ПАРАПСИХОЛОГИЈА

Парапсихологија је наука која се бави истраживањем ванчулног опажања, још од 1882. године,
кад је прве научне експерименте започело Удружење за психолошка истраживања из Лондона.

Ванчулно опажање (екстрасензорна перцепција – ЕСП) је опажање које настаје независно од 5

класичних чула.

 Телепатија – пренос мисли на даљину

 Видовитост – виђење ван граница чула
 Прорицање – виђење будућих догађаја

Поред ванчулних опажања подручја која парапсихологија истражује су:

 Телекинеза или психокинеза – покретање ствари снагом ума

 Био-психокинеза – управљање живим организмима снагом ума
 Искуства напуштања сопственог тела (астрална пројекција) и посматрања света са друге
тачке
 Искуства особа које су привремено прешле границу између живота и смрти
 Психометрија – ванчулно прибављање сазнања о удаљеним објектима фокусирањем
пажње на физички објекат (нпр. кристалну куглу)
 Рашљарење или радиестезија – проналажења подземне воде или других објеката помоћу
виска, рашљи и сличних помагала
 Феномен медијума – посредовање (при свести или у трансу) у комуникацији или акцији
између живих бића и духова умрлих или митских бића
 Реинкарнација – посмртна селидба душе у друго тело
 Регресија на претходне животе – сећања на претходне инкарнације
 Прогресија на будуће животе – предсказивање будућих инкарнација
 Пре-инкарнација –посећивање места будућег живота од стране духа нерођеног и
незачетог детета, у циљу избора родитеља
 Материјализација или дематеријализација – необјашњиво појављивање или нестајање
опипљивих објеката и људи
 Телепортација – необјашњиво транспортовање предмета на даљину
 Ксеноглосија – појава повременог смисленог говора или писања језиком који особа никад
није чула
 Мисаона фотографија – способност стварања смислених ликова на филму без стварног
експонирања
 Левитација – необјашњиво подизање и лебдење објеката или особа
 Глосолалија – наоко бесмислени говор у трансу или измењеном стању свести
 Теургија – магијско комуницирање са Богом
 Стигмата – необјашњиви белези на телу који личе на Христове ране начињене при распећу
 Поседнутост тела – преузимање и управљање телом живе особе од стране ђавола или
неког другог уљеза
 Поседнутост неких места – манифестује се покретањем ствари, необјашњеним звуцима и
слично.
 ПАРАПСИХОЛОШКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

Парапсихолошке институције постоје и углавном се на основу резултата њихових истраживања

може закључити да неке појаве (углавном ванчулно опажање) постоје, али у веома малој мери.

Велики проблем представља то што се износи изговор да не може баш сваки пут да успе
експеримент, ако неко тражи да се понови, што је основно да би наука прихватила теорију као
исправну. Такође, парапсихологија се бави тврдњом да удаљеност између „одашиљача“ и
„пријемника“ нема никаквог утицаја на јачину ефекта, док наука познаје 4 врсте силе и за сваку
важи да јачина поља те силе опада са квадратом растојања од извора. Критикују се и
парапсихолози који сматрају да су непријатељи сви који сматрају да ванчулно опажање није
могуће.

У другој половини 20. века, посебно у време „гвоздене капије“ и хладног рата су институције
финансирале владе земаља у којима се налазе.

Кина: Између 1970. и 1980. године Кинеска академија наука и Беијинг универзитет су заједнички
вршили експерименте чији је циљ био упознавање везе између разних паранормалних феномена
и „животне енергије“ ћи.

САД: Америчка војска и CIA су основале заједнички комитет који је вршио анализу постојећих
резултата и нова испитивања. Они су у извештају рекли да нису пронашли никакав научни доказ
да парапсихолошки феномени постоје. Независно од њих, америчке ваздушне снаге су вршиле
исту студију под називом Veritac како се звао суперкомпјутер на коме је вршена обрада података.
Њихово истраживање је завршено напуштањем пројекта. Наравно, постоје теорије завере да су
пронашли нешто и наставили пројекат тајно.

Русија - „обећана земља“ : У Русији постоји доста институција које покушавају да утврде шта од
парапсихолошких феномена може да се искористи у практичне сврхе – за хватање криминалаца,
шпијунажу, проналажење наслага руда итд. Велики број људи у влади и органима власти верује у
натприродне феномене. Чланови руског Парламента су позвали локалну пророчицу и гатару Раису
Сомерину за говорницу и слушали њене оцене о члановима. Влада је финансирала испитивање
„микролептичких поља“ (којима се остварује даљинско биолошко деловање на војску и цивиле
„торзионом радијацицом“). Потрошено је око 500 милиона долара на ово истраживање док 1991.
совјетски Врховни комитет није прекинуо истраживање.

Југославија: У необјављеним мемоарима некадашњег полит-комесара генералштаба Војске

Југославије, пуковника Љубодрага Стојадиновића се говори о „Групи 69“, тиму стручњака за
парапсихолошке појаве. У разговору са пуковником Богијем Стојменовићем пуковник
Стојадиновић говори о томе да група може да руши авионе, потапа бродове, усмрћује личности на
велику даљину, разара градове... „Група 69“ је имала теорију да је извор свег зла за Србију Римски
бунар на Калемегдану. Да би се неутралисало избијање злих сила из њега треба ухватити неког од
српских непријатеља и бацити га у Римски бунар. 13. априла 1994. је авион Ф-16, носач авиона
америчке армије, пао у море, а 15 дана касније још један и „Група 69“ је тврдила да је то плод
њиховог деловања.
 ТЕЛЕПАТИЈА

 превод са грчког: „осећање на даљину“

 Пренос или читање мисли, у зависности од тога да ли се врши уз сагласност и сарадњу
особе чије мисли се читају, или се то чини нелегално.

Provera sposobnosti telepatije: Eksperiment “Ganzfeld”

Prilikom izvođenja testa o prijemu telepatskih poruka potrebno je obezbediti da osoba koja prima
poruke bude zvučno I vizuelno izolovana od okoline, kako bi se maksimalno umanjio uticaj spoljnih
nadražaja. U eksperimentu Ganzfeld Čarls Honorton, Viljem Brod i Adrian Parker su to rešili tako što se
čoveku preko očiju stave dve polovine ping-pong loptica, a na uši slušalice. Na ping-pong loptice se
usmerava difuzno crveno svetlo, a preko slušalica se reprodukuje “beli šum” (šum kod koga su
podjednako zastupljene sve čujne frekvencije sa odgovarajučim amplitudama). Tada čovek ne prima
nadražaje iz okoline I posle 15ak minuta počinje da doživljava halucinacije. Drugom učesniku
eksperimenta u susednoj sobi se pokazuju kratke video sekvence. On se koncentriše i pokušava da
pošalje vizuelnu I verbalnu poruku o svemu što vidi, a primalac istovremeno priča o svojim
zapažanjima. Na kraju, prvi učesnik skida rekvizite sa očiju i ušiju I na monitoru gleda četiri video
sekvence od kojih je samo jedna “prava”, zatim se opredeljuje za jednu. Statistički očekivani broj
pogodaka je 25%, a ako je taj procenat značajno veći, znači da telepatija postoji.

U jednoj studiji Honortona je bilo testirano 240 učesnika i broj pogodaka je bio 34%. Ipak, naučnici su
kritikovali rezultat i eksperiment, jer je možda bila greška u odabiru video sekvenci, npr. da nešto navodi
učesnike da izaberu određenu. Eksprement nije ponovljen.

Honortonov “pronalazak” je I da se značajni rezultati dobijaju samo sa video sekvencama, a ne i sa

fotografijama, jer pokretna slika izaziva jači nadražaj od statične. Dok su drugi eksperimentatori zaključili
suprotno jer su imali bolje rezultate sa fotografijama.

Tridesetih godina 20. veka dr J. B. Rajn je počeo da istražuje telepatiju u laboratoriji. Rajn je koristio
Zenerove karte da ne bi bilo sumnje da li ispitanik pogada ili ne pogada u testovima. Rezultati su bili
impresivni. Ovo je probudilo sumnju kod psihologa Bernarda Rajsa. Kad je doktor Rajn pozvan da
predaje o svom ESP (ekstra senzitivna percepcija) radu na Barnard koledžu, Rajs ga je na takav nacin
ispitivao da je Rajn mislio dag a oputužuje da je prevarant. Rajn je predložio Rajsu da on sam izvodi
testove. Rajs se složio i nekoliko meseci je sam izvodio eksperimente sa kartama. Napravljeno je 1850
eksperimenta i oni su pokazali 18 pogodaka od mogucih 25. Rajs, koji je nekada opovrgavao ESP
istraživanje pozvan je da brani svoj eksperiment 1938. u čemu je i uspeo, ali je Rajnovo delo je i dalje
bilo tema javnih osporavanja i rasprava. Telepatiju su uskoro zasenile teme kao npr. vidovitost tako da
se nije toliko govorilo o tome.

Mentalni radio: Delo pisca Aptona Sinklera čija je supruga imala vidovnjačke sposobnosti i bila je u
stanju telepatijom da "prima" slike koje je crtao njen muž ili drugi parapsiholozi. Sinkler je objavio
rezultate u knjizi «Mentalni radio», u kojoj se vidi da je od 290 ekperimenata gospođa Sinkler bila
uspešna u 23 procenta, delimično uspešna u 53%, i nije uspela u 24% slučaja. Sličnost između originalnih
crteža i kopija gospode Sinkler bila je upadljiva. Sinkler bio je svestan toga da su ljudi još uvek skeptični.
Njegovi prijatelji osećali su da je njegovo zanimanje u suprotnosti sa racionalističkim gledanjima na svet,
a jedan od njih ga je čak napao u novinama, objavivši da se Sinkler bavi duhovima.

Kasnije se Dr Vasiljev služio hipnotisanim ispitanicima kako bi istraživali "mentalni radio",

a kada je 1962. objavljena knjiga o njegovom radu otkrio je da su on i drugi istraživaci bili u stanju da
navedu hipnotisane pacijente da izvršavaju telepatska naređenja. U jednom slučaju žena sa
paraliziranom levom stranom tela bila je predmet eksperimenta. To njeno stanje je bilo psihosomatsko,
i pod hipnozom je bila u stanju da s lakoćom pokreće levu ruku I nogu. Vasiljev je otkrio i da je bilo
potrebno da on samo da mentalno naređenje i ona bi pokretala levu šaku, ruku ili stopalo prema
zahtevu - bez hipnoze.
Uskoro su Rusi izveli još jedan eksperiment iz telepatije, sa biofizičarem Jurijem Kamenskim i
moskovskim novinarem Karlom Nikolajevim. Kamenski je bio u Novosibirsku u Sibiru, Nikolajev u
Moskvi, a skup naučnika je nadgledao celu stvar. Rezultati su pružili sjajan dokaz mentalne
komunikacijeizmeđu ta dva čoveka. U jednom testu, Nikolajev je tačno opisao šest predmeta koji su dati
Kamenskom. U tom eksperimentu su naučnici i instrumentima potvrdili da se dešava nešto
paranormalno.
Priključili su Nikolajeva na elektroencefalogram (EEG), koji prati moždanetalase. Čim je Kamenski poceo
da prenosi slike, talasi u Nikolajevljevom mozgu su se promenili. Pomoću ovoga su izmislili tehniku za
odašiljanje poruka Morzeovom azbukom. Umesto da zatraže od Kamenskog da misli na neki predmet,
oni su zatražili da zamisli kako se tuče sa Nikolajevim. Došlo je do izrazite promene u uzorku talasa kad
god je Kamenski zamislio da se tuče s njim. Kamenski je iz Sibira uspeo mentalno da prenosi Morzeovu
abecedu na rastojanja od 3200 km.

Zatim je usledilo otkriće dr S. Figara da intenzivno razmišljanje o nekoj osobi proizvodi porast
volumena krvi kod te osobe – što može da se izmeri instrumentom pletizmografom. To je u brojnim
eksperimentima potvrdio i britanski prof. Daglas Din. Ako se pošiljalac koncentriše na ime osobe koja je
ispitaniku emocionalno značajna, pletizmograf pokaže merljivu reakciju koja se interpretira kao
Morzeova teka. Ako se ne zabeleži nikakva reakcija tokom određenog perioda, to se smatra kao
Morzeova crta. Din je uspešno komunicirao na kratke i duge relacije. U jednom slučaju poslao je
Morzeom poruku na rastojanje od 2000 km, izmedu Njujorka i Floride.

Ponavljanje eksperimenata ostaje problem. Mentalni radio ostaje zagonetni fenomen. Javljajući se
spontano i u laboratoriji – uverio je većinu istraživača u svoje postojanje.

VIDOVITOST

 Видовитост – „виђење“ или неко друго осећање на даљину, ван граница чула.

Peter Hurkos: pogađa mnoge detalje u vezi sa osobama za kojima se traga.

Holanđanin Gerard Krojset: vidovnjak koji je stekao svetsku slavu pronalazača nestalih osoba,
specijalno dece.
U Sent Luisu , u Mizuriju, SAD, smešten je centar parapsihološkog odreda izvanrednih vidovnjaka, koji
imaju dozvolu da rade kao privatni detektivi. Centar je smešten u zgradi vrednoj 80.000 dolara.

1978. godine sedmogodišnji dečak je nestao iz kuće u Los Anđelesu. Policija nije znala da li je dečak
kidnapovan ili je odlutao i izgubio. Jedan policajac je predložio da se obrate vidovnjakinji. Ona je rekla
policiji da je dečak mrtav, opisala čoveka koji ga je ubio i rekla da se radi o trostrukom ubistvu. Nacrtala
je i skicu njegovog lika koja je policijskom crtacu pomogla da napravi portet osumnjičenog. Kad je crtež
pokazan dečkovim roditeljima i njegov otac je prepoznao čoveka. Ubica je uhapšen i priznao je da je
zadavio dečaka i da je dve godine ranije ubio još dva dečaka.
 TELEKINEZA I PSIHOKINEZA

 Telekineza – pokretanje objekata na način koji nije moguće naučno objasniti.

 Psihokineza – pokretanje pod uticajem nečije psihičke ili mentalne snage.
 Biopsihokineza (BioPK) – svesno upravljanje živim organizmima pomoću psihičkih ili mentalnih
sila.

Ako bismo gledali iz ugla da priroda ne bi razvijala udove, mišiće i zglobove ako životinja može da dovede
hranu pred nos snagom misli, telekineza i psihokineza ne bi trebalo da postoje.

Ispitivanje psihokineze:
 Materijal: list tvrđeg papira, lepak, čioda, staklena čaša
 Postupak: Od jedne papirne trake širine oko 2cm napraviti prsten, a druge dve dve zalepiti u
obliku poluprstenova, kao na slici. Poluprstenovi se na vrhu probodu čiodom tako da ona ostane
dobro fiksirana i sve se postavi na naopako okrenutu staklenu čašu.
 Ako je sve dobro napravljeno konstrukcija bi trebalo da se okreće oko vertikalne ose koja se
poklapa sa čiodom.
 Sledeći korak jested a postavite dlanove oko horizontalnog prstena i snagom misli zavrteti papir.
Treba biti opušten, jer se tako lakše postiže rezultat.
 Trik: Zalepite poluprstenove na horizontalni prsten tako da spojevi ne budu pod pravim uglom
nego da svaki bude malo zakrenut u smeru strelice. U tom slučaju će se, ako se eksperiment
izvodi u hladnoj prostoriji, a ruke su vam tople, zagrejani vazduh sa dlanova kretati uvis i obrtati
konstrukciju.

Vršeni su razni eksperimenti: koncentrisanje na pomeranje pravca ljuljanja klatna, pomeranje snopa
vodoskoka, zaustavljanje loptice ruleta na željenom broju, itd. Svi su se završili neuspešno.

Film: The Mind’s Eye

SNOVI

Onejromantija – tumačenje snova

Kod nas je došlo tumačenje sa Istoka, kroz Grčku, a kasnije kroz Bibliju. Bog je kroz san činio otkrovenja
prorocima, Faraonu, Josifu, caru Navukodonosoru itd.

U malajskom plemenu Senoi se posebno neguje kult snevanja. Još u ranom detinjstvu, roditelji razvijaju
kod deteta smisao i konstruktivan odnos prema snu. Pitaju ga posle svakog buđenja šta je sanjalo i
razgovaraju o tome. Uče ih da utiču na svoje snove I da ih usmeravaju tako da se njihov blagotvoran
efekat produži na budno stanje.

U snu se i najmanji unutrašnji nadražaji pojačavaju tako da postoji shvatanje da čovek samo u snu može
da oseti šta mu “javlja” bolesni organ, duh umrle osobe itd. Tako da prema tom shvatanju postoje tri
kategorije snova:
 Snovi kao funkcija telepatije
 Kao rezultat vidovitosti
 Kao pojava predskazanja budućih događaja
Misli se da duša, oslobođena fizičkog tela, u snovima dobija ogromnu moć opažanja i odlazi na “onaj
svet” gde doznaje tajne za koje u budnom stanju ne zna ni da postoje.

Šta se dešava kad spavamo: Postoje dve faze ne-REM faza i REM(Rapid Eye Movement) faza. Tokom ne-
REM faze se čovek odmara i ona traje oko 75% spavanja, tada su mišići opušteni, čovek može da se
pomera i premesti u udobniju poziciju. Tokom REM faze telo je paralizovano i dešavaju se brzi pokreti
očnih jabučica i tada imamo realistične mentalne iluzije, tj sanjamo. Frontalni režanj mozga se isključuje
kada spavamo i zato osoba koja spava ne može svesno da utiče na tok. Kod nekih ljudi isključenje nije
potpuno i javljaju se lucidni snovi, tokom kojih je osoba svesna toga da spava i da sanja. Takođe postoje
teorije, da čovek može sam da započne lucidan san i upravlja događajima u snu. Postoji više tehnika. Na
primer zapisivanjem snova otkrijemo simbol koji se javlja u svakom snu i kad nastupi san prepoznamo
detalj, shvatimo da je sve san i preuzmemo kontrolu. Takođe, vežbom da gledamo u sat, jer je u snu,
navodno, sat ili iskrivljen ili se kazaljke ne pokreću… Pre spavanja treba izgovorati “Ja večeras imam
lucidan san.”

Snovi se tumače pomoću simbola koji se javljaju u snu, ali je komplikovano to što svaki simbol može da
ima drugačije značenje kod različitih osoba.

Ipak, misli se da snovi mogu da budu samo prozor u naše lične želje i strahove, a ne veza sa drugim
svetom.

ŠETNJA IZVAN TELA

Astralna projekcija – poseban tip “šetnje” u kome astralno telo napušta ostalih šest tela.
Po teozofskom učenju svako biće poseduje sedam nivoa postojanja:
1. Fizičko
2. Astralno
3. Duhovno
4. Emocionalno
5. Telo ljubavi
6. Eterično
7. Telo svesti
8. Kosmičko
9. Telo mudrosti
10. Telo istine
11. Mentalno
12. Telo nirvane
Jedino astralno telo ima auru i ono to koristi da tokom šetnje opazi ostala astralna tela koja takođe
šetaju, ali se uvek vraća svom fizičkom telu.
Prema tantričkoj filozofiji, svako od sedam tela ima svoj centar energije koji se zove čakra. Obdareni ljudi
mogu da vide boju čakri i na osnovu nje procene nečije duhovno i fizičko zdravlje

Domaći spiritisti smatraju da postoje 3 tela: duša, fizičko telo i peristrit(astralno telo) – laki kosmički
fluid koji je rasprostrt po svom prostoru i vasioni i služi kao posrednik između duše i tela. Kada se telo
istroši i ne može da ispunjava svoj zadatak, raspada se i duh ga skine sa sebe i taj čin skidanja je smrt.
Postoji teorija da ako čovek pojede dosta soli i na sto pored kreveta stavi čašu vode može da doživi
astralnu projekciju. Organizam će tokom spavanje dehidrirati zbog soli, i astralno telo će privučeno
vodom izaći iz fizičkog tela.

Na granici između života i smrti:

Ljudi često ponavljaju priču o putovanju kroz mračni tunel na čijem kraju je jako svetlo ili posmatranje
svog tela odozgo u bolničkoj sobi i svega se sećaju. Sve to ima smisla, jer tokom otkazivanja čulnih
centara prvo otkaže centar za vid, pa tek onda centri za sluh i memoriju. Mozak gleda vizuelne
halucinacije, stvara slike na osnovu zvuka iz realnog izvora i prilagođava scenario sna tako da se opravda
postojanje zvuka (u snu u školi, zvoni alarm, u snu zvoni zvono). Neuoronski šum koji čine nasumična
prostiranja električnih signala što povećava osetljivost čula, objašnjava fenomen “prolaska kroz tunel”.
“božanski mir”, praćen utiskom napuštanja tela tokom kliničke smrti se objašnjava time da
ketamin(analgetik) u većim dozama izaziva i halucinacije koje su povezane sa dezorijentacijom da čovek
doživljava “šetnje izvan tela”. Ketamin ostavlja budnim čoveka, ali ga “premešta van svoga tela”.
Pretpostavlja se da u toku umiranja organizam luči velike količine ketamina ili slične supstance koja ga
štiti od tako velikog šoka.

Knjiga: Susan Blackmore “Dying to live: near-death experiences”