lekcije sam u celosti prikazao u prvom tomu Zlatne Zore.

One nisu mnogo

inspirativne, uglavnom su didaktičkog karaktera i predstavljaju tradicionalni
materijal koji se morao memorisati. Bilo je opet malo toga što već nije znao.
Nešto alhemijskih informacija, ne neke velike vrednosti, uglavnom kabalis­
tičkih interpretacija arhaičnih simbola; smislenih pri proučavanju primitiv­
nih tekstova, ali dosadnih ako ste već izvukli neku vrednost iz njih. Uz to,
dobijao se nekakav osnovni materijal o sedamdeset i osam Tarot karata i nji­
hovim atribucij ama sa Drvetom Zivota. Za ovaj materijal se on iz prve veoma
zainteresovao, možda i zato što je do tada proučavao sub rosa sa Alenom
Benetom i naučio neke od dubljih primena tog sistema.
Jedna od njegovih poslednjih knjiga koje je objavio pre smrti, skoro pola
veka kasnije, jeste "Egipatski Tarot" (The Tarot of the Egyptians). Ona poka­
zuje malo od njegovog nekadašnjeg žara. Stvaralački plam se odista lagano
gasio. No, nezavisno od sjajnog umetničkog rada lejdi Fride Haris, koja je
vrlo jasno i prekrasno uspela da uhvati veličanstveni duh njegovih inter­
pretacija karata, priča čitave knjige zasnovana je na osnovnim informacija­
ma o Tarotu, koje su mu ostale kao nasleđe iz Zlatne Zore. Te informacije
su bile sistematizovane, asimilovane, inkorporirane u samu srž njegovog
bića, prosvetljene njegovim ogromnim duhovnim iskustvom, integrisane
sa svim drugim što je spoznao u međuvremenu. Tako su one bile trans­
formisane na način koji ni on, ni njegovi učitelji u ZlatnOj Zori, nisu bili u
stanju da predvide u vreme kada je bio prolazio kroz te stepenove, krajem
devetnaestog veka.
Ja jako volim njegov pronicljivi esej o odnosima između studenta i samih
karata, koji se nalazi u gore navedenoj knjizi. Tu je napisao:4

" Budući da je sada, na kraju ovog e.c;; eja, utvrđeno da su Tarot karte živa
bića, red je da se posvetimo razmatranju odnosa koji vladaju između njih
i učenika.

Dopustite mi analogiju sa devojkom koja dolazi na svoj prvi bal, na kojem

treba i zvanično da bude uvedena u društvo. Redom je predstavljaju se­
damdeset i osmorici odraslih ljudi. Ako pretpostavimo da je ona izuzetno
inteligentno devojče, vrlo Širokog obrazovanja, sasvim je moguće da su
joj poznati društveni položaj i glas koji bije svakog od tih pojedinih ljudi.
To. međutim, ne znači i da ona stvarno zna nešto o njima. Nema načina
da bude sigurna kako će bilo koji od njih reagovati na nju. U najboljem
slučaju. može joj biti poznato tek nekoliko činjenica iz kojih može da izvu­
če izvesne zaključke. Na primer, vrlo je malo verovatno da će se zamenik
sudije Vrhovnog Suda sakriti od straha u podrum ako posumnja da je u

124