OTPORNOST MATERIJALA

Naponi

1
 ANALIZA NAPONA

Jedinica u Si-sistemu je Paskal (Pa) F (N)

Pa=N/m2 MPa=106Pa GPa=109Pa

kN/cm2=10 MPa N/mm2=MPa

Jedinična površina (m2)
U tečnostima pritisak jedinica bar=105 Pa

2
TENZOR NAPONA

Telo je opterećeno spoljašnjim silama

U telu se javljaju reakcije kao unutrašnje

sile

ravan preseka 

A 
n Svaka ravan ima normalu na ravan n
Posmatramo tačku A u ravni 
Kroz tačku A možemo da postavimo
beskonačno mnogo ravni i

3
 
n1

n Posmatramo tri ravni kroz tačku O
A Ravni su upravne među sobom
ravan preseka 
Normala ravni y0z je x osa
ravan preseka 1 Normala ravni x0y je z osa
Normala ravni x0z je y osa
z ravan y0z
Znači:
ravan x0z svakoj ravani koja je paralelna ravni y0z
normala na ravan je paralelna x osi
y
svakoj ravani koja je paralelna ravni x0y
0
normala na ravan je paralelna z osi
svakoj ravani koja je paralelna ravni x0z
ravan x0y normala na ravan je paralelna y osi
x
4
 z ravan y0z
Svaku silu kroz tačku O možemo
Projektovati na jednu od tri ravni i
ravan x0z na normalu na tu ravan

y Sve tri sile sada su jednoj kosoj ravni

0 Sila je prikazana preko projekcija
pa nam više nije potrebna
ravan x0y Silu u ravni x0y možemo projektovati
x na ose x i y
Uklonićemo i tu silu jer je menjaju
projekcije

Tako smo dobili projekcije sile na tri upravna pravca

5
 ravan preseka 
F
  F
dA l l 
n n

A

dA
t


t
Dobili smo napon u pravcu normale n
to je normalni napon
i dva smičuća napona u ravni preseka
t i l
6
 Znači:
za jednu ravan kroz taču A imamo jedan normalni i dva smičuća napona
Kroz tačku A imamo beskonačno mnogo ravni a samim tim i beskonačno
mnogo normalnih i smičućih napona
Može se pokazati da je stanje napona u tački poznato ako su poznate
normalne i smičuće komponente napona za tri međusobno upravne ravni
Ako su to ravni koorinatnog sistema tada su to naponi

z ravan x0z Normalni naponi

xx , yy i zz
ravan y0z
Smičući naponi
y
xy , xz , yx , yz , zx i zy
0

ravan x0y
x 7
 zz

zx zy
yz
z A xz yy
 xy
yx
dA xx
y
0
U matričnom zapisu imamo Kako čitamo:
xx xy xz  xz- smičući napon u tački u pravcu
x   z ose za ravan sa normalom u x pravcu
 
  yx  yy yz 




zx zy zz 

 yx pravac normale na ravan

pravac napona
8
 xx xy xz 
 
 
  yx  yy yz  Košijev tenzor napona-prostorno stanje napona
 
 zx zy zz 
 
y
y
yx
B 
x xy 

A
x
x
  ravno stanje napona
M
  yx  y 
yx
y
 

  x 
x
linearno stanje napona
x x

9
Dokazano da su van dijagonalni elementi tenzora napona jednaki
Stav o konjugovanosti smičućih napona

xy = yx , xz = zx , yz = zy

Tako da je za poznavanje napona u tački potrebno poznavati
Tri normalna napona i tri smičuća napona

xx xy xz 

 
 
  yx  yy yz 
 
 zx zy zz 
 

10
 RAVNO STANJE NAPONA

Ako naponi deluju u ravni, odnosno nema komponenti u pravcu z ose

Tada je naponsko stanje ravno
Normalni naponi Smičući naponi
xx , yy i zz xy , xz , yx , yz , zx i zy
y
y
yx
B 
x xy 
 Tenzor napona
A
x
x
  za ravno stanje napona
M
  yx  y 
yx
y
 

11
Naponi i proizvoljnoj ravni čija normala zaklapa ugao  sa x osom
Poznajemo napone
y n

x xy 

 
 x
  yx  y 
 
A

-normalni napon y
x   y x   y
n   cos 2  xy sin2 n
2 2
C n 
D x
-smičući napon
M
x   y
n  sin2  xy cos 2
2 12
Pitanje gde su normalni naponi najveći (glavni naponi)

Ugao pod kojim se nalazi normala na ravan glavnih napona

2  xy
tg2 
x   y II
y I
Dobijamo dva međusobno upravna pravca 1 i 2 2
1
Ako je xy 0 osa 1 prolazi kroz I i III kvadrant  x

Ako je xy 0 osa 1 prolazi kroz II i IV kvadrant

III IV
Vrednosti glavnih napona tada su
x   y 1
1   (x  y )2  4 2xy -maksimalni glavni napon
2 2
x   y 1 -minimalni glavni napon
2   (x  y )2  4 2xy
2 2 13
 *U ravni glavnih osa smičući napon
je jednak nuli. τ=0

Ekstremne vrednost smičućih napona dobjamo kao y

s /4
1 1
max  (x  y )  4 xy  (1  2 )
2 2 max
2 2  x

Koji deluje u ravni sa normalom pod uglom +45

Njemu odgovarajući normalni napon je

1 1
s  (x  y )  (1  2 )
2 2

14
Morov krug napona
2 2
 x   y  2  x   y 

 n    n      xy
2

 2   2 
To je jednačina kruga sa centrom

 x   y 
C  ; 0
 2 
i poluprečnikom
1
(x  y )2  4 2xy
2

15
 Kako ga konstruišemo

1. Nacrtamo koordinatni sistem  0

2. Odredimo tačke A(x; xy) B(y; yx)

3. Spojimo tačke A i B i gde seku  osu tu je centar kruga

4. Opišemo krug iz centra a da prolazi kroz tačke A i B. U krajnjim
Presecima kruga sa  osom dobijamo ekstremne vrednosti
napona 1 i 2
5. Odredimo pol P (povučemo iz A horizontalno a iz B vertikalnu
pravu) . One se seku na krugu. To je pol P
6. Glavni pravci se dobijaju spajanjem pola P sa maksimalnim
vrednostima napona 1 i 2

16
 +yx -xy
120

max A(x; xy)

110
100 N
90
80 n B(y; yx)
B 70
60
50

n
40
30
20

2 10
C 1
80 70 60 50 40 30 20 10 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120
- 10 +
/420
30
=50 40
50
60
A
 
70

x xy
P 80

90
 
 yx  y
100
110
120

 

-yx +xy
17
 Specijalna naponska stanja
-Linearno stanje napona - pritisak i zatezanje
x0 - zatezanje x0 - pritisak
y

x
A x   x  -tenzor napona
M x

y=0 yx=xy=0
y=0
x   y 1 1 1
1,2   (x  y )  4 xy  x 
2 2
x 2
2 2 2 2
-pritisak   -zatezanje
1  x 2  0
1  1 
2 2
18
Specijalna naponska stanja
-Čisto smicanje
x=0 
y
xy y=0 1 
2
A x
M

x   y 1 1
1,2   (x  y )  4xy   0  4 xz2   xy
2 2
2 2 2
Specijalna naponska stanja
-Izotropno stanje
x=y 
y

A x 1  2  x
M

x   y 1 1 1
1,2   (x  y )  4 xy  2x 
2 2
0  0  x
2 2 2 2
1  x
2   x
 ZADATAK 2.1
100 60 
 
U tački M zadato je ravno stanje napona     (Mpa)
60  60 
 

Odrediti analitički i grafički pomoću Morovog kruga napona:

-normalni i smičući napon u ravni čija normala zaklapa ugao od =50°
sa x-osom,
-glavne pravce i glavne napone
-maksimalni smičući napon i odgovarajući normalni napon
-skicirati orjentirane elemente u tački M za svaki koordinatni sistem sa
ucrtanim komponentama napona.
y
y
yx
x xy 
B  
A x   ravno stanje napona
x x  
M 
 yx y 

yx
y
21
 ANALITIČKO REŠENJE
a) Vrednosti napona u zarotiranom koordinantnom sistemu slika b) dati
su izrazima

-normalni napon
y
x   y x   y
n   cos 2  xy sin2 n
2 2
C n 
D x
-smičući napon
M
x   y
n  sin2  xy cos 2
2

22
vrednosti trigonometrijskih funkcija
cos2=cos(100°)=-0.17365
sin2=sin(100°)=0.98481
100  60 100  60
n   (0.17365)  60  0.98481 65.20 MPa
2 2
100  60
n   0.98481 60  (0.17365)  89.20 MPa
2
y *na slici b) prikazani su ovi naponi.
Normalni napon je pozitivan i smer mu je u
n
 smeru normale na ravan. Smičući napon je
C n
D x pozitivan i deluje u smeru kao na slici.
M Pozitivan smer se dobija kada se rotacijom u
b) pozitivnom matematičkom pravcu smer napona
poklopi sa smerom normale na ravan.

23
 Glavni pravci i glavni naponi
x   y 1 100  60 1
1,2   (x  y )  4xy 
2 2
 (100  60)2  4  602
2 2 2 2
1 2=-80 MPa
 20  40000  20  100  1  120 MPa
2
ugao koji glavni pravac zaklapa sa pozitivnim delom x ose
2   xy 2 * 60
tg2    0.75  2  36.87o    18.435o
( x   y ) (100  60)

ugao α nanosimo u pozitivnom matematičkom smeru od ose x

y
*U ravni glavnih osa smičući napon
2 je jednak nuli. τ=0
1
 x

24
Maksimalni smičući napon

xymax 
1
x  y 2  4  2xy  1 100  602  4  602  100 MPa
2 2
ravni u kojoj je smičući napon maksimalan zaklapa sa glavnim
pravcima ugao od π/4 (45°)
U odnosu na x osu taj ugao je α+π/4=18.435+45=63.435

odgovarajući normalni napon

y
x   y 100  60
s    20 MPa s /4
2 2 max
 x

25
 +yx -xy
120
110
max=100 A(x; xy)
100
N
90
80 n=89,20 B(y; yx)
B(-60;60) 70
60
50

n=65,20
40
30
20

2 10 C(20; 0) 1
80 70 60 50 40 30 20 10 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120
- 10 +
/420
30
=50 40
50
60

P 70 A(100;-60)
80
90 100 60 
 

100
110 
120 60  60 
 
-yx +xy
26
 +yx -xy
120
110
max=100 A(x; xy)
100
90
80 n=89,20
N B(y; yx)
B(-60;60) 70
60
50

n=65,20
40
30
20

2 10
1
80 70 60 50 40 30 20 10 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120
- 10 +
/420
30
=50 40
50
60

P 70 A(100;-60)
80
90
100
110
120

-yx +xy
27