PROLOG

ila je jesen 1898. godine. kada je r;rouli otišao .švaj carsku da se bavi
B
II

zimskim sportovima i planinarenjem, II čemu je postao savršen adept,

i gde je počeo da stiče određenu reputaciju. Za vreme svog boravka II Cer�
matu, sreo je nekog Engleza po imenu Džu1ijan Bejker Uulian Baker}, koji je
bio hemičar, iako tada Krauli nije bio svestan te činjenice. Da jeste, mogao je
pažljivije slušati njegove govore, i tada bi njegova sudbina verovatno krenula
sasvim drugačijim tokom. Dok su se on i Bejker pešice vraćali II hotel. Krauli
je počeo dosta ponosno da izlaže principe alhemije. Uistinu, on nije znao
ništa o tome, ali par godina unazad on je bukvalno gutao sve što bi mu došlo
pod ruku iz oblasti okultizrna.
Razlog zbog čega je čitao literaturu iz oblasti oku1tizma je priča za sebe,
najbolje ispričana njegovim sopstvenim rečima u autobiografiji:

"Čim je stekao slobodu, on je osetio potrebu da se prepusti uživanju u

njoj, umesto da uludo traći vreme. Tokom čitavog njegovog detinjstva
bila mu je zabranjena sva literatura na engleskom izuzev Biblije. Stoga je
svoje tri godine u Kembridžu proveo ispravlj ajući ovaj propust. Osim to­
ga, radio je u diplomatskoj službi, a stari lord Selisberi (Salisbury) i lord
Riči (Ritchie) postali su deo njegove karijere, predloživši ga za službu.
Oktobra 1897. godine, iznenada je ponovo osetio potrebu da shvati sva
zla navodne "postojeće religije", i doživeo je trans, koji mu je omogućio
da razume krajnju besmislenost sveukupne ljudske ambicije. Slava am­
basadora retko nadživi vek. Slava pesnika brzo prolazi. Zemlja jednog
dana mora nestati. On je morao da stvara II nekoj mnogo trajnijoj formi.
Ta njegova zamisao nagnala ga je da se upusti II istraživanje alhemije
i magike. Pisao je autoru "Knjige crne magije i paktova", pompeznam

95