U SRED SREDE wa islim:-da je ovo priéa koju valja za- pamtiti. Ima u njoj neke pouke. Bila u Beogradu'pre pet godina jed- na grupa. Zvala se Zvuk ulice, Za- stupala je Gudno definisanu verziju dzez-rocka sa povremenim primesama modernih kretanja koja su dospeévala do nas. Dugo su nastupali po malim dvorana- ma, dobro su svirali ali nisu imali ni srece ni strpljenja da im kec proradi. Osvojili su neku nagradu na Gitarijadi u Zajeéaru, ée- sto nastupali u SKC-u, gostovali na petom spratu Beogradanke, Domu kulture »Vese- lin MasleSa* nekim mesnim zajednicama. Imali su €estit zvuk i nekoliko stotina ver- nih privrzenika, kult status i ni mrvice sre- ce. Svoje demo snimke su nosili u PGP, Jugoton, RTV Ljubljanu. Prva kuéa je bila nezainteresovana, druga je mislila da tu ima necega zanimijivog ali... treéa je éak tvrdila da je to pre dobro nego loge. Medu- tim, niko nije bio voljan da im omoguGi sni- manje. Suocivsi se sa takvim saznanjem, grupa je pozajmila pare oti$la kod Borote (koji je tada imao studio u Mostaru) i sni- mila dve pesme. Papreno ih je koStalo ali ni za to nije bilo izdvaéa. Razoéarani momci se razilaze. Godinu dana kasni- je pojavijuju se u Idolima i Bulevaru. Ubrzo postaju poznati. Jugoton Siroko ragirenih ruku prihvata Ido- le a PGP sa velikim zadovoljstvom preuzima Bule- var. Vremene se, eto, menjaju. | sve bi to bilo u redu da se ne tako davno, pre par nedelja, nije pojavio album pod nazivom Propagan- da u izdanju kuGe PGP RTB. Sto je to Propaganda? NiSta drugo do ponovo okupljeni Zvuk ulice (malo Idoli. malo Bulevar) sa starim pesmama (doduSse ne bas svim). Sama po sebi situacija je zanimijiva: — ploéu je izdala kuéa koja je ne tako davno bila gluvaza Zvuk ulice — ploéu je objavjla grupa koja praktiéno ne postoji — Tim ishodom je, ispada nekomercijaino i nezanimijivo postalo zanimljivo i komercijalno. Kako je potpisnik ovih redova svojevremeno baS simpati- sao napore Zvuka ulice da izda tako zeljenu plocu, sma- tra da ima pravo na izrazavanje nekih nedoumica: : + kao Sto Zvuk ulice nije imao moguénosti da snimi plo- Cu jer su postojali vazniji i zanimijiviji tako i sada Propa- ganda izdavanjem ploée (od koje osim liénog zadovoljs- tva ni$ta drugo nema) direktno onemoguéava neke druge grupe kojima je ploéa i potrebnija i koje, objektivno, ima- ju viSe razloga a dugo Gekaju nared. — teSko je objasniti svrhu ploée ako se ima u vidu da Propaganda nema nikakvih vecih aspiracija jer praktiéno _ ne postoji pa tako nema.nikakvih Sansi da i sada postane komercijalna. ' Sta izvuéi kao zakljuéak i pouku? : Ako vas disko kuée uporno odbijaju, nemojte se preterano uzbu- divati i to isuvise primati k srcu. Stare materijale samo éuvajte. Kada postanete Cuveni onda ée se svi polomiti da vam objave i ono Sto je totalno nepotrebno. To vam je disko biznis na nag naéin. Petar Popovié 3mozete nabaviti prvu Dzo jevu knjigu poezije ,,Filigran- ski ploénici“? Na dva nacina: za novac u Salonu Narodne knjige u Cetinjskoj 6 u Beogra- du i svim dobro snabdevenim knjizarama a besplatno u pri- logu Rock 82. Mi vam nudimo pet komada originalno potpi- sanih primeraka od strane vo- de Azre. Da biste bili kandidat . nuzno je da znate odgovor na je Vendi O'Vilijems, pevacica grupe Plasmatics i bivSa zve- zda seksi revija (ona koja je nedavno uticala na razdor u triju Motorhead) napravila po- slednji pravi Sou? U Detroitu, verovali ili ne. PoSto oprema za koncert nije bila u redu a publika je veé ispunila dvora- nu, nesto je valjalo Giniti. Vra- golasta Vendi je tada izasla pred auditorijum i pozvala Ce-. tiri dobrovoljca-ke da zajedno sa njom izvedu striptiz i tako skrate tehniéku pauzu. Svako- me hrabrom je obecala po 25 dolara honorara. Cas posia su istréala dva momka i dve de- vojke i kvintet je priredio spontano. ,ogoljavanje“. Pu- blika je sve propratila sa pri- metnim zadovoljstvom a Ven- di je na kraju ostala gola i bez 100 dolara. MuSki dobrovoljac je éak odbio pare pod uslo- vom da ga Vendi primi na par jedno pitanje. Azra je do sada snimala samo pesme na Dzo- nijeve tekstove osim u jednom sluéaju. E... potrebno je da na- vedete naslov pesme koju Dzoni nije ispisao za Azru a koja je bila proslog proleca priliéan hit. Taéne i ostale od- govore primamo do 12. julana adresu: Rock 82, Politika, Ma- kedonska 29, 11001 Beograd sa naznakom ,,Volim knjige“. @ minuta u garderobu. Ona nije za to bila voljna jer je program morao da poéne. Dobrovoljac je razoéaran oti$ao a spaSena predstava je krenula uz urne- besno odobravanje publike posto je Vendi zaboravila da se odene.e cs ARRESTED AED AGO AS REE EEE ST 4 Od 16. juna vise ne postoji originalna postava grupe Pre- tenders. Razlog jé neoéekiva- na smrt gitariste Dzemsa Ha- niman-Skota koji je naden mr- tav u krevetu u Londonu ne- posredno poSto je grupa za- vrsila svetsku turneju. Dzems je umro u 25. godini a taéni uzroci se joS ne znaju mada Je poznato od ranije da je ku- burio sa jetrom. Dan pre toga grupu je napustio basista Pit Faridon zbog ,neslaganja u muzi¢koj koncepciji*. Totalno je neizvesno Sta Ge Krisi Hajdn ubuduée raditi. @ pre nekoliko nedelja nova ver- zija grupe King Crimson (Adri- an Belou, Robert Frip, Toni Levin i Bil Bruford) objavila je album pod nazivom’ ,,Beat. je Bob Dilan nedavno u Sinsi- netiju u jednoj prodavnici ku- pio za kes novac ni manje ni viSe nego éetrdeset SeSira, ko- je je platio Gak 1080 dolara? Upuceni tvrde da je bivsi Ro- bert Cimerman ‘tokom svoje: karijere Cesto menjao kape pa je normaino Sto je otkrio u se- bi ljubav ka meksickim SeSiri- ma. Uostalom, malo novog iz- gleda i malo neobiénog publi- citeta nikad nije na odmet.. @ KA viSestruko talentovan majstor Sintisajzera i pilot kamikaza Gari Njumen je, prema tvrde- nju engleskog lista Sun, ,,naj- mlada zvezda Sou biznisa koja je podvrgnuta poduhvatu transplatacije kose. ,Cak je utvrdeno da je ovaj estetski zahvat koStao oko 1600 funti odnosno oko 13 miliona nagih starih dinara.@ Ploéa je inspirisana Keroua- kovom knjigom Na cesti* i posvecena je uspomeni na pr- vu generaciju bit pesnika i knji- zevnika.eJUGOSLAVIJA 1. (1) Filigranski ploénici AZRA 2. (2) Pub DORDE BALASEVIC 3. (3) Dvadeset godina PILOTI y 4. (4) Odbrana i poslednji dani IDOLI : 5. (5) Drzavni ljubimci PANKRTI 6. (6) Zona sumraka FILM 7. (9) Obiéne ljubavne pesme AERODROM 8. (8) Mrtva priroda RIBLJA CORBA 9. (10) Boa “ BOA 10. (7) Ravno do dna § AZRA LICENCA x Ea 4. (1) Denim And Leather SAXON 2. (4) Setting Sons JAM 3. (5) La Folie STRANGLERS 4. (8) La Verite CLASSIX NOUVEAUX 6. (6) Shaky SHAKIN’ STEVENS 7. (3) L.A. Woman DOORS . 8. (7) Ghost In The Machine POLICE 9. (10) Heavy Metal RAZNI IZVODACI 10. (—) Anthem TOYAH DESET NAJDRAZIH DOMACIH ALBUMA Radomir Mihajlovi¢é — Toéak 1. Time! TIME 2. ZaSto ne volim sneg SMAK 3. Lebisol1 LEBISOL 4. Eto! BaS Hocu! BIJELO DUGME §..Koznee MIKI PETKOVSKI 6. Majko zemljo POP ASANOVIC 7. Put na istok KORNI GRUPA 8. Bombonjera MARTIN KRPAN 9. Crnarupa KRVNA GRUPA 10. Probaj me OLIVER MANDIC ENGLESKA OE 1. Avalon ROXY MUSIC 2. Three Sides Live GENESIS 3. Still Life ROLLING STONES 4. The Changeling TOYAH 5. Complete Madness MADNESS 6. Tropical Gangsters KID CREOLE 7. Rio DURAN DURAN 8. Windsong RANDY CRAWFORD 9. Original Musiquarium STIVIE WONDER (10. The Hunter BLONDIE . domacim LA FOLIE STRANGLERS (Jugoton LSLIB 73138) Evo i jedne od najlepsih ploéa ovogodisnje licenc- ne produkcije: Stranglersi u svom dosad najreprezen- tativnijem izdanju s kojim ste verovatno veé upoznati jer su »Non Stop‘, » Tramp“, ,Pin Up“, prelepa »La Folie“ i veliki hit ,Gol- den Brown“ éesti gosti na radio-talasima. Sjajan potez ,,Jugotonove“ licencne redakcije. IT’S ONLY ROCK’N’ROLL CADILLAC (Suzy — CBS 85709) Ovo je konaéno taj Ca- dillac kojeg se mozda se- ate iz intervjua sa Husom ipriée o basisti Fumi Mik- si¢u (Rock broj 5). Ploéa dolazi iz CBS-ove nemaéke filijale i napravila su je ée- tvorica iskusnih rockera od kojih, na Zalost, prepo- znajemo samo Fumu. Nor- malno, sviraju se standar- CLASSIX NOUVEAUX if di, od ,novokomponova- nih“ na jednoj do potpurija starih dobrih hitova (koje bez razlike mozete da pro- nadete u naSoj ,,Rock isto- riji*) na drugoj strani. Sve je uradeno zrelo, sigurno i s@ |jubavlju; ipak, ako mi verujete, Ki¢o Slabinac je u takvim vodama mnogo bolji plivaé. KLIZAVI PROVOD MOST (Suzy LP 371) Ima neSto mnogo gore i od Aerodroma: oni se zovu Most, iz Mostara su (narav- no) i pamtimo ih po roman- tiénoj pesmici ,,Plave o¢i* (kad to beSe?). U meduvre- menu su momci_spremili LP i dokazali teoriju po ko- joj danas snima ko stigne; eto, oni su stigli i kad Guje- te jezivo iritirajuci glas koji uz grozomornu” muziéku podlogu peva beskrajno in- fantilIne stihove (ako se »Ludi life, ludi life, sa njom zivim ja/ludi life, ludi life/ludi life, ludi life, sa njom zivim ja/ i ona sa mnom*“ uopste mogu na- zvati stihovima) ozbiljno se zapitate kakav to davo tera ljude da se bave rock’n’rol- lom iako im je jasno da je to éorav posao. Sad ée da me napadnu da sam ‘ovih nekoliko ,,stihova* izvukao iz konteksta, Sto nije taéno jer niokakvom kontekstu ne moze biti ni govora. Ra- Zlaz, ljudi! DuSan Vesié NEO-KLASICNA NAGRADA Iznenadujuce puno taé- nih odgovora ‘je stiglo na_ nase pitanje: Koliko albu- ma ima grupa Classix Nou- veaux? Uglavnom su svi u Pravu tvrdeci da se radi o ploclama ,,Night People“ i »La Verite*. Tri paketa (plo- €a ,La Verite“ sa original- nim autogramima, bedzevi i maksi nalepnica) putuju na adrese ovih sreénika: Miroslav Miéié, Augusta Ce- sarca 56, 21000 Novi Sad, SnezZana Curguz, Matije Hu- di 42/a, 22000 Sremska Mit- rovica i Goran Bakula, Si- get 21E/II, 41020 Novi Zag- reb. SYDY OW op 7 DOGADANJA Fear sch ears Be ae ae eA R. M. ToGak u Beogradu: i Ee LEGENDA JUGOSLOVENSKE GITARE Stadion ,,TaSmajdan“ je 26. juna bio pun jos €etrdeset mi- nuta pre pocetka Toékovog koncerta. Dok se publika gu- rala, pomoéno osoblje i prija- telji uéesnika u programu su se okrepljivali nekim alkoho- lom koji su uspeli da sakriju od éuvara. | U iSéekivanju da izade onaj zbog koga su doSli, Marko Jankovié iz Studija B je ukrat- ko i slikovito objasnio istoriju jugoslovenske popularne mu- zike. Sa Tocékom su_naizmeniéno svirali i pevali Zoran Milano- vic, Kepa Stojanovic, Laza Ri- stovski, Tihomir Pop Asano- vic, Bora Dordevi¢, Boris Arandélovié, i stari majstor bas gitare, inacée dzez-basista RTB—a, po imenu Lola. Oée- kivao sé i Dado Topié, ali on nije doSao. NajviSe oduSevijenja izazva- la je postava koja je svirala u Smaku izborom svojih starih hitova. U publici su se mnogo puta upalile stotine Sibica, odajuci u isto vreme Cestitke Toéku i tugu Sto se raspao je- dan od najboljih jugosloven- skih bendova. Prava Suma ru- ku se od poéetka do kraja kon- certa ni za jedan trenutak nije spuStala. OduSevijene |jude nije mogao da zadrZi ni jak ko- nopac koji ih je delio od bine. Svi su Zeleli da svom junaku pridu Sto blize. Posie vrlo dobrog koncerta, umorni To€ak se povukao u garderobu i legao na strunja- ¢e zatrazivsi da se ugasi sve- tlo. Mislio je da ée tako naéi mir, ali je tek onda nastao me- tezZ. Mnogi ljudi su ulazili da mu Cestitaju ‘ili zatraze auto- gram. USao je i jedan stariji Covek, ogigledno njegov prija- telj, glasno placuci. Cestitao mu je i prokleo dan kada se Smak raspao... Radomir Mihajlovié Toéak Je joS jednom dokazao da je legenda jugoslovenske gitare. Onima kojima je Zao Sto Smak vi$e ne postoji porucio je da je dovoljno Sto je i postojao, ida je Steta Sto’ ga vise nikada ne- ée biti. (M. P.)SmeStena izmedu dva debakla nage slavne anti-fud- balske reprezentacijé, Sesnaesta po redu zajecarska gita- rijada je okupila isto toliko neafirmisanih grupa iz cele zemlje i ispunila oéekivanja, mada se svirao heavy-metal i mada je bilo 34 iznad nule. Da bi se ove dve poslednje neugodnosti Sto pre zaboravile, pomogli su: Ijubazni or- ganizatori (hvala na gostoprimstvu), lepe devojcice (hvala na druStvu), viski i cigarete (hvala bugarskom fri-Sopu na neposrednoj blizini) i dobra klopa (hvala zajeéarskim ugostiteljima na neospornom talentu)..Ja sam, hvala na pitanju dobro, samo mi je Zao Sto sam se vratio kuci. Duan Vesi¢ ajear je, izgleda, lep 7 grad, ali niko po onakvoj vrucinéini nije imao volje da ga razgleda, pa su svi putevi vodili ,preko pruge“, odnosno u Dom omladine gde se svake godine odrzava, kako rece jedan momak iz organizacije, ,najveci skup antitalenata Jugoslavije". OvogodiSnji je imao jedan veliki peh koji se zvao Svetsko prvenstvo u fudbaiu pa su se mnogi Zajeéarci racije opredelili za televizor i ‘ladno pivce, Sto se umnogorme © odrazilo na posety, aliina komentare koji su se kretali u relacijama od ,,ProSlogodisnja gitarijada je bila bolja, ali nasi c | pojma nemaju, sigurno nece oti¢i u drugo kolo“, preko »Gitarijada nije loa, a ni nasi nisu baé tako losi, dobro su igrali protiv Spanije“, pa sve do »OVvo je dosad najjaca gitarijada; jeste li videli kako igra onaj Rumenige?*. Mundijal je uticao ina grupe, pase vecina opredelila za ,,igru bez igre“, tj. heavy-metal, bez mnogo nade da ¢e osvojiti neku od nagrada (,,ako nam protivnici dozvole“). Pevaé lokaine atrakcije nazvane ,,Crna ruz je, medutim, odmah shvatio da MiljaniGeva taktika vodi ravno u propast, pa se od samog poéetka opredelio za ,,igru bez igre“, alisa ,adutom iz rezerve“ koji je bio on sam: celo popodne drugog dana takmiéenja je proveo ureportaznim kolima Radio-Beograda, muvajuci se oko sudijai ubedujuéi ih u neprikosnoveno iskuStvo svoga tima, sastavljenog iskljucivo od Nagrada nageg priloga: Uliéni pacovi (Aleksandrovac) rutinski pogodak: ,,Crna ruza“ je .pobedila, Sestié, tj. pevaé Stojkovié je dobio nagradu za najboljeg vokalnog solistu, a moralni pobednici, tim Hondurasa (,,Bonton Baja“ iz Sarajeva) je morao dase zadovolji drugim mestom. Njihov svestrani:Surjak, klarinetista, gitarista i saksofonista NikSa Prato$ je dobio nagradu za najboljeg instrumentalistu, a odneli su i nagradu za najbolje tekstove koju im je dodelio Ziri »Omladinskih novina“ u kome je, da bi fudbalska ironija bila »proverenih“ igracéa FK ,Mama Rock“ iz NiSai FK ,,Visoko misljenje“ iz Zajecara koji suna svojim ledima izneli kvalifika Muvao se, muvao i na kraju od sudije Marjana Karana iznudio jedanaesterac koji je kasnije pretvoren u |e RBNSRNA e SEN 10 | Pobednici: Crna ruza (Zajeéar) potpuna, sedela prva pratilja maskote naSe fudbalske reprezentacije. ije se, dakle, moglo bez [NJiesoata €ak jei osvezenje trazeno u restoranu FK ,,Timok-Kristal“, u kome sam, posle dugog i bezuspeSnog traganja uspeo da pronadem svog sudruga iz Zirija, vee pominjanog Karana. Covek je, kad se sve privelo kraju, po eci-peci-pec sistemu (ilije preovladalo struéno miSljenje pevaéa Stojkoviéa) odabrao ,,Crnu ruzu“ za apsolutnog pobednika i nestao u nepoznatom pravcu; drugi €lan Zirija DuSan Maslaé¢ je prihvatio sugestije svog uvazenog kolege sa radija; Melinda Zdravkovic, élanicaOK , SSO Zajeéar se pridruzila lokal- -patriotizmu; kolega Slobodan Perovic i moja malenkost smo ostali u nezavidnoj manjini podrzavajuci ,,Bonton Baju“ i izgubili sa 3:2. Bila je to osveta za neuspeli pokuSaj laziranja izboraza najbolju grupu prve veGeri: u pitanju je debarska grupica ,Enigma“, koja Ge me, nadam se, uskoro obradovati veS¢éu da vise ne postoji. Momci su igrali izrazito ofanzivan fudbal neumorno se uviaéeci u Sesnaesterac Kosti Kostantinoviéu, inaée jednom ‘od organizatora, na nacin dostojan priée: verovaii ili'ne, oni su o Kosti napravili celu pesmu i svirali je pred zabezeknutim auditorijumom! Naravno, Kosta i Karan su odmah reagovali i dogovorili rezultat, ali je iskusan odbrambeni bedem u sastavu: gorepotpisani (centarhalf) i Slobodan Perovié (desni bek) sprecio iznenadenje i makar se u jednoj stvari izborio za Sarajlije koji Ge od svih koje smo videli jedini napraviti pravi posao, naravno pod uslovom da ne poénu da dave kao njihov sugradanin SuSié. Enigma‘ je na kraju ipak dobila nagradu za komunikativnost (s tim nemam nikakve veze!) i Gulo se da su bili vrlo Ijuti. Sta da se radi; i na&a fudbalska javnost je bila besna zbog onih logih igara pa nikom ni8ta. Za razliku od njih, simpatiéni momcei iz Kule, nazvani »Poslovni voz" se nimalo nisu _ ljutili Sto su zauzeli trece mesto iako su bolji od pobednika. Pod velikim su uticajem Dorda BalaSevica, ali smo svi cupkali od srece kad su na zagrevanju praSili Marlija. Imalisui interesantnu pesmu na temu »Revolucija i posleratna izgradnja“ (svaka grupa je morala da izvede po jednu takvu kompoziciju), ali je nagrada oti§la u ruke ,,Delti 9*, jednom izuzetno dobro uvezbanom, ali beznadezno nezanimijivom heavy-metal sastavu iz Smedereva. Njihova pesma se zvala ,,Prema tebi se i suncokreti okrecu“ i jedna jé'od retkih koja je joSi li¢ilana neSto; ostale su bile pravo muéenje. Sasvim je sigurno da revolucionari ne zasluzuju tako loSe pesme i sledece godine bi mogla da se izvrsi malo strozija selekcija. Od ostalih grupa bi vredelo pomenuti ,,Grofovu gardu“ iz Kutine koja je imala interesantnu pesmu ,,Poljubi meu oko, stoko“ i pokazala da bi od njih pod odredenim uslovima moglo i da bude nesto (ako niSta drugo, posta¢e makar advokati, bankari ili selektori fudbalske reprezentacije). Isto vaziiza alaksandrovacke ,,Uliéne pacove“, dobitnike nagrade naSeg lista koja im moze pomoéi vise nego sve druge: pravijenje demo-snimka u studiju Enca Lesiéa. | to bi, na Zalost, bilo sve. : Onda su, posle zajedniéke veéere u ,Sumadiji* svi Zurno nestali iz Zajecara. Sutradan je bio Cetvrtak iigrala se utakmica Jugoslavija — Honduras.e Se SR AT SRE i a RTC RSL TE RL 11INTERVJU Nick Lou (Nick Lowe) je jedan od najinteresantnijin li¢no- sti britanskog novog talasa. | biografija mu je zanimljiva: poéeo je u grupi Kippington Lodge u kojoj se zadrzao do 4969. godine; onda se prikljucio grupi Brinsley Schwarz s kojom je bio do 1975. kada se povezao sa Dzejkom Rive- rom (Jake Rivera), osnivatem diskografske kuce Stiff; njegov sing! ,So It Goes“ bio je prvo izdanje kompanije. Bio je U bliskoj vezi sa prvim albumima grupe Damned, Elvisa Kostela i Grema Parkera; radio je kao producent za holandsku ku¢u Dynamite, svirao u grupi Rockpile i snimio tri samostalna albuma. Poslednji, ,Nick The Kni- fe“, povod je da prenesemo ovaj intervju koji je Nik dao britanskom nedeljniku NME. © Sta mislis o svom minulom radu; o svim tim ploéama i casovima provedenim za miks-pultom? — To mi dode ne&to kao veéernji izlazak, kao hobi. UopSte ne razmisijam o tome kao 0 nekoj obavezi; ja to oseéam vise kao neSto Sto jeu meni i sprema se da eksplodira, da izade na neki naéin. @ Da li si jos uvek preplavijen ponudama da budes producent? — Pre mislim da sam samo jedno od imena na listama dobrih producenata. Sumnjam da muziéari ba’ zahtevajuod = _ svojih menadzera da im ja produciram ploéu. . @ Koja ti se uloga najvise dopada? — Sve ono Sto je najuspeSnije, a najmanje dosadno u datom momentu. Ako naporno radim u studiju, pomislim da bih voleo da izadem i napravim neki Sou. Ali, i turneje mogu da postanu naporne i dosadne. Z, @ ZaSto si onda opet na turneji? Zbog promocije novog albuma ,,Nick The Knife“? Primetio sam da na sceni izvodis samo dve-tri numere sa te ploée, dok vecinu vremena trosi§ na dopadijive pesmice kao ,,Shake And Pop‘ i ,,Cruel 12 to be Kind“ i neke od pesama sa predstojeceg albuma klavijaturiste tvoje pratece grupe. — Ova moja nova ploca nema nikakvih Sansi. Uopste mi nije jasno zaSto sam na ovoj turneji kad mi se Cini da ovde ljudi nesto ne padaju u nesvest za zivom svirkom. Ja volim koncerte, ali je ovo veceras bilo kao u kotlu. Cak se i ne podmiadujem. Ne, ne mislim da sam previse star za to; u krajnjoj liniji, ako pocenem da se gusim, zacas mogu da se ispruzim. Oduvek mi se dopadao kantri i vestern Zivotni stil; stotine riba, tovar droge i pi¢a, a posle samo éasa sna si na nogama, obrijan, obuéen i spreman da se sa svima rukujes. Ogekivao sam da. ¢e/ova turneja biti uzasna; mislim da niko nema nameru da trosi novac samo zato da bi video jedan bend. Na srééu, svirali smo u malim dvoranama pa je malobrojna rulja izgledala veca. @ Pre razgovora sam ga testirao pustivsi mu singlove »Radio-talasi* Tomasa Dolbija, »Nesto ée se dogoditi* Marchal Greenshoea i ,Samo ti* grupe Yazoo. Nije ih ranije éuo. — SluSam samo prvih dvadeset na listi. Interesuie “pV PIERCE AVA 2 EERE SE ITN me samo ono Sto moze dobro da se proda. @ Kako onda znas da li § da budes producent ili ne? Njihova muzika me uopSte ne interesuje; mnogo je vaznije da mi se dopadnu kao |judi. Cak i guStera mozes da naucis da svira gitaru; pitanje je samo koliko ‘to koSta. @ NeceS valjda da uvredis nekog zbog nekoliko dolara? — Hmmm... Uvek bih mogao da potrosim neki vise. A kad stignu potrazivanja, iznenada postajem lud za Yazoo ili Marchal, kako li se vecé zovu. Oni Ge se naci na mojoj mikseti. Ali ako ne moram, ja radije gledam televiziju nego Sto sluSam te grupe. @ Ima li neSto Sto nisi uradio a zeli$ da uradis? — Ima... Veliki hit sing]! Za Ovaj koji se upravo izdaje nisam ni znao da Ge da izade. @ Koliko znam, na B strani ce se naci dobra Ziva svirka. — Da, éuo sam za to. Problem je u tome Sto je materijal snimljen na pocetku americke turneje i kad sam ga ¢uo, pomislio sam da je to teSko sranje. Mnogo smo bolje svirali na kraju turneje. Medutim, to nije ni bitno jer |judi ionako trenutno nisu zainteresovani Za moje ploce. Radio sam ploce drugim ljudima dok se nisam ponovo usredsredio na sopstvenu karijeru. Vezbao sam vise nego za sve vreme koliko sam proveo u Rockpile. A ja toliko mrzim vezbanja; i pored svog ulozenog truda, to Sto radim mi jo$ uvek lici na pub-rock. Znas, dobro je da su" sing! ploée opet u prvom planu. Ako biznis nastavi da umire, muzika Ce postati bolja. Isplivace samo oni sa dobrim nosem i stilom. SluSao sam americki top-20; to zvuci grozno staromodno, kao da se sedamdesete sve zaustavilo. @ Ma, hajde, ako ti sviras pub-rock, znaci da si jedva odmakao minut, zar ne? — Cini mi se da je tako. Ali, ima neSto u grupama kao Foreigner na primer, Sto se prikazuje kao moderna muzika a nema nikakve veze s njom. Heavy-metal, opera’i tradicionalni dzez su tri kategorije koje ne-mogu da podnesem ni u jednoj formi. @ Kad vec govorimo 9 modi, dozvoli da pomenem jos jedno pomodno ime: ABC. — Cuo sam za njih, ali ih nisam sluSao. Mislim da su Heaven 17 jedini koji imaju pravi fank zvuk. Vrio dosetijivo. To je baS ono Sto po meni najvi$e nedostaje u muzici — dosetijivost. Cak i pesma »Don’t You Want Me“, mislim da su totHuman League, pesma koju nisam mogao da podnesem; nacin na koji je napravijena je vrio dosetljiv. Ono Sto me zadivljuje je i sti! kojim Abba ili Buck Fizz prave svoju muziku: ona je uvek nekako paperjasta, ali uvek uspevaju da naprave hit singl.» Onda poéinjem da mislim da su stvarno dobri — ali ipak smatram da je to samo jedan uzasno iskalkulisani manir. @ Kako bi reagovao kada bi trazili od tebe da budes producent grupi Bucks Fizz? — To nikako ne bih mogao. Nemam talenta za tako uzasan zvuk. Ja volim da zvuk ostane Cist. @ Iznenadujuce reci od €oveka odgovornog za tako briljantnu produkciju pesama »Stop Your Sobbing“ Pretendersa ili ,Get Happy” Elvisa Kostela. Opet, tvoje ploce su pravijene u nekom taspolozenom kantri-maniru. — Ne dopadaju mi se mnogo ove nove kantri stvari. Mislim da je Joe Ely jedan obiéan folirant, mada svira sa stvarno sjajnim momcima. @ Kako Zelis da te pamte? — Kao €oveka koji je © sviruckao dok su Foklandi goreli... Mada, jos nisam spreman da-budem zaboravijen.e Sp ENO ST MEE SE ESPON 13.(BaD (fae. RAZMISLJANJA Goa Robert Nemecek: SILOM COVEK VAN ESTABLISMENTA Robert Nemeéek, jedna od najprisutnijih i naj- dugoveénijih figura domaceg rock’n’rolla. U rock scenu se ukljucio jos davnih 1967—68. godine, u doba Hendriksa, Krima, i sam predstavijao neku vr- stu sinonima za andergraund kod nas. Svirao u gru- pama ,,Dogovor iz 1804.“, ,,Intro“, zatim jedan od tvoraca ,Pop maSine“. Pocetkom i sredinom se- damdesetih jedna od dugokosih kult-li¢nosti mu- ziékomanijakalno nastrojenih klinaca. Krajem pro- Sle decenije, u doba najvece ekspanzije novog tala- $a jednostavno nestaje sa scene i odlazi u Engle- sku odakle dopiru razne price o tome Sta radi. Po- sle dve godine se, iznenadno kao Sto je i otiSao, vraéa i osniva Rok ma§Sinu. | nastavlja tamo gde je stao nekoliko godina ranije. : ZABELEZIO: BANE OBRENOVIC SNIMIO: SLOBODAN PURIC Nisam prva generacija domacih rockera Nikako ne mogu da se smatram prvom generaci- » jom, domacih rockera, ja sam se u tu nagu muzi¢- ku scenu ukljucio negde 67—68 godine, u doba ka- da su u svetu vec bili popu- larni Hendriks, Krim, Ist of Idn:. Tek kada sam njih éuo u toj muzici sam na- Sao sebe, neku Zelju a i moguénost da se kroz nju izrazim. Kod nas je u to doba bila Popularna neka druga vr- sta muzike, i sasvim je nor- maino da kada sam se po- javio, sa drugovima iz gru- pe i onim Sto smo svirali, budemo neka vrsta ander- graunda kod nas. Jer jos sve Sto je u svetu bilo normaino, pa i prolazilo, kod nas je bilo sasvim novo... Ovde su u to doba bili,bar na papiru glavni Korni grupa, onda Indeksi, takve stvari, a mi smo bili neSto sasvim novo. Muzika van svih Sablona, instinktivna, sa mnogo moguénosti za im- provizaciju. RN IPERS SAREE TE ST 14 A tada je postojao jos jedan veliki problem: nije bilo muziéckih novina. Mi u stvari nismo hi znali Sta se deSava, recimo znali smo da u Zagrebu postoji Nirvana, koja radi neSto sliéno nama, onda isto tako i Bumerang, ali ni oni ni mi nismo znali Sta to u stvari oni drugi rade, Sta se svi- ra. Zato je BOOM bio velika stvar. Kad je napravijen, sa svojom koncepcijom da moze svako da svira, da su za- stupljene sve vrste muzike, sve Sto se u tom momentu u Jugoslaviji radi, to je bio veliki korak napred za naSu mu- ziku. Konaéno smo, bar tako, jednom godiSnje, mogli da saznamo Sta ko od nas radi, Sta se deSava, kuda ide naga muzika. | nije bilo nikakve zavisti, nikakve zlobe, svi smo bili sreéni ako neko uspe, snimi ploéu, jer to je znacéilo da i za nas ostale ima Sanse da neSto uradimo. Ni sad ne znam kako smo snimili prvi album PE Tada nije bilo ni najmanje lako snimiti ploéu, o albu- mu da sei ne priéa. Jos ne mogu da shvatim kako smo mi snimili svoj prvi al- bum, ,,Kiselinu“, jedan od prvih albuma naSeg rocka. Secam se samo da sam dosta dugo davio ljude iz PGP.a, oni nisu smeli, pla- Sili su se da se plocéa ne proda, da ne budu u gubit- ku. A onda je odjednom ispalo da je bio slobodan neki ,Studio 10“. To je bio neki dramski studio, stra- Zno jeftin i slobodan i oni nama daju 20 sati da sni- mimo LP. Na éetiri kanala, za dvadeset sati, to sada moze i sme&no da zvuci za snimanje albuma ali mi smo ga snimili i za jako kratko vreme samo u Beogradu pro- dali ceo tiraz, 2000 ploéa. Ljudi iz PGP-aisu se Cudili, nisu , mogli da poveruju, ali povodeci se za tim naSimuspehom poéeli su da Stampaju albume svima, odjednom se poja- vila gomila ploéa nasih grupa. Jedino Sto je prodaja bila jako loa, pa su se opet éudili. ERE Bili smo neka vrsta heroja Mislim da smo za publiku, za klince u velikim gradovi- ma predstavijali neku vrstu heroja, da smo bili nesto Sto su oni Zeleli da budu a nisu mogli. Mi smo im bili neki simbol slobode koju oni tada nisuimali — imali smo duge kose, a znam da su u to vreme izbacivali iz Skole klince koji su nosili dugu kosu, koji su se hipi oblaéili. | ja sam imao slié- ne probleme. A i oseéali su da to Sto sviramo, sviramo iskreno i da smo emotivno vezani za tu vrstu muzike, da im dajemo sebe na svir- kama. Uvek smo i8li na jeftine karte za koncerte, najnize Sto mozemo, nikad nam nije bio cilj da zaradimo na tim klincima i oni su to oseéali, bi- li su uz nas, a mi smo Zeleli da im sviramo Sto vise. Tako smo i otkrili Hajduéku Gesmu kao mesto za koncerte, svi- rali smo tamo pred 20—30.000 ljudi jos negde 1972— 1973. godine. Takode smo prvi poéeli i da sviramo u sportskirn halama, s drugim grupama, mi smo ih sami dovodili u Be- ograd, nismo ih se pla$ili, nije postojao nikakav strah da bi oni mogli da nam oduzmu publiku, smanje popular nost. ; meant a RO 15SE NS gS Sada je rock muzika jedna velika utakmica, ima jako mnogo prepucavanja EA PE ORS Sada vise nije tako. Kod 5 = nas je taj posao oko muzi- ke priliéno napredovao, lakSe je doéi do uspeha, novca, a sa tim uspehom i novcem dolazi i do raznih manipulisanja, zlobe, zavi- sti, podmetanja nogu. Sve se svodi na neko takmice- nje, a ja to zaista ne razu- mem. Besmislena mi je po- dela na razne vrste muzi- ke, na mnogo tabora koji se medusobno kolju. Kod nas je sad takva situacija da muzi¢éara mozemo da definisSemo kao Coveka op- terecenog muzikom, rivals- tvom u njoj, borbom... Ljudi E jednostavno poéinju da zaboravijaju da je ovo ipak samo umetnost. : SEE EER LE Ea I RS Novi talas je pokrenuo motore rockere Fe sai A 8 as Se SN ee Pa ee | Novi talas je kod nas do- 5 neo mnogo dobrih stvari, jedno osvezenje u muzici, mnogo novih snaga koje su Zelele da se iskazu i da daju svoj doprinos rock’n’rollu. Na.kraju, po- krenuo je i matore rockere, uzdrmao ih i naterao na ponovno dokazivanje, pre- nuo ih iz letargije u koju su bili zapali. Problem ~ ked mladih je bio jedino u to- me Sto su imali viSe ideja «nego moguénosti da to iskazu.,| svi su ih hvalili, éesto bez realne osnove, klincima je ulazila voda u uSi, mislili su da sve mogu, da su najbolji, njima se na taj nadin dosta manipulisalo i zato su svi tako brzo propadali. Po meni, od celog beogradskog novog talasa ostala je jedna jedina grupa, koja je postala i prava rock grupa, a to je Elektriéni orgazam. Oni me Cak podsecaju nanas kad smo poCinjali. ALA ES PE Zao mi je Sto nisam otiSao u Englesku kad sam poéinjao da se bavim muzikom Prestao sam da sviram ka- da sam video da publika voli neSto drugo, u doba najvece popularnosti no- vog talasa. Jednostavno vise nisam hteo da optere- éujem Ijude. A i hteo sam da odem u Englesku, Lon- don, da vidim kako se ta- mo radi, da shvatim neke zakonitosti, stvari koje mi nisu bile jasne. Oduvek me je interesovao baS produ- centski posao o kom se kod nas jako malo znalo. i koji su naSe grupe uglav- nom ignorisale. Bilo mi je potrebno i da odem tamo gde je rock muzika stalno prisutna, gde se stalno ne- ‘sto deSava, da vidim kako to oni rade, — bila mi je po- 16 trebna jedna takva Cisto fakultativna poseta. Svuda sam se muvao, razgledao, bilo mi je potrebno i dosta hrabro- sti da saviadam naéu balkansku sujetu i pitam Ijude kad mi neSto nije jasno, kad hoéu nesto novo da naucim. To mi je narocito pomoglo u tom producentskom postu, mi- slim da sam shvatio Sta to producent moze i treba da radi i da sada mogu taj posao da obavijam. Malo me je obeshrabrilo to Sto sam tamo video, ka- ko je ceo taj posao tamo organizovan, kako se ni8ta sti- hijski ne radi, tamo je posao muzi¢ara samo da sedi i da svira, 2a ostalo postoje judi koji to rade. | ja sam tamo ra- dio neSto s instrumentima, to mi je bilo potrebno zbog dozvole boravka, priliéno je komplikovano dobiti je i pro- duzavati, to je bio moj glavni razlog mog tamognjeg rada. Osam meseci smo sedeli i radili pesme Kad sam se vratio iz Lon- dona bio sam priliéno izne- naden stanjem koje je via- dalo medu naSim muziéari- ma iu muzici. Bio sam do- sta dugo odvojen od svega toga, najpre sam bio u voj- sci, onda ovo vreme u En- gleskoj gde je sasvim dru- ga¢ija situacija, i to me je prilicno zbunilo. Ali znao sam Sta hoéu i kako da to uradim. Cim’smo se skupi- li kao Rok masina-dogovo- rili smo se da ne gledamo $ta drugi rade, da Se ne po- vodimo za modom nego da sviramo ono Sto osecéamo, §to nam se svida, i to da . radimo ozbiljno. | tako smo osam meseci samo sedeli i svirali, pravili pesme, tako da sad imamo mnogo konkretniju muziku nego ranije. U po- éetku smo €ak to svoje sviranje drzali u tajncsti, ako bi neko sluéajno i provalio to 8to radimo mi bismo to demanto- vali, hteli smo da izademo pred publiku tek kad budemo sasvim spremni. Spremni da izrazimo to Sto imamo U se- bi, da prenesemo ljudima te svoje pozitivne emocije. Nikad nas kritika nije razvalila Mislim da smo mi, Tok.ma- Sina kao grupa, sasvim na jednom evropskom nivou, da poznate evropske grupe ne sviraju niSta bolje od nas. Mi ne mozemo loge da sviramo, mozemo samo dobro i jos bolje, i mozda nas i zato kritika jos nikad nije neSto naroéito ocrnila, razvalila. Nemam_ nista protiv kritike, dobronamer- nu €ak i Zelim jer ja sam ni- kad ne mogu taéno da vi- dim Sta mi u stvarine valja, gde sam. pogregio. Medu- tim, problem kod nas je u tome Sto su novinari vrio sujetni, esto na Zalost i lo- Se obaveSteni, tako da nji- hove kritike i nemaju svrhu koju bi trebalo da imaju. Ali to ne moze tako lako da se menja pa Sta onda da se radi. Mislim da sam svim ovim Sto sam do sada radio ipak uspeo da stvorim neko poStovanje medu publikom. Smatram da me judi postuju, da i ove nove generacije koje nisu mogle uzivo da sluSaju Pop maSinu sada sluSa- ju nage stare albume, razmenjuju ih medu sobom. Mislim da sam ipak ostavio neki trag u toj naSoj muzici. | to je nesto.e RM POP TILL A BN ORLA LE REEL I REM AES IETS SEE ERTS : 17 F 4(ae. ) RAZLICITA RAZMISLUANJA U nekoliko brojeva pokuSaéemo da vas upoznamo sa svim onim o emu su govorili tekstovi nage zabavne i rock mu- zike.od rata na ovamo. Trudiéemo sé da ne zaboravimo ni jednu temu koja se u njima pojavijivala i, intrigirajuéi ili inspiriSuci poete, tekstopisce i stihoklepce na&Sla svoje mesto U iStorijinaSe muzike. Mozda ce vam se néke teme i tekstovi svideti, uiniti glupi, biti sinipatiéni, pitacete se kome je tako neSto uopste moglo da padne na pamet, modzda Ge vas neki tekstovi koje ste do sada mnogo puta sluSali rie obraéajuci neku posebnu paznju na njih i izne- naditi svojim kvalitetom ili stupidnoSéu. Mozda posle ovoga poénete da vise paznje poklanjate recima pesama, moéda to uradi i neki tekstopisac (Sto bi bilo jako lepo) ali ako se nigta i ne promeni nema vere ipak je sve to samo zabava. PESNICI, PESMICE we Bane ae ako u vreme kada su ‘ K nastale prve pesme au- tor ovog teksta nije bio sniu hiljadugodi$njem planu za rodenje tako i ne moze da vam iz prve ruke objasni ko ih je pravio, kakve su bile, o Cemu su pevale... Na svu srecu tu su debele, mudre knjige sa odgo- vorima na sva pitanja tako da mozemo, zavirivSi u neku od njih, da reSimo i ovaj ‘problem. Pa da zavirimo. Elem, te knjizurine nam kazu da je Covek joS od najranijih vremena poezijom pokuSavao da ulepSa i oplemeni svoj Zi- vot. Mozda to oplemenjivanje i nije ba bila ta¢na namera ne- kog pecinca (jer koliko znam iz istorije u najranija vremena su Ziveli pecinski ljudi, popu- larni pecinci), mozda mu je jednostavno bilo dosadno ili je na taj nacin hteo da uplasi nekog mamuta tek — Sta je uradeno uradeno je, napravio je pesmu. Veé tada, sasvim zdravo- razumiski, mozemo da zaklju- ¢imo da su postojale dve stru- je kamenodobnih poeta. Jed- na, tradicionainija (uslovno reéeno jer je teSko da je tade bilo neke tradicije) koja se slu- Zila rimovanjem da bi ostvari- la melodiju stiha i druga, opet uslovno nazvana, avangardna struja koja je koristila slobo- dan stih, odbacivala formu i stavijala ideju na prvo mesto. Da proanaliziramo malo te struje. Dakle prva, koja koristi rimu, veé tada opsednuta formom mada hendikepirana malim brojem reéi za rimovanje, svo- jom sopstvenom ograniGenos- ¢u (moramo priznati da se tad Zivelo priliéno primitivno) i niskim stepenom inteligencije, ipak stvara. | mada su te pes- mice zbog veé pomenutih raz- loga esto nébulazne; sasta- vijene od malo reéi éiji je Cesto i jedini cilj da se rimuje one su priliéno popularne. Lake za uglazbljivanje (setite se da tad nije bio bas bogat izbor instru- menata, a pecinci nisu znali ni note), paméenje, slusanje... Ta struja se nastavlja kroz veko- ve, milenije, tako da stize i do nagih dana, a da bismo vam je li konkretno objasnili, pruzaju- Gi primer iz svakodnevnog Zi- [vote navedimo da su njeni naj- karakteristiéniji predstavnici kod nas Srebrna krila i Mirzino jato. Druga struja, veé rekosmo avangardnija, koja Koristi slo- bodni stih (Sto u prevodu zna- ¢i da im se pesme ne rimuju) nastaje i stvara u isto vreme kad i prva, ali se-u nekim stva- rima su8tinski razlikuju. Na primer, ova struja stavija ideju ispred forme i, smatrajuci da ima Sta da kazeN da to nesto znaci, upucuje poruke kroz svoje stihove. Ne moram da naglaSavam da su se tom vr- stom poezije uglavnom koris- tili prvi pecinski intelektualci ili bar oni Koji su smatrali da to jesu, kako je ostalo i do da- naSnjih dana, i mozete zamisli- ti kKakva je to zbrka bila: i ovi drugi su kao i prva, tradicio- nalna struja imali veoma ogra- niéen reénik, misaoni procesi im nisu bili jaéa strana (mada su se trudili, ne moze da se kaze), bili su vrlo neobrazovani (Sto je i normalino, kad ste jos éuli za pecinsku Skolu?)... pa predpostavijam da shvatate na Sta su licile te pesme. Na- ravno, i ta Struja ‘se zadrzala do dana&njih dana, ne dozvo- Ijavajuci toku vremena da je uniSti, pa Gemo, da bi je bolje shvtili, navesti i njene pred- stavnike na jugoslovenskom terenu, a to su pre svih neke novotalasne grupe na Gelu sa Elektriénim orgazmom, zatim deo stvaralaStva Smaka, Azre. stavimo sad malo pra- Ose i pratimo istorij- ski razvoj pesme kao sredstva za izraZavanje oseéa- Nja, inteligencije, gluposti, fru- stracija, perverzija, poruka, is- tina, lazi... Coveéanstvo grabi krupnim koracima napred i sasvim je logiéno dani pesme ne bi tre- balo da zaostaju. | ne zaosta- ju. One rastu, razvijaju se, na- laze nove forme, reci, muziku, teme. | dok je u praistoriji pe-. Ginski Covek uglavnom pravio pesmice o ljubavi, ratu i lovu, es tako se bar predpostavija jer je koliko ga poznajemo jedino vodio rat i ljubav a u medu- vremenu i8ao u lov, tokom sto- lea poCinju da se rade i druge stvari. Normaino da Se jos ra- tuje i vodi ljubav, samo sada je bag ta ljubav izdignta na je- dan vi8i nivo, sad na& pesnik ne mazne viSe Zenu za kosu pa je odvuce u pecinu da produ- Zava vrstu i onda napise pes- mu 0 tome, on sad |jubav shva- ta'‘mnogo produhovijenije. On takode peva o prirodnim lepo- tama, religiji, a ona uzima sve viSe maha, iskazuje svoje ro- doljublje, Cak i socijaine pro- bleme koji podinju da se javija- ju, uopSte sad ima gomilu te- ma. Necemo da ulazimo u rea- lizacioju tih tema, ona je kao i ranije a takode kao i sada veoma diskutabilna, jer sa ra- zvojem i sve vecom popular- noS¢u pesama pojavijuje se i sve veci broj pesnika i kvazi- -pesnika koji piSu... sve i sva- Sta. Tako lepo mozemo u bo- gatoj baStini tekstualnog dela muzicékog Sou-biznisa pronaéi i zaista fepe stvarcice, medu- tim tu su i stupidarije od kojih ljudima jednostavno zastaje dah, gubi se vera u plemenitost uma, u Goveka kgo svesno bi-, Ge. Na Zalost, tako je ostalo~ sve do dana§njih dana, éak neka savremena (ne)dela znat- no obogacuju ovu zbirku Ijud- ske gluposti. Ovde necéemo navoditi nikakve primere iz naSe savremene stihoklepacke aktivnosti, nema dovoljno me- sta, a i u daljim brojevima iz samih primera pesama moéi cete da uocite stegonose im- becilizma nase komponovane poezije. Da ne bi sad suvise davio i podseéao na neku senilnu pro- fesorku istorije jednostavno ¢emo preskoCiti izvesno isto- rijsko vreme, samo napome- nuvsi neke stvari. Na primer trubadure, prve (bar koliko je gorepotpisanom poznato) kant- autore, koji su u potrazi’za pu- blikom i sredstvima za prehra- njivanje tumarali od dvorca do dvorca, tako su valjda i izmis- \jene turneje, jer o njima se ve¢ sve zna. I8li Su Ss mandoli- nama lautama i sliénim Ziéa- nim instrumentima i imali-ug- lavnom Zensku publiku, kao uostalom i dana&nje zvezde, koju su vrio veSto skupljali pe- vajuci samo o izuzetno lepim damama, a po tim-njihovim pe- smama ispada da su sve da- me toga doba bile super ribe. Naravno, po slikama iz tog pe- tioda lako.mozemo da zaklju- éimo da su, sem Sto su vrio le- po svirali i pevali, vrio uspes- no i lagali ali tako je to i sada, a glad je glad. akode ¢emo preskoCiti T i par manje vaznih i ma- nje poznatih grupica sviraéa i pevaéa koji su uglav- nom kopirali trubadure, posti- zali uspeh ili neuspeh naistu foru. Preskacemo i naSe guslare i njihove junaéke pesme, jer 19 stvarno ne znam da |i bi takva vrsta muzike i tekstova mogla da se svrsta u ovo o Gemu smo do sada pisali. | tako skok po skok i dola- zimo do zlatnog doba kvalite- ta tekstova za muziku. To zlatno doba, ako veé ni- ste pogodili koje je nema ve: ze, odmah ¢u vam reéi, je vre- me kada u’ strahovitu modu ulaze sinfornije i sliéna monu- _ mentalna muzicka dela u koji- ma tekst uop8te ne postoji. Mo2da je to i pomalo zlobno ali je istinito. Tako sigurno ne- mamo nekih lepih pesmica iz tog perioda, ali zato nemamo ni dokaza Ijudske ograniéeno- sti i debiine skribomanije. Jer, objektivno gledajuci, bez onog poznatog ,,své Sto je staro to je i dobro“ stanoviSta, bez ika- kvog preterivanja mozemo re- ¢i da je sve napisano za kom- Ponovanije do tog vremena, ai kasnije, u globalu gledano ja- ko loSe. Cast izuzecima, ali oni valjda samo potvrduju pra- vilo. sad dolazimo do prili¢- | no interesantnog pita- nja: zaSto je to tako? Pa da probamo i da odgovo- timo. Opet s ogradom da je to Cisto privatno misijenje potpi- sanog, mozemo pitanje kom- . Ponovanih tekstova posma- trati tako da se jednostavno nikad nije taéno znalo Sta je u takvim:stvarima vaznije — mu- zika ili tekst. Tako, zavisno od vremena i misijenja u njemu, koje se jasno vidi u kvalitetu tekstova, mozemo posmatrati taj odnos. Izgleda da je, na Za- lost po tekstualnu stranu, ve- liku vecinu vremena vodilo mi- Sljenje da je muzika vaznija. A -Sudeci i po dana&njim teksto- | vima to miSljenje je (opet po- stoje Casni izuzeci) jos uvek na snazi. Zato ostavimo sad sve sve istorijske €injenice, teorije, probleme i odnose i vratimo se ponovo u sadags- njost. U temu ove serije clanaka koja ¢e pokuSati da vam po- kaze, mo2zda i objasni nadine, teme, vrste, probleme, sve ono Sto Se deSavalo u jugoslo- venskim pesmama od rata na ovamo.. Obrati¢e se paznja i- na nacine kako je Sta kazano, kako su neke lepe ideje posie realizacije jednostavno uni§s- tene, a neke ne mnogo origi- naine dale lepe pesmice, kako su tekstovi pesama pratili raz- ne promene, mentaliteta, mo- de, shvatanja, kako su kroz ne- ke pesme odrastale generaci- je... Kako su nam neke pesme pomogle da nam bude lepo, da se zaljubimo ili odljubimo, kako imamo pesme za sve pri- like, kako neke sasvim obiéne pesmice pokazuju da nismo tako glup narod kao Sto neki misle ni tako pametan kao Sto sami mislimo... Probaéemo ¢isto da poka- Zemo koliko pesme prate na& svakodnevni Zivot. A kako to rade, u sledecem broju.e “I a}Sie) @aw\ Cae DOKUMENT oS a FESTIVALI NEKAD I SAD (Hendriks, Dzenis, Otis Reding, Mama Kas, Bob Hit, Kit Mun, Brajen Dzons — nije svirao ali je bio u funkciji poéasnog krajem Sezdesetih. To su 90Sta). Ovaj festival je odigrao znaéajnu ulogu u afirmaciji cele Ivica Kovaéevié ajveéi i najéuveniji rock N Jeon odrzani su Montrej, Vudstok i Aji Of Vajt Postoji-mi§ljenje da su rock festivali s kraja Sezde- setih bili ,labudova pesma“ tadaSnjih genetacija rock'n'roll poklonika. Veliki, pronalazak“ te dekade neposredno je vezan i za procvat hipi pokreta. Sve je poéelo sredinom Sezdesetih u Kaliforniji gde su pristalice hipi pokreta (,,Dece sveéa“) organizovali prve vece besplatne rock koncerte, sve u duhu ,,lju- bavi, mira i muzike“. Festivali su doziveli svoj de- bak! kada je publika'sam smisaoj|festivala odvojila od uzvisenih proklamacija. podatak da jeu perioduizmedu Sebastian, Sha Na Na, Sly & 1967. i 1970. samo u SAD The Family Stone, TYA, Who, odrzano preko 30 rock Johnny Winter... Muziéari su od okupljanja duza od dva dana pozornice odvozeni kojima je prisustvovalo preko helikopterom a naisti nacin su dva i po miliona ljudi. povredeni transportovani do Vudstok je trajao tri danai po bolnica u okolini. Tokom (Monterey, Woodstock ilsle Of —generacijé novih svetskih rock Wight). Montrej rock festival odrzan je od 16. do 18. juna 1967. godine i prisustvovalo mu je preko §0.000 mladih. Privukao je veliku paZnju javnosti i tako otvorio put velikim okupljanjima koja ce tek biti organizovana. Montrej je poznat i po tome Sto vecina zvezda koje su Ginile taj dogadaj vise nije medu Zivima. atrakcija. Spisak najznaéajnijih ucesnika: Buffalo Springfield, Eric Burdon & The Animals, The yrds, Canned Heat, Grateful ad, Jimi Hendrix Experience, Jefferson Airplane, Big Brother & The Holding Company, Mamas & Papas, Moby Grape, Simon & Garfunkel, Who, Otis Redding, Aretha Franklin... Odjednom se pojavilo mnostvo festivala. Zanimljivo zvuéi 20 mnogima to je vrhunac na tom planu. Odrzan izmedu 15. 17. avgusta 1969. privukao je preko 400.000 posetilaca. Spisak uéesnika je ogroman ali spomenimo: Joan Baez, Band, Blood, Sweat & Tears, Canned Heat, Joe Cocker, CCR, CSN & Y, Grateful Dead, Richie Havens, Jimi Hendrix, Jefferson Airplane, Janis Joplin, Melanie, Mountain, Santana, John festivala zabeleZena su tri smrtna sluéaja. Organizatori su veé prvog dana ,,provod“ morali proglasiti besplatnim zbog nemoguénosti naplate ulaznica od ogrominog |judskog priliva. Zanimljivost ostaje: cena karata Za trodnevni boravak je bila 18 dolara. Krajem 1969. odrzan je joS jedan ogroman skup: na trkaliStu u Altamontu najveéa rock'n'roll grupa svih vremena ARE ESET SOE TE ES TST ACREAGE 21Pet najvecih rock festivala svih vremena QroOns . Vatkins Glen, jul 1973 — 600.000 prisutnih . Vajt, avgust 1970 — oko 450.000 prisutnih . Vudstok, avgust 1969 — oko 400.000 prisutnih . Altamont, decembar 1969 — oko 300.000 prisutnih .” Kalifornija Dzem tl, mart 1978 — oko 260.000 prisutnih (znate veé koja!) Zelela je da napravi svoju verziju Vudstoka. Dogadaj je ostao u uspomeni najvige po ubistvu mladog crnca kojeg su hladnokrvno ubili ,andeli pakla* inaée zaduzeni za red i disciplinu oko pozornice. Ubistvo je ostalo zauvek ovekoveceno na filmskoj traci. - ajveci evropski festival N svih vremena poéeo je 26. avgusta 1970. na ostrvu Vajt. Spisak zvezda je bio impozantan: Who, Jimi Hendrix, Free, TYA, Doors, Melanie, Jethro Tull, Joni Mitchel, Elp, Family, John Sebastian... Festival je ostao u uspomeni i po brojnim velikim neredima koji su viadali u publici Sto je Pet najgorih festivala (prema knjizi ,,.Rock Lists“) zauvek bacilo senku na velike rock skupove. Od ogromnih festivala treba spomenuti onaj u Batu, Engleska, na kome su zvezde bile grupe Led Zeppelin i Canned Heat. Najveci koncert svih vremena desio Se u Vatkins Glenu 28. jula 1973. godine. Okupilo se oko 600.000 Ijudi da sasiuSaju Allman Brothers Band, Grateful Dead i Band. d tada se niSta bitnije OC) dogodilo na planu organizovanja ili unapredivanja velikih rock hepeninga. Recimo, u Evropi su poseéeni samo oni festivali kada Su nosioci programa istaknute heavy metal grupe. Potvrda su Nebvort, Reding ili Donington. Veé sada je jasno da Ge dva najveéa ovogodisnja dogadaja biti (osim turneje Rolling Stonesa) festivali: * Reding i onaj kod zamka Donington. Oéekuje se oko 30—50 hiljada Ijudi Sto je priliéno skromna cifrau mitologiji fenomena rock festivala. Nerva sumnje: vremena festivala ,,ljubavi, mira i muzike“ su proSlost. Ostaje da se pomirimo sa onim Sto imamo ida se setimo velikih muziékih okupljanja.o 1. Slavije Zivota, Luizijana, jun 1971. pet mrtvih, stotine uhapSenih. Divijanje moto-bandi 2. Pauder Ridz Festival, Konektikat, jul 1970. zabranjen i pre nego je poceo. 30.000 Ijudi sa kartama izigrano 3. Altamont, decembar 1969, Kalifornija Prvo ubistvo na jednom rock festivalu 4. Marisol, Puerto Riko, april 1972. Cetvoro mrtvih, 30.000 maltretiranih od strane meStana i trgovaca drogom 5. Njuport, jun 1969. Bande otimale posetiocima stvari od vrednosti. U raSéiSéavanju situacije ak 15 teSko povredenih policajaca. RRA aa COREE PE EOE ———_—_—_—————— ND DIY OW ol eo } DOKUMENT BWVES, MORISON GLUMAG Manje poznati detalji iz Zivota » poznate rock zvezde Dzim Morison (Jim Morrison), pevaé i voda grupe Doors, nesudeni glumac i diplomirani film- ski montazer, jedan od najvecih seks simbola,rock muzike — pesnik sa tri objavijene knjige poezije koji je pokopan na pariskom grobiju Per LaSez, io kome su ispisane hiljade €lanaka i reportaza, uz nekoliko knjiga od kojih je posiednia sa oko 400 objavijenih stranica vrsta neautorizovane biografi- Je, jer je napisana nekoliko godina posle Morisono- ve smrti. O Morisonovom Zivotu kao i zivotu mnogih drugih poznatih liénosti iz sveta muzike, glume, itd., znaju se gotovo svi podaci, mada novine i Ga- sopisi neprestano pokuSavaju da pronadu poneki manje poznati detalj. Takav je s/uéaj i sa ovim tek- stom. »Boljeg pesnika u njegovoj generaciji nije bilo. Retke su poete koje su postale javne liénosti i istaknuti zabavijadi (mozda samo Majakovski u Sovjetskom Savezu tridesetih godina) kao Morison ali niko; ba& niko, nije iziveo svoj Zivot tako intenzivno i burno“. ee) 23 Majki MekKiur @@ +ne (VOR |SON = p0z0risna igra i knjiga Treéeg jula navrsilo se dvanaest godina od smrti Dzima Morisona. Verujemo da.ée ovo videnje Guvenog muziéara i pesnika doprineti da se zaokruii slikao neobiénom Coveku. edan od retkih i al zaista iskrenih prijatelja Dzima Morisona svakako je bio savremeni ameriéki pesnik i dramski pisac Majkl Mek Klur (Michael McClure, 1932 — ), uz Alena Ginzberga, Dzeka Kerouaka, Gerija Snajdera, Lorensa Ferlingetija, Gregori Korsopa, itd., poznat kao pripadnik bit generacije (Beat Generation), koja je bila prethodnik hipija i Citavog rock pokreta na tlu Sjedinjenih Drzava. Mek Klur je bio prvi koji je video sveske pesama ispisane Morisonovom rukom, i onaj kojf.ga je nagovorio da ih objavi i to uviastitom, privatnom izdanju od 500 primeraka. U jednom od mnogobrojnih pisama koje smo tokom dosadaSnjeg druzenja on i ja izmenjali, Mek Klur se izmedu.ostalog dotakao i Morisona, i napisao sledece: Bio sam dobar prijatelj sa Dzimom Morisonom. Susreli smo se zbog moje pozorisne igre ,Brada“ (The Beard) u kojoj je on trebalo da igra glavnu musku ulogu, i veoma brzo postali dobri prijatelji. Bio mi je kao mladi brat. Na moj savet Dzim je najpre objavio svoju poeziju. Moja »Pupoljak* (The Blossom, or Billy the Kid) posvecena je Dzejmsu Daglasu Morisonu. Mnogo mojih prijatelja je umrio, ali Dzim je onaj o kome najradije priéam.“! Morison je odista tebalo da igra glavnu muSku ulogu u pozorignoj igri ,Brada“ — jednom od najpoznatijih pozoriSnih tekstoya nastalih posle drugog svetskog rata, u kojoj kroz erotiéni dijalog razgovaraju jednako éuveni ozloglaseni kauboj Bili Kid i Carobno erotiéna glumica Dzin Harlou (Jean Harlow). Nesumnijivo je najéuvenija zavrSna scena u kojoj se Bili Kid saginje i tura svoju glavu izmedu butina Dzin Harolu oprijivSi pri tom svoje lice! Medutim, do ostvarenja projekta u kom je Dzim Morison. trebao da igra glavnu ulogu nikad nije do§$lo, iz prostog razloga $to su Doors veé tada bili na svetskom glasu i praktiéno unapred rasprodati ve¢ nekoliko godina. edutim, postojala su MI dva ozbiljnija projekta da se Dzim pojavi kao glavni glumac u filmovima Endija Vorhola (Andy Warhol). Vorhol je Morisona upoznao sredinom Sezdesetih. | Dzim je veé 1966. godine trebaio da zaigra u jednom Vorholovom filmu, upravo u periodu kada je ovaj radio na ciklusu erotskih, tzv. blue movie filmova (ili, u slobodnijem prevodu »pornografskih* filmova). O tome sam Vorhol kaze: »Dzim je trebao da bude zvezda mog prvog ,,plavog Morison je u periodu 1967—70. hapgen taéno 17 puta. Razlozi su bili razli- Citi: vandalsko ponaéanje, pijanstvo, psovanje, javno vredanje morala 4 filma* — bio se slozio da dovede jednu svoju devojku i da je tuca ispred kamere — ali kada je doSlo vreme snimanja, nije se pojavio. Uvek mi je izgledao nekako presiadak, mada — u stvari, nikada nisam video da je bio sladak prema bilo kome. Bilo je to u vreme kada su Doors po prvi put dosli da sviraju u Njujorku, u klubu zvanom ,,Ondine“, u kojem su i kasnije Cesto svirali. Dzim je obiéno stajao za Sankom i ispijao Zestoka piéa po Citavu noc, obarajuci ruke i zaista bi otigao predaleko — postojao je totalno zaboravan — a devojke bi mu zaSle za leda i radile sa njim Sta su htele dok je on pijan i nepokretan stajao za Sankom. “2 rugi put kada je DZim Morison trebalo da se pojavi u jednom Vorholovom filmu bilo je iduée, 1967. godine. Dzim je upravo boravio u Njujorku gde je sa svojom grupom nastupao u kiubu The Scene. Postojala je verovatnoéa da Ge se pojaviti u Vorholovom filmu Ja, muSkarac* (I, the mumremees || OR! SON sears Man). O toj moguénosti Vorhol kaze: ,,Tog leta Niko (Nico, poznata rock peace. élanica grupe elvet Underground, i jedna od Vorholovih glumica) koju smo uvek pokuSavali da nagovorimo da uradi jedan atraktivan, senzacionalan film konaéno je pristala, kazavSi: ,,U redu. Uradi¢u taj film zbog tebe, ali mora da bude sa Dzimom." Tada je prosto ludela za njim. Kada ga je zapitala pristao je, rekavSi da zna sve o underground filmovima, da je student na univerzitetu za film i reziju i sliéno. Ali kada je doSlo vreme snimanja kazao je Niko da mu menadZer to ne dozvoljava.“? Ali, umesto da snimi film sa Niko, Dzim je Gitavo to prolece 1967. godine proved sa njom, na Zapadnoj obali, u Los Andelosu, ali kada kasnije -viSe nije pokazivao znake interesovanja za nju, napustila ga je i zajedno sa Brajenom Dzonsom, élanom ,,Roling Stonsa‘“, . oti$ia na éuveni Montrej - festival (jun 1967). eee AER ESE IE TS AEN NS SET A RNS 3neameeeeeces 4 2) SON ae LA, Moma Sunday af lenman3) Drurce Praag Yur suburhe profs Jon bhuse.. @-¢) bts youn bar - blue Blea Originaini tekst pesme ,,L. A. Woman“. Morison ga je poklonio piscu Mek Kluru, == ndi Vorhol iznosi jos jedan zanimijiv podatak o Dzimu + Morisonu. Postalo je veé legendarno. njegovo kozno odelo koje je ne skidajuci ga sa sebe nosio gotovo Gitavin godinu dana, sve dok se u njemu nije prosto usmrdeo a ono raspalo.~ Prema svoj prilici Dzim je videvSi Zerara Malangu, danas poznatog art-fotografa, (serije fotografiia Bitnika, rock zvezde, objavijivane Cesto u éasopisu Rolling Stone) »skinuo" njegov Stos* noSenja koznih pantalona. |, o tome Vorhol! kaze: »Novembra 1966. Doors su, po prvi put dosli da sviraju u Njujorku u klubu zvanom Ondine“. Kada smo uSli Zerar je ugledao Dzima Morisona u koznim pantalonama nalik njegovim i pljesnuo. ,,Ukrao je moj izgled“, kriknuo je van sebe. | zaista je bilo tako — Dzim je, pretpostavijam, video 1 Iz pisma Majkia Mek Klura upucenog 16. 4. 1981. iz San Franciska Voju Sindolicu. 2, 3, 4 Iz knjige POPism: The Warhol ‘60s, By Andy Warhol and Pat Hac- kett, Harcourt Brace Jovanovich, Njujork, 1980. Zerara u klubu ,,Trip* i skinuo taj njegov Stos sa noSenjem:koznih pantalona.“4e SURAT CSREES IRD PERE IS NSE TS RET ‘ 6 ED Ga GEE ISTORIJA Nastavijamo sa objavijivanjem ekskluzivnog feljtona »lstorija rock muzike“, koji obuhvata period od 1955. do dana danagnjeg. Tokom 27 nedelja ispisacemo sve dogadaje, li¢nosti i ploce iz godine u godinu. Ako budeté sakupijali sve nastavke kompletiraéete dragocenu i nikad objavijenu knjigu. Mi Cemo odréati obeéanje i odStampacemo posebne korice u kojima éete ,,/Storiju rock muzike“ modi trajno da Guvate. U danasnjem broju na redu je trinaesta ,zvaniéna“ rock'n'roll godina. Ovo je bila godina kada je long plej ploéa zamenila sing! ploéu kao muziéki medijum rocka. Mnogi izvodaéi koji su bili orijenti- sani.na singlove pocinju da otpadaju. Kljuénu promenu je naja- vio i doneo monumentalni album Bitlsa ,,Seargent Pepper“ za koji i dan danas viada ubedenje da je nastao pod uticajem halu- ciogenih droga kao Sto je LSD oko kojih je, inaée, u San Franci- sku pocela da se rada nova kultura. Velike plesne dvorane su na svoje podijume dovodile grupe kao Gretful Ded (Grateful Dead) koje su svirale beskonaéne. koncerte uz moéna ozvuéenja, da bi opijena publika bila jos vise podstaknuta izuzetno smiSljenim lajt-Soum. San Francisko je ubrzo postao novi Liverpul. Mnoge grupe potpisuju svoje prve ugovore za snimanje ploéa. Pet naj- znaéajnijin novih_su: Gretful Ded, Dzeferson Eirplein (Jeferson Airplane), Kantri Dzo i Fis (Country Joe & The Fish), Mobi Grejp (Moby Grape) i Big Brader i Holding Kompani (Big Brother & The Holding Company). Eirplejn, predvodeni bivsom manekenkom i foto-modelom Grejs Slik (Grace Slick), prvi su dospeli na liste sa dve kompozicije: ,Somebody To Love“ i ,,White Rabbit“. Osam LP ploéa u seriji naSle su svoje mesto na listi pre nego Sto su medusobne svade dovele do velikog razdora. Posle izvesne pauze Grejs i gitarista Pol Kantner (Paul Kantner) su formirali Dzeferson StarSip (Jefferson Starship) jednu od naj- vecih americkih grupa sredine sedamdesetih. Gretful Ded su privlacili publiku, ali su njihove sajhodeliéne Setnje prvi put bile dobro snimljene tek poéetkom sedamdesetih, kada_se i njihova pocetna snaga izgubila. Njihove ploce se smatraju kao relikvije proSlog perioda. Isto je primentjivo i na Kantri Dzo0a i FiS, koji su napravili personifikaciju sajhodeliénih ploéa u vidu albuma »Electric Music For The Mind And Body“. Rana nada koju su Mobi Grejp pokazivali bila je unistena nepotrebnom reklamnom kampanjom za njihovo prvo izdanje kada su album i pet singlova 8a njega bili objavijeni istog dana. Sastav se od toga nikada nije oporavio. Raspad grupe Big Brader je bio mnogo tragiéniji. Pre- dvodeni sa Dzenis Dzoplin (Janis Joplin), oStrom i beskompro- misnom TeksaSankom, iSli su iz uspeha u uspeh. Njihov drugi album ,,Cheap Thrills“ je postao klasika. Dzenis je onda napu- stila grupu radi solo karijere ali je umrla 1970. od prevelike doze heroina. San Francisko je privukao i druge TeksaSane kao Sto su Stiv Mi- ler (Steve Miller), Boz Skegs (Boz Scaggs) i Trtin Flor Elevejtr (13th Floor Elevator). wes ATA LONE LEI EE TTT 27PROCOL HARUM Montrej Pop Festival, odrzan juna 1967. godine, Cija je muzi¢ka tema bila Mekenzijeva pesma ,San Francisko* (Nosi nesto cve- éa u tvojoj kosi) ubedila je joS mnoge da krenu put ovog obeca- nog grada. Los Andeles je takode bio pod uticajem nove kultu- re. Pet tamoSnjih grupa je dovelo do Sirenja muziékih barijera. Dors (Doors) predvodeni karizmatiénim Dzimom Morisonom, do- Zivijavaju nekoliko odbijanja od! muziékih kuéa pre nego Sto ih prihvata ,,Elektra“. Za ovu kompaniju snimaju sedam albuma u pet godina i vise vrio uspeSnih singlova. Medutim, njihovi poli- tiéki tekstovi i Morisonov seksualni imidz su opterecivali grupu u oéima javnosti. Vrhunac je bio Dzimovo javno ,,prikazivanje* na Floridi na koncertu, godine 1969. Poste finalnog albuma ,,LA Woman‘, pevaé se seli u Pariz gde je preminuo od sréanog uda- ra pod uticajem ,,preteranog Zivota“; Lav (Love) je bio takode ,,Elektrin“ sastav. Predvodeni gitari- stom Arturom Lijom (Arthyr Lee) nisu postigli enormnu slavu ali su iza sebe.ostavili klasiéno delo ,,Forever Changes“. Li je ka- snije formirao nekoliko verzija grupe ali nikada nije uspeo da povrati raniju magiju. Sajhodeliéni uticaji su rezultirali pojavom dva znaéajna sastava: Keptejn Bithart i Medzik Bend (Captain Beefheart & His Magic Band) i Kened Hit (Canned Heat). Obe grupe su u poéetku bile okrenute bluzu. Kened Hit su postigli uspeh sa pesmama ,,On The Road Again“ i ,,Goin’ Up The Coun- try“ pre nego Sto je kompozitor Al Vilson umro od droge. Voda Bob Hit je nastavio 8a nekoliko novih Slanova,’ali je i sam umro progle godine. Keptejn Bifhart je, medutim, sasvim dobro sa zdravijem. Njegov debi album iz ove godine ,,Safe As Milk“ do- neo mu je malu, ali probranu publiku. Njegovo najbolje ostvare- nje nastalo je krajem Sezdesetih kada je oR eTere sa Fren- kom Zapom i snimio ,,Trout Mask Replica“. Bafalo Springfild (Buffalo Springfield) su zapoGeli kao foik/rockeri a uspeh je do- §ao tek posle raspada, kada je Stivn Stils (Stephen Stills) po- stao Glan super grupe C, S, N&Y. Ameriéke vibracije stizu i do Britanije gde casopis IT (Internatio- nal Times) postaje predvodnik andergraunda. Sastavi kao Pink Flojd (Pink Floyd) i Soft MeSin (Soft Machine) su predstavijali pravu tematsku muziku za delatnosti ovog lista i grupe, ljudi ko- ja se okuplja oko njega. Flojd su bili staini gosti legendarnog UFO kluba u Londonu. Potpisali su za EMI i snimili dva hit singla »Arnold Layne“ i ,See Emily Play“. Odmiah poste toga glavni kompozitor Sid Baret (Syd Barrett) napuSta sastav, kritiéari ih otpisuju ali svi bivaju zateceni kada grupa izrasta u jedny od naj- vecih atrakcija sedamdesetih. Albumi kao ,,Dark Side Of The Moon“ i ,,The Wall* su otiSli u milionskim tirazima, dok je Baret doZiveo umetnicki krah posie dva solo albuma. Soft MeSin su imali manje srece: ostali su uvek eksperimentaini sastav Cije Gesto izmenjene postave nisu naisle na vece odo- bravanje publike. st. HENDRIX EXPERIENCE : BEE GEES Prokol Harum (Procol Harum), su u poéetku prevazisli oba ova sastava kada je njihova stvar ,,Whiter Shade Of Pale“ zaposela sam -vrh popularnosti. Taj uspeh nikad nisu ponovili. Razisli su se deset godina kasnije. Dzimi Hendriks (Jimi Hendrix), briljantni crni gitarista, otkriven je u Njujorku. Tamo ga nalazi Ces Cen- dler biv3i basista grupe Enimals. Cendler dovodi Hendriksa u London, pronalazi mu ritam sekciju i producira mu Getiri hit sin- gla tokom godine. Hendriks se zatim vraéa u Ameriku, osvaja je preko no¢i i onda dolazi sjajan period sa kulminacijom u obliku duplog albuma ,,Electric Ladyland“. Posle je usledila faza pro- blema sa logim nastupom na Vajt festivalu 1970. godine. Umire neposredno zatim. Na Zalost, njegov genije je kasnije bio ceden qo lanes ee serijom posthumnih izdanja koja su po pravilu joSa. : Trefik (Traffic) je formirao Stivi Vinvud po svom raskidu sa gru- pom Spensera Deijvisa. Posie dva hit singla kvartet se smestio u mirnije vode koje je poremetio Vinvudov odlazak u supergrupu Blind Faith, 1969. godine. Posle laganog razlaza, grupa se pono- vo sastajaia, ali bez poéetne vatre koja ih je, uostalom, i ucinila popularnim. Krajem sedamdesetih Vinvud zapoCinje solo karije- fu. Krim (Cream) i Flitvud Mek (Fleetwood Mac) su formirali bivSi ¢lanovi Dzon Mejlovih Bluzbrejkersa (John Mayall’s Bluesbrea- kers). Klepton i Brus su se ujedinili sa bubnjarem Bejkerom da bi oformili Krim, prvu pravu supergrupu. Uspeli su da osvoje ne- koliko zlatnih albuma i hit singlova, pre nego 8to je kombinacija njihovog muziékog intenziteta i liénih neslaganja.dovela do ra- zlaza, novembra 1968. Flitvud Mek, s druge strane, i dan danas predstavlja veliko ime, iako u postavi i muzici danaSnja grupa ima malo zajedniékog sa onom iz 1967. Gitarista Piter Grin (Peter Green) i ritam sekcija sastavijena od Dzona Mekvija (John McVie) i Mika Flitvuda (Mick Fleetwood) iz Mejlovog sastava Cinila je nukleus grupe ko- ja je postigla fantastiéne uspehe serijom instrumentainih hito- va, ukijucujuci i neprevazideni ,Albatross“. Grin je bio prvi od mnogih koji su napustili grupu (1970) ali je posle sugnog perio- da grupa uspela da se povrati i dostigne sjajni uspeh albumom »Rumeurs“. ese ROR I A i 29ARETHA FRANKLIN % _ : Grupa Dzefa Beka (Jeff Beck Group) je bila mnogo Konkretnija i vrio uzbudijiva. Na éelu je bio bivSi gitarista Jardbrdsa a tu su bili i Rod Stjuart (Rod Stewart) i Roni Vud (Ron Wood). Kuriozitet je podatak da je Bek pevao na pocetnim snimcima. Stjuart je otpevao briljantni prvi album ,,Truth®. Liéni nesporazumi dovode do raskola. : Muv (Move) su do$li iz Birmingema i bili joS jedna legendarna grupa iz 1967. godine. Izbili su na veliku scenu destruktivnim na- stupima iserijom odliénih kompozicija Roja Vuda (Roy Wood). Kada se 1970. grupi pridruzio Dzef Lejn (Jeff Lynne) formirana je paraleina grupa ELO i to dovodi do raspada grupe Muv 1972. go- dine. Bi Dzizi (Bee Gees) su sa nama i danas. Braéa Gib su bili zvezde u Australijipre nego Sto su se vratili u Englesku da bi postigli Sest velikih hit uspeha u nepune dve godine. Britanske razmiri- ce ih razdvajaju. Kasnije su se okupili i sredinom sedamdesetih kreirali beli disko bum. Soul muzika je te godine dala samo dve velike zvezde: Areta Frenktin (Aretha Franklin) je bila kK¢i propovednika koja je naci- nila Getiri milionska hita u dve godine, dok su Slaj i Femiii Stoun (Sly & The Family Stone), koje je predvodio bivsi disk-dzoke} Sil- vester Slaj Stjuart, svirali neSto Sto se moze okarakterisati ka: sajhodeliéna soul muzika. Posie enormnog hita »Dance To The Music“ grupa je Zarila kroz Sezdesete da bi se njihov uspon u sedamdesetim usporio i zatim ugasio. Sve u svemu, 1967. je bila nezaboravna godina za rock muzik: HITOVI 1967: (,,Happy Together* — TURTLES sLight My Fire* — DOORS »Respect* — ARETHA FRANKLIN »All You Need Is Love“ — BEATLES »the Letters — FOUR TOPS. »!’m Believer* — MONKEES »A Whiter Shide Of Pale‘ — PROCOL HARUM »oan Francisco“ — SCOTT MacKENZIE »Massachusetts* — BEE GEES »Hello Goodbye“ — BEATLES »Ruby Tuesday“ — ROLLING STONES (oWo™N GRADSKE PRICE Dok ovo Gitate, ja se nalazim na moru. Posie idem na turneju po Evropi (Spanija, Engleska, Francuska, Portugalija, Italija, Cad, Zambija i Burundi — izvinite ako sam neSto pobrkala, sa Seografijom jako slabo stojim), odakle cu vam Se svima javiti $a po jednom razgiednicom. Na kraju Cu se ipak naéi na Sar-planini gde Gu se posterio odmoriti i zaraditi koju ciglicu Cuvajuci ovce, koze, slonove, zmije i Sve Sto u tim pitomim krajevima uspeva. Bez obzira na sve, moji nedeljni izveStaji iz svih krajeva sveta ce redovno stizati do va8ih oéiju, a ako neko Zeli da mi se javi sa letovanja, moze to slobodno da ucini na adresu: Ivana, éobanica, Sar-planina. Inaée, mogu da yam se pohvalim da - sam dobila nekoliko pisama od svojih obozavalaca i sada ¢u izabranim presonama objasniti neke stvari i pojave: DuSan Stanié iz Sarajeva, Bane Surbata 30 moze da.me upozna kad god hoée na adresi koju sam malo pre navela. ObeCavam mu ludo zezanje i nezaboravan provod u divijini medu pominjanim zverinjem. Anici Pospi8il iz Osijeka upucujem sledecu informaciju: u broju 8 sam objavila spisak svih osoba sa kojima sam.imala kontakt u poslednjih mesec dana pre pojavijivanja Suge na mojoj kozi. Neka od dotiénih osoba mi je neidentifikovanim putem prenela ovu gadnu i dosadnu bolest; kako ti obozavas Riblju Corbu i Generaciju 5, to tija ne mogu pouzdano reci da li je neko od dotiénih kriv za moju Sugu, tako da ne mogu da te uteSim... Oliver Mandic je najzad postao nosilac stanarskog prava jednog lepog i velikog potkrovijau Kosovskoj ulici u Beogradu. Tamo ¢e valida moéi da smesti Sve svoje neverne bebe... Grupa Film je ubasti SKC — a prosle nedelje odrzala koncert (bila su planirana dva, ali je jedan otkazan zbog kise) i nije bas slavno proSia. Imam utisak da su ih se Beogradani pomalo zasitili. Osim toga, Marina Stanci¢ se ovih dana verovatno porada pa je zbog toga i svirka pomalo rastrzana... Evo i najvaznije vesti: Mi$ko i Peda su raskinuli (saradnju); o Gemu se konkretno radi joS uvek ne znam., Sladana MiloSevié ide sa mnom na sve gorepomenute provode. Nek joj je sa srecom... Mik Sweeney non-stop zove Lindu i moli je da se uda za njega; njoj se, medutim, vise dopada basista grupe tron Maiden... Drazen Dalipagicé je viden u klubu ,,Duga“ sa kolegom Mirzom DelibaSicem i jos dvojicom drugova. Ludo su se zabavijali i pili neka pica za koja moja baba kaze da deca od toga rastu; Sta ako izrastu jos vise pa ne mogu da udu u... o tome su mi neke devojéice_ priéale... mislim 0 tome da ne mogu da “im udu.:. u sobu... (nastavak u sledecem broju) ... Nisam varh jos rekla da je grupa ,,Trio“ koja ima svetski hit ,Da, da, da“ po jednom Glanu poreklom iz naSih krajeva, tj. iz Srbije... O tome kako sam doSla do svih ovih informacija neka ostane tajna, i to vam je za sada dosta. Voli vas.vas__ HDD aIza _ S$ MOJE STRANE FA, FA, FA JA: Vetar duva, duva, duva... ONA: ... dok dobuje kiSa u ritmu tam-tama. JA: Sta Gemo sad nas dvoje? ONA: Zna8 li Sta je crna rupa? JA: Misli$; duboko u tebi? ONA: Duboko u meni. JA: Ravno do dna? ONA: Hajde! JA: Volim, volim, volim, volim Zene. P’S. Sta bi dao da si na mom mjestu?! INagradu od tri LP ploce sa naSe top-liste zasluzio je Bo- zidar Celié, Borisa Kidriéa 54, 59 000 Sibenik. Ako i tebe yzanima sli¢an paket, poSalji nam svoju priéu na adresu: Strip 82 (Za Rock), Politika,.Makedonska 29, 11 001 Beo grad. Vazno je da priéa ne broji (mnogo vise) od 100 reéi. VALPOVO Mogu vam reci da ste iz broja u broj sve bolji, mada ima mnogo uzasnih Clana- ka kao na primer ,Gradske price“ sa onom Ivanom. Ja bih vas iskreno molio da prestanete sa tim ,opStim frkama* i ,tracevima" i tu stranu racionalnije upotre- bite. Ni vaSi osvrti na nove ploce nisu bolji: kome je namijenjen onaj osvrt na »shot Of Love“ Boba Dyla- na nikada neéu shvatiti, ali znam da meni sigurno nije jer taj album je meni jedan* od najdrazih albuma iako sigurno nije najbolji. Posto imam uvid u kompletnu di- skografiju ovog proslavije- nog autora (a koja, mora- mo priznati, nije mala), mi- slim da bi trebalo s viSe po- Stovanja pisati i govoriti o njemu. ; DuSanu Vesiéu bih pre- poruéio da se oStavi pisa- nja recenzija albuma jer je ogito da to nije za njega. Kako je samo mogao ona- ko da ocrni ploéu ,,Aero- droma‘! Izgleda da je pri- log pun Glanaka o vasim Ijubimcima i Cini mi se da _€e tako jos dugo ostati. | mi imamo svoje |jubimce i Zeljeli bismo pisati o njima (sada se mozda smijete, ali tako je to, sigurno bi mno- gi mogli pisati poput lvane, Vesiéa i njima sliénim), ali nismo ,drzavni Ijubimci* i preostaje nam samo da Ce- kamo Sta Ge izaci iz vasih pera. Zlatko Grgec Ladimirovci, B. Radi¢a 97 54550 Valpovo Ivana, Vesié i autor osvr- ta na ploéu ,,Shot Of Love“ Boba Dylana najlepse za- hvaljuju. na_ dobronamer- nom osvrtu na svoj dosa- dagnji rad i iskreno obeéa- vaju da Ge se popraviti. Sto se tebe tiée, situacija je sledeéa: Vesié bi ti vrlo ra- do ustupio svoje mesto jer Zuri na more (popustili su mu Zivci od Gitanja glupih- pisama), ali recenzije koje si posiao u prilogu nisu do- bre. PokuSaj ponovo. SARAJEVO Moja velika zelja je (ako ste u moguénosti da mi je ispunite) da se upoznam sa lvanom. DuSan Stani¢ \ Bane Surbata 30 71000 Sarajevo ALEKSINACKI RUDNIK a Veé nekoliko godina na Al. Rudniku postoji i radi sa- stav ,Jedan smer“. Do sa- da su nekoliko puta menja- li svoje ime: u_,,Majdan Bojs“, ,,Nuklearci“ i drugo. Uzori, su im Bijelo dugme i 32 Riblja.corba. imaju nekoli- ko svojih pesama: ,,Prijavi ploénici*, -,,Malecka* i »Probaj me“. Sladana Durmigevié UL. 7. juli'14/4 18226 Aleksinaéki Rudnik GNJILANE U mom gradu su rodene nove grupe Dardani i ,,Ri- nia“. Tek Sto su poéeli da rastu, oni su veé snimili nekoliko pesama Za Radio- -Gnjilane Sto znaéi da u nji- ma treba gledati buduénost rocka na Kosovu. ‘ Redzep Hasani MarSala Tita 10 38 250 Gnijilane SS SVETOZAREVO _Zasto u rock-istoriji ne piSeté o.domaéim grupa- ma i pevacima? Zar ste mo- rali da utroSite tri strane na onog Miéu-lajavka? * Viadan Jevtié, Svetozarevo MONTIRANI INTERVJU SA BOROM DORDEVICEM Sta radi8? — VOLIM, VOLIM, VOLIM, VOLIM ZENE Sta preporuéujes Zdravku Coliéu? — NE VERUJ ZENI- KOJA PUSI DRINU BEZ FILTERA, OSTAVI JE! Sta: misli$ o klimi u Beo- gradu? : — VETAR DUVA, DUVA, DUVA... Sta si sinoé éuo u TV dnev- niku? — NA ZAPADU NISTA NO- vo! Sta ti je najgore kad ti ka- zu? ¢ — DVA DINARA DRUZE! S§ta najradije posmatras? — GUZATE, SISATE, LOM- NE U-STRUKU. U mrtvoj prirodi najradije biras? é — VISOKU STENU S KOJE SE PRUZA ODLICAN PO- GLED. Sta bi najradije rekao Sla- dani MiloSevié? — UMUKNI | LEZI! Kakvo mi8ljenje imag o Za- ni? « — LUTKA SA NASLOVNE STRANE. . Tvoji omiljeni Gasopisi? MRAMOR Najznaéajniji poduhvat u_nagem gradu je osniva- nje grupe ,Metida“. U toj grupi sviram ja. Uzori su nam Bitlsi, Stounsi, Bijelo dugme i Vatreni poljubac. PiSem vam sa nadom da Cete ovo objaviti i da ce to nieko progitati i poniditi nam posao. Ivica Tadié Majevitka 58a 75 121 Mramor BEOGRAD Osnovao sam grupu ko- ja se zove ,Pirana“. imam obiénu, unistenu gitaru sa bas Zicama; ali nema veze, vazno je da ima dobar zvuk. Sviramo teski rock. Molim: vas, objavite ovo pismo da bi ga raja iz razreda videla inapila se. ’Ajde, keve vam! Aleksandar Smiljanié Goce Deléeva 10/23 11 070 Novi Beograd —. REPORTER, LUJ, PLEJ- BOJ, START... Tvoj éale bi voleorda si...? | — PEKAR, LEKAR, APO- TEKAR... U detinjstvu si najviSe vo- leo? — ODLAZAK U GRAD. Kad je Viado sa svojim »Krilima* rekao da je popu- larniji od tebe kako si rea- govao? — PREVARA! ZaSto neceS da se obracu- nag sa Viadom? — NECU DA ISPADNEM ZIVOTINJA! : Kada je neko prvi na top- -listi, Sta mu poruGujes? Te DUBRE DO KRA- Sta bi porucio stanarima u poljskim zgradama? — ROCK’N’ROLL ZA KUC-4 NI SAVET! Tvoja omiljena izreka? — NEMO\J, SRECO, NE- MOJ DANAS! Sta nameravas posle ovog razgovora? — POBECI NEGDE. E, pa sreéan put, piso moja mala! 3 Muhamed Diinié Mile Meéava 45 78370 Bosanska Dubica | aR cc PEROT TO SCE ECMO LS MEIER 33PAZNJA, PAZNJA, PAZNJA! Be ORE Sa TR Ree Se aE a La Aa | Za sledeéi bro} priloga ROCK 82 za vas i one kojima daje- te ROCK 82 na Citanje pripremamo sledece stvari: @ Ekskluzivan izveStaj sa koncerta grupe ROLLING STO- eS tte @ PETE TOWNSHEND je pre dve nedelje objavio solo album ,,Svi najbolji kauboji imaju kineske o¢i*. Prenosimo PET uMa ND CMCC) mca ro (hole) eC Cole ee cet Lo pis,,Rolling Stone“. @ Ekskluzivan razgovor sa Josipom Lisac i Karlom Me- tikoSem..« @ ASIA je jedna od retkih super grupa kojoj je poslo za rukom da se ispenje na sam vrh americke top liste. Nudi- mo vam za Gitanje tekst o njima. Pe CEM Ch Ur emer alee Pema ee se i sami sledece srede. Pocinjemo seriju o tome Sta su govorili tekstovi domace popularne muzike od rata naovamo. Iskreno se nadamo da Ge serija naici i na vase zanimanje —