АЛБЕРТ АЈНШТАЈН

Милена Вујчић 4/1

• Рођен је у Улму, 14. марта
1879. године
• Теоријски физичар
• Формулисао је специјалну
и општу теорију
релативности и допринео
је напретку квантне
теорије и статистичке
механике
• Нобелова награда за
физику му је додељена
1921. године за
објашњење
фотоелектричног ефекта
(рада објављеног 1905. у
Annus Mirabilis или „Години
чуда”) као и за допринос
развоју теоријске физике.
• Истраживао је капиларне силе, специјалну теорију релативности,
Општу теорију релативности (уопштење Специјалне теорије којим
обухваћено убрзано кретање и гравитација), космологију, статистичку
механику, Брауново кретање, критичну опалесценцију, вероватноћу
електронских прелаза у атому, проблеме пробаблистичке
интерпретације квантне теорије, термодинамику светлости при малој
густини зрачења, фотоелектрични ефекат, фотолуминисценцију,
фотојонизацију, Волтин ефекат, секундарне катодне зраке, закочно
зрачење, стимулисану емисију зрачења, обједињене теорије поља,
унификацију базичних физичких концепата преко њихове
геометризације итд.
• Најпознатији је по теорији релативности, посебно по еквиваленцији
масе и енергије E=mc²

Стари музеј (Altes Museum) –

најстарији музеј на Музејском
острву у Берлину
• Рођен је у јеврејској породици
• Отац Херман, трговац
• Мајка Паулина
• Када се радио, његова мајка је
била заплашена, јер је мислила
да је глава њеног
новорођенчета превише велика
и да је лоше обликована
• Проговорио је касније него
већина просечне деце. Ајнштајн
је сам тврдио да није
проговорио пре своје треће
године и да је и тада то
невољно чинио све до узраста
од девет година
• Како се фокусирао само на
ствари које га интерсују и
избегавао досадне теме у
школи, сматрали су чак и да је
“ретардиран”
• Уживао је у Моцартовим
виолинским сонатама, чак
је и сам свирао виолину
• Волео је из забаве да
прави моделе и механичке
справице
• Када му је било пет година,
његов отац му је показао
мали џепни компас и
Ајнштајн је тада схватио да
нешто у „празном”
простору делује на
магнетску иглу компаса –
највећи откривачки
догађај његовог живота.
• Студент медицине Макс Талмуд, који је
посећивао Ајнштајнове га је упознавао са
кључним научним и филозофским текстовима,
укључујући Кантову Критику чистог ума.
Касније су му ујаци набављали или му
препоручивали књиге за читање из области
науке, математике и филозофије.
• Ајнштајн је похађао Луитполд гимназију. Са
учењем математике започео је негде око
дванаесте године, учећи самостално из
школских уџбеника Еуклидову геометрију у
равни, а инфинитезимални рачун почео је да
изучава четири године касније.
• Ајнштајн је схватио
колика је моћ
аксиоматског,
дедуктивног,
размишљања
проучавајући Еуклидове
„Елементе”, које је он
називао „светом
геометријском
књижицом”. Док је био у
гимназији, Ајнштајн се
често сукобљавао са
школским ауторитетима
и вређао управу,
верујући да је дух учења
и креативног
размишљања изгубљен
услед настојања на чистој
меморизацији градива.
• 1894, након пропасти електрохемијских послова његовог оца ,
сели се из Минхена у Павију, италијански град близу Милана.
• Ајнштајнов први научни рад, под називом Истраживање
стања етра у магнетском пољу, је тада написан и за једног
од његових ујака. Алберт је остао у Минхену желећи да заврши
школу, али је завршио само један семестар, пре него што је
напустио гимназију у пролеће 1895, да би се придружио својој
фамилији у Павији. Он напушта школу годину и по дана пре
завршних испита, не говорећи о томе ништа својим
родитељима, уверавајући школску управу да му дозволе
одлазак уз помоћ лекарског уверења добијеног од једног
пријатељски настројеног доктора. Али то је уједно значило и да
неће добити сведочанство о завршеној средњој школи.
• Те године, у узрасту од 16 година, он предузима мисаони
експеримент познат као „Ајнштајново огледало” (”Albert
Einstein's mirror”). Зурећи у огледало, он је покушавао да
докучи шта би се десило са његовом огледалском сликом ако
би он почео да се креће брзином светлости. Његов закључак, да
је брзина светлости независна од брзине посматрача (брзине
њеног извора), који је, између осталог, био подстакнут и овим
размишљањем, касније ће постати један од два постулата
специјалне релативности.
• Мада је показао одличан успех на математичком и научном делу пријемног
испита за упис на Савезни политехнички институт у Цириху, његов неуспех у
делу испита из слободних вештина осујетио је ове његове планове. Његова
породица шаље га тада у Арау у Швајцарској да заврши средњу школу, тако
да постаје јасно да он неће бити инжењер електротехнике, као што се његов
отац до тада надао. Тамо, он слуша повремена предавања из Максвелове
електромагнетскетеорије и коначно прима своју диплому септембра месеца
1896.године. У то време он је био на становању у породици професора Јоста
Винтелера где се заљубљује у Софију Марију-ЈануАманду Винтелер.
Ајнштајнова сестра Маја, касније ће се удати за Винтелеровог сина Пола, а
Ајнштајнов пријатељ Мишел Бесо ожениће Винтелерову другу кћерку, Ану.
Ајнштајн се затим уписује на Савезни политехнички институт, у октобру
месецу, и прелази у Цирих, док Марија одлази у Олсберг у Швајцарској где је
чека посао учитељице. Исте године, он обнавља своје виртембершко
држављанство.
• У јесен 1896, Милева Марић започиње своје студије
медицине на Универзитету Цирих, да би се већ после
првог семестра пребацила на Савезни политехнички
институт где, као једина жена уписана те године,
студира на истом смеру као и Ајнштајн. Њихово
дружење ће се развити у љубавну романсу током
следећих пар година, и поред повике његове мајке
којој је сметало то што је она превише стара за њега,
што није Јеврејка, и што има физичку ману (једна нога
била јој је нешто краћа).
• У 1900. тој години, Ајнштајн је стекао диплому
Савезног политехничког института која му је
омогућавала да се бави наставним радом. Исте
године он пријављује за објављивање свој први рад о
капиларним силама, под насловом Folgerungen aus
den Capillaritätserscheinungen, или у преводу
Резултати посматрања капиларних појава . У овом
свом раду, он покушава да уједини различите законе
физике, дакле чини покушај у ономе што ће без
прекида настојати да чини током целог свог живота.
• Преко свога пријатеља, инжењера Мишела Бесоа,
Ајнштајн ће се упознати са делом Ернста Маха, којег
ће касније називати „најбољом резонаторском
кутијом Европе” за физичке идеје. Током тог времена,
Ајнштајн размењује и дели своја научна
интересовања са групом блиских пријатеља,
укључујући Бесоа и Марићеву. Они тада сами себе
називају „Олимпија Академијом”. Ајнштајн и
Марићева добијају у то време ванбрачну ћерку,
Лизерл Ајнштајн. Судбина овога детета до данас је
непозната. Неки верују да је она умрла одмах по
рођењу, док други верују да су је родитељи дали на
усвајање.
• Ајнштајн после дипломирања није могао одмах да нађе наставничко запослење, највише зато
што је као младић својом дрскошћу очигледно иритирао већину својих професора. Отац
пријатеља са класе зато му је помогао да се домогне запослења као помоћни технички
испитивач у Швајцарском бироу за патенте. Ту је Ајнштајн процењивао вредност патената разних
проналазача, који су се пријављивали у овај биро, као и могућности примене тих патената у
техничким уређајима
• Ајнштајн се оженио са Милевом Марић 6. јануара, 1903. Ајнштајнова женидба са Марићевом,
која је била математичарка, представљала је у исто време и лично али и интелектуално
партнерство и везу. У њиховом браку је постојала дистанца, која је за њега била преко потребна,
јер да би употпунио свој рад он је морао да постигне неку врсту интелектуалне изолације.
Размере Милевиног утицаја на Ајнштајново дело још увек су контроверзно и дискутабилно
питање. Године 1903, Ајнштајново запослење у Швајцарском патентном бироу постало је стално,
мада га је унапређење мимоишло све док „се у потпуности не усаврши за машинску
технологију”. Он стиче свој докторат под менторством Алфреда Клајнера на Универзитету Цирих,
након пријављивања своје докторске тезе под називом Једно ново одређивање молекуларних
димензија (Eine neue Bestimmung der Moleküldimensionen) у 1905. години.
• 1904. и 1910. године су Алберт Ајнштајн и Милева Марић добили синове
Ханса Алберта и Едуарда.
• Након што је Ајнштајн постао познат односи између њега и Милеви су
захладнели и његова мајка је још више вршила притисак на њега да напусти
супругу. Почео је да је третира као служавку и написао јој је правила којих је
желео да се придржава:
„Водићеш рачуна:
– Да моја одећа и рубље буду одржавани у реду;
– Да добијам редовно три оброка у својој соби;
– Да моја спаваћа и радна соба буду уредне и нарочито да мој сто буде коришћен само за
моје потребе
Одрећи ћеш се свих личних веза са мном, осим ако оне нису неопходне због
социлајних разлога. Поготово ћеш се одрећи:
– Мог седења у кући са тобом;
– Мог излажења и путовања с тобом
Поштоваћеш следећа правила у вези са мном:
– Нећеш очекивати никакву интимност од мене, нити ћеш ми било шта приговарати;
– Престаћеш да разговараш са мном ако то будем захтевао;
– Напустићеш моју спаваћу и радну собу ако то будем захтевао истог трена и без протеста”.
• 14. фебруара 1919. године су се развели. Договорили су се да јој Ајнштајн да
новац ако добије Новелову награду.
• Затим је оженио 3 године старију Елзу Ловентал које је била његова сестра од
тетке. Она је умрла децембра 1936. Након тога се код Ајнштајна преселила
његова сестра Маја које је живела у Италији.
• Током 1905. године, написао је четири чланка која су послужила за
заснивање модерне физике. Већина физичара се слаже да су три од
ових чланака (о Брауновом кретању, фотоелектричном ефекту и
специјалној релативности заслуживали да буду награђени Нобеловом
наградом. Али само рад о фотоелектричном ефекту био је споменут
од стране Нобеловог комитета приликом додељивања награде, јер је
у то време само иза њега стајало много неоспорних,
експерименталних, доказа, док је за друге Ајнштајнове радове
Нобелов комитет изразио мишљење да би они требало да буду
потврђени у току будућег времена.
• Иронично је што је добио Нобелову награду за фотоефекат јер је
фотоефекат квантни феномен, а Ајнштајн је, због нечега, касније
постао разочаран курсем који квантна теорија заузела у своме даљем
развоју.
• Ајнштајн је објавио серију ових научних радова у ”Аналима физике”
(Annalen der Physik). Они се данас називају Annus Mirabilis научни
радови (Annus mirabilis „Година чуда”).
• Међународна унија за чисту и примењену физику обележила је 100.
годину од објављивања његових опсежних научних радова у 1905. као
Светску годину физике 2005 (World Year of Physics 2005).
 О једном хеуристичком гледању на
произвођење и трансформацију светлости
• Први рад
• Ајнштајн проширује Макс Планкову хипотезу о
дискретним делићима енергије, на своју властиту
хипотезу да се електромагнетска енергија (светлост)
такође емитује из материје или апсорбује у
дискретним делићима-квантима, предлажући тако
нови закон као објашњење фотоелектричног ефекта,
једнако као и својстава других појава
фотолуминисценције и фотојонизације.
• У каснијим радовима, Ајнштајн користи овај закон да
опише Волтин ефекат (1906), настанак секундарних
катодних зракова (1909) и високофреквентну границу
закочног зрачења (1911).
• Кључни Ајнштајнов допринос је у његовом тврђењу да
је квантизација енергије уопште, суштинско својство
светлости, а не само, као што је Макс Планк веровао,
нека врста ограничења у интеракцији између
светлости и материје.
• Један други, често превиђани, допринос овога рада
представља Ајнштајнова изванредна процена (6.17
1023) Авогадровог броја (6.02 1023).
• Међутим, како Ајнштајн у овом раду „није”
предложио да је светлост састављена од честица,
концепт светлости као снопа „фотона” неће ни бити
предложен све до 1909.
 О кретању—захтевано од стране Молекуларне кинетичке
теорије топлоте—малих честица суспендованих у
непокретној течности
• Други рад
• Покрива његову студију Брауновог кретања
и обезбеђује емпиријске доказе за
постојање атома.
• Пре појаве овог чланка, атом је био
прихваћен као користан концепт, али
физичари и хемичари су се ватрено
расправљали да ли су атоми реални или
нису.
• Ајнштајново статистичко разматрање
понашања атома дало је
експериментаторима начин да броје атоме
гледајући кроз обични микроскоп.
• Вилхелм Освалд, један од вођа антиатомске
школе, касније се поверио Арнолду
Зомерфелду да се његова сумња у атоме
преобратила у веровање захваљујући
Ајнштајновом потпуном објашњењу
Брауновог кретања.
• Брауново кретање било је такође
објашњено и од стране Луја Башелијера
1900. године.
О електродинамици покретних тела
• Трећи рад
• Увод у Специјалну теорију релативности, као теорију
времена, простора, масе и енергије, која је у сагласности са
теоријом електромагнетизма, али не описује појаву
гравитације.
• Док је развијао овај свој чланак, Ајнштајн је о њему писао
Милеви као о „нашем раду о релативном кретању”, и ово је
навело неке да претпоставе да је и Милева имала своју
улогу у стварању овог чувеног научног рада.
• Неколико историчара науке верује да су и Ајнштајн и његова
жена обоје били упознати са тиме да је чувени француски
математички физичар Анри Поенкаре био већ објавио
релативистичке једначине, пар недеља пре него што је
Ајнштајн пријавио свој рад за објављивање. Али многи
верују да је њихов рад независан и да се разликује од
Поенкареовог рада у погледу „етера”, Ајнштајн одриче
постојање етера, док га Поенкаре сматра сувишним.
• Слично томе, још увек је дискутабилно да ли је он знао за
рад из 1904 Хендрика Антона Лоренца, који садржи у себи
већи део једначина ове теорије и на кога се Поенкаре
позива у свом раду. Већина историчара, међутим, верује да
се ајнштајновска релативност разликује на много кључних
начина од других теорија релативности које су кружиле у то
време, и да многа питања у вези са приоритетом овог
открића израстају из обмањиве слике Ајнштајна као генија
који је радио у потпуној изолацији.
• Сигурно је да је Ајнштајн дискутовао о физици са Милевом,
али не постоје солидни докази о томе да је она учинила неки
значајан допринос његовом раду.
 Да ли инерција тела зависи од
његовог енергетског садржаја?
• Четврти рад показује да је из
релативистичких аксиома
могуће извести чувену једнакост
која изражава еквиваленцију
између масе и енергије.
Енергетски еквивалент (E) неког
износа масе (m) једнак је маси
помноженој са квадратом
брзине светлости (c): E=mc².
• Међутим, Поенкаре је био први
који је објавио ову „енергетску
једнакост” 1900. године, у
незнатно другачијој форми, као:
m = E / c²
• Поред тога што је написао више од педесет
научних радова и дао велики допринос науци,
објавио је и четири књиге чија тема није наука:
– „О ционизму“ (1930.)
– „Зашто рат?“ (1933.);
– „Свет како га ја видим“ (1934.);
– „Изван мојих позних година“ (1950.).
• Због политичке ситуације у Нацистичкој Немачкој,
напусстио је земљу 1932. године.
• Од 1933. године живео је у Принстону и радио на
Институту за напредне студије. Радио је на
Обједињеној теорији поља, која нажалост није
била успешна.
• Преминуо је 18. априла 1955. у Принстонској
болници. Не зна се како гласе његове последње
речи јер је рекао нешто на немачком језику што
медицинска сестра није разумела. Кремиран је, а
његов пепео је просут на отвореном простору.
• Највећи део заоставштине је оставио Елзиној ћерки
коју је усвојио и секретарици за коју неки кажу да
му је била љубавница.
• Иако се Ајнштајн противнио његов мозак је
одстрањен и испитује се, а његове очи се чувају у
сефу у Њујорку.
• Откривено је да је структура његовог мозга
сложенија него код обичних људи, а процењује се
да је његов коефицијент интелигениције измеђе
205 и 225.
• Након смрти, 1999. га је магазин Тајмс прогласио за
личност века и на захтев Националне академије
науке САД подигнута му је бронзана скулптура у
Ваштингтону.
• Његово име носе хемијски елемент ајнштајнијум,
астериод 2001 Ајнштајн, награда Алберт Ајнштајн
за мир, итд.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!