Ti si Majstor.

Postujem
Tvoj sjaj koji se prostire.
O Brate Zvezde Srebrne!

Eto, to je sistem u koji ga je tada uveo Alen. u Kolombu.

Nije prošlo ni par dana, a Krouli je već bio nezadovoljan Kolomborn; bila
je to morska luka, isuviše dinamična i bučna, što njemu u tom trenutku nije
ni najmanje prijalo. Zudeo je za mirnim mestom gde bi mogao potpuno da
se povuče i posveti isključivo praksi joge. Zato su, 17. avgusta, njih dvojica
otišli za Kendi, gde su iznajmili pristojno opremljen bungalov na brdima,
sa pogledom na jezero. Tek ovde je prethodni trening, kOji mu je nametnuo
Ekenštajn, došao II punoj meri do izražaja. Zahvaljujući njemu stekao je is·
tinsku prednost. Područje koncentracije i meditacije za njega više nije bilo
tabula rasa ili misteriozna tema. Alen ga je brzo obučio principima joginske
prakse, a lo je bilo kudikamo više od onoga čemu ga je Ekenštajn podučavao.
Krouli je eksperimentisao sa raznim stavovima i položajima joge, sa mantra­
ma osmišljenim da potpuno isprazne um od svih drugih misli i tako pospeše
koncentraciju, kao i sa joginskim metodama disanja. Vežbe disanja u jogi
nazivaju se pranajan1a, odnosno kontrola prane, univerzalne životne energije
koja se koncentri še unutar organizma pomoću specifičnih vežbi. Jedan od
najranijih rezultata ovih vežbi, koje je Krouli zapisao u svoj dnevnik. jeste taj
da su mu 1h'ldiji (nevidljivi jogički nervni pleksusi i kanali) proČišćeni. Prema
drevnim spisima, znakovi kaji se javljaju su: svetao ten, zvonak glas, smiren
fizički izgled, sjajne oči i nada koji se neprestano čuju. Nada su zvuci kOji se
čuju u samom umu, kada koncentracija postane intenzivna ili kada pranaja­
ma koncentriše dovoljnu količinu energije unutar određenih zona u telu.
29. avgusta, počele su da se dešavaju određene stvari. Čitamo u njegovom
dnevniku:

"Započeo mentalno ponavljanje 'Aum Mani Padme Hum' dok sam medi­
tirao na Budu. To se zatim razvilo u pratjaharičnu daranu; gubitak Ega i
vizija misteriozne moći; nestanak svih predmeta. mentalnih i fizičkih. Ne
znam koliko dugo je to trajalo. Probudio sam se u meditaciji na anahatu.
Glas nade bio je poput udaljene svečane pesme; prerastao je u sam Aum.
opadajući 'Mani Padme Hum' a zatim postao sličniji grmljavini bez ikak­
vog sklada."

Drugim rečima, počeo je da koristi mantre (mantram), zahvaljujući koji­

ma je, kroz konstantno i monotono ponavljanje određene svete reči, njegov
um bio prinuđen da se koncentriše. To se razvilo u izvestan oblik introspek-

193