Dorina, Marijana)

DORINA
Jeste li vi jezik izgubili, kada
sva uloga vaša sad na mene pada?
Kad bezuman predlog jednako slušate,
a nijednom rečju otpora ne date?

Da ljubav nije opšta i, pre svega,

da se venčavate rad sebe, ne njega;
a kad se vas tiče, treba da uviđa
da muž ima pravo vama da se sviđa;
i kad mu je Tartif drag, što priča svuda,
neka se slobodno za njega i uda.

Ali razmislimo. I Valer te traži.

Voliš li ti njega, il' ne voliš? - kaži.

Dakle, volite ga?

Izgleda, i on vas voli tako isto

Šta mislite s onim drugim što vam nude?

Odlično: ko bi se tog mog'o da seti!

Da biste se spasli, vi ćete umreti.
Lek je izvanredan. Da čovek poludi,
kad i tako nešto još čuje od ljudi!

Ne, ja nemam smisla za brbljanja sušta

i kad neko, k'o vi, u borbi popušta.

Šta? Zar što je neko tvrdoglavac, koji

pred Tartifom svojim sav zaluđen stoji,
i što brak propada zbog takvoga oca,
zar je to krivica vašeg prosioca?

Ne, ne, ništa neću. Ja hoću da kažem

da ste Tartifova, da bi greška jaka
bila skretati vas od takvoga braka.
S kakvim pravom mogu ja biti protivna?
Prilika je sama po sebi već divna.
Taj gospodin Tartif, o, pa to je neko;
taj gospodin Tartif nije, svak bi rek'o,
balavac što ne zna ni da se usekne;
čast je kad njegovo ime žena stekne;
od celog je sveta već slavom nagraden;
plemić po poreklu, telom dobro graden,
s ustima crvenim, licem kao ruža:
srećni ćete biti pored takvog muža.

Kakva vas radost samo čeka

kad vas vide ženom tog divnog čoveka!

Ne uzbuđujte se. Još postoji mera

da se sve to spreči... Al' evo Valera.

Šta li će iz svega toga da se rodi?