Prijemni ispit - Master 2015 Studijski program: Informacioni sistemi i tehnologije Softversko inzenjerstvo i raéunarske nauke Poslovna analitika Sifra zadataka |2| 4 |1|2|1|2 ‘Elementarna struktura retnika podataka Je: ‘Skladiste. “| Sintaksa. ‘Model. e._| Apstrakeja. Pole. ‘Ne znam Definisite agregaciju kao vrstu apstrakclje podataka? \gregacija podataka je apstrakcija u kojoj se skup objekata I njovin medusobnih veza tretira kao novi Jedinstveni tp. ‘Agregacija je apstrakoja u Kojo] $6 svi Objeki Kojiimaju Isti skup osobina Visto dinamicko ponasanje predstavjaju nokom klasom objekata, ‘Agregacia je apstrakcija u Kojo] se agregacia alributa predstavia kroz Kardinalnost presikavanja objelta ‘Agregacija je apstrakcija u kojoj se skup slicnih tipova objekata predstavija opstim generickim tipom. ‘Agregaaija podataka je apstrakoja u kojoj se za jedan lip objekta definisu njegovi podtipovi. ‘No znam _Sta nije osnovna komponenta informacionog sistema? Sofiver. Tolekomunikacie, | Gjudski resursi za znanja. Procedure. ‘Ne znam ta nije prednost eksperinih sistema u poredenju sa éovekom ekspertom? » ako prenosi znanje. Tb} Sirina sagledavanya. Konzistentan, Znanje se lako dokumentuje Permanentno znanje. ‘Ne znam ‘Sta ne spada u najvainije kriterijume za izbor ERP reSenja? ‘Skalabinost resenya, Ugradena tehnologia. lo|o|»|2|-|0 alo ‘Snaga dobavjaca resenya. Podrska projektu. Funkcionainost resenia. ‘Ne znam Ako je ‘samo jos u INF (NF: Normaina Forma) ‘Samo jos u DKNF (Domain-Key) ‘samo jos u 2NF e)p|elp|>\a\o [enINF. 2NF INF, 2NF i BONE ‘Ne znam Za opisivanje dinamike sluéajeva koriscenja koristi se UML dijagram: ‘jagram Komponenti f. 7. a. (-. ‘konaéni djagram Masa d. [lel diegram aktivnosti ‘koncepluaini djagram Klasa dijagram rasporeda komponenti f ‘Ne znamfojom SQL naredbom se vrsi ubacivanje nove n-torke u tabelu RDBMS: b c.| INPUT e. f aS | 9.__|_ SQL naredba za oduzimanje privilegija nad tabelom Korisnicima RDBMS, | COMMIT REVOKE [ROLLBACK RESTRICT GRANT ~ (No znar ‘Ako je graf prethodjenja transakcija acikligan onda mozemo Wwrditi da posmatrano lavrSenje skupa transakcija: je Roni sarabina = [BY ject rant soriasina {este Konfik-senjabiino Samo posle primene Furjeove transformacje nije dovoljan uslov da se ivrdi da jeste konflikt-serijabiino [este Konfikt-serjabno ako ima maksimaino 3 transakcje w SRIpt ‘Ne znam U modelu podataka generalizacija predstavija preslikavanje: ‘podtip —> podtip nadtip —> nadtip nadtip —> podtip [Ta F podtio = nactip Jak objokat -> slab objokat ‘Ne znam U fizickom modelu objekti veze strukturna dinamicka pravila integriteta daju se samo za operacik INSERT | DELETE ‘SELECT, INSERT, UPDATE | DELETE ‘samo DELETE ‘samo INSERT ‘samo SELECT ‘Ne znam Agregatna funkcija koja vaca broj razlicitih definisanih (not null) vrednosti Kolone: ‘SUM(CASE WHEN naziv_kolone IS NULL THEN 0 ELSE 1 END CASE) [ech coun (ois Tinct naziv_rorone) ‘MOD(naziv_kolone, 1) d. ‘NULLIF (naziv_koione, 1, 0) “COUNT (ALL naziv_Kolone) e [Ne znam 14, | Delinicia ,AKo u relac valida jo svaka determinanta ujedno 1 Kandidat za Kjué™ opleuje sledeGu | normainu formu: [DR BCAF oyeo- Coda) | DKNF (Domain-Koy) — = c. ‘4NF_ 7 dL aNF e. 2NF [Ne znam 45, | Ako neka transakcija postavi eksklizivni lokot na objekat R onda ‘a._| Svaka transakcja moze postavit deljvi lokot samo za iSctavanje vrednostiR B._| Transakaja koje pra u red Gekanja mofo postavlekskiivn lokol na R zivni lokot na R moze ga opet postavili Transakaja koja jo8 drei ekskiu i Le Druga transakcija koja ima racija moze postaviti ekskluzivni okot na R ‘Ne znamTntelektuaini alati pomoéu Kojih se modeluje sistem kao skup objekata, njihovih atributa | ‘medusobnih veza nazivaju se: ‘modell odviania toka posla ‘modell posiovnih pravila ‘modell procesa ‘modell podataka ‘modell prelaza stanja objekata ‘Ne znam ‘element koji je prvi otvoren prvi se i zalvara ‘svi elementi ukjucujuGl i prazan moraju imail oznaku za kraji pocotak ‘mora da ima najmanje pet elemenata ¢. (en XML deklaracija dokumenta u Kojo) su ugnjezdeni svi ostall elementi | njihov sadréaj ‘svaka vrednost atributa mora biti unutar znaka navoda ‘Ne znam ‘Koja od datih agregatnih funkcija se definise nad Kolonama datumskog tipa: ‘SUBSTRING 0) — MAX 0 MOD) ‘CAST O. EXTRACT 0) ‘Ne znam ‘Ako je dopustiva oblast zadatka linearnog programiranja neprazna i neograniéena, a funkclfa cilla neograniéena odozgo (odozdo) tada za zadatak u kome se maksimizira (minimizira) ova funkcija vazi: zadafak uvek ima fednsiveno oplimalna reSonje: zadafak uvok ima visiruko optimaino reson; adatak ima tivjalno reSenpe(u koordinatnom poset: reSenje problema je degenerisano; zadatak nema optimaino resenje. ‘Ne znam Zadat je matematicki model LP (primaini problem) koji ima 5 promenljivih i sastoji se od funkcije | cilja koja se maksimizira i 6 ograniéenja od kojih su 2 tipa jednakosti i 4 tipa nejednakosti (s). Broj | promenijivih u dualnom modelu ovog zadatka je: 9 nenegativnih 12 neograniéene po znaky, 4 nenegativne i 4 neograniéene po znaku; d 4 nenegativne 12 neograniene po znaku; Tinenegativnih i 4 neograniéene po znaku; e 2 nenegativne i 4 neogranisene po znaku. f ‘Ne znam 24. ‘Ako u optimainom resenju zatvorenog problema transportnog zadatka za transport jedne vrste robe iz 4 skladi8ta do 9 punktova potrosnje u jednom od skladista ostaje netransportovana odredena j jima Ge se izvrsiti transport (broj baznih promenjivih) je: 13: 12: 3; 1 & ‘Ne znam ‘Duzina intervala poverenja zavisi od nivoa poverenia | to tako da: ‘Sa poveéanjem nivoa poverenja, povedava se duzina intervala poverenja, Sio je nepozelino. ‘Sa smanjenjem dudine infervala poverenja, sManjuje Si nivo poverenja, St je potelno. ‘Sa poveéanjem duzine intervala poverenja, smanjuje se inivo poverenja, sto je nepozelino, ‘Sa povaéanjem nivoa poverenja, smanjuje se duzinainfervala poveronja, Sf je pozolino, ‘Sa smanjenjem dutine intervala poverenja, povecava se i nivo poverenja, Sto je pozeljno ‘Ne znam‘Nepristrasnom se smatra ocena nepoznatog parametra populace ij: ‘Je ofekivana vrednost jednaka pravoj vedhosti parametra, ito je nepozelina osobina Oven. ‘Osekivana vrecnostnje jednaka pravoj viedhosti parametra, ito je poFelina osobina ocene. ‘Oéekivana vrednost nje jedhaka pravoj vredhosti parametra,ito fe nepozeljina osobina ocené. Je variansa najmanja, ito je pozelina osobina ocene. Je ofekivana vredhost jednaka pravoj vredhosti parametra, ito je po%éljina osobina ocene. ‘Ne znam Kod Man-Vitni testa nulta hipoteza glasi: ‘Uzorak je sluéajan va nezavisna uzorka su izvudena fz iste populac]e ‘SluCajnost uzorka je naruSena zbog monotonosti o6ekivane vredhostl u populagji ‘SluCajnost uzorka je narusena zbog periodiénosti odekivane vredhosti u populaci Uzorak poliée iz populacje sa Normainom raspodelom ‘Ne znam Aplikaciona logika se projektuje nezavisno od: [BaF horisni¢kog interfejsa i obmuto. ‘brokera baze podataka i obmmuto, ;poslovne logike i obrnuto, ‘Komponenti soflverskog sistema Tobrnuto. ‘domenskih Klasa i obrnufo, ‘Ne znam Broker baze podataka je odgovoran za komunikaciju izmedu: » |t2|-|0 lolo |e [0 ]2/0|¢ orisni¢kog interfajsa i skladi&ta podataka. oslovne logike i skladista podataka. poslovne logike i domenskih klasa. ‘orisni¢kog interfejsa i poslovne logike. ‘domenskih Kiasa i klasa sistemskih operacja. ‘Ne znam Nilo alo Ne f Materjalizacija predstavja proces transformacie: ‘Slogova iz baze podataka u objekte programa. ‘objekata iz programa u slogove baze podataka, ‘objekata iz programa u domenske Klase. slogova iz baze podataka u atribule domenskih Klasa. nista od ponudenog ‘Ne znam ‘Model Sluéaja kori8éenja (SK) sastoji se od skupa: iol [t3|-Jo alo ‘SK, akoija iveza izmedu SK akolje ‘SK, kiasa I veza izmedu SK ikiasa. (ICID). SK. aktora iveza tzmodu SK akiora ‘SK, objekata iveza izmedu SK i objokata ‘SK, Scenarija iveza lzmedu SK i scenarja. ‘Ne znam Tronivojska arhitektura Se sastoji iz: “Kontrofera Korisni¢kog interfejsa, poslovne logike | sMladista podataka. kKorisni¢kog interfejsa, Kontrolera, i skladi8ta podatake, 10 [ero |a3| ‘ I3|=|0 [0 cekranske forme, aplikacione logike i sKladista podataka. Korisniékog interfejsa, poslovne logike i skladista podataka. Korisniékog interfejsa, apikacione logike i sladi&ta podataka ‘Ne znam = - 30. | Konceptuaini model opisuje 7 ‘a_| Koneeptuine Kiase sistemskih operacia, s = b.__| “konoeptulane objekte sludajeva koniScenja. ‘c._|_Konceptuine kiase aplikacione logike. ‘Konceptuaine klase domena problema: Konceptuaine objekle korisniskog interfejsa. ‘Ne znam