5.4.

2 PRAĆENJE STANJA MAŠINE ZA FLEKSO ŠTAMPU POLYPRINT IV I

UTVRĐIVANJE ZAKONA RASPODELE OTKAZA

Praćenje stanja rada i otkaza ovih mašina radilo se na malo drugačiji način od
prethodnog. Posmatrane su mašine ovog tipa, koje su radile i one koje su remontovane.
Na osnovu toga dolazilo se do određenih zakonitosti u otkazu i u radu elemenata koji su
bili interesantni za proučavanje. Ono što je bilo interesantno za određivanje perioda
izvođenja tehničke dijagnostike stanja elemenata jesu bili ležajevi i zupčanici koji su se
nalazili na ovim mašinama. Ovo su ujedno i najbitniji elementi čije loše stanje direktno
utiče na kvalitet štampe. Tako je primećeno da se na mašinama kod kojih dođe do
habanja zupčanika i ležajeva pojavljuju se tzv. letve u štampi. Pošto se greška pojavljuje
na svakih nekoliko milimetara, uočeno je da je rastojanje između tih letvi jednako koraku
zupčanika sa kojima se radi. Prva razmatranja bila su usmerena na nepravilnost sprezanja
zupčastih parova koji učestvuju u štampi.
Da bi se otklonile sve mogućnosti drugih uzroka izvršavana su merenja prečnika
zupčanika, mere preko zuba i slično, i tu su konstatovana odstupanja.
Izmeren je i viskozitet boje, kako bi se otklonila sumnja da sa bojom postoji
problem i on je bio u granicama zadovoljavajućeg, 25s.
Zatim je konstatovano da se zupčanicima koji prate rasterski i gumeni valjak
najčešće značajno pohabaju bokovi, pa su uzeti za laboratorijska merenja. Takođe, za
laboratorijska merenja uzeti su i ostali zupčanici sa štamparske jedinice (agregata) koja je
predmet merenja, kao i zupčanik glavnog pogona (na izlazu iz elektro-motora u sprezi sa
centralnim zupčanikom).
Laboratorijska merenja su se odnosila na kontrolu geometrije zupčanika i njihovo
poređenje sa pratećom dokumentacijom, kao i utvrđivanje stepena pohabanosti bokova
zuba.
Kada se radi o pohabanosti treba istaći da su mašine najčešće proizvedene 1980-
1995 godine, i da su do 2001. godine bile u radu u proseku 40 časova nedeljno. Pokazalo
se da su pohabani zupčanici oni koji su stalno u radu i kod kojih je osno rastojanje
promenljivo pa često i ispod računske vednosti.
Dakle, radi se o mašinama čiji su zupčanici radili približno oko 20.000 - 40.000
časova rada. Na mašinama u proseku radni vek ovih zupčanika, koji su inače od sivog
liva i u sebi sadrže grafit, jer rade na otvorenom, kretao se od 15.000 do i preko 60.000
časova. U tabelama 5.7 i 5.8 koje slede date su pojave otkaza zupčanika koji su se nalazili
na ovoj i sličnim mašinama.
 Tabela 5.7: Vremena nastanka otkaza zupčanika koji prate gumeni i rasterski valjak na
mašini za fleksografsku štampu
Redosled Vreme Redosled Vreme Redosled Vreme Redosled Vreme
otkaza otkaza otkaza otkaza otkaza otkaza otkaza otkaza
zupčanika [h] zupčanika [h] zupčanika [h] zupčanika [h]
1. 4530 12. 19021 23. 26965 34. 36732
2. 6570 13. 19956 24. 27548 35. 37852
3. 7250 14. 20521 25. 28541 36. 39584
4. 9211 15. 22035 26. 29021 37. 42154
5. 10521 16. 23545 27. 29874 38. 44589
6. 11259 17. 24547 28. 31254 39. 45025
7. 12555 18. 24958 29. 31599 40. 46058
8. 13456 19. 24960 30. 32588 41. 47052
9. 15011 20. 25047 31. 33584 42. 50147
10. 15298 21. 25684 32. 34564 43. 54991
11. 16521 22. 26581 33. 35541 44. 58574

Ukupno je u tabeli 5.7 posmatrano 44 zupčanika. Nakon 4.530 časova rada otkazao
je prvi zupčanik. Sledeći otkaz zupčanika dogodio se u 6.570-om času rada od momenta
kada je počeo da radi kao nov. Najveći broj zupčanika otkazao je između 20.000 i 30.000
časova rada. Poslednji zupčanik iz posmatrane serije otkazao je na 58.574 času rada.
Potrebno je naglasiti da su svi zupčanici ugrađeni kao novi u mašinu.
Imajući u vidu da su ležajevi koji se nalaze na rasterskom i gumenom valjku takođe
izuzetno značajni za dobar kvalitet štampe potrebno je pratiti i njihovo stanje. Utvrđeno
je da se na ova dva valjka nalaze najčešće ležajevi  35 62207. Analizirajući njihov radni
vek i pojavu stanja u otkazu dobijena je tabela 5.8:

Tabela 5.8: Vremena nastanka otkaza ležajeva koji prate gumeni i rasterski valjak na
mašini za fleksografsku štampu
Redosled Vreme Redosled Vreme Redosled Vreme
otkaza otkaza otkaza otkaza otkaza otkaza
ležajeva [h] ležajeva [h] ležajeva [h]
1. 9503 9. 29532 17. 37852
2. 11564 10. 30520 18. 38521
3. 14789 11. 31580 19. 40235
4. 17581 12. 32100 20. 43528
5. 20130 13. 32965 21. 47256
6. 22152 14. 33568 22. 50532
7. 25231 15. 34121 23. 55412
8. 27852 16. 35423 24. 61894

U tabeli 5.8 prikazana su vremena otkaza 24 posmatrana ležaja sa mašine za

fleksografsku štampu. Najranije je otkazao ležaj koji je u radu bio 9.503 časa. Sledeći
ležaj otkazao je u 11.564-om času rada od momenta kada je počeo da radi kao nov.
Najveći broj ležajeva otkazao je između 30.000 i 40.000 časova rada. Poslednji ležaj iz
posmatrane serije otkazao je nakon 61.894 časa rada.
 Na osnovu praćenja stanja mašine za fleksografsku štampu iz tabele 5.7 mogu se
dalje obraditi podaci kako bi se utvrdio zakon raspodele i njegovi parametri.
Da bi se odredilo srednje vreme u radu koristiće se formula 5.31:

1 n
m  T ur  X n   Xi .
n i 1
(5.31)

U prethodnoj formuli je:

m  T ur  X n - srednje vreme u radu,
n - broj posmatranih zupčanika i
Xi - dužina rada svakog zupčanika pojedinačno.

Zamenom pojedinačnih vrednosti iz tabele 5.7 u izraz 5.31 dobija se:

1
m  T ur  X n  (4530  6570  7250  ...  54991  58574)
44
m  T ur  X n  27792,6

Dakle srednje vreme u radu svih testiranih zupčanika je jednako 27.792,6 časova.
Uzoračka disperzija predstavlja rasipanje od srednje vrednosti, i izračunava se
prema formuli:
2
1 n
 (Xi  X n) .
2
 S
2
n (5.32)
n i1

U izrazu 5.32 je:

2
 2  S n - uzoračka disperzija.

Zamenom vrednosti iz tabele 5.7 u izraz 5.32 dobija se uzoračka disperzija:

2 1
2 S n  (( 4530  27792,6) 2  (6570  27792,6) 2  ...  (58574  27792,6))
44
2
2 S n  180322185,2

Odavde je , odnosno standardna devijacija jednaka 13.428,4 časova.

Dakle dobijeni su parametri raspodele za koju se predpostavlja da je normalna sa
srednjim vremenom u radu od 27.792,6 časova i =13.428,4 časova.
Sada se pristupa testiranju hipoteze da postoji mogućnost normalne raspodele.
Testiranje se vrši Pirsonovim 2 - testom.
Izabrani je uzorak 44 zupčanika i podeljen po intervalima prikazanim u tabeli 5.9 od
5.000 časova rada. Pošto je potrebno da u svakom intervalu bude 5 ili više elemenata, a to
u prvim i poslednjim intervalima nije slučaj, oni se spajaju, i otuda je prvi interval do
15.000 časova i postoje zadnja dva spojena intervala od po 10.000 časova.
U drugom koraku se određuje broj uzoraka ni, po podeljenim intervalima i podaci se
xm
unose u tabelu 5.9 u kolonu ni. Zatim se određuje vrednost izraza ( ) , tako što se za x

uzima gornja granica intervala, u konkretnom slučaju to je 15.000 časova rada, a  i m su
izračunati. Kada se to odredi, onda se iz tabele normalne raspodele određuje verovatnoća
da će slučajna promenljiva X pasti u dati interval. Ova verovatnoća je po opštem obrascu:

x2  m x1  m
p{x1  X  x2 }  ( )  ( ). (5.33)
 

U izrazu 5.33 su:

x1 - donja granica posmatranog intervala, u ovom slučaju časova rada,
x2 - gornja granica posmatranog intervala, u ovom slučaju časova rada i
X - slučajna promenljiva.

U konkretnom slučaju u prvom redu tabele 5.9, izračunavanjem i očitavanjem iz

tabele vrednosti Laplaceove funkcije dobija se vrednost verovatnoće pojave stanja u tom
intervalu pi od 0,1708. Daljnjim izračunavanjima dobija se vrednost svih pi, i potom
računa npi. Na kraju se računa vrednost izraza 2 za pojedinačne intervale i sabira za sve
date intervale po obrascu:

(ni  n  pi ) 2
2  . (5.34)
n  pi
U ovom izrazu figuriraju sledeće veličine:
ni - ukupan broj otkazalih zupčanika u posmatranom intervalu.

Izračunati podaci su prikazani u tabeli 5.9.

Tabela 5.9:Testiranje hipoteze o normalnoj raspodeli
Ukupan broj
otkazalih Verovaatnoća
zupčanika u
xm pojave otkaza (ni  n  pi ) 2
datom intervalu ( )) zupčanika u datom
Interval x 1000
časova ni  P(x1<X<x2) intervalu pi npi n  pi
0-15 8 -0,9526 0,1708 0,1708 7,5152 0,031274
15-20 5 -0,5803 0,1112 0,1112 4,8488 0,004715
20-25 6 -0,2079 0,138 0,138 6,072 0,000854
25-30 8 0,1643 0,146 0,146 6,424 0,38664
30-35 5 0,5367 0,1395 0,1395 6,094 0,196396
35-45 6 1,2814 0,1975 0,1975 8,646 0,809775
45-55 6 2,0261 0,079 0,079 3,476 1,832732
 44 0,991 3,262386
 Iz tabele 5.9 vidi se da je proračunata vrednost za 2 = 3,26 i ona se poredi sa
vrednošću 2r-s-1; koja se očitava iz tabela. Da bi se ova vrednost očitala iz tabela moraju
se odrediti parametri za očitavanje r, s, . Gde je:
r - broj razreda, odnosno posmatranih intervala, u ovom slučaju to je 7,
s - broj parametara pretpostavljenog zakona raspodele, u konkretnom slučaju to su
m i , dakle 2 i
 - prag značajnosti 0,05.
Sada se iz tabela za testiranje normalne raspodele očitava da je vrednost 24;0,05
=9,488.
Da se hipoteza o normalnoj raspodeli ne bi odbacila, potrebno je da je ispunjen
uslov 2izr<2r-s-1;, što je ovde i slučaj jer je 3,26<9.488, što znači da se hipoteza o
normalnoj raspodeli ne odbacuje i dalje se može nastaviti proračun sa njenim
parametrima m i .
Istim postupkom koji je opisan u nastavku, za ležajeve koji se nalaze na gumenom i
rasterskom valjku na mašini za fleksografsku štampu, dobijaju se potrebne vrednosti koje
će se dalje koristiti za izračunavanje optimalnog intervala izvođenja tehničke
dijagnostike.
Iz tabele 5.8 obradom podataka koristeći izraz 5.31 kao u prethodnom proračunu za
srednje vreme u radu, izračunava se:
1
m  T ur  X n  (9.503  11.564  14.789  ...  55.412  61.894)
44
m  T ur  X n  32.660
Srednje vreme u radu testiranih ležajeva je 32.660 časova.
Uzoračka disperzija ili standardna devijacija za dati slučaj prema izrazu 5.32 je:
2 1
2  S n  ((9.503  32.660) 2  (11.564  32.660) 2  ...  (61.894  32.660))
24
2
 2  S n  168409453
Odavde je , odnosno standardna devijacija jednaka 12.977 časova.
Dobijeni su parametri za normalnu raspodelu sa srednjim vremenom u radu od
32.660 časova i  =12.977 časova.
Kao i u prethodnom slučaju potrebno je izvršite testiranje hipoteze o normalnoj
raspodeli Pirsonovim 2 testom. Postupak je sličan postupku koji se izvodio u
prethodnom slučaju, a rezultati izvođenja postupka prikazani su u tabeli 5.10.
Tabela 5.10:Testiranje hipoteze o normalnoj raspodeli za ležajeve.
Ukupan broj Verovaatnoća
otkazalih ležajeva
xm pojave otkaza (ni  n  pi ) 2
Interval x 1000 u datom intervalu ( )) ležajeva u datom
časova ni  pšx1<X<x2ć intervalu pi npi n  pi
0-20 4 -0,97557 0,1748 0,1748 3,9552 0,000507
20-30 5 -0,20498 0,2542 0,2542 6,1008 0,198623
30-40 9 -0,56561 0,2950 0,2950 7,0800 0,520678
40-60 6 2,10680 0,2685 0,2685 6,4444 0,030592
 24 0,9925 0,7504
 Proračunata vrednost za 2 = 0,7504. Ona se poredi sa vrednošću 2r-s-1; koja se
očitava iz tabela, na osnovu parametara r=4, s=2, =0,05. Tablična vrednost 21;0,05
iznosi 3,8841.
Napred je navedeno da se hipoteza o normalnoj raspodeli ne bi odbacila, potrebno
je da je ispunjen uslov 2izr<2r-s-1;, što je i ovde slučaj jer je 0,7504<3,8841, što znači da
se hipoteza o normalnoj raspodeli ne odbacuje već postoji mogućnost njene pojave.
Prethodni proračuni su vršeni u cilju određivanja tipa raspodele otkaza za
posmatranu mašinu. Došlo se do zaključka da se otkazi dešavaju po normalnom zakonu.
Vrednosti dobijene za srednje vreme u radu posmatranih zupčanika i ležajeva, kao i
standardna devijacija za posmatrane elemente su parametri koji opisuju normalnu
raspodelu. U šestom poglavlju, kada se budu primenjivali modeli tehničke dijagnostike,
koristiće se dobijene vrednosti za srednje srednje vreme u radu i standardnu devijaciju
zupčanika i ležajeva posmatrane mašine.

5.4.3 PRA]ENJE STANJA MA[INE ZA KA[IRANJE

U ovom delu disertacije izvršeno je praćenje pojava stanja u radu i u otkazu na

mašini za kaširanje koja je prethodno opisana. Delimičan deo praćenja stanja ove mašine,
odnosno pojava stanja u otkazu i razloga koji su do toga doveli dat je u tabeli 5.11. Za
ovu mašinu najinteresantnije je bilo praćenje pojave otkaza ležajeva, pošto je zaključeno
da se oni veoma često menjaju, pa je taj problem bilo potrebno pratiti i rešavati. Mašina
potiče iz 1980. godine, i u trenutku početka praćenja stanja njena starost je bila 19
godina.
 Posmatrajući otkaze ležaja na ovoj mašini dolazi se do zaključka da oni rade u
specifičnim uslovima rada i da se ne ponašaju po zakonima raspodele otkaza za ležaje,
već da se otkazi znatno ranije pojavljuju. Upravo je to razlog primene modela tehničke
dijagnostike na grafičkim mašinama, jer standardni mašinski elementi ugrađeni na
grafičku mašinu, u zavisnosti od uslova rada, ponašaju se drugačije.
Tabele 5.12 i 5.13 koje slede napravljene su tako što su iz tabele 5.10 uzeta vremena
rada ležaja do otkaza na dva veoma važna valjka, gumenom i čeličnom valjku, sa dva tipa
ležaja.

Tabela 5.12 Vremena nastanka otkaza ležaja 2210 koji prate gumeni valjak na mašini za
kaširanje
Redosled Vreme Redosled Vreme Redosled Vreme
otkaza otkaza otkaza otkaza otkaza otkaza
ležajeva [h] ležajeva [h] ležajeva [h]
1. 1502 5. 1967 9. 2800
2. 1697 6. 2047 10. 2822
3. 1750 7. 2157 11. 3131
4. 1864 8. 2164 12. 3150
Iz tabele 5.12 vidljivo je da su ležajevi 2210 na ovoj mašini radili od 1.500 do 3.150
sati. Posmatrano je 12 ležajeva u radu na istom mestu u mašini i njihova vremena otkaza
su prikazana u tabeli 5.12.
Na istoj mašini, posmatrano je 9 istih ležajeva od momenta ugradnje pa do otkaza i
dobijeni su podaci prikazani u tabeli 5.13.

Tabela 5.13: Vremena nastanka otkaza ležaja 1213 koji prate čelični valjak na mašini za
kaširanje
Redosled Vreme Redosled Vreme Redosled Vreme
otkaza otkaza otkaza otkaza otkaza otkaza
ležajeva [h] ležajeva [h] ležajeva [h]
1. 1725 4. 2271 7. 3078
2. 2111 5. 2431 8. 3131
3. 2134 6. 3028 9. 3930
Iz tabele 5.13 vidi se da su vremena otkaza ležaja 1213 bila između 1.725 i 3.930
časova rada.
Na osnovu tabele 5.12 gde su data vremena rada do otkaza ležajeva 2210, koji prate
gumeni valjak mogu se dalje obraditi podaci prema izrazu 5.31 kako bi se utvrdio zakon
raspodele i njegovi parametri. Srednje vreme u radu je:
1
m  T ur  X n  (1697  3131  2800  ...  1967  2047)
12
m  T ur  X n  2254,25
Srednje vreme u radu svih testiranih ležajeva je 2254,25 časova.
Uzoračka disperzija ili standardna devijacija predstavlja rasipanje od srednje
vrednosti i izračunava se prema izrazu 5.32 i iznosi u ovom slučaju:
 2 1
2  S n  ((1697  2254,25) 2  (3131  2254,25) 2  ...  (2047  2254,25))
12
2
2  S n  301.440,1

Odavde je , odnosno standardna devijacija jednaka 549,03 časova.

Dakle dobijeni su parametri raspodele za koju se predpostavlja da je normalna sa
srednjim vremenom u radu od 2254,25 časova i =549,03 časova.
Testiranjem hipoteze, kao u prethodnom poglavlju, uz pomoć izraza 5.33 i 5.34
dolazi se do zaključka da se radi o normalnoj raspodeli sa izračunatim parametrima, tako
da će se te vrednosti korisiti u nastavku proračuna.
Slično i za ležajeve koji se nalaze na čeličnom valjku 1213, korišćenjem tabele 5.13
izračunavaju se vrednosti srednjeg vremena u radu na osnovu izraza 5.31:

1
m  T ur  X n  (1725  3131  3078  ...  2271  2431)
9
m  T ur  X n  2648,77

Uzoračka disperzija ili standardna devijacija se izračunava pema izrazu 5.32:

2 1
2  S n  ((1725  2648,77) 2  (3131  2648,77) 2  ...  (2431  2648,77))
9
2
2  S n  422.202,8

Kada se izvadi koren iz 2, dobija se standardna devijacija koja iznosi =649,77
časova.
Dobijene vrednosti za parametre normalne raspodele su m=2648,77 časova i
=649,77 časova.
Testiranjem hipoteze, kao u prethodnom slučaju uz pomoć izraza 5.33 i 5.34, dolazi
se do zaključka da se radi o normalnoj raspodeli, tako da se usvajaju dobijene vrednosti
za parametre m i  i sa njima će se vršiti dalja izračunavanja.
Dakle, kao što je rečeno i kod mašine za fleksografsku štampu i kod mašine za kaširanje
otkazi na ležajevima se događaju po normalnom zakonu raspodele, pa su se otuda morali
izračunati parametri ove raspodele m i  , kako bi se u narednom poglavlju mogli
primeniti model