INFOTEH-JAHORINA Vol. 13, March 2014.
Algoritam za procenu inharmoničnosti trozvuka
Zoran Milivojević
SP Komunikacione tehnologije
Visoka tehnička škola
Niš, Srbija
zoran.milivojevic@vtsnis.edu.rs
Dragan Milosavljević
SBM d.o.o. Niš
Informacione tehnologije
Niš, Srbija
anadrag@gmail.com
Sadržaj—U ovom radu opisana je inharmoničnost kod muzičkih
instrumenata sa žicama. U prvom delu rada opisan je mehanizam
nastajanja inharmoničnosti i algoritam za procenu koeficijenta
inharmoničnosti. Nakon toga prikazan je originalni algoritam za
procenu stepena inharmoničnosti trozvuka. U drugom delu rada
prikazani su rezultati primene algoritma kod procesiranja
signala trozvuka iz Kontra oktave tonova pijanina marke
“August Förster” iz 1970. god. Rezultati su prikazani grafički i
tabelarno.
Ključne riječi: fundamentalna frekvencija; harmonik;
inharmonik;
I. UVOD
Žičani muzički instrumenti proizvode ton, odnosno
generišu akustički talas oscilovanjem žice. Oscilovanje žice je
dobro objašnjeno u fizici i akustici, potkrepljeno
odgovarajućim mehaničko-akustičkim modelom i opisano
odgovarajućim diferencijalnim jednačinama. Nakon mehaničke
pobude (izvođenja iz ravnotežnog položaja trzanjem, udarcem
ili gudalom) žica počinje da osciluje sa tendencijom smirivanja
i vraćanja u ravnotežni položaj. Žica vibrira sa osnovnom frek-
vencijom koja zavisi od dimenzija žice (dužina i prečnik), ma-
terijala od koga je žica napravljena kao i od sile zatezanja.
Pored osnovne frekvencije, zbog složenog oscilovanja žice
(javljanje talasa na 1/2, 1/4, 1/8, ... dužini žice) javljaju se
akustičke komponente talasa na frekvencijama koje predstavl-
jaju celobrojne umnoške osnovne frekvencije. U tehnici se ove
spektralne komponente nazivaju harmonicima. Teorija muzike
složenu strukturu oscilovanja žice i generisani ton opisuje
pomoću alikvota (lat. aliquoties, nekoliko puta), gde alikvote
predstavljaju harmonične komponente generisanog tona. De-
taljna matematička analiza pokazuje da se u sastavu jednog
tona preko alikvota sadrže svi tonovi (alikvote raznih tonova se
međusobno preklapaju). Različiti broj prisutnih alikvota i nji-
hova različita relativna jačina u sklopu ukupnog zvučanja,
određuju boju zvuka [1]. Alikvote se nazivaju i parcijalnim
tonovima, odnosno parcijalima (engl. partials).
Detaljnija analiza oscilovanja žice pokazuje da, usled pa-
rametara žice i sile zatezanja, frekvencije harmonika nisu sa
- 451 -
Milena Rajković
Odsek za muzičku umetnost - katedra za komplementarni
klavir
Fakultet umetnosti
Niš, Srbija
fortepianomm@gmail.com
celobrojnim umnoškom osnovne frekvencije, odnosno pojavl-
juje se inharmoničnost. Inharmoničnost oscilovanja žice opi-
suje se posredstvom koeficijenta inharmoničnosti. Pojava
inharmoničnosti nužno dovodi do narušavanja alikvotnosti.
Sagledavajući prisustvo inharmoničnosti kod nekih instrume-
nata parcijali mogu biti sa frekvencijama koje su: a) celobrojni
umnošci fundamentalne frekvencije (harmonici) i b) necelo-
brojni umnošci (inharmonici) [2]. Ton dobijen na
inharmoničnom instrumentu nije nužno neprijatan. U [3] izneta
je tvrdnja da blago inharmoničan ton poseduje određenu topli-
nu.
Kvalitet žičanih muzičkih instrumenata moguće je, pored
ostalih parametara, izražavati i pomoću stepena
inharmoničnosti. Kod klavira žice su zategnute velikom silom
tako da je njihova elastičnost smanjena. Posledica toga je da su
frekvencijske pozicije parcijala na pozicijama necelobrojnih
umnožaka fundamentalne frekvencije. Samim tim instrument
sa ovakvim žicama nije harmoničan. Pored krutosti žice
povećanju inharmoničnosti instrumenta doprinosi i karakter
akustičke impedanse rezonatorske ploče kod klavira, odnosno
rezonatorskog tela kod gitare [3]. Veliki broj radova bavi se
fenomenom inharmoničnosti kod klavira. Verovatno najstariji
radovi su [4] i [5]. U radu [6] predložena je formula koja
definiše odnos između frekvencije parcijala fk i koeficijenta
inharmoničnosti β žice koja vibrira. Određivanjem koeficijenta
inharmoničnosti žica posredstvom kojih se generiše ton,
određuje se i stepen inharmoničnosti muzičkog instrumenta. U
[7] je navedeno da je inharmoničnost bas opsega kod klavira i
pijanina reda 50x10-6 do 600x10-6. U [8] sprovedena su meren-
ja i određen je faktor inharmoničnosti za žice iz bas opsega:
sub-kontra oktave (A0), kontra-oktave (E1 i A1) i velike ok-
tave (E2 i A2) kod Steinway D (koncertni klavir), Steinway C
(polukoncertni klavir), Nordiska 1 (pijanino) i Straud (pijani-
no). Ovakav sistem obeležavanja tonova, poznat kao
angloamerički način obeležavanja, koristi se u ovom radu radi
lakšeg i preglednijeg upoređivanja sa rezultatima objavljenim u
referentnim naučnim časopisima. Saglasno notaciji iz [11] ana-
lizirani tonovi bili bi obeleženi na sledeći način: sub-kontra
oktava (A0 kao 2A), kontra-oktava (E1 kao 1E , A1 kao 1A) i
velika oktava (E2 kao E , A2 kao A) [12].
 U ovom radu prikazan je algoritam za procenu simira vrednost krive greške. Na osnovu koeficijenta polinoma
inharmoničnosti kod trozvuka. Teorija alikvotnosti tonova, uz izračunava se koeficijent inharmoničnosti. U [8] prikazan je
predpostavku harmoničnosti harmonika proizvedenih tonova, algoritam koji se bazira na uvođenju interpolacione funkcije. U
podrazumeva prisustvo drugih tonova u jednom tonu. To znači [10] predložen je algoritam za izračunavanje β na osnovu poz-
da kod istovremeno odsviranih tonova postoje harmonici koji navanja frekvencije dva parcijala bez upotrebe fundamentalne
se medjusobno preklapaju. Međutim, zbog inharmoničnosti to frekvencije.
u stvarnosti nije slučaj. Analizom frekvencija parcijala određen
je stepen alikvotnosti. Predloženi algoritam primenjen je za Algoritam za određivanje koeficijenta inharmoničnosti [10]
izračunavanje alikvotnosti trozvuka iz Kontra oktave proizve- primenjuje se nad signalom x(n) i realizuje u sledećim koraci-
denih na pijaninu “August Förster”, serijski broj 198145 koji ma:
proizveden 1970 god. Određeni su koeficijenti inharmoničnosti Korak 1: izdvajanje bloka trajanja T, odnosno N odmeraka,
za sve polutonove iz Kontra oktave i izračunata njihova srednja
vrednost koja repreprezentuje inharmoničnost instrumenta. Korak 2: Izračunavanje spektra primenom DFT dužine NFFT:
Pored toga izračunata je srednja alikvotna frekvencijska i cen-
tovska greska koje nastaju kao posledica inharmonicnosti za X (i ) = DFT (x(n ), NFFT ) , (4)
sve trozvuke proizvedene u ovoj oktavi.
Spektar je izračunat u diskretnim tačkama i=0,...,NFFT-1.
Organizacija rada je sledeća: U sekciji II opisani su algo-
ritmi koji su primenjivani u ovom radu. U sekciji III prikazani Korak 3: Izračunavanje fundamentalne frekvencije f0 analizom
su eksperimentalni rezultati i analiza. Zaključak je prikazan u spektra i pikovanjem maksimuma,
sekciji IV. U zadnjoj sekciji dat je spisak korišćene literature. Korak 4: Izračunavanje parcijala fk, gde je k=1:Np, a Np broj
analiziranih parcijala.
II. INHARMONIČNOSTI KOD MUZIČKIH INSTRUMENATA SA Korak 5: Izračunavanje razlike između frekvencije harmonika i
ŽICAMA inharmonika k-tog parcijala:
A. Koeficijent inharmoničnosti žice koja vibrira
e(k ) = f k − k ⋅ f 0 . (5)
Teorija muzike kod definisanja frekvencijskog sastava tona
podrazumeva harmoničnost, odnosno da su harmonici (parcija- Korak 6: Izračunavanje koeficijenata inharmoničnosti:
li) celobrojni umnošci fundamentalne frekvencije, što se
2
matematički predstavlja kao: ⎛ m⎞ 2
⎜ fk ⎟ − fm
⎝ k ⎠
f k = k ⋅ f 0 , k = 1,2,... , (1) β= 2
, (6)
2 2⎛
m⎞
k f m2
− m ⎜ fk ⎟
gde je f0 fundamentalna frekvencija, k redni broj parcijala a fk ⎝ k⎠
frekvencija parcijala. gde su m i k parcijali a fm i fk odgovarajuće frekvencije parcija-
Frekvencijsko pomeranje parcijala od frekvencijske pozi- la.
cije harmonika predstavlja inharmoničnost tona. Korak 7: Izračunavanje inharmoničnosti instrumenta kao
Inharmoničnost je definisana preko koeficijenta srednje vrednosti koeficijenta inharmoničnosti pojedinih tono-
inharmoničnosti β: va:
ton _ N S
1
f k = k ⋅ f 0 1 + β ⋅ k 2 , k = 1,2,... , (2) βP =
NS ∑β
S =ton _ 1
S , (7)
Koeficijent inharmoničnosti β zavisi od vrste materijala
žice i može da se izračuna na osnovu: gde je S skup analiziranih tonova, NS broj elemenata skupa S a
βS faktor inharmoničnosti odgovarajućg tona.
π 3 ⋅Q ⋅ d4 C. Algoritam procene alikvotnog izobličenja trozvuka
β= , (3)
64 ⋅ l 2 ⋅ F
gde je Q Jungov modul elastičnosti materijala od kojeg je Ulaz: alikvote tri tona f1,k, f2,k i f3,k gde je k=1:Np, a Np broj
napravljena žica, d prečnik žice, l dužina žice a F sila analiziranih alikvota.
zatezanja.
Izlaz: Srednja alikvotna frekventna greska MAFE, Srednja
B. Algoritam za procenu koeficijenta inharmoničnosti
alikvotna centovska greska, inharmonicnost instrumenta β P .
U literaturi je predloženo više algoritama za određivanje
koeficijenta inharmoničnosti β. U [9] opisan je iterativni algori- Korak 1: detektovanje tonova koji čine trozvuk,
tam kod kojeg se preciznost određivanja povećava uvođenjem
većeg broja parcijala kao i pozicioniranjem prozora na osnovu f1,1 ⇒ ton_1; f 2,1 ⇒ ton_2; f 3,1 ⇒ ton_3; , (8)
prethodnih vrednosti. Izračunavanje predstavlja određivanje Korak 2: Izračunavanje medjusobnih parova alikvota:
koeficijenata polinomalne funkcije trećeg reda kojom se aprok-

- 452 -
 ⎧⎪(k , l , m )g , k = 1,..., N p , l = 1,..., N p ,⎫⎪ opisani u sekcij II. Parametri algoritma su T=0.66s,
⇒⎨ ⎬, (9) NFFT=10*218, m=6, k=10, NP=20, NS=13. Dobijeni rezultati su
⎪⎩m = 1,..., N p , g = 1,..., G ⎪⎭ prikazani graficki i tabelarno.
gde je G broj parova (k,l), (k,m), (l,m) i (k,l,m) koji zadovolja-
vaju uslov jednakosti alikvota: A. Baza
⇒ k ⋅ f1,1 = l ⋅ f 2,1 , (10) Baza sadrži muzički materijal koji se odnosi na tonove iz
Kontra oktave S={C1, Cis1, D1, Dis1, E1, F1, Fis1, G1, Gis1,
⇒ k ⋅ f1,1 = m ⋅ f 3,1 , (11) A1, Ais1, B1, C2}. Tonovi su odsvirani na pijaninu marke
⇒ l ⋅ f 2,1 = m ⋅ f 3,1 , (12) “August Förster” proizvedenom 1970. godine. Snimanje je
obavljeno sa frekvencijom odmeravanja fs=44.1 kHz, i 16 bita
⇒ k ⋅ f1,1 = l ⋅ f 2,1 = m ⋅ f 3,1 , (13) po odmerku.
gde je:
B. Rezultati
f1, k = k ⋅ f1,1 ;
Na sl. 1 prikazane su frekvencije prvih 50 parciala tonova
f 2,l = l ⋅ f 2,1 ; . (14) C1, E1 i G1 koji formiraju C dur u Kontra oktavi. Posebno su
f 3,m = m ⋅ f 3,1 prikazane frekvencije harmoničnih i inharmoničnih kompone-
nata za svaki ton. Na sl. 2 prikazana je centovska skala parciala
Korak 3: Srednja alikvotna frekventna greska je: 40-50. Na sl. 3 prikazana je centovska skala parciala sa
G
obeleženim notama. Na sl.4 prikazan je deo dijagrama u kome
∑ d(f )
1 se pojavljuje jednakost parciala u svim tonovima koji grade C
MAFE = g1 − fg2 , (15)
G dur. Na sl. 5 prikazane su frekvencije prvih 30 parciala tonova
g =1
D1, F1# i A1 koji formiraju D dur u Kontra oktavi. Na sl. 6
(
gde d f g1 − f g 2 ) predstavlja apsolutnu vrednost razlike frek- prikazane su frekvencije prvih 30 parciala tonova E1, G1# i H1
koji formiraju E dur u Kontra oktavi. Na sl. 7 prikazane su
vencija parova koji pripadaju skupu G.
frekvencije prvih 30 parciala tonova F1, A1 i C2 koji formiraju
Srednja alikvotna centovska greska: F dur u Kontra oktavi. Na sl.8 prikazani su dijagrami maksi-
malnih , na sl.9. srednjih a na sl.10 minilanih centovskih odstu-
G

∑ d ( ftocent ( f ) − ftocent ( f g 2 , f1,1 )) , (16)

1 panja parciala u trozvucima kao posledica inharmoničnosti
MACE = g1 , f1,1 instrumenta. U tabeli I prikazana je inharmoničnost svih tonova
G g =1 iz Kontra oktave. U tabeli II prikazane su centovske greške
gde je ftocent funcija transformacije frekventne ose u cent osu trozvuka iz Kontra oktave.
uz normalizaciju na f1,1.
Korak 4: Izračunavanje inharmoničnosti svih trotonova u 4000
specificiranom opsegu:
3500 Ton C1 inharmonici
ND Ton E1 inharmonici
1
MAFE =
ND ∑ MAFE
d =1 _ 1
d , (17) 3000 Ton G1 inharmonici
Ton C1 harmonici
2500
i Ton E1 harmonici
F (Hz)

2000 Ton G1 harmonici

ND
1
MACE =
ND ∑ MACE
d =1 _ 1
d , (18) 1500

gde je ND broj analiziranih trozvuka. 1000

Korak 5: Izračunavanje inharmoničnosti instrumenta u op- 500

segu (ton_1,ton_Ns) kao srednje vrednosti koeficijenta
inharmoničnosti pojedinih tonova: 0
0 10 20 30 40 50
ton _ N S
k
1
βP =
NS ∑β
S =ton _ 1
S , (19) Slika 1. Frekvencije harmoničnih i inharmoničnih parciala za C dur u
Kontra oktavi.
gde je ton_1 najniža a ton ton_Ns najviši u specificiranom
opsegu, dok je NS ukupan broj analiziranih tonova.

III. EKSPERIMENTALNI REZULTATI I ANALIZA

Za potrebe izračunavanja koeficijenta inharmoničnosti in-
strumenta u Kontra oktavi (tonovi C1,C1#,...,C2) formirana je
baza muzičkih signala. Nad signalima su primenjeni algoritmi

- 453 -
 2000
Ton C1 inharmonici
Ton E1 inharmonici 1800
8500
Ton G1 inharmonici Ton D1 inharmonici
Ton C1 harmonici 1600 Ton F#1 inharmonici
Ton E1 harmonici Ton A1 inharmonici
Ton G1 harmonici 1400
8000 Ton D1 harmonici
Ton F#1 harmonici
1200
Ton A1 harmonici

F (Hz)
cent

1000
7500
800

600
7000
400

200
6500
0
40 42 44 46 48 50 0 5 10 15 20 25 30
k k

Slika 2. Frekvencije harmoničnih i inharmoničnih parciala za C dur u Slika 5. Frekvencije harmoničnih i inharmoničnih parciala za D dur u
Kontra oktavi, izražene u centima. Kontra oktavi.

C1# 2500
C1
C8
B7 Ton E1 inharmonici
A7# 2000 Ton G#1 inharmonici
A7 Ton H1 inharmonici
G7#
G7 Ton E1 harmonici
F7# Ton G#1 harmonici
F7 1500 Ton H1 harmonici
E7
F (Hz)
cent

D7#
D7
C7#
C7 Ton C1 inharmonici 1000
B6 Ton E1 inharmonici
A6# Ton G1 inharmonici
A6
G6# Ton C1 harmonici
500
G6 Ton E1 harmonici
F6# Ton G1 harmonici
F6
E6
0
47 48 49 50 51 52 53 0 5 10 15 20 25 30
k k

Slika 3. Frekvencije harmoničnih i inharmoničnih parciala za C dur u Slika 6. Frekvencije harmoničnih i inharmoničnih parciala za E dur u
Kontra oktavi, izražene u centima, odnosno označene notama. Kontra oktavi.

E6 2500
D6#
D6
C6# Ton C1 inharmonici Ton F1 inharmonici
C6 Ton E1 inharmonici Ton A1 inharmonici
B5 2000
A5# Ton G1 inharmonici Ton C2 inharmonici
A5 Ton C1 harmonici Ton F1 harmonici
G5#
G5 Ton E1 harmonici Ton A1 harmonici
F5# Ton G1 harmonici Ton C2 harmonici
F5 1500
E5
F (Hz)
Note

D5#
D5
C5#
C5 1000
B4
A4#
A4
G4#
G4
F4# 500
F4
E4
D4#
D4
C4#
0
6 8 10 12 14 16 0 5 10 15 20 25 30
k k

Slika 4. Frekvencije harmoničnih i inharmoničnih parciala za C dur u Slika 7. Frekvencije harmoničnih i inharmoničnih koeficijenata za F dur u
Kontra oktavi, odnosno označene notama, za k=10,12,15. Kontra oktavi.

- 454 -
 TABELA I. INHARMONIČNOST TONOVA KONTRA OKTAVE PIJANINA
600 AUGUST FÖRSTER

C dur Kontra oktava

500 Ton βS (x10-4) Ton βS (x10-4)
D dur
E dur C1 4.4956 G1 5.3208
400 F dur
ΔCmax (cent)

Cis1 2.6631 Gis1 2.8147

D1 4.8457 A1 3.2452
300
Dis1 4.7512 Ais1 3.122
200 E1 5.088 B1 2.113

F1 4.3875 C2 2.6589
100
Fis1 3.399 3.7619
βP
0
10 20 30 40 50 TABELA II. CENTOVSKE GREŠKE ZBOG INHARMONIČNOSTI
k TROZVUKA KONTRA OKTAVE PIJANINA AUGUST FÖRSTER ZA K=50

Slika 8. Maksimalne vrednost frekvencijske greške usled inharmoničnosti Kontra oktava

nekih trozvuka u Kontra oktavi, izraženih u centima. Trozvuk βmin (x10 ) -4
βmax (x10-4) MACE (cent)
C dur 1.4990 596.4580 230.2389
250
D dur 0.7183 428.5549 186.4883

E dur 0.5718 417.1467 166.0921

200 C dur
D dur F dur 0.1395 403.2268 171.0378
ΔCmean (cent)

E dur
150 F dur C. Analiza rezultata
Analizom rezultata sa prikazanih grafički na sl.1 do sl. 10 i
100 u tabelama I i II, dolazi se do zaključka da u Kontra oktavi:
a) najveću inharmoničnost ima ton G1 (βS=5.3208x10-4), a
najmanju B1 (βS=2.113x10-4)
50
b) najveća inharmoničnost trozvuka je kod C dura
(MACE=230.2389 centa), dok je najmanja kod E dura
0 (MACE=166.0921 centa).
10 20 30 40 50
k
c) prosečna centovska greška je MACE =(230.2389 +
Slika 9. Srednje vrednosti frekvencijske greške usled inharmoničnosti 186.4883 + 166.0921 + 171.0378)/4 = 188.4642 centa.
nekih trozvuka u Kontra oktavi, izraženih u centima.
Uzimajući u obzir činjenicu da 100 centa predstavlja raz-
mak između dva tona (polutona) može se zaključiti da analizi-
1.5
rani pijanino kod izvođenja trozvuka u Kontra oktavi ima
grešku parciala od približno dva polutona. Treba naglasiti da
C dur ovo nije greška osnovnih tonova, već parciala zaključno sa
D dur pedesetim. Akustička energija u tom frekventnom opsegu je
1 E dur značajno manja od energije na osnovnoj učestanosti tako da se
ΔCmin (cent)

F dur analizirana greška doživljava kao specifična boja trozvuka. Uz

to, treba imati u vidu da su to frekvencije u opsegu 300-1200
Hz gde ljudsko uvo ima dobru osetljivost.

0.5
IV. ZAKLJUČAK
U radu je analiziran efekat neharmoničnog vibriranja žica
pijanina koje se opisuje koeficijentom inharmoničnosti, i efekta
koji inharmoničnost izaziva kod muzičkih instrumenata sa
0 žicama. Opisan je algoritam za procenu koeficijenta
10 20 30 40 50
k inharmoničnosti žice kao algoritam za procenu centovskog
odstupanja parciala kod reprodukcije trozvuka. Opisani algori-
Slika 10. Minimalne vrednosti frekvencijske greške usled inharmoničnosti tam primenjen je kod određivanja inharmoničnosti trozvuka u
nekih trozvuka u Kontra oktavi, izraženih u centima. Kontra oktavi pijanina marke August Förster iz 1970. god. Pri-

- 455 -
kazani rezultati ukazuju na činjenicu da trozvuci, uzimajući u
analizu 50 parciala, imaju srednju grešku 188.4642 centa, što
približno iznosi odstupanje od dva polutona. Dalje aktivnosti
podrazumevaće analizu inharmoničnosti koncertnih klavira i
komparativnu analizu sa aspekta konstruktivnih karakteristika.
LITERATURA
[1] Z. Milivojević and D. Balanesković, “Enhancement Of The Perceptive
Quality Of The Noisy Speech Signal By Using Of DFF-FBC
Algorithm“, Facta Universitatis, Niš, Ser.: Elec. Energ. Vol. 22, no. 3,
pp. 379-392, December 2009.
[2] S. Lixin, Z. Junxing, and P. Lingbin, “Piano fundamental frequency
estimation algorithm based on weighted least square method“, in Proc.
Int. Forum Inf. Technol. Applicat., IFITA ’09, Vol. 2, pp. 155–158, May
2009.
[3] L. Ortiz-Berenguer, J. Casajus-Quiros, M. Torres-Guijarro, J.
Beracoechea and J. Aranda, “Simple modeling of piano inharmonicity
due to soundboard impedance“, In Proc. 120th AES Convention,
Preprint, Vol. 66, pp. 1–6, 2006.
[4] L. Schuck and R. Young, “Observations on the vibrations of piano
strings“, J. Acoust. Soc. Am., Vol. 15, No. 1, pp. 1–11, 1943.
[5] R. Young, “Inharmonicity of plain wire piano strings“, J. Acoust. Soc.
Am., Vol. 24, No. 3, pp. 267–273, 1952.
[6] H. Fletcher, E. Blackham and R. Stratton, “Quality of piano tones“, J.
Acoust. Soc. Am., Vol. 34, No. 6, pp. 749–761, 1962.
[7] A. Galembo and A. Askenfelt, “Measuring inharmonicity through pitch
extraction“, Journal STL-QPSR, Vol. 35, No. 1, pp. 135-144, 1994.
[8] A. Galembo and A. Askenfelt, “Signal Representation and Estimation of
Spectral Parameters by Inharmonic Comb Filters with Application to the
- 456 -
Piano“, IEEE Transactions on Speeach and Audio Processing, Vol. 7,
No. 2, pp. 197-203, March 1999.
[9] I. Barbancho, L. Tardon, S. Sammartino and A. Barbancho,
“Inharmonicity-Based Method for the Automatic Generation of Guitar
Tablature“, IEEE Transactions On Audio, Speech, And Language
Processing, Vol. 20, No. 6, pp. 1875-1868, August 2012.
[10] M. Hodgkinson, J. Wang, J. Timoney and V. Lazzarini, “Handling
inharmonic series with median-adjustive trajectories“, 12th Int.
Conference on Digital Audio Effects DAFx-09, Como, Italy, Sept. 1-4,
2009.
[11] M. Tajčević, Osnovna teorija muzike, Prosveta, Beograd, 1962.
[12] M. Rajković, D. Milosavljević, Z. Milivojević, “Inharmoničnost bas
opsega pijanina August Forster“, Infoteh-Jahorina, Vol.12, str. 980-986,
2013.
ABSTRACT
The paper describes inharmonicity of musical instruments
with strings. In the first part a mechanism of inharmonicity
formation and an algorithm for determination of coefficient of
inharmonicity are shown. After that an original algorithm for
inharmonicity estimation of three-tones is presented. In the
second part paper shows results of algorithm’s application in
signal processing of three-tones in contra octave of upright
piano “August Förster” manufactured in the year 1970. The
results are given in graphics and in tables.
ALGORITHM FOR THREE-TONE INHARMONICITY
ESTIMATION
Zoran Milivojević, Milena Rajković, Dragan Milosavljević