Kao rezultat kliničkog rada u kome sam uzeo učešće pre izvesnog vreme­

na, uradio sam eksperimentalnu studiju o hiperventilaciji sa namerom da na­

pišem knjigu o nekim aspektima rajnhijanske pSihoterapije, u kojoj figurišu
ovi efekti i fenomeni. Iz te knjige sam, na bazi ekstrapolacije, napisao "Nova
krila Dedala (New Wings ofDaedalus).
"

Kao prvo, treba napomenuti da izmene u načinu disanja menjaju i herniju

krvotoka. Ako se disanje vrši pod pritiskom, izlazi više ugljenične kiseline,
usled čega krv postaje više alkalne (bazne) prirode. To uzrokuje promenu in­
terne sredine organizma u celini, a posebno mozga. Većina autoriteta smatra
da hiperventilacija indukuje stanje hipokapnije (redukovani ugljen dioksid),
što podseća na intoksikaciju. Delimičan gubitak kontrole, potiskivanje nekih
inhibitornih centara i sniženo kritičko vrednovanje afektivnog ponašanja,
neki su od jednostavnijih znakova i Simptoma cerebralne intoksikacije. Iz
ove intoksikacije cerebralnog korteksa kiseonikom, proizlazi pseudo-patološ­
ko stanje koje umnogome liči na blagi delirijum. Delirijum bukvalno znači
"van šablona". Te će reći da se, kada ste u stanju hiperventilacije, vi nalazite
van uopštenog šablona uzdržanih reakcija, i ponašate se karakteristično, na
manje kritičan, manje kontrolisan i manje inhibiran način nego što biste se
inače ponašali.
Takozvani 'sindrom hiperventilacije: kako ga definišu neurofiziolozi, od­
nosi se na sve simptome koji se razvijaju kao rezultat preteranog disanja.
Oni zaključuju da, dok etiologija nije uvek psihogenog porekla, emocionalne
manifestacije su gotovo uvek rezultat toga. Fiziološki simptomi se klasifiku­
ju na sledeći način: centralno neurovaskularni, mišićni, respiratorni, srčani,
gastro-intestinalni. psihički i opšti. Oni se pripisuju rezu1tujućoj hipokapniji
i alkalozi, koje menjaju internu sredinu mozga. Kod hiperventilacije, indu­
kovane spontano među neurotičarima, pod "trešenjem" i "podrhtavanjem"
podrazumevaju se neujednačeni Simptomi odgovorni za uzbunu. Mnogi tako
telefonskim pozivima izvlače lekare iz kreveta, u sitne jutarnj e sate - da bi
se na kraju sve uglavnom završilo uspavljivanjem pacijenata, na ovaj ili onaj
naem.
••

Prema najstarijim joginskim tekstovima, četiri karakteristična rezultata

pranajame su: l ) obilno znojenje; 2) kočenje Čitavog tela; 3) poskakivanje u
stilu žabe; 4) levitacija. Krouli je u svom dnevniku zapisao da je doživeo prva
tri rezultata, ali poslednji nikada. Međutim, on je zapisao svoj doživljaj kada je
jednom prilikom ušao u A1enovu kolibu, nakon što se ovaj nije odazivao već
izvesno vreme. I gle! Ugledao je Alena II padmasani (položaj lotosa), ali ukoso
postavljenog. Krouli je rezonovao da se, ako je neko II padmasani, ne može ni­
kako nakriviti u stranu; sam položaj isprepletenih nogu to ne dozvoljava. Otu-

195