Svetlosti nestvorena, svetlucava iskro

Sve-sopstva! O sveta, sveta Nevesto

Moje najbožanskije misli, priđi! Priđi, zovem te,
I pojavi se pred tvojim obožavateljem
U još blistavijem sjaju munje!..

Jer ja te prizivam svetim ritualima

I tajnim rečima večne moći:
Letećim simbolom Zlatne Zore
I svim njenim obećanjima, Krstom Ognja,
I Blistavim Simbolom: Ružom
I Krstom Luči i Života, svetim Ankom,
Rubinovom Ružom i Zlatnim Krstom.
Svim ovim kažem ti: Priđi! Moja sveta Nevesto,
I sjedini me sa tvojom obilnim zrakom
Iz ogromnog okeana neispoljenog
Bezgranično Ništavilo Svetla
Zračeće, u Isusu ispoljena, II prostoru,
Uravnoteženo, nad svetom
Prosvetljeno Belim Nebeskim Zrakom
Sto prodire kroz crveni Kalvarijski Krst: Priđi
Moje stvarno Sopstva! Priđi, o divni,
Umotani u slavu $vetilišta
Iz kojeg te prizivah: Priđi mi,
I prožmi čitavo moje biće, dok se moje lice
Ne ozari svetlom, i dok moje čelo
Ne zasija tvojim zvezdanim simbolom, dok moj glas
Ne dostigne Neizrecivo: Priđi, kažem
I učini da se sjedinim s tobom; da svi mOji putevi
Mogu zablistati tvojim svetim uticajem,
Da budem dostojan kada stignem do kraja
Da se žrtvujem pred Svece...
... .. ...
..... . . .

O ti, svetlom zvezda krunisan! Sa krilima od smaragda

Prostranijim od Nebesa! O ti još dublja plaveti
Bezdana vode! O ti plamenu
Šlo se razlivaš po svim špiljama noći
Jezici što iskaču iz neizmernog
Uvis, kroz sjajne planine neispoljene
Do neizrecivog! O Zlatno Sunce!
Vibrirajuća slavo mog višeg sopstva!
Cuh tvoj glas kako odjekuje u Bezdanu:
..Ja sam jedino biće u dnu

157