Jevandjelje Po Isusu PDF

Hristovo otkrivenje
koje svet ne poznaje

Ovo je Moja Re~
Pred vama je
mo}no Hristovo delo otkrivenja
Ovo je Moja Re~
AiΩ
Jevan|elje Isusovo
Hristovo otkrivenje koje svet ne poznaje
@ivot u Bogu
je ve~no teku}a energija.
Onako kako je on iz Ve~nog izvora
priticao detetu ~ove~jem,
na{oj sestri Gabrijeli,
predavan je postepeno i nama.
Hrist,
Spasitelj svih ljudi i du{a,
Vladar Carstva Mira,
saop{tava nam Svoju Re~, da u njoj
spoznamo i sopstveni ìvot
i oblikujemo ga tako
da Bogu bude mio.
Hrist, klju~
od vrata ìvota
Univerzalni ìvot
2
Ovo je
Moja Re~
A i Ω
Jevan|elje Isusovo
Hristovo otkrivenje
koje svet ne poznaje
Hrist,
Sin Bo`ji,
Savladar Neba,
Spasitelj svih ljudi i du{a,
graditelj i vladar
Carstva Bo`jeg na Zemlji
otkriva
Svoj ìvot, misao i delovanje
kao Isusa iz Nazareta
preko proro~ice Bo`je,
Gabriele, Würzburg
3
Duh Bo`ji darovao je i daruje,
u Univerzalnom ìvotu, svim ljudima Svoju Re~.
Ovo visoko duhovno dobro predaje se
dalje u obliku knjiga i kaseta.
Prevedeno sa nema~kog
Nema~ki originalni naslov:
"Das ist Mein Wort. A und Ω
Das Evangelium Jesu.
Die Christus Offenbarung, welche die Welt nicht kennt"
Serbisch
Za smisao teksta merodavno je
izdanje na nema~kom jeziku
(ISBN 3-89371 220-8)
1. izdanje 1995.
Izdava~:
 Universelles Leben e.V.
Haugerring 7 97070 Wüerzburg
DEUTSCHLAND
Sva prava pripreme i pre{tampavanja u
izvodima zadràva izdava~.
za izdava~a:
Univerzalni ìvot
Beograd, p. fah 270, Sombor, p. fah 37, Novi Sad, p. fah 289
Slog i {tampa:
Biro "Raduni}", Beograd, Ljube Kova~evi}a 2
Tira`: 1000 primeraka
ISBN 86-7939-002-X
4
Sadràj∗
Predgovor ................................................................................................... 33
Ja Jesam ..................................................................................................... 41
Prolog ......................................................................................................... 43
1. Obe}anje o ro|enju Jovana Krstitelja - Jovan Krstitelj;

Njegovo poreklo i zadatak u delu Spasenja (4-6). Obja{njenje
nemosti Zaharijine (8) .............................................................................. 47
2. îsto za~e}e Isusa Hrista - Prvo ukazivanje na rod Davidov i

njegov nalog (5). Spasiteljska iskra - Osloba|anje od greha (6).
An|eo Gospodnji govorio je Mariji svetlosnim jezikom Neba (8).
Stare predstave o Bogu koji ka`njava; Bog ljubavi koji se obja-
vio preko Hrista (17). Raskid Starog Saveza - Novi Savez -
Himna dolaze}em Carstvu Mira (25) .................................................... 50
3. Ro|enje i davanje imena Jovanu Krstitelju - Pravi proroci (5)

57
4. Ro|enje Isusa Hrista - Narod izraelski je zakazao - Hristova

vladavina u Carstvu Mira priprema se preko otelovljenih sinova
i k}eri Bo`jih iz roda Davidovog (5). "Ukazanja an|ela" pastiri-
ma bili su doga|aji u unutarnjem (6-9). Priznavanje zemaljskih
zakona ukoliko se ne protive Bo`jim zakonima (12) .......................... 60
5. Poklonjenje mudraca i Irod - Zna~enje {est zraka zvezde

Vitlejemske (5). Poruke od Boga i Njegovih an|ela su uputstva,
ali ne i direktne izjave o mogu}em - Posredno vo|enje (13) ............ 65
∗ Naslovi poglavlja "Jevanđelja Isusovog" odštampani su polumasnim kurzivom; podnaslovi

štampani običnim kurzivom odnose se na tumačenja, ispravke i produbljivanja "Jevanđelja
Isusovog" koja je Hrist dao u današnjem vremenu (1989). Brojevi u zagradi označavaju uvek
stihove "Jevanđelja Isusovog", na koje se odnose Hristova tumačenja, ispravke i
produbljivanja.
5
6. Detinjstvo i mladost Isusova - Hram unutarnjeg (4). @enik
Hrist i nevesta (5). Ven~anje kao zavet vernosti pred Bogom -
Iskustvo ènskoga za Isusa iz Nazareta - Muke i smrt na krstu
nisu se morali dogoditi (10). Ispravno razumevanje teksta - Mu-
drost Egip}ana (11). Kratak pregled Isusova ìvota pre po~etka
Njegovog u~iteljskog delovanja (12). Isus je ìveo i davao iz
svemo}i i ljubavi Bo`je i ispunjavao je zapovest "Moli se i radi"
(14). Poslednji savez, zaklju~en sa Prazajednicom Novi Jerusalim
- Tama je izgubila - Proces ~i{}enja Zemlje (17) ................................ 70
7. Jovanova propoved o pokori - Zna~enje simbola i ceremonija

(4). Sud: zakon setve i ètve - ~i{}enje du{e (10) ................................ 83
8. Kr{tenje Isusovo, Hristovo - Bog i Hrist objavljuju danas

~itavu Istinu preko serafima boànske Mudrosti - Rod Davidov
priprema sa Hristom Carstvo Mira (3) .................................................. 87
9. êtiri isku{enja - Tama se sme meriti sa svetlom (1). Ko ìvi

u Bogu, povezan je sa svime {to postoji i nikada nije usamljen
(5) 91
10. Josif i Marija pripremaju Isusu gozbu - Andrija i Petar

sre}u Isusa - Za ljude Novog Doba: Ne zaboraviti spasiteljsko
delo (2). Obele`ja sledbenika Isusa iz Nazareta - Davanje zema-
ljskog imena i ime zra~enja du{e (10) .....................................................94
11. Marija Magdalena pomazuje Isusa - Su|enje po ovozema-

ljskim merilima (6). Prosvetljeni prozire (10) ...................................... 100
12. Svadba u Kani - Isceljenje u Kapernaumu - Inkarnirana

duhovna bi}a i njihov nalog u Delu Spasenja (9). Bog je ljubav, On
ne proklinje - Bogove osvete stvaraju ljudi koji su se udaljili od
Boga – Idolopoklonstvo je i oboàvanje zemaljskih sila i
vlastodràca - "Ve~no prokletstvo" je ruganje Bogu (11). Nebo i
pakao su u ~oveku samom - Atmosferska hronika (12). @ivot u
Istini - Tri koraka do Istine (16) ........................................................... 103
6
13. Prva propoved u sinagogi - Jevan|elje ljubavi, put u unutar-
nju slobodu (2). Vera, poverenje i ostvarivanje kao osnova za
pomo} i le~enje iz Duha (4) ................................................................... 111
14. Pozivanje Andrije i Petra - Dreser pasa – Bogata{i - Sle|enje

Hrista tek nakon sre|ivanja svih ljudskih odnosa i okolnosti (1-3).
Preduslovi za isceljenje (4). Greh protiv Stvaranja nepo{tovanjem
i ubijanjem sabi}a, i posledice - U prelomnom vremenu posledice
deluju brè - Profinjenjem Zemlje smanjuje se mogu}nost
inkarniranja - Prelomno vreme je vreme katastrofa - Hrist {titi
Svoje - @ivot na o~i{}enoj Zemlji (6-7). Spolja{nje i unutarnje
bogatstvo (11-12) ...................................................................................... 116
15. Isceljenje gubavoga, uzetoga i gluvoga - Ljudi u Duhu

Gospodnjem ............................................................................................. 124
16. Pozivanje Mateja - Novo vino u starim mehovima -

Mogu}nost reinkarnacije i otpla}ivanja je ograni~ena ..................... 127
17. Isus {alje Dvanaestoricu - Napredovanje Dela Spasenja zavisi

od vernosti i razvoja onih koji su prihvatili taj zadatak (3).
Kr{tenje Duhom Istine (6). Isceljivanje bolesnih i bu|enje
mrtvih - Grupni dug - Isterivanje |avola - Darove ljubavi ne
treba nametati (7). Pakao nije mesto ve} stanje du{e (10). Bogu
ni{ta nije skriveno - Re~ istine poznaje samo onaj ko ìvi u
svetlu istine (13). Ko je protiv Hrista, taj je i protiv svog bli`-
njeg (14) ................................................................................................... 130
18. Slanje sedamdeset dvojice - O preno{enju Istine (3). Pona{a-

nje u gostima (6). Merila za zajedni~ki ìvot ljudi; cilj:
nesebi~na ljubav (10-12) ........................................................................ 140
19. Isus pou~ava molitvi - Ispravno i pogre{no moljenje (2-4).

Esencija ~itavog postojanja jeste u najunutarnjijem svake du{e -
Ko ìvi svesno povezan sa Bogom, njemu sluì Njegova svemo}
preko svih oblika ìvota (6). Prekorevanje iz ljubavi i ozbiljnosti
(8). Po{tovanje ìvota biljaka i ìvotinja (9). Odgovornost isce-
ljenog (10) ................................................................................................ 145
7
20. Povratak sedamdeset dvojice - Uspeh ili neuspeh Hristovih
izaslanika - Profinjenje materije - Zemljine mrlje, ostaci
negativnih energija: baza za poslednji ustanak demona na
zavr{etku Carstva Mira - Osloba|anje Zemljine du{e - O
"duhovima" (3). "Mudraci" sveta ne prepoznaju snage svemira;
njima se upravlja i oni ratuju protiv Svetlosti (4). Hrist otkriva
Svoju sopstvenu ulogu i Svoj odnos prema Bogu, doga|aj Pada i
Svoje spasiteljsko delo (5). Hrista u zemaljskoj ode}i i njegove
glasnike mogli su i mogu prepoznati samo oni koji su razvili
unutarnje gledanje i slu{anje - Ko slu{a i ostvaruje Hristove
zapovesti njemu se otkriva boànski Zakon i on ìvi u Njemu
(6). Mo}no zra~enje ve~ne Istine preko Mudrosti u vremenskoj
prekretnici (7) .......................................................................................... 152
21. Isus ukorava okrutnost prema konju - Samoljubiv, sebi~an

~ovek gospodari nad ìvotinjama i mu~i ih - Ko ìvi u Bogu,
jedno je sa svim stvorenjima (2-4). ôvek skrnavi i razara ìvot
na Zemlji - Izumiranje mnogih ìvotinjskih vrsta - Zna~aj
mnogih ìvotinja za ekolo{ku ravnoteù - Zakon setve i ètve
vaì i u opho|enju prema Stvaranju (5). Nesebi~na ljubav, klju~
razumevanja i pomo}i bli`njem, kao i uvida u kauzalni zakon i
njegovo savladavanje - Glad i è| du{e za unutarnjim izvorom
(7) Za Boga je strahota i ubijanje ìvotinja radi `rtve - Svaki
~ovek bi trebalo dobrovoljno da `rtvuje svoje "ja" - La`na slika
Boga - "Oko za oko, zub za zub" (8) i "Tako }u vas odbaciti"
ispravno shva}eno - Predaja i tuma~enje biblijskih re~i (10).
Zemaljska bogatstva i unutarnje bogatstvo (11). Spolja{nje
bogatstvo samo je posu|eno da se upotrebi za mnoge (12-13).
Bo`ji Zakon je apsolutan i on }e se ispuniti - Kr{tenje vodom
kao simbol - "Svr{eno je" - Hrist sada u~i celoj Istini (14).
Planiranje i pripremanje Spasiteljskog naloga i Dela Spasenja -
Mnoga duhovna bi}a stoje u Nalogu dok se ne vrate sva bi}a
Pada (16) .................................................................................................. 167
22. Bu|enje k}eri Jairove - Preduslovi za isceljenje tela - Hrist

je u tebi (2-5). Bu|enje "mrtvih" (6-12) .............................................. 189
23. Isus i Samarjanka - Voda ìvota, Istina, snaga koja ve~no struji
(3-7). Ko ozbiljno traì, pronalazi Istinu - Proverite one koji govore
8
o Istini - O vrednosti spolja{njih oblika oboàvanja - Ko je danas
narod Izrailj? - Novi Jerusalim - Poslednji Zavet (16) ......................... 193
24. Isus osu|uje okrutnost - On isceljuje bolesne i isteruje

|avola - Sve povrede Zakona ìvota padaju natrag na ~oveka;
priroda i zemaljska stvorenja pokloni su Bo`ji za dobrobit ljudi
(1). Obja{njenje "osu{ene ruke" (3). Spasavanje i isceljenje tela,
ako je to dobro za du{u (7). Fariseji ju~e i danas - Borba protiv
rastu}e Svetlosti na Zemlji i u podru~jima ~i{}enja jo{ i u
vremenu Carstva Mira - U ovoj vremenskoj prekretnici polaè
se temelj Carstva Mira koje dobija oblik - Opomena ljudima u
Carstvu Mira: ne zaboravite Pionire i otelovljenog serafima
boànske Mudrosti, Moju proro~icu i Mog glasnika - Borba iza
zida od magle traje i dalje (8). Obja{njenje "~uda sa hranje-
njem" (12-13) .......................................................................................... 200
25. Beseda na Gori (1. deo) - Beseda na Gori, unutarnji put do

savr{enstva - Blaèni - "Siroma{ni" - Podnosi ispravno svoju pat-
nju - Krotkost, osobina onih koji nesebi~no ljube - Deset
Zapovesti i Beseda na Gori kao put do istine i pravednosti -
Milosr|e, vrata koja vode u ve~no postojanje - îste du{e u
Apsolutnom zakonu Bo`jem - Utemeljiva~i mira nose mir u sebi
- Borba Pionira na vi{e frontova - Crkveni ljudi, fariseji, vukovi
u jagnje}oj koì - Bojno polje iza zida od magle - Molite se za
neprosvetljene du{e (2-4). Zemaljsko bogatstvo kao obaveza i
zadatak - Pogre{na upotreba bogatstva ima te{ke posledice -
Upozorenje podrugljivcima - Bogati, mo}nici, la`ni proroci,
laskavci, la`ni hri{}ani: oru|e Satane (5). Pravedni, koji
nepravdu iznose na svetlo, so su Zemlje (6). Poziv i nalog
proro~ici i glasnici Bo`joj - Delovanje Pionira neposredno
pou~avanih i vo|enih - Novi Jerusalim (7). Osloba|anje od
Zakona setve i ètve preko Hrista; vezivanje za zakon Pada
preko konfesija i dogmi - Hrist uvodi danas u svu istinu (8).
La`ni i pravi u~itelji (9). Spasenje samo kroz veru i ostvarivanje
(10). Hrist preobraàva dobrovoljno predati greh (11). O~istiti,
pre no {to nastane te{ka karma - Prividni neprijatelj, tvoje
ogledalo (12-13). Svako prima ono {to je sam posejao (14) -
Dajite ljubav nesebi~no (15). Li~ne èlje vode vezivanju za ljude
9
i stvari - "@ivot u mo~vari" (16). Bacanje semena u njivu du{e
bli`njeg - Put ~i{}enja Pionira do Carstva Mira (17-18) ................. 216
26. Beseda na Gori (2. deo) - Prvi koraci na unutarnjem putu,

proces evolucije ka nesebi~nosti (2). Molitva kao samoprikaziva-
nje ili nadahnuta molitva (4). Pravi mudraci po~ivaju u sebi i
ne raspravljaju (5). O molitvi "O~ena{" (6). Pra{tanje i moljenje
za opro{taj; pravednost i milost Bo`ja (7-9). Zemaljska smrt -
Svest du{e nakon smrti - Oàlo{}eni – Ponovno otelovljenje - Veze
izme|u ljudi i du{a – Ispravan stav (10-11). Sabiranje blaga -
Kraj otelovljavanja u Novom Dobu (12-14). Briga za sebe,
planiranje s poverenjem u Boga - Ispravna molitva i ispravan rad
- Sve {to postoji pod Bo`jom je za{titom (15-18) .............................. 260
27. Beseda na Gori (3. deo) - Va{e negativne misli, re~i i dela
va{e su sopstvene sudije (1). Trun i brvno - Neophodnost
samospoznaje (2). Misionariti zna~i hteti ubediti - @ivite istinu i
budite uzor (3). Moljenje, traènje, kucanje; unutarnja vrata
ne}e se otvoriti razumu (4). Ono {to zahteva{ od svog bli`njeg,
to sam ne poseduje{ u srcu; o~ekivanje vodi vezivanju (6).
Borba na uzanom putu ka @ivotu (7). Razlikovanje dobrih i
lo{ih plodova (8-9). Primite Re~ ìvota srcem - "Ovo je Moja
Re~. Alfa i Omega. Jevan|elje Isusovo. Hristovo otkrivenje koje
svet ne poznaje": delo @ivota i Ljubavi (13) ..................................... 288
28. Isus osloba|a ìvotinje i potvr|uje Jovana Krstitelja - Pad:

zgu{njavanje energije sve do materije - Duhovno telo u -
ljudskom telu - Ljudi postaju sve suroviji - Zloupotreba stvore-
nja i stvaranja - ôvek-gospodar - Praznoverje, bogovi koji ka`-
njavaju, krvna `rtva - Opominjaoci Bo`ji pokazuju put - Bog se
zgraàva nad eksperimentima sa ìvotinjama (1-3). îsti prepoznaje
~isto - Hrana, dar Bo`ji (4). Borba tame protiv Bo`jeg plana i
Njegovih pravednih proroka - Oru|a tame - La`ne proroke tama
ne napada (16) .......................................................................................... 303
29. Hranjenje pet hiljada ljudi - Isus hoda po vodi - U Isusu iz

Nazareta Hrist, delimi~na snaga iz prasnage - Obja{njenje
umnoènja ribe - @iva i mrtva hrana - Odricanje i fanatizam -
Preobraàvanje negativnih navika na putu ka vi{em ìvotu (4-7).
10
Strah je sumnja u Bo`ju snagu i ljubav (12-13). Nema
slu~ajnosti - ôvekov razvoj ka Boànskom samo kroz rad na
samome sebi (14). Nije svako primio pomo} i izle~enje (17-18) ..... 315
30. Hleb ìvota i ìvi ~okot - Hrist daje duhovni hleb za unutar-
nji ìvot - Put u Carstvo Mira: borba i `rtva pravednih (5).
Snagu ìvota prima onaj ko se usmeri na Boga (6). U Hristu su
spasenje i milost - Bolest, patnja i sudbina su dug koji je postao
vidljiv - Sudnji dan (7). Ljudsko oko vidi samo zemaljski
omota~, koji je prolazan - Ulaènje i izlaènje duhovnog tela -
Raskrsnica proro~ice Bo`je u smeni doba - Razvoj spolja{njeg
hri{}anstva (8-10) .................................................................................... 324
31. Hleb ìvota - Priznanje Petrovo - Goni~ kamila - Duhovno

mrtvi - U carstvu du{a nema maski - Re~i su samo simboli i
putokazi - Odricanje i potiskivanje - Svaki ~ovek poseduje
slobodnu volju: dobra setva donosi dobru ètvu - Bog opominje,
On ne ka`njava (1-3). Mojsijev prolazak kroz pustinju sa
narodom Izraela: parabola za put ~ove~anstva - Dana{nji ljudi
ne razlikuju se od naroda Izraela - Put u Carstvo Mira (4). Ko
Boga ljubi vi{e nego ovaj svet, taj ìvi u Bogu - Ko je iz Istine,
prima iz Istine (5-6). Ljudima u Carstvu Mira - Evolucija ljudi
i Zemlje ka finotvarnom - Promena vremenskih mera - Mrlje
na Zemlji, rezervati demona - Vra}anje carstva Pada - Knjiga
"Ovo je Moja Re~" stalno }e se uzdizati, sve do finotvarnog -
"Za" i "protiv" mnogih ljudi sluì tami (7-9). Ljubi i ìvotinje!
(12-16) .........................................................................................................338
32. Bog kao jelo i pi}e - Zna~enje mesa i krvi - Ishrana i zdrav-
lje po volji Bo`joj (1-6). Brutalnosti ljudi, èstina ljudskog "ja"
- Okretanje ljudi jedinstvu sa prirodom (8-12) ...................................360
33. O krvnoj `rtvi i pra{tanju grehova - Isceljenje na jezercetu

Vitezda - Mojsijevi ustupci uslovljeni vremenom postali su
zakonima (1-3). @rtvovanje ìvotinja i ishrana mesom - Ljudski
propisi vezuju; Bog je neograni~ena ljubav i sloboda (4-14) ............367
11
34. Isusova ljubav za sva stvorenja - Kroz koga struji Bog taj
postaje blagoslovom (2-6). Po{tovanje prema svemu {to je
stvoreno; nepo{tovanje podleè kauzalnom zakonu (7-10) .................373
35. Parabola o milosrdnom Samari}aninu - Marija i Marta -

Ono {to u~ini{ svom bli`njem, to ~ini{ Hristu i sebi samome -
O pona{anju prema bli`njem (1-8). Moli se i radi; prava mera
(9-11). Slika za gradnju ku}e Bo`je, Novog Jerusalima na Zemlji
- Boànska Mudrost zove sinove i k}eri Bo`je; ona priprema
Unutarnji put i donosi sveobuhvatne boànske zakone - Oni koji
ìve u Meni, posta}e ìvim izvorima (12-15) ........................................376
36. Preljubnica - Farisej i carinik - Zakon odgovaranja (ogleda-

nja) - Ko poznaje samoga sebe, prepoznaje i protivnika -
Zavo|enje preko satane ~ula pre i posle velikih preokreta (1-6)
Iz smernosti izrasta duhovna veli~ina (7-10) ........................................385
37. Ponovno ro|enje du{e - Preko patnje i kajanja do

savr{enstva - O~eva milost deluje poja~ano na Zemlji - Kraj
mogu}nosti inkarniranja za te{ko optere}ene du{e - Ponovno
ro|enje u Duh Bo`ji (1-10) ........................................................................... 390
38. O ubijanju ìvotinja - Bu|enje mladi}a iz Naina iz mrtvih -

Ko ne ispunjava Bo`je zakone, optere}uje svoju du{u; on ne
moè ni da u~i Zakonu Neba niti da ga tuma~i - @ito }e biti
odvojeno od kukolja (1-2). Lestve Jakovljeve - Sa profinjenjem
misli i ~ula otpada ono nezakonito (3). O primeni sile i proliva-
nju krvi (4). Sapatnja sa ìvotinjama - Ubijanje ìvotinja radi
njihovog osloba|anja od patnji (5). Ko se spoznaje i ~isti, taj se
u~i da ljubi ìvot (6). Bu|enje mrtvih (8-10) .......................................394
39. Sedam slikovitih pri~a o Carstvu Nebeskom - Put do kra-

ljevstva Bo`jeg - Ko je kolebljiv u svojoj odluci, taj ne}e
prona}i blago na Nebu (1-6) ...................................................................404
40. Isus tuma~i slikovite pri~e o Carstvu Nebeskom - Slikovita

pri~a o Carstvu Nebeskom; dobra setva; Prepoznavanje i
odstranjivanje korova u pravo vreme - Preko ostvarivanja u
12
obilje Carstva Bo`jeg (1-2). Velika ètva: odvajanje ìta od
kukolja; paklene muke (3-7). Seme kraj puta: samo slu{anje
istine (9) .....................................................................................................408
41. Preobra}enje pti~ara - Isceljenje slepoga - Pravljenje poslova

sa ìvotinjama; Trgovina ljudima - Svetkovanje sabata -
Srazmerna kazna za one koji znaju i za one koji ne znaju (1-9).
Ko ispunjava Zakon Bo`ji, taj gleda u dubine postojanja (10-13)
415
42. Isus pou~ava o braku - Isceljenje desetoro obolelih od lepre

- Povezanost bra~nih partnera i pri spolja{njoj rastavi -
Polaritet i dualitet - Unutarnje vrednosti (1-5). Bezbra~no stanje
(6-8). Trajno ozdravljenje samo ostvarivanjem ve~nih zakona
(13) 420
43. Bogata{ i Carstvo Nebesko - Zapovesti ~i{}enja - Imovina i

sle|enje Hrista (1-4). Sve je mogu}e onome ko teì duhovno-
boànskome kao svom pravom bi}u (6). Bog ili mamon - Te`nja
za materijalnim i njene posledice (7). Ko se odrekne
materijalizma, prima}e vi{estruko u ve~nom postojanju (8-9).
Spolja{nje ~i{}enje i unutarnja ~istota - Vernost slovu ukazuje
na nevernost Bogu (10-16) .....................................................................427
44. Vera Dvanaestorice - Stubovi-nosa~i Zajednice - Bog nema

tajni; greh prekriva Istinu (2-3). Prave prazajednice temelje se
na steni Hristu (4). Crkva falsifikuje istinu - Pravednost Bo`ja
daje svakom gre{niku dosta vremena za preobra}anje (7-8).
Zakon Bo`ji dolazi na ovaj svet; Istina postaje vidljiva (10-12).
ôve~anstvo }e do}i u jedinstvo sa Mnon, Hristom (13-15) ..............436
45. Traènje znakova - Ne~isti duh - Roditelji Isusovi i bra}a i

sestre - Zemaljsko bogatstvo - "Slepac" o~ekuje ~udo - Opasnost
od uticaja preko protivnih snaga (1-6). Protivzakonito delanje
uprkos ve}em znanju greh je protiv Svetog Duha (7). ^lan
porodice Bo`je ili individualista i branilac ljudskog "ja" (8-10).
Materijalno bogatstvo; posledice gramzivosti (11-16) .........................445
13
46. Probraènje Isusovo - Dvanaest Zapovesti - U preobraènju
Isusovom Njemu je otkriven Njegov put stradanja, Njegov
slede}i nalog kao Hrista, i budu}nost ~ove~anstva i Zemlje (1-6).
Novi Izrael (7-21). Novi zakon ljubavi - Nijedna du{a ne}e biti
izgubljena (22-24). Pro~i{}avanje du{e (25). Svi pravi proroci
bivaju pogre{no shva}eni (26-28) ...........................................................452
47. Ispravno razumevanje Zapovesti - Parabola o bogatom

~oveku i Lazaru prosjaku - O ispravnom razumevanju pisanih
zakona; primer: ubijanje (1-3). Zavist je kra|a - Ra|anje
bolesne dece - Preljuba (4-5). Po{tovanje svih oblika ìvota (6).
Re}i istinu, ali ne rugati se - Po{tovati slobodnu volju bli`njeg
(7). @iveti u Bogu (8-9). Razlike izme|u siroma{nih i bogatih:
uzroci i posledice (10-17) .........................................................................461
48. Isus hrani hiljadu ljudi i isceljuje na sabat - Sapatnja (1-9).

Isceljenje bolesnika - Re~i klevete protiv Isusa i protiv
sledbenika Hristovih (10-13) ...................................................................471
49. Istinski hram Bo`ji - O razaranju hrama (1-3). Svaki ~ovek

je hram Bo`ji, hram Svetoga Duha (4). Zna~enje spolja{njih
formi (5-7). Prolivanje krvi i krvna `rtva (8-10). Hrista
prepoznaje i razume govor zakona samo onaj ko se
svakodnevno trudi da ìvi u Bogu (11-12) ...........................................475
50. Hrist, svetlost sveta - Ljudsko su|enje i presu|ivanje;

Pravednost Bo`ja (1-4). Istinsko sopstvo u svakome jeste Bog -
Ko ne voli svog bli`njeg, ne voli ni Boga (5-8). Onaj ko veruje a
ne ostvaruje, ne}e ugledati ve~nog Oca (9-15) .....................................483
51. Istina osloba|a - O pravilnom razumevanju Zapovesti -

"Ostati u Mojoj re~i" (1). Sluga greha daleko je od Boga i od
ve~ne domovine (2). Pred Bogom vaì samo ostvarivanje
nesebi~ne ljubavi (3-6). Satana, otac laì; satana ~ula (7-8).
Nijedna du{a nije izgubljena (9). Re~ Bo`ju razume samo onaj
ko teì istini (10). Mojsije nije odobravao `rtvovanje ìvotinja -
Nepo{tovanje i po{tovanje ìvota - Stari i novi ~ovek (11-13).
14
Duhovni autoriteti i verni slovu, koji ne ostvaruju ono {to
pou~avaju - Ustupci proroka narodu (14-18) .......................................489
52. Isus obja{njava Svoju preegzistenciju - Verovati zna~i

razumeti - Smrt tela i duhovna smrt (1). Samo onaj ko ispu-
njava Zapovesti, spoznaje i doìvljava Boga u sebi (2-3). Carstvo
Bo`je je sedmodimenzionalno - Beskona~ni kristal: sve je u
svemu (9-11). Razumevanje Istine samo kroz ostvarivanje (12) .......502
53. Isceljenje slepog od ro|enja - Pitanje sadukeja o uskrsnu}u

- Ne pitaj o grehovima svojih bli`njih - Koristite trenutke dana
(1-2). Spolja{nji lekar i unutarnji iscelitelj (3-6). Oèniti se /
udati se ili se ven~ati pred Bogom (7-11) .............................................509
54. Saslu{avanje slepog od ro|enja - U~enici kao Hristovo

duhovno telo - Slepi i oni koji vide (1-16). U kosmi~kom
postojanju sve je u svemu sadràno i jednako va`no (17-24) ...........514
55. Hrist, Dobri Pastir - Jedno sa Ocem - Hrist, pravi pastir i

jedini put u O~evu ku}u - Moje ovce poznaju Moj glas - Ja
vodim ovce u ve~ni Zakon - Upozorenje na neopravdano
prisvajanje i zloupotrebu slu`be pastira (1-16) ....................................520
56. Bu|enje Lazara - O bu|enju mrtvih (1-18) ..................................527
57. O maloj deci - Parabola o ribama - Opro{tenje grehova -

Dovedite malene k Meni - Ko je "najve}i u Carstvu Bo`jem?"
(1-2). Na{koditi bli`njem i posledice (3). Obaveze roditelja (5).
Zemaljske o~i i duhovno oko - Bog je Svezra~enje, svestruje}i
Zakon (6-9). Pro~i{}avanje po Zapovesti mira - Vezivanje i
razdre{ivanje - Molitve Bogu i njihovo ostvarivanje (10-12).
Svako je sebi sudija - Oprostiti, pravo i pravednost - ~ovek i
dràva (13-20) ............................................................................................532
58. Radost zbog gre{nika koji se pokajao - Parabola o

izgubljenom sinu - Istinski sinovi i k}eri Bo`je - Narod Bo`ji na
Zemlji (1-2). Bog je stvorio i vidi Svoju decu savr{enom - Svako
dete Mu se vra}a kroz Hrista (3-15) .....................................................544
15
59. O budnosti - Carinik Zakhej - Blago na Nebu i zemaljski
posed (1-3). Biti spreman za Hristov dolazak (4-6). Dobar
doma}in (7-8). Od onoga kome je puno dato puno se i traì (9-
10). Gre{iti uprkos ve}em znanju greh je protiv Svetoga Duha
(11-12). Nijedna du{a ni ~ovek nisu izgubljeni (13-18) .......................549
60. Isus osu|uje pismoznance i fariseje kao licemere -

Zloupotreba Hristovog imena za nehri{}anske svrhe - Ne postoje
"sveci" - Pro`drljivi vuci u jagnje}oj koì - Antihrist - Hrist
pobe|uje (1-18) ..........................................................................................557
61. Isus prori~e kraj Doba - Prepozna}ete ih po plodovima -

njihovim (1). Reinkarnacije gladnih mo}i i Bo`jih glasnika
tokom vremena (2-3). Oni mra~ni bore se svim metodama (4-5).
Upozorenja za vreme uàsa (6-7). Povratak Hristov: Nau~ite da
razlikujete (8-9). Promene u Sun~evom sistemu i na Zemlji (10).
Predstoje}e vreme kraja - Evolutivni put ~ove~anstva i Zemlje u
svetlotvarnost - Carstvo Mira - Poslednja pobuna Satane - Bo`je
"Neka bude": razlaganje svega grubotvarnog - Pripremanje
povratka Hristovog preko boànske Mudrosti - Dolazak Hristov,
najve}i doga|aj (11). Prepoznajte znake vremena (12-14). Ko je
budan, ne}e propustiti taj ~as (15-19) ...................................................565
62. Parabola o deset devica - Ko ispunjava zapovesti ljubavi,

budan je. On ima unutarnje svetlo, znak na ~elu (1-7) .....................581
63. Slikovita pri~a o talantima - Kome je dato, treba da daje

dalje - Bog nagra|uje samo onog ko daje od srca (1-12) .................584
64. O bi}u Bo`jem - Snage Otac-Majka principa su i u

mu{karcu i u èni; zato su oboje podjednako vredni (1-3).
Prepoznajte nevidljivo u vidljivome; u svemu gledajte Boga,
@ivot (4-5). O zakonu privla~enja u sveukupnom postojanju -
Odluka o Hristovom Spasiteljskom delu u sve~anoj Bo`joj
prestonoj dvorani - Nalog Spasenja - Nosioci boànske Mudrosti
zajedno sa Hristom nose glavnu odgovornost za Delo Spasenja -
Niz otelovljenja sinova i k}eri Bo`jih, povezanih ovim nalogom -
Otelovljenje Hristovo - Nalog ostaje do njegovog ispunjenja (6-
16
11). Duhovni mrtvac (12). Na slobodnu volju ne sme se nikada
uticati (13) ..................................................................................................587
65. Poslednje pomazanje od Marije Magdalene - Spremanje

izdaje - O istinskom davanju i pomo}i siroma{nima - Senke -
ljudskog "ja" spre~avaju vi|enje Bo`je svetlosti; ~ovek onda
govori o "tajnama Bo`jim" (1-10) .........................................................599
66. U~enja o savr{enstvu - Istinski ìvot je ìvot u Bogu (1 - 3).

îsta bi}a ìve u Svejedinstvu, i jedno su - Polaritet kao
jedinstvo u Bogu - Marija Magdalena, uzor primaju}eg principa
- îtavo postojanje izgra|eno je na polaritetu (4-11). Trojno
jedinstvo: Duh, du{a i ~ovek - Kada }e Carstvo Bo`je do}i na
Zemlju? (12 - 13) ......................................................................................603
67. Ulazak u Jerusalim - Poslednji sud - Osana - Razapnite Ga

na krst: Ko misli samo na sopstveno dobro, nepostojan je -
Jevreji ànju svoju setvu ve} dve hiljade godina - ôvek treba
da po{tuje Boga u svakom stvorenom obliku, pa tako i u bli`-
njem, ina~e }e se na}i Hristu sleva (1-10). Otpla}ivanje i ~i{}enje
najoptere}enijih du{a (11). [to niste u~inili najmanjem, to niste
ni Meni u~inili (12-14). Put evolucije najoptere}enijih du{a (15) .....609
68. Pore|enja o Bo`jem sudu - "Carstvo Bo`je uze}e se od vas i

da}e se narodu koji donosi plodove njegove." (1-7). Borba protiv
Bo`jih glasnika koji i ìve ono ~emu u~e (8-10). Ja sam do{ao u
Isusu i dolazim kao Hrist (11). Unutarnje i spolja{nje
dostojanstvo - Zemaljski }e se vlastodr{ci razbiti na ugaonom
kamenu Hristu, koji }e postati zavr{ni kamen (12-14).
Preobratite se na vreme, pre no {to sudbina krene svojim
tokom - Ljudske re~i, pojmovi, merila i njihovo zna~enje samo
su putokaz do Istine (15-20) ...................................................................617
69. O smrti, ponovnom ro|enju i ìvotu - Ponovno ro|enje u

Duhu Bo`jem osloba|a od ra|anja u telu (1-2). O to~ku
ponovnih ra|anja - Zasenjene du{e - Du{a nalazi svoj mir tek
kada su svi gresi otpla}eni - Otpla}ivanje grehova na Zemlji
lak{e je i brè nego u carstvu du{a (3-4). ôvekova re~ je re~
17
zablude (5-6). Delovanje Otac-Majka principa u dualima (7-10).
Ko je dobre volje, razume i ispunjava Zakon ìvota i osloba|a
se gre{enja (11-13) ....................................................................................627
70. Isus prekoreva Petra zbog èstine - Po{tujte ìvot bilo na

kojem da je stupnju razvoja; svaki je oblik ìvota na putu
evolucije ka savr{enstvu (1-5). Ko ìvi u Meni, svedo~anstvo je
u ovome svetu (6-7). Utira~i puta za Hrista od starog, gre{nog
sveta u Novo Doba (8). U borbi izme|u Svetlosti i tame Hrist
se uvek iznova razapinje na krst (9-10). U vremenskoj
prekretnici sveobuhvatna Svetlost posta}e vidljiva, no tama èli
da ga ugasi (11). Boànska Mudrost u vremenskoj prekretnici
gradi prazajednice, preko kojih Hrist, Svetlost sveta, zra~i u sve
narode - Zavetna zajednica Novi Jerusalim je sve{tenica (12-14) ....635
71. î{}enje hrama - Udarci bi~em za du{u i telo (1-2) Istinska

slu`ba Bo`ja (3-4). Jedino smisao re~i oìvljava (5-7). Svaki
~ovek odslikava samoga sebe (8-11) .......................................................645
72. Isusova opro{tajna beseda - Slika i prilika O~eva (1-3). Oni

}e ~initi ve}a dela nego {to Sam ih Ja kao Isus ~inio (4). Ko
nesebi~no sluì, njemu }u Ja ispuniti ono za {ta se moli (5). Ko
osve}uje svoj hram, ìvi u Meni (6-7). Nesebi~na ljubav je
komunikacija sa Bogom (8). Zna~enje re~i: "Otac je ve}i od
Mene" (9-11) ..............................................................................................650
73. Pravi ~okot - Svaka loza u Meni daje plod (1-2).Ko ne

ostane u Meni, gre{i (3). @iveti u Hristu (4). Jasno oko du{e
sti~e dar razlikovanja istine od zablude (5). Verni u Moje ime
donose dobre plodove (6-8). Onaj koji vidi, nije vi{e slep (9).
Za{to se Hrist danas ponovo objavljuje (10-11). Poznavanje
Zakona obavezuje na ostvarivanje (12). Nijedan ~ovek ne}e mo}i
da kaè: "O Hristu nisam znao ni{ta" (13) .........................................656
74. Isus priprema Svoje u~enike na ono {to predstoji - Borba

protiv Hrista u ime Hrista (1) Delo Spasenja bi}e izvr{eno (2-3).
Istina danas te~e poput velike reke (4-5) ..............................................666
18
75. Poslednja pashalna ve~era - Budite ~ista srca (1-2). O izdaji
- Tolerancija i razumevanje prema neukima (3-6). U Hristovom
Novom Dobu ne}e vi{e biti prolivanja krvi (7-9). O~i{}ena Zem-
lja daruje obilje (10). @ivot u Hristu vodi ka plemstvu du{e i
istinskoj slobodi (11-12). Zakon ìvota, zapovesti ljubavi - Onaj
ko prezire bli`njeg, ne pronalazi put do Hrista, Istine, u ve~no
Postojanje - Svako sudi sebi samome (13-16). Novi Izrael i Novi
Jerusalim (17). Iz svih naroda i plemena zbratimljuju se oni
koji vr{e dela Bo`ja (18) .........................................................................673
76. Pranje nogu - Poslednja ve~era - Otvaranje sedam osnovnih

snaga du{e zapo~inje od Reda (1-3). Onaj ko ljubi nesebi~no,
ispunjava Zakon i vidi Boga u svemu (4-5). Istinski Hristovi
borci imaju ~isto srce (6). Cilj i zadatak du{e je da ponovo
postane Zakon (7). Zna~enje tamjana (8). O ve~eri - Nije
ceremonija, ve} simbol (9). Isusova molitva za Svoje: Ispunite
re~ Bo`ju i Zapovest ljubavi; zra~ite onim ~ime vas Bog daruje
(10-19). Molitva jedinstva (20-21). Hleb i vino (22). Duhovna
supstanca u darovima prirode (23-25). Mojsijevim ustupcima
nastali su protivzakoniti obi~aji (26-28). Izdaja Hrista - Za{to je
Isus mogao da bude uhva}en i za{to je razapet. - Hristov ~in za
rod Davidov (29-30) ..................................................................................685
77. Bol u Getsimanskom vrtu - Spavanje u~enika u

Getsimanskom vrtu - Ko duhovno znanje samo sakuplja a ne
primenjuje ga, ne moè da shvati situaciju i prespava}e nevolju
svog bli`njeg - Bo`ja volja i plan bi}e ispunjeni (1-13) .....................705
78. Judino izdajstvo - Petrovo odricanje - Hvatanje: tama je

dobila vlast da uhvati Isusa - Ko se ma~a lati, od ma~a }e i
poginuti - Petao koji kukuri~e, glas savesti (1-18) ..............................710
79. Saslu{anje pred prvosve{tenikom Kajafom - Drànje

prilikom optu`bi - Zna~enje re~i: "Ja mogu razoriti hram Bo`ji
i za tri dana ga podi}i" (1-10) ...............................................................714
80. Judino pokajanje - Nepravda nanesena bli`njem moè

postati sudbinom - Gre{enje posve}enih je gre{enje protiv
19
Svetog Duha - Ko se namerno ogre{uje o Jevan|elje ljubavi,
ponovo razapinje Hrista (1-10) ...............................................................717
81. Saslu{anje pred Pilatom - Oni koji ìve u Istini, pravedni su

u mi{ljenju, govorenju i ~injenju (8-9). Protivne snage poku{ale
su da spre~e ~in Spasenja - "Ja ne nalazim na Njemu nikakvu
krivicu". U svako doba tama sme da se odmeri sa Svetlom -
Mo} prividnog hri{}anstva prolazi - Pravednik je trpeo zbog
nepravde - Krst: znak Spasenja i vaskrsenja ili znak poraza (10-
32) 720
82. Razapinjanje Isusa na krst - Isus je izdrào sve napade i

postao Spasitelj (1-2). Pilat je `rtvovao Nevinoga da bi zadrào
svoj poloàj (3-4). Za~e}e i ra|anje u grehu ili u nesebi~noj -
ljubavi (5-7). ôvek sam odre|uje kakvo }e ruho nositi njegova
du{a u onostranom (8-13). Skru{eni gre{nik (14-16). Prividni
trijumf tame postao je Hristovom pobedom u slavu Oca. - U
Nebo moè u}i samo ~isto duhovno telo (17-19). "Boè Moj,
Boè Moj, za{to si Me ostavio." (20). Zakon ljubavi i jedinstva
(21-23). Zemljotres, znak snage Hristove (24-27). Ne postoji ni-
kakvo pravo na smrtnu osudu niti na ubijanje (28) ..........................730
83. Isusov Pogreb - O sahranjivanju mrtvih (1-3) Po{tovanje

mrtvih i bdenje nad mrtvima (4-10) .....................................................744
84. Uskrsnu}e Isusovo - An|eo na grobu (1-5). Svetla, sna`na

du{a blià je Bogu (6). Vest i vo|enje preko an|ela (7-8).
Zadatak Hristovog zemaljskog i duhovnog tela (9). Preobraàj
Isusovog fizi~kog tela - Krst sa telom ili bez tela (10-13) ..................747
85. Vaskrsli Isus ukazuje se dvojici u~enika u Emausu - Slepilo

onih koji su bili protiv Mene - Promena u satanskim
hijerarhijama nakon Uznesenja u Nebo (14-16) ..................................753
86. Isus se pojavljuje u hramu i prestaju krvne `rtve - Duhovna

zbivanja u Jerusalimu i okolini u danima nakon Isusovog
odvajanja od tela (1-8) .............................................................................756
20
87. Isus se ukazuje Svojim u~enicima - Za{to su u~enici mogli
da vide Vaskrsloga? (1-2). Krst bez tela, simbol uskrsnu}a i
pobede nad tamom (3-6). Spasenje samo preko vere? (7). Kr{ten
Duhom Svetim (8). Nesebi~na ljubav obuhvata ~itavo Postojanje
(9). Voditi Bogu posve}en ìvot (10). Bo`ji Duh koristi se
bogatstvom re~i i pojmova ljudskih prenosilaca; njihovo zna~e-
nje vremenom podleè promenama - Zajednice u Hristu do
Doba Svetlosti (11-15) ..............................................................................759
88. Osmi dan posle Uskrsnu}a - Izrael i Jerusalim su tamo gde

ljudi ispunjavaju Bo`ju volju - Gre{ni svet ne prepoznaje
istinske sinove i k}eri Bo`je, a ni veliku ènu koja priprema put
Hristu (1-3). On kroz nju zra~i Svoju svetlost {irom zemaljske
kugle (4-7). Ljudi dobre volje pronalaze put u unutarnje (8). U
borbi protiv Svetlosti sveta tama }e biti pobe|ena (9-10).
Hristovo delo Spasenja spre~ilo je zamisao ènskog an|ela:
degradacija svih ìvotnih oblika i razlaganje Stvaranja (11-12) .......770
89. Isusovo ukazivanje na jezeru Genisaretskom - Vaskrsli sre}e

Svoje sledbenike (1-5). Istinski sledbenici: vodi~i, a ne pastiri;
stene vere i ispunjenosti Bogom - Prazajednice su ono jedno
stado Pastira Hrista (6-8). Klju~evi Nebeskog carstva (9). Opasni
i vo|eni od ljudskog "ja" ili od Ve~nog (10). [ta tvoj bli`nji
~ini, to nije tvoja briga (11-12) ..............................................................780
90. [ta je Istina? - O sposobnosti razumevanja ve~ne istine (1-3)

Sve je svest (4-5). ôvek moè shvatati samo ostvarenu istinu -
Postizanje savr{enstva (6-11). Ko je u posedu istine? (12). Ko ne
ljubi nesebi~no, ne ìvi u istini i ne prepoznaje je - Svaki ~ovek
vo|en je u skladu sa njegovim stanjem svesti (13-16) ........................787
91. Red Zajednice (1. deo) - Jezik koji je vibracija (1-4). Dava-
nje imena i kr{tavanje novoro|en~adi - Odgajanje u ~estitosti
(5-6). Odgajanje dece u razvoju (7). Uklapanje u ìvotni princip
zajednice: mir i harmonija (8). Duhovno kr{tenje - Zapovest
"Moli se i radi" - An|eo zajednice - Stare{ina - Savet stare{ina
- Knjiga zajednice (9). Pomazanik (10) .................................................797
21
92. Red Zajednice (2. deo) - Brak i partnerstvo, povezanost
prema zakonu nesebi~ne ljubavi i vernosti - Sklapanje braka u
Zajednici savez je sa Bogom (1-3). Roditelji pred Bogom snose
odgovornost za svoju decu - "Otac-Majka ku}a" - Ne smatrati
decu vlasni{tvom - O duhovnim dual-parovima i nastajanju
"duhovne dece" (4). O ve~eri u Zajednici - Pregled sedmice -
Bez ceremonija (5). Spoljne forme i postupci, ustupci su a ne
zakonitosti (6-7) .........................................................................................809
93. Red Zajednice (3. deo) - O opra{tanju i moljenju za opro{te-

nje (1-2). Isceljivanje iz Duha Bo`jeg (3-4). Odgovorni u
Zajednici (5-10) .........................................................................................822
94. Red Zajednice (4. deo) - O sahranjivanju mrtvih - Svesni

ìvot - Duhovno mrtvi - Bog ne èli da se ponovo otelovljavamo
(1-4). Ko je prona{ao put do svog unutarnjeg Boga ne trebaju
mu zemaljske vo|e - Kriterijumi za istinski odgovorne:
nesebi~no sluènje - O ode}i: unutarnja lepota postaje vidljiva u
spolja{njem (5-7). Rast i odràvanje ìvota Zajednice; zajedni~ki
zadatak (8-10) ............................................................................................830
95. Uznesenje - Vaskrsli pou~ava Svoje u~enike o ispunjavanju

Spasiteljskog naloga i o uticajima negativnih snaga - U
mo}nom kosmi~kom kompjuteru, kao i u atmosferskoj hronici,
pohranjeni su, kao pozitivna energija, vra}anje u Domovinu i
Carstvo Bo`je na Zemlji, i oni se sve vi{e izgra|uju (1). Zema-
ljska vladavina u ime Hristovo preko oru|a demona (2-3). U
ovoj mo}noj vremenskoj prekretnici na videlo izlazi sve
protivzakonito - Tama u sopstvenim posledicama i
samostvorenim okovima (4). Obe}anje Svetog Duha (5). Nosi
Hrista u sebi (6). Ja dolazim ponovo u svoj slavi (7). Nesebi~na
ljubav je neraskidiva nit (8). Isus je kao ~ovek doìveo i kroz
patnju iskusio {ta zna~i biti ~ovek (9-10) .............................................842
96. Izlivanje Svetog Duha - O zadacima i poloàju u~enika (1-3).

Ko je veliki u Duhu on sluì i daje sa smerno{}u i zahvalno{}u
(4-5). Po~eci crkvene hijerarhije preko ljudi na visokim
poloàjima i dostojanstvenika - Oni koji nesebi~no sluè svima,
daju od srca (6-7). [ta se dogodilo pri silasku Svetog Duha? (8-
22
9). Istinsko bratstvo Hristovo u slu`bi op{tem dobru (10). Jedan
za sve, Hrist (11). Ljudsko pona{anje u prazajednicama - Cepa-
nje prazajednica zbog nesuglasica i vlastoljublja (12-13).
Ceremonije i sli~ni ljudski ~inovi ne spadaju u u~enje
Nazare}aninovo (14-15). Iz saglasnosti u mi{ljenju proizlaze
sloboda i jedinstvo (16). Obja{njenje ispovedanja vere (17-23).
Ko Mene sledi postaje hram ljubavi (24-25). Ja Sam istina (26).
Preko dela "Ovo je Moja Re~" u svet }e pote}i ìvot. ......................857
Pogovor .......................................................................................................886
Zakoni Bo`ji za Carstvo

Mira Isusa Hrista .....................................................................................887
Izve{taj prahri{}ana Zaventne zajednice Novi Jerusalim u

Univerzalnom ìvotu za istorijsko Hristovo Delo otkrivenja
"Ovo je Moja Re~" o razvoju, izgradnji i strukturi Carstva
Mira Isusa Hrista (stanje 1992.) ............................................................899
Za bolje razumevanje ovog dela:

Bo`je proro{tvo .........................................................................................914
Knjige i kasete
Univerzalnog ìvota ..................................................................................919
Predgovor
Brata Emanuela,
Heruvima boànske Mudrosti
Za ponekog }e ~itaoca mo`da biti nerazumljivo {to se Hrist, Sin
Bo`ji, vra}a na jedno prili~no nepoznato Jevan|elje i na njemu ne
samo da gradi, ve} ga i tuma~i, ispravlja i produbljuje, to jest dopu-
njuje.
Razlog za to je slede}i:
Hri{}anske konfesije i zajednice, kao i mnogi poznavaoci Biblije
imaju "svoju Bibliju", koju smatraju potpunom i ~istom istinom, od
koje su na~inili sopstveno vlasni{tvo. Ali oni se varaju u svom uvere-
23
nju da je u njihovoj Bibliji re~ Bo`ja data jednom i za sva vremena i
time i zaklju~ena. Tako Hristu, Spasitelju svih du{a i ljudi, nije bilo
mogu}e da unutar jo{ postoje}ih hri{}anskih konfesija i zajednica koje
se za njih vezuju, protuma~i, ispravi i produbi tu knjigu, njihovu
Bibliju.
Zato je Hrist i{ao drugim putevima; On je otkrivao i otkriva
Istinu izvan hri{}anskih konfesija i zajednica koje se za njih vezuju.
Jer, sva bi}a i ljudi treba da doìve Boga, ve~nu Svetlost,
neograni~enu Istinu. I svima je data sloboda volje da je prihvate ili
odbace.
Hrist, Sin ìvoga Boga, Spasitelj svih ljudi i du{a, inspirator je u
Svom delu Spasenja, Univerzalnom ìvotu, iz kojeg proizlazi Carstvo
Mira Isusa Hrista. On je na po~etku ove decenije (1980) zamolio
nekoliko bra}e - koji su svi do jednoga bili poznavaoci Biblije - da
ispi{u esenciju Istine, kako iz Starog Zaveta, tako i iz Novog Zaveta.
Hristova èlja bila je i jeste, da se napi{u ~injenice o Njegovom
ìvotu i misli kao Isusa iz Nazareta, da bi ove kasnije sluìle kao
istorijski izve{taj za one koji }e ìveti u Carstvu Mira Isusa Hrista, a
preko Njega su ve} u velikoj meri dostigli savr{enstvo.
U Svojoj objavi On je ovoj bra}i, shodno smislu, rekao:
Uzmite u ruke ove tekstove Biblije koje }u vam Ja sada dati i
dopustite da va{a duhovna svest klizi preko njih. To zna~i: ~itajte
o~ima Istine - a ne razumom; jer ovaj muti oko i smisao za Istinu.
Oko Istine }e onda padati na ona mesta u tekstu koja sadrè Istinu, a
koja je od zna~aja za sad{njost i za dolaze}e vreme, jer Ja }u to
pohraniti u va{a srca. Onda }u preko vas tuma~iti i produbljivati. To
su Bo`je re~i, koje su veliki proroci i prosvetljeni primali iz Duha
Istine, kao predvi|anje sada{njeg i dolaze}eg vremena.
Njegov motiv bio je i jeste da Njegovi u sada{njosti, kao i

prete`no ve} savr{eni ljudi nastupaju}eg vremena u Carstvu Mira
mogu da pro~itaju i izvr{avaju ono {to je On doneo ~ove~anstvu kao
Isus iz Nazareta - i da saznaju ko je On bio i jeste u Duhu. Kada
jednom Carstvo Mira Isusa Hrista bude obuhvatilo Zemlju, spasenje u
ljudima bi}e zavr{eno, jer }e se u Carstvu Mira otelovljavati samo jo{
gotovo savr{ene du{e.
24
U Carstvu Mira Isusa Hrista duhovno znanje ne}e biti od
zna~aja, jer }e se ti prete`no ve} savr{eni ljudi pribliìti Boànskome,
po{to poseduju mudrost i ne moraju vi{e da nalaze mudrost preko
duhovnog znanja. I mnoge verzije Biblije na koje se konfesije u ovom
vremenu (1989) jo{ oslanjaju, bi}e tada bezna~ajne. Jer, ko je dostigao
boànsku mudrost, taj je otvorio i svoju duhovnu svest, a njegovo
~isto duhovno telo, u kojem potpuno deluje esencija beskona~nosti, za
njega je onda knjiga boànske mudrosti. Kada Carstvo Mira Isusa
Hrista obuhvati Zemlju, ne}e vi}e biti ljudskih dela. Ljudska dela su i
konfesije, kao i njihove Biblije, u koje su oni mnogo toga uneli po
sopstvenom naho|enju i iz njih u~ili onome {to im se ~inilo
neophodnim iz njihovog konfesionalnog mi{ljenja.
Mnoga duhovna bi}a po{la su u otelovljenje radi Dela Spasenja.

To je kao jedan veliki mozaik, u kojem su sadràne sve ~etiri ravni
~i{}enja, uklju~uju}i i Zemlju. Svako od ovih duhovnih bi}a prihvatilo
je neki nalog u Spasiteljskom Delu; ono je kao svoj udeo u Nalogu
prihvatilo jedan ili vi{e "kamen~i}a mozaika" u svoje duhovno telo,
kako bi u zemaljskom postojanju moglo da ispuni ono {to je prihvatilo
kao nalog. Ovaj udeo u Nalogu, dakle, ugraviran je u du{i i mora se
ispuniti.
Neka duhovna bi}a primila su u svoje kamen~i}e mozaika razne
mogu}nosti. To zna~i: kada nalog radi kojeg je neko duhovno bi}e
po{lo u inkarnaciju, nije ispunjen, onda ono ovo "Treba" koje je tim
nalogom ucrtano u njegovom duhovnom telu mora da ispuni drugde -
bilo u nekom novom otelovljenju ili u mestima ~i{}enja.
Ako je ipak nastupilo vreme kada se doti~ni kamen~i} mozaika
Naloga mora ugraditi na Zemlji, onda druga otelovljena duhovna bi}a
preuzimaju ono {to njihov bli`nji u Nalogu - zbog nekog optere}enja
ili nekog zavo|enja preko satane ~ula - nije u~inio. Ovaj kamen~i}
mozaika, koji su sada ostvarila druga otelovljena duhovna bi}a, dakle
ljudi, je onda u potencijalu Naloga za Zemlju dodu{e uga|en. Doti~no
duhovno bi}e pak, koje je propustilo da na vreme ostvari svoj udeo u
nalogu Spasenja, mora}e ovo na drugi na~in da popravi.
Kada ovako, dakle, za Hrista tu i tamo vrata ostanu zaklju~ana,
onda }e On i}i drugim putevima, kao {to se, na primer, dogodilo sa
ovom knjigom "Ovo je Moja Re~".
25
Kada Gospod oslovi duhovne darove u nekom ~oveku, na primer
podseti nekog brata na njegov duhovni nalog, tada i knez ovoga sveta
ima mogu}nost da ih isku{ava i mo`da ih i zavede - dakle i one koji
ìve kao ljudi me|u ljudima da bi u svet donosili Istinu i mir. Oni su
se u Carstvu svetlosti bili odlu~ili da u zemaljskom ruhu ostvaruju
dela Bo`ja i da sluè Hristu i svom bli`njem u svetu koji je teritorija
tame. Ipak, u svakom trenutku, svaki ~ovek stoji na raskr{}u - pred
odlukom: za ili protiv Boga.
Bra}a koja su u otelovljenje bila po{la sa duhovnim nalogom da
napi{u delo koje je od zna~aja i za sada i za ubudu}e, podlegli su -
ljudskome. Oni nisu mogli prema planu da ostvare ono {to su bili
pohranili u svoje duhovno telo. I tako se onda krenulo drugim putem,
otvorena je, dakle, jedna druga mogu}nost: put preko na{e sestre,
proro~ice Bo`je i glasnika Bo`jeg. Jer, zapisivanje knjige "Ovo je
Moja Re~" vaàn je elemenat u delu Gospodnjem u Univerzalnom
ìvotu, jer }e ovo delo biti zna~ajno pre svega u Carstvu Mira Isusa
Hrista. Ono sadrì sve zna~ajne doga|aje koje je Hrist, Vladar
Carstva Mira, kao Isus iz Nazareta, doìveo i pretrpeo. Jer, On je
Spasenje doneo Svojim ìvotom i mi{lju i ljubavlju prema ljudima.
Jedino Njegovim înom Spasenja nasta}e na Zemlji Njegovo
Carstvo Mira. Na njoj }e onda ìveti du{evni, dakle gotovo savr{eni -
ljudi, i posedova}e je sve vi{e, jer }e se vladavina tame zavr{iti. Jer se
od Njegovog "Svr{eno je" na krstu, satansko sve vi{e vezuje. I kada
jednom Carstvo Mira obuhvati Zemlju, ono satansko bi}e svezano.
Jedino Spasiteljskim Delom je ovo postalo mogu}e!
Hrist, Spasitelj svih ljudi i du{a, ima dakle mnogo na~ina da
postigne ono {to je od zna~aja za dana{nje vreme (1989), a posebno za
Novo Doba.
Knjiga "Ovo je Moja Re~" nije bila u neposrednom nalogu na{e

sestre, proro~ice Bo`je i glasnika Bo`jeg. Ipak, ona je prihvatila
postoje}u mogu}nost - da se knjiga "Jevan|elje Isusovo"* uzme kao
podloga za Delo Otkrivenja "Ovo je Moja Re~". Hrist joj je izi{ao u
susret sa ovom knjigom, jer zadatak da primi jedno takvo delo za
sada{njost i budu}nost, nije stajao neposredno u njenom nalogu. Hrist
je, izme|u ostalog, shodno smislu, rekao na{oj sestri:
26
Po{to je sada morao da se na{e drugi na~in, a ti si predvi|ena za
duhovne zadatke svog neposrednog naloga, Ja }u ti - onoliko koliko je
to na Zemlji mogu}e - izi}i u susret sa ovim zapisivanjem. Da bi mo-
gla da ispuni{ svoje neposredne zadatke za ovaj zemaljski ìvot, i
po{to je vreme za ovo dragoceno, Ja }u tuma~enjima, ispravkama i
produbljivanjima nadgra|ivati knjigu "Jevan|elje Isusovo".
Knjiga koju ljudi nazivaju "Jevan|elje Isusovo" uprkos
prevodima i uprkos re~ima iz nje koje u dana{njem vremenu (1989)
imaju drugo zna~enje - sadrì duboke uvide u ono {to se odigralo za
vreme Mog zemaljskog ìvota kao Isusa iz Nazareta.
Ti ìvi{ u zemaljskom ruhu. Zato nije neophodno da se, uz velike
napore, napi{e sasvim novo delo, jer bi te to dugo vremena spre~avalo
da pri|e{ zadacima svog neposrednog naloga i ispunjava{ ih.
Zato Hrist gradi na postoje}oj Istini sadrànoj u knjizi "Jevan|e-

lje Isusovo". On je tuma~i, ispravlja i produbljuje, ispunjavaju}i tako,
preko na{e sestre, ono {to stoji u nalogu Spasiteljskog Dela: dati
istorijsko delo za Carstvo Mira Isusa Hrista, delo "Ovo je Moja
Re~".*
Po{to volja na{e sestre po~iva u Volji Bo`joj, koju ona ispunjava,
iz knjige "Jevan|elje Isusovo" izraslo je delo "Ovo je Moja Re~".
Ovo delo }e dosti}i svoj puni zna~aj tek u Carstvu Mira Isusa
Hrista.
I bilo da se ono ~ita sada ili u budu}nosti - sve do potpunog
razvoja Carstva Mira, Hrist jeste i ostaje isti: Savladar Neba, a mi
smo sa Njim, kao bra}a i sestre, u svu ve~nost .
Dokle god budem pou~avao preko na{e sestre, proro~ice Bo`je i
glasnika Bo`jeg, za ~ove~anstvo }u se zvati Brat Emanuel. U Duhu
Bo`jem, pak, ja sam Heruvim boànske Mudrosti, odgovorni u
Spasiteljskom Delu Isusa Hrista. U Carstvu Mira delova}e onda jedino
ve~ni Zakon Ljubavi. Onda ne}e biti potrebna nikakva u~enja i
nikakva tuma~enja Ve~nog zakona.
Ja Jesam i osta}u Bo`ji an|eo Zakona, ~uvar boànske Mudrosti.
Mir!
27
Ja Jesam
Moje re~i kao Isusa iz Nazareta nisu bile mrmljanje fariseja i
pismoznanaca koji su se ulagivali narodu radi priznanja, pohvala i
nagrada. Moje re~i kao Isusa iz Nazareta bile su jasne i nedvosmislene
- kao {to su to i Moje re~i kao Hrista, koje teku preko Mog
instrumenta, kroz Moju proro~icu, Zrak boànske Mudrosti.
Samo gre{nici, oni koji su hteli da ostanu u grehu, govorili su Mi
kao Isusu iz Nazareta: "Tvoje su re~i stroge. Ko moè da ih slu{a?"
Ve~ni Zakon je apsolutan, i ko ga ~uje, shvati}e da on od ~oveka
zahteva odlu~nost i doslednost - za ili protiv Boga. Ko pak ne èli da
se odlu~i, jer je i sam skorup na mleku, i èli da i sam obere mleko,
tj. da dobije od svega pone{to, i onda da za sebe iz toga izvu~e korist,
taj govori o strogosti Ve~nog Zakona.
Ja Jesam Zakon, apsolutnost. Onaj neodlu~ni je strog i tvrd
prema bli`njima, ali je kao malsac mek kad je re~ o njemu samome.
On èli da se kre}e samo po povr{ini - poput skorupa na mleku - i
ne}e doku~iti dubinu, ono istinito, po{to Ve~ni Zakon od njega zahteva
doslednost.
Ko ~ita Moje re~i odvra}aju}i se od njih sa argumentima

nekada{njih pismoznanaca i fariseja i njihovih pristalica: "Njegove
re~i su stroge. Ko moè da ih slu{a?" - taj najpre treba da spozna
samoga sebe kao dana{njeg fariseja i pismoznanca, koji opet ne èli
da prihvati Hrista, koji Ja Jesam, jer ne}e da se odlu~i za Istinu.
Moje re~i su Sveop{ti zakon, ve~ni Zakon; one zahtevaju odluku -
za ili protiv Mene. Ko ovo moè da shvati, neka shvati. Ko ovo ho}e
da ostavi, neka ostavi. Svako nosi ono {to sam jeste - i za to {to jeste
sam snosi odgovornost pred Sveop{tim zakonom, Bogom.
Ti si tvoje ose}anje, tvoja misao, tvoja re~ i tvoj postupak. Po

tome se i meri!
28
U ime Svevi{njeg
Amin
Ovde po~inje Jevan|elje Isusovo, Hristovo, po telu potomka

Davidovog preko Josifa i Marije, a po Duhu Sina Bo`jeg preko
boànske Ljubavi i Mudrosti.
Prolog
Ve~no jeste
Ve~na misao,
i ve~na misao jeste Re~,
Re~ Bo`ja je ve~no praose}anje,*

svetlost i snaga
a Re~ je delo,
i ovo troje jedno je u ve~nom Zakonu;
a ovaj zakon je u Bogu,
i on proizlazi iz Boga.
Bog je ve~ni Zakon,

On zra~i iz centralnog Prasunca
kroz sva carstva beskona~nosti
i kroz sva ~ista bi}a,
kroz sve ~isto postojanje.
Sve je stvoreno Zakonom

i bez njega ni{ta nije stvoreno
{to postoji.
U Re~i su ìvot i supstanca,

vatra i svetlost.
Re~ Bo`ja je ìvot i supstanca,

vatra i svetlost.
29
Ljubav i mudrost
jedno su za spasenje svih.
Iz ljubavi zato do|e Mudrost

i boravi me|u ljudima,
da bi ovi primali
ono {to Bog, ljubav i mudrost,
ima da im kaè
danas (1989) u velikom vremenu
osloba|anja nara{taja
iz bede i ograni~enosti.
I svetlost sija u tami,

i tama je ne skriva.
Svetlost je snaga,
sila i mo}.
Re~ je vatra koja daje ìvot

i osvetljavaju}i ovaj svet
biva vatra i svetlost u svakoj du{i
koja stupi u svet.
Ja Sam u svetu,
i svet je u Meni;
a svet ne zna za to
Ja Sam u svetu,
i Ja proìmam svet
ali svet ne zna za to.
Ja dolazim Svojoj sopstvenoj ku}i,

a prijatelji Moji Me ne primaju.
No svima koji prime i povinuju se,
data je snaga
sinovi i k}eri Bo`je da postanu,
A tako i onima koji u sveto Ime veruju,
koji nisu ro|eni iz volje mesa i krvi,
nego iz Boga.
30
Ja dolazim Svojoj sopstvenoj ku}i,
svim du{ama i ljudima,
a Moji Me prijatelji ne primaju.
No svima koji Me prime
i povinuju Mi se,
data je snaga
da svesno sinovi i k}eri Bo`je postanu,
a tako i onima
koji u sveto Ime veruju
i po njemu ìve,
koji volji mesa i krvi
ne podleù,
ve} ispunjavaju Bo`ju Volju.
Oni su svesno ro|eni u Bogu.
A Re~ je postala telo i boravi me|u nama

i mi videsmo slavu Njegovu milosti punu.
Gledajte dobrotu i istinu

i lepotu B O @ J U !
31
1. POGLAVLJE
Obe}anje o ro|enju Jovana Krstitelja
Jovan Krstitelj;
Njegovo poreklo i zadatak u delu Spasenja (4-6). Obja{njenje nemosti
Zaharijine (8)
1. U vreme Iroda, kralja Judeje, be{e sve{tenik jedan od roda

Avijina, po imenu Zaharija, i èna njegova od k}eri Aronovih, po
imenu Jelisaveta.
2. A behu oboje predani Bogu i ìvljahu besprekorno po svim
zapovestima i zakonima Gospodnjim. I ne imahu dece, jer Jelisaveta
be{e nerotkinja, a oboje ve} u dobi poodmakloj.
3. I dogodi se da on po pravilima svoje slu`be preuzme
sve{teni~ku du`nost. I po obi~ajima sve{teni~ke slu`be zapadne ga da
u|e u hram Jehovin i kadi. A ~itavo mno{tvo naroda molja{e se napo-
lju za vreme ka|enja.
4. I njemu se javi an|eo Gospodnji koji staja{e nad kadionim
`rtvenikom. I upla{i se Zaharija videv{i ga i spopade ga strah. No
an|eo mu re~e: "Ne boj se, Zaharija; jer je usli{ena molitva tvoja, i
èna tvoja Jelisaveta rodi}e ti sina, i nadeni mu ime Jovan.
5. I ispunjen bi}e{ rado{}u i miljem, i ro|enju njegovom mnogi
}e se obradovati. Jer }e biti velik u o~ima Gospodnjim, i ne}e jesti
mesa ni piti èstoka pi}a, i napuni}e se Duha Svetoga jo{ u utrobi
matere svoje.
6. I mnogu }e decu Izrailjevu obratiti Bogu, Gospodu njihovom. I
on }e Mu prethoditi u Duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca k deci,
a nepokorne mudrosti pravednika, i narod da pripremi da za Gospoda
bude spreman." (Pogl. 1, 1-6)
Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam

i produbljujem re~:
Ove je re~i, po smislu, ~uo Zaharija u svome srcu. Jer Bog i

Njegovi an|eli ne govore jezikom ~ovekovim.
32
U Jovanu nije bio otelovljen heruvim boànske Volje, na Zemlji
nazvan Ilija, ve} je duh Ilijin obasjao Jovana.
Bi}e koje je bilo otelovljeno u Jovanu, u Duhu je neposredni
potomak heruvima boànske Volje.
I Jovan je ve} imao zadatak od Boga da pozove i podu~i decu
Izraela. Oni je trebalo da se preobrate i postanu jedan narod, kako bi
primili i prihvatili Mene, kada se kao Hrist budem otelovio u Isusu.
Jer Ja Sam sa njima zajedno hteo da ispunim nalog Spasenja. Ovo
delo Spasenja Ja Sam i izvr{io - ali ne s narodom Izraela, ve} sam u
Bogu.
Budu}i da deca Izraela nisu poslu{ala, Bo`ji se plan odloìo. No,
plan }e se ipak ispuniti, jer Bogu vreme nije od zna~aja. Bog zove i
zove sve dok deca Bo`ja ne postanu jedan narod i ne budu ispunjavali
volju Bo`ju. Tada }e Izrael i Jerusalim biti na onom mestu gde }e -
ljudi ispunjavati Bo`ju Volju.
7. I re~e Zaharija an|elu: "Po ~emu }u ja to poznati? Jer ja sam

star i èna moja je vremenita." I odgovaraju}i an|eo re~e mu: "Ja
sam Gavrilo koji stojim pred Bogom, i poslan sam da govorim s
tobom i da ti javim ovu radosnu vest.
8. I evo, oneme}e{ i ne}e{ mo}i govoriti sve do dana dok se ovo
ne ispuni; onda }e se jezik tvoj razvezati, da bi re~ima Mojim
poverovao, koje }e se u svoje vreme ispuniti." (Pogl. 1, 7-8)
Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i

produbljujem re~:
An|eo Gavrilo je heruvim boànskog Milosr|a. Nije an|eo

Gospodnji oduzeo govor Zahariji, ve} su strah od sna`nog an|elovog
svetla i sumnja u ono {to je video i ~uo uko~ili Zaharijine glasne ìce.
Zakon Bo`ji ne vezuje. On ne ka`njava ni du{e ni ljude, niti ih
dovodi u nevolju. Sve su ovo posledice uzroka koje su stvorili ljudi
sami.
33
9. A narod ~eka{e Zahariju, ~ude}i se {to se zabavi u hramu. I
izi{av{i ne moga{e s njima govoriti, i oni razume{e da je imao vi|enje
u hramu; i on im dava{e znakove, i osta nem.
10. I kad se navr{i{e dani njegove slu`be, otide ku}i svojoj. A
posle onih dana zatrudnje Jelisaveta èna njegova, i krija{e se pet
meseci govore}i: "Tako mi u~ini Gospod u dane ove u koje pogleda
na me da me izbavi od sramote me|u ljudima." (Pogl. 1, 9-10)
34
2. POGLAVLJE
îsto za~e}e Isusa Hrista
Prvo ukazivanje na rod Davidov i njegov nalog (5). Spasiteljska iskra -
Osloba|anje od greha (6). An|eo Gospodnji govorio je Mariji svetlosnim
jezikom Neba (8). Stare predstave o Bogu koji ka`njava; Bog ljubavi koji se
objavio preko Hrista (17). Raskid Starog Saveza - Novi Savez - Himna
dolaze}em Carstvu Mira (25)
1. A u {esti mesec posla Bog an|ela Gavrila u galilejski grad

Nazaret, devici zaru~enoj za ~oveka po imenu Josif iz doma Davidova;
a devica se zva{e Marija.
2. Josif pak be{e ~estit i razborit mu`, i ve{t u obradi drveta i
kamena, a Marija saose}ajna i plemenita du{a i bavlja{e se tkanjem
zastora za hram. I oboje behu ~isti pred Bogom. I od njih dvoje be{e
Isus-Marija, koga nazivaju Hristos.
3. I an|eo joj pristupi i re~e: "Raduj se, blagodatna Marijo, ti
{to si stekla milost; jer s tobom je materinstvo Bo`je. Blagoslovena si
ti me|u ènama i blagosloven je plod utrobe tvoje."
4. A ona videv{i ga, zbuni se od re~i njegovih i mi{lja{e: kakav bi
ovo bio pozdrav? A an|eo joj re~e: "Ne boj se, Marija, jer si na{la
milost u Boga. I evo za~e}e{ i rodi}e{ sina, koji }e veliki biti i nazva}e
se Sin Svevi{njega.
5. I da}e mu Gospod Bog presto Davida oca Njegova, i On }e
domom Jakovljevim vladati zauvek, i kraljevstvu Njegovu ne}e biti
kraja."
6. A Marija re~e an|elu: "Kako }e se to dogoditi kad ja ne znam
za mu{karca?" ... (Pogl. 2, 1-6)

i produbljujem re~:
David je telesni praotac svih bi}a Svetlosti, bi}a koja u sebi nose
nalog Spasenja. Ona }e sa Mnom osnovati Carstvo Mira Isusa Hrista i
gradi}e ga tokom dugih vremenskih razdoblja. Pritom }e se gusta ma-
terija polako profinjavati, dok - u poslednjoj fazi Carstva Mira Isusa
35
Hrista - ne postane finijom, svetlotvarnom materijom. Zato je re~eno:
I da}e Mu Gospod Bog presto Davida, oca Njegova.
Re~i "Kako }e se to dogoditi kad ja ne znam za mu{karca?"
zna~e po smislu: Kako }e se to dogoditi kad sam se s ~ovekom tek
verila?
... I odgovaraju}i an|eo re~e joj: "Duh Sveti si}i }e na Josifa,

zaru~nika tvoga, a tebe, o Marijo, oseni}e sila Svevi{njega. Zato }e i
to Sveto koje }e{ roditi biti nazvano Hristos, Sin Bo`ji, a ime Njegovo
na Zemlji nek bude Isus-Marija. Jer On treba da spasava ljude na
Zemlji od greha njihovih uvek kad se pokaju i Zakon Njegov
poslu{aju. (Pogl. 2, 6)

i produbljujem re~:
I bi tako. Ja sam to izvr{io!

Moje svetlo spasenja gori u svim du{ama sve do ~etvrte ravni
~i{}enja - svejedno da li je du{a u telu ili u carstvu du{a.
Svako - bilo kao du{a ili kao ~ovek - oslobodi}e se greha i krivice
samo ako se pokaje i nastavi da sledi ve~ne zakone.
Greh ~oveka i du{e odraàva se i u du{i i u ~oveku. Dug je isto
{to i greh. On ~esto me|usobno veè vi{e ljudi koji su zajedno
prouzrokovali isto ili sli~no, da bi jedni drugima oprostili i me|u
sobom o~istili ono {to ih je dovelo jedno drugome.
7. Zato nemoj mesa da jede{ niti pi}a èstoka da pije{. Jer, dete
}e biti Bogu posve}eno jo{ u utrobi materinjoj, i ne treba ni ono mesa
da jede nit èstoka pi}a da pije, i britva nikad da ne dotakne glavu -
njegovu.
8. I eto, Jelisaveta, ro|aka tvoja, u starosti svojoj za~e sina i evo
je ve} u mesecu {estom, a nazivahu je nerotkinjom. Jer Bogu ni{ta
nije nemogu}e." A Marija re~e: "Evo, slu{kinja sam Gospodnja i neka
mi bude po re~i tvojoj." I an|eo otide od nje. (Pogl. 2, 7-8)
36
i produbljujem re~:
An|eo Gospodnji govorio je Mariji jezikom Neba, jezikom

svetlosti koji struji u ~istu du{u. On je samo nagovestio {ta se
dogodilo s Jelisavetom, no nije govorio o mesecu trudno}e niti o -
njenoj neplodnosti.
9. A u isti dan javi se Josifu u snu an|eo Gavrilo i re~e mu:

"Raduj se, Josife, ti si izabran jer je o~instvo Bo`je s tobom.
Blagosloven si ti me|u mu{karcima i blagosloven je plod bedara
tvojih."
10. I misle}i Josif o re~ima ovim, jo{ vi{e se zbuni. A an|eo
Gospodnji mu re~e: "Ne boj se, Josife, sine Davidov. Jer ti na|e
milost u Boga i evo }e{ biti otac deteta, i nadeni mu ime Isus-Marija;
jer On }e spasti narod Svoj od greha njihovih."
11. A ovo se dogodi da se ispuni {to Gospod re~e preko proroka
koji govori: "Evo, devica }e za~eti i zatrudnjeti, i rodi}e sina, i
nadenu}e mu ime Emanuel*, {to zna~i: Bog u nama."
12. I ustav{i Josif od sna, u~ini kako mu an|eo zapovedi, i po|e
Mariji zaru~nici svojoj, i ona u krilu svome primi Gospoda. (Pogl. 2,
9-12)

i produbljujem re~:
Tako su kao mu` i èna bili povezani pred Bogom. Njihova je

veza bila blagoslovena od Boga.
13. U dane one usta Marija i pohita u gorski kraj, u grad

judejski. I do{av{i u dom Zaharijin, pozdravi Jelisavetu.
14. A kad Jelisaveta ~u pozdrav Marijin, zaigra dete u utrobi -
njenoj. I Jelisaveta, ispunjena silom Duha Svetoga, progovori glasom
jasnim: "Blagoslovena si ti me|u ènama, i blagosloven je plod utrobe
tvoje!
37
15. I otkud meni to da mi dolazi mati Gospoda mojega? Jer gle,
samo {to za~uh pozdrav tvoj, zaigra dete od radosti u utrobi mojoj. I
blagoslovena je ona koja poverova. Jer, ispuni}e se {to joj Sveti-Jedan
kaza."
16. A Marija re~e: "Veli~a du{a moja Tebe, Ve~noga, i raduje se
duh moj u Bogu, mome Spasitelju. Jer on vide smernost slu{kinje
Svoje; i gle, odsad }e me blaènom zvati svi nara{taji.
17. Jer Ti, koji si svemo}an, velike stvari na meni u~ini i sveto je
ime Tvoje. I milosr|e je Tvoje uvek s onima koji Te se boje. (Pogl. 2,
13-17)

i produbljujem re~:
Marija se obra}ala, pre svega, blaènstvu svog unutarnjeg, svoje

probu|ene du{e - a ne svom ljudskom. Ona jeste i ostaje ~isto,
nesebi~no bi}e u Bogu, slu{kinja Njemu i ljudima. Blaèna je, tako je
mislila, du{a ~oveka koji ispunjava volju Bo`ju.
Stari Zavet stoji na prelazu od verovanja u mnogobo{tvo, u svet
bogova, ka verovanju u istinskog Jednog, koji jeste u svu ve~nost.
Zbog toga se uvek iznova pojavljuje Bog koji ka`njava i ukorava,
koga bi ~ovek trebalo da se pla{i. No, Ja vam kaèm: sa stra-
hopo{tovanjem bi ~ovek trebalo da stoji pred Bogom ispunjavaju}i
savesno Njegove zapovesti. Istinsko ve~ni Jedan je ljubav. On niti ka`-
njava niti ukorava. Kaznu i strogost name}e ~ovek sebi samome,
postupaju}i protiv Bo`jih zapovesti i ànju}i onda ono {to je sam
posejao - osim ako se blagovremeno ne pokaje i ne o~isti ono {to je
prouzrokovao. Ja, Hrist u Isusu, objavio sam i usadio u ljude Jednog
Boga i Oca ljubavi, koji je Istina i @ivot u svu ve~nost.
18. Ti pokaza silu mi{icom Svojom i razasu one {to su oholi u

uobraènosti srca svojih.
19. Ti zbaci mo}ne s prestola njihovih, a uzdi{e{ smerne i blage.
Gladne dariva{, a bogate otpu{ta{ praznih ruku.
38
20. Ti pomaè{ sluzi Svome Izrailju da se seti Tvoga milosr|a,
kako si govorio o~evima na{im, Avramu i potomstvu njegovome za sva
vremena." I osta Marija kod nje tri meseca, pa se vrati domu svome.
21. A Josif pak govora{e ovako: "Blagosloven budi Ti, Boè
o~eva na{ih i majki u Izrailju; jer u pravo vreme molbu moju usli{io
si i na dan spasenja pomogao si mi.
22. Jer Ti si rekao: Sa~uva}u te i s tobom Zavet sklopi}u s
narodom, da bih lice Zemljino obnovio i mesta o~aja izbavio iz ruku
upropastiteljevih.
23. I da su`njima moè{ kazati: Idite i budite slobodni, a koji u
tami lutaju: pokaìte se na svetlu. I oni treba da pasu na stazama
radosti, i stvorenja koja Ja stvorih da se preda Mnom raduju, nikada
vi{e da love niti ubijaju.
24. I da ne trpe vi{e glad i è|, niti od ège da stradaju, niti da
ih studen uni{tava. Na svim breùljcima Svojim èlim put da
pripravim putnicima, i Moje visine da se slave.
25. Pevajte Nebesa i kli~i Zemljo i u pustinjama neka odjekuje
pesma! Jer Ti, o Boè, pomaè{ Svome narodu i te{i{ one koji su
trpeli nepravdu." (Pogl. 2, 18-25)
Ja, Hrist tuma~im, ispravljam

i produbljujem re~:
No narod Izrailjev oglu{io se. Darove milosti Hrista Bo`jeg nije

prihvatio.
No, sada je do{lo jedno novo vreme: ljubav i mudrost deluju u
planu Spasenja. Bog, pravedni Sve-Jedan, raskinuo je (1988) savez sa
starim Izraelom i sklopio novi savez sa onima koji sluè Mom Delu
Spasenja na ovoj Zemlji. I to }e na Zemlji biti Novi Izrael i Novi
Jerusalim. Iz ovog naroda izra{}e tokom njegove evolucije Carstvo
Mira Isusa Hrista i obistini}e se ono {to, po smislu, stoji
zapisano:"Idite i budite slobodni."
A oni koji su do sada lutali u tami po}i }e putem Svetlosti i
svedo~i}e o Svetlosti. I oni }e pasti na stazama radosti i nikada vi{e
ne}e ni loviti ni ubijati stvorenja koja je stvorio Ve~ni. Ne}e vi{e
39
gladovati, ni biti èdni, ni patiti, niti }e ih èga mu~iti ni hladno}a
uni{tavati. Jer u Carstvu Mira sija}e jedno drugo sunce, a elementi
ne}e stajati nasuprot struje}oj ljubavi. Pevajte, vi Nebesa i kli~i, ti
Zemljo - jer sve }e biti plodonosno, uklju~uju}i i pustinje. Jer Ti, o
Boè, pomaè{ Svome narodu i darom unutarnjeg ìvota te{i{ one koji
su trpeli zbog nepravde.
40
3. POGLAVLJE
Ro|enje i davanje imena Jovanu Krstitelju
Pravi proroci (5)
1. A kad Jelisaveti do|e vreme da rodi, rodi sina. I ~u{e susedi -

njezini i rodbina kako je Gospod pokazao veliku milost Svoju na njoj
i radovahu se s njom.
2. I u osmi dan do|o{e da obreù dete{ce i dado{e ime de~aku po
ocu njegovom - Zaharija. No protive}i se mati njegova, re~e: "Ne,
nego da se zove Jovan." A oni joj reko{e: "Nikoga nema u rodbini
tvojoj da se tako zove."
3. I znacima zapitahu oca njegova kako bi on hteo da ga nazovu.
I zaiskav{i da{~icu za pisanje, napisa, progovaraju}i u isti mah: Jovan
mu je ime. I za~udi{e se svi, jer se iznenada otvori{e usta njegova i
odre{i mu se jezik, i govora{e slave}i Boga. (Pogl. 3, 1-3)

i produbljujem re~:
Prihvatanje onoga {to je an|eo objavio Zahariju i radost zbog

deteta koje je Zaharija, veran an|elovim re~ima, nazvao Jovan,
razre{ilo je u Zahariju ono {to je prouzrokovao.
4. I veliko strahopo{tovanje obuze sve koji behu u blizini, i

doga|aj se ovaj razlgasi po svem gorju judejskome. I svi koji ~u{e,
pohrani{e to u srca svoja govore}i: "Kakvo li bi ovo dete moglo biti?
I ruka Jehovina be{e s njim."
5. A Zaharija, otac njegov, ispunjen Duhom Svetim, prorokova{e
govore}i: "Slava Tebi, o Boè Izrailjev; jer Ti prihvati i spase narod
Svoj. U domu sluge Svojega Davida podiè rog spasenja. Kao {to si
objavio kroz usta svetih proroka Svojih, kojih je bilo otkad je sveta.
(Pogl. 3, 4-5)

i produbljujem re~:
41
Re~i ~esto imaju mnogostruka zna~enja. Zavisno od toga koja
ose}anja ~ovek unosi u doti~nu re~. Tako se, na primer, re~ima
"svetih proroka Svojih" nije mislilo samo na proroke zabeleène u k-
njigama takozvanog Starog zaveta.
I, samo jedan je sveti, Bog, Ve~ni.
A od Boga poslani proroci koji ispunjavaju Njegovu volju i iz
vlastitog ispunjenog ìvota daju Bo`ju Re~, te opominju ljude da je i
oni prihvate i ostvaruju, bili su i jesu - blaèni. To su pravi proroci.
6. Da }emo biti izbavljeni od neprijatelja na{ih i iz ruku sviju

koji nas mrze. Da }e{ nam ukazati milost koju Si obe}ao ocima na{im
i da }e{ se setiti svetog Zaveta Svojega.
7. I zakletve kojom se zakle Avramu ocu na{em, da }e{ nam Ti
dopustiti, da izbavljeni iz ruku neprijatelja na{ih Tebi moèmo da
sluìmo bez straha, sve dane ìvota svoga, u svetosti i pravednosti.
8. I ovo dete zva}e se prorok Svevi{njega. Jer dolazi kao Tvoja
slika i prilika, o Boè, da puteve Tvoje pripravi, i narodu Tvome
spoznanje o spasenju kroz opra{tanje greha da donese.
9. I ljubavlju proèto milosr|e Boga na{ega obdarilo nas je ra|a-
njem Sunca s visina, kako bi On svetlo{}u obasjao one koji sede u
tami i senci smrti, i noge na{e upravio na put mira."
10. A dete{ce izraste i oja~a u Duhu i poslanstvo njegovo osta
skriveno do dana njegovog nastupa pred narodom Izrailja. (Pogl. 3, 6-
10)
42
4. POGLAVLJE
Ro|enje Isusa Hrista
Narod izraelski je zakazao - Hristova vladavina u Carstvu Mira priprema se
preko otelovljenih sinova i k}eri Bo`jih iz roda Davidovog (5). "Ukazanja
an|ela" pastirima bili su doga|aji u unutarnjem (6-9). Priznavanje zemaljskih
zakona ukoliko se ne protive Bo`jim zakonima (12)
1. Ro|enje Isusovo, Hristovo, zbi se pak ovako. U one dane izi|e

naredba cara Avgusta da se sav svet popi{e. I po|o{e svi u Siriji da
popisani budu, svako u mesto svog ro|enja. A be{e to usred zime.
2. I po|o{e tako i Josif i Marija iz Galileje, iz grada Nazareta u
zemlju judejsku, u grad Davidov koji se zove Vitlejem, jer Josif beja{e
od doma i roda Davidova, a treba{e se upisati sa Marijom, ven~anom
svojom ènom, koja be{e trudna.
3. I dok bejahu tamo, do|e ~as da Marija rodi. I rodi sina
svojega prvenca, u pe}ini kamenoj i poviv{i ga u pelene poloì ga u
jasle koje tu bejahu. I gle, ispuni se pe}ina svetlo{}u i sija{e se kao
sunce u punom sjaju.
4. A u pe}ini behu jo{ jedan vo, konj, magarac i ovca, a kraj
jaslica leà{e ma~ka sa ma~i}ima; a be{e tu i golubova. I svaka ìvot-
inja ima{e svoga parnjaka, mu{kog ili ènskog.
5. I rodi se On me|u ìvotinjama. Jer do|e i njih da oslobodi od
patnje njihove, a beja{e pak do{ao da oslobodi ljude od neznanja -
njihova i sebi~nosti, i da im objavi da su sinovi i k}eri Bo`je. (Pogl. 4,
1-5)

i produbljujem re~:
Kao Isus objavio Sam Carstvo Bo`je, te u~io Njegovim Zakonima

i ìveo ih. Sa sinovima i k}erima Izraela iz roda Davidova, i sa svim
sinovima i k}erima Bo`jim koji ispunjavaju volju Ve~noga, hteo Sam
da u Izraelu osnujem i izgradim Carstvo Bo`je, i po povratku u Slavu
Moga Oca da se ponovo vratim, u Duhu, i da s narodom izraelskim
nastavim da gradim i vladam Carstvom Mira, koje }e svoj vrhunac
43
dosti}i u profinjenoj materiji. No, sinovi i k}eri Bo`ji i Izraelovi behu
zaslepljeni grehom.
Nakon Mog Spasiteljskog dela, Bog, Ve~ni, je u stole}ima koja su
sledila, uvek iznova pozivao sinove i k}eri iz roda Davidovog i iz
drugih rodova, koji ispunjavaju Njegovu volju, da prepoznaju koji je -
njihov nalog.
Sada (1989) otpo~elo je novo vreme: vreme preokreta starog u
novi svet, svet Hrista. Ja pripremam Svoj duhovni dolazak - opet
preko sinova i k}eri iz roda Davidova i drugih sinova i k}eri Ve~noga
iz drugih rodova, koji ispunjavaju volju Bo`ju. Preko otelovljene
boànske Mudrosti Ja pou~avam i njih i sve one koji Me slede, kako
bi postali svesni sinovi i k}eri Bo`je koji ispunjavaju volju Bo`ju.
Tada }e se ostvariti ono {to je objavljeno: Ja dolazim u Duhu.
Svi ljudi ìve}e u miru, a i ìvotinje }e od svog robovanja i od svojih
patnji biti oslobo|ene preko Mene, Hrista Bo`jeg. Jer ko postavi svoj
ìvot u sinovstvo i k}erinstvo Bo`je, ne}e ubijati - ni ljude ni ìvotinje.
6. A na poljima u onome kraju bejahu pastiri i ~uvahu no}u

svoje stado. I gle, an|eo Gospodnji pojavi se iznad njih i sjaj Svevi{-
njega obasja ih i oni se upla{i{e veoma.
7. I re~e im an|eo: "Ne bojte se. Evo vam javljam radost veliku
koja }e biti svemu narodu. Jer vam se danas, u gradu Davidovu, rodi
Spasitelj, koji je Hristos, sveti Jedan Bo`ji. I evo vam znaka: na}i }ete
dete povijeno u pelene gde leì u jaslama."
8. I an|elu se odjednom pridruì mno{tvo ~eta nebeskijeh, koje
hvaljahu Boga govore}i: "Slava na visini Bogu i na zemlji mir svima
koji su dobre volje."
9. I kad an|eli otido{e od njih na Nebo, pastiri reko{e jedan
drugome: "Po|imo do Vitlejema, da vidimo to {to se dogodi, {to nam
objavi Bog na{." (Pogl. 4, 6-9)

i produbljujem re~:
44
An|eo je govorio pastirima. No, oni ga nisu videli ljudskim
o~ima, niti ga slu{ali ljudskim u{ima. Ni ~ete koje su hvalile i slavile
Boga oni nisu videli ljudskim o~ima, ni ~uli ljudskim u{ima. Neki od
pastira ugledali su svetlo u svom unutarnjem, a drugi su, opet, u
svojim srcima ~uli hvalospev Bogu. Jer {to ne nosi ode}u od mesa, ne
poseduje ni re~ od mesa, ni zvuk re~i. Re~ Bo`ju i re~ Bo`jih bi}a
doìvljava svaki ~ovek u svom unutarnjem.
An|eo Gospodnji nije stajao pred njima kao ~ovek. Oni su stajali
kraj vatre i grejali se. Videli su kako se plameni jezik vinuo uvis i
poverovali su da su u plamenu videli lik an|ela, kojeg su neki od njih
doìveli u svojim srcima. Pastiri nisu bili jedinstveni u onome {to su
videli i ~uli. No oni koji su smisao poruke primili u svojim srcima,
krenuli su u Vitlejem.
Sli~no kao nekada, an|eli Bo`ji objavljuju i danas: Pripremite
puteve Gospodu! Dolazi Hrist, Spasitelj, u Duhu - i On }e biti Pastir
jednoga stada, naroda Bo`jeg na Zemlji. On }e vladati u Svome
Carstvu na Zemlji, a oni }e sa Njim biti u Duhu, jer se pridràvaju
zakona Bo`jih.
10. I po|o{e hitaju}i, i u pe}ini na|o{e Mariju i Josifa i dete gde

leì u jaslama, i videv{i ovo kaza{e {ta im je re~eno o detetu.
11. A svi koji ih ~u{e divljahu se onome {to im kaza{e pastiri. No
Marija upamti re~i ove i zadrà ih u srcu svojemu; i vrati{e se pastiri
slave}i Boga za sve {to ~u{e i vide{e.
12. I kad se navr{i osam dana i dete obreza{e, nadenu{e Mu i
ime Njegovo: Isus-Marija, koje mu an|eo nadenu dok jo{ ne be{e u
utrobi majke za~eto. A kad pro|o{e dani njihovog o~i{}enja po
zakonu Mojsijevom, pone{e dete u Jerusalim da Ga prinesu Gospodu.
(Kako je propisano u zakonu Mojsijevom: sve mu{ko {to porodi krilo
maj~ino, treba da se posveti Gospodu). (Pogl. 4, 10-12)

i produbljujem re~:
Obrezivanje je jevrejski zakon. Budu}i da se ovaj zemaljski

zakon ne suprotstavlja ve~nom Zakonu, on je kao takav - isklju~ivo za
45
ljude - dopu{ten i od Boga. Postane li, otelovljenjem, bi}e iz Boga
~ovekom, ~ovek onda podleè zakonima prirode i duàn je da se
pridràva zakona sveta, ukoliko ovi nisu u suprotnosti sa Bo`jim
zakonima.
13. I gle, beja{e tada u Jerusalimu ~ovek po imenu Simeon. I on

be{e pravedan i bogobojazan, i i{~ekiva{e utehu Izrailjevu; i Duh Sveti
izli se na njega, i bi mu objavljeno da ne}e videti smrti dok ne ugleda
Hrista Bo`jeg.
14. I Duhom vo|en do|e u hram. A roditelji behu upravo doneli
dete Isusa da izvr{e {to zakon propisuje, i njemu se dete u~ini poput
snopa svetlosti. I uze Ga u naru~je svoje i slave}i Boga re~e:
15. "Sad otpusti slugu Svojega da ode u miru, kako si rekao. Jer
vide{e o~i moje Spasitelja Tvojega, koga si Ti pripremio da pred licem
sviju naroda bude svetlost, za prosvetljenje neznaboàca a na slavu
Tvoga naroda Izrailja." A roditelji njegovi ~u|ahu se svemu {to se
govora{e o njemu.
16. I blagoslovi ih Simeon i re~e Mariji, materi njegovoj: "Znaj,
Ovaj je odre|en za propast i vaskrsenje mnogih u Izrailju, i kao
simbol kome }e se protiviti (a zaista, i tebi samoj probo{}e ma~ du{u),
da se otkriju pomisli mnogih srca."
17. A be{e tu i proro~ica Ana, k}i Fanuilova, od roda Asirova,
ve} poodmaklih godina, koja nikada ne napu{ta{e hram, ve} sluà{e
Bogu dan i no}, postom i molitvom.
18. I u taj ~as do|e ona slave}i Gospoda i govore}i o Njemu
svima koji ~ekahu spasenje Jerusalima. I kada svr{i{e sve ovo po
zakonu Gospodnjem, vrati{e se u Galileju, u Nazaret, gde i stanovahu.
(Pogl. 4, 13-18)
46
5. POGLAVLJE
Poklonjenje mudraca i Irod
Zna~enje {est zraka zvezde Vitlejemske (5). Poruke od Boga i Njegovih an|ela
su uputstva, ali ne i direktne izjave o mogu}em - Posredno vo|enje (13)
1. Kad se Isus rodi u Vitlejemu, u zemlji judejskoj, u vreme kra-

lja Iroda, gle, do|e nekoliko mudraca sa Istoka u Jerusalim. Bejahu
~isti i ne jedo{e mesa niti pi{e èstoka pi}a, kako bi mogli prona}i
Hrista koga su traìli. I govorahu: "Gde je novoro|eni kralj Jevreja?
Jer mi na Istoku videsmo zvezdu Njegovu i do|osmo da Mu se
poklonimo."
2. Kad to do~u kralj Irod, upla{i se on, i sav Jerusalim s njim. I
sazvav{i sve prvosve{tenike i psimoznance iz naroda, zahteva{e od njih
da mu kaù gde }e se Hristos roditi.
3. A oni mu reko{e: "U Vitlejemu u zemlji judejskoj, jer tako
stoji zapisano kod proroka: A ti Vitlejeme, u zemlji judejskoj, nisi
nipo{to najmanji me|u kneèvinama Judejskim; jer iz tebe }e izi}i
vladar koji }e vladati narodom Mojim izrailjskim."
4. Onda Irod, tajno dozvav{i k sebi mudrace, saznade od njih
kad se pojavi zvezda. I {alju}i ih u Vitlejem, re~e: "Po|ite tamo i pa`-
ljivo traìte dete, i kad Ga na|ete javite mi, da i ja do|em da Mu se
poklonim."
5. I oni, saslu{av{i kralja, po|o{e; i gle, zvezda koju mudraci
vide{e na Istoku, i an|eo zvezdin i|ahu pred njima, sve dok zvezda ne
stiè i ne stade nad mestom gde beja{e dete. I zasja zvezda sa {est
zraka. (Pogl. 5, 1-5)

i produbljujem re~:
[ta zna~i simbol tih {est zraka? Bo`ji Sin donosi na ovu Zemlju
Zakon Bo`ji, sedam osnovnih zraka Neba. [est zraka zra~e u Duhu na
Njega - a sedmi zrak, Milosr|e, boravi me|u ljudima: Sin Svevi{njega
u zemaljskoj odori, Hrist Bo`ji u Isusu. I Marija je u sebi nosila deo
zraka Milosr|a, jer ona je u Duhu Gospodnjem povezana sa
heruvimom boànskog Milosr|a.
47
6. I krenu{e na put s kamilama svojim i magarcima, koji bejahu
natovareni darovima njihovim. I traè}i dete gledahu pomno u zvezdu
na nebu, da za neko vreme zaboravi{e na svoje umorne ìvotinje, koje
trpljahu teret i vrelinu dana i bejahu èdne i iscrpljene. I zvezda
umaknu pogledima njihovim.
7. I uzalud stajahu i gledahu uko~eno u svom zaprepa{}enju
jedan u drugog. I setiv{i se onda kamila svojih i magaraca, pohita{e
da ih rastovare kako bi se odmorili.
8. A na putu blizu Vitlejema be{e bunar. I gle, kad se nagnu{e
da zagrabe vode za svoje ìvotinje, na mirnoj povr{ini vode ukaza se
zvezda koju behu izgubili.
9. I kad je vide{e, ispuni ih velika radost.
10. I slavljahu Boga koji se smilova na njih ba{ kada se i oni
smilova{e na svoje èdne ìvotinje.
11. I u{av{i u ku}u na|o{e dete{ce s Marijom, materom
Njegovom, i pado{e i pokloni{e Mu se. Pa otvoriv{i riznice svoje,
raskrili{e pred Njim darove svoje: zlato, tamjan i smirnu.
12. I budu}i u jednom snu upozoreni od Boga da se ne vra}aju
Irodu, krenu{e drugim putem u domovinu svoju. Prema svome obi~aju
zapali{e vatru i pred plamenom se pomoli{e Bogu.
13. A kad oni otido{e, gle, an|eo Gospodnji javi se Josifu u snu i
re~e: "Ustani i uzmi dete i mater njegovu, pa beì u Egipat i ostani
tamo dok ti druga~ije ne kaèm, jer Irod traì dete da Ga ubije."
(Pogl. 5, 6-13)

i produbljujem re~:
Stoji zapisano: "... jer Irod traì dete da Ga ubije". Re~i an|ela i
inspiracija iz Duha glasili su, shodno smislu: "Beì sada sa detetom i
Njegovom majkom u Egipat i ostani tamo do daljnjega". Vest da Irod
ho}e da ubije dete do{la je do Josifa iz drugih izvora a u vezi je sa
an|elovim re~ima.
48
No budu}i da ljudi Novoga Doba - preko ostvarivanja i ispu-
njavanja ve~nih zakona - poznaju slobodu u Zakonu ìvota, oni }e
posumnjati u ovakve ili sli~ne izjave: "Irod traì dete da ga ubije".
Jer oni znaju da ovakve ili sli~ne direktne izjave Bog i Njegovi an|eli
nikada ne daju. Jer oni bi time potvr|ivali ono {to je jo{ neizvesno.
Zbog toga Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem i ovu i
druge izjave, kako bi ova knjiga za mnoge postala delo spoznaje.
Bog dopu{ta da se ljudima prenose poruke preko drugih izvora,
dakle posredno - i to onda kad je namera nekog ~oveka ve}
izgovorena, a drugi ili tre}i koji su je ~uli mogu da je prenesu dalje.
Ako je namera va`na, bi}e posredno prenesena onome na koga se
odnosi. Na ovaj na~in Bog - u zakonu setve i ètve - vodi posredno.
14. I on, ustav{i, uze dete i mater Njegovu no}u i otide u zemlju
egipatsku. I ostade tamo oko sedam godina, do smrti Irodove, da se
ispuni {to je Gospod preko proroka rekao: "Iz Egipta pozvah Sina
Svojega."
15. A kad ~u ovo Jelisaveta, uze i ona sin~i}a svoga i po|e s -
njime u brda, i tamo ga sakri. A Irod posla svoje ljude u hram
Zahariju da ga pitaju: "Gde ti je dete?" A on odgovori: "Ja sam
sluga Gospodnji i u hramu sam neprekidno. Ne znam gde je."
16. I Irod opet posla svoje ljude k njemu s pitanjem: "Reci mi
pravo, gde ti je sin, zar zaista ne zna{ da je tvoj ìvot u mojim
rukama?" A Zaharija odgovori govore}i: "Bog mi je svedok: ako
prolije{ moju krv, Bog }e primiti du{u moju, jer proliva{ krv
nedu`noga."
17. I oni ubi{e Zahariju u hramu, izme|u sveti{ta i oltara. A
narod doznade o ovome preko glasa koji poziva{e: "Ubijen je
Zaharija i krv njegova da se ne spere dok osvetnik ne do|e." I kad
pro|e neko vreme baci{e sve{tenici kocku i ona pade na Simeona, i on
zauze mesto njegovo.
18. A videv{i Irod da ga mudraci izigra{e, silno se rasrdi te posla
svoje ljude da pobiju svu decu u Vitlejemu i okolini, od dve godine pa
naniè, prema dobi koju doznade od mudraca.
49
19. Tako se ispuni ono {to re~e prorok Jeremija: "U Rami se
~uje glas, pla~ i naricanje, i àlost velika. Rahela oplakuje decu svoju
i ne da se ute{iti, jer ih vi{e nema."
20. A po smrti Irodovoj, gle, an|eo Gospodnji javi se u snu
Josifu u Egiptu, govore}i: "Ustani i uzmi dete i mater Njegovu i vrati
se u zemlju Izrailjevu; jer izumre{e koji su detetu radili o glavi."
21. I on ustav{i, uze dete i mater Njegovu i vrati se natrag u
zemlju Izrailjevu. I nastani{e se u gradu po imenu Nazaret. I Njega
nazva{e Nazare}aninom. (Pogl. 5, 14-21)
50
6. POGLAVLJE
Detinjstvo i mladost Isusova
Hram unutarnjeg (4). @enik Hrist i nevesta (5). Ven~anje kao zavet vernosti
pred Bogom - Iskustvo ènskoga za Isusa iz Nazareta - Muke i smrt na krstu
nisu se morali dogoditi (10). Ispravno razumevanje teksta - Mudrost Egip}ana
(11). Kratak pregled Isusova ìvota pre po~etka Njegovog u~iteljskog delovanja
(12). Isus je ìveo i davao iz svemo}i i ljubavi Bo`je i ispunjavao je zapovest
"Moli se i radi" (14). Poslednji savez, zaklju~en sa Prazajednicom Novi
Jerusalim - Tama je izgubila - Proces ~i{}enja Zemlje (17)
1. A roditelji Njegovi, Josif i Marija, i|ahu svake godine u

Jerusalim o prazniku Pashe; slavljahu praznik po obi~aju bra}e svoje
koji prolivahu krv, je|ahu meso i pijahu èstoka pi}a. I kad Isus
navr{i dvanaest godina, po obi~aju praznika krenu i On s njima u
Jerusalim. (Pogl. 6,1)

i produbljujem re~:
Ovim je objavljeno da se Bog, Gospod, ne me{a u zakone ljudi

ukoliko su to samo obi~aji koji se ne protive nebeskim zakonima. I
~ovek Isus pridràvao se obi~aja, a Gospod ga je pratio Svojim
Duhom.
2. A kad pro|o{e ovi dani i oni se vra}ahu, ostade de~ak Isus u

Jerusalimu, a da ne zna{e za to roditelji Njegovi. I misle}i da je s
dru{tvom, odmako{e ~itav dan hoda. I traàhu Ga onda me| prijate-
ljima i poznanicima. I ne na{av{i Ga vrati{e se u Jerusalim, traè}i
Ga tamo.
3. I posle tri dana na|o{e Ga u hramu gde sedi me| u~iteljima. I
slu{a ih, i pita ih. I svi koji Ga slu{ahu, divljahu se Njegovu
razumevanju i odgovorima Njegovim.
4. I ugledav{i ga roditelji Njegovi, zaprepasti{e se. I mati Njegova
re~e Mu: "Sine moj, za{to nam tako u~ini? Evo, otac Tvoj i ja
traìsmo Te puni brige". A On im odgovori: "Za{to ste Me traìli?
Zar ne znate da Ja moram biti u domu Oca Svojega?"... (Pogl. 6, 2-4)
51
i produbljujem re~:
Re~ima: "... da Ja moram biti u domu Oca Svojega" de~ak nije

mislio na ku}u, na hram od kamena, ve} na ku}u od mesa i kostiju -
na ~oveka, u kojem boravi Duh Bo`ji, i koji je govorio preko de~aka
Isusa. Isus je mislio: Ja moram po~ivati u Sebi, u hramu unutarnjeg,
da bih ljude darivao - i odgovarao onima koji Me za to zamole.
Svaki ~ovek je hram Bo`ji. Ko ovaj hram drì ~istim, on ose}a,
misli, govori i postupa ~isto, a plod toga je ìvot u svesti Bo`joj. U
jerusalimskom hramu Isus je pou~avao iz ovog "hrama unutarnjeg",
one koji su u hramu od kamena hteli da Ga slu{aju.
... A oni ne razume{e re~i koje im re~e. No, mati Njegova zadrà
sve re~i ove u srcu svojemu.
5. A prorok jedan koji Ga vide, re~e Mu: "Gle, ljubav i mudrost

Bo`ja sjedinjeni su u Tebi, i stoga bi u vremenu dolaze}em trebalo da
se zove{ Isus, jer Bog }e preko Hrista spasiti ~ove~anstvo koje je
danas zaista nalik moru gorkome. No, gor~ina ova posta}e slatkom.
Nara{taju ovome ne}e jo{ nevesta do}i, a ni u vremenu dolaze}em."
(Pogl. 6, 4-5)

i produbljujem re~:
Ovaj prorok je proricao iz Duha. U me|uvremenu, protekla su

mnoga doba, a Ja, @enik, Duh Hristov, Ja Jesam, krenuo Sam da
pozivam ljude koji veruju u Mene i ispunjavaju volju O~evu, da bi ih
poveo u zemlju Mira. Poput doterane neveste, ukra{ene ukrasima i
vrlinom unutarnjeg ìvota, u susret Mi dolaze mnoge du{e i ljudi - i
sve je vi{e onih koji se menjaju od gor~ine ka slatko}i, dolaze}i tako
Meni zdesna.
6. I si|e s njima i do|e u Nazaret, i be{e im poslu{an. I pravlja{e

to~kove i jarmove i stolove s ve{tinom velikom. I rastija{e Isus u
veli~ini Svojoj i u milosti kod Boga i kod ljudi.
52
7. De~ak Isus do|e jednoga dana na mesto gde be{e postavljena
zamka za ptice, a oko nje staja{e nekoliko de~aka. Isus im re~e: "Ko
je postavio ovu zamku za nedu`na stvorenja Bo`ja? Znajte, da }ete i
vi biti tako uhva}eni u neku zamku." I ugleda dvanaest vrabaca koji
leàhu kao mrtvi.
8. I On pre|e rukama Svojim iznad njih, govore}i: "Poletite, i
mislite na Mene dok ste ìvi." I vrapci se podigo{e i polete{e
cvrku}u}i glasno. A Jevreji koji vide{e ovo behu zaprepa{}eni. I
ispri~a{e sve sve{tenicima.
9. A dete ~inja{e i druga ~uda, i vide{e kako cve}e ni~e pod
Njegovim stopalima, gde zemlja dotad be{e jalova. I pratioci Njegovi
behu puni strahopo{tovanja pred Njim.
10. A kad navr{i Isus osamnaest godina, oèni{e ga s Mirjam,
devicom iz roda Judina, i ìvlja{e s njome sedam godina. I ona umre,
jer je Bog uze k Sebi da bi se On latio zadataka vi{ih koje treba{e da
izvr{i, i radi trpljenja za sve sinove i k}eri ljudske. (Pogl. 6, 6-10)

i produbljujem re~:
Nisam nikad bio oènjen. U ovoj generaciji (1989) re~ "oènjen" i

"udata" ima drugo zna~enje. Za ~oveka ovog vremena to zna~i
odlazak pred mati~ara i eventualno ceremoniju u nekoj zemaljskoj
crkvi, pred i sa sve{tenikom.
Tako|e, re~ "ven~anje" ima u Duhu drugo zna~enje nego
"sklapanje braka". Ven~anje u Duhu Bo`jem zna~i: dvoje ljudi
sklapaju savez (zavet) sa Bogom i trude se da u Bogu postanu jedno.
@enidba-udaja je odluka donesena prema zakonima ovog sveta. Ven~a-
nje je, me|utim, zavet vernosti s bili`njim pred Bogom, kojim dvoje -
ljudi odlu~uju da ostvaruju boànske zakone i da zajedno vode ~ist i
Bogom ispunjen ìvot.
U ovoj knjizi, re~ "oènjen/udata" zna~i: povezan kroz Bo`ju -
ljubav.
Isus je u Duhu bio povezan sa svim ljudima i bi}ima, sa ~itavim
postojanjem - onako kao {to Sam to bio Ja kao Hrist.
53
Kao Isus, to jest kao Sin ~ove~ji, morao sam doìveti i ovo
iskustvo povezanosti sa ènskim rodom, kako bih ga razumeo i mogao
mu pomo}i. Kao Isus iz Nazareta negovao sam duboku i ~istu
povezanost sa ovom ènom koja je Mome bi}u bila veoma bliska.
Zakon glasi: isto privla~i isto. Ova je èna imala pojedine aspekte u
svome bi}u koji su po svome titranju bili sli~ni Mojoj du{i. Preko njih
smo bili u dubokoj komunikaciji. Ose}ao Sam se u njoj i ona u Meni.
Pri tome sam doìvljavao svet ose}anja ènskog principa u zema-
ljskom ruhu i tako razumeo mnoge ène koje su bile sa Mnom u
vreme Moga nau~avanja.
Ne{to pre no {to su zapo~ele godine Moga nau~avanja, ovoj èni
isteklo je vreme na Zemlji. Bog, na{ ve~ni Otac, pozvao ju je natrag k
Sebi, isto kao {to je to kasnije u~inio i s mnogim mu{karcima i
ènama koji su Me sledili. Jer u ovome je svetu dolaènje i odlaènje
du{e zakonitost koja ne podleè samovolji, ve} ili toku Zakona setve i
ètve ili Bo`jem zakonu svetlosti.
Moj zadatak kao Isusa iz Nazareta, Hrista Bo`jeg, bio je da
usadim iskru spasenja u du{e ljudi. Moja patnja i fizi~ka smrt pak,
ukazali su na ljudsku tvrdokornost. Da su se Bo`ji sinovi i k}eri iz
roda Davidova odazvali pozivu Jovanovom, kao i Mojem, i da su
verno sledili Hrista u Isusu, onda bi se priklju~ili i Bo`ji sinovi i
k}eri iz drugih rodova i verno bi Me sledili. Tako je mogao nastati
jedan narod koji je svesno mogao postati narod Davidov za Carstvo
Mira Isusa Hrista. Budu}i da je rod Davidov, rod koji stoji u nalogu
Dela Spasenja, ostao u grehu, Ja sam se omotao jednim delom njegove
krivice, kao i delovima krivice pojedinaca iz drugih rodova. Tako se i
moglo desiti da budem uhva}en, i tako je zapo~ela patnja.
Pa i da rod Davidov nije ostao u grehu, Ja bih opet doneo iskru
Spasenja svim du{ama i svim ljudima; ali ne bih morao pretrpeti
muke i fizi~ku smrt na krstu. Tako, trpeo sam za sinove i k}eri ljudi,
jer oni, ne ispuniv{i volju Bo`ju, nisu postali svesnim sinovima i
k}erima Bo`jim.
Da je rod Davidov stajao uz Mene, ~itav ovaj doga|aj poprimio
bi drugi tok. A da je sav jevrejski narod - uklju~uju}i i pismoznance i
fariseje - primio i prihvatio Sina Bo`jeg, tako {to bi svi ispunjavali
zakon Bo`ji, delimi~na snaga bi ostala u prasnazi. Jer ko ispunjava
Ve~ni Zakon, njemu potpora nije potrebna.
54
11. I po{to izu~i Zakon, Isus se opet vrati u Egipat da izu~i
mudrost Egip}ana, kao {to to u~ini i Mojsije ... (Pogl. 6, 11)

i produbljujem re~:
Budu}i da mnogi tekstovi ove knjige nisu shva}eni po smislu, ve}

po re~ima, moraju se uvek iznova tuma~iti i ispravljati.
Ve} sam objavio da su neke re~i pri nastanku te knjige imale
druga~ije zna~enje nego danas (1989). I ~ovek koji je tada re~ primao
i zapisivao raspolagao je jednim odre|enim jezi~kim blagom i jedino
se ono moglo primeniti. I prevodioci su, isto tako, za prevo|enje imali
na raspolaganju svoje odre|eno jezi~ko blago. Zbog toga bi sve {to
nam se iz Boànskoga daje u obliku re~i, trebalo shvatiti po smislu.
Tamo gde je neophodno tuma~enje, ispravka ili produbljenje, to }u Ja
uvek ~initi preko Svog instrumenta za dana{nje vreme (1989) i
protuma~iti, ispraviti ili produbiti.
Tako i u ovome tekstu ispravljam re~i: "...vrati se opet u Egipat
da izu~i mudrost Egip}ana, kao {to to u~ini i Mojsije." Shodno smislu,
to bi trebalo da zna~i: On se ~esto sastajao s Egip}anima da bi sa -
njima razgovarao o Bo`joj mudrosti. No, Ja nisam i{ao u Egipat da
bih mudrost Bo`ju nau~io od Egip}ana. Kao dete bio sam sa Svojim
hraniteljima u Egiptu, ali ni tada da bih izu~avao boànsku mudrost.
U pustinji sam se, osim toga, ~esto sastajao sa mu{karcima i
ènama da bismo se molili i da bih sa njima razgovarao o ve~noj
istini. Me|u njima je uvek bilo puno Egip}ana. Jo{ dok sam bio de~ak
Isus, u Meni se objavljivala mudrost Bo`ja, koja je preko Mene i
govorila. Stoga sam Ja jo{ kao de~ak, takozvanim u~enima u hramu
govorio iz mudrosti Bo`je. Bo`ja je, dakle, mudrost delovala u Meni.
Za{to bih je onda jo{ i izu~avao!
... I otide u pustinju da meditira, posti i moli se. I dobi punomo}

svetoga imena, kojom mnoga ~udesa ~inja{e.
12. Tokom sedam godina govora{e On sa Bogom licem u lice. I
nau~i jezik ptica i ìvotinja, i upozna isceljuju}u mo} drve}a, lekovitog
bilja i cve}a i skrivene snage dragog kamenja. I upozna kretanje
55
Sunca, Meseca i zvezda, i mo} pisanih znakova, tajne trouglastog
uglomera i kruga, i pretvaranje stvari i oblika, brojeva i znakova. I
vrati se odatle u Nazaret da poseti roditelje Svoje; i pou~ava{e tu, kao
i u Jerusalimu, kao priznati ravi, u samome hramu, i niko Ga u tome
ne spre~ava{e. (Pogl. 6, 11-12)

i produbljujem re~:
Sve {to je Bog stvorio i {to odràva, nalazi se i u ~ovekovoj du{i.

Ko ìvi u Bogu, od Boga prima i Bog ga - i kao ~oveka - pou~ava.
Kao Isus iz Nazareta, Ja sam ìveo u Bogu i primao od Boga, Mog
Oca, i s Njime bio u neprekidnoj komunikaciji.
Iz Isusovog unutarnjeg strujala je boànska mudrost. On je
razgovarao sa ìvotinjama u vodi, u vazduhu i sa onima na zemlji i u
njoj. I Isus, u kojem sam Ja ìveo, doìvljavao je u Sebi ìvot biljaka
i kamenja.
Iz Svog sam unutarnjeg Ja kao Isus doìvljavao i kretanje
zvezda, i o tome sam mnogo razgovarao sa Egip}anima, me|u kojima
je bilo istinskih mudraca.
Budu}i da sam kao Isus pou~avao u hramu, mnogi su me ljudi
nazivali ravijem. No, Ja sam bio prorok i Bo`ji Sin - u zemaljskom
telu kao sin ~ove~ji koji je pou~avao i ìveo Bo`je zakone i `rtvovao
se da bi se ispunilo Spasenje u du{ama ljudi i u du{ama koje su ìvele
u carstvima pada.
13. A posle nekog vremena otide On u Asiriju, u Indiju i Persiju

i u zemlju Haldeju. I mnoge godine pose}iva{e hramove njihove te
razgovara{e sa sve{tenicima i mudracima njihovim. I dok putova{e
zemljama, ~inja{e mnoga divna dela i isceljiva{e bolesne.
14. I ìvotinje u polju ose}ahu po{tovanje prema Njemu, i ptice
Ga se ne bojahu, jer On ih nije pla{io. âk i zveri u pustinji
ose}ahu snagu Bo`ju u Njemu i sluàhu Mu dragovoljno i nosahu Ga
od mesta do mesta. (Pogl. 6, 13-14)
56
i produbljujem re~:
Kao Isus sastajao Sam se sa mnogim ljudima razli~itog staleà i

razli~itih jezika, i razgovarao Sam sa Asircima, Indusima,
Persijancima, Haldejcima, Izraelcima i mnogim drugim mu{karcima i
ènama iz razli~itih rodova. No, Ja nisam putovao u njihove zemlje
niti drugde da bih nau~io Bo`ju mudrost. Bio sam u nekim zemljama
kao i na granicama pojedinih zemalja. êsto je tu jezik bio prepreka.
No, kad smo razgovarali o zakonima ljubavi, svako je znao {ta je bli`-
nji hteo da kaè. Jezik srca ne poznaje granice - tako|e ni danas, u
vreme kada se pribliàvamo dvehiljaditoj godini.
Iz ljubavi prema ljudima potekla je i spasiteljska snaga - da bi
pomogla ljudima i svedo~ila o onome {to je u Meni, Isusu, boravilo:
Svemo} Bo`ja.
Danas (1989) postoje}a tehnika omogu}uje da se Moja Re~ brè
prevodi i prenosi, da se srca ljudi bude i da oni izu~avaju jezik -
ljubavi. Njega }e razumeti svi oni koji misle srcem.
Mnogi misle da sam brojne godine proveo na putu da bih skup-
ljao mudrosti i ~inio dela ljubavi. Kao Isus iz Nazareta bio sam
uistinu mnogo na putu da bih pou~avao i ~inio dela ljubavi i milosr|a.
No, nisam zanemarivao ni ispunjavanje zapovesti "Moli se i radi".
Kao i Josif i Moja telesna bra}a, i Ja Sam kao tesar ispunjavao
ono {to je Bog zapovedio ljudima: "Moli se i radi."
Smisao re~i "i nosahu Ga od mesta do mesta" je: Mnoge su me
ìvotinje pratile dobar deo puta, poneke i od mesta do mesta. Ko ljubi
Boga, on ljubi i carstva prirode. A carstva prirode sluè onome koji -
ljubi Boga. Jer ~itavo postojanje jeste ìvot iz Boga - a ko ljubi Boga,
njemu sluì ~itavo postojanje.
15. Jer duh boànske ~ove~nosti ispuni Njega i sve oko Njega, i
Njemu sve podredi. I ispuni{e se re~i proroka: "Lav }e leàti pokraj
teleta a leopard uz jari}a, vuk kraj jagnjeta a medved uz magarca, i
sova pokraj goluba. A vodi}e ih jedno dete.
57
16. I niko ne}e ranjavati ni ubijati na Mome svetom brdu. Jer
zemlja }e se napuniti poznanjem Svetoga kao {to voda navr{uje korita
morska. I u danima ovim jo{ jednom }u sklopiti savez sa ìvotinjama
kopnenim i pticama u vazduhu, s ribama morskim i sa svim
stvorovima zemaljskim. I slomi}u luk i ma~, i sva oru|a ratna
ukloni}u sa Zemlje. I bi}e sklonjena na mesto sigurno, da niko vi{e ne
ìvi u strahu.
17. I Ja ti se zauvek zavetujem u po{tenje i mir i u dobrotu srca
i ti }e{ poznati svoga Boga, i zemlja }e ra|ati ìtom i vinom i uljem, a
Ja }u re}i onima {to nisu Moj narod: Ti si narod Moj, a oni }e Mi
uzvratiti: Ti si Bog na{." (Pogl. 6, 15-17)

i produbljujem re~:
Ovako se dogodilo!
Budu}i da Izraelci Mene, Hrista, nisu primili i prihvatili kao svog
Spasitelja, Ve~ni i Ja, Hrist, okupljamo sinove i k}eri Bo`je na
drugom delu Zemlje. Tamo je sada "Izrael" i tamo je sada novi
"Jerusalim".* Jer Bog se ne veè za jedno mesto ni za obe}anja ljudi
koji se svoga obe}anja ne drè, koji ne ispunjavaju ono {to im je On
zapovedio.
Sada jedan drugi narod stoji u Savezu. I to je Moj narod i Ja }u
biti njegov pastir. Iz njega }e izrasti prve snage Carstva Mira.
Bog je raskinuo savez sa narodom izraelskim i sklopio novi savez
- poslednji savez - sa ovim drugim narodom, sa ljudima koji se trude
da ispunjavaju Bo`ju volju. Oni poti~u iz velikog roda Davidova i iz
drugih rodova koji se pridràvaju zapovesti ìvota.
Ve~ni i Ja, Hrist, pozivali smo i pozivamo preko proro~kih usta
{irom ovog sveta i okupljamo sve voljne sinove i k}eri Bo`je: ve}
postoje}i mali narod izra{}e u snaàn narod Bo`ji.
Poslednji je savez sklopljen i on vaì. Onima koji ga se
pridràvaju on donosi veliku pomo} iz Bo`jeg zakona. Ja, Hrist,
predvodim narod Bo`ji i nemam ~oveka kao Svog zastupnika. Ovaj
58
narod Bo`ji je prazajednica Novi Jerusalim, koja je postala Zavetnom
zajednicom. To je sredi{nje svetlo u Univerzalnom ìvotu.
Bo`ji narod }e morati da savlada jo{ poneku prepreku. No, Duh
istine i ìvota je s njime, i svi koji su iskrenog srca vezani tim
savezom, bi}e osniva~i i graditelji Carstva Bo`jeg na Zemlji. U ovo
vreme - koje se pribliàva dvehiljaditoj godini - ispunjava se ono {to
je zapisano, po smislu: Ja, va{ Gospod i Bog, sklopi}u savez sa jednim
drugim narodom.
Tama je izgubila; Savez je sklopljen; Zemlja se ~isti - onako
kako je bilo prorokovano.
Zemlja }e se stresti i otvoriti i mnoge }e ljude progutati. No, pre
nego se sve ovo dogodi, ljude }e sna}i bolesti, nevolje, udarci sudbine i
mnogo {ta drugo. An|eo smrti obilazi i odnosi sve vi{e ljudi. Ono
ne~isto }e nestati. Mora }e preplaviti svoje obale i sve nezakonito, a
zvezde }e svojim zra~enjem ~istiti Zemlju. Ma~ i sva oru|a rata tada
}e biti slomljeni. Na Zemlji }e nastati Carstvo Mira i ìve}e na njoj -
ljudi koji ispunjavaju Bo`ju Volju. I bi}e mir. I tada }e se ispuniti
ono {to je zapisano:
"Lav }e leàti pored teleta a leopard uz jari}a, vuk kraj jagnjeta
a medved uz magarca, i sova pokraj goluba. A vodi}e ih jedno dete."
Sve ovo }e se dogoditi!
18. Jednoga dana hoda{e On planinskom stazom du` ivice pusti-

nje i srete lava koga je kamenjem i kopljima gonila grupa ljudi,
hote}i da ga ubiju.
19. I Isus ih ukori: "Za{to lovite stvorenja Bo`ja plemenitija od
vas? Jer njih surovost mnogih nara{taja u~ini neprijateljima ljudi, a
treba{e uistinu da budu prijatelji njihovi.
20. I kao {to je vidljiva u njima snaga Bo`ja, o~ite su i strpljivost
Njegova i saose}anje Njegovo. Ne progonite, dakle, vi{e stvorenje ovo.
Ono vam ne}e ni{ta naào u~initi. Zar ne vidite kako beì od vas i da
je prestra{eno zbog nasilja va{eg?" (Pogl. 6, 18-20)

i produbljujem re~:
59
Re~ "saose}anje" zna~i Bo`ja pomo}. Ja sam doneo spasenje za
sve ljude i du{e. A u spasenju je i oslobo|enje ìvotinja. Kroz spase-
nje, u evolutivnom procesu, sve }e biti uzdignuto u jedinstvo, u
svetlost Bo`ju, a ona je jedinstvo, ìvot, supstanca i snaga.
21. A lav Mu pri|e, i leè pred noge Isusove, pokazuju}i Mu

tako svoju ljubav. I ~ude}i se silno narod onaj, govora{e: "Gledajte,
~ovek ovaj ljubi sva stvorenja, i vlast ~ak ima nad ìvotinjama pusti-
njskim, i one Ga slu{aju." (Pogl. 6, 21)
60
7. POGLAVLJE
Jovanova propoved o pokori
Zna~enje simbola i ceremonija (4). Sud: zakon setve i ètve - ~i{}enje du{e (10)
1. A u petnaestoj godini vladavine cara Tiberija, dok upravitelj

Judeje be{e Pontije Pilat, a Irod ~etvorovlasnik u Galileji, Kajafa pak
prvosve{tenik, a Ana stare{ina Sinedriona, objavi se re~ Bo`ja Jovanu,
sinu Zaharijinu, u pustinji.
2. I Jovan do|e u krajeve oko Jordana propovedaju}i pokajni~ko
kr{tenje radi opro{tenja greha. Kao {to je kod proroka zapisano:
"Gle, {aljem glasnika svojega pred Tobom koji }e ti put pripraviti.
Glas proroka u pustinji zove: Pripravite put Svetome i poravnajte
staze za Pomazanog.
3. I svaka dolina neka se ispuni, i svako brdo i svaki breùljak
neka se slegnu, i sve {to je krivo neka bude pravo i neravni putevi
neka se poravnaju. I sve {to je otelovljeno vide}e spasenje Bo`je."
4. A Jovan ima{e ode}u od kamilje dlake i pojas isti takav oko
bokova, a hrana njegova bejahu plodovi sa stabljika gra{ka i divlji
med. I dolaàhu mu ljudi iz Jerusalima i ~itave Judeje, te svi iz zem-
lje du` Jordana, i on ih kr{tava{e u Jordanu, a oni priznavahu svoje
grehe. (Pogl. 7, 1-4)

i produbljujem re~:
I u ovom opisu ~ovek prepoznaje da Bog dopu{ta obi~aje i navike

koji se ne protive ve~nom svetom Zakonu. Ovde je to kr{tenje vodom.
Ako ~ovek èli jo{ da zadrì vodu kao simbol ~i{}enja dok ne
bude kr{ten Duhom @ivota, to Bog prepu{ta na volju Svojoj ljudskoj
deci.
No, ko je razvio ljubav prema Bogu i prema svom bli`njem, taj
je uzdignut od Duha Bo`jeg, to jest proèt je Duhom Istine.
Ko je duhovno sazreo, njemu su simboli i ceremonije sve manje
potrebni. On ìvi u unutarnjem, onako kao {to je na Nebu: ~isto! îsti
61
je ispunjen Duhom istine i proèt Duhom ìvota: On je, dakle, kr{ten
Duhom Bo`jim.
5. Jovan pak govora{e narodu koji mu dolaà{e da ga krsti: "O,

ti rode neposlu{ni! Ko vam re~e da beìte pred gnevom koji se
pribliàva? Bolje donosite ~estite plodove pokajanja i ne govorite u
sebi: imamo Avrama za oca.
6. Jer kaèm vam: Bog moè i iz ovog kamenja probuditi decu
Avramu. A ve} i sekira leì drve}u kod korena i svako drvo koje
dobra roda ne ra|a, se~e se i u oganj baca.
7. I upitahu ga bogati: "[ta nam je, dakle, ~initi?" A on im
uzvrati: "Ko ima dve haljine, nek podeli sa onim koji nema nijednu, i
koji ima hrane neka ~ini isto."
8. Do|o{e pak i carinici neki da se krste i obrati{e mu se: "U~ite-
lju, {ta nam je ~initi?" A On im odgovori: "Ne traìte vi{e no {to vam
je propisano i budite blagi u prosu|ivanju."
9. A pitahu ga i vojnici: "[ta mi da ~inimo?" A on im re~e: "Ne
zlostavljajte nikoga i ne ~inite nikome nepravdu, i budite zadovoljni
svojom platom."
10. Onda se obrati svima govore}i: "Drìte se daleko od krvi
zadavljenih i dalje od mrtvih tela ptica i ìvotinja, i ~uvajte se svake
okrutnosti i nepravde. Zar zaista verujete da krv ìvotinja i ptica
moè grehe da opere? Ja vam kaèm: Ne moè. Govorite istinu.
Pravedni budite i milostivi prema bli`njima i prema svim stvorenjima
koja ovde ìve, i putujte smerno sa Bogom svojim." (Pogl. 7, 5-10)

i produbljujem re~:
Re~ju "gnev" misli se na sud koji }e sna}i one ljude koji se

blagovremeno ne preobrate. Ko ne po{tuje Bo`ji Zakon, trpe}e zbog
onoga {to je posejao. Niko ne moè pobe}i od svog vlastitiog suda, od
posledica vlastitih uzroka. Jedino pokajanje, moljenje za opro{taj,
pra{tanje i ispravljanje - ukoliko je to jo{ mogu}e - opra}e du{u od
greha. Ono {to je ~ovek pohranio u svoju du{u, svetlo i senke, on nosi
sa sobom sve dok ne otplati. Svejedno u kojem vremenu, svejedno na
62
kojem se mestu nalazio - on sa sobom nosi senke koje je sam
pohranio u svoju du{u - sve dok ih ne izbri{e.
Re~i: "A ve} i sekira leì drve}u kod korenja i svako drvo koje
dobra roda ne ra|a, se~e se i u oganj baca" zna~e: Svaki neokajani
uzrok mora}e se nositi kao optere}enje. Sekira je zakon setve i ètve.
Drvo je ~ovek koji se ne kaje za svoje grehe i ne ispravlja ono {to je
prouzrokovao. Oganj zna~i ~i{}enje du{e, to je aktivna posledica po~i-
njenog a jo{ neokajanog dela, uzroka.
Ko u ovome {to je ovde zapisano moè da shvati smisao, on
shvata da du{a i ~ovek mogu postati ~isti tek kada spoznaju svoje
gre{ke i grehe, pokaju se, oproste, mole za opro{tenje i u~ine pokoru -
to zna~i opet dovedu u red i isto ili sli~no vi{e ne ~ine.
Shvatite: ~itava priroda, ìvotinje, biljke i kamenje jesu vrt Bo`ji.
Njegovo stvoriteljsko delo. Ko ovo prezire, taj gre{i - i on }e se uvek
iznova suo~avati sa svojim gresima, dok ih ne bude spoznao, pokajao
se i u~inio pokoru. I ne bude li vi{e gre{io, ve} se pridràvao
zapovesti, ìve}e u Meni, a Ja svesno kroz njega.
Ko nesebi~no ljubi bli`njega, ne}e vi{e ni ubijati ni jesti ìvotinje.
Takav ~ovek postaje ~ist u du{i, a plodovi koje donosi bi}e ìvot u
Meni.
11. A narod i{~ekiva{e (Hrista) i svi pomi{ljahu u srcima svojim,

nije li Jovan mo`da Hrist. Na to odgovori Jovan obra}aju}i se svima:
"Ja vas kr{tavam vodom, ali iza mene ide ja~i od mene, kome ja
nisam dostojan odre{iti remenja na obu}i Njegovoj.
12. On }e vas krstiti vodom i ognjem. U Njegovoj ruci je lopata i
On }e gumno svoje o~istiti i sabra}e p{enicu u ìtnicu svoju, a plevu
}e sagoreti ognjem neugasivim." I jo{ mnogo {ta kaza Jovan narodu u
svojoj propovedi pokore. (Pogl. 7, 11-12)
63
8. POGLAVLJE
Kr{tenje Isusovo, Hristovo
Bog i Hrist objavljuju danas ~itavu Istinu preko serafima boànske Mudrosti -
Rod Davidov priprema sa Hristom Carstvo Mira (3)
1. Be{e sredina leta, a mesec deseti. Isus do|e iz Galileje na

Jordan Jovanu da Ga ovaj krsti, a Jovan mu branja{e govore}i:
"Dolazi{ meni da Te krstim, a Ti bi trebalo mene da krsti{!" Isus mu
odgovori: "Pusti sada; jer du`nost nam je ispuniti svu pravednost." I
na to Mu on popusti.
2. I krstiv{i se, izi|e Isus odmah iz vode. I gle, nebo se nad
Njim otvori, i sjajni oblak staja{e nad Njim, a iza oblaka dvanaest
zraka svetlosti, i iz njih, kao golub, si|e na Njega Duh Bo`ji i obasja
sve oko Njega. I gle, progovori glas sa neba: "Ovo je Sin Moj ljub-
ljeni, koji je po Mojoj volji. I u ovaj dan Ga rodih." (Pogl. 8, 1-2)

i produbljujem re~:
Voda simbolizuje ~i{}enje du{e i tela. Voda te~e - Duh te~e.

Doga|aj nakon kr{tenja Isusovog, o kojem se ovde govori, izvr{io se u
Duhu. Jovan je sve ovo i u ovakvoj simbolici video u svom unutar-
njem. Re~ "rodih" treba da glasi "pozvah". Tim pozivom Ve~noga
izvr{io sam Ja, Hrist, ono {to je u Isusu bivalo sve o~iglednije.
3. A Jovan posvedo~i za Njega govore}i: "Ovo je Onaj za koga

rekoh da }e do}i za mnom. A ispred mene je postavljen, jer On ve}
be{e pre Mene. I iz obilja Njegovog svi primismo - milost za milo{}u.
Jer zakon se samo delimi~no dade preko Mojsija, no milost i istina
do|o{e kroz Isusa Hrista, u izobilju. (Pogl. 8, 3)

i produbljujem re~:
Ve~na istina zra~i danas u bezbroj faseta u ovaj svet. Tokom

mnogih generacija darivao je Ve~ni iz ve~ne istine - koja On jeste,
uvek one fasete Istine koje su ljudi usmereni na Boga mogli da
64
razumeju i da po njima ìve. Tako je On preko Mojsija dao i tada{-
njim generacijama odgovaraju}e fasete Istine. Ali Ja, Hrist u Isusu,
davao sam obilje iz Istine. No, samo malobrojni su mogli da Me
razumeju.
Sada (1989) je do{lo vreme u kojem objavljujem sve fasete Istine.
Ko moè da shvati, neka shvati!
Shvatite: ve~na istina ra{iri}e se sada ~itavim svetom, a sve
neistinito pa{}e u vatru, kako bi obilje, ~itava Istina, postala o~igledna.
Boànsku Mudrost Ja sam po Duhu odabrao kao pramajku Carstva
Mira Isusa Hrista. @enski zrak, serafim iz Bo`je Mudrosti, otelovljen
je danas i deluje za Ve~noga, a za Mene kao proro~ica Bo`ja i glasnik
Bo`ji. Preko nje smo govorili i govorimo Ve~ni i Ja, Hrist, ovom
svetu, i svim ljudima dobre volje iznosimo ~itavu Istinu - onoliko
koliko je to mogu}e izraziti re~ima.
Po Bo`joj volji je David, od koga poti~e rod Davidov, telesni
praotac Carstva Mira Isusa Hrista. Jer on je u ovaj svet doneo seme,
a iz njega i gene koji grade rod Davidov.
Bi}a iz Boga otelovljuju se kod onih ljudi u kojima su aktivni
geni Davidovi. Oni stoje u nalogu spasenja sa sinovima i k}erima iz
drugih rodova, u Mome delu, u Univerzalnom ìvotu.
Tako je David telesni praotac Carstva Mira Isusa Hrista, a zrak
boànske Mudrosti duhovna pramajka.
Za Bo`ji je narod, dakle, David doneo telesno seme i gene; a
boànska Mudrost donosi u zemaljskim re~ima celu Istinu, i to preko
inkarniranog dela zraka, serafima boànske Mudrosti.
Otelovljene du{e su pozvane.
Preko proro~ice i glasnika Bo`jeg primaju du{e i ljudi od Mene,
Hrista, u re~i otkrivenja ~itavu Istinu. Otelovljeni deo zraka boànske
Mudrosti pou~ava nas ve~nim zakonima i u pojedinostima, i pokazuje
svima koji su dobre volje na koji se na~in ovi mogu ispunjavati.
To vreme je do{lo. Svet se pribliàva dvehiljaditoj godini. Svoj
dolazak kao Hrist pripremam Ja preko odabranog Bo`jeg naroda, s
kojim smo Ve~ni i Ja, Hrist, u Svesnazi, Bogu, sklopili poslednji savez.
65
A s Moje desne strane staja}e samo one du{e i ljudi koji poznaju
~itavu Istinu i ispunjavaju je.
4. Boga niko nikada nije video. Jedino u onima {to su ro|eni i

dolaze iz krila Ve~noga, je Bog otkriven." Ovo be{e odgovor Jovanov
kad posla{e Jevreji iz Jerusalima sve{tenike i levite da ga zapitaju:
"Ko si ti?" i ne odre~e, ve} priznade: "Ja nisam Hristos."
5. I upita{e ga: "A ko si onda? Jesi li Ilija?" Re~e: "Nisam."
"Jesi li prorok o kome govora{e Mojsije?" A on odgovori: "Ne."
Onda ga upita{e: "Ko si onda? Da odgovor damo onima koji nas
posla{e. [ta kaè{ ti o sebi samome?" A on re~e: "Ja sam glas onoga
koji zove u pustinji. Pripremite puteve Svetome, kao {to kaza Isaija
prorok."
6. A izaslanici bejahu od fariseja, i zapita{e Ga: "Za{to onda
kr{tava{ kad nisi ni Hristos, ni Ilija, ni prorok o kome govora{e
Mojsije?"
7. Jovan im odgovori: "Ja kr{tavam vodom; ali me|u vama je
Jedan koga vi ne znate. I on }e kr{tavati vodom i vatrom. To je Onaj
{to dolazi za mnom, a ipak preda mnom ide; ja nisam dostojan
odre{iti remena na obu}i Njegovoj."
8. Ovo se dogodi kod Vitavare, s one strane Jordana, gde Jovan
kr{tava{e. A Isus u to vreme navr{i trideset godina, telom zaista sin
Josifa i Marije, no po Duhu Hristos, Sin Boga, Ve~nog Oca, kao {to
be{e mo}no objavljeno po Duhu svetosti.
9. A Josif be{e sin Jakovljev i Eli{evin; Marija pak k}i Elijina
(zvanog Joakim) i Ane, koji behu deca Davidova i Ba}ebaina, od Jude
i [ele, od Jakova i Leje, od Isaka i Rebeke, od Avrama i Sare, od Sita
i Maate, od Adama i Eve, koji bejahu deca Bo`ja. (Pogl. 8, 4-9)
66
9. POGLAVLJE
êtiri isku{enja
Tama se sme meriti sa svetlom (1). Ko ìvi u Bogu, povezan je sa svime {to
postoji i nikada nije usamljen (5)
1. Tada Isusa odvede Duh u pustinju, da ga |avo ku{a. I divlje

ìvotinje behu s Njime i sluàhu Mu. I postiv{i dana ~etrdeset i no}i
~etrdeset, ogladne veoma. (Pogl. 9, 1)

i produbljujem re~:
Satana je smeo da isku{ava Isusa. Duh Moga ve~nog Oca

dopustio je ovo isku{avanje. Pritom je i Satana trebalo da se spozna i
odmeri kako bi iskusio da su oni koji ìve u Bogu ja~i od sila tame.
Ovo je zakonitost iz Bo`je ljubavi i milosti, da tama sme da se
meri sa ljudima koji su stekli znanje i mudrost iz Boga. Tako i
najdublje pala du{a ima mogu}nost za samospoznaju: iz ovog poraza
ona moè na samoj sebi da iskusi, da je onaj ko ìvi u Bogu ja~i od
Satane; njemu sluì ono ~isto. Onaj ko jo{ nije dopustio da se u -
njegovom unutarnjem razvije Duh Bo`ji, taj je podre|en Satani, jer
on mu sluì u mnogim aspektima svog zemaljskog ìvota.
Re~ "postiti" zna~i: malo jesti.
2. I pristupi k Njemu ku{a~ i re~e: "Ako si Sin Bo`ji, reci da

kamenje ovo hlebovi postanu; jer je zapisano: Najvrsnijom }u te
p{enicom hraniti i medom, i iz stene }u te nasititi."
3. A On mu odgovori: "Isto tako je zapisano: Ne ìvi ~ovek samo
od hleba, nego od svake re~i koja dolazi iz usta Bo`jih.
4. Tad postavi |avo pred Njega ènu lepote izvanredne i draì,
finoga duha i bistra uma, i re~e Mu: "Uzmi je ako èli{, jer ona èli
Tebe, treba da uìva{ ljubav i sre}u dok si ìv, decu svoje dece da
vidi{. Nije li zapisano da nije dobro da ~ovek bude sam?"
5. A Isus mu odgovori: "Odlazi odavde! Jer je zapisano: Ne daj
se zavesti lepotom èninom; jer je svako telo kao trava i kao cvetovi u
67
polju; trava se osu{i, a cvetovi uvenu, dok re~i Ve~noga ostaju zauvek.
Moj zadatak je da u~im decu ~ove~ju, i da ih isceljujem, a koji je
ro|en iz Boga, zadràva svoje seme u sebi." (Pogl. 9, 2-5)

i produbljujem re~:
Smisao re~i "zadràva svoje seme u sebi" je: Ljudi u Bogu ne}e
svoju snagu rasipati u uìvanju i draìma. Onaj ko ìvi u Bogu, taj -
ljubi unutarnje vrednosti ~oveka, unutarnju lepotu i vrline. Ko ljubi
~ovekovo unutarnje, taj je povezan sa svim ljudima i bi}ima. On
nikada ne}e biti sam i usamljen jer je sa~uvao u sebi dobro svoga
bli`njeg. Jedino se na ovaj na~in ispunjava zapovest "nije dobro da
~ovek bude sam".
Bog je jedinstvo - i onaj ko ìvi u Bogu, ìvi u povezanosti sa
~itavim postojanjem. I svo postojanje, ono ~isto, s njime je i deluje
kroz njega.
Usamljen je samo onaj ~ovek koji svoje bli`nje odbacuje i
omalovaàva.
6. I odvede Ga |avo u Sveti grad i postavi Ga na krilo hrama. I

re~e Mu: "Ako si Sin Bo`ji, sko~i dole, jer je zapisano: An|elima
Svojim zapovedi}e da Te sa~uvaju i na rukama svojim nose, da se
noga Tvoja o kamen ne spotakne."
7. A Isus mu odgovori: "Ali je i ovo zapisano: Ne ku{aj Gospoda,
Boga svojega."
8. I izvede Ga |avo na goru visoku usred velike doline, a oko
gore leàhu dvanaest gradova sa stanovnicima svojim. I pokaza Mu
odatle u trenu sva carstva ovoga sveta. I re~e Mu |avo: "Tebi }u dati
svu vlast ovu i slavu njezinu, jer meni je data. I kome ho}u dajem je,
jer je zapisano: Ti }e{ carovati od mora do mora, i vlada}e{ u
pravednosti nad narodom Svojim i milosrdan bi}e{ sa siromasima, i
ugnjetavanju do}i }e kraj. Pokloni{ li se preda mnom, dakle, sve ovo
bi}e Tvoje."
9. A Isus odgovori: "Idi od Mene, Satano; jer je zapisano: Bogu
se klanjaj i jedino Njemu sluì. Bez snage Bo`je nema svr{etka zlu."
68
10. I zavr{iv{i |avo sa ku{anjima svim, ostavi Ga neko vreme. I
gle, pristupi{e Mu an|eli Bo`ji i sluàhu Mu. (Pogl. 9, 6-10)
69
10. POGLAVLJE
Josif i Marija pripremaju Isusu gozbu - Andrija i Petar sre}u Isusa
Za ljude Novog Doba:
Ne zaboraviti spasiteljsko delo (2). Obele`ja sledbenika Isusa iz Nazareta -
Davanje zemaljskog imena i ime zra~enja du{e (10)
1. A u isti dan kad se vrati Isus iz pustinje, priredi{e Mu rodite-

lji Njegovi gozbu. I predado{e Mu darove, one koje Mu done{e
mudraci u detinjstvu Njegovu. I re~e Marija: "Darove ove ~uvasmo za
Tebe sve do dana ovoga." I dado{e Mu zlato, tamjan i smirnu. I On
uze tamjan, a zlato darova roditeljima i siromasima, smirnu pak
darova Mariji, zvanoj Magdalena.
2. A Marija be{e iz grada Magdale u Galileji. Be{e gre{nica
velika i zavede mnoge lepotom svojom i draìma. Do|e Isusu no}u i
priznade Mu svoje grehe, a Isus poloì ruku Svoju na nju i isceli je. I
isterav{i iz nje sedam demona, re~e joj: "Idi u miru, jer su ti
opro{teni gresi tvoji!" I ustav{i, ostavi sve i sle|a{e Ga sluè}i Mu
imovinom svojom, za sve vreme dok On delova{e u Izrailju. (Pogl. 10,
1-2)

i produbljujem re~:
Radi boljeg razumevanja i shvatanja ve~nog Zakona: Marija

zvana Magdalena je bila ta koja je govorila o sedam demona, koji su
je navodno napustili. Ona je bila uverena da se to dogodilo. Prosvet-
ljeni pak o tome ne govori. On pomaè i isceljuje, onoliko koliko je to
dobro za du{u.
Ovo obja{njenje je, pre svega, dato ljudima dana{njice (1989) i
onima Novoga Doba koje je na pomolu, koji poznaju zakone Bo`je.
Knjiga "Ovo je Moja Re~" pre svega je od zna~aja za ljude
Novoga Doba. Jer oni }e doìvljavati Hrista kao Vladara sveta, a ne
vi{e kao Spasitelja. Zbog toga }e za njih ova knjiga biti delo od
istorijskog zna~aja.
Ljudi Novog Doba ne bi trebalo da zaborave temelj, Spasenje, na
kojem je izgra|eno Carstvo Mira Isusa Hrista. Misao, ìvot, delovanje
70
i patnja Sina Bo`jeg u Isusu iz Nazareta, koji je sada Vladar Zemlje i
Upravitelj Carstva Bo`jeg na Zemlji, treba da ostanu u se}anju -
ljudima Novog Doba.
3. Slede}eg dana vide Jovan Isusa gde mu dolazi u susret, i re~e:

"Gle jagnje Bo`je, koje pravedno{}u oduzima grehe sveta. Ovo je
Onaj za koga rekoh: bio je pre mene. A ja Ga ne znadoh, ali da se
objavi Izrailju, zato do|oh ja da kr{tavam vodom."
4. I posvedo~i Jovan govore}i: "Videh Duha gde silazi s neba kao
golub i ostade na Njemu. I ne poznah Ga. Ali onaj koji me posla da
kr{tavam vodom, On mi re~e: "Na koga vidi{ da silazi Duh i ostaje
na njemu, to je onaj koji }e kr{tavati vodom i ognjem i Duhom. I ja
videh i svedo~im da to be{e Sin Bo`ji."
5. Sutradan opet staja{e Jovan sa dvojicom u~enika svojih na
obali Jordana. I ugledav{i Isusa gde ide, re~e: "Gle, Hristos, jagnje
Bo`je!" I oba u~enika, ~uv{i re~i njegove, odlu~i{e da idu za Isusom.
6. I obazrev{i se On i videv{i ih gde idu za Njim, re~e im: "[ta
traìte?" A oni Mu reko{e: "Ravi ({to zna~i: u~itelju), gde boravi{?" I
On im odgovori: "Do|ite i vidite." I po|o{e i vide{e gde stanuje, i
ostado{e kod Njega u onaj dan, a be{e ve} deseti ~as.
7. A jedan od dvojice koji ~u{e od Jovana i otido{e za Isusom,
beja{e Andrija, brat Simona Petra. On na|e najpre brata svojega
Simona i re~e mu: "Na{li smo Mesiju ({to zna~i: Hrista)." I on ga
odvede Isusu. I kad ga Isus ugleda, re~e mu: "Ti si Simon Bar Jona,
treba da se zove{ Kifa ({to zna~i: stena)."
8. Sutradan otide Isus u Galileju i na|e Filipa, i re~e mu: "Sledi
Me!" A Filip be{e iz Vitezde, grada Andrijinog i Petrovog. I Filip
na|e Natanaila, zvanog Bar Tolmai, i re~e mu: "Prona{li smo Onoga
o kome pi{e Mojsije u Zakonu i o kome su pisali proroci, Isusa iz
Nazareta, sina Josifovog i Marijinog." A Natanail mu kaza: "Moè li
iz Nazareta do}i ne{to dobro?" I Filip mu odgovori: "Do|i i vidi!"
9. I ugledav{i Natanaila, re~e mu Isus: "Gle, evo pravednog Izrai-
ljca, kod koga nema ni~eg la`nog!" Natanail pak odgovori Mu:
"Odakle me poznaje{?" I Isus odgovaraju}i re~e mu: "Pre no {to te
Filip pozva, dok si jo{ bio pod smokvom, videh te." Natanail pak
71
odgovori Mu i re~e: "Ravi, Ti si Sin Bo`ji, Ti si kralj Izrailja. Da,
pod smokvom Te na|oh."
10. I odgovaraju}i re~e mu: "Natanaile Bar Tolmai, ti veruje{ jer
sam ti rekao da sam te video pod smokvom; no vide}e{ jo{ i vi{e od
ovoga." I govora{e mu dalje: "Zaista, zaista vam kaèm, odsad }ete
videti nebo otvoreno i an|ele Bo`je kako uzlaze i silaze na Sina
~ove~jeg." (Pog. 10, 3-10)

i produbljujem re~:
Ovo {to je u ovoj knjizi zapisano pre mnogo vremena, smislom

odgovara doga|ajima u mnogim iskazima. Stoga bi svaki iskaz trebalo
shvatiti prema smislu, a ne doslovno.
Velika je nesloga bila me|u onima koji su verovali u Mene i
sledili Me - bez obzira da li navedeni poimeni~no ili ne. êsto su to
bila pitanja o veri ili o ìvotnim situacijama, koja su rasplamsavala
srca: jedan bi odmah poverovao u Moje poslanje, a drugi je u njega
sumnjao - jer mnogo toga iz Mojih re~i izre~enih njemu i njegovim
bli`njima, nije mogao da shvati. Dok je jedan hteo da Me sledi, dotle
je drugi jo{ imao svetovne interese, koji su mu bili va`niji. Drugi su,
pak, sa sobom na put hteli da ponesu sav svoj imetak, da bi ga na
prikladnom mestu uve}ali. Predstave i interesi bili su mnogostruki, a
mi{ljenja razli~ita koliko i ljudi sami. Kod mnogih je bilo dugotrajnog
odugovla~enja tamo i amo, proètog nedoumicom. Neodlu~nost je za
mnoge postala kobna. Ostali bi neko vreme sa Mnom - a onda bi se
opet od Mene odvajali. Bio je to mali, {aroliki narod vernika, sum-
njala, zainteresovanih i onih koji su hteli da od Moje misli i ìvota
kao Isusa iz Nazareta prave poslove.
Oni koji su se srcem odlu~ivali za Moje u~enje i ostvarivali ga,
stajali su Meni s desne strane i ostali su Meni s desne strane. I danas
oni stoje u Duhu na Mojoj desnoj strani. Pravednici su gledali an|ele
koji su sluìli Sinu ~ove~jem. Mnogi od njih sluè i sada u Duhu za
veliku celinu. Neki su dolazili i dolaze - ve} prema svom duhovnom
nalogu - uvek iznova u zemaljsko ruho, da bi u velikoj sveop{toj
evoluciji pripremili Moj dolazak.
72
Svako nosi ime i prezime, koje dobija prilikom zemaljskog ro|e-
nja. Ovo ime i prezime odgovara vibraciji du{e u vreme ro|enja. Ali
ako ljudi tokom zemaljskih godina savladaju neku od du{evnih razvo-
jnih faza, menja se i zra~enje njihovih du{a. Time se u kosmi~kom
doga|aju evolucije menja i ime zra~enja du{e.
Ako je npr. me|u ljudima ne{to dovedeno u red (o~i{}eno) - kao
i izme|u roditelja i deteta - menja se onda i ime zra~enja tih du{a.
Ovo se doga|a kako u procesu evolucije ~oveka, tako i u du{i u
podru~jima ~i{}enja i pripremnim podru~jima, sve dok duhovno bi}e
ponovo ne dobije svoje praime iz Boga, jer je opet postalo ~isto.
Imena ~ovekovog zra~enja menjaju se, dakle, prema razvoju -
njegove du{e. U podru~jima ~i{}enja, od jednog stepena razvoja do
drugog, du{a postaje toga sve svesnija.
Na Zemlji, u mnogim slu~ajevima vaè krute forme. Tako ~ovek
zadràva svoje ime i prezime - poput legitimacije - tokom ~itavog svog
ìvota na Zemlji. Prema zemaljskom zakonu o~uvan je i kruti obi~aj
davanja imena prilikom sklapanja braka. U nekim narodima èna nosi
muèvljevo prezime, koje za nju moè imati ili pozitivno ili negativno
zna~enje. Kod drugih naroda, opet, ljudi menjaju svoja imena prema
nazorima i obi~ajima koje su sami stvorili.
Za prezime moè prijanjati mnogo toga ljudskog - poput starih
tradicija ili doga|aja, koji su ve} odavno pro{li, ali ~oveka preko
imena prate kao se}anja. Stoga Sam nekim ljudima, koji su hteli da
Me slede, dao imena koja su odgovarala kako tada{njem zra~enju -
njihovih du{a, tako i delovanju u novom krugu.
Kad bi zemaljski zakon po{tovao put evolucije du{e i ~oveka,
onda bi neka zemaljska imena mogla da se promene u skladu sa
stepenom zrelosti du{e. I tada ne bi vi{e bila tako velika opasnost da
iz se}anja, iz onoga {to je odloèno, nastanu opet nova odgovaranja.
73
11. POGLAVLJE
Marija Magdalena pomazuje Isusa
Su|enje po ovozemaljskim merilima (6).
Prosvetljeni prozire (10)
1. Molja{e Ga pak jedan od fariseja da obeduje kod njega. I

u{av{i u ku}u farisejevu, sede za trpezu.
2. I gle, u gradu be{e èna jedna od Magdale, poznata kao
gre{nica. I ~uv{i da je Isus za trpezom u ku}i farisejevoj, donese miro
u posudi od alabastera i pri|e mu odostrag. I pla~u}i, suzama nakvasi
noge Njegove, i kosom ih svojom brisa{e, i celiva{e noge Njegove i
maza{e ih mirom.
3. A kad vide farisej koji Ga je pozvao, pomisli u sebi: "Da je
On prorok, znao bi ko i kakva Ga se doti~e, jer je gre{nica."
4. A Isus mu re~e: "Simone, imam ti ne{to kazati." A on Mu
uzvrati: "U~itelju, kaì."
5. Dvojica behu du`ni jednome poveriocu. Jedan be{e duàn
petsto gro{a, a drugi pedeset. A kad oni ne imado{e da mu vrate,
oprosti obojici dug njihov. Kaì Mi, koji }e ga od ove dvojice vi{e -
ljubiti?"
6. A Simon odgovori: "Mislim onaj kome vi{e pokloni." A On
mu re~e: "Pravo si sudio." (Pogl. 11, 1-6)

i produbljujem re~:
"Pravo si sudio" zna~i: Sudio si po zemaljskim merilima.

Shvatite: Svaki sud je osuda i svedo~i o duhovnom neznanju. âk
i ako du`nik kome je ve}i dug opro{ten posu|iva~a novca vi{e ljubi,
to ne zna~i da i Bog primenjuje ovakva merila. On ljubi sve
podjednako. A Boga pak vi{e ljubi onaj koji Mu je bliè.
7. I re~e Simonu: "Vidi{ li ènu ovu. U|oh ti u ku}u tvoju, a ti

Mi ni vode ne dade za noge Moje; a ona Mi obli noge suzama i
74
kosom ih svojom obrisa. Ti Mi ni celiva ne dade, a ona, otkako u|oh
u ku}u ovu ne presta celivati Mi noge. Ti ni uljem ne pomaza glavu
Moju, a ona mirom dragocenim pomaza noge Moje.
8. Zato ti kaèm: Opro{teni su joj mnogi gresi, jer je mnogo i -
ljubila, i ne samo ljude, ve} i ìvotinje i ptice u vazduhu, pa ~ak i
ribe u jezeru. A kome se malo opra{ta, taj malo i ljubi."
9. A njoj re~e: "Opro{teni su ti gresi tvoji." A oni {to se|ahu za
trpezom stado{e u sebi govoriti: "Ko je ovaj da ~ak i grehe opra{ta?
10.A nije rekao: Ja ti opra{tam, ve}: opro{teni su ti gresi tvoji;
jer u srcu njenom uistinu prepoznade veru i pokajanje." Isusu ne
treba{e da Mu ko za drugoga svedo~i, jer Sam znadija{e {ta se
doga|a u ~oveku. (Pogl. 11, 7-10)

i produbljujem re~:
Prosvetljeni prozire du{u i ~oveka. Prozire iskrenost i ~estitost, a

vidi i grehe i kajanje. Vidi i neiskrenost i licemerje. On ih, onoliko
koliko je to dobro za du{u i ~oveka, i oslovljava neli~no. Pokaje li se
~ovek od srca i vi{e ne pada u isti greh, tada mu taj greh moè
oprostiti i Ve~ni Otac - ako mu je oprostio i bli`nji o kojega se
ogre{io. Kome Bog oprosti i najve}i dug, taj ga je u Bogu i otplatio, i
on mu je tako i opro{ten.
75
12. POGLAVLJE
Svadba u Kani - Isceljenje u Kapernaumu
Inkarnirana duhovna bi}a i njihov nalog u Delu Spasenja (9). Bog je ljubav,
On ne proklinje - Bogove osvete stvaraju ljudi koji su se udaljili od Boga -
Idolopoklonstvo je i oboàvanje zemaljskih sila i vlastodràca - "Ve~no
prokletstvo" je ruganje Bogu (11). Nebo i pakao su u ~oveku samom -
Atmosferska hronika (12). @ivot u Istini - Tri koraka do Istine (16)
1. Slede}eg dana bi svadba u Kani Galilejskoj, i prisustvova{e joj

i mati Isusova. A behu onde i Isus i Marija Magdalena, i u~enici -
Njegovi do|o{e na svadbu.
2. I kad nesta vina, re~e Isusu mati Njegova: "Nemaju vina."
Isus joj re~e: "@eno, ti~e li se to tebe i Mene? Moj ~as jo{ nije
do{ao." I re~e mati slugama: "[to god vam kaè, u~inite."
3. A be{e ve} postavljeno {est kamenih kr~aga za vodu po obi~aju
jevrejskoga ~i{}enja, koji hvatahu po dve do tri mere. I Isus im re~e:
"Napunite kr~age vodom." I napuni{e ih do vrha. I re~e im:
"Zahvatite sad i nosite kuvaru." I odneso{e.
4. A kad okusi kuvar vodu, ona be{e postala vinom. I ne znaju}i
odakle mu to be{e doneto, pozva sebi ènika i re~e mu: "Svaki ~ovek
ponajpre dobro vino iznosi, a kad se gosti podnapiju, onda lo{ije. A ti
si ~uvao dobro vino sve do kraja."
5. Ovim, u Kani Galilejskoj, u~ini Isus po~etak ~udesa, i pokaza
slavu Svoju. I mnogi u~enici Njegovi poverova{e u Njega.
6. Potom si|e u grad Kapernaum, On, mati Njegova i Marija
Magdalena, i bra}a Njegova i u~enici Njegovi, i ostado{e onde mnogo
dana.
7. I tu me|u nekim u~enicima Jovanovim i Jevrejima nastade
rasprava o ~i{}enju. I do|o{e Jovanu i reko{e mu: "U~itelju, Onaj {to
be{e s Tobom preko Jordana, za koga si svedo~io, evo kr{tava, i svi
idu Njemu."
8. Jovan im odgovori: "Ne moè ~ovek ni{ta primiti ako mu nije
dano s Neba. Vi ste mi sami svedoci da rekoh: Nisam ja Hristos, nego
sam poslan pred Njim.
76
9. Ko ima nevestu, ènik je. A prijatelj ènikov kod njega stoji i
slu{a ga i raduje se veoma glasu ènikovom. Ova, dakle, radost moja,
ispunjena je. On treba da raste, a ja da se smanjujem. Ko je od zem-
lje, zemaljski je, i o zemaljskom i govori. A koji dolazi s neba, nad
svime je." (Pogl. 12, 1-9)

i produbljujem re~:
Iz Neba dolaze mnoga duhovna bi}a. Ona su se otelovljavala i

otelovljuju se u lozi Davidovoj i u drugim lozama. No bi}a koja su
telesnim poreklom iz loze Davidove, odgovorna su za nastajanje
Carstva Mira Isusa Hrista, budu}i da stoje u Nalogu, u Delu Spase-
nja. Zato svi ovi i drugi glasnici Bo`ji silaze s Neba na Zemlju.
Svi koji se radi Mene otelovljavaju, nisu od ove Zemlje. Oni
donose snage Neba. U svojim du{ama donose iz Neba ono {to je od
Boga, Ve~noga, Zemlji darovano. Njima je dato da pokazuju ljudima
put do srca Bo`jeg, da osnuju i izgrade Carstvo Mira Isusa Hrista i
podiù Zemlju sve vi{e prema svetlosti Bo`joj. Vesnici Bo`ji delova}e
sve dok supstance Zemlje ne postanu finotvarne i ne u|u u ìvot koji
ve~no traje - u svu ve~nost. Moje Carstvo na Zemlji bi}e i njihovo
Carstvo. Jer, ko dolazi s Neba, iznad svega je ljudskog i poseduje
snage Sve-Jednog, koje onda primenjuje radi Neba na Zemlji. To su ti
nesebi~ni s kraja 20. i po~etka 21. veka kao i svi ljudi u Carstvu
Mira.
Moje Delo Spasenja do{lo je na Zemlju da bi spaslo du{e i ljude.
A svi koji su spaseni uzdi}i }e sa Mnom Zemlju i dovesti je u vi{e
zra~enje, da bi stari svet pro{ao, a nastao novi - svet Hrista. I ko sledi
Zakon Ljubavi, koji sam mu Ja objavio i objavljujem preko boànske
Mudrosti, bi}e sin ili k}er Bo`ja, koji su po{li ispred Mene da Mi
pripreme puteve.
10. A neki od fariseja do|o{e Isusu i upita{e Ga: "Kako ono

re~e, da }e Bog prokleti svet?" A Isus im odgovori: "Bog tako zavole
svet, da je Sina Svojega Jedinorodnoga dao i u svet poslao, da svi koji
u Njega veruju ne propadnu, ve} da imaju ìvot ve~ni. Jer ne posla
Bog Sina Svojega u svet da prokune svet, nego da se svet spase kroz -
Njega.
77
11. Koji u Njega veruju nisu prokleti, a koji ne veruju ve} su
prokleti, jer nisu verovali u ime Jedinorodnoga Sina Bo`jega. A ovo je
prokletstvo u tome, {to je svetlost do{la u svet, a ljudi vi{e zavole{e
tamu nego li svetlost; jer njihova dela bejahu zla. (Pogl. 12, 10-11)

i produbljujem re~:
Bog je ljubav!
Bog ne proklinje! Ve} se ~ovek koji misli, govori i dela protiv
boànskog Zakona, izlaè sopstvenom sudu koji onda naziva
prokletstvom.
Re~i "prokleti" i "prokletstvo" nastale su iz straha od Boga i iz
verovanja u bogove osvete. Bogovi osvete nisu ni{ta drugo nego -
ljudske predstave, dakle la`ni bogovi, koje je ~ovek sam stvorio jer je
osiroma{io energijom zbog svojih nezakonitih misli i postupaka i tako
se udaljio od Istinitog, Jednog, Ve~nog. Negativne misli prouzrokovale
su kod njega griù savesti, jer je duboko u svom unutarnjem spoznao
da ono nezakonito, udaljeno od Boga, nije njegov pravi ìvot. Po{to
njegova duhovna ba{tina, boànski Zakon, zbog njegovog greha vi{e
nije mogao kroz njega da deluje, po~eo je da se pla{i, jer nije vi{e
vladao elementima, ve} su elementi ovladali njime. Iz toga je zak-
lju~io: Mora da su gospodari elemenata bogovi, kojima se mora
prineti `rtva da bi se umilostivili.
Tokom narednih vremenskih razdoblja i sami ljudi uzdigli su se
do bogova, stekli bogatstvo i ugled i izgradili vlast, da bi pomo}u nje
zavladali ~itavim narodima. A onda su bogatstvo, ugled i mo} i sami
postali idol mnogih ljudi. U ove idole sveta, koje narod jo{ i danas
(1989) oboàva, spadaju i svetovna vlast i crkveni velikodostojnici. -
Njihovi dostojanstvenici raspolaù velikom imovinom, velikim ugledom
i uticajem, uz pomo} kojih vladaju narodom. Ko ih oboàva, zavisan
je od njih i uzdiè ih do idola. Jer, vezivanje za ljude, za ljudske
sklonosti i predstave jeste idolopoklonstvo.
A kad ~oveka onda sna|u posledice, ~ije je uzroke on sam stvorio
svojim bezbo`ni~kim mi{ljenjem i delovanjem, obuzima ga strah,
optuùje Boga i naziva Ga bogom osvete koji proklinje i ka`njava.
78
Ali, ne treba da se pla{i{ svog Nebeskog Oca, jer On te ljubi! Boj
se svojih ljudskih misli, svojih re~i i svog protivzakonitog delanja; jer
te mogu odvesti u jedno dugo "prokletstvo"! Bog je ljubav! Ne boj se,
dakle, Boga, ve} budi pun strahopo{tovanja prema Njemu i odaj -
Njemu - a ne ~oveku - ~ast u svemu, u svojim mislima, re~ima i
delima. Ljude, svoje bli`nje, treba da po{tuje{ a ne da im odaje{ ~ast,
jer ~ast pripada jedino Bogu, Ve~nome, Sve-Jednome.
Bog je svetlost ljubavi, i u Njegovoj svetlosti je sve - i oni dakle
koji svojim grehom protiv Zakona ìvota sami sebe proklinju. Svako
idolopoklonstvo - kao i veli~anje ljudskog "ja" - pro}i }e, jer ne moè
opstati ni{ta {to nije od Boga. Pro}i }e i mnoge religije i konfesije,
koje se jo{ drè predstave o bogu osvete i iz nje izvode ve~no
prokletstvo.
Samo ~ovek koji se drì Bo`jih zakona, doìvljava u sebi jednog i
ve~nog Boga. Doìvljava Boga ljubavi, koji nikada ne ka`njava i ne
ukorava, Boga koji iz ljubavi svakom ~oveku dopu{ta slobodu odluke -
za ili protiv Njega. Doìvljava Boga ljubavi koji nijedno od svojih
stvorenja ne proklinje. Za njega je "ve~no prokletstvo" ruganje Bogu.
On doìvljava Boga koji govori ljudima o Zakonu setve i ètve, po
kojem ~ovek ànje ono {to je sam posejao. Jer ~ovek sam je seja~
svojih dobrih, manje dobrih ili lo{ih dela. On ànje ono {to seje.
Svaka setva nosi ve} u sebi i plod, a plod }e èti onaj ko je i posejao
setvu u njivu ìvota.
Blizu je vreme u kojem }e gre{ni ìvot pro}i, a ljudi sejati dobro
seme u njivu ìvota. Plod je onda Zakon ìvota koji oni ispunjavaju -
i koji njih ispunjava. Jedino }e ljubav Bo`ja tada biti me|u ljudima,
jer }e oni ìveti nesebi~nu ljubav prema Njemu i svojim bli`njima. Iz
nje }e nastati Carstvo Mira Isusa Hrista, ~iji Sam Ja Vladar.
12. Jer svaki koji ~ini zlo mrzi svetlost i ne izlazi na svetlost, da
se ne osude dela njegova. A koji ispravno ~ini, izlazi na svetlost, da se
obelodane dela njegova, jer su u Bogu u~injena. (Pogl. 12, 12)

i produbljujem re~:
79
Svi koji svesno rade protiv Zakona, protiv su O~eve svetlosti, a ni
ne èle da izi|u na svetlost, jer veruju da sve dok su u tami ne}e biti
osu|eni. A, ustvari, oni ve} nose vlastiti sud u sebi samima, jer Nebo i
pakao su u samom ~oveku. No svi oni koji ispunjavaju Zakon, u
svetlosti su, a njihova su dela o~igledna, jer su u~injena u Bogu.
Spasen∗ je onaj ko se kaje, ko moli za opro{tenje, opra{ta i
ispravlja gre{ke, a ono {to je prouzrokovao vi{e ne ~ini; tada je sve
razdre{eno. Jer Ja, Hrist, do{ao Sam da razdre{ujem - a ne da
vezujem.
U mo}nom prelomnom vremenu, koje danas (1989) postaje
o~igledno, ~isti se polako i Atmosferska hronika. Sve {to je tamo od
gre{noga jo{ zabeleèno, vra}a se polako po~initeljima, kako du{ama u
podru~jima ~i{}enja tako i ljudima. Sve nezakonito - pa i same
nezakonite namere pojedinaca, sve {to ljudi jo{ nameravaju za ovu
Zemlju i {to su mislima ve} pohranili u Atmosfersku hroniku -
izbrisa}e se ili }e se vratiti svom po~initelju, ve} prema tome kako }e
se ~ovekova du{a dalje odlu~iti: za ili protiv Boga. Nesta}e iz
Atmosferske hronike i svo znanje - knji{ko i biblijsko, i za du{e i -
ljude osta}e o~igledna samo istina koja se ìvi.
13. A be{e tu neki velika{ ~iji sin leà{e bolestan u Kapernaumu.

I ~uv{i da je Isus do{ao u Galileju, otide k Njemu i molja{e Ga da
si|e i isceli sina njegova koji leà{e na samrti.
14. I Isus mu re~e: "Ako ne vidite znake i ~udesa, ne verujete."
A velika{ Mu re~e: "Gospode, do|i, dok nije umrlo dete moje."
15.Re~e mu Isus: "Idi, sin tvoj je ìv." I poverova ~ovek re~ima
Isusovim i po|e. A u povratku, sreto{e ga sluge njegove i reko{e mu:
"Sin tvoj je ìv."
16. Tada ih upita za ~as u koji mu bi bolje. I kaza{e mu: "Ju~e
oko sedmoga ~asa pusti ga groznica." I otac zna|a{e, da to be{e u
onaj ~as u koji mu re~e Isus: "Sin tvoj je ìv". I on otada verova i
sva ku}a njegova. (Pogl. 12, 13-16)
∗ Spasen zna~i: u velikoj meri postati savr{en. Spasenje je

spasiteljska svetlost du{e, koja vodi du{u prema savr{enosti.
80
i produbljujem re~:
Vera preme{ta brda i isceljuje ljude, ako je to dobro za njihove

du{e.
Ako ljudi ìve Ve~nu Istinu, Zakon @ivota, donose Nebo na ovu
Zemlju. Ko u Istini ìvi, glas je Istine, boànski Zakon. On je
slobodan od svakog zla. Jer oni koji ìve u Istini, u svetlosti su Istine,
a njihova su dela Bo`ja.
Dolaze}e Carstvo Bo`je na Zemlji, Carstvo Mira, koje se iz epohe
u epohu profinjuje, postaje dakle svetlije, u svetlosti je Hristovoj i
svetlost je Hristova. Oni koji ìve u Istini, svesno }e se nazivati sinovi
i k}eri Bo`je. Ko ìvi u Istini, taj smrt ne}e ni osetiti ni okusiti. On }e
pomagati sve one koji veruju u ìvot i ~ine dela nesebi~ne ljubavi.
Od samog po~etka ljudi se gr~evito hvataju samo za re~ "vera".
Oni misle da je to dovoljno. Ko se pak isklju~ivo gr~evito hvata samo
za re~ "vera", taj ostaje slep u svom srcu, jer ne ~ini vi{e nijedan
drugi korak izvan vere.
Prvi korak ka Istini jeste vera. Ali ona jo{ drì ~oveka slepim.
Drugi korak je poverenje u Boga, koje ~ini da ~ovek postane budan
za svoje zakonito i nezakonito mi{ljenje, govorenje i delanje. Ako se
poveù vera i poverenje, onda sledi tre}i korak: ostvarivanje
boànskih Zakona. Tako ~ovek progleda. Ko je u stanju da ugleda
Istinu u svom duhovnom telu, taj je onaj ~isti. Njemu je sve
otkriveno.
81
13. POGLAVLJE
Prva propoved u sinagogi
Jevan|elje ljubavi, put u unutarnju slobodu (2). Vera, poverenje i ostvarivanje
kao osnova za pomo} i le~enje iz Duha (4)
1. I do|e Isus u Nazaret, gde be{e odrastao, i u|e po obi~aju

Svome u dan subotnji u sinagogu, i ustade da ~ita. I dado{e Mu svitak
s re~ima proroka Isaije.
2. I otvoriv{i ga, na|e mesto gde be{e napisano: "Duh je Gospod-
nji uz mene jer me pomaza da objavim Jevan|elje siromasima, posla
me da iscelim slomljena srca i propovedam zarobljenima da treba da
budu slobodni, da slepima vratim vid a svezane da oslobodim; da
objavim godinu milosti Gospodnje." (Pogl. 13, 1-2)

i produbljujem re~:
Ono {to je Isaija govorio i izvr{io, to Sam Ja kao Isus iz

Nazareta produbio.
U sada{njem vremenu, u ovom velikom prelomnom dobu (1989) u
kojem se okre}e list od starog, gre{nog sveta ka novom svetu, ka
Dobu Svetlosti, sve vi{e i vi{e nastaje Carstvo Mira u srcima vernih
koji se drè Bo`jih Zakona; i ono postaje vidljivo i u svetu. Ali
uprkos poja~anom svetlu milosti, sve je vi{e i bolesnih i onih koji trpe
nevolju. Jer u ovom prelomnom vremenu od starog, gre{nog, u novi,
~isti ìvot, u sve kra}im vremenskim razmacima vra}a se na ljude sve
ono {to jo{ nije okajano.
Ko pak veruje i ima poverenje, taj }e i}i putem u unutarnje i
spozna}e slobodni ìvot u Hristu, ìvot koji uistinu oboga}uje. Ko ìvi
u Meni, taj vi{e ne}e gledati na raspadljivo telo, jer je prona{ao
carstvo unutarnjeg, svoju pravu ba{tinu. Ako je du{a proèta svetlo{}u
Hristovom, onda je i telo zdravo.
Zbog toga, dok ne preuzmem vlast nad Zemljom, vaì slede}e:
Pokaj se, oprosti, moli za opro{tenje i ne gre{i vi{e! Tada }e{ u sebi
spoznati i iskusiti da Sam ti sluìo preko tvoje ìve vere u Mene. Jer
Ja, Iskupitelj i Spasitelj svih ljudi, objavio Sam kao Isus iz Nazareta
82
Jevan|elje ljubavi, koje osloba|a. Kao Hrist, objavljujem ga ponovo
preko onih koji ispunjavaju Bo`ju Volju. Na putu u unutarnje, koji
Sam doneo i donosim Svojima, svako Me moè prona}i.
Smisao iskaza "da objavim Jevan|elje siromasima" je: Ja Sam
doneo i donosim Jevan|elje siroma{nima Duhom i siroma{nima onim
zemaljskim, jer svi ljudi treba da u srcu postanu bogati, kako bi i na
Zemlji imali ono {to im je potrebno, da bi ìveli kao deca Bo`ja.
" ... da iscelim slomljena srca" zna~i: svim ljudima doneti utehu i
pomo} i Duha Istine, kako bi rasli va{a vera i poverenje u Boga i
kako biste postali miroljubivi.
"...propovedati zarobljenima" zna~i: pribliìti svim ljudima
boànski Zakon slobode kako bi se postepeno oslobodili svojih mi{lje-
nja i predstava, koji ih ~ine zarobljenicima sopstvenog "ja", te da bi
se probudili u boànskoj Istini koja ih osloba|a.
"... slepima vratiti vid" zna~i: du{i i ~oveku ponovo vratiti vid,
istinsko gledanje, vi|enje, koje }e posti}i samo slede}i Zakone @ivota,
nesebi~ne ljubavi.
3. I smotav{i svitak, vrati ga sluìtelju pa sede. A o~i sviju u

sinagogi bejahu uprte u Njega. I On im po~e govoriti: "Danas se ovo
pismo ispuni pred u{ima va{im." I svi Mu posvedo~i{e i divljahu se
re~ima punim ljubavi koje izlaàhu iz usta Njegovih. I reko{e: "Nije li
ovo sin Josifov?"
4. A neki od njih dovedo{e Mu nekog slepca da isku{aju Njegovu
mo} i reko{e Mu: "U~itelju, evo jednog od sinova Avramovih, koji je
slep od ro|enja: izle~i ga, kao {to si nevernike u Egiptu le~io." A On,
~im ga pogleda, vide neveru njegovu i neveru onih {to ga dovedo{e, i
èlju njihovu da Mu postave zamku. I zbog nevere njihove ne moga{e
nikakva dela velika u~initi na mestu ovom. (Pogl. 13, 3-4)

i produbljujem re~:
"Danas se ovo pismo ispuni pred u{ima va{im", zna~i: Isaija,

prorok poslat od Boga, objavio je Moj dolazak: Spasitelja i Mesiju,
koji }e ljude osloboditi od njihovog ropstva. Re~ Isaijina ispunila se:
83
Iza te re~i sledila su dela Hristova. Ja Sam ispunio i ispunjavam ono
{to je Ve~ni objavio preko Isaije.
Ko sumnja i svog bli`njeg èli samo da isku{a, taj ne moè
primati iz Duha, jer ne veruje, ve} samo isku{ava. Njegove sumnje,
koje idu pred njim, prepreka su ozdravljenju i pomo}i.
Ko èli da Me isku{a, ne prima! Tako ni Ja kao Isus iz Nazareta
nisam mogao ~initi dela tamo gde je vladala nevera. Tamo gde
nedostaju temelji vere i poverenja, gde ~oveka odre|uju sumnje i
sebi~nost, tamo re~i istine niti padaju u srce niti ~ovek moè iz Duha
posti}i pomo} i isceljenje. Stoga su najpre potrebna u~enja iz Istine.
Ako je ~ovek prihvatio i ostvaruje u~enja iz Ve~ne istine, onda je
stvorio i pravi temelj vere i poverenja - te moè snagom Duha da
isceli i telo i du{u.
Naziva li neko bli`njeg paganinom ili pravovernim - na to pravi
mudrac ne obra}a pa`nju. Ko nije u stanju da gleda svom bli`njem u
srce, taj gleda samo na spolja{nje i ~uje samo re~. On ne gleda dublje.
No, ko gleda dublje u srce svog bli`njeg, taj ga vidi onakvog kakav
ovaj zaista jeste. On onda vi{e ne govori o paganinu jer ovaj
eventualno jo{ neguje paganske obi~aje; on daje onome koji ima srce
otvoreno za Boga - svejedno nazivaju li ga ljudi jo{ paganinom ili
pravovernim. Tako Sam ~inio kao Isus i tako ~inim kao Hrist.
5. I reko{e Mu: "Sve {to ~usmo o Tvojim delima u Egiptu, u~ini

i ovde u postojbini Svojoj." A On im re~e: "Zaista vam kaèm,
nijedan prorok nije priznat kod ku}e ili u postojbini svojoj, kao {to ni
lekar ne moè le~iti one koji ga poznaju. (Pogl. 13, 5)

i produbljujem re~:
Nije smisao: "o Tvojim delima u Egiptu", nego: "o delima me|u
Egip}anima". Zaista, prorok ne zna~i ni{ta ni u svojoj zemaljskoj
porodici ni u vlastitoj zemlji. Jer ljudi gledaju samo ~oveka koji je
nekada s njima ìveo ili ìvi - a koji ipak u svom srcu nije mislio i ne
misli kao oni kad je re~ o ljudskome.
84
6. Ali kaza}u vam jednu istinitu pri~u: U dane Ilijine bejahu
mnoge udovice u Izrailju jer nebo be{e tri godine i {est meseci
zatvoreno i ~itavom zemljom vlada{e velika glad. A Ilija bi poslan
samo u Sarept, grad sidonski, èni jednoj koja be{e udovica.
7. I mnogi bejahu gubavi u Izrailju u vreme Jeliseja proroka, a
nijedan se ne o~isti do Neeman Sirijanin."
8. I ~uv{i ovo, svi koji behu u sinagogi razgnevi{e se veoma. I
ustav{i istera{e ga napolje iz grada, i odvedo{e Ga do na vrh gore gde
beja{e grad njihov sazidan, da Ga bace odozgo. Ali On, pro{av{i
izme|u njih, ode Svojim putem i uma~e im. (Pogl. 13, 6-8)
85
14. POGLAVLJE
Pozivanje Andrije i Petra -
Dreser pasa Bogata{i
Sle|enje Hrista tek nakon sre|ivanja svih ljudskih odnosa
i okolnosti (1-3). Preduslovi za isceljenje (4). Greh protiv Stvaranja nepo{tova-
njem i ubijanjem sabi}a, i posledice -
U prelomnom vremenu posledice deluju brè - Profinjenjem Zemlje smanjuje
se mogu}nost inkarniranja - Prelomno vreme je vreme katastrofa - Hrist {titi
Svoje - @ivot na o~i{}enoj Zemlji (6-7). Spolja{nje i unutarnje bogatstvo (11-
12)
1. A Irod, ~etvorovlasnik, pridoda svim drugim nedelima, koja

ve} po~ini, jo{ i ovo: naredi da se Jovan Krstitelj u tamnicu baci,
nakon {to ga ovaj opomenu zbog Irodijade, ène Filipa brata svojega.
2. Isus pak po~e propovedati govore}i: "Pokajte se jer Carstvo
nebesko blizu je." A kad boravlja{e blizu jezera Galilejskog, ugleda
Simona, zvanog Petar, i Andriju brata njegova, gde bacaju mreè u
jezero; jer bejahu ribari. I re~e im: "Sledite Me i u~ini}u vas
ribarima ljudi." I oni ostavi{e mreè svoje, i sle|ahu Ga.
3. I nastaviv{i tako put, srete druga dva brata, Jakova, sina
Zevedejeva, i Jovana brata njegova, u la|i sa Zevedejom, ocem -
njihovim, gde krpe mreè svoje. I On ih pozva. A oni odmah ostavi{e
mreè svoje i la|u i oca svojega, i sle|ahu Ga. (Pogl. 14, 1-3)

i produbljujem re~:
U svemu treba spoznati smisao, pa tako i u zapisanome: "A oni

odmah ostavi{e mreè svoje i la|u i oca svojega, i sle|ahu Ga." Po
smislu to bi trebalo da zna~i: Prestali su s ribarenjem, sredili svoje
odnose u porodici i onda Ga sledili.
Dok nisu stupili u Moju pratnju, bila su potrebna neka upozore-
nja i razja{njenja, tako|e i njihovim porodicama i ro|acima koji ih
nisu odmah pustili da odu od njih. Mnogo toga moralo se srediti i
razjasniti, najpre u ku}i, na imanju, u polju i na radnom mestu, kako
oni koje ostavljaju ne bi trpeli ni nevolju ni oskudicu zbog promene
nazora ovih koji su sledili Moj poziv.
86
Zakon glasi: Na put u Ve~nu istinu moè se stupiti samo
dobrovoljno. Ko, dakle, ide tim putem dobrovoljno, radi Istine, taj }e
za sobom ostaviti sve sre|eno i dobro obezbe|eno. Jer u sle|enje
Hrista Bo`jeg ~ovek ne bi trebalo da ponese ni sva|u ni neprijate-
ljstvo, ni nered. Rastane li se ~ovek od svojih bli`njih u sva|i i
neprijateljstvu, onda }e ga i pratiti sva|a i neprijateljstvo. [to nije
o~i{}eno pred Zakonom Bo`jim, to ~ovek uzima sa sobom - svejedno u
koje mesto ili zemlju putuje i sa kojim ~ovekom. Ono {to nije re{eno,
ostaje i prijanja za njega.
4. I putova{e Isus po svoj Galileji, i u~a{e po sinagogama i

propoveda{e Jevan|elje Carstva Bo`jeg, i isceljiva{e svakojake po{asti
i mnoge bolesti u narodu. A glas o ~udima Njegovim otide po svoj
Siriji, i dono{ahu Mu mnoge bolesnike, raznim bolestima, nemo}ima i
mukama optere}ene. A be{e me|u njima i mese~ara i kostobolnih, i
On ih sve isceli. (Pogl. 14, 4)

i produbljujem re~:
Nisam mogao svima da pomognem, i nisam mogao svakoga da

iscelim. Zakon Ve~noga glasi: Veruj, jer prema tvojoj veri bi}e ti
dato! Moli za opro{tenje i oprosti, i popravi {to si prouzrokovao -
onda idi i ne gre{i vi{e! Ozdravili su samo oni koji su bili ispunjeni
verom u @ivot i u ~ijem se ìvotnom zra~enju moglo pro~itati da }e se
nakon ozdravljenja truditi da vi{e ne gre{e.
5. I za Njim i|a{e naroda mnogo iz Galileje, iz Dekapolja i iz

Jerusalima, iz Judeje i iz Jordanije.
6. I oti{av{i sa nekoliko u~enika, srete Isus ~oveka koji dresira{e
pse za lov na druge ìvotinje; i re~e mu: "Za{to to ~ini{?" A ~ovek
odgovori: "Jer ìvim od toga. A i kakve koristi ina~e od tih ìvotinja?
One su slabe, a psi jaki." A Isus mu re~e: "U tebi nema mudrosti ni -
ljubavi. Gle, svako stvorenje kojeg Bog stvori ima svoj smisao i svrhu.
I ko moè re}i {ta je u njemu dobro ili od kakve je koristi za tebe ili
za ~ove~anstvo?
87
7. A za tvoje izdràvanje: pogledaj polja kako rastu i kako su
plodna, i stabla plodonosna i biljke! [ta da poèli{ vi{e od onoga {to ti
pruà ~estiti rad ruku tvojih? Te{ko jakima koji zloupotrebljavaju
snagu svoju! Te{ko prepredenjaku koji ranjava stvorenja Bo`ja! Te{ko
lovcima! Jer i same }e ih loviti." (Pogl. 14, 5-7)

i produbljujem re~:
Ja Sam Istina! Ko dela protiv ìvota, taj je i protiv samoga sebe,

jer i on sam je ìvot. Jer, u njemu deluju sve snage ìvota - i ìvot
ìvotinja i biljaka. Jer sve je ìvot koji struji iz jednog praizvora, iz
Boga.
ôvek }e trpeti sve dok bude nanosio bol svom bli`njem, bilo da
su to ljudi, ìvotinje ili biljke. U proteklih dve hiljade godina ispunile
su se Moje re~i namenjene ljudima, o Zakonu setve i ètve, a ispu-
njava}e se i dalje - sve dok Zakon setve i ètve ne bude preobraèn,
jer }e se svi ljudi me|usobno nesebi~no ljubiti.
Carstvo Bo`je dolazi na Zemlju! Tokom narednih vremenskih
razdoblja profini}e se velika podru~ja {irom Zemlje. Na njima }e
ìveti svetli ljudi. Oni }e biti sa ìvotinjama, a ìvotinje s njima. Jag-
nje }e leàti uz lava, i me|usobno }e se razumeti, jer }e ljudi u
velikoj meri biti oslobo|eni greha.
Mnoge ìvotinje poprimaju vibraciju ljudi i pona{aju se sli~no -
njima. Promeni li se ~ovek i ìvi li po boànskom zakonu, i ìvotinje
}e opet postati pitome i bi}e ~ovekovi prijatelji.
Dok se gre{ni svet ne preobrazi u Bo`ji svet, jo{ }e mnogi ljudi,
ìvotinje i biljke propatiti zbog nemilosti ~oveka-gospodara koji se
postavlja protiv boànskog Stvaranja.
Ipak, sva mo} i slava dati su od Oca Hristu Bo`jem, a nikako
~oveku koji ne po{tuje zakone Bo`je. Te{ko lovcima, i te{ko onima
koji traè mesnu hranu! I lovci, i oni koji poput ljudo`dera pro`diru
meso ìvotinja, bi}e mu~eni i proganjani od muka i bolova ìvotinja. I
oni koji skrnave biljke i minerale, i oni }e trpeti zbog svojih nedela.
[to ~ovek seje to }e i èti - bilo u zemaljskom ìvotu ili kao du{a u
88
podru~jima ~i{}enja. Zato pazite na svoje misli, re~i i postupke, jer bi
mogli biti kobni po vas.
Moje carstvo na Zemlji bi}e carstvo jedinstva i mira, onako kako
je bilo objavljeno: ~ovek i ìvotinja ìve}e zajedno u miru, jer }e du{e
ljudi biti u velikoj meri ~iste.
Sada, u ovom vremenu mo}nog preokreta, kada i posledice
postoje}ih uzroka brè nastupaju, delujem i Ja, Hrist Bo`ji,
sveobuhvatnije u ovom svetu, preko onih koji se trude da ispunjavaju
Bo`ju volju, kako bi se jo{ mnogi samospoznali te okajali svoje grehe
i vi{e ih ne ponavljali.
Shvatite: Du{e nekih ljudi, koje uprkos ve}em znanju i dalje
delaju nezakonito, nastoje da po svaku cenu opet do|u na Zemlju.
Nakon njihove telesne smrti, njihovi neokajani uzroci ostaju jo{ u
atmosferskoj hronici. U nekoj novoj inkarnaciji ove du{e prizivaju ono
{to su u atmosferskoj hronici pohranile i u zemaljskom ruhu opet ìve
sa istim sklonostima i èljama.
Ali sada, tokom ove vremenske prekretnice, atmosferska hronika
se ~isti od svih ljudskih predstava, sklonosti, mi{ljenja, èlja i od svega
neispunjenog. Stoga }e se, po zakonu uzroka i posledice, ~oveku i du{i
brè vra}ati ono {to je prouzrokovao a nije okajao, {to vibrira u
atmosfer-koj hronici. Zbog toga }e ljudi i du{e te{ko patiti. Za
pojedine du{e to moè biti takozvani pakao.
Tokom velikih vremenskih razdoblja potonu}e postepeno
materijalisti~ki svet. Istovremeno }e u evolutivnim ciklusima nastajati
Carstvo Bo`je na Zemlji. To za te{ko optere}ene du{e zna~i, da kad
Zemlja postane svetlija one vi{e ne}e mo}i na nju da se vra}aju. Puta-
nje planeta koje vode ka Zemlji bi}e za te{ko optere}ene du{e sve vi{e
zatvorene i na kraju podvezane duhovnim slojem, univerzalnom
atmosferom, Hristovim slojem, koji }e obasjavati Carstvo Bo`je na
Zemlji. U Carstvu Mira Isusa Hrista ra|a}e se jednoga dana samo
prete`no ~iste du{e, jer }e nova, o~i{}ena Zemlja imati i o~i{}enu
atmosferu.
U ovom mo}nom prelomnom vremenu pojavi}e se po ~itavoj
Zemlji po{asti, bolesti i zemaljske katastrofe. Ali to jo{ nije kraj ove -
ljudske vremenske epohe. Sve dok ~ovek bude èleo da gospodari
Zemljom, ona }e se tresti i otvarati.
89
U ovoj vremenskoj prekretnici ve~ni Duh poja~ano zra~i u sva
materijalna sunca i zvezde, a iz svemira poja~ano zra~i svetlost, koja
li~i na vatru. To }e prouzrokovati poja~ano gibanje mora, tako da }e
se ona preliti preko obala i preplaviti i prekriti nizije. A zvezde }e
ne~isto pretvoriti u ~isto.
Usled delovanja Bo`je svetlosti i zvezda na mora i kopno, planeta
Zemlja }e ponovo postati plodonosna.
Sve ovo dogodi}e se pre no {to se list sasvim okrene. Ko uprkos
svim ovim posledicama, koje }e zadesiti ~ove~anstvo, ostane veran
Bogu, zahvaljuje Mu i slavi Ga, bi}e spa{en i novu }e Zemlju
izgra|ivati i oìveti setvom i semenom ljubavi.
U ovom prelomnom vremenu od starog, gre{nog sveta ka svetu
Duha, Ja znam kako da za{titim Meni verne. Tako|e }u o~uvati i -
njihove ustanove za Carstvo Mira Isusa Hrista. Duh Bo`ji }e obaviti i
tako za{tititi ljude koji su u svetlu Istine, koji dakle ispunjavaju
Zakon Bo`ji i drà}e podalje od njih sve {to je protivzakonito. Njima
Sam dao snagu da obra|uju o~i{}enu zemlju, da osnivaju zajednice u
Mome Duhu i da tako u ljubavi pot~ine sebi zemaljsko carstvo. Tada
}e im sluìti i Zemlja i sve {to ona nosi: kamenje, biljke, ìvotinje. I
jo{ jednom }e za Carstvo Bo`je na Zemlji ìveti i delovati an|eli Neba
zajedno sa svetlom ljudskom bra}om i sestrama.
Mu{karac u Mome Duhu nosi}e dobro seme, a krilo duhovne
ène prima}e ga s ljubavlju. I mu{karac i èna koji se sjedine u Bogu,
drà}e savez s Bogom, a njihova deca koja su deca Otac-Majka Boga,
nosi}e svetlost Boànstva. U njihovim je du{ama spasenje ve}
ostvareno, jer te du{e dolaze iz vi{ih duhovnih podru~ja. Ove }e du{e
biti privu~ene u skladu sa svetlo{}u du{e mu{karca koji za~inje zema-
ljsko telo i svetlo{}u du{e ène koja dete nosi pod srcem i ra|a ga. Jer
kosmi~ki zakon glasi: Isto privla~i isto.
8. A ~ovek onaj be{e za~u|en veoma i odustade da dresira pse

radi lova, ve} ih u~a{e da spasavaju, a ne da uni{tavaju ìvot. I on
primi u~enje Isusovo i postade sledbenik Njegov.
9. I gle, do|o{e Mu dvojica bogata{a, i jedan od njih Mu re~e:
"U~itelju dobri!" A On mu odgovori: "Ne zovi Me dobri, jer samo
Jedan je Sve-dobri, a to je Bog."
90
10. A drugi Mu re~e: "U~itelju, koje dobro delo da u~inim da
bih ìveo?" A Isus odgovori: "Sledi Zakon i proroke." A on re~e:
"Sledio sam ih." Isus mu uzvrati: "Idi i prodaj sve {to ima{ i razdaj
siromasima, pa hajde za Mnom." No ne svide{e mu se re~i ove.
11. A Gospod mu uzvrati: "Za{to kaè{ da si sledio Zakon i
proroke? Pogledaj, mnoga sabra}a tvoja nose prljave dronjke i umiru
od gladi, a tvoja je ku}a napunjena mnogim dobrima, i oni od toga ne
dobijaju ni{ta."
12. I On re~e Simonu: "Zaista, te{ko je bogatome u}i u Carstvo
nebesko; jer oni se brinu samo o sebi, a druge preziru, koji nemaju
ni{ta." (Pogl. 14, 8-12)

i produbljujem re~:
Ja Sam Istina i @ivot. Spolja{nje bogatstvo otvrdnjava i

osiroma{uje du{u. @ivot u materijalnom bogatstvu nije ìvot u Meni -
to je samo spolja{nji privid; ti~e se samo omota~a du{e, a ne istinskog
ìvota. Ljudi ~ije je bogatstvo samo posed i imovina ovoga sveta, ono
spolja{nje, odvajaju se od jedinstva sa svojim bli`njima. Tako se
istovremeno odvajaju i od Boga i postaju siroma{ni u du{i. Istinski je
bogat samo onaj koji je u stanju da obogati svoje bli`nje delima
nesebi~ne ljubavi. On ostaje u jedinstvu sa svojim bli`njima, a time i
u jedinstvu sa Bogom; jer Bog je u svakome, i svako je jedan deo
Boga. Ko se odvaja od svog bli`njeg, odvaja se i od Boga, jer i u
bli`njem deluje Bo`ja ljubav.
91
15. POGLAVLJE
Isceljenje gubavoga, uzetoga i gluvoga
Ljudi u Duhu Gospodnjem
1. I dogodi se kad Isus beja{e u jednome gradu, da se gubavac

neki baci ni~ice pred Njega govore}i: "Gospode, ako ho}e{ moè{ me
o~istiti!" I ispruì Isus ruku Svoju, dota~e ga i re~e: "Blagosloven si ti
koji veruje{; ho}u, o~isti se!" I ubrzo zatim nestade gube.
2. I pogledav{i ga Isus re~e mu: "Ne kazuj o ovome nikome, nego
idi i pokaì se sve{teniku, i njemu za svedo~anstvo prinesi dar za
o~i{}enje svoje, kako je to zapovedio Mojsije." Ali se glas o Njemu jo{
vi{e ra{iri i mno{tvo naroda dolaà{e Mu da Ga slu{a i od patnji
svojih da se isceli. A on se udaljava{e u pustinju i molja{e se tamo.
3. A jednoga dana dok u~a{e, dogodi se da me|u prisutnima
se|ahu fariseji i pismoznanci kako bi Ga videli; bejahu do{li iz sviju
gradova, iz Galileje, Judeje i iz Jerusalima. I sila Bo`ja be{e prisutna
i isceljiva{e ih.
4. I gle, doneso{e na krevetu ~oveka koji be{e oduzet, i
poku{avahu da se probiju i poloè ga pred Njega. I ne na{av{i na~ina
da Mu pri|u od silnog naroda, pope{e se na ku}u. I kroz krov ga
spusti{e s krevetom na sredinu pred Isusa. I On videv{i veru njihovu,
re~e: "ôve~e, opra{taju ti se gresi tvoji."
5. A pismoznanci i fariseji po~e{e pomi{ljati u sebi govore}i: "Ko
je ovaj {to ovakve hule na Boga govori? Ko moè opra{tati grehe do
Bog sam?" Razabrav{i pak Isus pomisli njihove, odgovaraju}i upita
ih: "[ta pomi{ljate u srcima svojim? Moè li i sam Bog ikad grehe da
oprosti ako se ~ovek za njih ne pokaje? Ko je rekao: opra{tam ti
grehe tvoje? Nisam li ~ak naglasio: Opra{taju ti se gresi tvoji?
6. [ta je lak{e, re}i: Opra{taju ti se gresi tvoji, ili re}i: Ustani i
hodi? Ali da znate da vlast ima Sin ~ove~ji na Zemlji da sudi i grehe
da pra{ta", a uzetome re~e: "Tebi govorim, ustani, uzmi krevet svoj i
idi domu svome."
7. I odmah ustade pred njima, podiè krevet na kojem leà{e, i
po|e domu svome slave}i Boga. I svi se zadivi{e i slavljahu Boga, i
92
ispuniv{i se strahopo{tovanja govorahu: "ûdesa se nagledasmo
danas."
8. A do{av{i Isus u jedno selo, srete ~oveka gluvog od ro|enja.
Ovaj ne verova{e u {um vetra ni u grmljavinu, niti u krike ìvotinja
ili u poj ptica, koje tuàhu zbog gladi ili {to su ranjene, niti da ovo
drugi ~uju.
9. I dunu Isus u u{i njegove, i one se otvori{e i on za~u. I uìva{e
radostan beskrajno u zvucima {to mu ranije behu uskra}eni. I re~e:
"Sad ~ujem sve!"
10. A Isus mu re~e: "Za{to kaè{ da ~uje{ sve? ûje{ li mo`da
uzdisaje zato~enih, ili govor ptica i ìvotinja dok razgovaraju
izme|use, ili pak glasove an|ela i duhova? Misli na to koliko toga ne
moè{ ~uti i budi smeran u svome nedostatku znanja." (Pogl. 15, 1-10)

i produbljujem re~:
Oni koji ìve u Istini, ispunjavaju volju Bo`ju. To su oni ~isti

koji ve} u dana{njem vremenu ~uju an|ele na Nebu i vide ìvot u
svoj njegovoj raznolikosti. Oni ~itaju misli ljudi i ~uju njihove
uzdisaje, i vide njihove patnje. U Moje ime i iz Moga Duha oni
pomaù i sluè svojim bli`njima.
Ljudi u Duhu Gospodnjem razumeju i govor ìvotinja. Oni
prepoznaju u {umu vetra, u munji i grmljavini, svevladaju}i Zakon,
Boga. Ko ìvi u ovoj visokoj boànskoj svesti, taj je uistinu sin Bo`ji
ili k}er Bo`ja. To su oni koji su Meni verni.
U ovom mo}nom prelomnom vremenu (1989) zapo~inju prvi
koraci na putu prema Carstvu Mira Isusa Hrista koje postepeno
nastaje: Prasnaga vodi sve vi{e ljudi na put ka unutarnjem, u Carstvo
Bo`je, koje je u unutarnjem svakog ~oveka. Ljudi koji se na putu
evolucije pribliàvaju Hristovoj svesti, vra}aju se ponovo prajeziku -
ljubavi. Njima se ponovo otvara jezik svemira.
93
16. POGLAVLJE
Pozivanje Mateja -
Novo vino u starim mehovima
Mogu}nost reinkarnacije i otpla}ivanja je ograni~ena
1. I oti{av{i zatim dalje, ugleda carinika po imenu Levije, gde

sedi na carini. I re~e mu: "Sledi Me!" I ostaviv{i sve, ustade i po|e za
Njim. (Pogl. 16,1)

i produbljujem re~:
I Levije, kako je bio nazvan, sledio je Mene, Isusa, tek po{to je

sve o~istio u svojoj porodici i na svom radnom mestu, i pobrinuo se
za svoje bli`nje, koje je samo u spolja{njem napustio da bi sluìo
Istini.
2. I priredi Mu Levije kod ku}e svoje veliku gozbu. A be{e se

skupilo mno{tvo carinika i drugih koji se|ahu s Njim za trpezom. No
pismoznanci i fariseji gun|ahu, govore}i u~enicima Njegovim: "Za{to
sa carinicima i gre{nicima jede i pije?"
3. A Isus im odgovori: "Ne trebaju zdravi lekara, nego bolesni.
Nisam do{ao da pozovem pravednike na pokajanje, nego gre{nike.
4. A oni Mu reko{e: "Za{to u~enici Jovanovi poste tako ~esto i
mole se toliko, a tako i farisejski; dok u~enici Tvoji jedu i piju?"
5. Ali On im re~e: "Sa ~im da uporedim ljude ovoga roda i kome
su nalik? Nisu li poput dece {to sede na trgu i dovikuju jedni drugima
govore}i: Zvi`dasmo pred vama, a vi ne igraste, àlostismo se pred
vama, a vi ne tugovaste?"
6. Jer do|e Jovan Krstitelj koji nit pija{e nit je|a{e, a vi rekoste:
Ovaj je opsednut |avolom! Do|e Sin ~ove~ji, koji i jede i pije od
plodova zemlje, od mleka stada i od roda ~okota, a vi kaète: Gle,
kojeg li izelice i vinopije, druga carinicima i gre{nicima!
94
7. Moète li pustiti da svatovi poste dok je ènik s njima? Nego
}e do}i vreme kad }e se ènik uzeti od njih. I onda }e postiti, u one
dane." (Pogl. 16, 2-7)

i produbljujem re~:
@enik je Hrist Bo`ji u Isusu. I @enik }e oti}i od njih. I ko Ga ne

bude sa~uvao u srcu, taj ne}e ni vr{iti dela ljubavi. Taj }e u dane
strahota koje }e zadesiti ~ove~anstvo, morati da posti; jer Zemlja, koja
}e se ~istiti od ljudskih nedela, ne}e vi{e davati hleb onima koji su
doprineli raspadanju atmosferskih slojeva i zagadili Zemlju i njene
vode.
8. A kaza im i ovu slikovitu pri~u: "Niko ne me}e nove zakrpe

na staru haljinu. Jer novo ne pristaje uz staro, a haljina tako postaje
gora.
9. I niko ne sipa novo vino u mehove stare; jer novo vino
razdere mehove, i vino se prolije i mehovi propadnu. Nego se vino
novo sipa u mehove nove, i oboje se sa~uva.
10. I niko ko je pio staro vino ne}e odmah poèleti novoga. Jer
veli: staro je bolje. No, do|e vreme kad i novo ostari, i traì se onda
opet novo vino. Jer kao {to se i stara haljina novom zamenjuje, zame-
njujemo i mrtvo telo ìvim telom, a ono {to je pro{lo onim {to
dolazi." (Pogl. 16, 8-10)

i produbljujem re~:
Sve dok postoji gre{ni svet i dok du{e ìve u to~ku ponovnih
ra|anja, postoja}e i mogu}nost otelovljavanja du{a vezanih za ovaj
svet. One odlaù svoju staru ode}u, staro telo i ulaze u novu ode}u, u
novoro|eno telo. No one u novu ode}u donose uvek iznova ono gre{no
koje nisu otplatile u ranijim utelovljenjima, a ni u podru~jima ~i{}e-
nja. Du{a ne moè u}i u vi{a i svetlija podru~ja sve dok pokajanjem,
opra{tanjem, moljenjem za opro{tenje i ~i{}enjem ne otplati sve ono
~ime se opteretila.
95
Ako u toku smene doba - koja se proteè kroz velika razdoblja -
du{a u zemaljskom ruhu nije o~istila ono ~ime se opteretila, ona se
nakon toga ne}e mo}i ponovo oteloviti. Ona }e onda kao du{a u
carstvima du{a morati da pretrpi ono {to je u zemaljskom ruhu
eventualno mogla da o~isti tokom godina. Njoj novo telo vi{e ne}e biti
dostupno, jer }e tada na Zemlji boraviti svetlost i senkama vi{e ne}e
biti pristupa.
96
17. POGLAVLJE
Isus {alje Dvanaestoricu
Napredovanje Dela Spasenja zavisi od vernosti i razvoja onih koji su prihvatili
taj zadatak (3). Kr{tenje Duhom Istine (6). Isceljivanje bolesnih i bu|enje
mrtvih - Grupni dug - Isterivanje |avola - Darove ljubavi ne treba nametati
(7). Pakao nije mesto ve} stanje du{e (10). Bogu ni{ta nije skriveno - Re~
istine poznaje samo onaj ko ìvi u svetlu istine (13). Ko je protiv Hrista, taj je
i
protiv svog bli`njeg (14)
1. I izi|e Isus na goru da se pomoli. I dozvav{i zatim dvanaest

u~enika Svojih, dade im vlast da izgone ne~iste duhove i da isceljuju
od svake bolesti i po{asti. A imena dvanaest apostola, koji predstav-
ljahu dvanaest plemena izrailjskih, bila su:
2. Petar zvani Kifa, za pleme Ruvimovo; Jakov, za pleme
Neftalimovo; Toma zvani Didim, za pleme Zavulonovo∗; Matej zvani
Levije, za pleme Gadovo; Jovan, za pleme Jefremovo; Simon, za
pleme Isaharovo.
3. Andrija, za pleme Josifovo; Natanail, za pleme Simeonovo;
Tadej, za pleme Zavulonovo∗; Jakov, za pleme Venijaminovo; Juda,
za pleme Danovo; Filip, za pleme Asirovo. A me|u njima be{e i levit
Juda Iskariotski, koji Ga izdade (ali on ne be{e jedan od njih), i
Matija i Varsava behu s njima. (Pogl. 17, 1-3)

i produbljujem re~:
Re~ima "ne~iste duhove" misli se na ne~iste du{e, koje ~esto na -

ljudima vise kao grozdovi.
Kao Isus iz Nazareta ukazao Sam ve} na ono {to dolazi time {to
Sam dvanaestorici u~enika poverio osnivanje dvanaest zajednica.
Budu}i da su i oni, kao i ljudi iz narednih generacija, jedva mogli da
shvate dubinu unutarnjeg ìvota, koja glasi: ispunjavaj Zakone pa tek
∗ Ponovno navo|enje ovog istog plemena je zbog jedne gre{ke u

tekstu "Jevan|elje Isusovo".
97
onda delaj - nisu mogli da ispune mnogo toga {to Sam im bio poverio.
A poverio Sam im to jer su bili primili mnoge boànske mudrosti i
bilo je vreme da ih preto~e u materijalne oblike. Uprkos svemu, sledili
su, iz epohe u epohu, dalji evolucijski koraci Carstva Mira Isusa
Hrista.
I u dana{nje vreme (1989), u kojem se na Zemlji naziru prvi
temelji Carstva Mira Isusa Hrista, deluju mnogi od Mojih vernih iz
roda Davidova i iz drugih rodova u Mome Delu Spasenja. Ti verni su
sa Mnom, i Ja delujem kroz njih. Kao i nekada, tako i danas, me|u -
njima su i neki koji ne okupljaju, ve} rasturaju. Oni uvek iznova
prave ulazna vrata za tamu. Zbog toga je vernima veoma te{ko.
No ipak: Ja Sam s njima pobednik na Zemlji i u podru~jima
~i{}enja. I kao {to Sam tada u svet slao apostole, tako }u s vremena
na vreme i Svoje, koji ispunjavaju Zakon ìvota, slati u svet kao
duhovne u~itelje. Ja }u preko Svojih osnivati nove prazajednice u
Meni, Hristu, Unvierzalnom Duhu, kako bi mnogi ljudi preko tih
stanica-zajednica na{li put do centralne svetlosti: do Novog Jerusalima
na Zemlji sa njegovih dvanaest vrata.
4. A pozva tako i drugu dvanaestoricu da budu s apostolima, kao

proroci i ljudi svetlosti, i uvede ih u tajne Bo`je. A njihova imena
bejahu: Hermes, Aristovul, Selenije, Nerej, Apolos i Varsava;
Andronik, Lukiije, Apelije, Zakhej, Urban i Kliment. I izabra potom
jo{ dvanaest mu{karaca za jevan|eliste i dvanaest za pastire. êtiri
puta po dvanaest ih odabara i u dvanaest plemena Izrailjevih posla, u
svako po ~etiri.
5. A oni stajahu oko U~itelja, u bele lanene haljine obu~eni;
izabrani behu da ~ine sveti sve{teni~ki zbor Bo`ji u slu`bi dvanaest
plemena kojima behu poslani. (Pogl. 17, 4-5)

i produbljujem re~:
Sli~no kao {to Sam preko Proro~ke re~i, kroz inkarnirani deo
Zraka boànske Mudrosti, u~io i jo{ u~im (1989) proroke i duhovne
u~itelje i sve sinove i k}eri Bo`je iz roda Davidova i iz drugih rodova,
98
i prema njihovom ostvarivanju {aljem ih u svet, ~inio Sam to i u zem-
ljskom ruhu kao Isus iz Nazareta.
U~io Sam Svoje verne i upu}ivao ih u ostvarivanje Zakona
Bo`jih. Neki od njih po~eli su da govore proro~ki. Drugi opet, u ovoj
knjizi nazvani jevan|elistima i pastirima, bili su duhovni u~itelji i
stare{ine, koji su trebalo da osnivaju zajednice i staraju se o njima.
Re~ "sve{teni~ki zbor" ima slede}e zna~enje: To su ljudi koji se
trude da ispunjavaju jedino volju Bo`ju, bez ceremonija i rituala.
6. I naloìv{i im {ta da ~ine, posla Isus ovih ~etiri puta po

dvanaestoricu, govore}i: "Ho}u da ste dvanaest apostola Mojih sa
svojim pratiocima, za svedo~anstvo Izrailju. Idite u gradove izrailjske
izgubljenim ovcama Izrailja. I kad odete tamo, propovedajte i
govorite: Pribliì se Carstvo Nebesko. I kao {to vas Ja vodom krstih,
kr{tavajte sve koji veruju. (Pogl. 17, 6)

i produbljujem re~:
U knjizi je zapisano: "I kao {to vas Ja vodom krstih ..." To,
shodno smislu, zna~i: Kao {to ste vi bili kr{teni vodom, tako }e svi
koje ste vi u~ili zakonima ìvota, a oni ih ostvarivali, od Mene kao
Hrista Bo`jeg biti kr{teni Duhom Istine.
7. Bolesne pomazujte i isceljujte, gubave ~istite, mrtve budite,

|avole izgonite. Badava ste dobili, badava i dajite. Ne me}ite u kese
svoje ni zlata ni srebra ni novca bakrenog, nit torbe za put da nosite,
ni dve haljine, ni obu}e, do samo {tap. Jer je poslenik dostojan svoje
hrane. Jedite {to vam se prinese; no ne ku{ajte ono {to je ìvotom
svojim platilo; jer to za vas nije zakonito. (Pogl. 17, 7)

i produbljujem re~:
"Bolesne pomazujte i isceljujte" trebalo bi da zna~i: îstite i isce-

ljujte bolesne i gubave, te ih pomazujte Duhom, tako {to }ete ih u~iti
99
zakonima ìvota i pomagati im da ih spoznavaju i ostvaruju - to jest
da ~iste ono gre{no i da vi{e ne gre{e.
"... mrtve budite, |avole izgonite" govorio Sam iz "Nadzakona",
Apsolutnog Zakona, koji je iznad svega ljudskog. Buditi mrtve mogu}e
je jedino ako du{a mrtvog nije optere}ena te{kim uzrocima i
kolektivnim dugom. Ovaj Sam zadatak dao Svojim apostolima i
u~enicima istovremeno im govore}i da je ovo mogu}e samo onome koji
ìvi u Apsolutnom Zakonu i iz njega deluje.
U Moje vreme kao Isusa iz Nazareta ovo bu|enje mrtvih bilo je
mogu}e jer su siroma{ni tada retko morali da otpla}uju kolektivni
dug. U dana{nje pak vreme (1989) ve}ina ljudi nosi i deo nekog
kolektivnog duga, zbog ~ega je bu|enje mrtvih u ovom gre{nom svetu
jedva mogu}e.
Kolektivni dug nastaje kad ljudi zajedni~ki ubijaju ljude ili
ìvotinje, skrnave biljno ili mineralno carstvo.
Du{a takvog jednog takozvanog mrtvaca moè se ponovo pozvati
u telo samo ako je duhovno budna i sama se slobodno odlu~i za
povratak. U protivnom, bu|enje mrtvog bilo bi protiv zakona
slobodne volje du{e; a ako su njene duhovne o~i zamu}ene grehom,
ona ne moè slobodno da se odlu~i. A du{a se moè vratiti samo ako
je jo{ povezana sa telom preko informacione vrpce.
"Izgoniti |avola" zna~i: izgoniti iz hrama, iz ~oveka, za Zemlju
vezane, pomra~ene du{e. To je mogu}e samo onome koji ispunjava
zakone Bo`je, koji govori s punomo}ju - i to samo onda ako ~ovek
koji je privukao du{e vezane za Zemlju, ove vi{e ne zadràva preko
misli, re~i i postupaka kojima ih je i privukao.
Iskaz "Ne me}ite u kese svoje ni zlata ni srebra ni novca
bakrenog, ni torbe za put da nosite, ni dve haljine, ni obu}e, do samo
{tap", zna~i: Ne bi trebalo da se okruùjete balastom ovoga sveta niti
da mukotrpno nosite {to vam je nepotrebno, jer su putevi kameniti, a
vi po njima idete svojim nogama. Sve suvi{no je balast i samo vas
zadràva na va{em putovanju.
8. I u koji grad u|ete, ispitajte ima li ko u njemu dostojan. I

ostanite onde dok ne izi|ete. A ulaze}i u ku}u, pozdravite je. I ako je
100
ku}a toga dostojna, nek se spusti mir va{ na nju; no ne bude li toga
dostojna, neka se mir va{ vama vrati. (Pogl. 17, 8)

i produbljujem re~:
"... no ne bude li toga dostojna, neka se mir va{ vama vrati",

trebalo bi da zna~i: Donesite ljubav i mir u svaku ku}u. No ko darove
Neba ne èli, nemojte mu ih ni nametati. I ako vas ne prihvate,
nemojte se ljutiti. Tada }e mir, koji ste dali toj ku}i i njenim
uku}anima, biti opet s vama.
9. Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. Budite ~edni

i ~isti. Sin ~ove~ji nije do{ao da uni{tava, ve} da spasava, i ne da ìvot
oduzima ve} da ga daruje, i telu i du{i.
10. I ne bojte se onih koji ubijaju telo, jer du{u ne mogu ubiti.
Nego se vi{e bojte onoga koji moè i telo i du{u u paklu da upropasti.
(Pogl. 17, 9-10)

i produbljujem re~:
Jedino ~ovek sam moè upropastiti svoju du{u i svoje telo svojim
ljudskim mi{ljenjem, govorenjem, delanjem, kojima upostavlja vezu sa
mra~nim. [to je protiv boànskog Zakona, to donosi ~oveku propast.
Stoga se bojte jedino svojih sopstvenih nezakonitih postupaka, jer {ta
~ovek seje to }e i èti. I shvatite: pakao nije mesto, ve} stanje du{e
koja se predala protivniku, "knezu tame".
11. Ne kupuju li se dva vrapca za jedan dinar? Pa ipak, nijedan

od njih ne padne na zemlju bez volje Svevi{njega. A vama su i vlasi
na glavi va{oj sve izbrojane. Ne pla{ite se, dakle. Ako se Bog stara o
vrapcima, ne}e li se onda i o vama starati?
12. Dosta je u~eniku da bude kao u~itelj njegov, a sluzi kao
gospodar njegov. Ako su doma}ina nazvali Velzevulom, kako }e tek
zvati uku}ane njegove! Ne bojte se, dakle. Jer nema ni{ta skriveno
{to se ne}e otkriti, ni tajno {to se ne}e doznati.
101
13. To {to vam kazujem nasamo, iznesite na svetlo kad do|e
vreme za to. I {to ~ujete u uhu, propovedajte sa krovova. Svaki,
dakle, koji prizna istinu pred ljudima, prizna}u i Ja njega pred Ocem
Svojim koji je na Nebu. A ko odrekne istinu pred ljudima, odre}i }u i
Ja njega pred Ocem Svojim koji je na Nebu. (Pogl. 17, 11-13)

i produbljujem re~:
Bog je sveprisutan. I On poznaje sve {to postoji. Jer, On je ìvot

i snaga u svemu. I u svakoj ìvotinji je Njegova snaga, i tako je i
ìvotinja ìvot iz Njega. U svakoj vlasi je snaga Bo`ja, Njegov ìvot.
On Jeste. I po{to On Jeste i u svemu je, On i poznaje sve i zna o
svemu. A koliko li tek ve~ni Otac poznaje Svoje dete, koje je On
stvorio po Svojoj slici i prilici! Njemu, Ve~nome, ni{ta nije skriveno.
âk i kad ~ovek ima tajne pred drugima, Njemu ove prividne tajne
nisu skrivene. A kad vreme sazri, sve }e se obelodaniti; i dobro i ono
manje dobro.
Stoga bi ~ovek trebalo da se boji samo svoga ljudskog, jer to je -
njegova setva. Kada ona po~ne da klija i raste, pomalja se i biva
vidljiva samome ~oveku koji je sejao a tako i onome koji je sudelovao
u njoj ili pak neduàn morao stradati.
Zato budite budni, i sejte samo dobro seme, tako da va{a ètva
bude unutarnja zrelost. Istina se mora iskazati. Ona je svetlo du{e. A
ko ìvi u svetlu Istine, taj poznaje i re~ Istine. On ne}e ni suditi ni
osu|ivati, ve} }e svog bli`njeg primati i prihvatati u srcu i tako biti sa
Mnom, Hristom.
Trebalo bi uvek iznova da dozivate u svest, da ljudske re~i mogu
imati razli~ita zna~enja. Ko ìvi u Duhu Istine, on ne odri~e svog bli`-
njeg. Ko ga pak odri~e, taj ga je izgnao iz svog srca. Zato bi re~i "...
odre}i }u i Ja njega pred Ocem Svojim koji je na Nebu" trebalo da
zna~e: Ko ne ìvi Zakon, Istinu, toga Ja ne mogu voditi Svome Ocu, i
On ga ne moè uzdi}i u Nebo - jer Nebo je Istina, a Istina je Zakon.
Shvatite: Ko odbacuje Istinu, jer ne èli da je iz Zapovesti
prihvati i sprovodi u delo, taj sebe ne poznaje kao bi}e Svetlosti. Ko
samoga sebe ne poznaje, ne moè ni u}i u Nebo, koje je njegova
102
prava domovina. Tek nakon ~i{}enja svoje du{e upozna}e samoga sebe
i u}i }e u Nebo.
Onaj ~isti je iz Istine i govori iz Istine. Ko Istinu ne ìvi, taj
prikriva Istinu, koja je Bog, kome je sve otkriveno. Jer Bog je
otkrivena Istina, Njemu ni{ta ne ostaje skriveno niti tajno.
14. Zaista, Ja Sam do{ao da donesem mir na Zemlju. No gle, kad

govorim, sledi ma~. Do|oh da sjedinim, no gle, sin }e biti protiv oca
svojega i k}i protiv matere svoje, a snaha protiv svekrve. I neprijatelji
~oveku bi}e uku}ani njegovi. Jer nepravedni ne mogu biti zajedno sa
pravednima. (Pogl. 17, 14)

i produbljujem re~:
"No gle, kad govorim, sledi ma~", zna~i: Ko slu{a re~ Istine i ne
sledi je ve} o njoj samo govori, on postupa protiv Istine, a time i
protiv Duha Svetoga. On sam sebi stvara ma~, koji se jo{ naziva i
uzrokom. I tako su Moje re~i, koje su Istina, ma~ za one koji je ne
ostvaruju.
"Do|oh da sjedinim", zna~i: da okupim sve ljude i narode u
j e d a n narod, Bo`ji.
Ko dela protiv Zakona ìvota, protiv jedinstva, taj je i protiv
Boga, koji je jedinstvo, i protiv Njegovog Sina, Hrista, koji Ja Jesam.
Ko misli, govori i dela protivno Bogu i Mom delovanju na ovoj Zem-
lji, taj razdvaja, a ne sjedinjuje. On ne sledi zakone ìvota.
Ko nije za Mene, taj je protiv Mene. Ko je protiv Mene, @ivota,
taj je i protiv svog bli`njeg. I tako se obistinjuje ono {to je zapisano:
"...sin }e biti protiv oca svojega i k}i protiv matere svoje, a snaha
protiv svekrve. I neprijatelji ~oveku bi}e uku}ani njegovi. Jer
nepravedni ne mogu biti zajedno sa pravednima". Zakon Bo`ji kaè:
Isto privla~i isto; nepravedni odlaze nepravednima, a pravedni
pravednima.
103
15. I koji ne uzmu krsta svojega i ne slede Me, nisu Mene
dostojni. Koji na|e ìvot svoj, izgubi}e ga; a koji izgubi ìvot svoj
Mene radi, na}i }e ga." (Pogl. 17, 15)

i produbljujem re~:
"Koji na|e ìvot svoj, izgubi}e ga; a koji izgubi ìvot svoj Mene
radi, na}i }e ga." Smisao ovih re~i je: Ko svoj zemaljski ìvot gleda
kao stvarni ìvot, taj }e ga izgubiti i kao du{a se ne}e prepoznati niti
na}i svoju Domovinu. Ko pak po{tuje svoj zemaljski ìvot, ali iznad
svega stavlja svoj duhovni ìvot, taj }e ga i prona}i u sebi. A
poznava}e i svoju Domovinu, jer on je onda svesno sin Bo`ji ili k}er
Bo`ja u carstvu @ivota.
104
18. POGLAVLJE
Slanje sedamdeset dvojice
O preno{enju Istine (3). Pona{anje u gostima (6). Merila za zajedni~ki ìvot -
ljudi; cilj: nesebi~na ljubav (10-12)
1. A potom pozva Gospod sebi jo{ sedamdeset i dvojicu u~enika i

posla ih dva po dva u sve gradove i mesta po plemenima svim, kuda
namerava{e sam i}i.
2. I re~e im: "@etva je zaista velika, a poslenika malo. Zato
molite Gospodara ètve da po{alje poslenike na ètvu Svoju.
3. Idite! Evo Ja vas {aljem kao ovce me| vukove. Ne nosite ni
kese ni torbe ni obu}e i nikoga putem ne pozdravljajte. (Pogl. 18, 1-3)

i produbljujem re~:
U ono vreme kad Sam Ja, Hrist, kao Isus hodio Zemljom, obi~ni
ljudi putovali su pe{ice; nisu jahali, niti su se ~ime vozili. Noge su
nosile telo iz mesta u mesto. Ko bi sa sobom poneo puno tereta,
napredovao bi sporo. Re~i: "Ne nosite ni kese ni torbe ni obu}e i
nikoga putem ne pozdravljajte", zna~e:
Na svoje putovanje ponesite samo toliko da moète napredovati
na putu i dospeti do onih koji ve} nose duhovne plodove, a i do onih
~ija du{evna njiva tek treba da se obradi. Tako }e i kradljivci videti
da od vas ni{ta ne mogu da uzmu pa na vas ne}e ni vrebati.
"... i nikoga putem ne pozdravljajte" zna~i: Ne vodite beskorisne
razgovore, ve} donosite ljudima blagoslov ìvota, Istinu. Idite dalje
svesni svog cilja, jer odmereno je koliko vremena }u Ja boraviti me|u
ljudima.
4. U koju god ku}u u|ete, recite najpre: Mir ku}i ovoj! I bude li
onde duh mira, i va{ }e mir po~ivati na njoj; ako li ne bude, vrati}e
se vama. (Pogl. 18, 4)
105
i produbljujem re~:
Svratite u neku ku}u samo ako i sami nosite mir. Nosite tako
svoj mir od ku}e do ku}e. Tamo gde ne bude prihva}en, osta}e s
vama. Tamo gde ne bude prihva}en mir, Istina ìvota, ne treba duè
ni da se govori o miru i Istini. Svako ima slobodnu volju da prihvati
ili odbije mir iz Boga, Istine. Stoga ne raspravljajte o Istini. Donosite
je! Ako mir, Istina, ne bude prihva}en, onda nosite darove blagoslova
u drugu ku}u. Tako }ete sa~uvati mir u sebi samima.
5. I u koji god grad u|ete i prime vas, jedite {to vam se prinese,
osim ako je ìvo. I isceljujte bolesne koji su u njemu i govorite im:
Pribliì vam se Carstvo Bo`je.
6. I u toj ku}i ostanite, i jedite i pijte {to vam se ponudi bez
prolivene krvi; jer je poslenik dostojan svoje plate. I ne prelazite iz
ku}e u ku}u. (Pogl. 18, 5-6)

i produbljujem re~:
"... jedite {to vam se prinese, osim ako je ìvo", "... jedite i pijte
{to vam se ponudi bez prolivene krvi" - u oba iskaza je slede}i
smisao: Ako oni za vas ho}e da proliju krv neke ìvotinje, odbijte to
blagovremeno, pre nego {to je zbog vas dovedu na mesarski sto, jer
ìvotinju ne treba `rtvovati ni Bogu ni ljudima. Bog se zgraàva nad -
ljudskim i ìvotinjskim `rtvama. Bog, onaj Jedan, govorio je protiv
`rtvovanja ìvotinja i ljudi, kako u Starom tako i u Novom zavetu.
Ako vam, me|utim, ponude jelo sa mesom ili ribom, a darovi su
ve} bili pripremljeni pre va{eg dolaska, pojedite od toga nekoliko
zalogaja, prinose}i ih u molitvi Otac-Majka Bogu. Njegova }e snaga
onda preobraziti ono nisko u vi{e. Mislite na to da grehom moè
postati ono {to silazi sa usana, a ne ono {to ulazi u usta i daje se telu
sa sve{}u ìvota iz Boga.
7. A u gradu pak gde vas ne prime, nastavite svojim putem kroz

ulice njegove govore}i: "âk i pra{inu va{eg grada koja je pala na
106
nas, otresamo na vas. Ali ipak znajte, da vam se pribliìlo carstvo
Bo`je." (Pogl. 18, 7)

i produbljujem re~:
Re~i su simboli. Zato }u ispraviti i re~i napisane u knjizi

nazvanoj "Jevan|elje Isusovo", koliko je potrebno da budu shva}ene u
dana{nje vreme (1989), jer re~i iz generacije u generaciju imaju
razli~ito zna~enje.
Ko nije rado vi|en u gradu, treba da otrese pra{inu sa svojih
stopala. To zna~i: treba da ode odatle, ali za sobom ipak treba da
ostavi blagoslov Bo`ji. Jer pozitivne snage pozitivnih ljudi deluju i da-
lje u ljudima, mestima i gradovima kojima su bile donete. A onaj ko
je duhovno zreo, primi}e plod, Istinu. Ona takore}i priti~e onima koji
su iz Istine. Jer ve~na Istina je Carstvo Bo`je koje dolazi onima koji
~eznu za Carstvom Bo`jim i koji ispunjavaju zakone ìvota.
8. Te{ko tebi Horazine! Te{ko tebi Vitsaido! Jer da se u Tiru i

Sidonu desi{e takva ~udesa kao kod vas, davno bi se, u vre}e obu~eni
i sede}i u pepelu, pokajali. Ali njima }e biti lak{e na sudu nego vama.
9. I ti Kapernaume, koji si se do neba podigao, u pakao }e{ biti
survan. Koji vas slu{aju, slu{aju i Mene. A koji vas preziru, preziru i
Mene i Onoga koji Me je poslao. Ali pustite svakoga da u vlastitom
Duhu do|e do spoznaje."
10. I ponovo im re~e Isus: "Budite milosrdni, i prima}ete
milosr|e. Opra{tajte drugima, i bi}e vam opra{tano. Kojom merom
merite, i vama }e se meriti.
11. I kako drugima ~inite, bi}e i vama ~injeno. A kako dajete,
tako }e se i vama davati. I kako sudite, i vama }e se suditi. I kako vi
drugima sluìte, tako }e i vama sluìti.
12. Jer Bog je pravedan i nagra|uje svakoga po delima njegovim.
[to sejete, to }ete i èti." (Pogl. 18, 8-12)

i produbljujem re~:
107
Pazite da ne padnete u isku{enje! Sa~uvajte Me u svojim srcima,
i dava}ete iz ve~ne Istine. Jer Ja sam do{ao da ljude u~im Istini i
pripremim ih da ostvaruju Zakon Bo`ji, koji je sam @ivot, Istina.
Istina je @ivot. Bog je Istina, @ivot. Njegov Zakon, Istina, @ivot,
nesebi~na je Ljubav. Po{tujte ovo i ne}ete pasti u isku{enje.
Sada o re~ima koje u knjizi nazvanoj "Jevan|elje Isusovo" glase:
"Koji vas slu{aju, slu{aju i Mene. A koji vas preziru, preziru i
Mene i Onoga koji Me je poslao. Ali pustite svakoga da u vlastitom
duhu do|e do spoznaje." "Budite milosrdni i prima}ete milosr|e.
Opra{tajte drugima, i bi}e vam opra{tano. Kojom merom merite, i
vama }e se meriti. I kako drugima ~inite, bi}e i vama ~injeno. A kako
dajete, tako }e se i vama davati. Kako sudite, i vama }e se suditi. I
kako vi drugima sluìte, tako }e i vama sluìti. Jer Bog je pravedan i
nagra|uje svakoga po delima njegovim. [to sejete, to }ete i èti":
Ova upozorenja i opomene vaè za sve ljude, iz generacije u
generaciju, sve dok ne nastane ljudski nara{taj koji }e ìveti Zakon
nesebi~ne ljubavi. Tada ova upozorenja i opomene ne}e vi{e biti
potrebni.
Me|utim, dok taj nara{taj Unutarnjeg ìvota ne bude prerastao
tamu, i ne bude stajao u svetlu Istine, vaì}e ova upozorenja i
opomene. Oni vode ka Zakonu nesebi~ne ljubavi, ka Istini, ka
Svetlosti koja zra~i u ljude i kroz ljude u Carstvu Mira Isusa Hrista.
To je svetlost Istine, Ja Jesam: Hrist.
108
19. POGLAVLJE
Isus pou~ava molitvi
Ispravno i pogre{no moljenje (2-4). Esencija ~itavog postojanja jeste u
najunutarnjijem svake du{e - Ko ìvi svesno povezan sa Bogom, njemu sluì
Njegova svemo} preko svih oblika ìvota (6). Prekorevanje iz ljubavi i ozbi-
ljnosti (8). Po{tovanje ìvota biljaka i ìvotinja (9).
Odgovornost isceljenog (10)
1. A kad Isus be{e na gori da se pomoli, pristupi{e Mu neki od

u~enika Njegovih i jedan od njih re~e: "Gospode, nau~i nas kako da
se molimo." A Isus mu odgovori: "Kada se moli{, povuci se u mir
svoje sobe. I zatvoriv{i vrata svoja pomoli se Ocu koji je nad tobom i
u tebi. I Otac tvoj koji sve vidi, odgovori}e ti javno.
2. A kad ste na okupu i zajedno se molite, ne ponavljajte
uprazno; jer Otac va{ nebeski zna {ta vama treba i pre nego Ga
zamolite. Zato treba ovako da se molite:
3. O~e na{, Ti koji si nad nama i u nama, da sveti se Ime Tvoje.
Da do|e carstvo Tvoje svima u mudrosti i ljubavi i pravednosti. Da
bude volja Tvoja kako na Nebu tako i na Zemlji. Od hleba Svog
svetog podaj nam i od ploda ìvog ~okota, svakoga dana. I kao {to Ti
nama opra{ta{ dugove na{e, da i mi oprostimo svakome koji se o nas
ogre{i. Izlij na nas dobrotu Svoju da i mi drugima ~inimo tako. I u
~asu napasti izbavi nas od zla.
4. Jer Tvoje je Carstvo i snaga i slava iz ve~nosti u ve~nost. Sada
i u svu ve~nost. Amin." (Pogl. 19, 1-4)

i produbljujem re~:
Molitve izgovorene od re~i do re~i, koje se samo ponavljaju,

imaju malo snage, jer dolaze iz razuma a ne iz srca. Tako izgovorene
re~i nisu nadahnute. One ne dolaze do Boga u ~ovekovom najunutar-
njijem, jer ih ~ovek nije nadahnuo ìvotom iz Boga. Molitve razuma
mogu, onoga ko je svojim pogre{nim na~inom mi{ljenja i ìvljenja ve}
izgubio pravi put, odvesti u jo{ dublju zabludu. Ko se moli a pona{a
se druk~ije nego {to govori u molitvi, taj zapada u dalja optere}enja.
109
Zato treba da se molite srcem. A kad svoje molitve izgovarate
glasno, one bi trebalo da budu nadahnute unutarnjim ìvotom, koji Ja
Jesam. Va`no je jedino moliti se iz srca, a ne samo izgovarati re~i.
Unapred date molitve ne ponavljajte doslovno. Ni molitvu koja je ovde
zapisana ne bi trebalo doslovno shvatiti niti ponavljati. Svaka bi
molitva trebalo da se prihvati po smislu, jer jezik srca je jezik ose}aja
du{e. A ako ose}aje srca, zaodenute u re~i, bli`nji ipak prihvati
doslovno, one gube od smisla.
Moji, koji Me verno slede, sve su bliè savr{enstvu ìvota.
Njihove su molitve onda ìvot u Meni, a to zna~i ispunjavanje ve~nog
Zakona. Ko je u sebi otvorio Carstvo Bo`je, @ivot, k njemu je i do{lo
Carstvo Bo`je i on dalje ìvi ìvotom iz Boga.
"Od hleba Svog svetog podaj nam i od ploda ìvog ~okota,
svakoga dana." Ove re~i odnose se na unutarnji ìvot, Duh, koji
odràva i materijalno telo u materijalnoj supstanci.
Smisao iskaza: "I u ~asu napasti izbavi nas od zla" jeste:
Gospode, Ti nas vodi{ u napastima, kako bismo na{li izlaz iz lavirinta
ljudskog "ja", i da tako napasniku, zlu, vi{e ne budemo podlo`ni.
5. I gde god ih je sedmoro u Moje ime okupljeno, Ja Sam usred

njih; pa i kad ih je troje ili dvoje samo. A ~ak i jedno ako je {to se u
ti{ini moli, s njime Sam.
6. Podignite kamen i na}i }ete Mene. Rascepite drvo i Ja Sam
tamo. Jer u vatri i u vodi, i u svakom obliku ìvota objavljuje se Bog
kao ìvot njihov i su{tina njihova." (Pogl. 19, 5-6)

i produbljujem re~:
Po{tujte, cenite i slavite stvarala~ku snagu u svemu {to postoji!

Gledajte: sve {to je snaga i svetlost svaki ~ovek nosi u najunutar-
njijem svoje du{e. Duhovno telo u ~oveku je esencija svega {to postoji,
jer Bog, ve~ni Otac, dao je u nasle|e svakome od Svoje dece sve kao
esenciju. Ve~ni Duh je u svim oblicima ìvota, a i struji iz svih oblika
ìvota.
110
Kad ~ovek svesno postane Bo`jim detetom, sluì mu svemo}
Bo`ja preko svih oblika ìvota, preko kamena, drveta, vatre i vode,
preko cve}a, trave, biljki i ìvotinja; a i sve zvezde sluè onome koji
ìvi u Meni, Duhu Istine. Kad stvarala~ka snaga moè da pro`me
stvorenje, jer je njegova du{a ispunjena svetlom i snagom, onda je ono
opet postalo svesno dete, sin ili k}er beskona~nosti, i opet je preuzelo
nasle|e, svesnagu.
Svaki zemaljski dan dar je ~oveku da bi se on u njemu spoznao i
na{ao. ôveku se nude carstva prirode. Sluè mu vatra i voda kao i
zvezde, danju i no}u. Spoznajte kako je bogat dan svakome od vas!
Bogat je svaki ~ovek koji otvori unutarnje bogatstvo. Stvarno bogat
jeste onaj koji je povezan sa Svemo}nim i tako ponovo postaje
svemo}. Bog je svemo}an jer je sveprisutan, a ~isto bi}e je svemo} iz
Njega. Ono je boànsko.
7. I re~e Gospod: "Sagre{i li brat tvoj re~ju sedam puta na dan i

sedam se puta na dan pokaje, prihvati ga." A Simon Ga upita:
"Sedam puta na dan?"
8. Gospod mu re~e: "A Ja ti kaèm, i sedam puta sedam; jer i
kod proroka ~ak, i po{to ih pomaza Duh Sveti, be{e jo{ gre{nih izjava.
(Pogl. 19, 7-8)

i produbljujem re~:
Svaka uzrujanost ili izjava koje nekom ~oveku treba da ukaù na

njegovu ograni~enost, a ne proisti~u iz vatre Duha Svetoga - ne
dolaze, dakle, iz Bo`je ljubavi, ozbiljnosti i snage - nisu u Duhu niti iz
Duha, ve} iz onog ljudskog, i to je greh.
Zato pazite da ono {to govorite struji iz vatre Duha Svetoga. I
ma koliko bilo ozbiljno to {to kaète, i ~oveka prodrma, mora ipak
biti izgovoreno iz nesebi~ne ljubavi i iz boànske ozbiljnosti. Sve
drugo je protiv Duha Svetoga. To vaì za sve ljude, bilo da streme
Bogu ili ne, ili su ~ak pozvani, kao na primer proroci.
Potrebno vam je re}i jo{ i ovo: Ako istinskog proroka, koji je
pozvan od Boga i on se podredio Njegovoj volji, bli`nji toliko mu~e i
111
upli}u u svakojake radnje, da to zadire u su{tinu njegove unutarnje
snage, on dobija od Boga dodatnu energiju. Ako se on u toj situaciji
uzruja zbog neostvarivanja ili neispunjavanja ili zbog nezakonitih
postupaka svojih bli`njih, koji su usledili uprkos njihovom ve}em zna-
nju, tada on prima ovu dodatnu energiju koja }e u njemu poni{titi
ono {to je nastalo iz uzrujanosti. Jer to nije usledilo zbog njegovog
odgovaranja, ve} zato {to su ga iscrpljivali.
9. Budite dakle obzirni i blagi, i saose}ajni i ljubazni ne samo sa

sebi ravnima, ve} i sa svakim stvorenjem {to je pod okriljem va{im;
jer vi ste za njih poput bogova prema kojima oni u nevolji uzdiù
pogled svoj. I ~uvajte se srd`be, jer mnogi u srd`bi gre{e i pokaju se
kad ih srd`ba pro|e." (Pogl. 19, 9)

i produbljujem re~:
Dete Bo`je je slika i prilika Boga-Oca, i stoga je - u sebi - ve~no

stvaraju}a snaga, jer u sebi nosi sve supstance ve~ne snage. Sve one u
njemu su potpuno razvijene. Zbog toga ìvotinje, biljke i kamenje,
èle}i jedinstvo sa zrelim bi}ima iz Boga, gledaju uvis prema slici i
prilici Bo`joj, prema kojoj se oblikovani ìvot sve vi{e i vi{e duhovno
razvija.
Ose}ajte zato povezanost sa svakim stvorenjem i sa svim kame-
njem i biljkama, i {titite ìvot koji vam je poveren! Cve}e i trava su
`rtveni darovi iz Bo`je ruke. Zato ih uzimajte za svoju upotrebu tek
kada se njihov spolja{nji ìvot povu~e. I nastojte da korenje ostavljate
u carstvu zemlje. Uzimajte ono {to raste iz korena, ali tek kada za taj
oblik ìvota do|e vreme. A ako ih uzimate s korenjem, ostavite ih
najpre da leè na senovitom mestu, kako bi se ìvot iz njih mogao
postepeno povu}i i vratiti u prasupstancu, u kojoj su sjedinjene sve
snage. înite sve to sa istinskom ljubavlju i razumevanjem, jer sve je
ìvo.
Nikad ne ubijte ìvotinju za vlastitu upotrebu. Pogledajte,
priroda, ìvot Stvaranja, brine se za vas. Neka vam budu dovoljni
plodovi polja, vrtova i {uma. I nikad namerno ne gazite ìvot, ni
ìvotinja ni biljaka. Ko namerno gazi ìvot, stvara uzroke. On gazi,
takore}i, vlastiti ìvot, i zbog toga }e patiti.
112
10. ôvek neki ~ija se ruka beja{e osu{ila, pri|e Isusu i re~e:
"Gospode, bejah zidar i hleb svoj zara|ivah rukama svojim. Prekli-
njem Te, povrati mi zdravlje moje da ne moram sramno prositi hleb
svoj." I Isus ga isceli govore}i: "Ima jedna ku}a koja nije rukama
sagra|ena, gledaj da se i ti u njoj nastani{." (Pogl. 19, 10)

i produbljujem re~:
ôveku ~ija je ruka bila obolela prema zakonu setve i ètve,

vra}en je ìvot u ruku kako bi ponovo mogao zara|ivati za svoje
izdràvanje. No Ja Sam mu dao slede}u pouku da je ponese na svoj
ìvotni put: Vrati se u ku}u koja nije izgra|ena ljudskom rukom - u
svoje unutarnje, jer to je hram Bo`ji. U~ini li ~ovek tako, snaga koju
on primi od Mene u njemu }e i dalje delovati. Ne u~ini li pak tako,
tada mu je samo privremeno dato ono {to Sam mu darovao: ìvot
njegovoj ruci. Ko uprkos ovome daru @ivota i dalje gre{i, opet }e mu
se vratiti ono {to Sam mu Ja otklonio; jer je to onda bilo samo
odgo|eno.
Bog daje! [ta }e ~ovek s time da u~ini, prepu{teno je jedino
odluci du{e i ~oveka. ôvek je dobio uputstvo iz ve~nog Zakona da
vi{e ne gre{i i da se vrati u hram svog unutarnjeg. Tako on vi{e nije
neznalica. A onaj ko zna, odgovoran je za ono {to zna.
113
20. POGLAVLJE
Povratak sedamdeset dvojice
Uspeh ili neuspeh Hristovih izaslanika –
Profinjenje materije - Zemljine mrlje, ostaci negativnih energija: baza za
poslednji ustanak demona na zavr{etku Carstva Mira - Osloba|anje Zemljine
du{e - O "duhovima" (3). "Mudraci" sveta ne prepoznaju snage svemira; -
njima se upravlja i oni ratuju protiv Svetlosti (4). Hrist otkriva Svoju
sopstvenu ulogu i Svoj odnos prema Bogu, doga|aj Pada i Svoje spasiteljsko
delo (5). Hrista u zemaljskoj ode}i i njegove glasnike mogli su i mogu
prepoznati samo oni
koji su razvili unutarnje gledanje i slu{anje - Ko slu{a i ostvaruje Hristove
zapovesti njemu se otkriva boànski Zakon i on ìvi u Njemu (6). Mo}no
zra~enje ve~ne Istine preko Mudrosti u vremenskoj prekretnici (7)
1. A posle nekog vremena vrati{e se sedamdeset dvojica sa

rado{}u, govore}i: "Gospode, i |avoli nam se pokoravaju u ime
Tvoje."
2. A On im re~e: "Videh Satanu gde pada s neba kao munja.
3. Eto, dadoh vam vlast da zmije gazite i {korpije i mo} nad
svakom silom neprijateljskom, i ni{ta vam ne}e nauditi. Ali se ne
radujte {to vam se duhovi pokoravaju. Nego se pre radujte {to su
imena va{a u Nebesima zapisana". (Pogl. 20, 1-3)

i produbljujem re~:
Nisu svi mu{karci i ène koje Sam, po smislu, ozna~io kao

u~enike, ostali verni Bo`jem Zakonu. Neki su podlegli privla~nostima
ovoga sveta. Oni su se vratili praznih ruku. Ne treba, tako|e, da se
vezujete za broj sedamdeset i dva. Smatrajte taj broj pojmom koji
kazuje: bilo ih je mnogo. Svi koje Sam Ja poslao i koji su se vratili,
bili su nekada u Mojoj pratnji. Svi koji su ostali u Duhu Istine
delovali su iz O~evog Duha i pobedili su satanu ~ula u mnogim -
ljudima, odvode}i ih tako vi{em ìvotu. Re~ima "i |avoli nam se
pokoravaju u ime Tvoje", mislili su na satanu ~ula, jer mnogi kojima
su doneli pouku @ivota, prihvatili su je, a i sledili.
114
Tako je bilo dok Sam u zemaljskom ruhu hodio ovom Zemljom:
oni koje Sam slao a koji su ìveli u Meni, @ivotu, prekinuli su sa
protivzakonitostima. Njihovi takozvani neprijatelji nisu imali vlast nad
njima jer su oni bili za{ti}eni Zakonom ìvota koji su sledili. Tako je i
u dana{njem vremenu (1989): svi koji se odupru satanskome, posta}e
svesno deca Bo`ja koja poseduju Carstvo zemaljsko. Njihova imena
ve} sada su zapisana u Nebesima. Mojom snagom oni }e posti}i ono
{to je mnogim ljudima jo{ nezamislivo: preobraàj svog ljudskog "ja"
i preobraàj ovoga sveta od satanskog u boànski. Njima }e sve sluìti
- Zemlja i sve {to je na Zemlji. Jer to su oni koji u Moje ime
poseduju Carstvo zemaljsko.
Po isteku nekoliko razdoblja Carstva Mira, ljudi u Carstvu
Bo`jem bi}e jednoga duha, jer }e u svojim du{ama savladati satansko
i ìveti svesno u Meni, Hristu. Preko njih }u Ja na Zemlji vr{iti nova
dela ljubavi.
Mada }e zvezde i mora u velikoj meri o~istiti Zemljin omota~ i
atmosferu Zemlje, ipak }e tada jo{ postojati podru~ja Zemlje zvana
"Zemljine mrlje" koje su grublja materija. To su centri nagomilava-
nja negativnih energija. Te jo{ postoje}e negativne energije ostaci su iz
pre|a{njih vremena, kada je na Zemlji delovala tama, i ostaci prerade
atomskih sirovina, ostaci hemijskih supstanci i svega drugog
protivzakonitog {to je ~ovek u~inio Zemlji. Te energije osta}e dugo
vremena neaktivne jer }e biti prekrivene lavom.
I u novoj atmosferi jo{ }e postojati podru~ja u kojima su pohra-
njeni aspekti patnji ljudi i ìvotinja. Ta podru~ja osta}e isto toliko
dugo neaktivna kao i zemaljske mrlje na Zemlji.
Na kraju Carstva Mira s njegovom finijom materijom, pre nego
se izvr{i preobraàj Zemlje, Satana - demonske snage dakle - pomo}u
tih ostataka negativnih energija mo}i }e da se jo{ jedanput odmeri s -
ljudima i Zemljom. Ve~ni u Meni, Hristu, jo{ jednom }e pruìti
protivniku mogu}nost da se spozna - kako samoga sebe ne bi okovao
u lance u duhovnim evolucijskim poljima. Demonska bi}a bori}e se do
kraja da bi spasla svoju teritoriju. Bog-Otac u Meni, Hristu, tako jo{
jednom daje priliku za samospoznaju i preobra}anje i ovoj Svojoj
deci. One du{e koje ne iskoriste ovu poslednju mogu}nost, mora}e se
ponovo izgra|ivati u duhovnim evolucijskim poljima, jer }e struktura
~estica njihovog duhovnog tela biti o{te}ena. Jednom takvom
115
deformisanom du{evnom telu bi}e potrebna obnova kroz duhovne
snage svesti ìvotinja, biljaka ili ~ak minerala.
Isto tako }e se i Zemljina du{a - ali tek nakon mnogo energetskih
svetlosnih godina - osloboditi zemlje. To }e se odvijati sli~no kao {to
se ljudska du{a odvaja od materijalnog tela i odlazi u finotvarna
podru~ja. Ovo zbivanje ~ovek naziva smr}u tela.
Kad se du{a Zemlje bude osloba|ala zemaljskog omota~a, ovaj }e
se rasprsnuti; to }e onda biti rastvaranje zemlje. Do ovog svemo}nog
procesa preobraàja, me|utim, Zemlja }e jo{ mnogo toga podneti.
Kako ~ovek, tako i Zemlja mnogo toga }e jo{ doìveti.
U iskazu "Ali se ne radujte {to vam se duhovi pokoravaju", ho}u

da ispravim re~ "duhovi":
Pre dve hiljade godina, a i u kasnijim vekovima, "duhovima" su
se nazivale optere}ene du{e. A kao "duhovi" ozna~avana su i bi}a
prirode, kao i neobja{njivi fenomeni. No, ovo su ipak duhovno
oblikovane energije koje su za ~oveka nevidljive.
Stvarnost je ve~ni Duh, sveproìmaju}i @ivot iz kojeg nastaju
supstance, manifestovana bi}a, a to su: duhovna bi}a, bi}a prirode,
ìvotinje, biljke, minerali. Duh je ve~ni, ~isti, sveproìmaju}i @ivot,
koji odràva duhovna bi}a, ljude, ìvotinje, biljke, minerale, dakle sve.
4. U taj ~as obradova se Isus u Duhu i re~e: "Zahvaljujem Ti

sveti O~e Neba i Zemlje, {to Si ovo sakrio od mudrih i pametnih a
otkrio malenima. Da, Svesveti, jer tako je dobro u o~ima Tvojim.
(Pogl. 20, 4)

i produbljujem re~:
Re~ju "mudrih" misli se ovde na one ljude koji se smatraju

pametnima jedino na osnovu svog intelekta, to jest svog racionalnog
znanja. Uistinu mudar je pak samo ~ovek koji ispunjava Bo`je
zakone.
Mnogi koji se zbog svog intelekta smatraju "mudrima" i
pametnima, na~inili su od Zemlje pusto i neobradivo zemlji{te. Oni jo{
116
ne prepoznaju snage Oca i Njegovog Sina, Hrista, koji Ja Jesam - one
snage koje postaju sve delotvornije kroz Bo`je sinove i k}eri u zema-
ljskom ruhu i koje menjaju svet. Te snage svemira skrivene su jo{
onima koji su svoje srce zaklju~ali za smisao ìvota. Oni jo{ veruju da
moraju ~initi ono {to odgovara njihovom razumu i stoga to i smatraju
ispravnim i bitnim. Oni veruju da tako moraju da izraze svoju
mudrost i pamet.
Vi ljudi u nastaju}em i rastu}em Carstvu Mira Isusa Hrista, vi
koji }ete u narednim generacijama sve vi{e i vi{e posedovati Carstvo
zemaljsko, shvatite: do potpunog razvoja Carstva Mira, svetovno
orijentisani ljudi }e se uvek iznova revnosno udruìvati u savez da bi
se borili protiv dela Gospodnjih. Mnogi od njih ne shvataju da su ve}
ozra~eni svetlo{}u Istine i da su njome zaslepljeni. Nesvesni i obuzeti
ropskom revno{}u, reaguju kako ih inspiri{u demoni - i bore se protiv
Svetlosti.
Mojima dana{njeg doba (1989), koji teè putu prema istinskoj
Bo`joj Mudrosti, Ja poru~ujem: Ostanite istinoljubivi! Jer do{lo je
vreme u kome Ja, Hrist, sve vi{e boànskom ljubavlju i mudro{}u
proìmam ljude dobre volje da bi ih u~inio pravim oru|em Bo`jim.
Put prema srcu Bo`jem, koji Sam izloìo u Besedi na Gori i u
mnogim objavama objasnio, dopunio i produbio, jeste put prema
Ljubavi i Mudrosti Bo`joj, prema pravom ~ove{tvu. Shvatite to vi
ljudi dana{njeg vremena (1989)!
To tako|e treba da znaju ljudi u svim razvojnim fazama Carstva
Mira, Carstva Bo`jeg na Zemlji, da bi shvatili da Sam Ja ve} u
dana{njem vremenu (1989) intenzivno bio sa Svojima, da Sam ih
{kolovao i vodio.
5. Sve je Meni predao Otac Moj. I niko ne zna Sina do samo

Otac; ni ko je Otac, nego samo Sin i onaj kome Sin htedne otkriti."
(Pogl. 20, 5)

i produbljujem re~:
117
"Sve je Meni predao Otac Moj." Ja Sam O~ev prvougledani i
prvoro|eni Sin, Savladar Neba. Ja Sam sveprisutan u ~etirima
stvarala~kim snagama, u ~etirima Bo`jim su{tinama - Redu, Volji,
Mudrosti i Ozbiljnosti. U ovim ~etirima su{tinskim strujama te~e Moja
duhovna ba{tina. Ona je u ~etirima stvarala~kim snagama sveprisutno
zra~enje u praprincipu Bog.
Tako Sam Ja Bog u O~evom stvarala~kom Duhu u ~etirima
su{tinama - Redu, Volji, Mudrosti i Ozbiljnosti. A tri osobine Bo`je -
Strpljivost, Ljubav i Milosr|e, osobine su Detinjstva. U njima Sam Ja
Sin me|u svim sinovima i k}erima Bo`jim. Bog zna~i: najvi{a,
sveprisutna energija, koja je sve stvorila i stvara i koja Jeste u svu
ve~nost.
Iz ove sveprisutne energije, ve~no struje}eg prapotencijala, Duha,
Ja Sam izvdvojio jedan veliki deo Svog duhovnog nasle|a i usadio
Sam ga kao iskre u du{e koje su se opteretile nepo{tovanjem Zakona
u trima osobinama i ~etirima su{tinama Bo`jim - koje, posmatrane
kao celina, predstavljaju sedam osnovnih snaga Stvaranja - u du{e
dakle, ~ija je ìvotna energija, transformisana naniè do ~etiri donja
carstva Pada. Ova ~etiri donja carstva Pada nakon Moga "Svr{eno
je" postala su ravni ~i{}enja. Od tog "Svr{eno je" spasiteljska iskra
palim du{ama predstavlja oslonac i upori{te kako se njihova duhovna
supstanca ne bi rasplinula u ve~no struje}em Duhu.
Jer ve} u prvoj misli Pada bila je èlja za rastvaranjem svih
duhovnih oblika. Time su suprotstavljena bi}a htela da izazovu novi
po~etak Stvaranja. Ve~ni Otac, ~iji sam Ja Sin, predao Mi je snagu da
izvr{im ono {to je Njegova volja, ve~ni Zakon: ~itavo Postojanje
sa~uvati kao celinu. înom Spasenja svaka te{ko optere}ena du{a
primila je spasiteljsku iskru. Na taj je na~in du{a poduprta i tako je
isklju~ena mogu}nost da se rastvori u sveprisutnom Duhu, u Bo`joj
struji i pre|e u Njega kao struje}a energija. Spasenjem, du{a ponovo
postaje duhovnim bi}em i ostaje dete Bo`je u duhovnom obliku. Da Ja
nisam Svoju ba{tinu pokrenuo i dao je paloj deci kao oslonac i
razvojnu snagu, mnoga bi se duhovna tela rastvorila usled neprestanih
optere}ivanja. Tako bi se naru{ila skladnost Stvaranja i neizbe`na
posledica bila bi rastvaranje svih duhovnih oblika.
Meni je, dakle, od Oca dato da delujem kao Spasitelj svih
duboko palih du{a i ljudi i da njih, Njegovu decu, ponovo odvedem k
118
Njegovom srcu. Zato Sam Ja Spasitelj svake du{e sve dok ona ne
prebrodi ~etiri ravni ~i{}enja. îm du{a aktivira ova ~etiri boànska
zraka svesti, biva privu~ena od tri ravni osobina, od pripremnih ravni
- nazvanih jo{ i ravnima razvoja ka apsolutnosti - koje su detinje
snage Otac-Majka principa. U ovim trima ravnima osobina nastaju}e
duhovno bi}e ponovo aktivira ukupni zakon zra~enja, ve~ni Prazakon.
îm je ukupni prazakon ponovo aktiviran u duhovnom telu, ~isto bi}e
opet ulazi u apsolutnost, u ve~no Postojanje.
Kada du{a na putu ka savr{enstvu razvije ~etvrtu ravan ~i{}enja,
svest boànske Ozbiljnosti, tada je Spasenje u njoj zavr{eno. Deo
Moga nasle|a koji je kao spasiteljska iskra du{u podupirao, odràvao
i vodio, vra}a se potom, opet u Prasnagu, u Svesnagu. Na putu kroz
tri pripremne ravni ka apsolutnosti, nastaju}e duhovno bi}e onda
ponovo svesno prihvata detinjstvo Bo`je.
Kao Isus iz Nazareta, nisam jo{ mogao da pou~avam svim
pojedinostima spasiteljskog ~ina, o izlivanju Moga nasle|a, jer jo{
nisam bio dovr{io Delo Spasenja. Moje nasle|e je bilo jo{ u
prazakonu. Prilikom Moga kr{tenja u Jordanu, od strane Jovana,
kada je Duh u simbolu goluba si{ao nada Me, Moje nasle|e u pra-
zakonu poja~ano se aktiviralo. Na Golgoti, pri Mojim re~ima "Svr{eno
je", ono je isteklo i razdelilo se na duhovne iskre. Svaka duboko pala
du{a primila je iz toga potporu, iskru spasenja.
Zna~enje iskaza "... niko ne poznaje Sina do samo Otac" je
slede}e: ôvek koji misli samo ljudski i vidi i priznaje materiju kao
ono jedino istinito, ne ose}a Duh ve~nog Oca u sebi. Samo onaj ko
sebe samog zna kao dete Bo`je, jer ostvaruje zakone ljubavi, taj ose}a
i Oca, @ivot, u sebi. Oca, stoga, mogu osetiti samo oni koji ostvaruju
Zakon ljubavi, kojem Sam Ja kao Isus iz Nazareta u~io i kojeg kao
Hrist Bo`ji objavljujem onima i njemu u~im one koji Boga ljube vi{e
nego ovaj svet.
6. I okrenuv{i se u~enicima Svojim, re~e im u poverenju: "Blago

o~ima koje vide {to vi vidite. Jer vam kaèm: mnogi su proroci i kra-
ljevi èleli videti {to vi vidite, i ne vide{e; i ~uti {to vi ~ujete, i ne
~u{e. (Pogl. 20, 6)
119
i produbljujem re~:
Ja Sam u Bogu, va{em i Mome Ocu, Sin Bo`ji i Bog u ~etirima

ve~nim snagama Stvaranja.
Re~i "Blago o~ima koje vide {to vi vidite", zna~e: Ja, Sin Bo`ji,
Savladar Neba, bio Sam u zemaljskom ruhu, me|u ljudima, i blaèna
je bila du{a u zemaljskom ruhu koja je prepoznala Mene, Sina Bo`jeg
u zemaljskom ruhu. ôvek je Mene video samo onakvog kakav Sam
Ja kao ~ovek bio me|u ljudima. Du{e blaènih pak prepoznale su u
Meni sliku i priliku Ve~nog Oca. A mnogi koji su nakon smrti Mog
tela do{li na ovu Zemlju, slu{ali su Me preko proro~kih usta.
Me|utim, Ja njima nisam vi{e govorio neposredno; jer ko ne nosi vi{e
zemaljsko telo, nema vi{e ni ljudski glas. Onda je potrebno preno{enje
Bo`jih re~i preko proroka.
I unutarnje vi|enje je samo posredno a ne neposredno; ono je
onakvo kakvim ga vide ljudi u trodimenzionalnom svetu. Ja Sam kroz
proro~ka usta davao i dajem re~ @ivota, kako nakon smrti Moga tela,
tako i u dana{njem vremenu (1989), kako bi Moji do{li k Meni i
postigli blaènstvo, i nakon smrti svog zemaljskog tela gledali Ve~nog
Oca licem u lice.
Ko, dakle, ispunjava re~i @ivota, taj }e nakon telesne smrti
gledati Oca i poznavati Ga: on }e biti svesno u Njemu - onako kako
Ga Ja poznajem i u Njemu Jesam. Ko, me|utim, Moje re~i samo
slu{a ili ~ita, a ne uzima ih u obzir u svom ìvotu, taj niti }e osetiti
Oca u sebi niti }e Ga nakon smrti svog tela gledati i poznavati. Jer
Ve~ni je Zakon @ivota. I ko ga se ne pridràva, duhovno je mrtav.
Svesno su u Ocu samo ona du{a i onaj ~ovek koji prihvataju Moje
re~i i prema njima ìve. Oni postaju opet Njegova slika i prilika.
I kao {to je bilo u vreme Mog zemaljskog ìvota, sli~no je i u
dana{njem vremenu (1989). Ja, Hrist u Isusu, za vreme Svoga ho|enja
po Zemlji stajao Sam otelovljen pred Mojim apostolima i u~enicima
kao slika i prilika O~eva. No ve}ina onih koji su Me sledili i gledali
Me, nisu Me prepoznali. Samo su neki od apostola i u~enika videli
Mene, Hrista u Isusu. Tako kao {to je bilo tada, i u ovom je razdob-
lju: Hrist je vidljiv samo onima koji su otvorili svoje duhovne o~i,
ìve}i ìvotom prema ve~nom Zakonu ljubavi.
120
Mnogim Sam ljudima doneo poruku Neba i govorio im o Svom
dolasku kao Hrista. Malo ih je, me|utim, shvatilo poruku Spasenja.
Pored ostalog, oni nisu hteli nikakvog Mesiju u ode}i skromnog
~oveka, Isusa iz Nazareta, koji je bio sin tesara Josifa. Oni su hteli
zemaljskog kralja koji bi im skinuo njihove terete, a da oni za to ni{ta
ne u~ine. Mnogi ljudi su Mene, Nazare}anina, slu{ali kako govorim - a
ipak Me nisu ~uli, jer su samo Nazare}anina videli i samo Nazare}a-
ninove re~i ~uli. Oni nisu shvatali Re~ Bo`ju koja je govorila kroz
Mene, Nazare}anina, jer su samo Isusa Nazare}anina ~uli - a ne Boga
kroz Njegovog Sina u zemaljskom ruhu.
I u ovom razdoblju obilno te~e Moja Re~ kroz otelovljeni deo
Zraka boànske Mudrosti - jedno ~ove~je dete me|u ljudima koje u
sebi nosi Bo`ju blizinu. No, jedinstvo s ve~nim Ocem u njoj, isto je
tako malo prepoznato kao {to ni Ja nekad, sin ljudski me|u ljudima,
nisam bio prepoznat.
To je stara ~ovekova predstava, da svaki njegov bli`nji mora da
bude kao {to je on sam. Tako, mnogi ljudi razlikuju samo bogatstvo
od siroma{tva u spolja{njem, a ne razlikuju unutarnje bogatstvo od
du{evnog siroma{tva. Oni ne mogu da prepoznaju unutarnje procese i
ne mogu da ih razlikuju. Stoga svakog ~oveka vide iz perspektive svog
ljudskog "ja". Njihovi bli`nji za njih imaju samo zna~enje koje im -
njihovo "ja" odmeri. Zato Bo`ji glasnici u zemaljskoj ode}i ne bivaju
prepoznati, a re~i @ivota koje teku kroz njih, samo od malobrojnih
bivaju prihva}ene kao Re~ Bo`ja, kao Zakon ìvota.
Tako je Re~ Ve~noga kroz Bo`je glasnike u zemaljskom ruhu, za
mnoge ljude samo ljudska re~ - no ipak to jeste i ostaje Re~ Bo`ja
kroz Njegove glasnike poslate ljudima.
7. Blagosloveni ste vi u krugu unutarnjem, vi koji ~ujete Moju

Re~ i tajne vam se otkrivaju, vi koji ne drìte u suànjstvu nit ubijate
bi}a nedu`na, ve} u svemu traìte dobro; jer takvima pripada ìvot
ve~ni. (Pogl. 20, 7)

i produbljujem re~:
121
Objasni}u iskaz "Blagosloveni ste vi u krugu unutarnjem, vi koji
~ujete Moju Re~ i tajne vam se otkrivaju". Ko je umeo da ~uje Re~
O~evu kroz Mene, Njegovog Sina u zemaljskom ruhu, Isusa, taj je po
njoj i ìveo. On je zaista bio blagosloven i stupio je u unutarnji krug
Moga jata, i bio je svesno u Meni i Ja u njemu kao Svetlost sveta.
Zaista, blagoslov je obilno tekao kroz Mene, Isusa, prema mnogim -
ljudima i prema Mojim apostolima i u~enicima.
Sli~no te~e blagoslov, Re~ onoga Ja Jesam, i u ovom vremenu
(1989), kroz otelovljeni deo Zraka boànske Mudrosti. Ona je data
svim ljudima i te~e i danas ponovo u unutarnji krug onima koji se
okupljaju oko Moje svete Re~i. Ja je dajem kroz ~oveka u kome je
otelovljeno bi}e Svetlosti, koje Sam poslao ljudima dana{njeg doba na
po~etku mo}ne vremenske prekretnice, da bi kroz njega ~uli Moju Re~
i prema njoj ìveli. I ako ostvaruju Moju svetu Re~ kojoj ih ponovo
u~im, i drè se Moje zapovesti da jedni druge nesebi~no ljube - onako
kako Ja njih kao Hrist ljubim - bi}e ponovo Moji pravi u~enici, sinovi
i k}eri Bo`je, koji svesno pripremaju Moj dolazak.
Kao Isus iz Nazareta u~io Sam Svoje apostole i u~enike ve~nim
Zakonima. Ko je od njih ostvarivao Moje u~enje, njemu su se
otkrivale takozvane "tajne", jer su od njega otpadali velovi ljudskog
"ja" i on je, tako, ìveo u Istini. Na sli~an na~in u~im Ja sada ponovo
kao Hrist, kroz otelovljeni deo Zraka boànske Mudrosti, Zakonu -
ljubavi. Ko ga ostvaruje, otkriva ve~ni Zakon. Njegovi velovi
sebi~nosti rastvaraju se i du{a i ~ovek su tada u svetlu Istine.
Ljudima u Duhu sve je o~igledno, jer oni ispunjavaju Zakon
ìvota. Danas (1989) u~im Ja u svim pojedinostima put prema
nesebi~noj ljubavi i vodim sve voljne, koji su spremni da ostave svoje
ljudsko "ja" da bi postali boànski, u Carstvo Bo`je koje je u unutar-
njem svakog ~oveka.
Samo du{a i ~ovek ispunjeni Mojim Duhom drè se toga {to Sam
im zapovedio. Ljudi Duha ne}e ni zarobljavati, dràti u suànjstvu niti
ubijati nedu`na bi}a. Ko ìvi u Istini, taj zna da u svakom stvorenju
upravlja i deluje beskona~na Ljubav. Ljudi u duhu Istine ìve sa
prirodom i svim njenim stvorenjima.
Na putu ka srcu Moga Oca, u~im Ja (1989) ljude da sami sebe
spoznaju i prihvate kao bi}a iz Boga, i da u svim ljudima i u svemu
122
{to im prilazi nalaze ono dobro. Ko spozna svoje istinsko bi}e, taj se
drì Zapovesti nad zapovestima: "Ljubite nesebi~no jedni druge onako
kao {to Sam Ja vas kao Isus ljubio i kako vas kao Hrist ljubim".
Moje je u~enje Zakon ìvota. Ko ga ostvaruje, ispunjen je O~evim
Duhom i ìvi u Meni, Hristu. Svi koji se drè zapovesti nad
zapovestima ìve u Meni, a Ja delujem kroz njih. Jer kroz njih Ja
ispunjavam ono {to je objavljeno: Carstvo Bo`je na ovoj Zemlji.
ôve~anstvo se nalazi na velikoj vremenskoj prekretnici. Ja,
Hrist, pripremam Svoj dolazak i prenosim Svoju poruku preko sinova
i k}eri Bo`jih koji stoje u nalogu Mog Spasenja, tako da mnogi nalaze
put do Mene i postaju jedno pod {irokim pla{tom Univerzalnog ìvota
- jer Bog je univerzalni @ivot, univerzalno Postojanje.
8. Blagosloveni neka su oni {to se klone svega {to se postiè

prolivanjem krvi i ubijanjem, i koji se drè pravde i pravednosti.
Blagosloveni ste vi jer }ete blaènstvo ste}i." (Pogl. 20, 8)

i produbljujem re~:
U preokretu od starog doba, doba Zakona uzroka i posledice, ka

Novom Dobu, Dobu svetlosti, Ja Se objavljujem iz svih sedam
osnovnih zraka Bo`jih kroz deo Zraka boànske Mudrosti. Mo}an
snop zraka ve~ne Istine te~e kroz boànsku Mudrost ljudima. Jo{
jednom im se obja{njava Moja misao i ìvot kao Isusa iz Nazareta.
Tako|e, Ja u~im sve koji grade na Meni, Hristu, ponovo Zakonima
ìvota i njihovoj zakonitoj primeni. Ko ih ostvaruje, taj po~inje da
ulazi u ispunjeni ìvot i u~estvuje u izgradnji Carstva Mira Isusa
Hrista, o kojem su u minulim epohama govorili proroci i prosvetljeni.
Zaista, zaista, blaèni su oni koji se drè Mene, Hrista, tako {to
ispunjavaju Zapovest nad zapovestima. Oni ne}e ni vezivati ni ubijati.
Oni }e se truditi da budu pravedni da bi me|u ljudima nastao mir.
Jer do{lo je vreme (1989) kad }u sa sve ~etiri strane sveta skupiti one
koji se trude da se pridràvaju onoga {to Sam im Ja zapovedio.
Znajte: Uprkos Mojim uputstvima i poukama, jo{ }e mnogi ljudi
sami sebe upropa{tavati svojim uzrocima koje i pored boljeg znanja
uvek iznova stvaraju. Ipak, njihove }e du{e ostati sa~uvane preko
123
Mene, Spasitelja. Svi oni koji, uprkos boljem znanju, ne po{tuju
zapovesti @ivota, staja}e Meni sleva sve dok ne prihvate i ne prime
Mene, Spasitelja i dok u sebi ne na|u i ne sa~uvaju mir i ljubav
postaju}i tako Zakon ljubavi. Tada }e sa leva pre}i na desno i bi}e
sa Mnom sve dok Meni zdesna ne budu stale sve du{e, koje }u onda
kao slike i prilike Bo`je ponovo dovesti Ocu.
124
21. POGLAVLJE
Isus ukorava okrutnost prema konju
Samoljubiv, sebi~an ~ovek gospodari nad ìvotinjama
i mu~i ih - Ko ìvi u Bogu, jedno je sa svim stvorenjima
(2-4). ôvek skrnavi i razara ìvot na Zemlji - Izumiranje mnogih ìvotinjskih
vrsta - Zna~aj mnogih ìvotinja za ekolo{ku ravnoteù - Zakon setve i ètve
vaì i u opho|enju prema Stvaranju (5). Nesebi~na ljubav, klju~ razumevanja i
pomo}i bli`njem, kao i uvida u kauzalni zakon i njegovo savladavanje - Glad i
è| du{e za unutarnjim izvorom (6-7). Za Boga je strahota i ubijanje ìvotinja
radi `rtve -
Svaki ~ovek bi trebalo dobrovoljno da `rtvuje svoje "ja" - La`na slika Boga -
"Oko za oko, zub za zub" (8) i "Tako }u vas odbaciti" ispravno shva}eno -
Predaja i tuma~enje biblijskih re~i (10). Zemaljska bogatstva i unutarnje
bogatstvo (11). Spolja{nje bogatstvo samo je posu|eno da se upotrebi za
mnoge (12-13). Bo`ji Zakon je apsolutan i on }e se ispuniti - Kr{tenje vodom
kao simbol - "Svr{eno je" - Hrist sada u~i celoj Istini (14). Planiranje i
pripremanje Spasiteljskog naloga i Dela Spasenja - Mnoga duhovna bi}a stoje
u Nalogu dok se ne vrate sva bi}a Pada (16)
1. Dogodi se pak da Gospod izi|e iz grada i sa u~enicima Svojim

po|e preko gorja. I stigav{i na jedno brdo s veoma strmim stazama,
sreto{e ~oveka sa tovarnom ìvotinjom.
2. No konj se beja{e sru{io, jer be{e pretovaren. I ~ovek ga
udara{e sve dok mu krv ne pote~e. A Isus mu pri|e i re~e: "Ti, sine
okrutnosti, za{to tu~e{ ìvotinju svoju? Ne vidi{ li da je preslab za
tovar svoj i zar ne zna{ da pati?"
3. A ~ovek odgovori: "[ta je Tebi do toga? Svoju ìvotinju mogu
udarati koliko mi je volja; jer je moja, za nju dadoh lepe pare. Upitaj
ove koji su sa Tobom, moji su susedi pa znaju."
4. I neki od u~enika potvrdi{e govore}i: "Da, Gospode, tako je

kako kaè. Bili smo prisutni kad je kupovao konja." A Gospod
uzvrati: "Zar ne vidite kako krvari, i ne ~ujete li kako stenje i
jadikuje?" Ali oni reko{e: "Ne, Gospode, mi ne ~ujemo da stenje i
jadikuje!" (Pogl. 21, 1-4)

i produbljujem re~:
125
âk i da je ~ovek stekao ìvotinju, ona nije njegovo vlasni{tvo.
Onako kao {to duhovno telo, du{a u ~oveku, pripada ve~nom Postoja-
nju, jer je Ve~ni stvorio duhovno telo i duhovno bi}e kroz Ve~nog ìvi
u ve~nom Postojanju, tako je ve~ni Stvarala~ki Duh stvorio i ìvotinju
koja pripada @ivotu koji Jeste i koji ve~no traje - Bogu.
îtava beskona~nost je sluè}a Ljubav, sluè}i @ivot: Ja, Hrist,
pozvao Sam i ~oveka da sluì svom bli`njem na nesebi~an na~in. A tu
spada i sabli`nji, ìvotinja. Jer i ìvotinja je obdarena darom
nesebi~nog sluènja i rado i spremno sluì ~oveku koji je ljubi.
Ako ~ovek ne ljubi nesebi~no svoje bli`nje, dakle ljude oko sebe,
ne}e im ni nesebi~no sluìti. Svoju sebi~nost on onda prenosi i na svet
ìvotinja, biljaka i minerala.
@ivotinja ne ume da govori. Ona tiho pati i trpi i jedva da moè
da saop{ti svoju patnju i bol. Samo onaj ko nesebi~no ljubi ljude,
ìvotinje, biljke i kamenje, ~uje kakav bol i patnju trpi ìvotinja.
Onaj samoljubivi, ~ovek-gospodar, o~ekuje da mu ljudi oko njega
sluè. On i od ìvotinje zahteva da mu sluì, ~ak iznad njenih
mogu}nosti i snaga. On nare|uje - ali ne sluì. Tako on ljudima i
ìvotinjama pri~injava neizrecive patnje. Ako ~ovek svoje bli`nje ~ini
zavisnima od sebe, poput robova, podjarmljiva}e onda i ìvotinje. Ko
ne slu{a vi{e svoju savest, postaje nemilosrdan prema ~oveku i ìvoti-
nji. On gleda samo svoje interese i svoju korist. On sebe smatra
veoma va`nim, zaboravljaju}i pritom da njegovi bli`nji i sabli`nji,
ìvotinje, pate pod njegovom samoljubljivom dominacijom. On i nema
vi{e ose}aja za potrebe svojih bli`njih i ìvotinja. Kad ~ovekova ~ula
ogrube, njegova su ose}anja sasvim siroma{na. Takav ~ovek, me|utim,
osetljivije reaguje kad se oslovi njegovo vlastito "ja" i kada se dovede
u pitanje njegovo pona{anje.
Shvatite: Ko je samo sa ovim svetom, on gleda samo na svoj mali
ograni~eni "ja-svet". Tako postaje neosetljiv za Zakon ìvota i postaje
duhovno mrtav. Duhovno mrtvi su nemi i gluvi za istinski ìvot. Oni
}e se ponovo ra|ati u materiji sve dok to bude mogu}e po Zakonu
otelovljavanja, da bi u toj promeni svojih sudbina iskusili i doìveli da
njihov bli`nji, koji je pored njih, a tako i ìvotinja, ose}aju i pate -
utoliko vi{e {to je sva~iji ìvot iz Boga.
126
Blago onima koji spoznaju da njihovo dalje postojanje moè biti
ili muka ili sloboda, jer ~ovek ànje ono {to seje.
Pribliàva se vreme kada te{ko optere}ene du{e vi{e ne}e mo}i da
potraè ono zemaljsko, prolazno, jer }e tada na Zemlji obitavati
Svetlost. Senke ljudskog "ja" tada ne}e vi{e mo}i da vladaju svetom,
jer }e se Bo`ja Volja ìveti i bi}e vidljiva.
Ko je svoj ìvot posvetio Bogu, ostao je nesebi~an. Njegov je ìvot
onda nesebi~no sluènje bli`njem. ôvek u Duhu Gospodnjem ne
govori vi{e o "mome" i "tvome". On ìvi u Bo`jem obilju u svu
ve~nost - u onome {to mu je Bog dao u nasle|e: ~itavo Postojanje,
Ve~nost.
Ko dakle istinski ìvi, vidi ono {to duhovno mrtvi ne vide i ~uje
ono {to duhovno mrtvi ne mogu ~uti: @ivot koji struji iz ~oveka,
ìvotinje, biljke i kamena, iz ~itave beskona~nosti. Jer ko ìvi u Meni,
jedno je sa svim ljudima, bi}ima, ìvotinjama, biljkama, kamenjem, i
sa ~itavom beskona~no{}u. On onda razume i govor Ljubavi.
5. A Gospod se rastuì i re~e: "Jao vama, jer otupe{e srca va{a

te ne ~ujete gde jadikuje i vapije svom Stvoritelju nebeskom za
samilost, i triput jao onome zbog koga vapije i stenje u muci svojoj!"
(Pogl. 21, 5)

i produbljujem re~:
Jao onima koji se ogre{e o ~oveka, ìvotinju, biljku, kamen i o

sve {to im je Bog dao za ìvot u Njemu! Du{e mnogih ljudi su
otupele. Njihovo ljudsko "ja" misli samo na sopstvenu korist. Pritom,
sebi~an ~ovek zapostavlja svoje bli`nje, a iskori{}ava i carstva prirode.
ôvek ovog vremena (1989) stavio je i stavlja ruku na velikog zemljo-
~oveka, na Zemlju. On zaga|uje Zemlju, skrnavi ìvot na njoj i
svojom manipulacijom sa atomskom energijom kao i sa hemikalijama
i ostalim, zadire i u atmosferu. On, dakle, unakazuje Zemlju i sve {to
na njoj ìvi i razara njen atmosferski omota~, koji njoj i svem zema-
ljskom ìvotu pruà za{titu.
127
Upravo u ovoj vremenskoj prekretnici, u prekretnici od starog
gre{nog doba ka dobu Svetlosti, ìvotinjske i biljne vrste svojim
~ulnim snagama, govorom svoje svesti, dozivaju svog Stvoritelja za
pomo} i izbavljenje. Nezamislivo pate ìvotinje i biljke zbog izraslina -
ljudskog "ja", ljudske sebi~nosti. Porobljeni ìvot vapi za samilo{}u i
izbavljenjem.
Bog, Moj Otac i Stvoritelj svih oblika ìvota, usli{io je porobljeno
stvorenje. Mnoge ìvotinjske vrste izumiru zbog protivzakonitog
postupanja ljudi. Njihove duhovne snage vra}aju se natrag ili u du{u
Zemlje ili u ~ista podru~ja ve~nog Postojanja. Za mnoge od njih to je
izbavljenje. Me|utim, mnoge od njih }e se i vratiti ponovo na Zemlju
kad Svetlost bude obitavala na njoj, jer }e ljudi tada ìveti u jedinstvu
sa Bogom.
Znajte: Svako neokajano nedelo i svako zlostavljanje - bilo ljudi,
ìvotinja, biljaka, ~ak kamenja, na ~itavoj Zemlji pa dakle i u
atmosferi - pada natrag na po~initelja. Shvatite: mnoge ìvotinje date
su ljudima da im sluè. Mnoge su date i da o~uvaju ekolo{ku ravno-
teù. Me|utim, pravog tj. uzajamnog sluènja moè biti samo ako
~ovek razvije detinju ljubav iz Otac-Majka Boga i Tvor~evu ljubav
koja deluje u ìvotinji, u biljkama i u kamenju. Tada on moè da
komunicira se svime {to postoji.
Gde je ~ista komunikacija, tamo te~e i ve~na kosmi~ka energija.
Me|utim, gde su snage Ljubavi svezane, tamo vlada okrutnost,
sebi~nost i robovanje. Tamo nema ni razumevanja ni tolerancije; tamo
je samo uzimanje, no nema toka iz davanja i primanja.
Ovo je zakon: [to ~ovek u~ini najmanjem od Moje bra}e, svom
bli`njem, u~inio je Meni, Hristu - a, na kraju krajeva, i sebi samome;
jer {to ~ovek seje to }e i èti. @etva uvek odgovara setvi. Kad se
~ovek ogre{uje o ve~ni Zakon nesebi~ne ljubavi, on se odvra}a od ve-
~nih energija koje su mu potrebne za zdrav ìvot, za dobrobit njegove
du{e a i za njegovo telo. Ko se, dakle, okre}e svetu i njegovoj senci,
okre}e se od Mene, Svetlosti. A ko se okrene od Mene, dospeva u
senke ljudskog "ja". Ko stoji u senci, taj pati i vene i postaje rob
svoga "ja", a robovima ~ini i svoje bli`nje.
Shvatite: da ga ~ovek-gospodar porobljava dopu{ta samo onaj ko
i sam stoji u senci, ~ime je ve} porobljen. On se onda prodaje ~oveku-
128
gospodaru za nekoliko srebrnjaka i tako izneverava svog pravog
gospodara. A tako izneverava i ljude, ìvotinje i biljke, Zemlju i
atmosferu.
6. I zakora~iv{i pri|e Isus konju i dota~e ga, i ìvotinja odmah

ustade, a njene rane behu zaceljene. A onom pak ~oveku re~e: "Idi
sad i odsad je vi{e ne tuci nada{ li se samilosti."
7. Videv{i gde im se pribliàva narod, re~e Isus u~enicima
Svojim: "Bolesnoga radi, Ja bolujem; gladnoga radi, Ja gladujem;
èdnoga radi, Ja trpim è|." (Pogl. 21, 6-7)

i produbljujem re~:
"Bolesnoga radi, Ja bolujem", zna~i: Ko nesebi~no ljubi, otvoren

je za bli`njeg i moè u svom srcu da oseti i razume bol, patnju i
bolest bli`njeg. Ljudi koji se nesebi~no zauzimaju za bli`nje, dobijaju
od Mene snagu da bolesnima pruàju utehu i pomo}. Ljudi u Mome
Duhu nesebi~no sluè bli`njima ako to ovi èle.
Shvatite: svaki ~ovek ima slobodnu volju, i niko ne treba da se
name}e svom bli`njem. Stoga ~ovek treba da pruì pomo} samo ako
je ova zatraèna.
Kroz ljude koji nesebi~no sluè struji Duh Ljubavi ka mnogima
od Njegove ljudske dece i dopu{ta da im pomo} do|e. Bog pomaè
Svojoj ljudskoj deci u svakoj prilici i preko ljudi ~ija srca kucaju
nesebi~no za Boga i za njihove bli`nje. Ko nesebi~no ljubi, nesebi~no i
sluì. Tako na ovaj svet dolazi dobro: Bog.
Ko spozna vlastite uzroke, poznaje i lance uzroka koji se isti~u u
ovom svetu, ~ija su delovanja vodila i vode raznim bolestima, pat-
njama i muci. Ko ima uvid u zakon setve i ètve taj zna i izlaz iz
meteà i zapletenosti ljudskog "ja". A ko izlazi iz patnje, muke,
bolesti i po{asti, stvara}e sve manje uzroka. Time se smanjuje lo{a
setva u njivi @ivota. U njoj }e onda iznicati dobro seme, ìvot u Meni,
Hristu.
"...Gladnoga radi, Ja gladujem; èdnoga radi, ja trpim è|",
zna~i: Ja Sam kao Isus iz Nazareta ose}ao, a kao Hrist znam za{to
129
mnogima od Moje ljudske dece nedostaje hrane i za{to su èdni. Kao
Isus gledao Sam oskudice, a kao Hrist ih znam. Oskudice su oskudna
svetlost du{e. Probu|ena du{a gladna je i èdna Mene, Hrista. Du{a
probu|ena u Meni ne}e se smiriti dok ~ovek ne spozna za{to je gladna
i èdna. îm ~ovek spozna nevolju du{e i Mojom snagom o~istiti to
spoznato koje je dovelo do oskudice svetlosti du{e, du{a }e odahnuti, a
~ovek ozdraviti.
Shvatite: Du{a ìvi samo od Svetlosti Bo`je. Ako je ima premalo,
obole}e telo - ili }e ~ovek morati da gladuje i trpi è|; ve} prema
tome kakvo je seme poloìo u njivu, svoju du{u.
Svako ko je èdan ùdi za izvorom, za vodom. Ako u ~oveku
izvor Unutarnjeg ìvota te~e oskudno jer se okrenuo od izvora, onda
pate i du{a i ~ovek. Ko pak ìvi u Bogu, ose}a i patnju svojih bli`njih
i ne}e se smiriti dok sve du{e i ljudi ne stignu do izvora @ivota i dok
se du{e ne sjedine s praporeklom izvora, da bi onda i same postale
Izvorom.
Dok svi ljudi i du{e ne budu ìveli u ovoj duhovnoj svesti, Ja }u
s ljudima i du{ama biti kao Spasitelj i sa-ose}ati njihove bolesti, -
njihovu glad i è|, utoljavati glad, utaìvati è| - dok se sve ljudsko
ne rastvori a du{a ponovo sama ne postane izvor iz Boga, duhovno
bi}e Neba, slika i prilika Bo`ja.
8. I jo{ re~e: "Do{ao sam da ukinem `rtvovanja i svetkovine krvi.

Ne prestanete li da `rtvujete i jedete meso i krv ìvotinja, gnev Bo`ji
pada}e na vas neprestano kao {to je padao na pretke va{e u pustinji
koji se behu odali uìvanju mesa, i napuni{e se truleì i izjedahu ih
po{asti. (Pogl. 21, 8)

i produbljujem re~:
"Do{ao sam da ukinem `rtvovanja i svetkovine krvi", zna~i:

Do{ao Sam da vas u~im jevan|elju, Zakonu Ljubavi i Svojim ga
primerom ìvim, kako biste shvatili da je u unutarnjem duhovnom
snagom bogat samo onaj ~ovek koji se pridràva Bo`jih Zakona.
Ljudi koji poseduju unutarnje vrednosti ne}e oskudevati ni u ~emu.
Jer, ko je bogat u svom srcu, on je sa svojim bli`njim, a ne protiv -
130
njega - a time je i za Boga, za @ivot koji je obilje. Ljudi s unutarnjim
vrednostima su i sa ìvotinjskim i biljnim svetom, a ne protiv Bo`jih
stvorenja. Ko je protiv svog bli`njeg, bori}e se protiv njega i ubi}e ga.
A ko je protiv svog bli`njeg, on nije ni za ostali ìvot - ni za ìvot
ìvotinja, ni biljaka, ni kamenja.
Ko je protiv @ivota u Meni, Hristu, taj je gladan i èdan uspeha,
bogatstva, mo}i i ugleda. Radi svojih sve~anosti i poùde za jelom on
ubija ìvotinje i jede njihovo meso. Tako on pokazuje da je daleko od
Boga.
Za Boga, Ve~noga, i `rtvovanje ìvotinje je strahota. On ne}e da
Mu se `rtvuju i posve}uju ìvotinje. Bog je dao ìvot svim oblicima
Postojanja, dakle i ìvotinjama. Zbog ~ega bi onda one trebalo da Mu
se `rtvuju ako On, @ivot, Sam boravi u njima.
Me|utim, kad bi ~ovek `rtvovao svoje ljudsko "ja", svoje strasti i
poùde, Meni, Hristu, i kad bi teìo @ivotu i vodio ìvot Bogu po vo-
lji, dakle ìvot posve}en Bogu, to bi onda doprinelo jedinstvu svih
ìvotnih oblika. Bog je Duh ljubavi i slobode! Stoga bi svaki ~ovek
trebalo da dobrovoljno `rtvuje svoje "ja". Tek onda }e on postati
blage }udi i od srca smeran i do}i }e do velikog Jedinstva: Boga.
Ovakav razvoj ~oveka prema Njemu Bog ljubi kod Svoje dece.
Ko se preda ve~nom Otac-Majka Bogu tako {to svoje ljudsko
pretvara u boànsko, taj ne}e ni klati ìvotinje i jesti njihovo meso,
niti }e namerno ubiti ìvotinju. Takvi ljudi }e i biljnom svetu
pristupati s nesebi~nom ljubavlju, jer je i on dar stvaranja Bo`jeg
Svojoj ljudskoj deci. Biljke i plodovi polja i {uma rado se daruju
~oveku i ho}e da mu sluè kao hrana i kao lek za njegovo bolesno
telo.
"Gnev Bo`ji" poti~e iz paganskog sveta predstava koji je u

Starom Zavetu bio jo{ veoma ìv; verovalo se, naime, da se "bogovi"
svete ljudima. Bilo bi, me|utim dobro, kada bi gre{ni ~ovek shvatio
da je on sam stvorio takozvani "gnev Bo`ji". Srditi Bog, to je ljudsko
"ja" koje se sveti za ono {to je samo prouzrokovalo; jer {to ~ovek
seje, to }e i èti.
I re~i "oko za oko, zub za zub" bivale su i bivaju pogre{no
tuma~ene. ôvek ne treba da se sveti svom bli`njem i isto vra}a istim.
131
Njemu je zapove|eno da opra{ta svom bli`njem, da ga moli za
opro{tenje i isto ili sli~no vi{e ne ~ini. Ko ne sledi ovu zapovest, sam
se prepu{ta zakonu ispa{tanja. A ovaj glasi: "oko za oko, zub za
zub". Onda }e on èti - "oko za oko, zub za zub" - ono {to je
posejao.
Shvatite: Pre ili kasnije sru{i}e se ono gnevno, vladaju}e "ja",
~ovekov "ja-bog" - najkasnije onda kad iz du{e isteku uzroci: ono {to
je ~ovek posejao.
Shvatite dalje: Patnja ìvotinja i meso namerno ubijenih ìvotinja
koje se pojede, izjedaju, obratno, meso ~ovekovo. Posledica su bolesti i
po{asti. To su posledice ovih i sli~nih uzroka.
9. A Ja vam kaèm, ~ak i ako ste okupljeni u krilu Mome, a ne

drìte se zapovesti Mojih, odbaci}u vas. Jer ako skriveno znanje ne
ispunjavate u malome, kako }u vam ve}e dati.
10. Ko je veran u najmanjem, bi}e veran i u velikom; a ko je
nepravedan u najmanjem, bi}e nepravedan i u velikom. (Pogl. 21, 9-
10)

i produbljujem re~:
"A Ja vam kaèm, ~ak i ako ste okupljeni u krilu Mome, a ne

drìte se zapovesti Mojih, odbaci}u vas", treba da zna~i: Ako ~ovek i
zove "Gospode, Gospode" i puno govori o Meni i o jevan|elju ljubavi,
ali u svom ìvotu ne ostvaruje i ne sledi ono o ~emu govori, on }e
svojim ljudskim "ja" - odbaciti samoga sebe. Jer on tako istupa iz
Zakona ljubavi i stvara uzroke ~ije }e se posledice sru~iti na njega
ako ih blagovremeno ne spozna, ne okaje i takvo ne{to vi{e ne ~ini. Ja
Jesam, Bog, ne odbacuje du{u i ~oveka. ôvek se sam odvra}a od
Zakona ljubavi i ìvota; tako on stvara svoj vlastiti zakon, pod kojim
onda i pati. Jer ~ovek prima ono {to je posejao. Zato se potrudite da
ostanete u Mome krilu, ìve}i ìvot u Meni, Hristu, nesebi~nom -
ljubavlju i nesebi~nim delima.
Iskaz: "odbaci}u vas", ne dolazi nikada iz Duha Bo`jeg, iz Ja
Jesam. Smisao tog iskaza je: svojim vlastitim malim "ja" gurate svoju
132
du{u u dolinu uzroka, od kojih }ete onda patiti. Jer samo ~ovekovo
"ja" izgra|uje u du{i i u fizi~kom telu zakon setve i ètve.
U mnoge stare tekstove koji su dati u ranijem vremenu i bili
stalno redigovani i prevo|eni, u{li su izrazi iz vremena pre i posle
Starog Zaveta. Ukoliko su oni koji su redigovali i prevodili tekstove
bili jo{ zarobljeni u tom svetu predstava, upotrebljavali su ponovo te
izraze i preuzimali ih u novim stilizacijama teksta - veruju}i da su
doti~ni tekst ispravno shvatili te ga stoga ispravno i redigovali i
preveli.
I u va{im takozvanim biblijama bili su stalno preuzimani takvi
stari pojmovi. A to se doga|a i danas (1989). Stoga mnogi poznavaoci
Biblije i teolozi ne mogu razumeti Moju Re~ objavljenu za dana{nje
vreme i za Novo Doba, Doba Svetlosti. Krutom primenom ovakvih
izraza, u{lo je u biblije mnogo ljudskoga. Tekstovi nisu uvek bili
svesno tako interpretirani - ~esto je to ~injeno i nesvesno, iz ljudskog
uverenja. Stari na~in govora i stari pojmovi kojima je - ljudskim
re~ima ispri~ana boànska Istina, imaju, me|utim, u dana{njem
vremenu (1989) ~esto drugi smisao i zna~enje.
Da je ~ove~anstvo slu{alo proroke slate od Boga - i unutar
institucija crkve - i da je ispunjavalo ono {to je Bog pou~avao preko
svojih instrumenata; da je ~ove~anstvo slu{alo i ono {to Sam Ja kao
Isus iz Nazareta u~io i Svojim primerom ìveo, onda bi ovo razdoblje
bilo ispunjeno Svetlo{}u, dakle Istinom - i proroci vi{e ne bi bili
potrebni.
Shvatite: Ko ne ispunjava i najmanju Zapovest: imati razumeva-
nja i tolerancije za svoje bli`nje i po{tovati njihovu slobodnu volju, on
ne moè ispunjavati ni najve}u Zapovest, zapovest Ljubavi. Ko ne
priznaje Zakon setve i ètve te zato osu|uje bli`njeg kao krivca, kako
onda moè primiti ve}e, Zakon Ljubavi, istinski ìvot?
Znanje nije mudrost. Boànska mudrost ostaje skrivena onome
ko samo skuplja znanje.
Ko je u najmanjim stvarima veran, iskren i po{ten prema sebi
samome, takav je i prema svom bli`njem. Takvi }e ljudi izvr{avati i
ono veliko, ono {to je trajno, jer ìve u Mojoj volji. Ko je, me|utim, u
najmanjem gramziv, zavidljiv, ljubomoran i poùdan, taj }e i onda
133
kad bude re~ o ve}im stvarima i poslovima, odgovaraju}e misliti,
govoriti i postupati.
Znajte: Iz zavisti, ljubomore, gramzivosti i sva|e nastali su
ratovi, ubistva, razaranja i cepanje naroda.
Govorim ljudima u svetlom Carstvu Mira: Tako je jo{ bilo i u
razdoblju u kojem Sam Ja objavio ovo delo preko otelovljenog dela
Zraka boànske Mudrosti, na po~etku mo}ne vremenske prekretnice.
11. A ako ne beste verni u gre{nim dobrima zemaljskim, ko da

vam istinska bogatstva poveri? A ako ne beste verni u onome {to
pripada drugom, ko }e da vam da va{e? (Pogl. 21, 11)

i produbljujem re~:
Ako vi va{a zemaljska dobra smatrate svojim vlasni{tvom i

mislite samo na to kako da ih uve}ate za sebe, onda ste vi osiroma{eni
u najunutarnjijem, jer posedom ne upravljate zakonito - za dobro
mnogih. Bog vam onda ne}e poveriti istinska bogatstva: da donosite
Zakon @ivota u ovaj svet. Jer ko ne ostvaruje Zakon Ljubavi i @ivota,
duhovno je osiroma{en. A ako ste svoje bli`nje varali, dakle niste
ostali verni Zakonu @ivota i Ljubavi - kako }ete onda dosti}i Carstvo
nebesko, nesebi~an ìvot?
Ko èli da u|e u Nebo, mora biti bogat u unutarnjem - bogat
unutarnjim vrednostima i boànstveno{}u. Ko je na Zemlji stekao
bogatstva i smatra ih svojim vlasni{tvom, taj je siroma{an u Duhu
@ivota. Jer ono {to mu je od spolja{njeg bogatstva dato, povereno mu
je samo zato da s njime unapre|uje zajedni~ko dobro na Zemlji, {to
zna~i: Jedan za sve - svi za Jednog.
Ko na zemaljska bogatstva gleda kao na svoje vlasni{tvo i na
svoju zaslugu, nije ni{ta bolji od onoga ko bli`njem zavidi na imovini
i nastoji da mu je otme ili ho}e njome da se obogati.
No, ko pre svega stremi Carstvu nebeskom, taj je spoznao ve~ni
ìvot u sebi i svesno ga je primio i prihvatio.
134
Ko razvije unutarnje bogatstvo, ne}e ni kao ~ovek oskudevati ni
u ~emu. Jer Bog, Otac-Majka Bog, stara se da Njegova zemaljska
deca ne oskudevaju. Ako pak ljudi oskudevaju i gladuju, onda to
zna~i da su oni u prethodnim ìvotima svojoj ljudskoj bra}i i sestrama
uskra}ivali hleb i odbijali da im pomaù, ili ih kao znalci ~esto nisu
zakonito vodili prema zapovesti "moli se i radi".
Mnogim je ljudima Bog poverio spolja{nja dobra da ih oni ulaù
za op{te dobro i uve}avaju ih na ispravan na~in za dobrobit svih. Ko
pati i oskudeva, trebalo bi da dobije utehu i pomo} od onih kojima je
Bog dao darove da ih na pravi na~in razdele Njegovoj deci koja pate i
gladuju. Oni, me|utim, treba da se zakonito razdele prema zapovesti
"moli se i radi".
12. Niko ne moè dva gospodara sluìti. Jer ili }e jednoga mrzeti
a drugoga ljubiti, ili }e se jednoga dràti a drugoga odbacivati. Ne
moète istovremeno sluìti Bogu i Mamonu." A fariseji koji bejahu
gramzivi, ~uv{i sve ovo rugahu Mu se.
13. A On im re~e: "Vi se pravdate pred ljudima, ali Bog poznaje
va{a srca; jer {to je me| ljudima uzdignuto, grozota je u o~ima
Bo`jim. (Pogl. 21, 12-13)

i produbljujem re~:
Niko ne moè sluìti dva gospodara. Ko se, me|utim, poveri

jednom Gospodaru, Otac-Majka Bogu, tako {to ispunjava Volju Bo`ju,
taj }e i sluìti Bogu i svom bli`njem i ne}e sebe vi{e ceniti nego bli`-
njeg. Ko, me|utim, spolja{nje bogatstvo smatra svojim sopstvenim, on
}e na svoje bli`nje gledati s visine i manje }e ih ceniti. Takvi su ljudi
~esto sebi~ni, pla{ljivi i uskogrudi, a prema svom bli`njem nepoverljivi
i sumnji~avi, jer oni smatraju da bi ih bli`nji mogao prevariti i oteti
im bogatstvo - koje, prema Zakonu ìvota, uop{te ne poseduju, ve} im
je samo posu|eno da ga na pravi na~in upotrebe za mnoge. Takvi -
ljudi ljube samo sebe i svoje tobo`nje bogatstvo i suprotstavljaju se
svima za koje misle da }e ih oplja~kati.
135
U svim vremenima bilo je fariseja, i jo{ ih ima, onih koji drè
lepe govore i imaju mnogo argumenata i izgovora kako bi zadràli
ono {to su prisvojili kao tobo`nje vlasni{tvo.
Shvatite: svako ko se brani i pravda, sam sebe optuùje i svedo~i
o tome ko je. Bog poznaje svu Svoju decu! On ne gleda na ne~ije re~i,
ve} u njegovo srce. Ve~nome ni{ta nije skriveno. Kad do|e vreme, On
dopu{ta da se sve otkrije kako bi svaki gre{nik samoga sebe spoznao,
pokajao se, molio za opro{tenje, oprostio, popravio i sli~no vi{e ne
~inio, tako da se ponovo na|e u Bogu.
Zato Ja, Hrist, u ovom razdoblju (1989) ponovo u~im Unutar-
njem putu, kako bi se svi koji su dobre volje spoznali, ponovo
prona{li Boga i postigli jedinstvo sa Njim i sa svojim bli`njima preko
Sina, koji Ja Jesam.
14. Zakon i proroci vaìli su do Jovana. A otada se propoveda -

Carstvo Bo`je, i svako bi da u|e u njega. Ali lak{e je nebu i Zemlji
da pro|u no da se ne ispuni ta~kica jedna od Zakona." (Pogl. 21, 14)

i produbljujem re~:
"Zakon i proroci vaìli su do Jovana" zna~i: Zakon kome su

u~ili proroci bio je objavljen do Jovanovog dolaska. Ono {to su povrh
toga proroci iz Zakona Bo`jeg jo{ u~ili, to sam Ja kao Isus produbio i
ìveo za primer ljudima. Na tome sam kao Isus gradio i po~eo Sam
najavljivati Carstvo Bo`je i Njegove Zakone koje su bili najavili jo{
proroci pre Jovana. U Carstvo Bo`je u}i }e svaka du{a koja ostvaruje
Zakone @ivota i pridràva ih se.
Bo`ji Zakon je apsolutan. Od njega se ni slovo ne moè oduzeti.
Zakon Ve~noga ispuni}e se na Zemlji i u njoj, kao i u podru~jima
~i{}enja, u svim fasetama ìvota. Kao Isus iz Nazareta Ja Sam do{ao
da ispunjavam Zakon Bo`ji, i ko ide Mojim stopama pridràva}e se
onoga {to Sam u~io, Svojim primerom ìveo i tako svima ponudio.
U ovoj vremenskoj epohi (1989) Ja, Hrist, preko Svoje proro~ice i
Svog glasnika, ponovo u~im ve~nom Zakonu i vodim Svoje u Carstvo
unutarnjeg. Ja ih ponovo u~im i ve~nim Zakonima za Carstvo Bo`je
136
na Zemlji. Ko ide Mojim stopama, stopama Nazare}anina, saosniva~ je
i graditelj Carstva Mira Isusa Hrista na Zemlji.
Ja, Hrist, do{ao Sam na ovaj svet kao Isus da najavim Carstvo
Bo`je na Zemlji i u~im Zakonima Carstva Bo`jeg.
Re~ima "Pou~avajte, a onda kr{tavajte" mislio Sam na kr{tava-
nje Duhom Svetim. Jer ko je primio i ostvarivao u~enje iz Duha,
duhovno je kr{ten; njemu nije vi{e potrebno kr{tenje vodom. Kr{tenje
vodom moè vaìti jo{ samo kao simbol. Jer svaki ~ovek koji
ostvaruje zakone Bo`je kr{ten je Duhom @ivota i moè u}i u Nebo jer
ostvaruje Zakon @ivota, Boga u Meni, Hristu.
Ja, Hrist, primio Sam od Jovana kr{tenje vodom kao simbol, i
otada Sam po~eo da propovedam i pou~avam i tuma~im ljudima
Carstvo Bo`je. Istovremeno, u centralnom Prasuncu sve se vi{e i vi{e
aktivirala i Delimi~na snaga iz Prasnage, potencijal svetlosti za sve
pale i optere}ene du{e. I kao {to Sam Ja kao Isus iz Nazareta
propovedao Carstvo Bo`je i put do njega, u~io ljude Zakonu ljubavi i
ìveo ga njima za primer, tako su ~inili i svi proroci koje Sam slao
nakon Moga "Svr{eno je" - a tako }u i dalje ~initi, dok mnogi ljudi
ne budu ìveli u ostvarivanju ve~nih Zakona.
Shvatite: kroz "Svr{eno je" svakoj je du{i predodre|en evolutivni
put u ve~na Nebesa. Nijedna du{a ne}e biti ostavljena, jer u svima, pa
~ak i u demonu, postoji Spasiteljevo svetlo - svetiljka du{e - koja je
~uva od rastvaranja.
Samo onaj ko je ponovo postao apsolutnim Zakonom Ljubavi,
duhovnim bi}em, vrati}e se u stanove koje Ve~ni Otac za njega drì
spremne. Jer svaka o~i{}ena du{a mora u potpunosti ostvariti Zakon
Bo`ji; ni ta~kica Zakona ne sme ostati neostvarena.
Ja, Hrist, objavljujem se ponovo u ovoj vremenskoj prekretnici
(1989) koja vodi u novo doba, Carstvu Mira Isusa Hrista. Preko
boànske Mudrosti, na ovu Zemlju ponovo dolazi sveobuhvatni Zakon
Bo`ji u svim pojedinostima. Svi koji su dobre volje ne}e samo na}i
izlaz iz Zakona setve i ètve; oni dobijaju i pouke i uputstva kako
mogu na ovoj Zemlji sveobuhvatno da primenjuju ve~ni Zakon @ivota.
Ja, Hrist, u ovom razdoblju u~im, dakle, ~itavoj Istini. Ko je iz
Istine, razume smisao onoga {to Sam objavio usmeno i pismeno. Jer -
137
ljudi koji se pribliè Ve~nome, ne drè se vi{e re~i, a ni slova. Re~i i
slova su samo znakovi.
Oni koji svesno, korak po korak, idu Unutarnjim putem Ljubavi,
ne}e vi{e pitati {ta stoji iza takozvanih Bo`jih tajni. Njima postaje sve
o~igledno, jer ~ovek koji se pribliì Unutarnjem ìvotu otvara svoju
duhovnu svest, uranja, dakle, u Ve~ni Zakon, Boga, koji je zatvoren
samo za one koji ga ne ostvaruju i ne drè ga se.
Ve} i sada, bogati su u Duhu ìvota ljudi koji idu putem ljubavi i
neguju zajedni{tvo sa svojim bli`njima. Oni mogu biti sigurni da ve}
stoje Meni zdesna.
Ponavljam: Tekst iz knjige "Jevan|elje Isusovo" koji je ovde
izloèn, Ja, Hrist, tuma~im i ispravljam ukoliko onda{nji pojmovi i
re~i vi{e ne odgovaraju dana{njima, jer im se pridaje drugi smisao. Ja
ispravljam i one su{tinski nezakonite interpretacije koje su se potkrale
- i zbog prevo|enja. Tako|e produbljujem tuma~enja i pridodajem
nove zakonitosti. Svi oni koji }e ìveti u Carstvu Mira Isusa Hrista
treba tako da steknu uvid ne samo u ono {to se zbilo u Mome
vremenu kao Isusa iz Nazareta, nego i u ono {to se doga|alo do
nastanka Carstva Mira Isusa Hrista.
15. Pristupi Mu vi{e èna nose}i svoja ~eda na prsima da ih

blagoslovi. A neki reko{e: "Za{to dosa|ujete U~itelju?"
16. No Isus ih opomenu govore}i: "Od ovih ovde do}i }e koji }e
Me najaviti ljudima." I On ih uze na ruke Svoje i blagoslovi ih. (Pogl.
21, 15-16)

i produbljujem re~:
Re~ima "Od ovih ovde do}i }e koji }e Me najaviti ljudima",

nagovestio sam dolazak onih koji }e sa Mnom delovati u Nalogu Otac-
Majka Boga, da se sve pale i optere}ene du{e i ljudi odvedu natrag k
srcu Ljubavi.
U ve~nom Postojanju, u ve~nom gradu Jerusalimu, u prisustvu
Ve~nog Oca, isplaniran je i pripremljen Spasiteljski nalog do u deta-
lje. Svako bi}e koje se odlu~ilo za ovaj Nalog, unelo je jedan ili vi{e
138
kamen~i}a velikog mozaika Spasiteljskog plana, kao svoj potencijal -
ljubavi i pomo}i za pale i optere}ene du{e, u centralno Prasunce i u
prizmati~na Sunca, tj. Sunca su{tina i Sunca osobina. Polaze}i od
centralnog Prasunca i Sunaca su{tina i osobina, koji su osnovne snage
Beskona~nosti, u sve svetove Pada i u atmosferu Zemlje po~eo je da
zra~i nalog Spasenja.
Za vreme ovog mo}nog doga|aja, sinovi i k}eri Bo`je prihvatili
su svoj udeo u Delu Spasenja i u svom duhovnom telu.
Mnogi sinovi i k}eri Bo`je odlu~ili su da sprovode Delo Spasenja
sa Mnom, Hristom, sve dok i poslednja du{a ne bude ponovo u
ve~nom Postojanju. Me|utim, ne}e sva duhovna bi}a koja su u
Spasiteljskom nalogu, sa Mnom, Hristom delovati do kraja, to jest dok
sva bi}a ponovo ne postignu ~istotu. Ova kolosalna akcija pomo}i -
dok se i poslednja du{a ne vrati ku}i –obavezuje ona bi}a koja su se -
nje prihvatila i koja prete`no dolaze iz centra ~itavog Postojanja, iz
Sveti{ta, odakle je Pad i zapo~eo. To su oni koji su preko roda Davi-
dova do{li na ovaj svet i dolazi}e na Zemlju neprestano, sve dok
Carstvo Mira Isusa Hrista ne dostigne svoj vrhunac. Oni }e sa Mnom
do kraja delovati u Spasiteljskom nalogu i oni su sa Mnom, Hristom,
najodgovorniji u Mome Delu Spasenja.
Svako duhovno bi}e koje je preuzelo na sebe odgovornost za
Spasiteljsko Delo, donelo je iz svog duhovnog mentaliteta odgovaraju}i
duhovni potencijal. Ovi uneseni duhovni potencijali sinova i k}eri
Bo`jih pripremili su Meni, Hristu, i njima samima, puteve preko
podru~ja Pada, koja su nakon "Svr{eno je" postala ravnima ~i{}enja.
Njihovi uneseni duhovni potencijali jesu njihovi razli~iti duhovni
mentaliteti kojima oni u ljudskoj ode}i razvijaju odgovaraju}e
sposobnosti za Carstvo Mira Isusa Hrista.
Tako su, dakle, mnogi sinovi i k}eri Bo`je, koji stoje u Nalogu
Spasenja, uloìli deo svog duhovnog potencijala u vra}anje ku}i sve
Bo`je dece, i sada deluju u Delu Spasenja. Probu|ene du{e koje su se
u zemaljskoj ode}i odlu~ile za Mene, uklju~uju se, odgovaraju}e svom
nalogu, u veliku celinu i sluè u Delu Spasenja, koje je i njihovo delo.
U sebi one nose zra~e}i nalog da sve du{e i bi}a dovedu ku}i, velikoj,
ve~noj Prasvetlosti, Bogu.
139
Rod Davidov i sinovi i k}eri Bo`je iz drugih rodova, ~ine jedan
veliki i mo}an narod, narod Bo`ji na ovoj Zemlji. Neki od njih su se
kroz inkarnacije opteretili i Ja, Hrist Bo`ji jo{ ne mogu da ih oslovim,
jer je njihovo srce jo{ daleko od Mene. Drugi od sinova i k}eri Bo`jih
koji deluju u ovom Nalogu, nalaze se jo{ na putu da bi ispunili deo
Naloga za koji su zaduèni. Neki od njih vratili su se natrag u "svet",
jer su za svet jo{ bili isuvi{e vezani. No njihove su du{e ~ule Moj
poziv i u dato }e se vreme opet vratiti svom nalogu, u Delo Spasenja.
Njihov povratak ne mora biti u ovoj inkarnaciji, u ovom ìvotu na
Zemlji (1989). To se moè dogoditi i u kasnijim utelovljenjima, jer
Moje Carstvo Mira na ovoj Zemlji tek je u izgradnji.
Drugi, pak, sinovi i k}eri Bo`ji urastaju postepeno u svoj
zadatak, svesno prihvataju}i svoj nalog.
Ostali ve} u potpunosti deluju u Nalogu i ostvaruju ono {to su
kao duhovni potencijal uneli u centralno Prasunce, u sedam osnovnih
snaga Stvaranja, u svetove Pada i u atmosferu.
Mnogi sinovi i k}eri Bo`je koji stoje u Nalogu, i druga deca
Ljubavi koja su probu|ena u Duhu @ivota, objavljiva}e Sina Bo`jeg
kao Spasitelja svih du{a i ljudi dok sve du{e svesno ne prihvate Spase-
nje i dok ne krenu putem prema savr{enstvu.
Sinovi i k}eri Bo`je koji su dolazili i dolaze na svet preko
Davidova roda, osta}e u Nalogu Spasenja dok sve ne bude izvr{eno.
To Sam najavio jo{ kao Isus iz Nazareta kad su Mi neke ène donele
svoju decu da ih blagoslovim. Po zra~enju dece prepoznao Sam koja
du{a pripada nalogu Spasenja. Svako bi}e koje stoji u Spasiteljskom
nalogu nosi u svome duhovnom telu pe~at zra~enja. Ovaj zra~i i kroz
zemaljsko telo, kroz Hristov centar koji deluje u blizini srca.
140
22. POGLAVLJE
Bu|enje k}eri Jairove
Preduslovi za isceljenje tela - Hrist je u tebi (2-5).
Bu|enje "mrtvih" (6-12)
1. I gle, do|e jedan od stare{ina sinagoge po imenu Jair. I videv{i

Ga, pade Mu pred noge i preklinja{e Ga govore}i: "K}er~ica Moja
umire. Molim te, do|i i poloì ruke Svoje na nju, da ozdravi i oìvi."I
Isus po|e za njim, a pridruì{e Mu se jo{ mnogi, tiskaju}i se oko -
Njega.
2. A be{e tu i neka èna koja ve} dvanaest godina bolova{e od
te~enja krvi, i beja{e mnogo propatila od lekara mnogih, i sve {to
ima{e dade na to, ali joj ne bi bolje, nego ~ak gore.
3. I po{to be{e ~ula za Isusa, tiska{e se oko Njega i dohvati se
haljine Njegove. Jer govora{e u sebi: "Ako se samo dotaknem haljine
Njegove, ozdravi}u". I odmah joj stade te~enje krvi. I ona oseti u telu,
da ozdravi od muke svoje.
4. A odmah Isus oseti da deo sile izi|e iz Njega i obrati se
narodu koji se tiska{e oko Njega, govore}i: "Ko se to dota~e Moje ha-
ljine"? A u~enici Mu reko{e: "Vidi{ gde se mno{tvo tiska oko Tebe, a
pita{: Ko Me se to dota~e?"
5. I On se osvrnu ka onoj koja to be{e u~inila. A èna upla{iv{i
se i drhte}i, znaju}i {ta joj se dogodilo, do|e i kle~e pred Njim, i kaza
Mu svu istinu. A On joj re~e: "K}eri Moja, vera tvoja isceli te. Idi s
mirom i ozdravi od bolesti svoje." (Pogl. 22, 1-5)

i produbljujem re~:
Ono {to se tada dogodilo, moè se doga|ati i danas. Jer vidite, vi

koji ~itate Moje re~i, Hrist ne hoda vi{e u Isusu ovom Zemljom -
Hrist je, o dete ~ove~je, u tebi! I gde god da si, kud god da ide{: Ja
Sam u tebi snaga Spasenja koja le~i i tvoje telo, ako je to dobro za
tvoju du{u. Ti, o ~ove~e, ne treba da Me traì{ - na}i }e{ Me u sebi!
Ne treba da ide{ ni tamo ni ovamo - Ja Sam u tebi! I gde god da si
ti, tu Sam i Ja. Povuci se u neki miran sobi~ak i u|i u malu odaju
141
svoga srca, da bi se od srca pomolio. I u molitvi predaj Meni, koji u
tebi boravim, ono {to ti leì na srcu, veruju}i da Ja sve mogu.
I ako nepokolebljivo veruje{ u Mene, desi}e se ono {to je za tebe
dobro i {to sluì spasenju tvoje du{e. Kao i tada tako i danas vaì
Zakon: tvoja ti je vera pomogla. I ako ne gre{i{ vi{e - a trudi{ se da
se pridràva{ zapovesti @ivota - tvoja }e molba biti usli{ena ve} u
tvojoj du{i. Ako to sluì daljem razvoju tvoje du{e, onda }e se u
tvojoj du{i i na tvome telu odraziti blagoslov.
6. Dok On jo{ govora{e, do|e nekoliko slugu stare{ine sinagoge i

reko{e: "Umrla je k}i tvoja. Ne mu~i vi{e U~itelja?"
7. A kad ~u Isus ove re~i, obrati se stare{ini sinagoge: "Ne boj
se, ve} samo veruj!" I ne dopusti nikome da Ga sledi osim Petru i
Jakovu, i Jovanu bratu Jakovljevom.
8. I stigav{i u ku}u stare{ine sinagoge, vide gu`vu i peva~e
hramovne, i svi plakahu i jaukahu.
9. I kad u|e onamo, re~e im: "Za{to vi~ete i pla~ete tako?
Devoj~ica ova nije umrla, ve} samo spava." I podsmevahu Mu se; jer
mi{ljahu da je mrtva i ne verova{e Mu. A On, isterav{i sve napolje,
uze sa Sobom dva u~enika Svoja i u|e onamo gde leà{e devoj~ica.
10. I uze je za ruku, i zovnu govore}i: "Talitha kumi!", {to bi
otprilike zna~ilo: "Devoj~ice, kaèm ti, ustani!"
11. I ona odmah ustade i hoda{e okolo. A be{e joj dvanaest
godina. I divljahu se svi preko svake mere.
12. A On im strogo zapovedi, da o tome niko ne razgla{uje i
zabrani im da joj bilo {ta od jela daju. (Pogl. 22, 6-12)

i produbljujem re~:
Shvatite u dubini svojih srca Moje delovanje - ne samo kao Isusa

iz Nazareta, ve} i kao Hrista Bo`jeg! Jer Ja Sam opet do{ao k vama u
Duhu ljubavi, da vam pomaèm i sluìm vam.
142
Sve dok se srebrnasta vrpca - zvana jo{ i informaciona vrpca -
koja povezuje du{u i telo, ne odvoji od tela, jo{ postoji duhovni kru`ni
tok i energije ìvota teku iz neopteretivog jezgra bi}a, Boga, u du{u -
iz du{e u telo, a iz tela opet natrag u du{u i ka jezgru bi}a, Bogu. To
Sam Ja video kod ove devoj~ice i najpre Sam razgovarao tiho sa
snagom Moga Oca u Sebi, sa Ja Jesam u Sebi. Onda Sam uspostavio
duhovnu vezu sa du{om tog deteta i pustio da preko nje srebrnastoj
vrpci poja~ano doti~u kosmi~ke snage. Preko jezgra bi}a du{e je onda
ta poja~ana energija ìvota tekla u du{u, a preko du{e u }elije mozga
i u organizam ovog deteta. Tako Sam probudio ~oveka iz takozvane
smrti.
Na taj Sam na~in vra}ao u telo sve one kojima vreme u zema-
ljskom ruhu jo{ nije bilo isteklo. Ina~e bi oni oti{li sa Zemlje samo
zbog spolja{njih okolnosti koje oduzimaju du{i oslonac i tako je izgone
iz tela pre nego {to je to za nju predvi|eno kosmi~kim zakonima.
U Zakonu ìvota stoji zapisano da je svakoj du{i u zemaljskom
ruhu unapred odre|en njen zemaljski ìvotni ciklus. On, ipak, sadrì
mogu}nost ranije ili kasnije smrti zemaljskog ruha. Zemaljska smrt
moè uslediti i u tom vremenskom razmaku. U tom vremenskom
razmaku Sam Ja, kao Isus iz Nazareta, mogao snagom Duha da opet
pozovem te du{e natrag u njihovo zemaljsko postojanje.
Ova dela ljubavi vr{io Sam onda kada je to bilo dobro za du{u i
~oveka. Po zra~enju svesti du{e Ja Sam prepoznavao da li bi se du{a i
~ovek u novim ìvotima na Zemlji ponovo opteretili ili bi poja~ali
verovanje u Ve~noga kroz pra{tanje, moljenje za opro{taj i ispravlja-
nje po~injenog.
Zapovest za sve ljude glasi: Ako je verovanje va{e veliko makar
kao zrno goru{i~ino, onda se mnogo toga moè dogoditi u vama i na
vama iz dela boànske ljubavi.
143
23. POGLAVLJE
Isus i Samarjanka
Voda ìvota, Istina, snaga koja ve~no struji (3-7). Ko ozbiljno traì, pronalazi -
Istinu Proverite one koji govore o Istini - O vrednosti spolja{njih oblika
oboàvanja - Ko je danas narod Izrailj? - Novi Jerusalim - Poslednji Zavet
(16)
1. Isus do|e u grad samarijski zvani Sihar, blizu polja koje dade
Jakov Josifu, sinu svojemu.
2. A onde beja{e upravo bunar Jakovljev. I Isus, umoran od
puta, sede kraj bunara. A be{e oko {estoga ~asa.
3. I do|e jedna èna iz Samarije da zahvati vode. Re~e joj Isus:
"Daj mi da pijem". (Jer u~enici Njegovi bejahu oti{li u grad da kupe
hrane).
4. Samarjanka Mu pak re~e: "Kako ti, koji si Judejac traì{ od
mene, ène iz Samarije da pije{?" (Jer se Judejci ne druè sa
Samarjanima).
5. Isus joj odgovori: "Kad bi ti prepoznala dar Bo`ji i ko je Taj
koji ti govori: 'daj mi da pijem', molila bi Boga da ti dadne ìvu vodu
za pi}e."
6. Re~e Mu èna: "Gospodine, nema{ ni ~ime bi zahvatio, a
bunar je dubok; odakle ti onda voda ìva? Jesi li ti ve}i od oca na{eg
Jakova, koji nam dade ovaj bunar iz kojega pija{e i on i deca -
njegova, i kamile njegove, i volovi i ovce njegove?"
7. Odgovori joj Isus: "Ko pije od ove vode, opet }e oèdneti. A
koji pije od vode koju }u mu Ja dati, ne}e vi{e nikada oèdneti, ve}
}e voda koju }u mu Ja dati izbiti u njemu kao izvor i te}i u ìvot
ve~ni." (Pogl. 23, 1-7)

i produbljujem re~:
Voda @ivota priti~e sna`nije u ovaj svet od vremena kad Sam Ja

delovao kao Isus iz Nazareta - a jo{ sna`nije od Moga "Svr{eno je".
144
Ko pije od vode @ivota, taj se napaja iz izvora ve~ne Istine, jer
se vratio u praizvor sveg Postojanja. On nikada vi{e ne}e oèdneti niti
}e mu ikada ne{to nedostajati. On ima ono {to mu je potrebno, i vi{e
od toga.
Ljudi u Duhu Istine sami su taj duhovni zdenac Istine. Oni daju
i daju - i nikada ne presu{uju, jer Duh Bo`ji, koji preko njih deluje,
jeste snaga koja ve~no struji, vrelo izvora i sam izvor, Istina.
Shvatite: Ja Sam voda @ivota. Ko Moj ìvot kao Isusa iz
Nazareta u~ini svojim ìvotom, pridràvaju}i se onoga {to Sam mu Ja
zapovedio, taj }e ìveti u Meni, ìvoj vodi, i bi}e izvor ìvog
blagoslova, iz kojeg neprestano te~e voda @ivota. Tek tada }e on
mnogim ljudima mo}i da pruì pravi okrepljuju}i napitak ìve vode.
Ovi ne}e vi{e traìti Istinu, jer su prona{li Istinu, Ja Jesam. Oni ne}e
vi{e èdneti, jer }e piti iz ve~nog izvora Istine.
Ko prima od vode @ivota, taj ne ostaje usamljenik, niti pliva sa
strujom starog, gre{nog vremena. On vesla protiv nje, tako {to vi{e ne
neguje ono ljudsko, nego ga se osloba|a snagom ljubavi. Tako u sebi
pronalazi ve~nost, @ivot, Istinu, Praizvor, Boga.
Na taj na~in postupno nastaje Doba Svetlosti i novi ljudski rod u
Meni, Hristu: ljudi koji }e graditi i odràvati Carstvo Mira, jer su i
sami ispunjeni Mirom.
8. Re~e Mu èna: "Gospodine, daj mi tu vodu, da ne èdnim i da

ne moram dolaziti ovamo da zahvatam." Isus joj re~e: "Idi zovi muà
svojega i do|i ovamo." A èna Mu odgovori: "Ja nemam muà."
9. Isus je pogleda i re~e: "Dobro si rekla: nemam muà. Jer si
pet muèva imala, a ovaj koga sada ima{ nije ti mu`. Istinu si rekla."
10. Re~e Mu èna: "Gospodine, vidim da si ti prorok. Oci na{i
moli{e se na gori ovoj, a vi kaète da je u Jerusalimu mesto gde treba
oboàvati Boga."
11. Isus joj odgovori: "@eno, veruj Mi da dolazi vreme kada
ne}ete oboàvati Boga ni na gori ovoj ni u Jerusalimu. Vi ne znate
{ta oboàvate, ali mi znamo {ta oboàvamo. Jer spasenje dolazi iz
Izrailja.
145
12. Ali dolazi vreme, i ve} je tu, kada }e istinski oboàvaoci
oboàvati Sveoca u Duhu i Istini. Jer Svesveti traì da takvi budu oni
koji Mu se klanjaju. Bog je Duh, i koji Mu se klanjaju, u Duhu i
Istini treba da se klanjaju."
13. Re~e Mu èna: "Znam da dolazi Mesija koji se zove Hrist. I
kad On do|e, objavi}e nam sve." Isus joj odgovori: "Ja Sam taj, koji
Ti govorim."
14. Utom se vrati{e u~enici Njegovi i za~udi{e se {to sa ènom
onom razgovara. Ali nijedan ne upita: "[ta traì{?" ili "Za{to
razgovara{ s njom?"
15. A èna ostavi svoj kr~ag, i otide u grad i re~e ljudima:
"Hodite da vidite ~oveka koji mi kaza sve {to sam dosad u~inila. Da
nije on Hrist?"
16. I po|o{e i do|o{e k Njemu, i mnogi od Samarjana poverova{e
u Njega i moljahu Ga da ostane kod njih. I ostade onde dva dana.
(Pogl. 23, 8-16)

i produbljujem re~:
Ko govori iz Istine, njegove su re~i ve~ni ìvot. One su proète

ìvotom i snagom koja Sam Ja u Otac-Majka Bogu. Ko ozbiljno traì
vodu @ivota, Istinu, taj }e do}i do ~oveka koji }e biti u stanju da mu
pokaè put do vrela izvora i on }e prona}i @ivot, Istinu, u svom
najunutarnjijem.
Re~i @ivota su re~i Istine. Ko ìvi po smislu ìve re~i, taj ispu-
njava Zakon @ivota i ìvi u Duhu Istine. Stoga proveravajte ljude koji
govore o izvoru ìvog blagoslova, da li ve} donose tu vodu @ivota,
Istinu, ili su tek na zdencu Istine.
Shvatite: Gde je svetlo, tamo se okupljaju oni koji teè svetlu. No
mnogo je me|u njima onih koji o Istini samo govore, ali su im
namere mra~ne. Stoga proveravajte merilom svoje vlastite iskrenosti,
kako biste prepoznali njihova dela. Ne gledajte i ne slu{ajte one koji
govore ne~isto, pa ni onda kad se nazivaju "ravi" (u~itelj). Preispitajte
smisao njihovih re~i i njihovo pona{anje prema bli`njima - i oni }e za
146
vas biti otvorena knjiga. Ljudi Duha su skromni, smerni i blagi, a -
njihovo je bi}e proèto i obasjano onim koji je Ja Jesam: Hrist, ìva
voda.
Ko ìvi u Istini, taj ìvi iz Istine - i vidi Istinu, no vidi i ono {to
nije Istina. O~ima Istine gledao Sam Ja kao Isus iz Nazareta ènu na
bunaru. Video Sam njezin pro{li i sada{nji ìvot. Iz ovoga Sam oslovio
ono {to je toga dana trebalo da joj posluì kao spoznaja.
U sva vremena, pa jo{ i u dana{nje vreme (1989), ljudi su
stvarali i stvaraju sebi spolja{nje znakove i obele`ja da bi oboàvali
Boga. Ove spolja{nje slike, obele`ja i znakove za oboàvanje, kao na
primer statue, sinagoge, crkve, posebna mesta, breùljke, brda, ~ak i
rituale i ceremonije, ~ovek }e stvarati sve dok u sebi ne prizna Boga,
Duha Istine i dok ne po~ne da odràva "red hrama", zapovesti @ivota.
Svaki ~ovek je hram Bo`ji. Stoga mu nije potrebno nikakvo
posebno mesto da bi oboàvao Boga. Oboàvaj Boga u Najsvetijem
svog unutarnjeg, i odràvaj svoj hram ~istim - plemenitim mislima,
re~ima i delima, ispunjenim Bogom; tako odràva{ "red hrama" - a
Bog }e ti odgovoriti na tvoje molitve, jer si s Njime u komunikaciji.
I u ovo dana{nje vreme (1989) mnogi ljudi jo{ ne znaju koga ili
{ta oboàvaju. Oni opona{aju one koji su stvorili kultove i èle da ih
zadrè, jer su jo{ siroma{ni u srcu. Po{to im je istinski, svemogu}i
Bog, Bog unutarnjeg, stran, potreban im je spolja{nji bog. Ovaj pak
nikada nije Bog Istine, ve} idol.
Tuma~im re~i "Spasenje dolazi iz Izrailja". Izrael je tamo gde -
ljudi ispunjavaju volju Bo`ju.
Dana{nji Izrael nije vi{e onaj Izrael u kojem Sam Ja ìveo kao
Isus iz Nazareta. Ostalo je samo ime koje ta zemlja jo{ nosi: veliki
deo Izraelaca nije odrào zavet sa Bogom i nije Me prihvatio kao svog
Spasitelja. Zbog toga je Bog, Ve~ni, obnovio ovaj zavet samo sa
jednim delom ljudi koji su nekada bili otelovljeni u starom Izraelu a
danas su otelovljeni u nekoj drugoj zemlji, sa onima koji jo{ stoje u
Nalogu.
Bog, Ve~ni, sada je (1989) sklopio zavet i sa onima koji nisu bili
otelovljeni u Izraelu za vreme Mog boravka na Zemlji, ali su tokom
147
proteklih vekova stalno obla~ili zemaljsko ruho da bi pripremili delo
povratka u Domovinu.
Dakle, Izrael je tamo gde su otelovljeni ljudi koji stoje u nalogu
Spasenja i koji su spremni da ispunjavaju Bo`ju volju.
Iz velikog potencijala naloga Spasenja, u vreme Mojsija bilo je
otelovljeno mnogo duhovnih bi}a, a tako i u vreme Moga putovanja
Zemljom u starom Izraelu. Greh je mnoge ljude koji su u nalogu za
Delo Spasenja, raspr{io na sve ~etiri strane sveta. Ipak, Ja ih sada
ponovo sakupljam u jednoj drugoj zemlji. Tamo }e biti Novi Izrael.
Ve} sada (1989) okupljaju se mnoga bra}a i sestre u zemlji gde
u~i i deluje otelovljeni deo Zraka boànske Mudrosti: u Novom
Jerusalimu. Sa bra}om i sestrama u Novom Jerusalimu, u Izraelu koji
nastaje, Ve~ni je sada sklopio poslednji zavet.
Narod Bo`ji na Zemlji posta}e mo}an narod. Stoga sve vi{e ljudi
dolazi da bi sklopili ve~ni zavet sa Bogom. Jer Ja, Hrist, zovem ih - i
oni dolaze. Oni se sakupljaju da bi delovali za Novo Doba, doba
Svetlosti. Oni vi{e ne oboàvaju Ve~noga pred spomenicima i
statuama, nemaju spoljne crkve, i ne penju se na brda u potrazi za
Ve~nim veruju}i da }e Ga tamo prona}i. Nemaju ni ceremonije i
rituale. Oni oboàvaju Ve~noga u svome hramu, u svom unutarnjem,
jer tamo boravi Jedan Ve~ni, Bog Avrama, Isaka i Jakova, Duh
ve~nog Oca, ~ija su deca sva duhovna bi}a, ljudi i du{e. Oni se okup-
ljaju na odre|enim mestima, ne da bi tamo traìli Boga, ve} da bi
zajedno ìveli jedinstvo i da bi se zajedno molili Onome koji je @ivot:
Bog, Duh Istine, koji boravi u svakom duhovnom bi}u, u svakoj du{i i
u svakom ~oveku.
Bog je i Duh Stvoritelj koji je stvorio sve {to postoji, koji ìvi u
svakoj biljci, u svakom kamenu, u svakoj ìvotinji, u svakom atomu -
u svemu {to postoji. Bog je Duh, a oni koji Ga iskreno oboàvaju,
oboàvaju Ga u Duhu i Istini i pridràvaju se Zakona.
Zaista vam kaèm: Kao Isus oti{ao Sam od vas; kao Hrist,
Vaskrsli, do{ao Sam k vama, kako bi i vi u Meni, Spasitelju, vaskrsli i
ponovo u{li u Boga, prastruju.
Znajte: Kao Isus, bio Sam jedno vreme me|u ljudima - kao Hrist
Bo`ji, Ja boravim u vama. I ostajem u vama. I ostajem u vama
148
ve~no; jer Ja Sam u ve~nom Ocu, a Otac je u Meni, i Mi Smo jedan
Duh Istine koji boravi u svim ljudima.
149
24. POGLAVLJE
Isus osu|uje okrutnost -
On isceljuje bolesne i isteruje |avola
Sve povrede Zakona ìvota padaju natrag na ~oveka; priroda i zemaljska
stvorenja pokloni su Bo`ji za dobrobit ljudi (1). Obja{njenje "osu{ene ruke"
(3). Spasavanje i isceljenje tela, ako je to dobro za du{u (7). Fariseji ju~e i
danas - Borba protiv rastu}e Svetlosti na Zemlji i u podru~jima ~i{}enja jo{ i
u vremenu Carstva Mira - U ovoj vremenskoj prekretnici polaè se temelj
Carstva Mira koje dobija oblik - Opomena ljudima u Carstvu Mira: ne
zaboravite Pionire i otelovljenog serafima boànske Mudrosti, Moju proro~icu i
Mog glasnika - Borba iza zida od magle traje i dalje (8). Obja{njenje "~uda
sa hranjenjem" (12-13)
1. A kad prolaà{e kroz jedno selo, vide Isus druìnu danguba

kako mu~e i bestidno zlostavljaju ma~ku koju bejahu negde na{li. Isus
im zapovedi da se okanu toga i stade ih koriti: no oni se ne osvrtahu
na re~i Njegove i upu}ivahu Mu re~i pogrdne. (Pogl. 24, 1)

i produbljujem re~:
Ko ljude i ìvotinje mu~i i zlostavlja, jednom }e i sam na

sopstvenom telu iskusiti muke i zlostavljanja. Isto vaì i za ogre{enja o
carstva biljaka i minerala. Jer ono {to se u materiji o~ituje kao oblik
ìvota, to kao duhovna supstanca postoji i u du{i. Ko se dakle ogre{i o
ìvot, taj sudi sebi samome , jer optere}uje jedan deo svog duhovnog
nasle|a. Jer sve {to je iz Boga, to je kao esencija i u du{i ~ovekovoj.
Shvatite: Zemlja proizvodi hranu za ljude. Ljudima su potrebni i
krov nad glavom i ode}a. Oni svoju hranu, svoj krov nad glavom i
svoju ode}u ne mogu da stvaraju kao an|eli u Nebu. Zemlja je
nositeljica ìvota za sve. Ona se, dakle, ne sme skrnaviti ni plja~kati.
Zemlja, i sve {to na njoj ìvi - ìvotinje, biljke i kamenje - ho}e da
sluì ljudima. Preduslov je da ~ovek svoju Zemlju primi i prihvati, da
se o njoj stara, jer Zemlja je jedan veliki ìvi organizam.
Bog, Ve~ni, dao je ljudima ìvotinje i biljke i darovao im je iz
Zemlje vo}e, povr}e i ìto. Dao je to ljudima govore}i im: "Prilagodite
150
Zemlju sebi", {to zapravo zna~i: po{tujte i negujte ìvot svih ìvotnih
oblika i oni }e vam sluìti.
Shvatite: ~iste ìvotne oblike ìvotinja stvorio je Bog, i svaka bi-
ljka pripada tom velikom stvarala~kom potencijalu - Bogu, potencijalu
koji nastavlja da se razvija u ciklusu evolucije. Tako je svaki ìvotni
oblik deo velike celine.
Bog je ~oveku zapovedio da po{tuje i ljubi ìvot i da se pridràva
zapovesti "Moli se i radi". Zato je ìvot takozvanih danguba
rasipanje dnevne energije. To su ljudi koji kradu Bo`ju energiju. Ko
dan ne koristi, ve} ga upotrebljava samo da bi iskori{}avao svoje bli`-
nje, ili da bi skrnavio ìvotinje i biljke, taj postupa protiv Zakona
ìvota.
Ljudi koji misle samo na svoju dobrobit, mu~i}e ìvotinje,
plja~ka}e Zemlju i trova}e ìvot na njoj, jer su njihove misli
zatrovane pohlepom i zavi{}u. A ljude i ìvotinje mu~e i protiv su
prirode, u stvari, oni koji same sebe ne poznaju. Oni ~ine samo ono
na {ta ih goni njihovo sebi~no mi{ljenje. U stvari, oni sami su ti koji
su gonjeni i zato ho}e da rasteraju sve {to je oko njih, jer im smeta
sve {to ne odgovara njihovim predstavama. Takve ljude njihovo -
ljudsko "ja" ~ini gotovo neura~unljivim.
Oni ne poznaju zapovest moljenja za opro{taj, pra{tanja i
ispravljanja. Oni se obra~unavaju sa svojim bli`njima: oko za oko,
zub za zub. Pritom pak optere}uju sopstvenu du{u onim {to svom
bli`njem ~ine! Jer ono {to ~ovek u~ini svom bli`njem - ali i ìvotinji i
biljci, i ~itavom organizmu Zemlje - to ~ini sebi samome. Tako je bilo
i tako je i u dana{njem gre{nom vremenu (1989). No, jedan novi
nara{taj odrasta i stupa u novu eru, u ìvot u zajedni{tvu i sa Bogom.
2. Onda na~ini Isus bi~ od konopa sa ~vorovima i otera ih

govore}i: "Od ove Zemlje, koju je Moj Otac stvorio za sre}u i radost,
vi ste svojim delima nasilja i okrutnosti na~inili najdublji pakao." I
pobego{e ispred lica Njegovoga. (Pogl. 24, 2).

i produbljujem re~:
151
Bi~ simbolizuje Zakon uzroka i posledice. Ko ne po{tuje i mu~i
svoje bli`nje, a i svoje sabli`nje, ìvotinje, ko vr{i nasilje nad ljudima
i ìvotinjama, nad biljkama i mineralima, i nad ostalim ìvotom u
Zemlji i na Zemlji, i okrutan je, iskusi}e posledice sopstvenih uzroka -
osim ako se na vreme ne pokaje.
Zakon uzroka i posledice udari}e kao kakvim bi~em sve one koji
su surovo postupali i postupaju sa ìvotom - u bilo kojem obliku ili
stanju svesti da se on pokazuje. Zemlja je data ljudima da ponovo
postanu svesni da su deca Bo`ja i da je njihov ìvot - kao i sav ìvot
- iz Boga, da bi nau~ili da cene i ljube ìvot. U kojoj god formi i u
kojem god stanju svesti da ìvot susre}e ~oveka i objavljuje se - u
svemu je Bog, @ivot.
Sve ~isto èli da nesebi~no sluì, pa tako i Zemlja sa svojim
carstvima prirode. Ko spozna da je njegov ìvot iz Boga, i u skladu sa
tim ìvi, taj je u miru sa svim stvorenjima, sa svime {to je iz krila
Bo`jeg dato ljudima za radost i za njihovu dobrobit. Bog èli decu
ispunjenu mirom i sre}nu. Ko pak ne èli da spozna Boga niti da
prihvati Njegovo upravljanje, taj je protiv Njega i protiv svega {to je
iz Njegovih ruku dato ljudima. I otud njegova zlovolja, nesre}a, briga
i bolest.
3. No jedan koji be{e jo{ gori od drugih, vrati se i zapreti Mu. I

Isus ispruì ruku Svoju i ruka onoga mladi}a osu{i se. I veliki strah
obuze sve. A jedan re~e: "On je ~arobnjak." (Pogl. 24, 3).

i produbljujem re~:
"I Isus ispruì ruku Svoju i ruka onoga mladi}a osu{i se." Ovaj
doga|aj pogre{no je shva}en i zato je i ispri~an na ovaj na~in. ôvek
koji ìvi u Zakonu Bo`jem ne}e se nikada ume{ati u Zakon uzroka i
posledice da bi ubrzao ili izazvao ono {to onaj koji ~ini zlo
prouzrokuje i odre|uje sam sebi.
Ko vr{i nasilje, taj }e èti isto ili sli~no. Da Sam Ja, kao {to stoji
zapisano, u~inio da se ruka onoga mladi}a osu{i, ume{ao bih se u
Zakon setve i ètve. Taj doga|aj se, u stvari, odvijao prema Zakonu
setve i ètve: zlostavljaju}i ìvotinju, zlo~inac je udario rukom o
152
hrapav, tvrd predmet. Krv se zgru{ala, ruka je poplavila i mlitavo je
visila. Svoju Sam ruku ispruìo ukazuju}i na posledicu, da bih mu
objasnio uzrok. Kako su ljudi tada{njeg vremena Zakon uzroka i
posledice poznavali samo kroz re~i "oko za oko, zub za zub", i uz to
ga jo{ i pogre{no tuma~ili, verovali su da Sam to Ja prouzrokovao i
da Sam nekakav ~arobnjak.
Na ovakav Sam na~in stalno ukazivao ljudima da }e èti ono {to
poseju: ko seje lo{u setvu u njivu ìvota, ima}e i lo{u ètvu, jer plod
je ve} u semenu.
Ali, ko na vreme spozna svoje gre{ke, pokaje se i isto vi{e ne
~ini, taj }e prihvatiti Zakon Bo`ji i postepeno }e nau~iti da ljubi sve
oblike ìvota. Onda }e i primati iz milostivih ruku Ve~noga i njegova
du{a i njegovo telo domo}i }e se svetlosti, spasenja i izle~enja.
Shvatite: setva ne donosi uvek brzu ètvu. Ono {to ~ovek poseje
u ovom ìvotu na Zemlji, dakle ono {to prouzrokuje - tako|e i u
carstvima ìvotinja i biljaka - poè}e to; ako ne u ovom, onda u
nekom narednom ìvotu na Zemlji ili pak kao du{a u podru~jima
~i{}enja.
Stoga ìvite svesno svakoga dana! Jer svaki dan pokazuje svakom
~oveku {ta je kod njega dobro i manje dobro i {ta on danas, ovoga
dana, moè da popravi.
4. Sutradan pak do|e mati onoga mladi}a Isusa, mole}i Ga da

isceli opet ruku njegovu. A Isus im kaziva{e o Zakonu ljubavi i
jedinstva sveg ìvota u porodici Bo`joj. I re~e im: "Kako vi u ovom
ìvotu postupate sa sabi}ima svojim, tako }e i vama biti u budu}em
ìvotu."
5. I poverova mladi} i priznade grehe svoje. A Isus ispruì ruku
Svoju i osu{ena ruka onoga mladi}a ozdravi i bi kao i druga. A narod
hvalja{e Boga {to dade takvu mo} jednome ~oveku.
6. A kad Isus odlaà{e odande, gle, i|ahu za Njim dva slepca,
vi~u}i i govore}i: "Gospode, sine Davidov, smiluj se na nas." A kad
do|e u ku}u, pristupi{e Mu oni slepci i re~e im Isus: "Verujete li da
mogu to u~initi?"
153
7. A oni Mu reko{e: "Da, Gospode." I Isus dota~e o~i njihove
govore}i: "Po veri va{oj neka vam bude." I otvori{e se uskoro o~i -
njihove. A Isus im strogo zapovedi govore}i: "Pazite da o ovome
nikom ne pri~ate." Ali oni, samo {to izi|o{e, stado{e {iriti slavu
Njegovu po svoj Zemlji onoj. (Pogl. 24, 4-7)

i produbljujem re~:
Da}e se onome ko veruje!

Isceljenja iz Duha @ivota nisu nikakva ~uda, ve} zakonitosti.
Bo`ja ljubav i milost pomaù Njegovoj ljudskoj deci. Prava vera
dolazi iz srca. Ljudi sa dubokom verom ostaju postojani bilo {ta da
ih sna|e, i primaju blagoslov za svoju du{u - jer milost i pomo} Bo`ja
izlivaju se najpre u du{u. Odatle dolaze blagoslov i isceljenje za telo,
ako je to dobro za tu du{u i ako taj ~ovek ubudu}e ne ~ini vi{e iste
grehe koji su prouzrokovali patnju ili bolesti tela.
"Uskoro" zna~i: isceljenje se nije dogodilo odmah, ve} prema
zapovesti verovanja; jer Ja mislim najpre na du{u. U njoj je Zakon
ìvota, Zakon, Bog. Ako ga se ~ovek pridràva onoliko koliko ga je
svestan, onda }e biti izbavljen i isceljen, i u telu i na telu.
No, darovi milosti za du{u ne dolaze uvek do izraàja u ovom
telu i na njemu, u ovom ìvotu na Zemlji. Oni se mogu razviti i u
carstvu du{a - onda kad je du{a bez tela - ili tek u nekom narednom
otelovljenju. Pritom se ono protivzakonito u du{i postepeno preo-
braàva u pozitivnu snagu, koja onda priti~e u telo. To zna~i da je
du{a onda toga oslobo|ena, a i da telo vi{e ne}e nositi ono {to je
~ovek jednom prouzrokovao.
8. Kad ovi pak otido{e, gle, dovedo{e Mu ~oveka nema i

posednuta od demona. I po{to demon be{e izgnan, progovori nemi. I
divlja{e se narod govore}i: "Takvo ne{to jo{ se nikad ne vide u
Izrailju." A fariseji govorahu: "On izgoni |avola pomo}u najve}eg od
|avola." (Pogl. 24, 8)
154
i produbljujem re~:
Kao Isus iz Nazareta delovao Sam tamo gde Me je postavljao

Moj Otac. Mnogim ljudima mogao Sam doneti olak{anje i isceljenje
preko O~eve snage, i preko ìve re~i mogao Sam ih dovesti do
spoznaje.
Ali nisam mogao da pomognem i da sluìm svakom ~oveku koji
bi do{ao k Meni. Na mnoge Sam polagao ruku a nisu ozdravljali. I
nije svaka mra~na sila koju Sam oslovio u ~oveku iz njega i pobegla.
Jer Zakon ìvota kaè: Da}e ti se onoliko koliko veruje{! I: Ne gre{i
vi{e! Dalje Zakon ìvota kaè: Veruj i onda kad na svom telu jo{ ne
ose}a{ ono {to se ve} izvr{ilo u tvojoj du{i. U telu i na telu posta}e
delotvorno samo ono {to ~ovek spozna kao gre{ku ili greh, ako se za
to pokaje, moli za opro{taj, oprosti i vi{e ga ne ~ini.
Shvatite: svaki ~ovek koji govori druga~ije nego {to misli, farisej
je.
Jo{ i danas (1989) fariseji koriste iste klevetni~ke re~i kao i onda
kada Sam hodio Zemljom kao Isus iz Nazareta, i izlivaju isti prezir i
ruganje, da bi nahu{kali narod. No ko je u stanju da gleda u
~ovekovo srce, taj shvata da je svaki farisej, u stvari, upla{en ~ovek
koji je stalno na oprezu da se njegova gra|evina laì ne uzdrma.
Upravo su fariseji, a i pismoznanci, ve} mnogo toga neistinitoga uneli
u ovaj svet i ra{irili me|u ljudima.
Zaslepljeni fariseji, vo|e naroda i mnogi ljudi crkve, nesvesno, a
delom i svesno, govore mnogo neistinitog. Oni svesno govore ono
pogre{no iz straha da bi mogli da izgube na ugledu. Nesvesno govore
ono pogre{no jer ne kontroli{u svoja ose}anja i svoje misli i rasipaju
zemaljske dane bez samospoznavanja. Oni ne ~iste svoje pogre{no
pona{anje i ne obuzdavaju svoje agresije koje zapravo podgrevaju -
njihovi strahovi.
Fariseji, mnogi pismoznanci i ljudi crkve okrivljuju svoje bli`nje
za neistinu, i osu|uju one koji govore iz ve~ne Istine. Ko la`no svedo~i
protiv bli`njeg, taj se pla{i ve~ne Istine koja je Bog.
Mnogi fariseji koji su se zaogrnuli duhovnim, ube|eni su da su
merodavni u verskim pitanjima. Oni nabe|uju svog bli`njeg da je
155
satanski ili od "|avola", jer oni sami svojim ìvotom i mi{ljenjem
sluè |avolu u manjoj ili ve}oj meri. Stoga se ~uvajte onih koji
odbacuju svoje bli`nje i ogovaraju ih, jer su oni sami u savezu sa
zlom.
Za ljude koji }e ìveti u Carstvu Mira Isusa Hrista va`no je da
znaju da je borba tame protiv Svetlosti, koja se odvijala u vreme Mog
ìvota na Zemlji kao Isusa iz Nazareta, potrajala i u vremenima koja
su usledila nakon toga, i da se danas (1989) jo{ jednom poja~ava.
Sve {to Sam Ja doìveo kao Isus iz Nazareta, doìveli su, u
vekovima koji su usledili nakon toga i mnogi mu{karci i ène koji su
Me sledili. I njih su ismevali, rugali im se i klevetali ih zbog Istine. A
ipak su, nakon smrti njihovih tela, njihove du{e uvek iznova dolazile u
zemaljsko ruho, kako bi pripremile Carstvo Bo`je na Zemlji - a sada
(1989) i utemeljile ga i dalje izgra|ivale.
Prvi koraci u Doba Svetlosti - svetovnim ljudima u po~etku
nevidljivi - u~injeni su delima ljubavi prema bli`njem. Tokom
vremena su onda dela Bo`ja na Zemlji postajala sve vidljivija. Ljudi
~ija je svest bila vi{a, vodili su svoje bli`nje, svoju bra}u i sestre
putem ka unutarnjem, ka Meni, Hristu Bo`jem. Oni su stekli zemlji{te
i osnovali hri{}anske ustanove u kojima su ljudi po~eli da ostvaruju
Besedu na Gori, Zakon Boìji za ovu Zemlju. No protivne snage su
ove ustanove uvek iznova uni{tavale.
Ono {to se doga|alo u tim vremenima borbi, tokom kojih su se
na Zemlji sukobljavali Svetlost i tama, odvija se sada - dok vi ìvite u
Dobu Svetlosti na Zemlji - na za vas zasada nevidljivim stupnjevima u
podru~jima ~i{}enja. Tamo jo{ deluju mnogi biv{i pismoznanci,
fariseiji i ljudi crkve, koji su tada (1989) bili u zemaljskom ruhu. Oni
jo{ uti~u na du{e ljudi koji su im nekad bili podlo`ni, da bi i u
podru~jima ~i{}enja sejali nemir.
Vi koji ìvite u Dobu Svetlosti, u Carstvu Bo`jem na Zemlji,
treba da znate {ta se nekada zbivalo na Zemlji i {ta se jo{ de{ava u
donjim carstvima du{a, u podru~jima Reda. Ovo treba da znate kad
nakon smrti svog tela napustite ovostrano i krenete kroz "zid od
magle", kroz koji fizi~ko oko nije u stanju da vidi. Jer onaj ko, kao
du{a, pro|e kroz zid od magle znaju}i za uzroke koji tu jo{ deluju,
taj onda ne}e biti upla{en i ne}e o~ajavati, nego }e odmah po~eti da
156
pou~ava i da upu}uje du{e koje mu dovedu, kako bi i ove saznale za
Svetlost Istine koja ve} boravi na Zemlji: za Hrista Bo`jeg, koji Ja
Jesam.
Svi koji su tokom gotovo dve hiljade godina nakon Mog ìvota
kao Isusa iz Nazareta delovali i borili se za Carstvo Bo`je i zbog toga
bili proganjani - za vas, koji ìvite u Carstvu Mira Isusa Hrista,
Pioniri su Novog Doba. Veliku stvar su oni izvr{ili. U raznim epohama
nakon Mog ìvota na Zemlji oni su se uvek iznova otelovljavali i sve
vi{e stvarali i uve}avali duhovni potencijal za Carstvo Bo`je na Zem-
lji. Najpre je to bio nevidljivi duhovni potencijal, koji se onda sasvim
postepeno manifestovao na Zemlji, pre svega u atmosferi. Tu i tamo bi
pone{to od toga bilo i preobraèno, postalo bi dakle vidljivo: tamo gde
bi ljudi po~injali da ìve i rade prema Besedi na Gori.
A onda je po~ela ta vremenska prekretnica, ona vremenska epoha
(1989) koja je u svim pojedinostima otkrila Carstvo Mira Isusa Hrista.
Ponovo su do{li Pioniri na ovu Zemlju. Oni su duhovna bi}a u zema-
ljskom ruhu, koja stoje u Nalogu Spasenja, a iz roda su Davidova i
iz drugih rodova. Tako su sada (1989) omogu}ili da postane vidljivo
ono {to su pripremali u ranijim generacijama.
Tu i tamo ta velika porodica Bo`ja na Zemlji postala bi vidljiva.
Mnogi su ìveli u hri{}anskim prazajednicama. Centralno prasvetlo
me|u njima bila je Zavetna zajednica "Novi Jerusalim", koja je ve}
tada nosila odgovornost za sve nastaju}e prazajednice, kao i za
nastaju}e Carstvo Bo`je na Zemlji. U svetlotvarnom Carstvu Mira ona
sada kao grad Jerusalim predstavlja centar iz kojeg su vo|ene sve
prazajednice.
Te prazajednice u Univerzalnom ìvotu, koje su se oblikovale jo{
usred tog gre{nog sveta, sastojale su se, pre svega, od duhovnih ljudi
koji su sve vi{e ìveli u Meni, Hristu, a time i u Zakonu Bo`jem. Oni
su stvarali ustanove zajednice koje su im kao ljudima bile potrebne za
ìvot. Sticali su i gradili ku}e, u kojima su ìveli u stambenim
zajednicama. Osnivali su zanatska preduze}a u kojima su ostvarivali
zakon "Moli se i radi"; zajedni~ki su osnivali i gradili klinike, domove
za stare, de~ije vrti}e, {kole, Otac-Majka ku}e, restorane i sve ono {to
je ljudima jo{ neophodno za ìvot na Zemlji.
157
Me|u njima nije bilo ni pretpostavljenih ni podre|enih. Svi oni
su se svesno ose}ali decom Bo`jom; potvr|ivali su sinovstvo i
k}erinstvo u na{em ve~nom Ocu. Ve} prema svojim sposobnostima,
delovali su za veliku celinu, za op{te dobro.
Me|u tim Pionirima Novog Doba u Meni, Hristu, ìvela je, kako
je ve} objavljeno, jedna èna, otelovljeni Serafim boànske Mudrosti.
Ona je delovala za Mene kao proro~ica i glasnik i i{la je ispred svih
kao svetao primer u ispunjavanju ve~nih zakona. Preko nje, inka-
rniranog dela Zraka boànske Mudrosti, i preko njenog duhovnog
duala, pozitiv-pola boànske Mudrosti, Ja Sam oglasio i uveo Novo
Doba. Jer u Spasiteljskom delu deluju Ljubav i Mudrost, a sa njima i
sva bi}a, svi sinovi i k}eri Bo`je koji su na sebe preuzeli zadatak da
donesu ono {to im je Bog dao: snagu, ljubav i mudrost, red, volju,
ozbiljnost, strpljivost i milosr|e - za Novo Doba.
Sva otelovljena bi}a svetlosti delovala su prema svom duhovnom
poreklu, svojim duhovnim mentalitetima, koji su oblikovali njihove
zemaljske sposobnosti za Carstvo Bo`je na Zemlji. I ovi Pioniri Doba
Svetlosti trpeli su sramo}enje, prezir i porugu. I njih su ogovarali. No
oni su se trudili da ìve u Meni i Ja Sam bio sa njima.
Govorim vam i ponavljam, vama koji sada ìvite u Novom Dobu,
kako biste to sa~uvali u svom srcu: fariseji, mnogi pismoznanci i ljudi
crkve tada{njeg vremena (1989) stalno su se borili protiv Pionira.
Ogovaranjima su nahu{kavali narod protiv njih. Ipak, kao {to je to
bilo u vreme kad Sam boravio na Zemlji, tako je bilo i u ovoj
vremenskoj epohi (1989): Istina je pobedila. Uprkos svemu {to su im
klevetnici neopravdano pripisivali, oni su delovali i dalje, kako bi
Meni, Hristu, pripremili puteve u Doba Svetlosti. Oni su u~inili da
bude sve vidljivije ono {to sluì Novom Dobu.
Radujte se, vi koji sada ìvite u Miru, i ostvarujte sa zahvalno{}u
zakone ljubavi! Setite se svojih bra}e i sestara koji su Mi kao Pioniri
pripremali puteve u Novo Doba i koji su za vas sticali, osnivali i
izgra|ivali ono {to se u zra~enju stalno preobraàvalo za Doba
Svetlosti - a {to vi sada posedujete u Moje ime.
Ali ne zaboravite: iza zida od magle jo{ nije ìvot u Meni! Tamo
se jo{ vodi borba izme|u Svetlosti i tame. No Zemljina atmosfera ipak
vas {titi od tih snaga, tako da na Zemlji moète ìveti u miru.
158
Iz ovih Mojih re~i treba da saznate i spoznate da Spasenje nije
zavr{eno u svim podru~jima. Mnogi od vas }e iza zida od magle, u
niìm carstvima du{a, nai}i na ne{to {to je sli~no onome {to se nekada
doga|alo na Zemlji - onako kako Sam Ja to za vas otkrio ovde i kako
je to napisano kao istorija u ovoj knjizi "Ovo je Moja Re~". Za
mnoge od vas }e to biti ponovo stvarnost kad budete odloìli
zemaljsko ruho i kada svojim duhovnim telom stupite iza zida od
magle. Jer nakon smrti svog tela treba da do|ete spremni u ova
carstva i da pomognete da sve {to jo{ ne odgovara boànskom Redu
bude sre|eno i da sve {to je jo{ vezano bude odvezano.
9. I obilaà{e Isus sve gradove i sela u~e}i po sinagogama -

njihovim i propovedaju}i Jevan|elje o Carstvu Bo`jem i isceljuju}i
svaku po{ast i svaku bolest u narodu. (Pogl. 24, 9)

i produbljujem re~:
Ja Sam le~io mnoge po{asti i bolesti - ali ipak nisam mogao da

otklonim "svaku po{ast i svaku bolest". Jer mnogi su mislili samo na
svoje telo. Oni nisu bili spremni da misle najpre na svoju du{u. Mnogi
koji su patili, mislili su samo na to kako da spasu svoje zemaljsko
telo. Ko je mislio tako, taj nije mogao da prima. On nije dobio ni
pomo} ni isceljenje - ni za svoju du{u ni za svoje telo. Mnogi su zato
oti{li razo~arani, jer se na njima i u njima ni{ta nije dogodilo. Oni su
onda govorili protiv Mene, istovremeno se ulaguju}i farisejima i
pismoznancima. Ovakvim govorenjem razo~aranih, fariseji i mnogi
pismoznanci bili su ohrabreni da delaju protiv Mene, Hrista u Isusu.
10. Ali kad vide mno{tvo naroda, obuze Ga samilost; jer bejahu
tromi i ra{trkani kao ovce bez pastira. (Pogl. 24, 10)

i produbljujem re~:
"Samilost" zna~i sa-àliti, sa-patiti. Ja Sam gledao njihovu patnju

i njihovu nevolju i patio Sam sa njima. Gledati patnju iz milosr|a
zna~i imati samilosti i pomagati tamo gde je pomo} neophodna.
159
11. Tada On re~e u~enicima Svojim: "@etve je zaista mnogo, a
èteoca malo. Molite se, dakle, Gospodaru ètve, da po{alje èteoce u
ètvu Svoju."
12. I doneso{e Mu u~enici Njegovi dve kotarice pune hleba i
plodova i kr~ag napunjen vodom. I stavi Isus hleb i plodove pred -
njih, a i vodu. I jedo{e svi i pijahu i nasiti{e se.
13. I ~u|ahu se; jer svaki je imao dovoljno i jo{ mu prete~e
pone{to, iako ih be{e oko ~etiri hiljade. I otido{e odatle slave}i Boga
za sve {to ~u{e i vide{e. (Pogl. 24, 11-13)

i produbljujem re~:
Bilo je mnogo ljudi, gotovo ~etiri hiljade. Svi su oni ~uli re~i
Svemogu}eg kroz Mene, Isusa. A re~ Bo`ja je supstanca i snaga.
Mnogi od njih uzimali su re~ Bo`ju kao nebesku. Oni su odlu~ili da
svakoga dana jedu sve vi{e od tog hleba i od tih plodova - to zna~i,
posvetili su svoj ìvot Bogu, Zakonu @ivota. Tako su bile oslobo|ene
pozitivne energije.
Jedan deo tih pozitivnih energija - koje su dakle nastale èljom i
voljom mnogih prisutnih da svakodnevno sve vi{e ostvaruju u sebi
duhovni hleb i duhovne plodove - Ja Sam preuzeo, i zgusnuo Sam te
duhovne energije, koje su onda za to gladno mno{tvo bile hleb,
plodovi, voda, a i riba, glavna hrana ljudi onog vremena. Zgu{njava-
nje duhovne energije bila je jedna svetlosna manifestacija iz Duha
Bo`jeg. Ona je sadràvala samo duhovni ìvot, kako u hlebu, tako i u
plodu, u vodi i u ribama. Ono {to se manifestuje iz Duha, nije ~isto
materijalna supstanca. Ono ne nosi u sebi zemljaski ìvot, pa tako ni
zemaljski rast. Manifestovana duhovna supstanca ne moè biti ni
ubijena.
Prisutni ljudi bili su u stanju povi{ene vibracije. I pred sobom su
videli pune korpe, pune posude sa vodom, videli su hleb, plodove,
vodu, i uzimali su darove @ivota iz tih korpi i posuda - a ipak se sve
to de{avalo u njima i iz njih. Oni su te darove crpeli iz sebe, jer su za
ovo bili razvili one vi{e energije - i to svojom dobrom voljom - da
posvete svoj ìvot Bogu, Zakonu, i da u sebi pove}aju snage Bo`je. I
tako su se nasitili i utaìli svoju è|.
160
Ja, Hrist u Isusu, mogao Sam da preduzmem tu svetlosnu
manifestaciju zato {to je, dakle, ovo mno{tvo ljudi bilo u stanju
povi{ene svesti.
161
25. POGLAVLJE
Beseda na Gori (1. deo)
Beseda na Gori, unutarnji put do savr{enstva - Blaèni - "Siroma{ni" -
Podnosi ispravno svoju patnju - Krotkost, osobina onih koji nesebi~no ljube -
Deset Zapovesti i Beseda na Gori kao put do istine i pravednosti - Milosr|e,
vrata koja vode u ve~no postojanje - îste du{e u Apsolutnom zakonu Bo`jem
- Utemeljiva~i mira nose mir u sebi - Borba Pionira na vi{e frontova -
Crkveni ljudi, fariseji, vukovi u jagnje}oj koì - Bojno polje iza zida od magle
- Molite se za neprosvetljene du{e (2-4). Zemaljsko bogatstvo kao obaveza i
zadatak - Pogre{na upotreba bogatstva ima te{ke posledice - Upozorenje
podrugljivcima - Bogati, mo}nici, la`ni proroci, laskavci, la`ni hri{}ani: oru|e
Satane (5). Pravedni, koji nepravdu iznose na svetlo, so su Zemlje (6). Poziv i
nalog proro~ici i glasnici Bo`joj - Delovanje Pionira neposredno pou~avanih i
vo|enih - Novi Jerusalim (7). Osloba|anje od Zakona setve i ètve preko
Hrista; vezivanje za zakon Pada preko konfesija i dogmi - Hrist uvodi danas u
svu istinu (8). La`ni i pravi u~itelji (9). Spasenje samo kroz veru i ostvarivanje
(10). Hrist preobraàva dobrovoljno predati greh (11). O~istiti, pre no {to
nastane te{ka karma - Prividni neprijatelj, tvoje ogledalo (12-13). Svako prima
ono {to je sam posejao (14) - Dajite ljubav nesebi~no (15). Li~ne èlje vode
vezivanju za ljude i stvari - "@ivot u mo~vari" (16). Bacanje semena u njivu
du{e bli`njeg -
Put ~i{}enja Pionira do Carstva Mira (17-18)
1. Kad vide Isus toliki narod, pope se na Goru. I po{to sede,

pristupi{e Mu Dvanaestorica. I podigav{i o~i na u~enike Svoje,
govora{e:
2. "Blaèni u Duhu su siroma{ni, jer njihovo je Carstvo nebesko.
Blaèni su koji podnose svoju patnju, jer }e se ute{iti. Blaèni su
krotki, jer njihovo }e biti carstvo zemaljsko. Blaèni su gladni i èdni
pravednosti, jer }e se nasititi.
3. Blaèni su milosrdni, jer }e ste}i milosr|e. Blaèni su koji su
~ista srca, jer }e Boga ugledati. Blaèni su koji tvore mir, jer Bo`jom
}e se decom zvati. Blaèni su koji zbog pravedne stvari proganjani
budu, jer njihovo je Carstvo Bo`je.
4. Uistinu, blaèni ste vi kad vas ljudi omrznu i iz zajednice svoje
izgnaju i kad svakojaka zla stanu protiv vas govoriti i ime va{e kad
prognaju, zbog Sina ~ove~jeg. Radujte se u taj dan i ska~ite od sre}e,
162
jer gle, velika je va{a nagrada na Nebu. Jer isto to su o~evi njihovi
~inili prorocima. (Pogl. 25, 1-4)

i produbljujem re~:
Beseda na Gori je unutarnji put ka srcu Bo`jem, koji vodi do

savr{enstva.
Blaèni }e ugledati Hrista, i sa Mnom, Hristom, u svoj blagosti i
smernosti posedovati carstvo zemaljsko. Blago onome koji u svemu
vidi veli~anstvo Otac-Majka Boga. On je postao ìvi uzor za mnoge.
Ja vodim Svoje spoznaji Istine.
Ko je je od istine, ~uje Moj glas, jer on jeste istina i stoga istinu
i ~uje i vidi.
Blaèni su neustra{ivi i radosni, jer vide i ~uju ono {to ne vide i
ne ~uju oni koji se jo{ skrivaju iza svog ljudskog "ja" drè}i ga se
gr~evito, kako ih ne bi prepoznali.
Blaèni gledaju u tamnicu ljudskog "ja" i prepoznaju
najskrivenije misli svojih bli`njih. Oni osvetljavaju tu tamnicu snagom
svoje jasne svesti i dovikuju svojim bli`njima:
"Blaèni u Duhu su siroma{ni, jer njihovo je Carstvo nebesko!"

Re~ju "siroma{ni" ne misli se na materijalno siroma{tvo. Ne
donosi nam ono blaènstvo u Duhu, ve} predanost Bogu, iz koje ~ovek
ispunjava ono {to je volja Bo`ja. Ona je unutarnje bogatstvo.
Re~ju "siroma{ni" mislilo se na sve one koji ne teè za
sopstvenim posedom i ne gomilaju imovinu. Njihove misli i te`nje
okrenute su ìvotu zajednice, u kojoj oni na zakonit na~in upravljaju
dobrima koja je Bog poklonio svima. Oni ne razmi{ljaju o svetovnom
i ne teè mu. Oni sluè op{tem dobru i pruàju svoje ruke prema
Bogu i svesno idu putem ka unutarnjem ìvotu. Njihov cilj je
Carstvo Bo`je u svom unutarnjem, carstvo koje èle da objave i
donesu svima koji su dobre volje. Njihovo unutarnje bogatstvo je ìvot
u Bogu, za Boga i za svoje bli`nje. Oni ìve zapovest "Moli se i radi".
163
Oni teè Duhu Bo`jem i dobijaju za svoj zemaljski ìvot od Boga
ono {to im je potrebno, i vi{e od toga. To su ti blaèni u Duhu
Bo`jem.
"Blaèni su koji podnose svoju patnju, jer }e se ute{iti."

Patnja ~ovekova nije od Boga, ve} ju je onaj koji pati, ili sam
prouzrokovao ili je pak njegova du{a u carstvu du{a preuzela jedan
deo duga du{e nekog brata ili sestre da bi ga za nju otplatila u svom
ìvotu na Zemlji, kako bi du{a tog brata ili te sestre mogla u}i u vi{a
podru~ja unutarnjeg ìvota.
Ko nosi svoju patnju ne okrivljuju}i svog bli`njeg, i u patnji
spozna svoje gre{ke i slabosti, pokaje se za njih, moli za opro{taj i
pra{ta, tome }e pripasti Bo`je milosr|e. Jer Bog, Ve~ni, èli Svoju
decu da ute{i i otkloni im ono {to za njihovu du{u nije dobro i
korisno. Jer kad patnja napusti du{u, kada se, dakle, uzroci koji su
postali delotvorni u du{i, otplate, ~ovek postaje bliì Bogu.
"Podnosi svoju patnju" zna~i: ne àli se na nju; ne optuùj Boga

ni svoje bli`nje. Otkrij u svojoj patnji svoje gre{no pona{anje, koje je
do te patnje dovelo.
Pokaj se, oprosti i moli za opro{taj i ne ~ini vi{e ono {to si
spoznao kao greh. Onda }e Bog mo}i da izbri{e dug du{e i ti }e{ iz
Njega primati jo{ vi{e snage, ljubavi i mudrosti.
Ako sretne{ nekog ko pati i isku{ava patnju i on te zamoli za
pomo}, pomozi mu koliko moè{ i koliko je dobro za njegovu du{u. A
ako vidi{ da tvoj bli`nji sa zahvalno{}u prima pomo} i koristi je za
sopstvenu nadgradnju, onda mu daj i vi{e od toga, ako ti je to
mogu}e.
A ti, koji pomaè{, ~ini to nesebi~no. Ako to ~ini{ samo iz spo-
lja{nje nu`de, ne}e{ za to dobiti nikakvu duhovnu nagradu - a ne}e{
u~initi nikakvu uslugu ni du{i onoga koji pati i isku{ava patnju, ve}
samo njegovom telu, pratiocu du{e.
"Blaèni su krotki, jer njihovo }e biti carstvo zemaljsko."
164
Blagost, smernost, ljubav i dobrota idu ruku pod ruku. Ko je
postao nesebi~na ljubav, taj je i blag, smeran i dobar. On je ispunjen
mudro{}u i snagom.
Carstvo zemaljsko }e posedovati ljudi u Mome Duhu, oni koji
nesebi~no ljube. O, vidite, put do srca Bo`jeg je put u srce nesebi~ne -
ljubavi. Iz nesebi~ne ljubavi struji Mir Bo`ji.
Ljudi koji idu ka srcu Bo`jem i oni koji ve} ìve u Bogu, rade za
Novo Doba, tako {to sve ljude koji su voljni u~e putu ka Bogu. Time
oni sve vi{e zadobijaju carstvo zemaljsko u Mome Duhu.
Ti koji nesebi~no ljube su oni koji }e ìveti u Carstvu Bo`jem na
Zemlji, u Carstvu Mira. Radujte se vi koji ve} sada (1989) kora~ate
putem ka srcu Bo`jem! Vi ste u Meni oni koji utiru put i pioniri za
Novo Doba. Mnogi od vas u}i }e u Novo Doba, u carstvo Svetlosti,
donose}i sa sobom ispunjenost u Bogu, jer su se ve} sada uputili
onamo. Radujte se i budite zahvalni za pro~i{}avanje i ~i{}enje va{ih
du{a, jer vi }ete Me onda ugledati i svesno }ete u Meni i sa Mnom
ìveti i postojati.
"Blaèni su gladni i èdni pravednosti, jer }e se nasititi."

Ko je gladan i èdan pravednosti Bo`je, taj je traìtelj Istine, koji
~ezne za ìvotom u Bogu i sa Bogom. On }e se nasititi.
Brate Moj, sestro Moja; ti koji/koja ~ezne{ za pravedno{}u, za
ìvotom u Bogu i sa Bogom, budi spokojan i uzdigni se iz gre{nog, -
ljudskog "ja"! Raduj se, jer do{lo je vreme u kojem se Carstvo Bo`je
pribliàva ljudima koji se trude da se pridràvaju zapovesti @ivota.
Vidi; Ja, tvoj Spasitelj, istina Sam u tebi samome. U tebi
samome, dakle, Sam Ja put, istina i ìvot.
Istina je Zakon Ljubavi i @ivota. U Deset zapovesti, koje su
izvodi iz sveobuhvatnog Zakona Bo`jeg, prona}i }e{ putokaze za put
do istine. Pridràvaj se Deset zapovesti i bi}e{ sve vi{e na putu Besede
na Gori, u kojoj je u osnovi pokazan put do istine.
Put do istine je put do srca Bo`jeg, do ve~nog ìvota, koji je
nesebi~na ljubav. Beseda na Gori je put u Carstvo Bo`je, u zakone za
165
Cartvo Mira Isusa Hrista. Ako se u njih udubi{ i ako ih ispunjava{,
do}i }e{ do boànske mudrosti.
Ve} si pro~itao/pro~itala da se deo Zraka boànske Mudrosti
nalazi sada u zemaljskom ruhu (1989), da bi davao re~ Bo`ju i
tuma~io Bo`je zakone. Preko ovog Mog instrumenta otkrivam Ja sada
Besedu na Gori do u detalje i vodim i pratim one voljne na Unutar-
njem putu, poukom i lekcijama koji - ukoliko se ostvaruju - vode ka
Ocu, ve~noj Svetlosti. Osim toga, Ja preko Svog instrumenta u~im -
ljude Apsolutnom zakonu, zakonu Ve~nosti.
Shvati: niko ne treba da bude gladan ili èdan pravednosti.
Na~ini prvi korak ka Carstvu ljubavi, tako {to }e{ najpre biti
pravedan prema sebi samome. Ve`baj se u pozitivnom ìvljenju i mi{-
ljenju i postepeno }e{ postati pravedan ~ovek. Onda }e{ donositi
pravednost Bo`ju u ovaj svet; a i zastupa}e{ je, jer }e{ ispunjavati vo-
lju Bo`ju, volju Gospoda, iz Njegove ljubavi i mudrosti.
Shvati: blizu je vreme u kojem }e se zbiti ono {to je otkriveno.
Lav }e leàti pokraj jagnjeta, jer }e ljudi izvojevati pobedu nad
samima sobom - preko Mene, njihovog Spasitelja. Oni }e ~initi jednu
veliku porodicu u Bogu i ìve}e u jedinstvu sa svim ìvotinjama i sa
~itavom prirodom.
Radujte se, Carstvo Bo`je se pribliìlo - a sa Carstvom Bo`jim i
Ja, va{ Spasitelj i donosilac Mira, vladalac Carstva Mira, Svetskog
Carstva Isusa Hrista.
"Blaèni su milosrdni, jer }e ste}i milosr|e."

Milosr|e Bo`je odgovara blagosti i dobroti Bo`joj i za sve du{e
predstavlja vrata ka savr{enstvu ìvota. Ljudi koji su preko Mene,
Hrista, koji ìvim u Otac-Majka Bogu, razvili u svojim du{ama svih
sedam osnovnih snaga ìvota - Zakon od Reda do Milosr|a - ponovo
}e kao ~ista duhovna bi}a pro}i kroz vrata Milosr|a i u}i u nesebi~nu
ljubav, u Carstvo Bo`je, u Nebo, i ìve}e u miru. Vrata koja vode u
ve~no postojanje predstavljaju sedmu osnovnu snagu, Milosr|e - u
Duhu Bo`jem nazvanu dobrota i blagost. Svi ljudi koji se ve`baju u
milosr|u ste}i }e Milorsr|e i pomagati onima koji su na putu ka
Milosr|u.
166
Shvatite, put do srca Bo`jeg je put pojedinca u zajednici sa
istomi{ljenicima. Jer Bog je jedinstvo, a jedinstvo u Bogu je zajednica
u Bogu i sa Bogom i sa bli`njima.
Ko je na~inio prve korake na putu do savr{enstva, taj }e ispu-
njavati zapovest jedinstva: Jedan za sve, Hrist - i svi za Jednoga,
Hrista.
Beseda na Gori je, kao {to je otkriveno, put evolucije ka unutar-
njem ìvotu. Svi oni koji su odmakli ovim putem razvoja ka srcu
Bo`jem, pomaù onima koji su tek na po~etku puta. U svima i nad
svima pak, svetli Hrist, Ja Jesam.
"Blaèni su koji su ~ista srca, jer }e Boga ugledati."

îsto srce je ~ista du{a, koja se opet vinula do apsolutnog
duhovnog bi}a preko Mene, Hrista u Otac-Majka Bogu.
îste du{e, koje su opet postale bi}a Neba, ponovo su slika i
prilika ve~nog Oca i gledaju Ve~nog opet licem u lice. One Zakon
ve~nog Oca istovremeno vide, ~uju i ìve ga, jer su ponovo postale
duh iz Njegovog Duha - ve~ni zakon sam.
Sve dok ljudi i du{e jo{ budu morali u sebi da oslu{kuju Duh
Bo`ji, ne}e jo{ biti duh iz Njegovog Duha, niti sam zakon ljubavi i
ìvota.
No onaj ko je ponovo postao zakon ljubavi i ìvota, taj gleda
ve~nog Oca licem u lice i sa Njim je u stalnoj i svesnoj komunikaciji.
On gleda i zakon Bo`ji, ìvot iz Boga kao celinu, jer on sam jeste
ìvot i ljubav i u njima se kre}e. Onaj ko se kre}e u Apsolutnom
zakonu Bo`jem, taj ga je u potpunosti i shvatio - od Reda do
Milosr|a. Njemu }e sluìti svih sedam osnovnih snaga beskona~nosti,
jer on je u apsolutnom jedinstvu i harmoniji sa svime {to postoji.
"Blaèni su koji tvore mir, jer Bo`jom }e se decom zvati."

Ove re~i, po smislu, zna~e slede}e: blaèni su koji odràvaju mir.
Oni }e i doneti pravi mir na Zemlju, jer su u sebi samima postali
miroljubivi. Oni su svesno deca Bo`ja.
167
Mnogi od sinova i k}eri Bo`jih, koji u sebi nose mir i donose ga
u svet, otelovljena su bi}a koja stoje u nalogu Bo`jem i bore se za
Novo Doba, da bi nastalo duhovno ~ove~anstvo, koje }e ìveti u
Carstvu Mira Isusa Hrista, u dobu Svetlosti.
Re~i vladara Carstva Mira na Zemlji ljudima Novog Doba:
Vi, ljudi u Novome Dobu, u Carstvu Mira Isusa Hrista koje
postaje sve svetlije, vi koji ~itate ovu knjigu "Ovo je Moja Re~",
znajte da su Hristovi pioniri morali istovremeno da se bore na vi{e
frontova protiv satanskog, kako bi pomogli da do|e do prodora najav-
ljenog Carstva Bo`jeg na Zemlji.
Vi dakle ìvite u Miru, u Meni, Hristu, va{em boànskom bratu,
vladaru Carstva Mira. Ipak, iza zida od magle jo{ ìve i deluju du{e
koje nisu dopustile da ih Beseda na Gori, put u unutarnji ìvot,
zahvati, koje jo{ ìve u tamnici svog ljudskog "ja". Kao ljudi, one
nisu htele da ~uju zov onih koji idu ka srcu Bo`jem. Njihove u{i i -
njihova srca bili su zatvoreni za istinu a oni sami skrivali su se iza
svog ljudskog "ja", iza svojih predstava, mi{ljenja i teolo{kih gledi{ta.
I u vremenu priprema od starog ka Novom dobu, Dobu Svetlosti, oni
su ostali fariseji, licemeri,progonitelji i klevetnici.
Znajte, u svim du{ama, sve do ~etvrte ravni ~i{}enja, svetli
svetlost Spasenja. Tako ni one nisu izgubljene. Iza zida od magle
deluju, u ime Gospodnje, mnoga ~ista duhovna bi}a - me|u njima i
mnogi sinovi i k}eri Bo`je koji su Meni, Hristu, na Zemlji, u ovom ili
onom zemaljskom ruhu u raznim vremenskim epohama, pripremali
puteve u Carstvo Mira, koje je bivalo sve svetlije. Tamo, u carstvima
du{a, one deluju i dalje u nesebi~nom sluènju svojim bli`njima.
Pravednim mu{karcima i ènama, koji su u ovaj svet donosili Zakon
ljubavi i ìvota, u toj vremenskoj epohi (1989) bilo je veoma te{ko.
Shvatite, vi bra}o i sestre, vi koji sada ìvite u Carstvu Bo`jem

na Zemlji: Hristovi pioniri za Novo Doba su se u onoj velikoj smeni
doba okrenuli od starog, materijalisti~kog doba, ka Novom Dobu,
dobu Svetlosti, protiv satanskog i demonskog tako|e.
"Blaèni su koji zbog pravedne stvari proganjani budu, jer -

njihovo je Carstvo Bo`je."
168
[ta se zbivalo dalje u tada{njem vremenu pripreme (1989)?
Hristovi pioniri za Novo Doba su zbog Carstva Bo`jeg na Zemlji bili
proganjani. Prezirani su i klevetani od strane fariseja i pismoznanaca,
crkvenih ljudi i svih onih koji su ovima bili poslu{ni. Istina je svesno
u pogre{nom svetlu predstavljena i iskrivljavana. Oni koji su se verno
borili za istinu, bili su ismejavani. Ljudi koji su Mene, Hrista, nosili
samo na usnama, ali ne i u srcu, dràli su u svojim crkvama, a i
izvan crkvenih zidina, propovedi protiv njih, klevetali ih i
diskriminisali. Grdili su ih i optuìvali zbog pogre{nog u~enja.
La`ni hri{}ani su osporavali pravim Hristovim sledbenicima, da
su hri{}ani, jer oni sami (la`ni hri{}ani) nisu ìveli ono {to Sam im Ja
kao Isus iz Nazareta bio zapovedio. Kao i u Moje vreme, kada Sam
bio Isus, dràli su propovedi iz svojih biblija i skromno savetovali -
ljudima da veruju u Mene - no bili su samo vukovi u jagnje}oj koì.
Jer nisu ~inili ono {to Sam Ja ljudima zapovedio: da jedni druge
nesebi~no ljube, kao {to Ja njih ljubim; zbog toga su oni fariseji i
licemeri. A onaj ko ne po{tuje zapovest ljubavi i prema neprijatelju,
taj ne po{tuje ni Hrista, koji Ja Jesam.
Ko ovo kasnije bude ~itao, mogao bi se setiti Hristovih pionira

koji su carstvo zemaljsko i atmosferu Zemlje pripremili za Novo
Doba. Oni su na Zemlju i u njenu atmosferu doneli jedan deo ve~nog
zakona zra~enja. Setite ih se s ljubavllju, jer mnogi od njih ne}e vi{e
obu}i zemaljsko ruho da bi ìveli i delovali u Carstvu Mira na Zemlji.
Oni }e se dalje boriti u podru~jima ~i{}enja. Bori}e se za tamo{nje
du{e, kako bi se i ove oslobodile svojih grehova i kako bi mogle u}i u
tu divotu, koja Sam Ja u Ocu.
Shvatite: ono {to nisu o~istile na Zemlji, du{e nose sa sobom iza
zida od magle. Tamo moraju da spoznaju i otplate ono {to su
prouzrokovale dok su bile u zemaljskom ruhu. Ko kao ~ovek nije
do{ao do samospoznaje i stoga se nije ni pokajao, taj kao du{a i dalje
vegetira iza zida od magle, takore}i kao mese~ar, kao i ranije dok je
bio u zemaljskom ruhu - a {to je on nazivao ìvotom. Mnogi koji su
nekada bili licemeri i fariseji u zemaljskom ruhu, u carstvu du{a
ponovo kleve}u svoju bra}u i sestre, ismevaju ih i tamo i pori~u im da
su hri{}ani, èle}i time da same sebe prikaù u boljem svetlu. To }e
se doga|ati sve dok - u najve}oj patnji i bolu - ne shvate {ta su
prouzrokovali i u kojim srcima je Hrist uistinu uskrsnuo.
169
Prema kosmi~kom zakonu privla~enja, du{a }e na svom
du{evnom telu doìveti ono {to je prouzrokovala na svojim bli`njima i
{to nije o~istila dok je bila u zemaljskom ruhu. Du{a slikovito vidi
svoje grehe istovremeno u svom du{evnom telu i sama doìvljavaju}i
patnje i muke svojih bli`njih, koje im je nanela kao ~ovek. Ti grehovi,
koji su u njoj sada aktivirani, deluju na nju sve dok se du{a od srca
ne pokaje, ne zamoli za opro{taj i ne bude voljna da oprosti bli`-
njima. Tek tada }e se energija greha preobraziti u boànsku snagu, a
du{a }e postati svetlija i ~istija.
Molite se za one koji se iza zida od magle pona{aju sli~no kao
nekada na Zemlji u zemaljskom ruhu! Molite se, da spoznaju sebe i
da se pokaju. Mnogi }e klevetnici u svojim du{ama morati da
spoznaju, doìve i eventualno pretrpe nevolju i patnju pionira, dok im
ne postane jasno da Sam Ja, Hrist, bio sa pionirima, sa Mojom
bra}om i sestrama, i da Sam sada sa njima kao boànski brat.
Molite se, da na vreme shvate i osete da su u tom
protivzakonitom svetu koji teì mo}i, robovale mra~nim silama! Tama
je zloupotrebila ~ak i Moje ime kako bi zavela ljude i pionirima,
sinovima i k}erima Bo`jim na Zemlji, oteàla rad u vinogradu
Gospodnjem.
Shvatite: onaj ko je Mene sledio nije bio po{tovan od svetov-
njaka, jer Me ovi nisu po{tovali ni kao Isusa iz Nazareta. U svim su
vremenima ljudi koji su uistinu sledili Nazare}anina morali mnogo da
pretrpe i propate.
Mnogi od tih pionira Novog Doba nepokolebljivo su pak i{li
napred i verno su Me sledili. Setite se tih odva`nih mu{karaca i èna
koji su, nepokolebljivo veruju}i u Mene, vodili pravednu borbu za
Novo Doba.
Radujte se, vi koji ìvite u Novom Dobu, u Carstvu Mira, koje
poprima sve svetliju materijalnu strukturu. Vi ste povezani sa njima.
Mnogi me|u vama su u velikoj smeni d“ba i sami bili pioniri da bi u
zemaljskom ruhu napravili prodor za Carstvo Bo`je. Borba i pobeda
za Mene, Hrista, ostala je u va{im du{ama kao se}anje. Neki od vas
intuitivno ose}aju da su u toj vremenskoj epohi i sami delovali kao
pioniri. Oni tako|e ose}aju da su u onome vremenu uzroci postajali
sve brè delotvorni i da je do{lo do mo}nog ja~anja onog pozitivnog,
170
doba Svetlosti, doba Hrista, u kojem vi sada dakle ìvite - u ruhu od
jedne finije materije.
5. Ali te{ko vama bogati! Jer vi ste u ovom ìvotu primili utehu
svoju. Te{ko vama koji ste siti sada, jer }ete gladovati. Te{ko vama
koji se smejete sada, jer }ete tugovati i plakati. Te{ko vama kad stanu
svi dobro govoriti o vama; jer tako su i o~evi njihovi ~inili la`nim
prorocima. (Pogl. 25, 5)

i produbljujem re~:
"Ali te{ko vama bogati! Jer vi ste u ovom ìvotu primili utehu
svoju."
Ljudi koji svoje bogatstvo smatraju sopstvenim vlasni{tvom,
siroma{ni su u duhu. Mnogima koji su bogati ovozemaljskim dobrima,
za njihov ovozemaljski ìvot dat je duhovni zadatak da budu uzor
onim bogatima koji se okorelim, nepopustljivim srcima vezuju za svoje
bogatstvo i ~ija je jedina misao i nastojanje da ga uve}aju za sebe
same. ôvek koji je bogat ovozemaljskim dobrima a shvatio je da je -
njegovo bogatstvo dar koji je primio od Boga samo zato da bi ga
uneo u veliku celinu za dobrobit svih i da bi njime pravedno uprav-
ljao za sve - ostvaruje Zakon Jednakosti, Slobode, Jedinstva i
Bratstva. Kao onaj koji nesebi~no daje, on doprinosi tome da
siroma{ni ne ìve u oskudici, a bogati u luksuzu.
Na ovaj }e na~in postepeno, za sve one koji su spremni da
nesebi~no ispunjavaju zakon "Moli se i radi", biti uspostavljena neka
vrsta ravnoteè, jedan povi{en srednji stale`. Tako }e postepeno izrasti
pravo ~ove~anstvo jedne zajednice ~iji ~lanovi ne sakupljaju nikakvo
li~no ovozemaljsko bogatstvo, ve} na sve gledaju kao na op{ti posed
koji im je dat od Boga.
Ako bogata{ smatra novac i dobra svojim vlasni{tvom i uìva
ugled u svetu zbog svog bogatstva, onda }e - kao posledica njegovih
sopstvenih uzroka - u slede}im ovozemaljskim ìvotima ìveti u
siroma{nim zemljama i tamo moliti za hleb koji je jednom kao
bogata{ uskra}ivao siroma{nima. I to }e se de{avati dokle god jo{
takva otelovljenja budu mogu}a.
171
Du{a jednog takvog bogata{a ne}e na}i mir ni u podru~jima
~i{}enja. Du{e siroma{ne svetlo{}u koje su zbog njega u zemaljskom
telu morale da trpe nepravdu i glad, prepozna}e ga kao onog koji im
je uskra}ivao ono {to im je moglo pomo}i da se oslobode robovanja -
ljudskom "ja". Mnogi }e ga optuìvati, i onda }e njegova du{a i sama
osetiti kako su ove patile i gladovale. Ovakva du{a, koja je u zema-
ljskom ruhu kao ~ovek bila bogata i ugledna a nemilosna, moè da
pretrpi veliku nevolju; ova nevolja je mnogo ve}a nego kad bi u
zemaljskom ruhu morala da moli za hleb.
Shvatite: po zakonima Ve~noga, svima koji nesebi~no ispunjavaju
zapovest "Moli se i radi" pripada podjednako; jer Bog svakome daje
ono {to mu je potrebno, pa i vi{e od toga. Ali sve dok se svi ljudi ne
budu pridràvali ove zapovesti, bi}e na Zemlji tzv. bogata{a. Njihov
zadatak, pak, je da svoje sakupljeno bogatstvo raspodele i da ìve isto
kao i oni koji nesebi~no ispunjavaju zapovest "Moli se i radi". Ako
dakle, ovako budu ~inili, ne misle}i samo na vlastito dobro, ve} na
dobro svih, onda }e unutarnje bogatstvo postepeno izroniti napolje i
nijedan ~ovek ne}e gladovati ili trpeti oskudicu.
Te{ko vama, vi bogati, vi koji svoj novac i dobra nazivate svojim
sopstvenim i koji dopu{tate da va{i bli`nji rade da bi se va{a imovina
uve}ala! Kaèm vam: vi ne}ete ugledati presto Bo`ji, nego }ete i dalje
ìveti tamo gde su stopala Bo`ja - na Zemlji, uvek iznova u zema-
ljskom ruhu, sve dok to jo{ bude mogu}e. âk i ako potpomaète
socijalne ustanove, a pritom ste pak mnogo bogatiji od onih koje te
ustanove pomaù, onda ipak robujete satani ~ula koji ho}e razlike
izme|u bogatih i siroma{nih.
Kroz ove razlike nastaju vlast i pot~injenost, zavist i mr`nja. Iz
toga proizlaze sukobi i ratovi. Stoga oni koji se ~vrsto drè svog
bogatstva, ~ak ako ponekad i misle na dobrobit dru{tva, sluè satani
~ula i postupaju protiv Zakona ìvota: protiv jednakosti, slobode,
jedinstva i bratstva.
Ko novac i imovinu smatra svojim sopstvenim i gomila ih za
sebe, umesto da pusti da ove materijalne energije teku, taj je, po
Zakonu ìvota, lopov, po{to uskra}uje svojim bli`njima jedan deo -
njihovog duhovnog nasledstva. Jer sve je energija. Ko je vezuje onim
"moje" i "meni", taj radi protiv Zakona, koji je teku}a energija.
172
"Te{ko vama koji ste siti sada; jer }ete gladovati."
Bogat, sit ~ovek, koji puni samo "svoje" ambare, prazan je u
srcu. On zna samo za Njegova ~ula i misli okre}u se oko "mog"
vlasni{tva, "mog" poseda, "mog" hleba, "mog" jela. "Sve ovo pripada
meni" - to je njegov svet. Takav }e ~ovek jednom gladovati i
oskudevati, dok ne shvati: sve je postojanje; sve pripada Bogu i svim -
ljudima koji se trude da ~ine Bo`ja dela: da ispunjavaju nesebi~nu -
ljubav i zakon ìvota za Zemlju - "Moli se i radi".
Ljudi koji govore samo o "moje" i "tvoje" jesu ljudi siroma{ni
svetlo{}u, koji ve} u ovom otelovljenju pripremaju svoj novi zemaljski
put ili dugo putovanje svoje du{e u carstvu du{a, uvek u ode}i
prosjaka.
Du{a zaslepljena materijalnim nesvesno je gladna svetlosti, jer je
siroma{na svetlo{}u. Ona na silu poku{ava da ovo nadoknadi spolja{-
njim stvarima, kao npr. ovozemaljskim bogatstvom, gramzivo{}u,
izobiljem, pi}em ili drugim prohtevima i uìcima. Ona je nezasita.
"Te{ko vama koji se smejete sada; jer }ete tugovati i plakati."

Ko se bli`njima smeje i ruga im se, taj }e jednom biti veoma
tuàn i plaka}e nad samim sobom - jer nije prepoznao one kojima se
smejao i rugao. On }e morati da spozna da je, na kraju krajeva,
ismejavao, poniàvao i izrugivao sebe samoga. Jer ko osu|uje svog
bli`njeg i sudi mu, ismeva ga, poniàva i izruguje, taj osu|uje, sudi,
ismeva, poniàva i izruguje i Mene, Hrista.
Shvatite: ko se ogre{i o najmanjeg od Moje bra}e, taj se ogre{uje
o Zakon ìvota i pati}e zbog toga. On se istovremeno i vezao za one
koje je povredio. Stoga pazite da se ne ogre{ujete i ve`bajte
samokontrolu. Ne prlja du{u ono {to ulazi kroz usta, nego ono {to
silazi sa usana, to optere}uje du{u i ~oveka.
"Te{ko vama kad stanu svi dobro govoriti o vama; jer tako su i
o~evi njihovi ~inili la`nim prorocima."
Ako laskate svojim bli`njima, kako bi i oni vas hvalili i kako
biste kod njih uìvali ugled, onda ste isti kao i falsifikatori, koji radi
sticanja koristi za sebe pla}aju falsifikovanom nov~anicom.
173
Sli~no je i sa la`nim prorocima. Oni su uìvali i uìvaju ugled u
narodu jer su mu laskali i jer su ih se dràli oni koji su tako|e bili
ugledni u narodu, o~ekuju}i kroz to li~ni presti` i korist.
Shvatite, vi, ljudi u Carstvu Mira: u gre{nome svetu mnogi su

pravedni proroci, a i prosvetljeni mu{karci i ène, bili klevetani i
proganjani, a mnogi od njih i mu~eni i ubijani od ovozemaljskih
bogata{a i mo}nika ovoga sveta, od crkvenih vo|a i njihovih pristalica.
Satansko je u sva vremena kao svoje oru|e koristilo one koji su svoje
ovozemaljsko bogatstvo hteli da zadrè za sebe i da ga uve}avaju, koji
su teìli mo}i, a i one koji su tim bogata{ima i vlastodr{cima bili
pot~injeni.
Ovo morate znati da biste shvatili zbog ~ega je stari, gre{ni svet
propao na tako grozan na~in.
Osim toga, la`ni proroci su bili i oni koji su propovedali jevan|e-
lje ljubavi a sami nisu ìveli prema njemu. A bili su to i svi oni koji
su sebe nazivali "hri{}anima", ali su se u svom ìvotu pona{ali nehri-
{}anski. Oni su ~esto bili slavljeni zbog svog besedni{tva, a po{tovani i
hvaljeni zbog svog bogatstva i ugleda.
O, vidite, ipak su svi pravi proroci i prosvetljeni ljudi tokom
vremena doprinosili tome da kristal unutarnjeg ìvota sa svojim
brojnim fasetama ve~ne istine sve vi{e svetluca i blista. Na taj na~in se
sasvim postepeno izgra|ivalo Carstvo Bo`je na Zemlji.
Za vas, draga bra}o i sestre u Carstvu Mira, vaì da ovaj, sada
savr{eni, svetlucavi i blistavi kristal, unutarnji ìvot, negujete, gajite,
~uvate i odràvate kao kakav dragoceni cvet: to je zakon ljubavi i
mudrosti Bo`je, Njegov red, Njegova volja, Njegova mudrost, Njegova
ozbiljnost, Njegova dobrota, Njegovo beskona~no zra~enje ljubavi i
Njegova blagost.
6. Vi ste so Zemlji, jer svaka `rtva mora se solju posoliti; no ako

so izgubi svoj ukus, ~ime onda soliti? Od nje vi{e nema nikakve
koristi, osim da se prospe i nogama pogazi. (Pogl. 25, 6)

i produbljujem re~:
174
Pravedni su ta so Zemlje.
Oni }e uvek iznova upozoravati na nepravilnosti u ovome svetu i
stavljati prst na ranu greha. Jer mnogo zla se de{avalo i de{ava se u
ovom jo{ gre{nom svetu - i mnogi su ljudi bili `rtve zbog jevan|elja.
Pravedni, koji su bili ovakve `rtve treba da budu rehabilitovani
od pravednih mu{karaca i èna, jer sve treba da bude otkriveno kroz
so Zemlje. Sada, u vremenu preokreta od starog, gre{nog sveta ka
Novome Dobu, dobu Svetlosti, pravednici }e obelodaniti nepravdu i
u~initi da ona postane o~igledna, da bi oni koji su ~inili nepravdu
spoznali sebe i pokajali se.
ûvajte se, ipak, vi pravednici, koji ste so Zemlje, da ona ne
izgubi ukus; dakle, ostanite pravedni i ne dajte se zavesti. Jer, ko da
donese pravednost u ovaj svet i ko da ukaè na nepravilnosti i grehe
koje ljudi ~ine? Ipak samo oni koji poznaju Moje ime i koji su kao
jagnje.
Ko prestane da bude so Zemlje, dospe}e me|u one koji su
zloupotrebili i zloupotrebljavaju Moje ime za svoje ciljeve i koji su
proganjali, klevetali i ubijali pravedne.
Ako so Zemlje izgubi svoj ukus, i ~ovek prezre svoje bli`nje,
onda }e on pasti pod svoje sopstvene uzroke; slikovito re~eno: sam }e
sebe nogama pogaziti. Njegovi neokajani uzroci }e onda prouzrokovati
bolest, bolovanje i patnju. Du{a siroma{na svetlo{}u trpe}e oskudicu i
oseti}e na sopstvenom du{evnom telu ono {to je prouzrokovala kod
svog bli`njeg.
7. Vi ste svetlost svetu. Grad izgra|en na breùljku ne moè biti

sakriven. I niko ne poklapa sudom sve}u kad je zapali, nego je me}e
na sve}njak da svetli svima koji su u ku}i. Zato pustite da va{a
svetlost svetli pred ljudima, da mogu va{a dobra dela videti i va{eg
Oca na Nebu slaviti. (Pogl. 25, 7)

i produbljujem re~:
Ja Sam Svetlost sveta.
175
Kroz Moje verne, mu{karce i ène koji ispunjavaju volju
Ve~noga, zra~i ona sada poja~ano u ovaj svet.
Svoju svetlost stavio Sam na sve}njak boànske mudrosti i
pravednosti, da svetli svima koji su dobre volje.
Bra}o Moja i sestre u Carstvu Mira Isusa Hrista, va`no je za vas
da znate slede}e: u otelovljenom delu Zraka boànske Mudrosti Ja
Sam sasvim postupno dovodio do sjaja Moju Svetlost. Ja Sam pozvao
ono dete ~ove~je u kojem je bio otelovljen ènski princip - serafim
boànske Mudrosti i saop{tio mu njegov duhovni zadatak, koji je onda
u njegovoj du{i postajao sve o~igledniji.
Znajte, kada u inkarniranoj du{i po~ne da pulsira duhovni nalog,
to Zakon ho}e da ~ovek bude upozoren i upitan da li prihvata ono {to
je aktivno u njegovoj du{i.
Dete ~ove~je je odgovorilo potvrdno, shodno smislu ovako: Ve~ni,
ja sam Tvoja slu{kinja, neka mi bude po Tvojoj volji.
Zatim je za nju po~eo taj veliki, sveobuhvatni duhovni nalog, da
bude Moja proro~ica i glasnik za ~itavu Zemlju. Moja svetlost je u -
njenoj du{i postajala sve svetlija i sna`nija, dok nije potpuno
prozra~ila njenog ~oveka. A kada je i ~ovek bio dovoljno osnaèn da
predaje Moju svetu, ve~nu Re~, Ja Sam je poslao u ovaj svet: vo|ena
od Mog Duha, ona je pose}ivala zemlje i gradove na raznim
kontinentima. Preko nje Sam Ja u bezbroj objava dao Moju svetu
Re~.
U mnogo faseta ve~ne istine zra~ila je Moja svetlost u ovaj svet,
na ovu Zemlju. To je mudrost iz Boga.
Na Mojoj svetlosti se u ovoj mo}noj smeni d“ba palilo sve vi{e
srca. Ljudi su spoznavali ve~nu Istinu u Mojoj Re~i. Sve vi{e njih i{lo
je unutarnjim putem i primalo dar @ivota, pouke i lekcije iz ve~ne
istine, kako bi se pribliìli Bogu, ve~nom Postojanju.
Mnogi mu{karci i ène postajali su Moji verni, jer su ispunjavali
Bo`ju volju. Oni su se zbratimili u Mome duhu i postali su pioniri za
Novo Doba, koji su zasnovali temelj Carstva Bo`jeg na Zemlji i po~eli
da na njemu grade.
176
Sve vi{e ljudi postajalo je traìteljima svetlosti. Na putu ka
unutarnjem ìvotu raspaljivali su sve vi{e i vi{e svoj unutarnji plamen
na Mojoj Svetlosti i ujedinjavali se sa pionirima, kako bi zajedno
delovali za Novo Doba.
Shvatite i ovo: iz dubokih pouka koje Sam Ja davao kroz
inkarniranu boànsku Mudrost, oni su spoznali ve~ne zakone i bivali
sve vi{e i vi{e u pravednosti Bo`joj.
U svim su vremenima pioniri imali da svladaju i poneki poraz.
Ipak, oni su u svakom porazu spoznavali svoju sopstvenu slabost i
savladavali je onda sa Mnom, Hristom. Oni su se kajali zbog svog
nezakonitog pona{anja i zahvaljivali su i slavili Boga {to ih neumorno
vodi i izvodi iz njihovih poraza. Na ovaj na~in su ti mu{karci i ène
oja~ali u Meni, Hristu.
Pobede u Meni, Hristu, nisu smatrali svojim pobedama. Oni su se
zahvaljivali, hvalili i slavili ovo ve~no Ime i radovali se {to je Ve~ni
mogao kroz Mene i {to Sam Ja mogao kroz njih i sa njima da
dovr{im ono {to je trebalo u~initi za doba Svetlosti u kojem vi sada
ìvite.
Ostvarivanjem ve~nih zakona pribliàvali su mi se verni mu{karci
i ène sve vi{e i postajali su svesni Mog vo|stva. Preko otelotvorenog
dela Zraka boànske Mudrosti govorio je Ve~ni, Bog, Otac svih nas, i
Ja, Hrist, sa Njim. Mi smo stalno opominjali pionire da otklone gre{ke
koje su se kod njih jo{ ispoljavale. Istovremeno smo ih Moj Otac i Ja,
Hrist, dovodili do samospoznaje tako {to Smo ih - prema zakonu slo-
bodne volje - upozoravali ~im bi se ogre{ili o ve~ni Zakon. Obja{-
njavali smo im kako bi mogli da isprave svoje gre{ke. U svim bitnim
pitanjima i situacijama otkrivali smo se Ve~ni i Ja, Hrist, i dovodili ih
do zakonitog odgovora i re{enja. Oni bi odmah o~istili ono {to im je
jo{ stajalo na putu, tako da je moglo biti uklonjeno ono {to nije
odgovaralo ve~nom Zakonu.
Doba pionira bilo je jedno veliko doba, jer su pioniri razgovarali
sa Bogom, koji im se otkrivao kroz veliku svetlost boànske Mudrosti.
Kroz ovu duboku povezanost sa Otac-Majka-Bogom i sa Mnom, -
njihovim Spasiteljem i boànskim bratom, oni su se u~vrstili u svom
unutarnjem. Sve su vi{e bivali ispunjeni ljubavlju i Mudro{}u.
177
Ovo {to Ja otkrivam ovde u ovoj knjizi "Ovo je Moja Re~",
ispunilo se u jednom evolucionom procesu koji je obuhvatio mnoge
generacije. Prvi pioniri za Novo Doba jo{ nisu prepoznali tu veliku
svetlost koja je ìvela me|u njima, jer se otelovljeni deo Zraka
boànske Mudrosti pona{ao kao sestra me|u bra}om i sestrama, ne
isti~u}i sebe. Ovo jednostavno bratstvo i sestrinstvo, koje je proizlazilo
iz jedne velike smernosti i po{tovanja prema Bogu, prouzrokovalo je
onda i me|u nekim pionirima istinsko bratstvo i sestrinstvo. Za njih
je ona, koja je bila veliki nosilac Svetlosti, bila sestra koja je u svakoj
ìvotnoj situaciji mogla da ih posavetuje, jer je njeno duhovno telo
bilo jedno sa Bogom, @ivotom.
Shvatite, vi koji ìvite u Novom Dobu: sve ovo - i mnogo toga {to
nije zabeleèno - moralo se dogoditi kako bi Moja svetlost u ovome
svetu mogla sijati sve ja~e. Ona je sijala mo}no u vremensku
prekretnicu i pripremila Novo Doba kroz Moje verne.
Pioniri u Meni bili su ta duhovna borbena trupa koja se borila
prema Zakonu ìvota, ljubavi i slobodne volje.
Nakon sklapanja saveza sa Bogom, Ve~nim, oni su ìveli i
delovali iz centralnog prasvetla Zavetne zajednice Novi Jerusalim u
Novom Izraelu koji je nastajao. Iz Zavetne zajednice Novi Jerusalim
nastao je u narednim generacijama mo}ni grad Jerusalim na sve
finijoj materiji Zemlje.
Grad Novi Jerusalim, koji je podignut na breùljcima, ne moè
biti sakriven. On svetli i zra~i kao centralno prasvetlo za ~itavu Zem-
lju.
Iz tog grada koji je podignut na breùljcima, iz Novog
Jerusalima, daju se impulsi za ~itavo Svetsko Carstvo Isusa Hrista.
Grad Novi Jerusalim je centralno razvodno mesto za Carstvo Mira
Isusa Hrista. Tako je otkriveno i tako jeste.
8. Ne mislite da Sam do{ao da ukinem zakon i proroke; nisam

do{ao da ukinem, nego da ispunim. Jer zaista vam kaèm: dok ne
pro|e nebo i zemlja, ne}e nestati ni najmanjeg slovca niti ijedne ta~ke
iz zakona i proroka, dok se sve ne ispuni. No vidi, ovde je jedan ve}i
od Mojsija i On }e vam dati vi{i zakon, potpuni zakon ~ak, i tom
zakonu treba da se povinujete. (Pogl. 25, 8)
178
i produbljujem re~:
Kao Isus iz Nazareta u~io Sam mu{karce i ène koji su Me

sledili, i sve koji su Me slu{ali, delovima iz potpunog zakona, iz
Apsolutnog zakona. Obja{njavao sam im tako|e da Apsolutni zakon -
ljubavi zra~i u Zakon setve i ètve, jer je Duh sveprisutan i deluje i u
Zakonu setve i ètve, zakonu pada.
Kroz Mene kao Isusa iz Nazareta, otelotvorenog Hrista, i kroz
sve druge prave Bo`je proroke, Ve~ni je u~io i opominjao Svoju decu
u nesavr{enim ravnima da je zakon pƒda, zakon setve i ètve
neprestano aktivan. Ko na vreme ne razmisli i ne preobrati se, mora}e
da pretrpi svoje uzroke kao posledice. Ve~ni je nastojao i nastoji i u
dana{nje vreme (1989) da Svoju ljudsku decu i sve du{e dovede do
Svog srca, do zakona ve~ne ljubavi, pre no {to ih sustigne ètva -
posledice uzroka koje su sami zasadili. Ve~ni ih je dovodio i dovodi ih
kroz Mene, Hrista, do samospoznaje. On im je davao i daje im snagu
da o~iste ono {to su prepoznali i {to prepoznaju kao greh i gre{ku.
Hrist, koji Ja Jesam, u Isusu iz Nazareta do{ao je na Zemlju, u
ovaj svet, da bi kao Sin ~ove~ji u~io ljude ve~nom zakonu i da bi ga
prvi ìveo, kako bi i oni spoznali put do ve~nog Oca i ispunjavali
Njegov zakon - da bi ponovo mogli u}i u ve~na stani{ta, koja On ~uva
spremna za svu Svoju decu.
Ljudi koji su Me sledili u vreme dok Sam boravio na Zemlji i
koji su ostvarivali ve~ne zakone, bili su Moji istinski sledbenici. U
generacijama koje su zatim sledile bilo je onda hri{}anstva i la`nog
hri{}anstva: istinskih sledbenika koji su dobrovoljno sledili Mene,
Hrista, tako {to su se pridràvali zakona Besede na Gori - i la`nih
hri{}ana, koji su samo govorili o Meni, Hristu, a ipak delali protiv tih
zakona. Osim toga, bilo je jo{ i tzv. prinudnog sledbeni{tva: ono je
nastalo od prisilno izvedene hristijanizacije masa od strane crkava.
Shvatite: u ve~nom zakonu nema prinude: Bog, Ve~ni, svoj Svojoj
deci dao je slobodnu volju. Onaj ko se slobodno odlu~i, taj sa tom
slobodnom odlukom ima snagu za ono ~emu nas u~i pravo
hri{}anstvo: za jednakost, slobodu, jedinstvo, bratstvo i pravednost.
Sve prinude poti~u od zakona setve i ètve, koji se zove jo{ zakon
pada. ôveku je ponu|eno da sam odabere svoj duhovni put. Ja,
179
Hrist, nudio Sam i nudim put do srca Bo`jeg, ali ne prisiljavam
nijedno ljudsko bi}e da ide tim putem. Onaj ko prisiljava svoje bli`-
nje, taj i sam ìvi pod prisilom zakona pada i ovaplo}uje misao pada.
Neke tzv. hri{}anske konfesije primoravaju svoje vernike na
kr{tenje vodom. âk se sasvim mala deca, ~ija slobodna volja jo{ nije
razvijena i koja zbog toga ne mogu jo{ sama ni da odlu~uju,
primoravaju kr{tenjem vodom na pripadnost jednoj crkvi, podsti~u}i
se tako na u~estvovanje i u njenim drugim ritualima.
To je zadiranje u slobodnu volju pojedinca, a istovremeno i
nasilna hristijanizacija. To su procesi koji se odvijaju u zakonu pada.
Ljudima koji Mene, Hrista, ne prihvate i ne prime dobrovoljno,
iz najdubljeg unutarnjeg uverenja, ~esto je veoma te{ko da na pravi
na~in shvate i prihvate Deset zapovesti, izvode iz Ve~nog Zakona, jer
su ove potiskivane u drugi plan mnogim banalnostima, dogmatskim
formama, ritualima, obi~ajima i kultovima. U konfesijama su ove
banalnostima postale glavna stvar; no one nemaju ni~eg zajedni~kog
sa unutarnjim hri{}anstvom, sa Unutarnjom religijom, ve} delom
poti~u neposredno iz vremena mnogobo{tva i idolopoklonstva i time iz
podru~ja ravni pada.
Tek kada se ljudi dobrovoljno budu oslobodili nametnutih im
dogmi i krutih formi, rituala i kultova, kao i svojih sopstvenih
predstava o Bogu, mo}i }e postepeno biti dovedeni u svoje unutarnje,
u svoje pravo bi}e. Tamo, u svom unutarnjem bi}u, na}i }e se onda
kao pravo bi}e u Bogu i kao stanovnici Carstva Bo`jeg koje postoji u
svakom ~oveku. Ovaj unutarnji ìvot je prava religija, Unutarnja
religija.
Shvatite: ve~ni, sveobuhvatni, univerzalni zakon, zakon Nebesa,
neoboriv je. To je zakon sveg ~istog postojanja. Padom je nastao
zakon setve i ètve i on se moè razloìti jedino ostvarivanjem ve~nih
zakona. On se, dakle, ne moè izbe}i. Zakon setve i ètve deluje u
svakoj du{i sve dok ona svoje grehove ne spozna, o~isti ih, okaje i
preda ih Meni, Hristu Bo`jem. Onda }e zakon pada biti ukinut u
du{i. Du{a }e onda biti maksimalno oslobo|ena svoje ne~isto}e. Ona }e
ponovo postati ono ~isto bi}e u Bogu koje ìvi Apsolutni zakon, po{to
ponovo stremi apsolutnom, svevladaju}em zakonu ljubavi i ìvota.
180
Zakon setve i ètve vaì}e onoliko dugo dok sve {to je nezakonito
ne bude izmireno i pretvoreno u pozitivnu energiju i dok svako bi}e
ne bude ponovo ìvelo u Bogu, iz koga je i proiza{lo. Onako kako sva
bi}a iz Boga budu ponovo ulazila u srce Bo`je, u Apsolutni zakon,
tako }e se i sva podru~ja ~i{}enja - sve delimi~no materijalne i
materijalne ravni, uklju~uju}i i Zemlju - pretvarati u kosmi~ku
energiju i, na kraju ponovo vibrirati u Apsolutnom zakonu. Tada }e
zakon pada biti razloèn i Bo`ja }e ljubav, svesna i svevladaju}a biti
u ~itavom Postojanju, u svakom bi}u.
Ne}e nestati nijedne ta~kice iz ve~nog Zakona koji su pravi

proroci donosili pre i posle Mene, a koji Sam Ja, kao Isus iz
Nazareta, ìveo drugima za primer.
Kada se kaè: "ni najmanje slovce", misli se na pojedina~ni
aspekt ve~ne istine, a ne na slovo i re~ ljudi kao takve. Ljudske re~i
~esto su samo simboli koji skrivaju ono najunutarnjije. Tek kad bude
u stanju da iznutra oseti jezik simbola, ~ovek }e spoznati istinu i
smisao ìvota koji su duboko skriveni u ljudskim re~ima.
"Vi{i zakon" je korak u Apsolutni zakon. U ravnima pripreme,
koje se nalaze ispred vrata Nebesa, ovaj se zakon izlaè prete`no
~istim bi}ima koja ovamo dolaze sa Zemlje i iz carstava du{a. Taj vi{i
zakon poslednja je stepenica u~enja pred vratima Neba. On pokazuje
tim prete`no ~istim bi}ima kako se zakonito zra~enje ponovo aktivira
u duhovnom telu, da bi se moglo primeniti u beskona~nosti.
Kao Isus iz Nazareta izlagao Sam delove iz potpunog zakona, iz
Apsolutnog zakona. Potpuna istina je u ono vreme jo{ morala ostati
skrivena od ljudi toga vremena, jer su oni jo{ i suvi{e zavisili od
mnogobo{tva i bili orijentisani na razne verske pravce tada{njeg
vremena. Stoga Sam govorio, shodno smislu, ovako: Kad do|e vreme,
Ja, Duh Istine, uve{}u vas u svu Istinu.
Na brdu Golgota - {to zna~i: mesto raspe}a - razapeli su Me
Rimljani jer Me jevrejski narod nije primio i prihvatio kao Mesiju.
Iako Sam pro{ao dolinu Jordana uzdu` i popreko, propovedaju}i,
u~e}i ljude, isceljuju}i i daju}i mnoge znakove Svoje boànstvenosti,
tvrdokorni jevrejski narod se i dalje klanjao stare{inama hramova, i
zato je on sukrivac za smrt Isusa iz Nazareta.
181
Re~ima koje, po smislu, zna~e "Svr{eno je", u sve optere}ene i
pale du{e u{le su iskre spasenja. Tako sam Ja postao i Jesam Spasitelj
svih ljudi i du{a.
Kao Hrist Bo`ji Ja Sam delovao i delujem i dalje. U svim
generacijama, sve do dana{njeg vremena (1989), Ja Sam se otkrivao i
otkrivam se kroz istinske Bo`je instrumente, kroz ljude ~ije su du{e u
velikoj meri ve} o~i{}ene.
U ovoj mo}noj smeni doba, u kojoj se doba Svetlosti sve vi{e
pribliàva ljudima, izlaèm Ja ve~ni Zakon u svim njegovim
pojedinostima i sve vi{e ljudi i}i }e stazom ka unutarnjem, ka ljubavi
Bo`joj.
Sada je do{lo vreme koje Sam najavio kao Isus iz Nazareta:
"Danas to jo{ ne moète nositi, dakle shvatiti, ali kada do|e Duh
Istine, On }e vas uvesti u svu Istinu." Sada Sam Ja u Duhu me|u
Svojima, me|u vernim tragaocima za ve~nim postojanjem, za sve{}u
Moga Oca, i u~im ih Apsolutnom, ve~nom zakonu, da bi ga i oni, kao
i oni koji }e ìveti u Carstvu Mira ispunjavali ìve}i tako u Meni i Ja
kroz njih.
Moje su re~i ìvot, ve~ni Zakon. One }e ostati sa~uvane u onima
koji tragaju za ve~nim ìvotom, a i u mnogim pisanim zabele{kama -
dakle i u ovoj knjizi za Carstvo Mira Isusa Hrista.
Shvatite: samo ve~ni Zakon ljubavi osloba|a ~oveka - ne Zakon
setve i ètve. Ovaj mu donosi samo patnju, bolest, nevolju i
dugotrajno bolovanje.
9. Ko kr{i neku od ovih zapovesti koje }e On dati, i jo{ bude

u~io ljude da ~ine tako, najmanjim }e se u Carstvu Nebeskom zvati. A
ko ih se, pak, bude pridràvao i u~io tako i druge, taj }e se velikim
zvati u Carstvu Nebeskom (Pogl. 25, 9)

i produbljujem re~:
Deset zapovesti, koje je Bog preko Mojsija dao Svojoj ljudskoj

deci, izvodi su iz ve~nog zakona ìvota i ljubavi. Ko se ogre{i o ove
zakone i svoje bli`nje samo u~i ovim zakonima, a sam ih se ne
182
pridràva, taj je la`ni u~itelj. On se tako ogre{uje o Sveti Duh. To je
najve}i greh. Ovaj falsifikator koristi Bo`ju ljubav, zakon ìvota, za
vlastite ciljeve. Time on zloupotrebljava ve~ni Zakon. Svaka
zloupotreba je razbojni{tvo; a svaki razbojnik je istovremeno i progo-
njeni koga }e pre ili kasnije susti}i njegova sopstvena dela, njegovi
sopstveni uzroci i dokazati njegovu krivicu. Jer, Bog je pravedan;
kroz Njega }e sve postati o~igledno, kako ono dobro, tako i ono manje
dobro i lo{e.
Ko se pak pridràva zakona ljubavi i ìvota, tj. ispunjava ih u
svakodnevnom ìvotu i u~i ljude onome {to je sam ostvario, taj je
istinski duhovni u~itelj. On pruà ljudima hleb nebeski i njime }e
nahraniti mnoge. Ko daje iz sopstvenog ispunjenja, ispunjen je
boànskom mudro{}u i snagom i svetle}e kao zvezda na nebu kada
bude do{lo vreme. Jer ~ovek ispunjen Bogom crpi iz struje Spasenja i
nesebi~no daje onima koji su gladni i èdni pravednosti.
Shvatite: kroz takve pravedne mu{karce i ène dolazi ve~ni zakon
ljubavi i ìvota u ovaj svet. Ko se, dakle, pridràva ve~nog Zakona i
pou~ava ga, taj }e se velikim zvati u Carstvu Nebeskom; to zna~i: on
}e na Nebu biti bogato nagra|en.
10. Zaista, koji poveruju i poslu{aju spa{}e du{e svoje, a koji ne

poslu{aju izgubi}e ih. Jer vam kaèm: ne bude li pravednost va{a ve}a
od pravednosti pismoznanaca i fariseja, ne}ete u}i u Carstvo Nebesko.
(Pogl. 25, 10)

i produbljujem re~:
Iskaz: "... koji poveruju i poslu{aju spa{}e du{e svoje, a koji ne

poslu{aju izgubi}e ih" zna~i: ko veruje, i sledi zakone Bo`je, taj }e
izbaviti svoju du{u iz to~ka ponovnih ra|anja, koji }e ga vu}i u telo
sve dok ne bude okajao sve ono {to ga je neprestano odvla~ilo u
otelovljenja.
Shvatite: Samo vera u zakon ìvota nije dovoljna. Jedino }e vera
u ìvot uz ostvarivanje zakona ìvota izvu}i ~oveka i du{u iz to~ka
ponovnih ra|anja.
183
Ko se ne pridràva zakona Bo`jih, taj izdaje Boga i predaje
svoju du{u tami. On tako prekriva svetlost svoje du{e, svoj stvarni
ìvot. Taj }e ~ovek onda ìveti u grehu, a du{a u snu ovoga sveta.
Zakon otelovljavanja, to~ak ponovnih ra|anja koji vu~e du{u ka
otelovljenju, delova}e jo{ dugo, kako bi otelovljena du{a spoznala da
nije od ovoga sveta, ve} je u zemaljskom ruhu da bi se oslobodila
svega {to je ljudsko i otkrila ono {to je boànsko: svoj stvarni, ve~ni
ìvot.
Oni koji poznaju pisane znakove ne tuma~e ih svi doslovno, ve} i
po smislu. Stoga treba da stoji: ne bude li va{a pravednost ve}a od
pravednosti mnogih pismoznanaca - koji se izdaju za pravedne i
pou~avaju Moj zakon, a sami ga se ne pridràvaju - ne}ete u}i u
Carstvo Bo`je.
Zato se ne vezujte za mi{ljenje i poglede ljudi. Ostvarujte ono {to
ste spoznali iz zakona ìvota; onda }ete uvi|ati koje korake treba da
napravite dalje ka vi{im zakonitostima.
Shvatite: pravednost Bo`ja je Bo`ja ljubav i mudrost. Ko ih ne
razvije u sebi, taj ih ne zra~i iz sebe, a i nema uvida u dubine ve~nog
postojanja niti proni~e u svoj pravi ìvot. Njegov ovozemaljski ìvot je
vegetiranje. On vegetira mimo stvarnog ìvota. On je duhovno mrtav i
u ovostranom i u onostranom. On nema ispravnu orijentaciju ni u
ovom zemaljskom postojanju, niti u onostranom ìvotu, jer nije ìveo
prema zakonima ìvota. On nije mudar, ve} samo predaje dalje svoje
memorisano znanje. Tako on po~inje da gre{i i, najzad, postaje
gre{nik. On postupa protiv ve~nog zakona i tako upada sve dublje u
zakon setve i ètve.
11. A kad prinosi{ dar svoj oltaru i seti{ se da brat tvoj ima
ne{to protiv tebe, ti ostavi dar svoj pred oltarom i oti|i te se najpre
pomiri sa bratom svojim, pa onda do|i i prinesi dar svoj. (Pogl. 25,
11)

i produbljujem re~:
"... kada prinosi{ dar svoj oltaru i priseti{ se da brat tvoj ima
ne{to protiv tebe, ti ostavi dar svoj pred oltarom i oti|i te se najpre
184
pomiri sa bratom svojim, pa onda do|i i prinesi dar svoj", zna~i:
Ako ho}e{ da posveti{ svoj ìvot Meni, Hristu, i da Meni predaje{
svoje gre{ke i grehove onda ako shvati{ da se jo{ nisi pomirio sa
svojim bli`njim, ostavi najpre greh pred unutarnjim oltarom. Otidi
kod svog bli`njeg i pomiri se sa njim - i kad odlu~i{ da ne ~ini{ vi{e
isto ili sli~no koje te je navelo na greh, poloì svoj greh na oltar. Taj
oltar se nalazi u najunutarnjijem tvog hrama od mesa i kostiju. Duh -
ljubavi i ìvota }e onda pretvoriti taj greh u snagu i ìvot. Jer ono {to
Meni bez prinude, svojevoljno preda{ i ne ~ini{ vi{e isto ili sli~no, od
toga }e{ se osloboditi. Tvoja du{a }e onda poja~ano primati svetlost iz
Mene.
Obratite pa`nju na slede}u zakonitost: ako ste se o svog bli`njeg
ogre{ili isklju~ivo u mislima, upu}uju}i mu misli bez ljubavi, misli
zavisti, ùdnje za osvetom, misli ljubomore ili mr`nje, nemojte i}i k -
njemu da biste sa njim o tome porazgovarali. Znajte: va{ bli`nji ne
poznaje svet va{ih misli. A ako mu ga otkrijete re~ima, on }e onda o -
njemu razmi{ljati. Do|ite samo k Meni, Hristu, koji Sam u va{em
unutarnjem, i pokajte se zbog svojih misli i uputite istovremeno du{i
bli`njeg pozitivne, nesebi~ne misli, misli moljenja za opro{taj i misli
unutarnje povezanosti. Onda }u Ja poni{titi ono {to je prouzrokovano
u mislima. A ako onda ne budete vi{e mislili isto ili sli~no, bi}e vam i
opro{teno.
Shvatite: ako govorite bli`njem o svojim ljudskim mislima,
moète pod odre|enim okolnostima pokrenuti u njemu ono ljudsko,
koje je upravo u procesu preobraàja. Ono bi se onda ponovo moglo
pokrenuti u va{em bli`njem. On }e onda opet po~eti da misli i govori
negativno i ponovo }e se opteretiti.
Zakon glasi: ne optere}uje se samo onaj koji je ponovo
podstaknut na razmi{ljanje va{im neispravnim pona{anjem, ve} se
optere}ujete i vi koji ste izgovorili svoje misli i njima pokrenuli ono -
ljudsko u bli`njem koje je upravo bilo u procesu preobraàja.
Ako sa va{ih usana ipak si|e ne{to nezakonito, recimo optuùjete
svog bli`njeg, grdite ga i ogovarate - i ako on to ~uje preko drugog ili
tre}eg - idite i molite ga za opro{taj. Ako vam on oprosti, onda vam
je oprostio i ve~ni nebeski Otac u Meni, Hristu. A ako vam pak ne
oprosti, onda vam ne}e mo}i oprostiti ni Otac va{ nebeski u Meni,
Hristu. Ljubav Otac-Majka Boga, pak, sve }e vi{e dodirivati jo{ tvrdo
185
srce, da bi se taj ~ovek brè predomislio i oprostio vam, i kako bi
onda i Bog u Meni, Hristu, mogao da vam oprosti, a onda je
otpla}eno i preobraèno sve ono {to je nekada bilo nezakonito.
ûvajte se sopstvenog jezika! Jer ono nezakonito {to si|e sa va{ih
usana moè va{em bli`njem i vama samima pri~initi mnogo ve}u {tetu
nego va{e misli koje ste na vreme prepoznali i predali ih Meni, Hristu
u vama, pre no {to su po~ele da deluju.
Shvatite jo{ jednu zakonitost: misli ne vidite i ne ~ujete - a one
su ipak tu. One odlaze u atmosferu i mogu da uti~u na onoga ko misli
isto ili sli~no. Ako ih na vreme predate Meni, bi}e poni{tene -
svejedno da li ih je du{a va{eg bli`njeg ve} registrovala u sebi. Onda
}ete biti vo|eni tako da }ete mo}i ~initi dobro ~oveku o kome ste
mislili negativno. I ako nesebi~no budete ~inili dobro, ne izgovaraju}i
svoje negda{nje misli, onda }e se u du{i onoga o kome ste
protivzakonito mislili ugasiti ono {to je on ve} bio primio u nju. Onda
}e se i u vama ugasiti ono {to je va{a du{a odaslala.
12. Izmiri se {to pre sa protivnikom svojim, dok si jo{ sa njim na

putu, da te protivnik tvoj sudiji ne preda, a sudija tamni~aru, a
izbaviti se ne}e{ pre no {to plati{ i poslednju paru.
13. ûli ste da je re~eno: ljubi bli`njega svoga, a mrzi neprijate-
lja svoga. Ali Ja vam kaèm, vama koji ~ujete: ljubite neprijatelje
svoje, ~inite dobro onima koji vas mrze. (Pogl. 25, 12 - 13)

i produbljujem re~:
"Izmiri se {to pre sa protivnikom svojim, dok si jo{ sa njima

putu" zna~i: ne ostavljaj greh koji si po~inio prema svom bli`njem da
stoji! O~isti ga {to pre, jer je on jo{ sa tobom na ìvotnom putu u
ovozemaljskom ìvotu. A ako je njegova du{a oti{la sa Zemlje, onda
}e{ mo`da morati da ~eka{ dok se ponovo ne sretnete, kako bi mogao
da ga zamoli{ za opro{taj.
Shvatite: "sudija" je zakon setve i ètve. Ako ovaj po~ne da
deluje, onda ~ovek ne}e mo}i da se izvu~e sve dok ne plati "i posled-
186
nju paru" - dok, dakle, ne okaje sve {to je prouzrokovao, a nije na
vreme okajao.
Stoga iskoristite priliku da zamolite svog bli`njeg za opro{taj i da
mu oprostite dok jo{ hodate sa njim ovom Zemljom i dok se greh jo{
nije ukopao u du{u i postao uzrokom. Ko ne opra{ta i ne moli za
opro{taj, mora}e snositi posledice sve dok ne otplati "i poslednju
paru".
Izmirite se, dakle, {to pre sa svojim bli`njim. Ako su uzroci -
npr. sva|a, zloba ili zavist - ve} uhvatili korena u va{oj du{i i ako se
to dogodilo i u va{em bli`njem protiv koga ste, onda vam va{ bli`nji
mo`da ne}e tako brzo oprostiti - ~ak i ako ste spoznali i okajali svoj
greh. Jer u njegovoj du{i se mo`da, zahvaljuju}i istom ili sli~nom
na~inu razmi{ljanja koji ste vi u njemu izazvali, u~vrstio kompleks
duga. Va{im gre{nim pona{anjem, koje ste dugo pothranjivali, i on je
hranio pritajenu mr`nju protiv vas u svojoj du{i - i tako je, kao i vi,
stvorio jedno prostrano, protivzakonito energetsko polje, jedan
kompleks duga koji sada oboje morate da obra|ujete. Do ra{~i{}ava-
nja nesuglasica moè do}i jo{ u ovom zemaljskom ìvotu, ili tek u
carstvima du{a, ili u novim inkarnacijama.
Shvatite: dok ga jo{ nije pogodio udarac sudbine, ~oveka opomi-
nje Duh ìvota, koji je tako|e i ìvot du{e, a i duh-za{titnik ili pak -
ljudi. Opomene iz Duha su najtananiji ose}aji koja struje iz du{e ili
koja duh-za{titnik pu{ta da priti~u u svet ~ovekovih misli ili ose}anja.
Oni opominju ~oveka da se predomisli ili da o~isti ono {to je
prouzrokovao. Ve~ni Duh ìvota i duh-za{titnik mogu i da podstaknu -
ljude da pri|u onima kojima neposredno predstoji udarac sudbine.
Oni }e onda pri}i takvom ~oveku i zapo~eti razgovor koji se odnosi na
tu stvar. Iz toga bi se onda mogao spoznati i o~istiti uzrok koji sebi
kao sudbina kr~i put.
Shvatate, dakle, da ve~na Svetlost na razne na~ine daje opomene
i uputstva - i va{em bli`njem sa kojim ste stvorili uzroke, i vama
samima.
ôvek pravovremeno biva opomenut i preko impulsa dnevnih
doga|aja, pre no {to ga ono {to je sam prouzrokovao pogodi kao
sudbina.
187
Ko ozbiljno shvati ova uputstva i, kroz kajanje, pra{tanje, molje-
nje za opro{taj i ponovno ~injenje dobrog, o~isti ono {to je spoznao
kao greh, taj ne}e morati snositi posledice svojih uzroka. Ako je greh
veliki, onda je mogu}e da on podnese jedan deo toga, ali ne sve {to bi
htelo da iza|e iz du{e. Ko, pak, previdi i pre~uje sve opomene, jer se
opija ljudskim stvarima, taj }e uzroke koje je sam stvorio morati da
nosi dok ne bude pla}ena "i poslednja para".
Zapovest ìvota glasi: "Ljubite neprijatelje svoje, ~inite dobro

onima koji vas mrze."
Svaki ~ovek bi trebalo da u svakom ~oveku vidi svog bli`njeg,
svog brata ili sestru. I u prividnim neprijateljima treba da prepoznate
svoje bli`nje i da se trudite da ih nesebi~no ljubite.
Prividni neprijatelj ti ~ak moè biti dobro ogledalo za
samospoznaju, onda kada se uzbudi{ zbog neprijateljstva - koje moè
imati mnogo lica; jer ako vas uzbu|uje ne{to u va{em bli`njem, onda
isto ili sli~no postoji i u vama samima.
Ako ipak moè{ bez ve}eg uzbu|enja da oprosti{ svom bli`njem
koji te je okrivio i optuìo, onda to kod tebe nema odgovaranja; u
tebi, dakle, nema takvog ~ega ili sli~nog i zato optu`ba i ne nalazi
odjeka u tvojoj du{i. Moè biti da si ono zbog ~ega si okrivljen o~istio
ili okajao jo{ u prethodnom ìvotu - ili ga nisi nikada ni izgradio u
svojoj du{i. To onda zna~i da ovo postoji samo u du{i onoga koji je
mislio i govorio protiv tebe i koji te je okrivio. Ako, dakle, u tebi ne
odjekne nikakvo uzbu|enje, ako ne usledi nikakav eho iz tvoje du{e,
onda si ti za njega bio ogledalo. Da li }e on pogledati u to ogledalo u
kojem se ogleda njegovo ljudsko "Ja" ili ne}e - to prepusti Bogu i -
njemu, Njegovom detetu.
Shvati: jedan tvoj pogled bio je dovoljan da pokrene njegovu
savest i posluì mu kao ogledalo da bi shvatio da je npr. nekada
protivzakonito mislio i govorio protiv tebe. Sada on ima mogu}nost da
to o~isti. Ako to i u~ini, tako {to }e se pokajati i ne misliti i ne ~initi
vi{e isto ili sli~no, onda je to popravljeno u njegovoj du{i, dakle
promenjeno. Tek tada }e te on gledati o~ima unutarnjeg svetla.
Znak da se u nekoj du{i ono protivzakonito pretvorilo u
pozitivno jeste dobra volja i razumevanje za bli`njeg.
188
14. Blagosiljajte one koji vas kunu i molite za one koji vas iz
pakosti zloupotrebljavaju. Da budete deca Oca va{ega koji je na Nebu,
koji ~ini da Sunce izgreva i za zloga i za dobroga, i da`d pu{ta i na
pravednoga i na nepravednoga. (Pogl. 25, 14)

i produbljujem re~:
Ko se pridràva ovih zapovesti, taj je pravedan prema svojim

bli`njima i mnoge }e ljude svojim ìvotom u Bogu dovesti do ìvota u
Bogu. Bog ne ka`njava i ne zlostavlja Svoju decu. To govore ve} same
re~i: "... koji ~ini da Sunce izgreva i za zloga i za dobroga, i koji
da`d pu{ta i na pravednoga i na nepravednoga".
Bog je onaj koji daruje ìvot, jer On sam jeste taj ìvot. Iz
ve~nog zakona ìvota Bog je ljudima dao slobodnu volju za slobodnu
odluku za ili protiv Njega. Ko je za Njega, taj se pridràva ve~nih
zakona ljubavi i ìvota i od ve~nog }e Zakona primati darove ljubavi i
ìvota. Ko ose}a, misli i dela protiv ve~nog zakona, taj }e i primiti
ono {to je posejao, dakle ose}ao, mislio, govorio i delao.
Svako, dakle, prima ono {to je sam posejao. Ko poseje dobru
setvu, dakle ispunjava Bo`je zakone, taj }e i èti dobre plodove. Ko
seje ljudsku setvu, koju unosi u njivu svoje du{e kao ljudska ose}anja,
misli, re~i i dela, taj }e èti i odgovaraju}e plodove.
Iz ovog shvatite da se Bog ne me{a u ~ovekovu volju. On je Onaj
koji daje, pomaè, opominje, vodi i {titi one koji se trude da
izvr{avaju Njegovu volju, jer se obra}aju Njemu. Ko Njega napusti,
stvaraju}i sopstveni, ljudski zakon, njime }e i upravljati sopstveni, lju-
dski, "ego-zakon".
Bog se, dakle, ne me{a u zakon setve i ètve. Bog na razne
na~ine prilazi Svojoj deci, a oni koji Ga od srca mole i ispunjavaju
ono {to Sam im zapovedio Ja, Hrist u Bogu, Mome Ocu - da jedni
druge nesebi~no ljube - ti su u Bogu i Bog deluje kroz njih.
15. Jer ako ljubite samo one koji vas ljube, kakvu }ete platu
imati? Jer i gre{nici ljube one koji njih ljube. I ako ~inite dobro
onima koji vama ~ine dobro, kakvu }ete platu imati? Jer i gre{nici
189
~ine tako. I ako pozdravljate samo bra}u svoju, {ta ~inite vi{e nego
drugi? Ne ~ine li tako i carinici? (Pogl. 25, 15)

i produbljujem re~:
Primi, dakle, svog bli`njeg u svoje srce i prihvati ga i onda kada

te ne voli, i onda kada ti ne pomaè i kad te prezire uskra}uju}i ti
pozdrav. Voli ti njega. Pomaì mu nesebi~no i pozdravljaj ga - makar
samo u mislima, ako ne èli da bude pozdravljen re~ima. I ovaj
pozdrav iz srca, koji se {alje u mislima, u}i }e u njegovu du{u i
done}e dobre plodove u pravo vreme.
Budite, dakle, kao Sunce: koje daje - hteo ~ovek da ga vidi ili ne,
èleo on ki{u ili oluju, traìo on hladno}u ili toplotu.
Darujte tu nesebi~nu ljubav kao {to Sunce daje Zemlji i po{tujte
sve ljude i sve {to postoji. Onda }ete primiti platu u Nebu.
Ne ulagujte se ljudima. Ne pravite razlike kao {to ~ine ljudi koji
se druè samo sa onima koji misle i ~ine isto kao oni, a osu|uju one
koji ne misle i ne ~ine isto kao oni.
16. I ako èli{ ne{to kao sami svoj ìvot a to te odvodi od istine,
okani ga se, jer bolje je u}i u @ivot i imati Istinu, nego izgubiti ga i
biti gurnut u tamu spolja{nju. (Pogl. 25, 16)

i produbljujem re~:
Ono {to ~ovek traì za sebe li~no, odnosi se na ~oveka, na -

njegovo nisko "ja". Sve to jeste vezivanje. Vezivanje zna~i biti vezan
za ljude i stvari. Ko se vezuje za ljude i stvari, ko je, dakle, vezan za
ne{to, taj umanjuje protok kosmi~kih energija.
Ako vezuje{ nekog ~oveka za sebe samo zbog sopstvene koristi,
onda ti sopstvenom voljom sledi{ interese koji te odvra}aju od ìvota
u Meni, Hristu. Time napu{ta{ neli~ni nesebi~ni ìvot i upli}e{ se sve
vi{e u èlju za posedovanjem i u èlju da se bude neko i ne{to, a tvoje
unutarnje postaje sve siroma{nije duhovnim ìvotom. Ako se na vreme
190
ne okane{ èlje za posedovanjem i èlje da bude{ neko i ne{to, onda
}e{ jednom sve izgubiti.
Ako ne spozna{ samoga sebe u posledicama - kroz gubitak cele
svoje imovine npr., ili u bolesti, ili u nevolji i patnji - i ako se ni tada
ne pokaje{ i ne popravi{, luta}e{ kao du{a ili kao ~ovek u tami, jer si
mislio samo na sebe, na svoje sopstveno dobro.
Zato spoznaj sebe svakoga dana iznova i ostvaruj svakodnevno
zakone Bo`je i okani se traènja ne~ega za sebe. Ostani istinoljubiv i
tako veran Zakonu Bo`jem. Onda }e{ u}i u @ivot, koji je tvoje pravo
bi}e, i bi{e{ bogat u sebi, jer si otkrio Nebo u sebi.
Ko nije posuda za istinu, u tog ne moè ni da se uliva istina,
koja je neli~na. Takav ~ovek je okrenut jedino sebi samome i sakuplja
jedino za sebe samoga. Ovakvo pona{anje dovodi do toga da on
napu{ta Bo`ju, ve~no teku}u snagu i vodi "ìvot u mo~vari": u tu
mo~varu uti~e samo ono protivzakonito, a malo toga isti~e. To zna~i
da }e on na sopstvenom telu osetiti ono {to je u svojoj mo~vari
nakupio.
Naprotiv, u onom ~oveku i kroz onog ~oveka koji je posuda istine
te~e ve~na Istina. On prima od Boga i daje iz Boga i tako postaje
izvorom ìvota za mnoge. Kosmi~ka ìvotna energija, izvor svega {to
postoji, te~e kroz sve oblike postojanja i kroz one ljude i du{e koji su
se okrenuli Bogu, dakle postali posudom Bo`jom.
Shvatite: ve~no struje}a snaga te~e samo kroz onog ~oveka i onu
du{u koji ne sakupljaju za sebi~ne ciljeve, ve} nesebi~no daju. Samo
kroz onog koji nesebi~no daje te~e neprestano struja Bo`ja! Ako Bog
moè kroz tog ~oveka nesmetano da struji, onda taj ~ovek ìvi u
Istini, u Bogu, u @ivotu koji ve~no traje. Samo takvi ljudi daju iz
Mene, @ivota, jer jesu u Meni, @ivotu i Istini.
17. A èli{ li pak ne{to {to drugima stvara patnje i brige, i{~upaj
to iz srca. Jedino }e{ tako na}i mir. Jer bolje je trpeti bol no nanositi
ga, pogotovo slabijem od sebe.
18. Budite vi, dakle, savr{eni kao {to je savr{en Otac va{ na
Nebu. (Pogl. 25, 17-18)
191
i produbljujem re~:
Sve ono neboànsko {to iz tebe iza|e - kao protivzakonite misli,

re~i i dela - moè naneti bol i doneti brige ne samo tvom bli`njem,
nego i tebi samome. Jer, {to ~ovek poseje, to }e i èti.
Kakva setva, takva i ètva. A è}e je uvek onaj koji je i sejao - a
ne njegov bli`nji. Tvoj bli`nji nije sejao tvoju setvu, pa ne}e ni èti
tvoju ètvu.
Tvoje seme ipak moè razneti vetar - kao semenje raznih vrsta
cve}a, koje vetar raznosi posle cvetanja pa ono pu{ta koren tamo gde
moè ~vrsto da se uhvati. Tako i tvoje misli, re~i i dela mogu, kao i
seme no{eno vetrom, da padnu u njivu du{e tvog bli`njeg i da porastu
ako tamo nai|u na iste ili sli~ne uslove.
Isto ili sli~no, kao {to leì u tebi, leì i u njemu ako se on
uzbu|uje ili ljuti zbog tvojih re~i i postupaka kojima mu ti zadaje{
brige, i on, podstaknut tvojim semenom koje donosi vetar, misli,
govori i ~ini isto ili sli~no {to i ti. No, ti si to pokrenuo u zakonu setve
i ètve i moè{ biti pozvan da poloì{ ra~un. Tebi je zapove|eno da
nesebi~no ljubi{ svog bli`njeg i da mu sluì{ i pomaè{, a ne da mu
svojim pona{anjem nanosi{ bol i zadaje{ brige.
Ako se dakle tvoj bli`nji optereti tvojim nezakonitim pona{anjem,
jer si u{ao u njivu njegove du{e i pokrenuo uzroke zbog kojih }e on
posle morati te{ko da pati i da trpi zbog njih, onda si se ti vezao za -
njega. A ako on na tvoje pona{anje reaguje isto tako nezakonito, onda
se on vezao za tebe. U ovom ili u nekom drugom vidu postojanja vi
}ete ovo morati da o~istite jedan sa drugim.
Shvatite: jedno malo, sasvim malo seme ljudskog "ja", moè
stvoriti veliki uzrok, koji u sebi ve} nosi svoju posledicu.
Shvatite, dakle: svaki uzrok se mora otkloniti.
Jo{ jedan primer: ako oda{ilje{ svoje negativne misli, re~i i dela
kao semenje koje raznosi vetar, a tvoj bli`nji ~uje ono {to govori{ o -
njemu, ali to ne registruje, jer za to ne postoje odgovaranja u njivi -
njegove du{e, onda }e{ se opteretiti samo ti, i ti si se onda vezao za -
njega, a ne on za tebe. Tvoj bli`nji moè onda u}i u Nebo, jer nije
192
primio i prihvatio negativno semenje koje si ti posejao, jer nije mislio
i govorio isto ili sli~no kao ti. A ako si, ipak, svojim pogre{nim
pona{anjem izazvao u svom bli`njem uzroke koji mo`da nisu morali
da po~nu da deluju u njemu, jer bi ih on kasnije eventualno mogao
o~istiti bezbolno i bez nevolja, onda ti snosi{ ve}u krivicu i mora}e{
da nosi{ i onaj deo koji si prouzrokovao na svom bli`njem.
Ako ve} mora{ da podnosi{ bol i brige, onda ne okrivljuj svog
bli`njeg zbog svog stanja. Ti sam si pokreta~ - a ne tvoj bli`nji. Tvoj
bol i tvoje brige su usev u tvojoj du{i koji je izrastao - i oni se
pokazuju i u tvome telu ili na njemu kao ètva.
Jedino te Ja, Hrist, tvoj Spasitelj, mogu toga osloboditi, i to samo
ako se pokaje{ i ne ~ini{ vi{e isto ili sli~no. Onda }e biti skinut teret
sa tvoje du{e i krenu}e ti na bolje.
Shvatite: ko spozna svoj bol i brigu kao svoju sopstvenu setvu i
svoju patnju prihvata, taj pokazuje istinsku unutarnju veli~inu. To je
znak duhovnog razvoja; taj duhovni razvoj vodi postepeno u savr{e-
nstvo.
To ~isto bi}e je savr{eno; ono je slika i prilika Otac-Majka Boga.
Ono ìvi u Bogu, a Bog ìvi kroz to ~isto bi}e.
Blaèni su oni koji su ~ista srca, jer }e Boga ugledati - jer su
ponovo postali slika i prilika nebeskog Oca. Iz ~istoga srca, koje je
predano Bogu, struje blagost i smernost.
Ja, Hrist, Spasitelj ~ove~anstva, vodim narod Bo`ji na Zemlji,
koji postaje sve ve}i, ka unutarnjoj ~istoti. Narod Bo`ji ~ine (1989)
mu{karci i ène koji, svesni cilja, idu putem ljubavi ka unutarnjem, i
tako slede Mene, Hrista, jedinog Pastira. Ne}e se vi{e svi oni ponovo
otelovljavati u generacijama koje dolaze, ve} }e mnogi od njih ìveti u
Duhu Ljubavi i delova}e u Duhu, za Veliku Celinu i za Carstvo Mira
Isusa Hrista.
O, shvatite, vi koji ìvite u Carstvu Mira: mnogi od vas su kao -

ljudi bili prisutni ve} u doba Pionira. I tako je poneko od vas
pionira, ~uvao zajedno sa drugim pionirima jedinstvo u Bogu i
zajedno sa njima i{ao putem ka unutarnjem. Pritom ste odbacivali
mnogo toga ljudskog, te su va{e du{e sve vi{e bivale proìmane
svetlom Istine. Napu{taju}i zemaljsko telo va{e su du{e nosile svetlo
193
Istine sa sobom u vi{a podru~ja Svetlosti. Odande ste vi ponovo do{li
sa svetlom Istine, da biste, obu~eni u zemaljsko ruho, ìveli i delovali
u Carstvu Mira Isusa Hrista.
Svetlo Istine zra~i sada ponovo kroz va{a nova zemaljska tela.
Sada vi u ovom zemaljskom ìvotu ostvarujete ono {to ste stekli u
svojim prethodnim ìvotima: svetlost iz Moje Svetlosti i snagu iz Moje
snage - Zakon @ivota. Ispunjene Duhom Bo`jim deluju sada ove du{e
kroz svoje novo zemaljsko ruho u Carstvu Mira Isusa Hrista, u kojem
Sam Ja vladar i @ivot.
194
26. POGLAVLJE
Beseda na Gori
(2. deo)
Prvi koraci na unutarnjem putu, proces evolucije ka nesebi~nosti (2). Molitva
kao samoprikazivanje ili nadahnuta molitva (4). Pravi mudraci po~ivaju u sebi
i ne raspravljaju (5). O molitvi "O~e na{" (6). Pra{tanje i moljenje za
opro{taj; pravednost i milost Bo`ja (7-9). Zemaljska smrt - Svest du{e nakon
smrti - Oàlo{}eni - Ponovno otelovljenje - Veze izme|u ljudi i du{a -
Ispravan stav (10-11). Sabiranje blaga - Kraj otelovljavanja u Novom Dobu
(12-14). Briga za sebe, planiranje s poverenjem u Boga - Ispravna molitva i
ispravan rad - Sve {to postoji pod Bo`jom je za{titom
(15-18).
1. "Pazite da milostinju svoju ne ~inite pred ljudima da vas oni

vide. Ina~e nemate nagrade kod Oca na Nebu. Kada dakle daje{
milostinju, ne trubi o tome, kao {to ~ine licemeri po sinagogama i
ulicama, da ih ljudi hvale. Zaista vam kaèm, oni ve} imaju nagradu
svoju.
2. A ti kad daje{ milostinju, da ne zna levica tvoja {ta ~ini
desnica tvoja, da milostinja tvoja u tajnosti ostane; i onaj Jedan, koji
vidi i {to je skriveno, javno }e ti ovo priznati. (Pogl. 26, 1-2)

i produbljujem re~:
U ìvot sprovedena Beseda na Gori je unutarnji put do srca

Bo`jeg. Ono {to ne ~ini nesebi~no, ~ovek ~ini samo za sebe samog.
Nesebi~nost je ljubav prema Bogu. Sebi~nost je ljubav prema
ljudskome. Ko ~ini dobro svom bli`njem samo da bi mu ovaj za to
zahvaljivao i slavio njegova dobra dela, taj nije to u~inio za svog bli`-
njeg nego za sebe samog. Ovakva zahvalnost i priznanje su onda i
njegova nagrada. On je tako ve} nagra|en i od samog Boga vi{e
nikakvu nagradu ne}e primiti. Bog nagra|uje samo nesebi~nost. A
nesebi~nost izrasta i sazreva samo u onom ~oveku koji je na~inio,
odnosno ostvario prve korake ka kraljevstvu unutarnjeg.
Prve korake ka tom kraljevstvu predstavlja kontrola misli:
egocentri~nim, negativnim, sanjarskim ili strastvenim mislima
195
suprotstavi pozitivne misli, misli spremnosti na pomo}, radosne,
plemenite misli i misli o onom dobrom u ~oveku i u svemu {to te
snalazi. Tako }e{ postepeno ste}i kontrolu nad svojim ~ulima. Onda
ne}e{ vi{e ni{ta ni traìti ni o~ekivati od svog bli`njeg. Na unutarnjem
putu }e{ dalje govoriti jo{ samo ono pozitivno i bitno. Tako }e{ staviti
pod kontrolu svoje ljudsko "ja", jer si nau~io da po~iva{ u sebi. I
tvoja }e du{a postajati sve svetlija i ti }e{ u svemu {to dolazi do tebe
nalaziti ono dobro, koje }e{ onda mo}i i da oslovljava{ i izgovara{ na
pravi na~in. Kada ovo nau~i{, onda }e{ na zakonit na~in oslovljavati i
ono protivzakonito. Tako }e se u tebi buditi iskrenost i po{tenje i u
svemu }e{ biti veran Bogu.
Ovaj duhovni evolucioni proces ka nesebi~nosti jeste unutarnji
put ka srcu Bo`jem. Sve {to ~ini{ iz nesebi~nosti, donosi}e ti bogat
plod.
Ako su, dakle, tvoja ose}anja bez o~ekivanja, a tvoje misli
plemenite i dobre, onda je u tvojim re~ima i u tvojim delima Bo`ja
snaga. Ova snaga je Moja ìvotna energija. Ona se uliva u du{u tvog
bli`njeg ~ine}i da i on postane nesebi~an. Jer ono {to iz tvoje svetle
du{e izi|e to }e - pre ili kasnije, ve} prema tome kada se bli`nji za to
otvori - u}i i u du{u i srce tvog bli`njeg.
Ko nesebi~no daje, ne pita se da li }e bli`nji saznati {ta je dao.
Nesebi~ni - daje! On zna da Bog, Ve~ni Otac, gleda u srca sve Svoje
dece i da }e Ve~ni, ~iji Duh ìvi u svakom ~oveku, nagraditi
nesebi~nog kad za to do|e vreme. Samo je to od zna~aja.
Shvatite: sva dobra, dakle nesebi~na dela bi}e otkrivena kad za
to do|e vreme, da bi ih prepoznali oni koji treba da ih vide, kako bi i
sami postali nesebi~ni prihvataju}i ìvot u Meni i teè}i mu, i ~ine}i
ono {to Sam im Ja zapovedio: da jedni druge nesebi~no ljube kao {to
Ja, Hrist, njih ljubim.
3. I kada se moli{, ne budi kao licemeri, koji se rado mole po

sinagogama i po uglovima ulica da ih ljudi vide. Zaista vam kaèm,
oni ve} imaju nagradu svoju.
4. Kada se moli{, dakle, u|i u sobi~ak svoj, i zatvoriv{i sva vrata
pomoli se Ocu svome nebeskom koji je skriven; i Taj skriveni Jedan,
koji vidi i {to je u tajnosti, javno }e ti ovo priznati. (Pogl. 26, 3-4)
196
i produbljujem re~:
Kada se moli{, povuci se u neki miran kutak i utoni u sebe, jer u

tebi ìvi Duh Oca, ~iji si ti hram.
Ako se moli{ samo da bi te videli, da bi te tvoji bli`nji smatrali
pobo`nim i vernikom, onda ti Ja kaèm: to nije pobo`nost, ve} la`na
pobo`nost; to je licemerje. Takve povr{ne molitve su bez snage. Ko se
moli samo usnama ili da bi bio vi|en, taj se ogre{uje o Svetog Duha,
jer zloupotrebljava svete re~i za sopstvenu korist.
Shvati: ako u molitvi oslovljava{ Boga, a u ìvotu ne ostvaruje{
ono za {ta se moli{, ako su tvoje molitve, dakle, samo prikazivanje
tvoga "ja", i ne dolaze iz dubine tvoje du{e i nisu nadahnute ljubavlju
prema Bogu, onda se ti ogre{uje{ o Svetog Duha. To je najve}i greh.
Ako tvoje molitve ne izviru nesebi~no iz srca, onda je bolje da se
i ne moli{, ve} da najpre postane{ svestan svojih misli i ljudskih èlja
i postepeno ih predaje{ Meni - kako bi nesebi~na ljubav koja je u
tebi, u tebi i rasla, i da bi mogao od srca da se moli{. Onda }e tvoje
molitve postajati sve nadahnutije i proètije ljubavlju prema Bogu i
prema bli`njem.
"... i skriveni Jedan, koji vidi i {to je u tajnosti, javno }e ti ovo
priznati" zna~i: tvoje misli ispunjene svetlo{}u i molitve pune snage,
nadahnute ljubavlju prema Bogu, done}e plodove jo{ na ovom svetu.
Ti }e{ mo}i da prepozna{ svoju setvu ljubavi, a i tebe }e mnogi
prepoznati kao izvor ljubavi.
5. A kad se molite zajedno, ne ponavljajte re~i uprazno kao

pagani, jer oni misle da }e im molitva biti usli{ena ako koriste mnogo
re~i. Ne budite, dakle, kao oni; jer zna Otac va{ na Nebu {ta vama
treba i pre nego Ga zamolite ... (Pogl. 26, 5)

i produbljujem re~:
197
U molitvi kao i u svakodnevnom ìvotu puno re~i i prazna,
nenadahnuta ponavljanja koristi samo onaj ko je malo ostvario iz
zakona istine.
Ko mnogo govori o Zakonu istine i ìvota, koristi dakle, za to
puno re~i, taj ih ne moè ispuniti snagom i ìvotom, jer sam nije ispu-
njen zakonom Bo`jim. Takve re~i su egocentri~ne i stoga li{ene -
ljubavi, ~ak i kad su probrane tako da izgleda kao da su no{ene -
ljubavlju. Nenadahnute re~i ne dopiru do najunutarnjijega du{e tvog
bli`njeg, pa tako nemaju odjeka ni u ~oveku koji dopu{ta da Bo`ja -
ljubav vlada u njemu i kroz njega. Ko nenadahnuto govori o zakonu
istine i ìvota, jer ga i ne ostvaruje, on }e nekoga koji to ~uje a i sam
je jo{ okrenut spolja{njem, samo podsta}i na raspravu.
Shvatite: ko raspravlja o duhovnim zakonitostima, taj ne poznaje
zakone Bo`je. Svako ko ho}e da raspravlja uveren je da zna bolje
nego njegov bli`nji i èli to sam sebi da potvrdi. Onaj ko raspravlja
samo pruà svedo~anstvo o sebi samom, naime: da ni{ta ne zna i da
je nesiguran. Zato on i raspravlja.
Ko je pak na{ao istinu, on ne raspravlja o istini, niti o tome {ta
je vera. Re~ "vera" sadrì i neznanje: ~ovek, kona~no, veruje u ono
{to ne zna ili {to ne moè da dokaè. Ko u istinu veruje, taj ve~nu
istinu jo{ nije na{ao. On se jo{ ni ne kre}e u struji ve~ne istine. Vera
je, dakle, jo{ i slepilo.
Ko je pak na{ao ve~nu istinu, taj u istinu ne mora vi{e da veruje
- on istinu zna, jer se kre}e u struji istine. To je istinski mudar ~ovek,
koji je u sebi prona{ao ovo bogatstvo, istinu. Istinski mudraci po~ivaju
u sebi. To je unutarnja sigurnost i ~vrstina. Oni ne raspravljaju o
veri, jer su kroz veru na{li mudrost, koja je istina.
Ko, dakle, u Boga samo veruje, a ne poznaje dubinu ve~ne istine,
ve~ni zakon, taj onda mnogo govori o svom verovanju.
On }e sli~no ~initi i u svojim molitvama. Koristi}e puno re~i, jer
ih ne nadahnjuje nesebi~nom ljubavlju. On misli da sa puno re~i moè
da ubedi Boga ili da Ga ~ak nagovori. On misli da pred Bogom mora
da bude razumljiv, jer pretpostavlja da bi Bog njegove molitve mogao
da shvati druga~ije nego {to je on mislio. Sli~no misle i sli~no se mole
i pagani.
198
Shvatite: {to dublje ~ovek uranja u boànsku istinu, manje re~i
upotrebljava u molitvi. Njegove su molitve kratke, no ipak sna`ne, jer
re~ zra~i iz sebe ìvotnu snagu.
... Dakle, kad ste zajedno molite se ovako:

6. O~e na{ koji si na nebesima, sveto je Ime Tvoje. Da do|e
Carstvo Tvoje. Da bude Volja Tvoja i na Zemlji kao na Nebu. Hleb
na{ nasu{ni daj nam danas, i sutradan i svakoga dana, i plod ~okota
ìvog. I kao {to Ti nama pra{ta{ grehe na{e, da i mi drugima
opra{tamo grehe njihove. Ne ostavljaj nas u isku{enju. I izbavi nas od
zla. Jer Tvoje je Carstvo i Snaga i Slava u svu ve~nost. Amin. (Pogl.
26, 5-6)

i produbljujem re~:
Molitva zajednice, O~ena{, moli se razli~itim re~ima i sadràjima,

jer je svaka zajednica moli onako kako to odgovara potencijalu -
ljubavi te zajednice.
Kao Isus iz Nazareta u~io Sam ljude ovoj molitvi zajednice,
O~ena{u, na Svom maternjem jeziku; dakle, sa druga~ijim re~ima pa
tako i sa druga~ijim sadràjima nego {to su je molili u kasnijim
vremenima i na drugim jezicima.
Re~i kao takve su nebitne. Bitno je da ~ovek ostvaruje ono {to
moli! Onda }e svaka re~ koja si|e s njegovih usana biti nadahnuta -
ljubavlju, snagom i mudro{}u.
Ne treba da se molite doslovno niti da nastojite da O~ena{,
molitvu kojoj Sam Ja u~io Svoje, molite prema originalu od re~i do
re~i. Bitno je da re~i svojih molitvi nadahnete ljubavlju prema
Ve~nome i prema svom bli`njem i da sadràj va{ih molitvi odgovara
va{em ìvotu.
Ljudi ispunjeni ve~nom istinom, ljubavlju i mudro{}u Bo`jom,
moli}e se druga~ije nego oni koji se mole samo zato jer su ih tako
nau~ili ili zato {to pripadaju nekoj konfesiji, u kojoj se molitve
izgovaraju prema svesti te konfesije.
199
Ljudi na putu ka svom boànskom poreklu mole se slobodno, tj.
re~ima koje su sami odabrali, a koje su nadahnute ljubavlju i snagom.
Ljudi koji ìve u Mome Duhu, koji su proèti Bo`jom ljubavlju i
mudro{}u, koji, dakle, ostvaruju Bo`je zakone u svakodnevnom ìvotu,
pre svega }e se zahvaljivati Bogu za svoj ìvot i za sve, hvali}e Ga i
slaviti i posve}iva}e Mu sve vi{e i vi{e svoj ìvot - u ose}anjima,
mislima, re~ima i delima - jer su postali ìvot iz Njegovog ìvota.
Ljudi u Duhu Gospodnjem ìve molitvu. To zna~i da oni sve vi{e
i vi{e ispunjavaju zakone Ve~noga i da su i sami postali molitvom,
koja je oboàvanje Boga.
Ko, dakle, ispunjava Bo`ju volju, taj sve vi{e ìvi u oboàvanju
Boga. Takvi ljudi ne samo da se pridràvaju zakona Bo`jih, nego su u
velikoj meri i postali zakonom ljubavi i mudrosti.
U Carstvu Mira Isusa Hrista, koje sazreva i u kojem Sam Ja

Vladar i @ivot, ljudi }e se sve vi{e pridràvati zakona Bo`jeg. Mnogi
od njih su ve} i postali zakonom - te tako i boànskim ~ovekom koji u
svemu {to misli, govori i ~ini ovaplo}uje ìvot, Boga. Njihove su
molitve ìvot u Meni, ispunjavanje ve~nog zakona. Svojim ìvotom
koji je zakon Bo`ji, oni se zahvaljuju Bogu za ìvot.
To zahvaljivanje Bogu je, dakle, ìvot u Bogu. Njihov ìvot, koji

je sav jedno zahvaljivanje, struji u Carstvo Mira.
Oni se, shodno smislu, mole slede}im re~ima, re~ima koje
ostvaruju u svakodnevnom ìvotu:
O~e na{, Tvoj Duh je u nama,

i mi smo u Tvome Duhu.
Sveto je Tvoje ve~no Ime u nama
i kroz nas.
Ti si Duh @ivota,
Ti si na{ Praotac.
Iz Tebe mi nosimo svoja ve~na imena.
Ti, Ve~ni, dao si nam ih
200
polaù}i u njih
sve obilje beskona~nosti.
Na{a imena, koja si nam Ti udahnuo,
ljubav su i mudrost -
Tvoje obiilje
Zakon u nama i kroz nas.
Na{e ve~no carstvo je beskona~nost -
snaga i slava u Tebi i iz Tebe.
Mi smo naslednici ve~nog carstva.
Zato smo mi to carstvo samo,
ve~na domovina.
Ona je u nama i deluje kroz nas.
Tvoja beskona~na, uzvi{ena volja je u nama
i deluje kroz nas.
Tvoja mo} volje je na{a snaga volje.
Ona deluje u nama i kroz nas,
jer mi smo Duh iz Tvoga Duha.
Nebo nije prostor i vreme -
Nebo i Zemlja su jedno
jer svi smo jedno u Tebi.
Ljubav i snaga u nama i kroz nas
na{ su hleb svagda{nji.
Ti, o ve~ni, uzvi{eni O~e,
stvorio si u nama sve
{to treperi u beskona~nosti.
Ti stvara{ kroz nas na Nebu
i na Zemlji.
Mi smo u Tebi, a Ti vlada{ u nama
i kroz nas.
Ispunjeni smo Tvojim Duhom,
jer mi smo Duh iz Tvoga Duha.
201
Bogati smo Tobom,
jer ìvimo svoje nasle|e, Tvoju beskona~nost.
Na{e ve~no nasle|e, Duh iz Tvoga Duha,
stvara za nas ono
{to nam je potrebno kao ljudima
u Carstvu Mira.
Mi ìvimo u Tebi i iz Tebe.
@@ivot struji daruju}i se.
Mi ìvimo u Bo`jem obilju,
jer mi sami jesmo to obilje.
Zemlja je Nebo,
a Carstvo Mira bogatstvo ove Zemlje,
u kojem mi ìvimo i jesmo -
Duh iz Tvoga Duha.
Mi ìvimo u unutarnjem carstvu -
no ipak smo ljudi koji u spolja{njem otelovljuju
ono {to zra~i u unutarnjem.
Slavi se ime Gospodnje,
On je ìvot u nama i kroz nas.
Ime Bo`je je zakon ljubavi i slobode
koji se ìvi.
Greh je preobraèn -
svetlost se vratila.
Mi ìvimo iz Njegove svetlosti
i ìvimo u Njegovom Duhu i iz Njegovog Duha,
jer mi jesmo Duh iz Njegovog Duha.
U Bogu je sve namireno.
Njegovo Ime je sve o~istilo.
Nek se veli~a slava Bo`ja!
Bo`ja volja, ljubav i mudrost
202
proìmaju Zemlju i tle.
Mi sami smo Zemlja i tle -
volja, ljubav i mudrost.
U nama je Bo`ja dobrota - dobro iz Boga.
Mi smo u Bogu i delujemo iz Boga.
Zemlja je od Gospoda -
ona je carstvo ljubavi.
Ono deluje u nama i kroz nas.
@ivot, slava O~eva,
deluje u nama i kroz nas -
iz ve~nosti u ve~nost.
Ovo slavljenje je, shodno smislu, ìvot onih koji ìve u Carstvu
Mira Isusa Hrista. Oni ìve u Meni, Hristu, a Ja ìvim kroz njih; i
zajedno ìvimo u Otac-Majka Bogu, a Otac ìvi kroz nas iz ve~nosti u
ve~nost.
7. Jer ako oprostite ljudima dugove njihove, oprosti}e i vama

Otac va{ nebeski. Ako li ne oprostite ljudima dugove njihove, ni Otac
va{ na Nebu ne}e oprostiti vama dugova va{ih.
8. A kad postite, ne budite snu`deni kao licemeri. Jer oni se
pretvaraju, ne bi li izgledali kao oni koji poste. Zaista vam kaèm, oni
imaju ve} nagradu svoju.
9. I kaèm vam, ne us~uvate li se od sveta i od zla njegova,
ne}ete nikad na}i Carstvo Nebesko. Niti }ete videti Oca na Nebu ako
ne po{tujete sabat i ne okanete se revnosnog sabiranja bogatstva. A
kada posti{, miropomaì glavu svoju i lice svoje umij, da se pred -
ljudima postom svojim ne prikazuje{. A sveti Jedan, koji vidi i {to je
skriveno, javno }e ti ovo priznati. (Pogl. 26, 7-9)

i produbljujem re~:
Zapovest da se pra{ta i moli za opro{taj vaì sve dok se ne okaje

i ne o~isti sve ono {to nije po ve~nim zakonima. Ta zapovest, da se
203
pra{ta i moli za opro{taj, spada u zakon setve i ètve. On }e biti
ukinut kada sve ljudsko bude namireno i kad svaka du{a postane
~isto duhovno bi}e, bez mrlje.
Do tada, dakle, vaì zapovest: pra{tajte i bi}e vam opra{tano.
Ako molite za opro{taj i ako vam va{ bli`nji oprosti, onda vam je
oprostio i va{ Otac na Nebu. A ako molite za opro{taj, a va{ bli`nji
vam jo{ ne opra{ta jer za to jo{ nije spreman, ne}e vam oprostiti ni
va{ ve~ni Otac. Ko se o svog bli`njeg ogre{io, taj mora od svog bli`-
njeg da dobije i opro{taj. Tek tada }e Bog izbrisati greh.
Ve~no Pravedni ljubi svu Svoju decu - i onu koja jo{ nemaju
snage za pra{tanje. Gde bi tu bila pravednost Bo`ja kad bi On, Bog,
oprostio samo onome koji je dao povoda za neki greh, a da ne oprosti
onome koji je od ovoga na greh naveden i jo{ ne moè da oprosti? I
jedan i drugi }e mo}i u Nebo tek kada njihovi gresi budu namireni.
Zato pazite na to {ta sa va{ih usana silazi i pazite na svoja dela,
da li odgovaraju ve~nom zakonu; dakle, da li su nesebi~na!
Nezakonito se brzo izgovori ili u~ini - no, moè dugo potrajati dok ne
bude opro{teno.
Ako ste molili za opro{taj a va{ bli`nji jo{ nije spreman da vam
oprosti, onda }e se poja~ati Bo`ja milost u vama, obuhvati}e vas i
nosi}e vas - ali vam On ne}e izbrisati ono {to jo{ nije o~i{}eno. Bo`je
milosr|e }e se poja~ati i u va{em bli`njem i, uz po{tovanje njegove
slobodne volje, vodi}e ga tako da brè spozna svoje gre{ke, da se
pokaje i oprosti vam. Tek kada vam oproste svi o koje ste se ogre{ili -
kada je, dakle, sve namireno - tek tada }ete mo}i u Nebo, jer je Bog
sve ljudsko pretvorio u boànsku snagu.
Bog je sveprisutan. On deluje i u zakonu setve i ètve. I u svemu
negativnom je pozitivno, Bog, ve~ni zakon. Ako ~ovek spozna i okaje
svoje grehe i gre{ke, u njemu }e se aktivirati pozitivne snage i da}e
tom ~oveku, koji je spoznao svoju krivicu, snagu da svoje grehe o~isti
sa snagom Hrista.
Spoznajte zakon Bo`ji; to je ve~ni ìvot iz ve~nosti u ve~nost -
sve u svemu. Sve je sadràno u svemu: u velikom ono najmanje a u
najmanjem veliko, u grehu snaga za pra{tanje, a u snazi koja se
osloba|a pra{tanjem uspon ka unutarnjem ìvotu, u ve~no Postojanje.
204
Stoga i u negtivnom moè delovati boànsko - onda kada ~ovek
od srca moli za opro{taj, kad opra{ta i ne gre{i vi{e. Ali ~ovek sam
mora da na~ini prvi korak ka unutarnjem ìvotu.
Shvatite: sve {to ~inite - bilo da se molite, postite ili dajete
milostinju - ako to ne ~inite nesebi~no, nego da bi vas videli va{i bli`-
nji, vi ve} imate nagradu od ljudi. Bog vas onda ne}e nagraditi. A ako
postite samo zbog prekomerne telesne teìne, Duh va{eg Oca u vama
ne}e postati ve}i. Ali ko uzima hranu u Ime Svevi{njega, ko je umeren
i posti s vremena na vreme kako bi opustio svoje telo i pro~istio ga,
kako bi snaga Bo`ja mogla pravilno da snabdeva sve }elije i organe,
taj }e se ve`bati i da na ispravan na~in prihvata i prima ìvot iz Boga
i u njemu ìvi. Istovremeno }e u molitvi posve}ivati svoj ìvot Bogu,
Ve~nome, kako bi postepeno postajao oìvotvorenom molitvom.
10. A tako da ~inite i kad za mrtvima jadikujete i tugujete, jer

gubitak za vas dobitak je za njih. Ne ~inite kao oni koji pred ljudima
tuguju i jau~u i haljine svoje razdiru, da drugi tugu njihovu vide. Jer
su sve du{e u ruci Bo`joj, i koji su ~inili dobro po~iva}e sa precima
svojim u krilu Ve~noga.
11. Radije se molite za mir njihov i za njihovo uspenje i mislite
na to da su oni u Zemlji Mira koju je za njih pripremio Ve~ni, i da
}e za dela svoja pravednu nagradu primiti, i ne budite zlovoljni kao
oni koji su bez nade. (Pogl. 26, 10-11)

i produbljujem re~:
Ko oplakuje mrtve, taj je jo{ daleko od ve~nog ìvota, jer on

smrt vidi kao kraj ìvota. On jo{ nije postigao uskrsnu}e u Meni,
Hristu. On pripada duhovno mrtvima.
Ne jadikujte za svojim mrtvima! Jer ko oplakuje gubitak jednog
~oveka, taj ne misli na dobitak du{e, koja }e - ukoliko je ìvela u
Meni, Hristu - u}i u vi{a podru~ja svesti ìvota. Jer ako je njihov
ìvot na Zemlji bio u Bogu, onda }e i u nekom drugom obliku
postojanja biti u Bogu.
205
Shvatite: ono prolazno, ìvot u telu, nije i ìvot du{e. Du{a je
prihvatila telo samo za jedan kratak period ìvota, da bi u zema-
ljskom o~istila i otplatila ono {to je nametnula sebi tokom mnogih
inkarnacija. Zemlja se moè smatrati samo usputnom stanicom na
kojoj du{e u zemaljskom ruhu mogu za kratko vreme da o~iste ono
{to ne mogu da savladaju tako brzo sa one strane velova svesti - koji
se jo{ zovu i zidovi magle.
Kad neka du{a napusti svoje zemaljsko telo, onda ~ovek oplakuje
samo to ruho du{e, i ne misle}i pritom na du{u koja je tom ruhu
umakla.
Svetlu du{u }e nakon odlaganja njenog zemaljskog tela voditi
svetla, ~oveku nevidljiva bi}a, u onu ravan svesti koja odgovara
mislima i ìvotu ~oveka u kome je ta du{a bila otelovljena.
Shvatite: svaka du{a koja napusti telo odlazi jo{ neko vreme -
ljudima sa kojima je kao ~ovek ìvela zajedno. Ako pritom sazna da -
njeni nekada{nji zemaljski ro|aci àle za njenim zemaljskim
omota~em, onda je to za tu du{u veoma bolno. Du{a koja je jo{ blizu
Zemlji, veoma dobro shvata zbog ~ega njeni ro|aci oplakuju samo
njen ljudski omota~ i za{to se ti koji je àle ne obaziru na nju kao
du{u. Du{a koja to sazna oseti pritom svoj prvi dubok bol nakon
odlaganja fizi~kog tela; jer shvata zbog ~ega ~ovek tuguje i zbog ~ega
se ne se}a nje s ljubavlju i u povezanosti. Pritom ona vidi i mnoge
sebi~ne misli svojih biv{ih zemaljskih ro|aka. Ali im ne moè skrenuti
pa`nju na sebe jer je oni ne mogu videti. Ljudi ne ~uju ono {to ona
kaè i ne vide ono {to ona vidi. A du{a vidi mnogo toga.
Podsta}i }u vas na razmi{ljanje: da li jadikujete kada zmija me-
nja ko{uljicu, kad za sobom ostavlja svoju koù i gmiè dalje?
Sli~no je i sa du{om. Ona napu{ta svoje raspadljivo telo, svoj
omota~, i ide dalje. Vi tugujete, dakle, zbog gubitka omota~a, a ne
se}ate se te du{e! Ko pak misli na du{u, on }e zahvaljivati Bogu {to je
tu du{u pozvao natrag u Svoje krilo, ukoliko je ona svoj ìvot u zema-
ljskom ruhu provela u Bogu i tako Mu se pribliìla. Mislite na to da
je odlaganje tela za jednu svetlu du{u dobitak.
I ako samo pred ljudima tugujete zbog gubitka ~oveka, onda se
vi pretvarate pred njima kao licemeri. U stvari, vama nije ni do tog
~oveka ni do te du{e. Vi mislite samo na sebe same. Du{a koja to
206
registruje, shvata da nije bila voljena nesebi~no, i da je mo`da bila tu
samo da bi je njeni bli`nji iskoristili.
Mnoge du{e spoznaju da su, dok su bile u zemaljskom ruhu, -
njihovi zemaljski ro|aci i poznanici ìveli kroz njih. To zna~i da se
one same kao ljudi nisu mogle razvijati i da nisu mogle da proìve
osobenosti svog bi}a, jer su morale da ispunjavaju volju drugih koji
su od njih zahtevali ono {to je bilo u njihovom sopstvenom interesu.
Mnoge od ovih du{a vide {ta su propustile dok su bile na Zemlji i
zato se ponovo i vra}aju u zemaljski ìvot. Kroz velove svesti, one se
ponovo vra}aju na Zemlju i kao du{e ponovo se zadràvaju me|u
onima koji su kroz njih ìveli. Druge, opet, traè da na Zemlji proìve
ono {to kao ljudi nisu mogle da razviju.
Sve dok se ljudi budu vezivali za ljude ili stvari - kao {to su
posed, bogatstvo i mo} - njihove }e se du{e opet vra}ati na Zemlju i
ulaziti u nova zemaljska ruha. Brojni su uzroci i pobude zbog kojih se
du{e ponovo utelovljuju. Ako npr. neka du{a shvati da je zbog
grehova kao lancima vezana za svoje ro|ake, ona }e se onda ~esto
predavati sudbini i popu{tati èlji da uzme novo telo. Podstaknuta
ovom èljom, ona }e najpre ìveti u onoj ravni svesti koja odgovara -
njenom du{evnom stanju i tamo }e dobijati poduke. Bi}e joj, izme|u
ostalog, predo~eni i razlozi "za" ili "protiv" novog otelovljenja. U
otelovljenje }e krenuti kada zvezde u kojima je memorisano njeno
"za" ili "protiv" - pa prema tome i njen zemaljski put - pokaù put
do materije i kad na Zemlji bude ro|eno zemaljsko telo koje odgovara
njenom du{evnom stanju svesti. Pri ro|enju ona onda ulazi u ovaj -
ljudski omota~.
Mu{karac koji je to telo za~eo i èna u kojoj se embrion razvijao,
privukli su onu du{u sa kojom imaju jo{ ne{to zajedno da o~iste - ili
da bi zajedno sa njom kora~ale putem Gospodnjim u nesebi~nom
sluènju bli`njima.
ôvek ne bi trebalo da gleda samo na svoje telo, nego pre svega

na bi}e otelovljeno u njemu, i treba da se trudi da ispunjava volju
Bo`ju i da ne dozvoli da mu drugi name}u svoju volju.
Shvatite da i kad kaète: "Ispunjavam volju svog bli`njeg da bih
o~uvao spolja{nji mir", vi spre~avate svoju du{u, a i du{u svog bli`-
njeg, da se razvija i rascvetava onako kako je to dobro za oboje. Vi
207
spre~avate sebe i svog bli`njeg u ispunjavanju zadataka koje su va{e
du{e donele sa sobom u zemaljsko postojanje: da se o~iste i oslobode
tereta greha koji je eventualno donet u ovo otelovljenje jo{ iz ranijih
inkarnacija. Ko dopusti da njegov bli`nji uti~e na njega, ko dakle ~ini
ono {to drugi kaù iako shvata da to nije njegov put, kroz toga }e
ìveti drugi a on sam ìve}e mimo svog pravog zemaljskog ìvota. On
ne koristi dane; a njega koriste oni kojima je poslu{an i zbog toga
ne}e spoznati svoj put kao ~oveka na ovoj Zemlji.
Ko vezuje svoje bli`nje, name}u}i im svoju volju, moè se
uporediti sa vampirom koji usisava energiju svojih bli`njih. On ne
poznaje samoga sebe, a istovremeno se i vezuje za svoje `rtve - i
obrnuto: `rtva koja dopu{ta da bude isisavana, vezuje se za njega. U
jednom od narednih ìvota, bilo u zemaljskom ruhu ili kao du{e u
onostranim podru~jima, njih dvoje }e opet biti dovedeno jedno
drugom - i to }e se ponavljati toliko puta i onoliko dugo dok jedno
drugom ne oproste.
Kad se dvoje veù jedno za drugo - svejedno da li je neko
nekoga vezao za sebe ili je dozvolio da bude vezan - oboje su se
opteretili i mora}e sve zajedno da o~iste, kako bi se izme|u njih
ponovo mogli uspostaviti ljubav i jedinstvo.
Niko ne moè re}i: "Nisam ni{ta znao o zakonima ìvota."
Kaèm vam: Mojsije vam je doneo izvode iz ve~nih zakona, Deset
zapovesti. I ako se njih drìte, ne}ete se vezivati jedni za druge, nego
}ete jedni sa drugima ìveti u miru.
Shvatite: samo ljubav i me|usobno jedinstvo pokazuju du{ama i -
ljudima puteve ka vi{em ìvotu.
Bog, ve~no Dobri, pruà Svoju ruku svakoj du{i i svakom
~oveku. Ko je prihvati, taj koristi svoj zemaljski ìvot. On po{tuje
dane i u stanju je i da ih ìvi prema zapovestima, tako {to ~isti ono
{to mu dan pokaè. On }e se jednom kao du{a kretati u Bogu i
po~ivati u Bogu sa svima onima koji su i sami koristili svoje zema-
ljsko postojanje, tako {to su iz dana u dan spoznavali i sa Mnom,
Hristom, savladavali ono {to bi im dan doneo i na {ta bi im ukazao -
radost ili patnju.
I ako ne tugujete - zbog sebe samoga - za smrtnim omota~em
koji je va{ bli`nji odloìo, ve} se u Duhu radujete {to je ta du{a u
208
zemaljskom ruhu spoznala svoj duhovni ìvot i {to se pripremila za -
njega, onda }ete se vi preko Mene, Hrista, radosno moliti Ocu za svog
bli`njeg. Vi }ete toj du{i, koja je sada bliè Bogu, slati snagu ljubavi,
kako bi ona i{la dalje ka vi{im ravnima i sve vi{e se sjedinjavala sa
Bogom.
Du{a ose}a radost i patnju svojih ro|aka. Du{e koje su napustile
svoje telo i po~inule u Meni, Hristu, ose}aju se povezane preko Mene,
Hrista, sa svima koji su jo{ u zemaljskom ruhu. Radost du{e {to je se
njeni ro|aci s ljubavlju se}aju ispunjava tu du{u snagom.
Shvatite: nesebi~ne molitve ispunjene ljubavlju daju du{i koja
luta mo} i snagu na njenom putu ka boànskom. U va{im nesebi~nim
molitvama ona }e osetiti povezanost i prima}e sve vi{e snage. Tako }e
se ona brè osloba|ati onog ljudskog koje jo{ prijanja za nju i tako se
osloboditi za Onoga koji je sloboda i ljubav - za Boga, za @ivot.
Velika je Bo`ja plata za svaku du{u koja se ozbiljno trudi da ispu-
njava volju Bo`ju.
Shvatite: bez nade je jedino onaj koji samo govori o svom
verovanju, a ne ìvi ono u {ta toboè veruje. Na kraju krajeva, ~ovek
koji stalno sumnja ne veruje u ono za {ta tvrdi da veruje. Iz toga se
razvija bezna|e.
12. I ne sabirajte sebi blaga zemaljska, koja moljci pro`diru i r|a

nagriza i koja }e lopovi iskopati i pokrasti. Ve} sabirajte blaga na
Nebu, gde ih ni moljci ne proìdru nit r|a nagriza, i gde ih lopovi ne
iskapavaju i ne kradu. Jer gde je blago va{e, tamo je i srce va{e.
13. Svetiljke telu su o~i. Ako, dakle, jasno vidi{, svo telo tvoje
bi}e svetlo. No ako o~iju nema{ ili su o~i tvoje bez sjaja, sve }e telo
tvoje tamno biti. Ako je, dakle, svetlost {to je u tebi tama, kolika li je
tek tama!
14. Niko ne moè dva gospodara sluìti. Ili }e jednoga mrzeti a
drugoga ljubiti, ili }e jednoga po{tovati a drugoga prezirati. Ne moète
istovremeno Bogu i mamonu sluìti. (Pogl. 26, 12-14)

i produbljujem re~:
209
Samo ~ovek koji ne veruje u Boga, u Njegovu ljubav, mudrost i
dobrotu, sakuplja blaga na Zemlji. Mnogi ljudi tvrde da veruju u
Boga, no prepozna}ete ih po njihovim delima. Mnogi govore o ljubavi
i o delima Bo`jim - ali }ete ih prepoznati samo po onome {to ~ine.
Mnogi ljudi govore o unutarnjem carstvu i o unutarnjem
bogatstvu, a ipak svoje ambare pune za sebe li~no i sakupljaju
ovozemaljska blaga za sebe li~no, da bi ih ljudi cenili.
Ko misli samo na sopstveno dobro, taj jo{ ne ose}a pticu grab-
ljivicu koja je ve} podigla svoja krila, da uni{ti gnezdo i odnese
bogatstvo koje bogata{, koji to gnezdo gradi, naziva svojim
vlasni{tvom.
Ko pak teì najpre Carstvu Bo`jem, taj sakuplja unutarnje
vrednosti, unutarnja blaga. On }e i u zemaljskome primati sve {to mu
je potrebno, i vi{e od toga.
Ko je bogat u unutarnjem, ne}e oskudevati ni u spolja{njem. No
ko je bogat u spolja{njem i gomila bogatstvo, taj }e jednom trpeti
oskudicu. Ko sakuplja blaga na Zemlji, ona }e mu biti oduzeta, kako
bi se setio blaga unutarnjeg i da bi mogao u}i u @ivot, u unutarnje
bogatstvo.
Du{i }e nedostajati boànske svetlosti sve dok najpre ne po~ne da
teì Carstvu Bo`jem. I sve dok to jo{ bude mogu}e na Zemlji, du{a
siroma{na svetlo{}u ponovo }e se ra|ati u telu siroma{nom svetlo{}u a
i ìve}e mo`da u siroma{tvu me|u siroma{nima. I do}i }e do spoznaje
da se blago, bogatstvo, nalazi jedino u Bogu.
îje je srce kod Boga, taj }e biti bogat unutarnjim vrednostima i
u}i }e u Carstvo Mira.
Ja, Hrist, dajem vam merilo za spoznaju gde stojite - na svetlu ili
u senci: "Jer gde je blago va{e, tamo je i srce va{e", tamo }e jednom
biti i va{a du{a.
Pazite: ko ~ita ove re~i a stoji na prekretnici od starog ka
Novome Dobu, trebalo bi da poùri da na|e svoj duhovni ìvot! Jer
kada Novo Doba, doba Hrista, postane o~igledno na celoj Zemlji i
bude se ìveo unutarnji ìvot, vi{e ne}e biti otelovljenja za one koji
teè spolja{njim vrednostima. Vi{e ne}e mo}i da se otelovljavaju ni
210
zemaljski bogata{i - da bi kao najsiroma{niji me|u siroma{nima
ispa{tali zbog onoga {to su kao bogati propustili.
Kada Carstvo Mira Isusa Hirsta na~ini dalje evolucione korake,
vi{e ne}e biti ni siroma{nih ni bogatih. Svi ljudi }e onda biti bogati u
Mome Duhu, jer su otkrili unutarnje carstvo. Odgovaraju}e }e onda
ìveti i na novoj Zemlji, pod jednim drugim nebom.
Zato budite spremni da sluìte Bogu, iz ljubavi prema Bogu i
bli`njima.
Shvatite: niko ne moè sluìti dva gospodara, Boga i mamona.
Samo nesebi~na ljubav ujedinjuje sve ljude i narode. ôvek na Zemlji
i du{a u podru~jima ~i{}enja - oboje }e jednom biti dovedeni do
odluke: sluìti Bogu ili mamonu, biti za ili protiv Boga. Ne postoji
ni{ta izme|u: ili ste za Boga ili ste za satansko.
15. Zato vam kaèm: ne brinite se za ìvot svoj, {ta }ete jesti ili
piti; ni za telo svoje {ta }ete obu}i. Nije li ìvot vi{e od hrane, a telo
vi{e od ode}e? I {ta vredi ~oveku ako ceo svet dobije, a ìvot svoj
izgubi?
16. Gledajte ptice u vazduhu: niti seju niti ànju, nit sabiraju u
ìtnice; a Otac va{ nebeski ipak ih hrani. A niste li vi mnogo bolje
zbrinuti od njih? A ko od vas moè lakat jedan pridodati rastu svome
svojim htenjem? I za ode}u svoju {to se brinete toliko? Pogledajte lji-
ljane u polju kako rastu; nit se trude niti predu. A ipak vam kaèm,
ni Solomon u svem sjaju svome i svojoj rasko{i ne be{e ukra{en kao
oni.
17. Pa kad travu, koja je danas u polju a sutra se ve} u pe}i
spaljuje, Bog tako odeva, {to ne bi vas, i mnogo bolje, o vi maloverni?
18. Ne brinite se, dakle, govore}i: [ta }emo jesti? [ta }emo piti?
ili: îme }emo se odenuti? (kako to neznabo{ci ~ine). Jer zna Otac va{
nebeski da vama sve ovo treba. Nego teìte najpre Carstvu Bo`jem i
pravednosti Njegovoj, i sve }ete ovo imati. Zato, ne brinite se za nevo-
lju koja vas sutra ~eka. Dosta je svakome danu nevolja njegovih."
(Pogl. 26, 15-18)
211
i produbljujem re~:
Ko brine za svoj li~ni ìvot, za svoje dobro - {ta }e npr. sutra

jesti i piti ili {ta }e obu}i - taj je lo{ planer; jer pritom misli samo na
sebe samog, na svoje sopstveno dobro i na svoj posed. Time on
istovremeno planira i svoje boli i patnje.
Ko, pak, izvr{ava volju Bo`ju, taj je dobar planer. On }e
planirati kako dane tako i budu}nost. No, on zna da je njegovo
planiranje samo namera, koja po~iva u ruci Bo`joj.
On polaè svoje planiranje u ruke Bo`je, radi sa snagama Bo`jim
i pu{ta da ga Bog vodi u dnevnim zbivanjima. Jer on zna: Bog je
sveznaju}i Duh i bogatstvo njegove du{e. Ko sebe poveri Bogu i svoj
dnevni posao stavi u svetlo Bo`je i ispunjava zakon "Moli se i radi",
taj }e primati pravednu platu. On }e imati sve {to mu je potrebno.
Ako Bog, Ve~ni, ukra{ava prirodu i obla~i ljiljane u polju, koliko
li }e tek onda vi{e hraniti i obla~iti Svoje dete koje ispunjava Njegovu
volju! Ne brinite, dakle, za sutra, ve} planirajte i predajite svoj plan
volji Bo`joj - a Bog, koji zna va{ plan, ispuni}e vam ono {to je za vas
dobro.
Nave{}u jedan primer: Dobar }e arhitekta bri`ljivo planirati ku}u
i obrati}e pa`nju na sve detalje. Kada zavr{i plan, pregleda}e ga jo{
jednom, a onda }e ga predati naru~iocu na proveru. Ako se ovaj sloì
s planom, onda zanatlije po~inju da rade po njemu. Arhitekta i
naru~ilac nadgledaju njegovo sprovo|enje i ume{a}e se samo ako
ne{to ne odgovara planu.
Sli~no treba i vi da ~inite sa svojim ìvotom: planirajte svaki dan
i planirajte dobro! Odvojte vreme za trenutke razmi{ljanja u kojima
}ete nalaziti unutarnji mir i mo}i uvek da promislite o svom ìvotu i
svom planiranju. Bri`ljivo isplaniran dan, predat volji Bo`joj, Bog }e
proèti Svojom voljom. Ko tako planira, taj ne treba da se brine za
sutra. Njegova vera u Bo`je vo|stvo pozitivne su misli, iz njih
proizlaze pozitivne re~i i zakonito postupanje. Pozitivne misli, re~i i
postupci najbolje su oru|e, jer u njima deluje Bo`ja volja. To zna~i
da je, u svakoj pozitivnoj misli, u svakoj nesebi~noj re~i, u svakom
nesebi~nom gestu i delu, delotvorna Bo`ja volja, Njegov Duh. Bog }e
212
onome koji dobro planira dati sve {to mu je potrebno, i jo{ povrh
toga.
Za sutra se brine samo onaj ko se ne poveri Bogu, koji dopu{ta
da mu dani prolaze a ne koristi ih. Ko se prepusti danu, a onda
okrivljuje svog bli`njeg ako mu pone{to ne uspe, ako se razboli, ako
je gladan, ako ne moè da zaradi koliko mu je neophodno za
svakodnevni ìvot - on nije dobar planer. On je pla{ljiv, egocentri~an
~ovek, koji privla~i ono {to ne èli i ~ega se pla{i. Ko ne planira sate,
dane i mesece sa Bo`jom pomo}i i ne predaje svoj plan i sebe samoga
volji Bo`joj, njega Bog ne moè voditi. Bog moè da vodi samo onoga
ko svoj dnevni posao poveri Bogu i savesno ispunjava zapovest "Moli
se i radi"; on je ispunjen Bogom - ispunjen je ljubavlju, mudro{}u i
snagom. To zna~i da je njegova posuda, njegov ìvot ispunjen povere-
njem i verom u Boga.
Ljudi u Duhu Bo`jem ne}e trpeti oskudicu. Oni su dobri planeri,
~vrsti su u veri i rade sa snagama Duha. Samo pla{ljivi misli na sebe,
na svoje malo "ja". On se brine za sutra jer nije postojan u Bogu i
jer ne veruje u Bo`ju mudrost i ljubav. Time on nesvesno otvara
ambare za lopove koji dolaze i kradu. Ono {to je pridobio i nagomilao
za sebe li~no, to }e izgubiti.
Iz Bo`je ruke ljudi primaju hranu, krov nad glavom i ode}u. Ko
svoj ìvot, svoje misli i svoj posao poloì u ruke Bo`je, taj ne treba da
brine za sutra. On }e imati ono {to mu je potrebno danas, sutra i u
budu}nosti - i povrh toga.
Ko, dakle, ìvi u unutarnjem carstvu, taj ne}e oskudevati ni u
spolja{njem. Ko je, pak, u unutarnjem siroma{an, taj }e oskudevati i
u spolja{njem. Ako danas ìvi u spolja{njem i uve}ava svetovno
bogatstvo za sebe i zadràva ga za sebe li~no, onda je on siroma{an u
unutarnjem, i u nekom drugom zemaljskom ruhu trpe}e oskudicu, -
dakle, bi}e siroma{an.
Zato teìte najpre Carstvu Bo`jem i Njegovoj pravednosti, pa }e
vam Bog dati sve {to vam je potrebno - i jo{ povrh toga. Gledajte
ptice u vazduhu: one ne seju i ne ànju i ne pune ambare a na{
nebeski Otac ipak ih hrani. "Gledajte ljiljane u polju kako rastu; nit
se trude, niti predu." Priroda u svojoj raznolikosti odevena je lep{e
nego najbogatiji me|u bogatima. Ko misli samo na svoje dobro i na
213
svoje pune ambare, on }e, ili u ovom zemaljskom obliku postojanja ili
u nekom drugom otelovljenju - sve dok to jo{ bude mogu}e - svoj
hleb zara|ivati u znoju lica svog.
Ispravno se moliti i ispravno raditi zna~i - raditi i za sebe i za
op{te dobro. Shvatite: ljiljani u polju - {tavi{e, ~itava priroda - tu su
za sve ljude i daruju im se mnogostruko. Ko je u stanju da to shvati i
po{tuje, taj ne}e morati zara|ivati svoj hleb u znoju lica svog. On }e
ispunjavati zakon "Moli se i radi" - za sebe i za svoje bli`nje.
I ako stoji napisano "nit se trude, niti predu", onda to zna~i:
~ovek ne treba da misli samo na sebe i da radi samo radi sticanja
dobiti za sebe samog, da bi se time kitio i pokazivao.
Shvatite: sve {to postoji pod Bo`jim je okriljem. @ivotinje, drve}e,
biljke, trava i kamenje pod Bo`jim su okriljem. Oni su u ìvotu
evolucije kojim upravlja ve~ni Bog-Stvoritelj. Po{to je sav ìvot iz
Boga, i ìvotinje, drve}e, biljke, trava i kamenje ose}aju. Oni doìv-
ljavaju u sebi evolutivnu snagu Stvoritelja, koja ih oìvljava i tokom
ciklusa boànskih eona vodi ka daljem razvoju. Ta stvarala~ka snaga,
to ve~no Postojanje, daruje carstvima prirode ono {to im je potrebno.
Darovi ìvota struje ka ìvotnim obliciima u meri u kojoj su ovi
duhovno razvijeni.
Ve~ni Otac misli na svaku travku. A koliko li tek misli na Svoju
decu, koja su u sebi ve} razvila evolucione stupnjeve mineralnih, bi-
ljnih i ìvotinjskih carstava! Deca Bo`ja nose u sebi mikrokosmos iz
makrokosmosa i tako su u komunikaciji sa ~itavom beskona~no{}u.
Kako je pak siroma{an ~ovek koji se brine za sutra! On samim
sobom pokazuje da jo{ nije savladao ono ju~e, jer nije u stanju da
ìvi u danas, u sada, dakle u Bogu.
ôvekovo unutarnje, ~isto postojanje, esencija je beskona~nosti.
Ko to kao ~ovek shvati, taj gleda u unutarnje i razvija zakone ìvota,
tako da je u stanju da sve {to je spolja{nje vidi u svetlu Istine.
Shvatite: Beskona~nost sluì onom ~oveku koji misli i ìvi
sveobuhvatno - dakle neograni~eno. Ljudi u Duhu ljubavi nisu
okrenuti sebi, ve} su svesni svega oko sebe. Oni su u stalnoj
komunikaciji sa snagama Bo`jim u svemu {to postoji. Ono {to ~ine,
~ine sa snagom ljubavi iz svog unutarnjeg. Oni planiraju i deluju
214
prema zapovesti "Moli se i radi", i dan ne tro{e uludo. Oni znaju
koliko je dragocen dan, koliko vrede sati i minuti, pa koriste vreme.
Ko, dakle, istinski ìvi, on ne brine za sutra; on ve} danas prima
ono {to }e posedovati sutra. Jer ko ìvi u Bogu ne}e oskudevati ni
danas ni sutra. Ko se pak i dalje pla{i i svoje bogatstvo vu~e k sebi,
on }e sutra biti siroma{an.
No onaj ko sebe vidi kao kosmi~no bi}e koje neograni~eno ispu-
njava volju Bo`ju, taj }e ste}i mudrost i snagu. A ko je ispunjen -
ljubavlju i mudro{}u, njegov ìvot je proèt snagom Bo`jom. Njemu
ne}e ni{ta nedostajati. Ko se, pak, brine za sutra i budu}nost vidi kao
mra~nu, taj privla~i nesre}u; on }e svakoga dana imati svoje breme.
Ne mislite, dakle, sa strahom na sutra! Planirajte snagom Bo`jom
i pustite da Ve~ni deluje kroz vas. Onda }e va{e misli biti pozitivni
magneti, koji }e opet privla~iti ono pozitivno i izgra|uju}e. Jer misli,
re~i i dela su magneti. Ve} prema svojoj vrsti, oni opet privla~e isto
ili sli~no.
215
27. POGLAVLJE
Beseda na Gori
(3. deo)
Va{e negativne misli, re~i i dela va{e su sopstvene sudije (1). Trun i brvno -
Neophodnost samospoznaje (2). Misionariti zna~i hteti ubediti - @ivite istinu i
budite uzor (3). Moljenje, traènje, kucanje; unutarnja vrata ne}e se otvoriti
razumu (4). Ono {to zahteva{ od svog bli`njeg, to sam ne poseduje{ u srcu;
o~ekivanje vodi vezivanju (6). Borba na uzanom putu ka @ivotu (7). Razlikova-
nje dobrih i lo{ih plodova (8-9). Primite Re~ ìvota srcem - "Ovo je Moja Re~.
Alfa i Omega. Jevan|elje Isusovo. Hristovo otkrivenje koje svet ne poznaje":
delo @ivota i Ljubavi (13)
1. "Ne sudite, da vam ne bi sudili. Jer kakvim sudom sudite,

onakvim }e vam se suditi; i kakvom merom merite, onakvom }e vam
se meriti. I kako vi ~inite drugima, tako }e i vama ~initi. (Pogl. 27, 1)

i produbljujem re~:
Pro~itali ste: misli, re~i i postupci su magneti. Ko sudi svom bli`-

njem i presu|uje mu re~ima i delima, taj }e, dakle, isto ili sli~no
iskusiti na sebi samome.
Shvatite: va{e negativne misli, re~i i postupci va{i su sopstvene
sudije. "Kakvom merom merite" - svejedno da li u mislima ili u
re~ima i postupcima - bi}e vam i samima mereno. Kako vi budete
omalovaàvali svog bli`njeg da biste sami sebi podigli vrednost, tako
}e i vas vrednovati: iskusi}ete svoju vrednost i pati}ete. I ako
govorite: "Jednome je dovoljno ono {to ima, a drugi treba da dobije
vi{e" - i sami }ete jednom imati samo onoliko koliko i onaj kome ste
manje dodelili, ili jo{ manje nego on. Kako prilazite svom bli`njem u
mislima, re~ima i postupcima, tako }e jednom biti i vama.
2. A za{to vidi{ trun u oku brata svojega, a brvno u oku svome

ne ose}a{? Ili, kako sme{ re}i bratu svojemu: Ja }u ti izvaditi trun iz
oka tvojega, a eto brvno u oku tvome? Licemere! Izvadi najpre brvno
iz oka svojega, pa }e{ onda, progledav{i, mo}i izvaditi i trun iz oka
brata svojega. (Pogl. 27, 2)
216
i produbljujem re~:
Samo onaj ko ne vidi brvno u sopstvenom oku, govori stalno o

trunu u oku svog bli`njeg. Samo onaj ko ne poznaje svoje sopstveno
mi{ljenje i ìvot, stalno ùri da izvadi trun iz oka svog brata. Ko ne
poznaje sebe ni svoje brvno - grehe du{e koji se ogledaju i u -
njegovom oku - taj ne vidi ni istinu. Njegovo oko je zamu}eno
grehom. On u bli`njem onda vidi samo ono {to i sam jo{ jeste:
gre{nika. Samo onaj ko obradi brvno u sopstvenom oku, vide}e sve
jasnije. Onda }e mo}i sve jasnije da prepoznaje i trun u oku svog
brata i da mu, prema zakonu "ljubi bli`njeg svog", pomogne da ga
izvadi.
Ko, dakle, negativno govori o svojim bli`njima, potcenjuje ih ili
ogovara, taj ne poznaje svoje sopstvene gre{ke.
Po plodovima }ete ih prepoznati! Svako sam pokazuje ko je -
dakle, svoje plodove. Ko se zbog svojih bli`njih uzbu|uje ili ih
ismejava, taj pokazuje ko on uistinu jeste.
Ko najpre otkloni svoje sopstvene gre{ke, bi}e sposoban da
pomogne i svom bli`njem. Zato je licemer svako ko lo{e govori o
gre{kama svog brata - a pritom ne prime}uje brvno u sopstvenom
oku.
3. Ne dajite svetinje psima, niti bacajte bisere svoje pred svinje,

da ih ne pogaze nogama svojim i okrenuv{i se ne rastrgnu vas. (Pogl.
27, 3)

i produbljujem re~:
Nije u skladu sa ve~nim zakonom slobodne volje da s re~ima

istine idete od mesta do mesta, od ku}e do ku}e, i da koriste}i svoje
ve{tine nekog nagovarate i ube|ujete u ne{to i da misionarite prema
svakome koga se do~epate. Jer bi to zna~ilo da vam istina nije sveta i
da ~inite onako kako to slikovito stoji napisano: "Ne dajite svetinje
psima i ne bacajte bisere svoje pred svinje". Svom bli`njem, dakle,
re~ Bo`ju ne treba da name}ete. Ko misli da njegov bli`nji mora da
217
veruje i da prihvati ono {to on sam smatra svojim verovanjem, taj i
sam jo{ sumnja i dovodi u pitanje svoje verovanje.
Misionariti zna~i hteti ubediti. Ko èli da ube|uje, taj u svom
unutarnjem ni sam nije uveren u ono {to hvali.
Budite vi svojim verovanjem dobri uzori, a ne misionari. Blago
svoje vere vi moète ponuditi, ali pu{taju}i svakome na volju da u -
njega veruje ili ne veruje, da ga sa vama po{tuje ili ne.
Sloboda u Bogu je jedan aspekt ve~nog zakona. Ako va{ bli`nji
slobodnom voljom do|e do vas i upita vas za va{e verovanje, onda je
on u~inio prvi korak ka vama; i ako ste vi utvr|eni u veri, pri}i }ete
svom bli`njem i odgovoriti mu.
Ko je sa svojim bli`njim u boànskoj povezanosti, ne}e ga
vezivati za svoje verovanje - nego }e mu saop{titi samo onoliko koliko
je sam spoznao i ostvario. Svog bli`njeg }e za svoje verovanje vezivati
samo onaj ko je malo nesebi~ne ljubavi razvio u sebi.
Zato ~uvajte se onih preterano revnosnih koji ho}e da vas
pridobiju za svoje verovanje. Vi pak ve~nu istinu ponudite usmeno i
pismeno - ìve}i i sami po njoj; onda }e k vama dolaziti oni koji su
spoznali ìvot u sebi.
4. Molite, i da}e vam se; traìte, i na}i }ete; kucajte, i otvori}e

vam se. Jer svaki koji moli, primi}e, i koji traì, na}i }e, i onima koji
kucaju, otvori}e se (Pogl. 27, 4)

i produbljujem re~:
Samo onaj ko jo{ nije kro~io u svoje unutarnje, u kraljevstvo

ljubavi, moli, traì i kuca na vrata koja vode u unutarnji ìvot.
Carstvo Bo`je je u unutarnjem, u du{i svakog ~oveka.
Prvi korak na stazi ka unutarnjem ìvotu, na putu ka vratima
spasenja, jeste molitva Bogu za pomo} i potporu. Slede}i korak je
traènje Bo`je ljubavi i pravednosti. Putnik-traga~ pronalazi ìvot,
Bo`ju ljubav i pravednost u zapovestima ìvota, koje su putokazi na
putu u unutarnje.
218
Slede}i korak je kucanje na unutarnja vrata, u sopstvenoj sr~anoj
komorici. Ova vrata ka srcu Bo`jem otvori}e se samo onome ko
iskreno moli, ko iskreno traì i kuca. ôveku razuma, koji teì samo
spolja{njim vrednostima i idealima, ova unutarnja vrata ne}e se
otvoriti. Ni oni koji sumnjaju ne}e biti primljeni.
Ko, dakle, moli, traì i kuca, mora to ~initi iz ljubavi prema
Bogu, a ne zato da bi isku{ao Bo`ju Ljubav.
Shvatite: ko èli samo da proveri da li Bo`ja ljubav zaista
postoji, taj }e vrlo brzo i sam do}i do probnog kamena. Ko ìvi u
Bogu, tome su vrata srca otvorena. On ne mora vi{e da moli - on je
ve} primio; jer Bog poznaje Svoju decu. Ko se vratio u srce Bo`je, taj
je u svojoj du{i ve} primio. To zna~i, bogatstvo iz Boga svetli
poja~ano u njegovoj du{i i zra~i kroz njega, kroz ~oveka. Ko se vratio
u svoje unutarnje, taj ne treba vi{e da traì - on je u kraljevstvu
unutarnjeg kod ku}e. I ko se svesno nastanio u njemu, taj ne mora
vi{e da kuca; on se ve} vratio i ìvi u Bogu i Bog kroz njega.
Mole, traè i kucaju samo oni koji jo{ stoje napolju i jo{ ne
znaju da duboko u svojoj du{i nose ono {to ih ~ini uistinu bogatim:
Bo`ju ljubav i mudrost.
5. Koji }e od vas, ako ga dete njegovo za hleb zamoli, kamen da

mu da? Ili ako ga za ribu zamoli, da mu da zmiju? Kad dakle vi,
r|avi, umete darove dobre davati deci svojoj, koliko }e vi{e Otac va{
nebeski dati dobra onima koji Ga zamole.
6. I sve {to èlite da ~ine vama ljudi, tako ~inite i vi njima, a ono
{to ne èlite da vama ~ine, to ni vi njima nemojte ~initi; jer ovo je
zakon i proroci. (Pogl. 27, 5-6)

i produbljujem re~:
Shvatite: ono {to sami niste voljni da date, to ne treba da

zahtevate ni od svojih bli`njih.
Ako o~ekujete od svog bli`njeg da u~ini ne{to za vas, onda sebi
postavite pitanje: za{to to sam da ne u~inim? Ko od svog bli`njeg
o~ekuje novac i dobra npr., da bi mu bilo udobno i da sam ne bi
219
morao da radi, ili ko od svog bli`njeg o~ekuje vernost a sam nije
veran, ili ko bi hteo da od svog bli`njeg bude prihva}en a sam ne
prihvata svoje bli`nje - sebi~an je i siroma{an u Duhu.
Ono {to stalno zahteva{ od svog bli`njeg, to sam nema{ u srcu.
Nezakonito je svojim stavom o~ekivanja primoravati svoje bli`nje
na postupke, iskaze ili na~ine pona{anja na koje oni sami nisu
spremni.
Ako si u svojim èljama u odnosu na svog bli`njeg prepoznao
svoj stav o~ekivanja, preobrati se brzo i uradi najpre sam ono {to
o~ekuje{ od bli`njeg.
Svako primoravanje je pritisak koji }e opet prouzrokovati
primoravanje i protivpritisak. Takvim jednim iznu|iva~kim pona{a-
njem prema svojim bli`njima, vezuje{ se za njih i, kako od sebe, tako
i od onoga koji dopu{ta da na ne{to bude primoran, stvara{ roba
svoje niske prirode. Metode prinude, poput "ja o~ekujem od tebe, a ti
o~ekuje{ od mene - i svako daje onom drugome ono {to ovaj traì" -
vode vezivanju.
A za ono {to je vezano nema mesta na Nebu. Oboje, koji su
vezani jedno za drugo, sre{}e se jednom ponovo, bilo u finotvarnijem
ìvotu ili u nekom novom otelovljenju.
Ovaj oblik vezivanja ne vaì za radno mesto. Ako si se dobrovo-
ljno uklju~io u neko podru~je rada u nekom pozivu i odgovorni ti da
zadatke koje treba da ispuni{ u okviru svoje delatnosti, onda si ti ve}
svojim stupanjem u preduze}e rekao "da". Ti si se dobrovoljno uk-
lju~io u to podru~je rada i u taj radni tim, kako bi radio ono {to ti se
naloì. Kada, dakle, odabere{ neko radno mesto, onda treba i da
sprovodi{ ono {to ti se naloì prema podru~ju rada koje si sam
odabrao. Iskaz "I sve {to èlite da vama ~ine, tako ~inite i vi njima"
ne vaì dakle za zanimanje ili za podru~je rada koje ste sami
odabrali.
"Ono {to ne èlite da ljudi vama ~ine, to ne ~inite ni vi njima"
zna~i: ako ne èlite da vas ismevaju i rugaju vam se, da vam kradu i
varaju vas, ili da vam oduzmu celokupnu imovinu, ako ne èlite da
imate tutora ili da vam silom oduzmu va{u slobodnu volju, ako ne
èlite da vas grde i tuku - ne ~inite to onda ni vi svojim bli`njima.
220
Jer, ono {to ~inite najmanjem od svoje bra}e, to ~inite i Meni - i sebi
samima. Ono {to ne èlite da vama ~ine, to ne ~inite ni jednome od
svojih bli`njih - jer sve {to proizi|e iz vas, vra}a se opet vama. Zato
kontroli{ite svoje misli i {tedite jezik!
7. U|ite na uska vrata. Jer uzana je staza i tesna su vrata {to vode
u ìvot i malo ih je koji ih nalaze. A {iroka su vrata i {irok put {to
vode u propast, i mnogo ih je koji njime idu, i koji kroz njih prolaze.
(Pogl. 27, 7)

i produbljujem re~:
"...Uzana je staza i tesna su vrata {to vode u ìvot" zna~i: u

svakome ko se trudi da ide tim uskim putem ka @ivotu, javlja se onaj
mra~ni i pokazuje mu - kao {to je pokazivao i Meni kao Isusu iz
Nazareta - blaga i ugodnosti ovoga sveta. Uvek iznova i za svaki dan
vaì - odolevati i suprotstavljati se onom satanskom. Ko nije budan,
bi}e mu ropski pot~injen.
Shvatite: svako ko ~ini prve korake ka @ivotu ose}a se najpre
sputano i ograni~eno, sve dok se definitivno ne odlu~i. Jer ono {to je
do tada od ljudskoga mislio i ~inio, to sada treba da napusti.
Prvi koraci idu u neizvesno - oni se zovu vera i poverenje. Dok
ne na~inimo prve korake, staza ka ìvotu bi}e uzana i tesna. Prve
prepreke koje bi trebalo savladati na putu ka srcu Bo`jem glase:
"Promeni mi{ljenje iz osnova i zanemari stare, ljudske navike! Pokaj
se, oprosti, moli za opro{taj i ne gre{i vi{e!" To za svakog pojedina~no
zna~i sopstveni napor i menjanje svega onog {to je do tada kod njega
bilo uobi~ajeno.
Ko ipak uz Moju snagu izdrì, taj }e ostaviti iza sebe uzanu
stazu i dospeti na veliki svetli put koji vodi u carstvo unutarnjeg, na
kojem }e, sa onima koji idu ka svetlosti, i}i prema kapijama
Apsolutnosti, ka ìvotu u Bogu.
Svakoga dana ~ovek je na proveri: za ili protiv Boga.
Ko se odlu~i protiv Mene, zadràvaju}i dakle sve ljudske
ugodnosti i sve ono ljudsko, taj ne}e ni biti isku{avan, jer na {irokom
221
mra~nom putu on je sebe ve} zave{tao onome koji zavodi. Ovim
putem u propast idu ~ak mnogi. Njih ne isku{avaju kao one koji idu
uzanom stazom ka @ivotu.
Ko se zave{tao i posvetio onome koji zavodi, zavodniku, taj je
tako i rekao svoje neograni~eno "da" onome {to ima da poànje na
osnovu svoje setve.
8. ûvajte se od la`nih proroka, koji }e vam do}i u jagnje}oj

koì, a iznutra su vuci grabljivi. Po plodovima njihovim pozna}ete ih.
Moè li se s trnja brati gro`|e ili s ~i~ka smokve?
9. Tako i svako dobro drvo plodove dobre ra|a, a r|avo drvo
plodove lo{e ra|a. Svako drvo koje ne ra|a dobra ploda, dobro je jo{
samo da se pose~e i u oganj baci. Tako }ete dakle dobro od zla
razlikovati, po plodovima njihovim koje donose. (Pogl. 27, 8-9)

i produbljujem re~:
Na kraju materijalisti~kih dana, na kraju doba grabeì i pohlepe,

nastupi}e mnogi la`ni proroci. Oni }e mnogo govoriti o ljubavi Bo`joj
- a njihova }e dela ipak biti ljudska. Pravi prorok i duhovni mudrac
nije onaj koji govori o ljubavi Bo`joj, ve} samo onaj ~ija su dela
dobra.
Dar da ovo proverava ima ipak samo onaj koji proverava najpre
svoje sopstveno verovanje: da li i sam uistinu veruje u jevan|elje
nesebi~ne ljubavi i da li i ispunjava smisao jevan|elja - i {ta je iz
nesebi~ne ljubavi ve} sam ostvario prema svom bli`njem.
Svoje bli`nje }ete mo}i spoznavati i ose}ati razliku izme|u
dobrog, manje dobrog, i onog lo{eg, tek kad postanete duhovno zreliji
za nekoliko stupnjeva.
Ko svoje bli`nje jo{ osu|uje i negativno misli i govori o njima,
taj jo{ nije u stanju da ih proverava. Njemu nedostaje dar razlikova-
nja. On samo osu|uje - a ne proverava.
222
Kako }ete mo}i prepoznati dobre plodove ako ste i sami jo{ r|av
plod? Dar da razlikuje {ta je dobro, {ta je manje dobro, a {ta lo{e, ne
moè imati onaj ko ne ostvaruje Bo`je zakone.
Ko èli da proveri svog bli`njeg, taj nek najpre proveri sebe
samoga, da li poseduje dar razlikovanja pravednog od nepravednog.
Dobar plod moè vrlo brzo da bude odba~en, a lo{ potvr|en:
onda kad se truo plod isti~e s mnogo govorenja i deluje sa mnogo
prividno ubedljivih re~i i gestova.
Shvatite: isto privla~i isto. Ko je i sam jo{ truo plod, tome su
truli plodovi bliskiji nego zdravi. Ko je pak nesebi~an, taj je dobar
plod, i njemu je onda i bliskije ono dobro, ono nesebi~no.
Ko je nesebi~an, poseduje i dar razlikovanja dobrih, manje
dobrih i lo{ih plodova. Ko dakle èli da razlikuje dobre plodove od
lo{ih, najpre sam mora da bude dobar plod. Samo dobar plod moè
prepoznati lo{ plod. Lo{ plod stalno traì svoje istomi{ljenike - lo{e
plodove, da bi zajedno nastupili protiv onih dobrih. Lo{i plodovi
osu|uju, odbacuju, sude i vezuju.
Dobri, zreli plodovi, imaju razumevanja, dobrih su namera,
tolerantni su i ljubazni prema svom bli`njem. Oni oslovljavaju
nepravilnosti, ali svoje bli`nje i dalje ~uvaju}i i nose}i u svom srcu.
To zna~i: oni vi{e ne presu|uju, ne osu|uju i ne sude.
Ponavljam: prepozna}ete ih po njihovim plodovima.
Dobar plod poznaje lo{ plod, ali lo{ plod ne prepoznaje dobar
plod. Dobar plod gleda samo ono dobro, lo{ plod samo ono lo{e.
Odgovaraju}e tome ~ovek i misli, govori i postupa.
10. Ne}e svi koji Mi govore: Gospode, Gospode!, u}i u Carstvo

Nebesko; nego koji izvr{avaju volju Oca Mojega koji je na Nebu.
Mnogi }e Mi re}i u onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li u ime
Tvoje prorokovali? Zar nismo u Tvoje ime |avole izgonili? Nismo li u
Tvoje ime ~udesa mnoga ~inili? I tada }u im kazati: Nikada vas nisam
poznavao; dalje od Mene svi vi koji zla ~inite. (Pogl. 27, 10)

i produbljujem re~:
223
Ko samo doziva Moje Ime, a ne ispunjava volju Mog Oca, taj je
i pored svog prividno duhovno uspe{nog govorenja i svojih prividno -
ljubaznih re~i, siroma{an u Duhu i ne}e u}i u Carstvo Nebesko.
Ko, pak, ~ini nesebi~na dela, ne o~ekuju}i platu i priznanje, taj
izvr{ava volju Mog Oca; jer onako kako postupa tako i misli i govori.
Nesebi~na dela nastaju jedino iz ose}anja i misli ispunjenih
Bogom. Ako su ~ovekove misli ne~iste, onda su mu i re~i bez duha, a
dela sebi~na.
Shvatite: ko samo prividno govori iz Ja Jesam, ko dakle samo

prividno govori Moju re~ i samo prividno ~ini dela u Moje ime, od
toga dobro i ìve}i, taj je ve} primio svoju platu. I u Nebu on nema
nikakve plate. Ko nesebi~no ~ini dela ljubavi i radi za svoj zemaljski
hleb, taj }e na Nebu biti pravedno nagra|en.
Shvatite: duhovni hleb je duhovna hrana du{e. Hleb za telo treba

zara|ivati prema zakonu "Moli se i radi".
Duhovni hleb dolazi iz Neba i daje se onima koji ~uvaju Zakon
ljubavi i ìvota i ispunjavaju zapovest "Moli se i radi".
Zemaljsku hranu Bog daruje ljudima preko zemlje. Plodovi zem-
lje pripremaju se radom ruku. Tako radnik zasluùje svoju platu.
Shvatite razliku izme|u hleba za du{u i hleba za zemaljsko telo!
I jedan i drugi teku iz jednog izvora, no jedan je duhovni i daje se
du{i, a drugi je zgusnuta tvar, materija, i daje se fizi~kom telu. Za
ono {to veliki Duh, Bog, daruje ljudima za njihovo fizi~ko telo,
potreban je ljudski rad; mora se npr. sejati, obra|ivati, èti i
prera|ivati. Za ovo ~ovek ~oveku treba i da pla}a.
U Carstvo Bo`je }e biti primljen samo onaj koji sve ~ini iz
ljubavi prema Bogu i prema ljudima.
11. Svaki, dakle, koji slu{a ove re~i Moje i izvr{uje ih, poput
~oveka je mudrog koji, grade}i ku}u svoju, iskopa i poloì temelj na
kamenu. I udari ki{a, i nado|o{e vode, i dunu{e vetrovi, i navali{e na
ku}u onu ali ne sru{i se ona jer be{e utemeljena na kamenu.
224
12. A koji ove re~i Moje slu{a a ne izvr{uje ih, sli~an je ~oveku
ludu koji sazida ku}u svoju na pesku. I udari ki{a, i vode nado|o{e, i
dunu{e vetrovi, i udari{e na ku}u onu - i sru{i se ona, i velik be{e pad
njezin. Ali grad sazidan na temeljima ~vrstim i ~vrstim zidinama
opasan, ili na vrhu brda podignut i utemeljen na steni, ne moè pasti
nikad, niti sakriven biti.
13. I kad zavr{i Isus besedu Svoju, divlja{e se narod nauci
Njegovoj. Jer dok pou~ava{e, govora{e i glavi i srcu, a ne kao
pismoznanci koji pou~avahu samo od slu`be svoje. (Pogl. 27, 11-13)

i produbljujem re~:
Ko Moje re~i slu{a i pridràva ih se, taj razvija svoj duhovni

ìvot. On temelji svoj ìvot na Meni, na steni. Onda }e on odoleti i
svakoj buri i svakoj poplavi. Nakon ovog ìvota na Zemlji njegova }e
du{a svesno u}i u duhovni ìvot i ne}e tamo biti stranac, jer je ~ovek
jo{ na Zemlji ìveo u carstvu unutarnjeg.
Proro~ki duh je vatra u proroku i u svim prosvetljenima. Bog je

govorio i govori kroz njih ne kao oni "koji su pou~avali samo od
slu`be svoje". Proroci i prosvetljeni govorili su i govore iz punomo}i
Ve~noga, Boga koji govori, hteli to ljudi da priznaju ili ne.
Stoji zapisano: "govora{e i glavi i srcu". Ono {to primi intelekt,
glava, o tome govore i raspravljaju oni koji misle glavom. Uprkos
svemu, upadne poneko malo seme i u njihovo srce. Ko re~ ìvota
prima srcem, on je u svom srcu i aktivira i u~ini}e da dobra setva,
ìvot, odmah proklija.
Ko pak re~ Bo`ju èli da shvati samo intelektom, taj }e kasnije -
mo`da tek nakon nekoliko udaraca sudbine - morati da shvati {ta je
odbio svojom sumnjom i uobraèno{}u svog razuma. Mora}e da shvati
da mu je ta semenka, re~ Bo`ja koja je data iz obilja ìvota preko
proroka i prosvetljenih, mnogo toga mogla u{tedeti.
Knjiga "Ovo je Moja Re~" deluje ka Novom Dobu, ka Dobu

Hrista. Njenu osnovu ~ine Moj ìvot kao Isusa iz Nazareta nekada i
Moja re~ kao Hrista danas (1989).
225
Merilo za ìvot i mi{ljenje ljudi Novog Doba u Carstvu Mira
Isusa Hrista bi}e to kako Sam Ja kao Isus iz Nazareta mislio, kako
Sam ljude u~io i kako Sam ìveo. Tako }u im Ja biti veoma blizu.
Oni }e Me u Duhu pozdravljati kao svoga brata i primi}e Me i
prihvatiti kao vladara Carstva Bo`jeg na Zemlji.
Ova knjiga je delo Ljubavi i @ivota. Iz nje }e ljudi u Carstvu
Mira saznati i kako Sam Ja uveo i izgra|ivao Doba Svetlosti na Zem-
lji. Sazna}e i kako Sam delovao kroz mnoge verne koji su se zajedno
sa Mnom borili i stradali za Novo Doba. Ova knjiga, "Ovo je Moja
Re~", tako je i istorijski dokument. îta}e je kako sada - u starome
svetu koji se bliì svom svr{etku - tako i u Novom Dobu, koje se
pomalja i osvaja sve vi{e.
Ljudi }e iz nje shvatiti i ispunjenje boànskog naloga Spasenja,
zapo~etog Mojim delovanjem kao Isusa iz Nazareta, zatim kao Spasite-
lja, pa kao Hrista Bo`jeg - a sada kao graditelja Novog Doba, u
kojem Ja pripremam Svoj dolazak kao vladara Carstva Mira, u
kojem Sam Ja brat onima koji sa Mnom i sa mnogima ~ija su srca
~ista, ìve u bratstvu Hristovom.
226
28. POGLAVLJE
Isus osloba|a ìvotinje
i potvr|uje Jovana Krstitelja
Pad: zgu{njavanje energije sve do materije -
Duhovno telo u ljudskom telu - Ljudi postaju sve
suroviji - Zloupotreba stvorenja i stvaranja - ôvek-gospodar - Praznoverje,
bogovi koji ka`njavaju,
krvna `rtva - Opominjaoci Bo`ji pokazuju put - Bog se zgraàva nad
eksperimentima sa ìvotinjama (1-3).
îsti prepoznaje ~isto - Hrana, dar Bo`ji (4). Borba tame protiv Bo`jeg plana
i Njegovih pravednih proroka -
Oru|a tame - La`ne proroke tama ne napada (16)
1. Jednoga dana, po{to Isus zavr{i Svoju pri~u, dogodi se na

jednom mestu kod Tiberija, gde je sedam izvora, da neki mladi}
donese Isusu ìve kuni}e i golubove, da ih On pojede sa u~enicima
Svojim.
2. I pogledav{i Isus mladi}a ljubazno, govora{e mu: "Dobro srce
ima{ i Bog }e te prosvetliti; ali zar ne zna{ da Bog na po~etku ~oveku
dade plodove Zemlje za hranu, ne u~iniv{i ga time manjim od
majmuna ili vola ili od konja ili ovce, da on svoje sabli`nje ubija i
meso njihovo da jede i krv njihovu da pije?
3. Vi verujete da je Mojsije s pravom zapovedio da se takva
stvorenja `rtvuju i jedu, i tako i ~inite u hramu; ali znaj, jedan je
ovde ve}i no Mojsije i dolazi da krvne `rtve tog zakona i gozbu ukine,
a ~isto davanje i `rtvovanje bez krvi ponovo da uspostavi, kako u
po~etku be{e - naime zrnevlje i plodovi zemlje. (Pogl. 28, 1-3)

i produbljujem re~:
Ja Sam do{ao kao Isus iz Nazareta u ovaj svet da svedo~im o

Bogu, Mom Ocu, i o svemu {to je Bog stvorio.
Iz prve otpale misli - hteti biti kao Bog - nastao je Pad. Bi}a
pada, i sa njima sva deca Bo`ja koja su dopustila da ih ova zavedu
primamljivim obe}anjima, primila su ipak iz dobrih ruku Ve~noga -
227
koji ljubi svu Svoju decu i koji ih ve~no u Sebi vidi kao ~ista bi}a -
delove iz duhovnih sunaca i duhovnih planeta. Ovi delovi duhovnih
sunaca i planeta padali su onda zajedno sa bi}ima pada i postepeno
su se, u beskona~nim razdobljima srozavanja od finotvarnog ka sve
grubotvarnijem - zgu{njavali sve do materije. Oni su sadràvali i
duhovna mineralna, biljna i ìvotinjska carstva, koja su se isto tako
degradirala ka materiji. To zna~i: svetlost u tim duhovnim formama
sve vi{e se smanjivala. A kako je ona slabila tako su se smanjivala i
duhovna tela dece Bo`je: ona su se sve vi{e zatvarala u sebe.
Istovremeno se, postepeno, oblikovao ~ovek - spolja{nji omota~, koji je
onda obuhvatio to umanjeno duhovno telo siroma{no svetlo{}u.
Znajte: duhovno telo sastoji se od duhovnih ~estica. U njima se
nalaze duhovni atomi, u kojima su pohranjene snage duhovnih su{tina
i osobina Bo`jih. Kako je svetlost slabila, tako su mnoge ~estice po~ele
da se ume}u jedna u drugu, tako {to bi jedna ~estica primala u sebe
drugu.
Protivzakonita ose}anja, misli i postupci pale dece i onih koji su
od njih bili zavedeni, prouzrokovali su, dakle, pretvaranje kosmi~kih
energija od finotvarnog ka grubotvarnom. Kako su se pala bi}a i oni
koji su od njih bili zavedeni okretali od Boga svojim protivzakonitim
mislima, èljama i postupcima, tako je i zgu{njavanje bivalo sve ve}e,
pa se finotvarno telo jo{ vi{e smanjilo, a grubotvarno telo postalo je
jo{ gu{}e.
Pad je, dakle, prouzrokovao neku vrstu mutacije: jedan deo ~istih
duhovnih snaga finotvarnog tela pretvorio se u niskoosciluju}e
energije, iz kojih je onda postepeno nastajalo ljudsko telo. Tokom tih
razdoblja duhovno telo u ljudskom telu postajalo je duhovni nosilac
energije za ~ove~ji organizam. Uvu~eno - to zna~i i umetnuto -
duhovno telo ostalo je u omota~u zvanom ~ovek i ono je
transformator ìvotne snage za ~oveka. Bez ovog duhovnog tela, du{e,
~ovek, dakle, ne moè da ìvi.
Mineralna i biljna carstva Zemlje primaju svoju ìvotnu snagu
od Prasnage, od kosmi~kog Duha, preko duhovnog dela planete koji je
u njoj, opkoljen materijom, zemljom. Zemaljske ìvotinje nastale
tako|e tokom zgu{njavanja, doprinosile su i doprinose izjedna~avanju
snaga u prirodi. Neke ìvotinjske vrste, koje nemaju jo{ ni delimi~nu
du{u, primaju svoju ìvotnu snagu tako|e iz duhovnog dela planete.
228
@ivotinjske vrste koje pak ve} imaju delimi~ne du{e, dakle uve}ane
duhovne ~estice, neposredno se napajaju ìvotom iz prasnage, bez
posredovanja duhovnog dela planeta.
Bog, Ve~ni, Svojoj ljudskoj deci dao je sve - Zemlju sa njenim
biljkama, plodovima, semenjem i izvorima vode - da mogu da ishrane
i svoja fizi~ka tela. Prvi ljudi prehranjivali su se biljkama, plodovima,
semenjem i pili su vodu sa izvora. @ivotinje su bile njihovi prijatelji i
pomaga~i. U ovom razvojnom procesu nastao je i zametak za zema-
ljska tela.
Tokom vremena, ljudski rod postajao je sve suroviji. Rasla je
pohlepa, èlja za posedovanjem, èlja da se bude neko i ne{to, a time
su istovremeno rasla i ~ulna uìvanja i poùde. Ljudi su prera|ivali
darove Bo`je sa sve vi{e tro{kova za njihovo pripremanje,
poja~avaju}i tako svoje poùde i njihovo zadovoljavanje. Mu{karac je
po~eo da ùdi za ènom i uzimao je vi{e èna. Ta "ùdnja za
mesom", za telom ène, postajala je sve ve}a. Za~e}u deteta sve je vi{e
prethodila ùdnja ~ula i njeno zadovoljenje.
Sa porastom ~ulnih uìvanja, ~ovekove poùde usmeravale su se i
ka ìvotinji. Lovili su je, ubijali, pa pripremali i jeli njeno meso.
ôvek se sada pona{ao sli~no kanibalu. @ivotinje su onda postajale sve
neprijateljskije prema ~oveku, jer ih je on lovio i tako pla{io.
Tako su ljudi, iz nara{taja u nara{taj, sve vi{e otpadali od Boga.
Oni su, dakle, darove Bo`je - ne samo biljke i ìvotinje, nego i zemlju
i svoje bli`nje - smatrali svojim vlasni{tvom. Me|u sobom nisu vi{e
bili bra}a i sestre, ve} su podjarmljivali sebi jednake, nazivaju}i ih
svojim robovima. U~inili su da ovi poput ìvotinja rade pod jarmom i
u ropstvu i sa njima ~ak postupali kao sa kakvom robom. Na taj
na~in nastao je ~ovek-gospodar.
Zemlju su ljudi-gospodari delili na parcele, koje su smatrali
svojim vlasni{tvom, ome|avaju}i se u "moje" i "tvoje". Ko od velikog
kola~a Zemlje ne bi prigrabio nijedno par~e, ili je pak posedovao
samo komadi} zemlji{ta, taj je bio sluga, slu{kinja ili rob nekog od
gospodara. Ovaj je dopu{tao da njegovi bli`nji rade za njega i izrab-
ljivao je ljude i ìvotinje, dakle svoje robove. Mnogi od robova su i
umirali od iscrpljenosti. Njihov ìvot za tog ~oveka-gospodara nije
imao nikakvu vrednost - osim ako je to bila kakva robinja, koju bi
229
iskori{}avao za zadovoljenje svojih ~ulnih poùda, drè}i je zatvorenu
kao pticu u kavezu.
ôvek-gospodar je potkradao svoju bra}u i sestre tako {to im je
uskra}ivao deo Zemlje koji im pripada. Kasnije je Zemlja podeljena
na dràve i tako su nastale dràvne granice.
Po{to je ~ove~anstvo postajalo sve surovije, Zemlja je po~injala
da se brani: prirodna zbivanja prerastala su u katastrofe - kao
posledice ~ovekovih ogre{enja o Zakon. Ljudi su sada, onako
bespomo}ni, bili izru~ivani tim prirodnim katastrofama i one su stalno
uzimale ljudske `rtve.
Kako ljudi nisu shvatali {ta se ustvari doga|a, zami{ljali su snage
prirode kao bogove koji im iz samovolje smi{ljaju dobro ili lo{e i {alju
im katastrofe. Tako su se ljudi sve vi{e okretali od jednog Boga
Ljubavi i Istine, od Stvoritelja Neba i Zemlje, zaboravljaju}i Ga i
oboàvaju}i svoje bogove.
To je bio po~etak sujeverja. ôvek-gospodar, koji nije po{tovao
ìvot i koji je malo zna~aja pridavao ìvotinjama i ljudima koje je
nazivao svojim robovima, prinosio je ovim bogovima ljude i ìvotinje
kao `rtve, ne bi li ih tako pridobio za sebe. Shvatite: sve ovo zlo~in je
i greh protiv ~oveka i protiv carstava prirode - i protiv Boga, Zakona
ìvota.
Sa prorocima Bo`jim i mnogim prosvetljenim mu{karcima i

ènama koji su ponovo donosili ljudima istinu, otpo~injalo je sasvim
postepeno okretanje jednom Bogu.
Mojsije je upravo od ovog jednog, ve~nog Boga Ljubavi i Istine
doneo Deset zapovesti. Iz njih je on i naloìo Izraelcima da ne ubijaju
stvorenja Bo`ja i da ih ne jedu. Ali Izraelci nisu uvek slu{ali Mojsija.
Oni su, naro~ito onda kad bi njihovi sopstveni uzroci stizali do njih
kao posledice, uvek iznova mislili na svoje bogove i ponovo po~injali
sa starim ritualom `rtvovanja.
Uvek iznova pojavljivali su se opominjaoci Bo`ji. Narodu je
stalno pribliàvan jedini Bog. Veliki prorok Isaija, na Nebu nosilac
boànske Mudrosti, najavio je Mesiju, Donosioca @ivota i Svetlosti za
sve du{e i ljude.
230
I ispunilo se: Ja, Hrist, do{ao Sam u Isusu ljudima i postao Sam
Sin ~ove~iji. Do{ao Sam da ljudima pokaèm put iz greha i ropstva.
Kao Isus iz Nazareta pou~avao Sam prvi Zakone Bo`je i ìveo ih prvi
pre ljudi. Ali, ~ove~anstvo Me ipak nije prepoznalo.
U~io Sam ljude da jedni druge ljube, da ljube ìvotinje, da
po{tuju prirodu, da Zemlju priznaju kao majku u ~ijem krilu ljudska
deca ìve i rade. U~io Sam ljude jednakosti, slobodi, jedinstvu,
bratstvu i pravednosti; u~io Sam ih da ne par~aju Zemlju, ve} da sve
dele bratski jedni s drugima.
Tako je otpo~ela evolucija - to zna~i da su se ljudi opet
postepeno okretali Bogu.
Najpre je ukinuto verovanje u bogove, onda `rtvovanje ljudi, a
kasnije, tokom vremena, i `rtvovanje ìvotinja. Danas, u vremenskoj
prekretnici od starog ka Novome Dobu, Ja }u okon~ati grozne
eksperimente sa ìvotinjama, klanje ìvotinja i jedenje njihovog mesa.
O, shvatite: ovo je doba evolucije - preobraàj starog kako bi mogla
da nastupi duhovnost.
O, shvatite: Ja Sam do{ao kao Isus iz Nazareta. Protuma~io Sam
ljudima Zakone, a i ìveo Sam ìvot u Zakonu Bo`jem pre ljudi,
njima za primer. Na Golgoti Sam postao Spasitelj svih du{a i ljudi.
Va{ Spasitelj je sada i Onaj koji vas vodi u Novo Doba, u doba
Hrista, koji je Ja Jesam. Sve vi{e ljudi napu{ta ubijanje ìvotinja i
ìvotinjsku ishranu. Sve vi{e ljudi vidi Zemlju kao celinu, kao svoju
hraniteljicu, kao deo svog ìvota. Oni se hrane onim {to im Zemlja
daruje i to zakonito pripremaju. Tokom generacija sasvim postepeno
}e nastajati ljudski rod koji poznaje Zakone Bo`je, pridràva ih se i
odgovaraju}e se i hrani.
Ja Sam kao Isus iz Nazareta do{ao da u~im ljude tim zakonima i
ìvim ih njima za primer, pa tako i da ukinem krvnu `rtvu, jedenje
ìvotinja i gozbe. Ja Sam do{ao da stvorim jedan novi ljudski rod koji
ispunjava volju Ve~nog Oca, koji je jedan Bog iz ve~nosti u ve~nost.
4. Ono {to Bogu na `rtvu prinosite u ~istoti, to treba da jedete,

ali ono {to ne `rtvujete u ~istoti to ne treba da jedete, jer do}i }e ~as
kad }e va{e krvne `rtve i svetkovine prestati i kad }ete Boga
oboàvati sa svetim po{tovanjem i ~istim `rtvovanjem. (Pogl. 28, 4)
231
i produbljujem re~:
Ko je u srcu ~ist ìvi od onoga {to mu Zemlja daruje. On se

zahvaljuje Bogu i po{tuje Ga u svemu. I svoja jela on prinosi Bogu iz
~istog srca. On prihvata samo onu hranu koju mu pruà Bog preko
majke Zemlje. Onaj ~isti prepoznaje ~isto i ìvi u njemu i sa njim.
Onaj ne~isti, pak, poznaje samo ne~isto i tako opet stvara ne~isto
i u njemu ìvi.
Moj Dolazak je objavljen. Pripremite Meni, Hristu Bo`jem puteve
u sebi, jer Carstvo Bo`je, iz kojeg Ja dolazim, u vama je!
Pripremite se za Moj Dolazak i preispitujte svoj ìvot
svakodnevno, da li je po volji Bo`joj. Ako spoznate da va{a ose}anja,
misli, re~i i postupci nisu po Bo`joj volji, onda to odmah izmenite. O
tome treba da vodite ra~una i kada jedete i pijete.
Bo`je darove treba da primate sa zahvalno{}u i da jedete hranu
koja odgovara boànskom zakonu. Posvetite svoje ~isto srce Bogu, da
budete posve}enici @ivota koji se pridràvaju Bo`jih Zakona.
Kucnuo je ~as kad }e svako morati da poloì ra~un za ono {to je
u~inio ljudima, prirodi i ìvotinjama. Svi}e Novo Doba, u kojem }e
prestati krvne `rtve, eksperimenti sa ìvotinjama i klanje i jedenje
ìvotinja, jer one su ~ovekovi sabli`nji. Zemlja se ~isti od svega {to je
nisko. Na mesto onog protivzakonitog nastupi}e vi{i ìvot, u kojem se
sve vi{e i vi{e ispunjava volja Bo`ja.
Ljudi u Novome Dobu ne}e Boga samo oboàvati, nego }e se i
pridràvati Njegovih zakona.
5. Stoga oslobodite ta stvorenja, da se raduju u Bogu, i da ne

budu vi{e povod ljudima da zlo ~ine." I mladi} ih oslobodi, a Isus
pokida kaveze i okove njihove.
6. Ali gle, upla{i{e se da ih opet ne uhvate i ne htedo{e od Njega.
No On im zapovedi da odu i one poslu{a{e re~i Njegove i odo{e ùrno,
raduju}i se.
232
7. Dok oni jo{ se|ahu na srednjem od sedam izvora, podiè se
Isus i uzviknu: "Pustite one koji su èdni da do|u k Meni i napiju se;
jer Ja }u im od vode ìvota dati.
8. Iz srca onih {to u Mene veruju pote}i }e bujice vode, a o
onome {to im je dato s punomo}i treba da govore i u~enje njihovo
bi}e kao voda ìva.
9. (Ovo re~e On o Duhu, koga je trebalo da dostignu oni {to u
Njega verovahu; jer obilje Duha ne be{e jo{ izliveno, budu}i Isus jo{
ne be{e uzdignut.)
10. Ko bude pio od vode koju }u Ja dati, ne}e nikada oèdneti;
jer voda koja dolazi od Boga bi}e u njemu kao izvor koji izbija u
ìvot ve~ni."
11. A u dane one posla Jovan dvojicu u~enika, da Ga upitaju:
"Jesi li Ti Onaj koji treba da do|e ili drugoga da ~ekamo?" I u taj
~as isceli On mnoge bolesti i po{asti i istera mnoge |avole i u~ini da
progledaju mnogi koji bejahu slepi.
12. I Isus odgovaraju}i re~e im: "Idite i javite Jovanu {to ~uste i
videste: da slepi progledaju, hromi hode, gubavi se ~iste, gluvi ~uju,
mrtvi ustaju, siroma{nima se jevan|elje propoveda. I blaèn je onaj
koji se ne sablazni o Mene."
13. A kad glasnici Jovanovi oti|o{e, stade Isus govoriti narodu o
Jovanu: "[ta ste izi{li da vidite u pustinji? Trsku koju vetar tamo-
amo povija, ili ~oveka u tanane haljine obu~ena? Eno, koji su se
bogato okitili i u lagodnostima ìve, po dvorovima su kraljevskim.
14. Ili {ta ste izi{li da vidite? Proroka? Da, Ja vam kaèm, i to
najve}eg od proroka.
15. Jer ovo je onaj o kome napisano stoji: eto, posla}u glasnika
Svoga ispred Tebe, koji put Tvoj pred Tobom treba da pripravi. I
kaèm vam: izme|u sviju koji su ro|eni od èna, nijednoga nema koji
je ve}i prorok od Jovana Krstitelja."
16. I narod sav koji Ga slu{a{e i carinici, hvaljahu Boga i
dopu{ta{e da budu kr{teni kr{tenjem Jovanovim. No faraseji i
pravoznalci odbi{e ono {to Bog namerava{e s njima i ne dopusti{e da
budu kr{teni. (Pogl. 28, 5 - 16)
233
i produbljujem re~:
U sva su vremena fariseji, pismoznanci i pravobranioci bili

suprotivnici pravih proroka. Njihova unapred spremljena mi{ljenja i -
njihova te`nja za ugledom, silna èlja da se zna bolje od bli`njih,
stalno su ih terali da se bore protiv Bo`jih glasnika. Oni su se uvek
pla{ili i jo{ se pla{e za svoj poloàj i ugled.
Onaj mra~ni zna {ta Bog èli i ose}a snagu koja dolazi od pravih
proroka i prosvetljenih. U o~ima i u svesti onih koji su prisvojili
pone{to od mo}nog potencijala Zemlje, ti veliki proroci i prosvetljeni -
njihovi su neprijatelji koji ho}e da im oduzmu ne{to {to njima,
ustvari, i ne pripada. Zato se oni i u dana{nje vreme (1989) bore
protiv pravih proroka i prosvetljenih, preziru ih i progone, ismevaju
ih i izvrgavaju ruglu.
Onaj mra~ni poznaje poslanje i poreklo svih velikih proroka i
prosvetljenih i zna ~ija krv te~e u njihovim ìlama. U svim velikim
prorocima i prosvetljenima - od Avrama, preko Mojsija, Danila, Isaije,
pa sve do velike proro~ice-u~iteljice Bo`je danas (1989) - deluje ista
snaga: Bo`je prabi}e, svetlost iz Sveti{ta Bo`jeg. Mnogi mu{karci i
ène, tako i ja kao Isus iz Nazareta, dolazili su i dolaze - po krvnom
srodstvu - iz roda Davidova. Ovaj Hristov-Davidov rod ima svoje
korene u sveti{tu Bo`jem, a u Meni, Hristu Bo`jem, svoj duhovni
zadatak, naime: da sa Mnom oslobode sve {to je vezano.
Znak da je prorok onaj pravi i veliki, jeste i to {to biva proga-
njan, klevetan, preziran i izvrgavan ruglu i poruzi uz pomo} sredstava
i metoda koji odre|enoj vremenskoj epohi stoje na raspolaganju.
To se de{avalo u proteklim vremenima, u doba Starog saveza, to
se de{avalo i Meni dok Sam hodao Zemljom u Isusu iz Nazareta - i to
se de{ava ponovo danas (1989) sa proro~icom Bo`jom. Pro{lost uvek
iznova postaje aktuelna, jer se stalno otelovljuju one du{e koje su i u
ranijim inkarnacijama kao ljudi progonile i ubijale proroke. Nalog da
to ~ine, dolazi odozdo!
Shvatite: dok u vremenu poslednjem bude prolazio ovaj gre{ni
svet i bude nastajalo novo ~ove~anstvo, nastupi}e mnogi takozvani
proroci. Ko samo govori i izdaje se za proroka, a ne otkriva dubinu
234
re~i, taj nije prorok. Njega ne}e napadati ni fariseji, ni pismoznanci,
ni pravobranioci, niti }e u njega sumnjati i progoniti ga, jer on }e im
govoriti onako kako je njima milo.
Takve takozvane proroke podràva}e i tama, jer oni zavode ljude
svojim "duhovnim" govorima, koji nisu proèti vatrom Svetog Duha.
Re~i onoga koji govori samo sebe radi, nisu nadahnute Duhom Istine.
Niti }e do onih koji slu{aju dopreti iskra nadahnu}a, niti }e ih to
pokrenuti ka duhovnom.
Zato, proveravajte!
Za sve prave proroke i prosvetljene i za sve koji ostvaruju Bo`ju
re~, Njegov sveti Zakon, vaè Moje re~i; "Ako su proganjali Mene,
proganja}e i vas."
235
29. POGLAVLJE
Hranjenje pet hiljada ljudi -
Isus hoda po vodi
U Isusu iz Nazareta Hrist, delimi~na snaga iz prasnage - Obja{njenje umnoè-
nja ribe - @iva i mrtva hrana - Odricanje i fanatizam - Preobraàvanje
negativnih navika
na putu ka vi{em ìvotu (4-7). Strah je sumnja u Bo`ju snagu i ljubav (12-13).
Nema slu~ajnosti - ôvekov razvoj
ka Boànskom samo kroz rad na samome sebi (14).
Nije svako primio pomo} i izle~enje (17-18)
1. I do|e svetkovina Pashe i apostoli i pratioci njihovi sakupi{e se

oko Isusa i ispri~a{e Mu o delima svojim i ~emu ljude u~ahu. A On
im re~e: "Hajdete sa Mnom, da odemo na neko pusto mesto i
odmorite se malo." Jer mnogo je ljudi dolazilo i odlazilo i ne mogahu
u miru ni jesti.
2. I odvezo{e se tajno la|om na jedno samotno mesto. Ali ih vide
narod kako odlaze; i poznav{i Ga pohita{e mnogi onamo pe{ice iz
svijeh gradova. I do{av{i pre njih sreto{e se kod Njega.
3. I izi{av{i, ugleda Isus mno{tvo naroda; i saose}a{e sa njima,
jer bejahu kao ovce bez pastira.
4. Kako dan ve} be{e na izmaku, pristupi{e Mu u~enici Njegovi i
reko{e: "Ovo je zabito mesto, a vreme je ve} poodmaklo. Otpusti ih
nek po selima idu i hleba sebi kupe; jer nemaju {ta ni pojesti."
5. Ali Isus odgovori i re~e im: "Dajte im vi da jedu!" A oni Mu
reko{e: "Treba li mi da idemo tamo i za dvesto gro{a hleba da
kupimo i damo im da jedu?"
6. No On im re~e: "Koliko hleba imate? Idite i pogledajte." I
po{to bejahu utvrdili, reko{e: "[est hlebova i sedam grozdova." I
zapovedi Isus narodu da poseda po travi, po pedeset zajedno. I
poseda{e u skupinama po stotinu i po pedeset.
7. I uzev{i onih {est hlebova i sedam zrna gro`|a, podiè Isus
pogled u Nebo, blagoslovi ih i razlomi, te dade u~enicima da ih daju
dalje, a ovi razdeli{e narodu. (Pogl. 29, 1-7)
236
i produbljujem re~:
Ja, Hrist, delovao Sam u Isusu iz O~eve punomo}i, jer Ja Sam u

Isusu bio Hrist, koji Jesam iz ve~nosti u ve~nost, savladar Neba.
U Isusu Sam Ja, kao delimi~na snaga prasnage, doneo odlu~uju}i

preokret u zbivanje pada: delimi~na snaga prasnage postala je snagom
spasenja i ona je potpora za sve du{e i ljude i deluje kao energija
evolucije za sve du{e i ljude.
Moje nasle|e, delimi~na snaga prasnage, tekla je u Meni, Isusu, i
delovala je kroz Mene. Ja Sam se, dakle, povezao sa Svojim mo}nim
nasle|em i mogao Sam tom snagom da ~inim i velika takozvana ~uda
i isceljenja.
Moj nalog je obuhvatao i pomaganje i le~enje, kao i bu|enje
mrtvih. To Sam ~inio iz punomo}i Moga Oca u vezi sa Mojim
nasle|em, delimi~nom snagom prasnage, pokazuju}i tako ljudima mo}
Hrista Bo`jeg na Zemlji. Umnoàvanjem hleba, plodova i ribe Ja Sam
im pokazao da nijedan ~ovek ne mora da gladuje i oskudeva ako
ispunjava Bo`je zakone.
U takozvanom ~udu umnoènja postalo je o~igledno da bi ~ovek
mogao da ìvi u obilju kada bi ispunjavao Bo`ju volju; jer univerzalni
zakon je neiscrpan za duhovna bi}a i za du{e i ljude koji vr{e volju
Mog Oca, koji je i njihov Otac.
Moji u~enici su Mi doneli hleb i gro`|e da ih umnoìm. Toga
dana su Mi dali i mrtvu ribu da je umnoìm. Kada Sam uzeo tu
mrtvu supstancu u Svoje ruke, objasnio Sam ljudima da se iz nje u
velikoj meri povukao potencijal O~eve snage, ta visoka ìvotna snaga,
i da Ja ne stvaram ìve ribe, da bi je oni opet ubijali.
Obja{njavao Sam ljudima da je ìvot u svim oblicima ìvota i da
~ovek ne treba namerno da ih ubija. Ljudi, a naro~ito deca, gledali su
Me tu`no. Nisu mogli da Me shvate, jer su uglavnom ìveli od ribe,
hleba i jo{ pone~eg. Tada Sam im, shodno smislu, govorio: energije
Zemlje jo{ odràvaju mrtvu ribu celom. Tako vam Ja ne}u podariti
ìvu ribu iz O~evog Duha, nego }u vam iz energije Zemlje stvoriti
ribu koja je mrtva, dakle siroma{na virbracijama. Ona nikada ne}e
237
nositi ìvot i ne}e mo}i da bude ubijena. Ja }u vam pokazati kako
prija ono {to je ìvo - hleb i plodovi, i u pore|enju sa tim - mrtva
hrana.
I stvorio Sam za njih iz energija Zemlje ribu koja je nosila malo
duhovne supstance. Dao Sam im tu mrtvu ribu, zapovedaju}i da
istovremeno jedu i hleb i plodove, da bi shvatili razliku izme|u ìve i
mrtve hrane, izme|u visokovibriraju}e i niskovibriraju}e hrane.
Na ovaj Sam i na sli~ne na~ine u~io ljude. Dalje Sam im pokazao

- a time pokazujem i vama, koji ~itate Moje re~i - da je svako naglo
prekidanje starih navika fanatizam. Ko napre~ac ostavlja stare navike,
u njemu }e do}i do prekida, a ne do promene. U prekidu leì klica
ponovnog vra}anja starim, potisnutim navikama, koje se onda, pod
odre|enim okolnostima, jo{ tvrdoglavije ispoljavaju i teè se mogu
otkloniti nego pre vremena odricanja.
Stara navika, dakle, ne treba da bude naglo prekinuta, nego do
promene treba da dovede postepeno napu{tanje, okretanjem vi{im ci-
ljevima i vrednostima. To je duhovni proboj ka novim obalama.
U svakom odricanju leì fanatizam. Fanatik u svojim mislima i u
ose}anjima osu|uje bli`nje koji u sebi jo{ imaju ne{to isto ili sli~no
onome {to je on potisnuo. Tako on hrani ono potisnuto.
Shvatite: ~oveku navika ~esto se mora dopustiti jo{ pone{to -
ljudsko, dok sam ne spozna svoje gre{ke i dok kroz samospoznaju i
sopstveno iskustvo - ili kroz patnju - ne napusti staro, kako bi
duhovno sazrevao. To je onda pravo razumevanje i zakonito vo|enje.
Tako Sam Ja umnoènjem ribe pokazao i da ~ovek treba da se
menja, a ne da se odri~e. A svaka promena odvija se prema Zakonu;
to je preokret od nièg ka vi{em ìvotu. Kao {to ni kamen ne moè
preko no}i da se pretvori u cvet - ve} samo u procesu evolucije - tako
se ni ~ovek kome su navike u krvi i u du{i, ne moè odjednom
pretvoriti u apsolutno duhovnog ~oveka. Kao {to se stena menja
tokom evolucije, i ~ovek se menja od nièg ka vi{em.
To menjanje je, dakle, preobraàj ljudskog u duhovno. A to
podrazumeva postepeno napu{tanje onog ljudskog i istovremeno
razvijanje duhovno-boànskog.
238
8. I jedo{e svi i nasiti{e se. I nakupi{e komada {to prete~e
dvanaest kotarica punih. A onih {to jedo{e od ovih hlebova i plodova
be{e pet hiljada mu{karaca, èna i dece; i On ih u~a{e mnogo ~emu.
9. A narod videv{i to i ~uv{i, be{e radostan veoma i govora{e:
"Zaista, ovo je onaj prorok {to treba da do|e." I videv{i da na silu
ho}e od Njega kralja na~initi, natera u~enike Svoje da u|u u la|u i
pre Njega da pre|u na drugu obalu, prema Vitsaidi, dok On narod ne
otpusti.
10. I otpustiv{i ga, otide na brdo da se pomoli. A kad nasta ve~e,
be{e On tamo sasvim sam, a la|a staja{e nasred jezera i talasi je
bacahu tamo-amo; jer be{e protivan vetar.
11. A oko tre}e no}ne straè otide Isus k njima hode}i po jezeru.
I videv{i Ga u~enici gde ide po jezeru, upla{i{e se govore}i: to je
utvara; i vikahu od straha. No Isus im odmah re~e: "Spokojni budite.
To Sam Ja, ne pla{ite se!"
12. A Petar odgovaraju}i re~e Mu: "Gospode, ako si to Ti, u~ini
onda da do|em do Tebe po vodi." A On re~e: "Hodi!" I izi{av{i iz
la|e Petar i|a{e po vodi ka Isusu. No kako duva{e jak vetar, upla{i
se, i po~ev{i tonuti povika: "Gospode! Spasi me!"
13. I odmah pruì Isus ruku Svoju, uhvati ga i re~e mu: "O, ti
maloverni, za{to posumnja? Pa zar te nisam Ja zvao?" (Pogl. 29, 8-13)

i produbljujem re~:
Shvatite: svaki strah je sumnja u Bo`ju snagu i u Njegovu -

ljubav.
Bog je ìvot koji sve nosi i odràva. Ko u to sumnja, taj tone.
Zato je svaka sumnja u Boga otpadni{tvo od Boga, tonjenje u bujice -
ljudskog.
Mnogi ljudi ne po{tuju zakone Bo`je; tim svojim strahom oni

sumnjaju u Boga, otvaraju}i se tako za potajna nagovaranja
satanskog. Svako ose}anje, svaka misao, svaka re~, a i svaki postupak
239
usmereni protiv boànskog zakona harmonije svemira koja nosi i
odràva, odvajanje je od ruke Bo`je i tonjenje u bujice sveta.
Stoga budite budni i ve`bajte se da prepoznajete i ispunjavate
Bo`ju volju. Ako jo{ ne poznajete sve detalje Zakona Bo`jeg, onda
uzmite u ruke Deset zapovesti. One su izvodi iz mo}nog i
sveobuhvatnog Zakona Bo`jeg. Trudite se da shvatite njihov smisao i
da prema njima ìvite, pa }ete postepeno spoznati sav Zakon Bo`ji.
Jer danas (1989) dajem ga Ja preko proro~ice Bo`je, koja je
istovremeno proro~ica-u~iteljica i glasnik za Novo Doba.
Ko se pridràva Zakona Bo`jeg, toga On neposredno vodi.
14. I On otide onima na la|i i vetar se sti{a. A oni se ~u|ahu i

divljahu se veoma. Jer ne postado{e razumniji kroz ono ~udo sa
hlebom i plodovima; behu im naime srca otvrdnula. (Pogl. 29, 14)

i produbljujem re~:
Kao {to je bilo onda, kada Sam boravio me|u Svojima u Isusu iz
Nazareta, tako je i danas. Svakodnevno se de{avaju tzv. ~uda. ôvek
ih uzima kao ne{to {to se samo po sebi razume, kao takozvane
slu~ajnosti, ili sre}ne slu~ajeve, koji - tako on misli - nastupaju
katkad, no za koje on nema nikakvo obja{njenje.
Shvatite: slu~ajnosti nema. Sve se zasniva ili na Zakonu setve i
ètve ili je to pak vo|enje i sudbina preko Zakona ljubavi. Snaga
Hristova, Ja Jesam, koja je nekada bila otelovljena u Isusu iz
Nazareta, deluje i dalje u prostoru i vremenu. Mnogi ljudi postaju
zdravi preko Mog Duha i mnogi bivaju sa~uvani od te{kih nesre}a. A
poneki ~ovek biva vo|en tako, da je u stanju da izbegne te{ke
probleme i telesne patnje. Ko u Mene veruje i pridràva se zapovesti
pra{tanja i moljenja za opro{taj, i ne ~ini vi{e iste ili sli~ne gre{ke, taj
se usmerava na Moju snagu koja pomaè i le~i - i on prima.
Sve su to takozvana ~uda.
Moji apostoli i u~enici svakodnevno su bili oko Mene i bili su
svedoci kako su bolesni ozdravljali i kako su oni koje su smatrali
mrtvima ponovo oìvljavani. Uprkos ovim doìvljajima, srca mnogih
240
ostajala su hladna. Oni su se ~udili ovim doga|ajima - no na tome je
i ostajalo. Oni nisu mogli da shvate veliko delovanje kosmi~kih snaga,
jer su njihove misli i njihova ~ula jo{ robovali svetu.
Iako Sam ih u~io zakonima Bo`jim i njihovoj primeni, mnogi od
njih ostajali su zarobljeni u Zakonu setve i ètve, i svakodnevno su se
iznova ~udili takvoj snazi.
Nisu svi shvatali da i u njima ìvi Zakon Bo`ji i da ho}e da
deluje kroz njih sli~no kao kroz njihovog U~itelja, kroz Sina Bo`jeg u
Isusu iz Nazareta. Oni su stalno bili obuzeti istim pitanjima: za{to i
kako to da je ovima pomognuto a onima nije?
Po{to Sam Ja ìveo i delovao u Zakonu Moga Oca, mogao Sam
mnogim ljudima da donesem pomo} i izle~enje. Mnogim drugima ipak
nisam mogao pomo}i, jer oni u svojim du{ama nisu nosili preduslov
za ovo. Nije svaki od Mojih apostola i u~enika mogao ovo da shvati.
Neki bi uvek iznova po~injali da sumnjaju u Mene i odmeravali bi
"za" i "protiv".
U molitvi Sam stalno govorio Bogu, Svome Ocu: Koliko }u jo{
morati da boravim me|u ovim krutim, tvrdoglavim ljudima?
Shvatite: ko u svom ìvotu samo slu{a o Zakonu ljubavi, a ne
ostvaruje ga, taj, istina, moè - iz dana u dan, iz sata u sat - da bude
blizu nekom prosvetljenome, ali on ipak ostaje gre{nik, koji je to bio i
ostaje. Menjanje ~oveka od gre{nog ka boànskom odvija se kroz
ostvarivanje, kroz rad na samome sebi.
To menjanje ka boànskom pretpostavlja, dakle, rad na samome
sebi. Postupaj tako {to }e{ sa Mnom, Hristom, pretvarati svoje misli,
re~i i dela u pozitivne snage - tada }e{ doìveti prosvetljenje! Onda }e
ti kroz snagu Svetoga Duha mnogo toga biti mogu}e. Jer ko Mene
uistinu sledi, taj }e ~initi sli~no {to i Ja.
15. A kad u|o{e u la|u, zavlada velika ti{ina. I pristupi{e Mu

onda, iskazuju}i Mu svoje po{tovanje, govore}i: "Uistinu, Ti si Sin
Bo`ji."
16. I pre{av{i preko, do|o{e u zemlju genisaretsku i pristado{e uz
obalu. A kad izi|o{e iz la|e, odmah Ga ljudi pozna{e. I optr~a{e sav
241
onaj kraj i po~e{e bolesnike na posteljama donositi gde god bi ~uli da
je On.
17. I gde god je ulazio u sela ili gradove ili u naselja, na ulice
polagahu bolesnike i moljahu Ga da se barem ruba odore Njegove
dotaknu, i koji god Ga se dota~e ozdravlja{e.
18. A nakon toga do|e Isus sa u~enicima Svojim u Judeju i
ostade tamo i kr{tava{e mnoge koji Mu dolaàhu i u~enje Njegovo
prihvatahu. (Pogl. 29, 15-18)

i produbljujem re~:
Mnogi su ljudi dolazili k Meni kao Isusu iz Nazareta; no nije

svako primio ono za {ta je molio. Mnogi su dolazili èle}i samo pomo}
za svoje telo - da bi onda opet u telu ìveli kao i pre toga: u grehu.
Mnogi su se dotakli ruba Moje odore, no nisu svi primili pomo} i
isceljenje. Oni koji su se dotakli ruba Moje odore a verovali su u
Bo`ju ljubav i u srcu i dalje ~uvali ono dobro, njima je pripala pomo}
i isceljenje. Ko se pak dotakao ruba Moje odore a mislio je samo na
svoje telo i u srcu ~uvao greh, te i dalje, u nastupaju}im godinama na
Zemlji gre{io, tome nije pripala ni pomo} ni izle~enje.
Stoji zapisano: "...i ostade tamo i kr{tava{e mnoge". Re~ "kr{te-
nje" zna~i blagoslov srca, unutarnjeg bi}a, kroz Svetog Duha. Gledao
Sam u srca Svojih i shvatao da su oni koji su ìveli u ostvarivanju
zakona Bo`jih, svakodnevno uve}avali svetlost i snagu Bo`ju u sebi.
Moj blagoslov u~inio je da u njima proklija novo seme unutarnjeg
ìvota i da teè savr{enstvu, kako bi u tom svom zemaljskom ìvotu i
u narednim otelovljenjima ljudima dalje predavali ono {to su ostvarili
u sebi i na sebi.
242
30. POGLAVLJE
Hleb ìvota i ìvi ~okot
Hrist daje duhovni hleb za unutarnji ìvot -
Put u Carstvo Mira: borba i `rtva pravednih (5). Snagu ìvota prima onaj ko
se usmeri na Boga (6). U Hristu su spasenje i milost - Bolest, patnja i sudbina
su dug koji je postao vidljiv - Sudnji dan (7). Ljudsko oko vidi samo zemaljski
omota~, koji je prolazan - Ulaènje i izlaènje duhovnog tela - Raskrsnica
proro~ice Bo`je u smeni doba - Razvoj spolja{njeg hri{}anstva (8-10)
1. Sutradan pak vide narod koji staja{e s one strane jezera, da tu

ne be{e nijedne druge la|e osim one u koju u~enici Njegovi u|o{e, i
da Isus ne be{e na la|i sa u~enicima Svojim, ve} da u~enici Njegovi
otplovi{e sami. I videv{i narod da Isusa ne be{e onde, a ni u~enika
Njegovih, uze{e i oni jednu la|u i otplovi{e u Kapernaum i traì{e
Isusa.
2. I na{av{i Ga na drugoj strani jezera, reko{e Mu: "Ravi, kako
si do{ao ovamo?" A Isus im odgovori i re~e: "Zaista, zaista vam
kaèm, ne traìte Me {to ste ~uda videli, ve} {to ste od hleba i od
plodova jeli i jer ste se nasitili. Trudite se ne za jelo koje prolazi, ve}
za jelo koje ostaje za ìvot ve~ni, koje }e vam dati Sin ~ove~iji, koji je
i dete Bo`je; jer Njega postavi Bog, Sve-Otac."
3. Na to Ga upita{e: "A {ta treba da radimo da bismo ~inili dela
Bo`ja?" A Isus im odgovori i re~e: "Ovo je delo Bo`je, da verujete u
Onoga koga je On poslao, a koji vam daje istinu i ìvot."
4. A oni Mu reko{e: "A kakav }e{ znak u~initi da moèmo
videti i da Ti poverujemo? [ta }e{ uraditi? O~evi na{i jedo{e manu u
pustinji, kao {to je napisano: I dade im hleb nebeski da jedu."
5. A Isus im odgovori: "Zaista, zaista vam kaèm, nije vam
Mojsije dao istinski hleb nebeski, nego vam Otac Moj daje istinski
hleb nebeski i plod ìvog ~okota. Jer ovo je jelo Bo`je koje dolazi sa
Neba i koje daje ìvot svetu." (Pogl. 30. 1-5)

i produbljujem re~:
243
Zaista, Bog, Moj Otac, veliki Sve-Jedan, je Mene, Svog
prvougledanog i prvoro|enog Sina, odredio za Savladara Neba i dao
Mi sveprisutnu snagu u Njegovim ~etirima su{tinama. One su
evolucioni stupnjevi ka detinjstvu u Bogu.
Moja sveprisutna snaga je dakle i evoluciona energija. Jedan deo
te evolucione energije postao je spasiteljska snaga za sve pale i
optere}ene du{e i ljude.
Ovo Spasenje je evolucija: ono je i potpora, osloba|anje i vo|stvo
za sve du{e i ljude ka Otac-Majka Bogu; jer sva duhovna bi}a, du{e i
ljudi Njegova su deca.
Ja Sam postao ~ovek da bih ljudima pokazao put u O~evu ku}u.
Do{ao Sam u zemaljski ìvot i davao znake unutarnje snage, sa kojom
~ovek moè sve ako se okrene unutarnjem ìvotu. Umnoàvao Sam
hleb, plodove i ribu. Pretvorio Sam vodu u vino; pomagao Sam
mnogim ljudima i isceljivao ih; budio Sam i neke iz takozvane smrti,
onda kad duhovna informaciona vrpca - koja povezuje du{u i telo -
jo{ nije bila odvojena od tela. U~io Sam ljude da i u svetu mogu da
ìve u obilju samo ako Zakon Bo`ji ispunjavaju i u svakodnevnom
ìvotu; jer Zakon Bo`ji je obilje.
Mnogi nisu hteli da Me razumeju, jer su mislili samo na svoje
telo i na ono {to je za njega dobro. Stoga nisu ni mogli a ni hteli da
Me razumeju kada Sam govorio o duhovnom hlebu za unutarnji ìvot.
Nisu èleli hleb koji dolazi sa Neba i koji je sama hrana du{e. Hteli su
da ostanu gre{ni kakvi su i bili i hteli su zemaljski hleb za svoje
materijalno telo i druge ugodnosti za svoje zemaljsko bivstvovanje.
Bog, Moj Otac, Otac-Majka Bog sve Svoje dece, postavio Me je u
Nebu za Savladara sveg Stvaranja, a On Me je i poslao svim du{ama
i ljudima kao Spasitelja. Ko do|e k Meni i prihvati i primi Mene,
svog Spasitelja, ko se, dakle, vrati unutarnjem carstvu, taj je i bogat u
unutarnjem; on ne}e biti ni gladan ni èdan. On }e primati ono {to je
njegova du{a otvorila kao Svetlost i Snagu. On }e u zemaljskom
ìvotu imati dovoljno i da pojede i da popije i prima}e ono {to je
potrebno njegovom telu: ode}u, uto~i{te - i vi{e od toga. Ko, dakle,
najpre teì Carstvu Bo`jem, taj ni kao ~ovek ne}e oskudevati.
Govorio Sam ljudima o Carstvu Bo`jem, koje je u njima. Sa
snagom tog unutarnjeg carstva Sam im i pomagao kako u unutar-
244
njem, tako i u spolja{njem. Ali, ve}ina ljudi htela je nekakvog
~udotvorca koji }e njihov ovozemaljski ìvot u~initi lagodnijim. Hteli
su kralja za zemaljsko carstvo, a ne unutarnjeg kralja, Savladara
Neba.
Bra}o Moja i sestre, vi koji ìvite u jednom drugom dobu, u

Dobu Svetlosti, vi jedva da moète razumeti ovo {to stoji ovde
napisano. Ipak, Zemlja, tle na kojem sada ìvite u zemaljskom ruhu,
iskupljena je Mojom krvlju i krvlju i telom i `rtvom mnogih
pravednih proroka i pravednih mu{karaca i èna. Svako poniènje
koje su oni pretrpeli i svaka kap krvi koja je potekla za pravednost,
bila je za spasenje svih.
Zemlju, upori{te tame, ovim nesebi~nim i boànskim delima
osvojila je Svetlost, a demonsko je svezano. Tokom mnogih generacija
tekla je krv i ljudi su se `rtvovali za pravednost i pomagali da se
probije plan Bo`ji, Spasenje.
To su bili pioniri Novog Doba, uvek u novim inkarnacijama. Njih
su stalno proganjali, pa i u vreme kad su pisane ove re~i (1989).
Iz generacije u generaciju poja~avala se Svetlost na Zemlji, kroz -
ljude koji su sve vi{e ispunjavali Bo`je Zakone. Iz haosa ljudskog "ja"
strujala je Svetlost, poprimaju}i formu i oblik na Zemlji.
Pioniri Novog Doba svezali su satansko Mojom snagom i u Moje
ime.
Zemlju su ponovo osvojila bra}a i sestre iz roda Davidova, roda
za Carstvo Mira Isusa Hrista, i jo{ mnogi pravedni mu{karci i ène iz
drugih rodova. Satana, demonsko, svezano je. Mu{karci i ène koji su
u zemaljskom ruhu nezamislivo mnogo patili, stoje sada u duhovnom
ruhu sa Moje desne strane i svetle kao zvezde na Nebu.
6. A onda Mu oni reko{e: "Gospode, daruj nam svagda takav

hleb i takve plodove." A Isus im re~e: "Ja Sam pravi hleb i ìvi
~okot, i koji k Meni do|e nikada vi{e ne}e ogladneti, i koji u Mene
veruje nikada vi{e ne}e oèdneti. I uistinu, kaèm vam: ne}ete imati
ìvota ako ne budete jeli meso Bo`je i pili krv Bo`ju. Ipak, videli ste
Me, a ne verujete. (Pogl. 30, 6)
245
i produbljujem re~:
"... ako ne budete jeli meso Bo`je i pili krv Bo`ju" zna~i: ako ne
budete jeli hranu nebesku, dakle primali Bo`ju energiju i pili sa
izvora ìvota, iz Duha Bo`jeg.
Shvatite: Bog je snabdeo Zemlju plodovima, zeleni{em i vodom za
dobro ~ovekovog tela. Ko sa zahvalno{}u prima darove Bo`je, ispu-
njavaju}i Bo`je Zakone, taj hrani ne samo svoje telo ve} i svoju du{u.
U svakom zemaljskom Bo`jem daru istovremeno je Bo`ja snaga, hleb
Neba i voda @ivota.
Taj hleb i ti plodovi Zemlje hrane onda sve ljude, ako ovi ne
polaù pravo na njih kao na svoje li~no vlasni{tvo, ve} ako te darove
Bo`je smatraju Njegovim poklonom za sve ljude. Preduslov za ovo je
da ~ovek ne misli samo na hranjenje tela, ve} i da omogu}i da te~e
izvor du{e: Duh Bo`ji, koji je ìvi hleb i ìvi plod. Ko do|e Duhu
Bo`jem, u Meni, Hristu Bo`jem, Spasitelju svih du{a i ljudi, taj }e
primati hleb od Ve~noga i ne}e biti ni gladan ni èdan.
Jer i hleb i plodovi Zemlje rastu jedino kroz ìvot u Bogu i iz
Boga. Ni{ta ne dolazi samo od sebe. Sve {to je dobro, dolazi od Boga.
Ko ne veruje u Boga, taj dugo ne}e primati od Boga, jer nije usmeren
na unutarnji ìvot, na Boga koji daje.
Mnogi ljudi slu{ali su Me i gledali kao Isusa iz Nazareta, a ipak
nisu verovali u snagu @ivota o kojoj Sam ih u~io i koju Sam Ja
ovaplo}ivao.
7. Svi, koje je Meni dao Otac Moj, do}i }e k Meni, a koji do|e k
Meni toga Ja ne}u odbiti. Jer Ja do|oh ovamo s Neba ne da vr{im
volju Svoju, ve} volju Boga, koji Me je poslao. A ovo je volja Boga
koji Me je poslao, da ne izgubim nijednoga od svih koji su Mi dati,
ve} da ih opet probudim za ìvot novi kad do|e dan sudnji ." (Pogl.
30, 7)

i produbljujem re~:
246
Moj Otac, koji je i va{ Otac, poslao Me je me|u ljude. Postao
Sam ~ovek da bih ìveo me|u ljudima i da bih jezikom ljudi objav-
ljivao ono {to je ve~ni ìvot.
Sin Bo`ji, koji je kao ~ovek postao Sin ~ove~ji, do{ao je sa Neba
da bi doneo Spasenje. Kako Bog, Moj Otac, ljubi svu Svoju decu
podjednako, tako je On Meni dao mo} i snagu da sve du{e dovedem
ku}i, do Njegovog srca. Ja Sam do{ao sa Neba da bih ljudima objavio
volju Bo`ju i da bih Njegovu volju ispunjavao me|u ljudima.
Ja ne odbacujem nijednog ~oveka i nijednu du{u, jer Ja Sam
svima doneo Spasenje. Onaj ~ovek pak koji odbaci Bo`ju volju i ìvi i
dalje po sopstvenoj volji, dakle u grehu, izloì}e se udarcima sopstvene
sudbine. Uprkos svemu tome, on nosi Spasenje u sebi i jednom }e
ipak prihvatiti Moju ruku i Ja }u ga odvesti Ocu, jer su sve du{e i svi
ljudi spaseni u Meni i preko Mene.
Ko se potpuno preda Meni, Hristu, taj ne}e morati da snosi
posledice za svaki po~injeni greh. Jer ko od srca do|e Meni, Hristu,
taj }e se i truditi da u svakoj situaciji spozna i ispunjava Bo`ju volju.
A ko se istinski trudi da ~ini Bo`ju volju, taj je ve} primio od Boga.
Do}i Meni ne zna~i samo moliti Mi se, nego i ostvarivati Zakon
ìvota na sebi i u odnosu prema svom bli`njem. Ko po{tuje zakone
Bo`je, taj je okrenut Meni, Hristu Bo`jem. On ne}e morati da ànje
svoju ljudsku setvu.
Ko se posveti Meni, iskusi}e milost Najvi{eg u sebi i oko sebe.
Ona pomaè svakom ~oveku, u svakoj ìvotnoj situaciji. Ona izgra|uje
~oveka, ja~a ga i pomaè mu da spozna grehe i da ih o~isti pre no {to
postanu vidljivi na telu.
Jednom po~injeni gresi postaju vidljivi na telu tek onda kad
~ovek ne uvi|a ili svesno previ|a brojne opomene i uputstva. Ako je
greh postao vidljiv na telu kao bolest, patnja ili udarac sudbine, onda
~ovek treba i da ga nosi.
No, ne klonite duhom! Molite se Bogu i predajte se Njegovoj
svetoj volji. Onda }e mo}i da deluju Bo`ja ljubav i milost,
poni{tavaju}i bolest ili vam daju}i snagu da biste bili u stanju da
nosite taj izliveni greh.
247
Svaki greh koji je postao vidljiv moè se uporediti sa porodom:
greh se u telu ispoljava kao ra|anje onoga {to je du{a nosila u sebi.
Babica je ovde tvrdokornost ~ovekova koja osloba|a greh iz du{e.
ôvek daje tom grehu prostor da se {iri u telu.
"Sudnji dan" du{e nije ~as ~ovekove smrti, a nije to ni neko
unapred odre|eno vreme, ve} je to bu|enje du{e za boànsko i ulaè-
nje u vi{a, svetlija podru~ja ìvota, sve do Otac-Majka Boga, koji je
apsolutni ìvot.
Svi ljudi, du{e i bi}a, kao i Ja, Hrist, Spasitelj, deca smo ve~nog
ìvota. Kao Bo`ji Sin i Spasitelj, Ja Sam sveprisutni ìvot u Bogu,
Mome Ocu. Njegovom snagom Ja vodim svaku du{u u jedinstvo svesti
sa Bogom i u Bogu, u ve~ni ìvot.
8. A negodovahu Jevreji {to On re~e: "Ja Sam hleb koji je si{ao

sa Neba." I reko{e: "Nije li ovo Isus ~ije roditelje poznajemo, sin
Josifa i Marije? Kako onda On moè da kaè: Ja Sam si{ao sa
Neba?".
9. I odgovaraju}i Isus re~e im: "Ne gun|ajte me|u sobom. Niko
ne moè do}i k Meni ako ga sveta ljubav i mudrost ne privuku. A ove
}e se pojaviti ponovo kad do|e dan poslednji. Stoji zapisano kod
proroka: svi }e od Boga u~iti. Svaki koji istinu ~uje i shvati je, do}i }e
k Meni.
10. Niko nikada nije video ono najsvetije, osim koji jesu od
najsvetijeg: samo oni vide ono najsvetije. Zaista, zaista vam kaèm: ko
veruje u istinu ima}e ìvot ve~ni. (Pogl. 30, 8-10)

i produbljujem re~:
Re~i: "Ja Sam hleb koji je si{ao sa Neba" zna~e: samo ìvot u
Bogu i sa Bogom je pravi ìvot. Sve drugo su ljudske predstave o
ìvotu ili projekcije èlja i ~e`nji.
Hleb koji Sam Ja kao Isus iz Nazareta doneo ljudima, jeste Duh
Bo`ji, hrana du{e - @ivot, koji Sam Ja u Ocu. Ko je postao Istina, taj
jeste Istina i ìvi u Istini. On ne}e nikada oskudevati, jer Istina je
Bog, a Bog je obilje.
248
Ja sam Istina i hleb du{e. Ve~na nebesa su zakon Istine. Ja Sam
do{ao iz Istine i Ja Jesam ta Istina.
Isus je bio telo koje je nastalo iz materijalne supstance - zema-
ljsko telo koje je sluìlo Istini kao instrument. Ljudi su videli samo -
njega i izrazili su to, shodno smislu, re~ima: " Nije li ovo Isus ~ije
roditelje poznajemo, sin Josifa i Marije?"
Mu{karac za~inje telo, a èna ga nosi ispod srca i ra|a spolja{nji
ìvot, oblik u kojem boravi bi}e iz Boga, du{a.
Ljudsko oko vidi samo telo, i usta ~ovekova govore o telu.
Ljudsko oko ne opaà ono unutarnje, koje je obavijeno ljuskom,
telom. Ko pak vidi Duh Bo`ji, tako {to ispunjava zakone Bo`je, taj
opaà ~ovekovo unutarnje i ne pita za ugled nekog ~oveka i za njegov
poloàj i za njegove roditelje: on vidi ono {to telo ne vidi i zna da u
ovome svetu nisu va`ni poloàj i ugled, ve} jedino ~ovekovo unutarnje.
Shvatite: u bogata{u, koji razmi{lja samo o posedu i ugledu i ~ije

je srce ohladnelo, ne ìvi probu|ena du{a. Ona je jo{ u snu i ìvi
neprobu|ena u mraku i stoga jo{ ne shvata ni svoje poreklo.
Ipak, i za bogata{a, ~ije su misli i nastojanje usmereni jedino na
posed i ugled, do}i }e jednom vreme preokreta, i njegova }e du{a biti
prodrmana i protre{ena, kako bi se probudila u Duhu istine i
postepeno spoznala svoje poreklo. Bogu, u srce unutarnjeg ìvota,
mogu se vratiti samo oni koji su otvorili svoje srce za Bo`ju ljubav i
mudrost.
Svi }e jednom prihvatiti i primiti pouke iz Duha ljubavi i
mudorsti i po}i }e putem ka Ocu, koji Sam Ja, Hrist. Ja Sam put,
istina i ìvot. Samo onaj ko prihvati i primi Mene, Hrista Bo`jeg,
Spasitelja, na}i }e put u neposredno srce Ve~noga.
Ko veruje u istinu i ispunjava zakone Bo`je, taj ve} sada svesno
ima ìvot. Za njega ne postoji smrt, koju neprobu|eni naziva krajem.
Smrt za probu|enog predstavlja vrata ka unutarnjem ìvotu, koja je
on otkrio na putu ka unutarnjem jo{ kao ~ovek.
Znajte: u ve~nom Postojanju ìvot je univerzalna Bo`ja snaga. To
je svest Otac-Majka Boga, iz koje je proizi{ao duhovni oblik. Taj ~isti
duhovni oblik, duhovni praoblik, prasupstanca je bez teìne, to je
249
komprimovani ve~ni Zakon. To je duhovno bi}e u Nebesima. Tek
kada ono ulazi u materiju radi otelovljenja, njegovo se duhovno telo
obavije supstancama podru~ja ~i{}enja, postane du{a i ulazi u telo
podlo`no raspadanju.
Nijedna du{a ne}e uskrsnuti sa svojim zemaljskim telom, jer ona
ga je odloìla. A kada se du{a ponovo vra}a u meso, za nju se za~inje
i ra|a novo telo, u koje ona uska~e i iz kojeg ponovo iska~e, jer
nijedno fizi~ko telo nije u stanju da u|e u finomaterijalne svetove.
Postoji samo ulaènje u telo i izlaènje iz tela.
Ja Sam u{ao u telo da bih ìveo me|u ljudima i da bih im
jezikom ljudi pribliìo jevan|elje Ljubavi. Ono osloba|a ~oveka koji
po njemu ìvi i koji teì ljubavi i mudrosti Bo`joj.
Ko ispunjava, bi}e ispunjen Bo`jom ljubavlju i mudro{}u. On je
postao pravi mudrac. On svesno ìvi u Bogu i Bog ìvi kroz njega.
Takav ~ovek je ve} dostigao duhovno vaskrsenje. U ~asu kad napusti
ovozemaljsko telo, njegovo }e duhovno telo svesno u}i u slavu ve~nog
Oca. Njegovo }e duhovno telo gledati ve~no Svetog, jer je dete Bo`je
postalo istinom. Ta probu|ena i sa Bogom sjedinjena du{a ne}e onda
vi{e traìti nikakvo ovozemaljsko telo - osim ako ima da ispuni jo{
neki boànski nalog za du{e i ljude.
Govorim sada Mojoj bra}i i sestrama u Novom Dobu, dobu

Hrista:
Bra}o Moja i sestre u Meni, Hristu: u knjizi "Ovo je Moja Re~"
uvek ponovo ~itate da se ènski princip boànske Mudrosti nalazio u
zemaljskom ruhu. Ovo ljudsko bi}e je Meni sluìlo kao instrument,
kako bi - kao {to Sam to ~inio i Ja kao Isus - jezikom ljudi oslov-
ljavalo i govorilo ono {to je u to vreme (1989) bilo od zna~aja. Ona je
do{la u ovaj svet sa zadatkom da pripremi Novo Doba sa Mnom,
Hristom, i sa svojim duhovnim dualom koji se kao i Ja nalazio u
Duhu Bo`jem i delovao iz Bo`je svemo}i.
@ivot boànske Mudrosti u zemaljskom ruhu odgovarao je u
mnogim situacijama Mom ìvotu kao Isusa iz Nazareta. To visoko bi}e
u zemaljskom ruhu, sluìteljka Bo`ja, morala je da istrpi sli~no {to i
Ja kao Isus iz Nazareta. Njen ìvot u slu`bi Bo`joj za ljude bio je
svakodnevni "put do Golgote." Nosila je krst poruge, prezira, kletve i
250
svesnog laganja onih koji su sebe nazivali hri{}anima. Me|u njima su
bili mnogi predstavnici tada{njih crkvenih institucija.
To je bilo hri{}anstvo okrenuto spolja{njem, jedna takozvana
dràvna religija, koja je bila pocepana na katoli~ku i protestantsku
veliku crkvu. Obe konfesije bile su utemeljene na jednoj Bibliji koja
je sadràvala samo delove ve~ne istine. Ova knjiga ipak nije bila
merilo njihovog ìvota, iako su je ozna~avali kao re~ Bo`ju. Govorili
su o Bibliji i ~itali su iz nje jevan|elja svojim vernicima. Ipak, veoma
je malo bilo onih koji su, nazivaju}i sebe pastirima, i sami sledili ono
{to su o~ekivali od svojih vernika.
Pre Mog vremena kao Isusa iz Nazareta i nakon Mog ìvota na
Zemlji, objavljeno je mnogo toga iz ve~ne istine. Mnogi su ljudi pisali
o istini, i u tzv. jevan|eljima. [ta se dogodilo? Neki nau~nici, koje su
ovlastile crkvene institucije, od velikog broja postoje}ih duhovnih spisa
izabrali su mali broj onih koje su smatrali istinom i sastavili su od
njih knjigu koju su nazvali "Biblija". Ve} prema tome kako su
razumeli, oni su po slobodnom naho|enju izbacili mnoge istine i uneli
neistinito.
Tako je nastala knjiga poput mnogih drugih, jer i ona sadrì
samo delove istine. Ko bi iz nje hteo da prona|e istinu, taj bi najpre
morao i}i putem Besede na Gori , Unutarnjim putem. Posledica bi
ipak bila ta, da u Crkvi onda ne bi vi{e bilo hijerarhije sa mo}i i
autoritetom nad bli`njima. Predstavnici Crkve bi se morali odre}i svog
visokog zemaljskog prihoda, a institucija svoje mo}i - prema re~ima:
"Ne sakupljajte blago koje izjedaju moljci i nagriza r|a, koje traè
lopovi i kradu ga. Sakupljajte blago u Carstvu Bo`jem." Onda bi
morali biti bra}a me|u bra}om i sestrama.
Predstavnici obeju konfesija nazivali su sebe i pastirima svojih
stada. Mnogi su Moje ime, Hrist, koristili i da bi sa njim pravili
poslove i da bi podjarmljivali svoje bli`nje, da bi ih klevetali, vre|ali i
ubijali. Nagla{avam, oni su koristili Moje ime za neplemenite ciljeve, a
ne za Mene, Hrista.
Mnogim predstavnicima crkve nedostajala je smernost, odlikovali
su se ~ak oholo{}u i zloupotrebljavali su veru svojih pot~injenih.
Tokom mnogih vekova razlagao se postepeno ovaj takozvani
hri{}anski svet. Raspao se iznutra, jer Ja, Hrist, nisam mogao biti sa
251
takozvanim hri{}anskim crkvama, jer one nisu htele da budu sa
Mnom. Uprkos otporima obe ove velike crkve, pobedio Sam Ja, Hrist,
sa boànskom Mudro{}u i sa mnogom bra}om i sestrama u zema-
ljskom ruhu, predvo|enim onima iz roda Davidova.
Bra}o moja i sestre u Novom Dobu: borba je okon~ana - Bo`ji
ìvot je ro|en. Vi u Novom Dobu ìvite jedino u Meni, Hristu, a mi
zajedno u Bogu, na{em Ocu, bez spolja{nje religije i bez dogme. Taj
ìvot je Bo`ji ìvot; Zakon Ljubavi nas povezuje i sjedinjuje. Ove re~i,
Moje re~i kao Hrista, dao Sam Ja na prelazu od starog doba, gre{nog
sveta ka Novom Dobu, na po~etku Carstva Mira Isusa Hrista (1989).
Ponavljam, da biste zapamtili: kao instrument sluìo Mi je

Serafim boànske Mudrosti, koji je bio prihvatio telo radi ovih i
drugih zadataka da kao sluìteljka Bo`ja sluì Bogu Ocu i Meni,
Hristu. @ivot ove ène u zemaljskom ruhu bio je jedno jedinstveno
odricanje. Uprkos mnogim otporima - pre svega tada{njih
predstavnika crkava, i uprkos ponekom porazu - zbog ljudi koji su Mi
dodu{e bili rekli "da", ali su ipak ponovo traìli svet - ustajala je ona
uvek iznova, spremna za borbu, ponovo se uspravljala i borila se
protiv svih neda}a i otpora na koje je stalno nailazila. Danono}no su
je vrebali iz tame oni mra~ni, kako bi je namu~ili i tako u}utkali. Ta
èna, to visoko duhovno bi}e u zemaljskom ruhu, sluìteljka Bo`ja,
ipak nije }utala. Posle svake borbe, ~ak i onda kada je ova iscrpljivala
telo, ona se uspravljala i borila se i dalje za pravednost, za Carstvo
Bo`je na Zemlji, za Carstvo Mira - u kojem vi sada ìvite.
Ponovi}u tako pone{to kad je re~ o onoj koja je sanosilac
boànske Mudrosti u zemaljskom ruhu. Nosite je u svojim srcima; jer
kada budete zatvorili svoje fizi~ke o~i, ugleda}ete pred svojim
duhovnim o~ima kristal koji svetli: to je Serafim boànske Mudrosti u
blistavom ruhu unutarnjeg ìvota. On }e sa vama u finomaterijalnim
podru~jima i dalje sluìti Ve~nome, kako bi sve du{e odveo ku}i, do
srca Oca u Meni i preko Mene, Hrista, va{eg boànskog brata.
252
31. POGLAVLJE
Hleb ìvota - Priznanje Petrovo - Goni~ kamila
Duhovno mrtvi - U carstvu du{a nema maski - Re~i su samo simboli i
putokazi - Odricanje i potiskivanje - Svaki ~ovek poseduje slobodnu volju:
dobra setva donosi dobru ètvu - Bog opominje, On ne ka`njava (1-3).
Mojsijev prolazak kroz pustinju sa narodom Izraela: parabola za put
~ove~anstva - Dana{nji ljudi ne razlikuju se od naroda Izraela - Put u Carstvo
Mira (4). Ko Boga ljubi vi{e nego ovaj svet, taj ìvi u Bogu - Ko je iz Istine,
prima iz Istine (5-6). Ljudima u Carstvu Mira - Evolucija ljudi i Zemlje ka
finotvarnom - Promena vremenskih mera - Mrlje na Zemlji, rezervati demona
- Vra}anje carstva Pada - Knjiga
"Ovo je Moja Re~" stalno }e se uzdizati, sve do finotvarnog
- "Za" i "protiv" mnogih ljudi sluì tami (7-9).
Ljubi i ìvotinje! (12-16)
1. I ponovo govora{e Isus: "Ja Sam pravi hleb i ìvi ~okot. O~evi
va{i jedo{e manu u pustinji i pomre{e. Ovo je jelo Bo`je, koje silazi
ovamo sa Neba, kako ne bi umro ko od njega jede. Ja Sam to ìvo
jelo koje je si{lo sa Neba. Ko od ovog jela bude jeo, ìve}e ve~no. A
hleb koji }u Ja dati Moja je Istina, i vino koje }u dati Moj je ìvot."
2. Tu se raspravljahu Jevreji me|u sobom i reko{e: "Kako nam
se ovaj moè za jelo darovati?" A Isus im re~e: "Zar mislite da Ja
govorim o jedenju mesa, kao {to vi to iz neznanja u hramu Bo`jem
~inite?
3. Zaista, Moje telo je boànska supstanca, a to je pravo jelo, i
krv Moja je ìvot Bo`ji, a to je pravo pi}e. Ne kao praoci va{i koji
ù|ahu za mesom, a Bog im u srd`bi Svojoj dade meso i oni ga u
pokvarenosti svojoj jedo{e, dok ne oseti{e smrad u nozdrvama svojim.
Od zaraze te pado{e hiljade i telesa njihova leàhu u pustinji. (Pogl.
31, 1-3)

i produbljujem re~:
Hrana nebeska je Zakon Bo`ji - Istina. Pi}e je ve~no struje}i

ìvot - Bog. Ko Bo`ji Zakon prihvati i ostvaruje, taj ne}e ni gladovati
ni oskudevati, niti }e osetiti i okusiti smrt.
253
Ko veruje u smrt, taj je duhovno mrtav, jer je njegova du{a
zaslepljena grehom. Ko je pak u sebi razvio ìvot, taj ne}e ni osetiti ni
okusiti smrt, jer je neposredni ìvot u Bogu za njega bez kraja.
Ko se pak ne moè pou~iti i ko beskorisno tro{i svoje zemaljske
dane, a kao merilo svih stvari vidi jedino svoj zemaljski ìvot, taj }e i
kao du{a biti ono {to je bio kao ~ovek: duhovno mrtav, zaslepljen
sopstvenim grehom, bi}e ~ovek koji se ne moè urazumiti - dok ne
iskusi svoja dela na sopstvenom du{evnom telu i dok ne bude morao
da shvati kakva je milost bila data njegovoj du{i dok je bila u zema-
ljskom ruhu.
Shvatite: u carstvu du{a nema maski. Sve ono iza ~ega se ~ovek
krije, kako ne bi videli ono {to on misli i ~ini, otpada od njega u
trenutku njegove fizi~ke smrti. Du{a ne}e poneti sa sobom u carstvo
du{a te maske ljudskog "ja". Tamo je sve o~igledno. Ona sama je
svim drugim du{ama otvorena knjiga - i svaka du{a je za nju tako|e
otkrivena u ruhu svojih dela.
Ko jede od duhovnog jela, od ve~ne Istine, tako {to ispunjava
Bo`ju volju, taj }e postati ìvi izvor pravog ìvota, i pruà}e, kako
ljudima tako i du{ama, hleb Istine i pi}e ve~no struje}eg ìvota:
Hrista. @ivot koji Sam Ja doneo ljudima kao Isus, boànska je
supstanca, ona prava hrana, a boànska struja pi}e, ìvot u Bogu i iz
Boga.
Ko pak re~i koje Sam Ja izgovorio kao Isus iz Nazareta shvati
doslovno, taj }e lutati i danas; jer re~i su bile i jesu samo simboli i
putokazi ka unutarnjoj istini.
Ko re~ shvati doslovno, taj pogre{no razume svoje bli`nje i
omalovaàva ih - kao {to su i fariseji i pismoznanci pogre{no razumeli
Moje re~i kao Isusa i omalovaàvali Me. Smisao re~i @ivota mogu
shvatiti i ispravno tuma~iti samo ljudi koji ~eznu za Istinom i teè joj.
No onaj ko je protiv svog bli`njeg tako {to ga omalovaàva i prilazi
mu bez razumevanja, taj }e stalno lutati. Ko iz bilo kojeg razloga
odbacuje bli`nje - taj ne poznaje ni svog bli`njeg ni sebe samog.
U ovoj svesti ìveli su i neki Jevreji, jer su, shodno smislu,
govorili: "Kako nam se ovaj moè za jelo darovati?" Ja pak nisam
govorio o mesu kao materijalnoj supstanci, ve} kao o boànskoj
254
supstanci, pravoj hrani, a o pi}u kao ve~no struje}em ìvotu, Duhu,
Bogu.
Ko meso i ribu uzme kao svoje glavno jelo, njegova }e du{a
postepeno otupeti za fine kosmi~ke vibracije; a njegovo fizi~ko telo }e
u svojoj strukturi postati grublje, i sam ~ovek posta}e sebi~niji i
brutalniji prema okolini.
Shvatite: ako je ~ovekovo telo naviklo na ishranu mesom, on ne
treba da ga se li{i napre~ac. To bi bilo odricanje, koje opet vodi jav-
ljanju drugih anomalija. Zato je Mojsije ~inio ljudima ustupke, a i Ja
kao Isus iz Nazareta - kao npr. kod umnoènja ribe.
Bolje je da ~ovek shvati svoje gre{ke i slabosti i da ih se
postepeno osloba|a ostvarivanjem ve~nih zakona, nego da se odri~e i
tako eventualno stvori druge protivzakonitosti a i nemoralnosti.
Ko ostvaruje zakone Bo`je, od njega }e postepeno samo od sebe
otpadati ono ljudsko, dakle neboànsko. To je zakonitost: ako
ostvaruje{ zapovesti Bo`je, tvoja du{a postaje svetlija; tvoja se ~ula
profinjuju, a tvoje bi}e postaje nesebi~no. Odricanjem pak ono ljudsko
samo se potiskuje, ali se ne preobraàva.
"Zaista, Moje telo je boànska supstanca, a to je prava hrana"
zna~i: duhovno telo je oblikovana boànska praenergija. Kroz njega
struji ìvot, prasnaga - ono je i hrana i pi}e u isto vreme.
Re~i "I Bog im u srd`bi svojoj dade..." treba shvatiti ovako: Bog
je svim duhovnim bi}ima, a i svim du{ama i ljudima dao slobodnu vo-
lju. Tako i svaki ~ovek ima slobodnu volju, da prihvati zakone
slobode i ìvota i ostvaruje ih, ili da ih prezire, pa i da postupa
protivzakonito - zbog ~ega }e onda morati i da podnese ono {to je
posejao.
Dobra setva donosi dobru ètvu, lo{a setva lo{u ètvu. Svaki
~ovek moè slobodno da bira kakvu }e setvu da poseje: dobru, manje
dobru ili lo{u. Plodove koje ona donese, ànje svako sam - a ne -
njegov bli`nji; svak ànje samo plodove sopstvene setve. Mnogi ljudi
koji treba da snose posledice svojih uzroka, ne znaju da su to plodovi
njihove sopstvene setve i stoga misle da ih je pogodio Bo`ji gnev.
Bog je Ljubav i On se ne gnevi.
255
Bog uzima ~oveku njegove grehe samo onda kada se ovaj zbog -
njih pokaje, kada Mu ih preda i ponovo ~ini dobro, a iste grehe vi{e
ne ~ini. Bog ne ka`njava Svoju decu. Bog na razne na~ine opominje
Svoje dete da se preobrati, da se profini i oplemeni - kako u ose}a-
njima, mislima, re~ima i delima, tako i u na~inu ishrane. Bog ne ka`-
njava Svoje dete ni onda kada ono ne slu{a brojne opomene i
uputstva. Ko pak ne}e da ~uje, taj }e, prema zakonu setve i ètve,
morati da podnese ono {to je sam prouzrokovao. Bog u zakon setve i
ètve nije uneo odricanje, ve} menjanje i preobraàj onog niskog u
vi{e.
Tako nastaju bolesti i zaraze, na pogre{nim ose}anjima, mislima,
re~ima i postupcima - a i na pogre{noj ishrani i ìvotinjskoj hrani.
Ako se ~ovek samo hrani darovima prirode koje Zemlja poklanja -
ljudima, a u svojim ose}anjima, mislima, re~ima i postupcima ogre{uje
se o boànski Zakon, onda time poni{tava one pozitivne snage u toj
hrani - to jest, on ih transformi{e na dole, u negativnu snagu.
4. Jer o tome stoji napisano: êtrdeset i devet godina treba da

lutaju u pustinji, dok se od prohteva svojih ne o~iste, pre no {to se u
zemlju Mira usele; da, sedam puta sedam godina treba da lutaju, jer
puteve Moje poznavali nisu, niti su Zapovesti Moje sledili. (Pogl. 31,4)

i produbljujem re~:
Mojsije je od Boga primio nalog da odvede porobljene Izraelce iz

Egipta u Obe}anu zemlju, u zemlju njihovih o~eva.
Veliki deo naroda kojeg je Bog poverio Mojsiju, bio je tvrdoglav.
Zbog toga je Mojsije tom narodu u~inio nekoliko ustupaka, ne bi li
tako ponekog preko njegove tvrdoglavosti doveo do spoznaje i do
unutarnje zrelosti. S posebnim naglaskom pou~avao ih je da ovi
ustupci nisu Bo`ji zakoni, ve} samo pomo}, kako bi preko
samospoznaje prona{li put do Zapovesti.
Neki su ove Zapovesti i pronalazili i sledili ih, a bilo je i onih
koji su im ostajali verni kao Mojsije i Aron; ipak, mnogi iz naroda
Izraela gre{ili su i dalje, uprkos boljem znanju. I dalje su jeli meso,
pili èstoka pi}a i sledili svoje prohteve i strasti. Mnogi su ostajali
256
verni i svojim la`nim bogovima ili su se ~vrsto dràli egipatskih
obi~aja. Dugo je taj narod koji je lutao ostao gomila ljudi bez unutar-
njeg jedinstva.
[to ~ovek poseje, to }e i èti. To se pokazalo ta~nim i kod
Izraelaca: na hiljade njih poumiralo je u pustinji na putu u takozvanu
Obe}anu zemlju. Njihove du{e odlazile su sa Zemlje; u carstvu du{a
mnogi od njih su spoznavali svoje gre{no pona{anje i kajali se,
vra}aju}i se onda ponovo, slobodniji i svetliji, u novo zemaljsko ruho;
jer Izraelci su na putu u Obe}anu zemlju i za~injali i ra|ali decu.
Tako se narod uve}avao i obnavljao. U toj smeni ra|anja i umiranja,
sve vi{e Izraelaca prihvatalo je jednog Boga i profinjavalo je svoje
obi~aje. Nakon sedam puta sedam godina samo je jo{ malo njih iz
prve generacije bilo u zemaljskom ruhu i stiglo u zemlju koja je bila
odre|ena za njih.
U tih ~etrdeset devet godina, Mojsije, prorok, morao je
nezamislivo mnogo da pretrpi. A trpeo je zbog i radi naroda. Molio se
za narod; izborio se kod Boga za milost za taj narod i stalno je molio
Boga da moè da mu ~ini ustupke. Narod je gledao Mojsija, ali nije
kona~no uvi|ao i shvatao ko je u Mojsiju bio sa njima. Mojsije je
doneo Deset zapovesti i u~io narod kako da ih se pridràva. Ali,
mnogi ga nisu razumeli. Mnogi su se molili i gre{ili u isto vreme.
Mnogi su govorili o Bo`jim zapovestima ali ih se nisu pridràvali.
Mnogi su optuìvali Mojsija zbog njegovog vo|enja, nazivali ga la`nim
prorokom ili tvrdokornim mudracem, jer im nije ispunjavao sve {to
su od njega o~ekivali. Mnogi su iz istog razloga optuìvali i Boga, ali
su ipak ostajali u gomili, stalno truju}i srca ostalih Izraelaca. A mnogi
Izraelci su i zadràli svoj kult zlatnog teleta. Najkasnije kao du{e
morali su da shvate da su se bili suprotstavili Bogu i Mojsiju. Pokajali
bi se - i dolazili ponovo u tela da budu deca Izraela, i opet bili tu kao
odoj~ad, pa kao mladi i stariji. Kada su se Izraelci posle mnogo
godina uselili u tobo`nju obe}anu zemlju, mnogi nisu mogli ni da se
sete izlaska iz Egipta.
Ja, Hrist, vladar Carstva Mira, govorim sada ljudima Novog
Doba, koji }e Moju Re~ ~itati i razmi{ljati o narodu Bo`jem koji se
danas (1989) ponovo izvodi iz ropstva - u Novo Doba, doba Hrista.
U vreme Mojsija Izraelci nisu bili samo robovi Egip}ana, ve}
robovi sopstvenog mi{ljenja. A poput Izraelaca bili su tako porobljeni
257
i drugi narodi. Ljudi su mislili samo na sebe, grabili za sebe i bili u
sva|i sa bli`njima.
Ljudi su se oru`jem borili protiv ljudi; bili su jedan drugome
neprijatelji, a ne bra}a. Narod se borio protiv naroda. Mnogi ljudi
borili su se jedni protiv drugih i protivzakonitim mislima. Ogra|ivali
su se jedni od drugih mr`njom, neprijateljstvom i sva|om i stvarali su
sebi pravne poretke koje su u~inili svojim zakonima. Ogra|ivali su se
i onim "moje" i "tvoje", polaù}i tako pravo na svojinu za pojedinca
i za sopstveni narod. Zato su postavljali dràvne granice, kontroli{u}i
sve koji su hteli da ih pre|u. Tako je jedan bio protiv drugoga. Ko
nije po{tovao pravo, zakon doti~ne zemlje, ko je mislio druk~ije ili je
druga~ije hteo da ìvi, bivao bi, ve} prema svom prekr{aju, ka`njavan
- oduzimanjem imovine ili slobode, ili ~ak smr}u.
Ljudi su vr{ili razna bezakonja. Sve vi{e su divljali narodi tog

starog, gre{nog sveta. Kao i u vreme Noja, prosili su jedni druge i
dopu{tali da budu pro{eni, tj. ènili su se i udavali. Ban~ili su i pili
èstoka pi}a. Ubijali su ìvotinje i jeli ih. Unakaàvali su biljno i
ìvotinjsko carstvo. Sve ovo nastavilo se na ~itavoj Zemlji - i nakon
Mog boravka na njoj.
Na prelazu iz gre{nog u Novo Doba (1989) manipulisali su bi-
ljkama, ìvotinjama i ljudima i vr{ili na njima genetske eksperimente.
Stvarali su decu iz takozvane epruvete. Razarali su prirodu
eksperimentima sa atomskom energijom i podizali atomske centrale da
bi dobijali energiju. Prljali su reke, jezera i mora hemijskim
supstancama i u~inili da izumre zemaljski ìvot u velikom delu voda.
U svim narodima, mnogi ljudi zaboravljali su Bo`je postojanje.
Njihov bog bilo je koristoljublje. Ra~unali su ìvot u godinama, jer su
na zemaljsko bivstvovanje gledali kao na jedinu mogu}nost ìvota.
Zato su radili samo za svoju korist i iz toga izvla~ili plen, da bi tako
za najkra}e mogu}e vreme prigrabili {to je mogu}e vi{e, kako bi
mogli da ìve onako kako im je izgledalo ugodno, jer su to smatrali
sre}om. Imali su svoje la`ne bogove, iako su se molili j e d n o m
Bogu. Njihovi idoli bili su novac i posed, ugled, mo} i ljudi na vi{em
poloàju. Ono {to se u razvoju ~ove~anstva tokom duèg vremenskog
perioda potom odvijalo, pokazalo je sasvim sli~ne pojavne oblike kao
ìvot u narodu Izraela u vreme Mojsija.
258
Vo|eni Mojsijem, Izraelci su do{li do prve stanice Obe}ane zem-
lje. Od vremena Mojsija nastavljen je pohod ljudi u Obe}anu zemlju.
Generacije za generacijama prolazile su kroz "pustinju sveta", tj.
kroz sopstvenu ljudsku mo~varu. Uprkos svemu ovome, sve vi{e ljudi
budilo se za duhovnost, prerastaju}i tako mo~varu sopstvenog "ja".
Nakon Mojsija, a i nakon Mog bivstvovanja na Zemlji, Bog,

Svemo}ni, stalno je slao proroke, proro~ice i prosvetljene mu{karce i
ène. Oni su ~ove~anstvu najavljivali Carstvo Bo`je i opominjali na
njega. U~ili su putu u unutarnje i tuma~ili Zapovesti Gospodnje
jezikom svog vremena.
Mnogi od ovih opominjalaca i vesnika pripremali su na Zemlji i
put delu Zraka boànske Mudrosti - glasniku Bo`jem koji je delovao
u mo}noj vremenskoj prekretnici (1989), a imao je sli~an nalog kao i
Mojsije u svoje doba i Ja, kao Isus iz Nazareta.
Ja, Hrist, i Heruvim boànske Mudrosti objavljivali smo, preko
otelovljenog ènskog principa boànske Mudrosti, ve~ne Zakone, okup-
ljaju}i tako narod Bo`ji, kako bismo ga doveli u unutarnje, u kra-
ljevstvo Bo`je koje je u svakom ~oveku.
I opet je bilo sli~no kao i u vreme Mojsija. Bilo je onih koji su i
dopu{tali da ih Bog dotakne i - shodno svojoj svesti - mogli da
razumeju re~ Bo`ju i vo|enje preko Mene, Hrista, i trudili se da idu
putevima Bo`jim - ali samo na re~i. Jer u ~asu kad bi trebalo da rade
na sebi samima, da bi ispunili ono {to Sam im Ja zapovedio: da se
pokaju, oproste, zamole za opro{taj i prestanu da ~ine iste gre{ke i
grehe - mnogi su postajali tvrdoglavi; jer nisu hteli da uvide svoje
gre{ke i slabosti, pa tako ni da ih o~iste. Oni su re~ Bo`ju hteli samo
da slu{aju i da debatuju o onome {to su ~uli, ali su ostajali oni stari.
Voleli su posed i imovinu, novac i materijalna dobra pretpostavljaju}i
obilju Bo`jem. Sli~no kao deca Izraela, sumnjali u re~ Bo`ju, i
omalovaàvali Bo`ju proro~icu.
A bilo je i onih koji su hteli da zadrè ono nisko, ono ljudsko, i
da prema njemu ìve, a da istovremeno teè i onom najvi{em. Ali,
~ovek ne moè da sluì dva gospodara, Mamona i Boga. I, zato su
nastale velike te{ko}e i razdori.
259
Neki su pak pokrivali svoje protivzakonite misli licemernim
re~ima, glume}i duhovnost. Drugi su govorili da slede Hrista, a delali
su suprotno, proganjaju}i one koji su Ga zaista sledili.
Ipak, iz te {arene me{avine ljudskoga "ja", licemera, onih koji
su izvrtali Re~, klevetnika, sumnjala i pobo`nih, iskristalisao se
postepeno narod Bo`ji:
Sinovi i k}eri Bo`je po~injali su svesno da slede Hrista. Bili su
prete`no iz roda Davidovog, koji je postao stablo Davidovo za Carstvo
Mira. Njihov nalog, da deluju u Delu Spasenja sa Mnom, Hristom,
bivao je u njima sve konkretniji i aktivirao ih.
Zajedno sa svojom sestrom, proro~icom Bo`jom i glasnikom
Bo`jim, okupljali su ostale sinove i k}eri Bo`je iz stabla Davidovog i
iz drugih rodova.
Shodno Mojim uputstvima, oni su - kao {to je ve} objavljeno -
osnovali Unutarnje Duh-Hristove crkve: steci{ta za sve ljude koji
traè. U~ili su ljude putu ka srcu Bo`jem, koji je, po Mom nalogu,
objavio Heruvim boànske Mudrosti - od ljudi nazvan brat Emanuel.
Da bi mogli da ispunjavaju zakone Bo`je u svim podru~jima ìvota,
podigli su zanatska preduze}a i stekli seoska imanja. Osnovali su i
obdani{ta, Otac-Majka ku}e, {kole, klinike i domove za starije ljude.
Po~eli su, dakle, sa izgradnjom svega {to je bilo potrebno ljudima za
Novo Doba i u Novom Dobu. Sve ove aktivnosti, osnovane i nastale za
Carstvo Bo`je, stavljali su u zakon Bo`ji, koji glasi: Moli se i radi i
odràvaj mir sa bli`njima.
Preko njih Sam osnovao prazajednicu Novi Jerusalim, koja je
postala Zavetna zajednica i centralno svetlo za sve naredne
prazajednice u Univerzalnom ìvotu i u nastaju}em Carstvu Mira
Isusa Hrista.
Usred ovog vremena prodora i preokreta stajala je proro~ica i
glasnik Bo`ji. Jedni su je voleli i po{tovali, a drugi prezirali, sumnjali
u nju, klevetali je i ismejavali. Kao i u Moje vreme kao Isusa iz
Nazareta, fariseji i pismoznanci su ponovo podbunjivali narod protiv
Mene, Univerzalnog Duha, ne bi li Me u}utkali. Uzalud! Oni su pro{li
- a nastalo je Novo Doba, Carstvo Mira Isusa Hrista.
260
Va`no je da se ovo uvek ima na umu: Moj instrument, otelovljeni
deo Zraka boànske Mudrosti, i mnogi sinovi i k}eri Bo`je iz roda
Davidovog i iz drugih rodova, koji su se bili okupili oko centralnog
svetla, oko Mene, Hrista u Bogu, Mom Ocu, u Zavetnoj zajednici Novi
Jerusalim, odolevali su mamljenju i napadima satanskog. Sa mnogim
pravednim mu{karcima i ènama po~injali su, usred postepenog
raspada gre{nog sveta, da osnivaju narod Bo`ji, koji je tokom
generacija postao jedan mo}an o~i{}en narod u Hristu.
Doga|alo se kao u vreme Mojsija: du{e su odlagale svoja zema-
ljska tela i ponovo uskakale u novoro|ena tela. Generacije su odlazile,
a nove, svetlije generacije dolazile su na Zemlju. Iz njih su postepeno
nastajali o~i{}en narod Bo`ji i Carstvo Mira Isusa Hrista. Bo`ji narod
koji je nastajao, za~injao je i ra|ao decu u koju su se vra}ale du{e
koje su ve} u prvim i narednim generacijama bile na~inile nekoliko
koraka na putu u unutarnje.
Tako je u tom smenjivanju generacija nastalo Carstvo Mira Isusa
Hrista, Carstvo Bo`je na o~i{}enoj, svetloj Zemlji, na kojoj vi sada
ìvite. Demonsko je svezano. U srcima i iz srca blaènih zra~i
nesebi~na ljubav. Mir i radost su me|u njima.
5. Ali ko ovo meso jede i ovu krv pije, taj je u Meni, i Ja Sam u
njemu. I kao {to je Mene ìvi Otac poslao, iz koga Ja ìvim, tako }e
iz Mene ìveti oni koji jedu Mene, koji Jesam Istina i @ivot.
6. Ovo je ìvi hleb koji je s Neba si{ao i ìvot daje svetu. Ne kao
va{i praoci koji manu jedo{e i pomre{e. Ko ovaj hleb i ovaj plod jede,
ìve}e ve~no." Ovo re~e On u sinagogi, dok pou~ava{e kod
Kapernauma. A mnogi od u~enika Njegovih, kad ~u{e ovo, reko{e:
"Ovo je jezik teàk; ko ga moè primiti?" (Pogl. 31, 5-6)

i produbljujem re~:
"Ali ko ovo meso jede i ovu krv pije, taj je u Meni i Ja sam u -
njemu" zna~i, shodno smislu:
Ko ìvi u Duhu Bo`jem, ko, dakle, vr{i volju Bo`ju, taj prima
duhovne darove. I ko Boga ljubi vi{e od ovoga sveta, taj ìvi u Bogu i
261
u Meni, Hristu Bo`jem. Jer Otac je ljudima poslao Mene, Svog Sina,
da im dam primer kako da obogate svoja srca i da im donesem ono
{to }e ih ponovo uzdi}i do dece Bo`je: Spasenje i vo|stvo ka srcu
Bo`jem.
"... tako }e iz Mene ìveti oni koji jedu Mene, koji Jesam Istina i
@ivot" zna~i:
Ko ìvi u Hristu, kroz toga ìvi Hrist, i ko ìvi u Meni, taj
svedo~i o Istini. Jer ko je iz Istine, prima iz Istine i ne}e biti ni
gladan ni èdan, jer on je u Meni, Istini i @ivotu. Ve~na Istina je
ve~na Ljubav Bo`ja, Prazakon.
Ko je zarobljen u sebi~noj ljubavi, taj ne moè da shvati
apsolutni, dosledni ve~ni Zakon. Njegovo varljivo "ja", sebi~na ljubav,
govori onda o nemilosrdnosti ve~nog Zakona, jer ga njegovo ljudsko
"ja" ne priznaje.
Ko ìvi u Zakonu Bo`jem, taj govori Istinu, jer je postao Istina.
Istinu moè da shvati i radosno prihvati samo onaj ko je ozbiljan i
pravedan prema sebi samome i prema svom bli`njem. Ali ko je
uhva}en u svoje predstave i mi{ljenja, taj govori o okrutnosti Zakona
i o kazni, jer on bi za sebe li~no hteo da to izgleda i da bude
druga~ije.
7. Ali kad Isus vide da u~enici Njegovi povodom toga negoduju,

re~e im: "Srdi li vas ovo? A {ta ako Sina ~ove~jeg vidite gde se vra}a
onamo gde pre be{e? Duh je onaj koji daje ìvot; meso i krv ne
postiù ni{ta. Re~i koje vam Ja govorim, one su Duh i ìvot.
8. Ali nekoliko je me|u vama koji ne veruju". Jer Isus je znao
od po~etka koji ne veruju i ko }e Ga izdati. Zato im re~e: "Niko ne
moè do}i k Meni ako mu nije dano od Oca Mojega."
9. Otada Ga napusti{e mnogi od u~enika Njegovih i ne i|ahu vi{e
sa Njim. Onda re~e Isus Dvanaestorici: "Ho}ete li Me i vi napustiti?"
(Pogl. 31, 7-9)

i produbljujem re~:
262
Shvatite, Moja ljubljena bra}o i sestre, vi koji ìvite u Carstvu
Mira va{eg brata Hrista:
Ono {to Sam Ja kao Isus iz Nazareta doìveo i propatio, de{avalo
se dalje u svim generacijama - sve dok ljudi i Zemlja nisu postali
svetlotvarniji.
U ovoj knjizi, "Ovo je Moja re~", ~itate {ta se vi{e puta doga|alo
u starom, satanskom dobu.
Shvatite: Carstvo Mira Isusa Hrista osnivano je i izgra|ivano
tokom vi{e generacija. Ljudi su uvek iznova doìvljavali kako
propadanje onoga {to je stvarano u Duhu Bo`jem, tako i ponovni
uspon. No, nakon svake propasti, Carstvo Mira Isusa Hrista ustajalo
bi jo{ sjajnije i potpunije i sve vi{e i vi{e obuhvatalo svet svojom
svetlo{}u. Jer, onako kao {to je sve evolucija ka Ve~nome, tako je i
Carstvo Mira Isusa Hrista imalo svoju evoluciju - od po~etka, pa sve
do svetlotvarnosti velikih podru~ja Zemlje. Svetla tvar je finija
materija. U prvim generacijama izgradnje nakon utemeljivanja, jo{ u
najdubljoj gusto}i materije, satana ~ula neprestano je zavodio ljude,
ne bi li tako stavio ruku na delove temelja Carstva Mira Isusa Hrista.
Ono {to stoji zapisano, ispunilo se: tokom nebrojenih generacija
na Zemlji su se doga|ale ekspanzije i pomeranje polova. Pritom su se
profinjavale mnoge supstance ove Zemlje i ona je postizala sve vi{i
stepen vibracija. Sasvim postepeno, dakle, povla~io se veliki deo
grubotvarnih formi, a finije, suptilnije forme stupale su na njihovo
mesto. Na ovaj na~in promenili su se sasvim postepeno i carstva
prirode i ljudi.
Tako je tokom nebrojenih generacija na Zemlji sve profinjavano
- dok postepeno nije nastala svetla tvar, finija materija. Sve {to je bilo
stvarano za Carstvo Mira Isusa Hrista, pre svega u grubotvarnoj
materiji, kao i na~in na koji su se ljudi i Zemlja profinjavali, u{lo je i
u univerzalni atmosferski sloj i u novo nebo koje je nastalo menja-
njem planeta i njihovih putanja, a i u du{u Zemlje, koja je proizvela
jednu novu Zemlju - svetlotvarnu Zemlju, finiju materiju. To je ova
Zemlja u ruhu finotvarnosti, na kojoj vi danas ìvite.
U toj smeni doba profinjavala su se i mnoga materijalna
sazve`|a. Usled intenzivnog preobraàvanja celine - od pune materije
263
ka svetlotvarnosti finije materije - svetlotvarnu Zemlju obasjavaju
sada i jedno drugo Sunce i druga sazve`|a.
Vi u svetlotvarnom Carstvu Mira jedva da moète vi{e da se
uìvite u ova stanja, jer va{e zemaljsko ruho, dakle va{e zemaljsko
telo, ne sastoji se vi{e od grubotvarne, jako zgusnute materije, kakvo
su nosili ljudi na po~etku Carstva Mira Isusa Hrista, ve} od svetle
tvari.
Ponavljam: svetla tvar jeste jedna materijalno finija, zra~e}a
supstanca. Poneko ko ~ita Moje Re~i danas (1989) - u punoj materiji
na po~etku Carstvu Mira Isusa Hrista - misli da je potrebno
beskrajno mnogo vremena dok Carstvo Mira Isusa Hirsta ne bude u
punom cvatu:
ûli ste da se sazve`|a menjaju, a i puna materija, Zemlja; jer
stoji napisano: "Nasta}e jedno novo nebo i jedna nova Zemlja." Tako
}e i ra~unanje vremena, onakvo kakvo imaju ljudi u punoj materiji,
biti nevaè}e. Bi}e jedno drugo Sunce i preobraèna sazve`|a
okruìva}e tu novu Zemlju. To zna~i da }e i takozvano ra~unanje
vremena biti druga~ije. Ra~una}e se prema Mesecima, tako da }e
svetlosno razdoblje takozvanih zemaljskih godina biti potpuno
druga~ije. Godina onda ne}e vi{e imati dvanaest meseci, kao {to je
imala za ljude u grubotvarnom dobu, ve} bitno kra}a svetlosna
razdoblja; jer na kraju Carstva Mira dani }e biti duì, a no}i te
svetlotvarne, prozra~ne Zemlje bi}e mnogo kra}e.
Kaèm vam: i na toj svetlotvarnoj Zemlji bi}e jo{ podru~ja grube
materije, takozvanih "Zemljinih mrlja". Na nekima od njih jo{ }e
dugo ìveti ja~e zgusnuti ljudi, koji ne}e imati isti stepen ~istote kao -
ljudi pod neposrednim Suncem Carstva Mira Isusa Hirsta. Jer, kao
{to je ve} otkriveno, Moj Otac, koji je i va{ Otac, jeste milost, ljubav
i milosr|e i dopusti}e satanskome da jo{ jednom poku{a da osvoji
Zemlju. Na kraju Carstva Mira, ove Zemljine mrlje pro{iri}e se, ali
ne}e vi{e nikada obuhvatiti celu Zemlju. Na njima }e demonski svet
jo{ jednom smeti da se odmeri sa boànskim.
Onda }e nastupiti kraj Zemlje. Ona }e se otvoriti kao orahova -
ljuska - a unutarnja svetlost, finotvarna supstanca, duhovni deo
planete iz Ve~nog Jerusalima, stremi}e ka Nebu, i sa njim svi oni koji
su proèti svetlom Istine.
264
Shvatite: Moja Re~, koja je tekla kroz mnoge pravedne proroke,
nije samo mnoge du{e i ljude usmeravala na unutarnje svetlo, ve} i
delove materijalne supstance - zbog ostvarivanja ve~nog Zakona od
strane mnogih ljudi.
Od doga|aja Pada bilo je nebrojeno mnogo svetlosnih razdoblja i
beskona~nih doba, dok se nije iskristalisala puna materija. Jer ona je
nastajala odgovaraju}e otvrdnjavanju srca duhovnih bi}a i
odgovaraju}e optere}enjima du{a i ljudi.
Shvatite: razlaganje materije i vra}anje carstava Pada natrag u
Ve~no Carstvo Bo`je, ne}e trajati onoliko koliko je pro{lo od samog
doga|aja Pada do stvaranja pune materije. Jer, vra}anje bi}a Pada i
svetova Pada otpo~elo je ve} sa po~etkom Pada. Ako, dakle, razmi{-
ljate o ukupnom trajanju ovog vra}anja, onda tu morate uklju~iti sva
svetlosna i vremenska razdoblja, po{to je vra}anje otpo~elo ve} sa
po~etkom Pada; to jest, ono se ve} tokom bezbroj vremenskih razdob-
lja odvija ka svetlosti i ka Nebu. To zna~i da do svetlotvarnog Carstva
Mira Isusa Hrista, a zatim i do razlaganja materije, nema vi{e toliko
mnogo svetlosnih i vremenskih razdoblja.
Moja obja{njenja i tuma~enja u knjizi "Ovo je Moja Re~"

generacijama su prepisivana i izraàvana jezikom doti~ne generacije.
To se doga|alo sve do svetlotvarnosti. Moja Re~ je Istina - i ona to i
ostaje, jer je ve~na. Ali, ljudski jezik se menjao, a i sirovina za knjige.
U materijalnom dobu (1989) sirovina za ovu knjigu bila je
grubotvarna supstanca - ljudi su je zvali papir. Od Doba Svetlosti pa
sve do svetlotvarnosti, sirovina ove knjiga odgovarala je doti~noj
finotvarnoj supstanci. U Carstvu Mira Isusa Hrista, u svetlotvarnosti,
ima drugih izvora svetlosti i materijala koji su druga~iji od onih koji
su bili u punoj materiji i na po~etku profinjavanja materije. Moja
Re~, me|utim, jeste i ostaje istina.
Bra}o Moja i sestre u Carstvu Mira Isusa Hrista, vi ~itate sada o

Mojoj misli i ìvotu kao Isusa iz Nazareta. I uvek iznova konstatujete
da je svaki ~ovek u svakoj generaciji imao i ima slobodnu volju.
Nijedan ~ovek i nijedna du{a nisu primoravani i ne primoravaju se da
prihvate ve~nu Istinu, ìvo Postojanje. Ko je hteo da prona|e unutar-
nju istinu, morao je da se uputi u svoje unutarnje i da je iskusi u sebi
265
i na sebi samome, i da je sam doìvi. Ja kao Isus iz Nazareta samo
Sam svedo~io o ve~noj Istini.
Ljudi koji su se u svim generacijama jasno odlu~ivali za Mene,
Istinu, i ostajali su uz Mene, Istinu i @ivot. Oni koji nisu bili ni topli
ni hladni, odlazili su od Mene, jer nisu mogli da shvate Moje re~i. Oni
nisu hteli da ostvaruju Zapovesti jer su smatrali da bi njima moralo
da bude poklonjeno ono {to su njihovi bli`nji svakodnevno ostvarivali:
nesebi~na ljubav, Zakon Bo`ji, ve~na Istina.
U svim generacijama napu{tali su Moje stado uvek iznova oni
ljudi koji nisu mogli da se odlu~e za ve~nu Istinu. Oni koji formiraju
mi{ljenje (drugih) i oni koji uvek misle da znaju bolje, verovali su da
se Istina moè kupiti ili ste}i samo slu{anjem.
A Nebeski Hleb se ipak morao jesti i na pravi na~in probaviti; to
zna~i, Zakon @ivota morao se smerno prihvatiti i ostvarivati. Samo
tako su du{a i ~ovek pronalazili unutarnji ìvot. Ostvarivanje ve~nih
zakona donosilo je, dakle, duhovnu dobit samo onima koji su se
odlu~ivali za ìvot u Meni, Hristu Bo`jem, i koji nisu istrajavali u
onome "za" i "protiv", odnosno ~as bili "hladni", ~as "topli".
Generacijama je pou~avan Zakon slobodne volje: ~ovek pronalazi
Boga samo onda kada se i odlu~i za Boga, Istinu, tako {to se
neprestano trudi da vr{i volju Bo`ju.
Ono "za" i "protiv" mnogih ljudi koji su jednom bivali "topli" a
onda opet "hladni", omogu}avalo je tami da stalno prodire u redove
pravednih. Satansko je neprestano zavodilo ~ula mnogih ljudi. Oni bi
onda po~injali da sumnjaju u Istinu i napu{tali su one verne. Ovo
"za" i "protiv" vuklo se kroz generacije sve dok nije do{lo vreme u
kojem su se samo jo{ svetle du{e mogle otelovljavati u Carstvo Mira.
One su u zemaljsko ruho polazile s ciljem da dalje izgra|uju novi svet
i da ga naseljavaju. Carstvo Mira Isusa Hrista nastalo je, dakle, u
evolutivnom procesu. Po{to su u zemaljsko ruho dolazile sve svetlije i
mirnije du{e, svaka generacija bivala je svetlija, a Carstvo Mira ve}e i
savr{enije.
Shvatite: re~i menjaju svoje zna~enje - no Istina ostaje. Re~ koju

Sam Ja kao Isus iz Nazareta govorio, a kao Hrist Bo`ji objavio preko
Svog instrumenta, jeste ve~na Istina. A Istinu pak shvata samo onaj
266
ko je do{ao do Istine - u Carstvo Bo`je koje je u najunutarnjijem
svakog ~oveka.
Re~ oìvljava jedino Duh Bo`ji, a ne ~ovek, meso i krv.
U svim vremenima, u svim generacijama, bivalo je isto i sli~no
kao u vreme kada Sam hodao u zemaljskom ruhu kao Isus. Jedni su
verovali u Re~ Istine, a drugi opet ismejavali Istinu i njenog
prenosioca. U svim vremenima ljudi su pronalazili Istinu i u svim
vremenima su se odvra}ali od nje. Tako je bilo i dok Sam bio u Isusu
iz Nazareta. Mnogi ljudi su Mi prilazili, postajali Moji u~enici - i
mnogi od u~enika opet su Me napu{tali.
Ko je Istinu samo slu{ao, ne unose}i je u svoj svakodnevni ìvot,
taj je i dalje lutao u tami i tama ga je ponovo sebi odvla~ila.
10. Onda Mu odgovori Simon Petar: "Gospode, kome da idemo?

Ti ima{ re~i ve~nog ìvota. A mi smo poverovali i sigurni smo da si Ti
Hrist, Sin Boga ìvoga."
11. Isus im odgovori: "Nisam li Ja vas Dvanaestoricu izabrao? I
jednoga me|u vama koji je izdajnik?" Govora{e o Judi Iskariotskom,
sinu Simona Levita; jer ovo be{e onaj koji Ga posle izdade.
12. I Isus krenu u Jerusalim, i nai|e na putu na kamilu
pretovarenu drvima. I po{to kamila ne moga{e tovar svoj uzbrdo
izneti, goni~ je udara{e i zlostavlja{e svirepo, no ne moga{e je s mesta
pomeriti.
13. I Isus, vide}i ovo, re~e mu: "Za{to udara{ brata svojega?" A
~ovek onaj odgovori: "Nisam znao da mi je to brat. Nije li ovo
tovarna ìvotinja, stvorena da mi sluì?"
14. A Isus re~e: "Nije li isti Bog od iste tvari ìvotinju ovu
stvorio i decu tvoju koja ti sluè, i zar niste isti dah oboje od Boga
primili?"
15. A ~ovek se ~u|a{e veoma re~ima ovim. I prestade udarati
kamilu i oslobodi je dela tereta njezinoga. I po|e kamila uz brdo ono,
a Isus i|a{e pred njom, i ne zastade ona vi{e do kraja svog dnevnog
puta.
267
16. Kamila poznade Isusa; jer be{e osetila ljubav Bo`ju u Njemu.
A ~ovek onaj pak htede vi{e o u~enju Njegovom da sazna, i Isus ga
pou~i rado i on postade sledbenik Njegov. (Pogl. 31, 10-16)

i produbljujem re~:
Sve je energija. Po zra~enju ljudi prepoznavao Sam Ja, Hrist

Bo`ji u Isusu, ko se kao ~ovek trudi da ìvi bogopravedno a ko se
uprkos boljem znanju ogre{uje o Zakon ìvota.
Kao Isus iz Nazareta govorio Sam mnogim ljudima o Zakonu
ìvota, i o ìvotinjama, koje sli~no kao i ljudi ose}aju bol, patnju i
radost. Dakle, kao {to ~ovek ne treba da bude protiv, ve} za svog bli`-
njeg, tako treba da bude i za ìvotinje i da za njih bude odgovoran,
jer one ~oveku sluè.
Uvek iznova u~io Sam ljude da su i ìvotinje stvorenja Bo`ja,
koja ~ovek ne treba da prezire, ve} da ih ljubi. Ko ih udara i mu~i,
taj }e jednom na svojoj du{i i na svom telu iskusiti isto ili sli~no. Jer
ono {to ~ovek ~ini svojim bli`njima i sabli`njima, ìvotinjama, to ~ini i
sebi samome.
Mnogi su i spoznavali svoju surovost i po~injali su da ostvaruju
Moje u~enje. Kajali su se i prihvatali su ìvotinje kao svoje prijatelje.
A poneki su Me, razumev{i Moje re~i, i sledili.
268
32. POGLAVLJE
Bog kao jelo i pi}e - Zna~enje mesa i krvi
Ishrana i zdravlje po volji Bo`joj (1-6). Brutalnosti ljudi,
èstina ljudskog "ja" - Okretanje ljudi jedinstvu sa prirodom (8-12)
1. I dogodi se, dok je sedeo sa u~enicima Svojim za ve~erom, da

Mu jedan od njih kaza: "U~itelju, za{to Ti re~e da ho}e{ da nam da{
Tvoje telo da jedemo i Tvoju krv da pijemo? Jer mnogima je te{ko
da to razumeju?"
2. A Isus odgovaraju}i re~e: "Re~i koje vam govorih jesu Duh i
one su ìvot. Za onoga pak koji ne zna i koji je sklon jedenju mesa,
zvu~e one kao prolivanje krvi i kao smrt; ali blagosloveni su koji ih
razumeju.
3. Gledajte ìto, kako raste dok ne sazri i ne pokosi se, i u mlinu
se samelje i od njega se na vatri hleb ispe~e. Od toga hleba na~injeno
je telo Moje, koje gledate. I gledajte gro`|e, koje na ~okotu raste dok
ne sazri, i obere se i u presu za vino do|e i plod vinove loze daruje!
Od tog ploda s ~okota vinove loze i od vode na~injena je krv Moja.
4. Jer jedino od plodova drve}a i od setve biljaka ku{am Ja i -
njih Duh pretvara u Moje meso i Moju krv. Od njih samo i od
sli~nog treba da jedete i vi {to u Mene verujete i u~enici ste Moji, jer
od njih, u Duhu, dolaze ljudima ìvot i zdravlje i isceljenje.
5. Zaista, prisustvo Moje treba da je sa vama u toj supstanci i
ìvotu Bo`jem i da postane vidljivo u tom telu i u toj krvi; i od njih
treba da jedete i pijete svi vi koji u Mene verujete.
6. Jer na svim mestima }u Ja vaskrsnuti za ìvot sveta, kako je
zapisano kod proroka. Odakle Sunce izlazi pa do zalaska njegova,
svuda treba u Moje ime da se prinosi ~ista `rtva sa tamjanom. (Pogl.
32, 1-6)

i produbljujem re~:
Shvatite: Re~ Bo`ja u ljudskoj re~i je Duh i @ivot. Ona se -

ljudima objavljuje i daje da bi shvatili da ne blagosilja re~ sama, ve}
269
smisao re~i koja je ljudima data od Boga i koja svakodnevno treba da
se ostvaruje.
Ljudi u Duhu Ve~noga znaju: u plodovima polja i {ume je
supstanca ìvota koja odràva zdravim telo ~ovekovo, njegovu
supstancu od mesa i krvi - a ne u ubijenim ìvotinjama koje se jedu,
jer meso je mrtva hrana. ôvek ne treba ni da ubija ljude, niti da
svesno ubija ìvotinje ili da ih kolje i koristi za ishranu, jer one su,
kao stvorenja Bo`ja, njegovi "sabli`nji".
Kad ~ovek svoj zemaljski ìvot posveti Bogu, onda }e Duh Bo`ji
odràvati njegovo telo, ono materijalno, meso i krv, u zdravlju; onda
}e i ono {to on ose}a, misli, govori i ~ini biti plemenito i dobro. Samo
iz toga proizlazi visoka etika i moral. Eti~ko-moralne vrednosti jednog
takvog ~oveka bi}e onda od zna~aja i prilikom izbora hrane. On }e se
onda distancirati od ishrane mesom i ribom, a i od uìvanja èstokih
pi}a.
Onda }e Bo`je prisustvo biti vidljivo kako u telu i na telu, tako i
u krvi. ôvek }e biti zdrav, jer zdravo misli i zdravo se hrani. To
zna~i, njegova ose}anja, misli, re~i i postupci su zakoniti, isto kao i
ono {to uzima od hrane i pi}a. Ko veruje u Mene i izvr{ava volju
Bo`ju, ~ini boànska dela, a i jede i pije ono {to mu priroda daruje.
"... na svim mestima }u Ja vaskrsnuti za ìvot sveta" zna~i: na
svim mestima ovoga sveta objavljiva}e se jevan|elje Ljubavi, i svi -
ljudi koji su dobre volje ostvariva}e Moje u~enje koje Sam Ja dao
kao Isus i koje dajem ponovo kao Hrist. Oni }e svesno biti deca
Bo`ja, jer su svoj ìvot posvetili Bogu i rado i radosno `rtvuju ono -
ljudsko koje jo{ postoji u njima, tako {to ga predaju Meni, i zato
osvajaju Carstvo Bo`je.
U re~i "tamjan" leì smisao: posve}en ìvot.
7. Kako u telesnom, tako i u duhovnom. U~enje Moje i Moj ìvot

treba za vas da su jelo i pi}e, hleb ìvota i vino spasenja.
8. I kao {to se ìto i gro`|e u meso i u krv pretvaraju, tako i
va{e zemaljske misli treba da se u duhovne pretvore. Teìte tom
pretvaranju telesnog u duhovno! (Pogl. 32, 7-8)
270
i produbljujem re~:
"Teìte pretvaranju telesnog u duhovno!" zna~i: predajite Meni

svoje ljudsko, svoja ljudska ose}anja, misli, re~i, postupke, ose}aje,
sklonosti i strasti. Sve ljudsko odnosi se na meso, dakle na telo. Ko
teì boànskom u svom unutarnjem, usmeren je na Boga, na Zakon
ìvota. On ispunjava zakon nesebi~ne ljubavi u onome {to ose}a, misli,
govori i ~ini.
9. Zaista vam kaèm, na po~etku sva su stvorenja Bo`ja hranu

sebi nalazila u biljkama samo i u plodovima zemlje, dok neznanje i
sebi~nost mnoge ljude od tog ne odvoji{e i ne okrenu{e ih onome {to
se protivilo prvobitnom poretku, od Boga datom. Ali, ~ak i oni }e se
opet prirodnoj ishrani vratiti, kako zapisano stoji kod proroka. A u
re~i njihove ne treba sumnjati.
10. Uistinu, Bog ve~no daje iz ve~nog ìvota i ve~ne supstance, da
se forme Svemira stalno obnavljaju. Zato ste dakle svi vi deo mesa i
krvi i supstance i ìvota Ve~noga, a Moje re~i su Duh i @ivot.
11. I pridràvate li se zapovesti Mojih i ìvot pravedan vodite,
bi}ete sre}ni u ovom ìvotu i u ìvotu koji sledi. Ne ~udite se ovome
{to vam rekoh. Ne jedete li meso Bo`je i ne pijete krv Bo`ju, ne}ete
imati ìvot u sebi".
12. A u~enici odgovori{e: "Gospode, daj nam da ve~no jedemo od
tog hleba i pijemo iz te ~a{e; jer Tvoje su re~i uistinu jelo i pi}e. Kroz
Tvoj ìvot i kroz Tvoju supstancu ìve}emo ve~no." (Pogl. 32, 9-12)

i produbljujem re~:
Zaista, ìveti u Bogu zna~i: ispunjavati Bo`je ve~ne zakone. A to

zna~i i ìveti od onoga {to priroda daruje ~oveku.
Ljudi i ìvotinje razvijali su se sasvim postepeno na ovoj Zemlji.
Oboje, i ~ovek i ìvotinja, u ba{ti Bo`joj prehranjivali su se biljkama.
Kako je ~ovek sve dublje padao u greh, tako je padao i u tamu
neznanja i u egoizam. Kako je ono grubotvarno postajalo sve gu{}e,
271
tako su i ~ovekova ~ula postajala sve grublja, a time su se sasvim
postepeno menjali i njegovi organi.
U svojoj sebi~nosti ~ovek je traìo naslade svih vrsta i po~eo je
da teì za ljutim, kiselim i ìvotinjskim. Tvrda ljuska, ljudsko "ja",
gruba ~ula, proizvela su ~ulnost, koja je traìla zadovoljenje. Time su
ljudi poku{avali da nadoknade onu ìvotnu energiju koje su se
nezakonitostima li{ili.
ôvek ~ula, ~ije su misli bivale sve egocentri~nije, onda se sve
vi{e okretao hrani koja je odgovarala njegovom mi{ljenju i
postupanju. Po{to se sve vi{e udaljavao od Boga, postajao je è{}i i u
svom govorenju i delanju. Ogrubela ~ula odraàvala su èstinu -
ljudskog "ja" i traìla su zato odgovaraju}e ljute za~ine i jela. Kada
mu ne{to ne bi uspelo, ~ovek bi reagovao ogor~eno, a njegova ~ula su
stalno traìla zadovoljenje u novim nasladama. Zgr~eni nervi tog
~oveka traìli su opu{tanje u ~ulnosti.
Telo je sve vi{e traìlo ono {to je ~ovek zra~io iz sebe u svojim
ose}anjima, mislima, re~ima i postupcima: slatko i kiselo, ljuto i
èstoko. Zato je po~eo da kroz pripremanje sve vi{e i vi{e menja
supstance prirode u kiselo, ljuto i slatko.
Posledica svega toga bila je, da je ~ovek po~eo da proganja
ìvotinje, da ih ubija i jede dodaju}i njihovom mesu za~ine. Tako je
~ovek postao lovac i krivolovac. U svojoj ~ulnosti koja je postajala sve
ja~a, on je ùdeo i za "telesnim", za mu{kim odnosno ènskim polom.
Sve se to tako de{avalo, a de{ava se jo{ i u ovoj generaciji (1989).

I tek kada se ~ovek vrati Duhu ìvota, uzdiù}i svoje misli ka Bogu -
profini}e i svoja ~ula.
Ja Sam do{ao da ljudima donesem Zakon @ivota. Ko to prihvati
i primeni na samome sebi, taj }e se vratiti natrag, ìvotu u Bogu.
@ivot u Bogu i sa ~itavim Postojanjem najvi{a je i najfinija etika i
moral.
Sve du{e }e ponovo na}i ovo Postojanje - jer su i proiza{le iz
Boga, ve~nog Postojanja, iz @ivota, i ve~no u sebi imaju ìvot Boga.
Ko se pridràva Zapovesti, izvoda iz ve~nog Zakona, taj ìvi u
Bogu i iz Boga i pravedan je prema svim oblicima ìvota.
272
Zaista, Re~ Bo`ja je jelo i pi}e, ona je ìvot. Ko ìvi u Bogu, taj
ìvi i iz Boga; on ìvi u Postojanju. I Zemlja je deo ve~nog Postoja-
nja; zato }e je ~ovek koji ìvi svesno - zakonito i posedovati i
obra|ivati, jer on sa Zemljom ìvi i nije protiv nje niti protiv i~ega
{to na njoj ìvi.
Du{a ìvi iz ~isto duhovne supstance, zemaljsko telo ìvi iz ìvota
koji je od duhovne supstance postao materijalnom. Oboje, ta ~isto
duhovna, kao i duhovno-materijalna supstanca, darovi su Bo`ji za
du{u i ~oveka. Bog je ljudima dao plodove i biljke. One su ìvot za
telo. ôvek }e se opet vratiti prirodi i ìve}e sa prirodom, jer }e
shvatiti da su ìvot i zdravlje tela jedino iz Boga, iz @ivota koji se i u
prirodi daruje deci Bo`joj.
Priroda zdravome telu daruje snagu, a bolesnome isceljenje. No,
preduslov je da su ~ovekove misli, njegove re~i i postupci zdravi.
U Carstvu Mira Isusa Hrista ìve deca Bo`ja sa carstvima
prirode u apsolutnom jedinstvu, a Bog ih hrani plodovima i biljkama,
ìvotom prirode.
273
33. POGLAVLJE
O krvnoj `rtvi i pra{tanju grehova -
Isceljenje na jezercetu Vitezda
Mojsijevi ustupci uslovljeni vremenom postali su
zakonima (1-3). @rtvovanje ìvotinja i ishrana mesom - Ljudski propisi vezuju;
Bog je neograni~ena ljubav i sloboda (4-14)
1. Isus u~a{e u~enike Svoje u predvorju hrama, i jedan od njih

Mu re~e: "U~itelju, sve{tenici kaù da bez prolivanja krvi nema
opra{tanja greha. Pa zar te krvne `rtve po zakonu, mogu da
oduzimaju grehove?
2. A Isus odgovori: "Nikakva krvna `rtva ìvotinje ili ptice ili
~oveka ne moè grehove oduzeti. Jer, kako neki dug moè prolivanjem
nedu`ne krvi da se otplati? Ne, to }e dug taj jo{ i pove}ati.
3. Sve{tenici od vernika veoma rado primaju takve `rtve radi
pomirenja kad ovi prekr{e zakon Mojsijev, ali za grehe protiv Zakona
Bo`jeg nema opro{tenja osim kroz kajanje i popravljanje. (Pogl. 33, 1-
3)

i produbljujem re~:
Mojsije je doneo od Boga Deset zapovesti. Kad je shvatio da

Izraelci ne mogu za kratko vreme da ostvare tih Deset zapovesti, jer
je ve}ina decenijama mislila i postupala protivno tim zapovestima, on
im je u~inio nekoliko ustupaka, da bi ih preko samospoznaje doveo do
unutarnjeg iskustva. Ipak, mnogi od Izraelaca nisu se obazirali na te
ustupke i sluìli su i dalje svojim idolima. Tvrdoglavi Izraelci su
nakon vi{e generacija ove ustupke uzdigli i do zakona.
@rtvovanje ìvotinja je protiv Zakona Bo`jeg, a i protiv Deset
zapovesti.
4. Zar ne stoji zapisano kod proroka: uzmite va{e krvne `rtve i

`rtve-paljenice, i napolje s njima! Prestanite sa jedenjem mesa; jer Ja
nisam o tome govorio o~evima va{im niti Sam im to zapovedio kad ih
iz Egipta izvedoh. Ali ovo Sam zapovedio:
274
5. Poslu{ajte glas Moj i idite putevima koje vam Ja zapovedih i
bi}ete Moj narod i bi}e vam dobro. No, oni ne behu spremni i ne
poslu{a{e.
6. I {ta vam drugo zapoveda Ve~ni nego da se u pravednosti
ve`bate i u milosr|u i da smerno putujete sa Bogom svojim? Zar ne
stoji zapisano da Bog na po~etku, za sve {to je od mesa, odredi
plodove drve}a i semenke i zelje kao hranu?
7. Ali oni od bogomolje na~ini{e ku}u lopovsku, i umesto ~iste
`rtve sa tajmanom, Moje oltare krvlju okalja{e i jedo{e meso tih
zaklanih ìvotinja.
8. Ali Ja vam kaèm: ne prolivajte nevinu krv i ne jedite meso.
Budite iskreni, ljubite milosr|e i ~inite dobro i va{i }e dani dugo
potrajati na Zemlji.
9. Zrno koje raste iz zemlje sa drugim ìtom, zar ga Duh ne
pretvara u Moje meso? Zrna u vinogradu i ostali plodovi, zar ih Duh
ne pretvara u Moju krv? Neka ono sa telima va{im i du{ama bude
va{ spomenik Ve~nome.
10. U tome je prisustvo Bo`je vidljivo kao supstanca i kao ìvot
sveta. Od toga treba svi da jedete i pijete za opro{tenje grehova i za
ve~ni ìvot svih koji slu{aju Moje Re~i."
11. A ima pored Jerusalima, kod Ov~je pijace, jezerce jedno po
imenu Vitezda. I u pet tremova leà{e mno{tvo onemo}alih, slepih,
oduzetih, suhih, i ~ekahu da se voda ustalasa.
12. Jer u neko doba spu{ta se an|eo jedan u jezerce i vodu
uzburkava. I ko prvi u njega u|e, po{to se voda ustalasa, izle~i se od
svake bolesti koja ga je spopala. A onde be{e i jedan ~ovek od ro|e-
nja oduzet.
13. I Isus mu re~e: "Ne}e li ti ove vode doneti isceljenje?" A
ovaj Mu re~e: "Ho}e, Gospode, ali nemam nikog da me u jezerce
unese kad se voda ustalasa. I kad poku{am da u|em, u|e neko drugi
ispred mene." A Isus mu re~e: "Ustani, uzmi svoj leàj i idi." I
ustade ovaj smesta i prohoda. A taj dan be{e sabat.
275
14. I Jevreji mu reko{e: "Danas je sabat, i protiv zakona je da
nosi{ svoj leàj." A izle~eni nije znao da ono be{e Isus. A Isus se ve}
bio udaljio, jer onde be{e mnogo ljudi. (Pogl. 33, 4-14)

i produbljujem re~:
U Zakonu Bo`jem nema krvne `rtve ni spaljivanja niti svesnog

ubijanja ìvotinja, a ni jedenja mesa ìvotinja.
U Bogu se kre}e i narodu Bo`jem pripada samo onaj ko slu{a
Njegov glas, ispunjavaju}i zakone Bo`je. Zakon je: ~ovek treba da se
ve`ba u pravednosti i milosr|u i da smerno putuje ka Bo`jem Carstvu
unutarnjeg, gde je prava i ve~na domovina du{e. Ko se pridràva
Zakona Bo`jih, taj se i hrani onim {to Zakon Bo`ji stvori u prirodi.
On }e i svoj ìvot, ono {to ose}a, misli, govori i ~ini usagla{avati sa
ve~nim Zakonom.
Bog jo{ u po~etku dade ljudima za ishranu plodove, semenje i
zeleni{. Ovaj zakon vaì}e dotle dok sve du{e ne budu ìvele u
finotvarnim podru~jima i dok jo{ bude ljudi kojima je za njihovo telo
potrebna energija koja je dobila oblik, ìvot iz prirode.
Bogomolja treba da bude ku}a molitve, u kojoj ~ovek u molitvi i
u oboàvanju Boga neguje jedinstvo sa bli`njima. On }e iz toga
dobijati snagu za svakodnevni ìvot, da vodi jedan posve}en, ~ist ìvot
i da ìvi u jedinstvu sa svojim bli`njima.
U Moje vreme kao Isusa iz Nazareta, ljudi su kamene oltare u
svojim bogomoljama kaljali krvlju ìvotinja, onda jo{ i jedu}i meso tih
ìvotinja koje su ubijali. Svoje hramove od mesa i kostiju, pak, kaljali
su protivzakonitim ose}anjima, mislima, re~ima i postupcima. A to jo{
neprestano ~ine i ljudi u ovome vremenu (1989). I oni se jo{ kaljaju
krvlju ìvotinja, koje uprkos boljem znanju ubijaju i jedu njihovo
meso.
Shvatite: Zakon Bo`ji jeste i bi}e ve~an. Ono {to je vaìlo u
pro{lim vremenima, vaì i danas, jer Bog je uvek isti Zakon - danas,
sutra i doveka.
276
Ko proliva nedu`nu krv, i ko jede meso, taj je nemilosrdan i
mora}e na sebi samome da iskusi svoju nemilosrdnost.
Spomenik za Ve~noga jesu ~ista du{a i zdravo telo koje ta ~ista
du{a odràva zdravim.
Prirodna hrana sadrì supstancu Bo`ju. Ona je ìvot zemaljskog
tela.
Ko svoje grehe okajava i ne ~ini ih vi{e, taj }e i svoja ose}anja,
misli, re~i i postupke predavati Bogu i je{}e samo ono {to mu je Bog
darovao.
Ja ispravljam: nije an|eo pokrenuo jezerce, nego su elementi

pokrenuli i pokre}u vodu. Ne isceljuje voda, ve} jedino vera u Onoga
koji je i u vodi kao supstanca.
Kao i Jevreji, tako i ljudi svih generacija dràli su i drè do
sabata samo u spolja{njem, jer su tako navikli. U svom svakodnevnom
vladanju, pak, oni su se ogre{ivali i ogre{uju se o ono ~emu su u~ili i
u~e druge samo re~ima. Njihove misli bile su i jesu ne~iste, a tako i -
njihova dela, koja ~ine iza zidova da ih ne bi videli. Oni su govorili i
govore o zapovestima sabata, a sami se nisu pridràvali i ne
pridràvaju se sabata - ni u svojim ose}anjima, ni u mislima, ni u
re~ima, ni u svojim postupcima.
[kropljenje zemaljskom vodom samo je simbol. Ko veruje u
Bo`ju duhovnu struju i svoj ìvot posve}uje Bogu, taj }e posti}i
ublaènje i isceljenje kroz ìvot iz Boga - bilo da uroni u vodu koja je
samo simbol ili da od srca doziva Boga, ma gde se nalazio.
Bog je sveprisutna snaga. Bog pomaè, ublaàva i le~i. On ne pita
je li obi~an radni dan ili sabat. Ko od srca moli, taj }e primiti
svejedno u koji dan i u koji ~as. Samo ograni~en ~ovek ima mnogo
propisa. Time bi on hteo da ograni~i sveobuhvatni Duh.
Shvatite: Bog je neograni~ena ljubav i sloboda. Zakon
neograni~ene ljubavi i slobode ne poznaje ograni~enost ljudskog "ja".
Ljudsko "ja" jeste ja-zakon, koji je ~ovek sam sebi stvorio. To je
setva koja u sebi ve} nosi plod. ôvek ju je sam uneo u njivu ìvota,
u svoju du{u.
277
34. POGLAVLJE
Isusova ljubav za sva stvorenja
Kroz koga struji Bog taj postaje blagoslovom (2-6).
Po{tovanje prema svemu {to je stvoreno; nepo{tovanje podleè kauzalnom
zakonu (7-10)
1. I videv{i da fariseji gun|aju i negoduju {to On pridobi i

pokrsti vi{e u~enika od Jovana, napusti On Judeju i ode opet u
Galileju.
2. I do|e Isus do jednog drveta, pod kojim ostade nekoliko dana.
A do|o{e onamo i Marija Magdalena i druge ène i sluì{e Mu
dobrima svojim, i On svakoga dana u~a{e sve koji Mu dolaàhu.
3. I ptice se okupljahu oko Njega pozdravljaju}i Ga svojom
pesmom, i druga se stvorenja privijahu uz noge Njegove. A On ih je
hranio i jela su Mu iz ruke.
4. A kad po|e dalje, blagoslovi On ène koje Mu posvedo~i{e o -
ljubavi svojoj, a okrenu se i drvetu smokve blagosiljaju}i i njega. I
re~e: "Pruìlo si Mi uto~i{te i hlad od sunca uàrenog, a i hranu si
Mi pruìlo.
5. Blagosloveno da si, rasti i budi puno ploda, i dopusti da svi
koji do tebe do|u u tebi prona|u mir i hlad i hranu na|u, i ptice u
vazduhu da radost na|u u granama tvojim."
6. I gle, drvo je raslo i napredovalo neuobi~ajeno sasvim, i
razgranavalo se ono sve vi{e na gore i na dole, da se nigde sli~no drvo
takve lepote i veli~ine ne moga{e na}i, i nijedno sa takvim obiljem i s
plodovima tako izvrsnim kao ovo. (Pogl. 34, 1-6)

i produbljujem re~:
Ko dopusti da blagoslov, snaga Bo`ja, struji kroz njega, taj je

izvor snage za ljude, ìvotinje, biljke i kamenje.
Kada Bog moè da struji kroz nekog ~oveka, onda je ovaj
blagoslov za sve i svakoga. Kroz koga struji Bog, taj nesebi~no ljubi -
ljude, ìvotinje, biljke i kamenje. Ko u svoj ìvot uklju~i ljude i
278
carstva prirode, taj je u komunikaciji sa sve-ìvotom. @ivot u svojoj
raznolikosti mu zahvaljuje, tako {to se u obilju daruje i darova}e sve
one koji do|u k izvoru ìvota.
Ko po{tuje ìvot, taj poznaje i ve~nu domovinu. On ve} na Zem-
lji ìvi usred raja Bo`jeg, jer mu carstva prirode sluè, a elementi mu
se pokoravaju.
7. U{av{i Isus u jedno selo, vide jedno ma~e koje be{e bez
gospodara i be{e gladno i mjauka{e gledaju}i u Njega. I On ga podiè,
uvi u haljine Svoje i metnu na Svoje grudi.
8. I dok prolaà{e selom, dade ma~etu da jede i pije. A ono je
jelo i pilo pokazuju}i Mu svoju zahvalnost. I On Ga dade jednoj od
Svojih u~enica, udovici po imenu Lorenca, i ona se pobrinu za njega.
9. A nekoliko njih iz naroda reko{e: "Ovaj ~ovek se brine za sve
ìvotinje. Jesu li one njegova bra}a i sestre kad ih toliko voli?" A On
im re~e: "Zaista, one su va{a sabra}a iz velike porodice Bo`je, va{a
bra}a i sestre koji imaju isti dah ìvota od Ve~noga.
10. I ko se uvek brine i za najmanjeg od njih i hrani ga i poji u
nevolji njegovoj, taj to ~ini Meni; i ko dopusti da i jedno od njih trpi
zbog oskudice i ne za{titi ga kad ga zlostavljaju, taj zlo to dopu{ta
kao da je Meni u~injeno: jer, kako ste vi ~inili u ovom ìvotu, tako }e
~initi vama u budu}em." (Pogl. 34, 7-10)

i produbljujem re~:
Zaista vam kaèm, ìvot je Bo`ji dah. Bilo ~ovek, bilo ìvotinja -
kroz sve njih di{e j e d n a snaga, Bog.
Bog je ìvot, a ìvot je dah. Ko svom bli`njem namerno oduzme
dah, tako {to ga ubije, pa{}e u duhovnu smrt. U carstvu du{a on }e
biti stranac, jer ne}e poznavati sopstvenu svest, te stoga ne}e znati ni
da li ìvi ili je mrtav. Ve} i samo zbog toga {to svojom voljom i
svesno dopu{ta da ljudi i ìvotinje budu mu~eni, da ih preziru i
zlostavljaju, dogodi}e mu se isto ili sli~no.
279
Ono, dakle, {to ~ovek ~ini svojim bli`njima i svojim sabli`njima,
to jest ìvotinjama, biljkama i kamenju, to on ~ini Meni - a time i
samome sebi.
Shvatite: i kamenje je stvarala~ka snaga Bo`ja, i njemu treba
ukazivati pa`nju.
ôvekova setva bi}e, dakle, njegova ètva.
280
35. POGLAVLJE
Parabola o milosrdnom Samari}aninu -
Marija i Marta
Ono {to u~ini{ svom bli`njem,
to ~ini{ Hristu i sebi samome - O pona{anju prema bli`njem (1-8). Moli se i
radi; prava mera (9-11). Slika za gradnju ku}e Bo`je, Novog Jerusalima na
Zemlji - Boànska Mudrost zove sinove i k}eri Bo`je; ona priprema Unutarnji
put i donosi sveobuhvatne boànske zakone - Oni koji ìve u Meni, posta}e
ìvim izvorima (12-15)
1. Usprotivi Mu se jedan pismoznanac koji htede da Ga isku{a:

"U~itelju, {ta moram ~initi da bih zasluìo ìvot ve~ni?" A On mu
re~e: "[ta stoji napisano u zakonu? Kako bi ti pro~itao?"
2. Ovaj odgovori i re~e: "Ne ~ini nikome ono {to ne èli{ da on
tebi ~ini. Ljubi Boga, svoga Gospoda, svim srcem svojim i svom
du{om svojom. îni drugima ono {to èli{ da drugi tebi ~ine."
3. A Isus mu re~e: "Ispravno si odgovorio. îni tako, i ìve}e{.
Za ove tri zapovesti vezani su svi zakoni i proroci, jer, ko ljubi Boga
taj ljubi i svog bli`njeg."
4. Ali ovaj htede da sebe opravda i re~e Isusu: "A ko je moj
bli`nji?" Isus odgovori i re~e: "Be{e jedan ~ovek koji iz Jerusalima
silaà{e dole u Jerihon, i dopade me|u razbojnike; ovi mu skido{e
ruho njegovo, rani{e ga i otido{e, ostavljaju}i ga polumrtvog da leì.
5. Ali desi se da je sve{tenik neki niz put ovaj silazio; i videv{i
ga, pro|e pored njega. A tako i jedan levit, kad silaà{e dole i vide
ga, pro|e pored njega drugom stranom puta.
6. Ali i Samari}anin jedan na putovanju, do|e onamo gde ovaj
leà{e, i kad ga vide saàli se na njega. I pristupiv{i mu, izli ulje i
vino na rane njegove i previ ih. I posadiv{i ga na svoje kljuse, dovede
ga u kona~i{te i stara{e se o njemu.
7. I sutradan, polaze}i dalje, izvadi dva gro{a, dade ih gazdi i
re~e mu: Brini o njemu, a ako bude trebalo jo{, plati}u ti kad se
vratim.
8. Koji je, razmisli, od ove trojice bio bli`nji onome {to be{e
dopao me|u razbojnike?" A on re~e: "Onaj koji je pokazao milosr|e
281
prema njemu." Onda mu Isus re~e: "Onda idi i ~ini isto tako." (Pogl.
35, 1-8)

i produbljujem re~:
I ovaj iskaz bi - kao i mnogi drugi - trebalo da ti sluì kao prat-

nja na tvom putovanju po Zemlji: "Usprotivi Mu se jedan
pismoznanac koji htede da Ga isku{a."
Shvati: nemoj postavljati zamku svom bli`njem, jer time daje{
priliku onome koji isku{ava da postavi zamku tebi samome.
Ako nisi budan, ako dakle ne kontroli{e{ svoja ose}anja i misli,
onda }e se onaj koji isku{ava uvu}i preko ovih tvojih sopstvenih
ose}anja i misli, preko tvojih ljudskosti, preko tvog ljudskog "ja" i
zave{}e te onim {to odgovara tvom trenutnom ljudskom bi}u.
Shvati zakon: ono {to ~ini{ svom bli`njem, to ~ini{ samome sebi.
Posledica moè do}i preko drugog ili tre}eg ili preko one nevidljive
mra~ne snage, preko onoga koji isku{ava.
I: "Ne ~ini nikome ono {to ne èli{ da on tebi ~ini" zna~i: Pazi
na svaki trenutak u svom zemaljskom ìvotu. Onda }e{ imati uvid u
svet svojih ose}anja i misli i mo}i }e{ na vreme Meni, Hristu da
preda{ svoje ljudsko, pre nego {to svom bli`njem u~ini{ ono {to }e
ponovo pasti natrag na tebe. Ono {to u~ini{ svom bli`njem, to ~ini{ i
Meni, Hristu - i samome sebi, jer tvoj bli`nji je deo Mene, a i deo
tebe.
Ko ljubi Boga svim srcem i svom du{om, taj i svog bli`njeg ljubi
nesebi~no iz dubine svoje du{e i svog srca. To zna~i: ~ini svom bli`-
njem ono {to ho}e{ da on tebi ~ini. Po{tuj, dakle, bli`njega i ~ini mu
ono {to odgovara ve~nom zakonu - ali ne i ono nezakonito {to on
zahteva od tebe.
Shvatite dalje: ne treba da ljubite samo one i da ~inite dobro

samo onima koji vas ljube i koji vam uzvra}aju isto ili sli~no. Ljubite
sve svoje bli`nje i ~inite dobro svima, po zakonu nesebi~ne ljubavi i
ispravnog davanja i primanja. Ljubite, dakle, i one koji vas ne ljube i
~inite dobro i onima koji vas preziru i odbacuju.
282
No, pazite u zapovesti davanja na slobodnu volju bli`njih; ako ne
èle va{u nesebi~nu pomo}, onda je izostavite. Ako pak èle va{u
nesebi~nu pomo} da bi se na vama bogatili - npr. da ne bi sami
morali da rade za svoj hleb - onda im ponudite pomo} da prona|u
posao, kako bi sami zara|ivali ono {to su od vas o~ekivali.
Kad je re~ o va{im bli`njima, mislite u svakoj situaciji na
zapovesti jedinstva sa svim ljudima. Da li ste se nau~ili nesebi~nosti
ako ljubite samo one koji vas ljube i pomaète samo onima koji su
vama bili ili jesu od pomo}i? Isto to ~ine i fariseji.
Ukoliko budete sve vi{e ispunjavali zapovesti nesebi~nosti,
po~e}ete uistinu da ìvite.
Zapovesti davanja, slobode volje, jedinstva i nesebi~nosti osnovni
su elementi ve~nog zakona Bo`jeg. One vaè za sva bi}a i ljude. I
pravedni proroci su ih ispunjavali i ispunjavaju ih.
Shvatite: svako, bez izuzetka, je va{ bili`nji.
Ve} Sam objavio da je ljudski rod iz generacije u generaciju
mnogim re~ima stalno dodavao drugi smisao, dakle neko drugo zna~e-
nje.
Tako re~ "saàljenje" ima u Zakonu ìvota druga~ije zna~enje od
onoga koje mu ~ovek danas pripisuje:
"Saàljenje" u Zakonu @ivota zna~i - sa-àliti, sa-patiti, uìveti se
ose}anjima u onoga koji pati, kako bismo osetili {ta mu je potrebno.
Re~ "sa-patiti" zna~i i, biti millosrdan - ali ne jadikovati zajedno
sa bli`njim i ne àliti ga i saàljevati kao "sirotog". Jer ko tako
postupa, taj time moè produbiti samosaàljenje u onome koji pati - i
na taj na~in doprineti da se ovaj preko samosaàljenja zaplete u svoju
patnju.
Ko uistinu nesebi~no pati sa nekim, taj ose}a u svom srcu
situaciju svog bli`njeg. On }e pruìti nesebi~nu pomo} i u~ini}e,
prema zakonu ìvota, ono najbolje mogu}e za svog bli`njeg.
9. I dogodi se na putu da do|o{e u jedno selo, i èna jedna po

imenu Marta primi Ga u ku}u svoju. A ona ima{e sestru koja se
zvala Marija: i sede ona kod nogu Isusovih i slu{a{e re~ Njegovu.
283
10. A Marta be{e zauzeta da Ga {to bolje usluì. I pristupiv{i Mu
re~e: "Gospode, zar ne mari{ {to me sestra moja ostavi samu da
sluìm? Reci joj ipak da mi pomogne."
11. A Isus odgovaraju}i re~e joj: "Marta, Marta, brine{ se i
mu~i{ za mnogo stvari; ali samo je jedno potrebno. A Marija je ono
dobro izabrala, i ne treba joj ga uzimati." (Pogl. 35, 9-11)

i produbljujem re~:
"A Marija je ono dobro izabrala, i ne treba joj ga uzimati"

zna~i: ne donose ~oveku duhovnu korist samo radinost i spolja{nje
sluènje, ve} prava mera u svemu. Odlu~uju}e je da ~ovek izvr{ava
sve od srca i sa snagom Bo`jom.
Ko po~iva u Bogu, kroz njega deluje Bog. Njegovo nesebi~no
delovanje je onda blagoslov za mnoge.
12. Opet jednom, dok se|a{e sa u~enicima Svojim za ve~erom u

gradu jednome, govora{e im Isus: "Kao sto na dvanaest stubova, tako
Sam Ja usred vas.
13. Zaista vam kaèm, Mudrost gradi ku}u svoju i te{e svojih
dvanaest stubova. Ona priprema hleb svoj i ulje svoje i me{a vino
svoje. I postavlja ona sto svoj.
14. I ona stoji na uzvi{enim mestima grada i zove sinove i k}eri -
ljudske. I koji god èli pustite da ga dovedu ovamo, i pustite ga od
Moga hleba da jede i od Moga ulja da uzme i od Moga vina da pije.
15. Odvoj se od nerazumnih i ìvi i idi putem uvida. Po{tovanje
Boga po~etak je mudrosti, a spoznaja Svetoga je razumevanje. Kroz
Mene se dani va{i mnoè i godine ìvota va{eg niza}e se." (Pogl. 35,
12-15)

i produbljujem re~:
"Kao sto na dvanaest stubova, tako Sam Ja usred vas" zna~i: sto
na dvanaest stubova simbolizuje sveti{te Bo`je u sposobnosti no{enja
284
dvanaest stare{ina, u ~ijem sredi{tu Sam Ja, Hrist Bo`ji. Isto tako
Sam Ja kao Isus iz Nazareta bio u sredi{tu dvanaest apostola koji su
simbolizovali dvanaest stare{ina tog sveti{ta.
Ja Sam Put, Istina i @ivot, hleb, ulje i vino.
"Zaista vam kaèm," Mudrost gradi ku}u svoju i te{e svojih
dvanaest stubova" zna~i: Mudrost iz Boga - Njegova su{tina u
Arhan|elu boànske Mudrosti i njegovom duhovnom dualu u zema-
ljskom ruhu - gradi duhovnu ku}u, {ator Bo`ji me|u ljudima: Novi
Jerusalim.
Boànska Mudrost priprema ljudima koji su voljni put u unutar-
nji ìvot, k Meni, Hristu Bo`jem, Spasitelju svih du{a i ljudi. To je
unutarnji put.
Zajedno sa Mnom, Hristom, ona zove sinove i k}eri Bo`je iz roda
Davidova i iz drugih rodova, da bi osnovala i izgradila Carstvo Mira
Isusa Hrista. Rod Davidov jednak je plemenu Davidovom za Moje
Carstvo Mira na ovoj Zemlji.
Boànska Mudrost, sa mu{karcima i ènama iz roda Davidova i
iz drugih rodova, te{e dvanaest stubova. To zna~i, oni grade temelje
Carstva Mira Isusa Hrista, u kojem je ku}a, {ator Bo`ji, Novi
Jerusalim - sredi{te, onaj nose}i stub za Carstvo Mira Isusa Hrista.
Tih dvanaest stubova simbolizuju i dvanaest kapija ve~nog grada
Bo`jeg i Novog Jerusalima na svetloj Zemlji u Carstvu Mira Isusa
Hrista.
"Ona priprema hleb svoj i ulje svoje i me{a vino svoje" zna~i:
Boànska Mudrost donosi ljudima sveobuhvatne zakone Bo`je. Ko ìvi
po zakonima Bo`jim, taj stoji Meni s desne strane i sedi za stolom
Hrista Bo`jeg i boànske Mudrosti sa svim pravednim mu{karcima i
ènama.
Ko sedi za stolom @ivota, taj i prima sa stola Bo`jeg. Hleb, ulje i
vino simbolizuju darove ìvota, koji se pruàju svima koji ìve u
Meni, Hristu Bo`jem.
Re~i "postavlja ona sto svoj" zna~e: Boànska Mudrost poziva na
gozbu Gospodovu u ku}i Bo`joj, Novom Jerusalimu na Zemlji. I koji
su iskrenog srca, je{}e sa Mnom, Hristom, za stolom Bo`jim. Oni su
svesno nosioci generacija koje dolaze.
285
Ovaj sto Bo`ji u ku}i Bo`joj ve} je postavljen. Oni koji sede za
stolom Gospodnjim, bra}a su i sestre prazajednice Novi Jerusalim,
koji su sa Ve~nim i sa Mnom, Hristom Bo`jim, sklopili savez za
Carstvo Mira Isusa Hrista.
Kao {to je otkriveno, Ja, Hrist, i boànska Mudrost, zovemo sve
sinove i k}eri Bo`je iz roda Davidova i iz drugih rodova.
Sto Bo`ji postavljen je za sve ljude koji su voljni, i oni }e svi
do}i jer ose}aju da su doborodo{li.
Ja ispravljam iskaz: "I ona stoji na uzvi{enim mestima grada i
zove sinove i k}eri ljudske." Na pripremljenim mestima mnogih
gradova i op{tina zove boànska Mudrost sinove i k}eri ljudi da se
preobrate i po|u u svoje unutarnje, i zove sinove i k}eri iz roda
Davidova i iz drugih rodova da ispune svoj boànski nalog.
A pozvan je svako ko je voljan. To kazuju re~i: "I koji god èli
pustite da ga dovedu ovamo, i pustite ga od Moga hleba da jede i od
Moga ulja da uzme i od Moga vina da pije."
Darovi s vrela izvora Bog, pruèni preko boànske Mudrosti, obi-
lje su iz Zakona Bo`jeg. Ko ispunjava zakone Bo`je, on ìvi u Bogu i
u Njegovom obilju. Njemu ni{ta ne}e nedostajati.
"Odvoj se od nerazumnih i ìvi i idi putem uvida" zna~i: Odvoj
se od ljudskog "ja" i od svih koji ho}e da te veù za sebe svojim
predstavama i mi{ljenjima, i od svih onih nerazumnih koji uprkos
boljem znanju ho}e da ostanu onakvi kakvi jesu: nerazumni i
uskogrudi. Odvojiti se zna~i: u spolja{njem ostaviti, u unutarnjem
sa~uvati.
Idi putem uvida i okrenu}e{ se ka unutarnjem - @ivotu, koji je u
unutarnjem svakog ~oveka.
Boànska Mudrost donela je sveobuhvatni Unutarnji put, da bi se
onaj koji uistinu traì na{ao u Meni, Hristu Bo`jem i da bi mogao da
crpi sa nepresu{nog izvora, Boga. Ko iskreno ide Unutarnjim putem,
koji Sam Ja, Hrist Bo`ji otkrio ljudima preko boànske Mudrosti, taj
}e dose}i pravu veli~inu.
286
On }e prepoznavati Boga u svemu i po{tova}e Ga i ìveti u
Njegovoj svetoj volji. Tako }e on ìveti u zakonu nesebi~ne ljubavi i
sve }e stvari i sve {to jeste spoznavati i shvatati u svetlu Istine.
Preko Mene }e, u ovim danima, ljudi koji ìve u Meni, Hristu
Bo`jem, postati ìvim izvorom. Ja }u umnoìti njihove dane, jer oni
ìve u Meni i preko Mene donose blagoslov u ovaj svet svojoj bra}i i
sestrama.
Generacijama }e oni, u godinama svog zemaljskog bivstvovanja,
delovati zajedno i biti svedo~anstvo svima koji jo{ ìve u
materijalisti~kom svetu.
287
36. POGLAVLJE
Preljubnica - Farisej i carinik
Zakon odgovaranja (ogledanja) -
Ko poznaje samoga sebe, prepoznaje i protivnika - Zavo|enje preko satane
~ula pre i posle velikih preokreta (1-6) Iz smernosti izrasta duhovna veli~ina
(7-10)
1. Jednoga dana do|e Isus rano izjutra ponovo u hram, i narod

sav do|e k Njemu; i On sede i pou~ava{e ih.
2. A pismoznanci i fariseji dovedo{e Mu ènu jednu uhva}enu u
preljubi, i postaviv{i je u sredinu reko{e Mu: "U~itelju, ova je èna
upravo uhva}ena u ~inu preljube. A Mojsije nam u zakonu zapovedi
da takve kamenujemo. Ali {ta Ti kaè{?"
3. A oni reko{e ovo da Ga isku{aju, ne bi li prona{li {togod da
ga optuè. A Isus se sagnu i pisa{e prstom po zemlji, kao da ih ne
~uje.
4. A kad ovi nastavi{e da ga pitaju, On se uspravi i re~e im:
"Koji je me|u vama bez greha neka prvi baci kamen na nju."
5. I saè se opet dole i pisa{e po zemlji. A oni koji to ~u{e,
posti|eni od svoje savesti izi|o{e napolje, jedan za drugim, po~ev od
stare{ina pa do poslednjeg; i ostade Isus sam, samo èna ona staja{e
jo{ tu.
6. A kad se Isus uspravi i ne vide nikoga osim ène one, re~e joj:
"@eno, gde su oni, tvoji tuìtelji? Zar te niko ne osudi?" Ona Mu
re~e: "Niko, o Gospode." A Isus joj re~e:"Onda te ni Ja ne osu|ujem.
Ne gre{i vi{e odsada, idi u miru." (Pogl. 36, 1-6)

i produbljujem re~:
Jo{ (1989) postoji onaj stari, gre{ni svet sa svojim pojavnim

oblicima i obi~ajima. I mnogi ljudi su jo{ u njemu. Satana ~ula jo{ à-
nje me|u njima. Jer on misli samo na to kako da se ljudi ogre{e o
Zakon Bo`ji. Onaj mra~ni stalno poku{ava da ih zavede, i one koji se
daju zavesti on ~vrsto drì ~eli~nim kandàma.
288
Kao i u Moje vreme kao Isusa iz Nazareta, doga|a se ovo i u
ovoj vremenskoj prekretnici (1989).
Uprkos toj promeni od starog, gre{nog doba, ka Novom Dobu,
dobu Duha, jo{ vlada isti greh: onaj mra~ni se skriva iza optu`bi i
kleveta protiv svojih bli`njih. Ipak, sve vi{e ljudi spoznaje zakon odgo-
varanja; ko svom bli`njem prebacuje neki greh i okrivljuje ga i
optuùje zbog toga, taj stoji u istom ili sli~nom grehu. Ko dakle
optuùje svog bli`njeg, optuùje samoga sebe.
Ko nema samilosti i razumevanja za svog bli`njeg, taj ìvi u
grehu. Ovaj gre{nik ima samilosti i razumevanja jedino za sebe samog
i ima mnogo opravdanja kad je re~ o njegovom ljudskom "ja".
Shvatite: svaki ~ovek svojom gestikulacijom, mimikom, na~inom
na koji govori i svojim pona{anjem, daje svedo~anstvo o tome ko je i
{ta je. Po tome Sam Ja prepoznavao i prozirao licemere.
Kada su fariseji Meni, Isusu, doveli jednu ènu, koju su navodno
upravo bili uhvatili na delu u samoj preljubi, pro~itao Sam iz zra~e-
nja njihovih du{a, njihovih aura, i iz njihovih re~i, da su oni bili
po~inili iste ili sli~ne grehe.
Zato Sam im rekao: "Ko je me|u vama bez greha neka prvi baci
kamen na nju."
Shvatite: nijedan uistinu duhovan, dakle mudar ~ovek ne}e svog
bli`njeg optuìvati i odbacivati ga. A ne}e ni svoje bli`nje isku{avati.
Ko je sam savladao protivnika, taj poznaje i njega i njegove ve{tine
zavo|enja i spletke. Onaj pak ~ovek koji hrani svoj greh, ne poznaje
ni samoga sebe ni protivnika koji ga zavodi - i, tako re}i, njegova je
rukavica.
Zato Ja kao Hrist Bo`ji, u povezanosti sa boànskom Mudro{}u,
ponovo pou~avam: spoznaj samoga sebe! Onda }e{ znati kroz koja
vrata i kanale tvog ljudskog "ja" se uvla~i protivnik, da bi te zaveo i
pridobio za svoju stvar.
Shvatite, vi koji ìvite u Meni u Carstvu Mira Isusa Hrista i

~itate istinu o mnogim doga|ajima koju Sam Ja u ovoj vremenskoj
prekretnici (1989) otkrio preko otelovljenog ènskog principa boànske
Mudrosti: sve ovo {to ~itate u knjizi "Ovo je Moja Re~", i jo{ mnogo
289
toga drugog dogodilo se do velikih katastrofa na Zemlji i doga|aja
koji su preokrenuli svet, a i posle toga. Na nekim delovima Zemlje
satana ~ula je uvek iznova ustajala i zavodila ljude koji su se dali
zavesti. I oni su na razne na~ine uvek iznova gre{ili. Prosili bi jedni
druge i dopu{tali da budu pro{eni, i ~inili su preljube i gre{ili - dok
nove po{asti, planetarne i svetske katastrofe ne bi odnele ono gre{no.
Ono {to je preostajalo bili su uvek temelji i za~eci Carstva Mira
Isusa Hrista, koje su pioniri Novog Doba u starom svetu stvarali
borbom protiv tame i hrabro{}u da se `rtvuju u toj borbi. Uvek
iznova su u zemaljsko ruho dolazili pioniri doba Svetlosti, grade}i
tokom mnogih generacija Carstvo Mira Isusa Hrista. Tako se
pove}avala Moja Svetlost na Zemlji.
7. Ovu slikovitu pri~u ispri~a On nekolicini onih koji sebe

smatrahu ~estitima a druge prezirahu: "Dva ~oveka po|o{e gore u
hram da se mole; jedan be{e bogati farisej koji poznava{e zakon, a
drugi carinik, koji be{e gre{nik.
8. Farisej staja{e i molja{e se u sebi ovako: 'Boè, hvala Ti {to
nisam kao drugi ljudi, zelena{i, nepravedni, preljubnici ili kao ovaj
carinik. Postim dvaput nedeljno i desetinu dajem od svega {to imam.'
9. A carinik pak staja{e daleko odatle, i ne usudi se o~i svoje ka
nebu da podigne, ve} udara{e u grudi svoje govore}i: 'Boè smiluj se
na mene, gre{nika.'
10. Kaèm vam: ovaj otide domu svome opravdaniji no onaj
drugi. Jer, ko samoga sebe uzdiè, unizi}e se; a ko sebe unizi, uzdi}i
}e se." (Pogl. 36, 7-10)

i produbljujem re~:
Samozadovoljni ~ovek ne poznaje sebe, jer on pazi samo na to

kako }e izgledati pred drugima, a ne i za{to ho}e tako da izgleda. Ko
pak svoje grehe spozna i ve~nog Oca zamoli za pomo}, kako bi dobio
snagu da moè da ih ne ~ini vi{e, taj je od Ve~noga ve} primio milost
i pomo}.
290
Samo iz smernosti izrasta duhovna veli~ina. Oholost je su{ti greh,
jer se ono malo "ja" stavlja iznad Boga. Tako je oholost baza za nova
zavo|enja. Ko ima unutarnju veli~inu, bori}e se sa svojim ljudskim
"ja" sve dok njegov ìvot ne postane Mojim ìvotom, kosmi~ka svest.
Ko je dostigao unutarnju veli~inu, taj se vi{e ne zadovoljava time
da s vremena na vreme uroni u izvor spoznaje. On }e raditi na sebi
sve dok ne stigne do samog vrela izvora i do ve~nog prebivanja u
Bogu.
291
37. POGLAVLJE
Ponovno ro|enje du{e
Preko patnje i kajanja do savr{enstva -
O~eva milost deluje poja~ano na Zemlji - Kraj mogu}nosti inkarniranja za
te{ko optere}ene du{e - Ponovno ro|enje u Duh Bo`ji (1-10)
1. Isus se|a{e u predvorju hrama i mnogi do|o{e nauku Njegovu

da ~uju. A jedan Ga upita. "Gospode, {ta Ti u~i{ o ìvotu?"
2. A On im re~e: "Blagosloveni su koji puno pretrpe, jer }e kroz
patnju savr{eni postati. Oni }e biti kao an|eli Bo`ji na Nebu, i ne}e
vi{e umirati niti }e se ponovo ra|ati; jer smrt i ro|enje nemaju vi{e
vlasti nad njima.
3. Koji se dakle napate i nadvladavaju svoju patnju, stubovi }e
biti u hramu Boga Mojega i ne}e ga nikada vi{e napustiti. Zaista vam
kaèm, ne budete li ponovo ro|eni kroz vodu i vatru, ne}ete videti
Carstvo Bo`je."
4. I ravi jedan (Nikodim) do|e k Njemu no}u, iz straha od
Jevreja, i upita Ga: "Kako se ~ovek moè ponovo roditi ako je star?
Zar moè neko po drugi put u}i u utrobu matere svoje i roditi se?"
5. Odgovori Isus: "Zaista ti kaèm, niko ne moè u}i u Carstvo
Bo`je ako se ne rodi ponovo iz mesa i Duha. Vetar duva kud ho}e i ti
dobro ~uje{ {um njegov, ali ne zna{ odakle on dolazi i kuda ide.
6. Svetlost sija od istoka ka zapadu; iz tmine uspinje se Sunce i
silazi opet u tminu. Tako je i ~oveku iz ìvota u ìvot.
7. Ako dolazi iz tmine, onda je ve} bilo tamo, a ako opet silazi u
tminu, onda biva da tamo nakratko boravi, a onda je opet tamo.
8. Tako morate i vi kroz mnoge promene da savr{eni postanete;
kao {to je zapisano u knjizi Jovovoj: 'Putnik sam, i menjam jedno
mesto za drugim i jednu ku}u za drugom, dok ne do|em u grad i u
ku}u koji su ve~ni.'
9. A Nikodim ga upita: "Kako ovo moè da se desi?" A Isus mu
re~e: "U~itelj si u Izraelu a ne razume{? Zaista, mi govorimo ono {to
znamo i svedo~imo o onome {to smo videli, a vi svedo~anstvo na{e ne
prihvatate.
292
10. Kad vam o zemaljskim stvarima govorim pa ne verujete,
kako biste onda verovali da vam o nebeskim stvarima govorim? Niko
se u Nebo nije popeo; ali s Neba je ovamo si{ao Onaj koji u Nebu
jeste, naime Sin ôve~ji." (Pogl. 37, 1-10)

i produbljujem re~:
"Blagosloveni su koji puno pretrpe, jer }e kroz patnju savr{eni

postati" zna~i: ôvek koji svoje grehe, koji se mogu pojaviti i kao
patnje, prihvati, i u patnji, bolesti i nevolji spozna sebe kao gre{nog,
pokaje se, zamoli za opro{taj, oprosti, ispravi i vi{e ne ~ini grehe, -
oja~a}e kroz kajanje i postati savr{en. Smrt i ro|enje vlada}e
gre{nikom sve dok on ne otplati svoje grehe i dokle god ne bude ispu-
njavao Bo`ju volju. Tada njegova du{a po~inje da svetli. Oboje, i du{a
i ~ovek, gleda}e onda prema Nebu. I ukoliko su svoje grehe prevladali
- makar i kroz patnju - du{a }e u}i u Carstvo Bo`je.
Shvatite: ako du{a dolazi iz tame, to jest ako se opteretila u
svojim ranijim ìvotima na Zemlji a svoje grehe nije o~istila, onda }e
ona privremeno boraviti u carstvima du{a pa }e opet do}i u zemaljsko
postojanje. Ona }e teìti telu, zemaljskom ruhu, sve dok ne o~isti ono
{to je uvek iznova vu~e Zemlji, u zemaljsko ruho.
Zemlja je, dakle, magneti~na privla~na ta~ka za du{e, sve dok
one na njoj ne okaju i ne preobraze ono {to ih je uvek iznova vuklo u
zemaljsko postojanje. Jer ima optere}enja koja su "te{ka kao zemlja"
i koja du{e stalno vuku ka Zemlji, dokle god ne budu otklonjena.
Mnoge du{e ne nalaze mir u ravnima ~i{}enja sve dok ne savladaju
ovo privla~enje Zemlje. Optere}enja pak koja su du{e prouzrokovale u
zemaljskom ruhu a nisu "te{ka kao zemlja" - mogu se brè otplatiti u
onostranom.
Blago onim du{ama i ljudima koji, svoju zemaljsku krivicu - ono
{to su prouzrokovali - na Zemlji popravljaju milo{}u O~evom; jer ova
milost deluje na Zemlji poja~ano.
Shvatite: sve je bliè vreme u kojem te{ko optere}ene du{e ne}e
vi{e tako lako mo}i da potraè Zemlju. Jer Zemlja se ~isti, i ~itava
planeta Zemlja, i ~itav Sun~ev sistem uzdi}i }e se i profiniti u svojoj
strukturi. Onda vi{e ne}e biti mogu}e otelovljavanje te{ko optere}enih
293
du{a. One }e se onda ose}ati kao svezane u ravnima ~i{}enja, na onim
planetama koje odgovaraju njihovom du{evnom stanju, dakle stanju -
njihove svesti. Tamo }e one propatiti ono {to su na Zemlji mogle da
optlate bez velike muke.
Ponovno ro|enje u Duh Bo`ji dosti}i }e du{a u ~oveku koja gleda
prema Nebu i u svom zemaljskom postojanju iz sata u sat, iz dana u
dan usmerava svoja ose}anja i misli na Boga, uskla|uju}i se tako s
Bogom. Onda su i re~i i postupci jednog takvog ~oveka boànski.
Nakon smrti tela, ova }e se du{a postepeno uspeti u Nebo, jer je u
sebi otvorila Nebo.
Put do srca Bo`jeg je nesebi~na ljubav. Kako nju posti}i, tome
u~imo Ja i boànska Mudrost na Zemlji, preko otkrivenja. Re~ Istine
sna`no te~e kroz Moj instrument u ovaj svet (1989). Moja Re~ sluì
kao pomo}, blagoslov i radost svima onima koji idu putem nesebi~ne -
ljubavi.
Ono {to je napisano, obja{njava dolaènje i odlaènje du{a. A u
samo Nebo ne moè se uspeti niko ko nije otvorio Nebo u sebi.
Sve du{e i ljudi do{li su ipak ovamo dole sa Neba i u}i }e ponovo
u Nebo, jer jesu iz Neba. Moj nalog kao Spasitelja jeste da sve
ponovo dovedem natrag, ve~nom Ocu, u ve~na Nebesa.
294
38. POGLAVLJE
O ubijanju ìvotinja -
Bu|enje mladi}a iz Naina iz mrtvih
Ko ne ispunjava Bo`je zakone, optere}uje svoju du{u;
on ne moè ni da u~i Zakonu Neba niti da ga tuma~i - @ito }e biti odvojeno
od kukolja (1-2). Lestve Jakovljeve - Sa profinjenjem misli i ~ula otpada ono
nezakonito (3).
O primeni sile i prolivanju krvi (4). Sapatnja sa ìvotinjama - Ubijanje ìvoti-
nja radi njihovog osloba|anja od patnji (5). Ko se spoznaje i ~isti, taj se u~i
da ljubi ìvot (6).
Bu|enje mrtvih (8-10)
1. I do|e Mu nekoliko u~enika Njegovih i kazivahu Mu o

Egip}aninu jednome, sinu Belijalovom, koji u~a{e da nije protiv
zakona mu~iti ìvotinje kad patnja njihova ljudima donosi korist.
2. A Isus im re~e: "Zaista vam kaèm, ko iz nepravde koja se
nanosi nekom stvorenju Bo`jem izvla~i korist, ne moè biti ispravan.
A isto se tako malo svetim stvarima mogu baviti ili tajnama Neba
u~iti oni ~ije su ruke krvlju ukaljane ili ~ija su usta mesom okaljana.
(Pog. 38, 1-2)

i produbljujem re~:
Shvatite: sve {to ìvi, ose}a. Sli~no kao ~ovek, svi oblici ìvota
ose}aju radost i patnju - bilo da su to ìvotinje, biljke ili kamenje.
@ivot je svest. Svest zra~i bezbroj evolutivnih faseta Ja Jesam. Svest je
i osve{}ivanje. Ljudi, ìvotinje, biljke i kamenje ose}aju prema svojoj
svesti.
Shvatite: ko proganja ìvotinje, i sam }e jednom biti proganjan.
Ko mu~i ìvotinje, i sam }e jednom biti mu~en. Ko iskori{}ava ìvot
na Zemlji, posta}e plenom onih koji ga na to navode.
Svaka setva ima svoju ètvu. Ono {to ~ovek poseje, ulazi u njivu
njegove du{e; odatle ono klija i raste. U svakom semenu je ve} i plod.
Ko je, dakle, protiv svog bli`njeg i protiv carstava prirode, taj je
i protiv Boga - jer Bog, ìvot, u svemu je {to postoji.
295
Shvatite: ko ne ispunjava Bo`je zakone, optere}uje svoju du{u.
Ko mu~i ili ubija ìvotinje, ruke su mu ukaljane krvlju. Ko jede meso
ìvotinja i zaga|uje i unakazuje prirodu, taj je ne~ist. Takvi ljudi niti
se mogu baviti svetim stvarima, niti mogu saznavati takozvane "tajne"
Neba, a tako onda ne mogu ni da pou~avaju i tuma~e Zakon Neba.
Ko u~i druge onom najsvetijem, zakonima Neba, upu}uju}i svoje
bli`nje da ih se pridràvaju, a sam ih se pak ne pridràva, taj }e èti
odobravanje samo od onih koji ìve i misle sli~no kao on.
Ni{ta {to je bezbo`no ne traje dugo. Ono }e uzmicati kao {to no}
uzmi~e pred danom. Dolazi vreme u kojem }e svetlost sve izneti na
videlo, i ljudi }e prepoznati neboànski ìvot onih koji su ih, dodu{e,
u~ili i zapovedali im da se drè zakona @ivota, ali sami ih se nisu
dràli, onih ~ije su ruke ukaljane krvlju a tela zaga|ena jedenjem
mesa.
Bo`ji mlinovi melju polako. Jednoga dana ìto }e biti odvojeno
od kukolja; oni ispunjeni Bogom staja}e s Moje desne strane, a kuko-
lj, oni bezbo`ni, prema zakonu setve i ètve, pa{}e u ~i{}enje.
3. Bog daje zrnevlje i plodove Zemlje za hranu; i za ispravnog

~oveka nema nijedne druge zakonite hrane za telo. (Pogl. 38, 3)

i produbljujem re~:
"Bog daje zrnevlje i plodove zemlje za hranu; i za ispravnog

~oveka nema nijedne druge zakonite hrane za telo" zna~i: Bog daje -
ljudima iz krila majke Zemlje sve {to je zemaljskom telu potrebno za
ìvot. Ko u svom ose}anju, mi{ljenju, govorenju i delanju ispunjava
zakone ljubavi i ìvota taj i ìvi od onoga {to mu majka Zemlja
daruje.
Na lestvama Jakovljevim koje vode u ~isti hram ìvota, stoje ~ak
mnogi. Mnogi ljudi su, kako u unutarnjem, tako i u spolja{njem jo{
veliki gre{nici i osta}e takvi decenijama ili ~ak tokom vi{e otelovljenja
ili boravljenja du{e, sve dok ih kao posledica ne pogodi ono {to su
izgradili kao uzroke.
296
Iz hrama ljubavi Bog ipak pruà ruku svakome, pa i najve}em
gre{niku. Ve~no postojanje, Otac svemira, preko Mene, Hrista, stalno
pou~ava jevan|elju Ljubavi. Du{e i ljudi neprestano se pou~avaju da
ìve jedni sa drugima, da razvijaju svest o zajedni{tvu Unutarnjeg
ìvota, a i da prestanu sa ubijanjem ìvotinja i jedenjem njihovog
mesa. Kako du{e, tako i ljudi, stalno se bodre da oplemenjuju svoja
ose}anja i misli, da bi se profinila i njihova ~ula. Jer dokle god je u
du{i i najmanji trun ne~istoga, ona ne moè u}i u Nebo.
Zakonitost je da ~ovek koji svoje misli i re~i odràva ~istim, a
svoje delanje uzdiè ka Bogu, sve vi{e odustaje od mrtve hrane, od
jedenja mesa i ribe, dok ne bude o~i{}en toliko da zahvalno prima
darove iz krila majke Zemlje.
îstoga ne}e zagaditi ono ne~isto ako je, na primer, pozvan na
gozbu i uzme od mesne hrane koju su doma}ini pripremili sa puno
radosti i truda i pruàju mu je. To je onda gest po{tovanja prema
doma}inu. Ovde, shodno smislu, vaì iskaz: ne zaga|uje telo ono {to
ulazi u usta - npr. nekoliko zalogaja mesa - nego ono {to silazi sa
usana: ose}aji, misli i re~i bez ljubavi, ispunjeni mr`njom i zavi{}u;
oni zaga|uju du{u i telo.
Zadovoljavanje poùde za mesom, ribom ili alkoholom, pak,
optere}uje du{u i zaga|uje telo.
U jednom uop{tenom razgovoru sa doma}inima bi onda moglo da
se ukaè na to, da ti, gost, sve vi{e odustaje{ od ishrane mesom i rib-
om, jer si shvatio da mrtva hrana ne sluì ni du{i ni telu, jer Zakon
Bo`ji je ìvot. Takva ili sli~na uop{tena uputstva doprine}e tome da i
doma}in, koji i sam stoji na lestvama Jakovljevim, moè da po~ne da
razmi{lja da bi i sam mogao da se ~isti i uspinje pre~agu po pre~agu.
Svaka nesebi~na re~ i svako nesebi~no delo sluè bli`njem za
spas. U dobrim, nesebi~nim razgovorima moè, tako, poneko i da
shvati {ta Sam Ja, Hrist, zapovedio ljudima kao Isus: za nesebi~nog,
ispravnog ~oveka nema druge hrane za telo osim zakonite hrane koju
proizvodi priroda: zrnevlje i plodovi.
Osim toga, zapovedio Sam Svojima da se ni~ega ne li{avaju, ve}
da oplemenjuju svoje misli i ~ula. Onda }e se smanjiti i uzimanje
mrtve hrane, ribe i mesa. Profinjavanjem du{e i ~oveka otpada ono
297
{to je nezakonito. Onda ono nije potisnuto, ve} otklonjeno ìvotom u
Meni, Hristu.
4. Razbojnik koji provali u ku}u koju su ljudi sagradili, kriv je;

ali i najmanji od onih koji provale u ku}u koju je Bog sagradio, ve}i
su gre{nici. Zato kaèm svima koji ho}e da budu Moji u~enici, dalje
ruke od prolivanja krvi i ne dajte da meso pre|e preko usana va{ih;
jer Bog je pravedan i blag i zapovedio je da ljudi treba da ìve jedino
od plodova i semenja zemlje. (Pogl. 38,4)

i produbljujem re~:
Tako glasi zakon ìvota: ko provali u ku}u koju su sagradili -

ljudi, kriv je pred Bo`jim Zakonom i pred pravom, zakonom ljudi.
ôvek ne treba ni da krade ni da plja~ka. On treba da po{tuje
imovinu svog bli`njeg. Ko zapadne u nevolju, treba da moli za pomo}
- a ne da krade i plja~ka. Ko pokrade svog bli`njeg - ma ovaj
posedovao jo{ toliko bogatstvo - kriv je i po duhovnom i po telesnom
zakonu.
Ko pak provali u ku}u Bo`ju, u hram Svetoga Duha, taj je
mnogo ve}i gre{nik. Ku}a Bo`ja, hram Duha Svetoga, jesu ljudsko
telo i du{a - koja je iz Boga i koja boravi u ljudskom telu. Duboko u
du{i je Bo`ja ljubav, mudrost i pravednost. Bog, dakle, boravi u du{i.
Zato su du{a i telo ~oveka hram Bo`ji. Ko, dakle, provali u ku}u od
mesa i kostiju - ~ine}i nasilje nad ljudima, podjarmljuju}i ih,
postupaju}i sa njima kao sa robovima ili ih ~ak ubijaju}i, taj se
ogre{uje o Svetoga Duha. To je najteì greh.
Odràvajte, dakle, svoje ruke i svoju du{u ~istima - ne samo od
kra|e i plja~ke. Ve} pre svega ne primenjujte silu - bilo na ljudima ili
na ìvotinjama - i ~uvajte se toga da prolivate njihovu krv.
Ko svog bli`njeg nesebi~no ljubi, taj niti }e nad njim vr{iti nasi-
lje, niti }e ga ubijati. I ko svog bli`njeg nesebi~no ljubi, taj ni ìvoti-
nje ne}e ubijati iz obesti. Ko po{tuje ~oveka i ìvotinju, taj nema ni
ratoborne namere, jer po{tuje Bo`je Zakone, u koje spadaju i zakoni
prirode. Ko se trudi da ostvaruje Bo`je zakone, taj }e sve vi{e i vi{e
298
odustajati od ishrane mesom i zahvalno }e primati darove Zemlje -
dakle onu hranu koja dolazi od Boga za Njegovu ljudsku decu.
5. Ali ako ìvotinja neka mnogo pati, toliko da je njen ìvot za -

nju mu~enje, ili ako postane opasna za vas, onda je oslobodite brzo od
njenog ìvota i sa {to je mogu}e manje bola. Po{aljite je na drugu
stranu s ljubavlju i milosr|em i ne mu~ite je; i Bog, va{ Otac,
pokaza}e vam milosr|e, jednako kao {to i vi pokazaste milosr|e
prema onima koji su vam predati u ruke. (Pogl. 38, 5)

i produbljujem re~:
Ja, Hrist, dajem ovu Svoju Re~ Otkrivenja u ovom mo}nom

vremenu preokreta (1989), da bih, izme|u ostalog, ponovo upozorio da
je, isto kao i ìvot ljudi, i ìvot ìvotinja, biljaka, kamenja i minerala
u Bo`joj ruci.
Mnogi ljudi su napustili Otac-Majka Boga i posvetili se
materijalizmu. Zbog ovog okretanja spolja{njem i ~ovekova ~ula
postaju sve grublja. ôvek tako gubi ono fino ose}anje za svoje bli`-
nje, a i za prirodu. On ima samo jo{ sluha i ose}aja za sebe samoga,
za svoje "ja". Posledica je, da pazi jedino jo{ na sebe samoga i ~ini
sve da zadovolji sopstvene èlje - ne misle}i na to kako je njegovom
bli`njem, a i njegovom sabli`njem, ìvotinji.
@ivotinje pate pod ~ovekom-gospodarom. Zato se u ovome
vremenu (1989) ne moè tek tako re}i: "Ali ako ìvotinja neka mnogo
trpi, toliko da je njen ìvot za nju mu~enje, ili ako postane opasna za
vas, onda je oslobodite brzo od njenog ìvota i sa {to je mogu}e manje
bola." Jer danas mnoge ìvotinje neprestano trpe muke i bolove zbog
brutalnosti ljudskog "ja". Ovde ne vaì: spasite ove ìvotinje tako {to
}ete ih brzo osloboditi njihovih muka i patnji. Ja, Hrist, kaèm vam:
poku{ajte da u svetu svojih ose}anja doìvite njihove patnje i muke!
Uìvite se u njihove muke i patnje i spoznajte kako one pate zbog
va{eg ljudskog postupanja! Zapove|eno vam je da se menjate,
predaju}i se Bogu, tako da moète svog bli`njeg i svog sabli`njeg,
ìvotinju, da osetite i razumete u svom unutarnjem.
299
Shvatite: i ono {to u~inite ìvotinjama, ~inite Meni, Hristu - i isto
tako sebi samima. Muke i patnje ìvotinja bi}e jednom va{e muke i
patnje. Bog, Ve~ni, dao je ~oveku u ruke i ìvotinje - ali ne da ih
mu~i, ve} da sa njima ìvi. ôvek treba da bude z a ìvotinju, onda
je i ìvotinja z a ~oveka. Onda }e mu ona i radosno sluìti.
Ako ìvotinja zbog neke nesre}e ili zbog svojih godina veoma
pati, onda ~ovek treba brzo i nanose}i joj {to manje bola, da oslobodi
njen duhovni ìvot, delimi~nu du{u odnosno delimi~ni zrak iz zema-
ljskog tela i da je s ljubavlju i milosr|em preda u ruke ve~nog
Stvoritelja. On, veliki Sve-Jedan, poznaje svaku ìvotinju. On ju je
stvorio i ìvi u njoj kao snaga u delimi~noj du{i odnosno delimi~nom
zraku. Delimi~na du{a ili delimi~ni zrak ìvotinje razvijene su snage
svesti Sveduha, koje su postale duhovni oblik.
6. I ono {to u~inite najmanjem od Moje dece, ~inite Meni. Jer Ja

Sam u njima i ona su u Meni. Da, Ja Sam u svim stvorenjima, i sva
stvorenja su u Meni. Svim njihovim radostima radujem se i Ja, i od
svih bolova njihovih i Ja trpim. Zato, kaèm vam: Budite ljubazni
jedni sa drugima i sa svim stvorenjima Bo`jim." (Pogl. 38, 6)

i produbljujem re~:
Ono {to ~ovek poseje to }e i èti, zna~i jo{: ono {to ~ovek u~ini
najmanjem od svojih bli`njih - i ìvotinjama, biljkama i kamenju - to
~ini Meni i sebi samome.
Svaki dan je dat ljudima za samospoznaju, jer svakoga dana
svaki ~ovek moè da sazna {ta danas treba na sebi da spozna i o~isti.
Ko to ~ini, postaje senzitivan za ìvot. On saznaje na samome sebi {ta
zna~i ljubiti ìvot.
Ko ljubi Boga, svesno je u Bogu i Bog je u njemu. Njegovi dani
postaju za njega kao ~oveka svetliji, jer njegova du{a postaje
slobodnija. Onda on shvata i iskaz: "Ja Sam u svim stvorenjima i sva
stvorenja su u Meni."
300
Blag ~ovek je onaj milosrdni ~ovek koji ìvi u harmoniji sa
svojim bli`njima, sa ìvotinjama i sa svim snagama ìvota i oblicima
ìvota.
7. I desi se idu}eg dana, da ode u grad Nain. I mnogi od u~enika

Njegovih otido{e sa Njim i narod mnogi.
8. A kad do|e blizu kapije gradske, gle, tu izno{ahu mrtvaca
jednoga, jedinca u majke; a i udovica be{e ona. I mnogi iz grada
i|ahu sa njom.
9. I videv{i je Gospod, saàli se na nju i re~e joj: "Ne pla~i! Sin
tvoj spava!" I pristupi On i dodirnu kov~eg, i koji ga no{ahu
zastado{e. A On re~e: "Mladi}u, Ja ti govorim, ustani!"
10. I onaj koga smatrahu mrtvim, uspravi se i stade govoriti. I
Isus ga predade majci njegovoj. A strah neki obuze sve i hvaljahu
Boga govore}i: "Veliki prorok ustade izme|u nas i Bog do|e narodu
Svom." (Pogl. 38, 7-10)

produbljujem re~:
Na ovaj na~in i sli~no delovao Sam Ja, Sin Bo`ji, Savladar Neba,
u zemaljskom ruhu sa Mojim nasle|em, delimi~nom snagom prasnage.
Mnogi takozvani mrtvi, koje Sam Ja probudio iz dubokog sna,
jo{ nisu bili u carstvu du{a, nego je du{a jo{ bila povezana sa telom
preko srebrnaste vrpce, koja se jo{ zove i duhovna informaciona
vrpca.
Taj duboki san li~i na nesvesticu. On nastupa pre no {to se vrpca
odvoji od tela. Ljudi ga opisuju kao nastupanje smrti.
Tek kada je ova informaciona vrpca odvojena od tela, onda je i
du{a potpuno odvojena od tela. Onda se ku}a du{e, telo, postepeno
razgra|uje na svoje sastavne delove: na vodu i zemlju.
301
39. POGLAVLJE
Sedam slikovitih pri~a o Carstvu Nebeskom
Put do kraljevstva Bo`jeg - Ko je kolebljiv u svojoj odluci, taj ne}e prona}i
blago na Nebu (1-6)
1. Opet se|a{e Isus pod smokvom,a u~enici Njegovi oko Njega, a

oko njih i veliko mno{tvo ljudi, koje htede da Ga ~uje. I On im re~e:
"Sa ~im da uporedim Carstvo Bo`je?"
2. I kaza ovu slikovitu pri~u: "Carstvo Bo`je je kao seme,
semenka mala koju ~ovek uzme i poseje na njivi svojoj. Ali kad ova
izraste, postaje drvo veliko koje {iri grane svoje. I mladice njegove se
ka zemlji savijaju, pu{taju koren i rastu uvis, dok polje ne bude
drvetom pokriveno. I ptice iz vazduha sle}u i gnezde se u granama -
njegovim, i stvorenja na Zemlji nalaze uto~i{te u senci njegovoj."
3. I kaza im jo{ jednu slikovitu pri~u: "Carstvo Nebesko je kao
blago veliko koje leì zakopano u njivi. I na{av{i ga ~ovek sakrije ga i
raduju}i se ode te proda sve {to ima pa kupi njivu onu; jer zna
koliko }e bogatstvo njegovo iz toga biti.
4. Jo{ je Carstvo Nebesko kao biser skupocen veoma koga
prona|e trgovac, traè}i bisere dobre. I na{av{i ga, proda sve {to ima
i kupi ga; jer je shvatio koliko je ovaj vredniji od svega {to za njega
dade."
5. I opet kaziva{e Isus: "Carstvo Nebesko je kao kvasac koji
uzme èna i pokrije ga sa tri oke bra{na. I kad sve dobro uskisne i u
vatri se ispe~e, bude vekna hleba. Ili je ono opet kao ~ovek koji uzme
oku ~istoga soka od gro`|a i u dve ga ili ~etiri oke vode izlije, dok se
sve ne izme{a da vino nastane.
6. Carstvo Nebesko je kao grad bri`ljivo podignut na vrhu visoke
gore i na steni utemeljen, mo}nim zidom okruèn i sa kulama i
kapijama na severu i na jugu, na istoku i na zapadu. I takav grad
ne}e pasti, niti moè sakriven ostati, a kapije njegove za sve su
otvorene, i svi koji klju~eve imaju, u}i }e." (Pogl. 39, 1-6)

i produbljujem re~:
302
Ko ljubi Boga, taj ne gomila za sebe. On bratski deli sa svojim
bli`njim koji ima isti cilj kao i on: da deluje za ìvot iz Boga.
Ko da sve, da bi dostigao Carstvo Nebesko, taj je blago na{ao:
Carstvo Bo`je u sebi samome. Ono zra~i iz njegovog unutarnjeg kao
nesebi~na ljubav, kao vrlina i dobrota i daruje se onome ko ga je
gladan i èdan. Ko poseduje Carstvo Nebesko, taj prima sve {to mu je
potrebno. Ko se ne brine za sutra, ve} planira sa Bogom, taj je u
Bogu - i Bog deluje kroz njega za dobro svih koji ~ista srca teè
Carstvu Bo`jem.
Shvatite: dokle god se jo{ i jednom niti svog srca drìte za ovaj
svet, ne}ete prona}i unutarnje blago, jer va{e misli odvla~e vas ovoj
iskrici u svetu. Ona je kao slamka za koju se ~vrsto drìte. Samo onaj
ko se svim svojim ose}anjima, mislima, re~ima i delima okrene
unutarnjem, prona}i }e blago koje ~oveka ~ini blaènim.
Samo na ovaj na~in do}i }ete do klju~a koji otvara kapije @ivota.
Ko je dostigao unutarnju snagu, taj otvara kapiju Neba i stoji,
preplavljen talasima svetlosti, u ve~noj domovini koja mu je ve} kao
~oveku o~igledna.
U mnogim slikovitim pri~ama ljudima je stalno obja{njavano i
stalno im se obja{njava da Carstvo Nebesko moè dosti}i samo onaj
ko se odlu~i jedino za Boga. Sve drugo, kao npr. "za" i "protiv" -
jednom za Boga, a onda opet za svet - jeste podeljenost i nije put ka
Kraljevstvu Bo`jem, koje je u svakoj du{i. Zadatak svih du{a i ljudi
koji su se kroz "za" i "protiv" - jednom Duh, onda opet svet - uda-
ljili od Boga, jeste da u sebi ponovo probude i otkriju Carstvo Bo`je.
Preko Mene, Hrista, du{a }e ponovo u}i u Nebo, jer Ja Sam Put,
Istina i @ivot.
Kolikim zaobilaznim putevima }e ~ovek i}i i koliko bola }e
istrpeti zbog svog protivzakonitog i protivre~nog ìvota, to zavisi
jedino od ~oveka samog, jer svako ima slobodnu volju za slobodnu
odluku kada }e po}i tim neposrednim putem koji vodi oslobo|enju i
slobodi.
7. I ispri~a im jednu drugu slikovitu pri~u: "Carstvo Nebesko je

kao dobro seme koje ~ovek poseja na njivi svojoj. Ali u no}i, kad -
303
ljudi pospa{e, do|e neprijatelj njegov i poseja kukolj med ìto pa
otide. I kad usev izraste i ìto isklasa, i onaj se kukolj pokaza.
8. Tad do|o{e sluge doma}inove i reko{e: Gospodaru, zar nisi
dobro seme na njivu svoju posejao? Odakle onda kukolj? A on im
re~e: neprijatelj to u~ini.
9. Onda reko{e sluge: Zar ne}e{ da odemo onamo i po~upamo
ga? A on odgovori: Ne, da ne bi i dobro ìto zajedno s kukoljem
iskorenili.
10. Pustite ih nek rastu oboje zajedno do ètve. A u vreme ètve
re}i }u èteocima: saberite najpre kukolj i sveìte ga u snoplje, da se
saèè i zemlju plodnom u~ini; a ìto mi saberite u moje ambare."
11. I opet kaziva{e Isus: "Carstvo Nebesko je kao setva. Gle,
izi|e seja~ da seje. I dok seja{e jedna zrna pado{e pokraj puta. I
do|o{e ptice i pozoba{e ih.
12. A druga pado{e na kamenito tle, gde ne be{e mnogo zemlje, i
odmah izniko{e, jer ne be{e zemlja duboka. I kad obasja sunce, sagore
ih, i budu}i da nemahu ìla, posahnu{e.
13. A druga pado{e u trnje, i naraste trnje i ugu{i ih. A druga
pado{e na zemlju dobru, koja be{e dobro pripremljena, i dono{ahu
rod, jedno po sto, jedno po {ezdeset, a jedno po trideset. Ko ima u{i
da ~uje, neka ~uje!" (Pogl. 39, 7-13).
304
40. POGLAVLJE
Isus tuma~i slikovite pri~e o Carstvu Nebeskom
Slikovita pri~a o Carstvu Nebeskom; dobra setva;
Prepoznavanje i odstranjivanje korova u pravo vreme -
Preko ostvarivanja u obilje Carstva Bo`jeg (1-2). Velika ètva: odvajanje ìta
od kukolja; paklene muke (3-7). Seme kraj puta: samo slu{anje istine (9)
1. I pristupiv{i u~enici reko{e Mu: "Za{to govori{ mno{tvu u

slikovitim pri~ama?" A On odgovaraju}i re~e: "Jer je vama dano da
znate tajne Carstva Nebeskoga, a njima nije.
2. Jer ko ima, da}e mu se, i prete}i }e mu; no onome koji nema
ni{ta, uze}e se i ono {to se ~ini da ima. (Pogl. 40, 1-2)

i produbljujem re~:
Ja, Hrist, uneo Sam kao Isus dobro seme iz Carstva Nebeskog u
ovaj svet i u du{e sve dece Bo`je. Dobro seme razvija se samo u onoj
deci Carstva Nebeskog koja se iz dana u dan trude. Korov je setva
zla. On se razvija u onoj deci ovoga sveta koja ne ìve u jedinstvu sa
decom koja teè Carstvu Nebeskom. U vremenu kraja, kad se
materijalisti~ki svet bude bliìo svr{etku, sledi sveobuhvatna ètva.
@eteoci su an|eli i svi ljudi koji se okre}u unutarnjem i trude se da
ispunjavaju volju Bo`ju.
I slede}u slikovitu pri~u treba da posmatrate u svom unutarnjem:
Carstvo Nebesko je ono dobro seme koje se daje ljudima. Ono pada u
njivu ìvota, u du{u, da ovu opet pripremi za Carstvo Nebesko. Budite
budni i ~uvajte tu dobru setvu! Jer onaj mra~ni, neprijatelj dobroga,
neprestano se trudi da u njivu ìvota, u du{u, poseje korov, pa da
korov nadraste i ugu{i ono dobro. Ipak, ne vadite odatle korov - osim
ako vam je danas dato da prepoznate {ta treba da odstranite od
korova. Onda }ete i odstranjivati samo korov, jer ste za to stekli jasan
uvid. Dobra setva osta}e onda sa~uvana.
Shvatite: svaki dan ima svoje sate, minute i sekunde. Ako
koristite dane i ako ste budni, onda }ete svakoga dana saznavati sa
305
koje njive ìvota treba da odstranite korov. Onda ne}ete iskorenjivati
dobru setvu.
Svaki dan dat je ~oveku za spoznaju, da prepozna i o~isti jedan
ili vi{e korova, gre{nog dakle. Ko koristi dan za ovo, taj ne}e iskore-
njivati dobru setvu, jer je on danas u stanju da korov jasno prepozna
i da ga jasno shvati, jer je ovaj danas sazreo za iskorenjivanje.
I ako sami sejete, pazite da dobru setvu, Zakon ìvota, posejete
na dobro tle. Onda }e ona i doneti mnogostruke, dobre plodove.
Dobra setva, Zakon ìvota, pada u du{u va{eg bli`njeg, to jest na
dobro tle, samo onda ako ste ono {to sejete - dakle predajete dalje - i
sami ostvarili i proèli svojim unutarnjim ìvotom.
Tuma~im slede}i iskaz: "Jer ko ima, da}e mu se, i prete}i }e mu;
no onome koji nema ni{ta, uze}e se i ono {to se ~ini da ima". Ko je
ve} puno ostvario od Zakona ìvota i ko dalje teì tome i nesebi~no
daje, tome }e se dati jo{ vi{e, da ìvi u obilju duhovnome.
Ko poseduje samo materijalna dobra i gomila ih i teì samo -
njima, taj pred Zakonom ìvota nema ni{ta. On je siroma{an
duhovnom snagom. Njemu }e se oduzeti i ono {to misli da ima, kako
bi nau~io da teì Carstvu Bo`jem.
3. Zato im govorim u slikovitim pri~ama, jer oni ne vide i ne

~uju, niti razumeju.
4. Jer na njima }e se ispuniti proro~anstvo Isaijino, koji kaè:
'û}ete, ali ne}ete razumeti, gleda}ete, ali ne}ete ni{ta opaziti; jer je
okorelo srce ovoga naroda, i u{i njihove nagluve su i o~i svoje
zatvorili su, do vremena kada }e o~ima svojim videti i u{ima svojim
~uti i srcima svojim razumeti i kada }e se preobratiti, i Ja }u ih isce-
ljivati'.
5. Ali blagoslovene neka su o~i va{e, jer vide, i u{i va{e, jer ~uju,
i srca va{a, jer razumeju. Jer zaista vam kaèm: proroci mnogi i
pravednici èleli su da vide {to vi vidite, i ne vide{e, i da ~uju {to vi
~ujete, i ne ~u{e."
6. Onda otpusti Isus mno{tvo i pristupi{e Mu u~enici Njegovi
govore}i: "Protuma~i nam slikovitu pri~u o njivi." A On odgovaraju}i
re~e im: "Onaj {to seje dobru setvu to je Sin ~ove~ji, a njiva je svet,
306
a dobra setva deca su Carstva Nebeskoga, a kukolj su deca zla.
Neprijatelj koji je kukolj posejao jeste |avo. @etva je svr{etak sveta, a
èteoci su an|eli.
7. I kao {to se kukolj sabira i u ognju saìè, tako }e biti i na
posletku sveta. Posla}e Sin ~ove~ji an|ele svoje, i sabra}e oni iz
Carstva Njegovoga sve sablazni i sve koji zlo ~ine i baci}e ih u pe}
ognjenu, i koji o~i{}eni ne budu, sasvim izjedeni bi}e. Onda }e oni
pravedni sjati kao sunce u Carstvu Nebeskome. (Pogl. 40, 3-7)

i produbljujem re~:
Re~ Bo`ja za sve ljude trebalo bi da bude shva}ena shodno

smislu.
Onaj ko je daleko od Boga, koji istinu vidi u slovu, zaslepljen je
tom istinom, jer on istinu gleda - a ne moè ipak da je shvati, jer
jedino priznaje slovo. Za takve ljude govorio Sam Ja kao Isus i
govorim Ja kao Hrist, stalno u slikovitim pri~ama. To se doga|a i
danas (1989) preko Otkrivenja. I u ovom vremenu mnogi ljudi slu{aju
Moju Re~ i ne razumeju je, jer gledaju samo na slovo.
Mnogi prepoznaju istinu, a ne ìve ipak prema toj istini. Mnogi
vide da Zakon Bo`ji donosi ispunjenje, a ne ìve ipak prema Zakonu
Istine. Mnogi veruju u Istinu, a ìve i dalje u obmani ljudskog "ja".
No blizu je vreme u kojem }e mnogi spremno prihvatiti i ostvarivati
ono {to su ~uli, i pokrenuti u srcu ono {to vide.
Blizu je vreme u kojem }e se na ~itavoj Zemlji èti negda{nja
setva i odvojiti ìto od kukolja. Tada }e mnoge du{e i ljudi morati da
pretrpe ognjenu pe}, koja je u njima. Ta ognjena pe} simbolizuje sta-
nje optere}ene du{e zarobljene svetom. To su paklene muke koje du{a
ima da pretrpi ako na vreme ne okaje svoje grehe i ne popravi ono
{to je prouzrokovala u zemaljskom ruhu. A oni koji uprkos boljem
znanju uvek iznova postupaju protiv Zakona Ljubavi i @ivota, mora}e
jednom da regeneri{u svoje duhovno telo u dohovnim ravnima
razvoja, jer nisu vi{e mogli da u potpunosti razviju strukturu ~estica
svog duhovnog tela. To je tuma~enje re~i "bi}e sasvim izjedeni".
307
Oni pravedni sija}e kao sunce u Carstvu Nebeskom. Ipak, ni oni
nepravedni ne}e morati ve~no da ìve u svojim sopstvenim paklenim
mukama koje su sami prouzrokovali. Jednom }e i oni shvatiti da su
deca Bo`ja - i prihvati}e O~evu milostivu ruku i po}i putem ka
Njemu, koji je i njih ugledao i stvorio.
8. ûjte i o slikovitoj pri~i o seja~u. Seme koje pade na put, to

su oni koji re~ iz Carstva Nebeskog ~uju, ali je ne razumeju. Onda
do|e neprijatelj zlobni i ukrade ono {to u njihovo srce posejano be{e.
To su oni koji seme kraj puta primi{e. (Pogl. 40,8)

i produbljujem re~:
Ko re~ Bo`ju samo slu{a, a sam ne ìvi po njoj, taj je ne}e ni

razumeti. On }e onda i pou~avati samo svoje predstave ili tu|e
pojmove.
U svim vremenima primali su mnogi ljudi re~i Istine, a tako i u
sada{njem vremenu (1989).
Mnogi su slu{ali i slu{aju re~i Istine. A i bogatili su se i jo{ se
bogate na njoj. Pou~avali su je i jo{ je pou~avaju. Propovedali su i
propovedaju Istinu - ali nisu ìveli i ne ìve po njoj i zbog toga
dopu{taju da za to budu i pla}eni. Ko ìvi po Istini i u~i druge iz
svog ostvarivanja, iz svog ispunjenog srca, taj prima platu iz Carstva
Istine. Da napuni svoje dèpove stara se samo onaj ko pou~ava Istinu
a ne ìvi po njoj. To su oni koji stoje kraj puta, primaju semenke
ìvota i predaju ih dalje, ali ne ispunjavaju.
Kada seme padne u srce, onda ono po~inje da klija i da raste, a
donosi i nesebi~ne plodove.
9. A koji seme na tlu kamenitome primi{e, to su oni {to re~ ~uju

i odmah je sa rado{}u prihvate. No ona ne pu{ta korena u njihovom
unutarnjem i ne traje dugo, jer ~im naraste patnja i podigne se
progon zbog te re~i, oni malo po malo otpadaju. (Pogl. 40,9)

i produbljujem re~:
308
Mnogi su slu{ali i slu{aju re~i Istine, i prihvatali su ih i
prihvataju ih radosno. Ipak, ko istinu samo slu{a a ne ìvi po njoj, taj
jeste i ostaje trska koja leluja na vetru. I kada, dakle, za ono {to je
~uo i prihvatio treba i da se zauzme, on se te istine odri~e i otpada od
nje. I kada ga proganjaju zbog jevan|elja, onda se on uputi ka
prividno sigurnoj obali. On ho}e da se spase odri~u}i se istine, ponovo
traè}i svet i ponovo rone}i u njegove talase, da ga ne bi vi{e videli i
napadali. Ko, dakle, istinu samo ~uje, taj ju je samo primio, ali ne i
prihvatio.
Prihvatiti je zna~i: po njoj ìveti. Ko istinu ìvi, taj }e kad do|u
oluje - patnje i progon - biti stena o koju se razbijaju talasi.
10. A i koji semenke me| trnjem primi{e, oni su {to re~ ~uju, ali
brige ovoga sveta i varka bogatstva ugu{e re~ i semenke bez roda
ostanu.
11. Ali koji su seme na tlu dobrome primili, oni su {to re~ ~uju i
razumeju, koji rod ra|aju i donose neki po trideset, neki po {ezdeset,
a neki po sto.
12. Sve ovo obja{njavam Ja vama koji ste iz unutarnjeg kruga.
Ali onima spolja govorim u slikovitim pri~ama. Neka ~uju svi koji u{i
imaju da ~uju." (Pogl. 40, 10-12)
309
41. POGLAVLJE
Preobra}enje pti~ara - Isceljenje slepoga
Pravljenje poslova sa ìvotinjama; Trgovina ljudima - Svetkovanje sabata -
Srazmerna kazna za one koji znaju i za one koji ne znaju (1-9). Ko ispunjava
Zakon Bo`ji, taj gleda u dubine postojanja (10-13)
1. A kad po|e Isus u Jerihon, srete Ga jedan ~ovek sa mladim

golubovima i kavezom punim ptica koje be{e uhvatio. I On vide tugu
njihovu {to slobodu behu izgubile a trpljahu jo{ i glad i è|.
2. I On re~e ~oveku onome: "[ta ~ini{ sa ovima?" A ~ovek Mu
odgovori: "Ja ìvim od toga {to prodajem ptice koje uhvatim."
3. A Isus mu re~e: "[ta misli{ kada bi tebe neko, ja~i i pametniji
od tebe, uhvatio i okovao, ili kad bi i tvoju ènu ili decu i tebe u
tamnicu bacio da te proda radi sopstvene koristi i da bi zaradio sebi
za ìvot?
4. Nisu li ovo ovde tvoji sabl`nji koji su samo slabiji od tebe? I
zar se i za njih ne brine isti Bog, Otac i Majka, kao i za tebe? Pusti
dakle, ovu svoju malu bra}u i sestre na slobodu i nastoj da takvo {ta
nikada vi{e ne ~ini{, ve} da hleb svoj po{teno zara|uje{."
5. I divlja{e se ~ovek re~ima ovim i punomo}i Njegovoj i pusti
ptice na slobodu. A ptice, ~im izi|o{e, odlete{e k Isusu i na ramena
Njegova slete{e i pevahu Mu.
6. I raspitav{i se ~ovek onaj za u~enje Njegovo ode putem svojim
i nau~i da plete korpe. Radom svojim zara|iva{e sebi hleb, a kaveze
svoje i zamke polupa, te postade u~enik Isusov.
7. I spazi Isus ~oveka nekog koji je radio na sabat i re~e mu:
"ôve~e, ako zna{ {ta ~ini{ onda nek si blagosloven, jer ne kr{i{
zakon u Duhu. Ali ako ne zna{, onda si proklet i prekr{itelj si
zakona."
8. I opet govora{e Isus u~enicima Svojim: "[ta treba dakle da
bude slugama onim koje volju Gospoda svoga poznaju, a ipak se ne
pripremaju za dolazak Njegov, a i ne delaju po volji Njegovoj?
9. Uistinu, kaèm vam, koji volju U~itelja svoga poznaju, ali je ne
slede, treba izudarani da budu sa mnogo udaraca. Ali koji volju U~ite-
310
lja svoga ne poznaju i zato je ne vr{e, treba sa manje udaraca
izudarani da budu. Kome je mnogo dano, od njega se mnogo i traì.
A kome je malo dano, od njega se malo i traì." (Pogl. 41, 1-9)

i produbljujem re~:
Ko sa svojim bli`njima i svojim sabli`njima, ìvotinjama, pravi

poslove, ogre{uje se o zakon slobode. Kada mu{karac svoju ènu
ponudi nekom drugom mu{karcu, a èna svog muà nekoj drugoj
èni, jer ovo dvoje nemaju vi{e ni~eg zajedni~kog, onda je to kao
trgovina robljem. Ili kada roditelji udaju/ène svoju decu po svom
naho|enju ili udaju k}er za nekog mu{karca koji je za nju dao novac
i dobra, onda su to poslovi sa ljudima. Onda je to kao trgovina -
ljudima. I ko sa svojim sabli`njim, ìvotinjom, pravi poslove, taj nije
mnogo bolji od onoga koji svoje bli`nje prepu{ta drugima, svejedno iz
kojih razloga.
Sabli`nja stvorenja, ìvotinje, prema svom duhovnom stanju
svesti su oni slabiji jer jo{ nemaju razvijene du{evne sposobnosti jedne
du{e detinjstva kao {to je npr. ~ovekova du{a. Zato bi ~ovek ìvoti-
njama trebalo da pruà za{titu i da sa njima, svojim sabli`njim
stvorenjima ìvi, i da se o njih niti ogre{uje niti da sa njima pravi
poslove.
Dakle, kako ~ovek misli, takva je i njegova du{a - svetla ili
tamna. Tome odgovaraju}e se on pona{a i prema svojim sabli`njima,
prema ìvotinjama i prema ~itavoj prirodi.
Re~i "ôve~e, ako zna{ {ta ~ini{ onda nek si blagosloven, jer ne
kr{i{ zakon u Duhu. Ali ako ne zna{, onda si proklet i prekr{itelj si
zakona" kazuju:
Ko na sabat nesebi~no pruà neodlo`nu pomo} ili radi za svoje
bli`nje, npr. za ljude koji su na sabat dospeli u nevolju ili su oboleli
ili trpe patnju i bol - taj se ne ogre{uje o Zakon ìvota.
Kad ~ovek pak skrnavi sabat radi sopstvene koristi, onda on kr{i
zakon koji je Bog dao ljudima: na kraju sedmice jedan dan miruj i
ìvi jo{ svesnije u Bogu, da bi skupio snagu za dane rada.
311
Iskaz "Uistinu, kaèm vam, koji volju U~itelja svoga poznaju, ali
je ne slede, treba izudarani da budu sa mnogo udaraca" ima slede}e
zna~enje: ko zakone Bo`je poznaje - pa neka su to i samo Deset
zapovesti, izvodi iz Zakona Bo`jeg - a ne pridràva ih se, dakle ne
ispunjava volju Bo`ju, taj sudi sebi samome. Njegov sud }e bi~evati -
njegovo telo, dakle tu}i }e ga onim {to je posejao a nije okajao. Jer
ko svesno postupa protiv Zakona Bo`jeg, ogre{uje se o Duha Svetog.
A to je najteì greh.
"Ali koji volju U~itelja svoga ne poznaju i zato je ne vr{e, treba
sa manje udaraca izudarani da budu" zna~i: oni zbog svog optere}e-
nja, greha, koji slabi du{u, jo{ nisu u stanju da shvate zakone Bo`je i
da ih ostvaruju. A ipak }e i oni svoje grehe morati da spoznaju, da se
zbog njih pokaju i da se poprave. I ako ne u~ine ovo u vremenu koje
im je dato za spoznaju, mora}e da ih otplate, to zna~i, bi}e i oni
udareni. No i oni }e se jednom probuditi i mo}i }e tada mnogo toga
da shvate. I od njih }e se onda mnogo zahtevati - da ostvaruju ono
{to su prihvatili: Zakon ìvota.
Ko zakone ìvota ostvaruje, postaje bogat u unutarnjem. Ko ih
ne ostvaruje, ostaje siroma{an ili }e postati siroma{an. No svako ko
Zakon ìvota prihvati, mora}e jednom pred tim zakonom da poloì
ra~un, jer ono {to on od Zakona prihvati, obavezuje na ostvarivanje.
10. Beja{e ~ovek neki slep od ro|enja. I on osporava{e da postoji

ne{to kao Sunce, Mesec i zvezde, ili da postoje boje. I oni uzalud
poku{avahu da ga ubede da drugi ljudi to vide. I odvedo{e ga Isusu, i
On pomaza o~i njegove i vrati mu vid.
11. I radova se ovaj sa ~u|enjem i strahom i izjavi da pre toga
beja{e slep. "A sada, nakon ovoga", re~e, "vidim sve, znam sve,
razlikujem sve stvari, ja sam Bog."
12. A Isus mu re~e: "Kako moè{ sve da zna{? Ne moè{ da
gleda{ kroz zidove ku}e svoje, niti da ~ita{ misli bli`njih, niti da
razume{ govor ptica ili divljih ìvotinja. Ne moè{ ~ak ni da se seti{
doga|aja svog pre|a{njeg ìvota, ni svog za~e}a ili ro|enja.
13. Misli sa smerno{}u na to koliko toga ti ostaje nepoznato, ~ak
nevidljivo. I ako dakle tako ~ini{, vide}e{ jasnije." (Pogl. 41, 10-13)
312
i produbljujem re~:
Prepoznajte svoj ìvot u onome {to je zapisano! Iako mnogi od

vas gledaju Sunce, Mesec, zvezde i boje, va{e vi|enje je ipak
ograni~eno. Jer dokle god ~ovek ne ispunjava Bo`ju volju, ne}e videti
ni Njegovu divotu. On gleda samo povr{inu ìvota a ne vidi dubine
postojanja. Samo onaj ko Bo`ji Zakon ispunjava, postaje jasniji i vidi
dubine ìvota, vidi misli ljudi i razume govor ìvotinja. On razume i
biljke, koje zra~e svoja ose}anja i svoju snagu i tako mu se
saop{tavaju. On poznaje puteve u beskona~nost i delovanje zvezda i
zna koje su od njih stanice koje vode u beskona~nost.
Ko Zakon Bo`ji ispunjava, vide}e jasnije, a ko je Zakonom
Bo`jim postao, taj je u beskona~nosti kod ku}e.
313
42. POGLAVLJE
Isus pou~ava o braku -
Isceljenje desetoro obolelih od lepre
Povezanost bra~nih partnera i pri spolja{njoj rastavi -
Polaritet i dualitet - Unutarnje vrednosti (1-5). Bezbra~no stanje (6-8). Trajno
ozdravljenje samo ostvarivanjem ve~nih zakona (13)
1. Nakon ove besede otide Isus iz Galileje, i do|e u Judeju, na

obalu Jordana. I za Njim i|a{e narod mnogi i On tamo isceli mnoge.
2. I pristupi{e Mu fariseji da Ga isku{aju, i reko{e Mu: "Je li
pravo po zakonu da mu` ènu svoju iz bilo kojeg razloga otpusti?"
3. A On odgovori i re~e im: "Kod naroda nekih mu{karac ima
mnogo èna i otpu{ta koju ho}e, iz nekog opravdanog razloga. A u
drugih opet naroda èna ima vi{e muèva i otpu{ta koga ho}e, iz
kakvog opravdanog razloga. U drugim narodima pak mu{karac je
samo sa jednom ènom povezan u uzajamnoj ljubavi, i ovo je onaj bo-
lji i najvi{i put.
4. Zar niste pro~itali da Bog na po~etku stvori ~oveka tako, da
jedno bude mu{ko a jedno ènsko, i rekao je: Zato mu{karac ili èna
da ostavi oca i majku svoju i da se uz ènu svoju ili muà priljubi i
to dvoje jedno telo da budu.
5. Tako nisu vi{e dvoje, nego jedno telo. Jer ono {to Bog sastavi,
~ovek da ne rastavlja." (Pogl. 42, 1-5)

i produbljujem re~:
Uistinu, kaèm vam: i kada razlog da se bli`nji odbaci izgleda

opravdan, ~ovek ipak nema prava da svog bli`njeg isklju~i iz svog
ìvota. Jer ko je bez mane, neka prvi baci kamen.
Ko bli`njeg isklju~i iz svog ìvota, zatvara svoje srce za Bo`ju -
ljubav.
Zato ~ovek ne bi trebalo da odbacuje svog bli`njeg - ni onda kad
izgleda da za to ima razloga. On treba svom bli`njem da oprosti i da
314
ga moli za opro{taj. Jer ni pri jednom razdoru krivica nije samo do
jednoga. U tome uvek u~estvuje najmanje dvoje njih.
Kada se ljudi razdvajaju, svejedno iz kojih razloga, onda bi to
trebalo da bude samo spolja{nje razdvajanje, a ne i kona~no odricanje
jednog od drugoga.
Ko se sjedini sa svojim bli`njim u unutarnjem, ~i{}enjem svega
onog {to je do razdora dovelo, taj ostaje povezan sa njim i onda kad
su njih dvoje me|usobno razdvojeni u spolja{njem.
Brak sa vi{e èna ili mu{karaca, u kojem mu{karac ima vi{e èna
ili èna vi{e muèva, protivan je Zakonu boànske ljubavi.
Bog je u ~istom postojanju stvorio polaritet i dualitet: u Nebu se
sjedinjuju dva boànska bi}a u Bogu i ljube jedno drugo u Bogu. Ovo
povezivanje u Bogu jedan je akt stvaranja Bo`jeg. A proizlazi iz
principa polariteta i dualiteta. Ta dva boànska bi}a ve~no su
povezana u Bogu, kao deca Bo`ja, pa tako i kao brat i sestra.
Kako u Nebu, tako treba da bude i na Zemlji.
Kada dvoje ljudi pri sklapanju braka pred Bogom obe}aju jedno
drugom vernost, ili ako se vi{e ljudi udruì u neku zajednicu bra}e i
sestara - to su ljudi koji me|u sobom neguju apsolutnu ~istotu, radi
ispunjavanja zajedni~kih zadataka ili radi ispunjavanja Zakona - onda
bi oni trebalo da budu i verni jedni drugima. Jer ko pred Bogom
obe}a vernost, taj i sa Bogom zaklju~uje savez vernosti. Ko se
pridràva tog saveza vernosti, taj }e i svog bli`njeg gledati kao hram
Bo`ji i po{tova}e ga.
U uzajamnom po{tovanju prepoznajemo unutarnje vrednosti
~oveka. Ko nau~i da ljubi one unutarnje vrednosti u bli`njem, taj
odràva i unutarnju povezanost sa bli`njim. I ko odràva ovu unutar-
nju povezanost, povezan je i sa Bogom.
Takav jedan brak ili zajednica bra}e i sestara ima trajnost u
ovom zemaljskom bivstvovanju i u}i }e u ve~nost, jer Bog je zakon
jedinstva i zajedni{tva.
Ljudi koji su spremni da ìve u Duhu Gospodnjem, zajedni~ki }e
oblikovati svoj zemaljski ìvot, nosi}e se uzajamno i bi}e odani jedni
drugima u nesebi~noj ljubavi punoj poverenja. Takav jedan brak ili
315
zajednica bra}e i sestara ne vodi vezanosti, ve} egzistira u povezanosti
jednih sa drugima i povezanosti sa Bogom.
Mu{karac i èna u braku jednog su duha i jednog tela - a ipak
su dve du{e. Nakon smrti tela oni ìve kao brat i sestra, i u
evolucionom procesu ~i{}enja ponovo se vra}aju svom duhovnom
dualu.
Nebeski duali su dva bi}a iz Boga i ve~no sjedinjena u Bogu.
Mu{ki dual je davaju}i princip, a ènski primaju}i princip. Oni su
povezani u Bogu kao nebeski par u svu ve~nost.
Svako bi}e i svaki ~ovek ima slobodnu volju za slobodnu odluku
za ili protiv zakona Bo`jih. Prema Zakonu ìvota partneri u
brakovima ovoga sveta se ne rastavljaju. Ali po{to svako bi}e i svaka
du{a - dakle i svaki ~ovek - ima slobodnu volju, njima samima je,
prema zakonu slobodne volje prepu{teno da odlu~e da li }e se
rastaviti. Oni pritom naj~e{}e gledaju na spolja{nje vrednosti,
orijenti{u se prema spolja{njem ili mere ljudskim merilima. Takvo
razdvajanje vodi ljude u zakon setve i ètve. Posledice ovakve ljudske
odluke moraju snositi oboje, no ve}i udeo pada na onoga koji se iz -
ljudskih motiva odvojio od svog bli`njeg.
Ko se odvoji od svog bra~nog druga da bi sa nekim drugim
ponovo ìveo u ljudskoj zajednici, taj je raskinuo brak. A i takozvana
partnerstva podleù istom zakonu. Zato pazite {ta mislite i ~inite - i
preispitajte sebe pre no {to u|ete u brak ili partnerstvo, koji razlozi i
motivi vas na to pokre}u. Da li to traì telo? Da li su materijalna
dobra ta koja vas udruùju? Ili je to nesebi~na ljubav koja je kao
klica unutarnjeg ìvota aktivna u unutarnjim vrednostima dvoje ljudi
koji teè vi{im idealima i ciljevima?
Shvatite: na vi{im stupnjevima evolucije ka boànskom ìvotu
vaè vi{i zakoni. Oni obuhvataju i brakove i porodice koji teè vi{im
idealima i vrednostima, i koji se upravljaju prema unutarnjim
vrednostima i prema evolucionim koracima pojedinca na putu ka
Meni.
6. A oni Mu uzvrati{e: "A {to onda Mojsije zapovedi da se dade

knjiga otpusna?" A On im re~e: "Zbog okorelosti va{ih srca, Mojsije
316
je patio {to se rastavljate od èna svojih; i kao {to vam i u mnogim
slu~ajevima dopusti meso da se jede; ali u po~etku ne be{e tako.
7. A Ja vam kaèm: ko otpusti ènu svoju, osim ako je to iz
kakvog opravdanog razloga, i uzme drugu umesto nje, brakolomac
je." Onda Mu reko{e u~enici Njegovi: "Ako je tako ~oveku sa ènom,
onda se nije dobro èniti."
8. Ali On im re~e: "Ove re~i ne odnose se na sve, ve} samo na
one kojima su date. Jer ima bezbra~nih koji su takvi ro|eni iz utrobe
maj~ine, i takvih koji zbog ljudi ostaju bezbra~ni, i takvih koji su
svojevoljno bezbra~ni Carstva radi nebeskoga. Ko ovo moè da shvati,
neka shvati!" (Pogl. 42, 6-8)

i produbljujem re~:
Kad neko nije u braku, iz bilo kojeg razloga, onda je to ili zbog
puta evolucije koji je on sam odabrao ili pak zbog zakona setve i
ètve. Bezbra~no stanje npr. moè da bude rezultat ne~ega {to je neko
u svojim prethodnim ìvotima prouzrokovao i {to sada, u ovom
zemaljskom ìvotu po~i- nje da deluje kao posledica, a {to on sada
mora da nosi kako bi sazrevala njegova du{a.
Ako ~ovek raskine svoj brak ili pak ne ulazi u brak kako bi tako
dostigao Carstvo Nebesko, onda se on vara. On je zaveden pogre{nim
predstavama, mi{ljenjima i pravilima. Tako|e, ko radi sopstvene
koristi ne u|e u brak, ogre{uje se o zakon jedinstva.
Uistinu, kaèm vam: povezanost dva bi}a postavljena je od Boga.
U Nebu se ta povezanost dva duhovna bi}a naziva dualiitet. Na Zemlji
se ta povezanost dvoje ljudi zove brak ili partnerstvo. Povezanost dva
duhovna bi}a ili dvoje ljudi ujedno je savez sa Bogom i zna~i:
zajedni~ko ispunjavanje zakona Bo`jih, boànske ljubavi i ~istote. Ko
ovaj zakon ne po{tuje, tako {to se npr. neverno{}u ili èljom za
posedovanjem ogre{uje o jedinstvo u Bogu, taj se suprotstavlja zakonu
nesebi~ne ljubavi.
Ko misli da }e neulaènjem u brak do}i u Nebo, taj sam sebi
zatvara Nebo. On brak vidi kao obe{~a{}enje, jer on u njemu gleda
samo ono ljudsko, gre{no. Ko u braku ne priznaje boànski Zakon o
317
braku, taj gleda na svoje sopstvene slabosti i grehove i time
obe{~a{}uje ono {to je Bog postavio: povezanost dvoje ljudi koja
istovremeno treba da bude savez u Bogu i sa Bogom.
Shvatite: niko ne moè dosti}i Carstvo Nebesko ako ne radi na
sebi samome, kako bi ono ljudsko sa Mnom, Hristom, preobrazio u
duhovno-boànsko. To vaì i za one koji su u braku i za one koji nisu
u braku.
9. Onda Mu pri|o{e mala deca, da poloì ruke na njih i da ih

blagoslovi. Ali ih u~enici odvra}ahu.
10. Ali Isus re~e: "Pustite de~icu da do|u k Meni i ne branite
im, jer njihovo je Carstvo Nebesko." I On poloì ruke Svoje na njih i
blagoslovi ih.
11. A kad ulaà{e u jedan grad, srete Ga desetoro gubavih, koji
stajahu kraj puta. I oni podigo{e glasove svoje i povika{e: "Isuse,
U~itelju, smiluj se na nas!"
12. I videv{i ih, re~e im On: "Idite i pokaìte se sve{tenicima." I
dogodi se, dok odlaàhu, da se o~iste. A jedan od njih, videv{i da je
isceljen, vrati se slave}i Boga iz sveg glasa i pade ni~ice pred Isusa i
zahvaljiva{e Mu. A ovaj be{e Samari}anin.
13. I Isus re~e: "Zar se nije svih desetoro o~istilo? Gde je ostalih
devetoro? Ovi se ne vrati{e i ne dado{e slavu Bogu kao ovaj stranac."
I On mu re~e: "Ustani i idi putem svojim. Vera tvoja te ozdravi."
(Pogl. 42, 9-13)

i produbljujem re~:
[ta se dogodilo sa onima koji su bili isceljeni a nisu Bogu

zahvalili za to?
Iz ljubavi i milosti Boga, Svemogu}ega, koji je delovao kroz
Mene, Isusa, oni su primili isceljenje, a sa isceljenjem i mogu}nost da
spoznaju svoje pravo bi}e, da bi Bogu, Ve~nome, zahvaljivali
ostvarivanjem ve~nih zakona.
318
Samo je onaj jedan prona{ao Boga u sebi i ostao zdrav. Ostali su
se opet okrenuli svetu, privukli su ponovo svoje nekada{nje bolesti i
ponovo oboleli.
319
43. POGLAVLJE
Bogata{ i Carstvo Nebesko -
Zapovesti ~i{}enja
Imovina i sle|enje Hrista (1-4). Sve je mogu}e
onome ko teì duhovno-boànskome kao svom pravom bi}u (6). Bog ili mamon
- Te`nja za materijalnim i njene posledice (7). Ko se odrekne materijalizma,
prima}e vi{estruko u ve~nom postojanju (8-9). Spolja{nje ~i{}enje i unutarnja
~istota - Vernost slovu ukazuje na nevernost Bogu (10-16)
1. I gle, do|e jedan k Njemu i re~e: "U~itelju dobri, {ta dobro da

u~inim da steknem ìvot ve~ni?" A On mu re~e: "[to Mene naziva{
dobrim? Niko nije dobar osim Boga. No ako ho}e{ da u|e{ u @ivot,
onda se pridràvaj Zapovesti." I ovaj Mu re~e. "A kojih to?"
2. A Isus re~e: "êmu nas u~i Mojsije? Ne ubij, ne ~ini preljube,
ne kradi, ne svedo~i la`no, po{tuj oca i majku, ljubi bli`njega svoga
kao samoga sebe." A onda Mu mladi} re~e: "Svega toga pridràvao
sam se od malena. [ta mi jo{ nedostaje?"
3. Isus mu re~e: "Ako ho}e{ savr{en da bude{, idi i prodaj ono
~ega ima{ u izobilju i razdeli onima koji nemaju ni{ta; tako }e{ imati
blago na Nebu. Onda do|i i sledi Me."
4. Ali kad mladi} ~u re~i ove, ode snu`den od Njega; jer ima{e
imovinu veliku, naravno, vi{e nego {to mu je trebalo. (Pogl. 43, 1-4)

i produbljujem re~:
Ko teì zemaljskim dobrima i ko srebrnjake koje poseduje

smatra svojim vlasni{tvom i umnoàva ih samo radi svog materijalnog
blagostanja, taj je ve} ispla}en od sveta i u Nebu ne moè vi{e primiti
nikakvu platu. On ne moè ni da sledi Mene, Hrista.
Ljudi koji ìve u "za" i "protiv", tako {to s jedne strane svoj
posed i svoje srebrnjake smatraju svojim vlasni{tvom, a s druge
strane ho}e da slede Mene, Hrista, podvojeni su. S jedne strane, -
njihova srca su uz njihova materijalna dobra, a s druge strane, -
njihove misli su uz jevan|elje ljubavi. Ovo dvoje ne moè se usaglasiti.
Ovakvo pona{anje donosi ~oveku samo te{ko}e, a du{i optere}enja. Jer
320
niko ne moè da sluì dva gospodara - Duhu Bo`jem i mamonu. Svaki
~ovek i svaka du{a pre ili kasnije bi}e dovedeni do odluke: ili sluìti
Bogu ili mamonu.
5. Potom govora{e Isus u~enicima Svojim: "Zaista vam kaèm,

te{ko je bogatome u}i u Carstvo Nebesko: I jo{ vam kaèm: lak{e je
kamili kroz iglene u{i pro}i nego li bogatome u}i u Carstvo Bo`je."
(Pogl. 43,5)

i produbljujem re~:
Ovo pore|enje sa u{icom na igli ima, me|utim, simboli~no zna~e-

nje. Ono se odnosi na tada{nje stanje u Izraelu, kada Sam Ja, Hrist,
bio otelovljen u Isusu: U Jerusalimu su postojala jedna uzana vrata,
poput u{ice na igli, kroz koja je mogao pro}i samo jedan ~ovek.
6. A ~uv{i to u~enici Njegovi, ~u|ahu se veoma i reko{e: "Ko

moè onda postati blaèn?" Ali Isus ih pogleda i re~e im: "Za telesno
~ulo to je nemogu}e, ali za duhovno sve je mogu}e. (Pogl. 43,6)

i produbljujem re~:
Iskazom: "Za telesno ~ulo to je nemogu}e, ali za duhovno sve je

mogu}e" misli se na ljudska i duhovna ~ula. Ljudska ~ula teè za
zemaljskim blagostanjem - duhovna ~ula su pak one fine snage du{e
koje su povezane sa Ve~nim.
Ko profinjuje svoja ljudska ~ula i obra}a se Bogu u svom
unutarnjem, taj }e ste}i pravo ~ulo za pravi ìvot, po{to teì duhovno-
boànskome kao svom pravom bi}u. Za duhovnog ~oveka, koji ~ini
samo ono {to je Bo`ja volja, sve je mogu}e, jer on prima iz carstva
unutarnjeg. Ko ìvi u carstvu unutarnjeg, on }e i u spolja{njem imati
sve {to mu je potrebno, i vi{e od toga.
ôvek je dete Bo`je i ima, po svom pravom bi}u, bogatstvo Bo`je
u sebi. Kada ga neki ~ovek otkrije - okajavaju}i svoje spoznate grehe,
opra{taju}i i mole}i za opro{taj, ~iste}i se i sve vi{e se odupiru}i onom
321
gre{nom - onda kroz njega prema spolja zra~i obilje iz Boga,
uzrokuju}i ono {to je du{i i ~oveku dovoljno za njihovu dobrobit.
7. I kaèm vam, ne budite prijatelji mamona nepravednosti, da

vas on, kad umrete, ne primi kao platu u svoja zemaljska kona~i{ta.
Budite radije prijatelji istinskog bogatstva, koje je mudrost Bo`ja, da
budete primljeni u boravi{ta koja su ve~na." (Pogl. 43, 7)

i produbljujem re~:
Iskaz: "I kaèm vam, ne budite prijatelji mamona nepravednosti,

da vas on, kad umrete, ne primi u svoja zemaljska kona~i{ta" zna~i:
ko se sa mamonom sprijatelji, taj je za mamona i vezan, i time za
ovaj svet. Jer mamon je ovaj zemaljski svet sa svojim bogatstvima.
Ko teì mamonu, postaje malo-pomalo nepravedan prema svojim
bli`njima i prema onome {to ga okruùje, prema snagama i oblicima
ìvota na Zemlji. On vi{e ne ceni ìvot svog bli`njeg i ove Zemlje. On
misli samo na svoje "ja" koje stalno èli da se potvr|uje bogatstvom i
ugledom.
Kud ~oveka vuku ~ula, tamo je njegovo srce, tamo je njegovo
blago: kada du{a nekog sebi~nog ~oveka napusti svoju ku}u, ljudsko
telo - kada dakle omota~, ~ovek, umre - bi}e primljena od onih koji
su tom ~oveku sluìli u ìvotu na Zemlji. To mogu biti ljudi ili du{e.
Du{a takvog ~oveka }e se onda, ili u carstvu du{a sastati sa ovim
du{ama koje su joj za vreme njenog ìvota na Zemlji pripremale
puteve ka uspehu, ili }e opet biti otelovljena zajedno sa du{ama tih -
ljudi, to jest, dovedena u zajednicu sa njima u novim ljudskim telima,
i ìve}e sa njima zajedno u zemaljskim stani{tima.
"Budite radije prijatelji pravog bogatstva, koje je mudrost Bo`ja,
da budete primljeni u boravi{ta koja su ve~na", zna~i: posvetite svoj
ìvot i mi{ljenje Ve~nome, i ve`bajte se pre svega ostalog u tome da
dostignete Carstvo Bo`je. Onda }ete biti mudri i ve} u zemaljskom
ruhu ìve}ete svesno u carstvu unutarnjeg. Nakon smrti tela vi }ete se
uspinjati ka ve~nim stani{tima koja su va{a prava domovina. Lutanja
po Zemlji, uvek u novom ruhu, u novim zemaljskim telima, i lutanje
322
po carstvima du{a, okon~avaju se onda kad du{a prona|e svoju
unutarnju domovinu.
8. Onda Mu re~e Petar: "Eto, mi smo ostavili sve i za Tobom

po|osmo." A Isus im re~e: "Zaista vam kaèm da }ete vi, koji Me
sledite, kad se ponovo budete rodili i kad Sin ~ove~ji bude sedeo na
prestolu slave Svoje, i sami sedeti na dvanaest prestola i suditi nad
dvanaest plemena Izrailjevih. Ali nije Moje da dajem stvari ovoga
sveta.
9. I ko dobra, ku}e ili prijatelje ostavi radi Carstva nebeskoga i
radi pravednosti Njegove, stostruko primi}e u ìvotu budu}em i ìvot
ve~ni nasledi}e. Ali mnogi koji su prvi bi}e poslednji, a poslednji bi}e
prvi." (Pogl. 43, 8-9)

i produbljujem re~:
Ja, Hrist, kaèm vam: ko sve napusti i vodi pravedan ìvot, svoje
ose}anje, mi{ljenje, govorenje i delanje ~ine}i boànskim, taj je ponovo
ro|en u unutarnjem, jer je dostigao ponovno ro|enje u Duhu. Njegova
du{a, kada telo umre, ne}e vi{e traìti telo.
Kada ponovo do|em u Duhu, onda }e Me oni pravedni gledati na
tronu ve~ne slave, jer Ja dolazim sa svom mo}i i slavom i sa Mnom
}e biti svi oni koji ìve u Carstvu unutarnjeg.
Tih dvanaest tronova su, izme|u ostalog, simboli za dvanaest
plemena Izraelovih, koja su (s prezrenjem) odbila taj visoki zadatak -
da budu Bo`ji narod. Bog ne sudi. Pa tako je i svim ljudima i bi}ima
zapove|eno da ne sude. Ko stvara uzroke, taj je sam svoj sudija; on
je svoj sopstveni sud.
"Nije Moje da dajem stvari ovoga sveta." Ja Sam Svetlost sveta i
donosim tu svetlost u ovaj svet - a ne ono {to osiroma{uje svet:
mamona.
Ko se odrekne materijalizma, mamona, ko dakle napusti dobra,
ku}e ili prijatelje radi Carstva Nebeskoga i Njegove pravednosti, taj }e
mnogostruko primiti u budu}em ìvotu, u ve~nom postojanju i bi}e
323
tamo svesno kod ku}e. Zato teìte najpre Carstvu Bo`jem, koje je
unutarnji ìvot.
10. I do|o{e kod Njega pismoznanci i fariseji koji vide{e jednog

od u~enika Njegovih da jede neopranih ruku.
11. I rasrdi{e se zbog toga; jer Jevreji ne jedu pre no {to ruke
operu a i drè se jo{ mnogih sli~nih obi~aja pri pranju ~a{a, posuda i
stolova.
12. I reko{e:"Za{to svi u~enici Tvoji ne slede predanje starih?
Videli smo gde jedu neopranih ruku."
13. A Isus re~e: "Svakako, Mojsije vam zapovedi da ~istite sebe i
telo svoje i sudove da odràvate ~istim, ali vi pridodaste tome i ono
{to ~esto ne mogu svi, i u svako vreme i na svakom mestu da slede.
14. ûjte Me, dakle: "Ne pogani ~oveka samo ono ne~isto {to
ulazi u telo, ve} mnogo vi{e r|ave i ne~iste misli koje struje iz -
njegovog srca i pogane unutarnjeg ~oveka, a tako i druge. Pazite zato
na svoje misli i ~istite svoja srca, i u~inite da va{a hrana bude ~ista.
15. Ovo treba da ~inite, a ne zapostavljajte ni ostale od zakona.
A kr{i li pak kogod zakone ~isto}e jer mu je to neizbe`no, oslobo|en
je prekora, jer ne ~ini to svojom voljom niti iz prezrenja zakona koji
je dobar i pravedan. Jer, urednost u svemu dobitak je veliki.
16. Ne preuzimajte, dakle, r|ave obi~aje sveta, ni formalno. Jer
mnoge na zlo navodi spolja{nji privid i preru{eno zlo." (Pogl. 43, 10-
16)

i produbljujem re~:
Pranje ruku i ~i{}enje ~a{a, posuda i stolova nu`nost je u ovome

svetu, jer Zemlja je materija od kamenja, carstva zemlje i pra{ine.
Ove i druge ìvotne supstance neophodne su da bi ljudsko telo moglo
da ìvi.
Dakle, kao {to vetar i ki{a stalno ~iste atmosferu i Zemlju, tako
je i zemaljskom telu potrebno ~i{}enje. A tako i ~a{ama, posudama,
324
stolovima i svim drugim predmetima. Sve te spolja{nje stvari treba
negovati, jer ~isto}a spolja{njeg izraz je ~istote onog unutarnjeg.
No, spolja{nja ~isto}a ne donosi sama po sebi i ~istu du{u. Ako je
~ovek u unutarnjem zaga|en, grehom, onda on ~esto pridaje veliki
zna~aj zakonima spolja{njeg ~i{}enja, kako bi sakrio ne~istotu svojih
misli, re~i i postupaka. Ko je pak ~ist u unutarnjem, pazi}e i u spo-
lja{njem na ~istotu i na ~isto}u.
Oprati ruke pre jela nije mogu}e uvek, zbog spolja{njih okolnosti.
To pak nema ni~eg zajedni~kog sa ne~istotom du{e. Ko stalno
prigovara takvim spolja{njim stvarima, a naro~ito onda kada nema
mogu}nosti za ~i{}enje, taj vidi samo ono spolja{nje, jer su unutarnje
vrednosti kod njega jo{ zatrpane grehom.
Mojsije je zapovedio ljudima da odràvaju ~istim kako ono
unutarnje, tako i ono spolja{nje. Ko pak ima oko samo za ono spo-
lja{nje, za svet i njegove obi~aje, taj i stvara samo spolja{nje zakone
zaboravljaju}i pritom o ~emu je ustvari re~. Ko nije u stanju da
shvati iskaze pravednih mu{karaca i èna, taj ne moè ni da ih tuma~i
i on dovodi onda sve u vezu sa ovim svetom i sa njegovim
ustanovama, navikama i obi~ajima.
ûvajte se toga da istinom smatrate samo re~ i njeno doslovno
zna~enje! Shvatite: u re~i dodu{e leì istina, ali ona je ipak samo
simbol a ne istina sama.
Ko gleda samo na re~ i slovo i ove smatra istinom, jo{ ih i
predaju}i dalje, taj }e po sopstvenom naho|enju tuma~iti Re~ Bo`ju i
zbog toga }e i dodavati ono za {ta on prema svojoj svesti veruje da je
istina.
Ponavljam: Ko gleda na re~ samu, ne}e u njoj na}i istinu.
Vernost slovu daje razja{njenje nevernosti prema Bogu. ^vrsto se
drì slova ~ovek koji ne ostvaruje zakone Bo`je. Ovo mi{ljenje verno
slovu vodilo je svet u haos. To se doga|alo u svim vremenima i svuda,
a doga|a se i u dana{nje vreme (1989).
Imajte na umu: ne zaga|uje ~oveka i du{u ono ne~isto {to je npr.

jo{ na rukama, posudama ili hrani i ulazi kroz usta, ve} r|ava,
negativna, Zakonu suprotna ose}anja, misli, re~i i postupci - oni
325
mnogo vi{e zaga|uju du{u i ~oveka. Jer oni ulaze u ~ovekovu du{u, a
i ponovo iz nje izlaze. Oni napadaju telo, a ~ovek mora onda da nosi
ono {to je posejao. Zato pazite na svoje ose}anje, mi{ljenje, govorenje
i delanje i uzimajte samo onu hranu koju vam je darovao Bog. Ve~ni
vam je pruà iz prirode. Toga treba da se drìte.
Shvatite: unutarnja ~istota je odlu~uju}a. Ali ne zapostavljajte
pritom ni ostale zakone: nesebi~nu ljubav, milosr|e i dobrotu,
slobodnu volju i jedinstvo sa ìvotom.
Ko se, dakle, ne pridràva zakona spolja{nje ~istote kada to nije
mogu}e, taj time ne optere}uje svoju du{u, jer on to ne ~ini svojom
voljom. Sopstvena volja je ta koja ne po{tuje ve~ne Zakone.
Zakon Bo`ji nalaè da se teì ~istoti u svemu: ~ovek ne treba da
zapostavlja ni svoje telo ni svoju du{u, ni svoju okolinu; jer u svemu
je ìvot iz Boga i treba ga po{tovati u svemu.
Ne drìte se ~vrsto obi~aja ovoga sveta, ni formalno. ûvajte u
svemu pravednost Bo`ju i bi}ete otvoreni i iskreni i istrajni u spolja{-
njem delanju.
Onaj mra~ni zaodeva se u mnoga ruha da bi "sijao". Privid }e
pouzdano prepoznati samo onaj ko teì postojanju, Bo`joj mudrosti i
pravednosti. On ne}e podle}i obmani, prividu.
326
44. POGLAVLJE
Vera Dvanaestorice -
Stubovi-nosa~i Zajednice
Bog nema tajni; greh prekriva Istinu (2-3).
Prave prazajednice temelje se na steni Hristu (4). Crkva falsifikuje istinu -
Pravednost Bo`ja daje svakom gre{niku dosta vremena za preobra}anje (7-8).
Zakon Bo`ji dolazi na ovaj svet; Istina postaje vidljiva (10-12). ôve~anstvo }e
do}i u jedinstvo sa Mnon, Hristom (13-15)
1. I se|a{e Isus ponovo blizu jezera usred dvanaest palmi, gde se

~esto odmarao. I pristupi{e Mu Dvanaestorica i pratioci njihovi, i
se|ahu u senci drve}a, a Sveti, u sredini izme|u njih, pou~ava{e ih.
2. I govora{e im Isus: "ûli ste {ta ljudi govore za Mene, a vi
{ta kaète, ko Sam Ja?" I ustade Petar sa Andrijom, bratom svojim i
re~e: "Ti si Hristos, Sin Boga ìvoga, koji je si{ao sa Neba ovamo dole
i ìvi u srcima onih koji veruju i slu{aju Ga pravednosti radi." A
ustado{e i ostali govore}i, svako na svoj na~in: "Ove re~i istinite su,
tako mislimo i mi."
3. A Isus im odgovori i re~e: "Blagosloveni budite vi, Dvanaest
Mojih, vi koji verujete; jer nisu vam meso i krv ovo otkrili, ve} Duh
Bo`ji koji ìvi u vama. Uistinu, Ja Sam Put, Istina i @ivot. A Istina
zna sve stvari. (Pogl. 44, 1-3)

i produbljujem re~:
Ko je iz Istine, taj govori re~i Istine, jer je u stanju da gleda u

dubine Istine. îje je srce kod Boga, tome Bog otkriva i sve prividne
tajne. Jer onome ko ìvi u Bogu ni{ta nije tajna. On poznaje zakone
Bo`je jer je sam postao Zakonom. Ko ìvi u Meni, Hristu, taj zna i
da Sam Ja do{ao iz Neba, da bih kao Isus objavio ljudima jevan|elje
ljubavi, koje je put, istina i ìvot.
"A Istina zna sve stvari" zna~i: Du{a i ~ovek koji ìve u Istini, u
Zakonu Bo`jem, poznaju tu istinu, a i znaju sve stvari istine. Takvi -
ljudi su pravedni vesnici istine.
327
Shvatite: mnogi ljudi govore o "tajnama" Bo`jim jer gledaju na
greh koji tu istinu zastire. Bog nema tajni, ni na Nebu ni na Zemlji.
Bog je svoj Svojoj deci darovao ve~nu Istinu, boànski Zakon, kao
nasle|e. Na taj na~in je dete Bo`je postalo slika i prilika Oca. O
tajnama Bo`jim govori samo ~ovek koji ìvi u senci greha. On gleda
samo na tu senku, na greh, a ne poznaje istinu koja je za njega
skrivena iza velova njegovog greha. Ko pak iz dana u dan svoje
grehove predaje Meni, Hristu, ko se kaje, opra{ta, moli za opro{taj i
ne ~ini vi{e ono {to prepozna kao greh, prona}i }e onu unutarnju
istinu koja ga osloba|a.
Kada se gresi otpla}uju, svetlost du{e, istina, moè sve ja~e da
zra~i kroz ~oveka. Onda ~ovek biva sve verniji i verniji istini u onome
{to ose}a, misli, govori i ~ini. Ko ìvi u istini, taj zna sve stvari, jer
ostaje veran toj istini, Bogu u svom svakodnevnom pona{anju. Samo
na taj na~in du{a }e prona}i put natrag ka svom izvoru, svom bi}u
koje je boànsko.
Bog se, dakle, ne krije od ljudi. ôvek pak, krije se od Boga
zbog svojih grehova.
Nema tajni Bo`jih. Dela Bo`ja tajna su samo za one ljude koji ne
~ine dela Bo`ja.
4. Sva istina je u Bogu, i Ja svedo~im za tu istinu. Ja Sam ona

prava stena, i na toj steni izgradi}u Zajednicu Svoju, i vrata pakla
savladati je ne}e, i iz te stene te}i }e bujice vode ìve, da narodima
ove Zemlje ìvot daruju.
5. Vi ste Moja izabrana Dvanaestorica. Na Meni, glavi i ugaonom
kamenu, izgra|eno je dvanaest stubova-nosa~a Moje ku}e na toj steni;
i na vama u Meni treba Zajednica Moja da se izgradi, i u istini i
pravednosti treba Zajednica Moja da se podiè.
6. A vi }ete sedeti na dvanaest prestola i sla}ete, po Duhu,
svetlost i istinu za svih dvanaest plemena Izrailjevih, i Ja }u biti uz
vas do kraja sveta. (Pogl. 44, 4-6)

i produbljujem re~:
328
Verni apostoli osniva~i su prazajednice u Meni, Hristu. Hristove
zajednice, koje ìve u Meni, Hristu, stoje na steni Hristu.
Zajednicu u Hristu ~ine ljudi koji se trude da ispunjavaju volju
Bo`ju. Od vremena kad Sam ìveo kao Isus iz Nazareta, nastajale su
u svim razdobljima, sve vi{e njih i uvek iznova, slobodne prazajednice
koje su se obrazovale izvan crkvenih institucija.
Mnoge od ovih prazajednica koje su osnivane na Meni, Istini i
@ivotu, Jevan|elju nesebi~ne ljubavi, i u kojima je neposredno govorio
i delovao Duh Bo`ji, Istina, razarala je iznova spolja{nja mo} satanske
vladavine - ali samo spolja{nje ustrojstvo, jer nije bila razorena i
snaga koja je te zajednice stvorila.
Shvatite: to je bila samo spolja{nja propast prazajednica. U
stvarnosti, izgra|ivao se nevidljivo, sve vi{e i vi{e, duhovni potencijal.
Ova snaga je uvek iznova istupala iz nevidljivoga i ponovo bi se
razbuktavale prazajednice u svetu. One bi onda opet nestajale - ali u
Duhu je rastao potencijal hri{}anskog ìvota. Ovi mali ili ve}i koraci
evolucije spadaju u prve korake za Carstvo Mira Isusa Hrista.
U dana{njem prodoru ka Novom Dobu (1989) te~e jedna mnogo
ve}a reka prahri{}anskog ìvota u ovaj svet, postaju}i sve vidljivija.
Ova nepresu{na boànska reka - Hristova svest povezana sa
boànskom Mudro{}u - obuhvati}e postepeno ~itav svet, ~itavu Zem-
lju, i pripremiti Novo Doba.
Danas (1989) ponovo nastaje ìvot u prahri{}anskom smislu.
Ponovo nastaju prazajednice; njihovo sredi{te je prazajednica Novi
Jerusalim, koja je postala Zavetna zajednica. U tim prazajednicama
deluje Proro~ki duh, uvode}i ljude u Novo Doba, sli~no kao {to je
Mojsije vodio Izraelce do prve stanice Obe}ane zemlje.
I u ovom dana{njem vremenu preokreta ima jo{ onog "za" i
"protiv" ljudskoga "ja", jer i ljudi u tim prazajednicama koje nastaju
i rastu, imaju jo{ ljudskog u sebi i na sebi.
Uprkos svemu tome, Duh Bo`ji doti~e sve vi{e ljudi na Zemlji, i
mnogi ve} idu putem ka unutarnjem, ka kraljevstvu unutarnjeg, da bi
ìveli u Meni, Hristu. Ono ljudsko prolazi, a Bo`ja volja postaje sve
o~iglednija preko velike reke koja se daruje: preko Hrista povezanog
sa boànskom Mudro{}u.
329
Ja, Hrist, jesam ona prava stena, i na Meni, Hristu, pravoj steni,
izgra|ene su sve zajednice koje ostvaruju zakone Bo`je i pridràvaju
ih se u svakodnevnom ìvotu. Zajednice u Meni ~ine oni ljudi koji se
okupljaju oko Mene, @ivota, ostvaruju}i ve~ne zakone i grade}i jedino
na Meni - jer Ja Sam Put, Istina i @ivot i pravednost u Ocu.
U jedinstvu sa Mnom, Hristom, ljudi grade Hristove zajednice.

Tako je bilo, tako je opet, i tako }e biti u budu}nosti na Zemlji koja
postaje sve svetlija. Ljudima koji ispunjavaju zakone Bo`je nisu
potrebne nikakve spolja{nje vo|e. Oni imaju Mene, Hrista, Zakon
ìvota, i tako su jedni za druge a ne jedni protiv drugih. Oni koji su
jedni protiv drugih, protiv Mene su, i stoga i nisu Moja zajednica.
7. Ali nakon vas nastupi}e oni iskvarena mi{ljenja i iz neznanja

svoga ili silom zabaci}e mnogo toga {to vam Ja govorih i pripisa}e Mi
re~i koje nikada ne izrekoh; i poseja}e tako kukolj me| p{enicu
dobru, koju vam Ja dadoh da je u svet sejete.
8. I istina }e Bo`ja onda morati da otrpi protivljenje gre{nika;
jer tako je bilo i tako }e biti. No do}i }e vreme kad }e sve {to oni
sakri{e, razotkriveno i poznato biti, i istina }e osloboditi sve koji behu
vezani. (Pogl. 44, 7-8)

i produbljujem re~:
Zakon setve i ètve delova}e sve dok ono protivzakonito ne pro|e

a ono boànsko ne zaìvi na Zemlji, dakle dok svi ljudi ne budu ispu-
njavali volju Bo`ju na izmenjenoj, novoj Zemlji. Sasvim postepeno
bliì se kraju vreme u kojem je Moja Re~ izvrtana i prepravljana da
bi sluìla onima koji su pogre{no mislili da }e tako vladati istinom i
stvarati sebi pot~injene.
Shvatite: korov su posejali kreatori mi{ljenja koji nisu razumeli
Moje re~i, Moje iskaze i koji su - delom svesno, a i nesvesno - izvrtali
istinu. Mnogi su tuma~ili istinu onako kako je to njima odgovaralo. Iz
toga su, izme|u ostalog, nastale i crkvene institucije, obeleène
dogmama, verskim postavkama i nau~nim tvrdnjama, koje su tuma~ile
i tuma~e Jevan|elje uvek onako kako je to za njihovu instituciju bilo i
330
jo{ jeste korisno. Pristup ovim institucijama imali su i imaju samo -
ljudi koji su podlo`ni njihovim dogmama, verskim postavkama i
nau~nim tvrdnjama. Ve} samo ovo daje uvid u ono {to Sam upravo
otkrio: oni su Moju Re~ izvrtali i prepravljali da bi je iskoristili za
sebe.
Istina je snaga beskona~nosti i ona je tu za sve ljude. Istina zra~i
u nebrojenim fasetama u ovaj svet. Ko tvrdi da se fasete ve~ne Istine
mogu sabiti u dogme i forme?
U dobru setvu u{ao je, dakle, korov. Ali, iako je tokom vekova
korov prekrio dobru setvu, ova je ipak ostala sa~uvana u skrovitome.
Do{lo je vreme u kojem }e se korov sasvim postepeno ukloniti iz njive
ìvota, da bi dobra setva mogla da iznikne i da bi mogla da donese
dobru ètvu. Lo{a setva }e biti uzeta iz njive ìvota sasvim postepeno i
uz mnogo truda i strpljenja, da se nijedno zrnce dobre ètve ne izgubi
i ne baci u pe} u kojoj sagoreva korov. To je pravednost Bo`ja.
Iako mnogi ljudi ne mogu da shvate da prelaz iz gre{nog sveta
ka dobu Svetlosti obuhvata jedan veoma dugi period vremena, ovo
ipak odgovara pravednosti. Jer Bog svakom gre{niku stalno pruà
mogu}nost da se vrati. Vodi se ra~una o svakoj, pa i onoj sasvim
maloj iskri pravog pokajanja i ona se hrani. To je Bo`ja ljubav i
pravednost. Bog, Ve~ni, pravedan je prema svakoj du{i i svakom
~oveku.
Istina Bo`ja mora, dodu{e, da istrpi protivljenje gre{nika - ali ne
ve~no. Do{lo je vreme u kojem se sve {to je protivna snaga sakrila,
razotkriva i obznanjuje, jer sve je o~igledno ve} u atmosferskom
zra~enju. Tako se, dakle, osloba|a istina i ona }e se osloboditi sve koji
dopuste da ih oslobodi Istina, Bog.
9. Jedan je U~itelj va{, a vi svi bra}a ste, i nijedan nije ve}i od

drugoga na tom mestu koje vam Ja dadoh; jer jednog U~itelja imate,
Hrista, koji je nad vama i sa vama i u vama, i nema nejednakosti
me|u Dvanaestoricom Mojom ili u~enicima njihovim.
10. Svi su Meni jednako blizu. Ne teìte, dakle, prvom mestu, jer
svi ste prvi, po{to ste kameni-temeljci i stubovi zajednice koja je
izgra|ena na Istini i koja je u Meni i u vama. I tu istinu i taj Zakon,
onako kako su vam dati, treba za sve da podignete.
331
11. Zaista, ako ste vi i bra}a va{a slo`ni da ne{to u Moje Ime
otpo~nete, onda }u Ja biti usred vas i sa vama.
12. Te{ko onom vremenu u kojem duh sveta stupi u Zajednicu i
gde se Moja u~enja i Zapovesti nevaè}im proglase od mu{karaca i
èna izopa~enih. Te{ko svetu kad se svetlost sakrije! Te{ko svetu kad
se ovo dogodi!" (Pogl. 44, 9-12)

i produbljujem re~:
I doga|alo se stalno, da je jedan uobraàvao da je ve}i no onaj

drugi, da je jedan mislio da je bliì Bogu i brata svoga iz te sujete
prezirao.
Kaèm vam: Zakon Bo`ji je za sve, a oni koji ga se pridràvaju
smerni su i ne prave razlike. Zakon Bo`ji dolazi u ovaj svet, i oni koji
ga se pridràvaju u Meni su i sa Mnom, Hristom. A oni koji ga se ne
pridràvaju, oti}i }e sa ove Zemlje i na}i }e se opet u carstvima du{a.
Jer Zemlja se ~isti od svake neistine i svake ni{tavosti ovog sveta.
Ko ho}e da se suprotstavi toj Istini, steni Hristu?
Voda zapljuskuje stenu i veliki talasi pokriju je samo na kratko.
Ipak ta stena, Istina, koja Ja Jesam, bi}e uvek iznova vidljiva i uvek
}e iznova izranjati. Oni koji se, uprkos svim otporima, budu ~vrsto
dràli te stene, Hrista, u~vrsti}e se u Meni i stvarati Moju zajednicu,
koja }e biti izgra|ena na Meni, steni, preko mu{karaca i èna koji su
nepokolebljivo verovali i veruju u Istinu i koji su Istini sluìli i sluè
joj.
13. Tad povisi Isus glas Svoj i re~e: "Hvala Ti, o O~e pravedni,
Stvoritelju Neba i Zemlje. Sve ovo sakrio si mudrima i pametnima, a
deci otkriva{.
14. Niko Tebe ne poznaje osim Sina Tvojega, koji je Sin ~ove~ji.
Niti iko poznaje Sina osim onih kojima se Hrist otkrio.
15. Do|ite k Meni svi vi kojima je te{ko i koji ste optere}eni, i Ja
}u vam dati mir. Uzmite na sebe Moj jaram i nau~ite se od Mene, jer
Ja Sam krotak i smeran u srcu, i na}i }ete mir u du{ama svojim. Jer
332
je jaram Moj ravnomeran i lak, i breme je Moje malo i ne optere}uje
nejednako." (Pogl. 44, 13-15)

i produbljujem re~:
"Mudrima i pametnima", to zna~i intelektualnim i sebi~nim -

ljudima je istina skrivena, jer je oni prekrivaju svojim sebi~nim mi{-
ljenjem i delanjem. Smernim i krotkim ljudima pak, koji teè istini,
ona }e od Ve~noga preko Mene postati o~igledna u svim fasetama - i
otkriva im se za njihov ìvot u Bogu,
Niko ne poznaje Oca, osim Sina koji ìvi u Ocu. Ja, Sin, otelov-
ljavao Sam u Isusu ~ove~anstvo koje }e prona}i sinovstvo i k}erinstvo
- koji su bratstvo, i prona}i }e jedinstvo sa Mnom, Hristom. Jer ko
je Sina, Mene, Hrista Bo`jeg, primio i prihvatio, taj poznaje i Oca,
koji ìvi u Sinu i kroz Sina - i u onima i kroz sve one koji ìve
jevan|elje ljubavi i ostvaruju ga u svakodnevnom ìvotu.
Ko do|e k Meni, Hristu, koji ìvi u najunutarnjijem svakog
~oveka, i preda Mi svoju muku i svoj teret i nadalje sve vi{e i vi{e
ìvi u Meni, taj }e preko Mene dosti}i unutarnji mir - i done}e mir u
svet. Krotak i smeran postaje samo onaj ko do|e k Meni i ostane u
Meni. Njegov jaram je onda i deo Mog jarma; bi}e mu onda lak{e da
ga nosi, jer Ja Sam ona nose}a snaga za sve du{e i ljude. A i njegov
teret }e postati mali i ne}e ga neravnomerno optere}ivati, jer Ja nosim
za sve du{e i ljude.
333
45. POGLAVLJE
Traènje znakova - Ne~isti duh -
Roditelji Isusovi i bra}a i sestre - Zemaljsko bogatstvo
"Slepac" o~ekuje ~udo - Opasnost od uticaja preko protivnih snaga (1-6).
Protivzakonito delanje uprkos ve}em znanju greh je protiv Svetog Duha (7).
^lan porodice Bo`je ili individualista i branilac ljudskog "ja" (8-10).
Materijalno bogatstvo; posledice gramzivosti (11-16)
1. Nekoliko pismoznanaca i fariseja reko{e Mu: "U~itelju, ho}emo

od Tebe znak da vidimo." Ali On odgovaraju}i re~e im: "Rod zao i
iskvaren i{te znak, a ne}e im se dati znak nijedan osim znaka Jone
proroka.
2. I kao {to je Jona tri dana i tri no}i bio u trbuhu kitovom,
tako }e Sin ~ove~ji tri dana i tri no}i biti u srcu Zemlje, a onda opet
uskrsnuti.
3. Ninivljani uskrsnu}e i rodu ovome sudi}e i osudi}e ga; jer
pokaja{e se oni na propoved Joninu, a gle, jedan je ovde ve}i od Jone.
4. Kraljica juga uskrsnu}e i rodu ovome sudi}e i osudi}e ga; jer
ona do|e s kraja zemlje da mudrost Solomonovu ~uje, a gle, jedan je
ovde ve}i od Solomona."
5. I On govora{e dalje; "A kad ne~isti duh iz ~oveka nekog izi|e,
prolazi kroz mesta pusta i neplodna traè}i spokoja; i po{to ga ne
na|e, govori: Vrati}u se u ku}u svoju otkuda sam izi{ao. I do{av{i
onamo, na|e je praznu, pometenu i ukra{enu, jer takvi nisu molili
duha dobroga da u njoj boravi i njihov ve~ni gost da bude."
6. Onda on otide i uzme sa sobom sedam drugih duhova gorih od
njega, i oni su usele i stanuju tamo, i bude potonje stanje gore
takvima od prvog. Tako }e biti i onome rodu zlome, koji Duhu
Bo`jem ulazak spre~ava. (Pogl. 45, 1-6).

i produbljujem re~:
Ko od Boga o~ekuje znakove i ~uda, taj samog sebe ne spoznaje

kao delo Bo`je, koje je On stvorio. Ko èli da vidi znakove i ~uda,
334
neka posmatra svoju ku}u od krvi i mesa i nek prepozna u njoj one
bezbrojne funkcije koje samo Duh Bo`ji u njemu ~ini mogu}im.
Onome ko - kao Ja, Hrist u Isusu - ìvi u ve~nom postojanju,
nisu vi{e potrebni nikakvi vidljivi znakovi i ~uda. On ve} u zema-
ljskom ruhu vidi stvarnost Bo`ju, koja zra~i ka njemu kroz bezbroj
doga|aja i oblika. Samo onaj slepi ho}e da vidi ne skidaju}i povez
greha sa svojih o~iju.
Stoga pazite na svoje misli, re~i i ~ula koji vam zatvaraju o~i za
istinu i otvaraju kapije za greh! Jer ~ovek se veoma brzo moè
zavesti, ~ime otvara vrata i kapije satani ~ula.
Du{a i ~ovek su ku}a Bo`ja. Ako je ova uprljana mislima zavisti,
mr`nje i neprijateljstva, ili ako ~ovek ove dodu{e prepoznaje ali ih ne
menja, ili ako dobre principe i namere ne slede odgovaraju}a dela -
tada se u ~oveka uvla~i zlo, koje mu onda postaje jaram i teret.
Ko na vreme ne spozna svoje mi{ljenje, govorenje i ~injenje i ne
preobrati se, taj ih drì otvorenim za nove mra~njake. Ovi onda
svra}aju u ku}u koja je ukra{ena za njih i nalaù ~oveku da ~ini ono
{to oni ho}e. Pritom ~ovek gubi vlast nad svojim mi{ljenjem i govore-
njem. Onda se misli, govori i postupa kroz njega. On onda nije vi{e
on sam, ve} kroz njega misle i govore oni kojima je on ponudio
ulazak svojim pona{anjem udaljenim od Boga.
Protivzakonitim mi{ljenjem, govorenjem i postupanjem ~ovek
privla~i, dakle, odgovaraju}e snage, koje onda i uti~u na njega. Jer
isto privla~i isto.
I svaka oholost je opasna, jer njome se kiti ono mra~no.
Tako i sli~no bilo je i biva ljudima u mnogim nara{tajima i tako
}e biti jo{ mnogima koji Duhu Bo`jem spre~avaju ulazak.
7. Jer kaèm vam: onome koji huli na Sina ~ove~jega, bi}e

opro{teno. Ali koji huli na Duha Svetoga, nema mu opro{taja, ni u
ovom ni u slede}em ìvotu; jer takvi se opiru svetlosti Bo`joj, zbog
pogre{nih predanja ljudi." (Pogl. 45, 7)

i produbljujem re~:
335
Tuma~im slede}i iksaz: "Ali koji huli na Duha Svetoga, nema mu
opro{taja, ni u ovom ni u slede}em ìvotu."
Greh protiv Duha Svetoga najteì je greh. Ako je ~oveku
o~igledna Istina, Zakon Bo`ji - bilo preko Deset zapovesti ili preko
Besede na Gori ili preko Mojih objava u dana{njem vremenu (u
godinama oko 1989) - a on uprkos tome svesno misli, govori i postupa
protiv Zakona Bo`jeg, onda se on ogre{uje o Duha Svetog. Greh
protiv Duha Svetoga, ve} prema svom intenzitetu, ne moè biti
otpla}en samo u jednom zemaljskom bivstvovanju. Ve} prema
okolnostima, moè biti potrebno nekoliko otelovljenja da se otplati i
okaje ono {to je ~ovek prouzrokovao.
I ako je ~ovek u~io druge neistinama koje je dobio predanjem,
onda je on vezan za ove neistine - a tako i za ljude i du{e koje je
pogre{no u~io. Ipak, iz dana u dan bi}e mu davana mogu}nost da se
predomisli i da u samome sebi otkrije {ta zna~e Istina i @ivot.
8. Dok On jo{ govora{e narodu, gle, roditelji Njegovi i bra}a

Njegova i sestre stajahu napolju traè}i da govore s Njim. I neko Mu
re~e: "Evo, otac Tvoj i majka Tvoja, i bra}a Tvoja i sestre stoje
napolju i ho}e s Tobom da govore."
9. Ali On odgovori i re~e mu: "Ko je Moj otac, i ko je Moja
mati? I ko su bra}a Moja i sestre?"
10. I pokazav{i rukom Svojom na u~enike Svoje, govora{e: "Evo
Mog oca i Moje majke, Moje bra}e i sestara i dece Moje! Ko izvr{uje
volju Oca Mojega na Nebu, taj je Moj otac i Moja mati, Moj brat i
Moja sestra, Moj sin i Moja k}i." (Pogl. 45, 8-10)

i produbljujem re~:
Svako dete Bo`je, bilo da ìvi u Nebu, ili na Zemlji kao ~ovek, ili
kao du{a u podru~jima ~i{}enja, ~lan je velike porodice Bo`je. Ko
ispunjava volju Bo`ju, toga iznutra ne{to vu~e onamo gde ljudi ìve u
Bogu i sa Bogom. jer ovi pripadaju porodici Bo`joj.
336
Ko izvr{ava volju ljudi, taj se okre}e od onih koji se trude da
ispunjavaju Bo`ju volju. On postaje individualista i branilac svog -
ljudskog "ja".
Merilo za svakog ~oveka jesu njegov ìvot i mi{ljenje. Po tome on
prepoznaje samoga sebe:
Ko se uistinu trudi da ispunjava Bo`ju volju u svom ose}anju,
mi{ljenju i delanju, toga to i vu~e onamo gde ìve ljudi koji vr{e
Bo`ju volju. Tamo raste onda i delo Bo`je, ljubav.
11. I be{e tu nekoliko fariseja koji behu ponosni na svoje

bogatstvo, i On im re~e: "Pazite i ~uvajte se gramzivosti; jer ìvot
~ovekov nije u obilju stvari koje poseduje."
12. I kaza im u slikovitoj pri~i: "U nekog bogatog ~oveka rodi
zemlja u izobilju i on razmi{lja{e u sebi govore}i: [ta da u~inim? Jer
nemam gde ètvu svoju ~uvati.
13. I re~e: Ovo }u u~initi: razvali}u ambare svoje i sagradi}u
ve}e. I u njih }u skloniti sve plodove svoje i dobra svoja.
14. I kaza}u du{i svojoj: Sabrala si mnoga dobra, za mnoge
godine, uìvaj, jedi, pij i veseli se.
15. Ali Bog mu re~e: Bezumni~e, ove no}i traì}e ìvot tvoj od
tebe; ~ije }e onda biti ono {to si nagomilao?
16. Tako biva sa onima koji blaga sabiru za sebe same, ali nisu
bogati delima dobrim prema onima koji pate u nevolji i nema{tini."
(Pogl. 45, 11-16)

i produbljujem re~:
Ono o ~emu se ovde govori doga|alo se i doga|a se u svim

generacijama: bogati uve}avaju svoje bogatstvo. Mnogi od njih
uzimani su iz svog materijalnog bogatstva i stajali su onda kao
siroma{ne du{e pred svojim materijalnim omota~em koji sada vi{e
nisu mogli da koriste, i morali su da spoznaju da su siroma{ni
svetlo{}u i snagom. Istovremeno su doìvljavali i saznavali u sebi
samima, kolikom broju du{a i ljudi su mogli da pomognu svojim
337
zemaljskim bogatstvom. Nevolja onih kojima nisu pomogli tim svojim
gomilanjem bogatstva postajala je onda nevoljom njihove spostvene
siroma{ne du{e.
Za ljude Novog Doba obja{njavam Ja, Hrist:

U tom gre{nom vremenu mnogi ljudi su u spolja{njem bili veoma
bogati, no njihova srca bila su hladna i prora~unata. Bogati su teìli
sve ve}em bogastvu, a siroma{ni su im zavideli na njihovoj imovini.
Mnogi od siroma{nih morali su da za njih rade te{ke poslove, da bi sa
tzv. platom mogli da odrè svoj zemaljski ìvot.
U zemljama takozvanog blagostanja postojao je i jedan srednji
stale` izme|u siroma{nih i bogatih. I mnogi ljudi tog srednjeg staleà
teìli su bogatstvu i ugledu i radili su jedino za to da postanu bogati.
Preko bogata{a je mnogo patnje i zavisti do{lo u ovaj svet; ti
bogata{i, gladni vlasti, izazivali su ~ak i ratove, koji je trebalo da
demonstriraju njihovu mo} i da uve}aju njihov ugled. Pod takvom
ùdnjom za mo}i i pohlepom za vla{}u morali su ~esto da pate i ~itavi
narodi; jer ratovi su narodima koji su patili pod svojim mo}nicima i
vo|ama donosili glad, patnju, bolest i po{asti. I u te{kim vremenima
bogatili su se tako poneki bogati, dok su siroma{ni postajali jo{
siroma{niji. Neki su ~ak, zahvaljuju}i naoruànju i ratu, postajali jo{
bogatiji, dok je veliki deo naroda ìveo i dalje pod teretom jarma i
ugnjetavanja. Uprkos spolja{njoj borbi, srednji stale` je opstao.
U odnosu na broj ljudi na Zemlji, samo malo njih trudilo se da
ispunjava Bo`ju volju. Mnogi su pak govorili o zakonima Bo`jim i o
Meni, Hristu Bo`jem - ali su njihove re~i bile prazne. ôve~anstvo
nije bilo ispunjeno Duhom ljubavi, koji samo ostvarivanjem ulazi u
re~i i dela ljudi.
Tokom generacija sve vi{e ljudi i du{a traìlo je svetlost Istine, a
i ìvelo je prema njoj. A onda je postepeno do{ao preokret od gre{nog
vremena ka dobu Svetlosti. Bilo je to dugo sagorevanje onog mra~nog,
koje je trajalo vekovima.
338
46. POGLAVLJE
Probraènje Isusovo - Dvanaest Zapovesti
U preobraènju Isusovom Njemu je otkriven Njegov
put stradanja, Njegov slede}i nalog kao Hrista, i budu}nost ~ove~anstva i Zem-
lje (1-6). Novi Izrael (7-21). Novi zakon ljubavi - Nijedna du{a ne}e biti izgub-
ljena (22-24). Pro~i{}a- vanje du{e (25). Svi pravi proroci bivaju pogre{no
shva}eni (26-28)
1. I posle {est dana, kad svetkovina Senica ve} be{e blizu, uze
Isus Dvanaestoricu k Sebi i povede ih sa Sobom na goru visoku. I dok
se tamo molja{e, preobrazi se On pred njima da Ga poznati ne
mogahu i zasija se lice Njegovo kao sunce, a haljine Njegove postado{e
bele kao svetlost.
2. I gle, ukaza im se Mojsije i Ilija i pri~ahu sa Njim i govorahu
o Zakonu i o smrti Njegovoj, koja u Jerusalimu treba{e da se dogodi.
3. A Mojsije re~e: "Ovo je Onaj o kome sam vam prorekao:
Posla}e vam Ve~ni proroka jednoga izme|u bra}e va{e, meni sli~noga,
i ono {to Ve~ni Njemu bude rekao, to }e On vama re}i, i Njega treba
da poslu{ate, a oni koji Ga slu{ati ne}e, pripremaju sebi sopstvenu
propast."
4. A Petar re~e Isusu: "Gospode, dobro nam je ovde biti; ako
ho}e{, da na~inimo ovde tri senice: jednu Tebi, jednu Mojsiju i jednu
Iliji."
5. I dok on jo{ govora{e, gle, oblak sjajan zakloni ih i dvanaest
zraka poput sunca probi{e se iza oblaka i glas jedan do|e iz oblaka,
koji re~e: "Ovo je Sin Moj ljubljeni, koji je po Mojoj volji. Njega
slu{ajte."
6. I ~uv{i ovo, u~enici pado{e ni~ice i upla{i{e se veoma. I
pristupiv{i Isus, dota~e ih se i re~e: "Ustanite i ne bojte se!" A oni,
podignuv{i o~i svoje, nikoga ne vide{e do Isusa sama. I zraka {est
mogahu se na Njemu videti. (Pogl. 46, 1-6)

i produbljujem re~:
339
Heruvimi bitnosti Bo`jih najavili su Meni, Isusu iz Nazareta,
Moju smrt u Jerusalimu i otkrili su mi Moj dalji razvoj kao Hrista
Bo`jeg. Istovremeno sam u slikama video Svoj put stradanja i {ta on
zna~i za sve du{e i ljude. Video Sam i Svoje delovanje kao Hrista
Bo`jeg u Nebu i na Zemlji. Video Sam i dalje patnje ljudi uprkos
delu Spasenja. Video sam svetlost Zemlje, kako sasvim postepeno
dobija lik i oblik i video sam one brojne ljude koji sve vi{e ispu-
njavaju Bo`ju volju. Video sam ceo Nalog i video sam i rod Davidov -
iz koga sam Ja, Isus, poticao po telu - i njegovo delovanje sa Mnom,
Hristom Bo`jim, na ovoj Zemlji i u mestima ~i{}enja.
Video sam i kraj Zemlje i svih materijalnih formi. Sve Mi je bilo
otkriveno.
Dvanaest zrakova zna~e, izme|u ostalog, dvanaest vrata ve~nog
postojanja, koja se sve vi{e i vi{e spu{taju na Zemlju i iz kojih nastaje
zra~enje za Carstvo Mira Isusa Hrista.
[est zraka zna~e {est osnovnih snaga Neba, pri ~emu je sedmi
osnovni zrak, Milosr|e, boravio me|u ljudima. Zraci se mogu shvatiti
kao simboli. Oni su u Meni, Hristu Bo`jem, aktivni, i postaju vidljivi
u svetu: Zakon ìvota i delovanje svetlosti me|u ljudima u Carstvu
Mira Isusa Hrista.
7. I Isus im govora{e: "Gle, Ja vam dajem jedan nov zakon, ali

koji nije nov, nego star. I kao {to Mojsije dade Deset Zapovesti
narodu Izrailja po telu, tako vam Ja dajem Dvanaest Zapovesti za
Carstvo Izrailja po Duhu Svetome.
8. Ko je taj Izrailj Bo`ji? Svi, iz svakog naroda i svakog roda,
koji se u~e pravednosti, ljubavi i milosr|u, i slede Moje zapovesti, jesu
pravi Izrailj Bo`ji." I podigav{i se Isus re~e:
9. "ûj, o Izrailje, Jehova, tvoj Bog, je onaj Jedan. Ja imam
mnogo vidovitih i proroka. U meni ìve i kre}u se svi i postoje.
10. Ne oduzmite ìvot nijednom stvorenju iz zadovoljstva ili radi
svoje koristi i ne mu~ite ga.
11. Ne kradite tu|u imovinu i ne sakupljajte zemlju i bogatstva
za sebe same vi{e no {to vam treba.
340
12. Ne jedite meso i ne pijte krv ubijenog stvorenja i ne ~inite
bilo {ta drugo {to {kodi va{em zdravlju ili va{oj svesti.
13. Ne sklapajte ne~iste brakove, gde nema ljubavi i ~istote i ne
kvarite sami sebe ili ma koje stvorenje koje je Sveti stvorio ~istim.
14. Ne svedo~ite la`no protiv svog bli`njeg i nikoga namerno ne
prevarite kakvom laì da biste mu na{kodili.
15. Ne ~inite nikome ono {to ne èlite da vama ~ine.
16. Oboàvajte onog Jednog, Oca na Nebu, od koga sve dolazi i
odajite ~ast Njegovom svetom Imenu.
17. Odajite ~ast svojim o~evima i majkama koji se za vas brinu,
kao i svim pravednim u~iteljima.
18. Ljubite i {titite slabe i ugnjetene i sva stvorenja koja trpe
nepravdu.
19. Sti~ite radom svojih ruku sve {to je dobro i ponu|eno. Dakle,
jedite plodove zemlje, da dugo poìvite na Zemlji.
20. îstite sebe svakoga dana, a sedmoga dana se odmarajte od
svog rada i praznujte sabat i sve~anosti svog Boga.
21. înite drugima ono {to èlite da oni vama ~ine." (Pogl. 46, 7-
21)

i produbljujem re~:
Ko se pridràva ovih Zapovesti posta}e stanovnik Carstva Mira

Isusa Hirsta. Ono ima svoje zakone, koje je objavio Ve~ni. Jer Moje
Carstvo Mira je Novi Izrael - ne vi{e onaj stari Izrael. Novi Izrael
nastaje u jednoj drugoj dràvi na Zemlji, sa ljudima koji su zaklju~ili
savez sa Bogom za Carstvo Mira Isusa Hrista i pridràvaju se tog
saveza. Stari Izrael ostao je u grehu.
David je, dakle, postao Praotac po telu za Carstvo Mira Isusa

Hrista; boànska Mudrost postala je pramajka po Duhu za Carstvo
Mira Isusa Hrista. Rod Davidov ujedno je rod i pleme za Moje
Carstvo na Zemlji: Carstvo Mira.
341
Iz ru{evina starog, gre{nog sveta, nastaje Novo Doba: Novi Izrael
sa Novim Jerusalimom - najpre kao Zavetna zajednica u Bogu, Mom
Ocu, i u Meni, Hristu Bo`jem, zatim kao grad Jerusalim, a u dobu
Svetlosti - kada se materijalisti~ko bude pribliìlo svom kraju - kao
dràva Hrista, Hristova dràva za Svetsko Carstvo Isusa Hrista.
Zna~enja re~i se menjaju. Dakle, vaì slede}a ispravka:

Re~ "odavati ~ast" u Zapovesti "Odajte ~ast svojim o~evima i
majkama koji se za vas brinu, kao i svim pravednim u~iteljima"
zamenite re~ju "po{tovati". Samo Bogu pripada ~ast (slava). Ljudi bi
me|usobno trebalo da imaju po{tovanja za svoje ìvote iz Boga.
22. I ~uv{i ove re~i u~enici Njegovi, udari{e se po grudima

govore}i: "Oprosti nam, o Boè, ako smo gre{ili, i neka Tvoja
mudrost, Tvoja ljubav i istina u nama u~ine da srca na{a Tvoje svete
Zapovesti ljube i slede."
23. A Isus im re~e: "Moj jaram je ravnomeran, a breme Moje
malo je; i ako ho}ete da ga nosite, posta}e vam lako. I nikakvog
drugog bremena osim onog koji moraju da nose ne navaljujte onima
{to stupaju u Carstvo Bo`je.
24. To je novi zakon za Izrailj Bo`ji, a taj zakon u Njemu je; jer
to je Zakon ljubavi i nije nov, ve} star. Pazite dobro da zakonu ovom
ni{ta novo ne dodate, niti da ne{to od njega oduzmete. Zaista vam
kaèm, svi koji veruju i slede ovaj zakon, bi}e spaseni, a koji ga
poznaju a ne slede ga, bi}e izgubljeni. (Pogl. 46, 22-24)

i produbljujem re~:
Iz zapovesti Bo`jih za carstvo Izraela nastao je zakon, koji je u -

Njemu, za Novi Izrael Bo`ji. To je zakon ljubavi. On je, svakako, nov
za mnoge ljude koji ~ine prve korake prema zakonu za Novi Izrael.
Me|utim, on je dat iz ve~nog Zakona ìvota za ljude Novog Doba.
Ve~ni Zakon je u re~i (u tekstu "Jevan|elja Isusovog") ozna~en kao
"star"; ovo pak, zna~i "ve~an".
342
Ispravljam: re~i "bi}e izgubljeni" zamenite re~ima "izgubi}e se",
jer na to se mislilo. Zaista vam kaèm: svi koji veruju i zakon ovaj
slede, spasi}e se. A koji ga poznaju a ne slede ga, izgubi}e se u svetu i
mora}e da podnose ono {to su sejali - sve dok se ponovo ne prona|u
u Meni, Hristu Bo`jem, kao deca Bo`ja.
Nijedna du{a ne}e biti izgubljena. U svakoj du{i je iskra Spase-
nja; ona je njena svetiljka koja svetli i vodi u unutarnju domovinu, u
unutarnji mir, odakle je du{a i do{la kao bi}e svetlosti i kuda }e, opet
kao ~isto bi}e svetlosti, kao dete Bo`je, oti}i.
25. I kao {to svi umiru u Adamu, bi}e svi oìvljeni u Hristu. A
neposlu{ni }e kroz mnoge vatre biti pro~i{}eni; a koji ostanu
tvrdoglavi, si}i }e dole i bi}e izgubljeni za eon jedan." (Pogl. 46, 25)

i produbljujem re~:
"I kao {to svi umiru u Adamu, bi}e svi oìvljeni u Hristu" zna~i:
Omota~ du{e, materijalno telo, koje je nastajalo postepeno u toku
Pada i koje je od ove zemlje, izumre}e. Du{a pak, koja nije od ove
zemlje, ve} je do{la kao ~isto bi}e, kao duhovno bi}e od Boga, iz
Nebesa, prepozna}e opet svetlo svoje domovine preko Mene, Hrista, i
vrati}e se tamo kao ~isto bi}e.
"A oni neposlu{ni }e kroz mnoge vatre biti pro~i{}eni; a koji
ostanu tvrdoglavi, si}i }e dole i bi}e izgubljeni za eon jedan" zna~i:
Vatra je proces ~i{}enja. To su muke du{a koje su se ogre{ile o svoje
bli`nje, o ìvotinje, biljke i kamenje. Sve {to nije okajano, treba da se
o~isti. Muke du{e su slike svega onog {to nije okajano. Ono {to su -
ljudi, ìvotinje, ~ak ~itava priroda, morali da pretrpe od ~oveka, onda
ponovo oìvljava u du{i po~initelja, kao slike. Du{a u svom
sopstvenom duhovnom telu doìvljava patnju i bol - sve ono {to je kao
~ovek nanela ljudima, ìvotinjama, biljkama, kamenju i mineralima.
To je onda ta vatra, ~i{}enje du{e.
Oni tvrdoglavi, oni koji ne}e da uvide "si}i }e", zna~i: krenu}e u
otelovljenja siroma{na svetlo{}u i u smeni ra|anja i umiranja
otpla}iva}e ono {to su prouzrokovali. To moè potrajati ne samo
343
jedan, ve} vi{e eona. Eoni se mogu ozna~iti i kao kosmi~ki svetlosni
ciklusi.
26. I kad silaàhu sa gore, zapovedi im Isus govore}i: "Nikom ne

kazujte {to ste videli, dok Sin ~ove~ji opet iz mrtvih ne vaskrsne."
27. A u~enici Njegovi upita{e Ga: "A za{to pismoznanci govore
da najpre treba da do|e Ilija?" A Isus odgovori i re~e im: "Ilija
zaista prvi treba da do|e i sve da obnovi.
28. Ali Ja vam kaèm: Ilija je ve} do{ao, a oni ga ne prepozna{e,
ve} u~ini{e sa njim {ta htedo{e. A tako }e i Sin ~ove~ji morati od njih
da postrada." Tad razume{e u~enici da im On kaza za Jovana
Krstitelja. (Pogl. 46, 26 - 28)

i produbljujem re~:
U sva vremena su pravi proroci najavljivali dolazak velikih

duhovnih bi}a, Bo`jih glasnika svetlosti u zemaljskom ruhu, i ljudi su
ih ~ekali. Ali dok su ti pravi vesnici, proroci, bili me|u ljudima, nisu
bivali prepoznati, ve} su u njih sumnjali, bivali su diskriminisani,
proganjani ili ~ak ubijani. Ljudi nisu verovali u njihovu poruku, jer
proroci su bili ljudi me|u ljudima, iako sa jednom visokom,
boànskom sve{}u, koju onaj ko je vezan za svetovno nije mogao da
vidi i shvati. Tek kada ovi veliki vesnici Bo`ji ne bi vi{e bili na Zem-
lji, njihove bi re~i oìvele u ponekom uhu. Tek tada, nakon
diskriminacije, proganjanja i nakon njihove smrti, mnogi od njih bili
su priznavani za prave proroke i vesnike Bo`je i ulazili su u istoriju
~ove~anstva.
Kada bi onda i sama najavljena visoka duhovna bi}a u zema-
ljskom ruhu, koja je narod o~ekivao, stupila pred ljude, ni njih ne bi
prepoznali, ve} bi im se isto tako rugali, ismevali ih ili ~ak ubijali. A
onda, kada vi{e nisu bili na Zemlji, ljudi bi ih se se}ali i govorili bi o
njima kao o pravim prorocima i velikim bi}ima iz Boga u zemaljskom
ruhu. Po{to ~ovek vidi samo ~oveka, vidi ono ljudsko, spolja{nje i ~uje
samo re~ ~oveka, ne trude}i se da shvati smisao re~i, ljudska masa je
sva velika duhovna bi}a u zemaljskom ruhu smatrala buntovnicima,
344
varalicama, la`nim prorocima ili la`nim u~iteljima koji su samo hteli
da se istaknu, i vikala je, u prenosnom smislu: razapnite ih!
Tako ljudi nisu prepoznali ni Jovana - u kome nije bio Ilija, ve}
je ovaj bio ozra~en duhom Ilijinim, ni svog Spasitelja, a isto tako
malo pravedne proroke i prosvetljene mu{karce i ène. Tek kada ta
velika duhovna bi}a nisu vi{e bila me|u njima kao ljudi, mnoga su
prepoznata i slavljena re~ima. Ljudi su re~i nekih od njih uneli i u k-
njigu institucija, koju su nazivali i nazivaju Biblijom. Ipak, ostvariva-
nje onoga {to su pou~avala ta velika duhovna bi}a, bilo je i ostalo
samo zapisano; jer do dana{njeg dana (1989) mnogi su zaboravili da
ìve ono {to su glasnici svetlosti Nebesa doneli ~ove~anstvu: zakone
nesebi~ne ljubavi.
I {ta zna~i slaviti ih, ako ljudi ne ispunjavaju ono {to su oni
objavili i najavili? Boànske du{e u zemaljskom ruhu, pravi proroci,
velika duhovna bi}a, vratili su se natrag u Carstvo Bo`je i dobili su
platu od Boga. [ta koristi ~ove~anstvu ako ovi, slavni u|u u neku k-
njigu u kojoj se pi{e o njihovoj veli~ini i u kojoj su zapisane njihove
objave - ako ova pak jedva nailaze na odjek kod ljudi, dakle jedva da
bivaju ozbiljno shva}ena i ostvarivana?
345
47. POGLAVLJE
Ispravno razumevanje Zapovesti - Parabola o bogatom ~oveku i
Lazaru prosjaku
O ispravnom razumevanju pisanih zakona; primer: ubijanje (1-3). Zavist je
kra|a - Ra|anje bolesne dece - Preljuba
(4-5). Po{tovanje svih oblika ìvota (6). Re}i istinu, ali ne rugati se - Po{tovati
slobodnu volju bli`njeg (7). @iveti u Bogu (8-9). Razlike izme|u siroma{nih i
bogatih: uzroci i posledice (10-17)
1. A kad si|o{e sa gore, upita Ga jedan od u~enika Njegovih:

"U~itelju, da li }e neko u}i u @ivot ako se ne pridràva svih
Zapovesti?" A On re~e: "Zakon je dobar po slovu, ali je jo{ bolji po
duhu. Jer slovo bez duha mrtvo je, no duh oìvljava slovo.
2. Pazite da u srcu i u duhu ljubavi sve Zapovesti sledite, koje
Sam vam Ja dao.
3. Stoji napisano: Ne ubij! Ali Ja vam kaèm, i koji mrze i èle
da ubijaju, krivi su po Zakonu. Da, ako nedu`nim stvorenjima nanose
bol i patnju, krivi su. Ali ako ubiju samo da bi okon~ali patnje
kojima nema leka, nisu krivi, ako to u~ine brzo i u ljubavi. (Pogl. 47,
1-3)

i produbljujem re~:
"Zakon je dobar po slovu, ali je jo{ bolji po duhu" zna~i: Zakon

Bo`ji je Istina. Istina je ve~na, jer Bog je Zakon, Istina.
Ko Zakon Bo`ji priznaje po slovu, taj veruje u Zakon Bo`ji. No
on sam jo{ nije postao Zakonom Bo`jim. Ko Zakon Bo`ji pro`me
svojom budnom du{om, duhom Istine dakle, taj se vi{e ne hvata za
slovo. U tom ~oveku slovo postaje ìvo, jer on ispunjava ono {to slovo
iskazuje: Zakon Bo`ji. Kao {to ste pro~itali: "Jer slovo bez duha
mrtvo je, ali duh oìvljava slovo."
Slovo oìvljava tek kada ~ovek po~ne da ispunjava Zapovesti.
Tako on sasvim postepeno sazreva u sveobuhvatni Zakon ljubavi i
ìvota. Samo onaj ko Zapovesti ispunjava srcem i u Duhu ljubavi,
346
prepozna}e sveobuhvatni Zakon i tako }e prona}i Istinu koja je u
~ovekovoj du{i.
Shvatite: Istina, boànski Zakon, osloba|a ~oveka - samo slovo, u
kojem je sadràn Zakon, ne.
"Ne ubij" - ni ljude ni ìvotinje namerno. Pri tom vam kaèm:

ve} i ako neko svoje bli`nje i sabli`nje mrzi i èli da ih ubije - ljude
ili ìvotinje - kriv je po Zakonu Bo`jem. A o Zakon se Bo`ji ogre{uje
i po njemu zaduùje i onaj koji ljudima i ìvotinjama nanosi patnju.
"Ali ako ubiju samo da bi okon~ali patnje kojima nema leka,
nisu krivi, ako to u~ine brzo i u ljubavi" - vaì samo za ìvotinjski
svet.
Shvatite: ìvotinje nisu stvorile nikakav dug du{e, dakle nikakve
uzroke. Kad pate, pate samo zato {to ~ovek ne po{tuje njihove ìvotne
navike. Zato se ~uvajte da ubijate ìvotinje s obrazloènjem - da ne bi
patile. U dana{nje vreme (1989) mnoge ìvotinje pate zbog posledica
tehnike i zbog mu~nih eksperimenata vr{enih nad njima. Zato
proverite iz kojeg motiva ubijate ìvotinje! I ovde vaì zakon: ono {to
~ovek poseje - kako svojim pona{anjem prema ljudima tako i prema
ìvotinjama i prirodi - to }e i èti.
4. Re~eno je: Ne kradi. Ali Ja vam kaèm, koji nisu zadovoljni

onim {to imaju, i èle i traè za sebe {to drugi imaju, ili koji radniku
uskra}uju {to mu pripada, ve} su ukrali u srcu,i dug njihov ve}i je od
duga nekoga koji hleb krade iz nu`de da glad svoju utoli.
5. I rekoh vam, ne ~inite preljubu. Ali vam kaèm: ako se
mu{karac neki i èna poveù u brak bolesnih tela i bolesne potomke
izrode, krivi su ~ak i kad nisu uzeli ènu svog bli`njeg ili muà. A i
koji ne uzmu ène drugoga, ali je èle u srcu i ùde za njom, ve} su u
duhu preljubu u~inili. (Pogl. 47, 4-5)

i produbljujem re~:
Shvatite: Zakon Bo`ji uti~e u svaku pojedinost va{eg zemaljskog

ìvota, u svaki trenutak ovostranog. U svemu {to ose}ate, mislite,
347
govorite i ~inite leì Zakon Bo`ji koji uprvlja. On postaje aktivan
shodno va{em pona{anju.
Ako se okrenete protiv Zakona Bo`jeg, ja~ate svoje ljudsko "ja";
ovo onda kao dug ulazi u va{u du{u. Dopustite da u va{em ose}anju,
mi{ljenju, govorenju i delanju upravlja Zakon Bo`ji, i on }e vam onda
pomagati i na razne na~ine pripremati puteve ka nesebi~noj ljubavi,
ka unutarnjoj sre}i, ka zadovoljstvu i skromnosti. Onda }e va{a du{a
postati svetlija, va{e telo }e sna`nije zra~iti, i vi }ete u ovostranom
imati ono {to vam je potrebno - i vi{e od toga.
Setite se re~i: "...koji nisu zadovoljni onim {to imaju i èle i ùde
za onim {to drugi imaju"; ili ko svom bli`njem uskra}uje ono {to
ovome pripada - taj je u srcu ve} ukrao.
Zavist je, dakle, ve} sama po sebi kra|a i kao takva ulazi u
du{u. Imajte na umu da je ovaj dug ve}i nego kad neko ukrade hleba
iz nu`de da bi utolio glad.
Tuma~im slede}i iskaz: "Ali vam kaèm; ako se mu{karac neki i

èna poveù u brak bolesnih tela i bolesne potomke izrode, krivi su,
~ak i kad nisu uzeli ènu svog bli`njeg ili muà". Ko poznaje svoju
bolest i zna da je ova zarazna, a uprkos tome stupi u brak i ra|a
decu, koja onda boluju od iste bolesti, ogre{io se o zakon ìvota i
slobode.
I ovo je zakon: ko nije uzeo neku ènu jer ova pripada nekom
drugom, a ipak je èli i ùdi za njom u svom srcu, ve} je u~inio pre-
ljubu u duhu.
Ponavljam: Zakon ìvota proìma sve niti materijalnog postoja-
nja. Du{a je knjiga ìvota; Zakon Bo`ji upisuje u nju sve ono "za" i
"protiv". Tako se ni{ta ne gubi - ni ono dobro, ni ono manje dobro, a
ni ono lo{e. Sve stoji u knjizi ìvota, u du{i.
6. I kaèm vam opet: ko traì da poseduje telo bilo kog stvorenja

za hranu, radi uìvanja ili dobiti radi, prlja se. (Pogl. 47, 6)

i produbljujem re~:
348
Iskazom "prlja se" ozna~ava se optere}ivanje du{e. Jer ko vr{i
nasilje nad ~ovekom ili ìvotinjom i ne po{tuje ìvot, ogre{uje se o
ìvot tog ~oveka ili te ìvotinje. Isto vaì za biljke, kamenje i minerale.
Svi oblici ìvota nose u sebi ìvot iz Boga. Oni ose}aju {ta njihovi bli`-
nji sa njima nameravaju i ose}aju to kao radost ili bol. Ono {to ~ovek
u~ini bli`njem ili nekom drugom obliku ìvota, to pada natrag na -
njega.
7. I ako neko svom bli`njem kaè istinu s namerom da mu naudi,

kriv je, i kad je to doslovce istinito. (Pogl. 47, 7)

i produbljujem re~:
Ako neko svom bli`njem kaè istinu s namerom da ga osramoti,

izvrgne ruglu ili uvredi - dakle da mu na{kodi - ogre{uje se o zakon
slobodne volje i {teti tako sebi samome. Jer sve {to se u~ini iz sebi~nih
motiva a namerno, greh je - i onda kada se pritom doslovce kaè
istina. To vaì - u manjoj meri - i kad to usledi iz sebi~nih motiva a
nenamerno - jer mnogi poznaju Deset zapovesti Bo`jih.
Shvatite: istinu bi bli`njem trebalo re}i samo ako je to iz
nesebi~nosti, dakle bez namere da se procenjuje - a i samo onda ako
je onaj koji istinu saop{tava nasamo sa tim bli`njim; jer svaki ~ovek
ima slobodnu volju, i ono {to on ~ini ti~e se jedino Boga i Njegovog
deteta.
Ti moè{ svog bli`njeg nesebi~no da upozori{ na njegovo gre{no
pona{anje - a i to samo ako moè{ da dokaè{. No ne uti~i na njega
da ovo ili ono ~ini ili ne ~ini.
Ko javno otkrije ono {to je njegov bli`nji hteo da pre}uti, tako|e
se ogre{uje o zakon slobodne volje. Svako treba dobrovoljno otvoreno
da prizna svoje gre{ke i da se preobrati ako je to potrebno.
Ako ti svog bli`njeg npr. javno ìgo{e{ kao lopova, jer zna{ za -
njegovu kra|u, onda se ogre{uje{ o zakon slobodne volje. Otidi tom
lopovu i reci mu da zna{ za njegovu kra|u i zamoli ga da to otvoreno
prizna i vrati ono {to je ukrao. Ako ne u~ini tako, onda moè{
uop{teno da govori{ pred zemaljskim ~uvarima zakona, no ne treba
349
nikada da pokazuje{ prstom na njega, niti da ga naziva{ lopovom.
Ovo je izlaganje iz ve~nog Zakona - no kako }e ga se ~ovek
pridràvati, to je opet stvar njegove slobodne volje.
8. Kre}ite se u Duhu; onda }ete ispunjavati Zakon i sazrevati za

Carstvo Bo`je. Pustite radije da Zakon bude u srcima va{im, a ne na
spomen-tablama, Zakon koji pak treba da vr{ite a ne da ga
neizvr{enog ostavljate. Jer Zakon koji vam Ja dadoh, sveti je zakon,
pravedan i dobar, i blagosloveni neka su svi koji mu se povinuju i u -
njemu se kre}u.
9. Bog je Duh, i koji Boga oboàvaju, oboàvati Ga moraju u
duhu i u istini, u svako doba i na svakom mestu." (Pogl. 47, 8-9)

i produbljujem re~:
"Kre}ite se u Duhu" zna~i: Trudite se da svakodnevno ispu-

njavate Zapovesti Bo`je i urasta}ete sve vi{e u ve~ni Zakon i ìve}ete
u njemu.
Trudite se, dakle, da ìvite u sada{njosti i da nesebi~no ispu-
njavate ono {to vam svaki dan donese. Tada }ete se osloboditi èlja
koje vas pritiskaju i ne}ete ìveti ni u pro{losti ni u budu}nosti. Niti
}ete se brinuti za sutra, a ne}ete hteti ni da osigurate svoju budu}nost,
jer vi ìvite u sada{njosti, u Bogu. Ko sa Bogom ide kroz dan, taj
prima sve vi{e snage od Boga, jer je poslu{an Bogu. On }e se onda
kretati u Njemu, velikom Duhu, Bogu.
Ko se kre}e u Bogu, taj Boga oboàva i u duhu i u istini, jer
zna: Bog je Duh. Njegova svetlost je na svim mestima i u svakom
trenutku dana - dakle i u svakoj situaciji, u svemu sa ~ime se
susre}emo.
10. A bogatima kaza On ovu slikovitu pri~u: "Be{e jedan bogat

~ovek, koji se odeva{e u purpur i platno fino i ìve{e sve dane divno i
u veselju.
11. Ali be{e i prosjak jedan po imenu Lazar, koji leà{e pred
vratima njegovim, pun ~ireva. I èlja{e da se nasiti mrvicama hleba
350
koje sa trpeze bogata{eve padahu. A tu dolaàhu psi i lizahu ~ireve -
njegove.
12. Ali dogodi se da prosjak ovaj umre, i an|eli ga u krilo
Avramovo odneso{e. A i bogata{ pak umre i be{e rasko{no sahranjen.
I kad u paklu otvori o~i svoje u mukama svojim, ugleda Avrama u
daljini i Lazara u krilu njegovome.
13. I povika govore}i: O~e Avrame, smiluj se na mene i po{alji
Lazara nek vrh prsta svojega u vodu umo~i i jezik moj rashladi; jer
se stra{no mu~im na mestu ovome.
14. A Avram re~e: Seti se, sine, da si ti za ìvota svoga primio
dobro svoje; Lazar pak, zlo. Ali sada on je ute{en, a ti se mu~i{. A
takve su promene u ìvotu radi ~i{}enja du{e. I osim toga, izme|u nas
i vas ponor je veliki, i koji bi hteli da odavde si|u do vas tamo dole,
ne mogu, a tako isto malo koji bi od vas ka nama ovamo gore da
do|u, dok se vreme njihovo ne ispuni.
15. Onda on re~e: Molim te onda, o~e, da ga po{alje{ u ku}u oca
mojega; jer ja imam jo{ petoricu bra}e, neka im on svedo~anstvo
dadne da se ne bi i oni na mestu ovom mu~ili.
16. A Avram mu re~e: Imaju Mojsija i proroke. Neka njih
slu{aju. No on re~e: Ne, o~e Avrame; nego kad bi jedan od mrtvih k -
njima oti{ao, onda bi se pokajali.
17. Avram mu re~e: Kad Mojsija i proroke ne slu{aju, ne}e
verovati ni ako neko iz mrtvih ustane." (Pogl. 47, 10-17)

i produbljujem re~:
Svaki ~ovek je dete Bo`je i ne bi trebalo da hodi Zemljom u

ode}i prosjaka. Ali, ~ovek ne treba ni da uìva u luksuzu i bogatstvu,
dopu{taju}i da za to rade samo njegovi bli`nji, da bi njemu bilo
dobro. Jer, svaki ~ovek trebalo bi da ispunjava zapovest "Moli se i
radi".
Svaki je radnik vredan svoje plate. Ko ispravno radi, taj je

pravedan i prema bli`njem. On ne}e gomilati novac i dobra za sebe
351
samoga i ne}e sabirati sebi zemaljsko bogatstvo i velika imanja.
Njegovo }e nastojanje biti da svi ljudi mogu da ìve kao deca Bo`ja:
u unutarnjem i u spolja{njem u harmoniji i redu.
Ko misli samo na sebe i dopu{ta da se radi samo za njega, a
po{tenog radnika nepravedno nagra|uje, taj }e ìveti "u veselju" sve
dok ga ili u ovom ili u narednom otelovljenju, ili kao du{u u mestima
~i{}enja, ne pogodi ono {to je prouzrokovao. To kazuje parabola o
bogatome ~oveku i sirotom Lazaru: ko u ovom otelovljenju ìvi u
veselju na ra~un svojih bli`njih, taj }e ili kao du{a u mestima ~i{}enja,
ili u nekom od novih otelovljenja, leàti kao prosjak pred vratima
onih koji, kao i on sam nekada, robuju bogatstvu.
Siroma{nih i bogatih bi}e sve dok se du{e i ljudi ne okrenu

svetlosti Bo`joj i dok ne po~nu da primaju od svetlosti Istine, od
Zakona ìvota. Tada }e svi ìveti u jedinstvu jedni sa drugima i
posedova}e ono {to im je potrebno - i vi{e od toga.
Ako je du{a bogata unutarnjom svetlo{}u, onda ni ~ovek nije
siroma{an. Ako je du{a siroma{na svetlo{}u i snagom Bo`jom, onda je
dodu{e mogu}e da ~ovek u ovom ìvotu bude bogat u spolja{njem -
npr. zato {to iskori{}ava ljude i dobit stavlja u svoj dèp. Bilo u
carstvu du{a ili u nekom drugom zemaljskom otelovljenju, ovakva
du{a - ili ~ovek - spozna}e unutarnje siroma{tvo i mora}e da podnese
patnju i muke koje je nekada kao ~ovek prouzrokovala svojim
odnosom prema bli`njima. Onda }e du{a u zemaljskom ruhu ìveti u
siroma{tvu ili u bolesti, ili }e morati da podnese i jedno i drugo, i
tako }e se poneko zadovoljavati i mrvicama koje padnu sa stola
bogatih - sve dok ne bude jeo za stolom Gospodnjim, sa ljudima koji
se okre}u Svetlosti.
Razlika izme|u bogatih i siroma{nih bi}e sve dotle dok svi ne
budu ìveli u Meni, Hristu, u zakonu ljubavi, koji sjedinjuje sve u
ve~nom Ocu.
Ponor izme|u razli~itih stepena svesti postoji jedino iz niè svesti:
ona ne moè gore, u vi{a podru~ja svesti.
Du{e u vi{im ravnima svesti, naprotiv, mogu se uputiti ka
du{ama u niìm podru~jima svesti. To se ipak de{ava samo onda kad
352
one shvate da svom bli`njem sa jo{ niskom sve{}u mogu da pomognu
jer je ovaj otvoren za to.
353
48. POGLAVLJE
Isus hrani hiljadu ljudi i isceljuje na sabat
Sapatnja (1-9). Isceljenje bolesnika - Re~i klevete protiv Isusa i protiv
sledbenika Hristovih (10-13)
1. I dogodi se, dok Isus pou~ava{e mno{tvo ljudi, a oni behu

ogladneli i trpljahu vrelinu dana, da èna jedna do|e putem sa
kamilom natovarenom lubenicama i drugim plodovima.
2. I Isus podiè glas Svoj i povika: "O, vi, koji ste èdni, traìte
ìvu vodu, koja dolazi s Neba; jer to je voda ìvota, i ko nju pije
nikada vi{e ne}e oèdneti."
3. I On uze pet lubenica i razdeli ih narodu, i oni jedo{e i è| -
njihova bi utaèna. I re~e im: "Ako Bog dopu{ta Suncu da sija i vodi
da napaja ove plodove zemlje, ne treba li On sam onda sunce va{ih
du{a da bude i vodom ìvota da vas poji?
4. Traìte Istinu i neka du{e va{e zadovoljne budu. Istina Bo`ja
voda je koja dolazi sa Neba, i niti se pla}a, nit ima cene i koji je piju
namireni bi}e." A koje On nasiti behu hiljadu ljudi - mu{karaca, èna
i dece - i niko ne ode ku}i gladan ili èdan. I mnogi koji u groznici
behu, izle~i{e se.
5. U to vreme i|a{e Isus jednog sabata kroz ìtna polja, a u~enici
Njegovi behu gladni i po~e{e trgati klasje i jesti.
6. A fariseji videv{i to, reko{e Mu: "Gle, u~enici Tvoji ~ine {to ne
prili~i po zakonu na sabat ~initi."
7. A Isus odgovaraju}i re~e im: "Niste li ~itali {ta David u~ini
kad ogladnje sa pratiocima svojim? Kako u ku}u Bo`ju u|e i hleb
pojede kojeg samo sve{tenici treba da jedu, a ne David i koji sa njim
bejahu?
8. Ili, zar ne pro~itaste u zakonu, da sve{tenici sabatom u hramu
vr{e svoje pa nisu krivi? A Ja vam kaèm da je ovde jedan koji je
ve}i od hrama.
9. Ali kad biste vi shvatili {ta zna~i ovo: samilost ho}u, a ne
`rtvu - ne biste nedu`ne osu|ivali. Sin ~ove~ji je gospodar i od
sabata." (Pogl. 48, 1-9)
354
i produbljujem re~:
Razlaganje o "lubenicama" zna~i: ko ìvi u Bogu i daje iz ve~ne

istine, taj }e i primati od ve~ne istine. Ni du{a, koja ìvi jedino od
snage Bo`je, niti ~ovek, koji prima svoje zemaljsko jelo od snage
Bo`je, ne}e gladovati ili biti èdan.
"Samilost" je saàljenje. Ko svog bli`njeg samo saàljeva,
poja~ava njegovo samosaàljenje. Stoga bi re~ "samilost" trebalo
shvatiti kao sa-patnju.
Ko moè da svog bli`njeg prihvati onakvog kakav on jeste i ko je
primio u sebe njegovo duhovno bi}e koje je iz Boga, taj ne}e gledati
na njega sa visine, samilosno i saàljivo. On }e sa-ose}ati sa njim, to
zna~i sa-patiti i istovremeno shvatati {ta je njegovom bli`njem uistinu
potrebno. On }e onda nesebi~no pomagati i davati - onako kako je -
njemu samome dato, dakle mogu}e. To je najlep{a i pravedna `rtva,
koja je Bogu mila.
Ko pak sebe uzdiè do sudije nad svojim bli`njima, taj osu|uje
svoje bli`nje. Ko neguje pravednost, taj pravednost pretpostavlja
pravu; jer pravednost je Bog. Pravo su stvorili ljudi.
10. I oti{av{i odande do|e u sinagogu njihovu. A be{e tu i jedan

~ovek koji ima{e suhu ruku. I pismoznanci i fariseji upita{e Ga: "Je li
dozvoljeno po zakonu isceljivati na sabat?" Da bi mogli da ga optuè.
11. A On im re~e: "Ima li me|u vama koji, jednu ovcu imaju}i,
pa ona na sabat upadne u jamu, ostavi je da u njoj leì i ne izvadi
je? A ako li ovci pomaète, za{to ~oveku u nevolji da ne pomognete?
12. Zbog toga je ~initi dobro na sabat, po Zakonu." Onda re~e
On ~oveku onome: "Ispruì ruku svoju!" I on je ispruì i ona postade
opet kao i ona druga.
13. A fariseji izi|o{e i savetovahu se protiv Njega, kako bi Ga
pogubili. No Isus, videv{i to, po|e dalje sa u~enicima Svojim; i
mno{tvo ljudi sle|a{e Ga i On isceljiva{e njihove bolesne i nemo}ne, i
zapovedi im da to ne razgla{uju. (Pogl. 48, 10-13)
355
i produbljujem re~:
Kao Isus iscelio Sam mnoge ljude - ali mnogima nisam mogao da
pomognem. Ponekome je pomognuto u ~asu samospoznaje. Ali ako bi
se takav vratio u svakodnevicu i ponovo ìveo sa starim porocima,
bolest bi opet izbijala. Jer ko ponovo ~ini iste grehe koji su i doveli do
bolesti, u njemu opet izbija ono {to je u du{i ve} bilo spoznato i u
preobraàju: stara patnja ili bolest.
Ovo su vi|ali i o tome slu{ali pismoznanci i fariseji i uzeli su to
kao razlog da nahu{kavaju narod protiv Mene: da Sam Ja navodno
{arlatan koji vara narod i u savezu je sa Satanom. Dalje su govorili,
shodno smislu: kada bi taj Isus bio boànski, onda bi oni prividno
isceljeni ostajali zdravi. Dakle, to su samo obmane koje On stvara da
bi vezao mase za sebe. To je sotona, govorili su, shodno smislu, dalje;
On stvara isceliteljsku histeriju me|u narodom i polaè nevidljive
snage na rane. I ~im ta takozvana isceliteljska histerija - koju su oni
obja{njavali kao hipnozu - popusti, onda ti tobo` isceljeni moraju da
shvate da jo{ nose stare boljke.
Takva i druga klevetni~ka govorkanja tada{njih fariseja i
pismoznanaca ponavljala su se kroz sve generacije, sve do dana{njeg
vremena (1989). I danas, u velikoj vremenskoj prekretnici, doga|a se
sli~no kao u vreme Mog boravka na Zemlji. Fariseji i pismoznanci -
danas su to intelektualne crkvene vlasti i oni koji su im poslu{ni -
kleve}u opet one koji Mene, Hrista, slede i trude se da vode pravi
hri{}anski ìvot, da nesebi~no pomaù svojim bli`njima, da objavljuju
radosnu vest da se Carstvo Bo`je pribliìlo.
14. I ispuni se {to Isaija be{e govorio: "Gledajte slugu Mojega

kojeg Sam Ja izabrao, Mog ljubljenoga, koji je Mojoj du{i* mio. Ja
}u Duh Svoj na Njega izliti i on }e pravednost nevernima doneti.
15. On ne}e dozivati ni vikati, niti }e iko glasa Njegova na
ulicama ~uti. Naprslu trsku On ne}e lomiti niti }e ìàk koji tinja
gasiti, dok pravednost i pobedu ne ra{iri. I Imenu Njegovome
neznabo{ci verova}e." (Pogl. 48, 14-15).
356
49. POGLAVLJE
Istinski hram Bo`ji
O razaranju hrama (1-3). Svaki ~ovek je hram Bo`ji, hram Svetoga Duha (4).
Zna~enje spolja{njih formi (5-7). Prolivanje krvi i krvna `rtva (8-10). Hrista
prepoznaje i razume govor zakona samo onaj ko se svakodnevno trudi da ìvi
u Bogu (11-12)
1. Ve} be{e blizu praznik Pashe. A nekoliko u~enika koji behu

zidari, popravljahu prostorije hrama. I kako Isus tuda prolaà{e, oni
Mu reko{e: "U~itelju, gle kakve goleme gra|evine, i kakvo sve kame-
nje, i kako je ~udesno delo predaka na{ih?"
2. A Isus re~e: "Da, prekrasno je sve to, i kamenje je bri`ljivo
poslagano, ali do}i }e vreme kad ni kamen na kamenu ne}e ostati; jer
}e neprijatelj savladati grad i hram.
3. Ali istinski hram je telo ~ovekovo u kom boravi Bog kroz
Duha. I kad taj hram razoren bude, Bog }e onda za tri dana jo{ lep{i
hram da izgradi, koji oko obi~nog ~oveka ne moè da prepozna. (Pogl.
49, 1-3)

i produbljujem re~:
Ja Sam Hrist Bo`ji, Sin ve~noga Oca, koga je ve~ni pravedni Bog
najavio preko Isaije i drugih pravednih mu{karaca i èna. Do{ao Sam
kao Isus iz Nazareta u ovaj svet ne da ru{im, ve} da podièm, i ne da
izbri{em {to nije otpla}eno, ve} da sve izvedem iz greha i da ih
dovedem Onome koji je Mene poslao: ve~nome Ocu. Jer sva duhovna
bi}a, du{e i ljudi Njegova su deca. Moje ime je zapisano u svim
du{ama i svi }e Mene, Hrista, primiti i prihvatiti, jer Ja Sam njihov
Spasitelj i Spasenje njihovo. I bezbo`ni }e Me primiti i prihvatiti; jer
niko ne}e do}i Ocu osim kroz Mene, Hirsta, Njegovog Sina.
Sve zemaljsko }e pro}i, pa tako i delo predaka. Jer ono {to

materija - dakle grubotvarno - jeste, nije trajno, ve} je samo dok se
prasupstanca Zemlje ne vrati u ve~no postojanje, koje je ~isto i
finotvarno.
357
Neprijatelj dobroga polaè, iz generacije u generaciju, ruku na -
ljudske gra|evine i uni{tava ono {to oni cene kao dobro i vredno. To
}e se doga|ati sve dok neprijatelj ne postane prijatelj dobroga. Onda
}e do}i, po zakonima Bo`jim, do preobraàja ka finijem i vi{em
ìvotu.
Istinski hram jeste hram od mesa i kostiju, telo ~ovekovo, u ~ijoj
du{i i u ~ijim }elijama boravi Duh Bo`ji.
"I kad taj hram razoren bude, Bog }e onda za tri dana jo{ lep{i
hram da izgradi, koji oko obi~nog ~oveka ne moè da prepozna"
zna~i: Kada se du{a odvoji od tela, kada, dakle, smrt zadesi zemaljsko
telo, onda }e svetla du{a u roku od tri dana savladati jo{ postoje}e
zemaljske veze - privla~nost Zemlje - i pro}i }e zatim kroz velove koji
razdvajaju ravni svesti jednu od druge, jer je ona te velove, kao svoje
omota~e, ve} u zemaljskom ruhu odloìla. Ve} prema svom nivou
svesti, nastani}e se tamo kuda bude vo|ena i odakle bude privu~ena.
U ta tri dana, u kojima ta svetla du{a razvezuje svoje jo{ postoje}e
veze sa Zemljom, odgovaraju}e se menjaju boja i oblik njenog
duhovnog ruha.
4. Zar ne znate da ste vi hramovi Duha Svetoga? I da }e i sam

biti uni{ten onaj koji uni{ti jedan od ovih hramova?" (Pogl. 49, 4)

i produbljujem re~:
Svaki ~ovek je hram Bo`ji, jer Duh Bo`ji boravi u svakoj du{i i
u svakoj }eliji zemaljskog tela.
Ko, dakle, svog bli`njeg, hram Bo`ji, ne po{tuje, taj ne po{tuje ni
svoj sopstveni hram - a time ni Boga. Jer, kako se ~ovek pona{a
prema svom bli`njem, tako se pona{a i prema Bogu. Svako nepo{tova-
nje bli`njeg, jednog hrama Bo`jeg dakle, greh je protiv Duha Svetoga.
Ko ubije svog bli`njeg, razara tako jedan hram Bo`ji. Du{a
ubijenoga nema onda vi{e mogu}nosti da u svom zemaljskom telu
otplati dug - ili i da izvr{i ono {to joj je u ovom zemaljskom postoja-
nju zadato.
358
Onaj ko svog bli`njeg, hram Bo`ji, ubije, ili naredi da se ovaj
ubije, doìve}e isto ili sli~no. Strahovi, patnja, uàs i smrt sna}i }e i -
njega. U ~asu smrti ne}e imati mira, jer }e du{a ~ije je zemaljsko telo
ubio, a koja mu jo{ nije oprostila, stajati pred njim. Onda }e on na
svom duhovnom telu doìveti ono {to je doìveo njegov bli`nji kog je
on ubio ili naredio da bude ubijen.
Ponavljam: svaki ~ovek je hram Svetoga Duha. Time je svakom
~oveku i zapove|eno da svoj sopstveni hram odràva ~istim, a hram
svog bli`njeg da po{tuje. Ko se pridràva ove zapovesti, taj niti }e
patiti niti }e njegov hram biti razoren bole{}u, bedom ili nasiljem.
5. A nekoliko pismoznanaca koji Ga slu{ahu, poku{a{e da mu

postave zamku iz Njegovih re~i, i reko{e: "Ako `rtvovanje ovaca i
goveda i ptica odbacuje{, u koju svrhu je onda ovaj hram Solomonov
za Boga izgra|en, i obnavlja se, evo, ve} ~etrdeset i {est godina?"
6. A Isus odgovaraju}i re~e: "Stoji napisano kod proroka: Moj
dom treba da je dom molitve svim narodima za `rtvu slavljenja i
zahvaljivanja. A vi ste od svega toga klanicu napravili, ispuniv{i je
uàsom.
7. I stoji napisano: Odakle sunce izlazi pa do zalaska njegova,
ime Moje da se veli~a me|u neznabo{cima i da Mi se tamjan prinosi
kao ~ista `rtva. A vi ste va{im krvnim `rtvama na~inili od toga mesto
o~ajanja i slatki tamjan vam je samo da prikrijete zadah krvi. Ja Sam
do{ao da zakon ispunim, a ne da ga ukinem. (Pogl. 49, 5-7)

i produbljujem re~:
Sve dok ~ovek sam ne postane hram unutarnjeg ìvota, u koji on

svra}a da bi velikom Sve-Jednom posve}ivao svoje misli i delovanje i
iskazivao Mu zahvalnost za svoj zemaljski ìvot, sve do tada }e imati
potrebu za spolja{njim formama. U kolosalnim gra|evinama koje on
naziva hramovima ili crkvama, on prinosi `rtve prema spolja{njim
obi~ajima. U pro{lim vremenima to su bile `rtve-klanice; u dana{nje
vreme (1989) to su rituali i ceremonije, pevanje li{eno smisla, i
procesije. I u dana{njoj generaciji (1989) ti spo{lja{nji, delom jo{
359
neznaboà~ki obi~aji, nisu jo{ ukinuti i jo{ se upra`njavaju "u ime
Gospoda". Sve je to ve~nom Ocu i Meni, Hristu, uàsno.
Ve~ni Bog, Bog Isaka i Jakova, ne èli ni rasko{ne crkve ni
hramove. On èli da Njegova deca budu hramovi Svetoga Duha, da se
~iste i da se odràvaju ~istim, i da svoje gre{ne misli i dela Njemu
`rtvuju. Oni treba da se okupljaju u domu molitve koji je svim -
ljudima otvoren za molitvu, a ne samo nekolicini onih koji se
solidari{u sa ~uvarima jednog u~enja koje vi{e nije Moje u~enje.
Ko u~i istini i prema njoj ìvi, taj ne mora ni{ta da skriva.
Kapije svojih crkava i hramova zaklju~ava samo onaj ko {iri
sopstveno u~enje a ne ve~nu istinu, pristupa~nu svima - jer je u
svakoj du{i Zakon, sama Istina, i du{a treba ponovo da do|e do Istine
da bi kao duhovno bi}e ponovo bila ve~ni Zakon.
Ko ima u{i da slu{a, neka ~uje!
Ko ima o~i da gleda, neka vidi!
Ko se ve`ba u pravednosti, taj prepoznaje onog mra~nog, koji se
kiti Mojim imenom - Hrist, da bi varao i zavodio ljude. Ko je nau~io
da gleda, taj prepoznaje kuda te~e istina. On }e se izja{njavati za
istinu i bi}e sa onima koji se trude da ìve po istini.
Moje ime }e ostati veliko u narodima jer }e iz generacije u
generaciju biti sve vi{e pravednih ljudi koji }e la`ljivoj zmiji, koja
sebe naziva hri{}anskom, zgaziti glavu. Sve {to je dato iz Duha jeste i
ostalo je Istina; sve nezanboà~ko }e propasti.
I kad onda jedno drugo Sunce zasija, Ja, Hrist Bo`ji bi}u svesno
uzdignut - tj. Ja, Ja Jesam, posta}u svest ljudi i bi}u vladar Carstva
Bo`jeg na Zemlji. Onda ne}e biti ni neznaboàca ni rituala. Svi ljudi
}e onda biti sjedinjeni u nesebi~noj ljubavi, a njihov ìvot bi}e
posve}en, jer }e ispunjavati zakone Ve~noga.
Re~ju "tamjan" misli se na posve}eni ìvot ljudi koji se

usmeravaju na Boga, na Ve~noga. Svoj zemaljski ìvot, svoja ljudska
ose}anja, misli, re~i i dela ~ovek treba da posve}uje Bogu. Onda }e on
~istoga srca ìveti u Bogu.
360
8. Zar ne znate {ta stoji napisano? Poslu{nost je bolja od `rtve, i
poslu{anje je bolje nego ovnujska mast. Meni, Gospodu dodijale su
va{e `rtve-paljenice i va{e ni{tavno `rtvovanje, jer va{e su ruke
ogrezle u krvi.
9. I zar ne stoji napisano: [ta je prava `rtva? Perite se i ~istite
se, i sklanjajte zlo ispred o~iju Mojih; prestanite da ~inite zlo, a u~ite
se da ~inite dobro. Budite pravedni spram onih {to nemaju o~eva, i
spram udovica, i prema onima {to su potla~eni. I tako }ete Zakon
ispunjavati.
10. Do}i }e dan kad }e nestati sve {to je u spolja{njem dvori{tu i
{to pripada krvnim `rtvama, i kad }e ~isti oboàvaoci oboàvati
Ve~noga, u ~istoti i istini." (Pogl. 49, 8-10)

i produbljujem re~:
Sve dok su du{e ljudi ne~iste, i njihove }e ruke biti krvlju oka-
ljane. Sve ono {to je ~ovek od zlog i gre{nog posejao u svoju du{u, -
njegovi su uzroci; takva su onda i njegova dela koja ga obeleàvaju.
Onako kako je posejao, tako }e se i pona{ati u zemaljskom ìvotu - a
isto tako i posle smrti tela, kao du{a u mestima ~i{}enja: krvolo~ni
ostaje krvolo~an i sanja o osveti, i hteo bi da i dalje proliva krv svojih
bli`njih. Svi oni koji ho}e da se svete, sva|alice su koje se ni pred ~im
ne zaustavljaju, pa ni pred ìvotom svog bli`njeg. U svom nerazumlju
oni smatraju prolivanje tu|e krvi ~ak ~asnim i ne prezaju ni od toga
da ìvotinje prinose Ve~nome kao `rtve-paljenice. Svaka krvna `rtva
satanska je i skrnavljenje je ìvota iz Boga. Preko takvih mra~nih
ljudi ùdnih osvete, tama ho}e da ismeje Boga.
Bog, Ve~ni, èli da ~ovek `rtvuje ono svoje nagonsko, nisko "ja"
i da Njega, Ve~noga oboàva u svom srcu mislima, re~ima i delima
nesebi~ne ljubavi.
Re~ima "u spolja{njem dvori{tu" misli se, izme|u ostalog, i na
okretanje ljudi spolja{njem i na sve {to su oni tako stvorili - uk-
lju~uju}i i ono {to pripada krvnim `rtvama. Jer, sva predvorja koja
simbolizuju svet, nesta}e, jer bi}e samo j e d a n narod: narod
Hrista Bo`jeg.
361
Blizu je dan kad }e sve ono nagonsko i strasno nestati, jer ono
{to je obe}ano postepeno poprima lik i oblik: Zemlja }e se o~istiti i
ìvot na Zemlji }e se obnoviti i Carstvo Bo`je do}i }e na Zemlju deci
Bo`joj koja su ~istoga srca.
11. I oni odgovori{e: "Ko si ti {to ho}e{ `rtvovanje da ukine{ i

{to setvu Avramovu prezire{? Jesi li se huljenju na Boga od Grka
nau~io ili od Egip}ana?"
12. A Isus im re~e: "Pre nego {to Avram be{e, Ja Jesam." I neki
ne htedo{e da slu{aju, a neki reko{e: "Demon je u njemu." A drugi
pak zborahu: "On je lud." I odo{e svaki svojim putem, i ispri~a{e sve
sve{tenicima i stare{inama. I ovi se rasrdi{e, govore}i: "On huli na
Boga." (Pogl. 49, 11-12)

i produbljujem re~:
Ko gleda samo na spolja{njost i govori jezikom ovoga sveta u

svetu i ìvi, ne poznaje ve~ni Zakon a ni jezik Zakona. Ko Mene ne
prepoznaje, ne prepoznaje ni Oca koji je Mene ljudima poslao. Ko ne
prepoznaje Mene, taj ne razume ni Moj jezik, Zakon Ja Jesam. Tako
je to bilo u svim vremenima, tako je to i u dana{nje vreme (1989):
jezik ve~nog Zakona razume samo onaj ko se svakodnevno trudi da se
vrati pravednom ìvotu, Bogu.
Samo onaj ko i sam u sebi ima jo{ demonskog, naziva svog bli`-
njeg demonskim. Tako ni Mene, Hrista u Isusu, nisu mogli da
razumeju oni koji su vodili spolja{nji ìvot i koji su zato smatrali da
je Moj govor demonski. Ali Ja Sam ono Ja Jesam u Bogu, Mom Ocu,
od Njega prvougledani i prvoro|eni. Ja Sam u Njemu ugledan pre
Avrama. Ja Sam u Bogu i u ~etiri snage su{tine Bo`je sveprisutan.
Tako sam Ja i jedan deo nasle|a sve dece Bo`je, koja su u vekove
vekova.
362
50. POGLAVLJE
Hrist, svetlost sveta
Ljudsko su|enje i presu|ivanje; Pravednost Bo`ja (1-4).
Istinsko sopstvo u svakome jeste Bog - Ko ne voli svog bli`njeg, ne voli ni
Boga (5-8). Onaj ko veruje a ne ostvaruje, ne}e ugledati ve~nog Oca (9-15)
1. Onda im Isus ponovo govora{e i re~e: "Ja Sam svetlost svetu:

ko Mene sledi ne}e lutati u tami, nego }e imati svetlost ìvota."
2. Ali fariseji Mu reko{e: "Ti sam za Sebe svedo~i{; Tvoje
svedo~anstvo ne vaì."
3. Isus odgovori i re~e im: "Ako Ja i svedo~im za Sebe samoga
Moje svedo~anstvo je ipak vaè}e. Jer Ja znam otkuda do|oh i kuda
idem; ali vi ne znate otkuda Ja dolazim i kuda idem.
4. Vi sudite po telu, Ja ne sudim nikome. Ali ako Ja i sudim,
sud je Moj vaè}i: jer Ja nisam sam, ve} Sam od Oca Mojega koji
Me poslao. (Pogl. 50, 1-4)

i produbljujem re~:
Re~ima "...otkuda Ja dolazim i kuda idem" misli se na bi}e iz

Boga. Jer ko je ~istog srca, njemu je jasno da on dolazi iz Boga i da
se ponovo vra}a Bogu.
ôvek ~ija je du{a obavijena grehom ne zna odakle je njegovo
pravo bi}e do{lo i kuda ono ide. On gleda samo na svoje raspadljivo
telo, o kojem moè da kaè da je do{lo iz krila njegove majke i da }e
se vratiti u krilo zemlje. Dalje njegova spoznaja ne doseè. Ali oni koji
ìve u Meni, Hristu, znaju odakle dolaze i kuda idu.
Onaj koji "sudi po telu", sudija je. Onaj pak koji dopusti da
vlada pravednost, taj je pravednik i iz Boga je.
Sude samo oni koji u sebi jo{ nose sopstveni sud, svoje uzroke i
koji po njima ìve i prema njima osu|uju svoje bli`nje. Re~ima "ali
ako Ja i sudim, sud je Moj vaè}i" misli se na Bo`ju pravednost. Bog
je savr{en. Bog je pravedan.
363
Svaka du{a i svaki ~ovek primaju ono prema ~emu se
usmeravaju. Ako se du{a i ~ovek usmeravaju prema Bogu, onda }e i
primati iz Bo`je ljubavi i mudrosti.
Ako se ~ovek usmerava prema spolja{njem, prema svetu, onda }e
i primati od sveta - a time i sve {to je u svetu: patnju, bolest i
nesre}u. Po zakonu setve i ètve, svaki ~ovek uzima svoj ìvot u svoje
ruke i uobli~ava ga odgovaraju}e svom ose}anju, mi{ljenju, govorenju
i ~injenju. I onako kako ga on prema svojoj volji uobili~ava, tako mu
se to i vra}a.
5. A i u zakonu va{em stoji napisano da je svedo~anstvo dvojice -

ljudi vaè}e. Ja Sam onaj koji o Sebi samome svedo~im. Jovan je o
Meni svedo~io, a on je prorok. I Duh Istine koji Me posla, svedo~i o
Meni.
6. Na to Mu reko{e: "Gde je Otac Tvoj?" Isus odgovori: "Vi ne
znate ni Mene ni Oca Mojega: kad biste znali Mene, znali biste i Oca
Mojega."
7. I jedan re~e: "Pokaì nam Svoga Oca i verova}emo ti." A On
odgovori i re~e: "Ako si brata svoga poznao i ljubav njegovu osetio,
video si Oca, i sestru svoju ako si prepoznao i njenu ljubav osetio.
8. Izbliza i izdaleka poznaje Najsvetiji Svoje; da, u svakome od
vas moè se poznati o~instvo; jer je Otac onaj jedini Bog." (Pogl. 50,
5-8)

i produbljujem re~:
Ko ìvi u Ocu, svedo~i o Ocu. U re~i i delu on daje svedo~anstvo

o Bogu.
Ko ìvi u Bogu, njegova se du{a vratila u sveti{te Bo`je, u ono
najunutarnjije hrama, i ona preko svog ~oveka, svog omota~a daje
svedo~anstvo o sebi, jer je ona sopstvo, slika i prilika Bo`ja. Onda ne
govori ~ovek, njegovo nisko "ja", ve} kroz ~oveka govori Bog, Ja
Jesam, ve~ni Zakon. Onda ~ovek moè da kaè, kao {to Sam Ja,
Hrist, shodno smislu, govorio:
364
"Ja Sam onaj koji o Sebi samome svedo~im." Ovo "o Sebi
samome" jeste sopstvo, Bog, jer je du{a ponovo postala boànska.
Ve~nog Oca mogu ugledati samo oni koji su ~istoga srca i koji
primaju i prihvataju svoje bli`nje. Jer Duh ve~noga Oca boravi u
svakoj du{i, pa tako i u svakom ~oveku.
Ko svog bli`njeg ne primi i ne prihvati, jer ima predrasude
prema njemu, odbacuje ga, umanjuje njegovu vrednost ili ga ~ak
mrzi, taj ne vidi ni ve~nog Oca, niti poznaje Mene, Sina O~evog,
Hrista - pa ni svoje bli`nje, a ni samoga sebe. Jer i u njemu boravi
Duh ve~noga Oca, koga on pak u svom bli`njem niti prima niti
prihvata.
Shvatite: ko svog bli`njeg ne voli nesebi~no - svejedno kakav je
ovaj, {ta govori ili ~ini - taj ne voli ni Boga.
Ko prezire svog bli`njeg, prezire Boga.
Ko svog bli`njeg odbacuje, dakle ne prima ga i ne prihvata u
svom srcu, taj ne prima i ne prihvata ni Boga, svog Oca. Jer ono {to
u~inite najmanjem od Moje bra}e, meni ste u~inili - a time i Bogu,
Mom Ocu, u kome Ja, Hrist, ìvim.
9. Ove re~i kaza Isus kod riznice kad u~a{e u hramu. I niko ne
poloì ruku na Njega, jer jo{ ne be{e do{ao ~as Njegov. Onda im Isus
ponovo re~e: "Ja odlazim, i traì}ete Me, i pomre}ete u gresima
svojim. Kuda Ja idem vi ne moète do}i."
10. Onda reko{e Jevreji: "Da se ne}e sam ubiti kad govori: kuda
Ja idem vi ne moète do}i?" A On im re~e: "Vi ste odozdo, Ja Sam
odozgo; vi ste od ovoga sveta, Ja nisam od ovoga sveta.
11. Zato vam i rekoh da }ete pomreti u gresima svojim; jer ako
ne poverujete da Sam Ja od Boga, pomre}ete u gresima svojim."
12. Na to Mu reko{e: "Ko si Ti onda?" A Isus im re~e: "Niko
drugi do Onaj {to vam od po~etka govora{e."
13. Mnogo toga vam imam re}i {to }e vam suditi: Sveti Jedan,
koji Me posla, istinit je; i Ja govorim svetu {to ~uh odozgo."
14. Onda im Isus re~e: "Kad Sina ~ove~jeg uzdignete, onda }ete
shvatiti da Sam Ja od Boga poslat i da ni{ta sam od Sebe ne ~inim;
365
ve} kako Me nau~i Sve-Sveti onako govorim. I onaj koji Me posla, sa
Mnom je: ne ostavi Sve-Sveti Mene samoga. Jer Ja svagda ~inim {to
se Ve~nome svi|a."
15. Po{to On tako govora{e, poverova{e mnogi u Njega, i reko{e:
"Ovo je prorok koga Bog posla. Pustite nas da Ga ~ujemo." (Pogl. 50,
9-15)

i produbljujem re~:
Re~i "Ja odlazim, i traì}ete Me, i pomre}ete u gresima svojim"

imaju slede}e zna~enje:
Ko ide putem Hrista Bo`jeg, putem ka Ocu, koji Sam Ja, Hrist,
kao Isus iz Nazareta ìveo za uzor ~ove~anstvu, taj ne}e umreti u
grehu, jer on je svoju du{u o~istio i prima svetlost Bo`ju, koja dolazi
"odozgo".
Ko pak ne ide putem ka srcu Bo`jem, taj ostaje u svojim gresima
i u gresima }e umreti; on ih onda kao du{a nosi sa sobom u mesta
koja je on sam sebi pripremio svojim gresima.
Re~ima: "Kuda Ja idem vi ne moète do}i" nagovestio Sam ono
{to se potom i dogodilo: nakon pogubljenja Mog tela oti{ao Sam k
ve~nom Ocu, jer Moja du{a, Moje duhovno telo, ìvi u Ocu. îja du{a
ne ìvi u Ocu, ve} u grehu, taj ne moè k ve~nome Ocu, jer ga greh
drì daleko od Boga.
"Vi ste odozdo, Ja Sam odozgo; vi ste od ovoga sveta, Ja nisam
od ovoga sveta" zna~i: ko se oslanja na svet, taj ìvi sa svetom i
stalno }e se vra}ati ovome svetu, uvek iznova otpo~inju}i put otelov-
ljavanja odozdo, od sveta.
Ko ìvi u ovome svetu ali nije sa ovim svetom, taj ìvi u Bogu - i
ako se ponovo vrati ovome svetu, onda }e do}i od Boga, "odozgo",
kao {to Ja, Hrist, do|oh odozgo i otelovih se u Isusu, u ljudskome
telu.
"Mnogo vam toga imam re}i {to }e vam suditi" zna~i: Ja }u vas
uputiti u zakon setve i ètve, da shvatite da ste vi svoje sopstvene
sudije; va{e sudije su va{a ose}anja, misli, re~i i dela koji su usmereni
366
protiv ve~nog Zakona ljubavi. Onom merom kojom vi merite, bi}e i
vama odmeravano.
Shvatite: vera sama ne vodi blaènstvu.
Mnogi ljudi verovali su u Mene, u Isusa iz Nazareta. Ali kada je
do{ao ~as Mog pogubljenja, mnogi su od ovog verovanja otpali, po~i-
njali su da sumnaju u Mene, postaju}i tako izdajnicima.
Ko samo veruje, ali ne ostvaruje ono {to je spoznao, taj ne moè
postati ono {to mu je Bog obe}ao: onaj koji vidi, koji ve~nog Oca
gleda licem u lice.
Sama vera ne ~ini blaènim niti prosvetljuje. Vera je samo prvi
korak prema Unutarnjem ìvotu. Ko gradi samo na veri i samo tu
ostaje, ali ne ~ini korake ostvarenja ka Bogu, on }e stalno sumnjati u
istinu, jer jo{ nije iskusio zakone ljubavi; jer oni se moraju ìveti da
bi se ugledaoBog, na{ ve~ni Otac.
Ko veru u Boga nesebi~nom ljubavlju ne pretvara u delo, na
njega se moè i uticati. Samo onaj ko ono spoznato, veru u Boga,
ostvaruje, biva snaàn u Duhu Gospodnjem i odoleva napadima tame.
Sve-Sveti, Bog, ne ostavlja nijedno dete samo, bilo kako da ono
misli i ìvi, jer Duh Bo`ji boravi u svakoj du{i i u svakom ~oveku. On
je ono dobro koje se rasplamsava kada se ~ovek trudi da ispunjava
volju Bo`ju. Onaj ko uvek ispunjava volju Bo`ju - onako kako Sam
Ja kao Isus ~inio i kako kao Hrist u volji Oca ìvim - taj }e svedo~iti
o sebi, ve~nom sopstvu, jer on ìvi kao to sopstvo u Bogu, Istini.
Sopstvo je Bog, i ko u Bogu ìvi, boànski je, on je boànski
zakon, sopstvo.
367
51. POGLAVLJE
Istina osloba|a -
O pravilnom razumevanju Zapovesti
"Ostati u Mojoj re~i" (1). Sluga greha daleko je od Boga
i od ve~ne domovine (2). Pred Bogom vaì samo ostvarivanje nesebi~ne ljubavi
(3-6). Satana, otac laì; satana ~ula (7-8). Nijedna du{a nije izgubljena (9). Re~
Bo`ju razume samo onaj ko teì istini (10). Mojsije nije odobravao `rtvovanje
ìvotinja - Nepo{tovanje i po{tovanje ìvota - Stari i novi ~ovek (11-13).
Duhovni autoriteti i verni slovu, koji ne ostvaruju ono {to pou~avaju - Ustupci
proroka narodu
(14-18)
1. Tada re~e Isus onim Jevrejima koji verovahu u Njega: "Ako vi

ostanete u Mojoj re~i, onda ste Moji pravi u~enici i pozna}ete istinu, i
istina }e vas osloboditi." (Pogl. 51,1)

produbljujem re~:
"...Ostati u Mojoj re~i" zna~i: Re~ Bo`ju ispunjavati ìvotom,

ostvarivati je. A samo kroz ostvarivanje Bo`je re~i nalazi ~ovek ve~nu
istinu koja ga osloba|a, ~ini ga nezavisnim od ljudi i stvari.
2. Odgovori{e Mu: "Mi smo seme Avramovo i nikad ne besmo

ni~ije sluge. Za{to kaè{: Treba da budete slobodni?" Isus im
odgovori: "Zaista, zaista vam kaèm: Ko greh ~ini, sluga je grehu. A
sluga ne ostaje u ku}i ve~no, ali sin i k}er ostaju ve~no. (Pogl. 51,2)

i produbljujem re~:
"Ko greh ~ini sluga je grehu" zna~i: Ko gre{i, vezan je za telo i

sluì telu - a ne Bogu. Ko sluì telu ìve}e u ropstvu, jer je zavisan od
tela i od ljudi koji tako|e grade na telu, jer i oni ìve u grehu.
Shvatite: "sluga grehu" je ljudsko "ja" koje teì priznanju i
potvrdi i zato se pot~injava opet drugim gre{nicima. Ko ìvi u grehu,
on ìvi u ovom svetu i sa ovim svetom, i veruje u ovaj svet. Zato ovaj
svet i jeste njegova domovina. Zato on ne moè ni da se vrati u ku}u
368
ve~nog Oca, u ve~nu domovinu. Sluga grehu ne moè biti u O~evoj
ku}i. Samo onaj sin i ona k}er koji ispunjavaju volju Bo`ju ostaju u
Bogu, u Ocu, koji je ve~na domovina.
3. Ako vas, dakle, Sin oslobodi, zaista }ete biti slobodni. Ja dobro
znam da ste seme Avramovo po telu; ali vi traìte da Me ubijete jer
re~ Moja nema mesta u vama.
4. Ja govorim {to videh od Oca Svojega; i vi ~inite {to videste od
oca va{ega." Onda oni odgovori{e i reko{e Mu: "Avram je na{ otac."
Isus im re~e: "Da ste vi deca Avramova, ~inili biste dela Avramova.
5. Ali vi traìte da ubijete Mene, ~oveka koji Sam vam govorio
istinu koju ~uh od Boga. To Avram nije ~inio. Vi ~inite dela va{eg
oca." Tada Mu reko{e: "Mi nismo deca bludnica; jednoga Oca imamo
- Boga".
6. A Isus im re~e: "Kad bi Bog bio otac va{, ljubili biste Mene,
jer Ja dolazim od Boga. Ja nisam do{ao sam od sebe, nego Me
Najsvetiji posla. Za{to ne razumete govora Mojega? Jer ne moète da
podnesete re~ Moju. (Pogl. 51, 3-6)

i produbljujem re~:
Sin, Ja Jesam, do{ao je od Oca da bi oslobodio sve du{e i ljude.

Zato je samo j e d n o m e data mo} i snaga da du{e i ljude vodi ka
Unutarnjem svetlu, ka Bogu, na{em ve~nom Ocu - onome koji je radi
toga i do{ao. On je Hrist Bo`ji, Ja Jesam.
Ja imam nalog od Boga, Mog Oca, da sve du{e i ljude vratim
ku}i, u njihovo unutarnje, gde boravi Duh Oca. Ja Sam spasenje
svake du{e i put ka ve~nom Ocu. Niko ne}e do}i Ocu, velikom Sve-
Jednom, osim preko Mene, Hrista, jer Ja Sam spasitelj svih du{a i -
ljudi i put ka ve~noj O~evoj ku}i.
Jevreji su gorovili da su Avramovo seme - ali nisu ~inili dobra
dela Avramova. Oni su bili i jesu samo po telu od Avrama, ali ne i po
Zakonu koji se Avram trudio da ispunjava.
369
Novi ljudi u generacijama Carstva Mira Isusa Hrista velikim
delom poti~u od semena Davidova. Oni nisu ni judaisti, ni islamisti, ni
hinduisti, ni budisti, ni katolici, ni evangelisti, ni pravoslavci. Oni ne
pripadaju nijednoj od mnogih spolja{njih religija. Oni su istinski
hri{}ani jer ispunjavaju Bo`ji zakon koji Sam Ja kao Isus iz Nazareta
doneo i prvi ìveo pre njih - a kao Hrist Bo`ji ponovo ga objavljujem
u svim detaljima, u svim fasetama unutarnjeg ìvota, preko Zraka
boànske Mudrosti. Oni slede Mene, jedinog pastira, Hrista.
Onaj ~ije re~i nisu ispunjene Zakonom ìvota, govori samo iz
svog ljudskog "ja" - iako upotrebljava re~i Istine. Ono {to nije ispu-
njeno @ivotom, Bogom, to nije ni proèto Bogom, @ivotom. To isto
vaì i za re~i istine koje teku iz usta onoga koji ih ne ìvi: one
nemaju nikakvu snagu. Ko ne ìvi u ve~nom zakonu, govori iz svog
~oveka, a i svedo~i samo kao ~ovek - eventualno o svojim zemaljskim
roditeljima koji su tako|e ìveli i mislili po ljudskoj re~i.
Re~i: "Kada bi Bog bio otac va{, ljubili biste Mene" govore: Ko
ljubi Boga, svog ve~nog Oca, taj ljubi i svog bli`njeg i sav ìvot, jer
sav ìvot - ~ovek, ìvotinje, biljke, kamenje ili minerali - iz Boga je.
Ko svog bli`njeg ne ljubi nesebi~no, taj ne ljubi ni Boga.
Shvatite: jezik Zakona moè razumeti samo onaj ko ìvi Zakon

ìvota i ljubavi.
Oni koji govore jezikom sveta i koji sebe vole vi{e nego Boga,
jedva da mogu i da podnesu Zakon ljubavi. Oni ljubav shvataju
prema svome "ja" i vole prema svom "ja", koje daje samo da bi
primalo. Ko nije sa Bogom, protiv Boga je - i ne moè da razume
jezik Zakona, apsolutnu ljubav.
7. Vi ste od va{eg oca |avola, i po zahtevima va{eg oca ho}ete da

~inite. On be{e ubica od po~etka, i ne be{e u istini, jer nema istine u -
njemu.
8. Kada govori la`, svoje govori: jer on je laà i otac laì. A
Meni ne verujete jer vam istinu govorim. (Pogl. 51, 7-8)

i produbljujem re~:
370
Re~i: "Vi ste od va{eg oca |avola, i po zahtevima va{eg oca
ho}ete da ~inite", imaju slede}e zna~enje:
Re~ju "otac" misli se ovde na oca zla, Satanu, koji je smi{ljao i
smi{lja kako da zavede sve ljude. Ono {to su du{a i ~ovek usvajali i
nakon Mog "Svr{eno je", jeste ono satansko, setva i nakot Satane. U
naj{irem smislu, iz toga je jednom nastao zakon setve i ètve, satanski
zakon. Svaki ~ovek koji je usvojio satansko, zlo, podleè sopstvenom
zakonu: {to poseje to ànje.
Uzro~nik zla izdavao se - a i demoni se izdaju - za mu{ki
princip, iako je uzro~nik bio ènski princip, koji je u Duhu ve~an:
bi}e iz boànske struje. Kroz ve~nu ljubav i kroz "Svr{eno je", i on
}e se jednom, kao duhovno bi}e iz Boga, vratiti prastruji.
Re~i "on be{e ubica od po~etka, i ne staja{e u istini, jer nema
istine u njemu" kazuju slede}e: Od po~etka pada Satana je hteo da
mu se ono boànsko pot~ini. Ali po{to zlo, koje deluje protiv Zakona
ìvota, nije u Zakonu istine, ono nema mo} na duè vreme. Po{to zlo
u Istini nema mesta, do{ao Sam Ja, Spasitelj i doneo sam Spasenje
svim du{ama i ljudima, tako da oni ponovo mogu da se vrate Istini i
u Istinu. Jer iz Istine svi izido{e i sve {to pripada padu bi}e kroz
Bo`ji zakon promenjeno i ponovo vra}eno Istini.
La` ne poti~e iz Istine. Ko laè, laè iz samoga sebe, iz svog
greha - jer on la`, greh, nosi u sebi. Otac greha je la`.
Ko laè, ne laè samo svog bli`njeg, nego i samog sebe. La`
dolazi od laòva, a i ulazi opet u laòva. Ona ne poga|a samo
slaganog nego i laòva.
Satana je otac laì, a time i zavedenih ~ula. Ljudi koji padaju
pod uticaj laì, greha, jesu oni "zavedeni ~ulima" jer su dopustili da
ih Satana zavede. Zlo u ~oveku zbog toga je nazvano "satana ~ula".
Zato, pazi se laì! Jer ona ima puno |avolskih naslednika. Oni se
{ire kao korenje drveta. Jedna takva du{a }e se, dokle god je to
mogu}e, vra}ati u telo sve dok ne shvati svaki koren, uklju~uju}i
glavni koren: sve dok se ne pokaje, dok ne zamoli za opro{tenje, ne
oprosti i ne popravi ono {to je u~inila. Onda se ljudsko korak po
korak pretvara u boànsko i du{a se ponovo vra}a Bogu.
371
9. Kao {to Mojsije u pustinji podiè zmiju, tako i Sin ~ove~ji
mora da se podigne, da svi koji veruju}i gledaju u Njega, ne bi izgub-
ljeni bili, ve} da bi imali ìvot ve~ni. (Pogl. 51, 9)

i produbljujem re~:
Sin ~ove~ji je uzdignut. Moje raspe}e kao Isusa i Moj ponovni

dolazak kao Hrista zna~e: Kroz Mene }e svi biti uzdignuti, jer nijedna
ovca ne}e biti izgubljena. Kroz Spasenje sve }e du{e opet biti
uzdignute, dakle boànske: Posle ~i{}enja od svojih grehova, one }e se
opet, kao neukaljana bi}a Svetlosti, vratiti natrag, u zemlju Svetlosti,
ve~ne ljubavi.
10. Koji me|u vama moè da Me osudi zbog nekog greha? Ako li
vam istinu govorim, za{to Mi ne verujete? Onaj koji je od Boga, re~i
Bo`je slu{a. Vi ih ne slu{ate jer niste od Boga." (Pogl. 51, 10)

i produbljujem re~:
U istinu ne veruje samo onaj ~ovek koji ne ìvi i ne misli po

istini.
Ko ìvi u grehu, ne poznaje istinu i osu|uje one koji iz istine
govore. Ko ne poznaje istinu, on ne razume ni re~i istine. On }e je
odbiti kao neistinitu, jer sam nije istinit i zato kao neistinito ozna~ava
sve {to ne odgovara njegovoj predstavi istine.
Ali onaj ko teì ve~noj istini, razume Bo`ju re~, jer on poznaje
Bo`ji glas, Istinu. Ko je ne poznaje, taj je ne ~uje. Ni njegove re~i
nisu od Boga, nego iz njegovog ljudskog "ja", koje govori jedino o
sebi.
U Carstvu Mira Isusa Hrista, u Carstvu Bo`jem na Zemlji,
stanovnici Carstva Bo`jeg ne samo da }e ~uti glas svog Oca i svog
nebeskog brata Hrista, nego }e i sami biti Re~ Bo`ja, Zakon ljubavi.
11. A Jevreji odgovori{e i reko{e Mu: "Nismo li mi onda u pravu

kad kaèmo da si Ti Samarjanin i da je |avo u Tebi?" Isus odgovori:
372
"U Meni nema |avola, nego Ja po{tujem Sve-Svetoga, a vi Me
sramotite. Ja ne traìm slavu Svoju, ve} slavu Bo`ju. Ali ovde je
Jedan koji sudi."
12. A neki od stare{ina i pismoznanaca hrama do|o{e k Njemu
govore}i: Za{to u~enici Tvoji u~e ljude da je protiv zakona jesti meso
ìvotinja iako su prema Mojsijevoj Zapovesti prinete na `rtvu?
13. Jer je napisano: Bog re~e Noju: Strah i u{as obuze}e svaku
ìvotinju u polju i svaku pticu u vazduhu i svaku ribu u vodi, kad
vam padnu {aka." (Pogl. 51, 11-13)

i produbljujem re~:
Mojsije nije zapovedio niti odobravao `rtvovanje ìvotinja. Ali

nije se me{ao u satansku volju onih koji su hteli da jedu meso. On ih
je u~io i upu}ivao da je greh kako jedenje, tako i `rtvovanje ìvotinja.
Ali, po{to su tvrdoglavi Izraelci na tome insistirali, morao je Mojsije
da }uti, jer su i Izraelci bili deca Bo`ja i imali su slobodnu volju. Oni
su sve gledali iz ugla svog greha i zato su Mojsijevo }utanje tuma~ili
kao odobravanje.
Ja ispravljam:
Re~i su simboli i menjaju zna~enje iz generacije u generaciju.
Ono {to ljudi jedne generacije poloè u re~, to je za njih zna~enje.
Tako mnoge re~i u ovoj knjizi koju Ja tuma~im, ispravljam i
produbljujem, za vas koji ìvite u vremenu promene od starog ka
Novom Dobu (1989) imaju ponovo druk~ije zna~enje nego u
prethodnim epohama. Na primer, smisao slede}eg iskaza: "Bog re~e
Noju: Strah i uàs obuze}e svaku ìvotinju u polju i svaku pticu u
vazduhu i svaku ribu u vodi, kad vam padnu {aka" jeste: strah i uàs
obuzmu sve ìvotinje u polju, svaku pticu u vazduhu i svaku ribu u
vodi, kad padne u va{e ruke. Time se misli na ruke ljudi koji ne
po{tuju ìvot i ubijaju.
Shvatite: Svaka ìvotinja ose}a {ta ~ovek sa njom smera.
U vremenu preokreta, u kojem Ja tuma~im, ispravljam i produb-
ljujem (1989) sadràj ove knjige, brutalnost prema ìvotinjskom i bi-
373
ljnom svetu dostigla je nezamislive razmere. @ivotinje i biljke pate
zbog nemilosti ljudi. Mnogi ljudi ne samo da nemaju po{tovanja za
sopstveni ìvot, nego ne po{tuju ni ~itavo Stvaranje. Kao posledica
takvog ljudskog pona{anja ometene su, na primer, magnetske struje.
Mnoge ìvotinje zbog toga ne mogu vi{e da se orijenti{u, naro~ito
ptice selice koje lete u toplije krajeve. Zbog zaga|enja reka, jezera i
mora, kao i Zemljine atmosfere, izumiru mnoge vrste ìvotinja i bi-
ljaka - u vodi, u vazduhu i na kopnu.
Kako veliki deo ~ove~anstva i dalje ìvi u grehu, stari svet
izumire - a sa njim umiru, u velikim patnjama, i mnogi ljudi koji ono
prolazno smatraju jedinom stvarno{}u i koji se neodgovorno ophode
prema celokupnom ìvotu.
Ali Ja, Hrist, sve obnavljam. Novi svet je Moj svet, svet Hrista,
koji Ja Jesam. U Novom svetu ìve}e ljudi koji su iznutra obnovljeni,
dakle pro~i{}eni, i koji zemaljsko carstvo naseljavaju i izgra|uju
prema Zakonu.
Onaj ko bude ~itao Moje re~i u Novom Dobu, sazna}e tako o
senkama i svetlim stranama starog sveta i o preokretu u Novo Doba.
ôveku u Novom Dobu stari gre{ni svet treba da sluì kao opomena.
Ko ovu knjigu sa tuma~enjima, ispravkama i produbljenjima pa`-
ljivo ~ita, sti~e uvid u zakon setve i ètve koji je nekada vaìo na
Zemlji. Novi ~ovek treba stalno ovoga da je svestan, po{to se u
finomaterijalnim svetovima, u kojima jo{ ìve i optere}ene du{e, i da-
lje odvija ètva - posledice postavljenih uzroka. Jer ono {to je ~ovek
posejao a nije na vreme o~istio ili jo{ nije otplatio, to }e on kao du{a
èti. Zato je dobro i va`no da ljudi Novog Doba poznaju procese koji
se odvijaju u mestima ~i{}enja. Jer, kada du{e novih ljudi nakon smrti
tela budu prolazile kroz velove svesti, sreta}e tamo one du{e koje jo{
imaju da otplate svoju setvu.
14. Isus im re~e: "Licemeri, dobro o vama i praocima va{im

govora{e Isaija: Ovaj narod blizu Mi je svojim ustima i po{tuju Me
usnama svojim, ali su srca njihova daleko od Mene, jer oni Me
uprazno oboàvaju i u moje Ime u~e zapovestima ljudi kao boànskim
u~enjima samo da poùde svoje zadovolje.
374
15. A tako svedo~i i Jeremija kad kaè o krvnoj `rtvi: Ja, Bog
va{, ne zapovedih o tome kada iz Egipta izi|oste, ve} zapovedih
~estitost, drànje starih obi~aja, da pravednost negujete i smerno pred
Bogom svojim hodite.
16. Ali vi Me ne slu{aste, a Ja vam od po~etka dadoh sve vrste
semenja i plodove drve}a i ko{tice, za hranu i isceljenje ~oveka i
ìvotinje." A oni na to reko{e: "Ti govori{ protiv zakona."
17. I On opet govora{e o Mojsiju: "Zaista, Ja ne govorim protiv
Zakona, nego protiv onih koji zakon njegov pokvari{e, a u kojem vam
on zbog tvrdo}e va{ih srca popusti.
18. Ali gle! Jedan je ovde ve}i no Mojsije!" I oni se rasrdi{e i
uze{e kamenje da na Njega bace. Ali Isus pro|e posred njih; be{e
sakriven pred nasiljem njihovim. (Pogl. 51, 14-18)

i produbljujem re~:
Jo{ pre dve hiljade godina govorio Sam kao Isus iz Nazareta
fariesjima i pismoznancima koji su se dràli samo slova a srce im je
bilo u svetu, i zvao Sam ih licemerima. I prorok Isaija, koji je najavio
Moj dolazak, govorio je sli~ne re~i kao i Ja u Isusu iz Nazareta.
Sada, u prelomnom vremenu, govorim Ja, Hrist, preko Svog
insrumenta Svojima, i moram i za dana{nje fariseje i pismoznance
(1989) opet da upotrebim sli~ne re~i. I danas jo{ pou~avaju mnogi
fariseji, pismoznanci, teolozi, poznavaoci Biblije i sve{tenici po slovu
Biblije - i ponovo govore jedino njihova usta, a Mene opet slave samo
svojim usnama i pobo`nim ili intelektualnim molitvama. Njihovo srce
je isto tako daleko od Boga kao i za vreme Mog boravka na Zemlji,
kao i pre, kad su veliki proroci donosili ljudima re~ Bo`ju.
Mnogi "dostojanstvenici" pou~avaju danas u ime Svevi{njega i u
Moje ime; ali njihove re~i nisu nadahnute ve~nom snagom jer oni
sami nisu proèti Duhom istine.
Vo|e slu`benih crkava koji pou~avaju u Moje ime, napravili su
zgradu dogmi, gde se skrivaju da ne bi morali da pogledaju istini u
o~i. U ovu zgradu dogmi pozivaju svoje vernike i obja{njavaju im u
375
Moje ime ove dogmati~ne verske postavke i obavezuju ih - pod pret-
njom takozvanog ve~nog prokletstva - da ih se pridràvaju.
Ali, ova zgrada dogmi trula je i uru{ava se; sli~na je kuli od
karata koju odràva samo spolja{nja mo} i spolja{nje bogatstvo, a ne
Ja, Hrist koji Jesam carstvo unutarnjeg.
Hiljadama godina zloupotrebljavano je ime Ve~noga u mnogim
strukturama mo}i, za ljudske mahinacije. Od Mog "Svr{eno je"
zloupotrebljava se i Moje ime - Hrist - tako {to je Moje u~enje, kojim
Ja pozivam da Me slede, uzidano u zgradu dogmi.
Tako moè da se kaè: satana ~ula zloupotrebljava ime Jedinoga,
Svetoga, Ve~noga i ime Njegovog Sina, da bi zaveo ljude. Ali svi la`ni
cvetovi ljudskih mahinacija venu, jer Ja ljudima donosim unutarnji
ìvot; to su koraci Unutarnjeg puta, na kojem ne vaè ni dogme ni -
ljudski zakoni, ve} samo Zakon kojem Sam Ja jo{ kao Isus iz
Nazareta u~io i koji Sam Svojim primerom i ìveo: univerzalni, ve~ni
Zakon, Bog.
Po{to svaki ~ovek ima slobodnu volju, i pre Mog dolaska na
Zemlju morali su veliki proroci da se uzdràvaju kada je narod èleo
ne{to drugo od onoga {to je bila Bo`ja volja koju su oni objavljivali.
Pre Mog boravka na Zemlji mnogobo{tvo je bilo jo{ veoma ìvo me|u
ljudima a tako i krvna `rtva. Zato su neki proroci morali da ~ine
ustupke - ponekad da ne bi kr{ili slobodnu volju ljudi, ponekad da bi
ih kroz samospoznaju doveli do istine. A ovo je ~esto zna~ilo bol i pat-
nju, sve dok ljudi ne bi krenuli putem ka Onome koji je u sve vekove.
Svaki ustupak sadrì jedan tzv. period milosti. U njemu ~ovek
dobija Bo`ju snagu da {to brè savlada ono {to je jo{ ljudsko. Ako on
to ne iskoristi nego i dalje gre{i, onda }e po isteku ovog perioda
morati da podnese i proprati sve {to je protivzakonito posejao a jo{
nije okajao.
Ko postupa protiv Boga, protiv Zakona ìvota, mora da podnese
ono {to je posejao.
[to seljak poseje u svoje polje to on i ànje, i {to ~ovek u polje
svoje du{e unese to }e i èti.
Iskazom "dràti se starih obi~aja" misli se na slede}e:
376
ôvek treba da se drì svog vremena za molitvu i da se
svakodnevno trudi da mu molitve budu plodne, tako {to }e ostvariti
ono za {ta se moli. Onda }e on i Deset zapovesti, izvode iz ve~nog
Zakona, sve bolje da razume i da ispunjava, i tako }e i sazrevati u
sveobuhvatni, univerzalni Zakon, Boga.
377
52. POGLAVLJE
Isus obja{njava Svoju preegzistenciju -
Verovati zna~i razumeti
Smrt tela i duhovna smrt (1). Samo onaj ko ispunjava Zapovesti, spoznaje i
doìvljava Boga u sebi (2-3). Carstvo Bo`je je sedmodimenzionalno -
Beskona~ni kristal: sve je u svemu (9-11). Razumevanje Istine samo kroz
ostvarivanje (12)
1. A jednom opet govora{e Isus: "Zaista, zaista vam kaèm, i ko

se pridràva Mojih re~i, ne}e videti smrti doveka." Tada Mu reko{e
Jevreji: "Sad vidimo da je |avo u Tebi." (Pogl. 52, 1)

i produbljujem re~:
Kao Isus iz Nazareta govorio Sam ìvu re~ nadahnutu Duhom

Bo`jim. Ko tu ìvu re~, ìvot iz Boga, ìvi, ne}e videti smrti, jer on
gleda u ve~ni ìvot i svla~i samo svoj fizi~ki omota~, koji je od zemlje
i opet se vra}a zemlji.
Shvatite: Zemaljsko telo pripada zemlji jer je od zemlje. Duhovno
telo pak pripada Bogu, jer je iz Boga. Ko gleda samo na raspadljivo
telo, ne razume Moje re~i, jer je za njega samo zemaljski ìvot - ìvot.
Istinski ìvot pak jeste Bog, i duhovno telo je iz Boga, ve~ne
struje; u Njemu se ono kre}e i nikada ne umire.
Du{a moè dugo da ostane u mraku ako je ~ovek samo mra~no
mislio, govorio i postupao. To je onda duhovna smrt, jer optere}ena
du{a gleda samo na ono raspadljivo i to smatra pravim ìvotom.
Ali svi oni koji posve}uju svoj ìvot Bogu, tako {to plemenito
misle, ~isto govore i zakonito postupaju, nose u sebi Svetlost, i oni }e
nakon smrti tela u}i u Svetlost, dakle ne}e ostati u tmini, duhovnoj
smrti.
Ko se dakle pridràva Bo`jeg Zakona, re~i iz Boga, ne}e okusiti
duhovnu smrt, jer on ve} u zemaljskom ruhu ìvi u Bogu.
378
Fizi~ko telo samo je omota~ duhovnog tela; ono ne moè da ìvi
bez duhovnog tela, du{e, u kojoj je izvor ìvota, strujanje iz @ivota,
Boga.
Duhovni ~ovek, koji gleda jedino na Boga, tako {to se pridràva
Njegove re~i i ispunjava Zakon ìvota, svoj }e omota~, svoje fizi~ko
telo, svu}i kad za to do|e njegovo vreme u kojem ono opet postaje
zemljom.
Samo |avo ocrnjuje svog bli`njeg. Ko sam jo{ robuje satanskom
taj to podme}e i svom bli`njem.
Ko pak stoji u svetlosti Istine, taj sve vreme gleda na dobro
jezgro u bli`njem, na Istinu, i on }e mu nesebi~no sluìti u pomagati.
On, dodu{e, ne}e zatvarati o~i pred onim mra~nim, ali }e ga
posmatrati iz svetlosti Istine, i kad se ono pokaè on }e ga i osloviti.
2. Avram je umro i proroci, a Ti govori{: Ko se Moje re~i

pridràva ne}e okusiti smrti doveka. Zar si Ti ve}i od oca na{eg
Avrama, koji je umro? A i proroci pomre{e. Za koga se Ti izdaje{?"
3. A Isus odgovori: "Ako Ja Sebi samome odajem ~ast, onda
Moja ~ast nije ni{ta. Otac je Moj onaj koji Mi odaje ~ast, za koga vi
govorite da je Bog va{. I ne poznajete Ga, ali Ja Ga znam. Kad bih
rekao: Ja Ga ne poznajem, bio bih laòv kao i vi. Ali Ja poznajem
Sve-Svetoga i Mene Ve~ni poznaje. (Pogl. 52, 2-3)

i produbljujem re~:
Onaj ko samo govori o Bogu a ne pridràva se Bo`jih Zakona,

taj ne poznaje Boga, jer je Bog unvierzalni, ve~ni, sveprisutni Zakon -
ljubavi. I on Boga, Zakon, ne}e druga~ije ni doìveti. Zakon ljubavi i
ìvota u svakoj je du{i i u svakom ~oveku. Zato ~ovek moè samo u
sebi samome da iskusi Bo`je zakone i da se kroz ispunjavanje
Njegovih zapovesti pribliì Bogu u sebi.
Svaki ~ovek moè da iskusi Boga u sebi i moè da Ga doìvi na
sebi ako ose}a, misli, govori i postupa po Zakonu ìvota - dakle
nesebi~no.
379
U svemu {to iz ~oveka nesebi~no izlazi, deluje Bog. Ko je
nesebi~an, taj doìvljava Boga i bi}e svestan i svog bogosinovstva ili
bogok}erinstva.
Izraz "odavati ~ast" zamenite re~ju "po{tovati". âst pripada
jedino Bogu.
Izraz "odavati ~ast" imala je u pre|a{njim vremenima druga~ije
zna~enje nego danas (1989). Zato bi trebalo da se trudite da u svakom
iskazu shvatite smisao, da biste na{li prasmisao @ivota, ve~ni Zakon,
koji ima duboke korene u svakom iskazu. To je pak mogu}e samo
~oveku koji se svakodnevno trudi da ispunjava Bo`je zapovesti. Ko
Bo`ju Re~ shvata samo prema slovu, taj }e i danas misliti i govoriti
kao nekada pismoznanci i njihovi sledbenici.
4. Avram, va{ otac, radovao se da vidi Dan Moj. I vide ga i

obradova se." Onda Mu reko{e Jevreji: "Jo{ nema{ ni ~etrdeset i pet
godina, a Avrama si video?"
5. Isus im re~e: "Zaista, zaista vam kaèm: Pre nego {to Avram
be{e, JA SAM."
6. I re~e im: "Sve-Sveti vam je slao mnoge proroke, ali vi se
digoste protiv njih jer stado{e na put poùdama va{im, i neke
naruìste, a druge ubiste."
7. Tada uze{e kamenje da bace na Njega. Ali Isus be{e sakriven i
otide odatle prema hramu, posred njih, i opet se udalji a da Ga oni
ne vide{e.
8. Kad u~enici Njegovi ponovo behu sa Njim na jednom pustom
mestu, upita ga jedan o Carstvu Bo`jem, i Isus im govora{e:
9. "Kao {to je gore, tako je i dole. Kao {to je unutra, tako je i
spolja. Kako je zdesna tako je i sleva. Kao {to je spreda, tako je i
pozadi. Kako je sa velikim, tako je i sa malim. I kako je sa ~ovekom,
tako je i sa ènom. Kada se ovo spozna, ugleda}ete Carstvo Bo`je.
10. Jer u Meni nije ni mu{ko ni ènsko, ali oboje su jedno
savr{eno u vaseljeni. @ena nije bez muà, niti je mu` bez ène.
11. Mudrost nije bez ljubavi, niti je ljubav bez mudrosti. Glava
nije bez srca, niti je srce bez glave, u Hristu, koji se izmiruje. Jer Bog
380
stvori sve po broju i teìni i meri, sagla{avaju}i jedno sa drugim.
(Pogl. 52, 4-11)

i produbljujem re~:
Bog je svejedinstvo. Ve~nost je beskona~ni kristal koji svetli u

bezbroj faseta. Re~i "Kao {to je gore, tako je i dole. Kao {to je
unutra, tako je i spolja. Kako je zdesna, tako je i sleva. Kako je
spreda, tako je i pozadi. Kako je sa velikim, tako je i sa malim", date
su ljudima radi boljeg razumevanja. Ali onaj ko je u{ao u carstvo
unutarnjeg, zna i doìvljava u sebi: du{i proètoj svetlo{}u Bo`jom tri
dimenzije ne zna~e ni{ta.
Shvatite: Carstvo Bo`je je sedmodimenzionalno. Trodimenzionalne
forme postoje samo u materiji; u njoj postoji gore i dole, unutra i
spolja, desno i levo, spreda i pozadi, veliko i malo. U Bogu je @ivot
mo}ni kristal koji svetluca u bezbroj faseta. On zra~i i u njegovom je
zra~enju sve o~igledno. On ne poznaje nikakvo ograni~enje. On zra~i
bezgrani~no, jer je ve~nost bezgrani~na.
U tebi, o ~ove~e, jeste sve - ono najmanje i ono najve}e. U tebi se
ispunjava svaki boànski impuls, svako boànsko praose}anje i svaka
boànska misao. [to je spreda, pozadi, gore i dole, desno i levo, to je
u tebi. Tako je u tebi samome o~igledno sve {to jeste.
Ono {to jeste, to je ve~no - i ve~no ostaje o~iglednim u duhovnom
bi}u i u ~itavom Stvaranju. Re~i su pojmovi. Tako se ljudima i
Unutarnji ìvot mora re~ima izraziti.
Sve {to zra~i iz ~istog bi}a, iz Boga, beskona~nost, poprima lik i
oblik u ~itavom univerzumu.
I kada se kaè "veliko" i "malo", misli se na korake evolucije
duhovnih formi u ~istom Postojanju. Jedna iskra Svetlosti prima
formu i oblik i postepeno postaje snaga svemira, aktivno zra~enje; iz -
nje proizlazi duhovno telo koje je jedno sa prazra~enjem, sa zra~e-
njem ve~nosti.
Ko svoj ìvot posve}uje Bogu i ~isti svoju du{u, taj je svega toga
ponovo svestan jer onda opet ìvi u Svesti, u Bogu.
381
Bog je Otac-Majka prinicip za sve i u svim duhovnim bi}ima.
Ve~ni Otac, koji je i Majka, darovao je i daruje svakom od Svoje
dece svezra~enje, esenciju beskona~nosti, kao nasle|e.
Re~ju "daruje" nazna~ene su sve daljnje snage evolucije, u
kojima se opet duhovno stvaraju duhovna bi}a kroz Otac-Majka
princip u duhovnim bi}ima. Svi oni primaju od Ve~noga ~itavu
beskona~nost kao nasle|e.
Shvatite: duhovno telo je komprimovani ve~ni Zakon, Bog. Ono
se sastoji od esencije svemira, u kojoj se kriju sve fasete
beskona~nosti.
U Zakonu, Bogu, nema ènskog i mu{kog pola. Bog je stvorio
pozitivni, davaju}i princip iz Svog O~inskog zra~enja - i negativni,
primaju}i princip iz Svog Maj~inskog zra~enja. Duhovna bi}a su ili
pozitivni ili negativni principi. U svezra~enju, a tako i u dualitetu, jesu
dvoje - a ipak su jedno u svemiru, jer oboje u skladu sa strujom
ve~nog Zakona ose}aju i u njoj ìve.
Oboje, i davaju}i i primaju}i princip, ve~no su jedno. Primaju}i
princip nije bez davaju}eg, a davaju}i princip nije bez primaju}eg.
Re~eno ljudskim jezikom: èna i mu{karac ve~no su jedno. U tom
jedinstvu deluju; u tom jedinstvu nastaju duhovna ra|anja iz principa
davaju}eg i primaju}eg, iz Otac-Majka principa koji je aktivan u
svakom duhovnom bi}u.
Bo`ji zakoni sadràni su u onom velikom, dakle potpuno

aktivnom zra~enju, kao i u najmanjem, prvom koraku evolucije. Sve
je u svemu:
U zraku Reda su zraci Volje, Mudrosti, Ozbiljnosti, Strpljivosti,
Ljubavi i Milosr|a. U zraku volje su Red, Mudrost, Ozbiljnost, Strp-
ljivost, Ljubav i Milosr|e. Isto je i sa zracima Ozbiljnosti, Strljivosti,
Ljubavi i Milors|a.
Sve snage su, dakle, sadràne u svakoj snazi. Sve u svemu, ove
snage izgra|uju svezra~enje, Boga, mo}ni univerzalni kristal ve~nosti.
Re~ima "Jer Bog stvori sve po broju i teìni i meri, sagla{avaju}i
jedno sa drugim" izraèno je svezra~enje: sve u jednom. Dakle, sve je
u svemu.
382
12. U ove stvari mogu verovati oni koji ih shvataju. Ako ih ne
razumeju, onda one i nisu za njih. Jer verovati zna~i razumevati, ne
verovati zna~i ne razumevati." (Pogl. 52, 12)

i produbljujem re~:
"U ove stvari mogu verovati oni koji ih shvataju" treba da zna~i:
Istinu moè da shvati, dakle da je razume, samo onaj ko teì
istini.Samo verovanje ne shvata istinu, jer je verovanje tek korak
prema istini, ali ne i istina sama.
Ko veruje, taj najpre prihvata re~ istine. A tek onaj ko je
ostvaruje, razume}e istinu, jer kroz ostvarivanje istine on nalazi istinu,
Zakon, Boga.
Verovati, dakle, zna~i: prvo prihvatiti istinu. A ostvarivanje
onoga u {ta se veruje vodi razumevanju istine.
383
53. POGLAVLJE
Isceljenje slepog od ro|enja -
Pitanje sadukeja o uskrsnu}u
Ne pitaj o grehovima svojih bli`njih - Koristite trenutke dana (1-2). Spolja{nji
lekar i unutarnji iscelitelj (3-6). Oèniti se / udati se ili se ven~ati pred Bogom
(7-11)
1. Jednoga dana sretne Isus ~oveka koji beè slep od ro|enja. I

zapita{e ga u~enici Njegovi govore}i: "U~itelju, ko sagre{i, on ili
roditelji njegovi, {to se rodi slep?"
2. Isus odgovori: "[ta zra~i to da li sagre{i on ili roditelji -
njegovi, ako se dela Bo`ja na njemu pokazuju? Meni valja ~initi dela
Oca Mojega koji Me posla, dok je dan; dolazi no} kad niko ne moè
delovati.. Dok Sam u svetu, svetlost Sam svetu." (Pogl. 53, 1-2)

i produbljujem re~:
Re~i "[ta zna~i to da li sagre{i on ili roditelji njegovi, ako se

dela Bo`ja na njemu pokazuju?" zna~e: Ne treba da gledate na greh i
da se pitate ko je zgre{io. Niko ne moè otpla}ivati za drugoga - osim
kad ne~ija du{a do|e u ovaj svet da bi trpela za nekog drugog.
Kad su ljudi, me|utim, grehom me|usobno vezani, onda su svi
odgovorni za taj greh, na primer roditelji i dete. Onda oni zajedni~ki
otpla}uju ono {to su zajedni~ki i prouzrokovali.
Shvatite: svakom ~oveku je svaki dan dat da bi delove svojih
grehova i gre{aka spoznao i da bi se pokajao. Zato niko ne treba da
pita ko je, kada ili gde po~inio greh. Du{a je sada u zemaljskom
bivstvovanju da bi o~istila ono {to se ~oveku pokazuje kroz znakove
dana ili kroz bolest, patnju, nesre}u, slepilo ili kroz mra~ne misli, re~i
i dela.
Ja Sam svetlost sveta. Ko spoznaje, kaje se i svoje ljudsko Meni
predaje i Meni prepu{ta, i tako koristi dane, ìve}e u Meni i kroz
Mene }e uskrsnuti, jer Ja Jesam ve~ni dan.
384
Ako ~ovek nije koristio dane, onda }e se na njega sru~iti no}
du{e i onda }e i du{a i ~ovek da pate. Zato koristite trenutke dana,
jer svaki trenutak Jesam Ja, ve~nost. Onaj ko koristi trenutke, taj ìvi
u Meni i on }e imati mir i posti}i }e isceljenje.
3. Rekav{i ovo, On pljunu na zemlju, i pome{av{i zemlju s p-

ljuva~kom na~ini smesu te premaza o~i slepome. I re~e mu: "Idi i
umij se u jezeru Siloe" ({to zna~i: poslat). I on ode i umi se, i do|e
gledaju}i.
4. A susedi i koji ga bejahu videli pre da je slep, reko{e: "Nije li
ovo onaj {to je sedeo tu i prosio?" Neki reko{e: "On je", a neki opet:
"Nalik je na njega." Ali on sam re~e: "Ja sam."
5. Onda ga zapita{e: "Kako ti se o~i otvori{e?" On
odgovori:"ôvek koji se zove Isus na~ini blato, i premaza o~i moje, i
re~e: Idi i umij se u jezeru Siloe. I ja otidoh onamo i umih se, i
progledah."
6. Na to ga upita{e: "Gde je On?" I on re~e: "Ne znam gde je
Onaj koji me isceli." (Pogl. 53, 3-6)

i produbljujem re~:
Ovo kazivanje o blatu i pljuva~ki simbolizuje spolja{nje isceljenje.

Shvatite: Mnogo toga {to je o Meni kao Isusu iz Nazareta re~eno
i napisano, nije se desilo doslovno onako kako je napisano. Tako su i
ovde blato i pljuva~ka simboli za to da zemlja i sve {to na njoj raste,
biljke i plodovi, i voda, isceljuju i ~iste kada uzrok bolesti ne doti~e
vi{e iz du{e, ve} samo jo{ obeleàva telo.
Kad du{a preda uzrok telu kao posledicu, i kada novi uzroci vi{e
ne doti~u, onda moè da usledi i isceljenje spolja, preko zemlje i
preko svega {to ona ra|a, dakle i preko vode, koja ~isti i koja sadrì
mnoge lekovite supstance.
Pitanje: "Gde je On?" pokazuje da mnogi ljudi gledaju samo na
pomo} spolja i da ne shvataju snage unutarnjeg isceljenja. Ne traìte,
dakle, pravog iscelitelja du{e i tela me|u ljudima; ne traìte ga na
385
ovom ili onom mestu. Ako ho}ete da ga na|ete, po|ite u svoje unutar-
nje. Tamo Sam Ja, Hrist Bo`ji, Spasitelj, unutarnji lekar i iscelitelj.
Molite se, pokajte se i izmirite, oprostite i molite za opro{taj i
popravite, ako ste svom bli`njem na{kodili - i onda }ete i vi isto ili
sli~no doìveti kao i ljudi u onom vremenu u kojem Sam Ja kao Isus
me|u njima boravio.
Sin Bo`ji, Hrist Bo`ji, uskrsnuo je, i snaga Hrista Bo`jeg uro|ena
je u svaku du{u, tako da ova moè isto ili sli~no da doìvi i dobije
kao i ljudi i du{e u vremenu Mog delovanja kao Isusa iz Nazareta.
Shvatite: Ja Sam Hrist, va{ Spasitelj i utira~ puta ka ve~nom
postojanju, ka sjedinjenju sa ve~nim Ocem. A Ja Sam i va{ unutarnji
lekar i iscelitelj - snaga koja vas moè osloboditi bolesti, nevolje, pat-
nji i bola, i jada.
7. Onda pristupi k Isusu nekoliko sadukeja koji poricahu da ima

vaskrsenja, i reko{e Mu: "U~itelju, Mojsije je napisao kada nekome
umre brat koji ima ènu ali je bez dece, onda on treba da uzme ènu
njegovu i podigne potomstvo bratu svojemu.
8. Behu, dakle, {estorica bra}e, i prvi uze ènu, i umre bez dece.
I uzme je drugi za ènu i umre i on bez dece. I tre}i je uze isto tako,
sve do {estoga, i ne ostavi{e dece iza sebe. Naposletku umre i èna
ona.
9. O vaskrsenju dakle, kome }e ona pripasti? Jer {estorica je
ima{e za ènu."
10. Onda odgovori Isus i re~e im: "@ena sa {est muèva ili mu`
sa {est èna, isto je. Jer ène se i udaju deca ovoga sveta.
11. Ali koji dostojni budu da vaskrsenje iz mrtvih doìve, niti }e
se èniti i udavati, niti }e dati da ih ène i udaju, niti pak mogu ikada
umreti, nego }e biti kao an|eli jer su deca Bo`ja, deca vaskrsenja.
(Pogl. 53, 7-11)

i produbljujem re~:
386
Shvatite: Deca ovoga sveta prose jedni druge i dopu{taju da budu
pro{ena, i ène se i udaju. Isprositi i biti ispro{en i èniti se i udavati,
zna~i: uzimati drugoga i dozvoliti da bude{ uzet i ìveti onako kako
svet ìvi: u grehu.
Ali oni koji ne po{tuju samo zemaljske zakone o sklapanju braka,
nego se ven~avaju pred Bogom, oni se odlu~uju za Duh a ne za telo.
Oni su sa Bogom sklopili savez za svoj zemaljski brak.
Ven~avanje zna~i povezivanje u Bogu i sa Bogom. To je, dakle,
savez sa Bogom.
U ve~nom postojanju svi su bra}a i sestre. Ven~avanje pred
Bogom zna~i: bratstvo i sestrinstvo i unutarnju vernost. âk i kad na
Zemlji ra|aju decu, oni ostaju u Duhu Gospodnjem brat i sestra. Kad
se du{a o~isti i oslobodi od svog optere}enja, onda }e ona posle smrti
zemaljskog tela, kao duhovno bi}e, opet u}i u Nebo i vrati}e se svom
dualu i sa njim }e u Duhu Bo`jem ovaplo}ivati jedinstvo - onako kako
je u njima zapisano zanavek.
12. A da }e mrtvi vaskrsnuti, posvedo~i ~ak i Mojsije kod grma,

kad pozva Boga i kad mu Bog re~e: Ja Sam Bog Avramov, Isakov i
Jakovljev. A Bog nije Bog mrtvih, nego ìvih. Jer svi ìve kroz
Njega." (Pogl. 53, 12)
387
54. POGLAVLJE
Saslu{avanje slepog od ro|enja -
U~enici kao Hristovo duhovno telo
Slepi i oni koji vide (1-16). U kosmi~kom postojanju
sve je u svemu sadràno i jednako va`no (17-24)
1. Onoga koji pre be{e slep odvedo{e farisejima. A be{e sabat

kad Isus zame{a glinu i otvori o~i njegove.
2. Onda ga i fariseji upita{e kako primi svetlost o~inju. A on im
re~e: "Premaza mi o~i blatom, umih se i progledah."
3. Neki od fariseja reko{e: "Taj ~ovek nije od Boga jer se ne drì
sabata." Drugi opet reko{e: "Kako moè gre{an ~ovek takva ~udesa
~initi?" I bi nesloga me|u njima.
4. Onda opet reko{e slepome: "[ta veli{ ti o Onome koji otvori
o~i tvoje?" On re~e: "Prorok je."
5. Ali Jevreji ne verovahu da on be{e slep i da je progledao, i
pozva{e onda i roditelje njegove.
6. I ispitiva{e i njih govore}i: "Je li ovo sin va{ za koga kaète
da se rodi slep? Kako dakle sada vidi?" Roditelji njegovi odgovori{e
im i reko{e: "Znamo da je ovo sin na{ i da se rodi slep; a kako sada
vidi, ne znamo; i ko mu o~i otvori, ni to ne znamo. On je dovoljno
star, pitajte njega, neka sam kaè za sebe."
7. Ovo reko{e roditelji njegovi jer se bojahu Jevreja; jer se
Jevreji ve} bejahu dogovorili da svaki koji Ga prizna za Hrista bude
izba~en iz sinagoge. Zato reko{e roditelji njegovi: "Punoletan je,
pitajte njega samog."
8. Onda opet pozva{e onoga ~oveka koji be{e slep i reko{e mu:
"Odaj ~ast Bogu: mi znamo da je taj ~ovek gre{nik." On odgovori i
re~e: "Je li gre{nik ili ne, ja ne znam; ali jedno znam, da bejah slep a
sada sam vide}i."
9. Onda ga ponovo upita{e: "[ta ti u~ini? Kako otvori o~i tvoje?"
On im odgovori: "Ja vam ve} kazah, ali vi ne ~uste. [ta opet ho}ete
da ~ujete? Da ne}ete i vi da postanete u~enici Njegovi?"
388
10. Oni ga izgrdi{e i reko{e: "Ti si Njegov u~enik, a mi smo
u~enici Mojsijevi. Mi znamo da je Bog govorio sa Mojsijem. A odakle
je ovaj, ne znamo."
11. ôvek odgovori i re~e im: "Eto, to i jeste ~udo, da vi ne
znate otkuda je On, a On ipak otvori o~i moje. A znamo da Bog ne
slu{a gre{nike.
12. Nego ko se Boga boji i Njegovu volju vr{i, toga Bog slu{a.
Otkada je sveta jo{ se nije ~ulo da neko slepom od ro|enja o~i otvori.
Kad ~ovek ovaj ne bi bio od Boga, on ne bi mogao ni{ta u~initi."
13. Odgovori{e mu i reko{e: "Ti si se rodio sav u gresima, a nas
ho}e{ da u~i{?" I istera{e ga napolje.
14. û Isus da ga istera{e; i kad ga na|e, re~e mu: "Veruje{ li ti
u Sina Bo`jeg?" On odgovori i re~e: "Gospode, koji je to, da verujem
u Njega?"
15. Isus mu re~e: "Dvaput si ga video, i On je ovaj koji sa tobom
govori." A on re~e: "Gospode, verujem." I pokloni Mu se.
16. A Isus re~e: "Radi suda Ja do|oh u ovaj svet, da progledaju
koji ne vide, a koji vide da oslepe." I ~u{e ovo neki od fariseja koji
behu kraj Njega i reko{e Mu: "Pa zar smo i mi slepi?" (Pogl. 54, 1-
16)

i produbljujem re~:
Shvatite smisao onoga {to je napisano - i spozna}ete da su

duhovno slepi i njihove slepe vo|e u svim vremenima reagovali slepo.
I u dana{njem vremenu (1989) reaguju ti duhovno slepi i njihove slepe
vo|e kao i u vreme Mog ìvota na Zemlji - slepo.
Oni ne poznaju istinu i zato ne mogu da primenjuju ni Bo`je
zakone.
Ko pak poznaje Bo`je zakone jer ìvi u istini, on vidi i moè
mnogo toga iz istine da ~ini. A ko je duhovno slep jer dopu{ta da ga
zaslepi ovaj svet i stoga ìvi u grehu, taj osu|uje, odbacuje i okrivljuje
za zlo one koji iz istine govore i delaju.
389
"Radi suda Ja do|oh u ovaj svet, da progledaju koji ne vide, a
koji vide da oslepe" zna~i: Ja Sam do{ao u svet da bi se pravednost
Bo`ja otkrila kroz ostvarivanje ve~nog Zakona. Ko u svom zema-
ljskom telu ne ispunjava pravednost Bo`ju, taj se prepu{ta sopstvenom
sudu i biva sam svoj sudija - jer on ànje ono {to je posejao.
Hrist pokazuje ljudima put ka Bogu jer On je njihov Spasitelj.

Oni voljni, koji se trude da ìve Bo`je zakone, vide}e @ivot, jer sve se
odvija u du{i ~ovekovoj. Iz du{e teku svetlost i senka - ono {to je
sama sebi natovarila. Ko rastvara senke preko Mene, Spasitelja, na
njemu }e blagoslov postati o~igledan, i ko se izvoru boànstvenosti
pribliì, njemu ni{ta ne}e ostati skriveno.
Oni pak koji veruju da vide jer pou~avaju jevan|elju, slepci su
jer ne ìve po njemu. Oni drè velike besede i govore o Bo`jem
Zakonu i o delovanju Mojsijevom. No oni u stvari ne poznaju ni
Zakon Bo`ji ni zapovesti Bo`je preko Mojsija: Ko o Bogu samo
govori, taj nije u Bogu i stoga je duhovno slep. Onaj koji vidi, ispu-
njen je Bogom jer on ìvi u Bogu.
17. Isus do|e na jedno mesto gde rastija{e sedam palmi i

okupiv{i oko Sebe u~enike Svoje, svakome od njih dade po jedan broj
i jedno ime za koje zna{e samo onaj koji ih primi. I re~e im: "Stojte
kao stubovi u ku}i Bo`joj i izvr{avajte zapovesti prema brojevima
koje primiste."
18. I oni se postavi{e oko Njega grade}i ~etvorougao i zbrajahu
brojke, ali im ne polaà{e za rukom. I reko{e: "Gospode, mi to ne
umemo." A Isus re~e:"Nek onaj koji je najve}i izme|u vas bude
jednak onom najmanjem, i znak prvoga da bude jednak znaku posled-
njega."
19. I oni u~ini{e tako i gle, u svakom pogledu be{e jedinstvo, a
ipak svako ima{e razli~it broj, i jedna strana be{e kao i druga, i gor-
nja be{e kao donja, i unutra{nja be{e kao spolja{nja. I re~e Gospod:
"Dosta je. Takva je dakle ku}a mudroga graditelja. êtvorougaona i
savr{ena. Mnogo je soba u njoj, ali je samo jedna ku}a.
20. Posmatrajte opet telo ~ovekovo koje je hram Duha. Jer telo je
jedno sa glavom, i sve je to jedno telo. I ono ima udove mnoge, ali svi
390
zajedno jedno su telo, i svime vlada i upravlja Duh. Tako je i u
Carstvu Bo`jem.
21. I glava ne govori grudima: ne treba{ mi, niti desna govori
levoj ruci ne treba{ mi, niti levo stopalo desnome ne treba{ mi; nit
govore o~i u{ima ne trebamo vas, niti usta nosu ne treba{ mi. Jer Bog
svaki ud postavi onde gde je to najbolje.
22. Ako bi glava bila celina, gde bi bile grudi? Ako bi utroba
bila najva`nija, gde bi bila stopala? [tavi{e, ove udove koje neki
smatraju manje vrednim po{tovanja, opremi Bog najve}om ~a{}u.
23. A delovi koje neki smatraju nelepim, njima je utolio vi{e -
ljupkosti dato, da bi se jedni za druge brinuli; tako, pate svi udovi
ako samo i jedan od njih pati, i ako se jedan od udova po{tuje,
raduju se tome svi drugi udovi.
24. A vi ste Moje telo; i svako od vas jedan je naro~iti deo Mene,
i svakom od vas dajem mesto koje mu odgovara, jednu glavu iznad
svih i jedno srce kao sredi{te svih, da nigde praznine nema, da kao i
va{a tela, va{e du{e i duh va{, i vi slavite Sve-Oca kroz Duha Svetoga,
koji deluje u svima i kroz sve." (Pogl. 54, 17-24)

i produbljujem re~:
Kao Isus iz Nazareta, kao otelovljeni Hrist Bo`ji, pozivao Sam se

uvek na ~itav ve~ni Zakon, jer: sve je sadràno u svemu - najmanje u
velikoj celini, a velika celina kao esencija u najmanjem. Kad mudrac
govori o jednom aspektu @ivota, onda on i u aspektu vidi celinu,
dakle sve zakone @ivota.
Sedam palmi simbolizuju sedam osnovnih snaga Bo`jih, od Reda
do Milosr|a. U jednoj osnovnoj snazi aktivne su sve druge osnovne
snage. To je velika celina, Svezakon Bog, u kome je sve u svemu
sadràno. Bilo broj, bilo ime - sve je u svemu sadràno.
Ponavljam: U najve}em je najmanje koje ìvi i deluje u ciklusu
evolucije, i u prvim koracima evolucije ve} je sadràno ono veliko,
potpuno zrelo.
391
Dakle, kao {to je svaki organ i svaki i najmanji element tela od
zna~aja, tako je i u Carstvu Bo`jem i ono najmanje od zna~aja, jer
ono sadrì sve aspekte beskona~nosti. U kosmi~kom postojanju nema
ni~eg {to ne bi imalo zna~aja, zato {to ono veliko kao sveobuhvatni
Zakon postoji i u najmanjem, a to najmanje, koje se razvija ka
velikome, ka potpuno razvijenom boànskom Zakonu, ve} jeste u
ovom velikom, sveobuhvatnom aktivnom Zakonu.
Ko oslovi ono najmanje, koje je u procesu evolucije na putu ka
velikome, on time istovremeno oslovljava ono veliko, potpuno razvijen
Zakon, Boga. Na ovaj ~udesan, apsolutno savr{en na~in stvorena je
ku}a univerzalnog graditelja: beskona~nost. Zato i ne postoje ni gore
ni dole, ni pozadi ni spreda, ni desno ni levo, ni siroma{tvo ni
blagostanje, ni malo i bezna~ajno niti veliko koje se izdiè iznad svega.
Bog je jednakost, sloboda i jedinstvo. U ve~nom postojanju nema
ni gospodara ni slugu. Sva bi}a Svetlosti bra}a su i sestre, deca jednog
Oca, koji je jedini gospodar @ivota, Stvoritelj Neba i Zemlje.
392
55. POGLAVLJE
Hrist, Dobri Pastir - Jedno sa Ocem
Hrist, pravi pastir i jedini put u O~evu ku}u - Moje ovce poznaju Moj glas -
Ja vodim ovce u ve~ni Zakon -
Upozorenje na neopravdano prisvajanje i zloupotrebu
slu`be pastira (1-16)
1. Jednog dana prolaà{e pastir neki gone}i svoje stado u tor. I

Isus uze jedno jagnje{ce u naru~je Svoje i govora{e mu s puno -
ljubavi, privijaju}i ga na Svoje grudi. I On re~e u~enicima Svojim:
2. "Ja Sam pastir dobri i Ja poznajem Svoje ovce i one Mene
poznaju. I kao {to Mene Otac poznaje, i Ja poznajem ovce Svoje i
ìvot Svoj polaèm za ovce. A Ja imam i druge ovce, koje nisu iz
ovoga tora; i njih Mi valja privesti, i ~u}e glas Moj, i bi}e jedno stado
i jedan pastir.
3. Ja ìvot Svoj polaèm da ga opet primim. Niko Mi ga ne
uzima, nego ga Ja sam polaèm. Mo} imam Svoje telo odloìti, i mo}
opet uzeti ga.
4. Ja Sam pastir dobri; dobri pastir izgoni stado svoje na pa{u,
on uzima jagnjad u ruke svoje i nosi ih na grudima svojim i ne`no
vodi one koje o~ekuju mladunce. Pastir dobri i svoj ìvot polaè za
ovce.
5. A najamnik, koji nije pastir, kome ovce nisu svoje, kad vidi
vuka gde dolazi, ostavlja ovce i beì. I vuk razgrabi ovce i ra{trka ih.
Najamnik beì jer je najamnik i ne mari za ovce.
6. Ja Sam vrata; i koji u|u kroza Me bi}e spaseni i ulazi}e i
izlazi}e i pa{u }e nalaziti. Zlotvor ne dolazi osim da krade, ubija i
razara. Ja do|oh ìvot da imate i puno obilje.
7. A koji ulazi na vrata pastir je ovcama kome vratar otvara, i
ovce ~uju glas njegov i on zove ovce svoje po imenu i izvodi ih napo-
lje, i zna koliko ih je na broju.
8. I kad On ovce svoje pusti napolje, ide pred njima i ovce idu
za njim; jer one poznaju glas njegov. A za tu|inom ne}e po}i, nego
beè od njega; jer one ne poznaju glas tu|inaca."
393
9. Isus im kaza ovu slikovitu pri~u; ali oni ne razabra{e o ~emu
im On govora{e. I re~e im Isus jo{ jedared: "Moje ovce ~uju Moj
glas, i Ja njih poznajem, i one idu za Mnom. Ja im dajem ìvot ve~ni.
I nikada ne}e propasti, i niko Mi ih ne}e iz ruke Moje otrgnuti.
10. Otac Moj, koji ih Meni dade, ve}i je od svega; i niko ih ne
moè iz ruke Oca Mojega oteti. Ja i Otac Moj jedno smo."
11. Na to podigo{e Jevreji kamenje da Ga kamenuju. Isus ih
upita: "Mnoga dobra dela Oca Mojega u~inih vam, za koje od tih
dela Me kamenujete?"
12. Jevreji Mu odgovori{e: "Ne kamenujemo mi Tebe za dobro
delo, nego zbog hule na Boga; i {to, ~ovek budu}i, jednak se pravi{
Bogu." Odgovori im Isus: "Zar Ja rekoh da Sam jednak Bogu? Ne,
ali Sam jedno sa Bogom. Ne stoji li u Pismu napisano: Ja rekoh:
bogovi ste?
13. I kad On dakle one naziva bogovima kojima re~ Bo`ja bi
data, a {to je u Pismu napisano ne moè se ukinuti, za{to onda vi
govorite Onome koga Otac posveti i posla u svet: 'Huli{ na Boga' jer
kaèm: Ja Sam Sin Bo`ji i zato Sam jedno sa Sve-Ocem?
14. Ne ~inim li dela Oca Svojega, ne verujte Mi; ali ako ih ~inim,
verujte onda bar tim delima ako Meni ne}ete da verujete, da biste
spoznali i poverovali da je Duh velikog Oca u Meni i Ja u Mom
Ocu."
15. Zato opet gledahu da Ga uhvate, ali On im izma~e iz ruku i
otide opet preko Jordana, na mesto gde Jovan isprva kr{tava{e, i
ostade onde.
16. I mnogi do|o{e k Njemu i govorahu: "Jovan ne u~ini nijedno
~udo; ali sve {to kaza Jovan za ovoga ~oveka istina je. On je taj
prorok koji treba da do|e." I mnogi poverova{e u Njega. (Pogl. 55, 1-
16)

i produbljujem re~:
Dobri Pastir poznaje sve Svoje ovce jer su one deo Njega. I ovce
koje poznaju glas Pastira, slede Ga.
394
Glas Dobrog Pastira Hrista ve~ni je Zakon Ljubavi. Onaj ko ga
se pridràva poznaje Zakon ljubavi pa tako i glas Zakona, glas
Pastira, Hrista.
Kao Isus iz Nazareta Ja Sam dao Svoj zemaljski ìvot za sve -
ljude. Kao Hrist Bo`ji dao Sam Svoje boànsko nasle|e da bi ono bilo
oslonac i put svim du{ama i ljudima na putu ka O~evoj ku}i.
Po{to sada u svim du{ama i ljudima svetli iskra Spasenja,
svetlosni zrak Mog duhovnog nasle|a, nalaze tako svi ponovo put ka
ve~nom Ocu. Kad je u du{i Spasenje dovr{eno i duhovno bi}e se
vratilo u unutarnji hram, ono onda Svetlosni zrak, iskru Spasenja,
ponovo donosi u prasupstancu u kojoj se Moje duhovno nasle|e
ponovo izgra|uje.
Ovce koje jo{ ne prepoznaju Moj glas i koje svoje spasenje jo{
traè po pa{njacima sveta i zbog ~ega su podlo`ne potajnim nagovara-
njima satanskog, tako|e nose iskru Spasenja u sebi. I one }e se vratiti
u O~evu ku}u i iskru Spasenja ponovo uneti u prasupstancu - kada se
pomo}u Hristove snage i mo}i probude i preobrate se, tako {to }e
krenuti putem ka Unutarnjem ìvotu, i kad svoje pa{njake na|u u
Zakonu @ivota. Onda }e ~uti Moj glas, Zakon, i sledi}e Mene, Zakon.
Ja, Hrist Bo`ji, pratim svaku ovcu; jer svaka ovca je deo Mene.
Nijedan ~ovek i nijedna du{a nisu ve~no izgubljeni.
"Mo} imam Svoje telo odloìti i mo} opet uzeti ga," zna~i: Kada
do|e vreme za ~oveka-Isusa, Hrist }e onda odloìti Svoje zemaljsko
telo i bi}e opet u Svom boànskom telu. Boànsko telo je besprekorno
telo, koje je bez greha. Nakon napu{tanja Svog zemaljskog tela, hodio
Sam ponovo kao Hrist Bo`ji, boànsko besprekorno telo; jer Ja Sam
kao Isus ispunjavao volju Svoga Oca i bio Sam bez greha.
Re~i "one koje o~ekuju mladunce" zna~e: one koje su ispunjene
kroz ispunjavanje ve~nog Zakona.
Najamnik je ~ovek koji èli da prisvoji ovce ili pak da ih iznajmi

ili ~uva. U svakom slu~aju - ovce mu ne pripadaju; on ne moè da
bude Pastir. Jedino je Hrist pravi Pastir; samo je On put u O~evu
ku}u - jer On je svetlost i svetionik du{e na putu u ve~ni ìvot.
395
Ko put u ve~ni ìvot ne poznaje, taj ne moè da vodi ni ovce ka
Meni, Hristu. I kada u stado upadne vuk, ono satansko, da bi zavelo i
ra{trkalo ovce, onda najamnik sve ostavlja i beì, jer on ne poznaje
put ka @ivotu, Zakon ìvota. Ko pak poznaje Zakon ìvota i ljubavi,
jer Sam ga Ja, Hrist, doveo do unutarnjeg, do Oca, a i ìvi u Zakonu
Bo`jem tako {to ga svakodnevno nesebi~no ispunjava - taj poznaje i
put onamo, jer je njime ve} i{ao.
Jedna takva svetla du{a i takav svetao ~ovek bi}e onda putokaz
koji Mojim ovcama pokazuje put ka Meni, Hristu, i pribliàva im
Dobroga Pastira, Zakon Bo`ji, glas Ljubavi. On sam ne}e biti Pastir,
niti onaj koji vodi ovce u O~evu ku}u, ve} samo putokaz koji upu}uje
na Mene, Hrista. On moè da prati ovce sve do Mene. On je, dakle,
samo pratilac, ali ne i Pastir.
Samo oni koji se stavljaju iznad Mene, Hrista, veruju}i da Sam
im Ja za to dao punomo}, prisvajaju sebi pravo da budu pastiri
Mojih ovaca. I kao {to postoji samo j˙e˙d˙a˙n˙ Sveti Otac, Otac u
Nebu, Stvoritelj ìvota, tako postoji i samo j˙e˙d˙a˙n˙ Pastir: Hrist,
Spasitelj svih du{a i ljudi. On je jedini put ka srcu Bo`jem.
Ja, Hrist, Zakon ìvota, i dveri Sam, i vrata, i vratar ka ve~nom
ìvotu. Ko kroz ta vrata u|e u Carstvo Bo`je, ulazi kroz Mene u
ve~ni ìvot. Jer niko ne dolazi Ocu osim kroz Mene, Hrista Bo`jeg,
Savladara Neba, koji ìvi u Ocu. Ja, Hrist Bo`ji, vra}am Svoje ovce u
ve~no postojanje, jer ih Ja sve poznajem, jer Sam ih spasenjem
prihvatio u Sebe.
Ja Sam vrata, i vratar, i Pastir. Ko Me zaista sledi, taj poznaje
Moj glas.
Kada Me ovce slede tako {to ispunjavaju Zakon ìvota i ljubavi,
onda razvijaju dar raspoznavanja izme|u glasa ve~nog Zakona i tu|eg
glasa koji ih mami i ho}e da ih zavede primamljivim obe}anjima.
Onaj zli ne moè vi{e da zavede Moje ovce jer ga one ne poznaju. On
se prikrada i hteo bi medenim glasom da ih pridobije - ali one
ostvaruju i ispunjavaju Zakon ljubavi. Tako su one sigurne u Meni.
Ko, dakle, Bo`je zakone ostvaruje i ispunjava, taj ~uje Moj glas i
on }e kroz Mene, Hrista, i sam postati Zakonom. Jer Ja vodim ovce u
ve~ni Zakon. I kada one postanu Zakonom, glas su Zakona, @ivota i
396
Ljubavi. Onda ne moraju vi{e da slu{aju Moj glas; one su postale
Moj glas.
Kamenje na svoje bli`nje baca samo onaj ko samoga sebe ne

poznaje. Mnogi Jevreji nisu prepoznali Mene, Hrista Bo`jeg u Isusu,
jer nisu ni same sebe poznavali. Po{to ni sami nisu znali ko su, imali
su bezbroj opravdanja za svoje pogre{ne korake na koje Sam im Ja
ukazivao u ogledalu njihovog sopstvenog mi{ljenja i postupanja. Oni
su teìli samo telesnim dobrima i zemaljskom ugledu. Po{to su mislili
samo na sebe, tuma~ili su Zakon Bo`ji onako kako se to njima ~inilo
ispravnim.
U dana{njem vremenu (1989) isto to ~ine fariseji i mnogi
pismoznanci koji sebe sada nazivaju teolozima. Oni knjigu koju zovu
Biblija, a koja sadrì delove iz ve~ne Istine, tuma~e shodno svojim
predstavama i po svojoj volji. Ko govori protiv njihovih teolo{kih
bajki, taj je za njih i danas u savezu sa Satanom. I u dana{njem
vremenu (1989) diù kamenje i bacaju ga na one koji se trude da
ispunjavaju Bo`ju volju: oni kleve}u, izvr}u istinu i ismejavaju Bo`ju
re~. Oni preziru i diskrimini{u one ljude koji ne slede njihove
postavke, isto onako kako su to ~inili fariseji u Moje vreme, dok Sam
bio u Isusu iz Nazareta.
Shvatite: Re~ Bo`ja nikada ne moè da te~e sa usana gre{nika.
Ko nije kanal Ljubavi, kanal je zla. Ko je kanal Ljubavi tako {to je
za svog bli`njeg a ne protiv njega, on ~uje glas Ljubavi. Ko je pak
protiv svog bli`njeg, on je za zlo i ~uje tako|e glas zla, i razna
potajna nagovaranja tame, koja zloupotrebljava ~ak i Moje ime: Hrist.
Mnogi govore o Jevan|eljima a ne ìve ono {to tamo stoji kao
istina. Oni tekstove Jevan|elja ~ak uzimaju kao osnovu iz koje izvode
svoje sopstvene propise. Crkvene institucije su te koje prave propise -
to ne ~ini Bog.
Pioniri Novog Doba moraju da se rvu sa sli~nim satanskim
metodama kao i Ja kao Isus iz Nazareta. Tako se ponovo obistinjuje
Moja re~: Ako su Mene proganjali, proganja}e i vas. Ko o Bogu ne
samo govori, ve} se i trudi da ~ini Bo`ju volju, trpe}e progone, jer je
on trn u oku protivnika.
397
Dokle god ìvi u mo~vari svog ljudskog "ja", ~ovek vidi samo tu
mo~varu i ne vidi svetlost iza materije. Zato mnogi ljudi ne poznaju
dela Gospodnja. Oni vide samo sopstvenu mo~varu i zato misle da i
svi drugi moraju da gacaju u istoj mo~vari ljudskog "ja". Pritom
pogre{no tuma~e Istinu, i delo Bo`je, Istinu, preziru.
Ko samoga sebe ne po{tuje kao bi}e iz Boga, on prezire sebe a i
svoje bli`nje. Ko pak ispunjava Bo`ju volju, on po{tuje svoj ìvot jer
je ovaj iz Boga. On svesno ìvi u Ocu, i Otac ìvi i deluje kroz njega.
398
56. POGLAVLJE
Bu|enje Lazara
O bu|enju mrtvih
(1-18)
1. U Vitaniji, mestu Marije i njene sestre Marte, leà{e bolesnik

po imenu Lazar. Marija pak be{e ona koja Gospoda pomaza i osu{i
noge Njegove svojom kosom.
2. Zato posla{e njegove sestre glasnika Isusu i poru~i{e Mu:
"Gospode, evo boluje onaj koga Ti ljubi{." A kad ~u Isus, re~e:
"Bolest ova nije na smrt, nego da u njoj (smrti) slava Bo`ja vidljiva
postane." A Isus ljublja{e Mariju i sestru njenu i Lazara.
3. Iako ~u da je bolestan, ostade Isus jo{ dva dana u mestu gde
boravlja{e. Onda tek re~e u~enicima Svojim: "Hajdemo opet u
Judeju."
4. Reko{e Mu u~enici: "U~itelju, pro{li put Judejci Te htedo{e
kamenovati, a Ti ho}e{ ponovo tamo da ide{?" Isus odgovori: "Zar u
danu nema dvanaest ~asova? Ko danju hoda ne spoti~e se, jer vidi
svetlost ovoga sveta.
5. Ali ko no}u ide spoti~e se, jer nema svetlosti u njemu." Ovo
re~e, a zatim kaza: "Lazar, na{ prijatelj, zaspao je; ali Ja idem
onamo da ga probudim iz sna njegovog."
6. Na to reko{e u~enici Njegovi: "Gospode, ako spava, zna~i da
mu je dobro." Ali do|e glasnik k Njemu i re~e: "Lazar je umro."
7. A kad Isus stiè, saznade da ovaj ve} ~etiri dana u grobu leì
(Vitanija be{e blizu Jerusalima oko jedan sat hoda). I mnogi Judejci
behu do{li kod Marte i Marije da ih ute{e za bratom njihovim.
8. Kad Marta pak ~u da Isus dolazi, po|e Mu u susret, a Marija
ostade kod ku}e. Onda re~e Marta Isusu: "Gospode, da si Ti bio tu,
ne bi umro brat moj. Ali znam i da }e Ti Bog dati sve {to od Njega
zai{te{."
9. Isus joj govori: "Tvoj brat spava i treba da vaskrsne," Marta
Mu kaè: "Ja znam da }e vaskrsnuti o vaskrsenju u dan sudnji.
399
10. Isus joj govori: "Ja Sam vaskrsenje i @ivot; ko u Mene
veruje, ako i umre ìve}e. Ja sam Put, Istina i @ivot i svaki koji ìvi a
veruje u Mene, ne}e nikada umreti."
11. Ona Mu kaè: "Da, Gospode, ja verujem da si Ti Hrist, Sin
Bo`ji koji je do{ao u svet." I ovo rekav{i, otide te pozva kri{om
Mariju, sestru svoju, i re~e: "U~itelj je ovde i zove te." Ona, kako ~u,
ustade brzo i otide k Njemu.
12. Jer Isus ne be{e jo{ u onome mestu, nego jo{ tamo gde ga
srete Marta. A Judejci koji behu kod nje u ku}i i te{ahu je, vide}i
kako Marija brzo ustade i izi|e, po|o{e za njom govore}i: "Ide na
grob da pla~e onamo."
13. Kad Marija vide Isusa, pri|e Mu i pade pred noge Njegove i
re~e Mu. "Gospode, da si Ti bio ovde, ne bi umro brat moj." Onda
Isus, kad je vide da pla~e, i da pla~u Judejci koji do|o{e s njom,
uzdahnu u Duhu i be{e snu`den. I re~e: "Gde ga poloìste?" Oni Mu
reko{e: "Gospode, hajde da vidi{!" I Isus zaplaka.
14. Onda Judejci govorahu: "Gle kako ga ljublja{e!" Ali neki
me|u njima reko{e: "Ne moga{e li Ovaj koji otvori o~i slepome u~initi
da i ovaj ~ovek ne umre?" A Isus opet zaplaka i pri|e grobu. A to
be{e pe}ina, i kamen leà{e pred njom.
15. Isus re~e: "Sklonite kamen!" Re~e Mu Marta, sestra umrloga,
smatraju}i ga mrtvim: "Gospode, sada ve} zaudara; jer ~etiri dana je
mrtav." Re~e joj Isus: "Ne rekoh li ti da ako veruje{ vide}e{ slavu
Bo`ju?" Onda skloni{e kamen onaj gde Lazar leà{e.
16. A Isus podiè pogled Svoj i poju}i zazva Ime veliko i re~e:
"O~e Moj, zahvaljujem Ti {to si Me usli{io. Ja znam da Me ti uvek
~uje{, ali radi naroda koji ovde stoji Ja Te zovem da i oni poveruju
da Me Ti posla." I ovo rekav{i viknu gromkim glasom: "Lazare,
izi|i!"
17. I izi|e umrli, uvijen po rukama i nogama povojima
pogrebnim i lica povezana maramom.
18. Isus im re~e: "Razdre{ite ga i pustite nek ide. Kad je vrpca
ìvota prekinuta, onda se ìvot vi{e ne vra}a; ali ako je jo{ ~itava,
onda jo{ ima nade." I mnogi od Judejaca koji behu do{li Mariji,
videv{i {ta Isus u~ini, poverova{e u Njega. (Pogl. 56, 1-18)
400
i produbljujem re~:
Ja, Hrist u Isusu, pokazao Sam ljudima da Bog moè sve ako se
~ovek trudi da ~ini Bo`ja dela ljubavi i milosr|a. Tako je Meni,
Hristu u Isusu, bilo dato da pokaèm dela Bo`ja kroz isceljenje i kroz
bu|enje onih za koje se verovalo da su mrtvi. Jer slava Oca trebalo je
da postane o~igledna u svetu preko Sina i Savladara Neba.
Ko hoda danju, to jest u svetlosti Bo`joj, taj se ne spoti~e. Ko je
pak u tami, taj se spoti~e, jer on ne ostvaruje dela ljubavi i zato nije
razvio svoje unutarnje svetlo. Ko je u tami, taj vidi samo senku
svetlosti. On ne prepoznaje ni u ~ijoj du{i jasno svetli svetlost Bo`ja.
Onaj ko hoda u svetlosti Istine, taj je jedno sa svetlo{}u, i Bog,
Svetlost, deluje kroz njega. Bog obasjava tu svetlu du{u i ponovo budi
za ìvot ~oveka koji ispunjava dela Bo`ja.
Sve dok je du{a jo{ preko srebrnaste vrpce - duhovne
informacione trake - povezana sa zemaljskim telom, ona je jo{ u
blizini prividno mrtvog tela, i ako je to volja Bo`ja, ona moè ponovo
da se vrati u telo.
U ljudskom ìvotu ima perioda vere i perioda sumnje. Ako ~ovek
svesno ìvi u trenutku i u veri u Boga, koji je Svetlost, onda su sve -
njegove misli i sve njegove te`nje svetli, jer su usmereni na Boga.
Ko ìvi u Bogu, taj prima od Boga. On }e sa~uvati ìvot, i ako je
to volja Bo`ja probudi}e jo{ nekog ~oveka za unutarnji ìvot.
Probuditi za unutarnji ìvot ne zna~i probuditi i sa~uvati samo zema-
ljski ìvot, dakle, vratiti du{u u prividno mrtvo telo - nego to u prvom
redu zna~i: skrenuti ~ovekovu pa`nju na Hrista, dakle sluìti kao
putokaz prema Meni, Spasitelju svih du{a i ljudi, koji Jesam ìvot.
Onaj ko preko nekog svetlog ~oveka na|e svetlost Bo`ju, taj je isto
tako probu|en za ìvot.
Ja Sam Hrist, ìvot svih du{a i ljudi. Ja Sam vaskrsenje du{e u
ve~ni ìvot. Ko u Mene veruje i ostvaruje Bo`ja dela ljubavi, taj }e
ìveti. Kad pro|e njegovo zemaljsko telo, njegova du{a ne}e biti
duhovno mrtva nego }e se kretati u svetlu Istine i staja}e u sjaju
slave.
401
Shvatite: Ja Sam Put, Istina i @ivot. Ko u Mene veruje i ispu-
njava zakone ìvota i ljubavi, taj ne}e nikada umreti - to zna~i on
ne}e pasti u duhovnu smrt.
Kada se vi{e ne ~uju otkucaji srca nekog ~oveka, onda zemaljski
lekar progla{ava ~oveka mrtvim. Sve dok je du{a ipak jo{ povezana sa
~ovekom preko duhovne informacione trake, u telo doti~e ìvotna
energija. Ta ìvotna snaga, koja jedva da se jo{ moè opaziti, odràva
aktivnim odre|ene glavne }elije mozga, preko kojih se onda opet moè
izgraditi ìvot u telu.
Unutarnji lekar i pomaga~, Hrist Bo`ji, jeste ìvot du{e. On moè
da vrati u zemaljski ìvot sve one koji }e svoje dalje zemaljsko
postojanje usmeriti na Boga, tako {to }e se truditi da sa Mnom,
Hristom, otklone jo{ postoje}a optere}enja du{e i da vi{e ne gre{e.
Ova zakonitost vaì i za one koji pate i za bolesne.
402
57. POGLAVLJE
O maloj deci -
Parabola o ribama - Opro{tenje grehova
Dovedite malene k Meni - Ko je "najve}i u Carstvu Bo`jem?" (1-2). Na{koditi
bli`njem i posledice (3). Obaveze roditelja (5). Zemaljske o~i i duhovno oko -
Bog je Svezra~enje, svestruje}i Zakon (6-9). Pro~i{}avanje po Zapovesti mira
- Vezivanje i razdre{ivanje - Molitve Bogu i njihovo
ostvarivanje (10-12). Svako je sebi sudija - Oprostiti,
pravo i pravednost - ~ovek i dràva (13-20)
1. U onaj ~as pristupi{e u~enici Isusu i upita{e Ga: "Ko je

najve}i u Carstvu Bo`jem?" I Isus dozva Sebi jedno malo dete, posadi
ga da sedi izme|u njih i re~e: "Zaista vam kaèm, ako se ne
preobratite i ne budete bezazleni i spremni da u~ite kao ovo maleno
dete, ne}ete u}i u Carstvo nebesko.
2. Ali koji bezazlen bude kao dete ovo, najve}i je u Carstvu
nebeskom. I koji primi jedno takvo dete u Moje ime, Mene prima.
(Pogl. 57, 1-2)

i produbljujem re~:
Mnoge du{e dolaze u ovaj svet s namerom da u zemaljskom ruhu

o~iste ono {to je u njima jo{ protivzakonito. One dolaze znaju}i da
mogu biti i isku{avane i zavedne. One, dok su jo{ deca, ta~no ose}aju
u svom zemljaskom telu koje se razvija, {ta je dobro a {ta manje
dobro. Du{e koje su svesno do{le u telo veoma su senzitivne, jer su
do{le nadahnute èljom da ponovo postanu boànske.
Ko jedno od ove male dece ne po{tuje ili ga ~ak zavede
usmeravaju}i ga na ovaj svet, gre{i protiv Svetoga Duha. Za njega bi
bilo bolje da nije ni teìo zemaljskom ro|enju. Ko se pak trudi da ìvi
po Zakonu i ko ho}e da malu decu ~ija se zemaljska tela jo{
razvijaju, dovede k Meni, taj je i sam svetlo bi}e koje teì
savr{enstvu, ponovnom ro|enju u Duhu Bo`jem.
Zna~enje re~i "bezazlen" je: uvi|avan, jednostavan, milosrdan i
dobar.
403
Ko ne sumnja u Boga niti je ohol prema svom bli`njem niti bi
hteo da bude pametnjakovi}, ve} ostvaruje Zapovesti Bo`je - taj
postaje mudar. Mudrac nesebi~no sluì svom bli`njem. On ne traì
priznanje ili platu. On sebe daruje iz @ivota Bo`jeg koji je obilje. On
je "najve}i" u Carstvu Bo`jem, jer ispunjava Bo`je zakone.
Re~ "najve}i" odnosi se na Svezakon. "U nebeskom Carstvu biti
najve}i" zna~i: posle telesne smrti ponovo u}i u Apsolutni Zakon,
me|u bi}a Svetlosti koja ìve u Svezakonu, u Najve}em, u Ve~nom, u
Sve-Jednom, Bogu.
3. Jao svetu zbog sablazni njegovih. Nije mogu}e da sablazni ne

do|u, ali jao onome kroz koga sablazan dolazi! Zato, ako tvoje èlje i
tvoja zadovoljstva sabla`njuju druge, odbaci ih od sebe; jer bolje je za
tebe da, bez njih, u|e{ u @ivot, nego li s njima da bude{ ba~en u
ve~ni oganj. (Pogl. 57, 3)

i produbljujem re~:
Pazite, dakle, da iz va{ih usta ne izlazi ni{ta {to nije boànsko ili
da ne ~inite ne{to {to {teti va{em bli`njem ili carstvima prirode. Ne
vr{ite pritisak na svog bli`njeg da biste udovoljili sopstvenim èljama i
strastima.
Ne sabla`njavajte nikoga svojim ljudskim pona{anjem, svojim
sklonostima i pobudama. Jer ako vam va{ bli`nji ne oprosti, moè se
desiti da dugo morate podnositi patnje i muke koje je va{ bli`nji
morao da trpi zbog vas.
Spoznaja onoga {to ste u~inili svom bli`njem moè biti veoma
bolna u va{oj du{i, poput vatre - ve} prema tome koje ste uzroke
stvorili.
Smisao iskaza "ve~ni oganj" jeste: patnja koja traje eonima.
4. Pazite da ne zanemarite nijednog od ovih malenih; jer, kaèm

vam da an|eli njihovi neprestano gledaju u lice Bo`je. Jer Sin ~ove~ji
do|e da spase {to be{e izgubljeno. (Pogl. 57,4)
404
i produbljujem re~:
"...an|eli njihovi" zna~i: svetla du{a detetova jo{ ìvi svesno u

Bogu i gleda u unutarnji ìvot, koji je Bog.
5. Isto tako nije volja Oca va{ega na Nebu, da ijedan od ovih

malenih povre|en bude." (Pogl. 57, 5)

i produbljujem re~:
Re~i "Isto tako nije volja Oca va{ega na Nebu, da ijedan od ovih
malenih povre|en bude" zna~e: Deca su deca Otac-Majka Boga i
samo su poverena svojim zemaljskim roditeljima za ovozemaljsko
postojanje. Pri za~injanju zemaljskog tela i pri ra|anju deteta, Ve~ni
prenosi roditeljima zadatak da se na ispravan na~in brinu za telo
detetovo, da dete prime i prihvate, da ga ~uvaju i {tite i da ga prate
na njegovom ìvotnom putu - uzornim ìvotom i dobrim delima u
porodici i prema bli`njima.
6. Do|o{e neki Isusu koji behu puni sumnje i reko{e: "Ti si nam
rekao da je na{ ìvot i postojanje od Boga, ali mi nismo nikad videli
Boga, niti poznajemo jednog takvog Boga. Moè{ li nam pokazati
Onoga koga zove{ Ocem i jedinim Bogom? Mi ne znamo da li postoji
Bog."
7. Isus im odgovori i re~e: "ûjte ovu pri~u o ribama. U jednoj
reci razgovarahu ribe me| sobom: Kaù nam da je na{ ìvot i
postojanje iz vode, ali mi nikad nismo videle vodu, mi ne znamo {ta je
to. Onda reko{e neke od njih koje behu pametnije od drugih: ûle
smo da u moru ìvi jedna pametna i u~ena riba koja zna sve.
Hajdemo do nje i zamolimo je da nam pokaè vodu.
8. I tako, spremi{e se neke od njih da traè veliku i mudru ribu i
do|o{e najzad do mora gde ìve{e ova riba, i pitahu je.
9. I saslu{av{i ih, re~e im: O vi, glupe ribe, {to ne mislite! Malo
je pameti u vas koje traìte. U vodi ìvite i kre}ete se, i u njoj imate
svoje bivstvovanje; iz vode ste do{le, vodi se opet vra}ate. @ivite u
405
vodi, a ne znate to. Na sli~an na~in ìvite vi u Bogu, a Mene molite:
pokaì nam Boga. Bog je u svemu, i sve je u Bogu." (Pogl. 57, 6-9)

i produbljujem re~:
Onaj koji sumnja, gleda stvari i zbivanja unutar granica

materije. Zemaljske o~i opaàju samo ono zemaljsko, zgusnutu tvar,
materiju. Samo stvari i zbivanja ovoga sveta dakle opaàju zemaljske
o~i a }elije mozga ih registruju.
Duhovno oko, oko du{e, gleda iza materije; ono prozire materiju
i vidi stvari i zbivanja ovoga sveta u svetlu ve~nog Zakona. A ona fina
~ula du{e raspoznaju istinito i neistinito.
Bog je Zakon - i ko ìvi u Zakonu Bo`jem, taj crpe i daje iz
izvora ve~nog ìvota, iz Istine. U okeanu Bogu, takav ~ovek vidi
materiju kao odraz, kao odsjaj Istine koji je nastao protivzakonitim
delovanjem tame. Onaj koji sumnja, naprotiv, ovu grubotvarnost
smatra pravim ìvotom i vidi samo odraze ljudskog "ja".
Ko materiju vidi kao ono stvarno, taj nezakonite odbleske smatra
stvarno{}u, jer on u tom la`nom svetlu, u tom svetu misli i ìvi.
Du{a i ~ovek koji ìve u Bogu ne pitaju: ko ili {ta je Bog? - ili:
da li Bog postoji? Oni ìve u Bogu i Bog deluje kroz njih.
Bog je kosmi~ki okean. Bog je zra~enje, Bog je svetlost, Bog je
energija, Bog je ljubav i mudrost. Bog je priroda, ìvotinjski svet i
zvezdani svod. Bog je Alfa. On je i Omega za grubotvarnost; jer
Istina je ve~nost - a ve~nost je finotvarna.
Postojanje - Prasnaga, u kojem ìve sva ~ista stvorenja i bi}a,
ve~no je, u svu ve~nost, jer Bog je ve~nost.
ôvek ìvi i kre}e se jedino kroz @ivot, Boga, koji je u njemu i
svuda - sveprisutan. I sve {to ìvi, ìvi iz Boga.
Bog je Svezra~enje, Bog je sve u svemu, okean, ìvot i ljubav.
Sve ~isto sastoji se od bezbrojnih aspekata @ivota i Ljubavi. I ~ista
bi}a, duhovna bi}a, su - kao slike i prilike Oca - Svezra~enje, Zakon.
406
Bog je svestruje}i Zakon. Boànska bi}a, duhovna bi}a, komprimovani
su ve~ni Zakon; ona se kre}u u Svestruji, Bogu.
Ko pliva samo u re~nom koritu vremenskoga, taj ne ìvi svesno u
okeanu Bogu; zato on pita za Onoga koji ga odràva, hrani i koji
kroz njega pulsira. Nema ìvota bez Boga, Sveokeana.
10. I opet govora{e Isus u~enicima: "Ako se brat tvoj ili sestra
ogre{i o tebe, otidi i upozori sam svog brata ili sestru na njihovu
gre{ku; ako te poslu{aju, onda si ih pridobio. No ako ne}e da te
poslu{aju, uzmi sa sobom jo{ dvoje ili vi{e njih, da ustima ovo dvoje
ili troje svedoka svaka re~ potvr|ena bude.
11. A ako ni ove ne poslu{aju, kaì zajednici, pa ako ne poslu{aju
ni zajednicu, onda ih smatrajte onima koji su izvan zajednice. Zaista,
zaista vam kaèm, {to god ispravno veète na Zemlji, bi}e vezano i na
Nebu, i {to god ispravno na Zemlji razdre{ite, bi}e i na Nebu
razdre{eno.
12. I opet vam kaèm: Ako je sedmoro ili ~ak i troje od vas
slo`no na Zemlji u onome za {ta mole, u~injeno im je od Oca Mojega
koji je na Nebu. Jer ako je i troje u Moje ime sabrano, onde Sam Ja
me|u njima; i ~ak ako je to samo jedno, Ja Sam u srcu ovog jednog."
(Pogl. 57, 10-12)

i produbljujem re~:
Dokle god postoji grubotvarnost i ljudi koji jo{ ne ìve u Zakonu,

u Bogu, Postojanju, ve~noj ljubavi - delova}e Zakon setve i ètve.
Ljudima koji ìve u zakonu setve i ètve Bog je dao jednu
zapovest, koja doprinosi miru i odràvanju mira ako je ~ovek sledi:
Ako se brat tvoj ili sestra ogre{e o tebe, otidi i upozori svog
brata ili sestru na njihovu gre{ku - bez prisustva drugog ili tre}eg.
Ako te poslu{aju i prihvate ono ~emu si ih smireno posavetovao i
onda postupe po zapovesti mira, onda si ih pridobio za Boga. No ako
ne}e da te poslu{aju, a ono o ~emu se tu radi od zna~aja je pak za
tvoj ìvot ili za ìvot tvojih bli`njih ili za svet, uzmi onda dvoje ili vi{e
njih sa sobom, da i oni ~uju tvoje re~i i da mogu da ih potvrde.
407
Ako tvoj brat ili tvoja sestra ni onda ne}e da te poslu{aju i da
prihvate ono {to iznosi{, onda to iznesi pred zajednicom, u prisustvu
svih ~lanova. A ako taj doti~ni ili ta doti~na ne}e da poslu{a ni
zajednicu, onda se on ili ona time stavlja izvan zajednice koja se trudi
da ispunjava Bo`ju volju. Onda bi oni trebalo i da ìve izvan
zajednice, u predvorju, u svetu.
Ova zapovest je va`na. Ako ste postupili prema ovoj zapovesti,
ali se va{a molba ipak ne poslu{a i ne prihvati, onda }e ona (molba)
za du{u ili du{e koje su odbile da slede ovu zapovest biti ponovo
o~igledna najkasnije u mestima ~i{}enja. Onda }e ponovo nastupiti i
svedoci.
Ko pak ne èli da se menja i svoje gre{no zadràva, a ne napu{ta
zajednicu uprkos molbi i podsticaja da je napusti, njega zajednica
ne}e vi{e smatrati svojim ~lanom. Ako on ipak svojim protivzakonitim
zra~enjem i svojim protivzakonitim govorenjem i ~injenjem truje
~lanove zajednice, koji se onda sa njim zajedno dignu protiv onih koji
teè Bogu, onda on snosi glavnu krivicu za nemir unutar zajednice i
bi}e od zakona setve i ètve pozvan da poloì ra~un. Jer ako nisi sa
svojim bli`njima, protiv njih si. Onda treba i da snosi{ posledice.
Re~i "{to god ispravno veète na Zemlji" zna~e: ako verujete da
je ono {to ste po ljudskom pravu legalno stekli - va{e vlasni{tvo, to
jest ako ga veète za sebe - onda je to protiv nebeskog zakona
slobode, nevezanosti, i registrovano je u zakonu setve i ètve. Nikakvo
vezivanje - bilo za ljude ili za stvari - nema mesta u Nebu. Zemaljska
re~ "vezivanje" zna~i: ~ovek se vezuje za ono {to mu je u svetu drago
i za njega vredno, za ono {to stavlja iznad Bo`jih darova.
Vezanost je suprotnost od slobode, nevezanosti. Ko se razdre{i od
zemaljskoga, tako {to ga vi{e ne smatra svojim vlasni{tvom i svojim
posedom, taj }e kao duhovno bi}e u}i u Nebesa i ìve}e u obilju iz
Boga.
Slede}a upozorenja od Boga, ve~nog Zakona, istovremeno su

zapovesti za ljude, pomo} da se otkrije unutarnji ìvot:
Ako se ljudi, koliko god da ih je, sastanu u Moje ime i zajedni~ki
se trude da ispunjavaju Bo`je zakone, onda je ono za {ta mole Boga
408
ve} ispunjeno u njihovim du{ama - ako je to dobro za du{u i ~oveka.
To onda za njih postaje i o~igledno, ako je sazrelo vreme za to.
Ja, Hrist, usred Sam ljudi i du{a koji u svom mi{ljenju i ~injenju
odaju ~ast Svevi{njem. I ~ak ako je to samo jedan koji se moli za
darove Spasenja, a trudi se i da ispunjava Bo`je zakone, i u njegovoj
du{i je ve} ispunjena molba pre nego {to se i molio. Jer ve~ni Otac
gleda Svoju decu u svetlu ve~nog Zakona i poznaje ih; i On }e -
njihovim iskrenim srcima dati ono {to je za njih dobro.
Zato budite spokojni: Bog poznaje svu Svoju decu. On gleda u
svako srce. I ako neko od Njegove dece - iz ljubavi prema Njemu -
Njemu odaje ~ast u svemu, onda u njegovom srcu delujem Ja, Hrist.
13. Pristupi Mu Petar i upita: "Gospode, koliko puta sme brat

moj o mene da se ogre{i, i da mu ja oprostim? Sedam li puta?" Isus
mu re~e: "Kaèm ti, ne sedam puta, ve} sedamdeset puta sedam. Jer i
kod proroka be{e nepravednosti, {tavi{e i nakon {to behu pomazani od
Duha Svetoga."
14. I On ispri~a ovu slikovitu pri~u: "Be{e tu jedan kralj koji
htede da svede ra~une sa slugama svojim i kad be{e po~eo da svodi
ra~un, dovedo{e mu jednoga koji mu dugova{e hiljadu talanata. No
kako ovaj ne imade od ~ega vratiti, zapovedi gospodar njegov da se
proda, i èna njegova i deca njegova i sve {to ima{e, da se dug
naplati.
15. Onda pade sluga gospodaru svome pred noge i molja{e ga
govore}i: Gospodaru, pri~ekaj me, i sve }u ti platiti! Gospodar se
onda smilova na njega i oslobodi ga i oprosti mu dug njegov.
16. No isti taj sluga, kad izi|e, susrev{i jednoga sa kojim zajedno
sluà{e, a koji mu dugova{e deset gro{a, {~epa ovoga i stegne ga za
gu{u vi~u}i. Vrati mi {to si duàn!
17. A drugar njegov pade pred njega na kolena i preklinja{e ga
govore}i: Pri~ekaj me, i sve }u ti platiti! No on ne htede, ve} ode te
dade da se ovaj baci u tamnicu dok dug svoj ne otplati.
18. Videv{i pak koji sluàhu sa njim {ta on u~ini, raàlosti{e se
veoma i ispri~a{e gospodaru svojemu sve {to se dogodilo.
409
19. Onda naredi gospodar da ga pozovu i re~e mu: O ti, zli
slugo, ja ti oprostih dug tvoj jer si me molio; nije li trebalo i ti da se
smiluje{ na drugara svoga kao i ja {to se smilovah na tebe? I razgnevi
se gospodar njegov i predade ga mu~iteljima dok ne otplati {to be{e
duàn.
20. Tako isto }e vama Otac nebeski suditi ako svakome od srca
dug njegov ne oprostite, bilo bratu ili sestri. Pa ipak, nek svako pazi
da plati {to je duàn; jer Bog ljubi ~estite" (Pogl. 57, 13-20)

i produbljujem re~:
Pra{tanje i moljenje za opro{taj osloba|aju ~oveka a du{u mu

~ine svetlom.
Ko pra{ta bez obzira koliko se puta njegov bli`nji ogre{io i
ogre{uje o njega, taj ne optere}uje svoju du{u a odràva i svoje telo
slobodnim od optere}enja. Ko od srca pra{ta, taj }e uvek iznova
pra{tati - svejedno koliko se puta o njega ogre{uju preko ose}anja,
misli, re~i ili postupaka. Ko svom bli`njem oprosti ne misle}i o njemu
protivzakonito, taj nije vezan za tog gre{nika. Ko pak negativno misli
o tom gre{niku, taj je, odgovaraju}e intenzitetu svojih misli, vezan za
tog du`nika.
Presuda glasi: onom merom kojom meri{ i tebi }e odmeravati. To
zna~i: mera tvojih protivzakonitih ose}anja, misli, re~i i postupaka
tvoj je sudija - a ne Bog.
Zato ne misli protivzakonito o onima koji se ogre{e o tebe.
Oprosti, i pra{taj uvek i uvek iznova - i bi}e{ slobodan od tereta
greha i ne}e{ biti vezan za gre{nika.
Gre{nik je pak vezan za tebe onoliko dugo dok sam ne uvidi i ne
prestane da tebi i drugim ljudima ~ini vi{e no {to si mu ti odavno
oprostio.
Oprosti i moli za opro{taj. Ne dopusti da uzroci ~ekaju. îm ih
prepozna{ treba da ih o~isti{.
410
"Tako isto }e vama Otac nebeski suditi ako svakome od srca dug
njegov ne oprostite, bilo bratu ili sestri" zna~i: ni vama Otac nebeski
ne}e oprostiti ako vi od srca svakome dug njegov ne oprostite.
Shvatite: Bog nije pravo, ve} pravednost.
ôvek ima svoje zemaljske zakone; oni su za njega pravo. Dokle
god ~ovek ne poznaje Zakon ìvota, pravednost, on ~esto veruje da
postupa ispravno. No time se on stalno zapli}e u zakon setve i ètve,
jer pravo ne odgovara uvek pravednosti. Ljudsko pravo ni izdaleka
nije pravednost Bo`ja.
Ko se poziva na svoje pravo, poziva se na pravo ljudskog zakona
a ne na pravednost. Ono {to on tim pozivanjem na svoje pravo,
zahteva, postiè i ostvaruje ne moè biti ispred Zakona Bo`jeg, ispred
pravednosti. Ne sudi ljudima nebeski Otac, ve} ~ovek sam sebi sudi
prema svojoj setvi.
Ove zakonitosti vaè izme|u ~oveka i ~oveka, ali ne i izme|u
~oveka i dràve, "cara". Jer dokle god otelovljeno duhovno bi}e ~ovek
postoji, podleè ono pravima i obavezama zemaljske dràve, "caru", i
treba, kao ~ovek, prema toj dràvi - dakle prema "caru" - da ispu-
njava ono {to nije protiv Bo`jeg zakona. Zato se kaè: Daj caru {to je
carevo, a Bogu ono {to pripada Bogu.
Ako se ~ovek pridràva zakona dràve, onda on moè i da polaè
pravo na zakone te dràve; onda je i dràva, "car", obavezna da daje
onome ko njoj daje.
411
58. POGLAVLJE
Radost zbog gre{nika koji se pokajao -
Parabola o izgubljenom sinu
Istinski sinovi i k}eri Bo`je - Narod Bo`ji na Zemlji (1-2).
Bog je stvorio i vidi Svoju decu savr{enom - Svako dete Mu se vra}a kroz
Hrista (3-15)
1. Isus govora{e u~enicima Svojim i narodu oko Sebe: "Ko je sin

Bo`ji, ko je k}er Bo`ja? To su ljudi koji se odvra}aju od svakog zla i
~ine {to je pravo, koji ljube milosr|e i puni strahopo{tovanja idu sa
svojim Bogom. To su sinovi i k}eri ljudske koji su izi{li iz Egipta i
kojima je dano da se zovu sinovima i k}erima Bo`jim.
2. I oni }e se okupiti iz svih rodova, nacija, naroda i jezika, i
dolaze sa istoka i sa zapada, i sa severa i sa juga, a borave na brdu
Sion, jedu hleb i piju od roda vinove loze za trpezom Bo`jom i
gledaju Boga licem u lice." (Pogl. 58, 1-2)

i produbljujem re~:
Svi ljudi i bi}a sinovi su i k}eri Bo`je. Kroz Moje delo Spasenja
Ja Sam sve ljude i du{e ponovo uzdigao do sinovstva i k}erinstva
Bo`jeg.
Mnogi ljudi to ne znaju jer jo{ ìve u ropstvu greha i jo{ sebe
nazivaju sinovima i k}erima ljudskim.
Ko se pak trudi da ispunjava Bo`ju volju, svestan je svog
sinovstva odnosno k}erinstva u Bogu. On }e se onda i zvati sin ili k}er
Bo`ja, jer ìvi u Bogu kroz ostvarivanje i ispunjavanje ve~nih zakona.
Do{lo je vreme (1989) u kojem Ja, Hrist, iz svih rodova, nacija i
naroda sakupljam one ljude koji se trude da slede zakone Bo`je i da
svesno ìve u sinovstvu i k}erinstvu Bo`jem, u Zakonu Bo`jem,
zakonu ìvota i ljubavi.
Oni dolaze sa istoka, sa zapada, sa severa i juga, i ~ine
j e d a n narod: narod Bo`ji na Zemlji. I oni stanuju u gradu Sionu,
koji je izgra|en na blagoslovenim uzvisinama, u gradu Novi Jerusalim
412
i u zajednicama koje zra~e isto kao i Novi Jerusalim. Jedino iz Mene,
Hrista, dolazi onda Novi Izrael, istinska Obe}ana zemlja koja }e
nakon ~i{}enja Zemlje obuhvatiti zemaljsku kuglu.
Ljudi koji su u Bogu ìve sa prirodom; a priroda koja je iz Boga
priprema im trpezu. Oni jedu ono {to im priroda nudi, darove iz
Boga.
Nakon ovog ìvota u Bogu u Carstvu Mira Isusa Hrista, slede
postepeni preobraàj i razlaganje svih jo{ gustih formi. Onda }e sva
bi}a u Bogu gledati ve~nog Oca licem u lice, jer }e ìveti u ve~nom
Zakonu, Bogu.
3. Onda pri|o{e carinici i gre{nici svi bliè Njemu da Ga ~uju.

Ali fariseji i pismoznanci gun|ahu govore}i: "Ovaj ~ovek prima
gre{nike i jede s njima."
4. I On im kaza ovu slikovitu pri~u: "Koji od vas, imaju}i sto
ovaca i izgubiv{i jednu, ne ostavi devedest devet u pustinji i ne traì
onu izgubljenu dok je ne na|e? I kada je na|e, metne je na ramena
svoja, raduju}i se.
5. I do{av{i ku}i sazove susede i prijatelje svoje govore}i im:
'Radujte se sa mnom, jer na|oh ovcu svoju izgubljenu!' Kaèm vam,
u Nebesima bi}e vi{e radosti zbog jednog gre{nika pokajanog nego li
zbog devedeset i devet pravednih kojima ne treba pokajanje.
6. Ili koja èna imaju}i deset srebrnjaka i izgubiv{i jedan od
njih, ne}e zapaliti svetiljku i traìti ga dok ga ne na|e? I na{av{i ga,
zar ne}e sazvati prijatelje svoje i susede, govore}i im: 'Radujte se sa
mnom jer na|oh srebrnjak koji izgubih'? Isto tako, kaèm vam, biva
radost me|u an|elima Bo`jim zbog jednog pokajanog gre{nika."
7. I kaza im onda jo{ ovu pri~u: "ôvek neki ima|a{e dva sina, i
re~e mla|i od njih roditeljima svojim: 'Dajte mi deo od imanja {to
meni pripada!' I oni podeli{e sa njim imanje. I posle nekoliko dana
skupi mla|i sin sve svoje, i otide u zemlju daleku, i onamo rasu sve
svoje imanje ìve}i raskala{no.
8. A kad potro{i sve, nastade te{ka glad u zemlji onoj, i on pade
u bedu. I oti{av{i dalje unajmi se kod jednoga ìtelja zemlje one. Ovaj
413
ga posla na pa{njake svoje da ~uva svinje. I èlja{e utoliti glad svoju
plevom koju svinje je|ahu, ali niko mu je ne dava{e.
9. I kad do|e sebi, re~e: Koliko slugu u oca mojega imaju
dovoljno hleba, i suvi{e, a ja skapavam od gladi! Spremi}u se i oti}i
ocu svojemu i majci, pa }u im re}i: O~e moj i majko moja, Nebu
zgre{ih i vama, i dostojan nisam vi{e nazvati se sinom va{im. Primite
me za jednoga od slugu svojih!
10. I ustav{i otide roditeljima svojim. A dok jo{ be{e podalje od
ku}e, ugleda{e ga roditelji njegovi i saàli{e mu se, i potr~a{e mu u
susret i grli{e ga i ljubi{e. I sin im re~e: O~e moj i majko moja,
zgre{ih Nebu i u o~ima va{im, i dostojan vi{e nisam nazvati se sinom
va{im.
11. Ali otac re~e slugama svojim: Iznesite najbolje ruho i obucite
mu ga, i stavite mu prsten na ruku i obujte ga, i donesite vo}e
najlep{e, i hleba i ulja i vina, i dajte nam da jedemo i da se veselimo.
Jer ovaj sin moj be{e mrtav, i oìve; i izgubljen be{e, i evo je na|en. I
stado{e se svi veseliti.
12. A stariji sin be{e u polju, i vra}aju}i se, dok se pribliàvao
ku}i ~u muziku i igru. I dozvav{i jednog od slugu upita ga {ta je to. I
ovaj mu re~e: Brat tvoj koji be{e izgubljen, vratio se ku}i i otac tvoj i
majka izne{e mu hleba i ulja i vina, i vo}e najlep{e, jer ga zdravog i
~itavog do~eka{e.
13. A on se rasrdi i ne htede da u|e u ku}u. I otac njegov izi|e i
molja{e ga usrdno. I on re~e ocu svojemu: Eto, sluìm te tolike godine
i nikada ne prestupih zapovesti tvoje, ali meni nikada ne pripremi
tako rasko{no veselje da se proveselim sa prijateljima svojim.
14. Ali ~im ti se vrati sin tvoj koji nasledstvo svoje sa
bludnicama spiska, prire|uje{ mu veselje od najboljega {to ima{.
15. A otac mu re~e: Sine moj, ti si svagda sa mnom, i sve {to
imam tvoje je. Ali sada treba da se veselimo jer brat tvoj mrtav be{e,
i oìve, i izgubljen be{e, i evo je na|en." (Pogl. 58, 3-15)

i produbljujem re~:
414
Ove parabole istovremeno su i zapovesti. Onaj ko ih se pridràva
tako {to opra{ta i svog bli`njega prima u srce, sledi zapovesti koje mu
pokazuju put u ve~ni ìvot.
Ko se drì zapovesti, ne gleda samo na ono gre{no, nego gleda i
u srce koje pokazuje istinsko pokajanje - onako kao {to nebeski Otac
ne gleda na nedostatke i grehove Svoje dece, nego samo na ono {to je
Sam stvorio: na ~isto, plemenito i dobro. Kad se Njegovo dete, kroz
Njegovu ve~no struje}u ljubav, oslobodi svih nedostataka i kada
otplati sve grehove, onda }e ga Bog primiti u Svoju slavu. I Bog,
Ve~ni, ne}e ga pitati {ta je bilo, jer to je svr{eno. U Ve~nome je samo
ono Sada, Ve~nost, a Njegovo dete je dete ve~nosti. Tako ga je On,
Veliki Duh, stvorio i takvoga ga ve~no i vidi. Za{to bi Bog pitao za
pro{lost kada On Svoje dete uvek, u svakom trenutku, vidi kao ~isto,
plemenito i dobro.
Budu}i da Bog, ve~ni Otac, ~uva svako od Svoje dece u Svom
srcu, ona }e se ponovo vratiti kao deca Bo`ja, kao sinovi i k}eri
Ve~noga, a Ja, Pastir svih du{a i ljudi, dove{}u ih Njemu.
415
59. POGLAVLJE
O budnosti - Carinik Zakhej
Blago na Nebu i zemaljski posed (1-3). Biti spreman
za Hristov dolazak (4-6). Dobar doma}in (7-8). Od onoga kome je puno dato
puno se i traì (9-10). Gre{iti uprkos ve}em znanju greh je protiv Svetoga
Duha (11-12). Nijedna du{a ni ~ovek nisu izgubljeni (13-18)
1. Isus se pope na brdo, sede tamo sa u~enicima Svojim i u~a{e

ih. I govora{e im: "Ne boj se stado malo, jer je dobra volja Oca va{eg
da vam dade Carstvo.
2. Prodajte sve {to imate i ~inite dobro onima koji nemaju ni{ta.
Opskrbite se sa neuni{tivom kesom, sa blagom u Nebu koje se ne
smanjuje, koje ne moè da dosegne nijedan lopov i koje ne izjedaju
moljci. Jer gde je blago va{e, tamo }e biti i srce va{e.
3. Nek bedra va{a budu opasana a svetiljke va{e zapaljene. I
budite sli~ni onima koji ~ekaju gospodara svojega da se sa svadbe
vrati, da mu odmah otvore ~im do|e i zakuca. (Pogl. 59, 1-3)

i produbljujem re~:
Iskaz "Prodajte sve {to imate i ~inite dobro onima koji nemaju
ni{ta. Opskrbite se sa neuni{tivom kesom, sa blagom u Nebu koje se
ne smanjuje, koje ne moè da dosegne nijedan lopov i koje ne izjedaju
moljci", zna~i: Treba da imate samo ono {to vam je potrebno. Ne
treba da sakupljate zemaljsko blago i da ga nazivate svojim. Jer ako
sakupljate zemaljsko blago i jo{ ga svojim nazivate, tu je onda i va{e
srce. Uskogrudo, sebi~no srce kuca stalno u strahu da bi mu moglo
biti oduzeto ono {to i nije njegovo.
Kako ~ovek moè da primi @enika ako je njegovo srce za Njega,
za @enika, zatvoreno, a On donosi sa Sobom darove iz Neba za sve
koji su svoja srca otvorili za Boga, unutarnje obilje, unutarnje
bogatstvo?
Ko svoje srce drì otvoreno za Boga, ne}e ni u ovome svetu
oskudevati. On }e primati {ta mu treba, pa i vi{e od toga. Ali on se
ne}e vezivati za ono {to poseduje na Zemlji, jer shvata da su to Bo`ji
416
darovi. Takvi ljudi se ne ograni~avaju u svetu predstava sa "moje" i
"tvoje", nego raspolaù darovima Bo`jim tako da ovi donose plodove i
njihovim bli`njima. Oni ìve u Bogu - i iz Boga daju onome ko
ispravno radi po zapovesti "Moli se i radi".
Onaj ko je u{ao u svoje unutarnje, u Meni je, u Hristu, i Ja Sam
u njemu, i me|u nama nema vi{e ni~eg {to nas deli.
4. Blaèni su sluge koje gospodar do{av{i na|e budne. Zaista vam

kaèm, on }e zasukati rukave svoje, i pozva}e ih za sto, i pristupi}e te
}e ih sluìti.
5. I ako do|e u drugu straù, ili u tre}u straù do|e, i na|e ih
tako: blagoslovene su sluge ove.
6. Ali ovo treba da znate: Kad bi znao doma}in u koji }e ~as
do}i lupe`, bdeo bi i ne bi pustio da mu provali u ku}u. Zato dakle
budite i vi spremni, kad Sin ~ove~ji do|e u ~asu jednom, kad to i ne
o~ekujete." (Pogl. 59, 4-6)

i produbljujem re~:
Blaèni su ljudi koji su oprezni i koji onom niskom, ljudskom

"ja" ne daju pristupa u svoje unutarnje. Oni drè svoje unutarnje,
svoju ku}u ~istom i otvorenom za @enika. Bilo kada da On do|e - oni
su spremni; jer straàre sami nad sobom i zato }e biti budnih ~ula
kada se Ja, Hrist pojavim.
U sada{njem vremenu (1989) ve} su mnogi ljudi budni i usmereni
na Mene i tako se pripremaju za Moj dolazak. Mnoge du{e i ljudi ve}
su se dakle otvorili da bi Me primili u svoje unutarnje, jer Carstvo
Bo`je je carstvo unutarnjeg. Ono poprima formu i oblik u spolja{njem
preko ljudi koji ìve u carstvu unutarnjeg.
Shvatite: Carstvo Bo`je na Zemlji pred vratima je. Ja, Hrist,
ulazim u mnoga srca; jer sve vi{e ljudi ide putem u unutarnje, da bi
se ujedinili sa Mnom, Hristom Bo`jim. Moj duhovni dolazak ne
najavljuje se samo na nebeskom svodu, nego najpre u srcima onih
koji su se odlu~ili za Mene i za Carstvo Bo`je na Zemlji.
417
7. Na to Mu re~e Petar: "Gospode, govori{ li nama ovu pri~u ili
svima?" A Gospod re~e: "Ko je dakle taj verni i mudri doma}in koga
postavlja gospodar nad ~eljadi svojom da im na vreme daje {to je
njihovo?
8. Blagosloven je sluga koga gospodar njegov, kada do|e, na|e
budnog. Zaista vam kaèm, postavi}e ga nad svim imanjem svojim.
(Pogl. 59, 7-8)

i produbljujem re~:
Onaj ko darovima Bo`jim ume zakonito da upravlja, doma}in je

mnogima. On je taj koji Bo`ji Zakon poznaje i drì ga se i koji u
pravo vreme iz Zakona ìvota svakom ~oveku govori i daje ono {to
njegova du{a moè da primi i ispuni. Ali ~ovek ~esto odbija pomo} iz
Bo`jeg Zakona. Uprkos tome, njegova budna du{a je to primila i ona
}e to u odre|eno vreme, svom omota~u, ~oveku, pokazati. Gospod }e
nagraditi onoga ~ija je du{a budna i zrela za darove @ivota. Taj }e na
Zemlji dobrima @ivota dobro upravljati, brinu}i se za dobro svih koji
po Zakonu rade i ispunjavaju zapovest "Moli se i radi".
Ko je budnoga srca, taj je i bistre svesti. On je u Meni i Ja Sam
u njemu. I ko u Meni ìvi, kroz njega Ja delujem. On }e posedovati
zemaljsko carstvo.
9. Ako li pak sluga sebi kaè: Gospodar moj odulji sa svojim

dolaskom, i onda stane biti druge sluge i slu{kinje, i jesti i napijati se,
onda }e gospodar toga sluge do}i u dan kad ga ovaj ne o~ekuje, i u
~as koji on ne zna; i da}e mu udeo njegov sa nevernima.
10. A sluga koji poznaje volju gospodara svojega a nije se
pripremio niti ~inio po volji njegovoj, mora}e da istrpi mnoge udarce.
A koji ne zna, ali je ~inio {to zasluùje udarce, dobi}e malo udaraca.
Jer kome je mnogo dano, mnogo }e se i traìti od njega; a kome je
malo dano, od njega }e se samo malo traìti. (Pogl. 59, 9-10)

i produbljujem re~:
418
Ko volju Gospodovu, dakle zakone @ivota poznaje, a ne
prid`rava ih se, stvori}e mnoge uzroke i ima}e da snosi odgovaraju}e
posledice; on }e morati da istrpi mnoge udarce, jer se svesno ogre{io o
Bo`ji Zakon.
"Jer kome je mnogo dano, mnogo }e se i traìti od njega" zna~i:
Du{a koja poseduje unutarnju ja~inu i snagu i koja nije postala
slugom greha, treba da bude tu za one i da daje onima i pomaè one
koji su jo{ na po~etku duhovnog puta, ~ije se du{e postepeno ~iste i
otvaraju za Boga i Njegova dela. Zato }e oni koji su jo{ na po~etku
duhovnog puta ka srcu Bo`jem, dobiti manje "udaraca", po{to su
njihove du{e jo{ slabe poput bilj~ice i moraju se za{tititi dok ne
dostignu unutarnju zrelost ostvarivanjem ve~nog Zakona.
Ve~na Ljubav {titi @ivot koji klija u du{i i u ~oveku, da
protivnik ne bi mogao da ga napadne. Tek kada je du{a osnaèna,
biva izloèna spolja{njim uticajima da bi se potvrdila. Jer kada du{a i
~ovek dobiju puno boànskoga, to jest kada su im zakoni unutarnjeg
ìvota priblièni i kada ih ostvaruju, onda su du{a i ~ovek oja~ani i
mogu da odole olujama i napadima tame. Oni mogu onda davati i
onima koji moraju jo{ biti {ti}eni da bi oja~ali. Tako su, dakle, one
jo{ nejake du{e koje su tek na po~etku duhovnog puta, {ti}ene snagom
ljubavi, po{to jo{ ne mogu da podnesu udarce tame. Ko pak prima od
Zakona unutarnjeg ìvota i prihvati ga, taj time samog sebe obavezuje
da primljeni ve~ni Zakon i ostvaruje.
Ko pak uprkos ve}em znanju ne ostvaruje i ne ispunjava, on }e
jednog dana tako|e biti izloèn olujama. Zbog svoje nemarnosti
po`nje}e ono {to je posejao u vreme duhovne za{tite u kojem je
mogao da ostvaruje to duhovno znanje.
11. Zato }e oni koji poznaju Boànstvo i prona{li su put @ivota i

tajne Svetlosti, a ipak su pali u greh, biti teè ka`njeni od onih koji
put @ivota ne poznaju.
12. Oni }e se vratiti kad se njihov to~ak zaustavi i dadne im se
vreme da razmisle i poprave svoj ìvot, i tajne da nau~e te u carstvo
Svetlosti da stupe." (Pogl. 59, 11-12)

i produbljujem re~:
419
Ko poznaje Bo`je zakone, a uprkos tom ve}em znanju gre{i, vi{e
}e se opteretiti, ima}e dakle da snosi teè posledice nego oni koji o
putu ka unutarnjem znaju manje.
Shvatite: svako poznaje Zapovesti za ìvot. Stoga nema nijednog
koji ih ne zna. Onaj ko ispunjava Zapovesti, upoznaje i put ka
unutarnjem, stepenice evoloucije ka ve~nom blaènstvu.
Ko pak poznaje Unutarnji put i ve} je pro{ao nekoliko stepenica
evolucije, a onda uprkos ve}em znanju gre{i, taj gre{i protiv Svetoga
Duha. Kao i svi drugi koji ìve u dubokim gresima, on }e, po smrti,
kao du{a prijanjati za to~ak ponovnog ra|anja dok ne otplati ono {to
ga kao du{u vezuje za taj to~ak.
Zato ovaj iskaz: "Oni }e se vratiti kad se njihov to~ak zaustavi"
zna~i: oni }e postepeno ulaziti u Svetlost tek kada napuste to~ak
ponovnog otelovljavanja.
13. Isus prolaà{e kroz Jerihon. I gle, be{e tu ~ovek jedan zvani
Zakhej, stare{ina carinika, a uz to jo{ i bogat veoma.
14. I on htede da vidi Isusa ko je On, ali ne moga{e od naroda,
jer be{e maloga rasta. I potr~av{i napred, pope se na dud da Ga vidi,
jer je tuda trebalo da pro|e.
15. I kad Isus do|e na ono mesto, pogledav{i gore vide ga, i re~e
mu: "Zakheju, poùri, si|i dole, jer Mi danas valja svratiti u ku}u
tvoju." I on si|e brzo, i primi Ga sa rado{}u.
16. I svi koji to vide{e gun|ahu {to On kod gre{nika kao gost
svra}a.
17. A Zakhej stade i re~e Gospodu: "Gospode, evo pola imanja
svoga da}u siromasima; i ako koga prevarih, vrati}u ~etvorostruko."
18. A Isus mu re~e: "Danas spasenje do|e domu tvome, ako si
~ovek pravedan Avramov si sin. Jer Sin ~ove~ji do|e da potraì i
spase izgubljeno." (Pogl. 59, 13-18)

i produbljujem re~:
420
"Jer Sin ~ove~ji do|e da potraì i spase izgubljeno" zna~i: Ja,
Hrist, do{ao Sam u Isusu u ovaj svet da sakupim sve ljude i du{e i
sjedinim ih u Mojoj svetlosti Spasenja.
U Meni su sada sve du{e i ljudi sjedinjeni. Zato nijedna du{a i
nijedan ~ovek nisu izgubljeni. Ja, Hrist, nosim ih u Sebi. Svaka du{a i
svaki ~ovek kroz Moje delo Spasenja postali su jedna }elija Moga tela.
Svaka du{a - i onda kad veruje da je izgubljena - ugleda}e jednom
veli~anstvo Oca, onda kada napusti to~ak ponovnog otelovljavanja; jer
onda je ona svesno i prihvatila i primila Mene, svog Spasitelja i
boànskog brata. Svaka du{a }e jednom razviti ~e`nju za svojom
O~evom ku}om, jer tamo je njen duhovni zavi~aj i njena domovina.
Shvatite: ve} sada je Sin slavljen u sinovima i k}erima Bo`jim
koji ispunjavaju O~evu volju.
421
60. POGLAVLJE
Isus osu|uje pismoznance i fariseje kao licemere
Zloupotreba Hristovog imena za nehri{}anske svrhe -
Ne postoje "sveci" - Pro`drljivi vuci u jagnje}oj koì - Antihrist - Hrist
pobe|uje (1-18)
1. Onda govora{e Isus narodu i u~enicima Svojim: "Pismoznanci

i fariseji sede na stolici Mojsijevoj. Sve {to vam zapovede da poslu{ate,
poslu{ajte i ~inite tako. No ne ~inite po delima njihovim; jer govore a
ne ~ine. jer oni vezuju te{ka i nesno{ljiva bremena i tovare ih na
ple}a ljudska, a sami ne}e ni prstom jednim da ih pomaknu.
2. A sva svoja dela ~ine da bi ih ljudi videli. Oni {ire svoje
molitveno remenje i pove}avaju vezene rubove svojih haljina. Oni vole
po~asno mesto na gozbama i prvo u sinagogama. Dopu{taju da im se
klanjaju po trgovima i da ih ljudi zovu ravi, ravi.
3. A vi ne dajte da vas zovu ravi (u~itelj). Jer Jedan je U~itelj
va{, Hrist. A vi svi bra}a ste. I nikoga na Zemlji Ocem ne zovite, jer
na Zemlji su o~evi samo po mesu o~evi, ali je u Nebu onaj Jedan, koji
je Otac va{, koji ima Duha Istine, koga svet ne moè da primi.
4. I ne dajte da vas zovu majstor, jer Jedan je Majstor va{,
Hrist. A najve}i izme|u vas sluge da vam budu. Jer koji samoga sebe
uzdiè, ponizi}e se. A koji su u sebi ponizni, uzdignu}e se.
5. Te{ko vama, pismoznanci i fariseji, vi licemeri! Jer vi zatvarate
Carstvo nebesko pred ljudima! Vi u njega ne ulazite niti pu{tate da
u|u koji bi hteli.
6. Te{ko vama, pismoznanci i fariseji, vi licemeri! Vi {to
pro`direte ku}e udovi~ke i duge molitve izgovarate reda radi! Zato
}ete utoliko vi{e prokletstva primiti.
prohodite morem i kopnom da nekoga za sledbenika Jevreja
pridobijete; a kad on to postane, na~inite ga detetom pakla dvostruko
ve}im od sebe!
8. Te{ko vama, vi vo|i slepi, koji govorite: 'Ako se ko stalno
kune hramom, to nije ni{ta; ali ko se kune zlatom hramovnim, kriv
422
je.' Vi bezumnici i slepci! Jer {ta je ve}e, zlato ili hram koji zlato
posve}uje?
9. I: 'Ko se stalno kune oltarom, ni{ta je to. Ali ko se kune
`rtvom na njemu, kriv je'. Vi, slepci i bezumnici, {ta je ve}e? @rtva ili
oltar koji `rtvu posve}uje?
10. Koji se dakle kune oltarom, kune se njime i svime {to je na
njemu. I koji se kune hramom, kune se njime i Onim koji boravi u
njemu. A koji se kune Nebom, kune se prestolom bo`jim i Onim
Jednim koji na njemu sedi.
desetinu dajete od metvice, anisa i kima, a izostavljate ono najva`nije
u Zakonu: pravednost, milosr|e i veru! A ovo bi trebalo ~initi, i ono
ne izostaviti. Vi vo|i zaslepljeni, koji komarce oce|ujete a pro`direte
kamile!
12. Te{ko vama, pismoznanci i fariseji, vi licemeri! Vi {to ~a{e i
zdele spolja ~istite, a iznutra su pune ucene i razvrata! Fariseju slepi,
o~isti najpre iznutra ~a{u i zdelu, da budu i spolja ~iste!
13. Te{ko vama, pismoznanci i fariseji, vi licemeri! [to ste kao
grobovi okre~eni, koji spolja izgledaju lepi a unutra su puni kostiju
mrtva~kih i svake ne~isto}e. tako i vi - spolja se pokazujete ljudima
~estiti, a iznutra ste puni licemerja i pretvaranja.
14. Te{ko vama, fariseji i pismoznanci, vi {to spomenike diète
prorocima i ukra{avate grobove pravednih, i govorite: da smo mi
ìveli u vreme svojih otaca, ne bismo se sa njima ogre{ili o krv
proroka!
15. Dakle, sami svedo~ite za sebe da postupate kao deca onih koji
su proroke ubijali. Tako i vi ispunjavate meru otaca va{ih!
16. Zato sveta mudrost kaè: Evo, {aljem vam proroke i mudre i
pismoznance; i vi }ete jedne pobiti i raspeti, a jedne bi~evati po
sinagogama va{im i proganjati od grada do grada. Da do|e na vas sva
krv pravedna {to je na Zemlji prolivena, od krvi Avelja pravednoga
do krvi Zaharije sina Varahijina, kojeg ubiste izme|u hrama i oltara.
Zaista vam kaèm, sve ovo sru~i}e se na rod ovaj.
423
17. O Jerusalime, Jerusalime, koji proroke ubija{ i kamenjem
zasipa{ poslane tebi! Koliko puta htedoh da skupim ~eda tvoja, kao
{to kvo~ka pili}e svoje pod krila skuplja, i ne htedoste!
18. Eto }e vam se ostaviti ku}a va{a pusta! Jer vam kaèm:
Ne}ete Me odsada videti dok ne kaète: Svet, svet, svet! Slava onome
koji dolazi u ime onog Jednog Pravednoga!" (Pogl. 60, 1-18)

i produbljujem re~:
Ono {to Sam Ja kao Isus iz Nazareta govorio farisejima i

pismoznancima i njihovim sledbenicima, to vaì jo{ i danas (1989):
onako kako su oni Mene, Hrista u Isusu iz Nazareta okrivljavali za
satansko, progonili Me i ismevali, isto tako }e i Mojima u dana{nje
vreme (1989) ~initi teolozi, la`ni poznavaoci Biblije i njihovi sledbenici.
Dana{nji su pismoznanci i fariseji ponovo mnogi crkveni a delom i
svetovni poglavari. Po{to svoje dogme i svoje crkvene zakone smatraju
temeljem hri{}anstva, ne shvataju {ta zna~i pravo hri{}anstvo.
Mnogi predstavnici crkvenih i svetovnih vlasti bave se politikom
koriste}i re~ "hri{}anski" za nehri{}anske svrhe. Oni koriste Moje ime
da bi u~inili ~ast svom imenu. Oni govore narodu o jevna|elju ljubavi,
no veoma je malo onih koji po njemu i ìve. Oni objavljuju neke
zakone koji su u suprotnosti sa boànskim zakonima i tako gaze ono
najsvetije, Zakon ljubavi i ìvota. Oni dopu{taju da se ìvotinje
ubijaju. Oni jedu meso u velikim koli~inama i piju èstoka pi}a.
Mnogi od njih su tako|e odgovorni za skrnavljenje, iskori{}avanje i
trovanje Zemlje, a mnogi koji sebe nazivaju hri{}anima, naoruàvaju
se za rat.
Takozvani hri{}ani, koji su slepo odani svojim vlastima,
dopu{taju da ih obu~avaju za upotrebu oru`ja u ratne svhre, da bi
onda, kada odjekne ratni pokli~, i ubijali ljude. Slepi za ve~nu istinu,
oni postupaju kao robovi i ~ine ono {to im se nare|uje. Omamljeni
svojim niskim "ja", mnogi oskrnavljuju velikog zemljo-~oveka,
Zemlju, i me{aju se u njegove zakonite tokove, ometaju}i time i
razaraju}i magnetna polja Zemlje i Zemljinu atmosferu. Sve ovo
izrasline su satanskog - ono nisko "ja" ljudi koji sebe smatraju
hri{}anima.
424
I danas crkvene vlasti sede na po~asnim mestima, kako prilikom
gozbi, tako i u svojim crkvama, i dopu{taju da ih njihovi vernici
oslovljavaju po~asnim titulama. Jo{ i danas (1989) ~aste oni jednog
~oveka titulom "Sveti otac", iako sam Ja kao Isus iz Nazareta u~io
ljude da postoji samo j e d a n Sveti Otac: to je Otac na Nebu,
Otac-Majka Bog svih bi}a i ljudi. Oni slave i svoje "svece", iako Sam
Ja ljude u~io da ne postoje "sveci" - ve} samo blaèna bi}a koja ìve
u Bogu.
Na Zemlji postoji otac po mesu, mu{ki pol kao stvaraju}i princip.
Mu{karac, koji za~inje dete, daje seme za zemaljsko telo du{e koja se
otelovljuje. On sebe onda naziva ocem po mesu - onako kao {to ènski
pol, koji prima seme tog mu{karca za omota~ od mesa koji nastaje i
koga nosi ispod srca i ra|a ga, naziva sebe majkom po mesu.
Zemlja je mesto otpla}ivanja za du{e u zemaljskom telu. Ali na
njoj su sada, u nekom omota~u od mesa, ponovo i mnogi od onda{njih
licemera, da bi nastavili svoje intrige protiv Mene, Hrista, progone}i
opet one ljude koji se trude da obelodanjuju istinu. I danas vaè Moje
re~i: ako su proganjali Mene, proganja}e i vas.
Gonjeni ~astoljubljem, mo}i i ta{tom samoobmanom, oni kao du{e
uvek iznova ulaze u zemaljska tela, da bi opet po~eli tamo gde su
prestali kada ih je ugrabila zemaljska smrt. To }e se nastavljati sve
dok otelovljavanje za takve niske du{e ne bude vi{e mogu}e - ili dok
se u onom jo{ preostalom kratkom vremenu za otelovljavanje
~astoljubive du{e i du{e gladne mo}i ne pognu da bi postale najmanje
me|u svojom bra}om i sestrama. Jer ko samoga sebe uzdiè, mora}e
do}i do uvida preko "poniènja".
To su, dakle, u mnogim slu~ajevima uvek iznova isti oni licemeri
koji su to bili i u Moje vreme, kada Sam hodao Zemljom kao Hrist u
Isusu iz Nazareta. Stalno se doga|aju isti ili sli~ni zlo~ini, razume se -
odgovaraju}e promeni vremena - samo sa drugim argumentima i
metodama. Cilj je pak isti: isklju~iti sve one koji obelodanjuju ve~nu
istinu i ostvaruju pravi hri{}anski ìvot.
Shvatite: demonima su oni koji ostvaruju pravo hri{}anstvo,

najve}a opasnost. Zato se satana ~ula zaogrnuo pla{tom
"hri{}anskog", ne bi li izazvao veliku zabunu, tako da ne moè svako
odmah da prepozna {ta je zaista hri{}ansko. A pravi hri{}anski ìvot
425
jeste ìvot po zakonima Bo`jim, kojima Sam Ja kao Isus iz Nazareta
u~io ljude i koje Sam ìveo.
Sli~no kao {to Sam Ja morao da stradam kao Isus, morali su u
sva vremena da stradaju mnogi pravedni proroci i pravedni mu{karci
i ène.
Ko jevan|elje ljubavi i ìvota ne samo propoveda, nego ga i
praktikuje i mnogim ljudima pribliàva zakone ljubavi i ìvota iz svog
ostvarivanja - dakle, pokazuje im put ka Meni, Hristu Bo`jem u
njihovom unutarnjem, kako bi mogli da Me slede - taj je opasnost za
one koji su se samo zaogrnuli pla{tom "hri{}anstva".
Po{to jedna èna u zemaljskom ruhu, sanosilac boànske
Mudrosti, o kojoj Sam ve} govorio, ponovo u svet, ljudima, donosi
ve~ne zakone i put u ve~ni Zakon, ona mora - sli~no kao Ja i mnogi
proroci - da podnosi podsmeh, izrugivanje, prezir i klevetu. Uprkos
svemu tome, ve~na istina }e se probiti, a Hrist, povezan sa boànskom
Mudro{}u, izi}i }e kao Pobednik.
Ko ho}e da prepozna pro`drljive vukove u jagnje}oj koì la`nog
hri{}anina, taj neka proveri crkvene vlasti i njihove sledbenike - a
me|u njima su i mnogi vladari ovoga sveta, koji Moje Ime koriste kao
sredstvo za postizanje svog cilja:
Da li su ovi crkveni i svetovni nosioci vlasti sledbenici
Nazare}anina?
Da li u~enje crkvenih vlasti ~ini ljude zdravim i sre}nim?
Da li je majka Zemlja zdrava i pruà li Zemljina atmosfera jo{
za{titu Zemlji i ljudima?
Ko su oni koji zagovaraju ubijanje?
Potraìte te vukove u jagnje}oj koì la`nog hri{}anina! I prona}i
}ete antihrista, koji vam prilazi sa Mojim Imenom - Hrist -
obmanjuju}i vas i zavode}i.
Od Mog vremena kao Isusa iz Nazareta, do danas, to su uvek
iznova isti licemeri - samo u drugim zemaljskim telima - koji su se
zavetovali demonskoj mo}i i satani ~ula, da bi sa hri{}anskim pla{tom
426
zavodili ljude. Ko se zavetuje tami, taj i sluì tami. Ona }e svoje uvek
iznova slati u svet, da bi ljude obmanjivala i da bi ih zavodila.
Mnogi narodi su kao stado sledili ljudske pastire, a ovi su ih
vodili u haos. Ali, i u haosu postoji nada u ono dobro, u Novo Doba,
Doba Hrista.
Ja Sam nada, Ja Sam Istina i @ivot.

U Duhu Ja Sam Svojima veoma blizu i preko njih pripremam
Svoj Dolazak. A to je dovodilo i dovodi do borbe. Jer onaj koji se
vekovima zaogrtao hri{}anskim pla{tom i jo{ ga nosi, da bi njime jo{
mnoge zaveo, ne}e se predati odmah.
Ja, Hrist, Jesam @ivot; Ja ne razaram. Ja prosve}ujem, tako da
oni koji zmiju spaze, mogu i da je prepoznaju i da joj stanu na glavu.
Na ovaj na~in Ja razotkrivam licemere, daju}i im istovremeno
mogu}nost da pognu glavu i postanu najmanji me|u svojom bra}om i
sestrama.
Shvatite: Ja }u pobediti preko ljudi koji su sa Mnom i koji
pripremaju Novo Doba. Naoruàni Mojom snagom, oni se i sada bore
protiv svojih sopstvenih gre{aka i slabosti, a istovremeno, snagom
ljubavi, protiv licemera zaogrnutih hri{}anskim pla{tom.
Ta borba u Meni i sa Mnom, pravedna je borba. Ja, Hrist, idem
ispred onih koji se trude da vr{e O~evu volju. Zemlja }e se o~istiti i
posta}e svetlija, jer Ja, Hrist Bo`ji, dolazim.
Re~ "zaklinjati se" treba shvatiti po smislu. Ona odgovara re~i
"potvr|ivati".
427
61. POGLAVLJE
Isus prori~e kraj Doba
Prepozna}ete ih po plodovima njihovim (1).
Reinkarnacije gladnih mo}i i Bo`jih glasnika tokom vremena (2-3). Oni mra~ni
bore se svim metodama (4-5). Upozorenja za vreme uàsa (6-7). Povratak
Hristov: Nau~ite da razlikujete (8-9). Promene u Sun~evom sistemu i na Zemlji
(10). Predstoje}e vreme kraja - Evolutivni put ~ove~anstva i Zemlje u
svetlotvarnost - Carstvo Mira - Poslednja pobuna Satane - Bo`je "Neka
bude": razlaganje svega grubotvarnog - Pripremanje povratka Hristovog preko
boànske Mudrosti - Dolazak Hristov, najve}i doga|aj (11). Prepoznajte znake
vremena (12-14). Ko je budan,
ne}e propustiti taj ~as (15-19)
1. I dok se|a{e Isus na gori Maslinskoj, pristupi{e Mu u~enici

nasamo govore}i: "Reci nam, kada }e se ovo zbiti? I {ta }e biti znak
Tvoga Dolaska i znak svr{etka sveta?" Isus odgovaraju}i re~e im:
"Pazite da vas ko ne zavede. Jer mnogi }e do}i pod imenom Mojim
govore}i: Ja sam Hrist, i mnoge }e zavesti. (Pogl. 61, 1)

i produbljujem re~:
Svako ko dopusti da se slavi njegovo sopstveno ime i izdaje se za

najve}eg i dopu{ta da ga oboàvaju, tome ne verujte. I ne verujte
nijednome koji kaè da je ponovoinkarnirani Hrist; jer Ja ne}u vi{e
ulaziti u telo, ve} Sam u Duhu sa Svojima.
Svako pak koji sluì, koji slavi samo Ime Gospoda, koji ~ini
dobra dela i donosi ih u svet, tako da dobri plodovi postanu vidljivi
za mnoge, pravi je putokaz; preko njega delujem Ja. Ne}ete ih
prepoznati po re~ima, nego po njihovim plodovima.
Smena doba, u kojoj se Ja sve vi{e pribliàvam Mojima, moè se
uporediti sa kasnim letom i jeseni, jer vreme prelaska iz starog,
gre{nog sveta u Novo Doba, vreme je ètve.
Oni koji ìve u Meni, donose dobre plodove, a oni koji su Moje
Ime zloupotrebljavali i zloupotrebljavaju za svoje ciljeve, pokazuju
sada svoje lo{e plodove. Smena doba omogu}ava da se vrlo jasno
prepoznaju dobri i lo{i plodovi.
428
Shvatite! Kasno leto i jesen su za to gre{no doba ve} po~eli.
Plodovi postaju vidljivi - ètva je u toku.
2. I ~u}ete za ratove i glasine o ratovima, no gledajte da vas ne

upla{e. Jer sve ovo mora da se dogodi, ali to jo{ nije kraj. Jer usta}e
narod na narod i carstvo na carstvo; i bi}e gladi i po{asti i zem-
ljotresa po raznim mestima. A to je tek po~etak nevolja.
3. I u danima ovim vlastodr{ci ovoga sveta grabi}e zemlju i
bogatstva Zemlje radi sopstvenog uìtka i podjarmljiva}e mnoge koji
trpe nevolju, i drà}e ih okovane u lancima i koristi}e ih da bogatstva
svoja uve}aju, i pot~ini}e ~ak ìvotinje u polju i uàs podi}i }e. Ali }e
im Bog glasnike Svoje poslati i ovi }e Njegove zakone objaviti, koje su
ljudi predanjem svojim prekrili, i koji ih prekr{e, umre}e. (Pogl. 61,
2-3)

i produbljujem re~:
Ono {to je predskazano, ve} je otpo~elo (1989). Poput satnog

mehanizma koji odbrojava vreme, proti~e ono {to je predskazano.
Jedna katastrofa sustiè drugu, a jedan udes pruà ruku drugome. Po
tome se moè prepoznati smena doba.
Gre{ni svet prolazi. U njemu ve} svi}e ra|anje Novog Doba i
pokazuju se duhovno probu|ene generacije iz kojih }e proizi}i
duhovno ~ove~anstvo Novog Doba.
U dana{nje vreme (1989) je kao u vreme Noja ili u vreme
propasti Pompeje. Ve}ina ljudi se èni i udaje. Oni dodu{e slu{aju o
znacima vremena - a ostaju ipak gre{ni ljudi. Propadali su i
propadaju sa svojim bogatstvom i sa svojom spolja{njom mo}i.
Tokom vremenskih epoha koje su iza nas, mnoge od ovih du{a
stalno su ulazile u zemaljska tela i mnoge su po~injale da ponovo
deluju tamo gde su bile prestale ranije, u ~asu smrti - samo, uvek u
jednom drugom vremenu, sa drugim sredstvima i drugim metodama.
Mnogi su vr{ili i vr{e uvek iznova iste slu`be, bilo kao vladari nacija i
dràva, bilo kao crkveni vo|i. Njihova glad za mo}i stalno ih je terala
i tera ih na Zemlju, na ove poloàje.
429
Kao ljudi, oni su onda stalno poku{avali i poku{avaju da to~ak
sveta, te spoljne strukture, odràvaju u uobi~ajenom toku. Tako su
oni tokom vekova objavljivali i objavljuju sli~ne zakone za narod. A
narodi su dopu{tali i dopu{taju da ih njihove vlasti manje ili vi{e
podjarmljuju i stalno slu{aju svoje vo|e, koje su jo{ u ranijim
inkarnacijama ~inile isto ili sli~no. Po{to su to uvek jedni te isti koji
upravljaju dràvama i isti~u se kao crkvene vo|e, u nekim zemljama
se stalno ponavljaju isti tokovi kao i u proteklim vremenima. Udesi,
katastrofe i haoti~na stanja imaju samo druga imena. U mnogim
slu~ajevima pak oni su danas gori nego u pro{losti.
Ali, u svemu negativnom je i ono pozitivno: U vremenu nestaja-
nja i nastajanja stalno se probija svetlo Hristovo, doba Duha Bo`jeg,
Novo Doba, doba Hrista, koji Ja Jesam.
Shvatite: u promeni od starog, gre{nog sveta, ka Novom Dobu,
dolazili su i opet neprestano dolaze Bo`ji glasnici. Mnogi pravedni
mu{karci i ène su sada u Mojoj slu`bi za Novo Doba.
Bi}e otkrivena cela Istina - premda su je tokom mnogih vekova
svesno i nesvesno pokrivali ljudi koji su bili daleko od Boga: Bo`ji
glasnici objavljuju opet Zakone Bo`je i trude se da {ire jevan|elje -
ljubavi {irom Zemljine kugle - od kontinenta do kontinenta, od grada
do grada, od zajednice do zajednice, od sela do sela. Oni pripremaju
Carstvo Bo`je na ovoj Zemlji. Mnogi ljudi probudi}e se zahvaljuju}i
ovoj delatnosti glasnika Bo`jih i stupi}e na put u unutarnji ìvot.
4. Tada }e vas predati na muke i ubija}e vas. I omrznu}e na vas

svi narodi zbog imena Mojega. I usta}e jedan na drugoga i jedan
drugoga }e izdati i mrze}e se. I pojavi}e se mnogi la`ni proroci i
zave{}e mnoge.
5. I po{to bezakonje uzme maha, ohladne}e ljubav mnogih. Ali ko
do kraja istraje, bi}e spasen. I propoveda}e se ovo jevan|elje o
Carstvu Bo`jem po svemu svetu, za svedo~anstvo svim narodima, i
tada }e do}i kraj. (Pogl. 61, 4-5)

i produbljujem re~:
430
Tako se doga|alo u proteklim vekovima: Moji su mu~eni i
ubijani.
Ono {to je bilo, nastavlja se. Uvek su to isti vukovi u jagnje}oj
koì koji dolaze na svet gladni mo}i. Oni ho}e da ugase i Hristovo
svetlo, koje im je trn u oku, i zloupotrebljavaju za to i Moje Ime.
Njihov pla~ moète ~uti kada im Bo`ji glasnici predo~avaju njihova
satanska dela, koja oni - kako ~ak sami kaù - ~ine u Moje Ime.
Shvatite: Nekada su Bo`ji glasnici bili mu~eni i ubijani. U dana{-
nje vreme (1989) njih kleve}u, ismevaju ih i rugaju im se. Prave
hri{}ane progone i sada, samo drugim sredstvima i metodama -
klevetanjem preko medija koje oni zovu {tampa, radio i tome sli~no.
Iza ovih stoje predstavnici crkava koji ose}aju da im ova istina preti -
popovi, sve{tenici i takozvani opunomo}enici za sekte, zatim takozvani
politi~ari, novinari i reporteri - i svi ostali koji im ukazuju poverenje.
I u dana{nje vreme (1989) oni koji sebe nazivaju hri{}anima mrze
mnoge pravedne mu{karce i ène, jer ovi slede Mene, Hrista.
Shvatite: kao {to je bilo u svim vremenima, tako je i u ovoj
promeni od starog, gre{nog sveta ka Novome Dobu. Mnogi ljudi
govore o Meni, Hristu. Pogodi li ih, me|utim, kakav povetarac, npr.
kakva kleveta, oni iznenada promene mi{ljenje i izdaju Me. Iz straha
za svoj zemaljski ìvot, za ugled i poloàj, oni izdaju i mrze i jedni
druge.
Onaj mra~ni se najrazli~itijim metodama me{a u narode i
nahu{kava jedan narod protiv drugog. To je mogu}e po{to su ljudi
me|usobno nejedinstveni. Ljudi gledaju jedni na druge kao na
neprijatelje, razvijaju agresije i strahove od budu}nosti. Sve ovo oni
mra~ni stalno potpiruju, jer ho}e da odrè mase mobilnima. Onda
dolaze kao la`ni proroci i izdaju se za donosioce blagoslva, vezuju -
ljude za svoje "oda{iljanje" i za svoju li~nost - a ne usmeravaju se na
Mene, Hrista.
U promeni od starog, gre{nog sveta ka Novome Dobu, dobu
Svetlosti, onaj mra~ni napada Svetlost na {irem frontu. Ali ko se moè
trajno odupreti svetlosti? Nijedan ~ovek, a i nijedna du{a, nijedna
mra~na sila - ni kada zloupotrebljava Moje Ime i postavlja se protiv
pravih hri{}ana. Svetlost, koja Ja Jesam, ja~a je.
431
Shvatite: Ja Sam Svetlost sveta, koja nije vezana za vreme.
Svetlost proìma prostor i vreme i ona }e sve obnoviti. Dolazi vreme u
kojem onaj mra~ni ne}e mo}i ni napred ni nazad, ve} }e mu preostati
jedino kapitulacija i - kao i za svakog pojedina~nog ~oveka i svaku
du{u - okretanje i vra}anje Svetlosti, koja Ja Jesam.
I ako u ovoj zavr{noj bici uzmu maha bezakonja, a ljubav sve
vi{e ohladni u mnogim ljudskim srcima - svetlost }e ipak biti vidljiva:
to je Hrist, Ja Jesam, koji preko glasnika, preko Pionira Novog Doba,
donosi svetlost na Zemlju. Mnogi ljudi }e umreti. No mnogi }e biti i
spaseni, koji budu izdràli borbu sa silama tame. Oni koji Mi ostanu
verni drà}e se jevan|elja ljubavi i objavljiva}e i dalje Carstvo Bo`je
na ~itavoj Zemlji i svedo~i}e o istini koja Ja Jesam, koja boravi u -
njima, koja preko njih govori i dela: Hrist.
6. Zato kad vidite uàs pusto{enja, o kojem govori prorok Danilo,

gde stoji na mestu svetome (koji ~ita da shvati), tada ko bude u Judeji
neka beì u gore. I koji bude na krovu, da ne silazi da uzme {to iz
ku}e svoje; i koji bude u polju, neka se ne vra}a da decu svoju
povede.
7. A te{ko trudnicama i dojiljama u te dane! Molite se da beà-
nje va{e u zimu ne bude ili na sabat. Jer bi}e tada nevolja velika,
kakve nije bilo od postanja sveta do sada i kakve nikad vi{e biti ne}e.
I ako se ne skrate dani ovi nijedno se telo ne}e spasti. Ali radi
izabranih skrati}e se dani ovi. (Pogl. 61, 6-7)

i produbljujem re~:
Sada neposredno predstoji ono {to je Ve~ni u sva vremena objav-

ljivao ljudima preko proroka - premda ve}ina ljudi nije htela da ~uje
opomene i uputstva Ve~noga date preko proroka. Ova velika
vremenska prekretnica otpo~ela je.
Ko se jo{ brine za svoje spolja{nje, èli da ga odrì i uve}a, ne
ostaje samo za njega vezan - on }e i propasti sa tom svojom
imovinom. U istoj meri u kojoj propada svet, nastaje sasvim postepeno
- uprkos jadu i nevolji - Carstvo Bo`je na Zemlji.
432
Kada shvatite da se svet raspada, nemojte se vra}ati i nemojte se
zadràvati da biste doneli ili uredili jo{ ovo ili ono. Po|ite mestu
Bo`jem koje je u vama, i pustite da vas vodi Onaj koji boravi u
vama.
Stoji zapisano: "Ali te{ko trudnicama i dojiljama u te dane!"
Ako je plod u telu majke ispunjen snagom i svetlo{}u, jer otac i
majka ìve u Bogu, onda }e on ostati sa~uvan. Ali ako je plod u telu
majke od ovog starog, gre{nog sveta, ako je dakle siroma{an svetlo{}u,
kao {to su i otac i majka siroma{ni svetlo{}u, onda im on moè biti
oduzet - ve} prema tome koji uzroci postoje. U ovom vremenu uàsa
kakvo svet jo{ nije doìveo, bi}e uzeto i poneko telo koje nosi plod
siroma{an svetlo{}u.
Molite se da truba Reda ne zatrubi na sabat, kada se ljudi jo{
vi{e odaju ugodnom ìvotu umesto da se mole Bogu i da Mu se zahva-
ljuju za Njegovo vo|stvo i pomo}. Do mnogih koji bi mogli da pruè
spolja{nju pomo} ne}e se vi{e mo}i do}i. Molite se da to veliko
spremanje na Zemlji ne bude u zimu, jer mnogi jedva da }e imati
neku imovinu kraj sebe, a mnogo toga bi}e razoreno, tako da ~esto
ne}e mo}i odmah da na|u uto~i{te u kakvoj ku}i, ve} na otvorenom
prostoru ili u skrovi{tima. Tada }e se mnogi smrzavati i smrznu}e se,
trudnice tako|e.
Mnogi ljudi oslonili su se na ovaj svet i na njegove vlade i
izgubi}e preko no}i sve za {ta su mislili da je njihova svojina i -
njihova sigurnost. Ve~ni dobri Bog, va{ i Moj Otac, ve} je skratio
vreme za Svoje verne, a kad zbrka bude dostigla svoj vrhunac,
skrati}e ga jo{ jednom. Mnogi koji na ~elu nose znak ljubavi nastavi}e
da grade Carstvo Mira Isusa Hrista na ru{evinama i na haosu ovoga
sveta i podiza}e ga u celom svetu kao znak pobede.
8. Tada ako vam ko kaè: Evo, Hrist je ovde, ili - tamo je, na
verujte mu nepromi{ljeno. Jer usta}e la`ni hristosi i la`ni proroci i
znake velike i ~udesa ~ini}e, da se i izabrani prevare. Eto, rekoh vam
unapred!
9. Ako vam dakle kaù: Evo, On je u pustinji, ne izlazite; Evo,
On je u tajnim odajama, ne verujte mu nepromi{ljeno. Jer, kao {to
svetlo izlazi na istoku i sija sve do zapada, takva }e i budu}nost Sina
433
~ove~jega da bude. Jer gde je strvina, tamo se i orlu{ine sakupljaju.
(Pogl. 61, 8-9)

i produbljujem re~:
Znajte, da }u Ja u Duhu do}i Svojima - a ne vi{e u telesnom

omota~u.
Ako neko kaè, ovde ili tamo je Hrist, onda se setite da Sam vam
Ja to unapred rekao. Ja vi{e ne}u ulaziti u telo. Ja Sam kao Isus
prihvatio telo radi vas i savladao Sam ga tako da ga i vi moète
savladati preko Mene, Hrista i da i vi dostignete uskrsnu}e i ponovno
duhovno ro|enje, i time opet sjedinjenje sa Bogom, va{im i Mojim
Ocem.
Ako ostvarujete ve~ne Zakone, nau~ite da razlikujete; jer ne}e
biti samo la`nih proroka. Upravo u ovoj velikoj vremenskoj
prekretnici ima mnogo pravednih mu{karaca i èna - ljudi koje Sam
vam Ja poslao, koji se po{teno i iskreno trude da vam donesu Zakone
Bo`je i koji usred jada i propadanja sveta podiù Carstvo Mira. To
su oni koji ispunjavaju jeva|elje ljubavi i tako donose Carstvo Bo`je
na ovu Zemlju.
Po plodovima njihovim }ete ih prepoznati.
10. Odmah po nevolji ovih dana Sunce }e se pomra~iti, i Mesec

}e svetlost svoju izgubiti i zvezde }e padati s neba i sile nebeske
pokrenu}e se. (Pogl. 61, 10)

i produbljujem re~:
Prilikom tih mo}nih potresa, u ~itavom Sun~evom sistemu planete

}e isko~iti iz svojih putanja i grupisa}e se, najpre u jo{ jednoj drugoj
putanji, oko tada{njeg Sunca. I Mesec }e primiti jedan drugi poredak
i stupi}e u jedan drugi gravitacioni odnos prema Zemlji. Tako }e se
na Zemlji promeniti i dnevno-no}ni ritam, godi{nja doba i plima i
oseka. Prilikom ovih doga|aja do}i }e do jednog prolaznog pomra~e-
nja Sunca.
434
"Zvezde }e padati s neba" zna~i: Mo}ni meteori pada}e na Zem-
lju. I na taj na~in promeni}e se odgovaraju}e i planeta Zemlja. Mora
}e sebi potraìti druge bazene.
Visoke planine }e nestati, a nasta}e nova brda i doline. Zemlja }e
u ukupnoj svojoj slici postati pitomija.
Shvatite: Ja }u sve obnoviti.
11. I tada }e se pojaviti znak Sina ~ove~jega na nebu; i tada }e

svi narodi na Zemlji zakukati, i ugleda}e Sina ~ove~jega gde dolazi na
oblacima nebeskim sa silom velikom i slavom. I On }e an|ele Svoje
poslati sa glasom ~istim kao u trube i oni }e izabrane Njegove
sakupiti sa sve ~etiri strane sveta, od kraja do kraja nebesa. (Pogl. 61,
11)

i produbljujem re~:
Znak Sina ~ove~jega je Svetlo Hristovo, koji Ja Jesam. U Duhu

dolazim Ja Svojima koji Mi u zemaljskom ruhu sluè i nastanjuju
Carstvo Bo`je, ~iji Sam Ja vladar.
Shvatite: Ja ne dolazim preko no}i, niti od danas do sutra. Svi
veliki doga|aji {alju svoje svetlo ili svoje senke unapred. Ja Sam
Svetlost sveta. Moj dolazak u Duhu najve}i je doga|aj za Zemlju i -
ljude. Ja, Hrist, ve} Sam krenuo, jer Moje Svetlo ve} deluje na Zemlji
i u atmosferi, jer proroci Bo`ji i verni mu{karci i ène sve vi{e Mi
pripremaju puteve.
Proroci Bo`ji u Starom zavetu i svi proroci Bo`ji i prosvetljeni
mu{karci i ène u proteklih dve hiljade godina uvek su iznova
upozoravali ~ove~anstvo na njegovu sopstvenu ètvu i pozivali su na
preobra}enje. ôve~anstvu je iz mnogih faseta ve~ne Istine otkrivana -
njegova satanska setva i njegova odgovaraju}a budu}nost ukoliko se
ne preobrati i ne ispunjava zakone Bo`je. U sve kra}im vremenskim
razmacima govorilo se i govori se o predstoje}em vremenu kraja.
Masa ljudi pak ìvela je i ìvi i dalje u grehu i igrala je i igra i dalje
oko svog zlatnog teleta, oko svoga "ja" koje teì onom "moje" i
435
"meni" i lagodnom ìvotu. Opomene se ispunjavaju. ôve~anstvo stoji
u takozvanom vremenu kraja.
Shvatite: re~ima "vreme kraja" ne misli se na kraj materije, na
kraj planete Zemlje, ve} na kraj svega onoga {to je protiv Boga:
materijalizam se bliì kraju.
Kao {to sasvim postepeno nastaje Carstvo Mira na Zemlji, profi-
njava}e se sasvim postepeno i veliki delovi materije, jer stoji zapisano:
Ja }u sve obnoviti. Nasta}e novo nebo i nova zemlja, a ljudi }e
urastati u Novo Doba, u doba Svetlosti. Na ovom evolutivnom putu ka
svetlijim i finijim oblicima, sve }e se, sve vi{e i vi{e, oduhovljavati, sve
do svetlotvarnosti, do finije materije. Jer ljudi Novoga Doba
pove}ava}e svetlost u Zemlji i na njoj, a svojim duhovnim ìvotom
vibracijski }e i dalje podizati Zemlju i ~itav Sun~ev sistem. Kada onda
bude nastalo Carstvo Mira na finijoj materiji, na svetlotvarnoj Zemlji,
sija}e i jedno drugo Sunce.
Shvatite: Nakon Carstva Mira, ono satansko, demon, jo{ jednom
}e smeti da se meri sa Mnom, Hristom, jer i tada }e on misliti na to
da ponovo osvoji Zemlju. Ali onda }e morati da shvati da je Bo`je
"Neka Bude" u punom zamahu i da je on potpuno potro{io onaj
vremenski period, vreme milosti koje mu je Bog, na{ Otac, jo{ jednom
dao.
Nakon ovog zbivanja koje }e obuhvatiti Zemlju, rasprsnu}e se
malo pomalo sve jako zgusnute planete, a ~isto duhovne supstance u
materijalnim planetama isko~i}e iz svojih ljuski, sli~no du{ama ljudi
~ija su tela umrla. Napu{teni materijalni delovi planete onda }e se sve
vi{e i vi{e rastvarati. Malo-pomalo }e onda sve grubotvarno postati
finotvarno, jer Bog je ~ista finotvarna energija. Bog je Duh, snaga, -
ljubav i mudrost.
Boànska Mudrost preuzela je veliki zadatak da Moje svetlo Mira

i jedinstva donese unapred i da ga donese svim narodima ove Zemlje i
time svim ljudima koji su dobre volje. Preko nje zra~i Moje svetlo u
bezbroj faseta ìvota: to je Moja Re~, koja je objavljena i objavljuje
se preko usta Moje proro~ice, koja je u isto vreme i glasnik Bo`ji, i
preko mnogih pravednih mu{karaca i èna. Moje Svetlo donosi -
ljudima i Unutarnji put ka srcu Bo`jem. Ono objavljuje i Carstvo
Mira i ~ini da sinovi i k}eri Bo`je koji stoje u nalogu Spasenja - pre
436
svih Rod Davidov, kao i ljudi iz drugih rodova - {ire Delo Spasenja i
osnivaju i grade Carstvo Mira.
Ja dolazim Svojima sve bliè. U meri u kojoj oni budu
napredovali na putu u unutarnje i tako, iz generacije u generaciju, sve
vi{e budu gradili Carstvo Mira, Ja Sam sve bliè i sve neposrednije sa
njima. Po{to je preko boànske Mudrosti, po Mojoj volji, ve} mnogo
toga na Zemlji ostvareno, Moje Svetlo zra~i ve} sada u ovaj svet i
najavljuje Moj dolazak.
Shvatite: an|eli s Neba i verni u boànskom ruhu najavljuju ve}
sada (1989), iz sveg glasa, Vladara Carstva Mira i samo Carstvo Mira.
Ve} sada se sakupljaju mnogi mu{karci i ène sa sve ~etiri strane
sveta da bi ìveli jedni sa drugima i da bi se pripremali za najve}i
doga|aj u atmosferi i na Zemlji: za Moj dolazak. Kad onda odjeknu
trube sa Neba i kada Me iz Duha Bo`jeg najave heruvimi ~etiriju
bitnosti, pojavi}u se Ja sa svom silom i slavom i preuzeti vlast. Onda
}e ljudi biti j e d n o stado, a ja }u biti njihov Pastir - Hrist.
Pre nego {to se ipak sve ovo dogodi, Zemljom }e se proneti veliki
jauk i bi}e uzeti svi koji znak na ~elu ne budu nosili. Oni }e onda i}i
dalje svojim putem kao du{e.
Shvatite: svetlo Hristovo svetlo je Novoga Doba. Ja najavljujem
Svoj dolazak zra~e}i Svoje svetlo unapred.
12. Nau~ite se od smokve: kad se ve} grane njene podmlade i

olistaju, znate da je leto blizu. Tako i vi, kad vidite sve ovo, znajte da
je blizu pred vratima. Zaista vam kaèm: rod ovaj ne}e pro}i dok se
sve ovo ne ispuni. Nebo i Zemlja }e pro}i, ali Re~i Moje ne}e pro}i.
13. O danu tom i o ~asu niko ne zna, ni an|eli na Nebu, do samo
Sveotac. Kao {to be{e u vreme Noja, takav }e biti i dolazak Sina
~ove~jeg.
14. Jer isti behu oni pre potopa: je|ahu, pijahu, ènjahu se i
udavahu, do dana kad Noje u|e u barku. I ne obra}ahu pa`nju na to
dok ne do|e op{ti potop i odnese sve; takav }e biti i dolazak Sina
~ove~jeg. (Pogl. 61, 12-14)
437
i produbljujem re~:
Ko posmatra doga|aje i zbivanja na ovoj Zemlji i slu{a o

sudbinama ljudi po ~itavom svetu, taj shvata da procesi kraja sveta
izbacuju svoje senke unapred kao znak i da je ~ove~anstvo usred
razlaganja starog, gre{nog sveta. Ko je budan, shvata tako|e da gre{ni
~ovek ne moè da izdrì velike prevrate.
Shvatite: ovi prevrati su posledice isto tako mo}nih uzroka, preko

kojih zakon setve i ètve uzima greh sa Zemlje. Ljudi u dubokom
grehu ne}e tada vi{e mo}i ostati na Zemlji - jer Novo Doba, doba
Hrista, uzdiè se iz ru{evina i done}e novo nebo i novu Zemlju.
Ko stoji u senci, taj }e umreti od hladno}e svog sopstvenog "ja",
svojih niskih ~ula i nagona.
15. Tada }e biti dvojica u polju; jedan }e se uzeti, a drugi

ostaviti. Dve }e mleti u mlinu; jedna }e se uzeti, a druga ostaviti.
Zato, bdijte, jer ne znate u koji }e ~as do}i Gospod va{.
16. Ali ovo treba da znate: kada bi znao doma}in u koji }e ~as
do}i lopov, bdio bi i ne bi dozvolio da se u ku}u njegovu provali. Zato
i vi budite spremni; jer }e Sin ~ove~ji do}i u ~as u koji Ga ne
o~ekujete.
17. Ko je, dakle verni i mudri sluga koga gospodar postavi nad
sluìn~adi svojom da im daje hranu na vreme? Blago slugi kojeg
gospodar njegov kad do|e vidi da tako ~ini. Zaista vam kaèm:
postavi}e ga nad svim imanjem svojim.
18. Ali ako sluga r|avi u srcu svome rekne: ne}e gospodar moj
jo{ za dugo do}i, te po~ne tu}i drugove svoje u slu`bi i jesti sa
pro`drljivcima i piti sa pijancima.
19. Onda }e gospodar sluge ovoga do}i jednoga dana, kada ovaj
na njega ne bude ra~unao i u ~as kada ga ne bude o~ekivao. I da}e
mu platu njegovu sa licemerima u tmini spolja{njoj, sa svirepima i sa
onima koji nemaju ni ljubavi ni samilosti: onde }e biti jauk i {krgut
zuba. (Pogl. 61, 15-19)
438
i produbljujem re~:
Budite budni i molite se! Ostanite u Meni i znajte da Sam Ja u

vama i sa vama. Jer ko je budan i èljno ~eka Gospoda, taj ne}e
propustiti ~as u koji Ja dolazim i on }e jad i strahote doìveti samo
izdaleka, jer se nije dao uspavati od sveta i nije se dao u njega uvu}i.
Radite i dalje u Mome Duhu i istrajte - Ja dolazim!
439
62. POGLAVLJE
Parabola o deset devica
Ko ispunjava zapovesti ljubavi, budan je. On ima unutarnje svetlo, znak na
~elu (1-7)
1. Tada }e Carstvo Nebesko biti kao deset devica koje uze{e

svetiljke svoje i izi|o{e u sretanje èniku. A pet njih bejahu mudre a
pet nerazumne.
2. Jer nerazumne uzev{i svetiljke svoje ne uze{e ulja sa sobom. A
mudre uze{e ulje u posudama, sa svetiljkama svojim.
3. A budu}i da ènik odocni, zadrema{e sve i pospa{e. A u
pono}i stade vika: 'Evo ènik dolazi! Iza|ite Mu u sretanje!' Onda
ustado{e sve device one i udesi{e svetiljke svoje.
4. A nerazumne reko{e mudrima: 'Dajte nam od ulja va{ega, jer
se na{e svetiljke gase!' A mudre odgovori{e govore}i: 'Da ne bi
nedostalo i nama i vama, bolje idite prodavcu i kupite sebi.'
5. A kad one otido{e da kupe, do|e ènik, i koje bejahu gotove
u|o{e s Njim na svadbu. I zatvori{e se vrata.
6. Zatim do|o{e i one druge device govore}i: "Gospode, Gospode,
otvori nam." A On odgovaraju}i re~e: 'Zaista vam kaèm: Ne
poznajem vas.'
7. Zato bdijte, jer ne znate ni dana ni ~asa u koji }e Sin ~ove~ji
do}i. Drìte svetiljke svoje upaljene." (Pogl. 62, 1-7)

i produbljujem re~:
Budan ~ovek, koji ~eka svog Gospoda, moè se uporediti sa

mudrim devicama. One su za svoje svetiljke ponele sa sobom i zalihu
ulja u svojim posudama. To zna~i: one su nosile svetlo u sebi -
ostvaruju}i zakone Bo`je.
Budan ~ovek, koji vodi ra~una o tome da ispunjava zapovesti -
ljubavi, ima}e unutarnje svetlo: to je znak na ~elu.
440
Ako ~ovek ipak shvati da ne nosi svetlo u sebi, ali tek kada Hrist
Bo`ji Svojima ve} bude bio veoma blizu, i ako tek tada po~ne da ide
putem ka srcu Bo`jem, onda njegova du{a u ljudskom ruhu ne}e vi{e
videti Mene, Hrista. Jer ko je do kraja poslu{an svetu, umre}e u ono
vreme u kojem }u Ja preuzeti vlast nad ovom Zemljom. Du{a
siroma{na svetlo{}u }e onda u mestima ~i{}enja stupiti na svoj put ka
vi{im vidovima ìvota i i}i }e njime uz mnogo muke i patnje srca.
Ko Mene ne poznaje, taj Me nije ni prihvatio i nosi zato i malo
svetlosti u svojoj du{i. Ovakvi ljudi su dodu{e slu{ali o Mom dolasku,
govorili su dodu{e o èniku, no oni se nisu okitili ukrasom unutarnjeg
ìvota i vrlinom nesebi~nosti da bi po{li u susret Meni kao èniku.
Prave neveste pak, koje su se okitile vrlinom nesebi~ne ljubavi i
ukrasom unutarnjeg ìvota i tako rasplamsale unutarnje svetlo, bi}e sa
Mnom, sa ènikom.
[to ja~a biva Svetlost na Zemlji, utoliko vi{e se zatvaraju vrata
za one koji su o Meni samo slu{ali i govorili, ali Me nisu primili i
prihvatili. Vrata za otelovljavanje du{a koje nisu razvile svoje unutar-
nje svetlo, ostaju onda zatvorena.
Re~i "Ne poznajem vas" imaju slede}i smisao: Ne poznajete Me,
jer ne poznajete sebe. I dokle god vi Mene ne poznajete, ne moète ni
u}i u Svetlost; jer Ja Sam Svetlost sveta, Istina i @ivot.
441
63. POGLAVLJE
Slikovita pri~a o talantima
Kome je dato, treba da daje dalje - Bog nagra|uje
samo onog ko daje od srca (1-12)
1. I govora{e dalje: "Carstvo Nebesko je kao ~ovek koji po|e na

put u zemlju daleku i pozva sluge svoje i predade im blago svoje. I
jednome dade pet talanata, a drugome dva, a tre}emu jedan, svakome
prema njegovim sposobnostima, i odmah otide.
2. Onda ode onaj {to primi pet talanata i trgova{e s njima i ste~e
jo{ pet talanata. Tako i onaj {to primi dva talanta, ste~e i on jo{ dva.
A koji primi jedan, otide te iskopa rupu i sakri novac gospodara
svojega.
3. A posle dugog vremena do|e gospodar slugu ovih i stade
svoditi ra~un s njima. I pristupiv{i onaj {to je primio pet talanata,
donese jo{ i drugih pet govore}i: 'Gospodaru, predao si mi pet
talanata; evo, jo{ pet koje sam s njima stekao.' A gospodar njegov
re~e mu: 'Dobro si u~inio, slugo dobri i verni, u malome si bio veran;
nad velikim }u te postaviti. U|i u radost gospodara svojega!'
4. A pristupiv{i i onaj {to je primio dva talanta re~e: 'Gospodaru,
predao si mi dva talanta; evo jo{ dva koja sam s njima stekao.' A
gospodar njegov re~e mu: 'Dobro si u~inio, slugo verni i dobri, u
malome si bio veran, nad velikim }u te postaviti; U|i u radost
gospodara svojega!"
5. I pristupiv{i i onaj {to be{e primio jedan talant, re~e:
'Gospodaru, znao sam da si tvrd ~ovek; ànje{ gde nisi sejao i skup-
lja{ gde nisi vejao. Pa se pobojah i otidoh te sakrih talanat tvoj u
zemlju: i evo ti tvoje.'
6. A gospodar njegov odgovaraju}i re~e mu: zli i lenji slugo, znao
si da ànjem gde nisam sejao i skupljam gde nisam vejao? Trebalo je,
dakle, moj novac da da{ menja~ima, da ga ukamate; i ja bih do{ao i
uzeo svoje s dobitkom.'
7. Zato uzmite od njega talant i podajte onome {to ima dva
talanta. Jer svakome koji umnoì da}e se, i ima}e u izobilju; a od
442
onoga koji nije umnoìo, i {to ima uze}e se. A slugu nekorisnoga
bacite u tamu spolja{nju; jer tako je sam izabrao."
8. I re~e Isus u~enicima Svojim: "Budite pravi menja~i novca
Carstva Bo`jeg, odbacite {to je r|avo i la`no, a zadrìte {to je dobro i
pravo."
9. Isus se|a{e preko puta kutije za prilog i gleda{e kako ljudi
me}u novac u nju, a neki bogati stavljahu mnogo unutra.
10. A onda do|e sirota udovica jedna i ubaci dva nov~i}a koji
jedva da i{ta vrede{e.
11. I On pozva u~enike Svoje k Sebi i re~e: "Zaista vam kaèm,
ova je sirota udovica vi{e u kutiju ubacila no svi drugi.
12. Jer svi drugi dado{e od suvi{ka svojega, a ona od sirotinje
svoje dade sve {to ima{e, samu prehranu svoju." (Pogl. 63, 1-12)

i produbljujem re~:
Poslu{ajte: kome je dato, taj ono {to je primio ne bi trebalo da

zadràva za sebe, ve} da predaje dalje. Jer Zakon je nesebi~na ljubav
koja daje. Svako je od Boga primio Zapovesti. Ono {to je od
Zapovesti ostvario, trebalo bi da predaje dalje. Jer onda se to
umnoàva u svetu za dobro mnogih.
Ko ispunjava Zapovesti, taj ose}a da bi svoje talente i sposobnosti
trebalo nesebi~no da ulaè za ono boànsko. Ko tako ~ini za dobro
svojih bli`njih, taj donosi ìvot Bo`ji u ovaj svet i pruì}e mnogima
hleb unutarnjeg ìvota tako {to }e - svojim sposobnostima i talentima
- nesebi~no pripremati srca svojih bli`njih za unutarnji ìvot, da vi{e
ne gladuju i da ne budu èdni.
Ko pak ne ostvaruje Zapovesti Bo`je, taj robuje grehu i osta}e
rob greha i pati}e zbog njega sve dok se ne probudi za detinjstvo
Bo`je preko ostvarivanja Zapovesti.
Ko je u srcu ostvaren, daje od srca - dakle nesebi~no. Bog ne
gleda na spolja{nje darove, ve} na nesebi~ne darove srca, na ono {to
~ovek ostvari i {to nesebi~no predaje dalje. Jer jedino darovi nesebi~ne
443
ljubavi sadrè snagu i svetlost. Ko moè iz toga da daje, taj je bogat
u srcu.
Shvatite: ko ne daje iz srca, taj i ne prima iz srca Bo`jeg. Samo
onaj ko daje od srca, taj }e od srca, od Boga, biti i nagra|en. Bog -
ljubi svu Svoju decu. On je svima dao jednako mnogo. Bog ne
nagra|uje ono {to daje ljudsko "ja", koje samo sebe isti~e i
samodopadljivo je, ve} iskrenost i nesebi~nost, ono {to dolazi iz dubine
du{e - ono {to je iz Boga.
444
64. POGLAVLJE
O bi}u Bo`jem
Snage Otac-Majka principa su i u mu{karcu i u èni; zato su oboje
podjednako vredni (1-3). Prepoznajte nevidljivo u vidljivome; u svemu gledajte
Boga, @ivot (4-5). O zakonu privla~enja u sveukupnom postojanju - Odluka o
Hristovom Spasiteljskom delu u sve~anoj Bo`joj prestonoj dvorani - Nalog
Spasenja - Nosioci boànske Mudrosti zajedno sa Hristom nose glavnu
odgovornost za Delo Spasenja - Niz otelovljenja sinova i k}eri Bo`jih,
povezanih ovim nalogom - Otelovljenje Hristovo - Nalog ostaje do njegovog
ispunjenja (6-11). Duhovni mrtvac (12). Na slobodnu volju ne sme se nikada
uticati (13).
1. Isus do|e do jednog studenca blizu Vitanije, oko kojeg

rastija{e dvanaest palmi i gde On ~esto dolaà{e sa u~enicima Svojim
da ih pou~ava tajnama Carstva Bo`jeg. I se|a{e tako u senci stabala,
a behu sa Njim i u~enici Njegovi.
2. I jedan od njih re~e: "Gospode, davno je jo{ zapisano da
Elohim stvori ~oveka po Svojoj slici, i da ga stvori mu{karcem i
ènom. Kako Ti onda kaè{ da je Bog jedno?" A Isus im odgovori:
"Zaista vam kaèm, u Bogu nema ni mu{karca ni ène, ve} su oboje
jedno, i Bog je oboje u jednome. On je Ona i Ona je On. Elohim -
Bog na{ - savr{en je, beskona~an i jedno je.
3. U mu{akrcu je dakle otelovljen otac i prikriveno majka, u èni
pak majka i prikriveno otac. Stoga imena otac i majka treba jednako
po{tovati, jer oni su velike snage Bo`je i jedno nije bez drugoga u
Bogu Jednome. (Pogl. 64, 1-3)

i produbljujem re~:
U Bo`jem Duhu, Zakonu unutarnjeg ìvota, ne postoje polovi, ve}

davaju}a i primaju}i snaga. Davaju}u snagu Ja nazivam princip
mu{koga, a primaju}u snagu princip ènskoga.
Shvatite: Kad govorim o mu{karcu ili èni, Ja onda govorim o
dva pola u smislu polariteta, o dva principa ìvota, davaju}em i
primaju}em polu, dakle o mu{kom i ènskom principu. U mu{karcu,
mu{kom polu ili principu, manifestuju se snage Oca: davaju}i pol, koji
445
se naziva i duhovno stvaraju}i ili za~injuju}i element, a u njemu je
prikriven i ènski pol, ènski princip, majka: ìvot koji prima i
odràva. U èni pak, u primaju}em polu, ènskom principu,
manifestuju se snage majke koja ìvot prima i ~uva, a u njoj je
prikriveno i ono mu{ko, davaju}e, otac.
Obe snage, davaju}i i primaju}i princip, uskla|ene su
me|usobno. Kao bi}a, oni su dvoje - a ipak jedno: i davaju}i princip i
primaju}i - odràvaju}i princip. I kao {to mu{ki, davaju}i princip nosi
u sebi ve}im delom stvarala~ke snage, a manjim delom ènske, dakle
primaju}e snage, tako i ènski, primaju}i princip, primaju}i pol, nosi
vi{e ènskih, dakle maj~inskih aspekata, a manje mu{kih, o~inskih,
dakle davaju}ih snaga.
Shvatite: U svakoj snazi, bila ona davaju}a ili primaju}a, sadràn
je ìvot. Zato èna treba da se jednako po{tuje kao i mu{karac. Jer
oboje nose u sebi i jednu i drugu snagu, i mu{ki i ènski element,
princip oca i princip majke. Zbog toga je va{ Otac, koji je i Moj
Otac, Otac-Majka Bog. Obe su snage sjedinjene u Njemu i deluju u
sveukupnom postojanju. To je neli~ni duh unutarnjeg ìvota,
nesebi~na ljubav, snaga i mudrost.
Ko u svetu ènu smatra manje vrednom i mu{karca uzdiè iznad
ène, radi protiv Zakona ìvota, Otac-Majka principa, koji je sveop{ti
Zakon.
4. Oboàvaj Boga, koji je nad vama, pod vama, zdesna i sleva,

ispred, ispod i iza vas, u vama i oko vas. Zaista, samo je Jedan Bog. I
On je sve u svemu i u Njemu sve postoji, On je izvor svekolikog
ìvota i svekolikog bivstva, i bez po~etka je i kraja.
5. Stvari vidljive i prolazne, otelovljenja su nevidljivoga koje je
ve~no, kako biste od vidljivih stvari prirode do{li do nevidljivih stvari
Boànstva, i da preko prirodnoga do|ete do natprirodnoga. (Pogl. 64,
4-5)

i produbljujem re~:
446
Pro~itali ste da su sve vidljive stvari otelovljenja nevidljivoga,
Ve~noga. U~ite se zato da u svim vidljivim stvarima prepoznajete
ìvot, ono nevidljivo, koje je u svemu skriveno.
ôveku koji se trudi da ispunjava Bo`je zakone sve se otkriva.
On vidi i ono {to je skriveno ~oveku koji je privrèn svetu: ìvot, koji
je u svemu snaga i postojanje. To je nasle|e du{e, Duh, Bog, koji je
ìvot i supstanca i oblik ìvota - dakle: sve u svemu.
Shvatite, svaka du{a mora ponovo preuzeti svoje nasle|e, ono {to
je ~oveku nevidljivo, ono duhovno-boànsko. Jer svako ~isto bi}e svoje
poreklo ima u Duhu, Bogu, i svaka }e se du{a o~istiti i kao ~isto bi}e
vratiti se svom poreklu, Duhu, Bogu, u @ivot, u Otac-Majka princip.
6. Zaista, Elohim stvori ~oveka po Bo`joj slici i prilici, kao

mu{ko i ènsko, i sva je priroda slika Bo`ja, i zato je Bog oboje, i
mu{ko i ènsko, i nije podeljen ve} je oboje u jednom, nedeljiv je i
ve~an, i sve je u Njemu, i vidljivo i nevidljivo.
7. Iz ve~noga sve izi|e i u ve~no }e se opet vratiti. Duh Duhu,
du{a du{i, razum razumu, ose}aj ose}aju, ìvot ìvotu, oblik obliku,
prah prahu.
8. Na po~etku je volja Bo`ja, a potom do|o{e Sin Njegov,
boànska Ljubav, i k}i ljubljena sveta Mudrost, jednako svi iz Jednog
ve~nog izvora; a iz Njega i svi rodovi duhovnih bi}a Bo`jih, sinovi i
k}eri Ve~noga.
9. I oni si|o{e na Zemlju i bivaju s ljudima, u~e}i ih putevima
Bo`jim, da ljube zakone Ve~noga i drè ih se, da bi spasenje svoje u -
njima na{li.
10. Mnogi narodi vide{e dane njihove. I ovi im se objavljivahu
pod imenima raznim i radovahu se narodi u svetlosti njihovoj. I sada,
evo, opet vam dolaze, no Izrailj ih ne prima.
11. Zaista vam kaèm, Dvanaest Mojih koje Ja odabrah - sve {to
reko{e pre, istina je - samo je pogre{nim predstavama ljudskim
izopa~eno. (Pogl. 64, 6-11)
447
i produbljujem re~:
Sve ~isto jeste u Bogu i sve ~isto dolazi iz Boga.

Iz Ve~noga dolaze na Zemlju bi}a Svetlosti - i Ve~nome se opet
vra}aju.
Zakon privla~enja glasi: Ko ìvi u Duhu Bo`jem on se i kre}e u
Duhu Bo`jem, jer u Njemu ima svoju domovinu.
Prema ovom zakonu privla~enja: isto privla~i isto - sre}e se jedna
du{a ili ~ovek sa du{ama ili ljudima koji u sebi nose isto ili sli~no,
kako bi me|usobno o~istili ono gre{no. Tako }e se ~ovek razuma
sastati sa ljudima razuma, koji su u svojoj svesti pohranili isto ili
sli~no i {to ih pokre}e. Ose}ajan ~ovek, opet, sre}e se sa ose}ajnim -
ljudima. Imaju li ne{to zajedni~ki da o~iste, onda }e im preko
me|usobnog susreta za ovo biti pruèna mogu}nost.
A tako i boànski aspekt pronalazi put ka boànskom aspektu.
To zna~i, du{e i ljudi koji imaju iste ili sli~ne osobine unutarnjeg
ìvota, nalaze se da bi se uzajamno pomagali i sluìli jedni drugima i
da bi sve vi{e otkrivali unutarnji ìvot, ìvot koji sve sjedinjuje. Tako
i oblik dolazi obliku. Jer svaki oblik zra~i svoje stanje svesti, a zra~i
unutarnjim ìvotom kako bi se njegova supstanca i oblik mogli uzdi}i
do slede}eg vi{eg duhovnog oblika.
Pra{ina se spaja opet sa istom supstancom, pra{inom, i kao snaga

i svest ìvi u Bogu, koji je i u ~estici pra{ine. On je podsti~e na
evoluciju i vodi je do narednog vi{eg duhovnog oblika.
Isto se, dakle, povezuje sa istim. U materijalnom svetu povezuju
se ljudi, u carstvima du{e du{e - a u ve~nom postojanju povezuje se
sve {to je u duhovnoj evoluciji: duhovni minerali, biljke, ìvotinje i
bi}a prirode.
Bog, ve~ni Otac, stvarao je i stvara iz ve~nog Duha, Otac-Majka

principa, mu{ke i ènske principe, sinove i k}eri Bo`je, duhovna bi}a,
koja su proizi{la i proizlaze iz Njegove ljubavi i mudrosti, iz jednog
izvora, Boga.
448
Kada je Pad stigao do svog gotovo najnièg stupnja, do{ao sam
na Zemlju Ja, Sin, Savladar Neba, kako bih ljudima doneo Spasenje.
Kroz "Svr{eno je", koje Sam Ja na krstu izgovorio kroz Svoje zema-
ljsko telo - Isusa, urodilo se spasenje u sve du{e: Moje nasle|e,
Delimi~na snaga iz Prasnage, razdelilo se u iskre i u{lo je u svaku
du{u. Spasiteljska je iskra u svakoj du{i po~ela da svetli i od tog
trenutka ona je za nju potpora i spas.
A pre no {to Sam Ja, Hrist, napustio Nebo da bih zapo~eo Svoje
delovanje kao Isus iz Nazareta, Moje sna`no, mo}no Delo Spasenja
zaklju~eno je u prestonoj dvorani Ve~noga.
Mnogi sinovi i k}eri Bo`je uneli su jedan deo svog duhovnog
potencijala Svetlosti u Nalog spasenja i tako imaju udela u Delu
Spasenja. Spasiteljsko delo vodi sve du{e natrag, vra}a ih ku}i u -
njihovo unutarnje, tako da se, nakon napu{tanja zemaljskog tela,
Bo`je bi}e moè opet vratiti Bogu, u Zakon ìvota i ljubavi.
Sinovi i k}eri Bo`je ra|ali su se u raznim rodovima, prevashodno
u rodu Davidovom. Ovaj rod ima vode}u ulogu u Delu Spasenja. A
sve ih predvodi boànska Mudrost. Ona je tre}a Bo`ja su{tina, zastup-
ljena u heruvimu boànske Mudrosti, tre}em an|elu Zakona.
Kao {to Sam ve} objavio, ènski princip nosioca boànske

Mudrosti u zemaljskom je telu (1989), a mu{ki princip u duhovnom
telu. Oboje - ènski duhovni dual u telu na Zemlji i mu{ki duhovni
dual u Duhu - nose sa Mnom, Hristom, glavnu odgovornost za Delo
Spasenja i oni predvode sinove i k}eri Bo`je koji su u Nalogu Spase-
nja. Svi oni imaju zadatak da u~e ljude putu ka Bogu, da ih u~e da -
ljube zakone Ve~noga i drè ih se i da u svemu budu poslu{ni Bogu.
Ovako }e ljudi pronalaziti spasiteljsku iskru u svojim du{ama i
rasplamsavati je da svetli sve vi{e i vi{e. Ona im onda postaje sveti-
ljkom na putu u ve~no postojanje. A to je Hrist Bo`ji koji ìvi u Ocu.
Ovako je bilo, a tako se i nastavlja. Po jednom zakonitom
redosledu u narode ove Zemlje ra|ali su se sinovi i k}eri Bo`je koji
su sudelovali i jo{ sudeluju u nalogu spasiteljskog dela, a sve ih je
predvodio dualni par boànske Mudrosti.
U Starom zavetu do{le su s Neba i utelovile se na Zemlji prve
grupe - prvi sinovi i k}eri koji su imali nalog spasiteljskog dela. Oni
449
su Meni, Hristu, pripremali puteve ka ljudima. Najpre je na Zemlju,
kao prorok, do{ao mu{ki princip - heruvim boànske Mudrosti, i
najavio dolazak Spasitelja.
Dok ljudi u zemaljskom ruhu ovoga nisu bili svesni, dotle su se
neki sinovi i k}eri Bo`je pridruìli proroku, da bi zajedno s njim u
Starome Zavetu ostvarili ono {to je od Duha Bo`jeg za tada{nje vreme
bilo predvi|eno. Po zavr{etku njihovog ìvota na Zemlji, neki od tih
sinova i k}eri Bo`jih iz prve grupe, koji jedva da su se i~im opteretili,
vratili su se ponovo u ve~ni ìvot pred O~ev presto, na ~elu sa
mu{kim principom boànske Mudrosti, heruvimom koji je Ve~nome
sluìo na Zemlji kao prorok.
No nalog spasiteljskog dela bio je i ostaje, kao pe~at za Novo
Doba, u oba principa boànske Mudrosti - to zna~i: neizbrisivo je u -
njih utisnut sve dok se ne ispuni - a tako i u svim sinovima i k}erima
Bo`jim koji su u ovom nalogu.
Neki od njih, nakon odlaganja svog zemaljskog ruha, okupljali su
se ponovo u podru~jima ~istili{ta u nove grupe - zajedno sa onima
koji su tu sada do{li sa Neba - da bi ponovo odlazili u zemaljska tela.
Uvek iznova odlazile su grupe sinova i k}eri Bo`jih u otelovljenja, a
me|u njima i mnogi koji svoj zadatak jo{ u prvim grupama koje su
se utelovljavale nisu ispunili.
Odlaze}i tako iz tela u telo, oni su se i optere}ivali. Neki bi
ispunili deo svog zadatka, a drugi se opet optere}ivali. Vra}ali su se u
carstva du{a i kao du{e boravili u onim podru~jima koja su
odgovarala njihovom stanju svesti.
Neprekidno su se obrazovale nove grupe sinova i k}eri Bo`jih,
kako bi Meni, Hristu, na Zemlji pripremali puteve. I najzad, okupila
se odlu~uju}a grupa za Delo Spasenja. U zemaljsko ruho do{ao Sam
Ja, Hrist, Sin Bo`ji, Savladar Neba, a sa Mnom i mnogi sinovi i k}eri
Bo`je, da bi Mi sluìli i pomagali. Mnogi od njih bili su u Mojoj prat-
nji, a bili su otelovljeni u rimskim i jevrejskim porodicama. No mnogi
od ovih sinova i k}eri Bo`jih, budu}i optere}eni jo{ iz prethodnih
inkarnacija, sada, u novom zemaljskom ruhu, nisu prepoznali veliki
doga|aj. Ipak, Ja Sam ljudima doneo jedan deo Svog boànskog
nasle|a. Jer Mene je podràvao Otac, i glasnici Svetlosti kao i
450
malobrojni sinovi i k}eri u zemaljskom ruhu koji su Me prepoznali
kao svoga brata i Spasitelja, Spasitelja ~ove~anstva.
Nakon Mog povratka Ocu, kao Savladara Neba i Spasitelja

~ove~anstva, na Zemlju je oti{la slede}a duhovna grupa. Opet su se u
podru~jima ~istili{ta okupili sinovi i k}eri Bo`je sa sinovima i k}erima
Bo`jim iz Neba, da bi zajedno oti{li u zemaljska tela. Ovu je grupu i
sve u njoj, predvodio ènski princip boànske Mudrosti. Po napu{ta-
nju svojih tela, i ove su se du{e opet vratile ili u carstva du{a ili u
svetlija podru~ja.
Tako su ljudima dolazili, i jo{ dolaze, sinovi i k}eri Bo`je, grupa
za grupom, da ih pou~avaju zakonima ìvota, kako bi ljubili Boga i
bili Mu poslu{ni, i tako u Hristu prona{li svoj put ku}i, ka Bogu,
svom i na{em Ocu. A svaki put su na Zemlju donosili i misli o
Carstvu Bo`jem, i ono je na Zemlji postepeno po~elo da poprima svoj
lik i oblik: to je Carstvo Mira Isusa Hrista. Kao prethodnik svima -
njima, uvek je dolazio ènski princip boànske Mudrosti i delovao
zajedno sa svojim duhovnim dualom, pozitivom boànske Mudrosti,
koji je bio i jeste u duhovnom ruhu, uvek nastavljaju}i da pripremaju
puteve sinovima i k}erima Bo`jim.
Od Mog boravka na Zemlji pro{le su, evo, gotovo dve hiljade
godina. Postepeno se u sinovima i k}erima Bo`jim, i preko njih,
izvr{ava volja Ve~noga. Na Zemlji, oni sve vi{e ispunjavaju ono {to
stoji u Nalogu Spasenja: sa Mnom, Hristom, u~iti sve ljude da se
pridràvaju Zakona ìvota i ljubavi, kako bi postali slobodni za
Carstvo Bo`je. Sinovi i k}eri Bo`je koji su u Nalogu Spasenja,
dolazi}e i odlazi}e sve dok se ne ispuni ono {to Sam Ja, Hrist, obe}ao:
j e d n o stado i j e d a n pastir, j e d a n narod u Meni, Hristu,
j e d n o Carstvo na Zemlji, carstvo Ve~noga.
Nalog Sina, koji Ja Jesam, je da sve {to izgleda izgubljeno vrati
natrag ku}i. Ovaj je nalog u srcima onih koji sluè Meni u Delu
Spasenja.
Shvatite: Sve dok se ne ispuni ~itavo Delo Spasenja - kako na

Zemlji, tako i u podru~jima ~istili{ta - svi ovi sinovi i k}eri Bo`je, sa
prethode}om im boànskom Mudro{}u, staja}e u Spasiteljskom nalogu.
U Meni, Hristu, na}i }e svaka du{a put do Oca.
451
"Mnogi narodi vide{e dane njihove. I ovi im se objavljivahu pod
imenima raznim i radovahu se narodi u svetlosti njihovoj. I sada, evo,
opet vam dolaze, no Izrailj ih ne prima", to zna~i: Sinovi i k}eri
Bo`je, predvo|eni boànskom Mudro{}u, dolazili su ljudima kako u
vreme Starog tako i Novog Saveza, a i u dana{nje su vreme (1989)
opet me|u ljudima, da bi kao Pioniri delovali za Novo Doba.
Zapo~eo je preokret od starog, gre{nog sveta u Novo doba, doba
Svetlosti i Ljubavi. Sasvim postepeno cveta}e ìvot u Meni, Hristu
Bo`jem.
Po{to Izrael nije prihvatio ni Mene, Sina Bo`jeg, ni druge sinove
i k}eri Bo`je koji su bili i jo{ su u Nalogu Spasenja, to Izrael sada
nastaje u jednoj drugoj zemlji, a u njoj i Novi Jerusalim.
12. I re~e tada Isus Mariji Magdaleni: "U zakonu stoji zapisano:
ko napusti oca i majku, pustite ga neka umre. No zakon ne govori o
roditeljima u ovom ìvotu, ve} o svetlosti unutarnjoj koja je u nama
do dana dana{njeg. (Pogl. 64, 12)

i produbljujem re~:
Smisao iskaza " ... ko napusti oca i majku, pustite ga neka

umre" slede}i je: Otac-Majka Bog svakom je duhovnom bi}u i
svakom ~oveku Praotac i Pramajka. On je unutarnja svetlost. Ako ga
~ovek napusti tako {to gre{i svesno, on je onda jedan duhovni mrtvac.
I u nemiru }e tumarati u senci svoga "ja" sve dok se njegova du{a ne
probudi i ne po~ne teìti ponovnom ro|enju u Duhu Bo`jem, kako bi
se opet sjedinila sa Otac-Majka Bogom.
13. Koji se dakle odreknu Hrista, Spasitelja, i svetoga Zakona i

zajednice izabranih, njih ostavite nek umru. Da, ostavite ih izgubljene
u tami spolja{njoj, jer sami tako htedo{e i niko ih ne moè spre~iti."
(Pogl. 64, 13)

i produbljujem re~:
452
Ove re~i kazuju: Ko se odrekne Mene, Hrista, odri~e se ve~nog
Zakona, odri~e se Boga i zajednice onih koji vr{e Njegovu volju. On
}e ostati u tami i biti duhovno mrtav sve dok ne potraì Svetlost
sveta, koja Sam Ja u njemu.
Svaka du{a i svaki ~ovek imaju slobodu volje, da ispunjavaju
Bo`je zakone - ili da lutaju u tami. A po{to je duhovno telo - koje se
dok je u optere}enom stanju, zove jo{ i du{a - iz Boga, to }e za svaku
du{u do}i vreme kad }e prihvatiti i ostvarivati ono {to je osloba|a:
Zakon ljubavi i ìvota. Ako, me|utim, du{a i ~ovek ho}e da lutaju u
tami, tada, prema zakonu slobodne volje, moraju i snositi ono {to su u
tami prouzrokovali - posledice svoje setve.
Zakon pravednosti kaè: Svako ima slobodu volje da boànsko
prihvati ili da ga odbaci. Ali svako mora i da snosi ono {to je sam
po~inio.
Iskaz "izgubljene" zna~i: Ostavite svom bli`njem slobodnu volju -
ne prisiljavajte ga da prihvati ono boànsko, koje ga osloba|a. Ljude
treba u~iti boànskim zakonima, a da li }e ih oni primenjivati i kada
}e se njima koristiti, to treba ostaviti njima samima. Ko ovo po{tuje,
on ispunjava Bo`ju volju koja glasi: Svako treba da slobodno prihvati
ono {to je boànsko. Ko svog bli`njeg na to prisiljava, postupa protiv
Bo`je pravednosti, ljubavi i slobode.
453
65. POGLAVLJE
Poslednje pomazanje od Marije Magdalene -
Spremanje izdaje
O istinskom davanju i pomo}i siroma{nima -
Senke ljudskog "ja" spre~avaju vi|enje Bo`je svetlosti; ~ovek
onda govori o "tajnama Bo`jim" (1-10)
1. Be{e subota uve~e, uo~i pashalne svetkovine, a Isus be{e u

Vitaniji. I do|e u ku}u Simona gubavca, gde mu priredi{e ve~eru.
Posluìva{e Marta, a me|u onima {to se|ahu sa Njim za trpezom be{e
i Lazar.
2. I do|e Marija, zvana Magdalena, nose}i posudu od alabastera
sa dragocenim i veoma skupocenim nardovim mirom. I otvoriv{i
posudu izli miro na glavu Isusovu, i pomaza noge Njegove i osu{i ih
kosom svojom.
3. No re~e jedan od u~enika Njegovih, Juda Iskariotski, koji
namerava{e da ga izda: "êmu ovo rasipanje mira? Jer se moga{e
skupo prodati i novac dati siromasima." A ovo ne re~e {to mu be{e
stalo do siromaha, ve} {to be{e ljubomoran i pohlepan, jer on drà{e
kesu i be{e zaduèn za novac. I oni stado{e gun|ati o Magdaleni.
4. Isus pak re~e: "Ostavite je na miru! Za{to je uznemiravate?
Uradila je sve {to je mogla. Ona u~ini dobro delo na Meni. Siromahe
imate svagda uza se, no Mene nemate svagda. Ona pomaza telo Moje
za Moj pogreb.
5. Zaista vam kaèm, gde god se Jevan|elje ovo bude
propovedalo po svemu svetu, kaziva}e se, za spomen njoj, i ovo {to
ona u~ini."
6. Tad u|e sotona u srce Jude Iskariotskog, i on otide i sastade
se tajno sa prvosve{tenicima i stare{inama da se posavetuje s njima
kako da Ga izda. I obradova{e se oni i ugovori{e s njim (da mu daju)
za to trideset srebrnjaka, {to be{e cena jednog roba. I obe}av{i im,
traà{e od tada zgodnu priliku da ga izda.
7. A u to vreme pak govora{e Isus u~enicima Svojim:
"Propovedajte svima po svetu i govorite: Teìte da primite tajne
454
svetlosti i da u|ete u carstvo svetlosti, jer sada do|e vreme za to i
sada je dan Spasenja.
8. Ne odlaìte to, dakle, od danas za sutra, od jednog okretaja
(to~ka ponovnih ra|anja) do drugog i od eona do eona, veruju}i da
}ete vra}aju}i se u ovaj svet uspeti ipak da spoznate tajne ove i da u
carstvo svetlosti u|ete.
9. Jer vi ne znate kad }e se broj savr{enih du{a navr{iti. Jer }e
se zatvoriti tada vrata carstva svetlosti i od ~asa tog niko vi{e ne}e
mo}i da u|e, niti da izi|e.
10. Nastojte, dakle, da u|ete dok jo{ poziv odjekuje, i pre no {to
navr{i se broj savr{enih i ne zape~ati, a vrata se zatvore." (Pogl. 65,
1-10)

i produbljujem re~:
Koliko ~esto ~ujete u ovom svetu: "Moglo se prodati i novac dati

siromasima". Svako ko ovako govori trebalo bi da se zapita koliko
iskreno tako misli, koliko je on sam doprineo pomaganju siroma{nima.
Nije dovoljno siroma{nima davati milostinju, kao {to ~ine fariseji
- da bi ih ljudi videli.
Istinsko je davanje kad ostvarujemo Zakon ljubavi i ìvota. Tada
ni poklon nije milostinja, ve} istinska pomo}. I preko njega }e
siroma{na du{a u siroma{nom telu na}i zakon "Moli se i radi" i bi}e
bogatija u srcu. Onda }e i ~ovek dobiti sve {to mu je potrebno, kako
bi ìveo kao dete Bo`je.
Gde se, dakle, Jevan|elje ljubavi i ìvota najpre ìvi, a tek onda
pou~ava, tamo }e siroma{ni koji ga prihvate i ispunjavaju postati
bogati u svojim srcima, i tako }e i siroma{an ~ovek primiti ono {to
mu je potrebno za ìvot kao deteta Bo`jeg. Samo ostvarivanje
Jevan|elja ra|a istinski dobra dela.
Iskaz "Teìte da primite tajne svetlosti" govori: Senke ljudskog

"ja" omotavaju Svetlost i spre~avaju ~oveka da vidi Svetlost Bo`ju.
Zato ~ovek govori o tajnama Svetlosti, jer on je jo{ ne moè videti.
455
Ko èli da vidi iza tajni, mora najpre videti svoje senke i otkloniti {to
je spoznao i {to je dovelo do senki, kako bi prona{ao svetlost Bo`ju i
mogao u}i u Carstvo Bo`je.
Zato ono {to ste spoznali kao ljudsko, ne odlaìte od jednog dana
do drugog, od jednog "okretaja" do drugog, od jednog eona do
drugog, veruju}i da }ete to jo{ mo}i o~istiti u nekom od slede}ih
ìvota na Zemlji. Jer ko od vas zna kad }e se za te{ko optere}ene
du{e to~ak ponovnog ra|anja zaustaviti i vrata za takva otelovljavanja
zatvoriti.
Shvatite: Sada, u ovom ìvotu na Zemlji treba da se potrudite da
ostvarujete zakone Bo`je. Ne odlaìte ostvarivanje svetog ìvota od
danas za sutra, veruju}i da }e vam nakon ovog ìvota na Zemlji, u
nekom drugom otelovljenju bolje uspeti da ostvarujete zakone Bo`je i
da prodrete kroz velove koji vam ne dopu{taju da gledate Svetlost i
@ivot.
Shvatite: ôvek }e govoriti o tajnama Bo`jim sve dok i sam jo{

ima tajni pred svojim bli`njima. Ali, ko teì savr{enstvu, taj nema
tajni pred svojim bli`njima, jer Zakon Bo`ji koji on ostvaruje nema u
sebi ni~eg tajnovitog.
Ko ispunjava zakone ljubavi i ìvota, on je poput otvorene k-
njige, a i njemu je sve otkriveno.
Bo`ja milost deluje danas (1989) poja~ano u ovom svetu. On,
Svemo}ni, dao je jo{ jedanput svim du{ama i ljudima jedno
vremensko razdoblje, a tako i mogu}nost, da isprave sve {to je
pogre{no.
456
66. POGLAVLJE
U~enja o savr{enstvu
Istinski ìvot je ìvot u Bogu (1 - 3). îsta bi}a ìve u Svejedinstvu, i jedno su
- Polaritet kao jedinstvo u Bogu
- Marija Magdalena, uzor primaju}eg principa - îtavo postojanje izgra|eno
je na polaritetu (4-11). Trojno
jedinstvo: Duh, du{a i ~ovek - Kada }e Carstvo Bo`je
do}i na Zemlju? (12 - 13)
1. I Isus ih opet u~a{e govore}i: "U svakom narodu i u svakom

dobu budio je Bog svedoke za Istinu, da svi ~uju volju Ve~noga i
izvr{uju je, kako bi u{li u Carstvo Bo`je kao namesnici i saradnici.
2. Bog je snaga, ljubav i mudrost, i ovo troje jedno je. Bog je
istina, dobrota i lepota, i ovo troje jedno je.
3. Bog je pravednost, znanje i ~istota, i ovo troje jedno je. Bog je
sjaj, samilost i svetost, i ovo troje jedno je. (Pogl. 66, 1-3)

i produbljujem re~:
U Bogu je sva su{tina i sve snage svemira su u Jednome, Bogu.

U svim vremenima Ve~ni je u ovaj svet slao glasnike koji su
svedo~ili o istini i ljudima donosili svedo~anstvo da istina, ukoliko se
ìvi, daje ìvot. Jer istinski ìvot jeste ìvot u Bogu.
Re~ "samilost" u Bo`jem zakonu ljubavi i ìvota zna~i: sa-patiti;
sa-ose}ati i imati razumevanja za sve ljude i du{e i za svako stvorenje.
4. I ova ~etiri trojna jedinstva jedno su u skrivenom Boànstvu, u

Savr{enome, Beskona~nome, Jedinome.
5. Kao {to i u svakom mu{karcu, koji je potpun, tri su osobe -
sin, suprug i otac - i ovo troje jedno je.
6. Isto kao i u svakoj èni, koja je potpuna, tri su osobe - k}i,
supruga i majka - i ovo troje jedno je. A i mu{karac i èna su jedno,
isto kao {to je i Bog jedno.
457
7. A tako je i sa Bogom, Ocem, u kome nit je mu{ko nit ènsko,
a opet jeste oboje,i trostruko je svako, a svi pak jedno su u jedinstvu
skrivenome.
8. Ne ~udite se ovome, jer kako je gore tako je i dole, a kako je
dole tako je i gore, i ono {to je na Zemlji tako je jer je i na Nebu
tako.
9. I opet vam kaèm: Ja i nevesta Moja jedno smo, kao {to i
Marija Magdalena, koju izabrah i Sebi samome posvetih kao uzor,
jedno je sa Mnom. I Ja i zajednica Moja jedno smo. A ova zajednica
su izabrani u ~ove~anstvu za spasenje svih.
10. Zajednica Prvoro|enoga je i Marija Bo`ja. Tako govori
Ve~ni. Ona je majka Moja i od po~etka jo{ za~injala Me je i ra|ala
uvek kao sina svoga u svim dobima i podnebljima. I nevesta je Moja,
ve~no jedna u svetoj zajednici sa Mnom, suprugom svojim. A i k}er je
Moja, jer ona ve~no izvire i proizlazi iz Mene, Oca svojega, i raduje
se u Meni.
11. I ova dva trojna jedinstva jedno su u Ve~nome i osvedo~uju
se oni u svakom mu{karcu i èni koji savr{eni postanu i iz Boga
ve~no ra|aju se i u svetlosti se raduju i svagda uzvisuju se i s Bogom
jedno postaju, i koji Boga svagda primaju i daju za spasenje mnogih.
(Pogl. 66, 4-11)

i produbljujem re~:
Ljudske re~i su simboli. Re~i "mu{karac" i "èna" ljudi najpre

vezuju za pol. No njih ovde treba razumeti i kao dualni princip Neba,
u kome je sve bespolno.
I kako je Bog snaga svih snaga svemira, tako i sva bi}a iz Boga
poseduju snage svemira. Ove snage ne poseduje zemaljsko telo, ve}
~isto duhovno telo u najunutarnijem otelovljene du{e.
U Duhu "mu{karac" i "èna" zna~e davaju}i i primaju}i princip.
Istovremeno oni su sin ili k}i Bo`ja i otac ili majka. Oboje su jedno u
svom davaju}em i primaju}em zra~enju, a i jedno u Bogu, Zakonu
ìvota.
458
Savr{enstvo ne poznaje ni "tvoje" ni "moje". îtavo Postojanje
je za svako ~isto bi}e i njegovo, jer ono ne poznaje li~no vlasni{tvo.
[to poseduje jedno ~isto bi}e, to poseduje i drugo. Oni ne samo da su
u svemu jedno - oni i jesu jedno. Iz Svejedinstva struje obilje i
unutarnje Bogatstvo.
Svaka du{a i svaki ~ovek koji su jedno sa Mnom, Hristom, i
jedno su sa Mnom i u ve~nom Ocu. Takav ~ovek je jedan izabrani i
sa mnogim drugima koji su izabrani sa~injava Zajednicu, koja je
izbor iz ~ove~anstva ove Zemlje za spasenje svih. Sa sve ~etiri strane
sveta sakupljao Sam i sakupljam one koji su jedno sa Mnom ili su na
putu da to budu.
Moja povezanost sa Marijom Magdalenom simbol je za to da je
~itavo postojanje zasnovano na polaritetu, pa tako i na povezanosti
mu{karca i ène. Ja sam Sebi odabrao nevestu Svoje du{e kao znak
da su ono davaju}e i ono primaju}e jedinstvo u Bogu, stopljeni u
Ve~nome. Ja Sam tako pruìo svedo~anstvo da su pred Bogom èna i
mu{karac jednaki kao jedinstvo i polaritet u Njemu.
Du{a Marije Magdalene bila je vrlo bliska zra~enju Moje du{e.
Ona je ìvela u Meni kao ìvi uzor duhovne ène, primaju}eg
principa, a Ja kao ìvi davaju}i princip u njoj. Ona je tako u Meni
posve}eni Bo`ji aspekt, primaju}i princip. Ona je bila u Meni kao
Isusu iz Nazareta, i jeste u Meni, Hristu - i mi smo u Bogu. Ona je
ìvi uzor za ène ove Zemlje, kao primaju}i princip koji u sebi nosi
aspekte davaju}eg principa.
Marija Magdalena nije o~ekivala ni{ta. Ona je bila u Meni, Isusu,
i jeste sa Mnom i u Meni je ve~no. Jer sve nebeske snage, davanje i
primanje, sjedinjuju se u ~itavom postojanju, u svakom duhovnom
bi}u, u zvezdama i u carstvima prirode, jer ~itavo postojanje
izgra|eno je na polaritetu. îtavo postojanje je supstancijalan (su{ti)
ìvot, jeste Bog u svemu.
Shvatite: Sve {to Zemlja nosi kao svetlost i snagu iz Boga, dato je
od Boga za spasenje du{a, ljudi i same Zemlje.
Bog, Svejedinstvo, Ljubav i Mudrost, di{e Svojim Ja Jesam u
svakom eonu, u svakom novom ~inu stvaranja. I ono {to je Ve~ni
udahnuo u ovaj svet, jeste opet On sam, Sve u svemu. îste snage
459
Zemlje tako|e su i ~iste snage Neba. I kao {to ~iste snage, ~isti ìvot,
kao su{tina deluju na Zemlji, tako one sveobuhvatno deluju i u
ve~nom postojanju.
12. To je tajna trojnog jedinstva u ~ove~anstvu, preko ovoga se u

svakom ljudskom detetu mora ispuniti tajna Bo`ja, da bi ono ugledalo
svetlost, i radi istine, istrpelo patnju, kako bi se u Nebo uspelo i Duh
Istine oda{iljalo. Ovo je put spasenja, jer je carstvo Bo`je u unutar-
njem."
13. Tad Mu se obrati jedan: "Gospode kada }e do}i Carstvo
Bo`je?" I On odgovori i re~e:" Kad ono {to je spolja bude kao ono
{to je unutra, i {to je unutra kao ono {to je spolja, a mu{ko i ènsko
ni mu{ko ni ènsko, ve} oboje jedno. Koji imaju u{i da slu{aju, neka
~uju." (Pogl. 66, 12-13).

i produbljujem re~:
Trojno jedinstvo u ~ove~anstvu jeste: Duh, du{a i ~ovek Bez

Duha i bez du{e ~ovek ne moè disati. Disanje je ìvot. Bog je dah,
ìvot, Duh, koji di{e kroz du{u i ~oveka i tako odràva ~itavo
~ove~anstvo.
Da bi se ~ovek preobratio i prona{ao svoje istinsko bi}e, Ja u~im
putu ljubavi. Ko ide ovim putem ka unutarnjem prosvetljenju, on
postupno odlaè svoje strasti i poùdu, a i svoje zle zemaljske misli.
On onda govori re~i @ivota i postupa u skladu sa onim {to je opet
postao: boànski. Tek tada se ~ovek preobratio. Onda je i njegova
spolja{njost postala njegovo istinsko bi}e, ono unutarnje.
Tek }e tada, kad se ~ovek preobrati u svetlu Istine, Carstvo
Bo`je do}i na Zemlju. Jer, tek kad ono spolja{nje postane jednako
onom unutarnjem, a unutarnje spolja{njem, ~ovek }e ~initi Bo`ja dela
i ìvot }e na Zemlji onda biti ìvot u Bogu. Tada }e èna i mu{karac,
mu{ko i ènsko, postati jedno i polaritet u Bogu. Pozitivni i negativni
princip - bi}a dakle koja daju i primaju - ìve}e onda svesno kao
deca Bo`ja.
460
67. POGLAVLJE
Ulazak u Jerusalim - Poslednji sud
Osana - Razapnite Ga na krst: Ko misli samo na sopstveno dobro, nepostojan
je - Jevreji ànju svoju setvu ve} dve hiljade godina - ôvek treba da po{tuje
Boga u svakom stvorenom obliku, pa tako i u bli`njem, ina~e }e se na}i Hristu
sleva (1-10). Otpla}ivanje i ~i{}enje najoptere}enijih du{a (11). [to niste u~inili
najmanjem, to niste ni Meni u~inili (12-14). Put evolucije najoptere}enijih du{a
(15).
1. A prvoga dana u sedmici, kad stigo{e blizu Jerusalima, na

Maslinsku goru kod Vitfage i Vitanije, posla On dvojicu u~enika
Svojih, govore}i im: "Idite u mesto {to je pred vama i odmah kako
u|ete u njega na}i }ete `drebe privezano, na koje ~ovek jo{ nijedan
nije usedao, odre{ite ga i dovedite.
2. I ako vas ko upita: Za{to to ~inite? ovako mu recite: Ono
treba Gospodu. I dopusti}e da ga dovedete."
3. I oni otido{e i na|o{e `drebe, privezano na jednome mestu gde
se ukr{tahu dva puta, i odre{i{e ga. A neki od onih koji tu stajahu
reko{e im: "[ta to radite, za{to odre{ujete `drebe?" A oni odgovori{e
kao {to im Isus zapovedi, i ljudi ih pusti{e da idu.
4. I dovedo{e `drebe Isusu, i metnu{e na ìvotinju haljine svoje, i
On usede na nju. I kad On i|a{e, mnogi prostirahu haljine svoje po
putu, a drugi pak dono{ahu mlade gran~ice sa stabala i bacahu po
putu.
5. A oni koji i|ahu pred Njim i za Njim, uzvikivahu: "Osana,
blagosloven Ti koji dolazi{ u ime Jehovino: blagosloveno carstvo oca
na{ega Davida, i blagosloven Ti koji dolazi{ u ime Svevi{njega! Osana
na visini!"
6. I stiè Isus u Jerusalim i u|e u hram, i po{to pogleda sve
naokolo, kaza im ovo pore|enje, govore}i:
7. "Kad do|e Sin ~ove~ji u slavi Svojoj i svi sveti an|eli s Njime,
se{}e tada na presto slave Svoje. I sabrani }e biti pred Njim svi
narodi, i On }e ih razlu~iti kao {to pastir razlu~uje ovce svoje od
ovnova. I postavi}e ovce s desne strane Sebi, a ovnove s leve.
461
8. Tada }e re}i Kralj onima {to Mu stoje s desne strane: 'Pri|ite,
vi blagosloveni Oca Mojega, nasledite Carstvo koje vam je priprem-
ljeno od postanja sveta. Jer Ja bejah gladan, i nahraniste Me. Bejah
èdan, i napojiste Me. Stranac bejah, i na konak Me primiste. Nag
bejah, i odenuste Me. Bolestan bejah, i posetiste Me. U tamnici bejah,
i do|oste Mi.'
9. Tada }e Mu odgovoriti pravednici govore}i: "Gospode, kad Te
videsmo gladna, i nahranismo? Ili èdna, i napojismo? Kad Te
videsmo stranca, i na konak primismo? Ili naga, i odenusmo? Kad li
Te videsmo bolesna ili u tamnici, i do|osmo Ti?"
10. A Kralj }e im odgovoriti i re}i: "Gle, Ja se pokazujem u
svim oblicima stvorenim, i zaista vam kaèm: {to u~iniste i najmanjem
od ove Moje bra}e, Meni u~iniste." (Pogl. 67, 1-10)

i produbljujem re~:
Re~ju "`drebe" misli se na magaricu koja Me je nosila kroz

masu glasno vi~u}ih Jevreja, koji su èleli da imaju svog zemaljskog
kralja.
Sve dok je ~ovek usmeren samo na svoje materijalno blagostanje,
on }e misliti, govoriti i postupati sli~no Jevrejima, koji su Me veli~ali
svojim usnama u nadi da }e Bog njima, gre{nome narodu, poslati u
Meni jednoga ~oveka koji }e jo{ i poja~ati njihove poroke i omogu}iti
im i pomo}i da vode jo{ poro~niji ìvot: zemaljska zadovoljstva i
razvrat, `dranje i pijan~enje - omogu}iti im, dakle, sve {to budu
zahtevali.
Isti oni Jevreji koji su uzvikivali "Osana, blagosloveno carstvo
oca na{ega Davida, i blagosloven Ti koji dolazi{ u ime Svevi{njega",
vikali su nekoliko dana kasnije: "Razapnite Ga, oslobodite Varavu".
Prepoznajte ljude i po njihovom jeziku: Ko misli samo na
sopstveno blagostanje, on }e onoga koji mu to moè omogu}iti danas
po{tovati, a sutra ve} proklinjati jer mu to nije omogu}io.
Preispitajte sebe i svoj ìvot, da li i vi ne mislite, govorite i
postupate, kako u malom tako i u velikom, kao Jevreji tada{njeg
462
vremena. Na ovakav na~in mnogi postaju Jude. I mnogi }e zbog ovoga
morati da pate - ako ne u ovom otelovljenju, onda u carstvima du{a
ili u jednom od slede}ih ìvota u telu; jer {to ~ovek seje to }e i èti.
Ve} gotovo dve hiljade godina, od jednog ìvota u telu do drugog,
ànju Jevreji ono {to su posejali tada, a i u svojim kasnijim otelovlje-
njima - sve dok ne prime i ne prihvate svoga Spasitelja i ne pokaju se
za ono {to su prouzrokovali.
Shvatite u svojim srcima: Sve {to nosi ìvot, poseduje Bo`ju

snagu, ljubav i mudrost, i sve {to ìvi, ìvi jer Bog boravi u njemu.
Bog je u svemu celina. Njegova snaga u svemu nepodeljena je.
Zato je Bog sve u svemu. U svakom stvorenom obliku jeste Bog, jeste
Sve-u-svemu. Sve {to ìvi na Zemlji, svaki materijalni oblik, nosi u
sebi duhovni oblik, ono od Boga stvoreno, i sadrì tako i sve {to je u
Bogu, dakle Sve-u-svemu.
Ko ovo ne po{tuje, ne po{tuje ni Boga, a tako ni svog bli`njeg.
Zato ga nije nahranio, niti ga napojio, niti mu pruìo konak, ni
obukao ga, i nije mu sluìo. Ko Boga nije po{tovao u svakom obliku,
on Ga nije prepoznao ni u svom bli`njem, te tako Boga nije ni primio
niti prihvatio. Njegovo }e mesto biti Meni s leve strane.
11. Tada }e re}i i onima {to Mu stoje s leve strane: 'Idite od

Mene, vi du{e zle, u oganj {to traje eonima a sami ga sebi pripraviste,
dok sedam se puta ne o~istite i od greha se svojih ne oslobodite. (Pogl.
67, 11)

i produbljujem re~:
Re~ju "zle" misli se na iskvarenost du{e koja je svih sedam

osnovnih snaga Bo`jih prekrila te{kim gresima.
Otpla}ivanje te{kih grehova odvija se u eonskim ciklusima*, jer
jedna duboko pala du{a svoja optere}enja ~esto ne moè da otplati u
kra}im vremenskim razdobljima. U mnogim slu~ajevima to ne bi
mogle podneti ni du{e u podru~jima ~istili{ta a ni ~ovek. Uz to, jedna
takva du{a jo{ je i vezana za vi{e du{a i ljudi, ili ~ak za mnogo njih, i
463
posta}e slobodna tek kada joj svi oni oproste. A na svome du{evnom
telu ova du{a }e osetiti i razne patnje koje je ona kao ~ovek nanela
svojim bli`njima. Ovo otpla}ivanje i ~i{}enje, za takvu jednu du{u
moè biti takozvani pakao, oganj.
12. Jer Ja bejah gladan, i ne nahraniste Me. Bejah èdan, i ne

napojiste Me. Stranac bejah, i konak Mi ne dadoste. Nag bejah, i ne
odenuste Me. Bolestan u tamnici bejah, i ne posetiste Me.'
13. Tada }e Mu odgovoriti, govore}i: 'Gospode, kada Te videsmo
gladna ili èdna, ili stranca ili naga, ili bolesna i u tamnici, i ne
posluìsmo Ti?'
14. A On }e im tada odgovoriti i re}i: 'Gle, Ja vam se pokazujem
u svim oblicima stvorenim, i zaista vam kaèm, {to ne u~iniste
jednome od najmanjih me|u ovom Mojom bra}om, ni Meni ne
u~iniste. (Pogl. 67, 12-14)

i produbljujem re~:
Nesebi~na ljubav je Zakon ìvota. ôvek svesno ìvi u Bogu samo

ako su njegova dela nesebi~na. Sve druga~ije usmereno je na ~oveka,
na sopstvenu li~nost, i nije povezano sa Bogom koji je svejedinstvo i
nesebi~nost. Ko svoga bli`njeg sluì samo zato da bi od njega primio
platu, on je time svoju platu ve} primio, i ne}e je vi{e primati od
Boga.
Svi oblici ìvota ìve kroz ve~no struje}i Zakon, Boga, koji je -
ljubav, ìvot i mudrost. Ko se, u ose}anjima, mislima, re~ima ili
postupcima, ogre{uje o jedan od oblika ìvota, ogre{uje se o Zakon,
Boga. Svaki je ~ovek oblik stvoren od Boga. Sve zvezde, svaki kamen,
svaka biljka i svaka ìvotinja, oblici su stvoreni od Boga.
Bog, @ivot, pokazuje se, dakle, u svim stvorenim oblicima. Ko ne
sluì nesebi~no svim snagama Bo`jim koje su postale oblicima, on se
ogre{uje o njih, i ono {to je tako sam sebi natovario mora}e trpeti i
otpla}ivati. [to, dakle, najmanjem od Moje bra}e, svojim bli`njima,
niste u~inili nesebi~no, to niste ni Meni u~inili.
464
Shvatite: Ko svome bli`njem nanosi bol, iskori{}ava ga, unajm-
ljuje ga da za njega radi za malu platu, gomilaju}i na taj na~in
bogatstvo, on }e sve ono {to je prouzrokovao kod svog bli`njeg osetiti
na vlastitom telu.
Ja suo~avam ljude svakojakog lika i oblika. Ko ne prima i ne
prihvata ìvot koji Sam Ja i u liku i obliku, on odbacuje sopstveni
ìvot i ~esto ga ponovo nalazi tek nakon eonima duge patnje. Jer
nijedna se du{a ne gubi - budu}i Sam u svakoj du{i Ja: Hrist, @ivot.
15. I okrutni i nemilosni oti}i }e strogo ka`njeni za eone, i ako se

ne pokaju bi}e sasvim i potpuno uni{teni. A pravedni i milosni u}i }e
u ìvot ve~ni i mir ve~ni." (Pogl. 67, 15)

i produbljujem re~:
Pojam "sasvim i potpuno uni{teni" treba ovako razumeti: Du{e

koje su sebi natovarile najteà optere}enja, grehe protiv Svetoga Duha
- ogre{ile se dakle o ve~ni, sveti ìvot uprkos boljem znanju - a za ovo
se nisu pokajale ve} svesno i dalje gre{e, na svome }e du{evnom telu
pretrpeti o{te}enje. A kako svaka du{a ima ve~ni ìvot, to se ove du{e
moraju obnoviti u duhovnim razvojnim ravnima, {to zna~i ponovo
usavr{iti svoje duhovno telo.
Ovo vaì i za demone, koji se bore protiv Mene sve do poni{tenja
svih materijalnih oblika i jo{ dalje. Kao bi}a Pada, oni su odgovorni
za celokupni potencijal optere}enja, i odgovaraju}e i otpla}uju sve do
svr{etka Pada. Nasuprot tome, pojedina~ne du{e i ljudi otpla}uju ono
{to su sami zgre{ili.
Sve ove te{ko optere}ene du{e uklju~i}e se u duhovni evolutivni
proces, kako bi ponovo izgradile svoje duhovne klice ìvota, ~estice
svog duhovnog tela i duhovne vrste atoma opet usmerile na Mene. Sa
ovim }e se du{evnim telima doga|ati sli~no onome {to se odvija i u
duhovnom evolutivnom procesu u ve~nom postojanju - od kamena do
biljke, od biljke do ìvotinje i od ìvotinje do bi}a prirode. Na ovaj
na~in ponovo }e ovakve du{e izgra|ivati svoje duhovno telo, te opet
svesno u}i u detinjstvo Bo`je - kao deca nesebi~ne ljubavi. Dakle ono
465
{to im je dato, detinjstvo iz Boga, to im se ostavlja i ne}e im se
oduzeti.
Ponavljam:
Ovakve, najteè optere}ene du{e, koje su o{tetile delove svog
duhovnog tela, odlaze u duhovna evolutivna polja da bi ponovo
obnovile ono {to su dugotrajnim optere}ivanjem o{tetile. Detinjstvo u
Bogu, pak, ostavlja im se.
466
68. POGLAVLJE
Pore|enja o Bo`jem sudu
"Carstvo Bo`je uze}e se od vas
i da}e se narodu koji donosi plodove njegove." (1-7). Borba protiv Bo`jih
glasnika koji i ìve ono ~emu u~e (8-10). Ja sam do{ao u Isusu i dolazim kao
Hrist (11). Unutarnje i spolja{nje dostojanstvo - Zemaljski }e se vlastodr{ci
razbiti na ugaonom kamenu Hristu, koji }e postati zavr{ni kamen
(12-14). Preobratite se na vreme, pre no {to sudbina krene svojim tokom -
Ljudske re~i, pojmovi, merila i njihovo zna~enje samo su putokaz do Istine
(15-20)
1. I kaza im Isus drugo jedno pore|enje: "Be{e jedan doma}in

koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu mesto za
presu i sagradi kulu i predade ga vinogradarima, pa otide u zemlju
daleku.
2. A kad se pribliì vreme berbe, on posla sluge svoje
vinogradarima, da preuzmu od njih plodove. Vinogradari, me|utim,
pohvatav{i sluge, jednog istuko{e, drugog kamenova{e, a tre}eg ubi{e.
3. I on im opet posla druge sluge, uglednije od prvih, i u~ini{e im
tako isto. A najzad posla im sina svojega, govore}i: Prizna}e bar sina
mojega.
4. No vinogradari videv{i sina reko{e me|u sobom: Ovo je
naslednik, hajde da ga ubijemo, i da prisvojimo nasledstvo njegovo. I
uhvativ{i ga, izbaci{e ga iz vinograda i umlati{e ga.
5. Kada dakle do|e gospodar vinograda, {ta }e u~initi
vinogradarima ovim?" Reko{e Mu: "On }e ove zle ljude bednom
smr}u pogubiti, i vinograd }e dati drugim vinogradarima, koji }e mu
predavati plodove kad ovi sazru."
6. Re~e im Isus: "Niste li ~itali u Pismu: Kamen koji odbaci{e
graditelji postade zavr{nim kamenom piramide? Ovo je Gospodnje
delo i divno je u o~ima na{im!
7. Zato vam kaèm: Carstvo Bo`je uze}e se od vas, i da}e se
narodu koji donosi plodove njegove. I ko padne na ovaj kamen,
razbi}e se, a na koga on padne, zdrobi}e ga u pra{inu." (Pogl. 68, 1-7)
467
i produbljujem re~:
Mnoga pore|enja koja Sam kao Isus iz Nazareta dao Svojim

apostolima, u~enicima i narodu, vaè i za dana{nje vreme (1989).
Iskaz "Carstvo Bo`je uze}e se od vas i da}e se narodu koji
donosi plodove njegove", odnosio se i jo{ se odnosi na Jevreje, a isto
tako i na takozvane "namesnike Hristove".
I danas jo{ Bog poziva preko Njemu vernih i preko Svojih
proroka, i danas jo{ Bog preko njih opominje "namesnike Hristove"
da donose plodove unutarnjeg ìvota. Oni su, dodu{e, hteli da {ire
Moje u~enje, no na htenju je i ostalo. A kako ne mogu pokazati
plodove unutarnjeg ìvota, jer su im srca duhovno prazna, njima su
ovladali i vladaju vlastoljublje i pohlepa, ubijali su Bo`je poslanike, a
izrugivaju ih i kleve}u jo{ i danas.
No sada Ja sabirem jedan drugi izabrani narod, sa sve ~etiri
strane sveta, koji je poslu{an Bogu i donosi svoje duhovne plodove, i
Ja }u sa njim stvoriti ono {to Sam objavio preko mnogih pravednih
proroka: Carstvo Bo`je na ovoj Zemlji.
8. I ~uv{i prvosve{tenici i fariseji pore|enja ova, razume{e da On

o njima govori. I nastoje}i da Ga uhvate, poboja{e se naroda, jer
narod Ga smatra{e za proroka.
9. A u~enici Ga onda zapita{e o smislu pore|enja, i On im re~e:
"Vinograd je svet, vinogradari su va{i sve{tenici, a sluge oni koji sluè
zakonu dobrome i proroci.
10. A kad se od sve{tenika zatraè plodovi rada njihova, ne
dobijaju se nikakvi, a oni jo{ i zlostavljaju poslanike koji u~e Bo`joj
istini kako to ~injahu od postanja. (Pogl. 68, 8-10)

i produbljujem re~:
I kako je bilo nekada, tako je i danas (1989)! Vinograd je svet, u

njemu sve{tenici jo{ misle da mogu odre|ivati. Ipak, do{lo je vreme u
kojem deluju istinske sluge i slu{kinje i istinski proroci, i oni ljude u~e
468
ìvotu iz Boga, ìve}i ga svojim primerom, kako bi ~okoti Meni,
Hristu, doneli prave plodove: sebe same.
Shvatite: Uvek su to isti - bezbo`nici, sve{tenici, pismoznanci i
fariseji - koji sude onim mu{karcima i ènama koje Bog {alje. A
bezbo`nici svim silama nastoje da u}utkaju istinu. No ko veruje da se
istina moè u}utkati, njemu treba dati do znanja da i kamenje govori.
U svim su vremenima bezbo`nici preduzimali prve korake protiv
pravednih mu{karaca i èna. Oni koji su poslu{ni ljudima crkve
duvaju u njihov rog, razaraju i uni{tavaju sve {to se suprotstavlja -
njihovoj te`nji za ugledom i bogatstvom.
Ljudi koji sabiraju samo u svoje vlastite ambare ne mogu
pokazati plodove nesebi~nosti. Zato Bog ukazuje na sebi~nost, koristo-
ljublje, na te`nju za mo}i i pohlepu. I kad se oni okome na satanu
~ula u ~oveku, ovaj se pobuni i postavi se protiv Bo`jih glasnika.
11. I kada Sin ~ove~ji do|e, sami Hrist Bo`ji, oni se udruè
protiv Svetoga i udaraju Ga i iz vinograda izbace, jer oni ne podsti~u
{to je od Duha, ve} traè vlastiti uìtak i korist, odbacuju}i zakon
sveti. (Pogl. 68, 11)

i produbljujem re~:
Ja, Hrist Bo`ji, do{ao Sam im u Isusu i dolazim im kao Hrist.

Mogli su Me gledati i doìveti u brojnim likovima, jer Ja Sam u Otac-
Majka Bogu ìvot u svim oblicima ìvota.
Ja Sam prilazio i prilazim im i sa Svojom svetom re~i, koja je
ve~na istina. Ja Sam opominjao i opominjem ih preko Bo`jih proroka
da se pridràvaju Bo`jih zakona. No oni su slu{ali i slu{aju samo
do{aptavanja onoga kome su se privoleli. Ovaj ih zavodi i vodi i tako
su mislili i misle samo na sopstveno zadovoljstvo i korist. Tako su oni
odbacili Zakon, Boga, i jo{ ga odbacuju, sve do ove generacije (1989).
12. A da su prihvatili Pomazanog Jednog, koji je ugaoni kamen i

vrh krova, dobro bi im bilo i zgrada bi stajala kao hram Bo`ji, u
kojem bi boravio Duh.
469
13. Ali do}i }e dan kad }e zakon koji odbacuju kamenom
zavr{nim postati koga svi vide, i koji se o njega spotaknu razbi}e se, i
oni koji ostanu neposlu{ni bi}e razbijeni u komade.
14. Jer Bog je an|elima nekolikim vlast dao nad putanjom sveta i
zadatak im poverio da vladaju u mudrosti i pravednosti i ljubavi. No
oni prezreli su zapovesti Svemogu}noga i radili su protiv dobrih
Bo`jih zapovesti. I tako u svet u|o{e grozote i patnje i brige, dok
Majstor ponovo ne do|e i ne zavlada nad svime i sluge Svoje ne
pozove da ra~un poloè." (Pogl. 68, 12-14)

i produbljujem re~:
Ono {to je ovde najavljeno, sada se ostvaruje (1989). Novo Doba

}e izbaciti gre{ni svet iz njegove kolote~ine i na svetlo dana izneti sve
{to je do sada bilo skriveno - bilo u vladama ovoga sveta, me|u
dràvnicima koji èle da zadrè strukture svoje mo}i i tako podjarme
narod; bilo u strukturama mo}i crkvenih institucija, koje zloupotreb-
ljavaju Moje ime, Hrist, da svoje vernike veù za svoje dogme i
pravila.
Da su one primile i prihvatile Mene, Hrista, ljudi bi bili svesno u
Meni, Hristu, i svaki bi ~ovek bio svesno hram Bo`ji. Njihove bi crkve
onda bile ku}e molitve za sve ljude, bez rasko{ne opreme. No
vlastodr{ci crkvenih institucija su od ku}a molitve napravili rasko{ne
gra|evine, u kojima izlaù svoje bogatstvo. Onamo usmeravaju
poslu{ne im ovce na oboàvanje Boga u spolja{njoj rasko{i i spolja{-
njem sjaju, {to je svojstveno Mamonu, satanskome.
Ko je u svom najunutarnjijem hladan, ili siroma{an, ko dakle
svoj hram nije ukrasio ukrasom unutarnje ljubavi i vrline, njemu je
potrebna spolja{nja rasko{ velikih, bogato ukra{enih crkvenih
gra|evina. On se uz to jo{ i trudi da u spolja{njem postigne
dostojanstvo i ugled i da kao dostojanstvenik briljira u takvoj okolini.
Kome nedostaje unutarnje dostojanstvo, on prisvaja spolja{nje
dostojanstvo.
470
Zakon glasi: Ko je siroma{an u unutarnjem taj nastoji da se kiti
u spolja{njem. Ko je u unutarnjem bogat, nosi ukras nesebi~ne -
ljubavi, vrline, dobrote i smernosti, njegovo je oko jasno i nije zaslep-
ljeno ispraznom uobraèno{}u.
Da su vladari svih naroda, a tako i vlastodr{ci crkvenih
institucija, primili i prihvatili Mene, ugaoni kamen i vrh krova, oni bi
bili sluge ìvoga spasenja. Bili bi jednaki svojim bli`njima i ne bi bili
visokog poloàja. Ko sebe smatra vi{im od svog bli`njeg, pa{}e. Tako
}e se svi koji su na visokom poloàju razbiti o ugaoni kamen koji }e
postati zavr{ni kamen. Sve }e biti obelodanjeno. To je zakon
pravednosti koji sve razotkriva.
Bog, Ve~ni, neprestano je pozivao ljude da budu nesebi~ne sluge
sve Njegove dece, kako bi svi ljudi postali nesebi~ni i svi se ujedinili u
nesebi~noj ljubavi. Bog, Ve~ni, objavio im je zakone unutarnjeg spase-
nja, da bi ìveli ìvotom jednakim ìvotu an|ela i tako na Zemlji
delovali kao an|eli u Nebu. Oni su ove zakone samo primali, ali ih u
svome ìvotu nisu ostvarivali. Oni su zloupotrebljavali istinu za svoje
ciljeve i u ime Presvetoga stvorili su pakao poroka, u kojem se u
Moje ime drè mnogi ljudi. Ovako slepo veruju}i u dobro, oni kao
`rtvu prinose svoje talire, koji se onda velikim delom od strane
odgovornih koriste za sebi~ne ciljeve.
Sve ovo i jo{ mnogo toga, Bo`ji Zakon, pravednost, ljubav i

mudrost, iznosi na svetlo dana. O to }e se razbiti oni koji su dràli
narod slepim. Narod treba da prepozna svoje la`ne vo|e i da se,
preko spoznaje, po slobodnoj volji preobrati, jer svakom je ~oveku
data slobodna volja.
I zato {to }e ugaoni kamen postati zavr{ni kamen, mnogima }e se
otvoriti o~i i oni }e shvatiti koga su sledili. Tada }e mnogi napustiti ili
uni{titi spolja{nju rasko{ i bogatstvo. Tako }e propasti strukture mo}i
koje su se vinule uvis na slepilu i spolja{njem bogatstvu.
Budu}i da je ova knjiga istorijsko delo, Ja uvek èlim da se

obratim i ljudima u Carstvu Bo`jem, u Carstvu Mira Isusa Hrista:
Shvatite: U mo}noj vremenskoj prekretnici Pioniri su se borili

sami sa sobom, kako bi se oslobodili svega ljudskog {to je prijanjalo
471
za njih. Istovremeno su se borili protiv struktura mo}i, izraslih iz -
ljudskog "ja". Oni su znali da Sam Ja s njima, kao {to Sam i s vama
u Carstvu Mira. Oni su se borili protiv svega institucionalnog jer su
znali: Bog je sloboda i svim ljudima ostavlja slobodu.
I unutar Zavetne zajednice Novi Jerusalim neprestano se odvijao
proces ~i{}enja: ili za ili protiv Hrista. Svako je imao slobodnu volju
da ostane u Zavetnoj zajednici Novi Jerusalim ili da je napusti. Niko
nije bio vezan nekom izjavom ili obe}anjem. No svako je za ono {to
radi morao odgovarati, i to jedino pred Bogom a ne pred ljudima.
Pioniri Carstva Mira Isusa Hrista borili su se za novi svet, svet
Hrista, u kojem vaè jedino zakoni Neba. Oni su znali - i na tome su
gradili.
Ja, Hrist, sve obnavljam.
Oni su znali: Ja }u izgraditi takve hramove koji }e Mene primati
i prihvatati. Ovi }e hramovi biti svetle}e baklje istinskog hri{}anskog
ìvota. To su hramovi od mesa i kostiju, u kojima }e boraviti svetle
du{e, u kojima }e biti postavljen oltar Bo`ji, na kojem }e plamteti
vatra nesebi~ne ljubavi, mudrosti i dobrote. To sam onda Ja, Hrist, u
Svojima.
15. I On ispri~a jedno drugo pore|enje: "ôvek neki ima{e dva

sina, i pri{av{i prvome re~e: Sinko, idi danas i radi u vinogradu
mome. A ovaj odgovaraju}i re~e: Ne}u! Ali se kasnije pokaja i otide. I
pri{av{i drugome re~e isto. A on odgovaraju}i re~e: Ho}u, o~e. Ali ne
otide. Koji je od ove dvojice u~inio po o~evoj volji?"
16. Oni Mu odgovori{e: "Prvi." Isus im re~e: "Zaista vam
kaèm, da }e carinici i bludnice pre vas u}i u carstvo Bo`je. Jer vama
do|e Jovan putem pravednosti, i ne verovaste mu. A carinici i
bludnice poverova{e mu, a vi, videv{i ovo, ne pokajaste se {to mu ne
verovaste."
17. I Gospod okupi na jednome mestu sve u~enike Svoje oko
Sebe i re~e im: "Moète li u~initi savr{enim ono {to je nesavr{eno?
Moète li napraviti red iz nereda?" A oni odgovori{e: "Ne, Gospode."
18. I On ih pore|a u ~etvorougao, svakoga prema njegovome
broju, a na svakoj stranici be{e dvanaest manje jedan. A ovo u~ini On
472
jer je znao ko }e Ga izdati (kojeg su ljudi trebalo da broje kao
jednog od Njegovih, ali to nije bio).
19. Prvoga u sedmome redu odozgo u sredini, a zadnjega u
sedmome redu odozdo, a onoga koji nije bio ni prvi ni zadnji u~inio
je sredi{njom ta~kom, a preostale postavi On prema boànskom redu,
i svako je na{ao svoje mesto, tako da su gornji stajali jednako kao i
donji, a donji jednako kao i gornji, i leva je strana bila jednaka
desnoj a desna jednaka levoj nakon zbrajanja njihovih brojki.
20. I re~e im: "Vidite li kako stojite? Kaèm vam, isti je takav
red u Carstvu Bo`jem, a onaj Jedan koji svime upravlja, usred je vas
i On je sredi{nja ta~ka i s Njime su stotinu i dvadeset njih izabranih
od Izrailja, a nakon Njega do}i }e stotinu i ~etrdeset ~etiri hiljade
izabranih me|u neznabo{cima, koji su njihova bra}a." (Pogl. 68, 15-
20)

i produbljujem re~:
Shvatite: Ko blagovremeno spozna i pokaje se, on blagovremeno

moè i primiti, pre nego sudbina krene svojim tokom. Zato,
preobratite se pre no {to vas zahvati to~ak patnje i ne sna|e vas ono
{to ste prouzrokovali svojim ose}ajima, mislima, re~ima i delima.
Dani su vam dati da iz toka dana spoznate ono {to dan èli da
vam saop{ti. @ivite li tako svesno u danu i nau~ite li da tuma~ite jezik
dana, tada }ete se u njemu i spoznavati, i ~isti}ete ono {to vas
susretne kao opomena, pre no {to sudbina krene svojim tokom.
Kao Isus iz Nazareta govorio Sam u brojnim pore|enjima. Osim

toga, primenjivao Sam brojeve i mere da bih Svojim vernima objasnio
carstvo unutarnjeg ìvota.
Ljudska re~ ima vi{e zna~enja i svaki ~ovek zapaà samo ona
zna~enja koja je u stanju da shvati, u skladu sa svojim trenutnim sta-
njem svesti. Zato ne treba da se gr~evito hvatate ni za re~i ni za
zna~enja, niti za brojeve i mere, ve} sve ovo shvatite kao pomo}na
sredstva, kao putokaze koji vas vode prema Unutarnjem ìvotu, ka
473
Istini, koja nema ni re~i ni pojmova, niti brojki i mera, ve} je sama
po sebi snaga, ljubav i mudrost - Svesvest.
Kad du{a ponovo prona|e O~evu svesvest, dakle postane ~ista,
tada je i ~ovek mnogo toga svestan i on pomo}na sredstva koristi jo{
samo dok ìvi u svetu re~i, pojmova, brojeva i mera.
Po{to je sve vibracija, sve ima neko zna~enje. No i zna~enje
stvari moè se razumeti samo po smislu, ono nije Istina sama - jer
ona je svest koja se objavljuje bez re~i, pojmova, brojeva i mera.
474
69. POGLAVLJE
O smrti, ponovnom ro|enju i ìvotu
Ponovno ro|enje u Duhu Bo`jem osloba|a od
ra|anja u telu (1-2). O to~ku ponovnih ra|anja - Zasenjene du{e - Du{a nalazi
svoj mir tek kada su svi gresi otpla}eni - Otpla}ivanje grehova na Zemlji lak{e
je i brè nego u carstvu du{a (3-4). ôvekova re~ je re~ zablude (5-6). Delova-
nje Otac-Majka principa u dualima (7-10). Ko je dobre volje, razume i ispu-
njava Zakon ìvota i osloba|a se
gre{enja (11-13)
1. Dok Isus se|a{e sa u~enicima Svojim na zapadnoj strani

hrama, gle, proneso{e na nosilima jednog mrtvaca da ga pokopaju, i
jedan od u~enika Mu re~e: "U~itelju, kad ~o- vek umre, da li }e opet
ìveti?"
2. A On odgovori i re~e: "Ja Sam vaskrsenje i ìvot, Ja Sam ono
dobro, ono lepo, istinito, i ko u Mene veruje nikada ne}e umreti, ve}
}e ìveti ve~no. I, kako u Adamu svi umiru, tako }e u Hristu svi opet
oìveti. Blagosloveni koji umru u Meni i Meni potpuno jednaki
postanu, jer oni se odmaraju od svoga rada a njihova ih dela prate.
Oni su savladali zlo i stubovi postali hrama Boga Mojega, i ne odlaze
vi{e napolje, jer ostaju u ve~nosti. (Pogl. 69, 1-2)

i produbljujem re~:
"...u Adamu umreti" zna~i, umreti u grehu. U Hristu vaskrsnuti

zna~i, biti oslobo|en od greha preko pokajanja, opra{tanja, moljenja
za opro{taj i ispravljanja, i da ~ovek iste i sli~ne grehe vi{e ne ~ini.
Ko teì ~istoti du{e i veruje u Mene, Hrista, Spasitelja svih ljudi i
du{a, on }e svesno ìveti u Meni i posti}i }e ponovno ro|enje u
Bo`jem Duhu. On ulazi u Najsvetije, u Boga, i u Bogu }e i ostati. Bi}e
koje je opet svesno postalo slika i prilika Oca, ostaje u ve~nim
nebesima i ne ra|a se vi{e u telu - sem u slu~aju da bi u zemaljskom
ruhu sluìlo Ve~nome.
3. Ali koji su zlo ~inili, za njih nema mira; jer oni }e dolaziti i
odlaziti i mnoge }e vekove morati da pate kako bi se popravljali, sve
475
dok savr{eni ne postanu. A koji su dobro ~inili i savr{eni postali, oni
imaju mir ve~ni i ulaze u ìvot ve~ni. Oni u ve~nosti po~ivaju.
4. Nad njima, neprestano ponavljanje umiranja i ra|anja nema
vi{e mo}i, za njih se to~ak Ve~noga vi{e ne okre}e, jer oni su dospeli
do sredi{ta gde vlada ve~ni mir, a sredi{te svega je Bog." (Pogl. 69, 3-
4)

i produbljujem re~:
Ko umre u grehu, ne}e imati mira, jer najkasnije u podru~jima

~i{}enja greh }e postati bol koji probada.
Ako du{a u ovom otelovljenju nije otplatila sa sobom donesene
grehe, ve} je na njima i dalje gradila, ostaje onda i dalje vezana za
to~ak ponovnih ra|anja i on }e je povu}i u novo otelovljenje, jer se
zbog optere}enja, zbog greha, nije mogla uzdi}i. Svaki greh sazreva po
prethodno utvr|enim zakonima i onda dolazi do otpla}ivanja. Sve dok
je du{a vezana za to~ak ponovnih ra|anja, on je vu~e na Zemlju, jer
ona tamo ima mogu}nost da za kratko vreme o~isti ono {to je zema-
ljsko, dakle ukorenjeno u zemlji.
Jedna du{a moè za sobom imati vi{e otelovljenja ili ~ak mnogo -
njih. I to se moè nastavljati sve dok svi gresi koji du{u neprestano
odvla~e na Zemlju ne budu otpla}eni, jer ona je na njoj jo{ sna`no
ukorenjena.
Kad u podru~jima ~i{}enja na povr{inu izbije neki greh du{e,
tada to za tu du{u moè izgledati kao "uàrena pe}" u kojoj umire. U
àru greha koji je izbio - i koji du{u isto tako boli kao i ~oveka rane
na fizi~kom telu - mnoge du{e prepoznaju da im se ponovo pruà
mogu}nost da ovaj greh otplate kao ~ovek na Zemlji, a tako i ostale,
latentno prisutne grehe. One od an|ela-u~itelja saznaju da u novom
otelovljenju postoji mogu}nost da svoja optere}enja otplate brè i
lak{e i da se tako brè oslobode patnje, nastale zbog greha.
Druge pak du{e prolaze kroz mnoga vremenska razdoblja, dolaze
u zemaljsko ruho i opet odlaze - dolaze i opet odlaze. Mnoge od njih
se uvek iznova optere}uju, jer ni u ravnima ~i{}enja ni u ìvotima na
Zemlji nisu bile voljne da prepoznaju svoje grehe, da ih priznaju kao
476
svoje optere}enje, pokaju se i vi{e ne gre{e. êsto su to i oni koji
r|avo govore o ljudima koji se trude da ispunjavaju Bo`ju volju.
Ko tokom dugih vremenskih razdoblja ìvi u grehu, veoma je
udaljen od Svetlosti, i na kraju krajeva, protiv Svetlosti je, jer je
senka njegova domovina. To su onda i takve du{e koje u zemaljskom
ruhu uvek iznova vrebaju one ljude kojima su u pro{lim vremenima
nanosile zlo. A ve} i preko svojih odgovaranja progonitelji mogu
prepoznati one koji se trude da senke - svoje grehe - o~iste sa
Hristom.
Shvatite: Mnoge otelovljene du{e, dakle ljudi, susre}u u drugim -

ljudima na ovoj strani svoje `rtve iz pro{lih vremena. Tako im se
pruà mogu}nost za spoznaju i preobra}enje.
Jedan spoznaje, pokaje se i kao du{a ulazi postupno u @ivot i
vi{e se ne vra}a. Druga du{a pak dolazi ponovo u zemaljski ìvot, jer
prethodne inkarnacije nije koristila ve} se iznova optere}ivala gresima.
Shvatite: Kad se u carstvima du{a aktiviraju uzroci, dakle gresi,
du{e onda svoje grehe doìvljavaju kao vatru u svom du{evnom telu.
To je sli~no kao i u ìvotu na Zemlji, kad uzroci postanu delotvorni i
~ovek mora da podnosi svoju sudbinu i bolesti. No, u podru~jima
~i{}enja du{a doìvljava posledice greha mnogo bolnije nego kad ih
mora ispa{tati i trpeti kao ~ovek u ìvotu na Zemlji. Jer ko se u
zemaljskom ruhu pokaje i potrudi se da svoje grehe preda Meni,
Hristu, i u Meni ih ostavi, ko u Meni ìvi i vi{e ne gre{i, on ulazi u
ve~ni, ~isti, duhovni ìvot. Za njega se to~ak ponovnih ra|anja vi{e ne
okre}e. On je oslobo|en ra|anja i smrti jer je du{a opet postala bi}e
iz Boga i ìvi u sredi{tu, Bogu.
5. A jedan od u~enika Njegovih upita Ga: "Kako da u|emo u

Carstvo Bo`je?" I On odgovori i re~e: "Ako vam donje nije jednako
gornjem i levo desnome, a ono pozadi onome spreda, i ako ne u|ete u
sredi{te i u Duha, ne}ete u}i u Carstvo Bo`je."
6. I re~e: "Ne verujte da ima ~oveka bez gre{ke, jer ~ak kod
proroka i posve}enika hristijanstva na|e se po koja pogre{na re~. No
postoje mnoge gre{ke koje ljubav pokriva." (Pogl. 69, 5-6)
477
i produbljujem re~:
Re~ ~ovekova je re~ zablude. Jer re~i su samo simboli i mogu se

razli~ito tuma~iti. Re~ ~ovekovu ljudi razumeju samo onoliko koliko je
zrela njihova trenutna svest. Duhovno budni ljudi shvataju smisao
re~i, jer oni su uronili u Istinu. Ljudi pak ~ija je svest jo{ u
embrionalnom stanju, ~vrsto se drè slova i u svemu vide samo
protivre~nosti.
Re~ istinskih proroka, posve}enih i prosvetljenih ~esto se
pogre{no tuma~i jer se pogre{no razume. Na Zemlji ìve ljudi
razli~itih stupnjeva svesti i ovu re~ onda svako ~uje prema stanju
svoje svesti i prema njemu je i tuma~i sebi i svom bli`njem.
Re~i "...jer ~ak kod proroka i posve}enika hristijanstva na|e se

po koja pogre{na re~. No postoje mnoge gre{ke koje ljubav pokriva"
kazuju slede}e:
Tobo`nji proroci i posve}eni koji Mene, Hrista, uzimaju samo
kao sredstvo za postizanje svog cilja, da bi podupirali svoje vlastite
interese, zloupotrebljavaju Moje ime kako bi u ovaj svet uneli
zabludu. Ovi neprosvetljeni, sa svojim ljudskim predstavama - koje
zastupaju kao istinu, a to su ipak zablude - pozivaju se na re~i
istinskih proroka i posve}enih, pogre{no ih razumevaju}i i tuma~e}i,
kako bi istakli sebe. Te zablude, koje oni pripisuju istinskim
prorocima i posve}enima, Ve~ni ne dopu{ta da na ove padnu. On ih,
takore}i, pokriva dok ne sazre vreme da se otkrije zabluda koja je
u{la u ovaj svet.
7. I kako ve} be{e ve~e, On izi|e i krenu sa Dvanaestoricom za

Vitaniju, jer tamo behu Lazar i Marija i Marta, koje On ljublja{e.
8. I pristupi Mu Saloma i upita Ga: "Gospode, koliko }e dugo
smrt imati vlast?" A On odgovori i re~e: "Sve dok se vi mu{karci
optere}ujete, a vi ène budete ra|ale. Zato Ja do|oh, da okon~am dela
lakomislenih."
478
9. A Saloma Mu re~e: "Onda sam dobro u~inila {to nisam
ra|ala." A Gospod odgovori i re~e: "Jedi sa svakog pa{njaka koji je
dobar, ali ne jedi sa onoga koji nosi gor~inu smrti."
10. I kad Ga Saloma upita kada }e ovo o ~emu Ga je pitala, biti
shva}eno, Gospod re~e: "Kada odloìte ode}u stidljivosti i uzdignete se
iznad poùde, kad oboje postanu jedno, i mu{ko sa ènskim ne bude
ni mu{ko ni ènsko." (Pogl. 69, 7-10).

i produbljujem re~:
Mu{ki i ènski princip se u Bogu nazivaju pozitiv i negativ

princip. To su dva pola koji deluju u apsolutnom jedinstvu. To su
davaju}i i primaju}i pol. Sjedinjeni oni ~ine Otac-Majka princip.
Oba pola, davaju}i i primaju}i princip, deluju i u deci Bo`joj.
Izme|u ostalog, oni dovode i do zajedni~kog spajanja dva bi}a,
davaju}eg i primaju}eg principa. Oni se stapaju u dualitetu i tako
aktiviraju Otac-Majka princip, duhovno za~injuju}u i primaju}u
snagu.
Bi}a u Bo`joj svetlosti ne ène se niti se udavaju. Oni se
me|usobno ljube u Bogu i iz Boga, i povezani sa Otac-Majka snagom
ra|aju duhovna bi}a, decu Svetlosti.
Dualni par jeste dualitet. To su dve stopljene snage, davaju}a i
primaju}a snaga. Duali su dva bi}a - a ipak ve~no stopljeni u
jedinstvo. Svoju duhovnu decu oni prinose Ve~nome i uzdiù ih u
detinjstvo Bo`je, u sveporodicu, koja sa~injava veliku porodicu Bo`ju.
11. A jednom drugom u~eniku pak, koji Ga upita: "Kada }e svi

po{tovati ovaj zakon?" re~e: "Kada Duh Bo`ji bude ispunio svu Zem-
lju i srce svakog mu{karca i svake ène.
12. Ja posejah Zakon po Zemlji, i on pusti korenje i u pravo
vreme donese dvanaest plodova kao hranu za sve. I bacih Zakon u
vodu, i bi o~i{}en od svakog zla. I bacih Zakon u vatru, i zlato se
o~isti od svake ne~isto}e. Ja bacih Zakon u vazduh, i postade ìvot
kroz Duha ìvoga Jednog, koji ispunjava sve i boravi u sva~ijem
srcu."
479
13. I On kaza jo{ mnoga sli~na pore|enja onima koji imahu u{i
da ~uju, i du{u koja razume. No za mno{tvo bi ovo govor nejasan.
(Pogl. 69, 11-13)

i produbljujem re~:
Ove re~i govore: Ve~ni Otac u Meni, Svome Sinu, doneo je

Zakon ìvota u ovaj svet. Svesne i nesvesne ljudske zablude ispreplele
su se oko Zakona ljubavi i ìvota. Ove zablude Ja }u odstraniti tako
da }e svaki ~ovek - onaj koji je dobre volje, spoznati i razumeti ve~ni
Zakon, i u svakodnevnom ìvotu ga ostvarivati i ispunjavati.
Kad svi ljudi budu ispunili Zakon Bo`ji, onda }e videti i svoje
vlastite re~i i re~i svojih bli`njih, i zabludama vi{e ne}e biti mesta. Ko
ìvi u Bogu, on kao dete Bo`je ìvi u sveobuhvatnom okeanu Bogu.
Dete Bo`je poznaje i Zakon zemlje, vode, vatre, vazduha, jer ono ìvi
u Zakonu. Stoga ono ima i snagu da pokre}e sva ~etiri elementa.
480
70. POGLAVLJE
Isus prekoreva Petra zbog èstine
Po{tujte ìvot bilo na kojem da je stupnju razvoja;
svaki je oblik ìvota na putu evolucije ka savr{enstvu (1-5).
Ko ìvi u Meni, svedo~anstvo je u ovome svetu (6-7). Utira~i
puta za Hrista od starog, gre{nog sveta u Novo Doba (8). U
borbi izme|u Svetlosti i tame Hrist se uvek iznova razapinje
na krst (9-10). U vremenskoj prekretnici sveobuhvatna Svet-
lost posta}e vidljiva, no tama èli da ga ugasi (11). Boànska Mudrost u
vremenskoj prekretnici gradi prazajednice, preko
kojih Hrist, Svetlost sveta, zra~i u sve narode - Zavetna
zajednica Novi Jerusalim je sve{tenica (12-14)
1. Be{e upravo svanulo kad stigo{e iz Vitanije, i Petar koji be{e

ogladneo ugleda izdaleka jednu smokvu s listovima i potr~a onamo k -
njoj pun radosne nade da }e na}i koji plod. No, ne na|e ni{ta do
samo li{}e, jer vreme smokvama jo{ be{e daleko.
2. I rasrdi se Petar i re~e: "Prokleto drvo, da vi{e nikada ~ovek
ne okusi plodova tvojih!"; a ~u{e ovo i neki od u~enika.
3. A sutradan, kad prolaà{e onuda Isus sa u~enicima Svojim,
re~e Petar Isusu: "U~itelju, pogledaj onu smokvu koju sam ja prokleo,
a gle, ona se zeleni i cvate. Za{to se re~ moja ne ispuni?"
4. Isus odgovori: "Ti ne zna{ od ~ijeg si duha. Za{to proklinje{
ono {to Bog ne proklinje?" A Petar re~e: "Eto, Gospode, ogladneh, i
kad ne na|oh plodova ve} samo li{}e, rasrdih se i prokleh drvo ono."
5. A Isus re~e: "Sine Jonin, zar ne zna{ da jo{ nije vreme
smokvama? Pogledaj ìto u polju, kako raste po redu svome - najpre
zeleni izdanak, pa stabljika, pa klas; da li bi se rasrdio da do|e{ u
vreme ne`nih izdanaka ili stabljika i ne na|e{ nijedno zrno u klasu?
A ti ho}e{ da prokune{ drvo koje je puno pupoljaka i cvata ali jo{ ne
donosi zreo plod?" (Pogl. 70, 1-5).

i produbljujem re~:
481
Stablo smokve je metafora za evoluciju ìvota. Svi ìvotni oblici
nose u sebi ìvot, koji je evolucija - pa tako i du{a i ~ovek. Svaka }e
du{a opet dosti}i punu zrelost preko Mene, Hrista. No svaka du{a i
svaki ~ovek sazreva}e razli~ito - odgovaraju}e svome stanju svesti i
svom mi{ljenju, govorenju i postupanju. Zato po{tujte ìvot, ma koliko
on bio razvijen. Jer Bog, @ivot, u svim je stupnjevima razvoja i vodi
du{u ka savr{enstvu.
Svaka kletva, pak, koja si|e s usana ~ovekovih ili je ~oveku u
mislima, posta}e njegova sopstvena sudbina. To je morao da iskusi i
srditi Petar. Morao je da shvati da je, dodu{e, imao puno znanja, ali
jo{ malo mudrosti.
Onaj mudri zna puteve du{e. Da je Petar u onim trenucima bio

ispunjen Bo`jom mudro{}u, znao bi onda i za zakon unutarnjeg
sazrevanja ìvotnih oblika, za put evolucije, koji Sam Ja svojim
apostolima i u~enicima pokazivao u mnogim pore|enjima.
Samo su malobrojni od onih koji su Me sledili razumevali smisao
Mojih izlaganja, jer ve}ina je jo{ i suvi{e bila zaokupljena samim
sobom i svojim starim navikama. Zbog toga su oni ostajali u zabludi,
jer su samo slu{ali re~i, ali smisao Mojih izlaganja nisu mogli da
shvate.
6. Uistinu Petre, Ja ti kaèm, jedan od Dvanaestorice Moje tri

puta }e Me, u strahu svome i prepla{enosti odre}i, i zaklinjati se da
Me ne poznaje, a ostali }e Me neko vreme napustiti.
7. Ipak, pokaja}ete se i gorko zaàliti, jer Me u srcima svojim -
ljubite, i treba da budete kao oltar od dvanaest kamenova isklesanih i
svedo~anstvo Moga imena i da sluge slugama budete, i klju~eve
Zajednice da vam dam, i treba ovce Moje i Moje jaganjce da
napasate, i zastupnici Moji da ste na Zemlji. (Pogl. 70, 6-7)

i produbljujem re~:
Moje re~i nisu vaìle samo za apostole i u~enike i za tada{nji

narod Izraela. Moja je re~ bila i jeste re~ O~eva. Ona vaì za sve
482
narode ove Zemlje, od nara{taja do nara{taja, kao i za sve du{e u
podru~jima ~i{}enja.
Bo`ji oltar treba da izgrade mu{karci i ène ~iji je ìvot u Meni,

Hristu. Ko ìvi u Meni, on }e u ovome svetu i svedo~iti o Hristu. On
}e u Moje ime biti vodi~ pripadnicima zajednica koje ìve u Meni. I u
Meni }e on biti klju~ koji }e za Mene, Hrista, otvarati sve vi{e srca.
Oni koji ìve u Meni i kroz koje Ja ìvim, treba da sluè svima.
Preko njih Ja pokazujem pripadnicima Mojih zajednica, Mojim
ovcama i jaganjcima, put ka ve~no rascvetalim livadama unutarnjeg
ìvota.
Vreme sazreva. Onako kako zrelost ljudi i Zemlje bude odmicala,
tako }e i sve vi{e ovaca pronalaziti jednog Pastira - Mene, Hrista, koji
prebiva u svim du{ama i ljudima.
8. I bi}e onih me|u njima koji }e vas slediti, i od kojih }e Me

neki uistinu ljubiti, isto kao i ti, a oni naprasiti i nerazumni i nestrp-
ljivi proklinja}e one koje Bog nije prokleo, i progoni}e ih u svom
neznanju da u njima jo{ ne mogu na}i plodove koje traè. (Pogl. 70,
8)

i produbljujem re~:
Svi su ljudi i du{e plodovi na drvetu @ivota. Svaki plod

postepeno sazreva u susret Meni, Hristu. I kad plod dostigne punu
zrelost, Ja ga onda donosim Ve~nom Ocu, koji ga uzima i zauvek
stavlja tamo gde je njegovo mesto u Carstvu Bo`jem.
No, dok jedan plod ne dostigne unutarnju zrelost, ~esto je
potrebno vi{e ìvota na Zemlji. Zbog toga su mnoge du{e dolazile i
dolaze uvek iznova u zemaljski ìvot. One ulaze u zemaljska tela i
prilikom smrti opet iz njih izlaze, dok ne dostignu zrelost koja ih
osloba|a to~ka ponovnih ra|anja.
A tek kada du{a u ~oveku sazri, moè on nesebi~no davati darove
unutarnjeg ìvota i drugim ljudima koji za njima ~eznu, kako bi i oni
do{li do unutarnje zrelosti.
483
Zbog toga, prema Zakonu ve~nog ìvota, samo ~ovek koji je i
sam prete`no postao Istinom moè {iriti jevan|elje ljubavi i nositi ga
u sve zemlje. Jer on }e onda mo}i da dotakne mnoga srca, budu}i da
daje iz ve~ne istine.
Shvatite: od vremena Mog ìvota na Zemlji kao Isusa iz Nazareta
- preko apostola, u~enika i svih pravednih proroka i prosvetljenih - iz
generacije u generaciju sazreva Novo Doba, doba Hrista. Iz generacije
u generaciju neprekidno su dolazile du{e koje su u ìvotu na Zemlji
dopu{tale da jo{ vi{e sazrevaju njihovi plodovi unutarnjeg ìvota. A
ono {to su od ostvarenoga svaki put donosile sa sobom na ovu stranu,
to su i delile, pou~avaju}i i sluè}i. Prilikom svoje fizi~ke smrti
odlagale su zemaljsko ruho, i u jednoj drugoj generaciji vra}ale se
ponovo, u novo zemaljsko ruho, donose}i sa sobom unutarnju zrelost,
svetlost Hristovu, daju}i od nje onima koji su se ozbiljno trudili da
~ine korake ka unutarnjoj zrelosti.
Mnoge du{e koje su se vratile i koje se vra}aju, nose u sebi ve}
uveliko zreo plod, ìvot u Meni, Hristu. One sada Meni pripremaju
puteve od starog, gre{nog sveta u Novo Doba, koje se rascvetava u
Meni, Hristu.
Shvatite: svoje bli`nje proklinje samo onaj ~ija je du{evna zrelost
mala. Ko jo{ ìvi u grehu, ne moè u svom bli`njem prepoznati zrele
plodove, jer on vidi samo sopstvene senke i zato smatra da bi i -
njegovi bli`nji kao i on sam, trebalo da su bogati senkama.
9. A drugi, koji same sebe ljube, uroti}e se s kraljevima i

vladarima ovog sveta, i traì}e zemaljsku mo}, bogatstva i vlast, i og-
njem i ma~em donosi}e smrt onima koji traè istinu i stoga su uistinu
Moji u~enici.
10. I u one }u dane Ja, Isus, ponovo biti razapinjan na krst i
izrugivan javno, jer oni }e govoriti da ovo sve ~ine u Moje ime." A
Petar re~e: "Daleko bilo od Tebe, Gospode." (Pogl. 70, 9-10)

i produbljujem re~:
484
Borba izme|u Svetlosti i tame traja}e sve dok se za te{ko
optere}ene du{e vrata ponovnih ra|anja ne zatvore. Ova borba
izme|u Svetlosti i tame vodi se i u ovoj velikoj vremenskoj prekretnici
(1989). Demonske snage jo{ jednom koriste sva sredstva i stavljaju u
pokret sve njima poslu{ne, bilo du{e ili ljude, kako bi ugasile Svetlost
koja na Zemlji biva sve ve}a i ve}a.
Danas (1989) doga|a se sli~no kao i onda kada Sam Ja u Isusu
hodio ovom Zemljom. Oni koji ljube same sebe i drè se svog zema-
ljskog vlasni{tva i vrednosti, udruùju se sa vladarima ovoga sveta i
sa crkvenim poglavarima, da bi uz pomo} zemaljske vlasti isklju~ili
one koji su se posvetili Meni, Hristu, i koji u svet donose Moje
jevan|elje ljubavi. Jer za sebi~noga, opasnost su svi oni koji jevan|elje
ljubavi i ìvota ne samo prenose i {ire re~ima, ve} i s nesebi~nom -
ljubavlju deluju uz pomo} Moje snage.
U ranijim su stole}ima oni pohlepni za vla{}u, vladari, crkveni
poglavari i njima poslu{ni, u Moje ime i{li naokolo s ognjem i ma~em
da bi ljudima drugih zemalja doneli jevan|elje ljubavi. Pritom su na
svojim bli`njima primenjivali ono {to je bilo u njima i na njima
samima: okrutnost i smrt.
U dana{njem vremenu (1989) putuju opet isti - samo u drugim
zemaljskim telima - od mesta do mesta i govore klevetni~ki. Preko
sredstava javnog informisanja sada{nje generacije, oni u narodu {ire
svoje neistine, da bi se tako ponovo suprotstavili onima koji sada
zapo~inju vremensku prekretnicu i pomaù da prodre Moja svetlost.
Tako Me, iz generacije u generaciju, uvek iznova razapinju na krst
oni koji pominju Moje ime zloupotrebljavaju}i ga za svoje ciljeve.
Pioniri Novog Doba, doba Hrista, jesu Hristovi prijatelji u
~itavome svetu. Ko ostane u Meni, on je Moj u~enik i Moja u~enica,
kako sada tako i ubudu}e.
11. A Isus odgovori: "I kao {to Mene prikivaju na krst, bi}e tako
i zajednici Mojoj u one dane, jer ona je nevesta Moja i jedno je sa
Mnom. Ali do}i }e i dan kad }e tama uzma}i a istinska svetlost
zasjati." (Pogl. 70, 11)

i produbljujem re~:
485
Tama je razorila prve prazajednice. Ali ono {to je mogla razoriti
bile su samo spolja{nje ustanove. @ivot u Meni, pak, razvijao se iz
generacije u generaciju. Jer mnoge du{e koje su bivale sve ispunjenije
Svetlo{}u, dolazile su neprekidno u zemaljska tela i, vidljivo i nevid-
ljivo, ostvarivale ono {to su donosile sa sobom. One su i zasnivale
male prazajednice i pou~avale su Zakonu istine. Na ovaj je na~in sve
vi{e ljudi pronalazilo put ka Meni, Hristu, koji prebiva u svim
du{ama i ljudima.
U dana{njoj vremenskoj prekretnici (1989), sveobuhvatna Svetlost
postaje vidljiva. Nastala je Zavetna zajednica Novi Jerusalim, koja sve
vi{e raste - a tako i druge prazajednice u Univerzalnom ìvotu. Ona je
Zavetna zajednica za Carstvo Mira Isusa Hrista. Ona je Moja
verenica, a Ja Sam njen ènik. Sve vi{e pripadnika Zavetne zajednice
Novi Jerusalim ispunjava Moju volju, volju Ve~noga.
I oko Zavetne zajednice Novi Jerusalim opet se {unjaju vukovi, u
Moje ime {ire}i laì o pripadnicima Zajednice. Mene opet razapinju
na krst, jer se Moje ime zloupotrebljava. S Mojim imenom, Hrist, oni
ho}e da ugase Svetlost sveta, Mene dakle.
No, tama }e uzma}i, jer su joj odbrojani dani. Otvori}e se Zem-
lja i progutati tminu, nado}i }e vode i preplaviti ono mra~no. Tada }e
na ~itavoj Zemlji svetleti Svetlost koja Ja Jesam: Hrist.
12. I jedan }e sedeti na prestolu Mome, ~ovek jedan koji }e biti

istina i dobrota i snaga, i ljubavlju }e i mudro{}u biti puniji od svih, i
on }e voditi zajednicu Moju preko ~etvorostruke dvanaestorice i
sedamdeset i dvojice kao nekada. I pou~ava}e samo {to je istinito.
13. I zajednica }e Moja biti ispunjena svetlo{}u i sija}e svim
narodima zemaljskim, a na prestolu }e sedeti prvosve{tenik jedan kao
kralj i sve{tenik.
14. I Moj }e Duh biti u njemu, a njegov presto bi}e trajan i
nikada uzdrman, jer }e na ljubavi, istini i pravednosti biti utemeljen, i
svetlost }e k njemu dolaziti i od njega obasjavati sve narode zema-
ljske, i njih }e istina osloba|ati." (Pogl. 70, 12-14)

i produbljujem re~:
486
Iskaz: "I jedan }e sedeti na prestolu Mome, ~ovek jedan koji }e
biti istina i dobrota i snaga, i ljubavlju }e i mudro{}u biti puniji od
svih, i on }e voditi zajednicu Moju preko ~etvorostruke dvanaestorice
i sedamdeset i dvojice kao nekada. I pou~ava}e samo {to je istinito. I
zajednica }e Moja biti ispunjena svetlo{}u i sija}e svim narodima
zemaljskim, a na prestolu }e sedeti prvosve{tenik jedan kao kralj i
sve{tenik", ima slede}e zna~enje:
Ove re~i su skrivaju}e re~i. Skriveno je re~eno {ta }e doneti
vremenska prekretnica.
Ove skrivaju}e re~i kazuju: Boànska Mudrost }e sedeti na Mom
prestolu sve dok Ja u Duhu ne budem ponovo do{ao. Jer Ja Sam
postavio presto za Svoj dolazak u ovaj svet. Ja Sam Svetlost sveta.
Boànska Mudrost, pozvana od Oca i Mene, Hrista, da predvodi Moje
delo Spasenja i pripremi Moj dolazak, jeste istina, dobrota i snaga.
Boànska Mudrost, stvorena iz O~eve ljubavi, u vremenskoj }e
prekretnici izgraditi prazajednice i ispuniti ih ìvotom i snagom. Ona
}e pou~avati savr{enoj istini i svim }e ljudima davati ono {to ovi
mogu da shvate.
Brojevi su simboli, i kao znak bili su davani onima koji su iz -
njih mogli da ~itaju. No, ljudi Novog Doba primaju Moju re~, koja je
i re~ ve~nog Oca.
Zavetnu zajednicu Novi Jerusalim i njene druge prazajednice,
svetlost Istine ispunjava ~vrstinom i snagom za nesebi~na dela u
Mome Duhu. Prazajednice u Mome Duhu, u Spasiteljskom delu Isusa
Hrista u Univerzalnom ìvotu, svim }e narodima Zemlje darivati
svetlost i snagu za Novo Doba.
Zavetna zajednica Novi Jerusalim je u Meni instrument @ivota za
ovu Zemlju. Ona ima presto u Meni i ona }e postepeno sve narode
sjediniti u j e d a n narod u Meni, Hristu. Zavetna zajednica Novi
Jerusalim, povezana s boànskom Mudro{}u, sve{tenica je koja svim -
ljudima koji joj pri|u daruje svetlost, ljubav i ìvot. Ona, sve{tenica,
bi}e u Meni, Hristu, a Ja }u delovati kroz nju i kroz druge
prazajednice koje su u Meni. Svi su oni utemeljeni na ljubavi, istini i
mudrosti, na Bo`joj pravednosti.
Svetlost sveta, koja Ja Jesam, sija}e kroz zajednice koje su u
Meni, a Ja }u kroz njih sijati svim narodima Zemlje. Istina }e
487
osloba|ati sve vi{e ljudi, i oni }e onda sa~injavati ono j e d n o
stado koje je u Meni, Hristu. Pod ovim jednim stadom misli se na
prazajednice u Meni, Hristu, koje se izgra|uju preko Zavetne zaje-
dnice Novi Jerusalim u Spasiteljskom delu Univerzalnog ìvota. A Ja
}u biti njegov Pastir.
488
71. POGLAVLJE
î{}enje hrama
Udarci bi~em za du{u i telo (1-2)
Istinska slu`ba Bo`ja (3-4). Jedino smisao re~i oìvljava
(5-7). Svaki ~ovek odslikava samoga sebe (8-11)
1. Be{e blizu jevrejski praznik Pashe i Isus opet otide iz Vitanije

u Jerusalim. I u hramu na|e gde sede oni {to prodavahu volove, ovce
i golubove, a i menja~e novca.
2. I On na~ini bi~ od sedam tankih konopaca i sve ih istera iz
hrama. Ovce i volove i golubove oslobodi, a menja~ima razbaca novac
i ispremeta stolove. (Pogl. 71, 1-2)

i produbljujem re~:
Bi~ od sedam tankih konopaca simbolizuje sedam osnovnih snaga

Bo`jih, Zakon ìvota. Ko postupa protiv Zakona Bo`jeg, on gre{i
protiv sedam osnovnih snaga Bo`jih, stvaraju}i tako svoje uzroke. I
svaki uzrok koji se na vreme ne okaje i ne ispravi, udarac je bi~em za
du{u i telo.
Ko gre{i protiv svih sedam osnovnih snaga, iskusi}e odgovaraju}e
udarce bi~em. To su posledice koje on mora da iskusi na svome telu.
3. I re~e im: "Nosite sve to napolje i ne pretvarajte ku}u Oca

Mojega u ku}u trgova~ku. Ne stoji li zapisano: Moja ku}a treba da je
ku}a molitve za sve narode? A vi na~iniste od nje pe}inu razbojni~ku
i napuniste je grozotama svakojakim.
4. I ne dozvoljava{e da ko pronese hramom sud napunjen krvlju
ili da se ìvotinje ubijaju. A u~enici Njegovi pomi{ljahu pritom na ono
{to je napisano: "Briga oko ku}e Tvoje izjede me." (Pogl. 71, 3-4).

i produbljujem re~:
489
"Moja ku}a treba da je ku}a molitve za sve narode" zna~i: To
treba da bude ku}a ili ve}i prostor u kojem }e se okupljati svi ljudi -
bez obzira koje su konfesije ili rase, iz kojeg su naroda ili dràve i iz
kojeg dru{tvenog sloja poti~u. Oni se tamo sastaju da bi se molili, da
bi zahvaljivali Bogu i slavili Ga, te u~ili o zakonima Bo`jim i
pridràvali ih se.
Bog je Jedan, Jedini, Otac- Majka Bog svih bi}a i ljudi, i nema
drugog Boga. Zato treba da bude i j e d a n narod, koji oboàva
Jednoga, Jedinoga, bez rituala, kultova, dogmi i sopstvenog u~enja.
O Bogu ne treba diskutovati i razmenjivati mi{ljenje.
Bog je u srcima svih bi}a i ljudi. On je ìvot u svemu {to postoji.
Ko po{tuje sebe ~ine}i svoj ìvot svetim, po{tova}e onda i svog bli`-
njeg i bi}e mio i Bogu. On ne}e traìti da na|e Boga, jer on ìvi u
struji @ivota ne pitaju}i gde je ta struja.
Zato njemu nisu potrebni ni kultovi ni ceremonije, a ni diskusije.
Ko je oslobo|en ovih spolja{njih stvari, svesno je spasen i jedno je sa
@ivotom, koji je ve~an.
Bog ne èli `rtvovanje ubijanjem. Ono je za njega strahota. On
èli ~ista i iskrena srca Svoje dece, koja ispunjavaju zakone Bo`je,
verni su Bogu u svemu, a me|usobno su jedno drugome odani u -
ljubavi.
5. A Jevreji Mu se suprotstavi{e: "[ta nam èli{ kazati time {to

vidimo da ~ini{?" Isus im odgovori i re~e: "Opet vam kaèm: Sru{ite
ovaj hram i Ja }u ga za tri dana podi}i."
6. A Jevreji uzvrati{e: "êtrdeset i {est godina gra|en je hram
ovaj, a Ti }e{ ga za tri dana podi}i?" A On govora{e o hramu Svog
tela.
7. I kad On vaskrsnu iz mrtvih, seti{e se u~enici Njegovi da im
re~e ovo, i verovahu Pismu i re~i koju je Isus govorio. (Pogl. 71, 5-7)

i produbljujem re~:
490
Ono napisano u Pismu, kao i re~i, mnogo je bolje ne uzimati
doslovno i ne verovati im doslovno, a to zna~i - ne dràti se slova, ve}
razumeti smisao onoga {to je napisano i izgovoreno. ôvek ovo u~i
preko ostvarivanja Bo`jih zapovesti, a to su prvi koraci u ispunjava-
nju ve~nih zakona. Kad ~ovek bude mogao da shvati duboki smisao
re~i, tad vi{e ne}e biti mogu}e da bude pogre{no vo|en. Slovo samo
mrtvo je i ne aktivira unutarnji ìvot. To postiè samo smisao koji leì
u slovu, u re~i. Zna~enje re~i oìvljava i du{u i ~oveka.
Ko samo slu{a re~, ~esto ìvi u zabludi. Ko, me|utim, razumeva
smisao, zna~enje re~i, on ìvi u re~i i razumeva re~, jer u njoj
prepoznaje znak Bo`ji.
8. I ~uv{i ovo i videv{i pismoznanci i sve{tenici, upla{i{e se i

stado{e traìti kako da Ga pogube, jer Ga se bojahu videv{i kako
narod slu{a u~enje Njegovo.
9. A kad pade ve~e, On izi|e iz grada. Jer po danu u~a{e u
hramu, a no}u odlaà{e na goru Maslinsku. I dolaà{e narod rano
izjutra da Ga slu{a u dvori{tu hramovom.
10. I dok be{e u Jerusalimu za praznika Pashe, mnogi
poverovahu u Njega jer vide{e ~uda koja u~ini.
11. No Isus im se nije poveravao, jer ih je sve prepoznavao. Ne
be{e Mu potrebno da svedo~e jedan za drugog, jer On je dobro znao
{ta se u ~oveku skriva. (Pogl. 71, 8-11)

i produbljujem re~:
U re~ima "...jer On je dobro znao {ta se u ~oveku skriva" leì

slede}i smisao: Sve dok ~ovek samo slu{a i samo veruje u ono {to je
~uo, ali to u svakodnevnom ìvotu ne ostvaruje, on ostaje gre{an
~ovek koji sudi i osu|uje. On danas uzvikuje: "Osana"- a sutra ve}:
"Razapnite Ga na krst".
Svaki ~ovek obeleàva samog sebe svojim mi{ljenjem, govorenjem
i postupanjem. Njegovo mi{ljenje i njegov ìvot ki~ica su za slikanje
kojom on obeleàva svoje telo i oblikuje svoje lice. Tako na licu
svakog ~oveka stoji ucrtano {ta on misli. ôvek je ono {to misli.
491
Ko samo veruje, a svoje verovanje ne ostvaruje, on uprkos svom
verovanju ostaje onaj stari ~ovek koji zadràva svoje navike i poroke.
Takvi su ljudi nepouzdani. Jer ko ne ispunjava zakone Bo`je, poput
trske je koja se povija na vetru.
12. I, kako se be{e pribliìo praznik Pashe, posla On dvojicu

u~enika Svojih da spreme gornju prostoriju, u kojoj je sa
Dvanaestoricom Svojih èleo da jede, i da kupe {to je potrebno za
sve~anost koju s njima htede da proslavi. (Pogl. 71, 12)
492
72. POGLAVLJE
Isusova opro{tajna beseda
Slika i prilika O~eva (1-3). Oni }e ~initi ve}a dela nego {to Sam ih Ja kao Isus
~inio (4). Ko nesebi~no sluì, njemu }u Ja ispuniti ono za {ta se moli (5). Ko
osve}uje svoj hram,
ìvi u Meni (6-7). Nesebi~na ljubav je komunikacija sa Bogom (8). Zna~enje
re~i: "Otac je ve}i od Mene" (9-11)
1. Se|a{e Isus sa u~enicima Svojim u vrtu Getsimanskom, i

obrati im se: "Neka se ne zbunjuje srce va{e: veruju}i u Boga, u
Mene verujete. U ku}i Oca Mojega stanovi su mnogi; a da nije tako,
zar bih vam rekao: Idem da vam pripravim mesto. I ako odem i
pripravim vam mesto, opet }u do}i i uze}u vas Sebi, da gde Sam Ja
budete i vi. A kuda Ja idem znate, i put znate."
2. Re~e Mu Toma: "Gospode, mi ne znamo kuda ide{, i kako
moèmo put znati?" A Isus im re~e: "Ja Sam put, istina i ìvot. Niko
ne dolazi Ocu osim kroz Mene. Kad biste Mene znali, i Oca Mojega
biste znali; a odsada poznajete Ga i videli ste Ga."
3. Re~e Mu Filip: "Gospode, pokaì nam Oca i bi}e nam to
dovoljno." Isus mu re~e: "Toliko Sam vremena s tobom i nisi Me
poznao, Filipe? Ko je Mene video, video je i Oca, i za{to onda
govori{: Pokaì nam Oca? Zar ne veruje{ da Sam Ja u Ocu, a Otac u
Meni? Re~i koje vam govorim, ne govorim od Sebe samoga, ve} Otac
koji u Meni boravi, On tvori sva dela. (Pogl. 72, 1-3)

i produbljujem re~:
Ko je postao hram Bo`ji, slika je i prilika O~eva, A ko vidi sliku

i priliku O~evu, doìvljava veli~nastvo Oca. Otac je manifestacija iz
praenergije, struje}eg @ivota koji se naziva i Bog.
Bog je sveprisutni @ivot. A sva ~ista bi}a manifestacije su iz
Boga, praenergije, struje}eg @ivota. Ko vidi sliku i priliku O~evu, bi}e
u Bogu; on vidi i svetlost O~evu, koja proìma bi}e u Bogu.
Bi}a Svetlosti ne pitaju o O~evom liku. Ona sama su
manifestacija, lik O~ev, i zra~e iz sebe ono {to i On jeste: ljubav,
493
mudrost, snagu i ìvot. Sveukupno ~isto postojanje kre}e se u struji
@ivota, u Bogu.
Ko je svog bli`njeg primio i u sebi ga prihvatio, ko ga od srca i
svojim ~istim bi}em ljubi, on gleda sliku i priliku Oca, a to je ljubav,
mudrost i snaga.
4. Verujte Mi da Sam Ja u Ocu i Otac u Meni, ili Mi makar

verujte zbog dela istinskih. Zaista, zaista vam kaèm, oni koji veruju
u Mene tvori}e dela koja i Ja tvorim, i ve}a }e jo{ dela od ovih
tvoriti; jer Ja idem Ocu Svome. (Pogl. 72, 4)

i produbljujem re~:
Samo vera u Mene nije dovoljna. Mnogi u Mene veruju - a ipak

misle, govore i ~ine kao nevernici. Iz vere u Boga nastaju dela Bo`ja
samo onda kad se du{a i ~ovek uzdignu do ìvota u Bogu, preko
ostvarivanja ve~nog ìvota koji je ve~ni Zakon.
Ko samo veruje a ne ostvaruje, nema snage da ~ini Bo`ja dela.

Ko, me|utim, zakone Bo`je sve vi{e ostvaruje i pridràva ih se, on
dobija tako i snagu da ~ini dela Bo`ja koja Sam ~inio i Ja kao Isus iz
Nazareta. On }e - s Mojom Delimi~nom snagom, Spasiteljskom
snagom, povezanom s Prasnagom - i jo{ ve}a dela ~initi. Jer Ja, Hrist
- koji Sam od Oca do{ao u ovaj svet i opet se vratio Ocu, da bih kao
Hrist Bo`ji, kao Ute{itelj i Spasitelj, delovao u svim du{ama - delujem
sada kroz one koji se pridràvaju zakona @ivota, tako da oni ~ine
znatno ve}a dela od onih koja Sam Ja kao Isus ~inio.
5. I za {ta se god u Moje ime budete molili, Ja }u to u~initi, da

se proslavi Otac u Sinu ~ove~jem. I ako {ta zamolite u ime Moje, Ja
}u u~initi. (Pogl. 72, 5)

i produbljujem re~:
Re~i "I za {ta se god u Moje ime budete molili, Ja }u to u~initi,

da se proslavi Otac u Sinu ~ove~jem" zna~e: Ko ìvi u Meni, Hristu,
494
ko nesebi~no sluì, njemu }u ispuniti sve za {ta se moli. Jer ko ìvi u
Meni, moli se jedino za darove Duha, jer ìvi u Duhu Bo`jem a ne
teì svetu da bi s njim ìveo.
6. Ako Me ljubite, pridràvajte se Mojih Zapovesti. I Ja }u

umoliti Oca i da}e vam drugog Ute{itelja, koji }e zauvek ostati uz vas:
Duha Istine, koga svet ne moè primiti jer Ga ne vidi i ne poznaje
Ga. Ali vi Ga poznajete, jer Duh s vama prebiva i u vama }e biti.
7. Ja vas ne}u ostaviti bez utehe. Do}i }u vam. Jo{ malo i svet
Me vi{e ne}e videti, a vi }ete Me videti. I po{to Ja ìvim, i vi }ete
ìveti. U onaj dan zna}ete da Sam Ja u Ocu Svome a vi u Meni i Ja
u vama. (Pogl. 72, 6-7)

i produbljujem re~:
ôvek je hram Duha Svetoga, jer u njemu, u najunutarnjijem

du{e prebiva duhovno telo iz Boga. Od Moga dela Spasenja, Ja Sam
kao Ute{itelj i Spasitelj, kao Duh ìvota, u ovome hramu, u du{i i
~oveku. Ko osve}uje svoj hram pridràvaju}i se Zapovesti, on ìvi u
Meni a Ja ìvim i delujem kroz njega.
8. Koji imaju Zapovesti Moje i pridràvaju ih se, to su oni koji

Me ljube; a koji Mene ljube, ljubi}e i njih Otac Moj, i Ja }u ih ljubiti
i objavi}u im se" (Pogl. 72, 8)

i produbljujem re~:
Ljubav Bo`ja jeste nebeska komunikacija. Ko Boga vi{e ljubi

nego ovaj svet, on ljubi i svog bli`njeg. Ko, me|utim, kaè: "Ja -
ljubim Boga" a protiv je svog bli`njeg, on ne ljubi Boga. Njegove re~i
nisu ispunjene ljubavlju prema Bogu. To su prazne, sebi~ne re~i, koje
u sebi ne nose snagu izraza. Ali ko svog bli`njeg nesebi~no ljubi, on -
ljubi i Boga i tako je u komunikaciji s vrhovnom snagom, s Ljubavlju
- Bogom. Ova komunikacija s Bogom jeste objava.
495
9. A Juda (ne Iskariotski) upita Ga: "Gospode, za{to ho}e{ nama
da se objavi{ a ne svetu?" Isus im odgovori i re~e: "Koji Mene ljube
pridràva}e se Mojih re~i: I njih }e ljubiti Sveti Jedan, i Mi }emo -
njima do}i i s njima }emo i ostati.
10. A koji Me ne ljube, ne}e ni ~uti Moje re~i, a re~i koje ~ujete
nisu Moje re~i, ve} re~i Oca koji Me je poslao. Ovo vam govorim dok
Sam jo{ s vama. A Ute{itelj, koji je Duh Sveti, koga }e Otac u Moje
ime poslati, On }e vas nau~iti svemu i podseti}e vas na sve {to vam
rekoh.
11. Mir vam ostavljam, mir Svoj dajem vam: a ne dajem vam
kao {to svet daje. Neka se ne zbunjuje srce va{e i neka se ne boji.
ûste da vam rekoh: Idem, i opet }u vam do}i. I ako Me ljubite,
radova}ete se {to rekoh: idem Ocu; jer Otac Moj ve}i je od Mene.
(Pogl. 72, 9-11)

i produbljujem re~:
Ute{itelj i Spasitelj jeste Hrist Bo`ji, koji ìvi u Duhu ve~nog

Oca. Ja Sam jedno s Ocem. Otac i Ja Smo jedan Zakon - Istina, koja
osloba|a sve du{e i ljude koji veruju i ispunjavaju volju O~evu.
"...jer Otac Moj ve}i je od Mene" zna~i: O~ev Duh je Sveduh,
Zakon koji se sastoji od sedam osnovnih snaga @ivota. A Zakon je
Bog.
U Bogu, Sveduhu, Hrist Bo`ji ìvi i deluje u ~etiri osnovne
boànske snage: Redu, Volji, Mudrosti i Ozbiljnosti. Otac je, me|utim,
Svesnaga. On je ve~ni Zakon koji se sastoji od sedam osnovnih snaga:
Reda, Volje, Mudrosti, Ozbiljnosti, Dobrote, Ljubavi i Blagosti. Na
Zemlji se ovih sedam osnovnih snaga nazivaju: Red, Volja, Mudrost,
Ozbiljnost, Strpljivost, Ljubav i Milo-sr|e.
Otac je, dakle, ve}i od Sina. On je Svesnaga - Ja Sam Delimi~na
snaga u Svesnazi.
12. I Ja Sam vam to sada rekao, pre nego se dogodi, da biste

verovali kada se dogodi. A ne}u vam vi{e mnogo govoriti, jer do}i }e
knez ovoga sveta i na Meni ne}e na}i ni{ta.
496
13. Ali da bi znao svet da Ja ljubim Oca: kako Mi Otac
zapovedi, onako ~inim. Sve do samog svr{etka." (Pogl. 72, 12-13)
497
73. POGLAVLJE
Pravi ~okot
Svaka loza u Meni daje plod (1-2). Ko ne ostane u Meni,
gre{i (3). @iveti u Hristu (4). Jasno oko du{e sti~e dar razlikovanja istine od
zablude (5). Verni u Moje ime donose do-
bre plodove (6-8). Onaj koji vidi, nije vi{e slep (9). Za{to se
Hrist danas ponovo objavljuje (10-11). Poznavanje Zakona obavezuje na
ostvarivanje (12). Nijedan ~ovek ne}e mo}i
da kaè: "O Hristu nisam znao ni{ta" (13)
1. I onda im re~e Isus: "Ja sam pravi ~okot, a Moj Otac je

vinogradar. Svaki izdanak koji ne daje ploda bi}e odse~en, a svaki
koji daje ploda bi}e o~i{}en, da bi jo{ vi{e plodova davao.
2. Ostanite u Meni, i Ja u vama. Kao {to ni izdanak ne moè
sam od sebe dati ploda ako ne ostane na ~okotu, ne moète ni vi, ako
u Meni ne ostanete. Ja Sam ~okot, a vi ste izdanci: Ko ostane u Meni
i Ja u njemu, taj donosi mnogi plod, jer bez Mene ne moète u~initi
ni{ta. (Pogl. 73, 1-2)

i produbljujem re~:
Plod moè sazrevati samo ako ostane u Meni, Hristu, ako ~ovek,
dakle, sve svoje misli i te`nje posveti Meni, trude}i se da ispunjava
Bo`ju volju, da bi tako postao Zakonom Bo`jim. Svaki izdanak - tj.
svaka du{a i svaki ~ovek koji preko Mene ostvare svoj Unutarnji
ìvot, o~iste se, dakle, preko Moje snage – postaje plodom koji opet
donosi plodove, jer dobri plodovi daruju se nesebi~no.
Shvatite: Svaki ~ovek zra~i iz sebe ono {to je u njemu; ili
boànsko ili neboànsko.
3. Koji u Meni ne ostanu, bi}e odba~eni kao nekorisni trs, koji se

onda osu{i, i sabere se, i u vatru se baci, i izgori. Ako li ostanete u
Meni i re~i Moje u vama ostanu, za {ta god zamolite da}e vam se.
(Pogl. 73, 3)
498
i produbljujem re~:
Svi oni koji ìve sa svetom i ìve}i svoj gre{ni ìvot odri~u se
Hirsta Bo`jeg, propati}e vatru svojih sopstvenih misli, re~i i dela. Jer
{ta ~ovek poseje to }e i po`njeti. Svaka neboànska misao, svaka
nezakonita re~ i svako sebi~no delo, nekorisni su, jer su bez snage. To
je ljudski ukras koji }e se osu{iti poput trsa.
Ko ne ostane u Meni, taj gre{i. A greh koji po~ini du{a i ~ovek,
mora}e i snositi. Vatra greha doprinosi ~i{}enju du{e. Ali ko ostane u
Meni, Hristu Bo`jem, taj ostaje i u Ocu, jer Otac i Ja smo jedno. I -
njegove }e molbe biti ispunjene, jer on }e onda moliti samo za ono {to
je Bo`ja volja.
4. Uistinu, Ja sam pravi hleb koji dolazi s Neba, supstanca Bo`ja

koja je jedno sa ìvotom Bo`jim. I kao {to je u hlebu va{em mnogo
zrna, tako ste i vi koji verujete i radite po volji Oca Mojega jedno u
Meni. A ne kao preci va{i koji jedo{e manu i pomre{e; jer ko ovaj
hleb jede, ìve}e ve~no. (Pogl. 73, 4)

i produbljujem re~:
@ivot u Bogu jeste duhovni hleb. To je hrana du{e. Ko se njome

hrani, on ni kao ~ovek ne}e gladovati niti oskudevati.
Ko ispunjava Bo`ju volju i ìvi iz istine, taj prima istinu u svim -
njenim fasetama. Onda su njegovo razmi{ljanje i dela ispunjeni
Bo`jom snagom, a i njegov zemaljski ìvot }e biti ispunjen ìvot.
Ljudi koji su u Meni, Hristu - ìve, a ne vegetiraju. Vegetira
samo ~ovek koji svoj ìvot tro{i uludo, jer su njegovo razmi{ljanje i
te`nje usmereni na zemaljski svet, pa tako njemu i pripadaju. Nakon
zemaljske smrti on }e biti i duhovno mrtav, jer je bio samo vezan za
svet, a ne posve}en Bogu. Njegova du{a ne zna odakle je do{la i kuda
ide.
Ko ìvi u Bogu on je esencija iz Boga i poznaje put svoje du{e,
jer ona ìvi u Meni, Hristu, a Ja Sam put, istina i ìvot.
499
5. Kao {to se i p{enica odvaja od pleve, tako se i vi morate
osloboditi od zabluda ovoga sveta. Za ovo pak ne treba da se uda-
ljavate od sveta, ve} treba da ìvite u svetu, odvojeno, za ìvot sveta
(Pogl. 73, 5)

i produbljujem re~:
Ko èli da ìvi u Bogu, oslobodi}e se i zabluda ovoga sveta, koje

on utoliko vi{e prepoznaje ukoliko jasnije biva oko njegove du{e.
Samo jasno oko du{e sti~e sposobnost razlikovanja istine od
zablude. Jasno oko du{e posti}i }e ~ovek koji unosi jasno}u u svoj
ìvot svojim razmi{ljanjem i ìvotom po Bo`joj volji.
Ko teì Bogu, on }e i ìveti sa onima koji se isto tako trude da
ispunjavaju Bo`ju volju, jer isto privla~i isto. Iz toga proizlazi zna~e-
nje slede}eg iskaza. "Ko je Moja majka, ko su Moja bra}a? Oni koji
ispunjavaju volju Moga Oca."
Ko ìvi u Bogu, on ne izbegava ovaj svet. On ìvi u ovom svetu,
ali nije i sa ovim svetom. Ko ìvi u Bogu, on u ovome svetu ìvi za
sve one ljude koji traè ìvot u Bogu da bi ga ispunjavali.
6. Zaista, zaista, p{enica se na vatri su{i, a tako i vi, u~enici

Moji, morate kroz nevolje prolaziti. Ipak radujte se: jer kao {to ste sa
Mnom trpeli kao jedno telo, tako }ete sa Mnom i vladati u jednome
telu i svetu darovati ìvot.
7. Oca }ete slaviti donose}i mnoge plodove, i tako }ete biti Moji
u~enici. Kao {to Otac ljubi Mene, i Ja ljubim vas: Ostanite u ljubavi
Mojoj. Ako Zapovesti Moje odrìte osta}ete u ljubavi Mojoj, kao {to
Sam Ja odrào Zapovesti Oca Mojega i ostajem u Duhu ljubavi.
8. Sve ovo Sam vam kazao da radost Moja u vama ostane i
radost va{a da bude potpuna. Ovo je Zapovest Moja, da ljubite jedni
druge kao {to Ja vas ljubim. Ve}e ljubavi od ove ~ovek nema, da svoj
ìvot `rtvuje svome prijatelju. Vi ste prijatelji Moji ako ~inite {to vam
Ja zapovedam. (Pogl. 73, 6-8)
500
i produbljujem re~:
Ove re~i utehe i ljubavi nisu vaìle samo za apostole i u~enike,

ve} one vaè za sve ljude u svim generacijama koji se trude da slede
Mene.
Mnogi koji Mene slede zapa{}e u nevolje, jer ih protivnik tera da
se odreknu Boga, priklone se svetu i njemu povla|uju.
Ko pati zbog jevan|elja, on nosi krst zajedno sa Mnom. On }e
stajati Meni s desne strane kada se Ja pojavim kao vladar Carstva
Mira. A svi koji umru u svojim gresima gleda}e one kojima su naneli
bol i patnju.
Ve~noga, u kome Ja, Hrist, Jesam, slavi}e Meni verni, i u Moje
ime i s Mojom snagom donosi}e Mu mnoge zrele plodove. Ko ostane u
Meni, on se pridràva Zapovesti nesebi~ne ljubavi i svoj }e ìvot
`rtvovati Zapovesti ljubavi. Oni koji ostanu u Meni ljubi}e se
nesebi~no i zra~i}e nesebi~nu ljubav u srca svih ljudi koji traè. Ko
ostane u Meni, njega ispunjava istinska radost, i on }e radost donositi
i onima koji dopuste da se njihova srca ispune nesebi~nom ljubavlju.
9. Vi{e vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna {ta radi

gospodar njegov: Nego Sam vas nazvao prijateljima, jer sve {to ~uh
od Oca Mojega tome i vas pou~avah: Ne izabraste vi Mene, nego Ja
vas izabrah i postavih vas da idete i plodove donesete, i da plodovi
va{i ostanu. I {ta god od Oca zamolite u ime Moje, da}e vam se.
(Pogl. 73, 9)

i produbljujem re~:
Istinski sluga je prijatelj Hrista Bo`jeg. Ko nesebi~no sluì i

donosi dobre plodove, nije vi{e neznalica. On poznaje zakone Bo`je,
jer u njima ìvi. On onoga slepoga vi{e ne}e susretati slepo, ve} }e
slepoga prepoznavati, jer su se ostvarivanjem ve~nih zakona otvorile -
njegove duhovne o~i.
501
Onaj koji vidi, nije vi{e slep. On slepoga vidi onakvog kakav ovaj
jeste i za koga se izdaje. Jer ko ispunjava Bo`ju volju, osloba|a se
to~ka ponovnih ra|anja i postiè duhovno ro|enje. Za njega Ja onda
nisam vi{e Ute{itelj i Spasitelj, ve} brat i prijatelj.
10. Ovo vam zapovedam: Da ljubite jedni druge a tako i sva

stvorenja Bo`ja. Ako vas mrzi svet, znajte da je i Mene mrzeo pre
vas. Kad biste bili od ovoga sveta, svet bi vas ljubio kao svoje; ali
po{to niste od ovoga sveta, jer vas Ja izabrah od sveta, zato vas mrzi
svet.
11. Se}ajte se re~i koje vam Ja rekoh: Nije sluga ve}i od
gospodara svojega. Kao {to su Mene progonili, tako }e i vas proga-
njati; i kako su se Mojih re~i dràli, tako }e se i va{ih dràti. Ali sve
}e vam ovo ~initi zbog imena Mojega, jer oni ne poznaju Onoga koji
je Mene poslao. (Pogl. 73, 10-11)

i produbljujem re~:
Ko je izabrao Mene, Hrista, izabrao je samoga sebe iz ovog sveta.

Zbog Mene njega svet mrzi.
[to se Meni kao Isusu dogodilo, to }e se dogoditi i svima koji
Mene ljube, jer oni ne ljube spletkarenje ovoga sveta. Ko je od ovoga
sveta, njega ovaj svet i ljubi i prihvata kao svoga. No, ko se posveti
Meni, Hristu, njega }e svet mrzeti kao {to je i Mene mrzeo i jo{ mrzi.
Shvatite: Sada{nja generacija (1989) nije mnogo bolja od
prethodnih generacija. Ono {to ljudi u prethodnim inkarnacijama nisu
prepoznavali, to ne prepoznaju ni u ovoj generaciji, naime, dela -
ljubavi. [to su u pre|a{njim inkarnacijama pogre{no tuma~ili, to i u
ovoj generaciji pogre{no tuma~e.
Mnogi govore o Mom ìvotu na Zemlji, o Mom delovanju kao
Isusa iz Nazareta - a ipak ne razumeju ono ~emu Sam u~io. Mnogi i
danas jo{ tuma~e re~i Ve~noga po svom naho|enju - i one iz Starog i
iz Novog zaveta - a tako|e i re~i Bo`je preko Mojsija. Da se svet
promenio, Ja se vi{e ne bih objavljivao. Ali po{to se svet nije
promenio, Ve~ni i Ja, Hrist, govorili smo ljudima i sada ponovo
502
govorimo, preko Proro~ke re~i, da bismo ispravili ono {to je pogre{no,
i ljude izveli iz zbrke dogmi, predstava i pogre{no shva}enih re~i.
Mnoge re~i iz ve~ne istine bile su citirane i jo{ se citiraju i
zloupotrebljavaju radi ljudskog spletkarenja. Mnogi takozvani hri{}ani
samo govore hri{}anski, ali misle kao antihrist. Oni se samo nazivaju
hri{}anima - a iznutra su vukovi grabljivi.
12. Da nisam do{ao i govorio im, ne bi greha imali. A sad

izgovora nemaju za greh svoj. Koji Mene mrzi, i Oca Mojega mrzi.
Da ne ~inih me|u njima dela koja niko drugi nije ~inio, ne bi greha
imali, ali sada ga imaju; videli su i mrzeli Mene i Oca Mojega. Ali,
sve se ovo moralo dogoditi, da se re~ ispuni, zapisana u Zakonu -
njihovome: Omrznu{e Me ni za {to. (Pogl. 73, 12)

i produbljujem re~:
"Da nisam do{ao i govorio im, ne bi greha imali" zna~i: Da Ja

nisam do{ao i govorio im, oni svoje grehe ne bi spoznali i smatrali bi
se bezgre{nima. Ali, Ja sam do{ao i govorio o O~evom Zakonu, a i
ìveo ga, kako bih njima bio primer.
Ko citira ve~nog Oca i Mene, Hrista, i istinske proroke, on je
time i primio re~i Ve~noga, Moje re~i i re~i proroka. Ali ko po tome
ne ìvi - onako kako mu je zapove|eno - taj gre{i protiv Zakona
Bo`jeg, i gre{nik je. Za svoja dela on vi{e nema izgovora zvanog
neznanje.
Ve~ni je u svim vremenima davao Svoju Re~: svi su Ga narodi
slu{ali preko proroka i prosvetljenih. Mojsije je doneo Deset
Zapovesti, izvode iz ve~nog Zakona. Kao Isus iz Nazareta, Ja Sam -
ljude u~io Zakonu, i Svojim ga primerom ìveo.
Zakon koji Sam im doneo glasi: Ljubite Boga, svog Oca, svim
srcem i svim svojim snagama, a svog bli`njeg kao sebe same. Nijedan
~ovek, dakle, ne moè re}i da nije znao!
Shvatite: Ko svog bli`njeg ne ljubi nesebi~no, taj ne ljubi ni
Boga. Ko mrzi svog bli`njeg, on mrzi i Boga, svog ve~nog Oca. Ko
prezire svog bli`njeg, prezire i Boga, svog ve~nog Oca.
503
"Da ne ~inih me|u njima dela koja niko drugi nije ~inio, ne bi
greha imali, ali sada ga imaju; i videli su i mrzeli Mene i Oca
Mojega" zna~i: Da nisam ~inio dela Bo`ja, mnogi ljudi ne bi ni
poznavali dela u Bogu i verovali bi da su bezgre{ni. Ali, po{to su
Moja dela videli ili su ~uli o njima, tako im je pokazano i kako valja
misliti, govoriti i postupati. I ne u~ine li tako, u tome }e prepoznati
svoje grehe. U Mojoj misli, re~ima i delima kao Isusa, oni su videli i
~uli Moga Oca, i oni Njega, Ve~noga, slu{aju u Meni, Hristu, u
usmenim ili pismenim predanjima dela koja Sam Ja ~inio.
Ko ne misli, ne govori i ne postupa iz nesebi~ne ljubavi i

zadràva svoja dela pohlepe, {krtosti i te`nje za mo}i, umesto da ih
uni{ti, gre{nik je. U mnogim situacijama on gre{i i protiv Duha
Svetoga.
Ko je, dakle, video Mene, ili o Mojim delima ~uo, on je i Oca

video i doìveo Ga u Meni, Hristu.
Ko priznaje dela Bo`ja preko Njegovih proroka, kao i dela

Hristova, taj se tako obavezuje da misli i ìvi onako kako Sam to Ja,
Hrist, ljudima zapovedio.
13. Ipak do}i }e Ute{itelj, koga }u vam Ja poslati od Oca, Duh

Istine. On }e do}i od Oca i svedo~i}e o Meni: a i vi }ete svi svedo~iti,
jer ste od po~etka sa Mnom. (Pogl. 73, 13)

i produbljujem re~:
U svim generacijama su mnogi ljudi svedo~ili i jo{ svedo~e o

Meni, a tako i u ovoj (1989). Nijedan ~ovek, dakle, i nikada ne}e mo}i
kazati: "Ja o Hristu nisam ni{ta znao." Jer pioniri Novog Doba, koji
stoje u Mom Nalogu, ra{iri}e istinu, koja Ja Jesam, u sve zemlje. I
jevan|elje ljubavi bi}e pruèno mnogim ljudima. Hrist Bo`ji je
Ute{itelj i Spasitelj, Istina i @ivot u struji ve~nog Zakona.
Vreme ~ini svoje: Kao {to dana{nje vreme ljude tera i goni, tako
i uzroci sve brè donose svoje posledice. Mnogi koji sada jo{ jure za
materijalnim podle}i }e ovim posledicama. Ali oni ljudi koji preostanu
504
na kraju prekretnice vremena ovoga sveta, prizna}e jevan|elje ljubavi,
a mnogi }e po njemu i ìveti.
505
74. POGLAVLJE
Isus priprema Svoje u~enike na ono {to predstoji
Borba protiv Hrista u ime Hrista (1)
Delo Spasenja bi}e izvr{eno (2-3). Istina danas te~e poput velike reke (4-5)
1. Sve Sam vam ovo kazao da vas upozorim. Izgoni}e vas iz

sinagoga, da, do}i }e vreme kada }e svaki koji vas ubije misliti da to
~ini Bogu u ~ast. A tako }e ~initi jer ne pozna{e ni Oca ni Mene.
(Pogl. 74, 1)

i produbljujem re~:
U svim se generacijama de{avalo i jo{ se de{ava - a tako i oko

godine dvehiljadite - ono {to Sam govorio Svojim apostolima i
u~enicima: Zato {to Moga oca i Mene ne poznaju, i vas }e prognati iz
svoga ìvota i ne}e vam dopustiti da sudelujete u njihovom bogosluè-
nju, jer ne pripadate njihovoj veri. Mnoge od vas }e i ubiti, a druge
klevetati i pred narodom izvrgavati ruglu. Shvatite: ko se prema svom
bli`njem odnosi bez ljubavi i po{tovanja, on ne ljubi ni ve~nog Oca ni
Mene, Hrista.
U proteklim stole}ima vlast je stalno nahu{kavala narod protiv
instinskih sledbenika Hrista. I strahuju}i od posledica narod im je bio
poslu{an. Zato je i bilo mogu}e da se u Moje ime po~ine stra{ni
zlo~ini nad ljudima koji su Me sledili ili bili druga~ijeg uverenja nego
crkvene vlasti.
Na sramotan je na~in Moje ime zloupotrebljeno i prodato. Ljudi
koji su sebe nazivali hri{}anima, a nehri{}anski su ìveli, poku{ali su
da sa ma~em u ruci pokr{tavaju one koji su bili druge vere, i to ne
samo u takozvanim krsta{kim ratovima. Crkveni su vlastodr{ci
zloupotrebljavali i jo{ zloupotrebljavaju Moje ime, stavljali su ga i jo{
ga stavljaju u okove svojih dogmi i tvrdili su i tvrde da jedino oni
imaju spasonosnu milost, veruju}i da su Mene, Hrista, upregli u
jaram svojih dogmi.
Sli~no onome {to su preìvljavali neki apostoli i u~enici, preìvlj-
avaju oko godine dvehiljadite pojedini Hristovi prijatelji, istinski
506
pioniri Novog Doba. Opet je crkvena vlast ta koja nahu{kava narod
protiv njih. I to se opet doga|a sa sli~nim argumentima, kako bi se na-
hu{kani ljudi okrenuli protiv Mojih istinskih sledbenika. Kao i nekada,
Hristovim se prijateljima, pionirima Novog Doba, uskra}uju prava
koja ina~e pripadaju svakom gra|aninu u dràvi. Kao i u pro{lim
vremenima, oni koji hu{kaju i ovo sprovode u delo, nazivaju sebe isto
tako hri{}anima.
Mnogi Moji istinski sledbenici postali su otpadnici u o~ima
dràve i crkve i svih onih koji su im poslu{ni. Pravo se na brojne
na~ine tuma~i protiv njih kako bi se stekao utisak da Hristovi
prijatelji nisu u pravu. Tako oni oteàvaju ìvot ljudima koji teè
tome da budu istinski hri{}ani.
Shvatite: Jo{ i danas (1989) satansko sedi na najvi{im poloàjima
vlasti i upravlja onima koji su mu (satanskome) dopali ruku - ljudima
koji se zadovoljavaju onim {to im se unapred odredi "odozgo".
Umesto da sami preispitaju, oni sud o svojim bli`njima preuzimaju od
njih. Ipak ova vlast ne}e trajno upravljati ~ove~anstvom. Satanskome
je dato jedno veliko vremensko razdoblje kao vreme milosti od Boga,
da se preobrati. No i ovo vremensko razdoblje ima svoj kraj, i tama
stoji pred ovim krajem. Jer dolazim Ja, Hrist, Svetlost sveta, Istina i
@ivot!
2. Ali sve Sam vam ovo kazao da se, kad do|e ~as, se}ate ovoga
da vam Ja kazah. A iz po~etka ne kazah vam ovo jer bejah s vama.
A sada idem Ocu Svojemu koji Me posla; i nijedan od vas Me ne
pita: Kuda ide{? I zato {to vam sve ovo kazah, zato ste àlosni.
3. Pa ipak vam Ja istinu govorim: bolje je za vas da Ja odem,
jer ako Ja ne odem ne}e vam ni Ute{itelj do}i. Ali kad Ja odem
posla}u vam Svoga Duha. A kad On do|e, ukaza}e svetu na grehe, na
pravednost i sud. (Pogl. 74, 2-3)

i produbljujem re~:
Ute{itelj je Duh Hristov, koji Ja Jesam, ìvot u Bogu, Mome Ocu.

Hristov Bo`ji Duh je sveprisutan u ~etiri Bo`je su{tine, snage Stvara-
nja - koje svaka du{a nosi u sebi kao snagu i ìvot.
507
Ute{itelj, Moj Duh, jeste Spasiteljska iskra u kojoj deluju uteha i
Spasenje. Spasenje je Moje delo koje Sam primio od Oca radi
povratka u domovinu svih du{a i ljudi.
U Mom Spasiteljskom delu deluju mnogi ljudi i donose Moje
svetlo u svet. Uz njihovu nesebi~nu pomo}, Moje je delo ve} za
nekoliko zemaljskih godina naraslo po ~itavoj kugli zemaljskoj. Radi
Dela Spasenja mnoga su bi}a oti{la i odlaze u zemaljsko ruho, da
pou~avaju ljude istini i njima za primer je ìve, sli~no kao {to Sam to
~inio i Ja kao Isus iz Nazareta. Mnoga su srca i mnogi ljudi
podstaknuti i pokrenuti mi{lju, ìvotom i delovanjem ovih pionira, da
razmisle i da ostvaruju ve~ne zakone.
A Delo Spasenja je za nekoliko zemaljskih godina naraslo {irom
sveta zahvaljuju}i nadljudskom naporu jedne ène, koja ìvi u Ocu i u
Meni, Hristu. Ona ima boànski nalog, da zajedno sa pionirima Novog
Doba zove i pou~ava sve ljude koji su dobre volje, da i oni prona|u
unutarnje svetlo ljubavi i istinski ìvot, ve~ni Svezakon. Jer Istina,
Svezakon, u unutarnjem je svakog ~oveka.
Shvatite: Ve~ni Svezakon je istinski Zakon koji }e pobediti sve
zakone materije kao i zakon uzroka i posledice, jer je neli~an i
apsolutan.
U ovoj mo}noj vremenskoj prekretnici (1989) mnoga bi}a deluju
u zemaljskom ruhu. I oni neumorno ~ine velika dela za Doba Svetlosti
pa tako i za Mene, Hrista Bo`jeg, i za sve generacije koje }e za njima
do}i.
Ko ove re~i bude ~itao u Novom Dobu, kada se mir nastani u -
ljudima, pone{to od toga jedva }e mo}i da razume. No Moje }e re~i
zadràti svoje zna~enje, jer mnoga bi}a koja }e se roditi u Novom
Dobu nosi}e, kao se}anje, stari svet u sebi, koji su prevladali sa
mnogo muke, truda i patnje.
U du{ama i ljudima Novog Doba ovaj }e potencijal se}anja ostati
ìv sve dok se i u podru~jima ~i{}enja ne ispuni ono {to se izvr{ilo i
na Zemlji, pozornici starog sveta. Jer satansko }e na Zemlji tada,
dodu{e, za neko vreme biti svezano, ali ne i u podru~jima ~i{}enja.
Du{a }e tamo i dalje otpla}ivati svoje grehe koje je sebi natovarila u
zemaljskom ruhu.
508
Ja ljudima prilazim u raznoraznim oblicima, kako bih im ukazao
na njihove grehe, na njihov sud i na pravednost Bo`ju.
4. Na greh, dakle, jer ne veruju u Mene; na pravednost pak, jer

Ja idem Ocu i vi{e Me ne}ete videti; a na sud jer je knez ovoga sveta
osu|en.
5. Jo{ vam mnogo toga imam kazati, ali sada jo{ ne moète
shvatiti. A kad do|e Onaj, Duh Istine, On }e vas uvesti u svu istinu;
jer On ne}e govoriti od sebe samoga, ve} ono {to bude ~uo to }e
govoriti. A On }e vam pokazati i {ta dolazi i Mene }e slaviti. Jer On
}e ovo od Mene primati i objavljivati vam. (Pogl. 74, 4-5)

i produbljujem re~:
Duh Istine jeste Hrist Bo`ji, o kome Sam govorio kao Sin ~ove~ji.
U toku gotovo dve hiljade godina Ja Sam ova obe}anja i ispunio. Duh
Istine dolazio je u svim generacijama i Njegovim su delovanjem sve
vi{e rasli svetlost i snaga u ovome svetu, jer mnogi su ljudi slu{ali i
~itali iz Zakona ìvota, iz ve~ne istine, i tako su pojedinci po~eli da
razvijaju @ivot u sebi.
No, u ovoj vremenskoj prekretnici (1989) prodire Svetlost - Ja,
Hrist, ve~na Istina - i u {irokom spektru zra~i u ~itav svet. Poput
velike reke te~e Zakon istine kroz Proro~ku re~, jer Ja Sam ljudima
poslao boànsku Mudrost, kako bi se objavila istina i tako se
prodrmali ljudi koji ìve u grehu i tamnici sveta.
A Istina objavljuje i {ta se doga|a u sada{njosti, kao i {ta dolazi.
Ona doti~e i napaja mnoge du{e i ljude i ja~a ih ljubavlju, snagom i
mudro{}u. Ko o~isti svoje grehe, prepozna}e Mene, Hrista; jer greh
zamagljuje duhovno oko. Ko je u stanju da vidi, on Mene, Hrista,
prepoznaje u sebi samome i u onima koji Me istinski slede. I koji ìve
u Meni, slave Ve~noga u Meni, jer primaju od Mene da bi davali da-
lje ljudima.
6. Sve {to ima Otac Moje je. Zato vam rekoh - Ute{itelj }e
uzimati od Mene i objavljivati vam. Jo{ malo i ne}ete Me videti, i
opet malo i ugleda}ete Me, jer Ja idem Ocu. "A neki od u~enika
509
Njegovih reko{e me|u sobom: "[ta zna~i to {to nam kaza: Jo{ malo i
ne}ete Me videti, i opet malo i ugleda}ete Me i: Ja idem Ocu?"
7. A Isus primeti da Ga htedo{e pitati, pa im re~e: "Vi se izme|u
sebe pitate zbog Mojih re~i: Jo{ malo i ne}ete Me videti, i opet malo i
vide}ete Me. Zaista, zaista vam kaèm, zaplaka}ete i zaridati, no svet
}e se radovati: àlosni }ete biti, ali }e se àlost va{a u radost
pretvoriti.
8. @ena kad ra|a àli se, jer do|e ~as njezin; no kad se dete
rodi, ona ne misli vi{e na strah ovaj, zbog radosti {to do|e ~ovek na
svet. I vi ste tako sada puni àlosti, ali Ja }u vas opet videti, i nek se
raduje srce va{e i radost va{u niko vam ne}e uzeti.
9. I u onaj dan ne}ete Me ni{ta pitati. Zaista, zaista vam kaèm:
[ta god budete molili od Oca Mojega u ime Moje, primi}ete. Do sada
ne moliste ni za {ta u ime Moje. Molite i primi}ete, da radost va{a
bude potpuna. O svemu ovome Ja Sam vam govorio u pore|enjima,
ali do}i }e vreme kad sa vama vi{e ne}u govoriti zagonetno, ve} }u
vam otvoreno objavljivati o Ocu Svojemu.
10. U onaj dan }ete u ime Moje zamoliti: I ne kaèm vam da }u
Ja umoliti Oca Mojega za vas, jer sam On ljubi vas zato {to vi ljubite
Mene i verujete da Ja od Boga izi|oh. Ja Sam od Boga izi{ao i do{ao
u ovaj svet i opet svet napu{tam i odlazim Svome Bogu."
11. I onda reko{e u~enici Njegovi: "Eto, sad otvoreno govori{ i
bez zagonetki. Sada znamo da Ti sve zna{ i da nije nu`no da Te bilo
ko moli, jer verujemo da Ti od Boga izi|e".
12. Isus im odgovori: "Verujete li sada? Evo bliì se i ve} je tu
~as kad }ete se razbeàti i svaki svojoj ku}i oti}i i Mene sama
ostaviti: Ali Ja nisam sam jer je Otac sa Mnom.
13. Ovo Sam vam kazao da u Meni mir imate. U svetu }ete imati
nevolje, ali budite spokojni, Ja Sam savladao svet. Hodite, idemo
sada!" (Pogl. 74, 6-13)
510
75. POGLAVLJE
Poslednja pashalna ve~era
Budite ~ista srca (1-2). O izdaji - Tolerancija i razumevanje prema neukima
(3-6). U Hristovom Novom Dobu ne}e vi{e biti prolivanja krvi (7-9). O~i{}ena
Zemlja daruje obilje (10). @ivot u Hristu vodi ka plemstvu du{e i istinskoj
slobodi (11-12). Zakon ìvota, zapovesti ljubavi - Onaj ko prezire bli`njeg, ne
pronalazi put do Hrista, Istine, u ve~no Postojanje - Svako sudi sebi samome
(13-16). Novi Izrael i Novi Jerusalim (17). Iz svih naroda i plemena
zbratimljuju se oni koji vr{e dela Bo`ja (18).
1. Nave~e do|e Isus u ku}u u kojoj se behu okupila

Dvanaestorica sa pratiocima svojim: Petar, Jakov, Toma, Jovan,
Simon, Matej, Andrija, Natanail, Jakov, Tadej, Juda, Filip i drugovi -
njihovi (a be{e tamo i Juda Iskariotski koga ljudi ubrajahu me|u
Dvanaestoricu, sve do ~asa kada se razotkri).
2. A behu obu~eni u haljine od ~istog belog lana, jer je lan
pravednost svetih. A svako od njih nosa{e boju svoga plemena. U~itelj,
pak, ima{e na Sebi haljinu sasvim belu, i bez ijednog {ava ili mrlje.
(Pogl. 75, 1-2)

i produbljujem re~:
Od ljudi do|oh kao Sin ~ove~ji. A ponovo dolazim kao Hrist

Bo`ji, njihov Spasitelj, Duh Istine.
Ko sabire u Moje ime, ne rasipa. Rasipa samo onaj ko èli da
okuplja u sopstveno ime, ~ak i onda kad koristi pritom Moje Ime - i
tako ga zloupotrebljava.
Postanite oni ~isti, i u svemu }ete videti Boga, @ivot. îsti vidi
ono ~isto. On, me|utim, vidi i ono ne~isto, i oslovljava ga kako bi bilo
spoznato i savladano.
Shvatite: îsta belina lana u ono vreme je predstavljala simbol
unutarnje ~istote. Ja vam kaèm: Ne treba da se ukra{avate samo
spolja, a ~istotu u Bogu da zapostavljate, ve} treba da postanete ~isti
u svom srcu. Onda }ete nositi i ~istu i svetliju ode}u. Ako je srce
511
~isto, to }e se onda odraàvati i u spolja{njem, u pona{anju i u ode}i
onoga koji teì Bogu.
3. I oni zapodenu{e raspru o tome koji bi od njih trebalo da je

najve}i; stoga im On re~e: "Carevi neznaboàca gospodare nad njima,
a one koji vladaju tamo nazivaju dobrotvorima. Ali vi ne budite takvi.
Nego ko je najve}i me|u vama, nek bude najmanji, a koji je prvi, da
sluì."
4. I re~e Isus: "ê`njivo ~ekah da ovu ve~eru pashalnu s vama
proslavim, pre nego postradam da i spomen na Moju `rtvu stavim u
slu`bu i spasenje svih ljudi. Jer evo, dolazi ~as kad }e Sina ~ove~jeg
predati u ruke gre{nika."
5. A jedan od Dvanaestorice upita Ga: "Gospode, jesam li ja
taj?" A Isus odgovori: "Onaj je kome dadnem zalogaj."
6. A Juda Iskariotski Mu re~e: "Gle, beskvasni hleb, me{ano
vino, ulje i za~ini, no gde je tu jagnje koje Mojsije zapovedi?" (Jer
Juda be{e kupio jagnje, no Isus zabrani da se zakolje). (Pogl. 75, 3-6)

i produbljujem re~:
Ljudi izdaju ljude, svoje bli`nje. Bog, me|utim, ne izdaje Svoje

dete. Niti pak ~ovek koji ìvi u Bogu izdaje svog bli`njeg. Kao {to ni
Ja, kao Isus iz Nazareta, nisam izdao Judu. Govorio Sam uop{teno o
izdajniku, koji prvi zalogaj uzima bez unutarnje molitve.
Ni apostoli ni u~enici nisu zahtevali da se zakolje jagnje. No i
Meni su, kao i apostolima i u~enicima, bili ponu|eni komadi}i ve}
pripremljenog jagnjeta, kao dar ljubavi. Na{i su bli`nji, naime, tako
èleli da nas daruju, jer bolje nisu znali. Ja Sam blagoslovio dar i
po~eo da uzimam meso. Moji apostoli i u~enici u~inili su isto. Odmah
posle su Me upitali, shodno smislu: "Mi bi ipak trebalo da se
ostavimo jedenja mesa. Tako si nam zapovedio. A sada Si i sam jeo
meso."
Pou~io Sam Svoje: "ôvek ne bi trebalo nijednu ìvotinju da
namerno ubije, kao {to ne bi trebalo ni da jede meso ìvotinja
ubijenih radi jela. Ako, me|utim, ljudi koji su jo{ neuki, za hranu
512
spreme meso i pruè ga svome gostu kao dar u vidu gostinske ve~ere,
tada gost ne bi trebalo da odbije ovaj dar. Postoji, dakle, razlika jede
li ~ovek meso iz poùde ili iz zahvalnosti svome doma}inu za njegov
trud.
Onaj koji zna, trebalo bi ipak, ukoliko mu je to mogu}e i ako
mu spolja{nje okolnosti i vreme to dozvoljavaju, da doma}ina
uop{teno uputi, pritom ga ne uveravaju}i da je to bolje. I kad za to
sazre vreme, doma}in }e i sam shvatiti ta uop{tena uputstva.
Nesebi~noj ljubavi na ovome svetu pripadaju i razumevanje i
tolerancija. Ostavite svakom ~oveku slobodnu volju, bez obzira na to
da li on èli ili ne èli da shvati i prihvati va{a uop{tena uputstva.
Ako budete u svako doba mislili, govorili i postupali nesebi~no,
osta}ete u ljubavi, i ljubav }e vas blagosiljati. Onda }e biti
blagosloveno i ono {to vam se pruì kao dar ljubavi.
7. Tada Jovan predskaza iz Duha: "Gle, jagnje Bo`je, Pastira

dobrog koji ìvot Svoj daje za Svoje ovce." A Judu pogodi{e ove re~i,
jer je znao da }e Ga izdati. No Juda opet zapita: "U~itelju, ne stoji li
napisano u zakonu da za sve~anost Pashe jagnje treba biti zaklano u
prostoru ogra|enom?"
8. A Isus odgovori: "Kad budem na krst uzdignut, onda }e
uistinu jagnje biti zaklano. Ali jao onome koji ga preda u ruke
krvnika. Bolje bi mu bilo da se nije ni rodio.
9. Zaista vam kaèm, do{ao Sam u ovaj svet da ukinem sve `rtve
krvne, i jedenje mesa ìvotinja i ptica koje ljudi kolju. (Pogl. 75, 7-9)

i produbljujem re~:
Onaj ko ljubi ìvot u Bogu, taj ljubi Boga i jedno je sa ìvotom

iz Boga.
Ja Sam do{ao u ovaj svet da u~im Jevan|elju ljubavi, Zakonu
Neba, i za primer ga ìvim. Onaj ko ostvaruje Zakon ljubavi Neba
na}i }e ispunjenje ìvota.
513
@ivot u Bogu ne uklju~uje samo na{e bli`nje, ve} i sve druge
ìvotne oblike kao {to su ìvotinje, biljke, minerali i kamenje; jer Bog,
@ivot, odràva sve {to postoji. Ko ìvi u jedinstvu sa @ivotom, ne
ubija ìvotinje iz obesti niti iz obesti uni{tava biljke. On po{tuje i
@ivot - snage svesti - minerala i kamenja.
Ko po{tuje @ivot, po{tuje i svog bli`njeg, jer po{tuje i samoga
sebe. Jer u du{i je @ivot, Bog, kao su{tina i snaga. Ko po{tuje svog
bli`njeg, taj ìvi u miru sa ~itavim postojanjem i sa svojim bli`njim,
jer su sva bi}a i ljudi deca Otac-Majka Boga.
Shvatite: Ko Zakon ljubavi ostvaruje, taj menja svoje mi{ljenje i
ìvot. Tako on oplemenjuje svoja ~ula i postupno napu{ta i svesno
ubijanje ìvotinja, kao i njihovo klanje radi jedenja njihovog mesa.
Onaj kome je stalo do mesa, taj }e ga i jesti. Onaj kome je stalo
do Duha, hrani se onim {to mu zemlja daruje, onako kao {to je to
nekad i bilo.
Shvatite: Nijedna promena, bilo u ljudima ili u svetu, ne zbiva se
preko no}i. To je sasvim postupan proces preobraàvanja. Onaj ko se
okrene Bogu, taj sasvim postupno menja svoje mi{ljenje i svoj ìvot,
oplemenjuju}i tako svoja ~ula, {tavi{e, ~itavog svog ~oveka. Pritom se
sve vi{e distancira od ishrane mesom i ìvi u miru sa ljudima i
carstvima prirode.
Tokom smena generacija presta}e i krvne `rtve, jer }e ljudi
shvatiti da time ne odaju ~ast Bogu, a da njihova izmi{ljena boànstva
ne reaguju na njihova mi{ljenja i postupke.
Shvatite: Onaj ko vi{e ne zavidi, ko se ne prepire, ko vi{e ne

vezuje i onaj ko vi{e ne èli da vlada i bude najve}i, ~ovek je
istinskog mira.
Sve dok u samim ljudima ne bude mira, postoja}e i krvne `rtve -
u vidu ratova ili katastrofa. Kad ljudi postignu unutarnji mir,
presta}e i ratovi i katastrofe i prolivanje krvi.
Sve }e ovo do}i; me|utim, jo{ }e do tada potrajati, jer jo{ nisu
svi uzroci okajani i otpla}eni. Ovi }e se kao posledica vratiti onima
koji su ih i posejali. Ipak, polako sazreva vreme u kome }e mir ispu-
514
njavati srca ljudi - kako se sve vi{e bude uzdizalo Novo Doba, doba
Hrista.
Sada{nje ~ove~anstvo (1989) ìvi na jednoj velikoj vremenskoj
prekretnici od starog, gre{nog sveta prema Novom Dobu. Kada ta
promena bude u velikoj meri izvr{ena, ljudi }e sve vi{e ispunjavati
Bo`je zakone i bi}e onako kao {to Sam predskazao kao Isus: Bi}e
j e d a n Pastir i j e d n o stado, i svi narodi }e biti j e d a n
narod. Tada }e biti okon~ane i sve krvne `rtve, tako|e i jedenje mesa
ìvotinja.
10. Bog na po~etku svima dade plodove drve}a, semenje i bilje za

hranu; no oni koji vi{e ljubi{e sebe nego Boga ili svoje bli`nje,
upropasti{e svoje obi~aje, i bolesti une{e u tela svoja, a Zemlju
napuni{e poùdom i svirepo{}u. (Pogl. 75, 10)

i produbljujem re~:
Ono nisko, satansko, bliì se kraju. Ljudi }e sve vi{e ose}ati

potrebu za ìvotom u Bogu i s Bogom. Tako }e se i zemlja o~istiti, a
deca Bo`ja }e se hraniti onako kao {to be{e u po~etku ljudskog roda:
majka Zemlja }e ponovo i u izobilju darivati stanovnicima Zemlje ono
{to im je potrebno za zemaljsko telo. A to }e opet biti ono ~isto, za
prete`no ~isto telo.
11. Bo`ji mir na}i }ete samo ìve}i ispravno, a ne prolivaju}i krv
nevinu. Vi Me nazivate Hristom Bo`jim, i doista istinu govorite; jer Ja
Sam Put, Istina i @ivot.
12. Idite tim putem i na}i }ete Boga. Traìte Istinu i Istina }e vas
osloboditi, ìvite u @ivotu i ne}ete videti smrti. Sve ìvi u Bogu i Duh
Bo`ji ispunjava sve. (Pogl. 75, 11-12)

i produbljujem re~:
Pravedan ìvot je ìvot u Bogu. Ko je pravedan, ne vara bli`nje,

ne osu|uje ih niti im sudi. Onaj ko u svemu teì pravednosti, prona}i
}e put istinitosti. On je veran samome sebi u plemenitim mislima,
515
re~ima i delima. Saglasno svom razmi{ljanju i ìvljenju ophodi se on i
pema svojim bli`njima. On nikoga ne vara, ne osu|uje, niti kome
sudi, jer je oplemenio samoga sebe.
Shvatite: mir i istinsko hri{}anstvo u ovaj svet mogu do}i samo
preko ljudi koji su svoje du{e oplemenili ukrasima vrline i skromnosti,
mislima punim mira, nesebi~nim re~ima i delima.
Ja Sam Put, Istina i @ivot. Ko svoju du{u uzdigne k Meni, taj }e
Me i na}i. A ko ìvi u Meni, Istini, bi}e slobodan od spolja{njih
vezanosti i od tri~arija ovog sveta. Onaj ko ìvi u Istini, sve }e svoje
re~i i sve svoje ispuniti @ivotom, jer je i sam ispunjen Duhom Bo`jim.
13. Drìte se Zapovesti. Ljubi Boga svoga svim srcem svojim, a

bli`njega svoga kao samoga sebe. Na tome se temelji ~itav Zakon i
proroci. Su{tina Zakona je ovo: Ne ~inite nikome ono {to ne èlite da
drugi vama ~ine. înite drugima ono {to biste èleli da oni vama ~ine.
14. Blagosloveni koji ispunjavaju ovu Zapovest; jer Bog se objav-
ljuje u svim stvorenjima. I sva stvorenja ìve u Bogu i Bog je
skriveno u njima."
15. Nakon toga Isus umo~i zalogaj, i pruì ga Judi Iskariotskom i
re~e: "[to ~ini{, ~ini brè!" I ovaj, uzev{i zalogaj, odmah izi|e. A be{e
no}.
16. I kad izi|e Juda Iskariotski, re~e Isus: "Sada se proslavi Sin
~ove~ji me|u Dvanaestoricom Svojom, i Bog se proslavi u Njemu.
Zaista vam kaèm, oni koji vas prime, Mene }e primiti, a koji Mene
prime, primaju Oca koji Me je poslao. A vama, koji Me kao
izabranici Moji sledite u duhovnoj obnovi, izgradi}u Carstvo, kao {to
se Meni jedno izgradi, i vi, koji ste ostali verni Istini, sede}ete na
dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena izrailjskih." (Pogl. 75,
13-16)

i produbljujem re~:
Onome ko ostvaruje Zapovesti nesebi~ne ljubavi srce je puno -

ljubavi i mudrosti Bo`je, istine koja je ve~na, jer ova je Zakon ìvota.
516
Ko ispunjava Zapovest: "Ljubi Boga svoga svim srcem svojim, a
bli`njega svoga kao samoga sebe", ìvi u Zakonu Bo`jem, jer
nesebi~na ljubav obuhvata sve snage svemira, od Reda do Milosr|a.
Ovaj Zakon Bo`ji ostvarivali su, u svim vremenima i u svim
generacijama, pravi proroci i svi pravedni mu{karci i ène. Onaj ko
ispunjava Zakon Bo`ji, predaje se Bogu i daje ono {to je volja Bo`ja:
ljubav i mudrost.
Ko èli da postane Zakon ljubavi, neka po{tuje prvi korak prema
Unutarnjem ìvotu, prema nesebi~noj ljubavi: "Ne ~inite nikome ono
{to ne èlite da drugi vama ~ine. înite drugima ono {to èlite da oni
vama ~ine."
Onome ko ispunjava Zakon ìvota, Ljubav, Bog se objavljuje u
svim ljudima, ìvotinjama, biljkama, mineralima, kamenju i u svim
snagama svemira. Ni{ta nije skriveno onome ko se otvori Bogu.
Onome, me|utim, koji zbog greha ho}e da se sakrije od Boga,
skrivene su sve stvari i snage svemira.
Juda je uzeo zalogaj, ali po{to se nije iskreno pomolio, ostavio je
jedan deo (zalogaja) na stranu i napustio maleni skup. Time je
pokazao svoje mi{ljenje, a onda je sproveo ono {to je imao na umu.
Ono {to Sam govorio ovom malenom skupu, trebalo bi vama i

svim budu}im generacijama da sluì kao spoznaja za va{e mi{ljenje i
ìvot. Tako }ete imati merilo za spoznavanje svoje duhovne zrelosti.
Ko svoje bli`nje poniàva i osu|uje, taj nije primio ni prihvatio
ni njih, ni Mene. On tako odbacuje i osu|uje i Mene, Hrista Bo`jeg,
jer Ja ìvim i u va{im bli`njima. Takvim pona{anjem on ne moè
prona}i ni Istinu, jer Sam Ja, Hrist, Put, Istina i @ivot. Ko odbacuje
svog bli`njeg, odbacuje i Mene. On zato ne moè prona}i ni ve~nog
Oca koji deluje kroz Mene, Hrista.
A onaj koji ne ìvi u Meni, nije ni izabran - ni za carstvo Bo`je
na Zemlji, ni za ve~no carstvo, ve~na Nebesa; jer je ve~no Postojanje
Otac u Meni. Onaj ko svog bli`njeg prezire, taj ne poznaje ni Njega,
Oca.
Ko je na{ao Istinu, ne}e ni suditi ni osu|ivati.
517
Re~ "suditi" zna~i:
Plemena izraelska sudi}e sebi samima, odgovaraju-}e svom
razmi{ljanju i delovanju.
Shvatite: Svaki ~ovek sudi samome sebi, jer svaki ne~isti ose}aj,
svaka nezakonita misao, svaka sebi~na re~ i samoìvi postupak nose u
sebi sud. Mera kojom ~ovek meri, njegov je vlastiti sud: To je njegova
sebi~nost u ose}ajima, mislima, re~ima i postupcima.
Ja, Hrist Bo`ji u Isusu, ostao Sam u Ocu, i tako se Otac
proslavio kroz Mene, Hrista.
17. A jedan Ga upita: "Gospode, ho}e{ li ponovo podi}i

kraljevstvo Izrailja?" A Isus odgovori: "Moje carstvo nije od ovoga
sveta, niti je Izrailj sve ono {to se Izrailjom zove." (Pogl. 75, 17)

i produbljujem re~:
Moje carstvo nije od ovoga sveta.

Re~ "podi}i" zna~i: Izrael, sa Jerusalimom u sredi{tu, Ja }u
izgraditi tamo gde ljudi ispunjavaju volju Bo`ju. Moje carstvo sa~i-
njavaju ljudi koji vr{e volju Bo`ju u Meni, Hristu.
Shvatite: Izrael i Jerusalim ne odnose se na neko odre|eno mesto.
Oni su tamo gde ljudi deluju u Ime Svevi{njega i tamo gde ispu-
njavaju Zakon nesebi~ne ljubavi. I ovi }e s ljubavlju i mudro{}u
Bo`jom osnovati i izgraditi ono {to je objavljeno: Carstvo Bo`je na
Zemlji, ~iji }u vladar biti Ja, Hrist.
Carstvo Bo`je na Zemlji ne}e biti tamo gde vlada samoìvost
tvrdokornih Jevreja i svih onih ljudi koji Me prihvataju samo na
re~ima. Novi Izrael i Novi Jerusalim osnova}e i izgraditi ljudi koji su
primili i prihvatili Oca i Mene, Sina, koji dakle ispunjavaju zakone -
ljubavi i mudrosti Bo`je. To su oni koji donose duhovnu obnovu. Oni
imaju Moj nalog da osnuju, izgrade i ispune ono {to je objavljeno:
Carstvo Bo`je, Carstvo Mira Isusa Hrista na ovoj Zemlji.
Shvatite: Izrael i Jerusalim bi}e tamo gde izvor Bo`ji izvire, a iz
njega Istina poput struje proìma ~itav svet.
518
Sudi}e sebi one du{e i ljudi koji su sami sebe osudili neispunjava-
njem ve~nih zakona.
Mnoga duhovna bi}a do{la su iz Svetlosti Bo`je u zemaljsko
ruho. Oni }e sagraditi i sa~uvati presto Bo`ji na Zemlji. Stoga }e
Izrael i Jerusalim biti tamo gde Bo`ji izvor izvire i gde najsna`nije
te~e - daleko od starog Izraela. Kada stari Izrael bude ukinut, Novi
Izrael bi}e na mestu staroga Izraela, jer }e zbog preobraàvaju}ih
doga|aja {irom sveta i zbog promene tzv. Zemljine ose do}i do
preme{tanja Zemljinih masa.
18. Izrailjem Bo`jim zva}e se koji su neokaljani okrutno{}u, i

pravedni su i ljube milosr|e i slave dela Bo`ja, i koji pomo} pruàju
slabima i potla~enima, svejedno iz kojeg su naroda." (Pogl. 75, 18)

i produbljujem re~:
Sa sve ~etiri strane sveta sakupljam Ja ljude, iz svih naroda i iz

plemena ~itave Zemlje, koji se nisu okaljali niti se kaljaju okrutno{}u,
ve} su pravedni i milosrdni i nesebi~no pomaù slabima i potla~enima
i ~ine dela Bo`ja.
Oni }e se zbratimiti i povezati sa onima koji budu izgradili Novi
Izrael i Novi Jerusalim, Carstvo Bo`je na ovoj Zemlji, Carstvo Mira
Isusa Hrista kojim }e ~itava Zemlja biti obuhva}ena.
519
76. POGLAVLJE
Pranje nogu - Poslednja ve~era
Otvaranje sedam osnovnih snaga du{e zapo~inje od
Reda (1-3). Onaj ko ljubi nesebi~no, ispunjava Zakon i vidi Boga u svemu (4-
5). Istinski Hristovi borci imaju ~isto srce (6). Cilj i zadatak du{e je da ponovo
postane Zakon (7). Zna~enje tamjana (8). O ve~eri - Nije ceremonija, ve}
simbol (9). Isusova molitva za Svoje: Ispunite re~ Bo`ju i Zapovest ljubavi;
zra~ite onim ~ime vas Bog daruje (10-19). Molitva jedinstva (20-21). Hleb i
vino (22). Duhovna supstanca u darovima prirode (23-25). Mojsijevim
ustupcima nastali su protivzakoniti obi~aji (26-28). Izdaja Hrista - Za{to je
Isus mogao da bude uhva}en i za{to je razapet. - Hristov ~in za rod Davidov
(29-30).
1. A kad se zavr{i pashalna ve~era, upali{e se svetiljke, jer be{e

ve} no}. I Isus ustade od trpeze, skide gornju haljinu pa uze prega~u i
opasa se njome. Potom usu vodu u umivaonik i opra noge svoj Dva-
naestorici po ~etiri puta svakom i osu{i ih prega~om kojom be{e
opasan.
2. A jedan od njih re~e: "Zar Ti moje noge da opere{?" Re~e
mu Isus: "Ako te Ja ne operem, nema{ udela sa Mnom." A on
odgovori: "Gospode, ne samo noge moje, nego i glavu moju i ruke."
3. Re~e mu Isus: "Okupani nema {ta da pere osim nogu, jer je
sav ~ist." (Pogl. 76, 1-3)

i produbljujem re~:
I pranje nogu je bilo simbol. Ono predstavlja unutarnje ~i{}enje.

Da bi se postiglo savr{enstvo, du{a i ~ovek moraju zapo~eti s
otvaranjem "najdonje" temeljne snage, snage Reda. To zna~i, da
najpre treba da o~iste ose}aje i misli i tako ih oplemene, da bi i -
njihove ljudske re~i bile nadahnute Mojim ìvotom. Onda ~ovek
postupno spoznaje volju Bo`ju. Istovremeno }e onaj koji teì Bogu sve
vi{e oplemenjivati svoja ljudska ~ula, kako bi postigao unutarnje
plemstvo. To su koraci evolucije koji slede jedan za drugim. Tako
du{a u sazrevanju i probu|eni ~ovek postaju plemeniti i dobri.
520
Na taj na~in du{a i ~ovek postupno otvaraju sedam osnovnih
snaga du{e koje su Zakon Bo`ji. Ukoliko je du{a u potpunosti otvorila
ovih sedam osnovnih snaga, od Reda do Milosr|a, onda je ona opet
besprekorno duhovno telo, kap u okeanu Bogu, u Zakonu ìvota.
4. I uzev{i haljine Svoje od naj~i{}eg belog lana bez mrlje i {ava,

sede opet za trpezu i re~e im: "Znate li, {ta Sam vam u~inio? Vi me
zovete Gospodom i U~iteljem, i pravo velite, jer Ja to Jesam. A kao
{to Ja vama sada oprah noge, tako i vi da perete noge jedni drugima.
Jer Sam vam dao primer da, kao {to Ja u~inih vama, i vi ~inite.
5. Ja vam dajem jednu novu Zapovest, da ljubite jedni druge i
sva stvorenja Bo`ja. Jer ljubav je ispunjavanje Zakona. Ljubav je od
Boga, a Bog je ljubav. I ko ne ljubi, ne poznaje Boga. (Pogl. 76, 4-5)

i produbljujem re~:
Onaj ko je sposoban da ljubi nesebi~no sve ljude i sve oblike

ìvota, ko dakle vi{e ne vrednuje, ne prosu|uje i ne sudi, taj ispu-
njava Zakon.
Zakon, Bog, jeste ljubav, jer Bog je ljubav. Ko ìvi u nesebi~noj -
ljubavi, ~ist je. On Boga, Zakon ljubavi vidi u svim ljudima, u svim
oblicima ìvota i u svim stvarima, jer poznaje Boga, Zakon ljubavi.
Onaj ko ne poznaje sebe samoga, ne poznaje tako ni Zakon,
Boga, a tako onda i ne vidi Boga, Zakon ljubavi, ni u ljudima, ni u
ìvotnim oblicima.
6. Sada ste o~i{}eni Re~ju koju Sam vam govorio. I po tome }e

vas svi poznati da ste u~enici Moji, ako ljubite jedni druge i milosr|e
i ljubav ako pokazujete spram svih stvorenja Bo`jih, a spram slabih i
potla~enih i koji nevini pate posebno. Jer Zemlja sva puna je mra~nih
mesta zlo~ina, i patnje i straha, zbog sebi~nosti ljudske i neznanja
(Pogl. 76, 6)

i produbljujem re~:
521
"...o~i{}eni Re~ju" zna~i: onaj ko ostvaruje Moju Re~, koja je
ìvot i snaga, posta}e ~ist i du{om i telom. A ko je ~istog srca, on }e i
u svetu doprineti da ljudi koji ~eznu za Bogom na|u ispunjenje, kao i
da i ona najmra~nija mesta uàsa u kojima vladaju patnja, strah i
smrt postanu svetlija. Onda }e se i tamo buditi i rascvetavati ìvot u
Bogu, a ljudi pronalaziti unutarnji mir.
Onaj ko ìvi u Bogu, postaje istinski, nesebi~ni borac za Carstvo
Bo`je, koje je Mir. On se oru`jem ljubavi bori protiv samoljublja i
neznanja svojih bli`njih, kako bi se obnovila Zemlja preko Mene,
Hrista.
7. Kaèm vam: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas

kunu i svetlost im dajite u tami njihovoj i nek se Duh ljubavi nastani
u srcima va{im i nek struji prema svima. I opet vam kaèm: Ljubite
jedni druge i sva stvorenja Bo`ja." I kad On zavr{i, reko{e svi:
"Slava Bogu!" (Pogl. 76, 7)

i produbljujem re~:
Ono {to Sam govorio kao Isus iz Nazareta nije vaìlo samo za
Moje, koji su bili sa Mnom, Isusom, niti samo za onda{nji narod.
Vaìlo je i vaì za ljude svih naroda i svih generacija, jer je to Re~
Bo`ja koja je bila i jeste upu}ena svim ljudima. I ona }e vaìti sve
dok mnogi od ljudi ne postanu Zakon ìvota, i ne budu i sami govorili
Re~, Zakon, Boga. Onda }e se ispuniti sve ono {to smo Ja, kao Isus, i
svi istinski proroci Bo`ji predskazali.
Kad ponovo do|em u Duhu, Zemlja }e prete`no biti o~i{}ena i
sposobna da prima Moju svetlost, Hristovu svetlost. Tada }e svi ljudi
koji budu ìveli na o~i{}enoj Zemlji ispunjavati Zapovesti Bo`je i
govoriti Re~, Zakon, jer }e i sami ìveti u Zakonu.
Zadatak du{e je da u svojim razli~itim zemaljskim ìvotima,
ìvljenjem u raznim vremenskim epohama, ponovo postane Zakon,
Bog, Re~ ìvota. Ljudi koji su postigli vi{i stepen ~istote, ljubi}e jedni
druge i sva stvorenja Bo`ja, kao {to Sam ih Ja ljubio i ljubim.
522
8. Onda On podiè Svoj glas, a oni pak okupi{e se zajedno i
govorahu: "Kao {to jelen ~ezne za vodom potoka, tako i du{a Moja za
Tobom ~ezne, o Boè!" I kad zavr{i{e, donese jedan od njih kadionicu
sa ugljevljem uàrenim; i On ga posu tamjanom, istim onim koji mu
dade mati Njegova na dan Njegove objave, i slatko}a mirisa ispuni
prostor. (Pogl. 76, 8)

i produbljujem re~:
Takozvana kadionica stajala je u sobama tada{njih uglednijih

gra|ana. Tamjan simbolizuje posve}eni ìvot. Ali njega je ve}ina ljudi
koristila, i koristi, nesvesna ovog njegovog zna~enja. A tako se tamjan
jo{ upotrebljava i u instituciji crkve, u ceremonijama. No, ipak, malo
je ljudi, tako|e i u instituciji crkve, koji ìve posve}enim ìvotom. A
ono {to se ne sprovodi u ìvot, ostaje samo simbol i stoga je bez
zna~aja.
9. Onda Isus stavi zdelu preda se, a ~a{u otraga, i podigav{i

pogled Svoj k Nebu zahvali Bogu na dobroti Njegovoj u svemu i za
sve, uze beskvasni hleb u ruke Svoje i blagoslovi ga. Onda izme{a
vino sa vodom, blagosiljaju}i i njega, pa otpevav{i priziv sedmorostru-
kog svetog Imena, pozva Trojednog da po{alje Duha Svetoga i hleb da
pretvori u telo Njegovo, telo Hristovo, a vino u krv Njegovu, krv
Hristovu, za opro{tenje grehova i radi ìvota ve~nog za sve koji
poslu{aju jevan|elje. (Pogl. 76, 9)

i produbljujem re~:
Onaj ko u svetu obavlja neku slu`bu, koristi se pritom odre|enim

fondom re~i koji mu je za to potreban, kao {to su i prevodioci u sta-
nju da prevode tekst shodno bogatstvu svog re~nika koje odgovara -
njihovom stanju svesti. Stoga i nisu uvek mogli, niti mogu, da uslede
prevodi shodno smislu, jer iste re~i za svakoga mogu imati neko drugo
zna~enje – odgovaraju}e ne~ijoj svesti i predstavi. Tako je u mnogim
slu~ajevima i Moja Re~ bila vi|ena kroz nao~ari vere onih koji su je
523
prevodili dalje. Zato Ja tuma~im, ispravljam i produbljujem re~ koja
je napisana u knjizi "Jevan|elje Isusovo".
Kao Isus iz Nazareta puno Sam se molio Bogu, Mome Ocu i

vodio s Njim poverljive razgovore. Njemu, Ve~nome, molio Sam se i
za blagoslov poslednje ve~ere s Mojima.
Govorio Sam im, shodno smislu: "Ono {to Ja sada ~inim, to vi
~inite dalje Meni za spomen. Jelo je za telo. Dajem vam ga kao
simbol unutarnjeg ja~anja.
Shvatite: Moje }e telo biti predato da biste vi postigli ìvot ve~ni.
Dopustite da va{e telo postane hram Bo`ji, kako bi Duh mogao
delovati u vama i kroz vas. Preko uskrsnu}a Mog duhovnog tela i vi
}ete uskrsnuti, jer Hrist Bo`ji koji ide k Ocu jeste Duh Istine u Bogu.
Duh Istine }e o~istiti va{e duhovno telo, a Svetlost sveta, Ja Jesam,
sja}e u vama i kroz vas. Preko Svog uskrsnu}a Ja Sam Svetlost u
vama i o~i{}enje va{ih du{a. Onaj ko veruje u Mene i ispunjava
zakone Neba posti}i }e, preko Mene, Hrista, ponovno ro|enje u Duhu
Mog Oca."
Uzeo Sam vino, dodao ne{to vode i, shodno smislu, rekao: "Ovo
{to vam sada govorim, to je simbol. Spoznajte zna~enje - i mislite na
Mene kada jedete i pijete, jer u svemu je Duh ìvota, Ja Jesam.
Vino je simbol Moje krvi koju }u proliti za sve du{e i ljude.
Du{a i ~ovek moraju ponovo probuditi Duha du{e, tj. uneti ga u svoj
zemaljski ìvot. Onaj ko ne prima i ne prihvata Duha Istine -
simboli~no, Moju krv - njegova se du{a ne moè vratiti u ve~nost, jer
ne ìvi u Apsolutnoj istini. Du{a ostaje izvan Nebesa sve dok ne primi
i ne prihvati Mene, Svetlost sveta, svog Spasitelja. Ko, dakle, ne primi
i ne prihvati Mene, svog Spasitelja, Savladara Neba, ne}e posti}i
potpuno savr{enstvo.
Shvatite: Ko Mene ne prima i ne prihvata, ne prima i ne
prihvata Oca - jer Otac i Ja Smo jedno."
Kao Isus iz Nazareta izvr{io Sam ovaj simboli~ni ~in me|u
Svojima da bih im objasnio da je @ivot, Duh Bo`ji, kao su{tina i
snaga u svim oblicima ìvota, kako u hrani, tako i u pi}u. Ja Sam
umro za sve du{e i ljude kako bi oni postigli uskrsnu}e. Bilo da
524
obedujete ili da ne{to drugo radite, treba da to ~inite uvek misle}i na
Mene. Jer ono {to uistinu ~inite u Moje Ime, dobro je u~injeno.
U dobu mo}nog vremenskog preokreta iskrvari}e mnogi ljudi jer
Me nisu primili ni prihvatili i tako ostaju u svojim gresima. No onaj
ko teì Bogu, sa Mnom }e i obedovati. Zato se molite Bogu da
blagoslovi i va{e jelo, a pri jedenju mislite na snagu i ljubav Bo`ju,
kao i na svog Spasitelja, Hrista Bo`jeg koji je u Ocu.
10. I uzdignu zatim `rtvene darove k Nebu, govore}i: "Sin

~ove~ji uzdi}i }e se sa Zemlje, i Ja }u sve ljude Sebi privu}i. I svi }e
ovde znati da Sam Ja od Boga poslan."
11. I izgovoriv{i ovo, podiè Isus o~i Svoje k Nebu govore}i: "Ave
(jevr. O~e), do{ao je ~as, proslavi Sina Svojega da i Sin Tvoj u Tebi
proslavljen bude.
12. A Ti si Mene ve} proslavio, Ti si srce Moje ognjem ispunio, i
svetiljke si postavio Meni zdesna i sleva da nijedan deo Mene nije bez
svetla. Ljubav Tvoja sija u desnicu Moju, a mudrost Tvoja u levicu
Moju. I u Meni se objavljuje ljubav Tvoja, i mudrost, i mo} Tvoja.
13. Ja Te proslavih na Zemlji; delo svr{ih koje si Mi dao da
izvr{im. Ti Jedini Sveti, Imenom Svojim sa~uvaj Dvanaestoricu i
pratioce njihove koje si Mi dao, da budu jedno, kao {to i Mi jedno
smo. Dok bejah s njima u svetu, Ja ih vodih u Tvoje Ime, i nijedan se
ne izgubi; a onaj koji otide od nas, i ne be{e na{, ali Ja se molim za -
njega da se spasi. O~e, oprosti mu jer ne zna {ta ~ini.
14. A sada dolazim Tebi, a ovo govorim svetu, da se radost Moja
u njima ispuni. Dajem im Tvoju Re~, a svet ih mrzi; jer oni nisu od
ovoga sveta, kao {to ni Ja nisam od sveta.
15. Ja Te ne molim da ih uzme{ od sveta, nego da ih sa~uva{ od
zla, dok budu u svetu; a oni nisu od ovoga sveta, kao ni Ja {to nisam
od sveta. Blagoslovi ih Istinom Tvojom. A Re~ Tvoja je Istina. Kao
{to Ti Mene posla u svet, tako i Ja njih {aljem u svet i Sebe
posve}ujem radi njih, da i oni budu posve}eni Istinom.
16. A Ja ne molim samo za njih, ve} i za sve koji }e pri}i, i za
sedamdesetdvojicu koje tako poslah; i za sve koji }e u Istinu
poverovati preko Re~i Tvoje, da i oni jedno budu, kao Ti, Presveti, {to
525
si u Meni i Ja u Tebi, da i oni u Tebi jedno budu, i da svet shvati da
si Me Ti poslao.
17. O~e Sveti, ho}u da i svi koje si Mi dao, {tavi{e svi koji ìve,
budu sa Mnom gde Sam Ja, da i oni imaju udela u slavi koju Mi Ti
daje{, jer Ti Me ljubi{ u svima i sve u Meni, jo{ pre postanja sveta.
18. Svet Te nije prepoznao u pravednosti Tvojoj, ali Ja Te
prepoznajem, i ovi znaju da si Me Ti poslao.
19. I Ja im objavih Ime Tvoje, da ljubav kojom Me ljubi{ i u -
njima bude i od njih struji dalje svim stvorenjima Tvojim, svima." I
po{to izgovori re~i ove, svi podigo{e glasove svoje skupa s Njim i
moljahu se kako ih je On u~io: (Pogl. 76, 10-19)

i produbljujem re~:
Ova, po smislu prepri~ana molitva, nije bila izgovorena samo za

Moje apostole i u~enike; ona je vaìla i vaì za sve ljude, za sve {to
postoji.
Oni koji sve vi{e ispunjavaju Bo`ju Volju, nosi}e tu Re~ Bo`ju
koja ih ispunjava, u svet. To se doga|a sada i doga|a}e se i ubudu}e,
dok Ja ne do|em ponovo u Duhu.
U boànskom vremenu, u Carstvu Bo`jem na Zemlji, ìvot ljudi
je molitva koja se ìvi, ìvot koji je ve~ni Zakon. Jer ljubav prema
Bogu i prema bli`njem, jeste ispunjavanje Zakona.
Ko nesebi~no ljubi, toga }u Ja, Hrist, uzdignuti, kao {to je Mene
ve~ni Otac uzdigao. U isto vreme privu}i }u ga k Sebi, njegovom
Bratu, i ìve}emo u Bogu kao Deca Bo`ja.
Ja Sam u svet, u sve du{e i ljude, doneo Delo Spasenja. Spasenje
je dovr{eno u onim du{ama i ljudima koji su dostigli savr{enstvo,
dakle ~istotu. Ove su du{e opet postale jedno sa Ve~nim Ocem i
postale su Moja bra}a. One stoje sa Mnom u tom Bratstvu - a u
Otac-Majka Bogu u Sinovstvu i K}erinstvu.
Ne ispu{tajte nikada svog bli`njeg iz svog srca, ~ak ni onda ako
vas je izdao i predao (izru~io), kao {to je Juda u~inio sa Mnom.
526
Zadrìte ga u svom srcu, ~ak i ako tada nije sa vama ve} je protiv
vas. On jeste i ostaje va{ bli`nji. Tako je zapisano u Nebu, u ve~nom
Zakonu.
Po{tujte i ostvarujte Zapovest ljubavi: Ljubite svog Oca svim
srcem svojim, svim snagama svojim, ljubite Ga u svakom ose}anju, u
svakoj misli, svakoj re~i i u svakom postupku, a svoje bli`nje kao
same sebe. Ako u va{em ose}anju, mi{ljenju govorenju i ~injenju pre-
vladava ljubav prema Bogu, onda }ete i same sebe po{tovati kao decu
Bo`ju, a tako i svoje bli`nje, koji su i sami deca ve~nog Oca, i koje
Bog, na{ Otac, isto tako ljubi kao {to ljubi vas. Jer u Bogu, va{em i
Mome Ocu, svi su Njegova deca. I ukoliko to spoznate i prihvatite,
ne}ete ni vi praviti nikakve razlike.
Ljubav prema Bogu uklju~uje i opra{tanje. Onoga ko ìvi u Ocu
krasi unutarnja veli~ina, kojom opra{ta, ne zlopamte}i.
Onome koji ispunjava Re~ Bo`ju, dato je da Re~ Bo`ju objavljuje
i pou~ava. Onaj, me|utim, ko Re~ Bo`ju i sam ne ostvaruje, neka
}uti, jer ko o Re~i Bo`joj samo govori, optere}uje svoju du{u. On
gre{i tako protiv svete Re~i, protiv Boga. Ko Re~ Bo`ju samo
propoveda i pou~ava, a ne ostvaruje je, njegove re~i ne dopiru do srca
bli`njeg, a postaju i bumerang koji se vra}a onome ko ih i oda{ilje.
Ko, dakle, Re~ Bo`ju samo propoveda i pou~ava, ne ostvariv{i je, ne
moè je ni ispuniti snagom i mo}i, jer je i sam bez snage.
Ko Moju Re~ ispunjava ìvotom i snagom sopstvenog ostvariva-
nja i to pou~ava u svetu, ~esto ne}e biti shva}en od ljudi ovoga sveta,
a mnogi }e ga i mrzeti zbog jevan|elja.
Onaj ko ispunjava Re~ Bo`ju, nije od ovoga sveta, kao {to ni Ja,
kao Isus iz Nazareta, nisam bio od ovoga sveta. Ko ispunjava Re~
Bo`ju, ìvi je izvor i struja unutarnjeg spasenja, koja struji svim stvo-
renjima i sve proìma, jer Bog je sveproìmaju}a snaga. Iz onoga koji
ìvi u Bogu, struji ono {to mu Bog daruje: ljubav, mudrost i snaga,
bujica za sve i svakoga.
20. "O~e na{, Ti koji si nad nama i u nama, da se sveti Ime

Tvoje u Trojstvu. Da do|e Carstvo Tvoje svima u mudrosti i ljubavi i
pravednosti. Da bude Volja Tvoja sveta na veke, kako na Nebu, tako i
na Zemlji. Od hleba Tvog svetog podaj nam i od ploda Tvog ~okota
527
ìvog svaki dan. I kao {to Ti nama opra{ta{ dug na{, da i mi
oprostimo onima koji se o nas ogre{e. I dok mi nastojimo druge da
dovedemo do savr{enstva, i Ti nas usavr{uj u Hristu Tvome. I, daruj
nam dobrotu Svoju, da i mi drugima ~inimo tako. I u ~asu isku{enja
izbavi nas od zla.
21. Jer Tvoje je Carstvo, i snaga i slava; od po~etka, i sada i na
veke. Amin." (Pogl. 76, 20-21)

i produbljujem re~:
Od Mog delovanja kao Isusa iz Nazareta pro{le su mnoge

vremenske epohe. Generacije su dolazile i odlazile. Ljudi su se molili u
sva vremena. A sadràji mnogih njihovih molitava bili su isti, samo su
se u svakoj generaciji izgovarali druga~ijim re~ima. Stoga ~ovek ne
treba da pridaje previ{e zna~aja zemaljskoj re~i, po{to je ona dobijala
i moè dobiti druga~iji smisao, od epohe do epohe, i od generacije do
generacije. Nastojte, stoga, da shvatite smisao i usvojite pravo zna~e-
nje.
Preko unutarnje re~i kroz otelovljeni deo Zraka boànske
Mudrosti, dao Sam (1986) ljudima, Molitvu jedinstva kao molitvu
zahvalnosti i ljubavi prema Bogu. I, ona moè da se moli shodno
smislu. Ona ukazuje na pribliàvanje Carstva Bo`jeg Zemlji i na Moj
ponovni, duhovni dolazak. A postala je molitvom Hristovih prijatelja:
O~e na{, koji Si na Nebesima,

sveto je Ime Tvoje.
Na{e carstvo dolazi, Tvoja se Volja vr{i
kako na Nebu tako i na Zemlji.
Hleb na{ nasu{ni daje{ nam danas
i opra{ta{ nam dugove na{e,
i mi opra{tamo du`nicima svojim;
Ti nas vodi{ u isku{enju
i izbavlja{ nas od zla.
Jer na{e je carstvo i snaga
528
i slava,
iz ve~nosti u ve~nost.
22. Onda U~itelj na{ uze hleb sveti i prelomi ga, a uze i od ploda
~okota (vino), pa izme{av{i ga, oboje blagoslovi. Zatim pusti da
komadi} hleba padne u ~a{u i blagoslovi sveto sjedinjenje. (Pogl. 76,
22)

i produbljujem re~:
Re~i "Zatim pusti da komadi} hleba padne u ~a{u i blagoslovi

sveto sjedinjenje" ukazuju na pisca ~ije je mi{ljenje oblikovano u
ceremonijama.
Shvatite: Sve je jedno u Bogu. Ni{ta ne moè postojati samo bez
drugoga, jer je Bog u svemu supstanca i snaga. Iz toga proizlazi sveto
sjedinjenje sa ìvotom. Tako su i hleb i vino u Bogu i od Boga dolaze
ljudima, pa zato ne mogu ni biti odeljeni. Zemlja je hraniteljka,
majka svih ljudi koji primaju od nje preko Duha Bo`jeg. On struji
kroz Zemlju i kroz ljude i daje ìvot ~itavom postojanju na Zemlji.
23. I onda hleb koji blagoslovi, dava{e Svojim u~enicima

govore}i: "Jedite, jer ovo je telo Moje, telo Hristovo, koje se daje za
vas radi spasenja tela i du{e."
24. A dade im tako i plod ~okota koji je blagoslovio, govore}i:
"Pijte, jer ovo je krv Moja, krv Hristova koja se proliva za vas i za
mnoge radi spasenja du{e i tela."
25. I kad svi uze{e, re~e im: "Kad god se sakupite u Ime Moje,
ovu `rtvu u~inite Meni za spomen, pripremite hleb ve~nog ìvota i
vino ve~nog spasenja, pa jedite i pijte ~ista srca, i primi}ete supstancu
i ìvot Bo`ji koji u Meni prebiva. (Pogl. 76, 23-25)

i produbljujem re~:
529
Hleb i vino sluìli su jedino kao simbol davanja Moga tela i Moje
krvi. Ali vi ne treba od toga da pravite nikakvu ceremoniju, ve} da se
uvek se}ate Mene u svim va{im ose}anjima, mislima, re~ima i
postupcima.
I kada uzimate darove ìvota koji su vam od Boga dati iz krila
majke Zemlje, se}ajte se zahvalno Ve~noga, kao i Mog ~ina Spasenja.
I ako to ~inite iskrena srca, ne}e samo va{e zemaljsko telo primiti
duhovnu su{tinu, duhovni ìvot, ve} i va{a du{a. Jer u svemu {to
priroda daruje ~oveku jeste ìvot, Bog, duhovna supstanca, snaga.
26. I po{to otpoja{e hvalospev, ustade Isus usred apostola Svojih,

i oni stado{e kora~ati oko Njega koji be{e sredi{te njihovo, kao u
kakvom sve~anom plesu, raduju}i se u Njemu. Onda On izi|e na goru
Maslinsku, a sle|ahu Ga i u~enici Njegovi.
27. A Juda Iskariotski pak otide u ku}u Kajafinu i re~e mu:
"Eto, On proslavi pashalnu ve~eru izme|u zidina i sa hlebom
beskvasnim umesto jagnjeta. Ja sam kupio jedno jagnje, no On ne
dade da se usmrti? Evo, ~ovek od koga ga kupih je svedok."
28. A Kajafa razdera svoje haljine i re~e: "Uistinu, to nije
svetkovanje Pashe po zakonu Mojsijevom. Njegov ~in zasluùje smrt;
jer to je te{ka povreda zakona. Zar su nam potrebni i drugi svedoci?
Tako su upravo i dvojica razbojnika upali u hram i ukrali knjigu
zakona, eto ishoda Njegovog u~enja. Kaìmo ljudima koji Ga slede {ta
je u~inio; jer se oni boje mo}i zakona." (Pogl. 76, 26-28)

i produbljujem re~:
Re~i "...i oni stado{e kora~ati oko Njega koji be{e sredi{te -
njihovo, kao u kakvom sve~anom plesu..." zna~e: Moji apostoli i
u~enici pribliìli su Mi se i kretali se oko Mene, jer Sam Ja za njih u
tim trenucima bio sredi{te, po{to su ose}ali bol Moga srca - a i iz
straha za svoj vlastiti zemaljski ìvot.
Mojsije je bio primoran da Izrealcima u~ini nekoliko ustupaka
jer su oni, kao i sva bi}a i ljudi, od Boga imali i imaju slobodu volje
da Zakone ìvota po{tuju ili ne. Uprkos Mojsijevim opomenama i
530
upozorenjima da njihovo razmi{ljanje i ìvot ne odgovaraju volji
Bo`joj, mnogi su Izraelci ostali u grehu. Mnogi se od njih nisu dràli
Zakona Bo`jih ili su ih se dràli delimi~no.
I zbog toga su mnoge godine proveli u pustinji, jer njihovi obi~aji
nisu odgovarali volji Bo`joj, a ìvot mnogih od njih li~io je na pusti-
nju. Razmi{ljanje i ìvot mnogih Izraelaca vrteo se uvek iznova oko
zlatnog teleta. Svoje poro~no i samoìvo pona{anje, kao i tvrdoglavo
neispunjavanje Bo`jih Zakona doneli su sa sobom delimi~no i u tzv.
Obe}anu zemlju, a Mojsijeve ustupke u~inili su svojim zakonima -
uvereni da su ih takve, preko Mojsija, primili od Boga. Ko je bio
protiv primene ovakvih zakona u hramu i protiv njihovih nezakonitih
obi~aja - koje je Bog navodno objavio preko Mojsija, taj je, po njima,
bio neprijatelj onoga {to su oni smatrali pravim i ispravnim.
A sli~no je i u sada{njem vremenu (1989). Onoga koji ìgo{e
takvo pona{anje predstavnika crkvenih institucija, progla{avaju
nehri{}aninom. Onaj ko ne veruje u njihove dogme i rituale - sli~no
kao Izraelci u svoje navike i obi~aje - izloèn je poruzi, ismejavanju i
mr`nji. Mnogi predstavnici crkvenih institucija zloupotrebljavaju Moju
Re~ - sli~no kao {to su Izraelci zloupotrebljavali Re~ Bo`ju datu preko
Mojsija, kao i Mojsijeve ustupke.
I u sva je vremena onaj ko se ne slaè sa gledi{tima i mi{ljenjima
koji vladaju me|u ljudima, onaj dakle koji ne misli i ne veruje kao
oni, u njihovim o~ima bio izdajnik. Vlasti su u sva vremena hu{kale
narod protiv pravednih mu{karaca i èna.
29. A jedan koji staja{e blizu kad Juda izi|e, upita ga: "Misli{ li
da }e Ga ubiti?"
30. A Juda re~e: "Ne, jer On }e u~initi ~udo da se izbavi iz -
njihovih ruku. I onomad kad se digo{e protiv Njega u sinagogi u
Kapernaumu i odvedo{e Ga na vrh brda da Ga odozgo bace, ne pro|e
li On neokrznut posred njih. Tako }e im On sigurno i opet uma}i, i
javno }e se oglasiti i izgraditi Carstvo o kome je govorio." (Pogl. 76,
29-30)

i produbljujem re~:
531
Izdaju}i Me, Juda je na nepo{ten na~in hteo da zaradi srebr-
njake.
Pazite se, vi ljudi, da vam se ne dogodi sli~no kao i Judi. Jer u

nepunih dve hiljade godina bilo je uvek Juda, koji su izdavali svog
Gospoda za nekoliko srebrnjaka.
Izdaja Hrista Bo`jeg je i u sada{njem vremenu (1989) o~ita za
one koji se trude da ispunjavaju Zakon Bo`ji: Mnogi dana{nji
pismoznanci, fariseji i odgovorni slu`benici u crkvi, politici i privredi
sluè se Mojim imenom radi svojih interesa i privilegija. To je zlou-
potreba svetog Imena i tako greh protiv Svetog Duha.
Juda je verovao da }u izbe}i da Me uhvate, kao {to Sam to i
ranije ~inio u mnogim situacijama. Oni koji su bili protiv Mene, uvek
iznova su hteli da Me sveù, kamenuju ili bace sa zidina, ali Ja Sam
uvek kao nevidljiv, za{ti}en od ve~ne snage, prolazio izme|u njih i
izmicao im.
No sada se moralo dogoditi ono {to se dogodilo. Oni koji su bili
protiv Mene, mogli su da Me uhvate, predaju Me prvosve{teniku i
daju da Me razapnu.
Mnogi su ljudi uvek iznova postavljali i postavljaju pitanje: Za{to
Isus iz Nazareta, koji je toliko puta umakao svojim progoniteljima,
nije umakao i te no}i? Od onoga {to se tada dogodilo, èlim danas
(1989) da izloìm samo bitne apsekte, jer je re~ o Spasenju koje Sam
doneo svim du{ama i ljudima:
Delimi~na snaga Prasnage, jedan deo Mog duhovnog sveprisutnog
nasle|a, morao je biti izdvojen zato {to Me jevrejski narod kao celina
nije primio, niti je prihvatio, odnosno ispunio Moje u~enje, Zakon
ìvota.
Ja Sam preuzeo jedan deo duga roda Davidova i deo duga
nekolicine iz drugih rodova. Ovim energetskim snagama iz zakona
setve i ètve, zaogrnuo Sam Svoje ~isto duhovno telo neposredno pred
hvatanje. I tim zaogrtanjem postao Sam za tamu vidljiv i dohvatljiv.
Shvatite: Rod Davidov je most za otelovljavanje onih duhovnih

bi}a koja su se uklju~ila u plan Bo`ji na Zemlji, i koja su dolazila i
532
dolaze iz sredi{ta ve~nog postojanja, da bi sa Mnom doveli nazad sve
{to se ~ini izgubljenim.
Od Davidova vremena oni uvek iznova dolaze da bi Meni
pripremili puteve, da bi pripremili sprovo|enje plana iskupljenja,
plana Spasenja. Bilo je predvi|eno da ta duhovna bi}a iz roda
Davidova u zemaljskom ruhu, pre svega, i sama ispunjavaju Zakone.
Trebalo je da oni tako Jevrejima pribliè Zakone ìvota i da im budu
dobri uzori, kako bi i ovi ispunjavali Zakone i mogli da prepoznaju
Mene, Hrista, kad kao Isus do|em k njima.
Me|utim, mnoga su se duhovna bi}a, kao ljudi u zemaljskom
ruhu, iz inkarnacije u inkarnaciju sve vi{e i vi{e zaplitala, to jest
gre{ila i optere}ivala svoje du{e, tako da zbog greha nisu vi{e mogla
da doku~e zbog ~ega su "izi{li". Zbog toga, ni druga otelovljena
duhovna bi}a, iz drugih rodova koja je trebalo da deluju za plan
Bo`ji, nisu nalazila oslonac u ljudima iz Davidovog roda.
U toku Mog delovanja kao Isusa iz Nazareta, morao Sam tako
spoznati da duhovna bi}a - otelovljena kao Jevreji iz Davidova roda -
nisu stajala uz Mene, jer su njihova tela bila isuvi{e zasenjena i zato
zapletena u zakonu setve i ètve. Osim toga, morao Sam da spoznam i
to da su Jevreji, dodu{e, govorili o zakonima unutarnjeg ìvota, ali ih
se nisu dràli; {tavi{e, podjarmljivali su njima svoje bli`nje. Kao i -
ljudi iz Davidova roda, i oni su bili zaslepljeni grehom.
Znao Sam da }u morati da propatim radi Dela Spasenja. Znao
Sam - a to Mi je bilo objavljeno pri uznesenju i preobraènju, kad su
Mi se ukazali heruvimi u duhovnom ruhu - i da bi duhovna bi}a, u
zemaljskom ruhu kao ljudi iz Davidova roda i iz drugih rodova,
trebalo da zajedno sa Mnom sprovedu celokupan Bo`ji plan, Spasenje,
osnivanje i izgradnju Carstva Bo`jeg na Zemlji. A znao Sam i da u
ovome treba da prednja~i Davidov rod.
Da bi sinovi i k}eri Bo`je mogli ponovo u}i u otelovljenje preko
Davidova roda, kako bi onda mogli da deluju za plan Bo`ji na Zemlji,
zaogrnuo Sam se, pre svega jednim delom duga Davidova roda, tj.
dugom onih du{a koje su stajale u planu Bo`jem, a u prethodnim
inkarnacijama su se toliko opteretile da kroz mnoga naredna otelovlje-
nja ne bi vi{e mogle da deluju za plan Bo`ji. Zaogrtanjem Svog
533
duhovnog tela jednim delom tog duga, postao Sam za tamu vidljiv i
dohvatljiv. Stoga su i mogli da Me uhvate.
Ono {to je zatim usledilo - saslu{anje, bi~evanje, put do Golgote
na kojem Sam uvek iznova padao, sve do raspe}a, podneo Sam za rod
Davidov - kao i za sve Jevreje, i kona~no za sve ljude, svih pro{lih,
sada{njih i budu}ih generacija, sve dok Carstvo Mira ne obuhvati
Zemlju.
Da je rod Davidov bio ispunjen Svetlo{}u, a Jevreji od vremena
Mojsija sledili Zakone Bo`je, onda bi oni (Jevreji) zajedno sa sinovima
i k}erima iz roda Davidova ìveli sveobuhvatne Zakone. Do ~ina na
Golgoti radi Spasenja nije moralo do}i da su onda{nji Izrael i onda{-
nji Jerusalim bili pravi Izrael i pravi Jerusalim - Carstvo Bo`je, koje
bi onda moglo da deluje na ~itavoj Zemlji.
Ve} pre Mog zemaljskog vremena, iz Duha Mog Oca stvarale su
se na Zemlji uvek iznova nove mogu}nosti za izgradnju Carstva
Bo`jeg. Ali ljudi su sve vi{e padali u greh.
Da je rod Davidov bio postojan, ne bi, dakle, moralo do}i do
Mog razapinjanja. Da je jevrejski narod bio pravi narod Bo`ji, onda
bi celokupan plan Spasenja tekao druga~ije i ne bi bilo potrebe da
izdvojim jedan deo Svog nasle|a, Delimi~nu snagu iz Prasnage. No,
sada je ovo svr{eno i slobodan je put svim ljudima i du{ama sve do
srca Bo`jeg.
Davidov rod i ljudi iz drugih rodova po~inju sada sve vi{e da
ispunjavaju svoj nalog u Delu Spasenja, kako bi Carstvo Bo`je moglo
da do|e na Zemlju. Svr{eno je. Zato Ja, krst od tada zovem i Hrist-
Davidovim krstom.
534
77. POGLAVLJE
Bol u Getsimanskom vrtu
Spavanje u~enika u Getsimanskom vrtu -
Ko duhovno znanje samo sakuplja a ne primenjuje ga, ne moè da shvati
situaciju i prespava}e nevolju svog bli`njeg - Bo`ja volja i plan bi}e ispunjeni
(1-13)
1. I dok su i{li prema gori Maslinskoj, re~e im Isus: "Svi }ete se

vi sablazniti o Mene ove no}i, jer stoji zapisano: Udari}u pastira i
ovce tog stada razbe}i }e se. Ali kad vaskrsnem, i}i }u pred vama u
Galileju."
2. Simon Mu odgovori, rekav{i: "Ako se i svi sablazne o Tebe, ja
se ne}u nikad sablazniti." A Isus mu re~e: "Simone, Simone, evo,
Satana htede da te opsedne da bi te vijala kao p{enicu. A Ja se molih
za tebe, da tvoja vera ne popusti. I kad se utvrdi{, ja~aj onda i bra}u
svoju."
3. A on Mu re~e: "Gospode, s Tobom sam gotov i u tamnicu i u
smrt i}i." I re~e mu Isus: "Kaèm ti, Simone, ne}e no}as zapevati
petao dok triput ne odrekne{ da Me poznaje{."
4. I kad pre|o{e preko potoka Kedrona, u|e Isus s njima u vrt
Getsimanski. I On re~e u~enicima Svojim: "Sedite tu dok Ja odem
tamo da se pomolim." (A i Juda, koji Ga izdade, zna|a{e to mesto,
jer je Isus tamo ~esto boravio sa u~enicima Svojim.)
5. Tada im re~e: "@alosna je du{a Moja sada do smrti; ostanite
ovde i bdijte sa Mnom."
6. I udaljiv{i se malo, pade ni~ice na zemlju mole}i se i govore}i:
"O, O~e Moj, ako je mogu}e neka Me mimoi|e ~a{a ova; ali nek ne
bude kako Ja ho}u, nego kako Ti ho}e{."
7. A jedan se an|eo s Neba pojavi kraj Njega, hrabre}i Ga. I
vrativ{i se u~enicima Svojim, na|e ih gde spavaju i re~e Petru: "Zar
ne mogaste makar sat jedan probdeti sa Mnom?
8. Bdijte i molite se da ne padnete u isku{enje: Jer duh je
spreman, ali je telo slabo."
535
9. I On se opet, i po drugi put udalji i molja{e se: "O, O~e Moj,
ako ne moè da Me mimoi|e ~a{a ova, neka bude volja Tvoja."
10. I u dubokom bolu, molja{e se On s jo{ ve}im àrom. A znoj
Mu je, poput krupnih gra{ki krvi, padao na zemlju.
11. I vrativ{i se opet, na|e ih gde spavaju; jer im bejahu o~i
oteàle.
12. I ostaviv{i ih otide opet, te se i tre}i put pomoli govore}i: "O,
O~e Moj, neka ne bude Moja volja, ve} Tvoja, i na Zemlji kao na
Nebu."
13. Zatim se vrati u~enicima Svojim i re~e im: "Spavajte samo i
po~ivajte, evo se pribliì ~as da se Sin ~ove~ji preda u ruke gre{nika.
Ustanite, hajdemo: Tu je ve} izdajnik Moj." (Pogl. 77, 1-13)

i produbljujem re~:
Apostoli i u~enici koji su bili sa Mnom u Getsimanskom vrtu,

uvek su iznova zapadali u san. To pokazuje da njihove du{e nisu bile
jo{ dovoljno budne da bi mogle da shvate dalekose`nost doga|aja koji
Mi se pribliàvao.
Mnogi Moji apostoli i u~enici nisu mogli da shvate dubinu Mog
u~enja, Zakon ìvota. Kako su isuvi{e ~esto bili zaokupljeni samima
sobom, nisu mogli da shvate veliku celinu, te nisu stekli ni dublji uvid.
Uvek iznova morao Sam ih opominjati da o Zakonu, Bogu, kome Sam
u~io i ìveo ga za primer, ne treba samo govoriti, ve} ga i ostvarivati
u svakodnevnom ìvotu. No i oni - kao i mnogi ljudi u svim
generacijama - samo su sakupljali i sakupljaju duhovno znanje. Neke
Moje apostole i u~enike uvek je iznova obuzimala oholost {to idu sa
Mnom i zavodila ih do samoprecenjivanja.
Kod nekoga su, tako, Moja ponovljena upozorenja padala na
neplodno tle; jer su oni uvek iznova udovoljavali telu umesto Duhu,
Bogu. Zato {to su bili uz Mene ili {to su se uvek iznova okupljali oko
Mene, da slu{aju o ve~noj Istini, sakupljali su duhovno znanje i mogli
su, stoga, i da odgovaraju na mnoga pitanja. Verovali su tako, da je
samo znanje o Bo`jim Zakonima dovoljno da ispuni du{u ìvotom i
536
snagom. Oni su znanje me{ali s mudro{}u, i to je poneke povuklo u
vrtlog samoprecenjivanja.
I u Getsimanskom vrtu Sam èleo da im objasnim {ta zna~i
spavati u jednoj tako odlu~uju}oj situaciji. Zato Sam ih probudio i
objasnio im da su jedva bili sposobni da shvate situaciju svog bli`njeg.
Njihove fizi~ke o~i bile su oteàle, jer njihove duhovne o~i nisu videle
{ta se sprema.Tako su bili ravnodu{ni u odnosu na teàk doga|aj koji
je stajao preda Mnom - iako Sam stalno govorio o ve} pominjanom
~asu kad }u postati vidljiv i dohvatljiv za tamu.
Shvatite: samo duhovno znanje ne budi du{u za Unutarnji ìvot, i

ne ~ini je budnom i svesnom za stvari i doga|aje koji predstoje njoj i
njenim bli`njima.
ôvek koji misli samo na sebe, prespava}e patnju svog bli`njeg,
jer mu je du{a jo{ slaba, {to zna~i da ima premalo duhovne snage jer
~oveku nedostaje ostvarivanje. Samoljubivi ~ovek prespava}e i impulse
koji mu se daju dan za danom, jer on ulaè samo u telo, a ne u Duh,
Boga. Zato on ne spoznaje sebe, a tako je i ravnodu{an prema nevolji
svog bli`njeg.
Da su Me Moji apostoli i u~enici svesno nosili u sebi, tj. da su
Me u svom srcu prihvatili ostvaruju}i ve~ne zakone, ne bi zaspali i
bili bi svesni nadolaze}eg doga|aja, jer Sam im ga uvek iznova najav-
ljivao u slikovitim pri~ama.
U mnogima je do{lo do velikog bu|enja tek nakon Moje telesne
smrti, a neki su postali verni sledbenici i po~eli su ispunjavati ono {to
Sam im kao Isus zapovedio. No, dok su bili uz Mene, mnogi nisu
razumeli {ta Sam im govorio, ko Sam Ja bio i ko Jesam.
O~eva volja, koja je bila Moja volja u Isusu i koja u Hristu jeste
Moja volja, ispunila se. Ja Sam izvr{io ono {to je trebalo da se
dogodi, jer se kao posledica grehova sinova i k}eri iz roda Davidova,
drugih rodova i Jevreja, Zakon, Bog, nije priznao. I po{to nisu sa
Mnom podigli Carstvo Bo`je na Zemlji, morao je biti podignut Krst. I
preko: "Svr{eno je" bi}e, uprkos svim preprekama, izgra|eno Moje
Carstvo, Carstvo Mira.
Tako je u Bo`jem planu. Bo`ja se volja ispunjava. Bog je
bezgrani~an, bezvremen i besprostoran. Iako se Njegova volja nije
537
ispunila u vremenu u kojem Sam Ja u Isusu hodio ovom Zemljom,
ipak }e se ispuniti kasnije. Svetlost, Bog, je Svesnaga. Svesnaga je
pobednica nad tamom.
Bogu ni{ta ne zna~i ~ovekovo vreme. Ono {to je za ~oveka danas
ili sutra, za Boga je sada{njost. A Bog ostavlja svakoj du{i i svakom
~oveku slobodnu volju. Ako se Njegov plan na putu oslobo|enja ne
ispuni kroz ostvarivanje Zakona Bo`jeg, ispuni}e se onda kroz Spase-
nje. Ono je dato ljudima i du{ama kao potpora i pomo} i uz njih je
da bi se oslobodili robovanju grehu.
538
78. POGLAVLJE
Judino izdajstvo - Petrovo odricanje
Hvatanje: tama je dobila vlast da uhvati Isusa -
Ko se ma~a lati, od ma~a }e i poginuti - Petao koji kukuri~e, glas savesti (1-
18)
1. I dok On jo{ govora{e, gle, do|e ~eta jedna, a pred njima

i|a{e Juda zvani Iskariotski. Jer Juda od prvosve{tenika i fariseja
dobi ovu ~etu naoruànih straàra i zapovednika. I oni do|o{e onamo
sa svetiljkama, bakljama i oru`jem.
2. No Isus je znao sve {to ima da Mu se dogodi. I istupi pred -
njih govore}i: "Koga traìte?" Odgovori{e Mu: "Isusa iz Nazareta."
Isus im re~e: "Ja Sam."
3. A ~im im re~e: "Ja Sam", odstupi{e natrag i popada{e na tle.
I kad ustado{e, opet ih zapita: "Koga traìte?" A oni reko{e: "Isusa
iz Nazareta." Odgovori Isus: "Ja Sam." A kad to ~u{e, odstupi{e i
opet popada{e na tle. A kad ustado{e, On ih opet zapita: "Koga
traìte?" A oni reko{e: "Isusa iz Nazareta." A Isus odgovori: "Rekoh
vam da Sam Ja! Ako Mene traìte, pustite ove neka idu."
4. Onda im izdajnik dade znak rekav{i: "Koga budem celivao,
onaj je, Njega hvatajte."
5. I pristupiv{i Isusu re~e: "Pozdravljam Te, U~itelju" i celiva
Ga. A Isus mu re~e: "Prijatelju, za{to si do{ao? Zar celivom izdaje{
Sina ~ove~jega?"
6. Onda se Isus obrati prvosve{tenicima i stare{inama hrama i
onima koji do|o{e s njima: "Kao na lopova izi|oste na Me s
ma~evima i motkama. Kad svaki dan bejah kod vas u hramu, ne
digoste ruku na Mene, ali ovo je sada va{ ~as i vlast tame."
7. Tada pristupiv{i Mu stavi{e ruke na Njega. A Simon Petar
ma{iv{i se rukom izvu~e ma~ te udari slugu prvosve{tenikova, i odse~e
mu uvo.
8. Tada mu re~e Isus: "Vrati ma~ svoj na mesto njegovo; koji se
ma~a late, od ma~a }e i poginuti." I dotakav{i uvo slugino isceli ga.
539
9. A Petru re~e: "Misli{ li da ne bih sad mogao umoliti Oca
Svojega da Mi odmah po{alje i vi{e od dvanaest legiona an|ela? Ali,
kako bi se onda ispunilo Pismo po kome se ovo mora dogoditi?"
10. Tada Ga svi u~enici ostavi{e i pobego{e. A oni {to uhvati{e
Isusa, odvedo{e Ga prvosve{teniku Kajafi. Ali najpre Ga odvedo{e
Ani, tastu Kajafinom, koji be{e glavni prvosve{tenik one godine.
11. A Kajafa be{e onaj {to dade savet Jevrejima da bi bilo dobro
da jedan ~ovek umre za grehe naroda.
12. I sabra{e se pismoznanci i stare{ine, a Petar, Jovan i Juda
i|ahu za njima izdaleka, sve do palate prvosve{tenikove. I u{av{i
unutra sedo{e sa slugama, da vide kako }e se sve okon~ati.
13. A oni behu naloìli vatru usred dvorane; i kad poseda{e, sede
i Petar me|u njih i greja{e se.
14. No videv{i ga sluàvka jedna gde sedi kraj vatre, zagleda ga
dobro i re~e: "I ovaj je ~ovek bio s Njim!" A on odre~e rekav{i:
"@eno, ja Ga ne poznajem."
15. I malo potom ugleda ga drugi jedan i re~e: "I ti si jedan od -
njih." A Simon Petar re~e:"ôve~e, nisam taj."
16. I ne iste~e ni sat jedan, a jedan verodostojno potvrdi,
govore}i: "Uistinu, ovaj ovde be{e s Isusom iz Nazareta. Njegov ga
govor izdaje."
17. I Simon i po tre}i put odre~e, sa zakletvom: "Ne poznajem
tog ~oveka." I odmah, dok on jo{ govora{e, zapeva petao."
18. A Gospod se okrenu i pogleda prema Simonu. I Simon se seti
re~i Gospodovih, kad mu On kaza: "Pre nego {to petao zakukuri~e u
danu ovom, triput }e{ me se odre}i." I izi|e Simon napolje i zaplaka
gorko. (Pogl. 78, 1-18)

i produbljujem re~:
Uzmicanje vojnika pokazuje da Me jo{ nisu bili prepoznali. Oni

su ustuknuli pred Mojim svetlom. Poljupcem Sam bio izdan i tako
Sam mogao da budem uhva}en. Ovaj (poljubac) simbolizuje izdaju
540
celog jevrejskog naroda i izdaju sinova i k}eri iz roda Davidova i iz
drugih rodova. Ja Sam nosio krst za sve Jevreje i nosim ga za sve
du{e i ljude - jer Moj ~in Spasenja deluje u svim du{ama i ljudima
koji prijanjaju uz to~ak ponovnih otelovljavanja.
"Kad svaki dan bejah kod vas u hramu, ne digoste ruku na

Mene, ali ovo je sada va{ ~as i vlast tame..." zna~i: Tama nije do tada
imala nikakvu mo} nada Mnom, jer je Moje duhovno telo bilo i jeste
besprekorno (~isto, neokaljano). Tek kad Sam se omotao krivicom
(dugom) roda Davidova i drugih rodova i tako postao vidljiv za tamu,
dobili su mo} da Me uhvate.
A vi, ljudi, mislite na to: "Koji se ma~a late, od ma~a }e i
poginuti!", {to zna~i: Onaj ko se sprema protiv svog bli`njeg, pa
makar samo i potvr|ivanjem protivzakonitoga, poginu}e od onoga {to
je potvr|ivao ili }e zbog toga patiti. Jer on je doprineo tome da se to
protivzakonito stvori ili da se stvara. Ko to, pak, blagovremeno
spozna, okaje svoje pogre{no pona{anje i popravi, primi}e Spasenje, i
ne}e mo`da morati da snosi posledice, ili }e pak morati da ih snosi
samo delimi~no.
Da li }e sve gre{no ili samo jedan deo toga morati da se snosi,
zavisi od kompleksa krivice (duga).
Stoji zapisano: "A Kajafa be{e onaj {to dade savet Jevrejima da
bi bilo dobro da jedan ~ovek umre za grehe naroda."
Shvatite: Umro Sam za grehe naroda.
Stoji zapisano: "...i dok on jo{ govora{e, zapeva petao."
Ono {to se tada dogodilo, doga|a se i danas. Ako se ~ovek svesno
ogre{uje o Zakon ìvota, u njegovom unutarnjem kukuri~e petao. To
ga opominje njegova savest. Blago onome koji slu{a svoju savest i
blagovremeno se preobrati.
541
79. POGLAVLJE
Saslu{anje pred prvosve{tenikom Kajafom
Drànje prilikom optu`bi -
Zna~enje re~i: "Ja mogu razoriti hram Bo`ji
i za tri dana ga podi}i" (1-10)
1. Onda prvosve{tenik upita Isusa za u~enike Njegove i za u~enje

Njegovo, govore}i: "Koliko ti je godina? Jesi li ti Onaj koji kaè da je
video oca na{ega Avrama u njegovo doba?"
2. A Isus odgovori: "Uistinu, pre nego Avram be{e, Ja Jesam." A
prvosve{tenik re~e: "Jo{ ti nije ni pedeset godina, a kaè{ da si
Avrama video? Ko si Ti onda? Za koga Sebe smatra{? êmu Ti
u~i{?"
3. Isus mu odgovori: "Ja govorih javno svetu, i svagda u~ih u
sinagogi i u hramu, gde se sakupljaju svi Jevreji, i ni{ta u tajnosti ne
govorih. [to pita{ Mene? Pitaj one koji su slu{ali {ta im govorih; evo,
oni znaju {ta rekoh."
4. A kad On ovo re~e, jedan od zapovednika koji staja{e onde
udari Isusu {amar, govore}i: "Zar tako odgovara{ prvosve{teniku?"
Isus mu odgovori: "Ako krivo rekoh, dokaì da je krivo, no ako
pravo rekoh, za{to Me udara{?"
5. Onda prvosve{tenici i stare{ine i Savet sav traàhu la`na
svedo~anstva protiv Isusa, da bi Ga mogli ubiti, ali ne na|o{e nijedno.
Nastupi{e, istina, mnogi la`ni svedoci, ali se ne slagahu me|usobno.
6. Najpre do|o{e dva la`na svedoka. I jedan od njih re~e: "Ovaj
ovde je kazao: 'Ja mogu razoriti hram Bo`ji i za tri dana ga opet
podi}i.' A drugi pak re~e: "Ovaj je ~ovek rekao: "Ja }u ovaj hram
razoriti i sagradi}u drugi."
7. Onda ustade prvosve{tenik i re~e Mu: "Ni{ta ne odgovara{?
[ta je sa ovim {to protiv Tebe iznose svedoci?" Isus }uta{e. A bilo je
protiv jevrejskog zakona saslu{avati ~oveka no}u.
8. I oni Ga upita{e: "Jesli li Ti Hristos? Kaì nam." A On im
re~e: "Ako vam i kaèm, ne}ete Mi verovati. A kad bih Ja vas
zapitao, ne biste Mi odgovorili, niti biste Me pustili."
542
9. No oni Ga dalje ispitivahu: "Odbacuje{ li Ti zakone i zabra-
njuje{ li jedenje mesa, koje Mojsije zapovedi?" A On odgovori: "Evo,
jedan ve}i od Mojsija stoji ovde."
10. A prvosve{tenik odgovaraju}i re~e Mu: "Zaklinjem Te ìvim
Bogom, da nam kaè{, jesi li Ti Hristos, Sin Bo`ji?" Re~e mu Isus:
"Ti kaza; ali Ja vam kaèm: uskoro }ete videti Sina ~ove~jega kako
sedi Snazi zdesna i kako dolazi na oblacima nebeskim." (Pogl. 79, 1-
10)

i produbljujem re~:
Iskaz: "Ako krivo rekoh, dokaì da je krivo, no ako pravo rekoh,

za{to Me udara{?" treba da vas uputi na zakonito pona{anje: Ako se
o vama govori la`no, ili se na vas diè ruka, tada situaciju treba da
objasnite i ispravno postavite. Ali ne smete se radi istine boriti og-
njem, ma~em i klevetom. Tako ~ine samo oni koji ne ìve u Meni. Ja,
Hrist, zna}u da vas za{titim i opravdam - ako ne u ovom zemaljskom
ìvotu, onda u onostranim svetovima, u carstvima du{a.
Stoji zapisano: "Onda prvosve{tenici i stare{ine i Savet sav

traàhu la`na svedo~anstva protiv Isusa, da bi Ga mogli ubiti, ali ne
na|o{e nijedno. Nastupi{e, istina, mnogi la`ni svedoci, ali se ne
slagahu me|usobno."
Shvatite: Moje je duhovno telo bilo i jeste besprekorno. U njemu
nije bio utisnut dug koji Sam preuzeo od Davidova roda i od
pojedinaca iz drugih rodova, jer ga Ja nisam ni na~inio. Preuzeti deo
ovog duga o m o t a o je samo Moje telo.
Stoji zapisano: "Ovaj ovde je kazao: 'Ja mogu razoriti hram
Bo`ji i za tri dana ga opet podi}i'."
Shvatite: Onaj ko gleda samo na materiju, vidi samo kamenje
zgrade hrama, a ne poznaje unutarnji hram koji vaskrsava u Bogu.
Kada se srebrnasta vrpca, koja du{u povezuje s telom, odvoji, tada se
duhovno telo vra}a Ve~nome koji ga je stvorio. Ali to je mogu}e onda
kad je duhovno telo besprekorno.
543
Stoji zapisano: "Uskoro }ete videti Sina ~ove~jega kako sedi Snazi
zdesna i kako dolazi na oblacima nebeskim." Da, Ja, Hrist, do}i }u.
Ve} Sam krenuo. I Ja }u preko Svojih i sa Svojima izgraditi Carstvo
Bo`je, koje je u planu Ve~noga.
11. Tada prvosve{tenik razdera haljine svoje, govore}i: "Huli na

Boga; {ta }e nam jo{ i svedoci? Evo, sad ~uste bogohuljenje Njegovo.
[ta vi mislite?" A oni odgovori{e: "Zasluìo je smrt."
12. Tada mu pljuva{e u lice i udarahu Ga rukama govore}i:
"Proreci nam, Hriste, ko Te udari?"
13. A kad be{e jutro, ve}ahu prvosve{tenici svi i stare{ine
narodne i Savet sav, o Isusu, kako bi Ga pogubili.
14. I done{e presudu protiv Isusa, da zasluùje smrt i da bude
svezan i odveden, i predado{e Ga Pilatu. (Pogl. 79, 11-14)
544
80. POGLAVLJE
Judino pokajanje
Nepravda nanesena bli`njem moè postati sudbinom -
Gre{enje posve}enih je gre{enje protiv Svetog Duha - Ko se namerno ogre{uje
o Jevan|elje ljubavi, ponovo razapinje
Hrista (1-10)
1. Kad vide Juda da Isusa osudi{e na smrt, pokaja se {to Ga

izdade. I povrati onih trideset srebrnjaka prvosve{tenicima i
stare{inama, govore}i: "Sagre{ih {to izdadoh krv nevinu."
2. A oni reko{e: "[ta se to nas ti~e? To je tvoja briga!" I on
baciv{i srebrnjake u hram, otide te se obesi.
3. A prvosve{tenici uzev{i srebrnjake reko{e: "Nije po zakonu da
ih metnemo u riznicu, jer su plata za krv."
4. I posavetova{e se me|u sobom, te kupi{e za to lon~arevu njivu,
za groblje strancima. Zato se ova njiva do danas zove "akeldama", {to
zna~i "krvna njiva".
5. Time se ispuni ono {to je re~eno preko proroka Zaharije: "Oni
odredi{e trideset srebrnjaka za Moju cenu. I uze{e trideset srebrnjaka,
sumu kojom Ga proceni{e deca Izrailja i dado{e ih za lon~arevu njivu
i baci{e pred lon~ara u ku}i Gospodnjoj."
6. Tad re~e Isus Svojim u~enicima:"Jao onome koji primi
posve}enje i onda padne u greh!
7. Za takve nema mesta za kajanje u ovom ciklusu, kad shvate
da su nebeskog Sina, Boga i ~oveka ponovo raspeli ljudima, pri ~emu
i u sebi duboko osramoti{e Hrista.
8. Takvi su gori od ìvotinja koje vi ne znaju}i osu|ujete na
propast, jer u va{em pismu stoji napisano: Ono {to se de{ava ìvotinji,
desi}e se i ljudskoj deci.
9. Oboje jednako di{u: i kao {to umire jedno, umire i drugo, i
nijedan ~ovek nije ispred ìvotinje, jer oboje idu na isto mesto - oboje
iz praha dolaze i u prah se opet vra}aju."
545
10. Tako govora{e Isus onima koji jo{ nisu bili ponovo ro|eni,
koji Duh Bo`ji nisu primili u svoje du{e, duh boànske ljubavi, koji
po{to jednom primi{e Svetlost, ipak iznova razapinjahu Sina Bo`jeg i
sramoti{e Ga duboko. (Pogl. 80, 1-10)

i produbljujem re~:
O Judi stoji zapisano: "Sagre{ih {to izdadoh krv nevinu." Mislite

na ovo kad ste protiv svojih bli`njih, kad ho}ete da ih osu|ujete i
sudite im!
Onaj ko svog bli`njeg izdaje, osu|uje ili mu sudi, taj sam sebe
predaje tami, koja ga onda, jer joj je to u interesu i ako joj je to
mogu}e, tera u smrt, da bi za sebe na duè vreme pridobila njegovu
du{u.
Iskazom "To je tvoja briga", otera{e Judu u smrt. Oni mu vi{e
nisu dali mogu}nost da ono {to je u~inio objasni i popravi.
Zato pazite na svoj govor i postupke! Jedna nepravda moè vrlo
brzo da dovede do nesre}e. Uzrok nosi izaziva~ - ali i oni koji to
odobravaju, koji imaju od toga koristi i tako je uve}avaju.
Shvatite: U svakoj situaciji koja se odnosi na Mene i Moj ìvot
kao Isusa, moète prepoznati simboliku. Tako je sve ono {to se sa
Mnom kao Isusom dogodilo, i {to je Meni u~injeno, simbol za mnoge.
Stoji zapisano: "Jao onome koji primi posve}enje i onda padne u

greh!" Onaj ko Zakone ìvota ~uje i prihvati, obavezuje se time da ih
i ispunjava. U skladu s tim on prima posve}enje, blagoslov, da kao
glasnik Bo`ji donese Zakone ìvota onim ljudima koji èle da ih ~uju.
Ako posve}enik ponovo padne u greh, onda on gre{i protiv

Svetog Duha. Zavisno od intenziteta i opsega, svoju krivicu ~esto ne
moè popraviti u jednom ciklusu. Jer onaj ko se svesno ogre{uje o
Jevan|elje ìvota, taj razapinje Mene, Hrista u sebi - a tako i samoga
sebe.
Vi, ljudi svih generacija, zapamtite ovo: "Ono {to se de{ava
ìvotinji, desi}e se i ljudskoj deci."
546
Ono {to ~ovek ~ini ìvotinjama, to ~ini samome sebi, jer @ivot,
Bog, u svim je ìvotnim oblicima; Bog nije dao ljudima pravo da se
stave iznad ìvotinje. On im je dao zapovest da ljube ìvot - svejedno
u kojem se obliku o~ituje.
Iskaz: "Tako govora{e Isus onima koji jo{ nisu bili ponovo
ro|eni" treba da zna~i: Du{i i ~oveku je zapove|eno da postignu
ponovno ro|enje u Duhu Bo`jem. Ko tome teì, primi}e Duh Ve~noga
svesno u sebe i dava}e ljubav koju prima od Boga.
Onaj ko uprkos boljem znanju ponovo gre{i, iznova razapinje
Mene, Hrista.
547
81. POGLAVLJE
Saslu{anje pred Pilatom
Oni koji ìve u Istini, pravedni su u mi{ljenju,
govorenju i ~injenju (8-9). Protivne snage poku{ale su da spre~e ~in Spasenja -
"Ja ne nalazim na Njemu nikakvu krivicu". U svako doba tama sme da se
odmeri sa Svetlom
- Mo} prividnog hri{}anstva prolazi - Pravednik je trpeo zbog nepravde -
Krst: znak Spasenja i vaskrsenja
ili znak poraza (10-32)
1. Onda odvedo{e Isusa od Kajafe pred sudnicu, Pontiju Pilatu,

namesniku. A be{e jutro i oni ne u|o{e u sudnicu, da se ne bi
oskrnavili, kako bi mogli da svetkuju.
2. Zato Pilat izi|e k njima napolje i re~e: "Kakvu optu`bu
iznosite protiv ovog ~oveka?" Oni odgovori{e: "Da nije zlo~inac ne
bismo Ga predavali tebi. Mi imamo Zakon i po na{em zakonu On
mora umreti; jer On ho}e da ukine navike i obi~aje koje nam je
Mojsije zapovedio; pa, On samog Sebe smatra Sinom Bo`jim!"
3. Tada im Pilat re~e: "Uzmite Ga onda vi i po zakonu va{emu
sudite Mu." Jer on je znao da mu Ga predado{e iz zavisti.
4. Na to mu reko{e Jevreji: "Zakon nam ne dozvoljava da
nekoga na smrt osudimo." Tako se ispuni re~ Isusova koji re~e
kakvom }e smr}u umreti.
5. I optuìvahu Ga dalje govore}i: "Ovog ~oveka na|osmo gde
podbunjuje narod i zabranjuje mu pla}ati caru danak, a o Sebi govori
da je Hristos car."
6. Onda u|e Pilat opet u sudnicu, pa dozva Isusa i upita Ga:
"Jesi li Ti car jevrejski?" Isus mu odgovori:"Govori{ li ti to sam od
sebe ili ti drugi kaza{e o Meni?"
7. Pilat odgovori: "Zar sam ja Jevrejin? Narod tvoj i
prvosve{tenici preda{e Te meni; {ta si u~inio?" Isus odgovori:
"Carstvo Moje nije od ovoga sveta. Kad bi bilo Carstvo Moje od
ovoga sveta, sledbenici Moji bi se borili da ne budem predan
Jevrejima; ali Carstvo Moje nije odavde."
548
8. Tada upita Pilat: "Dakle, Ti si ipak car?" Isus odgovori: "Ti
kaè{ da Sam Ja car. Ja Sam ro|en i do{ao Sam na svet da svedo~im
istinu. I svaki koji je od istine, slu{a glas Moj."
9. Re~e Mu Pilat: "[ta je istina?" Isus re~e: "Istina dolazi s
Neba." Pilat re~e: "Onda istina nije na Zemlji." Re~e Isus Pilatu:
"Veruj, istina je na Zemlji me|u onima koji je prihvate i poslu{aju. U
istini su oni {to pravedno sude." (Pogl. 81, 1-9)

i produbljujem re~:
Zaista, "Istina dolazi s Neba". Ona je dolazila na Zemlju preko

svih Bogom ispunjenih proroka i preko Mene kao Isusa iz Nazareta, i
ona dolazi preko Mene kao Hrista i preko svih koji ìve u istini.
Istina osloba|a du{u i ~oveka. I oni koji teè istini, poznaju Moj glas,
istinu.
Carstvo Bo`je, koje Sam Ja kao Isus iz Nazareta najavio i koje
Sam hteo da podignem zajedno sa jevrejskim narodom, dolazi na
Zemlju. Kao {to je ve} objavljeno, tako stoji u planu Bo`jem. Oni koji
ìve u istini, donose pravednost Bo`ju i ukidaju osu|ivanje.
Stoji zapisano: "U istini su oni {to pravedno sude (o
ne~emu/nekome)". Re~ "sude" u ovo doba (1989) vi{e nema onaj
smisao koji je imala pre mnogo generacija. Gledajte u re~i "sude"
ovaj smisao: biti pravedan, veran i iskren. Jer oni koji ìve u Bogu
bi}e pravedni u svom mi{ljenju, govorenju i ~injenju.
10. ûv{i ovo, izi|e opet Jevrejima i re~e: "Ja ne nalazim krivice
na Njemu." I kad Ga optuìvahu prvosve{tenici i stare{ine, ni{ta im
ne odgovori.
11. Tada Mu re~e Pilat: "Zar ne ~uje{ koliko toga iznose protiv
Tebe?"
12. Ali On mu ne odgovori vi{e ni na jednu re~, tako da se
namesnik ~u|a{e veoma. I on im opet re~e: "Ja nijedne krivice ne
nalazim na ovome ~oveku."
549
13. Tada se oni jo{ vi{e raèsti{e i povika{e: "On buni narod
u~e}i po svoj zemlji jevrejskoj, od Galileje pa dovde." A Pilat ~uv{i
ime Galileja, zapita je li ovaj ~ovek Galilejac.
14. I doznav{i da je On iz podru~ja Irodova, posla Ga Irodu koji
i sam be{e u Jerusalimu onih dana.
15. A Irod videv{i Isusa, veoma se obradova; jer je odavno èleo
da Ga vidi po{to je mnogo slu{ao o Njemu i nada{e se da }e videti od
Njega neko ~udo.
16. I ispitiva{e Ga mnogim re~ima, ali mu On ni{ta ne odgovori.
Prvosve{tenici pak i pismoznanci behu tu blizu i èstoko Ga
optuìvahu, i mno{tvo la`nih svedoka usta protiv Njega okrivljuju}i
Ga za mnogo {ta za {ta On ne zna{e.
17. A Irod sa svojim vojnicima vre|a{e Ga i ruga{e Mu se, i
obukav{i Mu rasko{nu odoru, posla Ga natrag Pilatu. I u taj dan
pomiri{e se Pilat i Irod, jer pre bejahu neprijatelji jedan drugome.
18. I Pilat u{av{i opet u sudnicu upita Isusa: "Odakle si Ti?" A
Isus mu ne dade odgovora. Pilat Mu tad re~e: "Zar meni ne
odgovara{? Ne zna{ li da imam vlast da Te raspnem i vlast imam da
Te pustim?"
19. Re~e mu Isus: "Ne bi imao vlasti nikakve nada Mnom kad ti
ne bi bilo dano odozgo; zato onaj koji Me predade tebi ima ve}i
greh."
20. Otada gleda{e Pilat da Ga pusti. Ali Jevreji vikahu govore}i:
"Ako ovoga pusti{ nisi prijatelj carev. Svaki koji sebe carem ~ini,
protiv je cara."
21. I Pilat sazva prvosve{tenike i stare{ine narodne. A kad sede
na sudijsku stolicu, do|e poruka od ène njegove: "Ne me{aj se ni u
{ta u vezi sa ovim pravednikom, jer sam no}as u snu mnogo propatila
zbog Njega."
22. I re~e im Pilat: "Dovedoste mi ovoga ~oveka kao nekoga ko
pobunjuje narod, i eto, ja Ga pred svima vama ispitah i ne na|oh na
Njemu nijedne krivice od onih za koje Ga vi optuùjete. A ni Irod,
kome Ga poslah, ne na|e na Njemu ni{ta {to bi zasluìvalo smrt.
550
23. A u vas je obi~aj da vam povodom Pashe jednoga oslobodim.
Ho}ete li, dakle, da vam oslobodim cara jevrejskoga?"
24. Tada opet svi uglas povika{e: "Ne Ovoga, nego Varavu!" A
Varava pak be{e razbojnik ba~en u tamnicu zbog nekakve pubune u
gradu i zbog ubistva.
25. No Pilat htede da oslobodi Isusa i upita ih jo{ jednom: "Koga
ho}ete od ove dvojice da vam pustim, Varavu ili Isusa koji se zove
Hristos?" A oni povika{e: "Varavu!"
26. A Pilat im re~e: "A {ta }u u~initi sa Isusom, o kome se
govori da je Hristos" Tada svi povika{e: "Da se razapne!"
27. A namesnik upita: "A kakvo je zlo u~inio?" No oni vikahu
sve glasnije: "Razapni Ga! Razapni Ga!"
28. Pilat im pristupi govore}i: "Evo, opet vam Ga dovodim i
kaèm vam da ne nalazim na Njemu nikakve krivice." Ali oni opet
povika{e: "Razapni Ga! Razapni Ga!"
29. A Pilat ih i po tre}i put upita: "Za{to? Kakvo je zlo u~inio?
Ja na Njemu ne na|oh nikakvu smrtnu krivicu; umesto toga da}u da
Ga izbi~uju i pusti}u Ga."
30. Ali oni vikahu i dalje na sav glas, zahtevaju}i da se On
razapne. I nadja~a vika njihova i prvosve{tenika sve druge.
31. I kad vide Pilat da ni{ta ne pomaè i da nastade poprili~an
mete`, uze vodu i oprav{i svoje ruke pred narodom, re~e: "Ja sam
nevin u krvi ovoga pravednika. To je va{a stvar!"
32. I odgovaraju}i sav narod povika: "Krv Njegova na nas nek
padne i na decu na{u!" I Pilat naredi da se sve izvr{i kako oni
zahtevahu. Onda im, po njihovoj volji, izru~i Isusa. (Pogl. 81, 10-32)

i produbljujem re~:
Pilat je, shodno smislu, govorio: "Ne nalazim na Njemu nikakve

krivice." Ja se nisam ogre{io ni o Bo`ji zakon ni o zakon ovoga sveta.
Moje inkarnirano duhovno telo bilo je bez mrlje; dodu{e, omotano
jednim delom krivice (duga) Davidovog roda i krivicom (dugom) jo{
551
nekih pojedinaca. To je ohrabrilo protivne snage da koriste sve
mogu}nosti i iskoriste svako aktivno odgovaranje kod prvosve{tenika,
pismoznanaca, stare{ina i naroda, kako bi Me optuìle. Da Sam u~inio
samo j e d a n greh, na primer, da Sam izgovorio samo jednu
nezakonitu re~ ili da Sam na bilo koji na~in poku{ao da se branim,
~in Spasenja ne bi mogao da se izvr{i.
în Spasenja nije mogla da osujeti delimi~na krivica onih koji su
bili i jesu u nalogu Spasenja, a kojom Sam se sam omotao i koja je
omogu}ila Moje hvatanje. Za takvo osuje}enje trebalo je da se sam
Ja, Hrist ogre{im o Svoga Oca. I da bi to postigle, protivne snage su
sve poku{ale. Svaki Jevrejin, koji je za to bio prijem~iv, od demonskih
je snaga bio podstaknut da govori protiv Mene. Sve su optu`be bile
izmi{ljene s ciljem da slome Pilata, ali pre svega Mene.
Kod Pilata su uspeli. I on je, ~ak i ako je sprao krivicu sa svojih
ruku, ipak pao u greh. Mene, Nevinoga, izru~io je iako je bio uveren
u Moju nevinost. Pilat nije izdrào isku{enje, jer je izdao nare|enja
protiv sopstvenog uverenja.
Unutarnja spoznaja od male je koristi ukoliko ~ovek i ne ~ini ono
{to je spoznao.
U sva vremena - a tako i danas (1989) - podbunjuju narod oni

koji veruju da treba da upravljaju Bo`jim zakonima. Oni, dodu{e,
propovedaju re~ Bo`ju po slovu, ali je ne ostvaruju i ne ispunjavaju.
Onaj ko ne ìvi ono {to objavljuje, taj neprestano ìvi u strahu
od onoga ~emu pou~ava svoje bli`nje a sam ga ne ostvaruje. Takvi se
ljudi, dakle, pla{e sopstvenog "sistema u~enja", jer ose}aju da se ono
{to ne ostvaruju, okre}e protiv njih. Tako i danas jo{ izvr}u Zakon
Bo`ji i primenjuju ga u svoju korist.
Iz pismoznanaca, fariseja i stare{ina, kao i iz jevrejskog naroda

vikalo je ono satansko. Protivne snage uticale su na sve one Jevreje
koji su dopustili da budu zavedeni, da podbunjuju i la`no svedo~e
protiv Mene.
Protivnim snagama je u svim vremenima davana mogu}nost da
se odmere sa Svetlom. Tako je bilo i pre gotovo dve hiljade godina.
Tama je mogla da se odmeri sa Svetlom. Ona je mogla primeniti sve
552
mogu}nosti da spre~i ono {to je ve} bilo objavljeno u podru~jima
~i{}enja kao i u atmosferskom omota~u Zemlje: Spasenje preko Mene,
Hrista Bo`jeg, koji je postao ~ovek i kao ~ovek se suprotstavio
protivnim snagama, da bi one mogle da se odmere s ~ovekom Isusom
- i tako sa Hristom Bo`jim, Savladarom Neba u zemljaskom telu.
Proganjanje Isusa i Njegovo izru~ivanje ukazuju na slede}e:

Onaj ko Mene sledi, trpe}e proganjanje kao i Ja, kao Isus iz
Nazareta. On }e, kao i Ja, morati da podnese sramo}enje i patnju.
Jer, onako kako su progonili Mene kao Isusa iz Nazareta, tako su
gotovo dve hiljade godina uvek iznova progonili, klevetali, a i ubijali
one ljude koji su Mene sledili.
Proganjanje Mojih istinskih sledbenika odràlo se sve do dana{-
njeg vremena (1989). I uvek iznova isti progone Mene u Mojima, jer
Ja Sam, uprkos "Svr{eno je!", jo{ trn u srcu onih koji odràvaju
demonsku dràvu i koji bi hteli da je pro{ire. U dana{nje vreme
(1989) su to opet pismoznanci i njima poslu{ni u crkvenim i svetovnim
vlastima. I oni neistinama hu{kaju narod protiv Isusovih sledbenika.
Ipak, sve ide svome svr{etku. Ono {to se doga|alo gotovo dve hi-
ljade godina, to povla~i sada svoje posledice slamaju}i se na onima
koji su se dve hiljade godina pona{ali kao u Moje doba, u doba Isusa
iz Nazareta. Oni se i danas boje da ne izgube svoj poloàj i ugled.
Ipak, njihova mo} postupno ide svome kraju - na njih se slamaju
posledice njihovih sopstvenih uzroka.
Poloàj protivnih snaga sve je slabiji. Onda{nji pismoznanci,

fariseji, svetovne i crkvene vlasti zovu poput utopljenika. Oni slute da
nadolazi plima koja }e ih odneti sa sobom. Ono {to se tokom dve hi-
ljade godina la`no izgradilo u Moje Ime, nestaje: jedna mo} koja se,
dodu{e, nazivala i naziva se hri{}anskom, ali niti je bila niti jeste
hri{}anska - mo} koja je na raznorazne na~ine zloupotrebljavala i
zloupotrebljava Moje Ime, Hrist.
Novo se doba budi i nastaje iz ru{evina pro{losti. Svojim
nesebi~nim radom, opusto{enu }e Zemlju Moji ponovo dovesti do
procvata. Ono {to se ve} gradi sada u dobu preokreta i {to se bude
izvr{ilo na Zemlji nakon kraja gre{enja, jeste Novi Izrael - u -
553
njegovom sredi{tu Novi Jerusalim, zavetni grad sa svojim zajednicama
u Carstvu Mira Isusa Hrista.
Shvatite: iskaz "Ne bi imao nikakve vlasti nada Mnom kad ti ne

bi bilo dano odozgo, zato onaj koji Me predade tebi ima ve}i greh",
zna~i: Tama ima mo} samo nad onim ljudima koji su Svetlost
Ve~noga zatamnili i drè je zatamnjenom. Moj ve~ni Otac dozvolio je
da Me uhvate jer Sam se Ja zauzeo za Davidov rod i za druge i trpeo
za mnoge Jevreje koji su èleli da imaju jednog cara ovoga sveta.
Kona~no, ovo se dogodilo i radi svih du{a i ljudi koji su se ogre{ili i
koji se ogre{uju o Zakon ìvota: Pravednik je trpeo zbog nepravde i
otrpeo da Mu se dogodi ono {to On sam nije prouzrokovao.
Snage Neba nisu Mi priticale u pomo} u onoj meri u kojoj je to
moglo da bude da Davidov rod i ostali nisu usled svojih grehova
spavali i da Me je jevrejski narod prihvatio kao svog Mesiju i gradite-
lja Bo`jeg carstva na Zemlji. Ja bih tada bio njihov car - ali ne car
ovoga sveta ve} Carstva Bo`jeg na Zemlji, car jednog sveta u kome bi
se ispunjavali Zakoni Bo`ji.
"Ne ovoga, nego Varavu!" zna~i: slepci i demoni drè slepe
slepima. Oni samo mogu duhovno slepe jo{ vi{e zaslepeti i pobuniti
tako da oni zaslepljeno vi~u i besne i traè pravednoga umesto
nepravednoga.
Oni su vikali: "Razapni Ga! Razapni Ga!"
"Razapni Ga! Razapni Ga!" vi~e samo onaj koji i sam jo{ visi na
krstu svog greha. Onaj koji je, grehom, sam sebe razapeo, gleda samo
o~ima greha i èli sve da vidi tamo gde i sam jeste - na krstu greha.
Krst je bio podignut s telom Hristovim, no telo je bilo skinuto s
krsta, a Vaskrsli se ukazao i objavio. To zna~i da Sam Ja, Hrist,
vaskrsli @ivot u svim du{ama i ljudima.
Istinski hri{}anin vidi krst bez Raspetoga, kao znak Spasenja i

kao Uskrsnu}e u Bogu. Krst bez tela simbolizuje i put od Zemlje do
Neba, do srca Bo`jeg. Na krst sa Raspetim gleda samo o n a j ~ovek
koji svoje "ja" jo{ nije razapeo i koji èli da zadrì svoje ljudsko.
554
Krst s telom stvorili su demoni. Oni tako èle da simbolizuju Moj
poraz. Ali, krst i Raspeti postali su i jesu n j i h o v krst i njihov
poraz.
Istinski hri{}anin se}a se Mog uskrsnu}a, jer je on vaskrsao u
Meni i kroz Mene. Moju smrt kao Isusa àli samo onaj koji jo{ nije
svesno vaskrsao u Meni, Hristu, dakle onaj ko ìvi u grehu i uvek
iznova poziva: "Razapni Ga! Razapni Ga!" Zato, krst s telom podiù
samo oni ljudi koji jo{ po{tuju svoje grehe i cene svoje nisko "ja".
Na Raspetoga, a ne na Vaskrsloga, misli ~ovek koji ljubi svoj
greh i ovaj gre{ni svet, jer jo{ ni sam nije vaskrsao u Meni.
"Krv Njegova na nas nek padne i na decu na{u!" zna~i: Svaki

uzrok u sebi ve} nosi i svoju posledicu. Svako ko stvara uzroke, sam
mora snositi posledicu. Ko dakle seje, è}e svoju ètvu - u ovom ili u
nekom drugom otelovljenju. Tako, kao deca, na Zemlju dolaze uvek
jedni te isti, sve dok ne okaju ono {to su prouzrokovali.
555
82. POGLAVLJE
Razapinjanje Isusa na krst
Isus je izdrào sve napade i postao Spasitelj (1-2).
Pilat je `rtvovao Nevinoga da bi zadrào svoj poloàj (3-4). Za~e}e i ra|anje u
grehu ili u nesebi~noj ljubavi (5-7).
ôvek sam odre|uje kakvo }e ruho nositi njegova du{a
u onostranom (8-13). Skru{eni gre{nik (14-16). Prividni trijumf tame postao je
Hristovom pobedom u slavu Oca.
- U Nebo moè u}i samo ~isto duhovno telo (17-19).
"Boè Moj, Boè Moj, za{to si Me ostavio." (20). Zakon
ljubavi i jedinstva (21-23). Zemljotres, znak snage
Hristove (24-27). Ne postoji nikakvo pravo na smrtnu
osudu niti na ubijanje (28)
1. Tada im on pusti Varavu. I nakon {to dade da Isusa izbi~uju,

predade im ga da se razapne. Onda Ga vojnici namesnikovi uvedo{e u
sudnicu i skupi{e oko Njega ~etu vojnika.
2. I oni svukav{i Ga obuko{e Mu purpurni ogrta~. I ispleto{e
venac od trnja i metnu{e Mu ga na glavu, i doda{e Mu trsku kao
èzlo u desnicu, klanjaju}i se pred Njim i rugahu Mu se, govore}i:
"Zdravo, care jevrejski!" (Pogl. 82, 1-2)

i produbljujem re~:
Demoni su upotrebili sva sredstva koja su im bila na raspolaga-

nju da Me isku{aju, kako bih posumnjao u Svoju Misiju. Jer je svaka
sumnja u Boga greh.
Ja nisam sumnjao, niti sam gre{io i tako je moglo biti izgovoreno
ono "Svr{eno je", kako bi delimi~na snaga iz Prasnage, jedan deo
Mog duhovnog nasle|a, mogla u vidu iskri da se ulije u du{e. Na greh
Me nisu mogli navesti ni ismejavanje ni ruganje s purpurnim ruhom i
trnovim vencem i èzlom od trske. Ja Sam ostao u Ve~nome, u kome
Ja Jesam, Hrist.
Niko ne dolazi Ocu u Nebo osim preko Mene, Sina Bo`jeg i
Savladara Neba koji je postao Spasitelj svih du{a i ljudi.
556
Da su jevrejski narod i rod Davidov bili uz Mene, onda ne bi
bilo potrebno da pretrpim smrt raspinjanjem na krst. Ja bih pred -
njihovim o~ima uzi{ao u Nebo, a Nebo bi ostalo me|u Mojim
narodom, da su ljudi ostvarivali nebeske Zakone - i Ja bih im ponovo
do{ao kao vladar Carstva Bo`jeg na Zemlji.
Shvatite: Onaj ko o Zakonu ìvota samo slu{a ali ga ne ostvaruje,

ostaje onakav kakav je i bi}e zloupotrebljen od onoga koji misli da
vlada svetom: od satane ~ula, od protivnih snaga.
Ja Sam ostao u Ve~nom Ocu, a u Duhu Sam izvr{io Delo Spase-
nja koje je bilo zaklju~eno u Nebu: preko dela ljubavi dovesti sve
du{e i ljude njihovom Domu.
3. Tako Isus izi|e napolje nose}i trnovi venac i purpurni ogrta~.

Re~e im Pilat: "Pogledajte ovog ~oveka!"
4. I videv{i Ga onakvog, prvosve{tenici i stare{ine narodne
povika{e: "Raspni Ga! Raspni Ga!" Pilat im re~e: "Uzmite Ga vi i
raspnite, jer ja ne nalazim na Njemu nikakve krivice." (Pogl. 82, 3-4)

i produbljujem re~:
Iako je Pilat, shodno smislu, izrekao slede}e re~i: "Uzmite Ga vi i

raspnite, jer ja ne nalazim na Njemu nikakve krivice", on se ipak
ogre{io. Pilat je mogao da primeni svoju unutarnju spoznaju i svoj
spoljni poloàj i tako da osvesti neke od Jevreja.
Imajte na umu ovo: nije mogu}e ~itav jedan narod odjednom
pokrenuti da se preobrati. Svaki pojedinac je deo nekog naroda i
vaàn je za taj narod. Da je Pilat tako razmi{ljao i shodno tome
postupio, onda bi bio za Mene, Hrista. Ovako, on se ipak postavio
protiv Mene.
Pilat je pokazao svoju slabost. On se bojao naroda jer je èleo da
zadrì svoj poloàj u svetu. I Pilatovo je pona{anje bilo i jeste simbol
za mnoge. Onaj ko je okrenut svetu, zavisi od mase da li }e u ovom
svetu odràti svoju mo} i poloàj. Zato i `rtvuje svog bli`njeg, ne bi li
tako sa~uvao svoj ugled i zadrào svoju spoljnu mo}.
557
5. A oni Ga pljuvahu i uze{e {tap i udarahu Ga njime po glavi. I
kad Mu se naruga{e, skinu{e Mu ogrta~ i obukav{i Mu Njegove
sopstvene haljine odvedo{e Ga da Ga razapnu.
6. I dok su Ga vodili, zaustavi{e ~oveka jednog, Simona
Kirinejca, koji se upravo penja{e putem. I natera{e ga da pomogne
Isusu da nosi krst. A za Njim i|a{e veliko mno{tvo naroda, i mnoge
ène plakahu i naricahu za Njim.
7. A Isus obazrev{i se na njih re~e: "K}eri jerusalimske, ne
pla~ite za Mnom, ve} za sobom i za decom svojom. Jer evo, dolaze
dani u koje }e se govoriti: Blago nerotkinjama i utrobama koje ne
ra|a{e i dojkama koje ne doji{e! (Pogl. 82, 5-7)

i produbljujem re~:
Shvatite: Pljuju i udaraju svoje bli`nje samo oni ljudi koji su i

sami popljuvani i izudarani od svojih grehova. Tako Sam Ja kao Isus
bio simbol za mnoge. A simbol za mnoge bio je i Simon, koji Mi je
pomagao da nosim Svoj krst.
Mnogi jednostavni ljudi koji svoja srca sa~uvaju slobodnim od
besmislica, sjaja i rasko{i ovoga sveta, bi}e istinski, nesebi~ni pomaga~i
u vinogradu Gospodnjem. Oni }e mnogim ljudima pomo}i da nose
svoj krst.
Moj ìvot kao Isusa iz Nazareta bi}e simbol za sve ljude sve dok
u svakom ne bude probu|en duhovni ìvot, ìvot u Meni. A Moje }e
re~i vaìti u svetu sve dok Svetlost sveta ne pro`me sve du{e i ljude. I
sve dok jo{ mnogi ljudi budu dopu{tali da njima vlada tama, oni sami
}e uvek iznova zavoditi one koji su poput trske koja se povija na
vetru, koji se ~as okre}u Duhu Bo`jem a onda opet svetu. Mnogi od -
njih uvek iznova stvaraju nove uzroke i tako }e uvek iznova i ra|ati
decu sa istim ili sli~nim uzrocima.
Zna~enje re~i "Blago nerotkinjama i utrobama koje ne ra|a{e i
dojkama koje ne doji{e!" jeste slede}e: Svi koji su poput trske koja se
povija na vetru i iznova za~inju ili ra|aju iste ili sli~ne kakvi su oni
sami, treba da tuguju nad samima sobom. Jer isto stalno privla~i isto.
558
U tim re~ima je zakon privla~enja i poni{tavanja uzroka koji roditelje
i decu vezuju jedne za druge, a koje oni zajedni~ki imaju da otplate i
o~iste.
Re~i: "Blago nerotkinjama i utrobama koje ne ra|a{e i dojkama

koje ne doji{e!" kazuju tako|e: Ko za~inje ili zanosi u grehu i
razvratu, ra|a opet isto ili sli~no, i taj gre{nik }e i morati da pati
zbog tog greha. Ovo se naro~ito odnosi na one dane u kojima }e se
doga|ati ono {to Sam objavio: Materijalni svet propada. Jao onima
koji ìve u grehu.
Dodu{e, ne treba svaku tzv. neplodnost povezivati s krivicom kao
uzrokom. Ljudi Svetlosti ra|aju svetlu du{u onda kad do|e vreme da
ona si|e na Zemlju.
Shvatite: Blaèni su oni koji su ra|ali ili ra|aju svetle du{e; jer
oni nisu za~injali niti za~inju u grehu, poùdi i strasti, i nisu ra|ali
niti ra|aju u grehu. Oni su za~injali i za~inju u nesebi~noj ljubavi i
ra|aju u nesebi~noj ljubavi; onda }e i takve grudi davati nesebi~an
ìvot.
8. Tada }e po~eti govoriti planinama: Padnite na nas!, i

bregovima: Pokrijte nas! Jer ako se ovako ~ini sa zelenim drvetom,
{ta }e biti sa suhim?"
9. Vo|ahu pak i dvojicu razbojnika, da ih pogube zajedno sa
Njim. I kad do|o{e na mesto koje se zove Kalvarija i Golgota, {to
zna~i "mesto lobanja", razape{e Ga; a tako i razbojnike, jednog
Njemu zdesna, a drugog sleva.
10. A be{e tre}i sat kad Ga razape{e, i dado{e Mu da pije ocat
pome{an sa ù~i. I okusiv{i, ne htede da pije. I re~e Isus: "O~e,
oprosti im jer ne znaju {ta ~ine!"
11. Vojnici pak, kada razape{e Isusa, uze{e haljine Njegove i
razdeli{e na ~etiri dela, svakom vojniku po deo, i dolamu. A dolama
ne be{e {ivena, izatkana izjedna. Zato oni reko{e me|u sobom: "Da je
ne cepamo, nego bacimo kocku za nju kome }e pripasti."
559
12. A ovo se dogodilo da se ispuni Pismo koje kaè: "Razdeli{e
haljine Moje me|u sobom, a za dolamu Moju baci{e kocku." Vojnici,
dakle, tako u~ini{e. I poseda{e onde i dràhu straù.
13. A nad Njim u~vrsti{e i jedan natpis napisan slovima
jelinskim, latinskim i jevrejskim: "Ovo je car jevrejski." (Pogl. 82, 8-
13)

i produbljujem re~:
Oni su me|u sobom razdelili Moje haljine i za njih bacili kocku.

Ljudska pohlepa ne zaustavlja se kod ljudi ni pred haljinama na smrt
posu|enoga. Pohlepno "ja", gladno posedovanja, ne po{tuje ni{ta i
nikoga, ~ak ni samo sebe. A ~ovek sa svim svojim imanjem i dobrima,
koje je na po{ten ili nepo{ten na~in prisvojio, ne moè u}i u Carstvo
nebesko. On }e morati da preda i poslednju svoju haljinu.
Du{a, pak, odlazi u onostrani ìvot - u haljinama svog greha ili
vrline. Ni du{a ni ~ovek ne mogu to spre~iti. Ono {to je ~ovek sejao,
to du{a nosi. Ona to ne moè da sakrije, a ni da odloì - osim putem
opra{tanja, moljenja za opro{tenje i popravljanjem i tako {to iste
grehe vi{e ne ~i- ni. Samo joj se tada moè oduzeti haljina greha.
Kakvu haljinu ti kao du{a nosi{ ili èli{ da odloì{, ne zavisi ni
od kakvog `reba, ve} to odre|uje{ ti sam - zavisno od toga kako se
odnosi{ prema Bo`jem Zakonu.
Re~i: "Ovo je car jevrejski" bile su izre~ene kao poruga, ali je
Pilat naslu}ivao da one zna~e vi{e: Ovo je car, vladar Carstva Bo`jeg
na Zemlji, Novog Izraela i Novog Jerusalima.
14. Ovaj natpis pro~ita{e i mnogi Jevreji; jer mesto gde raspe{e
Isusa be{e blizu grada. Onda prvosve{tenici jevrejski reko{e Pilatu:
"Ne pi{i 'car jevrejski', nego da On re~e: 'Ja Sam car jevrejski'."
Pilat odgovori: "[to napisah, napisah."
15. A jedan od obe{enih razbojnika ruga{e Mu se, govore}i:
"Ako si Ti Hristos, pomozi onda i Sebi i nama!" A onaj drugi ga
prekori govore}i: "Zar se ti, koji si i sam ovako osu|en, ne boji{
560
Boga? A mi smo s pravom osu|eni, jer primamo pravednu platu za
svoja dela; a Ovaj nikakve nepravde ne u~ini."
16. I on re~e Isusu: "Gospode, seti me se kad do|e{ u Carstvo
Svoje" I re~e mu Isus: "Zaista ti kaèm: jo{ danas bi}e{ sa Mnom u
raju." (Pogl. 82, 14-16)

i produbljujem re~:
Re~i koje Sam, kao Isus iz Nazareta, shodno smislu, rekao

pokajanome gre{niku: "Zaista ti kaèm: jo{ danas bi}e{ sa Mnom u
raju", bile su re~i opro{tenja. On je u{ao u vi{a podru~ja @ivota, u
kojima nije morao da trpi ni bol ni patnju, jer je spoznao samoga
sebe, pokajao se i izmirio svoje, i tako bio prihva}en u Meni, Hristu.
On je, naime, bio ukrao za svoju porodicu koja je gladovala.
Onaj drugi bio je ubica i primio je svoju platu.
17. A koji prolaàhu pokraj krsta, rugahu Mu se i vrte}i

glavama govorahu: "Ti htede hram da razori{ i za tri dana da ga
opet sagradi{. Pomozi sada sam Sebi! Ako si Sin Bo`ji, si|i s krsta!"
18. A tako i prvosve{tenici s pismoznancima i stare{inama
rugaju}i Mu se govorahu: "On pomoè jednom jagnjetu, a Sebi
samom ne moè. Ako je car Izrailjev, neka si|e sad s krsta pa }emo
Mu poverovati. Uzdao se u Boga, neka Ga sad On izbavi ako Ga
ho}e, jer govora{e: Ja Sam Sin Bo`ji."
19. A tako govorahu i lihvari i trgovci ìvotinjama: "Ti si iz
hrama isterao trgovce volovima, ovcama i golubovima, a sad Si i sam
ovca `rtvovana." (Pogl. 82, 17-19)
i produbljujem re~:
Sve ovo Sam propatio da bi Spasenje moglo da do|e svim

du{ama i ljudima - i u podru~ja ~i{}enja i u ovaj svet. Tama je
oklevetala, ismejala i usmrtila Moje zemaljsko telo; ali ona time nije
postigla ono {to je htela, naime: da Me preko sumnje u Boga odvoji
od Njega. Ja Sam ostao u Svome Ocu, a Otac je ostao u Meni.
561
Tako Sam Ja proslavio Oca u Sebi. I tako je slava O~eva do{la u
ovaj svet kao svetlost Spasenja kroz Mene, Hrista. I niko ne moè
ugasiti ovu Svetlost sveta. Ona se urodila u sve du{e i ljude - ~ak i u
najmra~nijeg demona. Svejedno, priznao on to ili ne, i on je od Mene
primio svetlost Spasenja. I tako }e i on biti oslobo|en od svojih
grehova.
Ja Sam si{ao s krsta, ali ne Svojim zemaljskim telom. Zemaljsko
telo ne moè u}i u Nebo; to moè samo ~isto duhovno telo. Onaj,
me|utim, ko zemaljsko telo vidi kao meru svega, taj èli da zadrì
fizi~ko telo. I po{to ìvi u grehu, on }e kroz greh i u grehu i odloìti
svoje fizi~ko telo. To moè biti povezano s mnogo patnje, jer on svoj
greh èli da zadrì. Greh se vezuje za fizi~ko telo, te tako i za ovaj
svet.
Isto ili sli~no kao i Ja mora}e propatiti svi oni koji Mene slede -
sve do svr{etka ovog gre{nog sveta. Za njih vaì: Kako su Mene
progonili, tako }e i vas progoniti. Kako su Mene klevetali i ismejavali,
tako }e i vas klevetati i rugati vam se. Kako su o Meni r|avo govorili,
tako }e i o vama govoriti r|avo. Kako su Mene ubili, tako }e i mnoge
od vas ubiti ili mu~iti - bilo re~ima ili delima, ili oboma.
20. A od {estoga do devetoga ~asa bi tama po svoj zemlji. A neki

koji stajahu naokolo, zapali{e svoje baklje, jer tama be{e veoma
velika. A oko {estoga ~asa povika Isus iz sveg glasa: "Eli, Eli, lama
savahtani?", {to zna~i: "Boè Moj, Boè Moj, za{to Si Me ostavio?"
(Pogl. 82, 20)

i produbljujem re~:
Re~ima: "Boè Moj, Boè Moj, za{to Si Me ostavio?" vapilo je

srce Isusovo.
Sa krsta Sam gledao mnoge narode - nebrojene ljude ~ije su du{e
uvek iznova dolazile u zemaljsko ruho i vekovima lutale u tami. Oni
su izgubili Unutarnji put. I u svom neznanju, u svojoj patnji, bolesti i
usamljenosti dozivali su Boga. Me|utim, oni su mislili samo na svoje
materijalno telo, a ne na svoje du{e. Njih su oni ostavili da zakr`ljaju.
562
Tako je Moj zov s krsta bio zov mnogih generacija koje su
verovale i veruju da su izgubljene. Moja patnja i umiranje bili su
simbol za patnju i umiranje ljudi. Moje re~i: "Boè Moj, Boè Moj,
za{to Si Me ostavio?" jesu re~i ljudi svih naroda i generacija koji su
u svom neverovanju optuìvali i optuùju Boga za svoje grehe. Ja ove
re~i nisam izgovorio zbog Sebe, ve} kao simbol za mnoge.
I danas su jo{ Moje re~i na krstu simbol za mnoge ljude. I danas

jo{ oni zovu u svojoj spolja{njoj patnji: "Bo`je Moj, Boè Moj, za{to
Si Me ostavio?" Oni ni danas jo{ (1989) ne shvataju da spasenje,
pomo} i ozdravljenje dolaze jedino iznutra. Jo{ i danas mnogi se bore
samo za svoj zemaljski ìvot, jer im je njihovo pravo bi}e jo{ strano.
Tako je Moj zov na krstu bio zov onih koji su verovali i jo{
veruju da su izgubljeni. Njihov }e zov biti usli{en - onda kad svoje
srce otvore za Boga i kad svojim ~ulima ne budu vi{e gr~evito vezani
za svoj zemaljski ìvot. Tada }e biti usli{eni, jer su prona{li Put ka
srcu Bo`jem.
Ute{itelj i Spasitelj, Hrist Bo`ji, Ja koji Jesam Put, Istina i @ivot,
doneo Sam i donosim ponovo u ovaj svet Put ljubavi koji vodi ka srcu
Bo`jem.
Onako kako se Otac u Meni, Isusu, proslavio i kako se proslavlja
u Meni, Hristu, tako }u se i Ja proslaviti u onima koji istinski
dozivaju Boga, jer }e oni prona}i ono za ~ime ~ezne njihovo srce:
Boga, Ljubav i @ivot, svoje istinsko bi}e.
21. A neki od onih {to stajahu onde, ~uv{i to reko{e: "Ovaj ~ovek
zove Iliju", a drugi reko{e: "On zove sunce." A ostali govorahu:
"Hajde da ostanemo i vidimo ho}e li do}i Ilija da Ga izbavi."
22. A stojahu kod krsta Isusova mati Njegova i sestra matere
Njegove, Marija, èna Kleopova, i Marija Magdalena.
23. A Isus videv{i mater Svoju i u~enika kog ljublja{e gde stoje u
blizini, re~e materi Svojoj: "@eno, eto ti sina!" A u~eniku onome re~e:
"Eto ti majke!" I od onog ~asa uze je u~enik k sebi u ku}u. (Pogl. 82,
21-23)
563
i produbljujem re~:
Re~i upu}ene Mariji, shodno smislu: "@eno, eto ti sina!", a

u~eniku: "Eto ti majke!", simbolizuju Zakon nesebi~ne ljubavi i
jedinstva. Ove re~i razumeli su oni kojima su bile upu}ene. U~enik je
ispunio Zakon ljubavi i jedinstva i uzeo je Mariju k sebi. Jedna
zapovest iz Bo`jeg Zakona glasi: Jedan za sve - Hrist; i svi za
Jednoga - Hrista; svako za svakoga - u dobrim mislima i ispravnoj -
ljubavi i brizi.
Onaj ko se pridràva Zakona ljubavi i jedinstva, tu je za bli`-
njega. On ne samo da ga prima u svoje srce, ve} i u svoju ku}u, ako
je ovome pomo} stvarno potrebna.
Onaj ko se pridràva Zakona ljubavi i jedinstva, i sam
prebivaju}i u ku}i Bo`joj, u Bo`jem srcu, taj }e i ljude koji su voljni
voditi do Bo`je ljubavi i jedinstva.
24. I zna|a{e tad Isus da se sve ve} svr{ilo i da se ispuni Pismo.

I On re~e: "@edan Sam!" I oni namo~i{e sun|er u sudu punom octa i
nataknuv{i ga na stabljiku isopovu prineso{e Mu ga ustima.
25. A Isus povika iz sveg glasa: "O~e, u ruke Tvoje predajem
Duh Svoj!"
26. I po{to Isus okusi ocat, uzviknu glasno: "Svr{eno je!" I
preklopiv{i glavu Svoju, predade Duh Svoj. A be{e deveti ~as!
27. I gle, grmelo je i sevalo silno, a pregradni zid sveti{ta pred
kojim staja{e zavesa, pade i na dvoje se razlomi. I zatrese se Zemlja i
pucahu stene. (Pogl. 82, 24-27)

i produbljujem re~:
Ovaj zemljotres ne simbolizuje samo slobodu du{a, ve} pre svega

Snagu, @ivot, koje su primile sve du{e, svejedno da li su bile otelov-
ljene ili neotelovljene:
564
To je bila Delimi~na snaga Prasnage, Hristova snaga koja se
razdelila u iskre i ulila se u sve du{e - tako|e i u du{e demona.
Zbog sna`nog kosmi~kog zra~enja neki su ljudi bili prolazno
vidoviti i videli su du{e koje su preko te snage Spasenja u{le u vi{a
podru~ja Unutarnjeg ìvota; jer su ove du{e bile postigle unutarnju
zrelost za vi{e stupnjeve ìvota i prepune ~e`nje ~ekale na snagu
Spasenja, na Spasiteljsku iskru, koja im je pokazala i koja im
pokazuje Put ka srcu Ve~noga.
28. A kapetan i koji s njim ~uvahu Isusa, videv{i da se zemlja

trese i {ta sve bi, upla{i{e se veoma i reko{e: "Zaista, Ovaj be{e Sin
Bo`ji." (Pogl. 82, 28)

i produbljujem re~:
Stoji zapisano: "Upla{i{e se veoma i reko{e: 'Zaista, Ovaj be{e

Sin Bo`ji'."
Kada spoznaje uteraju ljudima strah, onda bi oni trebalo da
ispitaju svoju savest: koliko su ve} puta po~inili dela koja sada
spoznaju kao nezakonita? Strah i spoznaja bili su, kona~no, grià
savesti; oni su tzv. kapetana i one koji su bili uz njega i ~uvali Isusa,
hteli da upozore i kaù im, da kao {to ~ovek sam ne sme da ubija,
tako ne sme ni da bude sukrivac u smrti svog bli`njeg, na primer
izdaju}i naredbu da se usmrti neki ~ovek. Jer, ko ima pravo da
nekoga osudi na smrt, ili da ga ubije?
Bog, Ve~ni, ni{ta sli~no nije zapovedio. Naprotiv, On, veliki
Svejedan, koji je Zakon ìvota, zapovedio je ljudima: "Ne ubij!", jer
On je @ivot, a ne smrt.
Takozvana smrt je odvajanje zemaljskog tela, koje poti~e od zem-
lje i zemlji se opet vra}a. To je zakoniti proces, uslovljen otelovlje-
njem du{e, i protica}e shodno ~ovekovom razmi{ljanju i ìvljenju i
stanju njegove du{e.
Bog je ìvot. Zato ~ovek nema prava da usmrti zemaljsko telo

svog bli`njeg ili da naredi njegovu smrt. Onaj ko svesno ubija ili
565
svesno nare|uje ubijanje, mora}e, po Zakonu setve i ètve, da pretrpi
i propati ono {to je prouzrokovao svojim ìvotom udaljenim do Boga.
29. A onde bejahu i mnoge ène koje su Ga pratile od Galileje i

sluìle Ga. Me|u njima behu Marija, majka Jakovljeva i Josifova, i
majka Zevedejeve dece, i one plakahu i naricahu govore}i: "Svetlost
sveta sakri se pred na{im o~ima. Gospod na{e ljubavi raspet je!"
30. A kako be{e uo~i sabata, zamoli{e Jevreji Pilata da se prebiju
noge mrtvacima i da ih skinu, da ne bi na krstu ostali preko sabata
(jer be{e sabat Pashe).
31. Onda do|o{e vojnici i prebi{e noge obojici koji s Njime behu
raspeti. A kad do|o{e do Isusa i vide{e da je ve} umro, ne prebi{e
Mu noge, nego Mu jedan od vojnika probode srce kopljem, i odmah
iz njega pote~e krv i voda.
32. A onaj koji je to video, posvedo~i i istinito je svedo~anstvo -
njegovo. I on zna da istinu govori, da i vi verujete. Jer se ovo dogodi
da se ispuni Pismo: Vi Mu ne smete polomiti noge, i: Vide}e Onoga
koga probodo{e. (Pogl. 82, 29-32)
566
83. POGLAVLJE
Isusov Pogreb
O sahranjivanju mrtvih (1-3)
Po{tovanje mrtvih i bdenje nad mrtvima (4-10)
1. I kad ve} bi ve~e, do|e Josif iz Arimateje, ugledan savetnik,

koji i sam Carstvo Bo`je ~eka{e. I skupiv{i hrabrost, u|e Pilatu i
izmoli telo Isusovo. (Be{e to dobar i pravedan ~ovek, koji se nije sloìo
sa zaklju~kom Saveta.)
2. A Pilat se za~udi {to je On ve} mrtav, te dozva kapetana i
upita ga je li Isus ve} odavno umro. I doznav{i to od kapetana,
prepusti telo Josifu. I ovaj otide te skide s krsta Isusovo telo.
3. Utom pak do|e i Nikodim, koji je ranije no}u dolazio Isusu. I
on donese pome{ane smirne i aloja oko sto litara. Onda uze{e Isusovo
telo i umota{e Ga u laneno platno s mirisnim biljem, kao {to je obi~aj
u Jevreja kad sahranjuju. (Pogl. 83, 1-3)

i produbljujem re~:
Stoji zapisano: "Onda uze{e Isusovo telo i umota{e Ga u laneno

platno s mirisnim biljem, kao {to je obi~aj u Jevreja kad sahranjuju."
Bio je to jevrejski pogrebni obi~aj - obi~aj, dakle, a ne zapovest. Zato
Ja, Hrist, kaèm:
Ukoliko vam va{ postoje}i zemaljski zakon to dopu{ta, onda
umotavajte mrtva zemaljska tela u platno i predajite ih zemlji; ili,
ukoliko spoznate da du{a umrloga ìvi u Bogu, jer je ~ovek vodio
pravedan i Bogom ispunjen ìvot, onda, nekoliko dana po odvajanju
du{e - predajte prolazno telo vatri. Tako se zemlji brè mogu predati
supstance od kojih se ~ovek sastoji.
4. A na onom mestu gde On bi raspet, be{e vrt, i u vrtu grob

nov, u kojem jo{ niko ne be{e sahranjen. I oni onde poloì{e Isusa, a
to kad Ga sahrani{e be{e na po~etku druge sedmice zbog jevrejskog
Dana pripreme, jer grob be{e blizu.
567
5. A Marija Magdalena i druga Marija i Marija majka Josifova
razgledahu grob u koji On be{e poloèn.
6. A sle|ahu ih i ène koje bejahu do{le sa Njim iz Galileje,
nose}i svetiljke u rukama; i one razgledahu grob i kako je poloèno
telo Njegovo, i stado{e plakati i naricati.
7. Pa se vrati{e i pripremi{e me{avinu mirisnog bilja i masti,
~ekaju}i na svr{etak sabata.
8. Sutradan, nakon Dana pripreme, do|o{e Pilatu prvosve{tenici i
fariseji, govore}i: "Gospodaru, setismo se da ova varalica kaza jo{ za
ìvota: 'Posle tri dana vaskrsnu}u!'
9. Naredi, zato, da se osigura grob, dok tre}i dan ne pro|e, da ne
do|u u~enici Njegovi no}u i ne ukradu Ga, i da ne kaù onda narodu:
'Vaskrsao je iz mrtvih', pa }e potonja prevara biti gora od prve."
10. Re~e im Pilat: "Evo vam straà, pa idite i osigurajte ga kako
znate." otido{e i osigura{e grob zape~ativ{i kamen i postaviv{i straù
ispred njega, dok ne pro|u tri dana. (Pogl. 83, 4-10)

i produbljujem re~:
Spoznajte: Va{i zemaljski obi~aji pokazuju vam gde ste. Za{to

bdijete nad va{im mrtvima? Mo`da }ete re}i: Da umrlome odamo
po~ast. Ja, Hrist, pitam vas: Kome ho}ete da odajete po~ast? U ~iju
~ast?
Ako ~ovek nije ukazivao niti ukazuje ~ast Bogu, onda je on
usmeren samo na po{tovanje ljudi i sve }e uloìti u to da i sam bude
po{tovan, za ìvota ili posle smrti. Kad ljudi ukazuju ~ast ljudima,
onda ne ukazuju ~ast Bogu koji zna sve, koji je ìvot du{e.
Ko nad mrtvim bdije iz brige da ne bude ukradeno zemaljsko
ruho du{e, kao {to se dogodilo straì na Isusovom grobu, taj je
svestan svog vlastitog zlodela pa tako i svog greha.
568
84. POGLAVLJE
Uskrsnu}e Isusovo
An|eo na grobu (1-5). Svetla, sna`na du{a blià je
Bogu (6). Vest i vo|enje preko an|ela (7-8). Zadatak Hristovog zemaljskog i
duhovnog tela (9). Preobraàj Isusovog fizi~kog tela - Krst sa telom ili bez tela
(10-13).
1. A po{to minu sabat, u sam osvit prvog dana nedelje po|e

Marija Magdalena ka grobu Isusovom, nose}i za~ine koje be{e
pripremila, a i|ahu s njome i druge ène.
2. I dok su tako i{le, govorahu me|u sobom: "Ko }e nam odma}i
kamen sa ulaza u grob?" Jer kamen be{e veliki. A kad do|o{e tamo,
vide{e da je kamen ve} odmaknut.
3. I gle, zemlja se zatrese veoma. I an|eo Gospodnji si|e s Neba,
odmaknu kamen s ulaza i sede na nj. Lice njegovo be{e kao munja, a
haljina njegova bela kao sneg. A straàri se toliko prepado{e da
popada{e po zemlji kao mrtvi.
4. A an|eo re~e ènama: "Ne bojte se! Znam, vi traìte Isusa
koga razape{e. Nije ovde; jer vaskrse, kao {to je kazao.
5. Hodite da vidite mesto gde je leào Gospod! I idite brzo te
recite u~enicima Njegovim da On vaskrse iz mrtvih. I evo, On }e pred
vama oti}i u Galileju, i tamo }ete Ga videti; eto, kazah vam." (Pogl.
84, 1-5)

i produbljujem re~:
Straàri nisu videli an|ela. Zemljotres je delovao na njihovu

ne~istu savest, a strah je kratkotrajno delovao na krvotok u njihovim
telima, te su zato nemo}ni popadali na tle.
Shvatite: An|ela Gospodnjeg - jednog od mnogih koji su bili uz

Mene kao Isusa - mogle su videti samo one ène koje su ostvariva-
njem Zakona ljubavi postigle da im du{e postanu svetle; njihovo se
unutarnje uho otvorilo i one su razumele govor ljubavi. I ove su ène
569
svojim bli`njima saop{tile ono {to su videle. A oni koji su u ovo
poverovali, po~eli su to i da slede.
Onaj ko ìvi u Bogu, ìvi u Zakonu ljubavi i slobode te tako

po{tuje i slobodnu volju. Zato je an|eo, po{tuju}i slobodnu volju ljudi,
i rekao, shodno smislu; "Ako ho}ete, pogledajte unutar groba gde je
leàlo zemaljsko telo Gospoda, i ako ho}ete idite i kaìte Njegovim
u~enicima da Gospod ne zna za smrt. Sin Ve~noga je uskrsnuo i ako
ostanete u veri i oboàvanju Svetoga, On }e vas susresti na putu
kojim budete i{li."
6. I one u{av{i unutra, ne na|o{e telo Isusovo. Onda otr~a{e i

do|o{e Simonu Petru i drugom u~eniku koga ljublja{e Isus, i reko{e
im: "Oni uze{e Gospoda iz groba i ne znamo gde Ga poloì{e." (Pogl.
84, 6)

i produbljujem re~:
"...koga ljublja{e Isus" zna~i: koji Mu je svojim ìvotom i mi{lju

bio najbliì.
Bog svu Svoju decu jednako ljubi - ipak, onda kad dete o~isti
svoju du{u i svoj ìvot posveti Njemu, ono Mu postaje bliè.
Ko Boga vidi kao sredi{te svog zemaljskog ìvota i ìvi predaju}i
se Bogu, njegova }e du{a biti sve ~i{}a. Pro~i{}ena du{a }e tako
prona}i duboku, unutarnju komunikaciju s Bogom, svojim Ocem.
Sli~no je bilo i sa pomenutim u~enikom, o kome ovde stoji
zapisano. On je bio bliì Bogu jer je njegova du{a njegovim
neprestanim predavanjem Bogu, Ve~nome, bila svetlija i sna`nija.
Povezanost izme|u Ve~noga i neke svetle du{e istovremeno stvara
unutarnju komunikaciju izme|u ljudi koji teè boànskome. Tako su
Moje duhovno telo i svetla du{a ovog Mog u~enika bili povezani s
Bogom i u Bogu bili svesno sjedinjeni. Tako je on i mogao da razume
smisao Mojih re~i i da iz malo re~i shvati o ~emu se radi.
Shvatite: Razumevanje bli`njih i me|usobno razumevanje dovode
do zbliàvanja sa Bogom i do zajedni~kih dela u Duhu Gospodnjem.
570
7. I oni tr~e}i do|o{e do groba, i pogledav{i unutra vide{e samo
lanene ~ar{ave gde leè, a maramu za brisanje znoja, koja Isusu be{e
omotana oko glave, ne vide{e uz lanene ~ar{ave, nego posebno
savijenu na jednom mestu.
8. I dogodi se da sasvim izgubi{e prisebnost; jer gle, dva an|ela
stajahu kraj njih u blistavo beloj ode}i, govore}i: "[to traìte @ivoga
me|u mrtvima? On nije ovde, vaskrsao je, i evo, On }e pred vama
oti}i u Galileju, i tamo }ete Ga videti. (Pogl 84, 7-8)

i produbljujem re~:
Grob su pregledali i Jevreji i Rimljani. Na to ih je nagnao strah,

jer nisu mogli da protuma~e Moje re~i: "Posle tri dana vaskrsnu}u."
Samo su neki od njih u svom srcu videli bi}a iz Boga, an|ele, o
kojima ovde stoji zapisano. Ali nisu svi prisutni verovali u izjave onih
koji su u svom srcu videli ta bi}a iz Boga. I zato je oko groba nastao
mete`. Neki su izgubili prisebnost i po~eli su i da sumnjaju. Jedni su,
dakle, verovali - drugi su sumnjali. Rasr|eni sumnji~avci, nisu oti{li
na put u Galileju.
Kako me|u ljudima ~esto izbijaju nesuglasice, Bog i bi}a iz Boga
vode ljude posredno. Oni su i onda vodili verne preko njihovih Bogom
ispunjenih ose}anja, ali ipak nisu imenovali re~ "Galileja".
9. Zar se ne se}ate kako vam kaza dok be{e jo{ u Galileji, da }e

On, Sin ~ove~ji, biti raspet i da }e vaskrsnuti nakon tre}ega dana?" I
oni se seti{e re~i Njegovih. I izi{av{i ùrno, pobego{e s groba drhte}i
od zaprepa{}enja. I nikome ni{ta o tome ne kaza{e, jer se bojahu.
(Pogl. 84, 9)

i produbljujem re~:
Strah i beànje iz praznog groba, kod mnogih jasno ukazuju na

sumnju. Mnogi su bili i razo~arani u Mene, ili zaprepa{}eni Mnome,
jer su se nadali takozvanom ~udu. Oni su se, naime, nadali uskrsnu}u
Mog zemaljskog tela. Zemaljsko je telo, me|utim, samo izvr{ni organ
571
duhovnog tela. Ako je duhovno telo ~isto i ako je u Bogu, onda je -
ljudsko telo, organ, ispunilo svoju ulogu.
I to je tako i bilo. Izvr{io Sam: Jedan deo Mog nasle|a,
Delimi~na snaga iz Prasnage, mogao je da se izdvoji iz Prasupstance i
postane spasiteljska energija, jer je Moje duhovno telo ostalo u Bogu i
jer je bilo bez greha.
10. A Marija staja{e pla~u}i ispred groba. I kako plaka{e, sagnu

se i pogleda u grob, i vide dva an|ela u belim haljinama tamo gde je
leàlo telo Isusovo, jednog gde be{e glava, a drugog gde behu stopala.
I oni joj reko{e: "@eno, {to pla~e{?"
11. Ona im re~e: "Jer uze{e Gospoda mojega, i ne znam gde Ga
poloì{e." I ovo rekav{i, okrenu se i ugleda Isusa gde stoji, no ne
prepoznade da je Isus.
12. Re~e joj Isus: "@eno, {to pla~e{? Koga traì{?" Ona pomisli
da je vrtlar i re~e Mu: "Gospodine, ako si Ga ti odneo odavde, kaì
mi gde si Ga poloìo, i ja }u Ga uzeti". Isus joj re~e: "Marija!" I ona
okrenuv{i se re~e Mu. "Ravuni", {to zna~i "U~itelju".
13. Re~e joj Isus: "Ne doti~i Me; jer jo{ nisam uzi{ao Ocu
Svojemu, nego idi bra}i Mojoj i kaì im: Ja uzlazim Ocu Mojemu i
Ocu va{emu; Bogu Mojemu i Bogu va{emu." (Pogl. 84, 10-13)

i produbljujem re~:
I Marijine o~i su bile zatvorene sve dok joj nisam, osloviv{i je s

"Marija", otvorio o~i du{e. Onda je ona ugledala Moje finotvarno
telo. "Ne doti~i Me", izme|u ostalog, zna~i i "Veruj!"
ôvek moè doticati samo materijalno, zemaljsko telo; finotvarno,
me|utim, ne moè.
Dok Sam se ukazivao Mariji i nekim apostolima i u~enicima,
Moje je zemaljsko telo bilo u procesu preobraàja. Ovaj preobraàj
Mog fizi~kog tela ljudima je bio nevidljiv. On se izvr{io do uznesenja
u Nebo. Kako je Moje duhovno telo u celosti zra~ilo kroz Moje zema-
ljsko telo, duhovni su atomi postupno apsorbovali Moje zemaljsko telo.
572
Ve~na snaga Oca, Prasnaga, preobrazila je, dakle, Moje grubotvarno
telo, tako {to je materija kroz koju Sam Ja zra~io izvu~ena iz grubo-
materijalne tvari.
Ko postavlja krst s mrtvim telom i njega oboàva, taj pokazuje

na fizi~ko telo i tako ~ove~anstvu neistinito predstavlja da Sam
poraèn. On po{tuje mrtvo telo, umesto da se moli Vaskrslome,
Unutarnjem svetlu, Ocu u Meni, Hristu. Simbol Uskrsnu}a i Uznese-
nja u Nebo je krst bez tela.
14. I Marija Magdalena otide i ispri~a u~enicima da je videla

Gospoda i {ta joj On re~e, i da joj zapovedi da javi o Njegovom
Vaskrsenju iz mrtvih. (Pogl. 84, 14)
573
85. POGLAVLJE
Vaskrsli Isus ukazuje se dvojici u~enika u Emausu
Slepilo onih koji su bili protiv Mene - Promena u satanskim hijerarhijama
nakon Uznesenja u Nebo (14-16)
1. U isti onaj dan dvojica u~enika i|ahu u selo Emaus koje je od

Jerusalima udaljeno tri sata hoda. I oni govorahu me|u sobom o
svemu {to se dogodilo.
2. I dok su oni tako razgovarali, dogodi se da im se i sam Isus
pribliì i i|a{e s njima. Ali njihove o~i behu spre~ene, da Ga
prepoznaju.
3. I On im re~e: "O ~emu to razgovarate kad ste tako neveseli?"
4. A jedan od njih, koji se zva{e Kleopa, odgovori: "Zar si Ti
jedini stranac u Jerusalimu, pa jo{ nisi saznao {ta se u njemu zbilo
ovih dana ?" A On im re~e: "A {ta to?"
5. I oni Mu ispri~a{e o Isusu iz Nazareta koji be{e prorok, silan
na delu i u re~i pred Bogom i svim narodom, i kako Ga
prvosve{tenici i njihove vlasti izru~i{e da se osudi na smrt, i kako Ga
zatim prikova{e na krst. "A mi verovasmo da je On taj koji }e
izbaviti zemlju izrailjsku. I uprkos tome, dogodi se sve ovo u ova
poslednja tri dana.
6. Da, nas zaprepasti{e i mnoge ène, i neke od na{ih. One behu
rano izjutra na grobu, ali ne na|o{e telo. I do|o{e i ispri~a{e nam da
su im se ukazali an|eli koji kaza{e da je On vaskrsao.
7. I neki od na{ih otido{e na grob i na|o{e sve onako kako ène
reko{e. Ali, Njega ne vide{e."
8. A On im re~e: "O, vi ste bezumni i troma srca pa i ne
verujete {to govori{e proroci! Nije li Hrist sve to morao da pretrpi,
kako bi u{ao u Slavu Svoju?"
9. I po~ev{i od Mojsija i od sviju proroka, On ih podu~i svim
spisima koji se odnose na Njega samog.
574
10. I pribliì{e se selu u koje i|ahu. I On ~inja{e se da ho}e da
ide dalje. Ali oni navaljivahu na Njega, govore}i: "Ostani s nama, jer
uskoro }e ve~e i dan je na izmaku." I On u|e da ostane s njima.
11. A ovo se zbilo dok On se|a{e s njima za trpezom: On uze
hleb i plod vinove loze, zahvali za njih i blagoslovi ih, pa razlomiv{i
hleb dava{e im. A njima se otvori{e o~i i pozna{e Ga. I On izma~e
pogledima njihovim.
12. I reko{e oni jedan drugome: "Nisu li srca na{a gorela dok
nam On govora{e putem i obja{njava{e nam Pismo?" I odmah
ustado{e i vrati{e se u Jerusalim, gde na|o{e Jedanaestoricu sa
sledbenicima njihovim. I ovi reko{e: "Zaista vaskrsnu Gospod, i ukaza
se Simonu."
13. I oni ispri~a{e {ta ih sna|e na putu i kako Ga pozna{e pri
lomljenju hleba.
14. A dok oni pak i|ahu prema Emausu, neki od straàra do|o{e
u grad i javi{e Kajafi {ta se dogodilo.
15. I oni sastav{i se sa stare{inama, savetovahu se govore}i: "Evo,
dok su vojnici spavali, do|o{e mnogi Njegovi u~enici i odne{e Njegovo
telo. Pa nije li i Josif iz Arimateje jedan od Njegovih u~enika?
16. Zato on i molja{e Pilata za telo, da bi u svom vrtu mogao da
Ga sahrani i u sopstvenoj grobnici. Dajmo, zato, vojnicima novac, da
kaù da u~enici Njegovi do|o{e no}u i ukrado{e Njegovo telo dok su
oni spavali. A kad vest ova dopre do u{iju namesnikovih, mi }emo ga
ubediti da je tako, a vas }emo za{tititi." (Pogl. 85, 1-16)

i produbljujem re~:
Ova je la` bila jednaka izdaji. Tako Me sve do kraja nisu

priznavali i sve do kraja su Me izdavali. Jer oni koji su bili protiv
Mene, hteli su, iz straha od Mene, da spre~e da narod poveruje u
Moje Uskrsnu}e.
Nakon smrti na krstu i nakon nestanka Mog zemaljskog tela, za
koje su pretpostavljali da je bilo sklonjeno, verovali su da su Me
pobedili, jer Me ni njihovi nevidljivi predvodnici u satanskim hijera-
575
rhijama nisu tamo opazili. Oni su verovali da Sam jo{ u blizini Zem-
lje, mo`da ~ak i kao du{a vezana za Zemlju koja poku{ava da se
sakrije od njih.
Oni jo{ nisu shvatali {ta se dogodilo i {ta se, za njihova ~ula
neopaèno, izvr{ilo. Tek nakon Mog uznesenja u Nebo, nakon
povratka Domu, Ocu, iskusile su du{e u svim podru~jima Pada, sve do
kapija ~istog Postojanja, kako se odjednom sve izmenilo: satanske
hijerarhije postale su pre~age lestava (koje vode) ka Nebu; postale su
podru~ja ~i{}enja. Ona se sastoje od stepenica ~i{}enja, po~ev od
stepenice Reda pa sve do stepenice Ozbiljnosti. Naredne tri ravni -
Strpljivost, Ljubav i Milosr|e - postale su razvojna podru~ja. To su
predvorja Neba, koja tako|e spadaju u lestve (koje vode) ka Nebu. U
njima svetla du{a koja je postala duhovno telo, ponovo u~i da prime-
njuje ve~ni Zakon u svim pojedinostima.
576
86 POGLAVLJE
Isus se pojavljuje u hramu i prestaju krvne `rtve
Duhovna zbivanja u Jerusalimu i okolini u danima nakon Isusovog

odvajanja od tela (1-8)
1. Be{e to istoga dana u vreme `rtvovanja u hramu! Me|u onima

{to prodavahu ìvotinje i ptice pojavi se Jedan u belim haljinama,
blistaju}i poput svetlosti, a u ruci ima{e bi~ sa sedam konopa.
2. I od Njegova se pogleda trgovci i kupci u strahu razbeà{e, a
neki popada{e po tlu kao mrtvi; jer se priseti{e kako ih Isus na isti
na~in istera iz hrama pre svoje smrti.
3. I jedni su tvrdili da vide{e sablast, a drugi da vide{e Onoga
koji be{e raspet i vaskrse iz mrtvih.
4. I toga dana presta{e `rtvovanja u hramu; jer svi se bojahu
prodavati i kupovati; i zato~ene ìvotinje i ptice pusti{e na slobodu.
5. A sve{tenici i stare{ine ra{iri{e glas, da oni koji ovo ispri~a{e
behu pijani i da ni{ta od ovoga ne vide{e. Ali mnogi potvrdi{e da Ga
sopstvenim o~ima vide{e i da bi~ na le|ima oseti{e, ne mogav{i se
odbraniti. Jer kad neki hrabriji me|u njima ispruì{e ruke, ne
mogahu uhvatiti lik koji gledahu, niti bi~ {~epati koji ih udara{e.
6. I od onoga dana verovahu oni u Isusa, i da be{e poslan od
Boga da oslobodi potla~ene i izbavi one koji behu vezani. I preobrati{e
se i ne gre{i{e vi{e.
7. A i drugima se ukaza, s ljubavlju i saose}anjem, isceljuju}i ih
svojim dodirom ili izbavljaju}i iz ruku progonitelja. I jo{ mnogo {ta
sli~nog javljahu o Njemu, a mnogi govorahu: "Zaista do|e Carstvo
Bo`je."
8. A ukazivahu se i neki koji behu umrli pa ustado{e po vaskrse-
nju Isusovom, i vide{e ih mnogi u Svetom gradu, i zle obuze veliki
strah, a srca pravednih ispuni{e se svetlom i rado{}u. (Pogl. 86, 1-8)

i produbljujem re~:
577
Mnogo od onoga {to se dogodilo i {to se razgla{avalo u danima
pred Moj odlazak Domu, Ocu, odgovara istini.
Neki su Me ljudi videli o~ima svoje du{e, drugi su pak videli
samo odraz, kao "sliku u ogledalu" koju je njihova aura mogla
privu}i iz atmosferske hronike.
Moj ìvot kao Isusa iz Nazareta, nije u{ao samo u srca mnogih -
ljudi, ve} i u atmosfersku hroniku. U njoj je pohranjen jedan deo
misli i ìvota ljudi i on jo{ deluje na Zemlju. Moje odvajanje od tela
uzrokovalo je sna`niju aktivnost i zemaljskih i astralnih snaga.
Aktivirala se tada i atmosferska hronika, pa su me tako neki ljudi
videli kao odraz (sliku) iz atmosferske hronike. Drugi pak, ~ija su srca
bila ispunjena Mojim ìvotom, videli su Me svojim duhovnim o~ima.
Neki su, opet, preko atmosferske hronike videli du{e koje su ulazile u
ona podru~ja ~i{}enja koja su odgovarala stanju njihove du{evne
svesti.
Mojom patnjom, smr}u i Mojim uskrsnu}em, Jerusalim i okolna
mesta, u kojima Sam delovao kao Isus, dovedeni su u povi{eno zra~e-
nje, pa su zato mnogi mogli da duhovno vide, a mnogi i da primaju iz
atmosferske hronike.
Potrebno je uop{teno naglasiti: Ne treba teìti primanju iz
atmosferske hronike, ve} jedino primanju iz Duha Bo`jeg, {to je
mogu}e samo ostvarivanjem i ispunjavanjem Bo`jih Zakona.
578
87. POGLAVLJE
Isus se ukazuje Svojim u~enicima
Za{to su u~enici mogli da vide Vaskrsloga?
(1-2). Krst bez tela, simbol uskrsnu}a i pobede nad tamom
(3-6). Spasenje samo preko vere? (7). Kr{ten Duhom Svetim (8). Nesebi~na -
ljubav obuhvata ~itavo Postojanje (9). Voditi Bogu posve}en ìvot (10). Bo`ji
Duh koristi se bogatstvom re~i i pojmova ljudskih prenosilaca; njihovo zna~e-
nje vremenom podleè promenama - Zajednice u Hristu do
Doba Svetlosti (11-15).
1. Uve~e onoga dana, prvog dana sedmice, u~enici behu na

okupu, a zbog straha od Jevreja behu zatvorili vrata. I do|e Isus i
stade na sredinu me|u njih, rekav{i: "Mir vam!" A oni se upla{i{e,
misle}i da vide duha.
2. A On im re~e: "Pogledajte, to Sam Ja glavom, kakvog ste Me
nekad gledali. Duh se zaista moè ukazati u "mesu i kostima", kao {to
vidite da ih Ja imam. Pogledajte Moje {ake i stopala, dotaknite ih i
vidite!" (Pogl. 87, 1-2)

i produbljujem re~:
Ja nisam imao telo od mesa i kostiju, ve} Sam Svoje duhovno

telo prilagodio zemaljskoj vibraciji, uzdigav{i istovremeno svest
u~enika, tako da su mogli da Me gledaju i ose}aju.
3. I rekav{i ovo, pokaza im Svoje ruke i stopala. I u~enici se

obradova{e videv{i Gospoda.
4. A Toma, zvani Didim, jedan od u~enika re~e im: "Sve dok ne
vidim na rukama Njegovim rane od klinova i ne metnem u njih prst
svoj, i rukom svojom ne dotaknem srce Njegovo, ne}u verovati."
Onda On re~e Tomi: "Evo ruke Moje, i srce Moje i stopala Moja;
pruì ruku svoju i metni prst svoj u ranu od klina, a ruku poloì na
srce Moje, i ne budi neveran, nego veruj."
5. A Toma Mu re~e: "Gospode Moj i Boè moj!" Re~e mu Isus:
"Tomo, poverovao si jer si Me video; blaèni koji ne vide a ipak
veruju."
579
6. Onda im Isus opet re~e: "Mir vam! Kao {to je Otac Moj
poslao Mene, i Ja {aljem vas." I ovo rekav{i, dunu prema njima
govore}i: "Primite Duha Svetoga, propovedajte Jevan|elje i objavite
svim narodima vaskrsenje Sina Bo`jeg." (Pogl. 87, 3-6)

i produbljujem re~:
Zaista: "Blaèni koji ne vide a ipak veruju." Onome koji ìvi u

Bogu i iz Boga nisu potrebni spolja{nji dokazi unutarnjeg ìvota.
Dokaze o ìvotu unutarnjeg traì samo o n a j ~ovek koji ìvi u
spolja{njem, koji vi{e ceni vidljive doga|aje od unutarnjih zbivanja.
Iskaz: "Primite Duha Svetog" zna~i: Primite snagu iz ve~nog
Zakona, primite Duha Svetoga, kako biste mogli da govorite i delujete
iz Zakona ljubavi i mudrosti, da svim narodima objavite uskrsnu}e
Sina Bo`jeg i donesete Jevan|elje ljubavi i mudrosti.
Zaista, uskrsnu}e Sina Bo`jeg treba da nosite u srcu, a po Meni,
Hristu, Vaskrslome, da uskrsnete iz svojih grehova, kako biste mogli
u}i u @ivot, koji Sam Ja u Ocu.
Ponavljam: Ko misli na Raspetoga i moli se telu koje visi na

krstu Uskrsnu}a, taj i sam jo{ visi na krstu greha. On Me u svom
srcu jo{ nije primio ni prihvatio. Ko, dakle, potvr|uje telo na krstu i
drì se ~vrsto krsta sa izmu~enim telom, taj jo{ nije uskrsnuo u Meni,
Hristu. On sam o sebi svedo~i da jo{ ìvi robuju}i grehu i da dopu{ta
da ono gre{no deluje na njega.
Demoni èle da vide Raspetoga, odnosno krst sa telom. Za njih
on predstavlja poraz Nazare}anina - a ne Hristovu pobedu. Mrtvim
telom na krstu oni èle da ~ove~anstvu usade predstavu da je Sin
Bo`ji podlegao grehu.
Ali, Ja Sam uskrsnuo i vratio se Ve~nome. Ja Sam vam doneo
Spasenje. Krst bez mrtvog tela simbolizuje Uskrsnu}e i pobedu nad
tamom. Zato }e se svi ljudi koji ìve u Meni i kroz koje Ja ìvim,
dràti krsta pobede, koji je bez tela. I kao {to Sam Ja postigao po-
bedu nad tamom, tako su ljudi i du{e koji svesno u Mene veruju i
580
svakodnevno sve vi{e vr{e volju Presvetoga, postigli pobedu nad
grehom.
7. U~ite svetom Zakonu ljubavi koji vam Ja dadoh. Onima koji

se odreknu svojih grehova, bi}e opro{teni, a koji i dalje gre{e, osta}e
im. (Pogl. 87, 7)

i produbljujem re~:
Re~i: "onima koji se odreknu svojih grehova, bi}e opro{teni, a

koji i dalje gre{e, osta}e im" zna~e: Onaj ko moli za opro{tenje i
opra{ta, i ispravi ono {to je prouzrokovao ukoliko je to jo{ mogu}e, i
sli~no onome {to je dovelo do greha vi{e ne ~ini, dakle vi{e ne gre{i -
odrekao se greha. Onome, me|utim, koji uprkos boljem znanju,
uprkos opra{tanju i moljenju za opro{tenje ponovo ~ini iste grehe, ne
moè se izbrisati greh, ~ak ni ako je molio za opro{tenje.
I ako ti tvoj bli`nji, prema kome si gre{io, ne oprosti, ni tvoj
nebeski Otac ne moè ti oduzeti taj greh. No, Njegova }e milost i -
ljubav ipak uticati da se tvoj bli`nji brè spozna i oprosti ti - onda
kada on po svojoj slobodnoj volji za to bude spreman.
Niko ne moè da kaè da }e mu samo verom u Mene, Hrista, biti

izbrisani njegovi gresi. Onaj ko ne spozna svoje grehe, ne pokaje se,
te jo{ i dalje gre{i, taj ostaje gre{nik. Moj ~in Spasenja ne}e mu
izbrisati greh. Ko ne spozna samoga sebe, ne}e spoznati ni svoje
grehe, ne}e ih ni okajati niti ispraviti ono {to je u~inio svom bli`njem.
Onaj, dakle, ko ne u~ini ove korake prema samospoznaji, prema
istinskom kajanju i opra{tanju, moljenju za opro{tenje i ispravljanju,
taj }e uvek iznova padati u iste grehe.
Iako u svim du{ama sija svetlost blagoslova, Spasenje, savr{en }e

ipak postati samo onaj koji svoju du{u o~isti i odràva je ~istom. Moj
~in Spasenja nije izbrisao grehe sveta, grehe svih du{a i ljudi. On (~in)
je snaga i izvor snage za sve koji okaju svoje grehe i koji ih vi{e ne
~ine. Spasenje je potpora du{i i za{tita od rastvaranja du{e. Ono je i
svetlo na putu ka Srcu Bo`jem.
581
Nijedan ~ovek i nijedna du{a ne moè izbe}i spoznavanje svojih
grehova, njihovo okajavanje i neponavljanje. Du{a i ~ovek posta}e ~isti
tek kada budu sve vi{e i ispunjavali Zakon ljubavi. Spasenje du{e
okon~ano je tek kad du{a postigne ~istotu i kad svesno postane dete
~istoga srca.
Sama vera u Mene, Spasitelja svih du{a i ljudi, ne donosi ~istotu
du{e i ~oveka.
Spasenje ne moè razre{iti greh ukoliko nije prethodila spoznaja i
pokajanje gre{nika. Spasenje predstavlja potporu, snagu i svetlo za
du{u i omogu}uje razre{enje greha onda kada gre{nik spozna svoje
grehe, okaje ih i vi{e ih ne ~ini, a prouzrokovano ispravi ukoliko je to
jo{ mogu}e. Tako on dopu{ta da svetlo Spasenja postane unutarnji
plamen ljubavi koji ga potom osloba|a i vodi na putu u O~evu ku}u,
ka srcu Bo`jem.
8. Kr{tavajte one koji veruju i koji se pokaju, blagosiljajte ih i

pomazujte, i ~istu `rtvu prinosite od plodova zemlje, koju Ja odredih
kao spomen na Mene. (Pogl. 87, 8)

i produbljujem re~:
Shvatite: Vaì samo duhovno kr{tenje. Sve drugo su simboli i kao

takvi nemaju nikakvu snagu izraza ni vrednost, jer ne pripadaju
Zakonu Bo`jem. Ritualni blagoslov, pomazanje i `rtvovanje plodova
zemlje nisam uveo radi spolja{njeg. O tome je govoreno kao o simbolu
unutarnjeg ìvota, a nije se pritom mislilo na spoljnu ceremoniju.
Uistinu je duhovno kr{ten samo onaj kroz kojeg deluje Duh Bo`ji
i koji vi{e ne gre{i. Zato u~ite svoje bli`nje da se drè Zakona Bo`jeg.
Ako se ~ovek odupro grehu i tako postao ~istog srca, i ako se
drì Zakona Bo`jeg, onda je i ispunjen Duhom Istine. On je tada i
duhovno kr{ten.
Va{ je zadatak da se drìte zakona Bo`jih - a onda tek da
pou~avate. I Duh }e Sveti onda krstiti one koji su ~istoga srca. Jer,
Ja, Hrist u Ocu, kr{tavam Duhom Svetim, vatrom Unutarnjeg ìvota.
582
9. Evo, na krstu `rtvovah Svoje telo i krv Svoju za spasenje sveta
od greha protiv ljubavi i od krvnih `rtava i gozbi pro{losti. (Pogl. 87,
9)

i produbljujem re~:
Kako sada tako i ubudu}e, oni koji iskreno okajavaju svoje grehe
i vi{e ih ne ~ine, odusta}e i od krvnih `rtava i raskala{nih gozbi. Onaj
ko vi{e ne gre{i protiv nesebi~ne ljubavi, taj je svesno u ljubavi Bo`joj
i ljubi nesebi~no sve ljude i ~itavo Postojanje, sve {to je iz Boga:
ìvotinje, biljke, a i kamenje.
Oplemenjeni ~ovek i du{a proèta Bo`jom ljubavlju, ne}e vi{e
skrnaviti ìvot. Ko je za Boga, taj je i za svog bli`njeg - a tako i za
svet ìvotinja, biljaka i minerala.
10. A vi treba hleb @ivota i vino Spasenja zajedno s tamjanom

da prinosite u ~istom darovanju, kao {to stoji o Meni napisano, i od
toga da jedete i pijete za spomen da Ja sve koji u Mene veruju
oslobodim starog robovanja praotaca va{ih. (Pogl. 87, 10)

i produbljujem re~:
"A vi treba hleb @ivota i vino Spasenja zajedno s tamjanom da

prinosite u ~istom darovanju", shodno smislu zna~i: Ko vodi
posve}eni, dakle Bogom ispunjen ìvot, ko svoje misli, re~i i dela
posve}uje Ve~nome, taj }e Mene spominjati u svemu: I svaki njegov
obed bi}e jedan obed sa Mnom, jer on zahvalno prima darove iz ruke
Bo`je i svesno ih u sebe prihvata.
Ko veruje u Mene, svog Spasitelja i prihvata i ostvaruje ono
~emu Sam u~io, oslobo|en je od robovanja grehu.
Sve ono {to je iz Mojih re~i bilo izvedeno i povr{no u~injeno, ne
pripada Unutarnjem ìvotu, a ni Mom u~enju.
11. Jer oni svoj trbuh na~ini{e bogom i ovom bogu `rtvovahu
nevina stvorenja zemaljska umesto svoju krvoèdnu prirodu.
583
12. I oni jedo{e meso i pi{e krv na vlastitu propast, tela svoja
upropa{tavahu i ìvot svoj skra}ivahu kao neznabo{ci koji ne poznaju
istinu, ili je pak poznavahu, no preokrenu{e je u laì.
13. I kao {to Ja {aljem vas, tako i vi druge da {aljete, da i oni
ovo sve ~ine u Moje Ime": i On poloì na njih Svoje ruke.
14. A isto kao apostole, postavi On i proroke, jevan|eliste i
sve{tenike, sveto jedno sve{tenstvo, i poloì Svoje ruke na sve koje
izabrahu za |akone, na svakog od ~etiri puta dvanaestorice.
15. A ovi su za upravljanje i vo|enje univerzalne zajednice, kako
bi svi besprekorni bili, svako na svome mestu u jedinstvu tela
Hristovog. (Pogl. 87, 11-15)

i produbljujem re~:
Shvatite: I re~i u knjizi zvanoj "Jevan|elje Isusovo" treba

razumeti shodno smislu:
Moja je Re~ ve~na Istina. Ali kako ve~na Istina nema ljudski
govor i re~i, Ja ve~nom Istinom ispunjavam re~i Bogom ispunjenih -
ljudi, kako bi ljudi mogli da Me ~uju i shvate - ve} prema
otvorenosti svoje svesti.
Istina, Svezakon, deluje u svemu, ali ona nije omota~, materija.
Sve ono {to Zemlja daje kao ìvot: carstva prirode i ìvotinja, kao i
~ovek, samo su odrazi ve~ne Istine, ve~nog Zakona. A tako je i Re~
Bo`ja, izgovorena kroz ljudska usta, samo odraz Istine. Ako ~ovek èli
da Me razume, treba da se ose}ajima unese i prozre smisao re~i,
Istinu, koja Ja Jesam u re~i ~oveka ispunjenog Bogom. Re~ Bo`ja,
izgovorena preko ljudi, posrednik je Istine, te i treba da se shvati po
smislu.
Onako kao {to su ljudi od epohe do epohe podlo`ni promeni svog

mi{ljenja, govora i delovanja, isto se tako menjaju i njihovi pojmovi i
re~i. Duh Istine, Ja Jesam, koristi u svakoj epohi uvek nove re~i i
pojmove, svojstvene tada ìvim prorocima i prosvetljenim ljudima.
584
Mnoge re~i i pojmovi imaju danas (1989) druga~ije zna~enje od
onog u prethodnim vremenima. Zato Ja obja{njavam i ispravljam
zapisano, onda kada dana{nji pojmovi (1989) odstupaju od onda{njih.
A tako se mora uzeti u obzir i jezi~ko blago prenosilaca koji su boà-
nsku poruku unosili uvek u re~i svoga vremena.
Ukoliko prenosilac inspirativno prima boànsku poruku, tada
Duh @ivota za preno{enje Istine koristi jezi~ko blago i pojmove
primaoca. Stoga re~i, kao {to je objavljeno, treba razumevati samo po
smislu - odnosno prihvatati shodno smislu, a ne doslovno. Ko se hvata
za slovo, taj Istinom smatra materijalni omota~ i ne moè razumeti
smisao ìve re~i. Zato dakle: ostvarite najpre ono {to moète razumeti;
onda }e se va{a duhovna svest pro{iriti i za druge aspekte iz ve~ne
Istine i vi }ete postepeno mo}i da sve vi{e razumevate i ostvarujete.
Zato i re~i kao npr.: "jevan|elisti", "sve{tenici", "sveto
sve{tenstvo" i "|akoni", treba razumeti po smislu. Prenosilac, koji je
poruku zapisao pre mnogo zemaljskih godina, koristio je svoje jezi~ko
blago i pojmove koji su bili uobi~ajeni za tada{nja zajedni{tva i
zajednice ljudi u Duhu Bo`jem.
Ponavljam: Duh @ivota polaè Istinu u re~ Bogom ispunjenih -
ljudi, a ~ovek tu re~ izgovara na svom maternjem jeziku. Duh, Bog,
moè primeniti samo one ~ovekove re~i koje ~ovek i sam upotrebljava.
Zato re~i Istine treba razumeti shodno smislu. I zato moram uvek
iznova da obja{njavam i ispravljam. To je vaìlo i vaì za sve
vremenske epohe.
Tuma~im: Shodno smislu, govorio Sam Svojima: Postavi}u

proroke, i prosvetljeni mu{karci i ène svedo~i}e o ìvotu u Bogu. U
svim }e vremenima postojati jedna vojska ostvarenih ljudi koji teè
Bogu i sve vi{e ispunjavaju volju Bo`ju. I oni koji ispunjavaju Bo`ju
volju, ìve}e u zajedni{tvu, u bratstvu sa Mnom, Hristom. Mnogi od
onih koji su pozvani, osnova}e zajednice u Mome Duhu.
Sve dok svi ljudi ne budu ìveli u Meni, Hristu, u zajednicama }e
biti potrebni: stare{ine, duhovni u~itelji, voditelji i iscelitelji. Iz
prazajednica u Meni, Hristu, treba uvek iznova da proizlaze stare{ine,
u~itelji, voditelji i iscelitelji, koji }e se sa pripadnicima prazajednice o
svemu dogovarati i usagla{avati, i onda ono {to se zajedni~ki odlu~i i
uvoditi i sprovoditi.
585
Ove zajednice su praslika ìvota u zajedni{tvu ljudi sa Mnom.
Stare{ine, u~itelji, voditelji i iscelitelji izjedna~eni su sa ostalim
pripadnicima zajednice. Svi su me|usobno bra}a i sestre u Meni,
Hristu. Ali, sve dok svi ljudi ne postanu jedan narod u Meni, Hristu i
dok ne budu ìveli Zakon ljubavi i ìvota i sledili jedinog Pastira,
Hrista, bi}e potrebni stare{ine, u~itelji, voditelji i iscelitelji, koji se,
me|utim, ne}e uzdizati iznad ostalih pripadnika zajednice.
A kad Doba Svetlosti preobu~e Zemlju, vi{e ne}e biti ni u~itelja,
ni voditelja, ni iscelitelja, jer }e onda biti obavijeno Carstvo Bo`je na
Zemlji finotvarnim carstvom; bi}e j e d n a zajednica ljudi i bi}a
Svetlosti, bi}e j e d a n vladar i vo|a - Hrist. I kako gore, sli~no }e
biti i dole, odnosno na Zemlji i Carstvu Bo`jem.
Kada Moj ìvot bude postao ìvotom svih pripadnika
prazajednica, onda }e takozvane stare{ine u prazajednicama preuzeti
druge du`nosti. To }e onda biti oni Stariji i Mudri koji znaju sve o
Unutarnjem ìvotu a poznaju i razvoj sve do Carstva Mira Isusa
Hrista; onda }e i pripadnici prazajednica mo}i da ih pitaju za savet.
586
88. POGLAVLJE
Osmi dan posle Uskrsnu}a
Izrael i Jerusalim su tamo gde ljudi ispunjavaju
Bo`ju volju - Gre{ni svet ne prepoznaje istinske sinove i k}eri Bo`je, a ni
veliku ènu koja priprema put Hristu (1-3). On kroz nju zra~i Svoju svetlost
{irom zemaljske kugle (4-7). Ljudi dobre volje pronalaze put u unutarnje (8).
U borbi protiv Svetlosti sveta tama }e biti pobe|ena (9-10). Hristovo delo
Spasenja spre~ilo je zamisao ènskog an|ela: degradacija svih ìvotnih oblika i
razlaganje Stvaranja (11-12).
1. Sedam dana potom sledbenici Njegovi behu opet u onoj gor-

njoj prostoriji. A vrata behu zaklju~ana. I do|e Isus i stade usred njih
i re~e: "Mir vam!" I oni Ga prepozna{e setiv{i se Svete Ve~ere.
2. I On im govora{e: "Ljubite se izme|use i ljubite sva stvorenja
Bo`ja! Ipak vam kaèm, nisu svi koji imaju lik ~ove~ji, ljudi. Jesu li
po slici i prilici Bo`joj mu{karci i ène koji vr{e nasilje, ugnjetavaju i
~ine nepravdu i ra|e laì govore no istinu?
3. Zaista nisu, sve dok se ponovo ne rode i u srca svoja Duha -
ljubavi i mudrosti dok ne prime. Jer samo }e onda biti sinovi i k}eri
Izrailjevi, a ako su od Izrailja, onda su, dakle, i deca Bo`ja. I zato Ja
do|oh u ovaj svet i zato postradah u rukama gre{nika." (Pogl. 88, 1-
3)

i produbljujem re~:
Ko se ne pridràva zapovesti nesebi~ne ljubavi, taj ne voli ni

svoje bli`nje, a ni ìvotinjski, biljni i mineralni svet.
Samo onaj ko voli nesebi~no, vole}e nesebi~no i svoje bli`nje i

~itavo Postojanje, pa tako i ìvotinje, biljke i kamenje. Ko ne ìvi iz
Bo`je ljubavi, taj i ne daje iz struje nesebi~ne ljubavi i stoga je slep
za istinu. Onaj slepi je takav da udara oko sebe naslepo - po{to je
slep. On misli samo na sebe i tako postaje sin ili k}er okrutnosti.
Zato nisu svi koji imaju ljudski oblik svesne slike i prilike Bo`je.
Istinskim Bo`jim sinovima i k}erima zva}e se samo oni koji teè
587
nesebi~nom ìvotu i u jedinstvu su sa bli`njima i sa svim ìvotnim
oblicima. I istinskim sinovima i k}erima Izraela zva}e se samo oni koji
ìve u istinskom Izraelu i istinskom Jerusalimu i ispunjavaju Bo`ju
volju u Istinskom Izraelu i u istinskom Jerusalimu. Jer Izrael i
Jerusalim su tamo gde se ljudi trude da ispunjavaju Bo`ju volju.
Izrael i Jerusalim su tamo gde blagoslov u {irokoj struji te~e ovom
Zemljom.
Ko veruje da }e Izrael i Jerusalim u kojima Sam Ja kao Isus iz
Nazareta delovao pre dve hiljade godina, biti i Izrael i Jerusalim
dolaze}eg "vremena Duha", taj se vara: ne zavisi to od mesta, ve} od
zra~enja zemlje. Iz zemlje izbija zra~enje za Carstvo Bo`je na Zemlji.
Ono }e se izgraditi tamo gde su ljudi koji se odista zovu sinovima i
k}erima Bo`jim.
Ja Sam postradao u rukama gre{nika jer Me sinovi i k}eri starog
Izraela nisu prihvatili. A stari Izrael i stari Jerusalim su ostali u svom
grehu, i oni }e propasti.
Iz ru{evina starog, gre{nog sveta izrasta Novi Izrael i Novi

Jerusalim, Carstvo Bo`je na Zemlji. Bo`ji sinovi i k}eri koji izgra|uju
Novi Izrael i Novi Jerusalim, bi}e - sli~no kao i Ja, kao Isus iz
Nazareta - progonjeni, ismejavani i klevetani. Gre{ni svet, koji se
sastoji od sinova i k}eri okrutnosti, ne}e prepoznati svesne sinove i
k}eri Bo`je, kao {to ni Mene, Bo`jeg Sina, svog Spasitelja nisu
prepoznali.
A i velika èna, duhovno bi}e u zemaljskom ruhu, koja boravi
me|u ljudima da bi Meni, Hristu pripremila puteve, bi}e kao i Ja,
Isus iz Nazareta, prepoznata samo od malobrojnih, a ne od sveta, pa
ni od svih iz unutarnjeg kruga. Mnogi sinovi i k}eri sveta su protiv -
nje jer je ona postojano u Jevan|elju ljubavi i ìvi u Meni, Hristu - i
sa Mnom u Ocu, za Novo Doba, doba Hrista, koji Ja Jesam.
Onako kao {to Jevreji jo{ i danas ~ekaju Mesiju, i kao {to Mene,
Hrista, Mesiju, ne prihvataju, tako isto je i èni koja ide preda
Mnom, Hristom, da bi pripremila Moj dolazak.
Mnogi su ljudi govorili o Mesiji, ali Me nisu prepoznali dok Sam
kao Isus iz Nazareta boravio me|u ljudima. A mnogi ljudi govore i o
jednoj velikoj èni koja - kako je to davno predskazano - prethodi
588
Gospodu da bi Mu pripremila puteve. Ona je kao ~ovek me|u -
ljudima, ali oni je ipak ne prepoznaju. Onako kao {to Sam Ja
neprepoznat oti{ao sa Zemlje, sli~no }e i ona neprepoznata oti}i sa
Zemlje. I mnogi }e i dalje ~ekati na veliku ènu koja Meni, Hristu
treba da pripremi puteve; a ona je ve} bila me|u njima.
I tek kad sazre vreme i prodre istina, ljudi }e shvatiti da je
me|u njima bio deo Zraka boànske Mudrosti, u zemaljskom ruhu:
velika èna u Meni, Hristu, i mi u Bogu, na{em ve~nom Ocu, za Novo
Doba, za Hristovo carstvo.
Re~ima "velika èna" ne misli sa na ~oveka, ve} na boànsko
bi}e koje boravi u zemaljskom ruhu (1989).
4. I govora{e Isus: "Ja Sam stajao usred sveta i vide{e Me i ~u{e

Me u telu od mesa, i Ja sve ljude na|oh prezasi}ene sopstvenom
poùdom i sopstvenim ludostima opijene, i nikoga ne na|oh da je
gladan i èdan mudrosti Bo`je. I du{a Moja tugova{e nad decom -
ljudskom: jer su slepi u srcima svojim i gluvi u du{ama svojim i ne
~uju glas Moj.
5. Ovo su re~i koje vam govorih dok jo{ bejah s vama, da se
ispuni {to je napisano za Mene u zakonu Mojsijevom i kod proroka i
u psalmima."
6. I On otvori um njihov, da mogu da shvate Pismo, i re~e im:
"Tako je napisano i tako je odre|eno Hristu, da postrada i vaskrsne
iz smrti tre}ega dana. I pokajanje i opro{taj grehova da se
propovedaju u ime Moje me|u svim narodima, po~ev od Jerusalima.
A vi ste svedoci ovome.
7. I evo, Ja }u vam poslati obe}anje Oca Mojega koga ne videste
na Zemlji. Jer zaista vam kaèm, kao {to je ~itav svet razoren zbog
greha i oholosti jedne ène, tako }e on biti spasen bezazleno{}u i
istinom druge jedne ène, a i kroz vas treba da se spase." (Pogl. 88,
4-7)

i produbljujem re~:
589
Stoji napisano: "Ja Sam stajao usred sveta i vide{e Me i ~u{e Me
u telu od mesa, i Ja sve ljude na|oh prezasi}ene sopstvenom poùdom
i sopstvenim ludostima opijene, i nikoga ne na|oh da je gladan i
èdan mudrosti Bo`je."
Pro{le su gotovo dve hiljade godina. A jo{ su mnogi ljudi
prezasi}eni sopstvenim strastima i opijeni sopstvenim ludostima. Ja
Sam zaista stajao usred sveta - i malo Sam ljudi na{ao koji su bili
gladni i èdni Bo`je mudrosti.
A sli~no doìvljava i èna koja Mi priprema puteve. Ona stoji
usred sveta. I Moja re~, re~ Spasenja, zvoni kroz nju kao Proro~ka
re~ i prodire u ~itav svet (1989). Mnogi ~uju Moje re~i kroz nju - a
ipak ostaju gre{nici. Ali, i mnogi se preobra}aju i trude se da napuste
gre{ni svet, dakle da vi{e ne gre{e, da bi stupili u vojsku onih koji
grade Novo Doba, doba Hrista, koje Ja Jesam.
Zato {to je stari svet ostao gre{an, on }e i umreti u svojim
gresima - a sa njim i svi oni ljudi koji su ostali privrèni tim gresima.
Stoji zapisano: "...Kao {to je ~itav svet razoren zbog greha i

oholosti jedne ène, tako }e on biti spasen bezazleno{}u i istinom
druge jedne ène, a i kroz vas treba da se spase."
Shvatite: Jedna èna, tj. ènsko duhovno bi}e, manifestacija
ènskog dela Boga, prouzrokovala je "Pad". Bog, Ve~ni, je i mu{ko i
ènsko; tj. On je i davaju}i i primaju}i. @enski princip, manifestovani
ènski deo Boga, hteo je da bude isti kao mu{ki princip, kao Bog u
Svojoj sveprisutnosti, mu{ko i ènsko, davaju}i i primaju}i, Svestruja,
Postojanje.
@ena o kojoj stoji zapisano "...tako }e on (svet) biti spasen
bezazleno{}u i istinom druge jedne ène, a i kroz vas treba da se
spase", jeste deo Zraka - Serafim - boànske Mudrosti, visoko
duhovno bi}e pred prestoljem Svemogu}eg - sada (1989) u zemaljskom
ruhu. Sa sinovima i k}erima Bo`jim ona doprinosi spasenju mnogih.
Zajedno sa njima ona izgra|uje novi svet, Carstvo Bo`je na Zemlji.
Re~ "bezazlenost" zna~i: jednostavna. Uistinu jednostavna, bez
dru{tvenog poloàja i ugleda u svetu, bez velikog imena ona ide ovom
Zemljom, a Ja, Hrist kroz nju zra~im Svoju svetlost na ~itavu Zemlju,
svim ljudima koji su spremni da prihvate i ispunje Moju svetu re~. I
590
kao {to Sam ~inio i pre kao Isus iz Nazareta, tako Ja i sada donosim
Istinu, Put i @ivot, Ja Jesam, onima koji veruju u Mene, koji
ostvaruju i ispunjavaju ono ~emu ih Ja u~im i ono {to im dajem kroz
Proro~ku re~: Zakon Bo`ji.
Ono ~emu Sam Ja kao Isus iz Nazareta u~io, tome Ja opet u~im i
produbljujem ga kao Hrist kroz nju, koja ide ispred Mene, kroz ènu
pred prestolom Bo`jim. Ona }e ostati neprepoznata dok se u ljudskim
srcima ne rodi istina. I koji onda budu ispunjeni istinom i budu
govorili i davali iz istine, oni }e je prepoznati i svedo~i}e o toj èni,
koju svet nije prepoznao u zemaljskom ruhu, da je zaista ìvela i
delovala za Istinu i Istinu u Meni, Hristu, donela ~itavom svetu.
Mnoga bi}a Svetlosti stoje u Mome nalogu Spasenja, da bi zakon
ljubavi doneli u svet i omogu}ili da bude vidljivo - Bo`je Carstvo na
Zemlji. Za ljude nevidljiva bi}a iz Boga pripremaju ljubljenoj k}eri
Mudrosti i sinovima i k}erima Bo`jim puteve u Novo Doba.
Re~i poslanja, koje Sam Ja govorio Svojim apostolima i
sledbenicima, nisu vaìle samo za njih, nego su bile govorene za sve -
ljude i za sve Bo`je sinove i k}eri na Zemlji koji sve vi{e ispunjavaju
volju Ve~noga.
8. Radujte se, dakle, i veselite se; jer ste blagosloveniji od svih

drugih na Zemlji; jer ste vi Dvanaest hiljada Mojih koji }e spasti svet.
(Pog. 88, 8)

i produbljujem re~:
Re~i "...jer ste vi Dvanaest hiljada Mojih koji }e spasti svet"

treba razumeti po smislu.
Brojevi su u onda{njem vremenu imali druga~ije zna~enje nego u
dana{njem, vremenu uùrbanog ìvota (1989), koje je Ve~ni ve}
skratio. Ne drìte se brojeva, ve} jedino Mene, Hrista.
Shvatite: Oni koji ìve u Meni, Hristu, i stoje u Mome nalogu,
ne}e spasti svet, ali }e doprineti tome da ljudi dobre volje prepoznaju
Mene, svog Spasitelja i da putem unutarnjeg, kojem ih Ja u~im, do|u
do srca Bo`jeg.
591
9. I jo{ vam kaèm, kada veliki tiranin i svih sedam tirana
po~e{e uzaludno da se bore protiv Svetlosti, ne zna|ahu s kime i
protiv koga se bore.
10. Jer oni ne vide{e ni{ta do Svetlosti blistave, i jer bore}i se,
svoje snage tro{ahu jedan protiv drugog, i tako dakle be{e. (Pogl. 88,
9-10)

i produbljujem re~:
"Veliki tiranin" bio je predvodnik demona. Drugih sedam

tiranina su zajedno sa njim ~inili glavu tame, jer tama je poku{ala, i
jo{ poku{ava da izgradi svoju teritoriju sli~no kao {to je izgra|eno i
Carstvo Bo`je: Ve~ni, i sedam vladara neba.
Kada Sam Ja, Savladar, izi{ao iz Neba, Moje Svetlo bilo je
zastrto. Ja Sam i{ao kroz satanske hijerarhije - koje su posle spasite-
ljskog ~ina postale ravnima ~i{}enja - i ostao Sam neprepoznat. Tek
kada Sam stupio u ruho materije, kada Sam se, dakle, utelovio, bio
Sam prepoznat od tame. Od tog trenutka sila tame se borila protiv
Mene kako bi na Mene stavila ruku.
Shvatite: Ko se bori protiv bli`njeg, taj rasipa svoju du{evnu i
fizi~ku snagu i tako postaje sve slabiji. Tako i tama, po~ev od Pada,
sve vi{e slabi i gubi tlo pod nogama. Svetlost sveta, koja Ja Jesam,
pobedi}e i obasjati ~itavu Zemlju i mir }e vladati u ljudima koji ìve
u zraku Svetlosti.
11. I zato im oduzeh ~etvrtinu njihove snage, da nemaju toliku

snagu i da ne ustraju u svojim zlim delima.
12. Jer kroz involuciju i evoluciju izvr{i}e se spasenje sveta: kroz
silazak Duha u materiju i uzdizanje materije u Duh za sva vremena."
(Pogl. 88, 11-12)

i produbljujem re~:
592
Ja ispravljam slede}i iskaz: "I zato im oduzeh ~etvrtinu njihove
snage, da nemaju toliku snagu i da ne ustraju u svojim zlim delima."
Nisam Ja oduzeo, niti oduzimam ljudima snagu. Oni sami rasipaju
svoju ìvotnu snagu, svojim nezakonitim mi{ljenjem, govorenjem i
postupanjem i borbom sa svojim bli`njima.
Shvatite: Da su du{e na taj na~in sve vi{e gubile ìvotnu snagu,
onda bi nastupilo ono {to je èna koja je htela da bude kao Bog
poku{ala da postigne: razlaganje boànskog Stvaranja, tako da bi svi
ìvotni oblici bili rastvoreni i pre{li u prastruju, u praenergiju. Svako
duhovno bi}e, svaka du{a i svi drugi ìvotni oblici postepeno bi se
rastvorili. Jer je ènski princip, ènski an|eo, ènska manifestacija
Boga htela opet prastanje: svestruje}a, sveprisutna praenergija bez du-
hovnih ìvotnih oblika. Onda bi ona opet bila u sveprisutnoj struji, i
tako bi pobedila Otac-Majka Boga i, kao sveprisutna boginja, stvorila
bi samu sebe i sve ìvotne oblike.
To je, dakle, bila njena èlja: da sve du{e sve vi{e gube ìvotnu
snagu kako bi se oblikovana supstanca, du{a i duhovno telo,
degradirali i u{li u prastruju. Iz prastruje bi ona onda iznova crpla i
stvarala.
Svojim Delom Spasenja i ucepljivanjem spasiteljske svetlosti u sve
du{e i ljude, Ja Sam zaustavio tu degradaciju. Od Mog Spasiteljskog
dela naovamo, vi{e nije mogu}e da se od Boga stvoreni ìvotni oblici
rastvore i uliju u praenergiju, u teku}u struju, u struju stvaranja.
Svaka du{a se, dodu{e, moè opteretiti, ali ne i rastvoriti. U Spasite-
ljskom ~inu zasnovana je evolucija du{e.
Bo`ji Duh u Meni, Hristu, si{ao je u materiju: to je ta Delimi~na
snaga Prasnage. Ta Delimi~na snaga Prasnage u du{ama, uzdi}i }e se
opet zajedno sa du{ama u ve~no Postojanje. To se, kroz
transformaciju i evoluciju, i doga|a i doga|a}e se "kroz sva vremena"
- dok svaka du{a opet ne postane ~isti duhovni oblik, onakvo duhovno
bi}e u Bogu kakvo je i proizi{lo iz Boga.
Otac-Majka Bog u Svom Sinu, koji Ja Jesam, Hrist, jeste pobeda
nad tamom i materijom.
593
89. POGLAVLJE
Isusovo ukazivanje na jezeru Genisaretskom
Vaskrsli sre}e Svoje sledbenike (1-5). Istinski sledbenici: vodi~i, a ne pastiri;
stene vere i ispunjenosti Bogom - Prazajednice su ono jedno stado Pastira
Hrista (6-8).
Klju~evi Nebeskog carstva (9). Opasni i vo|eni od
ljudskog "ja" ili od Ve~nog (10). [ta tvoj bli`nji ~ini,
to nije tvoja briga (11-12)
1. Potom se Isus na ovaj na~in opet ukaza sledbenicima Svojim,

na jezeru kod Tiverija: Behu zajedno Simon Petar i Toma, zvani
Didim, i Natanailo iz Kane Galilejske, i Jakov i Jovan, i jo{ druga
dvojica sledbenika Njegovih.
2. Re~e im Petar: "Idem da lovim ribu." Oni mu reko{e: "Idemo
i mi s tobom." I izi|o{e i u|o{e u ~amac, ali te no}i ne ulovi{e ni{ta.
A kad ve} bi jutro, staja{e Isus na obali; ali sledbenici ne pozna{e da
je to Isus.
3. I Isus im re~e: "Deco, imate li {togod za jelo?" Odgovori{e
Mu: "Nemamo dovoljno za sve. Samo veknicu hleba, malo ulja i ne{to
su{enog vo}a." A On im re~e: "Dovoljno je. Do|ite i jedite!"
4. I On ih blagoslovi, i oni jedo{e i nasiti{e se. A be{e tu i kr~ag
pun vode i On u isti mah i njega blagoslovi, i gle, ona postade plodom
vinove loze.
5. I oni se za~udi{e i reko{e: "To je Gospod." A nijedan se ne
usudi da Ga upita: "Ko si Ti?" Jer su znali da je to Gospod. (Pogl.
89, 1-5)

i produbljujem re~:
Za Moje apostole i u~enike postao Sam vidljiv transformi{u}i

naniè vibraciju Svog duhovnog tela i podiù}i vibraciju njihovih
du{a. Tako Sam im pokazao da Sam sa njima. Mi smo se, dakle,
susreli na vi{em stupnju vibracija. Me|utim, oni su Me prepoznali tek
kada Sam progovorio i postupio sli~no kao kad Sam bio Isus iz
Nazareta. Ono {to ih je podse}alo na Mene, to Sam i mogao podsta}i
594
u njima, jer su ove slike bile pohranjene u njihovom unutarnjem, tako
da su Me po tome prepoznali.
Sa njima, me|utim, nisam jeo ni pio materijalnu supstancu, jer
duhovno telo ìvi isklju~ivo od ~iste supstance, od Boga.
6. A ovo be{e {esti put da se Isus ukaza sledbenicima Svojim

po{to vaskrse iz mrtvih. A kad obedova{e, re~e Isus Petru: "Sine
Jonin, ljubi{ li Me vi{e od ovih?" On Mu odgovori: "Da, Gospode, Ti
zna{ da Te ljubim." Re~e mu: "Napasaj jaganjce Moje!" I On mu i
po drugi put re~e: "Petre, sine Jonin, ljubi{ li Me?" On Mu odgovori:
"Da, Gospode, Ti zna{ da Te ljubim. "I On mu re~e: "Napasaj ovce
Moje!"
7. I onda mu i po tre}i put re~e: "Petre, sine Jonin, ljubi{ li
Me?" A Petar se raàlosti {to mu On i po tre}i put re~e: ljubi{ li Me?
I odgovori Mu: "Gospode, Ti sve zna{, Ti zna{ da Te ljubim."
8. Isus mu re~e: "Napasaj stado Moje. Zaista, zaista ti kaèm: Ti
si stena iz velike stene, i na toj steni izgradi}u Zajednicu Svoju, i Ja
}u tebe uzdi}i izme|u dvanestorice Svojih za namesnika Svog na Zem-
lji, da bude{ sredi{te jedinstva dvanaestorice ove, i jedan drugi bi}e
pozvan i izabran da zauzme tvoje mesto me|u dvanaestoricom, a ti
treba sluga slugama da bude{ i ovnove Moje, i ovce Moje i jaganjce
Moje da napasa{. (Pogl. 89, 6-8)

i produbljujem re~:
Pitanje upu}eno Petru postavlja se svim ljudima koji sve vi{e

izvr{avaju Bo`ju volju i bivaju Zakonom ljubavi.
Ja, Vaskrsli, nisam govorio glasom ljudi, jer Ja vi{e nisam bio
~ovek. Moje duhovno ruho, duhovno telo, bilo je i jeste slika i prilika
Oca. Ja Sam glasom univerzuma govorio u glas srca onih koji su
mogli da Me ~uju. Moje boànske re~i "Ljubi{ li Me vi{e od ovih?"
nisu bile upu}ene samo Petru, nego i prisutnim sledbenicima i, na
kraju krajeva, svim ljudima. Jer, najvi{e ljubi onaj koji u velikoj meri
ispunjava Bo`ji zakon i Mene vi{e ljubi nego svet.
595
Takvi ljudi su stene o koje udaraju talasi, jaki u veri i svesni
Boga, Njima je dato da tuma~e jevan|elje ljubavi i da u~e zakonima
ìvota - jer oni sami napajaju se iz Bo`jeg Duha i ìve u Duhu
Gospodnjem. Takvi ljudi i mogu da se iz Duha Ve~noga brinu o
Mojim jaganjcima na pa{njacima ve~nog ìvota i da ih vode u cvetne
livade duhovnog postojanja, jer Ja ìvim i delujem kroz njih, koji ìve
u Duhu ljubavi i u Bo`jem zakonu i poznaju ga. Njima je data snaga
da u~e Moje ovce i da im pribliè Zakon ìvota, kako bi i one
prona{le put ka pa{njacima @ivota i postali jaganjci, i sjedinili se sa
Ve~nim.
Ko ìvi u Zakonu ìvota, u Bogu, taj }e ovce voditi jednome
stadu, ~iji Sam pastir Ja, Hrist. On }e se truditi da se ovce ne
ra{trkaju i ne razdvajaju. On sam, pak, bi}e samo vodi~ - a ne pastir.
Iz ovakvih ljudi, koji su u Meni postali stenom vere i ispunjenosti
Bogom, proizi}i }e univerzalne zajednice u Meni, Hristu.
Re~i "namesnik" i "sredi{te" imaju danas (1989) druga~ije zna~e-
nje. Ovo sredi{te me|u prazajednicama je prva prazajednica, Zavetna
zajednica Novi Jerusalim sa svojim stare{inama, u~iteljima, voditeljima
i isceliteljima, te je ona i namesnica za sve druge prazajednice. Ona je
centralno svetlo svih ovih zajednica i ona ovaplo}uje jedinstvo.
Pripadnici prazajednica trude se da me|u sobom odràvaju ono
{to Sam im Ja zapovedio: da u nesebi~noj ljubavi budu odani jedni
drugima, kao i svim drugim bi}ima na Zemlji. I, ~ovek ~ija je
duhovna svest najzrelija, treba u Mojim zajednicama da bude sluga
svih i da sluì pripadnicima zajednica. Zajedno sa drugim
pripadnicima prazajednica, on treba ovnove, ovce i jaganjce da vodi u
visine ìvota, kako bi oni bili jedno stado ~iji Sam pastir Ja, Hrist.
9. I jo{ jedan drugi usta}e, i on }e mnogo ~emu u~iti ~emu vas

Ja ve} u~ih, i jevan|elje {iri}e me|u neznabo{cima s revno{}u
velikom. Ali klju~eve Carstva nebeskog da}u onima koji tebe budu
sledili u Mome Duhu i pokoravali se budu Mome zakonu." (Pogl. 89,
9)

i produbljujem re~:
596
"I jo{ jedan drugi usta}e, i on }e mnogo ~emu u~iti ~emu vas Ja
ve} u~ih, i jevan|elje {iri}e me|u neznabo{cima s revno{}u velikom"
zna~i:
Posle Mog uskrsnu}a, u dolaze}im }e vremenskim epohama i
drugi izi}i u svet i {iriti jevan|elje, Zakon ljubavi, kome Sam Ja u~io.
Klju~evi Nebeskog carstva su, me|utim, u Meni i u onima koji vr{e
Moju volju. Ja }u delovati kroz onoga koji Me sledi pridràvaju}i se
zakona ljubavi i ìvota. I Ja }u kroz njega mnogim ljudima otvoriti
Nebo za spasenje i ìvot njihovih du{a.
Te re~i nisu vaìle samo za Petra, nego i za sve prisutne
sledbenike, a one vaè i za sve ljude koji su u epohama iza toga
postajali ili postaju Moji istinski sledbenici i koji su ìveli ili ìve u
bratstvu sa Mnom. Jer ko ostvaruje i ispunjava Bo`je zakone, taj ìvi
svesno u Meni i Ja ìvim kroz njega. On }e biti istinski vodi~ unutar-
njeg ìvota, koji vodi ovce k Meni, jednome pastiru, Hristu.
Jer jedino Ja Sam Put, Istina i @ivot. I Ja, Hrist, klju~ Sam
kapija Neba, klju~ od vrata @ivota.
10. I opet ti kaèm: kad si bio mlad, opasivao si se sam i i{ao

kuda si hteo; ali kad ostari{, ispruì}e{ ruku svoju i jedan drugi }e te
opasati i voditi, ali ne kuda ti ho}e{." A ovo re~e ukazuju}i kakvom
}e on smr}u proslaviti Boga. (Pogl. 89, 10)

i produbljujem re~:
Sve dok se ~ovek opasuje svojim ljudskim, on ide kuda ga uprav-

lja njegovo ljudsko "ja". Me|utim, kad postane zreliji i ispuì ruku
prema Ve~nome, njega }e opasati Ve~ni i On }e ga voditi - ali ne
tamo kuda ~ovek ho}e, ve} za ~im du{a ~ezne.
On }e postati pravednik koji }e u svetu {iriti jevan|elje ljubavi,
Bo`ji zakon, okupljaju}i tako ljude oko sebe. Me|u njima }e opet biti
takvih koji su ~ista srca i koji }e dalje {iriti jevan|elje ljubavi i
ìvota. Ovakvi ljudi opasani su ukrasom ljubavi, lepote, vrline i
~istote.
597
11. I kazav{i ovo, re~e mu: "Sledi me!" I Petar osvrnuv{i se vide
sledbenika koga Isus ljublja{e. I kad ga vide, re~e Isusu: "Gospode, a
{ta treba on da ~ini?" Odgovori mu Isus: "Ako Ja ho}u da on ostane
dok ne do|em, {ta je tebi do toga? Ti Me sledi!"
12. I pronese se glas me|u bra}om da onaj sledbenik ne}e
umreti. Ali, Isus mu ne re~e: "On ne}e umreti" nego: "Ako Ja ho}u
da on ostane dok ne do|em, {ta je tebi do toga?" (Pogl. 89, 11-12)

i produbljujem re~:
Re~i "Ako Ja ho}u da on ostane dok ne do|em, {ta je tebi do

toga?" po smislu zna~e: âk i ako on u nastupaju}im vremenima
uvek iznova bude dolazio u zemaljsko ruho, da bi Meni sluìo na
Zemlji - {ta je to tebe briga?
Re~i: "...{ta je tebi do toga?" govore i ovo: Ne vodi brigu o tome
da li tvoj bli`nji ho}e da Me sledi ili ne. Ti Me sledi, i svojim
ostvarivanjem, svojim dobrim primerom, pomozi slabijima da i oni
u|u u ovo sledbeni{tvo. A kad i kako - to prepusti Meni i tvojim
bli`njima. Jer, za ono {to tvoj bli`nji ~ini, on sam }e odgovarati pred
Bogom, i to se ti~e jedino Boga i Njegovog deteta - a ne tebe.
598
90. POGLAVLJE
[ta je Istina?
O sposobnosti razumevanja ve~ne istine (1-3)
Sve je svest (4-5). ôvek moè shvatati samo ostvarenu istinu - Postizanje
savr{enstva (6-11). Ko je u posedu istine? (12). Ko ne ljubi nesebi~no, ne ìvi u
istini i ne prepoznaje
je - Svaki ~ovek vo|en je u skladu sa njegovim stanjem svesti (13-16)
1. I Dvanaestorica behu opet okupljeni u krugu palmi i jedan od

njih, Toma, govora{e ostalima: "[ta je istina? Jer iste stvari raznoliko
izgledaju razli~itim ljudima i ~ak istim ljudima u razli~itim
vremenima. [ta je onda istina?"
2. I dok oni tako razgovarahu, pojavi se Isus u njihovom sredi{tu
i re~e: "Istina, jedna i apsolutna, samo je u Bogu; jer niko, ni jedan
jedini ~ovek ne zna ono {to samo Bog zna, koji je u svemu. A ljudima
se istina otkriva koliko su sami sposobni da je razumeju i shvate.
3. Istina, koja je jedna, ima mnogo strana i jedan vidi samo
jednu stranu, a drugi pak drugu, a poneki vide vi{e od drugih, ve} kako
im je dano. (Pogl. 90, 1-3)

i produbljujem re~:
Ve~na istina zra~i u ovaj svet mnogim fasetama. Me|utim, iz nje

svako moè primiti i razumeti samo onoliko koliko je sam ostvario iz
ve~ne istine, koliko je otvorena njegova duhovna svest.
"Sposobni da je razumeju i shvate" zna~i: ostvarivanjem i ispu-
njavanjem Bo`jih zakona svoju duhovnu svest otvoriti toliko - da bi se
na ispravan na~in mogao razumeti Zakon, Bog, Istina, kao i mnoge
fasete Istine koje zra~e u ovaj svet.
Ljudi se pou~avaju boànskim zakonima i tako im se oni
otkrivaju. ôveku koji po njima ìvi, fasete istine otkrivaju se jedna
za drugom. Tako se razvija njegova duhovna svest i on iz istine moè
sve vi{e primati i razumevati.
599
"...kako im je dano" zna~i: ôvekova duhovna svest razvijena je
onoliko koliko je i ostvario iz ve~ne istine, iz Bo`jeg Zakona.
Otvorenim delom svoje duhovne svesti on vidi fasetu istine koja mu se
objavljuje ve} prema stupnju njegovog ostvarivanja. Onaj koji je
ostvario vi{e faseta iz ve~ne istine, vidi dalje; drugi, koji je otkrio ma-
nje faseta, manje i vidi. ôvek, dakle, iz ve~ne istine razumeva
srazmerno otvorenosti svoje duhovne svesti, vi{e ili manje.
4. Pogledajte ovaj kristal: kako se u njemu vidi svetlost u

dvanaest ploha, ~ak u ~etiri put po dvanaest, i svaka od njih odraàva
po jedan zrak svetlosti, i jedan vidi jednu a drugi drugu plohu; a ipak
je to jedan kristal i jedna svetlost koja sja u svima.
5. I gledajte, kad se neko penje uz brdo i do|e do neke visine, on
onda kaè: Tamo je vrh brdu, hajde da se do njega popnemo; i kad
do|e do vrha, gle, ima jo{ jedan iznad njega, i tako sve dok ne stigne
do visine s koje se vi{e nijedan vrh ne vidi, a to ukoliko je moè
dose}i. (Pogl. 90, 4-5)

i produbljujem re~:
Beskona~nost se moè uporediti s mo}nim kristalom koji zra~i

razli~ite aspekte ve~ne istine. Sve je svest. Stoga je u svemu, u svakom
sastavnom delu beskona~nosti, sadràna sva istina.
Svaki ~ovek posmatra istinu iz drugog ugla, ili s druge stepenice,
to jest s drugog stepena zrelosti du{e. Istinski mudrac, pak, otkrio je
sve fasete istine i u svemu vidi ve~nu istinu.
Ko ìvi u istini taj ima i oko istine. Njime on gleda i ono ljudsko.
Ko ìvi u istini, on oslovljava ono ljudsko, ali ne ìvi u ljudskome.
6. A tako je i sa Istinom. Ja Sam Istina, Put i @ivot, i Ja vam

dadoh istinu koju odozgo primih. I {to jedan vidi i primi, ne}e videti
ni primiti drugi. I {to jednima izgleda istinito, drugima ne}e izgledati
kao istina. I oni koji su u dolini, ne vide {to i oni koji stoje na vrhu
brda.
600
7. A za svakoga je istina onakva kakvu je vidi njegov razum, sve
dok mu se vi{a jedna istina od ove ne objavi; i du{i koja vi{e svetlosti
moè da primi, vi{e }e se svetlosti i dati. I zato ne osu|ujte druge, da
i sami ne budete osu|eni.
8. I budete li se dràli svetog zakona ljubavi koji vam Ja dadoh,
istina }e vam se sve vi{e i vi{e otkrivati, i Duh Istine, koji dolazi
odozgo, uve{}e vas u svu istinu, pa makar to bilo i preko stranputica
mnogih, kao {to je oblak ognjeni decu Izrailjevu kroz pustinju proveo.
9. Verujte svetlosti koju imate, dok vam se ne dadne ve}a
svetlost. Traìte vi{e svetlosti i ima}ete izobilje. I ne smirite se dok je
ne na|ete.
10. Bog vam daje svu istinu radi oslobo|enja i usavr{avanja du{e,
kao lestve s mnogo pre~aga. I dana{nju istinu vi }ete napustiti radi
vi{e istine od sutra. Trudite se, dakle, da postanete savr{eni.
11. Koji se drè svetoga zakona koji Sam Ja dao, spasi}e svoje
du{e, svejedno kako razli~ito vide istinu koju im Ja dadoh. (Pogl. 90,
6-11)

i produbljujem re~:
Iskaz "A {to jedan vidi i primi, ne}e videti ni primiti drugi", ima
slede}e zna~enje. Ve~na istina u bezbroj faseta zra~i u beskona~nost.
Iz ve~ne istine ìvi ~itav univerzum, sve {to postoji. Stoga boànsko-
finotvarni univerzum, ~isto postojanje jeste opet i istina. I svi aspekti
svesti ìve iz ìvota koji je istina, a opet i svi boànski aspekti svesti
su istina.
Shodno svom mi{ljenju i ìvotu, svaki je ~ovek svoju duhovnu
svest ili zasenio negativnim, sebi~nim, ili pro{irio pozitivnim, Bogu
posve}enim ìvotom.
Ve} prema svome stanju svesti, ~ovek prepoznaje mnoge ili samo
neke fasete iz ve~ne istine, ili pak - ako je samo svetovno orijentisan -
nikakve. Ono, dakle, {to jedan ~ovek moè primiti iz ve~ne istine,
drugi, ~ija svest jo{ nema dalekovidost unutarnjeg ìvota, to ne moè
primiti, pa tako ni razumeti. Svetlost njegove svesti jo{ ne doseè tako
601
daleko kao svetlost njegovog bli`njeg. [to onome koji je pro{irio svoju
duhovnu svest izgleda kao istinito, to njegovom bli`njem ~ija svest jo{
ima malo duhovne svetlosti, izgleda kao neistinito. Otuda iskaz: "I oni
koji su u dolini, ne vide {to i oni koji stoje na vrhu brda."
Dalji iskazi: "A za svakoga je istina onakva kakvu je vidi njegov
razum sve dok mu se vi{a jedna istina od ove ne objavi"; i - "du{i
koja vi{e svetlosti moè da primi, vi{e }e se svetlosti i dati", imaju
slede}e zna~enje: Sve dok neko ne ostvari njemu objavljenu fasetu iz
ve~ne istine, ne mogu mu se otkriti ni naredne fasete istine. To zna~i:
on ih, dodu{e, moè ~uti, ali ne i ispuniti, jer jo{ nije na~inio prvi
korak, ostvarenje prve fasete. ôvek }e njemu objavljene fasete ve~ne
istine posmatrati i prosu|ivati svojim razumom sve dok ono {to svaki
put spozna, korak po korak, ne sprovede u delo. Tek tada }e on biti
sposoban da primi vi{u istinu. A kada mu se objavi me|usobna
povezanost svih faseta ve~ne istine, on }e onda uroniti u Zakon ìvota,
u Istinu.
Bog, ve~na svetlost, samoga Sebe, svu ve~nu istinu, zra~i u
beskona~nost kao nebrojene fasete svesti.
Lestvama savr{enstva moè se uspinjati samo ~ovek koji se iz
dana u dan trudi da spozna i o~isti ono {to mu dan i dnevna energija
pokaù. Dani predo~avaju ~oveku njegovo vlastito mi{ljenje i ìvot - a
ne mi{ljenje i ìvot njegovog bli`njeg. Jer ~ovek, pre nego {to potraì
trun u oku svog brata, najpre treba da prepozna i obradi brvno u
vlastitom oku.
Ko ne ìvi u danu, taj rasipa dane. On onda ne moè ni da se
uspinje narednim pre~agama lestava koje vode ka savr{enstvu. Ali ko
se trudi da savr{enstvo svog duhovnog ìvota postigne spoznavaju}i
sebe u danu i ~iste}i ono {to je za ~i{}enje, on }e ga i posti}i.
12. Mnogi }e Mi re}i: Gospode, Gospode, verno sluìsmo istini

Tvojoj. Ali Ja }u im re}i: Ne, vi joj sluìste samo da bi je drugi videli
kako je vi vidite, i nikakve druge sem va{e da ne vide. Vera bez -
ljubavi za bli`nje, mrtva je. Ljubav, pak, ispunjavanje je zakona.
(Pogl. 90,12)

i produbljujem re~:
602
Ko o istini samo govori, smatraju}i da je i njegovi bli`nji moraju
videti kako je on vidi, taj jo{ nije stupio na lestve (koje vode) ka
ve~noj istini. Ko fasetu istine koja mu se objavljuje i koju on prihvata
kao istinitu, ne sprovodi u delo - njemu se ne}e otkrivati ni druge
fasete iz ve~ne istine.
Ko, dakle, o istini samo govori, on ni svome bli`njem ne moè
otkriti istinu, jer ne poznaje put ostvarivanja.
A ko veruje da je jedino ispravno ono {to on kaè i ne priznaje
nijednu drugu fasetu istine, nerazumnik je i slep je za istinu.
Ko, dakle, veruje samo u ono {to je sam u stanju da razume i na
tome insistira, smatraju}i da je u posedu cele istine, taj se postavlja
protiv onih koji ostvaruju jednu fasetu ve~ne istine za drugom kako bi
do{li do same ve~ne istine.
Shvatite: Ko je protiv svog bli`njeg, svejedno iz kojeg razloga, taj
je protiv Boga. A ko je protiv Boga, taj nije u istini, u ispunjavanju
Bo`jeg zakona, u ljubavi.
13. Kako im vera, koju su prihvatili, moè koristiti ako je u

pravednosti ne sprovode? Koji imaju ljubavi, sve imaju, i nema ni~eg
vrednog bez ljubavi. Pustite nek se svako drì onoga {to sam spozna
kao istinu, s ljubavlju i znaju}i da gde nema ljubavi tamo je istina tek
mrtvo slovo i ni~emu ne koristi.
14. Ostaju, dakle, dobrota i istina i lepota; ali najve}a od njih je
dobrota. Mrze li neki bra}u svoju i srca su im otvrdnula za stvorenja
iz ruke Bo`je, kako onda da vide istinu, radi spasenja svojega, kad su
im slepe o~i i tvrda srca za stvaranje Bo`je?
15. Onako kako Ja primih istinu, tako vam je i dadoh. Pustite
svakome da je primi prema prosvetljenosti svojoj i da je razume
prema sposobnostima svojim, i ne progonite one koji je primaju
prema druga~ijem tuma~enju.
16. Jer je istina mo} Bo`ja i ona }e na kraju nadvladati svaku
zabludu. A sveti zakon, koji Ja dadoh, za sve je razumljiv, pravedan i
dobar. I pustite svima da ga slede radi spasenja du{a svojih!" (Pogl.
90, 13-16)
603
i produbljujem re~:
Verovanje u istinu nije i sama istina, Zakon ìvota. Ko se

zadovoljava samo verovanjem u istinu, taj nikada ne}e spoznati istinu
niti }e u njoj ìveti.
Istinsko verovanje je preduslov za ostvarivanje spoznate fasete iz
ve~ne istine. Ko, me|utim, ne {iri svoju svest ostvarivanjem, taj ne
moè prepoznati pravednost Bo`ju pa tako onda ne moè ni biti
pravedan.
On ne moè ni nesebi~no davati, jer u sebi samome jo{ nije
otkrio nesebi~nu ljubav, Zakon ìvota, istinu. ôvek moè nesebi~no
dati samo ono {to je od Bo`jih zakonitosti ostvario, jer jedino iz
ostvarivanja spoznatih faseta istine raste nesebi~na ljubav, koja se opet
nesebi~no daruje. Ko ne ljubi nesebi~no, taj i ne ìvi u istini. On je
usmeren samo na sebe samoga; on ljubi sebe samoga, ali ne i istinu,
jer ona je slobodna od ljudskog "ja".
Ono {to se ne daje iz nesebi~ne ljubavi, to nema nikakve
vrednosti. âk i ako ~ovek puno govori o ve~noj istini i njoj èli da
pou~ava svog bli`njeg, to ostaju prazne re~i, poput mrtvih ~aura, jer
su bez duhovnog ìvota, mrtva slova dakle.
Ko ne daje iz ostvarivanja Zakona, iz Boga, ve} {iri samo ono {to
je ~itao i {to smatra istinom, taj nije u~itelj istine - pa bio on teolog,
sve{tenik, ùpnik ili onaj koji veruje u Bibliju, ~ak i ako ima visoku
titulu.
îje je srce otvrdnulo, taj je slep za ìvot. On nema ljubavi - ni

prema ljudima ni prema ìvotinjama, biljkama ili kamenju.
îje je srce otvrdnulo i ~ije su o~i slepe, taj govori i postupa
protiv svog bli`njeg i protiv Stvaranja.
Zato proveravajte o~ima pravednosti, i onda }ete pravedne od
la`nih u~itelja prepoznati po njihovim plodovima.
Ko ìvi u istini, taj vidi {to drugi ne vide i ~uje {to drugi ne
~uju, zato }e on i svakome ostaviti njegovo verovanje.
604
Ljudi u Duhu Gospodnjem ne}e osu|ivati ni progoniti svoje bli`-
nje koji primaju duhovno znanje iz drugih izvora i u tom smislu ga i
tuma~e.
Svaki ~ovek vo|en je saobrazno njegovom stupnju svesti, ~esto
preko brojnih prepreka ili preko drugih izvora, sve dok sam ne bude
u stanju da spozna izvor istine.
Istina je ìvot, Bog, ljubav, mo} beskona~nosti. Nakon povratka
svih palih duhovnih bi}a ona }e (istina) sve u potpunosti proèti. Tada
}e se du{e opet na}i u Bogu kao ~ista bi}a iz Boga i sve grubotvarno
bi}e prasupstanca, tj. boànska su{tina. Onda ne}e biti ni ljudi ni
du{a, ni materije ni delimi~no zgusnutoga. Sve }e biti sjedinjeno u
Ve~nome. îtavo postojanje opet }e postati Apsolutni Zakon, Bog, -
ljubav, ìvot. A dok sve du{e opet ne postignu svesno detinjstvo u
Bogu, Ja ostajem Spasitelj svih du{a i ljudi: Hrist, klju~ od vrata
@ivota.
605
Predgovor Redu zajednice∗
Ja, Hrist, tuma~im:

Red Zajednice, koji sada sledi vaì}e sve dok ljudi koji ìve na
Zemlji koja se sve vi{e ~isti, ne postanu u velikoj meri ~istoga srca i
dok ne budu ispunjavali Bo`ji Zakon. A to }e biti u Carstvu Mira
Isusa Hrista, u Carstvu Bo`jem na Zemlji koje }e tada obuhvatati
~itavu zemaljsku kuglu.
Red Zajednice vaì za sve prazajednice u Univerzalnom ìvotu i
za Carstvo Mira koje sve vi{e raste i usavr{ava se.∗∗
Osim toga, Red Zajednice bi}e ljudima u svetlom Carstvu Mira,
u carstvu Bo`jem na Zemlji, dokument iz kojeg }e mo}i da vide da je
ljudima koji su bili gre{ni ali su sve vi{e teìli ~istoti, ovaj Red
Zajednice bio kao merilo. Oni }e spoznati da je ljudima u nastaju}em
Carstvu Mira ovaj red jo{ bio potreban da bi sve vi{e mogli da
ispunjavaju zakone Unutarnjeg @ivota.
I razne knjige Zajednice, u kojima su zabeleèni i "za" i
"protiv" prazajednica i njihovih pripadnika, daju uvid u borbu
pojedinih pripadnika i prazajednica za zakoniti ìvot, za ìvot u Bogu.
∗ Tuma~enja u fusnotama za poglavlja 91.-94., uklju~iv{i i ovaj

predgovor, dobili smo u Hristovoj objavi preko na{e sestre
Gabrijele i iz njene boànske svesti. Prva fusnota za 91. poglavlje
zasniva se na odluci ~lanova-osniva~a prve prazajednice u
Univerzalnom ìvotu, zajednice Novi Jerusalim, koja je utemeljena
8.11.1987. god. u Vircburgu (Würzburg).
∗∗
Zavetna zajednica Novi Jerusalim, kao odgovorna zajednica u
Carstvu Mira Isusa Hrista, moè donositi i druge odluke koje su
obavezuju}e i za ostale prazajednice. Ovo ne zna~i da pripadnici
prazajednica nisu du`ni da se pridràvaju i svetovnih Zakona,
ukoliko ovi nisu protiv boànskom zakonu, jer zapisano je: "Dajte
caru carevo, a Bogu Bo`je."
606
91. POGLAVLJE
Red Zajednice (1. deo)
Jezik koji je vibracija (1-4). Davanje imena i kr{tavanje novoro|en~adi -
Odgajanje u ~estitosti (5-6). Odgajanje dece u razvoju (7). Uklapanje u ìvotni
princip zajednice: mir i harmonija (8). Duhovno kr{tenje - Zapovest "Moli se i
radi" - An|eo zajednice - Stare{ina - Savet stare{ina - Knjiga zajednice (9).
Pomazanik (10)
1. Posle Svog vaskrsenja iz mrtvih be{e Isus jo{ devedeset dana s

Marijom, majkom Svojom, i Marijom Magdalenom, koja pomaza telo
Njegovo, i Marijom Kleopovom, i s Dvanaestoricom i pristalicama nji-
hovim; u~a{e ih i odgovara{e im na pitanja njihova o Carstvu Bo`jem.
2. I kad behu za ve~erom, upita Ga Marija Magdalena; "U~itelju,
ho}e{ li nam sada objasniti red u Carstvu Bo`jem?"
3. A Isus odgovori: "Zaista ti kaèm, o Marija, i svakom u~eniku
Svome, Carstvo nebesko je u va{em unutarnjem. Ali }e do}i vreme
kad }e ono {to je unutra biti i spolja vidljivo, radi spasenja sveta.
4. Red je zaista dobar i od koristi je; ali je ljubav povrh svega.
Ljubite se izme|use i ljubite sva stvorenja Bo`ja, i po tome }e svi -
ljudi znati da ste u~enici Moji." (Pogl. 91, 1-4)

i produbljujem re~:
Ja Sam se stalno i uvek iznova ukazivao Svojima i u~io ih preko

Unutarnje re~i, jer ko vi{e nije u telu, taj i ne govori vi{e glasom
ovoga sveta. Postoji jezik koji je vibracija u ~ovekovo unutarnje, tako
da onaj ~ija je du{a o~i{}ena i usmerena na Mene, moè da Me ~uje.
Na ovaj su na~in Moji ~uli Moju re~.
5. Onda Ga upita jedan: "U~itelju, treba li deca da se u

zajednicu primaju obrezivanjem, kao {to Mojsije zapovedi?" A Isus
odgovori: "Za one koji su u Hristu nema ni obrezivanja ni prolivanja
krvi.
6. Posle osam dana, dete sa zahvalno{}u i molitvom prinesite Ocu
koji je na Nebu. I nek mu roditelji daju ime, a stare{ine nek mu na
607
teme izliju ~istu vodu, kako stoji napisano kod proroka. I nek roditelji
potom nastoje dete odgajati u ~estitosti, da ne jede meso nit pije jaka
pi}a, i da ne povre|uje stvorenja koja Bog predade ljudima da ih
{tite." (Pogl. 91, 5-6)

i produbljujem re~:
Novoro|en~e bi trebalo nakon nekoliko dana da bude posve}eno

ve~nom Ocu, Otac-Majka Bogu u Nebu. Roditelji bi trebalo da zahvale
Ve~nome za svoje dete i da mu daju ime koje proizlazi iz njihovih
ose}aja i ose}anja. Jer dete je jedan deo majke pod ~ijim srcem je
leàlo, i jedan deo oca koji ga je za~eo. Nasledne osobine deteta sli~ne
su naslednim osobinama oca i majke. Tako je i vibracija detetove du{e
povezana s du{ama majke i oca. Proizi|e li ime iz sveta ose}aja majke i
oca, i sloè li se oni oko imena, onda i vibracija imena novoro|en~eta
moè biti ispravna, i odgovara}e detetovoj du{i.
Dana{nja zvanja za saop{tavanje poruke Bo`je, slu`be kao {to su

sve{tenici, prvosve{tenici i crkvenjaci, ne odgovaraju boànskom
zakonu. Zato re~ "sve{tenik" zamenite re~ju "stare{ina", jer u Mojoj
zajednici postoje samo stare{ine koje su joj zajedno na ~elu.
Spoljni znak unutarnje snage - izlivanje vode na teme - moète

zadràti. Ali to nije neophodno.∗ Ako to ipak primenjujete,
pridràvajte se slede}eg:
Jedan od stare{ina izliva vodu na teme novoro|en~eta, {to zna~i:
Bog je pokreta~ki, ve~ni element, @ivot. Pokreni se, dete, i spoznaj da
kroz tebe te~e pokreta~ki element, struje}i Duh. Ti si blagosloveno i
prihva}eno od Boga, koji je tvoj Otac i Majka.
A roditeljima stare{ine govore, shodno smislu: "Ako ìvite ~estito,
onda }ete i svoje dete, koje je dete Otac-Majka Boga, odgajati na
ispravan na~in. U~i}ete ga da ne jede meso i ne pije jaka pi}a, da ne
povre|uje i ne ubija stvorenja neba, zemlje i voda, da ìvi u jedinstvu
∗
Prvi ~lanovi Zajednice hteli su ve}u va`nost da daju onom
duhovnome nego spolja{njem ritualu. Zato su odlu~ili da se odreknu
ove spolja{nje forme.
608
s kamenjem i biljkama i prepoznaje svetlosno zra~enje zvezda kao
Bo`ju Svetlost. Ako ste vi ~estiti, onda }e i va{e dete postati mudro.
7. A drugi Ga upita: "U~itelju, {ta je volja Tvoja kad oni

odrastu?" Isus re~e: "Kad pro|e sedam godina ili kad po~nu
razlikovati zlo od dobra, i po~nu u~iti da traè dobro, neka do|u
Meni; da blagoslov prime iz ruku stare{ine ili an|ela zajednice, sa
zahvalno{}u i molitvom, i opomenite ih da se klone mesa i jakih pi}a,
i lova na nedu`na stvorenja Bo`ja; jer, jesu li oni mo`da na nièm
stupnju od konja i ovaca, kojima je takvo ne{to nepriro|eno?" (Pogl.
91, 7)

i produbljujem re~:
Ako ste svoju decu odgajali prema zakonu nesebi~ne ljubavi i

u|u li oni u godine kad u~e da razlikuju dobro od zla, tada se trudite
da va{a deca - koja su deca Otac-Majka Boga - pronalaze dobro u
svojim bli`njima. Povedite svoje dete ili svoju decu u ku}u zajednice
na Unutarnju crkvu. Zajedno s mnogima koji teè Bogu oni treba da
prime Moj blagoslov preko stare{ine zajednice, koga je zajednica
izabrala i koga Sam Ja posvetio.
Pravi stare{ina zra~i s puno duhovnosti i time je on onaj
pravedni. On je ostvaren ~ovek; njegova nesebi~nost je znak
posve}enosti.
Zajednica Mi donosi va{u bra}u i sestre koji rastu; i Ja }u preko
stare{ine, koji ima poverenje zajednice, blagosloviti Svoju decu - darovati
im, dakle, pove}anu snagu.
Onda roditelji i stare{ina predaju decu Bogom ispunjenim
vaspita~ima i u~iteljima, koji }e ih u~iti svetovnim obavezama i koji }e
im u toku prvih godina {kolovanja objasniti Bo`je zakone - onoliko
koliko ona mogu razumeti na svoj de~ji na~in.
U~ite ih, tako|e, da se klone ishrane ìvotinjskom hranom.
A roditeljima treba re}i: Ako va{e dete ima nagon da jede meso,
onda mu to dopustite, jer vi ne znate kako je njegova du{a ìvela u
pre|a{njoj inkarnaciji i {ta je on kao ~ovek jeo. No vi budite uzor
609
svojoj deci u razvoju. Pouka i ostvarivanje ve~nih zakona istan~a}e
postupno detetova ~ula i ono }e samo odustati od toga.
U Mojoj zajednici ìvotinje ne treba ni da se kolju niti da se
jedu. Ako je neko jo{ na prelasku od mesne ka zakonitoj hrani, i jo{
ponekad ima potrebu da jede meso, neka to on onda - izvan zajednice
- i ~ini. Ovo, me|utim, vaì samo za mesnu hranu, ali ne i za èstoka
pi}a.∗
îja ~ula vi{e ne traè mesnu hranu, taj ìvi zakon "Ne ubij"; on
ne}e jesti ìvotinju koja je njegov sabli`nji. Onome ~ija su ~ula jo{
zamu}ena, zapove|eno je da napusti ono {to dovodi do te zamu}enosti.
U Mojoj zajednici ne treba da bude ni èstokih pi}a ni ìvoti-
njskog mesa.
U~ite decu da ne love i ne gaze namerno nedu`na stvorenja,

ìvotinje. Jer ko lovi nedu`na stvorenja, toga }e proganjati njegova
vlastita ~ula i svi oni koji uti~u na njegova ~ula. Ko ìvotinje namerno
gazi ili ih namerno mu~i i ubija, taj }e biti mu~en od svojih ~ula i
misli, i vegetira}e kao duhovno mrtav me|u ìvima, a bi}e duhovno
mrtav i u carstvu du{a.
Zato, u~ite svoju decu Zakonu ìvota; da sve {to ìvi - ose}a i
ima pravo na ìvot, sve dok se prasupstanca, Duh, ne povu~e iz
materijalne forme i ne u|e u zakon sveop{te harmonije.
I u~ite svoju decu, koja su (tako|e) i Moja, da vole prirodu, da
po{tuju biljke i budu u komunikaciji sa esencijom ìvota u njima. Na
taj na~in prima}e ìvot prirode u svoje telo i osta}e jaki i zdravi.
Svoju decu u~ite i da zahvalno primaju hranu koju im daruje
Sve-Otac iz Svojih ruku.
U~ite ih i da pravilno jedu; da hranu uzimaju u miru, povezani
sa boànskom esencijom u darovima, kako bi telo moglo da ih na
ispravan na~in probavi. A kada piju, ne treba da se nalivaju, ve} da
∗
@estoka pi}a, na~elno, nisu dopu{tena pripadnicima zajednice. Pod
tim se podrazumevaju pi}a koja opijaju ljude i oduzimaju im jasno
mi{ljenje. To dakle, zna~i: alcohol ne treba koristiti za
zamu}ivanje ~ula.
610
pi}e uzimaju u gutljajima, kako bi i njega telo moglo da probavi na
ispravan na~in.
ôvek jedino tako postiè plemenitost svoje du{e i postaje svesni,
duhovno ìvi ~ovek, ~ija je domovina Carstvo Bo`je u njemu i oko -
njega.
8. I onaj Ga jo{ upita: "Ako nam do|e neko ko jede meso i pije
jaka pi}a, treba li da ga primimo?" Re~e mu Isus. "Takvi nek ostanu
u predvorju dok se ne o~iste od grubljih gre{aka; jer ne mogu primiti
ve}e mudrosti dok ne shvate svoje gre{ke i ne pokaju se za njih."
(Pogl. 91, 8)

i produbljujem re~:
Ko ne èli da se prilagodi ìvotu zajednice, taj treba da ostane

tamo gde je i do tada ìveo, ~itaju}i i ostvaruju}i zakone zajednice koji
treba da mu se uru~e. Njemu je, po zakonu, dopu{teno da spolja
pose}uje {kolovanje u zajednici, sve dok se ne o~isti i dok ne prihvati i
ne po~ne ostvarivati zakone ìvota.
U zajednici ìvotno na~elo treba da budu mir i harmonija, i ovo
treba da sjedinjuje svu Moju ljudsku decu.
Ko, pak, unutar zajednice pravi probleme svojim bli`njima, sva|a se
s njima i u sva|i ìvi, ometaju}i tako red zajednice, mir i harmoniju, on
treba da napusti zajednicu i da stanuje izvan nje, dok ne postigne
jedinstvo s Bo`jim zakonima za zajednicu - a i harmoniju sa bli`njima.∗
9. A jedan drugi Ga upita: "Kada ho}e{ da budu kr{teni?" A

Isus odgovori: "Posle drugih sedam godina, ili pak kad spoznaju u~e-
nje i stanu ~initi {to je dobro, i zanat kad izu~e od kojeg se mogu
izdràvati, te putem ispravnim po|u ~vrstim korakom. Tad im
dopustite da zamole za posve}enje, i proverite ih preko an|ela ili
stare{ine zajednice i vidite jesu li dostojni, i nek onda zahvale i
∗
Ova zakonitost vaì za sve prazajednice u Univerzalnom ìvotu, ali
ne i za Zavetnu zajednicu Novi Jerusalim. Njoj su data vi{a
uputstva.
611
pomole se i neka urone u vodu o~i{}enja, da se uzdignu ka ìvotu
novom i Boga za Oca svog da priznaju, i da sve~ano obe}aju da }e
po{tovati zakon sveti i daleko se od zala ovog sveta dràti." (Pogl. 91,
9)

i produbljujem re~:
Pod kr{tenjem se podrazumeva duhovno kr{tenje. Posve}en je i

kr{ten Duhom ìvota samo onaj ~ovek koji je Njime i ispunjen i koji
je, ostvarivanjem ve~nog Zakona, u znatnoj meri postao Mojom re~ju.
Ko ostvaruje ve~ne zakone, taj }e se pridràvati i zapovesti "Moli
se i radi" koju je Otac-Majka Bog dao Svojoj zemaljskoj deci.
Da bi se pridràvalo ove zapovesti, potrebno je ispravno zanima-
nje, koje ljudsko dete treba da izabere prema svojim sposobnostima,
talentima i kvalitetima.
Ve~nih se zakona pridràva i kr{ten je Zakonom ìvota onaj koji
~vrstim korakom i pravo ide ka srcu Bo`jem.
Kr{tenje vodom je stari ritual. U Mojoj zajednici se on ne mora
obavljati.∗
An|eo zajednice je ~ovek koji je postao Mojom re~ju, koji ovu

Re~ objavljuje i sam je se umnogome ve} pridràva. Onaj ko je
postao Bo`jom re~ju, u velikoj meri je ve} savr{en; on je ve} u
znatnoj meri postao Zakonom. To mogu biti stare{ine ili drugi
prosvetljeni mu{karci i ène.
Ko ima slu`bu proroka-u~itelja∗ ili proroka-vesnika moè tako|e
biti Mojom re~ju: Bog govori kroz proroke kako bi se neposredno
∗
Vidi primedbu na str. 779
∗
Ove re~i Gospodove odnose se na Bo`ju proro~icu-u~iteljicu
Gabrijelu iz Vircburga, za vreme njenog u~iteljevanja. Bog je
govorio: "Nakon njenog delovanja ne}u vi{e pozivati nijednog
stvarala~kog proroka-u~itelja, po{to je Moja re~ preko nje darovana
svetu u {irokom spektru. Posle njenog zemaljskog ìvota ljudi }e Me
sami pronalaziti i sami }e za sebe slu{ati Moju re~ i u daljem toku
posta}e Mojom re~ju, Zakonom. Sve se ovo odvija u Mojoj zajednici.
Tu ~ovek uzrasta ka bogo~oveku."
612
obratio zajednici. Ako je prorok postao Re~ju, tada je on vesnik
Carstva Bo`jeg. No prorok i vesnik Carstva Bo`jeg samo je onaj koji
ima boànski nalog, koji je si{ao s Neba da bi svetu doneo i objavio
Moju re~.
Stare{ina u sebi ~uje Re~ Bo`ju, poznaje ve~ni Zakon i ispunjen

je njime kroz ostvarivanje ve~nih zakona.
An|eo zajednice ili stare{ina ispituju ljudsko dete koje za sebe
kaè: "Ja sam duhovno kr{ten, po{to je moj ìvot zakon Bo`ji", ili o
kojem pak ovako govore njegovi bli`nji. An|eo ili stare{ina
proveravaju da li je pripadnik zajednice dostojan da bude primljen u
savet stare{ina ili u sredi{te duhovno kr{tenih.
An|eo ili stare{ina, ili pak oboje, zajedno sa zajednicom hvale i
slave Otac-Majka Boga i zahvaljuju Mu, Njemu ~ija su svi oni deca.
Posve}eni, koga je zajednica primila, sve~ano obe}ava da }e se
pridràvati zakona, da }e svoj ìvot posvetiti Bogu u ose}anjima,
mislima, re~ima i delima.
Nije svako pogodan za savet∗ stare{ina. Njega ~ine samo oni
mu{karci i ène koji su, ostvarivanjem ve~nih zakona i svojom
duhovnom aktivno{}u i sposobnostima u zajednici, postali mudri, a to
zna~i: govore i daju iz istine i odgovorno deluju u zajednici.
U sveti{te, u sredi{te duhovno kr{tenih, bi}e primljeni samo oni

koji su, ostvarivanjem ve~nih zakona i nesebi~nim delima, ispunjeni
Duhom ljubavi.∗∗ Oni }e postati stare{ine, iscelitelji verom i duhovni
u~itelji.
∗
Savet podrazumeva delovanje stare{ina u saradnji sa zajednicom.
∗∗
Bo`jom ljubavlju ispunjeni su svi oni koji nesebi~no deluju za
Carstvo Bo`je. To zna~i, oni koji ne odràvaju svoje ljudsko "ja"
kako bi sebe istakli, ve} su u znatnoj meri postali neli~ni, dakle
zakon Bo`ji.
Ko postupno postaje zakonom Bo`jim, taj ~uje Bo`ji glas, a ko je
postao Bo`jim zakonom, njegova su ose}anja, misli, re~i i postupci
– Zakon i jesu Re~. Ko veruje da poseduje ove nesebi~ne darove, nek
samog sebe ispita. Veruje li da mu Bog govori, da ga Bog, dakle,
oslovljava, onda neka ispita je li to {to mu Bog govori ve}
ostvario ili pak ve}im delom ispunio.
Bog oslovljava onog ko je u sebi prosvetlio prva ~etiri nivoa
svesti. Ipak, onaj koga Bog oslovljava, jo{ nije postao samom
Bo`jom re~ju. On Boga moè ~uti kroz omota~e svoje du{e koji su
613
Ko postigne visok stupanj ostvarenja, taj moè biti voditelj
razli~itih aktivnosti unutar zajednice. U krug an|ela i stare{ina
postupno dolazi samo onaj ko je, srazmerno svojim sposobnostima,
ostvario razli~ite stupnjeve nesebi~nog sluènja; ko je, dakle, na razne
na~ine bio aktivan u zajednici.
Sve {to se doga|a u zajednici, - ìvotno kr{tenje novoro|en~eta i
duhovno kr{tenje nakon unutarnje zrelosti, zatim sklapanje braka,
ra|anje dece, i uop{te sva bitna zbivanja, treba da se ubeleè u knjigu
zajednice, koju ~uvaju stare{ine a vodi je jedan od stare{ina.
10. A jedan, opet, upita Ga: "U~itelju, a kada da prime pomaza-

nje?" I Isus odgovori: "Kad u|u u zrelu dob i u njima se
sedmostruki darovi Duha objave, nek se onda an|eo za njih moli i
zahvaljuje, i neka im dadne pe~at pomazanja. Dobro je da svi, na
svakom stupnju budu oprobavani sedam godina. Ali, pustite da se to
kod svakoga prema rastu njegovom odvija, u ljubavi i u mudrosti
Gospodnjoj." (Pogl. 91, 10)

i produbljujem re~:
Pomazanik je ~ovek koji u sebi razabire sedam osnovnih snaga

ve~nog ìvota kao darove ljubavi - onaj kroz koga Sam Ja postao
Re~ju.
postali svetliji, dakle, kroz svoje jo{ postoje}e – iako sad

svetlije – senke.
Ovo oslovljavanje – tj. slu{anje re~i Bo`je – namenjeno je
isklju~ivo onome kome Bog govori, a ne nekom drugom ili tre}em.
Sve dok Bog Svojom re~ju oslovljava ~oveka, du{a nije prete`no
~ista, pa tako nije ~ista ni re~ Gospodnja koja dolazi do ~oveka.
To jo{ zna~i: Bog, naravno, moè Svoje dete oslovljavati, me|utim,
zato {to ~ovek jo{ mora da oslu{kuje, u svest mu dolaze i ljudski
aspekti. Re~ Bo`ja je, dodu{e, jasna, ali kad dospe u svest jo{
optere}enog ~oveka, postaje me{avina informacija, i zato namenjena
samo njemu samome. Ko je postao re~ju Bo`jom, taj je ostavio iza
sebe ~etiri stupnja ~i{}enja; on uranja u Apsolutni Zakon.
Do|e li neko u zajednicu i za sebe kaè: "Ja sam prorok i Bog me je
poslao k vama", tada stare{ine treba da mu kaù: "Ostavi se
proro~ke re~i. Do|i u zajednicu, ìvi u zajednici, radi u njoj i
dopusti da te zajednica nekoliko godina proverava."
614
Ko je svoju svest uzdigao k Meni i ~ija ose}anja, misli i ~ula
po~ivaju u Meni, on je an|eo zajednice o kome Sam ve} govorio. On
je Moja re~ i re~ Otac-Majka Boga. Onaj koji je postao Zakonom,
~ija ose}anja, misli, re~i i dela Jesam Ja sam, Zakon, taj je
pomazanik, to jest posve}en kroz Boga, kroz Zakon. On moè onda da
postane i an|eo zajednice.
Ima li me|u vama takvog, koji je, dakle, postigao stupanj
pomazanja, onda an|eo zajednice i jedan stare{ina treba da zahvale
Bogu {to je probudio jo{ jednog an|ela za ovu ili neku drugu
zajednicu.
Ko je od zajednice prihva}en kao pomazanik, taj najpre treba da
se nekoliko godina dokazuje, i da svojim ìvotom, koji treba da
proti~e mudro, unese u zajednicu sedam osnovnih snaga ìvota.
Ispitivanje zna~i: Pomazanik je Zakon, i on zato mora sedam
osnovnih Bo`jih snaga, ve~ni Zakon, da poznaje, ìvi i unosi ih u
zajednicu. Po tome zajednica prepoznaje njegovu unutarnju zrelost i -
njegovu duhovnu probu|enost u ljubavi i mudrosti Ve~noga.
Ako ga je zajednica primila i prihvatila, onda }e ga ona u slavi i
hvali preporu~iti Bogu-Ocu i Meni, Hristu, i stara}e se da se on
pridràva zakona Bo`jih za zajednicu, i u zajednici da ih ispunjava.
615
92. POGLAVLJE
Brak i partnerstvo,
povezanost prema zakonu nesebi~ne ljubavi i vernosti - Sklapanje braka u
Zajednici savez je sa Bogom (1-3). Roditelji pred Bogom snose odgovornost za
svoju decu - "Otac-Majka ku}a" - Ne smatrati decu vlasni{tvom - O
duhovnim dual-parovima i nastajanju "duhovne dece" (4). O ve~eri u
Zajednici - Pregled sedmice - Bez ceremonija (5). Spoljne forme i postupci,
ustupci su a ne zakonitosti (6-7)
1. I jedan drugi Ga upita: "U~itelju, ho}e{ li da se me|u nama

sklapaju brakovi kao i kod naroda Zemlje?" A Isus odgovaraju}i
re~e: "Kod nekih je obi~aj da se jedna èna udaje za vi{e mu{karaca,
koji joj govore: budi nam èna i uzmi poniènje na{e. Kod drugih pak
obi~aj je da jedan mu{karac èni vi{e èna, koje mu govore: Budi
nam mu` i uzmi poniènje na{e; jer oni koji ljube ose}aju da je mana
ne biti ljubljen.
2. No vama, u~enici Moji, bolji jedan i savr{eniji put èlim
pokazati: Izme|u mu{karca i ène, sjedinjenih savr{enom ljubavlju i
naklono{}u, brak treba da je u slobodi potpunoj, i sve dok je ljubavi i
ìvota. Upozorite ih ipak, da treba da su savr{eno zdravi i me|usobno
da se istinski ljube u svoj ~istoti svojoj, a ne samo zbog prednosti
svetovnih. I onda nek se na vernost zavetuju, pred svedocima.
3. I onda, kad do|e ~as, an|eo ili stare{ina nek se pomole i
zahvale, i nek ih àrkocrvenom niti poveù - ako ho}ete - i nek im
krune na glavu metnu. I triput ih provedite oko oltara i dajte im od
istog hleba da jedu i iz iste ~a{e da piju. A tad nek an|eo ili stare{ina
govori, drè}i ruke njihove zajedno: Oboje jedno budite, nek je
blagoslovena sveta povezanost. Vi, koje Bog u jedno sastavi, ne dajte
da vas iko razdvoji, sve dok vam ìvota i ljubavi ima." (Pogl. 92, 1-3)

i produbljujem re~:
Nije po ve~nom Zakonu da jedan mu{karac ima vi{e èna, niti

jedna èna vi{e mu{karaca.
616
Na Zemlji treba da je kao i u Nebu: mu{karac bira jednu ènu, i
ako izabrana potvrdi povezanost s tim mu{karcem, onda oboje treba
da sebi postave pitanje {ta ih to povezuje.
U Nebu se dva bi}a: duhovni mu{karac - nazvan pozitiv, i

duhovna èna - nazvana negativ, povezuju na osnovu istog mentaliteta.
To zna~i da oboje imaju sli~ne crte bi}a. Oni se dopunjuju u
zajedni~kom delovanju po{to su im sposobnosti me|usobno uskla|ene.
Jer zakon Bo`ji glasi: "Isto se povezuje sa istim." Ovo se odnosi i na
mentalitet. A nit pak, koja sjedinjuje sva ~ista bi}a za svu ve~nost,
jeste ljubav preba Bogu i ~itavom Postojanju. Li~e li, dakle, dva bi}a
jedno na drugo u nekim osnovnim snagama ìvota, npr. u osnovnim
snagama Strpljivosti i Reda, onda se ona mogu i dualno povezati.
Jedinstvo u ljubavi Bo`joj, pak, povezuje me|usobno sva bi}a kao
bra}u i sestre.
Sjedinjuju}a ljubav izraz je polariteta i ona povezuje dva bi}a,
me|usobno uskla|ena svojim mentalitetom. Isto privla~i isto. To je
ve~ni zakon privla~enja. Iz toga proizlazi dualna povezanost.
Za Moju zajednicu na Zemlji vaì jo{ i ovo:
Ako su neka èna ili neki mu{karac usamljeni i nisu voljeni, onda
to zna~i da su se ona ili on ogre{ili o Zakon ljubavi.
To zna~i: Usamljeni, koji nije voljen, sam nije u stanju da pruì -
ljubav. Posledica ovoga je da on zra~i iz sebe malo ljubavi - i zato
moè privu}i malo ljudi koji nesebi~no ljube. On, ili ostaje sam ili
privla~i ljude sa istom vibracijom, koji su, kao i on, jedva sposobni za
ljubav. Takvi ljudi su vezani jedni za druge svetovnim èljama,
idejama i telesnom privla~no{}u.
Ako su, me|utim, dvoje ljudi, èna i mu{karac, privrèni jedno
drugome u nesebi~noj ljubavi, naklonosti i dubokom poverenju, onda
}e se i slobodno sretati, ne prisiljavaju}i jedno drugo na ispunjavanje
sopstvenih èlja. Takvi brakovi i partnerstva opstaja}e sve dok traje
zemaljski ìvot, i ti partneri }e i u Duhu biti bra}a i sestre - kako na
Zemlji tako i u Nebu.
Poveù li se dvoje ljudi, onda an|eo - ~ovek koji je postao

Mojom Re~ju - i stare{ina, treba da im objasni Zakon nesebi~ne -
617
ljubavi i vernosti. Ako u zajednici jo{ nema an|ela, dakle ~oveka koji
je postao Mojom Re~ju, onda tu slu`bu treba da preuzme nekoliko
stare{ina.
Ako se dvoje ljudi u ime Otac-Majka Boga poveù u brak∗ - a
moè to biti i partnerstvo∗∗ - onda oni sklapaju savez sa Bogom. Ovo
povezivanje treba da se odvija pred svedocima unutar Zajednice.
Ovim se zajednica obavezuje da }e tom paru biti kum. Ona
tako|e pazi da se njihovo sve~ano obe}anje pred Bogom - da }e ostati
povezani u nesebi~noj ljubavi - i odrì.
Ako jedan partner napusti onog drugog jer u njihovom ìvotu i
mi{ljenju vi{e nema me|usobne saglasnosti, i izme|u njih vi{e ne moè
biti nikakvog mosta, a oni se pak mogu toliko sporazumeti da bi
odràli povezanost bratsko-sestrinskom niti, onda oboje mogu stupiti u
drugi brak ili partnerstvo, ukoliko im je oboma prethodna zajednica
bila prvi brak ili prvo partnerstvo. Tre}i brak ili partnerstvo ne mogu
se odobriti.∗ Ko to ipak u~ini, neka napusti Zajednicu. Kod smrti
jednog od partnera ovo pravilo ne vaì.
∗ **
/ Partnerstvo je povezivanje pred Bogom bez slu`benog ven~anja.
Brak je pak povezivanje pred Bogom koje se izraàva i u
spolja{njem, slu`benom ven~anju.
∗∗
Ovo pravilo odgovara boànskom Zakonu. Ono }e na Zemlji u
potpunosti vaìti kad na njoj Carstvo Mira Isusa Hrista dobije svoj
oblik. U nekim dràvama, prema njihovom svetovnom zakonu, takva
povezanost u partnerstvu unutar Zajednice nije dozvoljena bez
prethodnog slu`benog ven~anja. Pripadnici prahri{}anskih zajednica
u Ubiverzalnom ìvotu, naravno, i u ovoj se ta~ki pridràvaju
dràvnih zakona, koji zahtevaju dakle, da par, pre nego {to sklopi
savez sa Bogom unutar Zajednice, treba da se i slu`beno ven~a.
∗
Ako u prvom braku ili partnerstvu vi{e nije zajedno mogu}a duhovna
evolucija jer partneri idu razli~itim putevima – jedan ~ezne za
svetovnim, drugi za vi{im idealima i vrednostima – onda se mogu
odobriti drugi brak ili partnerstvo, ako se sklope i odvijaju po
biànskim zakonima, na jednom vi{em duhovnom nivou, s ciljem
duhovnog sjedinjenja i jedinstva sa svim ljudima i bi}ima.
Ko èli da ìvi po dualnom principu Neba, moè i nakon razre{enog
drugog braka ili partnerstva u}i u jo{ jedan takav odnos – ali u
boànskoj povezanosti, u kojoj vi{e nema telesnog vezivanja. Tre}i
brak ili partnerstvo vezani za telesno, prema zakonima Bo`jim nisu
dozvoljeni. Odlu~i li se neko za ulazak u Zajednicu, za njega onda
po~inje novi period ìvota, ìvot po ve~nom Zakonu. On }e o svojoj
doti~noj situaciji, iz ovog ugla razgovarati sa stare{inama i od
njih dobiti saveet i podr{ku za svoj novi ìvotni put.
618
Povezivanju jednog para po zakonima nesebi~ne ljubavi nisu
potrebne nikakve ceremnoije: an|eo, koji je postao Mojom Re~ju,
stare{ine i zajednica mole se ve~nom Ocu u Nebu i zahvaljuju Mu za
ljubav koju je On poloìo u ljude koji se nesebi~no ljube. Oni mole i
za snagu da mu{karac iz nesebi~ne ljubavi prema èni za~ne dete, a
èna iz nesebi~ne ljubavi prema mu{karcu da rodi dete. Zajednica se
zatim moli, da oni postanu ~lanovi ìvota Zajednice i da sudeluju u
velikoj porodici Bo`joj.
Ko za ènidbu ili udaju kao merilo ho}e da uzme zemaljske
zakone, to mu nije zabranjeno. Ali on bi na prvo mesto, kao merilo,
trebalo da stavi re~ koju je dao Bogu.
Ko pak brak ili partnerstvo sklapa zbog svetovnih privilegija, ne
treba to da ~ini pred Bogom, ve} pred onima koji to i sami
zagovaraju. Ovakav par, me|utim, ne bi trebalo da svoj sebi~ni ìvot
vodi pred zajednicom, ve} izvan nje, kako zajednica zbog toga ne bi
negodovala i kako ovaj par ne bi postao sablazan.
Ko brak sklopi da bi njime zadobio svetovne prednosti, ne}e ipak
biti odba~en. Zajednica oboje bra~nih partrnera nosi u molitvi, mole}i
Ve~noga da On sve vodi kako bi oni postepeno nau~ili da nesebi~no -
ljube i postali ~vrsta karika u lancu velike porodice.
4. "I kad decu za~inju, nek to promi{ljeno i razumno ~ine, prema

mogu}nostima svojim da ih ishrane. Onima pak koji ho}e da su
savr{eni i kojima je to dano, kaèm: Pustite nek budu kao an|eli
Bo`ji na Nebu, koji niti se ène nit udaju, niti dece imaju, niti se za
sutra brinu, ve} su slobodni od svih vezanosti, kao i Ja {to Sam, i nek
odràvaju u sebi i pohranjuju snage Bo`je radi slu`be svoje i radi
dela isceljenja kao {to to i Ja ~inih. Ali, ne moè mno{tvo razumeti
re~i ove, ve} samo kojima je dano." (Pogl. 92, 4)

i produbljujem re~:
Ko za~inje decu, treba pred Bogom da nosi odgovornost da ona

postanu ljudi ispunjeni Bogom, koji se drè Mojih Zakona i za
zajednicu su velika potpora i snaga.
619
Mnogi koji za~inju i ra|aju decu bude se za slu`bu bli`njemu,
videv{i u tome svoj zadatak. Oni ne bi trebalo da zapuste decu, ve}
da ih povere Otac-Majka ku}i, u kojoj }e biti odgajana na ispravan
na~in, prema zakonima nesebi~ne ljubavi.
Roditelji, me|utim, ostaju povezani sa svojom decom i ne
napu{taju ih. Ko je u nesebi~noj slu`bi, taj i ~uva zapovesti nesebi~ne
ljubavi:
Roditelji }e, {to je mogu}e ~e{}e, uzimati decu sebi. Oni }e
podràvati Otac-Majka ku}u i pu{ta}e da u nju te~e pozitivna snaga
kako bi se sva deca u Otac-Majka ku}i ose}ala dobro i ose}ala je kao
svoj dom.
Bog se brine za du{e i ljude koji ispunjavaju Njegovu volju. Ko

sebe i svoju decu poveri Bogu i nesebi~no sluì bli`njem, taj nije
vezan za ljude i ne}e se onda vezivati ni za svoje dete i smatrati ga
svojim vlasni{tvom. On }e ga odgajati po zakonu ve~ne ljubavi i bi}e
detetu dobar savetnik, pomaga~ i prijatelj.
Ko, me|utim, svoju decu u~ini svojim vlasni{tvom, taj se mora
brinuti za sutra, po{to se on oslanja samo na svoje ljudske snage. On
sve {to ima, uklju~uju}i suprugu, odnosno muà, i decu, vidi kao svoje
vlasni{tvo i svojom je samovoljom vezan za svoj posed - za muà,
odnosno suprugu, ili za dete.
Onaj ko je vezan, ne moè slobodno i nesebi~no da ljubi i deluje,
kao {to to ~ine an|eli Bo`ji. On je oènjen materijom - telom ène,
odnosno udat za materiju - za telo mu{karca, i njegova deca moraju
ispunjavati njegovu volju. Tako oni postaju robovi, vezani za njega.
On ih smatra vlasni{tvom.
Ljudi ~ija je domovina ovaj svet, ~ije su misli usmerene samo -
ljudskim tvorevinama i dobrima, zemaljskim "uìcima" i ljudima koji
misle i ìve kao i oni, ne mogu da shvate smisao slede}eg iskaza iz
"Jevan|elja Isusovog":
"Pustite neka budu kao an|eli Bo`ji na Nebu, koji nit se ène nit
udaju, niti dece imaju, niti se za sutra brinu, ve} su slobodni od svih
vezanosti, kao i Ja {to Sam, i nek odràvaju u sebi i pohranjuju snage
Bo`je radi slu`be svoje i radi dela isceljenja kao {to to i Ja ~inih."
620
Moju re~ razume samo onaj ko je postigao unutarnju slobodu, ko
sve vi{e ostvaruje zakone beskona~nosti; za njega se Nebo ne otvara
samo u re~ima, nego i u delima. Oni kroz koje delujem na Zemlji,
razumeju i slede}e Moje re~i, koje govorim iz Neba:
An|eli u Nebu, nebeska bi}a, ne ène se i ne udaju u smislu u
kojem to ljudi ~ine. Oni se pronalaze kroz ve~ni Zakon ljubavi, koji
ih sjedinjuje. Jedni druge ne prose i ne bivaju pro{eni. Ne za~inju
dete kao {to to ~ovek ~ini. Oni nemaju pola, ve} su u Duhu Otac-
Majka Boga dva polaritetna bi}a: duhovna èna - negativni princip, i
duhovni mu{karac - pozitivni princip, dva bi}a polaritetnih snaga koja
se povezuju: pozitiv i negativ.∗
Kako bi Moja ljudska deca bolje razumela, Ja duhovni pozitivni
princip uvek nazivam "mu{karcem", a duhovni negativni princip
"ènom".
Iz izlivaju}e ljubavi ènskog i mu{kog principa, dual-para, iz
duhovnog mu{karca i duhovne ène, nastaju opet duhovni principi -
radi boljeg razumevanja nazvani "duhovna deca". Duali, duhovni
mu{karac i duhovna èna, svoje duhovno dete posve}uju Otac-Majka
Bogu, jer je Bog, Otac-Majka princip, dopustio da ovo duhovno telo
nastane iz jednog od Njegovih zraka ljubavi.
Dual-par daje sazreloj duhovno-telesnoj supstanci, darovanoj od
Boga, svoju dualnu snagu ljubavi i uzdiè je do Detinjstva. Da bi Me
Moja zemaljska deca bolje razumela: dual-par uzdiè sazrelo bi}e
prirode do detinjstva u Bogu.
Za duhovno uzdignuto bi}e, za duhovno dete koje je pozitiv ili
negativ princip - de~ak ili devoj~ica - dualni par je ìvot koji ga nosi i
odràva. Dual-par koji je uzdigao jedno bi}e prirode do Detinjstva,
kroz Otac-Majka-Boga i za Njega, duhovni je roditeljski par. Kroz
duhovni roditeljski par Otac-Majka Bog prenosi bi}ima prirode
osobine Deteta.
∗
Ko se samo oèni/uda, vezan je za telo i tako za ~oveka. Ko se pak
ven~a pred Bogom, taj je povezan s Bogom i s onim kog je izabrao.
Zato neka svako shvati razliku: ven~an i oènjen/udata. Ko samo
oèni/uda, ne moè ìveti kao an|eli u Nebu, koji se pronalaze i
ljube u Bogu, na{em Ocu.
621
5. I jedan drugi Ga upita: "U~itelju, kako da prinosimo svetu
`rtvu?" A Isus odgovaraju}i re~e: "@rtva, koju Bog skriveno ljubi, jeste
~isto srce. Ali za spomen i kao znak pobo`nosti, `rtvujte beskvasni hleb,
me{ano vino, ulje i tamjan. I kad se skupite na kakvom mestu da
prinese svetu `rtvu, pri zapaljenim svetiljkama, nek onaj koji prinosi
`rtvu, an|eo zajednice ili stare{ina dakle, ~istih ruku i ~ista srca uzme
od `rtvenih darova, beskvasnog hleba, me{anog vina i tamjana. (Pogl.
92, 5)

i produbljujem re~:
U Mojoj zajednici nisu potrebne nikakve cere-monije. Njih Sam

dopustio Jevrejima jer oni jo{ nisu poznavali, kao vi u ovo vreme
(1989), neposredni put ka srcu Bo`jem i jo{ nisu nosili Spasenje u
sebi.
Moja zajednica, me|utim, treba da se okuplja jednom sedmi~no;
to bi trebalo da bude subota uve~e. Moji se sastaju u ~istoj ode}i, ako
je mogu}e sve~ano odeveni, kako bi za postavljenim stolom, sa zapa-
ljenim sve}ama, ve~erali u ~ast Onoga koji ih hrani i odràva
zdravima. Ko u Moje ime i u Duhu istine uzima jelo, tome Sam Ja
gost.
Pre ve~ere, jedan ili dvoje stare{ina vode pregled sedmice. Sve
bitno, kao i ono "za" i "protiv", treba da bude otvoreno izneseno.
Stare{ine, koje vode zajednicu, postavljaju zajednici pitanje: [ta
je u pro{loj sedmici bilo op{te pozitivno i izgra|uju}e, i zbog ~ega? I:
[ta ili ko je tome doprineo?
Zajednica izve{tava o onom "za". Stare{ine koje vode zajednicu,

unose onda u Knjigu zajednice odre|ene zabele{ke. U Knjigu
zajednice treba ubeleìti i dela vredna pa`nje koja su ~lanovi
Zajednice u~inili za Duha Hristovog, koja su doprinela dobrobiti i
rastu zajednice.
Isto se ~ini i kod "protiv". Ko ili {ta su bili uzroci negativnih
aspekata u protekloj sedmici? I o tome se tako|e unose zabele{ke u
Knjigu sedmice, koja je deo Knjige zajednice; isto tako, ko je bio
622
uzro~nik ili ko su bili sauzro~nici - i zbog ~ega su imali te{ko}a i
problema, ili ih jo{ imaju.
Nakon zajedni~ke ve~ere, stare{ine, koji su zaduèni za to, govore
sa onima koji su jo{ mo`da optere}eni te{ko}ama i problemima. A ako
je re~ o nekom drugom ili tre}em, onda i ovi treba da prisustvuju
razgovoru.∗
Zapaljene sve}e simbolizuju unutarnje svetlo oko kojeg se okup-
ljaju ljudi ispunjeni Bogom.
Ve~eru, kao i svako jelo, treba uzimati u ti{ini - sa sve{}u da
~ovek prima i prihvata darove Bo`je.
Jedan od vas, koji je iskrena srca - tj. ispunjen ljubavlju prema
Bogu, treba pre i posle ve~ere da izgovori molitvu zahvalnosti i da
zajednicu preporu~i Gospodu, kako bi i naredna sedmica bila u znaku
nesebi~ne ljubavi i kako bi jo{ optere}ena bra}a i sestre prepoznali i
dobili snagu da o~iste ono {to im jo{ predstoji da o~iste. Jer nova
sedmica svakome ponovo donosi ono {to on treba da o~isti.
U Mojoj zajednici svako treba svakome da sluì.
Svake sedmice treba drugi ~lanovi zajednice, smenjuju}i se, da
postavljaju stolove, iznose jelo i nesebi~no posluùju svoje bli`nje koji
sede za stolom. A ovako se treba smenjivati i kod pripremanja hrane,
tako da bi svako mogao, manje ili vi{e, sluìti svakome.
Zajednica Hristova, Moja zajednica, treba da je ispunjena
duhovnim ìvotom. Zato bi svaki pripadnik zajednice, na po~etku
svakog dana, trebalo sebe da predaje Otac-Majka Bogu, mole}i da mu
Ve~ni da snagu da postane ~ista srca; jer }e oni koji su ~ista srca
gledati Boga i posedovati carstvo zemaljsko. Svako bi trebalo da u
svoj dan unosi smisao slede}ih re~i: @rtva koju Bog ljubi jeste ~isto
srce Njegove dece.
∗
Posle ve~ere, s jednim ili vi{e stare{ina treba razgovarati samo o
te{kim problemima, za koje je potrebno puno vremena da se re{e. O
jednostavnim problemima i te{ko}ama, me|utim, za koje je potrebno
kratko vreme da sse re{e, treba razgovarati p r e ve~ere s jednim
od stare{ina.
623
Pod `rtvom se ne misli na "`rtvovanje", nego na ~ovekovu
unutarnju èlju da se s rado{}u preda Onome koji ga ljubi, i bivanje
s onima koji Njega ljube.
Ponavljam: ceremonije nisu bile potrebne ni u pro{losti, a nisu
potrebne ni danas ili u budu}nosti. Re~i koje ~itate u knjizi "Jevan|e-
lje Isusovo", simboli su ìvota u Duhu, simboli jela i na~ina jedenja
onih koji su Boga prihvatili u svoje srce.
Ko svesno pije - prima esenciju ìvota, i ko svesno jede - prima
hleb Neba. Zato izvr{avajte sve iz srca; tako }ete sve ~initi svesno, i
nisu vam potrebna nikakva posve}enja ili ceremonije.
Ko sve ~ini svesno, usmeren na Mene, Hrista, ~ini to Meni u
spomen.
6. I nek zahvali za ove darove i blagoslovi ih, i nek zamoli Oca

na Nebu da po{alje Duha Svog Svetog, da se On na njih spusti i
telom i krvlju ih u~ini, supstancom i ìvotom Ve~noga, koji se
neprekidno lome i izlivaju za sve.
7. I neka ih uzdigne k Nebu i moli se za sve: za one {to su oti{li,
za one koji jo{ ìve i za one koji }e tek do}i. Kao {to vas Ja u~ih tako
se i molite; nek hleb razlomi i komadi} jedan u ~a{u metne, i nek
blagoslovi onda Svetu povezanost, i nek to onda vernicima razda go-
vore}i: Ovo je telo Hristovo, supstanca Bo`ja. Ovo je krv Hristova, ìvot
Bo`ji, koji se bez prestanka lomi i izliva za vas i za sve radi ìvota
ve~nog. I kao {to videste Mene da ~inim, ~inite tako i vi u Duhu -
ljubavi; jer re~i koje vam govorim Duh su i @ivot." (Pogl. 92, 6-7)

i produbljujem re~:
Ovo ovde izloèno tako|e su ustupci, pa dakle, nisu zakonitosti.

Ljudi onda{njeg vremena traìli su spoljni oslonac i bilo im je
potrebno spolja{nje ukra{avanje. Shodno njihovom mentalitetu, izi{ao
Sam u susret njihovoj èlji. Ali, ko u sebi traì i prona|e Duh @ivota,
tome se otvaraju vrata unutarnjeg hrama. On }e sa strahopo{tovanjem
posve}ivati svoj ìvot Bogu, pa tako i sve {to ~ini.
624
93. POGLAVLJE
O opra{tanju i moljenju za opro{tenje (1-2). Isceljivanje iz Duha Bo`jeg (3-4).
Odgovorni u Zajednici (5-10)
1. I jedan drugi upita: "U~itelju, ako neko po~ini greh, moè li

~ovek da mu oprosti grehe njegove ili ne?" A Isus re~e: "Bog opra{ta
sve grehe onima koji se pokaju, ali {to ste sami posejali, to sami
morate i po`njeti. Ni Bog ni ~ovek ne mogu oprostiti grehe onima koji
se ne pokaju i ne odreknu greha, a ne mogu ih ni ostaviti onima koji
ih se odreknu. Ali ko je u Duhu i jasno prepoznaje da se neko kaje
za svoje grehe i odri~e ih se, uistinu moè pokajanom gre{niku da
kaè: Opro{teni su ti gresi tvoji; jer svaki }e greh biti opro{ten kroz
pokajanje i ispravljanje, i koji ga se odreknu oslobodi}e ga se, ali koji
dalje gre{e osta}e za greh vezani.
2. Ipak, plodovi greha traju jo{ neko vreme; mi sejemo, pa tako
moramo i èti. Jer Bog se ne da izrugivati; oni koji seju u telu, ànju
propast, ali koji u Duhu seju, ànju ìvot ve~ni. Ko se, dakle, odrekne
greha svojih i prizna ih, njemu stare{ina ovako neka kaè: Bog nek ti
oprosti grehe tvoje i nek te vodi ìvotu ve~nom. Sve grehe protiv Boga
opra{ta Bog, a sve grehe protiv ljudi opra{taju ljudi." (Pogl. 93, 1-2)

i produbljujem re~:
Greh moè oprostiti samo onaj o koga se bli`nji ogre{io. Neko

drugi ili tre}i, ko u tome ne u~estvuje, ne moè ni oprostiti greh.
[to ~ovek seje, to }e i po`njeti - osim ako se pravovremeno ne
pokaje za svoje grehe, za dela protiv Zakona, i preko Mene, Hrista,
ne zamoli bli`njeg za opro{tenje. Ako mu ovaj oprosti, greh mu je
izbrisan - jer Bog bri{e sve {to je okajano i opro{teno, ako se ~ovek
trudi da isto vi{e ne ~ini.
Ono pak {to nije okajano i opro{teno, to mora biti otpla}eno - ili
u ovom ili u jednom od narednih zemaljskih ìvota, ili pak u
podru~jima ~i{}enja, kuda du{a ide posle napu{tanja tela.
625
I ako neko moli za opro{tenje svog greha i ne dobije ga, onda
mu ga ni Bog ne moè izbrisati. Ali }e Bo`ja ljubav i milost svojim
svetlom poja~ano zra~iti na onoga koji ne}e da oprosti, kako bi i on
spoznao sopstveno pogre{no pona{anje, oprostio bli`njem te i sam
molio za opro{tenje. Jer, nije uvek samo jedno krivo kod nekog
prestupa. U mnogim slu~ajevima oboje snose krivicu zbog svog
pogre{nog pona{anja.
Dok uzroci jo{ nisu postali delotvorni na telu, ljubav i milost
Bo`ja uvek iznova doti~u srce gre{nika i podsti~u ga da pravovremeno
o~isti greh, opra{tanjem i moljenjem za opro{tenje, jer svaki greh je
krivica, dakle, prestup protiv boànskog Zakona.
U Carstvo nebesko moè u}i samo onaj kome je njegov bli`nji
oprostio. Zato, o ~ove~e, pazi na svoje misli i svoj govor, da ti misli i
govor odgovaraju Mome Zakonu.
ôvek, dodu{e, moè oprostiti, ali mrlju na du{i moè samo Bog
da izbri{e. Onome koji moli za opro{tenje ili koji pra{ta, stare{ina
moè objasniti da se po zakonu ispravljanja bri{u samo oni gresi koji
se ubudu}e vi{e ne}e ponavljati. Od greha razre{iti ne moè nijedan
~ovek, ve} samo Bog.
Ako se dvoje posva|aju i ne mogu otkloniti svoje razmirice jer
ne poznaju boànske zakone, onda ih, ako to èle, jedan mudri
stare{ina ili an|eo zajednice mogu pou~iti kako ve~ni zakoni glase -
kako bi oboje opet mogli da ispravno misle i postupaju.
3. A drugi Ga upita: "Ako kogod me|u nama oboli, ho}emo li i

mi imati snagu da isceljujemo kao Ti?" A Isus odgovori: "Snaga ova
dolazi iz ~istote savr{ene i iz vere. Oni koji su ro|eni iz Boga,
zadràvaju seme svoje u sebi.
4. Oboli li pak neko izme|u vas, nek zovne stare{inu zajednice da
ga ovaj maslinovim uljem pomaè, u ime Gospodnje. I molitva vere i
izlivanje snage, zajedno s molitvom zahvalnosti, di}i }e ga na noge,
ako ga gresi iz ovog ili ranijih ìvota ne pritiskaju." (Pogl. 93, 3-4)

i produbljujem re~:
626
U Mojoj zajednici bi}e i ljudi koji imaju dar isceljivanja. Da bi
mogli isceljivati iz Duha Bo`jeg, njihove du{e moraju biti prete`no
~iste, kako bi Moja isceliteljska struja mogla da te~e prema oslab-
ljenoj du{i i telu koje pati.∗ Ali ozdravi}e samo onaj ko teret svoga
tela, greh koji se tako odraàva, preda Meni. Onda }e uslediti iscelje-
nje, preko du{e, ukoliko je to dobro za du{u i za telo. îni li ~ovek,
me|utim, i dalje iste gre{ke, za njegovu du{u je onda bolje da podnosi
svoju patnju i u njoj sazre, pa bilo to tek u jednom od narednih
zemaljskih ìvota - jer gre{ke su jednake njegovoj patnji.
U Nebu nema ceremonija. Njih Sam u mnogim slu~ajevima
dopu{tao neukima, koji su poznavali samo jedan deo Zakona ìvota,
budu}i da su se oni jo{ ~vrsto dràli rituala i kroz rituale pronalazili
mir i spoznaju.
Mojima, koji poznaju Zakon i koji ìve u Mojoj zajednici -
kamenu temeljcu Carstva Mira, nisu potrebne ceremonije, niti
pomazanje. Nebo je Zakon ljubavi i tako treba da bude i na Zemlji
me|u Mojima.
Ko Me moli za isceljenje, on istovremeno treba i da zahvaljuje za
isceljenje; jer ko od srca moli i ~ini dela nesebi~ne ljubavi - te vi{e ne
~ini iste grehe - taj je ve} isceljen u svojoj du{i. Zahvaljujte i budite
sigurni: ko od srca zahvaljuje i svoje gre{ke vi{e ne ponavlja, taj je
ve} primio.
5. A jedan Ga pak upita: "U~itelju, kako sveta zajednica treba

da je ure|ena i ko u njoj da sluì?" I Isus odgovori: "Kad se u~enici
Moji sakupe u Moje ime, nek iz svojih redova izaberu verne mu{karce
i ène koji }e u svetovnim stvarima preuzeti zadatke i savetovati, i
brinuti se o potrebama siroma{nih i o onima koji ne mogu da rade, i
nek oni upravljaju dobrima zajednice i pomaù kod `rtve, i uz pomo}
va{u nek postanu pomaga~i va{i.
∗
Verski iscelitelji, nazvani i Hristovi iscelitelji ili iscelitelji
molitvom, moraju, po Zakonu ìvota, duè vreme da sluè u
zajednici. I u ovom slu~aju zajednica procenjuje da li je doti~ni
pripadnik zajednice razvio unutarnje kvalitete za ovaj zadatak.
Versko isceljivanje ne isklju~uje i konsultovanje lekara ili
travara.
627
6. I dokaù li se u slu`bi svojoj, izaberite izme|u njih one koji
imaju duhovne darove: ili vo|enja, ili prorokovanja, ili drànja
propovedi, pou~avanja ili isceljivanja, da stado duhovno podiù, svetu
`rtvu da prinose i misterije Bo`je da slave, i oni nek budu stare{ine
va{e ili pomo}nici njihovi.
7. I izme|u onih koji poloàj svoj zaista zasluè, izaberite
najdostojniji koji je, i on nek stoji iznad svih, da bude an|eo va{. I
nek an|eo postavi pomo}nike i blagoslovi stare{ine, i nek ih pomaè i
poloì na njih ruke svoje, i nek ih nadahne, da prime Duha Svetoga
radi slu`be svoje za koju su pozvani. An|elu pak nek pomaè i
blagoslovi ga ko od vi{eg vo|stva, neko iz najvi{eg saveta.
8. I kao {to poslah apostole i proroke, tako {aljem i jevan|eliste i
pastire - ~etrdeset i osam stubova hrama - da kroz slu`bu êtvorke
podignem i usavr{im Zajednicu Svoju. I oni u Jerusalimu treba da
sede, u skupu svetome, svaki sa pomo}nikom svojim i pomaga~em, a
zborovi napolju da ih izve{tavaju o svemu {to je va`no za odràvanje
Zajednice. I kao {to svetlost dolazi, tako oni treba Zajednicom Mojom
svetom da upravljaju i vode je, i da je izgra|uju i pou~avaju. Oni
treba da primaju svetlost od svih, i svima da daju vi{e svetlosti.
9. A pri molitvama svojim i pozivima, pri molbama i zahvaljiva-
njima, ne zaboravite ni tamjan da `rtvujete, kao {to stoji napisano
kod poslednjeg od proroka va{ih: Odakle sunce izlazi pa do zalaska -
njegova, svuda da se u Ime Moje tamjan prinosi kao ~isti `rtveni dar,
da Ime Moje veliko bude me|u neznabo{cima.
10. Jer zaista vam kaèm, tamjan je spomen na molitvu Svetih u
skrivenome, re~ima koje se ne mogu iskazati." (Pogl. 93, 5-10)

i produbljujem re~:
U Mojoj zajednici sluè svi oni koji su - na Unutarnjem putu ka

carstvu srca - spoznali i ostvarili drugi stepen, stepen boànske Volje.
Oni postaju zreli za dela u Mome Duhu.
U Mojoj slu`bi su: an|eo zajednice, stare{ine, iscelitelji verom,
duhovni u~itelji i u~itelji Unutarnjih Duh =Hristovih crkava i oni koji
nesebi~no sluè bli`njem.
628
@ivot u zajednici ne poznaje krute forme. Jer ìvot u Mome
Duhu je evolucija. Nema nadre|enih i podre|enih.
Iz zajednice se uvek iznova izabiru u Duhu sazreli mu{karci i
ène, koji vode rastu}u zajednicu ili osnivaju nove zajednice, kako bi
Zemlja bila nastanjena ljudima koji ispunjavaju volju Otac-Majka
Boga.
Izabrani se najpre postavljaju uz duhovne u~itelje i voditelje
Unutarnjih Duh=Hristovih crkava i uz one koji obavljaju razli~ite
zadatke, kao npr. u oblasti obrazovanja ili u socijalnoj, poslovnoj i
privrednoj oblasti, ili pak uz one koji se brinu o siroma{nima i uprav-
ljaju dobrima zajednice. Na ovaj na~in oni postaju zreli za dalje,
samostalne zadatke u Mome Duhu, kako bi se Zajednica - a u
naj{irem smislu, zajednice - uve}ala, a tako i Carstvo Mira na Zemlji
raslo.
Izabrani mu{karci i ène tako|e treba da uve}avaju jato
stare{ina. Zato dopustite nekima koji su obdareni milo{}u, da pod
nadzorom jednog stare{ine vode ìvot zajednice, bilo na ve~erima
zajednice, ve~erima molitve, na Unutarnjim Duh=Hristovim crkvama i
u svemu drugom {to je du`nost stare{ine.∗
Nekoliko pozvanih stare{ina ili an|eo nastaju}e zajednice,
otvaraju za budu}u zajednicu Knjigu zajednice, ~uvaju je i vode
ra~una da se u nju zabeleì sve bitno {to se odvija unutar zajednice.
A ako se jedan od izabranih istakne dobrim, nesebi~nim delima,
po{tovanjem ve~nih zakona, omogu}ite mu da postane an|eo
zajednice. Njega stare{ine i zajednica postavljaju za an|ela tek onda
kad je uspe{no pro{ao godine dokazivanja i uistinu ostvario ~etvrti
stupanj - stupanj boànske Ozbiljnosti, i postao Mojom Re~ju,
Zakonom.
Nek se zna: Ja u~im Svoje Mome Zakonu da bi i na Zemlji bilo

kao i u Nebu.
∗
Stare{ine imaju obavezu i zadatak da se staraju o zajednici u svim
podru~jima, da je vode i paze da se njeni pripadnici pridràvaju
ve~nih zakona i po njima ìve.
629
Mojima, koji poznaju Moje zakone i drè ih se, jer idu unutar-
njim putem prema carstvu unutarnjeg, prema Zakonu ìvota, nisu
potrebne ceremonije - a tako ni jevan|elisti ni pastiri:
Ko Moju volju vr{i, on poznaje Zakon. Pastir je onda Zakon: a
to je Hrist u vama, preko ~oveka koji je Moja re~ i koji Moju re~
~uje u sebi.
Onaj ko je Moja re~ - an|eo, i oni koji Moju re~ ~uju -
stare{ine, i koji su blizu Mojoj re~i - iscelitelji verom, i duhovni u~ite-
lji i voditelji Unutarnjih Duh=Hristovih crkava, i svi koji nesebi~no
sluè Mojoj zajednici - odgovorni su za Moju zajednicu.
630
94. POGLAVLJE
O sahranjivanju mrtvih - Svesni ìvot - Duhovno mrtvi - Bog ne èli da se
ponovo otelovljavamo (1-4). Ko je prona{ao put do svog unutarnjeg Boga ne
trebaju mu zemaljske vo|e - Kriterijumi za istinski odgovorne: nesebi~no
sluènje - O ode}i: unutarnja lepota postaje vidljiva u spolja{njem (5-7). Rast
i odràvanje ìvota Zajednice; zajedni~ki zadatak (8-10).
1. I jedan drugi Ga upita: "U~itelju, kako ho}e{ da pokopavamo

svoje mrtve?" A Isus odgovori: "Savet o tome traìte od pomo}nika
stare{ine; jer se to odnosi samo na telo. Zaista vam kaèm, nema
smrti za one koji veruju u ìvot budu}i. [to vi smatrate smr}u, vrata
su ka @ivotu, a grob je pak kapija uskrsnu}a za one koji veruju i
slu{aju. Ne tugujte i ne pla~ite za onima koji vas napuste, nego se
ra|e radujte ulasku njihovom u @ivot.
2. I kao {to sva bi}a iz nevidljivog dolaze u ovaj svet, u nevid-
ljivo se opet vra}aju, i dolaze ponovo sve dok se ne o~iste. Tela -
njihova predajite elementima, a Otac, koji sve obnavlja, ovlasti}e
an|ele da ih prihvate. Stare{ina, pak, neka se moli da tela njihova
po~ivaju u miru, a du{e njihove u uskrsnu}u radosnom da se probude.
3. A uskrsnu}a ima, pak, i iz tela i u telo. I ima izlaska iz ìvota
telesnog i ulaska u ìvot telesni. Govorite molitve za one koji tamo ve}
otido{e, i za one koji su jo{ tu i za one koji }e tek do}i; jer svi su
porodica u Bogu. U Bogu ìve, kre}u se i postoje.
4. Telo koje danas polaète u grob ili se vatrom saèè, nije telo
koje }e ubudu}e biti; jer oni {to dolaze, druga tela dobijaju, a ipak
svoja vlastita, i {to su u ovom ìvotu posejali to }e u drugom jednom
po`njeti. Blaèni su koji u ovom ìvotu trpe nepravdu; jer }e ve}u
radost imati u ìvotu budu}em. Blaèni su koji su ~estiti bili u ovom
ìvotu jer }e primiti venac ìvota." (Pogl. 94, 1-4)

i produbljujem re~:
Samo je jedno raspadljivo telo; to je materijalno telo, koje je od

zemlje i ponovo }e postati zemlja.
631
Zato vam savetujem da mrtvo telo, ono {to je od zemlje, ponovo
zemlji predate. Kao {to se li{}e drve}a, koje u jesen pada na tle,
ponovo vra}a zemlji, tako se i prolazno telo ponovo vra}a zemlji.
Va{i grobovi ne treba da budu ukra{eni nadgrobnim
spomenicima i svim mogu}im ukrasima. Cve}e koje zemlja daje
najlep{i je ukras. A ako to ipak èlite, ili je to pak uobi~ajeno po
svetovnim zakonima, jedan manji kamen ili manja drvena plo~a moè
da nosi ime raspadljivog tela koje je predato zemlji.
Preda li se raspadljivo telo vatri, tada pohranite pepeo u neku

posudu. Posudu ~uvajte u grobnici dok ne do|e vreme da se i pepeo
raspadne i opet postane ono od ~ega je i nastao. Za ove ostatke tela
bile bi dobre posude od gline.
Ako je to prema jo{ postoje}im svetovnim zakonima, pepeo tela
moète predati i vetrovima, elementu vazduh. Vetar razvejava pepeo
nekada{njeg tela i vra}a ga tako zemlji.
Nema smrti du{e. Ono {to dolazi iz Boga, ìvi ve~no - a {to dolazi
iz zemlje, ponovo postaje zemlja.
Zato nastojte da ispunjavate ve~ni Zakon i da ìvite u zakonu -
ljubavi, kako bi va{a du{a ve} u telu postigla uskrsnu}e iz duhovne
smrti, naime svesni ìvot koji du{a jo{ u ~oveku ostvaruje i na re~i i
na delu.
Svesni ìvot zna~i: ostvarivati i ispunjavati Zakone ljubavi. ôvek

tako postiè jasno}u i zakonito }e misliti i delovati. Du{a }e onda
posle telesne smrti odmah uskrsnuti i u}i u svetlija podru~ja, u ono
koje odgovara ìvotu du{e i tela, ili }e pak u}i u samu Svetlost, u
Nebo.
Sve dok postoje zemaljski zakoni, vaè re~i: Dajte caru {to je
carevo, a Bogu {to pripada Bogu. Nastojte, dakle, da se drìte zakona
Bo`jih, ali i da ispunjavate zemaljske zakone - ukoliko se ovi ne
protive boànskom Zakonu. Jer ko prestupi protiv Boga, univerzalnog
Zakona, optere}uje se.
632
Ko ne poznaje ve~ni Zakon ìvota, a i ne}e da ga upozna i po -
njemu ìvi, duhovno je mrtav. Zato samo duhovno mrtvi àle za
svojim mrtvima - jer veruju da ovi zauvek odlaze od njih. A oni su,
me|utim, samo pre{li u finiji ìvot, koji ne moè da se opazi telesnim
o~ima.
Radujte se kad jedna svetla du{a izi|e iz groba ljudskog "ja" i
posle smrti tela u|e u svetlo carstvo, u Nebo - u ìvot koji sleduje
onima koji ve} u zemaljskoj ode}i ìve u Duhu, u pravom ìvotu.
Volja Otac-Majka Boga i Sina, koji Ja Jesam, jeste da se du{a u
zemaljskom ruhu o~isti toliko da vi{e ne mora da se vra}a u telo, u
novo telo od zemlje, koje za~inje zemaljski mu{karac a zemaljska èna
donosi na svet. Vrati li se du{a ponovo na Zemlju, njeno }e novo telo
opet odgovarati njenom stanju i crtama njenog bi}a. Zemaljsko telo,
dakle, obeleàvaju i svetle i zasenjene strane du{e. Materijalno telo
ponovo otelovljene du{e, ku}a je u kojoj se ona nastanila da bi na
Zemlji, u ìvotnoj {koli otelovljenih du{a, otklonila svoje senke.
Svetlost dana pokazuje ~oveku {ta on mora svakog dana da
savlada. Tako su, dakle, sekunde i minuti dragocena energija za
samospoznaju. Ko koristi sekunde, minute i sate, ìve}i tako u sada{-
njosti, savladao je samog sebe. On poseduje dragocenu ìvotnu
energiju u svojoj du{i i u svom telu.
Du{a }e èleti da se vra}a u telo sve dok ne bude imala vi{e

svetlosti nego senki.
Zemlji teè i svetle du{e, ali da bi sluìle onima koji se bore sa
svojim senkama. I ako one u svetlosti i ostanu, ne}e se uvezati u
Zakon setve i ètve; one se posle smrti tela ponovo vra}aju u Svetlost.
Postoje, dakle, izlazak iz telesnog ìvota i ulazak u telesni ìvot.
Molite se Otac-Majka Bogu da vam On svakodnevno daruje novu

ìvotnu energiju, da biste prepoznavali {ta sve u odre|enom danu
treba da savladate - da biste se posle telesne smrti vratili u svetlija
carstva i da vi{e ne silazite u telesni ìvot.
Molite se za umrle da spoznaju svoj put i kora~aju stazom ka
boànskome, ka Carstvu Mira. Ali molite se i za one koji }e tek do}i,
633
da ve} u podru~jima ~i{}enja spoznaju {ta }e za njih biti va`no u
zemaljskom ruhu.
Ko ìvi u Bogu, u Bogu se i kre}e i u Njemu ima svoje

bivstvovanje.
Ko pak ìvi u svetu, i sa svetom, on u svetu uvek iznova i
bivstvuje i u svetu }e ìveti sve dok ne bude koristio dane da dostigne
ono duhovno, koje je, na kraju krajeva, sam ìvot.
Ko kao ~ovek, uprkos svim napadima tame, izdrì i ostane u
svetlu istine, u Bogu, i u Bogu istrpi nepravdu koja mu se nanosi, taj
}e se u ve~nom postojanju radovati, jer on ne mora vi{e da opra{ta
niti da moli za opro{tenje. On je ìveo i ìvi u Bogu. Ko je uprkos
napastima ostao ~estit, pridràvao se, dakle, ve~nih zakona, taj }e u
ve~nom @ivotu nositi venac ljubavi.
5. A jedan, opet, upita Ga: "U~itelju, Mojsije je sve{tenike,

prema zakonu, u rasko{ne odore zaodevao za slu`bu njihovu u hramu.
Treba li i mi tako da obla~imo one kojima poveravamo svete slu`be
kojima si nas Ti u~io?" A Isus odgovori: "Belo platno je pravednost
svetih; ali zaista, do}i }e vreme kad }e Sion opusto{en biti, i kad mine
vreme àlosti njegove uskrsnu}e i zaodenuti se u lepe odore svoje, kao
{to je napisano.
6. Ali traìte najpre da pravednost zavlada, a drugo sve doda}e
vam se. U svemu traìte jednostavnost, a ne rasko{ ispraznu. I
gledajte najpre milosr|em da se zaogrnete i ruhom Spasenja i
ogrta~em pravednosti.
7. Od kakve vam koristi sve drugo ako odore ove nemate? Bez -
ljubavi ste kao zvuk bronze ili zvuk cimbala. Traìte pravednost, -
ljubav i mir, i sve }e vam se {to je lepo dodati." (Pogl. 94, 5-7)

i produbljujem re~:
Shvatite: u Zakonu ljubavi nema mu~enja. Zakon ne oduzima

~oveku ni{ta {to on jo{ èli da zadrì. Zakon izvodi ~oveka iz njegovih
634
navika, tradicije, mi{ljenja i sebi~nosti, ali i dopu{ta jo{ dosta toga,
dok se ~ovek ne prona|e u Meni, Zakonu. Tako je ~inio i Mojsije.
Ko, me|utim, gleda jedino na Mene i ostvaruje zakone, njemu
nisu potrebni ni spolja{nja rasko{ ni ljudski vo|a. On je svog Vo|u i
Spasitelja prona{ao u sebi. To je Hrist, koji Ja Jesam, Dobri Pastir
svih vernih ovaca.
Zato, ne traìte spoljni ugled niti ljudske vo|e. U Bogu vlada
jednakost. Zato ni u Mojoj Zajednici an|eo i stare{ine ne treba da
budu vi{i ili manji od Zajednice. U Meni postoji samo jedan narod,
koji se drì ve~nih zakona ljubavi.
Za{to ljudi stalno biraju svoje zemaljske vo|e? Jer nisu Duh
Hristov postavili u sredi{te svog ìvota. ôve~anstvu }e zemaljski idoli
biti potrebni sve dok ne prona|e unutarnju istinu. Ako je ~ovek
prona{ao put do svog unutarnjeg Boga, Otac-Majka Boga, on vi{e
ne}e imati ljudskih idola, ve} }e ispunjavati ve~ne zakone i biti drag
Bogu. On onda s istomi{ljenicima ~ini porodicu Bo`ju na Zemlji.
Sve dok ljudi koji grade zajednicu ili zajednice u Meni, Hristu,
budu jo{ u evoluciji, me|u njima }e uvek biti onih koji su dostigli
ve}u duhovnu zrelost. Oni su onda an|eli ili stare{ine, iscelitelji
verom, duhovni u~itelji i voditelji Unutarnjih Duh=Hristovih crkava u
zajednici. Ali ko je u Duhu sazreo, on se ne}e praviti da je bolji od
svog bli`njeg.
Jedan od kriterijuma istinitosti an|ela i stare{ina, kao i svih
drugih koji vode zajednicu, jeste nesebi~nost, nesebi~no sluènje, bez
traènja plate ili priznanja.
Ovo, pak, ne odnosi se na delovanje u Hristovim preduze}ima i
socijalnim ustanovama. Tamo ~ovek ispunjava zakon "Moli se i radi"
i za svoj rad dobija platu da bi se mogao odràti u materijalnom
ìvotu. Ali i ovde vaì: Delaj nesebi~no u slu`bi svog bli`njeg. I onda
}e{ i primati.
Nesebi~nost pak u slu`bama zajednice, kao npr. u slu`bi an|ela
ili stare{ine, ne treba uvr{tavati u zakon "Moli se i radi". To je
nesebi~no sluènje bez plate.
635
Nastojte najpre da postignete pravednost i nesebi~nu ljubav, i
onda }ete primati i imati sve {to vam je potrebno, - i vi{e od toga. Ko
nesebi~no sluì, taj }e i zasluèno primati. Jer je volja Bo`ja s njime i
Otac-Majka Bog brinu}e o tome da mu ni{ta ne nedostaje.
Zaodevajte se ukrasima vrline, snagom ljubavi i milosr|a - i
oslobodi}ete se onoga {to svetovni ~ovek jo{ ima na sebi: svog ljudskog
"ja", koje se odraàva u mnogim fasetama: u sjaju i rasko{i, u spo-
ljnom bogatstvu, u te`nji za priznanjem i posedovanjem, u zavisti,
mr`nji i neprijateljstvu.
Mojsije je sve{tenicima dopustio rasko{ne odore jer jo{ nisu bili
dostigli milosr|e, a i narod je tako hteo.
Ko je proèt ljubavlju, milosr|em i pravedno{}u, taj je spasen.
On }e se i odevati i pona{ati saobrazno svom unutarnjem zra~enju.
Ko se drì ve~nih zakona, on }e se i odevati u boje koje su
saglasne harmonijama boànskog Zakona. Osnovne snage Duha i
sedam su osnovnih boja Neba. One su istovetne bojama duge.*
Onaj nesebi~ni odeva se uredno, ~isto i jednostavno, u jednu od
boja duginog spektra. On se, me|utim, ne}e odevati u sjaj i rasko{.
Nesebi~ni ne}e glumiti, niti se pona{ati upadljivo. On iz sebe
zra~i ono {to je ostvario - i kroz svoju ode}u.
Kako ~ovek ose}a, misli, govori i postupa, onakav i jeste - i tako
se on pona{a i u svojoj porodici i u javnosti.
Onakav kakav je, tako se on i hrani. A kakav je i kako se hrani
- tako se i pona{a i odeva.
ôvek moè dugo da skriva svoje "ja" i da zavarava
neprosvetljenoga. Ali svakome do|e vreme kad njegovo "ja" postaje
vidljivo i on se pokazuje onakav kakav zaista jeste.
Svako na sebi samom prepoznaje kakav je, svako je sam sebi
merilo; njegov bli`nji mu je u tome samo ogledalo: jer, {to mu se ne
svi|a na njegovom bli`njem, {to ga uznemiri i o ~emu s uznemirenjem
razmi{lja i govori - isto ili sli~no ima i on na sebi i u sebi. Svako
uznemirenje povodom bli`njeg jeste vlastito merilo.
636
Prona|ite unutarnju lepotu, kroz nesebi~nu ljubav, mir i
pravednost - i sve }e vam biti dato od Oca u Nebu!
Bog èli, ne da Njegova deca oskudevaju, ve} da su bogata u

Duhu. Tada }e i kao ljudi imati sve {to im treba, i jo{ mnogo vi{e -
da bi podelili onima koji su jo{ na putu od spolja{njeg siroma{tva i
optere}enja du{e ka unutarnjoj lepoti i unutarnjem bogatstvu.
Zato, teìte najpre Carstvu Bo`jem i Njegovoj pravednosti, i
prima}ete sve {to vam je potrebno, i vi{e od toga. Me|utim, to ne
zna~i da treba da sedite skr{tenih ruku. Zakon za ljude glasi "Moli se
i radi".
8. I jo{ Ga jedan upita: "U~itelju, koliko }e bogatih i mo}nih u}i

u @ivot i zaduìti se s nama, siroma{nima i prezrenima? Kako da
sprovodimo Delo Bo`je u duhovnoj obnovi ~ove~anstva?" A Isus re~e:
"I ovo je stvar pomo}nika stare{ina Zajednice u savetu stare{ina
9. A kad se u~enici Moji skupe na sabat uve~e ili ujutro prvoga
dana sedmice, neka svaki `rtvuje po jedan gro{, pa bio to i najmanji
deo imetka njihova {to im ga dade Bog, i metnite ga na `rtvenik za
odràvanje zajednice, njenih slu`bi i njenog delovanja. Jer, kaèm
vam: davanje je blagoslovenije od primanja.
10. Ovako, dakle, sve da bude u~injeno, kako dolikuje i kako je
red. A ostalo sve uredi}e Duh koji dolazi od Oca u Nebu. Sad Sam
vas, eto, pou~io pravilima osnovnim, a evo, s vama Sam ve~no, do svr-
{etka vremena." (Pogl. 94, 8-10)

i produbljujem re~:
Nijedan bogata{ koji svoj imetak i dobra naziva svojim

vlasni{tvom, ne}e u}i u Carstvo Bo`je; i nijedan mo}nik koji
primenjuje silu nad Mojim narodom, ne}e u}i u Nebo.
Oboje, bogata{ i mo}nik, siroma{ni su u Duhu ljubavi i u delima
milosr|a. I tek kad pognu svoje glave i svoj imetak i dobra na
ispravan na~in uloè za zajedni~ko dobro, za narod, i budu kao oni
koji Mene ljube vi{e nego ~itav ovaj svet sa njegovim draìma i
637
zadovoljstvima - uzra{}e u Mome Duhu i bi}e s vama koji }ete biti
bogati unutarnjim vrednostima.
Ko se pokaje za svoje te`nje za mo}i i vladanjem, za
netolerantnost i oholost, i popravi ono {to je prouzrokovao - tamo,
naime, gde je nevolja i gde je to potrebno - ko se, dakle, podredi
ve~nim zakonima, on }e biti s Mojima i Moji s njim.
Zato ne govorite da ste siroma{ni, vi koji ste izabrali Carstvo
Bo`je. Jer oni koji vr{e volju Mog i svog Oca, istinski su bogata{i.
Blizu je vreme u kojem }e Moji posedovati Carstvo zemaljsko.

Jer, u Hristovom dobu ne}e biti ni bogatih ni siroma{nih, ni mo}nika
ni podre|enih. U Meni su svi jednaki: Moja bra}a i sestre - a mi svi
sinovi smo i k}eri Bo`je.
Sve dok unutarnje carstvo bude postepeno raslo i prema spolja,
dakle i na Zemlji postajalo vidljivo preko onih koji vr{e O~evu volju -
i preko onih koji su zapo~eli put prema carstvu unutarnjeg da bi
spoznali i ispunili O~evu volju - jo{ }e u Mojoj Zajednici biti potrebne
sluge: an|eli, stare{ine, verski iscelitelji, duhovni u~itelji, voditelji
unutarnjih Duh=Hristovih crkava i druge nesebi~ne sluge Bo`je, u
stambenim zajednicama, {kolama, vrti}ima, Hristovim ustanovama (od
vas nazvanim "Hristova preduze}a" i "Imanja za ìvot"), u "Ku}ama
zdravlja", "Ku}ama ka unutarnjoj domovini" (domovi za stare) i u
drugim ustanovama koje su ~oveku potrebne da bi ìveo u
vremenskom.
Da bi se Zajednica odràla i uve}avala, potrebna je pomo} svakog
pojedinca. Zato bi svako trebalo svake sedmice ili svakog meseca, da
doprinosi desetinom (prilogom), zahvaljuju}i Bogu {to je zdrav i snaàn
i {to tako moè da sluì Ve~nome, Zajednici i svom bli`njem.
Nesebi~ni }e dobrovoljno tome doprinositi, jer on zna: sve dolazi
od Boga i sve se ponovo vra}a Bogu.
Kao {to more hrani jezera, reke i potoke, a ovi opet more; kao {to
se voda pretvara u paru i oblake, i oni opet kao voda napajaju zemlju -
tako bi i Moji trebalo da puste da teku energije. Samo zdrav kru`ni
tok, proticanje snage, omogu}ava i zdrav rast i pove}anje energije. I ko
je priklju~en na ovaj nesebi~ni kru`ni tok, ne}e nikada oskudevati. On
638
po{tuje struje}i, ve~ni Zakon nesebi~ne ljubavi i drì se zapovesti "Moli
se i radi".
Ko se drì Zakona i zapovesti, koji su izvodi iz ve~nog Zakona,
taj pripada Hristovom narodu koji ima samo jednog Vo|u i Spasite-
lja: Hrista, koji Ja Jesam kao Sin u Otac-Majka Bogu, ve~no.
Sve dok svi ljudi i bi}a ne budu jedno u Bogu, Mom Ocu, za
ìvot Zajednice treba da vaì ovo pravilo Reda Zajednice.
Ne klonite. Ja Sam uz vas do svr{etka vremena - a kao Brat u
svu ve~nost.
Ne klonite. An|eli Neba su s Mojima i Moji su s an|elima Neba,
s boànskim bi}ima - kako bi na Zemlji bilo kao i u Nebu, gde
vladaju ljubav i mir.
Ko je sa Mnom, on kora~a pod Hristovim barjakom koji
simbolizuje unutarnje carstvo, Carstvo Mira: slobodu, jedinstvo i
bratstvo.
Svi ljudi su jedan narod u Meni, Hristu.
639
95. POGLAVLJE
Uznesenje
Vaskrsli pou~ava Svoje u~enike o ispunjavanju
Spasiteljskog naloga i o uticajima negativnih snaga
- U mo}nom kosmi~kom kompjuteru, kao i u atmosferskoj hronici, pohranjeni
su, kao pozitivna energija, vra}anje u Domovinu i Carstvo Bo`je na Zemlji, i
oni se sve vi{e izgra|uju (1). Zemaljska vladavina u ime Hristovo preko oru|a
demona (2-3). U ovoj mo}noj vremenskoj prekretnici na videlo izlazi sve
protivzakonito - Tama u sopstvenim posledicama i samostvorenim okovima (4).
Obe}anje Svetog Duha (5). Nosi Hrista u sebi (6). Ja dolazim ponovo u svoj
slavi (7). Nesebi~na ljubav je neraskidiva nit (8). Isus je kao ~ovek doìveo i
kroz patnju iskusio {ta zna~i biti ~ovek
(9-10)
1. Posle Svog uskrsnu}a pokaza Isus Sebe ìva u~enicima Svojim

i provede s njima dana devedeset. I pou~ava{e i govora{e o Carstvu
Bo`jem i o svemu {to je povezano s njim, i privede kraju {to je jo{
imao da u~ini. Onda posla Dvanaestoricu, s kojima behu Marija
Magdalena, Josif otac Njegov i Marija majka Njegova i druge jo{
verne ène, u Vitaniju na goru Maslinsku na koju im ukaza. (Pogl. 95,
1)

i produbljujem re~:
Stoji napisano: "Posle Svog uskrsnu}a pokaza Isus Sebe ìva

u~enicima Svojim i provede s njima dana devedeset. I pou~ava{e i
govora{e o Carstvu Bo`jem i o svemu {to je povezano s njim, i
privede kraju {to je jo{ imao da u~ini". I ove re~i treba razumeti po
smislu.
U spomenuto vreme Moji u~enici bili su zajedno. Molili su se,
predaju}i se potpuno Onome koji je oti{ao od njih, a ipak je s njima
bio i jeste - Hrist Bo`ji u ve~nom Ocu.
U ovim danima molitve i predavanja, Ja, Vaskrsli, pokazivao
Sam se uvek iznova onima koji su se molili. Preko onih koji su
primali Moju Unutarnju re~ pou~avao Sam Svoje u~enike da se
pridràvaju zakona Bo`jih koje Sam im Ja objasnio i primerom ìveo.
Jer, oni su trebalo da ispunjavaju ono {to Ja kao Isus nisam vi{e
640
mogao sprovesti zbog udaljenosti Jevreja od Boga, koji u Meni nisu
hteli da vide ni{ta drugo do cara ovoga sveta.
Ono {to Sam objavio Mojim u~enicima, vaìlo je - i vaì - za sve

naredne generacije, jer uvek su iznova dolazili i dolaze ljudi ispunjeni
Bogom da bi to ostvarivali. Moja misao, ìvot i delovanje kao Isusa
u{li su i u veliko kosmi~ko spremi{te - izvor i u atmosfersku hroniku,
da bi otuda uvek iznova zra~ili na Zemlju.
Ovo mo}no kosmi~ko spremi{te - izvor i atmosferska hronika

registruju sve energije koje proizlaze od ljudi, a tako i ono {to je
objavljeno i {to se objavljuje iz ~istog Postojanja. Jer se ne gubi ni{ta
od onog {to se misli, govori, objavljuje i ~ini.
Objavio Sam u~enicima Carstvo Bo`je, ve~no Postojanje, i

govorio Sam o Carstvu Bo`jem na Zemlji. Objavio Sam im i ono "za"
i "protiv", uticaje i borbe negativnih snaga ovog sveta, koji }e
potrajati sve dok ono ~isto, Zakon ìvota, ne prona|e put u srca
mnogih ljudi i ne bude od njih ostvareno. Jer kad ~ovek postane ~ist,
plemenit i dobar, on }e sa Mnom, Hristom, osnovati Carstvo Bo`je na
ovoj Zemlji.
Kao Isus iz Nazareta nisam mogao ispuniti ovaj zadatak jer Moji
nisu bili uz Mene. Ja Sam ga zbog toga, kroz objave, uneo u kosmi~ki
kompjuter i u atmosfersku hroniku. Tamo se izgra|ivao, nevidljivo za
ljude, ~itav Nalog Spasenja: povratak dece Bo`je i Carstvo Bo`je na
Zemlji. To je mo}no delo Spasenja u koje su uklju~ena mnoga ~ista
duhovna bi}a, kao i duhovna bi}a u zemaljskom ruhu, dakle ljudi.
U sva vremena odlazila su bi}a - verna svom nalogu - u zema-
ljsko ruho, donose}i u svet delove tog naloga. Oni su vodili nesebi~ni
ìvot u slu`bi bli`njega ili su uvek iznova preuzimali manje ili ve}e
delove duhovnog naloga doprinose}i da on tako postane vidljiv. U
jednom ìvotu za zajednicu i za bli`njega, oni su stvarali ustanove u
kojima su se trudili da ìve istinsko hri{}anstvo; ali uvek iznova
dolazio je onaj mra~ni, da uni{tava ono spolja{nje ovih ustanova.
Generacijama su se mra~ne du{e utelovljavale da bi u zema-

ljskom ruhu sluìle demonima kao oru|e. Sve dok je demonsko jo{
641
imalo mo}, moglo je uni{tavati spolja{njost istinskih hri{}anskih
ustanova - ali ne i ono {to se kao pozitivna energija sve vi{e
izgra|ivalo u kosmi~kom spremi{tu - izvoru, atmosferskoj hronici i na
Zemlji: Carstvo Bo`je na Zemlji.
U mo}noj vremenskoj prekretnici (1989) mnoge od ovih otelov-
ljenih mra~nih du{a isku{avaju posledice svojih ranijih nedela,
postaju}i tako slabe. Zato demoni imaju sve manje pristupa
aktivnostima usmerenim na izgradnju Carstva Bo`jeg na Zemlji.
Posledica ovoga je da su oni me|usobno nejedinstveni i jedva sposobni
za opse`na negativna dela, za razaranja i za ubijanje ljudi koji im se
~ine opasni jer se trude da ìve u Meni, Hristu.
Negativne snage, tako, gube sve vi{e tle pod nogama, a time i
uticaj i snagu. Istovremeno, u mnogim ljudima, a time i na Zemlji,
narasta Svetlost Neba. Mra~na sila }e ustuknuti.
Stoji napisano: "Onda posla Dvanaestoricu, s kojima behu Marija
Magdalena, Josif otac Njegov, Marija majka Njegova i druge jo{
verne ène, u Vitaniju na goru Maslinsku na koju im ukaza."
Molio sam Svoje verne da prisustvuju Mome uznesenju kako bi
taj doga|aj urastao u njihove du{e i oni spoznali da }e prema Nebu
krenuti svi oni koji Mene, Hrista, uistinu priznaju i prihvate. I oni su
po{li na goru koju Sam im nazna~io.
Mome uznesenju prisustvovala su mnoga duhovna bi}a. Ona su
Me pratila do ve~nog Oca, kome Sam se vratio kao Sin i Savladar
Neba.
Ja ispravljam: Me|u ovim duhovnim bi}ima nalazilo se i

duhovno bi}e koje je ranije, u zemaljskom ruhu, bilo moj poo~im
Josif, ~iji sin je bilo Moje zemaljsko telo Isus. Josif je ve} bio umro. I
njegovo duhovno telo, bi}e iz Boga, bilo je, dakle, me|u ovim mnogim
Bo`jim glasnicima.
2. A Isus im re~e: "Eto, Ja vas izme|u ljudi izrabrah i dadoh

vam Zakon i re~ istine.
3. Ja vas postavih za svetlost svetu i kao grad koji ne moè ostati
sakriven. Ali dolazi vreme kad }e Zemlju prekriti mrak, a velika tama
642
narode. I neprijatelji istine i pravednosti vlada}e u Moje ime i
vladavinu ovog sveta osnova}e. Oni }e podjarmiti narode i neprijatelja
podsta}i na klevetu, u~enje Moje zamenjuju}i mi{ljenjima ljudi i u
Moje ime u~e}i ~emu Ja nisam u~io, a tradicijama svojim zamra~uju}i
ono ~emu Sam u~io." (Pogl. 95, 2-3)

i produbljujem re~:
Stoji napisano: "Eto, Ja vas izme|u ljudi izabrah i dadoh vam

Zakon i re~ istine. Ja vas postavih za svetlost svetu i kao grad koji ne
moè ostati sakriven."
Ovo Sam, po smislu, govorio ne samo vernima u zemaljskom
ruhu, ve} istovremeno i mnogim prisutnim Bo`jim glasnicima - a i
onima koji su se u carstvima du{a spremali za dalja otelovljenja kako
bi u smenama doba i generacija ispunili svoj zadatak u delu povratka
u Domovinu, u Spasenju, da bi to delo najavili i podigli Carstvo Mira
na Zemlji. Danas (1989) opet je utelovljeno puno bi}a iz Boga da bi
ra{irili poruku ljubavi, koju Sam iznova objavio i objavljujem, i da bi
osnovali Carstvo Bo`je na Zemlji.
Ono {to Sam objavio Svojima pre Mog uznesenja, dogodilo se.
"Ali dolazi vreme kad }e Zemlju prekriti mrak, a velika tama
narode. I neprijatelji istine i pravednosti vlada}e u Moje ime i
vladavinu ovog sveta osnova}e. Oni }e podjarmiti narode i neprijatelja
podsta}i na klevetu, u~enje Moje zamenjuju}i mi{ljenjima ljudi, u
Moje ime u~e}i ~emu Ja nisam u~io, a tradicijama svojim zamra~uju}i
ono ~emu Sam u~io."
Demoni su uzeli svoja oru|a i u Moje ime, Hrist, uspostavili
svoju vladavinu u ovom svetu. S Mojim imenom, Hrist, podjarmili su
~itave narode i jo{ podjarmljuju mnoge ljude. U Moje ime vodili su
krsta{ke ratove i pobili mnogo ljudi. Druge su prisilno u~inili
hri{}anima, tako da su i ovi zloupotrebljavali Moje ime, kao {to su to
~inile vojske tame i kao {to to jo{ ~ine.
Svetu re~, koja vaì za Zemlju i za ljude, podlagali su i podlaù
svojoj vlasti i svojoj cenzuri i iz toga su napravili svoju knjigu, svoje
"Sveto pismo". Oni dodu{e, pou~avaju u Moje ime, u ime Isusa i
643
Hrista; oni svoju knjigu predstavljaju kao istinu - me|utim, sami ne
ìve to {to objavljuju kao istinu. Kako bi ljude podloìli svojoj vlasti,
postavljaju pravila koja su izmislili ljudi. Ova pravila nisu Zakon
ìvota kojem Sam Ja u~io kao Isus iz Nazareta i koji ponovo objav-
ljujem kao Hrist Bo`ji. Oni su uveli paganske obi~aje, uspostavili
"tradicije" i tako prekrili, a i danas jo{ prekrivaju, istinu.
Ovaj ljudski svet predstava, koji nema nikakve veze s Bo`jim
svetom, oni su okitili i kite ga Mojim imenom kao "hri{}anstvo" i
zamra~uju Moje u~enje kako bi narod i dalje vezivali za sebe i dràli
ga slepim za istinu. U Moje ime, Hrist, zavedeni osnivaju ~ak i
politi~ke partije da bi s Mojim imenom, Hrist, naveli narod da bira za
njihove nehri{}anske ciljeve.
Tako se Moje ime izvrgava ruglu na mnoge na~ine, a svi oni koji
istinski èle da Me slede bivaju klevetani, ismejavani i okrivljuju se za
pogre{no u~enje. Ono {to su oni sami - naime, oru|a tame koja
zloupotrebljavaju Moje ime - to tvrde za istinske sledbenike.
Tako sve do dana{nje generacije (1989) vaè Moje re~i: Kako su

Mene progonili, tako }e progoniti i vas. Kako su Mene izrugivali,
prezirali i ismejavali, tako }e i vas javno izrugivati, prezirati i
ismejavati u ~itavoj javnosti. Kako su mene pogubili, tako }e i mnoge
od vas pogubiti.
4. Ali radujte se; jer dolazi vreme kad }e istina koju su skrivali
na videlo izi}i, i svetlost }e sjati i nesta}e tame, i pravo }e se Carstvo
podi}i, koje }e u ovom svetu biti ali ne i od ovoga sveta. I re~ prave-
dnosti i ljubavi izlazi}e iz sredi{ta, iz Svetog grada na brdu Sionovom,
i brdo ovo, koje je u zemlji egipatskoj, prizna}e se kao oltar
svedo~anstava Gospodnjih. (Pogl. 95, 4)

i produbljujem re~:
Mo}no nastupa Novo Doba, doba Hrista. ôve~anstvo je u jednoj,

u materiji jo{ nedoìvljenoj vremenskoj prekretnici. Dolazim Ja, Hrist,
- i sa Mnom oni koji svoju veru u Mene iskazuju svojim delima
istinske i nesebi~ne ljubavi.
644
U ovoj mo}noj vremenskoj prekretnici sve ono protivzakonito
izlazi na videlo, kako bi svi ljudi koji su se ogre{ili o Zakon ìvota
mogli to i spoznati, pokajati se i popraviti sve gre{no.
Ja Sam Gospod ljubavi i ìvota i Ja ne uni{tavam. Samo duh
vremena uni{tava. Ja izgra|ujem i podièm sve one koji se od srca
kaju i ispravljaju ono {to su prouzrokovali. Tako }e mogu}nost za
samospoznaju, pokajanje i ispravljanje biti data i onima koji su Moju
svetu re~, Istinu, prekrili svojim satanskim delima i tradicijama. Oni
}e imati mogu}nost da pred ~itavom javno{}u, pred svim narodima,
priznaju da su Moje ime, Hrist, zloupotrebljavali za satanske ciljeve
da bi stvorili sebi ime u svetu i zavodili one koji su im pot~injeni.
Zakon uzroka i posledice zahvata sve vi{e i crkvene institucije, u
kojima su se mnogi nosioci odgovornosti kitili, i jo{ i danas se kite
Mojim imenom, zloupotrebljavaju}i ga, a i danas ga jo{ zloupotreb-
ljavaju - radi vlastitog ugleda u svetu.
Zakon uzroka i posledice zahvata sve vi{e i takozvane hri{}anske
partije, poga|aju}i ljude koji su se stavili pod njihov barjak i koji ne
ìve i ne ostvaruju ono ~emu Sam kao Isus u~io.
Ko se pokaje, prizna i moli za opro{tenje, sru{i ono {to je
izgradio zloupotrebljavaju}i Moje ime, ime Hrist, on }e dosti}i milost i
pomo} Ve~noga.
Ko s Mojim imenom, me|utim, uporno gradi svoju zgradu -
ljudskog "ja", bi}e sru{en - sa svim onim {to je izgradio i ~ega se
~vrsto drì.
Znajte: Ja, Hrist, obnavljam sve. Radujte se i veselite se.
Protivnik sebe vezuje sve vi{e. On je u Zakonu setve i ètve iskovao
svoje vlastite okove, a u njih sami sebe okivaju i oni koji su mu
poslu{ni, ili mu ostaju poslu{ni.
Ko pominje Moje ime, ali ne ostvaruje Moja u~enja, koja su
Zakon ìvota, taj je protiv Mene; on je onda za protivnika i okiva
sebe njegovim okovima.
Ko pominje Moje ime, Hrist, obavezuje se pred Zakonom ìvota
da ostvaruje i ispunjava ono ~emu Sam Ja u~io kao Isus i ~emu u~im
kao Hrist Bo`ji. Ko tako ne ~ini, protiv Mene je i neprijatelj je istine.
645
A dok tama sebe, svojim posledicama, sve vi{e i vi{e okiva u
sopstvene okove, u ovaj svet sve ja~e zra~i svetlost Bo`ja u Meni,
Hristu. I na o~i{}enoj Zemlji nasta}e jedan novi svet, svet Hrista.
Ve} i sada, dok se Zemlja jo{ nije o~istila i Carstvo Bo`je,
Carstvo Mira Isusa Hrista jo{ nije obuhvatilo Zemlju, nastaje, sasvim
postepeno, Moje Carstvo u starom, gre{nom svetu koji se pribliàva
svr{etku - a ipak, ono nije sa ovim svetom.
Stoji zapisano: "I re~ pravednosti i ljubavi izlazi}e iz sredi{ta, iz

Svetog grada na brdu Sion, a brdo ovo, koje je u zemlji egipatskoj,
prizna}e se kao oltar svedo~anstva Gospodnjih."
Ja, Hrist, kaèm vam: Izraelci su od Ve~noga dobili jedno dugo
vreme milosti da bi se predomislili i odlu~ili za Zakon ljubavi i
pravednosti i za Mene, njihovog Spasitelja. Ali, po{to se oni nisu
predomislili ni do ove mo}ne vremenske prekretnice i jo{ se ~vrsto
drè svog sveta predstava i svojih tradicija, i jo{ vode borbe sa svojim
bli`njima umesto da dopuste da ljubav i pravednost vladaju, i jo{
~ekaju na svog Mesiju - koji je, me|utim, kao Isus ve} bio me|u -
njima - Ve~ni je oduzeo Izraelu spasiteljsku misiju i dao je drugom
narodu. Tako }e Spasenje dolaziti iz Novog Jerusalima i iz nastaju}eg
Novog Izraela. A brdo Gospodnje bi}e onde gde ljudi ìve po objavi
Spasenja. I ti ljudi }e svedo~iti da je mogu}e da se Carstvo Bo`je ìvi
i na Zemlji, u materiji, i da se zakoni ìvota i tu mogu ispunjavati do
u detalje.
U Novom Jerusalimu, koji se postupno izgra|uje i koji obuhvata
sve ustanove za ìvot u Bogu, ìve i rade ljudi po zakonima Besede na
Gori. Oni sve vi{e ispunjavaju zakone nesebi~ne ljubavi, dopu{taju}i
tako da svetlost Bo`ja u Meni, Hristu, zra~i u ovaj svet.
Tako }e sve vidljivije biti i sve ono {to nije izgra|eno na Meni,
Hristu. A ljudi koji su zloupotrebljavali Moje sveto ime a za to se
nisu pokajali niti su o~istili ono na {ta im je svetlost jasno ukazivala,
bi}e raskrinkani i pa{}e jo{ vi{e u okove tame. Svetlost im pokazuje -
njihov niski, sebi~ni ìvot, koji su okitili Mojim imenom da bi zavodili
ljude, vezivali ih za sebe i punili svoje crkve - a pokazuje im i da su
u ranijim zemaljskim ìvotima, u krsta{kim ratovima, prisiljavali ljude
da budu hri{}ani ili su ih u Moje ime i s krstom Spasenja mu~ili i
646
ubijali. Sve }e ovo izi}i na videlo pre nego {to propadne ovaj gre{ni
svet.
5. A sada idem Ocu Svom i va{em, Bogu Mom i va{em. A vi u

Jerusalimu ostanite i molite se, i posle sedam dana primi}ete silu
odozgo, i obe}anje Duha Svetoga ispuni}e se na vama, i iz Jerusalima
idite svim plemenima izrailjskim i u najudaljenije krajeve Zemlje."
(Pogl. 95, 5)

i produbljujem re~:
Re~i: "...i posle sedam dana primi}ete silu odozgo, i obe}anje

Duha Svetog ispuni}e se na vama, i iz Jerusalima idite svim
plemenima izrailjskim i u najudaljenije krajeve Zemlje", zna~e:
Ja, Hrist, idem Mome i va{em Ocu, Mome i va{em Bogu, jer Ja,
Hrist, ostao Sam u Bogu - bez mrlje greha.
Ja, Hrist, Jesam u Ocu, koji je ljubav i istina, Zakon ìvota.
Zakon, Bog, sadrì sedam osnovnih snaga Bo`jih. One su Sve-struja,
Zakon i Duh ìvota, koji sve proìma. Ja idem kroz svih sedam
osnovnih snaga ìvota k Ocu ìvota i {aljem vam snagu, Duha, @ivot -
sedam osnovnih snaga Neba. Posle vaznesenja delujem ponovo u
sedam osnovnih snaga u Bogu, Duhu ìvota, i u svim ìvotnim
oblicima, budu}i da su sve snage sadràne u svim snagama - tako|e i
u ~etiri su{tinske snage, stvarala~ke i delatne snage, u kojima Sam Ja
sveprisutan.
Sveti Duh, koga vam {aljem, jeste Otac u Meni, Hristu. On }e
dopustiti da se na vama, u vama i kroz vas, kao i u svima koji Me
verno slede - ispuni ono {to Sam vam obe}ao. Ja }u kroz vas i kroz -
ljude narednih generacija koji Me budu sledili podi}i Carstvo Bo`je
na Zemlji.
Ovo, i jo{ drugo, govorio Sam re~ju srca onima koji su tada bili
prisutni u zemaljskom i u duhovnom ruhu. Jer mnogi koji su tada bili
u duhovnom ruhu, pripremali su se za utelovljenje, da bi ono {to Sam
pou~avao kao Isus iz Nazareta mogli nastaviti onoliko koliko im to u
generaciji u kojoj se otelove bude mogu}e.
647
To se i ostvarilo:
Istina, koja Ja Jesam, pou~ava se u svim delovima Zemlje. I ko
je prihvati i po njoj ìvi, sluga je svih i najmanji je me|u Mojima.
Jer ~ovek koji nesebi~no sluì i sluga je svih - bez po~asti, titule i
priznanja - veliki je u Duhu.
Ko je velik u Duhu, Bogu, taj i ìvi u Bogu, a ko ìvi u Bogu -
ìvi u Istini, koja je Zakon, Bog. Ko ìvi u Istini, taj ìvi i u ispunje-
nju: on vidi ono {to drugi ne vide i ~uje ono {to drugi ne ~uju. On
deluje i daje iz Zakona ìvota ono {to drugi jo{ ne mogu da shvate.
On je bogat unutarnjim vrednostima jer ìvi u carstvu unutarnjeg.
6. I ovo rekav{i, On podiè Svoje ~iste i svete ruke i blagoslovi

ih. I kad ih blagoslovi, udalji se od njih, i oblak jedan koji se sija{e
kao sunce, uze Ga ispred o~iju njihovih. I dok se On jo{ uznosa{e,
nekoliko njih dràhu Ga za noge, a drugi se moljahu i pado{e licem
na zemlju. (Pogl. 95, 6)

i produbljujem re~:
"Oblak", o kojem stoji zapisano, koji je sijao kao sunce, bila su

zra~enja sedam osnovnih snaga Bo`jih, ve~nog Zakona koji Me je
obavio - a koji je mogao da shvati samo onaj koji je ìveo u Zakonu,
Bogu.
Iskaz: "...nekoliko njih dràhu Ga za noge" pokazuje: ~ovek èli
da zadrì, gleda i doti~e ono {to u sebi jo{ nije razvio. Ali, ko Mene,
Hrista Bo`jeg, svesno nosi u sebi kao Zakon ìvota i istine, tome nije
potrebno da Ja kao ~ovek budem uz njega. On je jedno sa Mnom u
svom srcu. Zato, molite se i ìvite Zakon i postanite Zakonom ìvota,
koji Sam Ja u Ocu. Tada }ete svesno biti jedno sa Mnom, Hristom
Bo`jim.
7. I dok gledahu u Nebo za Njim, gle, stado{e kraj njih dvoje u

haljinama belim i reko{e: "Muèvi izrailjski, {to stojite i gledate na
nebo? Ovaj Isus, koga vam uze oblak, do}i }e ponovo iz jednog
oblaka. I tako kao {to Ga videste da odlazi na nebo, tako }e isto do}i
ponovo na Zemlju." (Pogl. 95, 7)
648
i produbljujem re~:
Ja, Hrist, ponovo }u do}i na sedam zraka, na sedam osnovnih

snaga Bo`jih, i vlada}u Carstvom Bo`jim na Zemlji koje Sam osnovao
sa Svojima kao Hrist Bo`ji, njihov boànski brat. To Sam obe}ao
Svojima. I Moja re~ vaì.
Ja dolazim ponovo u svoj Svojoj slavi, onima koji ìve u Meni.
To }e, nakon ~i{}enja i prosvetljivanja Zemlje, biti svi oni koji tada
budu na Zemlji. Ja, Hrist ne dolazim Svojima u zemaljskom, ve} u
duhovnom ruhu. Pa ipak }e Me videti, jer su u sebi otvorili unutarnje
Nebo ostvarivanjem ve~nog Zakona.
8. Tada se vrati{e u Jerusalim sa gore Maslinske, koja je od

grada udaljena jedan subotni dan hoda. A kad stigo{e, gle, nedostaja{e
im Marija Magdalena, i traàhu je, ali je ne na|o{e. I neki od u~enika
reko{e: "U~itelj je uze sa Sobom", i za~udi{e se svi veoma i veliko ih
strahopo{tovanje obuze. (Pogl. 95, 8)

i produbljujem re~:
Marija Magdalena je oti{la da se moli na mesto na kojem Sam

bio zajedno s njom i sa jo{ nekoliko vernih u~enika i u~enica kad
Sam govorio o Zakonu ljubavi, koji je ve~ni Otac u nama. Ona je
osetila Moju unutarnju blizinu i èlela ja da bude tamo gde je
spoznala najsvetija ose}anja, nesebi~nu ljubav, koja nas je sjedinjavala
i ve~no nas sjedinjuje.
Nesebi~na ljubav je neraskidiva, bratsko-sestrinska nit koja
povezuje sve koji su u ~istoti i zajedni{tvu jedan za drugoga. Jer ko
ìvi u bli`njemu, on ose}a {ta je bli`njem potrebno i sluì mu
nesebi~no.
Marija Magdalena ose}ala je ~e`nju. No, kad Sam u nju poloìo
Svoje zrake uskrsnu}a, ta ~e`nja se preobrazila u bliskost, radost i re~
srca, koja Ja Jesam.
649
9. A be{e pak sredina leta kad se Isus uznese u Nebo, a ne
napuni On jo{ ni pedesetu; jer be{e potrebno da se sa sedam puta
sedam godina ispuni ìvot Njegov.
10. Da, kako bi savr{en postao kroz patnju svih iskustava i uzor
bio za sve: za decu i roditelje, ven~ane i neven~ane, za mlade i stare,
za sve dakle, u vremenima svim i svim situacijama ìvota zemaljskog.
(Pogl. 95, 9-10)

i produbljujem re~:
Sedam puta sedam godina simbolizuje sedam osnovnih zraka. U

svakom osnovnom zraku, kao snaga sadràno je i {est ostalih zraka.
Oni ~ine podregije u osnovnim zracima. Tako, dakle, postoji sedam
puta sedam snaga, zraka koji proizlaze iz sedam osnovnih zraka -
nazvanih jo{ i osnovno zra~enje ili prazra~enje.
Kao Isus iz Nazareta iskusio Sam i ostvario ono {to je bilo
zna~ajno za spasenje svih ljudi: Ja Sam doìveo i kroz patnju iskusio
{ta zna~i biti ~ovek i trpeo Sam zbog ljudi. Tako Sam u sedam puta
sedam zraka primio kao se}anje ono doìvljeno i propa}eno, ono
~ovekovo "za" i "protiv".
U spasiteljskoj iskri Ja ose}am radost i patnju svake du{e i
svakog ~oveka - bilo da su to deca u sazrevanju ili njihovi roditelji,
ven~ani ili neven~ani, mladi ili stari. Puni broj ~ovekovih godina
nisam do~ekao, ali Sam osetio svu njihovu patnju i kako se ona
nastavlja ako ~ovek i dalje gre{i.
Ja Sam ljude gledao, video i ose}ao. Doìveo Sam ih i upoznao.
Ja Sam upoznao i ènski i mu{ki princip i video Sam brak kao prisilu
i vezanost, i kao ~ovek Sam iskusio sjedinjenje, dakle duhovnu
povezanost. Ja Sam to sve prihvatio u spasiteljskoj iskri, kako bih
svakoj du{i i svakom ~oveku mogao pruìti pomo}, spasenje i re~i
koje mu mogu biti uteha i putokaz na putu u unutarnji ìvot, u
Carstvo Bo`je unutarnjeg, ako on ìvot u Meni, Hristu, prihvati i
ostvaruje.
650
96. POGLAVLJE
Izlivanje Svetog Duha
O zadacima i poloàju u~enika (1-3).
Ko je veliki u Duhu on sluì i daje sa smerno{}u i zahvalno{}u (4-5). Po~eci
crkvene hijerarhije preko ljudi na visokim poloàjima i dostojanstvenika - Oni
koji nesebi~no sluè svima, daju od srca (6-7). [ta se dogodilo pri silasku
Svetog Duha? (8-9). Istinsko bratstvo Hristovo u slu`bi op{tem dobru (10).
Jedan za sve, Hrist (11). Ljudsko pona{anje u prazajednicama - Cepanje
prazajednica zbog nesuglasica i vlastoljublja (12-13). Ceremonije i sli~ni ljudski
~inovi ne spadaju u u~enje Nazare}aninovo (14-15). Iz saglasnosti u mi{ljenju
proizlaze sloboda i jedinstvo (16). Obja{njenje ispovedanja vere (17-23). Ko
Mene sledi postaje hram ljubavi (24-25). Ja Sam istina (26).
Preko dela "Ovo je Moja Re~" u svet }e pote}i ìvot.
1. Vrativ{i se u~enici sa Gore, okupi{e se u gornjoj odaji i

pristupi{e zajedni~koj molitvi i zahvaljivanju, a be{e ih oko
stodvadeset na broju.
2. I tog dana ustade Jakov i re~e: "Ljudi i bra}o, vi znate da
Gospod, pre nego nas ostavi, izabra Petra da nas predvodi i u ime -
Njegovo nad nama da bdije, rekav{i uz to da treba izabrati jednog od
onih {to s nama zajedno behu svedoci uskrsnu}a Njegova, i postaviti
ga na njegovo mesto."
3. I oni izabra{e dvojicu, Varsavu i Matiju, i pomoli{e se
govore}i: "O Boè, Ti {to poznaje{ srca svih ljudi, pokaì nam kojeg
si od ove dvojice izabrao da primi udel apostolstva, iz kojeg Ti uzdiè
slugu Svojega Petra da nas predvodi." (Pogl. 96, 1-3)

i produbljujem re~:
Ja nisam nijednog ~oveka uzdigao da bdi nad Mojima. Pogledajte
dublje u re~i "...izabra Petra da nas predvodi i u ime Njegovo nad
nama da bdije", i shvatite smisao.
Svima koji su Me sledili - pa tako i Petru koji Me je pitao ko bi
trebalo da bude predvodnik - izme|u ostalog Sam, shodno smislu,
rekao: Ko je najve}i me|u vama, treba da bude najmanji, a kome se
moè najvi{e svetlosti i snage dati kroz njegov ìvot u ljubavi Bo`joj,
on za mnoge treba da bude vodi~ ka ljubavi Bo`joj.
651
Ja Sam sve vas izabrao da budete nosioci svetlosti, da zajedno s
onima koji }e posle vas do}i i s kojima }ete mo`da opet biti zajedno,
ostvarujete ono {to Sam Ja, Hrist Bo`ji, kao Isus hteo da donesem u
ovaj svet. Pripadnicima budu}ih zajednica budite predvodnici samo
onoliko koliko to odgovara vodi~u, i nikada ne dopustite da vas uzdiù
i kao najvi{e po{tuju. Jer ko dopu{ta da ga uzdiù i odaju mu ~ast,
taj ne ìvi u Mome Duhu, a i unizi}e se. A unutarnje {kole, koje vode
unutarnjoj misteriji ìvota, a koje Meni vi{e nije mogu}e da osnivam -
ali koje }e ipak nastajati - treba da budu izgra|ivane i proìmane
Mojim Duhom od onih koji ìve u Meni, Hristu.
Tako, dakle, svi Moji u~enici i u~enice, sada i ubudu}e, imaju
zadatak da ostvaruju ono {to Sam Ja kao Isus iz Nazareta pou~avao i
ostvarivao. Jer }ete vi, i jo{ mnogi zajedno s vama, tokom vremena
vi{e puta dolaziti, da biste pripremali i izgra|ivali ono {to Ja kao Isus
nisam mogao - zbog neverovanja i tvrdoglavosti i greha jevrejskog
naroda i onih koji je trebalo da Me podràvaju.
No kad ponovo do|em Ja, Duh istine u Bogu, va{em i Mome
Ocu, na Zemlji }e se zbiti sve ovo {to Sam vam rekao i u Duhu
pripremio. Jer Ja }u tada s Mojima biti u Duhu i s njima osnovati i
izgraditi sve {to Meni kao Isusu iz Nazareta nije bilo mogu}e.
4. I pristupi{e glasanju, i izbor pade na Matiju. I prihvati{e ga

Dvanaestorica, i od tada se i on broja{e me|u apostole.
5. Onda Jovan i Jakov izme|u njih dvanaestorice polaganjem
ruku izabra{e Petra da ih on u ime Gospodnje predvodi, govore}i pri
tom: "Brate, da bude{ kao kamen isklesan sa {est strana, ti, Petros,
Petra si i svedo~anstvo istine nosi{ na svakoj strani." (Pogl. 96, 4-5)

i produbljujem re~:
Kao {to su u~enici glasali, isto se doga|alo i u prazajednicama

koje su osnivane nakon Moga odlaska Domu, Ocu. A sli~no se ponovo
doga|a i u Zavetnoj zajednici Novi Jerusalim i u svim prazajednicama
u Mome delu Spasenja, Univerzalnom ìvotu (1989).
652
Ali, pripadnici prazajednica nisu polagali, niti polaù, ruke na
glave onih koje su birali ili i biraju u svoje zajednice. Oni nove
pripadnike prazajednice uz molitvu preporu~uju Ve~nome i Meni,
Hristu.
Ko dopusti da od pripadnika prazajednice bude izabran, on se
obavezuje da }e postati "isklesan kamen" - bru{eni kamen, koji Bo`ju
istinu u brojnim fasetama zra~i u svet i donosi je svima koji za njom
~eznu. Ko postane isklesani kamen, prona{ao je u sebi "kamen
mudrosti" i u ovaj svet zra~i smerno{}u i zahvalno{}u, ne isti~u}i sebe
samoga.
Jer ko je veliki u Duhu Ve~noga, bi}e najmanji me|u Mojima.
Ne isti~u}i sebe, on daje ono {to je u sebi razvio: istinu iz izvora
Istine - Boga. On ne}e biti poglavar, ve} }e jedino kao svedo~anstvo
unutarnjeg ìvota sluìti pripadnicima zajednice koji sazrevaju,
pou~avaju}i ih i daju}i im ono {to im je jo{ potrebno za njihovo
unutarnje zrenje, kako bi se i u njima u potpunosti razvio kamen
mudrosti, ve~na svest, te tako i oni iz sebe zra~ili ono {to je Nebo:
Zakon ljubavi.
6. I apostolima se dado{e {tapovi da upravljaju korake svoje na

putu istine, i uz to jo{ krune slave, a prorocima svetiljke zapaljene da
put svetlo{}u obasjavaju, i kadionice sa àrom; a jevan|elistima knjiga
i sveti zakon, da podse}aju narod na prva na~ela; i pastirima ~a{a i
zdela da stado hrane i poje.
7. Ali ni{ta se ne dade jednome a da se i svima ne dade, jer svi
behu jedno sve{tenstvo, pod Hristom kao U~iteljem svojim i
prvosve{tenikom u hramu Bo`jem. A |akonima (pomo}nicima pri
slu`bi), pak, dado{e se kotarice da me}u u njih stvari potrebne za
svetu `rtvu. A svega ih be{e sto i dvadeset na broju i predvo|a{e ih
Petar. (Pogl. 96, 6-7)

i produbljujem re~:
Ono {to je ovde izloèno, ne odgovara Mome u~enju kao Isusa iz

Nazareta.
653
Posle Moga uznesenja u Nebo, nastali su tokom vremena
takozvani upravitelji slu`bi koji su isticali zna~aj svoje slu`be, jer se
mnogi koji su se priklju~ili apostolima i u~enicima i tokom vremena
osnivali zajednice, jo{ traìli da budu vo|eni. Neki u~enici su se
prise}ali obi~aja iz svoje mladosti, koji su u tada{njim religijskim
ustanovama smatrani zakonitim, a ustvari su poticali iz paganizma.
Ove paganske aspekte oni su tokom vremena unosili i u nastaju}e
hri{}anske zajednice.
Tako se sve vi{e razvijalo tobo`nje hri{}anstvo, sa spolja{njim
ritualima i ceremonijama i jednom hijerarhijom s takozvanim
~inovima, a to zna~i s visokim slu`benicima i dostojanstvenicima.
Takvom ne~emu Ja kao Isus iz Nazareta i kao Hrist Bo`ji nisam
pou~avao.
Shvatite: Me|u Mojima najve}i je onaj koji je prona{ao "kamen
mudrosti" - a to je sveta svest u dubini du{e. On je nesebi~ni sluga
svih. On nije pastir, ve} samo vodi~ ka unutarnjem ìvotu, koji je on
sam ostvario ispunjavanjem ve~nih zakona. Kao Isus iz Nazareta, Ja
nisam govorio o krunisanju ni o po~astima a ni o dostojanstvenicima.
Ovo su obele`ja pojedinaca koji su hteli da se izdvoje od naroda.
Ono {to Sam Ja govorio kao Isus, jeste Zakon. A tako govorim i
kao Hrist. Nisam Ja postavljao jevan|eliste, |akone i sve{tenike. Ja
Sam hteo i ho}u j e d n o stado, ~iji Sam pastir Ja, Hrist.
Ja Sam Petru govorio misle}i na sve koji Me verno slede. Oni su
trebalo i treba da budu vodi~i ka unutarnjem ìvotu, ali ne da se
isti~u kako bi uticali presudno na narod.
Ono {to ovde stoji zapisano u takozvanom "Jevan|elju
Isusovom", dodato je tek kasnije. To su u nastaju}e zajednice doneli
u~enici koji su hteli da se istaknu.
Ja nisam oìvotvorio ni takozvano sve{tenstvo, ve} ~etu nesebi~nih
slugu koji su sluge svih. Pravi proroci ne nose svetiljke; oni su sami
svetiljke, jer su svetlost istine koju donose u svet - radi spasenja svih
koji ~eznu za istinom, za unutarnjim ìvotom.
Ja Sam pou~avao da treba da se donosi jevan|elje srca - a to je
ono {to neko i ostvari - ali nikada nisam u~io da se donosi slovo.
654
Onima koji su zaista hteli da Me slede, data je i oprema za -
njihov put - ono {to im je kao ljudima bilo potrebno. Jer, oni su i{li
daleko da bi pou~avali ono ~emu Sam ih Ja u~io i {to Sam i ìveo -
njima za primer. Oni nisu imali knjige. Ono {to Sam Ja pou~avao,
istinski su sledbenici nosili u svojim srcima. I iz toga su nesebi~no
davali dalje. Jer put do srca pronalazi jedino ono {to i samo dolazi iz
srca - a ne ono {to kao mi{ljenje dolazi od razuma ili pak iz knji-
{kog znanja.
Istina koja je zapisana u re~i, moè ukazivati na put onima koji
~eznu za istinom. Ali ipak, slovo samo nije istina, ve} samo odraz
istine.
8. I kad do|e sedmi dan i behu slo`no svi jedan uz drugog u

istoj ku}i, dok se moljahu, gle, do|e zvuk s neba kao hujanje silnoga
vetra, i zatrese se odaja u kojoj behu okupljeni i sva se ku}a njime
ispuni.
9. I pojavi{e se jezici razdvojeni, kao jezi~ci ognjeni, lebde}i nad
glavom svakog od njih. I ispuni{e se svi Duhom Svetim i stado{e
govoriti jezicima kao {to im Duh dava{e da kazuju. Onda ustade
Petar i mno{tvu naroda iz zemalja svih i jezika, koji se tu be{e
okupio, propoveda{e zakon Hristov. A po svedo~enju onih koji vide{e
ovo i ~u{e, svaki je ~uo re~ na svome jeziku u kojem je ro|en. (Pogl.
96, 8-9)

i produbljujem re~:
Kada su se u nazna~eno vreme mnogi okupili u molitvi, u

du{ama koje su se uzdigle k Bogu pove}ala se sveta snaga, Sveti Duh.
Mnogi su verovali da su ~uli "zvuk s neba kao hujanje silnoga vetra",
koji je ispunio ~itavu prostoriju, ~itavu ku}u.
Shvatite: Ve~ni Duh, Sveti Duh, nema ljudski glas koji prodire u
ljudske u{i. Ulivanje Svetog Duha u mnoge pravedne mu{karce i ène
uzburkalo je u njima krv, jer srca onih koji su tako bili ispunjeni,
udarala su sna`no. Tada su u svojim srcima ~uli glas istine - svaki na
svome maternjem jeziku. U ovom unutarnjem uzbu|enju i spolja{njoj
zapa- njenosti, verovali su i da vide vatrene jezike. Oni koji su ih
655
zaista videli, videli su ustvari ulivanje Svetog Duha u njihove du{e i
srca. A oni koji su ~uli re~ Bo`ju preko ljudskih usta, osetili su je u
svojim srcima kao da je izgovorena na njihovom jeziku. Ali ono {to su
razumeli bilo je ono {to su shodno zrelosti svoje duhovne svesti mogli
razumeti. A po{to su re~ Bo`ju preko ljudskih usta mogli razumeti u
svom najunutarnjijem, verovali su da je to njihov jezik.
Shvatite: Mnogim je iskazima bilo dodavano ili oduzimano, uvek
prema razumevanju onoga koji je pisao ili prevodio. A u prevodima
su se upotrebljavale re~i koje su prevodiocima bile dobro poznate i
koje su odgovarale njihovom razumevanju istine.
10. A onih koji ~u{e ovo be{e tog dana u Zajednici okupljeno tri
hiljade du{a, i oni primi{e Zakon sveti, pokaja{e se za svoje grehe i
krsti{e se, i ostado{e u bratstvu apostola da ìve, u `rtvi i molitvi
neprestanoj. (Pogl. 96, 10)

i produbljujem re~:
Shvatite: Nisu svi koji su toga dana bili okupljeni ispravno

okajali svoje grehe, oprostili i molili za opro{tenje i prestali da gre{e.
Mnogi su samo verovali da su to u~inili. Oni su ponovo padali u svoje
stare grehe i postajali opet onakvi kakvi su bili i pre tog boànskog
doga|aja.
Nijedan od njih nije bio kr{ten - ali su svi bili blagoslovljeni od
Duha Istine. A svi koji su ostali verni istini, svakodnevno ostvaruju}i
svoje molitve i zakone ìvota sve vi{e sprovode}i u delo, postali su
postepeno sam Zakon ìvota. Tako su postigli duhovno kr{tenje, jer su
uronili u ve~ni Zakon, u Boga, i postali Zakon ljubavi.
Svi koji su teìli ìvotu u Meni i savesno se usavr{avali, stupili su
u bratstvo Hristovo, u ìvot u Duhu Bo`jem. A to podrazumeva
ostvarivanje ve~nog Zakona, kako radi sopstvenog unutarnjeg razvoja,
tako i kroz zapovest "Moli se i radi". "Moli se i radi" nije se
odnosilo, i ne odnosi se samo na li~ne interese, ve} obuhvata i istinsko,
nesebi~no sluènje bli`njima.
656
Kako je bilo tada, tako se nastavilo i tokom vekova: ljudi su
neprestano stupali u Moje sledbeni{tvo - u istinsko bratstvo Hristovo,
koje se ne za~auruje manastirski, ve} raste usred sveta, me|u ljudima
koji se trude da ìve u Meni, Hristu, radi svih ljudi dobre volje.
Istinsko bratstvo u Meni i sa Mnom, Hristom, ispunjavanje je ve~nih
zakona usred sveta.
11. I oni koji verovahu, odreko{e se sveg imetka svoga i sve

imahu zajedni~ko i ìvljahu zajedno na mestu istome, ljubav i dobrotu
Bo`ju ukazuju}i svoj bra}i svojoj i sestrama, i stvorenjima svim. I
rukama svojim radi{e za dobrobit svih. (Pogl. 96, 11)

i produbljujem re~:
Svi koji su ispunjavali Zakon Bo`ji, jednakost, slobodu, jedinstvo,

bratstvo i pravednost, udruìvali su svoju imovinu i svime upravljali
zajedni~ki, ostvaruju}i tako zakon @ivota: Jedan za sve - Hrist, svi za
Jednoga - Hrista, i svi sa Hristom - za sve ljude dobre volje. Kao i
bi}a svetlosti, i oni su ìveli zajedno u nesebi~noj ljubavi, kao bra}a i
sestre, i sluè}i zajedni~kom dobru.
Ovo bratstvo u Mome Duhu, nastalo posle Mog vaznesenja u
Nebo me|u onima koji su Me zaista sledili, odràlo se i u svim
kasnijim epohama. Ljudi su se neprestano udruìvali u Moje ime, da
bi ìveli u Meni i sa Mnom u istinskom bratstvu - sluè}i zajedni~kom
dobru, za bli`njega. Jer samo je ovo istinsko, apsolutno sledbeni{tvo.
A kako je nekad bilo, tako je i danas (1989):
Sve je vi{e ljudi koji se trude da Me slede, da ìve u Meni i
ostvaruju bratstvo sa Mnom, da kao jedinstvo potpomaù zajedni~ko
dobro - da bi tako na Zemlju doneli Nebo, Carstvo Mira Isusa Hrista.
Osnova bratstva u Meni jeste nesebi~na ljubav u zajedni~kom
delovanju za op{te dobro, jer kako je u Nebu, sli~no }e biti i na Zem-
lji - u materiji, u trodimenzionalnom svetu.
A ko ìvi u Meni, Hristu, on ìvi u miru sa svojim bli`njima i sa
carstvima prirode, ìvotinjama, biljkama i kamenjem.
657
12. A od ovih, dvanaest njih behu pozvani da budu proroci, i uz
njih jevan|elista dvanaest i pastira dvanaest s pomaga~ima njihovim, i
jo{ |akoni univerzalne zajednice, svega dakle sto i dvadeset ih na
broju. I tako be{e podignut hram Davidov, od ìvih ljudi ispunjenih
dobrotom, onako kako im to U~itelj pokaza.
13. A za upravitelja i an|ela Zajednice u Jerusalimu postavi{e
Jakova, brata Gospodovog, i uz njega dvadeset i ~etiri sve{tenika u
slu`bi ~etvorostrukoj, i |akoni i pomaga~i njihovi. I posle {est dana
okupi{e se mnogi, a do|e k' tome jo{ {est hiljada ljudi i èna koji
primi{e sveti Zakon ljubavi, i radosno primi{e re~. (Pogl. 96, 12-13)

i produbljujem re~:
Kao Isus iz Nazareta govorio Sam, istina, o univerzalnim

zajednicama, koje su univerzalni ìvot, ìvot iz Duha Bo`jeg - ali ne i
o jevan|elistima, pastirima i |akonima ili drugim nosiocima slu`be.
Ono {to Sam Ja doneo u ovaj svet kao u~enje i snagu, obavile su -
ljudske predstave.
Ono {to Sam kao Isus hteo da izgradim sa onima koji su bili i
jo{ su u Nalogu - na prvom mestu s ljudima iz roda Davidova i iz
drugih rodova - to je posle Mog uskrsnu}a, sasvim jednostavno i
skromno, trebalo da izgrade Moji zajedno sa Mnom - sa Mnom, jer
Ja Sam posle uskrsnu}a bio s njima u Duhu.
Mnogi od onih koji su primili blagoslov ali nisu ispunili ono {to
Sam svima zapovedio, unosili su s v o j e predstave u jednostavnu
unutarnju strukturu, koja je trebalo da bude vidljiva i u spolja{njem,
u svetu. Oni su svoje mi{ljenje vezano za tradiciju i optere}eno
podelom na nadre|ene i podre|ene, pome{ali s Mojim u~enjem.
Postavljali su slu`benike i jezikoslovce, poveravaju}i njima nastaju}e
zajednice. Njima su prepu{tali vo|stvo, a re~ Bo`ju, kao i re~ an|ela
zajednice, sve manje su slu{ali. Prevladala je te`nja za vla{}u i iz toga
su proizi{li nejedinstvo i sva|e.
To razmi{ljanje o vlasti izazvalo je cvetanje ljudskog pona{anja,
jer je svako hteo da bude najve}i. Posledice su bile razmirice i
zava|enost me|u ~lanovima prvih prazajednica, iz ~ega je proizi{ao
658
raskol. Moja je èlja bila da Moji izgrade unutarnji hram, i ostvare
ono {to je bilo i jo{ je ponu|eno rodu Davidovom i pojedincima iz
drugih rodova: osnivanje i izgra|ivanje Carstva Bo`jeg, Carstva Mira
Isusa Hrista.
Do{lo je, dakle, do nesloge. Ali svi koji su bili istinski sledbenici i
ostali verni Mome u~enju, primili su pravednu re~, Zakon ìvota. Oni
koji su mogli da je shvate, primili su je s unutarnjom rado{}u i
zahvalno{}u.
Jedan odre|eni red bi}e neophodan sve dok ljudi ne ispune ve~ni
Zakon Bo`ji. Zato je potrebno da u prazajednicama jo{ deluju
stare{ine, u~itelji, voditelji i iscelitelji, sve dok svi ~lanovi prazajednice
ne budu prete`no ìveli u zakonu unutarnjeg ìvota. Ipak, niko ne bi
trebalo da se isti~e kao ne{to posebno. Najve}i me|u njima treba da
bude najmanji. Stare{ine, u~itelji, voditelji i iscelitelji treba da budu -
ljudi koji su duboko uronili u Moje sledbeni{tvo. Oni treba samo da
budu vodi~i, a nikako i da vladaju.
I kao {to je tada trebalo da bude, tako treba da bude i sada

(1989) u prazajednicama Univerzalnog ìvota, u prazajednicama u
~ijem je sredi{tu Zavetna zajednica Novi Jerusalim u Novom Izraelu
koji nastaje.
14. I dok bejahu okupljeni na dan Gospodnji, kad sabat ve}

minu, dok su prinosili svetu `rtvu, gle, nedostajahu im Marija i Josif,
roditelji Isusovi. I traì{e ih, ali ih ne na|o{e.
15. A neki me|u njima reko{e: "Sigurno ih Gospod uze sa
Sobom kao i Magdalenu." I ispuni ih strah i zapoja{e hvalu Bogu.
(Pogl. 96, 14-15)

i produbljujem re~:
U ovo je vreme Moj poo~im ve} bio bi}e u Bogu, a ne vi{e ~ovek.
Bio je me|u mnogim nevidljivima koji su se spremali dalje za ispu-
njavanje Naloga. Jedni su ostali u Duhu, sluè}i Meni u Duhu i nevid-
659
ljivo onima koji su bili u zemaljskom ruhu. Drugi su se pripremali za
utelovljenje, da bi kao ljudi sluìli Meni, Hristu.
Mariju Sam poverio Jovanu. Na jednom tihom mestu ona je u
molitvi bila povezana sa Mnom i sa svima koji su je u Duhu
okruìvali.
Neposredno nakon Mog uskrsnu}a i uznesenja, a i nakon izliva-

nja Duha Svetog, me|u apostolima i u~enicima i me|u onima koji su
im se pridruìli, zavladala je velika nesigurnost, koja je dovela do
nesuglasica.
A svaka nesuglasica ima svoje glasove. Jedni su Moje u~enje i
Moja pore|enja razumeli po smislu, onako kako su ih mogli shvatiti
shodno svojoj duhovnoj svesti; drugi su se pak ~vrsto dràli svojih
predstava, veruju}i da istina mora izgledati ba{ onako kako su oni
svojim razumom shvatili Moje u~enje i Moja pore|enja.
Ove su nesuglasice trajale od Mog uspenja, sve do raspada prvih
prazajednica. Iz toga su onda nastale vlasti. One su odlu~ivale o tome
{ta je ispravno, a od Moga u~enja - ~iji je sadràj Zakon ìvota i
sloboda volje - stvorile su jedno versko u~enje koje vezuje. Tako su
re~i koje su najpre bile simboli koji su unutarnji ìvot ~inile razum-
ljivim, svrstane u svet ljudskog mi{ljenja. Pod pla{tom Moga imena,
Hrist, one su birale nosioce vlasti kao {to su pastiri, sve{tenici i mnogi
drugi. U Moje su ime, tokom vremena, izgra|ivale versku hijerarhiju
s rasko{nim Bo`jim ku}ama, katedralama i palatama, u kojima su
same stolovale. Tako je hri{}anstvo postalo kruto i pretvorilo se u
instituciju s dogmama, verskim pravilima, kultovima, svetovnom
vla{}u, crkvenim davanjima i porezima, i s jo{ mnogo toga drugog.
A kako su u svojim srcima bili siroma{ni, u svoj su sistem
verskog u~enja sve vi{e prihvatali paganske kultove, da bi ljudima
tako pruìli spoljne svetkovine, koje su radi stimulisanja svojih
vernika kitili brojnim ceremonijama. To su nazivali hri{}anskim
proslavama koje su navodno trebalo da sluè slavljenju Boga. A u
stvari su to bile - a delimi~no su to i danas (1989) - zamke u koje su
hvatali svoje vernike i vezivali ih za sebe, i jo{ ih vezuju. Crkveni
zakoni, dogme, verska pravila, strukture i obi~aji, za mnoge su postali
zatvor iz kojeg je te{ko izi}i.
660
Zapovest slobode niti su po{tovali niti po{tuju; oni su, na primer,
odre|ivali, i jo{ odre|uju, da ljudi moraju da se krste jo{ kao deca
pre nego se pou~e i prime blagoslov crkve.
Zapovest slobode, me|utim, glasi: Najpre pou~ite. To zna~i: u~ite
svoju decu zakonima ìvota - i budu li ih se pridràvali i ispunjavali
ih u svakodnevnom ìvotu, njih }u Ja, Duh Hristov, krstiti Duhom
Istine, jer su uronili u Istinu, u Zakon ìvota. Ali ko sam vi{e ne moè
da razlikuje izme|u istine i narodnog obi~aja, ko gleda na koprene
tradicija, on vidi samo jo{ crkvene zapovesti i pravila, ceremonije i
kultove, veruju}i da ~itava ova ljudska tvorevina spada u u~enje
Nazare}aninovo, jer se sve ovo kitilo i jo{ se (1989) kiti Mojim
imenom.
U Meni, Hristu, postoji j e d n o stado, a Ja Sam j e d a n

Pastir.
U Meni, Hristu, nema vlasti niti misli o vlasti - pa stoga ni
ropskog pot~injavanja. U Meni, Hristu, postoje samo bra}a i sestre
koji ìve u ve~nom Ocu i u Meni i koji su jednog Duha.
U univerzalnim prazajednicama (1989) jo{ postoje stare{ine, u~ite-
lji, voditelji i iscelitelji, ali to su samo obele`ja za odre|ene zadatke
pripadnika prazajednica. Ove pripadnike zajednica odlikuje istinsko
sledbeni{tvo. Stare{ine, u~itelji, voditelji i iselitelji su sa svim
pripadnicima zajednice bra}a i sestre u j e d n o m Duhu.
Nazivi kao stare{ina, u~itelj, voditelj i iscelitelj ne smeju smatrati
vlastodrà~kim titulama. Ko one koji ispunjavaju ove zadatke uzdiè
na poloàj vlasti, ogre{uje se o zakon slobode - kao {to su se nekada,
posle Mog uspenja, ogre{ivali oni koji su stvaranjem struktura vlasti
raspu{tali nastaju}e prazajednice.
U ve~nom Postojanju ima sedam heruvima i serafima, prin~eva

Neba, i stare{ine. Ali, oni su jednaki svim duhovnim bi}ima: jer svi su
O~eva deca - bez izuzetka. Nazivi kao heruvim, serafim i stare{ina
samo upu}uju na odgovaraju}e, Stvaranjem uslovljene zadatke.
661
16. Duh Bo`ji si|e na apostole i proroke me|u njima, i po{to se
priseti{e {ta ih je Gospod pou~avao, stado{e svi u jedan glas
potvr|ivati i slaviti Boga, govore}i: (Pogl. 96, 16)

i produbljujem re~:
"...u jedan glas" zna~i: oni su bili jednog uverenja. Saglasje

uverenja razvija postepeno slobodu i jedinstvo u Meni, Hristu.
17. "Mi verujemo u Jednog Boga. Beskona~nog, tajnoga porekla,

ve~nog Oca iz kog je sve, nevidljivo i vidljivo; koji je sve u svemu
kroz sve i oko svega. U Svetog Jednog u kome je sve {to je bilo, {to
jeste i {to }e biti.
18. Mi verujemo u jednog Gospoda, u Gospodaricu na{u, i u
savr{enog svetog Hrista: Boga od Boga, svetlost ro|enu iz svetlosti.
Gospod na{, Otac, @enik i Sin. Gospodarica na{a, Majka, Nevesta i
K}i. Tri obli~ja u Jednom bivstvu nepodeljenom. Dvostruko troje-
dinstvo. Da se Bog objavljuje kao Otac, @enik i Sin svake du{e, i da
}e svaka du{a postati savr{ena kao Majka, Nevesta i K}i Bo`ja.
19. A ovo, uzlaènjem du{e u Duh i silaènjem Duha u du{u. Jer
Duh si|e s Neba i postade telo od ve~no blagoslovene device, u Isusu i
svakom Hristu Bo`jem, i be{e ro|en i pou~ava{e putu @ivota, i
propati od vladara ovoga sveta, i be{e raspet na krst i pokopan, i si|e
u pakao. I koji opet uskrsnu i uznese se u blaènstvo, odakle svima
svetlost i ìvot daruje.
20. Mi verujemo u sedmostrukog Duha Bo`jeg, darovaoca @ivota,
koji proizlazi iz Svetog Dvojstva, koji dolazi kroz Isusa i kroz sve koji
su verni unutarnjem svetlu; koji boravi u Zajednici, u od Boga
izabranome Izraelu. Koji ve~ito dolazi u svet i obasjava svaku du{u
koja traì, koji daje zakon {to sudi ìvima i mrtvima, koji govori kroz
proroke u svim dobima i u zemljama svim.
21. Mi verujemo u jednu svetu, sveop{tu i apostolsku Zajednicu:
svedokinju sve istine, koju ona odràva i daruje. Stvorenu od Duha i
vatre Bo`je, hranjenu vodom i setvom i plodovima zemlje. Koja preko
Duha ìvota, svojih dvanaest knjiga i sakramenata, svojih svetih re~i i
662
dela sjedinjuje odabrane u jedno misti~no sjedinjenje i ~ove~anstvo
ujedinjuje s Bogom, koja nas ~ini u~esnicima boànskog ìvota i bi}a,
svedo~e}i o ovome svetim simbolima.
22. I mi o~ekujemo ponovni povratak sveobuhvatnog Hrista i
Carstva Bo`jeg, u kojem pravednost vlada. I sveti grad sa dvanaest
kapija; u kojem je hram i oltar Bo`ji. I iz njih }e proizi}i tri reda u
~evorostrukoj slu`bi, radi pou~avanja sve istine i prino{enja sva-
kodnevne `rtve zahvalnosti.
23. I kako u unutarnjem tako i u spolja{njem. U velikome kao i
u malome. Kako gore tako i dole, kako na Nebu tako i na Zemlji. Mi
verujemo u ~i{}enje du{e preko mnogih ro|enja i iskustava, u
uskrsnu}e iz mrtvih, u ve~ni ìvot svih pravednih, ve~no, i u mir u
Bogu zauvek. Amin." (Pogl. 96, 17-23)

i produbljujem ovo ispovedanja vere
prema zakonima ìvota:
(17. stih) "... tajnoga porekla" treba da zna~i: svetoga porekla.

Jer u Bogu nema tajni.
(18. stih) Re~ima "Gospodarica na{a" misli se na Majka-prncip u
Otac-Majka Bogu.
"Boga od Boga, svetlost ro|enu iz svetlosti" zna~i: Hrist je Sin
Bo`ji, proizi{ao iz Otac-Majka Boga, Ugledani, koji je po pojedinim
aspektima unutarnjeg ìvota ro|en, a po ostalim aspektima unutarnjeg
ìvota duhovno za~et, Sin iz svetog, ve~nog Oca i Majke.
U Otac-Majka prinicipu tako|e je i k}i, ènski princip, u kojem
je prete`niji udeo Majke.
@enik i nevesta simbolizuju povezivanje - nazvano jo{ i ven~anje
- dveju snaga: pozitiva i negativa, mu{kog i ènskog, Oca i Majke.
"Tri obli~ja" zna~i tri snage: pozitivna snaga, pozitivni pol,
davaju}i princip, O~eva snaga; negativna snaga, negativni pol,
primaju}i prinicip, Maj~ina snaga. Obe snage zajedno, Otac-Majka
princip, nazivaju se jo{ i Prasnaga, ili Duh Sveti, u kojem deluje
Delimi~na snaga, sveprisutna snaga Savladara, Hrista Bo`jeg. A kako
663
su sve snage sadràne u svemu, tako su tri snage - Otac-Majka snage
i Delimi~na snaga u Prasnazi, Hristova-Bo`ja snaga - kao nerazdvojne
sadràne u svakom bi}u.
Po{to su sve snage sadràne u svim bi}ima iz Boga, onda Otac-
princip ovaplo}uje Sina, a Sin Oca. Majka-princip ovaplo}uje K}er, a
K}i Majku.
@enik i Nevesta simbolizuju unutarnju povezanost, sjedinjenje.
(19. stih) "A ovo, uzlaènjem du{e u Duh i silaènjem Duha u

du{u" govori: Ko ~ini prvi korak prema Duhu ìvota, njemu Duh i
dolazi u susret. Du{a na putu ka savr{enstvu uspinje se ka Duhu
ìvota, ka Otac-Majka Bogu - a Duh, Otac-Majka Bog, dolazi joj u
susret.
Onoliko koliko du{a ponovo prihvata svoje nasle|e, snage
beskona~nosti, u toj se meri uliva u nju Duh, Bog, Otac-Majka
princip, i tako ona ponovo postiè savr{enstvo u Bogu, Otac-Majka
principu.
"Jer Duh do|e s Neba i postade telo od ve~no blagoslovene

device" zna~i: Duh Hrista Bo`jeg do{ao je u Sinu Bo`jem u ovaj svet.
On je bio i jeste Savladar Neba, Sin, koji je u Isusu postao Hrist,
Spasitelj.
Prirodni zakoni su plemeniti zakoni ukoliko ih ~ovek odràva
~istima. Ja, Sin Bo`ji urodio Sam se ~istim za~e}em u jednu mladu
ènu, koja je postala majka Isusova. "Devica" zna~i: mlada devojka.
Kao Isus iz Nazareta Ja sam pou~avao svete zakone Bo`je i ìveo
ih ljudima za primer. Takvim Svojim u~enjem i ìvotom, Ja Sam im
pokazao put u ve~ni ìvot. Propatio Sam od svetovnih vladara i bio
raspet na krst jer Me Moji, kojima Sam bio do{ao, nisu primili ni
prihvatili.
Telo Isusovo bilo je poloèno u grob, i onda, preobraàjem
materije u boànsku supstancu, u~injeno boànskim.
Kao Hrist Bo`ji, Spasitelj, si{ao Sam i u pakao - Svojim Sam
zra~enjem tako proèo sva carstva Pada i u~inio ih ravnima ~i{}enja.
664
Vaskrsli, koji je uzi{ao k Bogu, ve~nom Ocu, i kao Savladar
Neba ponovo ìvi u Bogu, do}i }e ponovo u svoj Svojoj slavi kad se
na Zemlji izgradi Carstvo Bo`je.
Moj Duh, spasiteljska snaga, u svim je du{ama i ljudima. Ko se,
ispunjavaju}i zakone, posveti Meni, Hristu Bo`jem, Spasitelju, on }e
primati sve vi{e svetlosti i snage i u}i }e u ìvot koji Ja Jesam.
(20. stih) "...sedmostrukog Duha Bo`jeg" zna~i: Sedam osnovnih

snaga Bo`jih daruju ìvot ~itavom postojanju. Ovih sedam osnovnih
snaga Bo`jih sveprisutni su Zakon, Bog, ìvot u svemu {to jeste.
"Sveto Dvojstvo" zna~i: dve prasnage; davaju}a i primaju}a
snaga - mu{ko, Otac i ènsko, Majka.
Dve prasnage sa~injavaju jezgro Centralnog Prasunca, koje je
generator ìvota Stvaranja, i iz kojeg struji @ivot - sedam osnovnih
snaga - u sedam prizmati~nih sunaca. U sedam se prizmati~nih sunaca
razlaè prasvetlo - sedam osnovnih snaga, prasnaga - i zra~i kao
sedam puta sedam snaga u Svemir. Ovih sedam puta sedam snaga
nazivaju se jo{ i zra~enja svesti. Jer one svojim zra~enjem proìmaju
sve aspekte svesti i beskona~nosti, uklju~uju}i i materiju.
To je Duh, Bog, u Meni, Hristu, koji boravi i deluje u pravim
hri{}anskim zajednicama i u pripadnicima zajednica koji ispunjavaju
volju Ve~noga u Meni, Hristu.
Duh, Bog, u Meni, Hristu, odabrao je i osnovao Novi Jerusalim u
Novom Izraelu. Iz njega zra~i ìvot {irom Zemlje, a iz svetlom
proètih ljudi i iz pro~i{}ene Zemlje u podru~ja ~istili{ta ka svim
du{ama.
Duh, Bog, Istina, zra~i u Meni, Hristu, u ovaj svet. Ko traì,
teè}i zapovestima unutarnjeg ìvota, prona}i }e Zakon, Boga, i sam
postaju}i ve~nim Zakonom koji Sam Ja, Hrist, u Bogu, Mom i va{em
Ocu.
"...koji daje zakon {to sudi ìvima i mrtvima" zna~i: Ko ìvi

Zakon, Boga, on ulazi u Zakon, Boga, u ve~nu istinu.
665
Zakon unutarnjeg ìvota ne uzmi~e ni pred ljudima ni pred
preminulima, takozvanim "mrtvima", du{ama u carstvima s onu
stranu velova svesti, koji leè izme|u ovostranog i onostranog.
Ko se ogre{uje o Zakon, Boga, sudi samome sebi u onoj meri u
kojoj se ogre{io o Zakon ìvota, o ve~nu istinu.
Zaista, u svim vremenima - u pro{lim i u sada{njim - Duh, Bog,
govorio je i govori preko istinskih proroka.
Moja re~, re~ Duha, ne poznaje granice. Ona te~e kroz sva vremena
i u sve zemlje. I ko se probudio u Duhu ìvota on poznaje Moj glas. Da,
Moje ovce poznaju Moj glas, svejedno u kojoj zemlji ìve kao ljudi.
(21. stih) "Mi verujemo u jednu svetu, sveop{tu i apostolsku

zajednicu" zna~i:
Treba graditi na temeljnim stubovima unutarnjeg ìvota, na
kojima su Moji istinski apostoli i u~enici osnivali prazajednice. Duh
zajednice je onaj jedini Sveti. Ispunjavaju li ~lanovi zajednice Zakon
ìvota, i sami ìve}i u istini, tada su oni blaèni. Ovi blaèni, bra}a i
sestre koji ìve u Mome Duhu, ~ine istinsku zajednicu.
Oni su svedoci istine, a zajednica koju sa~injavaju odràva i
daruje istinu. Sve drugo su samo ljudske predstave i mahinacije koje
sa Mnom, Hristom, nemaju ni~eg zajedni~kog.
Ko ìvi u Meni, Hristu, on ìvi u Bogu i izvr{ava dela Bo`ja - i u
ovome svetu.
U istinskim zajednicama u Meni, Hristu, nema ni nadre|enih ni
podre|enih. Istinske su zajednice u Meni, Hristu, sa~injene od bra}e i
sestara koji se trude da ispunjavaju volju Bo`ju, ili je ve} ispunjavaju.
Ove zajednice u Meni, Hristu, stvorene su iz Duha ìvota i proète su
plamenom Bo`jim.
A ko je plamenom Bo`jim proèt, on ispunjava Zakone Bo`je.
On je onda za sve ljude, a tako i za carstva prirode. Sa svim ljudima
on ìvi u srcu. On ceni i po{tuje ìvot u prirodi, i njega }e Bog preko
zemlje odràvati i hraniti, vodom, usevima i plodovima.
Slede}i zapis: "Koja preko Duha ìvota, svojih dvanaest knjiga i
sakramenata, svojih svetih re~i i dala sjedinjuje odabrane u jedno
666
misti~no sjedinjenje i ~ove~anstvo ujedinjuje s Bogom, koja nas ~ini
u~esnicima boànskog ìvota i bi}a, svedo~e}i o ovome svetim si-
mbolima", u prazajednice su uneli l j u d i . On ne odgovara ve~nom
Zakonu.
Ko zaista ìvi po Zakonu Bo`jem, ~isti je hram Bo`ji. Njemu k-
njige, sakramenti i simboli nisu potrebni. On je sam postao sveta re~,
Zakon, Bog.
Ko je postao Zakonom Bo`jim njemu ni{ta nije nedostupno. @ivot
u Bogu je Zakon, Bog, i ko ìvi u ve~nom Zakonu on poznaje i sve
zakonitosti Bo`je - jer on je proèt prasvetlom, sa sedam osnovnih snaga
@ivota, koje mu sve objavljuju. Otuda se on napaja i daje.
To su ljudi koji se uistinu okupljaju u Moje ime, istinski u~esnici
boànskog ìvota. Oni su bi}a u zemaljskom ruhu koja su zasnovala i
neguju unutarnju religiju i koja ne znaju ni za vlasti ni za pot~injene,
a ni za ceremonije, rituale, kultove ili dogme. To je Unutarnja
Duh=Hristova crkva, unutarnja religija u kojoj su svi ljudi bra}a i
sestre, koja sve ljude ujedinjuje u Bogu i prima i prihvata. U njoj su
nastajali i nastaju istinski sledbenici koji se u unutarnjem nalaze u
Meni. Oni su osnovali i osnivaju prazajednice unutarnjeg ìvota, u
kojima Sam jedini pastir Ja, Hrist, Jer Ja Sam u Ocu njihov ìvot.
Misti~ni ìvot podrazumeva unutarnju povezanost u hramu

unutarnjeg sa svima koji teè Bogu. To je bila Moja èlja kao Isusa iz
Nazareta, a to je Moja èlja i kao Hrista Bo`jeg. S ljudima koji se
trude da ispunjavaju Bo`ju volju ili je ve} svojim ìvotom ispunja-
vaju, Ja }u u Carstvu Bo`jem na Zemlji, koje se razvija u nastaju}em
Carstvu Mira Isusa Hrista, Svoje upoznati sa unutarnjim ìvotom. A
kad se Carstvo Bo`je, Carstvo Mira Isusa Hrista pro{iri i obuhvati
~itavu Zemlju, u njemu }e ìveti ljudi kojima ne}e biti potrebne ni
religijske knjige ni ceremonije, ni kultovi, rituali, sakramenti i tome
sli~no. Oni }e biti sjedinjeni u Bogu jer }e ìveti u Meni, Hristu. I
ispunjavaju}i ve~ni Zakon zna}e sve o ìvotu.
Knjiga "Ovo je Moja Re~" za njih }e biti istorijski priru~nik i
sluì}e im za razumevanje minulih doga|aja, iz kojih }e spoznavati
ono "za" i "protiv" ~ove~anstva, a koje ("za" i "protiv") }e se jo{
nastaviti u du{ama i me|u du{ama u carstvima du{a.
667
(22. stih) Predstoji ponovni dolazak Hrista Bo`jeg, koji Ja Jesam.
U dana{njem vremenu (1989) i tokom narednih epoha Ja }u postupno
izgra|ivati i izgraditi Carstvo Bo`je na Zemlji, u kojem }e vladati
mir, jedinstvo i pravednost.
"I sveti grad sa dvanaest kapija" jeste Novi Jerusalim na Zemlji.

On predstavlja unutarnji oltar za sve univerzalne prazajednice ~itave
Zemlje. Jer odatle }e svetlost Ve~noga u Meni, Hristu, zra~iti zakone
Unutarnjeg ìvota ka svim zajednicama. Stanovnici Carstva Bo`jeg na
Zemlji prepoznava}e ih, prihvatati i pridràvati ih se, i nasta}e Red.
Du`nost svakog pripadnika zajednice ponaosob bi}e nesebi~no sluè-
nje, kojim svi pripadnici zajednica hvale i slave Boga.
Oni kojima je data sposobnost da pou~avaju, pou~ava}e decu -

koja }e proizlaziti iz misti~nog povezivanja, iz sjedinjenja dvoje ljudi,
mu{karca i ène u Bogu - zakonima Bo`jim, upu}uju}i ih da ih se
pridràvaju u bratstvu sa Mnom, koje }e ujedinjavati sve ljude u
Carstvu Bo`jem na Zemlji.
(23. stih) "I kako u unutarnjem tako i u spolja{njem. U Velikome

kao i u malome. Kako gore tako i dole, kako na Nebu tako i na Zem-
lji", zna~i:
Bog je sveprisutan. Onako kako je u najunutarnjijem, u ~istome,
tako je i u spolja{njem postojanju. Onako kako je gore, tj. u Nebu, tako
}e biti i na Zemlji: ~isto.
Zemlja je u svojoj zemaljskoj strukturi samo odraz Neba, ali ne i
Nebo samo. Ali snagom ljubavi Nebo }e ipak do}i i na Zemlju, ~isto
~istome. Jer du{e }e se o~istiti snagom Hristovom, koja Ja Jesam -
makar prolazile kroz mnoga zemaljska ro|enja i iskustva sve dok
same sebe ne spoznaju i ne okaju svoje spoznato ljudsko, svoj greh, ne
uzmole za opro{tenje i ne oproste i dok ne poprave ono {to su
prouzrokovale, i zatim vi{e ne budu gre{ile. One }e se probuditi iz
duhovne smrti i uskrsnuti u ve~ni ìvot i kao ~ista bi}a iz Boga opet
se vratiti Bogu, svome Ocu, od kog su se, kao ~ista bi}a, i odvojile. U
ve~nom Postojanju one }e onda ìveti i delovati sa svim ~istim bi}ima
u ljubavi, mudrosti i pravednosti, i ljubavi i lepoti ne}e biti kraja. Jer
ve~na Svetlost, Bog, u kome one ìve, Jeste, kao {to i one sve Jesu -
ve~no.
668
Ko ìvi u Meni, njemu nije potrebna veroispovest, jer on ìvi
Zakon - onako kao {to sama bi}a Neba jesu Zakon i ìve ga.
24. I kako se uzdizahu oblaci tamjana, za~u se zvuk zvona

mnogih, i mno{tvo nebeskih ~eta slavlja{e Boga govore}i:
25. "Sva slava, i ~ast, i hvala i zahvalnost Bogu, Ocu, @eniku i
Sinu, koji je jedno s Majkom, Nevestom i K}eri, iz koga ve~ni Duh
proizlazi, i koji je sva bi}a stvorio. Iz sve ve~nosti, sada i u svu
ve~nost - amin - aleluja, aleluja, aleluja. (Pogl. 96, 24-25)

i produbljujem re~:
ôveku u Bogu nisu potrebne spoljne forme i rituali. Zvuk

takozvanih zvona su onda melodije Neba koje proìmaju svetlu du{u,
~isto srce, jer bi}e iz Otac-Majka Boga opet ìvi u Bogu, Ocu i Majci.
To je put svake du{e, u kojoj Sam Ja, Hrist. Ja sam Put, Istina i @ivot.
Ko Mene sledi, posta}e hram ljubavi. Ovaj hram ne poznaje spo-
lja{nje obi~aje. U njemu su prihva}eni svi ljudi i bi}a i ~itavo Stvara-
nje. Ko ìvi u ovom hramu, u svom najunutarnjijem, u sveti{tu
Bo`jem, on }e zajedno s bi}ima iz Boga veli~ati, hvaliti i slaviti
Ve~noga ispunjavanjem svetog Zakona, koji je Bog, Otac-Majka Bog.
Ve~ni je ugledao i gleda sva bi}a i davao je i daje Nebo, u kojem ona
ìve ve~no.
26. I oduzme li kogod {ta od re~i ovog jevan|elja ili pak {ta
doda, ili sakrije i pokrije ~ime svetlost njegovu, koju Duh Sveti dade
nama dvanaestorici svedoka, izabranih od Boga za prosvetljenje sveta,
i za njegovo spasenje: anatema maranata na njega, dok ne do|e Hrist
Isus, Spasitelj na{, sa svim svetima. Amin."

i produbljujem re~:
Ja Sam Hrist Bo`ji, Put, Istina i @ivot.
669
Ja Sam Istina, a Istina, koja Ja Jesam, sjaji u bezbroj faseta u
ovaj svet.
Takozvano "Jevan|elje Isusovo" jedna je od brojnih faseta Istine.

Njega nije uzeo da protuma~i neki ~ovek, ve} Ja, Hrist Bo`ji -
protuma~io Sam ga, ispravio i produbio i uneo novo svetlo, dakle nove
fasete Istine, kako bi ljudi sada{nje generacije (1989) i budu}ih
generacija videli ve~nu Istinu, Mene, Hrista Bo`jeg, kako zra~im iz
mnogih faseta Istine.
Ja Sam Istina, a Istina daje deci Istine - i tako je to opet Istina.
Ja, Hrist, ne proklinjem i ne zavodim nijednog ~oveka. To

samima sebi ~ine oni koji Mene, Hrista, Istinu, zloupotrebljavaju za
svoje ljudske ciljeve.
Ja Sam Jevan|elje Istine, a Istina, koja Ja Jesam, daje

generacijama onako kako ga one danas i ubudu}e mogu razumeti u
svetlu istine.
Ovde se zavr{ava sveto jevan|elje savr{enog ìvota Isusovog,

Hrista, sina Davidovog po telu, Sina Bo`jeg po Duhu.
A ovde se zavr{ava i jevan|elje svete Dvanaestorice, koje su
izvorno zapisali apostoli, i kasnije ga preneli istinskim sledbenicima
U~itelja, u ranim danima Zajednice Jerusalimske.
Slava Bogu, ~ijom je snagom ovo bilo zapisano!

i produbljujem re~:
"Ovde se zavr{ava sveto jevan|elje savr{enog ìvota Isusovog,

Hrista, sina Davidovog po telu, Sina Bo`jeg po Duhu", zna~i: Ovde se
zavr{ava knjiga "Jevan|elje Isusovo", ugra|ena u delo "Ovo je Moja
Re~" koje je dato iz Istine.
Zavr{iti se moè samo ono spolja{nje, ali ne i ono {to je
boànsko. Ono te~e i te~e i uvek ima ne{to da saop{ti. To je Zakon
ìvota koji je neprekidna objava.
670
Zato dopustite da preko dela "Ovo je Moja Re~" te~e @ivot, jer
ono je istovremeno istorijski priru~nik. I ne budete li se dràli slova
ve} budete shvatali smisao, otvori}e vam se Nebesa, jer njih vam
objavljujem Svojim re~ima datim preko ljudskih usta, svima koji teè
Nebu istinski Me slede}i.
Blaèna ose}anja Isusa - sina Davidovog po telu, Sina Bo`jeg po
Duhu - ne prestaju nikada. Ona su bila ~ista u Meni kao Isusu, a u
Meni kao Hristu jedno su sa svima koji ose}aju sli~no kao i Isus.
Preko Zavetne zajednice Novi Jerusalim i preko svih univerzalnih

prazajednica, ovo delo - "Ovo je Moja Re~" odlazi u ovaj svet, deci
Bo`joj i deci sveta. Kao deca Bo`ja, svi }e se sjediniti u Meni, Hristu.
I to je istina. Jer nijedna se ovca ne}e izgubiti. I deca sveta svesno }e
postati deca Svetlosti, jer i ona u sebi nose svetlost Ve~noga, ve~ni
ìvot.
Ja Sam Hrist Bo`ji, koji je kao Isus do{ao u ovaj svet i izvr{io
ono {to }e dovesti do jedinstva svih naroda, do ~i{}enja Zemlje i profi-
njavanja i prilago|avanja svih grubomaterijalnih oblika. Jer Bog je
Duh, finotvarni ~isti ìvot. Sve }e biti opet vra}eno u ~isto Postojanje
preko Prasnage, Boga, Otac-Majka principa, i preko Delimi~ne snage
Prasnage, preko Sina i Savladara Neba, koji Svojima u Carstvu Mira
Isusa Hrista dolazi kao Jehova, kao brat bra}i i sestrama, koja se
nalaze u zemaljskom ruhu.
Ja Sam Hrist u Bogu, va{em i Mome Ocu,
@ivot iz ve~nosti u ve~nost.
671
Pogovor
Ovo jeste, bilo je i bi}e:

ìvot u Duhu Bo`jem.
Moja Re~ data je za ju~e, za danas i za sutra.

U Meni, Hristu, sve je sada{njost, jer Ja Sam neprolazan,
U Meni je sve dovr{eno i za Moje vidljivo.
Ono {to je za ljude jo{ budu}nost, u Meni je
sada{njost.
Moja Re~ je re~ sada{njosti. Ono {to }e biti, u Meni je i
u Meni je ve} dovr{eno.
Svaka borba protiv tvog bli`njeg ve} je tvoj kraj.

Ko se bori protiv svog bli`njeg, on je ve} propao.
Zato je svet, po zakonu Unutarnjeg ìvota, ve} propao,
i Ja Jesam ve} deluje:
mir.
Ja Sam mir.
672
Zakoni Bo`ji
za Carstvo Mira Isusa Hrista
Ja Sam Gospod, va{ Bog, Jedan-Jedini ve~no

Iz ve~nog Zakona Ja objavljujem ljudima zakone ìvota
za Carstvo Mira Isusa Hrista
Carstvo Bo`je na Zemlji u Meni je, va{em Ocu, i u Hristu,

vladaru Carstva Mira.
Ja Sam Gospod, Bog va{, Ve~ni, Jedan, Zakon @ivota. Va{ Bog,
koji Ja Jesam, sa vama je.
Sin Moj, Hrist Bo`ji, vladar je Carstva Bo`jeg na ovoj Zemlji.

Kao Isus iz Nazareta doneo je On ljudima zakone @ivota i ìveo ih
pre njih, njima za primer. Kao Hrist, Spasitelj svih ljudi i du{a, On
ih je ponovo objavio preko inkarniranog dela Zraka boànske Mu-
drosti.
Vladar je sa Svojima, a Njegovi se pridràvaju ve~nih zakona.
Zakoni Carstva Mira Isusa Hrista izvodi su iz ve~nih zakona. Ovi

izvodi vaè za trodimenzionalni svet, u kojem Moja deca ìve u zema-
ljskom ruhu, dakle u ruhu materije. Ljudi }e postojati sve dok Zemlja
bude davala plodove za prehranu ~oveka i ìvotinje.
Shvatite: Beskona~nost je apsolutni red. Ona je sva od bezbrojnih
sunaca, planeta-spremi{ta i nastanjenih planeta. Svaka nastanjena
planeta Neba nosi ~ista bi}a; svaka nastanjena planeta u ravnima
~i{}enja nosi du{e - a materijalna nastanjena planeta Zemlja nosi -
ljude.
Moj Apsolutni Zakon je daju}i i primaju}i ìvot. Svaka planeta
od ~iste pramaterije vibrira u Mom Apsolutnom Zakonu. Bi}a
Svetlosti, koja borave na ~istim finotvarnim planetama, zajedno sa
svojim planetama-stani{tima ~ine apsolutno jedinstvo u jedinstvu
velike celine, u Zakonu zra~enja, Bogu. Ovo, poja{njeno vam ljudskim
re~ima, zna~i: Jedan za sve, svi za Jednoga.
673
Evolutivni proces odvija se u ~istili{nim ravnima i u pripremnim
ravnima, kao i u materijalnim sazve`|ima, uklju~uju}i i naseljenu
planetu Zemlju. On se uliva u Zakon jedinstva, u boànski Zakon
zra~enja.
Po~ev od planete Zemlje sa njenim stanovnicima, postepeno }e se
produhovljavati sva materijalna sazve`|a, sve dok ~isti delovi u
planetama - "du{e planeta", ne budu mogli da se oslobode bez velikih
te{ko}a, kad za to sazre vreme, da bi se onda ponovo uklju~ili u
Zakon zra~enja, u ve~ni Zakon.
Ovaj mo}ni preobraàj materije u finiju supstancu vi{ih
vibracija, odvija}e se po~ev od Zemlje. A to zna~i: najpre se profi-
njava vibracija du{a i tela ljudi, a onda - proizlaze}i iz ljudi - odvija
se preobraàj najgrublje strukture, zemlje. Usled profinjavanja ~oveka
i Zemlje, odvija}e se onda - korak po korak - i prosvetljavanje
materije svih materijalnih sazve`|a. Profinjavanje }e se vr{iti ~i{}e-
njem ljudi i Zemlje - preko ljudi koji se posvete Meni, Duhu Istine, i
koji budu sledili ono {to Sam im Ja zapovedio: da spoznaju svoje
gre{ke i grehove, mole za opro{tenje, oproste bli`njem, i, ako je
potrebno, poprave ono {to je do greha dovelo, kao i da iste ili sli~ne
grehe vi{e ne ~ine. Tek onda }e Mi biti mogu}e da kroz njih delujem,
jer }e ispunjavati Moju volju: Zakon ljubavi, ìvota i slobode.
Ko se uklju~i u ovaj evolutivni proces, u~estvova}e u obnovi

ukupnog Zakona zra~enja Zemlje i u podizanju vibracije Zemlje, kako
bi se njena svetlost i snaga pove}ali. Jer ko se ~isti u Mome Duhu,
obnavlja se i postepeno opet postaje sami ve~ni Zakon - dakle
boànski. On }e onda i u~estvovati u ovom velikom evolutivnom zbiva-
nju, kako bi se Spasenje u svim podru~jima izvan ve~nih Nebesa,
~istog Postojanja, dovr{ilo za kra}e vreme, u {to kra}em ciklusu.
Zemlja }e po~eti da se ~isti, otresaju}i najpre sa sebe sve {to je

spre~ava da povi{eno vibrira. Tako }e ona ljudima pruìti mogu}nost
da na njoj ìve prema Mojoj volji, Mom Zakonu. Ova mo}na
vremenska prekretnica ve} je otpo~ela. I Ja, Duh Istine, sve }u
obnoviti.
U ovom vremenu preokreta od starog sveta ka dobu Svetlosti,
usledi}e i preokret u mnogima od Moje ljudske dece. Ona ose}aju
674
pokretanje Mog Duha u sebi i trude se da Moje snage, zakone ìvota
u svakodnevnici pretvaraju u delo. Ipak, u njima jo{ deluju i energije
uzroka i posledice, tako da se mnogi jo{ kolebaju izme|u Mene, Duha
ve~nosti, i materije: izme|u ispunjavanja ve~nih zakona i udovoljava-
nja ljudskome, ljudskim èljama i strastima. Ovo tamo-amo i izaziva
kolebanja Moje ljudske dece.
Faza preobraàvanja bi}a Moje ljudske dece, a i preobraàvanja
u Zemlji i na njoj, do}i }e i do svog kraja. U vremenu preokreta
tama stalno napada, ne bi li svoju teritoriju, Zemlju, spasila za sebe.
Otuda u svim narodima i me|u njima stalni upadi tame, borba pa
mir, ono tamo-amo, "za" i "protiv".
A prodor demonskih snaga bi}e jo{ è{}i, jer ljudi jo{ nisu dovo-
ljno u~vr{}eni u Meni, Duhu. Diza}e se narodi uvek iznova jedni
protiv drugih. Ljude }e odnositi borbe, nevolje, bolesti, patnje i
po{asti. Mnogi }e beàti iz centara nagomilavanja negativne energije -
dakle iz o n i h naroda u kojima haraju ratovi, nemiri, katastrofe,
bolesti i po{asti. Ipak, iz ovog haosa uzroka i posledica izrasta}e Novo
Doba, Doba Svetlosti. Ono }e na Zemlji koja se sve vi{e ~isti,
poprimati sve jasniju i sveobuhvatniju formu i obli~je.
Na isti na~in kao {to se Zemlja bude ~istila, i uzdizalo se Doba
Svetlosti, produhovljava}e se i ljudi koji ozbiljno i dosledno idu putem
ka Meni, Ve~nome. Iz ru{evina ljudskog "ja" izra{}e jedan novi -
ljudski rod - ljudi u Hristu i sa Hristom, Hristov rod.
Hristov rod, ~iji su koreni u rodu Davidovom, sa~injava}e
boànsko ~ove~anstvo, koje }e odlikovati pridràvanje ve~nih zakona.
Vladar ovih boànskih ljudi, Hristovog roda, bi}e Hrist, Moj
prvougledani i prvoro|eni Sin, Savladar Neba. On }e biti vladar Ca-
rstva Bo`jeg na Zemlji, Carstva Mira. Vladar Carstva Bo`jeg, Moj
Sin, boànskim ljudima je istovremeno brat i prijatelj. Oni }e Ga
zvati Jehova, Boànski.
Ja, va{ Gospod i Bog, objavljujem sada iz Svog ve~nog Zakona
izvode za Carstvo Mira Isusa Hrista u trodimenzionalnom svetu.
Ve} sada se ljudi koji teè boànskom ~ove~anstvu upravljaju
prema ovim zakonitostima za Carstvo Bo`je na Zemlji.
675
Boànski ljudi }e po~ivati u sebi, u svom o~i{}enom hramu. Oni
}e biti verni Meni, Bogu, svom Gospodu, tako {to }e se pridràvati
ve~nih zakona. Vernost Meni podrazumeva i vernost bli`njemu - u
mislima, govoru i postupanju prema bli`njima.
Ovo je Zapovest i glasi: sa~uvaj iskrenost u svakoj situaciji, neguj

otvorenost i tako }e{ i svom bli`njem u Bogu biti veran.
Boànskom ~oveku Nebo }e biti otvoreno i dostupno, jer je ono u
njemu aktivno i delotvorno: kao zakon ~istote, pravednosti, apsolutne
nesebi~ne ljubavi. Zato u tvom srcu ne sme biti ni zlobe ni
zatvorenosti.
Boànski ljudi }e ljubiti jedni druge nesebi~no, kao {to Ja, njihov
Gospod i Bog, ljubim njih. Svaka misao, svaka re~, a i svaki postupak
boànskih ljudi bi}e boànska akcija.
A svaka zakonita akcija nosi ve} u sebi i zakonitu reakciju, ve~no
struje}i ìvot, ono Ja Jesam.
U Carstvu Mira Isusa Hrista Moji ne}e rasipati energiju ne~istim

ose}anjima, mislima, re~ima i postupcima. Oni }e dopu{tati da ve~ni
Zakon struji, jer }e njihova ose}anja, misli, re~i i postupci biti
Apsolutni Zakon - bilo da govore o stvarima i doga|ajima, bilo da
razgovaraju u slobodno vreme ili pak pre ili posle sve~anog obeda.
Oni }e po~ivati u Meni, a Ja, ve~ni Zakon, te}i }u kroz njih, kroz
svako njihovo ose}anje, svaku misao, svaku re~, svaki postupak.
I boànski ljudi u Carstvu Mira Isusa Hrista ìve}e u vremenu i
prostoru. Tako }e svako od njih imati utvr|eno vreme, svoje radne
sate i svoje slobodno vreme.
I dok budu radili, oni }e zakonitim ose}anjima, mislima, re~ima i
postupcima aktivirati ve~ni Zakon koji te~e kroz njih. Ovaj }e onda
kroz njih i kroz rad njihovih ruku poja~ano delovati i izvr{avati ono
{to su oni uneli u teku}u struju, u Zakon. Njihov ìvot bi}e davanje i
primanje.
Boànski ljudi }e ispunjavati zakon koji glasi: svako ose}anje,
svaka misao, svaka re~ i svaka delatnost zakoniti su i stoga su
676
molitva. Boànski ljudi, dakle, ne}e vi{e "zara|ivati svoj hleb u znoju
lica svog".
Rad je aktivna molitva.
Boànski ljudi ìve}e zajedno, delova}e i radi}e zajedno, jer je
Jedan za sve i svi za Jednoga: Hrista. Zato se oni ne}e odvajati jedni
od drugih, a i svoje slobodno vreme organizova}e zajedni~ki, zakonito.
Prema ovoj visokoj etici i moralu ìve}e oni i u svojim
stambenim zajednicama, tako da }e u svako doba mo}i da izi|u pred
Mene kao plemenita, ~ista bi}a.
Boànski ljudi }e ìveti u jedinstvu sa carstvima prirode, a njima
}e sluìti ìvotinje i biljke. Zato }e oni zakonito posedovati Zemlju.
Boànski ljudi u Carstvu Mira Isusa Hrista delova}e sa svojim
razvijenim duhovnim talentima i sposobnostima na Zemlji i za Zemlju,
za trodimenzionalni svet. îtava Zemlja, planeta Bo`ja, Stvoriteljeva,
bi}e jedan jedinstveni vrt Bo`ji u kojem se mesta naseljena boànskim
ljudima harmoni~no uklapaju u predeo. Tamo }e oni raditi i delovati
sluè}i bli`njima.
U boànskom ~oveku, dakle, bi}e razvijene stvarala~ke snage
sluènja, davanja i primanja: boànski ~ovek ima}e smisao za
zajedni{tvo. On }e biti u jedinstvu sa Bogom i sa svojim bli`njima i
negova}e zajedni{tvo sa svom bra}om i sestrama. Njegov ìvot bi}e
davanje i primanje. Boànski ~ovek ne}e imati èlje za posedovanjem,
jer }e ìveti u obilju; jer sve }e mu pripasti.
On ne}e raditi zbog talira, zbog takozvanog novca, ve} za
zajednicu, za veliku Celinu.
Boànski ~ovek bi}e posednik beskona~nosti, jer je obilje iz Boga
ìvo u njemu, i on, dakle, veliku Celinu, beskona~nost, zna kao svoju.
On }e sve nazivati svojim vlasni{tvom, odràvati ga i negovati po
ve~nim zakonima jedinstva i zajedni{tva jer zna: posed obavezuje.
Boànski ~ovek bi}e blag i iz sebe }e zra~iti ljubav. U svim
stvarima svog ìvota on }e ovaplo}ivati svog boànskog Brata, vladara
Carstva Mira, Hrista, kroz zakonite ose}aje, mi{ljenje, ìvljenje i
postupanje.
677
Misli boànskih ljudi bi}e misli Svetlosti i ne}e znati za ograni~e-
nja. Zato ni njihova mesta za stanovanje ne}e biti ome|ena ogradama
ili zidovima. I kao {to su jedno sa Bogom, Ve~nim, koji Ja Jesam, i sa
vladarem Carstva Mira, svojim bratom Jehovom, sa Boànskim, tako
}e i me|usobno biti povezani u nesebi~noj ljubavi.
Oni }e se ose}ati kao veliko jedinstvo u Bogu, kao Bo`ja porodica
na Zemlji, u kojoj }e ìveti pojedina~ne porodice. Oni ne}e prositi
jedni druge.
Boànski ljudi }e nalaziti jedno drugo prema ve~nim zakonima;
tj. poveziva}e se kao mu` i èna prema svom zra~enju - a to su
obostrano istovibriraju}e energetske snage koje se zasnivaju na
vibraciji njihovog mentaliteta. Ove istovibriraju}e energije ispoljavaju
se: u mu{kom principu kao pozitivno zra~enje, davaju}i element, a u
ènskom principu kao negativno zra~enje, primaju}i element. Obe
energije su me|usobno uskla|eni polovi; njihova osnovna tendencija je
istovibriraju}a.
Oni }e se sastavljati dodirivanjem vibracija svojih mentaliteta.
Ven~ava}e se u Mome Duhu i zavetovanjem na vernost zaklju~iva}e
savez sa Mnom, Ve~nim, i jedni sa drugima. Oni }e stupati u veliku
porodicu Bo`ju, da bi ìveli i delovali u Zakonu jedinstva, u velikoj
Celini.
Sjedinjenje mu{karca i ène usle|iva}e samo onda kad budu
èleli dete. A ovu èlju za detetom, u oboma istovremeno, podsti~e
jedino ~isti zakon zra~enja. Za~injanje }e se doga|ati po prirodnim
zakonima za ljudsko telo; ono }e biti ~isto i izvr{ava}e se u ~istom
zra~enju Zakona u kojem }e oni ìveti i u kojem }e se kretati.
I mu` i èna sluì}e svojim bli`njima; svoje sposobnosti i talente
ulaga}e za op{te dobro.
Oni }e ìveti u Meni, Otac-Majka Bogu. Ono {to budu ~inili,
~ini}e potpuno. U sve {to ~ine i stvaraju ulaga}e Bo`ju energiju.
Sve je energija. Ja, va{ Gospod i Bog, koristim va{e re~i i va{im
re~ima govorim o energiji. Tako, recimo, energija nekog komada
ode}e nije manje vredna od energije ljuske neke vo}ke, jer sveukupna
je energija nadahnuta Mojim ìvotom, Mojom snagom. Svako daje
odgovaraju}e kvantumu energije koju je primio.
678
Boànski ~ovek }e ose}ati potencijal energije koji zra~i iz stvari i
dela. Prema njima }e on i oda{iljati odgovaraju}i potencijal energije.
Za gradnju ku}e, na primer, on }e davati odgovaraju}i potencijal
energije u vidu radne snage ili materijala. Taj energetski potencijal }e
mo}i, re~eno va{im ljudskim jezikom, da se meri i po koli~ini i po
opsegu. Odgovaraju}e tom opsegu te}i }e, dakle, koli~ina energetskog
potencijala.
Ako ~ovek ìvi u Meni, Duhu Bo`jem, onda je on mudar i on

daje iz Mene, Bo`je Inteligencije. On onda ne}e vi{e ljudski vrednovati
i odmeravati {ta je manje ili vi{e vredno. On to u sebi zna iz Mene,
Inteligencije, Boga, i iz toga crpi. To nije nikakva razmena, ve} dava-
nje i primanje energije. On u svemu postiè pravednu ravnoteù. Ne
postoji ni "moje" ni "tvoje".
Talenti boànskih ljudi bi}e energetski potencijali visokih
vibracija. Boànski ljudi }e postizati visok kvalitet rada, jer }e njihova
duhovna svest sve proìmati. Njihova roba i njihova postignu}a bi}e
darovi Duha Bo`jeg. Iz svoje otvorene svesti oni }e znati, da ve~ne
energije moraju da teku, da Zemlja i sve {to je na njoj, kao i u
svetlijem materijalnom kosmosu, mogu da uve}aju svoju svetlost i
snagu samo ako se sjedine jednake energije. Oni }e znati da preko
ve~ne struje}e energije oni sami, a i slojevi Zemlje, dospevaju u sve
vi{u energetsku vibraciju - i da se materija tako malo po malo sve
vi{e profinjuje, da bi najzad opet u{la u prasupstancu, u
sedmodimenzionalno, ve~no Stvaranje.
Ko, na primer, bude sluìo kao vaspita~ dece ili kao u~itelj u
{koli, prima}e odgovaraju}e darove, robu ili bonove za vaspita~e, od
porodica o ~ijoj se deci on kao u~itelj ili pomo}nik u vaspitanju stara
i koju uvodi u zakoniti ìvot. Pou~avaju}i mlade ljude da se sluè
jezikom i brojevima, u~itelj }e im pomagati da razviju svoje
sposobnosti i talente, uvode}i ih istovremeno i u Zakon Bo`ji.
U slu`bu pomo}i bi}e uklju~eni i pomo} i zbrinjavanje starih -

ljudi. Stariji ljudi ostaja}e u porodici Bo`joj koja i njih vodi u
finomaterijalni ìvot. Bilo da je du{a u mla|em ili starijem telu, ljudi
Duha }e se me|usobno pomagati.
679
Na ovaj na~in boànski ljudi ostvariva}e zakon duhovne evolucije,
vi{eg razvoja. Njihovi }e se misao, ìvot i rad odvijati u struji ve~nog
Zakona. Tako }e oni doprinositi da se Zemlja - a i ~itav materijalni
univerzum - sve vi{e produhovljuju.
U Carstvu Mira, u Carstvu Bo`jem na Zemlji, zakon zra~enja

Zemlje bi}e i duhovni ìvot dece Bo`je. Ona }e biti povezana sa
~itavom beskona~no{}u, jer su jedno sa Mnom, Ve~nim. I Zemljina
atmosfera, koja je ogledalo Zemlje, bi}e ~ista i sposobna da prima vi{e
energije i oblike ìvota.
Kao {to }e me|u ljudima biti ~istih nebeskih glasnika, sa svojom
}e se ljudskom bra}om i sestrama povezati i delimi~no materijalna
bi}a iz vi{ih izvora svetlosti, koja sluè u Hristovom spasiteljskom
delu, jer su i oni, kao i njihova ljudska bra}a i sestre jednoga Duha u
Hristu, svome boànskom bratu – nazvanom Jehova, Boànski -
vladaru Bo`jeg Carstva Mira na Zemlji.
Na kraju Carstva Mira Isusa Hrista, demoni }e jo{ jednom mo}i

da se odmere sa ~ovekom i Zemljom. Oni }e jo{ nastojati da ponovo
osvoje Zemlju, svoje nekada{nje upori{te. I Ja }u im to dopustiti,
kako bi sebe spoznali i u Hristu, Mome Sinu, prihvatili Mene, ve~nog
Boga, poklonili se pred mo}i i snagom i ljubavlju. Ovaj prodor
demonskoga u ona podru~ja Zemlje i atmosfere u kojima }e se jo{
nalaziti centri nagomilavanja negativne energije, bi}e - kao i nagli
prodori ljudskog "ja" - jo{ samo jedan poku{aj, i vi{e se ne}e
prostirati ~itavom Zemljom. Svaki poku{aj da se zaposedne ~itava
Zemlja, propa{}e, jer }e boànski ljudi ve} proèti Zemlju svetlo{}u i
snagom.
Posle ovog prodora usledi}e dalji preobraàj: Zemljin omota~
posta}e propusniji jer }u Ja kroz delovanje duhovnih ljudi slojeve
grubomaterijalnog pretvoriti u energije vi{ih vibracija. On }e se {iriti i
rasprsnu}e se, a du{u Zemlje, duhovni deo planete iz ve~nog Jerusa-
lima, apsorbova}e ~isto Postojanje. Raspadaju}i omota~ Zemlje, pak, u
univerzumu }e se i dalje profinjavati i uli}e se u ve~no struje}u
energiju.
Istovremeno }e biti uzdrmana i druga materijalna sunca i

sazve`|a. I njihovi duhovni delimi~ni aspekti postepeno }e biti
680
dovedeni u ve~no Postojanje. I tako }e se ra{~initi svi materijalni
oblici i energije.
Ko ove Moje Re~i ~uje ili pro~ita, upu}en je, dakle, u ovo
predstoje}e zbivanje i u Postojanje. Ho}e li on u to poverovati ili }e
odbaciti Mene, Istinu @ivota, Boga, svoga Gospoda - to ostavljam na
volju svakom Svom detetu, jer Ja Sam svoj Svojoj deci dao slobodnu
volju. Zato svako snosi odgovornost za sebe samoga - za svoje verova-
nje ili neverovanje, za svoje "za" ili "protiv" Mene.
Ko ima o~i neka vidi, ko ima u{i neka ~uje. îja du{a ose}a
svetlost Ve~noga, on zna da su ovi Zakoni Carstva Mira Isusa Hrista,
dati iz Mene, Boga, iz ve~ne Istine, koja Ja ve~no Jesam - Praotac sve
Svoje dece, u svu ve~nost.
681
Izve{taj Prahri{}ana
Zavetne zajednice Novi Jerusalim
u Univerzalnom ìvotu
za istorijsko Hristovo Delo otkrivenja
"Ovo je Moja Re~"
o razvoju, izgradnji i strukturi
Carstva Mira Isusa Hrista (stanje 1992)
Uvod
Univerzalni ìvot je dinami~na verska zajednica koja prihvata

tradiciju prahri{}anstva i, kao i ova, crpi iz izvora Proro~ke re~i. U
Univerzalnom ìvotu nastavlja se neposredno delovanje Bo`je na Zem-
lji; kao {to se doga|alo preko jevrejskih proroka Starog zaveta i
preko Isusa iz Nazareta.
Ova unutarnja dinamika Univerzalnog ìvota prouzrokovala je

jedan snaàn razvoj i u spolja{njem: iz Duha Bo`jeg nastao je, tokom
15 godina, jedan pokret svetskih razmera, sa hiljadama Bo`jih prijate-
lja i sledbenika, i raste neprekidno i dalje. Svi koji ~ista srca slede
Isusa iz Nazareta, ostvaruju}i boànske zakone, temelj su na kojem se
gradi Carstvo Mira Isusa Hrista.
Za ovo je do danas stvoren ve} ~itav niz ustanova, koje su
osnova za dalju izgradnju tog duhovnog dela, Carstva Mira Isusa
Hrista, a koje (ustanove) nosi Zavetna zajednica Novi Jerusalim, koja
je za kratko vreme dostigla broj od vi{e stotina ~lanova (dublji uvid u
ovo daje bro{ura "Delo Spasenja - Alfa i Omega", izdava~ka ku}a
Univerzalni ìvot, 3-89371-110-4).
Mi, prahri{}ani u Univerzalnom ìvotu, u svim svojim

ustanovama sledimo zapovest Hristovu; "Dajte caru ono {to je carevo,
a Bogu ono {to pripada Bogu"; tako je Zavetna zajednica Novi
Jerusalim zemaljski nosilac duhovnog dela Univerzalnog ìvota.
682
Struktura Univerzalnog ìvota, spasiteljskog dela Isusa Hrista,
te{ko se moè razumeti bez duhovne pozadine i bez istorijata njegovog
dosada{njeg razvoja. Opse`ne aktivnosti, kao i duhovna i spolja{nja
struktura Univerzalnog ìvota bi}e obja{njeni kasnije, a bi}e prikazani
i svi bitni duhovni i zemaljski aspekti.
Razvoj Univerzalnog ìvota od 1975. do 1992.

(Pregled)
Temelj Univerzalnog ìvota je "Isus Hristova misija vo|enja u

Domovinu", koja je nastala preko Hristove Proro~ke re~i.
Za nas, Hristove prijatelje, prahri{}ane u Univerzalnom ìvotu, to
je ~injenica; Bog je u sva vremena govorio ljudima preko usta
proroka, a ~ini to i danas.
Tako je Hrist 1975. godine u{ao u ìvot jedne supruge i majke i
otkrio joj Svoj mo}ni plan, u ~ijem ispunjavanju ona od tada sluì
Njemu kao Njegov proro~ki instrument. To je vra}anje Njegove dece
natrag u Ve~nu Domovinu i izgradnja Njegovog Carstva Mira za
Zemlji.
Na po~etku je bilo samo nekoliko ljudi koji su znali za to. Tek
nakon duèg perioda pripreme, sazrelo je vreme da se Bo`ji plan
u~ini dostupnim jednom ve}em krugu ljudi. Godine 1977, volja
Hristova je bila da na{a sestra Gabrijela izi|e u javnost i izgovori ono
{to je Bog hteo da saop{ti ljudima. Preko Proro~ke re~i Hrist je
osnovao "Isus - Hristovu misiju povratka u Domovinu", kao Svoje
sveobuhvatno delo pou~avanja i prosve}ivanja u ovoj mo}noj
vremenskoj prekretnici.
Godine 1980. nastala su prva steci{ta za sve ljude koji traè na
ovoj Zemlji - Unutarnje Duh=Hristove crkve, u kojima se ljudi okup-
ljaju kao u prahri{}anstvu, slu{aju Proro~ku re~, zajedno se mole i
otvoreno razgovaraju o svim pitanjima ìvota, pri ~emu kao temelj
uzimaju Besedu na Gori. U Unutarnjim Duh=Hristovim crkvama
negovani su i neguju se isceljivanje verom i molitve za snagu i pomo}
bolesnima.
683
Godine 1980. Hrist je, u Svojoj Isus-Hristovoj misiji povrataka u
Domovinu, oìveo i hri{}ansku {kolu misterija - visoku {kolu Duha
Bo`jeg. U ovoj {koli, sve one koji traè na ovoj Zemlji, Duh Bo`ji
pou~ava Unutarnjem putu, stazi koja vodi doìvljavanju Boga u svom
unutarnjem. Na ovom Unutarnjem putu ~ovek korak po korak u~i da
prevlada svoje "ja" i kako da ostvaruje zakone Bo`je u svom ìvotu.
Godine koje su usledile bile su obeleène osnivanjem Unutarnjih
Duh=Hristovih crkava u Nema~koj i u drugim zemljama, kao i
velikim objavama Hrista, Duha Bo`jeg, u mnogim gradovima u svetu,
i {irenjem boànskih objava o do tada nepoznatim duhovnim istinama
i zakonima - u knjigama, bro{urama, a i na kasetama.
Rad Isus-Hristove misije povratka u Domovinu, imao je u prvoj
polovini 80-tih godina ova ~etiri teì{ta: boànske objave, Unutarnje
Duh=Hristove crkve, isceliteljska zra~enja i u~enje Unutarnjeg puta.
Na ovom temelju Hrist je zatim, 1984. godine, preko Svoje
Proro~ke re~i osnovao Univerzalni ìvot. Osnova, u~enje koje je Duh
Bo`ji darovao ~ove~anstvu u Isus - Hristovoj Misiji povratka u
Domovinu, sada se, u Univerzalnom ìvotu, ostvaruje na delu, jer
istinski hri{}anin ne treba samo da slu{a {ta mu Bog govori - on ovo
znanje treba i da primenjuje u svakodnevnom ìvotu. Beseda na Gori,
stoga, za prahri{}ane nije utopija; za njih ona moè i treba da se
ostvaruje u praksi, i to u svim podru~jima ìvota, pa tako i na poslu i
u doma}instvu. Tako su ljudi koji su ovo duhovno znanje u~inili teme-
ljem svog ìvota i rada, osnovali, 1984. godine, prva "Hristova
preduze}a".
Za sve ove, kao i druge ustanove, kao prva vaì zapovest:
"Neprestano orijentisanje prema merilima Besede na Gori". Zato
prahri{}ani ove ustanove nazivaju Hristovim preduze}ima. Univerzalni
ìvot je duhovni staratelj Hristovih preduze}a, kako bi se u njima
svakodnevno primenjivala Beseda na Gori. Univerzalni ìvot nema
nikakvog svetovnog vlasni{tva, pa tako ni Hristova preduze}a nisu -
njegovo vlasni{tvo. Ona su uvek vlasni{tvo Hristovih prijatelja koji u -
njih ulaù finansijska sredstva, i podleù drugim dràvnim zakonima i
propisima. Hristova preduze}a su, dakle, samostalna preduze}a koja
ostvaruju duhovno i idejno dobro Univerzalnog ìvota.
684
U godinama koje su usledile nakon toga, nastale su, do danas
jedno za drugim: poljoprivredna gazdinstva, pekare, radnje, pija~ni
{tandovi, zanatska i uslu`na preduze}a, jedna socijalna ustanova i
jedna klinika za prirodno le~enje, kao i Otac-Majka ku}e, obdani{ta i
de~je jaslice. Po èlji Hrista, Duha Bo`jeg osnovane, su 1991. godine,
jedna {kola i druge vaspitne ustanove.
Dok su u Vircburgu i oko njega sve ove ustanove nastajale, i jo{
nastaju, oja~alo je {irenje Univerzalnog ìvota. U me|uvremenu, ve}
hiljade ljudi u ~itavom svetu poha|aju Unutarnji put; oni se okupljaju
na Unutarnjim Duh=Hristovim crkvama, u grupama za molitvu i na
duhovnim {kolovanjima. Knjige i kasete prevode se na preko 20
jezika.
Kao naredni korak, Hristovi prijatelji su, po volji Hrista, Duha
Bo`jeg, 1987. godine osnovali prvu hri{}ansku prazajednicu u
Univerzalnom ìvotu: Zajednicu Novi Jerusalim, koja je zaklju~enjem
saveza sa Bogom, na{im ve~nim Ocem, postala Zavetna zajednica za
Carstvo Mira Isusa Hrista. ^lanovi ove Zajednice odgovorni su za
izgradnju Carstva Mira Isusa Hrista na Zemlji. Carstvo Mira nije
"dràva u dràvi" - to je duhovno carstvo, zajednica ljudi koji volju
Bo`ju uzimaju za osnovu svog ìvota. U me|uvremenu su nastale i
nove prazajednice.
Hristovi se prijatelji sastaju vi{e puta godi{nje ne samo na
festivalima, seminarima i {kolovanjima, ve} mnogi i ìve zajedno u
stambenim zajednicama u Vircburgu i oko njega, zajedni~ki
organizuju}i svoje ìvote.
Razvoj Univerzalnog ìvota sledio je i sledi princip dinami~nog i
organskog rasta - to je postupna izgradnja Carstva Mira Isusa Hrista
na Zemlji, preko ljudi koji ovo Carstvo otkrivaju u svojim srcima.
Ova postupna izgradnja opisana je pregledno u dodatku bro{ure
"Delo spasenja - Alfa i Omega".
Mi, prahri{}ani u Univerzalnom ìvotu, po{tujemo zakone dràve,
jer sledimo Hristov zahtev: "Dajte caru ono {to je carevo!" A
po{tujemo i slobodu volje i savesti svakog ~oveka, jer Bog je svakom
Svom detetu dao slobodnu volju. Na na{e sastanke svako moè
slobodno do}i ili sa njih oti}i. Po{to zemaljsko pravo ima propise za
685
sve oblike zajednica, kod nas postoji samo upisivanje ~lanstva u
odgovaraju}em propisanom minimalnom obimu.
Ovaj oblik zajedni{tva, koji se temelji samo na unutarnjem
ose}anju zajedni~ke pripadnosti i na potpunoj dobrovoljnosti, pokazao
se u proteklih 15 godina potpuno ispravnim. Dolazi samo onaj ko
stvarno èli da u~estvuje; ko to pak ne èli, ne dolazi. Sve aktivnosti i
ostvarenja Hristovih prijatelja slede ovo na~elo dobrovoljnosti. Niko se
ne prisiljava na ~lanstvo u zajednici ili na pla}anje priloga. Koliko
god ovo izgledalo neverovatno za nekoga ko ovo posmatra sa strane,
ovaj princip dobro funkcioni{e. Na ovaj se na~in svake godine odrì
nekoliko hiljada skupova - uklju~uju}i i velike skupove sa vi{e hiljada
posetilaca.
Nastanak i zadatak Zavetne zajednice Novi Jerusalim
Po nalogu Hrista-Duha Bo`jeg, datog preko Proro~ke re~i, ljudi

su, 8.11.1987. godine u Vircburgu, osnovali prvu hri{}ansku
prazajednicu u Univerzalnom ìvotu, Zajednicu Novi Jerusalim.
^lanovi-osniva~i ove zajednice bili su, pre svega, saradnici prvih
Hristovih preduze}a, kao i drugi aktivni saradnici Univerzalnog ìvota
iz mnogih gradova, uglavnom sa nema~kog govornog podru~ja.
Osnivanje ove prazajednice vaàn je korak u Univerzalnom
ìvotu i za izgradnju Carstva Mira Isusa Hrista. Ovim korakom,
odgovornost za Univerzalni ìvot postavljena je na jednu mnogo {iru
personalnu osnovu. ^lanovi Zajednice obavezali su se da }e se
potpuno posvetiti izgradnji duhovnog Carstva Mira Isusa Hrista i da
}e zajedno preuzeti odgovornost za sve aktivnosti Univerzalnog ìvota.
A ~lanovi svih zajednica trude se da deluju za Carstvo Mira Isusa
Hrista i da ìve po Deset zapovesti i Besedi na Gori.
Godine 1989, Ve~ni, na{ Nebeski Otac, zaklju~io je preko

Proro~ke re~i, sa Zajednicom Novi Jerusalim zavet za Carstvo Mira
Isusa Hrista. Ovo zaklju~ivanje saveza zna~i da }e se svaki ~lan
Zajednice truditi da u svakodnevnom ìvotu ostvaruje zakone Bo`je -
pre svega Deset zapovesti i u~enje Besede na Gori - i tako odgovorno
sudelovati u izgradnji Carstva Mira Isusa Hrista na Zemlji.
686
I udruìvanje u ostalim prazajednicama Univerzalnog ìvota
duhovno je udruìvanje. ^lanovi slobodnom voljom daju obe}anje da
}e Boga staviti na prvo mesto u svom ìvotu. Zato su oni odgovorni
samo pred Bogom, a ne pred ljudima.
Primanje ~lanova Zajednice vr{i se glasanjem ~itave Zajednice;

svaki ~lan Zajednice unosi se u odgovaraju}u Knjigu Zajednice.
O zaklju~cima, u svim prazajednicama Univerzalnog ìvota
savetuju se svi zajedni~ki i na prademokratski na~in ih donose. U
zajednicama postoje stare{ine, duhovni u~itelji za Unutarnji put,
duhovni u~itelji za vi{e stepene {kolovanja Unutarnjih Duh=Hristovih
crkava i voditelji Unutarnjih Duh=Hristovih crkava. Tako se preko
instrumenta Bo`jeg, preko Njegove proro~ice-u~iteljice, na{e sestre
Gabrijele, {koluju svi ~lanovi zajednice, a naro~ito stare{ine, duhovni
u~itelji i voditelji Unutarnjih Duh=Hristovih crkava. Sva ova podru~ja
zadataka i odgovornosti nisu nikakve privilegije, jer u duhu
Univerzalnog ìvota svi su ljudi bra}a i sestre; nema nadre|enih i
podre|enih.
Zavetna zajednica Novi Jerusalim zauzima posebno mesto u
Univerzalnom ìvotu. ^lanovi Zavetne zajednice zajedni~ki su
odgovorni za sve aktivnosti Univerzalnog ìvota. To uslovljava jednu
ìvu radnu aktivnost, koja se iz nedelje u nedelju sprovodi u radnim
grupama.
^lanovi Zajednice snose i odgovornost da svi koje su oni birali

ispunjavaju svoje zadatke i da misle, ìve i postupaju po boànskim
zakonima. Svi ~lanovi Zajednice obavezuju se da }e se pridràvati
prinicipa Carstva Mira Isusa Hrista: jednakost, sloboda, jedinstvo,
bratstvo. Savetuju}i se u svim odlukama i glasaju}i na prademokratski
na~in ~lanovi Zajednice, tako|e, zajedni~ki snose odgovornost za ono
{to se de{ava u Zajednici i u Univerzalnom ìvotu.
Pojedina podru~ja odgovornosti unutar Zajednice i sva pravila za
uspe{an zajedni~ki ìvot dati su u "Redu zajednice" za prazajednice u
Univerzalnom ìvotu, u bro{uri "Pastir i Njegovo stado". U njima su
izloèni i kriterijumi za razna podru~ja odgovornosti.
687
Univerzalni ìvot {irom sveta
Biro Univerzalnog ìvota
Biro Univerzalnog ìvota je sredi{nje mesto za raznovrsne

kontakte sa gotovo svim zemljama sveta. U Vircburg svakodnevno
pristiè na stotine pisama i isto toliko napisanih odgovara odlazi iz
Biroa. U nadle`nost Biroa spada i izdava~ka delatnost Univerzalnog
ìvota, kao i redakcija ~asopisa CHRISTUSSTAAT WELTWEIT i
CHRISTUSSTAAT INTERNATIONAL.
Odavde se {irom sveta {alju i boànske objave u vidu knjiga,
bro{ura i kaseta na preko 20 jezika, a u pripremi su i prevodi na
druge jezike. Trenutno se (1992) u Ku}i Univerzalnog ìvota,
Universelles Leben, Haugerring 7, W - 97070 Würzburg (Postfach
5643), moè naru~iti preko 400 naslova na vi{e od 30 jezika.
Unutarnji put
Sve ve}i broj ljudi stupa na hri{}ansko-misti~ni put {kolovanja u

Univerzalnom ìvotu: u nekim gradovima u Nema~koj i u
inostranstvu, u redovnim vremenskim razmacima sastaju se ve} hi-
ljade u~enika na ~asovima {kolovanja i razgovora. Ovo se {kolovanje
dopunjava posebnim sastancima na kojima se razmenjuju mi{ljenja,
kao i nedeljnim seminarima.
Tekstovi Unutarnjeg puta trenutno (1992) mogu se dobiti na 11
jezika u vidu kaseta i na 15 jezika u vidu knjiga.
Sve knjige i kasete o Unutarnjem putu u Univerzalnom ìvotu,
ukju~uju}i pripremne meditacione kurseve I i II, svakome su dostupni.
[kolovanje
U radnim grupama Zavetne zajednice Novi Jerusalim i u birou

Univerzalnog ìvota koordiniraju se i pripremaju brojna {kolovanja
koja se odràvaju svake nedelje. Ovde naro~ito treba pomenuti:
688
susrete saradnika Hristovih preduze}a, {kolovanje duhovnih u~itelja i
voditelja Unutarnjih Duh=Hristovih crkava, razmene iskustava izme|u
roditelja i staratelja dece, kao i {kolovanje stare{ina.
Unutarnje Duh=Hristove crkve
Zavetna zajednica Novi Jerusalim stalno brine o Unutarnjim

Duh=Hristovim crkvama, kako u duhovnom tako i u organizacionom
pogledu. Sa sastanaka Unutarnje Duh=Hristove crkve u Vircburgu,
koja se svake nedelje odràva u prostorijama Univerzalnog ìvota,
redovno se vr{e radio-prenosi u mnoge gradove u Nema~koj i u
inostranstvu. Ovo vaì i za ve~eri kad je na programu {kola Unutar-
njeg puta.
Velike priredbe
Da bi omogu}ila razmenu iskustava, upoznavanje i zbliàvanje -

ljudi bliskih Univerzalnom ìvotu, Zavetna zajednica Novi Jerusalim
redovno organizuje velike priredbe. Tu spadaju susreti polaznika
meditacionih kurseva i Intenzivne {kole, zatim velike nadregionalne
Unutarnje Duh=Hristove crkve i, na kraju, veliki internacionalni
festivali koji, po pravilu, privuku vi{e hiljada ljudi iz ~itavog sveta. I
sa ovih se skupova vr{e radio-prenosi u mnoge gradove, pre svega u
inostranstvo.
Organizovanje seminara
Podru~je rada Univerzalnog ìvota i Zavetne zajednice Novi

Jerusalim je i organizovanje seminara, na kojima se iz nedelje u nede-
lju susre}u polaznici Unutarnjeg puta, aktivni saradnici Univerzalnog
ìvota ili drugi zainteresovani ljudi, da bi zajedni~ki razgovarali o
svojim iskustvima i razra|ivali dalje korake svog ìvotnog puta.
Preduze}a u Univerzalnom ìvotu
689
Prerastanjem "Isus-Hristove Misije vra}anja u Domovinu" u
"Univerzalni ìvot" (1984. godine) po~elo je i osnivanje Hristovih
preduze}a. Univerzalni ìvot zna~i ìvot u Bogu. Univerzalni ìvot
osnovao je Hrist preko Proro~ke re~i, kako bi ljudima omogu}io da
zakonitosti Besede na Gori sprovode u delo u svim podru~jima ìvota.
Tu nije izuzeto ni podru~je ekonomije i socijalnog rada.
Kao {to je ve} re~eno, Hristova preduze}a ekonomski su
samostalna i ne pripadaju Univerzalnom ìvotu, ve} su vlasni{tvo
pojedinih ili nekoliko Hristovih prijatelja, koji su preduze}e zajedno
osnovali i zajedno ga vode.
Nazivaju se Hristovim preduze}ima jer se ravnaju prema
hri{}anskom pravilniku za preduze}a po na~elima Besede na Gori,
koju uzimaju kao smernicu svog zajedni~kog ìvota i rada u
preduze}u. Po svemu ostalom, u svojoj pravnoj i ekonomskoj
strukturi, Hristova su preduze}a istovetna svim ostalim preduze}ima u
Nema~koj. To zna~i, da podleù konkurenciji, trì{nom na~inu
privre|ivanja, pla}anju poreza, davanju plata i socijalnih
prinadle`nosti, onako kako je to zakonom propisano. Za njih vaì:
"Daj caru carevo, a Bogu {to Bogu pripada". Njihov se privredni
uspeh zasniva na ostvarivanju boànskih zakona Besede na Gori.
Odgovorni i saodgovorni u Hristovim preduze}ima {koluju se na
Unutarnjem putu, da bi ìveli i delovali u Bogu i sa Bogom, Ve~nim
Zakonom. Oni u svom razmi{ljanju, ìvotu i radu sve vi{e ispunjavaju
na~ela Besede na Gori. U svim podru~jima ìvota primenjuju Besedu
na Gori, koja, shodno smislu govori:
Primi i prihvati bli`njeg u svom srcu i onda }e{ radi njega biti
dobar zanatlija, doktor, prodavac, savetnik ili staratelj. Ljudi Duha
trude se i da prirodnim na~inom obra|ivanja zemlji{ta ponude visok
kvalitet plodova, i da nude}i svoju robu ne zakidaju svojim bli`njima.
Isto vaì i u uslu`nim preduze}ima, u zanatskim delatnostima i u
zdravstvu.
Temelj Carstva Mira Isusa Hrista je Zakon Bo`ji, kome nas na{a
sestra Gabrijela, Bo`ja proro~ica-u~iteljica, pou~ava u svim
pojedinostima.
Trenutno deluju slede}a Hristova preduze}a:
690
Ku}a Univerzalnog ìvota sa svojom Unutarnjom Duh=Hristovom
crkvom i Biro Univerzalnog ìvota.
Preduze}e "Mi smo tu radi Vas", sa svojim razli~itim odeljenjima
zanatskih delatnosti i usluga: moleri, zidari, prevoznici, vrtlari
(ba{tovani), instalateri, slu`be za ~i{}enje i stolarija.
Slede}i ogranak je udruènje elektri~ara i uslu`nog preduze}a za
elektronsku obradu podataka, te gra|evinsko preduze}e. A u njemu je
i centralno knjigovodstvo za sva Hristova preduze}a.
U drugom udruènju su seoska imanja na kojima se primenjuju
biolo{ki (prirodni) metodi rada, zatim pekare i proizvodnja testa, kao
i {tandovi na pijacama, pokretne prodavnice, prodavnice delikatesnih
proizvoda i restoran sa vegetarijanskom kuhinjom.
Od 1986. godine postoji i "Ku}a zdravlja", klinika na bazi
prirodnog le~enja, u kojoj se praktikuje terapija celovitog le~enja.
Dalje su prahri{}ani osnivali socijalne ustanove koje su
ekonomski izdràvane od prodavnica kori{}enih stvari.
Hristova preduze}a postoje i u oblasti vaspitanja; to su trenutno
de~ji vrti}i, de~ja obdani{ta i ustanove za kra}i boravak dece, gde se
na{a mala bra}a i sestre odgajaju prema zakonima Besede na Gori. U
osnivanju su jo{ jedna {kola i druge vaspitne ustanove.
Kao {to je ve} re~eno, sva Hristova preduze}a i prahri{}anske
ustanove obuhvata i nosi Zavetna zajednica Novi Jerusalim.
Zajedni~ko stanovanje i ìvljenje
Sedi{te svih ustanova Univerzalnog ìvota i Zavetne zajednice

Novi Jerusalim je u {irem podru~ju Vircburga. Tu se u praksi
sprovode svi podsticaji iz Duhovnog sveta za zemaljski ìvot prema
zakonima Besede na Gori. Mnoga bra}a i sestre u Univerzalnom
ìvotu teè zajedni~kom ìvotu prema zakonitostima Besede na Gori.
Tako su brojni Hristovi prijatelji, u Vircburgu i oko njega, stekli
ili izgradili stanove u kojima udruène ìve naj~e{}e dve do tri
porodice, kao u doba prahri{}anstva. Ovaj zajedni~ki ìvot u
691
prahri{}anskim stambenim zajednicama pojedincu {iri vidokrug i, pre
svega deci, pruà ose}aj za{ti}enosti u jednoj ve}oj porodici.
Upravo se na polju stanovanja i naseljavanja dokazuje da
prahri{}ani u svim podru~jima ìvota sprovode u delo podsticaje
dobijene preko Proro~ke re~i - u vaspitanju dece, u braku i porodici,
kao i u zajedni~kom ìvotu ljudi koji dele isto uverenje.
Arhitektura novosagra|enih ku}a sa njihovim oblim, skladnim

gra|evinskim oblicima, na poseban na~in izraàva povezanost sa
prirodom.
Rezime i izgledi za budu}nost
îtaocu je sigurno ve} jasno da se prahri{}ani u Univerzalnom

ìvotu ne ograni~avaju na to da o svom verovanju samo govore. Obi-
lje i raznovrsnost opisanih aktivnosti omogu}avaju nam da shvatimo
sa kojom spremno{}u i odlu~no{}u oni Besedu na Gori sprovode u
delo.
Hiljade ljudi {irom sveta upoznati su ve} sa Univerzalnim

ìvotom; oni ~itaju boànske objave, slu{aju re~ Bo`ju preko kaseta i
idu Unutarnjim putem. Hiljade ljudi pose}uju svake godine stotine
priredbi u Nema~koj i inostranstvu. U Vircburgu i njegovoj okolini
mnogi ljudi ìve prema principima Besede na Gori.
Ovo je stanje Univerzalnog ìvota i Zavetne zajednice Novi
Jerusalim 1992. godine - kao osnove za Carstvo Mira Isusa Hrista.
Vircburg, avgust 1992.
Hristovi prijatelji,
prahri{}ani
692
Za bolje razumevanje ovog dela:
Bo`je proro{tvo
[ta je prorok? Njegovo pozivanje i njegov zadatak - Proro~ka re~ Hrista
Bo`jeg u na{em vremenu
"Ovo je Moja Re~. Alfa i Omega. Jevan|elje Isusovo. Hristovo

otkrivenje koje svet ne poznaje", knjiga je ~iji sadràj dolazi
neposredno iz Praizvora, Boga: Hrist, Spasitelj svih ljudi i du{a,
objavljuje se preko Proro~ke re~i ~oveka Gabrijele - preko na{e sestre,
proro~ice i glasnika Bo`jeg u ovoj mo}noj vremenskoj prekretnici.
Iako je Bog u svim vremenima govorio preko proro~kih usta i
obra}ao se ljudima, prosve}ivao ih, opominjao, te{io ih i vodio - dakle
bio sa Svojom decom - mnogi ljudi dana{njeg vremena ipak ne znaju
za ovu blizinu Boga koji govori; proro{tvu gotovo da nema mesta u
ovostranom, materijalisti~kom mi{ljenju i ìvotu. Zato je potrebno
razjasniti {ta je to proro{tvo. Ova }e obja{njenja biti zna~ajna i za -
ljude budu}ih epoha, kao i za one koji }e na Zemlji ìveti nakon ove
mo}ne vremenske prekretnice, za stanovnike Carstva Mira Isusa
Hrista. Ona }e sluìti i kao podsetnik, jer u Dobu Svetlosti vi{e ne}e
biti Proro~ke re~i. Ljudi }e tada sami biti Re~, jer }e ìveti Zakon
Bo`ji.
Bog je govorio ljudima i u Starom zavetu: preko proro~kih usta
obra}ao im se u Svojim "Ja Jesam". Imena nekih od najpoznatijih
proroka su: Isaija, Ilija, Jeremija, Danilo, Jov. A najve}i od svih
proroka bio je Isus iz Nazareta, inkarnirani Sin Bo`ji. Proroci Bo`ji
pojavljivali su se neprestano i u hri{}anstvu, za proteklih dve hiljade
godina. U njihovim su ljudskim telima bila inkarnirana svetla bi}a
Neba koja su u sebi nosila zadatak da budu instrumenti preko kojih
govori Bog.
Prorok je sli~an trubi u koju duva Bog, Ve~ni Duh. Pri tom,
instrument - ~ovek kroz koga On govori proro~kim jezikom - uvek je
pri punoj, budnoj svesti; u njemu se Bo`ji jezik svetlosti preobraàva
u njegov maternji jezik, kako bi ljudi mogli da ~uju i razumeju ve~nu
Istinu, Boga. Istinski Bo`ji proroci, dakle, tokom primanja jezika
Bo`jeg Duha, ostaju pri budnoj svesti. Primer za ovo je i sam Isus iz
693
Nazareta, najve}i od svih proroka. Bog, Ve~ni, govorio je kroz Njega
pri Njegovoj budnoj svesti - kao i kroz sve istinske proroke, kako u
Starom zavetu, tako i nakon Isusovog vremena. ôvek pada u trans
samo onda kad prima onostrane snage, koje nisu neposredno Bo`je
zra~enje. Kod istinskih Bo`jih proroka ovo nije slu~aj.
Prorokova du{a se dugo priprema za predstoje}i zadatak u -
ljudskom telu, ~esto i tokom vi{e inkarnacija. I najzad, Bog u
odre|enom trenutku podseti ~oveka na nalog u njegovoj du{i; i to je
to takozvano pozivanje.
Put Bo`jeg proroka je put patnje. On je apsolutno obavezan
prema Bogu i mora da izgovara ono {to Bog unosi u njega. Ozbiljne i
opominju}e Bo`je re~i koje pozivaju na preobra}anje, ljudima ovog
sveta uvek su neugodne, i zato su proroci, gotovo po pravilu, trpeli
izrugivanje, podsmeh, klevetanje i progon, a neretko su bili i ubijani.
Postoje dve kategorije proroka: Proroci vesnici - uop{teno nazvani
prorocima, i proroci u~itelji. Preko proroka-vesnika Bog je davao i daje
~ove~anstvu duhovno znanje i osnovne duhovne zakonitosti koje su -
ljudima potrebne kako bi svoj ìvot usmerili na boànsko i korak po
korak dospeli u zakonit ìvot. On je opominjao i opominje ljude da
ispunjavaju ono {to je Bo`ja volja. Proroci-vesnici prizivaju ljudima u
svest da su oni Bo`ja deca; pomaù im da razumeju Njegovu ljubav i
mudrost i ukazuju na put povratka Domu, k Njemu.
Preko proroka-u~itelja pak koji se pojavljuju u velikim
vremenskim prekretnicama, Ve~ni Duh, osim {to u svest ljudi dublje
usa|uje duhovno dobro koje je ve} ranije objavljeno, otkriva i vi{e
zakonitosti i aspekte svetog Prazakona koji vode dalje. Prorok-u~itelj
izlaè Bo`je zakone do u detalje, a i tuma~i ih. Preko njega Duh Bo`ji
pou~ava ljude Unutarnjem putu, putu povratka u Ve~nu Domovinu, iz
koje svaka du{a poti~e. Preko proroka-u~itelja Bog neprestano
pou~ava duhovnom dobru koje prevazilazi ono do tada poznato.
Prorok-u~itelj mora sve ono {to Bog, Gospod, preko njega èli da
pou~ava, najpre sam u sebi da iskusi, razvije i ostvari. On mora
Unutarnjim putem, putem samospoznaje i ~i{}enja, i sam da pro|e,
pre drugih. Nakon prili~no dugog vremena, ovaj ~ovek, koji je
direktno pou~avan i {kolovan iz Bo`jeg Duha, dostiè vrhunac
misti~nog razvoja, cilj sedmostepene staze ka Bogu, {to za posledicu
694
ima sjedinjenje sa Svesve{}u, Bogom. Takav ~ovek onda, u trenutku
spoznaje vidi i zna stvari i doga|aje koji su skriveni onome koji jo{
ìvi u svetu ~ula.
Tako prorok-u~itelj postaje Bo`ji glasnik, koji crpi iz svoje
otvorene i s boànskim sjedinjene svesti. On vi{e ne vidi stvari i ljude
onakvima kakvi oni izgledaju, ve} onakvima kakvi i jesu. On svemu
{to jeste vidi uzrok.
U Starom zavetu Bog je na ovu Zemlju slao pre svega proroke-
vesnike, preko kojih je hteo da izvede ~ove~anstvo iz njegove vezanosti
za materiju, na pravi put ka vi{em duhovnom razvoju.
Nakon toga je Hrist, Delimi~na snaga Prasnage i Savladar Neba,
delovao me|u ljudima kao Spasitelj i prorok-u~itelj. Ali Ga ljudi kao
Isusa iz Nazareta - kao ni mnoge druge pravedne proroke - nisu ni
prepoznali ni prihvatili, i u~inili su Njegovom ìvotu prevremeni kraj.
On je na Golgoti, re~ima "Svr{eno je", doneo Spasenje: usadiv{i u
svaku du{u iskru Spasiteljske Delimi~ne snage Prasnage, kao potpornu
snagu koja ponovo vodi ka Bogu.
Sad je Bog opet poslao jedno bi}e u ovaj svet. Ono se utelovilo u
~oveka - ènu zvanu Gabrijela. U ovom svetu ona sluì Ve~nome kao
Njegova proro~ica-u~iteljica. Njena otvorena duhovna svest, koja
po~iva u Svemo}nome i proèta je Njegovom snagom, poznaje ve~ne
zakone i zna put ka ve~nom Zakonu, Bogu. Na{a sestra Gabrijela vidi
u svojoj boànskoj svesti i preko nje prima od Ve~noga sveobuhvatni
put ka srcu Bo`jem. Jednostavnim re~ima ona moè da objasni
sveobuhvatni Unutarnji put, da vodi ~oveka ka njegovim uzrocima i
da mu pomogne da ih otkloni, i da ga, ukoliko on to èli, dovede
Hristu. Ona ima uvid u ~ovekovu dubinu, u osobine njegove du{e.
Njen zadatak kao proro~ice-u~iteljice je i da u ovaj svet donese poje-
dinosti ve~nog Zakona Bo`jeg za sva podru~ja ìvota, detalje
boànskih zakona za zajedni~ki ìvot ljudi u porodici i poslu, u
doma}instvu i dru{tvu, za vaspitanje dece i socijalne slu`be, te za le~e-
nje du{e i tela. Istovremeno, ona korak po korak pou~ava primeni
ve~nih zakona u svim podru~jima ìvota.
Proroci-u~itelji imaju, dakle - pored naloga da budu neposredna
Bo`ja truba - i zadatak da svoje bli`nje pou~avaju svim zakonima
duhovnog ìvota i da im pomaù u svim pitanjima Unutarnjeg ìvota.
695
Zbog toga je na{a sestra Gabrijela sama morala mnogo toga da
doìvi, iskusi, propati i savlada - tokom vi{e ìvota na Zemlji - kako
bi mogla da razume ljude i pokaè im pravi put.
U ovoj velikoj vremenskoj prekretnici u kojoj se sada nalazimo,
Hrist je preko Svoje Proro~ke re~i i preko hri{}anske prazajednice
Novi Jerusalim, poloìo temelj Svog Carstva Mira na ovoj Zemlji.
Da bi pripremio ~ove~anstvo za Carstvo Bo`je na Zemlji, Ve~ni
sada daje obja{njenja i pouke o svim osnovnim pitanjima ljudi ovog
vremena. Tako se Hrist, preko Svoje Proro~ke re~i, 1989. godine
objavio i govorio i o Svom ìvotu, Svojoj misli i delovanju kao Isusa
iz Nazareta; istovremeno je objasnio i odnose i zna~aj Svog ìvota na
Zemlji za ovo i nastupaju}e doba. Tuma~enja, ispravke i produbljiva-
nja u knjizi "Ovo je Moja Re~" izvorna su Re~ Hristova. Ono {to je
zapisano u ve} postoje}oj knjizi "Jevan|elje Isusovo" kao i Hristova
tuma~enja, ispravke i produbljivanja ovde zapisanoga, predstavljaju
zna~ajno osvetljavanje Njegovog ìvota, misli i delovanja kao Isusa iz
Nazareta - da bi se razumeli i sluìli kao uzor ljudima ovog vremena,
a i stanovnicima Carstva Mira, Hristovog carstva Svetlosti na Zemlji.
U ovoj mo}noj vremenskoj prekretnici Hrist nas, {tavi{e, uvodi u
svu istinu: Kao {to je ve} izneseno, On sada objavljuje Bo`je zakone
za sva podru~ja ìvota na Zemlji, izgra|uju}i tako na njoj veliko
Carstvo Bo`je.
Prahri{}ani
696
Knjige i kasete
Univerzalnog ìvota
697
Unutarnji put
Unutarnji put u Univerzalnom ìvotu duhovni je put {kolovanja

koji preko samospoznaje vodi doìvljavanju Boga. Objavio ga je
tokom proteklih godina sam Hrist i od Njega ovla{}eni sluga, brat
Emanuel, Heruvim boànske Mudrosti, i to prvi put u istoriji
hri{}anstva u svim stupnjevima i do u detalje - kao {to je najavio Isus
re~ima: "Jo{ vam mnogo toga imam kazati, ali to sada ne moète
nositi. Ali kad do|e Onaj, Duh Istine, uve{}e vas u svu istinu." (Jov
16, 12)
Ovaj put {kolovanja po~inje prvim, {estomese~nim meditacionim
kursem za pro{irivanje i stabilizovanje svesti. Na njega se nadovezuje
drugi, devetomese~ni meditacioni kurs - koji priprema du{u za
Unutarnji put. Grade}i na ova dva meditaciona kursa, sledi zatim
pravi Unutarnji put, intenzivno {kolovanje.
Ovaj hri{}anski misti~ni put {kolovanja Intenzivne {kole sadrì
~etiri stepena (Red, Volja, Mudrost, Ozbiljnost), u kojima mi korak po
korak, uz pomo} konkretnih zadataka i prakti~nih ve`bi, spoznajemo i
sa Hristovom snagom savladavamo ono {to nas jo{ odvaja od Boga i -
ljudi. Po zavr{etku Intenzivne {kole po~inje neposredno unutarnje
vo|enje Hristovog u~enika preko njegove otvorene duhovne svesti.
Ovim putem {kolovanja unutarnjeg moè se i}i individualno ili u
grupi.
I bez prijave za kurs, u slobodnoj prodaji se sada mogu nabaviti
sve knjige i kasete Unutarnjeg puta u Univerzalnom ìvotu, uk-
lju~uju}i pripremne meditacione kurseve I i II, i na sprskom jeziku.
Molimo, obratite nam se za bliè informacije.
698
Knjige
Beseda na Gori
Izvodi iz opse`nog dela
"Ovo je Moja Re~.

Alfa i Omega.
Jevan|elje Isusovo.
Hristovo otkrivenje
koje svet ne poznaje"
104 str, bro{ura
Konkretna ìvotna uputstva za ìvot po zakonima Bo`jim u

svakodnevnici:
Kako da se ispravno pona{am prema bli`njem?
Kako da se pribliìm Bogu u svom bli`njem?
Kako mogu da promenim svoj ìvot da bih bio ispunjen mirom i
da bih bio staloèn i dinami~an?
Jednostavna ìvotna pravila kao:
"Ono {to o~ekuje{ od bli`njeg, to najpre u~ini sam."
Ko ih ostvari, iskusi}e njihovo revolucionarno pozitivno delovanje
u svom ìvotu.
Opasnosti od "u~itelja" sa Istoka
Knjiga koju su sastavili prahri{}ani u Univerzalnom ìvotu - 48

strana, bro{ura
Duhovne tehnike isto~nja~kog porekla tvrde, izme|u ostalog, da
razvijaju Hristovu snagu u ~oveku.
699
Ali {ta se zaista de{ava?
U ovoj bro{uri prahri{}ani u Univerzalnom ìvotu ukazuju na
opasnosti kojima se izlaè onaj ko se usmeri na "u~itelja" - a to
zna~i: na ~oveka, umesto na Boga svog Stvoritelja, i na Hrista, koji je
od pre dve hiljade godina njegov Spasitelj.
Meditacije
iz Bo`jeg Duha
kasete
Meditacije iz mudrosti Bo`je vode nas unutarnjoj struji,

Boànskome u nama. Iz Njega nam se otkrivaju snage unutarnjeg,
koje onda postaju delotvorne u du{i i u na{em ìvotu.
Prvi meditacioni krus
Drugi meditacioni kurs
Meditativno razmatranje uz O~ena{

Meditativna molitva uz O~ena{
Meditacija ti{ine
Sa sveìnom u novi dan
Meditacija opu{tanja
sa muzikom za poniranje u unutarnje
"Velika kosmi~ka u~enja Isusa iz Nazareta njegovim

apostolima i u~enicima koji su to mogli da shvate.
@ivot ljudi uistinu ispunjenih Bogom."
700
Sadrìna ove knjige ima dubinu postojanja: ona nam pribliàva
Ve~nu Domovinu, na{ pravi, ve~ni ìvot.
Ono {to nam je ovde darovano jo{ nikada nije bilo na Zemlji i
ne}e nikada ni do}i ponovo na Zemlju, jer mi ìvimo u jednom
mo}nom vremenu preokreta.
Ovom knjigom dato nam je jedno mo}no duhovno u~enje. On,
Veliki Duh, Hrist, kroz Svoja najvi{a otkrivenja preko na{e sestre
Gabrijele, vodi nas na{em duhovno-boànskom nasle|u, u ve~ni Zakon
ljubavi. Iz njega On je protuma~io i zakon setve i ètve, kauzalni
zakon, i time nam daje putokaz kako da korak po korak prona|emo
put iz sku~enosti ljudskog "ja", iz vezanosti i upletenosti u sudbinu.
291 str. tvrd povez, zlatotisk.
701
CIP
Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
702

Jevandjelje Po Isusu PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Jevandjelje Po Isusu PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Hristovo otkrivenje

koje svet ne poznaje

1. Obe}anje o ro|enju Jovana Krstitelja - Jovan Krstitelj;

2. ^isto za~e}e Isusa Hrista - Prvo ukazivanje na rod Davidov i

3. Ro|enje i davanje imena Jovanu Krstitelju - Pravi proroci (5)

4. Ro|enje Isusa Hrista - Narod izraelski je zakazao - Hristova

5. Poklonjenje mudraca i Irod - Zna~enje {est zraka zvezde

∗ Naslovi poglavlja "Jevanđelja Isusovog" odštampani su polumasnim kurzivom; podnaslovi

7. Jovanova propoved o pokori - Zna~enje simbola i ceremonija

8. Kr{tenje Isusovo, Hristovo - Bog i Hrist objavljuju danas

9. ^etiri isku{enja - Tama se sme meriti sa svetlom (1). Ko `ivi

10. Josif i Marija pripremaju Isusu gozbu - Andrija i Petar

11. Marija Magdalena pomazuje Isusa - Su|enje po ovozema-

12. Svadba u Kani - Isceljenje u Kapernaumu - Inkarnirana

14. Pozivanje Andrije i Petra - Dreser pasa – Bogata{i - Sle|enje

15. Isceljenje gubavoga, uzetoga i gluvoga - Ljudi u Duhu

16. Pozivanje Mateja - Novo vino u starim mehovima -

17. Isus {alje Dvanaestoricu - Napredovanje Dela Spasenja zavisi

18. Slanje sedamdeset dvojice - O preno{enju Istine (3). Pona{a-

19. Isus pou~ava molitvi - Ispravno i pogre{no moljenje (2-4).

21. Isus ukorava okrutnost prema konju - Samoljubiv, sebi~an

22. Bu|enje k}eri Jairove - Preduslovi za isceljenje tela - Hrist

24. Isus osu|uje okrutnost - On isceljuje bolesne i isteruje

25. Beseda na Gori (1. deo) - Beseda na Gori, unutarnji put do

26. Beseda na Gori (2. deo) - Prvi koraci na unutarnjem putu,

28. Isus osloba|a `ivotinje i potvr|uje Jovana Krstitelja - Pad:

29. Hranjenje pet hiljada ljudi - Isus hoda po vodi - U Isusu iz

31. Hleb `ivota - Priznanje Petrovo - Goni~ kamila - Duhovno

33. O krvnoj `rtvi i pra{tanju grehova - Isceljenje na jezercetu

35. Parabola o milosrdnom Samari}aninu - Marija i Marta -

36. Preljubnica - Farisej i carinik - Zakon odgovaranja (ogleda-

37. Ponovno ro|enje du{e - Preko patnje i kajanja do

38. O ubijanju `ivotinja - Bu|enje mladi}a iz Naina iz mrtvih -

39. Sedam slikovitih pri~a o Carstvu Nebeskom - Put do kra-

40. Isus tuma~i slikovite pri~e o Carstvu Nebeskom - Slikovita

41. Preobra}enje pti~ara - Isceljenje slepoga - Pravljenje poslova

42. Isus pou~ava o braku - Isceljenje desetoro obolelih od lepre

43. Bogata{ i Carstvo Nebesko - Zapovesti ~i{}enja - Imovina i

44. Vera Dvanaestorice - Stubovi-nosa~i Zajednice - Bog nema

45. Tra`enje znakova - Ne~isti duh - Roditelji Isusovi i bra}a i

47. Ispravno razumevanje Zapovesti - Parabola o bogatom

48. Isus hrani hiljadu ljudi i isceljuje na sabat - Sapatnja (1-9).

49. Istinski hram Bo`ji - O razaranju hrama (1-3). Svaki ~ovek

50. Hrist, svetlost sveta - Ljudsko su|enje i presu|ivanje;

51. Istina osloba|a - O pravilnom razumevanju Zapovesti -

52. Isus obja{njava Svoju preegzistenciju - Verovati zna~i

53. Isceljenje slepog od ro|enja - Pitanje sadukeja o uskrsnu}u

54. Saslu{avanje slepog od ro|enja - U~enici kao Hristovo

55. Hrist, Dobri Pastir - Jedno sa Ocem - Hrist, pravi pastir i

56. Bu|enje Lazara - O bu|enju mrtvih (1-18) ..................................527

57. O maloj deci - Parabola o ribama - Opro{tenje grehova -

58. Radost zbog gre{nika koji se pokajao - Parabola o

60. Isus osu|uje pismoznance i fariseje kao licemere -

61. Isus prori~e kraj Doba - Prepozna}ete ih po plodovima -

62. Parabola o deset devica - Ko ispunjava zapovesti ljubavi,

63. Slikovita pri~a o talantima - Kome je dato, treba da daje

64. O bi}u Bo`jem - Snage Otac-Majka principa su i u

65. Poslednje pomazanje od Marije Magdalene - Spremanje

66. U~enja o savr{enstvu - Istinski `ivot je `ivot u Bogu (1 - 3).

67. Ulazak u Jerusalim - Poslednji sud - Osana - Razapnite Ga

68. Pore|enja o Bo`jem sudu - "Carstvo Bo`je uze}e se od vas i

69. O smrti, ponovnom ro|enju i `ivotu - Ponovno ro|enje u

70. Isus prekoreva Petra zbog `estine - Po{tujte `ivot bilo na