Pozajmljenice su značajan sloj našeg književnog jezika.

To su reči koje je srpski

književni jezik, kao i drugi jezici, preuzeo iz drugih jezika i koje su postale sastavni deo
rečničkog (leksičkog) fonda tog jezika. Uslovi ulaska stranih reči u naš jezik su najčešće
geografskog i kulturno-istorijskog karaktera

ROMANIZMI
Romanizmi su reči koje su došle u naš jezik iz
- latinskog (latinizmi),
- španskog,
- italijanskog i
- francuskog jezika (galicizmi).

Iz latinskog - LATINIZMI:

1
formula arena emocija
nacija institucija memorija
doktor kremacija imigracija
literatura rezidencija imperator
aneksija donacija
ambulanta lapsus

Iz italijanskog:
tenor fašizam paparaco
opera mafija pjaca
balkon medalja kantautor

Iz španskog:
kanibal hacijenda hunta cigara

GALICIZMI – REČI FRANCUSKOG POREKLA

ABAŽUR (abatjour) – šešir na lampi
BALET (balette) – vrsta klasičnog plesa
avenija žanr legitimitet
banalan žargon liker
bulevar kavaljer masaža
grupa kompot mašina

ANGLICIZMI
Anglicizmi su reči preuzete iz engleskog jezika
imidž parking ček sport video rekorder
softver mendžer boks tenk kompakt disk
hardver marketing klub traktor tender
kompjuter meč grupa tramvaj evaluacija
start monitor film džemper edukacija
startovati grupa tinejdžer kombajn tenzija
vikend link šoping biftek menadžment

HUNGARIZMI
Hungarizmi su reči preuzete iz mađarskog jezika

soba salaš čizma

ašov čardaš bunda
varoš čopor kočija
vašar mačka gulaš
lopov punđa
cipele sablja

BOHEMIZMI

2
Bohemizmi su reči preuzete iz češkog jezika (nazivaju se još i čehizmima)
časopis čitanka kopačka
povod stanovništvo pozor
uloga robot sklek
spis pištolj plin

Zanimljiv je internacionalizam robot koji dolazi od inače starog slavenskog izraza rabota =
teški, prisilnni rad (u češkom robota). Predstavio ga je Karel Čapek u svome delu R.U.R., a
izmislio ga je njegov brat Josef Čapek. Prvobitna reč za robota u češkom bila je rabotnik, ali
je posle njeno mesto zauzela reč robot.

RUSIZMI
Rusizmi su reči iz ruskog jezika

zapeta čudovište ličnost

usled dvojnik nagrada
brak učtivost strojevi (korak)

GRCIZMI
Grcizmi su reči preuzete iz grčkog jezika

hiljada anđeo geografija

drum manastir biblioteka
gips hor episkop
ikona hlor
arhanđeo filolog

GERMANIZMI
Germanizmi su reči preuzete iz nemačkog i drugih germanskih jezika

vaga moler šine

pegla majstor šminka
buter farba ceh
lajtmotiv farbati šraf
lozinka šalter

TURCIZMI
Turcizmi su najčešći u štokavskom narečju, a retki u drugim narečjima. Osim reči iz turskog
obuhvataju još i reči iz arapskog i persijskog koje su preko turskog dospele na Balkan. Mnogi
su turcizmi prihvaćeni u standardnom jeziku, neki su rasprostranjeni samo regionalno i
dijalektno, a neki su izbačeni iz upotrebe.

3
avlija (dvorište) džep oluk
almanah (godišnjak) džezva ortak
at (konj) fitilj pamuk
barjak (zastava) jastuk papuča
boja jogurt pendžer (prozor)
burek kajmak pita
bunar kašika rakija
čaršav komšija sanduk
čarapa kutak šećer
čobanin kutija šal
ćufte kazan tavan
ćevap kula taban
ćuprija (most) lampa torba
dugme majmun zanat
duvan memla hajduk
ekser muštikla
džem merdevine
Neke reči se danas u turskom jeziku upotrebljavaju u drugačijem smislu nego što se
upotrebljavaju u slovenskim jezicima. Osnove turskih reči prilagođene su slovenskom
izgovoru te dobijaju i slovenske nastavke. Prisutna je i obrnuta pojava, da se na slovensku
reč dodaje turski nastavak, na primer u rečima kao što su bezobraz-luk, lopov-luk, čit-luk;
Turcizmi su, u okviru slovenskih jezika najčešći na Balkanu, kod južnoslovenskih naroda. U
okviru dijalekata različitih južnoslovenskih jezika, turcizmi se koriste češće ili ređe. U
određenim krajevima, neki turcizmi su arhaizmi, negde su u svakodnevnoj upotrebi i nemaju
zamenu u vidu slovenske reči, negde su istorizmi, a negde su sasvim nestali