Tame: neka se uzdignem i ovijem oko sebe

Da zakoračim stazom Tmine: čak i tada

Mogu dostići svetlost. Jer iz Bezdana
Dodoh, pre mog rođenja; iz onih mračnih dvorana
I tišine primalnog sna! A on,
Glas Doba, odgovori mi i reče:
Gledaj ! Jer ja sam On koji obraZUje
U Tami! Dete Zemlje! Svetlo doista zrači
U tami, ali tama ne može razumeti
Nikakve zrake tvog nadahnjujućeg svetla!"
•••••••••••••••••

Ne ostavljaj me samog,
O Sveti Duše! Dođi da me oživiš,
Da me prikažeš i učiniš vidljivim,
Mene, Ozirisa, u svetu jadikovki; da se
Uspnem na Krst Stradanja
I da se žrtvujem, da prizovem sav ljudski rod
I svaki zametak materije koji ima života u sebi,
I nakon mene, u neizrecivu slavu
Kraljevstva Svetlosti! O sveta, sveta Kraljice!
Neka me tvoja široka Krila zaklone!

To sam ja, Uskrsnuće i Život!

Pomiritelj Svetlosti i Tame.
Ja sam Spasitelj smrtnih stvari.
Ja sam Sila u Materiji ispoljena.
Ja sam Božanstvo u mesu ispoljeno.
Stojim na vrhu, među Svetima.
Ja sam kroz patnju svepročišćen.
Svesavršen u mističnoj žrtvi,
I u znanju svog Sopstva
Sjedinjen sa Večnim Bogovima Života.
Uzvišen kroz Patnju Iskušenja je Moje Ime.
Osloboditelj Materije je Moje Ime.
la sam Isusovo Srce obavijeno
Hitrom Zmijom! Ja, Ozirisom učinjen
Stojim u ovoj dvorani Dvostruke Istine i kažem:
Svet si Ti, Gospode Univerzuma!
Svet si Ti, koga Priroda nije rodila!
Svet si Ti, O ti Ogromno i Moćno Jedno!
O Gospode Tame i O Gospode Svetla!
. . ... ..
... ..

158