Međutim, daleko najbolji poetski opis joge koji je napisao jeste onaj dat

u "Aha!", jednoj poprilično dugoj poemL u kojoj su detaljno izložene sve

njegove sinkretističke ideje o magiji, jagi, misticizmu, kao i o njegovoj sop­
stvenoj i isključivoj poruci u "Knjizi Zakona". Navešću odeljak koji se bavi
jogom:

Za veliku kapiju kJjučcva je sedam,

Kao osam u jednom i jedan u osam.
Prvo, nek' telo tvoje bude mirno,
U pokrov volje povijeno,
Mrtvački ukočeno; tako da pobaciti možeš
Nemirnu decu što golicaju misao.
Zatim, neka disanje bude duboko,
Lagano, ravnomerno i sporo;
Da bi biće tvoje u skladu bilo
Sa zamrlošću velikog okeana tihog.
Treće. neka tvoj život bude spokojan i čist
Njišući se nežno ko palma u zavetrini.
Četvrto. neka ti volja za životom vezana bude
Jedino za ljubav prema Dubini.
Peto, neka misao, božanski slobodna
Od čula, suštinu svoju ispita.
Uoči svaku misao kada se pojavi;
Pažnju iz časa u čas povećavaj !
Zadubljen i pronicljiV, unutra okrenut,
Ne poštedi nijedan atom od analize!
Sesto, na jednoj misli, čvrsto zadržanoj,
Svaki šapat vetra umiri!
Pa kao plamen uspravan i nepomičan
Spali svoje biće u jednoj reči!
Zatim, smiri taj zanos, produži
Meditaciju svoju smelo i snažno,
Ubijajući čak i Boga, ako bi ti On odvraćao
Pažnju od čina odabranog!
Najzad, kada su sve ove stvari u jednoj prevaziđene
Vreme je da procveta ponoćni cvet!
Sjedinjenost. Aji, čak ni u njoj,
Ne smeš napraviti grešku, sine moj.
Da bi se uzdržao od izražavanja,
Pogled usmeri ka mračnom korenu zanosa.
Odbacujući naziv, oblik, pojavu i važnost
Čak i ove visoke svesnasti;
Prodri do samog srca! Ovde tc napuštam:

192