FUNKCIJA TIREOIDEJE

• Sekretorne jedinice tireoidne žlezde – folikuli;

koloid: tireoglobulin (jodirani glikoprotein).
• Aktivnost žlezde povećana → smanjena
količina koloida i volumen folikula; smanjena
žlezdana aktivnost → akumulacija koloida,
povećanje folikula.
• Drugi tip ćelija – parafolikularne ćelije (C
ćelije) – stvaraju polipeptidni hormon
kalcitonin.
 TIREOIDNI HORMONI

Tireoidna žlezda luči:

1. tiroksin (3,5,3',5'-L-tetrajodtironin,
T4);
2. trijodtironin (3,5,3'-L-trijodtironin, T3)
3. male količine 3,3',5'-L-trijodtironina
(obrnuti T3, rT3)
4. minimalne količine monojodtirozina
(MIT) I dijodtirozina (DIT):
prekurzori T3 i T4.
Jedinjenja/elementi neophodni za
sintezu tireoidnih hormona

► TIREOGLOBULIN (Tg)
► TIREOSTIMULIRAJUĆI HORMON
(TSH)
► TIREOIDNA PEROKSIDAZA (TPO)
► JOD
 TIREOGLOBULIN (Tg)
♦ Glikoprotein (5496 AK), Mm ~ 660000
♦ 140 tirozinskih ostataka, 10% UH (manoza, N-acetilglukozamin,
galaktoza, fukoza, sijalinska kiselina, hondroitin sulfat).
♦ 4 tirozinska mesta: 1 na amino-terminalnom kraju; 3 na
karboksi-terminalnom kraju.
♦ Gen za Tg – na dugačkoj ruci hromozoma 8; sadrži 8500
nukleotida; kodira monomer pre-tireoglobulina (pre-Tg).
♦ Transkripciju Tg gena stimuliše TSH.
♦ Translacija mRNK – u grubom ER; Tg lanci se glikoziliraju
tokom transporta do Goldži aparata.
♦ U Goldži aparatu, Tg dimeri se inkorporiraju u egzocitne
vezikule → fuzija sa apikalnom membranom → oslobađanje Tg
u lumen folikula.
 Tireostimulirajući hormon (TSH);
tireotropin
♦ Sintetiše se u adenohipofizi pod dejstvom TRH
hipotalamusa.
♦ Glikoprotein, Mm ~ 28000, (15% ugljenih hidrata)
♦ Sastoji se od 2 nekovalentno vezane α i ß subjedinice
♦ ß-subjedinica – odgovorna za biološku i imunološku
specifičnost
♦ Peptidi se sintetišu odvojeno – spajaju pre vezivanja
UH grupe.
♦ Glavni eksterni regulator tireoidne žlezde.
♦ Vezuje se za TSH receptore locirane na bazalnoj
membrani folikularnih ćelija.
 Tireoidna peroksidaza (TPO)

♦ Glikoprotein vezan za membranu, Mm ~

120000; prostetična grupa – hem.
♦ Sintetiše se na grubom ER.
♦ Preko Goldžijevog kompleksa i egzocitnih
vezikula – prenosi do apikalne ćelijske
membrane.
♦ Inhibiraju - antitireoidni lekovi grupe
tioureje (metimazol, karbimazol,
propiltiouracil).
 JOD

♦ Hrana – osnovni izvor joda (jaja, plodovi

mora, hleb, dijetarni proizvodi), jodinovana
so, dijetarni suplementi.
♦ Preporučene dnevne potrebe : 150 µg/dan.
♦ Tireoidna žlezda koncentriše jod – sadži ~
90% telesnog “pool”-a.
♦ U cirkulaciji – u obliku I-.
♦ Brzo se resorbuje iz GIT-a.
 SINTEZA TIREOIDNIH
HORMONA
1. “Hvatanje” I- u tireoidnu folikularnu ćeliju.
2. Difuzija jodida do apikalne membrane.
3. Transport I- do koloida.
4. Oksidacija neorganskog I- do jodina (I+)
5. Kuplovanje dva dijodotirozina (DIT) →
tetrajodtironin (tiroksin, T4); monojodtirozina (MIT) i
DIT → trijodotironin (T3)
6. Endocitoza Tg iz koloida u folikularnu ćeliju; fuzija Tg
sa lizozomom, proteoliza → oslobađanje T4, T3, DIT i
MIT
7. Oslobađanje T4 i T3 u cirkulaciju
8. Dejodinacija DIT i MIT → tirozin
KOLOID

MITMIT T3 MIT
Tyr DIT DIT
Tyr DIT DIT
+ Tgb MIT Tgb DIT MIT Tgb
Oksidacija/H2O2I DIT DIT
T4
Jodinacija DITMIT Kuplov. T4 DIT
I-
Peroksidaza Peroksidaza Peroksidaza
*
Sekretovanje u
* * Tgb
TIROIDNA FOLIKULARNA ĆEL.
koloid
Tyr
H2O2
Tgb

Tgb
Peroksidaza Tyr Tgb
Peroxidase O2 + H+ NADP+ Lizozomi
u Golgi ap.
mRNA NADPH
Povećan
Sinteza proteina
Mitohondrija Sekundarni PK ćelijski rast
lizozomi
Tirozin + druge Tgb
cAMP
amino kiseline Tiroid-specifična Proteaze-
dejodinaza

Na+
I- Dejodinacija
* MIT
DIT
hidroliza

K+ T4,T3 Adenil
Simport Koncentracija ciklaza
TSH Receptor
Na+/K+- Difuzija
* I- Na+ ATPaza 2 TSH LATS/TSI 2
Na+ T4,T3 TSH TRH
Ekstracelularni prostor (krvotok) Sekrecija 2
Oslobađanje u cirkulaciju
 STUPANJ 4 - JODINACIJA

TIROZIN HO Tyr CH2CHCOOH- TIREOGLOBULIN

NH2

JODINACIJA
TIROZINA I

HO CH2CHCOOH-
MONOJODTIROZIN (MIT) Tyr TIREOGLOBULIN

NH2

JODINACIJA
TIROZINA
I

DIJODTIROZIN (DIT) HO Tyr CH2CHCOOH- TIREOGLOBULIN

NH2
I
 STUPANJ 5 - KUPLOVANJE JODOTIROZINA
I I HO I II

5’ 5
HO Tyr CH2CHCOOH + HO Tyr CH2CHCOOH HO Tyr O Tyr
NH2 NH2 3’ 3

I I
Tireoglobulin
I T4 I
Tireoglobulin

3,5,3’5’-tetrajodtironin

I 3,3’,5’-Trijodotironin
I

HO Tyr CH2CHCOOH + Tyr CH2CHCOOH

NH2 HO Tyr O Tyr

NH2

I I

Tireoglobulin Tireoglobulin I T3 I
 3,5,3’5’-tetrajodotironin

I I
DEJODINACIJA
Tyr O Tyr CH2CHCOOH

NH2

I I
PUT “DEAKTIVACIJE” T4 PUT “AKTIVACIJE”

5-dejodinacija 5’- dejodinacija

dejodinaze
rT3
I I I T3 I

Tyr O Tyr CH2CHCOOH Tyr O Tyr CH2CHCOOH

NH2 NH2
I
I

3,3’,5’-Trijodotironin (reverzi T3) 3,5,3’-Trijodotironin (T3)

 Dejodinaze
(selenodejodinaze)
* Dejodinaza I (jetra, bubreg, tireoideja, hipofiza).
Dvojna aktivnost: 5 i 5’ dejodinaza. Afinitet za
supstrate rT3>T4>T3. (Inhibira je propiltiouracil).
* Dejodinaza II – 5’ dejodinaza (mozak, hipofiza,
srce, placenta). Katalizuje konverziju T4 u T3 u
ekstartireoidnim tkivima.
• Dejodinaza III – 5 dejodinaza (placenta,
mozak, koža). Glavni put inaktivacije tireoidnih
hormona: T4 → rT3 (neaktivan)
T3 → 3,3’T2 (neaktivan)
 Produkcija T4 i T3
• T4 je primarni sekretorni proizvod tireoidne
žlezde.
• Tireoidna žlezda sekretuje oko 70-90 µg
T4 dnevno.
• Ukupna dnevna produkcija T3 je ~ 15-30 µg.
• T3 – nastaje na 2 načina:
• Oko 80% cirkulišućeg T3 nastaje dejodinacijom
u perifernim tkivima.
* Samo oko 20% nastaje direktnom sekrecijom iz
tireoidne žlezde.
 Vezujući proteini za tireoidne
hormone
• Više od 99% cirkulišućeg T4 i T3 – vezano
za proteine plazme:
- tiroksin-vezujući globulin (TBG) : 75%
- transtiretin (TTR), tiroksin-vezujući
prealbumin (TBPA): 10-15%.
- albumin: 7%.
- HDL : 3%
 Mehanizam dejstva tireoidnih hormona
• Receptori za tireoidni hormone na jedru; afinitet za T3
je 10x veći nego za T4.
• Broj nuklearnih receptora - mali.
• 4 varijante nuklearnih receptora (opisani i
mitohondrijalni za T3).
• Slobodni receptori (TR) se vezuju za element
hormonskog odgovora DNK (HRE) i korepresor (CoR).
• Nakon vezivanja T3 za receptor – CoR se oslobađa,
vezuju se koaktivatori (CoA) i počinje transkripcija
mRNK.
 Kontrola tireoidne funkcije
1) klasična hipotalamusno-hipofizno-tireoidna
osa.
2) hipofizna i periferne dejodinaze –
modifikacija efekata T4 i T3.
3) autoregulacija hormonske sinteze u tireoideji,
zavisno od raspoloživosti joda.
4) stimulacija ili inhibicija tireoidne funkcije TSH
receptorskim autoantitelima.
“Feedback”
regulacija

Hipotalamus
TRH T3 T4

Somatostatin TRH
Dopamin

T3 T4
T3 TSH

TSH
Tkivo
T4,T3
Tireoideja T4
T4
 Efekti na fetalni razvoj
• Tireoideja i adenohipofiza fetusa počinju
da funkcionišu oko 11 nedelje života.

• Visok nivo tipa III dejodinaze u placenti →

T3 i T4 (majke) inaktivirani u placenti –
mala količina dostupna fetusu –
neophodna za normalan razvoj mozga
fetusa.
 Potrošnja kiseonika i produkcija
toplote
• T3 – stimulacijom Na+,K+- ATP-aze u
skoro svim tkivima osim mozga, slezine i
testisa.
• Doprinosi povećanju brzine bazalnog
metabolizma.
• TH snižavaju nivo SOD; povećano
stvaranje slobodnih radikala.
 Kardiovaskularni efekti
• T3 stimuliše transkripciju α-teških lanaca,
a inhibira ß-teških lanaca miozina –
poboljšava kontraktilnost kardijačnog
mišića.
• Povećava transkripciju Ca2+-ATP-aznog
gena; broj ß-adrenergičnih receptora i
koncentraciju G proteina.
• TH imaju značajne pozitivne inotropne i
hronotropne efekte na srce.
 TH: normalan rast i razvoj kostiju
• T3 : značajan regulator sazrevanja kostiju
- T3 reguliše ekspresiju faktora koji
direktno utiču na linearan rast kostiju.

- T3 može da učestvije u diferencijaciji i

proliferaciji osteoblasta; sazrevanju
hondrocita → osifikacija kostiju.
 Hematopoezni efekti
• Povećana potreba za O2
(hipertireoidizam) – povećana
produkcija eritropoetina – povećana
eritropoeza.
• Tireoidni hormoni povećavaju sadržaj
2,3 DPG u eritrocitima, omogućavaju
povećanu disocijaciju HbO2 –
povećana dostupnost O2 tkivima.
 Metabolizam UH i lipida
• Povišene koncentracije tireoidnih hormona
povećavaju hepatičnu glukoneogenezu i
gligogenolizu; intestinalnu apsorpciju
glukoze → pogoršati diabetes mellitus.
• TH deluju na povećanje hepatičnih LDL
receptora → kod povećanog lučenja TH –
sniženje nivoa holesterola.
 POREMEĆAJI TIREOIDNE
FUNKCIJE
• HIPOTIREOIDIZAM
• Primarni hipotireoidizam (subklinički i
manifestni)
• Kongenitalni hipotireoidizam
• Sekundarni hipotireoidizam

• HIPERTIREOIDIZAM
 Hipotireoidizam
• Primarni – tireoidna žlezda ne prozvodi
dovoljne količine T4 i T3 (hronični limfocitni
tiroditis).
• Snižene vrednosti T4, povišene TSH.
Subklinički – povišen TSH, T4 u referentnim
granicama.
• Autoimuni tiroditis (Hashimoto) – prisustvo
autoantitela.
• Kongenitalni – atireoza; sekundarno –
poremećaj sinteze TH. Mentalna retardacija
– neophodna rana dijagnostika!
 Sekundarni hipotireoidizam
• Hipofizna ili hipotalamusna
oboljenja – deficit TSH (često i
ostalih hipofiznih hormona).
• Kod oštećenja hipotalamusa –
nema povećanja TSH kao
odgovor na stimulaciju TRH.
 Hipertireoidizam
• Povišen FT4, snižen TSH

• Subklinički: snižen TSH, FT4 u

granicama referentnih vrednosti.
Treba uraditi FT3 - pre se
povećava u cirkulaciji od FT4.
 Određivanje TSH
RIA – niska osetljivost (detekcioni limit 1 mIJ/L) –
nemogućnost razlikovanja normalnih od subnormalnih
vrednosti (hipertireoidizam).
• Imunometrijska ("sendvič") metoda – molekule TSH most
između 2 ili > anti-TSH antitela.
• Prvo (monoklonsko) upravljeno prema specifičnoj
β-subjedinici i vezano za čvstu fazu sistema za separaciju;
prisutno u višku, selektivno ekstrahuje većinu TSH
molekula iz seruma.
• Kvantifikacija vezanog hormona- drugim antitelom
(monoklonsko, poliklonsko) upravljenim prema različitim
antigenskim mestima na TSH (pr. α-subjedinice).
 Određivanje TSH
• Detekciono antitelo obeleženo: radioizotopom,
enzimom,
fluoroforom, hemiluminescentnom molekulom.
• Kod imunometrijskih metoda – direktna
proporcionalnost sa koncentracijom analita – viši
signal odgovara većoj koncentraciji.
• Prednosti u odnosu na RIA : senzitivnost, vreme
izvođenja (<3h), širi opseg merenja (0,1-50 mIJ/L).
• Novije imunometrijske metode za TSH –
hemiluminescentna tehnologija – detekcioni limit:
0,01 -0,02 mIJ/L.
Sakupljanje i čuvanje uzoraka.
Nehemolizovani i nelipemični uzorci
seruma/plazme. Stabilni 5 dana na 2-8 °C;
zamrznuti – mesec dana.
Referentni intervali.
Cirkadijani ritam. Najviši: 02 - 04h; najniži: 17 –
18h. Očekivane vrednosti:
Starost mIJ/L
1-4 dana 1,0-38,9
2 ned.- 4 god. 0,8-9,1
2-20 god. 0,7-5,7
21-54 god. 0,4-4,2
55-87 god. 0,5-8,9
 Određivanje tiroksina u serumu

• Indirektno : PBI test – određivanje joda vezanog za

proteine. Mogućnost određivanja jodoproteina,
jodotirozina, neorganskog joda i Tg.
• Merenje hormonskog joda u butanolnom ekstraktu
precipitata proteina (BEI).
• Korisni: selektivno odvajanje jodotironina od ostalih
jedinjenja joda. Nespecifični – retko se koriste.
• Direktno: metoda kompetitivnog vezivanja za proteine –
kompeticija obeleženog i neobeleženog T4 za ograničen
broj vezivnih mesta na proteinima.
• Specifični vezujući protein – TBG.
• Referentna metoda za T4 – izotopsko razblaživanje -
masena spektrometrija: serumu se dodaje T4 obeležen
tricijumom. T4 se ekstrahuje iz seruma, derivatizuje i
analizira tehnikom GC/MS. Koriste se i GC/EC kao i
HPLC.
Imunoodređivanje
• Koriste visoko specifična antitela protiv albumin-T4
konjugata.
• Neophodno blokirati vezivanje T4 za TBG.
Blokirajući agensi: 8-anilino-1-naftalen-sulfonska
kiselina (ANS) – reagens izbora. Efikasno istiskuju
T4 iz TBG – ne utiču na vezivne karakteristike
antitela.
 Izotopske metode

• Za praćenje i merenje distribucije T4 između vezane i nevezane

frakcije koristi se 125I.
• Metode razdvajanja slobodne od obeležene frakcije T4:
a) precipitacija proteina amonijum sulfatom, PEG;
b) tehnika čvrste faze: T4-specifična antitela vezana za
kuglice, namagnetisane partikule, zidove epruveta.
• Postupak je: brz, inkubacioni period 1h (sobna temperatura ili 37
°C) → 20 uzoraka, 2 ili 3 kontrole i 6 kalibratora (2x) za < od
3h.
• Detekcioni limit: 5 nmol/L.
 Neizotopske metode

• Obeleživači: enzimi (peroksidaza iz rena, AP, β-D-galaktozidaza;

fluorescentne i hemiluminescentne molekule.
• Kod heterogenih EIA T4 antitelo se mobiliše na plasti- čnim
površinama – vezani ili slobodan analit se odvaja dekantovanjem
ili ispiranjem. Posle ispiranja katalitička aktivnost vezanog
enzima se određuje korišćenjem hemiluminescentnog supstrata.
• Homogena imunoodređivanja – tehnika multiplikovanog
imunoodređivanja (enzyme-multiplied immunoassay technique,
EMIT), koristi G-6-PDH kao enzimski obeleživač - kovalentno
vezan za T4. Vezivanje T4-specifičnog antitela za obeleživač; <
enzimska aktivnost.
T4 + T4-E +Ab⇐ ⇒ Ab:T4 +
Ab:T4-E
(aktivan) (neaktivan)
 Neizotopske metode
• Endogeni T4 oslobođen iz serumskih proteina (ANS)
kompetira sa enzimski obeleženim hormonom vezanim za
antitelo → katalitička aktivnost nevezanog enzimskog
konjugata direktno proporcionalna T4 u uzorku.
• Nepotrebno odvajanje slobodnog od enzimski vezanog
hormona (neaktivan).
• Klonirani enzimski donorski imunoesej (cloned enzyme
donor immunoassay, CEDIA) – primena inaktivnih
fragmenata β-galaktozidaze, enzimski akceptori (EA) i
enzimski donori (ED).
• T4 u uzorku kompetira sa ED-obeleženim T4 za limitiran
broj vezivnih mesta na anti-T4.
• Katalitička aktivnost holoenzima povećava se
proporcionalno količini T4 u serumu.
• Homogeno fluorescentno imunoodređivanje
Fluorescentno obeleženi T4 i T4 iz seruma
kompetiraju za vezivna mesta na T4 antitelu.
Polarizaciona svetlost escitacije (485 nm), emisije
(525 – 550 nm) – registrovana polarizacija – obrnuto
proporcionalna koncentraciji T4 u uzorku.
• Heterogeno fluorescentno imunoodređivanje
Zasnovano na primeni elemenata iz grupe
lantanida (pr. europijum). Fluorescentni signal –
obrnuto proporcionalan T4 u uzorku. Vreme
očitavanja za svaki uzorak, kratko → mogućnost
brzog određivanja većeg broja uzoraka.
• Hemiluminescentno imunoodređivanje
Za inicijaciju hemiluminescencije – H2O2.

• Turbidimetrijska metoda
Homogeno određivanje – kompeticija T4 iz
seruma i T4 fikol konjugata za mesta
vezivanja na specifičnom antitelu. Stepen
aglutinacije – promena A na 600 nm.
 Sakupljanje i čuvanje uzoraka
• T4 prilično stabilan na sobnoj temperaturi; >
24 h na 2 – 8 °C; zamrznut stabilan 30 dana.
• Hemoliza i lipemija ne utiču na određivanje
(jaka hemoliza – razblažuje uzorak – niže
vrednosti); zamućene – centrifugirati. 131I –
interferira (uzorak uzet 2 – 3 dana posle
davanja); terapiju prekinuti mesec dana.
• Kod dece uzorci iz pete (kapilare, filter papir*) –
skrining novorođenčadi na kongenitalni
hipotireoidizam.
Referentni Starost nmol/L
intervali Pupčana vrpca 95 – 168
1 – 3 dana 152 – 292
1 – 2 nedelje 126 – 214
1 – 4 meseca 93 – 186
4- 12 meseci 101 – 213
1 – 5 godina 94 – 194
10 – 15 godina 72 – 151
15 – 60 godina 65 – 155
> 60 godina 65 – 163

Skrining novoriđenčadi
(puna krv)
1 – 5 dana > 97
6 dana > 84