TERMOENERGETIKA

Požega

-Katalog proizvoda 2008.-

Preporuke za odvajace kondenzata

"Termoenergetika" već skoro dve decenije proizvodi armaturu i opremu za procesnu
industriju. Dugogodišnje iskustvo, stalno ulaganje u razvoj i poboljšanje proizvoda
omogućilo nam je da Vam ponudimo široku lepezu veoma kvalitetnih proizvoda.
Specijalizovani smo za proizvodnju dela procesne armature i opreme, pružanje konsalting
usluga i inženjeringa

Proizvodimo sledeću opremu:

- odvajače kondenzata
- hvatače nečistoća
- regulatore pritiska
- regulatore protoka
- sigurnosne ventile
- razmenjivače toplote
- otparivače
- bezmotorne pumpe ...

Bavimo se rekonstrukciom postojećih postrojenja i pružanjem konsalting usluga u cilju

smanjenja potrošnje pare, iskorišćenja otparka i povratka kondenzata. Možete se uvek
konsultovati sa našim inženjerima tokom izbora opreme i tokom eksploatacije opreme kao i
o mogućnostima smanjenja potrošnje pare u Vašem postrojenju.

/Ratomir Đorđević, dipl. maš. inž./

 NERG
OE E
M

Preporuke za primenu odvaja~a kondenzata

TI
-TER

KA -

Uvod Izbor tipa odvaja~a

Odvaja~ kondenzata je prakti~no ventil koji se
automatski zatvara ili otvara u zavisnosti da li u
ku}i{te odvaja~a doti~e kondenzat ili vodena para.
Na ovaj na~in odvaja~ kondenzata “propu{ta” samo
kondenzat, a vodenu paru zadr`ava. U industriji se
vodena para, kao nosilac toplote, koristi u velikom
broju aprata. Svaki aparat ima svoje specifi~nosti u
pogledu na~ina odvo|enja toplote. Zbog ovih
specifi~nosti ne postoji samo jedan tip odvaja~a ve}
~itava “lepeza” razli~itih tipova odvaja~a. Svaki tip
odvaja~a ima svoje karakteristike, pa samim tim i
oblast primene.
Ne postoji idealan odvaja~ koji bi bilo mogu}e
ugraditi na svakom aparatu, ve} svaki odvaja~ ima
svoju oblast primene.
Tip odvaja~a i {ema povezivanja odvaja~a sa
aparatom i kondenznim vodom zavisi od tipa
aparata, parametara napojne pare, snage aparata i
kompletne kondenzno parne instalacije. Te{ko je
uop{titi sve slu~ajeve koje se mogu javiti u procesnoj
tehnici tako da je uglavnom izbor tipa i {eme
ugradnje stvar iskustva. Na nekoliko slede}ih strana
ovoga kataloga da}emo Vam preporuke za neke
slu~ajeve koje se relativno ~esto javljaju u praksi.
In`enjeri "Termoenergetike" Vam uvek stoje na
raspolaganju kada je re~ o izboru tipa odvaja~a i
njegovoj primeni, bez obzira da li ste korisnik na{e
opreme ili ne.
Op{te napomene

Ba{ zbog toga “Termoenergetika” je razvila vi{e Dovod

tipova odvaja~a i pokrila gotovo celokupnu potrebu vodene pare
za odvaja~ima u procesnoj industriji.
Potro{a~
Pored izbora odgovaraju}eg tipa i nazivnog otvora
odvaja~a, neophodna je i stalna kontrola ispravnosti
rada ugra|enih odvaja~a. U slu~aju otkaza, odvaja~i
obi~no ostaju blokirani u otvorenom polo`aju, tako
da para mo`e isticati u kondenzni vod. Ovo
predstavlja znatan gubitak toplotne energije. Kondenzat

Pri izboru odvaja~a, moramo obratiti pa`nju na dve

stvari: Slika 1.

1. Izbor odgovaraju}eg tip odvaja~a. Pogre{an tip

odvaja~a mo`e izazvati lo{ rad aparata, pa i potpuni
prekid rada aparat.
2. Dimenzionisanje izabranog tipa odvaja~a,
odnosno u zavisnosti od potrebnog kapaciteta
izabrati odgovaraju}i nazivni otvor. Premali odvaja~
ne}e ispustiti sav kondenzat iz aparata, pa }e aparat
raditi sa smanjenom snagom, a mogu se javiti i druge
ne`eljene posledice. Preveliki odvaja~ predstavlja
nepotreban tro{ak za kupovinu opreme.
Na slici 1, odvaja~ kondenzata se nalazi ispod
aparata. Kondenzat mo`e nesmetano doticati do
odvaja~a pod dejstvom gravitacije. Ovo je
najpvoljniji polo`aj odvaja~ u odnosu na aparat,
me|utim zbog same konstrukcije aparata ~esto nije
mogu}e da se na ovaj na~in postavi odvaja~.

www.TERMOENERGETIKA.co.yu 3 tel: +381 (0)31 715 095

e-mail: termoen@eunet.yu fax: +381 (0)31 811 808
 NERG
OE E
M

Preporuke za primenu odvaja~a kondenzata

TI
-TER

KA -

Za razliku od slu~aja na slici 2, na slici 3 imamo da

Dovod je odvaja~ iznad potro{a~a. Ovo je najnepovoljniji
vodene pare
polo`aj odvaja~a kondenzata u odnosu na aparat.
Preporu~ujemo ugradnju "sifona" ispred odvaja~a
Potro{a~ kao {to je prikazano na slici. Za manje promere cevi,
Kondenzat mo`e se sifon napraviti jednostavnim savijanjem
cevi. Ako je promer cevovoda ve}i, sifon pravimo od
dela cevi koji je bar za dve dimenzije ve}eg promera
od kondenznog voda.
U ovakvim slu~ajevima preporu~ujemo ugradnju
zvonastog odvaja~a tip OKZ.
Slika 2. Kada je dozvoljeno veliko pothla|enje kondenzata i
zadr`avanje kondenzata u aparatu i ako je u tom
slu~aju aparat ima vertikalne greja~e mo`e se
primentiti i termostati~ki odvaja~ tip TKL. Na primer
Na slici 2, je prikazan slu~aj kada ispred odvaja~a
kod vertikalnog razmenjiva~a toplote za grejanje
imamo cevovod u obliku slova U. Ako ne mo`emo
sanitarne vode. Ipak primena termostati~kih
da izbegnemo ovakav polo`aj odvaja~a najbolje je da
odvaja~a u ovakvim slu~ajevima mo`e izazvati
u tom slu~aju upotrebimo odvaja~ tip OKZ (zvonasti
velike hidrauli~ke udare.
odvaja~).
Prilikom naru~ivanja odvaja~a za primenu kao na
Kondenzat slici 3, dobro je da se predhodno konsultujete sa
Dovod nama. Mo`emo prilagoditi postoje}u konstrukciju
vodene pare OKZ odvaja~a OKZ za primenu na va{em konkretnom
aparatu.

Potro{a~ Obilazni vod oko odvaja~a za primer na slici 3 je

obavezan. Preko njega se mo`e relativno lako
odvazdu{iti instalacija i izbe}i mnogi problemi pri
startu postrojenja.

Za neke vrste velikih potro{a~a, preporu~ljivo je da

obilazni vod bude vrlo malo otvoren. Pri tome ne
sme biti protok fluida kroz obilazni vod ve}i od 1%
kapaciteta odvaja~a. U ovakvim slu~ajevima
"Termoenergetika" mo`e ponuditi modifikaciju OKZ
odvaja~a kojom se izbegava otvaranje obilaznog
voda.
Slika 3. Odvaja~ se nalazi iznad aparata

www.TERMOENERGETIKA.co.yu 4 tel: +381 (0)31 715 095

e-mail: termoen@eunet.yu fax: +381 (0)31 811 808
 NERG
OE E
M

Preporuke za primenu odvaja~a kondenzata

TI
-TER

KA -

Na slici 4, prikazan je primer podizanja kondenzata
iza odvaja~a na visinu H. Podizanje kondenzata
iznad aparata, omogu}ava nam da kondenzne vodove
postovamo na ve}u visinu i time olak{amo monta`u i
pristup vodovima u slu~aju intervencije.
Uglavnom se kondenzni vodovi postavljaju u kanale
po podu hala. Cevovodi kondenzata u ovom slu~aju
su nepristupa~ni, izolacija cevovoda je ~esto
nakva{ena pa dolazi do intezivne korozije. Tako|e
zbog potrebe izgradnje kanala ova izvedba je i
skuplja. Iz tog razloga, ako je mogu}e, treba izbe}i
postavljanje vodova u kanale.
Kondenzni vod
pk
Dovod
vodene pare
Odvaja~ kondenzata je u principu jedna vrsta
automatskog ventila. Ovaj ventil mo`e biti zatvoren,
delimi~no otvoren ili potpuno otvoren. U svakom slu~aju
kondenzat mora do odvaja~a doticati i u slu~aju da je
odvaja~ zatvoren. Zato je najbolje da je odvaja~ ispod
najni`e ta~ke aparata. Tada do odvaja~a kondenzat mo`e
doticati i gravitaciski.
Od odvaja~a kondenzat ne mora te}i usled pada cevovoda
odnosno kao posledica visinske razlike izme|u odvaja~a i
kondenznog voda. Naime kako ispred odvaja~a uvek
vlada vi{i pritisak nego pritisak u kondenznim vodovima,
mo`emo ovu razliku pritisaka iskoristiti za potiskivanje
kondenzata. Ovo je posebno povoljno {to ne moramo da
postavljamo rezervoare kondenzata ispod nivoa hale. Pri
prora~unu mo`emo usvojiti da je pad pritiska u
vertikalnim deonicama jednak 1 bar na svakih 7 metara
visinske razlike. Tako da ako imamo recimo pritisak u
potro{a~u 3 bar i pad pritiska na odvaja~u od 1,0 bar, sa
ovim uslovima mo`emo kondenzat podi}i na visinu od
oko 15 metara iznad odvaja~a kondenzata.

Na vertikalnim deonicama, preporu~ujemo ugradnju

Potro{a~ podiza~a kondenzata. Podiza~ kondenzata je obi~an
H

pro{iren deo cevovoda u kome se nalazi po~etak

vertikalnog dela deonice, kao na slici 4. Po~etak deonice
treba da bude perforiran, sa otvorima ne ve}im od 3 mm.

ps Pored podiza~a kondenzata, kada je kondenzni vod iznad

nivoa odvaja~a povoljno je da se iza odvaja~a postave
nepovratni ventili kako bi bilo spre~eno povratno
Dp
strujanje iz kondenznog voda u aparat. Nepovratne
ventile obavezno primenjujemo ako postoji regulacija
Podiza~ kondenzata temperature na strani pare.
(ima otvore na vertikalnoj cevi)
Ako je kondenzat pothla|en tada je transport kondenzata
sa savla|ivanjem visinske razlike povoljniji, pa za
Slika 4. Podizanje kondenzata iznad ovakve sisteme preporu~ujemo termostati~ke odvaja~e,
odvaja~a kondenzata naj~e{}e tip TKL i BPL. U principu se mogu koristiti i
drugi tipovi odvaja~a, ali su tada mogu}i manji
hidrauli~ki udari u cevovodu kondenzata.

www.TERMOENERGETIKA.co.yu 5 tel: +381 (0)31 715 095

e-mail: termoen@eunet.yu fax: +381 (0)31 811 808
 NERG
OE E
M

Preporuke za primenu odvaja~a kondenzata

TI
-TER

KA -

Dovod
Dovod vodene pare
vodene pare

Slika 5. Lo{ primer drena`e potro{a~a

Na slici 5 prikazan je primer drena`e vi{e potro{a~a

sa jednim zajedni~kim odvaja~em. Potro{a~ koji se
nalazi najdalje od odvaja~a ima najlo{iju drena`u.
Ovaj potro{a~ mo`e biti potopljen kondenzatom.
Jedino potro{a~ najbli`e odvaja~u mo`e imati dobru Slika 7. Vezivanje potro{a~a na red
drena`u. Ako se primenjuje ovakav princip potreban
je dosta veliki promer cevovoda od potro{a~a do
odvaja~a. Mi ne preporu~ujemo ovu {emu odvo|enja
kondenzata iz potro{a~a. Vezivanje potro{a~a na red, kao na slici 7, nije
preporu~ljivo. Ova {ema ima za posledicu da donji
potro{a~ ima ~esto nedovoljnu koli~inu pare. Ipak
ova {ema se mo`e koristiti kada `elimo da
iskoristimo toplotu kondenzata. O iskori{}enju
Dovod toplote kondenzata vi{e je dato u odeljku o
vodene pare iskori{}enju otparka.

Dovod
vodene pare
Slika 6. Svaki potro{a~ mora imati
zaseban odvaja~ kondenzata

Za razliku od {eme na slici 5, na slici 6 imamo dobro

izvedenu drena`u vi{e potro{a~a. Svaki potro{a~ ima
svoj zaseban odvaja~. Potrebno je obratiti pa`nju na
dimenzionisanje kondenznog voda. Ako je
zajedni~ki kondenzni vod lo{e dimenzionisan mo`e
do}i do zagu{enja i naplavljavanja potro{a~a.
Slika 8. Nikada ne treba vezivati
odvaja~e na red
Nikada ne treba vezivati odvaja~e na red. [ema na
slici 8 izaziva blokadu odvaja~a. Otparak iz odvaja~a
bli`e potro{a~u po pravilu blokiraju rad zajedni~kog
odvaja~a.

www.TERMOENERGETIKA.co.yu 6 tel: +381 (0)31 715 095

e-mail: termoen@eunet.yu fax: +381 (0)31 811 808
 NERG
OE E
M

Preporuke za primenu odvaja~a kondenzata

TI
-TER

KA -

Dovod hladnog
kondenzata ispod 100 C
1 2 3

Dovod toplog
kondenzata
Sabirni
rezervoar
kondenzata

Slika 9. Me{anje hladnog i toplog kondenzata

Na slici 9 prikazan je primer kada imamo udaljene
potro{a~e. Potro{a~ 1 i 2 se nalaze relativno daleko
od potro{a~a, tako da se kondenzat iz potro{a~a 1 i 2
dosta ohladi do momenta kada treba da se pome{a sa
kondenzatom iz potro{a~a 3. Me{anje hladnog i
toplog kondenzata mo`e izazvati hidrauli~ke udare.
Obi~no su ovi udari u kondenznom vodu bezopasni
ali mogu izazvati skra}enje veka trajanja opreme i
cevovoda.
Slika 11. Me{anje hladnog i toplog
kondenzata u rezervoaru kondenzata
U zavisnosti od polo`aja sabirnog rezervoara
kondenzata, mo`emo hladni i topli kondenzata voditi
odvojenim cevovodima. Tada me{anje kondenzata
obavljamo u rezervoaru kondenzata. U tom slu~aju
topli kondenzat mo`emo u rezervoar uvoditi kroz
perforiranu cev i na taj na~in smanjiti udare na
minimalan mogu}i nivo (slika11.).

Ako je neophodno me{anje hladnog i toplog

kondenzata u kondenznom cevovodu, predla`emo
re{enje kao na slici 12.

1 2 3
vru}
kondenzat

hladan
Sabirni kondenzat
rezervoar
kondenzata

Slika 10. Dovo|enje toplog i hladnog Slika 12. Me{anje hladnog i toplog
kondenzata odvojenim cevovodima kondenzata direktno u cevovodu kondenzata

www.TERMOENERGETIKA.co.yu 7 tel: +381 (0)31 715 095

e-mail: termoen@eunet.yu fax: +381 (0)31 811 808
 NERG
OE E
M
Preporuke za primenu odvaja~a kondenzata
TI
-TER
KA -
Hidrauli~ki udari nastaju kada se mehuri}i vodene
pare naglo iskondenzuju. Da bi do{lo do brze
kondenzacije mehuri}a pare oni moraju do}i u
kontakt sa hladnijim fluidom. Usled brze
kondenzacije mehuri}a pare, zid mehura se skuplja,
susedni zidovi se sudaraju i nastaje lokalni udar.
Kako je te~nost prakti~no nesti{ljiv fluid ovaj udar
koji se manifestuje kao nagli skok pritiska se brzo
prenosi kroz te~nost i uti~e na zidove cevi ili posude
i na armaturu.
Kad je u pitanju me{anje kondenzata u principu
dolazi do udara usled otparka koji se javlja od vrelog
kondenzata. Do ovih udara ne dolazi ako je
kondenzat na temoperasturi ispod 100 C ili ako je na
povi{enom pritisku.
Mnogo opasniji su udari koji se javljaju kada se
direktno vodena para pome{a sa hladnim
kondenzatom. Ovi udari mogu biti tako sna`ni da
izazivaju lom opreme pa i povrede zaposlenih.
Zaostali
kondenzat
Vodena Vodena
para para
a) b)
Slika 13. Opasnost od hidrauli~kog udara usled
zadr`avanja kondenzata iznad ventila
www.TERMOENERGETIKA.co.yu
e-mail: termoen@eunet.yu
Na slici 13, prikazan je primer zadr`avanja
kondenzata iznad zapornog ventila. Kada je ventil
zatvoren, zaostala para ili para koja curi kroz ventil
se kondenzuje iznad ventila. Ovaj kondenzat se
vremenom ohladi i ako bi ventil bio naglo otvoren
moglo bi da do|e do velikih udara koji mogu slomiti
ventil. U praksi se ventili postepeno otvaraju tako da
ne dolazi do ve}ih udara. Ipak, ako postoji opasnost
od naglog otvaranja ventila, mo`emo prema {emu na
slici 13 b) izvr{iti odvo|enje kondenzata i
eleminisati mogu}nost pojave udara. Ova {ema se
retko primenjuije jer je osoblje obi~no u dovoljnoj
meri obu~eno u pogledu manipulacije sa parnim
ventilima, ali ako se radi o elektromotornom ili
elektromagnetnom ventilu preporu~ujemo drena`u
cevovoda iza i ispred ventila.
Hidrauli~ki udari se mogu javiti i kao posledica
nedovoljnog odvo|enja kondenzata iz potro{a~a ili
zbog povratnog strujanja kondenzata iz kondenznog
voda u potro{a~.
Dovod
vodene pare
TC
Slika 14. Povratno strujanje kondenzata
8 tel: +381 (0)31 715 095
fax: +381 (0)31 811 808
 NERG
OE E
M

Preporuke za primenu odvaja~a kondenzata

TI
-TER

KA -

Kada imamo regulaciju temperature na strani pare, Drena`a parovoda

kao na slici 14, mo`e se dogoditi da je trenutni
pritisak u aparatu ni`i od pritiska u kondenznom
vodu. Tada dolazi do povratnog strujanja
kondenzata iz kondenznog voda u aparat. Povratno
strujanje mo`e izazvati hidrauli~ke udare u aparatu.
Da bi smo izbegli povratno strujanje predla`emo
ugradnju nepovratnog ventila iza aparata. Ako
`elimo da izbegnemo pojavu podpritiska u aparatu,
predla`emo ugradnju razbija~a vakuuma. [ema je
data na slici 15.
Dovod
vodene pare
TC
Slika 15. Spre~eno povratno strujanje u
aparat sa regulacijom temperature
Dobra drena`a parovoda je neophodna da bi smo
izbegli probleme koji se javljaju pri startu kao i da bi
smo produ`ili vek parovoda i opreme koja je
montirana na parovod. Zaostali kondenzat u
parovodima mo`e izazvati lom zaporne armature ili
cevovoda posebno na mestima gde se nalaze cevna
kolena.
Kondenzat u parovodima se skuplja u donjim
zonama cevi, slika 16. Pod dejstvom strujanja preko
sloja kondenzata, kondenzat }e se kretati zajedno sa
parom. Ako je sloj kondenzata mali brzina kretanja
kondenzata }e biti dosta manja od brzine kretanja
pare. Me|utim ako je koli~ina kondenzata u
cevovodu ve}a, para }e stvarati talase na sloju
kondenzata. Ako je koli~ina zaostalog kondenzata
dovoljno velika, od formiranih talasa nasta}e "vodeni
~ep", koji }e se kretati istom brzinom kao i para.
Vodeni ~ep ima relativno veliku masu i on }e na
kraju udariti u neki deo zaporne armature ili cevno
koleno. Ovaj udarac mo`e izazvati lom opreme.
Iz ovih razloga moramo posebnu pa`nju obratiti
drena`i parovoda.
a) Brzina pare mnogo ve}a od
brzine kondenzata

b) Formiranje talasa nasloju

kondenzata

c) Formiranje vodenog ~epa.

Brzine pare i kondenzata
su jednake

Slika 16. Stujanje kondenzata kroz parovod

www.TERMOENERGETIKA.co.yu 9 tel: +381 (0)31 715 095

e-mail: termoen@eunet.yu fax: +381 (0)31 811 808
 NERG
OE E
M

Preporuke za primenu odvaja~a kondenzata

TI
-TER

KA -

Parovodi moraju biti izvdedeni sa blagim padom u

smeru strujanja pare. Pad treba da bude od 0,5% do
1%. Povremeno treba da postavimo pro{iren deo
cevovda sa drena`om kao na slici 17. Na ovim
mestima }emo ispu{tati kondenzat iz parovoda.

Slika 18. Drena`a deonice gde dolazi

do zadr`avanja kondenzata

Ako parovod mora da ima uspon u smeru strujanja,

uspon izvodimo stepenasto iz pomo} vertikalnih
Slika 17. [ema odvo|enja kondenzata deonica. Na taj na~in obezbe|ujemo da parovod i
iz parovoda dalje ima pad u smeru strujanja, slika19.

Odvaja~ za drena`u parovoda ne dimenzioni{emo za

uslove starta, kada je parovod hladan i kada imamo
najvi{e kondenzata. Tada }emo koristiti zaobilazne
vodove kako bi smo ispustili kondenzat i vazduh.
Tako}e mo`emo koristiti automatske drena`ne
ventile specijalno projektovane za parovode. Kako
odvaja~ dimenzioni{emo za radne uslove, obi~no
nam treba sasvim mali odvaja~. Preporu~ujemo
ugradnju termostati~kih odvaja~a tip TKL, TKZ,
BPZ i BPL.
Slika 19. Deonica parovoda sa usponom
Na deonicama cevovoda gde zbog same geometrije
parovoda mo`e do}i do skupljanja kondenzata
obavezno moramo predvideti drena`u, slika 18.

Ako se kondenzat ne vra}a, {to preporu~ujemo kada

se radi o deonici van objekata, treba primeniti {emu
na slici 17. Ako se kondenzat od drena`e parovoda
vra}a preporu~ujemo istu {emu ali treba postaviti
zaporni ventil i iza odvaja~a kondenzata.

www.TERMOENERGETIKA.co.yu 10 tel: +381 (0)31 715 095

e-mail: termoen@eunet.yu fax: +381 (0)31 811 808
 NERG
OE E
M

Preporuke za primenu odvaja~a kondenzata

TI
-TER

KA -

Odvo|enje kondenzata iz duplikatora Ako je duplikator projektovan tako da se prazni

Ako je duplikator stabilan, odnosno ako je priklju~ak
za odvo|enje kondenzata iz duplikatora na najni`oj
ta~ki pla{ta mo`emo primeniti termostati~ke
odvaja~e. Tada naj~e{}e primenjujemo odvaja~e tip
TKL, a za manje duplikatore tip TKZ. [ema
ugradnje je prikazana na slici 20.
zaokretanjem kao na slici 22, tada ne mo`emo da odvaja~
pove`emo sa najni`om ta~kom na pla{tu. U ovom slu~aju
kondenzat mora da savlada visinsku razliku da bi dotekao
do odvaja~a. Po pravilu u ovakvim slu~ajevima
primenjujemo odvaja~ kondenzata sa zvonom tip OKZ.
Odvaja~ mora biti povezan preko cevi koja prolazi kroz
pla{t sa najni`om ta~kom unutar pla{ta, ova cev je
prikazana isprekidano na slici 21.

TC Odvo|enje kondenzata iz rotiraju}ih valjaka

U industriji papira i u tekstilnoj industriji ~esto se koriste

Tip TKL
Slika 20. Drena`a stabilnog duplikatora
Ako duplikator ima i regulaciju temperature, dobro
je ugraditi i razbija~ vakuuma, kao i ventil za
odvazdu{enje pla{ta.
rotiraju}i valjci koji se greju direktnim uvo|enjem pare
unutar valjka. Da bi povr{ina valjka bila na propisanoj
temperaturi neophodno je u ovakvim slu~ajevima dobro
odvo|enje kondenzata iz valjaka. Ovaj slu~aj je sli~an
problemu odvo|enja kondenzata iz obrtnih duplikatora. I
u ovom slu~aju moramo primeniti odvaja~ sa zvonom tip
OKZ.
Do odvaja~a kondenzat doti~e kroz cev koja se nalazi
unutar valjak. Ova cev je nepokretna i njen kraj se nalazi
na nekoliko milimetara do nekoliko centimetara od
najni`e ta~ke valjka. U zavisnosti koliko je ova cev
odmaknuta od unutra{nje strane zida valjka, toliko }emo
imati zadr`anog kondenzata unutar valjka.
Kako valjci imaju relativno veliku zapreminu, u startu je
neophodno dobro odvazdu{enje kroz obilazni vod oko
odvaja~a kondenzata.

PC Dovod pare
Tip OKZ

Tip OKZ

Kondenzni vod
Sloj kondenzata

Slika 22. Drena`a obrtnog valjka

Slika 21. Drena`a obrtnog duplikatora

www.TERMOENERGETIKA.co.yu 11 tel: +381 (0)31 715 095

e-mail: termoen@eunet.yu fax: +381 (0)31 811 808
 NERG
OE E
M

Preporuke za primenu odvaja~a kondenzata

TI
-TER

KA -

Odvo|enje kondenzata iz razmenjiva~a toplote Kada je re~ o horizontalnim razmenjiva~ima toplote

Ako je je razmenjiva~ toplote vertikalan, tada je
mogu}nost za pojavu hidrauli~kih udara veoma mala.
Kondenzat se eventualno zadr`ava u donjim delovima
aparata, pri ~emi je povr{ina kontakta pare i kondenzata
mala. Vertikalni razmenjiva~i su pogodni za veliko
podhla|enje kondenzata, tako|e su pogodni za primenu
regulacije na strani kondenzata.
Dovod pare
imamo dva slu~aja.
Ako se para dovodi unutar cevi, kao na slici 24, tada je
najbolje da primenimo odvaja~e sa zvonom ili plovkom.
Kod ovoga tipa razmenjiva~a postoji opasnost od
hidrauli~kih udara zbog zadr`avanja kondenzata u
cevima, posebno pri nagloj promeni radnog re`ima.
Kondenzat u cevima pone{en parom mo`e se u kratkom
vremenu pome{ati sa parom i izazvati velike udare.
Dovod pare Zagrejan fluid

Zagrejan fluid

Para
Kondenzat unutar cevi
Hladan fluid
Kondenzat
Hladan fluid
Slika 24. Odvo|enje kondenzata iz
horizontalnog razmenjiva~a

Drugi slu~aj je da se para dovodi u pla{t aparata. Tada je

Slika 23. Drena`a vertiklanog
razmenjiva~a toplote
Za drena`u vertikalnih razmenjiva~a primenjujemo
termostati~ke odvaja~e tip TKL, TKZ, BPL ili sli~ne.
mogu}nost pojave udara manja, pa preporu~ujemo
primenu termostati~kih odvaja~a.
Ako je razmenjiva~ manje snage mo`emo i u slu~aju da
se para dovodi u cevi cevnog snopa primeniti
termostati~ki odvaja~.

www.TERMOENERGETIKA.co.yu 12 tel: +381 (0)31 715 095

e-mail: termoen@eunet.yu fax: +381 (0)31 811 808
 NERG
OE E
M

Preporuke za primenu odvaja~a kondenzata

TI
-TER

KA -

Drena`a cevnih razmenjiva~a (cevnih zmija)

Kondenzat
Spiralni cevni razmenjiva~i se ~esto koriste u industriji. Vodena para
Naj~e{}e su potpuno uronjeni u grejanu sirovinu. U
zavisnosti od konstrukcije aparata, odvaja~ se mo`e
nalaziti ispod cevne zmije. Tada mo`emo primentiti
termostati~ke odvaja~, slika 24.

Vodena para

Slika 25. Odvo|enje kondenzata iz cevne

zmije kada se odvaja~ iznad cevne zmije

TKL, TKZ,
BPZ ili BPL Ako je odvaja~ iznad cevne zmije, dobro je da je
vertikalna deonica izvedena kao cev u cev, pri ~emu
na po~etku deonice preporu~ujemo da spoljna cev
bude povijena kao U cev, slika 26.
Slika 24. Odvo|enje kondenzata iz cevne
zmije kada se odvaja~ nalazi na najni`oj ta~ki

Kondenzat

U nekim slu~ajevima zbog same konstrukcije

aparata, nismo u mogu}nosti da postavimo odvaja~
ispod cevne zmije, tako da kondenzat ne mo`e pod
uticajem gravitacije da se sliva do odvaja~a, slika 25.

Ako moramo da odvaja~ postavimo iznad cevne

zmije, tada primenjujemo odvaja~ sa zvonom tip
OKZ ili OKZ - VP u zavisnosti od pritiska pare.

Slika 26. Preporu~ena veza odvaja~a sa

cevnom zmijom

www.TERMOENERGETIKA.co.yu 13 tel: +381 (0)31 715 095

e-mail: termoen@eunet.yu fax: +381 (0)31 811 808
 NERG
OE E
M
Preporuke za primenu odvaja~a kondenzata
TI
-TER
KA -
Izbor veli~ine odvaja~a kondenzata
Nakon izbora odgovaraju}eg tipa odvaja~a, potrebno je
izabrati odgovaraju}u dimenziju odvaja~a.
Ako je odvaja~ premali, kondenzat }e se predugo
zadr`avati u aparatu, {to }e izazvati smanjenje toplotne
snage aparata. Ovo smanjenje snage mo`e izazvati da
radna materija nije dovoljno zagrejanja, ili da je potrebno
vi{e vremena za zagrevanje radne materije, pa se
smanjuje produktivnost.
Predimenzionisan odvaja~ ne}e uticati na rad aparata
me|utim cena odvaja~a raste sa porastom nazivnog
otvora. Tako da }emo bespotrebno upotrebiti ve}i i
skuplji odvaja~.
Dotok kondenzata iz potro{a~a zavisi od trenutne
potro{nje toplote. U slu~aju da se kao grejni fluid koristi
zasi}ena vodena para, dotok kondenzata se mo`e
Q
mkond=
r+cp(ts-tk)
gde su:
Q - trenutna potro{nja toplote
r - toplota promene faze vodene pare
cp - specifi~ni toplotni kapacitet vode
ts - temperatura kondenzacije vodene pare
tk - temperatura kondenzata na izlazu iz
aparata
Dotok kondenzata u odvaja~ je funkcija vremena i zavisi
od trenutne toplotne snage aparata. Za izbor odvaja~a
merodavna je maksimalna koli~ina kondenzata koja
odgovara maksimalnoj toplotnoj snazi aparata.
Maksimalana toplotna snaga aparata je obi~no data u
propratnoj tehni~koj dokumentaciji. Prora~unski potreban
kapacitet odvaja~a dobijamo prema formuli:
mpror=K (mkond)max
www.TERMOENERGETIKA.co.yu
e-mail: termoen@eunet.yu
Koeficijent K se kre}e do 1,5 do 4. Svaki odvaja~ mora
biti bar 1,5 puta predimenzionisan. To je iz razloga
neujedna~enog dotoka kondenzata u odvaja~ i variranja
pritiska u aparatu, kao i ne mogu}nosti pouzdanog
prora~una pritiska u kondenznom vodu. U zavisnosti od
aparata preporu~ujemo da koeficijent K uzme slede}e
vrednosti:
Kalorifersko grejanje
K=1,5 do 1,7
Podstanice za daljinsko grejanje bez regulacije na strani pare
K=1,5 do 2
Podstanice za daljinsko grejanje sa regulacijom na strani pare
K=2 do 2,5
Duplikatori za {ar`no grejanje radne materije
K=2 do 3
Diplikatori sa kontinualnim grejanjem radne materije
K=3 do 4
Razmenjiva~i za grejanje procesnih fluida (tehnolo{ki razmenjiva~i)
-sa regulacijom temperature K=3 do 4
-bez regulacije temperature K=2 do 3
Veliki procesni aparati kao {to su destilacione kolone, upariva~i,
su{are
K= 2 do 3
Pasterizatori i sli~ni aparti sa malim pritiskom pare i preciznom
regulaciom temperature
K = 2 do 3
Pored prora~unskog kapaciteta odvaja~a, da bi smo
usvojili dimenziju odvaja~a, potrebno je da imamo i
podatak o raspolo`ivoj razlici pritisaka ispred i iza
odvaja~a.
Do odvaja~a kondenzat naj~e{}e doti~e pod dejstvom
gravitacije. Najbolje je da odvaja~ bude ispod najni`e
ta~ke aparata. Kroz odvaja~ kondenzat struji usled razlike
pritisaka koji vladaju u aparatu odnosno u ku}i{tu
odvaja~a i pritiska neposredno iza odvaja~a. [to je ve}a
razlika ova dva pritiska, to nam je potreban manji
odvaja~. Ovu razliku pritisaka Dp, moramo proceniti na
osnovu konkretnog aparata i kondenzne instalacije. U
slu~aju da nismo sigurni za raspolo`ive podatke o
pritiscima u aparatu i kondenznom vodu moramo usvojiti
ve}e vrednosti za koeficijenat K.
14 tel: +381 (0)31 715 095
fax: +381 (0)31 811 808
 NERG
OE E
M

Preporuke za primenu odvaja~a kondenzata

TI
-TER

KA -

Primer izbora dimenzije odvaja~a 6

Q [t/h]
50
Potrebno je da odvodimo kondenzat iz razmenjiva~a 4
40
- DN
3 DN
toplote koji greje procesni fluid parom nadpritiska 1,5 OK
P-E

bar. Maksimalna snaga aparata je 500kW. Procenjen je 2

nadpritisak u kondenznom vodu od 0,5 bar. Temperatura N5

0
grejanog fluida se ne kontroli{e. 1
0,8 D N4
0 -D
P
OK "
0,6 3/4
1" -R
Kako je relativno mali pritisak pare, a velika snaga 0,5
0,4 N3
2i
R
iR
1/2
"
-D
aparata usvajamo odvaja~ sa plovkom. 0,3 N2
5
DN
15
PD 5-
OK 1
0,2 P DN
Odvaja~ kondenzata sa plovkom ne zadr`ava kondenzat u 0,15
OK

aparatu pa mo`emo usvojiti da nema podhla|enja 1 2 3 4 5 10 16

15

25

5
0,
0,

0,
Dp [bar]
kondenzata. Temperatura kondenzata i temperatura
kondenzacije su jednake. u tom slu~aju maksimalan Raspolo`iva razlika pritisaka je Dp=0,5bar. Ova linija je
dotok kondenzata je: nazna~ena na dijagramu. Potreban kapacitet odvaja~a je
1634 kg/h. Vidimo da ovaj kapacitet ima jedino OKP-E
Q
= 500kW =0,227kg/s
DN40, koji za date uslove ima pribli`no 2000kg/h
mkond= mogu}i protok kondenzata. Odvaja~ OKP DN40 ima
r+cp(ts-tk) 2202kJ/kg
0 kapacitet od 550kg/h {to je daleko manje od potrebnog.
mkond=817kg/h
Dakle usvajamo odvaja~ tip OKP - E nazivni otvor
Usvojimo K=2, pa je prora~unski kapacitet odvaja~a: DN40.

mpror=2 817=1634kg/h
Na slici je dat propratni dijagram kapaciteta odvaja~a u
zavisnosti od diferencijalnog pritiska. Ovaj dijagram je
dat za usvojene odvaja~e sa plovkom tip OKP i OKP-E.

www.TERMOENERGETIKA.co.yu 15 tel: +381 (0)31 715 095

e-mail: termoen@eunet.yu fax: +381 (0)31 811 808
 NERG
OE E

Iskori{}enje otparka
M

TI
-TER

KA -

"Termoenergetika" vi{e od decenije radi Otparak mo`emo izraziti kao procenat kondenzata
rekonstrukcije kondenzno - parnih instalacija, a sa koji otpari. Odnosno, prema slici 1 procenat otparka
ciljem racionalnije potro{nje toplotne energije. je:
Iskori{}enje para koja nastaje otparavanjem vrelog
kondenzata, predstavlja veliku mogu}nost za x= mo 100%
smanjenje potro{nje toplote. Investicije u ovakve m
rekonstrukcije po na{im iskustvima se otpla}uju za
manje od {est meseci.

p1>p2 Kondenzat
U ovom tekstu, dali smo ukratko neka na{a iskustva
protok mo
na ovom polju. Na{i in`enjeri Vam uvek stoje na p1 p2
raspolaganju za konsultacije o mogu}nosti
iskori{}enja otparka u Va{em postrojenju.

Nastanak otparka Kondenzat Kondenzat

protok m protok mk
Ispred odvaja~a kondenzata uvek vlada vi{i pritisak Slika 1. [ema nastajanja otparka
od pritiska iza odvaja~a. Kada odvaja~ pre|e u
otvoren polo`aj, kondenzat struji iz prostora sa vi{im
pritiskom u prostor ni`eg pritiska. Usled ovoga,
dolazi do naglog pada pritiska kondenzata. Ako je
kondenzat ispred odvaja~ na temperaturi iznad Procenat otparenja kondenzata zavisi od pritisaka
temperature klju~anja za pritiska koji vlada iza ispred i iza odvaja~a i stepena pothla|enja
odvaja~a, do}i }e do naknadnog otparenja kondenzata. Ako je kondenzat nepothla|en imamo
kondenzata. Nastalu paru nazivamo - otparak. najve}i procenat otparka. Za ovaj slu~aj procenat
Otparak se gotovo uvek javlja, i za pojavu otparka ne otparka je dat u tabeli.
mo`emo krviti odvaja~e kondenzata. Uglavnom
najmanju koli~inu otparka imamo ako primenimo x [%] Apsolutni pritisak iza odvaja~a [bar]
termostati~ke odvaja~e kondenzata, ali ima dosta 1 2 3 4 5
slu~ajeva kada je aparat takav da moramo primeniti 1 0 - - - -
neki drugi tip odvaja~a. 2 3,9 0 - - -
Apsolutni pritisak ispred odvaja~a [bar]

3 6,4 2,6 0 - -
Otparak po nastajanju u kondenznom vodu, struji 4 8,3 4,5 2,0 0 -
zajedno sa kondenzatom u sabirni rezervoar 5 9,9 6,1 3,6 1,7 0
kondenzata, gde kroz odu{nu cev isti~e u atmosferu. 6 11,2 7,5 5,0 3,1 1,4
[to je pritisak pare vi{i to je i koli~ina otparka ve}a. 7 12,4 8,7 6,3 4,3 2,7
8 13,4 9,8 7,4 3,8 1,4
Prosipanje otparka je gubitak u energiji i napojnoj 9 11,2 7,5 5,0 3,1 2,4
tehni~koj vodi i kao takav je ne dopustiv u 10 15,3 11,7 7,4 5,8 4,4
postrojenjima. 12 16,9 13,3 10,9 9,1 7,5
14 18,3 14,8 12,4 10,6 9,0
16 19,5 16,1 13,7 11,9 10,3
18 20,7 17,2 14,9 13,1 11,6
Procenat otparenja kondenzata,
kondenzat nije pothla|en

www.TERMOENERGETIKA.co.yu 16 tel: +381 (0)31 715 095

e-mail: termoen@eunet.yu fax: +381 (0)31 811 808
 NERG
OE E

Iskori{}enje otparka
M

TI
-TER

KA -

Na slici 2, data je {ema jednog postrojenja koje radi na tri
razli~ita pritiska pare. Ovo postrojenje nema iskori{}enje
otparka, pa se otparak ispu{ta u atmosferu. Postrojenje na
slici 2 }emo iskoristiti za obja{njenje na koji na~in
mo`emo iskoristiti otparak i na taj na~in pove}ati
energetsku efikasnost postrojenja.
Kao {ro je prikazano na slici 2, od ukupno 6000 kg/h
pare koje se koristi u procesu 767,7 kg/h pare se
ispu{ta u atmosferu. Ovo predstavlja 12,7% ukupne
potro{nje pare u procesu. Tako da bi za ovo
postrojenje iskori{}enje otparka, predstavljalo veliku
u{tedu.

Zasi}ena vodena
para iz kotlarnice
pritiska 12 bar
6000 kg/h
PC

PC

Potro{a~ 12 bar Potro{a~ 4 bar Potro{a~ 2 bar Odu{ak u

3000 kg/h 2000 kg/h 1000 kg/h atmosferu
767,7 kg/h
Procenta Procenta Procenta
otparka otparka otparka
16,9% 8,3% 3,9%

Povratak kondenzata
u kotlarnicu
Rezervoar
5232,3 kg/h
kondenzata

Slika 2. Postrojenje u kome se ne koristi

otparak

Da bi iskoristili otparak potrebno je da izvr{imo Da bi iskoristili otparak potrebno je da razdvojimo

odgovaraju}e rekonstrukcije na postrojenju. Ideja je
da se otparak od potro{a~a koji rade na vi{em
pritisku iskoristi za rad potro{a~a koji rade na ni`em
pritisku. Pri ovakvim rekonstrukcijama moramo
voditi ra~una da li su potro{a~i koji rade na ni`em
pritisku dovoljno veliki potro{a~i pare tako da mogu
da potro{e sav otparak koji nastaje od potro{a~a na
vi{em poritisku.
kondenzat od nastalog otparka. Za ovu svrhu
"Termoenergetika" proizvodi namenske posude
takozvane otpariva~e. Otpariva~ je jedna posuda u
kojoj se pod dejstvom gravitacije razdvaja kondenzat
od otparka. [ema povezivanja otpariva~a sa
kondenzno parnom instalacijom je prikazana na
slici 3.

www.TERMOENERGETIKA.co.yu 17 tel: +381 (0)31 715 095

e-mail: termoen@eunet.yu fax: +381 (0)31 811 808
 NERG
OE E

Iskori{}enje otparka
M

TI
-TER

KA -

Vodena para
iz kotlarnice

RV

PC
SV

Otparak od
Potro{a~ potro{a~a vi{eg Potro{a~
vi{eg pritiska pritiska ni`eg pritiska

OKP-E
Povrat kondenzata
ka kotlarnici

Slika 3. [ema povezivanja otpariva~a sa

kondenzno parnom instalacijom

Kondenzat od potro{a~a vi{eg pritiska se vodi u
otpariva~. U otpariva~u kondenzat pod dejstvom
gravitacije isti~e na donjem priklju~ku kroz
namenski odvaja~ tip OKP - E koji u isto vreme
odr`ava stalan nivo kondenzat u otpariva~u. Otparak
se preko gornjeg priklju~ka na otpariva~u vodi u
potro{a~ ni`eg pritiska. Kako obi~no imamo manje
otparka nego {to je potrebno, dovodi se i odre|ena
koli~ina pare preko regulacionog ventila. Ovaj ventil
uvek odr`ava pritisak u otpariva~u koji je jednak
pritisku na kome radi potro{a~ ni`eg pritiska.
Kondenzat iz potro{a~a ni`eg pritiska i iz otpariva~a
se vode zajedni~kim vodom u kotlarnicu.
Ako je koli~ina otparka ve}a od potro{nje pare
potro{a~a na ni`em pritisku do}i }e do otvaranja
ventila sigurnosti.
Otpariva~e za {emu na slici 2 mo`emo primeniti na
dva mesta. Na potro{a~u od 12 bar i na potro{a~u od
4 bar. Ako bi smo izvr{ili rekonstrukciju na ovaj
na~in dobili bi postrojenje prikazano na slici 4.
Otparak od potro{a~a na najni`em pritisku nismo
iskoristili. Ovaj otparak ne mo`emo iskoristiti
primenom otpariva~a, jer u konkretnom primeru
nemamo potro{a~ koji mo`e koristiti paru na
atmosferskom pritisku. Tako da i posle
rekonstrukcije imamo gubitak otparka od 234 kg/h,
ali sada umesto 6000kg/h imamo potro{nju pare od
5502kg/h, pa smo ovom rekonstrukcijom ostvarili
u{tedu od 498 kg/h pare.

www.TERMOENERGETIKA.co.yu 18 tel: +381 (0)31 715 095

e-mail: termoen@eunet.yu fax: +381 (0)31 811 808
 NERG
OE E

Iskori{}enje otparka
M

TI
-TER

KA -

Zasi}ena vodena
para iz kotlarnice
pritiska 12 bar

PC
PC
5502 kg/h

273 kg/h 225 kg/h

Potro{a~
12 bar 2000 kg/h 4 bar 1000 kg/h 2 bar Odu{ak u
3000 kg/h atmosferu
234 kg/h

Procenta Povratak kondenzata

OKP-E otparka
Procenta u kotlarnicu
I stepen 4,5% OKP-E Rezervoar 5268 kg/h
otparka
otparavanja II stepen 3,9% kondenzata
otparavanja

Slika 4. [ema postrojenja sa slike 2

posle rekonstrukcije
Dalje smanjenje gubitka otparka se mo`e izvesti
uglavnom na dva na~ina: Izlaz zagrejanog
fluida na temperaturi t2k
Ulaz vodene
- Maksimalnim pothla|enjem otparka u potro{a~ima pare ts
Potro{a~ pare
na ni`em pritisku niskog pritiska

-Kori{}enjem otparka i kondenzata za grejanje

tehnolo{ke ili sanitarne vode Kondenzat
Dodatni predgreva~, koristi
kondenzat iz potro{a~a
[to je kondenzat pothla|eniji to je koli~ina otparka
manja. Kada je kondenzat pothla|en na temperaturu
ispod 100 C tada nemamo naknadno otparenje. Da Izlaz podhla|enog
bi smo pothladili kondenzat u samom aparatu kondenzata tkond
potrebno je da aparat bude predimenzionisan ili da Ulaz hladnijeg
fluida t2p
imamo dodatne greja~e unutar aparata koji bi bili
kori{}eni za hla|enje kondenzata, a na ra~un Slika 5. Pothla|enje kondenzata uz
predgrevanja sirovine kao na slici 5. pomo} predgreva~a fluida (sirovine)

www.TERMOENERGETIKA.co.yu 19 tel: +381 (0)31 715 095

e-mail: termoen@eunet.yu fax: +381 (0)31 811 808
 NERG
OE E

Iskori{}enje otparka
M

TI
-TER

KA -

Druga mogu}nost je da se kondenzat i otparak iz

potro{a~a niskog pritiska koriste za zagrevanje
sanitarne ili tehnolo{ke vode. Kako u ve}ini fabrika
imamo veliku potro{nju tople vode, mo`emo
iskoristiti ve} postoje}e bojlere i greja~e i utro{iti Kondenzat iz
otparak kao i delimi~no pothladiti kondenzat greju}i Bojler tople potro{a~a niskog pritiska

vodu. Na slici 6 prikazana je {ema ovakvog re{enja, vode

pri ~emu je ugra|en dodatni greja~ kroz koji proti~e Dodatna para za
Izlaz podhla|enog
kondenzata
kondenzat iz potro{a~a niskog pritiska. Parni greja~ grejanje vode
slu`i samo da zagreje vodu ako nema dovoljno
kondenzata iz potro{a~a niskog pritiska.

Primenom {ema ne slici 7, mo`emo postrojenje sa

slike 4 rekonstruisati tako da potpuno iskoristimo
toplotu otparka. Tada bi rekonstruisano postrojenje Slika 5. Pothla|enje kondenzata
grejanjem tehnolo{ke vode
izgledalo kao na slici 7.

Zasi}ena vodena
para iz kotlarnice
pritiska 12 bar
PC
PC

5502 kg/h

273 kg/h 225 kg/h

Potro{a~
12 bar 2000 kg/h 4 bar 1000 kg/h 2 bar
3000 kg/h

Procenta
otparka
3,9%
Procenta
OKP-E otparka
I stepen 4,5% OKP-E
otparavanja Odu{ak u
II stepen atmosferu
otparavanja Bojler 0 kg/h

Povratak kondenzata
u kotlarnicu
5502 kg/h
Rezervoar
kondenzata

Slika 6. Potpuno iskori{}enje otparka

www.TERMOENERGETIKA.co.yu 20 tel: +381 (0)31 715 095

e-mail: termoen@eunet.yu fax: +381 (0)31 811 808