato kada je i odakle
došao u Rusiju. Živeo je u Magnitogorsku u čeljebinskoj oblasti i radio kao
bravar.
Uhapšen 03. marta 1938. i osudjen 05. oktobra 1938. na smrtnu kaznu.
KISINSKIJ STANISLAV – КИСИНСКИЙ СТАНИСЛАВ

БОГДАНОВИЧ
Rođen 1897, Veliki Bečkerek, sada Zrenjanin (AP Vojvodina – Srbija),
Srbin, iz zanatlijske porodice, srednje obrazovanje. Tokom Prvog svetskog rata
bio je mobilisan, upućen na front, gde je zarobljen. Kao ratni zarobljenik
otpremljen je u Rusiju, po okončanju građanskog rata ovde ostao i kasnije pri-
mio državljanstvo Sovjetskog Saveza. Živeo je u Krasnojarsku bez stalnog
mesta zaposlenja.
Rešenjem trojke UNKVD za Krasnojarski kraj od 23. avgusta 1937. pod
optužbom da je bio član antisovjetske grupe koja je pripremala teroristički akt
protiv rukovodilaca Krasnojarskog kraja osuđen na streljanje.
Streljan 24. avgusta 1937. u Krasnojarsku.
Rehabilitovan 21. juna 1957. odlukom VT SibVO.
KIŠ ALEKSANDAR – КИШ АЛЕКСАНДР АЛЕКСАНДРОВИЧ

Rođen 24. juna 1891, selo Vir (?) – srez Darđanski (AP Vojvodina –
Srbija), Mađar, iz seljačke porodice, polupismen. Početkom Prvog svetskog
133
rata, kao austrougarski podanik bio je mobilisan i upućen na front. Zarobljen je
1915. i kao ratni zarobljenik otpremljen u Rusiju. Dospeo je u Čitu, odakle je
posle 11 meseci, prebačen na teritoriju Kurganske oblasti i ovde ostao. Nastanio
se u selu Martino u rejonu mesta Makušino, zasnovao porodicu (žena i dvoje
dece) i do hapšenja radio u kolhozu „9. januar“ kao kolhoznik.
Rešenjem trojke UNKVD za Čeljabinsku (Kurgansku) oblast od 26. no-
vembra 1937. pod optužbom za antisovjetsku propagandu i delovanje u kontra-
revolucionarnoj organizaciji osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 27. aprila 1957. odlukom KOS.
KIŠ PETAR – КИШ ПЕТР ПЕТРОВИЧ

Rođen 14. novembra 1897, selo Belo Blato – Zrenjanin (AP Vojvodina –
Srbija), Mađar, iz radničke porodice, niže obrazovanje – bravarski radnik, član
KPJ od 1920. godine. Potkraj Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik
bio je mobilisan, ali je iz vojske dezertirao i prešao na stranu Crvene armije.
Posle povratka u zemlju stupio je u KPJ, bio aktivan u Velikom Bečkereku, a
1920. član je Mesne partijske uprave i Oblasnog veća KPJ. Hapšen je posle
proglašenja Obznane kao istaknuti aktivista KPJ. Ostavljajući porodicu u zemlji
(ženu i četvoro dece), 1930. je otišao u Sovjetski Savez. Prilikom ilegalnog
prelaska poljsko-sovjetske granice je uhapšen, u zatvoru zadržan četiri meseca,
a zatim iz pogranične zone proteran u grad Sarapul (Udmurtska ASSR). Godine
1936. primio je državljanstvo SSSR. U vreme hapšenja živeo je u Moskvi i
radio u zavodu „Sevzapstrojput“ kao bravar.
Uhapšen 3 (2) oktobra 1937. godine. U toku istrage bio je u Taganskoj
tamnici u Moskvi.
špijunažu osuđen na streljanje.
Streljan 25 (23) novembra 1937. u Moskvi i sahranjen na bivšem stre-
ljačkom poligonu NKVD „Komunarka“ u Moskvi.
Rehabilitovan 11. marta 1990. odlukom PMVO.
KIŠ STJEPAN – КИШ СТЕПАН СТЕПАНОВИЧ

Rođen 13. jula 1889, Ada – Subotica (AP Vojvodina – Srbija), Mađar, iz
radničke porodice, polupismen. Odakle je, kada i kako dospeo u Rusiju, u ra-
spoloživoj dokumentaciji nema podataka. Može se predpostaviti da je kao aus-
trougarski podanik tokom Prvog svetskog rata bio mobilisan, upućen na front i
kasnije kao ratni zarobljenik otpremljen u Rusiju. Po završetku rata ovde je
ostao i zasnovao porodicu. U vreme hapšenja sa ženom i četvoro dece živeo je u
rejonu grada Makušino u Čeljabinskoj oblasti i radio kao mehaničar u Konova-
lovskom sovhozu.
134
Rešenjem trojke NKVD SSSR od 29. marta 1938. pod optužbom za špi-
junsko-diverzantsko delovanje osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 18. avgusta 1989. odlukom VP UralVO.
KLEMENČIČ IVAN – КЛИМЕНЧИЧ ИВАН ФРАНЦЕВИЧ

Rođen 23. decembra 1897, selo Stanetinci – Maribor (Slovenija), Slove-
nac (Jugosloven), srednje obrazovanje – krojački radnik. Nastojeći da izbegne
služenje vojnog roka, 1915. je prebegao u Mađarsku i ovde ostao oko 6 meseci.
Prilikom povratka u zemlju, žandarmerijski organi su ga zadržali i predali voj-
noj jedinici u Mariboru, odakle je sa austrougarskom vojskom upućen na itali-
janski front. Godine 1917. uhapšen je zbog pokušaja pobune i dezertiranja i u
zatvoru zadržan oko pet meseci. Pošto su ga oslobodili pobunjeni vojnici,
vraTjO se u Zagreb.
U Sovjetski Savez dospeo je tokom februara 1932. kao „turista“. Nasta-
nio se u Moskvi, zaposlio u „Mosšvejsojuz“ kao krojač, a godinu-dve kasnije
zasnovao i porodicu (žena i sin). Pred hapšenje radio je u svojoj struci u „Švej-
remontodežde“.
nici u Moskvi.
nažu osuđen na 8 godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Rehabilitovan 14. novembra 1955. odlukom VT MVO.
KLING EMIL – КЛИНГ ЭМИЛЬ КАРЛОВИЧ

Rođen 11. decembra 1894, Kovačica (AP Vojvodina – Srbija), Nemac, iz
trgovačke porodice, srednje obrazovanje – službenik, član KPJ od 1927. godine.
Delovao je u partijskoj organizaciji u Vršcu. Pred opasnošću od hapšenja na-
pusTjO je Jugoslaviju i izvesno vreme boravio u Beču i Pragu.
U Sovjetski Savez došao je 24. marta 1935. posredstvom MOPR iz Čeho-
slovačke. Odlukom CLK MOPR od 5. maja 1935. nije priznat za političkog
emigranta, ali mu je preporučeno da uzme državljanstvo SSSR i nadje posao
izvan Moskve, što je on ubrzo i učinio. Tokom 1935–1937. živeo je u Moskov-
skoj oblasti u Jegorevsku i radio u fabrici „Komsomolec“ kao načelnik Plan-
skog odeljenja.
Uhapšen 13. jula 1937. godine. U toku istrage bio je u zatvoru Jego-
revskog rejona.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužilaštva SSSR od 30. novembra
Streljan 8. decembra 1937. i sahranjen na bivšem poligonu NKVD
Rehabilitovan 16 (28) jula 1958. odlukom VT MVO.
135
KLOC MARIJAN – КЛОЦ МАРИАНН МИХАЙЛОВИЧ
Rođen 1892, Raguza, sada Dubrovnik (Hrvatska), Nemac, iz službeničke
porodice, srednje obrazovanje – učitelj. Školovao su u Bečkom Novom Mestu,
gde je 1911. završio Vojnu akademiju. Godine 1926. došao je u Sovjetski Sa-
vez, ali čime se bavio i gde je živeo narednih godina nije poznato. Od 1934. sa
ženom i kćerkom nastanio se u gradu Kuldža u Kini i zaposlio kao učitelj u
ruskoj školi. Kineske vlasti uhapsile su ga 1939. pod sumjom za špijunažu i
posle dvogodišnjeg zatvora, u julu 1941. izručile ga Sovjetskom Savezu.
Uhapšen 29. jula 1941. u Kazahstanu.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 31. marta 1942. pod optužbom za iz-
daju otadžbine osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 6. septembra 1960. odlukom VK VS SSSR.
KLOPČIČ, muž i žena

KLOPČIČ ANGELA – ВАГНЕР НИНА ПАВЛОВНА; pseud. Grad
Vanija
Rođena 5. septembra 1905, Ljubljana (Slovenija), Slovenka, srednje
obrazovanje – stenodaktilograf i knjigovođa, član KPJ od 1926. godine. Posle
završene srednje škole u Ljubljani, radila je kao stenodaktilograf u redakciji
socijaldemokratskog lista „Napred“, a zatim je sekretar u Sindikalnom savezu
radnika prehrambene industrije. Bila je član Komisije za rad među ženama pri
PK KPJ za Sloveniju, a partijski je delovala u Zvezi delavskih žen in deklet.
Odlukom rukovodstva KPJ, posle provale Ljubljanske partijske organizacije,
krajem jula 1930. napustila je zemlju, a potom prebačena u Sovjetski Savez.
Po dolasku u Moskvu 15. oktobra 1930. godine smeštena je u Dom poli-
temigranata i rešenjem CLK MOPR od 3. decembra dobila status političkog
emigranta. Pošto se razbolela, izvesno vreme provela je na lečenju, a zatim oti-
šla na jug Krima, u mesto Alupka. Ovde je završila jednogodišnji kurs za medi-
cinske sestre i zaposlila se u Sanatorijumu CK VKP(b) „Pariska komuna“. Go-
dine 1931. prevedena je u članstvo VKP(b) i primila državljanstvo SSSR. U
jesen 1932. prešla je u Stalinogorsk (Novomoskovsk) nedaleko od Tule, priklju-
čila se mužu i zaposlila kao upravnik biblioteke.
Uhapšena 7. septembra 1937. zajedno sa mužem Francom.
kontrarevolucionarno delovanje osuđena na 8 godina zatočenja u popravno-
radnom logoru. Kaznu je do maja 1938 (u martu je u logoru rodila devojčicu
koja je ubrzo umrla) izdržavala u zatvoru grada Tula, a zatim u logoru Dolinka,
nedaleko od rudarskog mesta Karaganda u Kazahstanu.
Iz logora je puštena početkom septembra 1945. godine, a četiri meseca ka-
snije, otišla je u Uhtu (Komi ASSR). Zajedno sa mužem ovde je provela 10 godi-
na, radeći kao knjigovođa u Uhtinskom kombinatu Ministarstva unutrašnjih dela.
Rehabilitovana 12. januara 1955. odlukom VK VS SSSR.
Vratila se u Jugoslaviju u avgustu 1956. godine i živela u Ljubljani. Umr-
la je krajem 90-tih godina 20. veka.
136
KLOPČIČ FRANCE – ТИШЛЕР ВЛАДИМИР ПАВЛОВИЧ; pseud.
Tišler, Pavel Kovač, Pondelski, Pavlič, Ivanov, Sadar, Kiveš, Bukovec, Zabu-
kovec i Vladimir Binder
Rođen 25. oktobra 1903, Lopital (L’Hopital) – srez Forbah (Francuska),
Slovenac, iz radničke porodice, srednje obrazovanje – novinar i partijski radnik,
član KPJ i SKOJ od 1920. godine. Odrastao je u rudarskoj porodici, posle zavr-
šene osnovne škole pohađao je realnu gimnaziju u Ljubljani. Kao srednjoškolac
pristupio je komunističkom pokretu, od 1919. član je Društva studenata-
komunista. Kada je 1923. godine zbog hapšenja prekinuo dalje školovanje
posveTjO se novinarstvu i partijskom radu. Bio je jedan od istaknutih aktivista i
rukovodilaca KPJ u Sloveniji: sekretar je PK KPJ i SKOJ za Sloveniju, član CK
i Biroa CK SKOJ, a kraće vreme i tehnički sekretar PB CK KPJ. Zbog komuni-
stičkog delovanja više puta je hapšen. Pred opasnošću od novog hapšenja, u
aprilu 1930. emigrirao je u Beč, odakle je upućen na partijsko školovanje u
Moskvu. Presudom DSZZD od 26. marta 1931. osuđen je u odsustvu na 18
godina robije.
Prvih dana septembra 1930. u Moskvi je počeo da pohađa MLŠ, ali
nakratko. Već u oktobru, u IKK KI je povedena istraga o njegovom radu za
vreme obavljanja dužnosti tehničkog sekretara PB CK, a 30. novembra isklju-
čen je iz KPJ zbog „štetnog“ delovanja. Već 11. decembra 1930. uhapšen je u
Moskvi pod optužbom da je kriv za niz policijskih provala u KPJ, odnosno za
veze sa međunarodnom reakcijom. Posle višemesečne istrage u moskovskim
istražnim zatvorima Lubjanka i Butirka, odlukom OS OGPU od 3. aprila 1932.
istražni postupak je obustavljen, a on oslobođen. Odlukom CLK MOPR od 14.
maja 1932. dobio je status političkog emigranta i upućen na lečenje u Jaltu na
Krimu. Potkraj septembra 1932. vraTjO se u Moskvu, primio državljanstvo
Sovjetskog Saveza i zaposlio se na jednom od najvećih gradilišta „Bobriki“ na
kojem je nastalo novo industrijsko središte Stalinogorsk. Radio je kao politički
instruktor među stranim radnicima i stručnjacima, a od kraja proleća 1933. bio
je novinar u listu „Podmoskovski gigant“. Nastojeći da reguliše svoje partijsko
pitanje, tokom 1933–1935. više puta se obraćao Predstavništvu KPJ u Moskvi
sa molbom da se založi za njegov prijem u partiju. Delegacija KPJ na VII kon-
gresu KI zaključila je 12. septembra 1935. da podrži njegov zahtev, uz uslov da
ga preporuči partijska organizacija lista. Početkom oktobra 1936. bio je uklju-
čen u grupu oko 150 jugoslovenskih komunista, za koje je rukovodstvo KPJ, u
okviru plana za smanjenje jugoslovenske komunističke emigracije u SSSR,
tražilo saglasnost nadležnih instanci Kominterne da se vrate na rad u zemlju.
Veliki talas čistki koji je uskoro nastupio, omeo je realizovanje ovog plana.
Tako je do hapšenja sa ženom Angelom ostao u Stalinogorsku.
Ponovo je uhapšen 7. septembra 1937. godine.
radnom logoru. U januaru 1938. godine iz Tulske tamnice prebačen je na izdr-
žavanje kazne u Uhto-Ižemski logor (Komi ASSR), a odavde u podlogor br. 6, u
137
tajgi na gradnju ceste Uhta–Krutaja. Tražeći reviziju kazne, iz logora je upuTjO
nekoliko pisama: J. V. Staljinu (2. juna 1938), Javnom tužiocu SSSR, G. Dimi-
trovu i Prezidijumu Kominterne, ali su odgovori izostali. Iako je 4. novembra
1945. oslobođen, u Uhti je ostao još 10 godina, radeći u Uhtinskom kombinatu
Ministarstva unutrašnjih dela SSSR kao viši ekonomista.
Rehabilitovan 12. januara 1955. odlukom VK VS SSSR.
Zajedno sa ženom u avgustu 1956. vraTjO se u Jugoslaviju. Živeo je u
Ljubljani, radio u Istorijskom odeljenju CK SK Slovenije i bio član CK SK
Slovenije. Godine 1980. objavio je obimna sećanja na životni put i revolucio-
narno delovanje, sa posebnim osvrtom na stradanja u Sovjetskom Savezu –
„Desetletja preizkušenj. Spomini“.
Umro je krajem 90-ih godina 20. veka.
KNJAŽEVIĆ PAVLE – КНЯЖЕВИЧ ПАВЕЛ ПЕТРОВИЧ

Rođen 1881, Tuzla (Bosna i Hercegovina), iz siromašne seljačke porodi-
ce. Nije poznato gde je živeo i čime se bavio do početka Prvog svetskog rata,
kada je mobilisan, upućen na front, ovde zarobljen i kao ratni zarobljenik
otpremljen u Rusiju. Posle Oktobarske revolucije ostao je u Sovjetskoj Rusiji,
zasnovao porodicu (žena i troje dece) i primio državljanstvo SSSR. U vreme
hapšenja živeo je u Nižneudinsku u Irkutskoj oblasti i radio u depou Istočno-
Sibirske železnice kao kočijaš.
optužbom da je bio aktivni član kontrarevolucionarne špijunsko-diverzantske
organizacije osuđen na streljanje uz konfiskovanje imovine.
Rehabilitovan 27. aprila 1989. odlukom OP IO.
KNJAŽEVIĆ STJEPAN – КНЯЖЕВИЧ СТЕПАН

АЛЕКСАНДРОВИЧ
Rođen 1893. u selu Bašašt ili Bašant u Kikindskom srezu, verovatno Ba-
šaid – Kikinda (AP Vojvodina – Srbija), Hrvat, iz seljačke porodice, niže obra-
zovanje – fotograf. Početkom Prvog svetskog rata bio je mobilisan, upućen na
front, gde je 1915. zarobljen. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju, posle
Oktobarske revolucije 1917. ovde ostao, zasnovao porodicu (žena i četvoro
dece), primio sovjetsko državljanstvo SSSR i obavljao različite poslove. U vre-
me hapšenja živeo je u mestu Igorevskaja u Holm-Žirkovskom rejonu Smolen-
ske oblasti i radio kao fotograf.
Prvi put uhapšen 1937. godine, ali je zbog bolesti uskoro oslobođen.
Ponovo uhapšen 13. juna 1938. i upućen u tamnicu grada Vjazma.
Rešenjem trojke UNKVD za Smolensku oblast od 28. septembra 1938.
pod optužbom za antisovjetsku agitaciju osuđen na 8 godina zatočenja u
popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Vjatlagu.
Rehabilitovan 12. aprila 1989. odlukom OP SO.
138
KOBLER ALEKSANDAR – КОБЛЕР АЛЕКСАНДР
ЭДУАРДОВИЧ; pseud. Saško
Rođen 3. avgusta 1889, Litija – Ljubljana (Slovenija), Slovenac, niže
obrazovanje – bravarski radnik, član KPJ od 1919. godine. Tokom 1907–1920.
radio je u železničkoj radionici u Sarajevu, ovde se uključio u radnički pokret i
bio istaknuti sindikalni i partijski radnik. Proteran iz Sarajeva 1921. godine u
Ljubljanu, gde je nastavio sa sindikalnim i partijskim radom – sekretar PK KPJ
za Sloveniju, jedan od urednika nedeljnika „Delavsko-kmetski list“ i organiza-
tora ilegalnog prebacivanja komunističke literature i štampe iz Austrije u Jugo-
slaviju, sekretar nekoliko sindikalnih strukovnih saveza. Bio je član delegacija
KPJ na IV kongresu KI i III kongresu CSI u Moskvi (1921), učesnik je I, II, i III
zemaljske konferencije KPJ. Hapšen je i proganjan, a krajem 1924. osuđen na
godinu dana zatvora. Pred opasnošću od novog hapšenja, u januaru 1926. emi-
grirao je u Beč. Radio je na održavanju međunarodnih veza KPJ i prebacivanju
partijskih materijala. Potkraj 1926. uhapšen je i proteran iz Beča. Posle kraćeg
boravka u Berlinu, po odluci CK KPJ krajem 1927. upućen je na partijsko ško-
lovanje u Sovjetski Savez.
Po dolasku u Moskvu krajem januara 1928. godine, pošto je zakasnio za
MLŠ, poslat je u proizvodnju. Ubrzo je rešenjem CLK MOPR od 14. marta
1928. dobio status političkog emigranta, a dva meseca kasnije primljen je u
članstvo VKP(b). Godine 1928–1930. radio je u zavodu CIAM, potom u zavodu
„Stankokonstrukcija“ kao stariji majstor i primio državljanstvo Sovjetskog Sa-
veza.
Rešenjem VT vojske NKVD za Saratovsku oblast od 2. decembra 1941.
pod optužbom za delovanje u kontrarevolucionarnoj desno-trockističkoj organi-
zaciji osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Iz Lugovog
logora u Karagandiskoj oblasti oslobođen je 6. juna, a 17. jula 1951. godine
prognan na prinudni boravak u rejon mesta Bogučani u Krasnodarskoj oblasti.
Progonstva je oslobođen 20 (21) februara 1956. godine.
Rehabilitovan 31. januara 1956. odlukom VT PVS.
Posle ukidanja progonstva živeo je sa porodicom u Moskvi, gde je 1974.
umro.
KOGO MATIJA-MATE – КОГО МАТВЕЙ ИОСИПОВИЧ

Rođen 1897, Ugljan – Hvar (Hrvatska), Hrvat, iz radničke porodice, niže
obrazovanje – mornar. Tokom 1915–1916. godine služio je u austrougarskoj
vojsci, a zatim do 1919. bio u zarobljeništvu i radio u rudniku. Od 1919. plovio
je na italijanskim i jugoslovenskim brodovima kao mornar. Prilikom jednog
putovanja 1921. dezertirao je i ostao u Americi. Živeo je u Njujorku i radio kao
moler na građevinskim radovima. Krajem leta 1927. sa grupom ekonomskih
emigranata iz zadarskog kraja, posredstvom Društva za tehničku pomoć Sovjet-
skoj Rusiji, otišao je na rad u SSSR.
139
Iz Moskve, gde su za prikupljeni novac kupljene poljoprivredne mašine,
pridošli Jugosloveni upućeni su u Poljoprivrednu komunu „Krasnoje znamja“ u
selo Kazackoje, nedaleko od grada Berislav u Ukrajini. Kada je u proleće 1929.
godine komuna uključena u kolhoz, nezadovoljni Jugosloveni počeli su da je
napuštaju, pa je i on je sa ženom i sinom otišao u Nikolajev. Radeći kao moler u
zavodu "61 komunar“ I drugim preduzežima, ovde je ostao do hapšenja i primio
državljanstvo SSSR, a 1935. isključen je iz partije.
Rešenjem trojke UNKVD za Nikolajevsku oblast od 29. novembra 1937.
pod optužbom za antisovjetsku propagandu osuđen na 10 godina zatočenja u
popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Volgolageru. Novim rešenjem
UNKVD od 2. marta 1940. izrečena kazna bila je smanjena i isticala je sa tim
datumom.
Rehabilitovan 20. septembra 1989. odlukom PNO.
KOGOJ FRANC – КОГОЙ ФРАНЦ ФРАНЦЕВИЧ

Rođen 1894, selo Gorenja Vas – Gornji Logatec (Slovenija), Slovenac, iz
seljačke porodice, srednje obrazovanje. Tokom Prvog svetskog rata došao je u
Rusiju kao ratni zarobljenik i ostao. Ovde je zasnovao porodicu, 1922. primio
državljanstvo Sovjetskog Saveza, a član VKP(b) bio je tokom 1925–1935. go-
dine.
Prvi put uhapšen i rešenjem Severno-Kavkazskog oblasnog suda od 5.
oktobra 1936. osuđen na pet godina lišenja slobode.
Ponovo uhapšen u avgustu 1937. u toku izdržavanja kazne.
Rešenjem trojke NKVD Karelske ASSR od 9. septembra 1937. pod optu-
žbom za sistematsku kontrarevolucionarnu agitaciju među zatvorenicima, osu-
đen na streljanje.
Streljan 15. septembra 1937. u rejonu grada Segeža u Karelskoj ASSR.
Rehabilitovan 13. decembra 1988. odlukom PVS KASSR.
KOKOTOVIĆ ILIJA – КОКОТОВИЧ ИЛЬЯ ВИДAКОВИЧ

Rođen 1886. u Jugoslaviji, Srbin. Nije poznato odakle je, kada i kako
dospeo u Rusiju. U vreme hapšenja živeo je u selu Ljubaševka u Odeskoj obla-
sti i radio kao kolhoznik.
Rešenjem NKVD i Javnog tužioca SSSR od 10. januara 1938. pod optu-
Streljan 21. januara 1938. u Odesi.
KOLMAN STJEPAN – ТОШИЧ НИКОЛАЙ МИХАЙЛОВИЧ

Rođen 12. avgusta 1906, selo Vugrišinec – Gornji Mihaljevac (Hrvatska),
Hrvat, iz siromašne seljačke porodice, niže obrazovanje – užarski i metalski
radnik, član KPJ od 1929. godine. Ostavši rano roditelja, već kao 8-godišnji
140
dečak išao je u najam kod seljaka kao pastir. I pored teškog materijalnog stanja
uspeo je da izuči užarski zanat. Izvesno vreme radio je u svojoj struci, a kasnije
obavljao fizičke poslove. Zbog komunističkog delovanja u Zagrebu, 16. jula
1930. osuđen je na godinu dana zatvora i izgon. Posle puštanja na slobodu i
služenja vojnog roka vraTjO se u Zagreb i uključio u rad partijske organizacije,
bio je sekretar RK KPJ na Trešnjevki. Odlukom CK KPJ u avgustu 1934. upu-
ćen je na partijsko školovanje u Sovjetski Savez.
Po dolasku u Moskvu 11. oktobra 1934. godine, pošto je zakasnio za ško-
lu, u decembru se zaposlio na izgradnji metroa. KUNMZ je pohađao samo ne-
koliko meseci tokom 1935/36. godine, a posle njegovog rasformiranja od prole-
ća 1936. radio je fabrici kugličnih ležajeva. Početkom oktobra 1936. bio je u-
ključen u grupu oko 150 jugoslovenskih komunista, za koje je rukovodstvo
zemlju, s tim što je on trebalo da se uputi u Francusku na rad među jugosloven-
skom ekonomskom emigracijom. Veliki talas čistki koji je uskoro nastupio,
omeo je realizovanje ovog plana. Tako je do hapšenja ostao u Moskvi.
istražnom zatvoru Lubjanka i u Taganskoj tamnici.
nažu i antisovjetsko delovanje osuđen na 8 godina zatočenja u popravno-
radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Kotlasu u Arhangelskoj oblasti. Iz logora
je pušten 20. novembra 1946. godine, ali je ostao na prinudnom boravku u
Knjažpagostu.
Rehabilitovan u novembru 1995. godine.
VraTjO se 15. marta 1958. u Jugoslaviju.
KONENKO NIKOLA – КОНЕНКО НИКОЛАЙ ГРИГОРЬЕВИЧ

Rođen 1884, Zagreb (Hrvatska), Hrvat, nezavršeno srednje obrazovanje –
moler, član Socijaldemokratske partije Austrije (1903–1913). Služio je u aus-
trougarskoj vojsci u činu potporučnika. Uhapšen je 30. jula 1914. zbog agitova-
nja među vojnicima da ne ratuju protiv Slovena i zatvoren u tamnicu u Sarajevu.
Rešenjem Vojnog suda poslat je na front u Galiciju u grad Bolehov. Kada je 15.
maja 1915. prešao na stranu ruske vojske, upućen je u Voločino, potom u Kijev,
odakle je s ešalonom ratnih zarobljenika otpremljen u logor u Astrahan, a kasni-
je u Nikolajevsk na Volgi. Tokom 1918–1920. služio je u Crvenoj armiji kao
pisar pri štabu i bio član RKP(b). Gde je boravio narednih nekoliko godina nije
poznato. Od 1927. živeo je u Severnoj Osetiji u Ordžonikidzeu i radio kao mo-
ler – slikar. Bojeći se mogućeg hapšenja, odustao je od povratka u zemlju, ostao
u Sovjetskom Savezu, zasnovao porodicu (žena i sin) i primio državljanstvo
SSSR. U vreme hapšenja bio je nezaposlen.
Umro 5. novembra 1938. u tamnici u Ordžonikidzeu od paralize srca.
Rehabilitovan 6. marta 1996. odlukom Javnog tužilaštva SO ASSR.
141
KORIČIĆ STJEPAN – КОРИЧИЧ СТЕПАН МАРКОВИЧ
Rođen 14. septembra 1897. u selu Tropinja u Jugoslaviji, verovatno Trpi-
nja – Vukovar (Hrvatska) Hrvat, iz radničke porodice, niže obrazovanje – sto-
larski radnik, član KPJ od 1919. godine. Posle završenog stolarskog zanata,
radio je kod privatnih majstora. Početkom Prvog svetskog rata, kao austrougar-
ski podanik pozvan je u vojsku, a 1916. pao u rusko zarobljeništvo. Godine
1919. vraTjO se u Jugoslaviju, ali nakratko. Već krajem leta 1920. dospeo je u
Pariz, a 1921. u potrazi za poslom u Ameriku. Zaposlio se u Fordovoj automo-
bilskoj industriji u Detroitu i radio do aprila 1929. godine, kada je otišao na rad
u Sovjetski Savez.
Tokom naredne tri godine radio je u poljoprivrednoj komuni „Blagojev-
Rutenberg“ u naselju Božnovo, u Poltavskom okrugu u Ukrajini, potom bio
zaposlen u Moskvi, a od oktobra 1930. u fabrici zakivki, nedaleko od grada
Nalčik (Kabardino-Balkarska ASSR) i u fabrici traktora u Staljingradu. Od apri-
la 1932. sa ženom i dve kćeri živeo je u Gorkom, primio državljanstvo SSSR i
radio kao stolar u fabrici automobila „Molotov“.
Rešenjem trojke UNKVD za Gorkovsku oblast od 3. novembra 1938. pod
optužbom da je kao član Jugoslovenske nacionalističke i diverzantske organiza-
cije, koja je postojala u Gorkovskom Auto-zavodu, štetno delovao u zavodskom
eksperimentalnom cehu osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 20. septembra 1956. odlukom Prezidijuma GOS.
KORNIĆ STANOS (STANOJE?) – КОРНИЧ СТАНОС

Rođen 1895. u selu Mihailovci u Srbiji, verovatno Mihajlovac – Negotin,
Srbin, iz seljačke porodice, niže obrazovanje. Tokom Prvog svetskog rata, posle
okupacije Srbije od strane Bugarske, sa majkom i sestrama 1915. otišao je u
Rumuniju, odakle je 1916. prešao u Odesu i stupio u srpsku vojsku. Pošto je
zbog bolesti otpušten iz vojske, ostao je u Odesi i zasnovao porodicu (žena i
kćer). U vreme hapšenja radio je kao bifedžija u magacinu Odeskog Gostorga.
Rešenjem trojke UNKVD za Odesku oblast od 15. oktobra 1938. pod
optužbom za špijunažu i antisovjetsku agitaciju i propagandu osuđen na 10 go-
dina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Rehabilitovan 28. decembra 1989. odlukom TOO.
KOSIBO PETAR – КОСИБО ПЕТР БЕНЕДИКТОВИЧ

Rođen 1896, Stari Bečej, sada Bečej (AP Vojvodina – Srbija), Mađar,
srednje obrazovanje. U Rusiju je dospeo tokom Prvog svetskog rata kao ratni
zarobljenik i ovde ostao. Nastanio se u gradu Bijsk u Altajskom kraju, zasnovao
porodicu (žena i četvoro dece), a u vreme hapšenja radio je kao šef Uprave že-
lezničke deonice na putu Bijsk-Koš-Agač.
142
Rešenjem trojke UNKVD za Altajski kraj od 6. novembra 1937. pod
optužbom za špijunažu i kontrarevolucionarno delovanje osuđen na streljanje.
Streljan 18. novembra 1937. u Bijsku.
Rehabilitovan 12. decembra 1958. odlukom VT SibVO.
KOSMAČ JOSIP – КОСМАЧ ИОСИФ ИОСИФОВИЧ

Rođen 1893, Maribor (Slovenija), Austrijanac (Slovenac), iz radničke po-
rodice, srednje obrazovanje – elektrotehničar. Posle završene osnovne škole u
Mariboru, pohađao je elektrotehničku školu u Beču i 1912. stekao zvanje mla-
đeg elektrotehničara. Kao austrougarski podanik 1913. pozvan je na odsluženje
vojnog roka, a po izbijanju Prvog svetskog rata upućen na ruski front. Zarobljen
je 1916. godine i kao ratni zarobljenik otpremljen u Rusiju. Godine 1918. nasta-
nio se u Jaroslavu, zasnovao porodicu (žena i četvoro dece) i do hapšenja radio
u svojoj struci na železnici, zatim kao električar u jaroslavskom „Elektroprome“
i drugim preduzećima i kao predavač na dečjoj tehničkoj stanici. Od 1938. go-
dine, kada je primio državljanstvo Sovjetskog Saveza, bio je zaposlen u fabrici
kože br. 3 kao šef pogona za održavanje električnih uređaja.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 13. juna 1942. pod optužbom za delo-
vanje u antisovjetskoj organizaciji (kao agent stranih obaveštajnih službi na
teritoriji SSSR špijunirao, širio provokatorske glasine i dr) osuđen na streljanje
KOSTILEVIĆ (KOSTILJEVIĆ) MAKSIM – КОСТЫЛЕВИЧ

МАКСИМ ФЕДОРОВИЧ
Rođen 1881, selo Ristovac – Vranje (Srbija), Srbin, nezaposlen. U Rusiju
je dospeo kao dete sa roditeljima, oko 1883–1884. godine. Nije poznato gde je
živeo i čime se kasnije bavio. Pred hapšenjem boravio je u Odeskoj oblasti u
Ukrajini.
Streljan 2. oktobra 1938. u Odesi.
Rehabilitovan 23. decembra 1957. odlukom Prezidijuma OOS.
KOSTRENČIĆ IVAN – КОСТРЕНЧИЧ ИВАН ЯКОВЛЕВИЧ

Rodjen 1887, Crikvenica (Hrvatska), Hrvat, iz radničke porodice, visoko
obrazovanje, inženjer. Školovao se u Americi, gde je došao sa roditeljima kao
šestogodišnjak. Godine 1906. završio je riblji institut, a zatim radio u mnogim
ribljim preduzećima. U SSSR je upućen 1932. na ujedinjenje u preduzeće
„Glavriba“. Po zahtevu preduzeća radio je u ekspediciji u ribljoj stanici u gradu
Baku. Godinu dana kasnije upućen je na Krim, najpre u grad Kerč, a zatim kao
stariji ribar u Evpatoriju. Primio je državljanstvo SSSR i zasnovao prodicu.
143
Rešenjem specijalnog savetovanja pri Narodnom Komesarijatu unutraš-
njih poslova SSSR od 29. decembra 1939, pod optužbom da je radio na prikup-
ljanju poverljivih podataka od ribara, da je među njima širio kontrarevolucio-
narnu agitaciju o životu radnika u SSSR-u, a hvalio kapitalističko uređenje u
Americi i dr., osudjen na 3 godine zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu
je izdržavao u Ivdeljlagu.
Rehabilitovan 26. decembra 1995. odlukom Tužilaštva Autonomne Re-
publike Krim.
KOSTREŽ DIMITRIJE – КОСТРЕЖ ДМИТРИЙ

СТАНИСЛАВОВИЧ
Rođen 1889. u selu Bosna u Travenskoj oblasti (?) u Srbiji, možda Mala
Bosna – Subotica (AP Vojvodina – Srbija) ili Bosna – Zelina (Hrvatska), Srbin,
iz seljačke porodice, U Rusiju je dospeo verovatno tokom Prvog svetskog rata,
ovde ostao i zasnovao porodicu (žena i sedmoro dece). Pred hapšenje živeo je u
rejonu grada Tomsk u naselju Bogaševo, imao državljanstvo Sovjetskog Saveza
i radio kao železnički radnik.
1938. pod optužbom za kontrarevolucionarnu agitaciju osuđen na streljanje.
Streljan 17. aprila 1938. u Tomsku.
Rehabilitovan 4. oktobra 1989. odlukom PTO.
KOŠIČ LUDVIG – КОШИЧ ЛЮДВИГ АНТОНОВИЧ

Rođen 1889, Luttenberg, sada Ljutomer – Murska Sobota (Slovenija),
Nemac, iz seljačke porodice, srednje obrazovanje. Početkom Prvog svetskog
rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan i upućen na front, a u septembru
1916. pao u rusko zarobljeništvo. Kao ratni zarobljenik otpremljen je Rusiju.
Ovde je ostao, zasnovao porodicu (žena i kći) i 1927. primio državljanstvo
Sovjetskog Saveza. U vreme hapšenja živeo je u Moskovskoj oblasti u gradu
Dmitrov.
Prvi put uhapšen i osuđen 1935. na godinu i po dana prinudnog rada u
popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Dmitlagu NKVD do 14. no-
vembra 1936. kada je oslobođen.
Ponovo uhapšen 9. jula 1938. godine. U toku istrage bio je u zatvoru 3.
odeljenja Dmitrovskog rejona GULAGA NKVD.
Rešenjem Moskovskog oblasnog suda za logorska pitanja od 15 (16)
avgusta 1938. pod optužbom za kontrarevolucionarnu propagandu osuđen na 7
Po treći put osuđen rešenjem Habarovskog oblasnog suda od 21. oktobra
1944. na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Oslobođen je 19. apri-
la 1952. godine, a već 2 januara 1953. prognan na prinudni boravak u Kra-
snojarski kraj.
Rehabilitovan 15. oktobra 1958. odlukom PVS RSFSR.
144
KOŠIR CIRIL – КОШИР КИРИЛЛ ИОСИФОВИЧ
Rođen 10. jula 1895, Naklo kod Kranja (Slovenija), Slovenac, iz seljačke
porodice, niže obrazovanje – metalski radnik, član KPJ od 1920. godine. Radio
je i partijski delovao u Jesenicama. Učestvovao je na II kongresu KPJ (jun
1920), posle kojeg je imenovan za člana CPV KPJ. Krajem leta 1921. zbog
terora režima napusTjO je Jugoslaviju i izvesno vreme boravio u Beču i Čeho-
slovačkoj. U zemlju se vraTjO sredinom 1923. godine, posle II zemaljske kon-
ferencije KPJ na kojoj je bio delegat, i nastavio sa radom u ilegalnoj KPJ. Godi-
nu dana kasnije, ponovo je dospeo u Čehoslovačku, uključio se u radnički
pokret, a tokom 1924–1926. bio i član KP Čehoslovačke.
U Sovjetski Savez došao je 1926. godine, kada je preveden u članstvo
VKP(b). Pred hapšenje radio je u metalskoj fabrici u Kolčuginu (Vladimirska
oblast) kao stariji majstor.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužilaštva SSSR od 22. decembra
Rehabilitovan 9. decembra 1963. odlukom PMGS.
KOTUR NIKOLA – КОТУР НИКОЛАЙ ДУШАНОВИЧ; pseud. Bra-

tić, Ristić, Steva i Mladen
Rođen 18. decembra 1899, Sremski Karlovci (AP Vojvodina – Srbija),
Srbin, iz službeničke porodice, visoko obrazovanje – arhitekta, član SKOJ i KPJ
od 1923. godine. Posle završene gimnazije u Sremskim Karlovcima, studirao je
arhitekturu u Pragu. Ovde je pristupio naprednom omladinskom pokretu, od
1920. član je marksističkog kluba. Godine 1923. vraTjO se u Beograd i uključio
u rad komunističke omladine i NRPJ. Tokom 20-ih godina jedan je od istaknu-
tih rukovodilaca SKOJ, član OK, politički sekretar CK SKOJ. Zbog komuni-
stičkog delovanja dva puta je hapšen – 1925. u zatvoru je proveo 8 i po meseci,
a dve godine kasnije, posle četvoromesečnog zatvora, 16. februara 1928. osuđen
je na pet godina robije. Očekujući potvrđivanje kazne, 15. maja pobegao je iz
pritvoreničkog odeljenja državne bolnice. Mesec dana skrivan je po ilegalnim
stanovima u Beogradu, a potom prebačen u Beč. Pošto je ubrzo proteran iz Aus-
trije, prešao je u Berlin, gde je živeo oko dve godine kao politički emigrant i
završio studije arhitekture. U međuvremenu, u julu 1928. isključen je iz SKOJ
zbog slabog držanja na policiji, a potom i iz partije. Posredstvom MOPR u pro-
leće 1930. otišao je u Sovjetski Savez.
Nakon kraćeg boravka u Moskvi, upućen je u Magnitogorsk (Baškirijska
ASSR), gde je 1931–1933. radio u svojoj struci. Sredinom 30-tih godina vraTjO
se u Moskvu, primio državljanstvo SSSR, zaposlio u Oblasnom komunalnom
odeljenju kao stariji arhitekt, a sa ženom i dve kćeri nastanio se u Moskovskoj
oblasti, u rejonu mesta Mitišči. Na Koturov zahtev, Delegacija KPJ na VII kon-
gresu KI u Moskvi razmatrala je pitanje njegovog članstva u partiji. Politbiro
145
CK KPJ je 15. oktobra 1935. usvojio predlog delegacije (od 8. septembra) i
zaključio da se za njegov prijem u partiju da preporuka u koliko je partijska
organizacija u Magnitogorsku bila obaveštena o razlozima njegovog isključenja.
Kako je, međutim, dalje tekao njegov slučaj nije poznato.
Uhapšen je 15 (14) marta 1937. godine. U toku istrage bio je u Moskov-
revolucionarnu trockističku agitaciju i propagandu osuđen na pet godina zato-
čenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Sevvostlagu NKVD
SSSR u rudniku dragocenih metala „Partizan“ Severne rudarske uprave Dalj-
stroj-a u Magadanskoj oblasti i radio kao radnik.
Ponovo uhapšen 4. februara 1938. u logoru.
Novim rešenjem trojke UNKVD za Daljstroj od 17. februara 1938. pod
optužbom da je bio aktivni član kontrarevolucionarne grupe sabotera, otvoreno
pozivao zatvorenike na organizovanu kontarevolucionarnu sabotažu i da siste-
matski ne radi osuđen na streljanje.
Streljan 24. februara 1938. u vojničkom logoru Hatina. Sa Koturom je
izvesno vreme u logoru bio poznati pisac Varlam Šalamov, koji u knjizi „Priče
sa Kolime“ piše da je „novi upravnik uklonio Kotura koji je nestao“.
Rehabilitovan 15. oktobra 1956. i 16. januara 1957. odlukama VT DVO i
Sudskog kolegijuma za krivična dela VS SSSR.
KOVAČ VILHELM – КОВАЧ ВИЛЬГЕЛЬМ МАТВЕЕВИЧ

Rođen 1894, Subotica (AP Vojvodina – Srbija), Mađar, iz radničke poro-
dice. Nije poznato odakle je, kada i kako dospeo u Rusiju. U vreme hapšenja sa
ženom i kćerkom živeo je u odmaralištu „Kuka“ u rejonu grada Čita, imao
državljanstvo Sovjetskog Saveza, bio član VKP(b) i radio kao rukovodilac gaz-
dinstva.
Rešenjem komisije NKVD i Javnog tužioca SSSR od 31. maja 1938. pod
optužbom za špijunažu osuđen na streljanje.
Streljan 30. juna 1938. godine.
Rehabilitovan 15. novembra 1957. odlukom VT ZabVO.
KOVAČEVIĆ KONSTANTIN – КОВАЧЕВИЧ КОНСТАНТИН
СЕРГЕЕВИЧ
Rođen 1888. u selu Zajdovič, u Zajdovičkom srezu Donjotuzlanske obla-
sti u Jugoslaviji, verovatno Zavidovići (Bosna i Hercegovina), Srbin, iz radnič-
ke porodice, samouk, član RKP(b) 1919–1926, a VKP(b) 1930–1935. godine.
Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan i
upućen na front, a potom se obreo u Rusiji. Tokom 1918–1920. služio je u
Crvenoj armiji, a kasnije je u Permskoj oblasti radio u mnogim ustanovama i
organizacijama, obavljajući različite dužnosti. Od 1935. sa ženom je živeo u
Solikamsku, bio zaposlen u Azotari kao pomoćnik načelnika vatrogasne brigade
i 1936. primio je državljanstvo SSSR.
146
Rešenjem trojke UNKVD za Sverdlovsku oblast od 5. novembra 1937.
pod optužbom da je kao član prevratničko-diverzantske organizacije sprovodio
kontrarevolucionarnu propagandu razbijačkog karaktera osuđen na 10 godina
zatočenja u popravno-radnom logoru. Rešenjem pomoćnika oblasnog Javnog
tužioca za Permsku oblast od 31. januara 1940. njegov predmet bio je upućen na
dopunsku istragu, ali je novim rešenjem UNKVD za Molotovsku oblast od 11.
maja 1940. prvobitna kazna ostala na snazi.
Umro u toku izdržavanja kazne 11. aprila (marta) 1943. u Karlagu, u selu
Dolinskoje u Karagandiskoj oblasti u Kazahstanu.
Rehabilitovan 7. marta 1957. odlukom Prezidijuma MOS.
KOVAČEVIĆ MARKO – КОВАЧЕВИЧ МАРК МИХАЙЛОВИЧ

Rođen 1869. u Crnoj Gori, niže obrazovanje. Nije poznato odakle je, ka-
da i kako stigao u Rusiju i čime se bavio. U vreme hapšenja živeo u Tomsku i
radio na železnici.
nje. Pod istragom proveo je više od četiri meseca. Rešenjem Tomskog RO
OGPU od 2. avgusta 1930. istražni postupak je obustavljen zbog nedostatka
dokaza, a on oslobođen.
KOVALINI RENALDO – ДУРОВ НИКОЛАЙ ИВАНОВИЧ

Rođen 2. decembra (juna) 1903, Fiume, sada Rijeka (Hrvatska), Hrvat,
niže obrazovanje – bravarski radnik, član KPJ od 1928. godine. Kao dečak na-
pusTjO je roditelje i počeo sâm da se izdržava. Tokom 1917–1923. radio je u
željezari u Zenici i u šumskim preduzećima u Zavidovićima i Tesliću, a zatim
prešao u Zagreb. Ovde se uključio u radnički pokret. Zbog učešća u demonstra-
cijama bio je uhapšen i prognan u rodno mesto. Ponovo je uhapšen 1925. za
vreme služenja vojnog roka pod optužbom za organizovanje pobune vojnika.
Od leta 1926. boravio je u Beogradu i radio u Narodnom pozorištu. Odlukom
CK KPJ krajem 1930. upućen je na partijsko školovanje u Sovjetski Savez.
Potkraj februara 1931. došao je u Moskvu i nekoliko meseci pohađao
KUNMZ. Pošto je zbog bolesti napusTjO KUNMZ, 1932. godine poslat je u
Lenjingrad. Zaposlio se kao bravar najpre u Baltičkom brodarskom zavodu,
kasnije prešao u Institut za preciznu mehaniku i optiku i primio državljanstvo
Sovjetskog Saveza.
Kako je prethodno okvalifikovan kao „posebno opasan element“ i zabra-
njen mu boravak u 15 oblasnih i većih industrijskih centara SSSR, rešenjem OS
pri NKVD SSSR od 11. septembra (novembra) 1935. osuđen je na trogodišnje
progonstvo u Mičurinsk u Tambovskoj oblasti. Ovde se zaposlio u fabrici „So-
juzutil“ kao bravar.
Ponovo je uhapšen 1937. godine, ali je posle dvomesečne istrage zbog
nedostatka dokaza oslobođen.
147
Po treći put je uhapšen i rešenjem Sudskog kolegijuma Tambovskog
oblasnog suda od 30. jula 1941. pod optužbom za kontrarevolucionarnu propa-
gandu osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je
izdržavao u Ivdeljskom logoru u Sverdlovskoj oblasti.
Umro 1942. u toku izdržavanja kazne u logoru.
Rehabilitovan 20. novembra 1959. i 17. decembra 1963. odlukama Prezi-
dijuma VS RSFSR i PLGS.
KRAGIĆ MARIN – ДЖАПАРИДЗЕ СЕМЕН НИКОЛАЕВИЧ

Rođen 1899, Split (Hrvatska), Hrvat, niže obrazovanje – radnik, član KPJ
od 1919. godine. Radio je i partijski delovao u Splitu u fabrici cementa. Odlu-
kom CK KPJ u septembru 1927. upućen je na partijsko školovanje u Moskvu.
Već krajem 1928. napusTjO je KUNMZ zbog bolesti, od 1929. nastanio se u
Odesi, gde je zasnovao porodicu (žena i dete) i primio državljanstvo Sovjetskog
Saveza. Zaposlio se u zavodu „Oktjabrskaja revolucija“ kao bravar, zatim izve-
sno vreme proveo u „Ukrajina filmu“, a od 1936. bio je partijski organizator u
odeskom „Vodokanaltrestu“. Početkom oktobra iste godine bio je uključen u
grupu oko 150 jugoslovenskih komunista, za koje je rukovodstvo KPJ, u okviru
talas čistki koji je uskoro nastupio, omeo je realizovanje ovog plana. Tako je do
hapšenja ostao u Odesi.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Odesku oblast od 2. novembra 1938. pod
optužbom za kontrarevolucionarno delovanje osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 10. avgusta 1956. i 10. jula 1989. odlukama VT OVO i
POO.
KRAJGER JOSIP (JOZEF) – ЕГОРОВ БОРИС ИВАНОВИЧ; pseud.

Pepi
Rođen 26. februara 1898, Guštanj (Slovenija), Nemac, niže obrazovanje –
obućarski radnik, član KPJ od 1929. godine. Radio je kao kurir i vodič prilikom
ilegalnih prebacivanja aktivista KPJ u Austriju. Pred opasnošću od hapšenja u
proleće 1930. emigrirao je u Francusku. Ovde je proveo oko godinu dana, a
zatim kraće vreme boravio u Berlinu. Presudom DSZZD od 26. marta 1931.
osuđen u odsustvu na pet godina robije.
U Moskvu je dospeo 12. aprila 1931. preko Trgovinskog predstavništva
SSSR u Berlinu. Rešenjem CLK MOPR od 23. maja 1931. dobio je status poli-
tičkog emigranta i potom primljen na KUNMZ. Tokom partijske provere člano-
va KPJ u Moskvi, pošto njegovo članstvo u KPJ nije bilo potvrđeno, odlukom
IKK KI potkraj 1932. isključen je sa KUNMZ kao „nepartijac i švercer“. Počet-
kom 1933. otišao je u Staljingrad (Volgograd), zaposlio se u Traktorskom zavo-
du kao dreer, primio državljanstvo Sovjetskog Saveza i zasnovao porodicu (že-
148
na i sin). Delegacija KPJ na VII kongresu KI zaključila je 8. septembra 1935. da
podrži njegov prijem u partiju u koliko dobije preporuku partijske organizacije.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužilaštva SSSR od 15. februara
1938. pod optužbom za špijunažu i pripremanje diverzija u korist stranih država
KRALJ IVAN – КРАЛЬ ИВАН ИВАНОВИЧ; pseud. Marić

Rođen 1. februara 1902, Sarajevo (Bosna i Hercegovina), Slovenac, iz
radničke porodice, nezavršeno srednje obrazovanje – radnik, član KPJ od 1919.
godine. Partijski je delovao među radničkom omladinom, a 1922–1923. bio
funkcioner Nezavisnih radničkih sindikata u Ljubljani. Pred opasnošću od hap-
šenja i kompromitovanja KPJ zbog organizovanja diverzije na električnu centra-
lu u Trbovlju 29/30. avgusta 1923 (u toku štrajka slovenačkih rudara), potkraj
godine emigrirao je u Austriju, odakle je odlukom CK KPJ upućen u SSSR na
partijsko školovanje.
Početkom 1924. stigao je u Moskvu, ali umesto da ide na Komunistički
univerzitet „Sverdlov“, ubrzo je počeo da radi u organima državne bezbednosti.
Preveden je u članstvo VKP(b) i primio državljanstvo Sovjetskog Saveza. Kao
saradnik Međunarodnog odeljenja GUGB NKVD (u rangu brigadnog generala)
tridesetih godina po liniji NKVD odlazio je u Francusku, Belgiju, Englesku,
Kinu i druge zemlje. Sa porodicom koju je ovde zasnovao (žena i troje dece)
živeo je u Moskvi, a 1931. godine na njegov poziv iz Jugoslavije došli su otac
Ivan i jedna sestra.
Rešenjem VK VS SSSR od 4. marta 1939. pod optužbom da je od 1929.
kao pripadnik antisovjetske trockističke organizacije delovao među članovima
KPJ u Moskvi i učestvovao na kontrarevolucionarnim skupovima na kojima se
raspravljalo o pripremama terorističkih akata protiv rukovodilaca partije i
sovjetske države osuđen na streljanje uz konfiskovanje imovine. Navedene
optužbe nije priznao ni u istražnom ni u sudskom postupku.
Streljan 4. marta 1939. godine, a njegovo telo kremirano u Moskovskom
krematorijumu na Donskom groblju (humka br. 1).
Njegova žena Kralj Ana Petrovna bila je, takođe, uhapšena 1938. i u lo-
goru provela nekoliko godina.
KRAMER IVAN – КРАМЕР ИВАН МАРКОВИЧ

Rođen 1875. u selu Kušto u Austriji, možda Kuštani – Križevci (Hrvat-
ska), Austrijanac. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio
je mobilisan i upućen na front. Zarobljen je 1915. godine, kao ratni zarobljenik
otpremljen u Rusiju i ovde ostao. U vreme hapšenja sa ženom je živeo u selu
149
Novoobincevo u rejonu mesta Pavlovsk u Altajskom kraju i radio kao noćni
čuvar.
Rešenjem trojke pri NKVD SSSR od 23. marta 1938. pod optužbom da je
član kontrarevolucionarne diverzantsko-pobunjeničke grupe osuđen na streljanje.
KRAMER STANKO – КРАМЕР (КРАМАР) СТАНКО МАРКОВИЧ

Rođen 25. jula 1892, selo Gunjevci – Bosanska Dubica (Bosna i Herce-
govina), Srbin, iz seljačke porodice, polupismen. Početkom Prvog svetskog rata
kao austrougarski podanik bio je mobilisan i upućen na front, gde je zarobljen.
Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju i ovde ostao. Tokom 1920–1926.
živeo je na Dalekom Istoku baveći se krijumčarenjem. Prilikom prelaska kine-
ske granice 1926. godine je uhapšen i osuđen na tri godine lišenja slobode.
Posle izdržane kazne boravio je u Vladivostoku, gde je 1928. ponovo uhapšen i
za krijumčarenje prognan na tri godine u Krasnojarski kraj. U vreme novog
hapšenja sa ženom i troje dece živeo je u Krasnojarsku, imao državljanstvo
SSSR i radio u Zlobinskom kamenolomu kao desetar.
Rešenjem trojke UNKVD za Krasnojarski kraj od 6. decembra 1937. pod
optužbom za kontrarevolucionarnu agitaciju i delovanje u antisovjetskoj grupi
osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Umro u logoru u toku izdržavanja kazne.
Rehabilitovan 29. juna 1989. odlukom PKK.
KRČALO DERV – КРЧАЛО ДЕРВ МИХАЙЛОВИЧ

Rođen 1891, Sarajevo (Bosna i Hercegovina), Mađar, iz seljačke porodi-
ce. Tokom 1912–1914. služio je u Austrougarskoj vojsci kao redov. Početkom
Prvog svetskog rata bio je mobilisan, upućen na front i ovde 6. novembra 1914.
zarobljen. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Kijev, potom u Nižnji Novgo-
rod i Čitu gde je od 1918. do 1920. godine radio u vojnoj bolnici. Od 1920.
godine nastanio se u Čiti, zasnovao porodicu (žena i dvoje dece), primio držav-
ljanstvo Sovjetskog Saveza i do hapšenja radio kao ložač.
Uhapšen 18. janura 1938. godine.
junažu osuđen na streljanje.
Streljan 30. juna 1938. godine.
Rehabilitovan 15. marta 1990. odlukom VP ZabVO.
KREMER NIKOLA – КРЕМЕР НИКОЛАЙ ЯКОВЛЕВИЧ

Rođen 6. decembra 1893. u selu Čeralja, srez Lipa u Austrougarskoj,
verovatno selo Čeralije u Hrvatskoj, Nemac, niže obrazovanje. Godine 1914–
1915. kao austrougarski podanik služio je vojni rok, početkom Prvog svetskog
150
rata bio je mobilisan i upućen na front, gde je 1915. zarobljen. Kao ratni zarob-
ljenik otpremljen je u Rusiju i ovde ostao. Tokom 1919–1923. bio je dobrovo-
ljac u Crvenoj armiji u Barnaulu u Altajskom kraju. Gde je kasnije boravio i
čime se bavio nije poznato. Od 1932. bio je član VKP(b). U vreme hapšenja sa
ženom i kćerkom živeo je u gradu Orehovo-Zujevo u Moskovskoj oblasti i radio
u Vatrogasnoj komandi zavoda „Karbolit“ kao vatrogasac.
Uhapšen 19. novembra 1937. godine. U toku istrage bio je u Moskov-
kontrarevolucionarno delovanje osuđen na pet godina zatočenja u popravno-
radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Siblagu NKVD u Novosibirskoj oblasti.
Novim rešenjem istog organa od 19. novembra 1940. pošto mu je kazna sma-
njena za dve godine, bio je oslobođen.
Rehabilitovan 12. maja 1989. odlukom PMO.
KRIČ PETAR – КРИЧ (САЛВЕНДЫ) ПЕТР ИВАНОВИЧ

Rođen 29. oktobra 1902, Novi Sad (AP Vojvodina – Srbija), Slovak, iz
siromašne seljačke porodice, niže obrazovanje. Godine 1920. otišao je preko
Nemačke ilegalno u Sovjetsku Rusiju pod imenom Petar Salvendi i ovde ostao.
Gde je narednih godina boravio i šta je radio nije poznato. U vreme hapšenja sa
porodicom (ženom i pastorkom) živeo je u Moskovskoj oblasti u naselju Jahro-
ma i radio kao crtač u konstruktorskom birou preduzeća za izgradnju kanala
Moskva–Volga („Moskvavolgostroj“).
Prvi put uhapšen i osuđen 1934. pod optužbom za kontrarevolucionarno
delovanje na tri godine zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdrža-
vao u Dmitlagu NKVD SSSR u Moskovskoj oblasti.
Ponovo uhapšen 23. oktobra 1936. u logoru. U toku istrage bio je u
Moskovskom istražnom zatvoru Butirka.
Rešenjem trojke UNKVD SSSR za Moskovsku oblast od 2 (1) septembra
1937. pod optužbom za antisovjetsku propagandu i saradnju sa kontrarevolucio-
narnom organizacijom osuđen na streljanje.
Streljan 3. septembra 1937. i sahranjen na bivšem poligonu NKVD
Rehabilitovan 18 (10. ili 19) septembra 1990. odlukom PMO.
KRISTOF ANTON – КРИСТОФ АНТОН МИХАЙЛОВИЧ

Rođen 1885, Maribor (Slovenija), Nemac, iz seljačke porodice, srednje
obrazovanje. Nije poznato odakle je, kada i kako došao u Rusiju. Verovatno je
tokom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio mobilisan, upućen na
front, gde je zarobljen. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju i ovde osta-
o. Zasnovao je porodicu (žena i kći, rođena 1922) i kasnije primio državljanstvo
Sovjetskog Saveza. U vreme hapšenja sa porodicom je živeo u mestu Kučino na
železnici Deržinskog i radio u projektno-montažnom zavodu „Ventilacija“ kao
radnik na propagandi.
151
nici u Moskvi.
vao u Ustvimlagu u Komi ASSR.
Umro 21. februara 1939. u logoru.
KRIVEC STANKO – ДРОЗДОВ ВАСИЛИЙ ПЕТРОВИЧ; pseud.

Kreč
Rođen 1902, selo Martiša Ves – Krapina (Hrvatska), Hrvat, iz siromašne
seljačke porodice, niže obrazovanje – bravarski radnik, član KPJ od 1925. godi-
ne. Od 1921. radio je po mnogim preduzećima u Zagrebu. Ovde je i partijski
delovao, a kasnije je bio sekretar jednog rejonskog komiteta KPJ. Odlukom CK
KPJ u oktobru 1927. upućen je na partijsko školovanje u Moskvu.
pisma jugoslovenskih studenata – grupa“41". Odlukom Komisije za proveru
članova KPJ u Jugoslovenskom sektoru KUNMZ, u januaru 1930. kažnjen je
strogim ukorom, a 27. maja uhapšen pod sumnjom da je član grupe jugosloven-
skih trockista. Nakon 4-mesečne istrage 17. septembra 1930. je oslobođen. Poš-
to je posle hapšenja bio isključen sa KUNMZ, zaposlio se kao bravar u fabrici
električnih lokomotiva „Dinamo“ u Moskvi. Razmatrajući nerešena pitanja
pojedinih partijskih aktivista, 12 septembra 1935. delegacija KPJ na VII kon-
gresu KI zaključila je da se pošalje na legalan rad u zemlju. Velike policijske
provale u Jugoslaviji 1935–1936. omele su, međutim realizovanje ove odluke.
terne da se vrate na rad u zemlju. Sprovođenje navedenog plana odložio je veli-
ki talas čistki koji je uskoro nastupio. Tako je ostao u Moskvi i primio držav-
ljanstvo Sovjetskog Saveza.
Po drugi put je uhapšen 22. marta 1938. godine. U toku istrage bio je u
Taganskoj tamnici u Moskvi.
KRIVOKAPIĆ RADOMIR – КРИВОКАПИЧ РАДОМИР САВВИЧ

Rođen 19. januara 1897, selo Trešnjevo – Cetinje (Crna Gora), Crnogo-
rac, iz seljačke porodice, nezavršeno srednje obrazovanje – službenik, član KPJ
od 1920. godine. Početkom Prvog svetskog rata bio je mobilisan u crnogorsku
152
vojsku u kojoj je ostao do njene kapitulacije. Godine 1916. vraTjO se u rodno
selo, ali je u februaru 1917. uhapšen i interniran. U logorima u Mađarskoj ostao
je do kapitulacije Austrougarske. Zbog komunističkog delovanja često je hapšen
i proganjan. Potkraj marta 1924. uhapšen je zajedno sa Vukašinom Markovi-
ćem, ali je uspeo da pobegne iz zatvora i prebaci se u Varnu u Bugarskoj. Ovde
je oko 4 meseca bio zatvoren u logoru, odakle je pobegao u Rumuniju, gde je
uhapšen i upućen u Izmail. Posle dva meseca uspeo je da pobegne i ode u
Sovjetski Savez.
U oktobru 1924. stigao je u Odesu, ovde se nastanio i obavljao različite
poslove. Uhapšen je 1926. i osuđen na dve godine zatvora zbog primljenog
mita. Kaznu je prikrio od Sekcije KPJ prilikom podnošenja zahteva za prevođe-
nje u VKP(b), zbog čega je početkom 30-ih godina brisan iz spiska članova
KPJ. Godine 1937. bio je šef restorana u Odesi.
optužbom da je bio pripadnik strane obaveštajne službe osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 22. maja 1989. odlukom POO.
KUČAN JOSIP – КУЧАН ИОСИФ ФИЛЛИПОВИЧ

Rođen 12. decembra 1906, Hreljin – Bakar (Hrvatska), Hrvat, iz radničke
porodice, niže obrazovanje – radnik. U potrazi za poslom sredinom 1928. stigao
je u Kanadu, gde je proveo oko četiri godine. Odatle je 1932. otišao na rad u
Sovjetski Savez. Nastanio se u Moskvi, zaposlio na izgradnji metroa kao briga-
dir-betonirac u rudarskom oknu 85, a potom zasnovao porodicu. Za samoprego-
ran rad često je nagrađivan, a bio je i udarnik. U vreme hapšenja sa ženom i
sinom živeo je u u zgradi za strane radnike, u ul. Sadovo-Spaskaja br. 21.
tamnici u Moskvi.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR i Javnog tužilaštva SSSR od 27. marta
1938. pod optužbom za špijunažu u korist Poljske, pripadanje nacionalističkoj
grupi i klevetanje sovjetske vlasti osuđen na streljanje.
Butovo“.
Rehabilitovan 28. septembra 1989. odlukom PMVO.
KUŠ BLANŽ – КУШ БЛАНЖ АНДРЕЕВИЧ

Rođen 9. januara 1892, selo Gruševec u Zagrebačkom okrugu (Hrvatska),
Hrvat, iz seljačke porodice, niže obrazovanje – strugar. U potrazi za poslom
1912. dospeo je u Ameriku. Živeo je i radio u Čikagu, odakle je 1925. godine sa
porodicom (žena i kćerka) otišao na rad u Sovjetski Savez. Tokom 1925–1935.
bio je član VKP(b), a 1936. primio je državljanstvo SSSR. Do hapšenja živeo je
Kemerovu i radio kao majstor – strugar u mehaničkoj radionici.
153
Rešenjem UNKVD i Javnog tužioca za Novosibirsku oblast od 23. aprila
1938. pod optužbom za špijunažu u korist nemačke obaveštajne službe i kontra-
revolucionarno delovanje osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 6. decembra 1956. odlukom VK VS SSSR.
KUŠTERA BOŽO – КУСТЕР (КУСТАРОВ) БОРИС

Rođen 13. novembra 1900, Ugljan – Zadar (Hrvatska), Hrvat, iz siromaš-
ne seljačke porodice, niže obrazovanje – molerski radnik, kasnije i prevodilac,
član KP SAD od 1922. godine. Odrastavši u mnogočlanoj porodici (12-oro de-
ce), još kao dečak morao je da radi u najam. U potrazi za poslom 1920. godine
otišao je u Ameriku. Nastanio se u Njojorku, zaposlio u železničkoj kompaniji
kao moler i uključio u radnički pokret, posebno se angažujući u radu među ju-
goslovenskim iseljenicima. Bio je sekretar jugoslovenskog ogranka KP SAD
(1925–1926), jedan od osnivača Jugoslovenskog odeljenja Društva prijatelja
SSSR i dr. Uhapšen je nakratko 1926. godine i pušten uz kauciju Crvene pomo-
ći od 500 dolara. Pred opasnošću da bude deportovan sklonio se u Filadelfiju, a
potom se, posredstvom Društva za tehničku pomoć SSSR, krajem avgusta 1927.
priključio grupi Jugoslovena koja je odlazila na rad u Sovjetski Savez.
Prvih dana septembra stigao je u Moskvu, odakle je sa grupom ekonom-
skih emigranata iz zadarskog kraja upućen u Ukrajinu u mesto Kazackoje (ne-
daleko od grada Berislav) u poljoprivrednu komunu „Krasnoje znamja“. Aktiv-
no se uključio u život komune, uskoro je preveden u članstvo VKP(b) i zasno-
vao porodicu. Kada je u proleće 1929. komuna pretvorena u kolhoz, nezado-
voljni nastalim stanjem, jugoslovenski „komunari“ počeli su da ga napuštaju. I
on je sa ženom otišao u Nikolajev i zaposlio se u brodogradilištu „Andre Marti“.
Pošto je znao engleski, poslat je na kurs za mašinsku terminologiju na ruskom i
engleskom jeziku, da bi kao prevodilac radio s američkim stručnjacima za po-
ljoprivredne mašine u sovhozima. Posle završene dvogodišnje upravne škole, od
1932. do 1937. bio je direktor „Inturista“ u Rostovu na Donu, Novorosijsku i
Kijevu. Tokom građanskog rata u Španiji, koristeći svoj posao u oblasti turizma,
po nalogu sovjetskih vlasti dva puta je organizovao prebacivanje dobrovoljaca
iz SSSR u Španiju, gde je boravio nekoliko meseci. U Kijev se vraTjO u martu
1937. godine, u vreme kada su hapšenja stranaca i „drugih neprijatelja naroda“
uzimala maha.
Uhapšen 16. decembra 1937. godine. U toku istrage bio je u Kijevskoj
tamnici.
špijunažu, kontrarevolucionarno i terorističko delovanje i teror, osuđen na 10
godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u logoru u
Vorkuti (Komi ASSR), radeći u rudnicima kamenog uglja, na seči šume i
izgradnji železničke pruge Vorkuta–Kotlas. Iz logora je oslobođen 16. decem-
bra 1947. uz zabranu napuštanja grada. Ovde se zaposlio u fabrici cementa,
završio dvogodišnju školu za tehnologiju i dobio mesto pogonskog inženjera.
Rehabilitovan 5. februara 1957. odlukom VT KVO.
154
VraTjO se u Jugoslaviju sa ženom u martu 1958. i živeo na ostrvu
Ugljan. Svoja sećanja na emigrantske dane u Americi i boravak u SSSR-u, po-
sebno na hapšenje i mukotrpni život u logoru, objavio je u knjizi „Od Ugljana
do Vorkute“ (Zagreb 1984).
KUVAČIČ ANDREJ – КУВАЧИЧ АНДРЕЙ АНТОНОВИЧ

Rođen 1874. u mestu Slavjano-Bistrica, odnosno Sl. Bistrica (Bistrica ob
Sotli) – Maribor (Slovenija), Slovak, verovatno Slovenac, iz srednje imućne
seljačke porodice, niže obrazovanje – drvodelja (stolar). Posle odsluženja voj-
nog roka radio je na očevom imanju, zasnovao porodicu (žena i dvoje dece), a
zatim izvesno vreme bio zaposlen u fabrici nameštaja. Godine 1912. u potrazi
za poslom otišao je u Ameriku, gde je proveo tri godine radeći na železničkoj
stanici kao nosač. Vrativši se u zemlju, u proleće 1915. bio je mobilisan, upućen
na ruski front, gde je 1916. ranjen i zarobljen, a potom otpremljen u Rusiju.
Kada su posle Oktobarske revolucije ratni zarobljenici 1918. bili oslobođeni iz
zarobljeništva, kraće vreme ostao je u Čimkentu da bi se 1919. nastanio u selu
Georgijevka, u rejonu mesta Lenger u Južno-Kazahstanskoj oblasti i primio
državljanstvo Sovjetske Rusije. Najpre je radio u poljoprivredi, zatim se zapo-
slio u kolhozu „Kujbišev“ kao drvodeljac i ovde živeo do hapšenja.
Uhapšen 28. novembra 1941 godine.
Rešenjem OS NKVD SSSR od 31. marta 1942. pod optužbom za antiso-
vjetsku agitaciju osuđen na pet godina progonstva u Severo-Kazahstansku
oblast.
Rehabilitovan 31. maja 1989. odlukom OT JKO.
LA ORDINAKO LE RISTAKO MIGAJ – ЛА ОРДИНАКО ЛЕ

РИСТАКО МИГАЙ
Rođen 1911. u Srbiji, Ciganin. U Sovjetsku Rusiju dospeo je sa ocem
1920. godine kao dete. Pred hapšenje sa porodicom (majkom, sedmoro braće i
sestara, ženom i sinom) živeo je u Moskvi.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 15. oktobra 1935. pod optužbom da se
kao sin streljanog počasnog člana vrhovnog suda starešina plemena „Domoni“
neprijateljski odnosio prema sovjetskoj vlasti, da je među svojim saplemenicima
agitovao da se ne zapošljavaju u proizvodnji, da je sovjetski raspoloženim Ci-
ganima preTjO osvetom za svoga oca i, istovremeno, dokazivao neizbežnost
propasti sovjetske vlasti osuđen na tri godine zatočenja u popravno-radnom
logoru.
Rehabilitovan 10. januara 1990. na osnovu Ukaza Prezidijuma Vrhovnog
sovjeta SSSR od 16. januara 1989. godine.
LANGE FRED – ЛАНГЕ ФРЕД ФРАНКОВИЧ

Rođen 4. aprila 1897, Pakrac (Hrvatska), Nemac, iz radničke porodice,
niže obrazovanje – stolarski radnik. Ostavši rano bez roditelja, detinjstvo je
proveo u dedinoj mnogočlanoj siromašnoj porodici. Izučio je stolarski zanat, a
155
zatim izvesno vreme radio u stolarskoj radionici u Pakracu. Tokom Prvog svet-
skog rata služio je kao redov u austrougarskoj vojsci, u Pakrac se vraTjO u no-
vembru 1918. i godinu dana radio u svojoj struci. U jesen 1919. mobilisan je u
jugoslovensku vojsku, iz koje je u aprilu 1920. dezertirao i emigrirao u Ameri-
ku. Tražeći posao nekoliko meseci je proveo u Klivlendu, a potkraj 1920. pre-
šao u Čikago, gde je radio po stolarskim fabrikama. Član je KP SAD od 1929.
godine. Sredinom 1931. iz Amerike otišao je na rad u Sovjetski Savez.
Nastanio se u Gorkom i radio na izgradnji fabrike automobila „Molotov“,
a kasnije kao stolar u probnom pogonu za proizvodnju autobusa. Sa ženom i
dvoje dece koji su stigli iz SAD krajem 1931. živeo je u autozavodskom rejonu,
u naselju za Amerikance. Primio je državljanstvo SSSR, a član VKP(b) bio je
od 1932. godine.
optužbom da je u Auto-zavodu prikupljao špijunske podatke u korist jedne stra-
ne države osuđen na streljanje.
Streljan 5. novembra 1938. godine
LAPAJNE PAVLE – ЛОПАЙНЭ (ЛАПАЙНЭ) ПАВЕЛ

ВАЛЕНТИНОВИЧ
Rođen 1908, Idrija (Slovenija), Jugosloven. Nije poznato gde je živeo i
šta je radio do 1930. godine, kada je preko Austrije, Nemačke i Poljske ilegalno
došao u Sovjetski Savez. Do hapšenja živeo je u gradu Prvouralsk u Sverdlov-
skoj oblasti i radio u fabrici za valjane cevi kao radnik na dizalici.
Rešenjem komisije NKVD i Javnog tužilaštva za Sverdlovsku oblast od
24. septembra 1937. osuđen na streljanje.
LAPPAN ALEKSA – ЛАППАН АЛЕКСЕЙ МИХАЙЛОВИЧ

Rođen 1891. u selu Muto u Jugoslaviji, verovatno mesto Muta – Maribor
(Slovenija), Nemac, iz radničke porodice, niže obrazovanje – stolarski radnik.
Nije poznato odakle je, kada i kako došao u Rusiju. Tokom 1918–1920. služio
je u Kolčakovoj vojsci, a posle građanskog rata ostao u Sovjetskom Savezu.
Zasnovao je porodicu i kasnije primio državljanstvo SSSR. U vreme hapšenja sa
ženom i dvoje dece živeo je u Irkutsku i radio u Rudarskom institutu kao stolar.
optužbom za špijunažu (bio agent nemačke obaveštajne službe) osuđen na stre-
Rehabilitovan 2. septembra 1958. odlukom VT ZabVO.
156
LAVRIĆ IVAN – ЛАВРИЧ ИВАН БОГДАНОВИЧ
Rođen 3. oktobra 1897. u selu Širok Akula (Akuča), verovatno Široka
Kula – Gospić (Hrvatska), Srbin, iz seljačke porodice, niže obrazovanje –
nekvalifikovani radnik. Godine 1915. kao austrougarski podanik bio je mobili-
san i upućen na front, gde je zarobljen. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u
Rusiju u selo M. Kopani u rejonu grada Golopristansk (Ukrajina) da radi na
imanjima seoskih kulaka. Posle okončanja rata, ovde je ostao, zasnovao porodi-
cu (žena i četvoro dece) i primio državljanstvo Sovjetskog Saveza. Do hapšenja
radio je kao otkupljivač povrća.
Uhapšen 17 (18) oktobra 1937. godine.
Rešenjem trojke UNKVD za Nikolajevsku oblast od 26. novembra 1937.
pod optužbom za kontrarevolucionarnu agitaciju i širenje provokatorskih vesti o
ratu u Španiji i porazu sovjetske vlasti osuđen na 10 godina zatočenja u poprav-
no-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Onežskom logoru u mestu Pleseckaja u
Arhangelskoj oblasti. Pošto mu je novom odlukom Javnog tužioca od 9. februa-
ra 1940. kazna smanjena do izdržanog zatočenja, pušten je na slobodu.
Rehabilitovan 8. juna 1989. odlukom PHO.
LEBAN IVAN – КАУЧИЧ ИВАН ФРАНЦЕВИЧ

Rođen 1900 (1904), Ljubljana ili Tolmin (Slovenija), Slovenac, niže
obrazovanje. Godine 1934. sa Pinter-Uršič Josipom krenuo je u pečalbu – u
potpalublju broda stigli su do Turske, a zatim su (prema njihovim izjavama pred
organima NKVD) u potrazi za poslom prešli Tursku, Iran, Avganistan, deo Indi-
je, Zapadni deo Kine i za njih „neočekivano“ dospeli u Sovjetski Savez. Prili-
kom ilegalnog prelaska sovjetske granice iz Kine 22. oktobra 1935. zadržani su
i sprovedeni organima NKVD.
Uhapšeni su 7. novembra 1935. pod sumnjom za špijunažu. U toku istra-
ge bili su u tamnici u gradu Frunze.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 7. maja 1936. kao „socijalno opasni
elementi“ osuđeni su na po tri godine zatočenja u popravno-radnom logoru.
Posle izdržane kazne, izvesno vreme su radili u nekom kolhozu u Kirgizi-
ji. Odlučivši se na bekstvo, 1939. ilegalno su napustili Sovjetski Savez. Prema
Uršičevom svedočenju, on je 1939/1940. godine uspeo da se vrati u Ljubljanu, a
Leban je na putu umro. Prema drugim podacima Leban je uhapšen i rešenjem
trojke pri UNKVD za Novosibirsku oblast od 2. novembra 1938. osuđen na
streljanje.
Rehabilitovani 6. decembra 1993. odlukom GPKR.
LELJAK FRANC – ЛЕЛЯК ФРАНЦ АВГУСТОВИЧ

Rođen 1887, Zagreb (Hrvatska), Hrvat, iz radničke porodice, srednje
obrazovanje – zoološki tehničar, živinar, član KPJ od 1919. godine. Posle zavr-
šene srednje poljoprivredne škole u Budimpešti, vraTjO se u Zagreb i zaposlio u
struci. Godine 1925. emigrirao je u Austriju, a zatim u Čehoslovačku, gde se
zadržao kraće vreme.
157
Posredstvom MOPR-a 1926. godine dospeo je u Sovjetski Savez kao po-
litemigrant, nastanio se u Turkmenskoj ASSR i 1927. primio državljanstvo
SSSR. Do 1932. bio je zaposlen u Akcionarskom društvu „Ovcevod“, a zatim
radio po oblastima kao živinar. Na kraju, sa ženom i sinom prešao je u Perm,
gde je bio knjigovođa u odeljenju za gradnju zgrada za civilna lica „Kam-
GESstroja“.
Rešenjem NKVD i Javnog tužioca SSSR od 26. decembra 1937. pod
optužbom da je poljski špijun osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 23. juna 1989. odlukom PPO.
LERER STEPAN – ЛЕРЕР СТЕПАН СТЕПАНОВИЧ
Rođen 28. juna 1891, Veliki Bečkerek, sada Zrenjanin (AP Vojvodina –
Srbija), Mađar, iz radničke porodice. Početkom Prvog svetskog rata kao austro-
ugarski podanik bio je mobilisan i upućen na front, gde je 1915. zarobljen. Kao
ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju u grad Čitu i po završetku rata ovde
ostao. Zasnovao je porodicu, primio državljanstvo Sovjetskog Saveza i do hap-
šenja radio u radionici UNKVD kao obućar.
nažu i antisovjetsko delovanje osuđen na 8 godina zatočenja u popravno-
radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Siblagu u Kemerovskoj oblasti.
Umro 18. avgusta 1942. u logoru.
LEŠMAN JOSIP – ЛЕШМАН ИОСИФ ФРАНЦЕВИЧ

Rođen 1898, selo Bestovje – Samobor (Hrvatska), Hrvat. Tokom Prvog
svetskog rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan i upućen na front, a u
maju 1916. zarobljen. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju i ovde ostao.
U vreme hapšenja živeo je u selu Dubovo u Černjanskom rejonu Moldavske
ASSR i radio kao kolhoznik.
Rešenjem trojke pri NKVD Moldavske ASSR od 15. oktobra 1938. pod
optužbom za kontrarevolucionarno delovanje osuđen na 10 godina zatočenja u
Rehabilitovan 29. decembra 1966. odlukom OOS.
LIBEK IVAN
Rođen 1921, Stara Pazova (AP Vojvodina – Srbija). Gde je živeo i čime
se bavio do 1941. nije poznato. Nemačke okupatorske vlasti uhapsile su ga pot-
kraj 1941. i iz Zemuna otpremile u Berlin na prinudni rad. Posle oslobođenja,
od maja 1945. radio je u međunarodnom transportnom preduzeću „Atlas“, izve-
sno vreme kao kancelarijski službenik, a potom trgovački posrednik.
158
Rešenjem VT garnizona Sovjetskog sektora u Berlinu od 22. septembra
1950. pod optužbom za izdaju otadžbine osuđen na 25 godina zatočenja u
popravno-radnom logoru. Novim rešenjem VK VS SSSR od 23. decembra
1954. prevremeno je oslobođen.
Rehabilitovan 8. januara 2002. odlukom GVP.
LIBMAN JAKOV – ЛИБРЕХТ НИКОЛАЙ ЯКОВЛЕВИЧ

Rođen 10. oktobra 1902, Pančevo (AP Vojvodina – Srbija), Nemac, iz
radničke porodice, niže obrazovanje – građevinski, molerski i stolarski radnik,
član KPJ od 1924. godine. Radio je i partijski delovao u Pančevu i Beogradu,
gde je bio član rejonskog komiteta KPJ. Odlukom rukovodstva KPJ početkom
Tokom 1929–1931. pohađao MLŠ na nemačkom sektoru. Godine 1929.
preveden je u članstvo VKP(b). Za vreme partijske provere jugoslovenskih stu-
denata potkraj 1930. isključen je iz partije (1934. ponovo primljen). Školovanje
je nastavio 1931–1933. na Institutu crvene profesure, a 1933. bio je predavač na
KUNMZ. Kasnije je prešao u VOKS u odeljenje za štampu kao referent, a po-
tom bio šef frizerskih salona br. 2 i 4. Primio je državljanstvo Sovjetskog Save-
za. Početkom oktobra 1936. bio je uključen u grupu oko 150 jugoslovenskih
pio, omeo je realizovanje ovog plana. Tako je do hapšenja ostao u Moskvi, ra-
deći na izgradnji metroa u rudarskom oknu br. 9 kao rovokopač.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužilaštva SSSR od 30. novembra
1937. pod optužbom za kontrarevolucionarno delovanje i špijunažu osuđen na
streljanje.
LISAC DRAGUTIN – ЛИСАЦ ДРАГУТИН АНТОНОВИЧ

Rođen 1902, selo Turna – Gorski Kotar (Hrvatska), Hrvat, iz seljačke po-
rodice, niže obrazovanje – kovač. U potrazi za poslom 1926. dospeo je u Kana-
du, gde je radio po pilanama. Ovde se uključio u radnički pokret, bio je član
sindikata i KP Kanade.
U Sovjetski Savez došao je 1932. kao „turista“ i zaposlio se u Moskvi.
Radio je na izgradnji metroa u rudarskom oknu 85 kao kovač, a sa ženom i si-
nom živeo je u zgradi za strane radnike u Ul. Sadovo-Spaskaja br.21.
159
Rešenjem Komisije NKVD SSSR i Javnog tužilaštva SSSR od 27. marta
1938. pod optužbom za špijunažu u korist Kraljevine Jugoslavije osuđen na
streljanje.
Butovo“.
LIVENT-LEVIT STEFANIJA – ЛИВЕНТ-ЛЕВИТ СТЕФАНИЯ

ЛЮДВИГОВНА
Rođena 1902. u mestu Keržić, verovatno Tržič (Slovenija), Austrijanka,

iz službeničke porodice, srednje obrazovanje – knjigovođa i stenograf. U
Sovjetski Savez došla je 1928. sa mužem. Živela je u Moskvi, primila držav-
ljanstvo SSSR i bila nezaposlena.
Uhapšena 14. oktobra 1937. godine.
Rešenjem VK VS SSSR od 8. januara 1938. pod optužbom za špijunažu
osuđena na streljanje.
Streljana 8. januara 1938. i sahranjena na bivšem streljačkom poligonu
Rehabilitovana 26. juna 1991. odlukom GVP SSSR.
LOČNIŠKAR JOSIF – ЛОЧНИШКАР ИОСИФ ИВАНОВИЧ

Rođen 1894, Ljubljana (Slovenija), Srbin, iz radničke porodice, niže
obrazovanje – službenik. Nije poznato odakle je, kada i kako došao u Rusiju.
Služio je u Crvenoj armiji, primio državljanstvo SSSR i zasnovao porodicu. U
vreme hapšenja živeo je u Pjatigorsku u Stavropoljskom kraju.
Uhapšen 30. januara 1943. pod optužbom da je za vreme nemačke oku-
pacije Pjatigorska radio u nemačkoj komandi kao prevodilac. Pod istragom
proveo je u zatvoru 6 meseci – rešenjem načelnika istražne grupe UNKGB za
Stavropoljski kraj od 21. jula 1943. istražni postupak je obustavljen zbog nedo-
statka dokaza, a on 26. jula oslobođen.
LONČARIĆ KONRAD – ЛОНЧАРИЧ КОНРАД

ВЛАДИСЛАВОВИЧ
Rođen 1886, Varaždin (Hrvatska), Nemac, iz službeničke porodice, viso-
ko obrazovanje. Studirao je u Beču gde je 1909. završio Bečku akademiju Isto-
ka. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan i
upućen na front, a 1915. zarobljen. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Tatar-
stan i kasnije ovde ostao. Radio je kao pčelar u selu Derbiški u Kazanjskom
srezu (1915–1918), zatim bio instruktor u odeljenju za obrazovanje u Arsku i
Kazanju, a od 1924. predavao je nemački jezik. Državljanstvo Sovjetskog Save-
za primio je 1934. godine. U vreme hapšenja sa ženom i tri kćeri živeo je u Ka-
zanju i bio zaposlen u Institutu za ekonomiju i finansije.
160
Rešenjem trojke NKVD za Tatarsku ASSR od 14. novembra 1937. pod
optužbom za špijunažu u korist Nemačke i veze sa tatarskim „nacionalistima“
Streljan 15. novembra 1937. i sahranjen na Arhangelskom groblju u Ka-
zanju.
Rehabilitovan 23. oktobra 1959. odlukom VT PVS.
LONGIN JOSIP – ЛОНГИН ИОСИФ ИВАНОВИЧ

Rođen 1898, ostrvo Ugljan – Zadar (Hrvatska). Gde je živeo do 1925. i
čime se bavio nije poznato. Te godine dospeo je u Sovjetski Savez kao mornar
na italijanskom brodu „Armando“. Pošto nije bilo izgleda da po povratku u
Jugoslaviju nađe posao, ilegalno je ostao u Nikolajevu u Ukrajini, a potom se
nastanio u Odesi i radio u bioskopu „Kotovski“ kao parketar.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Odesku oblast od 26. novembra 1937.
Streljan 2. decembra 1937. u Odesi.
Rehabilitovan 1. juna 1989. odlukom POO.
LOVAŠ ALEKSANDAR – ЛОВАШ АЛЕКСАНДР ИВАНОВИЧ и

КАРЛ АЛЕКСАНДРОВИЧ
Rođen 1883 (1885), Osijek (Hrvatska), Nemac, iz radničke porodice, vi-
soko (srednje) obrazovanje – agronom. Nije poznato odakle je, kada i kako do-
šao u Sovjetski Savez. Godine 1932. primio je državljanstvo SSSR. U vreme
hapšenja sa ženom živeo je u gradu Gelendžik u Krasnojarskom kraju.
Rešenjem specijalnog suda za Azovsko-Crnomorski kraj od 28. oktobra
1935. pod optužbom za kontrarevolucionarnu propagandu i agitaciju osuđen na
6 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Sevvostla-
gu u Magadanskoj oblasti.
Ponovo uhapšen u toku izdržavanja kazne i rešenjem trojke UNKVD za
Daljstroj od 11. maja 1938. pod optužbom da je aktivno učestvovao u kontrare-
volucionarnoj pobunjeničkoj grupi osuđen na streljanje.
Streljan 22. maja 1938. u Magadanu.
Rehabilitovan 4. avgusta 1989. odlukom PMO za drugu kaznu.
LUDAIĆ, otac i sin

LUDAIĆ NIKOLA – ЛУДАИЧ НИКОЛАЙ ВАСИЛЬЕВИЧ
Rođen 1920, grad Akron (SAD), Amerikanac, srednje obrazovanje – mu-
zičar.
U Sovjetski Savez došao je u novembru 1931. iz SAD sa roditeljima.
Posle završene srednje škole u Dzeržinsku i Gorkom, nakratko se zaposlio kao
muzičar u orkestru Državnog cirkusa i primio državljanstvo SSSR. Tokom
1935–1941. svirao je u orkestrima bioskopa „Palas“, „Rekord“ i drugim.
161
trarevolucionarnu propagandu osuđen na pet godina zatočenja u popravno-
radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Unžlagu u mestu Suhobezvodnoje u Gor-
kovskoj oblasti.
Posle puštanja na slobodu 1946. godine, nastavio je da radi kao muzičar u
bioskopima i restoranima u Gorkom i Gorkovskoj oblasti.
Rehabilitovan 24. aprila 1957. odlukom Prezidijuma GOS.
LUDAIĆ VASILIJE – ЛУДАИЧ ВАСИЛИЙ ПЕТРОВИЧ

Rođen 1885, selo Deč – Sremska Mitrovica (AP Vojvodina – Srbija),
Srbin, iz seljačke porodice, niže obrazovanje – obućar, član SSDP od 1905.
godine. U potrazi za poslom 1913. dospeo je u Ameriku. Živeo u gradovima
Barberton i Akron (država Ohajo), gde je radio kao šef obućarskih radionica.
Ovde se uključio u socijaldemokratski pokret, a od 1915. bio je član Socijali-
stičke radničke partije SAD. Potkraj 1931. sa ženom i sinom napusTjO je SAD i
po ugovoru sa Amtorgom otišao na rad u Sovjetski Savez. Kraće vreme boravio
je u Gorkom, a zatim godinu dana živeo u gradu Dzeržinski, radeći kao majstor
u obućarskoj zadruzi „III internacionala“. Ovde je 1932. postao kandidat za
člana VKP(b). Godine 1933. vraTjO se u Gorki, primio državljanstvo SSSR i do
hapšenja bio zaposlen kao obućar instruktor u zanatskoj radnoj zadruzi „Krasnij
sapožnik“.
Uhapšen 5. februara 1938. pod optužbom za špijunažu.
Umro u toku istražnog postupka 15. jula 1938. u zatvorskoj bolnici u
Gorkom.
Rehabilitovan 29. avgusta 1956. odlukom UKGB pri Sovjetu ministara
SSSR za Gorkovsku oblast.
LJALIĆ, otac i sin

LJALIĆ ARSENTIJE – ЛЯЛИЧ АРСЕНТИЙ ЭЛАЙЛОВИЧ
Rođen 1863. u selu Berlak u Otečejskom srezu u Jugoslaviji, verovatno
srez Otočac (Hrvatska), Srbin, zemljoradnik. Nije poznato odakle je, kada i
kako dospeo u Sovjetski Savez. Živeo je u mestu Nosovci u Ternopoljskoj obla-
sti u Ukrajini i bavio se zemljoradnjom. Tokom 1919–1920. služio je kao major
u poljskoj vojsci u gradu Permišel u Kalužskoj oblasti. Šta se s njim zbivalo
narednih dvadesetak godina, takođe, nije poznato.
Rešenjem organa KGB od 10. februara 1940. osuđen je sa porodicom
(ženom, sinom Vladislavom, snajom i dvoje unučadi) na proterivanje i prinudni
boravak u naselju Nošul-Baza u Priluzskom rejonu (Komi ASSR).
Umro 11. aprila 1941. u mestu naselenja.
LJALIĆ VLADISLAV – ЛЯЛИЧ ВЛАДИСЛАВ АРСЕНТЬЕВИЧ

Rođen 1899 (1909) u selu Berlak u Otečejskom srezu u Jugoslaviji,
Srbin. Živeo je sa ocem Arsentijem u mestu Nosovci u Ukrajini. Služio je u
162
poljskoj vojsci u Zločevu. Kada je kao poljski državljanin 27. avgusta 1941.
amnestiran, upućen je na boravak u naselje Nošul-Bazu, gde se nalazio njegov
otac.
LJALIĆ MILAN – ЛЯЛИЧ МIИЛАН МИЛАНОВИЧ

Rođen 1894. u selu Beline ili Belice u Austriji, možda Belica (Hrvatska).
U Rusiju je dospeo, verovatno, tokom Prvog svetskog rata i već početkom 20-
tih godina zasnovao porodicu (žena i sin). Gde je, međutim, boravio i čime se
bavio narednih godina nije poznato. U vreme hapšenja sa porodicom je živeo u
Kijevu i radio kao bravar u „Tehkancepromu“.
Rešenjem NKVD i Javnog tužioca SSSR od 1. decembra 1937. osuđen na
streljanje.
Rehabilitovan 11. maja 1989. odlukom VP KVO.
LJUBOJA SAVO – ИВИЧ НИКОЛАЙ МАРКОВИЧ; pseud. Ranko

(SKOJ), Pavlović (KPJ) i Ivić (u emigraciji)
Rođen 27. januara 1905, Banja Luka (Bosna i Hercegovina), Srbin, iz
radničke porodice, niže obrazovanje – bravar i mehaničar, član SKOJ od 1926,
a KPJ 1928. godine. Nemajući mogućnosti da se u mnogočlanoj siromašnoj
radničkoj porodici školuje, roditelji su ga kao 10-godišnjeg dečaka zaposlili u
trgovačkoj radnji u Bosanskoj Dubici. Pošto mu se ovaj posao nije svideo,
1918. vraTjO se u Banja Luku i izučio bravarski zanat. Od 1921. radio je u svo-
joj struci u Bosni, Hrvatskoj i Srbiji. Bio je aktivan u revolucionarnim radnič-
kim sindikatima, učesnik je i organizator nekoliko radničkih štrajkova, zbog
čega je često hapšen i proterivan. Angažovao se u radu KPJ, bio je član MK u
Zemunu i Smederevu. Kada je sredinom februara 1930. došlo do velike policij-
ske provale u Beogradskoj organizaciji KPJ, pošto je i on bio provaljen, u aprilu
je emigrirao. Tokom 1930–1932. boravio je u Austriji, Čehoslovačkoj, Nemač-
koj, Francuskoj i Belgiji. I u ovim zemljama hapšen je i proterivan nekoliko
puta. Najduže se zadržao u Francuskoj, gde je kao član KP Francuske delovao u
Jugoslovenskoj grupi. U leto 1932. učestvovao je u velikom štrajku rudara u
Liježu u Belgiji kao predstavnik jugoslovenske emigracije zaposlen u rudarskoj
industriji. Po završenom štrajku proteran je u Luksemburg, a zatim u Nemačku,
odakle je odlukom rukovodstva KPJ upućen na partijsko školovanje u Sovjetski
Savez.
Po dolasku u Moskvu, prvih dana decembra 1932. godine uključen je na
Jugoslovenski sektor KUNMZ, ali nakratko. Pokazavši slabe rezultate u učenju,
odlukom Komisije IKK KI, u toku partijske provere članova KPJ u Moskvi,
isključen je sa KUNMZ, uz preporuku da se pošalje u proizvodnju. U februaru
1933. upućen je u Sverdlovsk, gde se nastanio, zaposlio u „Uralmaš zavodu“
kao bravar modelar, a kasnije zasnovao i porodicu. Godinu dana kasnije, pono-
163
vo je pozvan u Moskvu na KUNMZ, ali ni ovog puta nije primljen. Stoga se
vraTjO u Sverdlovsk 17. marta 1934. i nastavio da radi u Uralmašu.
Uhapšen 21. marta 1935. pod optužbom za štetočinski rad u „Uralmaš
zavodu“ – pod istragom proveo je 9 meseci i odlukom Narodnog suda
Sverdlovska od 26. decembra 1935. oslobođen zbog nedostatka dokaza.
U leto 1936. godine, posle izbijanja španskog građanskog rata otišao je u
Moskvu i od predstavnika KPJ tražio da ga pošalju u Španiju. Čekajući rešenje
ovog pitanja, vraTjO se u Sverdlovsk i zaposlio u fabrici obuće. Početkom ok-
tobra bio je uključen u grupu oko 150 jugoslovenskih komunista, za koje je
ovog plana. Tako je do hapšenja ostao u Sverdlovsku.
Ponovo uhapšen 27. jula 1937. godine.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužilaštva SSSR od 28. decembra
1937. pod optužbom za špijunažu u korist Nemačke osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 1. oktobra 1957. odlukom VT UVO.
MAGDIĆ STANISLAV – МАГДИЧ СТАНИСЛАВ МАРКОВИЧ

Rođen 1893, Zagreb (Hrvatska), Hrvat (Srbin), iz seljačke porodice, ne-
završeno srednje obrazovanje. Bio je oficir srpske vojske, ali nije poznato oda-
kle je, kada i kako dospeo u Rusiju. Potkraj 1920-tih godina služio je u Crvenoj
gardi i Crvenoj armiji. Nakon demobilizacije radio je na železnici. U vreme
hapšenja sa ženom živeo je u Aktjubinskoj oblasti u mestu Čelkar, u Kazah-
stanu i radio u depou železnice kao knjigovođa.
Uhapšen 7. marta 1938. pod optužbom za špijunažu i da je bio pripadnik
strane obaveštajne službe. Pod istragom je proveo oko mesec dana – rešenjem
DTO GUGB NKVD za Orenburgšku železnicu od 2. aprila 1938. istražni
postupak je obustavljen zbog nedostatka dokaza, a on 3. aprila oslobođen.
Rehabilitovan 17. maja 1996. odlukom PAO.
MAJER VLADIMIR – МАЙЕР ВЛАДИМИР ВИКТОРОВИЧ

Rođen 1905, Zagreb (Hrvatska), Hrvat. Nije poznato kada je i kako
dospeo u Francusku gde ga je 1944. zarobila američka i „uz odobrenje konzula
SSSR u Parizu“ isporučila Sovjetskom Savezu. Do hapšenja nalazio se u 186.
tranzitnom logoru u selu Ljustdorf u Odeskoj oblasti.
Rešenjem OS pri MGB SSSR od 3. septembra 1949. pod optužbom za
radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Karagandiskoj oblasti u Kazahstanu.
Odlukom VK VS SSSR od 23. decembra 1954. prevremeno je oslobođen iz
logora.
164
MAJNARIĆ ANTON – МАЙНАРИЧ АНТОН НИКОЛАЕВИЧ
Rođen 17. januara 1904, Delnice (Hrvatska), Hrvat, iz radničke porodice,
niže obrazovanje – kazandžija i mehaničar. U potrazi za poslom u martu 1930.
dospeo je u Kanadu. Ovde se uključio u radnički pokret i bio član KP Kanade.
Zbog aktivnog delovanja u radničkom pokretu bio je proganjan. Posredstvom
KP Kanade, u aprilu 1932. došao je u Sovjetski Savez sa grupom jugosloven-
skih ekonomskih emigranata. Mada je nameravao da sa drugovima osnuje po-
ljoprivrednu komunu, prihvaTjO je predlog da ide u Sibir. Godinu-dve radio je
kao mehaničar u rudniku Salair, nedaleko od Novokuznjecka u Kemerovskoj
oblasti, a potom u rudniku bakra kod Sverdlovska. Zajedno sa ženom i kćer-
kom, koje su u međuvremenu stigle iz Kanade, 1935. primio je državljanstvo
SSSR. Godine 1936. prešao je u Moskvu i zaposlio se kao majstor na izgradnji
metroa u mehaničarskoj radionici šahte 68. Za samopregoran rad često je
pohvaljivan.
Uhapšen 26. januara 1938. na radnom mestu. U toku istrage bio je u Ta-
ganskoj tamnici u Moskvi.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR i Javnog tužilaštva SSSR od 27. februara
1938. pod optužbom za špijunažu u korist Jugoslavije i antisovjetsku agitaciju
među radnicima metroa osuđen na streljanje.
Streljan 10. marta 1938. i sahranjen na bivšem poligonu NKVD „Objekt
Butovo“.
Rehabilitovan 4. oktobra 1989. odlukom PMVO.
MAKARI ALOJZ – МАКАРИ АЛОИС НИКОЛАЕВИЧ

Rođen 1888. u selu Buranci ili Budanci u Jugoslaviji, verovatno u selu
Budanica – Virovitica (Hrvatska), Slovak, iz seljačke porodice, niže obrazova-
nje – kućni zanatlija, obućar. Nije poznato odakle je, kada i kako dospeo u Rusi-
ju. U vreme hapšenja živeo je sa porodicom (žena i četvoro dece) u mestu
Bondari u Tambovskoj oblasti.
Rešenjem trojke UNKVD za Tambovsku oblast od 14. oktobra 1938. pod
optužbom za špijunažu (zavrbovan da špijunira u korist Mađarske) osuđen na
MAKSIMOVIĆ KONSTANTIN – МАКСИМОВИЧ КОНСТАНТИН

ДМИТРИЕВИЧ
Rođen 1883, selo Borča – Beograd (Srbija), Srbin. Odakle je, kada i kako
dospeo u Sovjetski Savez nije poznato. U vreme hapšenja živeo je u Krsnodar-
skom kraju u Novorosijskom i bio zaposlen na Severo-Kavkazskoj železnici kao
moler.
165
Rešenjem OS pri Kolegijumu OGPU od 10. novembra 1929. pod optu-
žbom da je aferaš, osuđen na tri godine zatočenja u popravno-radnom logoru.
Kaznu je izdržavao u Kotlaskom otpremnom punktu, odakle je 25. avgusta
1930. prebačen u Uhtpečlage, gde je radio kao radnik na utovaru.
Odlukom Kolegijuma OGPU od 23. septembra 1932. prevremeno je
oslobođen 17. oktobra 1932. godine. Posle puštanja na slobodu, otišao je u Gru-
ziju, u gradu Telavi.
MALIŠIĆ JOVAN – МАРТЫНОВИЧ ИВАН ПАВЛОВИЧ; pseud.

Mrkšić, Hristić, Krstić, Dobrovoljski, Kibalčić, Vujić, Martin, Mustafa, Marti-
nović i Švarc
Rođen 1902, selo Glavica – Danilovgrad (Crna Gora), Crnogorac, iz si-
romašne seljačke porodice, srednje obrazovanje – učitelj, kasnije profesionalni
partijski radnik, član KPJ od 1919. godine. Odrastavši u siromašnoj porodici,
već kao 12-godišnji dečak počeo je da radi na putevima kao pomoćni radnik.
Kada se kasnije uključio u akciju za organizovanje radnika, morao je da se krije
po šumama, pošto je mogao biti izručen vojnom sudu okupacijskih vlasti. Ipak
je uhapšen i zajedno sa porodicom oko dve godine proveo je u logoru u Tuzima.
Posle oslobođenja radio je u Podgorici kao građevinski radnik. Tokom 1919–
1922. godine privatno je završio učiteljsku školu. Učestvovao je formiranju
socijalističke grupe, a od 1920. bio član Oblasnog komiteta KPJ. Pred opasnošću
od novog hapšenja, odlukom CK KPJ 1924. otišao je u Sovjetsku Rusiju.
Po dolasku u Moskvu upućen je u Lenjingrad, preveden u članstvo
RKP(b), a zatim je 1924–1927. pohađao Vojno-političku akademiju Crvene
armije „N. G. Tolmačev“. Vrativši se u Moskvu, nakratko je bio instruktor u
Politodjelu Moskovske proleterske divizije, a krajem 1927. postavljen je za
predavača istorije VKP(b) na KUNMZ. Sredinom 1928. kao istruktor CK KPJ
bio je na ilegalnom radu u zemlji, radeći na sprovođenju Otvorenog pisma
IKKI. Delegat je na IV kongresu KPJ (1928) na kojem je izabran za člana CK i
Politbiroa CK KPJ. Nakon ubistva Đure Đakovića, organizacionog sekretara
CK KPJ, u proleće 1929. preuzeo je centralno partijsko rukovodstvo i radio u
zemlji i Beču. Pošto se u centralnom rukovodstvu uključio u grupaške borbe, u
jesen 1930. isključen je iz CK i pozvan u Moskvu. Odlukom Političke komisije
PS IKKI od 3. novembra 1930. zbog grubog narušavanja principa kolektivnog
rada, nekonspirativnosti i nediscipline smenjen je sa rada u KPJ, uz predlog da
se angažuje „na nižem sovjetskom radu“. Posao je dobio u moskovskoj fabrici
„Novaja zarja“ kao sekretar partijskog komiteta. Od jeseni 1932. studirao je
filozofiju na Institutu krasnoj profesuri. Tokom partijske provere članova KPJ u
Moskvi, 3. aprila 1933. kažnjen je strogim ukorom s opomenom i zabranom
rada u KPJ (kasnije skinuta). Po završetku studija, dve godine je radio u Astra-
hanu i verovatno je tada primio državljanstvo SSSR. U Moskvu se vraTjO 1936.
i nakratko se zaposlio u Inženjersko-tehničkoj akademiji za veze. Godine 1936–
1937. završio je tromesečni vojni kurs u Rjazanu, a u martu 1937. po vojnoj
166
liniji otišao u Španiju. Obavljajući dužnost savetnika u 27. diviziji i 18. korpusu
republikanske vojske, u Španiji je ostao oko 15 meseci i 10. juna 1938. vraTjO
se u Moskvu. Ostavljen je na raspolaganju Kadrovskom odelenju IKKI. Isto-
vremeno, njegov rad i držanje u Španiji podvrgnuti su istrazi, koju je povodom
optužbi izvesnih sovjetskih oficira, povela IV uprava Crvene armije. Ne našavši
dovoljno dokaza za njihove optužbe, istraga je obustavljena.
Uhapšen 17. novembra 1938. godine. U toku istrage bio je u Moskov-
skom istražnom zatvoru Butirka, a od kraja januara 1939. u Lefortovskoj tamni-
ci. Tih dana njegova žena Nana Šilović uputila je Georgi Dimitrovu, general-
nom sekretaru IKKI, molbu da se zainteresuje za slučaj njenog muža i pomogne
joj da u razobličavanju laži „nađe pravdu“. Njeno pismo sa Mališićevom biogra-
fijom dostavljeno je 3. februara 1939. na odlučivanje šefu NKVD SSSR, L. B.
Beriji.
Rešenjem VK SSSR od 19. aprila 1939. pod optužbom za saradnju sa ju-
goslovenskom političkom policijom, provokatorski rad u KPJ i Kominterni i
pripadanjet desno-trockističkoj terorističkoj organizaciji koja je nameravala da u
svoje ruke uzme rukovodstvo Kominterne i njenih sekcija osuđen na streljanje
MAMČALOVIĆ MARKO – МАМЧАЛОВИЧ МАРК

ХРИСТОФОРОВИЧ
Rođen 1894, selo Bišina – Tuzla (Bosna i Hercegovina), Srbin, iz seljač-
ke porodice, radnik, polupismen. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougar-
ski podanik bio je mobilisan i upućen na front, gde je zarobljen. Kao ratni za-
robljenik 1915. otpremljen je u Rusiju, ovde ostao i zasnovao prodicu (žena i
četvoro dece). Nekoliko godine živeo je u Harkovu, Kijevu i Čiti, a od 1934. u
mestu Azovo u Omskoj oblasti i radio u mlinu kao konjušar.
optužbom za kontrarevolucionarno delovanje osuđen na pet godina lišenja slo-
bode. Novim rešenjem UGB UNKVD za Omsku oblast od 11. januara 1939.
presuda je ukinuta zbog nedostatka dokaza, a on oslobođen.
Rehabilitovan 19. oktobra 2000. odlukom POO.
MANDELC JOSIF – МАНДЕЛЬЦ ИОСИФ ИОСИФОВИЧ

Rođen 10. februara 1898, selo Monsberg – Ptuj (Slovenija), Slovenac, iz
radničke porodice, srednje obrazovanje – rudar, član KP Austrije 1919. godine.
167
Radio je u Austriji kao rudar do sredine proleća 1933. godine, kada je sa gru-
pom Jugoslovena otpušten i proteran zbog učešća u štrajku.
U Sovjetski Savez došao je posredstvom MOPR 18. juna 1933. godine.
Pet dana kasnije, CLK MOPR odbila je da mu prizna status političkog emigran-
ta, ali je zaključila da mu se pomogne oko dobijanja sovjetskog državljanstva.
Ubrzo je upućen u Donbas, gde je nekoliko meseci radio u rudarskom oknu
OGPU. Već 1934. vraćen je u Moskvu, zaposlio se na izgradnji metroa kao
rudar-betonirac u rudarskom oknu 86 i primio državljanstvo SSSR.
tamnici u Moskvi.
Rešenjem OS pri NKVD i Javnog tužilaštva SSSR od 27. marta 1938.
pod optužbom za špijunažu u korist Austrije i dostavljanje poverljivih podataka
austrijskoj obaveštajnoj službi osuđen na streljanje.
Butovo“.
Rehabilitovan 28. novembra 1989. odlukom PMVO.
MANUJLOV ILIJA – МАНУЙЛОВ ИЛЬЯ ПЕТРОВИЧ

Rođen 1894. u selu Mihalec u Austriji, Srbin, iz radničke porodice, sa-
mouk. Kao ratni zarobljenik dospeo je u Rusiju tokom Prvog svetskog rata.
Ovde je ostao i zasnovao porodicu (žena i petoro dece). U vreme hapšenja živeo
je u Altajskom kraju u selu Titovka u rejonu grada Jegorovsk i radio u šumskom
gazdinstvu kao čuvar.
Rešenjem trojke pri NKVD za Altajski kraj od 10. oktobra 1938. pod
optužbom za antisovjetsku agitaciju i propagandu i da je bio član kontrarevolu-
cionarne grupe osuđen na 10 godina lišenja slobode. Prevremeno je oslobođen
odlukom OS pri MVD SSSR od 23. avgusta 1946. zbog teške neizlečive bolesti.
Rehabilitovan 4. februara 1961. odlukom AKS.
MARIČIĆ ANTON – МАРИЧИЧ АНТОН ИВАНОВИЧ

Rodjen 25. decembra 1891, Baška – Krk (Hrvatska), Hrvat, fotograf. Kao
austrougarski podanik 1912. pozvan je na odsluženje vojnog roka, početkom
Prvog svetskog rata upućen na front, gde je 1915. zarobljen. Zajedno sa drugim
ratnim zarobljenicima otpremljen je u logor u Sizran u Kujbiševskoj (kasnije
Samarskoj) oblasti. Posle Oktobarske revolucije 1917. ovde je ostao i ubrzo
zasnovao porodicu. Radio je najpre kao kuvar, od 1922. zajedno sa ženom bavio
se trgovinom voća, a početkom 1930. postao je fotograf.
Uhapšen 8. decembra 1930. u Sizranu.
Rešenjem OS pri kolegijumu OGPU od 20.maja 1931. pod optužbom za
organizovanu kontrarevolucionarnu propagandu i delovanje osudjen na tri godi-
ne zatočenja u popravno-radnom logoru.
Rehabilitovan 14. decembra 1962. i 4 septembra 1998. odlukama PKOS i
SOP.
168
MARINKOVIĆ, braća
MARINKOVIĆ MLADEN – КУЗНЕЦОВ ПЕТР НИКОЛАЕВИЧ;
pseud. Mihail Dženski
Rodjen 1894, Beograd (Srbija), Srbin, iz službeničke porodice, srednje
obrazovanje – mehaničar i šofer. Pre Prvog svetskog rata boravio je u Francu-
skoj, gde se povezao sa ruskim revolucionarima. Kda se po završetku rata
vraTjO u zemlju, uključio se u radnički pokret i rad KPJ. Godine 1921. učes-
tvovao je u pripremanju atentata na prestolonaslednika Aleksandra u Beogradu.
Pred opasnošću od hapšenja pobegao je u Beč, a zatim u Nemačku.
Sredinom 1929. godine na njegov zahtev upućen je u Sovjetski Savez.
Član VKP(b) je od 1930. godine, a tada je verovatno primio i državljanstvo
SSSR. Prema nekim podacima izvesno vreme proveo je u Vladivostoku na radu
u sovjetskoj obaveštajnoj službi. Prilikom proveravanja partijskih dokumenata,
1936. isključen je iz partije zbog „skrivanja svoje anarhističke prošlosti“ i
„nepravilnog popunjavanja partijskih dokumenata“. U vreme hapšenja radio je
kao šofer u autobuskom parku „Mosavtotresta“ u Moskvi.
Uhapšen 29 (28) aprila 1937. godine. U toku istrage bio je u Moskov-
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 2. avgusta 1937. pod optužbom za ve-
ze sa trockistima osudjen na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Kaznu je izdržavao u Sevvostlagu.
Marinkovićeva kći Mila Arsić živela je u Moskvi.
MARINKOVIĆ NEBOJŠA – ПУШ КАРЛО КАРЛОВИЧ

Rodjen 5. januara 1898, Aleksinac (Srbija), Srbin, iz službeničke porodi-
ce, visoko obrazovanje – umetnički kritičar, član SKOJ od 1919. godine. Kao
student filozofije u Beogradu pristupio je komunističkom pokretu, bio istaknuti
aktivista SKOJ, sekretar jednog RK SKOJ, član Kluba studenata komunista i
uprave Studentskog udruženja „Pobratimstvo“. Uhapšen je u leto 1921. u vezi s
atentatom na ministra unutrašnjih dela Milorada Draškovića (tvorca Obznane
protiv KPJ), ali je na sudu oslobođen zbog nedostatka dokaza. Posle suđenja
ilegalno je prebačen u Prag, a potom u Berlin, gde je ostao godinu dana. VraTjO
se u Prag 1923. godine, nastavio studije i radio među jugoslovenskim studenti-
ma. Tokom 1928/29. boravio je 9 meseci u Sovjetskom Savezu na lečenju, a
zatim radio po obaveštajnoj liniji. Član KP Čehoslovačke je od 1930. godine,
bio je sekretar Jugoslovenske grupe i održavao veze KPJ sa KPČ i MOPR-om.
Pošto je proteran iz Čehoslovačke, početkom januara 1933. ponovo je otišao u
Sovjetski Savez. Izvesno vreme proveo je na lečenju, a zatim se nastanio u
Moskvi. Rešenjem CLK MOPR od 23. novembra 1934. dobio je status politič-
kog emigranta i od 1935. živeo je u Domu politemigranata Kominterne. Radio
169
je u MLŠ kao rukovodilac Jugoslovenskog partijskog kabineta, kasnije bio
bibliotekar u biblioteci „Hercena“, iz koje je otpušten neposredno pred hapše-
nje. Isključen je iz partije odlukom IKK KI u avgustu 1937. zbog „neproverene
prošlosti“.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužilaštva SSSR od 29. jula 1938.
pod optužbom za špijunažu u korist Nemačke osuđen na streljanje.
Streljan 9. avgusta 1938. i sahranjen na bivšem poligonu NKVD „Objekt
Butovo“.
MARINOVIĆ NEDAS – МАРИНОВИЧ НЕДАС ГАВРИЛОВИЧ

Rođen 1895. u selu Riševo (?) – Sarajevo (Bosna i Hercegovina), Srbin,
iz radničke porodice, niže obrazovanje. Početkom Prvog svetskog rata kao aus-
trougarski podanik bio je mobilisan, a 1915. dospeo je u Rusiju, verovatno kao
ratni zarobljenik. Kasnije je izvesno vreme služio u Kolčakovoj vojsci. Posle
građanskog rata ostao je u Sovjetskoj Rusiji, već je bio zasnovao porodicu i
primio sovjetsko državljanstvo. U vreme hapšenja sa ženom i dvoje dece živeo
je u gradu Sučan u Primorskom kraju i radio u rudniku kao mašinist.
Uhapšen 14. marta 1938. godine. U toku istrage bio je u zatvoru u Vladi-
vostoku.
Rešenjem trojke NKVD za DaleKIstočni kraj od 26. marta 1938. pod
optužbom za službu u vojsci Kolčaka i kaznenom odredu osuđen na streljanje
Streljan 11. maja 1938. u Vladivostoku.
Rehabilitovan 28. decembra 1989. odlukom PPK.
MARJANOV-MILATKOV ALEKSA – МАРЬЯНОВ-МИЛАТКОВ

АЛЕКСЕЙ ИВАНОВИЧ
Rođen 1896, Vranjevo, sada Zrenjanin (AP Vojvodina – Srbija), Srbin, iz
radničke porodice, niže obrazovanje – bravar. Kao austrougarski podanik 1915.
pozvan je u vojsku. Kada je i kako dospeo u Rusiju nije poznato. Tokom 1918–
1922. služio je u Crvenoj armiji kao konjanik. Posle demobilizacije ostao je u
Sovjetskom Savezu, bio je član VKP(b), primio državljanstvo SSSR i kasnije
zasnovao porodicu. U vreme hapšenja sa ženom i kćerkom živeo je u selu Novi-
je Kojdaki u Dnjepropetrovskoj oblasti i radio u zavodu „Petrovski“ kao desetar
na predaji metalnog otpada.
revolucionarnu trockističku agitaciju osuđen na tri godine zatočenja u poprav-
no-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u logorskom punktu „Tumanij“ Sevvos-
tlaga u Magadanskoj oblasti, gde je radio kao nekvalifikovani radnik i bravar.
Ponovo uhapšen u toku izdržavanja kazne i rešenjem trojke UNKVD
Daljstroja od 11. maja 1938. pod optužbom za bekstvo iz logora i neispunjava-
nje proizvodnih normi, osuđen na streljanje.
170
Streljan između 5. i 10. juna 1938. godine.
Rehabilitovan 18. aprila 1996. odlukom PMO za drugu kaznu.
MARKEVIĆ NIKOLA – МАРКЕВИЧ НИКОЛАЙ СТЕПАНОВИЧ
Rođen 1914. u Nemačkoj, Srbin. Godine 1914. sa porodicom dospeo je u
Rusiju. U vreme hapšenja živeo je u gradu Nižnji Tagil u Sverdlovskoj oblasti,
imao je državljanstvo SSSR i radio u zavodu br. 56 kao nekvalifikovani radnik.
Osuđen 23. jula 1938. na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
MARKOVIĆ ALEKSANDAR – МАРКОВИЧ АЛЕКСАНДР

Rođen 1894, Kluž (Rumunija), Srbin, iz radničke porodice, niže obrazo-
vanje, jugoslovenski internacionalist. Tokom Prvog svetskog rata bio je zarob-
ljen u Rusiji, a zatim je 1917. učestvovao u oktobarskim revolucionarnim zbi-
vanjima. Kasnije se, u sastavu 1. Irkutskog internacionalnog puka, borio sa be-
logardejcima i Japancima. Godine 1922. vraTjO se u Jugoslaviju, boravio u
Zagrebu, a izvesno vreme i u Klužu. Zbog revolucionarnog delovanja u Rusiji
bio je uhapšen, ali je uz pomoć KP Rumunije pobegao iz zatvora i emigrirao u
Nemačku, gde je prebačena i njegova porodica. Nekoliko godina živeo je i radio
u Hamburgu i Berlinu.
U proleće 1932. godine napusTjO je Nemačku i sa ženom i decom otišao
na rad u Sovjetski Savez. Nastanio se u Moskvi, primio državljanstvo SSSR i
učlanio se u VKP(b). U vreme hapšenja radio je u krojačkoj radionici fabrike br.
10 Moskovošvej „Klara Cetkin“.
Uhapšen 7. februara 1938. u svom stanu. U toku istrage bio je u Tagan-
skoj tamnici u Moskvi.
Rešenjem OS pri NKVD i Javnog tužilaštva SSSR od 23. marta 1938.
pod optužbom za špijunažu u korist Nemačke osudjen na streljanje.
Streljan 7. aprila 1938.i sahranjen na bivšem poligonu NKVD „Objekt
Butovo“.
MARKOVIĆ DIMITRIJE – МАРКОВИЧ ДМИТРИЙ

Rodjen 14. juna 1891. u selu Kračujevan (?) u Srbiji, Srbin, više obrazo-
vanje – šumarski stručnjak. Posle završene Šumarske akademije izvesno vreme
radio je u Austriji, a potom služio u srpskoj vojsci. Krajem februara 1916. sa
Srpskim dobrovoljačkim korpusom dospeo je u luku Arhangelsk, potom sa šta-
bom korpusa prebačen u Odesu, da bi sredinom 1917. godine stigao na rumun-
ski front. Tokom revolucionarnih zbivanja u Rusiji ponovo je u Odesi. Kada je
u gradu došlo do nereda odbio je naređenje da puca u nenaoružani narod. Predat
je Prekom vojnom sudu, ali je uz pomoć drugova uspeo da pobegne i ode na
Daleki Istok. Stigao je u Vladivostok 8. novembra 1917. i ubrzo se zaposlio kod
jednog industrijalca drvne industrije, najpre je bio pisar, a posle je upravljao
171
pilanom na železničkoj raskrsnici Hor nedaleko od Habarovska. Od aprila 1923.
radio je kao predstavnik japanske firme „Suzuki“, a kasnije „Ničiro - Mokuzaj“
i sa porodicom (žena i sin) živeo u Habarovsku. Primio je državljanstvo SSSR.
Uhapšen 18. aprila 1929. pod optužbom za ekonomsku špijunažu u korist
Japana.
Umro 25. jula 1929. u Habarovskoj tamnici od srčane mane i tuberkuloze
pluća.
Rešenjem Kolegijuma OGPU od 3. januara 1930. bila je potvrdjena optu-
žba za špijunažu.
Rehabilitovan 24. jula 1959. odlukom VT DVO.
MARKOVIĆ dr SIMA – МИЛИЧ МИЛАН МИЛАШЕВИЧ, pseud.

Milić Milan, Semić, Simić, Brkić, Dimić, Br. 1, Br. 10 i Grajner Josip
Rođen 8. novembra 1888, Kragujevac (Srbija), Srbin, iz službeničke po-
rodice, visoko obrazovanje – profesor Univerziteta i profesionalni partijski rad-
nik, član SSDP od 1907, a KPJ 1919. godine. Posle završene gimnazije u Kra-
gujevcu, 1907. prešao je na studije u Beogradu. Zvanje doktora matematičkih
nauka stekao je 1913, a godinu dana kasnije i zvanje profesora na Beogradskom
univerzitetu. Kada je u leto 1920. otpušten iz državne službe, izvesno vreme
izdržavao se od držanja predavanja u privatnim školama, a zatim se potpuno
posveTjO partijskom radu. Jedan je od osnivača KPJ i njenih najistaknutijih
rukovodilaca – član i sekretar Izvršnog odbora, predsednik Kluba komunističkih
poslanika, član Zagraničnog komiteta KPJ u Beču, član i sekretar CK KPJ. Bio
je na čelu delegacije KPJ na III kongresu Kominterne (1921) na kojem je iza-
bran za člana Izvršnog komiteta KI. Ponovo je u Moskvi na I proširenom ple-
numu IKKI, a potom u delegaciji Kominterne na Konferenciji predstavnika triju
internacionala u Berlinu (1922) i na V proširenom plenumu IKKI (1925). Zbog
komunističkog delovanja više puta je hapšen, 1922. osuđen je na dve godine
zatvora. Bio je vođa desne frakcije u KPJ, a njegovo frakcionaško delovanje
osuđeno je na IV kongresu (1928). Isključen je iz KPJ u oktobru 1929. zbog
frakcionaštva i nepoštovanja kongresnih odluka. Potkraj 1932. ponovo je uhap-
šen, a sredinom 1933. prognan u Čajniče. Odlukom rukovodstva KPJ pobegao
je iz konfinacije i u aprilu 1935. otišao u Beč.
Dobivši odobrenje da sa ženom dođe u Sovjetski Savez, 19. avgusta sti-
gao je u Moskvu. Priznat mu je status političkog emigranta uz saglasnost da
može ostati u Moskvi. Pošto je ponovo primljen u partiju, od 1. novembra počeo
je da radi u Institutu za filozofiju pri Akademiji nauka SSSR kao stariji naučni
saradnik (inače, bio je pisac većeg broja studija iz oblasti politike, filozofije i
matematike). Ovde je pripremao naučni rad na temu „Dijalektički materijalizam
i savremena fizika“. U vezi s tim, u leto 1936. Kadrovskom odeljenju IKKI
predloženo je da se ostavi na naučnom radu u SSSR i kao rezerva partijskog
kadra. Međutim, u dogovoru sa sekretarom CK KPJ Milanom Gorkićem u ok-
tobru je zajedno sa ženom uključen u grupu oko 150 jugoslovenskih komunista,
172
realizovanje ovog plana. I ako su pripreme oko njegovog puta su nastavljene i
tokom maja-jula 1937. okončane, on je ipak ostao u Moskvi. Krajem godine je
otpušten iz Instituta i izbačen iz Hotela „Luks“ u kojem je živeo. Šta se s njim
zbivalo narednih meseci nije poznato.
jugoslovenskom političkom policijom, provokatorski rad u KPJ i Kominterni,
pripadanje desno-trockističkoj terorističkoj organizaciji, koja je nameravala da u
svoje ruke uzme rukovodstvo Kominterne i njenih sekcija i veze s engleskom
obaveštajnom službom, osuđen na streljanje uz konfiskovanje imovine.
skom krematorijumu na Donskom groblju (humka 1).
U međuvremenu, prihvatajući tadašnje ocene zvaničnih sovjetskih organa
o represiranim jugoslovenskim komunistima, odlukom Centralnog rukovodstva
KPJ od 19. marta 1939. isključen je iz partije sa grupom „bivših rukovodećih,
frakcionaških i antipartijskih elemenata“.
MARKOVIĆ STANISLAV – МАРКОВИЧ СТАНИСЛАВ

Rodjen 1895. u selu Vozdanskaja (?) u Austriji, Srbin, iz seljačke porodi-

ce, niže obrazovanje. Tokom Prvog svetskog rata 1916. godine bio je zarobljen
u Rusiji i tu ostao. Radio je pod najam kod seljaka u Evpatorijskom srezu na
ekonomiji „Išpek“ do obrazovanja sovjetske vlasti na Krimu 1920. godine, a
zatim do 1923. u sovhozu i radnoj zadruzi. Narednih 6 godina vodio je manje
единоличное хазяйство – gospodarsko domaćinstvo u Bahčisarajskom rejonu
na Krimu, uz korišćenje najamne radne snage. Kada je 1930. u selu Kučuk-
Jašlav osnovan kolhoz „Bašrak“ stupio je u njega i radio kao stariji konjušar.
Ovde je s njime živela, u međuvremenu zasnovana, porodica (žena i troje dece),
a primio je i državljanstvo SSSR.
Rešenjem trojke pri predstavništvu državne uprave za Krim od 2. marta
1934. pod optužbom da je u kolhozu vodio štetnu politiku na farmi konja (bio je
sasvim uništen priplod konja), osudjen je na 10 godina zatočenja u popravno-
radnom logoru.
Umro na izdržavanju kazne.
Rehabilitovan 2. jula 1990. odlukom Tužilaštva za Krimsku oblast.
MARKOVIĆ VUKAŠIN – МАРКОВИЧ ВУКАШИН МИЛИЧИЧ

Rođen 12. avgusta 1874, selo Stijena – Podgorica (Crna Gora), Crnogo-
rac, iz siromašne seljačko-radničke porodice, visoko obrazovanje – lekar i vete-
173
rinar, aktivista jugoslovenskog i međunarodnog radničkog pokreta, član
RSDRP(b) od 1903. godine. Posle završene niže gimnazije u Jagodini, na poziv
jednog rođaka otišao je u Rusiju. Upoznavši se ovde sa delovanjem radničkih
organizacija učestvovao je u njihovom radu u Lenjingradu, Harkovu i drugim
mestima, a nastavio je i školovanje: u Novočerkasku je završio Donsku bogo-
sloviju, a medicinu i veterinu na Harkovskom univerzitetu. Kao veterinar i lekar
službovao je u mnogim gradovima i, istovremeno, partijski delovao zbog čega
je više puta hapšen. Tokom Prvog svetskog rata kao vojni lekar bio je na Za-
padnom frontu. Istaknuti je učesnik februarske (1905) i Oktobarske revolucije
(1917). Nakon Oktobarske revolucije radio je na teritoriji Rusije kao organiza-
tor i agitator u vojsci i među ratnim zarobljenicima za njihovo stupanje u Crve-
nu armiju. Jedan je od osnivača i rukovodilaca Jugoslovenske grupe RKP(b).
Kada se sredinom 1921. vraTjO u zemlju, odmah je uhapšen i posle jednome-
sečnog zatvora interniran u rodno mesto. Pred opasnošću od novog hapšenja
prešao je u ilegalnost i odmetnuo se u šumu. Vodeći propagandu protiv režima
nacionalnog ugnjetavanja i socijalne reakcije, u odmetništvu je sa grupom svo-
jih pristalica, i pored pojačanog terora, proveo skoro tri godine. Posle amnestije
u proleće 1924. predao se vlastima, ali je na prevaru uhapšen, podvrgnut muče-
nju i u zatvoru Cetinjskog suda proveo okovan oko godinu dana. Iz zatvora
pobegao je 19/20. aprila 1925. i uz pomoć KPJ prebačen u Austriju, gde je ostao
nekoliko meseci.
U Moskvu je stigao 6. septembra 1926. godine. Ubrzo je dobio status po-
litičkog emigranta i primio državljanstvo SSSR. Došavši fizički i psihički pot-
puno iscrpljen, upućen je na duži oporavak. Učlanio se u Društvo starih boljše-
vika, a 1931. zaposlio u preduzeću „Srp i čekić“, već početkom 1932. je penzi-
onisan. Od tada se povremeno bavio literarnim radom, ali njegova glavna preo-
kupacija bilo je stanje u sovjetskom društvu. Odlazio je u sela i gradove, obila-
zio preduzeća i ustanove, na licu mesta kritikovao šta mu se nije sviđalo i pre-
poručivao kako da se ispravi. Na desetine pisama i telegrama slao je Staljinu i
drugim sovjetskim rukovodiocima, kritikujući birokratske mere vlasti, mnoge
nepravilnosti i pojave u društvu. Godine 1933. njegovo psihičko stanje se po-
goršalo, pa je smešten u Dom za umobolne bolesnike u Saratovu. Potkraj 1936.
ponovo je u Moskvi, odakle će 14. marta 1937. pozvati jugoslovenske iseljenike
da pomognu španskom narodu u borbi protiv fašista. Dvadesetak dana kasnije,
Markovićev poziv sa njegovom fotografijom objavila je „Slobodna reč“ iz Či-
kaga.
Uhapšen 6. maja 1937. u Moskvi, ali istražni postupak protiv njega nije
pokretan.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 27(23) juna 1937. upućen je na pri-
nudno lečenje u Kazanjsku psihijatrijsku bolnicu. Ovde je proveo od 9. januara
1938. do 8. januara 1943. godine, kada je preveden u građansku Psihijatrijsku
bolnicu grada Kazanj. Nije se, međutim, moglo utvrditi da li je te godine umro u
Kazanju ili kasnije u Saratovu gde je, po kazivanju jednog neimenovanog leka-
ra, 1944. bio smešten u bolnici za lakše umobolne zatvorenike.
174
MAROVIĆ PETAR – МАРОВИЧ ПЕТР ИВАНОВИЧ
Rođen 23. decembra 1889. u gradu Drežnec u Jugoslaviji, verovatno
Drežnica, Srbin, iz seljačke porodice, niže obrazovanje – tokar. Nekoliko godi-
na živeo je i radio u Americi, gde je u potrazi za poslom dospeo pre Prvog svet-
skog rata. Iz Amerike je sa grupom jugoslovenskih ekonomskih emigranata
1923. godine otišao na rad u Sovjetski Savez. Nastanio se u Rostovu na Donu i
zaposlio se na izgradnji fabrike poljoprivrednih mašina u kojoj je kasnije radio u
alatnici kao tokar. Primio je državljanstvo SSSR i bio član VKP(b).
pod optužbom za učešće u jugoslovenskoj kontrarevolucionarnoj nacionalistič-
koj, špijunsko-diverzantskoj i terorističkoj organizaciji osudjen na streljanje.
Rehabilitovan 23. avgusta 1957. rešenjem VT SKVO.
MARTELANC VLADIMIR-VLADO, pseud. Peter razbojnik

Rođen 8. maja 1905, Trst (Italija), Slovenac, visoko obrazovanje – publi-
cist, član Saveza komunističke omladine od 1921, a KP Italije 1923. godine.
Kao srednjoškolac partijski je delovao među slovenačkom omladinom u Pri-
morju, izvesno vreme bio je pokrajinski sekretar SKO u Julijskoj Krajini. Od
jeseni 1923. živeo je u Beču, studirao političke nauke i radio kao novinar u gla-
silu BKF „La FederaTjOn Balcanique“. Posle završenih studija, zaposlio se u
sovjetskom predstavništvu u Rimu. Uhapšen je 1. septembra 1927. u Milanu i
optužen za saradnju sa OGPU. Nakon 8-mesečne policijske istrage bio je oslo-
bođen, što je izazvalo sumnju u partijskom rukovodstvu. Stoga je optužen za
konfidentstvo, uz predlog da ide u Moskvu i podvrgne se partijskoj istrazi.
Prihvativši predlog KP Italije, u Moskvu je došao u drugoj polovini 1928.
godine. Pošto je njegov slučaj preuzela IKK KI, odmah je povedena istraga.
Uhapšen je već u maju 1929. i pod istragom organa GPU u zatvoru je
ostao oko 6 meseci. U međuvremenu, odlukom IKK od 25. oktobra 1929. is-
ključen je iz partije, navodno, zato što je, nastojeći da prikrije svoj rad za
sovjetsko predstavništvo i OGPU, prihvaTjO predlog italijanske policije da radi
protiv Jugoslavije.
Posle puštanja na slobodu, izvesno vreme proveo je u progonstvu u Sred-
njoj Aziji, a zatim je živeo u Donbasu. Održavao je veze sa slovenačkim komu-
nistima u Sovjetskom Savezu i sarađivao u listu „Sodobnost“.
Sovjetski Savez napusTjO je 1. juna 1937. i otišao u Pariz. Ovde je usko-
ro uhapšen i kao italijanski državljanin izručen fašističkoj policiji Italije. Počet-
kom 1939. osuđen je na pet godina zatvora, a dve godine kasnije upućen u kon-
centracioni logor. Oslobođen je u jesen 1943. posle kapitulacije Italije. Novo
hapšenje usledilo je u Trstu, odakle je poslat u logor Dahau (Dachau), a zatim
1944. prebačen i ubijen u logoru Natzweiler.
175
MARTINOVIĆ IVO – МАРТЫНОВИЧ ИВАН ПЕТРОВИЧ
Rođen 15. januara 1895, selo Bajice – Cetinje (Crna Gora), Crnogorac, iz
siromašne radničke porodice, niže obrazovanje – radnik, član VKP(b) od 1931.
godine. Tek što je završio osnovnu školu počeo je da radi na Cetinju kao kurir, a
potom kao pomoćni službenik. U junu 1914. otišao je u Rusiju na poziv strica,
koji se posle rusko-japanskog rata (u kojem je učestvovao kao dobrovoljac)
nastanio u Vladivostoku. Dobio je posao u rudniku, ali nakratko. Već u februaru
1915. prešao je u Moskvu i dve do tri godine radio po moskovskim fabrikama i
u trgovini, a potom se zaposlio u vinarskoj struci. Od 1918. do 1937. radio je u
vinarskim zavodima NKZ RSFSR, Uzbekistana i Gruzije, obavljajući mnoge
poslove, od radnika do direktora proizvodnje i zavoda. Pred hapšenje bio je na
dužnosti zamenika direktora Vinarskog zavoda NKZ Krima u Moskvi.
Uhapšen (prema njegovoj izjavi) 16. marta 1938. godine.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR u avgustu 1938. pod optužbom za špiju-
nažu u korist Jugoslavije osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom
logoru. Kaznu je izdržavao u Kargopollagu – Jercevsko odeljenje u mestu Jer-
cevo u Arhangelskoj oblasti. Po isteku kazne 1943. godine, rešenjem NKVD
ostao je u logoru do sredine jula 1945. godine, kada je oslobođen uz zabranu da
živi u 45 gradova SSSR.
Ponovo uhapšen u decembru 1948. i rešenjem OS pri MGB SSSR od 2.
aprila 1949. pod optužbom za špijunažu prognan na prinudni boravak u rejon
mesta Tasjejevo u Krasnojarskom kraju. Ovde je radio u kolhozu „Crvena zvez-
da“ kao radnik do 27. juna 1954. godine, kada je oslobođen progonstva.
VraTjO se sa ženom i sinom u Jugoslaviju 2. decembra 1957. godine. Ži-
veo je u Beogradu, gde 26. decembra 1980. umro.
MAŠTRUKO JOSIP – МАСТРУКО ЙОСИП СЕМЕНОВИЧ

Rođen 1898, Ugljan (Hrvatska), Hrvat, iz radničke porodice, niže obra-
zovanje. Kao petnaestogodišnji dečak počeo je da radi u austrijskoj trgovačkoj
mornarici. Tokom Prvog svetskog rata pozvan je u vojsku, upućen na italijanski
front, gde je 1916. zarobljen. Posle puštanja iz zarobljeništva, 1919–1920. po-
novo je u trgovačkoj mornarici. Godine 1921. otišao je u Ameriku, nastanio se u
Njujorku i obavljao molerske radove na gradilištima. Kao član KP Amerike
učestvovao je u svim političkim kampanjama.
U Sovjetski Savez je došao 1927. preko Biroa za tehničku pomoć SSSR-u
sa grupom jugoslovenskih ekonomskih emigranata. Izvesno vreme proveo je
najpre u Poljoprivrednoj komuni „Krasnoje znamja“ u selu Kazackoje nedaleko
od grada Berislav u Ukrajini, a zatim prešao u Nikolajev. Radeći u brodogradi-
lištvu kao moler, ovde je ostao i zasnovao porodicu (žena i dvoje dece). Od
1934. bio je inspektor u gradskoj privredi. Član VKP(b) je od 1931. godine iz
koje je isključen 26. avgusta 1936. zbog kršenja statuta partije. Istog dana je
176
uhapšen pod sumnjom za špijunažu i nakon dvomesečne istrage je oslobođen. U
1936–1937. radio je kao moler u preduzeću „Astra“.
Po drugi put je uhapšen 1. oktobra 1937. godine.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Nikolajevsku oblast, verovatno od 29.
novembra 1937. pod optužbom za antisovjetsko delovanje osuđen na 10 godina
zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u logoru Volgo-Stroja
NKVD u Ribinsku u Jaroslavskoj oblasti.
Umro 13. marta 1943. u logoru.
Rehabilitovan 15. avgusta 1957. godine odlukom PNOS.
MATIĆ JEGOR – МАТЫЧ ЭГОР ЭГОРОВИЧ

Rođen 1878. u selu Teržić, verovatno Tržić – Karlovac (Hrvatska), Srbin,
nepismen. Tokom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio je mobili-
san i upućen na front, gde je zarobljen. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u
Rusiju, ovde ostao i zasnovao porodicu. U vreme hapšenja sa ženom i dvoje
dece živeo je u selu Spornoje u rejonu mesta Vargaši u Čeljabinskoj oblasti
(Kurganskoj oblasti) i radio u kolhozu „Molot“ kao stražar.
diverzantsko delovanje osuđen na streljanje.
MATIĆ JUGOSLAV – МАТИЧ ЮГОСЛАВ ПЕТРОВИЧ

Rođen 1897, selo Dervišaga – Slavonska Požega (Hrvatska), Srbin, iz
službeničke porodice, član VKP(b). Kao ratni zarobljenik dospeo je u Rusiju
tokom Prvog svetskog rata, ovde ostao, zasnovao porodicu i primio državljan-
stvo Sovjetskog Saveza. Godine 1937. isključen je iz partije. U vreme hapšenja
sa ženom i dvoje dece živeo je u Altajskom kraju u mestu Talmenka i radio kao
predsednik sindikata šumskih radnika i splavara.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 25. decembra 1937. pod optužbom da
je pripadao kontrarevolucionarnoj, špijunskoj i prevratničkoj organizaciji, osu-
đen na streljanje.
Streljan 4. januara 1938. u Barnaulu.
Rehabilitovan 13. decembra 1957. odlukom VT SibVO.
MATIJEVIĆ JOSIP – СТОЛЯРОВ ПАВЕЛ

Rođen 1910. u gradu Pliberg u Jugoslaviji, verovatno Plemberg – Novo
Mesto (Slovenija), iz radničke porodice, srednje obrazovanje, član SKOJ od
1921. godine. Tokom 1921–1930. radio je u Koruškoj kao vodič aktivista KPJ
za ilegalno prelaženje jugoslovensko-austrijske granice i prenosio ilegalnu par-
tijsku literaturu. Posle policijske provale ogranizacije u Koruškoj, odlukom
rukovodstva KPJ 1930. upućen je na partijsko školovanje u Sovjetski Savez.
177
Po dolasku u Moskvu nije, međutim, primljen na MLŠ, već je poslat u
grad Kolomna u Moskovskoj oblasti, gde se zaposlio u fabrici mašina kao tokar.
Uhapšen 8. maja 1931. u Moskvi.
Rešenjem Kolegijuma OGPU od 17. septembra 1931. pod optužbom da
je bio agent jugoslovenske policije osuđen na pet godina zatočenja u popravno-
radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Soloveckom logoru u Murmanskoj oblasti.
Rehabilitovan 2. juna 1989. odlukom GP SSSR.
MATKOVIĆ MILOŠ – МАТКОВИЧ МИЛОШ РИСТОВИЧ

Rođen 1889, selo Bogodol – Mostar (Bosna i Hercegovina). U potrazi za
poslom dospeo je u Ameriku pre Prvog svetskog rata. Nekoliko godina radio je
u Novom Meksiku, a zatim je sa grupom jugoslovenskih ekonomskih emigrana-
ta 1931. otišao na rad u Sovjetski Savez. Upućen je u Kemerovsku oblast u Le-
ninsk-Kuzneck, gde je izvesno vreme radio u rudniku, a posle povrede kičme
bio zaposlen kao kondukter u putničkom autobusu.
Rešenjem NKVD SSSR od 17. decembra 1937. pod optužbom za špiju-
nažu i učešće u kontrarevolucionarnoj organizaciji, osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 5. novembra 1957. odlukom VT SVO.
MATUZOVIĆ IVAN – МАТУЗОВИЧ ИВАН ПАВЛОВИЧ; pseud.

Ibrahimović, Marković, Živko, Suljević, Munja, Munjević i Martinko
Rođen 1886, Bosanski Šamac (Bosna i Hercegovina), Hrvat, iz radničke
porodice, niže obrazovanje – pekar, jugoslovenski internacionalist, član RKP(b)
od 1918. godine. Radničkom pokretu pristupio je 1906. godine, bio je aktivan u
organizacijama strukovnih sindikata i SDS BiH. Početkom Prvog svetskog rata
kao austrougarski podanik bio je mobilisan, upućen na Istočni front, a 1915. pao
je u rusko zarobljeništvo. Tokom 1917/18. nalazio se u gradu Jefremov u Tul-
skoj oblasti u kojem je organizovao partizanski odred. Posle prelaska u Moskvu,
u leto 1918. postao je član Jugoslovenske grupe RKP(b). Prilikom osnivanja
Komunističke partije (boljševika) Srba, Hrvata i Slovenaca (5. novembra 1918),
koja je imala zadatak da svoje članove i simpatizere uputi u zemlju sa ciljem
stvaranja komunističkih organizacija na teritoriji nastanjenoj jugoslovenskim
življem, izabran je za člana Zagraničnog izvršnog komiteta. Među prvima je
otišao u Budimpeštu da organizuje veze i prebacivanje internacionalista u jugo-
slovenske zemlje. U februaru 1919. prešao je u Zagreb, ali je ubrzo uhapšen i
prognan. VraTjO se u Mađarsku i za vreme postojanja Mađarske Sovjetske
Republike bio predsednik Jugoslovenske komunističke frakcije i komandant
jugoslovenskih crvenih bataljona. Posle pada Mađarske Komune (1. avgusta
1919) emigrirao je u Beč i radio među jugoslovenskom i mađarskom komuni-
stičkom emigracijom.
Krajem marta 1923. vraTjO se u Sovjetski Savez. Nastanio se u Moskvi i
zaposlio u svojoj struci. Tokom 1933–1935. učestvovao je u radu Jugoslovenske
178
sekcije Internacionalnog zemljaštva. Isključen je iz partije 1935. zbog „demora-
lizacije“. U vreme hapšenja živeo je sa ženom i kćerkom i radio u pekarskom
preduzeću br. 11 kao kontrolor.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužioca SSSR od 27. marta 1938.
pod optužbom za špijunažu i diverzantsko delovanje osuđen na streljanje.
Butovo“.
MAVRAK ANTUN – КЕРБЕР КАРЛ ЯКОВЛЕВИЧ; pseud. Vlašić,

Marić, Bauer, Glaser, Majer i Weber
Rođen 30. juna 1899, Travnik (Bosna i Hercegovina), Hrvat, iz radničke
porodice, nezavršeno visoko obrazovanje – student prava, profesionalni partijski
radnik, član KPJ od 1920, a SKOJ 1922. godine. Odrastavši u mnogočlanoj
radničkoj porodici (sa osmoro dece), još kao dečak morao je da obavlja mnoge
kućne poslove. Završio je osnovnu školu i Franjevačku gimnaziju u Travniku, a
zatim studirao pravo na Zagrebačkom sveučilištu. Kao student bio je aktivan u
Studentskom klubu „Epur si muove“, a od 1923. potpuno se posveTjO partij-
skom radu. Sredinom 20-ih godina jedan je od istaknutih rukovodilaca KPJ:
član zagrebačkog MK, član i sekretar PK KPJ za Hrvatsku i član Organizacio-
nog biroa CK KPJ. Zbog komunističkog delovanja bio je proganjan i više puta
hapšen. Pred opasnošću od hapšenja u vezi sa štrajkom metalskih radnika u
preduzeću „Sila“, u proleće 1928. emigrirao je u Beč. Ovde je kraće vreme ra-
dio kao tehnički predstavnik CK KPJ i CPJ. Uhapšen je 27. avgusta na zahtev
jugoslovenskih vlasti i u zatvoru zadržan nekoliko meseci. Zahvaljujući kampa-
nji napredne jugoslovenske i evropske javnosti, njegovo izručenje je sprečeno, a
u martu 1929. je oslobođen i proteran iz Austrije. Kao politički emigrant izve-
sno vreme boravio je u Berlinu, obavljajući kurirske poslove za Seljačku inter-
nacionalnu, a zatim je upućen u Sovjetski Savez.
Po dolasku u Moskvu dobio je status političkog emigranta, a potkraj jula
1929. raspoređen na rad u BLS IKKI, gde je kao referent za Jugoslaviju radio
oko godinu dana. U proleće 1930. imenovan je za člana Zagranične trojke, a
zatim odlukom Političke komisije IKKI od 18. novembra za člana užeg ruko-
vodstva KPJ sa sedištem u Beču. Kako su se za vreme njegovog rada (1930–
1931) u novoimenovanom rukovodstvu grupaške borbe produžile i zaoštrile, u
martu 1932. je opozvan i skinut sa rada u KPJ. Dva meseca kasnije, odlukom
Komisije IKK KI za proveru članova KPJ u Moskvi, isključen je iz partije uz
uslov da ne može ostati u Moskvi. Upućen je u Rostov, gde se zaposlio u „U-
ralmašu“. Od 1934. ponovo je u Moskvi – radio je kao tokar u fabrici automobi-
la „Staljin“. U međuvremenu, nekoliko puta se obraćao Kadrovskom odeljenju
IKKI i predstavniku KPJ, tražeći da se njegovo pitanje ponovo razmotri i podrži
prijem u partiju. Ne nazirući skoro rešenje svog pitanja, u jesen 1936. zatražio je
da se pošalje u Španiju ili na legalizaciju u zemlju. Njegov zahtev nije podržan s
179
obrazloženjem da se „povezao s isključenim Jugoslovenima“, uz predlog da
primi državljanstvo SSSR, što je on ranije odbijao. Početkom oktobra bio je
plana. Tako je do hapšenja ostao u Moskvi.
Rešenjem VK VS SSSR od 8. aprila 1938. pod optužbom za terorističko
delovanje i špijunažu (tokom 1923–1929. kao agent jugoslovenske policije iz-
davao je komuniste i revolucionarne radnike, a 1929. godine kada je po zadatku
jugoslovenske policije došao u SSSR, pristupio je antisovjetskoj trockističko-
terorističkoj i špijunsko-diverzantskoj organizaciji) osuđen na streljanje uz kon-
fiskovanje imovine. U istražnom postupku priznao je optužbe, koje je na sudu
porekao, uz izjavu da mu je priznanje iznuđeno.
Streljan 8. aprila 1938. u Moskvi i sahranjen na bivšem streljačkom poli-
MENCER PETAR – МЕНЦЕР ПЕТР ИВАНОВИЧ

Rođen 2. decembra 1894, Vršac (AP Vojvodina – Srbija), Nemac, iz se-
ljačke porodice, niže obrazovanje, član RKP(b) od 1919. godine. Početkom
Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan, upućen na ruski
front, gde je u januaru 1915. zarobljen i sa drugim ratnim zarobljenicima
otpremljen na Ural. Tri godine proveo je u logorima ratnih zarobljenika u gra-
dovima Zlatoust, Kurgan i Čeljabinsk. Godine 1918. u Čeljabinsku je stupio u
Crvenu gardu i ostao do zauzimanja grada od čeških snaga. Posle okončanja
građanskog rata ostao je u Sovjetskom Savezu.
Prvi put uhapšen 1929. i osuđen. Novo hapšenje usledilo je 1933. godine,
ali je posle istražnog postupka pušten na slobodu. U vreme trećeg hapšenja, sa
ženom i kćerkom živeo je u naselju Perlovskaja u Moskovskoj oblasti i radio u
Lublinskoj bazi radionice za opravku lokomotiva kao stariji inspektor.
Ponovo je uhapšen 5 (15) marta 1938. godine. U toku istrage bio je u Ta-
ganskoj tamnici u Moskvi.
optužbom za špijunažu u korist Japana, učešće u kontrarevolucionarnoj trocki-
stičkoj organizaciji i protivzakonito držanje oružja osuđen na streljanje.
Butovo“.
180
MENCIN MARTIN – МЕНЦИЯ МАРТЫН ФРАНЦЕВИЧ
Rođen 1889. u selu Škocijan (Slovenija), Nemac (Slovenac). Nije pozna-
to odakle je, kada i kako dospeo u Sovjetski Savez. Živeo je u Lenjingradu i
radio u fabrici „Skorohod“ u odeljenju za krojenje kao majstor.
Rešenjem trojke UNKVD od 31. oktobra 1938. osuđen na kaznu smrti.
Streljan 3. novembra 1938. u Lenjingradu.
MESARIČ FRANC – МЕСАРИЧ ФРАНЦ СЕМЕНОВИЧ

Rođen 1890. u selu Vorhlog (?) u Jugoslaviji, Slovenac, niže obrazovanje
– rudar, član KP Austrije od 1923. godine. Radio je u Austriji kao rudar do sredi-
ne 1933. kada je sa grupom Jugoslovena zbog učeća u štrajku otpušten i proteran.
U Sovjetski Savez došao je 18. juna 1933. posredstvom MOPR. Upućen
je u Ukrajinu na rad u Donjecku oblast. Međutim, o njegovom životu i radu
narednih godina nema podataka.
Uhapšen je u Donjeckoj oblasti i rešenjem OS pri NKVD SSSR od 15.
januara 1938. osuđen na streljanje.
MESIĆ DRAGUTIN – МЕСИЧ ДРАГУТИН ЭМИЛЬЕВИЧ

Rođen 1902. u selu Lipeci ili Lipici, verovatno Lipice - Otočac (Hrvat-
ska), Hrvat, iz siromašne seljačke porodice, nezavršeno srednje obrazovanje. Sa
roditeljima je živeo do 1915, a zatim dve godine radio u Beču u fabrici plina.
VraTjO se u zemlju 1917. i bavio se poljoprivredom. Ne želeći da vojni rok
služi u „kraljevskoj vojsci“ 1922. godine otišao je u Ameriku, državu Minesota i
na železnici radio kao fizički radnik. Iz Minesote je prešao u Zapadnu Virdžini-
ju, zaposlio se u rudniku, odakle je 1927. zbog učešća u štrajku otpušten. Posle
četvorogodišnjeg rada u fabrici guma u gradu Akron i odavde je 1931. otpušten
zbog redukcije radnika. Pošto nije uspeo da nađe novi posao, u avgustu 1931. sa
grupom radnika otišao je u Sovjetski Savez. Iz Moskve je upućen na rad u kom-
binat gume u Jaroslavu, gde je ostao, zasnovao porodicu (žena i sin) i 1934.
primio državljanstvo SSSR. Bio je član VKP(b), ali je isključen.
Rešenjem Vojnog tribunala vojske NKVD za Jaroslavsku oblast od 9. de-
cembra 1942. pod optužbom da se neprijateljski odnosio prema sovjetskoj vla-
sti, u ratno vreme 1941–1942. sistematski je vodio profašističku propagandu
protiv SSSR i izražavao defetističko raspoloženje, osuđen na 7 godina zatočenja
u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Ribinskom logoru iz kojeg je
prevremeno oslobođen 22. jula 1943, ali mu je zabranjeno da živi u Jaroslavu.
Stoga je nekoliko godina boravio po selima Jaroslavske oblasti, obavljajući
različite poslove.
Odlukom Sudskog kolegijuma Jaroslavskog oblasnog suda od 8. marta
1949. pod optužbom da je nastavio sa antisovjetskim delovanjem, prikupljao
181
podatke od državnog značaja i kao protivnik sovjetske vlasti hvalio život u inos-
transtvu osuđen na 10 godina lišenja slobode. Novom odlukom istog organa od
15. juna 1949. osuđen je na 25 godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Kaznu je izdržavao u gradu Uglič u Jaroslavskoj oblasti. Međutim, odlukom
Prezidijuma VS RSFSR od 12. januara 1956. ova kazna je ukinuta, a on oslobo-
đen iz logora.
Rehabilitovan 23. jula i 27. novembra 1963. odlukama Sudskog kolegi-
juma za krivična dela i Plenuma VS SSSR.
Posle puštanja iz logora živeo je u Jaroslavu.
MESIĆ MARKO – ДРАГОВИЧ СТЕВАН ЯКОВЛЕВИЧ; pseud. N.

Bosanac
Rođen 10. novembra 1895, Sarajevo (Bosna i Hercegovina), Hrvat, iz
radničke porodice, visoko obrazovanje – mašinski inženjer, jugoslovenski inter-
nacionalist, član RKP(b) od 1918. godine. Ostavši rano bez roditelja, prihvatila
ga je tetka, odhranila i školovala. Posle završene Trgovačke akademije kao aus-
trougarski podanik bio je mobilisan i ubrzo upućen na Istočni front. U septem-
bru 1915. pao je u rusko zarobljeništvo, otpremljen u logor u Kostromu, pa u
Voronjež. Tokom oktobarskih revolucionarnih zbivanja 1917. godine stupio je u
Crvenu gardu, a po prelasku u Harkov sa partizanskim odredom Nikolskog bo-
rio se na caricinskom sektoru fronta. Odlukom Zakavkaskog biroa CK RKP(b)
od jeseni 1918. do maja 1920. proveo je na ilegalnom radu u gradu Baku u A-
zerbejdžanu. Sredinom 1920. prešao je u Moskvu i radio u aparatu Kominterne
kao saradnik Organizacionog odeljenja i prevodilac u Informacionom birou. U
zemlju se vraTjO u maju 1922. godine, nastanio u Zagrebu, zaposlio u banci,
povezao se sa aktivistima KPJ i uključio u rad revolucionarnih sindikata. Pred
opasnošću od novog hapšenja (zbog komunističkog delovanja već je bio zatva-
ran) krajem oktobra 1924. otišao je u Sovjetski Savez.
Po dolasku u Moskvu već u novembru postavljen je za konsultanta u
Centralnom savezu potrošačkih kooperativa, a 6 meseci kasnije imenovan je za
predsednika Poljoprivrednog saveza za Lenjingrad i Lenjingradsku oblast. To-
kom 1928–1933. završio je studije na Politehničkom fakultetu, a zatim primio
državljanstvo SSSR. Kao mašinski inženjer radio je na izgradnji fabrike za
popravku motora u gradu Puškino, a kasnije bio je njen direktor. Neposredno
pred hapšenje isključen je iz partije.
kontrarevolucionarno trockističko delovanje osuđen na pet godina zatočenja u
popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Vorkutsko-Pečorskom logoru u
Vorkuti (Komi ASSR). Radio je na izgradnji severnog dela železničke pruge
Vorkuta–Kotlas. Iz logora je oslobođen 29. decembra (oktobra) 1943. godine,
ali je kao inženjer – slobodnjak ostao na radu u logoru.
Novim rešenjem OS pri MGB SSSR od 19. marta 1952. na osnovu mate-
rijala sa suđenja iz 1936. godine prognan je u Republiku Komi na prinudni bo-
182
ravak. Radeći na izgradnji kombinata „Vorkutugolj“ kao načelnik tehničkog
odeljenja, ovde je proveo do 1956. godine, kada je oslobođen.
Rehabilitovan 30. januara 1956. odlukom PLGS.
Posle puštanja na slobodu, živeo je kao penzioner u Lenjingradu i ovde
sredinom 1964. umro.
MIHAJ ALEKSA – МИХАЙ АЛЕКСЕЙ МИХАЙЛОВИЧ

U Rusiju je dospeo kao dete sa roditeljima koji su 1914. godine, u vreme aus-
trougarske okupacije, izbegli iz Srbije. Posle smrti oca, od sredine dvadesetih
godina zajedno sa majkom i sestrom krstario je po Sovjetskom Savezu sa čer-
gom srpskih i rumunskih Cigana „Burikoni“. Putujući od jednog do drugog
grada, povremeno su se zaustavljali u nekim mestima. Boravio je u mnogim
gradovima, od Vladivostoka i Habarovska, Novosibirska, Čeljabinska i Arhan-
gelska do Moskve, Kijeva, Smolenska i drugih, baveći se usput kalajdžijskim i
kazandžijskim poslovima.
MIHAJ IVAN (ILIJA le-RISTASKU)

U Rusiju je došao, verovatno kao i drugi Cigani iz Srbije, početkom Prvog svet-
skog rata. Već 1914. čergario je po Rusiji, a od 30-tih godina sa čergom srpskih
Cigana „Burikoni“ krenuo je ka Dalekom Istoku preko Čeljabinska i Novosibir-
ska, gde je sredinom 1936. primio državljanstvo SSSR, do Habarovska i Vladi-
vostoka i nazad do Smolenske oblasti.
MIHAJ IVAN-JARKO – МИХАЙ ИВАНОВИЧ-ЯРКО

Ostavši rano bez roditelja, staranje o njemu preuzela je baba, s kojom je počet-
kom Prvog svetskog rata stigao u Rusiju. Sa čergama srpskih i rumunskih Ciga-
na „Burikoni“ i „Karfuloni“ krstario je po Rusiji već od 1914. godine. Idući od
jednog do drugog grada – od Odese i Moskve, u kojoj je proživeo četiri godine i
1934. morao da je napusti kao „režimnij„grad (zabranjen za boravak stranaca)
do Novosibirska, u kojem je 1936. dobio državljanstvo Sovjetskog Saveza,
dospeo do Vladivostoka. Pošto je ubrzo morao da ga napusti, otišao je u Arhan-
gelsk, odakle je sa delom Cigana iz čerge „Burikoni“ došao u Smolensku oblast.
Na nekom od tih putovanja zasnovao je porodicu (žena i četvoro dece). U vreme
hapšenja svi Mihaji su živeli u mestu Jarcevo u Smolenskoj oblasti i bili neza-
posleni.
Uhapšeni su zajedno 27. februara 1938. godine.
vanje osuđeni su na streljanje.
Aleksa i Ivan-Jarko streljani su 15. maja, a Ivan 22. maja 1938. godine.
Rehabilitovani 10. maja 1989. odlukom PSO.
183
MIHAJ JELISAVETA – МИХАЙ ЕЛИЗАВЕТА ФИСТОВНА
Rođena 1879, Beograd (Srbija), Ciganka. Nije poznato odakle je, kada i
kako dospela u Sovjetski Savez. U vreme hapšenja živela je u Lenjingradu.
Rešenjem trojke pri OGPU za Lenjingradsku oblast od 21. aprila 1934.
pod optužbom za špijunažu osuđena na pet godina zatočenja u popravno-radnom
logoru i na izdržavanje kazne upućena 1. maja 1934. u Republiku Komi.
Oslobođena 15. aprila 1939. godine.
MIHAJ TAMARA – МИХАЙ ТАМАРА ИЗОТОВНА

Rođena 1905, Beograd (Srbija), Ciganka, iz radničke porodice, umetnica.
Nije poznato odakle je, kada i kako dospela u Sovjetski Savez. U vreme hapše-
nja živela je u Lenjingradu.
Rešenjem trojke pri OGPU za grad Lenjingrad od 29. aprila 1934. pod
optužbom za špijunažu osuđena na pet godina zatočenja u popravno-radnom
logoru. Kaznu je izdržavala u Uhto-Pečorskom popravno-radnom logoru (Komi
ASSR), odakle je 11. januara 1938. prevedena u logor u Vorkuti. Kada je 15.
aprila 1939. godine oslobođena, otišla je u naselje Jeleckaja.
MIHAJLEVIĆ (MIHALJEVIĆ ?) STANISLAV – МИХАЙЛЕВИЧ

СТАНИСЛАВ СТЕПАНОВИЧ
Rođen 1894, selo Veliki Bilač – Slavonska Požega (Hrvatska), Jugoslo-
ven, iz seljačke porodice, nepismen. Kao ratni zarobljenik dospeo je u Rusiju
tokom Prvog svetskog rata, ovde ostao i zasnovao porodicu. U vreme hapšenja
sa ženom i petoro dece živeo je u selu Gorjunovka u rejonu mesta Lokot u
Altajskom kraju i radio kao konjušar u kolhozu „Derižabl“.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Altajski kraj od 10. novembra 1938. pod
optužbom da je bio član špijunske diverzantsko-prevratničke organizacije osu-
đen na streljanje.
Streljan 14. novembra 1938. u Barnaulu.
Rehabilitovan 10. jula 1962. odlukom VT SibVO.
MIHAJLOVIĆ, muž i žena

MIHAJLOVIĆ ANDRIJA – МИХАЙЛОВИЧ АНДРЕЙ
АНДРЕЕВИЧ; pseud. Andrejević
Rođen 31. jula 1896, Veliki Bečkerek, sada Zrenjanin (AP Vojvodina –
Srbija), Srbin, niže obrazovanje – moler, jugoslovenski internacionalist, član
KPJ od 1919. godine. Kao austrougarski podanik tokom Prvog svetskog rata bio
je mobilisan i upućen na front, gde je zarobljen, a potom učestvovao u revoluci-
onarnim zbivanjima u Rusiji. Krajem 1917. i početkom 1918. bio je vojnik
184
crvenoarmejskog Jugoslovenskog revolucionarnog odreda na jugozapadnom
frontu. Član je Jugoslovenske grupe RKP(b) od 1918. godine. VraTjO se u zem-
lju početkom 1919. godine. Jedan je od osnivača Saveza pelagićevaca i KPJ u
Vojvodini. Istaknuti partijski i sindikalni radnik, sekretar PK KPJ za Vojvodinu
i član CK KPJ. Zbog komunističkog delovanja više puta je hapšen. Posle poli-
cijske provale partijske organizacije u Vojvodini sredinom 1929. godine, pred
opasnošću od hapšenja prešao je u ilegalnost i otišao u Austriju. Njegov odlazak
iz zemlje bez rešenja rukovodstva KPJ i držanje povodom policijske provale,
pobudili su sumnju Politbiroa da je jedan od njenih vinovnika, pa je Kominterni
predloženo da ga pozove na partijsko isleđenje. Osuđen je u odsustvu presudom
DSZZD 11. decembra 1929. na 12 godina robije.
Na poziv Kominterne 21. septembra 1929. došao je u Moskvu. Odmah je
podvrgnut partijskom saslušanju, koje je prekinuto 25. septembra njegovim
hapšenjem. Pod istragom je proveo skoro četiri godine. U međuvremenu, odlu-
kom IKK KI od 10. januara 1932. isključen je iz partije kao provokator.
Rešenjem Kolegijuma OGPU od 28. juna 1933. pod optužbom za špiju-
nažu i provokatorsko delovanje osuđen na streljanje, ali je smrtna kazna zame-
njena sa 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Po izdržanoj kazni 23.
oktobra 1939. oslobođen je iz BelBaltlaga (Karelska ASSR).
Rehabilitovan 18. februara 1964. odlukom Sudskog kolegijuma za kri-
Posle puštanja iz logora živeo je u Astrahanu i Aktjubinskoj oblasti (u
Kazahstanu). Godine 1947. primio je državljanstvo Sovjetskog Saveza. I pored
svih patnji, doživljenih tokom isleđenja i u logoru, dva puta se obraćao Sekreta-
rijatu Kominterne (2. novembra 1939. i 18. januara 1940) sa molbom da se po-
novo razmotri pitanje njegovog isključenja iz KPJ. Upoznavši se sa njegovim
predstavkama i propratnim dokumentima Kadrovskog odeljenja IKKI (u jed-
nom od njih se kaže da „nema nikakvih dokumenata na osnovu kojih bi se
moglo potvrditi da je provokator“), G. Dimitrov, generalni sekretar IKKI je
pribeležio: „predati IKK“. Šta se, međutim, dalje dešavalo nije poznato.
MIHAJLOVIĆ (SESAK) ERŽEBET (ELIZABETA) –

МИХАЙЛОВИЧ-СЕСАК ЕЛИЗАВЕТА АНДРЕЕВНА
Rođena 1902, Veliki Bečkerek, sada Zrenjanin (AP Vojvodina – Srbija),
Mađarica, iz radničke porodice, srednje obrazovanje, član KPJ 1923–1929.
godine. Krajem leta 1929. sa mužem Andrijom emigrirala je iz Jugoslavije u
Austriju, odakle je kao politemigrant upućena u Moskvu. Ubrzo se zaposlila u
zavodu „Pariska komuna“, a 1930. primila državljanstvo SSSR. Kako je Andrija
neposredno po dolasku bio uhapšen i 1933. osuđen na dugogodišnje zatočenje,
ona se preudala. Sa mužem Sesak Josifom prešla je u Ivanovsku oblast u grad
Kiržač i do hapšenja radila u zavodu „Krasnij oktjabr“.
Rešenjem trojke UNKVD za Ivanovsku oblast od 27. septembra 1938.
pod optužbom za špijunažu osuđena na pet godina zatočenja u popravno-
185
radnom logoru. Kaznu je izdržavala u Kargopollagu u Arhangelskoj oblasti. Iz
logora je oslobođena 20. juna 1947. godine.
Rehabilitovana 1. decembra 1955. odlukom VT MVO.
MIHAJLOVIĆ (NEVSKAJA) NADEŽDA – МИХАЙЛОВИЧ
НАДЕЖДА АЛЕКСАНДРОВНА
Rođena 1895, Sremski Karlovci (AP Vojvodina – Srbija), Srpkinja, slu-
žbenik, član KPJ. U Sovjetski Savez došla je 1922. godine sa mužem, ruskim
oficirom Aleksandrom Nevskim, koji je morao da napusti Beograd, pošto je
otkriven da je kao tobožnji beloemigrant radio među vrangelovcima za Crvenu
armiju. Po dolasku u Moskvu primila je državljanstvo SSSR i izvesno vreme
radila u Ženskom odeljenju Kominterne. Ovde je upoznala Josipa Čižinskog –
Gorkića sa kojim je, pošto se u međuvremenu razvela, 1924. godine zasnovala
porodicu (iste godine dobili su kćer Zoru). U proleće 1925. njihova veza je
raskinuta.
Uhapšena zajedno sa kćerkom 12. oktobra 1944. u Moskvi.
antisovjetsku agitaciju osuđena na pet godina zatočenja u popravno-radnom
logoru.
Ponovo uhapšena 31. jula 1951. u Suhobuzimskom rejonu Krasnojarskog
kraja gde je bila prognana posle izvršenja prve kazne.
Rešenjem Krasnojarskog oblasnog suda od 13. novembra 1951. pod
optužbom za antisovjetsku agitaciju osuđena na 10 godina zatočenja u poprav-
no-radnom logoru.
Rehabilitovana 29. novembra 1956. i 14 februara 1958. odlukama VS
RSFSR.
Posle puštanja iz logora živela je sa kćerkom u Lenjingradu, gde je 28.
juna 1973. umrla.
MIHALJEVIĆ KRISTIN – МИХАЛЕВИЧ КРИСТИН ИОЗЕФОВИЧ

Rođen 1899, Makarska (Hrvatska), Hrvat. Prema izvesnim podacima, kao
član KPJ bio je hapšen zbog revolucionarnog delovanja u Mađarskoj i Čehoslo-
vačkoj, odakle je pobegao. Izvesno vreme živeo je u Subotici, bio nezaposlen.
Otišao je u Bugarsku i u luci Burgas ilegalno se ukrcao na italijanski brod kojim
je dospeo u Odesu.
Uhapšen 25 (26) juna 1929. u Odesi pod optužbom za ilegalni prelazak
granice i špijunažu. Pod istragom u zatvoru proveo je oko 11 meseci – rešenjem
OS pri Kolegijumu GPU SSSR od 22. maja 1930. proteran je iz Sovjetskog
Saveza.
Rehabilitovan 12. februara 1990. odlukom VP OVO.
MIHALJEVIĆ MARKO – МИХАЙЛЕВИЧ МАРКО ИВИЧ

Rođen 1910, Livno (Bosna i Hercegovina), Hrvat, iz seoske porodice, ni-
že obrazovanje – bravar. U potrazi za poslom 1928. dospeo je u Belgiju, u grad
Sereng i zaposlio se u Metalurškom zavodu kao nekvalifikovani radnik. Odavde
186
je, posle 3-mesečnog zatvora zbog članstva u KP, 1932. proteran. Uspeo je da
se ilegalno vrati i u Serengu proživi još četiri godine. Potkraj 1936. preko Fran-
cuske prešao je u Španiju, stupio u Internacionalnu brigadu „Dimitrov“ sa ko-
jom je vojevao na strani republikanaca i bio ranjen. Zajedno sa borcima Interna-
cionalne brigade 1939. upućen je u Sovjetski Savez. Posle višemesečnog lečenja
u Moskvi i oporavka, 1940. poslat je u Rostov na Donu, gde je u zavodu
„Rosselmaš“ radio kao bušilac. Iz Rostova je u decembru 1941. bio evakuisan u
selo Mizur (Severna Osetija), odakle je 1942. prešao u Srednju Aziju i radio u
rudnicima i mehaničkim radionicama. Godinu dana kasnije vraTjO se u Mizur i
ovde ostao radeći kao kotlar u mehaničkoj radionici, a od 1946. u zavodu „E-
lektrocink“ kao bravar. Primio je državljanstvo SSSR i zasnovao porodicu (žena
i dvoje dece).
Rešenjem Vojnog tribunala vojske Ministarstva unutrašnjih dela za Se-
verno-Osetijsku ASSR od 21. oktobra 1952. pod optužbom za antisovjetsku
propagandu u cilju podrivanja i rušenja sovjetske vlasti, osuđen na 25 godina
zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u logoru u Vorkuti
(Komi ASSR). Novim rešenjem Severo-Kavkazskog vojnog okruga od 8. okto-
bra 1954. kazna mu je snižena na pet godina zatočenja.
Rehabilitovan 15. juna 1992. odlukom PSO ASSR.
MIHOLIČ ALEKSANDAR – МИХОЛИЧ АЛЕКСАНДР

ИГНАТЬЕВИЧ
Rođen 18. avgusta 1896. u selu Andrejci – Murska Sobota (Slovenija),
Austrijanac, iz seljačke porodice. Nije poznato odakle je, kada i kako dospeo u
Rusiju. Godine 1923. primio je državljanstvo Sovjetskog Saveza i do hapšenja
sa ženom je živeo u gradu Čita, radeći u jedinici za borbu protiv kuge kao radnik.
Rešenjem trojke UNKVD za Čitinsku oblast od 7. oktobra 1938. pod
optužbom za antisovjetsko delovanje osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 11. marta 1957. odlukom ČOS.
MIKELENIĆ KRISTOFER – МИКЕЛЕНИЧ ХРИСТИФОР

ИВАНОВИЧ
Rođen 1901, Ugljan – Zadar (Hrvatska), Hrvat, niže obrazovanje – sobo-
slikar i ličilac. U potrazi za poslom 1923. je dospeo u Ameriku, učlanio se u KP
Amerike i bio aktivan među ekonomskom emigracijom iz Jugoslavije.
Krajem leta 1927. godine, sa grupom ekonomskih emigranata iz zadar-
skog kraja otišao je u Sovjetski Savez.
Po dolasku u Moskvu, pošto su za prikupljeni novac kupljene poljopri-
vredne mašine, pridošli jugosloveni upućeni su u poljoprivrednu komunu „Kra-
snoje znamja“ u mestu Kazackoje, nedaleko od Berislava u Ukrajini. Posle ne-
koliko meseci napusTjO je komunu i prešao u Nikolajev, gde je 1929. postav-
187
ljen za direktora Internacionalnog kluba. Istovremeno, učlanio se u VKP(b), a
zajedno sa ženom (koja je u proleće 1928. sa sinom došla iz Jugoslavije), primio
je državljanstvo SSSR. Izvesno vreme bio je prevodilac za engleski jezik u sov-
hozima na Volgi u kojima su bili angažovani američki stručnjaci za poljopri-
vredne mašine. Tokom 1930–1931. pohađao je Komunistički institut u Harko-
vu, a zatim se vraTjO u Nikolajev na mesto direktora. Bio je cenjen radnik i
udarnik. Isključen je iz VKP(b) 1936. godine i otpušten sa posla. Do hapšenja
radio je u svojoj struci u zavodu „Astra“.
radnom logoru.
Umro 26. februara 1941. u toku izdržavanja kazne u logoru.
Rehabilitovan 19. decembra 1956. odlukom PNOS.
Mikelenićeva žena Marija sa sinom i kćerkom vratila se u novembru
1956. u Jugoslaviju.
MILADINOVIĆ MIHAJLO – МИЛОЙКОВИЧ МИЛАН

ПЕТРОВИЧ
Rođen 25. novembra 1908, selo Ostrikovac – Ćuprija (Srbija), Srbin, iz
bogate seljačke porodice, više obrazovanje – artiljerijski potporučnik. Posle
završene Vojno-artiljerijske akademije u Beogradu (1930), služio je u Bitolju
odakle je u novembru 1930. premešten u Maribor. Ovde je bio jedan od glavnih
organizatora pripremanja pobune (16–17. aprila 1932) u Mariborskom garnizo-
nu. Pošto se u vreme pobune nalazio u bolnici, izbegavši hapšenje ilegalno se
prebacio u Beč. (Na suđenju grupi oficira i podoficira za pripremanje Maribor-
ske pobune, sredinom juna 1932. u odsustvu osuđen je na smrt). Učestvovao je
na Međunarodnom kongresu protiv rata, održanom 28. i 29. avgusta 1932. u
Amsterdamu, a zatim posredstvom KPJ i MOPR iz Berlina upućen u Sovjetski
Savez.
U Moskvu je stigao u novembru 1932. godine. Ubrzo je dobio status poli-
tičkog emigranta i poslat u Sverdlovsk, gde je učio za tokara. Živeći u teškim
uslovima, ovde se razboleo. Nakon izvesnog vremena prešao je u Rostov na
Donu, zaposlio se u „Seljmašstroju“, ali stanje se nije popravilo. Nezadovoljan
svojim životom i nepoverenjem koje je prema njemu, kao bivšem oficiru iskazi-
vano, više puta je tražio od Predstavništva KPJ pri IKKI u Moskvi da se pošalje
negde izvan SSSR. U oktobru 1935. u Moskvi je bio na tromesečnom lečenju, a
potom ostao još nekoliko meseci. Najzad, 16. septembra 1936. otišao je u
Kujbišev i zaposlio se u Upravi gradske železnice kao planer. Zbog bolesti u
martu 1937. otpušten je iz službe. U vreme hapšenja radio je u fabrici „Nogina“
kao podmazivač.
Uhapšen 9. februara 1938. pod optužbom za špijunažu u korist strane o-
baveštajne službe.
188
Umro je u toku istrage 15. juna 1938. u zatvorskoj bolnici od tuberkuloze
pluća.
MILAJKOVIĆ (MIJALKOVIĆ ?) MILAN – МИЛАЙКОВИЧ

МИЛАН ПЕТРОВИЧ
Rođen 1908. u Jugoslaviji, Srbin, radnik. Nije poznato odakle je, kada i
kako dospeo u Rusiju, kao ni gde se naselio i čime se bavio.
Uhapšen 18. februara 1938. pod optužbom za špijunažu.
Umro 15. juna 1939. u toku istražnog postupka u Krjažskoj tamnici.
Rehabilitovan po Zakonu o rehabilitaciji od 18. oktobra 1991. godine.
MILANKOVIĆ NIKOLA – МИЛАНКОВИЧ НИКОЛАЙ

Rođen 1890 (1889), Sremska Mitrovica (AP Vojvodina – Srbija), Srbin.
Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan, upu-
ćen na front, a 1915. pao je u rusko zarobljeništvo. Kao ratni zarobljenik otprem-
ljen je u Ukrajinu, ovde ostao i zasnovao porodicu (žena i kći). U vreme hapše-
nja živeo je u Kijevu i radio u kombinatu za preradu drveta kao računovođa.
Rešenjem trojke UNKVD za Kijevsku oblast od 4. decembra 1938. pod
optužbom za kontrarevolucionarnu propagandu osuđen na 10 godina zatočenja
u popravno-radnom logoru. Tokom hapšenja i posle presude prošao je kroz
nekoliko tamnica. Na kraju, u martu 1939. iz Dnjepropetrovske oblasti preveden
u popravno-radnu koloniju br. 9 u Kijevu, odakle je 16. novembra poslat u U-
sollage u mesto Solikamsk u Permskoj oblasti.
Rehabilitovan na osnovu ukaza Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR od
16. januara 1989. godine.
MILANOV NIKOLA – МИЛАНОВ НИКОЛАЙ ДМИТРИЕВИЧ

Rođen 1900, Beograd (Srbija), Srbin, iz zanatlijske porodice. U Rusiju je
dospeo 1902. kao dete. Već kao dečak počeo je da nastupa kao igrač u ciganskoj
trupi. Od 1928. sa trupom je obišao niz gradova u Sovjetskom Savezu, a 1937.
osnovao je ansambl ciganskih pesama i igara sa kojim je gostovao po mnogim
gradovima. Uz to, bavio se i kalajdžijskim zanatom. U vreme hapšenja živeo je
sa porodicom (žena i dvoje dece) u gradu Ačinsk u Krasnojarskom kraju, imao
državljanstvo SSSR i radio u restoranu „Krastorg“ kao kalajdžija.
pod optužbom za špijunažu u korist Rumunije, antisovjetsku agitaciju i teroristič-
ke namere protiv rukovodilaca VKP(b) i sovjetske vlasti osuđen na streljanje.
Streljan 26. septembra 1938. u Krasnojarsku.
Rehabilitovan 7. avgusta 1989. odlukom OP KK.
189
MILANOVIĆ MILAN – МИЛАНОВИЧ МИЛАН ИВАНОВИЧ
Rodjen 1897, Tuzla (Bosna i Hercegovina), Srbin, iz radničke porodice,
niže obrazovanje. Do 1917. godine izvesno vreme je radio kao kelner po resto-
ranima u Bosni i Budimpešti. Iste godine sa grupom ruskih vojnih zarobljenika
pobegao je u Rusiju i stupio u Crvenu armiju. Služio je do 1922, a zatim prešao
u miliciju. Kao milicioner radio je do 1934. godine, kada je razrešen zbog bole-
sti. U to vreme nastanio se na Krimu u gradu Feodosija, primio državljanstvo
SSSR, zasnovao porodicu i zaposlio se u fabrici duvana kao stražar.
Uhapšen 7. januara 1938. godine kao prebeglica.
Pod istragom je proveo 14 meseci u zatvoru pod sumnjom da je špijuni-
rao u korist jedne druge države. Zbog nedostatka dokaza, 6. marta 1939. istražni
postupak je prekinut, a on oslobođen.
MILAŠEVIĆ MIHAJLO – МИЛАШЕВИЧ МИХАИЛ

РОДИОНОВИЧ
Rođen 1896. u selu Visoč u Jugoslaviji, Srbin, iz siromašne seljačke po-
rodice, niže obrazovanje – radnik. Odakle je, kada i kako dospeo u Rusiju nije
poznato. U vreme hapšenja živeo je za ženom u Rostovu na Donu, imao je
državljanstvo Sovjetskog Saveza i radio kao mesar na centralnoj pijaci.
optužbom za učešće u jugoslovenskoj kontrarevolucionarnoj, nacionalističkoj,
fiskovanje imovine.
Rehabilitovan 30. septembra 1989. odlukom VP KSKVO.
MILETIĆ PETKO – НИКОДИМОВ ИВАН СЕРГЕЕВИЧ; pseud.

Majer, Danilo, Prekobrdić, Šepa, Panta i Deneš
Rođen 7. marta 1897, selo Gornji Rovci – Kolašin (Crna Gora), Crnogo-
rac, iz siromašne seljačke porodice, niže obrazovanje – stolarski radnik, kasnije
profesionalni partijski radnik, član KPJ od 1919 (1920) godine. Stolarski zanat
izučio je u Mađarskoj i ovde se uključio u socijalistički pokret. Kao član KP
Mađarske 1919. učestvovao je u Mađarskoj proleterskoj revoluciji, a posle pada
sovjetske vlasti, vraTjO se u zemlju. Jedan je od osnivača partijskih i sindikal-
nih organizacija u Crnoj Gori. Pred terorom režima, sa grupom pristalica Vuka-
šina Markovića 1921. odmetnuo se u šumu. Posle objavljivanja amnestije, u
aprilu 1924. predao se policiji, ali je odmah uhapšen i u zatvoru zadržan do 5.
oktobra 1925. godine. Narednih meseci živeo je kod majke u selu Slatina, a od
leta 1926. radio je u Beogradu. Pošto mu je pretilo novo hapšenje, odlukom CK
KPJ upućen je u Sovjetski Savez na partijsko školovanje.
U Moskvu je stigao 14. aprila 1927. godine. Odlukom CLK MOPR 6. ju-
na priznat mu je status političkog emigranta, a u septembru je uključen na Jugo-
slovenski sektor KUNMZ i preveden u članstvo VKP(b). Početkom 1930. godi-
190
ne kao delegat CK sa mandatom sekretara Oblasnog komiteta KPJ za Srbiju
poslat je na ilegalni rad u Beograd, gde je ostao nekoliko meseci. U međuvre-
menu, odlukom Političke komisije IKKI imenovan je za člana novog centralnog
rukovodstva KPJ u Beču. Kao delegat CK u jesen 1931. ponovo je radio u Srbi-
ji, međutim prilikom novog dolaska, 30. juna 1932. uhapšen je na jugosloven-
sko-mađarskoj granici i 12. maja 1933. osuđen na 7 godina robije. Kaznu je
izdržavao u kaznenim zavodima u Sremskoj Mitrovici i Lepoglavi, gde je bio
sekretar ilegalne kaznioničke organizacije KPJ. Na slobodu je pušten 28. janua-
ra 1939. (prethodno mu je Ukazom iz 1935. bilo oprošteno 5 meseci robije) i
sproveden u Vučitrn pod nadzor policije. I pored toga, tokom petomesečnog
boravka u Vučitrnu slobodno je putovao po Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji,
nastavljajući sa frakcionaškim delovanjem. Nastojeći da partijske organizacije
stavi pod svoj uticaj, povezivao se s istomišljenicima, okupljao isključene čla-
nove Partije zbog slabog držanja na policiji i širio glasine da se u CK nalaze
špijuni. Pošto je njegova antipartijska borba postala opasna za jedinstvo partije,
na zahtev organizacije KPJ iz Beograda, ali i oblasti, u martu 1939. isključen je
iz partije. Uvidevši da je njegovo dalje frakcionašno delovanje onemogućeno,
potkraj juna je, bez znanja partijskog rukovodstva, otišao u Moskvu da se žali
na isključenje. Ovde je stigao 16 (20) septembra 1939. i ubrzo preko CK MOPR
SSSR dobio privremeno zaposlenje i smeštaj. Tih dana predao je IKK KI neko-
liko dokumenata o stanju u KPJ i svoju žalbu na isključenje uz dve opširne izja-
ve. Prikupivši dokumentaciju o Miletićevom držanju na policiji i frakcionaškom
delovanju, tokom oktobra IKK je pristupila razmatranju njegovog slučaja.
Uhapšen 5. januara 1940. u Moskvi.
kontrarevolucionarno trockističko delovanje osuđen na 8 godina zatočenja u
popravno-radnom logoru. Tokom istražnog postupka krivicu nije priznao. Kaz-
nu je izdržavao u Sevželdorlagu u Ust Vimskom rejonu (Komi ASSR), gde je
radio na izgradnji pruge Kotlas-Vorkuta.
Umro 27. maja (januara) 1943. u logoru.
na dela VS RSFSR.
MILIĆ GEORGIJE – МИЛИЧ ГЕОРГИЙ МИЛАНОВИЧ

Rođen 1884. u Crnoj Gori, Srbin, iz seljačke porodice, niže obrazovanje –
lovac i kopač zlata, polupismen. Nema podataka kada je napusTjO Crnu Goru,
ali se zna da je pre Prvog svetskog rata u potrazi za poslom dospeo na Aljasku,
gde je tražio zlato i bavio se lovom. Sredinom 1934. godine odlučio je da pređe
u Sovjetski Savez da bi radio na industrijskom ulovu.
Kada je i kako stigao na Čukotsko poluostrvo nije poznato – uhapšen je,
međutim, 23. jula 1934. i za ilegalni prelazak sovjetske granice prognan na tri
godine u Irkutsk. Ovde je proživeo do novog hapšenja, ali bez određenog mesta
zaposlenja.
Ponovo uhapšen 10. septembra 1937. godine.
191
Rešenjem NKVD SSSR i Javnog tužioca SSSR od 25. juna 1938. pod
optužbom za kontrarevolucionarno delovanje (navodno bio je agent japanske
obaveštajne službe) osuđen na streljanje.
Streljan 25. juna 1938. u Irkutsku.
Rehabilitovan 30. marta 1989. odlukom PIO.
MILINTINOVIĆ (MELENTINOVIĆ) BRANISLAV -
МИЛИНТИНОВИЧ (МЕЛЕНТИНОВИЧ) БРОНИСЛАВ ПАВЛОВИЧ
Rodjen 1888 (1885) u mestu Mišrolica, verovatno Mitrovica (Srbija),
Srbin iz seljačke porodice. U Rusiju je došao 1916. godine sa srpskom vojskom
i ovde ostao. Gde se od tada nalazio i čime se bavio nije poznato. Krajem 30-ih
godina živeo je sa porodicom (žena i dvoje dece) u selu Ščerbani u rejonu mesta
Voznjesensk u Nikolajevskoj oblasti i radio kao frizer.
Rešenjem Oblasnog suda za Odesu od 29.10. 1939. pod optužbom za
kontrarevolucionarnu agitaciju i propagandu osudjen na tri godine zatočenja u
popravno- radnom logoru.
Rehabilitovan 6. marta 1992. odlukom Tužilaštva za Nikolajevsku oblast.
MILLA PETAR – МИЛЛA ПЕТР СТЕПАНОВИЧ

Rođen 1892, selo Brestovec – Rogaška Slatina (Slovenija), Nemac, iz se-
ljačke porodice, niže obrazovanje. Kao austrougarski podanik 1913. pozvan je
na odsluženje vojnog roka. Početkom Prvog svetskog rata upućen je na front,
gde je zarobljen i kao ratni zarobljenik 6. novembra 1914. otpremljen u Kra-
snojarsk, a odatle na izgradnju pruge Ačinsk–Minusinsk. Tokom 1919. služio je
u komandi Kolčakove vojske kao komordžija, a zatim je zarobljen od Crvene
armije i poslat na prinudni boravak u Omsku oblast. Živeo je u naselju Makar-
kino u rejonu mesta Čerlakskij, zasnovao porodicu, primio državljanstvo SSSR i
radio u kolhozu „Engels“ kao računovođa.
Uhapšen 4. novembra 1938. pod optužbom za kontrarevolucionarnu pro-
pagandu. Pod istragom proveo je 13 meseci – rešenjem Omskog oblasnog suda
od 3. decembra 1939. istražni postupak je prekinut, a on oslobođen.
MILOŠEVIĆ MATE – ДАВИДОШВИЛИ СЕМЕН СЕМЕНОВИЧ

Rođen 24. jula 1903, Gradac – Makarska (Hrvatska), Hrvat, iz radničke
porodice, niže obrazovanje – nekvalifikovani radnik, član KPJ od 1920. godine.
Odlukom CK KPJ u septembru 1927. upućen je na partijsko školovanje u Mos-
kvu.
Pripadao je „levoj“ opoziciji na KUNMZ, a 1929. jedan je od potpisnika maj-
skog pisma jugoslovenskih studenata – grupa "41". Isključen je sa KUNMZ
1930, a iz partije početkom 1933. zbog frakcionaškog delovanja. Od 1933. radio
je na izgradnji metroa u Moskvi, a zatim je bio upravnik zgrada u stambenoj
upravi jednog moskovskog rejona. Početkom oktobra 1936. bio je uključen u
192
talas čistki koji je uskoro nastupio, omeo je realizovanje ovog plana.
Prvi put uhapšen 27. maja 1930. godine. Pod istragom u zatvoru proveo
je oko četiri meseca – rešenjem Kolegijuma OGPU od 17. septembra 1930.
istražni postupak je obustavljen, a on oslobođen.
Rešenjem VK VS SSSR od 20. februara 1939. pod optužbom da je od
1929. bio aktivni učesnik antisovjetske trockističke organizacije „Jugosloven“ i
član terorističke grupe koja je pripremala terorističku akciju protiv izvesnih
rukovodilaca Kominterne osuđen na streljanje uz konfiskovanje imovine.
Streljan 20. februara 1939. u Moskvi, a njegovo telo kremirano u
Moskovskom krematorijumu na Donskom groblju (humka 1).
MILJUŠ, muž i žena

MILJUŠ SIMO – КУБУРИЧ ИЛЬЯ (ИЛИЯ) ГЕОРГИЕВИЧ: pseud.
Simić, Milošević, Niko M., Niko, Nikola i Nikić
Rođen 15. oktobra 1894, Lušci Palanka – Prijedor (Bosna i Hercegovina),
Srbin, iz seljačke (službeničke) porodice, visoko obrazovanje – pravnik, novinar
i profesionalni partijski radnik, član KPJ od 1919. godine. Posle završene niže
gimnazije u Sarajevu, 1910. dospeo je u Srbiju. Dve godine radio je kao seoski
učitelj, a 1912. izvesno vreme živeo u Beogradu. Istovremeno, tokom 1910–
1914. privatno je završio gimnaziju. Sredinom 1914. vraTjO se u Bosnu, gde je
ubrzo uhapšen kao član omladinske revolucionarne organizacije „Mlada Bosna“
i saučesnik u atentatu na prestolonaslednika Franca Ferdinanda – u zatvorima i
internaciji u Aradu proveo je tri i po godine. Mobilisan je u logoru krajem 1917.
godine, a u vojsci uhapšen zbog pripremanja pobune. Kada je nakon 8 meseci
pušten iz zatvora, studirao je pravo u Zagrebu. Pripadao je socijalističkoj levici,
jedan je od osnivača komunističkog pokreta u Hrvatskoj i njegovih funkcionera
– član PIV SRPJ (k) za Hrvatsku i Slavoniju, sekretar OS KPJ u Zagrebu i ko-
munistički narodni poslanik. Posle završenih studija i prelaska u Beograd 1923.
godine, imao je istaknutu ulogu u vrhu KPJ, član je Politbiroa i organizacioni
sekretar CK KPJ, saradnik i urednik partijskih listova. Povukao se iz rada KPJ u
proleće 1926. zbog optužbi koje su u partijskim redovima podignute protiv nje-
ga i njegove žene Zore i zaposlio kao korektor u opozicionom listu „Novosti“.
Zbog komunističkog delovanja hapšen je i proganjan, a u jesen 1929. konfiniran
u rodno mesto. U Beograd se vraTjO u novembru 1933. pošto je oslobođen
konfinacije. Sredinom 1934. godine na zahtev CK KPJ otišao u Beč i zaposlio
se u Bečkom odeljenju TASS-a kao novinar. Ovde je sa ženom podvrgnut par-
tijskoj istrazi CK povodom optužbi iz 1926–1927. godine (u Kominterni je
1928. utvrđeno da su neosnovane), ali i kasnije, posebno 1929. godine (posle
provale u beogradskoj partijskoj organizaciji) da su bili provokatori. Tražeći da
193
se optužbe podrobno ispitaju, odlučeno je da se u Moskvi nastavi i okonča istra-
ga.
Početkom avgusta 1935. Miljuš je stigao u Moskvu i istraga je nastavlje-
na u CK VKP(b) i Kadrovskom odeljenju IKKI. Dva meseca kasnije, Delegaci-
ja KPJ na VII kongresu KI je, na osnovu svih saznanja, predložila je da CK
donese odluku „o potpunoj i bezrezervnoj rehabilitaciji Kuburića (Miljuša) i
njegove žene“, koju je 15. oktobra 1935. Politbiro potvrdio. Osim toga, po pre-
poruci CK ubrzo je postavljen za predavača na MLŠ, a kasnije je radio i kao
urednik u „Izdavačkoj zadruzi inostranih radnika u SSSR“. Šta se dalje dešavalo
nije poznato, izuzev da je sredinom oktobra 1937. oslobođen rada na MLŠ.
bio član desno-trockističke terorističke organizacije koja je težila da u svoje
ruke uzme rukovodstvo Kominterne i njenih sekcija osuđen na streljanje uz
Streljan 19. aprila 1939. u Moskvi, a njegovo telo je kremirano u
Moskovskom krematorijumu na Donskom groblju.
MILJUŠ ZORA – КУБУРИЧ НАДЕЖДА ЮЛЬЕВНА

Rođena 1891, Ruma (AP Vojvodina – Srbija), Srpkinja, iz zanatlijske po-
rodice, srednje obrazovanje – novinar, član KPJ od 1923. godine. Posle očeve
smrti izvesno vreme živela je sa majkom i sestrom, a zatim kod sestre u Mađar-
skoj i Beču. Godine 1922. udala se za Simu Miljuša i uskoro došla u Beograd.
Uključivši se u rad ilegalne KPJ, od 1923. do 1926. bila je angažovana u partij-
skoj tehnici. Od 1926. radila je kod beogradskog dopisnika agencije „Rojter“, a
kasnije bila prevodilac u redakciji lista „Novosti“. Uhapšena je u toku avgustov-
ske provale beogradske partijske organizacije 1929. godine, ali je nakon dvome-
sečnog zatvora puštena i zajedno sa mužem osuđena na konfinaciju u mesto
Lušci Palanka. Kada je u novembru 1933. zbog teške bolesti oslobođena konfi-
nacije, vratila se u Beograd, a sredinom 1934. na zahtev CK KPJ ilegalno otišla
u Beč. Radeći u tehnici CK KPJ, ovde je ostala godinu dana. Neposredno po
dolasku u Beč bila je podvrgnuta partijskoj istrazi CK povodom optužbi podig-
nutih 1926–1927. a i kasnije, da je provokator i zajedno sa mužem sarađivala sa
beogradskom policijom.
U Moskvu je došla 29. jula 1935. i ovde se nastanila. Pošto je partijska
istraga CK VKP(b) i Kadrovskog odeljenja IKKI bila okončana, Politbiro CK
KPJ je 15. oktobra 1935. godine doneo odluku o „potpunoj i bezrezervnoj reha-
bilitaciji“. Tada se zaposlila u Jugoslovenskoj sekciji Izdavačkog preduzeća
194
„Inostranij rabočij“ kao sekretar i pomoćnik urednika i tu je ostala do decembra
1937. kada je otpuštena.
Uhapšena 19. jula 1938. godine.
Odlukom OS pri NKVD SSSR od 3. aprila 1939. pod optužbom za pro-
vokatorsko delovanje osuđena na 8 godina zatočenja u popravno-radnom logo-
ru. Kaznu je izdržavala u logoru Vorkutstroja „Intaugolj“ (Komi ASSR).
Petnaest dana ranije, prihvatajući tadašnje ocene zvaničnih sovjetskih
organa o represiranim jugoslovenskim komunistima, odlukom Centralnog ruko-
vodstva KPJ od 19. marta 1939. isključena je iz partije sa grupom „bivših ruko-
vodećih, frakcionaških i antipartijskih elemenata“.
Po izdržanoj kazni oslobođena je 11. novembra 1946. i upućena na pri-
nudni boravak u naselje Kanin Nos, nedaleko od mesta Pečora, železnička sta-
nica Kožva (Komi ASSR).
Ponovo je uhapšena 12. septembra 1950. godine. U toku istrage je umrla
2. decembra u zatvoru od infarkta.
Rehabilitovana 16. juna 1951. i 25. aprila 1989. odlukama OS pri MGB
SSSR GVT SSSR.
MIOČINOVIĆ SAVELIJ – МИОЧИНОВИЧ САВЕЛИЙ

АДАМОВИЧ
Rođen 1894, Mačkovo Selo – Petrinja (Hrvatska), Srbin, iz radničke po-
rodice, niže obrazovanje. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski po-
danik bio je mobilisan, upućen na front, gde je 1915. zarobljen. Kao ratni zarob-
ljenik otpremljen je u unutrašnjost Rusije i ovde ostao. Zasnovao je porodicu
(žena i dvoje dece), a kasnije primio državljanstvo Sovjetskog Saveza. Od 1932.
živeo je u Južno-Kazahstanskoj oblasti i radio u rudniku kamenog uglja „Len-
ger“ kao šef transporta.
Rešenjem trojke UNKVD za Južno-Kazahstansku oblast od 28. novembra
1937. pod optužbom da je kao član kontrarevolucionarne trockističko-špijunske
organizacije prikupljao i dostavljao špijunska obaveštenja i namerno izazivao
nezadovoljstvo radnika ne obezbeđujući potreban materijal za rad rudnika osu-
đen na streljanje.
Rehabilitovan 16. februara 1957. odlukom PJKO.
MIRKOVIĆ DRAGIĆ – МИРКОВИЧ ДРАГИЧ РАДОСЛАВОВИЧ

Rođen 1882, Podgorica (Crna Gora), Srbin, visoko obrazovanje – inže-
njer. Osnovno obrazovanje dobio je u parohijskoj školi, posle koje je tri godine
pohađao gimnaziju, a potom završio viši tečaj tehnike u Tehničkoj školi u Pod-
gorici. Krajem leta 1902. godine, pošto je stekao zvanje inženjera tehnike uže
specijalnosti, vlada Crne Gore poslala ga je u Rusiju na praktični rad na železni-
ci. Zaposlio se na bivšoj Nikolajevskoj železnici, u glavnoj radionici za lokomo-
tive kao bravar praktikant, da bi kasnije radio kao mašinist i ovde ostao. Zasno-
195
vao je porodicu, a 1921. primio državljanstvo Sovjetske Rusije. Gde je boravio
tokom 20-tih godina nije poznato. U vreme hapšenja živeo je u Ufi (Baškirska
ASSR) i radio u Upravi „Bašželdorstroj“ kao stariji inženjer.
Uhapšen 9. aprila 1931. pod optužbom za špijunažu i kao „lažni struč-
njak“.
Umro u toku istrage 6. juna 1931. u Ufimskoj tamnici od galopirajuće tu-
berkuloze.
Rehabilitovan 3 (6) avgusta 1992. odlukom VP PUVO.
MIRKOVIĆ MIROSLAV
Rođen 1918, Beograd (Srbija), Jugosloven. Nije poznato odakle je, kada i
kako dospeo u Nemačku. U vreme hapšenja živeo je u selu Wielhelmshof u
pokrajini Brandenburg i radio u svojoj obućarskoj radonici.
Presudom Vojnog tribunala vojne jedinice br. 32575 od 23. marta 1951.
pod optužbom za kontrarevolucionarnu agitaciju i propagandu među mesnim
žiteljima osuđen na 25 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je
izdržavao u Usollagu u Permskoj oblasti. Rešenjem VK VS SSSR od 23. de-
cembra 1954. prevremeno je oslobođen daljeg izdržavanja kazne.
Rehabilitovan 15. januara 1999. odlukom GVP.
MITROŠEVIĆ (MITRAŠEVIĆ?) DRAGOMIR – МИТРОШЕВИЧ

ДРАГОМИР ТИХОНОВИЧ
Rođen 15. aprila 1893. u selu Mačkovec – Brčka, treba Mačkovac – Brč-
ko (Bosna i Hercegovina), iz seljačke porodice, niže obrazovanje, član VKP(b)
1927–1934. godine. Do 1914. živeo je sa roditeljima i bavio se zemljoradnjom.
ćen na front, a 1915. pao u rusko zarobljeništvo. Kao ratni zarobljenik otprem-
ljen je u Rusiju, gde je u gradu Sizrani radio kod seljaka – kulaka. U leto 1918.
u Samari je stupio u srpski puk i učestvovao u borbama protiv Crvene armije.
Zarobljen je 1920. u Krasnojarsku i osuđen na tri godine zatvora zbog potpalji-
vanja magacina. Po izdržanoj kazni otišao je u Uderejski rejon i u naselju Pit-
Gorodok proživeo do hapšenja radeći kao elektromonter.
Uhapšen 15. marta 1938. pod optužbom za špijunsko-diverzantski rad
kao agent jugoslovenske obaveštajne službe. Tokom istrage u zatvoru je proveo
oko 11 ½ meseci.
Umro je 11. februara 1939. u zatvorskoj bolnici od upale pluća u Jenisejsku.
Rehabilitovan 6. novembra 2002. odlukom TKK.
MLAKER MARTIN – МЛАКЕР МАРТЫН ГРИГОРЬЕВИЧ

Rođen 4. novembra 1886. u mestu Gonobic u Austriji, verovatno Gono-
bik (Slovenija), Austrijanac, niže obrazovanje. Tokom 1907–1909. služio je
vojni rok, a zatim radio na očevom imanju. Početkom Prvog svetskog rata kao
austrougarski podanik bio je mobilisan i upućen na front. Zarobljen je 4. februa-
196
ra 1915. kod Jaroslava i sa drugim ratnim zarobljenicima otpremljen u Turke-
stan. Krajem 1915. dospeo je u Ukrajinu, gde je u Kijevskoj oblasti radio na
imanju jednog veleposednika kao kočijaš. Nakon Oktobarske revolucije 1917.
godine ostao je na ovom posedu, zasnovao porodicu (žena i dvoje dece) i počeo
raditi samostalno. U vreme planskog preseljavanja stanovništva, 1927. nastanio
se u Daleko-Istočnom kraju u selu Avtonomovka u Amurskoj oblasti. Ovde je
1933. stupio u kolhoz „Krasnij borec“ i radio kao konjušar. Primio je državljan-
stvo Sovjetskog Saveza, a za uspešan rad 1935. i 1937. bio je nagrađivan.
Uhapšen 12. avgusta 1938. pod optužbom za kontrarevolucionarno delo-
vanje. Pod istragom u tamnici Blagoveščenska proveo je 6 meseci – rešenjem
UNKVD za Amursku oblast od 22. februara 1939. istražni postupak je obustav-
ljen zbog nedostatka dokaza, a on oslobođen.
Rehabilitovan 31. avgusta 2004. odlukom PAO.
MLINARIČ BOŽIMIR – МЛИНАРИЧ БОЖИМИР ПАВЛОВИЧ

Rođen 6. novembra 1885, selo Zgornji Žerjavci – Lenart v Slovenskih
Goricah (Slovenija), Slovenac, niže obrazovanje – rudar, član KPJ od 1919, KP
Nemačke od 1921. godine. Posle generalnog štrajka rudara u Sloveniji, krajem
1920. emigrirao je u Nemačku, odakle je nakon kraćeg vremena prešao u Fran-
cusku. Bio je partijski aktivan među radnicima kako u Nemačkoj tako i u Fran-
cuskoj, zbog čega je više puta hapšen. Pošto je 1927. morao da napusti Francu-
sku, vraTjO se u Nemačku i radio kao rudar.
U Sovjetski Savez je došao sa ženom i dvoje dece u decembru 1931. na
osnovu ugovora o radu u sovjetskoj industriji uglja. Upućen je u mesto Anžero-
Sudžensk (Kemerovska oblast), gde je radio kao rudar–kopač u oknu kombinata
„Kuzbasugolj“. Državljanstvo SSSR primio je 1936. godine kada je penzionisan
kao invalid.
Odlukom Komisije NKVD i Javnog tužioca SSSR od 3. januara 1938.
Rehabilitovan 30. avgusta 1957. odlukom VT VVO.
Mlinaričevi sinovi Ivan i Viktor vratili su se u Jugoslaviju sa jugosloven-
skom tenkovskom brigadom 1944. godine, a žena Jelena 1948. godine.
MOKAČEVIĆ JOLE (IVAN) – МОКАЧЕВИЧ ИОЛЛЕ (ИВАН)

ИЛЬИЧ
Rođen 1. januara 1898, selo Čerenci – Plevlja (Crna Gora), Crnogorac, iz
seljačke porodice. U Sovjetski Savez dospeo je ilegalno 1926. iz Poljske. Ovde
je ostao i kasnije zasnovao porodicu. Gde je živeo i čime se bavio narednih
godina nije poznato. U vreme hapšenja sa ženom i kćerkom živeo je u Ufi
(Baškirska ASSR) i bio nezaposlen.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 20. aprila 1939. pod optužbom za kle-
vete izrečene na račun rukovodilaca partije i vlade i širenja glasina o predstoje-
197
ćem porazu SSSR u ratu sa kapitalističkim zemljama osuđen na 8 godina zato-
čenja u popravno-radnom logoru.
Rehabilitovan 5. maja 1989. odlukom PRB.
MOLNAR PETAR – МОЛНАР ПЕТР МАРТЫНОВИЧ
Rođen 1890. u selu Madaraš u Almaševskom srezu, možda selo Madara-
ševec – Aljmaš (Hrvatska), Mađar, iz seljačke porodice, niže obrazovanje. Po-
četkom Prvog svetskog rata bio je mobilisan u minerski radni bataljon sa kojim
je radio u Hrvatskoj i Srbiji na obnovi utvrđenja i odbrambenih položaja. Godi-
ne 1916. sa bataljonom je upućen na ruski front, gde je 31. avgusta zarobljen.
Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju u logor ratnih zarobljenika u Niž-
njem Tagilu, a odavde prebačen u Turinsk i Išim. Kada su u februaru 1918. ratni
zarobljenici bili oslobođeni, ostao je u Sovjetskoj Rusiji, zasnovao porodicu i
primio državljanstvo SSSR. Od 1930. živeo je u rejonu grada Adler (selo Mo-
nastir) u Krasnodarskom kraju i radio kao ekonom u magacinu šumskog seljač-
kog sovjeta.
Rešenjem Vojnog tribunala vojske NKVD za Krasnodarski kraj od 29.
juna 1942. pod optužbom da je u vreme napada Nemačke na Sovjetski Savez
među licima u svom okruženju sistematski širio kontrarevolucionarne glasine,
hvalio fašističku Nemačku i klevetao sovjetsku štampu osuđen na pet godina
Rehabilitovan 28. decembra 1992. odlukom OP KDK.
MONTILJO JAKOV – МОНТЫЛЬЯ ЯКОВ ИУДОВИЧ

(МАРКОВИЧ)
Rođen 1896, Sarajevo (Bosna i Hercegovina), Jevrejin, iz radničke poro-
dice. Posle završene osnovne škole u Sarajevu, radio je kao kelner u restoranu
„Nacional“ i kafani „Park“. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski
podanik služio je vojni rok, a zatim bio mobilisan i upućen na Istočni front.
Godine 1917. pao je u rusko zarobljeništvo i kao ratni zarobljenik otpremljen u
Rusiju. Ovde je ostao, zasnovao porodicu, a 1930. primio državljanstvo Sovjet-
skog Saveza. Živeo je u Kujbiševu i bio zaposlen kao konjušar. Po izbijanju
Drugog svetskog rata, u avgustu 1941. je mobilisan. Kao borac 3. Kujbiševskog
radnog bataljona radio je na izgradnji odbrambenih utvrđenja na Smolenskom
pravcu, ali nakratko. Već u oktobru zarobili su ga Nemci, prebacili u Austriju,
gde u stalagu br. 17a proveo do maja 1945. kao prevodilac i policajac.
Presudom VT PVS od 5. februara 1947. osuđen na 8 godina zatočenja u
popravno-radnom logoru uz konfiskovanje imovine. Kaznu je izdržavao u A-
murlagu u Habarovskom kraju. Iz logora je prevremeno pušten 14. septembra
1954. godine.
Rehabilitovan 30. oktobra 1957. odlukom VS SSSR.
Posle puštanja na slobodu ostao je u Sovjetskom Savezu i živeo u rejonu
grada Ketovo u Kurganskoj oblasti.
198
MOŽINA FRANC – МОЖИН ФРАНЦ ИВАНОВИЧ
Rođen 1891, Slavina – Litija (Slovenija), Slovenac, iz službeničke poro-
dice, visoko obrazovanje. Školovao se u Rimu gde je završio vojnu akademiju.
ćen na front i već 20. oktobra 1914. zarobljen. Kao ratni zarobljenik sa grupom
oficira otpremljen je u Petropavlovsk u Omskoj oblasti, gde je nekoliko meseci
radio na imanju jednog veleposednika. Tokom septembra 1916-oktobra 1918.
bio je u oficirskom logoru ratnih zarobljenika u Tobolskoj oblasti. Od oktobra
1918. do 1921. služio je u beloj armiji Češko-Jugoslovenskog puka u činu pot-
poručnika u Tomsku i Nižneudinsku. Kada je došlo do raspada bele armije pre-
dao se Crvenoj armiji. Pošto je u jesen 1921. demobilisan otišao je u Kra-
snojarsk, ovde se nastanio, zasnovao porodicu i proživeo 10 godina radeći kao
stariji knjigovođa „Gubtransa“. U oktobru 1931. prešao je u Kemerovo i ostao
do hapšenja kao glavni knjigovođa direktorata Kemerovskog GRES-A.
Rešenjem Vojnog kolegijuma VS SSSR od 25. oktobra 1938. pod optu-
žbom za špijunažu i antisovjetsku agitaciju osuđen na 25 godina zatvorskog
zatočenja. Kaznu je izdržavao do 22. jula 1939. u Zlatoustovskoj tamnici, a
zatim upućen u Solovjeckuju tamnicu.
Po drugi put osuđen 8. septembra 1941. odlukom Vojnog kolegijuma VS
SSSR pod optužbom za antisovjetsku agitaciju na streljanje.
Rehabilitovan 3. februara 1966. odlukom Vojnog kolegijuma VS SSSR.
MRAVINOK ILIJA – МРАВИНОК ИЛЬЯ ИВАНОВИЧ

Rođen 1892, Sinac – Otočac (Hrvatska), Hrvat, iz seljačke porodice, niže
obrazovanje – radnik, polupismen. U potrazi za poslom 1907. dospeo je u Ame-
riku, gde je živeo i radio dvadesetak godina. Ovde se uključio u radnički pokret,
do 1921. bio je član KP Amerike. Krajem leta 1932. sa grupom radnika napus-
TjO je SAD i u septembru došao na rad u Sovjetski Savez. U vreme hapšenja sa
porodicom živeo je u Moskvi, imao državljanstvo SSSR i radio na izgradnji
metroa u rudarskom oknu 82 kao betonirac.
tamnici u Moskvi.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 24. juna 1938. pod optužbom za špi-
junažu osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je
izdržavao u Sevvostlagu u Magadanskoj oblasti.
Umro 10. juna 1939. u logoru.
MULLEJ FRANC – МУЛЛЕЈ ФРАНЦ ЈОСИФОВИЧ
199
Rodjen 1902, Vigaun (?), Jugosloven. Nije poznato kada je i odakle do-
šao u Rusiju. Živeo je u gradu Satka u Čeljabinskoj oblasti i radio u zavodu
Magnezit – Magneznolniceh kao stariji majstor.
Uhapšen 16. februara 1938. i osudjen 29. marta 1938. na smrtnu kaznu.
MURN FRANC – МУРН ФРАНЦ ФРАНЦЕВИЧ

Rođen 1888, Trbovlje (Slovenija), Jugosloven, iz rudarske porodice,
srednje obrazovanje – rudar. Kao dečak otišao je sa roditeljima u Nemačku, gde
je završio 7-godišnju školu, a zatim od 1902. radio u rudnicima Nemačke, Ho-
landije, Alzasa i Lotaringije.
U Sovjetski Savez dospeo je 1932. na osnovu ugovora sa Sovjetskim
trgovinskim predstavništvom u Berlinu za rad u industriji uglja. Radio je u An-
žero-Sudženskim rudnicima u Zapadnom Sibiru, u rudniku bakra u Krasnoural-
sku u Sverdlovskoj oblasti, a tokom 1937. u rudniku „Kalinjina“ u mestu Guba-
ha u Permskoj oblasti. Posle penzionisanja 1938. godine, ovde je ostao sa že-
nom i zaposlio se u srednjoj školi kao predavač nemačkog jezika.
Uhapšen 26. juna 1941. pod optužbom za špijunažu i antisovjetsku pro-
pagandu. Dva meseca kasnije, rešenjem UNKVD za Molotovsku oblast optužba
je prekvalifikovana – optužen je samo za antisovjetsku propagandu.
Umro u toku istrage 6. septembra 1941. u bolnici NKVD br. 1 Molotov-
ske oblasti.
Rehabilitovan 4. januara 2001. odlukom PPO.
MUŠKARDIN FILIP – МУШКАРДИН ФИЛИПП ДЫНКEВИЧ

Rođen 11. januara 1895. u selu Ustrinja, grad Kerš u provinciji Ustrija,
verovatno Istria odnosno Istra (Hrvatska), Hrvat, iz seljačke porodice, samouk.
Počeo je da radi već 1908. godine kao raznosač, a zatim je služio u trgovačkoj
mornarici društva Austrija-Amerika. Početkom Prvog svetskog rata kao austro-
ugarski podanik bio je mobilisan i upućen na front. Vojevao je na italijanskom i
ruskom frontu, gde je 1916. pao u rusko zarobljeništvo. Kao ratni zarobljenik
otpremljen je u Rusiju i ovde ostao. Posle puštanja iz zarobljeništva zasnovao je
porodicu (žena i dvoje dece), a 1920. primio državljanstvo Sovjetske Rusije. Do
hapšenja živeo je na železničkoj stanici Šumerlja – Čuvašska ASSR na raskr-
snici Piner Kazanjske železnice i radio desetar na utovaru i istovaru.
Rešenjem NKVD i Javnog tužioca SSSR od 30. juna 1938. pod optužbom
da je kao agent poljske obaveštajne službe sprovodio antisovjetsku agitaciju
među licima neprijateljski raspoloženim prema sovjetskoj vlasti u cilju podri-
vačkog delovanja u transportu, osuđen na streljanje.
Streljan 7. jula 1938. godine.
Rehabilitovan 24. decembra 1957. odlukom VT PRVO.
NAGLER GRIGORIJE – НАГЛЕР ГРИГОРИЙ ЛЬВОВИЧ
200
Rođen 1888. u selu Rudnik u Sloveniji, Jevrejin, iz službeničke porodice,
visoko obrazovanje – ekonomist i finansijski stručnjak. Školovao se u Beču, gde
je posle srednje škole završio Finansijsko-ekonomski fakultet, a zatim se zapo-
slio. Godine 1922. prešao je u Nemačku i bio član Komunističke partije.
U Sovjetski Savez je došao 1924. godine na predlog KP Nemačke kao fi-
nansijski stručnjak. Sa porodicom se nastanio u Moskvi i učlanio u RKP(b).
Tokom narednih godina bio je na rukovodećim položajima u Prombanci i
Gosbanci SSSR, o od početka 1930. godine u Narkomfin SSSR. Isključen je iz
partije, verovatno, sredinom 30-tih godina „zbog veza sa neprijateljima naroda“.
U vreme hapšenja radio je u preduzeću „Giprokonserva“ kao stariji planer.
Uhapšen 3. septembra 1937. pod optužbom za špijunažu i antisovjetsku
propagandu. Pod istragom u Taganskoj tamnici u Moskvi proveo je oko 28 me-
seci – rešenjem Istražnog odeljenja UNKVD za Moskovsku oblast od 13. janua-
ra 1940. isledni postupak je obustavljen, a on pušten na slobodu.
Rehabilitovan 10. jula 1957. odlukom Prokurature MVO.
NAGULJEVIĆ ILIJA – НАГУЛЕВИЧ ИЛЬЯ ВЕНИАМИНОВИЧ

Rodjen 22. jula 1890, selo Crenaja (Jugoslavija), verovatno Crepaja –
Kovačica (Srbija), Srbin, iz seljačke porodice, niže obrazovanje. Nije poznato
odakle je, kada i kako došao u Rusiju. Nastanio se u Krasnodaru, zasnovao po-
rodicu (žena i dvoje dece), radio je kao časovničar u radionici preduzeća „Re-
kord“ br.1 i primio državljanstvo SSSR.
Rešenjem trojke UNKVD za Krasnodarski kraj od 28. septembra 1938.
pod optužbom da je od 1935. godine kao agent poljske obaveštajne službe ak-
tivno je sprovodio špijunski i diverzantski rad i pripremao terorističke akcije
protiv ...Vorošilova, osuđen na smrtnu kaznu.
Streljan 5. oktobra 1938. u Krasnodaru.
Rehabilitivan 9. septembra 1957. odlukom Vojnog suda Severno-Kav-
kaskog vojnog okruga.
NAJTHEFER HENRIH – НЕЙТХЕФЕР ГЕНРИХ КАРЛОВИЧ

Rođen 2. novembra 1894, Beška – Inđija (AP Vojvodina – Srbija), Ne-
mac, iz seljačke porodice, niže obrazovanje. Kao austrougarski podanik 1914. i
1915. služio je vojni rok, 1916. upućen na front, gde je zarobljen i kao ratni
zarobljenik otpremljen u Rusiju. Kada je 1918. oslobođen iz zarobljeništva,
primio je državljanstvo Sovjetske Rusije, naselio se u Petrozavodsku (Karelska
ASSR), zasnovao porodicu (žena i kćer) i do hapšenja radio kao pomoćnik ma-
šiniste u depou železničke stanice.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužilaštva SSSR od 10. januara
1938. pod optužbom da je bio član špijunsko-diverzantske grupe u depou želez-
ničke stanice Petrozavodska i za kontrarevolucionarnu nemačku nacionalističku
agitaciju osuđen na streljanje.
201
NASTIĆ NIKOLA – НАСТИЧ НИКОЛАЙ МИХАЙЛОВИЧ

Rođen 1891, selo Dolna Belica – Struga (Makedonija). U Rusiju je
dospeo 1919. kao ratni zarobljenik. Gde se nastanio i čime se bavio nije pozna-
to. Pred hapšenje živeo je u Odesi i radio kao brigadir u kolhozu „Perekopska
divizija“.
radnom logoru.
Rehabilitovan 10. januara 1957. odlukom Prezidijuma OOS.
NEIMAROVIĆ SAVO – ЛЕШИЧ ПЕТР МИХАЙЛОВИЧ; pseud. Mi-

ronović
Rođen 15. juna 1896, Mostar (Bosna i Hercegovina), Srbin, iz radničke
porodice, niže obrazovanje – bravarski radnik, član KPJ od 1919. godine. Bio je
aktivan u Savezu metalskih radnika i 1919–1924. član njegovog rukovodstva.
Od sredine 20-tih godina angažovan je u radu ilegalne KPJ, 1925–1926. sekre-
tar je Mesnog, a 1926–1928. Okružnog komiteta u Mostaru. Zbog aktivnog
sindikalnog i komunističkog delovanja nekoliko puta je hapšen, u zatvorima
proveo oko godinu i po dana. Krajem jeseni 1928. prešao je u ilegalnost. Kao
delegat partijske organizacije Bosne i Hercegovine prisustvovao je IV Kongresu
KPJ održanom u Drezdenu (1928), a potom upućen na partijsko školovanje u
Sovjetski Savez.
Tokom 1929–1931. pohađao je MLŠ u Moskvi. Član je VKP(b) od 1929.
godine. Po završenom školovanju, živeo je u Gorkovskoj oblasti u gradu Viksa i
radio u Viksastroju. Pošto je nervno oboleo, u proleće 1933. došao je u Moskvu.
Poslat je na Krim, odakle se posle višemesečnog lečenja vraTjO na rad u Vik-
sastroj, mada ne zadugo. Kada je u septembru 1934. ponovo stigao u Moskvu,
smešten je u psihijatrijsku bolnicu, ali je ubrzo otpušten, a u međuvremenu je
penzionisan.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 8. aprila 1935. bio je upućen na pri-
nudno lečenje. Novom odlukom istog organa od 31. marta 1940. preveden je na
opšte građansko lečenje.
NEVSKAJA ZORA – НЕВСКАЯ ЗАРЯ АЛЕКСАНДРОВНА

Rođena 10. decembra 1924, Moskva (Rusija), student Istorijskog fakulte-
ta Moskovskog državnog univerziteta, član Komsomola. Kćerka je Nadežde
Mihajlović i Josipa Čižinskog-Gorkića, jednog od sekretara CK KPJ.
Uhapšena 12. oktobra 1944. zajedno sa majkom.
202
antisovjetsku agitaciju osuđena na tri godine zatočenja u popravno-radnom lo-
goru.
Rehabilitovana 29. novembra 1956. odlukom Sudskog kolegijuma za kri-
Posle oslobođenja iz logora živela je sa majkom u Lenjingradu.
NIKIČIĆ (NIKITIĆ) STEFAN – НИКИЧИЧ (НИКИТИЧ) СТЕФАН

ФРАНЦЕВИЧ
Rođen 30. decembra 1893, selo Slobodnica – Slavonski Brod (Hrvatska),
Hrvat, srednje obrazovanje. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski
podanik pozvan je u vojsku – završio je nižu oficirsku školu i u činu kaplara
dospeo na front u Galiciju, gde je pao u rusko zarobljeništvo. Do 1916. bio je u
Caricinu, a potom uključen u Srpski dobrovoljački korpus s kojim se obreo na
bugarskom frontu. Pošto je uskoro bio ranjen, upućen je na lečenje u Moskvu,
odakle se početkom 1917. vraTjO u srpsku vojsku koja se nalazila u Odesi.
Tokom leta 1917. stupio je u 1. slavenski dobrovoljački bataljon, koji je posle
Oktobarske revolucije prešao na stranu Crvene armije. Po rasformiranju bata-
ljona, u aprilu 1918. otišao je u Moskvu i radio kao prevodilac literature pri
Kominterni. Godine 1920. vraTjO se u zemlju, ali nakratko. Već 1923. ponovo
je u Moskvi i ovde ostaje. Stupio je na rad u miliciju, od 1931. bio član VKP(b)
i primio državljanstvo Sovjetskog Saveza. U vreme hapšenja sa porodicom (že-
nom i kćerkom) živeo je u Moskvi i radio u 24. odeljenju milicije kao načelnik.
tamnici u Moskvi.
nažu osuđen na 8 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Za vreme izdr-
žavanja kazne lekarska komisija proglasila ga je za invalida.
Umro 1943. u logoru u Sibiru.
NIKOLAJEVIĆ ALEKSANDRA – НИКОЛАЕВИЧ АЛЕКСАНДРА

СЕРГЕЕВНА
Rođena 1902, Šabac (Srbija), Srpkinja, član VKP(b) 1920–1927. godine.
U Rusiju je dospela kao dete pre Prvog svetskog rata. Tokom 1914–1940. sa
porodicom je živela u Taškentu (Uzbekistan), a zatim izvesno vreme boravila u
Irkutsku, odakle je 1940. prešla u Kijev (Ukrajina). Prilikom evakuacije iz Kije-
va, u septembru 1941. došla je u Sverdlovsk, zaposlila se u tramvajskom depou
kao vozač tramvaja i primila državljanstvo Sovjetskog Saveza.
Uhapšena 22. oktobra 1941. godine.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 28 (22) februara 1942. pod optužbom
za antisovjetsku agitaciju osuđena na 10 godina zatočenja u popravno-radnom
logoru.
Rehabilitovana 29. marta 1989. odlukom PSO.
203
NIKOLIĆ PETAR – НИКОЛИЧ ПЕТР АЛЕКСАНДРОВИЧ
Rođen 31. oktobra 1893. u Bosni (Bosna i Hercegovina), Srbin, iz siro-
mašne seljačke porodice, niže obrazovanje – najamni radnik, kasnije službenik.
Kao 15-godišnji dečak počeo je da radi u najam. Početkom Prvog svetskog rata
kao austrougarski podanik pozvan je u vojsku, a 1916. pao je u rusko zaroblje-
ništvo. Oko dve godine proveo je u logoru ratnih zarobljenika kod Kijeva. Od
januara 1918. služio je u Crvenoj armiji i vojevao u Ukrajini, Astrahanskom
kraju i Turkmenistanu. Godine 1921. završio je kurs Crvene armije 2. jugoslo-
venskog odeljenja u Moskvi, a zatim otišao u Ašhabad. Ovde se nastanio, stupio
u Savez potrošačkih zadruga i kasnije zasnovao porodicu (žena i dvoje dece).
Radeći na rukovodećim mestima u Savezu, 14 godina je proveo u mnogim gra-
dovima i rejonima Turkmenistana. Sredinom 1935. bio je nakratko opunomoće-
nik za nabavke u Srednje-Volžskom kraju, a potom u Kujbiševu. U vreme hap-
šenja radio je kao komercijalni direktor u Savezu prodavaca povrća i fabrici
kotlova.
Rešenjem trojke UNKVD za Kujbiševsku oblast od 31. decembra 1937.
pod optužbom za učešće u kontrarevolucionarnoj belogardejskoj organizaciji
u Onegskom logoru NKVD u Arhangelskoj oblasti.
Rešenjem UNKVD za Kujbiševsku oblast od 27. januara 1939. izrečena
kazna je ukinuta zbog nedostatka dokaza, uz naređenje da se odmah pusti na
slobodu.
Rehabilitovan na osnovu Zakona od 18. oktobra 1991. godine.
NOVAKOVIĆ KOSTA – ДРАГАЧЕВАЦ ПЕТР ПЕТРОВИЧ; pseud.

P. Petrović, Dragačevac, Stanić, Mihailović, Damjan i A. P. Berte
Rođen 3. juna 1886, Čačak (Srbija), Srbin, iz siromašne zanatlijske poro-
dice, visoko obrazovanje – profesor, novinar, publicist i profesionalni partijski
radnik, član SSDP od 1907, a KPJ 1919. godine. Gimnaziju je završio 1905. u
Čačku uz rad u očevoj radionici, a biologiju 1913. na Filozofskom fakultetu u
Beogradu uz davanje privatnih časova. Socijalističkom pokretu pristupio je
1903. još kao gimnazijalac, od 1907. i formalno je član SSDP. Učestvovao je u
Prvom svetskom ratu do sredine 1917 (kao rezervni kapetan II klase), kada je
prešao u Francusku. U Parizu je delovao u redovima srpske socijalističke emi-
gracije – radio je na osnivanju Komiteta SSDP u Francuskoj i bio sekretar Rad-
ničke komore za Srbiju u Parizu. Kada se u aprilu 1919. vraTjO u Beograd,
odmah se uključio u pokret i uskoro postao jedan od istaknutih aktera jugoslo-
venskog revolucionarnog radničkog pokreta. Učesnik je u osnivanju KPJ i na
svim njenim kongresima i konferencijama (1919–1924), komunistički narodni
poslanik, član centralnog partijskog rukovodstva i jedan od vođa levice u KPJ.
204
Kao delegat KPJ učestvovao je na I proširenom plenumu IKKI i IV kongresu KI
u Moskvi i bio član delegacije Kominterne na Konferenciji predstavnika triju
internacionala u Berlinu (1922). Zbog komunističkog delovanja često je hapšen
i proganjan, 1924. osuđen na 6 meseci zatvora, a 1926. na pet godina robije. Uz
pomoć partije u januaru 1927. pobegao je iz zatvora i prebačen u Beč, odakle je
otišao u Sovjetski Savez.
U Moskvu je dospeo 19. maja 1927. godine. Ubrzo je dobio status poli-
tičkog emigranta i preveden je u članstvo VKP(b). Narednih meseci bio je pred-
stavnik KPJ u Zemaljskom sekretarijatu IKKI za balkanske zemlje. Godine
1928. upućen je u Berlin na rad u Balkansku komunističku federaciju, bio je
sekretar komunističke frakcije u Komitetu nacionalno-revolucionarnih organi-
zacija Balkana. Kada je krajem leta 1931. opozvan, vraTjO se u Moskvu i radio
u Izvršnom komitetu MOPR. Tokom partijske provere članova KPJ 1932. is-
ključen je iz partije zbog frakcionaškog delovanja i potom otpušten iz MOPR.
Teško pogođen ovom kaznom, tražeći njeno preispitivanje, upuTjO je niz pred-
stavki partijskim instancama. Iako je odlukom CK KPJ 1935. vraćen u partiju,
ostao je politički potpuno slomljen čovek. Početkom oktobra 1936. bio je uklju-
čen u grupu oko 150 jugoslovenskih komunista, za koje je rukovodstvo KPJ, u
okviru plana za smanjenje jugoslovenske komunističke emigracije u SSSR,
tražilo saglasnost nadležnih instanci Kominterne da se vrate na rad u zemlju.
Veliki talas čistki koji je uskoro nastupio, omeo je realizovanje ovog plana.
Radeći kao pomoćni radnik u 15-tom Grafičkom zavodu, u vreme hapšenja
živeo je u jednom „sirotinjskom sobičku“, narušenog zdravlja i u teškim materi-
jalnim uslovima.
Uhapšen 19. jula 1938. u Moskvi.
da je bio član desno-trockističke terorističke organizacije koja je nameravala da
u svoje ruke uzme rukovodstvo Kominterne i njenih sekcija, osuđen na strelja-
nje uz konfiskovanje imovine.
Rehabilitovan 10 juna 1958. odlukom VK VS SSSR.
NOVOSEL ROBERT – НОВОСЕЛ РОБЕРТ СЕМЕНОВИЧ

Rođen 1889, Zara, sada Zadar (Hrvatska), Jugosloven, iz radničke poro-
dice, nepotpuno niže obrazovanje – bravar. Ostavši rano bez oca, već kao 16-
godišnji dečak počeo je da radi u najam. Godine 1907. dospeo je u Italiju, oda-
kle je, posle izučenog bravarskog zanata u Milanu, otišao u Argentinu. Radeći
kao radnik na utovaru, ovde se zadržao godinu dana, a potom se 1910. obreo u
205
Americi. Narednih 11 godina proveo je u Pitsburgu na radu u čeličani, a posle
bolesti u San Francisku u brodogradilištu. Preko Američke kolonije „Kuzbas“ u
Njujorku, 1922. godine je po ugovoru upućen na rad u Sovjetski Savez. Dobivši
posao u rudniku u Kemerovu, već tokom 1923. je zasnovao porodicu i učlanio
se u RKP(b). U potrazi za boljom zaradom, krajem leta 1926. stigao je na Kam-
čatku, godinu dana kasnije prešao u Primorski kraj i sa ženom i četvoro dece
nastanio se u Vladivostoku. Primio je državljanstvo SSSR i do hapšenja radio je
kao bravar u Fabrici za izradu metalnih konzervi.
Uhapšen 27. jula 1938. pod optužbom za špijunažu. Pod istragom u
zatvoru je proveo godinu dana – rešenjem Uprave NKVD za Primorski kraj od
21. juna 1939. istražni postupak je obustavljen, a on oslobođen.
NURKEVIĆ (NURKOVIĆ) SAVELIJ – НУРКЕВИЧ (НУРКОВИЧ)

САВЕЛИЙ НИКОЛАЕВИЧ
Rođen 1888 (1890), Nevesinje (Bosna i Hercegovina), Hrvat, iz radničke
porodice, član VKP(b) od 1932. godine. U Rusiju je dospeo tokom Prvog svet-
skog rata. Živeo je u Krasnojarsku, gde je 25. avgusta 1920. pod optužbom za
kontrarevolucionarno delovanje osuđen na dve godine zatočenja u logoru. U
vreme hapšenja bio je direktor saobraćajnog ureda „Krajpotrsbsojuza“.
Uhapšen 3. juna 1938. godine. Pod istragom u zatvoru je proveo godinu
dana. Oslobođen 8. juna 1939. odlukom VS VT SibVO.
Rehabilitovan 14. maja 1998. odlukom Javnog Tužilaštva za Krasnojarski
kraj.
ODIĆ TADIJA – ОДИЧ ТАДЭ МАРКОВИЧ

Rođen 3. maja 1895, Banja Luka (Bosna i Hercegovina), Srbin, iz zana-
tlijske porodice, srednje obrazovanje, jugoslovenski internacionalist. Početkom
front, gde je 1916. pao u rusko zarobljeništvo. Otpremljen je u logor ratnih za-
robljenika u grad Darnicu u Ukrajini. Potkraj 1916. kao dobrovoljac prešao je u
Srpski dobrovoljački korpus i otišao na rumunski front. U Crvenu armiju stupio
je u februaru 1918. godine. Učestvovao je u „stepskom ešalonu“ – Internacio-
nalnom odredu pod rukovodstvom komesara Turgajske oblasti Alibija
Džangiljdina, koji je sredinom novembra 1918 (prešavši kroz stepu oko 3.5000
km) dopremio iz Moskve vojnu opremu crvenoarmejcima na Aktjubinski front
u Kazahstanu. Radeći kao blagajnik Vojnog komesarijata Turgajske oblasti, a
zatim kao član Operativnog štaba Aktjubinskog fronta, ovde je proveo oko dve
godine. Posle demobilizacije 1921. izvesno vreme ostao je u Kazahstanu, a po-
tom otišao u Uzbekistan. Živeo je i radio u Buhari, odakle je 1931. sa ženom i
pastorkom prešao u Taškent, gde je dve godine kasnije primio državljanstvo
Sovjetskog Saveza. U vreme hapšenja radio je kao glavni knjigovođa u Sovnar-
komu Uzbekistanske ASSR.
206
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 9. februara 1940. pod optužbom za an-
tisovjetsku klevetničku trockističku agitaciju protiv vođe naroda osuđen na tri
godine zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Uhto-
Ižemskom logoru u Uhti (Komi ASSR).
vična dela Vrhovnog suda Uzbekistanske ASSR
Posle puštanja na slobodu otišao je u Kijev i ovde živeo sa porodicom
kao penzioner. Umro je 29. septembra 1970. godine.
ONGARO ANTONIO DJOVANNI

Rođen 8. januara 1905, Fiume, sada Rijeka (Hrvatska), Italijan, iz seljač-
ke porodice, niže obrazovanje – tokar, član KP Italije od 1925, a KP Luksem-
burga i Francuske od 1926. godine.
U Sovjetski Savez je došao 24. marta 1934. iz Francuske, pošto je prog-
nan iz nekoliko zemalja, a u Italiji mu je pretila robija. Mesec dana kasnije,
rešenjem CLK MOPR od 22. aprila 1934. dobio je status političkog emigranta,
uz preporuku da mu se pruži pomoć i predloži da uzme državljanstvo SSSR.
Nastanio se u Moskvi i zaposlio u Elektrozavodu MTZ „Kujbišev“ kao tokar.
tamnici u Moskvi.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužioca SSSR od 2. avgusta 1938.
pod optužbom za špijunažu u korist jedne strane države osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 28. maja 1957. odlukom VK VS SSSR.
OREŠKI AGATA-JAGICA – ОРЕШКИ АГАТА СТЕПАНОВНА

Rođena 30. maja 1908, selo Vuglovec – Ivanec kod Varaždina (Hrvat-
ska), Hrvatica, iz radničko-seljačke porodice, niže obrazovanje – fabrička radni-
ca, član SKOJ od 1924. godine. Ostavši rano bez oca, odrasla je u Dečjem domu
za ratnu siročad u Zagrebu. Posle završene osnovne škole, izvesno vreme radila
je kao pomoćna bolničarka, potkraj 1923. prešla u Dugu Resu i zaposlila se u
„Domaćoj tvornici prediva i tkanja D. D." kao fabrička radnica. Od kraja 1925.
ponovo je u Zagrebu, gde je bila angažovana na tehničkim poslovima SKOJ.
Prilikom pogibije njenog muža Mije Oreškog, sekretara CK SKOJ, u sukobu s
agentima zagrebačke policije u Samoboru (1929) ranjena je i uhapšena. Posle
osmomesečnog zatvora, u poodmakloj trudnoći, uslovno je puštena. Uz pomoć
KPJ, nakon porođaja sklonjena je u Pakrac, gde je živela ilegalno oko godinu
dana. Početkom 1931. vratila se u Zagreb zbog kćerkine bolesti, ali je ubrzo
osuđena na 10 godina progonstva iz Zagreba u selo Desinić kod Krapine.
Posredstvom KPJ dobila je nove lične dokumente i zaposlila se u Sanatorijumu
za tuberkulozu u Brestovcu. Imajući u vidu njenu tešku situaciju, rukovodstvo
KPJ je krajem 1933. odlučilo da se pošalje u Sovjetski Savez.
207
Sticajem niza okolnosti, u Moskvu je stigla tek krajem oktobra 1935. go-
dine. Status političkog emigranta nije dobila, a CLK MOPR 3. decembra prepo-
ručila je da joj se pruži pomoć u lečenju, da uzme državljanstvo SSSR i ode u
Smolensk. Godinu dana kasnije, obrela se u Smolensku, odakle je prešla u grad
Ordžonikidze. Ovde se sa 8-godišnjim sinom Vladimirom nastanila, dobila po-
sao u Metalurškom zavodu „Krasnij Profinern“ i stekla potrebne kvalifikacije.
Potkraj leta 1937. godine na zahtev sovjetskih organa sina je smestila u Interna-
cionalni dečji dom u Ivanovu.
Uhapšena 8. marta 1938. godine. Posle osmomesečne istrage iz zatvora u
Ordžonikidzeu prebačena je u Okružni zatvor u Brjansku.
Rešenjem VT Orlovskog vojnog okruga od 16. marta 1939. pod optu-
žbom za antisovjetsku agitaciju osuđena je na četiri godine zatočenja u poprav-
no-radnom logoru uz konfiskovanje imovine. Kaznu je izdržavala u Arhangel-
sku, logorima Papinka i Talaga, na obali Pečorskog zaliva i drugim. Krajem
1944. oslobođena je iz logora.
Rehabilitovana 10. juna 1967. odlukom Sudskog kolegijuma za krivična
dela VS SSSR.
Vratila se u Jugoslaviju sredinom 1946. godine. Živela je i radila u Beo-
gradu, a posle odlaska u penziju (1953) prešla u Zagreb. Sin Vladimir je došao u
zemlju u martu 1945. sa Jugoslovenskom tenkovskom brigadom, bio na Srem-
skom frontu, a zatim ostao na službi u JNA. Potresna sećanja Agate Oreški na
mukotrpni život u sibirskim logorima, ali i na mučne godine, proživljene po
povratku u zemlju, zabeležili su sin Vladimir i novinar Milan Nikolić i objavili
u knjizi „Sibirski pečat“.
ORLOVIĆ IVAN – ОРЛОВИЧ ИВАН РОДИОНОВИЧ

Rođen 1893, selo Srednja Gora – Udbina (Hrvatska), Srbin, iz siromašne
seljačke porodice, niže obrazovanje. Nije poznato odakle je, kada i kako dospeo
u Rusiju. Može se, međutim, pretpostaviti da je stigao tokom Prvog svetskog
rata kao ratni zarobljenik i po okončanju rata ovde ostao. Nastanio se u Kursku,
zasnovao porodicu (žena i troje dece – prvo dete rođeno je 1919) i primio držav-
ljanstvo Sovjetskog Saveza. U vreme hapšenja radio je u oblasnom odeljenju
socijalnog osiguranja za Kursku oblast.
Rešenjem Vojnog tribunala vojske NKVD SSSR za Kursku oblast od 9
(3) novembra 1944. osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru
Rehabilitovan 19. marta 2001. odlukom PKO.
Posle izdržane kazne živeo je u Kursku, gde je 30. aprila 1966. umro.
OROVČANEC NIKOLA – САНДАНСКИЙ НИКОЛАЙ ПАНТИЧ;

pseud. Aleksa Makedonić
Rođen 26. jula 1905, Veles (Makedonija), Makedonac, iz siromašne se-
ljačke porodice, srednje obrazovanje – moler, kasnije partijski radnik, član
SKOJ od 1922, a KPJ 1923. godine. Gimnaziju je završio 1924. godine, radeći
208
pod najam u slobodno vreme i uz materijalnu pomoć strica. Kako školovanje
nije mogao da nastavi, počeo je da se bavi molerskim poslom. Partijski je delo-
vao u Velesu, gde je kao srednjoškolac bio aktivan u omladinskom pokretu.
Pred opasnošću od hapšenja, odlukom CK KPJ prvih dana oktobra 1925. upu-
ćen je na partijsko školovanje u Sovjetski Savez.
ubrzo po dolasku u Moskvu, a rešenjem CLK MOPR od 23. novembra 1925.
dobio je status političkog emigranta. Na KUNMZ je pripadao „levoj“ opoziciji,
a 1929. jedan je od potpisnika majskog pisma jugoslovenskih studenata – grupa
"41". Pred kraj školovanja, odlukom Komisije CK VKP(b) od 7. juna 1929.
isključen je sa KUNMZ i poslat na rad u Ukrajinu u Dnjepropetrovsk. Ovde je
1929–1930. radio kao moler u zavodu „Petrovski“, a od 1931. bio je instruktor
jednog rejonskog komiteta KP(b)U. Prilikom partijske provere članova KPJ u
Moskvi, odlukom IKK KI od 21. januara 1933. kažnjen je ukorom kao pripad-
nik grupe "41". Četiri meseca kasnije, na zahtev rukovodstva KPJ otišao je na
ilegalni rad u Jugoslaviju. Radeći kao instruktor CK za Makedoniju, u zemlji je
proveo oko 11 meseci. Pred opasnošću od hapšenja, početkom aprila 1934.
vraTjO se u Moskvu i potkraj godine primio državljanstvo Sovjetskog Saveza, a
u julu 1935. upućen je na rad u unutrašnjost po liniji VKP(b). Na intervenciju
rukovodstva KPJ tokom 1935–1937. u Moskvi je pohađao aspiranturu na MLŠ.
Prvih meseci 1937. isključen je iz partije zbog veza s antipartijskim elementima
(vraćen u januaru 1938) i isključen sa MLŠ. Od tada je radio kao zamenik di-
rektora za prosvetno-politički rad u Medicinsko-farmaceutskom kombinatu.
Rešenjem VK VS SSSR od 2. aprila 1938. pod optužbom da je 1926. pri-
stupio trockistima, bio član kontrarevolucionarne terorističke, špijunsko-
diverzantske organizacije (koja je postojala na KUNMZ) i uspostavio vezu s
obaveštajnom službom jedne buržoaske države osuđen na streljanje uz konfi-
skovanje imovine.
Streljan 2. aprila 1938. u Moskvi i sahranjen na bivšem streljačkom poli-
OSADČIJ PAVLE – ОСАДЧИЙ ПАВЕЛ ИВАНОВИЧ

Rođen 25.decembra 1892. u selu Vinjani–Posušje (Bosna i Hercegovina),
nekvalifikovani radnik. Nije poznato odakle je i kako je 1918. dospeo u Rusiju.
Nastanio se u selu Bezginka u rejonu mesta Vajdelevka u Voronježskoj oblasti.
Ovde je ostao, zasnovao porodicu i radio kao kolhoznik.
Rešenjem Specijalnog kolegijuma Oblasnog suda u Voronježu od 23. ju-
na 1938. Pod optužbom za komtrarevolucionarnu propagandu i revoluciju osu-
đen na 8 godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Rehabilitovan 6. oktobra 1998. godine odlukom Oblasnog tužilaštva u
Belgorodu.
209
OSTOVIĆ LAZAR – ОСТОВИЧ ЛАЗАРЬ ИВАНОВИЧ
Rođen 1895. u Bosni (Bosna i Hercegovina), Srbin, iz službeničke poro-
dice, niže obrazovanje – radnik, kasnije službenik. Početkom Prvog svetskog
rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan i upućen na front, gde je 1915.
zarobljen. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju i ovde ostao. Zasnovao
je porodicu, bio član VKP(b) i primio državljanstvo SSSR. U vreme hapšenja sa
ženom i četvoro dece živeo je u rejonu mesta Kujtun u Irkutskoj oblasti, a radio
u Lenjinskom sovhozu kao upravnik farme svinja.
Uhapšen 15. novembra 1937. pod sumnjom da špijunira u korist jedne i-
nostrane obaveštajne službe. Pod istragom proveo je u zavoru oko 17 meseci –
rešenjem UNKVD za Irkutsku oblast od 7. aprila 1939. istražni postupak je
obustavljen zbog nedostatka dokaza, a on pušten na slobodu.
OTICKIJ KUZMA – ОТИЦКИЙ КУЗЬМА МИХАЙЛОВИЧ

Rođen 13. marta 1892, Đurđevo – Novi Sad (AP Vojvodina – Srbija),
Srbin, iz seljačke porodice, nezavršeno srednje obrazovanje. Nalazeći se na
odsluženju vojnog roka, početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski poda-
nik bio je mobilisan i 1915. upućen na front. Ubrzo je zarobljen i kao ratni za-
robljenik otpremljen u Rusiju. Tokom 1915–1916. živeo je u srezu Arzamas u
Nižegorodskoj oblasti i bio zaposlen na šumskim radovima, a zatim je prešao u
selo Steksovo u rejonu mesta Ardatov. Ovde je zasnovao porodicu (žena i
četvoro dece) i bavio se kupovinom i prodajom svinja, kao i kočijašenjem
Rešenjem Sudsko-krivičnog kolegijuma Gorkovskog oblasnog suda od
29. marta 1939. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju (širio je antisovjetske
klevetničke sudove o materijalnom položaju seljaštva u Sovjetskom Savezu i o
merama VKP(b) i vlade u poreskoj politici) osuđen na tri godine lišenja slobode.
Rehabilitovan 20. avgusta 1992. odlukom PNO.
PARIĆ IVAN – ПАРИЧ ИВАН ГАРИЧ

Rođen 1889, Zavidovići (Bosna i Hercegovina), Srbin, iz seljačke poro-
dice, radnik, polupismen. Nije poznato odakle je, kada i kako došao u Rusiju.
Može se, međutim, pretpostaviti da je početkom Prvog svetskog rata kao aus-
trougarski podanik bio mobilisan, upućen na front, gde je zarobljen. Kao ratni
zarobljenik otpremljen je u Rusiju i ovde ostao. U vreme hapšenja živeo je u
selu Verhulaj u rejonu grada Čeremhovo u Irkutskoj oblasti i radio kao stariji
mašinista na crpnoj stanici.
žbom da je bio agent obaveštajnih organa Poljske osuđen na streljanje.
Streljan 19. februara 1938. u Irkutsku.
Rehabilitovan 23. januara 1959. odlukom VT ZabVO.
210
PARTOŠ ZOLTAN – ПАРТОШ ЗОЛТАН ИГНАТЬЕВИЧ
Rođen 31. avgusta 1887, O-becse, sada Bečej (AP Vojvodina – Srbija),
Mađar, iz zanatlijske porodice, visoko obrazovanje – lekar, član Mađarske soci-
jaldemokratske partije od 1907, a KP Mađarske 1918. godine. Posle gimnazije
završio je medicinski fakultet u Budimpešti. Kao lekar radio je u Klužu i Beču,
odakle je otišao u Sovjetski Savez kao politički emigrant.
U Moskvu je došao u februaru 1923. godine. Ovde se nastanio, 1924.
učlanio u RKP(b), a kasnije primio i državljanstvo SSSR. Oko 10 godina radio
je u Dečjoj bolnici za tuberkulozu, a potom bio viši naučni saradnik u Institutu
za socijalnu higijenu.
Uhapšen 8. marta 1938. godine. Pod istragom u Taganskoj tamnici u
Moskvi proveo je 6 meseci – rešenjem NKVD MVO od 26. septembra 1938.
istražni postupak je obustavljen zbog nedostatka dokaza, a on oslobođen.
Rehabilitovan 14. decembra 1996. odlukom PMVO.
PASKULJ VLADIMIR – ПАСКУЛЬ ВЛАДИМИР ЛАЗАРЕВИЧ

Rođen 1894, Šabac (Srbija), Srbin, iz seljačke porodice, niže obrazovanje
– berberin. Živeo je u rodnom mestu do 1909. godine, a zatim boravio u Austriji
i Nemačkoj. VraTjO se u Šabac 1912. na otsluženje vojnog roka. Godine 1915.
pobegao je u Italiju, odakle je, kao izbeglica otišao u Francusku. Tokom 1916–
1917. bio je u srpskoj vojsci, 1917. dospeo u Rusiju, a naredne tri godine služio
u Crvenoj armiji. Od 1920. nastanio se u selu Judino u rejonu mesta Petuhovo u
Čeljabinskoj (sada Kurganskoj) oblasti, zasnovao porodicu i radio u kolhozu
„Roza Luksemburg“ kao predsednik.
diverzantsko delovanje (bio saradnik poljske obaveštajne službe) osuđen na
streljanje.
PAŠALIĆ ĐURO – НАУМОВ МИЛАН МИХАЙЛОВИЧ; pseud. Mi-

lan Popović
Rođen 12. aprila 1893, Županja – Vinkovci (Hrvatska), Hrvat, iz radničke
porodice, niže obrazovanje – stolar, jugoslovenski internacionalist, član KPJ od
1927. godine. Živeći u siromašnoj mnogočlanoj porodici, već kao osmogodišnji
dečak počeo je da služi kao pastir na imanju veleposednika. Posle završenog
stolarskog zanata (1909), radio je u Mađarskoj i Nemačkoj, gde se uključio u
sindikalni pokret. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio
je mobilisan, upućen na front, a krajem novembra 1914. pao je u rusko zarob-
ljeništvo. Kao ratni zarobljenik 1914–1917. proveo je u logoru u Zabajkalskoj
oblasti, a zatim 1917–1918. služio u Crvenoj armiji u Irkutsku. Tokom 1920.
godine 9 meseci bio je u Kolčakovom zatvoru, potom služio u Crvenoj gardi i
Crvenoj armiji u Sibiru. Demobilisao se 1923. godine, otišao u Moskvu, izvesno
211
vreme bio zaposlen u miliciji kao stolar, odakle je 1924. prešao u fabriku za
preradu drveta „Mosstroj“. Nastojeći da se vrati u zemlju, više puta se obraćao
nadležnim organima, ali je bio odbijan. Ne nazirući pozitivan ishod svog zahte-
va, u januaru 1926. godine nedaleko od Odese ilegalno je prešao sovjetsko-
rumunsku granicu i, posle mesec i po dana provedenih u zatvorima u Kišinjevu i
Bukureštu, stigao u Sombor. Odmah je stavljen pod stalni policijski nadzor
zbog čega je tokom 1926–1930. često menjao mesta boravka. Radio je uglav-
nom u svojoj struci i sindikatima. Dolaskom u Vojvodinu počelo je i njegovo
aktivnije partijsko angažovanje, član je MK i OK KPJ, sekretar OK KPJ u Veli-
kom Bečkereku i nakratko kandidat za člana CK KPJ. Zbog sindikalnog i partij-
skog delovanja često je otpuštan sa posla, proterivan i zatvaran. Godine 1929.
učestvovao je na konferenciji Internacionalne radničke pomoći u Berlinu. Na-
kon velike policijske provale u Vojvodini, odlukom centralnog rukovodstva
KPJ, sredinom decembra 1930. upućen je na partijsko školovanje u Moskvu.
Nekoliko meseci kasnije, presudom DSZZD od 21. septembra 1931. osuđen je u
odsustvu na 20 godina robije.
Tokom 1931–1933. pohađao je KUNMZ, a u članstvo VKP(b) preveden
je 1931. godine. Prilikom partijske provere članova KPJ u Moskvi, odlukom
IKK KI od 28. januara 1932. isključen je iz partije zbog „ilegalnog odlaska iz
SSSR 1926. godine“ i kao „tuđ element“. Ubrzo je isključen sa KUNMZ i po-
slat u Sverdlovsk u proizvodnju. Ovde se nastanio, zasnovao porodicu i zaposlio
u Uralskom zavodu teških mašina u kojem je do hapšenja radio kao modelar.
Rešenjem trojke Vojnog tribunala Uralskog vojnog okruga UNKVD za
Sverdlovsku oblast od 8. oktobra 1938. pod optužbom za špijunažu (kao sarad-
nik nemačke obaveštajne službe) i kontrarevolucionarno delovanje osuđen na
streljanje.
Streljan 15. oktobra 1938. u Sverdlovsku.
Rehabilitovan 5. septembra 1958. odlukom VT UVO.
PAŠIĆ IVAN – ПАШИЧ ИВАН ВАСИЛЬЕВИЧ

Rođen 12. juna 1882. u selu Denta u Jugoslaviji, verovatno Senta ili
Čenta (AP Vojvodina – Srbija), Srbin, iz seljačke porodice, polupismen. Nije
poznato odakle je, kada i kako dospeo u Rusiju. U vreme hapšenja živeo je sa
ženom i troje dece u seocetu Ribkinskoje u Novosibirskoj oblasti i bio bez
određenog zanimanja.
Uhapšen 16 (15). febrara 1938. godine.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužioca SSSR od 22. aprila 1938.
pod optužbom da je bio blizak kontrarevolucionarnoj nacionalističko-špijunskoj
i diverzantsko-pobunjeničkoj grupi osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 30. maja 1958. odlukom VT SVO.
PATOČ JOSIP – ПАТОЧ ИОСИФ ПЕТРОВИЧ
212
Rođen 11. marta 1894, Melenci – Zrenjanin (AP Vojvodina – Srbija),
Mađar, niže obrazovanje – stolar. U Rusiju je dospeo tokom Prvog svetskog rata
kao ratni zarobljenik i ovde ostao. Nastanio se u gradu Bijsk u Altajskom kraju,
zasnovao porodicu (žena i dete) i radio u „Avtogužtrestu“ kao stolar.
nažu i kontrarevolucionarno delovanje osuđen na streljanje.
Streljan 31. jula 1938. u Barnaulu.
Rehabilitovan 14. oktobra 1955. odlukom VT SibVO.
PAVLOVIĆ ANDRIJA – СЕЛЕЗНЕВ ИВАН СЕМЕНОВИЧ

Rođen 1902, Beograd (Srbija), Srbin, iz radničke porodice, niže obrazo-
vanje – obućar, član SKOJ od 1922, a KPJ 1924. godine. Radio je u Beogradu i
bio aktivan u mesnoj organizaciji SKOJ. Uhapšen potkraj leta 1925. prilikom
rasturanja letaka, ali je na sudu oslobođen. Pred opasnošću od obnavljanja sud-
skog procesa i novog hapšenja, početkom oktobra 1926. emigrirao u Beč, oda-
kle je odlukom CK KPJ upućen u Moskvu.
Tokom 1927–1931. pohađao KUNMZ. Rešenjem CLK MOPR od 8. sep-
tembra 1927. dobio je status političkog emigranta, a od 1928. je član VKP(b).
pisma jugoslovenskih studenata – grupa "41". Posle okončanja KUNMZ, od leta
1931. bio je na partijskom radu u fabrici automobila „Molotov“ u Gorkom.
Ovde je zasnovao porodicu, a 1935. primio državljanstvo Sovjetskog Saveza. U
vreme provere partijskih dokumenata, u avgustu 1936. isključen je iz partije
zbog ranijeg delovanja u trockističkoj grupi na KUNMZ. Početkom oktobra
na rad u zemlju, s tim što je on trebalo da se uputi u Francusku na rad među
jugoslovenskom ekonomskom emigracijom. Veliki talas čistki koji je uskoro
nastupio, omeo je realizovanje ovog plana. Tako je do hapšenja ostao u Gor-
kom, radeći u fabrici kao šef štamparskog pogona.
Rešenjem OS pri MGB SSSR od 23. aprila 1949. pod optužbom za anti-
sovjetsku propagandu i delovanje u kontrarevolucionarnoj organizaciji osuđen
na 8 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Ozerlagu.
Rehabilitovan 6. septembra 1956. odlukom PGOS.
Posle puštanja na slobodu 16. novembra 1955. sa ženom i sinom živeo je
u Gorkom kao penzioner.
PAVLOVIĆ DANILO (PAVLICA MANE) – ПАВЛОВИЧ ДАНИЛО

ИЛЬИЧ (ПАВЛИЦА МАНЕ)
Rođen 1893, selo Komić – Udbina (Hrvatska), Srbin, iz seljačke porodi-
ce, bez određenog zanimanja. U Rusiju je dospeo 1915. kao ratni zarobljenik,
213
po završetku Prvog svetskog rata ovde ostao i primio državljanstvo Sovjetskog
Saveza. U vreme hapšenja živeo je u gradu Kinešma u Ivanovskoj oblasti.
Rešenjem trojke UNKVD za Ivanovsku oblast od 15. oktobra 1938. pod
optužbom za špijunažu u korist Poljske osuđen na 10 godina zatočenja u
popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Onegolagu NKVD SSSR u
Arhangelskoj oblasti.
Rehabilitovan 29. marta 1989. odlukom Javnog Tužioca za Ivanovsku
oblast.
PEČARIĆ IVAN – ПЕЧАРИЧ (ПЕЧEРИЧ) ИВАН ИВАНОВИЧ

Rodjen 1888, Bribir (Hrvatska), Hrvat iz radničke porodice, član Socijali-
stičke partije Amerike 1916–1919, a Komunističke partije Amerike 1919–1925.
godine. U Sovjetski Savez došao je 1925. godine, nastanio se u gradu Feodosija
na Krimu, zasnovao porodicu i bio član VKP(b) do 1935. godine. Radio je kao
brigadir–zidar u kolhozu „Staljin“ u selu Kojtebelj.
Rešenjem Sudskog kolegijuma Vrhovnog suda ASSR Krim, od 25. aprila
1939. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju i propagandu protiv mera partije
i vlade i diskreditovanja kolhoznog poretka, osuđen na tri godine zatočenja u
Rehabilitovan 4. marta 1960. odlukom Prezidijuma Vrhovnog suda
ASSR Ukrajina.
PEJNOVIĆ-KOSTOMAROV PETAR – ПЕЙНОВИЧ-

КОСТОМАРОВ ПЕТР МАРКОВИЧ
Rođen 1892. u Jugoslaviji (drugih podataka nema), Hrvat. Tokom Prvog
svetskog rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan i upućen na front, gde
je zarobljen. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju i ovde ostao. U vreme
hapšenja živeo je u Novoskljuihinskom seljačkom sovjetu u rejonu grada
Rubcovsk u Altajskom kraju i radio u kolhozu „Voljnij trud“ kao konjušar.
Uhapšen 13. juna 1938. pod optužbom za kontrarevolucionarnu agitaciju.
Umro u toku istrage, verovatno prvih dana maja 1939 (4. maja obustavljen
je krivični postupak zbog njegove smrti) u zatvorskoj bolnici br. 1 u Barnaulu.
Rehabilitovan 22. avgusta 1995. odlukom PAK.
PEKAS JOSIP – ПЕКАС ИОСИФ СТЕПАНОВИЧ

Rođen 23. marta 1904, selo Smiljan – Gospić (Hrvatska), rudar. U potrazi
za poslom 1928. emigrirao je iz Jugoslavije u Ameriku, a posle izvesnog vre-
mena prešao u Kanadu. Godine 1931. iz Kanade je otišao na rad u Sovjetski
Savez. Upućen je u Kemerovsku oblast, nastanio se u gradu Lenjinsk –
Kuznjecki, zaposlio u rudarskom oknu „A“ kao normirac (desetar) i zasnovao
porodicu (žena i dvoje dece). Tokom 1932–1935. bio je član VKP(b).
214
Rešenjem trojke UNKVD za Novosibirsku oblast od 19. oktobra 1938.
pod optužbom za špijunažu i antisovjetsku agitaciju osuđen na streljanje.
PENDŽERKOV, braća
PENDŽERKOV BORIS – ПЕНДЖЕРКОВ БОРИС ГРИГОРЬЕВИЧ
Rođen 19. februara (novembra) 1899. u gradu Bitonna u Makedoniji,
verovatno Bitolj, po drugim podacima u Sofiji (Bugarska), Bugarin, visoko
obrazovanje – lekar, član KP Bugarske od 1922, a VKP(b) od 1926. godine.
Školovao se u Sofiji i Lenjingradu, gde je završio studije medicine i zasnovao
porodicu. Isključen iz VKP(b) 1930. kao trickista – dvoličnjak.
Rešenjem OS pri Kolegijumu OGPU od 8. avgusta 1931. pod optužbom
za kontrarevolucionarno trockističko delovanje osuđen na tri godine progonstva
u Kazahstan u Alma Atu.
Po izdržanoj kazni živeo je u gradu Orsk u Čeljabinskoj oblasti i radio
kao lekar.
Ponovo je uhapšen 1. marta 1937. godine.
Rešenjem VK VS SSSR od 28. januara 1938. pod optužbom za terori-
zam, kontrarevolucionarno organizovano delovanje i kontrarevolucionarnu agi-
taciju i propagandu osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 16. jula 1957. i 3. avgusta 1989. odlukama VK VS SSSR i
Javnog tužilaštva za grad Lenjingrad.
PENDŽERKOV MIHAIL – ГЕРЛОВСКИЙ ЕВГЕНИЙ ПАВЛОВИЧ

Rođen 16. avgusta 1895, Bitolj (Makedonija), Bugarin, iz službeničke po-
rodice, visoko obrazovanje – inženjer hemije, član KP Bugarske od 1919. godi-
ne. Školovao se u Čehoslovačkoj, odakle se posle završenog hemijskog fakulte-
ta vraTjO u Bugarsku, gde su živeli njegov otac i braća. Godine 1933. otišao je
u Sovjetski Savez, od 1934. nastanio se u gradu Iževsk u Udmurtskoj Republici,
a 1936. primio državljanstvo SSSR. U vreme hapšenja bio je penzioner.
Pod istragom u zatvoru je ostao oko godinu dana – oslobođen je 1,. juna
1939. zbog nedostatka dokaza.
Rehabilitovan 15. juna 1999. odlukom TRU.
PERIĆ DIMITRIJE – ПЕРИЧ ДМИТРИЙ ДМИТРИЕВИЧ

Rođen 1895, selo Jarkovac – Sečanj (AP Vojvodina – Srbija), Srbin, iz si-
romašne seljačke porodice, niže obrazovanje. Početkom Prvog svetskog rata
kao austrougarski podanik bio je mobilisan i upućen na front, gde je 1916. za-
robljen. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju i ovde ostao. Završio je
kurseve za poslovođe u trgovačkoj struci i radio kao računovođa. Tokom 1924–
1926. boravio je u Jugoslaviji, ali se vraTjO u SSSR i nastanio u Lenjingradskoj
oblasti. Oko 10 godina sa ženom i četvoro dece proveo je u naselju Sablino.
215
Godine 1935. kao „glava kulačke porodice“ lišen je građanskih prava i
prognan na prinudni boravak u rejon grada Kizel u Sverdlovskoj oblasti. Zajed-
no sa porodicom živeo je u radnoj koloniji Stepanovka i radio kao poslovođa u
„Kizeltorgu“.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Sverdlovsku oblast od 9. decembra
1937. pod optužbom za kontrarevolucionarnu propagandu osuđen na streljanje
Rehabilitovan 20. septembra 1957. i 1992. odlukama PMOS i IC GUVD
za Permsku oblast za progonstvo zajedno sa porodicom.
PERTOT ERNEST – ПЕРТОТ ЭРНЕСТ ЯКОВЛЕВИЧ

Rođen 1886, selo Barkovelj kod Trsta, Slovenac, niže obrazovanje, član
RKP(b) od 1920. godine. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski po-
danik bio je mobilisan i upućen na front, gde je 1915. pao u rusko zarobljeniš-
tvo. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u logor u Sibiru i ovde ostao do 1919.
godine. Tokom 1919–1921. služio je u Crvenoj armiji, a posle demobilizacije
ostao u Sovjetskom Savezu. Nastanio se u Moskvi, zasnovao porodicu i radio
kao nastojnik Arbatske stambene uprave Kijevskog rejona.
Prvi put uhapšen 1925. i presudom Krasnopresenskog narodnog suda pod
optužbom za proneveru osuđen na tri godine lišenja slobode. Istovremeno, is-
ključen je iz partije. Kaznu je izdržavao u Taganskoj tamnici u Moskvi. Amne-
stiran je 1927. i rehabilitovan.
Ponovo uhapšen 21. marta 1938. godine. U toku istrage bio je u Tagan-
skoj tamnici u Moskvi.
nažu osuđen na 8 godina zatočenja u popravno-radnom logoru, a novim reše-
njem istog organa od 10. juna 1938. na 10 godina. Kaznu je izdržavao u
Sevvostlagu u Magadanskoj oblasti.
Rehabilitovan 24. aprila 1989. odlukom VP MVO.
PEŠUT VLADIMIR
Rođen 8. februara 1906, Tuzla (Bosna i Hercegovina), Srbin, niže obra-
zovanje – mašinbravar, član SKOJ od 1923. a KPJ 1929. godine. Živeo je i ra-
dio u Zagrebu, gde je bio član rejonskog komiteta KPJ, a po sindikalnoj liniji
angažovan u Savezu radnika metalne industrije i obrta Jugoslavije. Početkom
avgusta 1930. godine odlukom centralnog rukovodstva KPJ upućen je u Mos-
kvu kao delegat na V. kongres Crvene sindikalne internacionale.
Uhapšen (prema njegovoj izjavi) 9. oktobra 1930. u Moskvi na osnovu
optužbi koje su protiv njega podigli neki članovi rukovodstva KPJ. Posle
osmomesečne istrage organa GPU, sredinom 1931. je oslobođen.
216
Pošto se tada zbog opasnosti od hapšenja nije mogao vratiti u zemlju,
ostao je u Moskvi i radio u svojoj struci. Početkom oktobra 1936. rukovodstvo
KPJ predložilo je Kadrovskom odeljenju IKKI da se uputi u zemlju na legaliza-
ciju. Istovremeno, bio je uključen u grupu oko 150 jugoslovenskih komunista,
realizovanje ovog plana. Potkraj 1938. i 1939. godine sekretar CK KPJ Josip
Broz Tito tražio je da se pošalje na partijski rad u zemlju. Nije poznato zašto
ovaj predlog nije usvojen, u Jugoslaviju se vraTjO tek 22. oktobra 1944. sa II.
jugoslovenskom brigadom.
PETKOVIĆ MELAN – ПЕТКОВИЧ МЕЛАН ДМИТРИЕВИЧ

Rođen 1882, Čačak (Srbija), Srbin, iz seljačke porodice, visoko obrazo-
vanje – inženjer. Godine 1905. završio je tehničke nauke na Beogradskom uni-
verzitetu. Gde je potom živeo i radio, odakle je, kada i kako stigao u Rusiju, nije
poznato. Kao stariji inženjer 1931. bio je zaposlen u Glavnoj upravi industrije
voća i povrća i sa ženom živeo u Moskvi.
Rešenjem OS NKVD SSSR od 9. maja 1935. pod optužbom za antiso-
vjetsku propagandu i kao socijalno opasan element osuđen na tri godine zatoče-
nja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Temlagu u Republici
Mordovija.
U toku izdržavanja kazne rešenjem trojke pri NKVD Republike Mordovi-
ja od 31. oktobra 1937. pod optužbom za špijunažu osuđen je na streljanje.
Rehabilitovan 22. decembra 1961. odlukom VT PVS.
PETLOVIĆ DIMITRIJE – ПЕТЛОВИЧ ДМИТРИЙ ГРИГОРЬЕВИЧ

Rođen 1891, selo Pecka – Valjevo (Srbija), Srbin, iz seljačke porodice,
niže obrazovanje – radnik. Tokom 1912–1917. služio je u srpskoj vojsci kao
posilni, a potom podoficir. Kada je u proleće na frontu 1917. bio ranjen,
otpremljen je u Odesu, odakle je posle tromesečnog lečenja dezertirao i otišao u
Kijev. Ostao je u Sovjetskoj Rusiji i primio državljanstvo SSSR. U vreme hap-
šenja sa ženom je živeo u Moskovskoj oblasti u gradu Naro-Fominsku i radio u
zavodu „Novij metalist“ kao kovač.
Prvi put uhapšen 1931. godine pod optužbom za kontrarevolucionarnu
propagandu. Pod istragom je proveo dva meseca, a zatim oslobođen.
Ponovo uhapšen 2. decembra 1937. godine. U toku isleđenja bio u tamni-
ci br. 1 u Moskvi.
špijunažu i kontrarevolucionarnu propagandu i agitaciju osuđen na 8 godina
zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Karpollagu u
Arhangelskoj oblasti. Odlukom istog organa 14. novembra (oktobra) 1942. kaz-
217
na mu je smanjena za godinu dana zbog dobrog držanja i visokih proizvodnih
rezultata.
Rehabilitovan 27. aprila 1989. odlukom PMVO.
PETRONOVIĆ (PETRANOVIĆ) MATIJA – ПЕТРОНОВИЧ

МАТВЕЙ МАРКОВИЧ
Rodjen 1898, Delnice – Hrvatska, Hrvat. Nije poznato kada je i odakle
došao u Rusiju. Živeo je u gradu Karabaš u Čeljabinskoj oblasti i radio u Kara-
baškom rudniku.
Uhapšen 27. februara 1938. i osudjen 15. aprila 1938. na smrtnu kaznu.
PETROVIĆ (FRANC) FRANJO – ПЕТРОВИЧ ФРАНЦ

ИОСИФОВИЧ
Rođen 1886, Vinkovci (Hrvatska), Srbin, iz radničke porodice. Tokom
front, gde je pao u rusko zarobljeništvo. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u
Rusiju i ovde ostao. U vreme hapšenja sa ženom je živeo u rejonu grada Tomsk
u naselju Maženinovka, imao državljanstvo Sovjetskog Saveza i radio kao rad-
nik na remontu na 24-oj deonici Tomske železnice.
1938. pod optužbom za delovanje u kontrarevolucionarnoj špijunsko-diver-
zantskoj fašističkoj organizaciji koju je osnovala nemačka obaveštajna služba
na Tomskoj železnici osuđen na streljanje.
PETROVIĆ GEORGIJE (JEGOR) – ПЕТРОВИЧ ГЕОРГИЙ (ЕГОР)

ПЕТРОВИЧ
Rođen 1891. u selu Čepel, verovatno Čepelovac ili Čepin – Osijek
(Hrvatska), Austrijanac, iz seljačke porodice. Početkom Prvog svetskog rata kao
austrougarski podanik bio je mobilisan i upućen na front, gde je 1915. zarob-
ljen. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju, ovde ostao, zasnovao porodi-
cu (žena i sin), a 1929. primio državljanstvo Sovjetskog Saveza. U vreme hap-
šenja živeo je u selu Lopatinsko u Čeljabinskoj oblasti i radio u sovhozu kao
konjušar.
Rešenjem trojke UNKVD za Čeljabinsku oblast od 29. septembra 1938.
Rehabilitovan 30. juna 1956. odlukom VT UralVO.
PETROVIĆ MARKO – ПЕТРОВИЧ МАРК СИМОНОВИЧ
218
Rođen 1900, ostrvo Olib – Zadar (Hrvatska), iz siromašne seljačke poro-
dice. Živeo je sa roditeljima do 1916. godine kada je u potrazi za poslom otišao
u Ameriku. Nastanio se u Njujorku, zaposlio i kasnije zasnovao porodicu. Kra-
jem leta 1927. sa grupom ekonomskih emigranata iz zadarskog kraja otišao je
na rad u Sovjetski Savez. Iz Moskve, gde su za prikupljeni novac kupljene po-
ljoprivredne mašine, pridošli su upućeni u poljoprivrednu komunu „Krasnoje
znamja“ u selu Kazackoje, nedaleko od grada Berislav u Ukrajini. Kada je u
proleće 1929. komuna uključena u kolhoz, nezadovoljni Jugosloveni počinju da
je napuštaju. Petrović je sa ženom i sinom prešao u Nikolajev, godinu dana
radio u zavodu „Andre Marti“, a zatim je 1931–1932. bio prevodilac kod ame-
ričkog stručnjaka Ašera u Moskvi. U Nikolajev se vraTjO 1933. i ponovo zapo-
slio u zavodu „Andre Marti“ kao modelar. Već 1934. prešao je na rad u telefon-
sku centralu i ovde ostao do hapšenja.
Uhapšen 15. decembra 1937. godine. U toku istrage bio je u zatvoru u
Nikolajevu.
Rešenjem trojke UNKVD za Nikolajevsku oblast od 30. septembra 1938.
pod optužbom za špijunažu osuđen na streljanje uz konfiskovanje imovine.
Rehabilitovan 30. marta 1990. odlukom PNO.
PETROVIĆ RISTO – ПЕТРОВИЧ ТОМА РИСТО

Rodjen 1882. u Srbiji, Srbin, kazandžija – kućni zanatlija.
Osudjen i streljan 3. oktobra 1938.
PETROVIĆ STEVA – ПОПОВ ДАНИЛ МАРКОВИЧ

Rođen 1902, selo Kumane – Novi Bečej (AP Vojvodina – Srbija), Srbin,
iz seljačke porodice, niže obrazovanje – poljoprivrednik, kasnije tokar, član KPJ
od 1919. godine. Živeo je i radio kao nadničar u svom selu i partijski delovao. U
jesen 1926. odlukom CK KPJ upućen je na partijsko školovanje u Moskvu.
Tokom 1926–1929. pohađao KUNMZ, a od 1927. godine je član
VKP(b). Pošto se razboleo 1929. otpušten je sa KUNMZ na godinu dana i po-
slat u Rostov na Donu. Zaposlio se u fabrici poljoprivrednih mašina, odakle je
već potkraj 1929. tražio premeštaj ili da se vrati u zemlju kao rudar. Sticajem
okolnosti njegov zahtev tada nije usvojen, ostao je u ovde i primio državljanstvo
Sovjetskog Saveza. Početkom oktobra 1936. bio je uključen u grupu oko 150
je uskoro nastupio, omeo je realizovanje ovog plana. Tako je do hapšenja ostao
u Rostovu na Donu.
Uhapšen 26. aprila 1938. pod optužbom za delovanje u špijunsko-
diverzantskoj i terorističkoj organizaciji.
219
Umro u toku istražnog postupka 7. decembra 1938. u zatvoru u Rostovu
na Donu.
Rehabilitovan 31. oktobra 1998. odlukom PRO.
PETROVIĆ VASILIJE – ПЕТРОВИЧ ВАСИЛИЙ МИХАЙЛОВИЧ

Rođen 1894, Dolovo (AP Vojvodina – Srbija), Srbin, iz seljačke porodi-
ce, srednje obrazovanje. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski poda-
nik bio je mobilisan, upućen na front, a 1915. zarobljen kod Lavova. Kao ratni
zarobljenik otpremljen je u logor u Kijevu. Odavde je upućen na rad kod jednog
veleposednika u grad Boguruslan. Posle formiranja 1. srpske dobrovoljačke
divizije u leto 1916. poslat je na rumunski front gde je ranjen. Nakon lečenja
nije se vraTjO u jedinicu – dezertirao je i otišao u Barnaul. Radeći kao frizer
ovde je ostao do 1931. godine kada je proteran pod optužbom za krađu. Od tada
do hapšenja živeo je u Jenisejsku u Krasnojarskom kraju, zasnovao porodicu
(žena i kćer), primio državljanstvo SSSR i radio kao knjigovođa u zanatlijskom
kombinatu.
Uhapšen 25. juna 1938. pod optužbom za antisovjetsku propagandu.
Pod istragom u zatvoru je proveo oko 7 meseci – oslobođen je 31. januara
1939. rešenjem Jenisejskoj NKVD kada je istražni postupak obustavljen zbog
bolesti, a on oslobođen.
PETROVIĆ VLADIMIR – ПЕТРОВИЧ ВЛАДИМИР

КОНСТАНТИНОВИЧ
Rođen 1892, Izbište – Vršac (AP Vojvodina – Srbija), Srbin. Početkom
Prvog svetskog rata bio je mobilisan i upućen na front, gde je 1915. zarobljen.
Kao ratni zarobljenik otpremljen je u logor u Srednju Aziju. Po okončanju gra-
đanskog rata ostao je u Sovjetskom Savezu. U vreme hapšenja živeo je u Odesi
i radio u zanatlijskoj radnoj zadruzi „Strojkonstruktor“ kao bravar.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 1. aprila 1938. pod optužbom za kon-
trarevolucionarno delovanje osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom
logoru. Kaznu je izdržavao u Vorkutlagu u Komi ASSR.
Oslobođen je iz logora 15. aprila 1943. naa osnovu rešenja VS Komi
ASSR od 8. marta 1943 iste godine.
PEZELJ JAN – ПЕЗЕЛЬ ЯН МАРКОВИЧ

Rođen 1899, Gospić (Hrvatska), Nemac, iz radničke porodice, srednje
obrazovanje. U Sovjetski Savez je došao 1923. godine iz Poljske. Ovde je ostao,
zasnovao porodicu, bio član VKP(b) i primio državljanstvo Sovjetskog Saveza.
U vreme hapšenja živeo je u gradu Kislovodsk u Stavropoljskom kraju, a radio
u vinarskom trestu u Pjatigorsku kao otkupljivač.
220
Rešenjem trojke pri UNKVD SSSR za Ordžonikidzevsku oblast od 10.
oktobra 1938. pod optužbom za kontrarevolucionarnu agitaciju i štetočinski rad
Streljan 2. novembra 1938. u Pjatigorsku.
Rehabilitovan 14. novembra 1956. odlukom PSKS.
PIBERNIK JOSIP – ПИБЕРНИК ИОСИФ ИВАНОВИЧ
Rođen 1897. u selu Sveti Križ u Ljubljanskom okrugu (Slovenija), Slo-
venac. U Rusiju je dospeo 1914. kao ratni zarobljenik austrijske vojske, a zatim
služio u dobrovoljačkom čehoslovačkom korpusu do 1919. godine. Narednih
pet godina živeo je i radio u Vladivostoku. Godine 1924. prešao je u Mandžuri-
ju i u gradu Harbinu bio vlasnik kafane „Kongo“.
Uhapšen 2. septembra 1945. godine i proteran u Sovjetski Savez, gde je
smešten u Vosturallage u gradu Tavda u Sverdlovskoj oblasti.
Ponovo uhapšen 27. februara 1947. i rešenjem OS pri Ministarstvu
državne bezbednosti SSSR od 24. maja 1947. osuđen na 10 godina zatočenja u
Rehabilitovan 24. marta 1989. odlukom PSO.
PILLIH FRANC (PILLICH FRANZ) – ПИЛЛИХ ФРАНЦ

МАТЕСОВИЧ
Rođen 21. septembra 1900, Celje (Slovenija), Nemac, član Socijaldemo-
kratske partije Austrije 1922–1934. godine. U Sovjetski Savez dospeo je iz Pra-
ga sa grupom Šucbundovaca posredstvom MOPR u septembru 1935. kao poli-
tički emigrant. Naredne dve godine proveo je u Moskvi, radeći u hotelu „Bal-
čug“, a potom u oktobru 1937. otišao na rad u mesto Zmeinogorsk u Altajskom
kraju.
Uhapšen je na putu za Zmeinogorsk 26. oktobra 1937. u gradu Rubcovsk
pod optužbom za špijunažu i pripremanje oružane pobune. Pod istragom u
zatvoru je proveo oko 26 meseci – rešenjem UNKVD za Altajski kraj od 3.
decembra 1939. istražni postupak je obustavljen zbog nedostatka dokaza, a on
oslobođen.
Umro u julu 1941. godine.
PINTER-URŠIČ JOSIP – УРШИЧ ИОСИФ АНДРЕЕВИЧ

Rođen 6. septembra 1903, selo Bilje – Nova Gorica (Slovenija), Slove-
nac, iz trgovačke porodice, srednje obrazovanje. Živeo je u Ljubljani sa ženom i
kćerkom i radio kao šofer.
U Sovjetski Savez dospeo je 1934. sa Lebanom Ivanom samoinicijativno.
Prilikom ilegalnog prelaska granice SSSR iz Kine uhapšeni su 7. novembra
1935. i rešenjem OS pri NKVD SSSR od 7. maja 1936. kao „socijalno opasni
elementi“ osuđeni na po tri godine zatočenja u popravno-radnom logoru.
Posle izdržane kazne izvesno vreme radili su u nekom kolhozu u Kirgizi-
ji. Odlučivši se na bekstvo, 1939. napustili su ilegalno Sovjetski Savez. Leban je
na putu umro, a on je 1939/1940. godine uspeo da se vrati u Ljubljanu.
221
Rehabilitovani 6. decembra 1993. odlukom GPKR.
PIRKER GUSTAV- ПИТРЕР ГУСТАВ ИВАНОВИЧ

Rodjen 1904, godine, austrijanac, jugoslovenski gradjanin. Nije poznato
gde je živeo do 30-ih godina, kada je emigrirao u Sovjetski Savez. Ovde je do-
bio državljanstvo SSSR i upućen je u grad Magnitogorsk, Baskirskaja ASSR
gde je radio kao stolar i zasnovao porodicu.
Rešenjem NKVD od 23. marta 1938. osudjen je na kaznu smrti.
Sreljan 9. maja 1939. godine.
Rehabilitovan 24. februara 1966. godine.
PIROGIĆ ABRAM – ПИРОГИЧ АБРАМ ЕВДОКИМОВИЧ

Rođen 1891 (1892) u selu Pirogić, opština Grjatenica (?), Tuzlanski srez
(Bosna i Hercegovina), Austrijanac. Tokom Prvog svetskog rata kao austrou-
garski podanik bio je mobilisan, upućen na front i ovde zarobljen. Kao ratni
zarobljenik otpremljen je u Rusiju, gde je posle završetka rata ostao. Nastanio se
u selu Pokrovka u rejonu grada Blagoveščensk u Altajskom kraju, zasnovao
porodicu (žena i šestoro dece) i radio kao kovač u kolhozu „Rabočij gudok“.
Prvi put uhapšen 14. aprila 1933. i osuđen pod optužbom za antisovjetsku
agitaciju i delovanje u cilju rušenja kolhoza.
Ponovo uhapšen 14. aprila 1938. godine.
antisovjetsku propagandu i organizovano delovanje osuđen na 10 godina zato-
Rehabilitovan 15. novembra 1957. i 25. septembra 1996. odlukama VT
SibVO i PAK-a.
PLANKL FRANC – ЯВОРСКИЙ ИЛЬЯ ПЕТРОВИЧ

Rođen 24. februara 1905, Slovenske Konjice – Celje (Slovenija), Slove-
nac, iz službeničke porodice, srednje obrazovanje – knjigovođa, član KPJ od
1929. godine. Radio je kao knjigovođa u Mariboru, Guštanju i Ljubljani, bio
angažovan u ilegalnoj tehnici kao pomoćnik tehničkog sekretara biroa CK KPJ.
Posle policijske provale u Sloveniji, pred opasnošću od hapšenja u aprilu 1930.
odlukom CK upućen na partijsko školovanje u Moskvu. Osuđen u odsustvu
presudom DSZZD 26. marta 1931. na 9 godina robije.
Tokom 1930–1932. pohađao KUNMZ. Prilikom partijske provere člano-
va KPJ u Moskvi, sredinom 1932. rešenjem IKK KI isključen je iz partije kao
„tuđ element“ i upućen u proizvodnju. Od 1933. radio je u administraciji „Sta-
ljprommehanizacija“ u Moskvi, a zatim u kombinatu „Elektrostalj“ u rejonu
grada Noginsk u Moskovskoj oblasti.
Odlukom OS pri NKVD SSSR od 24. juna 1938. osuđen na 8 godina za-
točenja u popravno-radnom logoru.
222
Umro 31. marta 1940. u logoru.
PLEŠA PETAR – ПЛЕША ПЕТР ПЕТРОВИЧ

Rođen 14. februara 1898. u gradu Demnica u Jugoslaviji, verovatno Del-
nice (Hrvatska), srednje obrazovanje. Od 1913. godine živeo je i radio u Ameri-
ci, odakle je 1931. otišao u Sovjetski Savez. U vreme hapšenja bio je državlja-
nin SSSR, nastanjen u Lenjingradu i radio u fabrici „Centrolit“ kao elektromonter.
špijunažu i učešće u antisovjetskoj organizaciji osuđen na tri godine zatočenja u
popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u gradu Solikamsk u Permskoj
oblasti. Oslobođen je 20. juna 1942. i upućen na prinudni boravak u selo Loba-
niha u istoj oblasti.
Rehabilitovan 10. septembra 1956. odlukom VT LenVO.
PLETIKOS ANTON – ПЛЕТИКОС АНТОН МАРКОВИЧ

Rođen 7. decembra 1898, Altura-Pula (Hrvatska), Hrvat, iz radničke po-
rodice, niže obrazovanje – stolarski radnik, kasnije predavač, član SKOJ od
1921, a KPJ 1923. godine. Posle završene osnovne škole zaposlio se kod jednog
veleposednika kao najamni radnik, 1912–1917. uz rad izučio stolarski zanat, a
potom služio vojni rok kao mornar u austrougarskoj floti. Kada je potkraj 1918.
demobilisan, živeo je sa roditeljima i radio u svojoj struci. U septembru 1921.
prešao je u Zagreb, gde je proživeo tri godine radeći po nekim preduzećima. Isto-
vremeno, bio je aktivan među radničkom omladinom, 1923–1924. je oblasni sekre-
tar SKOJ za Hrvatsku i član CK SKOJ. Odlukom CK KPJ u septembru 1924. sa
grupom skojevskih aktivista upućen je na partijsko školovanje u Moskvu.
Tokom 1924–1928. pohađao je Komunistički univerzitet „J. M. Sver-
dlov“. Član RKP(b) je od 1924. godine. Po završenom školovanju, poslat je na
rad u Nižnji Novgorod kao partijski propagandist. Ovde je zasnovao porodicu
(žena i troje dece) i primio državljanstvo Sovjetskog Saveza. VraTjO se u Mos-
kvu 1930. i četiri godine studirao na Zapadnom odelenju Instituta crvene profe-
sure. Prilikom partijske provere članova KPJ u Moskvi, odlukom Komisije IKK
KI od 29. januara 1933. kažnjen je strogim ukorom zbog frakcionaškog delova-
nja. Iz Moskve je 1934. upućen u Tadžikistan, u Dušanbeu predavao je istoriju
Zapada na Pedagoškom institutu. Ponovo je 1935. i 1936. partijski kažnjavan
ukorom i isključenjem iz partije zbog pomirljivog odnosa prema trockistima i
antisovjetskih razgovora sa studentima i nastavnicima Instituta (vraćen u partiju
10. marta 1938). Početkom oktobra 1936. bio je uključen u grupu oko 150 jugo-
slovenskih komunista, za koje je rukovodstvo KPJ, u okviru plana za smanjenje
jugoslovenske komunističke emigracije u SSSR, tražilo saglasnost nadležnih
instanci Kominterne da se vrate na rad u zemlju. Veliki talas čistki koji je usko-
223
ro nastupio, omeo je realizovanje ovog plana. U to vreme, posle kraćeg boravka
u Ordžonikidzegradu, od januara 1937. živeo je u Smolensku i predavao istoriju
na Pedagoškom institutu.
Uhapšen 14. marta 1938. godine. U toku istrage bio je u Smolenskoj
tamnici.
Rešenjem trojke UNKVD za Smolensku oblast od 16. oktobra 1938. pod
optužbom za špijunažu i antisovjetsku propagandu osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 16. aprila 1956. odlukom VT MVO.
PLIŠIĆ ZLATKO
Rođen 1924, Niš (Srbija), bravar. Gde je živeo i čime se bavio do 1942.
nije poznato. Tokom 1942. nemačke okupatorske vlasti otpremile su ga na pri-
nudni rad u Nemačku. Kao nekvalifikovani radnik radio je u fabrici eksploziva
u Berlinu. Dve godine kasnije, dospeo je u radni logor Grossberg u blizini Ber-
lina, gde je ostao do aprila 1945. godine. Narednih meseci bio je nezaposlen, a
od 1. jula 1946. nalazio se u specijalnom logoru MVD SSSR u Nemačkoj.
Rešenjem OS pri MGB SSSR od 15. jula 1950. pod optužbom za špiju-
nažu osuđen na 15 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdr-
žavao u Rečnom logoru u Komi ASSR. Četiri godine kasnije, rešenjem VK VS
SSSR od 23. oktobra 1954. prevremeno oslobođen.
Odlukom GVP od 21. maja 2002. rešeno je da se ne može rahabilitovati.
PODKONEK PETAR – ПОДКОНЕК ПЕТР ПЕТРОВИЧ

Rođen 10. januara 1894, Gospić (Hrvatska), Srbin, iz seljačke porodice,
nezavršeno srednje obrazovanje. Tokom 1914–1915. kao austrougarski podanik
služio je vojni rok, a zatim u proleće 1915. upućen na front. Zarobljen je u Gali-
ciji i otpremljen u logor ratnih zarobljenika u rejon grada Raskazovo u Tambov-
skoj oblasti. Ostao je u Sovjetskom Savezu, nastanio se u selu Nižnje Spaskoje,
zasnovao porodicu (žena i petoro dece), primio državljanstvo SSSR i radio u
fabrici špiritusa na dostavi goriva.
Uhapšen i 1929. presudom Narodnog suda grada Raskazovo osuđen je na
10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Po drugi put uhapšen 26. januara 1938. godine. U toku istrage bio je u
zatvoru u Tambovu.
pod optužbom za kontrarevolucionarno terorističko delovanje osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 8. jula 1965. odlukom VT MVO.
POGRMIĆ JOVAN – ПОГРОМИЧ ИВАН ИВАНОВИЧ
224
Rođen 16. juna 1883, Adaševci – Šid (AP Vojvodina – Srbija), iz seljačke
porodice, niže obrazovanje – obućar. Do Prvog svetskog rata živeo je sa rodite-
ljima i radio na očevom imanju. Kao austrougarski podanik mobilisan je 1914.
godine, upućen na srpski front, a zatim prebačen na Karpate. Već u oktobru pao
je u rusko zarobljeništvo. Posle Kijeva i Omska, otpremljen je u logor ratnih
zarobljenika u grad Isilkul. U proleće 1915. vraćen je u Omsk, mobilisan u srp-
sku vojsku i upućen u Odesu u Srpsku dobrovoljačku diviziju. Tokom 1916–
1917. sa srpskom divizijom vojevao je na rumunskom frontu. Pošto zbog bolesti
nije uspeo da se u vreme nastupanja austrougarske i nemačke vojske na Odesu
vrati u zemlju, pošao je na Daleki Istok. Skinut je sa voza u Kujbiševu (sada
Samari) i zadržan po naredbi komandanta grada. Kada je u proleće 1918. dobio
dozvolu za povratak u zemlju, rešio je da se nastani u Samari, gde je zasnovao
novu porodicu (u zemlji su ostali žena i troje dece). Četiri godine služio je u
miliciji, od 1923. radio kao obućar i kasnije primio državljanstvo SSSR.
Uhapšen 12. juna 1938. u Kujbiševu pod optužbom za špijunažu u korist
stranih obaveštajnih službi. U zatvoru je proveo oko 7 meseci – rešenjem
UNKVD za Kujbiševsku oblast od 9. januara 1939. istražni postupak je obu-
stavljen zbog nedostatka dokaza, a on oslobođen.
Rehabilitovan na osnovu Zakona o rehabilitaciji od 18. oktobra 1991. godine.
POLKOVIĆ JOSIP – ПОЛКОВИЧ ИОСИФ АНТОНОВИЧ

Rođen 12. juna 1890, Čantavir – Subotica (AP Vojvodina – Srbija),
Mađar. U Rusiju je dospeo tokom Prvog svetskog rata kao ratni zarobljenik i
ovde ostao. Nastanio se u selu Novokamenka u rejonu grada Togul u Altajskom
kraju, zasnovao porodicu (žena i troje dece) i radio u fabrici ulja kao pomoćnik
majstora.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Altajski kraj od 10. novembra 1938. pod
optužbom da je bio član kontrarevolucionarne štetočinsko-ustaničke špijunske
grupe osuđen na streljanje uz konfiskovanje imovine.
Streljan 17. novembra 1938. u Bijsku.
Rehabilitovan 14. juna 1960. odlukom VT SibVO.
POLJAK FRANC – ПОЛЯК ФРАНЦ АЛЕКСАНДРОВИЧ

Rođen 1. oktobra 1892, selo Koslavcen ili Koslavcik i srez Luttenberg u
Jugoslaviji, sada Ljutomer (Slovenija), Nemac, iz radničke porodice, niže obra-
zovanje. U Rusiju je došao 1914. kao ratni zarobljenik. Godinu dana proveo je u
logoru ratnih zarobljenika u gradu Kansk u Krasnojarskom kraju, a potom je
1916. upućen u Vladimirsku oblast u Gus-Hrustalnij na obradu treseta. Ovde je
ostao, zasnovao porodicu (žena i petoro dece), a u vreme hapšenja radio je u
fabrici stakla „Deržinski“ kao stariji stolar.
Rešenjem trojke UNKVD za Ivanovsku (sada Vladimirsku) oblast od 15.
oktobra 1938. pod optužbom za agitovanje protiv sovjetske vlasti, hvaljenje
života u inostranstvu, uporno nastojanje da dobije dozvolu za odlazak iz Sovjet-
225
skog Saveza i vezu s austrijskim vojnim obaveštajcem osuđen na pet godina zato-
čenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Arhangelskoj oblasti.
Novim rešenjem OS pri MVD SSSR od 4. januara 1947. kao socijalno
opasan element prognan je na tri godine u Komi ASSR. Kada je 1950. oslobo-
đen progonstva, vraTjO se porodici u Gus-Hrustalnij.
POP IVANOV, kći i otac
POP IVANOV MALINA – ГАЛКИНА ЭЛЕНА НИКОЛАЕВНА;
pseud. Ruža
Rođena 7. aprila (marta) 1902, Kočani (Makedonija), Makedonka, iz slu-
žbeničke porodice, srednje obrazovanje – službenik, član KPJ od 1920. godine.
Posle završene gimnazije u Sofiji, krajem 1920. izvesno vreme studirala je u
Beogradu, a zatim prešla u Skoplje i ovde se uključila u revolucionarni radnički
pokret. Bila je član Mesne uprave NRPJ i sekretar Mesnog veća sindikata.
Odlukom CK KPJ u septembru 1924. upućena je na partijsko školovanje u
Moskvu.
Tokom 1924–1928. pohađala Komunistički univerzitet „J. M. Sverdlov“.
Član RKP(b) je od 1925. godine. Posle završenog školovanja, sredinom 1928.
sa grupom aktivista KPJ upućena je na ilegalni rad u Jugoslaviju. Kao instruktor
Orgbiroa CK radila je u Zagrebu i Splitu na sprovođenju Otvorenog pisma IKKI
i pripremama partijskog kongresa. Na IV kongresu KPJ (novembar 1928) iza-
brana je za kandidata za člana CK, da bi potom vodila Žensku komisiju CK.
Kraće vreme boravila je u Beču, odakle se u septembru 1929. zbog bolesti vrati-
la u Moskvu. Mesec dana kasnije, na Oktobarskom plenumu CK isključena je iz
sastava CK KPJ. Posle oporavka, tri godine je radila kao nastavnik istorije na
Jugoslovenskom sektoru KUNMZ. Od decembra 1932. bila je na partijskom
radu u Baumanskom RK VKP(b), u oktobru 1933. prešla je u rejon Omska i
potom primila državljanstvo SSSR. U jesen 1935. otišla je u Čereviševo (Tju-
menski rejon) i radila kao nastavnik istorije. Isključena je iz partije u maju
1937. godine, a u avgustu otpuštena sa posla.
Uhapšena 21. oktobra 1937. godine sa mužem Sakun Vladimirom Niko-
lajevičem, bivšim saradnikom Kominterne.
Rešenjem trojke UNKVD za Omsku oblast od 23. oktobra 1938. osuđena
na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Zajedno sa mužem prevre-
meno je oslobođena 7. maja 1939. odlukom načelnika UNKVD za Omsku
oblast.
Rehabilitovana na osnovu Zakona Ruske Federacije od 18. oktobra 1991.
godine.
Posle oslobođenja iz logora živela je sa porodicom u Tjumenu i ovde
1954. umrla.
POP IVANOV STEFAN – ПОП ИВАНОВ СТЕФАН

МАКЕДОНОВИЧ; pseud. Kocić, Hamar, Himara, Šumenković, Stari i Čiča
226
Rođen 17. jula 1875, Kočani (Makedonija), Makedonac, više obrazovanje
– učitelj, član KPJ od 1920. godine. Posle završenog pedagoškog kursa u bugar-
skoj gimnaziji, radio je kao učitelj u Solunu i Skoplju. Zbog aktivnog delovanja
u revolucionarnom kružoku u Pedagoškom učilištu, posle 1905. morao je da
emigrira u Bugarsku. Uključio se u socijalistički pokret i bio član BRSDP. U
leto 1920. pred policijskim progonom pobegao je u Jugoslaviju. Izvesno vreme
boravio je u Beogradu, a zatim prešao u Skoplje, gde je bio sekretar Oblasnog
odbora NRPJ i Oblasnog komiteta KPJ za Makedoniju. Delegat je makedonske
organizacije na II zemaljskoj konferenciji KPJ u Beču (1923) i član delegacije
KPJ na V kongresu Kominterne u Moskvi (1924). Uhapšen je potkraj 1924. i
optužen za osnivanje komunističkih organizacija, ali je na sudskom procesu (26.
decembra 1925) oslobođen. Tri dana kasnije, ponovo je uhapšen i interniran u
rodno mesto Kočani. Makedoniju je napusTjO posle III kongresa KPJ (maj
1926), na kojem je izabran za člana CK KPJ i došao u Beograd, gde je povre-
meno učestvovao u radu Politbiroa CK KPJ. Tokom 1928. godine emigrirao je u
Beč. Kako su u to vreme neki njegovi postupci (bez znanja KPJ tada je bio po-
vezan sa sovjetskom obaveštajnom službom) izazvali podozrenje u krugovima
rukovodećih ljudi KPJ, optužen je kao provokator.
U Moskvu je dospeo verovatno potkraj leta 1929. godine i već 1. septem-
bra (oktobra) bio uhapšen.
Rešenjem Kolegijuma OGPU od 3. marta 1930. pod optužbom za špiju-
nažu i diverzantsko delovanje osuđen na streljanje.
Streljan 6. marta 1930. u Moskvi i sahranjen na Vaganjkovskom groblju.
POPOVIĆ STANKO – ПОПОВИЧ СТАНИСЛАВ ПАВЛОВИЧ

Rođen 19. februara 1892, selo Perna – Topusko (Hrvatska), Srbin, iz se-
ljačke porodice, srednje obrazovanje – elektromonter, član RKP(b) od 1921.
godine. Posle završene srednje škole kao austrougarski podanik 1912–1914.
služio je vojni rok. Početkom Prvog svetskog rata upućen je na front, 1914. pao
u rusko zarobljeništvo i otpremljen u Tomsk u logor za ratne zarobljenike. Go-
dine 1916. mobilisan je u rusku vojsku i ratovao na bugarskom frontu do 1917.
kao mlađi podoficir. Po završetku rata nastanio se u Tomsku i ovde ostao.
Zasnovao je porodicu (žena i dvoje dece), bavio se trgovinom, a 1920. primio
državljanstvo Sovjetske Rusije. Isključen je iz VKP(b) 1929. godine zbog skri-
vanja socijalnog porekla. Do hapšenja radio je kao elektromonter u Bakteriolo-
škom institutu.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužioca SSSR od 26. oktobra 1937.
pod optužbom za špijunažu i saradnju sa poljskom kontrarevolucionarnom
organizacijom osuđen na streljanje.
Streljan 9. novembra 1937. u Tomsku.
Rehabilitovan 20. decembra 1957. odlukom VT SVO.
227
POTEHINA EVA – ПОТЕХИНА (ПАТЕХИНА) ЕВА АНДРЕЕВНА
Rođena 1889. u Jugoslaviji. Odakle je, kada i kako došla u Rusiju, gde je
živela i šta je radila nije poznato.
Godine 1944. bila je osuđena na progonstvo i prinudni boravak u Omsku
oblast, a 20. aprila 1953. oslobođena je progonstva.
Rehabilitovana 22. maja 2006. odlukom Uprave unutrašnjih dela za
Omsku oblast.
POTOČKI IVAN – ПАТОЧКА ИВАН ВИДОВИЧ
Rođen 24. maja 1898, Dugo Selo - Zagreb (Hrvatska), Hrvat, iz radničke
porodice, niže obrazovanje - stolarski radnik, član KPJ od 1919. godine. Posle
izučenog stolarskog zanata kao austrougarski podanik mobilisan je 1916. i upu-
ćen na front u Albaniju. U zemlju se vraTjO sredinom 1918. godine - nakratko
je boravio u Dugom Selu, a zatim 1919–1924. radio u svojoj struci po fabrika-
ma i preduzećima u Zagrebu i bio sindikalno aktivan. U jesen 1924. odlukom
CK KPJ upućen je na partijsko školovanje u Moskvu.
Tokom 1924–1928. pohađao Komunistički univerzitet „J. M. Sverdlov“.
Član RKP(b) je od 1924. godine. Nakon završenog školovanja dospeo je u Le-
njingrad, izvesno vreme radio u zavodu „Trougolnik“ kao stolar, a potom bio
partijski radnik (instruktor i sekretar partijskog komiteta). Potkraj 1933. prešao
je u Novgorod, ovde se nastanio, zasnovao porodicu (žena i i sin), primio držav-
ljanstvo Sovjetskog Saveza i zaposlio se na Oktobarskoj železnici u Politodelje-
nju kao instruktor. Početkom oktobra 1936. uključen je u grupu oko 150 jugo-
slovenskih komunista, za koje je rukovodstvo KPJ, u okviru plana za smanjenje
jugoslovenske komunističke emigracije u SSSR, tražilo saglasnost nadležnih
instanci Kominterne da se vrate na rad u zemlju. Veliki talas čistki koji je usko-
ro nastupio, omeo je realizovanje ovog plana. Ostao je u Novgorodu, gde je
ubrzo bio proglašen za trockistu, a 7. septembra 1937. isključen iz partije zbog
desno-oportunističke prakse u radu i grešaka počinjenih na Sverdlovskom Uni-
verzitetu.
pod optužbom za špijunažu i kontrarevolucionarno delovanje (1924. zavrbovala
ga je policija kojoj je izdavao jugoslovenske komuniste, u SSSR je tokom
1934–1935. prikupljao špijunske podatke koje je predavao jugoslovenskoj oba-
veštajnoj službi i nameravao je da na železnici izvodi diverzije) osuđen na stre-
Streljan 1. novembra 1938. i sahranjen u Levaškoj pustari nedaleko od
Lenjingrada.
Rehabilitovan 27. jula 1961. odlukom VT LVO.
PREDOJEVIĆ GAVRILO – ПЕТРОВИЧ ИВАН ИВАНОВИЧ

Rođen 10. aprila 1887, Beograd, Srbija, Srbin, iz radničke porodice, niže
obrazovanje, član KPJ od 1919. godine. Posle izučenog stolarskog zanata zapo-
slio se u Beogradu, 1906. boravio u Mađarskoj, a potom kao stolar radio u Ne-
228
mačkoj. U Beograd se vraTjO 1910. kada počinje njegovo aktivnije delovanje u
KPJ i sindikatima. Bio je delegat na Vukovarskom kongresu KPJ, I i II zemalj-
skoj konferenciji KPJ, III kongresu KI, I kongresu Profinterne i Konferenciji
BKF u Moskvi. Tokom 20-tih godina član je Uprave Saveza drvodeljskih radni-
ka i istaknuti funkcioner Nezavisnih sindikata. Zbog sindikalnog i političkog
angažovanja često je proganjan i hapšen.
U jesen 1929. odlukom CK KPJ upućen je na partijsko školovanje u
Moskvu. Pohađao je MLŠ i preveden u članstvo VKP(b). Zbog slabih rezultata
ubrzo je ispisan iz škole i poslat u proizvodnju. Ostao je u Moskvi, zasnovao
porodicu i radio u preduzećima drvne industrije. Godine 1938. isključen je iz
partije zbog pasivnosti.
Presudom Narodnog suda Staljingradskog rejona u Moskvi 1939. godine
osuđen je zbog nemarnog odnosa prema svojim obavezama na godinu dana
popravnog rada NKVD. Godine 1945. vraTjO se u Jugoslaviju.
PRIĆ OMELJAN – ПРИЧ ОМЕЛЯН МИХАЙЛОВИЧ

Rođen 1888. u selu Podurljaj- Bruvno, Gračanica (Bosna i Hercegovina).
Srbin iz seljačke porodice, niže obrazovanje. U Rusiju je došao 1916, kao ratni
zarobljenik i ovde ostao. Gde je od tada živeo i šta je radio nije poznato. Potkraj
30-ih godina sa ženom bio je nastanjen u selu Anetivka u rejonu mesta Doma-
nivsk u Odeskoj oblasti i bavio se lovom lisica.
Rešenjem trojke NKVD za Odesku oblast od 26. septembra 1937. pod
optužbom za kontrarevolucionarnu agitaciju osuđen na 10 godina zatočenja u
Rehabilitovan 13. septembra 1990. odlukom Tužilaštva za Nikolaevsku
oblast.
PRIIĆ (PRIJIĆ) GRIGORIJE – ПРИНЧ ГРИГОРИЙ

ГРИГОРЕЕВИЧ
Rođen 1894. selo Serb u Srbiji, Srbin, iz seljačke porodice. U Rusiju je
dospeo 1914. kao ratni zarobljenik srpske vojske. Živeo je u selu Badaložnaja u
Kozulskom rejonu Krasnojarskog kraja, zasnovao porodicu (žena i kćer) i radio
kao skretničar na Krasnojarskoj železnici.
Uhapšen 7 (12) marta 1938. godine.
Rešenjem komisije NKVD i Javnog tužilaštva SSSR od 23. maja 1938.
pod optužbom za antisovjetsku agitaciju i da je bio član špijunsko-diverzantske
grupe koja je prikupljala špijunske podatke osuđen na streljanje.
Streljan 28. oktobra 1938. u Ačinsku u Krasnojarskom kraju.
Rehabilitovan 22. jula 1960. odlukom VT SibVO.
PRIMOŽEC ANTON – ПРИМОЖЕЦ АНТОН АНТОНОВИЧ

Rođen 1889. u selu Leše u Sloveniji, Slovenac, iz seljačke porodice, niže
obrazovanje, bez određenog zanimanja. Nije poznato odakle je, kada i kako
229
došao u Sovjetski Savez. U vreme hapšenja sa porodicom (ženom i šestoro de-
ce) živeo je u selu Rogoziha u rejonu grada Pavlovsk u Altajskom kraju i radio
kao obućar.
bio član kontrarevolucionarne diverzantske organizacije i sprovodio antisovjet-
sku agitaciju i propagandu osuđen na streljanje.
PRODAN (PRODANOV) VASILIJE – ПРОДАН (ПРОДАНОВ)

ВАСИЛИЙ ВАЛЕНТИНОВИЧ
Rođen 1883. u selu Srpski Krstur, treba Krstur – Novi Kneževac (AP
Vojvodina – Srbija), Srbin. U Rusiju je dospeo 1915. godine kao ratni zaroblje-
nik. Do hapšenja živeo je u selu Jertarka u rejonu grada Tugulim u Čeljabinskoj
oblasti i radio u rejonskoj bolnici kao sanitarni tehničar.
Rešenjem trojke UNKVD za Čeljabinsku oblast od 17. oktobra 1938. pod
optužbom za špijunažu kao agent austrijske obaveštajne službe osuđen na stre-
ljanje.
Rehabilitovan 18. maja 1989. odlukom VP UVO.
PROSENC ANTON – ПРОСЕНЦ АНТОН АНТОНОВИЧ

Rođen 1. juna 1904, Loka – Zagorje (Slovenija), Slovenac, iz radničke
porodice, niže obrazovanje – rudar, član KPJ od 1924. godine. U potrazi za
poslom 1924. emigrirao je u Francusku, a zatim u Nemačku. Radeći kao rudar
uključio se u radnički pokret, bio je član KP Francuske i KP Nemačke.
U Sovjetski Savez došao je 1931. na osnovu ugovora o radu u sovjetskoj
industriji. Raspoređen je u Kemerovsku oblast, u kombinat „Kuzbasugolj“. Ži-
veo je u Anžero-Sudžensku, 1936. primio državljanstvo Sovjetskog Saveza i do
hapšenja radio u oknu kao rudar-kopač.
Uhapšen 25 (23) novembra 1937. godine.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužioca SSSR od 3. januara 1938. pod
optužbom za špijunažu i kontrarevolucionarno delovanje osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 30. avgusta 1957. odlukom VT VVO.
RACKOV SEMJON – РАЦКОВ СЕМЕН ДМИТРИЕВИЧ

Rođen 1895, selo Beodra, sada Novo Miloševo (AP Vojvodina – Srbija),
Srbin, iz seljačke porodice, niže obrazovanje – berberin. Početkom Prvog svet-
skog rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan i upućen na front, gde je
1915. pao u rusko zarobljeništvo. Repatriran je 1920. u Jugoslaviju. Ponovo je
otišao u Sovjetski Savez 1924. godine, ovde ostao i kasnije primio državljanstvo
230
SSSR. U vreme hapšenja živeo je u Moskovskoj oblasti, naselju Hovrino Ok-
tjabrske železnice i radio kao berberin.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužilaštva SSSR od 22. maja
1938.pod optužbom za špijunažu i prikupljanje podataka o saradnicima Jugo-
slovenske sekcije Kominterne osuđen na streljanje.
Streljan 3. juna 1938. i sahranjen na bivšem poligonu NKVD „Objekt Bu-
tovo“.
RADAKOVIĆ ILIJA – РАДАКОВИЧ ИЛЬЯ БОЖЕНОВИЧ

Rođen 1895, selo Mogorić – Gospić (Hrvatska), Srbin, iz siromašne se-
ljačke porodice, niže obrazovanje. Tokom Prvog svetskog rata 1915–1916. slu-
žio je u srpskoj vojsci, a 1919. došao u Sovjetsku Rusiju. Ovde je ostao i primio
državljanstvo Sovjetskog Saveza. U vreme hapšenja sa ženom i kćerkom živeo
je u Moskvi i radio kao ekonom.
Uhapšen 31. januara 1937. godine. U toku istrage bio je u Moskovskom
Rešenjem Specijalnog kolegijuma MGS od 21. aprila 1937. pod optu-
žbom za kontrarevolucionarnu propagandu osuđen na četiri godine zatočenja u
Rehabilitovan 17. novembra 1999. odlukom PGM.
RADANOVIĆ (RODONOVIĆ) MIHAIL – РАДАНОВИЧ

(РОДОНОВИЧ) МИХАИЛ НИКОЛЕВИЧ
Rođen 10. marta 1888, selo Golinja – Vrgin Most (Hrvatska), Srbin, iz si-
romašne seljačke porodice, niže obrazovanje – radnik na presovanju gvožđa.
upućen na front, gde je 19. marta 1915. pao u rusko zarobljeništvo. Obavljajući
različite poslove, nekoliko meseci proveo je u Vladimiru, Kijevu, Harkovu i
Hersonu. Krajem 1915. godine s ešalonom ratnih zarobljenika otpremljen je u
Taškent, a u jesen 1918. poslat u logor u Samaru. Ovde je u proleće 1919. godi-
ne stupio u Samarsku konjičku rezervu Crvene garde, ali nakratko. Kada je
češka vojska u leto 1919. zauzela Samaru, nameravajući da se vrati u zemlju,
pokušao je da pobegne iz grada. Uhapšen je i ponovo smešten u logor, potom
prebačen u Ufu, pa u Kurgan. Tokom 1920–1922. radio je u selu Ključiki, oda-
kle je potkraj februara 1922. otišao u rejon grada Kargopolj u Arhangelskoj
oblasti. Nastanio se u selu Pustujevo, zasnovao porodicu (žena, pastorak i sin) i
do hapšenja radio u kolhozu „Gigant“ kao sejač nadničar.
optužbom za antisovjetsko i špijunsko-diverzantsko delovanje osuđen na stre-
ljanje.
231
Rehabilitovan 9. juna 1989. odlukom VP UralVO.
RADIĆ ANTON – РАДИЧ АНТОН КОНСТАНТИНОВИЧ

Rođen 1898, opština Sebska Zelenja u Vrbskoj oblasti u Jugoslaviji,
verovatno Zelinja Srpska – Gradačac (Bosna i Hercegovina), Srbin, iz mnogo-
člane seljačke porodice, niže obrazovanje – obućar, kasnije službenik, član
RKP(b) od 1919. godine. Tokom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik
bio je mobilisan, upućen na front, gde je pao u rusko zarobljeništvo. Od 1916.
bio je dobrovoljac 1. srpske dobrovoljačke divizije sa kojom je vojevao na
Dobrudžanskom frontu i dva puta bio teško ranjen. Upućen je na lečenje u
Moskvu, gde se povezao sa Jugoslovenima koji su bili u vezi sa boljševicima i
zajedno sa njima stupio u Crvenu armiju. Ubrzo je postao komandant bataljona
koji je čuvao skladište baruta i na toj dužnosti ostao do kraja 1919. godine. Sa
svojom jedinicom učestvovao je u oktobarskim revolucionarnim događajima u
Moskvi i kasnije u građanskom ratu. Posle demobilizacije radio je u sovjetskom
aparatu, primio državljanstvo Sovjetskog Saveza i bavio se književnošću. U
vreme hapšenja sa porodicom je živeo u selu Voroncovo Aleksandrovskoje u
Stavropoljskom kraju i radio kao direktor školskog kombinata za pripremu po-
ljoprivrednih kadrova.
kontrarevolucionarni-štetočinski rad kao socijalno-opasan element osuđen na tri
godine zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Unžlagu
NKVD u mestu Suhobezvodnoje Gorkovske železnice.
Rehabilitovan 21. marta 1956. rešenjem Prezidijuma SKK.
Umro je 5. decembra 1961. u Stavropolju.
RADIĆ ARSENIJE – РАДИЧ АРСЕНИЙ СТЕПАНОВИЧ

Rođen 1898. u Srbiji, Srbin, radnik, član RKP(b) od 1918. godine. U Ru-
siju je došao tokom Prvog svetskog rata, 1916–1918. godine služio je u 1. puku
Srpskog dobrovoljačkog odreda kao mlađi podoficir, na frontu u Dobrudži bio
ranjen, a potom dospeo u Samaru, gde je radio u fabrici cevi kao bravar. Nared-
ne tri godine proveo je u 1. srpskom revolucionarnom puku i 3. puku Internaci-
onalne divizije. Po završetku građanskog rata ostao je u Sovjetskoj Rusiji,
zasnovao porodicu i kasnije primio državljanstvo SSSR. Tokom 1921–1932.
živeo je i radio kao partijski radnik u Caricinu, Urjupinsku u Volgogradskoj
oblasti i Saratovu. Bio je partijski sekretar u nekoliko većih preduzeća, sekretar
rejonskog komiteta, rukovodilac kadrovskog odeljenja u Oblasnom komitetu
VKP(b) i dr. Sredinom 30-ih godina pohađao je partijsku školu pri CK VKP(b)
u Moskvi, a zatim u februaru 1936. upućen u Rostov na Donu za prvog sekreta-
ra Kirovskog RK VKP(b). Neposredno pred hapšenje 11. aprila 1937. oslobo-
đen je dužnosti sekretara, a 17. aprila isključen iz partije i optužen za veze sa
232
neprijateljima naroda i dvoličnjaštvo. Istovremeno, od organa NKVD je zatra-
ženo „da brižljivo sprovedu istragu“.
Rešenjem VK VS SSSR od 13. decembra 1937. pod optužbom da je bio
član kontrarevolucionarne trockističko-terorističke organizacije koja je postojala
u Rostovskoj oblasti i za kontrarevolucionarni trockistički rad u partijskom i
sovjetskom aparatu, osuđen na streljanje uz konfiskovanje imovine.
Rehabilitovan 13. jula 1957. odlukom VK VS SSSR s tim da se konfi-
skovana imovina vrati njegovoj ženi.
RADONIĆ IVAN – РАДОНИЧ ИВАН НИКОЛАЕВИЧ

Rođen 1896, selo Beodra, sada Novo Miloševo – Zrenjanin (AP Vojvo-
dina – Srbija), Srbin, iz seljačke porodice, niže obrazovanje – radnik. Tokom
front, gde je zarobljen. Kao ratni zarobljenik 1916. otpremljen je u Rusiju. Go-
dine 1922. repatriran je u zemlju, ali se 1924. ilegalno vraTjO u Sovjetski Savez
kao politički emigrant. U vreme hapšenja živeo je u Moskovskoj oblasti u selu
Mnevniki i radio u 21. Upravi vojno-građevinske deonice građevinskog odelje-
nja MVO kao predradnik.
Uhapšen 10. februara 1938. godine. U toku istrage bio je Taganskoj tam-
nici u Moskvi.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužilaštva SSSR od 22. maja 1938.
pod optužbom za špijunažu i diverzantsko delovanje u korist Jugoslavije osuđen
na streljanje.
Streljan 10. juna 1938. i sahranjen na bivšem poligonu NKVD „Objekt
Butovo“.
RADOVIĆ MILUTIN – РОДОВИЧ (РАДОВИЧ) МИЛУТИН

МИЛОВИЧ
Rođen 1888, selo Martinići – Danilovgrad (Crna Gora), Crnogorac, iz si-
romašne seljačke porodice, visoko obrazovanje – rudarski inženjer. Kao dečak
1901. godine dospeo je u Rusiju, ovde se školovao i završio rudarski fakultet.
Kasnije je zasnovao porodicu i primio državljanstvo Sovjetskog Saveza. U vre-
me hapšenja živeo je u mestu Nikitivci u Doneckoj oblasti u Ukrajini i radio u
Institutu za termotehniku kao inženjer.
Rešenjem vanrednog zasedanja Artemovskog okružnog suda od 20. no-
vembra 1929. pod optužbom da je bio član kontrarevolucionarne, štetočinsko-
diverzantske organizacije koja je radila na svrgavanju vlade osuđen na strelja-
nje. Nema podataka kada je streljan, ali postoji zabeleška da je umro u toku
istražnog postupka.
233
Rehabilitovan 27. oktobra 1989. odlukom Javnog tužilaštva za Donecku
oblast.
RADOVIĆ SPASOJE – РАДОВИЧ СПАСОЙ НИКОЛАЕВИЧ

Rođen 1893, selo Martinići, treba Martinovići – Plav (Crna Gora), Crno-
gorac, iz siromašne seljačke porodice, visoko obrazovanje – lekar, terapeut.
Obrazovao se u Rusiji, gde je dospeo preko Ministarstva prosvete Crne Gore
1905. godine kao 12-godišnji dečak. U gradu Holm u Novgorodskoj oblasti
završio je srednju versku školu, a zatim pohađao bogosloviju. VraTjO se u Crnu
Goru 1912. i učestvovao u balkanskim ratovima. U avgustu 1914. nastavio je
školovanje, studirao na Vojno-medicinskoj akademiji u Petrogradu. Posle okon-
čanih studija, od 1924. živeo je u Kislovodsku u Ordžonikidzevskom (sada Sta-
vropoljskom) kraju, zasnovao porodicu, primio državljanstvo SSSR i radio u
Kislovodskom sanatorijumu kao načelnik jednog odeljenja.
Uhapšen 8. jula 1938. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju među ad-
ministrativnim osobljem Sanatorijuma. Pod istragom u zatvoru proveo je 8 me-
seci – oslobođen je rešenjem 442. Vojnog tribunala od 7. marta 1939. godine.
RADULOVIĆ ŽARKO – РАДУЛОВИЧ ЖАРКО ФИЛИППОВИЧ

Rođen 27. decembra 1896, selo Banjani – Valjevo (Srbija), Srbin, iz slu-
žbeničke porodice, nezavršeno visoko obrazovanje, član KPJ 1920–1921. godi-
ne. Posle završene gimnazije, dva semestra studirao je prava na Sorboni u Fran-
cuskoj, a zatim se vraTjO u Srbiju. Živeo je u Beogradu i radio u policiji kao
arhivski službenik. Dvadesetih godina bio je član organizacije „Sloboda naro-
du“. Izbegavši hapšenje zbog učešća u zaveri protiv kralja, pobegao je u Austri-
ju, odavde u Nemačku i najzad u Estoniju.
U Sovjetski Savez stigao je 12. septembra 1929. prešavši ilegalno eston-
sko-sovjetsku granicu. Odmah je uhapšen, upućen u Pskov, a zatim u Lenjin-
grad. Posle 7-mesečnog zatvora, rešenjem trojke OGPU za Lenjingradsku vojnu
oblast osuđen je 3 (2) aprila 1930. na tri godine dobrovoljnog progonstva bez
prava prebivanja u 6 centralnih gradova i pograničnoj zoni. Otišao je u Vologdu
gde je, radeći kao poslastičar, proveo 9 meseci. Godine 1931. dospeo je u
Sverdlovsk, odakle je kada je oslobođen kazne prešao najpre u Samaru, a pot-
kraj 1933. u Ufu.
Već 1935. ponovo je rešenjem Vrhovnog suda BASSR osuđen na tri go-
dine zatočenja u popravno-radnom logoru. Iz logora je prevremeno oslobođen
13 meseci ranije. Ostao je u Ufi, ali je bio nezaposlen.
Treći put je uhapšen 15. decembra 1937. godine.
Rešenjem trojke UNKVD BASSR od 28. septembra 1938. pod optužbom
da je, živeći u SSSR, vodio kontrarevolucionarne razgovore u kojima je diskre-
ditovao mere VKP(b) i sovjetske vlade, hvalio streljane neprijatelje naroda
trockiste-buharince, a u provokativnim razgovorima o ratu govorio o propasti
sovjetske vlasti osuđen na streljanje uz konfiskovanje lične imovine.
234
Streljan 4. oktobra 1938. u Ufi i sahranjen na Sergijevskom groblju.
Rehabilitovan 12. decembra 1958. i 27. septembra 2002. odlukama VT
PVS i PPO.
RADUNOVIĆ JOVAN – ПАВЛЮЧЕНКО ИВАН ТИМОФЕЕВИЧ

Rođen 23. jula 1904, selo Progonovići – Podgorica (Crna Gora), Crnogo-
rac, iz službeničke porodice, niže obrazovanje – kožarski, a zatim partijski rad-
nik, član SKOJ od 1920, a KPJ 1923. godine. Posle završenog zanata radio je
kao kvalifikovani kožarski radnik i bio aktivan u revolucionarnim radničkim
sindikatima. Odlukom CK KPJ u septembru 1927. upućen je na partijsko školo-
vanje u Moskvu.
Posle završenog KUNMZ, od maja 1931. bio je na partijskom radu u U-
ralmašstroju u Sverdlovsku. Krajem leta 1933. na poziv Jugoslovenske sekcije
KP došao je u Moskvu da primi novi posao. Čekajući da se reši ovo pitanje,
zaposlio se u avioindustriji i ovde proveo do maja 1934. godine, kada je raspo-
ređen u Čeljabinsk. Početkom oktobra 1936. bio je uključen u grupu oko 150
je uskoro nastupio, omeo je realizovanje ovog plana. Sa ženom i sinom ostao je
u Čeljabinsku, radeći u traktorskom zavodu kao partijski radnik, a zatim bio
predavač novije istorije u srednjoj školi.
Rešenjem trojke UNKVD za Čeljabinsku oblast od 25. septembra 1938.
pod optužbom za špijunažu i kontrarevolucionarno delovanje osuđen na streljanje.
Streljan 12. oktobra 1938. u Čeljabinsku.
Rehabilitovan 27. jula 1956. odlukom VT UVO.
RAGULJA MARKO – РАГУЛЯ МАРК ЭМАНУИЛОВИЧ

Rođen 1887, Zagreb (Hrvatska), Srbin, iz siromašne seljačke porodice.
upućen na front, a 1915. pao u rusko zarobljeništvo u Severnoj Bukovini. Bio je
u logoru u naselju Rozalinsk u Rusiji. Godine 1917. dospeo je u Srednju Aziju,
ovde ostao, zasnovao porodicu (žena i troje dece) i kasnije primio državljanstvo
Sovjetskog Saveza. Do 1936. živeo je u naselju Jaroslavskaja u Taškentskoj
oblasti u Uzbekistanu i bavio se poljoprivredom, a zatim prešao u Taškent, gde
je radio kao vozač u „Tašobehlebtrestu“.
Rešenjem Sudskog kolegijuma za krivična dela Taškentskog oblasnog
suda od 24. oktobra 1942. pod optužbom za davanje antisovjetskih izjava i izno-
šenje defetističkog mišljenja protiv sovjetske vlasti osuđen na 8 godina lišenja
slobode.
Rehabilitovan 22. marta 1991. odlukom PVS USSR.
235
RAJH ALEKSANDAR – РЕЙХ АЛЕКСАНДР АНТОНОВИЧ
Rođen 1891, Marburg, sada Maribor (Slovenija), Austrijanac, iz radničke
porodice, niže obrazovanje. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski
podanik bio je mobilisan, upućen na front, gde je 1915. pao u rusko zarobljeniš-
tvo. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju, ovde ostao, zasnovao porodi-
cu i kasnije primio državljanstvo Sovjetskog Saveza. U vreme hapšenja sa že-
nom i kćerkom živeo je u Moskvi i radio u Dečjem sanatorijumu „Serebranij
bor“ kao elektromonter.
Godine 1934. prvi put je uhapšen i osuđen.
Ponovo uhapšen 5. jula 1941. godine. U toku istrage bio je u gradskoj
tamnici u Omsku.
kontrarevolucionarnu propagandu osuđen na tri godine zatočenja u popravo-
radnom logoru.
Rehabilitovan 6. februara 1996. odlukom PGM.
RAJKOVIĆ MATIJA – РАЙКОВИЧ МАТВЕЙ МАРТЫНОВИЧ

Rođen 25. juna 1894, selo Dabar – Otočac (Hrvatska), Hrvat, iz radničke
porodice, niže obrazovanje – radnik. Posle završene osnovne škole, nekoliko
godina radio je u selu kao čobanin. Izbijanje Prvog svetskog rata zateklo ga je
na kraju odsluženja vojnog roka. Tada je kao austrougarski podanik bio mobili-
san, a potom upućen na front. Zarobljen je 1915. i kao ratni zarobljenik otprem-
ljen u Rusiju. Godine 1917. nastanio se u Ukrajini u Kirovogradskoj oblasti,
živeo je u selu Berezivka nedaleko od mesta Dolinskaja, zasnovao porodicu
(žena i osmoro dece), bavio se poljoprivredom i kasnije primio državljanstvo
Sovjetskog Saveza. Tokom 1929–1935. bio je zaposlen u pošti, a zatim do hap-
šenja u ciglani kao nekvalifikovani radnik.
trarevolucionarno delovanje osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom
logoru. Od 20. jula 1938. kaznu je izdržavao u logoru u Vorkuti (Komi ASSR).
Iz logora je oslobođen 4. februara 1948. godine.
Rehabilitovan 24. jula 1989. odlukom PKO.
RAJT (ŽAGAR) JEKATERINA – РАЙТ ЕКАТЕРИНА

МАТВЕЕВНА
Rođena 1918, Delnice (Hrvatska), Hrvatica, iz seljačke porodice. U
Sovjetski Savez dospela je 1928. godine sa roditeljima i dve sestre, koji su iz
Jugoslavije došli na stalni boravak u Rostovsku oblast. Posle završene srednje
škole, 1935–1939. studirala je na Medicinskom fakultetu u Rostovu na Donu, a
nastavila u Novosibirsku gde je u proleće 1940. zasnovala porodicu. Završivši
Medicinski fakultet 1942. godine, zajedno sa mužem upućena je u grad Ojrot-
Tura i postavljena za rukovodioca lekarskog otseka Ongudajskog ajmaka. Prvih
236
dana decembra 1942. uhapšen je njen muž Danilo i osuđen na pet godina lišenja
slobode, a 6 meseci kasnije ona je premeštena u mesto Tanga u Čitinskoj obla-
sti. Radeći kao rukovodilac lekarskog otseka, ovde je ostala do hapšenja.
Uhapšena 3. januara 1944. godine.
Presudom Oblasnog suda Ojrotske autonomne oblasti Altajskog kraja od
31. maja 1944. pod optužbom za antisovjetsko delovanje osuđena na 7 godina
lišenja slobode odnosno tri godine zatočenja u popravno-radnom logoru.
Rehabilitovana 28. oktobra 1963. odlukom PVS RSFSR.
RAKEC FADEJ – РАКЕЦ ФАДЕЙ АНДРЕЕВИЧ

Rođen 1883, Beograd (Srbija), Crnogorac, iz radničke porodice, niže
obrazovanje – stolarski radnik. Do 1903. godine živeo je i školovao se u Polj-
skoj, gde je završio zanatsku školu. Tokom Prvog svetskog rata služio je u aus-
trougarskoj vojsci kao redov. Kako je i odakle 1918. dospeo u Zabajkal (Burat-
ska ASSR) i šta je radio narednih 6 godina nije poznato. Iz Zabajkala 1924.
prešao je u mesto Aldan (Jakutska ASSR) i ovde proveo tri godine, a potom je
od 1928. živeo u Irkutsku. Godine 1933. vraTjO se u Jakutiju, nastanio u Jakut-
sku, zaposlio u kožarskom zavodu kao obućar i primio državljanstvo Sovjetskog
Saveza.
Rešenjem Vrhovnog suda Jakutske ASSR od 15. maja 1939. pod optu-
žbom za kontrarevolucionarnu agitaciju i propagandu osuđen na tri godine zato-
Rehabilitovan 20. februara 1992. odlukom PRS(J).
RAKITNIČAN IVAN – РАКИТНИЧАН ИВАН МИХАЙЛОВИЧ

Rođen 15. maja 1889. u selu Ostrovanc ili Ostrovanac u Bjelovarskoj
oblasti (Hrvatska), Hrvat, niže obrazovanje. Tokom 1910–1913. kao austrougar-
ski podanik služio je vojni rok. Početkom Prvog svetskog rata bio je mobilisan i
upućen na front, gde je 1916. godine zarobljen na rumunskom frontu. Kao ratni
zarobljenik otpremljen je u Rusiju, izvesno vreme lečio se u Kazanju, a zatim
poslat u Barnaul. Posle 1919. godine nastanio se u selu Bojarsk u rejonu grada
Lozovoje u Pavlodarskoj oblasti u Kazahstanu. Ovde je zasnovao porodicu i
radio kao kolhoznik u kolhozu „Pamjat Kirova“. U potrazi za većom zaradom,
godinu dana proveo je u Ukrajini, 1934. vraTjO se u Bojarsk i do hapšenja tu
ostao.
Uhapšen 4. novembra 1938. pod optužbom za kontrarevolucionarnu agi-
taciju.
Umro u toku istrage 31. decembra 1938. u tamnici mesta Lozovoje od
hroničnog bronhitisa.
Rehabilitovan 3. decembra 1988. odlukom POP.
RAMLJAK ANTON – РАМЛЯК АНТОН
237
Rođen 1928, Posušje – Mostar (Bosna i Hercegovina), Hrvat, nezavršeno
srednje obrazovanje, bez određenog zanimanja. Odakle je, kada i kako dospeo u
Austriju nije poznato. U vreme hapšenja živeo je u selu Cisterdorf i radio na
imanju jednog veleposednika kao nekvalifikovani radnik.
Rešenjem Vojnog tribunala vojne jedinice 28990 od 30. juna 1951. pod
Streljan 1. oktobra 1951. na Donskom groblju u Moskvi, a njegovo telo
kremirano u Donskom krematorijumu.
Rehabilitovan 7. maja 2002. odlukom GVP.
RANCINGER RUDOLF – RUDI – МГЕЛАДЗЕ ШАЛЬВА

Rođen 8. aprila 1908, selo Toplice – Zagorje ob Savi (Slovenija), Slove-
nac, iz radničke porodice, srednje obrazovanje – staklarski, a kasnije partijski
radnik, član SKOJ od 1924. godine. Odlukom CK KPJ u jesen 1927. upućen je
na partijsko školovanje u Moskvu.
Tokom 1927–1931. pohađao KUNMZ. Član je Komsomola od 1927, a
VKP(b) 1931. godine. Na KUNMZ je pripadao „levoj“ opoziciji – 1929. jedan
od potpisnika majskog pisma jugoslovenskih studenata – grupa "41". Posle o-
končanja KUNMZ, kraće vreme predavao je na partijskim kursevima u
Moskovskoj oblasti, a zatim krajem leta 1931. poslat je u Sverdlovsku oblast u
Krasnouralsk. Radeći kao jedan od sekretara partijskog komiteta u topionici
bakra, ovde je proveo oko dve i po godine i zasnovao porodicu (žena i dete).
Godine 1934–1935. završio je Aspiranturu na KUNMZ u Moskvi, a potom
dospeo u Čeljabinsku oblast u mesto Kasli. Početkom oktobra 1936. bio je u-
ključen u grupu oko 150 jugoslovenskih komunista, za koje je rukovodstvo
plana. Tako je sticajem okolnosti ovde ostao. U vreme hapšenja radio je u
vozdviženskoj fabrici stakla.
optužbom za špijunažu i antisovjetsko delovanje osuđen na streljanje.
Streljan 24. oktobra 1938. u Čeljabinsku.
Rehabilitovan 29. januara 1960. odlukom VT UVO.
RASPOPOVIĆ PETAR – ПЕТРОВИЧ ИВАН МАРКОВИЧ

Rođen 1903. selo Glizica (Martinići) – Podgorica (Crna Gora), Crnogo-
rac, iz seljačke porodice, niže obrazovanje – obućar, član KPJ od 1923. godine.
Radio je u Podgorici kao obućarski radnik i bio član MK SKOJ, sekretar PK
SKOJ i član PK KPJ za Crnu Goru. Odlukom CK KPJ u oktobru 1928. upućen
238
Tokom 1928–1931. pohađao KUNMZ i MLŠ. Pripadao je „levoj“ opozi-
ciji na KUNMZ – 1929. jedan od potpisnika majskog pisma jugoslovenskih
studenata – grupa "41", kojeg se kasnije odrekao. Član VKP(b) je od 1929, a
državljanstvo Sovjetskog Saveza primio je 1933. godine. Posle završenog ško-
lovanja, od oktobra 1931. bio je propagandist u Kuznjecstroju. U Moskvu se
vraTjO početkom 1933. godine, radio na istim poslovima u Džeržinskom i Ko-
minternovskom RK VKP(b), a kasnije u fabrici „Mosbeljo“ br. 2. Prošao je
partijske provere članova u VKP(b) 1929. i 1933. godine, kao i proveru IKK KI
1932. u jugoslovenskoj komunističkoj emigraciji, smatran je „proverenim“.
omeo je realizovanje ovog plana. Tako je do hapšenja ostao u Moskvi.
nici u Moskvi.
pod optužbom za špijunažu u korist Jugoslavije osuđen na streljanje.
Streljan 3. juna 1938. i sahranjem na bivšem poligonu NKVD „Objekt
Butovo“.
Rehabilitovan 4. septembra 1957. odlukom VT LVO.
RAUMBERGER FRANC – РАУМБЕРГЕР ФРАНЦ ФРАНЦЕВИЧ

Rođen 1894. u mestu Đakomovo u Osijetskom okrugu u Jugoslaviji,
verovatno Đakovo (Hrvatska), Hrvat (Nemac), iz mnogočlane seljačke porodi-
ce, niže obrazovanje – stočar, kasnije službenik. Kao austrougarski podanik
1914–1919. služio je kao vojnik-artiljerac. Tokom 1920–1923. boravio je i ra-
dio u Americi. Verujući da će za kratko vreme steći veliko poljoprivredno ima-
nje 1923. otišao je u Sovjetski Savez. Naselio se u Hersonskoj oblasti u gradu
Kahovka (Ukrajina), zasnovao porodicu i primio državljanstvo SSSR. Do hap-
šenja sa ženom i dvoje dece živeo je Kahovki i radio kao direktor jednog predu-
zeća. Bio je član VKP(b), ali je isključen kao trockista.
Rešenjem trojke UNKVD za Nikolajevsku oblast od 28. septembra 1938.
pod optužbom da je od 1932. bio aktivni član antisovjetske nemačke fašističke
organizacije, koja je imala za cilj da pripremi oružani ustanak protiv Sovjetske
vlasti u pozadini Crvene armije za vreme rata Nemačke sa SSSR, a od 1936.
član terorističke organizacije koja je neprijateljski delovala u oblasti poljopri-
vrede osuđen na streljanje uz konfiskovanje imovine.
Rehabilitovan 1. marta 1958. odlukom PHOS.
REGITNIK FRANC – ГАФНЕР ФРАНЦ ГАСПАРОВИЧ
239
Rođen 6. decembra 1903, selo Sava kod Jesenice (Slovenija), Slovenac,
iz radničke porodice, niže obrazovanje – bravarski radnik, član SKOJ od 1922,
a KPJ 1924. godine. Posle završene osnovne škole, radio je u mestu Dobrava
kao nekvalifikovani radnik, a kada je izučio bravarski zanat prešao je u bravar-
sko preduzeće. U potrazi za poslom, u oktobru 1924. emigrirao je u Francusku,
gde je baveći se različitim poslovima proveo 7 godina. Kao član KP Francuske
bio je aktivan među jugoslovenskom ekonomskom emigracijom u Belgiji i Luk-
semburgu. Godine 1930. boravio je u Parizu ilegalno i radio pri Jugoslovenskoj
sekciji KP. Tražeći načina da dobije legalan boravak, uz pomoć partije nabav-
ljeni su mu dokumenti na ime Gafner (Hafner) Franc. Pošto je tokom 1931. više
puta hapšen zbog komunističkog delovanja, odlukom rukovodstva KPJ upućen
Početkom marta 1932. godine uključen je na Jugoslovenski sektor
KUNMZ, ali nakratko. Već sredinom godine, u toku partijske provere članova
KPJ u Moskvi, isključen je iz partije zbog „neiskrenosti za vreme provere“ i kao
„nedostojan poverenja“, a potom i sa KUMNZ. Internacionalna kontrolna komi-
sija KI odbila je njegovu žalbu, a Politička komisija PS IKKI 3. februara 1933.
potvrdila isključenje. U međuvremenu, iz Moskve je prešao u Tulu, ovde se
nastanio, zasnovao porodicu i do hapšenja bio zaposlen u zanatlijskoj zadruzi.
Rešenjem OS UNKVD za Tulsku oblast od 19. novembra 1940. pod
optužbom za „odavanje državne tajne i dezinformaciju organa NKVD“ prognan
je na pet godina u Kazahstan. Živeo je u gradu Kzil-Orda i radio u Oblasnoj
autobazi kao bravar.
Tokom progonstva, 5. jula 1942. ponovo je uhapšen.
Rešenjem UNKVD za Kzil-Ordinsku oblast od 18. jula 1942. pod optu-
žbom za špijunažu i antisovjetsko delovanje (kao tajni agent zavrbovan od jedne
strane države, 1932. prebačen je na teritoriju SSSR, gde je prikupljao podatke
špijunskog karaktera, a u svom okruženju sistematski širio defetizam, hvalio
snagu i moć fašističke Nemačke i govorio o neizbežnom porazu Sovjetskog
Saveza u ratu sa Nemačkom). Sudsko isleđenje privremeno je prekinuto 27.
avgusta, pošto se on razboleo.
Sedam dana kasnije, 2. septembra 1942. umro je u zatvorskoj bolnici
UNKVD za Kzil-Ordinsku oblast.
Rehabilitovan 4. maja 1997. odlukom PKOO.
RENKO IVAN – РЕНКО ИВАН ИВАНОВИЧ

Rođen 1894. u selu Log okruga Blagovca u Jugoslaviji, verovatno Blago-
vica – Domžale (Slovenija), Slovak (Jugosloven), iz seljačke porodice, radnik.
Nije poznato odakle je, kada i kako došao u Rusiju. Može se, međutim, pretpo-
staviti da je početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio mobi-
lisan, upućen na front, gde je zarobljen. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u
Rusiju i ovde ostao. U vreme hapšenja živeo je u Nižnjeudinsku u Irkutskoj
oblasti i radio kao podmazivač vagona na železnici.
240
optužbom da je bio član špijunsko-diverzantske organizacije osuđen na stre-
ljanje.
Rehabilitovan 3. februara 1961. odlukom VT ZabVO.
RETTER HENRIK – ЛАНТАЛ БЕРНАРД АДОЛЬФОВИЧ
Rođen 21. avgusta 1910, Sarajevo (Bosna i Hercegovina), Poljak, iz slu-
žbeničke porodice, visoko obrazovanje (završio Institut za trgovinu u Francu-
skoj), član Saveza komunističke omladine Poljske, a od 1930. član KP Francu-
ske. Živeo je u Poljskoj (ovde je 1930. bio hapšen pod sumnjom za komunistič-
ku propagandu), a kasnije u Francuskoj. Kao saradnik Kominterne, tokom
1936/37. boravio je u Kini pod imenom Bernard Lantal, odakle je na poziv na-
dležnih organa, 18. marta 1937. došao u Sovjetski Savez. Sa ženom i kćerkom
živeo je u Moskvi u hotelu „Luks“, a radio kao saradnik u Odeljenju za veze
IKKI.
Rešenjem OS pri NKVD i Javnog tužilaštva SSSR od 28. novembra
1937. pod optužbom za vezu sa članovima poljske vojne organizacije i nizom
lica – vlasnika različitih firmi (s njima je vodio buržoaski način života) osuđen
na streljanje.
Rehabilitovan 14. decembra 1989. na osnovu ukaza PVS SSSR od 16. ja-
nuara iste godine.
RIBIĆ STJEPAN – РЫБИЧ СТЕПАН ЛАЗАРЕВИЧ

Rođen 1894, selo Peći – Ključ (Bosna i Hercegovina), Srbin, iz seljačke
porodice, niže obrazovanje – bravarski radnik. U Rusiju je dospeo verovatno
tokom Prvog svetskog rata kao ratni zarobljenik, a kasnije je, kako je izjavio na
isleđenju, služio u Crvenoj armiji kao bolničar u rezervnoj bolnici u Pavlogradu
u Ukrajini. Kada su snage Denjikina zauzele grad, sklonio se u selo gde je, ra-
deći u najam ostao do jeseni 1919. godine. Posle poraza Denjikinove vojske,
kao bolničar stupio je u Buđonijevu armiju u kojoj je proveo do završetka gra-
đanskog rata. Ostao je u Sovjetskom Savezu sa porodicom koju je već ranije
zasnovao (žena i troje dece), živeo u gradu Aleksandrovu u Moskovskoj oblasti,
a posao dobio na železničkoj stanici kao bravar. Godine 1926. primio je držav-
ljanstvo SSSR, 1932. učlanio se u VKP(b), ali je iz partije isključen 1936. „za
službu u beloj armiji“.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Moskovsku oblast od 19. novembra
1937. pod optužbom za podrivačko delovanje u železničkom saobraćaju osuđen
na streljanje.
241
Streljan 21. novembra 1937. i sahranjen na bivšem poligonu NKVD
Rehabilitovan 30. juna 1956. odlukom PV OS.
RISTO VLADO „BADJA“ – РИСТО ВЛАДО „БАДЯ“

Početkom Prvog svetskog rata sa roditeljima je izbegao iz Srbije u Rusiju.
Ostavši bez roditelja 1917. godine, sa čergama srpskih Cigana krstario je po
Ukrajini i Moldaviji, basenu Volge i Dnjepra. Sa grupom srpskih Cigana 1931. i
1932. proveo je u Moskvi, a potom ponovo nastavio da čergari po Ukrajini, da
bi se 1933. zadržao u Kijevu, ali nakratko. Pošto su ostali bez posla, u proleće
1934. krenuli su put Sibira. Krajem 1936. stigli su do Novosibirska, odakle su
prešli u Vladivostok, koji su uskoro morali da napuste kao „grad zabranjen za
strance“. U proleće 1937. otišli su u Arhangelsk, a početkom 1938. došli u Smo-
lensku oblast u Jarcevo. Na nekom od tih putovanja zasnovao je porodicu (žena
i sin) i primio državljanstvo Sovjetskog Saveza.
vanje osuđen na streljanje.
RISTOFOROV LONA (LONO) – РИСТОФОРОВ ЛОНА ФОРОВ

Rođen 1911, Beograd (Srbija), po drugim podacima u Odesi (njegov otac
došao je u Rusiju 1910. godine, izvesno vreme boravio u Odesi gde se Lona
rodio), Ciganin, bez određenog mesta prebivanja. Kao i ostali Cigani, i on je
stalno čergario. Godine 1929. njegova porodica zadržala se u gradu Kozlov u
Ukrajini, u kojem se tada nalazila čerga srpskih Cigana „Koloni“. Međutim, oni
su čergarili samostalno, ne pridružujući se drugim čergarima. Tako su 1930.
dospeli u Lenjingrad, sagradili kuću i primili državljanstvo Sovjetskog Saveza.
Dve godine kasnije prešli su u Moskvu, gde su se bavili kalajdžijskim i kazan-
džijskim zanatom. U jesen 1936. otišli su Kalinjin, a početkom februara 1938. u
Smolensku oblast u Jarcevo. Ovde je kao jedan od pismenijih Cigana radio u
njihovoj zanatskoj zadruzi.
vanje, osuđen na streljanje.
242
ROGONIĆ SAVA – РОГОНИЧ САВЕЛИЙ ИВАНОВИЧ
Rođen 1876. u Srbiji, Srbin (po drugim podacima – u gradu Lublin u
Poljskoj), zemljoradnik. Živeo je sa roditeljima i bavio se zemljoradnjom. Do-
šavši u sukob s ocem oko stoke, napusTjO je očevo imanje i u potrazi za poslom
dospeo u Italiju. Početkom Prvog svetskog rata, saznavši da su mu okupatori
streljali oca i brata, vraTjO se u Srbiju. Godine 1915. uhvaćen je na izgradnji
železničke pruge, mobilisan i upućen na ruski front. Ovde je ranjen kod sela
Opotov i zarobljen. Posle oporavka prebačen je u Omsk u logor ratnih zaroblje-
nika. Do 1919. godine ratni zarobljenici bili su zatvoreni u logoru, zatim im je
dozvoljeno da služe na imanjima veleposednika, a kasnije da idu u sela i rade u
najam. Tako se on obreo u selu Okonešnikovo u Omskoj oblasti, gde je počet-
kom 20-ih godina zasnovao porodicu (žena i četvoro dece) i ovde ostao.
optužbom za kontrarevolucionarnu agitaciju osuđen na streljanje.
Streljan 23. oktobra 1938. u Omsku.
Rehabilitovan 22. decembra 1956. odlukom POOS.
ROMEDER (RAMEDER, SLANSKI) VIKTOR – РОМЕДЕР

(РАМЕДЕР, СЛАНСКИЙ) ВИКТОР ВАСИЛЬЕВИЧ (ВИЛЬГЕЛЬМОВИЧ)
Rođen 1898. u gradu Vlejkovec u Jugoslaviji, verovatno Vlajkovac –
Vršac (AP Vojvodina – Srbija), Austrijanac. Nije poznato odakle je, kada i kako
dospeo u Sovjetski Savez. U vreme hapšenja živeo je u selu Suhoj Log (nedale-
ko od Sverdlovska) u Sverdlovskoj oblasti i radio na Suholožskom tehnikumu
kao predavač nemačkog jezika.
Osuđen 17. aprila 1940. na pet godina zatočenja u popravno-radnom lo-
goru.
ROŠ KIRIL – РОШ КИРИЛЛ КОНДРАТЬЕВИЧ

Rođen 13. marta 1897, Ljubljana (Slovenija), Slovenac, iz radničke poro-
dice, niže obrazovanje – bravar, član VKP(b) 1932–1936. godine. U Rusiju je
došao 1915. kao ratni zarobljenik i ovde ostao. Posle oslobođenja iz zarobljeniš-
tva naselio se u selu Njižnaja Kura u Permskoj oblasti, zasnovao porodicu (žena
i dvoje dece) i do hapšenja radio u gradu Krasnokamsk u vatrogasnoj službi.
Uhapšen 4. marta 1938. pod optužbom da je član špijunsko-diverzantske
organizacije. Pod istragom u zatvoru je proveo oko 10 meseci – oslobođen je
20. decembra 1938. zbog nedostatka dokaza.
ROŠER HAJNC (ROSCHER HEINZ) – РОШЕР ГЕЙНЦ

ФРИДРИХОВИЧ
Rođen 3. septembra 1898, Fiume, sada Rijeka (Hrvatska), Nemac, iz rad-
ničke porodice, srednje obrazovanje – mehaničar, kasnije inženjer. Živeo je i
radio u Beču, bio član SDPA od 1920, a potom i KP Austrije. Posle februarskih
243
borbi, u kojima je komandovao 21. bečkom opštinskom grupom šucbundovaca,
pobegao u Čehoslovačku, odakle je otišao u Sovjetski Savez kao politički emi-
grant.
Po dolasku u Moskvu u aprilu 1934. zaposlio se u „Elektrozavodu“, a
pred hapšenje radio je u autozavodu „Staljin“ kao bravar. Kao delegat KP Aus-
trije 1935. prisustvovao je na VII kongresu Kominterne.
Uhapšen 17. marta (5. februara) 1938. godine.
optužbom za špijunažu u korist Nemačke, vrbovanje drugih lica za špijunažu i
pripremanje diverzija u zavodu osuđen na streljanje.
Butovo“.
Rehabilitovan 4. aprila 1963. odlukom VT MVO.
ROTH EMERIK – IMRE – БЕНЕШ КАРЛ АДОЛЬФОВИЧ

Rođen 11. januara 1905, selo Zabreš Obrelovackog okruga u Jugoslaviji,
možda Zabrežje – Obrenovac (Srbija), Mađar, iz službeničke porodice, visoko
obrazovanje – elektroinženjer, član KP Čehoslovačke od 1924. godine. Posle
završene narodne škole, pohađao je realnu gimnaziju u Budimpešti, Velikom
Bečkereku i Bratislavi, gde se njegova porodica preselila 1921. godine. Izvesno
vreme bio je zaposlen kao činovnik, a potom završio visoku tehničku školu.
Tokom 1927–1935. po partijskoj liniji bio je angažovan u Slovačkoj kao član
Biroa CK komunističke omladine i instruktor. Zbog komunističkog delovanja
više puta je hapšen. Trećeg avgusta 1935. godine, nakon šestomesečnog tamno-
vanja pobegao je iz zatvora, prebacio se u Poljsku, a zatim u Sovjetski Savez.
Nastanio se u Moskvi, sa porodicom živeo u hotelu „Luks“ i primio
državljanstvo SSSR. Radio je u Odeljenju za propagandu IKKI, a u vreme hap-
šenja bio je zaposlen u zavodu br. 9 kao inženjer.
nici u Moskvi.
Rešenjem OS pri NKVD od 23. avgusta 1938. pod optužbom za špijuna-
žu osuđen na 8 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao
u Vladlagu u Omskoj oblasti. Novim rešenjem istog organa od 1. marta 1944.
oslobođen je daljeg izdržavanja kazne.
Rehabilitovan 12. septembra 1989. odlukom PMVO.
ROŽENBERSKIJ PETAR – РОЖЕНБЕРСКИЙ ПЕТР

Rođen 1892. u Bačkoj (AP Vojvodina – Srbija), Mađar, iz seljačke poro-
dice – radnik. Odakle je, kada i kako dospeo u Sovjetski Savez nije poznato. U
vreme hapšenja živeo je u Njižneudinsku u Irkutskoj oblasti i radio na obezbe-
đenju u preduzeću za transport drveta.
244
optužbom da je bio agent nemačke obaveštajne službe osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 6. marta 1959. odlukom VT ZVO.
RUDAKOVIĆ (RADAKOVIĆ) ILIJA – РУДАКОВИЧ

(РАДАКОВИЧ) ИЛЬЯ РОДИОНОВИЧ
Rođen 1894, Ub (Srbija), Srbin, niže obrazovanje. U Rusiju je dospeo
1916. kao ratni zarobljenik, ovde ostao i kasnije zasnovao porodicu (žena i sin).
Gde je boravio i čime se bavio narednih godina nije poznato. Pred hapšenje
živeo je u selu Verhnjij Baskunčak u Staljingradskoj (sada Astrahanskoj) obla-
sti, gde je radio kao zamenik predsednika seoskog sovjeta.
Rešenjem trojke UNKVD pri Staljingradskoj oblasti od 28. septembra
1938. pod optužbom za špijunažu (kao agent nemačke obaveštajne službe pri-
premao je pristalice za izvođenje diverzija na železničkoj pruzi u slučaju rata
Nemačke protiv Sovjetskog Saveza) osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 31. jula 1961. odlukom VT SKVO.
RUDOLF PAVLE – РУДОЛЬФ ПАВЕЛ ИВАНОВИЧ

Rođen 1892, Varaždin (Hrvatska), Hrvat. Nije poznato odakle je, kada i
kako dospeo u Sovjetski Savez, gde je živeo i čime se bavio. U vreme hapšenja
nalazio se na izdržavanju kazne u Vosturallag-u u lagerskom punktu Podgornoje
kao zatvorenik.
Osuđen 25. decembra 1944. na 10 godine zatočenja u popravno-radnom
logoru.
RUŽIĆ MATIJA – MATE – РУЗИК МАТВЕЙ МАТВЕЕВИЧ

Rođen 1910, Hreljin – Rijeka (Hrvatska), Hrvat, niže obrazovanje – rad-
nik. Nekoliko godina živeo je i radio u Americi, gde je u potrazi za poslom
dospeo verovatno krajem Prvog svetskog rata.
U Sovjetski Savez došao je početkom maja 1932. sa grupom jugosloven-
skih ekonomskih emigranata. Upućen je u Čeljabinsku oblast u grad Satka, za-
poslio se u zavodu „Magnezit“ kao radnik na bušotini, zatim zasnovao porodicu
(žena i sin) i učlanio se u Komsomol.
Već 1933. je uhapšen i odlukom Narodnog suda u Satki osuđen na dve
godine prinudnog rada. Kaznu je izdržavao u Balandinskoj poljoprivrednoj
popravno-radnoj koloniji Sosnovskog rejona u Čeljabinskoj oblasti. Pošto nije
hteo da primi državljanstvo SSSR, isključen je iz Komsomola.
Po drugi put uhapšen 1937. i osuđen na dve godine lišenja slobode. Kaz-
nu je izdržavao u istoj popravno-radnoj koloniji.
245
Pod novom optužbom za špijunsko i kontrarevolucionarno delovanje, 10.
aprila 1938. preveden je u Čeljabinsku tamnicu, u kojoj je pod istragom proveo
8 meseci. Rešenjem UNKVD za Čeljabinsku oblast od 10. decembra 1938.
istražni postupak je obustavljen zbog nedostatka dokaza, a on vraćen u Balan-
dinsku koloniju do isteka kazne.
SABO FRANC – САБО ФРАНЦ ФРАНЦЕВИЧ

Rođen 1895, selo Šandorfolovo, verovatno Šandorfalva, sada Janošik –
Pančevo (AP Vojvodina – Srbija), Mađar. Tokom Prvog svetskog rata došao je
u Rusiju kao ratni zarobljenik i ovde ostao. Kasnije je primio državljanstvo
Sovjetske Rusije, a od 1921. godine bio član RKP(b). U vreme hapšenja sa po-
rodicom je živeo u gradu Kandalakša u Murmanskoj oblasti i radio kao uprav-
nik menze br. 1 „Kareltorga“.
Rešenjem trojke NKVD Karelske ASSR od 31. decembra 1937. pod
optužbom za kontrarevolucionarno i diverzantsko delovanje, štetočinstvo i
osnivanje antisovjetskih grupa osuđen na streljanje.
Streljan 20. januara 1938. u mestu Medvežja Gora (Sandarmoh) u Kareliji.
Rehabilitovan 22. maja 1956. odlukom VT SVO.
SAJC VIKTOR – САЙЦ ВИКТОР АНТОНОВИЧ

Rođen 1884, Zagreb (Hrvatska), Hrvat, iz radničke porodice, niže obra-
zovanje – elektrozavarivač. Nekoliko godina radio je u Americi, gde je u potrazi
za poslom dospeo pre Prvog svetskog rata. Godine 1922. na osnovu ugovora
otišao je na rad u Sovjetski Savez. Izvesno vreme je proveo u naselju Sofino-
Brodskaja u Luganskom okrugu u Ukrajini i radio u rudarskom oknu „Ameri-
kanka“. Kasnije je primio državljanstvo SSSR, a od 1932. bio je član VKP(b).
U vreme hapšenja živeo je sa ženom u Rostovu na Donu i radio u fabrici poljo-
privrednih mašina kao kontrolor u alatnici.
koj, špijunsko-diverzantskoj i terorističkoj organizaciji osuđen na streljanje.
SALOPEK PETAR – САЛОПЕК ПЕТР ПЕТРОВИЧ

Rođen 20. juna 1889, Bihać (Bosna i Hercegovina), Hrvat, iz trgovačke
porodice, nezavršeno visoko obrazovanje. Tokom Prvog svetskog rata kao aus-
trougarski podanik bio je mobilisan, upućen na front, a u julu 1917. pao je u
rusko zarobljeništvo. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u logor kraj Kijeva,
odakle je stupio u Srpski dobrovoljački korpus. Uskoro je dospeo u Odesu, gde
je uključen u rezervni bataljon iz kojeg je ubrzo dezertirao. Izvesno vreme pro-
veo je u 40. rezervnom puku, a potom poslat u Odesko vojno učilište. Nakon
Oktobarske revolucije našao se u 1. srpskom revolucionarnom dobrovoljačkom
246
bataljonu pukovnika Aleksandra Srba u Caricinu. Ovde je stupio u Crvenu armi-
ju u kojoj je proveo do avgusta 1919. godine, kada je demobilisan zbog bolesti.
Posle neuspelog pokušaja potkraj 1919. da se vrati u zemlju, ostao je u Sovjet-
skoj Rusiji. Nastanio se u Mogiljovskoj oblasti u Belorusiji, zasnovao porodicu
i primio državljanstvo Sovjetskog Saveza. Radeći kao učitelj do 1933. godine,
živeo je u mestu Beliniči, a zatim sa ženom i dvoje dece prešao u Mogiljov i do
hapšenja predavao matematiku u srednjoj školi br. 1.
Streljan 10. marta 1938. u Mogiljovu.
SAMARDŽIĆ GOJKO – ШВАРЦ ИОГАНН ИВАНОВИЧ; pseud.

Švarc i Omerović
Rođen 1. septembra 1896, Grahovo (Crna Gora), Crnogorac, iz seljačke
porodice, nezavršeno visoko obrazovanje – privatni činovnik, novinar i tehnički
konstruktor, član KPJ od 1920. godine. Istaknuti aktivista KPJ, bio je instruktor
MK KPJ za Beograd, član i nakratko sekretar PK KPJ za Srbiju, sekretar CPJ. U
vreme frakcijskih borbi u KPJ pripadao je levici. Zbog komunističkog delovanja
1928. godine osuđen je na godinu dana zatvora. Kada je u septembru 1929.
ponovo uhapšen, 21. januara 1930. pobegao je iz istražnog zatvora i nakon
dvomesečnog skrivanja u Beogradu prebačen je u Mađarsku, odakle je posle
dva meseca zatvora otišao u Beč. Istovremeno, presudom DSZZD od 6. marta
1930 osuđen je u odsustvu na 10 godina robije. Pošto je kooptiran za kandidata
za člana CK KPJ, u Beču je izvesno vreme bio uključen u rad Centralne ruko-
vodeće instance KPJ. Međutim, prilikom imenovanja novog sastava, isključen
je iz rukovodstva i u septembru 1931. upućen na partijsko školovanje u Moskvu.
Tokom 1931–1932. pohađao MLŠ. Član VKP(b) je od 1931. godine. Pri-
likom partijske provere članova KPJ u Moskvi, odlukom Komisije IKK KI sre-
dinom 1932. isključen je iz partije zbog „slabog držanja na policiji“. Ubrzo je
usledilo povlačenje sa MLŠ i njegov odlazak na rad u Sverdlovsk. Ne prihvata-
jući isključenje iz partije (isticao je da on nikog nije izdao) više puta se obraćao
centralnom rukovodstvu KPJ, izvršnim organima KI i IKK, ali i J. V. Staljinu.
Tada je u Kominterni, između ostalog, zastupano stanovište da ako je njegovo
isključenje i bilo nepravilno, na tome ne bi trebalo istrajavati, da se ne bi „dirao
autoritet instance“ koja je odluku potvrdila (Politička komisija IKKI). Rukovod-
stvo KPJ je u početku smatralo da je njegovo isključenje „nepravilno i necilis-
hodno“, ali je na kraju, pod pritiskom autoriteta KI, a posle odbijanja da prizna
pravilnost rešenja IKK i povuče svoje nove žalbe, 10. oktobra 1935. potvrdilo
njegovo isključenje. I pored toga, on je nastavio svoju borbu sve do hapšenja.
Uspeo je da se vrati u Moskvu i zaposli u zavodu „Kalibar“ kao načelnik građe-
vinskog odeljenja. Početkom oktobra 1936. bio je uključen u grupu oko 150
247
je uskoro nastupio, omeo je realizovanje ovog plana. Ostao je u Moskvi, ali bez
posla, pošto je bio otpušten. Ipak se snašao i u vreme hapšenja radio je na
izgradnji Dvorca sovjeta kao propagandist.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužioca SSSR od 2. avgusta 1938.
pod optužbom za špijunažu u korist Jugoslavije (navodno je davao podatke o
proizvodnji zavoda „Kalibar“) osuđen na streljanje.
Neznajući za njegovu sudbinu, a prihvatajući tadašnje ocene zvaničnih
sovjetskih organa o represiranim jugoslovenskim komunistima, odlukom Cen-
tralnog rukovodstva KPJ od 19. marta 1939. isključen je iz partije sa grupom
„bivših rukovodećih, frakcionaških i antipartijskih elemenata“.
SARDOR (SARDAR) PAVLE – САРДОР (САРДАР) ПАВЕЛ

ИВАНОВИЧ
Rođen 1900, selo Bugri u opštini Smiljan – Gospić (Hrvatska), Hrvat, iz
seljačke porodice, srednje obrazovanje – kovač.
Godine 1925. došao je u Sovjetski Savez ilegalno, ovde ostao i zasnovao
porodicu. Gde je bio narednih godina i čime se bavio nije poznato. U vreme
hapšenja živeo je u gradu Isilkul u Omskoj oblasti, imao državljanstvo SSSR i
radio kao berberin u radnoj zadruzi.
pod optužbom za špijunsko-diverzantsko delovanje osuđen na streljanje.
Streljan 16. februara 1938. u Omsku.
Rehabilitovan 16. maja 1989. odlukom OP OO.
SAVA IVAN – САВВА ИВАН ТИМОФЕЕВИЧ

Rođen 1892, Torda – Žitište (AP Vojvodina – Srbija), Rumun, iz seljačke
porodice – radnik. Odakle je, kada i kako dospeo u Sovjetski Savez nije pozna-
to. U vreme hapšenja živeo je u rejonu grada Sljudjanka u Irkutskoj oblasti i
radio u brodogradištu „Jaroslavski“ kao normirac.
Rešenjem NKVD SSSR i Javnog tužioca SSSR od 28. avgusta 1938. pod
optužbom da je bio agent nemačke obaveštajne službe osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 31. januara 1958. odlukom VT ZabVO.
SAVIĆ NIKOLA (SVILAR GAVRO) – САВВИЧ НИКОЛАЙ

СТЕПАНОВИЧ
248
Rođen 1894. u selu Kruna u Jugoslaviji, verovatno Krupa – Gornji Vakuf
(Bosna i Hercegovina), Srbin, iz seljačke porodice, niže obrazovanje – zidar.
Godine 1914. pozvan je na odsluženje vojnog roka, ali je ubrzo upućen na front,
gde je 1915. pao u rusko zarobljeništvo. Tokom 1916–1917. služio je u 2. srp-
skoj diviziji u Odesi (Ukrajina). Posle Oktobarske revolucije nabavio je doku-
menta na ime Nikola Savič Stepanovič i pod novim imenom ostao u Sovjetskoj
Rusiji. Nastanio se u selu Červonij Jar u Hersonskom okrugu, zasnovao porodi-
cu i primio državljanstvo Sovjetskog Saveza.
Uhapšen 25. marta (1. aprila) 1928. godine.
Rešenjem Okružnog suda u Hersonu od 19. septembra 1928. pod optu-
žbom da je kao član kontrarevolucionarne organizacije radio na privlačenju
seljaka u cilju svrgavanja diktature proleterijata osuđen na streljanje.
Streljan 26. septembra 1928. godine, a njegovo telo sahranjeno na groblju
u Hersonu.
Rehabilitovan 2. juna 1993. odlukom PHO.
SAVIĆ VASILIJE – САВИЧ ВАСИЛИЙ КОНСТАНТИНОВИЧ

Rođen 1890, selo Karačić – Zavidovići (Bosna i Hercegovina), Srbin, iz
seljačke porodice. Prvi svetski rat zatekao ga je na odsluženju vojnog roka u
austrougarskoj vojsci. Upućen je na front, a 1915. godine pao je u rusko zarob-
ljeništvo. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju, ovde ostao i zasnovao
porodicu. Gde je boravio i čime se bavio narednih godina nije poznato. Sudeći
po beleškama na sačuvanoj putnoj ispravi za jedno putovanje – „repatriranje iz
Sovjetske Rusije u Jugoslaviju“, izdatoj u jugoslovenskom konzulatu u Ženevi u
martu 1935. godine, Savić je rešio da se vrati u zemlju. Kako je dobio putnu
ispravu nije poznato, ali je svakako bio sprečen da put realizuje. Verovatno
stoga je tada primio državljanstvo SSSR. U vreme hapšenja sa ženom je živeo u
selu Avli u Omskoj oblasti i radio u kolhozu „Sejatelj“ kao tesar.
u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Vladivostovskom logoru.
Rehabilitovan 23. juna 1989. odlukom OP OO.
SAVINOV SEMJON – САВИНОВ СЕМЕН АВЕРЬЯНОВИЧ

Rođen 1887. u selu Četja u Beogradskoj oblasti u Jugoslaviji, verovatno
Čenta – Zrenjanin (AP Vojvodina – Srbija), Rumun, iz seljačke porodice. U
Rusiju je dospeo 1916. kao ratni zarobljenik. Tokom 1916–1931. živeo je u
Penzenskoj oblasti i bavio se poljoprivredom. Godine 1931. primio je državljan-
stvo SSSR, prešao u rejon grada Kurgan u Čeljabinskoj oblasti i nastanio se u
selu Rjabkovo. Radeći kao kočijaš u šumsko-transportnom gazdinstvu, ovde je
proživeo do hapšenja.
Uhapšen 22. marta 1938. godine pod optužbom za antisovjetsko špijun-
sko-diverzantsko delovanje.
249
Umro u toku istrage 11. maja 1938. u Čeljabinskom zatvoru.
Rehabilitovan 7. aprila 1998. odlukom KOP.
SEMIĆ DIMITRIJE – СЕМИЧ ДМИТРИЙ ДЕСПОТОВИЧ

Rođen 1894. u Srbiji, Srbin, iz seljačke porodice, polupismen. Tokom
Prvog svetskog rata 1915. mobilisan je u srpsku vojsku i iste godine pao u rusko
zarobljeništvo. Ostao je u Rusiji i kasnije primio državljanstvo Sovjetskog Sa-
veza.
Prvi put uhapšen 1931. i kao bivši kulak osuđen na pet godina zatočenja u
popravno-radnom logoru zbog neispunjavanja plana otkupa žita. Kaznu je izdr-
žavao u Karlagu u Karagandiskoj oblasti. Posle puštanja na slobodu živeo je u
Severo-Kazahstanskoj oblasti u selu Bulaevo bez određenog zanimanja.
Ponovo uhapšen 9. avgusta 1937. godine.
Rešenjem trojke UNKVD za Severo-Kazahstansku oblast od 13. septem-
bra 1937. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju među meštanima, istupajući
protiv izgradnje kolhoza osuđen na steljanje.
Rehabilitovan 5. aprila 1989. odlukom PSKO.
SEMIZ DUŠAN – СЕМИЗ ДУШАН ИВАНОВИЧ; književno ime Šu-

mibor
Rođen 21. maja 1884, Ljubuški (Bosna i Hercegovina), Srbin, iz seljačke
porodice, visoko obrazovanje – advokat, novinar i publicista, jugoslovenski
internacionalist. Posle osnovne škole pohađao je gimnaziju iz koje je isključen
1900. zbog revolucionarnog rada. Školovanje je nastavio u Rusiji, 1906. završio
studije prava na Petrogradskom univerzitetu i zaposlio se kao javni beležnik.
Vrativši se u Srbiju 1914. bio je aktivan u oficirskoj zavereničkoj nacionalistič-
koj organizaciji „Ujedinjenje ili smrt“ („Crna ruka“) i poverljiv čovek njenog
vođe Dragutina Dimitrijevića Apisa. Tokom Prvog svetskog rata služio je u
srpskoj vojsci kao oficir. Od 1915. radio je na formiranju jugoslovenskih
dobrovoljačkih jedinica u Rusiji. S proleća 1916. aktivan je u krugovima ruskih
kulturnih i političkih radnika. Kada je došao u sukob sa komandom Srpskog
dobrovoljačkog korpusa, prešao je u rusku vojsku. Istaknuti je učesnik u revolu-
cionarnom pokretu u Rusiji 1917. godine. Posle Oktobarske revolucije bio je
deputat mesnih sovjeta radničkih i seljačkih deputata. Ostao je u Sovjetskoj
Rusiji, primio državljanstvo, a sa ženom i dvoje dece živeo u Lenjingradu i
radio kao pravni konsultant u Lenjingradskom sovjetu. Autor je poznate brošure
„Drina–Dobrudža–Murmansk“ (Moskva 1918), kao i niz knjiga i članaka iz
nacionalne istorije. Na poziv predstavnika KPJ 1927. prešao je u Moskvu, ali se
nakon izvesnog vremena vraTjO u Lenjingrad.
Uhapšen 6. novembra 1929. ili u januaru 1930. godine.
250
Rešenjem Kolegijuma OGPU od 13. marta 1930. pod optužbom za pro-
neveru i primanje mita osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logo-
ru. Kaznu je izdržavao u Belbaltlagu u Karelijskoj ASSR. Novim rešenjem od
9. marta 1934. prevremeno je oslobođen.
nažu u korist nemačke obaveštajne službe osuđen na pet godina zatočenja u
popravno-radnom logoru. Posle puštanja na slobodu 19. februara 1947. godine,
ostao je u Jaroslavskoj oblasti gde je izdržavao kaznu. Sa porodicom je živeo u
selu Miškino koje mu je određeno za mesto stalnog boravka.
Treći put uhapšen 14. decembra 1948. godine.
Rešenjem OS pri MGB SSSR od 2. marta 1949. pod istom prethodnom
optužbom prognan je na prinudni boravak u selo Berlik u Džambulskoj oblasti u
Kazahstanu. Oslobođen je progonstva 17. juna 1954. godine.
Rehabilitovan 12. decembra 1955. odlukom VT LenVO.
Umro je 13. februara 1955. u Miškinu.
SIJERKOVIĆ IVAN – СИЕРКОВИЧ ИВАН БОЖЕДАРОВИЧ

Rođen 1872, Kumbor – Herceg Novi (Crna Gora), Srbin, iz seljačke po-
rodice, niže obrazovanje. Odakle je, kada i kako dospeo u Rusiju nije poznato.
Bio je vlasnik bioskopa i narodne kuhinje, a u vreme hapšenja radio kao proda-
vac u knjižari „Krasnoe znamja“ u Tomsku.
Rešenjem trojke UNKVD Zapadno-Sibirskog kraja od 29. septembra
1937. pod optužbom za sistematsko kontrarevolucionarno delovanje osuđen na
streljanje.
Streljan 28. oktobra 1937. u Tomsku.
Rehabilitovan 4. oktobra 1989. odlukom PTO.
SILLER JOSIP – СИЛЛЕР ИОСИФ КАРЛОВИЧ

Rođen 1894. u Verbečkereku, verovatno Veliki Bečkerek, sada Zrenjanin
(AP Vojvodina – Srbija), Nemac, iz radničke porodice, berberin. Godine 1914.
kao austrougarski podanik pozvan je na odsluženje vojnog roka. Po izbijanju
Prvog svetskog rata upućen je na front, gde je 1916. pao u rusko zarobljeništvo.
Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju na izgradnju Murmanske železnič-
ke pruge. Od 1918. godine živeo je u Omsku, potkraj 20-tih godina zasnovao
porodicu, a potom primio državljanstvo Sovjetskog Saveza. Omsk je napusTjO
1931. i sa ženom i četvoro dece nastanio se u mestu Krutinka radeći kao privat-
ni berberin. Ovde je proživeo do hapšenja.
Streljan 27. oktobra 1938. u Omsku.
Rehabilitovan 27. februara 1962. odlukom VT SibVO.
251
SINIDINOVIĆ ZAHARIJE – СИНИДИНОВИЧ ЗАХАРИЙ
СЕМЕНОВИЧ
Rođen 1896. u selu Slatina u Jugoslaviji, Srbin. U Rusiju je dospeo 1916.
u sastavu srpske vojske. Služio je u Odesi i ovde ostao. U vreme hapšenja živeo
je u selu Spartak u Odeskoj oblasti i radio kao građevinski tehničar u veterinar-
skoj bolnici.
Streljan 28. septembra 1938. u Odesi.
Rehabilitovan 14. jula 1958. odlukom Prezidijuma OOS.
SITAR FRANC – СИТАР ФРАНЦ ИВАНОВИЧ

Rođen 1890, Rajhenburg – Brežice (Slovenija), Jugosloven, iz seljačke
porodice, niže obrazovanje – radnik, polupismen. Nije poznato odakle je, kada i
kako dospeo u Rusiju. Može se, međutim, pretpostaviti da je početkom Prvog
svetskog rata kao austrougarski podanik bio mobilisan, upućen na front, gde je
zarobljen. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju i ovde ostao. U vreme
hapšenja živeo je u Nižneudinsku u Irkutskoj oblasti i radio kao krojač.
optužbom da je bio član špijunsko-diverzantske organizacije, osuđen na streljanje.
SKAFICA JEGOR – СКАФИЦА ЕГОР ПАВЛОВИЧ

Rođen 1884, Bela Cerkev – Novo Mesto (Slovenija), Srbin, iz seljačke
porodice, niže obrazovanje – radnik. Početkom Prvog svetskog rata kao austro-
ugarski podanik bio je mobilisan, upućen na front, a 1914. zarobljen. Kao ratni
zarobljenik otpremljen je u Rusiju, u kozačko naselje Tatarskaja na Omskoj
železnici. Ovde se, po završetku rata, nastanio, zasnovao porodicu (žena i sin),
primio državljanstvo Sovjetskog Saveza i radio kao kovač.
Rešenjem trojke UNKVD za Novosibirsku oblast od 15. novembra 1937.
pod optužbom za kontrarevolucionarnu agitaciju osuđen na 8 godina lišenja
slobode.
Rehabilitovan 21. februara 1994. odlukom OP NSO.
SKAKO LUKA – СКАКО ЛУКА МАРТЫНОВИЧ

Rođen 8. oktobra 1887, selo Poljica – Imotski (Hrvatska), Hrvat, iz se-
ljačke porodice, niže obrazovanje – radnik. U potrazi za poslom u proleće 1907.
otišao je u Ameriku. Živeo je i radio u Pensilvaniji, Oregonu i Vašingtonu na
najtežim poslovima, kao ložač na visokim pećima u železari i na seči šume.
252
Ovde se 1917. uključio u radnički pokret i aktivno učestvovao u radu sindikata.
Bio je član Radničke partije 1920–1927. godine, a od 1930. član KP SAD. Zbog
članstva u KP uhapšen je i 19. marta 1932. osuđen na proterivanje u Jugoslavi-
ju. Položivši lično kauciju od 3.000 dolara, pušten je na slobodu do konačne
odluke. Kada je potkraj 1932. godine postalo jasno da će biti proteran, uz po-
moć partije napusTjO je SAD, otišao u Berlin, a potom u Sovjetski Savez.
Prvih dana marta 1933. došao je u Moskvu i ubrzo primio državljanstvo
SSSR. Predstavljajući svoj životni put u autobiografiji, pisanoj 8. marta 1933.
godine, između ostalog, iskazao je neograničenu ljubav i veru u Sovjetski Sa-
vez. Od sovjetskih organa tražio je samo da mu se dâ bilo kakav posao, jer je
njegova dužnost da „svojom skromnom snagom doprinašam da se jača vlast
radnika i seljaka Sovjetske Unije“. Istovremeno, obavesTjO je da poklanja za-
rađeni novac u SAD. „Imam kod sebe [...] 4.800 dolara U. S. A. valute koju sam
zaradio kao najamni radnik za vrijeme mog 25-godišnjeg robovanja u kapitali-
stičkoj Americi. Ista svota je na bezuslovno raspolaganje jedinoj vlasti na svetu
radnika i seljaka Sovjetske Unije“. Smeštaj i posao je dobio, u vreme hapšenja
je radio u fabrici „Mosvabel“ kao radnik, ali je kao i mnogi drugi doživeo tra-
gičnu sudbinu.
nici u Moskvi.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 8 (3) juna 1938. pod optužbom za špi-
žavao u Komi ASSR.
Rehabilitovan 12. juna 1989. odlukom VP MVO.
SKLENAR ANTON – СКЛЕНАР АНТОН АНТОНОВИЧ

Rođen 30. marta 1894. u mestu Gradec u Jugoslaviji, verovatno Gradec –
Vrbovec (Hrvatska), Hrvat, iz radničke porodice, niže obrazovanje. Tokom
1912–1915. živeo je sa roditeljima u gradu Sokol u Poljskoj. Kada se 1915.
godine povukla ruska vojska, otpremljen je u Rusiju u Perm. Odavde je kasnije
prešao u grad Krasnokamsk, zasnovao porodicu (žena i sin), 1932. primio
državljanstvo Sovjetskog Saveza i do hapšenja radio u komunalnom odeljenju
Gradskog preduzeća kao berberin.
Rešenjem Sudskog kolegijuma za krivična dela Oblasnog suda u Permu
od 20. septembra 1939. pod optužbom za kontrarevolucionarnu agitaciju protiv
sovjetske vlasti, vlade i rukovodilaca osuđen na 7 godina zatočenja u popravno-
radnom logoru. Iz logora je oslobođen 4. marta 1945. godine.
Rehabilitovan 17. aprila 1992. odlukom TPO.
SLAVKOV PANČE – КИРОВ ПАВЕЛ ГОРАНОВИЧ

Rođen 1900, Veles (Makedonija), Makedonac, niže obrazovanje – metal-
ski radnik, bravar, član KPJ od 1922, a BKP od 1928. godine. Radio je i partij-
253
ski delovao u Velesu, bio je jedan od rukovodilaca omladinske organizacije i
član Uprave mesne organizacije NRPJ. Pošto se kao aktivista KPJ kompromito-
vao, 1925. izbegao je u Bugarsku. Tokom 1926–1933. živeo je u Varni i Sofiji
gde je delovao u organizaciji VMRO, bio član MK VMRO i radio kao bravar.
U Moskvu je došao početkom oktobra 1933. godine. Rešenjem CLK
MOPR od 3. novembra 1933. dobio je status političkog emigranta, uz preporuku
da mu se pomogne za posao izvan Moskve i dobijanje državljanstva SSSR. Iste
godine primljen je za člana VKP(b). Izvesno vreme pohađao je KUNMZ (bio na
Bugarskom sektoru), a zatim radio u jednom moskovskom preduzeću.
Rešenjem VK VS SSSR od 19. avgusta 1935. osuđen na pet godina zato-
čenja u popravno-radnom logoru. Oslobođen je 4. marta 1940. iz logora.
Posle puštanja iz logora živeo je u gradu Rjazanu.
SMELJANOVIĆ (SMILJANOVIĆ) NIKOLA – СМЕЛЯНОВИЧ

НИКОЛАЙ АФАНАСЬЕВИЧ
Rođen 1877. u selu Prilib u Makedoniji, možda Prilep, Srbin, baštovan-
trgovac. Godine 1909. iz Makedonije je otišao u Odesku oblast u grad Izmail,
ovde se nastanio, kupio pekaru i u njoj radio.
trarevolucionarno delovanje osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom
logoru.
Rehabilitovan 12. decembra 1989. odlukom OP OO.
SORRE JOSIP – СОРРЕ ИОСИФ АНТОНОВИЧ

Rođen 8. marta 1899, selo Podgorje – Slovenj Gradec (Slovenija), Slove-
nac (Nemac), niže obrazovanje – bravar i tokar, član KPJ od 1925. godine. Ra-
dio je kao fabrički radnik u Guštanju, gde je i partijski delovao. Pred opasnošću
od hapšenja, posle policijske provale u Sloveniji u proleće 1930. godine, emigri-
rao je iz Jugoslavije. U Berlinu i Pragu proveo je oko godinu dana. Osuđen je u
odsustvu odlukom DSZZD 26. marta 1931. na pet godina robije.
U Sovjetski Savez došao je 28. marta 1931. godine i ubrzo rešenjem CLK
MOPR dobio je status političkog emigranta. Narednih meseci, iz Guštanja je
stigla i njegova žena sa troje dece. Tokom 1931–1936. radio je u Zavodu za
alkoholna pića u Kursku i u fabrici frez mašina u Gorkom, a potom je otišao u
Ukrajinu i u Kijevu se zaposlio u zavodu za izradu mašina kao dreer. Početkom
oktobra 1936. bio je uključen u grupu oko 150 jugoslovenskih komunista, za
koje je rukovodstvo KPJ, u okviru plana za smanjenje jugoslovenske komuni-
stičke emigracije u SSSR, tražilo saglasnost nadležnih instanci Kominterne da
realizovanje ovog plana. Tako je do hapšenja sa porodicom ostao u Kijevu.
254
Rešenjem Komisije pri NKVD za Kijevsku oblast od 19. januara 1938.
Rehabilitovan 12. maja 1961. odlukom VT KVO.
Posle hapšenja Sorrea, njegova žena Jelena proterana je iz Kijeva u neko
selo blizu Lenjingrada, a njihova dva sina su smeštena u dom.
SOVRE BALTAZAR – СОВРЕ БАЛЬТАЗАР АНТОНОВИЧ

Rođen 10. decembra 1895. u gradu Kerško, verovatno Krško – Ljubljana
(Slovenija). Odakle je, kada i kako dospeo u Rusiju nije poznato. U vreme hap-
šenja živeo je u gradu Balta u Odeskoj oblasti u Ukrajini.
Rešenjem NKVD SSSR od 20 (10) decembra 1937. pod optužbom za špi-
junažu, antisovjetsku agitaciju i propagandu osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 18. aprila 1989. odlukom OP OO.
SPASIĆ SVJATOSLAV – СПАСИЧ СВЯТОСЛАВ МИКИЧ

Rođen 10. septembra 1884, Zaičar, verovatno Zaječar (Srbija), Srbin, iz
seljačke porodice, polupismen. Godine 1916. dospeo je u Rusiju kao izbeglica
iz Srbije. Gde je živeo i čime se bavio narednih godina nije poznato. U vreme
hapšenja živeo je u Vladivostoku u Primorskom kraju, imao je državljanstvo
Sovjetskog Saveza i bio zaposlen u fabrici kože kao stražar.
Uhapšen 23. jula 1938. pod optužbom za kontrarevolucionarno delovanje.
Tokom istrage proveo je 7 ½ meseci u zatvoru u Vladivostoku – odlukom
UNKVD za Primorski kraj od 8. marta 1939. istražni postupak je obustavljen, a
on pušten na slobodu.
SPODAREVIĆ GEORGIJE – СПОДАРЕВИЧ ГЕОРГИЙ

ИВАНОВИЧ
Rođen 1894, Kladovo (Srbija), Srbin, visoko obrazovanje, član RKP(b)
1919–1921. godine. U Rusiju je dospeo tokom Prvog svetskog rata i ovde ostao.
Godine 1918–1919. služio je u Crvenoj armiji u Odesi i učestvovao u borbama
za zauzimanje Caricina. Posle građanskog rata nastavio je školovanje, 1925.
završio Saratovski državni institut za mikrobiologiju i epidemiologiju za Jugo-
Istok, a potom zasnovao porodicu i primio državljanstvo SSSR. U vreme hapše-
nja sa ženom i dvoje dece živeo je u Zapadno-Kazahstanskoj oblasti u mestu
Furmanovo, gde je bio upravnik rejonske bolnice.
Rešenjem Specijalnog kolegijuma Zapadno-Kazahstanskog oblasnog su-
da od 17. maja 1937. pod optužbom za antisovjetsku propagandu osuđen na pet
Ponovo uhapšen u logoru i 13. avgusta 1938. osuđen na streljanje.
255
Rehabilitovan 27. aprila 1993. odlukom GPRK.
SRDIĆ DANILO – СЕРДИЧ ДАННИЛ ФЕДОРОВИЧ

Rođen 25. decembra (10. avgusta) 1896, selo Vrhovine – Otočac (Hrvat-
ska), Srbin, iz siromašne seljačke porodice, visoko obrazovanje, jugoslovenski
internacionalist, heroj građanskog rata u SSSR, član RKP(b) od 1918. godine.
Ostavši rano bez oca, koji je u potrazi za poslom otišao u Ameriku i tamo 1906.
umro, posle završenog drugog razreda železničke škole u Plaškom, prekinuo je
školovanje i zaposlio se na mesnoj železničkoj stanici kao fizički radnik. U
maju 1910. prešao je u Beograd, dve godine proveo u radionici Dimitrijevića
kao radnik na vagi, a zatim od maja 1912. do marta 1914. radio na brodu koji je
plovio na liniji Beograd-Odesa-Konstantinopol (Carigrad). Na jednom od puto-
vanja ostao je u Odesi, odakle je otišao u Jekaterinoslav, izučio tokarski zanat i
zaposlio se u Brjanskom zavodu. Po izbijanju Prvog svetskog rata stupio je u
rusku carsku vojsku u gradu Grodno (u Belorusiji), završio vojnu školu i kao
podoficir služio u konjičkom puku. Prešavši 1916. u 1. srpsku dobrovoljačku
diviziju, krajem godine bio je u Dobrudži komandir voda. Aktivni je učesnik u
revolucionarnim zbivanjima 1917. godine u Rusiji. Uhapšen je u julskim de-
monstracijama u Petrogradu i oslobođen 26. oktobra 1917. u vreme Oktobarske
revolucije. Posle prvih borbi izabran je za komandanta Mešovitog petrograd-
skog odreda. Dva meseca kasnije, formirao je 1. Srpsko-sovjetski revolucionar-
ni odred, u septembru 1918. postao komandant 1. Jugoslovenskog komunistič-
kog puka, a potom je postavljen za komandanta 3. krimskog korpusa. Posle
okončanja građanskog rata ostao je u Sovjetskom Savezu i primio državljanstvo
SSSR. Tokom 20. i 30-tih godina službovao je u mnogim mestima po Ukrajini i
drugim sovjetskim republikama. Pored ratnog iskustva, školovao se na specijal-
nim kursevima i vojnim školama (1919, 1924, 1927) i završio Generalštabnu
akademiju „Frunze“ (1930–1932). Obavljao je visoke vojne funkcije – od ko-
mandanta brigade i korpusa do divizije i stekao čin general pukovnika. Za vojne
zasluge odlikovan je dva puta ordenom Crvene zastave. U Crvenoj armiji bio je
cenjen kao „odličan rukovodilac“, vanredno „hrabar i disciplinovan“ i „beskraj-
no odan Sovjetskoj vlasti i partiji“. I pored toga, kada je počela velika čistka
komandnog kadra Crvene armije ni njega nije mimoišla.
Uhapšen 9. januara 1938. (ili 14, 15 juna 1937) u Minsku.
Rešenjem VK VS SSSR od 28. jula 1938. pod optužbom za kontrarevo-
lucionarno trockističko delovanje (okrivljen da je 1936. bio učesnik vojno-
fašističke zavere i po zadatku antisovjetske organizacije za nju vrbovao nove
pristalice) osuđen na streljanje uz oduzimanje vojnog zvanja komandanta divizi-
je i konfiskovanje lične imovine. Na sudu se odrekao svog priznanja u prethod-
noj istrazi, izjavivši da je pod uticajem teških uslova u istražnom postupku bio
primoran da sam sebe kleveta.
256
Streljan 28. jula 1938. u Moskvi i sahranjen na bivšem streljačkom poli-
Rehabilitovan 23. aprila 1957. odlukom VK VS SSSR.
Sutradan, po Srdićevom hapšenju, lišena je slobode i njegova žena Anto-
nina Saveljevna, pošto je odbila da se odrekne muža. Kao član „porodice nepri-
jatelja naroda“ 1938. osuđena je na 8 godina zatočenja u popravno-radnom lo-
goru. Kaznu je izdržavala u nekom od logora u Sibirskoj tajgi u Irkutskoj obla-
sti. Srdićev sin, Vjačeslav-Slava posle očevog hapšenja isključen je iz Vojne
tenkovske akademije, ali je po izbijanju Drugog svetskog rata kao dobrovoljac
stupio u vojsku. Poginuo je 1944. prilikom proboja blokade Lenjingrada.
STALCER EMERIK – ДЕРНОВ ЭМЕРИК ПАВЛОВИЧ

Rođen 1898, Sv. Jakob – Ljubljana (Slovenija), Slovenac, iz zanatljiske
porodice, srednje obrazovanje – metalac, član KPJ od 1922. godine. Živeo je i
radio u Sloveniji, a partijski delovao u Mežiškoj i Dravskoj dolini. Hapšen je
zbog rasturanja komunističke literture. Odlukom CK KPJ u jesen 1926. upućen
1926. godine. Posle završenog školovanja, u nemogućnosti da se zbog terora
režima vrati u zemlju, ostao je u Moskvi, zasnovao porodicu (žena i dvoje dece)
i primio državljanstvo Sovjetskog Saveza. Zaposlio se u zavodu "1. avgust“, a
kasnije radio u preduzeću štamparsko-mehaničarske struke kao normirac. Godi-
ne 1936. isključen je iz VKP(b).
Uhapšen 23. marta 1938. godine. Pod istragom proveo je 21 ½ mesec u
Taganskoj tamnici u Moskvi – rešenjem PMVO od 7. decembra 1939. istražni
postupak je obustavljen zbog nedostatka dokaza, a on oslobođen.
U Moskvi je ostao do 1942. godine, a zatim prešao u Severouralsk u
Sverdlovskoj oblasti. Od 1947. nastanio se u Tulskoj oblasti i ovde 1956. umro.
STARE ANTON – СТАРЭ АНТОН АНТОНОВИЧ

Rođen 1900, Tržič – Ljubljana (Slovenija), Slovenac, iz radničke porodi-
ce, više obrazovanje, član KPJ od 1920. godine. Po završenoj osnovnoj školi,
1914–1917. godine učio je stolarski zanat u Klagenfurtu (Celovcu), a zatim
radio u Ljubljani u fabrici nameštaja kao stolar. U junu 1924. učestvovao je u
oružanom sukobu trbovljanskih rudara, sa pristalicama Orjune, fašistički orijen-
tisane nacionalističke organizacije. Pred opasnošću od hapšenja emigrirao je u
Beč, potom u Italiju. Pošto je bio otkriven, ponovo je došao u Beč, odakle je u
septembru upućen na partijsko školovanje u Moskvu.
Tokom 1924–1928. pohađao je Komunistički univerzitet „J. M.
Sverdlov“. Član VKP(b) je od 1924. godine. Početkom 1928. upućen je na par-
tijski rad u Smolensku oblast i ovde proveo oko dve i po godine. VraTjO se u
Moskvu krajem aprila 1930, zasnovao porodicu i do hapšenja radio u livnici
„Vojtovič“ kao modelar.
Uhapšen 23. juna 1938. godine. U toku istrage bio je u Taganskoj tamnici
u Moskvi.
257
Rešenjem Pograničnog suda železnice Deržinski od 9. januara 1939. pod
optužbom za kontrarevolucionarnu propagandu osuđen na 7 godina zatočenja u
popravno-radnom logoru. Novim rešenjem istog organa od 9. maja 1939 (done-
tim nakon dopunskog isleđenja) kazna mu je smanjena na tri godine.
Rehabilitovan 12. septembra 1995. odlukom PGM.
STEFANOVIĆ LAZAR – СТЕФАНОВИЧ ЛАЗАРЬ ИВАНОВИЧ
Rođen 1895. u Austrougarskoj, Srbin. Mesto rođenja, odakle je, kada i
kako dospeo u Sovjetski Savez nisu poznati. U vreme hapšenja živeo je u Odesi
i radio kao majstor u fabrici konfekcije „Vorovski“.
optužbom za špijunažu osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom lo-
goru.
Rehabilitovan 24. juna 1956. odlukom VT OVO.
STEFANOVIĆ SIMO – СТЕПАНОВ БОРИС ПЕТРОВИЧ; pseud.

Margetić, Gavra, Krajišnjak i Sima svinja
Rođen 8. septembra 1905, Prijedor (Bosna i Hercegovina), Srbin, iz rad-
ničke porodice, niže obrazovanje – radnik, član SKOJ od 1921, a KPJ 1922.
godine. Izvesno vreme radio je u Prijedoru i Sarajevu, odakle je prešao u Beo-
grad, gde se uključio u revolucionarni radnički pokret. Posle osnivanja SROJ
(23. avgusta 1922) izabran je za sekretara Mesnog udruženja, a uskoro i sekreta-
ra Izvršnog odbora SKOJ. Odlukom CK KPJ u septembru 1924. upućen je na
partijsko školovanje u Moskvu.
Tokom 1924–1927. pohađao je Komunistički univerzitet „J. M.
Sverdlov“. Član RKP(b) je od 1924. godine. Kada se u leto 1927. vraTjO se na
ilegalni rad u zemlju, vodio je školu CK SKOJ u Zagrebu, bio kooptirani član
Biroa CK SKOJ, a potkraj iste godine preuzeo i dužnost sekretara Biroa. Pripa-
dao je vodećem krugu levice u KPJ. Emigrirao je sredinom 1928. godine, bio u
Berlinu i Parizu i aktivno učestvovao u radu Jugoslovenske grupe.
Posle nekoliko odbijanja nadležnih organa KI, na zahtev rukovodstva
KPJ 1. maja 1931. godine ponovo je otišao u Moskvu. Rešenjem CLK MOPR
od 23. jula dobio je status političkog emigranta. Tri godine proveo je na partij-
skom radu u Sibiru u Prokopjevskom rudniku, Kuznjeckom zavodu i Osinov-
skom rudniku. Ovde je kažnjen strogim ukorom i skinut sa partijskog rada. Ma-
ja 1934. prešao je u Rostov na Donu, radio u redakciji lista „Molot“ i primio
državljanstvo Sovjetskog Saveza. Početkom oktobra 1936. bio je uključen u
talas čistki koji je uskoro nastupio, omeo je realizovanje ovog plana. Nekoliko
meseci kasnije, potkraj juna 1937. rukovodstvo KPJ tražilo je od nadležnih
organa KI da se pošalje u Francusku i angažuje na stalnom radu u KPJ. Zahtev
KPJ nije usvojen i tako je do hapšenja ostao u Rostovu na Donu.
258
Rešenjem trojke UNKVD za Rostovsku oblast od 10. novembra 1938.
Rehabilitovan 18. decembra 1963. odlukom VT SKVO.
STEPANOVIĆ MILAN – СТЕПАНОВИЧ КОНСТАНТИН МИЛАН

Rodjen 1913. u Srbiji, Srbin, niže obrazovanje, kazandžija – kućni zana-
tlija.
Osudjen i streljan 3. oktobra 1938.
STERLA (STERLE) IVAN – СТЕРЛЯ ИВАН ИВАНОВИЧ

Rođen 5. jula 1904. u selu Verh, verovatno Verd ili Verje – Ljubljana
(Slovenija), Slovenac, iz siromašne radničke porodice, niže obrazovanje. Posle
završene osnovne škole nekoliko godina radio je kao drvoseča. U potrazi za
poslom, 1929. dospeo je u Holandiju i zaposlio se u rudniku uglja. Kada je, tri
godine kasnije, zapretilo otpuštanje radnika, sa grupom svojih drugova otišao je
na rad u Sovjetski Savez. Nastanio se u Moskvi, izvesno vreme radio je u jednoj
fabrici, a potom prešao na izgradnju Moskovskog metroa – bio je rudar u rudar-
skom oknu br. 68. Isticao se na radu i postao stahanovac.
Uhapšen 25 (26) februara 1938. godine. U toku istrage bio je u Taganskoj
tamnici u Moskvi.
Rešenjem trojke pri UNKVD SSSR za Moskovsku oblast od 10. oktobra
1938. pod optužbom za špijunažu osuđen na 8 godina zatočenja u popravno-
radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Vjatlagu u Kirovskoj oblasti.
Umro je 28. maja 1942. u logoru i sahranjen na groblju 2. logorskog
punkta.
STIKS VALTER – СТИКС ВАЛЬТЕР ЮЛЬЕВИЧ
Rođen 1. aprila 1900, Ljubin ili Ljubinje u Jugoslaviji, verovatno Ljubin

– Tolmin (Slovenija), Nemac, iz službeničke porodice, visoko obrazovanje, bio
je član Nemačke demokratske partije, KP Austrije i Čehoslovačke.
Nije poznato odakle je, kada i kako došao u Sovjetski Savez. U svakom
slučaju stigao je do 1929, kada je primljen u VKP(b). U vreme hapšenja sa že-
nom je živeo u Moskvi, imao državljanstvo SSSR i radio u Hemijsko-
farmaceutskom institutu kao rukovodilac laboratorije.
Uhapšen 8. marta 1938. pod optužbom za špijunažu. U toku istrage bio je
u Taganskoj tamnici u Moskvi.
Umro 21. aprila 1938. u zatvorskoj bolnici.
259
STILINOVIĆ MATIJA – СТИЛИНОВИЧ МАТВЕЙ МАТВЕЕВИЧ
Rođen 1890, Gospić (Hrvatska), Hrvat, iz siromašne seljačke porodice,
niže obrazovanje – rudar i bravar. Nekoliko godina živeo je i radio u Americi,
gde je u potrazi za poslom dospeo pre Prvog svetskog rata. Godine 1922. iz
Amerike je sa grupom jugoslovenskih ekonomskih emigranata otišao na rad u
Sovjetsku Rusiju. Najpre je izvesno vreme radio na severnom Kavkazu u Ko-
muni „Pioner“ u naselju Stepnaja, a potom prešao u Rostov na Donu. Ovde se
nastanio, zaposlio u fabrici poljoprivrednih mašina kao stariji majstor, primio je
državljanstvo Sovjetskog Saveza i zasnovao porodicu (žena i četvoro dece).
koj, špijunsko-diverzantskoj organizaciji osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 23. avgusta 1957. odlukom VT SKVO.
STOJANOVIĆ KRISTO (KRSTO ?) – СТОЯНОВИЧ КРИСТО

Rođen 1887. u selu Bela Crkva u Jugoslaviji, verovatno u Srbiji, Srbin, iz
seljačke porodice, niže obrazovanje – ložač. Početkom Prvog svetskog rata kao
austrougarski podanik bio je mobilisan, a već krajem 1914. dospeo u Rusiju kao
ratni zarobljenik. Ovde je ostao, nastanio se u Rostovu na Donu, zasnovao po-
rodicu (žena i sin) i bio član VKP(b). U vreme hapšenja imao je državljanstvo
Sovjetskog Saveza i radio je kao ložač u elektrani „Lenjin“.
optužbom za učešće u jugoslovenskoj kontrarevolucionarnoj, špijunsko-
diverzantskoj i terorističkoj organizaciji osuđen na 10 godina zatočenja u
Rehabilitovan 15. septembra 1958. odlukom VT SKVO.
STOJANOVIĆ VOLDEMAR – СТОЯНОВИЧ ВОЛЬДЕМАР

ОСИПОВИЧ
Rođen 3. marta 1893, Omoljica – Pančevo (AP Vojvodina – Srbija),
Srbin, niže obrazovanje. Nije poznato odakle je, kada i kako dospeo u Rusiju. U
vreme hapšenja živeo je u Lenjingradu i imao državljanstvo Sovjetskog Saveza.
Rešenjem Kolegijuma OGPU od 10. decembra 1932. pod optužbom da je
kao bivši komandir konjičkog transporta pozadinske narodne vojske, koja je
radila na izgradnji strateških puteva na Karelskoj prevlaci, prikupljao podatke u
cilju špijunaže i predavao ih nemačkim obaveštajnim organima osuđen na stre-
ljanje.
Streljan 28. aprila 1933. u Lenjingradu.
260
STOJKOV JEGOR – СТОЙКОВ ЕГОР ЗАХАРОВИЧ
Rođen 1889. u Srbiji, u gradu Novo Koniše, Tureno-Konite ili selu Kaniš
Segi Vare, verovatno Kanjiža (AP Vojvodina – Srbija), Srbin. U rodnom mestu
živeo je do 1912. godine, kada je kao austrougarski podanik pozvan u vojsku u
kojoj je služio kao dobošar. Tokom Prvog svetskog rata upućen je na front, a
1915. pao u rusko zarobljeništvo. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Sibir.
Posle završetka rata ostao je u Sovjetskom Savezu i 1926. primio sovjetsko
državljanstvo. U vreme hapšenja sa ženom i četvoro dece živeo je u Abakanu u
Hakasijskoj autonomnoj oblasti i radio kao noćni čuvar i ložač u školi br. 1.
Rešenjem Hakasijskog oblasnog suda od 21. februara 1939. pod optu-
žbom za antisovjetsku agitaciju osuđen na pet godina zatočenja u popravno-
radnom logoru.
Rehabilitovan 27. januara 1994. odlukom PKK.
STRAUS JAKOV – СТРАУС ЯКОВ БЛАЖЕВИЧ

Rođen 1891. u selu Kostrovščina – Ptun u Jugoslaviji, verovatno Ptuj
(Slovenija), Hrvat. Radio je kao krojač do 1912. godine, kada je kao austrougar-
ski podanik pozvan na odsluženje vojnog roka. Tokom Prvog svetskog rata
upućen je na front, 1915. pao u rusko zarobljeništvo i kao ratni zarobljenik
otpremljen u Sibir u Omsk. Ovde je ostao do 1931. godine, a zatim prešao u
grad Kengisep (?), odakle je proteran na rad u rudnik. U vreme hapšenja živeo
je sa ženom i troje dece u Kirovsku u Murmanskoj oblasti i kao krojač bio zapo-
slen u zanatskoj radnoj zadruzi „Severjanin“.
Rešenjem trojke Opunomoćenog predstavništva ujedinjene državne upra-
ve OGPU od 21. marta 1932. pod optužbom za kontrarevolucionarno delovanje
osuđen na tri godine zatočenja u popravno-radnom logoru. Oslobođen iz logora
20. avgusta 1934. godine.
Ponovo uhapšen i rešenjem trojke UNKVD za Novosibirsku oblast od 26.
septembra 1938. osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 28. maja 1989. odlukom OP JTMO.
STUPOR AHMET
Rođen 1888, Sarajevo (Bosna i Hercegovina), Hrvat, iz radničke porodi-
ce, bez određenog zanimanja. Nije poznato odakle je, kada i kako došao u
Sovjetski Savez. U vreme hapšenja sa ženom i dvoje dece živeo je u Tomsku i
imao državljanstvo Sovjetskog Saveza.
1938. pod optužbom za kontrarevolucionarno delovanje osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 7. aprila 1959. odlukom VT SVO.
SUBOTIĆ VASILIJE – СУБОТИЧ ВАСИЛЬ СЕМЕНОВИЧ
261
Rodjen 30. decembra 1895, Zemun-Beograd (Srbija), Srbin, iz seljačke
porodice, niže obrazovanje, član Socijal-demokratske partije Srbije 1912–1915
godine. Tokom Prvog svetskog rata mobilisan je u austrijsku vojsku, upućen na
front, a 05. avgusta 1915. zarobljen na Galicijskom frontu. Otpremljen je u Ki-
jev, gde je stupio u Srpski korpus sa kojim je do 1917. učestvovao u vojnim
dejstvima na Bugarskom frontu. Posle revolucije 1917. odlučio je da ostane u
Sovjetskoj Rusiji. Nastanio se u rejonu grada Voznjesensk, zasnovao porodicu
(žena i dvoje dece) i radio kao brigadir u gradjevinarstvu.
Rešenjem Specijalnog kolegijuma Odeskog oblasnog suda od 10. februa-
ra 1938. pod optužbom za kontrarevolucionarno delovanje osudjen na 4 godine
Rehabilitovan 19. oktobra 1990. odlukom Vrhovnog suda UURSR.
SUPUT (SIPUT) STJEPAN (STIV) – СУПУТ (СЫПУТ) СТЕПАН

(СТИВ) ПЕТРОВИЧ
Rođen 1892, Korenica (Hrvatska), Jugosloven. Nije poznato odakle je
kada i kako dospeo u Sovjetski Savez. U vreme hapšenja živeo je u Sverdlov-
skoj oblasti u selu Degtjarka i radio u rudniku šahta „Južnaja“ kao rudar-
bušilac.
Osuđen 15. januara 1938. na streljanje.
SVIRČEVIĆ GEORGIJE (ĐORĐE) – СВИРЧЕВИЧ ГЕОРГИЙ

ЛЮБОМИРОВИЧ
Rođen 1894, Stari Bečej, sada Bečej (AP Vojvodina – Srbija), Srbin, iz
siromašne seljačke porodice, niže obrazovanje. Tokom Prvog svetskog rata
dospeo je u Rusiju, verovatno kao ratni zarobljenik, ovde ostao, bio član
RKP(b) 1920–1921. godine i kasnije primio državljanstvo Sovjetskog Saveza.
U vreme hapšenja sa ženom je živeo u Moskvi i bio nezaposlen.
tamnici u Moskvi.
nažu osuđen na 8 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Posle izdržane
kazne radio je u rejonskom industrijskom kombinatu kao čuvar.
Ponovo uhapšen 28. novembra 1949. godine.
Rešenjem OS MGB SSSR od 25. marta 1950. pod optužbom za špijunažu
prognan na prinudni boravak u rejon mesta Dudinka u Krasnojarskom kraju.
Umro 4. februara 1954. u progonstvu.
Rehabilitovan 27. juna 1989. i 8. septembra 2003. odlukama PMVO i
PKK.
ŠADL MATIJA – ШАДЛ МАТВЕЙ МАТВЕЕВИЧ
262
Rođen 1888. u mestu Murosambat (Muhosombat) u Jugoslaviji, verovat-
no Murska Sobota (Slovenija), Mađar, iz seljačke porodice, niže obrazovanje.
Godine 1916. dospeo je u Moskvu iz Libave, ovde ostao i kasnije primio držav-
ljanstvo Sovjetskog Saveza. U vreme hapšenja radio je u Baumanskoj gradskoj
bolnici kao šef kuvara.
pod optužbom da je pripadao nemačkoj špijunsko-diverzantskoj organizaciji
Butovo“.
ŠAJINA JOSIP – БЕЛИНСКИЙ ПЕТР ИВАНОВИЧ; pseud. Jović,

Petrov i Petrović
Rođen 27. oktobra 1899, Lindar – Pazin (Hrvatska), Hrvat, iz siromašne
seljačke porodice, visoko obrazovanje – profesor, doktor filozofskih nauka, član
KPJ od 1921. godine. Posle završene gimnazije u Karlovcu, 1920–1924. studi-
rao je filozofiju na Zagrebačkom sveučilištu, a 1927. godine doktorirao. Za
vreme studija bio je član Kluba studenata komunista, jedan od osnivača Kluba
„Galilej-Eppur si mouve“ i predsednik Kluba studenata marksista. Tokom
1924–1927. povremeno je radio kao profesor stranih jezika u Virovitici i Sla-
vonskom Brodu, 1927–1928. živeo u Zagrebu i uglavnom bio nezaposlen zbog
komunističkog delovanja. U takvoj situaciji, odlukom CK KPJ upućen je u
Sovjetski Savez.
Potkraj 1928. došao je u Moskvu, ovde se nastanio i 1928/29. radio na
Jugoslovenskom sektoru KUNMZ kao predavač. Član VKP(b) je od 1929. go-
dine. Naredne dve godine bio je politički urednik u Glavlitu, a 1931–1936. pre-
davač dijalektičkog materijalizma u Vazduhoplovnom institutu. U međuvreme-
nu, 1933. primio je državljanstvo SSSR. Izvesno vreme proveo je u Izdavačkom
preduzeću „Inostranij rabočij“, a pred hapšenje radio kao konsultant OGIZ-a.
Bio je veoma obrazovan, govorio ruski, češki, poljski, engleski, italijanski, fran-
cuski, grčki i latinski i napisao nekoliko knjiga. U leto 1936. oduzeta mu je
partijska knjižica dobijena prilikom zamene, pod optužbom da je održavao veze
sa bivšom ženom u Jugoslaviji, koja je proglašena za „klasnog neprijatelja“.
Teško pogođen ovom merom (nameravao je čak da izvrši samoubistvo), u-
puTjO je nekoliko pisama partijskom rukovodstvu i Predstavništvu KPJ u Mos-
kvi, tražeći da se njegovo pitanje što pre razjasni. I pored pozitivnih reagovanja
nadležnih instanci KPJ, ipak je isključen iz partije.
nici u Moskvi.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 14. maja 1938. pod optužbom za anti-
sovjetsko delovanje osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Kaznu je izdržavao u Uhtižemlagu u Uhti (Komi ASSR).
263
ŠAJTOŠ IVAN – ШАЙТОШ ИВАН АДОЛЬФОВИЧ

Rođen 1893. u selu Kiškabadka u Jugoslaviji, Mađar, niže obrazovanje.
Nije poznato odakle je, kada i kako dospeo u Rusiju. U vreme hapšenja sa že-
nom i troje dece živeo je u selu Ust-Pihtovka u rejonu mesta Čarišskoje u Altaj-
skom kraju i radio kao tesar.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Altajski kraj od 5. marta 1938. pod optu-
žbom za antisovjetsku agitaciju i propagandu, štetočinstvo i terorizam osuđen
na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Rehabilitovan 31. jula 1989. odlukom OP AK.
ŠANDRK ANTON – ШАНДЕРК АНТОН ПЕТРОВИЧ

Rođen 1888. u selu Butajno u Jugoslaviji, možda Bugojno (Bosna i Her-
cegovina) ili Butajnova – Ljubljana (Slovenija), Srbin. Nije poznato odakle je,
kada i kako dospeo u Rusiju. U vreme hapšenja živeo je u selu Severinovka u
Odeskoj oblasti i radio kao pekar u kolhozu „Petrovski“.
izdaju otadžbine osuđen na pet godina progonstva u Novosibirsku oblast.
Rehabilitovan 12. decembra 1989. odlukom OP OO.
ŠEKO OSAN (OSMAN?) – ШЕКО ОСАН ИЗМАЙЛОВИЧ

Rođen 1906, Beograd (Srbija), Jugosloven, iz radničke porodice, niže
obrazovanje – bravar, član VKP(b) 1930–1938. godine. Već u osmoj godini
ostao je sam pošto su mu oca ubili Nemci. Kada je tokom Prvog svetskog rata
ruska vojska zauzela Beograd, polazeći na dopust jedan ruski vojnik poveo ga je
sa sobom u Rusiju. Ovde je smešten u neko sklonište koje je napusTjO 1924.
godine. Nastanio se u mestu Očer u Sverdlovskoj (sada Permskoj) oblasti, kas-
nije zasnovao porodicu (žena i četvoro dece), 1930. primio državljanstvo SSSR
i do hapšenja radio kao predsednik Sovjeta.
Uhapšen 10. marta 1938. pod optužbom za špijunažu i organizovanje di-
verzija. Pod istragom u zatvoru proveo je više od 10 meseci – oslobođen 16.
januara 1939. zbog nedostatka dokaza.
ŠELAJEV (ŠOLAJEV) ILIJA – ШЕЛАЕВ (ШОЛАЕВ) ИЛЬЯ

ПЕТРОВИЧ
Rođen 1885. u selu Podveljun (?) – Ogulin (Hrvatskа), Srbin. Nije pozna-
to odakle je, kada i kako dospeo u Rusiju. Godine 1920. otišao je u Mongoliju i
radio kao nekvalifikovani radnik. Nastanio se u Irkutsku, zasnovao porodicu
264
(žena i kći), zaposlio се kao kontrolor u „Domu krestjanina“ i primio državljan-
stvo SSSR.
Prvi put uhapšen je 24. marta 1934. godine, ali je nakon istrage 23. avgu-
sta oslobodjen.
Rešenjem trojke UNKVD za Irkutsku oblast od 4. decembra 1937. pod
optužbom da je član kontrarevolucionarne organizacije osudjen na smrtnu kaz-
nu uz konfiskovanje imovine.
Rehabilitovan 27. decembra 1960. odlukom VT ZVO.
ŠEREMET AKIF – БЕРГЕР КАРЛ ИОСИФОВИЧ; pseud. Gros i

Berger
Rođen 19. septembra 1899, Kladanj (Bosna i Hercegovina), Hrvat
(musliman), iz učiteljske porodice, visoko obrazovanje – profesor, publicist i
partijski radnik, član KPJ od 1919. godine. Školovao se u Tuzli i Sarajevu, gde
je 1919. završio gimnaziju. Studirao je istoriju i geografiju na Zagrebačkom
sveučilištu, a posle diplomiranja (1922) radio kao profesor u gimnaziji. Još kao
srednjoškolac pristupio je revolucionarnom pokretu, radio je među srednjoškol-
skom i radničkom omladinom, a kasnije bio sekretar OK KPJ u Banja Luci i
Gospiću. Zbog komunističkog delovanja bio je pod stalnom prismotrom policij-
skih vlasti, proganjan i često premeštan. Krajem marta 1929. otpušten je iz
državne službe, a u avgustu uhapšen i konfiniran u Livno. Pred opasnošću od
novog hapšenja (povodom njegove knjige „Dr Jovan Skerlić“), potkraj 1929.
otišao je u Beč.
Radeći kao dopisnik sovjetske agencije „TASS“ i sekretar Emigrantske
komisije pri Centralnom rukovodstvu KPJ, u Beču je ostao do juna 1930. godi-
ne, a zatim upućen u Pariz. Kao predstavnik KPJ u svojstvu instruktora Jugo-
slovenske sekcije KP Francuske radio je na organizovanju jugoslovenske eko-
nomske emigracije. Kada je proteran iz Pariza, početkom 1931. na istom poslu
proveo je dva meseca u Briselu i Berlinu. Krajem februara, na poziv rukovod-
stva KPJ, vraTjO se u Beč i preuzeo dužnost rukovodioca ilegalnog tehničkog
aparata CK. Uključivši se u unutarpartijske sukobe u rukovodstvu, sredinom
juna je povučen sa tehničkih poslova CK, a Kominterni predloženo da mu dode-
li odgovarajući posao. Čekajući rešenje nadležnih instanci KI, u oktobru je pro-
valjen, nakratko uhapšen i proteran iz Austrije. Tada je odlučeno da se sa poro-
dicom pošalje u Sovjetski Savez.
Po dolasku u Moskvu 27. oktobra 1931. godine, umesto da se zaposli u
Kominterni, odmah je podvrgnut višemesečnoj partijskoj istrazi u vezi sa nje-
govim hapšenjem (bečka policija je u njegovom stanu pronašla nekoliko doku-
menata CK) i učešćem u unutarpartijskim sukobima.
Uhapšen 14. marta 1932. i nakon duže istrage organa OGPU, pod optu-
žbom za frakcionaško delovanje administrativno kažnjen na tri godine progon-
stva. U međuvremenu, odlukom Komisije IKK KI za proveru članova KPJ u
265
Moskvi, isključen je iz partije „radi grupaške borbe“. Uz to, rešenjem CLK
MOPR od 23. septembra oduzet mu je i status političkog emigranta. Tih dana sa
porodicom je dopremljen u Alma-Atu u Kazahstanu. Vreme progonstva proži-
veo je veoma teško: pored nemaštine, gladi i epidemija, doživeo je i porodičnu
tragediju, izgubivši sina u saobraćajnoj nesreći.
Po isteku kazne, 19. marta 1935. došao je u Moskvu i odmah počeo bitku
za povratak u partiju tražeći da se pitanje njegovog isključenja preispita. IKK je
odbila da ponovo razmatra njegov slučaj, a delegacija KPJ da dâ preporuku za
prijem u partiju. Nalazeći se u teškoj situaciji, a u međuvremenu odbivši pre-
dlog da uzme državljanstvo SSSR uz zahtev da se vrati u zemlju, potkraj jeseni
1935. sa porodicom je otišao u Dnjepropetrovsk. Uz saglasnost Kadrovskog
odeljenja IKKI vraTjO se u Moskvu 15. maja 1936. da sačeka odlazak u Jugo-
slaviju. Ali, i pored pozitivnog rešenja Kadrovskog odeljenja, intervencija pred-
stavnika KPJ i zahteva Odeljenju za veze IKKI (20. januara 1937) da se organi-
zuje njegovo prebacivanje, Šeremet je ostao u Moskvi. Nezadovoljan svojim
položajem, izdržavajući se radom na izgradnji dača u okolini Moskve, gde je
živeo (selo Zelenij bor), često je bio oštar kritičar birokratije i tadašnjeg stanja u
Sovjetskom Savezu.
Rešenjem VK VS od 19. aprila 1939. pod optužbom za saradnju sa jugo-
slovenskom političkom policijom, provokatorski rad u KPJ i Kominterni i da je
bio član desne trockističko-terorističke organizacije koja je nameravala da u
svoje ruke uzme rukovodstvo Kominterne i njenih članica osuđen na streljanje
stva KPJ od 19. marta 1939. ponovo je isključen iz partije sa grupom „bivših
rukovodećih, frakcionaških i antipartijskih elemenata“.
ŠIKIĆ PAVLE – ШИКИЧ ПАВEЛ АНТОНОВИЧ

Rođen 28. aprila 1895. u mestu Šušan-Tersat u Jugoslaviji, Hrvat, iz rad-
ničke porodice, niže obrazovanje – mašinista. Početkom Prvog svetskog rata
kao austrougarski podanik bio je mobilisan i upućen na front, gde je 1914. pao u
rusko zarobljeništvo. Kao ratni zarobljenik otpremljen je na rad u selo Konstan-
tinovka, u rejonu grada Gornostajevsk u Nikolajevskoj oblasti u Ukrajini. Po
okončanju rata ovde je ostao, zasnovao porodicu (žena i kćer), kasnije primio
državljanstvo Sovjetskog Saveza i do hapšenja radio kao radnik u sovhozu.
Rešenjem trojke UNKVD za Nikolajevsku oblast od 26 (28) septembra
1938. pod optužbom da je prikupljao podatke špijunskog karaktera i predavao ih
predstavnicima stranih obaveštajnih službi osuđen na streljanje.
266
Streljan 15. oktobra 1938. u Hersonu.
Rehabilitovan 8. decembra 1967. odlukom VT OVO.
ŠIMANOVIĆ IVAN – ШИМАНОВИЧ ИВАН ЛАЗАРЕВИЧ

Rođen 1887, Žumberak – Jastrebarsko (Hrvatska), Srbin, radnik. Nije
poznato odakle je, kada i kako dospeo u Rusiju. U vreme hapšenja živeo je u
naselju Rauhovka u Odesi.
Rešenjem OS pri Kolegijumu OGPU od 29. januara 1930. pod optužbom
za antisovjetsku agitaciju osuđen na tri godine zatočenja u popravno-radnom
logoru.
Rehabilitovan 26. novembra 1993. odlukom OP OO.
ŠLAHTER VALENTIN – ШЛАХТЕР ВАЛЕНТИН ЯКОВЛЕВИЧ

Rođen 1897. u selu Bejrak u Jugoslaviji, Nemac, iz seljačke porodice, ni-
že obrazovanje – radnik. Tokom Prvog svetskog rata bio je mobilisan u srpsku
vojsku, a 1917. pao u rusko zarobljeništvo. Kao ratni zarobljenik otpremljen je
u Rusiju i ovde ostao. Zasnovao je porodicu i primio državljanstvo Sovjetskog
Saveza. U vreme hapšenja živeo je u Ježevo-Čerkeskom rejonu Čerkeske auto-
nomne oblasti i radio na farmi Kavkaskog sovhoza br. 30 kao fizički radnik.
Rešenjem trojke UNKVD SSSR za Ordžonikidzevsku oblast od 22. sep-
tembra 1937. pod optužbom za kontrarevolucionarnu agitaciju i štetočinski rad
u kolhozu osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Rehabilitovan 9. juna 1989. odlukom PSK.
ŠLEZINGER OSKAR – ШЛЕЗИНГЕР ОСКАР ИГНАТЬЕВИЧ

Rođen 10. januara 1890, Banja Luka (Bosna i Hercegovina), Nemac
(Hrvat), iz službeničke porodice, visoko obrazovanje – inženjer. Školovao se u
Beču i posle završenog Tehnološkog instituta izvesno vreme ovde živeo. Pot-
kraj 20-tih godina 20. veka otišao je u Sovjetski Savez, prema oskudnim poda-
cima nastanio se u Moskvi i tu ostao do hapšenja.
Rešenjem Kolegijuma OGPU od 13. maja 1932. pod optužbom za špiju-
nažu osuđen je na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Tokom zato-
čenja, radeći kao inženjer na građevinskim objektima, kaznu je izdržavao do 12.
avgusta 1933. u Belomorskom-Baltijskom logoru u mestu Medvežja Gora, za-
tim do oktobra 1935. u Bajkalo-Amurskom logoru u gradu Svobodnij u Amur-
skoj oblasti i završio u Uhto-Pečorskom logoru u Komi ASSR. Iz logora je pre-
vremeno oslobođen 25. decembra 1936. pošto mu je kazna verovatno smanjena.
Otišao je u Barnaul, zasnovao porodicu (žena i sin), a potom prešao u grad
Frunze (Kirgizska SSR) i zaposlio se u trestu „Kirnovlublegprom“ kao inženjer.
Ponovo je uhapšen 16. februara 1938. godine.
267
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 17. aprila 1940. pod optužbom za špi-
junažu (po zadatku stranih obaveštajnih službi na teritoriji SSSR prikupljao je
podatke u korist jedne kapitalističke države) osuđen na 8 godina zatočenja u
Rehabilitovan 6. decembra 1993. odlukom GPKR.
ŠOBOLJ BOŠKO – ЗОРИЧ ДМИТРИЙ НИКОЛАЕВИЧ; pseud. Su-
lejman i Suljo
Rođen 13. februara 1907, Kotor – Mrkonjić Grad (Bosna i Hercegovina),
Hrvat, iz službeničke porodice, niže obrazovanje – tipografski radnik, član
SKOJ od 1924, a KPJ 1929. godine. Tokom 1921–1929. godine radio je kao
slovoslagač u štampariji. U KPJ obavljao je tehničke poslove: rasturao letke,
pomagao u ilegalnoj štampariji dr. Krajem leta 1929. učestvovao je u organizo-
vanju bekstva Stjepana Cvijića, člana CK SKOJ, koji se nalazio u zemlji na
ilegalnom partijskom radu, zbog čega je ubrzo morao da emigrira u Austriju.
Odlukom Centralnog rukovodstva KPJ početkom 1930. upućen je na partijsko
Posle okončanja KUNMZ ostao je u Moskvi, zasnovao porodicu i radio kao
slovoslagač u štampariji „Iskra revolucije“. Isključen je iz partije u aprilu 1935.
u vezi s njegovim hapšenjem.
Uhapšen u februaru 1935. godine.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 4. jula 1935. pod optužbom za kontra-
revolucionarno delovanje (zbog održavanja veza sa bratom koji je živeo u inos-
transtvu) osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
ŠPORIŠ VIKTOR – ФУКС АНДРЕЙ–ГЕНРИХ ПЕТРОВИЧ

Rođen 9. jula 1910, Zagreb (Hrvatska), Hrvat, iz radničke porodice, niže
obrazovanje – radnik, član KPJ od 1928. godine. Kao nekvalifikovani radnik
bavio se različitim poslovima, a zatim bio vratar u Geodetskom zavodu u Za-
grebu. Uhapšen 14. decembra 1929. godine i ubrzo privremeno pušten uz oba-
vezu da identifikuje ostale članove partije. Pred opasnošću od novog hapšenja,
potkraj januara 1930. otišao je ilegalno u Beč, a zatim prešao u Pariz. Zbog rada
među jugoslovenskom ekonomskom emigracijom, početkom maja 1931. uhap-
šen je i proteran u Belgiju, a potom iz istog razloga u Nemačku. Odlukom Cen-
tralnog partijskog rukovodstva u oktobru 1931. upućen je na partijsko školova-
nje u Moskvu.
Tokom 1931–1932. pohađao KUNMZ. Prilikom partijske provere člano-
va KPJ u Moskvi, odlukom IKK KI od 31. maja 1932. isključen je iz partije
zbog slabog držanja na policiji, a krajem godine i sa KUNMZ. Od 1933. radio
je u Uralskom zavodu za tešku mašinogradnju. Početkom oktobra 1936. bio je
268
plana. Tako je do hapšenja ostao u Sverdlovsku.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 21. oktobra 1937. osuđen na 8 godina
zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Komi ASSR. Posle
puštanja na slobodu živeo je u mestu Jarega nedaleko od Uhte, a potom u Ukra-
jini kao penzioner.
Ponovo uhapšen i rešenjem OS pri NKVD SSSR od 29. januara 1944.
popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Vjatlagu u Kirovskoj oblasti.
Rehabilitovan 9. aprila 1955. odlukom Sudskog kolegijuma za krivična
dela VS SSSR.
ŠPRAJCER VLADIMIR – ШПРАЙЦЕР ВЛАДИМИР ИВАНОВИЧ

Rođen 7. februara 1891, Sarajevo (Bosna i Hercegovina), Hrvat, iz slu-
žbeničke porodice, visoko obrazovanje – ekonomist, jugoslovenski internacio-
nalist. Posle završenih pravnih studija u Beču, tokom Prvog svetskog rata kao
austrougarski podanik bio je mobilisan, upućen na ruski front i ubrzo zarobljen.
Početkom 1916. služio je u 1. srpskoj dobrovoljačkoj diviziji u Odesi, 1917.
izvesno vreme proveo je u ruskoj vojsci, a posle Oktobarske revolucije stupio je
u Jugoslovenski revolucionarni puk u Kijevu. Godine 1918. bio je član Štaba 4.
armije južnih republika, komesar za formiranje internacionalnih jedinica. Učes-
tvovao je u „stepskom ešalonu“ – internacionalnom odredu pod rukovodstvom
Alibija Džangiljdina, koji je (prešavši kroz stepu oko 3.500 km) sredinom no-
vembra 1918. dopremio iz Moskve vojnu opremu crvenoarmejcima na Aktju-
binski front u Kazahstanu. U to vreme postavljen je za pomoćnika načelnika
Turgajskog vojnog komesarijata, a 1919. za načelnika Štaba Aktjubinskog fron-
ta. Posle građanskog rata ostao je u Sovjetskom Savezu, nastanio se u Aktjubin-
sku i zasnovao porodicu (žena i četvoro dece), a 1932. primio državljanstvo
SSSR. U vreme hapšenja radio je u oblasnom odeljenju za trgovinu, bio načel-
nik plansko-finansijske grupe.
Uhapšen 1932. u Aktjubinsku i osuđen na tri godine lišenja slobode.
Ponovo uhapšen 2. juna 1938. godine.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Aktjubinsku oblast od 11. oktobra 1938.
pod optužbom za špijunažu (kao agent nemačke obaveštajne službe) osuđen na
streljanje.
Rehabilitovan 4. aprila 1957. i 14. aprila 1993. odlukom VT JUVO i na
osnovu zakona Republike Kazahstan.
ŠTAJN JOSIP – ШТЕЙН ИОСИФ МАТВЕЕВИЧ
269
Rođen 1892, selo Šarlevil, sada Banatsko Veliko Selo – Kikinda (AP
Vojvodina – Srbija), Nemac, niže obrazovanje – kuvar. Početkom Prvog svet-
skog rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan, upućen na front, a 1916.
zarobljen. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Altajski kraj u Bijsk. Ovde je
ostao i zasnovao porodicu (žena i kćer). U vreme hapšenja radio je u gradskoj
bolnici kao kuvar.
Rešenjem OS pri UNKVD SSSR od 28. avgusta 1938. pod optužbom da
je bio član kontrarevolucionarne špijunsko-terorističke organizacije osuđen na
streljanje.
Streljan 14. septembra 1938. u Bijsku.
Rehabilitovan 11. septembra 1957. odlukom VT SibVO.
ŠTAJNER KARLO (STEINER KARL) – ШТАЙНЕР КАРЛ

ФРИДРИХОВИЧ; pseud. Hammer i Švabo
Rođen 15. januara 1902, Beč (Austrija), Jevrejin, srednje obrazovanje –
tipografski radnik, član Komunističke omladine Austrije od 1919, a KPJ 1922.
godine. Posle završene zanatske škole poligrafičke industrije u Beču (1922), po
nalogu KI upućen je na ilegalni rad u Zagreb. Izvesno vreme radio je kao gra-
fički radnik u „Štampariji Vereš i drugovi“, a zatim je 1925. partijskim sred-
stvima legalno otvorio štampariju „Industrijska tiskarna Janson i drug“ i vodio
je kao poslovođa. Kada je u proleće 1931. otkriven, odlukom Centralnog ruko-
vodstva KPJ otišao je u Beč, a potom u Pariz, gde je radio među jugosloven-
skom ekonomskom emigracijom. Pošto je 1932. proteran iz Pariza, prešao je u
Beč da bi organizovao ilegalnu partijsku štampariju za potrebe balkanskih KP.
Ubrzo je i ovde uhapšen i, nakon dvomesečnog zatvora, proteran iz Austrije. U
takvoj situaciji, odlučeno je da se pošalje u Sovjetski Savez.
U Moskvu je dospeo 15. septembra 1932. godine. Uključen je u Jugoslo-
venski sektor KUNMZ, ali nakratko, pošto je postavljen za direktora Izdavačko-
štamparskog preduzeća Međunarodnog agrarnog instituta. Nekoliko meseci
kasnije, odlukom CLK MOPR od 3. marta 1933. dobio je status političkog emi-
granta, a potom zasnovao porodicu.
Uhapšen 4. novembra 1936. u svom stanu u Moskvi.
Rešenjem VK VS SSSR od 8. septembra 1937. pod optužbom da je sau-
česnik u ubistvu S. M. Kirova, da je sarađivao sa antisovjetskim organizacijama
koje su radile na organizovanju terorističkih akata protiv Staljina i drugih
sovjetskih rukovodilaca i bio agent Gestapoa osuđen na 10 godina zatočenja u
popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Solovjetskoj tamnici NKVD,
odakle je 1939. prebačen u Norilski logor na severu Krasnojarskog kraja.
Ponovo je uhapšen u logoru i rešenjem Komisije Tajmirskog okružnog
suda od 22. septembra 1943. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju osuđen na
još 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Po izdržanoj kazni, 1953. osuđen je na progonstvo i prinudni boravak u
Krasnojarskom kraju. U aprilu 1956. oslobođen je progonstva.
270
Rehabilitovan 21 (23) marta 1956. godine. odlukom VK VS RSFSR.
Krajem jula 1956. vraTjO se sa ženom u Jugoslaviju. Živeo je u Zagrebu
i među prvima je objavio svoja sećanja u kojima govori o staljinizmu, sistemu
logora u Sibiru, zatvorima i logorima kroz koje je prošao, mukama i patnjama
koje je preživeo („7000 dana u Sibiru“, „Povratak iz Gulaga“ i „Ruke iz gro-
ba“).
ŠUGAR ERNEST – ШУГАР ЭРНЕСТ МАРТЫНОВИЧ

Rođen 15. marta 1894, Mađar-Kaninsa, sada Stara Kanjiža (AP Vojvodi-
na – Srbija), Mađar, iz službeničke porodice, član VKP(b) 1918–1937. godine.
Nalazeći se na odsluženju vojnog roka, po izbijanju Prvog svetskog rata 1914.
upućen je na Istočni front, gde je 15. septembra 1915. zarobljen. Kao ratni za-
robljenik otpremljen je u Rusiju u logor na Uralu, a zatim u Ukrajinu. Ovde je u
februaru 1918. stupio u Crvenu gardu, sa kojom je učestvovao u mnogim bor-
bama. Posle evakuacije iz Ukrajine, u gradu Pokrovsk na Volgi u junu 1919.
stupio je u ČK i učlanio se u RKP(b). Kada je pri ČEKA od bivših ratnih zarob-
ljenika formiran internacionalni odred do septembra 1921. bio je njegov ko-
mandant. Tokom narednih godina službovao je u mnogim gradovima SSSR
obavljajući rukovodeće dužnosti u VČK i pograničnim odredima, a pritom se i
školovao. Državljanstvo Sovjetskog Saveza primio je 1935. godine. U vreme
hapšenja živeo je sa ženom u Lenjingradu i imao čin kapetana.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužilaštva SSSR od 17. januara 1938.
pod optužbom za špijunažu i antisovjetsku propagandu osuđen na streljanje.
Streljan 25. januara 1938. i sahranjen u Lenjingradu.
Rehabilitovan 16. marta 1964. odlukom VT LVO.
ŠURKOV ANDO (ANDON) – ОРЛОВ АЛЕКСАНДР

ДМИТРИЕВИЧ, ОРЛОВ АНТОН ПАНОВИЧ
Rođen 14. novembra 1900, Veles (Makedonija), Makedonac, iz radničke
porodice, nezavršeno srednje obrazovanje – zidar, član KPJ od 1922. godine.
Još kao dečak, pored škole od 1909. radio je u najam u Velesu i Bugarskoj.
Posle odsluženja vojnog roka 1919–1921. godine vraTjO se u Veles i ovde par-
tijski delovao. Pred opasnošću od hapšenja zbog rasturanja komunističkih leta-
ka, u aprilu 1925. povukao se u ilegalnost, a početkom juna na osnovu odluke
CK KPJ emigrirao je u Grčku. Zajedno sa grupom bugarskih komunista, grčke
vlasti su ga proterale na ostrvo Paros, odakle je u jesen 1925. pobegao u Tursku,
a zatim otišao u Sovjetski Savez.
Po dolasku u Odesu, uhapšen je 2. novembra 1925. i u zatvoru zadržan do
17. februara 1926. godine. Tada ga je Odeski MOPR poslao u Čeljabinsk, ali je
on samoinicijativno otišao u Moskvu. Nakon izvesnog vremena prešao je u
Gorki i zaposlio se kao građevinski radnik. Član VKP(b) je od 1929. godine.
Potkraj 1930. vraTjO se u Moskvu i tokom 1931–1933. pohađao KUNMZ.
Posle završenog školovanja, sredinom 1933. raspoređen je na partijski rad u
271
Odesu. Ovde se nastanio, radio u Odeskom brodogradilištu i bio predsednik
Mesnog komiteta VKP(b). Početkom oktobra 1936. bio je uključen u grupu oko
150 jugoslovenskih komunista, za koje je rukovodstvo KPJ, u okviru plana za
smanjenje jugoslovenske komunističke emigracije u SSSR, tražilo saglasnost
koji je uskoro nastupio, omeo je realizovanje ovog plana.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Odesku oblast od 16. novembra 1937.
Streljan 29. novembra 1937. u Odesi.
Rehabilitovan 31. januara1958. odlukom VT OVO.
ŠVARC KARLO – ШВАРЦ КАРЛ ГЕОРГИЕВИЧ

Rođen 1893, Zagreb (Hrvatska), Hrvat, iz radničke porodice. Početkom
Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan, a u oktobru
1915. u borbi kod Rovnog pao u rusko zarobljeništvo. Kao ratni zarobljenik
otpremljen je u Omsk, gde je radio u bolnici kao bolničar. Godine 1919. preba-
čen je u logor za ratne zarobljenike „Berezovka“ u gradu Verhnje-Udinsk, a
zatim u Tomsk. Ovde se od 1920. nastanio, zasnovao porodicu (žena i dvoje
dece) i kasnije primio državljanstvo Sovjetske Rusije. U vreme hapšenja radio
je u redakciji lista „Krasnoje znamja“.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužioca SSSR od 4. decembra 1937.
Rehabilitovan 14. septembra 1957. odlukom VT PKVO.
TANKO FRANC (FERENC) – ТАНКО ФРАНЦ АНДРЕЕВИЧ; pse-

ud. Polgar Beslovskij
Rođen 10. maja 1894, selo Čuza – Darda (Hrvatska), Mađar, iz seljačke
porodice, niže obrazovanje – bravar, član KPJ od 1919. godine. Posle završenog
bravarskog zanata (1909) radio je u Čuzi i okolnim selima. Početkom Prvog
svetskog rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan, upućen na rumunski
front, gde je proveo do 1918. godine. Učestvovao je u mađarskoj revoluciji, a
posle pada Mađarske Sovjetske Republike (1. avgusta 1919) vraTjO se u zem-
lju. Izvesno vreme boravio je u svom selu, potom u Osijeku i nekim manjim
mestima. Dolaskom u Suboticu 1924. godine, angažuje se u radu KPJ, sekretar
je MK i OK KPJ. Zbog komunističkog delovanja hapšen je 22 puta. Pred opa-
snošću od novog hapšenja, odlukom rukovodstva KPJ 1930. otišao je u Beč, a
zatim u Pariz. Kao član KP Francuske radio je među mađarskim radnicima,
predsednik je mađarske grupe metalskih radnika. Kada je uhapšen i proteran iz
Francuske, preko MOPR je upućen u Sovjetski Savez.
U Moskvu je došao 15. jula 1932. godine i ostao nekoliko meseci. Status
političkog emigranta dobio je rešenjem CLK MOPR od 23. januara 1933. godi-
272
ne, uz preporuku da mu se pomogne za posao. U međuvremenu, kraće vreme
radio je u sovhozu u naselju Mancevo Moskovsko-Kazanjske, a zatim otišao u
Tulu. Ovde se nastanio, zaposlio u železničkoj radionici, zasnovao porodicu
(žena i sin) i 1934. primio državljanstvo SSSR. Početkom oktobra 1936. bio je
plana. U maju 1937. otišao je u Habarovsk i radio u depou stanice Habarovsk-2
DaleKIstočne železnice.
Uhapšen 11. decembra 1937. pod optužbom za kontrarevolucionarno de-
lovanje. Pod istragom u zatvoru proveo je oko 15 meseci – rešenjem načelnika
DTO UNKVD DVŽD od 28. februara 1939. istražni postupak je obustavljen
zbog nedostatka dokaza, a on oslobođen. Posle kratkotrajnog boravka u Tuli, u leto
1939. prešao je u Moskvu i zaposlio se u fabrici automobila „Staljin“ kao bravar.
TAŠČILIN JEMELJAN – ТАЩИЛИН ЕМЕЛЬЯН СТЕПАНОВИЧ

Rođen 1893. u Srbiji (u gradu Serbčan, Tarantal, Medovska oblast u Aus-
trougarskoj), Srbin, iz siromašne seljačke porodice. U Rusiju je dospeo tokom
Prvog svetskog rata kao ratni zarobljenik, ovde ostao, zasnovao porodicu i pri-
mio državljanstvo SSSR. U vreme hapšenja živeo je u Tambovskoj oblasti u
selu Njudevka u rejonu grada Umjot i bio predsednik seoskog sovjeta.
Rešenjem Vojnog tribunala vojske NKVD za Tambovsku oblast od 13.
decembra 1944. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju i pljačkanje kolhozne
imovine osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru sa konfisko-
vanjem imovine.
Odlukom Prezidijuma Tambovskog oblasnog suda od 23. januara 1960.
kazna je ukinuta i on rehabilitovan.
TELESMANIĆ NIKOLA – ТЕЛЕСМАНИЧ НИКОЛАЙ

ГАСПАРОВИЧ
Rođen 2. decembra 1899, Olib – Zadar (Hrvatska), Hrvat, iz seljačke po-
rodice, niže obrazovanje – obalski radnik, a zatim stolar. Nekoliko godina živeo
je i radio u Americi, gde je u potrazi za poslom dospeo verovatno posle Prvog
svetskog rata. Krajem leta 1927. iz Amerike je sa grupom ekonomskih emigra-
nata iz Zadarskog kraja otišao na rad u Sovjetski Savez. Po dolasku u Moskvu,
za prikupljeni novac kupljene su poljoprivredne mašine, a zatim je grupa upu-
ćena u Ukrajinu, u poljoprivrednu komunu „Krasnoje znamja“ u mesto Kazac-
koje, nedaleko od grada Berislav. Kada je u proleće 1929. godine komuna u-
ključena u kolhoz, nezadovoljni nastalim stanjem, pridošli „jugoslovenski ko-
munari“ počeli su da je napuštaju. Telesmanić je otišao je u Rostov na Donu,
zaposlio se u fabrici hleba kao stolar, primio državljanstvo SSSR i ovde sa po-
rodicom(ženom i dvoje dece) ostao do hapšenja.
273
optužbom za učešće u jugoslovenskoj kontrarevolucionarnoj špijunsko-diver-
zantskoj i terorističkoj organizaciji osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-
radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Karelskoj ASSR.
Umro 24. maja 1942. u logoru.
Rehabilitovan 14. decembra 1959. odlukom VT SKVO.
TIPOVEC NIKOLA – ТИПОВЕЦ НИКОЛАЙ ИВАНОВИЧ
Rodjen 1888, Slunj (Hrvatska), Srbin, iz seljačke porodice, niže obrazo-
vanje. Nije poznato odkuda je i kada došao u Sovjetski Savez. Nastanio se u
gradu Feodosja na Krimu i zasnovao porodicu.
Uhapšen 16. oktobra 1941. pod optužbom za sovjetsku agitaciju.
TIRINGER (TJURINGER) RIKARDO – ТЮРИНГЕР РИКАРД

ЕВГЕНЬЕВИЧ
Rođen 1893, Foča (Bosna i Hercegovina), Hrvat, inženjer. U Rusiju je
dospeo 1915. kao ratni zarobljenik i po završetku rata ostao u Odesi. Potkraj
1945. tražio je da se sa porodicom vrati u zemlju. U vreme hapšenja radio je kao
inženjer u mašinskoj upravi Crnomorskog brodarstva.
Rešenjem OS pri MGB SSSR od 25. decembra 1948. pod optužbom za
izdaju otadžbine osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Kaznu je izdržavao u Odeskoj oblasti.
TODOROVIĆ MIHAJLO – ТОДОРОВИЧ МИХАИЛ ИВАНОВИЧ

Rođen 1893, mesto Tomaslak, treba Tamaslaka, sada Tomaševac – Zre-
njanin (AP Vojvodina – Srbija), Srbin, iz seljačke porodice, niže obrazovanje,
jugoslovenski internacionalist, član RKP(b) od 1920. godine. Posle dezertiranja
iz Srpskog dobrovoljačkog korpusa, tokom 1917–1918. godine bio je zaposlen u
fabrici lokomotiva u Harkovu, a zatim kao dobrovoljac stupio u Crvenu armiju.
Odlukom CJB 31. marta 1919. upućen je u Jugoslaviju kao partijski agitator.
Radio je u zagrebačkoj partijskoj organizaciji, u kojoj je primljen u KPJ. Sredi-
nom jula 1919. uhapšen je u Zagrebu, u „aferi Diamantštajn“ kojom je trebalo
kompromitovati i onemogućiti dalje delovanje istaknutih rukovodilaca komuni-
stičkog pokreta u zemlji, kao i komunista povratnika iz Sovjetske Rusije. Simu-
lirajući ludilo u zatvoru, smešten je u ludnicu u kojoj je proveo 11 meseci. Uz
pomoć partije, u junu 1920. organizovano je njegovo bekstvo i odlazak u
Sovjetsku Rusiju.
Posle kraćeg boravka u Moskvi, potkraj jula upućen je u Taškent na par-
tijski rad. Godinu dana kasnije, vraTjO se u Moskvu i pohađao tromesečni par-
tijski kurs. Pošto se zbog bekstva iz zatvora nije mogao vratiti u zemlju, sa že-
nom i sinom nastanio se u Moskvi i primio državljanstvo SSSR. Radio je na
274
poslovima ekonomata, bio kuvar vagon-restorana na međunarodnim vozovima i
dr. Bio je aktivan i u radu Jugoslovenske sekcije Internacionalnog zemljaštva.
nici u Moskvi.
Rešenjem Komisije NKVD i Javnog tužilaštva SSSR od 2. juna 1938.
pod optužbom da je bio član kontrarevolucionarne špijunske organizaciije i
radio za jugoslovensku obaveštajnu službu osuđen na streljanje.
Butovo“.
Rehabilitovan 8. oktobra 1957. odlukom VT BVO.
TOLLI GRIGORIJ – ТОЛЛИ ГРИГОРИЙ МАРКОВИЧ

Rodjen 1895. u gradu Vergorac ili Vorgorac (?) u Jugoslaviji, Slovak, iz
seljačke porodice, niže obrazovanje. Nije poznato odakle je i kada došao u
Sovjetski Savez. Nastanio se u selu Nihita – Jalta na Krimu i radio kao baštovan
u Botaničkoj bašti.
Pod istragom u zatvoru je proveo 11 meseci sa optužbom za antisovjetsku
agitaciju i propagandu (sovjetske vlasti je kritikovao zbog položaja radnika).
Rešenjem tužilaštva ASSR za Krim, od 25. septemra 1939. godine, oslo-
bođen je zbog nedostatka dokaza.
TOMC ERNEST – РАИЧ КОНСТАНТИН ПЕТРОВИЧ; pseud. Vlado

Rođen 16. novembra 1910, Ljubljana (Slovenija), Slovenac, iz službenič-
ke porodice, srednje obrazovanje – trgovački pomoćnik, član SKOJ od 1928, a
KPJ 1929. godine. Radio je i partijski delovao u Ljubljani, bio član i sekretar
MK i član PK SKOJ za Sloveniju. Uhapšen je u maju 1929. i prognan. Pred
opasnošću od novog hapšenja posle policijske provale PK KPJ za Sloveniju u
novembru 1929. godine, otišao je iz Jugoslavije. Mesec dana kasnije, odlukom
Centralnog rukovodstva KPJ upućen je na partijsko školovanje u Moskvu. Osu-
đen je u odsustvu odlukom DSZZD 26. marta 1931. na četiri godine robije.
Prilikom partijske provere članova KPJ u Moskvi 1932. godine partijski je kaž-
njen od strane IKK KI zbog davanja netačnih podataka o svom socijalnom po-
reklu. Po završenom KUNMZ otišao je u Staljingrad (sada Volgograd), gde je
jedno vreme radio u traktorskom zavodu kao instruktor partijskog komiteta za
rad među stranim radnicima, a potom bio rukovodilac tehničkih kurseva. U
maju 1934. prešao je u Čeljabinsk i zaposlio se u oblasnom Savezu šofera i avio-
radnika kao instruktor. Početkom oktobra 1936. bio je uključen u grupu oko 150
je uskoro nastupio, omeo je realizovanje ovog plana. Iste godine isključen je iz
partije zbog nekonspirativnosti (govorio je o svojim pripremama za odlazak na
275
ilegalni rad u zemlju). Tako je sa ženom i kćerkom ostao u Čeljabinsku, primio
državljanstvo SSSR i do hapšenja radio u traktorskom zavodu kao brusač.
Rešenjem NKVD i Javnog tužioca SSSR od 28. marta 1938. pod optu-
žbom za špijunažu i kontrarevolucionarno delovanje osuđen na streljanje.
Streljan 15. aprila 1938. u Čeljabinsku.
Rehabilitovan 16. decembra 1958. odlukom VT UVO.
TONČ (TOMIĆ) ANTON – ТОНЧ АНТОН ИВАНОВИЧ (ТОМИЧ)
Rođen 1892, selo Slapnica u Jugoslaviji, verovatno Hrvatska, Slovak, iz
seljačke porodice, polupismen. U Rusiju je dospeo 1915. kao ratni zarobljenik.
Otpremljen je u Tomsk, ovde ostao, zasnovao porodicu (žena i sin) i radio kao
pomoćnik ekonoma u magacinu.
Rešenjem Kolegijuma OGPU od 23. maja 1932. pod optužbom za kontra-
revolucionarno delovanje i špijunažu u korist čehoslovačke obaveštajne službe
osuđen na tri godine progonstva u Kazahstan.
Rehabilitovan 23. juna 1959. odlukom VT SVO.
TOTTOR MIHAIL – ТОТТОР МИХАИЛ ИВАНОВИЧ (МИХЕЛЬ

ИОГАННОВИЧ)
Rođen 28. septembra 1878, selo Griblja, verovatno Griblje – Črnomelj
(Slovenija), Austrijanac, iz radničke porodice, niže obrazovanje – metalski rad-
nik, član KP Austrije od 1919. godine. Živeo je u Bendorfštatu kod Beča i radio
u Krupovoj fabrici. Potkraj avgusta 1931. sa porodicom (ženom i sinom), koju
je ovde zasnovao, napusTjO je Austriju i posredstvom „Inturista“ potkraj avgu-
sta otišao na rad u Sovjetski Savez. Upućen je u Gorki (N. Novgorod), gde je do
hapšenja bio zaposlen u fabrici alatnih mašina kao brusač. Tokom 1932–1934.
bio je član VKP(b), a krajem 1936. primio je državljanstvo Sovjetskog Saveza.
Streljan 2. novembra 1938. u Gorkom.
TOVERNIĆ VIKTOR – ТОВЕРНИЧ ВИКТОР ТИМОФЕЕВИЧ

Rođen 1893, selo Brestovec (mesto Mače) – Zlatar (Hrvatska), Hrvat, iz
seljačke porodice, niže obrazovanje – najamni radnik, kasnije sedlar i berberin.
Još kao dete, već od 1905. išao je u najam kod zemljoradnika. Početkom Prvog
svetskog rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan, a 1916. pao u rusko
zarobljeništvo. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju u Kijev i ovde radio
u fabrici obuće. Godine 1918. stupio je u Crvenu gardu u Tjumenu, tokom
1920–1927. bio je u 111. odbrambenom železničkom bataljonu u Ačinsku u
Krasnojarskom kraju, kraće vreme služio u miliciji, a zatim se zaposlio kao
berberin kod privatnika. Istim poslom bavio se naredne tri godine u Čeljabinsku
276
i Bijsku. Od 1930. nastanio se u Gorkom, posao dobio u berberskoj zadruzi br.
7, primio državljanstvo Sovjetskog Saveza i zasnovao porodicu.
Uhapšen 26. oktobra 1938. pod optužbom za kontrarevolucionarnu pro-
pagandu. Pod istragom je ostao tri meseca – odlukom načelnika UNKVD za
Gorkovsku oblast od 31. januara 1939. istražni postupak je obustavljen, a on
oslobođen.
VraTjO se u Jugoslaviju 50-tih godina 20-tog veka i živeo u Zagrebu.
TRAJKOVIĆ DIMITRIJE – ТРАЙКОВИЧ ДМИТРИЙ
НИКОЛАЕВИЧ
Rođen 1881. u selu Gotiš u Jugoslaviji, Srbin, berberin. Nije poznato, o-
dakle je, kada i kako dospeo u Rusiju. Do hapšenja živeo je u Odesi.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Odesku oblast od 5. marta 1938. pod
optužbom za kontrarevolucionarno delovanje i propagandu osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 22. maja 1989. odlukom OP OO.
TRBOJEVIĆ BORIS – ТРБОЕВИЧ БОРИС ТОМОВИЧ

Rođen 1907, selo Mali Zdenci – Grubišno Polje (Hrvatska), Srbin, iz se-
ljačke porodice, srednje tehničko obrazovanje – krojač. Gde je živeo i čime se
bavio do 1933. godine nije poznato. U Sovjetski Savez je došao 1933. iz Polj-
ske, nastanio se u gradu Berezniki u Sverdlovskoj (sada Permskoj) oblasti,
zasnovao porodicu (žena i sin), primio državljanstvo SSSR i do hapšenja radio u
Dvorcu kulture kao tehničar-laborant.
Streljan 7. februara (ili 8. juna) 1938. godine.
Rehabilitovan 15. maja 1964. odlukom VT UVO.
TROHA DRAGUTIN – ТРОХА ДРАГУTИН ГЕОРГИЕВИЧ

Rođen 1897, selo Teršče – Čabar (Hrvatska), Hrvat, iz radničke porodice,
član RKP(b) od 1920. godine. Do sredine 1915. zajedno s ocem radio je u šu-
marstvu, a zatim kao austrougarski podanik služio vojni rok. U junu 1916. upu-
ćen je na front i već 8. jula zarobljen. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Ru-
siju u Dnjepropetrovsk, izvesno vreme radio u zavodu „Petrovski“, a u oktobru
1917. smešten je u logor ratnih zarobljenika. Odavde je u martu 1918. premeš-
ten u Saratov, pa u Kustanaj u Kazahstanu. Tokom 1918–1919. bio je u Jugo-
slovenskom korpusu i vojsci Kolčaka, a januara 1920. zarobljen je od Crvene
armije u Nižneudinsku. Posle završenog političkog kursa 1920. godine u Mos-
kvi, izvesno vreme služio je u 25. diviziji „Čapajeva“, učestvujući u borbama za
likvidaciju belogardejaca, potom do 1926. u Samarskom internacionalnom pu-
ku. Narednih godina službovao je u desetak gradova u Ukrajini, obavljajući
odgovorne vojne dužnosti u šumarstvu i poljoprivredi. Isključen je iz partije u
oktobru 1937. godine. U vreme hapšenja sa ženom i kćerkom živeo je u Minsku
277
i radio u vojnoj jedinici br. 5711 kao načelnik odeljenja za nabavku hrane za
vojnike.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 11. septembra 1939. pod optužbom da
je bio agent poljske obaveštajne službe osuđen na tri godine zatočenja u
popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Soroklagu (Komi ASSR).
Kada je u septembru 1941. pušten iz logora, zaposlio se u sovhozu „Ča-
pajev“ u Krasnopartizanskom rejonu u Sverdlovskoj oblasti, ali nakratko. Po-
četkom 1942. mobilisan je u radnu vojsku Čeljabinska i upućen na rad u šumsku
deonicu, gde je odradio 16 godina.
Rehabilitovan 5. oktobra 1957. odlukom VT BVO.
Od 1957. živeo je u naselju Sobik u Sverdlovskoj oblasti i radio u šum-
skom industrijskom gazdinstvu.
TVARDOVSKI-HALUPA IGNJATIJE – ТВАРДОВСКИЙ-

ХАЛУПА ИГНАТИЙ СТЕПАНОВИЧ
Rođen 1889. u gradu Zabež ili Zagžeb u Jugoslaviji, možda Zagreb
(Hrvatska), iz radničke porodice, srednje obrazovanje. Prema dobijenim, veoma
oskudnim podacima, porodica Tvardovskog živela je u Krakovu u Poljskoj, a on
služio u poljskoj vojsci kao major za vezu. U toku borbi je ranjen 10. septembra
1939. kod Varšave. Smešten je u bolnicu, odakle je krajem novembra prebačen
u Lavov u Ukrajini.
Uhapšen 13. januara 1940. na putu za Krakov kada je želeći da obiđe po-
rodicu pokušao ilegalno da pređe granicu.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 22. jula 1940. pod optužbom za ulazak
i izlazak iz Sovjetskog Saveza bez pasoša odnosno odgovarajuće dozvole vlasti,
osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao
u Temlagu NKVD u Mordovskoj Republici. Novim rešenjem Sudskog kolegi-
juma za krivična dela Vrhovnog suda Mordovske ASSR od 29. septembra 1941.
popravno-radnom logoru uz deo neizdržane petogodišnje kazne.
Kao poljski državljanin 12. avgusta 1941. je amnestiran na osnovu Ukaza
Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR i 8. decembra 1941. oslobođen iz logora.
UBAVKIN MILAN – УБАВКИН МИЛАН САВВИЧ

Rođen 1886. u selu Saravolo u Bonarskoj oblasti u Jugoslaviji, da li Sa-
ranovo – Rača (Srbija), Srbin. Nije poznato odakle je, kada i kako dospeo u
Sovjetski Savez. Do hapšenja živeo je u Odesi i radio u fabrici „Pioner“ kao
radnik.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 11. juna 1940. pod optužbom za anti-
sovjetsku agitaciju osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Rehabilitovan 3. februara 1993. odlukom OP OO.
278
UDVARDI IVAN – УДВАРДИ ИВАН АНТОНОВИЧ
Rođen 1890, Senta – Subotica (AP Vojvodina – Srbija), Mađar, iz rad-
ničke porodice, nezavršeno srednje obrazovanje, član KP Mađarske od 1918.
godine. Tokom 1918–1919. zajedno sa Bela Kunom, Mačašom Rakošijem i
drugim aktivistima učestvovao je u radu KP Mađarske, bio sekretar Gradskog
komiteta u Segedinu, a za vreme sovjetske vlasti predsednik Direktorijuma.
Posle pada Mađarske Sovjetske Republike (1. avgusta 1919) prešao je u Suboti-
cu, gde je uskoro uhapšen i otpremljen u segedinsku tamnicu. Iz zatvora je po-
begao krajem 1920. i do septembra 1921. živeo u gradu Peč, odakle je prešao u
Beograd. Šta je ovde radio, nije poznato. Pred policijskom poterom 1924.
dospeo je u Beč, a potom je posredstvom MOPR sa porodicom prebačen u
Sovjetski Savez.
Po dolasku u Moskvu, ovde se nastanio, učlanio u VKP(b) i zaposlio.
Obavljajući različite poslove, od radnika do zamenika upravnika, narednih go-
dina promenio je nekoliko preduzeća. Radio je u trestu porcelana, Sokolniče-
skom građevinskom trestu, 1931–1933. u trestu „Gruzgosstroj-a“ u Tbilisiju, a
posle povratka u Moskvu u „Vojenspecstroj-u“. U vreme hapšenja bio je šef
deonice u „Strojtrestu“ Narkomtorga.
Rešenjem trojke pri UNKVD SSSR za Moskovsku oblast i Javnog tužio-
ca SSSR od 10. oktobra 1938. pod optužbom za špijunažu (da je održavao veze
sa nemačkim špijunom Bela Kunom, dostavljao mu podatke špijunskog karakte-
ra o mađarskim političkim emigrantima i objektima odbrambenog karaktera)
osuđen na streljanje uz konfiskovanje imovine.
Streljan 19. oktobra 1938. i sahranjen na bivšem poligonu NKVD
Rehabilitovan 21. novembra (26. oktobra) 1955. odlukom VT MVO.
ULAGA RUDOLF – УЛАГА РУДОЛЬФ ЯКОВЛЕВИЧ

Rođen 1891, Laško (Slovenija), Slovenac, iz radničke porodice, srednje
obrazovanje. U rodnom mestu ostao je do 1912. godine, a zatim dve godine
živeo u Odesi, radeći kao pomoćnik modelara u fabrici stakla. Nakon povratka u
zemlju, početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio je mobili-
san i upućen na front. Zarobljen je 1915. godine i kao ratni zarobljenik otprem-
ljen u Novosibirsk. Baveći se različitim poslovima, u Novosibirsku je ostao do
1921. godine, kada se vraTjO u Sloveniju. Posle 4-godišnjeg rada u rudarskim
oknima, u maju 1925. ponovo je otišao u Novosibirsk. Ovde je proveo 8 godina,
radio u nekoliko preduzeća, zasnovao porodicu (žena i troje dece) i primio
državljanstvo Sovjetskog Saveza. Godine 1933. prešao je u Kazahstan, dve
godine bio je u Semipalatinsku, a od maja 1935. do hapšenja živeo u mestu
Kokčetav u Severo-Kazahstanskoj oblasti i bio zaposlen kao šofer.
279
Rešenjem OS NKVD SSSR od 24. januara 1938. pod optužbom za špiju-
nažu, antisovjetsku propagandu i agitaciju u cilju diskreditovanja mera vlasti i
partije među radnicima osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 18. septembra 1989. odlukom KPO.
ULLE (ILLE) IVAN – УЛЛЕ ИВАН ИВАНОВИЧ

Rođen 1904, Bovno – Polica (Slovenija), Slovenac, iz radničke porodice,
niže obrazovanje – radnik. Izvesno vreme živeo je i radio u Holandiji, odakle
1932. godine kao „turista“ otišao na rad u Sovjetski Savez. Zaposlio se u Mos-
kvi na izgradnji metroa kao rovokopač u oknu br. 68, a stanovao u zgradi za
strane radnike u Ulici Sadovo-Spaskaja br. 21. Godine 1934. primio je držav-
ljanstvo SSSR.
Rešenjem trojke UNKVD za Moskovsku oblast od 10. oktobra 1938. pod
optužbom za antisovjetsko delovanje osuđen na 10 godina zatočenja u poprav-
no-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Vjatlagu u Kirovskoj oblasti. Novim
rešenjem DTO NKVD za metro od 25. januara 1940. oktobarska kazna je uki-
nuta, a on oslobođen 2. februara 1940. godine. Posle puštanja iz logora vraTjO
se u Moskvu.
UROVIĆ MATIJA-MATO – УРОВИЧ МАТВЕЙ ИВАНОВИЧ

Rođen 21. novembra 1894, mesto Zlatar – Zagreb (Hrvatska), Hrvat, iz
seljačke porodice, visoko obrazovanje – inženjer, član RKP(b) od 1918–1924.
godine. Školovao se u Zagrebu i ovde završio 8 razreda gimnazije. Prvi svetski
rat zatekao ga je na odsluženju vojnog roka u austrijskoj vojsci. Uskoro je mobi-
lisan i poslat na front. Već 1915. bio je ranjen i zarobljen, a zatim otpremljen u
Kijev u logor za ratne zarobljenike. Iz zarobljeništva oslobođen je 1916. i upu-
ćen na rad u Voskresensk u Moskovskoj oblasti i ovde ostao dve godine. Tokom
1918–1919. služio je u Crvenoj armiji, a narednih 15 godina boravio u grado-
vima Penza, Saratov, Kamišani, Astrahan, Tula i Moskva. Početkom tih godina
zasnovao je porodicu (žena i tri kćeri), primio državljanstvo Sovjetskog Saveza,
a 1937. završio Ekonomski institut u Moskvi. Godine 1934. upućen je na službu
u grad Čitu, gde je do hapšenja radio u trestu Hladpromstroja kao glavni knjigo-
vođa.
revolucionarnu agitaciju osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom
logoru.
Umro 1942. u Sevvostlagu (Kolima).
Rehabilitovan 1. novembra 1989. odlukom Javnog tužilaštva za Čitinsku
oblast.
280
VAJS DOMINIK – АРТЕМОВ АЛЕКСА ЕГОРОВИЧ
Rođen 1900, selo Katarina, sada Ravni Topolovac – Zrenjanin (AP Voj-
vodina – Srbija), Nemac, niže obrazovanje – krojački radnik, član KPJ od 1924.
godine. Krojački zanat učio je u Budimpešti, a posle izbijanja Prvog svetskog
rata završio u zemlji. U proleće 1920. počeo je da radi u Bečkereku i uključio se
u radnički pokret. Odlukom CK KPJ u jesen 1926. upućen je na partijsko školo-
vanje u Moskvu.
Tokom 1926–1930. pohađao KUNMZ na Nemačkom sektoru. Tih godina
preveden je u članstvo VKP(b). Posle završenog KUNMZ nekoliko meseci je
radio među stranim radnicima i specijalistima u rudniku Bobrak-Donski, a za-
tim je u oktobru 1931. otišao u Novorosijsk u Krasnodarskom kraju. Sredinom
1935. postavljen je za urednika rejonskih novina, krajem godine skinut sa te
dužnosti i u januaru 1936. premešten u sovhoz „Kuban“ na mesto pomoćnika
načelnika političkog odeljenja. Pošto nije dobio stan, sovhoz je uskoro napus-
TjO i prešao u fabriku konfekcije u Novorosijsku. U međuvremenu, isključen je
iz partije prilikom provere partijskih dokumenata „zbog antisovjetskih stavova“.
omeo je realizovanje ovog plana. Tako je do hapšenja ostao u Novorosijsku i
bio nezaposlen.
Rešenjem trojke UNKVD za Krasnodarski kraj od 28. septembra 1938.
Rehabilitovan 5. maja 1989. odlukom JTKDK.
VAL JOSIP – ВАЛ ИОСИФ КАРЛОВИЧ

Rođen 1882, Pančevo (AP Vojvodina – Srbija), Mađar, niže obrazovanje,
član RKP(b) od 1918. godine. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski
podanik bio je mobilisan, upućen na front, a 1915. pao u rusko zarobljeništvo.
Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju i ovde ostao. Nije poznato gde je
narednih godina boravio i čime se bavio. Godine 1927. primio je državljanstvo
Sovjetskog Saveza. U vreme hapšenja sa ženom i dvoje dece živeo je u Moskvi
i radio u 17. štampariji OGIZ-a kao inženjer.
nici u Moskvi.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 8.juna 1938. pod optužbom za špiju-
VALDGONI ROBERT – БУЛЫГИН АЛЕКСЕЙ МИХАЙЛОВИЧ
281
Rođen 1892, Daruvar (Hrvatska), Hrvat, iz službeničke porodice, srednje
obrazovanje – službenik, član RKP(b) od 1920, a KPJ 1922. godine. Po završe-
noj Trgovačkoj akademiji, izvesno vreme radio je u Zagrebu. Tokom Prvog
svetskog rata, kao oficir austrougarske vojske 1916. predao se ruskim trupama,
zatim služio u Srpskom dobrovoljačkom korpusu, a posle napuštanja Korpusa u
ruskoj vojsci u Kijevu i Samari. Od 1919. do 1921. bio je u puku „Matija Gu-
bec“, na čelu 1. jugoslovensko-sovjetskog bataljona, komandant 3. železničkog
bataljona u Omskoj oblasti i rukovodilac Jugoslovenskog odeljenja škole za
vojnu obuku u Moskvi. VraTjO se sa ženom u zemlju krajem leta 1921, uklju-
čio u rad ilegalne KPJ i do jeseni 1927. bio zaposlen u firmi „Singer“ u Zagrebu
i Varaždinu. Pred opasnošću od hapšenja, odlukom rukovodstva KPJ otišao je u
Sovjetski Savez.
U Moskvu je došao 21. novembra 1927. i ovde se nastanio. Ubrzo je pre-
veden u članstvo VKP(b), a rešenjem CLK MOPR od 15. decembra 1927. dobio
status političkog emigranta. Godinu dana proveo je u trestu „Gosšvejnmašina“,
1929. bio predavač na Jugoslovenskom sektoru KUNMZ, a zatim nakratko pre-
šao u „Novoexport“ pri Narodnom komesarijatu trgovine RSFSR.
Uhapšen u maju 1930. pod optužbom za članstvo u trockističkoj organi-
zaciji i osuđen na tri godine zatočenja u popravno-radnom logoru iz kojeg je
oslobođen pre isteka kazne.
Posle puštanja iz logora nekoliko godina radio u Glavnoj upravi za indus-
triju nafte i u to vreme primio državljanstvo SSSR. Isključen je iz partije 1930.
zbog saradnje sa trockistima, ponovo primljen 1934. godine, ali je 1936. opet
isključen. Početkom oktobra 1936. bio je uključen u grupu oko 150 jugosloven-
nastupio, omeo je realizovanje ovog plana. Tako je do hapšenja ostao u Moskvi.
Rešenjem VS VK SSSR od 19. aprila 1939. pod optužbom za saradnju sa
jugoslovenskom političkom policijom, provokatorsko delovanje u KPJ i Komin-
terni i da je bio član desno-trockističke terorističke organizacije koja je namera-
vala da u svoje ruke uzme rukovodstvo Kominterne i njenih sekcija osuđen na
VALTER ANTON – ВАЛЬТЕР АНТОН АНТОНОВИЧ

Rođen 21. aprila 1892, Daruvar (Hrvatska), Hrvat, iz radničke porodice,
nezavršeno niže obrazovanje, polupismen. Početkom Prvog svetskog rata kao
austrougarski podanik bio je mobilisan i upućen na front, gde je 1915. godine
pao u rusko zarobljeništvo. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju i ovde
ostao. U vreme hapšenja sa ženom je živeo u selu Nežino u Nadeždinskom re-
282
jonu Primorskog kraja i bio zaposlen kao kočijaš u seoskoj prodavnici potrošač-
ke zadruge.
Rešenjem NKVD SSSR od 18. avgusta 1938. pod optužbom za špijunažu
Streljan 15. septembra 1938. u Vladivostoku.
Rehabilitovan 25. decembra 1989. odlukom VP KTOF.
VASIĆ SAVELIJ – ВАСИЧ САВЕЛИЙ АРСЕНЬЕВИЧ

Rođen 1895. u selu Novoistiva, Novoisteva ili Novoisintevan (?) u Srbiji,
Srbin, iz seljačke porodice, niže obrazovanje – berberin. Posle završene osnov-
ne škole radio je u svom selu kao berberin. Godine 1915. pozvan je u srpsku
vojsku i nakon njenog poraza, iste godine dospeo u Odesu. Sa Srpskom dobro-
voljačkom divizijom učestvovao je 1915–1917. u borbenim dejstvima protiv
austrougarske vojske. Potkraj 1917. godine, posle Oktobarske revolucije i
raspada vojske, otišao je u grad Poltava. Kao dobrovoljac 1918. stupio je u
Crvenu armiju i u njoj proveo do kraja 1922. kada je demobilisan. Ostao je u
Ukrajini, naselio se u selu nemačkih kolonista Rot-Front u Zaporoškoj oblasti i
kasnije zasnovao porodicu. Od 1928. živeo je u mestu Osipenko i bio šef ber-
bernice. Tokom Drugog svetskog rata, kada su u oktobru 1941. mesto zauzeli
Nemci, uz dozvolu nemačkih vlasti otvorio je berbernicu u kojoj je radio do
septembra 1943. godine. Uskoro je sa porodicom i drugim Nemcima evakuisan
u Lođ (Poljska), odakle su posle 10 meseci prebačeni u Nemačku u radni logor
nedaleko od grada Libštat. Kada su u avgustu 1945. logor oslobodili Amerikan-
ci i predali ga Englezima, sve sovjetski građani izručeni su komandi Crvene
armije. Sa ženom i dvoje dece bio je repatriran u Zaporošku oblast. Tri meseca
kasnije vratili su se u Osipenko, ali nakratko.
Pod optužbom za saradnju sa fašistima, kažnjen je sa porodicom na 6 go-
dina prinudnog boravka u Republici Komi. U vreme hapšenja živeli su u naselju
Čornij Jar nedaleko od sela Ust-Vim, a Vasić je radio u svojoj struci.
Uhapšen 21 (27) aprila 1948. godine. U toku istrage bio je u Siktivkar-
skom istražnom izolatoru.
Rešenjem Sudskog kolegijuma za krivična dela Vrhovnog suda Komi
ASSR od 26. juna 1948. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju (govorio je o
teškom životu u SSSR i hvalio život u kapitalističkim zemljama) i širenje pani-
ke o mogućem ratu Amerike i Engleske protiv Sovjetskog Saveza, koji će biti
poražen, osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdr-
žavao u Uhto-Ižemskom logoru iz kojeg je oslobođen 3. avgusta 1955. godine.
Rehabilitovan 31. marta 1992. odlukom PRK.
VASILJEVIĆ VASILIJE – ВАСИЛЕВИЧ ВАСИЛЬ ПЕТРОВИЧ

Rođen 1898. u selu Medna u Beogradskom okrugu (Srbija), Srbin, polu-
pismen. U Sovjetsku Rusiju došao je 1918. iz Austrije, ovde ostao, primio
državljanstvo SSSR i zasnovao porodicu (žena i troje dece). Živeo je u Donec-
koj oblasti i radio u rudniku tresta „Čistjakovantracit“ kao radnik.
283
Rešenjem trojke UNKVD za Donecku oblast od 7. decembra 1937. pod
Umro 31. decembra 1938. u zatvoru grada Stalino (sada Doneck).
Rehabilitovan odlukom Javnog tužilaštva za Donecku oblast na osnovu
Ukaza Vrhovnog Sovjeta SSSR „o dodatnim merama za uspostavljanje pravič-
nosti prema žrtvama represija“ od 16. januara 1989. godine.
VATOVEC, muž i žena
VATOVEC ALBINA – ВАТОВЕЦ АЛЬБИНА АНТОНОВНА
Rođena 28. februara 1902, Čežarji – Koper (Slovenija), Slovenka, niže
obrazovanje – domaćica. Godine 1928. sa mužem Rikardom napustila je Jugo-
slaviju i naredne 4 godine boravila u Austriji, Francuskoj i Nemačkoj.
Potkraj januara 1932. došli su u Moskvu i ovde se nastanili.
Uhapšena 17 (15) februara 1938. godine. U toku istrage oko 28 meseci
provela je u Moskovskom istražnom zatvoru Butirka.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 3. juna 1940. pod optužbom za špijun-
ske veze osuđena na pet godina zabrane boravka u većim gradovima SSSR.
Nastanila se u gradu Aleksandrov u Vladimirovskoj oblasti i radila u fabrici
trikotaže. Godine 1943. zabrana je ukinuta.
Rehabilitovana 28. maja 1957. odlukom VK VS SSSR.
Vratila se u Jugoslaviju 19. aprila 1955. i živela u mestu Čežarji.
VATOVEC RIKARDO (ĐUZEPE) – ВАТОВЕЦ РИХАРД

ДЖУЗЕППЕ ИОСИФОВИЧ
Rođen 16. septembra 1898, Čežarji – Koper (Slovenija), Slovenac, iz se-
ljačke porodice, niže obrazovanje – građevinski radnik, član KP Italije od 1922.
godine. Tokom 1922–1928. radio je i partijski delovao u Kopru, a zatim živeo
kao politički emigrant u Austriji, Francuskoj i Nemačkoj. Kao aktivista KP
proganjan je i u odsustvu osuđen u Italiji na pet godina robije.
U Sovjetski Savez dospeo je potkraj januara 1932. godine. Rešenjem
CLK MOPR od 23. aprila 1932. dobio je status političkog emigranta. Izvesno
vreme boravio je u Mahačkali na Kaspijskom moru, bio prevodilac u fabrici
konzervi, a potom otišao u Moskvu, gde je do hapšenja radio kao tokar u fabrici
„Šarikopodšipnik“. Godine 1936. primio je državljanstvo SSSR.
tamnici u Moskvi.
pod optužbom za špijunažu, diverzantsko delovanje i da je bio rezident italijan-
ske policije osuđen na streljanje. Streljan 11. aprila 1938. i sahranjen na bivšem
poligonu NKVD „Objekt Butovo“.
VATOVIĆ RIHARD – ВАТОВИЧ РИХАРД ДЖУЗЕПЕ
284
Rođen 7. septembra 1898, Kapodistrija, kasnije Koper (Slovenija), član
KP Italije od 1922. godine.
U Sovjetski Savez došao je 1932. kao politički emigrant. Nastanio se u
Moskvi i radio kao metalski radnik. Godine 1937. tražio je dozvolu da napusti
SSSR i ode u Francusku.
Uskoro je uhapšen i 27. marta (novembra?) 1938. osuđen na dugogodiš-
nje zatočenje u popravno-radnom logoru.
Umro 1845. u logoru.
Rehabilitovan 23. juna (maja?) 1956. godine.
VERDINJAK (VERDENJAK) FELIKS – ВЕРДИНЬАК
(ВЕРДЕНЬАК) ФЕЛИКС ВАЛЕНТИНОВИЧ
Rodjen 1900, selo Sveti Primuš u Jugoslaviji, Jugosloven, Slovak. Nije
poznato kada je i odakle došao u Rusiju. Živeo je u gradu Kopejsk u Čeljabin-
skoj oblasti i radio u centralnoj zanatskoj radionici kao brigadir. Uhapšen 03.
januara 1938. godine i osudjen 17. februara 1938. na smrtnu kaznu.
VERK MIHAIL – ВЕРК МИХАИЛ АНТОНОВИЧ

Rođen 1895, selo Sveti Štefan – Celje (Slovenija), Slovenac, iz radničke
porodice, niže obrazovanje. U Rusiju je dospeo krajem 1915. kao ratni zaroblje-
nik i oko tri godine proveo u logoru u Barnaulu u Altajskom kraju. Početkom
1919. služio je u Jugoslovenskom dobrovoljačkom puku Kolčakove vojske s
kojim se kasnije povukao do Nižneudinska u Irkutskoj oblasti. Ovde se nastani-
o, zasnovao porodicu (žena i četvoro dece) i potom primio državljanstvo Sovjet-
skog Saveza. Tokom 1920–1929. radio je u parnom mlinu kao ložač i bavio se
obućarskim zanatom, a od 1930. bio stolar na 1. stambenoj deonici VSŽD.
optužbom za kontrarevolucionarno, diverzantsko i grupaško delovanje osuđen
na streljanje uz konfiskovanje imovine.
Rehabilitovan 6. oktobra 1959. odlukom VT ZabVO.
VERNER PETAR – ВЕРНЕР (ВЕНЕР) ПЕТР ИВАНОВИЧ

Rodjen 1902, Pola, sada Pula (Hrvatska), niže obrazovanje – brodogradi-
lišni radnik. U potrazi za poslom 1925. dospeo je u Ameriku. Ovde je proveo
pet godina i 1931. kao kvalifikovani radnik preko „Amtorga“ otišao je na rad u
Sovjetski Savez. Nastanio se u Odesi i zaposlio u brodogradilištu „Andre Marti“
kao kotlar, zasnovao porodicu (žena i sin) i kasnije primio državljanstvo SSSR.
Uhapšen 5. marta 1938.godine.
kontrarevolucionarnu agitaciju i delovanje u kontrarevolucionarnoj organizaciji
osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržao u
285
Ivdelskom i Bogoslovskom logoru u Sverdlovskoj oblasti. Iz logora porodici se
javljao do 1941.godine.
Rehabilitovan 15. decembra 1958. odlukom POOS.
VERTNIK LEOPOLD – ВЕРТНИК ЛЕОПОЛЬД ЯКОВЛЕВИЧ

Rođen 1892. u gradu Prinberg u Austrougarskoj, Jugosloven, iz radničke
porodice, niže obrazovanje, član KP Austrije 1922–1933. godine. Služio je u
austrijskoj vojsci u činu podoficira.
Posredstvom MOPR 1933. došao je na rad u Sovjetski Savez iz Beča. U
vreme hapšenja sa ženom i dvoje dece živeo je u gradu Lisičansk u Ukrajini i
radio u rudarskom oknu 1–2 tresta „Lisičanskugolj“ na podgrađivanju.
Rešenjem UNKVD za Staljinsku oblast od 3. jula 1938. pod optužbom za
kontrarevolucionarno delovanje osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 16. juna 1989. odlukom VP KKVO.
VIDAS ANĐELO – ВИДАС АНДЖЕЛО АНТОНОВИЧ

Rođen 1901, Hreljin – Bakar (Hrvatska), Hrvat, iz radničke porodice, ni-
že obrazovanje – radnik. Živeo je i radio u Kanadi do proleća 1932. godine,
kada je kao „turista“ otišao na rad u Sovjetski Savez. Nastanio se u Moskvi,
živeo je u zgradi za strane radnike u ulici Sadovo-Spaskaja br. 21 i zaposlio na
izgradnji metroa kao rovokopač u oknu br. 86. Bio je dobar radnik, udarnik i
racionalizator. I pored toga, boravak u Moskvi nije uspeo da zakonski reguliše –
od 1934. godine nije mu produžavana dozvola za boravak, a u vreme hapšenja
bio je „lice bez državljanstva“.
Uhapšen 16. marta 1938. pod optužbom za kontrarevolucionarno delovanje
i kršenje pasoških propisa. U toku istrage bio je u Taganskoj tamnici u Moskvi.
Umro u toku istražnog postupka 16. avgusta 1939. u bolnici Taganske
tamnice od tuberkuloze.
VINGER GEORG – ВИНГЕР ГЕОРГИЙ ЛЕОНАРДОВИЧ

Rođen 4. jula 1882, selo Ugrinovci – Zemun (Srbija), Austrijanac, niže
obrazovanje – mehaničar. Gde je boravio i čime se bavio do 1914. nije poznato.
upućen na front. Godine 1915. pao je u rusko zarobljeništvo i kao ratni zarob-
ljenik otpremljen u Rusiju na teritoriju Čerepovecke oblasti. Ovde je ostao,
radio u različitim preduzećima, zasnovao porodicu (žena i petoro dece), a 1921.
primio državljanstvo Sovjetske Rusije. Tokom 1924–1931. bio je član VKP(b).
U vreme hapšenja živeo je u selu Pesja u rejonu grada Čerepovec i bio zaposlen
u kovačkoj radnoj zadruzi kao mehaničar.
Uhapšen 8. septembra 1937. godine. U toku istrage bio je u zatvoru u Če-
repovcu.
286
pod optužbom za antisovjetsku agitaciju osuđen na streljanje.
Streljan 9. oktobra 1937. u Lenjingradu.
Rehabilitovan 6. maja 1960. odlukom PVOS.
VIRANDT PETAR – ВИРАНДТ ПЕТР МАРКОВИЧ

Rođen 4. februara 1886. u selu Mračno ili Merčno u Brežejskom rejonu u
Jugoslaviji, verovatno Mereče – Ilirska Bistrica (Slovenija), Nemac, iz seljačke
porodice, niže obrazovanje. Nije poznato kada je otišao u Ameriku, gde je
1902–1916. bio član Socijal-demokratske partije, a potom 1919–1923. KP
Amerike.
U Sovjetski Savez došao je 1931. godine, sa ženom se nastanio u selu
Šilling u rejonu mesta Krasnokutska u ASSR Nemaca Povoložja u Pavlodarskoj
oblasti i radio kao pčelar i noćni čuvar. Godine 1931–1933. bio je član VKP(b),
a 1935. primio državljanstvo SSSR.
Uhapšen 30 (25) oktobra 1937. godine.
antisovjetsku agitaciju i kontrarevolucionarno delovanje osuđen na pet godina
zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Bel Balt Lagu
NKVD u naselju Medvežja Gora u Kareliji.
Rehabilitovan 28. aprila 1989. odlukom JTSO.
VITEZOV MIHAIL – ВИТЕЗОВ (ВИТИЗОВ) МИХАИЛ

Rođen 1890, Zagreb (Hrvatska), Hrvat, iz radničke porodice, polupismen.
Tokom Prvog svetskog rata kao ratni zarobljenik dospeo je u Rusiju, ovde ostao
i zasnovao porodicu. Gde je boravio i čime se bavio narednih godina nije pozna-
to. U vreme hapšenja sa ženom i troje dece živeo je u gradu Kamen-na-Obi u
Altajskom kraju i radio u ciglani kao radnik.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Altajski kraj od 10. oktobra 1938. pod
optužbom da je član kontrarevolucuionarne, špijunsko-diverzantske prevratnič-
ke organizacije osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Rehabilitovan 5. januara 1957. odlukom VK VS SSSR.
VLASAK VILHELM (VLASAKOV ILIJA) – ВЛАСАК

ВИЛЬГЕЛЬМ ИОСИФОВИЧ (ВЛАСАКОВ ИЛЬЯ ИОСИФОВИЧ)
Rođen 20. jula 1896, selo Dolovo – Pančevo (AP Vojvodina – Srbija),
Nemac, iz radničke porodice, niže obrazovanje. Nije poznato odakle je, kada i
kako došao u Rusiju. U vreme hapšenja sa ženom i troje dece živeo je u mestu
Krasnij Kut u Saratovskoj oblasti. Primio je državljanstvo Sovjetskog Saveza i
radio kao načelnik Krasnokutskog odeljenja NKVD ASSR Nemaca Povoložja u
činu potporučnika državne bezbednosti. Godine 1928. isključen je iz VKP(b).
287
Rešenjem Vojnog tribunala unutrašnje vojske NKVD Privolžskog okruga
od 16. marta 1939. pod optužbom za špijunažu i učešće u kontrarevolucionarnoj
trockističkoj organizaciji osuđen na pet godina lišenja slobode uz oduzimanje
čina potporučnika. Novim rešenjem Vojnog kolegijuma Vrhovnog suda SSSR
od 29. septembra 1939. kazna mu je smanjena na tri godine. Kaznu je izdržavao
u gradu Engels u Saratovskoj oblasti.
Rehabilitovan 13. novembra 1963. odlukom Plenuma VS SSSR.
VOGRIČ JOSIP – ВОГРИЧ ИОСИФ МАРТЫНОВИЧ

Rođen 1886, Gorizia, sada Nova Gorica (Slovenija), Nemac, iz radničke
porodice, visoko obrazovanje. Školovao se u Beču i ovde završio studije filolo-
gije. Gde je živeo i čime se kasnije bavio nije poznato. Početkom Prvog svet-
skog rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan i upućen na front. Zarob-
ljen je 1915. i kao ratni zarobljenik otpremljen u Rusiju u Orenburg. Posle gra-
đanskog rata ostao je u Sovjetskoj Rusiji, zasnovao porodicu, 1919–1928. bio
član VKP(b), a 1936. primio državljanstvo SSSR. Tokom 20-tih i početkom 30-
tih godina radio je u različitim ustanovama i preduzećima, obavljajući mnoge
dužnosti u Čeljabinskoj, Uralskoj, Sverdlovskoj i Kirovskoj oblasti i Udmurt-
skoj ASSR. Od 1934. godine sa ženom i troje dece je živeo u Sverdlovskoj
oblasti u mestu Černuška i predavao nemački jezik u Krasnoufimskom pedago-
škom tehnikumu i školi broj 9.
Uhapšen 21. decembra (3. oktobra) 1937. godine.
špijunske veze osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Kaznu je od 2. marta izdržavao u Unženskom logoru u Gorkovskoj oblasti.
Umro 14. maja 1942. u logoru.
Rehabilitovan 6. maja 1961. odlukom VT UVO.
VRAČAR MILAN – ВРАЧАР МИЛАН ПЕТРОВИЧ

Rođen 1891, selo Bukovec – Čakovec (Hrvatska), Srbin, niže obrazova-
nje – obućar. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio je
mobilisan, upućen na front, a u septembru 1914. u borbi sa ruskom vojskom
zarobljen kod Lavova. Zarobljeničke dane proveo je u Kazahstanu, u logoru za
ratne zarobljenike u Pavlodaru. Posle Oktobarske revolucije ostao je u Sovjet-
skoj Rusiji, zasnovao porodicu (žena i četvoro dece), a kasnije primio držav-
ljanstvo SSSR. U vreme hapšenja radio je u zanatlijskoj radnoj zadruzi „Obje-
dinjenije“ kao stariji majstor – obućar.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 17. marta 1940. pod optužbom za anti-
sovjetsko delovanje protiv mera VKP(b) i sovjetske vlade i špijunažu u korist
jedne strane države osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Kaznu je izdržavao u Siblagu u gradu Marinsk u Kemerovskoj oblasti.
Rehabilitovan 14. maja 1959. odlukom VT TurkVO.
288
VRAČAR PETAR – ВРАЧАР ПЕТР ПЕТРОВИЧ
Rođen 28. jula 1880, selo Zagora – Krapina (Hrvatska), Srbin, iz seljačke
porodice, srednje obrazovanje. Nije poznato kada je otišao u Ameriku, gde je u
Kaliforniji završio geodetski kurs i zaposlio se. U Sovjetski Savez došao je
1924. godine, nastanio se u Saratovu, zasnovao porodicu, 1932. primio držav-
ljanstvo SSSR i bio član VKP(b) 1926–1936. godine (isključen 1936. zbog veza
sa trockistima). U vreme hapšenja radio je u trestu „Sarmašstroj“ kao geodeta
na gradilištu.
antisovjetsku agitaciju osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom lo-
goru. Kaznu je izdržavao u Soroklagu u Kareliji.
Rehabilitovan 31. avgusta 1989. odlukom JTSO.
VRBAŠKO (VRBAŠKI) LJUBOMIR – ВЕРБАШКО ЛЮБОМИР

ИСААКОВИЧ
Rođen 1889. u Srbiji, Srbin. Nije poznato odakle je, kada i kako dospeo u
Rusiju. U vreme hapšenja živeo je u selu Ljubaševka u Odeskoj oblasti i radio u
potrošačkoj zadruzi kao radnik.
VUCETIĆ (VUČETIĆ) IVAN – ВУЦЕТИЧ ИВАН ЙОСИФОВИЧ

Rođen 11. septembra 1892, selo Lipec, verovatno Lipice – Ogulin
(Hrvatska), Hrvat, iz siromašne seljačke porodice, niže obrazovanje – bravarski
radnik. Početkom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio je mobili-
san, a potom upućen na front. Zarobljen je 1915. godine i kao ratni zarobljenik
otpremljen u Ukrajinu. Već 1918. nastanio se u Harkovu, zasnovao porodicu
(žena i kćer), a 1920. primio državljanstvo Sovjetske Rusije. U vreme hapšenja
radio je u Harkovskom odeljenju putnog transporta (po drugim podacima bio je
direktor Harkovskog traktorskog zavoda).
Prvi put uhapšen 1925. zbog pokušaja ilegalnog prelaska granice i pod
istragom proveo je u zatvoru mesec dana u gradu Šepetovka u Hmeljnickoj
oblasti.
Ponovo uhapšen 6. novembra 1937. godine.
Rešenjem NKVD SSSR i Javnog tužioca SSSR od 20. novembra 1937.
pod optužbom za špijunažu u korist Poljske osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 8. avgusta 1989. odlukom VT KVO.
VUGA NIKOLA – ВУГА НИКОЛАЙ ГРИГОРЪЕВИЧ

Rodjen 1898, Kostajnica, (Bosna i Hercegovina ili Hrvatska), Slovak
(Jugosloven), iz radničke porodice, srednje obrazovanje. Tokom 20-tih i počet-
289
kom 30-ih godina 20.veka posle kraćeg prebivanja u Jugoslaviji, Mađarskoj,
Austriji, Grčkoj i Italiji, na kraju je otišao u Severnu Ameriku. Odavde se 1933.
upuTjO u Sovjetski Savez. Nastanio se u Krasnodaru i zasnovao porodicu, pri-
mio je državljanstvo SSSR i radio kao šofer u „Glavtabaku“.
Rešenjem Komisije NKVD SSSR i Tužioca SSSR od 28. avgusta 1938.
pod optužbom da je bio pripadnik njemačke fašističke organizacije, da je spro-
vodio kontrarevolucionarnu ustaničku agitaciju i iskazivao terorističke namere
protiv rukovodilaca Sovjetske vlade i VKP (b) osudjen na smrtnu kaznu.
Streljan 5. septembra 1938. u Krasnodaru.
Rehabilitovan 30. avgusta 1957. odlukom Vojnog tribunala Severno-
Kavkazskog vojnog okruga.
VUIĆ MIHAJLO – ВУИЧ МИХАЙЛО ЯКОВИЧ

Rođen 1895. u selu Sivan ili Sivoc, verovatno Sivac – Kula (AP Vojvo-
dina – Srbija), Srbin, iz siromašne seljačke porodice, srednje obrazovanje. U
Rusiju je dospeo tokom Prvog svetskog rata kao ratni zarobljenik i ovde ostao.
Primio je državljanstvo Sovjetske Rusije i 1927–1929. bio član VKP(b). U vre-
me hapšenja živeo je sa ženom u gradu Stalino (Doneck) i radio u zavodu br. 73
kao radnik.
Rešenjem trojke UNKVD za Donecku oblast od 20. oktobra 1937. pod
optužbom za špijunažu i izvođenje diverzantskih akcija osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 30. maja 1958. odlukom VT KVO.
VUJAKLIJA DŽON (JOVAN) – ВУЯКЛИЯ ДЖОН ВУЕВИЧ

Rođen 1890, Glina (Hrvatska), Srbin, iz seljačke porodice, niže obrazo-
vanje – radnik na dizalici. Više godina živeo je i radio u Americi. Godine 1932.
napusTjO je Ameriku i sa ženom otišao na rad u Sovjetski Savez. Izvesno vre-
me boravio je u Magnitogorsku u Baškirskoj ASSR, a zatim 1933. godine pre-
šao u Nižnji Tagil u Sverdlovskoj oblasti, zaposlio se na izgradnji Novo-
Tagilskog metalurškog zavoda i primio državljanstvo SSSR. U vreme hapšenja
radio je u „Tagilstroju“ u bandažnom pogonu kao manipulant.
Streljan 10. februara 1938. u Sverdlovsku.
Rehabilitovan 24. aprila 1989. odlukom VP UrVO.
VUJČIĆ, muž i žena

VUJČIĆ (VUJIČIĆ) MARIJA – ВУЙЧИЧ МАРИЯ СТЕПАНОВНА
Rođena 1900, selo Đelekovec – Koprivnica (Hrvatska), niže obrazovanje
– radnica. Više godina živela je sa porodicom u Americi, odakle je 1931. došla
u Sovjetski Savez i primila državljanstvo SSSR. U vreme hapšenja sa decom je
290
živela u Moskovskoj oblasti u mestu Elektrostal, naselje Šibanovskij i radila u
zavodu „Elektrostal“ kao rezbar.
Uhapšena 20. oktobra 1950. godine. U toku istrage bila je u Moskovskom
Rešenjem OS pri MGB SSSR od 20. januara 1951. pod optužbom za an-
tisovjetsku agitaciju i propagandu osuđena na 10 godina zatočenja u popravno-
radnom logoru. Tri godine kaznu je izdržavala u Vjatlagu u Kirovskoj oblasti, a
potom u Astrahanskoj popravno-radnoj koloniji i u Permskoj oblasti. Centralna
komisija za preispitivanje dela osuđenih za „kontrarevolucionarni zločin“ 14.
marta 1955. odbila je da razmotri njen slučaj. Međutim, godinu dana kasnije,
pošto joj je Ukazom Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR o amnestiji od 24.
marta 1956. kazna smanjena na 6 godina, iz logora je 6. oktobra 1956. oslobo-
đena.
Rehabilitovana 1. novembra 1989. odlukom PMO.
VUJČIĆ (VUJIČIĆ) SAVO – ВУЙЧИЧ САВВО ИВАНОВИЧ

Rođen 25. aprila 1892, selo Senčak – Maribor (Slovenija), Hrvat, niže
obrazovanje – radnik. Kao mladi radnik u potrazi za poslom dospeo je u Ameri-
ku, gde je proživeo oko 20 godina. Bio je aktivan u radničkom pokretu, član
Socijaldemokratske partije Amerike, a jedno vreme i KP SAD.
Godine 1931. posredstvom američke organizacije MOPR sa ženom Mari-
jom i troje dece došao je na rad u Sovjetski Savez. Primio je državljanstvo
SSSR, a bio i kandidat za člana VKP(b). Iz partije je isključen 1935. kao poli-
tički sumnjiv. U vreme hapšenja sa porodicom je živeo u Moskovskoj oblasti u
naselju Elektrostal i radio u istoimenom zavodu kao elektromonter.
Uhapšen 9. marta 1938. godine. U toku istrage bio je u zatvoru grada No-
ginsk.
Umro 1938. u zatvoru ili logoru.
VUJOVIĆ, braća
VUJOVIĆ GRGUR – МИТРОВИЧ ГРЕГОР ДМИТРИЕВИЧ; pseud.
Glišić, Kandić, Uzun (u zemlji), Gregor i Mitrović (u inostranstvu)
Rođen 11. avgusta 1901, Požarevac (Srbija), Srbin, iz radničko-
zanatlijske porodice, nepotpuno visoko obrazovanje – profesionalni partijski
radnik, član SKOJ od 1920, a KPJ 1922. godine. Odrastao je u brojnoj porodici
(sa šestoro dece) uglednog požarevačkog kolarskog majstora Dimitrija-Mite
Vujovića. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Požarevcu, a zatim od jeseni
1921. studirao na ekonomsko-pravnom fakultetu u Beču. Istovremeno, uključio
se u Jugoslovensku grupu studenata komunista, od 1922. bio član KP Austrije i
radio u aparatu Zagraničnog komiteta KPJ. Studije je napusTjO krajem 1922. i
prešao na rad u bečki punkt Odeljenja za međunarodne veze (OMS) IKKI. Kao
291
saradnik u Birou OMS radio je do sredine 1924, kada je otišao u Moskvu.
Angažovan je na istom poslu, sada kao sekretar OMS IKKI i preveden u član-
stvo VKP(b). Ovde je proveo dve godine, zasnovao porodicu (žena i kći) i u
maju 1926. vraTjO se u zemlju na služenje vojnog roka. Sticajem izvesnih o-
kolnosti ostao je na skojevskom radu u Beogradu, u avgustu 1926. je izabran za
člana CK, a potom za sekretara CK SKOJ. U avgustu 1928. upućen je u Mos-
kvu na V kongres KI na kojem je izabran za člana Izvršnog komiteta KI. Ostao
je u Moskvi na radu u Izvršnom komitetu kao član Sekretarijata i zamenik orga-
nizacionog sekretara. Teško oboleo od tuberkuloze kičmenog stuba, 1929–1932.
lečio se u Moskvi i na Jalti, zatim je nakratko bio sekretar Balkanskog sekretari-
jata IK KI, a u avgustu 1932. imenovan je za predstavnika KPJ pri IKKI. Od
avgusta 1934. ponovo je u OMS IKKI „na poverljivom radu“ – u gradu Čita,
nedaleko od granice sa Kinom, rukovodio je punktom za veze. U Moskvu se
vraTjO u martu 1936. godine, primio državljanstvo SSSR i radeći kao rukovodi-
lac Službe za veze IKKI ostao do hapšenja. U junu 1937. isključen je iz partije
zbog veza sa bratom Vojom.
Rešenjem VK VS SSSR od 28. oktobra 1937. pod optužbom za špijunažu
za nemačku obaveštajnu službu, da je bio član kontrarevolucionarne organizaci-
je koja je delovala u okviru Kominterne i za nju vrbovao nove pristalice osuđen
na streljanje uz konfiskovanje imovine.
Streljan 28. oktobra 1937. i sahranjen na bivšem streljačkom poligonu
VUJOVIĆ RADOMIR-RADE – ЛИХТ ФРАНЦ ДМИТРИЕВИЧ,

pseud. Liht, Panta, Maks, Petar i A. Peti (L’Humanité)
Rođen 8. septembra 1895, Požarevac (Srbija), Srbin, iz radničko-
zanatlijske porodice, visoko obrazovanje – partijski radnik i publicist, član KPJ
od 1919. godine. U proleće 1919. otišao je u Pariz na studije medicine. Tokom
1919–1921. bio je aktivan u jugoslovenskoj studentskoj komunističkoj organi-
zaciji i, istovremeno, po nalogu Izvršnog komiteta KI, radio u francuskom save-
zu socijalističke omladine. Jedan je od osnivača lista „L’Avant Garde“ (organa
komunističke omladine Francuske), saradnik časopisa „La Vie Ouvriére“ i lista
„L’Humanité“. Kada je posle tromesečnog zatvora proteran iz Francuske, u
aprilu 1921. dospeo je u Beč. Nastavio je studije, ali se ubrzo potpuno posveTjO
radu u KPJ. Radio je u Zagraničnom komitetu KPJ, bio sekretar Balkanskog
sekretarijata KI, delegat na proširenim plenumima i kongresima KI i KI u Mos-
kvi (1922. i 1924). Kao predstavnik KI pri CK SKOJ u jesen 1924. došao je u
zemlju i uključio se u rad ilegalne KPJ. Posle V proširenog plenuma IKKI
292
(1925), kojem je prisustvovao, imenovan je za člana CK KPJ, na III kongresu
KPJ (1926) ponovo izabran za člana CK, a potom za člana Politbiroa i organi-
zacionog sekretara CK KPJ. Pripadao je antifrakcijskoj struji u KPJ. Potkraj jula
1927. uhapšen je u Beogradu, podvrgnut mučenju i na sudskom procesu (18.
februara 1928) osuđen na pet godina robije. Posle izdržane kazne, u oktobru
1932. interniran je u Požarevac, odakle je po odluci CK KPJ u avgustu 1933.
ilegalno otišao u Beč, a zatim u Sovjetski Savez.
U Moskvu je stigao 19. oktobra 1933. godine, dobio status političkog e-
migranta i počeo da radi u Balkanskom zemaljskom sekretarijatu KI kao refe-
rent za Jugoslaviju, ali nakratko. Zbog teško narušenog zdravlja na robiji, tada
je, kao i narednih godina, po nekoliko meseci provodio na lečenju i oporavku,
pa je u aparatu KI češće menjao poslove. Bio je predavač na KUNMZ i MLŠ,
radio u Odeljenju za štampu, pohađao Institut crvene profesure, bio pomoćnik
urednika u MAI, učestvovao na XIII plenumu IKKI i VII kongresu KI i dr. Go-
dine 1935. primio je državljanstvo SSSR. Posle drugog zinovjevskog procesa,
saslušavan je u Internacionalnoj kontrolnoj komisiji KI o njegovim odnosima sa
bratom Vojom (povodom Vojinog hapšenja, pokušao je da interveniše), u no-
vembru 1936. kažnjen je partijskim ukorom zbog „otupljivanja partijske budno-
sti“, a u maju 1937. isključen iz partije zbog održavanja veza sa trockistima.
Pošto je otpušten sa posla, sa ženom i detetom iz Moskve je prešao u selo Ilin-
skaja u Moskovskoj oblasti. U vreme hapšenja radio je u Izdavačkom zavodu za
literaturu na stranim jezicima.
skom istražnom zatvoru Lubjanka i Lefertovskoj tamnici.
Rešenjem VK VS SSSR od 19. aprila 1939. pod optužbom da je sarađi-
vao sa jugoslovenskom političkom policijom, za provokatorsko delovanje u KPJ
i Kominterni i da je bio član desno-trockističke terorističke organizacije koja je
nameravala da u svoje ruke uzme rukovodstvo Kominterne i njenih sekcija osu-
đen na streljanje uz konfiskovanje imovine.
VUJOVIĆ VOJISLAV-VOJA – ВУЙОВИЧ ВОЙСЛАВ

ДМИТРИЕВИЧ, pseud. Wolf (u KI)
Rođen 15. januara 1897, Požarevac (Srbija), Srbin, iz radničko-
zanatlijske porodice, visoko obrazovanje – pravnik, profesionalni partijski rad-
nik, član RKP(b) od 1918, a KPJ od 1919. godine. Osnovnu školu i sedam raz-
reda gimnazije završio je u Požarevcu, a potom se u oktobru 1915. priključio
srpskoj vojsci u povlačenju prema Albaniji. Početkom 1916. stigao je u Francu-
293
sku, u đačkom vojnom logoru u selu Žozije položio je završni maturski ispit, a
zatim 1920. završio pravne studije na Sorboni u Parizu. Tokom studija aktivno
je učestvovao u revolucionarnom pokretu, član je rukovodstva Internacionalnog
propagandnog centra cimervaldovaca, sekretar francuske omladinske komuni-
stičke grupe na Pariskom univerzitetu i član Komiteta III internacionale. Uz to,
1919–1921. radio je u Predstavništvu IKKI u Francuskoj i Nemačkoj. Zbog
komunističkog delovanja hapšen je u Francuskoj (kažnjen trajnim progonstvom)
i Italiji, a kasnije i u Nemačkoj (1924).
Sredinom 1921. došao je u Moskvu, ovde ostao i primio državljanstvo
Sovjetske Rusije. Radeći u izvršnim organima dve međunarodne revolucionarne
organizacije – KI i KI, od svih Jugoslovena najviše je postigao u njihovom
vrhu: bio je član, a od 1924. sekretar IK KI, član IK i Prezidijuma IKKI, 1921–
1922. godine predstavnik je KPJ pri IKKI, aktivni učesnik na svim plenumima i
kongresima KI i KI. Došavši u sukob sa Staljinovom politikom, tokom
1925/1926. godine postao je njegov najoštriji kritičar i u „novoj opoziciji“ Sta-
ljinu zauzeo istaknuto mesto. Već u septembru 1926. razrešen je dužnosti sekre-
tara IK KI i uopšte rada u KI. Mada je i dalje ostao član IKKI, prebačen je na
administrativni rad u Automobilski zavod „Spartak“. Kada je krajem leta 1927.
odbio da ide na „partijski rad“ u Voronjež, čime je počelo njegovo političko
progonstvo, 27. septembra 1927. usledila je zajednička odluka Prezidijuma
IKKI i IKK KI o njegovom isključenju iz sastava IKKI, a 28. septembra i odlu-
ka CKK VKP(b) o isključenju iz partije.
Tri meseca kasnije, uhapšen je i rešenjem OS pri Kolegijumu OGPU od
31. decembra 1927. kao pripadnik trockističko-zinovjevske opozicije, sa gru-
pom istomišljenika prognan je na tri godine u „udaljene rejone zemlje“. Sredi-
nom januara 1928. upućen je u Arhangelsk, odakle je prvih meseci 1929. godine
fizički potpuno iscrpljen, prebačen u Saratov na Volgi. Pošto je krajem leta
1929. napusTjO opoziciju, prevremeno je oslobođen progonstva.
Vraćen je u Moskvu, od januara 1930. radio je u MAI kao stariji naučni
saradnik, a 4. aprila 1930. ponovo primljen u partiju. U junu 1931. prešao je na
rad u BLS IKKI, bio je referent za nacionalno revolucionarne organizacije na
Balkanu i KPJ, a potom drugi zamenik rukovodioca BLS. Uskoro je upućen na
administrativni rad u Uzbekistan, u mestu Čirčik radio je na izgradnji, a u
Taškentu bio direktor centralne laboratorije srednje-azijskog tresta ulja.
Njegovo drugo hapšenje usledilo je 15. januara 1935. u vreme suđenja
grupi opozicionara sa G. J. Zinovjevim i L. B. Kamenjevim na čelu.
član trockističko-zinovjevske grupe „Moskovski centar“ osuđen na pet godina
zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u „političkom izolato-
ru“ u Suzdalju u Vladimirskoj oblasti.
Treći put je uhapšen 15. jula 1936. u toku izdržavanja kazne.
Novim rešenjem VK VS SSSR od 2. oktobra 1936. pod optužbom za
kontrarevolucionarno i terorističko delovanje osuđen na streljanje.
294
Streljan 3. oktobra 1936. u Moskvi, a njegovo telo kremirano u Moskov-
Rehabilitovan 9 (13) juna 1959, 5. septembra 1968. i 7 (9) juna 1988.
odlukama VK VS SSSR i Sudskog kolegijuma za krivična dela VS SSSR.
Vujovićeva druga žena Regina Budzinskaja Ljvovna, docent Više muzič-
ke škole u Moskvi, bila je, takođe, represirana: 1935. osuđena je na pet godina
lišenja slobode, 1936. na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru uz
konfiskovanje imovine, a u oktobru 1937. je streljana. Vujovićev sin iz prvog
braka – Vujović Petar, kasnije poznati francuski glumac Michel Okler (Mišel O
Kler) živeo je u Parizu, a kći Jovanka iz drugog braka u Rusiji.
VUKELIĆ SLAVOMIR-SLAVKO – МАРКОВИЧ АНДРЕЙ

Rođen 5. maja 1907, Peč (Pesc), Mađarska, Hrvat, iz plemićke porodice,
visoko obrazovanje – elektroinženjer. Detinjstvo je proveo u Zagrebu, odakle se
njegova porodica sredinom 20-tih godina preselila nakratko u Švajcarsku, a
odavde u Francusku. Tokom 1926–1930. završio je visoku tehničku školu u
Parizu, a potom se zaposlio kao elektroinženjer u fabrici „Alstom“.
U Sovjetski Savez došao je 1934. sa željom da kao sposoban stručnjak
svoje znanje stavi u službu prve socijalističke zemlje. Najpre je radio u Harkov-
skom elektromehaničkom zavodu, a od 1936. u Obaveštajnom odeljenju Narod-
nog komesarijata odbrane, kao vojni inženjer-obaveštajac. (Njegov brat Branko
bio je jedan od bliskih saradnika poznatog sovjetskog obaveštajca Riharda Zor-
gea.) Prvih meseci građanskog rata u Španiji 1936. godine, upućen je u interna-
cionalne brigade na specijalni zadatak – uspostavljanje radio veze Lisabon-
Moskva. Oko godinu dana proveo je u Španiji i potkraj 1937. godine vraTjO se
u Moskvu na svoj posao.
Uhapšen 19. septembra 1938. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju.
Pod istragom u zatvoru je proveo oko godinu dana – rešenjem Javnog tužioca
SSSR od 2. avgusta 1939. isledni postupak je obustavljen zbog nedostatka do-
kaza, a on oslobođen.
Godinu dana kasnije, 26. avgusta 1940. umro je posle operacije u bolnici
Narodnog komesarijata odbrane u Moskvi.
Rehabilitovan 30. marta 1994. odlukom GP.
VUKMANOVIĆ NIKOLA – ВУКМАНОВИЧ НИКОЛAЙ

Rođen 1887, selo Jabukovac – Sisak (Hrvatska), Hrvat, iz seljačke poro-
dice. Tokom Prvog svetskog rata kao austrougarski podanik bio je mobilisan,
upućen na front, gde je 1915. godine zarobljen. Kao ratni zarobljenik otpremljen
je u Rusiju, ovde ostao i kasnije primio državljanstvo Sovjetskog Saveza. U
vreme hapšenja sa ženom je živeo u selu Matvejevka u rejonu mesta Ust-
Ujskoja u Čeljabinskoj oblasti i radio u kolhozu „Lenjin“ kao kolhoznik.
295
Rešenjem NKVD SSSR od 15. aprila 1938. pod optužbom da je bio član
kontrarevolucionarne organizacije osuđen na streljanje.
Streljan 15. jula 1938. godine.
Rehabilitovan 6. marta 1990. odlukom KOP.
VUKOVIĆ DŽOZEF – ВУКОВИЧ ДЖОЗЕФ

Rođen 1899, selo Vukova Gorica – Karlovac (Hrvatska), Hrvat, iz seljač-
ke porodice, nezavršeno srednje obrazovanje – bravar. Kao 14-godišnji dečak
stupio je na izučavanje bravarskog zanata i, istovremeno, radio u najam. Posle
završenog zanata i odsluženja vojnog roka, živeo je u svom selu baveći se bra-
varskim poslovima. U potrazi za poslom 1925. dospeo je u Ameriku. Radeći u
svojoj profesiji, u Detroitu je proveo nekoliko godina. Uključio se u radnički
pokret, bio član KP Amerike, učestvovao u radničkim demonstracijama zbog
čega je dva puta hapšen, a 1932. kažnjen proterivanjem iz SAD.
Posredstvom MOPR 1932. godine došao je u Sovjetski Savez, nastanio se
u Moskvi, zaposlio u fabrici automobila „Staljin“, kasnije zasnovao porodicu
(žena i kćer) i primio državljanstvo SSSR. Kao dobar radnik i majstor proglašen
je za udarnika.
Uhapšen 3. marta 1938. godine. U toku istrage bio je u Taganskoj tamnici
u Moskvi.
Rešenjem OS NKVD SSSR od 2. juna 1938. pod optužbom za kontrare-
volucionarno delovanje osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom
logoru. Kaznu je izdržavao u Kargopoljskom logoru u Arhangelskoj oblasti.
Pri isteku kazne, novim rešenjem Vojnog tribunala vojske NKVD SSSR
od 15. maja 1942. pod istom optužbom osuđen na 7 godina zatočenja u poprav-
no-radnom logoru. Međutim, već u septembru 1943. je oslobođen i upućen na
rad u Gorkovsku oblast u zavod „Trud“.
Rehabilitovan 20. aprila 1958. i 16. maja 1990. odlukama VT MVO i
AOS.
VUKOVIĆ SULJO – ВУКОВИЧ СУЛЯ ИБРАХОВИЧ

Rođen 1892. u selu Kuiršoni, verovatno Kuprešani – Jajce (Bosna i Her-
cegovina), Austrijanac, iz seljačke porodice, polupismen. Kao austrougarski
podanik 1913. pozvan je na odsluženje vojnog roka, a početkom Prvog svetskog
rata upućen na front u Poljsku. U borbi u rejonu grada Lublin bio je ranjen, a
potom pao u rusko zarobljeništvo. Zajedno sa drugim ratnim zarobljenicima
otpremljen je u Rusiju, gde je raspoređen u Pesčanske logore u rejonu grada
Čita. Godine 1916. premešten je u Tomsk, a zatim u Novosibirsku oblast u selo
Bazoj. Po završetku građanskog rata, ovde je ostao, zasnovao porodicu (žena i
sin), primio državljanstvo Sovjetskog Saveza i radio u kolhozu „Iskra“ u kojem
je pred hapšenje bio upravnik farme.
Uhapšen 11. juna 1938. godine. U toku istrage bio je u zatvoru u Tomsku.
Rešenjem trojke UNKVD za Novosibirsku oblast od 19. oktobra 1938.
pod optužbom da je član kontrarevolucionarne, špijunsko-diverzantske grupe
296
bivših ratnih zarobljenika austrougarske i nemačke vojske, nastanjenih u rejonu
mesta Koževnikovo, koji su po nalogu nemačkih obaveštajnih organa podrivač-
ki delovali protiv SSSR, osuđen na streljanje.
Streljan 26. oktobra 1938. u Tomsku.
WANKMÜLLER FRANZ – МИТРОФАНОВ СЕРГЕЙ ПАВЛОВИЧ;

pseud. Tone i Vinko (1925–1927) u Parizu
Rođen 28. avgusta 1902, Vuzenica – Slovenj Gradec (Slovenija), Slove-
nac, iz radničke porodice, niže obrazovanje – bravar, član KPJ od 1920. godine.
Radio je i partijski delovao u Rušama, Karlovcu, Zagrebu, Kamniku i drugim
mestima. Početkom 1925. emigrirao je u Pariz i ovde kao partijski i sindikalni
funkcioner radio među jugoslovenskom ekonomskom emigracijom. Nakon kra-
ćeg boravka u Belgiji, u maju 1927. vraTjO se u Sloveniju, dobio posao u čeli-
čani u Guštanju, i bio je član PK KPJ za Sloveniju. Tokom 1928–1929. hapšen
je dva puta, ali zbog nedostatka dokaza oslobođen. Pred opasnošću od novog
hapšenja, u leto 1929. emigrirao je u Austriju, a u oktobru u Berlin. Osuđen je u
odsustvu odlukom DSZZD od 26. marta 1931. na 7 godina robije.
U Sovjetski Savez došao je 18. aprila 1930. godine. Rešenjem CLK
MOPR od 13. maja 1930. dobio je status političkog emigranta, a pošto je preve-
den u članstvo VKP(b), otišao je u Nižnji Novgorod i zaposlio se u svojoj struci
u zavodu „Dvigatelj revoluciji“. Odavde je u novembru 1931. prešao u Harkov,
radio u Sveukrajinskom komitetu rudara kao instruktor za strane radnike, a po-
tom bio rukovodilac Međunarodnog biroa Sveukrajinskog sindikalnog veća. U
to vreme zasnovao je porodicu (žena i sin) i primio državljanstvo SSSR. Okto-
bra 1935. premešten je u Glavlit Narkomprosa USSR, a krajem decembra isklju-
čen iz partije prilikom provere partijskih dokumenata, kada ostaje i bez posla.
Rešenjem Komisije NKVD od 11. avgusta 1937. pod optužbom za kon-
trarevolucionarno delovanje (održavao veze sa fašistima i trockistima, čuvao i
rasturao fašističku literaturu i dr.) osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 7. decembra 1963. odlukom POSH.
WEINBERGER MIRKO (FRIC) – ФРАНКЛИН ИОСИФ

КАРЛОВИЧ; pseud. Virkov i Zagorac
Rođen 20. aprila 1897, Ljubljana (Slovenija), Slovenac, srednje obrazo-
vanje – staklarski radnik, član KPJ od 1920. godine. Partijski i sindikalno je
delovao u rudarskim basenima Slovenije. Bio je sekretar OK KPJ za trbovljan-
ski rudarski basen i član PK KPJ za Sloveniju. U junu 1924. ranjen je i uhapšen
u sukobu trbovljanskih rudara sa pristalicama Orjune, fašistički orijentisane
nacionalističke organizacije i u zatvoru odležao 6 meseci. Delegat je na III kon-
297
gresu KPJ (maja 1926) na kojem je izabran za kandidata za člana CK. Odlukom
CK KPJ u novembru 1927. upućen je na partijsko školovanje u Sovjetski Savez.
Tokom 1927–1930. pohađao MLŠ. Član VKP(b) je od 1928. godine. Po
završenom školovanju ostao je u Moskvi i radio u Profinterni kao sekretar Sa-
veza hemijskih radnika. Sredinom 1935. tražio je da se vrati u zemlju, ali je
delegacija KPJ na VII kongresu KI (8. septembra) zaključila da „za sada ne
dolazi u obzir za rad u zemlji“, uz preporuku da se aktivira po liniji Kluba poli-
temigranata i „primi sovjetsko državljanstvo“, što je uskoro učinio. Početkom
oktobra 1936. bio je uključen u grupu oko 150 jugoslovenskih komunista, za
koje je rukovodstvo KPJ, u okviru plana za smanjenje jugoslovenske komuni-
stičke emigracije u SSSR, tražilo saglasnost nadležnih instanci Kominterne da
realizovanje ovog plana. Tako je ostao u Moskvi i do hapšenja radio u Naučno-
istraživačkom institutu „Vorošilov“.
tamnici u Moskvi.
Rešenjem Komisije NKVD SSSR i Javnog tužioca SSSR od 20. februara
1938. pod optužbom za špijunažu u korist Nemačke i delovanje u fašističkim
organizacijama osuđen na streljanje.
Butovo“.
WEISS ADOLF – РИХТЕР ЭРИХ; pseud. Franc, Erih, Wilhelm Grimm

i Savić
Rođen 28. decembra 1908, Osijek (Hrvatska), Jevrejin, visoko obrazova-
nje – novinar, član KPJ od 1933. godine. Kao student prava od 1926. bio je
aktivista KPJ. Posle procesa komunističkim omladincima u Beogradu (februara
1928), emigrirao je iz Jugoslavije. U Austriji, Nemačkoj, Čehoslovačkoj i Fran-
cuskoj proveo je 7 godina. Tokom 1928–1933. radio je u ilegalnom aparatu CK
KPJ u Beču i Berlinu na izdavanju i rasturanju partijske literature. Uz to, u Ber-
linu je bio sekretar Jugoslovenske grupe, a u Parizu član Emigracione komisije
KPJ. Odlukom Politbiroa CK KPJ od 18. juna 1935. zbog narušenog zdravlja
upućen je na lečenje u Sovjetski Savez.
U Moskvu je došao 17. avgusta 1935. godine sa ženom Elzom Rihter i
ovde ostao. Mesec dana kasnije, rešenjem CLK MOPR dobio je status politič-
kog emigranta i zaposlio se u aparatu Izvršnog komiteta MOPR. Isključen je iz
partije odlukom IKK KI od 23. avgusta 1937. zbog „odbijanja da se vrati na rad
u Jugoslaviju i veza sa sumnjivim elementima“.
Uhapšen 5. novembra 1937. zajedno sa ženom Rihter Elzom.
Odlukom OS pri NKVD SSSR od 22. decembra 1937. pod optužbom za
špijunažu osuđeni su na po 8 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Elza
je 5. oktobra 1941. umrla u logoru, a on je izdržao kaznu u Vorkutinsko-
Pečorskom logoru, iz kojeg je 20. decembra 1946. oslobođen.
298
Od 1954. godine živeo je u Moskvi i radio u redakciji lista „Neues
Leben“.
ZANOSA IVAN – ЗАНОСА ИВАН ПЕТРОВИЧ

Rođen 1917, Beograd (Srbija), Srbin, niže obrazovanje, polupismen, bez
određenog zanimanja. Odakle je, kada i kako došao u Sovjetski Savez nije poz-
nato. Od jeseni 1935. godine živeo je u Voronježu i radio u zanatskoj zadruzi
„Nacional“, a zatim prešao u Kujbišev. U vreme hapšenja imao je državljanstvo
SSSR, bio je nezaposlen i bez stalnog mesta boravka.
Rešenjem trojke UNKVD za Južno-Kazahstansku oblast od 30. oktobra
1938. pod optužbom za špijunažu u korist Rumunije osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 25. maja 1989. i 1. aprila 2002. odlukama Javnog tužioca
za Žambiljsku oblast i na osnovu Zakona Republike Kazahstan od 14. aprila
1993. godine.
ZAREZANKOV HRISTO – ЗАРЕЗАНКОВ ХРИСТО ГЕОРГИЕВИЧ

Rođen 1. decembra 1890. u gradu Belis u Jugoslaviji, verovatno Veles
(Makedonija), Bugarin, iz zanatlijske porodice, srednje obrazovanje. Od 1910.
bio je anarhista, ali nije poznato gde je živeo i čime se bavio.
Sudeći po oskudnim podacima, u Rusiju je došao tokom Prvog svetskog
rata i ovde ostao. Nastanio se u Moskvi, zasnovao porodicu (žena i dvoje dece) i
bio zaposlen.
Uhapšen 1933 (1930) i rešenjem OS pri OGPU pod optužbom za anarhi-
stičko kontrarevolucionarno delovanje (u radnji u kojoj je radio kao prodavac,
prodavao anarhističku literaturu) osuđen na tri godine progonstva u grad Kusta-
naj u Kazahstanu. Po drugi put uhapšen 8. juna 1935. u toku progonstva.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 28. oktobra 1935. pod optužbom da je
bio član kontrarevolucionarne grupe prognan na još tri godine u grad Minusinsk
u Krasnojarskom kraju.
U vreme progonstva 6. novembra 1937. ponovo je uhapšen.
Rešenjem trojke UNKVD za Krasnojarski kraj od 11. aprila 1938. osuđen
na streljanje.
Streljan 4. maja 1938. u Minusinsku.
Rehabilitovan 30. januara i 20. septembra 1957, 1. septembra 1958. i 24.
aprila 2006. odlukama VS SSSR, Sudskog kolegijuma za krivična dela VS Ka-
zahstanske SSR i Prezidijuma Krasnojarskog oblasnog suda.
ZARIĆ LJUBOMIR – ЗАРИЧ ЛЮБОМИР ГРИГОРЪЕВИЧ

Rodjen 1877, Roslamoš (Jugoslavija), Srbin, iz radničke porodice, niže
obrazovanje, član Socijalističke partije 1902–1915. godine. U Sovjetski Savez
došao je tokom 20-ih godina. Nastanio se u gradu Feodosija na Krimu, zaposlio
kao drvodelja, zasnovao porodicu i 1929. je primljen u članstvo VKP(b).
299
Uhapšen 25. marta 1935. pod optužbom za kontrarevolucionarnu agitaci-
ju i propagandu (među zemljacima 1934–1935. agitovao za odlazak iz SSSR-a).
Osudjen na tri godine zatočenja u popravno-radnom logoru.
Rehabilitovan 25. maja 1995. na osnovu odluke Javnog tužilaštva Auto-
nomne Republike Krim.
ZASKALNI SILA – ЗАСКАЛЬНЫЙ СИЛА ДАВИДОВИЧ,

ШАЛАЕВ ВЛАДИМИР ПАВЛОВИЧ
Rođen 5. septembra 1889, Požarevac (Srbija), Srbin, iz učiteljske porodi-
ce, nezavršeno visoko obrazovanje. Nije poznato odakle je, kada i kako došao u
Rusiju. Do novembra 1917. služio je u ruskoj carskoj vojsci kao oficir u gradu
Ržev u Kalinjinskoj oblasti, a zatim prešao u Moskvu, demobilisao se i zaposlio
u Odeljenju prosvete kao spoljni školski instruktor. Tokom 1919–1921. živeo je
i radio u Odesi, a 1922. vraTjO se u Moskvu i kasnije zasnovao porodicu.
Prvi put uhapšen i rešenjem OS pri OGPU od 16. maja 1933. pod optu-
žbom da je član ilegalne kontrarevolucionarne organizacije osuđen na godinu
dana zatvora u Suzdaljskom politizolatoru u Vladimirskoj oblasti. Novim reše-
njem OS pri OGPU od 14. novembra 1933. prognan na dve godine u Severni
kraj u Vologdu. Po isteku kazne, sa ženom i dvoje dece živeo je u Aleksandrovu
u Vladimirskoj oblasti.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 9. aprila 1938. pod optužbom da nije
raskinuo sa gledištima esera, da se neprijateljski odnosio prema sovjetskoj vlasti
i partiji i protiv kojih je kontrarevolucionarno delovao osuđen na 8 godina zato-
Rehabilitovan 12. novembra 1956. odlukom PVOS.
ZIMONJA STEPAN – ЗИМОНЯ СТЕПАН КОНСТАНТИНОВИЧ

Rođen 15. avgusta 1888. u selu Botinjani, grad Dorvor u Sloveniji, mož-
da selo Batinjani – Daruvar (Hrvatska), Srbin, iz seljačke porodice, samouk.
upućen na front. Tokom ratnih dejstava, 15. marta 1915. pao je u rusko zarob-
ljeništvo i kao ratni zarobljenik otpremljen u Rusiju. Ovde je ostao, zasnovao
porodicu (žena i petoro dece), do 1924. bavio se tesarskim poslovima, a zatim
bio službenik. U vreme hapšenja živeo je u selu Bogoslovsk u rejonu mesta Na-
deždin u Sverdlovskoj oblasti i radio u zadruzi „Krasnaja zvezda“ kao berberin.
Uhapšen 18. februara 1938. godine. U toku istrage bio je u Nadeždinskoj
tamnici.
nažu po nalogu obaveštajnih organa jedne strane države osuđen na 10 godina
zatočenja u popravno-radnom logoru. Godinu dana kasnije, rešenjem UNKVD
za Sverdlovsku oblast od 16. avgusta 1939. njegov predmet poslat je na dopun-
sku istragu.
300
Umro 14. septembra 1939. u toku novog istražnog postupka od iscrplje-
nosti i insuficijencije srca.
Rehabilitovan 16. aprila 1996. odlukom UFSB RF za Sverdlovsku oblast.
ZUPANČIČ DŽON – ЗУПАНЧИЧ ДЖОН ФРАНЦЕВИЧ

Rođen 1. februara 1902, selo Blato – Slovenske Konjice ili Trebnje (Slo-
venija), Slovenac, iz seljačke porodice, niže obrazovanje. Do 1927. godine radio
je na svom imanju, a potom zajedno sa braćom otišao u Ameriku. Zaposlio se u
nekom rudarskom oknu kao rudar, uključio u radnički pokret i 1930–1932. bio
član Jugoslovenske sekcije KP SAD. Pošto je sredinom 1930. ostao bez posla, a
novi nije uspeo da nađe, u martu 1932. godine, uz pomoć Jugoslovenske sekcije
otišao je na rad u Sovjetski Savez. Upućen je u Sverdlovsku oblast, ovde se
nastanio i zaposlio u gradu Revda, zasnovao porodicu (žena i sin) i primio
državljanstvo SSSR. U vreme hapšenja radio je u rudniku Degtjarka u oknu
„London“ kao bušilac.
1938. pod optužbom da je pripadnik obaveštajne službe jedne strane države
Rehabilitovan 8. oktobra 1957. odlukom VT UVO.
ZVONARIĆ MIHAJLO - ЗВОНАРИЧ МИХАЙЛО ТОМОВИЧ

Rodjen 1889. u selu Velika Barna - Grubišno polje - Osijek (Hrvatska),
Srbin iz seljačke porodice, polupismen. U Rusiju je došao 1915. kao ratni za-
robljenik i ovde ostao. Gde se od tada nalazio i šta je radio nije poznato. Krajem
30-ih godina živeo je sa porodicom (žena i sin) u naselju Natjagajlivka u rejonu
mesta Voznesensk u Odeskoj oblasti i radio kao bravar na montaži na Vozne-
senskoj železničkoj stanici.
Rešenjem OS pri NKVD SSSR od 2. juna 1938. pod opružbom za kontra-
revolucionarnu agitaciju osudjen na 10 godina zatočenja u popravno - radnom
logoru.
Rehabilitovan 13. septembra 1990. odlukom Tužilaštva za Nikolajevsku
oblast.
ŽAKIĆ NEGOVAN – ЖАКИЧ НЕГОВАН-НАНДОР

АЛЕКСАНДРОВИЧ
Rođen 24. avgusta 1884, Stari Sivac, sada Sivac – Sombor (AP Vojvodi-
na – Srbija), Srbin, član RKP(b) od 1918. godine. Tokom Prvog svetskog rata
kao austrougarski podanik bio je mobilisan, upućen na front, a 1916. zarobljen i
kao ratni zarobljenik otpremljen u Rusiju. Potkraj 1917. vojevao je na strani
boljševika u Astrahanu, a od kraja 1919. počeo je da radi u organima bezbedno-
sti (ČK, GPU, NKVD). Tih godina zasnovao je i porodicu (žena i kćrka). Mada
301
je u proleće 1921. stavljen na raspolaganje Centralnom jugoslovenskom birou
pri CK RKP(b) da se pošalje u zemlju i, u vezi s tim, dolazio u Moskvu, ali je
od povratka ipak odustao. Ostao je u Sovjetskoj Rusiji, primio državljanstvo
SSSR i u organima NKVD službovao do januara 1936. godine. U vreme hapše-
nja živeo je u Lenjingradu i bio zaposlen kao stariji inspektor u Odeljenju za
vize i registraciju stranaca Uprave milicije za Lenjingradsku oblast.
pod optužbom za špijunažu u korist poljske obaveštajne službe osuđen na stre-
ljanje.
Streljan 15. oktobra 1937. i sahranjen u Levaškoj pustari, nedaleko od
Lenjingrada.
Rehabilitovan 24. jula 1967. odlukom VT LenVO.
ŽAKULA IVAN – ЖАКУЛА ИВАН ИВАНОВИЧ

Rođen 1896. u selu Medek (?) u Bosni i Hercegovini, Srbin, iz siromašne
seljačke porodice, niže obrazovanje. Tokom Prvog svetskog rata kao austrou-
garski podanik bio je 1915. mobilisan, upućen na front, a 1. maja 1916. pao u
rusko zarobljeništvo. Sa grupom ratnih zarobljenika otpremljen je u Kijev, gde
je radeći u najam kod nekoliko gazda ostao do 1917. godine kada je stupio u
srpski puk sa kojim je poslat na front. Posle Oktobarske revolucije sa pukom je
preveden u Kijev, a potom u Odesu. Odavde je premešten u Nikolajev i ovde
izvesno vreme radio kao lučki radnik, a zatim stupio u odred „Spartak“. Posle
likvidacije bele armije 1920. godine, u Nikolajevu se 1921. zaposlio u radničko-
seljačkoj miliciji, u konjičkom odredu za borbu protiv banditizma. Godine
1926. otišao je u Herson, potom nakratko u Rostov na Donu, da bi se ponovo
vraTjO u Nikolajev. Ovde je zasnovao porodicu (žena i dvoje dece) i do hapše-
nja služio u miliciji kao starešina Nikolajevskog gradskog odeljenja.
Uhapšen 5. marta 1938. pod sumnjom za kontrarevolucionarno delovanje
u korist obaveštajnih organa jedne strane države. Pod istragom u zatvoru je
proveo oko 8 meseci, kada je rešenjem trojke pri NKVD za Nikolajevsku oblast
od 26. oktobra 1938. oslobođen.
Rehabilitovan 22. septembra 1999. odlukom PNO.
ŽARN JOSIP – ЖАРН ИОСИФ АЛЕКСЕЕВИЧ

Rođen u novembru 1893, Nemška Vas – Krško ili Ribnica (Slovenija),
Slovenac, visoko obrazovanje – inženjer. Školovao se u Pragu, gde je 1922.
završio građevinski fakultet. Godinu dana kasnije, kao stručnjak otišao je na rad
u Sovjetski Savez. Primio je državljanstvo SSSR 1925. godine i bio nastavnik
matematike na KUNMZ. Od početka 30-ih godina živeo je i radio u mnogim
gradovima SSSR. Po povratku u Moskvu, tokom 1934–1938. učestvovao je u
izgradnji Dvorca sovjeta, bio rukovodilac grupe za zvučnu izolaciju.
nici u Moskvi.
302
vao u Ustvimlagu (Komi ASSR).
Kada je 1946. godine oslobođen, izvesno vreme ostao je na radu u logoru,
a zatim otišao u Rjazan u kojem je živela njegova žena. Ovde je 2. septembra
1950. umro.
ŽELJKO NIKOLA – ЕРМОЛОВ НИКОЛАЙ АЛЕКСЕЕВИЧ
Rođen 1900 (1898), selo Carnač (?) ili Lištica – Mostar (Bosna i Herce-
govina), Hrvat, iz seljačke porodice, niže obrazovanje – stolarski radnik, član
KPJ od 1920. godine. Živeo je i radio u svojoj struci u Mostaru, gde je zbog
komunističkog delovanja 6 meseci proveo u zatvoru. Odlukom CK KPJ u jesen
1926. godine. Na Jugoslovenskom sektoru KUNMZ pripadao je „levoj“ opozi-
ciji – 1929. jedan je od potpisnika majskog pisma jugoslovenskih komunista –
grupa „41“. Sredinom 1929. odlukom CKK VKP(b) zbog frakcionaštva partij-
ski je kažnjen strogim ukorom i isključen sa KUNMZ. Od 1930. godine izvesno
vreme živeo je u Moskovskoj oblasti i navodno u Saratovu, a potom se vraTjO
u Moskvu. Primio je državljanstvo Sovjetskog Saveza, radio u robnoj kući, a
kasnije bio zamenik poslovođe u prodavnici br. 10 „Sojuzriba“. Isključen je iz
partije prilikom provere partijskih dokumenata.
organizovano kontrarevolucionarno trockističko delovanje prognan na tri godi-
ne u Čimkent u Kazahstanu. Novim rešenjem istog organa od 7. juna 1936. po
ovom delu osuđen je na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu
je izdržavao u Uhtinsko-Pečorskom logoru u Uhti (Komi ASSR).
Posle puštanja na slobodu 7. juna 1941. živeo je u gradu Melekess (Dimi-
trovgrad) u Uljanovskoj oblasti i bio zaposlen kao majstor u radnoj zadruzi
„Piščevik“.
Rešenjem Sudskog kolegijuma za krivična dela Uljanovskog oblasnog
suda od 6. decembra 1945. pod istim optužbama iz 1936. osuđen na pet godina
lišenja slobode. Po izdržanoj kazni 26. septembra 1950. je oslobođen.
Rehabilitovan 20. novembra 1957. i 19. februara 1993. odlukama Sud-
skog kolegijuma za krivična dela VS RSFSR i OP UO.
ŽIGIĆ VASILIJE – ЖИГИЧ ВАСИЛИЙ ФЕДОРОВИЧ

Rođen 1888, selo Pivnice – Bačka Palanka (AP Vojvodina – Srbija),
Srbin, iz seljačke porodice, niže obrazovanje – pomoćnik mašiniste. Početkom
front, gde je 1915. zarobljen. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Rusiju i ovde
ostao. Zaposlio se kao pomoćnik mašiniste u rudniku Artema u rejonu grada
303
Šahti u Rostovskoj oblasti. Tokom 1927–1928. bio je dva puta hapšen i osuđen
na 6 meseci prinudnog rada zbog pokušaja prelaska sovjetske granice i na tri
godine lišenja slobode pod optužbom za krađu. Posle puštanja na slobodu
nastavio je da radi u rudniku, zasnovao porodicu (žena i troje dece) i primio
državljanstvo Sovjetskog Saveza. U vreme novog hapšenja nalazio se u gradu
Taganrog na kratkoročnom kursu za povećanje kvalifikacije mašinista.
Rešenjem Specijalnog kolegijuma Linijskog suda Azovsko-Crnomorske
železnice od 14. avgusta 1935. pod optužbom za sprovođenje antisovjetske agi-
tacije osuđen na dve godine zatvora.
Pri isteku avgustovske kazne, 12. jula 1937. godine ponovo je uhapšen.
Rešenjem trojke UNKVD za Azovsko-Crnomorski kraj od 28. decembra
1937. pod optužbom da je bio saradnik špijunske, fašističke organizacije i za
kontrarevolucionarnu fašističku agitaciju osuđen na streljanje uz konfiskovanje
imovine.
Streljan 10. januara 1938. u gradu Šahti.
Rehabilitovan 9. novembra 1989. i 20. juna 1997. odlukama VP KSKVO
i PRO.
ŽIVKOVIĆ BRANKO – ЖИВКОВИЧ БРАНКО МАРКОВИЧ

Rođen 1893, Glamoč (Bosna i Hercegovina), Srbin, iz učiteljske porodi-
ce, nezavršeno visoko obrazovanje. Tokom 1913–1914. kao austrougarski po-
danik služio je vojni rok. Po izbijanju Prvog svetskog rata upućen je na front,
gde je pao u rusko zarobljeništvo. Kao ratni zarobljenik otpremljen je u Zapadni
Sibir, ovde ostao, zasnovao porodicu (žena i sin), a 1930. primio državljanstvo
Sovjetskog Saveza. U vreme hapšenja živeo je u Omsku i predavao nemački
jezik u pešadijskom vojnom učilištu.
Streljan 10. novembra 1937. u Omsku.
ŽIVKOVIĆ VUKAŠIN – ЖИВКОВИЧ ВУКАШИН ИВАНОВИЧ

Rođen 1897, selo Izvor – Pirot (Srbija), Srbin. U Rusiju je došao 1916. u
sastavu srpske vojske i ovde ostao. Nastanio se u Odesi, gde je bio vlasnik obu-
ćarske radionice.
nje. Pod istragom u zatvoru je proveo 20 meseci – rešenjem OOS od 25. oktobra
1939. istražni postupak je obustavljen zbog nedostatka dokaza, a on oslobođen.
ŽIVOJNOV JEVTUH – ЖИВОЙНОВ ЕВТУХ АНТОНОВИЧ

Rođen 1888. u mestu Alibunarg ili Alibunarč u Austrougarskoj, verovat-
no Alibunar (AP Vojvodina – Srbija). Nije poznato odakle je, kada i kako
304
dospeo u Rusiju. U vreme hapšenja bio je oženjen, živeo i radio u selu Dudarkiv
u rejonu grada Borispolj u Ukrajini.
Rešenjem trojke UNKVD za Kijevsku oblast od 28. septembra 1938. pod
optužbom za špijunažu i antisovjetsku propagandu osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 10. aprila 1989. odlukom VP KVO.
ŽUKOV ALEKSA – ЖУКОВ АЛЕКСЕЙ ИЛЬИЧ
Rođen 1906, Negotin (Srbija), Srbin. U Rusiju je dospeo kao dete 1910.
godine, verovatno sa roditeljima. Šta se s njim dalje zbivalo nije poznato, osim
da je kasnije zasnovao porodicu. Nije imao određeno zanimanje, kao ni mesto
boravka. Selio se iz grada u grad, baveći se izradom bakarnih posuda i kalaisa-
njem. U vreme hapšenja sa ženom i troje dece živeo je u mestu Balahna u Gor-
kovskoj oblasti.
optužbom za kontrarevolucionarno delovanje i špijunažu osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 25. decembra 1989. odlukom VP MVO.
ŽUŽIĆ JOSIP – ЖУЗИК ИОСИФ ИВАНОВИЧ

Rođen 24. septembra 1909, selo Linardić – Krk (Hrvatska), Hrvat, niže
obrazovanje – mornar. Izvesno vreme boravio je u Kanadi, odakle je u potrazi
za poslom u aprilu 1932. otišao u Sovjetski Savez. Nastanio se u Ukrajini i
zasnovao porodicu.
Prvi put uhapšen 6. januara 1936. godine.
Rešenjem Rečnog saobraćajnog suda za Crnomorski basen od 29. sep-
tembra 1936. pod optužbom za kontrarevolucionarno delovanje osuđen na tri
godine lišenja slobode. Po isteku kazne živeo je i radio je kao mašinista u selu
Omutinka u Tjumenskoj oblasti.
Novom presudom Narodnog suda 5. kvarta Tjumenskog rejona od 16. ok-
tobra 1944. osuđen na godinu dana zatvora. Neposredno po isteku kazne, reše-
njem Tjumenskog oblasnog suda od 3. decembra 1945. pod optužbom za anti-
sovjetsko delovanje osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
Kaznu je izdržavao u Altajskom kraju. Iz logora je oslobođen 30. oktobra 1950.
godine.
Rehabilitovan 24. oktobra 1962. i 18. marta 1993. odlukama PVS RSFSR
i POO.
VraTjO se u Jugoslaviju 1957. i živeo u selu Vrata u Gorskom Kotaru.
305
REPRESIRANI SRBI, HRVATI, CRNOGORCI
I MAKEDONCI ROĐENI U RUSIJI, ČEHOSLOVAČKOJ,
NEMAČKOJ, TURSKOJ I POLJSKOJ
ATANASIJEVIČ JEVGENIJ – АТАНАСЕВИЧ ЕВГЕНИЙ

ИВАНОВИЧ
Rođen 1901, Odesa, Srbin, član VKP (b). Do hapšenja živeo je u rodnom
gradu i radio u Odeskom odeljenju službe transporta kao predsednik sindikata.
Rehabilitovan 7. septembra 1956. odlukom VT OVO.
BABIČ IVAN – БАБИЧ ИВАН ЮРЬЕВИЧ

Rođen 1888, selo Lozovaja Pavlovka – Artemski rejon Dnjepropetrovske
oblasti, Srbin, visoko obrazovanje. U vreme hapšenja živeo je u Moskvi i radio
u fabrici „Baranov“ kao šef pogona.
Rešenjem Komisije NKVD i Tužilaštva SSSR od 27. februara 1938. pod
Butovo“.
Rehabilitovan 21. novembra 1957. godine.
BOPP ROZINA – БОПП РОЗИНА ВЕКОСЛАВОВНА

Rođena 1884, Odesa, Hrvatica, domaćica. Do hapšenja živela je u Odesi.
Uhapšena 27. decembra 1935. godine.
trarevolucionarno delovanje osuđena na 10 godina zatočenja u popravno-
radnom logoru.
Ponovo uhapšena 28. oktobra 1949. u gradu Orsk u Čkalovskoj oblasti i
rešenjem OS pri MGB SSSR od 8. aprila 1950. prognana na prinudni boravak u
Kustanajsku oblast u Kazahstanu.
Rehabilitovana 18. septembra 1956. odlukom VT OVO.
BUČENKOV SERGEJ – БУЧЕНКОВ СЕРГЕЙ ГЕРАСИМОВИЧ

Rođen 1899, Moskva...
BURT MIHAIL – БУРТ МИХАИЛ МИХАЙЛОВИЧ

Rođen 1878. u selu Tuzli u Odeskoj oblasti, Srbin. U vreme hapšenja ži-
veo je u gradu Izmail i radio u svojoj radnji.
trarevolucionarno delovanje osuđen na pet godina zatočenja u popravno-radnom
logoru.
BUŠTEC VASILJ – БУШТЕЦ ВАСИЛЬ ВАСИЛЬОВИЧ

Rođen 1892, selo Vordnik – grad Ereg, Srbin, niže obrazovanje, radnik.
U Rusiju je došao 1915. kao ratni zarobljenik. Godine 1917. dospeo je u grad
Artemovsk, radio u rudniku „Karl Marks“, ovde ostao i uskoro zasnovao poro-
dicu (žena i troje dece).
Rešenjem trojke UNKVD za Donecku oblast od 4. decembra 1937. pod
optužbom za kontrarevolucionarnu agitaciju osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 5. aprila 1962. odlukom PSOS.
CRNOGORČEVIĆ NIKOLA – ЧЕРНОГОРЧЕВИЧ НИКОЛАЙ

ДРАГОМИРОВИЧ
Rođen 1889, Konstantinopolj, sada Istanbul (Turska), Crnogorac. Nije
poznato kada je i kako došao u SSSR. U vreme hapšenja živeo je u Odesi i radio
kao knjigovođa u srednjoj školi br. 11.
optužbom za kontrarevolucionarno delovanje, osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 20. novembra 1989. odlukom POO.
ČEBOTAREVA AKULINA – ЧЕБОТАРЕВА АКУЛИНА

ИГНАТЬЕВНА
Rođena 1922, mesto Troick u Čeljabinskoj oblasti, Srpkinja.
Uhapšena 20. decembra 1940. u toku izdržavanja kazne u Usollagu.
Osuđena 23. avgusta 1941. pod optužbom za kontrarevolucionarnu sabo-
tažu na 10 godina lišenja slobode.
Ponovo uhapšena 4. oktobra 1946. u logoru i 7. februara 1947. pod optu-
žbom za kontrarevolucionarnu sabotažu osuđena na 10 godina lišenja slobode.
DEMETROVIČ VIKTOR – ДЕМЕТРОВИЧ ВИКТОР

МИЛАНОВИЧ
Rođen 1876, Martinja (Čehoslovačka), Srbin, visoko obrazovanje, član
RKP(b) od 1919. godine. U vreme hapšenja živeo je u Moskvi i radio kao knji-
govođa u Upravi zgrada Sverdlovske rejonske stambene uprave.
Rešenjem Komisije NKVD i Tužilaštva SSSR od 2. juna 1938. pod optu-
žbom da je član kontrarevolucionarne mađarske nacionalističke organizacije
308
Butovo“.
Rehabilitovan 12. septembra 1989. godine.
DERKOVIČ ILARION – ДЕРКОВИЧ ИЛЛАРИОН

БЕНЕДИКТОВИЧ
Rođen 20. oktobra 1882, Kursk, Srbin, iz radničke porodice, niže obrazo-
vanje. U vreme hapšenja živeo je u Vladivostoku na stanici Sedanka i radio kao
blagajnik u Dečjem domu.
Uhapšen 17. jula 1938. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju.
Pod istragom u zatvoru je proveo 12 meseci i 15 dana – rešenjem suda za
Primorski kraj od 31 jula 1939. je oslobođen.
Rehabilitovan 23. januara 1940. rešenjem plenuma VS SSSR.
DRAGIČEVIČ-NIKŠIČ GRIGORIJE – ДРАГИЧЕВИЧ-НИКШIЧ

ГРИГОРIЙ ВАСИЛЬОВИЧ
Rođen 1. februara 1887, Odesa, Srbin, visoko obrazovanje – pravnik. U
vreme hapšenja živeo je u mestu Makejevka u Doneckoj oblasti i radio kao
pravni savetnik na gradilištu.
Rešenjem trojke UNKVD za Donecku oblast od 20. novembra 1937. pod
optužbom za kontrarevolucionarnu agitaciju osuđen na streljanje uz konfisko-
vanje imovine.
Rehabilitovan odlukom Tužilaštva za Donecku oblast na osnovu Ukaza
Vrhovnog Sovjeta SSSR od 16. januara 1989. godine.
DRAŠKOVIĆ VLADIMIR – ДРАШКОВИЧ ВЛАДИМИР

ИВАНОВИЧ
Rođen 1888, selo Viktorovka u Odeskoj oblasti, Crnogorac. U vreme
hapšenja rado je u Transportcentru u Moskvi kao agronom – instruktor.
Uhapšen i odlukom Kolegijuma OGPU od 11. februara 1933. osuđen na
10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao na Solovet-
skim ostrvima.
Novim rešenjem OS UNKVD za Lenjingradsku oblast od 10. februara
1938. osuđen na streljanje.
DUJAM MIHAIL – ДУЯМ МИХАИЛ ФЕДОРОВИЧ

Rođen 1902. u Kišinjevskom srezu, Hrvat, mehaničar. U vreme hapšenja
živeo je u Barnaulu u Altajskom kraju i radio kao mehaničar.
309
Rešenjem trojke pri PP OGPU za Zapadno-Sibirski kraj od 1. marta 1931.
pod optužbom da je član kontrarevolucionarne grupe osuđen na 10 godina liše-
nja slobode.
Rehabilitovan 28. juna 1961. odlukom PSAK.
DŽURASOVIČ NIKOLAJ – ДЖУРАСОВИЧ НИКОЛАЙ

ИОСИФОВИЧ
Rođen 1875, Berdjansk u Zaporoškoj oblasti, Crnogorac. U vreme hapše-
nja živeo je u Odesi i radio kao kapetan na motornom brodu „Penaj“ Crnomor-
skog parobrodarstva.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Odesku oblast od 29. decembra 1937.
GAJI PETAR – ГАЙИ ПЕТР ЯКОВЛЕВИЧ

Rođen 1914. u selu Molčanovskoje u Zapadnoj oblasti, Srbin, niže obra-
zovanje, bez određenog mesta boravka i zanimanja.
Uhapšen 8. maja 1934. i osuđen na pet godina zatočenja u popravno-
radnom logoru.
Rehabilitovan 13. decembra 1991. godine.
GRIGOROSUDLO NIKOLAJ – ГРИГОРОСУДЛО НИКОЛАЙ

ДМИТРИЕВИЧ
Rođen 1908, Voronjež, Crnogorac. Do hapšenja živeo je u rodnom gradu.
Rešenjem trojke UNKVD za DS od 5. septembra 1937. pod optužbom za
kontrarevolucionarno trockističko delovanje osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 12. aprila 1956. godine.
HOŠČ GUTMAN – ХОЩ ГУТМАН МАШКОВИЧ

Rođen 1901, selo Otvodsk u Varšavskoj guberniji, Srbin, iz radničke po-
rodice, srednje obrazovanje, član RKP(b) od 1924. godine. U vreme hapšenja
živeo je u Moskvi i radio kao rukovodilac jednog kožarsko-obućarskog tehni-
kuma.
Rešenjem Komisije NKVD i Tužilaštva SSSR od 22. decembra 1937.
pod optužbom za ilegalni prelazak granice Sovjetske Rusije iz Poljske 1920.
godine i kontrarevolucionarnu agitaciju i propagandu osuđen na streljanje.
Rehabilitovan 30. septembra 1957. godine.
310
HRISTIANOVIČ GRIGORIJ – ХРИСТИАНОВИЧ ГРИГОРИЙ
ВИКТОРОВИЧ
Rođen 1907, Vladikavkaz, Srbin, niže obrazovanje. U vreme hapšenja ži-
veo je u Lenjingradu i radio kao mehaničar.
Pod istragom u zatvoru proveo je 8 meseci i 8 dana – oslobođen sredinom
aprila 1939. zbog nedostatka dokaza.
JEVSTIGNJEJEV ALEKSEJ – ЕВСТИГНЕЕВ АЛЕКСЕЙ

ФЕДОТОВИЧ
Rođen 14. marta 1902, selo Podolišče u Kalinjinskoj oblasti, Srbin, iz se-
ljačke porodice, niže obrazovanje. Godine 1931. bio je raskulačen i prognan na
Ural. U vreme hapšenja živeo je u selu Borovskoje u Sverdlovskoj oblasti i
radio u kombinatu kao mašinist. Uhapšen 8. januara 1938. godine.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Sverdlovsku oblast od 31. oktobra 1938.
pod optužbom da je sarađivao sa nemačkom obaveštajnom službom osuđen na
pet godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavao u Sevvos-
tlagu NKVD u Magadanskoj oblasti.
Rehabilitovan 23. aprila 1959. odlukom VT UVO.
JORDANOV OLEG – ИОРДАНОВ ОЛЕГ СТЕФАНОВИЧ

Rođen 3. jula 1903, aul Daračičag u Jermeniji, Srbin, član RKP(b) od
1920. godine. Posle završene gimnazije radio je u partijskom aparatu i obrazov-
nim ustanovama, u kojima se tridesetih godina nalazio na rukovodećim funkci-
jama. Početkom oktobra 1936. isključen je iz partije. U vreme hapšenja bio je
direktor Gorkovskog aviotehnikuma „P.I. Baranova“.
Uhapšen 5. novembra 1936. u Gorkom.
Rešenjem trojke UNKVD za Gorkovsku oblast od 13. decembra 1937.
pod optužbom za antisovjetsku agitaciju i propagandu i organizovano delovanje
Rehabilitovan 27. septembra 1956. odlukom PGOS.
KAMENOROVIČ BORIS – КАМЕНОРОВИЧ БОРИС УРОШЕВИЧ

Rođen 3. oktobra 1903, mesto Dark-Veti u Kutaijskoj oblasti Kavkaza
(Južno-Osetijska autonomna oblast), Srbin, iz službeničke porodice, visoko
obrazovanje – lekar. U vreme hapšenja živeo je u Tomsku i radio u Gradskoj
bolnici kao hirurg.
Rešenjem trojke UNKVD za Novosibirsku oblast od 27. decembra 1937.
pod optužbom za aktivno učešće u kadetsko-monarhističkoj pobunjeničkoj
organizaciji „Savez za spas Rusije“ osuđen na streljanje.
Streljan 9. januara 1938. u Tomsku.
Rehabilitovan 10. maja 1956. odlukom TOS.
311
KARA-KARA KONSTANTIN – КАРА-КАРА КОНСТАНТИН
АППОЛОНОВИЧ
Rođen 1889, Odesa, Crnogorac, vojni službenik. Do hapšenja živeo je u
Habarovsku i radio kao načelnik odeljenja za ratne pripreme Uprave NKVD za
Dalekoistočni kraj.
Uhapšen 13. maja 1938. godine pod optužbom za kontrarevolucionarno
delovanje.
Pod istragom u zatvoru proveo je četiri i po meseca – rešenjem Specijal-
nog odelenja NKVD za Dalekoistočni front od 3. oktobra 1940. oslobođen.
KARAKUNOVIČ-LUKINA DRAGA – КАРАКУНОВИЧ ДРАГА

ВАСИЛЬЕВНА
Rođena 1896, Rigа, Crnogorka, visoko obrazovanje. U vreme hapšenja
živela je u Tomsku i bila predavač na Državnom učilištu.
Uhapšena 1. juna 1950. godine.
Osuđena 29. septembra 1950. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju na
Rehabilitovana 12. septembra 1957. godine.
KATENSKAJA ANA – КАТЕНСКАЯ АННА КОНСТАТИНОВНА

Rođena 1918, Dnjepropetrovsk, Srpkinja, muzički rukovodilac u dečjim
domovima.
Rešenjem Vrhovnog suda SO ASSR od 22. novembra 1951. osuđena na
KOLOVIČ, braća
KOLOVIČ MIHAIL – КОЛОВИЧ МИХАИЛ ИОСИФОВИЧ
Rođen 1888, Odesa, Srbin, nezaposlen.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Odesku oblast od 6. maja 1938. pod
Rehabilitovan 30. decembra 1956. odlukom VT OVO.
KOLOVIČ VLADIMIR – КОЛОВИЧ ВЛАДИМИР ИОСИФОВИЧ

Rođen 1882, Odesa, Srbin. Do hapšenja živeo je u Odesi i radio na poli-
klinici Crvenog krsta kao radnik.
Rešenjem OS pri UNKVD za Odesku oblast od 29. oktobra 1939. pod
optužbom za kontrarevolucionarno delovanje osuđen na pet godina zatočenja u
KVIRKELIJA GALINA – КВИРКЕЛИЯ ГАЛИНА ВАЛЕРИАНОВНА

Rođena 1898. u gradu Jekaterinodar, Crnogorka. U vreme hapšenja živela
u Tbilisiju u Gruziji.
312
Rešenjem OSO pri NKVD od 1. januara 1938. pod optužbom kao ČSIR
osuđena na 8 godina zatočenja u popravno-radnom logoru. Kaznu je izdržavala
u Karlagu u Kazahstanu.
Oslobođena 21. oktobra 1945. godine.
MADESFENOV LEONID – МАДЕСФЕНОВ ЛЕОНИД

БОРИСОВИЧ
Rođen 17. juna 1899, Feodosija na Krimu, Srbin, iz radničke porodice,
niže obrazovanje – čistač obuće. U vreme hapšenja živeo je u Pjatigorsku u
Stavropoljskom kraju i radio u radnoj zadruzi „Ujedinjeni rad“.
Rešenjem Oblasnog suda u Krasnodarsku od 19. februara 1941. pod
optužbom za sprovođenje antisovjetske agitacije osuđen na 7 godina lišenja
slobode.
Rehabilitovan 19. januara 1993. odlukom GPRF.
MIHAJ ALEKSEJ – МИХАЙ АЛЕКСЕЙ АФОНАСЬЕВИЧ

Rođen 1918, Mitišči – Moskovska oblast, srpski Ciganin.
U vreme hapšenja živeo je u gradu Nadeždinsk u Sverdlovskoj oblasti i
radio kao kalajdžija.
Osuđen 14. marta na streljanje i 20. marta 1938. streljan.
NAZAROV LEONID – НАЗАРОВ ЛЕОНИД ЛЕОНИДОВИЧ

Rođen 1915. u gradu Mitava u Kurlandskoj guberniji (Litvanija), Hrvat,
student Medicinskog fakulteta u Lenjingradu.
1938. pod optužbom za antisovjetsku agitaciju osuđen na streljanje.
NEGOICKIJ NIKOLAJ – НЕГОИЦКЙ НИКОЛАЙ ИВАНОВИЧ

Rođen 1890, Odesa, Srbin, iz službeničke porodice, visoko obrazovanje.
U vreme hapšenja živeo je u gradu Dimitrov u Moskovskoj oblasti i radio kao
načelnik Energobiroa Rejonskog komiteta za veze.
Osuđen 1936. na četiri godine zatočenja u popravno-radnom logoru.
Kaznu je izdržavao u Dmitrovskom logoru.
Ponovo uhapšen 16. januara 1938. u toku izdržavanja kazne u logoru.
Rešenjem trojke pri UNKVD SSSR za Moskovsku oblast od 26. januara
1938. pod optužbom za sistematsku kontrarevolucionarnu agitaciju osuđen na
streljanje.
Streljan 31. januara 1938. i sahranjen na bivšem poligonu NKVD „Objekt
Butovo“.
Rehabilitovan 20. januara 1990. godine.
313
NIKOLIČ IVAN – НИКОЛИЧ ИВАН НИКОЛАЕВИЧ
Rođen 1865, Krasnodar, Srbin, visoko obrazovanje – pravnik. Živeo je u
Krasnodaru, gde je nekoliko godina bio predsednik Okružnog suda. Kasnije je,
kao pravni savetnik, službovao u Belorusiji, Harkovu, Bakuu, Sibiru i dr. U
vreme hapšenja radio je kao pravni savetnik na izgradnji Alhančurtskog sistema
za navodnjavanje.
Umro 25. oktobra 1937. u zatvoru NKVD SO ASSR od infarkta (po jed-
nim podacima).
Rešenjem NKVD za Severo-Osetijsku ASSR od 2. novembra 1937. pod
optužbom za kontrarevolucionarno delovanje osuđen na 10 godina zatočenja u
popravno-radnom logoru (po drugim podacima).
Rehabilitovan 6. oktobra 1956. odlukom VT SKVO.
NOTARA JEVGENIJA – НОТАРА ЕВГЕНИЯ СПИРИДОНОВНА

Rođena 1896, Kišinjev, Srpkinja. Do hapšenja živela je u Ukrajini u gra-
du Bolgrad i radila kao predavač u školi gluvonemih.
Uhapšena 24. novembra 1950. godine.
Rešenjem Izmailskog oblasnog suda od 29. januara 1951. pod optužbom
za antisovjetsku agitaciju osuđena na 10 godina zatočenja u popravno-radnom
logoru.
Rehabilitovana 16. decembra 1998. odlukom POO.
PETROV SAVELIJ – ПЕТРОВ САВЕЛИЙ МИХАЙЛОВИЧ

Rođen 1909, Kazanj, srpski Ciganin. U vreme hapšenja živeo je u gradu
Nadeždinsk u Sverdlovskoj oblasti i bio bez određenog zanimanja.
Osuđen 19. oktobra 1938. na 8 godina zatočenja u popravno-radnom lo-
goru.
PIČETA VLADIMIR – ПИЧЕТА ВЛАДИМИР ИВАНОВИЧ

Rođen 1878, Poltava u Ukrajini, Srbin, visoko obrazovanje – istoričar i
akademik Akademije nauka SSSR od 1946. godine. Živeo je u Minsku u Belo-
rusiji od 1928. a zatim u Moskvi.
Rešenjem Kolegijuma OGPU od 8. avgusta 1931. pod optužbom za anti-
sovjetsku agitaciju osuđen na pet godina progonstva u grad Vjatku u Kirovskoj
oblasti. Novim rešenjem 1935. bio je oslobođen.
PUTNIK VLADIMIR – ПУТНИК ВЛАДИМИР ДРАГОМИРОВИЧ

Rođen 1895, Odesa, Srbin. Do hapšenja živeo je u rodnom gradu i radio u
zavodu „Petrovski“ kao radnik.
314
za kontrarevolucionarno delovanje osuđen na tri godine progonstva u Severni
kraj.
Rehabilitovan 20. novembra 1989. odlukom POO.
ROTMISTER PAVLE – РОТМИСТЕР ПАВЕЛ

Rođen 1896, Prag (Čehoslovačka), Hrvat. Nije poznato odakle je, kada i
kako došao u SSSR. U vreme hapšenja živeo je u Krasnojarsku.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Krasnojarski kraj od 13. jula (juna)
1938. osuđen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru.
SANDUL VASILIJE – САНДУЛ ВАСИЛИЙ СТЕПАНОВИЧ

Rođen 1916. u selu Vajtali u Odeskoj oblasti, Srbin. U vreme hapšenja
živeo je u Sverdlovsku i radio u Uralmašzavodu u kovačko-presovskom cehu.
Osuđen 19. avgusta 1941. na 8 godina zatočenja u popravno-radnom
logoru.
SMILJANOVIČ GEORGIJ – СМИЛЯНОВИЧ ГЕОРГИЙ

НИКОЛАЕВИЧ
Rođen 1918. u gradu Izmail u Odeskoj oblasti, Makedonac. Do hapšenja
živeo je u Rumuniji u gradu Tulča i radio u kooperativi kao radnik.
Rešenjem Vojnog tribunala vojne jedinice 06614 od 24. decembra 1949.
pod optužbom za kontrarevolucionarno delovanje osuđen na 25 godina zatoče-
nja u popravno-radnom logoru.
Rehabilitovan 27. juna 1999. odlukom POO.
ŠULJKEVIĆ JULIJ – ШУЛЬКЕВИЧ ЮЛИЙ Я. (?)

Rođen 1876, Kijev, Srbin, iz službeničke porodice. U vreme hapšenja ra-
dio je „Ukrtorfotrestu“ kao knjigovođa.
Osuđen 16. novembra 1937. pod optužbom za antisovjetsko delovanje na
streljanje.
TANASKEVIČ TAMARA –
VOJNOVIČ VLADIMIR – ВОЙНОВИЧ ВЛАДИМИР

ЛЮБОМИРОВИЧ
Rođen 1882, Kerč na Krimu, Srbin. U vreme hapšenja živeo je u Odesi i
radio kao mornar na brodu „Čičerin“.
315
Rešenjem Kolegijuma GPU USSR od 22. avgusta 1927. pod otužbom za
kontrarevolucionarno delovanje osuđen na pet godina zatočenja u popravno-
radnom logoru.
VUIČ BORIS – ВУИЧ БОРИС АЛЕКСЕЕВИЧ

Rođen 1888. u Proskurovu, Srbin. Do hapšenja živeo je u Odesi i radio na
Glavnoj železničkoj stanici kao radnik.
Rešenjem trojke pri UNKVD za Odesku oblast od 7. aprila 1938. pod
VUIČ VITALIJ – ВУИЧ ВИТАЛИЙ AЛЕКСАНДРОВИЧ

Rođen 1880, Vorošilovgrad (Lugansk), Srbin, iz službeničke porodice,
visoko obrazovanje – pravnik. U vreme hapšenja živeo je u Lugansku i radio
kao pravni savetnik u mesnoj komunalnoj upravi.
Uhapšen 25. februara 1943. pod optužbom za saradnju sa nemačkim oku-
pacionim vlastima.
Umro 23. marta 1943. na putu za Saratovsku tamnicu na isleđenje od
posledica infarkta.
Rehabilitovan 21. juna 1994. odlukom Tužioca za Lugansku oblast.
ZENEK (BAČIČ) JOSIF – ЗЕНЕК (БАЧИЧ) ИОСИФ ЯКОВЛЕВИЧ

Rođen 1894, Lavov, Poljak (po izjavi njegove kćeri – Hrvat), visoko
obrazovanje – završio Vojnu akademiju „Frunze“, pukovnik Crvene armije,
član RKP(b) od 1919. godine. Živeo je u Lenjingradu, a u vreme hapšenja bio
načelnik Lenjingradskog tenkovskog učilišta.
Rešenjem Komisije NKVD i Tužilaštva SSSR od 15. novembra 1937.
pod optužbom da je bio pripadnik „Poljske vojne organizacije“ osuđen na stre-
ljanje.
Streljan 21. novembra 1937. i sahranjen na bivšem poligonu NKVD
Rehabilitovan 28. novembra 1956. godine.
ŽIVKOVIČ ALEKSANDAR – ЖИВКОВИЧ АЛЕКСАНДР

ПЕТРОВИЧ
Rođen 1861, Odesa, Srbin, nezaposlen. U vreme hapšenja živeo je u rod-
nom gradu.
Rešenjem OS pri Kolegijumu GPU USSR od 12. marta 1930. pod optu-
žbom za kontrarevolucionarnu agitaciju osuđen na tri godine progonstva.
Rehabilitovan 26. oktobra 1995. odlukom POO.
316
PRILOZI
POD ISTRAGOM I OSUĐENI OD 1927. DO 1953. GODINE
1927. godina
1. ABRAMOVIĆ Kr., 3 god. zabrane boravka u većim gradovima
2. AMRUŽ E., 3 god. zabrane boravka u većim gradovima
3. AVLIĆ M., 10 god. PRL
4. VUJOVIĆ V., 3 god. progonstva
1928. godina
1. SAVIĆ N., streljan
1929. godina
1. MAKSIMOVIĆ K., 3 god. lišenja slobode
2. MARKOVIĆ D., umro u toku istrage
3. MARTELANC Vl., 6 m. zatvora i progonstvo
4. MENCER P., osuđen
5. MIHALJEVIĆ K., istraga i proterivanje
6. POTKONEK P., 10 god. PRL
7. RADOVIĆ M., streljan ili umro
1930. godina
1. BREZOVIĆ M., streljan
2. CILIGA A., 3 god. lišenja slobode
3. DEDIĆ M., 3 god. lišenja slobode
4. DIAMANT K., istraga 2 godine
5. DRAGIĆ St., 3 god. lišenja slobode
6. FIATOVIĆ B., istraga
7. GAVRILOVIĆ M., streljan
8. HEBERLING St., 3 god. progonstva
9. JAKUBOVIĆ M., istraga 16 m.
10. KLOPČIČ Fr., istraga
11. KOVAČEVIĆ M., istraga 4 m.
12. KRIVEC St., istraga 4 m.
13. MILOŠEVIĆ M., istraga 4 m.
14. PEŠUT V., istraga 8 m.
15. POP-IVANOV St., streljan
16. RADULOVIĆ Ž., 3 god. dobrovoljnog progonstva
17. SEMIZ D., 10 god. lišenja slobode
18. ŠIMANOVIĆ I., 3 god. PRL
19. VALDGONI R., 3 god. PRL
1931. godina
1. BELONČEK J., streljan
2. DERDE V., 10 god. PRL
3. ERDELJI A., istraga
4. IVANOVIĆ A. Kacuno, 5 god. PRL
5. KAZANEGRE S., 10 god. lišenja slobode
6. MARIČIĆ A., 3 god. PRL
7. MATIJEVIĆ J., 5 god. PRL
8. MIRKOVIĆ D., istraga
9. PENDŽERKOV B., 3 god. progonstva
10. PETLOVIĆ D., istraga
11. SEMIĆ D., 5 god. PRL
1932. godina
1. DODIK I., 3 god. PRL
2. JOVANOVIĆ Al. (oficir), streljan
3. STOJANOVIĆ V., streljan
4. STRAUS J., 3 god. PRL
5. ŠEREMET A., 3 god. progonstva
6. ŠLEZINGER O., 10 god. PRL
7. ŠPRAJCER Vl., 3 god. lišenja slobode
8. TONČ A., 3 god. progonstva
1933. godina
1. BOGDANOV I., 5 god. PRL
2. CILIGA A., 2 god. tamnice
3. DEDIĆ M., 2 god. tamnice
4. DRAGIĆ St., 2 god. progonstva
5. HEBERLING St., 2 god. tamnice
6. MENCER P, istraga
7. MIHAJLOVIĆ A., 10 god. PRL
8. PIROGIĆ A., osuđen (visina kazne nepoznata)
9. RUŽIĆ M., 2 god. prinudnog rada
10. ZAREZANKOV H., 3 god. progonstva
11. ZASKALNIJ S., 1 god. tamnice i 2 god. progonstva
1934. godina
1. DODIK I., 3 god. PRL
2. DRAGIĆ St., 3 god. PRL – izvršio samoubistvo
3. DULAR F., 3 god. lišenja slobode
4. HRELJANOVIĆ H., 5 god. PRL
5. HRELJANOVIĆ I., 5 god. PRL, umro u logoru
6. KRIČ P., 3 god. PRL
318
7. MIHAJ J., 5 god. PRL
8. MIHAJ T., 5 god. PRL
9. MILIĆ G., 3 god. progonstva
10. RAJH A., osuđen (visina kazne nepoznata)
1935. godina
1. AVENARIJUS S., zabrana boravka u 15 naseljenih punktova i progonstvo
2. BERNETIČ R., 3 god. progonstva u Kazahstan
3. CILIGA dr A., produženje progonstva za 3 god. i proterivanje
4. DEDIĆ M., 3 god. progonstva
5. DODIK I., na još 3 god. PRL
6. FILIPOVIĆ M., 2 god. zatvora
7. JANKOVIĆ Vl., 5 god. PRL
8. JOVANOVIĆ Gr., 5 god. PRL
9. JURIČIĆ A., 3 god. progonstva
10. KAŠICEV N., 2 god. lišenja slobode
11. KOŠIČ L., 1 ½ god. prinudnog rada
12. KOVALINI R., 3 god. progonstva
13. LA ORDINAKO LE RISTAKO M., 3 god. PRL
14. LOVAŠ A., 6 god. PRL
15. LJUBOJA S., istraga 9 meseci
16. NEIMAROVIĆ S., prinudno lečenje
17. PERIĆ D., progonstvo i prinudni boravak
18. PETKOVIĆ M., 3 god. PRL
19. RADULOVIĆ Ž., 3 god. PRL
20. SLAVKOV P., 5 god. PRL
21. ŠOBOLJ B., 5 god. PRL
22. VUJOVIĆ V., 5 god. PRL
23. ZAREZANKOV H., 3 god. progonstva
24. ŽIGIĆ V., 2 god. zatvora
1936. godina
1. BARTOVSKI J., 5 god. PRL
2. BUNDI E., 6 god. lišenja slobode
3. DIVJAK R., 5 god. PRL
4. GARAŠANIN R., 1 god. prinud. rada
5. GELENČER M., 1 god. prinud. rada
6. HEBERLING St., 7 god. PRL
7. IVANOVIĆ A. (Streklov), 5 god. PRL
8. KARUŽA N., 5 god. PRL
9. KOGOJ (Koboj) Fr., 5 god. lišenja slobode
10. LEBAN I., 3 god. PRL
11. MARJANOV-MILATKOV A., 3 god. PRL
12. MAŠTRUKO J., istraga 2 meseca
319
13. MESIĆ M., 5 god. PRL
14. PINTER-URŠIĆ J., 3 god. PRL
15. VUJOVIĆ V., streljan
16. ŽELJKO N., 3 god. progonstva, a zatim 5 god. PRL
17. ŽUŽIĆ J., 3 god. lišenja slobode
1937. godina
1. BAČINSKI R., 10 god. PRL
2. BARABAŠ G., 2 god. zatočenja, a zatim streljan
3. BARANOVSKI J., 10 god. PRL
4. BERNETIČ R., streljan
5. BOGAJEVIĆ M., 10 god. PRL
6. BURKALEC J., 10 god. PRL
7. CVEJIĆ S., 10 god. PRL
8. CVETKOVIĆ A., 10 god. PRL
9. ČIKOVIĆ P., 5 god. PRL
10. ČIŽINSKI J., streljan
11. DEDIĆ M., streljan
12. DIAMANT G., 5 god. PRL
13. DIVJAK R., streljan
14. DOBANOVAČKI L., streljan
15. DŽANIĆ I., 10 god. PRL
16. ĐURIČIĆ I., streljan
17. FABRO A., streljana
18. FIATOVIĆ B., 10 god. PRL
19. GLAVARDANOV M., 3 god. lišenja slobode
20. GOLTES A., 10 god. PRL
21. GOMBOŠ J., 5 god. PRL
22. GORŠEK I., 5 god. PRL
23. GOSAR Fr., 6 god. PRL
24. GREBENC Fr., streljan
25. GRŽETIĆ I., streljan
26. HORVAT St., istraga
27. HRANILOVIĆ I., streljan
28. IVANOVIĆ T., streljan
29. IVEC S., istraga
30. JAKŠIĆ M., streljan
31. JAKUBOVIĆ M., 10 god. PRL
32. JANOVSKI J., 5 god. PRL
33. JERING A., streljan
34. KAVEDŽIJA St., istraga
35. KEČKEŠ I., streljan
36. KISINSKIJ St., streljan
37. KIŠ A., streljan
320
38. KIŠ P., streljan
39. KLING E., streljan
40. KLOPČIČ A., 8 god. PRL
41. KLOPČIČ Fr., 8 god. PRL
42. KOGO M., 10 god. PRL
43. KOGOJ Fr., streljan
44. KOSIBO P., streljan
45. KOŠIR C., streljan
46. KOTUR N., 5 god. PRL
47. KOVAČEVIĆ K., 10 god. PRL
48. KOVALINI R., istraga 2 meseca
49. KRAMER St., 10 god. PRL
50. KRIČ P., streljan
51. KRIVOKAPIĆ R., streljan
52. LAPAJNE P., streljan
53. LAVRIĆ I., 10 god. PRL
54. LELJAK Fr., streljan
55. LIBMAN J., streljan
56. LONČARIĆ K., streljan
57. LONGIN J., streljan
58. LJALIĆ M., streljan
59. LJUBOJA S., streljan
60. MARINKOVIĆ Ml., 5 god. PRL
61. MARKOVIĆ V., prinudno lečenje
62. MAŠTRUKO J., 10 god. PRL
63. MATIĆ J., streljan
64. MATKOVIĆ M., streljan
65. MIOČIONOVIĆ S., streljan
66. NAGLER Gr., istraga 28 meseci
67. NIKOLIĆ P., 10 god. PRL
68. OSTOVIĆ L., istraga oko 17 meseci
69. PERIĆ D., streljan
70. PETKOVIĆ M., streljan
71. PILLIH Fr., istraga 26 meseci
72. POPOVIĆ St., streljan
73. RADAKOVIĆ I., 4 god. PRL
74. RADIĆ A., streljan
75. RETTER (LANTAL) H., streljan
76. RIBIĆ St., streljan
77. RUŽIĆ M., 2 god. lišenja slobode
78. SABO Fr., streljan
79. SEMIĆ D., streljan
80. SIJERKOVIĆ I., streljan
81. SKAFICA J., 8 god. PRL
321
82. SOVRE B., streljan
83. SPODAREVIĆ G., 5 god. PRL
84. STEFANOVIĆ L., 10 god. PRL
85. ŠLAHTER V., 10 god. PRL
86. ŠPORIŠ V., 8 god. PRL
87. ŠTAJNER K., 10 god. PRL
88. ŠURKOV A., streljan
89. ŠVARC K., streljan
90. TANKO Fr., istraga 15 meseci
91. VASILJEVIĆ V., 10 god PRL
92. VINGER G., streljan
93. VUCETIĆ I., streljan
94. VUIĆ M., streljan
95. VUJOVIĆ Gr., streljan
96. WANKMÜLLER Fr., streljan
97. WEISS A., 8 god. PRL
98. ŽAKIĆ N., streljan
99. ŽIGIĆ V., streljan
100. ŽIVKOVIĆ Br., streljan
1938. godina
1. ABRAMOVIĆ Kr., 5 god. PRL
2. ADAMOV S., 8 god. PRL
3. ANĐELKOVIĆ I., streljan
4. ANĐELKOVIĆ N., streljan
5. ANĐELKOVIĆ Ž., streljan
6. ANGELEC V., streljan
7. ANGELOV D., streljan
8. ARALOV-IŠTVANEK St., streljan
9. ASIĆ H., 8 god. PRL
10. AŠEROVIĆ L., streljan
11. BABIĆ D., 8 god. PRL
12. BABIĆ Fr., 10 god. PRL
13. BABIĆ P., streljan
14. BAČIĆ M., streljan
15. BAGLAMA I., 8 god. PRL
16. BAIĆ St., streljan
17. BANKO St., streljan
18. BARL St., streljan
19. BEGIĆ M., istraga
20. BEKKER Fr., streljan
21. BELAN A., streljan
22. BELIĆ J., istraga
23. BEM O., streljan
322
24. BERNAT Št., streljana
25. BIKLOVIĆ A., streljan
26. BINDIŠ St., 5 god. PRL
27. BIRČ D., 10 god. PRL
28. BLAGOJEVIĆ M., streljan
29. BLAŠKEVIĆ V., istraga
30. BLAU E., 8 god. PRL
31. BLUMETIĆ P., streljan
32. BOGNER H., streljan
33. BONDALOVIĆ D., streljan
34. BORIĆ (Bregovec) A., 3 god. javnog nadzora
35. BOSNIĆ P., streljan
36. BOTIN N., streljan
37. BOŽENOVIĆ I., 10 god. PRL
38. BRANKEVIĆ I., streljan
39. BRČIĆ Š., streljan
40. BRIGER A., streljan
41. BRUNČIĆ L., 5 god. PRL
42. BUNDI E., 10 god. PRL
43. CAR A., streljan
44. CEROVIĆ P., istraga
45. CIZELJ I., streljan
46. COBAN F., streljan
47. COBAN T., 5 god. PRL
48. CVIJIĆ Đ., streljan
49. CVIJIĆ St., istraga
50. ČAJKO J., 8 god. PRL
51. ČELJUZOV Z., 10 god. PRL
52. ČEPELNIK Fr., 8 god. PRL
53. ČERNER A., streljan
54. ČIKOVIĆ P., streljan
55. ČONIĆ Ml., istraga – izvršio samoubistvo
56. ČOP E., istraga
57. ČUBAROV I., streljan
58. DEBELJAK B., 8 god. PRL
59. DEJČ-BAUER J., istraga
60. DELIĆ St., streljan
61. DE-MARKI Đ., streljan
62. DERDE V., streljan
63. DERVARIĆ A., 8 god. PRL
64. DEVI P., osuđen na streljanje, umro čekajući izvršenje kazne
65. DIARDINASKU Br., streljan
66. DIJANIĆ F., streljan
67. DIMIĆ A., 10 god. PRL
323
68. DIMIĆ J., streljan
69. DIMIĆ R., streljan
70. DOBOŠIĆ M., streljan
71. DOKIĆ L., streljan
72. DOMIJAN I., streljan
73. DOMJANIĆ V., streljan
74. DONELLI-RAFANELLI J., 10 god. PRL
75. DONESKI (DONSKI) A., streljan
76. DORIK F., 8 god. PRL
77. DRAGOVIĆ M., streljan
78. DUBOVSKI Fr., 8 god. PRL
79. DUBRAVČIĆ P., istraga
80. DULENČIĆ I., 3 god. PRL
81. DVORNI L., streljan
82. ĐUKANOVIĆ P., 5 god. progonstva
83. ĐURAN V., istraga
84. ERDELI A., streljan
85. ERJAVŠEK A., istraga
86. FAJMUT I., streljan
87. FILIPOVIĆ F., streljan
88. FIRTELJ L., 8 god. PRL
89. FLAJŠGAKKER O., streljan
90. FOMASOV P., streljan
91. FRIŠČIĆ J., istraga
92. FURLAN R., streljan
93. GACIĆ M., 10 god. PRL
94. GARAŠANIN R., istraga
95. GARTVEJN F., 10 god. PRL
96. GELENČER M., 10 god. PRL
97. GLUMAC P., streljan
98. GLUMAC V., streljan
99. GOMAN M., streljan
100. GOMAN Vl., streljan
101. GORGAC I., streljan
102. GORIĆ N., istraga
103. GORŠKO V., 8 god. PRL
104. GOŠPERLING Fr., streljan
105. GRBAC (Gorbac) R., 5 god. PRL
106. GRBIĆ I., istraga
107. GRDAŠ Bl., 8 god. PRL
108. GRUBIĆ-GAJDIK F., istraga
109. GRUBIŠIĆ A., 8 god. PRL
110. GUBAŠ P., streljan
111. GVOKA N., streljan
324
112. HAJDAROVIĆ M., streljan
113. HERCIGONJA R., streljan
114. HORVAT K., streljan
115. HORVATIN J., 8 god. PRL
116. HORVATIN K., streljan
117. HRELJANOVIĆ H., streljan
118. HROMIĆ P., streljan
119. ILIĆ Đ., streljan
120. IVANOVIĆ AL. (Streklov), 10 god. PRL
121. IVAŠEVIĆ D., streljan
122. IVIGES-BENEDEK M., istraga
123. IVKOVIĆ Fr., streljan
124. JAN L., streljan
125. JANDRIĆ D., streljan
126. JANIĆIJEVIĆ P., streljan
127. JANOVSKI J., streljan
128. JELIĆ M., streljan
129. JEVKOVIĆ I., streljan
130. JOSIPOVIĆ Sl., 10 god. PRL
131. JOVANOVIĆ An., streljan
132. JOVANOVIĆ Gr., 5 god. PRL
133. JUG A., 10 god. PRL
134. JURČIĆ T., 5 god. PRL
135. JUREŠKO Hr., istraga
136. JURIČEK Fr., streljan
137. JURIČIĆ A., streljan
138. JURIČIĆ Vl., 10 god. PRL
139. JUZIĆ M., istraga
140. KAC Ar., istraga
141. KAPEC J., streljan
142. KASNI Fr., streljan
143. KIČAN J., streljan
144. KIŠ St., streljan
145. KLEMENČIČ I., 8 god. PRL
146. KOKOTOVIĆ I., streljan
147. KONENKO N., istraga
148. KORIČIĆ St., streljan
149. KORNIĆ St., 10 god. PRL
150. KOSTILEVIĆ M., streljan
151. KOSTREŽ D., streljan
152. KOŠIČ L., 7 god. PRL
153. KOTUR N., streljan
154. KOVAČ V., streljan
155. KRAGIĆ M., streljan
325
156. KRAJGER J., streljan
157. KRAMER I., streljan
158. KRČALO D., streljan
159. KREMER N., 5 god. PRL
160. KRISTOF A., 8 god. PRL
161. KRIVEC St., 8 god. PRL
162. KUČAN J., streljan
163. KUŠ Bl., streljan
164. KUŠTERA B., 10 god. PRL
165. LANGE Fr., streljan
166. LAPPAN A., streljan
167. LEBAN I., streljan
168. LEŠMAN J., 10 god. PRL
169. LISAC Dr., streljan
170. LIVENT-LEVIT St., streljana
171. LOVAŠ Al., streljan
172. LUDAIĆ V., istraga
173. MAGDIĆ St., istraga
174. MAJNARIĆ A., streljan
175. MAKARI A., streljan
176. MAMČALOVIĆ M., 5 god. PRL
177. MANDELC J., streljan
178. MANUJLOV I., 10 god. PRL
179. MARINKOVIĆ N., streljan
180. MARINOVIĆ N., streljan
181. MARJANOV-MILATKOV Al., streljan
182. MARKEVIČ N., 10 god. PRL
183. MARKOVIĆ Al., streljan
184. MAROVIĆ P., streljan
185. MARTINOVIĆ I., 5 god. PRL
186. MATIĆ J., streljan
187. MATUZOVIĆ I., streljan
188. MAVRAK A., streljan
189. MENCER P., streljan
190. MESARIĆ Fr., streljan
191. MIHAJ Al., streljan
192. MIHAJ I., streljan
193. MIHAJ I. Jarko, streljan
194. MIHAJLEVIĆ St., streljan
195. MIHAJLOVIĆ (Sesak) Er., 5 god. PRL
196. MIHOLIČ Al., streljan
197. MIKELENIĆ Kr., 10 god. PRL
198. MILADINOVIĆ M., istraga
199. MILAJKOVIĆ M., istraga
326
200. MILANKOVIĆ N., 10 god. PRL
201. MILANOV N., streljan
202. MILAŠEVIĆ M., streljan
203. MILIĆ G., streljan
204. MILLA P., istraga
205. MITROŠEVIĆ Dr., istraga
206. MLAKER M., istraga
207. MLINARIČ B., streljan
208. MOŽINA Fr., 25 god. zatvorskog zatočenja
209. MRAVINOK I., 5 god. PRL
210. MUŠKARDIN F., streljan
211. NAJTHEFER H., streljan
212. NASTIĆ N., 10 god. PRL
213. NIKIČIĆ St., 8 god. PRL
214. NOVOSEL R., istraga
215. NURKEVIĆ S., istraga
216. ONGARO Antonio Dž., streljan
217. OROVČANEC N., streljan
218. PARIĆ I., streljan
219. PARTOŠ Z., istraga
220. PASKUL Vl., streljan
221. PAŠALIĆ Đ., streljan
222. PAŠIĆ I., streljan
223. PATOČ J., streljan
224. PAVLOVIĆ D., 10 god. PRL
225. PEJNOVIĆ-KOSTOMAROV P., istraga
226. PEKAS J., streljan
227. PENDŽERKOV B., streljan
228. PENDŽERKOV M., istraga
229. PERTOT E., 10 god. PRL
230. PETLOVIĆ D., 8 god. PRL
231. PETROVIĆ Fr., streljan
232. PETROVIĆ G., streljan
233. PETROVIĆ M., streljan
234. PETROVIĆ St., istraga
235. PETROVIĆ V., istraga
236. PETROVIĆ Vl., 10 god. PRL
237. PEZELJ J., streljan
238. PIROGIĆ Ab., 10 god. PRL
239. PLANKL Fr., 8 god. PRL
240. PLETIKOS A., streljan
241. PODKONEK P., streljan
242. POGRMIĆ (Pogromić) J., istraga
243. POLKOVIĆ J., streljan
327
244. POLJAK Fr., 5 god. PRL
245. POP IVANOV M., 5 god. PRL
246. POTOČKI I., streljan
247. PRIMOŽEC A., streljan
248. PRIIĆ (PRIJIĆ) G., streljan
249. PRODAN V., streljan
250. PROSENC A., streljan
251. RACKOV S., streljan
252. RADANOVIĆ (Rodonović) M., streljan
253. RADIĆ A., 3 god. PRL
254. RADONIĆ I., streljan
255. RADOVIĆ Sp., istraga
256. RADULOVIĆ Ž., streljan
257. RADUNOVIĆ J., streljan
258. RAJKOVIĆ M., 10 god. PRL
259. RAKITNIČAN I., istraga
260. RANCINGER R., streljan
261. RASPOPOVIĆ P., streljan
262. RAUMBERGER Fr., streljan
263. RENKO I., streljan
264. RISTO Vl., streljan
265. RISTOFOROV L., streljan
266. ROGONIĆ S., streljan
267. ROŠ K., istraga
268. ROŠER H., streljan
269. ROTH I., 8 god. PRL
270. ROŽENBERSKIJ P., streljan
271. RUDAKOVIĆ (Radaković) I., streljan
272. RUŽIĆ M., istraga
273. SAJC V., streljan
274. SALOPEK P., streljan
275. SAMARDŽIĆ G., streljan
276. SARDOR P., streljan
277. SAVA I., streljan
278. SAVIĆ V., 10 god. PRL
279. SAVINOV S., istraga
280. SILLER J., streljan
281. SINIDINOVIĆ Z., streljan
282. SITAR Fr., streljan
283. SKAFICA J., 8 god. PRL
284. SKAKO L., 8 god. PRL
285. SKLENAR A., 7 god. PRL
286. SORRE J., streljan
287. SPASIĆ Sv., istraga
328
288. SPODAREVIĆ G., streljan
289. SRDIĆ D., streljan
290. STALCER (Dernov) E., istraga
291. STEFANOVIĆ S., streljan
292. STERLA I., 8 god. PRL
293. STIKS V., istraga
294. STILINOVIĆ M., streljan
295. STOJANOVIĆ Kr., 10 god. PRL
296. STRAUS J., streljan
297. STUPOR A., streljan
298. SVIRČEVIĆ G., 8 god. PRL
299. ŠADL M., streljan
300. ŠAJINA J., 5 god. PRL
301. ŠAJTOŠ I., 10 god. PRL
302. ŠEKO O., istraga
303. ŠIKIĆ P., streljan
304. ŠPRAJCER Vl., streljan
305. ŠTAJN J., streljan
306. ŠUGAR Er., streljan
307. TELESMANIĆ N., 10 god. PRL
308. TODOROVIĆ M., streljan
309. TOMC E., streljan
310. TOTTOR M., streljan
311. TOVERNIĆ V., istraga
312. TRAJKOVIĆ D., streljan
313. TRBOJEVIĆ B., streljan
314. UDVARDI I., streljan
315. ULAGA R., streljan
316. ULLE I., 10 god. PRL
317. VAJS D., streljan
318. VAL J., 8 god. PRL
319. VALTER A., streljan
320. VATOVEC R., streljan
321. VERK M., streljan
322. VERTNIK L., streljan
323. VIDAS A., istraga
324. VIRANDT P., 5 god. PRL
325. VITEZOV M., 10 god. PRL
326. VRBAŠKO Lj., streljan
327. VUJAKLIJA Dž., streljan
328. VUJČIĆ (Vujičić) S., 8 god. PRL
329. VUKELIĆ Sl., istraga
330. VUKMANOVIĆ N., streljan
331. VUKOVIĆ Dž., 5 god. PRL
329
332. VUKOVIĆ S., streljan
333. WEINBERGER M., streljan
334. ZANOSA I., streljan
335. ZAREZANKOV Hr., streljan
336. ZASKALNIJ S., 8 god. PRL
337. ZIMONJA St., 10 god. PRL
338. ZUPANČIČ Dž., streljan
339. ŽAKULA I., istraga
340. ŽARN J., 8 god. PRL
341. ŽIVKOVIĆ V., istraga
342. ŽIVOJNOV J., streljan
343. ŽUKOV Al., streljan
1939. godina
1. AMRUŽ E., streljan
2. ĆOPIĆ Vl., streljan
3. ERDELJAN Sl., 10 god. lišenja slobode
4. GESLER J., 5 god. PRL
5. HORVAJ V., streljan
6. HROMIN Š., 5 god. PRL
7. HROMIN T., 3 god. PRL
8. JELIČIĆ P., 5 god. PRL
9. JOSIĆ V., 5 god. lišenja slobode
10. JOVANOVIĆ J., streljan
11. KAŠICEV N., 5 god. PRL
12. KRALJ I., streljan
13. MALIŠIĆ J., streljan
14. MARKOVIĆ S., streljan
15. MILOŠEVIĆ M., streljan
16. MILJUŠ S., streljan
17. MILJUŠ Z., 8 god. PRL
18. MOKAČEVIĆ J., 8 god. PRL
19. NOVAKOVIĆ K., streljan
20. OREŠKI A., 4 god. PRL
21. OTICKIJ K., 3 god. lišenja slob.
22. PLEŠA P., 3 god. PRL
23. RAKEC F., 3 god. PRL
24. SEMIZ D., 5 god. PRL
25. SKLENAR A., 7 god. PRL
26. STARE A., 7 god. PRL
27. STOJKOV J., 5 god. PRL
28. ŠEREMET A., streljan
29. TROHA D., 3 god. PRL
30. VALDGONI R., streljan
330
31. VERNER P., 5 god. PRL
32. VLASAK V., 5 god. PRL
33. VRAČAR P., 5 god. PRL
34. VUJOVIĆ R., streljan
1940. godina
1. BEKKER I., 8 god. PRL
2. BERNAT K., istraga
3. BEŠLIĆ I., 5 god. PRL
4. ĆIRIĆ M., 3 god. lišenj. slob.
5. JOVIĆ I., istraga
6. KAZANEGRE S., 1 god. zatvora
7. KOLMAN St., 8 god. PRL
8. LERER St., 8 god. PRL
9. LJALIĆ A., prinudni boravak i progonstvo
10. MILETIĆ P., 8 god. PRL
11. ODIĆ T., 3 god. PRL
12. REGITNIK Fr., progon. 5 god.
14. TVARDOVSKI-HALUPA I., 5 god. PRL
15. UBAVKIN M., 5 god. PRL
16. UROVIĆ M., 5 god. PRL
17. VATOVEC A., 5 god. zabrane boravka u većim gradovima
18. VOGRIČ J., 5 god. PRL
19. VRAČAR M., 5 god. PRL
1941. godina
1. ARSENIČEV J., 7 god. PRL
2. BEŠLIN Ž., 10 god. PRL
3. DRLJAČIN P., 10 god. PRL
4. ERROR V., 10 god. PRL
5. FIRTELJ L., 8 god. PRL
6. GAUBAC J., 8 god. PRL
7. GELLER L., streljan
8. GRBAC A., progonstvo, a novim rešenjem streljan
9. KAMPA St., 8 god. PRL
10. KAZANEGRE S., 10 god. PRL
11. KOBLER A., 10 god. PRL
12. KOVALINI R., 10 god. PRL
13. LJALIĆ Vl., prinudni boravak u mestu Nošul-Baza (Komi ASSR)
14. MOŽINA F., streljan
15. MURN Fr., istraga
16. RAJH Al., 3 god. PRL
17. SMELJANOVIĆ N., 5 god. PRL
18. TVARDOVSKI-HALUPA I., 10 god. lišenja slobode
331
1942. godina
1. ATAMANOV St., 10 god. PRL
2. BABIĆ L., prognan kao lice bez državljanstva
3. BEER I., 5 god. PRL
4. BLUM J., radna armija
5. CVEJIĆ J., 10 god. PRL
6. ČUČAK J., 5 god. PRL
7. DULENČIĆ I., 10 god. PRL
8. GAUBAC G., streljan
9. GILJAROV J., 7 god. PRL
10. GOMBOŠ G., progonstvo
11. HEĐI I., 10 god. PRL
12. KIRBUS Fr., 10 god. PRL
13. KLOC M., streljan
14. KOSMAČ J., streljan
15. KUVAČIĆ A., 5 god. progon.
16. MESIĆ Dr., 7 god. PRL
17. MOLNAR P., 5 god. PRL
18. NIKOLAJEVIĆ A., 10 god. PRL
19. PLEŠA P., prinudni boravak
20. RAGULJA M., 8 god. lišenj. slob.
21. REGITNIK Fr., istraga
23. VUKOVIĆ Dž., 7 god. lišenja slobode
24. TROHA Dr., mobilizacija u radnu vojsku
1943. godina
1. BABIĆ L., prinudno preseljenje u Karagandisku oblast
2. BARANOVSKIJ J., 8 god. PRL
3. BORIĆ A., 10 god. PRL
4. JANKOVIĆ F., 10 god. PRL
5. LUDAIĆ N., 5 god. PRL
6. LOČNIŠKAR J., pod istragom
7. ŠTAJNER K., 10 god. PRL
1944. godina
1. BARANOVSKIJ J., ponovo osuđen
2. DRAGAJEVIĆ N., istraga
3. KOŠIČ L., 10 god. PRL
4. ORLOVIĆ I., 5 god. PRL
5. POTEHINA E., progonstvo i prinudni boravak
6. RAJT J., 7 god. lišenja slobode
7. ŠANDRK A., 5 god. progon.
332
8. ŠPORIŠ V., 8 god. PRL
9. TAŠČILIN J., 10 god. PRL
10. ŽUŽIĆ J., 1 god. zatvora
1945. godina
1. BAKOŠ J., 15. god. lišenja slobode
2. ČERNIH F., 6 god. PRL
3. DEMŠIĆ N., 10 god. lišenja slob.
4. GACIĆ B., 10 god. PRL
5. JUVAN A., 3 god. PRL
6. MIHAJLOVIĆ (Nevskaja) N., 5 god. PRL
7. NEVSKAJA Z., 3 god. PRL
8. PIBERNIK J., uhapšen i smešten u logor
9. VASIĆ S., 6 god. prinud. boravka sa porodicom u Komi ASSR
10. ŽELJKO N., 5 god. lišenja slobode
11. ŽERDIN I., 10. god. lišenja slobode
12. ŽUŽIĆ J., 5 god. PRL
1946. godina
1. DEJNEKO Vl., prinudni boravak
2. KOLMAN St., prinudni boravak u Knjažpagostu
3. MILJUŠ Z., prinudni boravak u Kanin Nos (Komi ASSR)
1947. godina
1. DERVARIĆ A., progonstvo na 5 god. u Kazahstan
3. MONTILJO J., 8 god. PRL
4. PIBERNIK J., 10 god. PRL
5. POLJAK Fr., 3 god. progonstva u Komi (ASSR)
1948. godina
1. KAMPA St., 8 god. progonstva u Sibir i prinudni rad
2. TIRINGER M., 10 god. PRL
3. VASIĆ S., 10 god. PRL
1949. godina
1. BARANOVSKI J., doživotno progonstvo u Krasnojarski kraj
2. DERVARIĆ A., 10 god. PRL
3. GACIĆ M., prognan na neograničeni prinudni boravak
4. MAJER Vl., 10 god. PRL
5. MARTINOVIĆ I., doživotno progonstvo i prinudni boravak
6. MESIĆ Dr., 10 god. PRL, a zatim na 25 god. PRL
7. PAVLOVIĆ A., 8 god. PRL
8. SEMIZ D., progonstvo i prin. borav.
333
1950. godina
1. BARTOVSKIJ J., progonstvo i prinudni boravak u Krasnojarski kraj
2. FELBAB A., 10 god. PRL
3. GEORGIJEVIĆ B., 10 god. PRL
4. LIBEK I., 25 god. PRL
5. MILJUŠ Z., progonstvo
6. PLIŠIĆ Z., 15 god. PRL
7. SVIRČEVIĆ G., prognan na prinudni boravak u Krasnojarski kraj
1951. godina
2. HROMIN T., progonstvo i prinudni boravak
3. IHAROŠ Ž., streljan
4. JELIČIĆ P., 10 god. progonstva i prinudno naseljenje
5. JOSIPOVIĆ Sl., prognan na prinudni boravak
6. KASTRATOVIĆ M., 15. god. zatvora
7. KOBLER A., prognan na prinudni boravak
8. MIHAJLOVIĆ (Nevskaja) N., 10 god. PRL
9. MIRKOVIĆ M., 25 god. PRL
10. RAMLJAK A., streljan
11. VUJČIĆ M., 10 god. PRL
1952. godina
1. DEMŠIĆ N., progonstvo i prinudni boravak
2. ĐORĐEVIĆ R., 10 god. progonstva
3. MESIĆ M., progonstvo u Komi ASSR
4. MIHALJEVIĆ M., 25 god. PRL
5. ŽERDIN I., progonstvo i prinudni boravak
1953. godina
1. KOŠIĆ L., progonstvo i prinudni boravak u Krasnojarskom kraju
ŠTAJNER K., progonstvo i prinudni boravak
334
POD ISTRAGOM I OSUĐENI VIŠE PUTA
Dva puta
1. ABRAMOVIĆ Kristo – 1927. osuđen na 3 god. zabrane boravka u 6 većih

gradova i pograničnih oblasti SSSR, a 1938. na 5 god. zatočenja u popravno-
radnom logoru
2. BARABAŠ Gustav – 1937. osuđen na 2 god. zatočenja u popravno-radnom
logoru, a decembra 1937. na smrtnu kaznu
3. BARTOVSKIJ Josif – 1936. osuđen na 5 god. zatočenja u popravno-
radnom logoru, a 1950. na progonstvo i prinudni boravak u Krasnojarskom
kraju (rejon mesta Turuhansk)
4. BERNETIČ Rudolf – 1935. osuđen na 3 god. prinudnog boravka u Kusta-
naju u Kazahstanu, a 1937. na smrtnu kaznu
5. BORIĆ (Bregovec) Andrija – 1938. osuđen na 3 god. javnog nadzora, a
1943. na 10 god. zatočenja u popravno-radnom logoru
6. BUNDI Eduard – 1936. osuđen na 6 god. lišenja slobode, a 1938. na još 10
god. lišenja slobode
7. ČERNE Matija – 1949. uhapsile ga sovjetske vojne vlasti i kaznile, a 1950.
u popravno-radnom logoru osudjen na 7 god. zatočenja
8. ČIKOVIĆ Petar – 1937. osuđen na 5 god. zatočenja u popravno-radnom
logoru, a 1938. na smrtnu kaznu
9. DEMŠIĆ Nikola – 1945. osuđen na 10 god. lišenja slobode, a 1952. prog-
nan na prinudni boravak u rejonu reke Kolime
10. DERDE Viktor – 1931. osuđen na 10 god. zatočenja u popravno-radnom
logoru u (1931. prevremeno oslobođen), a 1938. na smrtnu kaznu
11. DIVJAK Rikardo – 1936. osuđen na 5 god. zatočenja u popravno-radnom
12. DULENČIĆ Ignjat – 1938. osuđen na 3 god. zatočenja u popravno-radnom
logoru, a 1942. na još 10 god. zatočenja
13. ERDELJI Andrej – 1931-1932. bio pod istragom, a 1938. osuđen na smrt-
nu kaznu
14. FIATOVIĆ Boris – 1930. bio pod istragom 3 ½ meseca, a 1937. osuđen na
10 god. zatočenja u popravno-radnom logoru
15. FIRTELJ Leopold – 1938. osuđen na 8 god. zatočenja u popravno-radnom
logoru, a 1941. na još 8 god. (oslobođen pre isteka roka)
16. GACIĆ Matija – 1938. osuđen na 10 god. zatočenja u popravno-radnom
logoru, a 1949. prognan na neograničeni prinudni boravak
17. GARAŠANIN Rudolf – 1936. osuđen na 1 god. prinudnog rada, a 1938.
bio pod istragom 21 mesec
18. GELENČER Mihail – 1936. osuđen na 1 god. prinudnog rada, a 1938. na
19. GLAVARDANOV Miloš - 1930. osuđen na 2 god. lišenja slobode, a 1937.
na još 3 god.
20. GORŠEK Ivan – 1937. osuđen na 5 god. zatočenja u popravno-radnom
logoru, a 1939. u logoru u Vorkuti bio pod istragom oko 19 meseci
21. GRBAC Anton – 1941. osuđen na progonstvo u unutrašnjost SSSR-a, a
krajem oktobra na smrtnu kaznu
22. HRELJANOVIĆ Hugo – 1934. osuđen na 5 god. zatočenja u popravno-
radnom logoru, a 1938. na smrtnu kaznu
23. HROMIN Tomo – 1939. osuđen na 3 god. zatočenja u popravno-radnom
logoru, a 1951. na progonstvo u Komi ASSR
24. IVANOVIĆ Aleksandar (Streklov) – 1936. osuđen na 5 god. zatočenja u
popravno-radnom logoru, a 1938. osuđen na još 10 god. zatočenja
25. JAKUBOVIĆ Mehmed – 1930. bio pod istragom 16 meseci, a 1937. osu-
đen na 10 god. zatočenja u popravno-radnom logoru
26. JANOVSKI Jozef – 1937. osuđen na 5 god. zatočenja u popravno-radnom
logoru, a1938. na smrtnu kaznu
27. JELIČIĆ Petar – 1939. osuđen na 5 god. zatočenja u popravno-radnom
logoru, a 1951. na 10 god. progonstva i prinudno naseljenje
28. JOSIPOVIĆ Vjekoslav-Slavko – 1938. osuđen na 10 god. zatočenja u
popravno-radnom logoru, a 1951. na prinudno naseljenje u rejon reke Kolime
29. JOVANOVIĆ Grigorije – 1935. osuđen na 5 god. zatočenja u popravno-
radnom logoru, a 1938. na još 5 godina
30. JURIČIĆ Anton – 1935. osuđen na 3 god. progonstva, a 1938. na smrtnu
kaznu
31. KAMPA Stevan – 1941. osuđen na 8 god. zatočenja u popravno-radnom
logoru, a 1948. posle izdržane kazne prognan u Sibir na prinudni rad
32. KAŠICEV Nikola – 1935. osuđen na 2 god. lišenja slobode, a 1939. na 5
god. zatočenja u popravno-radnom logoru
33. KLOPČIČ France – 1930. bio pod istragom oko 16 meseci, a 1937. osuđen
na 8 god. zatočenja u popravno-radnom logoru
34. KNJAŽEVIĆ Stjepan – 1937. u zatvoru odležao izvesno vreme, ali je puš-
ten zbog bolesti, 1938. osudjen na 8 god. zatočenja u popravno-radnom logoru
35. KOBLER Aleksandar – 1941. osuđen na 10 god. zatočenja u popravno-
radnom logoru, a 1951. prognan na prinudni boravak
36. KOGO Marija – 1935. pod istragom bio 2 ½ , a 1937. osudjen na 10 god.
zatočenja u popravno-radnom logoru
37. KOGOJ Franc – 1936. osuđen na 5 god. lišenja slobode, a 1937. na smrtnu
kaznu
38. KOLMAN Stjepan – 1940. osuđen na 8 god. zatočenja u popravno-radnom
logoru, a 1946. na prinudni boravak u Knjažpagostu
39. KOTUR Nikola – 1937. osuđen na 5 god. zatočenja u popravno-radnom
40. KRIČ Petar – 1934. osuđen na 3 god. zatočenja u popravno-radnom logoru,
a 1937. na smrtnu kaznu
41. KRIVEC Stanko – 1930. bio pod istragom 4 meseca, a 1938. osuđen na 8
336
42. LEBAN Ivan – 1936. osuđen na 3 god. zatočenja u popravno-radnom logo-
ru, a 1938. na smrtnu kaznu
43. LOVAŠ Aleksandar – 1935. osuđen na 6 god. zatočenja u popravno-
44. LJUBOJA Savo – 1935. bio pod istragom 9 meseci, a 1937. osuđen na
smrtnu kaznu
45. MARJANOV-MILATKOV Aleksej – 1936. osuđen na 3 god. zatočenja u
popravno-radnom logoru, a 1938. na smrtnu kaznu
46. MARTINOVIĆ Ivo – 1938. osuđen na 5 god. zatočenja u popravno-
radnom logoru, a 1949. prognan na prinudni boravak u Tasjejevski rejon Kra-
snojarskog kraja
47. MAŠTRUKO Josip – 1936. pod istragom 2 meseca, a 1937. osuđen na 10
48. MESIĆ Dragutin – 1942. osudjen na 7 god. zatočenja u popravno-radnom
logoru, a 1949. god. na 25 god. (kazna kasnije ukinuta)
49. MESIĆ Marko – 1936. osuđen na 5 god. zatočenja u popravno-radnom
logoru, a 1952. na prinudni brovak u Komi ASSR
50. MIHAJLOVIĆ Andrija – 1929. uhapšen i pod istragom proveo oko 4 god,
a 1933. osudjen na 10 godina zatočenja u popravno-radnom logoru
51. MIHAJLOVIĆ (Nevskaja) Nadežda – 1945. osuđena na 5 god. zatočenja u
popravno-radnom logoru, a 1951. na još 10 god. zatočenja
52. MILIĆ Georgije – 1934. osuđen na 3 god. progonstva, a 1938. na smrtnu
kaznu
53. MILOŠEVIĆ Mate – 1930. bio pod istragom oko 4 meseca, a 1939. osuđen
na smrtnu kaznu
54. MOŽINA Franc – 1938. osuđen na 25 god. zatvorskog zatočenja, a1941.
na smrtnu kaznu
55. PENDŽERKOV Boris – 1931. osuđen na 3 god. progonstva, a 1938. na
smrtnu kaznu
56. PERIĆ Dimitrije – 1935. osuđen na progonstvo i prinudni boravak, a 1937.
na smrtnu kaznu
57. PETKOVIĆ Melan – 1935. osuđen na 3 god. zatočenja u popravno-radnom
58. PETLOVIĆ Dimitrije – 1931. bio pod istragom 2 meseca, a 1938. osuđen
na 8 god. zatočenja u popravno-radnom logoru
59. PIBERNIK Josif – 1945. bio osuđen (visina kazne nepoznata), a 1947. na
60. PIROGIĆ Abram – 1933. bio osuđen (visina kazne nepoznata), a 1938. na
61. PLEŠA Petar – 1939. osuđen na 3 god. zatočenja u popravno-radnom logo-
ru, a 1942. upućen na prinudni boravak u selu Lobaniha u Permskoj oblasti
62. PODKONEK Petar – 1929. osuđen na 10 god. zatočenja u popravno-
337
63. POLJAK Franc – 1938. osuđen na 5 god. zatočenja u popravno-radnom
logoru, a 1947. na 3 god. progonstva u Komi ASSR
64. RAJH Aleksandar – 1934. bio osuđen (visina kazne nepoznata), a 1941. na
65. REGITNIK Franc – 1940. osuđen na 5 god. progonstva, a 1942. u logoru
bio pod istragom (prekinuta zbog smrti)
66. RUDOLF Pavle – 1944. nalazio se na izdržavanje kazne u Vostururallagu,
a 1944. osudjen na još 10 god. zatočenja
67. SEMIĆ Dimitrije – 1931. osuđen na 5 god. zatočenja u popravno-radnom
68. SPODAREVIĆ Georgije – 1937. osuđen na 5 god. zatočenja u popravno-
69. STRAUS Jakov – 1932. osuđen na 3 god. zatočenja u popravno-radnom
70. SVIRČEVIĆ Đorđe – 1938. osuđen na 8 god. zatočenja u popravno-
radnom logoru, a 1950. kao bivši kulak prognan na prinudni boravak u Dudinski
rejon Krasnojarskog kraja
71. ŠELAJEV Ilija - 1934. uhapšen i bio izvesno vreme pod istragom, a 1937.
osudjen na smrtnu kaznu
72. ŠEREMET Akif – 1932. osuđen na 3 god. progonstva u Alma-Atu u Ka-
zahstanu, a 1939. na smrtnu kaznu
73. ŠLEZINGER Oskar – 1932. osuđen na 10 god. zatočenja u popravno-
radnom logoru, a 1940. na još 8 god. zatočenja
74. ŠPORIŠ Viktor – 1937. osuđen na 8 god. zatočenja u popravno-radnom
logoru, a 1944. na još 8 god. zatočenja
75. ŠPRAJCER Vladimir – 1932. osuđen na 3 god. lišenja slobode, a 1938. na
smrtnu kaznu
76. TROHA Dragutin – 1939. osuđen na 3 god. zatočenja u popravno-radnom
logoru, a 1942. mobilisan u radnu vojsku Čeljabinska
77. TVARDOVSKI – HALUPA Ignjatije – 1940. osuđen na 5 god. zatočenja u
popravno-radnom logoru, a 1941. na 10 god. lišenja slobode
78. VALDGONI Robert – 1930. osuđen na 3 god. zatočenja u popravno-
79. VASIĆ Savelij – 1945. osuđen na 6 god. prinudnog boravka sa porodicom
u Komi ASSR, a 1948. na 10 god. zatočenja u popravno-radnom logoru
80. VUKOVIĆ Džozef – 1938. osuđen na 5 god. zatočenja u popravno-radnom
logoru, a 1942. na 7 god. lišenja slobode (prevremeno oslobođen)
81. ŽIGIĆ Vasilije – 1935. osuđen na 2 god. zatvora, a 1937. na smrtnu kaznu
338
Tri puta
1. DERVARIĆ Anton – 1938. osuđen na 8 god. zatočenja u popravno-

radnom logoru, po isteku kazne 1947. prognan na 5 godina, a 1949. osuđen na
još 10 god. zatočenja
2. DODIK Ivan – 1932. osuđen na 3 god. zatočenja u popravno-radnom logo-
ru, 1934. na novih 3 god, a 1935. na još 3 god. zatočenja
3. DRAGIĆ Stanko – 1930. osuđen na 3 god. lišenja slobode, 1933. na 2 god.
progonstva u Kazahstan, a 1934. na 3 god. zatočenja u popravno-radnom logoru
4. DUBRAVČIĆ Pavle – 1938-1941, 1947-1949. i 1951-1956. bio pod sta-
lnom prismotrom organa NKVD
5. HEBERLING Stefan – 1930. osuđen na 3 god. progonstva, 1933. na još 2
god. progonstva i nadzora, a 1936. na 7 god. zatočenja u popravno-radnom lo-
goru
6. KAZANEGRE Savo – 1931. osuđen na 10 god. lišenja slobode, 1940. na 1
god. zatvora, a 1941. na 10 god. zatočenja u popravno-radnom logoru
7. KOVALINI Renaldo – 1935. osuđen na 3 god. progonstva u Mičurinsk,
1937. bio pod istragom 2 meseca, a 1941. osuđen na 10 god. zatočenja u
popravno-radnom logoru u gradu Ivdelj
8. MESIĆ Dragutin – 1942. osuđen na 7 god. zatočenja u popravno-radnom
logoru (prevremeno oslobođen), 1949. na 10 god. lišenja slobode, a sredinom
iste godine na jos 25 godina (kazna ukinuta)
9. MILJUŠ Zora – 1939. osuđena na 8 god. zatočenja u popravno-radnom
logoru, 1946. upućena na prinudni boravak u naselje Kanin Nos (Komi ASSR),
a 1950. ponovo je uhapšena, ali je u toku istrage umrla
10. RADULOVIĆ Žarko – 1930. osuđen na 3 god. dobrovoljnog progonstva
uz zabranu boravka u većim gradovima SSSR, 1935. na 3 god. zatočenja u
popravno-radnom logoru, a 1938. na smrtnu kaznu
11. RUŽIĆ Matija – 1933. osuđen na 2 god. prinudnog rada, 1937. na 2 god.
lišenja slobode, a 1938. bio pod istragom 8 meseci u Čeljabinskoj tamnici
12. SEMIZ Dušan – 1930. osuđen na 10 god. lišenja slobode (prevremeno
oslobođen), 1939. na 5 god. zatočenja u popravno-radnom logoru, a 1949. na
progonstvo i prinudni boravak u selu Berlik u Džambulskoj oblasti u Kazah-
stanu
13. ŠTAJNER Karlo – 1937. osuđen na 10 god. zatočenja u popravno-radnom
logoru, 1943. na još 10 godina, a 1953. na progonstvo i prinudni boravak u Kra-
snojarski kraj
14. VUJOVIĆ Vojislav – 1927. osuđen na 3 god. progonstva u Arhangelsk,
zatim u Saratov (prevremeno oslobođen), 1935. na 5 god. zatočenja u poprav-
no-radnom logoru, a 1936. na smrtnu kaznu
15. ZAREZANKOV Hristo – 1933. osuđen na 3 god. na progonstva u Kusta-
naj u Kazahstanu, 1935. na još 3 god. progonstva u grad Minusinsk u Kra-
snojarskom kraju, a 1938. na smrtnu kaznu
339
16. ZASKALNIJ Sila – 1933. osuđen najpre na 1 god. zatvora, zatim iste go-
dine na 2 god. progonstva u Severni kraj u grad Vologdu, a 1938. na 8 god.
zatočenja u popravno-radnom logoru
17. ŽELJKO Nikola – 1936. osuđen na 3 god. progonstva u Čimket u Kazah-
stanu, juna 1936. osuđen na 5 god. zatočenja u popravno-radnom logoru, a
1945. na 5 god. lišenja slobode
18. ŽUŽIĆ Josip – 1936. osuđen na 3 god. lišenja slobode, 1944. na 1 god.
zatvora, a 1945. na 5 god. zatočenja u popravno-radnom logoru
Četiri puta
1. BARANOVSKI Julijus – 1937. osuđen na 10 god. zatočenja u popravno-

radnom logoru, 1943. na novih 8 godina, 1944. ponovo osuđen (visina kazne
nepoznata), a 1949. na doživotno progonstvo
2. CILIGA dr Ante – 1930. osuđen na 3 god. lišenja slobode, 1933. produže-
na na još 2 god. zatvora – iste godine kazna zamenjena sa progonstvom u Čelja-
binsk, a 1935. osudjen na 3 god. novog progonstva i proterivanje iz SSSR
3. DEDIĆ Mustafa – 1930. osuđen na 3 god. lišenja slobode, 1933. na 2 god.
zatvora (iste godine zatvor zamenjen sa progonstvom), 1935. na 3 god. progon-
stva u Irkutsk, a 1937. na smrtnu kaznu
4. KOŠIČ Ludvig – 1935. osuđen na 1,5 god. prinudnog rada, 1938. na 7 god.
zatočenja u popravno-radnom logoru, 1944. na još 10 godina, a 1953. osuđen na
progonstvo i prinudni boravak u Krasnojarski kraj
5. MENCER Petar – 1929. osuđen (visina kazne nepoznata), 1933. bio pod
istragom (vreme nepoznato) do 1938. Bio još jednom uhapšen, a 1938. osuđen
na smrtnu kaznu
Osuđeni na vremenske kazne
Dužina presude izražene Broj osuđenih U procentima:%

u godinama:
6 2 1,3
7 7 4,6
8 50 33
10 87 57,2
15 2 1,3
25 4 2,6
Ukupno: 152 100
340
UMRLI U TOKU ISTRAGE, IZDRŽAVANJA KAZNI
U POPRAVNO-RADNIM LOGORIMA I PROGONSTVU
1. Arseničev Jurij – 1942. u logorskom odelenju Volgolaga NKVD SSSR u

Ribinsku
2. Asić Hasan – 1938. na izdržavanju kazne u Sevvostlagu u Magadanskoj
oblasti
3. Babić Darko – 1942. na izdržavanju kazne u Sevvostlagu u Magadanskoj
oblasti
4. Baglama Ivan – 1938. na izdržavanju kazne u Sevvostlagu u Magadanskoj
oblasti
5. Beer dr Mirko – 1942. na izdržavanju kazne u popravno-radnom logoru u
Saratovskoj oblasti
6. Birč David – 1943. na izdržavanju kazne u Uglovskom popravno-radnom
logoru
7. Blum Josif – 1942. u Nižnjem Tagilu u Sverdlovskoj oblasti
8. Cvejić Jakov – 1943. u nekom od popravno-radnih logora NKVD u
Arhangelsku
9. Cvejić Sergije – 1941. na izdržavanju kazne u nekom od popravno-radnih
logoru u Arhangelsku
10. Cvetković Aleksandar – 1938. na izdržavanju kazne u Lokčimskom
popravno-radnom logoru
11. Cvijić Stjepan – 1938. u istražnom zatvoru u bolničkom delu Lefortovskog
zatvora u Moskvi od TBC i opšte iscrpljenosti
12. Čajko Josip – 1938. posle izrečene kazne u Moskovskom istražnom zatvo-
ru Butirka
13. Čepelnik Franc – 1944. na izdržavanju kazne u nekom od severo-istočnih
logora NKVD u zalivu Nagajevo
14. Dejneko Vladimir – 1947. u mestu prinudnog boravka u Magadanskoj
oblasti
15. Devi Petar – 1938. čekajući izvršenje smrtne kazne u Kujbiševu
16. Dimić Andrija – 1945. na izdržavanju kazne u Sevvostlagu u Magadanskoj
oblasti
17. Dorik Fedor – 1942. na izdržavanju kazne u Vjatlagu u Kirovskoj oblasti
18. Dragajević Nikola – 1945. u toku istrage u zatvorskoj bolnici u Odesi
19. Drljačin Petar – 1942. na izdržavanju kazne u nekom od popravno-radnih
logora u Saratovskoj oblasti
20. Džanić Ismet – 1941. na izdržavanju kazne u Usollagu u Permskoj oblasti
21. Gaubac Jakov – 1942. na izdržavanju kazne u Siblagu u Kemerovskoj
oblasti
22. Gelenčer Mihail – 1945. na izdržavanju kazne u Uhtinsko-Pečorskom logo-
ru u Uhti
23. Georgijević Boris – 1952. u logorskoj bolnici u Donjecku
24. Goršek Ivan-Vlado – 1945. u popravno-radnom logoru u Vorkuti od zapa-
ljenja pluća, sahranjen na logorskom groblju Komčes (Komi ASSR)
25. Gorško Viktor – 1942. na izdržavanju kazne u Vjatlagu u Kirovskoj oblasti
26. Grdaš Blaž – 1943. na izdržavanju kazne u Vorkutlagu (Komi ASSR)
27. Heđi Ignjac – 1943. na izdržavanju kazne u Uhtižemlagu (Komi ASSR)
28. Horvat Stjepan – 1939. u toku istrage u Oblasnoj bolnici u Lenjingradu od
zapaljenja pluća
29. Hreljanović Ivan – 1936. na izdržavanju kazne u Uhtižemlagu od tuberku-
loze
30. Ivanović Aleksandar (Streklov) – 1942. na izdržavanju kazne u Sevvostla-
gu u Magadanskoj oblasti
31. Jakubović Mehmed – 1940. na izdržavanju kazne u nekom od popravno-
radnih logora NKVD
32. Janković Foma – 1944. na izdržavanju kazne u Karlagu u Karagandinskoj
oblasti
33. Jović Ivan – 1942. u toku istrage u zatvorskoj bolnici grada Vologda od
upale pluća
34. Jug Andrija – 1946. na izdržavanju kazne u nekom od popravno-radnih
logora NKVD
35. Jureško Hristifor – 1938. u toku istrage u mestu Krasnije Baki
36. Juričić Vladimir-Vlado – 1942. na izdržavanju kazne u nekom od severo-
istočnih popravno-radnih logora NKVD u zalivu Nagajevo
37. Karuža Nikola – 1941. na izdržavanju kazne u Sevvostlagu u Magadanskoj
oblasti
38. Kazanegre Savo – 1943. na izdržavanju kazne u Vorkutlagu
39. Kirbus Franc – 1942. u toku istrage u tamnici br. 1 grada Molotov (Perm)
40. Konenko Nikola – 1938. u toku istrage u tamnici grada Ordžonikidze (Vla-
dikavkaz)
41. Kovačević Konstantin – 1943. na izdržavanju kazne u Karlagu, selo Dolin-
skoje u Karagandinskoj oblasti u Kazahstanu
42. Kovalini Renaldo – 1942. na izdržavanju kazne u Ivdeljskom logoru u
Sverdlovskoj oblasti
43. Kramer Stanko – na izdržavanju kazne u nekom od popravno-radnih logora
NKVD
44. Kristof Anton – 1939. na izdržavanju kazne u Ustvimlagu
45. Krivec Stanko – 1938. na izdržavanju kazne u Sevvostlagu u Magadanskoj
oblasti
46. Lerer Stjepan – 1942. na izdržavanju kazne u Siblagu u Kemerovskoj oblasti
47. Ludaić Vasilije – 1938. u toku istrage u zatvorskoj bolnici grada Gorki
48. Ljalić Arsentije – 1941. u mestu prinudnog boravka – naselje Nošul Baza
(Komi ASSR)
49. Marinković Mladen – 1937. na izdržavanju kazne u Sevvostlagu u Maga-
danskoj oblasti
342
50. Marković Dimitrije – 1929. u toku istrage u tamnici grada Habarovsk od
tuberkuloze i bolesti srca
51. Marković Vukašin – 1943. na prinudnom lečenju u psihijatrijskoj bolnici u
gradu Kazanj ili Saratovu
52. Maštruko Josip – 1943. na izdržavanju kazne u popravno-radnom logoru
Volgo-Stroja NKVD u Ribinsku
53. Mikelenić Kristofer – 1941. na izdržavanju kazne u nekom od popravno-
radnih logora NKVD
54. Miladinović Mihajlo – 1938. u toku istrage u zatvorskoj bolnici u Kujbiše-
vu od tuberkuloze pluća
55. Milajković Milan – 1939. u toku istrage u Krjažskoj tamnici u Samari
56. Miletić Petko – 1943. na izdržavanju kazne u Sevželdorlagu, Ust-Vimski
rejon
57. Miljuš Zora – 1950. u toku istrage na prinudnom boravku u Komi ASSR
58. Mirković Dragić – 1931. u toku istrage u Ufimskoj tamnici od tuberkuloze
59. Mitrošević Dragomir – 1939. u toku istrage u bolnici Jenisejskog zatvora
od upale pluća
60. Mravinok Ilija – 1939. na izdržavanju kazne u Sevvostlagu u Magadanskoj
oblasti
61. Murn Franc – 1941. u toku istrage u bolnici NKVD br. 1 Molotovske oblasti
62. Nikičić Stefan – 1943. na izdržavanju kazne u nekom od popravno-radnih
logora NKVD u Sibiru
63. Pejnović-Kostomarov Petar – 1939. u toku istrage u zatvorskoj bolnici br.
1 u Barnaulu
64. Pertot Ernest – 1938. na izdržavanju kazne u Sevvostlagu u Magadanskoj
oblasti
65. Petrović Steva – 1938. u toku istrage u zatvoru u Rostovu na Donu
66. Plankl Franc – 1940. na izdržavanju kazne u nekom od popravno-radnih
logora NKVD
67. Radović Milutin – 1929. u toku istrage čekajući izvršenje smrtne kazne
68. Rakitničan Ivan – 1938. u toku istrage u tamnici mesta Lozovoje u Pavlo-
darskoj oblasti od hroničnog bronhitisa
69. Regitnik Franc – 1942. u toku istrage u zatvorskoj bolnici UNKVD za
Kzil-Ordinsku oblast od hroničnog bronhitisa
70. Savinov Semjon – 1938. u toku istrage u zatvoru grada Čeljabinsk
71. Skako Luka – 1945. na izdržavanju kazne u nekom od popravno-radnih
logora NKVD u Komi ASSR
72. Sterla Ivan – 1942. na izdržavanju kazne u Vjatlagu u Kirovskoj oblasti
73. Stiks Valter – 1938. u Taganjskoj zatvorskoj bolnici u Moskvi
74. Svirčević Georgije (Đorđe) – 1954. za vreme progonstva u rejonu mesta
Dudinka Krasnojarskog kraja
75. Šajina Josip – 1943. na izdržavanju kazne u Uhtižemlagu u gradu Uhta
76. Šobolj Boško – 1937. na izdržavanju kazne u nekom od popravno-radnih
logora
343
77. Šporiš Viktor – 1945. na izdržavanju kazne u Vjatlagu u Kirovskoj oblasti
78. Telesmanić Nikola – 1942. u toku zatočenja u nekom od popravno-radnih
logora NKVD u Karelskoj ASSR
79. Tiringer Rikardo – 1949. u toku zatočenja u nekom od popravno-radnih
logora NKVD u Odeskoj oblasti
80. Urović Matija – 1942. na izdržavanju kazne u Sevvostlagu u Magadanskoj
oblasti
81. Vasiljević Vasilije – 1938. u toku istrage u zatvoru grada Stalino (Donjeck)
u Donjeckoj oblasti
82. Verner Petar – 1942. na izdržavanju kazne u Ivdeljskom ili Bogoslovskom
popravno-radnom logoru u Sverdlovskoj oblasti
83. Vidas Anđelo – 1939. u toku istrage u bolnici Taganjske tamnice u Moskvi
od tuberkuloze
84. Vogrič Josif – 1942. na izdržavanju kazne u Unženskom logoru u Gorkov-
skoj oblasti
85. Vujčić (Vujičić) Savo – 1938. u zatvoru grada Noginsk ili na izdržavanju
kazne u nekom popravno-radnom logoru
86. Zimonja Stepan – 1939. u toku nove istrage u Sverdlovskoj oblasti od
iscrpljenosti i insuficijencije srca
BROJ UMRLIH PO GODINAMA
1929 – 2
1931 – 1
1936 – 1
1937 – 11
1938 – 20
1939 – 7
1940 – 2
1941 – 6
1942 – 20
1943 – 11
1944 – 3
1945 – 5
1946 – 1
1947 – 1
1949 – 1
1950 – 1
1952 – 1
1954 – 1
344
OSUĐENI NA SMRTNE KAZNE I STRELJANI
1. Ambruž Ernest, 1939. uz konfiskovanje imovine – Moskva

2. Anđelković Ivan, 1938 – Kijev
3. Anđelković Nikola, 1938 – Kijev
4. Anđelković Živko, 1938 – Kijev
5. Angelec Vasilije, 1938 – Petropavlovsk – Kamčatski
6. Angelov Dimitrije, 1938 – Georgijevsk
7. Aralov-Ištvanek Stjepan, 1938 – Tula
8. Ašerović Leon, 1938 – Moskva
9. Babić Ilija, 1938– Nikolajevska oblast
10. Babić Petar, 1938 – Ačinsk
11. Bačić Mihajlo, 1938 – Odesa
12. Baić Stepan, 1938 – Kurgan
13. Banko Stepan, 1938 – Rubcovsk
14. Barabaš Gustav, 1937. uz konfiskovanje imovine – Moskva
15. Barl Stjepan, 1938. uz konfiskovanje imovine – Nižnjeudinsk
16. Bekker Franc, 1938 – Murom
17. Belan Anton, 1938 – Luganska oblast
18. Belonček Josip, 1931 – Moskva
19. Bem Oskar, 1938 – Moskva
20. Bernat Josip, 1938 uz konfiskovanje imovine – Vladivostok
21. Bernat Štefanija, 1938 – Karaganda
22. Bernetič Rudolf, 1937 – Aktjubinsk
23. Biklović Andrija, 1938 – Temirtau
24. Blagojević Miloš, 1938 – Moskva
25. Blumetić Petar, 1938. uz konfiskovanje imovine – Usurijska oblast
26. Bogner Hans (Jovan), 1938 – Novosibirska oblast
27. Bondalović Dinko, 1938 – Odesa
28. Bosnić Pavle, 1938. uz konfiskovanje imovine – Rostov na Donu
29. Botin Nikola, 1938 – Sverdlovsk
30. Brankević Ivan, 1938 – Omska oblast
31. Brčić Šimun, 1938 – Moskva
32. Brezović Matija, 1930 – Moskva
33. Briger Aleksa, 1938 – Altajski kraj
34. Car Andrija, 1938 – Moskva
35. Cizelj Ivan, 1938. uz konfiskovanje imovine – Nižnjeudinsk
36. Coban Fabijan, 1938 – Rostov na Donu
37. Cvijić Đuro, 1938. uz konfiskovanje imovine – Moskva
38. Černer Anton, 1938. uz konfiskovanje imovine – Blagoveščensk
39. Čiković Petar, 1938 – Daleko-Istočni kraj
40. Čižinski Josip (Gorkić Milan), 1937. uz konfiskovanje imovine – Moskva
41. Čubarov Ivan, 1938 – Čeljabinska oblast
42. Ćopić Vladimir, 1939. uz konfiskovanje imovine – Moskva
43. Dedić Mustafa, 1937 – Irkutsk
44. Delić Stjepan, 1938 – Alagir
45. De-Marki Đino, 1938 - Moskva
46. Derde Viktor, 1938 – Pavlodar
47. Diardinasku Bratjan, 1938 – Jarcevo
48. Dijanić Filip, 1938. uz konfiskovanje imovine – Donjecka oblast
49. Dimić Jemeljan, 1938 – Brjansk
50. Dimić Rajko, 1938 – Brjansk
51. Divjak Rikardo, 1937 – Karagandinska oblast
52. Dobanovački Luka, 1937 – Bajram Ali
53. Dobošić Mihail, 1938 – u rejonu mesta Kargat
54. Dokić Lazar, 1938 – Altajski kraj
55. Domijan Ivan, 1938 – Otar Ču
56. Domjanić Vid, 1938 – Taganrog
57. Doneskij (Donski) Anton, 1938 – Kijev
58. Dragović Mihajlo, 1938 – Lisičansk
59. Dvorni Leon, 1938 – Gorki
60. Đuričić Ivan (Mladen), 1937 –Vladikavkaz
61. Erdeli (Erdelj)Andrej, 1938. uz konfiskovanje imovine – Vladivostok
62. Erro Aleksandar, 1938- Užur
63. Fabro Angelina, 1937. uz konfiskovanje imovine – u rejonu grada Kizel
64. Fajmut Ivan, 1938 – Astrahan
65. Filipović Filip, 1938. uz konfiskovanje imovine – Moskva
66. Flajšgakker Otto, 1938 – Moskva
67. Fomasov Petar, 1938 – u rejonu grada Tula
68. Furlan Rudolf, 1938 – Moskva
69. Gaubac Georg, 1942. uz konfiskovanje imovine – Omska oblast
70. Gavrilović Milenko, 1930. uz konfiskovanje imovine – Odesa
71. Geller Lajoš, 1941 – Moskva
72. Glumac Petar, 1938. uz konfiskovanje imovine – Rostov na Donu
73. Glumac Vujo, 1938. uz konfiskovanje imovine – Rostov na Donu
74. Goman Marko, 1938 – Jarcevo
75. Goman Vladimir, 1938 – Jarcevo
76. Gorgac Ivan, 1938 – Pskov
77. Gošperling Franc, 1938 – u rejonu grada Pavlovsk
78. Grbac Anton, 1941 – Lenjingrad
79. Grebenc Franc, 1937 – Omsk
80. Gržetić Ivan, 1937 – Moskva
81. Gubaš Petar, 1938 – Kijev
82. Gvoka Nikola, 1938 – Krasnodar
83. Hajdarović Mihailo, 1938 – Tulska oblast
84. Hercigonja Rudolf, 1938. uz konfiskovanje imovine – Moskva
346
85. Horvaj Vilim, 1939. uz konfiskovanje imovine – Moskva
86. Horvat Karlo, 1938 – Astrahan
87. Horvatin Kamilo, 1938. uz konfiskovanje imovine – Moskva
88. Hranilović Ilija, 1938 – u rejonu mesta Kosiha
89. Hreljanović Hugo, 1938 – Lenjingrad
90. Hromić Petar, 1938. uz konfiskovanje imovine i oduzimanje vojnog čina –
Sebučar
91. Iharoš Željko, 1951 – Moskva
92. Ilić Đorđe, 1938 – Rostov na Donu
93. Ivanović Trojan, 1937 – Odeska oblast
94. Ivašević Dimitrije, 1938. uz konfiskovanje imovine – Dnjepropetrovsk
95. Ivković Franc (Franjo), 1938 – Kamen na Obi
96. Jakšić Marko, 1937 – Mineralne vode
97. Jan Leopold, 1938 – Severno-Osetinska ASSR
98. Jandrić Damjan, 1938. uz konfiskovanje imovine – Rostov na Donu
99. Janićijević Pavle, 1938. uz konfiskovanje imovine – Moskva
100. Janovski Jozef, 1938 – Magadanska oblast
101. Jelić Miloje, 1938 – Avdjejevka
102. Jenko (Enko) Franc, 1938 - Moskva
103. Jering (Ering) Adolf, 1937 – Rodniki
104. Jevković Ivan, 1938 – Uralsk
105. Jovanović Aleksandar, 1933 – Moskva
106. Jovanović Andra, 1938 – Moskva
107. Jovanović Janko, 1939. uz konfiskovanje imovine – Moskva
108. Juriček Franc, 1938 – Orenburg
109. Juričić Anton, 1938 – Istočno-Kazahstanska oblast
110. Kapec Josip, 1938 – Gorki
111. Kasni Franc, 1938 – Moskva
112. Kečkeš Ivan, 1937 – Čitinska oblast
113. Kičan Jozef, 1938 – Moskva
114. Kisinskij Stanislav, 1937 – Krasnojarsk
115. Kiš Aleksandar, 1937 – u rejonu mesta Makušino
116. Kiš Petar, 1937 – Moskva
117. Kiš Stjepan, 1938 – u rejonu mesta Makušino
118. Kling Emil, 1937 – Jegorevsk
119. Kloc Marijan, 1942 – Kazahstan
120. Knjažević Pavle, 1938 – Nižnjeudinsk
121. Kogoj Franc, 1937 – u rejonu grada Segeža
122. Kokotović Ilija, 1938 – Odeska oblast
123. Koričić Stjepan, 1938 – Gorki
124. Kosibo Petar, 1937 – Bijsk
125. Kosmač Josip, 1942. uz konfiskovanje imovine – Jaroslav
126. Kostilević (Kostiljević) Maksim, 1938 – Odeska oblast
127. Kostrež Dimitrije, 1938 – u rejonu grada Tomsk
347
128. Košir Ciril, 1937 – Moskva
129. Kotur Nikola, 1938 – Vojnički logor Hatina u Magadanskoj oblasti
130. Kovač Vilhelm, 1938 – Čita
131. Kragić Marin, 1938 – Odesa
132. Krajger Josip (Jozef), 1938 – Volgograd
133. Kralj Ivan, 1939. uz konfiskovanje imovine – Moskva
134. Kramer Ivan, 1938 – Pavlovsk
135. Krčalo Derv, 1938 – Čita
136. Krič Petar, 1937 – Moskovska oblast
137. Krivokapić Radomir, 1937– Odesa
138. Kučan Josip, 1938 – Moskva
139. Kuš Blanž, 1938 – Kemerovo
140. Lange Fred, 1938 – Gorki
141. Lapajne Pavle, 1937 – Prvouralsk
142. Lappan Aleksej –Aleksa, 1938, uz konfiskovanje imovine – Irkutsk
143. Leban Ivan, 1938 – Novosibirska oblast
144. Leljak Franc, 1937 – Perm
145. Libman Jakov, 1937 – Moskva
146. Lisac Dragutin, 1938 – Moskva
147. Livent-Levit Stefanija, 1938 – Moskva
148. Lončarić Konrad, 1937 – Kazanj
149. Longin Josip, 1937 – Odesa
150. Lovaš Aleksandar, 1938 – Magadan
151. Ljalić Milan, 1937 – Kijev
152. Ljuboja Savo, 1937 – Sverdlovsk
153. Majnarić Anton, 1938 – Moskva
154. Makari Alojz, 1938. uz konfiskovanje imovine – Bondari
155. Mališić Jovan, 1939. uz konfiskovanje imovine – Moskva
156. Mandelc Josif, 1938 – Moskva
157. Marinković Nebojša, 1938 – Moskva
158. Marinović Nedas, 1938. uz konfiskovanje imovine – Sučan
159. Marjanov-Milatkov Aleksa, 1938 – Magadanska oblast
160. Marković Aleksandar, 1938 – Moskva
161. Marković dr Sima, 1939. uz konfiskovanje imovine – Moskva
162. Marović Petar, 1938 – Rostov na Donu
163. Matić Jegor, 1938 – Vargaši
164. Matić Jugoslav, 1937 – Talmenka
165. Matković Miloš, 1937 – Lenjinsk–Kuznjecki
166. Matuzović Ivan, 1938 – Moskva
167. Mavrak Antun, 1938. uz konfiskovanje imovine – Moskva
168. Mencer Petar, 1938 – Moskvska oblast
169. Mencin Martin, 1938 – Lenjingrad
170. Mesarič Franc, 1938 – Donjecka oblast
171. Mihaj Aleksa, 1938 – Jarcevo
348
172. Mihaj Ivan (Ilija Le-Ristasku), 1938 – Jarcevo
173. Mihaj Ivan-Jarko, 1938 –Jarcevo
174. Mihajlević (Mihaljević?) Stanislav, 1938 – Lokot
175. Miholič Aleksandar, 1938 – Čita
176. Milanov Nikola, 1938 – Ačinsk
177. Milašević Mihajlo, 1938. uz konfiskovanje imovine – Rostov na Donu
178. Milić Georgije, 1938 – Irkutsk
179. Milošević Mate, 1939. uz konfiskovanje imovine – Moskva
180. Miljuš Simo, 1939. uz konfiskovanje imovine – Moskva
181. Miočinović Savelij, 1937 – Lenger
182. Mlinarič Božimir, 1938 – Anžero – Sudžensk
183. Možina Franc, 1941 – Solovjecka ostrva
184. Muškardin Filip, 1938 – Čuvaška ASSR
185. Naguljević Ilija, 1938– Krasnodar
186. Najthefer Henrih, 1938 – Petrozavodsk
187. Novaković Kosta, 1939. uz konfiskovanje imovine – Moskva
188. Ongaro Antonio Džovanni, 1938 – Moskva
189. Orovčanec Nikola, 1938. uz konfiskovanje imovine – Moskva
190. Parić Ivan, 1938 – Čeremhovo
191. Paskulj Vladimir, 1938 – Pjetuhovo
192. Pašalić Đuro, 1938 – Sverdlovsk
193. Pašić Ivan, 1938 – Novosibirska oblast
194. Patoč Josip, 1938 – Bijsk
195. Pekas Josip, 1938 – Lenjinsk-Kuznjeckij
196. Pendžerkov Boris, 1938 – Orsk
197. Perić Dimitrije, 1937. uz konfiskovanje imovine – Kizel
198. Petković Melan (Milan?), 1937 – Republika Mordovija
199. Petrović (Franc)Franjo, 1938 – Tomsk
200. Petrović Georgije (Jegor), 1938 – Čeljabinska oblast
201. Petrović Marko, 1938. uz konfiskovanje imovine – Nikolajev
202. Petrović Risto, 1938– Baškortostan
203. Pezelj Jan, 1938 – Kislovodsk
204. Pirker Gustav, 1939 – Magnitogorsk
205. Pletikos Anton, 1938 – Smolensk
206. Podkonek Petar, 1938 – Tambovska oblast
207. Polković Josif, 1938. uz konfiskovanje imovine – u rejonu grada Togul
208. Pop Ivanov Stefan, 1930 – Moskva
209. Popović Stanko, 1937 – Tomsk
210. Potočki Ivan, 1938. uz konfiskovanje imovine – Novgorod
211. Priić (Prijić) Grigorije, 1938 – Ačinsk
212. Primožec Anton, 1938 – u rejonu grada Pavlovsk
213. Prodan (Prodanov) Vasilije, 1938 – u rejonu grada Tugulim
214. Prosenc Anton, 1938 – Anžero-Sudžensk
215. Rackov Semjon (Sima), 1938 – Moskovska oblast
349
216. Radanović (Rodonović) Mihail, 1938 – u rejonu grada Kargopolj
217. Radić Arsenije, 1937. uz konfiskovanje imovine – Rostov na Donu
218. Radonić Ivan, 1938 – Moskovska oblast
219. Radulović Žarko, 1938. uz konfiskovanje imovine – Ufa
220. Radunović Jovan, 1938 – Čeljabinsk
221. Ramljak Anton, 1951 – Moskva
222. Ranciger Rudolf - Rudi, 1938 – Kasli
223. Raspopović Petar, 1938 – Moskva
224. Raumberger Franc, 1938. uz konfiskovanje imovine – Kahovka
225. Renko Ivan, 1938 – Nižnjeudinsk
226. Retter Henrik, 1937 – Moskva
227. Ribić Stjepan, 1937 – Aleksandrov
228. Risto Vlado „Badja“, 1938 – Jarcevo
229. Ristoforov Lona (Lono), 1938 – Jarcevo
230. Rogonić Sava, 1938 – Okonešnikovo
231. Rošer Hajnc (Roscher Heinz), 1938 – Moskva
232. Roženberskij Petar, 1938 – Nižnjeudinsk
233. Rudaković (Radaković) Ilija, 1938 – Verhnjij Baskunčak
234. Sabo Franc, 1937 – Kandalakša
235. Sajc Viktor, 1938 – Rostov na Donu
236. Salopek Petar, 1938 – Mogiljev
237. Samardžić Gojko, 1938 – Moskva
238. Sardor (Sardar) Pavle, 1938 – Isiljkulj
239. Sava Ivan, 1938 – u rejonu grada Sludjanka
240. Savić Nikola (Svilar Gavro), 1928 – Červonij Jar
241. Semić Dimitrije, 1937 – Bulajevo
242. Sijerković Ivan, 1937 – Tomsk
243. Siller Josif, 1938 – Krutinka
244. Sinidinović Zaharije, 1938 – Odeska oblast
245. Sitar Franc, 1938 – Nižnjeudinsk
246. Sorre Josip, 1938 – Kijev
247. Sovre Baltazar, 1937 – Balta
248. Spodarević Georgije, 1938 – Furmanovo
249. Srdić Danilo, 1938. uz konfiskovanje imovine i oduzimanje vojnog čina –
Moskva
250. Stefanović Simo, 1938 – Rostov na Donu
251. Stepanović Milan, 1938 –Baškortostan
252. Stilinović Matija, 1938 – Rostov na Donu
253. Stojanović Voldemar, 1932 – Lenjingrad
254. Straus Jakov, 1938 – Novosibirska oblast
255. Stupor Ahmet, 1938 – Tomsk
256. Suput (Siput) Stjepan, 1938 –Sverdlovska oblast
257. Šadl Matija, 1938 – Moskva
258. Šelajev (Šolajev) Ilija, 1937. uz konfiskovanje imovine - Irkutsk
350
259. Šeremet Akif, 1939. uz konfiskovanje imovine – Moskva
260. Šikić Pavle, 1938 – Kostantinovka
261. Šprajcer Vladimir, 1938 – Aktjubinsk
262. Štajn Josip, 1938 – Bijsk
263. Šugar Ernest, 1938 uz oduzimanje vojnog čina– Lenjingrad
264. Šurkov Ando (Andon), 1937 – Odesa
265. Švarc Karlo, 1937 – Tomsk
266. Todorović Mihajlo, 1938 – Moskva
267. Tomc Ernest, 1938 – Čeljabinsk
268. Tottor Mihail, 1938 – Gorki
269. Trajković Dimitrije, 1938 – Odesa
270. Trbojević Boris, 1938 – Berezniki
271. Udvardi Ivan, 1938. uz konfiskovanje imovine – Moskva
272. Ulaga Rudolf, 1938 – Kokčetav
273. Vajs Dominik, 1938 - Novorosijsk
274. Valdgoni Robert, 1939. uz konfiskovanje imovine – Moskva
275. Valter Anton, 1938 – Primorski kraj
276. Vatovec Rikardo (Đuzepe), 1938 – Moskva
277. Verk Mihail, 1938. uz konfiskovanje imovine – Nižnjeudinsk
278. Vertnik Leopold, 1938 – Lisičansk
279. Vinger Georg, 1937 – u rejonu grada Čerepovec
280. Vrbaško (Vrbaški) Ljubomir, 1938 – Odeska oblast
281. Vucetić (Vučetić) Ivan, 1937 – Harkov
282. Vuga Nikola, 1938– Krasnodar
283. Vuić Mihajlo, 1937 – Donjeck
284. Vujaklija Džon (Jovan?), 1938 – Nižnjij Tagil
285. Vujović Grgur, 1937. uz konfiskovanje imovine – Moskva
286. Vujović Radomir –Rade, 1939, uz konfiskovanje imovine – Moskva
287. Vujović Vojislav–Voja, 1936 – Suzdalj
288. Vukmanović Nikola, 1938 – Ust-Ujskoje
289. Vuković Suljo, 1938 – selo Bazoj – Novosibirska oblast
290. Wankmüller Franz, 1937 – Harkov
291. Weinberger Mirko (Fric) 1938 – Moskva
292. Zanosa Ivan, 1938 – Kujbišev
293. Zarezankov Hristo, 1938 – Minusinsk
294. Zupančič Džon, 1938 – Revda
295. Žakić Negovan (Njegovan), 1937 – Lenjingrad
296. Žigić Vasilije, 1937. uz konfiskovanje imovine – Šahta
297. Živković Branko, 1937 – Omsk
298. Živojnov Jevtuh, 1938 – u rejonu grada Borispolj
299. Žukov Aleksa, 1938 – Balahna
351
STRELJANI PO GODINAMA
1928 – 1
1929 – 1
1930 – 3
1931 – 1
1932 – 2
1936 – 1
1937 – 53
1938 – 205
1939 – 13
1941 – 3
1942 – 3
1951 – 2
Osuđeno na streljanje 288 represiranih, ali je streljano 286 pošto su dvojica

Devi Petar i Radović Milutin umrli čekajući izvršenje kazne.
IZVRŠILI SAMOUBISTVO U TOKU ISTRAŽNOG POSTUPKA

ILI ZATOČENJA U LOGORU
1. Ćonić Mladen – 1938. u toku saslušanja skočio kroz prozor sa trećeg

sprata
2. Dragić Stanko – 1936. izvršio samoubistvo u Belbaltlagu NKVD – že-
leznička stanica Medvežjegorsk u Kareliji
352
VRATILI SE U JUGOSLAVIJU
1. BAKOŠ Janoš, 1955.

2. BARANOVSKI Julijus, 1957. sa ženom i kćerkom
3. BEGIĆ Mustafa, 1945. sa ženom
4. DEBELJAK Barbara, 1946, a sin Janko nešto kasnije
5. DEMŠIĆ Nikola, 1956.
6. DUBRAVČIĆ Pavle, 1957.
7. ĐORĐEVIĆ Radmila, 1967. Beograd
8. ERJAVŠEK Alojz, 1945.
9. GACIĆ Borislav, 1955. selo Uzveće
10. GOMBOŠ (Janik) Gizela, 1957. Bačka Topola
11. GOMBOŠ Janoš, 1957. Bačka Topola
12. GRBIĆ Ivan, 1957. Beograd
13. HROMIN Šime, 1958. sa ženom i četvoro dece, Rijeka
14. HROMIN Tomo, 1957. sa porodicom, Zagreb
15. JELIČIĆ Petar, 1957. Novi Sad
16. JOSIPOVIĆ Slavko, 1959. sa porodicom, Zagreb
17. KAMPA Stevan, 1958.
18. KASTRATOVIĆ Milorad, 1955.
19. KAVEDŽIJA Stjepan, 1945. sa ženom i troje dece, Zagreb
20. KLOPČIČ Angela, 1956. sa mužem, Ljubljana
21. KLOPČIČ France, 1956. sa ženom, Ljubljana
22. KOLMAN Stjepan, 1958.
23. KUŠTERA Božo, 1958. sa ženom, ostrvo Ugljan
24. LIBEK Ivan, 1955.
25. MARTINOVIĆ Ivo, 1957. sa ženom i sinom, Beograd
26. OREŠKI Agata, 1946, a sin Vladimir 1945. sa tenkovskom brigadom,
Beograd i Zagreb
27. PEŠUT Vladimir, 1944. sa 2. jugoslovenskom brigadom
28. PINTER-URŠIČ Jozef, 1939/40. Slovenija
29. PLIŠIĆ Zlatko, 1955.
30. POGRMIĆ (Pogromić) Ivan, 1945. tražio da se vrati
31. ŠTAJNER Karlo, 1956. sa ženom, Zagreb
32. TOVERNIĆ Viktor, 50-tih godina 20. veka, Zagreb
33. VATOVEC Albina, 1955. mesto Čežarji
34. ŽUŽIĆ Josip – 1957. selo Vrata u Gorskom Kotaru
ČLANOVI PORODICA STRELJANIH KOJI SU SE VRATILI
U JUGOSLAVIJU
1. BLAGOJEVIĆ Miloš – 1944. njegova žena Stoja Marković vratila se sa

sinovima
2. MARINKOVIĆ Nebojša – 1937. vratila se njegova porodica
3. MIKELENIĆ Kristofer – 1956. njegova žena vratila se sa sinom i kćerkom
4. MLINARIČ Božimir – 1944. njegovi sinovi vratili se sa tenkovskom briga
dom, 1948. njegova žena 1948.
ŠEREMET Akif – 1940. njegova žena Nafija vratila se posle uspostavljanja
diplomatskih odnosa između Jugoslavije i SSSR
354
REGISTAR REPRESIRANIH U JUGOSLAVIJI
1. ABRAMOVIĆ Hristifor 40. BEM Oskar

2. ADAMOV Savelij 41. BERNAT Josip
3. AMBRUŽ Ernest 42. BERNAT dr Karlo
4. ANĐELKOVIĆ Ivan 43. BERNAT Stefanija
5. ANĐELKOVIĆ Nikola 44. BERNETIČ Rudolf
6. ANĐELKOVIĆ Živko 45. BEŠLIĆ Ivan
7. ANGELEC Vasilije 46. BEŠLIN Georg
8. ANGELOV Dimitrije 47. BIKLOVIĆ Andrija
9. APIĆ Obrad 48. BINDIŠ Stepan
10. ARALOV-IŠTVANEK Stjepan 49. BIRČ David
11. ARNAUSTOV Ilija 50. BLAGOJEVIĆ Miloš
12. ARSENIČEV Jure 51. BLAŠKEVIĆ Vasilije
13. ASIĆ Hasan 52. BLAU Ernest
14. AŠEROVIĆ Leon 53. BLUM Josif
15. ATAMANOV Stepan 54. BLUMETIĆ Petar
16. AVLIĆ Mihajlo 55. BOGAJEVIĆ Marko
56. BOGDANOV Ivan
17. BABIĆ Darko 57. BOGNER Hans
18. BABIĆ Franc 58. BONDALOVIĆ Dinko
19. BABIĆ Ilija 59. BORIĆ (Bregovec) Andrej
20. BABIĆ Lazar 60. BOSNIĆ Pavle
21. BABIĆ Petar 61. BOTIN Nikola
22. BAČIĆ Mihajlo 62. BOŽENOVIĆ Ilija
23. BAČINSKIJ Rodion 63. BRANKEVIĆ Ivan
24. BAGLAMA Ivan 64. BRACANOVIĆ Lazar
25. BAIĆ Stjepan 65. BRČIĆ Šimun
26. BAKOŠ Janoš 66. BREZOVIĆ Matija
27. BANKO Stepan 67. BRIGER Aleksa
28. BARABAŠ Gustav 68. BRUNČIĆ Ludvig
29. BARANOVSKI Julijus 69. BUGORSKIJ Stepan
30. BARL Stjepan 70. BUNDI Eduard
31. BARTOVSKIJ Josif 71. BURKALEC Jernej
32. BEER dr Imre – Mirko
33. BEGIĆ Mustafa 72. CAR Andrija
34. BEGOVIĆ Vlajko 73. CEROVIĆ Petar
35. BEKKER Franc 74. CILIGA dr Ante
36. BEKKER Ivan 75. CIZELJ Jovan
37. BELAN Anton 76. COBAN Fabijan
38. BELIĆ Janoš 77. COBAN Tereza
39. BELONČEK Josip 78. CVEJIĆ Jakov
79. CVEJIĆ Sergij 120. DOMJANIĆ Vid (Vidoje?)
80. CVETKOVIĆ Aleksandar 121. DONELLI-RAFANELLI Josip
81. CVIJIĆ Đuro 122. DONSKIJ Anton
82. CVIJIĆ Stjepan 123. DORIK Fedor
124. DRAGAJEVIĆ (Dragojević)
83. ČAJKO Josip Nikola
84. ČELJUZOV 125. DRAGIĆ Stanko
85. ČEPELNIK Franc 126. DRAGOVIĆ Mihajlo
86. ČERNE 127. DRLJAČIN Petar
87. ČERNER Anton 128. DUBOVSKI Franc
88. ČERNIH Fedor 129. DUBRAVČIĆ Pavle
89. ČIKOVIĆ Petar 130. DULAR Fridl
90. ČIŽINSKI Josip 131. DULENČIĆ Ignjat
91. ČONIĆ Mladen 132. DURKOVIČ Dzon
92. ČOP Emil 133. DVORNI Leon
93. ČUBAROV Ivan
94. ČUČAK Josif 134. DŽANIĆ Ismet – Ivan
95. ĆIRIĆ Mihail 135. ĐORĐEVIĆ Radmila

96. ĆOPIĆ Vladimir 136. ĐUKANOVIĆ Petar
137. ĐURAN Vasilije
97. DEBELJAK Barbara 138. ĐURIČIĆ Ivan
98. DEDIĆ Mustafa
99. DEJČ-BAUER Josif 139. ERDELI (Erdelji) Andrej
100. DEJNEKO Vladimir 140. ERDELJAN Slavko
101. DELIĆ Stjepan 141. ERJAVŠEK Alojz
102. DE-MARKI Đino 142. ERRO Aleksandar
103. DEMŠIĆ Nikola 143. ERORR Vasilije
104. DERDE Viktor
105. DERVARIĆ Anton 144. FABRO Angelina
106. DEVI Petar 145. FAJMUT Ivan
107. DIAMANT (Fodor) Greta 146. FELBAB Aca
108. DIAMANT Keta 147. FIATOVIĆ Boris
109. DIARDANESKU Bratjan 148. FILIPOVIĆ Filip
110. DIJANIĆ Filip 149. FILIPOVIĆ Mihail
111. DIMIĆ Andrija 150. FIRTELJ Leopold
112. DIMIĆ Jemeljan 151. FLAJŠGAKKER Otto
113. DIMIĆ Rajko 152. FOMASOV Petar
114. DIVJAK Rikardo 153. FRIŠČIĆ Josip
115. DOBANOVAČKI Luka 154. FURLAN Rudolf
116. DOBOŠIĆ Mihael
117. DODIK Ivan 155. GACIĆ Borislav
118. DOKIĆ Lazar 156. GACIĆ Matija
119. DOMIJAN Ivan 157. GARAŠANIN Rudolf
356
158. GARTVEJN (GORTVAJN) 200. HORVATIN Kamilo
Filip 201. HRANILOVIĆ Ilija
159. GAŠPAROVIČ Pavle 202. HRELJANOVIĆ Hugo
160. GAUBAC Georg 203. HRELJANOVIĆ Ivan
161. GAUBAC Jakov 204. HROMIĆ Petar
162. GAVRILOVIĆ Milenko 205. HROMIN Šime
163. GELENČER Mihail 206. HROMIN Tomo
164. GELLER Lajoš
165. GEORGIJEVIĆ Boris 207. IHAROŠ Željko
166. GESLER Josif 208. ILIĆ Đorđe
167. GILJAROV Josip 209. IVANOVIĆ Aleksandar - Aca
168. GLAVARDANOV Miloš 210. IVANOVIĆ Aleksandar (Kacuno)
169. GLUMAC Petar 211. IVANOVIĆ Trojan
170. GLUMAC Vujo 212. IVAŠEVIĆ Dimitrije
171. GOLTES Anton 213. IVEC Semjon
172. GOMAN Marko 214. IVIGES-BENEDEK Marija
173. GOMAN Vladimir 215. IVKOVIĆ Franc (Franjo)
174. GOMBOŠ (Janik) Gizela
175. GOMBOŠ Janoš 216. JAKŠIĆ Marko
176. GORGAC Ivan 217. JAKUBOVIĆ Mehmed
177. GORIĆ Nikola 218. JALUŠIĆ Josip
178. GORŠEK Vlado (Ivan) 219. JAN Leopold
179. GORŠKO Viktor 220. JANDRIĆ Damjan
180. GOSAR Franc 221. JANIĆIJEVIĆ Pavle
181. GOŠPERLING Franc 222. JANKOVIĆ Foma
182. GRBAC (Grbak) Anton 223. JANKOVIĆ Vladislav
183. GRBAC (Gorbac) Rade 224. JANOVSKI Jozef
184. GRBIĆ Ivan 225. JELIĆ Miloje
185. GRDAŠ (Gradaš) Blaž 226. JELIČIĆ Petar
186. GREBENC Franc 227. JENKO (ENKO) Franc
187. GRUBIĆ-GAJDIK Foma 228. JERING Adolf
188. GRUBIŠIČ Anton 229. JEVKOVIĆ Ivan
189. GRŽETIĆ Ivan 230. JOSIĆ Vasilije
190. GUBAŠ Petar 231. JOSIPOVIĆ Vjekoslav
191. GVOKA Nikola 232. JOVANOVIĆ Aleksandar
233. JOVANOVIĆ Andra
192. HAJDAROVIĆ Mihailo 234. JOVANOVIĆ Grigorije
193. HEBERLING Stefan 235. JOVANOVIĆ Janko
194. HEĐI Ignjac 236. JOVIĆ Ivan
195. HERCIGONJA Rudolf 237. JUG Andrija
196. HORVAJ Vilim 238. JURČIĆ (JURIČIĆ) Tomo
197. HORVAT Karlo 239. JUREŠKO Hristifor
198. HORVAT Stjepan 240. JURIČEK Franc
199. HORVATIN Jovanka 241. JURIČIĆ Anton
357
242. JURIČIĆ Vladimir 285. KOVAČ Vilhelm
243. JUVAN Avgust 286. KOVAČEVIĆ Konstantin
244. JUZIĆ Marjan 287. KOVAČEVIĆ Marko
288. KOVALINI Renaldo
245. KAC Arnold 289. KRAGIĆ Marin
246. KAMPA Stevan 290. KRAJGER Josip (Jozef)
247. KAPEC Josif 291. KRALJ Ivan
248. KARUŽA Nikola 292. KRAMER Ivan
249. KASNI Franc 293. KRAMER Stanko
250. KASTRATOVIĆ Milorad 294. KRČALO Derv
251. KAŠICEV Nikola 295. KREMER Nikola
252. KAVEDŽIJA Stjepan 296. KRIČ Petar
253. KAZANEGRE Savo 297. KRISTOF Anton
254. KEČKEŠ Ivan 298. KRIVEC Stanko
255. KIČAN Jozef 299. KRIVOKAPIĆ Radomir
256. KIRBUS Franc 300. KUČAN Josip
257. KISINSKIJ Stanislav 301. KUŠ Blanž
258. KIŠ Aleksandar 302. KUŠTERA Božo
259. KIŠ Petar 303. KUVAČIĆ Andrej
260. KIŠ Stjepan
261. KLEMENČIČ (Klimenčič?) Ivan 304. LA ORDINAKO LE RISTAKO
262. KLING Emil Migaj
263. KLOC Marijan 305. LANGE Fred
264. KLOPČIČ Angela 306. LAPAJNE Pavle
265. KLOPČIČ France 307. LAPPAN Aleksa
266. KNJAŽEVIĆ Pavle 308. LAVRIĆ Ivan
267. KNJAŽEVIĆ Stjepan 309. LEBAN Ivan
268. KOBLER Aleksandar 310. LELJAK Franc
269. KOGO Mate 311. LERER Stepan
270. KOGOJ (Koboj) Franc 312. LEŠMAN Josif
271. KOKOTOVIĆ Ilija 313. LIBEK Ivan
272. KOLMAN Stjepan 314. LIBMAN Jakov
273. KONENKO Nikola 315. LISAC Dragutin
274. KORIČIĆ Stjepan 316. LIVENT-LEVIT Stefanija
275. KORNIĆ Stanos 317. LOČNIŠKAR Josif
276. KOSIBO Petar 318. LONČARIĆ Konrad
277. KOSIĆ Vladimir 319. LONGIN Josip
278. KOSMAČ Josip 320. LOVAŠ Aleksandar
279. KOSTILEVIĆ Maksim 321. LUDAIĆ Nikola
280. KOSTRENČIĆ Ivan 322. LUDAIĆ Vasilije
281. KOSTREŽ Dimitrije
282. KOŠIČ Ludvig 323. LJALIĆ Arsentije
283. KOŠIR Ciril 324. LJALIĆ Milan
284. KOTUR Nikola 325. LJALIĆ Vladislav
358
326. LJUBOJA Savo 368. MIHAJLOVIĆ Andrija
369. MIHAJLOVIĆ (Cecak) Eržebet
327. MAGDIĆ Stanislav 370. MIHAJLOVIĆ (Nevskaja)
328. MAJER Vladimir Nadežda
329. MAJNARIĆ Anton 371. MIHALJEVIĆ Kristin
330. MAKARI Alojz 372. MIHALJEVIĆ Marko
331. MAKSIMOVIĆ Konstantin 373. MIHOLIČ Aleksandar
332. MALIŠIĆ Jovan 374. MIKELENIĆ Kristofer
333. MAMČALOVIĆ Marko 375. MILADINOVIĆ Mihajlo
334. MANDELC Josif 376. MILAJKOVIĆ (MIJALKOVIĆ)
335. MANUJLOV Ilija Milan
336. MARIČIĆ Anton 377. MILANKOVIĆ Nikola
337. MARINKOVIĆ Mladen 378. MILANOV Nikola
338. MARINKOVIĆ Nebojša 379. MILANOVIĆ Milan
339. MARINOVIĆ Nedas 380. MILAŠEVIĆ Mihajlo
340. MARJANOV-MILATKOV 381. MILETIĆ Petko
Aleksa 382. MILIĆ Georgije
341. MARKEVIĆ Nikola 383. MILINTIJANOVIĆ Bronislav
342. MARKOVIĆ Aleksandar 384. MILLA Petar
343. MARKOVIĆ Dimitrije 385. MILOŠEVIĆ Mate
344. MARKOVIĆ dr Sima 386. MILJUŠ Simo
345. MARKOVIĆ Stanislav 387. MILJUŠ Zora
346. MARKOVIĆ Vukašin 388. MIOČIONOVIĆ Savelij
347. MAROVIĆ Petar 389. MIRKOVIĆ Dragić
348. MARTELANC Vladimir 390. MIRKOVIĆ Miroslav
349. MARTINOVIĆ Ivo 391. MITROŠEVIĆ (MITRAŠEVIĆ)
350. MAŠTRUKO Josip Dragomir
351. MATIĆ Jegor 392. MLAKER Martin
352. MATIĆ Jugoslav 393. MLINARIČ Božimir
353. MATIJEVIĆ Josip 394. MOKAČEVIĆ Jole (Ivan)
354. MATKOVIĆ Miloš 395. MOLNAR Petar
355. MATUZOVIĆ Ivan 396. MONTILJO Jakov
356. MAVRAK Antun 397. MOŽINA Franc
357. MENCER Petar 398. MRAVINOK Ilija
358. MENCIJA Martin 399. MURN Franc
359. MESARIČ Franc 400. MUŠKARDIN Filip
360. MESIĆ Dragutin
361. MESIĆ Marko 401. NAGLER Grigorij
362. MIHAJ Aleksa 402. NAGULEVIĆ Ilja
363. MIHAJ Ivan 403. NAJTHEFER Henrih
364. MIHAJ Ivan – Jarko 404. NASTIĆ Nikola
365. MIHAJ Jelisaveta 405. NAUMOV Milan
366. MIHAJ Tamara 406. NEIMAROVIĆ Savo
367. MIHAJLEVIĆ Stanislav 407. NEVSKAJA Zora
359
408. NIKIČIĆ (Nikitić) Stefan 447. PEZELJ Jan
409. NIKOLAJEVIĆ Aleksandra 448. PIBERNIK Josip
410. NIKOLIĆ Petar 449. PILIH Franc (Pillich Franz)
411. NOVAKOVIĆ Kosta 450. PINTER-URŠIČ Josif
412. NOVOSEL Robert 451. PIRKER Gustav
413. NURKEVIĆ (NURKOVIĆ) 452. PIROGIĆ Abram
Savelij 453. PLANKL Franc
454. PLEŠA Petar
414. ODIĆ Tadija 455. PLETIKOS Anton
415. ONGARO Antonio Džovani 456. PLIŠIĆ Zlatko
416. OREŠKI Agata - Jagica 457. PODKONEK Petar
417. ORLOVIĆ Ivan 458. POGRMIĆ Jovan
418. OROVČANEC Nikola 459. POLKOVIĆ Josif
419. OSADČIJ Pavle 460. POLJAK Franc
420. OSTOVIĆ Lazar 461. POP IVANOV Malina
421. OTICKIJ Kuzma 462. POP IVANOV Stefan
463. POPOVIĆ Stanko
422. PARIĆ Ivan 464. POTEHINA Eva
423. PARTOŠ Zoltan 465. POTOČKI Ivan
424. PASKUL Vladimir 466. PREDOJEVIĆ Gavrilo
425. PAŠALIĆ Đuro 467. PRIČ Omeljan
426. PAŠIĆ Ivan 468. PRIIČ (PRIJIČ) Grigorije
427. PATOČ Josip 469. PRIMOŽEC Anton
428. PAVLOVIĆ Andrija 470. PRODAN (PRODA-
429. PAVLOVIĆ Danilo (Pavlica NOV) Vasilije
Mane) 471. PROSENC Anton
430. PEČARIĆ Ivan
431. PEJNOVIĆ–KOSTOMAROV 472. RACKOV Sima
Petar 473. RADAKOVIĆ Ilija
432. PEKAS Josip 474. RADANOVIĆ (Rodonović)
433. PENDŽERKOV Boris Mihail
434. PENDŽERKOV Mihail 475. RADIĆ Anton
435. PERIĆ Dimitrije 476. RADIĆ Arsenije
436. PERTOT Ernest 477. RADONIĆ Ivan
437. PEŠUT Vladimir 478. RADOVIĆ Milutin
438. PETKOVIĆ Melan 479. RADOVIĆ Spasoje
439. PETLOVIĆ Dimitrije 480. RADULOVIĆ Žarko
440. PETROVIĆ (Franc) Franjo 481. RADUNOVIĆ Jovan
441. PETROVIĆ Georgije 482. RAGULJA Marko
442. PETROVIĆ Marko 483. RAJH Aleksandar
443. PETROVIĆ Risto 484. RAJKOVIĆ Matija
444. PETROVIĆ Steva 485. RAJT (ŽAGAR) Jekaterina
445. PETROVIĆ Vasilije 486. RAKEC Fadej
446. PETROVIĆ Vladimir 487. RAKITNIČAN Ivan
360
488. RAMLJAK Anton 529. SPASIĆ Svjatoslav
489. RANCINGER Rudolf- Rudi 530. SPODAREVIĆ Georgije
490. RASPOPOVIĆ Petar 531. SRDIĆ Danilo
491. RAUMBERGER Franc 532. STALCER Emerik
492. REGITNIK Franc 533. STARE Anton
493. RENKO Ivan 534. STEFANOVIĆ Lazar
494. RETTER Henrik 535. STEFANOVIĆ Simo
495. RIBIĆ Stjepan 536. STEPANOVIĆ Milan
496. RISTO Vlado „Badja“ 537. STERLA ( STERLE, STRLE)
497. RISTOFOROV Lona Ivan
498. ROGONIĆ Sava 538. STIKS Valter
499. ROMEDER Viktor 539. STILINOVIĆ Matija
500. ROŠ Kiril 540. STOJANOVIĆ Kristo (Krsto)
501. ROŠER Hajnc 541. STOJANOVIĆ Voldemar
502. ROTH Emerik - Imre 542. STOJKOV Jegor
503. ROŽENBERSKIJ Petar 543. STRAUS Jakov
504. RUDAKOVIĆ (RADAKOVIĆ) 544. STUPOR Ahmet
Ilija 545. SUBOTIĆ Vasilije
505. RUDOLF Pavle 546. SUPUT Stjepan
506. RUŽIĆ Matija - Mate 547. SVIRČEVIĆ Georgije ( Đorđe)
507. SABO Franc 548. ŠADL Matija

508. SAJC Viktor 549. ŠAJINA Josip
509. SALOPEK Petar 550. ŠAJTOŠ Ivan
510. SAMARDŽIĆ Gojko 551. ŠANDRK Anton
511. SARDOR (SARDAR) Pavle 552. ŠEKO Osan (Osman)
512. SAVA Ivan 553. ŠELAJEV (ŠOLAJEV) Ilija
513. SAVIĆ Nikola (SVILAR Gavro) 554. ŠEREMET Akif
514. SAVIĆ Vasilije 555. ŠIKIĆ Pavle
515. SAVINOV Semjon 556. ŠIMANOVIĆ Ivan
516. SEMIĆ Dimitrije 557. ŠLAHTER Valentin
517. SEMIZ Dušan 558. ŠLEZINGER Oskar
518. SIJERKOVIĆ Ivan 559. ŠOBOLJ Boško
519. SILLER Josif 560. ŠPORIŠ Viktor
520. SINIDINOVIĆ Zaharije 561. ŠPRAJCER Vladimir
521. SITAR Franc 562. ŠTAJN Josif
522. SKAFICA Jegor 563. ŠTAJNER Karlo
523. SKAKO Luka 564. ŠUGAR Ernest
524. SKLENAR Anton 565. ŠURKOV Ando (Andon)
525. SLAVKOV Panče 566. ŠVARC Karlo
526. SMELJANOVIĆ (SMILJANO-
VIĆ) Nikola 567. TANKO Franc (Ferenc)
527. SORRE Josip 568. TAŠČILJIN Jemeljan
528. SOVRE Baltazar 569. TELESMANIĆ Nikola
361
570. TIPOVEC Nikola 610. VUGA Nikola
571. TIRINGER (TJURINGER?) 611. VUIĆ Mihajlo
Rikardo 612. VUJAKLIJA Džon (Jovan)
572. TODOROVIĆ Mihajlo 613. VUJČIĆ (Vujičić) Marija
573. TOLLI Grigorije 614. VUJČIĆ (Vujičić) Savo
574. TOMC Ernest 615. VUJOVIĆ Grgur
575. TONČ (TOMIČ) Anton 616. VUJOVIĆ Radomir
576. TOTTOR Mihail 617. VUJOVIĆ Vojislav – Vojo
577. TOVERNIĆ Viktor 618. VUKELIĆ Slavomir – Slavko
578. TRAJKOVIĆ Dimitrije 619. VUKMANOVIĆ Nikola
579. TRBOJEVIĆ Boris 620. VUKOVIĆ Džozef – Josip
580. TROHA Dragutin 621. VUKOVIĆ Suljo
581. TVARDOVSKI-HALUPA
Ignjatije 622. WANKMÜLLER Franc
623. WEINBERGER Mirko (Fric)
582. UBAVKIN Milan 624. WEISS Adolf
583. UDVARDI Ivan
584. ULAGA Rudolf 625. ZANOSA Ivan
585. ULLE (Ille) Ivan 626. ZAREZNAKOV Hristo
586. UROVIČ Matija 627. ZARIĆ Ljubomir
587. URSOV Fedor 628. ZASKALNIJ Sila
588. VAJS Dominik 629. ZIMONJA Stjepan
589. VAL Josip 630. ZUPANČIČ Džon
590. VALDGONI Robert 631. ZVONARIĆ Džon
591. VALTER Anton
592. VASIĆ Savelij 632. ŽAKIĆ Negovan (Nandor)
593. VASILJEVIĆ Vasilije 633. ŽAKULA Ivan
594. VATOVEC Albina 634. ŽARN Josip
595. VATOVEC Rikardo (Djuzepe) 635. ŽELJKO Nikola
596. VATOVIĆ Rihard 636. ŽIGIĆ Vasilije
597. VERK Mihail 637. ŽIVKOVIĆ Branko
598. VERNER Petar 638. ŽIVKOVIĆ Vukašin
599. VERTNIK Leopold 639. ŽIVOJNOV Jevtuh
600. VIDAS Anđelo 640. ŽUKOV Aleksej
601. VINGER Georg 641. ŽUŽIĆ Josip
602. VIRANDT Petar
603. VITEZOV Mihail
604. VLASAK Vilhelm (Vlasakov
Ilija)
605. VOGRIČ Josip
606. VRAČAR Milan
607. VRAČAR Petar
608. VRBAŠKO (Vrbaški) Ljubomir
609. VUCETIĆ (Vučetić) Ivan
362
REGISTAR REPRESIRANIH U JUGOSLAVIJI, 2
GARF
Abramović Kristo (Krsto) П-48234, Ambruž Ernest, Asić Hasan П-

72844, Ašerović Leon П-72844, Babić Darko П-44738, Baglama Ivan П-
37879, Bartovskij Josif П-31937, Belonček Josip П-12-B, Bem Oskar П-27343,
Bernat Dr Karlo П-8545, Bindiš Stepan П-20331, Blagojević Miloš П-69941,
Blau Ernest П-69461, Boženović Ilija П-14357, Brčić Šimun П-69645, Car
Andrija, Cvejić Jakov D. 29824, Čajko Josip Д. 60414, Čepelnik Franc, Čiković
Petar П-76875, Čučak Josif П-11355, Čop Emil, Dejč-Bauer Josif Д. 34190,
Dorik Fedor Д.22408, Dubovski Franc П-32152, Đuran Vasilije П-6211, Felbab
Aca Д.30939, Flajšgakker Otto П-27686, Furlan Rudolf П-69766, Garašanin
Rudolf П-34283, Gartvejn Filip Д.29642, Giljarov Josip Д.33350, Gomboš
Janoš Д.21478, Gorško Viktor Д.22442, Grdaš Blaž Д.22649, Iviges-Benedek
Marija П-5503, Janićijević Pavle Д. 3124, Janković Vladislav П-76128, Josipo-
vić Vjekoslav П-20770, Jovanović Andra П-77550, Jug Andrija П-69942, Jur-
čić (Juričić) Tomo Д.23628, Juričić Vladimir Д.69877, Kasni Franc Д.33221,
Kičan Jozef П-5229, Kiš Petar Д.49837, Klemenčič Ivan П-20801, Kling Emil
П-56128, Košič Ludvig П-58920, Kotur Nikola П-29988, Kremer Nikola
Д.14088, Krič Petar П-77549, Kristof Anton П-32591, Krivec Stanko, Kučan
Josip Д.29202, La Ordinako Le Ristako Migaj П-7708, Libman Jakov П-13339,
Lisac Dragutin П-32321, Majnarić Anton Д.29318, Mandelc Josif Д.24693,
Marinković Mladen Д.29582, Marinković Nebojša П-69765, Marković Alek-
sandar П-40835, Matuzović Ivan П-48502, Mencer Petar П-77551, Mravinok
Ilija Д.20058, Nagler Grigorije П-33763, Nikičić Stefan П-25346, Ongaro
Antonio Džovanni Д.32900, Partoš Zoltan Д.5061, Pertot Ernest Д.15285, Pet-
lović Dimitrije Д.14377, Rackov Semjon (Sima) Д.50205, Radaković Ilija
Д.16609, Radonić Ivan П-50736, Rajh Aleksandar П-54587, Raspopović Petar
Д.38845 I 38815, Retter (Lantal) Henrik Д.78743, Rošer Hajnc Д. П-69331,
Roth Emerik – Imre Д.25430, Skako Luka Д.17415, Stalcer Emerik П-7646,
Stare Anton П-9109, Sterla Ivan Д.22415, Stiks Valter Д.4666, Svirčević Geor-
gije Д.17351, Samardžić Gojko П-69928, Šadl Matija Д.56350, Šajina Josip
Д.27546, Todorović Mihajlo П-49218, Udvardi Ivan П-21635, Val Josip П-
25709, Vatovec Albina П-32706, Vatovec Rikardo (Đuzepe) П-24693, Vidas
Anđelo Д.54519, Vujčić (Vujičić) Marija Д.41595, Vujčić (Vujičić) Savo П-
69469, Vuković Džozef – Josip Д.49830, Weinberger Mirko (Fric) П-33592,
Žarn Josip
UPRAVA REGISTRACIJE
Anđelković Nikola, Asić Hasan, Avlić Mihajlo, Bačinskij Rodion, Baić

Stepan, Bakoš Janoš, Barabaš Gustav, Bogajević Marko, Borić (Bregovec)
Andrija, Čiković Petar, Diamant (Fodor) Greta, Dimić Andrija, Divjak Rikardo,
Dorik Fedor, Džanić Ismet (Ivan), Gartvejn (Gortvajn) Filip, Gelenčer Mihail,
Geller Lajoš, Gorško Viktor, Grdaš (Gradaš) Blaž, Heđi Ignjac, Iharoš Željko,
Jan Leopold, Janković Foma, Karuža Nikola, Kastratović Milorad, Kazanegre
Savo, Kirbus Franc, Konenko Nikola, Košič Ludvig, Kovačević Konstantin,
Kristof Anton, La Ordinako Le Ristako Migaj, Leban Ivan, Lešman Josip, Li-
bek Ivan, Livent-Levit Stefanija, Matković Miloš, Mesarič Franc, Matijević
Josip, Milanković Nikola, Miletić Petko, Mirković Miroslav, Mokačević Jole,
Montiljo Jakov, Neimarović Savo, Petlović Dimitrije, Petrović Vladimir, Pinter-
Uršič Josip, Plišić Zlatko, Ragulja Marko, Ramljak Anton, Skako Luka, Slav-
kov Pančo, Spodarević Georgije, Sterla (Sterle, Strle) Ivan, Straus Jakov, Šle-
zinger Oskar, Šporiš Viktor, Tiringer Rikardo, Tvardovski-Halupa Ignjatije,
Vasić Savelij, Vujčić (Vujičić) Marija, Vujović Radomir – Rade, Zaskalnij Sila
GENERALNO TUŽILAŠTVO
Baranovski Julijus, Beer Dr Imre – Mirko, Blagojević Miloš, Brčić Ši-

mun, Brezović Matija, Bogner Hans, Bondalović Dinko, Car Andrija, Ciliga Dr
Ante, Cvetković Aleksandar, Cvijić Stjepan, Čepelnik Franc, Čop Emil, Debe-
ljak Barbara, Dedić Mustafa, Diamant (Fodor) Greta, Diamant Keta, Donelli-
Rafanelli Josip, Dragić Stanko, Dular Fridl, Đorđević Radmila, Fajmut Ivan,
Furlan Rudolf, Gacić Matija, Gomboš Janoš, Heđi Ignjac, Hreljanović Hugo,
Hreljanović Ivan, Hromin Šime, Hromin Tomo, Ivanović Aleksandar – Aca,
Jakubović Mehmed, Jeličić Petar, Jug Andrija, Juričić Anton, Klopčič France,
Kobler Aleksandar, Kotur Nikola, Kovalini Renaldo, Krajger Josip (Jozef),
Krivec Stanko, Marinković Mladen, Marinković Nebojša, Mesić Marko, Mihaj-
lović Andrija, Miletić Petko, Mlinarič Božimir, Pavlović Andrija, Plankl Franc,
Pletikos Anton, Pop Ivanov Malina, Potočki Ivan, Prosenc Anton, Raspopović
Petar, Slavkov Pančo, Stefanović Simo, Šobolj Boško, Šporiš Viktor, Štajner
Karlo, Vatovec Albina, Vatovec Rikardo (Đuzepe), Weinberger Mirko (Fric),
Žarn Josip
VOJNI KOLEGIJUM VS
Ambruž Ernest, Barabaš Gustav, Bernetič Rudolf, Cvijić Đuro, Čižinski

Josip, Ćopić Vladimir, Filipović Filip, Hercigonja Rudolf, Horvaj Vilim, Hor-
vatin (Mileusnić) Jovanka, Horvatin Kamilo, Janićijević Pavle, Jovanović Jan-
ko, Kralj Ivan, Mališić Jovan, Marković Dr Sima, Miljuš Simo, Mavrak Antun,
Milošević Mate, Novaković Kosta, Orovčanec Nikola, Pop Ivanov Stefan, Srdić
Danilo, Šeremet Akif, Weiss Adolf, Valdgoni Robert, Vujović Grgur, Vujović
Radomir – Rade, Vujović Vojislav – Voja
364
RGASPI
Ambruž Ernest, Barabaš Gustav, Baranovski Julijus, Beer Dr Imre – Mir-

ko, Belonček Josip, Blagojević Miloš, Blau Ernest, Brčić Šimun, Car Andrija,
Ciliga Dr Ante, Cvejić Jakov, Cvijić Đuro, Cvijić Stjepan, Čajko Josip, Čepel-
nik Franc, Čižinski Josip, Čonić Mladen, Ćopić Vladimir, Debeljak Barbara,
Dorik Fedor, Dubovski Franc, Filipović Filip, Gomboš Janoš, Hercigonja Ru-
dolf, Horvaj Vilim, Horvatin (Mileusnić) Jovanka, Horvatin Kamilo, Janićijević
Pavle, Jovanović Janko, Kasni Franc, Klopčič Angela, Klopčič France, Kobler
Aleksandar, Kolman Stjepan, Kotur Nikola, Kralj Ivan, Libman Jakov, Mališić
Jovan, Mandelc Josif, Marinković Nebojša, Marinković Mladen, Marković Dr
Sima, Marković Vukašin, Matuzović Ivan, Mavrak Antun, Miletić Petko, Milo-
šević Mate, Miljuš Simo, Miljuš Zora, Novaković Kosta, Orovčanec Nikola,
Partoš Zoltan, Pop Ivanov Malina, Pop Ivanov Stefan, Raspopović Petar, Retter
(Lantal) Henrik, Roth Emerik – Imre, Samardžić Gojko, Skako Luka, Slavkov
Pančo, Srdić Danilo, Stare Anton, Šajina Josip, Šeremet Akif, Šobolj Boško,
Štajner Karlo, Vajs Dominik, Vujović Grgur, Vujović Radomir – Rade, Vujović
Vojislav – Voja, Vatović Rikardo, Žarn Josip
MOSKOVSKI MEMORIJAL
Aralov-Ištvanek Stjepan Д.182, Cvijić Đuro Д.1735, Diamant (Fodor)

Greta Д.783, Dobanovački Luka, Filipović Filip Д.1387, Geller Lajoš Д.69,
Hercigonja Rudolf Д.2410, Horvatin Kamilo Д.2599, Ivašević Dimitrije
Д.1904, Janićijević Pavle Д.2208, Kiš Petar Д.3817, Kotur Nikola Д.2480,
Kralj Ivan Д.2447, Kuštera Božo, Livent-Levit Stefanija Д.2303, Marković
Aleksandar Д.2855, Mavrak Antun Д.2199, Orovčanec Nikola Д.2881, Popović
Stanko Д.3754, Salopek Petar Д.4469, Sorre Josip, Srdić Danilo Д.2495, Vuce-
tić (Vučetić) Ivan, Vujović Grgur Д.925, Vujović Radomir – Rade Д.926, Vu-
jović Vojislav – Voja Д.924, Vukelić Slavomir – Slavko Д.927
ROSTOV NA DONU
Adamov Savelij Д. П-29663, Bosnić Pavle Д. П-15306, Coban Fabijan

Д. П-13983,14396, Coban Tereza Д. П-13993, Domjanić Vid Д. П-36294,
Glumac Petar Д. П-14020, Glumac Vujo Д. П-11290, Ilić Đorđe Д. П-14019,
Jandrić Damjan Д. П-29662, Marović Petar Д. П-14021, Milašević Mihajlo Д.
П-40495, Petrović Steva Д. П-31022,
Sajc Viktor Д. П-29671, Stilinović Matija Д. П-14018, Stojanović Kristo
(Krsto) Д. П-17734, Telesmanić Nikola Д. П-32317, Žigić Vasilije
Д.5380,43989
365
ЦЕНТР ДОКУМЕНТАЦИИ НОВЕЙШЕЙ ИСТОРИИ
РОСТОВСКОЙ ОБЛАСТИ, 15.04.2003.
Radić Arsenije Д.410,418, П-13805
OMSK
Bundi Eduard Д. П-4838, Dedić Mustafa Д.13432, Gaubac Georg Д. П-

8204, Gelenčer Mihail Д. П-9476, Grebenc Franc, Mamčalović Marko Д. П-
2938, Milla Petar Д. П-1142, Rogonić Sava Д. П-4590, Sardor (Sardar) Pavle
Д. П-9477, Savić Vasilije Д.10484, Siller Josif Д. П-46, Živković Branko Д. П-
7006
KURGAN
Baić Stepan Д.2070, Čubarov Ivan Д.2634, Heberling Stefan Д.7143, Kiš
Aleksandar Д.8027, Kiš Stjepan Д.6143, Matić Jegor Д.6053, Paskul Vladimir
Д.6066, Petrović Georgij Д.1686, Radanović (Rodonović) Mihail Д.4755, Savi-
nov Semjon Д.5622, Vukmanović Nikola Д.6417
NIŽEGORODSKA OBLAST
Abramović Kristo D. П-48234,7845, Birč David D. 6776, Blaškević Va-

silije D. 10211, Dvorni Leon D.7675, Friščić Josip D.904, Kapec Josip
D.11526, Koričić Stjepan D.5259,
Lange Fred D.6713, Ludaić Nikola D.5214, Ludaić Vasilije D.5451, O-
tickij Kuzma D.11117, Pavlović Andrija D.5249, Tottor Mihail D.11791, To-
vernić Viktor D.461, Žukov Aleksa D.46238
CA NOVGOROD
Jureško Hristifor D.1100
NOVOSIBIRSKA OBLAST
Dedić Mustafa D.13432, Devi Petar D.5283, Dobošić Mihail (Mihalj)

D.6285, Gomboš (Janik) Gizela, Možina Franc D.13708, Pašić Ivan D.7011,
Skafica Jegor D.19221, Šandrk Anton, Vračar Milan
PERMSKA OBLAST
Čeljuzov Zajar (Zahar) D.16706, Erjavšek Alojz, Fabro Angelina D.1584,

Kirbus Franc, Kovačević Konstantin, Leljak Franc, Murn Franc, Perić Dimitrije,
Roš Kiril, Sklenar Anton D.40014, Šeko Osan (Osman?) D.14766, Trbojević
Boris D.15909, Vogrič Josip
366
CA FSB
Ambruž Ernest, Bakoš Janoš, Barabaš Gustav, Beer Dr Imre – Mirko, Be-
lonček Josip, Bernetič Rudolf, Cvijić Đuro, Cvijić Stjepan, Ćopić Vladimir,
Čižinski Josip, Diamant (Fodor) Greta, Diamant Keta, Đorđević Radmila, Fili-
pović Filip, Domjanić Vid, Gacić Borislav, Goman Marko, Glumac Petar,
Heberling Stefan, Heđi Ignjac, Hercigonja Rudolf, Horvaj Vilim, Horvatin (Mi-
leusnić) Jovanka, Hranilović Ilija, Hreljanović Hugo, Hromin Šime, Hromin
Tomo, Ivanović Aleksandar (Kacuno), Jeličić Petar, Jakubović Mehmed, Jova-
nović Aleksandar, Jovanović Janko, Kampa Stevan, Kastratović Milorad, Kave-
džija Stjepan, Kolman Stjepan, Kralj Ivan, Kučan Josip, Libek Ivan, Majnarić
Anton, Mališić Jovan, Marković Dr Sima, Marković Vukašin, Marović Petar,
Matković Miloš, Mihajlović Andrija, Mihajlović (Nevskaja) Nadežda, Miletić
Petko, Milošević Mate, Miljuš Simo, Miljuš Zora, Mirković Miroslav, Novako-
vić Kosta, Orovčanec Nikola, Petrović Marko, Plišić Zlatko, Retter (Lantal)
Henrik, Srdić Danilo, Šeremet Akif, Telesmanić Nikola, Ulle (Ille) Ivan, Vajs
Dominik, Valdgoni Robert, Verner Petar, Vidas Anđelo, Vujović Grgur, Vujo-
vić Radomir – Rade, Vujović Vojislav – Voja, Vukelić Slavomir – Slavko, We-
iss Adolf, Žakić Negovan, Željko Nikola, Žužić Josip
SVERDLOVSKA OBLAST
FSB
Blum Josif, Borić (Bregovec) Andrija D.41481,46633, Botin Nikola

D.40377, Brčić Šimun D.40377, Vujaklija Džon (Jovan) D.42594
GOS
Grbić Ivan D.5655, Juvan Avgust D.18191, Lapajne Pavle D.40640, Lju-
boja Savo, Nikolajević Aleksandra D.36746, Pašalić Đuro D.27018, Petrović
Steva, Pibernik Josif, Prodan (Prodanov) Vasilije, Romeder Viktor, Rudolf
Pavle, Zimonja Stepan D.18484, Zupančič Džon D. 23917
SMOLENSKA OBLAST
Diardanesku Bratjan D.24047, Goman Marko D.24047, Goman Vladimir

D.24047, Jeličić Petar D.263, Knjažević Stjepan D.21744, Mihaj Aleksa
D.24047, Mihaj Ivan D.24047, Mihaj Ivan – Jarko D.24047, Pletikos Anton
D.2473, Risto Vlado D.24047, Ristiforov Lona D.24047
SAMARA
Cvejić Sergije D. П-12685, Maričić Anton D. П-19154, Miladinović Mi-
hajlo D. П-17486, Montiljo Jakov, Nikolić Petar D. П-1391, Pogrmić Jovan D.
П-7698
367
SANKT-PETERBURG
Ciliga Dr Ante, Brezović Matija, Dedić Mustafa, Dragić Stanko, Gacić

Matija, Gorbac Anton, Horvat Stjepan, Jenko (Enko) Franc D. П-21909, Kova-
lini Renaldo, Marković Dr Sima, Mesić Marko, Najthefer Henrih, Pendžerkov
Boris D. П-74492, Pleša Petar, Semiz Dušan, Stojanović Voldemar, Šugar
Ernest, Žakić Negovan
TAMBOBO
Kovalini Renaldo D.6719, Makari Alojz D. П-8454, Podkonek Petar D.

П-8214, Taščilin Jemeljan D. П-6759
TOMSK
Dedić Mustafa D. П-6657, Dodik Ivan D. П-3528, Kostrež Dimitrije D.

П-9921, Kovačević Marko D. П-8940, Petrović Franjo D. П-5423, Popović
Stanko D. П-2255, Sijerković Ivan D. П-9935, Stupor Ahmet D. П-3168, Švarc
Karlo D. П-1936, Vuković Suljo D. П-3615
TULA
Aralov-Ištvanek Stjepan, Fomasov Petar D.18637, Hajdarović Mihailo

D.10712
ČELJABINSK
Radunović Jovan D. П-5736, Rancinger Rudolf – Rudi D. П-12662, Ru-

žić Matija – Mate D. П-351, Tomc Ernest D. П-11133
ČITA
Bekker Ivan, Kečkeš Ivan, Kovač Vilhelm, Krčalo Derv, Lerer Stjepan,
Miholič Aleksandar
JAROSLAV
Arseničev Jurij D. Ц-13216, Kosmač Josip D. Ц-5667, Mesić Dragutin

D. Ц-10262,10321
MAGADAN
Babić Darko D. П-44738, Dejneko Vladimir, Demšić Nikola, Janovski
Josif D. П-8179, Josipović Vjekoslav – Slavko, Kotur Nikola D. П-8263, Lovaš
Aleksandar D. П-16702, Marjanov-Milatkov Aleksa D. П-23318
368
SPOMEN KNJIGE O ŽRTVAMA
POLITIČKIH REPRESIJA U SSSR
(Книги памяти жертв политических репрессий в СССР)
REPUBLIKE
Республика Алтай – г. Горно-Алтайск

Республика Алтай. Книга памяти жертв политических репрессий, 1996,
1998, 2003,
т. 1-3
Республика Башкортостан – г. Уфа
Книга памяти жертв политических репрессий Республики Башкортостан,
1997–2005, 2008, т. 1-6
Рэспублiка Беларусь – м. Мiнск
Памяць: Гiсторыка-дакументальная хронiка Расонскага раена, 1994, т. 1
Памяць: Валожынскi раен, 1996.
Канвзэр сьмерцi: Докумэнты, сьведчаньнi, успамiны, 1997, т. 1
Памяць: Гiсторыка-дакументальная хронiка Минскага раена, 1998.
Памяць: Гисторыка – дакументалья хроника Вiцебска, 2002, т. 1
Памяць: Мiнск, 2004, 2007, кн. 3,4
Леанiд Маракоу, Рэпреэсаваныа настаунiкиi, 2007, т. 4, кн. 2
Республика Бурятия – г. Улан Удэ
Книга памяти жертв политических репрессий в Республике Бурятия, 2007,
т. 1
Кабардино-Балкарская Республика – г. Нальчик
Книга памяти жертв политических репрессий. Кабардино-Балкария 1920-
1941 гг, 2009.
Карельская Республика – г. Петрозаводск
Поминальные списки Карелии 1937-1938 гг, 2002.
Казахская Республика – г. Астана (Алма-Ата)
Акмолинская область – г. Кокшетау
Хранит вечно. Книга памяти жертв массовых политических репрессий 30-
40-х и начала 50-х годов Акмолинской области, 2001.
Актюбинская область – г. Актюбинск
Жертвы репрессии. Актюбинская область, 1997, кн. 1-3
Алматинская область
Книга скорби. Расстрельные списки, 1996-2000, т. 1-3
Восточно-Казахстанская область – г. Усть Каменогорск
Книга скорби (расстрельные списки) Восточно-Казахстанской области,
2001.
Павлодарская область – г. Павлодар
Книга скорби. Расстрельные списки, 1999, кн. 1
Северо- Казахстанская область – г. Петропавловск
Книга скорби, 2002.
Узницы „Алжир-а“. Список женщин – „АЛЖИРа“ заключенных Акмолин-
ского и других отделений Карлага, 2003.
Кыргызцкая Республика – г. Бишкек
Восстанавливаем историческую справедливость, 1996,1997, кн. 1-2
Коми Республика – г. Сыктывкар
Покаяние. Коми республиканский мартиролог жертв массовых политиче-
ских репрессий, 1998-2008, т. 1-8
Марийская Республика – г. Йошкар-Ола
Трагедия народа. Книга памяти жертв политических репрессий
Республики
Марий Эл, 1996, 1997, 2004, т. 1-3
Республика Мордовия – г. Саранск
Память. Жертвы политических репрессий., 2000, т. 1
Республика Саха (Якутия) – г. Якутск
Книга памяти. Книга – Мемориал о реабилитированных жертвах полити-
ческих репрессий 1920-1950-х годов, 2002, 2005, т. 1-2
Северо-Осетинская Республика (Алания) – г. Владикавказ
Книга памяти жертв политических репрессий РСО – Алания, 2000, 2006,
2007, т.1-3
Татарская Республика – г. Казань
Книга памяти жертв политических репрессий. Республика Татарстан,
2000-2006, т. 1-17
Удмуртская Республика – г. Ижевск
Книга памяти жертв политических репрессий, 2001, кн. 1
Республика Украiна – г. Киев
Вiнницька область – м. Вiнниця
Вiнниця: Злочин без кари, 1994.
Киiевська область
Остання адреса. До 60-рiчча соловецькоi трагедii, 1997, кн. 1-3
Киiв: жертви репресiй, 1997, 1999, т. 1-2
Роженко М.М., Богацька Е.Л., Сосни бикiвнi свiдчать: Злочин проти
людства, 1999, кн.1
Роженко М.М., Сосни бикiвнi свiдчать, 2001-2003, кн. 2-4
Миколаiска область – м. Миколаiв
Реабiлiтованi iсторiею. Вiдомостi про громадян, що зазнали полiтичних
репресiй, 1996-1999, кн. 1-7
Бюлетень вiдомостi про громадян, що зазнали полiтичних репресiй м. Ми-
колаiв, 1996, кн. 1-5
Донецка область – м. Донецьк
Реабiлiтованi iсторiэю. Донецька область, кн. 1-3
Правда через годы, 1995-2002, кн. 1-6
Iвано-Франкiвська область – м. Iвано-Франковск
370
Реабiлiтованi iсторiэю. Iвано-Франкiвська област, 2000, т. 1-4
Луганськая область – м. Луганск (Ворошиловград)
Реабiлiтованi iсторiэю. Луганська область, 2004, 2005, кн. 1-2
Одесская область – м. Одесса
Одесский мартиролог. Данные о репрессированных Одессы и Одесской
области за годы советской власти, 1997, 1999, т. 1-2
Харкiвска область – м. Харков
Реабiлiтованi iсторiэю. Харкiвська област, кн. 1
Херсонська область – м. Херсон
Реабiлiтованi iсторiэю. Херсонська область, Кн. (?)
Хакаская Республика – г. Абакан
Книга Памяти жертв политических репрессий Республики Хакасия, 1999,
2000, 2006, т. 1-3
Чувашская Республика – г. Чебоксары
Книга Памяти жертв политических репрессий. Чувашская Республика,
2009, т. 1-2
POKRAJINE
Алтайский край – г. Барнаул

Жертвы политических репрессий в Алтайском крае, 1998-2005, т. 1-7
Краснодарский край – г. Краснодар
Книга памяти жертв политических репрессий по Краснодарскому краю,
2005, т. 1
Красноярский край – г. Красноярск
Книга Памяти жертв политических репрессий Красноярского края, 2004-
2009, т. 1-8
Ставропольский край – г. Ставрополь
Книга памяти жертв политических репрессий Ставропольского края, 1995-
2003, т. 1-13
Хабаровский край – г. Хабаровск
Хотелось бы всех поименно назвать. Книга-Мартиролог, 1998-2004, т. 1-6
OBLASTI
Амурская область – г. Благовещенск

Книга Памяти жертв политических репрессий Амурской области, 2001-
2009, т. 1-7
Архангельская область – г. Архангельск
Поморский мемориал. Книга памяти жертв политических репрессий, 1999,
2001, т. 1-3
Астраханская область – г. Астрахань
Из тьмы забвения. Книга памяти жертв политических репрессий 1918-1954
гг, 2000, т. 1
371
Книга Памяти жертв политических репрессий, 1918-1986 гг, 2003, т. 2
Книга Памяти жертв политических репрессий, 1920-1934 гг, (?) т. 3
Книга Памяти жертв политических репрессий, 1918-1986 гг, 2008, т. 4
Белгородская область – г. Белгород
Книга Памяти жертв политических репрессий. Белгородская область,
1996-2001, т. 1-3
Мы вас помним и любим, 2007, кн. 8
Владимирская область – г. Владимир
Боль и память. Книга памяти жертв политических репрессий
Владимирской области.
2001, 2003, т. 1-2,
г. Вязники
О них душа моя скорбит. Вязниковская книга памяти жертв политических

репрессий, 1998.
Воронежская область – г. Воронеж
Книга Памяти жертв политических репрессий Воронежской области, 2006,
т. 1
Иркутская область – г. Иркутск
Жертвы политических репрессий Иркутской области: Память и
предупреждение будущему, 1998-2006, т. 1-8
Калининградская область – г. Калининград (Тверь)
Книга памяти жертв политических репрессий Калининской области.
Мартиролог 1937-1938 гг, 2000, 2001, 2007, т. 1-3
Возвращение к правде. Из истории политических репрессий в Тверском
крае, 1995.
Калужская область – г. Калуга
Из бездны небытия. Книга памяти репрессированных калужан, 1993,1994,
т. 1-3
Кемеровская область – г. Кемерово
Книга памяти жертв политических репрессий Кемеровской области, 1995,
1996, т. 1-2
Кировская область – г. Киров
Книга памяти жертв политических репрессий Кировской области, 2000,
2004 т. 1-6
Костромская область – г. Кострома
Книга памяти жертв политических репрессий Костромской области, 2007.
Курганская область – г. Курган
Осуждены по 58-й... Книга Памяти жертв политических репрессий
Курганской области, 2002-2007, т. 1-7
Курская область – г. Курск
Книга памяти жертв политических репрессий Курской области, 1996-2004,
т. 1-4
372
Липецкая область – г. Липецк
Помнить поименно: Книга памяти жертв политических репресий
Липецкого края с ноября 1917 г., 1997, 1998, т. 1-2
Магаданская область – г. Магадан
За нами придут корабли... Список реабилитированных лиц, смертные
приговоры о отношении которых приведены в исполнение на территории
Магаданской области, 1999.
В.И. Мета, В.В. Диденко, Жертвы Колымы. Магадан, 2000.
г. Москва
Расстрельные списки. Донское кладбище 1934-1940 гг, 1993, кн. 1
Расстрельные списки. Ваганьковское кладбище 1926-1936 гг, 1995, кн. 2
Расстрельные списки. Москва 1935-1953. Донское кладбище, 2005.
Мартиролог расстрелянных и захороненных на полигоне НКВД „Обьект
Бутово“ 08.08.1937 – 19.10.1938 гг, 1997.
Книга Памяти жертв политических репрессий. Бутовский полигон 1937-
1938 гг., 1997-2004, Кн. 1-8
Расстрельные списки. Москва 1937-1941. „Комунарка“, Бутово. Книга
памяти жертв политических репрессий, 2000.
Сувениров О.Ф. Трагедия РККА 1937-1938 гг, 1998.
Московская область
Помнить поименно: Книга памяти жертв политических репрессий жителей
Московской области, 2002.
г. Клин
Книга памяти и воспоминаний жертв политических репрессий Клинского
района Московской области, 2005.
г. Подольск
Книга „Памяти жертв политических репрессий“. Подольский район, 2004.
г. Мытищи
Книга памяти жертв политических репрессий. Мытищинский
муниципальный район Московской области, 2009.
г. Раменское
Книга памяти – биобиблиографический указатель, 2006.
г. Шатура
Книга памяти жертв политических репрессий. Шатурский район и г.
Рошаль Московской области, 2007.
г. Электросталь
Книга памяти жертв политических репрессий города Электросталь, 2007.
373
Мурманская область – г. Мурманск
Поименный список репрессированных жителей Кольского полуострова, а
также иностранных граждан, проживавших в Мурманской области, 1997.
Книга памяти (30-50-е гг.). Поименный список жителей СССР, высланных
на кольский полуостров в ходе политических репрессий..., 2005.
Нижегородская область – г. Нижний Новгород
Книга памяти жертв политических репрессий в Нижегородской области,
1997-2006, т. 1-9
Новгородская область – г. Новгород
Книга памяти жертв политических репрессий Новгородской области,
1993-2006, т. 1-10
Новосибирская область – г. Новосибирск
Книга памяти жертв политических репрессий в Новосибирской области,
2005, 2008, т. 1-2
Омская область – г. Омск
Забвению не подлежит. Книга памяти жертв политических репрессий
Омской области, 2000-2004, т. 1-11
Оренбургская область – г. Оренбург
Книга памяти жертв политических репрессий в Оренбургской области,
1998.
Ореловская область – г. Орел
Реквием. Книга памяти жертв политических репрессий на Орловщине,
1994-2001, т. 1-5
Пермская область – г. Пермь
Годы террора. Книга памяти жертв политических репрессий, 2003, 2004,
2008, т. 1-5
Псковская область – г. Псков
Не предать забвению. Книга Памяти жертв политических репрессий, 1996-
2004, т. 1-15
Ростовская область – г. Ростов-на-Дону
Мы не забыли: Книга памяти жертв незаконных политических репрессий,
1996, 1998, т. 1-2
Рязанская область – г. Рязань
Книга памяти (Рязанская область), 2001, т. 1
Самарская область – г. Самара (Куйбишев)
Белая книга: О жертвах политических репрессий. Самарская область,
1997-2005, т. 1-21
Санкт-Петербург и Ленинградская область
Ленинградский мартиролог, 1937–1938 гг, 1995-2002, 2007, 2008, т. 1–10
Репрессированные политехники, 2008, кн. 1
Книги памяти жертв политических репрессий в СССР. Аннотированный
указатель, 2004.
Сахалинская область – г. Южно-Сахалинск
374
Книга памяти жертв политических репрессий в Сахалинской области,
1996, 2000, /т. 1,3/
А.М. Пашков, Сахалинская областная книга. Книга памяти жертвы
репрессий и депортации, 2009, т. 24
Свердловская область – г. Екатеринбург (Свердловск)
Книга памяти жертв политических репрессий. Свердловская область,
1999-2008, т. 1-7
г. Каменск-Уральский
Н.Г. Шестерина, Каменск. 1917-1950-е годы. Книга Памяти, 2006, кн. 1–2
г. Нижний Тагил
Жертвы репрессий Нижний Тагил 1920–1980-е годы, 1999.
Смоленская область – г. Смоленск
По праву памяти. Книга памяти жертв незаконных политических
репрессий. Смоленский мартиролог, 2001-2008, т. 1–7
Книга памяти жертв политических репрессий. Смоленский мартиролог.
Т. 1–2, 2006
Тамбовская область – г. Тамбов
Тамбовский мартиролог (1917-1953 гг), 2007.
Томская область – г. Томск
Боль людская. Книга памяти томичей, репрессированных в 30-40-е и нача-
ле 50-х годов, 1991–1999, т. 1–5
Тюменская область – г. Тюмень
Книга расстрелянных. Мартиролог погибших от руки НКВД в годы
большого террора (Тюменская область), 1999-2004, т. 1–3
Тульская область – г. Тула
Щеглов С.Л., Книга памяти жертв политических репрессий в Тульской
области 1917–1987. гг, 1999-2006, т. 1–3
Ульяновская область – г. Ульяновск
Книга памяти жертв политических репрессий. Ульяновская область РФ,
1996, 2001, т. 1–2
Репрессии в Инзенском районе, 2008.
Читинская область и Забайкальский край – г. Чита
Книга памяти жертв политических репрессий в Восточном Забайкалье,
2000-2009, т. 1–7 и допунски т. 1 (2004)
Ярославская область – г. Ярославль
Не предать забвению. Книга памяти репрессированных в 30–40-е и начале
50-х годов, связанных судьбами с Ярославской областью, 1993–1998, 2003,
т. 1–6
375
IZVORI
Республика Адыгея – г. Майкоп

Информационны центр при МВД по Республике Адыгея, 03.04.2008.
Babić Lazar d.1076
Республика Горный Алтай – г. Горно-Алтайск

Управление ФСБ Российской Федерации по Республике Алтай,
27.05.2004, 30.08.2004.
Rajt (Žagar) Jekaterina d.999-ПФ
Республика Башкортостан – г. Уфа

Управление ФСБ России по Республике Башкортостан, 03.09.2002,
16.03.2004, 12.05.2005.
Džanić Ismet d.4666, Mirković Dragić d.18753, Mokačević Jole d.12543,
Radulović Žarko d.5372
Кабардино-Балкарская Республика – г. Нальчик

Управление Федеральной службы безопасности РФ по Кабардино-
Балкарской Республике, 21.02.2008.
Erdeljan Slavko d.160 (165)
Республика Карелия – г. Петрозаводск

Управление ФСБ России по Республике Карелия, 13.02.2003,
02.04.2008.
Kogoj Franc, Najthefer Henrih, Sabo Franc
Информационный центр Министерства внутренних дел Республики
Карелия, 26.08.2005, 20.09.2005, 16.11.2005.
Dragić Stanko
Республика Коми – г. Сыктывкар

Коми Республиканский благотворительный общественный фонд
жертв политических репресий „Покаяние“, 11.04.2002.
Hreljanović Hugo d.КП-8368, Vasić Savelij d.КП-8767
Национальный архив Республики Коми, 20.10.2004, 25.09.2007.
Goršek Ivan, Mihaj Jelisaveta, Mihaj Tamara, Vasić Savelij
Управление ФСБ Российской Федерации по Республике Коми,

20.04.2004, 11.09.2004.
Hreljanović Hugo d.КП-8368, Hreljanović Ivan, Ljalić Arsentij, Ljalić
Vladislav d.КП-8767, Rajković Matija
Информационный центр Министерства внутренних дел по
Республике Коми, 20.11.2009, 07.12.2009.
Maksimović Konstantin д.76, Šlezinger Oskar д.855
Республика Мордовия – г. Саранск

Управление ФСБ России по Республике Мордовия, прва половина
2002, 01.02.2008.
Filipović Mihail d.2241, Petković Melan d.4771, Tvardovski-Halupa
Ignjatije d.9529
Республика Саха (Якутия) – г. Якутск

Управление ФСБ России по Республике Саха (Якутия), 30.03.2004,
05.08.2004, 7.10.2005, 02.03.2006.
Kotur Nikola, Rakec Fadej d.1298
Республика Северная Осетия (Алания) – г. Владикавказ

Управление ФСБ Российской Федерации по Республике Северная
Осетия (Алания), 11.04.2003, 01.12.2003, 26.09.2008.
Delić Stjepan, Đuričić Ivan, Jan Leopold, Kazanegro Savo, Mihajlević
(Mihaljević) Marko
Республика Татарстан – г. Казань

Управление ФСБ Российской Федерации по Республике Татарстан,
19.03.2002, 27.11.2002, 06.08.2003, 13.03.2006.
Atamanov Stjepan, Fiatović Boris d.2-18145,2-6994, Lončarić Konrad,
Marković Vukašin
Республиканская клиническая психиатрическая больница г. Казань,
17.05.2003.
Marković Vukašin
Удмуртская Республика – г. Ижевск

Управление ФСБ Российской Федерации по Удмуртской Республи-
ке, 19.08.2004, 19.03.2008.
Černih Fedor, Pendžerkov Mihail
Республика Хакасия – г. Абакан

Центральный государственный архив Республики Хакасия,
17.04.2002.
Kac Arnold, Stojkov Jegor
Чувашская Республика – г. Чебоксары

Государственный исторический aрхив Чувашской Республики,
04.02.2008, 15.07.2010.
Gašparović Pavle d.2832, Muškardin Filip d.1387, 1388.
378
Алтайский край – г. Барнаул
Центр хранения архивного фонда Алтайского края, 26.02.2003,
31.08.2004, 22.03.2005, 12.10.2005, 24.11.2005.
Banko Stjepan, Briger Aleksa, Ćirić Mihail d.Ч-29, Dokić Lazar,
Gošperling Franc, Hranilović Ilija, Ivković Franc, Kosibo Petar d.6194-ПФ,
Kramer Ivan, Manuilov Ilija, Matić Jugoslav, Mihajlević (Mihaljević) Stanislav,
Patoč Josif, Pejnović-Kostomarov Petar, Pillih Franc, Pirogić Abram, Polković
Josif, Primožec Anton, Šajtoš Ivan, Štajn Josip, Vitezov Mihail
Управление архивного дела Алтайского края. Отдел спец. докумен-
тации, 13.03.2008.
Babić Franc d.5779
Забайкальский край – г. Чита

Управление ФСБ Российской Федерации по Забайкальскому краю,
30.04.2009, 07.12.2009.
Urović Matija d.20867-П
Камчатский край – г. Петропавловск-Камчатский

Управление ФСБ Российской Федерации по Камчатскому краю,
18.06.2004, 07.03.2008.
Angelec Vasilije d.3325, Grubišić Anton
Краснодарский край – г. Краснодар

Управление ФСБ России по Краснодарскому краю, 21.02.2002,
30.07.2003, 31.08.2007, 11.02.2008.
Gvoka Nikola, Molnar Petar, Vajs Dominik
Красноярский край – г. Красноярск

Государственный архив Красноярского края, 10.12.2003, 09.04.2009,
11.05.2011.
Bartovskij Josif, Jalušić Josip d.П-7540, Martinović Ivan, Nurković
Savelij d.П-270, Svirčević Georgije
Региональное Управление и Управление ФСБ Российской Федера-
ции по Красноярскому краю, 05.2004, 13.08.2004, 30.01.2006, 24.04.2006,
02.03.2007, 14.03.2007, 26.02.2008, 15.07.2008, 23.03.2009, 27.01.2010.
Babić Petar d.П-16115, Gesler Josif d.П-14529, Erro Aleksandar d.П-
11983, Kašicev Nikola d.П-21117, Kramer Stanko d.П-16279, Mihajlović
(Nevskaja) Nadežda d.П-8929, Milanov Nikola d. П -15832, Mitrašević
Dragomir d.П-15281, Nurković Savelij d.П-23055, Petrović Vasilije d.П-8088,
Prijić Grigorij d.П-12316, Štajner Karlo, Zarezankov Hristo d.П-17610
Архивное агентство администрации Красноярского края, 14.03.2007.
Kisinskij Stanislav d.П-7176, Stojkov Jegor d.П-21432
379
Приморский край – г. Владивосток
Управление ФСБ Российской Федерации по Приморскому краю,
08.06.2004, 26.08.2004, 31.10.2005, 03.06.2008.
Bernat Josif d.П-33692, Blumetić Petar d.П-28117, Erdeli Andrija d.П-
23498, Marinović Nedas d. ПУ-10756, Novosel Robert d.П-24020, Spasić
Svjatoslav d.П-18963, Valter Anton d.ПУ-11566
Ставропольский край – г. Ставрополь

Управление ФСБ Российской Федерации по Ставропольскому краю,
16.09.2002, 11.09.2004.
Angelov Dimitrije, Jakšić Marko, Ločniškar Josif, Pezelj Jan, Radić
Anton, Radović Spasoje, Šlahter Valentin
Хабаровский край – г. Хабаровск

Управление ФСБ России по Хабаровскому краю, 27.02.2002,
19.08.2004.
Hromin-Hromić Petar d.П-83382, Kotur Nikola, Marković Dimitrije d.П-
82152, Tanko Franc d.П-89782
Амурская область – г. Благовешченск

Управление ФСБ Российской Федерации по Амурской области, 06,
07.09.2004, 17.05.2005.
Černer Anton d.П-65674, Janković Vladislav d.П-76128, Mlaker Martin
d.П-67088
Архангельская область – г. Архангельск

Региональное управление ФСБ России по Архангельской области,
12.12.2003.
Grbac (Gorbac) Rade, Vuković Jozef (Džon) d.П-16550
Астраханская область – г. Астрахань

Управление ФСБ Российской Федерации по Астраханской области,
04.02.2002, 30.03.2004.
Horvat Karlo, Josić Vasilije, Rudaković (Radaković) Ilija d.3652
Белгородская область – г. Белгород

Управление ФСБ Российской Федерации по Белгородской области,
11.04.2008.
Jovanović Grigorije
Брянская область – г. Брянск

Управление ФСБ Российской Федерации по Брянской области,
18.07.2003.
Oreški Agata d.9363-П
380
Владимирская область – г. Владимир
Управление ФСБ Российской Федерации по Владимирской области,
10.09.2002, 14.01.2003, 07.04.2004, 19.03.2008.
Bekker Franc d.П-6091, Mihajlović-Sesak Eržebet, Poljak Franc d.П-
5650, Ribić Stjepan d.П-4941, Zaskalnij Sila d.П-3533
Волгоградская область – г. Волгоград

Управление ФСБ по Волгоградской области, 09.12.2002.
Ivanović Aleksandar d.5976 - ПФ, Krajger Josip d.16096 - ПФ
Вологодская область – г. Вологда
Управление ФСБ Российской Федерации по Вологодской области,
01.02.2005.
Vinger Georg
Ивановская область – г. Иваново

Управление ФСБ Российской Федерации по Ивановской области,
06.03.2008.
Jering (Ering) Adolf d.7897- П, Pavlović Danilo d.7292- П
Иркутская область – г. Иркутск

Региональное управление ФСБ Российской Федерации по Иркут-
ской области, 23.07.2002, 05.12.2002, 18.02.2003, 22.05.2003, 22.04.2004,
05.03.2007, 22.03.2007, 19.03.2008, 29.03.2011.
Barl Stjepan d.7674, Cizelj Ivan d.11114-ФП, Černe Matija d.16677-ФП,
Juzić Marjan d.8114-ФП, Knjažević Pavle d.14145-ФП, Lappan Aleksej
d.7659-ФП, Milić Georgije d.12944-ФП, Ostović Lazar d.8328-ФП, Parić Ivan
d.9021-ФП, Renko Ivan d.11219-ФП, Roženberskij Petar d.9714-ФП, Sava
Ivan d.6425-ФП, Sitar Franc d.6839-ФП, Šelajev (Šolajev) Ilija d.11119, 1550-
ФП, Verk Mihail d.10216
Калужская область – г. Калуга

Управление ФСБ Российской Федерации по Калужской области,
23.12.2002.
Dulenčić Ignjat
Камчатская область – г. Петропавловск-Камчатский

Региональное управление ФСБ Российской Федерации по Камчат-
ской области, 18.06.2004.
Angelec Vasilije d.3325
Кемеровская область – г. Кемерово

Управление ФСБ Российской Федерации по Кемеровской области,
08.07.2003.
Prosenc Anton d.П-5693
381
Государственный архив Кемеровской области, 25.04.2002, 29.12.2002,
08.05.2003.
Kuš Blanž d.П-2666, Pekas Josip d.П-1854
Кировская область – г. Киров

Управление ФСБ Российской Федерации по Кировской области,
01.09.2004.
Sterla Ivan, Vujčić Marija
Курганская область – г. Курган

Государственный архив общественно-политической документации
Курганской области, 03.02.2003, 11, 12.02.2003, 14.05.2004, 19.07.2004,
31.05.2005, 05.04.2007.
Baić Stepan d. 2070, Čubarov Ivan d. 2634, Heberling Stefan d. 7143,
Kiš Aleksandar d.2027, Kiš Stjepan d. 6143, Matić Jegor d. 6053, Paskul
Vladimir d. 6066, Petrović Georgij d. 1686, Radanović Mihail d. 4755,
Savinov Semjon d. 5622, Vukmanović Nikola d. 6417
Курская область – г. Курск

Управление ФСБ Российской Федерации по Курской области,
20.06.2007.
Orlović Ivan
Магаданская область – г. Магадан

Управление ФСБ Российской Федерации по Магаданской области,
01.03.2002, 19.02.2003, 23.07.2004, 01.09.2005, 20.06.2006.
Babić Darko d. П-44738, Dejneko Vladimir, Demšić Nikola, Janovski
Josif d. П-8179, Josipović Vjekoslav – Slavko, Kotur Nikola d. П-8263, Lovaš
Aleksandar d. П-16702, Marjanov-Milatkov Aleksa d. П-23218
Государственный архив Магаданской области, 20.11.2007.
Dejneko Vladimir d. Д-18, Demšić Nikola d. Д-19, Josipović Slavko d.
И-4,
Žerdin Ivan d. Ж-2
Мурманская область – г. Мурманск

Государственный архив Мурманской области, 30.04.2001.
Straus Jakov
Управление ФСБ Мурманской области, 29.05.2006.
Matijević Josip
Нижегородская область – г. Нижний Новгород

Государственный архив Нижегородской области, 27.02.2002,
20.02.2003, 08.04.2004, 02.08.2004, 01.03.2005
382
Abramović Kristo d. П-7845, Birč David d. 6776, Blaškević Vasilije d.
10211, Dvorni Leon d.7675, Friščić Josip d.904, Kapec Josip d.11526, Koričić
Stjepan d.5279, Lange Fred d.6713, Ludaić Nikola d. 5451, Ludaić Vasilije d.
5214, Otickij Kuzma d.11117, Pavlović Andrija d.5249, Tottor Mihail d.11791,
Tovernić Viktor d.461, Žukov Aleksa d.16238
Центральный архив Нижегородской области, 04.03.2008.
Jureško Hristifor d. 1100
Новгородская область – г. Новгород

Управление ФСБ России по Новгородской области, 11.09.2003.
Potočki Ivan d.1a/988
Новосибирская область – г. Новосибирск

Управление ФСБ Российской Федерации по Новосибирской обла-
сти, 04.06.2004, 01.09.2004, 02.07.2007, 06.07.2007, 23.01.2009.
Dedić Mustafa d.13432, Devi Petar d.5283, Dobošić Mihail d.6285,
Možina Franc d.13708, Pašić Ivan d.7011, Skafica Jegor d.19221, Vračar Milan
Омская область – г. Омск

Управление ФСБ Российской Федерации по Омской области,
13.03.2002, 10.01.2003, 30.09.2003, 16.01.2004, 13.07.2004, 10.09.2004,
03.11.2004, 17.03.2008.
Bundi Eduard d. П-4838, Dedić Mustafa d.13432, Gaubac Georg d. П-
8204, Gelenčer Mihail d. П-9476, Grebenc Franc, Mamčalović Marko d. П-
2908, Milla Petar d. П-1142, Rogonić Sava d. П-4590, Sardor Pavle d. П-
9477, Savić Vasilije d. П-10484, Siller Josif d. П-46, Živković Branko d. П-
7006
Оренбургская область – г. Оренбург

Управление ФСБ Российской Федерации по Оренбургской области,
05.03.2002, 02.12.2003, 23.04.2008.
Juriček Franc, Pendžerkov Boris
Орловская область – г. Орел

Управление ФСБ Российской Федерации по Орловской области,
12.02.2002.
Dimić Andrija, Dimić Jemeljan, Dimić Rajko
Пензенская область – г. Пенза

Управление ФСБ России по Пензенской области, 31.05.2004.
Cerović Petar d.4552-П
383
Пермская область – г. Пермь
Государственный общественно-политический архив Пермской обла-
сти, 29.07.2004, 24.08.2004, 25.03.2008.
Čeljuzov Zajar (Zahar) d.16706, Erjavšek Alojz, Fabro Angelina
d.15842, Kirbus Franc, Kovačević Konstantin, Leljak Franc, Murn Franc,
Perić Dimitrije, Roš Kiril d.1820, Sklenar Anton d.4014, Šeko Osan (Osman?)
d. 4766, Trbojević Boris d.15909, Vogrič Josip
Псковская область – г. Псков

Управление ФСБ Российской Федерации по Псковской области,
april 2002, 21.12.2004.
Gorgac Ivan, Radulović Žarko
Ростовская область – г. Ростов-на-Дону

Управление ФСБ Российской Федерации по Ростовской области,
10.04.2002, 15.04.2003, 06.06.2003, 12.04.2007.
Adamov Savelij d. П-29663, Bosnić Pavle d. П-15306, Coban Fabijan
d. П-14396, Coban Tereza d. П-13993, Domjanić Vid d. П-36294, Glumac
Petar d. П-14020, Glumac Vujo d. П-11290, Ilić Đorđe d. П-14019, Jandrić
Damjan d. П-29662, Marović Petar d. П-14021, Milašević Mihajlo d. П-40495,
Petrović Steva d. П-31022, Radić Arsenije П-13805, Sajc Viktor d. П-29671,
Stilinović Matija d. П-14018, Stojanović Kristo (Krsto) d. П-17734, Telesmanić
Nikola d. П-32317, Žigić Vasilije d. 5380, 43989
Центр документации новейшей истории Ростовской области,
15.04.2003.
Radić Arsenije, d.410,418
Рязанская область – г. Рязань

Управление ФСБ Российской Федерации по Рязанской области,
16.01.2003.
Gaubac Jakov, d.8204
Самарская область – г. Самара (Kujbišev)

Управление ФСБ России по Самарской области, 04.02.2002,
15.01.2003.12.04.2005, 14.09.2007.
Cvejić Sergije d. П-12685, Maričić Anton d. П-19154, Miladinović
Mihajlo d. П-17486, Montiljo Jakov, Nikolić Petar d. П-1391, Pogrmić Jovan d.
П-7698
Санкт-Петербург и Ленинградская область

Управление ФСБ Российской Федерации по г. Санкт-Петербургу и
Ленинградской области, 16.04.2003, 30.09.2003, 01.02.2005, 14.02.2005,
19.02.2008, 27.03.2008, 01.04.2008, 12.11.2010.
384
Ciliga Ante, Brezović Matija, Dedić Mustafa, Dragić Stanko, Gacić
Matija, Grbac Anton, Horvat Stjepan, Jenko (Enko) Franc d. П-21909, Kovalini
Renaldo, Marković Sima, Mesić Marko, Najthefer Henrih, Pendžerkov Boris d.
П-74492, Pleša Petar, Semiz Dušan, Stojanović Voldemar, Šugar Ernest, Vinger
Georg, Žakić Negovan
Саратовская область – г. Саратов

Государственный архив новейшей истории Саратовской области,
18.09.2006, 24.03.2008.
Brunčić Ludvig, Drljačin Petar, Marković Vukašin, Virandt Petar, Vračar
Petar
Управление ФСБ Российской Федерации по Саратовской области,
16.08.2004, 03.04.2006.
Marković Vukašin, Vlasak Vilhelm d. ОФ-4671
Свердловская область – г. Екатеринбург (Свердловск)

Управление ФСБ России по Свердловской области, 02.2002, 30.04. i
24.11.2009.
Blum Josif, Borić (Bregovec) Andrija d.41481,d. П-46633, Botin
Nikola d.40377, Brčić Šimun d.40377, Vujaklija Džon (Jovan) d.42594- П
Государственный архив административных органов Свердловской
области, 01.03.2004, 09.06.2007, 03.07.2007, 17.03.2008.
Grbić Ivan d.5655, Juvan Avgust d.18191, Lapajne Pavle d.40640,
Ljuboja Savo d. 2877, 7943, Nikolajević Aleksandra d.36746, Pašalić Đuro
d.27018, Petrović Stepan, Petrović Steva, Pibernik Josif, Prodan (Prodanov)
Vasilije, Romeder Viktor, Rudolf Pavle, Zimonja Stepan d.18484, Zupančič
Džon d. 23917
Смоленская область – г. Смоленск

Управление ФСБ Российской Федерации по Смоленской области,
03.11.2004, 15.11.2004, 27.01.2010
Diardinesku (Diardinasku) Bratjan d.24047, Goman Marko d.24047,
Goman Vladimir d.24047, Jeličić Petar d.263, Knjažević Stepan d.21744, Mihaj
Aleksa d.24047, Mihaj Ivan d.24047, Mihaj Ivan – Jarko d.24047, Pletikos
Anton d.2473, Risto Vlado d.24027, Ristiforov Lona d.24047
Тамбовская область – г. Тамбов

Управление ФСБ Российской Федерации по Тамбовской области,
22.09.2003, 29.07.2004, 12.03.2008, 21.05.2008, 09.03.2009.
Kovalini Renaldo d.6719, Makari Alojz d. П-8454, Podkonek Petar d. П-
8214, Taščilin Jemeljan d. П-6759
385
Тверская область – г. Тверь
Управление ФСБ Российской Федерации по Тверской области,
28.01.2003, 04.03.2008.
Bešlin Žarko, Glavardanov Miloš d.596
Центр документации новейшей истории по Тверской области
21.02.2002.
Kavedžija Stjepan
Томская область – г. Томск

Управление ФСБ России по Томской области, 13.02.2002,
24.01.2003, 16.07.2004.
Dedić Mustafa d. П-6657, Dodik Ivan d. П-3528, Kostrež Dimitrije d. П-
9921, Kovačević Marko d. П-8940, Petrović Franjo d. П-5423, Popović Stanko
d. П-2255, Sijerković Ivan d. П-9935, Stupor Ahmet d. П-3168, Švarc Karlo d.
П-1936, Vuković Suljo d. П-3615
Тульская область – г. Тула

Управление ФСБ Российской Федерации по Тульской области,
21.02.2002, 05.2002, 09.09.2003.
Aralov-Ištvanek Stjepan, Fomasov Petar d.18637, Hajdarović Mihailo
d.10712
Тюменская область – г. Тюмень

Региональное управление Федеральной службы безопасности РФ по
Тюменскoй области, 12.03.2008.
Brankević Ivan
Ульяновская область – г. Ульяновск

Управление ФСБ России по Ульяновской области, 26.08.2004.
Željko Nikola d.1568
Челябинская область – г. Челябинск

Управление ФСБ России по Челябинской области, 15.01.2003,
10.06.2003.
Radunović Jovan d. П-5736, Rancinger Rudolf d. П-12662, Ružić Matija
d. П-14351, Tomc Ernest d. П-11133
Читинская область – г. Чита

Региональное управление ФСБ Российской Федерации по Читин-
ской области, 13.08.2007, 17.03.2008.
Bekker Ivan, Kečkeš Ivan, Kovač Vilhelm, Krčalo Derv, Lerer Stjepan,
Miholič Aleksandar
386
Ярославская область – г. Ярославль
Управление ФСБ Российской Федерации по Ярославской области,
26.02.2002, 18.03.2008.
Arseničev Jurij d. Ц-13216, Kosmač Josip d. Ц-5667, Mesić Dragutin d.
Ц-10262, 10321
Государственный архив Ярославской области, 07.03.2002,
25.03.2008.
Arseničev Jurij, Kosmač Josip, Mesić Dragutin
Москва и Московская область

Военная коллегия Верховного суда СССР, 15.01.1991.
Ambruž Ernest, Barabaš Gustav, Bernetič Rudolf, Cvijić Đuro, Čižinski
(Gorkić) Josip, Ćopić Vladimir, Filipović Filip, Hercigonja Rudolf, Horvaj Vi-
lim, Horvatin Jovanka, Horvatin Kamilo, Janićijević Pavle, Jovanović Janko,
Kralj Ivan, Mališić Jovan, Marković Sima, Miljuš Simo, Mavrak Antun, Milo-
šević Mate, Novaković Kosta, Orovčanec Nikola, Pop Ivanov Stefan, Srdić
Danilo, Šeremet Akif, Valdgoni Robert, Vujović Grgur, Vujović Radomir, Vu-
jović Vojislav, Weiss Adolf
Генеральная прокуратура Российской Федерации, 26.01.1994,

23.11.1994.
Baranovski Julijus, Beer Imre, Blagojević Miloš, Brčić Šimun, Brezo-
vić Matija, Bogner Hans, Bondalović Dinko, Car Andrija, Ciliga Ante, Cvetko-
vić Aleksandar, Cvijić Stjepan, Čepelnik Franc, Čop Emil, Debeljak Barbara,
Dedić Mustafa, Diamant Fodor Greta, Diamant Keta, Donelli-Rafanelli Josip,
Dragić Stanko, Dular Fridl, Đorđević Radmila, Fajmut Ivan, Furlan Rudolf,
Gacić Matija, Gomboš Janoš, Heđi Ignjac, Hreljanović Hugo, Hreljanović Ivan,
Hromin Šime, Hromin Tomo, Ivanović Aleksandar, Jakubović Mehmed, Jeličić
Petar, Jug Andrija, Juričić Anton, Klopčič France, Kobler Aleksandar, Kotur
Nikola, Kovalini Renaldo, Krajger Josip, Krivec Stanko, Marinković Mladen,
Marinković Nebojša, Mesić Marko, Mihajlović Andrija, Miletić Petko, Mlinarič
Božimir, Pavlović Andrija, Plankl Franc, Pletikos Anton, Pop Ivanov Malina,
Potočki Ivan, Prosenc Anton, Raspopović Petar, Slavkov Pančo, Stefanović
Simo, Šobolj Boško, Šporiš Viktor, Štajner Karlo, Vatovec Albina, Vatovec
Rikardo, Weinberger Mirko, Žarn Josip
Главная военная прокуратура, 15.01.1999.

Mirković Miroslav
Центральный архив Федеральной службы безопасности (ФСБ) Рос-

сийской Федерации, 03.1995, 20.11.1996, 18.03.1997, 13.01.1999,
21.02.2002.
Ambruž Ernest, Bakoš Janoš, Barabaš Gustav, Beer Imre, Begović
Vlajko, Belonček Josip, Bernetič Rudolf, Cvijić Đuro, Cvijić Stjepan, Ćopić
387
Vladimir, Čižinski (Gorkić) Josip, Diamant Fodor Greta, Diamant Keta,
Đorđević Radmila, Filipović Filip, Domjanić Vid, Gacić Borislav, Goman
Marko, Glumac Petar, Heberling Stefan, Heđi Ignjac, Hercigonja Rudolf,
Horvaj Vilim, Horvatin Jovanka, Hreljanović Ivan, Hreljanović Hugo, Hromin
Šime, Hromin Tomo, Ivanović Aleksandar (Kacuno), Jeličić Petar, Jakubović
Mehmed, Jovanović Aleksandar, Jovanović Janko, Kampa Stevan, Kastratović
Milorad, Kavedžija Stjepan, Kobler Aleksandar, Kolman Stjepan, Kralj Ivan,
Kučan Josip, Libek Ivan, Majnarić Anton, Mališić Jovan, Marković Sima,
Marković Vukašin, Marović Petar, Matković Miloš, Mihajlović Andrija,
Mihajlović (Nevskaja) Nadežda, Miletić Petko, Milošević Mate, Miljuš Simo,
Miljuš Zora, Mirković Miroslav, Nevskaja Zora, Novaković Kosta, Orovčanec
Nikola, Petrović Marko, Plišić Zlatko, Retter (Lantal) Henrik, Srdić Danilo,
Šeremet Akif, Telesmanić Nikola, Ulle (Ille) Ivan, Vajs Dominik, Valdgoni
Robert, Verner Petar, Vidas Anđelo, Vujović Grgur, Vujović Radomir, Vujović
Vojislav, Vukelić Slavomir – Slavko, Weiss Adolf, Žakić Negovan, Željko
Nikola, Žužić Josip
Управление ФСБ Российской Федерации по городу Москве и

Московской области, 16.10.1998.
Jovanović Andrija, Krič Petar, Mencer Petar
Управление регистрации и архивных фондов ФСБ Российской Фе-

дерации, 26.11.2003, 18.03.2004, 23.03.2004, 03.08.2004, 15.11.2004,
28.10.2005, 01.06.2006, 13.03.2006, 29.05.2006, 08.12.2006, 12.01.2007,
23.05.2007, 18.08.2008.
Anđelković Nikola, Asić Hasan, Avlić Mihajlo, Bačinskij Rodion, Baić
Stepan, Bakoš Janoš, Barabaš Gustav, Bogajević Marko, Borić Andrija, Čiković
Petar, Diamant Fodor Greta, Dimić Andrija, Divjak Rikardo, Dorik Fedor,
Džanić Ismet, Gartvejn Filip, Gelenčer Mihail, Geller Lajoš, Gorško Viktor,
Grdaš Blaž, Heđi Ignjac, Iharoš Željko, Jan Leopold, Janković Foma, Karuža
Nikola, Kastratović Milorad, Kazanegre Savo, Kirbus Franc, Konenko Nikola,
Košič Ludvig, Kovačević Konstantin, Kristof Anton, La Ordinako Le Ristako
Migaj, Leban Ivan, Lešman Josip, Libek Ivan, Livent-Levit Stefanija, Majer
Vladimir, Matković Miloš, Mesarič Franc, Matijević Josip, Milanković Nikola,
Miletić Petko, Mirković Miroslav, Mokačević Jole, Montiljo Jakov, Neimarović
Savo, Petlović Dimitrije, Petrović Vladimir, Pinter-Uršič Josip, Plišić Zlatko,
Ragulja Marko, Ramljak Anton, Skako Luka, Slavkov Pančo, Spodarević
Georgije, Sterla Ivan, Straus Jakov, Šlezinger Oskar, Šporiš Viktor, Tiringer
Rikardo, Tvardovski-Halupa Ignjatije, Vasić Savelij, Vujčić Marija, Vujović
Radomir, Zaskalnij Sila
388
Государственный архив Российской Федерации, 16.09.1997,
24.11.1998, 18.10.2001, 23.10.2001, 23.09.2002, 28.11.2002, 03.03.2003,
12.09.2005, 17.10.2005.
Abramović Kristo d. П-48234, Ambruž Ernest, Asić Hasan d. П-72844,
Ašerović Leon d. П-72844, Babić Darko d. П-44738, Baglama Ivan d. П-
37879, Bartovskij Josif d. П-31937, Belonček Josip d. П-12-B, Bem Oskar d.
П-27343, Bernat Karlo d. П-8545, Bindiš Stepan d. П-20331, Blagojević Miloš
d. П-69941, Blau Ernest d. П-69461, Boženović Ilija d. П-14357, Brčić Šimun
d. П-69645, Car Andrija, Cvejić Jakov d. 29824, Čajko Josip d. П-60414,
Čepelnik Franc, Čiković Petar d. П-76875, Čučak Josif d. П-11355, Čop Emil,
Dejč-Bauer Josif d. 34190, Dorik Fedor d.22408, Dubovski Franc d. П-32152,
Đuran Vasilije d. П-6211, Felbab Aca d.30939, Flajšgakker Otto d. П-27686,
Furlan Rudolf d. П-69766, Garašanin Rudolf d. П-34283, Gartvejn Filip
d.29642, Giljarov Josip d.33350, Gomboš Janoš d.21478, Gorško Viktor
d.22442, Grdaš Blaž d.22649, Iviges-Benedek Marija d. П-5503, Janićijević
Pavle d. 3124, Janković Vladislav d. П-76128, Josipović Vjekoslav d. П-20770,
Jovanović Andra d. П-77550, Jug Andrija d. П-69942, Jurčić Tomo d.23628,
Juričić Vladimir d. 69877, Kasni Franc d.33221, Kičan Jozef d. П-5229, Kiš
Petar d.49837, Klemenčič Ivan d. П-20801, Kling Emil d. П-56128, Košič
Ludvig d. П-58920, Kotur Nikola d. П-29988, Kremer Nikola d.14088, Krič
Petar d. П-77549, Kristof Anton d. П-32591, Krivec Stanko, Kučan Josip
d.29202, La Ordinako Le Ristako Migaj d. П-77082, Libman Jakov d. П-13339,
Lisac Dragutin d. П-32321, Majnarić Anton d.29318, Mandelc Josif d.24693,
Marinković Mladen d.29582, Marinković Nebojša d. П-69765, Marković
Aleksandar d. П-40873, Matuzović Ivan d. П-48502, Mencer Petar d. П-77551,
Mravinok Ilija d.20058, Nagler Grigorije d. П-33763, Nikičić Stefan d. П-
25346, Ongaro Antonio Đovani d.32900, Partoš Zoltan d.5061, Pertot Ernest
d.15285, Petlović Dimitrije d.14377, Rackov Semjon d.50205, Radaković Ilija
d. 16609, Radonić Ivan d. П-50736, Rajh Aleksandar d. П-54587, Raspopović
Petar d. 38845, 38815, Retter (Lantal) Henrik d.78743, Rošer Hajnc d. П-
69331, Roth Emerik d. 25930, Samardžić Gojko d. П-69928, Skako Luka
d.17415, Stalcer Emerik d. П-7646, Stare Anton d. П-9109, Sterla Ivan d.
22415, Stiks Valter d.4666, Svirčević Georgije d.17351, Šadl Matija d. П-
56350, Šajina Josip d.27546, Todorović Mihajlo d. П-49218, Udvardi Ivan d.
П-21635, Val Josip d. П-25709, Vatovec Albina d. П-32706, Vatovec Rikardo
d. П-24693, Vidas Anđelo d.54519, Vujčić Marija d.41595, Vujčić Savo d. П-
69469, Vuković Džozef – Josip d.49830, Weinberger Mirko d. П-33592, Žarn
Josip
Российский государственный архив социально-политической исто-

рии, 1992-2003.
Ambruž Ernest, Barabaš Gustav d. 227, Baranovski Julijus d.226, Beer
Imre d. 796, Begović Vlajko d. 17, Belonček Josip d. 229, Biklović Andrija d.
1824, Blagojević Miloš d. 207, Blau Ernest d. 1837, Bogner Hans d.232, Brčić
389
Šimun d.360, Car Andrija d. 313, Ciliga Ante d. 443, Cvejić Jakov d. 289,
Cvijić Đuro, Cvijić Stjepan d. 198, Čajko Josip d. 1859, Čepelnik Franc d.
1823, Čižinski (Gorkić) Josip d. 192, Čonić Mladen d. 461, Čop Emil d. 483,
Ćopić Vladimir d. 191, Debeljak Barbara d. 245, Dedić Mistafa d. 609 (612),
Diamant Fodor Greta d. 725, Diamant Keta d. 431, Dorik Fedor d. 730, Donelli
- Rafanelli d. 1791, Dragić Stanko d.329, Dubovski Franc d. 2200, Dubravčić
Pavao d. 249, Dular Fridl d. 605, Đorđević Radmila d. 339, Fajmut Ivan d. 216,
Filipović Filip d. 1875, Furlan Rudolf d. 309, Gacić Matija d. 241, Gomboš
Janoš d. 1801, Grbić Ivan d. 244, Grdaš Blaž d. 774, Gržetić Ivan d. 207, Heđi
Ignjac d. 311, Hercigonja Rudolf d. 343, Horvaj Vilim d. 1860, Horvatin
Jovanka d. 1803, Horvatin Kamilo d. 206, Hreljanović Ivan d. 312, Hromin
Šime d. 346, Hromin Tomo d. 792, Jakubović Mehmed d. 1872, Janićijević
Pavle d. 1876, Jovanović Janko d. 146, Jug Andrija d. 321, Juričić Vladimir d.
1826, Kasni Franc, Karuža Nikola d. 1868, Klopčič Angela d. 259, Klopčič
France d. 2123, Kobler Aleksandar d. 258, Kolman Stjepan d. 134, Kotur
Nikola d. 353, Košir Ciril d. 250a, Kragić Marin d.261, Kralj Ivan d. 375,
Krivec Stanko d. 263, Krivokapić Radomir d. 470, Libman Jakov d. 1870, Lisac
Dragutin d. 584, Mališić Jovan d. 130, Mandelc Josif, Marinković Nebojša d.
208, Marinković Mladen d. 273, Marković Aleksandar d. 104, Marković Sima
d. 270, Marković Vukašin d. 1903, Martelanc Vladimir d. 1734, Matuzović Ivan
d. 277, Mavrak Antun d. 1968, Mihajlović Andrija d. 383, Mihajlović-Sesak
Eržebet d. 255, Miletić Petko d. 364, Milošević Mate, Miljuš Simo d. 1953,
Miljuš Zora d. 280, Mlinarič Božimir d.510, Novaković Kosta d. 191, Ongaro
Antonio Đovani d. 109, Orovčanec Nikola, Pašalić Đuro d. 282, Partoš Zoltan
d. 1547, Pešut Vladimir d. 287, Petrović Nikola d. 501, Pinter-Uršić Josip d.
12911, 12919, Plankl Franc d. 564, Pletikos Anton d. 288, Pop Ivanov Malina
d. 1905, Pop Ivanov Stefan, Potočki Ivan d. 290, Predojević Gavro d. 1871,
Raspopović Petar d. 328, Retter (Lantal) Henrik, Roth Emerik d. 306,
Samardžić Gojko d. 1839, Semiz Dušan d. 526, Skako Luka d. 301, Slavkov
Pančo, Sorre Josip d. 302, Srdić Danilo, Stare Anton d. 340, Sterla Ivan d. 579,
Šajina Josip d. 1792, Šeremet Akif, Šobolj Boško d. 591, Šporiš Viktor d. 308,
Štajner Karlo d. 578, Šurkov Ando d. 1834, Todorović Mihailo d. 541, Vajs
Dominik d. 238, Vatovec Albina d. 2155, Vatovec Rikardo d. 1466, Vatović
Rihard d. 2115, Vujović Grgur d. 1798, Vujović Radomir d. 1877, Vujović
Vojislav d. 1797, Weinberger Mirko d. 277, Weiss Adolf d. 237, Žarn Josip d.
352, Željko Nikola d. 254
Добровольное историко-просветительное правозащитное и бла-

готворительное общество „Мемориал“, 1992, 10.1999.
Aralov-Ištvanek Stjepan d.182, Cvijić Đuro d.1735, Diamant (Fodor)
Greta d.783, Dobanovački Luka, Filipović Filip d.1387, Geller Lajoš d.69,
Hercigonja Rudolf d.2410, Horvatin Kamilo d.2599, Ivašević Dimitrije d.1904,
Janićijević Pavle d.2208, Kiš Petar d.3817, Kotur Nikola d.2480, Kralj Ivan
d.2447, Kuštera Božo, Livent-Levit Stefanija d.2303, Marković Aleksandar
390
d.2855, Mavrak Antun d.2199, Orovčanec Nikola d.2881, Popović Stanko
d.3754, Salopek Petar d.4469, Sorre Josip, Srdić Danilo d.2495, Vucetić Ivan,
Vujović Grgur d.925, Vujović Radomir d.926, Vujović Vojislav d.924, Vukelić
Slavomir d. 927
Республика Беларусь – г. Минск

Центральный архив Комитета Государственной безопасности
Республики Беларусь, 10.03.2003, 06.03.2007.
Salopek Petar, Troha Dragutin
Витебская область – г. Витебск

Государственный архив Витебской области, 20.03.2008.
Gossar Franc
Могилевская область – г. Могилев

Управление Комитета Государственной безопасности Республики
Беларусь по Могилевской области, 10.03.2003.
Salopek Petar
Республика Казахстан – г. Алма-Ата

Комитет национальной безопасности (КНБ) Республики Казахстан.
Специальный государственный архив, 16.07.2003, 26.02.2004, 23.08.2004,
03.05.2009.
Bešlić Ivan, Burkalec Jernej d.2071, Derde Viktor, Domijan Ivan, Janko-
vić Foma, Jevković Ivan, Juričić Anton, Miočinović Savelij, Regitnik Franc,
Semić Dimitrije, Spodarević Georgije, Šprajcer Vladimir, Vračar Milan, Zanosa
Ivan
Комитет правовой статистики и специальным учетам Генеральной
прокуратуры Республики Казахстан, 22.12.2003, 11.10.2006.
Divjak Rikardo, Jeličić Petar, Željko Nikola,
Департамент КНБ Республики Казахстан по г. Алматы, 22.12.2003,
07.07.2004.
Blaž Hugo, Kloc Marijan
Акмолинская область – г. Кокчетав

Департамент КНБ Республики Казахстан по Акмолинской области,
07.07.2004.
Ulaga Rudolf
Актюбинская область – г. Актюбинск

Департамент КНБ Республики Казахстан по Актюбинской области,
07.06.2002, 23.08.2004.
Bernetič Rudolf d. 2892, Magdić Stanislav, Šprajcer Vladimir, Zarezan-
kov Hristo
391
Восточно-Казахстанскаяа область – г. Усть-Каменогорск
Департамент КНБ Республики Казахстан по Восточно-Казахстан-
ской области, 16.07.2003, 29.04.2004.
Burkalec Jernej d.2071, Juričić Anton d.3382
Жамбылская область – г. Джамбул

Департамент КНБ Республики Казахстан по Жамбылской области,
24.04.2002.
Domijan Ivan, Zanosa Ivan
Комитет национальной безопасности Республики Казахстан и Де-
партамент КНБ по Жамбылской области, 04.05.2004.
Semiz Dušan d.3952-2
Западно-Казахстанская область - г. Уралск

Департамент КНБ Республики Казахстан по Западно-Казахстанской
области, 24.09.2003.
Jevković Ivan, Spodarević Georgije
Карагандинская область – г. Караганда

Департамент КНБ Республики Казахстан по Карагандинской обла-
сти, 24.09.2003, 11.10.2006, 04.03.2008.
Bernat Štefanija d.4895, Janković Foma
Кзыл-Ординская область – г. Кзыл-Орде

Департамент КНБ Республики Казахстан по Кызылординской обла-
сти, 26.02.2004.
Regitnik Franc
Павлодарская область – г. Павлодар

Департамент КНБ Республики Казахстан по Павлодарской области,
16.07.2003, 05.09.2003, 23.08.2004.
Derde Viktor, Rakitničan Ivan, Vračar Milan
Северо-Казахстанская область – г. Петропавловск

Департамент КНБ Республики Казахстан по Северо-Казахстанской
области, 05.09.2003, 27.03.2008.
Bešlić Ivan, Dervarić Anton, Ivec Semjon, Semić Dimitrije
Южно-Казахстанская область – г. Чимкент

Департамент КНБ Республики Казахстан по Южно-Казахстанской
области, 05.09.2003, 22.12.2003, 11.03.2008.
Firtelj Leopold, Kuvačič Andrej d.2630, Miočinović Savelij
392
Кыргызская Республика – г. Бишкек
Служба национальной безопасности Кыргызской Республики,
15.07.2004.
Leban Ivan, Pinter-Uršič Josif, Šlezinger Oskar d. 12911,12919
Республика Молдова – г. Кишинев

Служба информации и безопасности Республики Молдова,
26.09.2003.
Nema podataka o represiranim Jugoslovenimа
Таджикская Республика – г. Душанбе

Министерство безопасности Республики Таджикистан, 24.12.2004.
Nema podataka o represiranim Jugoslovenimа
Туркменская Республика – г. Ашхабад

Министерство национальной безопасности Туркменистана,
23.04.2003.
Dobanovački Luka
Республика Украина – г. Киев

Державний архів Служби безпеки України, 25.04.2002.
Anđelković Ivan, Anđelković Nikola, Anđelković Živko, Cvetković
Aleksandar, Doneskij(Donski) Anton d.59623, Goltes Anton, Kuštera Božo,
Milanković Nikola, Sorre Josip
Центральний державний архів громадських об’єднань України,

22.11.2004, 12.08.2008.
Doneskij Anton d. 59623, Gubaš Petar d. 64069, Ljalić Milan d.60477
Винницкая область – г. Винница

Державний архів Вінницької області, 10.04.2002.
Đukanović Petar d.4665
Днепропетровская область – г. Днепропетровск

Державний архив Днiпропетровської областi, 15.05.2002, 07.02.2003.
Donelli-Rafanelli Josip П-7389, Ivašević Dimitrije d.7343
Донецкая область – г. Донецк

Управлiння Служби безпеки України в Донецькій області,
14.06.2002, 24.11.2003, 13.06.2007.
Dijanić Filip, Georgijević Boris, Jelić Miloje, Rodović (Radović) Milutin,
Vasiljević Vasilije, Vuić Mihajlo
393
г. Киев
Державний архів м. Києва, 27.08.2003, 22.11.2004.
Gubaš Petar d. 64069, Ljalić Milan, Živojnov Jevtuh
Кировоградская область – г. Кировоград

Управління Служби безпеки України в Кiровоградськiй області,
22.07.2004.
Rajković Matija d.11967
Луганская область – г. Луганск (Ворошиловград)

Управління Служби безпеки України в Луганськiй областi,
01.03.2007, 04.04.2007.
Belan Anton d.17729-R, Dragović Mihail d.7570-R, Erorr Vasilije
d.22542-R, Vertnik Leopold d.14505
Державний архів Луганськoü областi, 04.04.2007.
Belan Anton, Dragović Mihail, Vertnik Leopold
Николаевская область – г. Николаев

Державний архів Миколаївської області, 14.06.2002, 23.04.2007,
08.02.2008.
Bačinskij Rodion d.1864, Kogo Matija d.2625, Maštruko Josip d.3188,
Mikelenić Kristofer d.3277, Petrović Marko d.4870, Žakula Ivan d.1920
Одесская область – г. Одесса

Одесский Академический центр, 26.02.2001, 01.06.2002, 19. i
20.03.2008, 09.04.2008.
Avlić Mihajlo d.28508-П, Bačić Mihajlo d.22703-П, Bondalović Dinko
d.6529-П, Dragajević Nikola d.1573-П, Gavrilović Milenko d.18970-П, Gorić
Nikola d.6735-П, Grubić-Gajdik Foma d.7539-П, Jović Ivan d.5086-П, Karuža
Nikola d.24596-П, Kokotović Ilija d.16670-П, Kostilević Maksim d.8009-П,
Kragić Marin d.4579-П, Krivokapić Radomir d.21273-П, Lešman Josip
d.15660-П, Longin Josip d.17822-П, Majer Vladimir d.22256-П, Mihaljević
Kristin d.22991-П, Nastić Nikola d.5366-П, Petrović Vladimir d.19109-П, Si-
nidinović Zaharije d.10010-П, Smeljanović (Smiljanović) Nikola d.21936-П,
Stefanović Lazar d.4711-П, Šandrk Anton d.22783-П, Šimanović Ivan d.8692-
П, Šurkov Ando d.8834-П, Tiringer Rikardo d.23369-П, Trajković Dimitrije
d.22391-П, Ubavkin Milan d.4589-П, Verner Petar, Vrbaško Ljubomir
d.24111-П, Živković Vukašin d.8061-П, Žužić Josip d.25764-П
Управління Служби безпеки України в Одеськiй областi,

19,20.03.2008.
Ivanović Trojan d.23538- П, Kornić Stanos d.22138- П
Державний архів областi, 09.04.2008.
Sovre Baltazar d.7915
394
Харьковская область – г. Харьков
Державний архів Харківської областi, 12.06.2002, 28.04.2005.
Vucetić Ivan d. 2894, Wankmuller Franz
Херсонская область – г. Херсон

Управління Служби безпеки України в Херсонськiй областi,
26.03.2003.
Lavrić Ivan d.461, Raumberger Franc d.680, Savić Nikola (Svilar Gavro)
d.9345, Šikić Pavle d.954
Республика Узбекистан – г. Ташкент

Посольство Республики Узбекистан в Российской Федерации,
01.11.2002.
Belić Janoš, Odić Tadija, Ragulja Mark
395
SKRAĆENICE
АК - Алтайский край.
АССР – Автономная Советская Социалистическая Республика.
БАССР – Башкирская автономная Советская Социалистическая республика.
БВО – Белорусский ВО.
ВК ВС СССР - Военная коллегия Верховного Суда СССР.
ВКП(б) – Всероссийская коммунистическая партия большевиков 1925–1952 .
ВО – Забайкальский ВО.
ВО – Военный округ.
ВП – Военная прокуратура.
ВС – Верховный суд.
ВТ – Военный трибунал.
ГА РФ - Государственный Архив Российской Федерации.
ГП - Генеральная прокуратура.
ГП КР - Генеральная прокуратура Киргизской Республики.
ГП РК - Генеральная прокуратура Республики Казахстан.
ГПУ или ГПУ НКВД – Государственное политическое управление при НКВД.
ГУГБ - Главное управление государственной безопасности (ГУГБ).
Дв. – двойка, комиссия наркома ВД и прокурора СССР.
ДВО – Дальневостосточный ВО .
ДНР – Донецкая народная республика.
ДПУ - Державне політичне управління.
ИККИ – Исполнительный комитет Коминтерна.
ИО - Иркусткая области.
ИТЛ – исправительно-трудовой лагерь (с 1934 г., ранее концлагерь).
КАССР – Карельская автономная Советская Социалистическая республика.
КБР - Кабардино-Балканская республика.
КВО – Киевский ВО.
КГБ – Комитет государственной безопасности.
КДК - Краснодарский край.
КЖД – Красноярская железная дорога .
КИ - Коммунистический интернационал 1919–1943.
КК - Краснодарский край.
КПД – Комиссия по пересмотру дел лиц, отбывающих наказания (ПВС СССР,
республиканская, краевая или областная).
КСКВО - Кубанский и Северокавказский ВО.
КУНМЗ –Коммунистический университет национальных меньшинств Запада
имени Мархлевского 1922–1936.
ЛВО –Ленинградский ВО.
ЛНР – Луганская народная республика.
МВО – Московский ВО.
МГБ СССР - Министерство государственной безопасности СССР.
МГУ – Московский государственный университет.
МЛШ - Международная ленинская школа 1925—1938.
МО - Мурманская область.
НГО - Нижегородская область.
НКВД (МВД) – войск НКВД (МВД) края или области.
НКВД СССР - Народный комиссариат внутренних дел СССР.
Новосибирская область - Новосибирская область.
ОВО – Одесский ВО,.
ОГПУ при СНК СССР - Объединённое государственное политическое управление
при СНК СССР 1923-1934.
ОЛП – отдельный лагерный пункт,.
ОМС – Отдел международных связей.
ОО - Одесская область.
ОП - Областная прокуратура.
ОС или ОСО – Особое совещание при ОГПУ (НКВД, МГБ).
ОС при (Коллегии) ОГПУ - Особое совещание при (Коллегии) Народного
комиссариата внутренних дел СССР.
ПВKО - исправи на Прокуратура Восточно-Казахстанской области.
ПВС – Президиум Верховного суда.
ПОО – Прокуратура Одесской области.
ППО – Прокуратура Пермской области.
ПрВО – Прибалтийский ВО.
ПРО – Прокуратура Рязанской области.
ПСК - Председатель Следственного комитета Российской Федерации.
ПТО - Прокуратура Тульской области.
ПЮКО – Прокуратура Южно-Казахстанской области.
ПЯО – Прокуратура Ярославской области.
РКП (б) – Российская коммунистическая партия (большевики).
РСФСР - Российская советская федеративная социалистическая республика.
САВО – Среднеазиатский ВО.
СВО – Северо-Кавказский военный округа.
СВО – Сибирский ВО.
СвО - Свердловская область.
СЛС – специальный лагерный суд.
СНК СССР - Совет народных комиссаров СССР.
СО - Саратовская область.
ТАССР – Татарская автономная советская социалистическая республика.
ТО - Тюменская область.
ТОН – тюрьма особого назначения, для содержания осуждённых на тюремный (а
не лагерный) срок, см. ВКС.
Тр. – (особая) тройка ПП ОГПУ или УНКВД по краю, области, автономной
республики.
ТССР – Туркменская советская социалистическая республика.
ТуркВО – Туркестанский ВО.
УНКВД СССР - Управление Народного комиссариата внутренних дел СССР.
УО - Ульяновская область.
УрВО – Уральский ВО.
УРСР - Українська Радянська Соціалістична Республіка.
ФСБ РФ - Федеральная служба безопасности Российской федерации .
ЦК – Центральный Комитет.
ЦКК – Центральная контрольная комиссия.
ЦЛК МОПР – Центральная легитимационная комиссия Международной органи-
зации помощи революционерам.
ЦЮБ - Центральное югославянское бюро при ЦК РКП(б).
ЧК – Чрезвычайная комиссия.
ЮВО – Южный военный округ.
398
BELEŠKA O AUTORU
DR UBAVKA VUJOŠEVIĆ. Rođena 1930. u Sarajevu. Zavr-

šila Filozofski fakultet (1957), grupu za istoriju, u Beogradu.
Od 1956. u Istorijskom arhivu grada Beograda. Od 1959. radi-
la u Istorijskom arhivu CK SKJ, zatim u Institutu za istoriju
radničkog pokreta naroda Jugoslavije, pa u Institutu za izuča-
vanje radničkog pokreta i Institutu za savremenu istoriju od
1969. do 1973. Od 1974. u Odeljenju za arhiv i dokumentaciju
Predsedništva CK SKJ. Doktorirala 1977. na Filozofskom fa-
kultetu u Prištini. Teza: Zaoštravanje krize u KPJj i borba an-
tifrakcijskih snaga za jedinstvo partije i radničkog pokreta
(1925–1928).
Članci i rasprave: 1. Učešće žena u radničkom pokretu Beograda 1903–1914. – Godiš-

njak grada Beograda, 1961, VII, str. 353–393; 2. Moša Pijade novinar, publicista i pre-
vodilac (koautor sa D. Lazarević). – Prilozi za istoriju socijalizma, Beograd, 1967, 4,
str. 179–298; 3. Strujanje i odnosi u sindikalnom pokretu (1921–1929). – 50 godina re-
volucionarnog sindikalnog pokreta u Jugoslaviji, Beograd, „Radnička štampa“, 1969,
str. 91–118; 4. Sudski proces komunistima juna 1934 (koautor sa D. Lazarević). – Vojni
glasnik, Beograd, 1969, 11, str. 70–78.
Hronologije: 5. Dragica Lazarević, Milica Rajičević, Ubavka Vujošević, Radunka Mi-

lanović, Hronologija naprednog radničkog i narodnooslobodilačkog pokreta Beograda.
Beograd. Istorijski arhiv. 1960, str. 244.
Priređivanje istorijskih izvora: 6. Moša Pijade. O umetnosti. Izbor i redakcija: Julija-

na Vrčinac, Dragica Lazarević, Ubavka Vujošević. Beograd. Srpska književna zadruga.
1963, str. 186; 7. Moša Pijade. Izabrani spisi. Knj. 1–2. Izbor i redakcija: Rodoljub Čo-
laković, Julijana Vrčinac, Dragica Lazarević, Ubavka Vujošević, Beograd. Institut za iz-
učavanje radničkog pokreta. 1964, str. 944; 8. Kosta Novaković. Makedonija Makedon-
cima! Zemlja zemljoradnicima. Redakcija: Ubavka Vujošević, Milan Đoković, Vuk Pe-
tronijević. Čačak. „Čačanski glas“. Istorijski arhiv. 1966, str. 154; 9. Oktobar u Jugosla-
viji 1918–1945. Izbor dokumenata o godišnjacima Oktobra. Izbor i redakcija: Mihailo
Apostolski, Dragica Lazarević, Jovo Mihaljević, Ubavka Vujošević. Beograd. Zajednica
institucija za istoriju radničkog pokreta i SKJ. Institut za izučavanje radničkog pokreta.
1967, str. 816; 10. Josip Broz Tito. Sabrana djela. Tom I. Maj 1926 – avgust 1928 Istra-
živanje, priprema za štampu, napomene, hronologija i registri: Ubavka Vujošević. Beo-
grad. „Komunist“. BIGZ. Zagreb. „Naprijed“. 1977, str. L + 335.
Prilozi: 11. Iz prepiske Filipa Filipovića i Dimitrija Tucovića. – Prilozi za istoriju soci-
jalizma, Beograd, 1964, 1, str. 279–306; 12. Novi podaci o delatnosti Filipa Filipovića.
– Prilozi za istoriju socijalizma, Beograd, 1966, 3, str. 355–376; 13. Pisma Ilije Milkića
upućena Lenjinu i Komunističkoj internacionali (1919–1921). – Prilozi za istoriju soci-
jalizma, Beograd, 1968, 5, str. 539–578; 14. Pisma Filipa Filipovića rukovodiocima Se-
ljačke internacionale u Moskvi (1926–1930) (koautor sa B. Gligorijevićem). – Prilozi za
istoriju socijalizma, Beograd, 1976, 10, str. 425–524.
Izdavač
INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU
Beograd, Trg Nikole Pašića 11
office@.isi.co.rs; www.isi.co.rs
Za izdavača
Prof. dr Momčilo Pavlović, direktor
Tiraž 200 primeraka
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
Štampa: Službeni glasnik, Beograd

Ubavka Vujosevic, Nestajali Netragom PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ubavka Vujosevic, Nestajali Netragom PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Biblioteka

Ovo je nezavršena knjiga pokojne Ubavke Vujošević Cice o nedovoljno

Beograd, 30. januar 2019. Momčilo Pavlović

ABRAMOVIĆ KRISTO (KRSTO) – АБРАМОВИЧ КРИСТО

ADAMOV SAVELIJ – АДАМОВ САВЕЛИЙ МИХАЙЛОВИЧ

ANĐELKOVIĆ, otac i sinovi

ANĐELKOVIĆ NIKOLA – АНДЖЕЛКОВИЧ НИКОЛАЙ

ANGELEC VASILIJE – АНГЕЛЕЦ ВАСИЛИЙ ЕВСТАФЬЕВИЧ

ANGELOV DIMITRIJE – АНГЕЛОВ ДМИТРИЙ ГЕЛОВИЧ

ARALOV-IŠTVANEK STJEPAN – АРАЛОВ-ИШТВАНЕК

ARNAUTOV ILIJA - АРНАУТОВ ИЛЛЯ МИКОЛАЙОВИЧ

ARSENIČEV JURIJ – АРСЕНИЧЕВ ЮРИЙ ВАСИЛЬЕВИЧ

ASIĆ HASAN – АСИЧ ХАСАН ХАСАНОВИЧ

ATAMANOV STEPAN – АТАМАНОВ СТЕПАН СЕРГЕЕВИЧ

AVLIĆ MIHAJLO – АВЛИЧ МИХАИЛ АНТОНОВИЧ

BABIĆ DARKO – БАБИЧ ДАРКО ИВАНОВИЧ

BABIĆ FRANC – БАБИЧ ФРАНЦ МАРТЫНОВИЧ

BABIĆ ILIJA (?) - БАБИЋ ИЛЯ САВЕЛИЙОВИЧ

BABIĆ PETAR – БАБИЧ ПЕТР НИКОЛАЕВИЧ

BAČIĆ MIHAJLO – БАЧИЧ МИХАИЛ МИХАЙЛОВИЧ

BAČINSKIJ RODION – БАЧИНСКИЙ РОДИОН МЕЛАХОВИЧ

BAGLAMA IVAN – БАГЛАМ ИВАН МИХАЙЛОВИЧ

BAIĆ STJEPAN (BAJIĆ STEVAN?) – БАИЧ СТЕПАН

BAKOŠ JANOŠ – БАКОШ ЯНОШ

BANEC STANKO – БАНЕЦ СТАНКО ПАВЛОВИЧ

BANKO STEPAN – БАНКО СТЕПАН ИОСИФОВИЧ

Rođen 1891, selo Dankovci – Murska Sobota (Slovenija), Slovenac, niže

BARABAŠ GUSTAV – БАРАБАШ ГУСТАВ ЛЮДВИГОВИЧ

BARANOVSKI JULIJUS – БАРАНОВСКИЙ ЮЛИУС

BARL STJEPAN – БАРЛЬ СТЕПАН ИВАНОВИЧ

BARTOVSKIJ JOSIF – БАРТОВСКИЙ ИОСИФ ИОСИФОВИЧ

BEER dr IMRE-MIRKO – БЕЕР МИРКО АЛЬБЕРТОВИЧ, pseud.

BEGIĆ MUSTAFA – ПЕТРОВ БОРИС ЯКОВЛЬЕВИЧ

BEGOVIĆ VLAJKO – ШТЕРН ВЛАЙКО СИМОНОВИЧ

Rođen 8. februara 1905, selo Fakovići – Bratunac (Bosna i Hercegovina),

BEKKER FRANC – БЕККЕР ФРАНЦ ФРАНЦЕВИЧ

BEKKER IVAN – БЕККЕР ИВАН ЯКОВЛЕВИЧ

BELAN ANTON – БЕЛАН АНТОН ЯКОВЛЕВИЧ

BELIĆ JANOŠ – БЕЛИЧ ЯНОШ ПЕТРОВИЧ

BELONČEK JOSIP – БЕЛОНЧИК ИОСИФ АНДРЕЕВИЧ; pseud.

BEM OSKAR – БЭМ ОСКАР ИОСИФОВИЧ

BERNAT JOSIP – БЕРНАТ ИОСИФ СТЕПАНОВИЧ

BERNAT ŠTEFANIJA – БЕРНАТ ШТЕФАНИЯ БЕЛЛОВНА

BEŠLIĆ IVAN – БЕШЛИЧ ИВАН ИВАНОВИЧ

BIKLOVIĆ ANDRIJA – МАРУЛИЧ ЭРНЕСТ ИВАНОВИЧ; pseud.

BINDIŠ STEPAN – БИНДИШ СТЕПАН СТЕПАНОВИЧ

BIRČ DAVID – БИРЧ ДАВИД КАРЛОВИЧ

BLAGOJEVIĆ MILOŠ – ПРОТИЧ МИЛЕНКО ИВАНОВИЧ

BLAŠKEVIĆ VASILIJE – БЛАШКЕВИЧ ВАСИЛИЙ

BLUM JOSIF – БЛЮМ ИОСИФ ФРАНЦЕВИЧ

BLUMETIĆ PETAR – БЛУМЕТИЧ ПЕТР СТЕПАНОВИЧ

BOGAJEVIĆ MARKO – БОГАЕВИЧ МАРК НИКОЛАЕВИЧ

BOGDANOV IVAN – БОГДАНОВ ИВАН АЛЕКСИЙОВИЧ

BOGNER HANS (JOVAN) – ЭЛПАТЬЕВ МИХАИЛ

BONDALOVIĆ DINKO – ДЗЮБИН ВАСИЛИЙ ФЕДОРОВИЧ;

BOSNIĆ PAVLE – БОСНИЧ ПАВЛЕ АНТОНОВИЧ

BOTIN NIKOLA – БОТИН НИКОЛАЙ САВВИЧ

BOŽENOVIĆ ILIJA – БОЖЕНОВИЧ ИЛЬЯ ИВАНОВИЧ

BRACANOVIĆ LAZAR– БРАЦАНОВИЧ ЛАЗАР ГРИГОРОВИЧ

BRANKEVIĆ IVAN – БРАНКЕВИЧ ИВАН ИВАНОВИЧ

BRČIĆ ŠIMUN – ДЕНИСОВ ПЕТР НИКИФОРОВИЧ; pseud. Miletić

BREZOVIĆ MATIJA – БРЕЗОВИЧ-ЕГЕР МАТВЕЙ МАТВЕЕВИЧ;

BRIGER ALEKSA – БРИГЕР АЛЕКСЕЙ ИВАНОВИЧ