Povodom veoma burne reakcije javnosti Evrope i sveta, a sada i nase, na pojavu

problema kontaminacije odredjenih podrucja u SRJ osiromasenim uranom sledi

pregled informacija o jonizujucem zracenju, posledicama upotrebe osiromasenog
urana i merama koje se preduzimaju u cilju pracenja radioaktivnosti radi
blagovremene zastite stanovnistva u Beogradu.

JONIZUJUCE ZRACENJE, OSIROMASENI

URANIJUM I ZASTITA
Pod jonizujucim zracenjem podrazumeva se svako zracenje koje u toku
interakcije sa materijom, kroz koju prolazi, moze posrednim ili neposrednim
putem da vrsi hemijske promene (jonizaciju) njenih atoma i molekula. U
jonizujuce zracenje spada zracenje radionuklida (radioaktivnih elemenata koji
podlezu transformaciji), ubrzane naelektrisane cestice, kosmicko zracenje i dr.
Radioaktivni elementi kojih ima u prirodi imaju svojstvo da spontano emituju
nevidljive cestice i zrake velike energije, pri cemu se jezgra koja zrace
transmituju u druga jezgra da bi na kraju doslo do stabilnog elementa koji ne
zraci. Ispitivanja su pokazala da je radioaktivno zracenje vrlo slozeno i da jedan
deo ovog zracenja skrece u magnetnom polju ka pozitivnom, a drugi ka
negativnom polu, dok na treci deo magnetno polje ne utice. Iz toga sledi da je
jedan deo zracenja pozitivno naelektrisan, drugi negativno, dok je treci
elektroneutralan. Ove tri vrste zracenja nazvane su alfa zraci (α), to je deo
zracenja koji skrece u magnetnom polju ka negativnom polu, sto znaci da su ovi
zraci pozitivno naelektrisani, beta zraci (β), deo zracenja koji skrece u
magnetnom polju ka pozitivnom polu (negativno naelektrisani zraci) i gama zraci
(γ), deo zracenja na koje elektromagnetno polje ne utice, sto znaci da su oni
elektroneutralni.

Alfa zraci (α) su korpuskularne prirode, sto znaci da imaju svoju masu, pa se
moze reci da oni u stvari nisu zraci vec pozitivno naelektrisane cestice. Kao i
jezgra atoma helijuma, sastavljene su od dva protona i dva neutrona. Kako je
masa jedne alfa-cestice relativno veoma velika (veca je za oko 8.000 puta od
mase elektrona), brzina kretanja alfa cestice je relativno mala i pri radioaktivnom
raspadanju krecu se brzinom od 15.000 km/s (1/6 brzina svetlosti). Na svom putu
ovi zraci vrse hemijske i fizicke promene u telima koja ih apsorbuju tako da brzo
gube energiju i malo su prodorni. List metala od 0,1 mm ili sloj vazduha od
nekoliko cm skoro potpuno ih apsorbuje. Ovi zraci jedva prodiru kroz epitel na
kozi, a opasni su ako prodru u telo kroz otvorenu ranu ili ako se hranom ili
vazduhom unesu u organizam.

Beta zraci (β) su takodje cestice, pa se i za njih moze reci da nisu pravi zraci. To
su u stvari snopovi brzih elektrona. Posto je njihova masa znatno manja od alfa
cestica, oni se krecu vecom brzinom koja se priblizava brzini svetlosti. Oni se
manje apsorbuju pri prolasku kroz razna tela, domet im moze iznositi u gasovima
nekoliko m, u cvrstim telima nekoliko cm, a u zivom tkivu do 2 cm.
Gama zraci (γ), za razliku od alfa i beta zraka, koji su korpuskularne prirode, u
stvari su elektromagnetni talasi vrlo malih talasnih duzina, sto znaci da su po
prirodi slicni svetlosti. Prostiru se brzinom svetlosti i veoma su prodorni, prolaze
kroz sva tela, izuzev kroz debele ploce od olova ili betona. Kroz vazduh gama
zraci mogu da predju veoma velika rastojanja a da se ne apsorbuju. Emisija
gama zraka obicno ide sa emisijom alfa i beta zraka.

Tipovi radijacije i njihova prodorna moc

Radioaktivni zraci: alfa, beta i gama poticu iz atomskog jezgra. Emitovanje ovih
zracenja ima za posledicu promene u atomskom jezgru iz koga poticu.
Emitovanjem alfa ili beta cestica jezgro se dezintegrise, izmeni. Period koji je
potreban da se polovina bilo koje kolicine nekog elementa raspadne naziva se
poluvremenom raspadanja. Ovaj proces dezintegracije, raspadanja, ide spontano
i broj preobrazaja koji se dogadja u svakoj sekundi u jednoj kolicini radioaktivnog
materijala naziva se njegovom aktivnoscu. Aktivnost se meri jedinicama
Bekerelima (Bq) i 1 Bq jednak je jednom preobrazaju u sekundi.

Vecina radioaktivnih elemenata koji se nalaze u prirodi mogu da se svrstaju u tri

odvojene familije. Ovi radioaktivni elementi, koji podlezu transformaciji, nazivaju
se nestabilni nuklidi ili radionuklidi.

Radijacija koju stanovnistvo prima potice iz prirodnih i vestackih izvora zracenja.

Prirodni izvori mogu biti spoljasnji i unutrasnji. Spoljasnji izvori predstavljaju
kosmicko i zemljisno zracenje.

z Kosmicka radijacija je posledica kosmickih zraka koji poticu iz mecuzvezdanih

prostora. NJihova prodornost je veoma velika i zavisi od meteoroloskih uslova,
geografskog polozaja i nadmorske visine. Sastoji se od pozitivno naelektrisanih atomskih
jezgara (bez elektrona), koji neprestano dolaze iz svemira velikom brzinom i bombarduju
molekule u vazduhu ogromnom energijom pri cemu nastaju protoni, neutroni, alfa-cestice
i dr. koji, kao sekundarno zracenje unutar zemljinog vazdusnog omotaca, dalje
bombarduju druga jezgra i pobudjuju dalje razbijanje atomskih jezgara i jonizaciju. Nesto
manje od polovine covekove izlozenosti spoljasnjoj prirodnoj radijaciji potice od
kosmickih zraka.

z Zemljisno zracenje, tj zracenje tla potice od prisustva radioaktivnih elemenata

u zemljinoj kori (najvise u granitnim stenama). Glavni radioaktivni materijal u
stenama je kalijum-40, rubidijum-87, kao i tri porodice radioaktivnih elemenata
koji nastaju raspadom urana-238, urana-235 i torijuma-232, tri nuklida koja su se
zadrzala u zemlji od njenog nastanka. Ova radijacija je razlicita od mesta do
mesta u zavisnosti od rasprostranjenosti i koncentracije ovih elemenata u
zemljinoj kori.

Jedan od najvaznijih izvora prirodne radijacije je nevidljivi gas bez ukusa i mirisa
koji se naziva radon. Radon izlazi iz zemlje i njegova koncentracija varira od
mesta do mesta. Ima ga i u gradjevinskom materijalu, vodi, prirodnom gasu. On
doprinosi sa oko 1/2 doze koju stanovnistvo prima iz svih prirodnih izvora
zajedno.

Unutrasnji prirodni izvori zracenja uslovljeni su postojanjem izotopa kalijuma-40 i

ugljenika-14 u covecijem organizmu.
Vestacku radioaktivnost zivi svet prima iz vestackih izvora a to su: nuklearne
eksplozije, nuklerne elektrane, radioaktivna sljaka i otpadni produkti industrije i
rudarstva, radioaktivni izotopi i njihova primena u medicini, poljoprivredi,
dijagnosticka i terapijska primena rendgen aparata, radioaktivne padavine posle
nuklearnih proba i dr.
Postoje i drugi izvori radijacije: ugalj, koji sadrzi tragove radionuklida, lebdeci
pepeo, koji kao proizvod sagorevanja uglja dospeva u zivotnu sredinu,
geotermicka energija, fosfatne rude, koje se upotrebljavaju u proizvodnji
vestackih djubriva, radioaktivni gromobrani, fabrikati koji sadrze radioaktivne
izotope (javljaci pozara, instrumenti i casovnici sa svetlecim skalama i dr.).
I prirodni i vestacki izvori radijacije stetno deluju na zivi svet. Energija radijacije
izaziva ostecenja i moze se reci da nema tog nivoa izlozenosti radijaciji koji bi se
mogao oznaciti kao bezbedan. Kolicina radijacione energije koja je deponovana
u zivom tkivu naziva se dozom, a apsorbovana doza predstavlja kolicinu energije
zracenje koja se apsorbuje po gramu tkiva. Racuna se da prosecna ekvivalentna
doza za sva tkiva koja su eksponirana prirodnim izvorima zracenja iznosi 1mSv
za godinu dana.
Izlozenost radijaciji moze da izazove posledice spoljasnje i unutrasnje
kontaminacije, akutnog i hronicnog trovanja kod ljudi i zivotinja kao sto su:
z radijacione ili beta opekotine,
z akutna radijaciona bolest ili bolest zracenja,
z radijacione povrede,
z hronicna radijaciona bolest,
z kasne manifestacije kao sto su rak, leukemija i dr.,
z posledice u smislu genetskih mutacija.
Prirodna zracenja na zemlji, kojima su izlozena sva ziva bica, oznacavaju se kao
zracenja niskog nivoa posto ne izazivaju ni akutnu ni hronicnu radijacionu bolest.
Izracunavanja odnosa doza zracenja i bioloskog efekta dovela su do zakljucka
da je za pojavu bioloskog efekta potrebno dostici odredjeni prag doze zracenja.
Ovaj prag doze zracenja definise se kao maksimalno dozvoljena doza zracenja.
Treba imati u vidu da je priroda radioaktivnih pojava veoma slozena, posebno iz
razloga sto ih nasa cula ne mogu otkriti, sto bioloska dejstva zracenja nisu
trenutna i posledice se mogu uociti posle duzeg vremenskog perioda, kao i da
radioaktivnost opada sa vremenom.

URAN U ZIVOTNOJ SREDINI I POSLEDICE UPOTREBE

OSIROMASENOG URANA

Uran je radioaktivni hemijski element koji ulazi u sastav tla od postanka planete
zemlje. Spada u dugozivece radionuklide, a u prirodi se javlja kao smesa tri
izotopa: uran-238 (99%), uran-235 (0.71%) i uran-234 (0.006%). Ovi izotopi su
isti po hemijskom sastavu, a razlikuju se po nuklearnim osobinama, odnosno
aktivnosti, i u procesu radiaktivnog raspada u prirodnu sredinu, emituju α (alfa), β
(beta) i γ (gama) zracenje.
Uran, kao prirodni element, rasprostranjen je i u nasoj zemlji i to u podrucju
Bukulje, Stare planine, Avale, Kosmaja, Rudnika itd. i u zavisnosti od
koncentracije doprinosi nivou prirodnog zracenja (fona) tih podrucja. Doprinos
prirodnom zracenju cini i primena nekih tehnoloskih postupaka (termoelektrane,
industrijska postrojenja, otpad itd.) i agrotehnickih mera (fosforna djubriva i dr.).
Lancem ishrane, uran i njegovi potomci preko vode i zemlje, preko biljaka i
zivotinja, dospevaju i do coveka.
Toksicnost urana je dvojaka tj. on je i hemijski i radioaktivno toksican. Kao i svaki
drugi tezak metal (olovo, ziva, kadmijum i dr.), uran je hemijski toksican i spada u
drugu grupu toksicnih elemenata. Kada dospe u organizam preko koze
(talozenjem prasine koja sadrzi uran), vazduhom (udisanjem) i preko namirnica i
vode, deponuje se u bubrezima, jetri, slezini, kostima, a njegova hemijska
toksicnost ispoljava se u relativno kratkom vremenu od nekoliko nedelja ili
meseci.
Radioaktivno dejstvo urana i njegovih potomaka ima negativne efekte po zdravlje
posle duzeg vremenskog perioda. Unet u organizam, radioaktivni uran se
deponuje u kostima, telesnim mastima, srcu, nervima i misicima cime moze da
izazove ostecenja ovih organa. Inhalacijom u pluca moze da izazove
kancerogena oboljenja unutrasnjih organa.
Tokom NATO bombardovanja, upotrebom oruzja sa osiromasenim uranom, u
zivotnu sredinu ubacena je velika kolicina nuklearnog otpada.
Osiromaseni uran predstavlja nuklearni otpad i dobija se kao nusprodukt u
pripremi goriva za nuklearne reaktore i nuklearno gorivo. Procentualni odnos
uranovih izotopa je u osiromasenom uranu izmenjen u odnosu na obogaceni
uran. Osiromaseni uran sadrzi uran-238 (99%), a uran-235 (ispod 1%). Period
poluraspada urana-238 je 4,5 milijardi godina. Kao radioaktivan element on je
emiter α(alfa), β(beta) i γ(gama) zracenja.
U novije vreme osiromaseni uran nasao je primenu u proizvodnji municije.
Razlog je velika specificna tezina koja je 2,42 puta veca od gvozdja i 1,68 puta
veca od olova. Ova velika gustina urana obezbedjuje veliku prodornu moc
municije u cijem je sastavu osiromaseni uran.
Kada zrno sa osiromasenim uranom pogodi cilj, razvija se visoka temperatura,
oko 12000C, pa dolazi do samozapaljenja metalnog urana koji gori na oko 7000C.
Jedan deo ukupne mase osiromasenog urana sagori i prelazi u aerosole
uranovih oksida (urandioksid i urantrioksid). U procesu hladjenja posle eksplozije
dolazi do stvaranja aerosola, fine uranijumske magle cije su cestice velicine od
0,5 do 5 mikrona. Proces hladjenja je takav da povrsina ovih aerosola dobija
keramicku formu i zbog toga su ovi aerosoli malo rastvorni u vodi i telesnim
tecnostima.
Nastale cestice najvise se taloze u blizini mesta pogotka i tu je najveca
kontaminacija, a u zavisnosti od meteoroloskih uslova mogu se raznositi na
udaljenost od nekoliko desetina kilometara i taloziti na zemljistu. U pocetnoj fazi
najvise kontaminiraju vazduh, a kasnije, talozenjem, zemljiste i vodu.
Osiromaseni uran moze izazvati spoljasnje i unutrasnje ozracenje. Spoljasnje su
ozraceni ljudi koji su bili izlozeni kontaminaciji blizu mesta udara, ili su bili u
neposrednom kontaktu sa ovom municijom ili njenim ostacima. Unutrasnje
ozracenje nastaje pre svega udisanjem cestica osiromasenog urana. U plucima
se resorbuju rastvorni oksidi, dok nerastvorni ostaju u organizmu i nekoliko
godina do transformacije u rastvorne oblike.
Osiromaseni uran, kao i u prirodi, u organizmu coveka ispoljava svoja i toksicna i
radioaktivna svojstva.
U toku agresije na SRJ upotrebljeno je oko 31.000 metaka sa osiromasenim
uranom. Dokazano je da je ova municija upotrebljena na sedam lokacija na
teritoriji Srbije (van Kosova i Metohije), u sirokom rejonu oko Bujanovca i Vranja,
i jednoj na teritoriji Crne Gore (rt Arza na poluostrvu Lustica).

Municija sa osiromasenim uranom

Prema podacima strucnih institucija i Vojske Jugoslavije, na drugim lokacijama u

Srbiji nije bilo upotrebe municije sa osiromasenim uranom. Procenjeno je da je
na Kosovu i Metohiji ova municija koriscena na preko sto lokacija.

ZASTITA OD JONIZUJUCEG ZRACENJA NA

TERITORIJI BEOGRADA
Posebno mesto u pogledu izlozenosti jonizujucem zracenju predstavlja Beograd.
U njemu se nalazi najveci nuklearni reaktor, najveci je proizvodjac radioaktivnih
izotopa. Oko 90% radioaktivnog otpada niske i srednje radioaktivnosti iz cele
bivse Jugoslavije locirano je na njegovoj teritoriji. U Beogradu se najvise
upotrebljavaju izvori zracenja u medicini, privredi, nauci i drugim delatnostima.
Najveci broj gromobrana, javljaca pozara, koji sadrze radioaktivni izvor,
postavljeno je bas u Beogradu, a tu je i najveci Institut u zemlji i jos pet naucnih
institucija koje su se specijalizovale za rad na primeni izvora zracenja u raznim
oblastima (medicina, poljoprivreda, industrija).
U radijacionom pogledu posebnu vaznost za Beograd ima Institut za nuklearne
nauke "Vinca" sa nuklearnim reaktorom, akceleratorima, jakim rendgentskim
uredjajem i nekoliko stotina radioaktivnih izvora zracenja sirokog opsega
intenziteta zracenja.
S obzirom da su stanovnistvo Beograda, materijalna i kulturna dobra izlozeni
dejstvu jonizujuceg zracenja i da se ta izlozenost zracenju ne moze potpuno
izbeci, ona predstavljaju trajan ekoloski faktor.
Sustina zastite od zracenja sastoji se u tome da se sa dovoljnom pouzdanoscu
upravlja nivoom rizika od stetnih posledica koje izazivaju ili mogu da izazovu ova
zracenja.

MIRNODOPSKI IZVORI RADIJACIONIH OPASNOSTI

Postoji nekoliko klasifikacija izvora jonizujucih zracenja. Ovde je data podela

prema nacinu primene i prema mogucnostima nastanka akcidenta i njihovim
posledicama:
z nuklearna postrojenja za primenu nuklearne energije i radioaktivnih izotopa
(nuklearni reaktor, elektrana i dr.);
z primena radioaktivnih izotopa u privredi, medicini i nauci (izotopi u
"otvorenom" i "zatvorenom" obliku, radioaktivni gromobrani i sl.);
z primena X zracenja (rendgen aparati) i
z radioaktivne padavine.
Naznacene klasifikacije imaju svoje karakteristike u odnosu na mogucnost
nastanka, lokaciju, obim i tezinu moguceg akcidenta.
Nuklearni reaktori su masine i uredjaji koji proizvode zracenje, energiju i toplotu.
U njima, u lancanoj reakciji fisije, sagoreva uran koji oslobadja energiju, a
uzgredni proizvodi su fisioni produkti, jako opasni i radioaktivni, a neki su i jaki
hemijski otrovi (plutonijum). Fisioni produkti, bilo da su usled akcidenta ispusteni
iz nuklearnog postrojenja, bilo u vidu nuklearnog goriva, predstavljaju najveci
problem u koriscenju nuklearne enrgije, koji jos u svetu nije resen.
Svi izvori zracenja, ma u kom obliku, dokle god zrace (cak i radioaktivni otpad) i
kada zrace (masine i uredjaji) su predmet posebnog sistema dozvola i kontrole.
Nuklearna postrojenja za proizvodnju radioktivnih izotopa u Beogradu locirana su
u Institutu za nuklearne nauke "Vinca". Stoga ovaj Institut predstavlja najveci
problem Beograda sa izvorima zracenja, a najveci problemi Instituta, sa njegovim
izvorima zracenja, su nuklearni reaktor RA i otpad radioaktivnih materijala, koji
nisu samo problemi Beograda i Instituta, vec sire drustveno-politicke zajednice.
U Institutu su najvazniji izvori zracenja nuklearni reaktor RA, nulti reaktor RB,
laboratorija za rad sa visokim aktivnostima, tecni efluenti i cvrst radioaktivni otpad
(privremeno skladiste u krugu Instituta).

Primena radioaktivnih izotopa u privredi, medicini i nauci

Masovna primena izvora zracenja u dijagnosticke i terapeutske svrhe nedovoljno

se kriticki primenjuje u Beogradu. Vecina institucija, koje primenjuju izvore
zracenja, je pod kontrolom i strucnim nadzorom Instituta za medicinu rada i
radiolosku zastitu "Dr Dragomir Karajovic" i Instituta za nuklearne nauke "Vinca".
Radioaktivni gromobrani (RAG), kao izvori zracenja u masovnoj upotrebi,
spadaju u tzv. "neprofesionalne" izvore zracenja. NJima se ne manipulise
direktno, vec su kao takvi, ugradjeni u zivotnu i radnu sredinu. Rade u
stacionarnom rezimu i sluze u zastitno preventivne svrhe. Zahtevi zastite od
zracenja pri njihovom koriscenju specificni su. Za razliku od drugih
"profesionalnih" izvora jonizujuceg zracenja, koriscenje RAG-a nije uslovljeno
licnom, dozimetrijskom niti medicinskom kontrolom ljudi izlozenih radijacionom
polju RAG-a. To je i razumljivo, jer su jacine doza zracenja RAG-a za vise redova
velicine nize u odnosu na druge – profesionalne izvore zracenja.
Treba istaci da prednost ovih gromobrana nije eksplicitno dokazana ni sa
aspekta zastite ni iz ekonomskih razloga.
U Beogradu postoji oko 500 radioaktivnih gromobrana, a zakonski rok za
demontazu je istekao 1999, godine (Sl. list SRJ br. 46/96). Stanje postojecih
radioaktivnih gromobrana je lose s obzirom da vec dugo vremena nisu
kontrolisani sto je posledica otkupa stanova i neodredjene zakonske regulative u
pogledu obaveze kontrolisanja i uklanjanja ovih gromobrana. Iako je jonizujuce
zracenje u iskljucivoj nadleznosti saveznih organa, Beograd ce u saradnji sa
Institutom za nuklearne nauke "Vinca" saciniti program uklanjanja radioaktivnih
gromobrana i, u zavisnosti od obezbedjenja finansijskih sredstava, pristupiti
realizaciji programa.
Radioaktivnih javljaca pozara, koji se postavljaju u javnim zgradama, ima vise
hiljada, male su radioaktivnosti i nalaze se pod kontrolom Instituta za nuklearne
nauke "Vinca", pa su vece nezgode iskljucene.
Radioaktivne padavine – koje mogu dospeti do nase teritorije bilo da su nastale
usled nuklearne eksplozije ili akcidenta na nuklearnim postrojenjima izazvace
kontaminaciju zivotne sredine ne samo u nasoj zemlji vec na celoj zemljinoj kugli
kao sto je to pokazao akcident u Cernobilu kada je godisnji nivo radioaktivnosti
vazduha bio za faktor 1,8 visi u odnosu na referentni period pre akcidenta.
Zastitu od jonizujuceg zracenja na teritoriji grada Beograda vrse Institut za
nuklearne nauke "Vinca" i Institut za medicinu rada i radiolosku zastitu "Dr
Dragomir Karajovic".
U Beogradu se sprovode sledece mere zastite od zracenja:
Istitut za nuklearne nauke "Vinca" vrsi kontrolu koriscenja izvora jonizujuceg
zracenja. Pod njegovom kontrolom nalaze se skoro svi ugradjeni radioaktivni
gromobrani.
Pod redovnom dozimetrijskom kontrolom su jonizujuci detektori medicinski i
industrijski Rö aparati i dr. Pored toga Institut vrsi verifikaciju svih vrsta X i gama
dozimetara koji se koriste u zastiti od zracenja u radio-terapiji i vrsi kontrolu
radioaktivnosti u Institutu i okolini Instituta. Ta kontrola obuhvata kontrolu
radioaktivnosti vazduha, padavina (suvih i vlaznih), recnih voda, vode za pice
vodovoda Vinca, tla, rastinja, ljudske i stocne hrane i dr. Kontrola okoline Instituta
je obavezna po dva zakonska osnova: kao jedna od kontrolnih tacaka u opstem
monitoringu SR Srbije i kao obaveza korisnika nuklearnih postrojenja. Institut vrsi
i redovna meteoroloska merenja i osmatranja u cilju dobijanja relevantnih
podataka za pracenje transporta zagadjenja putem vazduha.
Ispitivanje radioaktivnosti u zivotnoj sredini na teritoriji grada Beograda vrsi
Institut za medicinu rada i radiolosku zastitu "Dr Dragomir Karajovic", na osnovu
ugovora sa Skupstinom grada, odnosno Sekretarijatom za zastitu zivotne
sredine, pocev od 1992. godine. Ovo ispitivanje vrsi se prema Programu koji se
donosi svake godine, a na osnovu zakonskih propisa.
Prema programu sistematskog ispitivanja radioaktivnosti na teritoriji grada vrsi
se:
z merenje jacine apsorbovane doze gama zracenja u vazduhu na lokaciji
Instituta;
z ispitivanje sadrzaja radionuklida u :prizemnom sloju vazduha (na lokaciji
meteoroloske stanice Karadjordjev park), tecnim i cvrstim padavinama, vodi
za pice iz gradskog vodovoda i vode Save i Dunava, zemljistu (obradivom i
neobradivom), ljudskoj hrani;
z ispitivanje koncentracije radona i njegovih kratkozivecih potomaka u
stambenim objektima;
z ispitivanje radioaktivnosti u gradjevinskom materijalu i gradjevinskom
zemljistu;
z pracenje i evidentiranje izvora jonizujuceg zracenja u medicinskoj dijagnostici;
z ispitivanje efekata radioaktivne kontaminacije stanovnistva Beograda.
Tabela: Plan uzimanja uzoraka za sistemsko ispitivanje sadrzaja radionukleida u
zivotnoj sredini u Beogradu:
UZORCI UZORKOVANJE ANALIZA MERENJE
neprekidno 1m jacina apsorbovane
neprekidno
iznad tla doze gama zracenja
neprekidno 1m apsorbovana doza
sestomesecno
iznad tla gama zracenja TLD
vazduh •
• mesecno
dnevno gamaspektrometrija
uzorkovanje
• tromesecno
• 90
Sr

•
• mesecno
dnevno gamaspektrometrija
padavine uzorkovanje
• mesecno
• 90
Sr

•
• mesecno
dnevno gamaspektrometrija
voda za pice uzorkovanje
• tromesecno
• 90
Sr

dnevno
uzorkovanje • •
gamaspektrometrija desetodnevno
recne vode Dunav – Zemun
• •
90
Sr tromesecno
Sava – Beograd

• obradivo (tri
•
dubine) • april. oktobar
gamaspektrometrija
zemljiste
• neobradivo • april. oktobar
• 90
Sr
(tri dubine)

• zitarice

•
• meso • jednom god.
zivotne gamaspektrometrija
namirnice • povrce • jednom god.
• 90
Sr

• voce
•
• mesecno
dnevno gamaspektrometrija
mleko uzorkovanje
• mesecno
• 90
Sr
• cetiri puta
•
god.
gamaspektrometrija
decja hrana
• 90
Sr • cetiri puta
god.
Rezultati ispitivanja jacine apsorbovane doze gama zracenja u vazduhu u
Beogradu pokazuju da se ona u periodu od 1992. do 2000. godine kretala u
granicama promene prirodnog fona tj, u intervalu od 0.051 do 0.182 mGy/h sa
srednjom godisnjom vrednoscu od 0.0943mGy/h .

Tabela: Jacina apsorbovane doze gama zracenja u vazduhu u Beogradu

(godisnje vrednosti)

MINIMALNA SREDNJA MAKSIMALNA

GODINA
(μGy/h) (μGy/h) (μGy/h)
1992. 0.083 0.0888 0.118

1993. 0.078 0.0870 0.140

1994. 0.080 0.1090 0.150

1995. 0.080 0.0847 0.180

1996. 0.079 0.0929 0.132

1997. 0.070 0.0772 0.170

1998. 0.066 0.1030 0.170

1999. 0.051 0.0943 0.182

2000. 0.080 0.0900 0.170

Na teritoriji Beograda, jos u toku NATO bombardovanja, vrseno je ispitivanje
uzoraka uzetih sa mesta bombardovanja. Rezultati analiza pokazuju da na
teritoriji Beograda nije upotrebljena municija sa osiromaseni uranom. Ove analize
vrsile su strucne institucije: Institut za medicinu rada i radiolosku zastitu "Dr
Dragomir Karajovic" i Institut za nuklearne nauke "Vinca".

Kvantitativno odredjivanje urana u uzorcima uzetim na bombardovanim

lokacijama radjeno je alfaspektrometrijskom metodom koja je veoma pouzdana
za odredjivanje niskih nivoa aktivnopsti radionukleida uz identifikaciju
pojedinacnih alfaemitera. Zato je ova metoda pogodna za odredjivanje niskih
koncentracija urana u uzorcima iz zivotne sredine.

Postoje oprecna misljenja u strucnim krugovima o opasnostima po zdravlje ljudi i

zivotnu sredinu koje mogu biti posledica upotrebe municije sa osiromasenim
uranom. Ipak se treba pridrzavati opstih pravila ponasanja u sredinama koje su
kontaminirane, narocito u smislu izbegavanja takvih mesta, vode i hrane iz tih
podrucja, kao i odrzavanje pojacane higijene, zbog moguceg rizika
kontaminacije.

Tanja Srnic-Stanimirovic

IZVESTAJ O CETVRTOJ BEOGRADSKOJ

KONFERENCIJI O SUZBIJANJU STETNIH
ARTROPODA I GLODARA SA
USVOJENIM ZAKLJUCCIMA
CETVRTA BEOGRADSKA KONFERENCIJA O SUZBIJANJU STETNIH
ARTROPODA I GLODARA (sa medjunarodnim ucescem) odrzana je 21. i 22.
decembra 2000. godine u Skupstini grada Beograda, a u organizaciji
Sekretarijata za zastitu zivotne sredine.
Priprema i organizacija Konferencije odvijala se, shodno zakljuccima sa Trece
beogradske konferencije, od jula meseca 2000. godine, iskljucivim
angazovanjem radnika Sekretarijata za zastitu zivotne sredine, bez troskova za
spoljne saradnike i usluge, izuzev stampanja poslednjeg obavestenja i Zbornika
radova.
Sekretarijat za zastitu zivotne sredine je uputio preko 250 poziva naucnim i
strucnim ustanovama i pojedincima - istaknutim ekspertima iz ove oblasti. Pored
Beograda pozivi su upuceni i u druge gradove Srbije, zatim Crne Gore,
Makedonije i Republike Srpske.
Izuzetno visok nivo i u strucnom i u organizacionom smislu, kao i pratecim
sadrzajima, obezbedio je Organizacioni i Naucni odbor.
Zbog integralnog sagledavanja i resavanja problematike znacajan udeo i
doprinos dali su i eksperti iz Vojno medicinske akademije, Bioloskog instituta ″Dr
Sinisa Stankovic″, Instituta za istrazivanja u poljoprivredi Srbije, Naucnog
instituta za veterinarstvo Srbije, Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i Gradskog
zavoda za zastitu zdravlja.
Konferenciji je prisustvovao i akademik Zlatibor Petrovic, clan Srpske akademije
nauka i umetnosti - Odeljenje medicinskih nauka.
Konferenciju je otvorio i prvi pozdravio gospodin Radovan Draskic, clan Izvrsnog
odbora Skupstine grada Beograda.
Programom rada Cetvrte beogradske konferencije utvrdjene su i obradjene cetiri
tematske oblasti i to:
I - DEZINSEKCIJA - 13 radova
II - DERATIZACIJA - 7 radova
III - TOKSIKOLOGIJA - 6 radova
IV - OPSTE TEME - 6 radova
Naucni odbor je od 37 radova odabrao 35 radova koji su izlozeni na Konferenciji.
Prihvaceni radovi su korigovani u skladu sa primedbama, predlozima i
sugestijama i stampani u Zborniku koji je izdat neposredno pre pocetka
konferencije.
Radu Konferencije prisustvovala je i troclana delegacija iz Italije, iz okoline
Torina, koja je izlozila jedan zanimljiv rad iz oblasti dezinsekcije. Takodje su
prisustvovali i gosti iz Subotice, Novog Sada, Zrenjanina, Panceva, Ceneja,
Kraljeva, Smedereva, Sapca i Pozarevca.
U toku Konferencije odrzane su 4 prezentacije.
Prvog dana odrzana je prezentacija novoformirane firme SERGENTO (nastale
spajanjem firme Zeneca Agrochemical i Novartis) i prezentacija novog mamca za
mrave FARATOX TURBO u organizaciji preduzeca ″Visan ″d.o.o.
U toku drugog dana odrzana je zanimljiva i sadrzajna prezentacija Nacionalnog
centra za kontrolu trovanja VMA u Beogradu o organizaciji i postupcima
zbrinjavanja pacijenata otrovanih hemijskim materijama.
Drugog dana Konferencije prisutni su mogli da se upoznaju i sa novim ekoloskim
sredstvom FLYFLIP, klopkom za muve koji je predstavila firma Morpho iz
Beograda.
U okviru pratecih aktivnosti odrzavale su se: komercijalna prezentacija
proizvodnih programa i usluga preduzeca ″Ekosan″, ″Morpho″, ″Ekopreparati″,
zatim veoma zanimljiva izlozba Prirodnjackog muzeja - ″Cudesni svet prirode
IV″ i izlozba autenticnih fotografija sa terena tokom obavljanja strucne kontrole
izvodjenja sistematske deratizacije u 2000. godini koju je pripremila mr Zlata
Miljanovic.
U neformalnim razgovorima izmedju predavanja i diskusija uspostavljeni su
brojni kontakti, razmenjena strucna iskustva i misljenja i najavljeni novi projekti i
poslovi.
Toksikologija, kao nova tematska oblast na ovogodisnjoj konferenciji i predlozi za
dalje tematsko prosirivanje izazvali su razlicite diskusije, a izrazena je i bojazan
od gubitka identiteta konferencije.
Zapazena ocena ucesnika je da Beogradska konferencija ima visok strucni nivo
u pogledu kvaliteta i broja izlozenih radova, raznovrsnosti tema i sadrzajnosti
diskusija. Sa strucnog i prakticnog stanovista istaknut je znacaj i potreba
odrzavanja ove konferencije, uz sugestije da se odrzavanje Pete beogradske
konferencije organizuje u januaru 2002. godine.
Imajuci u vidu navedeno, kao i izlozene radove, diskusije i ostale predloge i
sugestije istaknute na Cetvrtoj beogradskoj konferenciji, Komisija za zakljucke i
preporuke, konstatovala je sledece:
• Cetvrta beogradska konferencija uspesno je odrzana, uz opstu ocenu da je
kvalitet prezentiranih radova bio na visokom strucnom nivou;
• u interesu strucne i sire javnosti, zatim subjekata koji obavljaju preventivnu
dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, kao i korisnika ovih usluga, neophodno je
nastaviti sa organizovanjem i odrzavanjem ove konferencije u postojecim
tematskim okvirima, kako bi se sva savremena naucna dostignuca i prakticna
iskustva javno prezentirala i doprinela unapredjenju metodologije rada;
• u okviru realizovanih programa suzbijanja komaraca, krpelja i sistematske
deratizacije na teritoriji Beograda u 2000. godini najznacajniji doprinos u pogledu
dostignutog strucnog nivoa organizacije, metoda rada i efekata izvedenih mera,
dali su clanovi strucnih timova.
Komisija je donela sledece:

ZAKLJUCKE I PREPORUKE

1. Pokrenuti inicijativu za izmene, dopune i usaglasavanje saveznih i

republickih propisa iz oblasti dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije, kao i za
ukidanje izmena i dopuna Uredbe o zdravstvenoj zastiti stanovnistva od zaraznih
bolesti (″Sluzbeni glasnik RS″, broj 5/94) koje su donete 5.marta 1998. godine;
2. Pokrenuti inicijativu kod nadleznih saveznih organa za odredjivanje
referentnih ustanova i laboratorija za ocenu toksikoloskih svojstava i bioloske
efikasnosti preparata koji se koriste za suzbijanje stetnih artropoda i glodara;
3. Pristupiti formiranju i organizovanju asocijacije preduzeca i ustanova koje se
bave dezinfekcijom, dezinsekcijom i deratizacijom, po ugledu na razvijene
zemlje, a u cilju utvrdjivanja poslovnih kriterijuma i usaglasavanja sa zakonom
propisanim uslovima;
4. Pristupiti izradi poslovnika o radu strucnih timova za suzbijanje komaraca,
krpelja i sistematske deratizacije;
5. Nastaviti poslove na kartiranju brojnosti populacija artropoda i glodara,
njihovog prostornog i vremenskog rasporeda, odredjivanja praga osetljivosti na
preparate, kao i pracenja efekata primenjenih preparata u laboratorijumskim
uslovima i na terenu, a u cilju unapredjivanja metoda suzbijanja i ukupnog
kvaliteta rada;
6. Preporucuje se preduzecima koja obavljaju delatnost dezinfekcije,
dezinsekcije i deratizacije da, u saradnji sa ovlascenim strucnim ustanovama,
kontinuirano edukuju kadrove koji obavljaju dezinfekciju, dezinsekciju i
deratizaciju;
7. Preporucuje se skupstinama opstina Barajevo, Grocka, Lazarevac,
Mladenovac, Obrenovac i Sopot da sacine programe i organizuju sistematsku
deratizaciju u sedistima svojih opstina, kao i da razmotre mogucnost
organizovanja i suzbijanja komaraca i krpelja, u cilju zastite zdravlja gradjana.

Beograd, januar 2001. godine

ORGANIZACIONI ODBOR
KOMISIJA ZA ZAKLJUCKE I PREPORUKE