Nastavni predmet:

Baze podataka

Seminarski rad:
IS školske biblioteke

Predmetni nastavnik: Student:

Željko Marčićević Andrea Njegovan 171/10TR

Februar, 2013.
 Sadržaj

Uvod............................................................................................................................................ 3
Opis zatečenog stanja ................................................................................................................. 3
Opis postupka rada na seminarsokm radu .................................................................................. 3
Opis posla ................................................................................................................................... 3
Organizaciona struktura .............................................................................................................. 4
Strukturna sistem analiza ............................................................................................................ 5
Dijagram toka podataka ........................................................................................................... 5
Stablo procesa......................................................................................................................... 7
Rečnik podataka ...................................................................................................................... 8
Modeli podataka .......................................................................................................................... 9
Fizički model podataka........................................................................................................... 10
Relacioni model podataka...................................................................................................... 10
ER model podataka ............................................................................................................... 11
Prikaz osnovnih formi ................................................................................................................ 12
Primer kreiranja tabela........................................................................................................... 12
Neki od korišćenih upita ......................................................................................................... 12
Prikaz polja .......................................................................................................................... 133
Prikaz Web stranica ............................................................................................................... 13
Opis aplikacije ........................................................................................................................... 16
Hardverski zahtevi ................................................................................................................. 16
Softverski zahtevi................................................................................................................... 16
Instalacija............................................................................................................................... 16
Zaključak ................................................................................................................................... 17
Literatura: .................................................................................................................................. 18

2
 Uvod
Osnovna škola „Kosta Trifković“ u Novom Sadu odlučila je da proširi zalihe svojih knjiga u
biblioteci, pa je zbog obima posla neophodna i implementacija informacionog sistema, kako bi
evidencije bile znatno olakšane. Ideja je da se kreira dovoljno sposoban program koji pohranjuje
podatke kojima se može manipulisati na sve moguće i potrebne načine. Zbog toga, potrebna je
baza podataka koja ce na efikasan načiin čuvati informacije o svakoj knjizi koju biblioteka
poseduje, svakom ñaku koji je njen član i svakom uzimanju i vraćanju knjige.

Moguće je pratiti zaduživanje i vraćanje knjiga, dinamiku čitanja, a prvenstveno na brz način
dolaziti do informacija o zaduženim knjigama, te spriječiti „nestajanje“ kniga iz biblioteke.

Ideja je da informacioni sistem biblioteke sadrži podatke o knjizi, njenom autoru, tipu i predmetu
ukoliko pripada nekom, članove koje koriste usluge biblioteke i njihove osnovne podatke,
evidenciju uzetih knjiga, kao i informaciju koji je član datu knjigu iznajmio.

Opis zatečenog stanja

U osnovnoj školi postoji baza podataka o zaposlenima, učenicima i slično, a jedina oblast u kojoj
se sve obavlja bez ikakve automatizacije je voñenje biblioteke.

Opis postupka rada na seminarsokm radu

Da bi se brže dolazilo do podataka, treba dobro osmisliti i dizajnirati bazu. Moraju se odrediti
entiteti, atributi koji će se voditi o svakom entitetu, i isplanirati veze izmeñu entiteta. Za dizajn
distribuirane baze podataka korišćen je MicroOLAP Database Designer for MySQL. Zatim je
korišćen NetBeans IDE 7.0.1. Alat koji je koriscen za razvoj jeste Zend framework.

Opis posla
Posao školske biblioteke ne razlikuje se mnogo od posla klasičnih biblioteka. Naime, posao se
zasniva na iznajmljivanju knjiga na odreñeno vreme, ali isključivo ñacima njene škole, kao i
voñenju evidencije o svakoj knjizi, njenoj šifri, nazivu i autoru i svakog člana biblioteke njegovog
JMBG, imena, prezimena, adrese i ostalim neophodnim podacima, kao i beleženje ko je i na
koliko dugo koju knjigu uzeo i da li je odreñena knjiga slobodna ili je izdata. Uvoñenje
informacionog sistema treba da obezbedi efikasnije koriscenje pretrage podataka o knjigama I
članovima biblioteke uz znatno smanjenje vremena do njihovog pronalaska kao i uštedu
prostora, vremena.

Tako u informacionom sistemu školske biblioteke postoje sledeći procesi:

Upis podataka novog člana i provera članstva

Modifikacija podataka o članovima i njihovo brisanje

Provera da li su prethodne knjige vraćene, odnosno kontrola vraćanja knjiga

Evidentiranje svih knjiga koje se nalaze u biblioteci i provera njihovog starusa

3

Evidencija zaduživanja i vraćanja knjiga

Organizaciona struktura
Radi efikasnijeg upravljanja projektom, odnosno realizacije informacionog sistema, potrebno je
definisati organizaciju. Šema bibliotke osnovne škole „Kosta Trifković“ je sledeća:

Biblioteka
(bibliotekar)

Članovi Knjige

Upis Izmena Provera Brisanje Provera Evidenti Zaduživ Vraćan

članstva statusa ranje anje je

Šema 1. Organizaciona struktura biblioteke

Kao što slika govori, bibliotekar manipuliše podacima o članovima biblioteke i svojim knjigama, i
to:

1) Manipulacija sa podacima o članovima:

i) Upis podataka novog člana - na osnovu ličnih podataka koje se nalaze u školskoj
arhivi vrši se njegov upis člana u evidenciju članova biblioteke. ðaku se dodeljuje
članska kartica.

ii) Modifikacija podataka o članu – moguće je mogifikovati podatke o članovima.

iii) Provera članstva – na osnovu članske legitimacije vrši se provera članstva ukoliko je
to potrebno.

iv) Brisanje članova – brišu se oni članovi koji su završili školu, i to samo u slučaju da ne
postoje aktivne opomene, odnosno ne vraćene knjige.

2) Manipulacija sa podacima o knjigama:

4
 i) Evidentiranje knjiga – vrši se stroga evidencija za svaku knjigu koja se nalazi u
biblioteci.

ii) Provera statusa - proveravamo da li je knjiga o kojoj nam je član dao informaciju u
fondu knjiga biblioteke i da li je trenutno u biblioteci ili je možda iznajmljena.

iii) Zaduživanje i vraćanje – ako knjiga nije iznajmljena član dobija knjigu. Unosimo
podatke o delu i podatke o članu u evidenciju iznajmljenih knjiga.

iv) Vraćanje knjige - na osnovu članske legitimacije i dela vršimo najpre proveru članstva
klijenta a potom i razduživanje člana iz evidencije iznajmljenih knjiga.

Strukturna sistem analiza

Strukturna sistem analiza je jedna potpuna metodologija za specifikaciju informacionog sistema.
Poptpuna, tačna formalna specifikacija informacionog sistema predstavlja zahteve koje budući
sistem treba da zadovolji i preduslov za dalje projektovanje i implementaciju sistema.

Orginalna strukturna sistem analiza treba posjeduje jednostavne, grafičke i jasne koncepte.

Specifikacija informacionog sistema prikazuje šta on sve treba da da, a ne kako i to treba da
ostvari.

Dijagram toka podataka

Meñusobni odnosi osnovnih koncepta se prikazuje preko dijagrama toka podataka.

Dijagram najvišeg nivoa, koji po pravilu sadrži samo jedan proces koji predstavlja ceo IS,
interfejse sa kojima komunicira i odgrovarajuće tokove podataka, naziva se dijagram konteksta.
(Slika1.)

1
Ev idencija poslov anja
zaht ev za pregled statusa knjige
1 biblioteka
zaht ev za pregled v racanja knige

Slika 1. Dijagram toka podataka

Dijagaram prvog nivoa predstavlja dekompezaciju dijagrama konteksta. (Slika 2.).

5
 2
Ev idencija knjiga
dodav anje
1 Knjige
modifikovanje provera statusa

4 upis clanova 3
Ev idencija clanov a Ev idencija zaduziv anja
prov era clanstv a 2 Clan
prov era zaduzenosti
brisanje clanov a

v racanje

3 Ev idencija
5
Kontrola v racanja knjige
pisanje opomena

Slika 2. Dijagram toka podataka

Procesi na njemu označeni su brojevima 2, 3, 4, 5. I to: 2. Evidencija knjiga, 3. Evidencja

zaduživanja, 4. Evidencija članova, I 5. Kontrola vraćanja knjige. Skladišta su takoñe označena
brojevima: 1, 2, 3. I to: 1. Knjige, 2. Član, 3. Evidencija.

Ovako definisan dijagram govori nam da celo poslovanje vodii jedan entitet, odnosno bibliotekar,
i to na sledeći način: Kao prvo, on unosi knjige i vrši modifikaciju tih podataka po potrebi čime
dobija bazu, odnosno skladište svih postojećih knjiga. Nakon toga, njegov posao je da vodi
računa da li su knjige slobodne ili su iznajmljene i te podatke unese u sistem. Sa druge strane,
on vrši upis članova biblioteke, ili ih briše (ako su ñaci završili školu i samo u slučaju ako nemaju
opomene, odnosno ne vraćene knjige) i vrši modifikaciju ovih podataka po potrebi. Na osnovu
toga on dobija skladište podataka o članovima. Nakon toga, njegov posao je da unosi zaduženja
članova, ñaka. Ova dva procesa vode do evidencije zaduživanja. Konačno, sledi vraćanje knjige,
a u slučaju da knjiga nije vraćena u odreñeno vreme pišu se opomene, odnosno vrši se stroga
kontrola vraćanja knjiga.

6
 Stablo procesa
Stablo procesa biblioteke obuhvata:

1) Evidencija knjiga

i) Upis knjiga

ii) Modifikacija knjiga

iii) Brisanje knjiga

2) Evidencja zaduživanja

i) Unos: S (ako je knjiga slobodna)

ii) Unos: Z (ako je knjiga iznajmljena)

iii) Unos broja kartice (u slucaju Z)

3) Evidencija članova

i) Unos članova

ii) Modifikacija članova

iii) Brisanje članova

4) Kontrola vraćanja knjige

i) Upis povratka knjige

ii) Pisanje opomena

Uobičajno je da se u dokumentaciji za specifikaciju IS predstavi dijagramom dekompezacije.

Glavni cilj dijagrama dekompozicije je da omogući kako samom autoru tako i krajnjem korisniku
olakšano snalaženje u „čitanju“ dijagrama. Princip dijagrama dekompozicije je veoma sličan
konceptu sadržaja bilo koje literature. Naime, sadržaj nam pokazuje poglavlja i sadržaj tih
poglavlja po podnaslovima. Na isti način, ovaj dijagram nam pokazuje na koje podprocese se to
glavni proces deli.

Dijagram dekompozicije informacionog sistema biblioteke predstavljen je šemom 2 koja se

nalazi na sledećoj stranici.

7
 Informacioni sistem

Biblioteke

Evidencija knjiga Evidencija Evidencija članova Kontrola vraćanja

zaduživanja knjige

Upis knjiga Unos: S Unos Upis

članova povratka

Modifikacija Unos: Z Modifikacija Pisanje

knjiga članova opomena

Brisanje Unos broja Brisanje

knjiga kartice članova

Šema 2: Dijagram dekompozicije

Rečnik podataka
Rečnik podataka (RP) predstavlja alat za strukturirani opis podataka u sistemu, odnosno opis
njihovog sadržaja i strukture.

NAZIV POLJA DOMEN OGRANIČENJE

ID_TIPA INTEGER Primarni ključ

NAZIV_TIPA VARCHAR(20)

ID_KNJIGE INTEGER Primarni ključ

NAZIV VARCHAR(40)

GODINA_IZDANJA TIME STAMP

8
STATUS VARCHAR(1) IN(„S“, „Z“)

OPIS VARCHAR(50)

ID_PREDMETA INTEGER Primarni ključ

PREDMET VARCHAR(30)

JMBG VARCHAR(20) Primarni ključ

IME VARCHAR(20)

PREZIME VARCHAR(20)

TELEFON CHAR(20)

DATUM TIME STAMP

DATUM _UZIMANJA TIME STAMP

DATUM_VRACANJA TIME STAMP

NAPOMENA VARCHAR(30)

Modeli podataka
Model podatka služi za prikazivanje objekata sistema, njihovih atributa i njihovih meñusobnih
veza preko logičke strukture baze podataka.

Svaki model posjeduje tri osnovne komponete:

* Strukturu modela - skup koncepta za opis objekata sistema njihovih atributa i nihovih
meñusobnih veza,

* Ograničenja – na vrijednosti podataka koja u svakom stacionarnom stanju moraju biti

zadovoljenja. Ova ograničenja se obično nazivaju pravilima integriteta modela podataka,

* Operacije - nad konceptom strukture, po definisanim ograničenjim, preko kojih je moguće

opisati dinamiku sistema u modelima procesa.

9
 Fizički model podataka

TIP_KNJIGE PREDMET
ID_TIPA: INTEGER ID_PREDMETA: INTEGER
NAZIV_TIPA: VARCHAR(20) PREDMET: VARCHAR(30)
ID_TIPA: INTEGER

CLAN
KNJIGA
JMBG: VARCHAR(13)
ID_KNJIGE: INTEGER
IME: VARCHAR(20)
NAZIV: VARCHAR(40) PREZIME: CHAR(20)
GODINA_IZDANJA: TIMESTAMP TELEFON: CHAR(20)
STATUS: VARCHAR(1) DATUM: TIMESTAMP
OPIS: VARCHAR(50)
ID_TIPA: INTEGER
ID_AUTORA: INTEGER
ID_PREDMETA: INTEGER

EVIDENCIJA
ID_KNJIGE: INTEGER
JMBG: VARCHAR(13)
DATUM_UZIMANJA: TIMESTAMP
AUTOR DATUM_VRACANJA: TIMESTAMP
ID_AUTORA: INTEGER NAPOMENA: VARCHAR(30)
IME_AUTORA: VARCHAR(25)

Slika 3. Fizički model podataka

Relacioni model podataka

TIP_KNJIGE (ID_TIPA, TIP)

SE_ODNOSI (ID_PREDMETA, ID_TIPA)

PREDMET (ID PREDMETA, PREDMET)

JE_IZ (ID_KNJIGE, ID PREDMETA)

KNJIGA (ID_KNJIGE, NAZIV, GODINA_IZDANJA, MESTO_IZDANJA, STATUS)

PISE (ID_KNJIGE, ID_AUTORA)

AUTOR (ID-AUTORA, IME, PREZIME)

10
CLAN (JMBG, IME, PREZIME, TELEFON, DATUM)

UZIMA (ID_KNJIGE, JMBG)

ER model podataka

TIP_KNJIGE PREDMET
SE_ODNOSI

(0,N)

(0,N)

JE

JE-IZ
(0,1)

(0,1)

KNJIGA (0,N)
IMA

(0,1) (0,N)

PISE
CLAN

(0,N)

AUTOR

Šema 3. ER model

11
Prikaz osnovnih formi

Primer kreiranja tabela

Neki od korišćenih upita

12
 Prikaz polja

Prikaz Web stranica

AUTOR

13
ČLAN

KNJIGA

14
PREDMET

TIP KNJIGE

15
EVIDENCIJA

Opis aplikacije

Hardverski zahtevi
Hardverski zahtevi bi bili stalno upaljen racunar prikljucen na infrastrukturu WAN ili LAN koja ima
vezu sa internetom.

Softverski zahtevi
Jedini uslov za rad ovakvog distribuiranog informacionog sistema jeste pristup internetu.

Instalacija
Bitna prednost informacionog sistema ove biblioteke jeste što je dostupna svima, jednostavnim
klikom na sledeću adresu: http://kliknapred.com/biblioteka/knjiga.php?a=reset

16
 Zaključak
Kao što znamo sve se temelji na informacijama koje moraju biti tačne i blagovremene.
Informacioni sistem iz tog razloga prvenstveno mora biti pouzdan.

Projektovanje informacionog sistema je veoma složen i odgovoran posao. Ovaj posao zahteva
značajno ulaganje sredstava i vremena. Prilikom njegovog razvoja javljaju se mnoge prepreke,
ali njegov značaj je mnogo veći. Posao se obavlja mnogo brže nego što bi to bilo klasičnim
poslovanjem, evidencija je znatno preglednija i jednostavnija i mogućnost greške smanjena je na
minimum.

Za potrebe biblioteke, napravljena je baza podatka, odnosno informacioni sistem koji može da
posluži za dobijanje željenih informacija.

Ovaj informacioni sistem može da se dopunjuje novim informacijama, kako bi se omogućilo

uspešno praćenje poslovanja biblioteke.

Ono što je najbitnije, jeste da je ovaj informacioni sistem dostupan i na web sajtu, što
omogućava uvid u poslovanje biblioteke ñacima koji žele da koriste njene usluge.

Tom dostupnošću, projekat IS biblioteke je uspiješno izvršen.

Pristup informacionom sistemu biblioteke je distribucijom dostupan svima na:

http://kliknapred.com/biblioteka/knjiga.php?a=reset

17
 Literatura:

1. Mogin P., Luković I., Govedarica M.: “Principi projektovanja baza podataka”, FTN
izdavaštvo, Novi Sad, 2004.

2. http://www.vps.ns.ac.rs/sr/nastavnik.1.30.html?sn=211

3. http://www.vps.ns.ac.rs/sr/nastavnik.1.30.html?sn=31

4. http://www.acs.uns.ac.rs./sr/bp1

5. http://www.acs.uns.ac.rs./sr/bp2

6. http://www.mycity.rs/PHP/Framework-Za-Pocetnike.html

18