I dodah, mada nesvesno,

U dubinu svetilišta. Moja nada se napaja

Sa izvora dubljih od samog mora.
Da, ja sam došao, tamo, barem mišljah tako
U čisto Prisustvo Trojstva
Sto je izvan svih Bogova. I sada znam
Kakva me to duhovna Svetlost vuče
Više, ka njenoj padajućoj slavi. U duši svojoj
Osećam Proieće, sveobuhvatnu Zoru,
Što hita sa buđenjem mojim. Tu. iza cilja,
Veo jc raskinut!
Da: neka Veo bude strgnut.

Još jednom, u "Evokaciji " (The Evocation), dugačkoj poerni koja poka­
zuje direktan uticaj praktičnog magijskog rada sa Alanom Benetom, čitamo
sledeće:

Moja leva ruka ište lamen. Jednom još

Bez straha, suočen sa užasnim obličjem preda mnom,
Nezastrašen, izgovaram njegovo Ime. Moj drhtavi um •

Vibrira tu Reč Moći. Klikćem svom snagom:

..Na kolena. ti koji nastanjuješ Tamu. obožavaj me!
Ja sam tvoj Gospodar. i Bog tvoj! Gledaj
Rubinovu Ružu i Krst od Zlata."

Ima još jedan sonet, Ruža i Krst (The Rose and the Cross):

Iz kipućeg kotla mOjih vapaja.

Gde slatko i slano i gorčinu ja odbacih;
Gde se čarobna muzika sa mog jezika spusti,
I gde u lanac vezah čudesne arhipelage palih zvezda;
Gde divlja strast prostruja
Neobičnim bitumenom; gde međ'
Užarenim potpurijem melodija neispevana
O savršenoj ljubavl minu: eto tu se rodi Mistična Ruža.

BezbrOj njenili latica podeljenog svetla;

Njeni listovi zračećeg smaragda;
Njeno ognjeno srce, poput rubina crveno. Na mig
Uzdigoh srce svoje Bogu i kriknuh:
Kako ću ubrati ovaj san o želji svojoj?
I gle! gde se to uobliči Krst Vatre!

1.4